VII GODINJI BILANS

50. PODOBNOST ZA BILANSIRANJE I OBAVEZA BILANSIRANJA Pitanje podobnosti za bilansiranje jeste pitanje kada se neto moe uneti u aktivu (aktivirati) ili u pasivu (pasivirati). Jer, od reavanja tih pitanja zavisi materijalna ispravnost bilansa. Opti stav je, pri tome, da se u aktivu bilansa mogu uneti imovinske vrednosti (predmeti), a u pasivu se mogu uneti obaveze. Za ispitivanje da li neto poseduje svojstvo imovine, to je uslov za aktiviranje (unoenje u aktivu bilansa), koriste se sledei kriterijumi razvijeni u poreskom pravu: (1) nezavisna sposobnost (podobnost) procenjivanja, (2) nezavisna sposobnost prodaje i (3) stvarno postojanje ekonomske vrednosti. Posedovanje nezavisne sposobnosti procenjivanja podrazumeva mogunost i obavezu da se jednom imovinskom predmetu dodele svi trokovi koji se na njega odnose. Nezavisna sposobnost prodaje pretpostavlja postojanje bar apstraktne (pretpostavljene) mogunosti prodaje odreenih imovinskih predmeta. Konano, neto moe da bude aktivirano i pored toga to ne poseduje prva dva svojstva, ali ima stvarnu ekonomsku vrednost. To je sluaj sa plaenim goodwill -om (poslovna vrednost), ije se aktiviranje doputa zbog toga to je prava vrednost neto imovine (trina vrednost) vea od njene knjigovodstvene vrednosti. Isti kriterijumi se mogu, po analogiji, koristiti za utvrivanje da li je neto obaveza, to je uslov za unoenje u pasivu (pasiviranje). Saglasno logici pomenutih kriterijuma, neto je obaveza ako predstavlja kvantificiranu ekonomsku obavezu za preduzee, koja se ne moe osporiti i koja se moe razgraniiti prema roku dospea. Podobnost aktiviranja imovinskih predmeta, u smislu pomenutih kriterijuma, ne podrazumeva pravo svojine nad njima, nego samo ekonomsku pripadnost. Zbog toga e jedno preduzee uneti u aktivu svoga bilansa (aktivirati) postrojenjska dobra koja je uz osiguranje prenelo drugom korisniku (iznajmljena dobra lizing), isporuenu robu sa zadranim pravom svojine (roba u komisionoj prodaji), graevinske objekte ili postrojenja na tuem zemljitu, itd. Sposobnost aktiviranja ima za posledicu, dakle, da odgovarajui predmeti i prava mogu da se procene zajedno sa izdacima koje su prouzrokovali i da se unesu u bilans kao aktiva. Odnosni izdaci e se uneti u rashode obraunskog perioda u kome su dobra potroena. Da li neto to poseduje sposobnost (podobnost) aktiviranja samo moe ili i mora se aktivira, predstavlja pitanje koje je u strunoj literaturi na razliit nain interpretirano. S tim u vezi, kako istie Hajnen, vladajue gledite je da se svi imovinski predmeti koji poseduju sposobnost aktiviranja, naelno, moraju i aktivirati. Ovaj zahtev proizilazi iz naela potpunosti, koje trai unoenje u bilans svih imovinskih predmeta. Meutim, to ne znai da postojanje obaveze aktiviranja iskljuuje pravo izbora i zabranu aktiviranja. Pravo izbora se odnosi na aktiviranje nematerijalnih ulaganja. Na primer, IV Direktiva Evropske unije doputa mogunost aktiviranja nematerijalnih ulaganja samo pod uslovom da su ona steena nabavkom, tj. uz uslov plaanja. Takva mogunost se odnosi kako na patente, tako i na goodwill. Zabrana aktiviranja odnosi se na trokove probnog pogona i originalnog (izvornog) goodwill-a, a proizilazi iz naela realizacije. Princip potpunosti, koji uslovljava obavezu aktiviranja, namee obavezu pasiviranja svih obaveza, tj. njihovo unoenje u pasivu bilansa. Zahtev principa potpunosti u vrstoj je vezi sa naelom zatite poverilaca. Naime, sigurnosti poverilaca odgovara verno prikazivanje finansijskog poloaja preduzea, koje je nezamislivo bez potpunog pasiviranja svih obaveza. Iz tog zahteva i proizilaze pozicije pokria (rezervisanja), preko kojih se obuhvataju obaveze iji iznos nije tano utvren. 59

