ZAKON

O VRAANJU ODUZETE IMOVINE I OBETEENJU

Glava prva OSNOVNE ODREDBE
Predmet ureivanja lan 1. Ovim zakonom ureuju se uslovi, nain i postupak vraanja oduzete imovine i obeteenja za oduzetu imovinu, koja je na teritoriji Republike Srbije primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji, kao i drugih propisa, na osnovu akata o podravljenju, posle 9. marta 1945. godine oduzeta od fizikih i odreenih pravnih lica i prenesena u optenarodnu, dravnu, drutvenu ili zadrunu svojinu (u daljem tekstu: vraanje imovine). Ovaj zakon se primenjuje i na vraanje imovine ije je oduzimanje posledica Holokausta na teritoriji koja danas ini teritoriju Republike Srbije. Propisi lan 2. Pravo na vraanje imovine po odredbama ovog zakona moe se ostvariti za imovinu oduzetu primenom sledeih propisa: 1) Odluka o prelazu u dravnu svojinu neprijateljske imovine, o dravnoj upravi nad imovinom neprisutnih lica i o sekvestru nad imovinom koju su okupatorske vlasti prislino otuile (Slubeni list DFJ, broj 2/45); 2) Zakon o agrarnoj reformi i kolonizaciji (Slubeni list DFJ, broj 64/45 i Slubeni list FNRJ, br. 16/46, 24/46, 99/46, 101/47, 105/48, 19/51, 42-43/51, 21/56, 52/57, 55/57 i 10/65); 3) Zakon o agrarnoj reformi i unutranjoj kolonizaciji (Slubeni glasnik NRS, br. 39/45 i 4/46); 4) Zakon o agrarnoj reformi i unutranjoj kolonizaciji (Slubeni glasnik NRS, br. 5/48, 11/49 i 34/56); 5) Odluka o ustanovi suda za suenje zloina i prestupa protiv srpske nacionalne asti (Slubeni glasnik NRS, broj 1/45); 6) Odluka o sudu za suenje zloina i prestupa protiv srpske nacionalne asti (Slubeni glasnik NRS, broj 3/45); 7) Zakon o suzbijanju nedoputene pekulacije i privredne sabotae (Slubeni list DFJ, broj 26/45); 8) Zakon o zabrani izazivanja nacionalne, rasne i verske mrnje i razdora (Slubeni list DFJ, broj 36/45 i Slubeni list FNRJ, broj 56/46); 9) Zakon o zatiti narodnih dobara i njihovom upravljanju (Slubeni list DFJ, broj 36/45); 10) Zakon o konfiskaciji imovine i o izvrenju konfiskacije (Slubeni list DFJ, broj 40/45);

-211) Zakon o potvrdi i izmenama i dopunama Zakona o konfiskaciji imovine i o izvrenju konfiskacije (Slubeni list FNRJ, br. 61/46 i 74/46); 12) Zakon o oduzimanju ratne dobiti steene za vreme neprijateljske okupacije (Slubeni list DFJ, broj 36/45); 13) Zakon o potvrdi i izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju ratne dobiti steene za vreme neprijateljske okupacije (Slubeni list FNRJ, broj 52/46); 14) Zakon o dravljanstvu Demokratske Federativne Jugoslavije (Slubeni list DFJ, broj 64/45); 15) Zakon o dravljanstvu Federativne Narodne Republike Jugoslavije (Slubeni list FNRJ, br. 54/46 i 105/48); 16) Zakon o oduzimanju dravljanstva oficirima i podoficirima bive jugoslovenske vojske, koji nee da se vrate u otadbinu i pripadnicima vojnih formacija koji su sluili okupatoru i odbegli u inostranstvo (Slubeni list DFJ, broj 64/45 i Slubeni list FNRJ, broj 86/46); 17) Zakon o krivinim delima protiv naroda i drave (Slubeni list DFJ, broj 66/45 i Slubeni list FNRJ, br. 59/46, 106/47 i 110/47); 18) Zakon o suzbijanju nedoputene trgovine, nedoputene pekulacije i privredne sabotae (Slubeni list FNRJ, br. 56/46 i 74/46); 19) Zakon o prelazu u dravnu svojinu neprijateljske imovine i o sekvestraciji nad imovinom odsutnih lica (Slubeni list FNRJ, br. 63/46 i 74/46); 20) Zakon o postupanju sa imovinom koju su vlasnici morali napustiti u toku okupacije i imovinom koja im je oduzeta od strane okupatora i njegovih pomagaa (Slubeni list DFJ, broj 36/45); 21) Zakon o potvrdi i izmenama i dopunama Zakona o postupanju sa imovinom koju su sopstvenici morali napustiti u toku okupacije i imovinom koja im je oduzeta od strane okupatora i njegovih pomagaa (Slubeni list FNRJ, broj 64/46); 22) Zakon o zatiti optenarodne imovine i imovine pod upravom drave (Slubeni list FNRJ, broj 86/46); 23) Zakon o nacionalizaciji privatnih privrednih preduzea (Slubeni list FNRJ, br. 98/46 i 35/48); 24) Uredba o arondaciji dravnih poljoprivrednih dobara optedravnog znaaja (Slubeni list FNRJ, broj 99/46); 25) Odluka Nacionalnog komiteta osloboenja Jugoslavije o privremenoj zabrani vraanja kolonista u njihova ranija mesta ivljenja (Slubeni list DFJ, broj 13/45); 26) Zakon o postupanju sa naputenom zemljom kolonista u Autonomnoj Kosovsko-Metohijskoj oblasti (Slubeni list NRS, broj 9/47); 27) Zakon o reviziji dodeljivanja zemlje kolonistima i agrarnim interesentima u Autonomnoj Kosovsko-Metohijskoj oblasti (Slubeni list FNRJ, broj 89/46); 28) Zakon o likvidaciji agrarne reforme vrene do 6. aprila 1941. godine na velikim posedima u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini (Slubeni list FNRJ, broj 9/47); 29) Osnovni zakon o eksproprijaciji (Slubeni list FNRJ, br. 28/47, 12/57 i 53/62 i Slubeni list SFRJ, br. 13/65, 5/68, 7/68 i 11/68); 30) Osnovni zakon o postupanju sa eksproprisanim i konfiskovanim umskim posedima (Slubeni list FNRJ, broj 61/46);

-331) Krivini zakonik (Slubeni list FNRJ, broj 13/51);

32) Zakon o izvrenju kazni, mera bezbednosti i vaspitno-popravnih mera (Slubeni list FNRJ, broj 47/51); 33) Uredba o imovinskim odnosima i reorganizaciji seljakih radnih zadruga (Slubeni list FNRJ, broj 14/53); 34) Zakon o nacionalizaciji najamnih zgrada i graevinskog zemljita (Slubeni list FNRJ, broj 52/58); 35) Zakon o iskoriavanju poljoprivrednog zemljita (Slubeni list FNRJ, br. 43/59 i 53/62 i Slubeni list SFRJ, br. 10/65, 25/65 - preien tekst, 12/67 i 14/70) - ako korisnici prava nisu dobili odgovarajue drugo zemljite; 36) Zakon o odreivanju graevinskog zemljita u gradovima i naseljima gradskog karaktera (Slubeni list SFRJ, br. 5/68 i 20/69); 37) Zakon o otkupu privatnih apoteka (Slubeni list FNRJ, broj 50/49); 38) Zakon o potvrdi i izmenama i dopunama Zakona o ureenju i delovanju kreditnog sistema (Slubeni list FNRJ, broj 68/46); 39) Uredba o reviziji dozvola za rad i likvidaciji privatnih kreditnih preduzea (Slubeni list FNRJ, broj 51/46); 40) Pravilnik o postupku likvidacije privatnih kreditnih preduzea (Slubeni list FNRJ, broj 57/46); 41) Ukaz Predsednitva Prezidijuma Narodne skuptine Federativne Narodne Republike Jugoslavije U. br. 392 od 8. marta 1947. godine (Slubeni list FNRJ, broj 64/47). Znaenje pojedinih izraza lan 3. Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje: 1) pod imovinom se podrazumevaju oduzete pokretne i nepokretne stvari, kao i oduzeta preduzea; 2) pod podravljenom imovinom podrazumeva se imovina koja je na osnovu propisa iz lana 2. ovog zakona oduzeta i prenesena u optenarodnu, dravnu, drutvenu ili zadrunu svojinu; 3) pod aktom o podravljenju podrazumeva se pravni akt koji je imao neposredno dejstvo, kao to je presuda, odluka, reenje i drugi pravni akt dravnog, odnosno drugog nadlenog organa, kojim je izvreno podravljenje imovine; 4) pod pojmom Agencija podrazumeva se Agencija za restituciju koja je osnovana lanom 51. ovog zakona; 5) pod pojmom zahtev za vraanje oduzete imovine, odnosno obeteenje (u daljem tekstu: zahtev) podrazumeva se zahtev koji, na osnovu raspisanog javnog poziva, lice ovlaeno ovim zakonom podnosi Agenciji; 6) pod pojmom pravo na vraanje imovine ili obeteenje podrazumeva se pravo koje nadleni organ, u skladu sa ovim zakonom, utvruje podnosiocu zahteva; 7) pod pojmom predmet obeteenja podrazumeva se oduzeta imovina navedena u zahtevu, a za koju je nadleni organ, u skladu sa uslovima propisanim ovim zakonom, utvrdio pravo na obeteenje;

