Dendrohronologija je proucavanje godisnjih godova drveta i datovanje na osnovu n jih.

Nastala je od reci dendros (drvo), chronos (vreme) i logos (nauka). To je i nterdisciplinarna nauka i njene teorije i tehnike se koriste u mnoge svrhe. U ar heologiji (dendroarheologija) koristi se kako bi se odredilo vreme kada je drvo poseceno, transportovano i iskorisceno u izgradnji struktura i izradi artefakata . Ona u optimalnim uslovima omogucava datovanje tacno u godinu, ali se koristi z a proveru i kalibraciju rezultata dobijenih C-14 i uz pomoc radiougljenika moze preliminarno konstruisati orijentaciono datovanje drugih sekvencija. Botanicari, sumari i arheolozi su poceli da koriste ovaj nacin datovanja tokom r anog 20. Veka. Ovaj nacin datovanja je otkriven od strane astronoma A. E. Daglas a, sa Univerziteta u Arizoni, koji je postavio njene osnovne principe. On je pri metio da se siroki godovi nekih odredjenih vrsta drveta stvaraju tokom kisnih, v laznih godina a uzi godovi tokom susnih perioda. Koristio ju je prvenstveno za i zucavanje klimatskih ciklusa u sumarstvu. Deceniju kasnije je otkrio da se dendr ohronologija moze koristiti i za datovanje arheoloskog materijala (kada je utvrd io starost drvene gradje praistorijskih Pueblo rusevina u Nju Meksiku). Potom je nemacki botanicar Huber, 1941.g., uspostavio relativnu hronologiju neolitskih n aselja u Svajcarskoj. Pojava racunara je oznacila prekretnicu u dendrohronologi ji, jer je automatizovana obrada podataka omogucila stvaranje dugih globalnih hr onologija, koje dosezu i do 7. Milenijuma p.n.e. Svake godine drvo dodaje sloj na stablo i grane, i na taj nacin stvara godisnje godove koje vidimo na preseku stabla. Novi sloj nastaje od kambijuma (tanak prst en zivih celija) izmedju starog sloja i kore drveta. Na prolece, kad je vlaga ve lika, drvo svoju energiju usmerava na stvaranje novih celija rasta. Te prve nove celije su velike, ali kako leto odmice, njihova velicina se smanjuje dok, u jes en, njihov rast ne prestane i onda umiru, bez novog rasta do sledeceg proleca. R azlika izmedju ovih manjih, starijih celija i onih vecih, novijih celija od sled ece godine, je dovoljna kako bi se stvorio god, i na taj nacin omogucilo prebroj avanje. Svakako, dendrohronologija nije zasnovana na prebrojavanje godova ustano vljenih vlagom i fiziologijom drveta. Mnogi drugi faktori su takodje prisutni, k ao sto su bolesti, insekti i sl, i svaki od njih ostavlja trag na drvetu. Godovi su siri ili uzi, svetliji ili tamniji u zavisnosti od uslova u kojima je drvo r aslo, uglavnom u zavisnosti od klimatskih faktora... Kod novijeg drveca godovi predstavljaju poslednjih stotinak godina: neko jako st aro drvece moze da zivi i nekoliko hiljada godina (sekvoja, neka vrsta borova (b ristlkon)...). Drvo se ocuva tako sto se koristi u finoj, umetnickoj izradi, izr adi artefakata i izgradnji i na taj nacin pruza zapis hiljada i hiljada godina. Neka stabla koja su sacuvana u mocvarama ili recnim naslagama, ocuvana su tokom mnogo milenijuma i mogu nas odvesti jos dalje u proslost. Takodje, postoji petri fikovano, okamenjeno, drvece koje je raslo milionima godina ali je mineralizovan o, gde su godovi i dalje vidljivi. Uzorci se uzimaju iz jezgra zivog drveca, das ki, greda i uzimanjem poprecnog preseka kad god je moguce. Kod umetnickih predme ta i artefakata, godovi se mere direktno na predmetu ili preko digitalnog aparat a, i obe metode nisu stetne. Prve analize se baziraju u potpunosti na drvo i na rast godova. Izucavaju se svi bioloski aspekti kako bi se dobio obimniji uvid u informacije smestene u neku d rvenu strukturu. Posle toga, uzimaju se u obzir ostali podaci o lokalitetu, broj drveca (zbog nadmetanja za sunce, vodu i ostale hranljive materije), sumska ekolo gija tog prostora itd. U laboratoriji se prvo smirglaju i poliraju uzorci drveta, pripremaju se vlazni uzorci uz pomoc zileta itd. Uzorci se potom posmatraju mikroskopom, kako bi se i zmerili godovi. Sirina prstenova se meri zbog datovanja i neke karakteristike dr veta se beleze.