Pored obaveze pasiviranja svih obaveza, postoji i pravo izbora i zabrana pasiviranja obaveza. Pri tome, ne postoji opte pravo izbora kod pasiviranja obaveza, ve se ono, pre svega, odnosi na pokria za rashode, kao i pokria po osnovu penzija zaposlenih. Zabrana pasiviranja proizilazi iz naela istinitosti. Naime, da ne bi dolo do ugroavanja relativne istinitosti u bilansu, zabranjuje se iskazivanje pogrenih i fiktivnih obaveza, jer bi njihovo unoenje u pasivu bilansa ugrozilo materijalnu ispravnosti istog. 51. PRINCIPI I USLOVLJENOST RALANJAVANJA BILANSA Svrsishodno ralanjavanje podrazumeva reavanje pitanja (1) redosleda bilansnih pozicija i (2) stepena (dubine) ralanjavanja. (1) Za utvrivanje redosleda pozicija aktive i pasive koristi se nekoliko kriterijuma ralanjavanja, koji se meusobno kombinuju kod razvijanja bilansnih ema. Najvaniji su sledei: (a) princip likvidnosti, (b) princip pravnih odnosa i (c) princip razvoja (toka) poslovnog procesa. (a) Kriterijum likvidnosti kod ralanjavanja bilansnih pozicija zahteva razvijanje aktive po striktnom redosledu rastue ili opadajue likvidnosti, a pasive po redosledu rastue ili opadajue dospelosti. Pri tome, redosled rastue likvidnosti u aktivi zahteva redosled rastue dospelosti u pasivi, i obrnuto. Pomenuti redosled je u funkciji prikazivanja i ocene finansijskog poloaja preduzea, koja pretpostavlja ispitivanje kongruencije rokova aktivnih i pasivnih bilansnih pozicija. (b) Prema kriterijumu pravnih odnosa, pozicije imovine i kapitala ralanjavaju se po svojoj pravnoj prirodi. U skladu sa tim kriterijumom, imovina se moe ralaniti na stvari i prava, pokretnu i imobilizovanu imovinu, kao i prema tome da li imovinski predmeti slue za osiguranje obaveza ili ne i da li su vlasnitvo preduzea ili ne. Pasiva se, prema ovom kriterijumu, ralanjava na sopstveni i pozajmljeni kapital. (c) Ralanjavanje prema kriterijumu toka poslovnog procesa prati interni poslovni proces i, zbog toga, tangira imovinsku stranu bilansa (aktivu). U skladu sa ovim principom, aktiva se ralanjava na fiksnu i obrtnu imovinu. U okviru obrtne imovine, zalihe se ralanjavaju na sirovine, pomoni i pogonski materijal, nedovrenu proizvodnju i gotove proizvode. Do sada poznata ralanjavanja bilansa su, manje ili vie, koristila kombinaciju svih triju pomenutih principa. Pri tome, dominirajuu ulogu ima princip likvidnosti, kojim se nastoji uspostavljanje vrste veze sa aspekta kongruencije rokova izmeu aktive i pasive. Veinu evropskih bilansa karakterie primena principa rastue likvidnosti i rastue dospelosti, dok je za SAD karakteristina primena principa opadajue likvidnosti i opadajue dospelosti. U okviru tako ralanjene aktive i pasive vri se, pod uslovom da to ne smeta glavnom cilju ralanjavanja, homogeniziranje pozicija prema kriterijumima pravnih odnosa i odvijanja (toka) poslovnog procesa. (2) Dubina ralanjavanja vezana je, najee, za veliinu preduzea. Bilansi veih preduzea, po pravilu, dublje se ralanjavaju. Ovaj princip je prihvaen u IV Direktivi Evropske unije.

