Dr Vojislav [e{eq

POLICIJSKI DOSIJE

DRUGI DEO

Srpska radikalna stranka

Beograd 2010.

Sabrana dela dr Vojislava [e{eqa,

kwiga broj 114
POLICIJSKI DOSIJE
DRUGI DEO

Recenzenti
Ogwen Mihajlovi}
Boris Aleksi}
Direktor izdava~kog sektora
Ogwen Mihajlovi}
Redakcija
Ivana Borac, Vesna Mari}, Vesna Zobenica, Qubinka Bo`ovi},
Lazar Macura, Qiqana Mihajlovi}, Biqana Olui}, Severin Popovi},
Marina Risti}, Zlatija Sevi}, Brankica Terzi},
Dragica Tomi}, Milica [e{eq
Izdava~
Srpska radikalna stranka
Trg pobede 3, Zemun
Za izdava~a
Dr Vojislav [e{eq
[tampa
[tamparija DOO Dragi}, Zrewanin
Za {tampariju
Mom~ilo Dragi}
Tira`
1000 primeraka
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
32 : 929 [e{eq V.
341 . 645 . 5
POLICIJSKI dosije. Deo 2 / (priredio)
Vojislav [e{eq. - Zemun : Srpska radikalna
stranka, 2009 (Zrewanin : Dragi}). - 1000
str. ; 25 cm
Na nasl. str. naziv mesta izdavawa:
Beograd. - Tira` 1.000.
ISBN 978-86-7886-070-6
1. [e{eq, Vojislav (urednik)
a) Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u
Jugoslaviju (Hag) - Optu`nice b) [e{eq,
Vojislav (1954 - ) - Su|ewe
COBISS.SR-ID 174511116

Policijski dosije
(dokumenti Slu`be dr`avne bezbednosti
od septembra 1989. do avgusta 2001. godine)
CCCXLVIII
SFR Jugoslavija
Savezni sekretarijat za unutra{we poslove
Slu`ba dr`avne bezbednosti
23
S. p. broj 11222/10
Beograd, 25. 9. 1989. godine
Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove SR Srbije
Slu`ba dr`avne bezbednosti III sektor Beograd
Predmet: Vojislav [e{eq, dostava podataka
Veza: Na{ dopis 11222/9 od 25. 8. 1989. godine
U prilogu dostavqamo na upoznavawe i daqe kori{}ewe:
^etni~ke novine br. 297, maj 1989., u kojima je objavqen ~lanak Dr
Vojislav [e{eq u Americi i prenet [e{eqev intervju lokalnim novinama za vreme wegovog boravka u Milvokiju (str. 4);
Srbiju br. 201, maj 1989., u kojoj je objavqen tekst Dr Vojislav [e{eq sna`no osve`ewe za sve Srbe izvan otaybine (str. 4);
Srpsku borbu br. 1464, avgust 1989., u kojoj je objavqen ~lanak Dr
Vojislav [e{eq Srbima Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, Kanade i
Australije (str. 13);
audio-kasetu sa snimkom predavawa Vojislava [e{eqa u raskolni~koj crkvi Sv Sava u Wujorku, 29. aprila 1989. godine.
Prilog: kao u tekstu.
Na~elnik Uprave
(potpis redigovan)

Vijesti iz Viktorije
Povodom boravka dr [e{eqa u Australiji
Misionar srpskog nacionalizma!
U posqedwih godinu dana jugoslovenska imigracija u Australiji prosto je preplavqena raznim nacionalnim misionarima iz javnog i kulturnog
`ivota.
3

