POMOCU KOLA SINTEZA KOMBINACIONIH MREZA NISKOG STEPENA INTEGRACIJE I STATICKI HAZARDI

Zadatak 1 a) Projektovati kombinacionu mre zu koja konvertuje 3-bitni binarni broj u komplementu do dva u binarni broj u kodu znak i apsolutna vrednost broja. Mre zu realizovati pomo cu logi ckih kola proizvoljnog tipa. b) Realizovati kombinacionu mre zu koja na izlazu generi se apsolutnu vrednost 4-bitnog binarnog broja datog u komplementu do dva. Napomena : Te ziti da broj upotrebljenih logi ckih kola bude minimalan. RESENJE: a) Najpre odredujemo kombinacionu, odnosno funkcionalnu tabelu (tabela 1.1), koja deni se vrednosti izlaznih signala za sve kombinacije ulaznih logi ckih nivoa. Tabela 1.1: Kombinaciona tabela izlaza iz ta cke a u 2 u 1 u 0 i3 i2 i 1 i 0 000 0000 001 0001 010 0010 011 0011 100 1100 101 1011 110 1010 111 1001 Na izlazu imamo cetvorobitni binarni broj, obzirom da je u komplementu do dva sa tri bita minimalna vrednost koju mo zemo predstaviti, decimalni broj 4. Iz kombinacione tabele 1.1, direktno odredujemo logi cke funkcije izlaza i3 , i2 i i0 : i3 = u 2 i2 = u 2 u 1 u 0 = u2 (u1 + u0 ) i0 = u 0 Funkciju izlaza i1 odredujemo preko Karnoove karte date u tabeli 1.2. Tabela 1.2: Izgled Karnoove karte izlaza i1 u2 0 1 u1 u0 00 01 11 10 0 0 0 1 1 0 1 1

Na osnovu Karnoove karte date u tabeli 1.2, odredujemo logi cku funkciju izlaza i1 : i1 = u 2 u1 + u1 u 0 + u2 u 1 u0 = = u1 (u2 u0 ) Realizacija kombinacione mre ze data je na slici 3.1.1. u2 u1 u0 u2 u2 u0 u1 u0 Slika 1.1: Logi cka sema mre ze iz ta cke a b) Kombinaciona tebela koja deni se vrednosti signala na izlazu mre ze za sve kombinacije logi ckih nivoa na ulazu, data je u tabeli 1.3. Tabela 1.3: Kombinaciona tabela izlaza iz ta cke b u 3 u 2 u 1 u 0 i 3 i 2 i1 i0 0000 0000 0001 0001 0010 0010 0011 0011 0100 0100 0101 0101 0110 0110 0111 0111 1000 1000 1001 0111 1010 0110 1011 0101 1100 0100 1101 0011 1110 0010 1111 0001 Iz kombinacione tabele 1.3, direktno odredujemo logi cke funkcije izlaza i3 i i0 : i3 = u 3 u 2 u 1 u 0 = u3 (u2 + u1 + u0 ) i0 = u 0 cu Karnoovih Logi cke funkcije ostalih izlaza kombinacione mre ze odredujemo pomo karti datih u tabelama 1.4 i 1.5. i0 i1 i2 i3

Tabela 1.4: Karnoova karta za izlaz i2 u3 u2 u1 u0 00 01 11 10 00 01 11 10 0 1 1 0 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1

Prema tabeli 1.4, logi cka funkcija izlaza i2 data je izrazom: 1 u 0 + u 2 u3 u 1 u 0 = u2 (u3 (u1 + u0 )) i2 = u 3 u2 + u2 u 1 u 0 + u3 u 2 u0 + u3 u 2 u1 = = u2 u3 u Tabela 1.5: Karnoova karta za izlaz i1 u3 u2 u1 u0 00 01 11 10 00 01 11 10 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 1 1 1 1

Logi cka funkcija izlaza i1 ima ce oblik: i1 = u 1 u 0 + u 3 u1 + u3 u 1 u0 = = u1 (u3 u0 ) Logi cka sema kombinacione mre ze iz ta cke b, data je na slici 1.2. u2 u1 u0 u1 u0 u3 u2 u3 u0 u1 u0 i0 i1 i2

