Telekomunikacije su prenos informacije preko elektromangetnog signala.

Telekomunikacije su oblast ljudske delatnosti koja se bavi prenoenjem poruka izmeu dva ili vie korisnika na udaljenim mestima, obino putem elektrinih signala. Istorija Telekomunikacija - Rani oblici telekomunikacija ukljuuju dimne signale i bubnjeve. Bubnjevi su se koristili u frici, !ovoj "vineji i #u$noj merici, dok su dimni signali bili kori%eni u &evernoj merici i 'ini. ( srednjem veku, nizovi tornjeva na brhovima brda su kori%eni kao nain za prenoenje poruke. )vakav prenos je imao manu da je mogao daprenese samo jedan znak informacije. "odine *+,-, francuski in$enjer 'lod .ape je sagradio prvi fiksan sistem za vizuelnu telegrafiju /semaforska linija0 izmeu 1ila i 2ariza.3-4 5eutim, ovi semafori su zahtevali obuene operatore i skupe tornjeve na intervalima od deset do 67 km. 'ao posledica upotrebe elektrinog telegrafa, poslednja komercijalna semaforska linija je naputena *887. 9anije je bilo: ;lektrini signal, prenosni medijumi od metala /bakra0, radiosignali, pobuda od elekrinog sinala utie na antenu. &ada imamo: optiki telekomunikacijonu sistemi, prenos preko svetlosti /elektromagnetnog talasa0, spektar od najviih do najni$ih frekevencija. Smetnje /umovi0 - su neizbe$ni u telekomunikacionim sisitemima. .umovi mogu biti spoljanji i unutranji. Spoljanji umovi se esto oznaavaju kao smetnje. )ni nastaju usled ne$eljenih sprega izmeu elektrinog kola i njegove sredine. Te sprege mogu biti: elektrine, magnetne, elektromagnetne, termike, mehanike. &metnje u elektronskim kolima, bez obzira na svoju prirodu, mogu da se kontroliu kori%enjem raznih tehnika za eliminisanje sprege izmeu kola i okoline. !a primjer, protiv elektromagnetnih smetnji, kola se oklapaju metalom. Temperaturne smetnje se eliminiu postavljanjem ureaja u termostate. 5re$ne smetnje se otklanjaju upotrebom filtera i kvalitetnih uzemljenja. Unutranji umovi - .umovi mogu biti: *0 2rirodnog porekla: kosmika zraenja< 2rirodni umovi su termiki i fliker /flicker0 um. )ni nastaju kao posledica diskretne prirode naelektrisanja /elementarno naelektrisanje je nedjeljivo0. Termiki um - =bog sluajnog /Braunovog0 termikog kretanja elektrona, u materijalu /provodnoj sredini0 elektronske komponente se generie sluajni signal, koji predstavlja termiki um. Fliker um se naziva i kontaktni um. (zroci ovog uma su nesavrenosti u materijalu koje stvaraju zamke za slobodne nosioce ili fluktacije povrine i intenzitetu dodira izmeu estica zrnaste structure koja provodi elektrinu struju - postoji u ugljenim otpornicima, pa oni imaju veliki nivo >fliker? uma. 2ostojanje fliker uma je uslovljeno postojanjem jednosmjerne struje u komponenti. ili -0 izazvani od strane oveka tj. od drugih elekromagnetnog sistema, elektrinog ureaja, raunara i td< Tehniki umovi su: um same@ generaciono-rekombinacioni um@ lavinski um. !ova era telekomuniakcija A analiza ne smao korinih signala ve% se uvodi i teorija umova. enon i Viver A osnove telekomunikacionog prenosa. /slika*0.: *. Bzvor informacija C 2retvara -. 2redajnik koji sadr$i: Blok obrade, modulator 6. 2renosni medijum-kanal: 2renosna sredina A $ice /telekomunikacioni vod@ bakarna parica najrasposrtanjenija0@ koaksijalni kabal /mnogo ve%i propusni opseg0@ radio /be$ina0 veza@ optiko vlakno. 6. 2rijemnik koji sadr$i Demodulator, pa Blok obrade. E. 'orisnik, koji dobija ne identinu informaciju zbog umova. Singnale predstavljamo u vremenskom domenu. &ignale analiziramo sa strane brzih promena u frekvencijskom domenu. nalogni i digitalni telekomunikacioni sistemi. &ignal je maltene fenomen koji nosi neku informaciju. ko je domena T neprebrojiv i neprekinut /kontinuiran0 skup, onda se radi o vremenski kontinuiranom signalu. ko je domena T prebrojiv skup trenutaka Ft7, t*, t-, ... , tkG, onda je to vremenski diskretan signal. Operacije na signalu, sistem 2romjene na signalu se dogaaju kad signal prolazi kroz medij ili sistem. &istem je celina sastavljena od meusobno povezanih objekata gdje svojstva objekata i njihovo meudjelovanje odreuju svojstva i vladanje cjeline. 5ultidisciplinarni problem: odrediti, podesiti, predvidjeti vladanje sustava, ili pak realizovati sustav $eljenih svojstava. 2eriodicni i aperiodicni signali - 'ontinuirani signal H/t0 periodian je ako je: H/t0 I H/t C kT0 kI*,-,6<9ealni broj T osnovni je period signala H/t0. &ignal koji ne zadovoljava gornji uslov zove se aperiodini signal. Periodicni signal - H/t0Icos/-t0@ H/t C T0Icos/-t C -T0@ -T I -J IK T I J. )snovni period T I J . =bir - periodina signala ne mora nu$no biti periodian signal. !eka je H*/t0 periodian signal s osnovnim periodom T*, i neka je H-/t0 periodian signal s osnovnim periodom T-. =bir signala: H/t0 I H*/t0CBH-/t0 - biti %e periodian za bilo koje akko vrijedi: TI pT*I LT-@ p,L M =, p,L N 7@

