OBJEKTNO-ORJENTISANE BAZE PODATAKA: TEHNOLOGIJA KOJA DOLAZI OBJECT-ORIENTED DATABASES: UPCOMING TECHNOLOGY

Lepojevi Borko Jovanovi Sreko Vojna Akadenija Odsek Logistike,Beograd prof. dr Alempije Veljovi Tehniki fakultet, aak Sadraj-U dananjem svetu intenzivnih promena i inovacija, informacije(podaci) predstavljaju esencijalno vaan pojam . Njihovo skladitenje i obrada bitan su aspekt u konstruisanju velikih softverskih sistema, pa s' to a veliki proizvo!a"i ulau zna"ajna sredstva u razvoj baza za skladitenje podataka, kao i u sisteme za manipulaciju tim istim podacima.U daljem izla anju ovaj rad ima za cilj da obuhvati sve trenutno aktuelne tehnolo ije vezane za baze podataka kao i sisteme za upravljanje bazama podataka, kao i da predo"i neke novine koje dolaze, prete#i da uzdrmaju svet postoje#ih standarda. Abs ra! -$n toda%'s &orld of intensive chan es and innovations, informations(data) are essential% important issue. $nformations &arehausin and processin are major aspects &hen bi 'soft&are's%stems constructin is involved, so in order to achive optimum in these, bi vendors are investin serious assets into databases and database'mena ement's%stems developement.$n further presentement, the oal of this &ork is to comprehend all current database techolo ies and database mena ement s%stems techolo ies as &ell as to present some of the upcomin inovations, treatenin to a itate &orld of e(istin standards. "#U$OD Kao to je ve spomenuto, informacione te nolo!ije u svetu savremeno! poslovanja i slo"eni #a teva !loma#no! tr"ita i!raju vrlo $itnu ulo!u.%ri projekovanju informaciono! sistema koji mo"e da #adovolji potre$e korisnika i u isto vreme $ude pou#dan i $r#, jako je va"no i#a$rati pravu te nolo!iju.& i#la!anju koje sledi ra#motriemo tri trenutno aktuelne te nolo!ije ve#ane #a $a#e podataka i sisteme #a upravljanje $a#ama podataka.'o su( )elacione $a#e podataka *)elational +ata Bases,)+B, -$jektno-relacione $a#e podataka*-$ject)elational +ata Bases,-)+B, -$jektno-orjentisane $a#e podataka*-$ject-riented +ata Bases,--+B, Svaku od ovi te nolo!ija posmatraemo sa tri klju.na stanovita( model podataka *+ata /odel,+/, upitni je#ik *0uer1 Lan!ua!e,0L , model o$rade*2omputational /odel,2/, %osle te ni.ki anali#a i pore3enja, usledie i po!led sa stanovita tr"ita, t.j., komercijane #astupljenosti svake od !ore navedeni te nolo!ija. %#RELACIONE BAZE PODATAKA )+B idejno su opisane prvi put od strane 4.5.2odd-a, da $i #atim $ile implementirane od strane 6B/-a i dru!i proi#vo3a.a. -no to karakterie )+B je i#vesna matemati.ka preci#nost*koja nije $as najdoslednije implementirana kod svi proi#vo3a.a,. -va te nolo!ija standardi#ovana je od strane A7S6 pod na#ivom 89:; specifikacija,najstarija je i najrasprostanjenija. +/-Sistem #a upravljanje relacionim $a#ama podataka *)elational +ata$ase /ena!ement S1stem,)+B/S, .uva podatke u vidu ta$ela , koje sa.injavaju redovi i kolone.Svaki red od!ovara jednom rekordu *slo!u,, dok kolone o#na.avaju polja to! rekorda.'ipvi podataka koji se mo!u .uvati u ovim $a#ama svode se na sve!a nekoliko osnovni tipova(karakter,strin!,ceo*realan, $roj,datum,valuta.)elacije nisu eksplicitne , ve su na!ovetene kro# strane klju.eve*forei!n ke1s,, koji u stvari predstavljaju ve#e entiteta jedne ta$ele sa entitetima dru!e.)elacije vie-ka-vie reali#uju se preko posredni.ke ta$ele,koja sadr"i samo strane klju.eve entiteta koji su u vie-ka-vie relaciji . 