-48) pod pojmom osnovica obeteenja podrazumeva se ukupna vrednost predmeta obeteenja utvrena od strane nadlenog organa, u skladu sa ovim zakonom; 9) pod pojmom obeteenje podrazumeva se iznos sredstava utvren u skladu sa ovim zakonom, koji e na osnovu reenja o obeteenju, u formi dravnih obveznica i novca, dobiti korisnik obeteenja; 10) pod pojmom bivi vlasnik podrazumeva se fiziko ili pravno lice koje je bilo vlasnik oduzete imovine u momentu podravljenja; 11) pod pojmom podnosilac zahteva podrazumeva se lice koje je Agenciji podnelo zahtev, na osnovu raspisanog javnog poziva od strane Agencije; 12) pod korisnikom vraene imovine ili obeteenja (u daljem tekstu: korisnik) podrazumeva se lice kome se vraa imovina, odnosno utvruje pravo na obeteenje, u skladu sa ovim zakonom; 13) pod pojmom neizgraeno graevinsko zemljite podrazumeva se zemljite na kome nisu izgraeni objekti, na kome su izgraeni objekti suprotno zakonu i zemljite na kome su izgraeni samo objekti privremenog karaktera; 14) pojmovi: objekat, graenje, rekonstrukcija, dogradnja, adaptacija i sanacija, i drugi graevinski pojmovi tumae se i primenjuju u skladu sa propisima koji ureuju izgradnju objekata. Oblici ostvarenja prava lan 4. Imovina se vraa u naturalnom obliku ili se daje obeteenje u vidu dravnih obveznica Republike Srbije i u novcu, u skladu sa ovim zakonom. Pravo na vraanje imovine ili obeteenje lan 5. Pravo na vraanje imovine ili obeteenje ima: 1) domae fiziko lice koje je bivi vlasnik oduzete imovine, a u sluaju njegove smrti ili proglaenja umrlim - njegovi zakonski naslednici, utvreni u skladu sa propisima koji ureuju nasleivanje u Republici Srbiji i sa odredbama ovog zakona; 2) zadubina kojoj je oduzeta imovina, odnosno njen pravni sledbenik; 3) bivi vlasnik koji je svoju nekadanju imovinu koja je oduzeta vratio u svojinu na osnovu teretnog pravnog posla; 4) fiziko lice koje je zakljuilo ugovor o kupoprodaji sa dravnim organom u periodu od 1945. do 1958. godine ako se u sudskom postupku utvrdi da je oteeno visinom kupoprodajne cene ima pravo iskljuivo na obeteenje, u skladu sa ovim zakonom, umanjeno za visinu isplaene kupoprodajne cene; 5) fiziko lice - strani dravljanin, a u sluaju njegove smrti ili proglaenja umrlim, njegovi zakonski naslednici, pod uslovom reciprociteta. Pretpostavlja se da postoji reciprocitet sa dravom koja nije ureivala vraanje imovine ako domai dravljanin moe da stekne pravo svojine i nasledi nepokretnosti u toj dravi. Pravo na vraanje imovine ili obeteenje nema:

-51) fiziko lice - strani dravljanin, odnosno njegovi zakonski naslednici, za koje je obavezu obeteenja preuzela strana drava po osnovu meunarodnog ugovora; 2) fiziko lice - strani dravljanin, odnosno njegovi zakonski naslednici, koji su i bez postojanja meunarodnog ugovora, obeteeni ili im je pravo na vraanje imovine priznato pravom strane drave; 3) lice koje je bilo pripadnik okupacionih snaga koje su delovale na teritoriji Republike Srbije, za vreme Drugog svetskog rata, kao ni njegovi naslednici. Otklanjanje posledica oduzimanja imovine rtvama Holokausta i drugim rtvama faizma na teritoriji Republike Srbije, koje nemaju ivih zakonskih naslednika, uredie se posebnim zakonom. Postojanje reciprociteta sa stranom dravom i meunarodnog ugovora, u smislu ovog lana, utvruje Agencija po slubenoj dunosti. Konfiskovana i eksproprisana imovina lan 6. Odredbe ovog zakona primenjuju se i na imovinu koja je konfiskovana posle 9. marta 1945. godine, pod uslovom da je bivi vlasnik rehabilitovan do dana stupanja na snagu ovog zakona, ili bude rehabilitovan na osnovu zahteva za rehabilitaciju iz lana 42. stav 6. ovog zakona, u skladu sa posebnim zakonom. Bivi vlasnik ima pravo na vraanje imovine, odnosno obeteenje, u skladu sa ovim zakonom za imovinu oduzetu na osnovu propisa o eksproprijaciji koji su se primenjivali do 15. februara 1968. godine, ako bivem vlasniku na ime naknade za eksproprisanu imovinu nije ustupljena druga nepokretnost u svojinu, stanarsko pravo ili drugi oblik najire pravne vlasti. Bivi vlasnik nema pravo na vraanje imovine, odnosno obeteenje, u skladu sa ovim zakonom za imovinu oduzetu na osnovu propisa o eksproprijaciji koji su se primenjivali posle 15. februara 1968. godine, za koju je odreena naknada u novcu ili drugim stvarima ili pravima. Via sila lan 7. Ako je oduzeta stvar prestala da postoji usled dejstva vie sile, bivi vlasnik nema pravo na obeteenje u skladu sa ovim zakonom. Naelo prioriteta vraanja u naturalnom obliku lan 8. Oduzeta imovina vraa se bivem vlasniku u svojinu i dravinu, a ako to prema ovom zakonu nije mogue, bivi vlasnik ima pravo na obeteenje. Ako vraanje dravine na oduzetoj nepokretnosti nije odmah mogue, bivem vlasniku vratie se svojina na oduzetoj stvari, a sa licem koje je dralac u vreme stupanja na snagu ovog zakona, uspostavie se zakupni odnos pod trinim uslovima, ako ovim zakonom nije drukije ureeno.

