I POGLAVLJE

1.1 Finansijski menadment i finansijski menader

Finansije moemo defnsat kao skup teor|a, tehnka, prncpa ko|e se bave
prbav|an|em menadmentom novca posovnh sub|ekata vade po|ednaca.
Prema sadraju predmeta istraivanja finansije se tradicionano djee na
tri komponente!
1. |avne fnans|e (se bave probemma |avnh rashoda, |avnh prhoda, budeta
fskane potke)
2. Monetarne fnans|e (su koncetrrane na ptan|a novca, kredta, banaka
monetarne potke)
3. Posovne fnans|e fnans|sk menadment |e do fnans|a ko| se bav
fnans|ama preduzeca.
Finansijski menadment |e nauka o uprav|an|u novcem u smsu n|egovog
stcan|a, trosen|a, uagan|a opodn|e.
Finansijska poitika " osnova finansijsko# menadmenta
U fozofskom smsu, politika se moe defnsat kao nauka o v|estn uprav|an|a.
Potka se moe shvatt kao nauka o c|evma prncpma, kao standardma po
ko|ma se rad da b se zabran c|ev ostvar.
1.$ %a&voj finansijsko# menadmenta
'vije fa&e ra&voja!
1. Tradconano shvatan|e
$. Savremeno shvatan|e
(radicionano s)vatanje se ugavnom svod na prbav|an|e fnans|skh sredstava.
Predmet nteresovan|a fnans|skog uprav|an|a ba |e pasva bansa stan|a
preduzeca. Ovakvo shvatan|e bazrano |e na postavc das u tran|a za fnans|skm
sredstvma oduke o to| tran| nasta negd|e drugo van fnans|ske funkc|e a da |e
zadatak fnans|ske funkc|e preduzeca bo samo prbavt potrebna fnans|ska
sredstva z n|egovh zvora.
*avremeni pristup pored prbav|an|a u zadatke fnans|ske funkc|e ubra|a
raconano korsten|e raspoovh sredstava. Savremen prstup fnans|skog
uprav|an|a obuhvata aktvu pasvu bansa stan|a.
Finansijski menader donosi tri kju+ne oduke koje su ,itne &a
opstanak-rast i ra&voj predu&e.a!
1. oduka o nvestran|u
$. oduka o fnansran|u
/. oduka o dvdend.
Oduka o investiranju na|van|a od tr gavne oduke u preduzecu, ova oduka
vezana |e za kompozc|u aktve bansa stan|a. Donosen|e ove oduke fnans|sk
menader odredu|e ukupnu vr|ednost movne preduzeca,sastav te movne
karakter posovnog rzka kako ga shvata|u dobav|ac kaptaa. Deznvestran|e |e
radn|a suprotna nvestran|u predstav|a vanu opc|u ako se moe pokazat da |e
oduka, npr.,o povacen|u s posto|eceg trsta z aktvnost ekonomsk opravdana.
Oduka o finansiranju |e druga vana oduka ko|u donos fnans|sk menadment,
ovd|e se bav pasvom bansa stan|a t|.znaaen|em na|bo|e kombnac|e zvora
fnansran|a. Fnans|sk menader treba da osgura onu konstrukc|u ko|a u datm
predpostav|enm usovma rada obecava na|usp|esn|e posovan|e preduzeca. Kada
|e r|ec o zboru na|bo|e konstrukc|e fnansran|a onda se pored probema za
1
konkretn obk fnansran|a na|cesce postav|a|u |os dva ptan|a ko|a se tcu
structure zvora fnansran|a, a to su:
ko| |e to optman odnos zmedu spostvenh poza|m|enh zvora
fnansran|a, odnosno ko| |e to optmaan stepen zaduen|a.
Kakva treba da bude proporc|a zmedu dugorocnh kratkorocnh zvora
fnansran|a.
Oduka o dividendi |e treca vana oduka ko|u donos fnans|sk menader, ovom
odukom se oredu|e znos neto dobtka ko|e ce preduzece zadrat do neto dobtka
ko| ce spatt vasncma preduzeca.
1./ Finansijska poitika
Pod finansijskim poitikom se podra&umjeva!
1. oducvan|e o osnovnm fnans|skm c|evma,
2. zboru strateg|e taktke pravaca akc|e s nam|erom da se ostvare osnovn
fnans|sk c|ev,
3. uspostav|an|e odravan|e optmanh fnans|skh odnosa u struktur
sredstava-aktva, zvora sredstava-pasva,
4. odravan|e optmanh odnosa medu d|eovma sredstava d|eovma
obaveza nacea fnans|skog oducvan|a u ostvarvan|u osnovnh fnans|skh
c|eva.
Prema vremenskom aspektu- finansijska poitika se moe podijeiti na!
1. potku fnansran|a,
2. nvestconu dugorocnu fnans|sku potku,
3. tekucu kratkorocnu fnans|sku potku - potka kvdnost.
Prema zadacima koje finansijska politika treba da ispuni, moe se izvriti
njena podjela na:
1. potku nabavk,
2. potku upotrebe,
3. potku uprav|an|a kaptaom.
Fnans|ska potka preduzeca teme| se na odredenm prncpma. Principi
finansijske poitike su zaht|ev ko|h se fnans|sk menader preduzeca mora|u
prdravat ukoko ee da preduzece ostvar zadovo|ava|uc status na trstu.
Osnovni principi finansijske poitike su!
1. princip finansijske stabilnosti,
2. princip rentabilnosti,
3. princip sigurnosti i likvidnosti,
. princip finansiranja u skladu sa rizikom,
!. princip finansijske elasti"nosti,
#. princip nezavisnosti,
$. princip optimalnog aktivizacionog dejstva slike finansiranja.
Princip finansijske sta,inosti
..poaz od odnosa zmedu dugorocno vezanh sredstava sopstvenog kaptaa
uvecanog za dugorocno poza|m|en kapta.
0oeficijent finansijske sta,inosti 1 'u#oro+na imovina2'u#oro+ni i&vori
Koefc|ent fnans|ske stabnost treba da bude na|vse 1 man| od 1.
Ako je koeficijent finansijske stabilnosti 1, sto znac da su dugorocno vezana
sredstva pokrvena sopstvenm dugorocno poza|m|enm kaptaom. U takvm
okonostma kaemo da u fnans|sko| struktur preduzeca egzstra dugorocna
fnans|ska ravnotea, odnosno da su stvoren usov za postzan|e odravan|e
kvdnost, sto nkako ne znac da n|e moguce nekvdnost. Lkvdnost se odrava
2
kada posto| skad zmedu prva odva sredstava, a ta| skad |e gotovo nemoguce
odrat ako ne posto| dugorocna fnans|ska ravnotea.
Ako je koeficijent finansijske stabilnosti manji od 1, to znac da su dugorocno vezana
sredstva man|a od sopstvenog dugorocno poza|m|enog kaptaa. U tom suca|u |e
dugorocna fnans|ska ravnotea pom|erena u korst zvora sredstava. Tme |e
obezb|edena sgurnost za odravan|e kvdnost. Lkvdna rezerva b se moga
upotr|ebt za pacan|e obaveza kada mobzac|a kratorocno vezanh sredstava
bude man|a od znosa dosp|eh kratkorocnh obaveza.
Osnovne komponente dugorocno vezanh sredstava su:
1. stana sredstva,
2. dugorocn pasman,
3. tra|no vezana sredstva (tra|na obrtna sredstva, zem|ste, tra|nh uoz trech
ca, kup|ene donce drugh preduzeca).
Ako su trajno vezana sredstva pokrvena sopstvenm kaptaom, tada |e fnans|sku
stabnost akse odrat. Ako su tra|no vezana sredstva pokrvena poza|m|enm
kaptaom, fnans|ska stabnost se moe odrat |edno pod usovom da se dosp|ea
gavnca dugorocno poza|m|enog kaptaa u potpunost supsttuse porastom
sopstvenog kaptaa.
Stalna sredstva i dugoroni plasmani obnav|a|u se stekom v|eka tra|an|a ako
su nasta po osnovu proda|e na robn kredt. Ukoko su rokov mobzac|e
dugorocno vezanh sredstava b |ednak raspoovost dugorocno poza|m|enog
kaptaa, tada |e odrva fnans|ska stabnost u preduzecu.
Princip renta,inosti
Rentabnost predstav|a na|unverzan| pokazate| usp|esnost posovan|a
preduzeca. Rentabnost |e sposobnost zaradvan|a. Ona se ostvaru|e tek u procesu
reazac|e.
Preduzece posu|e rentabno kada poste poztvan fnans|sk rezutat, odnosno
kada ma vsak prhoda nad rashodma. Rentabnost odraava odnos suvska
prhoda nad rashodma, t|. dobtka znosa uoenh vezanh sredstava potrebnh
za n|egovo ostvaren|e, a ko|a se oznacava|u kao kapta kao sredstva.
Na rentabilnost utiu brojni faktori, kao to su:
1. ekonomi+nost-
$. o,im prodaje i visina prodaje cijene-
/. o,im an#aovani) sredstava-
3. o,im i cijena po&ajmjeni) i&vora sredstava..
%konomi"nost podrazum|eva snen|e var|abnh fksnh troskova po |ednc
prozvoda na na|n moguc znos.
&bim prodaje treba ntenzvrat sve do onog stepena kada se grancn trosak
z|ednacava sa grancnm prhodom, cme se poste maksmaan dobtak.
&bim angaovani' sredstava treba svest na na|man| moguc nvo, pa ce tada
troskov dran|a sredstava n|hovog fnansran|a bt na|n.
|edno od osnovnh ptan|a ko|e se namece prkom osguran|a fnans|skh sredstava
neophodnh za zvrsen|e odredenog zadatka, |e pravina kom,inacija
sopstveno# i po&ajmjeno# kapitaa.
Sa aspekta kvdnost, sopstven kapta ma nesumn|vu prednost nad poza|m|enm
kaptaom, |er se poza|m|en kapta mora vratt, sto prouzroku|e probem
kvdnost. Vece ucesce sopstvenog kaptaa u ukupno| struktur kaptaa unos vse
sgurnost, a ne mora stovremeno da predstav|a na|rentabn| nacn
fnansran|a.Po osnovu pozajmljenog kapitala zarada se ostvaruje ako je kamatna
stopa nia od stope prinosa na ukupan kapital!Kada |e pak, kamatna stopa vsa od
3
stope prnosa na ukupan kapta, fnansran|e z poza|m|enog kaptaa |e nepovo|no
ma za pos|edcu sman|en|e stope prnosa na sopstven kapta.Ako |e kamatna
stopa |ednaka stop prnosa na ukupan kapta, efekat fnansran|a z poza|m|enog
kaptaa na stopu prnosa na sopstven kapta |e neutraan.
Princip si#urnosti i ikvidnosti
Princip si#urnosti!
Prema tradconano| teor|, osnovn krter| kredtne sposobnost, odnosno
sgurnost, |este garantna supstanca (sopstven kapta). Prema savremeno| teor|,
rentabnost odnosno zaradvacka sposobnost dunka, predstav|a prmarnu
sgurnost za kredtora.
Princip ikvidnosti!
Prema tradconanom shvatan|u, pod kvdnoscu se podrazum|eva sposobnost
movnskh d|eova da se transformsu u novac. Pr tome su novcana sredstva
na|kvdn| do movne preduzeca, a kvdnost ostae movne ovs o vremenu
potrebnom da se nenovcana movna transformse u novcanu, o stepenu rzka te
transformac|e o c|en ostvarvo| za movnu. Redos|ed po|ednh obka
angaovanh sredstava sa stanovsta unovcvost |e s|edec: novac, zatm
potravan|a, zahe fksna sredstva.
Tradconano shvatan|e zostav|a segment obaveza preduzeca n|egovu
sposobnost da h po dosp|ecu zmru|e, vec uzma u obzr samo kvdnost movne.
Posto| vec bro| faktora ko| utcu na stepen pouzdanost pretvaran|a movne u
novac. " eksterne faktore spadaju:
stuac|a na trstu,
kredtno-monetarna potka centrane banke,
pravna sgurnost u posovan|u s..
#d interni$ faktora najznaajniji su:
kvatet prozvoda ko|e preduzece prozvod,
uskadenost prozvodnog programa sa trsnm zaht|evma,
potka kredtran|a kupaca s..
*avremeno s)vatanje ikvidnosti dovod u vezu kvdnost movnskh d|eova
preduzeca sa n|egovm obavezama, sto znac da se kvdnost posmatra z uga
patene sposobnost preduzeca. U tom smsu kvdnost se defnse kao stana
sposobnost preduzeca da zmru|e dosp|ee obaveze.
(renutna likvidnost moe se utvrdt putem koefc|enta trenutne kvdnost:
k
t
1 G 4 ' 4 5V 2 O
G - gotovna u baga|n,
D - depozt po vden|u,
HV - hart|e od vr|ednost,
O - obaveze dosp|ee za pacan|e
Ako |e koefc|ent 1 vec od 1 kvdnost posto|, obrnuto, ako |e koefc|ent man|
od 1 kvdnost ne posto|.
Na|van|h pet mogucnost za otkan|an|e nekvdnost su:
ubrzan|e crkuac|e sredstava,
prestrukturran|e sredstava,
kompenzac|a (ponsten|e) d|eova sredstava obaveza prema zvorma,
prom|ena rokova dosp|eca pacan|a prema zvorma,
ubacvan|e dodatnh novcanh sredstava u proces reprodukc|e.
4
Ako |e koefc|ent fnans|ske stabnost 1, tada odravan|e kvdnos zavs od
uskadenh rokova vezvan|a kratkorocno vezanh sredstava rokova raspoovost
kratkorocnh obaveza.
Ako |e koefc|ent fnans|ske stabnost man| od 1, proporc|a zmedu kvdnh
kratkorocno vezanh sredstava, s |edne, kratkorocnh obaveza, sa druge strane,
pom|erena |e u korst kvdnh kratkorocnh vezanh sredstava.
Ako |e koefc|ent fnans|ske stabnost vec od 1, proporc|a zmedu kvdnh
kratkorocno vezanh sredstava, s |edne, kratkorocnh obaveza, sa druge strane,
pom|erena |e u korst kratkorocnh obaveza.
Korsno |e napravt razku zmedu kvdnost soventnost.
Savremeno shvatan|e kvdnost odnos se na sposobnost preduzeca da paca
dugove u onom trenutku kada on dosp|eva|u za pacan|e. Soventnost predstav|a
sposobnost preduzeca da sa ukupnm sredstvma podmr sve obaveze, ne u roku
n|hovog dosp|eca, vec kad-tad, makar z steca|ne mase.
Princip finansiranja u skadu sa ri&ikom
Posto sopstven kapta na|cesce n|e dovo|an za fnansran|e n|egovh posovnh
procesa, medu fnans|skm zvorma se nezb|eno po|av|u|e pozc|a duga.
Angaovan|em duga preduzece se suocava sa fnans|skm rzkom, a stovremeno
oceku|e povecan|e stope prnosa na sopstven kapta.
Ukoko |e preduzece prezadueno, nagasena su dva rzka:
rzk pov|eraca da nece moc napatt svo|a potravan|a,
rzk preduzeca od negatvnog fnans|skog rezutata.
Na|van| faktor ko| determnsu nvo zaduenost preduzeca su:
vrsta djelatnosti,
visina stope rentabilnosti,
visina stope inflacije!
Preduzece ko|e prpada radno ntenzvno| d|eatnost ma nske fksne rashode po
osnovu amortzac|e, pa |e n|egov rzk ostvaren|a negatvnog posovnog rezutata
us|ed dekon|ukture, reatvno ma, |er su fksn troskov, odnosno fksn rashod
nsk. Preduzece ko|e prpada kaptano ntenzvno| d|eatnost ma vsoke fksne
troskove, odnosno rashode po osnovu amortzac|e, kao vsok rzk ostvaren|a
negatvnog posovnog rezutata us|ed dekon|ukture.
Na nvo zaduenost preduzeca utce takode n|egova rentabnost. Rentabn|a
preduzeca podrazum|eva|u man| nvo rzka pov|eraca u pogedu napate svo|h
potravan|a, a man| nvo rzka samog preduzeca u pogedu ostvarvan|a
negatvnog fnans|skog rezutata.
Struktura kaptaa preduzeca usov|ena |e vsnom stope nfac|e. U usovma
nfac|e pov|eroc tee da kamatne stope budu reano poztvne, sto povecava
rashode fnansran|a ugroava ostvaren|e bruto dobtka.
Princip finansijske easti+nosti
..zraava sposobnost pragodavan|a preduzeca zm|en|enm usovma posovan|a,
pr|e svega pod utca|em trsta. Ova| prncp prostce z rzka ko|e prouzroku|u
kon|ukturne prom|ene.
Zaht|ev fnans|ske eascnost |e spun|en ukoko |e preduzece u stan|u da:
pri,avi dodatni kapita-
prijevremeno otpati po&ajmjeni kapita.
Potreba preduzeca za dodatnm kaptaom moe bt usov|ena novm nvestran|em,
prom|en|vm usovma proda|e nabavke, supsttuc|om |edne vrste kaptaa
5
drugom. Potreba preduzeca za pr|evremenom otpatom poza|m|enog kaptaa |av|a
se u suca|u kada on vse n|e potreban u suca|u kada postane suvse skup
Mogucnost prbav|an|a dodatnog kaptaa zavs od stan|a ponude tran|e na
trstu kaptaa trstu novca od kredtne sposobnost preduzeca. Za preduzeca
ko|a u struktur zvora fnansran|a ma|u vse sopstvenog kaptaa, karakterstcna |e
veca fnans|ska eastcnost. Kada |e u ptan|u struktura movne, va pravo da sa
porastom obrtne movne u odnosu na fksnu raste fnans|ska eastcnost,
obrnuto.
Kredtor preduzeca mogu zaht|evat obezb|eden|e svo|h potravan|a putem upsa
hpoteke na nekretnne ombarda na pokretne stvar. Posto se ta| do movne ne
moe prodat dok se kredt ne otpat, to moe mat za pos|edcu uman|en|e
fnans|sk eastcnost.
Fnans|ska eascnost zaht|eva pootpunu pr|evremenu otpatu posto|eceg zvora
fnansran|a svoden|e n|egovog znosa na sto |e moguce n nvo, u suca|u da on
postane suvse skup.
Princip ne&avisnosti
..poaz od zaht|eva da menadment preduzeca bude nezavsan od pov|eraca
preduzeca. Prncp nezavsnost |e u drektno| vez sa prncpom fnans|ske
stabnost, rentabnost, kvdnost, strukture kaptaa sa stanovsta vasnstva
eastcnost.
Nezavsnost menadmenta se ugroava tm sto |e struktura pasve vse pom|erena
poza|m|enom kaptau. Nezavsnost menadmenta raste sa povecan|em ud|ea
sopstvenog kaptaa preduzeca. Kod preduzeca ko|a se fnansra|u na baz ucesca u
raspod|e neto dobtka, nezavsnost menadmenta u odnosu na vasnke ne zavs
od vsne sopstvenog kaptaa, vec od vsne otvorenh skrvenh rezerv. Sto |e vec
obm otvorenh skrvenh rezerv u preduzecu, to |e nezavsnost menadementa
veca.
Na nezavsnost menadmenta utce nacn na ko| |e kredt dob|en. Ako |e kredt
dob|en putem zaoga, tada |e soboda oducvan|a menadmenta ograncena, |er ne
moe sobodno dsponrat zaoenu movnu.
Nezavsnost menadmenta usov|ena |e obavezama prema dobav|acma. Sto |e
dsperz|a dobav|aca veca, to |e zavsnost man|a obrnuto.
Stepen zavsnost preduzeca usko |e povezan sa rentabnoscu. Ukoko |e preduzece
prnudeno da zbog prezaduenost prhvat zaht|eve pov|eraca, to ce negatvno
d|eovat na n|egovu rentabnost. Izb|egavan|e zaduen|a, zbog bo|azn od
negatvnh pos|edca gub|en|a nezavsnost sobode oducvan|a, takode ce mat
st efekat.
Princip optimano# aktivi&aciono# dejstva sike finansiranja
Prkom koncpran|a fnans|ske potke treba pazt na de|stvo ske fnansran|a
ko|a |e predstav|ena bansom stan|a. Na osnovu ske fnansran|a |avnost oc|en|u|e
bontet atraktvnost uagan|a u takvo preduzece, pr cemu naroctu tenu ma:
1. odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala,
2. odnos imovine i dugova,
3. odnos sopstvenog kapitala uve)anog za dugoro"no pozajmljeni
kapital i dugoro"na rezervisanja i stalne imovine,
. odnos obrtne imovine i kratkoro"ni' obaveza.
Prcp optmanog aktvzaconog de|stva ske fnansran|a ne moe se ostvart bez
postovan|a ostah prncpa fnans|ske potke, zato sto samo dos|edno
prm|en|van|e prncpa fnans|ske potke obezb|edu|e da se u |avnost stvor
6
povo|na ska o n|egovo| fnans|sko| stuc|, t|. ska o snanom stabnom
preduzecu.
1.3 Finansijski cijevi predu&e.a
Da b donoso efkasne oduke, fnans|skom menaderu |e potreban |asan c| ko|em
su, kao standard za evauac|u performans oducvan|e zmedu aternatvnh
pravaca akc|e. Fnans|sk c| |e potreban da b se sve oduke medusobno povezae.
U teratur se navode s|edec fnans|sk c|ev preduzeca:
1. |acan|e fnans|ske snage,
2. maksmazac|a neto dobtka po donc,
3. maksmazac|a bogatstva doncara.
1. Ja+anje finansijske sna#e kao finansijski cij
Fnans|sku snagu cne dv|e komponente, kvanttatvna kvatatvna.
%vantitativna finansijska snaga predstav|a obm vr|ednost movne. U okvru
kvantteta fnans|ske snage treba tet:
1. uskadenost kratkorocnog dugorocnog fnansran|a,
2. uskadenost sopstvenog tudeg kaptaa,
3. ocuvan|u fnans|ske ravnotee.
" kvalitativnom smislu finansijska snaga znai:
1. tra|nu sposobnost pacan|a,
2. tra|nu sposobnost fnansran|a,
3. tra|nu sposobnost nvestran|a,
4. tra|nu sposobnost povecan|a movne vasnka,
5. tra|nu sposobnost zadovo|en|a fnans|skh nteresa ucesnka preduzeca.
(rajna sposobnost pla)anja podrazum|eva da |e preduzece sposobno u svakom
momentu patt dosp|ee obaveze. (rajna sposobnost finansiranja
podrazum|eva sposobnost fnansran|a dugorocno vezanh sredstava z vastth
poza|m|enh zvora, a kratkorocno vezanh kvdnh sredstava z poza|m|enh
zvora. (rajna sposobnost investiranja podrazum|eva da preduzece moe
rentabno uagat vsak sredstava u proces prozvodn|e. (rajna sposobnost
pove)anja imovine vlasnika podrazum|eva uvecan|e movne vasnka preduzeca.