Dolaze nam u posjetu vi|eni qudi: akademici, pisci, profesori i drugi. Dr`e nam predavawa, savjetovawa i druge govore koji nas interesiraju
i koji nas ne interesiraju. Stje~e se utisak da na{i mislioci po svom naho|ewu ili mo`da po naho|ewu svojih republi~kih partija, vlada ili {to je
mo`da najvjerojatnije po zadatku svojih nacionalnih opozicija koje su u naglom procvatu, `ele jugoslavenske nacionalne suprotnosti ili nacionalne nemire preseliti i u iseqeni~ke sredine, gdje naro~ito imaju na oku daleku Australiju, u kojoj ve} decenijama postoje uhodane nacionalisti~ke
ekipe i timovi koji tro{e mnoga sredstva i vrijeme da jugoslavenske narode {to vi{e zavade. Mora se re}i istina da slu{aju}i pojedina predavawa
na{ih mislilaca, ponekad smo mogli {to{ta nau~iti i razumjeti, ali isto
tako su nas pojedinci znali razo~arati i u nama stvoriti nemir koji nas
stavqa pred mnoge dileme.
Ovih dana u ve}im australskim gradovima boravio je i dr Vojislav [e{eq, koji je odr`ao niz kontraverznih predavawa, koja (iskreno govore}i) ne samo da su nas iznenadila, ve} i zaprepastila. No, ovom prilikom ne
bih `elio opisivati ta predavawa i dijaloge vo|ene na wima, nego bih se
osvrnuo na etni~ke radio-programe etni~kih radio-stanica 2EA u Sidneju
i 3EA u Melburnu.
Predavawa dr [e{eqa su ipak u neku ruku privatna stvar organizatora i privatna stvar predava~a i posjetilaca, ali se ni u kom slu~aju ne mo`emo slo`iti da prihvatimo jednousmjerene ~iwenice u vezi s tvrdwama
ovog kontraverznog jugoslovenskog disidenta. Ipak, istinu govore}i, moramo se zahvaliti voditeqima srpskog radio programa na 3EA koji su nam
predstavili mi{qewa dr [e{eqa {to ih je iznio u`ivo na ovom programu. Voditeqi su se sasvim po{teno ogradili da to {to smo slu{ali nisu stavovi etni~kog radija, niti stavovi osobqa koje vodi ove programe, ve}
da su to osobni stavovi kontraverznog doktora pravnih nauka.
Zapravo, koliko god da su teze dr [e{eqa bile kontraverzne, one su
isto tako bile i korisne da ih ~uje na{e iseqeni{tvo da bi steklo potpuniju sliku kakvi i otkuda pu{u nacionalisti~ki (u ovom slu~aju naro~ito
{ovinisti~ki) vjetrovi u Jugoslaviji.
Dr [e{eq se je u svom izlagawu na radiju 3EA naro~ito okomio na Komunisti~ku partiju Jugoslavije i na kompletno socijalisti~ko ure|ewe u
svijetu. Po dr [e{equ, komunisti~ki pokret u svijetu `elio je od Marksa
stvoriti samog Boga, a od Lewina Isusa Krista. [to je za wega najbitnije,
on je od biv{eg jugoslavenskog predsjednika Josipa Broza Tita stvorio Sotonu koja je upropastila jugoslavensku ideju, a naro~ito u toj ideji srpski
narod.
U svom javnom izlagawu, dr [e{eq je napomenuo da je on bio ~lan KP
punih deset godina. Da je kao mlad ~ovjek i kao mlad student vjerovao u komunisti~ki pokret, jer (moglo se shvatiti) nije tad dovoqno razumio zapadwa~ki na~in demokracije, te je tom pokretu duboko vjerovao. Nakon svega,
kao pravi moralni gre{nik, on je shvatio svoje zablude i sve svoje znawe
doktora pravnih nauka usmjerio je u borbi protiv komunizma.
Tako nam je jugoslovenski komunisti~ki pokret ponovno vratio u na4