2eriodicni singal - pomocu Ourijeovog reda: H/t0 I 3kI-P - P4Qa keRjkS7t. OT periodinog signala koji ima koeficijente Oourierovog reda FakG se prikazuje kao povorka impulsa u takama SIkS 7. 2ovrina impulsa koji odgovara k-tom harmoniku frekvencije kS7 je jednaka -J puta k-ti koeficijent Oourierovog reda ak. . Aperiodicni signal - H/t0ItTcos/t0@ H/tCT0I/tCT0cos/tCT0@ H/t0NH/tCT0. !e postoji takav T razliit od 7 za koji bi vrijedilo H/t0 I H/t C T0. 2arni i neparni signali - &ignal je paran ako: H/-t0 I H/t0, Ut, tM9@ &ignal je neparan ako: H/-t0 I -H/t0, Ut, tM9@ ko ne vrijedi nijedno od navedenog signal nije ni paran ni neparan. 5nozenje signala: 2aran T 2aran I 2aran@ !eparan T 2aran I !eparan@ !eparan T !eparan I 2aran. Blok obrade A frekevenciski filter ili pretvaranje analognog u digitalni signal. Telekomunikacioni sistemi nisu pravljeni da prenose ceo spekat /frekventni opseg je ve%i -K trokovi ve%i0, ve% deo spektra od -7Vz do *W777Vz -K 677Vz do 6E77Vz /za prenos govora telefonom0 razumljivost pribli$no *77X prepoznatljivost YYYY . Digitalni prenos A zatita od umova /zatitino kodovanje0. Dodaju se zatitini bitovi C 9;";!;9 T)9B. Analogni prenos A ne mo$emo smanjiti umove ali se borimo protiv njih. S/N /signalZnosie0 A to je odnos bolji, to je i signal bolji. )dnos se prati du$ celog sistema i gde je kritino smanjen postaljaju se pojaavai. Signal u osnovnom opsegu - &klopovi u sistemu bi trebalo da budu linearni zarad idealnog prenosa ali npr. modulator je nelinearan, zato se dobija demodulator sa inverznom nelinearnom funkcijom -K to u zbiru daje linearnu funkciju / D konverzija0. Prenosni medijum A fizika putanja, povezivanje oveka sa mre$om. "lavni i posredni informacioni putevi. &pecijalan mre$ni hardver, kopatibilan sa medijumom. )si model /prenosni medijum A sloj *0. 2ogodno A mre$a od * prenosnog medijuma ali je to praktino samo za neku ekstremno malu mre$u. )d jefitnij ka skupljim: [iani, be$ini, optiki medikjum /kanal0. iani medijumi - 'ablovski -K bakarnui kablovi /iseni0. (predene parice i koalksijalni kablovi *.!eoklopnjenie A (T2 /(nshilded T\isted 2air0 koriste se u 1an mre$ama. -.)klopljene A &T2 /shilded T\isted 2air0. &pecificni maksmalni mog prenos podataka. 2oznata kao obina telefonska parica. 2ar meusobno izlovanih bakarnih provodnika i upredenih parica iji je oklop oblo$en metalnom zatitom. (vrtanje A borba protiv presluavanja /ometanja signala0. 