Fnans|ska snaga podrazum|eva trajnu sposobnost zadovoljenja finansijski'
interesa u"esnika preduze)a: vasnka, uprave, radnka, pov|eraca
drave.Ocgedno |e da kvatet fnans|ske snage ma prednost nad n|enm
kvanttetom.
$. 6aksimai&acija neto do,itka po dionici kao finansijski cij
Maksmazac|a neto dobtka ostvaru|e se kroz:
1. maksmazac|u prhoda, t|. povecan|e obma proda|e povecan|e proda|nh
c|ena,
2. maksmazac|u troskova, t|. sman|en|e var|abnh fksnh troskova,
3. mnmazac|u poreza, t|. sman|en|e poreske osnovce sman|en|e poreskh
stopa.
Maksmazac|a ukupnog dobtka n|e na|bo|e m|ero dobrog fnans|skog
uprav|an|a. Preduzece moe povecat ukupn dobtak ems|om proda|om novh
donca pasran|em tako prbav|enog kaptaa, a da pr tome dode do pada neto
dobtka po donc, ako se srazm|erno povecan|u bro|a donca ne poveca neto
dobtak. Otuda se cesto zagovara maksmazac|a neto dobtka po donc kao
na|sveobuhvatn| fnans|sk c|. Neto dobtak po donc se dob|e kada se ukupan
dobtak pos|e oporezvan|a uman|en|a za preferenc|ane dvdende pod|e sa
bro|em emtovanh prodath obcnh donca.
7
&aksimalizacija neto dobitka po dionici ne moe da bude prkadan c| |er ma
odredene sabost, ko|e se ogeda|u u s|edecem:
1. zanemaru|e vremensk raspored (dnamku) ocekvanh prnosa (povrata);
2. zanemaru|e gotovnsk tok (cash fow),
3. zanemaru|e rzcnost ocekvanh prnosa,
4. zanemaru|e ucnak potke dvdend na trsnu c|enu donca.
/.6aksimai&acija ,o#atstva dioni+ara kao finansijski cij
U usovma stvarnog sv|eta, ova| c| se reduku|e na maksimaliziranje vrijednosti
vlastitog kapitala preduzeca. Za doncka preduzeca, ova| c| treba posmatrat kao
maksimaliziranje trine cijene dionica. Ostvaren|em tog teme|nog c|a posovan|a,
doncko preduzece u na|veco| m|er zascu|e nterese svo|h doncara |er
maksmazra bogatstvo ko|e on ostvaru|u kroz dran|e donca takvog preduzeca.
Ova| c| se moe uzet kao raconaan krter| za optmanu aokac|u resursa, ko|a
se odv|a posredstvom trsta kaptaa.
Fnans|sk menader moe krerat novu vr|ednost za vasnke donosen|em oduka
c|e su korst vece od troskova. %reiranje nove vrijednosti za dioniare ovisi o nizu
varijabli od koji$ su najvanije:
1. gotovnsk tok,
2. vr|eme,
3. rzk.
Maksmazac|a bogatstva doncara reazu|e se donosen|em oduka fnans|skog
menadera na teme|u ocekvanh povrata rzka. Pr tome se |av|a probem |er:
1. vsa stopa povrata povecava c|enu donce,
2. vsa stopa povrata znac vecu ruzcnost preduzeca.
Stoga fnans|sk menader mora u donosen|u oduka da vod racuna da ostvar
ravnoteu zmedu povrata rzka na nacn ko| maksmazra bogatstvo doncara.
Na povrat rzk utcu oduke ko|e se odnose na vecnu preduzeca,n|egovu stopa
rasta, vrstu vr|ednost korstene opreme, stepen zaduenost, kvdnost td.
1.7 Or#ani&acioni o,ici predu&e.a
Uobca|ena |e kasfkac|a na:
1. Inokosno preduzece
$. Ortacko preduzece
/. Korporac|u
Inokosno predu&e.e |e na|star|a forma organzac|e posovan|a. Ona |e danas
na|sre zastup|ena. Inokosno preduzece se naaz u vasnstvu |ednog ca ko|e se
stovremeno |av|a u uoz preduzetnka.
Prednost nokosnog preduzeca spo|ava|u se u s|edecem:
1. Kontroa (Vasnstvo da|e svom vasnku potpunu kontrou nad posovan|em.
Vasnk n|e duan da bo skm usagasava potku posovan|a nacn
d|eovan|a.)
$. Ta|nost posovan|a ( Vasnk ne mora podnost zv|esta|e |avnost, a mora
kao svak vasnk da vod dokumentac|u o radnm satma svo|h radnka,
popun|ava formuare, vodt evdenc|u o prhodma porezu.)
/. Lakoca nsk trosak organzovan|a posovan|a ( Kod po|ednacnog vasnstva
nema potrebe n za kakvm ugovorom sto n|e suca| kod partnerstva)
3. Poreske pogodnost ( Oporezvan|e se provod samo |edanput.)
Inokosna preduzeca ma|u nekoko nedostataka:
1. Neograncena odgovornost vasnka ( Na|vec nedostatak po|ednacnog
vasnstva |e neograncena odgovornost. Za dugove preduzeca vasnk
8
odgovara ctavom svo|om movnom, uk|ucu|uc cnu movnu ko|a n|e
korstena u posovan|u.)
$. Nestabna forma posovan|a ( Nema osguranog kontnuteta posovan|a |er
se posovan|e zavrsava povacen|em u mrovnu smrcu bankrotom
vasnka.)
/. Poteskoce u osguran|u veceg obma osguran|a ( Investc|e vasnka su uv|ek
ograncene na n|egove vastte resurse sobzrom da nema partnera nt
doncara.)
3. Poteskoce u zapos|avan|u obrazovanog potenc|aa ( Osobe s vsokom
strucnom spremom sposobnoscu z obast menadmenta nerado se
angau|u na posovma gd|e sgurnost n|hovog zaposen|a ovs o karakteru
zdrav|u |edne osobe.)
Partnersko predu&e.e
Partnerstvo |e forma posovne organzac|e u ko|o| se udruu|u dva vse partnera
t|.vasnka. Partnerstvo kao po|ednacna vasnstva mnogo se korste kod mah
preduzeca. U pravu partnerstvo zapocn|e nekom vrstom psanog ugovora kako
kasn|e ne b doso do nesporazuma. Tm ugovorom b morao bt regusano:
Ko |e koko novca uoo u partnerstvo
Koko kome prpada profta z partnerstva
Ko sta rad ko |e kome odgovoran
Kako se partnerstvo moe razvuc kako ce se u tom suca|u pod|et ostatak
movne medu partnerma
Kako se partner mogu zastt od nas|ednka onog suvasnka ko| |e
premnuo.
Partnerstvo se moe organzovat kao opste partnerstvo kao mtrano partnerstvo.
Kao opste partnerstvo odgovornost za posovan|e preduzeca podrazum|eva
neograncenu cnu odgovornost partnera ko| su za|ednck odgovorn za ukupne
obaveze preduzeca. Kod mtranog partnerstva mora posto|at barem |edan partner
sa neograncenom odgovornoscu dok drug partner mogu odgovarat samo svo|om
uoenom posovnom movnom. Partner sa neograncenom odgovornoscu ma
pravo nastupan|a u me preduzeca da ga tme obavezu|e. Partner sa ograncenom
odgovornoscu ne mogu obavezat preduzece a mogu a ne mora|u ucestvovat u
uprav|an|u posovma.
Prednost partnerstva mogu se sumrat u s|edecem:
Posto|an|e ogromne motvac|e za usp|eh
Reatvno aka |eftna forma organzovan|a
Mogucnost osguran|a veceg obma kaptaa za nvestran|e
Poreske oaksce
Nedostatc su:
Neograncena odgovornost po|ednh partnera
Nestabnost
Nemogucnost prenosen|a vasnstva
0orporacija
Korporac|a doncko preduzece, odnosno doncko drustvo |e na|povo|n|
organzacon obk preduzeca za prkup|an|e vekh suma kaptaa. Korporac|a se
moe defnsat kao t|eo formrano od strane vse ca ko|e |e zakonom ovasteno
da nastupa kao |edno ce s pravnm denttetom odvo|enm od n|egovh canova
kome se da|u razna prava obaveze uk|ucu|uc sposobnost da nastav da posto|
pos|e smrt povacen|a po|ednh n|egovh canova. U posovnom smsu
9
korporac|a posta|e funkconano sposobna emtovan|em odnosno proda|om hart|a
od vr|ednost zanteresovanm po|edncma nsttuc|ama. Proda|uc praktcna
prava na buduce prnose korporac|a doaz do kaptaa ko| |e neophodan za
obav|an|e n|ene ms|e. Kao gavn kupc emtovanh hart|a od vr|ednost otuda
gavn zvor snadb|evan|a potrebnh sredstava po|av|u|u se doncar- ca
nsttuc|e ko|e doprnose formran|u osnovnog kaptaa ko|a po tom osnovu stcu
odredena prava prveg|e, kredtor- ca nsttuc|e ko| uau kapta na
odreden du krac perod sa osnovnom motvac|om da ostvare fksran
ugovorom predvden prnos na ucn|ena uagan|a.
Prednost korporac|e:
Ograncena odgovornost
Lakoca transfera svo|ne
Tra|no posto|an|e
Profesonano uprav|an|e
Lakoca akumuac|e kaptaa
Vec obm posovan|a.
Nedostatc korporac|e:
Vadna reguatve
Oporezvan|e
Ograncena odgovornost
Podvo|enost zmedu svo|ne kontroe
Troskov.
II 0O89EP( V%E6E8*0E V%IJE'8O*(I 8OV9A
Koncept vremenske vr|ednost novca |e teme|n koncept fnans|a. Ova| koncept
nam govor da |e |edna KM vredn|a danas nego u buducnost.Po|ednc su spremn
na uzdravan|e od potrosn|e samo uz odredenu naknadu. Ta naknada |e
determnsana propustenm prnosom ko| b se mogao ostvart uagan|em
raspoovog novca u rentabne aternatve ko|e se nude u datom vremenskom
perodu.
Da b se mog uporedvat novcan znos raspoov u razctm vremenskm
perodma, potrebno |e novcane znose svest na st vremensk trenutak. Kamatna
stopa nam omogucava da zracunamo korgovane vr|ednost, odnosno da svedemo
vr|ednost novcanh tokova, kad god on nastanu, na odreden vremensk trenutak.
Vremenska vr|ednost novca zraava se pomocu kamatnog racuna.Razku|emo:
|ednostavn kamatn racun - kamata se obracunava samo na gavncu,
soen kamatn racun - kamata se obracunava na gavncu uvecanu za
kamate.
:udu.a vrijednost
Soena kamata se racuna soenm, a |ednostavna |ednostavnm kamatnm
racunom. |ednostavna kamata na bo ko|e uagan|e zracunava se mnoen|em
sadasn|eg uoga s kamatnom stopom s perodom uagan|a.
Kod obracunavan|a |ednostavne kamate, osnovca za obracun kamate osta|e svake
godne sta.
Kod obracunavan|a soene kamate, osnovca za obracun kamate se svake godne
m|en|a.
Kada se anazra Tabca I, uocava se s|edece:
10
kamatn faktor buduce vr|ednost u tabc odredu|u buducu vr|ednost 1 KM
tokom peroda,
kamatn faktor buduce vr|ednost |ednog znosa |e uv|ek vec od 1. Samo
kada |e kamatna stopa 0%, kamatn faktor |e |ednak 1;
ako kamatna stopa poraste za nek dat perod, kamatn faktor buduce
vr|ednost ce takode porast, t|. sto |e veca kamatna stopa veca |e buduca
vr|ednost;
za datu kamatnu stopu buduca vr|ednost se povecava protokom vremena, t|.
sto |e du perod vremena na ko| se racuna, veca |e buduca vr|ednost.
*ada;nja vrijednost
Odredvan|e sadasn|e vr|ednost (dskontovan|e) |e obrnut postupak od soenog
ukamacvan|a. Proces dskontovan|a |e ustvar putpvan|e nazad, od buduce ka
sadasn|o| vr|ednost. Kamatna stopa ko|a se korst pr ovakvm racunan|ma zove
se dskontna stopa, |er |e sadasn|a vr|ednost za odreden procenat svake godne
man|a od buduce vr|ednost.
Iznos sadasn|e vr|ednost ovs o:
i&nosu ,udu.e ispate-
vremenu koje mora pro.i da ,i se primio novac-
&a)tijevanoj stopi profita,inosti.
Kada se anazra Tabca II uocava se s|edece:
kamatn faktor sadasn|e vr|ednost u tabc odredu|u sadasn|u vr|ednost 1
KM ko|a ce se prmt kra|em datog peroda,
kamatn faktor sadasn|e vr|ednost po|ednacnog znosa |e uv|ek man|a od 1.
Samo kada |e dskontna stopa |ednaka 0%, kamtn faktor |e 1;
sto |e veca dskontna stopa tokom peroda, man|a |e vr|ednost kamtnof
faktora sadasn|e vr|ednost,
za datu dskontnu stopu, sadasn|a vr|ednost se sman|u|e tokom vremena, t|.
sto |e du perod vremena man|a |e sadasna| vr|ednost.
:udu.a vrijednost anuiteta
#bini anuitet se reazu|e kroz fksnu sumu ko|a se prma spacu|e na kra|u
svakog peroda kroz odreden bro| peroda u buducnost. Vr|ednost obcnog anuteta
|e znos na ko| b naras prmc spate s kra|a svakog peroda kad b se ostav
na stednom racunu u banc uz odredenu soenu kamatnu stopu.
Za obcn anutet pocetkom peroda, buduca vr|ednost se racuna |edan perod
nakon zadn|eg novcanog toka.
Efektivna kamatna stopa
Razcte nvestc|e osgurava|u razcte prnose ko| se obracunava|u u razctm
perodma ukamacvan|a. Da b se moge uporedt nvestc|e ko|e ma|u razcte
perode ukamacvan|a, neophodno |e zrazt n|hove kamatne stope na sto| osnov.
Na ta| nacn se moe uoct razka zmedu nomnane efektvne kamatne stope.
Nominalna kamatna stopa |e ona kamatna stopa ko|a |e dogovorena zmedu
za|moprmca za|modavca. 'fektivna ili stvarna kamatna stopa |e ona kamtna stopa
ko|a uz godsn|e ukamacvan|e osgurava ste godsn|e kamate kao nomnana
kamatna stopa kad se ukamacu|e za m peroda godsn|e.
Izvedena su dva zak|ucka:
nomnana efektvna kamatna stopa su |ednake samo ako se racunan|e vrs
na godsn|em nvou;
efektvna kamatna stopa se povecava ucesta|m ukamacvan|em.
11
IV P%AVILA FI8A8*I%A8JA
Prava fnansran|a se mogu oznact kao prncp za zvor sredstava fnansran|a rad
zadovo|avan|a neke date potrebe kaptaa, odnosno kao norme za prbav|an|e
kaptaa sa odredenh aspekata.
Pravila finansiranja imaju tri kljune uloge a to su:
1. prava fnansran|a sue preduzecma kao sm|ernca za donosen|e oduka o
fnansran|u;
2. prava fnansran|a ma|u uogu normae, sto znac da se stvarno stan|e u
preduzecu uporedu|e sa normaom, utvrdu|e odstupan|e od normae donos
zak|ucak o fnans|skom pooa|u preduzeca;
3. na pravma fnansran|a kredtor zasnva|u svo|u oc|enu kredtne
sposobnost potenc|anog dunka.
Polaze(i od zajednike karakteristike svi$ pravila finansiranja, da tangiraju
finansijsku strukturu i da su izraz finansijske politike, mogu(e i$ je sistematizovati u
dvije osnovne grupe:
1. vertkana prava fnansran|a (tangra|u samo pasvu bansa stan|a, odnosno
sastav strukturu kaptaa prema por|eku rocnost),
2. horzontana prava fnansran|a (tangra|u odnose po|ednh d|eova aktve
pasve, t|. odnose zmedu po|ednh d|eova movne kaptaa).
3.1 Verikana pravia finansiranja
nasto|e da uspostave normu za strukturu pasve bansa stan|a, nezavsno od
strukture aktve.
Medu ovm pravma na|van|a su:
1. prava za odnos zmedu sopstvenh poza|m|enh zvora;
2. prava za odnos rezerv prema osnovnom kaptau;
3. prava za odnos dugorocnog prema kratkorocnom kaptau.
1.Pravia &a odnos i&me<u sopstveni) i po&ajmjeni) i&vora
Sustna ovog prava fnansran|a svod se na posmatran|e strukture pasve sa
stanovstva vasnstva, pr cemu sopstven kapta obuhvata sve vrste vastth
zvora ko| se ne mora|u vracat, a poza|m|en kapta sve vrste obaveza preduzeca,
t|. sve vrste zvora ko| se mora|u vracat vasnku. Anazom odnosa zmedu
sopstvenog poza|m|enog kaptaa preduzeca, da|e se odgovor o stepenu
obezb|edenost prncpa sgurnost, rentabnost, nezavsnost eastcnost u
preduzecu.
U teratur se na|cesce pomn|e pravo |ednakost sopstvenog poza|m|enog
kaptaa, ko|e |e poznato pod nazvom "zatno pravo zravnan|a rzka". Nazv
"zatno pravo zravnan|a rzka" upucu|e na zaht|evanu sgurnost za pov|eroce.
Postovan|em "zatnog prava zravnan|a rzka" obezb|edu|e se:
1. si#urnost povratka kapitaa povjeriocima-
12
$. pri)vatjivost tro;kova finansiranja-
/. ne&avisnost predu&e.a u vo<enju posovne i finansijske poitike-
3. finansijska easti+nost =pria#odjivost>.
Ako se preduzece prdrava ovog prava fnansran|a, smatra se da posto|
dovojno si#urnosti &a povjerioce u smisu mo#u.nosti napate nji)ovi)
potraivanja- |er |e maa v|erovatnoca da ce dunk zgubt vse od 50% uoenh
sredstava, a sve dok gubtak ne prede nvo od preko 50% uoenh sredstava,
dunk moe vratt dugove.
"Zatno pravo zravnan|a rzka" osgurava pri)vatjive tro;kove finansiranja
po&ajmjenim kapitaom. U ovom suca|u troskov poza|m|enog kaptaa su n
nego kada b se poza|nm|en kapta povecao.
|ednakost sopstvenog poza|m|enog kaptaa obezb|edu|e pri)vatjiv stepen
ne&avisnosti predu&e.a dunika u vo<enju posovne i finansijske poitike.
Pr ovakvom nacnu fnansran|a, preduzece dunk |e ravnopravno sa pov|erocma
u pogedu kreran|a posovne fnans|ske potke zato sto uae kaptaa koko
pov|eroc.
Prm|ena "zatnog prava zravnan|a rzka" &adrava finansijsku easti+nost
predu&e.a u po#edu pri,avjanja kapitaa. Sto |e ucesce sopstvenog kaptaa u
struktur kaptaa ne, utoko su usov za prbav|an|e poza|m|enog kaptaa ostr|.
Pom|eran|e strukture kaptaa ka veco| zaduenost dovod do opadan|a fnans|ske
eastcnost u smsu vracan|a kaptaa.
U takvo| stuac|, na|cesc razoz ko| usov|ava|u opadan|e fnans|ske eastcnost
odnose se na:
porast c|ene poza|m|enog kaptaa us|ed ugovorene var|abne kamatne
stope, ko|a raste,
prom|enu ponude tran|e na trstu kaptaa novca,
pad stope prnosa na ukupan kapta spod ugovorene fksne kamatne stope
na poza|m|en kapta s...
Postav|a se ptan|e ko| |e deaan odnos sopstvenog poza|m|enog kaptaa.
Savremena teor|a fnansran|a smatra da se struktura kaptaa (odnos poza|m|enog
sopstvenog kaptaa) ne moe odredt kvanttatvno, kao opste m|ero za sva
preduzeca, vec da ona zavs od:
organskog sastava sredstava,
tekuce nfacone stope,
tekuce rentabnost,
kvdnost preduzeca.
Or#anski sastav (struktura) sredstava predstav|a odnos zmedu stanh obrtnh
sredstava. Ako |e organsk sastav sredstava vsok, odnosno ako |e struktura
sredstava vse pom|erena ka stanm sredstvma, nuno |e da |aca ucesce
sopstvenog kaptaa u struktur ukupnog kaptaa. Vsok organsk sastav sredstava
zazva vsoke fksne rashode po osnovu amortzac|e, sto povecava rzk ostvaren|a
posovnog dobtka, kao razke zmedu mare pokrca rashoda peroda.
Pr nem organskom sastavu n su fksn rashod po osnovu amortzac|e, sto znac
da |e n posovn rzk. Tada preduzece moe prhvatt vec rzk ostvaren|a bruto
fnans|skog rezutata, t|. moe prhvatt pom|eran|e strukture kaptaa ka
poza|m|enom kaptau.
Visoka stopa infacije, zaht|eva pom|eran|e strukture kaptaa ka poza|m|enom
kaptau. Ako su kamatne stope ne od stope nfac|e, tada pov|eroc ne ee da
13
poza|m|u|u kapta, |er na potravan|ma trpe nfatorne gubtke, sto prmorava
preduzece da |aca ucesce sopstvenog kaptaa u struktur kaptaa. Ako su kamatne
stope vse od stope nfac|e, pov|eroc ne trpe nfatorne gubtke na potravan|ma,
a preduzece ma vsoke rashode fnansran|a, sto povecava fnans|sk rzk. Ova
cn|enca prmorava preduzece da |aca ucesce sopstvenog kaptaa u struktur
kaptaa.
Pri visokoj renta,inosti preduzece moe dozvot pom|eran|e strukture kaptaa
ka poza|m|enom kaptau, |er tada ostvaru|e poztvan fnans|sk rezutat z
nvestran|a. Pr nsko| rentabnost, stuac|a |e naravno obrnuta.
Permanentna ikvidnost dozvo|ava takode pom|eran|e strukture kaptaa ka
poza|m|enom kaptau, |er se obaveze prema pov|erocma zvrsava|u u
ugovorenom rokovma. Tme se |aca sgurnost pov|eraca u smsu mogucnost
napate n|hovh potravan|a. Te ukda|u razoz m|esan|a pov|eraca u posovnu
fnans|sku potku dunka.