{e redove moralno pro~i{}enog ideologa koji nam prezentira (u svoje

ime) jugoslovensko-srpska vi|ewa neizvjesne nam budu}nosti.
Doktor [e{eq istina priznaje predsjedniku Titu talenat revolucionara i dr`avnika, ali samo u okvirima vladarske diktature, ne{to sli~no
Markosu. Sve je to svedeno na jednu sopstvenu tvrdwu koja nikoga ne bi trebala da brine, jer sada na kraju dvadesetog vijeka mnogo {to{ta svima nam
je jasno i svaki pametan ~ovjek mo`e o doma}oj i stranoj situaciji formirati svoje sopstveno mi{qewe.
Ono {to je osobito kontraverzno u svemu tome je kontraverzno mi{qewe za jugoslovensku nacionalnu revoluciju tokom Drugog svjetskog rata, iz
koje je srpski narod iza{ao s najve}im `rtvama, a najmawe je dobio od te revolucije.
Tako iz izlagawa dr [e{eqa doznajemo da je Jugoslavija, naro~ito AVNOJ-ska, nakaradno formirana gdje su priznata vje{ta~ka prava nekim
jugoslovenskim narodima. Po doktoru [e{equ, formirawe muslimanske
nacije je apsurd. Priznavawe makedonske i crnogorske nacije je tako|er apsurd.
Navodno, to je i glavni razlog da su priznavawem ovih nacija umnogome osporena prava srpskoj naciji na wena sopstvena prava. Po dr [e{equ,
u Jugoslaviji trebaju biti priznata nacionalna prava jedino Srbima, Hrvatima i Slovencima. Iz te tvrdwe proizlazi da je revolucija vo|ena u
Drugom svjetskom ratu bila pogre{na. Ako su muslimani, Crnogorci i Makedonci Srbi, onda nas zapawuje ~iwenica i tvrdwa da je Srbija u toj revoluciji dala najvi{e `rtava i najvi{e tereta. Ispada da se srpski narod borio i ginuo u korist svoje {tete.
U tim tvrdwama, svakako se ne pitaju muslimani, Crnogorci i Makedonci `ele li biti Srbi i za{to imaju svoje navike, obi~aje i tradicije (a
Makedonci ~ak i svoj jezik). Ako bi se jo{ daqe razvijala teza dr [e{eqa,
onda bi nekakav drugi stru~wak za banalnosti mogao mirne du{e tvrditi
da postoje i srpski Srbi koji govore jedan jezik, (nejasna kopija) da postoje
srpski Slovenci koji veruju u Isusa Krista, da postoje srpski Ma|ari jer
mnogi `ive zajedno sa Srbima, da postoje srpski Albanci koji sa Srbima
dijele Kosovo, da postoje srpski Englezi, Francuzi, Nijemci, jer svi skupa
`ive u Evropi gdje `ive i Srbi. Popularni Brana Crn~evi} nedavno je napisao: Vjekovima su u Jevrejima ubijali Boga, i nisu ga ubili. Vjekovima u
Srbima ubijaju demokratiju i nisu je ubili. Mudro re~eno i to je mudra
istina. Ipak, ono {to nam govori dr [e{eq nimalo ne li~i na demokratiju, ve} na pravi pravcati {ovinizam.
Lik Slobodana Milo{evi}a
U dijalogu sa doktorom [e{eqom na 3EA, postavqano je pitawe u vezi
sa Slobodanom Milo{evi}em i wegovom li~no{}u u Srbiji i Jugoslaviji.
Prema vi|ewu dr [e{eqa, Slobodan Milo{evi} predstavqa samo pojedinca kroz ~iju li~nost se ispoqavaju `eqe i te`we srpskog naroda. I tu
se ogledaju kontradiktorna mi{qewa ovog teoreti~ara.
5

Svi oni koji prate trenutne doga|aje na politi~kom, ekonomskom i nacionalnom poqu u Jugoslaviji, znaju da su oni upravo pokrenuti kroz KP i
da su kao takvi vezani i za ime Slobodana Milo{evi}a kao jednog od glavnih inicijatora.
Interesantni su pojmovi vezani za Milo{evi}a kroz kompletne suprotnosti me|u jugoslovenskim narodima. Jedan ovda{wi poznavalac politi~kih prilika nedavno mi je rekao: Naj~udnije mi je od svega da Milo{evi}a veli~aju ~ak i oni Srbi protiv kojih se zapravo taj ~ovjek doista bori. Nisu rijetki slu~ajevi da su me|usobne prepirke i sva|e pojedinih qudi o Milo{evi}u veoma kontradiktorne. Jedni mu kli~u, drugi ga osporavaju. Jedni ga hvale, drugi ga kude. Jedni u wemu vide oli~ewe zla, drugi oli~ewe dobra.
Nedavno mi se dogodio i jedan interesantan slu~aj. Jedan stari bra~ni
par poznatih na{ih intelektualaca grdno se zaka~io oko Milo{evi}eve
li~nosti. Mada su tokom ~etrdesetak godina braka rijetko kad se prepirali o bilo ~emu, ovaj put bili su pred sva|om. Pozvali su me da ih posjetim
i da poput Petronija arbitra presudim ko je u pravu. Zate~en razli~itim
suprotnim mi{qewima zaka~enih supru`nika, nisam zaista znao {ta da
ka`em. On je bio Hrvat, ona Srpkiwa. Jasno je i ko je bio za, a ko protiv.
Bilo ~iju stranu da sam zauzeo, nadrqao bih od onog drugog. Zato sam jednostavno bio neutralan.
Me|utim, u svojoj pri~i dr [e{eq o Milo{evi}u nije bio neutralan.
Iz wegovog opisa Milo{evi}a i tuma~ewa kojeg je iznio, jasno se vidi da
navodno je Milo{evi} samo isturena ruka srpskih misle}ih qudi.
Po tom izlagawu postavqa se opravdano pitawe nisu li pojedini hrvatski i slovena~ki i drugi intelektualci u pravu kada tvrde da trenutno
sve nacionalne preokrete iniciraju Srpska akademija nauka i umjetnosti
u Srbiji?
Simo \uki}

