Nataa Dragni

ZAUVEK MORE

Prevela s nemakog Jelena Miovi

Naslov originala Nataa Dragni Immer wieder das Meer

Copyright 2013 by Deutsche Verlags-Anstalt a division of Verlagsgruppe Random House GmbH, Mnchen, Germany Translation Copyright 2013 za srpsko izdanje, LAGUNA

Kupovinom knjige sa FSC oznakom pomaete razvoj projekta odgovornog korienja umskih resursa irom sveta. SW-COC-001767 1996 Forest Stewardship Council A.C.

Za moju mamu i moga tatu, moju Eriku i moga Nikolu

Ja uvek vidim nebo i dan Kad u tvoje zenice pogledam. France Preern Nevenana mati

Vedri se nebo. Sunce se raa. Plovi iz luke jedna laa; Jedna to dugo stajae u doku, Sva izbijena, s ranama na boku. More, ko mati, vue je na krilo. Ljulja je, ape: Nita nije bilo. Dobria Cesari Na novu plovidbu

1.
Danas se udajem za Alesandra Langa, poznatog italijanskog pesnika.

Toskana, od avgusta do Boia 1984.

Prva nosea Madona, proaputao je iznenada jedan dubo ki glas iza Roberte. Trgla se, ali se nije okrenula. Skoro skandalozno. Roberta je netremice posmatrala poznatu fresku. Ultramarin. Dobiveno od afganskog lapis lazulija, ili moda venecijanskog. Nikada nije pouzdano utvreno. Glas se pribliio njenom levom uvu. Lepa i ravnoduna. Svet po matematikim pravilima i merilima. Princip simetrije. Blago je nagnula glavu na desnu stranu. Ova dva anela, na primer. Njegov dah ju je okrznuo skoro besramno. Nastala u sedam radnih dana. Nagnula se ka slici, kao da je htela da bolje osmotri haljinu Bogorodice otvorenu na stomaku i pothaljinu ispod nje. Ili moda da pobegne od njegovog glasa. Kao da zna neto to mi ne znamo. Neku stvarnost iza stvarnosti. A onda je najzad stao ispred Roberte i osmehnuo joj se, zaklonivi remek-delo svojim nezgrapnim telom i duguljastom glavom punom smeih kovrda.

Zauvek more

11

Alesandro Lang. Ne. Pjero dela Franeska, rekla je Roberta. Okrenuvi se brzo, napustila je kapelu. ula je kako se glasno nasmejao. Ispred kapele je podnevno sunce prilo travu. Jedan nestvarno usamljeni empres poput zvonika nije pruao dovoljno hlada. Stavivi eir, Roberta se uputila prema kolima, maslinastom polovnom fijatu 127 koji je njen deko Marelo dobio od svojih roditelja kada je pre dve godine krenuo na studije u Sijenu. Istorije umetnosti. Bio je zaljubljenik u renesansu. Zbog toga je Roberta sada bila ovde, u Monterkiju, izloena neprijatnoj ezi umesto da lei na plai ostrva Elba i oslukuje more, razmiljajui o jeseni i svojoj budunosti. O svom novom ivotu. Osetila je kako joj znoj curi niz vrat. Niz lea. I noge. Prokletstvo, rekla je, ne mogavi da nae kljueve. Njeni vlani prsti su ih ipak pronali. Izvoli, rekao je duboki glas i pruio joj maramicu. Svila, bila je Robertina prva pomisao, to joj se odmah uinilo besmislenim. Pogreno stolee. Ali bila je zaista glatka i meka i ak je svetlucala nekako srebrenasto na belom avgustovskom suncu. Hvala. Roberta ju je uzela i prvi put ga stvarno pogledala, u oi. Prsti su im se ovla dotakli. Alesandro Lang. Uzvratio je njen ozbiljan pogled. Roberta je jedan trenutak utala, zapravo malo due od toga, razmiljajui da li uopte vredi pamtiti to ime. Marelo i ona su bili skoro na kraju svog putovanja, tokom kog su videli nebrojena umetnika blaga Toskane, i sada im je preostalo samo jo nedelju dana koje su nameravali da provedu u Firenci. Kao dvoje pravih turista, bio se naalio Marelo. Ali