Cross-dating is used with raw measurements or detrended data sets to establish t he sequences' placement in time. The principle of cross-dating is straightforwar d: trees of the same species growing in the same time in the same geographical r egion have similar tree-ring patterns. Cross-dating allows us to place sequences in time by matching the patterns securely, mainly with a visual inspection, usi ng statistical tests to suggest possible relationships Datovanje poprecnim presekom se koristi prilikom grubljih merenja. Princip je pr ost: drvece iste vrste koje raste u isto vreme, u istoj geografskoj regiji ima s lican sablon godova. Ovo datovanje nam omogucava da svrstamo nizove u vremenski period uparivanjem sablona, uglavnom vizuelnim pregledom, koristeci statisticke analize kako bi se prikazale moguce veze. Handbook Bioloske osnove -sve dendrohronoloske studije se odnose na drvece koje ili zivi sad ili je zivel a nekada -drvo raste kroz produzavanje i radijalan, zvezdast rast. Produzavanje se desava na zavrsnim mestima izdanaka, grana i korenja dok se radijalan rast desava doda vanjem kambijuma- pojasa zivih celija izmedju samog drveta i njegove kore. Taj r ast nije kontinuirani proces ali dozivljava razlicite periodicne promene. Dendro hronologija se zasniva na godisnjim periodicnostima, koje se uglavnom uzrok klim e. U hladnim i umerenim klimatskim zonama, postoji miran period izmedju jeseni i p roleca i period rasta tokom leta. Tokom zime, kambijum stvara nove celije, koje se stvaraju u unutarsnjosti drveta i izvan kore. Svake godine, stvara se novi sl oj oko drveta. -rast drveta zavisi od mnogo faktora, ne samo od temperatura i padavina, vec i o d bolesti, najezdi insekata i ljudskih faktora. Drvo ima promenljive godisnje ula ze i kao posledicu, promenljive izlaze- godove, uprkos kompleksin metabolickim proc esima izmedju (???). Godovi su siri ili uzi, u zavisnosti od preovladjujucih usl ova i upravo su ovi karakteristicni sabloni sukcesivnih sirina osnova dendrohron ologije. U osnovnoj strukturi godova postoje razlike izmedju cetinara i tvrdjih vrsta drv eta. Kod cetinara, kao sto je omorika, jezgro drveta se sastoje uglavnom iz celi ja jednog tipa, traheida, i svaki god se prepoznaje po razlikama u velicini celi je i debljine zida iste, prema tome kada su stvorene tokom sezone rasta ( godovi nastali tokom rane faze rasta drveta i tokom kasne faze). Tvrdo drvece moze da se podeli u dve grupe. U prvoj, godovi su ocigledni zato sto se oni u ranoj fazi rasta drveta sastoje iz pojasa velikih spora, organa (za provodjenje vode), dok s e u kasnoj fazi rasta godovi sastoje iz manjih organa i imaju visoku kolicinu vl akna (koja sluze za potporu stabljike). Ova grupa, koja ukljucuje hrast, se zove ring-porous (drvece poroznih godova). U drugoj grupi, godovi se teze raspoznaju posto su organi pravilno rasporedjeni i jedina razlika izmedju sukcesivnih sloj eva jeste radijalno poravnanje poslednjih nekoliko delova koji su formirani ili povecanje kolicine vlakna pri kraju perioda rasta. Ova grupa se zove diffuse-por ous (drvece difuznih, poroznih godova) i ukljucuje bukvu. U odredjenim uslovima, svi ili neki delovi kambijskog sloja ostaju uspavani i ne p okazuju nikakv rast u datoj godini. Kod takvih serija godova jedan ili vise godo va nedostaje. To je verovatno posledica ekoloskog stresa. Godovi koji nedostaju se nikad ne pojavljuju kod ring-puorus drveca, kao sto je hrast, ali je uobicaje no kod drveca kao sto su cetinari i diffuse-porous vrste. Druga komplikacija pri likom identifikacije godove jeste kod formacija laznih ili duplih godova, kada s e kambijska aktivnost desava tokom dva ili vise rasta tokom jedne iste godine. S