$.Pravia &a odnos re&ervi prema osnovnom kapitau
Pored r|esavan|a osnovnog odnosa zmedu sopstvenog poza|m|enog kaptaa, u
okvru vertkanh prava fnansran|a formusano |e pravo za odnos zmedu
po|ednh vrsta kaptaa, u okvru stog kvateta vasnstva. R|ec |e o pravu za
odnos rezervnog osnovnog kaptaa.Pomenuto pravo n|e naso na sru podrsku u
praks, vec |e prhvaceno kao nacena preporuka. Razog sreg neprhvatan|a ovog
prava treba trat u cn|enc sto ono u razct pooa| stav|a "star|a" "mada"
preduzeca. Name "star|a" preduzeca na|cesce ma|u akumuran rezervn kapta,
ko| nasta|e akumuran|em neto dobtka u rezerve, sto n|e suca| kod madh
preduzeca.
Buduc da posto|e razct nteres zmedu menadmenta vasnka prkom
raspod|ee neto dobtka, cesto |e prsutna tendenc|a da se neto dobtak nereano
skae, pr cemu se stvara|u atentne rezerve u bansu stan|a.
/.Pravia &a odnos du#oro+no# prema kratkoro+nom kapitau
Kada |e u ptan|u odnos dugorocnog prema kratkorocnom kaptau, sva razmatran|a
su voda zak|ucku da ova| odnos zavs od vrste (d|eatnost) preduzeca z toga
prozazece strukture movne. Stoga |e staknut opst zaht|ev fnans|ske potke da
odnos dugorocnog prema kratkorocnom kaptau treba da bude postav|en u skadu
sa potrebama pokrca
Dugorocno kratkorocno fnansran|e preduzecu stvara razcte troskove
fnansran|a. Troskov fnansran|a rastu s vremenom raspoovost zvora
fnansran|a. U pogedu troska fnansran|a, odnos dugorocnog kratkorocnog
fnansran|a |e optmaan, kada da|e mnmaan ukupan trosak fnansran|a
preduzeca.
U pogedu fnansran|a dugom moe se zak|uct s|edece:
1. kratkotra|n dug osgurava |eftn|e fnansran|e zbog kraceg peroda pacan|a
kamata man|e kamatne stope, |er banke kratkorocne kredte odobrava|u z
kratkorocnh depozta po vden|u na ko|e one paca|u deponentma man|e
kamate. Man| troskov kratkorocnog fnansran|a dugom poztvno d|eu|u na
fnanss|k rezutat rentabnost...;
2. fnansran|e dugorocnm dugom |e skup|e zbog dueg peroda pacan|a
kamata u pravu ma vece kamatne stope, s obzrom da banke dugorocne
kredte odobrava|u z skup|h dugorocnh depozta na ko|e one paca|u vse
14
kamate. Vec troskov dugorocnog fnansran|a dugom negatvno d|eu|u na
fnans|sk rezutat rentabnost.
3.$ 5ori&ontana pravia finansiranja
Horzontana prava fnansran|a se bave postav|an|em norme zmedu po|ednh
segmenata movne kaptaa. Horzontanm pravma fnansran|a sagedava se
odgovor na ptan|a da |e u ko|o| m|er u |ednom trenutku vr|eme vezvan|a
sredstava dotcnog preduzeca ko| prost|ece z strukture n|egove movne uskaden
sa rocnoscu kaptaa u n|egovo| struktur fnansran|a.
Prava fnansran|a ko|a se odnose na aktvu pasvu bansa stan|a zraava|u se
kroz dv|e grupe prava:
1. zatna prava fnansran|a,
2. ostaa prava fnansran|a.
3.$.1 ?atna pravia finansiranja odnose se na!
1. zatno bankarsko pravo fnansran|a
2. zatna bansna prava fnansran|a.
1.?atno ,ankarsko pravio finansiranja poaz od paraeteta mobzac|e
sredstava raspoovost zvora, s tm sto ta| paraetet poaz od dvostruke
|ednakost sredstava zvora, kako po obmu, tako po n|hovo| rocnost. To znac da
mora posto|at |ednakost kvantteta kvateta prm|enh pasranh sredstava
banaka.
Iako ma karakter nepsanog zakona za kredtne posove banaka, praksa |e pokazaa
da se n same banke ne prdrava|u zatnog bankarskog prava fnansran|a, a pak
bezusovno paca|u dosp|ee obaveze zahva|u|uc:
1. obnav|an|u kratkorocnh depozta,
2. taoen|u novca,
3. povezanost komtenata banke,
4. medubankarskom kredtran|u.
%ratkoroni depoziti)depoziti po vi*enju svakodnevno se obnav|a|u. |edn podu
novac, dok ga drug uau.
U redovnm stuac|ama u bankama uv|ek posto| do novca, novani talog, ko| |e
stano prsutan. Posto |e tad do depozta po vden|u stano prsutan moe se
upotr|ebt za dugorocne pasmane.
Posovna banka |e zanteresoovana da n|en komitenti budu me*usobno poslovno
povezani. Tada kvdac|a obaveze |ednog komtenta prema drugom ne uman|u|e
depozte po vden|u, |er doaz samo do pr|enosa sredstava sa racuna |ednog
komtenta na racun drugog.
Ukoko posovna banka, zbog pret|erane rocne transformac|e, postane nekvdna,
tada ona moe koristiti kredite drugi$ banaka, uk|ucu|uc kredite za likvidnost
centralne banke.
Zatno bankarsko pravo moe se korstt sa aspekta privredni' preduze)a.
Prema n|emu, prvredna preduzeca svo|e kratkorocne zvore treba da korste za
uagan|a u krakorocnu movnu, a dugorocne zvore da korste za uagan|a u
dugorocnu movnu.
U nekm suca|evma moe bt dopusteno odstupan|e od zatnog prava
fnansran|a, bez opasnost za kvdnost preduzeca:
15
1. ukoko |e prv sredstava z tekuch prhoda vec za znos dobtka ko|e |e
preduzece sposovao;
2. u suca|u kada preduzece moe da nabav nova sredstva u rokovma kracm
nego sto |e vr|eme vezvan|a movnskh d|eova kada moe da proongra
kratkorocne zvore.
$.?atna ,iansna pravia finansiranja predstav|a|u apkac|u konkretzac|u
zatnog bankarskog prava fnansran|a na prvredna preduzeca, s c|em odravan|a
n|hove kvdnost.
Svako preduzece u okvru aktve ma ctav nz segmenata movne vezane za
razcte rokove, kao sto u okvru pasve ma ctav nz segmenata zvora
fnansran|a raspoovh u razctm rokovma. Za sredstva u aktv |e
karakterstcno da se neprestano krecu, t|. da preaze z |ednog obka u drug, sto
znac da se m|en|a n|hova rocna struktura. Izvor fnansran|a u pasv ma|u scan
trend kretan|a kao sredstva u aktv.
Zbog stanh prom|ena rocne strukture uoenh sredstava rocne strukture
raspoovh zvora fnansran|a, n|e moguce kontrosat da svak zvor po roku
raspoovost po vsn odgovara roku angaovan|a vsn sredstava.
?,o# to#a- u okviru ,ians stanja- sredstva i i&vori finansiranja podijejeni
su u dvije #rupe!
grupa dugorocno uoenh sredstava dugorocnh zvora fnansran|a,
grupa kratkorocno uoenh sredstava kratkorocnh zvora fnansran|a.
Pod|ea aktve pasve na ova| nacn znaca |e zam|enu parcijalnog pristupa
posmatranja sa totalnim pristupom!
Zatna bansna prava fnansran|a obuhvata|u samo dugorocno mobsana
sredstva dugorocne zvore fnansran|a. Razmmoaen|a zmedu po|ednh autora
po ptan|u dugorocno uoenh sredstava usova su po|avu dva zatna bansna
prava fnansran|a:
1. &atno ,iansno pravio u uem smisu-
$. &atno ,iansno pravio u ;irem smisu.
?atno ,iansno pravio u uem smisu - prema zatnom bansnom pravu u
uem smsu dugotra|na uagan|a u aktv treba fnansrat z dugorocnh zvora
fnansran|a. Kod prm|ene ovog prava prsutna |e dema da u dugorocne zvore
fnansran|a uk|uct samo sopstvene zvore, sopstvene poza|m|ene dugorocne
zvore.
Strukturu dugorocnh zvora fnansran|a cne:
1. sve vrste sopstvenog kaptaa,
2. dugorocna rezervsan|a
3. sve vrste dugorocnh obaveza.
*opstveni kapital obu'vata:
osnovn kapta,
emsonu prem|u,
rezervn kapta,
nerasporeden neto dobtak zadran neto dobtak.
+ugoro"na rezervisanja obuhvata|u sve vrste dugorocnh rezervsan|a.
, dugoro"ne obaveze spadaju:
orocen uoz trech ca,
obaveze po prodazm obvezncama,
16
obaveze po uzetm dugorocnm fnans|skm robnm kredtma.
?atno ,iansno pravio u ;irem smisu - postav|a zaht|ev da se dugorocnm
zvorma fnansra ne samo dugorocno vezana movna defnsana zatnm bansnm
pravom u uem smsu, vec stana (tra|na) obrtna movna.
Razcta ms|en|a o tome sta obuhvata stana obrtna movna mogu se, prema
Hre-u, saet u pet grupa:
1. to su mnmane gvozdene zahe ko|e se stano mora|u obnav|at na
odredenom nvou da se obm prozvodn|e reazac|e ne b preknu, odnosno
sman| ogranc;
2. to |e pogonsk kapta ko| obuhvata gvozdene zahe, odobrene komerc|ane
kredte do gotovne kas;
3. to su ukupne zahe,
4. to su gvozdene zahe uoen kapta u druga preduzeca,
5. to su pros|ecne zahe.
Ipak, na|vec bro| autora pod stanom obrtnom movnom podrazum|eva tzv.
gvozdene (mnmane) zahe, ko|e se mora|u obnav|at na odredenom nvou kako b
se obezb|edo kontnutet posovan|a preduzeca.
Strukturu ovh zaha cne:
&ai)e materijaa- sopstveni) pouproi&voda i sitno# invetara-
&ai)e ne&avr;ene proi&vodnje-
&ai)e #otovi) proi&voda.
Prema *c)midt@ovom praviu Avrijednosne jednakosti u ,iansuA, sva reana
dobra aktve treba da budu fnansrana sopstvenm kaptaom, a sva potravan|a
gotovna poza|m|enm zvorma. Prm|ena Schmdt-ovog prava "vr|ednosne
|ednakost u bansu", prua mogucnost da se zb|egne utca| monetarnh prom|ena
na bans preduzeca. Ukoko potravan|a gotovna odgovara|u po svom voumenu
poza|m|enm zvorma, tada ce nfatorn gubtak bt |ednak dobtku ko| se poste
oaksavan|em obaveza.
Schmdt-ovo shvatan|e utca|a nfac|e na bans moe se u potpunost prhvatt.
Ono sto se ne moe prhvatt |este n|egov zaht|ev za z|ednacavan|em vr|ednost
reanh dobara aktve sopstvenog kaptaa |er strukturu aktve pasve usov|ava|u
drug rzc, a ne samo rzk nfac|e ko|eg sk|ucvo respektu|e Schmdt-ovo pravo.
0ritika &atni) ,iansni) pravia finansiranja
U teratur se naaz na krtku zatnh bansnh prava u smsu da ona ma|u
neznatnu praktcnu vr|ednost za odravan|e kvdnost .|edan od krtcara |e Hre,
ko| poaz od toga da kvdnost ne zaht|eva samo mogucnost spun|en|a svh
obaveza prema pov|erocma, nego osm toga usp|esan tok prozvodn|e.
S|ed da zatno bansno pravo u uem smsu va samo ako |e obezb|edena
supsttuc|a. Medutm, ako posto| mogucnost supsttuc|e, onda n|e n potreban
paratet rokova zmedu dugorocno uoenh sredstava dugorocno raspoovh
zvora.
Sto se tce zatnog bansnog prava u srem smsu, ono b obezb|edo kvdnost
samo u suca|u ako b se ukupna mobsana sredstva u znosu ko| nkada ne pada
spod datog nvoa fnansraa z sopstvenh zvora, a povremeno angaovana
sredstva z poza|m|enh zvora.
S|ed zak|ucak da |e za odravan|e kvdnost, um|esto prdravan|a zanh
bansnh prava, dovo|no obezb|edt da prv novca bude |ednak odv, sto se
moe postc:
17
stalnom supstitucijom dospjeli' obaveza novim zaduenjima ili
vlastitim izvorima,
prolongiranjem dospjeli' obaveza.
3.$.$ Ostaa pravia finansiranja o,u)vataju!
1. pravo fnansran|a 2:1
$. pravo fnansran|a 1:1
/. pravo o odnosu gotovne kratkorocnh obaveza
1. Pravio finansiranja $!1 predstav|a zaht|ev da odnos obrtnh sredstava
kratkorcnh obaveza bude 2:1, sto znac da na svakh 2 KM obrtn sredstava treba
obezb|edt 1 KM kratkorocnh obaveza, odnosno pravo fnansran|a zaht|eva da
|edna poovna obrtnh sredstava bude fnansrana z kratkorocnh zvora a druga
poovna z drugorocnh zvora. Pravo poaz od toga da ako su obrtna sredstva
trostruko veca od kratkorocnh obaveza posto| vek stepen v|erovatnoce da ce se
makar poovna obrtnh sredstava u odredenom roku pretvort u novac omoguct
pacan|e dosp|eh obaveza. Upravo zbog toga sto zanemaru|e strukturu obrtnh
sredstava rocnost kratkorocnh obaveza ovo pravo fnansran|a ne pokazu|e svo|u
punu opravdanost.
$. Pravio finansiranja 1!1 predstav|a zaht|ev da zbr gotovne, hart|a od
vr|ednost kratkorocnh potravan|a bude |ednak zbru kratkorocnh obaveza.
Pravo fnansran|a 1:1 ekspctno tra pokrvenost ukupnh zaha sa dugorocnm
zvorma fnansran|a sto znac da |e rgorozn|e od zatnog bansnog prava
fnansran|a u srem smsu ko| zaht|eva fnansran|e samo mnmanh zaha z
dugorocnh zvora. Pravo fnansran|a 1:1 ma opravdanost u preduzecma ko|a se
ne susrecu sa probemom sezonskh zaha. Medutm kako ukupne zahe sadre
mnmane sezonske zahe za ova preduzeca kod ko|h se |av|a|u sezonske zahe
ono |e neprhvat|vo buduc da se ste mogu fnansrat z kratkorocnh zvora
fnansran|a bez opasnost po kvdnost. Preduzeca samo obezb|edu|u oaksava|uce
usove za odravan|e kvdnost z razoga parateta zmedu agregata kratkorocno
vezanh sredstava gotovone, s |edne strane, agregata kratkorocnh obaveza s
druge strane.
/. Pravio o odnosu #otovine i kratkoro+ni) o,ave&a@ ovm se pravom
pokusava normrat mnmaan odnos zmedu gotovne kratkorocnh obaveza a u
c|u obezb|eden|a kvdnost preduzeca. U fnans|sko| teratu su zab|eena dva
pr|edoga odnosno normatvna stave:
20% novca u odnosu na kratkorocne obaveze
12% novca u odnosu na kratkorocne obaveze
Oba navedena pr|edoga nsu u praks nasa na sru prm|enu. Ako preduzece
svakodnevno dr 20% gotovne u odnosu na kratkorocne obaveze tada ce moc u
pros|eku spacvat te obaveze za 5 dana. Ako preduzece dr 12% gotovne u
odnosu na kratkorocne obaveze tada ce te obaveze moc spacvat u pros|eku za
8,3 dana. Buduc da preduzecu u pravu ne dosp|eva|u tako brzo kratkorocne
obaveze |er se spate obaveza prema dobav|acma obcno obav|a|u u pros|eku 15
vse dana, a spata obaveza po kratkorocnm kredtma |os kasn|e. To b preduzecu
u oba suca|a bo pret|erano kvdno,sto b mao negatvne refeks|e na n|egovu
rentabnost.
V FI8A8*IJ*0A A8ALI?A
18
Za pravno voden|e fnas|ske potke preduzeca vana |e fnans|ska anaza
posovan|a kao osnova za donosen|e odgovara|uch oduka. Anaza c| |e ob|ekat
posovan|e preduzeca nazva se anaza posovan|a preduzeca. Ova anaza
obuhvata dva podruc|a:
Anazu fnas|skh zv|esta|a
Anazu osnovnh funkc|a preduzeca
Anaza posovan|a preduzeca "prozvod" nformac|e potrebne za uprav|an|e.
Anaza fnans|skh zv|esta|a- |e prvenstveno or|entsana na vr|ednosne novcane
podatke nformac|e.
Fnans|ska anaza anaza bansa predstav|a stravan|e kvantfcran|e
fukconanh odnosa sto posto|e zmedu bansnh pozc|a, bansa stan|a bansa
usp|eha s c|em da se fnans|skom menadmentu omoguc oc|ena fnans|skog
pooa|a aktvnost preduzeca.
Possto su fnas|sk zv|esta| fnan product racunovodstvenog procesa to ce korst
od fnans|skog zv|esta|a ovst o n|hovo| pouzdanost potpunost u
racunovodstvenom smsu, te o sposobnost samh korsnka da razum|u oc|ene
znacen|e prezentranh racunovodstvenh podataka.
U svo|m godsn|m fnans|skm zv|esta|ma skoro svako preduzece pokusava
pokazat svo|e na|bo|e ce. Frzran|e fnans|skh zv|esta|a prestav|a prm|enu
razcth racunovodstvenh metoda postupaka kako b godsn| fnans|sk zv|esta|
preduzeca d|eovao sto prvacn|e. Kada |e r|ec o bansu usp|eha, obcno se
prm|en|u|u dv|e metode frzran|a: ubravan|e prhoda odgadan|e rashoda.
Metode frzran|a bansa stan|a su:
Prec|en|van|e movne
Podc|en|van|e obaveza
Pomocu revz|e fnans|skh zv|esta|a ko| obav|a|u ovastene revzorske kuce dob|a
se potvrda da su zv|esta| ob|ektvn odnosno da pokazu|e pouzdanu potpunu
sku fnans|skog pooa|a rezutata posovan|a preduzeca.
Posto|e tr gavna razoga zasto se anazra|u teme|n fnans|sk zv|esta|
ostvaren fnans|sk pokazate|:
Potreba da se kontnurano prat vastta fnans|ska stuac|a kako b
menadment donoso sto spravn|e oduke
Stvaran|e ske o posovnm partnerma sa ko|ma preduzece stupa u razcte
posovne odnose
Da se potenc|anm uagacma omoguce reevantne nformac|e potrebne za
donosen|e oduka o uagan|u kaptaa.
9ijevi i vrste finansijske poitike
Opst c|ev fnans|ske potke su:
1. Isptvan|e usova fnans|skog ekvb|uma
$. M|eren|e rentabteta uoenh sredstava
Na|cesc korsnc rezutata fnans|ske anaze u trsnm usovma prvredvan|a
|esu:
1. Investtor u donck kapta
$. Menadment
/. Pov|eroc
3. Poresk organ
7. Konkurent
B. Sndkat
19
C. Osta korsnc
Potrebno |e razkovat vse vrsta fnans|ske anaze. Medu krter|ma za
dentfkovan|e vrsta anaze bansa |ava|u se:
1. Korsnc anaze bansa
$. Vr|eme posmatran|a
/. Predmet anaze bansa
3. Nacn prpreman|a bansa
7. Istrument odnosno postupc anaze bansa
Poazec od korsnka anaze bansa razku|emo nternu eksternu anazu. Ako |e
korsnk anaze samo preduzece c| banse anaze |e obezb|eden|e neophodnh
bagovremenh potpunh nformac|a za potrebe efkasnog uprav|an|a. Ako su u
ptan|u ekstern korsnc anatcka suba preduzeca prezentra m gobane
korsncma prm|erene nformac|e.
U zavsnost od peroda obuhvacenog anazom razku|e se statcka dnamcka
anaza bansa. Statckom anazom se sptu|e bans stan|a bans usp|eha na
odreden dan. Dnamckom anazom se vrs komparac|a zmedu bansa stan|a
bansa usp|eha veceg bro|a sukcesvnh obracunskh peroda u c|u sagedavan|a
trenda razvo|a fnans|skog pooa|a zaradvacke srane preduzeca.
Prema predmetu anaze razku|e se anaza bansa stan|a anaza bansa usp|eha.
Prema krter|u bansne prpreme razku|e se anaza bansa stan|a anaza bansa
usp|eha skazano u apsoutnm bro|evma, reatvnm odnosma u form grafkona.
Ako se kao krter| uzmu nstrument odnosno postpuc anaze bansa tada posto|
vzuena anaza bansa, anaza bansa pomocu racuna pokrca, anaza bansa
pomocu neto obrtnog kaptaa, cash fow anaza, funds fow anaza raco anaza.
6aterijane pretpostavke finansijske anai&e
Obezb|eden|e mater|anh pretpostavk fnans|ske anaze poste se:
1. respektovan|em prncpa uzrocnost sgurnost prkom bansran|a
utvrdvan|a rezutata,
2. emnsan|em utca|a monetarnh poremeca|a na bans perodcne rezutate,
3. konsodovan|em bansa soenh preduzeca.
%espektovanje principa u&ro+nosti sgurnost prkom bansran|a utvrdvan|a
rezutata |e sracunato na reazac|u starog racunovodstvenog deaa o povezvan|u
rashoda sa n|ma odgovara|ucm prhodma.
Prncp uzrocnost predstav|a zaht|ev da se na tekuc obracunsk perod aocra
prpada|uc znos prhoda rashoda. Prncp sgurnost sracunat |e na sprecavan|e
arbtrarnost prkom bansran|a utvrdvan|a perodcnog rezutata.
Eiminisanje uticaja monetarni) poreme.aja na fnans|ske zv|esta|e takode |e
u funkc| obezb|eden|a mater|anh pretpostavk fnans|ske anaze. Ako su bansn
podac u usovma nfac|e zasnovan na nabavno| vr|ednost onda doaz do:
1. dehomogenzac|e bansnh segmenata,
2. vremenske nepodudarnost agregatnh vecna bansa usp|eha,
3. hpertrofran|a perodcnh rezutata.
Potre,a &a konsoidovanjem ,iansa |av|a se u suca|evma posto|an|a
tzv.soenh preduzeca. Ukoko zmedu canca soenog preduzeca posto|e
ekonomsk odnos, tada zbrn bans stan|a zbrn bans usp|eha soenog
preduzeca, ne b b rean, odnosno b b uvecan. Iz tog razoga neophodno |e pr
sastav|an|u bansa stan|a bansa usp|eha za potrebe fnans|ske anaze zvrst
20
konsodovan|e svh bans|h pozc|a ko|e su pos|edca medusobnh ekonomskh
odnosa canca soenog preduzeca kao za|ednckog nteresa.