2rvi kabal -K 2ar hiljada parica, )blo$eno metalnom zatitom. Koalkijalni kabal -K (nutranji /bakarni provodnik0 C spoljani /cilindrini bakarni provodnik0 A bakarna pletenica: preko nje omota od 2U]-a C dijalektrik /izolator0 A izmeu. 'oristi se za TU signale. Optiki klablovi, su skuplji od bakarnih. &pekar nije dovoljan za dananje aplikacije. Be$ini - 9adio frekevencije, mikrotalasi, satelitski prenos, B9. Br$e i jeftinije od kablovskog medijuma A zbog graevinskih radova, razmetanja u zemlji. Dolazi do izra$aja gde ne postoji infrastruktura A siromane zemlje A frika, 2acifik@ ruralna podruja. 2ogodna gde su okolnosti takve da je nemogu%e ili isuvue skupo iskoristiti kablove A &audijska rabija. 5anje brzine /istorisjski0, tek danas kroz tehnoloki razvoj dolazi do izra$aja. ( velikoj meri podlo$ni spoljanjim vremenskim uslovima A nije garantovna pouzdanost. !ajve%a briga: bezbednost, podaci moraju biti zati%eni da bi se osigurala privatnost. Kategorije: *. ]at* A prvobitno bila projektovana jedna za analognu telefoniju, zahvaljuju%i novim tehnologijama, kasnije su se razvili ;thernet i D&1 sistemi koji rade na *75bZs. -. ]at- A prihvata do E5bZs - 1 !, token-ring, 5 ] A 5edium ccess ]ontrol A kontrola pristupa medijuma, ]&5 A ]arrier &ense 5ultiple ccess A oslukivanje kanala@ ]&5 Z]D token-$eton A kontrolni paket koji kru$i ko ga uhvati ima pravo da alje. -. ]at6 A *^ 5hz, *75bZs /do *77m0 A *775b ;hernet, token ring@ E. ]atE A -75Vz, *^5bZs /*77m0 W. ]atW A *775Vz, *775bZs do *77m A ;thernet *7Z*775Vz. Optiki medijum: Ulako A stakleno. 2renosi se prelamanjem A - sloja stakla sa razliitim indeksom prelamanja, nema gubitaka. )groman propusni opseg A u odnosu na predhodna -, )tpornost na smetnje i umove. )bezbeuje jasne komunikacije, okru$enje osloboeno umova. Ueoma skupo A apsurd, staklo je najrasprostranjenije ali je tehnoilogije obrade veoma skupa C polaganje u zemlju, spajanje delova je ba skupo. Slabljenje Signala - Telekomunikacije se bore protiv slabljenje signala. 5ala talasna du$ina svetlnosti, kada naie na neisto%u u staklu, to je za njega 21 !B! _ Tehnologija i%enje neisto%a dovelo je do minimalnog sladljenja. !ova tehnologija ne od stakla, ve% od plastike. .to se vie penjemo na frekvencijskoj skali, za osnovu i mali procenat levo i desno dobijamo