12

Nataa Dragni

on se jue razboleo i sada je leao s visokom temperaturom u pansionu, i Roberta je morala sama da se divi umetnikim delima koja je uglavnom nisu ni zanimala. Ve odavno se zamorila od dugog putovanja, utuena vruinom udela je za svojim domom i morem, a nije joj bilo prijatno ni da vozi, tek je pre dve nedelje poloila vozaki ispit Jesi li dobro? Jedna nena uzduna bora je podelila Alesandrovo elo, odajui njegovu zabrinutost. Nisi valjda obolela od Stendalovog sindroma pa e sada pasti u nesvest. Videti Alesandra i poludeti, kau. Roberta Alesi. Roberta, ponovio je tiho, kao da ona nije tu. Onda se osmehnuo i pogledao je radoznalo, kao da je njeno lice slika koju e kasnije pokuati da reprodukuje. I kae se videti Karavaa, koliko ja znam. Ah, Karavao, Alesandro U emu je razlika?, rekao je Alesandro lakonski. Roberta se temeljno obrisala, lice, potiljak, ruke koje su postale lepljive i bez rei Alesandru vratila maramicu. Nevoljno. Hvala, rekao je on i obazrivo vratio maramicu u dep pantalona. Roberta se zaudila. udila se toliko da je zaboravila da stavi klju u bravu. Zaboravila je da je htela to pre da krene ka Arecu, ka bolesnom Marelu, svom vereniku. Ali u tom trenutku je izgledalo kao da je i to zaboravila. Zagledala se u mladia koji je prelazio rukom preko depa pantalona sve dok nije ispravio i poslednju faltu. Sve to vreme Robertu nije pogledao ni jedan jedini put. Kao da je dobio ono to je traio. Portret za kasnije, dragoceni suvenir.

Zauvek more

13

Zato si je uzeo? Pa moja je, zar si zaboravila? Ja sam ti je samo posudio. Alesandro Lang je podigao pogled iznad nje, traei neto, odjednom odsutan. Znam, ali ao mi je, moram da idem. Vidimo se, rekao je iznenada i uurbano se uputio ka ulici koja je vodila prema starom delu grada. Klju od kola se ovlaio u Robertinoj ruci i postao teak. ekaj, uzviknula je, ali ne glasno. Njegovi koraci su se odluno udaljavali od nje. I za njegovim su krenuli i njeni, u prvi mah kolebljivo. Kada je on nestao iza jednog oka, Roberta je potrala. ekaj! Iznenada se stvorio pred njom. Kuda si krenuo?, upitala je bez daha. Kuda sam krenuo? Kada bih to samo znao Zatreptala je, kroz retko tkanje eira prolazili su sunevi zraci. Kada je podigla ruku kako bi zaklonila oi, uhvatio ju je za ruku i prislonio je na svoj obraz. Kada bih to samo znao, ponovio je. Mogli bismo tamo zajedno da odemo, ula je Roberta sebe kako izgovara. uo ju je i Alesandro i pogledao je zamiljeno. Niko nije mogao da kae da li je video njenu kratku, plavu kosu, njene plave oi, malo vei nos i puna usta. A elela bih i da mi vrati maramicu, promucala je. Tada se opet nasmejao, izvadio je maramicu, pogledao je kao da se oprata od nje a zatim joj je pruio. Roberta ju je uzela sputene glave, stojei kao neka mala devojica. Ne kao budua studentkinja medicine. Vidimo se u Firenci.

14

Nataa Dragni

Roberta ga nije dobro ula, ili nije dobro razumela. ta je rekao, dovienja? Kada je opet podigla pogled, Alesandro Lang je nestao. A ona jo nije bila sigurna ta je rekao jer ono to je ula nije mogao rei.

I tako se Roberta vratila u Areco. U grad zlata. Parkirala je ispred pansiona i ostala da sedi u kolima. Sve dok je neko nije trgao, zakucavi na prozor. Da li je sve u redu, sinjorina? Roberta je dugo gledala u priljivu vlasnicu pansiona s nosom skoro zalepljenim za prozor njenih kola i razrogaenim oima u kojima se ogledala nesigurnost pre nego to joj je palo na pamet da joj se umirujue osmehne. ustro je klimnula pre nego to je izala iz kola. Pritom je morala da se suprotstavi masivnom telu ene, da ga maltene odgura vratima. Zajedno s njenom bujicom rei. Sve je u redu, sinjora, dobro sam. A Marelo, kako je on? Da li jo ima temperaturu? S eirom i rancem u desnoj ruci, zakljuala je auto. Istog trena ena ju je zgrabila za ruku i povukla u kuu. Nije ni imala prilike da protestuje. Ceo dan trim gore-dole, gore-dole, donosim hladne obloge, merim temperaturu, kuvam pileu supu, hranim jadnika, donosim mu vodu, menjam arave, a ta vi radite? Vi se etkate i uivate, kao da je jadni mladi moj verenik, kao da nemate ni jednu jedinu brigu u ivotu, iskrali ste se kao lisica iz kokoinjca, bogu takvo ponaanje nije milo Roberta je sve vreme uzimala vazduh, zapoinjala da se brani, pokuavala da kae da je zapravo sinjora bila ta