ta vise, uzorak moze sadrzati delove gde su godovi previse uski da bi se razliko vali. Sve te komplikacije se moraju uzeti u obzir pre nego sto se serije godova mogu pravilno ustanoviti i pre nego sto se svaki godisnji rast, cak i nulti rast , dodeli godini nastanka. Starenjem drvetam, desavaja se jako bitna promena: promena oblika srevine (srca ? ?). Tokom ove promene, starije celije, parenhimi, umiru i tipicne supstance srev ine ojacaju, sto je razlog dugovecnosti drveca. Ako su te supstance u boji, kao kod hrasta, srevina se moze lako izdvojiti od sapanovine, spoljnog, poslednje for miranog sloja drveta. Procedure datovanja Dendrohronolosko datovanje je bazirano na pretpostavci da drvece koje raste u is tim ekoloskim uslovima, tokom istog perioda, sadrze slicne sablone godova. Nedos tatak slucajnosti nastalo laznim, odsutnim i netacno izmerenim godovima mora da se prepozna i ispravi. Procedura- slika 5. U oblasti A, svaki peti god je obelez en u oba uzorka, oba sablona se slazu dok se god 8, uzi godovi 9 i 16 donjeg uzo rka ne pojavljuju u gornjem uzorku; god 21 u donjem i god 20 u gornjem uzorku sa drze lazan god. U oblasti B, polozaj godova koji nedostaju su oznaceni dvema tac kama, lazni godovi su otkriveni i onda se oba sablona slazu. Kako bi se sprecila mogucnost da kod dva uzorka nedostaje god u istoj godini, dodatni uzorci moraju da se pregledaju i uporede. Na taj nacin se ustanovljuju tacne serije godova. Slaganje dve ili vise serija godova se naziva unakrsno datovanje. Ako se nijedna serija ne slaze sa kalendarskim godinama, otkrivaju se samo relativni datumi. M edjutim, ako se samo jedna od te tri serije godova, moze pokolopiti sa kalendars kim godinama, i ostale mogu da se apsolutno datuju. Takve, odredjene serije godo va (hronologije) su izgradjene postupno (slika 6), radeci od savremenog drveca d ugog trajanja do istorijskih uzoraka. Kalendar od 1000 do 1500 godina za odredje nu regiju zahteva dugogodisnji rad i zavisi od dovoljne kolicine drveca, od dana snjih dana do starijih perioda. U praksi, datovanje drveta znaci uporedjivanje njegovih godova sa odgovarajucom hronologijom uporedjivanjem jedne krivulje sa drugom i testiranjem gde su one sl icne. Ta vrsta uklapanja moze da se uradi vizuelno ili koriscenjem kompjutera, s to je efikasnije i odredjenim unakrsnim korelacijama Jedna od statistickih metoda jeste da se broji broj puta kada obe serije pokazuj u uvecanje ili smanjenje u sirini, od jednog do drugog goda (procenat paralelnih varijacija). Ova vrednost za dve krivulje koje se slucajno poklapaju jeste 50% u proseku sa standardnom devijacijom u zavisnosti od broja godina koje se upored juju. Brojka na tri standardne devijacije iznad 50% je odlucujuca na 99,9% nivou . Npr, ako je period koji se uporedjuje od 100 godina, tri standardne devijacije su 15% i stoga je verovatnoca jedan u hiljadu da je brojka veca od 65% porasla slucajno. Drugo statisticki metod jeste takozvana t-vrednost, koja je povezana s a korelacijom koeficijenta i izracunava se na bilo kojoj poziciji preklapanja. V erovatnoca dobijanja t-vrednosti od 3,5 slucajno, jeste jedna u hiljadu za parov e od 100 godina serija