***
Ku}a cve}a
U srpskoj zemqi, hromi Daba le`i,
Nadgrobna mu plo~a truli kostur krije,
Zlatna slova, ko blistavi |erdan,
Krase la`no ime toga krvopije!
Po~iva tako qubi~ica bela
U mirisu ru`a i prestonom sjaju,
A po~asne stra`e od srpskih sinova,
Po danu i no}i po~asti mu daju!
I onda, o kako to boli!
Idu tu jo{ Srbi, pokajni~ki, nemo,
I stoje skru{eno, uz zavetne suze:
Dru`e Tito, mi ti se kunemo!
6

Kunite se, Srbi, `alosna vam mati!

Na{e istorije niste vi{e svesni,
Mesto srpskih vo|a sa va{ih ogwi{ta,
Do|e tu|inac da po voqi besni!
Oplakujte ra|e grobove neznane,
[to ih deca va{a zemqom poseja{e,
Na ravnici Srema, u naletu smrti,
Svoja mlada tela uzaludno da{e!
I danas krvniku na poklon idete,
Za sve te zlo~ine i sudbinu grubu,
[to vam rodnoj grudi sve `ile sase~e,
I vas ostavi na propasti rubu!
Sin sam toga roda i du{a me pe~e,
Kad vas poni`ene i u bedi vidim,
Da tad ne bi znao kom bolu da pri|em,
Da li da vas `alim, il da vas se stidim?!
Kada ku}u cve}a plameni o`e`u
I vetar razduva pepo na sve strane,
Tek }e tad iz grada srpskih pradedova,
Toga sramnog zdawa svak trag da nestane!
Miroqub D. Brankovi}
(Preneto iz lista Sloboda, ^ikago, 27. februar 1989.)

***
Ko su ovi qudi?
Tri zastave dvoranu im krase!
Ko su, {ta su do sada ne zna se:
Usvajaju Hrvata za brata,
A [e{equ zatvaraju vrata!
Hramom srpskim `rtvenice pale:
Vo`da srpskog i slave i `ale!
Kenotafom pletu venac tugom
I uzdi{u za krvavom Jugom!
1. 8. 1989. godine

jerej, Rodoqub @. Ili}

***
Doktor Vojislav [e{eq
Gowen i mu~en, ma~ pravde iskova,
Ja~i od negvi i tamni~kog svoda!
I posta svetla zubqa Srbinova,
Srpskog jedinstva, srpskog preporoda!
Danas je ovde, u carstvu tvog sluha;
U srce primi {to ti [e{eq zbori,
7

Oja~aj sebe sa wegova duha

I srpsku brazdu duboko zaori!
Bude{ li slabi}, iznad sre}e pluga,
Tvoja }e wiva ostati bez ploda!
A ti }e{ biti tiranima sluga,
Pod knutom mr`we tu|e i odroda!
Vojislav [e{eq istinu ti zbori:
Wega i tebe ista patwa mori!
jerej, Rodoqub @. Ili}
Pro~itana u prisustvu dr [e{eqa na dan 22. 5. 1989. godine u dvorani
SNO Kabramata
Brate Rade,
U ponedeqak, 22. 5. 1989. godine, u prepunoj dvorani SNO odr`ao je svoje predavawe doktor gospodin Vojislav [e{eq.
Predstavqen od strane predsednika SNO, gospodina Gavrila Buli}a,
a po pro~itawu moje pesme, sa pozornice, na kojoj su wih dvojica sedeli,
ustao je gospodin [e{eq i preko mikrofona pozdravio prisutne, najpre
obra}aju}i se predsedniku, meni, pa ostalima. Bio je burno pozdravqen.
Gospodin [e{eq govorio je puna tri ~asa i bio prekidan klicawem,
odobravawem, aplauzom.
Nikad nisam video toliko na{ih u dvorani ni osetio toliku pa`wu i
ti{inu za vreme govora. Svi se pretvorili u uvo!
Verujem da }ete biti u posedu [e{eqevog govora.
Kao pojava, gospodin [e{eq je stasit, visok, lep. Izraziti tip Srbina iz Hercegovine. Govori divnim hercegova~kim nare~jem, umno, dokumentarno, borbeno i sa sarkazmom Petra Ko~i}a. Sjajan ~ovek. Svojom satirom
~esto nas je nasmejao. Toliko za sada.
jerej, Rodoqub @. Ili}