52. IZGRADNJA BILANSA Pitanje izgradnje bilansa tie se oblikovanja bilansne eme. Izgradnja bilansa je prola du gi put stalnog usavravanja i prilagoavanja esto kolidirajuim potrebama bilansnih adresata. Koncept bilansnih ema, predloen u IV Direktivi Evropske unije, polazi od sledeih premisa: za prikazivanje aktive i pasive podobne su obe forme forma dvostranog pregleda (forma konta) i forma liste (tafelna forma). Zemlje lanice mogu da izaberu jednu od ove dve forme ili da propiu obe i prepuste preduzeima izbor izmeu njih; 60

 upisani, a neuplaeni kapital treba da figurira na poetku aktive kao samostalna pozicija, to upuuje na shvatanje da se radi o bilansnoj poziciji sa korektivnim svojstvom (koriguje poziciju osnovnog kapitala u pasivi): pored pomenute korektivne pozicije, aktiva sadri etiri bitna dela, i to: imobilizovanu ili fiksnu imovinu, obrtnu imovinu (cirkulirajua aktiva), aktivna vremenska razgranienja i gubitak (ako nije unet u pasivu kao odbitna pozicija sopstvenog kapitala); pored svake pozicije potraivanja treba da se iskae iznos potraivanja sa rokom duim od jedne godine; u pasivi bilansa iskazuje se upisani kapital, kao jedna pozicija ili odvojeno: upisani i uplaeni; pasiva sadri: sopstveni kapital, pokria (rezervisanja) za rizike i trokove, dugove (obaveze), pasivna vremenska razgranienja (ukoliko nisu ukljuena u obaveze) i dobitak perioda (ako nije ukljuen u sopstveni kapital); u okviru svake pozicije obaveza treba da se odvojeno iskau iznosi koji dospevaju za vraanje u roku od jedne godine i oni iji je rok za vraanje dui od jedne godine. Iz pomenutih premisa jasno proizilazi da bilans ima sledeu globalnu strukturu: Aktiva Bilans Pasiva (1) Upisani a neuplaeni kapital (1) Sopstveni kapital (2) Imobilizovana aktiva (2) Pokria za rizike i trokove (3) Cirkulirajua aktiva (3) Obaveze (4) Aktivna vremenska (4) Pasivna vremenska razgranienja razgranienja Aktuelna ema bilansa stanja u Srbiji, propisana Pravilnikom o sadrini i formi obrazaca finansijskih izvetaja za privredna drutva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike, usklaena je sa zahtevima Meunarodnih standarda finansijskog izvetavanja. U saetoj formi, ona izgleda ovako: Aktiva A. Stalna imovina (I+II+III+IV+V) I Neuplaeni upisani kapital II Goodwill III Nematerijalna ulaganja IV Nekretnine, postrojenja, oprema i bioloka sredstva V Dugoroni finansijski plasmani BILANS STANJA na dan ____.____. 20___. godine Pasiva A. Kapital (I+II+III+IV+VVI+VIIVIIIIX) I Osnovni kapital II Neuplaeni upisani kapital III Rezerve IV Revalorizacione rezerve V Nerealizovani dobici po osnovu hartija od vrednosti VI Nerealizovani gubici po osnovu hartija od vrednosti VII Nerasporeeni dobitak VIII Gubitak IX Otkupljene sopstvene akcije B. Dugorona rezervisanja i obaveze (I+II+III) I Dugorona rezervisanja II Dugorone obaveze III Kratkorone obaveze C. Odloene poreske obaveze D. UKUPNA PASIVA (A+B+C) E. Vanbilansna pasiva 61

B. Obrtna imovina (I+II+III) I Zalihe II Stalna sredstva namenjena prodaji i sredstva poslovanja koje se obustavlja III Kratkorona potraivanja, plasmani i gotovina C. Odloena poreska sredstva D. Poslovna imovina (A+B+C) E. Gubitak iznad visine kapitala F. UKUPNA AKTIVA (D+E) G. Vanbilansna aktiva

Prikazana ema bilansa stanja ima sledee karakteristike: 1) Reanje aktive izvreno je prema principu rastue likvidnosti, a pasive prema principu rastue dospelosti. 2) Neuplaeni upisani kapital iskazuje se na poetku aktive, kao pozicija stalne imovine. Ista pozicija se nalazi i u pasivi kao komponenta sopstvenog kapitala, pri emu pozicija "Osnovni kapital" odraava iznos kapitala koji je uplaen. 3) Goodwill se prikazuje kao posebna pozicija stalnih sredstava, odvojeno od ostalih nematerijalnih ulaganja. 4) Gubitak se prikazuje u pasivi, kao odbitna stavka sopstvenog kapitala. U sluaju da gubitak prevazilazi iznos sopstvenog kapitala (stanje prezaduenosti), deo gubitka koji prelazi visinu sopstvenog kapitala iskazuje se u aktivi. 5) Otkupljene sopstvene akcije se iskazuju u pasivi kao odbitna stavka sopstvenog kapitala. 