0L-<a formiranje upita #a manipulaciju podacima )+B/Ss koriste S0L*Structure 0uer1 Lan!ua!e,.-vi upiti mo!u $iti nad jednom ta$elom *prosti, i nad vie ta$ela *slo"eni,.)e#ultati koji upiti vraaju na#ivaju se po!ledima.%o!ledi predstavljaju podskupe $a#e, i#dvojene po #adatom kriterijumu, i kod relacioni $a#a, to su ta$ele. 2/-Sve o$rade $a#irane su na vrednostima polja u ta$eli.%olja nemaju jedinstvene indentifikatore koji se tokom "ivota n-torki *slo!ova,ne menjaju.7e postoje ve#e me3u n-torkama jedne iste ta$ele.%re!led re#ultata odre3eno! upita vri se pomou kursora, koji korisniku

omo!uava kretanje kro# n-torke *rekorde, ta$ele koju je upit vratio.&pdate-ovanje*a"uriranje, se vri na isti na.in. &#OBJEKTNE BAZE PODATAKA -va te nolo!ija nikada nije oficijalno standardi#ovana.+e-facto standard ,pod na#ivom )bject *atabase +tandard',-.., o$javila je =>>9. !odine i#dava.ka kua /or!an Kaufman, pod pokroviteljstvom !rupe #a menad"ment o$jektno orjentisani $a#a podataka*-$ject +ata$ase /ena!ement ?roup,-+/?,. +/--$jektno-orjentisane*o$jektne, $a#e podataka *-$ject +ata$ases,-+B, koriste model podataka koji podr"ava o$jektno orjentisanu metodolo!iju( klase, atri$ute,metode, enkapsulaciju, nasle3ivanje, polimorfi#am,...itd, pri .emu postoji velika kon!ruencija *sli.nost,poklapanje, i#me3u o$jektno! modela koji koristi aplikacija i o$jektno! modela podataka smeteni u $a#i, i# .e!a proi#ila#e sve prednosti ove te nolo!ije nad ostalima o .emu e $iti re.i kasnije. 0L-<a ra#liku od relacioni $a#a ,koje sve manipulacije nad $a#om ostvaruju preko upitno! je#ika ,S0L-a, t.j., interfejsa koji S0L nudi, sistemi #a upravljanje o$jektnim $a#ama podataka*-+B/Ss, u istu svr u koriste sam i#vorni o$jektno orjentisani je#ik same aplikacije*2@@,Java,Smalltalk,...,, .ime se ostvaruje direktna ve#a i#me3u aplikacijski o$jekata i o$jekata po ranjeni u $a#i.-vo #a posledicu ima vrlo lake upite kao i olakanu manipulaciju podataka i# $a#e korienjem -+B/S koji je ,naj.ee, direktno u!ra3en u pro!ramski je#ik aplikacije*2@@,Java,Smalltalk i L6S% imaju -+B/S u!ra3en u svoj kodA,. -+/? je =>>9. !odine ,kao alternativu , definisala deklarativni je#ik, -0L*-$ject 0uer1 Lan!ua!e,,koji slu"i #a kreiranje upita #a -+B.)e#ultat -0L upita mo"e $iti atom,struktura,o$jekat ili skup o$jekata.Veina o$jektni $a#a podr"ava i S0L, prvenstveno u kontekstu -+B2-ja*-pen +ata Base 2onnectivit1,. 2/-6ako u -+B/Ss postoje deklarativni je#ici #a kreiranje upita *kao to je !ore spomenuti -0L,, nji ovo korienje je samo opciono, #a ra#liku od )+B/Ss !de je S0L primarno sredstvo #a kreiranje, pristup i a"uriranje podataka u $a#i.)a#lo! ovome je to to je primarni interfejs #a manipulaciju podacima ,kad su -+B u pitanju, sam o$jektno orjentisani je#ik koji koristi aplikacija, pri .emu se #a kreiranje upita koristi sintaksa samo! to! je#ikaA'ako, da 2@@,Java,L6S% i Smalltalk pro!rameri mo!u da piu aplikacije #a rad sa $a#ama podataka mno!o udo$nije, direktnije i sa mno!o manje truda.