-6Obveznik vraanja imovine ili obeteenja lan 9. Obveznik vraanja podravljene imovine u naturalnom obliku (u daljem tekstu: obveznik) je Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, javno preduzee, privredno drutvo ili drugo pravno lice iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, privredno drutvo sa veinskim drutvenim kapitalom i zadruga, ukljuujui i privredna drutva i zadruge u postupku steaja i likvidacije, a koji je, na dan stupanja na snagu ovog zakona, vlasnik, dralac ili nosilac prava korienja, odnosno raspolaganja na podravljenoj imovini - u odnosu na pravo koje mu pripada. U sluaju iz lana 23. stav 4. ovog zakona obveznik je nosilac prava korienja na graevinskom zemljitu iz tog stava. Obveznik obeteenja u vidu dravnih obveznica i u novcu je Republika Srbija. Naelo zatite sticaoca lan 10. Sticalac imovine koji je, nakon podravljenja imovine, u skladu sa zakonom, stekao pravo svojine, ostaje vlasnik i dralac stvari, i njegova steena prava ne smeju biti povreena. Primena drugih propisa lan 11. Postupak po zahtevu sprovodi se po odredbama ovog zakona. Na pitanja koja nisu ureena ovim zakonom primenjivae se odredbe zakona kojim se ureuje opti upravni postupak. Ovim zakonom se ne dira u primenu drugih propisa o zatiti prava svojine i drugih prava steenih u skladu sa zakonom, osim ukoliko su u suprotnosti sa njim. Sukob osnova za vraanje imovine ili obeteenja lan 12. Podnosilac zahteva koji ima pravo da, po razliitim osnovima, zahteva vraanje odreene imovine, za isti predmet obeteenja moe da to pravo ostvari samo po jednom osnovu. Izdavanje dokumentacije i podataka lan 13. Svi organi Republike Srbije, organi autonomne pokrajine, organi jedinice lokalne samouprave i drugi organi i organizacije, duni su da u okviru svojih nadlenosti i bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva za izdavanje, izdaju svu potrebnu dokumentaciju i podatke iz lana 42. st. 3 6. ovog zakona kojima raspolau.

-7Neuraunavanje primljenog i izgubljena dobit lan 14. Naknada koja je na osnovu propisa iz lana 2. ovog zakona isplaena u novcu ili hartijama od vrednosti bivem vlasniku, ne uzima se u obzir pri utvrivanju prava na vraanje imovine, odnosno obeteenje. Ne moe se zahtevati vraanje plodova, niti naknada tete po osnovu izgubljene dobiti zbog nemogunosti korienja, odnosno upravljanja podravljenom imovinom, kao i po osnovu njenog odravanja u periodu od dana podravljenja do vraanja imovine.

Glava druga VRAANJE IMOVINE

Predmet vraanja lan 15. Ovim zakonom vraaju se nepokretne i pokretne stvari u javnoj svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave, u dravnoj, drutvenoj i zadrunoj svojini, osim stvari u svojini zadrugara i drutvenoj i zadrunoj svojini koje je imalac stekao uz naknadu. Predmet vraanja su podravljene nepokretnosti: graevinsko zemljite, poljoprivredno zemljite, ume i umsko zemljite, stambene i poslovne zgrade, stanovi i poslovne prostorije i drugi objekti koji postoje na dan stupanja na snagu ovog zakona. Predmet vraanja su podravljene pokretne stvari upisane u javni registar, kao i druge pokretne stvari koje prema propisima o kulturnim dobrima predstavljaju kulturna dobra i kulturna dobra od velikog i izuzetnog znaaja, a koja postoje na dan stupanja na snagu ovog zakona. 1. Zajednike odredbe o vraanju nepokretnosti Vraanje svojine i dravine lan 16. Zajednike odredbe o vraanju nepokretnosti primenjuju se uvek kada se ovim zakonom ne ureuje drukije za pojedinu vrstu nepokretnosti. Obveznik vraanja duan je da, u skladu sa ovim zakonom, bivem vlasniku vrati pravo svojine i dravinu na oduzetoj nepokretnosti, osim ako objekat nije uvean u smislu lana 17. ovog zakona. Ako se oduzeta nepokretnost ne moe vratiti u celini, bivem vlasniku vratie se deo oduzete nepokretnosti, uz obeteenje za nevraeni deo, u skladu sa ovim zakonom. Uveani objekat lan 17. Objekat se, u smislu ovog zakona, smatra uveanim ukoliko je dograen ili nadzidan u skladu sa zakonom, ime je uveana bruto povrina. Izvoenje

-8graevinskih radova unutar postojeeg gabarita i volumena ne smatra se uveanjem objekta u smislu ovog zakona. Ako je nakon podravljenja uvean objekat, bivem vlasniku se vraa svojina na delu nepokretnosti u povrini koja mu je oduzeta, a dravina mu se vraa na osnovu sporazuma ili sudske odluke, odnosno vlasnik uveanog dela i bivi vlasnik mogu sporazumno regulisati svoje meusobne odnose na predmetnom objektu, a ako se takav sporazum ne postigne, njihove meusobne odnose uredie nadleni sud. Izuzeci od vraanja u naturalnom obliku lan 18. Ne vraa se pravo svojine na nepokretnostima koje na dan stupanja na snagu ovog zakona imaju sledeu namenu, odnosno status: 1) nepokretnosti koje su po Ustavu i zakonu iskljuivo u javnoj svojini; 2) slubene zgrade i poslovne prostorije koje slue za obavljanje zakonom utvrene nadlenosti dravnih organa, organa autonomne pokrajine, organa jedinice lokalne samouprave i organa mesne samouprave; 3) nepokretnosti koje slue za obavljanje delatnosti ustanova iz oblasti zdravstva, vaspitanja i obrazovanja, kulture i nauke ili drugih ustanova, kao javnih slubi, osnovanih od strane nosilaca javne svojine, a ijim bi vraanjem bio bitno ometen rad i funkcionisanje tih slubi; 4) nepokretnosti koje su neodvojivi sastavni deo mrea, objekata, ureaja ili drugih sredstava koja slue za obavljanje pretene delatnosti javnih preduzea, drutava kapitala osnovanih od strane nosilaca javne svojine, kao i njihovih zavisnih drutava, iz oblasti energetike, telekomunikacija, saobraaja, vodoprivrede i komunalnih delatnosti; 5) nepokretnosti ije bi vraanje bitno naruilo ekonomsku, odnosno tehnoloku odrivost i funkcionalnost u obavljanju pretene delatnosti subjekta privatizacije koji nije privatizovan, kao i subjekta koji se prodaje u postupku steaja kao pravno lice a u ijoj se imovini nalaze; 6) nepokretnosti koje su namenjene za reprezentativne potrebe Narodne skuptine, predsednika Republike i Vlade; 7) nepokretnosti u vlasnitvu Republike Srbije namenjene za smetaj stranih diplomatsko-konzularnih predstavnitava, vojnih i trgovinskih predstavnitava i predstavnika pri diplomatsko-konzularnim predstavnitvima; 8) Dvorski kompleks na Dedinju, iji se status ureuje posebnim zakonom, kao i druga nepokretna kulturna dobra od izuzetnog znaaja u dravnoj svojini; 9) nepokretna imovina koja je prodata, odnosno steena u postupku privatizacije kao imovina ili kapital subjekata privatizacije, u skladu sa zakonom kojim se ureuje privatizacija; 10) nepokretnosti koje su prodate u postupku steaja nad preduzeima u veinskoj drutvenoj, odnosno dravnoj svojini, kao i nepokretnosti koje predstavljaju imovinu steajnih dunika u veinskoj drutvenoj, odnosno dravnoj svojini koja su kao pravna lica prodati u postupku steaja; 11) u drugim sluajevima utvrenim ovim zakonom. Ne vraaju se podravljena preduzea.