Zauvek more

15

koja je nju, Robertu, nagovorila da ode, koja ju je ubedila da e se ona pobrinuti za Marela i da joj to nije nikakav problem i da njoj, Roberti, tako mladoj, nije mesto pored bolesnike postelje, ve u srcu ivota, ba tako je rekla, u srcu ivota, i napravila joj je sendvie i dala flau vode i zatvorila vrata za njom, i Roberta je bila ubeena da je ak ula i kako je okrenula klju u bravi. To je neodgovorno, dananja mlade nema oseaj za odgovornost, kada sam ja bila mlada, ja sam znala ta mi je initi i gde mi je mesto, potovala sam roditelje i bila posluna, ali u dananje vreme svuda vlada nepotovanje, gde god se pogleda Govorila je sve bre i bre, a pritisak na Robertinu ruku je postajao sve jai i jai, i tako ju je odvukla gore uz stepenice, na prvi sprat, sa zamahom otvorila vrata sobe i stala kao da ju je udario grom, tako da se Roberta saplela i pala na krevet. Bolesnik je zajeao. Roberta se brzo uspravila. Bolesnik je zajeao. Evo vam ga sada, va verenik, rekla je sinjora s negodovanjem, okrenula se i napustila prostoriju, ureujui rukom kosu i mrmljajui sebi u bradu: Verovatno uopte nisu ni vereni, ta dananja mlade Eto ta se deava kada se drava razdvoji od crkve Roberta je zinula da joj se suprotstavi, onda je jednostavno odustala, savladana besmislenou situacije pala je opet na krevet, ne obraajui panju na cviljenje bolesnika. ta je zaposelo ovu enu? ta se desilo za tih nekoliko sati dok je bila odsutna? Roberta je ula kako negde u kui zvoni telefon. Glas sinjore, koji je postajao glasniji. Svaa. Pa tiina. Onda neiji pla. Bez sumnje, ljubavni

16

Nataa Dragni

jadi. Moda joj je propao neki tajni sastanak. Za ta je, naravno, Roberta bila kriva. Kada je Marelo poeo da se okree i da je pritom utira, ustala je, protegla se i pogledala ga. Lice mu je bilo crveno, na mokrom elu bila je ulepljena njegova pepeljasta kosa. Usne su mu bile nemirne, a kapci nateeni i drhtavi. To nije bio ba lep prizor. Ali Roberta je htela da postane lekarka, uskoro e zapoeti njen ivot, njen pravi ivot, u Sijeni, u njenoj vlastitoj sobi, i ona e ostvariti svoj san i postati hirurg. Dakle, morala bi sada da pokae malo profesionalnosti. Polako se sagnula iznad zajapurenog lica koje se naizgled puilo, stavila ruku na njega i prepala se koliko je Marelovo elo bilo vrelo. Bolnica! Bila je to njena jedina pomisao.

Kada su ambulantna kola odvezla Marela kui, u Pjombino, u tamonju bolnicu, a Roberta ih ispratila pogledom, ne maui, nije znala ta da uradi. U stvari, imala je nameru da vozi za njima. To bi trebalo da uradi. Svojim roditeljima je telefonom javila da e to uiniti. Marelovim roditeljima takoe. Ali soba u Firenci je ve odavno bila rezervisana. Doiveti taj grad bez Marela joj najverovatnije nee priiniti zadovoljstvo, a i njeni roditelji bi sigurno imali neto protiv toga. Njene stvari su bile ve spakovane u kolima. Roberta nije bila buntovnik. Ali on je rekao vidimo se u Firenci. U meuvremenu je bila sasvim sigurna u to. I mada mu nije odgovorila, mogao je njeno utanje da protumai kao pristanak. A uz to i

