ZAKON

O TURIZMU
I. OSNOVNE ODREDBE
1. Predmet ureenja lan 1. Ovim zakonom ureuju se: uslovi i nain planiranja i razvoja turizma; turistike organizacije za promociju turizma; turistike agencije; ugostiteljska delatnost; nautika delatnost; lovnoturistika delatnost; usluge u turizmu; taksa, naknada i penali u turizmu; Registar turizma; druga pitanja od znaaja za razvoj i unapreenje turizma. 2. Naela lan 2. Ureenje odnosa u oblasti turizma zasniva se na naelima: 1) integralnog razvoja turizma i prateih delatnosti, kao inilaca ukupnog privrednog i drutvenog razvoja, kojim se u skladu sa zakonom obezbeuje sprovoenje meusobno usaglaenih planova i programa; 2) odrivog razvoja turizma kao usklaenog sistema tehniko-tehnolokih, ekonomskih i drutvenih aktivnosti, koji se zasniva na ekonomskom razvoju, ouvanju prirodnih i kulturnih dobara, ouvanju i razvoju lokalne zajednice; 3) poveanja efikasnosti i odgovornosti u oblasti korienja, upravljanja, zatite i unapreenja turistikog prostora; 4) 5) profesija; obezbeivanja jedinstvenih standarda za pruanje usluga u turizmu; zatite nacionalne ekonomije, korisnika turistikog proizvoda i turistikih

6) partnerskog odnosa privatnog i javnog sektora i civilnog drutva kod planiranja, oblikovanja i plasmana turistikog proizvoda na tritu; 7) obezbeivanja jedinstvene, javne i elektronske evidencije registrovanih i evidentiranih podataka iz oblasti turizma. 3. Pojmovi lan 3. Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje: 1) izlet jeste unapred pripremljena kombinacija dve ili vie turistikih usluga (prevoz i druge turistike usluge) u trajanju kraem od 24 sata, koja ne ukljuuje noenje, a koje organizator putovanja ili posrednik nudi na prodaju i prodaje po jedinstvenoj ceni; 2) lovnoturistika delatnost jeste pruanje usluga prihvata i smetaja, pripremanja i usluivanja hrane, pia i napitaka u objektima lovnog turizma, organizovanja lova, kao i pruanje drugih usluga za potrebe lovnog turizma lovcima turistima; 3) mesto za odmor (rizort) jeste deo turistikog prostora, turistikog mesta ili naseljenog mesta koje predstavlja integrisanu i funkcionalnu celinu objekata i

-2drugih sadraja za smetaj i boravak turista bez stalnih stanovnika, sa izgraenim objektima turistike infrastrukture i turistike suprastrukture; 4) nautika delatnost jeste pruanje usluga u prihvatnim i plovnim objektima nautikog turizma, kao i pruanje drugih usluga za potrebe nautikog turizma; 5) plovni objekat nautikog turizma jeste objekat sa karakteristikama predvienim za nautiko-turistike aktivnosti; 6) pratea delatnost jesu delatnost saobraajna, delatnost poljoprivredna delatnost, zanatstvo i komunalne delatnosti; tehnikim trgovine,

7) prihvatni objekat nautikog turizma jeste objekat koji je instalisan na obali i vodi, a slui za prihvat, snabdevanje, uvanje, odravanje i popravku plovnih objekata koji se koriste u turistike svrhe kao i za pruanje usluga nautiarima; 8) Registar turizma jeste jedinstvena, elektronska, centralna, javna baza podataka o registrovanim i/ili evidentiranim subjektima koji obavljaju poslove iz oblasti turizma, a koji su registrovani ili evidentirani u skladu sa propisima, kao i o drugim podacima koji se registruju ili evidentiraju u skladu sa ovim zakonom; 9) Registrator turizma jeste lice koje vodi Registar turizma u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima; 10) smetajna jedinica jeste skup opremljenih prostorija unutar ugostiteljskog objekta za smetaj koja se stavlja na raspolaganje korisniku; 11) strategijski master plan jeste kompleksan, istraivaki i sveobuhvatan planski dokument kojim se na osnovu Strategije razvoja turizma Republike Srbije utvruju ciljevi, programi i planovi rasta i razvoja turizma, investicije u turizmu, planovi marketinga i konkurentnosti, kao i mere za njihovo sprovoenje, za odreenu turistiku destinaciju; 12) turistika agencija jeste privredno drutvo, preduzetnik ili ogranak drugog domaeg ili stranog pravnog lica koje obavlja delatnost turistikih agencija pod uslovima propisanim ovim zakonom, radi sticanja dobiti; 13) turistika atrakcija jeste naroito privlano obeleje turistike destinacije, prirodnog ili drutvenog karaktera u okviru turistikog prostora; 14) turistika grupa jeste organizovana grupa od 15 do 75 turista kojoj turistika agencija organizator putovanja po unapred utvrenom programu prua turistiku uslugu; 15) turistika destinacija jeste odredite turistikog putovanja koje svojom opremljenou omoguava prihvat i boravak turista; 16) turistika infrastruktura jesu objekti za informisanje, predah, snabdevanje, rekreaciju, edukaciju i zabavu turista, i to: skijalita, kupalita i plae, tematski i zabavni parkovi, turistiki informativni centri, centri za prihvat turista i posetilaca, odmorita pored puteva, objekti nautikog turizma, tereni za golf, tenis tereni, otvoreni i zatvoreni objekti sportske rekreacije, male vetake akumulacije sa kupalitem, bazeni za kupanje, velnes objekti, zabavno rekreativne staze i putevi (trim staze, staze zdravlja, vidikovci, panoramski putevi, biciklistike staze, peake staze, staze za motorne sanke i slino), ureene obale reka i jezera, objekti za posmatranje prirodnih retkosti, objekti za predah i krae zadravanje turista, objekti za avanturistike aktivnosti i drugo;

-317) turistika lokacija jeste ua, saobraajno povezana i infrastrukturno opremljena prostorno-tehnoloka celina, koja sadri jednu ili vie turistikih atrakcija; 18) turistika suprastruktura jesu ugostiteljski objekti kao i galerije, izlobeni, kongresni i zabavni objekti koji su u neposrednoj vezi sa ugostiteljskim objektima i objektima sportsko rekreativnog sadraja ili sa njima ine jedinstvenu celinu; 19) turistiki animator jeste fiziko lice koje planira i ostvaruje zabavne, kulturne, sportsko rekreativne i druge programe kojima organizuje slobodno vreme turista; 20) turistiki vodi jeste fiziko lice koje, po unapred utvrenom programu, prua turistima usluge voenja, pokazivanja i strunog objanjavanja prirodnih, kulturno-istorijskih, arheolokih, etnografskih, privrednih i drugih znamenitosti; 21) turistiki pratilac jeste fiziko lice koje prati turistiku grupu i obavlja operativno tehnike poslove od poetka putovanja do odredita i nazad; 22) turistiki proizvod jeste skup meuzavisnih elemenata koji se u praksi organizuje kao poseban vrednosni lanac koji ine materijalni proizvodi i usluge, prirodne vrednosti i kulturna dobra, turistike atrakcije, turistika suprastruktura i turistika infrastruktura; 23) turistiki prostor jeste jedinstvena i nedeljiva geografska i funkcionalna celina prirodnih i stvorenih resursa i vrednosti od znaaja za turizam; 24) turistiko mesto jeste organizaciona i funkcionalna celina sa formiranom turistikom ponudom, prirodnim vrednostima, kulturnim dobrima i drugim znamenitostima znaajnim za turizam, komunalnom, saobraajnom i turistikom infrastrukturom, kao i objektima i drugim sadrajima za smetaj i boravak turista; 25) turistiko putovanje jeste unapred pripremljena kombinacija dve ili vie turistikih usluga (prevoz, smetaj i druge turistike usluge) u trajanju duem od 24 sata ili u kraem trajanju ako ukljuuje jedno noenje, kao i viednevni boravak koji ukljuuje samo uslugu smetaja u odreenim terminima ili vremenskom trajanju koje turistika agencija organizator putovanja odnosno turistika agencija posrednik nudi na prodaju i prodaje po jedinstvenoj ceni; 26) ugostitelj jeste privredno drutvo, preduzetnik ili ogranak drugog domaeg ili stranog pravnog lica koje obavlja ugostiteljsku delatnost; 27) ugostiteljska delatnost jeste pruanje usluga smetaja, pripremanje i usluivanje hrane, pia i napitaka u ugostiteljskom objektu, kao i pripremanje hrane i dostavljanje korisnicima za potronju na drugom mestu; 28) ugostiteljski objekat jeste funkcionalno povezan, posebno ureen i opremljen prostor koji ispunjava propisane minimalne tehnike i sanitarnohigijenske uslove za pruanje ugostiteljskih usluga, odnosno za obavljanje ugostiteljske delatnosti; 29) standardi jesu uslovi i merila u pogledu ureenja i opremljenosti objekta, kvaliteta pruanja usluga i pretenog sadraja usluga i odravanja objekta.

-4-

II. PLANIRANJE I RAZVOJ TURIZMA

lan 4. Planiranje i razvoj turizma obuhvata: integralno planiranje razvoja turizma i prateih delatnosti (u daljem tekstu: integralno planiranje); proglaenje i odrivo korienje turistikog prostora; poslove od posebnog znaaja za razvoj turizma; kategorizaciju turistikog mesta i sprovoenje podsticajnih mera za razvoj turizma. 1. Integralno planiranje 1.1. Vrste planskih dokumenata lan 5. Planska dokumenta su: 1) 2) 3) 4) 5) 6) Strategija razvoja turizma Republike Srbije; Strategijski master plan; Strategijski marketing plan; program razvoja turistikih proizvoda; program razvoja turizma; program promotivnih aktivnosti.

Planska dokumenta iz stava 1. ta. 2) do 6) ovog lana moraju biti usaglaena sa Strategijom razvoja turizma Republike Srbije. lan 6. Planska dokumenta iz lana 5. stav 1. ta. 1), 2), 4) i 5) ovog zakona sadre tekstualni deo i grafiki prikaz koji predstavlja celinu planskih reenja i izrauju se u analognom i digitalnom obliku. Ministar nadlean za poslove turizma (u daljem tekstu: ministar), blie propisuje sadrinu i nain izrade planskih dokumenata iz lana 5. stav 1. ta. 1), 2), 4) i 5) ovog zakona, kao i studije opravdanosti za proglaenje turistikog prostora. 1.1.1. Strategija razvoja turizma Republike Srbije lan 7. Strategija razvoja turizma Republike Srbije (u daljem tekstu: Strategija), donosi se za teritoriju Republike Srbije. Strategijom se odreuju dugoroni ciljevi planiranja i razvoja turizma u skladu sa ukupnim ekonomskim, socijalnim, ekolokim i kulturno-istorijskim razvojem. Strategija sadri naroito: 1) 2) 3) 4) 5) 6) analizu postojeeg stanja i dosadanjeg stepena razvoja turizma; uporednu analizu turizma konkurentskih zemalja; prednosti i nedostatke turizma Republike Srbije; ciljeve razvoja turizma; viziju razvoja turizma; izbor prioritetnih turistikih proizvoda;

-57) 8) 9) 10) 11) predlog prioritetnih turistikih destinacija; analizu uticaja na kulturno naslee i prirodna dobra; predlog politike razvoja turizma; predlog investicija; plan konkurentnosti.

Strategiju donosi Vlada na predlog ministarstva nadlenog za poslove turizma (u daljem tekstu: ministarstvo). Strategija se donosi za period od 10 godina. lan 8. Strategija se realizuje putem Strategijskog master plana, Strategijskog marketing plana, programa razvoja turistikih proizvoda, kao i prostornih i urbanistikih planova izraenih i donetih u skladu sa zakonom. 1.1.2. Strategijski master plan lan 9. Strategijski master plan se donosi za prioritetnu turistiku destinaciju. Strategijski master plan donosi Vlada na predlog ministarstva. Strategijski master plan naroito sadri: 1) tehniku ocenu posmatranog podruja, zemljinih osnova i ukupnu procenu kapaciteta turistike lokacije u okviru turistike destinacije; 2) koncept razvoja u pogledu razmetaja i mogue lokacije objekata, kao i procenu potencijala potrebnih kapaciteta; 3) fiziki master plan sa osnovnim elementima mogueg razmetaja objekata turistike infrastrukture, turistike suprastrukture i saobraajne mree; 4) poslovni master plan sa ekonomskom evaluacijom turistike infrastrukture, turistike suprastrukture, saobraajne mree i komunalne infrastrukture, kao i procenom ekonomske opravdanosti pojedinanih i ukupnih investicija. 1.1.3. Strategijski marketing plan i program promotivnih aktivnosti lan 10. Strategijski marketing plan se donosi za teritoriju Republike Srbije. Strategijski marketing plan donosi Vlada na predlog ministarstva. Strategijski marketing plan naroito sadri: 1) 2) 3) 4) 5) 6) analizu marketing sistema Republike Srbije; analizu konkurentskih marketing strategija; marketing plan; pozicioniranje Republike Srbije kao turistike destinacije; marketing plan turistikih proizvoda; misiju i organizaciju marketing sistema Republike Srbije.

-6U skladu sa Strategijskim marketing planom, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave donose svoje programe promotivnih aktivnosti. 1.1.4. Program razvoja turistikog proizvoda lan 11. Program razvoja turistikog proizvoda je planski dokument kojim se blie odreuje razvoj prioritetnih turistikih proizvoda utvrenih Strategijom i to: gradski odmori, kruna putovanja, poslovni turizam, zdravstveni turizam, planinski i jezerski turizam, nautiki turizam, manifestacije, kongresi i drugi dogaaji, ruralni turizam i specijalni interesi. Program razvoja turistikog proizvoda donosi Vlada na predlog ministarstva. 1.1.5. Program razvoja turizma lan 12. Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih nadlenosti utvrenih zakonom kojim se ureuje lokalna samouprava i posebnim zakonom, donose program razvoja turizma u skladu sa Strategijom. 1.1.6. Prostorni i urbanistiki planovi lan 13. Polaznu osnovu za izradu prostornih i urbanistikih planova u prioritetnoj turistikoj destinaciji i turistikom prostoru predstavlja Strategijski master plan. U prostornim i urbanistikim planovima koji se odnose na podruja koja su proglaena za turistiki prostor utvrdie se uslovi za izgradnju objekata turistike infrastrukture, a u mestu za odmor u okviru turistikog prostora i uslovi za izgradnju objekata turistike suprastrukture. Uslove iz stava 2. ovog lana odreuje ministarstvo na zahtev organa nadlenog za pripremu i donoenje prostornog odnosno urbanistikog plana. 2. Proglaenje i odrivo korienje turistikog prostora 2.1. Proglaenje turistikog prostora lan 14. Prostor koji zbog svojih karakteristika, vrednosti i prioritetne turistike namene zahteva poseban reim organizacije, ureenja, korienja i zatite ili se na njemu predvia izgradnja objekata od nacionalnog interesa, Vlada, na predlog ministarstva, proglaava kao turistiki prostor. Akt o proglaenju turistikog prostora iz stava 1. ovog lana naroito sadri: naziv i opis turistikog prostora, povrinu, opis i grafiki prikaz granica, ciljeve proglaenja, kljune turistike atrakcije, podatke o vlasnitvu i popis katastarskih parcela, obaveze u pogledu razvoja turizma, drugih oblika korienja prostora, kao i naziv i sedite subjekta kome se poverava upravljanje turistikim prostorom (u daljem tekstu: upravlja turistikog prostora). Upravlja turistikog prostora moe biti postojea javna sluba ili privredno drutvo koje je osnovano za obavljanje delatnosti u oblasti turizma, i to od strane javnog preduzea, odnosno Republike Srbije, autonomne pokrajine, optine, grada ili grada Beograda i u kome je kapital tog osnivaa veinski.