***
[ta se to doga|a u Detroitu?
Iako polako jewavaju razgovori o ko{arka{kom turniru u Milvokiju
i smotri horova u Monrovilu, u srpskom narodu Amerike javqa se jedno novo, nesvakida{we ~u|ewe: [ta se to doga|a u Detroitu? Turnir u ko{arci i smotru horova srpski narod Amerike ima svake godine, ali ovo {to se
sada doga|a u Detroitu je ne{to vi{e od svakodnevnice, ne{to novo, bogatije i sadr`ajnije.
Sve srpske o~i gledaju u Detroit, i sve misli vode na sever, jer tamo se
organizuje proslava srpske uspomene i nezaborava 600 godina Kosovske
bitke. Telefoni svakodnevno zvone, pisma sti`u u ogromnim koli~inama,
jer svako `eli da se li~no uveri da }e ova proslava zaista biti u ~estitoj
detroitskoj koloniji, i da }e na{ narod daleko od svoje otaybine imati svoje Kosovo. Rawena srca Srba koji nisu oti{li u otaybinu na Kosovo Poqe
iz raznoraznih razloga sada se zale~uju, jer }e mo}i i na ovom tlu da se podsete na svetog cara Lazara, da prisustvuju parastosu srpskim junacima i svima na{im milim i dragim koji pomre{e od Kosova pa do danas. Mo}i }e da
8

upale jednu vo{tanicu za spomen, i da smelo ka`u da se u tre}oj srpskoj Ravanici ose}aju kao na Gazimestanu.
I dok razne pri~e kru`e po srpstvu Amerike, odr`ava se peti sastanak Odbora za proslavu Kosova, na kome se donosi zakqu~ak da je tri meseca prije same proslave sve spremno i odli~no organizovano. [tampano je
12 hiqada pisama sa bro{urama koje su razaslate po Americi i Kanadi. Pozvani su svi na{i arhijereji Srpske pravoslavne crkve u Americi i Kanadi, i svo sve{tenstvo, i oni su ve} potvrdili wihov dolazak. Wegovo kraqevsko veli~anstvo, princ Aleksandar, bez razmi{qawa je prihvatio poziv, kao i misis Helen Deli} Bentlej premijer u Kongresu. Stupilo se u
vezu sa svim uglednim srpskim li~nostima Amerike i Kanade i wihov odgovor se o~ekuje. Napravqen je program trodnevne sve~anosti, i rezervisan
je hotel za banket za 1.200 qudi. Odre|eni su predava~i na srpskom i engleskom jeziku, a nau~ni simpozijum i sve ostale aktivnosti su pri samom dovr{etku, tako da se slobodno mo`e re}i da je sve spremno!
[to se vi{e pribli`avamo ovoj najve}oj proslavi Srba 20. veka, raspolo`ewe sve vi{e i vi{e raste. Glavnom organizatoru cele sve~anosti,
dr Slobodanu Popovi}u, iz dana u dan sti`u ponude iz svih krajeva Amerike i Kanade: Gospodine Popovi}u, {ta ja mogu da u~inim za srpsku stvar
obi~no pitaju. Neuga{eni i stalno tiwaju}i duh srpstva po~eo je da se usijava i svoju kulminaciju do`ive}e na samoj proslavi. I kada qetne vru}ine
prestanu i septembarsko sunce obasja Novi Kontinent, vide}e ceo svet jo{
jednom da Srbin `ivi, da je Srbin junak.
S verom u Boga, za Krst ~asni i slobodu zlatnu, po|o{e pre 600 godina
Srbi na Kosovo. Sa verom u Boga, u ime Srpskog Vaskrsewa i svetog nezaborava, mi ih danas proslavqamo i molimo se za wih. Zato, podsetimo se
jo{ jednom re~i ~estitog kneza Lazara:
Ko ne do{o u boj na Kosovo,
ne imao od roda poroda,
r|om kapo dok mu je koqena.
Branko Topalovi}, semenarist