-9Odlaganje prenosa dravine lan 19. Obveznik vraanja imovine ima pravo da i nakon donoenja reenja o vraanju nepokretnosti, kao zakupac koristi predmetnu nepokretnost za svoju delatnost, u periodu koji je neophodan za prilagoavanje njegovog poslovanja, a u skladu sa lanom 20. st. 1. i 2. ovog zakona. Prava i obaveze izmeu biveg vlasnika i obveznika za to vreme ureuju se ugovorom. U sluaju da se ugovor ne zakljui u roku od tri meseca od dana izvrnosti reenja o vraanju imovine, svaka strana moe zahtevati da sud svojom odlukom uredi njihov odnos. Pravni poloaj zakupca nepokretnosti lan 20. Zakupac nepokretnosti koja je predmet vraanja ima pravo da koristi nepokretnost za obavljanje svoje delatnosti, ali ne due od tri godine od izvrnosti reenja o vraanju imovine, s tim to se bivi vlasnik i obveznik mogu i drukije sporazumeti. Izuzetno, za viegodinje zasade i vinograde, zakupac poljoprivrednog zemljita ili lice koje, do donoenja reenja o vraanju imovine bivem vlasniku, a najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, zakljui ugovor o zakupu poljoprivrednog zemljita na osnovu prava preeg zakupa, ima pravo da koristi poljoprivredno zemljite do 20 godina za viegodinje zasade, odnosno do 40 godina za vinograde. U roku iz st. 1. i 2. ovog lana bivi vlasnik koji je stupio na mesto zakupodavca, ima pravo na zakupninu, ali ne moe jednostrano menjati visinu zakupnine i druge odredbe zateenog ugovora o zakupu. Ugovor o zakupu zakljuen sa namerom da se osujeti ostvarenje prava biveg vlasnika ne proizvodi pravno dejstvo. Teret na nepokretnosti lan 21. Nepokretnosti se vraaju osloboene hipotekarnih tereta koji su ustanovljeni od momenta njihovog podravljenja. Za potraivanja koja su bila obezbeena hipotekom iz stava 1. ovog lana garantuje Republika Srbija, uz pravo regresa prema hipotekarnom duniku. Postojee stvarne slubenosti konstituisane u korist ili na teret nepokretnosti ne prestaju. Postojee line slubenosti u korist treih lica se gase. 2. Vraanje podravljenog graevinskog zemljita Koje se zemljite ne vraa lan 22. Predmet vraanja, u smislu ovog zakona, jeste graevinsko zemljite u javnoj svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, kao i graevinsko zemljite u dravnoj, drutvenoj odnosno zadrunoj svojini.

- 10 Ne vraa se izgraeno graevinsko zemljite, ako ovim zakonom za pojedine sluajeve nije drukije odreeno. Ne vraa se graevinsko zemljite na kome se, u skladu sa ovim zakonom, nalaze javne povrine, ili je planskim dokumentom, vaeim na dan stupanja na snagu ovog zakona, predviena izgradnja objekata javne namene, u skladu sa zakonom kojim se ureuje prostorno planiranje, izgradnja i graevinsko zemljite, kao ni graevinsko zemljite na kome su izgraeni objekti koji nisu predmet vraanja u naturalnom obliku u skladu sa lanom 18. ovog zakona, kao ni neizgraeno graevinsko zemljite za koje u skladu sa zakonom kojim se ureuje prostorno planiranje, izgradnja i graevinsko zemljite postoji pravnosnano reenje o lokacijskoj dozvoli u vreme stupanja na snagu ovog zakona. Ne vraa se neizgraeno graevinsko zemljite na kome je planskim dokumentom vaeim na dan stupanja na snagu ovog zakona predviena izgradnja objekta u funkciji realizacije projekta ekonomskog razvoja, objekta koji je namenjen za socijalno stanovanje, u skladu sa zakonom kojim se ureuje socijalno stanovanje i stanova u skladu sa Uredbom o merama podrke graevinskoj industriji kroz subvencionisanje kamate po kreditima za finansiranje stambene izgradnje u 2010. godini (Slubeni glasnik RS, broj 4/10), kada je investitor izgradnje tih stanova Republika Srbija, u skladu sa Uredbom o uslovima i nainu pod kojima lokalna samouprava moe da otui ili da u zakup graevinsko zemljite po ceni, manjoj od trine cene, odnosno zakupnine ili bez naknade (Slubeni glasnik RS, br. 13/10 i 54/11), pod uslovom da u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona vlasnici tog zemljita dostave Vladi popis katastarskih parcela tog graevinskog zemljita i Vlada svojim aktom u roku od 60 dana od dana dostavljanja zahteva izvri verifikaciju katastarskih parcela za ove namene. Ne vraa se graevinsko zemljite na kome je izgraen objekat stalnog karaktera u skladu sa zakonom, a na tom zemljitu nije izvrena konverzija prava korienja u pravo svojine u skladu sa lanom 101. Zakona o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS, br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10-US i 24/11 - u daljem tekstu: Zakon o planiranju i izgradnji). Ne vraa se graevinsko zemljite na kome je izgraen objekat bez graevinske dozvole, koje u postupku legalizacije bude odreeno kao zemljite za redovnu upotrebu objekta, u skladu sa zakonom kojim se ureuje prostorno planiranje, izgradnja i graevinsko zemljite. U sluaju iz stava 5. ovog lana Agencija e prekinuti postupak do pravnosnanog okonanja postupka legalizacije. Koje se zemljite vraa lan 23. Bivem vlasniku na neizgraenom graevinskom zemljitu u javnoj svojini, na kome je kao vlasnik ili korisnik upisana Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, graevinsko zemljite se vraa u skladu sa odredbama ovog zakona. Vlasnik objekta ili vlasnik na posebnom fizikom delu zgrade, bez obzira na vreme izgradnje objekta, koji je u vreme podravljenja bio vlasnik na graevinskom zemljitu na kome je taj objekat izgraen, ostvaruje pravo svojine, odnosno susvojine na tom graevinskom zemljitu, ako to pravo ne ostvari po osnovu konverzije u skladu sa lanom 101. Zakona o planiranju i izgradnji. Bivem vlasniku koji je nosilac prava korienja na neizgraenom graevinskom zemljitu u dravnoj svojini, graevinsko zemljite se vraa ukoliko

- 11 pravo svojine ne ostvari konverzijom prava korienja u pravo svojine u skladu sa lanom 101a Zakona o planiranju i izgradnji. Izuzetno od lana 18. stav 1. taka 9) ovog zakona, bivem vlasniku vratie se pravo svojine i pravo korienja na neizgraenom graevinskom zemljitu, ako lice iz lana 103. Zakona o planiranju i izgradnji nije podnelo ili ne podnese zahtev za konverziju u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona i ako se ne izvri konverzija prava korienja u pravo svojine uz naknadu u roku od dve godine od dana podnoenja tog zahteva, a sve pod uslovom da je kupac u ugovoru o prodaji kapitala zakljuenom u postupku privatizacije prihvatio vraanje imovine. Bivi vlasnik nema pravo na vraanje neizgraenog graevinskog zemljita na kome je kao nosilac prava korienja upisano lice iz lana 104. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji, do okonanja postupka konverzije uz naknadu, u skladu sa tim zakonom i podzakonskim aktom iz lana 108. stav 1. tog zakona i ako se konverzija prava korienja u pravo svojine izvri u roku od dve godine od dana podnoenja zahteva za konverziju. Bivi vlasnik nema pravo na vraanje neizgraenog graevinskog zemljita datog u dugoroni zakup, od 13. maja 2003. godine do dana stupanja na snagu ovog zakona, u skladu sa zakonom kojim se ureuje prostorno planiranje, izgradnja i graevinsko zemljite, osim u sluaju raskida ugovora, pod uslovom da je bivi vlasnik zahtev podneo u skladu sa odredbama ovog zakona. Bivem vlasniku vratie se pravo svojine i pravo korienja na neizgraenom graevinskom zemljitu za koje odreeno lice - nosilac prava korienja ima pravo na konverziju u skladu sa propisima o planiranju i izgradnji, a pravo korienja mu je prestalo na njegov zahtev saglasno tim propisima. Ako iz nekog razloga predvienog zakonom ili ugovorom, ugovor o dugoronom zakupu iz stava 5. ovog lana bude raskinut, zakupodavac je duan da odmah, a najkasnije u roku od osam dana od dana raskida ugovora, obavesti Agenciju o ovoj injenici, u cilju okonanja postupka po zahtevu biveg vlasnika, ako je isti podnet u skladu sa odredbama ovog zakona. Bivi vlasnik, koji je preneo pravo korienja na neizgraenom graevinskom zemljitu na tree lice, nema pravo na vraanje ni na obeteenje u skladu sa ovim zakonom. 3. Vraanje poljoprivrednog zemljita, uma i umskog zemljita Koje se zemljite vraa lan 24. Bivem vlasniku vraa se pravo svojine na poljoprivrednom i umskom zemljitu i umama, oduzetim primenom propisa iz lana 2. ovog zakona. Ukoliko je oduzeto poljoprivredno, odnosno umsko zemljite bilo predmet komasacije, odnosno arondacije nakon oduzimanja, bivi vlasnik ima pravo na vraanje zemljita koje je dobijeno iz komasacione mase za to zemljite. Koje se zemljite ne vraa lan 25. Ne vraa se pravo svojine na poljoprivrednom i umskom zemljitu ako je, na dan stupanja na snagu ovog zakona: 1) na katastarskoj parceli izgraen objekat koji je u funkciji na dan stupanja na snagu ovog zakona, ona povrina katastarske parcele koja slui za redovnu