Zauvek more

17

iznajmljena soba. Uskoro e poeti da studira, bila je ve odrasla. Mogla je sama da donosi odluke. Polako je krenula prema kolima i ula u njih. Gurnula je klju u bravu i okrenula ga, krenula, bez urbe. Kada je stigla do krunog toka, skrenula je udesno, na drugom izlazu. Zasad je sve bilo u redu. Vozila je putem A1 u pravcu Firence. I Pjombina. Kako je vreme proticalo, vozila je sve sigurnije, sve bre. Kada se posle otprilike sat vremena pojavilo skretanje za Firencu jug, pomislila je da ima ve osamnaest godina i da ne mora nikoga da pita za odobrenje. Vidimo se u Firenci. Tom odlukom je izabrala rasprave s mnogima. Od uzbuenja zbog tolike nedozvoljene slobode, drhtale su joj ruke za volanom. Do Firence je stigla bez mnogo muke. Nasuprot tome, pronalaenje hostela nije ba bilo lako: mnogobrojni nesporazumi i pogreni uputi. Povrh svega joj je mladi na recepciji nezainteresovano saoptio da je dola prekasno i da je on njenu sobu ve izdao nekom drugom. Trenutno smo u jeku sezone, rekao je, ne pogledavi je. Roberta se pobunila, onda se pobunila jo malo glasnije i dobila jednokrevetnu sobu u prizemlju, s umetniki izraenim reetkama na prozoru. U Firenci je naizgled sve moralo da bude remek-delo. Bila je gladna. A morala je i da telefonira, ali nikako s praznim stomakom. U maloj taverni pojela je pun tanjir paste. Ostala je da sedi i nakon to je kelner raspremio njen sto i ona vie nita nije naruila. Pao je mrak. Postalo je buno. Svuda turisti. Nevoljno je napustila restoran, a kelner joj nije rekao ni dovienja, zbog ega je imala utisak da nije dobrodola. Umorna, besciljno je tumarala naokolo,

18

Nataa Dragni

prela preko mosta Ponte Vekio, ula je ljude kako se smeju. Uskoro je primetila da se nalazi na pogrenoj strani reke Arno i krenula nazad. Na Trgu dela Sinjoria je neki jako naminkani mukarac gutao vatru. U Ulici dei Kalzajuoli ju je neko upitao za put. To ju je obradovalo iako nije mogla da pomogne. I odjednom je pred sobom ugledala katedralu Duomo i zastala otvorenih ustiju, zaprepaena tolikom raskoi. Traila je neko slobodno mesto, ali sve je bilo tako popunjeno da se okrenula i pola nazad. U zdanju Loa dei Lanci je napokon sela i posmatrala antiku skulpturu sa svoje desne strane. Mogla je da zaplae zbog oseanja usamljenosti i zbog lepote skulpture. Nestvarno lepa. Nestvarno lepa, kau. Neko je seo pored nje, sasvim blizu, tako da su im se kukovi dodirivali. Ve je htela da ustane, duboko zamiljena Ali nemoj da zaplae, ve sam nekome poklonio svoju maramicu. Roberta je ostala da sedi. Pogledala je Alesandra i osmehnula se. I on je uinio isto. Zdravo, strane, rekla je tiho, s olakanjem, trepnuvi nekoliko puta kako bi razbistrila pogled. Zato ti je trebalo toliko vremena? Pria nije ni jednostavna ni jednoznana, poeo je Alesandro, kao da ona nije nita rekla. Posmatrao ju je netremice. Sr rimske skulpture kasnog prvog veka nae ere je ratniki bezglavi torzo, koji svoga saborca na samrti herojski dri u rukama. Radi se o oponaanju. Grki original potie iz treeg veka pre nove ere. I sve zajedno ima veze s Ilijadom. Roberta je htela da ga prekine, ali on joj nije dozvolio. Menelaj je mlai sin Aerope i Atreja iz