***
Veliko slavqe u Hokston Parku
Prekosutra uve~e, odnosno u nedequ 20. avgusta ove godine, sa po~etkom
u 7.00 sati, u velikoj sali Srpskog kulturnog kluba Sveti Sava, u sidnejskom predgra|u Hokston Parku, odr`ava se jedno veoma lepo i interesantno versko i kwi`evno-zabavno ve~e.
U razgovoru sa sekretarom ove organizacije, gospodinom Lukom Nikitovi}em, saznajemo da }e doti~ne ve~eri nastupiti skoro svi gosti iz
otaybine koji ve} nekoliko dana borave na petom kontinentu i koji su se
pridru`ili Srbima u Australiji u zajedni~koj proslavi 600. godi{wice
od bitke na Kosovu.
Me|u wima su Wegovo preosve{tenstvo vladika banatski dr Amfilohije (Radovi}), zatim poznati i ceweni kwi`evnik Antonije \uri}, glumac Tihomir Arsi}, proto|akoni Vlada Miki} i Radomir Per~evi}, koji
9

su svojom kasetom, na kojoj su pregr{t srpskih pesama Niko nema {to Srbin imade, odavno zasenili slavu folk peva~a u starom kraju, a nastupi}e
i hor studenata Bogoslovskog fakulteta iz Beograda.
Drugim re~ima, bi}e to jedno zaista lepo i interesantno ve~e koje treba posetiti i videti. Kako se mo`e zapaziti iz oglasa SKK Sveti Sava,
za sve goste i posetioce koji }e u nedequ uve~e sigurno ispuniti velelepnu
dvoranu u Hokston Parku, W. P. episkop banatski dr Amfilohije otpeva}e jednu, a mo`da i nekoliko pesama uz gusle.
Iz uprave ove organizacije poru~uju da }e za doti~no ve~e hrane i pi}a biti u izobiqu za sve posetioce. Zna~i, navratite prekosutra u prostorije SKK Sveti Sava u Hokston Parku.
Joca Gajeskov

***
[e{eqeve sve}e
Skrojena nova karta Jugoslavije.
Da li je to ~etvrta Jugoslavija?
De`urni zagovornik restauratorskih ideja o Jugoslaviji, dr Vojislav
[e{eq, nedavno je skrojio jo{ jednu kartu Jugoslavije, koja se unekoliko
razlikuje od one karte Tre}e Jugoslavije, kojoj je granice crtao pre pet
godina. U ovoj novoj (da li je to ~etvrta?), u slu~aju da ostane federativna, Srbija bi bila sto`er, a ne bi bila ni onakva kakva je bila pre Ustava
iz 1974. godine, ni kao posle tog ustava, ni ovakva kakva je danas.
O toj novoj Srbiji, o poni`enom i uvre|enom srpskom narodu, kao i o
predlozima za srpski nacionalni program, a sve u kontekstu aktuelne politi~ke situacije u Jugoslaviji, [e{eq je u protekla tri meseca odr`ao
desetine predavawa u krugovima ~etni~ke emigracije u Kanadi, SAD i
Australiji.
Tokom jednog takvog gostovawa, 2. aprila ove godine, u ameri~koj dr`avi Ilinois, [e{eq je zapalio sve}u pred spomenikom Dra`i Mihajlovi}u u Libertvilu.
Tamo{wi emigrantski vesnik Srpska borba, koji izlazi u ^ikagu,
objavio je wegovu fotografiju i preneo wegovo predavawe u Ilinoisu, sa
obrazlo`ewem redakcije da on slovi za neustra{ivog, hrabrog srpskog intelektualca i izvanrednog poznavaoca politi~ke situacije u Jugoslaviji.
Otvorenih karata, sa paso{em koji mu je izdat po izdr`avawu kazne od
godinu dana i deset meseci, [e{eq je emigrantskoj publici u Kanadi i
Americi predstavio jednu novu Jugoslaviju i novu Srbiju u woj. Isti~u}i, prvo, da srpski narod nije protiv postojawa Jugoslavije, [e{eq je izneo granice Srbije. Pored dana{we Srbije, koja obuhvata ju`nu i severnu
pokrajinu, nova Srbija bi trebalo da obuhvati i Makedoniju, Crnu Goru,
Bosnu i Hercegovinu, Dubrovnik, Dalmaciju, Liku, Baniju, Kordun, isto~nu Slavoniju i Barawu. To je onaj deo Jugoslavije koji je, ka`e [e{eq, Ante Paveli} obele`io srpskim grobovima, masovnim grobnicama, gubili{tima, logorima, klanicama i jamama.
10