godova. Medjutim, kakva god da je statisticka metoda koriscena, ne postoji nacin da se i zdvoje slabe korelacije, sto izgleda da je vazece, od visokih, sto je vrlo sluca jno. Za poslednju odluku, dendrohronolozi moraju da se oslone na sopstevi sud, s to se zasniva na iskustvu. Moze da se desi da nijedna ponudjena statisticka podu darnost nije prihvatljiva. U tom slucaju, nije moguce pribliziti ni grubo odredj en datum najblizoj dekadi ili veku, iako je ocigledna slucajnost prvobitnog uzor ka visoka. Za unakrsno datovanje dve krivulje potreban je minimalan broj godova kako bi se dobili pouzdani podaci. Sto su serije godova duze, veca je sansa da se datuju. N

azalost, nije moguce dati fiksni broj tog minimalnog broja godova. Cak ni dosta dugacke krivulje ne moraju otkriti dovoljno podataka o sablonu, sto bi omogucilo da se smesti u odredjeni vremenski period. Ponekad je datovanje moguce samo na osnovu malog broja godova, npr 50-ak; a ponekad ni stotinak godova nije dovoljno . Unakrsno datovanje jednom krivuljom je dosta tesko zbog nepravilnosti rasta svak og drveta. Kako bi se smanjili uticaji odredjenih nepravilnosti, bolje je raditi sa krivuljama srednje vrednosti, izdvojenih iz prosecnog broja unakrsno upareni h krivulja. Sablon napravljen od takvih krivulja srednje vrednosti se najblize d ovodi u vezu sa uobicajenim odgovorima na spoljasnje uticaje. Oprema za merenje Dendrohr se bavi drvecem razlicitog porekla: savremeno drvece, gradjevinsko drvo , paneli slika, s arheoloskih iskopavanja ili subfosila (onih cija fosilizacija nije zavrsena). Pre nego sto se godovi mogu izmeriti, drvo se mora pripremiti ci scenjem povrsine sa ostrim nozem ili ziletom, kako bi se granice godova jasno vi dele. Sirina godova se moze izmeriti pomocu lupe sa ugradjenom skalom, posebno kada se merenja moraju obaviti na lokalitetu gde laboratorijska oprema nije dostupna. S vakako je bolje merenje izvrsiti u laboratoriji. Merenje se zapocinje kada se cr osshair (slicno metiYour browser may not support display of this image.) poravn a na kraju jednog goda i pomera preko uzorka, dok se sve to snima. Onda se cela serija sirina goda iscrta rucno ili mehanicki. Uobicajeno da se krivulje godova prikazuju pre na logaritmickoj skali, pre nego na linearnoj (slika 8). U prikaza nim devma krivuljama godova, razmera sirina uzastopnih godova je ista na odgovar ajucim mestima. Slicnost izmedju obe serije se moze rpepoznati lakse na algorita mskoj skali. Kako bi se olaksala analiza godova, razni kompjuterski programi se koriste, kao sto je CATRAS koji se koristi za merenje, proveravanje gresaka, iscrtavanje i po redenje serija godova i upravljanje podacima. Koriste se i DPL (Dendrochornology program library, sa preko 30 programa), Precon 5.1, Treering 2000, Matlab Toolb ox, Pageplot using Minitab koji mogu da se skinu sa interneta (http://www.ltrr.ar izona.edu/software.html). UZIMANJE UZORAKA Zahtevi (uslovi) uzimanja uzorka se mogu rezimirati kao najpovoljnije uzimanje s ablona godova. Idealno bi bilo kad bi bili sto duzi, kako bi se potpomoglo spari vanje i povecala statisticka pouzdanost bilo kog para. Trebalo bi proci (uzimanj e uzorka, valjda) sto blize spoljasnjem godu uzorka- najpre najspoljasnijem godu sapanovine (sto nije uvek moguce). Uzorkovanje je zato kompromis potreba dendrohornologa za optimum uzorka i ograni cenja samog uzorka- konteksta, vrednosti, izlagacke vrednsti, pristupacnosti i s tanja. Priroda uzoraka Zbog svoje vaznosti u centralnoj i zapadnoj Evropi u gradjevinama i arheoloskim kontekstima, sledece se odnosi uglavnom na hrast, ali i na druge vrste: Presek hrastovog stabla otkriva dve jasne zone (slika 9): 1. Unutrasnji deo ili srevinu koja sadrzi organe koji su blokirani i zidove ce lija koje su prirodno impregnirane (cuvaju drvo od truljenja). Kao rezultat,drvo je veoma otporno na raspadanje i retko ga napadaju insekti. I posle stotina i h