-7Upravljanje turistikim prostorom moe se aktom iz stava 2. ovog lana poveriti drugom pravnom licu, koje se odreuje po sprovedenom postupku javnog oglaavanja ili prikupljanjem ponuda. Na postupak iz stava 4. ovog lana shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ureuju javne nabavke. Na delu podruja turistikog prostora koje istovremeno predstavlja podruje zatienog prirodnog ili nepokretnog kulturnog dobra primenjuju se reimi zatite i unutranji red u skladu sa propisima kojima se ureuje ouvanje i korienje tih dobara. lan 15. Postupak za proglaenje turistikog prostora pokree se predlogom za proglaenje turistikog prostora, koji priprema ministarstvo, u skladu sa Strategijskim master planom i studijom opravdanosti za proglaenje turistikog prostora. Studija opravdanosti za proglaenje turistikog prostora je sastavni deo predloga za proglaenje turistikog prostora. Predlog iz stava 1. ovog lana naroito sadri: podatke o prirodnim i stvorenim vrednostima, resursima i potencijalima, socio-ekonomskim karakteristikama, ciljevima, stanju i potrebama zatite ivotne sredine i kulturnih dobara, pregled postojee planske i razvojne dokumentacije od znaaja za razvoj turizma, analizu postojeeg stanja razvoja turizma, podatke o infrastrukturnom potencijalu turistikog podruja, identifikaciju i procenu vrednosti turistikih atrakcija, identifikaciju i procenu kljunih turistikih proizvoda, kao i druge podatke u skladu sa odredbama lana 14. stav 2. ovog zakona. Predlog iz stava 1. ovog lana stavlja se na javni uvid u jednom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji Republike Srbije i u lokalnom listu jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi turistiki prostor i traje 15 dana od dana objavljivanja u dnevnom listu. O stavljanju predloga iz stava 1. ovog lana na javni uvid stara se ministarstvo koje o izvrenom javnom uvidu sastavlja izvetaj koji sadri podatke o izvrenom javnom uvidu, sa svim primedbama i stavovima po svakoj primedbi. Izvetaj o izvrenom javnom uvidu sastavni je deo predloga iz stava 1. ovog lana. lan 16. Posle sprovedenog postupka javnog uvida, predlog za proglaenje turistikog prostora, sa izvetajem iz lana 15. stav 6. ovog zakona ministarstvo dostavlja Vladi radi donoenja akta o proglaenju turistikog prostora. 2.2. Upravljanje i razvoj turistikog prostora lan 17. Jedinica lokalne samouprave moe ugovorom da poveri upravljau turistikog prostora poslove obezbeivanja uslova za ureivanje, korienje, unapreenje i zatitu graevinskog zemljita i poslove koordinacije na odravanju komunalnog reda i istoe u turistikom prostoru. lan 18. Upravlja turistikog prostora donosi programe i druga akta kojima se regulie blii okvir reima, razvoja i korienja, kao i mere zatite turistikog prostora. Upravlja turistikog prostora:

-81) obezbeuje uslove za ureivanje, korienje, unapreivanje i zatitu graevinskog zemljita; 2) koordinira aktivnosti pravnih i fizikih lica koji obavljaju poslove u oblasti turizma i prateih delatnosti; 3) korodinira razvoj projekata turistike suprastrukture na principima odrivog razvoja; infrastrukture i turistike

4) stara se o namenskoj upotrebi dravne imovine radi kvalitetne valorizacije resursa; 5) upravlja graevinskim zemljitem i stara se o nepokretnostima koje su mu date na korienje; 6) 7) stara se o mestu postavljanja i nainu isticanja turistike signalizacije; donosi programe i akta koji se odnose na vrenje poslova upravljanja;

8) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom i aktom o proglaenju turistikog prostora. lan 19. Upravlja turistikog prostora ima pravo pree kupovine nepokretnosti na podruju turistikog prostora. Ako se turistiki prostor u celini ili delom nalazi na podruju nacionalnog parka, upravlja turistikog prostora nema pravo pree kupovine nepokretnosti na tom turistikom prostoru, odnosno na tom delu turistikog prostora. 2.3. Korienje turistikog prostora lan 20. Nepokretnosti u dravnoj svojini na kojima je nosilac prava korienja upravlja turistikog prostora mogu se, radi izgradnje objekata turistike infrastrukture i turistike suprastrukture, dati u zakup drugom licu javnim nadmetanjem ili prikupljanjem pismenih ponuda. Upravlja turistikog prostora, na osnovu prethodno uraene studije izvodljivosti, priprema potrebnu dokumentaciju za davanje u zakup nepokretnosti iz stava 1. ovog lana. Dokumentacija iz stava 2. ovog lana naroito sadri: vrstu nepokretnosti i povrinu koja se daje u zakup, vrstu objekata turistike infrastrukture i turistike suprastrukture koji se privode nameni u skladu sa planskim dokumentom u smislu zakona kojim se ureuje planiranje i izgradnja, uslove i vreme zakupa nepokretnosti, kao i obaveze u pogledu ouvanja, razvoja i odrivog korienja turistikog prostora. Upravlja turistikog prostora dostavlja ministarstvu izvetaj o sprovednom postupku javnog nadmetanja ili prikupljanja pismenih ponuda iz stava 1. ovog lana, koji sadri i predlog za izbor najpovoljnijeg ponuaa. Akt o davanju nepokretnosti u zakup donosi Vlada na predlog ministarstva. lan 21. Privredno drutvo, drugo pravno i fiziko lice za korienje turistikog prostora plaaju naknadu. Naknada iz stava 1. ovog lana plaa se za:

-91) korienje posebno ureenih terena za pojedine namene korienja (parkiranje, rekreaciju, sport, postavljanje reklama, postavljanje zabavnih objekata, i drugo); 2) 3) postavljanje privremenih objekata za turizam i trgovinu; ulazak u turistiki prostor.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 1. ovog lana prihod su upravljaa turistikog prostora. Visinu i nain plaanja naknade iz stava 1. ovog lana odreuje upravlja turistikog prostora uz saglasnost Vlade. 2.4. Mesto za odmor lan 22. Mesto za odmor u okviru turistikog prostora organizuje se i razvija u skladu sa Strategijskim master planom, prostornim i urbanistikim planom. Objekti turistike infrastrukture i turistike suprastrukture u mestu za odmor koje se nalazi u turistikom prostoru smatraju se objektima od javnog interesa. 3. Poslovi od posebnog znaaja za razvoj turizma lan 23. Poslovi od posebnog znaaja za razvoj turizma su: 1) izrada projekata o nepokretnostima; 2) istraivanje, razvoj i izrada elaborata o odrivom korienju i upravljanju turistikim prostorom; 3) izrada studije izvodljivosti i koncepta razvoja turistike lokacije, odnosno prostorno-tehnoloke celine od znaaja za turistiki razvoj; 4) upravljanje projektima turistike infrastrukture i turistike suprastrukture od znaaja za razvoj turizma; 5) upravljanje mestom za odmor kao celovitim resursom uz obezbeenje zajednike promocije i prodaje turistikog proizvoda mesta za odmor, ureenje prostora, zatite ivotne sredine, turistike signalizacije i slino; 6) finansiranje i realizacija projekata izgradnje i ureenja graevinskog zemljita i projekata izgradnje turistike infrastrukture u cilju realizacije turistikih projekata; 7) finansiranje projekata turistike infrastrukture i turistike suprastrukture i upravljanje objektima turistike suprastrukture. lan 24. Poslove iz lana 23. ovog zakona moe da obavlja postojee privredno drutvo koje je registrovano u Registru privrednih subjekata za obavljanje delatnosti u okviru koje su ti poslovi i koje ispunjava uslove za obavljanje te delatnosti u smislu zakona kojim se ureuje pravni poloaj privrednih drutava, kada mu nadleni organ poveri obavljanje tih poslova. Ispunjenost uslova iz stava 1. ovog lana utvruje Vlada.

- 10 Ako nijedno od postojeih privrednih drutava ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog lana za obavljanje poslova iz lana 23. ovog zakona, Vlada osniva nacionalnu turistiku korporaciju kao privredno drutvo. 4. Kategorizacija turistikog mesta lan 25. Kategorizacija turistikog mesta vri se na osnovu obima turistikog prometa, stepena izgraenosti turistike, komunalne i saobraajne infrastrukture i turistike suprastrukture. Kategorizacija turistikih mesta vri se razvrstavanjem tih mesta u etiri kategorije, koje se oznaavaju rimskim brojevima od I do IV. Ministar propisuje blie uslove za odreivanje kategorije turistikog mesta, nain odreivanja i promene kategorije, kao i vrstu podataka o turistikim mestima koji se evidentiraju u Registru turizma. lan 26. Zahtev za kategorizaciju samouprave ministarstvu. turistikog mesta podnosi jedinica lokalne

Ispunjenost propisanih uslova za razvrstavanje turistikog mesta u kategoriju proverava Komisija za kategorizaciju turistikih mesta, koju obrazuje ministar (u daljem tekstu: Komisija). Komisija sainjava zapisnik o svom radu i dostavlja ga ministru sa predlogom za razvrstavanje turistikog mesta u odgovarajuu kategoriju. Razvrstavanje turistikog mesta u kategoriju vri se reenjem koje donosi ministar i vai tri godine od dana dostavljanja reenja podnosiocu zahteva. Reenje iz stava 4. ovog lana konano je. 5. Podsticajne mere lan 27. Radi usmeravanja i podsticanja razvoja turizma u budetu Republike Srbije obezbeuju se sredstva za: 1) uee u finansiranju izrade strategijskih master planova, programa razvoja turistikih proizvoda, programa razvoja turizma, studija izvodljivosti turistikih projekata, urbanistikih planova turistikih mesta i mesta za odmor; 2) uee u finansiranju promotivnih aktivnosti turistikih destinacija i turistikih mesta, kao i turistiko-kulturnih i turistikih manifestacija u zemlji i inostranstvu; 3) uee u finansiranju izrade projekta zatite prirode, ivotne sredine, prirodnih resursa i kulturne batine turistikog mesta; 4) podsticanje izgradnje turistike infrastrukture, turistike suprastrukture, sportsko-rekreativnih i drugih prateih sadraja javnog karaktera znaajnih za unapreenje kvaliteta turistike ponude; 5) unapreenje korienja. postojee turistike ponude i intenziviranje njenog

- 11 lan 28. Pravo korienja sredstava iz lana 27. ovog zakona imaju korisnici koji obezbede sopstveno uee, izuzev korisnika iz nerazvijenih podruja koja za sredstva iz lana 27. ovog zakona ne moraju da obezbede sopstveno uee. Zahtev za korienje sredstava sadri naroito: osnovne podatke o podnosiocu zahteva, osnovne podatke o projektu, plan finansiranja projekta i vreme realizacije projekta. Ministar donosi reenje o prenosu namenskih sredstava iz budeta Republike Srbije, odnosno zakljuuje ugovor o korienju podsticajnih sredstava. Reenje odnosno ugovor o korienju podsticajnih sredstava naroito sadri iznos i namenu budetskih sredstava, visinu uea sopstvenih sredstava korisnika, dinamiku prenosa budetskih sredstava, kao i obavezu redovnog izvetavanja ministarstva o utroku sredstava. Vlada blie propisuje uslove i nain dodele i korienja sredstava iz stava 1. ovog lana.

III. TURISTIKE ORGANIZACIJE ZA PROMOCIJU TURIZMA

lan 29. Promociju turizma obavljaju: Turistika organizacija Srbije, turistika organizacija autonomne pokrajine i turistika organizacija jedinice lokalne samouprave. Promociju turizma mogu obavljati i turistike organizacije regije koje osnivaju dve ili vie jedinica lokalne samouprave. lan 30. Turistike organizacije iz lana 29. ovog zakona posluju u skladu sa propisima kojima se ureuju javne slube. U pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih u turistikim organizacijama iz stava 1. ovog lana, primenjuju se propisi koji se odnose na ustanove iz oblasti javnih slubi. lan 31. Sredstva za rad turistikih organizacija za promociju turizma obezbeuju se iz: 1) 2) 3) 4) 5) 6) prihoda ostvarenih obavljanjem delatnosti i iz drugih sopstvenih prihoda; donacija, priloga i sponzorstava domaih i stranih pravnih i fizikih lica; sredstava budeta Republike Srbije; sredstava budeta autonomne pokrajine; sredstava budeta jedinica lokalne samouprave, drugih izvora, u skladu sa zakonom.

- 12 1. Turistika organizacija Srbije lan 32. Za obavljanje poslova promocije turizma, koordinacije aktivnosti turistikih organizacija, privrednih i drugih subjekata u turizmu na teritoriji Republike Srbije osniva se Turistika organizacija Srbije (u daljem tekstu: TOS). Sedite TOS-a je u Beogradu. lan 33. TOS obavlja poslove: 1) promocije turizma Republike Srbije; 2) koordinacije aktivnosti turistikih organizacija, privrednih i drugih subjekata u turizmu, koji deluju neposredno i posredno na promociji turizma; 3) pripreme i realizacije godinjih planova i programa promotivnih aktivnosti; 4) organizovanja istraivanja turistikih trita za potrebe promocije turizma Republike Srbije; 5) istraivanja trita u oblasti kongresnih, sajamskih, sportskih i kulturnih dogaanja; 6) obezbeivanja inoformativno-propagandnog materijala kojim se promoviu turistike vrednosti (tampane publikacije, audio i video promotivni materijal, internet prezentacija, suveniri itd.); 7) formiranja i razvijanja jedinstvenog turistiko-informacionog sistema i njegovog povezivanja sa drugim informacionim sistemima u zemlji i inostranstvu; 8) prikupljanja svih vrsta turistikih informacija radi obavetavanja javnosti kao i sastavljanja i objavljivanja turistikog kalendara; 9) osnivanja i organizovanja turistikih predstavnitava u inostranstvu i informativnih centara u zemlji, samostalno ili u saradnji sa drugim subjektima; 10) saradnje sa nacionalnim turistikim organizacijama drugih zemalja, meunarodnim i regionalnim organizacijama u oblasti turizma i predlaganja mera za uee u multinacionalnim i regionalim programima i projektima promocije turizma; 11) utvrivanja jedinstvenih standarda ureenja, opreme i usluga u turistikoinformativnim centrima na teritoriji Republike Srbije; 12) utvrivanja programa postavljanja turistike signalizacije i koordiniranja aktivnosti turistikih organizacija i drugih subjekata za njeno obezbeenje; 13) turizma. druge aktivnosti kojima se obezbeuje uspeno sprovoenje promocije lan 34. Organi TOS-a jesu: upravni odbor, nadzorni odbor i direktor. lanove upravnog i nadzornog odbora i direktora imenuje i razreava Vlada na predlog ministarstva. Organi TOS-a imenuju se na period od etiri godine. lan 35. Upravni odbor ima pet lanova.