[e{eq sada i Bosnu i Hercegovinu ubraja u Srbiju. Isto to ~ini i sa

Makedonijom, s tim {to bi makedonsko pitawe, ipak, ostavio otvoreno.
Ovaj doktor pravnih nauka, kome su sami studenti i profesori sarajevskog Fakulteta politi~kih nauka 1984. godine oduzeli dozvolu za bavqewe
nastavnim radom, zbog otvorene neprijateqske delatnosti, zato {to je
zloupotrebqavao slu`beni polo`aj, nau~nu i stru~nu komunikaciju, za
kratko vreme je revidirao svoje poglede na temeqne istorijske vrednosti
zemqe, wen integritet i suverenitet, odnosno brzo je promenio temeqne
postavke jugoslovenske federacije. To, razume se, mo`e da radi samo onaj ko
danas zagovara jedne vrednosti, sutra druge, i ko je danas u slu`bi jedne politike.
U tom kontekstu, u kome je [e{eq delovao i do sada, i ne iznena|uje
{to napada Josipa Broza Tita, koji je, navodno, od prvih dana ustanka pa nadaqe, vodio apsolutno antisrpsku politiku.
[e{eq me|u svojim istomi{qenicima u Kanadi, Americi i Australiji izliva svoju mr`wu prema svemu {to nije srpsko i {to nije po wegovoj meri i po voqi wegovih doma}ih i stranih nalogodavaca.

CCCXLIX
Odeqewe SDB Ni{
II sektor srpska emigracija
III sektor GD
73-048
6. 10. 1989. godine

Izve{taj saradnika
1.
(redigovano)
Pismeni izve{taj dobijen dana 2. 10. 1989. godine.
Saradnik pru`a podatke o delovawu srpske neprijateqske emigracije
u Lesteru, Engleska, kao i o delovawu dr Vojislava [e{eqa, kwi`evnika
iz Beograda, koji je boravio u Engleskoj.
Izvor pouzdan. Podaci delimi~no poznati od ranije i zadokumentovani emigrantskim listom Srbija.
2.
U pismenom izve{taju saradnik nas informi{e o slede}em:
Dana 3. 9. 1989. godine u Lesteru, u sali op{tine, odr`ana je sve~ana
proslava koju je organizovala PS^ Ravna Gora. Na proslavi su bili prisutni emigranti Engleske i Kanade sa svojim ~lanovima porodice, koji su
u zajednici sa predstavnicima SPC u Engleskoj i Kanadi organizovali
proslavu u ~ast boravka dr Vojislava [e{eqa, po~asnog ~etni~kog vojvode.
Uvodnim govorom Drago Asanovi}, predsednik CU PS^ Ravna Gora,
pozdravio je prisutne i dao re~ dr Vojislavu [e{equ.
Dr Vojislav [e{eq je u svom govoru, pored ostalog, rekao da je potrebno izbaciti kosti Josipa Broza Tita sa tla Srbije i u roku od dve godine u
11