- 12 upotrebu tog objekta, odnosno ako je na kompleksu zemljita izgraen vei broj objekata koji su u funkciji na dan stupanja na snagu ovog zakona - povrina zemljita koja ekonomski opravdava korienje tih objekata; 2) neophodna nova parcelacija zemljita radi obezbeivanja pristupnog puta za zemljite koje je predmet zahteva za vraanje; 3) zemljite u drutvenoj, odnosno zadrunoj svojini steeno teretnim pravnim poslom. Blii kriterijumi za utvrivanje povrine zemljita koje se ne vraa u smislu stava 1. taka 1) ovog lana, utvrdie se uredbom Vlade. Pravo korienja i zakup lan 26. Licu koje je na dan donoenja izvrnog reenja imalo pravo korienja poljoprivrednog zemljita, to pravo prestaje danom izvrnosti reenja o vraanju imovine bivem vlasniku. Lice koje je imalo pravo korienja poljoprivrednog zemljita duno je da preda dravinu bivem vlasniku po skidanju useva, a najkasnije do 30. oktobra godine u kojoj je reenje postalo izvrno, a kad je reenje postalo izvrno posle ovog datuma - u roku od osam dana od skidanja prvog narednog useva u sledeoj godini. Ukoliko je poljoprivredno zemljite, u skladu sa zakonom kojim se ureuje poljoprivredno zemljite, dato u zakup, ostaje u dravini zakupca do isteka ugovora o zakupu, ako ovim zakonom nije drukije odreeno, osim u sluaju da se stranke drukije ne sporazumeju, s tim da zakupninu od dana izvrnosti reenja o vraanju zemljita zakupac plaa bivem vlasniku. 4. Vraanje stambenih i poslovnih objekata Stambene zgrade i stanovi lan 27. Bivim vlasnicima vraaju se stambene zgrade, kue, stanovi, garae i drugi pratei objekti oduzeti primenom propisa iz lana 2. ovog zakona. Izuzetno od stava 1. ovog lana, ne vraaju se stambene zgrade i kue na kojima je, u sluaju zasnivanja etane svojine, u skladu sa zakonom, prestalo da postoji pravo svojine na zgradi, odnosno kui. Stambene zgrade, kue i stanovi na kojima postoji zakonom zatieno stanarsko pravo, vraaju se u svojinu bivem vlasniku, koji od dana izvrnosti reenja o vraanju postaje zakupodavac zatienom stanaru, pod uslovima utvrenim zakonom kojim se ureuje stanovanje. Poslovni objekti i poslovne prostorije lan 28. Poslovni objekti i poslovne prostorije vraaju se bivem vlasniku u svojinu i dravinu, izuzev ako su uloeni u kapital podravljenog preduzea radi sticanja udela, odnosno akcija. Poslovni objekti i poslovne prostorije iz stava 1. ovog lana, date u zakup bilo koje vrste ili srodan odnos vraaju se bivem vlasniku u svojinu u skladu sa ovim zakonom, a po isteku tri godine od dana izvrnosti reenja o vraanju imovine i u

- 13 dravinu, ako se bivi vlasnik i zakupac drugaije ne sporazumeju. U periodu od sticanja svojine do stupanja u posed biveg vlasnika, zakupac stupa u pravni odnos sa njim po ugovoru koji je zakljuio sa prethodnim vlasnikom. Vraanje pokretnih stvari lan 29. Vraaju se u svojinu i dravinu postojee podravljene pokretne stvari iz lana 15. stav 3. ovog zakona. Ne vraaju se pokretne stvari iz stava 1. ovog lana, koje su, na dan stupanja na snagu ovog zakona, sastavni deo zbirki muzeja, galerija, nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog znaaja, ili drugih srodnih ustanova. Ne vraaju se pokretne stvari iz stava 1. ovog lana koje su prodate u postupku privatizacije, u skladu sa zakonom kojim se ureuje privatizacija.

Glava trea OBETEENJE

Oblik i ukupan obim obeteenja lan 30. Obeteenje se vri u vidu dravnih obveznica Republike Srbije i u novcu za isplatu akontacije obeteenja. Ukupan iznos obeteenja iz stava 1. ovog lana ne sme da ugrozi makroekonomsku stabilnost i privredni rast Republike Srbije, te se za ove namene opredeljuje iznos od dve milijarde evra, uvean za zbir pripadajuih kamata za sve korisnike obeteenja, obraunatih po kamatnoj stopi od 2% godinje, za period od 1. januara 2015. godine do rokova dospea utvrenih ovim zakonom. Utvrivanje obeteenja lan 31. Iznos obeteenja utvruje se u evrima, tako to se osnovica obeteenja pomnoi koeficijentom koji se dobija kada se stavi u odnos iznos od dve milijarde evra i iznos ukupnog zbira osnovica obeteenja utvrenih reenjima o pravu na obeteenje uveanog za procenu neutvrenih osnovica iz stava 5. ovog lana. Koeficijent se izraava sa dve decimale. Radi sprovoenja odredaba lana 30. ovog zakona, Vlada e, na predlog ministarstva nadlenog za poslove finansija, utvrditi koeficijent iz stava 1. ovog lana, u roku od tri godine od dana objavljivanja javnog poziva iz lana 42. stav 1. ovog zakona. Po odredbama ovog zakona moe se ostvariti ukupno obeteenje po osnovu oduzete imovine jednog biveg vlasnika, po svim osnovima iz lana 1. ovog zakona, koje, u optem interesu, ne moe prei iznos od 500.000 evra. U sluaju kad jedan zakonski naslednik po odredbama ovog zakona ostvaruje pravo po osnovu oduzete imovine od vie bivih vlasnika, obeteenje tom nasledniku po osnovu svih bivih vlasnika, u okviru njihovog zakonskog maksimuma, u optem interesu, ne moe prei iznos od 500.000 evra.

- 14 Ako u roku od tri godine od dana objavljivanja javnog poziva iz lana 42. stav 1. ovog zakona, nisu doneta sva reenja o pravu na obeteenje, neutvrene osnovice procenie Agencija za potrebe utvrivanja koeficijenta iz stava 1. ovog lana. Utvrivanje vrednosti nepokretnosti lan 32. Osnovica za obeteenje za oduzete nepokretnosti jednaka je vrednosti nepokretnosti, utvrenoj procenom nadlenog organa, u skladu sa ovim zakonom, izraenoj u evrima, prema zvaninom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan procene. Nadleni organ iz stava 1. ovog lana e, na zahtev Agencije, u postupku koji odgovara postupku utvrivanja poreske osnovice poreza na prenos apsolutnih prava, utvrditi vrednost nepokretnosti, u skladu sa zakonom. Vrednost nepokretnosti u smislu stava 1. ovog lana utvruje nadleni organ prema mestu gde se nepokretnost nalazi. Vrednost nepokretnosti utvruje se prema stanju na dan oduzimanja, a prema vrednosti na dan procene. Ukoliko je oduzeto zemljite u vreme oduzimanja bilo poljoprivredno, a na dan procene ima status graevinskog zemljita, vrednost tog zemljita procenie se kao vrednost graevinskog zemljita. Vrednost objekata koji ne postoje u vreme procene, utvruje se na osnovu vrednosti istih ili slinih objekata, sa istom ili slinom namenom, na istom mestu ili u blioj okolini, u skladu sa odredbama ovog lana. Ako je objektu, posle oduzimanja, na osnovu poveanja povrine u kvadratnim metrima uveana vrednost utvrena procenom iz stava 2. ovog lana, izvrie se smanjenje njene vrednosti, srazmerno uveanju bruto povrine. Utvrivanje vrednosti pokretnih stvari lan 33. Vrednost postojeih pokretnih stvari iz lana 29. stav 1. ovog zakona utvruje se u evrima prema njihovoj trinoj vrednosti, koju utvruje Agencija, preko sudskog vetaka odgovarajue struke. Nain i metodologija utvrivanja vrednosti pokretnih stvari iz stava 1. ovog lana, blie e se utvrditi uredbom Vlade, na predlog ministarstva nadlenog za poslove finansija. Utvrivanje vrednosti preduzea, odnosno dela preduzea lan 34. Za oduzeta preduzea za koja je u aktu o oduzimanju imovine navedena ista aktiva, saglasno odgovarajuim propisima iz lana 2. ovog zakona, osnovica obeteenja je vrednost iste aktive, valorizovane na osnovu pariteta dinara prema amerikom dolaru na dan oduzimanja i pariteta dinara prema amerikom dolaru na dan donoenja reenja. Izuzetno, za preduzea za koja u aktu o oduzimanju nije navedena ista aktiva, osnovicu obeteenja ini registrovan osnovni kapital na dan oduzimanja, valorizovan na nain iz stava 1. ovog lana.