- 13 U Upravni odbor imenuju se po jedan predstavnik ministarstva i predstavnik zaposlenih, a ostali lanovi Upravnog odbora imenuju se iz reda naunih i strunih lica iz oblasti turizma, kao i iz privrednih subjekata i drugih organizacija koje obavljaju delatnost iz oblasti turizma. Upravni odbor: 1) 2) 3) 4) donosi statut TOS-a; donosi poslovnik o svom radu; usvaja godinji program rada sa finasijskim planom; usvaja godinji izvetaj o poslovanju i zavrni raun;

5) donosi odluku o osnivanju predstavnitva u inostranstvu i informativnih centara u zemlji; 6) obavlja i druge poslove utvrene zakonom i statutom. Akta iz stava 3. ta. 1), 3) i 4) ovog lana donose se uz saglasnost Vlade. lan 36. Nadzorni odbor TOS-a ima tri lana od kojih je jedan predstavnik ministarstva. Nadzorni odbor TOS-a vri nadzor nad poslovanjem, pregleda izvetaj o poslovanju i zavrni raun i utvruje da li su sainjeni u skladu sa propisima, donosi poslovnik o svom radu i vri druge poslove u skladu sa zakonom i statutom. lan 37. Direktora TOS-a imenuje i razreava Vlada, na predlog ministarstva. Direktor predstavlja i zastupa TOS, organizuje i rukovodi radom TOS-a, predlae akte koje donosi upravni odbor, izvrava odluke upravnog odbora i preduzima mere za njihovo sprovoenje, stara se o zakonitosti rada, odgovara za korienje i raspolaganje imovinom i vri druge poslove utvrene zakonom i statutom. 2. Turistika organizacija autonomne pokrajine lan 38. Za teritoriju autonomne pokrajine moe se osnovati turistika organizacija autonomne pokrajine koja: 1) donosi godinji program i planove promotivnih aktivnosti u skladu sa Strategijskim marketing planom, planovima i programima TOS-a; 2) koordinira aktivnosti privrednih i drugih subjekata u vezi sa promocijom turizma na teritoriji autonomne pokrajine; 3) prikuplja sve vrste turistikih informacija radi obavetavanja javnosti; 4) obezbeuje informativno-propagandni materijal kojim se promoviu turistike vrednosti autonomne pokrajine (tampane publikacije, audio i video promotivni materijal, internet prezentacija, suveniri itd.); 5) preduzima druge aktivnosti na promociji turizma u skladu sa osnivakim aktom i statutom.

- 14 3. Turistika organizacija jedinice lokalne samouprave lan 39. Za teritoriju jedinice lokalne samouprave moe se osnovati turistika organizacija ili obavljanje tih poslova poveriti drugom pravnom licu. Turistika organizacija jedinice lokalne samouprave obavlja poslove: 1) promocije turizma jedinice lokalne samouprave; 2) koordiniranja aktivnosti i saradnje izmeu privrednih i drugih subjekata u turizmu koji neposredno i posredno deluju na unapreenju i promociji turizma; 3) donoenja godinjeg programa i plana promotivnih aktivnosti u skladu sa Strategijskim markenting planom, planovima i programima TOS-a; 4) obezbeivanja informativno-propagandnog materijala kojim se promoviu turistike vrednosti jedinice lokalne samouprave (tampane publikacije, audio i video promotivni materijal, internet prezentacija, suveniri itd.), a u saradnji sa nadlenim organima obezbeivanja turistike signalizacije; 5) prikupljanja i objavljivanja informacija o celokupnoj turistikoj ponudi na svojoj teritoriji, kao i druge poslove od znaaja za promociju turizma; 6) organizovanja i uea u organizaciji turistikih, naunih, strunih, sportskih, kulturnih i drugih skupova i manifestacija; 7) organizovanja turistiko-informativnih centara (za prihvat turista, pruanje besplatnih informacija turistima, prikupljanje podataka za potrebe informisanja turista, upoznavanje turista sa kvalitetom turistike ponude, upoznavanje nadlenih organa sa pritubama turista i dr.); 8) posredovanja u pruanju usluga u domaoj radinosti; 9) podsticanja realizacije programa izgradnje turistike infrastrukture i ureenja prostora; 10) druge aktivnosti na promociji turizma u skladu sa osnivakim aktom i statutom. 4. Koordinacija aktivnosti lan 40. Turistika organizacija, uz saglasnost osnivaa, u cilju planiranja, koordinacije i upravljanja turistikim aktivnostima, moe sa drugom turistikom organizacijom, privrednim drutvom, drugim pravnim licem i preduzetnikom koji obavlja delatnost iz oblasti saobraaja, turizma, ugostiteljstva, prometa robe i usluga, kulture, sporta, informisanja, kongresnih i sajamskih aktivnosti, osnovati organizaciju za operativne, marketinke i promotivne poslove. Delokrug rada i nain finasiranja, kao i meusobna prava i obaveze turistike organizacije i osnivaa iz stava 1. ovog lana ureuju se ugovorom. 5. Turistika signalizacija lan 41. Turistike atrakcije kao i sadraji turistike ponude, obeleavaju se odgovarajuim simbolima i znacima (u daljem tekstu: turistika signalizacija).

- 15 Turistika organizacija jedinice lokalne samouprave stara se o mestu postavljanja i nainu isticanja turistike signalizacije, ako ovim zakonom nije drugaije propisano. Ministar propisuje sadrinu i nain isticanja turistike signalizacije.

IV. TURISTIKE AGENCIJE

lan 42. Turistika agencija registruje se u skladu sa zakonom kojim se ureuje registracija privrednih subjekata i ovim zakonom. Ako je turistika agencija privredno drutvo, a delatnost obavlja u vie objekata, duna je da za obavljanje poslova iz okvira delatnosti u svakom objektu obrazuje ogranak. Ako je turistika agencija preduzetnik, a delatnost obavlja u vie posebnih prostora, duna je da delatnost u tim posebnim prostorima obavlja na nain i pod uslovima propisanim zakonom kojim se ureuje poloaj preduzetnika. 1. Poslovi turistikih agencija lan 43. Turistika agencija obavlja poslove: 1) 2) 3) organizovanja i realizovanja turistikih putovanja u zemlji i u inostranstvu; ponude, prodaje i posredovanja u prodaji turistikih putovanja; organizovanja prihvata putnika;

4) organizovanja izleta, turistikih razgledanja, zabavnih programa i slino, kao i posredovanja u organizovanju skupova, sajmova, manifestacija i sportskih priredbi; 5) pruanja, odnosno, posredovanja u pruanju usluga turistikih vodia, turistikih pratilaca, lokalnih turistikih vodia i turistikih animatora; 6) pribavljanja putnih isprava, rezervacije i prodaje putnih karata u ime i za raun domaih i stranih prevoznika; 7) rezervacije i prodaje turistikih, ugostiteljskih i drugih usluga vezanih za putovanje i boravak putnika; 8) posredovanja u izdavanju soba i drugih kapaciteta za smetaj u svojini fizikog lica; 9) 10) posredovanja u prodaji specifinih turistikih usluga; posredovanja u iznajmljivanju vozila turistima i putnicima;

11) rezervacije i prodaje karata za sportske, kulturne i druge priredbe i manifestacije, zastupanja u osiguranju putnika i prtljaga u skladu sa zakonom kojim se ureuje osiguranje, prodaje turistikih publikacija i drugo; 12) 13) zamene strane valute (menjake poslove); druge poslove uobiajene u turistikom prometu. lan 44. Turistika agencija prodaje turistiko putovanje kao kombinaciju dve ili vie usluga po jedinstvenoj ceni.

- 16 Izdvojeni obraun ili naplata pojedinanih usluga jednog istog turistikog putovanja ne oslobaa turistiku agenciju ili drugo lice od obaveza propisanih ovim zakonom. lan 45. Turistika agencija je duna da: 1) u svim poslovima postupa sa panjom dobrog privrednika; 2) angauje tokom celog putovanja najmanje jednog turistikog pratioca ili turistikog vodia za grupu od 15 do 75 putnika; 3) evidentira na propisan nain ugovore zakljuene sa treim licima kojima je povereno izvrenje usluga iz programa putovanja i drugu prateu dokumentaciju; 4) dnevno vodi evidenciju prodatih turistikih putovanja; 5) na ulazu u sedite vidno istakne poslovno ime i sedite, a na ulazu u ogranak odnosno izdvojeni poseban prostor poslovno ime, sedite i naziv ili oznaku ogranka odnosno izdvojenog posebnog prostora, kao i radno vreme i da ga se pridrava u svom poslovanju; 6) u seditu, ogranku i izdvojenom posebnom prostoru dri reenje o registraciji u Registru privrednih subjekata i Registru turizma; 7) objavi uslove, sadraj i cenu svake pojedinane usluge koju prua i pridrava se tih uslova, sadraja i cena; 8) izda potvrdu o putovanju, raun, kartu ili drugi dokument sa brojem kojima se potvruje prijem uplate. Ministar propisuje oblik, sadrinu i nain voenja evidencije ugovora iz stava 1. taka 2) ovog lana i evidencije prodatih turistikih putovanja. 2.Turistika putovanja za sopstvene potrebe lan 46. Sindikalne organizacije, udruenja penzionera, ferijalne, studentske, izviake i planinarske organizacije i ustanove socijalne i deije zatite, kao i druga udruenja i organizacije, mogu samo za svoje lanove, odnosno korisnike, u skladu sa svojim statutom, organizovati turistiko putovanje ili izlet, bez svrhe sticanja dobiti. Turistiko putovanje ili izlet iz stava 1. ovog lana ne moe se javno oglaavati i reklamirati, osim davanja obavetenja lanovima odnosno korisnicima. Organizacije i ustanove iz stava 1. ovog lana dune su da svako turistiko putovanje prijave turistikoj inspekciji, najkasnije tri radna dana pre otpoinjanja putovanja. 3. Vrste turistikih agencija lan 47. Prema vrsti poslova koje obavljaju turistike agencije mogu biti: 1) turistika agencija organizator turistikog putovanja (u daljem tekstu: organizator putovanja); 2) turistika agencija posrednik u prodaji turistikog putovanja (u daljem tekstu: posrednik).

- 17 lan 48. Organizator putovanja moe obavljati poslove iz lana 43. stav 1. ovog zakona. Posrednik moe obavljati poslove iz lana 43. stav 1. ta. 2) do 13) ovog zakona. Kada agencija nudi i prodaje turistiko putovanje koje je sainio organizator putovanja koji nema sedite u Republici Srbiji, ta agencija se smatra organizatorom putovanja. Izuzetno od stava 3. ovog lana zvanini distributer sa seditem u Republici Srbiji smatra se organizatorom putovanja. 4. Uslovi za obavljanje poslova turistike agencije 4.1.Tehnika opremljenost lan 49. Turistika agencija koja neposredno prua usluge putniku mora imati posebno organizovan poslovni prostor za pruanje tih usluga, koji ispunjava uslove u pogledu tehnike opremljenosti i druge propisane uslove. Turistika agencija koja neposredno prua usluge putniku putem interneta posluje u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se ureuje elektronska trgovina. Ministar propisuje blie uslove u pogledu prostora i opreme koje mora da ispunjava turistika agencija koja neposredno prua usluge putniku. 4.2. Kadrovska osposobljenost lan 50. Turistika agencija koja neposredno prua usluge putniku mora imati najmanje jedno zaposleno lice sa punim radnim vremenom u seditu, odnosno ogranku, u svojstvu rukovodioca. Lice iz stava 1. ovog lana mora da: 1) 2) zna srpski jezik; poznaje jedan strani jezik;

3) ima viu strunu spremu turistikog, ekonomskog ili drugog drutvenog smera za rad kod organizatora putovanja; 4) ima srednje obrazovanje u etvorogodinjem trajanju turistikog, ekonomskog ili drugog drutvenog smera za rad kod posrednika; 5) ima radno iskustvo u turistikoj delatnosti u trajanju od: (1) tri godine za rad kod organizatora putovanja; (2) jednu godinu za rad kod posrednika. Zaposlena lica koja su u neposrednom kontaktu sa strankama moraju da imaju srednje obrazovanje u etvorogodinjem trajanju i da poznaju najmanje jedan strani jezik.