Na po|ednm bansnm pozc|ama moe doc do m|esan|a reanh nomnanh
eemenata, sto se uv|ek odraava na stvaran|e atentni) re&ervi skriveni)
#u,itaka. Anaza obka po|av|van|a atentnh rezerv ukazu|e da posto|e tr
gavna razoga us|ed ko|h se po|av|u|u atentne rezerve:
1. prv razog |av|a se kao pos|edca ob|ektvnh teskoca tacnog raspod|e|van|a
troskova sadasn|h buduch peroda,
2. drug razog po|av|van|a atentnh rezerv |e razborta prm|ena prncpa
opreznost,
3. trec razog su manpuac|e odgovornh ca u preduzecu u c|u ostvaren|a
posovno potckh c|eva preduzeca.
Latentne rezerve po|avt ce se u bansu stan|a ako se:
1. potc|en|u|u pozc|e aktve /
2. prec|en|u|u pozc|e pasve.
U oba suca|a doaz do sman|en|a fnans|skog rezutata, odnosno doaz do
transfera |ednog d|ea fnans|skog rezutata z sadasn|eg u naredne obracunske
perode.
U bansu stan|a, mogu se po|avt skrven gubc us|ed:
1. prec|en|van|a pozc|e aktve /
2. potc|en|van|a pozc|e pasve.
U oba suca|a to ma za pos|edcu povo|n| perodcn rezutat, |er su rashod u
bansu usp|eha n.
Skrven gubc uv|ek obezb|edu|u skazvan|e poztvnog fnans|skog rezutata u
obracunskom perodu u kome |e aktva prec|en|ena pasva potc|en|ena. Skrven
gubc pobo|sava|u skazan fnans|sk rezutat, a u zavsnost od n|hove vsne,
mogu da:
1. uman|e negatvn fnans|sk rezutat,
2. negatvn fnans|sk rezutat pretvore u poztvn
3. poztvn fnans|sk rezutat poveca|u.
Formane pretpostavke finansijske anai&e
Usp|esna reazac|a anaze fnans|skog pooa|a preduzeca zaht|eva adekvatno
grupsan|e pozc|a bansa stan|a odnosno takav poredak pozc|a ko|e ce omoguct
stcan|e karakterstcnh grupa sredstava zvora sredstava ko|e su osnova za
uspostav|an|e bansnh reazac|a shodno zaht|evma prava fnansran|a. S
obzrom na to da |e bans stan|a u osnov fnans|sk zv|esta| na bansn dan, pr
cemu se te odravan|e soventnost tekuco| kvdnosot, domnra|uce |e naceo
kvdnost prkom formran|a redos|eda navoden|a bansnh pozc|a. Prm|en|a
ovog nacea znac da se uagan|a raspored|u|u prema stepenu n|hove kvdnost,
odnosno pretvorvost u gotovnu. Istovremeno, pozc|e passve (capta obaveze)
se razvrstava|u prema stepenu n|hove dosp|eost. Dake, u aktv |e dosao do
zraa|a prncp kvdost, a u pasv prncp rocnost. Pozc|e aktve ko|e ce se bre
pretvort u gotovnu ma|u vec stepen kvdnost obrnuto. Pozc|e passve ko|e ce
bt bre spacene ma|u vec stepen dosp|eost obrnuto. Grupsan|e pozc|a u
aktv po prncpu rastuce kvdnost odgovara grupsan|e pozc|a u pasv po
prncpu opada|uce dosp|eost. Aktv se na prvom m|estu upsu|u sredstva
na|nekvdn|eg stepena,a naspram n|h u pasv sto|e na|dugorocn| zvor
fnansran|a.
21
Intrumeni i postupci finansijske anai&e
Fnans|sk zv|esta| su v|erovatno na|van| zvor nformac|a z ko|h razct
korsnc th nformac|a mogu oc|ent fnans|skog zdrav|e preduzeca. On
zv|estava|u o radu menadera, potrvdu|u n|hove usp|ehe neusp|ehe upozorava|u
na probem. Da b se moge tumact nformac|e ko|e da|e ova soena kontrona
poca neophodno |e poznavat m|erne nstrumente postupke anaze bansa:
1. vzuena anaza bansa
$. anaza bansa pomocu racuna pokrca
/. anaza bansa pomocu neto obrtnog kaptaa
3. cash fow anaza
7. funds fow anaza
B. raco anaza
1. Vi&uena anai&a ,iansa predu&e.a
Metoda vzuene anaze |e po pravu nc|ana metoda ko|a se prm|en|u|e u anaz
bansa. Zbog svo|e |ednostavnost, brzne prm|ene narocto |e pogodna za eksternu
anazu pomocu ko|e se stce gobana predstava o fnans|skom posovan|u
preduzeca n|egovo| rentabnost. Moe se korstt kako za potrebe statcke anaze
tako za potrebe dnamcke anaze fnans|skog posovan|a rentabnost
preduzeca.
$. Anai&a ,iansa pomo.u ra+una pokri.a
Za razku od vzuene metode anaze bansa ko|a tangra bans stan|a bans
usp|eha, metoda anaze pomocu racuna pokrca odnos se samo na bans stan|a.
Za metodu anaze pomocu racuna pokrca |e karakterstcno da se moe korstt
za statcku dnamcku anazu fnans|ske sturkture. Na|van|e reac|e ko|e se
strau|u u fnans|sko| struktur preduzeca odnose se na:
1. strukturu movne
$. strukturu kaptaa
/. pokrce fksnh sredstava sopstvenm kaptaom.
/.Anai&a ,iansa predu&e.a pomo.u neto o,rtno# kapitaa
.. poaz od c|ene bansa. Neto obrtn kapta n|e nkakva konkretna pozc|a ko|a
se moe nac u bansu stan|a, nego se do ove vecne doaz racunskm putem
Ta| do ukupnog obrtnog kaptaa moe da bude utvrden na dva razcta nacna, pr
cemu |e ta razka u metodu utvrdvan|a btna sa anatckog, a ne mater|anog
stanovsta.
8eto o,rtni kapita neto obrtn fond zracunava se na s|edec nacn:
8eto o,rtni kapita 1 'u#oro+ni i&vori " 8eto imo,ii&acija
Do ste vecne, ko|a se aternatvno nazva neto o,rtna sredstva , doaz se na
s|edec nacn:
8eto o,rtna sredstva 1 O,rtna sredstva " 0ratkoro+ne o,ave&e
I neto obrtn kapta neto obrtna sredstva su racunsk gedano ste vecne
pokazu|u, u oba suca|a, dio o,rtni) sredstava koji je finansiran du#oro+nim
i&vorima- sopstvenim i po&ajmjenim.
Neto obrtn kapta posto| samo kada su dugorocn zvor vec od neto mobzac|a,
odnosno sadasn|e vr|ednost fksnh sredstava.
Do povecan|a neto obrtnoga kaptaa doaz us|ed:
prodaje fiksni) sredstava-
pove.anja sopstveno# kapitaa-
pove.anja du#oro+ni) kredita.
22
Do sman|en|a neto obrtnog kaptaa doaz us|ed:
na,avke fiksni) sredstava-
smanjenja sopstveno# kapitaa-
smanjenja du#oro+ni) kredita.
Faktor ko| usov|ava|u vsnu neto obrtnoga kaptaa su:
vrsta predu&e.a-
stopa renta,inosti-
odnos sopstveno# i po&ajmjeno# kapitaa-
poitika na,avke i prodaje i s..
-ormalnom visinom neto obrtnog kapitala u |ednom preduzecu moe se
smatrat svak znos ko| obezb|edu|e optman posovne rezutat nesmetano
zvrsavan|e dosp|eh obaveza, a ne samo u prosost nego u dogedno|
buducnost. Ukoko neto obrtn kapta prekoracu|e optmanu vsnu, on moe
ukazvat na raspon moguceg novog kratkorocnog zaduvan|a na mogucnost
novh kratkorocnh pasmana ko| donose dodatnu zaradu.
3.9as) foD anai&a
Stav|an|em u odnos cash fow-a po |edo| donc berzanskog kursa donce dob|a
se stopa ukamacen|a na osnovu cash fow-a ko|a treba da bude kontron osonac za
banke, preduzeca, doncare u proc|en vr|ednost donca. Cash fow se moe
provest kao tok gotovne, kao novcan tok, a shvata se dvo|ako to kao bruto
cash fow (tok prman|a zadavan|a novca) kao neto cash fow (razka prman|a
zdavan|a novca). Neto cash fow |e ndkator obma raspoovh novcanh
sredstava za spatu dvdend, fnansran|e nvestc|a, podmren|e obaveza.
Vecna autora se sae da se cash fow moe usp|esno korstt:
kao nstrument za anazu proc|enu prnosne snage preduzeca
kao nstrument za anazu proc|enu fnans|ske snage preduzeca
Ako se cash fow korst kao nstrument za proc|enu prnosne snage preduzeca onda
se pod cash fow-om podrazum|eva ukupan dobtak pos|e oporezvan|a,
amortzac|a pozc|e pokrca. Ako se cash fow korst kao nstrument za proc|enu
fnans|ske snage onda se z napr|ed defnsane vecne emnsu spacene
dvdende doncarma druge spate na teret dobtka ko| ma|u karakter fnane
potrosn|e.
Posto|e dv|e metode utvrdvan|a tokova novca u preduzecu te dentfkac|e cstog
novcanog toka:
drektno
ndrektno
Prema drektno| metod cash fow se formra na osnovu razke prva odva novca
za odreden vremensk perod. Indrektna metoda formran|a zracunavan|a cash
fow-a |amc man|e tacan man|e preczan rezutat no korst se cesce |er |e n|ena
prm|ena moguca prhvat|va za potrebe eksterne anaze.
U teratur posto| shvatan|e o posto|an|u 3 teme|na obka cash fow-a:
prv, vro po|ednostav|en obk cash fow-a se zracunava: cash fow 1=
dobtak + amortzac|a;
drug trec obk cash fow-a prestav|a|u prosren|e osnovnog obka cash
fow-a:
cash fow 2= cash fow 1 + osta rashod ko| nsu stovremeno odv,
cash fow 3= cash fow 2 - prhod ko| ne predstav|a|u prve.
O,ave&e2cas) foD
23
Ova| pokazate| ko| nos nazv faktor zaduenost predstav|a poazste okosncu
cash fow-a koncepta. On nam govor o tome koko b godna trebao pos|edn|u
ostvarenu vecnu cash fow-a ostvart u buducnost, kako b se podmr sv
dugov uz pretpostavku uzdravan|a od nvestc|a raspod|ee dvdend.
Za prosudvan|e dnamcke kvdnost preduzeca korst se odnos cash
fow/obaveze. On se smatra narocto pogodnm za ranu spozna|u zapocete krze u
preduzecu.
7. Funds foD anai&a
Ova se anaza zasnva na bansma stan|a dva|u vse sukcesvnh obracunskh
peroda. Termn funds fow moe se prevest kao tok zvora sredstava kao
fnans|sk tok. Prm|enom ove anaze se dentfku|u neto razke bansnh pozc|a
segmenata dva|u vse sukcesvnh bansnh stan|a.
B. %acio anai&a
Stav|an|em u odnos |edne prema drugo| basno| pozc| dob|a se bro| ko| se nazva
pokazate|, raco koefc|ent. Pokazate| predstav|a m|ero m|eru ekonomskh
po|ava procesa zraen u obku reatvnog bro|a. U teratur |e prsutno shvatan|e
da su pokazate| sredstvo zraavan|a, prosudvan|a, oducvan|a, sredstvo
otkrvan|a stne doaska do znan|a. Raco anaza obuhvata: obracun
karakterstcnh rac|a tumacen|e rac|a. Poenta |e na nterpretac| rac|a u smsu
sto ona pokazu|u ko|a m |e nformacona vr|ednost, kako h za sta upotr|ebt.
Fnans|sk pokazate| su nesumn|vo snan| anatck nstrument od pukog
posmatran|a srovh podataka.
Da b se mogao don|et kvatetan sud o tome |esu vecne nekh pokazate|a
zadovo|ava|uce ne potrebno |e uporedt te pokazate|e sa nekm standardom ko|
cn m|eru onoga sta b trebao da se dogod pod datm okonostma. Tr vrste
standarda:
c|ne vecne utvrdene panom
stor|sk podac z prethodnog peroda
ekstern podac ostvaren u drugm preduzecma ko|u sue za poreden|e.
Fnans|sk pokazate| se obcno razvrstava|u prema tpu nformac|a ko|e prua|u
razku|emo nekoko grupa fnans|skh pokazate|a:
1. pokazate| kvdnost
$. pokazate| zaduenost
/. pokazate| aktvnost
3. pokazate| rentabnost
7. pokazate| trsne vr|ednost
1.PO0A?A(ELJI LI0VI'8O*(I
.. pokazu|u sposobnost pacan|a obaveza preduzeca u kratkom roku. Fnans|sk
menader mora|u vodt racuna o pokazate|ma kvdnost da b osgura n|hov
poztvan utca| na povecan|e v|erovatnoce da ce preduzece bt u mogucnost da
uredno, u potpunost pravovremeno paca dosp|ee obaveze.
-aj"e)e koriteni pokazatelji likvidnosti su:
1. op;ti racio ikvidnosti-
$. ri#oro&ni racio ikvidnosti-
/. racio nov+ane ikvidnosti.
Op;ti racio ikvidnosti =teku.i odnos>
.. |e nastao kao refeks apkac|e zatnog bansnog prava fnansran|a u uem
smsu. Izracunava se prema s|edecem obrascu:
24
Op;ti racio ikvidnosti 1 (eku.a aktiva 2 (eku.a pasiva
(eku.a aktiva obuhvata novac u baga|n ostae movnske pozc|e ko|e ce bt
upotreb|ene pretvorene u novac unutar posovne godne.
(eku.a pasiva obuhvata obaveze ko|e treba|u bt pacene gotovnom unutar
posovne godne.
Opst raco kvdnost pokazu|e u ko|o| m|er tekuca aktva pokrva tekucu pasvu ,
odnosno u ko|o| m|er neto obrtn kapta da|e sgurnost da ce sve tekuce obaveze
bt podmrene. Ako |e opst raco kvdnost vec od 1, to znac da |e neto obrtn
kapta poztvan, te da se moe ocekvat da ce tekuce obaveze bt pokrvene na
vr|eme. Ako |e opst raco kvdnost man| od 1, to znac da |e neto obrtn kapta
negatvan.
Odnos zmedu tekuce aktve tekuce pasve mora se posmatrat kao gruba m|era
kvdnost. Opst raco kvdnost ne uzma u obzr nt kvdnost po|ednh
komponent tekuce aktve, nt rocnost po|ednh komponent tekuce pasve.
Ako |e opst raco kvdnost nzak, preduzece se naaz u stuac| da v samo
danas do sutra, sto znac da |e prs|eno prm|en|vat neekonomske m|ere, ko|e
gotovo uv|ek negatvno utcu na stabnost proftabnost posovan|a.
Anatcar treba|u mat u vdu da menader preduzeca mogu sprovest odredene
transakc|e na kra|u godne da b pobo|sa zged odredenh pokazate|a. Ova|
proces se nazva sre<ivanje i&o#a- |er cn odredene pokazate|e z fnans|skh
zv|esta|a da zgeda|u bo|e nego bez th prom|ena.
%i#oro&ni racio ikvidnosti =,r&i odnos>
.. predstav|a |edan od na|stro|h testova za oc|enu kvdnost preduzeca nastao
|e kao apkac|a prava fnansran|a "1:1".
Izracunava se prema s|edecem obrascu:
%i#oro&ni racio ikvidnosti 1 :r&a aktiva 2 (eku.a pasiva
Na osnovu ovog rac|a moe se zak|uct kakva |e sposobnost preduzeca da u vro
kratkom roku osgura odredenu sumu novca.
Za zracunavan|e ovog rac|a mogu se korstt s|edec obrasc:
%i#oro&ni racio ikvidnost 1 (eku.a aktiva " ?ai)e 2 (eku.a pasiva
%i#oro&ni racio ikvidnost 1 Gotovina 4 Etrivi vrijednosni papiri 4
Potraivanja od kupaca 2 (eku.a pasiva
%acio nov+ane ikvidnosti
..predstav|a konzervatvn|e m|eren|e kvdnost nego opst rgorozn raco
kvdnost. On uk|ucu|e samo gotovnu utrve vr|ednosne papre u bro|nku:
%acio nov+ane ikvidnosti 1 Gotovina 4 Etrivi vrijednosni papiri 2 (eku.a
pasiva
Raco novcane kvdnost |e prevse konzervatvan da b tacno zrazo pozc|u
kvdnost preduzeca, |er pretpostav|a da preduzece moe pokrt tekuce obaveze
samo gotovnom utrvm vr|ednosnm paprma.
Anaza raca novcane kvdnost moe se korstt za oc|enu kvdnost kada
preduzece treba patt vecnu sve tekuce obaveze samo gotovnom, u kratkom
roku.
$.PO0A?A(ELJI ?A'EFE8O*(I
25
Posto|e dva veka razoga zbog ko|h preduzece dr svo| teret duga pod kontroom:
kada |e preduzece vsoko zadueno, banke drug potenc|an kredtor mogu
odbt da|e odobravan|e sredstava,
kada preduzece zaradu|e samo ma dobtak pr|e kamate poreza, ma vek
teret duga, preostat ce samo ma do dobtka za doncare nekon sto se pate
troskov, kamate porez.
Da bsmo oc|en do ko|e grance preduzece korst poza|m|van|e novca, moemo
upotr|ebt nekoko razcth poka&ateja &aduenosti :
1. odnos ukupno# du#a i #avnice-
$. odnos ukupno# du#a i ukupne imovine-
/. odnos du#oro+no# du#a i ukupne kapitai&acije-
3. koeficijent pokri.a ras)oda na ime kamate.
1.Odnos ukupno# du#a i #avnice
.. |e osnovn odnos unutar strukture zvora movne (pasve), a zracunava se prema
s|edecem obrascu:
Odnos ukupno# du#a i #avnice 1 Ekupni du# 2 'ioni+ka #avnica
Odnos duga doncke gavnce ce varrat zavsno od prrode posa var|abnost
novcanh tokova.
$.Odnos ukupno# du#a i ukupne imovine
.. pokazu|e kok se do movne fnansra z poza|m|enh zvora (kratkorocnh
dugorocnh).
Vr|ed s|edec obrazac:
Odnos ukupno# du#a i ukupne imovine 1 Ekupni du# 2 Ekupna imovina
Oc|ena kvateta ovog pokazate|a mora bt u funkc| da|n|e anaze posovan|a
konkretnog preduzeca, pr|e svega strukture posovnh sredstava odnosnog
preduzeca.
/.Odnos du#oro+no# du#a i ukupne kapitai&acije
.. ko| se moe nazvat udjel tu*eg kapitala, bav se samo dugorocnom
kaptazac|om preduzeca, pr cemu se kao dugorocna kaptazac|a uzma|u
sopstven dugorocn dug. Shodno tome, vr|ed s|edec obrazac:
Odnos du#oro+no# du#a i ukupne kapitai&acije 1 'u#oro+ni du# 2 Ekupna
kapitai&acija
3.0oeficijent pokri.a ras)oda na ime kamate
.. upozorava na dnamcku zaduenost, |er dug razmatra sa aspekta mogucnost
n|egovog podmren|a. Ova| koefc|ent pokazu|e da |e preduzece ostvaro dovo|no
posovnog dobtka, odnosno dobtka pr|e kamata poreza, da komotno pat svo|e
troskove kamate, su n|egov troskov kamate vsok u odnosu na vecnu
posovnog dobtka.
Koefc|ent pokrca rashoda na me kamate zracunava se na osnovu podataka z
bansa usp|eha prema obrascu:
0oeficijent pokri.a ras)oda na ime kamate 1 Posovni do,itak 2 %as)odi na
ime kamate
Prkom oc|ene ovog pokazate|a anatcar treba da uzme u razmatran|e:
stabnost posovne aktvnost preduzeca,
reprezentatvnost godna obuhvacenh anazom,
perspektvnost buduch fnans|skh rezutata,
26
sposobnost fnansran|a z novh dugorocnh dugova s..
/.PO0A?A(ELJI A0(IV8O*(I
.. poznat su pod nazvom koeficijenti obrta. Pomocu n|h se m|er koko efkasno
preduzece upotreb|ava svo|u movnu, sto ma neposredan utca| na stan|e
kvdnost maksmazran|e rentabnost. Ukoko |e poznat koefc|ent obrta, tada
|e moguce zracunat pros|ecne dane vezvan|a sredstava, t|. pros|esno tra|an|e
obrta.
Pan|u cemo usm|ert na to koko posmatrano preduzece efkasno uprav|a sa:
1. potraivanjima od kupaca-
$. &ai)ama-
/. ukupnom imovinom.
Aktivnosti potraivanja od kupaca
U okvru aktvnost potravan|a od kupaca od posebnog su znaca|a dva pokazate|a:
koeficijent o,rta kupaca-
prosje+no vrijeme napate potraivanja od kupaca.
Kofc|ent obrta kupaca se utvrdu|e na s|edec nacn:
0oeficijent o,rta kupaca 1 8eto pri)odi od prodaje 2 Prosje+an sado
kupaca
Pros|ecno vr|eme napate potravan|a od kupaca se utvrdu|e na s|edec nacn:
Prosje+no vrijeme napate potraivanja od kupaca 1 /BG dana 2 0oeficijent
o,rta kupaca
,koliko se eli ispitati aktivnost pa.anja , tj. vlastita spremnost pla)anja
obaveza prema dobavlja"ima, onda se koriste dva najvanija pokazatelja:
koeficijent o,rta do,avja+a-
prosje+no vrijeme pa.anja o,ave&a prema do,avja+ima.
Koefc|ent obrta dobav|aca se utvrdu|e na s|edec nacn:
0oeficijent o,rta do,avja+a 1 Vrijednost #odi;nji) na,avki materijaa i
usu#a 2 Prosje+an sado do,avja+a
Pros|ecno vr|eme pacan|a obaveza prema dobav|acma se utvrdu|e na s|edec
nacn:
Prosje+no vrijeme pa.anja o,ave&a prema do,avja+ima 1 /BG dana 2
koeficijent o,rta do,avja+a
Aktivnost ve&ana &a &ai)e
Kada |e r|ec o aktvnostma vezanm za zahe, zdva|amo dva pokazate|a:
koeficijent o,rta &ai)a-
prosje+no vrijeme trajanja jedno# o,rta &ai)a.