i3 u3

Slika 1.2: Logi cka sema mre ze iz ta cke b

Zadatak 2 Projektovati kombinacionu mre zu koja realizuje izlaz C (c3 c2 c1 c0 ) = A(a1 a + 0) B (b1 b0 ), gde su A i B neozna ceni binarni brojevi. Na raspolaganju su logi cka kola proizvoljnog tipa. Napomena : Te ziti da broj upotrebljenih logi ckih kola bude minimalan. RESENJE: se vrednosti izlaza c3 c2 c1 c0 , Najpre odredujemo kombinacionu tabelu (tabela 2.1), koja deni za sve kombinacije logi ckih nivoa na ulazu kola. Tabela 2.1: Kombinaciona tabela a1 a0 b 1 b 0 c 3 c 2 c 1 c 0 0000 0000 0001 0000 0010 0000 0011 0000 0100 0000 0101 0001 0110 0010 0111 0011 1000 0000 1001 0010 1010 0100 1011 0110 1100 0000 1101 0011 1110 0110 1111 1001 Na osnovu kombinacione tabele 2.1, direktno odredujemo logi cke funkcije izlaza c3 i c0 : c 3 = a1 a0 b 1 b 0 c0 = a0 b0 (2.1)

Izraz 2.1, sto se vidi i na osnovu tabele 2.1, odredili smo na osnovu cinjenice da je rezultat mno zenja neparan broj ako i samo ako su i A i B neparni brojevi, odnosno kada va zi: a0 = b0 = 1. Logi cke funkcije ostalih izlaza kombinacione mre ze odredujemo na osnovu Karnoovih karti datih u tabelama 3.2.2 i 3.2.3. Tabela 2.2: Karnoova karta izlaza c2

a1 a0

b1 b0 00 01 11 10 00 01 11 10 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 1 1

Na osnovu Karnoove karte date u tabeli 2.2, odredujemo logi cku funkcija izlaza c2 datu izrazom: c 2 = a1 a 0 b1 + a1 b1 b 0 = a1 b1 a0 b0 Tabela 2.3: Karnoova karta izlaza c1 b1 b0 00 01 11 10 00 01 11 10 0 0 0 0 0 0 1 1 0 1 0 1 0 1 1 0

a1 a0

Logi cka funkcija izlaza c1 data je izrazom: c 1 = a1 a 0 b0 + a1 b 1 a0 b1 + a0 b1 b 1 b0 + a 0 = a1 b0 a0 b1 + a1 b0 a0 b1 = (a1 b0 ) (a0 b1 ) Logi cka sema kombinacione mre ze data je na slici 2.1. a1 b0 c3

a0 b1 a1 b1 a0

c1

c2

c0 b0 Slika 2.1: Logi cka sema mre ze

Zadatak 3 a) Projektovati konvertor BCD k oda u sedmobitni k od za pobudu svetlosnog sedmosegmentnog LED indikatora sa zajedni ckom katodom (slika 3.1). Ako se na ulazu pojave kombinacije od 0000 do 1001 na indikatoru se prikazuju cifre 0-9. Ako se na ulazu pojave nedozvoljene kombinacije 1010-1111, na indikatoru se prikazuje slovo E (Error ). Na raspolaganju su samo NI i NILI logi cka kola. Te ziti da broj upotrebljenih logi ckih kola bude minimalan. b) Projektovati kombinacionu mre zu, ako je poznato da se na ulazu kovertora koda ne mogu pojaviti nedozvoljene kombinacije ulaza, tj. ulazni podatak je u sigurno u opsegu 0000-1001. Na raspolaganju su logi cka kola proizvoljnog tipa. c) Kako treba modikovati dobijenu semu pod ta ckom a da bi se, u slu caju kada se konvertor koristi u vi secifarskom indikatoru, obezbedilo ga senje vode cih nula, i prikazivanje slova E , u slu caju kada se na ulazu bilo kog indikatora, nalazi neka od nedozvoljenih kombinacija. Na raspolaganju su logi cka kola proizvoljnog tipa. a f b

e d

Slika 3.1: Raspored segmenata LED indikatora RESENJE: se vrednosti izlaznih a) Najpre odredujemo kombinacionu tabelu (tabela 3.1) koja deni signala za sve kombinacije ulaznih logi ckih nivoa. Na izlazu imamo sedmobitni kod (abcdef g ), koji se koristi za pobudu segmenata LED indikatora. Obzirom da je, prema tekstu zadatka, indikator sa zajedni ckom katodom, aktivan logi cki nivo za pobudu nekog segmenta indikatora je nivo logi cke jedinice. Tabela 3.1: Kombinaciona tabela konvertora koda BCD/7s

ABCD 0000 0001 0010 0011 0100 0101 0110 0111 1000 1001 1010 1011 1100 1101 1110 1111

abcdef g 1111110 0110000 1101101 1111001 0110011 1011011 1011111 1110000 1110010 1111111 1111011 1001111 1001111 1001111 1001111 1001111

Na osnovu kombinacione tabele 3.1, odredujemo logi cke funkcije izlaza pomo cu Karnoovih karata. U nastavku je data Karnoova karta iz koje odredujemo logi cku funkciju izlaza a. Tabela 3.2: Karnoova karta izlaza a CD 00 01 11 10 00 01 11 10 1 0 1 1 0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