- 18 5. Licenca lan 51. Turistika agencija moe da obavlja poslove iz lana 43. ovog zakona, ako ispunjava uslove propisane ovim zakonom i ako ima licencu za obavljanje tih poslova. Licencu iz stava 1. ovog lana, na zahtev turistike agencije, izdaje Registrator turizma, reenjem, sa rokom vaenja od tri godine, koje naroito sadri: puno poslovno ime turistike agencije, njen matini broj i sedite, kao i podatke o vrsti turistike agencije. Uz zahtev za izdavanje licence podnose se dokazi o ispunjenosti uslova propisanih lanom 52. ovog zakona. Reenje iz stava 2. ovog lana je konano i na osnovu njega Registrator turizma vri registraciju turistike agencije u Registar turizma. Registrovani podaci se objavljuju na internet stranici Agencije za privredne registre istog dana kada je doneto reenje o izdavanju licence. Licenca se moe obnoviti na nain i pod uslovima pod kojima se izdaje, s tim da se zahtev za obnavljanje licence mora podneti najkasnije pet dana pre isteka roka vaenja licence. Na zahtev turistike agencije Registrator turizma izdaje sveanu formu licence. Na pitanja koja se odnose na postupak izdavanja licenci, postupanje po nepotpunom i nerazumljivom zahtevu za izdavanje licence i promenu podataka registrovanih u Registru turizma koja ovim zakonom nisu posebno ureena shodno se primenjuju odgovarajue odredbe zakona kojim se ureuje registracija privrednih subjekata, a ukoliko tim zakonom nisu ureena pojedina pitanja shodno se primenjuju odgovarajue odredbe zakona kojim se ureuje upravni postupak. Ministar blie propisuje sadrinu zahteva za izdavanje licence, kao i uslove i nain izdavanja sveane forme licence. 5.1. Uslovi za izdavanje licence lan 52. Licenca se izdaje turistikoj agenciji: 1) koje ima zaposleno najmanje jedno lice koje ispunjava uslove iz lana 50. stav 2. ta. 1) do 4) i taka 5) podtaka (1) ovog zakona; 2) 3) zakona; koje se ne nalazi u postupku steaja ili likvidacije; kome nije oduzeta licenca iz razloga navedenih u lanu 55. stav 1. ovog

4) kome nije izreena zatitna mera zabrane obavljanja delatnosti, za vreme dok zabrana traje, niti je odgovornom licu izreena mera bezbednosti zabrane vrenja delatnosti, poziva i dunosti; 5) koje ima vaeu polisu osiguranja od odgovornosti iz delatnosti. lan 53. Polisom osiguranja od odgovornosti iz delatnosti posebno se obezbeuje:

- 19 1) teta koja se prouzrokuje putniku neispunjenjem, deliminim ispunjenjem ili neurednim ispunjenjem obaveza osiguranika kao organizatora putovanja, koje su odreene optim uslovima i programom putovanja; 2) teta koja je prouzrokovana usled nemogunosti osiguranika kao organizatora putovanja da izmiri trokove nunog smetaja, ishrane i povratka putnika sa putovanja u mesto polaska u zemlji i inostranstvu. Polisu osiguranja iz stava 1. ovog lana organizator putovanja mora imati za sve vreme vaenja licence. 5.2. Prestanak vaenja licence lan 54. Licenca prestaje da vai: 1) 2) 3) istekom roka za koji je izdata; na osnovu zahteva nosioca licence; oduzimanjem licence;

4) prestankom postojanja privrednog drutva usled koga se to privredno drutvo brie iz Registra privrednih subjekata. Zahtev iz stava 1. taka 2) ovog lana podnosi se Registratoru turizma. Prestankom vaenja licence Registrator turizma brie turistiku agenciju iz Registra turizma bez donoenja posebnog akta. 5.3. Oduzimanje licence lan 55. Licenca se oduzima turistikoj agenciji ako: 1) zakona; u periodu vaenja licence prestane da ispunjava uslove iz lana 52. ovog

2) nudi ili prodaje programe putovanja bez ugovora ili protivno ugovoru sa treim licima kojima je poverio izvrenje usluga iz tog programa putovanja (prevoz, broj leajeva u odreenom objektu i drugo); 3) otkae putovanje i putnicima u zakonskom roku ne izvri povraaj uplaenih sredstava; 4) ne obezbedi smetaj putnika za sve vreme trajanja ugovorenog putovanja; 5) ne obezbedi povratak putnika ili su putnici neopravdano zadrani na putovanju due nego to je predvieno programom putovanja; 6) nastupe tee posledice po zdravlje putnika zbog njegovih propusta. Licenca se oduzima reenjem koje donosi ministar i koje se dostavlja Registru turizma. Na osnovu reenja iz stava 2. ovog lana, Registrator turizma brie turistiku agenciju iz Registra turizma bez donoenja posebnog akta. Reenje iz stava 2. ovog lana konano je. Nakon oduzimanja licence turistika agencija moe da realizuje samo prethodno ugovorena putovanja.

- 20 6. Prava i obaveze organizatora putovanja i putnika lan 56. Organizator putovanja je duan da utvrdi opte uslove putovanja i da izradi program putovanja, u pisanoj formi (tampanoj ili elektronskoj), u skladu sa zakonom. Organizator putovanja je duan da se pridrava optih uslova putovanja i programa putovanja. Opti uslovi putovanja se utvruju u skladu sa zakonom kojim se ureuju obligacioni odnosi, osim ako ovim zakonom nije drugaije ureeno. Optim uslovima putovanja ureuju se prava i obaveze organizatora putovanja i prava i obaveze putnika i naroito sadre: 1) pravo organizatora putovanja na naknadu uinjenih trokova ako je putnik odustao od ugovora zbog okolnosti koje nije mogao izbei ili otkloniti i koje bi da su postojale u vreme zakljuenja ugovora predstavljale opravdan razlog da ne zakljui ugovor, njegovo pravo na naknadu uinjenih trokova kada je putnik obezbedio odgovarajuu zamenu ili je zamenu naao sam organizator, kao i odgovornost organizatora putovanja kada izvrenje usluga poveri treim licima; 2) 3) prava putnika za sluaj otkaza putovanja; uslove za izmenu ugovorene cene putovanja;

4) informaciju o sadrini vaee polise osiguranja od odgovornosti iz delatnosti za tetu koju prouzrokuje putniku neispunjenjem, deliminim ispunjenjem ili neurednim ispunjenjem obaveza koje se odnose na turistiko putovanje; 5) postupak, rokove i obaveze organizatora putovanja u vezi sa reklamacijom putnika zbog otkaza putovanja, neizvrenja ili nepotpunog izvrenja usluga obuhvaenih programom putovanja. Program putovanja sadri: 1) 2) naziv organizatora putovanja, poslovno ime i sedite; broj licence;

3) mesto, datum i vreme poetka i zavretka putovanja, opis odredita putovanja i periode boravka sa datumima ako je boravak u delovima; 4) podatke o vrsti prevoza i svojstvima prevoznog sredstva koje se koristi; 5) podatke o smetajnom objektu (vrsta i naziv, lokacija i kategorija prema vaeim propisima zemlje u kojoj se objekat nalazi i sadraje koje objekat ima); 6) podatake o smetajnoj jedinici (soba, apartman, studio) opremljenost i nivo konfora i usluga i ostale karakteristike; 7) 8) broj, vrstu, karakteristike i nain usluivanja obroka; ukupnu cenu i usluge koje su obuhvaene tom cenom;

9) iznos takse i naknade koje se odnose na odreene usluge, a koje nisu ukljuene u cenu putovanja (pristajanje, ukrcavanje, takse u pristanitima i na aerodromima, boravine takse i slino); 10) nain i dinamiku plaanja putovanja; 11) posebne obaveze putnika koje su uslov za realizaciju putovanja (zdravstvene, carinske i granine formalnosti, administrativne i vizne, kao i dokumenta i rokovi neophodni za pribavljanje viza);

- 21 12) minimalni broj putnika, ako je to uslov za realizaciju putovanja i krajnji rok za obavetavanje putnika za sluaj otkazivanja. Organizator putovanja duan je da opte uslove putovanja i program putovanja urui putniku neposredno ili elektronskim putem istovremeno sa izdavanjem potvrde o putovanju. Putnik svojim potpisom ili elektronskim putem, potvruje prijem optih uslova putovanja i programa putovanja. Na izdavanje potvrde o putovanju primenjuju se opte odredbe zakona kojim se ureuju obligacioni odnosi. lan 57. U sluaju otkaza putovanja od strane organizatora putovanja, organizator putovanja duan je da putniku vrati uplaena sredstava za otkazano putovanje. U sluaju neizvrenja ili nepotpunog izvrenja usluga obuhvaenih programom putovanja, organizator putovanja duan je da putniku vrati razliku izmeu ugovorene cene putovanja i cene putovanja sniene srazmerno neizvrenju ili nepotpunom izvrenju usluga, pod uslovom da je putnik stavio prigovor u roku od osam dana od dana zavretka putovanja. Organizator putovanja duan je da vrati sredstva iz st 1. i 2. ovog lana, u roku odreenom optim uslovima putovanja, odnosno programom putovanja, koji ne moe biti dui od 15 dana od dana otkaza putovanja, odnosno od dana podnoenja osnovanog prigovora putnika. 7. Obaveze posrednika lan 58. Posrednik koji nudi na prodaju i prodaje turistiko putovanje organizatora putovanja duan je da u programu putovanja i potvrdi o putovanju naznai svojstvo u kome nastupa, broj licence organizatora putovanja i da putniku urui neposredno ili elektronskim putem, istovremeno sa izdavanjem potvrde o putovanju, program i opte uslove putovanja organizatora putovanja. Posrednik nudi i prodaje samo turistika putovanja organizatora putovanja sa kojim ima zakljuen posredniki ugovor o putovanju. Posrednik je duan je da nudi i prodaje turistika putovanja pod istim uslovima kao i organizator putovanja.

V. UGOSTITELJSKA DELATNOST
lan 59. Ugostitelj se registruje i evidentira u skladu sa zakonom kojim se ureuje registracija privrednih subjekata i ovim zakonom. Ako je ugostitelj privredno drutvo, a delatnost obavlja u vie objekata duan je da za obavljanje poslova iz okvira delatnosti u svakom objektu obrazuje ogranak. Ako je ugostitelj preduzetnik, a delatnost obavlja u vie posebnih prostora duan je da delatnost u tim posebnim prostorima obavlja na nain i pod uslovima propisanim zakonom kojim se ureuje poloaj preduzetnika. Pojedine ugostiteljske usluge mogu pruati i fizika lica, pod uslovima propisanim ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.

- 22 lan 60. Privredni subjekti koji imaju odmaralita, domove ili druge objekte za pruanje usluga smetaja i ishrane svojim zaposlenima, kao i zdravstvene ustanove koje pruaju usluge svojim korisnicima u objektima u kojima se organizuje boravak i pruaju usluge prevencije, leenja i rehabilitacije, mogu pruati i usluge smetaja i ishrane treim licima, na nain predvien ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona. Ako su subjekti iz stava 1. ovog lana budetski korisnici, za pruenje usluge smetaja i ishrane treim licima duni su da pribave prethodnu saglasnost ministra. lan 61. Ne smatra se obavljanjem ugostiteljske delatnosti: 1) pruanje usluga smetaja i ishrane zaposlenima i korisnicima u odmaralitima, ustanovama drutvene brige o deci, starim licima, uenicima i studentima, zdravstvenim, socijalnim, obrazovno-vaspitnim i drugim slinim ustanovama, ako usluge pruaju lica zaposlena u tim ustanovama; 2) pruanje usluga ishrane i pia zaposlenima u sopstvenim prostorijama u toku procesa rada u privrednim subjektima, ustanovama, dravnim organima i drugim organizacijama, ako usluge pruaju lica zaposlena u tim privrednim subjektima, ustanovama, organima i organizacijama. Objekti odnosno prostorije, ureaji i oprema, kao i lica koja pruaju usluge iz stava 1. ovog lana, moraju ispunjavati minimalne tehnike, sanitarno-higijenske i zdravstvene uslove propisane za ugostiteljski objekat, u delu objekta u kome se te usluge pruaju. 1. Obaveze ugostitelja lan 62. Ugostitelj je duan da: 1) na ulazu u ugostiteljski objekat vidno istakne poslovno ime i sedite, naziv i vrstu ugostiteljskog objekta, kao i radno vreme i da ga se pridrava u svom poslovanju; 2) na ulazu u ugostiteljski objekat vidno istakne oznaku kategorije odnosno posebnog standarda koji se u njemu prua, utvrenog reenjem ministra; 3) u ugostiteljskom objektu dri reenje o registraciji u Registru privrednih subjekata i uverenje o evidenciji u Registru turizma; 4) u ugostiteljskom objektu odrava prostorije i opremu i prua usluge prema propisanim standardima za vrstu objekta u kojoj obavlja delatnost i za kategoriju koja mu je odreena reenjem ministra; 5) u pisanom, govornom ili vizuelnom javnom oglaavanju tano koristi vrstu i kategoriju ugostiteljskog objekta koja mu je odreena reenjem ministra; 6) istakne cene smetaja, pansiona i polupansiona, iznos boravine takse u svakoj sobi i na recepciji, kao i da istakne cene hrane, pia i napitaka u cenovnicima koji moraju biti dostupni korisnicima usluga u dovoljnom broju primeraka i na svakom mestu gde se korisnici usluuju; 7) 8) se pridrava istaknutih, odnosno objavljenih cena; za svaku pruenu uslugu izda propisan raun;

- 23 9) utvrdi normative hrane i pia koje usluuje i na zahtev korisnika usluga omogui uvid u te normative, kao i da usluge prua u odgovarajuoj koliini i kvalitetu prema tim normativima; 10) uredno; u ugostiteljskom objektu za smetaj vodi evidenciju gostiju dnevno i

11) utvrdi kuni red u svim objektima za smetaj i istakne ga na recepciji, a izvode iz kunog reda istakne u svim smetajnim jedinicama. Kada ugostitelj posluje u objektu koji je zatieno kulturno dobro, podatke iz stava 1. ta. 1) i 2) ovog lana moe postaviti unutar objekta ili na nekom drugom prikladnom mestu, u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita kulturnih dobara. Ministar uz saglasnost ministra nadlenog za unutranje poslove propisuje oblik, sadrinu i nain voenja evidencije gostiju u ugostiteljskom objektu za smetaj. 2. Period obavljanja delatnosti lan 63. Ugostitelj posluje tokom cele godine ili sezonski. Ugostitelj utvruje period poslovanja iz stava 1. ovog lana za svaki ugostiteljski objekat. Ukoliko ugostitelj posluje sezonski, duan je da period poslovanja prijavi Registru turizma. 3. Uslovi za obavljanje ugostiteljske delatnosti u ugostiteljskom objektu, van ugostiteljskog objekta i u pokretnom objektu lan 64. Ugostiteljsku delatnost ugostitelji obavljaju u ugostiteljskom objektu. Usluge pripremanja i sluenja hrane i pia mogu se pruati van ugostiteljskog objekta u skladu sa ovim zakonom, propisima donetim na osnovu ovog zakona, kao i propisima kojima se ureuje zdravstvena zatita i zatita ivotne sredine. Ugostiteljske usluge iz stava 2. ovog lana mogu se pruati povremeno na sajmovima, vaarima, prigodnim proslavama i na drugim javnim manifestacijama, a najdue 30 dana. Za pruanje usluga iz stava 2. ovog lana ugostitelj je duan da pribavi odobrenje nadlenog organa jedinice lokalne samouprave. Nadleni organ jedinice lokalne samouprave reenjem odobrava vrstu usluge iz stava 2. ovog lana i odreuje prostor, mesto i vreme pruanja ugostiteljskih usluga. Ugostiteljske usluge iz stava 2. ovog lana mogu se pruati na prostoru zatienog prirodnog dobra ili na prostoru nepokretnog kulturnog dobra i njegove zatiene okoline, po prethodno pribavljenoj saglasnosti nadlene ustanove zatite. Ugostitelj je duan da na mestu na kome povremeno prua ugostiteljske usluge dri reenje o registraciji u Registar privrednih subjekata, kao i odobrenje iz stava 4. ovog lana. lan 65. Pojedine ugostiteljske usluge mogu se pruati i u pokretnom objektu koji se premeta iz jednog mesta u drugo sopstvenim pogonom ili vuom i ispunjava

- 24 propisane minimalne tehnike, sanitarno-higijenske i zdravstvene uslove za pruanje ugostiteljskih usluga. U pokretnom objektu iz stava 1. ovog lana moe se usluivati hrana pripremljena na drugom mestu u originalnom pakovanju, kao i pie u originalnoj ambalai ili na toenje uz upotrebu ambalae za jednokratnu upotrebu. Ministar uz saglasnost ministra zdravlja propisuje nain pruanja ugostiteljskih usluga u pokretnom objektu, kao i minimalne tehnike, sanitarnohigijenske i zdravstvene uslove koje moraju da ispunjavju ovi objekti. Za pruanje usluga u pokretnom objektu ugostitelj je duan da pribavi odobrenje nadlenog organa jedinice lokalne samouprave. Nadleni organ jedinice lokalne samouprave reenjem odobrava vrstu usluge koja se moe pruati u pokretnom objektu i odreuje prostor i mesto na kome se mogu pruati ugostiteljske usluge u pokretnom objektu. Ugostitelj je duan da u pokretnom objektu u kome prua ugostiteljske usluge dri reenje o registraciji u Registru privrednih subjekata, kao i odobrenje iz stava 4. ovog lana. lan 66. Ministar uz saglasnost ministra nadlenog za poslove zdravlja propisuje minimalne tehnike i sanitarno-higijenske uslove za ureenje i opremanje ugostiteljskog objekta u zavisnosti od naina usluivanja i vrste usluga koje se preteno pruaju u ugostiteljskom objektu. 4. Vrste ugostiteljskih objekata lan 67. Prema vrsti ugostiteljskih usluga koje se u objektu pruaju, ugostiteljski objekti mogu biti: 1) 2) 3) ugostiteljski objekat za smetaj; ugostiteljski objekat za ishranu i pie; ketering objekat.