iljada godina pokopanosti u vlaznim uslovima, kada se boja menja u tamno braon i li crno (u zavisnosti od usoljenosti gvozdjem tla), generalno ce ostati snazno i fibrozno. 2. Sapanovina jos uvek nije ujedinjena; zadrzava rezerve hrane koje su predme t ozbiljnih napada insekata tokom skladistenja ili koriscenja i cesto mora da se odstrani tokom pocetnih drvodeljskih poslova. To ima ozbiljne posledice na tacn ost datovanja. Kod pokopanih, poplavljenih, drveca, sapanovina uglavnom ostaje n etaknuta, ali njena neujedinjena struktura podstice rusenje tokom susenja. U vla znom stanju, sapanovina uglavnom ima doslednost i jacinu vlaznog kartona. Pored osnovne podele na vlazno i suvo, viseradjeno i manjeradjeno drvo, st anje moze varirati od solidnog do trulog i cak spaljeno (ugalj, karbon). Uglavno m, vecina uzoraka uglavnom pripada jednoj od sledecih grupa: - srzi ili diskovi (?) od zivih do nedavno oborenih drveca - srzi ili diskovi od gradjevinskog drveta - delovi arheoloske drvene gradje - diskovi od subfosilnog materijala - uzorci od istorijsko-umetnickih predmeta Poslednja grupa koja ukljucuje panele slika, skulpture i namestaj se uglav nom uzorkuje direktnim merenjem celog predmeta. Merenja se takodje mogu uraditi preko fotografija spremljenih povrsina, radiografa ili skeniranjem elektronskim mikroskopima. Kada se uzimaju uzorci, diskovi bi trebalo da su debljine 5cm, srz precnik a 5-10mm, i ako je moguce izrez do 15mm. Kako uzeti uzorak? Dugacki, pravilni nizovi godova i ako je moguce oni koji ukljucuju sapanov inu, su najpovoljniji za datovanje, tako da uzorkovanje bi se uvek trebalo usmer iti na maksimum niza goda. Potpuni delovi su pozeljni, ali ako ne mogu da se uzm u, cvrsta srz drveta mora da se izvadi burgijom. Iako se srz vadi na slepo, dobra procena ili vise uzoraka mogu dovesti do adekvatnog rezultata. Kao opsti savet, trebalo bi obratiti paznju: 1. Savremeno drvece- svedska dopunska alatka za vadjenje srzi bi trebal o da se koristi kao potpora redovno. Takva alatka takodje moze da se koristi i z a natopljenu arheolosku drvnu gradju ali samo kao poslednje sredstvo, jer stanje tekvog drveca uglavnom onemogucava odstranjivanja takve alatke 2. Gradjevinsko drvo- parcici bi trebalo da se seku kad god je moguce 3. Arheoloska drvna gradja- takodje da se parcici uzimaju sto vise, i u zorci drveta (uglavnom najvece drvece nije preterano interesantno muzejima) 4. Subfosilno drvece- uglavnom se parcici uzimaju nekaznjeno. Ali ponekad , kada je npr veliko drvo jako pokopano, alatke za vadjenje srzi za vlazno drvec e moze da se koristi Mesta uzorkovanih drveca mora da se mapira na karti iskopavanja ili da se zabelezi na skici gradjevine i sami uzorci moraju da se oznace. Generalno, vlazni uzorci moraju da se ocuvaju vlaznim bar dok se analize ne zavrse. Oni su ili zaronjeni u vodu ili umotani u plasticnu foliju i stavljeni u duboki zamrzi vac. Suvi uzorci se cuvaju suvim. Svi uzorci moraju da se zastite od ostecenja.