ve%i opseg. ]atWe/enhanced0 A *775Vz, * "bZs, *77m A otriji standard. ]at^ A opseg: E775hz KI *^ "bZs, *77m. ]at+ A * 5hz A ^77 5Vz, &T2, sve ostale (T2 A za utra brzi ;hernet standard ojaao karakteristike protiv presluavanja i umova. Karakteristika prenosnih medijuma: Tip medijuma A 2rorpuni opseg A B;9 /Bit ;rror 9ate0 A Uerovatno%a pogreno primljenog bita A mera performanse. *. (predene parice /telefonski analogni prenos0 A *5Vz /*7R^0 A 1o /podnoljiv0*7R-W@ -. 'oaksijalni kabal A *"Vz/*7R,0 A Dobar /*7R-+ - *7R,0@ 6. 5ikrotalasi A *77 "Vz A Dobar: *7R, &atelit A *77"Vz A Dobar: *7R,@ E. )ptiko vlakno A +WTVz /*7R*-0 A )dlian: /*7R-** - *7R*60. Digitalni Prenos - Bakarne parice do$ivele novu mladost kroz digitalni prenos ali se i dalje prenosio analogni signal u kojem bio pretvaran digitalni na ulazu. 2retplatniki segment A od karisnika do centrale A ideja da bude digitalni prenos /prednosti: integracija servisa A jer su svi signali si%ni u digitalnom obliku0. DSL A Digital &ubscriber 1ine A o$ivela prenosnu bakarnih parica, verzije: `D&1 /67nk standarda0. Standardi u digitalnom prenosu - VD&1 /Vigh-Bit-9ate D&10 A pauzdan tadanji digitalni sistema za telekomunikacije koji su povezali cetrale protok ;(--7E8 5bZs, )& A *,WEE 5bZs. Telefonski signal tra$i ^EkbZs pa ovi sistemi nisu bili efikasni dok se nisu pojavili raunari. &imetrina brzina A i u jednom i u drugom smeru ista brzina, jer ima - parice, 6,^km domet, Wkm kod nas. ADSL / sametrical D&10 A ^5bZs u jednom smeru /do\nload0, * 5bZs /(pload0, samo * parica /6,^km0 A Wkm kod nas. simetrian prenos, (pstream/ manje kapacitet ka ve%em0 Z Do\n&tream /ve%i kapacitet ka manjem0. D&1 - A 85bZs D1, D&1 -C - -E 5bZs D1. SDSL /&ametrical D&10 A zamena za VD&1 /isti saobra%aj0, * parica. SHDSL /&ammetrical VD&10 A *parica, pove%ana brzina: W,^ 5bZs. RADSL /9ate daptive D&10 A Wkm, * parica, podr$ava promene saobra%aja A prilagoavaju se nemani /^77 kbZs A +5bZs :D1, *-8kbZs A * 5bZs :(1. VDSL /Uara Vigh Bit 9ate D&10 A >vrlo brza? D&1, kra%i domet zbog velike brzine prenosa /*,W km0, * parica, *6 5bZs na *,Wkm, na kra%im rastojanjima /677m0 A WW 5bZs/D10, *W 5bZs/U10. *5bZs /U10 A zavisi od rastojanja. UD&1 - A namenjea digitalnoj televiziji /VDTU standarda0, ali na kratkim rastojanjima *775bZs /D10. Digitalni izvor informacija: prozvodi konaan skup informacija /Tastatura 0. Digitalni signal koji )pisuje izvor informacija je f-ija vremena mo$e imati vrednosti samo iz diskretnog skupaKdigitalni signal, diskretni talasni oblik, 'ada ima dva stanja-Kbinarni oblik. Analogni izvor: proizvodi poruke definisane na kontinualnim vrednostima /mikrofon0. nalogni signal prenosi informacije. nalogni talasni oblik je funkcija vremena, vrednosti iz kontinulanog opsega. Prednosti digitalnih komunikacija: *0#eftina kola se koriste koja su laka za realizaciju, -0 ifrovanje podataka se posti$e ouvanje tajnosti, 60 svi mogu%i signali /govor, slika0 na digitalnom nivou mogu se sjediniti i prenositi preko zajednikog telekounikaciong sistema E0 u drugim sisitemima veze um se ne akumira od doenice do deonice /kao kod analognih0 jer se kod njih akumulacija uma zaustavlja u regnerativnim takama /ripiterima0 gde digitalni signal mo$e u potpunosti da bude obnovljen@ ak i kad postoje greeke su male i mogu se smanjiti zatitnim kodovima. Nedostaci digitalnih komunikacija: *0 =ahteva ve%e irine propusnog opsega A razlika izmeu najve%e i najmanje faze spektra prenosnog signala -0potrebna sinhronizacija du$ vremenske ose, prijemnik mora da zna da je signal poslat. Deterministiki signali: se mo$e predstaviti kao potpuno matematiki definisana funkcija vremena. 2rimer: s/t0I cos/\t C Oi0 opisuje signal , a,\i Oi konstante. Sluajni signali: ne mo$e se potpuno odrediti funkcijom vremena, i mora se prikazati probabilistiki, ako se kojim sluajem predstavi nekom funkcijom onda su njene vrednosti poznate u prolosti, ali ne i u budu%nosti. Dilema A &ignali na izvoru nisu deterministiki, jer onda prenos tih signala ne bi imao poentu. 2rojektovanje i analiza telekomunikacionih signala je slo$ena ubog potrebe za statistikom i verovatno%om.