Zauvek more

19

Mikene, njegov stariji brat je Agamemnon. On s njim bei posle ubistva oca u Spartu, gde se eni s kraljevom keri. A ona se zove? Jelena, naravno. Jednog dana stie Paris iz Troje u posetu Ostalo je istorija. Ili bar ono to mi o tome znamo. Ljubav koja se okonava drvenim konjem! Kako si me pronaao?, Roberta je uspela da ga upita pre nego to je nastavio svoje izlaganje. Nasuprot tome, Patroklo Zna li ta njegovo ime znai? Oeva ast. Kako tano, kako tano. On je bio Ahilov prijatelj i brat po oruju, neki ak pretpostavljaju da se radilo o homoseksualnom odnosu. Nas se to ne tie. Posle mnogobrojnih junakih dela, koje Homer opisuje u XVI knjizi, Apolon ga opija i delimino razoruava, da bi ga zatim Euforb ranio kopljem u lea. Hektor, ko drugi, konano ga ubija. Uz pomo Ajaksa Velikog Menelaj otima Patroklov le neprijateljima i pritom ubija Euforba. Ahil, skrhan od bola zbog pogibije svog voljenog prijatelja, sveti se izuzetno surovo, izmeu ostalog, ubistvom Hektora Ko si ti? Mislio sam da smo to pitanje ve razjasnili. Alesandro Lang, rekao je pomalo razoarano. Imali smo dogovor da se vidimo. Ti mora da si devica u horoskopu, ree Roberta blagonaklono. Za njih kau da su putujue enciklopedije. Ja sam samo strelac. Ali s ubistvom Patrokla nemam nikakve veze. Ne znam da li se strelac slae uz mog ovna, pomislila je naglas. Onda se obratila Alesandru: Moja najmlaa sestra je strunjak za to, iako joj je tek osam godina. Koliko brae i sestara ima?

20

Nataa Dragni

Dve sestre: Luija je godinu i po dana mlaa od mene, Nanina je najmlaa. To zvui kao matematika zagonetka, zastenjao je Alesandro. Zato mi jednostavno ne kae koliko godina ima? Zato me ne pita? Upravo sam to uinio. Nisi, pitao si me za moje sestre. Muk. Ovu skulpturu ovde, poto postoji vie verzija, Kozimo Prvi je doneo iz Rima u Firencu, neposredno pre 1570. godine. Skoro tri stotine godina se radilo na njenoj restauraciji, pre nego to je onda 1838. godine nala svoje zaslueno mesto, ovde ispod svodova. Da li si ti istoriar umetnosti? Nisam, zato pita? Da li si studirao istoriju? Ne na fakultetu. A da nisi turistiki vodi? Pobogu, ime sam to zasluio? Zato si onda takva sveznalica? Zanima me, sve me zanima. Jednom e mi to sve koristiti, moi u da iskoristim, rekao je kao uzgred. Kada, na primer? Otkud znam? U nekoj pesmi, rekao je i pogledao oko sebe, kao da se uznemirio. Da li te inim nervoznim? Gluposti. Samo volim da posmatram. Kreem se, pa makar samo oima. Ubirem utiske, slike. Onda se opet okrenuo prema njoj, a u pogledu mu je bila prodornost. Pa i tebe sam ubrao.

Zauvek more

21

Kada? U Monterkiju. Nedavno. To je bilo tek jue. Zaista? Moe biti. Pogled mu je opet odlutao. Da li si ti pisac? Roberta je htela da ga zaustavi, da ga zadri kod sebe. Ne ba. ta to znai? Da li si onda pesnik? Da, pre tako neto. Nije je pogledao. Da li si ve objavio neto? Jesam, jednu zbirku pesama. Sasvim tanku. ovee. Sveznalica i pesnik, pa to je fenomenalno. Muk. Hajde da pronaemo neku prodavnicu knjiga, hou odmah da kupim tvoju knjigu, rekla je pomirljivo, ustala i pruila Alesandru ruku. Ve je kasno. Uzeo je njenu ruku i dopustio joj da ga povue. Zadrao je njenu ruku u svojoj. Imam osamnaest godina. Kada je meni bilo osamnaest godina, objavljena je moja prva pesma, rekao je Alesandro i stisnuo jo jae njenu ruku. Genije, dakle?, osmehnula se aljivo Roberta, pazei gde hoda. Ne ba, nasmejao se. Pie li i ljubavne pesme? Naravno. Prva moja pesma koja je objavljena bila je ljubavni sonet. utali su. Roberta je zapravo pomislila da e joj on izrecitovati neku svoju pesmu ili barem nekoliko stihova,