AB

Logi cku funkciju izlaza a je mogu ce predstaviti u obliku koji je pogodan za realizaciju pomo cu NILI logi ckih kola: + C + D)(A + B + C + D ) a = (A + B (3.1)

Ina ce, izraz 3.1 mogu ce je predstaviti i u obliku koji je pogodan za realizaciju sa minimalnim brojem logi ckih kola, ali je u tom slu caju zahtevano kori s cenje EXNILI logi ckih kola. Izraz koji je pogodan za realizaciju sa minimalnim brojem logi ckih kola ima oblik: + C + D)(A + B + C + D ) = A + C + B D a = (A + B Logi cka sema izlaza a, koji se koristi za pobudu jednog segmenta LED indikatora, data je na slici 3.2.

A A

B B

C C

D D

a Slika 3.2: Logi cka sema dela kombinacione mre ze iz ta cke a Logi cka funkcija u formi proizvoda logi ckih zbirova, pogodna je za realizaciju sa NILI logi ckim kolima, ako se izvr si transformacija:

Slika 3.3: Realizacija pomo cu NILI kola Obzirom da se ulazi ABCD konvertora k oda, vode na ulaze velikog broja logi ckih kola, izvr seno je baferisanje ulaza. Logi cke funkcije ostalih izlaza (b, c, d, e, f i g ) odredujemo na sli can na cin. b) Najpre odredujemo kombinacionu tabelu koja deni se vrednosti izlaznih signala za sve kombinacije ulaznih logi ckih nivoa. Na izlazu imamo sedmobitni binarni broj (abcdef g ). Kako je poznato da na ulazu konvertora mo ze biti samo neka od kombinacija 0000-1001, vrednosti izlaza, u slu caju nedozvoljene kombinacije signala na ulazu kola, mogu imati proizvoljnu vrednost, (ozna cenu sa bbbbbbb u tabeli 3.3) te ih je cke funkcije minimalne kompleksnosti. preporu cljivo koristiti prilikom odredivanja logi Tabela 3.3: Kombinaciona tabela konvertora koda BCD/7s

ABCD 0000 0001 0010 0011 0100 0101 0110 0111 1000 1001 1010 1011 1100 1101 1110 1111

abcdef g 1111110 0110000 1101101 1111001 0110011 1011011 1011111 1110000 1110010 1111111 bbbbbbb bbbbbbb bbbbbbb bbbbbbb bbbbbbb bbbbbbb

Iz kombinacione tabele 3.3, odredujemo logi cke funkcije izlaza pomo cu Karnoovih karata. Tabela 3.4: Karnoova karta izlaza a CD 00 01 11 10 00 01 11 10 1 0 b 1 0 1 b 1 1 1 b b 1 1 b b

AB

Funkciju izlaza je mogu ce predstaviti u obliku koji je pogodniji za realizaciju u minimalnoj formi. Kao sto je ve c dobijeno u ta cki a, logi cka funkcija izlaza a, ima ce oblik: D =A+C +BD a = A + C + BD + B (3.2) Oblik logi cke funkcije dat izrazom 3.2, je znatno jednostavniji za realizaciju od izraza 3.1, obzirom da zahteva samo dva logi cka kola, sto je prikazano na slici 3.4. B D A C a

Slika 3.4: Logi cka sema realizacije dela kombinacione mre ze, iz ta cke b, koja generi se izlaz konvertora koda a can na cin. Logi cke funkcije ostalih izlaza odredujemo na sli

c) Uvodimo kontrolne ulaze RBI i OF F i izlaze RBO i Error. Uze cemo da su svi kontrolni signali i ulazni i izlazni aktivni na nivou logi cke jedinice. Signali RBI i RBO koriste se za kontrolu ga senja ili paljenja svih segmenata LED displeja. Signal Error generi se se ukoliko je na ulazu konvertora koda neka od nedozvoljenih kombinacija ulaza, dok se preko signala OF F , u slu caju vi secifarskog indikatora, obezbeduje ga senje svih LED indikatora osim onog koji odgovara LSD cifri i na kome se ispisuje E. Logi cka funkcija izlaza RBO data je izrazom: B C D RBO = RBI A Izlaz RBO = 1 ako je ulaz RBI na visokom logi ckom nivou i ako su svi ulazi ABCD = 0000. Dakle da bi smo, pomo cu RBO signala obezbedili ga senje vode cih nula, odgovaraju ci konvertor koda na ulazu RBI mora imati logi cku jedinicu. Ukoliko je na ulazu RBI logi cka nula, i u slu caju da je ABCD = 0000, na LED indikatoru ce se prikazati cifra 0. U slu caju da su ili ulaz OF F ili izlaz RBO na visokom logi ckom nivou gase se svi segmenti LED -a, preko NILI kola, tj. abcdef g = 0000000, za RBO + OF F = 1 (slika 3.5). Dakle, izlaz za pobudu segmenta a (segmenta LED displeja), obele zen sa a , generisa ce se preko izlaznog NILI kola prema logi ckoj semi sa slike 3.5. a Error RBO Slika 3.5: Segment realizacije kola koji obezbeduje ga senje segmenata LED displeja Vrednost izlaza Error je odredena logi ckom funkcijom: Error = AB + AC Dakle, izlaz Error = 1 generi se se u slu caju da se na ulazu pojave nedozvoljene kombinacije 11bb ili 1b1b. Logi cka sema BCD/7s konvertora koda sa dodatim ulazima i izlazima RBO, RBI , OF F i Error data je na slici 3.6. a