Uzimanje vise uzoraka Za datovanje ili interpretaciju neke strukture, veza izmedju drveta i strukutre je jako vazna. Kad god je moguce drvece, treba da se uzorkuje, najbo lje svo drvece koje u njihovoj poziciji ne moze da se zameni. Ali to i dalje ne eliminise mogucnost ponovne upotrebe. Sa zasebnim drvetom, neki pokusaju mogu da se naprave kako bi se proverili znaci ponovne upotrebe, ali najbolji pristup je ste da se uzorkuje veci broj drveca u strukturi. Uzimanje vise uzoraka ima i tu prednost da se povecava sansa tacnosti podataka. Pripremanje uzoraka Namena uzorkovanja jeste da se dostigne najpovoljniji sklop sirine g odova i priprema mora da se odradi sa istim ciljem. Opet, procedure podpadaju u dve katergorije: suvi i vlazni uzorci Suvi uzorci Godovi na uzorcima koji su suvi i stabilni se jasno vide pri poliran ju ili glacanju. Koriste se razlicite tehnike. Smirglanje se uspesno izvrsava fi nim i kvalitetnim abrazivnim papirom i postize razlaganje povrsine na zasebne ce lije. Sa ring-porous drvecem, kao sto je hrast, organi rane faze rasta se mogu i staci kredom ili drugim sredstvom. Glacanje se ne preporucuje kod fragmentovane sapanovine i umesto toga moze da se koristi ljuscenje ziletom ili skalpelom Vlazni uzorci Postoje tri osnovna porekla ovih uzoraka: sveze, arheolosko ili subf osilovano drvece. Diskovi kod svezeg i subfosilovanog drveca je uglavnom dovoljn o snazno i mogu se osusiti i onda, kad su suvi i stabilni, mogu se ismirglati il i uglacati. U svim slucajevima, vlazni uzorci su najbolji kad je u pitanju cuvan je na duze staze. Najteze je s arheoloskim uzorcima. Najcesce, zbog njihovog sta nja ukopanosti u tlo i arheoloskih nalazista, ovakvo drvo najcesce nije dobro oc uvano i susenje moze biti jako stetno, jer uzorci mogu da se sruse. Sapanovina j e posebno osetljiva. Kao rezultat, vecina arheoloskih uzoraka se ljusti i meri d ok su mokri. Mogu i da se zamrznu, uzorci koji su nestabilni, i da se obradjuju u zamrznutom stanju. Takodje mora da se uzme u obzir i skladistenje uzoraka kao i koliko dugo oni mogu da se drze. Onda kad je sablon godova otrkiven, uzorak se datuje i rezultati se objavljuju, i onda nema potrebe da se uzorci zadrzavaju. Medjutim, nijedna laboratorija nece da se resi datovanih uzoraka jer se mogu koristiti za neke druge studije, npr za izucavanje izotopa. Postoji problem i kod onih uzora ka kod kojih datovanje nije uspelo, ali mogu da odgovore na neke druge, nove met ode u buducnosti. Zato postoji podsticaj za dugorocno skladistenje. TACNOST I POUZDANOST REZULTATA DATOVANJA Postoje razne informacije koje mogu da se dobiju dendrohro analizama drveta, iako ono sto se njima dobije moze biti drugacije od onoga sto arheologu treba. Zato je interpretacija rezultata potrebna kako bi se omogucilo realno od redjivanje datuma ili opsega datuma. Dendrohronoloska interpretacija Ako je bilo koji uzrok adekvatan za datovanje, tj ima dovoljno dug s ablon nizova godova i podobne hronologije za oblast i period koji se istrazuje, sabloni mogu biti smesteni u vremenski period. Kada se datuje protivno apsolutni h hronologija, datum poslednjeg postojeceg goda na uzorku moze biti tacno datova n.