- 15 Za oduzeto preduzee koje ima suvlasnike, vrednost predmeta obeteenja iz st. 1. i 2. ovog lana deli se na suvlasnike srazmerno ueu u vlasnitvu na tom preduzeu. U sluaju oduzimanja akcija, odnosno udela jednog ili vie suvlasnika preduzea, smatra se da je, u smislu ovog zakona, oduzet deo preduzea, pa se vrednost predmeta vraanja utvruje shodnom primenom stava 3. ovog lana. Dravne obveznice lan 35. Radi regulisanja javnog duga koji nastaje po osnovu obeteenja iz lana 30. ovog zakona, Republika Srbija e emitovati obveznice koje glase na evro. Obveznice iz stava 1. ovog lana emituju se u nematerijalnom obliku, bez kupona, pojedinano za svaku godinu, i registruju kod Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar). Obveznice iz stava 1. ovog lana glase na ime i prenosive su, a isplauju se u evrima. Osnovne elemente obveznica, iznos emisije, kao i uslove distribucije i naplate obveznica, uredie Vlada, na predlog ministarstva nadlenog za poslove finansija, najkasnije do 31. decembra 2014. godine. Obveznice dospevaju u roku od 15 godina i isplauju se u godinjim ratama poev od 2015. godine, osim obveznica za lica koja su na dan stupanja na snagu ovog zakona starija od 70 godina, koje dospevaju u roku od pet godina, odnosno lica koja koju su na dan stupanja na snagu ovog zakona starija od 65 godina, koje dospevaju u roku od 10 godina. U sluaju kada je reenje o obeteenju postalo pravnosnano posle dospea prve godinje rate obveznica u 2015. godini, korisniku e se isplatiti dospele godinje rate obveznica sa pripadajuom kamatom. Promet obveznica emitovanih u skladu sa ovim zakonom je slobodan. Promet i posedovanje obveznica emitovanih u skladu sa ovim zakonom osloboeno je svake vrste poreza. Obveznice iz ovog lana mogu se kupovati i prodavati na berzi. Izvori sredstava lan 36. Izvori sredstava za izmirenje obaveza po osnovu izdatih obveznica i isplate novane akontacije su: 1) namenski izdvojena sredstva u postupku privatizacije; 2) sredstva ostvarena konverzijom prava korienja graevinskog zemljita u svojinu uz naknadu, predviena posebnim zakonom; 3) namenska sredstva predviena budetom Republike Srbije. Sredstva iz stava 1. ovog lana uplauju se na namenski raun ministarstva nadlenog za finansije kod Narodne banke Srbije i mogu se koristiti samo za isplatu obeteenja.

- 16 Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave je duna da sredstva ostvarena u skladu sa stavom 1. ovog lana uplati u roku od 15 dana od dana naplate. Akontacija obeteenja lan 37. Republika Srbija e isplatiti bespovratno akontaciju obeteenja u novcu bivem vlasniku, na osnovu pravnosnanog reenja o pravu na obeteenje, u iznosu od 10 % od osnovice obeteenja po svim osnovima biveg vlasnika. U sluaju kad umesto biveg vlasnika pravo iz stava 1. ovog lana ostvaruju njegovi zakonski naslednici, iznos akontacije deli se na zakonske naslednike saglasno njihovim utvrenim udelima. Iznos akontacije iz stava 1. ovog lana ne moe biti vei od 10.000 evra po bivem vlasniku po svim osnovima. Za iznos isplaene akontacije iz stava 1. ovog lana umanjie se obeteenje u vidu obveznica. Porezi, takse i trokovi postupka lan 38. Sticanje imovine i ostvarivanje obeteenja po ovom zakonu ne podlee plaanju ni jedne vrste poreza, administrativnih i sudskih taksi. Podnosilac zahteva snosi trokove postupka u skladu sa zakonom. Izuzetno od stava 2. ovog lana, podnosilac zahteva nije u obavezi da plati trokove za rad i pruanje usluga Republikog geodetskog zavoda, koji padaju na teret tog organa. Podnosilac zahteva je duan da plati naknadu za rad geodetske organizacije u sluaju kad je njeno angaovanje neophodno za pravilno reenje zahteva.

Glava etvrta POSTUPAK ZA VRAANJE IMOVINE I OBETEENJE

Stranke u postupku lan 39. Stranka u postupku je lice po ijem je zahtevu pokrenut postupak ili koje ima pravni interes, obveznik, kao i republiki javni pravobranilac. Nadleni organ lan 40. Po zahtevu za vraanje imovine postupak vodi Agencija, kao javna agencija, preko podrunih jedinica, a u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se ureuje opti upravni postupak. Agencija e objaviti javni poziv za podnoenje zahteva za vraanje imovine u najmanje dva dnevna lista koji se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije, kao i na zvaninom veb sajtu ministarstva nadlenog za poslove finansija i Agencije, u roku od 120 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

- 17 Podnosilac zahteva lan 41. Zahtev za vraanje imovine, u skladu sa ovim zakonom, podnose svi bivi vlasnici oduzete imovine, odnosno njihovi zakonski naslednici i pravni sledbenici. Zahtev iz stava 1. ovog lana mogu podneti zajedno svi zakonski naslednici biveg vlasnika ili svaki od njih pojedinano. Pravo na podnoenje zahteva u skladu sa ovim zakonom imaju svi bivi vlasnici oduzete imovine, njihovi zakonski naslednici ili pravni sledbenici, bez obzira da li su podneli prijavu u skladu sa Zakonom o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine (Slubeni glasnik RS, broj 45/05). Podnoenje i sadrina zahteva lan 42. Zahtev se podnosi u roku od dve godine od dana objavljivanja javnog poziva Agencije iz lana 40. stav 2. ovog zakona na veb sajtu ministarstva nadlenog za poslove finansija. Zahtev se podnosi Agenciji nadlenoj podrunoj jedinici - na propisanom obrascu i sa potrebnim dokazima, preko altera pote. Zahtev sadri podatke o: 1) bivem vlasniku - ime, ime jednog roditelja i prezime, datum i mesto roenja, prebivalite, odnosno boravite u vreme oduzimanja imovine i dravljanstvo, odnosno naziv i sedite zadubine; 2) oduzetoj imovini na koju se zahtev odnosi - vrsta, naziv, veliina, odnosno povrina, mesto gde se nepokretnost nalazi, broj katastarske parcele po starom i vaeem premeru, izgled i stanje imovine u vreme oduzimanja, odnosno odgovarajui podaci za pokretne stvari; 3) 4) pravu svojine biveg vlasnika na oduzetoj imovini; osnovu, vremenu i aktu oduzimanja;

5) podnosiocu zahteva - ime, ime jednog roditelja i prezime, podatke o roenju, prebivalitu, dravljanstvu, jedinstveni matini broj graana, ime, prezime i prebivalite punomonika, odnosno naziv i sedite zadubine, podatke o licu koje predstavlja zadubinu i licu koje zastupa zadubinu; 6) pravnoj vezi podnosioca zahteva sa bivim vlasnikom. Uz zahtev se prilau, u originalu ili overenoj fotokopiji, sledei dokazi: 1) za podatke iz stava 3. ta. 1) i 5) ovog lana - izvod iz matine knjige roenih, odnosno umrlih, izvod iz registra u kome je zadubina upisana, punomoje, a ako podnosilac zahteva nema stalno prebivalite na teritoriji Republike Srbije i punomoje za lice ovlaeno za prijem pismena, kao i drugi dokaz na osnovu kojeg se mogu nesumnjivo utvrditi traeni podaci; 2) za podatke iz stava 3. taka 2) ovog lana - izvod iz registra nepokretnosti, izvod iz registra pokretnih stvari, uverenje Republikog geodetskog zavoda o identifikaciji katastarske parcele starog i novog premera, osim za katastarske parcele za koje je sprovedena komasacija;