Bitan koncept ,koji $i tre$alo ra#umeti kada su -+B i o$jektno-orjentisana metodolo!ija u pitanju, je indentifikator o$jekta.7aime, svaki o$jekat u sistemu ima svoj intentifikacioni $roj *-$ject 6ndentifier,-6+,, koji je jedinstven #a dati o$jekat i ne menja se tokom nje!ovo! "ivotno! veka.%ored svo! -6+-a, o$jekat mo"e ,kao svoj atri$ut, sadr"ati i -6+ dru!o! o$jekta.-6+ je vrlo va"an, kako #a indentifikaciju pri pristupu i o$radi, tako i #a kreiranje relacija me3u o$jektima.-vaj koncept je *donekle, primenjen i u relacionim $a#ama, i po#nat je kao primarni klju., sB tim da je si!urnosna ra#lika ipak na strani -6+-a, jer je vrednost primarno! klu.a podlo"na promenama od strane aplikacije. %ored sve!a to!a -6+ ima jos jednu sutinsku ulo!u, koja je ve#ana #a $r#inu pristupa podacima.7aime, kod veine sistema #a upravljanje o$jektnim $a#ama podataka, .im se podaci u.itaju u memoriju *keiraju,,-6+-ovi keirani o$jekata do$ijaju fi#i.ku dimen#iju tako to se konvertuju i# lo!i.ki indentifikatora o$jekata u poka#iva.e , poka#ujui na fi#i.ke memorijske lokacije na kojima se nala#e keirani o$jekti.7a ovaj na.in se podacima u memoriji pristupa na punoj $r#ini )A/-a*=CCusec, #a ra#liku od tradicionalno! pristupa preko servera*=Cmsec,. '#OBJEKTNO RELACIONE BAZE PODATAKA -)+B/Ss su te nolo!ija koja se pojavila kao posledica te"nje veliki proi#vo3a.a sistema #a upravljanje $a#ama podataka da od!ovore potre$ama #a skladitenjem i o$radom kompleksni tipova podataka,kao i slo"eni relacija me3u njima *slika, #vuk, multimediji uopte...,, a da se mno!o ne udalje od BBprovereno! terenaBB )+B-a. +/-Sistemi #a upravljanje o$jektno-relacionim $a#ama podataka *-)+B/Ss, koriste tip podataka koji predstavlja BBpokuajBB da se podacima smetenim ta$elama da o$jektno o$ele"je.Sve informacije su i dalje smetene u ta$elama, ali neka od ta$elarni polja mo!u sadr"ati $o!atije strukture podataka, na#vane apstraktni tipovi podataka *Additional +ata '1pes,A+',.A+' predstavlja tip koji se do$ija ra#nim kom$inacijama osnovni tipova podataka.Sistem #a upravljanje $a#om koja koristi ovaj tip, do#voljava korisniku da koristi operacije definisane i ve#ane #a ovaj tip.6ako sve ovo podsea na mo!unosti o$jekto-orjentisani $a#a podataka, pristup primenjen u -)+B/Ss u mno!ome osiromauje koncepte o$jektno-orjentisane paradi!me.7aime, jedina stvar koja je ovde u.injena je dodavanje A+' interpretatorsko! sloja i#me3u aplikativno! i S0L sloja.Sve ovo o!leda se u osiromaenoj podrci kompleksnim relacijama, nasle3ivanju,enkapsulaciji i polimorfi#mu. 0L--)+B/Ss podr"avaju proirenu formu S0L-a, po#natiju kao -$ject S0L.%oenta ovo! proirenja je