U ugostiteljskom objektu za smetaj pruaju se usluge smetaja, ishrane i pia i druge usluge uobiajene u ugostiteljstvu ili samo usluge smetaja (hotel, motel, turistiko naselje, kamp, pansion, hostel, prenoite, odmaralite, kua, apartman, soba i drugi objekti za pruanje usluga smetaja). U ugostiteljskom objektu za pruanje usluga ishrane i pia pripremaju se i usluuju topla i hladna jela, pia i napici ili samo pia i napici (restoran, kafana, bar, objekat brze hrane i drugi objekti). U ketering objektu se priprema hrana, pie i napici, po utvrenim standardima radi usluivanja i potronje na drugom mestu. Ugostiteljski objekat ima oznaku vrste objekta prema pretenoj vrsti usluga koje se u njemu pruaju.

- 25 5. Razvrstavanje ugostiteljskih objekata u kategorije lan 68 Ugostiteljski objekti za smetaj vrste hotel, motel, turistiko naselje i kamp razvrstavaju se u kategorije, u skladu sa standardima propisanim za pojedine vrste tih objekata. Ugostiteljski objekat vrste hotel moe se razvrstati u podvrstu i po posebnim standardima koji se u njemu pruaju. Zahtev za razvrstavanje ugostiteljskog objekta iz st. 1. i 2. ovog lana u kategoriju odnosno podvrstu podnosi ugostitelj ministarstvu. Razvrstavanje ugostiteljskog objekta u kategoriju odnosno u podvrstu vri se reenjem koje donosi ministar i vai tri godine od dana dostavljanja reenja podnosiocu zahteva. Reenje iz stava 4. ovog lana konaano je i dostavlja se radi evidentiranja u Registru turizma. Ugostiteljski objekati vrste pansion, kua, apartman i soba razvrstavaju se u kategorije u skladu sa standardima propisanim za pojedine vrste tih objekata. Nadleni organ jedinice lokalne samouprave na zahtev ugostitelja odnosno fizikog lica donosi reenje kojim se ugostiteljski objekat iz stava 6. ovog lana razvrstava u kategoriju, kao povereni posao. Protiv reenja iz stava 6. ovog lana moe se u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja izjaviti alba ministru. Konaano reenje iz stava 7. ovog lana dostavlja se radi evidentiranja u Registru turizma. Ministar propisuje standarde za kategorizaciju ugostiteljskih objekata iz st. 1, 2. i 6. ovog lana, koji naroito sadre: standarde za pojedine vrste tih objekata; posebne standarde; kategorije i nain sticanja i promene kategorije ugostiteljskog objekta. lan 69. Ugostitelj, odnosno fiziko lice je duno da pribavi akt o odreivanju kategorije ugostiteljskog objekta pre otpoinjanja obavljanja ugostiteljske delatnosti u objektu koji se razvrstava u kategoriju. Ako se u roku iz lana 68. stav 4. ovog zakona promeni ugostitelj, novi ugostitelj je duan da pre poetka rada u tom objektu pribavi reenje kojim se objekat razvrstava u kategoriju. Ako se u roku iz lana 68. stav 4. ovog zakona odstupi od propisanih standarda za kategoriju ugostiteljskog objekta u koju je razvrstan, ugostitelj je duan da podnese zahtev radi razvrstavanja objekta u niu kategoriju. Reenje o promeni kategorije donosi se i kad ugostiteljski objekat ispuni uslove za viu kategoriju, na zahtev ugostitelja. Promena kategorije ugostiteljskog objekta vri se na nain i po postupku propisanom za razvrstavanje ugostiteljskog objekta u kategoriju.

- 26 6. Kadrovska osposobljenost lan 70. Ugostitelji koji obavljaju delatnost u ugostiteljskim objektima iz lana 68. stav 1. ovog zakona, moraju da imaju rukovodioca objekta koji je zaposlen kod ugostitelja. Rukovodilac objekta u ugostiteljskom objektu vrste hotel i motel mora da ima viu strunu spremu, znanje jednog stranog jezika i tri godine radnog staa u neprekidnom trajanju u ugostiteljstvu. Rukovodilac objekta u ugostiteljskom objektu vrste turistiko naselje i kamp mora da ima najmanje srednju strunu spremu, znanje jednog stranog jezika i godinu dana radnog staa u neprekidnom trajanju u ugostiteljstvu. U ugostiteljskom objektu vrste hotel i motel mora da bude zaposleno i najmanje jedno lice sa srednjom strunom spremom ugostiteljskog usmerenja. Ako ugostitelj preduzetnik lino vodi poslovanje ugostiteljskog objekta iz st. 2. i 3. ovog lana on mora da ispunjava uslove propisane za rukovodioca ugostiteljskog objekta. 7. Prestanak vaenja reenja kojim se ugostiteljski objekat razvrstava u kategoriju lan 71. Reenje kojim se ugostiteljski objekat razvrstava u kategoriju prestaje da vai: 1) 2) 3) 4) 5) istekom roka za koji je doneto; donoenjem reenja o promeni kategorije ugostiteljskog objekta; gubitkom kategorije ugostiteljskog objekta; na zahtev ugostitelja; ako doe do promene ugostitelja.

U sluaju iz stava 1. ta. 1), 3), 4) i 5) ovog lana Registrator turizma brie ugostiteljski objekat iz evidencije kategorisanih objekata i evidentira ga kao nekategorisan objekat u Registru turizma, a u sluaju iz stava 1. taka 2. evidentira promenu kategorije ugostiteljskog objekta. Evidentiranje iz stava 2. ovog lana Registrator turizma vri po slubenoj dunosti u sluajevima iz stava 1. ta. 1) i 5) ovog lana, po obavetenju ministarstva u sluajevima iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana, a na zahtev ugostitelja u sluaju iz stava 1. taka 4) ovog lana. 8. Ugostiteljske usluge u domaoj radinosti lan 72. Fiziko lice moe da prua turistima ugostiteljske usluge smetaja, pripremanja i usluivanja obroka u kui, apartmanu i sobi iji je vlasnik u objektima smetajnih kapaciteta do 30 leajeva. lan 73. Fiziko lice koje prua ugostiteljske usluge u domaoj radinosti mora da ispunjava zdravstvene uslove i redovno obavlja zdravstvene preglede u skladu sa zakonom kojim se ureuje zdravstvena zatita.

- 27 Kue, apartmani i sobe koje fizika lica iznajmljuju moraju da ispunjavaju propisane minimalne tehnike i sanitarno-higijenske uslove i da budu kategorisani. Fiziko lice moe da prua usluge pripremanja i usluivanja hrane i pia samo turistima kojima prua usluge smetaja. lan 74. Fiziko lice koje prua ugostiteljske usluge u domaoj radinosti izdaje kuu, apartman i sobu preko lokalne turistike organizacije, turistike agencije ili privrednog subjekta, na osnovu ugovora. Ugovor iz stava 1. ovog lana fiziko lice dostavlja, radi evidentiranja, nadlenom organu jedinice lokalne samouprave. Nadleni organ jedinice lokalne samouprave vodi evidenciju kategorisanih kua, apartmana i soba kao povereni posao i duan je da Registru turizma kvartalno dostavlja evidenciju koju vodi u pisanoj (tampanoj i elektronskoj) formi. lan 75. Fiziko lice koje prua ugostiteljske usluge u domaoj radinosti duno je da: 1) u kui, apartmanu i sobi koju izdaje turistima istakne propisanu oznaku kategorije odreenu reenjem nadlenog organa; 2) odrava prostorije i opremu i prua usluge prema propisanim standardima za kategoriju kue, apartmana i sobe, koja mu je odreena reenjem nadlenog organa; 3) vidno istakne cene usluga koje prua i iznos boravine takse i pridrava se istaknutih cena; 4) utvrdi normative hrane ako prua uslugu ishrane i pridrava se utvrenih normativa; 5) vodi evidenciju gostiju dnevno i uredno. Ministar, uz saglasnost ministra nadlenog za unutranje poslove, propisuje oblik, sadrinu i nain voenja evidencije gostiju u domaoj radinosti. 9. Ugostiteljske usluge u seoskom turistikom domainstvu lan 76. Fiziko lice koje prua ugostiteljske usluge u seoskom turistikom domainstvu moe da prua turistima ugostiteljske usluge smetaja, pripremanja i usluivanja hrane i pia u objektima smetajnih kapaciteta do 30 leajeva, a organizovanoj turistikoj grupi do 50 turista koja ne koristi usluge smetaja, samo ugostiteljske usluge pripremanja i usluivanja hrane i pia. Fiziko lice iz stava 1. ovog lana moe da prua usluge pripremanja, usluivanja hrane i pia koje je preteno sam proizveo. Fiziko lice iz stava 1. ovog lana, mora da ispunjava zdravstvene uslove i redovno obavlja zdravstvene preglede, u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita zdravlja. Objekti u kojima se pruaju ugostiteljske usluge u seoskom turistikom domainstvu moraju da ispunjavaju minimalne tehnike i sanitarno-higijenske uslove.

- 28 lan 77. Fiziko lice koje prua ugostiteljske usluge u seoskom turistikom domainstvu izdaje objekte preko lokalne turistike organizacije, turistike agencije ili privrednog subjekta, na osnovu ugovora. Ugovor iz stava 1. ovog lana fiziko lice dostavlja, radi evidentiranja, nadlenom organu jedinice lokalne samouprave. Nadleni organ jedinice lokalne samouprave vodi evidenciju seoskih turistikih domainstava kao povereni posao i duan je da Registru turizma kvartalno dostavlja evidenciju koju vodi u pisanoj formi (tampanoj i elektronskoj). lan 78. Fiziko lice koje prua ugostiteljske usluge u seoskom turistikom domainstvu duno je da: 1) vidno istakne cene usluga koje prua i iznos boravine takse i pridrava se istaknutih cena; 2) utvrdi normative hrane ako prua usluge ishrane i pridrava se utvrenih normativa; 3) vodi evidenciju gostiju dnevno i uredno. Ministar uz saglasnost ministra nadlenog za unutranje poslove propisuje oblik, sadrinu i nain voenja evidencije gostiju u seoskom turistikom domainstvu. lan 79. Ministar uz saglasnost ministra nadlenog za poslove zdravlja propisuje minimalne tehnike i sanitarno-higijenske uslove koje moraju da ispunjavaju objekti u kojima se pruaju ugostiteljske usluge u domaoj radinosti i u seoskom turistikom domainstvu.

VI. NAUTIKA DELATNOST

lan 80. Nautiku delatnost obavlja privredno drutvo, preduzetnik ili ogranak drugog domaeg ili stranog pravnog lica (u daljem tekstu: prualac nautikih usluga) koje se registruje i evidentira u skladu sa zakonom kojim se ureuje registracija privrednih subjekata i ovim zakonom. Ako je prualac nautikih usluga privredno drutvo, a delatnost obavlja u vie objekata duan je da za obavljanje poslova iz okvira delatnosti u svakom objektu obrazuje ogranak. Ako je prualac nautikih usluga preduzetnik, a delatnost obavlja u vie posebnih prostora duan je da delatnost u tim posebnim prostorima obavlja na nain i pod uslovima propisanim zakonom kojim se ureuje poloaj preduzetnika. 1. Objekti nautikog turizma lan 81. Prihvatni objekti nautikog turizma jesu nautiko sidrite, privezite, turistiko pristanite, marina i nautiko-turistiki centar.

- 29 Plovni objekti nautikog turizma jesu rekreativno plovni objekat, izletniko plovni objekat, plovni objekat za panoramsko razgledanje, turistika jahta i plovni objekat za turistiko krstarenje. 2. Usluge u nautikom turizmu lan 82. Usluge nautikog turizma jesu: prihvat; snabdevanje; uvanje; iznajmljivanje; odravanje i popravka plovnih objekata nautikog turizma; organizovanje sportskih motonautikih aktivnosti na vodi i turistikih krstarenja; pruanje drugih usluga za potrebe nautikog turizma. lan 83. Usluge nautikog turizma obavljaju se u objektima koji ispunjavaju propisane minimalne tehnike i sanitarno-higijenske uslove za obavljanje nautike delatnosti (u daljem tekstu: objekti nautikog turizma). 3. Obaveze pruaoca nautikih usluga lan 84. Prualac nautikih usluga koji obavlja nautiku delatnost duan je da: 1) na ulazu u objekat nautikog turizma vidno istakne poslovno ime i sedite, naziv i vrstu objekta nautikog turizma, kao i radno vreme i da ga se pridrava u svom poslovanju; 2) na ulazu u marinu vidno istakne oznaku kategorije marine; 3) za plovni objekat nautikog turizma koji iznajmljuje korisniku stavi na raspolaganje vaee brodsko svedoanstvo, odnosno plovidbenu dozvolu potpisanu i overenu od ovlaenog lica; 4) u objektu nautikog turizma dri reenje o registraciji u Registru privrednih subjekata i uverenje o evidenciji u Registru turizma; 5) u objektu nautikog turizma odrava prostorije i opremu i prua usluge prema propisanim standardima za vrstu objekta u kojoj obavlja delatnost i za kategoriju koja mu je odreena reenjem ministra; 6) u pisanom, govornom ili vizuelnom javnom oglaavanju tano koristi vrstu i kategoriju objekta nautikog turizma koja mu je odreena reenjem ministra; 7) da istakne cene usluga koje prua i da se pridrava istaknutih, odnosno objavljenih cena; 8) za svaku pruenu uslugu izda propisan raun. 4. Razvrstavanje marina u kategorije lan 85. Marine kao prihvatni objekti nautikog turizma razvrstavaju se u kategorije u skladu sa standardima propisanim za tu vrstu objekata. Prualac nautikih usluga duan je da pre otpoinjanja obavljanja nautike delatnosti u marini pribavi akt kojim se marina razvrstava u odgovarajuu kategoriju.