- 18 3) za podatke iz stava 3. taka 4) ovog lana - isprava o podravljenju imovine ili naziv, broj i godina slubenog glasila u kome je objavljen akt, uz konkretno navoenje predmeta oduzimanja i sl; 4) za podatke iz stava 3. taka 6) ovog lana - izvod iz matine knjige, reenje o nasleivanju, izvod iz registra pravnih lica, odnosno drugi dokaz na osnovu kojeg se moe nesumnjivo utvrditi pravna veza podnosioca zahteva sa bivim vlasnikom; 5) sve druge dokaze koje podnosilac zahteva poseduje, a koji mogu biti od znaaja za odluivanje po zahtevu. Lice koje ima strano dravljanstvo duno je da uz zahtev dostavi dokaz o nepostojanju smetnji iz lana 5. ovog zakona za ostvarivanje prava na vraanje imovine, osim dokaza, odnosno injenica koje Agencija utvruje po slubenoj dunosti u smislu lana 5. stav 5. ovog zakona. Lice iz lana 6. stav 1. ovog zakona je u obavezi da uz zahtev priloi i pravnosnanu sudsku odluku o rehabilitaciji, odnosno dokaz da je podnelo zahtev za rehabilitaciju. Zahtev mora da sadri podatke iz stava 3. ta. 1), 2), 5) i 6) ovog lana. Uz zahtev se obavezno prilau i dokazi iz stava 4. ta. 1), 3) i 4) ovog lana. Obrazac zahteva, nain i postupak prijema i obrade zahteva, kao i spisak pota gde e se vriti podnoenje zahteva propisae ministar nadlean za finansije. Odbacivanje zahteva lan 43. Zahtev koji ne sadri podatke iz lana 42. stav 7. ovog zakona i uz koji nisu priloeni dokazi iz tog stava odbacie se kao neuredan. Lice iji je zahtev odbaen u smislu stava 1. ovog lana ima pravo da novi zahtev podnese do isteka roka iz lana 42. stav 1. ovog zakona. Protiv akta iz stava 1. ovog lana alba nije doputena, ali se moe pokrenuti upravni spor. Nadlenost podrunih jedinica Agencije lan 44. Nadlenost podrune jedinice Agencije utvruje se prema prebivalitu, odnosno boravitu biveg vlasnika u Republici Srbiji u vreme oduzimanja imovine. U sluaju da nije mogue odrediti mesnu nadlenost na nain iz stava 1. ovog lana, nadlena je podruna jedinica Agencije koju odredi direktor Agencije. Prekid postupka lan 45. Agencija e prekinuti postupak do okonanja postupka legalizacije, rehabilitacije, ili kada se kao prethodno pitanje pojavi pitanje ije reavanje spada u iskljuivu nadlenost suda, kao i u sluaju propisanom u lanu 23. st. 4. i 5. ovog zakona.

- 19 Rok za donoenje reenja lan 46. Agencija je duna da o potpunom zahtevu odlui najkasnije u roku od est meseci, a izuzetno kod posebno sloenih predmeta, godinu dana od dana prijema potpunog zahteva. Reenje o vraanju imovine ili obeteenju lan 47. Agencija utvruje sve injenice i okolnosti od znaaja za odluivanje o zahtevu i donosi reenje kojim utvruje korisnika, imovinu koja se vraa, odnosno za koju se daje obeteenje, visinu osnovice obeteenja i akontacije iz lana 37. ovog zakona, obveznika, nain i rokove za izvravanje utvrenih obaveza. Iznos obeteenja utvruje se po utvrivanju koeficijenta iz lana 31. ovog zakona, dopunom reenja o utvrivanju prava na obeteenje. Ukoliko zahtev obuhvata vie nepokretnosti, odnosno pokretnih stvari, organ iz stava 1. moe doneti vie reenja kojim se vri povraaj imovine. U reenju o vraanju nalae se nadlenim organima izvrenje reenja, kao i brisanje eventualnih tereta. Prvostepeno reenje Agencija dostavlja podnosiocu zahteva, obvezniku i republikom javnom pravobraniocu. Reenjem iz stava 1. ovog lana utvruje se korisnik, odnosno korisnici, i to: 1) bivi vlasnik - ako je u ivotu; 2) zakonski naslednici biveg vlasnika - na osnovu pravnosnanog reenja o nasleivanju biveg vlasnika, ako takvo reenje postoji, a ako takvog reenja nema, reenjem e se odrediti korisnici samo u sluaju kad je iz dostavljene dokumentacije mogue nesporno utvrditi sve zakonske naslednike. U sluaju kad je reenjem iz stava 1. ovog lana odreeno vie korisnika, svakom od njih odredie se pripadajui deo imovine, odnosno obeteenja, prema pravnosnanom reenju o nasleivanju biveg vlasnika, ako takvo reenje postoji ili na osnovu sporazuma zakonskih naslednika zakljuenog pred prvostepenim organom. Ako se korisnici i njihovi udeli ne mogu utvrditi primenom odredaba st. 5. i 6. ovog lana, prvostepeni organ e podnosioce zahteva za ostvarivanje prava po ovom zakonu, saglasno lanu 45. ovog zakona, uputiti da ova pitanja, kao prethodna, ree pred nadlenim sudom. U postupku iz stava 7. ovog lana, nadleni sud u vanparninom postupku, shodnom primenom pravila po kojima se raspravlja zaostavtina, utvruje zakonske naslednike biveg vlasnika i njihove udele u pravu na povraaj oduzete imovine ili na obeteenje, pri emu se sud ne uputa u to da li ta lica ispunjavaju propisane uslove za ostvarivanje ovih prava po odredbama ovog zakona. Reenje Agencije iz stava 5. taka 2) ovog lana, odnosno reenje suda iz stava 8. ovog lana, o odreivanju zakonskih naslednika biveg vlasnika i njihovih udela, vai samo u postupku pred Agencijom za ostvarivanje prava na vraanje oduzete imovine, odnosno prava na obeteenje. Kod utvrivanja svojstva korisnika, odnosno zakonskih naslednika po odredbama ovog lana, nije od znaaja ranije data naslednika izjava lica koje je podnelo zahtev za ostvarivanje prava po odredbama ovog zakona.

- 20 Podnosioci zahteva za ostvarivanje prava po odredbama ovog zakona koji po odredbama ovog lana nisu odreeni za korisnike, mogu svoja prava ostvariti u parninom postupku - podnoenjem tube protiv lica koja su odreena za korisnike, odnosno zakonske naslednike. U sluaju da organ iz stava 1. ovog lana utvrdi da ne postoji zakonski osnov za vraanje ili obeteenje, donee reenje o odbijanju podnetog zahteva. Pravnosnano reenje o vraanju imovine Agencija dostavlja i Republikoj direkciji za imovinu Republike Srbije, a za poljoprivredno zemljite, ume i umsko zemljite ministarstvu nadlenom za poslove poljoprivrede. Pravna sredstva lan 48. Protiv prvostepenog reenja iz lana 47. ovog zakona, podnosilac zahteva, obveznik i republiki javni pravobranilac mogu izjaviti albu ministarstvu nadlenom za poslove finansija, kao drugostepenom organu, u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja. Ministarstvo nadleno za poslove finansija je duno da odlui o podnetoj albi u roku od 90 dana od dana prijema. Protiv drugostepenog reenja moe se pokrenuti upravni spor. Postupak po tubi za pokretanje upravnog spora iz stava 3. ovog lana smatra se hitnim. Izvrenje reenja lan 49. Na osnovu pravnosnanog reenja o vraanju imovine vlasnik ima pravo da upie svojinu na predmetnoj nepokretnosti. Na osnovu pravnosnanog reenja o vraanju imovine iji je obveznik vraanja drutvo kapitala ili zadruga u postupku steaja, odnosno likvidacije, bivi vlasnik ima pravo da zahteva izluenje iz steajne, odnosno likvidacione mase steajnog, odnosno likvidacionog dunika. Na osnovu izvrnog reenja kojim se odreuje obeteenje, organ ili organizacija nadlena za predaju dravnih obveznica, odnosno potvrde o njihovom izdavanju, predae obveznice korisniku, odnosno korisnicima. Reenje iz stava 3. ovog lana smatra se izvrenim upisom vlasnitva korisnika na obveznicama u Centralni registar. Evidencija o zahtevima i podnoenje izvetaja lan 50. Agencija vodi, u elektronskom obliku, evidenciju o podnetim zahtevima, utvrenoj vrednosti imovine (osnovice obeteenja) i obeteenja po podnetim zahtevima, kao i reenim predmetima. Na osnovu evidencije i podataka iz stava 1. ovog lana, Agencija e najkasnije u roku od tri godine od dana objavljivanja javnog poziva iz lana 42. stav 1. ovog zakona dostaviti Vladi, preko ministarstva nadlenog za poslove finansija, procenu ukupnog iznosa osnovice obeteenja po podnetim zahtevima.