Informacija je - 'valitativno >iznenadjenje kad primimo poruku?. 2o meni je to skup podataka povezanih u celinu koja se prenosi. Verovatno%a pojavljivanja j- ! poruke iz izvora 2j: BjIlog- /*Z2j0 3bit4. !e zavisi od sadr$aja poruke. 2j A verovatno%a pojavljivanja j-te poruke iz ovog izvora. &rednja vrednost za koliinu informacije koju mo$e da da neki izvor: VI3iI* do m4Q2jTlog/*Z2j0 3bit4, V A entropija, log- A koliina informacija. 2rosena mera neizvesnosti posmatraa o tome ta %e izvor emitovati. Brzina generisanja informacija: 9I/VZT 0/bitZs0@ T A vreme za slanje informacije. 'arakteristike za meru efikasnosti kanala - ]ena, zatezna predajna snaga, propusni opseg, odnos signalZum, verovatno%a greke, vreme kanjenja. )ptimalni digitalni sistm A &isitem koji minimizuje verovatno%u greke na zlazu sistema sa unapred definisanom predajnom snagom i irinom propusnog opsega /ogranienja0. Da li digitalni signal moe da bude idealan - Da, pod izvesnim uslovima. 'apacitet: I B log/osnova -0 /*C/&Z!00 @ B itina propusnog opsega, &Z! odnos snage signala i snage uma. Decibel: 5era odnosa veiina u logaritamskoj osnovi. Bezinferencijskom prenosu se impulsi alju brzinom koja nije ve%a od -B impulsaZsekund /!e%e se ometati0 . 'apacitet kanala A kapacitet I BTlog- /* C &Z!0@ B A irina propusnog opsega kanala Vz@ -Z! A odnos snage signala i snage uma na ulazu u digitalni prijemnik. ko je brzina prenosa manja od kapaciteta kanala onda %e greka te$iti nuli. Talasni oblici: bilo signala koji nose informaciju, bilo umova, mogu biti fiziki predstavljeni preko u/t0 ili i/t0@ ili u frekvencijskom opsegu kao jednoj od bitnih osobina, jer su gotovo svi skokovi okarakterisani irom propusnog opsega. &paktrima analazia A 9elativni odnos &Z! na jednoj funkciji u odnosu na drugu funkciju nazivaju se spaktrima analazia obuhvata predstavljanje u vremenskom i spektralnom domenu. &pektralana analiza je matematiki aparat kojima se opisujemo signale u vremenskom domenu. Deterministiki A preko neke analitike funkcije u spektralnom domenu A harmoniska analiza daje sliku. (koliko je vremenski signal oblik nemogu%e predvideti - sluajni signali - prethodni opis neva$e%i, proiruje se probabilistikim veliinama A autokorelaciona funkcija. Harmonijska analiza: =asnovana na teoriji Ourijeovih redova i Ourijeove transformacije. Dele se na periodine/redovi0 i aperiodine/integrali0 . Harmonijska "naliza Periodinih signala: 2roizvoljna vremenska funkcija je periodina sa periodom T7 ako va$i f/t0If/tCT70 za svako t. T7 A najmanja konstanta koja zadovoljava ovu relaciju. Dirikleov uslov integrabilnosti: &lu$i da bi mogla da se iskoristi harmoniska analiza: 3od AT7Z- do CT7Z-4 b cf/t0cdt d P@ 3AT7Z- do CT7Z-4 b f-/t0 dt d P@ !ormalnizovana energija je konacna. Ourijeov red: 3*4 f/t0 I 3nI- P do CP4QOnTeRjnS7t. Ourijeov red u kompleknom obliku: On A kopleksni Ourijeovi koeficijenti: On I *ZT 7 3-T7Z- do T7Z-4 bf/t0TeRjnS7t dt, nI7,e*,e-< S7 I -JZ T7 I --Jf7 - K *ZT7@ nf7 -K frekvencija n-tog harmonika. O7 A srednja vrednost A jednosmerna komponenta talasnog oblika. On A kompleksni matemati@ki spektar A dvostrani spektar funkcije u i K i -. Ourijeov transformacioni par: f/t0IOn. Transformaciju ini povorka impulsa u frekventnom domenu, sa povrinom impulsa proporcionalnom koeficijentima reda. On I cOncTeRjgn. cOnc aplitudski spekat, gn A fazni spekat. Diskretni liniski karakter ako red sadrhi samo poaitivne vrednosti.