6) Stalna (fiksna) sredstva namenjena prodaji u roku kraem od jedne godine i sredstva koja se odnose na deo preduzea ije gaenje se planira u roku kraem od jedne godine prikazuju se u okviru obrtnih sredstava. 7) Aktivna vremenska razgranienja prikazuju se u okviru pozicije "Kratkorona potraivanja, plasmani i gotovina", dok su pasivna vremenska razgranienja sastavni deo pozicije "Kratkorone obaveze". 8) Pozicija "Vanbilansna aktiva" obuhvata: sredstva uzeta u zakup (osim sredstava uzetih na finansijski lizing), preuzete proizvode i robu za zajedniko poslovanje, komisionu robu, robu u konsignaciji, materijal primljen na obradu i doradu i ostala sredstva koja nisu u vlasnitvu preduzea, hartije od vrednosti koje su van prometa, garancije i druga jemstva. Pozicija "Vanbilansna pasiva" obuhvata obaveze po osnovu sredstava iskazanih u okviru pozicije "Vanbilansna aktiva". 53. BILANSIRANJE SUTINA I OSNOVE Bilansiranje (procenjivanje) pozicija finansijskih izvetaja predstavlja proces utvrivanja novanih iznosa (vrednosti) po kojima se one (pozicije) unose u bilans stanja i bi lans uspeha finansijske izvetaje koji se neposredno izvlae iz okvira dvojnog knjigovodstva. Odnosei se na sadrinu, tj. materijalni aspekt redovnog periodinog zakljuka, godinjeg ili i u kraim vremenskim intervalima, bilansiranje direktno utie kako na prezentiranje finansijskog poloaja u bilansu stanja, tako i na prikazivanje ostvarenih rezultata poslovanja preduzea u bilansu uspeha. Time se, svakako, i objanjava zato se u procesu redovnog finansijskog izvetavanja preduzea najvea vanost upravo pridaje bilansiranju. Utvrivanje vrednosti bilansnih pozicija, to ini sutinu bilansiranja, neizbeno pretpostavlja izbor konkretnih osnova bilansiranja (procenjivanja). Postoji vie osnova za bilansiranje, kao to su, na primer, istorijski troak, tekui troak, itd, pri emu se izborom odreene osnove, ukljuujui i druge bitne elemente, istovremeno identifikuje i raunovodstveni sistem koji se primenjuje kod sastavljanja finansijskih izvetaja. Dva najpoznatija i najee meusobno konfrontirana sistema raunovodstva jesu: (1) raunovodstvo istorijskog troka, poznato i pod nazivom "tradicionalno" ili "konvencionalno" raunovodstvo i (2) raunovodstvo tekueg troka. Nesporno je, pri tome, da raunovodstvo istorijskog troka predstavlja opteprihvaenu raunovodstvenu konvenciju za sastavljanje bazinih finansijskih izvetaja, na kojoj se danas bazira trgovako (poslovno) zakonodavstvo i praksa redovnog finansijskog izvetavanja gotovo u itavom svetu. Polazei od tri opredeljujua elementa svakog raunovodstvenog sistema osnove bilansiranja (procenjivanja), koncepta odravanja kapitala i raunovodstvene jedinice mere, raunovodstvo istorijskog troka se karakterie time to: (1) koristi istorijski troak kao osnovu bilansiranja, (2) zastupa odravanje nominalnog kapitala kao relevantan koncept odravanja 62

kapitala i (3) koristi nominalnu novanu jedinicu kao raunovodstvenu jedinicu mere. Zasnovano na pomenutim karakteristikama, raunovodstvo istorijskog troka, mada tradicionalno, nastavlja da egzistira kao opteprihvaena osnova redovnog finansijskog izvetavanja preduzea, a time i bilansiranja, i u savremenim uslovima.

BILANSIRANJE POZICIJA AKTIVE 54. BILANSIRANJE POTRAIVANJA ZA NEUPLAENE ULOGE U OSNOVNI KAPITAL Potraivanja za neuplaene uloge u osnovni kapital (osnovnu glavnicu) iskazuju se u bilansu kao posebna pozicija. Re je o poziciji koja ima dvostruku prirodu. Naime, sa pravne take gledita, ova pozicija odraava potraivanja preduzea od njegovih vlasnika (akcionara). Ekonomski posmatrano, pozicija neuplaenih uloga u osnovni kapital ima karakter korektivne pozicije, jer predstavlja korekturu nominalne vrednosti osnovne glavnice, prikazane u pasivi. U strunoj literaturi se smatra poeljnim da se potraivanja pozvana na uplatu posebno iskau, i to ili (a) u okviru obrtne imovine ili (b) na kontu koji bi se dobio ralanjavanjem pozicije potraivanja za neuplaene uloge u osnovni kapital. Pomenuta preporuka se pravda