podrka o$jektnom modelu podataka, t.j., podrka upitima sa o$jektnim atri$utima, koja se o!leda u upitima koji uklju.uju u!ne"3ene o$jekte,pretra"iva.kim predikatima sa metodama i funkcijama, i upitima sa apstraktnim tipovima podataka.&prkos tome , sistem #a upravljanje o$jektno-relacionim $a#ama podataka je u osnovi i dalje relacioni, jer su podaci i dalje smeteni u redovima i kolonama, a S0L je i dalje jedini je#ik #a kreiranje , pristup i manipulaciju podacima. 2/-Kao to je !ore spomenuto, S0L je ,u# proirenje #a manipulaciju A+' podacima, primarni interfejs ka $a#i podataka i preko nje!a idu svi #a tevi #a o$radu i manipulaciju.+irektna ve#a sa ost pro!ramskim je#ikom ne postoji,tako da $idirekciono mapiranje na relaciji aplikacioni modelD$a#ni model i dalje postoji kao usporavajui faktor. (#SUKOB TEHNOLOGIJA Sistemi #a upravljanje o$jektno orjentisanim $a#ama podataka *-+B/Ss, su optimi#ovani da podr"e o$jektno-orjentisane aplikacije, odnosno sve koncepte o$jektno orjentisane paradi!me, kao to su ( enkapsulacija,nasle3ivanje, polimorfi#am i dru!o.-no to predstavlja sutinu ove te nolo!ije je veliko poklapanje *kon!ruencija, i#me3u aplikativno! modela podataka i modela podataka smeteni u $a#i , to ovoj te nolo!iji daje mno!e prednosti *o kojima je ve $ilo re.i,, od koji su najva"nije sledee( "#P)dr*+a )bj,+ -)-)rj,- .sa-)/ 0r)1ra/.ra-j2 . )bj,+ -) )rj,- .sa-./ 0r)1ra/s+./ j,3.!./a4C5 56Ja7a6. d###8 -$jektna metodolo!ija po!odna je #a modelovanja apstrakcija i# realno! sveta, pri .emu o$jekte i# aplikacije preslikava u $a#u,po principima BB=-=BB preslikavanja. %#M)d,9)7a-j, s9),-.: r,9a!.ja /,;2 +)/09,+s-./ 0)da!./a Ako o$jektno-relacione $a#e ,sa stanovita modelovanja kompleksni podataka donekle i dose"u o$jektno-orj. $a#e*mada je i ovo sumnjiv komentar,, modelovanje relacija me3u tim podacima je ta.ka koja ra#dvaja relacionu metodolo!iju od o$jektne.7aime, mno!o je te"e modelovati relacije me3u slo"enim podacima, ne!o same podatke, jer relacije predstavljaju nad!radnju slo"enosti podataka.-+B/Ss su, prvenstveno #a valjujui indentifikatorima o$jekata *-6+,, i#u#etno po!odni #a modelovanje i o$radu ovi slo"eni relacija *naro.ito relacija vie-ka-vie,.-)+B/Ss imaju jako o!rani.enu ovu sposo$nost, dok je sistemi #a upravljanje relacionim $a#ama podataka *)+B/Ss, nemaju uopte. &#Pr)*.r,-ja Sistemi #a upravljanje relacionim $a#ama podataka o!rani.eni su samo na osnovne tipove podataka *strin!,inte!er,c ar,date,currenc1,...,.%roirenje u smislu

-)+B/Ss predstavlja mo!unost korisnika da sam definie nove tipove, pri .emu ipak postoji #na.ajan $roj o!rani.enja, koja se o!ledaju u sledeem( novodefinidsani tipovi moraju $iti kom$inacija osnovni *primitivni , tipova novi tipovi ne mo!u imati svoje funkcije .lanice <a ra#liku od to!a , -+B/Ss reali#uju proirenja kro# nasle3ivanje ili jednostavno dodavanje novi klasa, pri .emu podr"avaju ar$itra"nu kompleksnost ,t.j., omo!uavaju korisniku da sam pie svoje metode #a manipulaciju podacima. 'ako3e, tre$a napomenuti i to da se pri ra#voju -+B/Ss utedi ;E-9EF vremena u odnosu na ra#voj *-,)+B/Ss, to sa strane investitora i proi#vo3a.a nije ni malo #anemarljivo.)a#lo! ovome je to to in"injeri pri projektovanju )+B/S-a, troe ;E-9EF vremena na /a0.ra-j, *prevo3enje aplikativno! lo!i.ko! modela podataka u fi#i.ki model podataka koji se smeta u $a#u*ta$ele,,, koje je kod -+B/S-a i# ve spomenuti ra#lo!a svedeno na minimum. /e3utim, relacione $a#e su iroko rasprostranjene i ra#vijane su !odinama.