Koefc|ent obrta zaha utvrdu|e se na s|edec nacn:
27
0oeficijent o,rta &ai)a 1 9ijena ko;tanja reai&ovani) proi&voda 2
Prosje+an sado &ai)a
Pros|ecno vr|eme tra|an|a |ednog obrta zaha dentfku|e se na s|edec nacn:
Prosje+no vrijeme trajanja jedno# o,rta &ai)a 1 /BG dana 2 0oeficijent
o,rta &ai)a
Sto |e obrt zaha vec, to |e uprav|an|e zahama efkasn|e, t|. zahe su sv|e|e
kvdn|e. Treba mat u vdu da vsok koefc|ent obrta zaha ponekad ukazu|e na
posto|an|e neaurnost u nabavkama. Raatvno nsk koefc|ent obrta zaha |e znak
vska zaha, sporog r|esavan|a zaha starh zaha.
&"igledno je da je onda potrebno izbalansirati nekoliko aspekata politike
dranja zali'a:
1. timsko vodstvo-
$. se&onske fuktuacije porud,ina-
/. aternativne upotre,e skadi;no# prostora-
3. o,im kupovno# diskonta i
7. vjerovatno.a da .e se &ai)e pokvariti ii postati &astarjee.
0oeficijent o,rta ukupne imovine
.. pokazu|e koko |edna KM ukupne movne (aktve) stvara KM neto prhoda od
proda|e.
Vr|ed s|edec obrazac:
0oeficijent o,rta ukupne imovine 1 8eto pri)odi od prodaje 2 Prosje+na
posovna sredstva
Ono sto |e kod ovog koefc|enta za anacare posebno vano |este razctost ovh
koefc|enata kod razcth d|eatnost, sto ograncava n|egovu komparatvnost.
3.PO0A?A(ELJI %E8(A:IL8O*(I
.. m|ere zaradvacku moc preduzeca. Obcno se pokazate| rentabnost svrstava|u
u dv|e grupe:
1. poka&ateji koji poka&uju renta,inost u odnosu na pri)ode od
prodaje@ u okvru ovh parc|anh pokazate|a rentabnost posovan|a
preduzeca ko| su zasnovan na podacma z bansa usp|eha od posebnog su
znaca|a stopa posovnog dobtka stopa neto dobtka.
$. poka&ateji koji poka&uju renta,inost u odnosu na investicije@u okvru
ovh gobanh pokazate|a rentabnost ko| su zasnovan na podacma z
bansa stan|a bansa usp|eha zdva|a|u se dva pokazate|a: stopa prnosa na
ukupna posovna sredstva stopa prnosa na sopstvena sredstva.
'u Pont sistem anai&e
Poazec od korst ko|e neka nvestc|a vraca, Amercka kompan|a +u Pont razva
|e 1919. godne vastt sstem pokazate|a. Pod sistemom poka&ateja
podrazum|eva se zbor odgovara|uch pokazate|a, odgovara|uc nacn n|hovog
povezvan|a odgovara|uca zavsnost sveukupna zavsnost po|ednh pokazate|a
n|hovog povezvan|a sa c|em.
28
&snovna +u Pont formula dovod u vezu stopu neto dobtka sa koefc|entom
obrta ukupnh posovnh sredstava, prozvod ove dv|e vecne da|e stopu neto
prnosa na ukupna sredstva.
Osnovna formua za zracunavan|e stope neto prnosa na ukupna sredstva |e :

*topa neto prinosa na = stopa neto dobtka x koefc|ent obrta ukupnh posovnh
sredstava
ukupna sredstva
Stopa neto dobtka gnorse koefc|ent obrta ukupnh posovnh sredstava, dok
koefc|ent obrta ukupnh posovnh sredstava gnorse stopuneto dobtka. Stopa
neto prnosa na ukupna sredstva emnse te nedostatke.
Ako se za prosren|e zraza posumo poznatm pokazate|ma, nasta|e s|edece
formua:
Narocto |e znaca|no rascan|van|e stope neto prnosa na ukupna sredstva na n|ene
komponente. Na ta| nacn doaz se do osnovnh pouga ko|e menadment moe
upotr|ebt u c|u povecan|a ove stope. Dva preduzeca sa razctm stopama neto
dobtka koefc|entma obrta ukupne movne mogu mat |ednaku stopu neto
prnosa na ukupna sredstva.
Proirena +u Pont formua dovod u vezu stopu neto prnosa na ukupna sredstva
sa stopom prnosa na sopstvena sredstva na s|edec nacn:
Stopa prnosa na
sopstvena sredstva= Stopa neto prnosa na ukupna sredstva x Mutpkator
sopstvenh sredstava
6utipikator sopstveni) sredstava se zracunava kako s|ed :
Mutpkator sopstvenh sredstava= Pros|ecna posovna sredstva/Pros|ecn
sopstven kapta
Uoc|vo |e da prosrena Du Pont formua u anazu rentabnost uk|ucu|e
fnans|sku strukturu, ko|a se u ovom suca|u defnse kao odnos duga sopstvenog
kaptaa.
Ako se za prosren|e zraza posumo poznatm pokazate|ma, nasta|e s|edeca
formua:
Stopa prnosa na sopstvena sredstva moe se dobt kao prozvod stopa neto
dobtka, koefc|enta obrta posovnh sredstava mutpkatora sopstvenh
sredstava.
29
'u Pont sistem anai&e trpi neke pri#ovore- ai mu se pri&naju i neke
prednosti. Prema jednom i&voru pri#ovara mu se!
formran|e eemenata po|ednh pokazate|a n|e tako |ednostavno kako se na
prv poged cn, to |e usov|eno nacnom obracuna troskova |er ova| sstem
korst c|enu kostan|a,
sstem |e raatvno maen, pa n anaza ne moe bt narosto duboka,
on uvod kratkorocno razms|an|e |er |e |ednostrano or|entsan na
kratkorocno maksmazran|e rentabnost.
Prema stom zvoru, kao prednost navod se to sto |e vro pregedan, transparentan
eastcan, sto omogucava pobo|san|e razvtak.
7.PO0A?A(ELJI (%FIH8E V%IJE'8O*(I
.. su karakterstcn za doncka preduzeca. On prua|u doncarma nformac|u o
efektma uagan|a u obcne donce donckog preduzeca.
0ju+ni poka&ateji tri;ne vrijednosti su!
1. neto do,itak po dionici-
$. odnos tri;ne cijene po dionici i neto do,itka po dionici-
/. racio pa.anja dividende-
3. dividendna stopa-
7. knji#ovodstvena vrijednost po dionici.
8eto do,itak po dionici
..pokazu|e rentabnost donckog preduzeca posmatranu kroz ostvaren neto
dobtak po |edno| obcno| donc.
Obrazac za zracunavan|e ovog pokazate|a zgeda kako s|ed:
8eto do,itak po dionici 1 8eto do,itak 2 :roj i&dati) o,i+ni) dionica
Bro| zdath obcnh donca odnos se samo na emtovane prodate donce.
Odnos tri;ne cijene po dionici i neto do,itka po dionici
.. pokazu|e kako trste donca oc|en|u|e zarade po donc n|hovu buducnost. Ova|
pokazate| se nazva multiplikator zarada, a zracunava se kako s|ed:
Odnos tri;ne cijene po dionici i neto do,itka po dionici 1 (ri;na cijena po
dionici 2 8eto do,itak po dionici
Statcno posmatrano, odnos trsne c|ene po donc neto dobtka po donc
pokazu|e vr|eme za ko|e b se nvestc|a moga vratt doncaru, ako se ta| odnos ne
b m|en|ao. Ako se posmatra kretan|e pomenutog odnosa, tada doncar mogu
proc|entt hoce vr|eme povrata nvestc|a bt krace due nego sto to prozaz
z statcnog odnosa.
Ako se stav u reatvan odnos neto dobtak po donc trsna c|ena po donc,
dobt ce se stopa kapitalizacije dioni"kog kapitala.
%acio pa.anja dividende
.. predstav|a odnos zmedu spacene dvdende po donc neto dobtka po donc.
Obrazac za zracunavan|e ovog pokazate|a |e s|edec:
%acio pa.anja dividende 1 Ispa.ena dividenda po dionici 2 8eto do,itak
po dionici
'ividendna stopa
..zracunava se z reatvnog odnosa dvdende po donc trsne c|ene po donc,
t|. prema obrascu:
'ividendna stopa 1 'ividenda po dionici 2 (ri;na cijena po dionici
30
Ova stopa pokazu|e tekuc prnos ko| doncar ostvaru|e u procentu u odnosu na
trsnu vr|ednost donce ko|u pos|edu|e. Preduzeca sa zraenm rastom razvo|em
na|cesce ma|u nu dvdendnu stopu, dok |e ta stopa znatno vsa kod zreh
preduzeca.
0nji#ovodstvena vrijednost po dionici
.. zracunava se d|e|en|em ukupnog sopstvenog kaptaa sa bro|em zdath obcnh
donca. Vr|ed s|edec obrazac:
0nji#ovodstvena vrijednost po dionici 1 Ekupni sopstveni kapita 2 :roj
i&dati) o,i+ni) dionica
.a knjigovodstvenu vrijednost preduze)a je karakteristi"no da:
poaz od bansa stan|a ko| se zasnva na hstor|skm podacma,
gnorse potenc|ane dobtke ko| b se mog ostvart korsten|em sredstava
ne razmatra meduzavsnost sa trsnom vr|ednoscu preduzeca.
I8(E%P%E(A9IJA I P%E'OIAVA8JE %E?EL(A(A FI8A8*IJ*0E A8ALI?E
Pr nterpretac| rezutata fnans|ske anaze uvr|eo se u posovno| praks
korsten|e testova ko| na brz |ednostavan nacn omogucava|u oc|enu bonteta
preduzeca na osnovu anaze fnans|skh zv|esta|a.
|edan takav test - ,uicktest, ko| se teme| na cetr razcta pokazate|a, krerao |e
Kracek. Za oc|en|van|e po|ednh pokazate|a Kracek preporucu|e korsten|e skae
&a ocjenjivanje.
U te pokazate|e spada|u:
stepen samofinansiranja-
renta,inost prometa-
renta,inost ukupno# ua#anja-
faktor &aduenosti.
-avedeni pokazatelji odraavaju:
1. strukturu kapitaa-
$. renta,inost prometa-
/. renta,inost ukupno# ua#anja-
3. dinami+ku ikvidnost.
Pr predocavan|u rezutata fnans|ske anaze preporucu|e se korsten|e grafkona.
*unce pokazatelja ili radarska karta uspje'a predstav|a |ednostavan nacn
prkazvan|a gobane ske o posovan|u preduzeca.
8a toj karti se na pravce unose promjene vrijednosti ;est poka&ateja!
1. supstance,
$. kvdnost,
/. opste ekonomcnost,
3. rentabnost ukupnog uagan|a,
7. rentabnost vasttog uagan|a,
B. rentabnost prometa.
31
O9JE8A EPO(%E:8E V%IJE'8O*(I %A9IO :%OJEVA
/acio brojevi predstav|a|u znaca|an nstrument fnans|ske anaze, ko|
omogucava anazu razvo|a fnans|ske strukture rentabnost |ednog preduzeca
uporedvan|e zmedu preduzeca, na osnovu ko|h se zvace pouke za predvdan|a
or|entac|u u buducnost.
Veoma |e vano tokom vremena uporedvat raco bro|eve. Kada se raco bro|ev
preduzeca poreda|u u pregedu za odreden bro| godna, anatcaru se prua
mogucnost da mnogo pouzdan|e odred da |e doso do pobo|san|a pogorsan|a
fnans|skog stan|a posovan|a preduzeca tokom vremena. Ovd|e govormo o
anai&i trenda racio ,rojeva ko|a da|e poseban znaca| fnans|sko| anaz, zato sto
sagedava odnose u ntervau od nekoko godna.
'a ,i se racio ,rojevi ispravno koristii korisno je &nati!
1. raco bro|ev se cesto nazva|u standardzovanm menma; vano |e osgurat
da sv on ko| ucestvu|u u dskus| ma|u sto shvatan|e znacan|a nacna
zracunavan|a raco bro|eva,
$. na osnovu pozc|a bansa stan|a bansa usp|eha mogu se zracunat
desetne raco bro|eva, ko| nema|u stu anatcku vr|ednost, pa zbog toga
treba zb|ec pretrpavan|e nformac|ama do ko|eg moe dovest prevse raco
bro|eva;
/. anazran|e |ednog fnans|skog pokazate|a samo za datu godnu ne moe bt
od veke korst; anatcar obcno oc|en|u|u fans|ske pokazate|e za perod
od 3 do 5 godna;
3. preduzeca korste razcte racunovostvene potke, to utce na
zracunavan|e raznh pokazate|a, a narocto ce utcat za uporedvan|e vse
preduzeca, pros|eka grane, na|bo|eg preduzeca u gran;
7. vr|ednost raco bro|eva ne mogu same po seb predstav|at dovo|nu bazu za
donosen|e kvafkovanh oc|ena o tekuco| pozc| prospertetu preduzeca; za
donosen|e ob|ektvne oc|ene potrebno |e raco bro|eve proc|en|vat u sv|etu
n|hove meduzavsnost;
B. vr|ednost raco bro|eva sue za postav|an|e pravh ptan|a u svrhu
perspektve preduzeca. Prognoza buduch performans tme raco bro|eva
preduzeca, tra poznavan|e: tehnka anaze fnans|skh zv|esta|a, mkro
makro usova preduzeca n|egovh panova, sposobnost tumacen|a rezutata
s ovog aspekta.
VI RIZIK I LEVERID
Posovni ri&ik podrazum|eva stanu nezv|esnost preduzeca u pogedu ostvarvan|a
odredenog posovnog dobtka odredene stope prnosa na ukupna posovna
sredstva.
Finansijski ri&ik podrazum|eva stanu nezv|esnost preduzeca u pogedu
ostvarvan|a odredenog neto dobtka odredene stope prnosa na sopstvena
posovna sredstva.
Okosncu de|stva posovnog rzka cne fksn troskov posovan|a ko| nasta|u kada
uoena sredstva uopste nsu aktvrana,odnosno on nasta|u nezavsno od ntezteta
korsten|a uoenh sredstava dok |e de|stvo fnans|skog rzka usov|eno prsustvom
fksnh rashoda fnansran|a, odnosno rashoda na me kamate. Kombnovano de|stvo
32
ova dva rzka nazva se kombnovanm, totanm, ukupnm rzkom. Posto |e
preduzece zoeno rzku prvredvan|a to |e neophodno stm m|ert kvanttatvno
stravat, u tu svrhu korst se everd pomocu koga se nasto|e proc|ent efekt
posovan|a uz prsustvo pomenuth konstantnh rashoda. D|eovan|e everda
oznacava ntezvn|u prom|enu |edne vecne prema prom|en druge vecne ko|a |e
tu prom|enu zazvaa.
S obzrom na napred nevedene rzke potrebno |e razkovat:
1. posovn everd
2. fnans|sk everd
3. kombnovan everd
1.Posovni everid
Posovn rzk |e vezan za strukturu aktve t|, za nvestran|e sto znac da se ne uzma
u obzr mode fnansran|a uoenog kaptaa odnosno nacn raspod|ee posovnog
dobtka zmedu pov|eraca, fskusa, vasnka preduzeca. Posovn dobtak
predstav|a razku zmedu mare pokrca fksnh troskova posovan|a. Mara
pokrca |e ravno razc zmedu prhoda od proda|e var|abnh troskova. Posovn
dobtak se sasto| od: rashoda fnansran|a, poreza z bruto dobtka neto dobtak.
Faktor ko| utcu na vsnu mare pokrca odnose se na: vsnu proda|nh c|ena,
vsnu obma prozvodn|e proda|e, vsnu fzckog utroska drektnog
mater|aa,energ|e, usuga drektnog rada po |ednc prozvoda,vsnu parteta
proda|nh nabavnh c|ena, stepen optmzac|e strukture prozvodn|e ukoko se
rad o preduzecu ko|e prozvod vse prozvoda.
Faktor ko| utcu na vsnu rashoda proda|e odnose se na: vsnu uagan|a u stana
sredstva, vsnu troskova organzac|e, vsnu troskova proda|e, vsnu troskova
dran|a osguran|a uoenh sredstava, vecnu kapacteta ko|m se ostvaru|e
neutraan posovn rezutat.
Iznos fksnh troskova po |ednc prozvodn|e m|en|a se obrnuto proporc|onano
obmu prozvodn|e. Vec obm prhod od proda|e usov|ava|u ne fksne troskove
po |ednc prozvodn|e,sto dovod do povecan|a posovnog rezutata, obrnuto, n
obm prhod od proda|e usov|ava|u povecan|e fksnh troskova po |ednc
prozvodn|e sto ma za pos|edcu sman|en|e posovnog rezutata.
Faktor posovnog everda zracunava se pomocu s|edece formue:
P@ ,roj proi&voda na postoje.em o,imu prodaje
9@prodajna cijena po jedinici proi&voda
V@prosje+ni varija,ini tro;ak po jedinici proi&voda
F@ukupni fiksni tro;kovi &a posmatrani period
Moe se zapazt da |e znos faktora posovnog everda mutpkator procenta
prom|ene mare pokrca sto da|e procenat prom|ene posovnog dobtka. Sto |e
mutpkator n de|stvo posovnog everda |e sab|e odnosno posovn rzk
ostvaren|a posovnog dobtka |e man|e, obrnuto.
Za usp|esnu upotrebu posovnog everda k|ucna |e mogucnost ostvarvan|a
ekonom|e obma a odredena stabnost ocekvane proda|e. Sman|en|em posovne
aktvnost prema ocekvano| spo|ava se rzk vsokh fksnh troskova posovan|a.
$.Finansijski ri&ik i finansijski everid
33
Finansijski ri&ik podrazum|eva stanu nezv|esnost preduzeca u pogedu
ostvarvan|a odredenog neto dobtka odredene stope prnosa na sopstvena
posovna sredstva.
Fiksni finansijski ras)odi prouzroku|u fnans|sk rzk aktvra|u de|stvo
fnans|skog everda. Iz toda s|ed da |e fnans|sk rzk vezan za nacn
fnansran|a, t|. za strukturu pasve.
Ucnak fnans|skog everda |e scan onome kao kod posovnog everda.
Prom|en|vost u obmu prozvodn|e (proda|e) ne zazva proporconaan porast pad
zarada nakon oporezvan|a, nego se to odv|a ntenzvn|e.
Fnans|sk everd se stvara zborom, dok posovn everd ponekad n|e stvar
zbora. Vecna posovnog everda ko|u korst preduzece, ponekad |e usov|ena
vrstom n|egove d|eatnost.
Za razku od posovnog everda, fnans|sk everd |e uv|ek stvar zbora. Nt
|edno preduzece ne mora u struktur svo|h zvora fnansran|a mat dugorocn dug
preferenc|ane donce.
Fnans|sk everd se upotreb|ava u nad da ce se povecat prnos vasncma
obcnh donca. Name, ukoko se ukupna posovna uagan|a fnansra|u d|eom z
dugova ko| mtran prnos, treba ocekvat da ce stopa prnosa na ukupna posovna
sredstva bt razcta od c|ene poza|m|enog kaptaa, t|. pros|ecne kamatne stope.
Visina tro;kova po osnovu kamata =ras)oda finansiranja>- direktno &avisi
od!
1. strukture kapitala (sto |e struktura kaptaa vse pom|eren|a ka
poza|m|enom kaptau na ko| se paca kamata, bce vec troskov
fnansran|a),
2. obima spontani' izvora finansiranja (vec obm spontanh zvora
fnansran|a povac za sobom man|e troskove fnansran|a),
3. racionalnog upravljanja imovinom (ukoko se raconano uprav|a
ukupnom movnom bce man|e angaovano sredstava pr datom
sopstvenom kaptau, spontanm zvorma kamatnm stopama bce man|e
poza|m|enog kaptaa na ko| se paca kamata tme ce bt man| troskov
fnansran|a),
. visine kamatni' stopa (ne kamatne stope povace za sobom man|e
troskove fnansran|a).
Veza zmedu rentabnost sopstvenog kaptaa stepena zaduenost moe se
uspostavt na drug nacn, pr cemu su nam potrebn podac o:
neto dobtku (ND),
sopstvenom kaptau (SK),
dugu (D).
Na|pr|e treba utvrdt rentabnost sopstvenog kaptaa (R) rentabnost ukupnog
kaptaa pr|e kamata pos|e poreza (r). Na|zad, mora se utvrdt kamatna stopa
nakon obracuna poreza ().
Rentabnost sopstvenog kaptaa utvrdu|e se na nacn kako s|ed:
% 1 8' 2 *0
Rentabnost ukupnog kaptaa (zbr ukupnog kaptaa duga) utvrdu|e se na
s|edec nacn:
r1=8' 4 'i>2=*0 4 '>
34
Korstec ovu formuu, moemo zrazt neto dobtak (ND), ko| prpada vasncma
preduzeca, kroz n|egove sastavne d|eove:
8' 1 r=*0 4 '> " 'i
sto predstav|a razku zmedu zarade ukupnog kaptaa (SK + D) troska kamata po
osnovu duga nakon poreza. Sada moemo prvu formuu nadopunt na s|edec
nacn:
sto se moe preformusat kao:
Ova formuac|a stce ucnak fnans|skog everda, oznacen poztvnm zrazom za
r, ko| cne odnos duga sopstvenog kaptaa pomnoen razkom zmedu snage
zaradvan|a ukupnog kaptaa troska kamata nakon poreza.
Ukoko nas nteresu|u pos|edca upotrebe fnans|skog everda na rentabnost
ukupnog kaptaa -r., tada cemo formuu,
preradt u
Fnans|sk everd, sto kao posovn, |e mac sa dv|e ostce. Preduzeca ko|a se
n|me korste svo|u buducnost stav|a|u na kocku; sto |e vece ucesce za|movnog
kaptaa u povo|nm posovnm prkama dobc vasnka su vec obrnuto, sto |e
vece ucesce za|movnog kaptaa u nepovo|nm prkama gubc vasnka su vec.
Eticaj finansijsko# everida na stopu prinosa na sopstvena sredstva &avisi
od!
apsoutne razke zmedu stope prnosa na ukupna posovna sredstva
pros|ecne kamatne stope kao c|ene poza|m|enh sredstava
strukture kaptaa preduzece, odnosno od odnosa zmedu poza|m|enog
sopstvenog kaptaa.
Sto |e pomenuta razka veca sto |e reatvno ucesce dugova u ukupnm zvorma
fnansran|a vece, utoko |e srazm|erno vec efekat fnans|skog everda. Posto
efekat fnans|skog everda moe bt negatvan, menadment preduzeca mora
odredt grancu do ko|e se preduzece treba zaduvat rad maksmazac|e prnosa
na sopstven kapta.
35
Faktor fnans|skog everda moe se zracunat pomocu s|edece formue:
Faktor fnans|skog everda = Pd / Pd - K
gd|e |e:
Pd - posovn dobtak,
K - rashod na me kamate.