miljenjem da su informacije o iznosu potraivanja pozvanih na uplatu od znaaja za ocenu likvidnosti drutva. Za procenjivanje vrednosti potraivanja po osnovu neuplaenih uloga u osnovni kapital vai opte pravilo merodavno i za ostala potraivanja, a to znai da se ona procenjuju po vrednosti koja se njima moe dati na dan bilansa. Ta vrednost je, u normalnom sluaju, nominalna vrednost neuplaenog dela uloga. Meutim, prihvatanje nominalne vrednosti pretpostavlja platenu sposobnost akcionara na koje se potraivanje odnosi. Zbog toga je procenjivanje ovih potraiva nja povezano sa procenom boniteta dunika. Pri tome, nije dozvoljena paualna ispravka vrednosti, ve se, po potrebi, vri korektura vrednosti potraivanja pojedinih akcionara, s tim da u bilansu ostane vidljiva puna nominalna vrednost potraivanja. Uz to, zahteva se i objanjenje u vezi sa stepenom ugroenosti potraivanja, koje je dovelo do ispravke vrednosti. Neizvrene doplate koje akcionari ugovaraju da bi ostvarili neku povlasticu ne smatraju se potraivanjima za neuplaene uloge, nego se bilansiraju kao ostala potraivanja. Takav tretman ovih doplata uslovljen je okolnou da one ne poveavaju osnovni kapital, ve se unose u rezerve. 55. BILANSIRANJE NEMATERIJALNIH ULAGANJA SADRINA I TIPOLOGIJA

Nematerijalna ulaganja predstavljaju heterogenu grupu fiksnih (stalnih) sredstava. Pri tome, ne postoji jedinstveni nain njihovog tretiranja u teoriji i zakonodavstvu. Neslaganja se pojavljuju kako u vezi sa njihovom sadrinom, tako i po pitanju mogunosti, obaveze ili zabrane njihovog bilansiranja. Nematerijalna ulaganja su, u strunoj literaturi, na razliite naine definisana i tumaena. U isto teorijskom smislu, ona se definiu zavisno od shvatanja cilja bilansa. Pri tome, prema statikom shvatanju, ona predstavljaju nepostojea dobra, pa samim tim i nepostojee vrednosti, iz ega se izvlai zakljuak da bi njihovo bilansiranje kao pozicija aktive bilo neopravdano. Ona predstavljaju gubitak ili tetu za preduzee i zato ih treba smatrati rashodom perioda njihovog nastanka. Naprotiv, sa aspekta dinamikog shvatanja, nematerijalna ulaganja predstavljaju trokove koji nisu rashod perioda u kome su nastali, nego rashod niza obraunskih perioda kojima se i dodeljuju. Njihovo periodiziranje je posledica injenice da njihovo jednokratno ili viekratno nastajanje u jednom obraunskom periodu doprinosi nastajanju prihoda u nizu obraunskih perioda. 63

Okolnost da svi prihodi, ijem nastajanju oni doprinose, nisu realizovani u periodu njihovog nastanka, ini loginim njihovo srazmerno odlaganje u aktivi. U pozadini zahteva za odlaganje je, dakle, fundamentalni princip realizacije. Nematerijalna ulaganja se definiu kao telesno neuhvatljiva, ali samostalno procenjiva dobra jednog preduzea, steena kupovinom. Radi se, pre svega, o pravima, kao i o pogonskim povlasticama i prilikama. Klasificiraju se sa razliitih aspekata, meu kojima su najznaajniji sledei: (a) povezanost sa preduzeem, (b) trinost i (c) nain sticanja. (a) Sa aspekta povezanosti sa preduzeem, razlikuju se nematerijalna ulaganja koja su povezana sa preduzeem i ona koja sa njim nisu povezana. U prvu grupu spada, pre svega, poslovna vrednost ili goodwill. U drugu grupu spadaju relativno (ogranieno) unoviva, ali samostalno procenjiva dobra, kao to su: patenti, zatitni znaci, licence i slina prava. (b) Prema kriterijumu trinosti, sva nematerijalna ulaganja se klasifikuju u dve grupe, i to: na ulaganja koja nemaju nikakvu vrednost i koja su, iako iskazana kao aktiva, uvek irealna, nepostojea imovina (fiktivne vrednosti); na ulaganja koja, u izvesnim sluajevima, mogu imati prometnu vrednost, ali ija realizacija (prodaja) zavisi od niza okolnosti (vrednosti koje se mogu eventualno realizovati). U grupu isto fiktivnih vrednosti spadaju osnivaki trokovi (trokovi osnivanja), kao trokovi nastali u toku osnivanja preduzea do njegovog stavljanja u pogon, odnosno do poetka njegovog poslovanja. (c) Prema nainu sticanja, razlikuju se nematerijalne vrednosti steene kupovinom (derivativne) i samostalno stvorene (izvorne) nematerijalne vrednosti. Razlikovanje ovih dveju grupa je vano zbog toga to se, prema valjanoj trgovakoj praksi, bilansira samo izvedena (derivativna) nematerijalna imovina. Za razliku od kupovinom steenih, samostalno stvorena nematerijalna dobra su nepodobna za bilansiranje, zbog toga to je teko nai objektivno merilo za njihovu vrednost. Prema IV Direktivi Evropske unije, u nematerijalna ulaganja spadaju: 1. trokovi istraivanja i razvoja, ukoliko nacionalni propisi dozvoljavaju njihovo iskazivanje u aktivi, 2. koncesije, patenti, licence, trgovaki znaci i slina prava, ako su ona: (a) nabavljena uz uslov plaanja i ukoliko ne figuriraju u okviru grupe pod (3), ili (b) stvorena od samog preduzea, ukoliko nacionalno zakonodavstvo dozvoljava njihovo unoenje u aktivu; 3. poslovna vrednost (goodwill), u obimu koji je steen uz uslov plaanja; 4. plaeni avansi. 56. BILANSIRANJE POSLOVNE VREDNOSTI PREDUZEA (GOODWILL-A) Pojam poslovne vrednosti ili goodwill-a se definie na razliite naine. U nemakoj literaturi, polazei od raunskog osnova njegovog utvrivanja, pod goodwill-om se podrazumeva vrednosna razlika izmeu prinosne vrednosti preduzea kao ekonomske jedinice (entiteta) i sume reprodukcionih vrednosti svih nezavisno procenjivih i za bilansiranje podobnih privrednih dobara preduzea (delimina reprodukciona vrednost). U bilansnom smislu, poslovna vrednost ili goodwill predstavlja deo ukupne prave, tj. unutranje vrednosti preduzea kao celine, i to deo koji prelazi bilansnim pravilima utvrenu vrednost neto imovine. Prva se utvruje kao celina na tritu, kao trina vrednost celine preduzea ili fingiranjem trine vrednosti preko kapitalizacije prosenog neto dobitka sa trinom kamatnom stopom (stopom kapitalizacije). Druga je rezultat pojedinanog procenjivanja po trokovima reprodukcije svih imovinskih delova i njihovog sabiranja. Zbog toga se i naziva delimina 64

reprodukciona vrednost, jer je manja za pozitivni, a vea za negativni goodwill od prave, prinosne vrednosti. Pojava razlike izmeu pomenutih dveju vrednosti prouzrokovana je brojnim faktorima koji deluju u preduzeu (interno podruje) i izvan preduzea (eksterno podruje ili okruenje). U podruje internih faktora spadaju, svakako, povoljni uticaji sposobne uprave, godinama usavravanog strunog personala, negovanja raznim sredstvima oseaja privrenosti preduzeu, efikasne organizacije preduzea i tehnoloke superiornosti. U drugu grupu faktora, pak, spadaju povoljni uticaji razvijenih trinih odnosa i poloaja preduzea u finansijskom podruju. Tome, svakako, treba dodati i uticaje koji dolaze sa strane politike bilansiranja, naroito ako je ono usmereno na gomilanje latentnih rezervi. Svi pomenuti faktori uslovljavaju stvaranje i taloenje, tokom godina, dodatne vrednosti preduzea, koja predstavlja njenu originalnu (izvornu) vrednost. Goodwill nije predmet procene prilikom redovnog zakljuivanja knjiga i sastavljanja godinjeg zakljuka. Ali, on je predmet procene u specijalnim sluajevima, kao to su: prodaja preduzea kao celine, fuzija, razdvajanje, poravnanje ortaka, dakle u svim sluajevima kada je u interesu pojedinih vlasnika ili organa uprave da se objektivira pomenuta razlika koja predstavlja latentnu rezervu ili skriveni gubitak. Iz takvih specijalnih prilika, u kojima se izraunava prava (prinosna) vrednost, proizilazi i, na pomenuti nain, obraunati goodwill, koji je i predmet knjienja u okviru fiksnih (stalnih) sredstava. Kod redovnog godinjeg zakljuivanja goodwill se ne utvruje zbog toga to naela urednog knjigovodstva i odredbe akcijskog prava zabranjuju aktiviranje originalne (izvorne) poslovne vrednosti preduzea, jer je to u koliziji sa fundamentalnim naelom realizacije. Taj deo u bilansu nevidljive ukupne vrednosti preduzea moe da bude predmet aktiviranja samo ako se originalna ili izvorna vrednost preduzea objektivira preko trita, ime ona postaje derivativna (izvedena). To su sluajevi preuzimanja jednog preduzea od strane drugog preduzea po ceni koja je vea od bilansnim pravilima utvrene vrednosti neto imovine preuzetog preduzea u trenutku preuzimanja. Prema Meunarodnim standardima finansijskog izvetavanja, aktivirani goodwill se ne otpisuje redovno (svake godine), ve samo ukoliko se utvrdi njegovo obezvreenje, pri emu bar jednom godinje treba ispitati da li je do obezvreenja dolo. Izuzetak ine mala i srednja preduzea, koja goodwill otpisuju redovno, na godinjoj osnovi, tokom njegovog procenjenog veka trajanja, pri emu se, u sluaju nemogunosti pouzdane procene veka trajanja, otpisivanje vri u periodu od 10 godina. 