-vim du!o!odinjim ra#vojem performanse )+B/Ss su fino optimi#ovane i danas su u stanju da o$avljaju *iako samo nad primitivnim tipovima ili nji ovim kom$inacijama, veliki $roj funkcija kako oni osnovni tako i oni napredni , ve#ani #a paralelnu o$radu, pou#danost , $e#$ednost i distri$uciju.%ostoje .itave palete alata koji podr"avaju relacione $a#e podataka .'ako3e, $rojne aplikacije *ta.nije skoro sve, podr"avaju relacioni model manipuliui $a#om posredstvom S0L-a.7aravno, -)+B/Ss kao naslednici )+B/Ss, u"ivanju sve $la!odeti !ore pomenute. Kad smo kod $la!odeti, jo jedna $itna $la!odet koju u"ivaju *-,)+B/Ss je postojanje veliko! $roja iskusni pro!ramera, konsultanata i teorijski materijala, usmislu knji!a ,.asopisa i kratki kurseva i# ove o$lasti.--+B nee $iti u istoj situaciji u naredni $ar E !odina. &videvi ove .injenice, proi#vo3a.i -+B/S-a u svojim proi#vodima podr"ali su *neki potpuno neki delimi.no, S0L kao i -+B2, omo!uivi tako korisnicima da BBla!anoBB pre3u u svet --+B i iskoriste daleko vee potencijale nove te nolo!ije. <#SA STANO$I=TA TR>I=TA I PROIZ$O?A@A 6ako su ,kad su u pitanju #a tevne aplikacije, -+B/S daleko superiorniji od )+B/Ss, sem 2A *2omputer Associates,, nema velliki proi#vo3a.a -+B/Sa.)a#lo! tome je to velike korporacije *koje lo$iraju tr"ite $a#a podataka i informacioni te nolo!ija uopte,

ne "ele da pri vate *$ar ne jo, -+B, i to i# dva osnovna ra#lo!a( %otre$na su velika ula!anja da $i se prelo na novu BBklijent-centri.nuBB ar itekturu *relaciona metodolo!ija #asniva se na server-centri.noj ar iekturi,, ne toliko u o$lasti te ni.ko! koliko u o$lasti ljudsko! faktora u smislu pri$li"avanja kako pro!ramerima tako i o$i.nim korisnicima, principa o$j. orj. metodolo!ije 'renutno postojee tr"ite relacioni i o$jektno relacioni $a#a podataka je i dalje BBdovoljno du$ok $unarBB koji se jo uvek mo"e eksploatisati u# minimalna ula!anja /e3utim, GHdno $unaraHH se ve na#ire, to potvr3uju -)+B, koje predstavljaju pandam -+B, i indikator da su proi#vo3a.i *-,)+B/S-a s vatili va"nost o$jektno orjentisane metodolo!ije.6pak, -)+B predstavljaju samu $ledu kopiju mo!unosti -+B , o .emu naj$olje svedo.i sledee pore3enje( GH)eali#ovati koncepte o$jektno orjentisane metodolo!ije koristeci -)+B/S-e, isto je sto i dodati mu#i.ku liniju,J%S, spojlere i nove /ic elin-ke konjskim ko.ijamaA-no to ete do$iti je interesantan i#!led ali potpuno neprikladno vo#ilo, koje e se teko snai na super-$r#om informacionom autoputuAHH A#PRIMENE /o!unosti o$jektno-orjentisani $a#a u potpunosti je i#!leda s vatila samo kua 2omputer Associates,.iji je proi#vod JAS/674, koji u stvari predstavlja sistem #a upravljanje o$jektnom $a#om podataka, do"iveo #na.ajan komercijalni uspe kro# projekte u saradnji sa kompanijom '-I-'A, !i!antom u automo$ilskoj industriji, i kompanijom LH-real ,jednom od vodei svetski proi#vo3a.a ko#meti.ki proi#voda.