/as'odi na ime kamate su od presudne vanost za de|stvo fnans|skog
everda. Ukoko se posovan|e preduzeca ostvaru|e bez poza|m|van|a kaptaa,
tada nece bt n fnans|skog rzka ostvarvan|a dobtka pr|e oporezvan|a.
Povecan|e rashoda na me kamate u odnosu na posovn dobtak dovod do rasta
faktora fnans|skog everda.
0oeficijent pokri)a fiksni' ras'oda na ime kamate iz poslovnog dobitka se
uzma kao dobar pokazate| stepena zoenost preduzeca fnans|skom rzku, |er
pokazu|e ntenztet fnans|skog opterecen|a preduzeca. Sto |e koefc|ent pokrca
rashoda na me kamate vec, utoko |e faktor fnans|skog everda man|, obrnuto,
sto |e koefc|ent pokrca rashoda na me kamate man|, utoko |e faktor fnans|skog
everda vec.
Ob|asn|en|e de|stva faktora fnans|skog everda naaz se dake u prsustvu fksnh
rashoda fnansran|a. S tm u vez, treba mat u vdu s|edece:
preduzecu odgovara da korst poza|m|ene zvore fnansran|a u suca|u kada
|e pla(ena kamata na pozajmljeni kapital nia od stope prinosa na ukupna
poslovna sredstva! Tada govormo o poztvnom de|stvu fnans|skog everda
poztvnm efektma fnansran|a z poza|m|enh zvora na rentabnost
sopstvenh zvora fnansran|a;
preduzecu ne odgovara da korst poza|m|ene zvora fnansran|a u suca|u
kada su pla(ene kamate na pozajmljeni kapital vie od stope prinosa na
ukupna poslovna sredstva! Tada govormo o negatvnom de|stvu fnans|skog
everda negatvnm efetma fnansran|a z poza|m|enh zvora na
rentabnost sopstvenh zvora fnansran|a;
preduzece |e indiferentno na strukturu fnansran|au suca|u kada na
odredenom obmu posovne aktvnost ostvaru|e rentabilitet ukupni$
poslovni$ sredstava koji je identian pla(enim kamatama na pozajmljeni
kapital! U takvo| stuac| nema utca|a strukrure fnansran|a na efkasnost
uoptrebe posovnh sredstava fnansranh z sopstvenog kaptaa.
/.Ekupni ri&ik i kom,inovani everid
Leverd ko| ob|edn|ava d|estvo posovnog fnans|skog rzka odnosno everd
ko| odraava zoenost preduzeca ukupnom totanom rzku nazva se
kombnovan everd. N|egovo d|eovan|e se odredu|e kroz povezanost atvne
pasve. Na baz dentfkovanh faktora posovnog fnans|skog everda moemo
utvrdt faktor kombnovanog everda kao pokazate| de|stva ukupnog rzka:
Faktor kom,inovano# everida1 Faktor posovno# everida J Faktor
finansijsko# everida
(AI0A I8'IFE%E89IJE FI8A8*I%A8JA
Faktor fnans|skog everda moe da d|eu|e poztvno negatvno na neto dobtak,
stopu prnosa na sopstvena sredstva. On d|eu|e kad god |e stopa prnosa na
36
ukupna sredstva razcta od pros|ecne c|ene poza|m|enh zvora fnansran|a, sto
znac bez obzra da |e veca man|a. Rad testran|a ntezteta d|estva fnans|skog
everda veoma |e nteresantno anatck znaca|no utvrdt tzv.tacku ndferenc|e
fnansran|a. Ona odgovara onom obmu prozvodn|e proda|e na kome posovn
dobtak omogucu|e ostvaren|e ste stope prnosa na sopstvena sredstva nezavsno
od kombnac|e dugova sopstvenh zvora fnansran|a. Na kra|u |e potrebno
nagast da ne posto| opste vaece pravo za kombnovan|e strukture kaptaa
korsten|e efekata fnans|skog everda. Struktura kaptaa u svakom konkretnom
preduzecu usov|ena |e sub|ektvnm stavom prema rzku rentabnost. Ako
posto| veka v|erovatnoca da ce posovn dobtak u toku v|eka tra|an|a dugo
varrat znad onog ko| se ostvaru|e u tack ndferenc|e, onda se fnansran|e z
poza|m|enog kaptaa moe smatrat aktraktvnm metodom fnansran|a.
VIII 6E8A'F6E8( O:%(8OG 0API(ALA
Menadment obrtnog kaptaa odnos se na uprav|an|e tekucom movnom odnosno
obrtnm sredstvma tekucm odnosno kratkorocnm obavezama. Bruto obrtn
kapta odnos se na tekucu movnu preduzeca ko|a uk|ucu|e gotovnu ,utrve
hart|e od vr|ednost, potravan|a zahe. Kod utvrdvan|a kvateta stan|a
sredstava n|hovh zvora veoma |e znaca|an podatak o vsn neto obrtnog kaptaa
neto obrtnh sredstava.
Sa vse aspekata menadment obrtnog kaptaa predstav|a vano podruc|e za
proucavan|e:
stravan|a pokazu|u da |e na|vec do vremena fnans|skog menadera
posvecen svakodnevnm operac|ama unutar preduzeca,ko|e se ugavnom
mogu svest pod menadment obrtnog kaptaa.
Tekuca movna predstav|a kod mnogh preduzeca znaca|an do n|hove
ukupne movne. Zato sto ona predstav|a tako veku nvestc|u zato sto ta
nvestc|a nam|erava bt reatvno neposto|ana,tekuca movna |e vr|edna
stane pan|e fnans|skog menadera.
Menadment obrtnog kaptaa |e od posebnog znaca|a za maa preduzeca.
Iako takva preduzeca mogu mnmzrat svo|a uagan|a u fksnu movnu
zna|m|van|em ob|ekata opreme, ona ne mogu zb|ec uagan|a u gotovnu,
potravan|a zaha.
Reac|a zmedu porasta proda|e potreba za nvestran|em tekuce movne |e
drektna veoma |aka.
Los menadment obrtnog kaptaa refektu|e se u:
Prevsokom nvou zaha, srovna mater|aa sa pos|edcom vsokh obaveza
prema dobav|acma/kredtorma rzku nedostatka gotovne.
Prevsokom nvou prozvodn|e u toku u odnosu na potrebe pos|edcno
vsokom nvou zaha pouprozvoda gotovh prozvoda, s toga vsokoh
potreba fnansran|a.
Prevse berano| kredtno| potc / neefkasno| potc napate sto moe
zazvat nedostatak novca.
Fnans|sk menader b treba nasto|at da maxmazra|u vr|ednost preduzeca
kroz uprav|an|e tekucom movnom tekucm obavezama na nacn ko| ce
baansrat proftabnost rzk. Ova| c| uk|ucu|e odredvan|e optmanog nvoa
uagan|a u tekucu movnu prm|erenog spo|a fnans|skh zvora ko|m ce podrat
37
potrebe nvestc|e u tekuco| movn. Pret|erano nvestran|e u tekucu movnu moe
uman|t proftabnost snzt vr|ednot preduzeca. Kratkorocna movna nud nzak
povrat preduzeca a ako se neprkadno s n|om uprav|a moe mat vsoke
oportuntetne troskove.
Kod uprav|an|a obrtnm kaptaom posto|e dva k|uca razm|ene. Prvo, proftabnost
obrnuto varra sa kvdnoscu. Sa povecan|em nova nvestran|a u tekucu movnu
menader povecava|u kvdnost preduzeca a sman|u|u potenc|anu proftabnost
m|erenu povratom na nvestc|e. S druge strane, proftabnost se pomce za|edno
sa rzkom t|.,posto| proporc|a zmedu rzka prnosa.
P%I*(EPI 6E8A'F6E8(E O:%(8OG 0API(ALA
Menader mora|u odravat dovo|nu kvdnost kako b osgura da preduzece moe
udovo|t svo|m dosp|em kratkorocnm obavezama. S druge strane, pret|erano
nvestran|e u tekucu movnu povecava kvdnost a sman|u|e proftabnost
reduku|e bokatsvo doncara. Menader ma|u razcte fozof|e prstupe za
r|esavan|e ovh rzk-povrat veza u menadmentu obrtnog kaptaa. Reaksra|uc
konzervatvn prstup |e ona| prstup ko| se osan|a na vece nvoe tekuce movne.
Restrktvn agresvn prstup se man|e osan|a na uagan|e u gotovnu utrve
hart|e od vr|ednost, potravan|a zahe. Um|eren prstup se naaz zmedu ova
dva.
Prstup menadmentu obrtnog kaptaa takoder se m|en|a u zavsnost od toga kako
preduzece fnansra sezonske var|ac|e u tekucu movnu. S tm u vez u teratur se
navode 3 prstupa menadmentu obrtnog kaptaa to:
1. Prstup uskadvan|a rocnost
2. Konzervatvn prstup
3. Agresvn prstup
1.Pristup uska<ivanja ro+nosti
Kao sto n|egovo me samo sugerse prstup uskadvan|a rocnost uk|ucu|e zasttu
od rzka uskadvan|em rocnost zvora fnansran|a sa rocnoscu vezvan|a
sredstava. Preduzece fnansra dugorocno vezanu movnu z dugorocnh zvora
fnansran|a, dok sezonske var|ac|e u svo|o| tekuco| movn odnosno povremena
obrtna sredstva fnansra z tekuch obaveza. Prstup uskadvan|a rocnost usov|en
|e u prvom redu dnamkom pretvaran|a nenovcanh d|eova movne u novcanh
obk, dake naceom kvdnost.
$. 0on&ervativni pristup
Kod konzervatvnog prstupa za uprav|an|e obrtnm kaptaom preduzece
upotreb|ava dugorocne zvore za fnansran|e dugorocno vezane movne neke
povremene tekuce movne. Pored toga preduzece upotreb|ava kratkorocno
fnansran|e za samo neke d|eove povremene tekuce movne. Konzervatvn prstup
za uprav|an|e obrtnm kaptaom rtvu|e proftabnost za racun neuptne
raspoovost gotovne podmrvan|a obaveza. U konzervatvnom prstupu tra da
se do povremenh potreba preduzeca fnansra z dugorocnh zvoran,na ta| nacn
se stvara svo|evrsna rezerva sgurnost.
/.A#resivni pristup
Agresvn prstup za uprav|an|e obrtnm kaptaom uk|ucu|e vecu upotrebu
kratkorocnog fnansran|a a man|e dugorocnog fnansran|a, nego u prstupu
uskadvan|a rocnost konzervatvnom prstupu. Sto |e vec do permanentne tekuce
movne fnansran kratkorocnm dugom to se nacn fnansran|a tretra agresvn|m.
Prm|ena agresvnog prstupa za uprav|an|e obrtnm kaptaom e skorstt
prednost kratkorocnog fnansran|a tme povecat proftabnost posovan|a
38
preduzeca. Zbog nh troskova kratkorocnog fnansran|a u agresvnom se prstupu
do dugorocno vezane movne fnansra kratkorocno.
Nekoko faktora moe utcat na oduku zbora prstupa ko|m ce preduzece
uprav|at svo|m obrtnm kaptaom. Preduzece bez spremnog prstupa trstu
novca moe zabrat konzervatvn prstup aktvrat dugorocno fnansran|e. Ukoko
kratkorocne kamatne stope rastu preduzece ce mat man|e refnansran|e po
na|vsm stopama moc ce zb|ec rzk od gub|en|a kredta. S druge strane,
menader ko| v|eru|e da ce kratkorocne kamatne stope padat moe bt u
skusen|u da se pragod agresvnom prstupu. Pr zastt od prom|ena u kamatnm
stopama prstup uskadvan|a rocnost dopusta menaderma da se koncetrsu na
druge van|e oduke u maksmazran|u vr|ednost.
PO*LOV8I 9I0LE* I 9I0LE* GO(OVI8E
Kod tpcnog prozvodnog ckusa, preduzece nabav|a zahe postepeno h paca,
zapos|ava paca radnke, proda|e gotove prozvode sakup|a pacan|a od svo|h
kupaca. Za uprav|an|e tokovma gotovne za vr|eme ovog peroda menader se
cesto fokusra|u na posovn gotovnsk ckus preduzeca.
Posovni cikus |e vremensk perod ko| protekne od nastanka novcane obaveze za
nabavke do napate potravan|a sto prozaze z proda|e prozvoda usuga.
Posovn ckus preduzeca moe se zrazt na s|edec nacn:
Posovni cikus 1 Period o,rta &ai)a 4 Period napate potraivanja
Period napate potraivanja, ko| se |os nazva dan nenapacene proda|e, |e
pros|ecno vr|eme ko|e |e potrebno preduzecu da prkup gotovnu z proda|e na
kredt.
|edan od c|eva menadmenta obrtnog kaptaa |e da posovn ckus tra|e sto krace.
Reatvno kratk posovn ckus oznacava efkasno uprav|an|e zahama
potravan|ma, sto se poztvno odraava na kvdnost preduzeca. Reatvno dug
posovn ckus moe bt sgna prevsokh potravan|a / zaha te se moe
negatvno odrazt na stvarnu kvdnost preduzeca.
9ikus #otovine |e vremensk perod ko| protekne od stvarnog novcanog zdatka
za nabavke do napate gotovne ko|a prozaz z proda|e. To |e bro| dana zmedu
potrosn|e gotovne za prozvodne resurse prman|a gotovne z proda|e prozvoda.
Ckus gotovne preduzeca moe se zrazt na s|edec nacn:
9ikus #otovine1 Posovni cikus " Period odoeno# pa.anja
Period odoeno# pa.anja |e pros|ecno vr|eme ko|e protekne zmedu kupovne
mater|aa rada gotovnskh spata za te nam|ene.
C| preduzeca |e da ma sto |e moguce krac ckus gotovne bez steta u
operac|ama. Ovo ce pobo|satt profte, zato sto du ckus gotovne zazva vece
potrebe za van|skm fnansran|em, a takva fnansran|a ma|u troskove.
1enaderi mogu rukovoditi ciklus gotovine i osloboditi gotovinu za druge
aktivnosti tako to )e :
rukovodt perod obrta zaha,
rukovodt perod napate potravan|a, odnosno ubrzat napatu potravan|a

39
produt perod odoenog pacan|a dobav|acma.
%estriktivni pristup menadmentu o,rtno# kapitaa ce nasto|at da skrat
perod obrta zaha perod napate potravan|a, sto ce za rezutat mat reatvno
kratak ckus gotovne.
%eaksiraju.i pristup ce krerat vsok nvo zaha potravan|a, du perod obrta
zaha du perod obrta potravan|a, sto ce za reazuata mat reatvno du
ckus gotovne.
Emjereni pristup ce krerat ckus gotovne ko| |e zmedu ove dv|e kra|nost.
IK 6E8A'F6E8( GO(OVI8E
Gotovina predstav|a novac ko| preduzec dr u baga|n na racunma po vden|u
u komerc|anm bankama. Pored gotovne preduzeca dre kvdnu movnu ko|a
uk|ucu|e ekvvaentnu gotovnu, utrve hart|e od vr|ednost.
6enadment #otovine |e veoma strucna vsokorafnrana aktvnost. C|
menadmenta gotovne |e odrat uagan|e u gotovnu, u sto man|em znosu dok se
odrava|u efkasne operac|e preduzeca. Posto|e dv|e gavne korst od dran|a
kvdne movne. Prvo dopusta kompan| da zb|egnu transakcone troskove ko| se
odnose na prbav|an|e novcanh sredstava kvdac|u movne za obav|an|e
tekuch pacan|a. Drugo, kompan|a moe upotr|ebt svo|u kvdnu movnu za
fnansran|e svo|h aktvnost nvestc|a kada drug zvor sredstava nsu brzo
dostupn su preskup.
6enadment #otovine ukju+uje tri #avna podru+ja oduka!
utvrdvan|e optmanog sada gotovne
nvestran|e suvska gotovne
uprav|an|e napatama spatama.
Posto|e tr motva za dran|e gotovne:
1. transakcon motv (preduzeca ma|u transakcon motv za dran|e gotovne
t|.,preduzecma |e potrebna gotovna za spatu pata, dugova, poreza
dvdend.)
2. motv opreznost ( Ova| |e motv vezan uz odravan|e fnans|ske rezerve kako
b se moga podmrt neocekvana pacan|a. Sto |e veca mogucnost
predvdan|a novcanh tokova to |e potrebna man|a novcana rezerva na
racunu preduzeca.)
3. Spekuatvn motv ( Ova| |e motv vezan za skorsten|e prvremenh
mogucnost zarade, kao sto |e neocekvan pad c|ena mater|aa. Preduzeca
ugavnom dre novac zbog spekuac|e.)
(%OH0OVI '%FA8JA28E'%FA8JA GO(OVI8E
(ro;kovi dranja #otovine o,u)vataju!
gubtak kamata
gubtak kupovne moc
Gu,itak kamata
Ako se novac dr u svom na|kvdn|em obku, on nece donost nkakvu kamatu.
Moguce |e da preduzece pos|edu|e odredenu kocnu novca u obku kratkorocnh
40
depozta sa ko|h se novac moe povuc u kratkom roku ako |e potrebno. Cak u tom
suca|u posto|e troskov, posto kratkorocna kamatna stopa na od dugorocne.
Gu,itak kupovne mo.i
Kao kod trgovackh kredta, tokom peroda nfac|e po|av|u|e se eroz|a novca.
Dran|e novca u |edno| vaut moe dovest do gub|en|a kupovne moc posmatrano
sa stanovsta neke druge vaute, kada posto| kretan|e devznog kursa zmedu te
dv|e vaute.
Pored troskova dran|a gotovne, posto|e i trokovi dranja malo ili nimalo
gotovine.
(i tro;kovi o,u)vataju!
gubtak reputac|e (goodwa-a) od strane dobav|aca,
gubtak mogucnost,
nemogucnost traen|a popusta
troskove posudvan|a
Gu,itak #oodDi@a od strane do,avja+a
R|ec dobav|acse ovd|e korst u na|srem msu obuhvata radnke kao
dobav|ace rada. Nepacan|e dosp|eh obaveza na vr|eme moe dovest do gubtka
buduch dobav|aca. Ukoko preduzece n|e u mogucnost da zmr kredtne
obaveze, kredtor moe preduzet m|ere ko|e dotcno preduzece mogu odvest u
bankrot.
Gu,itak mo#u.nosti
Zahe gotovne su potrebne da se brzo moe reagovat na mogucnost.
8emo#u.nost tranje popusta
Dskont za promtno pacan|e nose veke prednost, u procentuanom smsu, za
preduzece ko|e kupu|e, nepos|edovan|e gotovne moe sk|uct traen|e takvh
popusta.
(ro;kovi posu<ivanja
Nepos|edovan|e gotovne moe zskvat od preduzeca da uzma kratkorocne
za|move da b mogo patt nepanrane obaveze. Troskov kamate na ta sredstva
mogu bt vek, narocto kada novac treba vratt u kratkom perodu pod prtskom.
Fnans|sk menader ma za c| da postgne optmaan baans zmedu dva navedena
tpa troskova. Posto|e odreden mode ko| oaksava|u postzan|e tog c|a. On
ob|edn|u|u potrebu za gotovnom, kamatnu stopu na utrve hart|e od vr|ednost,
te trosak pr|enosa zmedu utrvh hart|a od vr|ednost gotovne. Ov kascn
mode pronaaze optmaan sado gotovne tako sto uzma|u u obzr oportuntetne
troskove dran|a gotovne troskove transakc|a nacn|ene proda|om utrvh hart|a
od vr|ednost kako b se povecao nvo gotovne.
&portunitetni trokovi dranja gotovine odnose se na povrat ko| preduzece
moe zaradt ako nvestra gotovnu u utrve hart|e od vr|ednost um|esto da dr
gotovnu.
Kada preduzece proda|e utrve hart|e od vr|ednost, ono uzroku|e trokove
transakcija ko| prmarno uk|ucu|u honorarne pacene brokerskm kucama ko|e
provode proda|ne transakc|e.
Fnans|sk menader treba bt oprezan kod prm|ene modea za utvrdvan|e
optmanog sada gotovne. Od zuzetne |e vanost da fnans|sk menader ma na
raspoagan|u nformac|e ko|e nsu drektno uk|ucene u mode. Uz vasto
41
prsudvan|e menadera, mode za utvrdvan|e optmanog sada gotovne b se
treba korstt kao vodc za ntegentno oducvan|e.
E(V%LIVA8JE OP(I6AL8OG *AL'A GO(OVI8E
8ajpo&natiji modei &a utvr<ivanje optimano# sada #otovine su!
Baumo-ov mode
Mer-Orr-ov mode.
2aumol3ov model
Ovo |e na||ednostavn| mode za utvrdvan|e optmanog sada gotovne, on se
pokapa sa modeom ekonomcne vecne porudbne. Baumo |e prepoznao teme|e
scnost zaha gotovne sa fnans|skog aspekta. 2aumol3ov model pretpostav|a
da |e spata gotovne ravnom|erna tokom vremena, da su oportuntetn troskov
dran|a gotovne konstantn, da preduzece paca fksn trosak transakc|e svak put
kada konvertu|e hart|e od vr|ednost u novac.
|ednacna za zracunavan|e ukupnh troskova gotovnskog sada gas:
gd|e |e:
T - ukupan znos u KM ko| perduzece godsn|e treba da poo na svo| racun po
vden|u,
C- vecna svakog depozta u KM,
b- fksn trosak svake transakc|e u KM,
- kamatna stopa ko|u b preduzece mogo da zarad na uagan|ma.
Preduzece b trebao da zabere vecnu depozta (C) ko|a mnmazra ukupne
troskove.
Formua za zracunavan|e optmane vecne depozta (C*) gas:
Ova formua pokazu|e da pr datom nvou ukupne gotovne ko| |e potreban u |edno|
godn, optmana vecna depozta se povecava sa vecnom fksnog transakconog
znosa (b) a opada sa oportuntetnm troskom sredstava ().
Po se,i je ra&umjivo da pretpostavke ovo# reativno jednostavno# modea
predstavjaju i nje#ova #avna o#rani+enja!
u mode nsu uk|ucen gotovnsk prmc u toku peroda,
pretpostavka |e da su gotovnsk zdac u|ednacen, te da su gotovnsk
tokov zv|esn,
nsu predvdene rezerve kvdnost ko|e su od posebne vanost za preduzeca
ko|a ne mogu brzo |eftno popunt scrp|en gotovnsk sado.
42
1iler3&rr3ov model
Um|esto pretpostavke da se sado gotovne |ednako spusta kroz perod Mer-Orr-ov
mode za utvrdvan|e optmanog sada gotovne predstav|a da dnevn tok novca
protce nasumcno z dana u dan.
Prema ovom modeu menader utvrdu|u:
don| kontron mt (DKL) ko| moe reprezentovat bo ko| sgurnosn nvo
gotovne za preduzece zatht|evat kompenzacon sado.