- 30 lan 86. Zahtev za razvrstavanje marine u kategoriju podnosi prualac nautikih usluga u marini ministarstvu. Razvrstavanje marine u kategoriju vri se reenjem koje donosi ministar i vai pet godina od dana dostavljanja reenja podnosiocu zahteva. Reenje iz stava 2. ovog lana konano je i dostavlja se radi evidentiranja u Registru turizma. Na promenu privrednog subjekta i kategorije marine, kao i na prestanak reenja o odreivanju kategorije, shodno se primenjuju odredbe lana 69. st. 3, 4. i 5. i lana 71. ovog zakona. lan 87. Ministar uz saglasnost ministara nadlenih za poslove vodoprivrede, infrastrukture, zdravlja, ivotne sredine i prostornog planiranja propisuje minimalne tehnike uslove za izgradnju, ureenje i opremanje nautikih objekata, kao i standarde za kategorizaciju marina.

VII. LOVNOTURISTIKA DELATNOST

lan 88. Lovnoturistiku delatnost obavlja privredno drutvo ili javno preduzee iji je osniva Republika Srbija ili autonomna pokrajina (u daljem tekstu: Prualac lovnoturistikih usluga) koje je registrovano za obavljanje delatnosti uzgoja i lova divljai. Prualac lovnoturistikih usluga se registruje i evidentira u skladu sa zakonom kojim se ureuje registracija privrednih subjekata i ovim zakonom. Ako je prualac lovnoturistikih usluga privredno drutvo, a delatnost obavlja u vie objekata duan je da za obavljanje poslova iz okvira delatnosti u svakom objektu obrazuje ogranak. 1. Objekti lovnog turizma lan 89. Objekti lovnog turizma jesu objekti za smetaj lovaca. Usluge smetaja i ishrane mogu koristiti i druga lica samo ukoliko su u pratnji lovaca, s tim to prualac lovnoturistikih usluga tim licima ne moe pruati ostale usluge lovnog turizma iz lana 90. Prema vrsti usluga koje pruaju objekti lovnog turizma mogu biti: 1) lovaka koliba; 2) lovaka kua; 3) lovaka vila. Prualac lovnoturistikih usluga duan je da pre otpoinjanja obavljanja lovnoturistike delatnosti u objektu lovnog turizma pribavi akt kojim se objekat lovnog turizma razvrstava u odgovarajuu kategoriju.

- 31 Zahtev za razvrstavanje objekta lovnog turizma u kategoriju podnosi prualac lovnoturistikih usluga ministarstvu. Razvrstavanje objekta lovnog turizma u kategoriju vri se reenjem koje donosi ministar i vai tri godine od dana dostavljanja reenja podnosiocu zahteva. Reenje iz stava 6. ovog lana konano je i dostavlja se radi evidentiranja u Registar turizma. Na promenu privrednog subjekta i kategorije objekta lovnog turizma, kao i na prestanak reenja o odreivanju kategorije, shodno se primenjuju odredbe lana 69. st. 3, 4. i 5. i lana 71. ovog zakona. 2. Usluge u lovnom turizmu lan 90. Usluge lovnog turizma jesu: prihvat i smetaj lovaca turista; organizovanje lova; pruanje drugih usluga za potrebe lovnog turizma (iznajmljivanje lovakih pasa, iznajmljivanje lovakog oruja, usluge prevoza do lovita i po lovitu, obuka lovakih pasa i dr.). Prualac lovnoturistikih usluga duan je da usluge prua u skladu sa ovim zakonom i propisima kojima se ureuje lovstvo i zatita ivotne sredine. lan 91. Usluge lovnog turizma obavljaju se u lovitima i objektima lovnog turizma koji ispunjavaju uslove propisane zakonom. 3. Obaveze pruanja lovnoturistikih usluga lan 92. Prualac lovnoturistikih usluga koji obavlja lovnoturistiku delatnost duan je da: 1) na ulazu u objekat lovnog turizma vidno istakne poslovno ime i sedite, naziv i vrstu objekta lovnog turizma, kao i radno vreme i da ga se pridrava u svom poslovanju; 2) u objektu lovnog turizma dri reenje o registraciji u Registru privrednih subjekata i uverenje o evidenciji u Registru turizma; 3) u objektu lovnog turizma vidno istakne pravila, odnosno uslove i nain korienja lovita i drugih usluga lovnog turizma; 4) u objektu lovnog turizma odrava prostorije i opremu i prua usluge prema propisanim standardima za vrstu objekta u kojoj obavlja delatnost i za kategoriju koja mu je odreena reenjem ministra; 5) u pisanom, govornom ili vizuelnom javnom oglaavanju tano koristi vrstu i kategoriju objekta lovnog turizma koja mu je odreena reenjem ministra; 6) da istakne cene usluga koje prua i da se pridrava istaknutih, odnosno objavljenih cena; 7) za svaku pruenu uslugu izda propisan raun.

- 32 lan 93. Ministar, uz saglasnost ministara nadlenih za poslove lovstva, unutranjih poslova, infrastrukture, ivotne sredine i prostornog planiranja, propisuje minimalne tehnike uslove za izgradnju, ureenje i opremanje lovnoturistikih objekata, kao i standarde, uslove i nain pruanja i korienja usluga lovnog turizma.

VIII. USLUGE U TURIZMU

1. Usluge turistikih profesija 1.1. Usluge turistikog vodia, turistikog pratioca, turistikog animatora i lokalnog turistikog vodia lan 94. Turistiki vodi, turistiki pratilac i turistiki animator, pri pruanju usluga moraju da imaju kod sebe odgovarajuu legitimaciju i da nose propisanu oznaku. Turistiki vodi i turistiki pratilac mora da: 1) 2) 3) 4) 5) ima dravljanstvo Republike Srbije; zna srpski jezik; ima prebivalite na teritoriji Republike Srbije; ima srednje obrazovanje u etvorogodinjem trajanju; poznaje jedan strani jezik;

6) ima poloen struni ispit za turistikog vodia odnosno turistikog pratioca u skladu sa ovim zakonom. Lice koje ima poloen struni ispit za turistikog vodia moe da obavlja i poslove turistikog pratioca. Lica iz stava 2. ovog lana polau struni ispit pred komisijom koju obrazuju ministar od strunjaka iz oblasti predvienih programom iz lana 97. ovog zakona. Trokove polaganja ispita snosi lice koje polae struni ispit. Visinu trokova polaganja strunog ispita utvruje ministar. Ministarstvo izdaje uverenje o poloenom strunom ispitu za turistikog vodia, odnosno za turistikog pratioca, kao i legitimaciju i oznaku. Uverenje iz stava 7. ovog lana dostavlja se Registru turizma radi evidentiranja. Turistiki animator mora da: 1) 2) 3) ima najmanje srednje obrazovanje u etvorogodinjem trajanju; zna srpski jezik; poznaje jedan strani jezik. lan 95. Usluge turistikog vodia, turistikog pratioca, turistikog animatora i lokalnog turistikog vodia na teritoriji Republike Srbije moe da prua samo lice koje ispunjava uslove iz lana 94. st. 2. i 9. i lana 98. stav 1. ovog zakona.

- 33 Turistika agencija je duna da za pruanje usluga turistikog vodia, turistikog pratioca, turistikog animatora ili lokalnog turistikog vodia, angauje lice koje ispunjava uslove iz lana 94. st. 2. i 9. i lana 98. stav 1. ovog zakona. lan 96. Ne smatra se turistikim vodiem struno lice koje pokazuje, objanjava ili daje informacije unutar poslovnog prostora u kome radi (muzej, galerija, nacionalni park, vodi u lovu i ribolovu), ni turistikim pratiocem pratilac turistike grupe na turistikom putovanju organizovanom od stranog organizatora putovanja koje je zapoeto i zavrava se u stranoj dravi. lan 97. Ministar propisuje program i nain polaganja strunog ispita za turistikog vodia i turistikog pratioca, kao i oblik i sadrinu legitimacije i oznake turistikog vodia, turistikog pratioca i turistikog animatora. lan 98. Usluge lokalnog turistikog vodia moe da prua lice koje ispunjava uslove iz lana 94. stav 2. ovog zakona i koje ima poloen struni ispit za lokalnog turistikog vodia. Nadleni organ jedinice lokalne samouprave, na predlog turistike organizacije optine, odnosno grada, a po prethodno pribavljenom miljenju ministarstva, propisuje program i nain polaganja strunog ispita za lokalnog turistikog vodia. Trokove polaganja ispita za lokalnog turistikog vodia snosi lice koje polae struni ispit. Nadleni organ jedinice lokalne samouprave vodi evidenciju lokalnih turistikih vodia, kao povereni posao i duan je da Registru turizma radi evidentiranja dostavi evidenciju koju vodi u pisanoj formi (tampanoj ili elektronskoj) zakljuno sa 31. decembrom tekue godine do 15. januara naredne godine. lan 99. Lokalni turistiki vodi pri obavljanju poslova vodia mora da ima kod sebe legitimaciju lokalnog turistikog vodia i da nosi propisanu oznaku lokalnog turistikog vodia. Nadleni organ jedinice lokalne samouprave propisuje oblik i sadrinu legitimacije i oznake lokalnog turistikog vodia i utvruje visinu trokova polaganja ispita. 2. Specifine avanturistike i sportsko-rekreativne usluge u turizmu lan 100. Specifine avanturistike i sportsko-rekreativne usluge u turizmu (skijanje, ronjenje, jedrenje, jahanje, gorsko-planinsko voenje, rafting, splavarenje, vonja kanuom i drugim slinim plovilima, skakanje padobranom, paraglajding, skakanje sa uetom i slino) pruaju struno osposobljena lica (treneri, instruktori, uitelji i slino) pod uslovima propisanim zakonom.

- 34 Pre zapoinjanja pruanja usluga iz stava 1. ovoga lana, prualac usluge duan je da istakne obavetenje u pisanoj formi (tampanoj ili elektronskoj), kao i da usmeno upozori korisnika usluge sa vrstama rizika izvoenja usluge. Za pruanje usluga iz stava 1. ovoga lana, prualac usluge duan je da osigura korisnika usluge od posledica nesrenog sluaja. Licima mlaim od 18 godina usluge iz stava 1. ovoga lana mogu da se pruaju samo uz pisanu saglasnost roditelja, odnosno staraoca. Prualac usluge iz stava 1. ovoga lana moe da odbije da prui uslugu licu mlaem od 18 godina bez obzira na saglasnost roditelja, odnosno staraoca. Ministar, uz saglasnost ministara nadlenih za poslove prosvete, obrazovanja, sporta, unutranjih poslova, zdravlja i infrastrukture, propisuje tehnike uslove, sredstva kojima se pruaju te usluge, kao i program i nain strunog osposobljavanja lica koja pruaju usluge iz stava 1. ovoga lana, ukoliko nisu regulisani drugim propisom. 3. Usluge iznajmljivanja vozila lan 101. Uslugama iznajmljivanja vozila (rent-a-car) smatra se iznajmljivanje putnikih automobila bez vozaa. Posebna vrsta iznajmljivanja vozila je iznajmljivanje putnikih automobila sa uslugama vozaa (limo service). Voza iz stava 2. ovog lana mora imati najmanje pet godina vozakog iskustva i poloen odgovarajui struni ispit. Usluge iz st. 1. i 2. ovog lana moe da prua privredno drutvo, preduzetnik ili ogranak drugog domaeg ili stranog pravnog lica, koje se registruje i evidentira u skladu sa zakonom kojim se ureuje registracija privrednih subjekata i ovim zakonom. Ako je prualac usluga iznajmljivanja vozila iz st. 1 i 2. ovog lana privredno drutvo, a delatnost obavlja u vie objekata duan je da za svaki objekat obrazuje ogranak. Ako je prualac usluga iznajmljivanja vozila preduzetnik, a delatnost obavlja u vie posebnih prostora duan je da delatnost u tim posebnim prostorima obavlja na nain i pod uslovima propisanim zakonom kojim se ureuje poloaj preduzetnika. lan 102. Vozila koja su predmet iznajmljivanja ne mogu da budu starija od pet godina i moraju da ispunjavaju uslove utvrene propisima o bezbednosti saobraaja na putevima. Prualac usluga iznajmljivanja vozila iz lana 101. stav 4. ovog zakona mora da ima najmanje tri registrovana motorna vozila, obezbeeno servisiranje i parking prostor za sva vozila.

- 35 -

IX. TAKSA, NAKNADA I PENALI U TURIZMU

1. Boravina taksa lan 103. Boravinu taksu plaa lice za svaki dan boravka u ugostiteljskom objektu za smetaj, izvan svog prebivalita. lan 104. Visinu boravine takse utvruje jedinica lokalne samouprave u zavisnosti od kategorije turistikog mesta ili u razliitoj visini po delovima optine odnosno grada u zavisnosti od izgraenosti komunalne, saobraajne i turistike infrastrukture. Vlada za svaku kategoriju turistikog mesta posebno utvruje najvii i najnii iznos boravine takse. Ako se turistiki objekat za smetaj ne nalazi na teritoriji turistikog mesta, jedinica lokalne samouprave utvrdie visinu boravine takse za najniu kategoriju turistikog mesta. lan 105. Boravinu taksu ne plaaju: 1) deca do sedam godina starosti; 2) lica upuena na banjsko i klimatsko leenje, odnosno specijalizovanu rehabilitaciju od strane nadlene lekarske komisije; 3) osobe sa invaliditetom sa telesnim oteenjem od najmanje 70%, vojni invalidi od prve do pete grupe, civilni invalidi rata od prve do pete grupe, slepa lica, lica obolela od distrofije i srodnih miinih i neuromiinih oboljenja, paraplegije i kvadriplegije, cerebralne i deje paralize i multipleks skleroze, osobe ometene u razvoju, kao i pratilac navedenih osoba; 4) uenici i studenti koji organizovano borave u ugostiteljskom objektu za smetaj radi izvoenja sportsko-rekreativnih i drugih aktivnosti po programu ministarstva nadlenog za poslove prosvete, studenti koji organizovano borave u ugostiteljskom objektu za smetaj radi izvoenja obavezne nastave u skladu sa nastavnim planom obrazovne ustanove, kao i uesnici republikih i regionalnih takmienja u znanju i vetinama; 5) strani dravljani koji su po meunarodnim konvencijama i sporazumima osloboeni plaanja takse; 6) lica koja neprekidno borave u objektu za smetaj due od 30 dana. Boravinu taksu umanjenu za 50% plaaju lica od sedam do 15 godina starosti. Lica iz stava 1. ovog lana ne plaaju boravinu taksu ako podnesu dokaz da su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog lana (lanska karta, potvrda kole, odnosno obrazovne ustanove, uput lekarske komisije i drugo). Jedinica lokalne samouprave moe svojom odlukom da proiri krug lica iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana.