A A

B B

C C

D D RBI

a OF F RBO Error

Slika 3.6: Logi cka sema dela mre ze iz ta cke c Logi cka sema veze konvertora koda BCD/7s, u slu caju vi secifarskog indikatora data je na slici 3.7.

a b c d e f g 1 RBI OF F A A B B C C RBO Error D D

a b c d e f g RBI OF F A A B B C C RBO Error D D

a b c d e f g RBI OF F A A B B C C RBO Error D D 0 0

a b c d e f g RBI OF F A B C C RBO Error D D

IN IT

Slika 3.7: Logi cka sema realizacije vi secifarskog indikatora iz ta cke c Signalom IN IT , aktivnim na logi ckoj nuli, obezbeduje se izvodenje kola iz stanja kada se na LED indikatoru koji odgovara LSD cifri prikazuje znak E obzirom na povratnu spregu. Izlaz Error, BCD/7s kovertora koda, obi cno se realizuje preko kola

sa otvorenim drejnom, cime je obezbedeno jednostavno generisanje zajedni ckog signala gre ske.

Zadatak 4 a) Odrediti kombinacionu tabelu za mre zu koja na ulazu ima cetvorobitni binarni broj u BCD kodu (ABCD) i na izlazu signal Y koji je jednak jedinici ukoliko su dva susedna ulazna bita jednaka 1 (biti A i D su takode susedni). Na ulazu se mogu pojaviti samo binarni brojevi u opsegu 0000-1001. b) Realizovati mre zu kori s cenjem NI logi ckih kola sa proizvoljnim brojem ulaza. c) Realizovati mre zu kori s cenjem NI logi ckih kola sa dva ulaza. d) Realizovati mre zu kori s cenjem NILI logi ckih kola sa dva ulaza. Napomena : Te ziti da broj upotrebljenih logi ckih kola bude minimalan. RESENJE: se vrednosti izlaznih a) Najpre odredujemo kombinacionu tabelu (tabela 4.1) koja deni signala za sve kombinacije ulaznih logi ckih nivoa. Tabela 4.1: Kombinaciona tabela izlaza Y ABCD Y 0000 0 0001 0 0010 0 0011 1 0100 0 0101 0 0110 1 0111 1 1000 0 1001 1 1010 b 1011 b 1100 b 1101 b 1110 b 1111 b Na osnovu tabele 4.1, odredujemo logi cku funkciju izlaza pomo cu Karnoove karte date u tabeli 4.2. Tabela 4.2: Karnoova karta izlaza a

AB

CD 00 01 11 10 00 01 11 10 0 0 b 0 0 0 b 1 1 1 b b 0 1 b b

b) Na osnovu tabele 4.2, odredujemo logi cku funkciju izlaza Y , koju realizujemo pomo cu NI logi ckih kola sa proizvoljnim brojem ulaza, prema izrazu: Y = CD + BC + AD = CD BC AD Logi cka sema kombinacione mre ze data je na slici 4.1. A D B Y C C D Slika 4.1: Logi cka sema kombinacione mre ze iz ta cke b c) Polaze ci od izraza 4.1, modikova cemo logi cku funkciju izlaza, tako da kombinacionu mre zu mo zemo realizovati pomo cu dvoulaznih NI logi ckih kola u obliku: B AD Y = C (D + B ) + AD = C D Logi cka sema kombinacione mre ze data je na slici 4.2. B (4.1)

D A D

Slika 4.2: Logi cka sema kombinacione mre ze iz ta cke c

d) U slu caju realizacije kombinacione mre ze pomo cu NILI logi ckih kola, pogodan oblik logi cke funkcije izlaza jeste u formi proizvoda logi ckih zbirova, koji se dobija ako se u Karnoovoj karti posmatraju polja u kojima je vrednost izlaza nula, sto je prikazano u tabeli 4.3. Tabela 4.3: Izgled Karnoove karte izlaza a CD 00 01 11 10 00 01 11 10 0 0 b 0 0 0 b 1 1 1 b b 0 1 b b