)sobine Oourierove transformacije A *0 1inearnost@ -0 Uremenski pomak@ 60 'onjugovanje E0 Diferenciranje i integracija W0 &kaliranje vremena i frekvencije@ 'orelacija periodinog signala: 'orelacija:(zajamni odnos, povezanost, sluajnost: 9*-/i0I*ZT7 Bntegral od od AT7Z- do CT7Z/ f*/t0Tf-/tCtau0 dt0 I f*/t0 f-/tCtau0 /nadvueno isprekidanom crtom A srednja vrednost pod vremenom.0 2arsevalov teorema govori da se ukupna energija signala mo$e odrediti ili integriranjem energije po jedinici vremena cH/t0c- du$ cele vremenske ose ili integriranjem energije po jedinici frekvencije c`/jS0c -Z-J za sve frekvencije. Harmonijska analiza aperiodicnih signala: (pomocu Ourijeovog integrala A per. Ounckija izra$ena Ourieovim redom mo$e da predtsavi aperiodian signal ako je perioda te$i beskonanosti. Bmamo:

3BB4 3BBB4 -

Ourijeov red u trigonomeriskom obliku A polarnoj jormi

'orelacija periodinog signala: Teorema o korelaciji periodinih funkcija: utokorelaciona Ounkcija: 2arsevalova teorema za periodine singale: )sobine autokorelacione funkcije: 'onvolucija periodicnih signala: Teorema o konvoluciji: Ourijeov integral za aperiodicnu funkciju:

Teorema o korelaciji "periodinih signala - 'orelacija aperiodinih signala : 9*-/i0I 3-P - CP4 b f*/t0Tf-/tCtau0dt f*/t0 d-K O*/jS0 @ O- d-K O-/jS0 9*-/tau0I *Z-J 3-P - CP4 b O*T/jS0O-/jS0T eR jSt dt O*T/jS00TO-/jS0I 3-P - CP4 b9*-/tau0 T eR- jSt dt 9**/tau0I 3-P - CP4 bf/t0Tf/tCtau0dSI*Z- J 3-P - CP4 bcO/jS0c R- T eR- jSt dS cO/jS0c R-I&**/S0I 3-P - CP4 b9**/tau0T eR- jSt dt =a tauI7@ 9**/g0I 3-P - CP4 bf-/t0dt I *Z-J 3-P - CP4 b &**/S0dS@ 2arsevalova za aperiodine: *0 9**/-tau0I9**/tau0 -0 9*-/-tau0I9-*/tau0 60 & -*/j0IO-T/jS0 O*/jS0I&*-T/S0 'onvolacija aperiodinih signala: &*-/i0I 3-P - CP4 bf*/t0Tf-/t-i0dt I 3f/t0Tf-/t04@ &*-/i0I *Z-J3-P - CP4 bO*/jS0TO-/jS0 eR jSt dS@ O*/jS0O-/jS0I 3-P - CP4 b f*-/i0 eR jSt di@ *0 f*-/i0 I f-*/i0

#$%Konvolucija "periodicne f-ije ne menja tu f-iju: f/t0 I 3-P - CP4 b f*/j0Tk/t-j0 dj@ f*/t0Hf-/t0 d-K O*/jS0O-/jS0@ f*/t0 A f-/t0 -K *Z-J TO*/jS0TO-/jS0. 60 dZdt3f*/t0Tf-/t04 I df*Zdt T f-/t0 I f*/t0 T df-Zdf. Vinerov zakon: 96/tau0I *Z-J3-P - CP4 bl6/S0 eR jSt dS@ l6/S0I 3-P - CP4 b 96/tau0 eR -jSt dt

Oormule: Periodicni signali: Oaktor ispunjenosti: iZT On I c`ncTeRjgn On I *ZT 37-T4 b f/t0TeR-jnS7t dt@ f/t0 I 3nI-P - CP4 QOn T eR jnS7t S7 I -JZT@ sin H I /eRjH A eR-jH0 Z -j beRat dt I eRatZa@ eRjgnIcosHCjsinH@ lim3n-K74 sin n Z n I *@