-ve kompanije uradile su multimedijalne katalo!e svoji proi#voda korienjem JAS/674 pro!ramsko! paketa.)adi se o GHmonimHH aplikacijama praenim animacijom i #vukom !de korisnik koji GHprelistavaHH ovu pre#entaciju mo"e da intera!uje sa user-frendl1 okru"enjem *u slu.aju sa 'o1otom mo"e da menja $oje vo#ila, stavlja dodatnu opremu, da se kree u 9+ prostoru u unutranjosti automo$ila, itd ...,.%reporuke ovi kua jasno su dale do #nanja da je re. o ekstremno monom alatu #a konstukciju kompleksni , visoko stili#ovani i #a tevni aplikacija. Kevin Smit , te ni.ki direktor odeljenja #a marketin! u 'o1oti, i#javio je sledee(HH<eleli smo da napravimo prodajno mesto koje e u potpunosti #aokupiti pa"nju potencijalni muterija.'o prodajno mesto tre$alo je da ima veliki displej sa sen#orskim aktiviranjem na pokret

prola#nika.Kada se sistem aktivira krenula $i ukusna multimedijalna pre#entacija nai vo#ila praena animacijom i #vukom, to je #a cilj imalo $u3enje rado#nalosti i #aokupljenje .ula kod posmatra.a.&koliko $i se korisnik #ainteresovao ,mo!ao $i prii displeju i pomou kon#ole ,odnosno ,mia ,u# interakciju sa okru"enjem, #apo.eti kreiranje svo! vo#ila i# snovaA &$r#o posle po.etni testova $ilo nam je jasno da emo ovaj efekat teko postii sa konvencionalnim te nolo!ijama.'ako da smo se odlu.ili da pro$amo novu te nolo!iju o$jektni $a#a podataka u saradnji sa 2A korporacijom.)e#ultati su $ili #apanujuiA2A-ov JAS/674 nam je dao mo!unosti da svoje #amisli sprovedemo u realnostA HH Komplimenti nisu i#ostali ni sa LH-real-ove strane( GHSjedinujui mo!unosti o$jektno-orjentisani $a#a podataka i mono! sistema #a ra#voj multimedijalni aplikacija, JAS/674 nam je omo!uio da i#radimo userfriendl1 aplikaciju koja e na verodostojan na.in predstaviti nae proi#vode.6#radnja same aplikacije $ila je vrlo jednostavna, u maniru prevla.enja o$jekata i# $a#e na GHscenuHH aplikacije i dodavanja odre3eno! ponaanja tim o$jektima sa sve!a nekoliko klikova miem.&#imajui u o$#ir o$jektnu $a#u podataka u po#adini i ra#vojno okru"enje JAS/674 alata, verujemo da je naa aplikacija ura3ena u te nolo!iji koju tek o.ekuju proirenja i .ije vreme tek dola#i. HH, $io je komentar /ic ael Barr1-ja te ni.ko! direktora LH-reala. B#ZAKLJU@AK 6ako je stanje na svetskom !lo$alnom tr"itu i dalje na strani relacioni $a#a podataka, odnosno nji ovi naslednika, o$jektno-relacioni $a#a podataka,jasno je da e se u vremenu koje dola#i korisnici odlu.ivati #a proi#vo3a.e .iji e proi#vodi moi da od!ovore na #a teve kompleksno! poslovno! sveta i u potpunosti i#a3u u susret potre$ama korisnika #a $r#im i pou#danim informacionim sistemima, to e #a posledicu imati samo jednu, o$jektnoJorjentisanu alternativu. C#LITERATURA K=L /c2lure, S. , M)bject *atabases v.s.)bject /elational *atabases0 , 6+2 Bulletin N=OP;=4 - Au!ust =>>Q [2L 2attell, ).?., M)bject *ata 1ana ement2 object' oriented and e(tended relational database s%stems0, Addison-Resle1 %u$lis in! 2o.,=>>= K9L )a n A. and :ars S. , 3)bject )riented *atabases0, /ic i!an State &niversit1 ,=>>E