AB

Na osnovu tabele 4.3, odredujemo logi cku funkciju izlaza Y , koju cemo realizovati pomo cu dvoulaznih NILI logi ckih kola. Logi cka funkcija izlaza, data je izrazom: Y = (B + D)(A + C ) = (B + D) + (A + C ) Logi cka sema kombinacione mre ze data je na slici 4.3. B D Y A C Slika 4.3: Logi cka sema kombinacione mre ze iz ta cke d Na osnovu realizacija kombinacione mre ze iz ta caka a, b i c zaklju cujemo da je realizacija pomo cu dvoulaznih NILI logi ckih kola, data pod ta ckom d, optimalno re senje.

Zadatak 5 Dat je 6-bitni binarni broj D. a) Projektovati kombinacionu mre zu koja generi se izlaz Y , gde Y predstavlja binarni broj D u kodu sa minimalnim Hamming -ovim rastojanjem 2. b) Projektovati kombinacionu mre zu koja generi se izlaz Y , gde Y predstavlja binarni broj D u kodu sa minimalnim Hamming -ovim rastojanjem 4. Napomena : Na raspolaganju su logi cka kola proizvoljnog tipa. Te ziti da vreme propagacije signala od ulaza do izlaza mre ze realizovane u ta ckama a i b bude minimalno. Ka snjenje signala kroz sva logi cka kola nalazi se u opsegu od 2ns do 5ns. Za svaku od realizacija nazna citi maksimalnu vrednost ka snjenja izlaznih signala. RESENJE:

a) Kako je u slu caju koda sa bitom neparne ili parne parnosti minimalno Hamming -ovo rastojanje izmedu dve kodne re ci 2, kombinacionu mre zu cemo projektovati tako da generi se, npr. bit parne parnosti c0 . Ako ulazni binarni broj D predstavimo u obliku d5 d4 d3 d2 d1 d0 , kodovana informacija ce imati 7 bita i bi ce data u obliku: Y = y6 y5 y4 y3 y2 y1 y0 = d 5 d 4 d 3 d 2 d 1 d 0 c0 Kontrolni bit c0 odredi cemo na osnovu izraza: c0 = d 5 d 4 d 3 d 2 d 1 d 0 Realizacija kombinacione mre ze iz ta cke a data je na slici 5.1. y1 y2 d0 d1 d2 d3 y3 y4 d4 d5 y5 y6 Slika 5.1: Logi cka sema kola iz ta cke a Vreme propagacije signala od ulaza do izlaza po kriti cnoj putanji (putanji sa najve cim vremenom propagacije) iznosi 3tdlk , odnosno u najgorem slu caju 15ns. Kriti cna putanja odredena je vremenom propagacije signala do izlaza y0 , nakon promene nekog od ulaza d0 , d1 , d2 ili d3 . b) Da bi smo generisali izlaz Y , koji predstavlja binarni broj D u kodu sa minimalnim rastojanjem 4, najpre cemo odrediti binarni broj D u kodu sa minimalnim rastojanjem 3 i zatim cemo dodati bit parne parnosti za sve odredene bite koda, cime cemo odrediti tra zeni izlaz Y . (Pogledati zadatak 17) Neka izlaz Z predstavlja binarni broj D u kodu sa minimalnim rastojanjem 3. Najpre je potrebno odrediti minimalni broj kontrolnih bita u kodu, obzirom da imamo 6 bita podataka (informacionih bita). Kako va zi da je ukupan broj bita (broj bita koda), u koji su uklju ceni i kontrolni i informacioni biti, dat izrazom 2i 1, gde je i broj kontrolnih bita, dobijamo jedna cinu iz koje odredujemo potreban broj kontrolnih bita. Ako broj informacionih bita obele zimo sa j , jedna cina ce imati oblik: 2i 1 i j U na sem slu caju, j = 6, tako da za vrednost i dobijamo broj 4. Dakle, u slu caju koda sa minimalnim Hamming -ovim rastojanjem 3 mogli bi da imamo, sa ukupno 4 kontrolna y0