Potpunost podataka Ako je uzorak potpun uzet iz poslednjeg goda sapanovine, dendrohrono lozi mogu da odrede tacan datum poslednje godine rasta maticnog drveta. Ovo se u glavnom odnosi na godinu obaranja drveta, ali to ne mora biti tacno tako. Drvece raste samo u periodu od kasnog proleca do rane jeseni. Prema tome drvo ciji je god poslednjeg rasta formiran u godini x, moze biti oboreno bilo kad u periodu i zmedju jeseni godine x i proleca godine x+1. Uobicajeno koriscenje i cinjenica d a u vecini slucajeva razlika od nekoliko meseci nije znacajna, znaci da se termi n godina obaranja drvetacesce koristi od termina poslednja godina rasta. Datovanje uzoraka sa kompletnom sapanovinom se klasifikuje kao Tip A (kvalitativno) datovanje (slika 9). U uslovima tacnosti datovanja, Tip A je naj pogodniji jer povezuje obaranje na period od 12 meseci. Medjutim, u redjem broju s lucajeva, moguce je, sa ring-porous drvecem (hrast), da se odredi kada su uzorci oboreni tokom vegetativnog perioda. Takav slucaj moze biti odredjen prisustvom or gana iz rane faze rasta, odmah ispod kore. U takvom slucaju godina obaranja je t akodje i poslednja godina rasta i taj dogadjaj moze da se datuje u kratki period izmedju maja i juna. Takvi uzorci su klasifikovani kao Tip A1. Manje pouzdano datovanje Postoje jos tri druga niova tacnosti datovanja, kod drveta koje je o steceno ili nepotpuno (9): Tip B- kada je sapanovina neznatno ostecena ili istrulila i kad samo mali broj godova nedostaje. U tom slucaju, datum poslednjeg postojeceg goda ce biti blizu datuma obaranja. U praksi, dostupnost sapanovine je dodato datumu pos lednjeg goda srevine kako bi se odredio moguc opseg vremena obaranja, izvan datum a poslednjeg postojeceg goda sapanovine. Tip C- kada sapanovina skoro skroz nedostaje ali postoji jasan dokaz da je granica sapanovine/srevine prisutna. Ovde je datum obaranja odredjen dodat kom postojeceg dela sapanovine, koje nedostaje Tip D- kada nema dokaza da granica sapanovine/srevine postoji i kad g odovi srevine mogu nedostajati. U tom slucaju, dodatak postojece sapanovine datum u poslednjeg postojeceg goda srevine odredjuje terminus post quem za obaranje. Ov akav nacin datovanja je mnogo gori od bilo kog drugog, kako je nemoguce reci kol iko godova srevine nedostaje. Kao razultat, datum obaranja moze biti mnogo kasnij i od dobijenog terminus post quem Slika 10 pokazuje koliko je ozbiljan problem s izgubljenom srevinom. U ovom primeri za ova dva drveta iz tvrdjave Hillsborough u Co Down-u, u Severno j Irskoj, je potvrdjeno da su isecena od jednog istog. Datum grupe drveca iz tvr djave je poznato (na osnovu drugih slicnih dokaza) da pripadaju 1660 n.e. Iako u zorak 546 ima oko 75 godova koji nedostaju, i srevine i sapanovine, kod uzorka 54 2 nedostaje 170 godova. Da se pouzdano ne zna da su delovi istog drveta, uzorak 542 bi se uzeo kao dokaz neke ranije gradjevinske aktivnosti. Arheoloska Interpretacija Veliki problem za arheologe i istoricare izgradnje (building histori ans) se zadrzava na unapred stvrenom misljenju o datumu nekog objekta. To moze d a ih navodi da ne prihvataju datume koji se ne poklapaju s njihovim misljenjem i li da ih previse vrednuju. Resenje je interaktivna veza izmedju arheologa i dendrohronologa tak o da svako razume ogranicenja jedni drugih. Najbolje bi bilo kad bi datumi, koje