Gorn| kontron mt (GKL) ko| |e postav|en za 3Z znad DKL-a
C|an nvo gotovne (C
*
) ko| |e postav|en za nvo Z znad DKL-a. To |e c|an
nvo gotovne ko| preduzece ponovno uspostav|a kada gotovnsk sado
dosegne |edan drug kontron mt.
Menader takoder treba da proc|ene var|ansu tokova gotovne po perodu (o
2
),
troskove po transakc| (b) perodcnu kamatnu stopu (). Var|ansa |e statck zraz
ko| se korst za m|eren|e var|abnost var|abe. U fnans|ama vsa var|abnost
generano refektu|e vec rzk. Var|ansa kamatna stopa upotreb|ene u modeu b
moge bt bazrane na stom vremenskom perodu kao sto |e dan sedmca.
Moemo utvrdt c|an nvo gotovne (C
*
) u Mer-Orr-ovom modeu utvrdu|uc Z.:
Gd|e |e: Z znos gotovne dob|en proda|om utrvh hart|a od vr|ednost ko| |e
onda depozt na racunu po vden|u preduzeca, b |e trosak po transakc|, o
2
|e
var|ansa neto novcanh tokova po perodu, |e perodcna kamatna stopa ko|u
preduzece moe zaradt nvestran|em u utrve hart|e od vr|ednost.
I8VE*(I%A8JE *EVIH0A GO(OVI8E
Smsao fnans|skog uprav|an|a gotovnom svod se na to da se sto vse gotovne
osobod za rentabna uagan|a a da se ne ugroz kvdnost preduzeca. |edan od
kompromsa zmedu ta dva prncpa prvredvan|a predstav|a uagan|e prvremeno
sobodne gotovne u kratkorocne hart|e od vr|ednost.
0ratkoro"ne 'artije od vrijednosti u koje se naj"e)e ulae privremeni
suviak gotovine obu'vataju:
komerc|ane zapse,
bankarske akcepte,
prenosve depoztne certfkate,
repo aranmane...
0ada ,ira dostupne krakoro+ne )artije od vrijednosti finansijski menader
u&ima u o,&ir nekoiko kriterijuma i to!
rzk nepacan|a,
kvdnost,
dosp|ece
povrat
%i&ik nepa.anja |e rzk da korsnk poza|mce nece udovo|t obavezama da paca
gavncu kamate. Sto |e veca v|erovatnoca da korsnk poza|mce nece spunt
obaveze, veca |e prem|a ko|u zaht|eva trste.
43
Likvidnost ii utrivost se odnos na akocu konvertovan|a hart|e od vr|ednost u
gotovnu. Kako se hart|e od vr|ednost cesto dre opreza rad, sgurno |e da |e ovo
|edna od znaca|n|h karakterstka ko|u fnans|sk menader mora mat na umu
prkom nvestran|a suvska gotovne.
'ospije.e se odnos na dunu vremena ko|e preosta|e pr|e nego sto emtent
spat hart|e od vr|ednost. Sto |e du rok dosp|eca, to |e vec povrat, a veca
zoenost rzku povrata. Kod nezv|esn|h gotovnskh tokova preduzeca preferrat
ce se krac rok dosp|eca, obrnuto.
Povrat na hart|u od vr|ednost vezan |e uz kamatu / aprec|ac|u gavnce ko|u
da|e hart|a od vr|ednost. Povrat |e usov|en nvoom rzka, pa ce, u skadu s tm,
na|man| povrat nost na|kvdn|e na|sgurn|e hart|e od vr|ednost - dravne
hart|e od vr|ednost. Da b se ostvaro vec povrat, potrebno |e preuzet vec rzk
nepacan|a rtvovat kvdnost. Pr proc|en povrata svo|u tenu mat ce vsna
transakconh troskova - troskova proda|e hart|a od vr|ednost.
*matra se da je korisno portofoio kratkoro+ni) )artija od vrijednosti
podijeiti u tri jednaka dijea i to :
do brzo unovcvh hart|a od vr|ednost,
do unovcvh hart|a od vr|ednost ko| |e nam|en|en za kontrosane spate
sobodno unovcv do hart|a od vr|ednost.
Prmarna brga hart|a od vr|ednost ko|e cne brzo unov"ivi dio portofo|a
kratkorocnh hart|a od vr|ednost |este da se mogu brzo konvertovat u novac.
Drug do portofo|a kratkorocnh hart|a od vr|ednost cne hart|e od vr|ednost
ko|e su namijenjene za podmirenje poznati' isplata. Ove hart|e od vr|ednost
ne treba|u spunt strog zaht|ev za stovremenomunovcvoscu, kao sto |e to suca|
sa hart|ama od vr|ednost ko|e cne brzo unovcv do.
*lobodno unov"ivi dio 'artija od vrijednosti - rad se o sum zdvo|enh hart|a
od vr|ednost ko|e se ne korste nt za podmren|e gotovnskog racuna nt
podmren|e kontrosanh spata preduzeca.
Na zbor portofo|a utrvh hart|a od vr|ednost utce li"ni stav finansijskog
menadera prema riziku. Konzervatvn| menader ce sk|ucvo uagat u
dravnr hart|e od vr|ednost, a agresvn| u hart|e od vr|ednost sa vsokm
kamatama. Preduzece ko|e |e zoeno vsem stepenu rzcnost posovan|a trebao b
odravat konzervatvn| portofoo, dok b se agresvn| portofoo mogao odrat u
suprotnom suca|u.
6E8A'F6E8( GO(OVI8*0I5 8APLA(A I I*PLA(A
Preduzece moe povecat efkasnost uprav|an|a vasttom gotovnom ako ubrza
napatu uspor pacan|a. Preduzece e ubrzat napatu svo|h potravan|a tako da
sto pr|e moe mat korst od novca, u pravu preduzece to moe postc:
stmuran|em kupaca na ran|e pacan|e pomocu ponudenh kasaskonta
prm|enom restrktvnh kredtnh standarda
usva|an|em seektvn|h metoda kredtran|a kupaca.
Preduzece nasto| da proongra spate dobav|acma za kup|ene srovne mater|a
odnosno da pate dobav|acma sto |e moguce kasn|e a da pr tome nerunra svo|
44
kredtn bontet ko| ma medu dobav|acma. Treba mat u vdu svakako da posto|e
znaca|na ograncen|a pr odagan|u pacan||a obaveza prema dobav|acma. Za
proongran|e spate prema dobav|acma otvara se zv|estan prostor u suca|evma
kada preduzece kupac apsorbu|e znatan do n|hovh proda|a odnosno kada su
dobav|ac stvarno zavsn od kupca. Fokusrat cemo se na dv|e metode za
ubrzavan|e napata:
1. sstem zak|ucanog pretnca
2. koncetrsano bankarstvo.
Upotrebom sstema zak|ucanog pretnca mnoge kompan|e ubrzava|u napate
upotrebom zak|ucanog pretnca. Kod sstema zak|ucanog pretnca kupc sa|u
cekove u spec|an postansk pretnac ko| odrava okana banka. Lokana banka
prkup|a cekove posane u zak|ucan pretnac nekoko puta na dan a potom h
deponu|e drektno na racun kompan|e.
Upotreba koncetrsanog bankarstva-kompan|e takoder mogu ubrzat sabran|e
novca upotrebom koncentrsanog bankarstva. Kupc kompan|e vrse pacan|e u
regonanm f|aama rad|e nego u n|enom s|edstu. Regonane f|ae odate
deponu|u cekove na n|hov okan bankarsk racun. Kompan|a perodcno prebacu|e
vsak novcanh sredstava z regonanh banaka na koncetrsan racun |edne od
koncetrsanh banaka kompan|e.
Na|cesce korstene metode za uprav|an|e spata dobav|acma drugm kredtorma
bez ugroavan|a kredtnog bonteta kompan|e bez zazvan|a dodatnh troskova
fnansran|a odsnose se na:
centrazovane spate
upotrebu m|enca za pacan|e racuna
uspostav|an|e sstema nutog sada.
9entrai&ovane ispate@ kompan|e mogu postc bo|u kontrou svo|h spata tako
sto ce centrazovat svo|e spate preko |ednog maog bro|a racuna uobca|eno
postav|enh u s|edstu kompan|e.
Epotre,a mjenice &a pa.anje ra+una@kompan|e mogu odagat spate korstec
se pacan|em drektno m|encama. Za razku od cekova PTD n|e patv na zaht|ev.
Um|esto toga banka mora podn|et PTD kompan| zdavaocu kao prog. Stoga
kompan|e moe odagat uagan|e u banku potrebnh novcanh sredstava ko|ma ce
pokrt cekove dok maac ne podnese cek svo|o| banc.
Espostavjanje sistema nuto# sada@ kompan|e mogu upotr|ebt sstem nutog
sada sa svo|m bankama. Kod ovog sstema |edan gavn spatn racun servsra
vek bro| pomocnh racuna. Pomocn racun su odvo|en racun nam|en|en za
razcte svrhe. Svak dan banka automatsk prebacu|e dovo|no sredstava sa
gavnog spatnog racuna na pomocne racune kako b pokra sve cekove ko|e su
maoc prkazva banc na ta| dan. Neuposena gotovna |e emnsana sa pomocnh
racuna tako da |e nut sado uspostav|en na svakom pomocnom racunu. Samo
gavn racun odrava sado gotovne.
K 6E8A'F6E8( PO(%AFIVA8JA
Osnovn zadac menadmenta potravan|a od kupaca svode se na voden|e
raconane:
kredtne potke
potke kredtnh usova
potke napate stanh potravan|a,
45
0reditna poitika@treba da odred pod ko|m se usovma moe kredt odobrt
nekom kupcu kao znos kredta ko| mu se moe dat. Ona u seb sadre dv|e
k|ucne dmenz|e:
kredtne standarde
anazu kredtne sposobnost.
Etvr<ivanje kreditno# standarda
Kredtn standard predstav|a mnman kvatet kredtne sposobnoost kupca ko|
preduzece moe prhvatt. Kredtn standard mogu bt ostr| ba. Prkom
zm|ene kredtnh standarda va|a u obzr uzet nekoko k|ucnh var|ab od ko|h
zavs efkasnost menadmenta potravan|a, to su: admnstratvn troskov
kredtran|a, troskov dran|a potravan|a od kupaca, ocekvan gubc zbog
nenapatvh potravan|a obm proda|e.
Ukoko preduzece uba odnosno reaksra kredtne standarde reano |e ocekvat
povecan|e bro|a kupaca potravan|a od kupaca, a samm tm povecan|e
admnstratvnh troskova vezanh za ta| povecan znos potravan|a od kupaca.
Stro|a kredtn standard obcno zazva|u sman|en|e potravan|a od kupaca
admnstratvnh troskova vezanh za potravan|e od kupaca.
Drugu var|abu predstav|a|u troskov dran|a potravan|a od kupaca odnosno
troskov fnansran|a uagan|a u potravan|a od kupaca. To su ostvar oportuntetn
troskov ko| odgovara|u zgub|enom prnos ko| b se mogao ostvart da |e
preduzece uoo svo| kapta u na|bo|u odbacenu aternatvu um|esto u
potravan|a od kupaca.
Prom|ena kredtnog standarda utce takoder na gubtke zbog otpsa nenapatvh
potravan|a od kupaca. Logcno |e ocekvat da ce sab|en|e kredtnh standarda
t|.,kredtran|e kupaca sa sab|m kredtnm bontetom zazvat povecan|e gubtka
zbog otpsa nenapatvh potravan|a.
Potrebno |e mat u vdu samostano de|stvo kredtnh standarda na obm proda|e.
Ba kredtn standard treba da bude kompenzran povecan|em obma proda|e dok
ostr| kredtn standard zazva|u sman|en|e obma proda|e.
Da b smo oc|en kvatet kredtnog standarda neophodno |e uspostavt vr|ednost
dv|e osnovne vecne:
1. dobtka, ko| nasta|e us|ed povecan|a obma proda|e
2. troskova, ko| nasta|u us|ed dran|a dodatnh potravan|a.
Anai&a kreditne sposo,nosti
Kod proc|ene kredtne sposobnost kupca tradconano se razmatra pet faktora (5K):
1. karakter@podrazum|eva sposobnost odnosno vo|u kupca da podmr svo|a
dugovan|a. To |e na|cesce na|van| kredtn aspekt kredtne anaze. Na|bo|
pokazate| karaktera |e pr|asn|e kredtno skustvo traoca kredta.
2. 0apacitet@podrazum|eva sposobnost kupca da zvrs svo|e obaveze.
Preduzece prkom odobravan|a kredta obcno m|er kapactet kupca na
osnovu raca kvdnost cash fow-a z posovan|a.
3. 0apita@ se odnos na vastt kapta kupca. Preduzeca ko|a odobrava|u
kredte vro cesto razmatra|u pokazate|e zaduenost. Ako |e vasnk osgurao
vek do ukupnh zvora bt ce zanteresovan da odr preduzece a ne da ga
pust da ode u steca|.
4. 0oatera =pokri.e>@se odnos na kupcevu movnu ko|a |e na raspoogan|u
za osguran|e kredta. Sto |e veca vr|ednost koateraa to |e vec kredtn rzk.
5. 0onjunkturna fa&a@se odnos na utca|e ekonomskh kretan|a ko|a b moga
da utcu na kupcevu sposobnost zmren|a obaveza. Preduzece ko|e |e |edva
46
sposobno da podmr svo|a dugovan|a u perodu normane |ake ekonom|e
moe doc u mogucnost zmren|a svo|h obaveza u recesvnm krznm
perodma.
|edan od na|poe|n|h zvora podataka za kredtnu anazu su fnans|sk zv|esta|
podnosoca kredtnog zaht|eva, narocto ukoko su revdran. Pouzdane nformac|e
o podnosocu kredtnog zaht|eva mogu se dobt od n|egove banke kao od drugh
dobav|aca sa ko|ma podnosac kredtnog zaht|eva odrava posovne odnose. Za
kredtnog menadera od zuzetnog znaca|a su nformac|e o tome da podnosac
kredtnog zaht|eva na vr|eme spun|ava obavezu prema drugm dobav|acma h
zvrsava sa odgodom. Nakon prkup|enh podataka o podnosocu kredtnog zaht|eva
kredtn anatcar prstupa anaz kredtnog zaht|eva. Preduzeca ponekad korste
kredtnog bodovan|e kako b dod|ea bro|canu oc|enu kupcu bazranu na
raspoovm nformac|ama. Preduzece tada svo|u oduku o tome da ce odobrt
kredt ne bazra na to| bro|cano| kredtno| oc|en. Preduzeca obcno krera|u
vastte ssteme za kredtno bodovan|e kako b brzo don|ea oduku o
prhvatan|u/odb|an|u kupca |er zna|u da trosak urzokovan osm kredtnm
bodovan|em moe bt veoma znaca|an.
Utvrdvan|e maksmanog znosa kredta ko| se moe odobrt nekom podnosocu
kredtnog zaht|eva od posebnog |e znaca|a |er ukazu|e na maksmano zagan|e
rzku ko|e |e preduzece spremno da zbog n|ega podnese. Prkom odredvan|a
maksmanog znosa kredta ko| se moe odobrt nekom kupcu korsno |e prm|ent
tzv.pravo zdrave pamet-odaberte man|e zmedu:
10% od neto vr|ednost podnosoca krednog zaht|eva
20% od neto obrtnog kaptaa podnosoca kredtnog zaht|eva.
POLI(I0A 0%E'I(8I5 E*LOVA
Potka kredtnh usova podrazum|eva usove pacan|a ko|e preduzece tra od
svo|h kupaca na kredt. Kredtn usov defnsu tr btna eementa kreran|a
pacan|a. T eement su:
1. Kasa-skonto; predstav|a procentuano snen|e proda|ne c|ene ko|e |e
vezano za usov da kupac pat kupovnu u dskontnom perodu. Kasa-skonto
predstav|a stmuans kupca da svo|e potravan|e pat pr|e vremena
dosp|eca.
2. dskontn perod; predstav|a bro| dana ko| se nud kupcu od pocetka
kredtnog peroda pa do ostvaren|a novcanog popusta.
3. kredtn perod; predstav|a bro| dana od prvog pa do pos|edn|eg dana u
ko|em kupac ma obavezu da zmr co znos duga dobav|acu.
Za produen|e dskontnog peroda moe se ocekvat povecan|e obma proda|e
sman|en|e gubtka zbog nenapatvh potravan|a. Isto tako, opravdano |e ocekvat
da ce produen|em dskontnog peroda nek kupc ko| ran|e nsu korst kasa-
skonto sada pocet da ga korste. Kupc ko| su do sada korst kasa skonto dob|a|u
dodatnu benefc|u buduc da ce moc da zvrse pacan|e u duem perodu a da ne
zgube popust. Pos|edca toga |e produen|e pros|ecnog peroda napate ukupnh
potravan|a.
Logcno |e predpostavt da ce produen|e kredtnog peroda potac potran|u ko|a b
potom trebaa povecat obm proda|e dobtak od proda|e. S druge strane,
produen|e kredtnog peroda obcno ma za pos|edcu produen|e pros|ecnog
47
peroda napate potravan|a kao povecan|e gubtka zbog nenapatvh potravan|a
sto se negatvno odraava na dobtak preduzeca.
POLI(I0A 8APLA(E PO(%AFIVA8JA
Potka napate potravan|a obuhvata:
1. anazu potravan|a
2. oduku o postpucma napate nenapacenh potravan|a.
1. Anai&a potraivanja omugucu|e kontnuranu proc|enu kredtne sposobnost
kupca. Preduzece vrs anazu svo|h potravan|a od kupaca obcno pomocu
peroda napate potravan|a. Neocekvan porast peroda napate potravan|a su
obcno razog za brgu. Due vr|eme napate potravan|a od kupaca u odnosu na
ponuden kredtn perod namece potrebu anaze staren|a potravan|a. U tu svrhu
se obcno korst tabea starost potravan|a. Ona kasfku|e potravan|a od kupaca
prema bro|u dana nenapacenh potravan|a obezb|edu|e korsne nformac|e o
kvatetu potravan|a preduzeca. Kod anaze potravan|a moe se provodt
anaza pros|ecne starost potravan|a od kupaca. |edan od nacna za zracunavan|e
pros|ecne starost potravan|a od kupaca |e da se zracunava ponersan pros|ek za
svako nenapaceno potravan|e. Ponder za svako potravan|e se dob|e tako sto se
pod|e znos datog potravan|a sa ukupnm znosom svh nenapacenh
potravan|a. Anaza potravan|a moe se vrst pomocu raco gubtka zbog otpsa
nenapatvh potravan|a. Formua za zracunavan|e ovog raca gas:
%acio #u,itka &,o# otpisa nenapativi) potraivanja1 (r. nenapativi)
potraivanja2prodaja na kredit
&dluka o postupcima naplate nenapla)eni' potraivanja
Preduzecma sto| na raspoagan|u vse postupaka kod napate potravan|a, a
na|cesce se korste:
1. pismene opomene-
$. teefonski po&ivi-
/. i+ne posjete kupcu-
3. an#aovanje specijani) a#encija &a napatu kredita i
7. predu&imanje pravni) radnji.
0ada predu&e.e identifikuje nei&mirene ra+une- moe predu&eti sjede.e
korake!
Preduzece sa|e psmo vasnku nezmrenog racuna. Preduzece moe posat
|ubazan pr|ate|sk pods|etnk onm kupcma ko| samo nekoko dana
kasne sa upatom.
Preduzece pozva neurednog kupca na razgovor o napat. Teefonsk pozv ce
us|edt onda kada |e preduzece vec nekoko puta posao psmo.
Preduzece sa|e svog predstavnka na sastanak sa neurednm kupcem.
Preduzece angau|e agenc|u za napatu kredta.
Preduzece poduzma pravne m|ere protv neurednog kupca.
|ednu od osnovnh var|ab napate potravan|a predstav|a|u trokovi za naplatu
potraivanja. Sa povecan|em znosa troskova za napatu potravan|a, sman|u|e se
udo gubtaka zbog nenapatvh potravan|a skracu|e pros|ecno vr|eme napate
potravan|a.
48
Povecan|em troskova napate potravan|a doaz do sman|en|a znosa gubtaka
zbog nenapatvost potravan|a. Ta| odnos, n|e nearan. Inc|an zdac za napatu
v|erovatno ce mao redukovat gubtke zbog nenapatvost potravan|a. Dodatn
zdac do odredene tacke ma|u sgnfkantne efekte, nakon toga pocn|u mat man|e
efekte u da|em redukovan|u th gubtaka. Pos|e tacke zascen|a sv dodatn zdac
za napatu zakasn|eh potravan|a gube svo|u efkasnost. Razog tome |e sto
dodatn zdac za napatu potravan|a beznaca|no utcu na sman|en|e gubtaka zbog
nenapatvh potravan|a ne mogu da obezb|ede svo|e sopstveno pokrce. Ako b
se povuka paraena n|a sa n|om troskova napate potravan|a, tada b se ta|
prostor odnoso na gubtke zbog nenapatvost potravan|a. Ov gubc su
prouzrokovan de|stvom kredtne potke.
Optimana kreditna poitikapodrazum|eva baans zmedu prrasta novcanh
tokova dob|enh kroz dodatne proda|e na kredt, ko|e preduzece n|e mogo
reazovat na drug nacn, prrasta troskova nastah povecan|em potravan|a od
kupaca.
(ro;kovi odo,ravanja kredita su!
1. trosak od eventuano nenapacenh nekh potravan|a,
2. trosak kratkorocnog fnansran|a buduc preduzece mora da fnansra
potravan|a za ko|a |e odobara kredt,
3. trosak uprav|an|a kredtom napate kredta, kako se povecava bro|
odobrenh kredta tako ov troskov rastu,
4. oportuntetn trosak od zgub|en proda|a u sca|u neprosren|a kredta. Ov
troskov opada|u kako raste bro| odobrenh kredta.
Rezutra|uc baans osgurava optmaan znos kredta ko|e preduzece treba da
odobr svo|m kupcma.
8eke prakti+ne napomene u ve&i s menadmentom potraivanja
Espostavjanje kreditne poitike
Preduzece b trebao da uspostav kredtnu potku, a ne da prhvat cn|encu da |e
kredt neophodan.
Ocjenjivanje kreditne sposo,nosti kupaca
Preduzece b trebao uspostavt potku stravan|a kredtne sposobnost ne b
trebao da bude spremno da odobrava kredt pr|e nego sto se uv|er da |e rzk
odobravan|a kredta prhvat|v. Grance kredtran|a b trebae bt uspostav|ene te
grance ce obcno varratu od kupca do kupca zavsno od tumacen|a kredtne
sposobnost proc|en|ene sa stanovsta dobav|aca. Dobav|ac b trebao uspostavt
sstem osuskvan|a sgnaa tako da za svakog korsnka kredta moe pratt
sgnae n|egove potenc|ane nekvdnost, sto ce mu omoguct da reagu|e brzo.