nvelopa /nule0: m/S0I cOnc -KnTS7I S@ &pektar mplituda: c`/jS0c

Oazni spektar: gn I -nS7t C ngn &inH /0I/eRjH A eR-jH0Z-j@ m/S0 /0I /*ZT0Tf/t0 Bzlazna karakteristika: o/jS0 I V/jS0 T `/jS0 &naga /2arsevalova0: 2sr I 3nI-P - CP4QcOnc- I O7R- C -T3nI* - CP4QcOnc-@ 2(' I *ZT 37-T4b f-/t0 dt /9I*p0 2!O I O7- C -TcO*c- C -TcO-c- C -TcO6c-< 2!O Z 2(' T*77X 2omeranje singla: *.f/t0I 3nI-P - CP4Q On T eRjn\7t@ -.OnIcOncTeRjgn@ 6.f/t0I 3nI-P - CP4Q cOnc T eRjgn TeRjn\7t@ E. f/t0I 3nI-P - CP4Q cOnc T eRj/gn Cn\7t0@ W.f/t0I O7 C 3nI* do CP4Q cOnc T cos/n\7t C gn0 3- 2omeraj4@ f/t0 I 3nI-P - CP4 b On T eRjnS7t ]n I qanR- C bnR-@ gn I arctg/-bnZan0@ OnIcOncTeRjgn@ Aperiodicni singnali: f/t0 I *Z-J 3-P - CP4 b O/jS0 T eRjSt dS *F(j) = 1/T [- - +] !(t)*e"-jt dt#*

O/jS0 I 3-P - CP4 b f/t0TeR-jSt dt@ S7 I mS@ On I cOnc T eRjgn cO/jS0c - spektralna gustina amplituda r/S0 A spektralna gustina faza 3-P - CP4 b eR-jSt dt IK b cos/St0dt IK -Jk/S0 eRjH I cos H C jsin H & 3-P - CP4 sinH dH I 7 /simetrican interval0 3-P - CP4 & cosSt dS I -Jk/t0@ 3-P - CP4 & cosSt dt I -Jk/S0@ O/jS0 I 3-P - CP4 & f/t0TeR-jSt dt I f/t0 I 3-P - CP4 b cos/St0 dt Velisajdova f-ja: 'H/t0 I 3a-K74lim f/t0@ `V/t0 I 3a-K74lim O/jS0@ 2arsevalova: sI 3-P - CP4 b f-/t0 dt I *Z-J b cO/jS0c-dS@ s('I *Z-J 3-P - CP4 b cO/jS0c-dS@

a-a* /0I 3/a- A a*0 Z /H- A H*04 T /H A H*0 k /t0 I 3i-K74 lim f/t0@ n/jS0 I 3i-K74 lim O/jS0@ i-K P - k /t0 I *Z-J T 3-P - CP4 b cos/St0 dS Prenos signala kroz (inearne sisteme o/jS0 I V/jS0 T `/jS0 2renosna funkcija sistema: V/jS0 I o/jS0 Z `/jS0 `/jS0 - c`/jS0cTeRjg ZZfali nesto na g o/jS0 - co/jS0cTeRjg V/jS0 A /S0 T eRj`/S0@ plitudska f-ja linearnog sklopa A /S0 Oazna f-ja linearnog sklopa - `/S0 V/jS0 I 3i I * A n4 tVi /jS0@ V/jS0 I 3i I * A n4 Q Vi /jS0@ V/jS0 I T eR-jSt7

a/t0IO-*3a/jS04@ jS`/jS0 d-K dH/t0Zdt@ Velisajdova f-ja: 'H/t0 I3-P - P4b cH/t0c- dt@ *Z-J 3-P - P4bc`/jS0c-dS@ *Zj\ T `/jS0 C J`/70k/S0 d-K 3-P - t4b H/i0di@ pr*: O-*3*Z- T eR-jSi4 I u H/t-i0 pr-: O-*3jSi T eR-jSi4 I i T dH/t-i0Zdt pr6: O-*3*ZjSiTeR-jSi4 I *Zi T 3-P - t4b H/s-i0 ds prE: O-*3*ZjSiT-4 I -Zi T 3-P - t4b H/s0 ds -P d t d 7 -K 3-P - t4b 7 ds I 7@ 7 d t d i -K 3-P - 74b 7 ds C 37 - t4b * ds I t /EWv0 i d t d CP -K 3-P - 74b 7 ds C 37 - i4b * ds C 3i - t4b7 ds I i Oazna karakteristika: `/S0 I -St7 'arakteristika faznog kasnjenja: r/S0 I -`/S0 I St 7