su obezbedili dendro, bili potpuno nezavisni od arheoloskog razmatranja. Tu je uglavnom i slucaj. Medjutim, pritisak na dendrose da rade sa uzrocima koje nije zaista moguce datovati, u dendro smislu, se jasno vid u slucaju drveta koje krat ko zivi. Npr: arheolog radi na lokalitetu gde je datovanje prilicno sigurno u ve k. On pronalazi deo drveta sa samo 60 godova, sto moze biti nedovoljno dendrosu da uspostavi jedinstven par. Ali ubedjen da datum mora da lezi u 100ak godina, pos toji velika mogucnost da ce postojati neki par. S strane gledista dendrosa, ne p ostoji nacin da se zna da li je taj par pravi ili je jednostavno slucajan, i da li je datum koji vraca arheologu varijanta nekog arheoloskog datuma, ne dendrohr. Ta kve procedure su jos opasnije, jer arheolozi rado ucestvuju u njima. Upravo sve ovo ukazuje na vaznost potpunosti uzorka i integriteta u drugu ruku. MOGUCNOSTI I OGRANICENJA Uopsteno Dendro je najtacniji metod datovanja koji postoji, ako su zeljeni ma terijalni uslovi obezbedjeni. U najboljim uslovima, datumi su tacni u godinu, po nekad i u sezonu jedne godine. Kako bi bilo moguce iznedriti sto vecu kolicinu i nformacija iz godova, trebalo bi znati: -prilikom prikupljanja savremenih uzoraka, uzimati sto vise uzoraka, pogotovu kad se radi s jezgrom, posto neki ce neizbezno biti nemerljivi ili na neki drugi nacin neodgovarajuci -kada se prikupljaju istorijski uzorci, uzorci u celosti, npr kod dr veca koje je sigurno maticno ili ono koje je ocigledna zamena; uzorci za maksimu m sapanovine i duge sablone nizova godova; izbegavati raznovrstno drvo -kada se skupljaju arheoloski uzorci, isto kao kod istorijskih, ali ocuvati sapanovinu koja je jako podlozna ostecenju, i cuvati vlazno drvo vlaznim U osnovi, dendro moze da se koristi za sve tri vrste izvan tropskih predela, u klimama sa izrazenom godisnjom periodcnosti. U praksi, datovanje na o snovu godova se koncentrise na one tri vrste koje su nasi preci koristili za tes ku gradnju- kuce, mostovi, instalacije u lukama, putevi, brodovi... a takodje i na drvetu korisceno za manje predmete kao sto su burad ili paneli za slike... Gl avna vrsta drveta za dendro centralno i zapadne Evrope su hrast i bukva u manjoj meri, omorika, jela i bor u planinskim predelima. U severnim i istocnim delovim a Evrope omorika i bor prevladjuju. U Alpima, aris, pinija i omorika su najdomin antnije. Na Mediteranu, u razmatranje mora da se uzme veci broj vrsta kao sto su bor, hrast, jela, kleka/smreka i omorika. Uspesna upotreba dendro zavisi od postojanja referentne hronologije za vreme, region i vrstu koja je u pitanju, iako raltivno datovanje moze ponekad biti dovoljno u nekim arheoloskim problemima.