57. BILANSIRANJE TROKOVA ISTRAIVANJA I RAZVOJA Bilansiranje trokova istraivanja i razvoja predstavlja predmet sporenja u teoriji i zakonodavstvu. Pri tome, glavni razlog neslaganja da se izdaci po osnovu istraivanja i razvoja preduzea ukljue u nematerijalna ulaganja, tj. da se aktiviraju, je miljenje da je njihov krajnji ishod, rezultat krajnje neizvestan. Zbog te neizvesnosti, odloeni trokovi u aktivi ne bi sigurno doprinosili stvaranju poveanih prihoda, kojima bi oni mogli da budu dodeljeni. Oni bi, u svim takvim sluajevima, predstavljali ist gubitak, pa bi, stoga, njihovo odlaganje u aktivi bilo u koliziji sa naelom impariteta. To je utoliko opasnije to izdaci po ovom osnovu imaju tendenciju snanog porasta, dostiui uee u ukupnom godinjem prihodu od prodaje od 2-7%. Opasnost od odlaganja u pomenutim uslovima stimulirala je raunovodstvenu praksu da sve trokove istraivanja i razvoja, koji nastanu u toku jednog obraunskog perioda, tretira kao rashode istog perioda. Prema Meunarodnom raunovodstvenom standardu br. 38, objavljenim pod nazivom Nematerijalna ulaganja od strane Meunarodnog komiteta za raunovodstvene standarde (IASC), prethodnika Meunarodnog odbora za raunovodstvene standarde (IASB), alokacija trokova istraivanja i razvoja na obraunske periode odreuje se prema oekivanim koristima koje e 65

proistei iz ovih aktivnosti u budunosti. U veini sluajeva, postoji neznatna, ukoliko uopte postoji, direktna veza izmeu iznosa tekuih trokova istraivanja i razvoja i buduih koristi, poto su iznos takvih koristi i periodi u kojima e se one ostvarati obino neizvesni. Zbog toga se trokovi istraivanja i razvoja obino iskazuju kao rashodi perioda u kome su nastali. To posebno vai za trokove istraivanja (trokove nastale u cilju sticanja novog naunog ili tehnikog znanja i razumevanja), koji se, prema pomenutom standardu, ne smeju aktivirati, ve se u celini unose u rashode perioda njihovog nastanka. Za razliku od trokova istraivanja, trokovi razvoja se mogu aktivirati i razgraniiti na budue periode, ali samo ukoliko se moe dokazati da je proizvod ili proces tehniki i komercijalno izvodljiv i da preduzee ima dovoljno sredstava da omogui plasiranje proizvoda ili procesa na tritu, jer e se tada neizvesnosti vezane za budue kor isti znatno smanjiti. S tim u vezi, da bi preduzee moglo da izvri aktiviranje trokova razvoja, treba da budu zadovoljeni sledei kriterijumi: (a) proizvod ili proces je jasno definisan i trokovi koji se odnose na taj proizvod ili proces se mogu odvojeno identifikovati; (b) tehnika izvodljivost proizvoda ili procesa je dokazana; (c) menadment preduzea je pokazao svoju nameru da proizvod plasira na tritu ili upotrebi proizvod ili proces; (d) u sluaju namere prodaje proizvoda ili procesa budue trite je jasno odreeno, a u sluaju namere internog korienja proizvoda ili procesa moe se dokazati da je to korisno za preduzee; (e) postoji dovoljno sredstava, ili je razumno oekivati da e ona biti na raspolaganju, da se projekat dovri i plasira na tritu kao proizvod ili proces. 