- 36 lan 106. Naplatu boravine takse vre privredni subjekti koji pruaju uslugu smetaja, kao i subjekti iz lana 74. stav 1. i lana 77. stav 1. ovog zakona preko kojih se prua usluga smetaja (u daljem tekstu: davalac smetaja). Davalac smetaja naplauje boravinu taksu istovremeno sa naplatom usluge smetaja. Ako davalac smetaja ne naplati boravinu taksu, duan je da na svoj teret uplati iznos nenaplaene boravine takse. lan 107. Davalac smetaja duan je da u raunu za uslugu smetaja posebno iskae iznos boravine takse, kao i da navede osnov oslobaanja od plaanja ili umanjenja iznosa boravine takse, u skladu sa lanom 105. ovog zakona. lan 108. Sredstva od naplaene boravine takse davalac smetaja uplauje u roku od pet dana po isteku svakih 15 dana u mesecu. lan 109. Sredstva od naplaene boravine takse prihod su budeta jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji su pruene usluge smetaja i koriste se za obezbeivanje informativno-propagandnog materijala kojim se promoviu turistike vrednosti i kulturno naslee, obezbeivanje turistike signalizacije i rad turistikoinformativnih centara. 2. Turistika naknada lan 110. Turistika naknada je novani iznos koji se plaa za korienje pogodnosti u obavljanju delatnosti na podruju turistikog mesta. lan 111. Jedinica lokalne samouprave na ijoj teritoriji se nalazi turistiko mesto koje je razvrstano u kategoriju propisuje obavezu plaanja turistike naknade uz saglasnost ministarstva. Obveznici plaanja naknade iz stava 1. ovog lana su privredni subjekti koji obavljaju delatnost turistikih agencija, ugostiteljsku delatnost, nautiku delatnost, pruaju usluge u turizmu ili obavljaju drugu delatnost neposredno povezanu sa turizmom. Obveznici plaanja turistike naknade su i fizika lica koja turistima izdaju kue, stanove, apartmane i sobe, kao i vlasnici kua za odmor, u sluajevima kada svoje kue izdaju treim licima. Obaveza iz stava 1. ovog lana odnosi se na lica koja na teritoriji turistikog mesta imaju sedite, ogranak, izdvojeni poseban prostor ili nepokretnost iz stava 3. ovog lana. Ministar propisuje vrste delatnosti iz stava 2. ovog lana, razvrstava ih u grupe po stepenu povezanosti, utvruje nain plaanja turistike naknade i uslove za oslobaanje od obaveze plaanja.

- 37 lan 112. Turistika naknada utvruje se posebno za pravna lica, preduzetnike i fizika lica, prema kategoriji turistikog mesta, a u zavisnosti od vrste delatnosti u koju je svrstan obveznik. Jedinica lokalne samouprave moe da utvrdi turistiku naknadu u razliitoj visini po delovima turistikog mesta, odnosno zonama u kojima se nalazi sedite, ogranak, izdvojeni poseban prostor ili objekat obveznika u zavisnosti od izgraenosti komunalne, saobraajne i turistike infrastrukture. Vlada, na predlog ministarstva, za svaku kategoriju turistikog mesta, utvruje najvii i najnii iznos turistike naknade. lan 113. Sredstva ostvarena od turistike naknade u visini od 80% prihod su budeta jedinice lokalne samouprave na ijoj teritoriji su naplaena, a sredstva u visini od 20% prihod su budeta Republike Srbije. Sredstva ostvarena od turistike naknade za korienje pogodnosti turistikog mesta u okviru zatienog prirodnog ili kulturnog dobra od izuzetnog znaaja, kao i kulturnog dobra od velikog znaaja za Republiku Srbiju, u visini od 40% prihod su privrednog subjekta odnosno organizacije koja upravlja zatienim prirodnim ili kulturnim dobrom, sredstva u visini od 40% prihod su jedinice lokalne samouprave, a sredstva u visini od 20% prihod su budeta Republike Srbije. Turistika naknada se ne naplauje u okviru zatienog prirodnog ili kulturnog dobra, ako privredni subjekat odnosno organizacija koja upravlja zatienim prirodnim ili kulturnim dobrom naplauje naknadu za korienje zatienog prirodnog odnosno kulturnog dobra. Subjekat iz lana 111. stav 2. ovog zakona nije obveznik turistike naknade ukoliko plaa naknadu za korienje zatienog prirodnog, odnosno kulturnog dobra u skladu sa propisima kojima se ureuje zatita prirodnih, odnosno kulturnih dobara. Jedinica lokalne samouprave sredstva iz st. 1. i 2. ovog lana koristi za odravanje postojee i izgradnju nove turistike infrastrukture, ouvanje ivotne sredine, izgradnju sportsko-rekreativnih i drugih prateih sadraja javnog karaktera u turistikim mestima. 3. Penali za korienje prioritetne turistike destinacije lan 114. Vlada na predlog ministarstva posebnim aktom utvruje prioritetnu turistiku destinaciju, zone, lokacije i kategorije objekata u mestima za odmor i turistikim mestima u prioritetnim turistikim destinacijama. Privredna drutva, preduzetnici, vlasnici i korisnici ugostiteljskog objekta za smetaj i objekta nautikog turizma neodgovarajue namene i kategorije iz stava 1. ovog lana u prioritetnim turistikim destinacijama duni su da obezbede kategoriju i namenu objekata u skladu sa aktom Vlade iz stava 1. ovog lana u roku od dve godine od dana stupanja na snagu akta. Ako lice iz stava 2. ovog lana ne postupi na nain i u roku iz stava 2. ovoga lana, ministar donosi reenje kojim za to lice utvruje obavezu plaanja penala na godinjem nivou u visini od 2.000.000 evra u dinarskoj protivrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan naplate. Reenje iz stava 3. ovog lana konano je.

- 38 lan 115. Akt iz lana 114. stav 1. naroito sadri popis turistikih lokacija, kao i nain procene usaglaenosti kategorisanih ugostiteljskih objekata za smetaj i objekata nautikog turizma. Sredstva ostvarena od penala su prihod budeta Republike Srbije. lan 116. U pogledu naina utvrivanja boravine takse, turistike naknade i penala za prioritetne turistike destinacije, obraunavanja, zastarelosti, naplate, rokova za plaanje, obrauna kamate i ostalog to nije posebno propisano ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje poreski postupak i poreska administracija, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.

X. REGISTAR TURIZMA
lan 117. Registar turizma vodi Agencija za privredne registre. U Registru turizma registruju se: 1) 2) turistike agencije-organizatori putovanja; turistike agencije-posrednici.

U Registru turizma evidentiraju se: 1) turistika mesta; 2) ugostitelji; 3) kategorisani i nekategorisani ugostiteljski objekti; 4) pruaoci nautikih usluga; 5) kategorisani i nekategorisani objekti nautikog turizma; 6) pruaoci lovnoturistikih usluga; 7) kategorisani i nekategorisani objekti lovnog turizma; 8) turistiki vodii; 9) lokalni turistiki vodii; 10) turistiki pratioci; 11) privredni subjekti koji pruaju usluge iznajmljivanja vozila (rent-a-car) i usluge iznajmljivanja vozila sa uslugama vozaa (limo service); 12) lica koja pruaju usluge u domaoj radinosti; 13) lica koja pruaju usluge u seoskim turistikim domainstvima. Ministar blie propisuje sadrinu Registra turizma. Na uslove i postupak imenovanja Registratora turizma koji vodi Registar turizma, na njegovu odgovornost za voenje Registra turizma, kao i na postupak evidentiranja u Registru turizma, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje postupak registracije privrednih subjekata. Vlada propisuje vrstu i visinu naknada za registraciju, evidenciju i druge usluge koje prua Registar turizma.

- 39 Konana reenja koja donose organi na osnovu ovlaenja iz ovog zakona, osim konanog reenja iz lana 114. stav 3. ovog zakona, registruju se odnosno evidentiraju u Registru turizma na nain predvien ovim zakonom i drugim propisima donetim na osnovu ovog zakona. Ako ovim zakonom ili drugim propisima koji su doneti na osnovu ovog zakona nije ureen postupak registracije, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje registracija privrednih subjekata i odredbe zakona kojim se ureuje opti upravni postupak.

XI. NADZOR
lan 118. Nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vri ministarstvo. Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona vri ministarstvo preko turistikih inspektora. Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona u delu ispunjenosti sanitarnohigijenskih i zdravstvenih uslova u objektima u kojima se obavlja ugostiteljska delatnost, kao i u objektima, odnosno prostorijama u kojima se pruaju ugostiteljske usluge smetaja i ishrane u domaoj radinosti i seoskim turistikim domainstvima vri ministarstvo nadleno za poslove zdravlja preko sanitarnih inspektora. Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona u delu kojim se ureuje zatita ivotne sredine vri ministarstvo nadleno za poslove zatite ivotne sredine preko inspektora za zatitu ivotne sredine. Inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona u delu kojim se ureuje nautika delatnost i delatnost iznajmljivanja vozila vri ministarstvo nadleno za poslove infrastrukture preko saobraajnih inspektora. lan 119. Turistiki inspektor prilikom vrenja nadzora ima slubenu legitimaciju, znaku i odgovarajuu vrstu odee, obue i opreme. Ministar propisuje obrazac slubene legitimacije, izgled odgovarajuu vrstu odee, obue i opreme koju nosi turistiki inspektor. 1. Prava i dunosti turistikog inspektora lan 120. U vrenju inspekcijskog nadzora turistiki inspektor ima pravo i dunost da: 1) proverava da li su ispunjeni propisani uslovi za obavljanje delatnosti i pruanje usluga ureenih ovim zakonom; 2) vri proveru pruanja usluga u objektima u pogledu pridravanja propisanih standarda za odobrenu kategoriju; 3) utvruje identitet zaposlenih kod privrednih drutava, preduzetnika ili ogranka drugog domaeg ili stranog pravnog lica, kao i fizikih lica koja obavljaju delatnost i pruaju usluge ureene ovim zakonom; 4) pregleda prostorije u kojima se obavlja delatnost i pruaju usluge, ugovore, evidencije, isprave i drugu dokumentaciju potrebnu za utvrivanje zakonitosti poslovanja privrednih drutava, preduzetnika ili ogranka drugog domaeg znake i

- 40 ili stranog pravnog lica, kao i fizikih lica koja obavljaju delatnost i pruaju usluge ureene ovim zakonom; 5) zakona. vri proveru naplate i uplate boravine takse iz lana 103. i 105. ovog 2. Ovlaenja turistikog inspektora lan 121. Turistiki inspektor je ovlaen da: 1) privremeno zabrani obavljanje delatnosti pravnom i fizikom licu koje obavlja delatnost turistikih agencija, ugostiteljsku delatnost, nautiku delatnost ili lovnoturistiku delatnost i koje prua usluge a nije registrovano u Registru privrednih subjekata odnosno nije registrovano ili evidentirano u Registru turizma; 2) privremeno zabrani obavljanje poslova iz lana 43. ovog zakona turistikoj agenciji koja obavlja poslove bez licence ili koja prestane da ispunjava uslove na osnovu kojih je izdata licenca; 3) privremeno zabrani obavljanje delatnosti turistikih agencija, ugostiteljske delatnosti, nautike delatnosti ili lovnoturistike delatnosti ukoliko objekat, prostorija i prostor ne ispunjavaju propisane minimalne tehnike i druge zakonom propisane uslove za obavljanje tih delatnosti; 4) privremeno zabrani rad ugostitelju u ugostiteljskom objektu koji se razvrstava u kategoriju, pruaocu nautikih usluga u marini, kao i pruaocu lovnoturistikih usluga u objektu lovnog turizma koji posluju bez odreene kategorije; 5) privremeno zabrani rad ugostitelju u ugostiteljskom objektu koji se razvrstava u kategoriju, pruaocu nautikih usluga u marini ili pruaocu lovnoturistikih usluga ako ugostiteljski objekat, marina, odnosno objekat lovnog turizma koji se razvrstava u kategoriju i usluge koje se u njima pruaju odstupaju od propisanih standarda za tu kategoriju, a ugostitelj, prualac nautikih usluga, odnosno prualac lovnoturistikih usluga nije podneo zahtev za razvrstavanje u niu kategoriju; 6) privremeno zabrani rad turistikoj agenciji i ugostitelju koji nemaju zaposlena struna lica koja ispunjavaju uslove iz l. 50. i 70. ovog zakona; 7) privremeno zabrani fizikom licu pruanje ugostiteljskih usluga u domaoj radinosti ako kue, apartmani i sobe, nisu kategorisani u skladu sa odredbama ovog zakona i fizikom licu pruanje ugostiteljskih usluga u seoskom turistikom domainstvu ako objekti u kojima se pruaju te usluge ne ispunjavaju minimalne tehnike uslove, kao i da zabrani pruanje ugostiteljskih usluga ovim fizikim licima ako ne poseduju ugovor iz lana 74. stav 1. i lana 77. stav 1. ovog zakona; 8) privremeno zabrani obavljanje delatnosti pravnom licu, privrednom drutavu, preduzetniku ili ogranku drugog domaeg ili stranog pravnog lica odnosno fizikom licu u sluajevima kada se turistikom inspektoru onemogui vrenje poslova nadzora; 9) obavesti nadleni inspekcijski organ u sluaju da davalac smetaja nije izvrio obavezu na nain iz l. 106. i 108. ovog zakona; 10) naloi da se vrati iznos koji je vie naplaen u odnosu na istaknute, odnosno ugovorene cene; 11) izrekne novanu kaznu na licu mesta;

- 41 12) podnese prijavu nadlenom organu za uinjeno krivino delo ili privredni prestup, odnosno podnese zahtev za pokretanje prekrajnog postupka; 13) podnese predlog za oduzimanje licence. Turistiki inspektor donosi reenje o privremenoj zabrani obavljanja delatnosti i poslova do ispunjenja zakonom propisanih uslova. lan 122. Ako u vrenju inspekcijskog nadzora turistiki inspektor utvrdi da propis nije primenjen ili je nepravilno primenjen, duan je da donese reenje kojim nalae otklanjanje utvrenih nepravilnosti i odredi rok za njihovo otklanjanje. Turistiki inspektor je duan da donese reenje o privremenoj zabrani obavljanja delatnosti i pruanju usluga, odnosno rada u objektu, ako se utvrene nepravilnosti u ostavljenom roku ne otklone. 3. Nadlenost za reavanje po albi lan 123. Protiv reenja turistikog inspektora moe se izjaviti alba ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja. alba ne odlae izvrenje reenja.