bita, maksimalno 11 informacionih bita. U na sem slu caju imamo 6 informacionih bita, tako da cemo prilikom odredivanja logi ckih funkcija kontrolnih bita uzeti da informacioni biti d10 d9 d8 d7 d6 imaju binarnu vrednost 00000. Izlaz Z ce imati ukupno 10 bita i bi ce dat u obliku: Z = z10 z9 z8 z7 z6 z5 z4 z3 z2 z1 = d5 d4 c8 d3 d2 d1 c4 d0 c2 c1 Logi cke funkcije kontrolnih bita bi ce date izrazima: c1 = z 3 z 5 z 7 z 9 = d 0 d 1 d 3 d 4 c2 = z3 z6 z7 z10 = d0 d2 d3 d5 c4 = z 5 z 6 z 7 = d 1 d 2 d 3 c8 = z9 z10 = d4 d5 Sada ce izlaz Y biti dat u formi: Y = y10 y9 y8 y7 y6 y5 y4 y3 y2 y1 y0 = z10 z9 z8 z7 z6 z5 z4 z3 z2 z1 y0 Izlaz y0 predstavlja ce bit parne parnosti za bite y10 y9 y8 y7 y6 y5 y4 y3 y2 y1 , odnosno bite d 5 d 4 c8 d 3 d 2 d 1 c4 d 0 c2 c1 . Logi cka funkcija izlaza y0 data je izrazom: y0 = d 5 d 4 c8 d 3 d 2 d 1 c4 d 0 c2 c1 (5.1)

Ako izraze za logi cke funkcije kontrolnih bita c8 , c4 , c2 i c1 zamenimo u izraz 5.1, na osnovu poznatih jednakosti: a a = 0 i a a a = a, izraz 5.1 se transformi se u izraz: y0 = d 5 d 4 d 2 d 1 d 0 Odnosno: y0 = c4 c8 d 3 (5.3) cku funkciju izlaza y0 realizujemo prema izrazu 5.3, ima cemo, na Medutim, ako logi prvi pogled, realizaciju koja zahteva minimalan broj logi ckih kola. Kako je, prema uslovu zadatka, zahtevano minimalno ka snjenje, pogodniji oblik za realizaciju izlaza y0 je oblik 5.2. Logi cka sema kola iz ta cke b data je na slici 5.2. (5.2)

y10 y6 d2 d5 c2 y2 y3 d0 d3 d1 d4 y9 y5 d1 d2 d3 d4 d5 y0 Slika 5.2: Logi cka sema kola iz ta cke b Na osnovu realizacije sa slike 5.2, uo cavamo da je za generisanje izlaza y0 upotrebljena samo 2 dodatna EXILI kola. Vreme propagacije signala od ulaza do izlaza po kriti cnoj putanji ima istu vrednost kao i ta cki a, odnosno 15ns. c8 c4 y4 y7 y8 c1 y1

Zadatak 6 a) U kolu sa slike 6.1 kori s cena su logi cka kola sa otvorenim drejnom (kolektorom) cije je napajanje +5V. Napisati kombinacionu tabelu za izlazni signal F i odrediti njegovu logi cku funkciju u sto minimalnijoj formi. b) Sta bi se desilo u kolu sa slike 6.1, ako bi se uklonio otpornik R1 ? c) Da li bi kolo sa slike 6.1 ispravno radilo ako upotrebljena logi cka kola ne bi bila kola sa otvorenim drejnom?

+5V R1 A B C D D Slika 6.1: Logi cka sema kola RESENJE: a) Obzirom da su kori s cena logi cka kola sa otvorenim drejnom u realizaciji kola sa slike 6.1, kombinacionu tabelu za izlazni signal F , na najjednostavniji na cin, odredi cemo preko logi cke funkcije izlaza F . Naime, ako izlaze ulaznih NI logi ckih kola sa otvorenim drejnom obele zimo sa I1 , I2 i I3 , signal u ta cki E bi ce jednak nuli ako je na izlazu bilo kog ulaznog NI kola nizak logi cki nivo. Sa druge strane, ako su izlazni tranzistori kod svih NI logi ckih kola (kola sa otvorenim drejnom) zako ceni, u ta cki E cemo imati visok logi cki nivo zbog pull up otpornika R1 . Logi cka funkcija izlaza E bi ce data izrazom: E = I1 I2 I3 Sa druge strane imamo da su logi cke funkcije izlaza I1 , I2 i I3 i izlaza mre ze F , date izrazima: I1 = AB I2 = CD I3 = D Za logi cku funkciju izlaza F , kona cno dobijamo izraz: = AB + CD + D = AB + D = I1 I2 I3 = AB CD D F =E (6.1) E R2 F

Dakle, dobili smo da izlaz F ne zavisi od logi ckog nivoa na ulazu C . Sada, na osnovu izraza 6.1, lako odredujemo kombinacionu tabelu za izlaz F , sto je prikazano u tabeli 6.1. Tabela 6.1: Kombinaciona tabela izlaza F

ABCD 0000 0001 0010 0011 0100 0101 0110 0111 1000 1001 1010 1011 1100 1101 1110 1111

F 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 1 1 1 1

b) Ukoliko bi se u kolu sa slike 6.1, uklonio otpornik R1 , u slu caju da su izlazni tranzistori ulaznih NI kola sa otvorenim drejnom zako ceni, signal u ta cki E bi bio u stanju visoke impedanse, tako da bi logi cki nivo na izlazu kola bio neodreden. c) Ukoliko upotrebljena logi cka kola ne bi bila sa otvorenim drejnom, imali bi situaciju da su izlazi logi ckih kola kratko spojeni. To bi zna cilo da za odredenu kombinaciju ulaznih logi ckih nivoa (npr. A = B = 1 i D = 0) izmedu linija napajanja logi ckih kola (+5V i 0V) napravi putanja sa malom otpornosti. Kroz ovu putanju bi protekla ogromna struja koja bi dovela do zagrevanja komponente i uni stenja upotrebljenih logi ckih kola.

Zadatak 7 C + CD + BC D , u formi zbira logi Data je logi cka funkcija Y = A ckih proizvoda. a) Odrediti pri kojim prelazima postoji mogu cnost generisanja la znih nula na izlazu kola. Da li je funkcija data u minimalnoj formi? Predstaviti logi cku funkciju u minimalnoj formi. Da li kod funkcije date u minimalnoj formi postoji mogu cnost generisanja la znih nula na izlazu kola? b) Modikovati logi cku funkciju Y , tako da ne postoji mogu cnost generisanja la znih nula. Te ziti da broj upotrebljenih logi ckih kola bude minimalan. RESENJE: C + a) U tabeli 7.1 data je Karnoova karta izlaza Y , datog logi ckom funkcijom Y = A CD + BC D, prema tekstu iz postavke zadatka. Tabela 7.1: Karnoova karta za logi cku funkciju Y

AB

CD 00 01 11 10 00 01 11 10 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 1 1 0 1 1 0

Na osnovu obele zenih kontura koje odgovaraju pojedina cnim logi ckim proizvodima iz C + CD + BC D , vidimo da funkcija nije data logi cke funkcije izlaza mre ze Y = A cavamo, potencijalne prelaze koji mogu dovesti do u minimalnoj formi. Takode, uo generisanja la zne nule na izlazu kola. To su svi prelazi izmedu dve susedne konture iz tabele 7.1, koji se mogu desiti pri promeni najvi se jednog od ulaznih signala. U tabeli 7.2, obele zeni su svi prelazi koji mogu dovesti do pojave la zne nule. Tabela 7.2: Prelazi koji mogu dovesti do generisanje la zne nule CD 00 01 11 10 00 01 11 10 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 1 1 0 1 1 0

AB

Prema tabeli 7.2 uo cavamo da postoji ukupno 10 prelaza koji mogu dovesti do pojave la zne nule na izlazu kola. Kao sto je obele zeno u tabeli 7.2, polja ABCD = 0100 i ABCD = 0110 predstavljaju susedna polja u Karnoovoj karti. U tabeli 7.3, data je Karnoova karta za slu caj logi cke funkcije izlaza Y, date u minimalnoj formi. Tabela 7.3: Karnoova karta za logi cku funkciju Y CD 00 01 11 10 00 01 11 10 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 1 1 0 1 1 0

AB

Logi cka funkcija izlaza odredena na osnovu tabele 7.3 ima oblik: C + CD + CB Y =A U tabeli 7.3, obele zeni su i svi prelazi koji mogu dovesti do pojave generisanja la zne nule na izlazu kola, tako da cemo na logi cku funkciju u minimalnoj fomi dodati konture, koje obuhvataju potencijalno opasne prelaze. b) Nova Karnoova karta izlaza Y , bez mogu cnosti pojave la znih nula data je u tabeli 7.4. Tabela 7.4: Karnoova karta za logi cku funkciju Y CD 00 01 11 10 00 01 11 10 1 1 0 0 1 1 0 0 1 1 1 1 0 1 1 0

AB

U tabeli 7.4, docrtane su dodatne konture prikazane debljim linijama koje onemogu cavaju pojavu la znih nula. Logi cka funkcija izlaza Y sada ce biti data izrazom: C + CD + CB + AB + AD Y =A Da rezimiramo, transformacijom logi cke funkcije u oblik funkcije u minimalnoj formi cnosti pojave stati ckog hazi dodavanjem kontura koje obezbeduju otklanjanje mogu arda, dobili smo zahtevanu realizaciju u minimalnoj formi.