- 21 Agencija e izvode iz zahteva iz lana 42. stav 1. ovog zakona primljene u prethodnom periodu jednom meseno zbirno objavljivati na veb sajtu Agencije. Izvod iz stava 3. ovog lana naroito sadri: ime, ime jednog roditelja i prezime podnosioca zahteva, broj pod kojim je zahtev evidentiran, podatke o imovini ije se vraanje zahteva i poziv svima koji ispunjavaju uslove da se, u zakonskom roku, zahtevu pridrue. Oblik i sadrinu izvoda iz stava 4. ovog lana propisae ministar nadlean za finansije.

Glava peta AGENCIJA ZA RESTITUCIJU

Osnivanje lan 51. Osniva se Agencija za restituciju, radi voenja postupka i odluivanja o zahtevima za vraanje imovine, kao i radi isplate novane naknade i obeteenja i obavljanja drugih poslova utvrenih zakonom. Poslove iz stava 1. ovog lana Agencija obavlja kao poverene. Pravni status lan 52. Agencija posluje u skladu sa propisima o javnim agencijama, ima svojstvo pravnog lica, sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrenim ovim zakonom i statutom. Agencija ima raun kod poslovne banke. Sedite i organizacione jedinice lan 53. Sedite Agencije je u Beogradu. Agencija ima podrune jedinice u Beogradu, Kragujevcu, Niu i Novom Sadu, koje se osnivaju za teritoriju optina prema propisima kojima se ureuje regionalni razvoj. Sredstva za rad i osnivanje Agencije lan 54. Sredstva za rad i osnivanje Agencije obezbeuju se iz: 1) 2) 3) budeta Republike Srbije; donacija i drugih oblika bespovratnih sredstava; drugih izvora, u skladu sa zakonom. Poslovi Agencije lan 55. Agencija obavlja poslove koji se odnose na sprovoenje ovog zakona i zakona kojim se ureuje vraanje imovine crkvama i verskim zajednicama, i to:

- 22 1) vodi postupak i odluuje o zahtevima za vraanje imovine, odnosno obeteenje; 2) 3) prua strunu pomo podnosiocima zahteva i obveznicima vraanja; vodi evidencije propisane zakonom;

4) izvetava Vladu godinje, preko ministarstva nadlenog za poslove finansija, o obavljenim poslovima iz svoje nadlenosti; 5) obavlja druge poslove propisane zakonom. Organi lan 56. Organi Agencije su: upravni odbor i direktor. lanove upravnog odbora i direktora imenuje i razreava Vlada na period od pet godina. Lice koje moe ostvariti pravo na vraanje imovine i obeteenje u skladu sa ovim zakonom, ne moe biti direktor, odnosno lan uprvnog odbora Agencije. Upravni odbor lan 57. Upravni odbor ima predsednika i etiri lana. Upravni odbor: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8) Vlade. Direktor lan 58. Direktor: 1) 2) 3) zastupa Agenciju; organizuje i rukovodi Agencijom; predlae akte koje donosi upravni odbor; donosi statut Agencije; donosi program rada; usvaja finansijski plan; usvaja godinji izvetaj o radu Agencije; usvaja zavrni raun; donosi opte akte; donosi poslovnik o svom radu; obavlja i druge poslove utvrene zakonom i statutom.

Odluke upravnog odbora iz ta. 1) do 5) ovog lana donose se uz saglasnost

4) izvrava odluke upravnog odbora i preduzima mere za njihovo sprovoenje; 5) stara se o zakonitosti rada i odgovara za zakonitost rada i korienje i raspolaganje imovinom agencije;

- 23 6) 7) 8) donosi akt o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta; predlae program rada; vri i druge poslove utvrene zakonom i statutom. Statut i drugi opti akti lan 59. Opti akti Agencije su statut, pravilnik i drugi akti kojima se na opti nain ureuju odreena pitanja. Statut je osnovni opti akt Agencije, koji sadri odredbe o: 1) 2) 3) 4) 5) delatnosti Agencije; nainu obavljanja poslova; organima, organizacionim jedinicama i njihovom delovanju; zastupanju; pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih;

6) postupku saradnje sa organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; 7) drugim pitanjima od znaaja za rad Agencije.

Glava esta KAZNENA ODREDBA

Prekraji lan 60. Novanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj odgovorno lice u organu Republike Srbije, organu autonomne jedinice, organu jedinice lokalne samouprave i drugom organu i organizaciji koje ne izda potrebnu dokumentaciju kojom raspolae iz okvira svoje nadlenosti u skladu sa lanom 13. ovog zakona.

Glava sedma PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

Donoenje podzakonskih akata lan 61. Ministar nadlean za finansije donee propise iz lana 42. stav 8. i lana 50. stav 5. ovog zakona, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Vlada e doneti propise iz lana 25. stav 2. i lana 33. stav 2. ovog zakona u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

- 24 Zabrana otuenja i optereenja podravljene imovine lan 62. Od stupanja na snagu ovog zakona imovina koja je oduzeta bivim vlasnicima, a za koju je podneta prijava u skladu sa Zakonom o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine (Slubeni glasnik RS, broj 45/05), a po odredbama ovog zakona moe biti vraena, ne moe biti predmet otuivanja, hipoteke ili zaloge, do pravnosnanog okonanja postupka po zahtevu za vraanje. Zabrana otuenja i optereenja imovine iz stava 1. ovog lana u pogledu imovine za koju nisu podneti zahtevi za vraanje prestaje po isteku roka za podnoenje zahteva. Vraena imovina je u slobodnom prometu, a Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave ima pravo pree kupovine prilikom prvog otuenja. Akt otuenja i optereenja imovine koji je suprotan odredbama ovog lana je nitav. Poetak rada Agencije za restituciju lan 63. Agencija za restituciju poinje sa radom do 1. januara 2012. godine. Agencija e preuzeti predmete, sredstva za rad, arhivu i zaposlene u Direkciji za restituciju. Preuzimanje prijava oduzete imovine lan 64. Prijave sa prateom dokumentacijom koje su podnete Republikoj direkciji za imovinu Republike Srbije na osnovu Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine (Slubeni glasnik RS, broj 45/05), Republika direkcija za imovinu Republike Srbije e, u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, dostaviti podnosiocima prijava preporuenom poiljkom na adresu navedenu u prijavi. U sluaju kada vie lica poseduje potvrde o izvrenom evidentiranju oduzete imovine pod istim brojem, prijava sa prateom dokumentacijom se dostavlja prvom potpisniku prijave. Primena Zakona na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija lan 65. Primena ovog zakona na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija uredie se po prestanku funkcionisanja meunarodne uprave uspostavljene u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. lan 66. Prestanak vaenja odredbe drugog zakona

- 25 Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai lan 8. Zakona o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine (Slubeni glasnik RS, broj 45/05). Zavrna odredba lan 67. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije.