Albanci dobijaju za nagradu ono to Srbi dobijaju za kaznu

Svima koji iole prate politiku, bilo da ive u Srbiji ili nekoj drugoj jugoslovenskoj bivoj republici, jasno je da je poetkom ove godine pitanje odnosa Srbije i Kosova ulo u svoju konanu fazu. Cilj kosovskih dravnih struktura je jasan: Primorati srpske strukture, uz pomo pritiska SAD i vodeih lanica EU u prvom redu Nemake da ubrzaju i to pre privedu kraju proces priznavanja otcepljenja Kosova od Srbije. Cilj srpskih dravnih struktura je, pak manje jasan. Sa jedne strane, govori se kako se otcepljenje Kosova nikada nee priznati, dok se sa druge vrlo konkretno radi na tome da se postigne niz sporazuma u kojima se postepeno ispunjavaju svi zahtevi takozvane meunarodne zajednice. Svedoci smo, dakle, iznimnog truda i napora koji se, sva je prilika, ulae u to da taj pristup i ciljevi diplomatije zvaninog Beograda budu to mutnije prikazani sprskoj javnosti. Sve se vie ini da se politiki vrh Srbije nada da e moi da prihvat i otcepljenje Kosova tako da to barem stanovnici Srbije ne primete, ako se ve Brisel i Pritina pokau pronicljivijima. Od Srbije se pre svega zahteva normalizacija odnosa sa Kosovom. Situacija u kojoj jedna drava drugu smatra svojim sastavnim delom, a ova druga pak sebe smatra odvojenom i suverenom je po svojoj prirodi daleko od neeg to se smatra normalnim. Normalizaciju Srbija moe u takvom sluaju da postigne ukidanjem takve situacije, to je zamislivo na dva naina: ili ponovnim prisajedinjenjem Kosova, ili priznavanjem njegovog otcepljenja. Kako o ovom prvom nema ni govora niti Berlin i Vaington to doputaju kao opciju, niti je Srbija dovoljno oruano jaka, niti ima ijednog s aveznika koji bi to podrao, niti pak ima narod spreman da se upusti u jednu takvu avanturu, nakon to je 90 -ih bio slan u klanicu zarad materijalnih interesa profiterskog sloja novih bogataa , niti bi takav rat, koji bi po svojoj prirodi bio osvajaki i porobljivaki jer je suprotstavljen interesima naroda koji na Kosovu sainjava veinu, imao ikakav stvaran legitimitet iza sebe - jasno je da se pod normalizacijom odnosa sa Kosovom podrazumeva rad na stvaranju takve situacije u kojoj Srbija i Kosovo p ostaju dve odvojene susedne drave i gde Srbija prestaje da se tome protivi. Nemogue je na bilo koji drugi nain shvatiti pitanje normalizacije odnosa, imajui u vidu okolnosti i ko taj zahtev postavlja. Ovo se ak i ne krije previe u zahtevima koji pr ed Srbiju dolaze iz Berlina i Brisela. Od njih je najpoznatiji rasformiranje paralelnih institucija, to znai de facto preputanje te teritorije strukturama neke druge drave. Pored toga, spominje se i potpisivanje Sporazuma o dobrosusedskim odnosima Srbije i Kosova. Sasvim je logino da jedna drava ne moe imati dobrosusedske odnose sama sa sobom, tako da bi ve pristanak na jedan takav sporazum u praksi znaio priznavanje Kosova od strane Srbije za susednu, odvojenu dravu. Srbiji se nudi osnivanje Asocijacije srpskih optina na Kosovu, sa ovlaenjima koja manje vie im a svaka optina u jednoj dravi. Drugim reima, sutinski se ne nudi nita, osim zvunog imena. Ovakva asocijacija optina niti je entitet, niti je ikakva posebna autonomna celina, osim one koju inae ima svaka lokalna samouprava. Srbiji se, dakle, kao ustupak nudi da lokalne samouprave sa srpskom veinom imaju ovlaenja lokalnih samouprava. Pored toga, mnogo vanije za dravni vrh Srbije, ispunjavanje uslova za priznavanje otcepljenja Kosova je i preduslov za dobijanje datuma za poetak pregovora o pridruivanju Srbije Evropskoj Uniji. Ovo je jasno navedeno u dokumentu Sedam taaka, kao oekivanja zvaninog Berlina pre nego to Nemaka pristane na odreivanje datuma. Politika i Kosovo i Evropa,drugim reima, polako se blii svom debaklu i razobliuje se kao jeftin blef, to je bila od samog poetka. Razlog zbog kojeg je bilo jasno da se radi o blefu jeste pre svega taj da izbor Kosovo sam za sebe nikada i nije bio stvarna opcija. Jedino pitanje na koje politika Srbije ima prostora da odgovori jeste eli li ili ne eli drava Srbija da bude lanica Evropske Unije.

Ovo pitanje se moe isprva initi retorskim . Da, za dravu Srbiju, za politiko-poslovnu elitu, to i jeste retorsko pitanje, na koje se kao iz topa odgovara nema alternative . Evropske integracije Srbije predstavljaju za njih ogromnu priliku da se prikae na razne fondove Unije, dok za biznismene koji su bliski njihovim strankama predstavljaju priliku da umnoavaju svoje bogatstvo, steeno 90-ih godina prolog veka. Pored toga, nema mnogo razloga za sumnju da i strani tajkuni ume ju itekako da nagrade povlaeni tretman koji dobijaju prilikom investiranja u Srbiju, odnosno prilikom dravnih investicija Srbije u njihove privatne poslove u naoj zemlji. Iz ovih razloga, dravne strukture Srbije su svoje celokupno politiko postojanje je posvetile pripremanju Srbije za lanstvo u EU. Njime je pravdana komercijalizacija obrazovanja i zdravstva; njime je pravdana i devastacija srpske privrede u procesu privatizacije, kao i subvencionisanje raznih multinacionalnih kompanija, od kojih su mnoge postale notorne po surovom izrabljivanju, pa ak i mobingu svojih radnika; njime je pravdano enormno zaduivanje zemlje putem raznih aranmana sa Meunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom, to je za posledicu imalo povinovanje njihovim diktatima u pogledu obaranja plata i penzija i sprovoenje politike drastinih rezova u javnom sektoru i dodatno materijalno ugroavanje stanovnitva. Priznavanje da evropske integracije imaju alternativu znai da je naa drava obina varalica i da su njeni eksperti ekonomske gatare, to onda iziskuje ne samo pad takve drave i ljudi koji je vode, ve i njihovo krivino procesuiranje. Koliko samo licemerno zvui pokli Kosovo je Srbija kad se u samoj Srbiji jedva moe nai poneki kutak koji je Srbija u smislu da nije neije privatno vlasnitvo, kada je i sama Srbija podreena interesima domaih i stranih tajkuna. Vladajua elita mora da prizna Kosovo i mora dati sve od sebe da Srbija bude primljena u Evropsku Uniju za njih je to pitanje opstanka. Glavni pregovori koje dravni vrh Srbije danas vodi nisu, stoga, oni sa dravnim vrhom Kosova i sa inovnicima EU, ve oni koje preko medija vode sa svojim vlastitim narodom sa nama. Da li je pitanje elimo li u Evropsku Uniju ili ne podjednako retorsko i za nas koji nismo pripadnici politiko-poslovne elite? Da bismo odgovorili na to pitanje, moramo postaviti pitanje koji je interes nas u pristupanju Evropskoj Uniji. ta je to to nama Evropska Unija nudi? Sudei prema iskustvima Irske, Grke, Slovenije, Kipra, panije nita dobro. Ove drave danas ekaju svoj red da bankrotiraju. Pristupanje Evropskoj Uniji ne samo da nije dovelo do boljitka njihovih stanovnika ono ih je ojadilo. Socijalna drava u lanicama EU je ili razorena ili se razara, meunacionalni problemi ne samo to nisu reeni, ve se ponovo javljaju i pojaavaju. Postaje jasno da prikljuivanje EU nema racionalno opravdanje da se predstavi kao nagrada. Sudei po tim iskustvima onih koji su u tu zajednicu uli pre Srbije, sa razvijenijom privredom, smislenije bi bilo da se Srbiji preti da e ui u Evropsku Uniju, ukoliko ne prizna Kosovo, a da joj se, ukoliko prizna otcepljenje, dopusti kao ustupak da ostane van. Nemojmo se, meutim, zavaravati da se samo Srbija i srpski narod nalaze u ovom tekom i sumanutom poloaju. Postavimo pitanje: ta ovakvim razvojem dogaaja dobija albansko stanovnitvo Kosova, koje nam se esto predstavlja kao druga strana u ovoj crnoj komediji. Post-titoistika Srbija jeste bila surov kolonijalni gospodar i zloini ove drave prema albanskom stanovnitvu su bili monstruozni i sasvim je razumljivo da su izazvali masovan oruani otpor i borbu za samoopredeljenje i osloboenje. Meutim, da li su ti ciljevi postignuti? Kosovo danas nema svoju vojsku, na njemu su stacionirane postrojbe NATO, ono je danas dom najvee amerike baze u Evropi. Njegove civilne institucije su u rukama ljudi od kojih mnog i imaju kriminalnu prolost, a bezbedno je pretpostaviti da svi imaju kriminalnu sadanjost. Te institucije su podreene diktatu Brisela (itajte: Berlina) i Vaingtona i sprovode politiku bezmalo identinu onoj koju sprovode srpske vlasti u Srbiji politiku privatizacije i rasprodaje dravnih i ex-drutvenih dobara u bescenje multinacionalnim kompanijama. Albansko stanovnitvo je doivelo da je u nezavisnoj dravi Kosovo,

pod jo vrom kontrolom stranih neokolonizatora, od ijih donacija zavisi, ija vojska ga nadzire i koji na svojoj strani imaju utaljene predstavnike kosovske politike elite. Materijalni problemi obinih, radnih ljudi su se uveali, anse za zapoljavanje su sve manje, a i anse za emigraciju e se smanjiti sa potpunim uspostavljanjem granice prema Srbiji. Kosovski Albanci dobijaju za nagradu ono to Srbi dobijaju za kaznu. Jasno je da je tim vie ishod ovih pregovora vaan za opstanak dravnog vrha Kosova on e obezbediti izborne bodove za Haima Taija i jo jedan talas nacionalistike euforije usled jo jedne pobede nad Beogradom. Albansko stanovnitvo ne izvlai neku preveliku korist. Zagarantovan im je jo jedan period u kojem e njihovi socijalni problemi a na Kosovu ovi doseu drastine razmere i dodatno su pojaani svetskom krizom kapitalizma biti prikrivani slavljenikim fanfarama. Sloboda za koju su se borili nikada nije stigla. Takozvana meunarodna zajednica, koja se danas sve vie i sve ee naziva stariji m i adekvatnijim imenom imperijalizam ve sprema i mehanizme za disciplinovanje Kosova. Uspostavljanjem Asocijacije srpskih optina Srbi na Kosovu ne dobijaju sutinski nita, ali to ne znai da je takav manevar briselskog imperijalizma bez politikog znaaja. Na ovaj nain se deo Kosova sa srpskom veinom pretvara u politiki bantustan, blokira se formiranje zajednikog drutva. Socijalna pitanja su stoga veito podreena prepucavanjima meu nacionalnim elitama . Jedina politika kojom se kosovski Srbi bave ima da bude nacionalna, jedini politiki okvir nacionalistiki, dok Albanci imaju vei tog bauka, veitu taku politike homogenizacije drutva po nacionalistikim linijama . Reenje koje se predlae je zamrzavanje sukoba, dakle stvaranje politike klime koja je zapaljiva po potrebi, koja pravda i nalae dalje prisustvo okupacionih trupa i tutorstvo imperijalizma. Na isti nain na koji NATO i EU okupatori dre u strahu bonjak i narod u BiH, Asocijacija srpskih optina na Kosovu e se koristiti kao Republika Srpska koja to nije, ali nikad se ne zna, odnosno kao strukturna osnova za pretnje teritorijalnoj celovitosti Kosova osnova koju ne mogu da koriste sami Srbi, ali koju moe itekako da koristi imperijalizam u sluaju da treba zaplaiti i disciplinovati kosovske Albance. Postavlja se pitanje na koji nain onda reiti ovakav problem. Odgovor koji namee prosta logika jeste izlaskom iz nacionalnih okvira. Ukoliko vidimo da postoji oigledan sukob interesa izmeu drave Srbije i srpskog naroda i drave Kosovo i kosovskih Albanaca, da u tom sukobu i drava Srbija i drava Kosovo i inovnici Evropske Unije koji ih sponzoriu zadravaju nadmonu poziciju time to stvaraju atmosferu mrnje i fobije izmeu obinih Albanaca i Srba, a radi lakeg kontrolisanja tih istih obinih ljudi, onda je jasno da Albanci i Srbi imaju zajednikog neprijatelja a protiv zajednikog neprijatelja se najefikasnije bori zajedno. Protiv politike podela i nacionalnih sukoba se ne moe boriti sve sitnijim granicama, ve upravo prevazilaenjem ovih podela. Uostalom, obini, radni Albanci i Srbi kao i obian, radni narod Bosne i Hercegovine - pored toga to imaju zajednikog neprijatelja, imaju i zajedniki interes da ive i prosperiraju u miru od vlastitog rada. Iz tog razloga reenje nacionalnih sukoba na Balkanu moe jedino proizai iz saradnje i ujedinjavanja na socijalnoj bazi, na bazi zajednikog rada na kvalitativnoj promeni postojeeg drutva.