58. KONCESIJE, PATENTI, LICENCE I SLINA PRAVA SUTINA, BILANSIRANJE Koncesije, patenti, licence i slina prava se u bilansu uobiajeno prikazuju zajedno, u okviru jedne pozicije, koja predstavlja skup heterogenih elemenata. Izbegavanje da se ovi elementi prikazuju ralanjeno ima dvojaki razlog: (1) veliki broj elemenata koji ulaze u sastav jedinstvene pozicije i (2) zajednika karakteristika svih elemenata, koja se ogleda u tome to oni predstavljaju prava preduzea, a ne imovinska dobra. Pod patentom se podrazumeva pravo monopola u eksploataciji, koje se daje, sa odreenim rokom trajanja (zavisno od zemlje), pronalazau jednog proizvoda ili postupka, podobnog za industrijsku primenu, ili njegovom korisniku. Iako je patent, de facto, pravo industrijske svojine nekog pronalaska, on podlee otpisivanju zbog toga to je njegovo ekonomski isplativo korienje ogranieno. Otuda i potie pravilo da se patent otpisuje u okviru perioda u kojem se oekuje njegovo korienje. U sluaju iznenadne depresijacije (obezvreenja) patenta, zbog pada obima prodaje, patent treba da bude predmet dodatnog otpisivanja. Otpisivanje je uvek indirektno. U vezi sa aktiviranjem patenta pojavljuje se specifinost u sluaju kada se kod njegove kupovine ugovara plaanje u ratama. U strunoj literaturi se zastupa stav da se u tome sluaju vrednost patenta ne aktivira, ve da se isplate ugovorenih rata obraunavaju kao rashodi perioda u kome je izvreno plaanje. Licenca predstavlja pravo korienja industrijske svojine (patenta), steeno ugovorom u kome su regulisani uslovi korienja. Bilansiranje licence pretpostavlja plaanje ugovorene nadoknade. Pri tome, nadoknada za preputanje prava korienja patenta moe da bude ugovarana na razliite naine. Ali, aktiviranje licence dolazi u obzir samo ako se licenca ugovori na odreeno vreme uz paalnu novanu nadoknadu. Tada se paualno isplaeni iznos aktivira i otpisuje u okviru ugovorenog perioda korienja. Ako je, naprotiv, licenca ugovorena uz nadoknadu po komadu ili uz uee u prometu (kvotna licenca), onda nema aktiviranja, nego se obraunata nadoknada unosi u bilans uspeha kao rashod perioda na koji se odnosi. U tome sluaju se licenca ne pojavljuje u bilansu stanja. 66

Aktivirana licenca podlee dodatnom, vanplanskom otpisivanju u sluaju kada korienje licence izraeno u obimu proizvodnje padne, zbog promene tranje na tritu, ispod oekivanog obima u momentu ugovaranja licence. Upravo taj rizik promene stanja na tritu predstavlja glavni razlog ugovaranja ne paualne licence, nego licence po komadu ili kvotne licence. U slina prava, koja se takoe bilansiraju, spadaju: autorska prava, fabriki znaci, modeli i zatitni uzorci. Sva prava po pomenutim osnovama ostvaruju se, kao i kod licence, putem ugovora. S obzirom na karakter preputenog prava, ugovara se paualna naknada, koja obezbeuje pravo korienja za odreeni period. Opasnost od naglog pada interesa za korienje prenetih prava, po pomenutim osnovama, zbog brzih tehnikih i ekonomskih promena, koje naglo menjaju poziciju korisnika prava na tritu, predstavlja ozbiljan razlog odbijanja aktiviranja ovih trokova (naelo opreznosti) ili njihovog otpisivanja u kraem roku od ugovorenog. Koncesija predstavlja, takoe, pravo, povlasticu ili dozvolu za proizvodnju ili prodaju odreenih proizvoda i usluga, odnosno za obavljanje odreene delatnosti. To pravo se stie ugovaranjem sa titularom koncesije uz odgovarajue uslove, u koje spada i novana naknada za preputanje prava. Zahtev za dobijanje koncesije moe da bude povezan sa namerom za istraivanje i korienje neke rude, minerala i nafte ili, pak, za izgradnju i eksploataciju automobilskog puta ili eleznike pruge, u kome sluaju je obino davalac koncesije pravno lice javnog prava (drava). Meutim, zahtev moe da potie od namere da se u nekom lokalu postave automati za cigarete ili zabavne igre, u kome sluaju je davalac koncesije fiziko ili pravno lice. U prvom sluaju, dobijanje koncesije odnosi se na celo preduzee. U drugom sluaju, ona se odnosi na pojedinana ili na manji broj istovrsnih postrojenjskih dobara (fiksnih sredstava). To saznanje je vano zbog toga to je odlaganje (aktiviranje) stvarno nastalih izdataka po osnovu dobijanja koncesije u okviru nematerijalnih ulaganja opravdano samo u prvom sluaju. U drugom sluaju, naprotiv, trokovi koncesije se mogu pripisati nabavnoj vrednosti odnosnog ili odnosnih postrojenja ili aparata, to znai da se nee ni pojaviti u okviru nematerijalnih ulaganja. Time se, de facto, reava automatski pitanje alokacije ovih trokova na vie obraunskih perioda.

67