XII. KAZNENE ODREDBE

lan 124. Novanom kaznom od 120.000 do 800.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice ako: 1) 2) 2); 3) nudi i prodaje turistika putovanja organizatora putovanja sa kojim nema zakljuen posredniki ugovor o putovanju (lan 58. stav 2); 4) obavlja ugostiteljsku delatnost u hotelu, motelu, turistikom naselju, kampu, pansionu, nautiku delatnost u marini ili lovnoturistiku delatnost u objektima lovnog turizma, a da mu nije nadleni organ odredio kategoriju ili ove delatnosti obavlja u kategoriji koja mu nije odreena reenjem nadlenog organa (lan 69. st. 1. i 3, lan 85. stav 2, lan 86. stav 4. i lan 89.); Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u pravnom licu novanom kaznom od 15.000 do 30.000 dinara. Za prekraj iz stava 1. ta. 1), 3) i 4) ovog lana kaznie se preduzetnik novanom kaznom od 60.000 do 300.000 dinara. lan 125. Novanom kaznom od 60.000 do 450.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice ako: 1) nije obrazovalo ogranak (lan 42. stav 2, lan 59. stav 2, lan 80. stav 2, lan 95. stav 5. i lan 88. stav 3.); obavlja poslove turistike agencije bez licence (lan 51. stav 1); ako polisu osiguranja nema za sve vreme vaenja licence (lan 53. stav

- 42 2) izdvojeno obraunava ili naplauje pojedinane usluge jednog istog turistikog putovanja (lan 44. stav 2); 3) ne evidentira na propisan nain ugovore zakljuene sa treim licima kojima je povereno izvrenje usluga iz programa putovanja i drugu prateu dokumentaciju (lan 45. stav 1. taka 3); 4) taka 4); ne vodi dnevno evidenciju prodatih turistikih putovanja (lan 45. stav 1.

5) obavlja delatnost turistikih agencija, ugostiteljsku ili nautiku delatnost u objektima i prostorijama koje ne ispunjavaju uslove za obavljanje tih delatnosti (lan 49. stav 1, lan 64. stav 1, lan 65. stav 1. i lan 83); 6) obavlja delatnost turistikih agencija, odnosno poslove organizovanja turistikih putovanja ili ugostiteljsku delatnost u objektima koji se kategoriu, a nema zaposlena lica koja ispunjavaju uslove iz l. 50. i 70; 7) ne utvrdi opte uslove putovanja i program putovanja u pisanoj formi (tampanoj ili elektronskoj) u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se ureuju obligacioni odnosi (lan 56. st. 1. i 3); 8) ne urui putniku neposredno ili elektronskim putem opte uslove putovanja i program putovanja istovremeno sa izdavanjem potvrde o putovanju (lan 56. stav 6); 9) se ne pridrava utvrenih optih uslova putovanja i programa putovanja (lan 56. stav 2) osim ako je u dogovoru sa putnikom realno ponudilo ili vratilo realnu razliku izmeu ugovorene cene putovanja i cene stvarno pruenih usluga obuhvaenih programom putovanja (lan 57. stav 2); 10) 1); 11) ne vrati sredstva iz lana 57. st.1. i 2. u roku odreenom optim uslovima putovanja odnosno programom putovanja (lan 57. stav 3); 12) u programu putovanja i potvrdi o putovanju ne naznai svojstvo u kome nastupa, ne naznai broj licence organizatora putovanja ili putniku ne urui neposredno ili elektronskim putem istovremeno sa izdavanjem potvrde o putovanju program i opte uslove putovanja organizatora putovanja (lan 58. stav 1); 13) u ugostiteljskom objektu, objektu nautikog turizma ne odrava prostorije i opremu i ne prua usluge prema propisanim standardima za vrstu i kategoriju objekta u kome obavlja delatnost (lan 62. stav 1. taka 4), lan 84. stav 1. taka 5) i lan 92. stav 1. taka 4); 14) u roku za koji je doneto reenje odstupi od standarda na osnovu koga su hotel, motel, turistiko naselje, kamp, pansion, marina i objekti lovnog turizma razvrstani u kategoriju, a nije podnelo zahtev za razvrstavanje objekta u niu kategoriju (lan 69. stav 3, lan 86. stav 4. i lan 89.); 15) prilikom pruanja usluge iznajmljivanja vozila, koristi vozila koja ne ispunjavaju propisane uslove (lan 102. stav 1); 16) ne postupi po reenju turistikog inspektora (l. 121. i 122.). Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u pravnom licu novanom kaznom od 10.000 do 25.000 dinara. Za prekraj iz stava 1. ta. 2) do 6) i ta. 12) do 16) ovog lana kaznie se preduzetnik novanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara. putniku ne vrati uplaena sredstava za otkazano putovanje (lan 57. stav

- 43 lan 126. Novanom kaznom od 30.000 do 250.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice ako: 1) nije registrovano odnosno evidentirano u skladu sa zakonom kojim se ureuje registracija privrednih subjekata i ovim zakonom. (lan 42. stav 1, lan 59. stav 1, lan 80. stav 1, lan 88. stav 2. i lan 101. stav 4); 2) u svim poslovima ne postupa sa panjom dobrog privrednika (lan 45. stav 1. taka 1); 3) postupa suprotno lanu 46; 4) utvreni opti uslovi putovanja i program putovanja ne sadre sve propisane elemente (lan 56. st. 4. i 5); 5) ne nudi i ne prodaje turistika putovanja pod istim uslovima kao organizator putovanja. (lan 58. stav 3); 6) u pisanom, govornom ili vizuelnom javnom oglaavanju ne koristi tano vrstu i kategoriju objekta koja mu je odreena aktom nadlenog organa (lan 62. stav 1. taka 5), lan 84. stav 1. taka 6) i lan 92. stav 1. taka 5); 7) ne utvrdi normative hrane i pia koje usluuje i na zahtev korisnika usluga ne omogui uvid u te normative, kao i ako usluge ne prua u odgovarajuoj koliini i kvalitetu prema tim normativima (lan 62. stav 1. taka 9); 8) u ugostiteljskom objektu za smetaj ne vodi evidenciju gostiju ili je ne vodi dnevno i uredno (lan 62. stav 1. taka 10); 9) 2. i 4; 10) za pruanje usluga turistikih vodia, turistikog pratioca, turistikog animatora i lokalnog turistikog vodia ne angauje lice koje ispunjava uslove (lan 95. stav 2); 11) 12) postupa suprotno lanu 100. st. 1. do 4; ne ispunjava uslove iz lana 102. stav 2; prua ugostiteljske usluge suprotno lanu 64. st. 2, 3, 4. i 6. i lanu 65. st.

13) davalac smetaja ne naplati boravinu taksu istovremeno sa uslugom smetaja (lan 106. stav 2); 14) davalac smetaja u raunu za uslugu smetaja ne iskae posebno iznos boravine takse i ne navede osnov oslobaanja ili umanjenja iznosa boravine takse (lan 107); 15) davalac smetaja ne uplati sredstva boravine takse nadlenom organu u propisanom roku (lan 108). Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u pravnom licu novanom kaznom od 2.000 do 5.000 dinara. Za prekraj iz stava 1. ta. 1) i 2) i ta. 5) do 15) ovog lana kaznie se preduzetnik novanom kaznom od 15.000 do 80.000 dinara. lan 127. Novanom kaznom od 15.000 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj pravno lice ako: 1) na ulazu u sedite turistike agencije ne istakne vidno poslovno ime i sedite, a na ulazu u ogranak odnosno izdvojenog posebnog prostora poslovno ime,

- 44 sedite i naziv ili oznaku ogranka odnosno izdvojenog poslovnog prostora, kao i radno vreme i ne pridrava ga se u svom poslovanju (lan 45. stav 1. taka 5); 2) na ulazu u ugostiteljski objekat, objekat nautikog turizma, odnosno objekat lovnog turizma ne istakne vidno poslovno ime i sedite ugostitelja odnosno pruaoca nautikih usluga, naziv, vrstu ugostiteljskog objekta odnosno nautikog objekta kao i radno vreme i ne pridrava ga se u svom poslovanju (lan 62. stav 1. taka 1), lan 84. stav 1. taka 1) i lan 92. stav 1. taka 1); 3) ne dri reenje o registraciji u Registru privrednih subjekata i u Registru turizma, odnosno uverenje o evidenciji u Registru turizma u seditu, ogranku, izdvojenom posebnom prostoru, ugostiteljskom objektu, nautikom objektu, objektu lovnog turizma, na mestu na kome povremeno prua ugostiteljske usluge van ugostiteljskog objekta i u pokretnom objektu (lan 45. stav 1. taka 6), lan 62. stav 1. taka 3), lan 64. st. 5. i 7, lan 65. st. 5. i 6, lan 84. stav 1. taka 4) i lan 92. stav 1. taka 2); 4) ne objavi uslove, sadraj i cenu svake pojedinane usluge koju prua i ne pridrava se tih uslova, sadraja i cena (lan 45. stav 1. taka 7); 5) ne izda potvrdu o putovanju, raun, kartu ili drugi dokument sa brojem kojom se potvruje prijem uplate (lan 45. stav 1. taka 8); 6) na ulazu u ugostiteljski objekat, objekat nautikog turizma i objekat lovnog turizma ne istakne vidno oznaku kategorije odnosno posebnog standarda utvrenog reenjem nadlenog organa (lan 62. stav 1. taka 2), lan 84. stav 1. taka 2) i lan 92. stav 1. taka 3); 7) postupa suprotno lanu 62. stav 1. taka 6); 8) se ne pridrava istaknutih, odnosno objavljenih cena (lan 62. stav 1. taka 7), lan 84. stav 1. taka 7) i lan 92. stav 1. taka 6); 9) za svaku pruenu uslugu ne izda propisan raun (lan 62. stav 1. taka 8), lan 84. stav 1. taka 8) i lan 92. stav 1. taka 7); 10) ne utvrdi kuni red u svim objektima za smetaj i ne istakne ga na recepciji, a izvode iz kunog reda ne istakne u svim smetajnim jedinicama (lan 62. stav 1. taka 11); 11) ne prijavi period poslovanja Registru turizma (lan 63. stav 3); 12) ne stavi na raspolaganje korisniku vaee brodsko svedoanstvo, odnosno plovidbenu dozvolu potpisanu i overenu od ovlaenog lica (lan 84. stav 1. taka 3); 13) ne angauje najmanje jednog turistikog pratioca ili turistikog vodia (lan 45. stav 1. taka 2); 14) prua usluge smetaja i ishrane suprotno lanu 89. st. 1. i 2. Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u pravnom licu novanom kaznom od 1.000 do 3.000 dinara. Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se preduzetnik novanom kaznom od 8.000 do 30.000 dinara. lan 128. Novanom kaznom od 8.000 do 80.000 dinara kaznie se za prekraj fiziko lice ako: 1) izdaje kue, apartmane i sobe koje nisu kategorisane ili koje ne ispunjavaju propisane sanitarno-higijenske uslove (lan 73. st. 1. i 2);

- 45 2) stav 3; 3) ne izdaje kue, apartmane i sobe na osnovu ugovora i ne dostavi ugovor nadlenom organu (lan 74. st. 1. i 2); 4) postupi suprotno lanu 75. stav 1. ta. 1) do 5); 5) ne prua usluge smetaja i ishrane u seoskom turistikom domainstvu na propisan nain (lan 76, lan 77. st. 1. i 2. i lan 78. stav 1. ta. 1) do 3); 6) prua usluge turistikog vodia, turustikog pratioca, lokalnog turistikog vodia, odnosno turistikog animatora, a ne ispunjava propisane uslove (lan 94. st. 2. i 9, lan 95. stav 1. i lan 98. stav 1); 7) ne postupi po reenju turistikog inspektora (l.121. i 122). lan 129. Novanom kaznom od 2.000 do 5.000 dinara kaznie se za prekraj fiziko lice: 1) turistiki vodi, turistiki pratilac, turistiki animator, odnosno lokalni turistiki vodi, koji nema kod sebe odgovarajuu legitimaciju i ne nosi propisanu oznaku (lan 94. stav 1. i lan 99. stav 1). prua usluge pripremanja i usluivanja hrane i pia suprotno lanu 73.

XIII. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 130. Danom stupanja na snagu ovog zakona Turistika organizacija Srbije nastavlja sa radom u skladu sa odredbama ovog zakona. lan 131. Nadleni organ jedinice lokalne samouprave utvrdie visinu boravine takse iz lana 104. stav 1. ovog zakona u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu akta Vlade kojim se utvruje najvii i najnii iznos boravine takse iz lana 104. stav 2. ovog zakona. lan 132. Privredna drutva, preduzetnici ili ogranci drugog domaeg ili stranog pravnog lica i fizika lica koja obavljaju delatnost turistikih agencija, ugostiteljsku delatnost, nautiku delatnost i pruaju usluge u turizmu, uskladie svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. Turistike agencije organizatori putovanja kojima je do dana stupanja na snagu ovog zakona izdata licenca dune su da najkasnije do 31. januara 2010. godine podnesu zahtev za izdavanje licence u skladu sa odredbama ovog zakona, a ako ga ne podnesu prestaju sa radom kao organizatori putovanja. lan 133. Postupci zapoeti po propisima koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog zakona okonae se po tim propisima.

- 46 lan 134. Do donoenja podzakonskih akata na osnovu ovlaenja iz ovog zakona primenjivae se, osim u delu u kome su u suprotnosti sa ovim zakonom, sledei podzakonski akti: 1) Pravilnik o razvrstavanju, minimalnim uslovima i ugostiteljskih objekata (Slubeni glasnik RS, br. 66/94, 3/95 i 31/05); kategorizaciji

2) Pravilnik o bliim uslovima opremanja poslovnih prostorija kao i o uslovima za lica koja obavljaju poslove turistikog posredovanja (Slubeni glasnik RS, broj 57/94); 3) Pravilnik o programu i nainu polaganja strunog ispita za turistikog vodia (Slubeni glasnik RS, broj 110/05); 4) Pravilnik o sadraju i nainu voenja evidencije i o obliku i sadraju legitimacije i oznaci turistikog vodia (Slubeni glasnik RS, broj 57/94); 5) Pravilnik o vrstama, minimalnim uslovima i kategorizaciji objekata nautikog turizma (Slubeni glasnik RS, broj 69/94); 6) Pravilnik o bliim uslovima i postupku za izdavanje i oduzimanje licence za obavljanje poslova organizovanja turistikih putovanja (Slubeni glasnik RS, broj 109/05); 7) Pravilnik o slubenoj legitimaciji i oznaci turistikog inspektora (Slubeni glasnik RS, br. 33/00 i 24/01); 8) Pravilnik o sadrini i nainu isticanja turistike signalizacije (Slubeni glasnik RS, broj 109/05); 9) Pravilnik o kategorizaciji turistikih mesta (Slubeni glasnik RS, br. 74/94 i 4/95). lan 135. Podzakonski akti propisani ovim zakonom bie doneti do 1. januara 2010. godine. lan 136. Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o turizmu (Slubeni glasnik RS, broj 45/05), osim odredaba koje se odnose na tehniku opremljenost i kadrove u poslovnici, licencu i postupak izdavanja, prestanak vaenja i oduzimanje licence i registraciju turistikih agencija koje prestaju da vae 31. decembra 2009. godine. lan 137. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije, a odredbe ovog zakona koje se odnose na registraciju odnosno evidenciju u Registru turizma i na licence primenjivae se od 1. januara 2010. godine.