Espostavjanje efektivne evidencije o kupcima
Sstem b trebao bt uspostav|en tako da osgura:
1. da se nkakva dobra ne dstrbura|u osm ako |e potvrdeno da se tom
sporukom nece prekoract kredtn mt kupca,
2. da se faktura za dobra data na kredt spostav|a sto |e bre moguce
pos|e sporuke sth, sto podstce kupce da ncra|u pacan|e pr|e
nego kasn|e,
49
3. da se posto|ec dunc sstematcno kontrosu, a on ko| kasne da se
pods|ete treba|u patt svo| dug.
Espostavjanje poitike &a o;a potraivanja
Preduzece treba oduct ko|u ce potku otpsvan|a osh potravan|a korstt.
Vano |e da se otpsvan|e osh potravan|a po|av|u|u kada produ sv korsnc
predvden potkom. Takode |e vano da otpsvan|e osh potravan|a moe
odobrt samo zaposenk ko| |e vsoko rangran na h|erarh|sko| |estvc.
%a&matranje odo,ravanja popusta &a promptna pa.anja
Treba|u bt proc|en|en troskov prednost davan|a popusta. Ako preduzece
uspostav odredenu potku davan|a popusta, treba vodt racuna da se kupcu moe
uskratt popust samo ako |e pato zvan predvdenog peroda.
%a&matranje faktorin#a potraivanja
Posto| mogucnost da preduzece ude u posao sa faktorom. Tada faktor napacu|e
potravan|a u me dobav|aca. Ugovor o c|enama mogu bt razct, a, sasvm
tpcno, spate od strane faktora se vrse odmah po proda| robe, ko| kasn|e
napacu|e dugovan|a nastaa po tom osnovu duna uprav|a svm
racunovodstvenm admnstratvnm ptan|ma vezanm za ta| posao.
Epravjanjem ri&ikom devi&no# kursa
Kada preduzece ma proda|u u strano| vaut posto| mogucnost da se po|ave
negatvna kretan|a kursa u perodu od proda|e robe na kredt do zmren|a obaveza,
sto ce sman|t vr|ednost potravan|a. |edan od nacna da se ovo zb|egne |e da se
korste dervat na stranom trstu vauta.
%acio ,rojevi
On mogu bt korsn u menadmentu potravan|a. V|erovatno na|vse
upotreb|van raco je prosje"no vrijeme naplate potraivanja ( pros|ecna
potravan|a od kupaca x 360 / godsn|a proda|a na kredt), ko| ndcra pros|ecno
vr|eme ko|e prode od proda|e do napate potravan|a. Ova| raco bro| da|e opst
utsak o tome sta se stvarno desava sa potravan|ma on se moe poredt sa
opstom potkom ko|u preduzece vod prema kupcma, obezb|edu|uc tako |edan od
mehanzama kontroe.
KI 6E8A'F6E8( ?ALI5A
Zahe predstav|a|u obcno znatan do posovnh sredstava preduzeca zato
zaht|eva|u veka novcana uagan|a. Zahe ko|e se dre na skadstu su zamrznuta
movna. Efkasan menadment zaha podrazum|eva anazu troskova korst od
pos|edovan|a zaha. U prozvodnom preduzecu zahe mogu bt u obku: srovna
mater|aa, nedovrsene prozvodn|e gotovh prozvoda. Trgovnska preduzeca na
veko, trgovna na mao ma|u zahe trgovacke robe.
*irovine i materija podrazum|eva|u razcte srovne razcte vrste mater|aa.
Ukupna potrebna kocna ove vrste zaha |e pod utca|em vse faktora medu ko|ma
se posebno stcu:
Vr|eme potrebno da se zvrs porudba-se odnos na bro| dana ko| protekne
od momenta upucvan|a porudbe dobav|acu do momenta pr|ema srovna
mater|aa u magacn.
Ucestaost upotrebe srovna mater|aa-utce na nvo n|hovh zaha.
C|ena srovna mater|aa-|e takoder znaca|an faktor od koga zavs efkasno
uprav|an|e zahama.
50
Fzcke komerc|ane karakterstke srovna mater|aa-nvo uagan|a u
zahe srovna mater|aa usov|en |e n|hovm karakterstkama. Zahe
srovna mater|aa ko|e su zoene vecem rzku od oma, kvara, skarta,
moranog zastra|evan|a s.
8edovr;ena proi&vodnja podrazum|eva sve one zahe ko|e se naaze u
prozvodnom procesu. Nvo nedovrsene prozvodn|e povezan |e sa dunom tra|an|a
prozvodnom procesa ko| podrazum|eva vremensk perod od stav|an|a srovna
mater|aa u prozvodn|u do zavrsetka gotovh prozvoda. Izv|esne oduke
menadmenta mogu utcat na prozvodno vr|eme uagan|a u nedovrsenu
prozvodn|u. |edna od takvh oduka |e oduka o prozvodn| po|ednacnh d|eova
skopova fnanog prozvoda u man|m vecm ser|ama. Dok oduka o prozvodn| u
man|m ser|ama dovod do zv|esnog povecan|a troskova prozvodn|e snavan|a
zaha nedovrsene prozvodn|e dote oduka o prozvodn| u vecm ser|ama ma
sasvm suprotan ucnak.
?ai)e #otovi) proi&voda su one zahe c| |e proces prozvodn|e u potpunost
zavrsen a ko|e |os nsu prodate. Mae zahe gotovh prozvoda obcno pos|edu|u
preduzeca ko|a prozvode sk|ucvo po narudb buduc da su t prozvod praktcno
prodat pr|e nego sto su prozveden. U dugom roku kretan|e nvoa zaha gotovh
prozvoda proporconano |e obmu proda|e. Ukoko stvarn obm proda|e padne
spod ocekvanog nuno |e sman|t obm prozvodn|e kako ne b doso do goman|a
zaha gotovh prozvoda a tme vezvan|a znaca|nh fnans|skh sredstava u tm
zahama. Inace dran|e vech zaha gotovh prozvoda moe da bude potaknuto
ten|om za vecom ekonomcnoscu.
Uprav|an|e zahama predstav|a mutfunkconaan probem |er se odukama
fnans|ske, proda|ne, prozvodne nabavne funkc|e moe uprav|at sa
po|ednacnm ukupnm zahama.
Fnans|sk menader zna|u da svaka oduka o zahama ma utca| na fnans|ske
probeme preduzeca. Zbog toga on ma|u obavezu da stano presptu|u
neophodnost vezvan|a gotovne u svm obcma zaha.
Menader nabavne fuknc|e sk|ucvo su zanteresovan za zahe srovna
mater|aa. N|hova |e odgovornost u prvom redu da srovne mater|a ko| |e
potreban prozvodn| obezb|ede u dovo|nm kocnama u pravo vr|eme. Menader
nabavne funkc|e mogu bt stmusan da kupu|u srovne mater|a u vecm
kocnama nego sto |e to potrebno prozvodn| z vsh razoga:
Mogucnost korsten|a kocnskog popusta pr nabavc
Ocekvan|e porasta c|ena
Ocekvan|e nestasce po|ednh srovna mater|aa na trstu nabavke.
Menader prozvodn|e zanteresovan su prvenstveno za zahe srovna mater|aa
prozvodn|e u toku. Kvatet oduka menadera prozvodn|e zavs u prvom redu od
kvateta snabd|evan|a proda|ne funkc|e zahama gotovh prozvoda od vsne
ukupnh pros|ecnh troskova po |ednc prozvoda. Dok menader prozvodn|e te
obn|m zahama srovna mater|aa, bo|eg kvateta potrebh asortmana dote
fnans|sk menader geda na te zahe kao na uoen novac ko| takoder ma svo|u
c|enu.
Menader proda|e zanteresovan su za sto vec nvo svh vrsta zaha gotovh
prozvoda. Tob m omoguco da na vr|eme zadovo|e sve prstge porudbne od
strane kupaca. Posto se efkasnost proda|ne funkc|e oc|en|u|e na baz ostvarenog
51
obma prhoda od proda|e to |e ogcna tren|a proda|ne funkc|e da ne dode do
sman|en|a proda|e us|ed nedostatka zaha.
0asifikacija tro;kova &ai)a
Obcno se troskov zaha kasfku|u na:
Troskov nabav|an|a zaha
Troskov dran|a zaha
Troskov nedostatka zaha
(ro;kovi na,avjanja &ai)a "su troskov ko| nasta|u u procesu n|hove nabavke.
Ov troskov obuhvata|u: troskove spostav|an|a porudbna uk|ucu|uc troskove
prpreme prozvodn|e, troskove pr|ema, stovara, kontroe sm|esta|a zaha,
propustene kocnske popuste. Troskov nabav|an|a zaha zavse od bro|a
zvrsenh porudbna zaha. To znac da su on fksn da ne zavse od vecne
porudbne.
(ro;kovi dranja &ai)a@ su troskov ko| su prouzrokovan posto|an|em zaha u
magacnu preduzeca. On uk|ucu|u: troskove vezvan|a kaptaa, troskove
uskadsten|a, troskove osguran|a troskove amortzac|e zastar|evan|a. Stvaran|e
dran|e zaha predstav|a stovremeno vezvan|e odredenog znosa fnans|skh
sredstava odnosno kaptaa za ta| obk posovnh uagan|a. Ov troskov su
d|emcno ubaen odredenm znosom bezkamatnh kredta ko|e garantu|u
dobav|ac zaha ko| su dostupn samo u suca|u kupovne zaha.
(ro;kovi nedostatka &ai)a@nasta|u us|ed nedostatka zaha,srovna mater|aa
ko|e su neophodne za normano odv|an|e procesa prozvodn|e us|ed nedostatka
zaha gotovh prozvoda za ko|e posto|e porudbne kupaca. Troskov nedostatka
zaha obuhvata|u: propustene prhode od proda|e, gubtak reputac|e goodw-a od
strane kupaca, gubtke zbog nezvrsen|a panova prozvodn|e. Troskov nedostatka
zaha srovna mater|aa zazva|u povecan|a ukupnh pros|ecnh troskova zbog
sman|enog obma prekda prozvodn|e. U suca|u nedostatka zaha gotovh
prozvoda kupac moe da :odustane od porudbne, prhvat supsttut um|esto
porudbenog prozvoda, prstane da ceka na traen prozvod. Troskove nedostatka
zaha |e veoma tesko kvanttatvno zrazt u reanom votu. Medutm samo
saznan|e da posto|e ov troskov stmura menadment da preduzma odredene
m|ere u ten| da on budu sto n. |edna od m|era ko|a |e usm|erena u tom pravcu
|e formran|e rezervnh zaha ko| predstav|a|u zahe znad tekuch potreba
prozvodn|e proda|e.
Menader obcno korste s|edece tehnke za kontrou troskova zaha:
1. ABC metoda
2. Mode ekonomcne vecne porudbne (EOO)
3. |ust n tme (|IT) metoda.
1.A:9 metoda
Pored kasfkac|e zaha na srovne mater|a, nedovrsenu prozvodn|u gotove
prozvode posto| n|hova kasfkac|a prema vsn monetarnh uagan|a ko|a
predstav|a|u.
Kasfcrane su na:
Grupa A sadr 20% artkaa na zah 80% od ukupne vr|ednost zaha
Grupa B sadr 30$ artkaa na zah a samo 15% od ukupne vr|ednost
zaha
52
Grupa C sadr 50% artkaa na zah a samo 5% od ukupne vr|ednost
zaha.
Ovako razvrstavan|e zaha pokazu|e da |e neophodno da se veca pan|a posvet
artkma na zah ko| zaht|eva|u na|veca novcana uagan|a cak ako on cne man|
procenat ukupnh zaha. Shodno tome artk z grupe A podrazum|eva|u na|vec
stepen kontroe, dok artk z grupe B C mogu mat mnogo man|e, rgorozne ne
tao ceste prov|ere.
Ova| |e sstem poznat pod nazvom ABC metoda kontroe zaha. Za ABC metodu
kontroe zaha moe se rec da predstav|a prv korak u zgradn| sodarnog sstema
kontroe zaha.
$.6ode ekonomi+ne vei+ine porud,ine " EOM mode
Fnans|sk menader mora razum|et ogku modea ekonomi+ne vei+ine
porud,ine, ko| |e |edan od na|korscen|h matematckh modea u posovnom
sv|etu ko| ma vse prm|ena zvan zaha.
1odel ekonomi"ne veli"ine porudbine |e mode na baz koga odredu|emo
optimalnu veli"inu porudbine za odredenu stavku zaha, ukoko |e data n|ena
proc|en|ena upotreba, trosak nabav|an|a trosak dran|a.
Osnovni mode poa&i od sjede.i) restriktivni) pretpostavki!
1. proda|a zaha se moe perfektno oc|ent,
2. upotreba zaha se odv|a ravnom|ernom brznom tokom ctave godne, nakon
potpunog scrp|en|a zaha spostav|a se nova porudbna vecne O, pa
pros|ecne zahe znose O/2,
3. troskov nabav|an|a su konstantn,
4. troskov dran|a zaha su konstantn po |ednc zaha, po |ednc vremena,
5. porudbne se reazu|u bez odagan|a.
Ekupni tro;ak na,avjanja &ai)a dob|e se mnoen|em bro|a godsn|h
porudbna sa troskom po porudbn, dok se ukupni tro;ak dranja &ai)a dob|e
mnoen|em pros|ecnog nvoa zaha sa godsn|m troskom dran|a |edne |ednce
zaha.
Ekupni tro;ak &ai)a |ednak |e zbru ukupnog troska nabav|an|a zaha ukupnog
troska dran|a zaha.
Formua za ukupne troskove zaha moe se napsta u s|edecem obku:
gd|e |e:
T
u
- ukupn trosak zaha,
S - godsn|a proda|a u |edncama,
O - vecna porudbne u |edncama,
S/O - bro| godsn|h porudbna,
F - fksn trosak po porudbn
C - godsn| trosak dran|a zaha po |ednc.
Optimana vei+ina porud,ine |e ona vecna porudbne ko|a obezb|edu|e
na|n ukupan trosak zaha. Optmanu porudbnu vecne dobt cemo dervac|om
u ukupnm troskovma, z|ednacavan|em dervac|e s nuom r|esen|em po ,!
Formua za odredvan|e optmane vecne porudbne gas:
53
/rokovi dranja zali$a se m|en|a|u proporconano sa vecnom porudbne, dok se
trokovi nabavljanja m|en|a|u obrnuto proporconano sa vecnom porudbne. Sto
su vece porudbne, to |e vec ukupan znos zaha, sto mpcra vece troskove
dran|a zaha. Veke porudbne znace man|e bro| porudbna, us|ed cega su
reatvno n troskov nabav|an|a zaha. Moemo rec da |e optmana vecna
porudbne u tack u ko|o| su zbaansrane dv|e vrste troskova.
Osnovni EOM mode ima odre<ene sa,osti- od koji) su naji&raenije
sjede.e!
godsn|a potraan|a za zahama se ne moe perfektno proc|ent,
potran|a za zahama se ne mora odv|at ravnom|erno brznom tokom ctave
godne, odnosno moe fukturat tokom godne na sezonsko| osnov,
uobca|eno |e da posto| zv|esno vr|eme za procesran|e porudbne,
troskov nedostatke zaha se gnorsu u modeu.
Osnovni EOM mode &a)tijeva dopune koje uvaavaju reanu situaciju u
predu&e.u. Sada moemo dopunt anazu, te vd|et sta se dogada:
ako se zahe mogu promptno sporuct
ako |e proda|a zaha nezv|esna, t|. ukoko se ona ne moe perfektno
proc|ent.
Uobca|eno |e da posto| zv|esno vr|eme za procesran|e porudbne, tako da n|e
prhvat|vo dopustt da zahe padnu na nuu pr|e nego sto se spostav nova
narudba, |er b tada doso do prekda proda|e. Tacku spostav|an|a porudbne
treba pomaknut napr|ed za onoko dana koko tra|e procesran|e porudbne.
Tacka porudbne se moe skazat kao:
(a+ka porud,ine 1 Vrijeme procesiranja porud,ine J 'nevno kori;.enje
&ai)a
EOO mode zaht|eva dopunu, odnosno prosren|e. Osnovna dopuna EOM modea
se sasto| u formran|u rezervni' zali'a, cme se troskov nedostatka zaha
uk|ucu|u u menadment zaha. Rezervne zahe se korste kao zastta za suca| da
dode do povecan|a proda|e kasn|en|a porudbna. Nvo rezervnh zaha se
povecava sa rastom v|erovatnoce nedostatka zaha, a sman|u|e sa povecan|em
troskova dran|a zaha. Kod donosen|a oduke o formran|u rezervnh zaha treba
zbaansrat dodatne troskove dran|a srazm|erno vech zaha sa ustedama u
troskovma nedostatka zaha.
Formua &a i&ra+unavanje prosje+ni) &ai)a #asi!
54
gd|e |e
O' - pros|ecan nvo zaha u suca|u korscen|a rezervnh zaha,
O - vecna porudbne
O
r
- vecna rezervne zahe.
Nova porudbna vecne optmane porudbne (O*) poruct ce se kada zahe
padnu na nvo On, ko|e se sasto|e od rezervne zahe Or uvecane za kocnu zaha
potrebnu za vr|eme procesran|a porudbne.
Formua za zracunavan|e kocne pr ko|o| treba proucavat zahe kod posto|an|a
rezervnh zaha dueg vremena procesran|a porudbna gas:
O
n
= O
r
+ O
pp
8E0E P%A0(II8E 8APO6E8E E VE?I * 6E8A'F6E8(O6 ?ALI5A
Optimana koi+ina porud,ine
Ona b trebaa bt uspostav|ena za svaku zahu, upotrebom osnovnog modea
neke vse sofstcrane verz|e. Ova kvantfkac|a b trebao da se perodcno
presptu|e, a zmedu th presptvan|a utvrden znos b se trebao korstt kao
vecna porudbne ko|u b trebao porucvat, osm u nekm neobcnm okonostma.
8ivo &ai)a pri kojem moramo i&vr;iti ponovnu porud,inu
Ova| nvo zaha pona|vse zavs od vremena procesran|a porudbne stope
upotrebe zaha. Porudbna b trebaa doc u perduzece kada nvo zaha
dostgnenvo rezervnh zaha.
Pou&dana evidencija &ai)a
Osm kada perduzece zna sta dr u obku zaha, menadment zaha |e veoma
nepouzdan. Veoma |e moguce da se u praks dob|e dovo|no nformac|a o zahama
fzckm posmatran|em.
%acio ,rojevi
On mogu bt korscen u menadmentu zaha, narocto koefc|ent obrta zaha
bro|a dana vezvan|a zaha. Pomocu ovh pokazate|a moemo prov|ert da se u
preduzecu s|ed uspostav|ena potka zaha.
*i#urnost i ova;.enja
Rutnsk sstem b trebao uspostavt tako da se zahe mogu peoucavat
upotreb|avat samo pod nadzorom nekog vseg zaposenka. Ovo uk|ucu|e da se
odred ko ma ovascen|a da odobr porudbnu da osgura da se zahe dre u
nekom ogradenom prostoru. U suprotnom, pr|em zdavan|e zaha ucnt ce se
ugavnom preprekom za aktvnost perduzeca. |er, sstem u kome bo ko moe
poruct zahe gd|e se ste mogu korstt bez nadzora |e bzu haotcnog stan|a.
/.Just in time metoda
Prva kompan|a ko|a |e pocea korstt |IT |e Toyota |apansk prozvodac automoba.
|IT metoda uprav|an|a zahama znac da se zahe mater|aa dobav|a|u ubacu|u u
prozvodn|u upravo u vr|eme kada su potrebna tacno-na-vr|eme. Druga prm|ena
|IT metode se odnos na zavrsetak procesa prozvodn|e upravo na vr|eme kako b se
gotov prozvod sporuc kupcma tako b zahe svh vrsta be svedene na go
mnmum. Ovo pak zaht|eva: vsok kvatet zaha, bznu dobav|aca rad
omogucavan|a dostave na dnevno| baz po odredenm satma efkasan sstem
bav|en|a zahama.
|edan od ocgednh rezutata prm|ene |IT metode |e sman|en|e znosa novca
vezanog u zahama mater|aa gotovh prozvoda. Koko ce preduzece bt bzu
55
deau |IT-a ovs o vrst prozvodnog procesa prrod dobav|ackh ndustr|a no to |e
vr|edan c| vecne preduzeca.
6JE%ILA EFI0A*8O*(I 6E8A'F6E8(A ?ALI5A
0oeficijent o,rta &ai)a i ,roj dana ve&ivanja &ai)a su v|erovatno
na|rasprostran|en| pokazate| efkasnost, odnosno usp|esnost korscen|a zaha.
Koefc|ent obrta zaha pokazu|e bro| obrta zaha u toku obracunskog peroda a
bro| dana vezvan|a zaha pokazu|e pros|ecan bro| dana zadravan|a zaha
mater|aa gotovh prozvoda na skadstu, a kod zaha nedovrsene prozvodn|e
bro| dana u stvar skazu|e pros|ecan bro| dana tra|an|a prozvodn|e gotovog
prozvoda.
Ovako utvrden koeficijenti o,rta su podoni uticaju ra+unovodstveni)
metoda ,iansiranja uspje)a. Nezavsno od metoda proc|en|van|a zaha,
um|eren agregatn koefc|ent obrta zaha moe da rezutra z cn|ence da se |edan
do zaha obrce zadovo|ava|uce brzo, dok drug nedozvo|eno sporo. U skadu sa
tradconanom nterpretac|om koefc|enta obrta, vec koefc|ent obrta, odnosno
man|e ukupne zahe prema c|en kostan|a reazovanh prozvoda, oznacava
efkasn| menadment zaha. Sa ovakvm menadmentom zaha preduzece b
mogo ako da ostane bez dovo|no zaha, a tme sposobnost da zadovo|ava
prsp|ee porudbne od strane kupaca. Vsok koefc|ent obrata poe|an |e samo
pod usovom da |e kompatban sa efkasnm posovan|em, odnosno efkasnm
zvrsen|em prozvodn|e proda|e.
Indeks efikasnosti upravjanja &ai)ama predstav|a odnos zmedu vska
man|ka u raspoovm zahama u odnosu na panran nvo. Pod raspoovm
zahama podrazum|evamo one ko|e se naaze na baz nekog panranog
koefc|enta n|hovog obrta. Sa tm panranm zahama uporedu|u se stvarno
raspoove zahe u skadstu u faz porudbne da b se utvrdo ndeks efkasnost
uprav|an|a zahama.
56