22

Nataa Dragni

ali nije htela to da ga zamoli jer joj se uinilo previe prozainim. I tako su hodali kroz grad u noi. Grad poput kovega s blagom. Predimenzionirani muzej. Lang. Kakvo je to prezime? Otac mi je Nemac Ma hajde, i moja majka je Nemica! Albert Lang Erika traser, iz Minhena! Upoznao je 1955. godine moju majku ovde I moja majka, hou da kaem, i ona je upoznala mog oca ovde, to jest, na Elbi! On je rodom s Elbe, iz Rio nelElbe. Profesor fizike iz Hajdelberga Moja majka nije nikada zavrila svoje studije eko nomije Ali je zapravo bio turista Moja majka je bila domaica i majka. U Firenci. Zaljubio se, oenio i ostao. Ovde, u Firenci? Roberta je pokuala da se potpuno usredsredi na Alesandrovu priu, ali su joj se sve te podudarnosti iako samo na prvi pogled uzvrpoljile u glavi. Ne, moja majka potie iz Luke. Tamo ivimo. Tamo smo bili prole sedmice, predivan grad Mi? Alesandro je stao i upitno je pogledao. Marelo i ja. Marelo? Moj verenik, rekla je sasvim tiho, onda ga je prestravljeno pogledala. Moji roditelji! Zaboravila sam da im se javim! Sigurno su van sebe od brige, ve odavno je trebalo da stignem kui

Zauvek more

23

Kui? U Pjombino! ivim u Pjombinu. Ambulantna kola su zasigurno ve stigla Trebalo je da se vozim s njima, ali bila su toliko mala da je bilo mesta samo za dvoje, a i Marelova kola takoe, nisam mogla da ih ostavim Robertin glas je postajao sve vii. Pustila je Alesandrovu ruku. Onda su potraili telefonsku govornicu. Razgovor je bio teak; otac joj je spustio slualicu to je i oekivala kada mu je rekla da eli da ostane u Firenci, sama. Iako ju je delilo vie od sto kilometara od oca, Roberta je osetila njegov pogled, od koga bi se svako, a posebno njegove tri keri, ukoio: pogled poput naredbe koja se bez odlaganja izvrava. Roberta i Alesandro su stajali na najstarijem mostu preko reke Arno, zurili u vodu i utali. Iako je bila skoro pono, mnogo sveta je bilo oko njih. Hajdemo negde drugde, predloio je Alesandro uzevi je opet za ruku. Ruka joj je bila hladna. Roberta nije rekla nita i dopustila mu da je vodi. Preko trga Piti su otili do trga San Felie. Felie.* To bih htela da budem. Ovde bih volela da ostanem, rekla je Roberta tiho i osmehnula se kao neko ranjeno dete. Kako god eli. Seli su na kameni plato ispred ulaza u crkvu. Alesandro ju je zagrlio, a ona se naslonila na njegovo rame. Odavno ovo nisam radila.
* Ital.: felice srena (Prim. prev.).

24

Nataa Dragni

ta? Jednostavno sedela na ulici ak ni kada sam bila dete to mi nije bilo prijatno. Roberta pogleda svoje bele pantalone i osmehnu se eretski. Nikada nisam htela da se uprljam. Ili nisam smela, ne seam se vie dobro. Zamiljeno je pogledala Alesandra. Jednom je Luija zaradila teak amar jer je u izmama trala kroz bare. Alesandro je hteo neto da kae, ali ona je bila bra. Nisu bile gumene izme. Njen osmeh nije bio srean. Dugaku tiinu je najzad prekinuo Alesandro: Crkva San Felie se ve 1066. godine pominje u spisima. Izuzetno znaajno. Posebno krst iznad oltara ispred bezbojnog stakla na prozorima. I jedna velika scena Tajne veere Matea Roselija iz 1614. godine. Slika visi u trpezariji samostana. Crkva je imala i znaajnu ulogu u Drugom svetskom ratu, tokom nemake okupacije: ovde se nalazila jedna od centrala italijanskog pokreta otpora. Kada su se Nemci povlaili ispred saveznikih snaga, digli su u vazduh sve mostove sem Ponte Vekija. Zahvaljujui lino Hitleru ili feldmaralu Keselringu, ne zna se tano. Prvog avgusta je svakako naloio da se deaktivira eksploziv. Alesandro je gledao pravo ispred sebe. Tek kada se odmakla od njega, on ju je pogledao. ta je? Ti si neverovatan! Ne znam da li mi se to dopada ili me nervira. Dosta smo putovali, moji roditelji i ja. A i predanja me prosto zanimaju. Svako predanje, rekao je kao da je time sve bilo reeno.