Zadatak 8 C D + ACD + AC D , u formi zbira logi a) Data je logi cka funkcija Y = B ckih proizvoda. Logi cku funkciju predstaviti u minimalnom obliku u formi proizvoda logi ckih zbirova. Da li i pri kojim prelazima postoji mogu cnost generisanja la znih jedinica na izlazu kola? b) Modikovati logi cku funkciju Y , tako da ne postoji mogu cnost generisanja la znih jedinica. RESENJE: C D + ACD + AC D , iz a) U tabeli 8.1 data je Karnoova karta logi cke funkcije Y = B postavke zadatka. Tabela 8.1: Karnoova karta za logi cku funkciju Y

AB

CD 00 01 11 10 00 01 11 10 1 0 0 1 0 0 1 1 0 0 0 0 1 1 0 0

Na osnovu Karnoove karte date u tabeli 8.1, odredujemo logi cku funkciju izlaza kola u minimalnoj formi u obliku proizvoda logi ckih zbirova. Funkcija u tra zenom obliku data je izrazom: + C + D)(A + D )(A +C ) Y = (B Uo cavamo, na osnovu tabele 8.1, da logi cka funkcija u tra zenom obliku ima vi se potencijalno opasnih prelaza u pogledu pojave stati ckih hazarda, odnosno generisanja la zne jedinice na izlazu kola, u odnosu na realizaciju mre ze u obliku zbira logi ckih proizvoda. U tabeli 8.2, obele zeni su svi prelazi koji mogu dovesti do pojave la zne jedinice. Tabela 8.2: Prelazi koji mogu dovesti do generisanje la zne jedinice na izlazu kola CD 00 01 11 10 00 01 11 10 1 0 0 1 0 0 1 1 0 0 0 0 1 1 0 0

AB

Dakle postoji ukupno 8 prelaza koji mogu dovesti do pojave la znih jedinica na izlazu kola. b) Nova Karnoova karta izlaza Y , bez mogu cnosti pojave la znih jedinica na izlazu kola, data je u tabeli 8.3. Tabela 8.3: Karnoova karta za logi cku funkciju Y CD 00 01 11 10 00 01 11 10 1 0 0 1 0 0 1 1 0 0 0 0 1 1 0 0

AB

U tabeli 8.3, dodate su konture prikazane debljim linijama koje spre cavaju pojavu la znih nula. Logi cka funkcija izlaza Y sada ce biti data izrazom: + C + D)(A + D )(A +C )(C +D )(A + B + C )(A +B + D) Y = (B

Zadatak 9 a) Za kolo sa slike 9.1, odrediti pri kojim prelazima mo ze do ci do pojave la znih nula. b) Nacrtati vremenske dijagrame signala u ta ckama 1, 2, 3, 4 i 5 (samo onih signala koji se menjaju) u slu caju generisanja la zne nule. c) Nacrtati vremenske dijagrame signala u ta ckama 1, 2, 3, 4 i 5 (samo onih signala koji se menjaju) u slu caju kada se ne generi se la zna nula za neki od prelaza iz ta cke a. A B C 3 5 Y 2

4 D 1 Slika 9.1: Logi cka sema kombinacione mre ze RESENJE: a) Prema realizaciji datoj na slici 9.1, odredujemo izraz za logi cku funkciju izlaza Y . + CD + AC D Y = AB U tabeli 9.1 data je Karnoova karta logi cke funkcije koja je realizovana na slici 9.1. Tabela 9.1: Karnoova karta za logi cku funkciju Y CD 00 01 11 10 00 01 11 10 0 0 0 1 0 0 0 1 1 1 1 1 0 0 1 1

AB

U tabeli 9.1, obele zen je potencijalni prelaz koji mo ze dovesti do pojave generisanja la zne nule na izlazu kola. b) Posmatrajmo prelaz ABCD: 1111 1110. Na slici 9.2, prikazani su relevantni vremenski dijagrami signala prilikom denisanog prelaza. Uzeto je da je vreme propagacije signala kroz logi cka kola kona cno, i isto za sva logi cka kola. Uo cavamo da se pri denisanom prelazu javlja pojava la zne nule na izlazu kola kao posledica razli citog vremena propagacije signala po putanjama D 1 4 Y i D 3 Y . Trajanje la zne nule na izlazu kola je jednako vremenu propagacije signala kroz logi cko kolo tdlk , kao sto je i nazna ceno na slici 9.2.

A B C D 1 2 3 4 5
tdlk tdlk tdlk tdlk

Slika 9.2: Vremenski dijagrami relevantnih signala u slu caju prelaza ABCD: 1111 1110 c) Posmatrajmo prelaz ABCD: 1110 1111. Na slici 9.3, prikazani su relevantni vremenski dijagrami signala prilikom denisanog prelaza. Uo cavamo da se u ovom slu caju, na izlazu kola, ne generi se la zna nula.

A B C D 1 2 3 4 5
tdlk tdlk

Slika 9.3: Vremenski dijagrami relevantnih signala u slu caju prelaza ABCD: 1110 1111