SR Srbiji podi}i spomenik Dra`i Mihajlovi}u. Zatim je govorio o ujediwewu Srba u emigraciji i genocidu koji vr{i albanski `ivaq na Srbima
na Kosovu.
Proslavi je prisustvovao i Zebi} Milenko, sve{tenik SPC u Birmingemu sa svojim sinom Aleksandrom, tako|e sve{tenikom. Tom prilikom
Zebi} Milenko je predao crkvenu zastavu gostima iz Kanade.
Saradnik je uz izve{taj poslao i emigrantski ~etni~ki list Srbija,
broj 303, od jula 1989. godine, u kome se nalazi tekst Re~i vojvode Vojislava [e{eqa, gde iznosi neka svoja vi|ewa za izlazak iz krize i svoje programe izne{ene u tri ta~ke, i to:
1. Definitivno ru{ewe kulta li~nosti Josipa Broza Tita kao zlikovca i tiranina koji nam je najve}e nacionalne poraze naneo, kao i okon~awe komunisti~ke diktature i samovoqe antisrpske koalicije nad na{om
otaybinom.
2. Obnavqawe granice srpske dr`avnosti po istorijskim i etni~kim
kriterijumima, na kojima su one zasnovane i u tekstu londonskog ugovora iz
1915. godine.
3. Uspostavqawe demokratskog re`ima s vi{epartijskim sistemom i
slobodnom tr`i{nom ekonomijom.
U tom smislu se usu|ujem u javnosti pojaviti sa idejom o potrebi sazivawa Svesrpskog zagrani~nog nacionalnog kongresa, koji bi okupio sve, bez
izuzetka, srpske politi~ke i kulturne organizacije u slobodnom svijetu.
Mislim da bi se uz dobru voqu svih rukovode}ih faktora kongres mogao
pripremiti do 28. juna 1990. godine, a kao najpogodnije mjesto wegovog odr`avawa predla`em ^ikago.
U potpisu, tradicionalni srpski usklik: Samo sloga Srbina spa{ava!.
Dr Vojislav [e{eq
3.
Dr Vojislav [e{eq, kwi`evnik iz Beograda, OO po gra|anskoj desnici.
Drago Asanovi}, predsednik CU PS^ Ravna Gora u Engleskoj, organizovao proslavu u ~ast Vojislava [e{eqa.
Zebi} Milenko, sve{tenik SPC u Birmingenu, Engleska, bio na proslavi kao predstavnik SPC i predao crkvenu zastavu predstavnicima srpske emigracije iz Kanade.
4.
Saradnik je instruisan za daqi rad na prikupqawu podataka o neprijateqskom delovawu srpske emigracije.
5.
Saradnik je proverena i pouzdana li~nost, te podacima treba verovati.
Prilog: Emigrantski ~etni~ki list Srbija, broj 303, od jula 1989. godine.
(potpis redigovan)
12

CCCL
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III sektor
71-0348
10. 10. 1989. godine

Slu`bena bele{ka
o izvr{enom poja~anom carinskom pregledu Vojislava [e{eqa
(OO po gra|anskoj desnici u USDB)
Dana 9. 10. 1989. godine, izvr{en je na aerodromu Sur~in u Beogradu,
poja~an carinski pregled prtqaga Vojislava [e{eqa prilikom wegovog
dolaska iz Velike Britanije (London).
O namerama i razlozima putovawa u London blagovremeno smo informisali.
Prilikom carinskog pregleda prona|ene su 32 kwige poznatih srpskih
emigranata, kao i pojedinih doma}ih disidenata, i to:
1. Dimitrije Qoti}, Govori i ~lanci, sveska 6, izdava~ Iskra 8,
Minhen 90, 1974. godine.
2. Dimitrije Qoti}, Govori i ~lanci, sveska 1, izdava~ Iskra 8,
Minhen, 1974. godine.
3. Dimitrije Qoti}, Videlo u tami, izdava~ Iskra, 1976. godine.
4. Predrag D. Ivanovi}, Ko su qoti}evci, izdawe Srpskog kwi`evnog udru`ewa ^ikago, 1954. godine.
5. Stanislav Krakov, General Milan Nedi}, kwiga druga Prepuna
~a{a vremena, {tamparija Druckarei Iskra 8, Minhen.
6. Spomenica srpskih dobrovoqaca 1941-1971 koju je uredio Bor. I.
Karapanyi}, Klivlend, Ohajo, SAD.
7. Prof. Lazo I. Kosti}, Sve su to la`i i obmane, privatno izdawe,
Minhen 1977. godine.
8. Ratko Para`anin, Drugi svetski rat i Dimitrije V. Qoti}, Druckerei, i Minhen 1971. godine.
9. Zapisi iz dobrovoqa~ke borbe V, bez autora 1959. godine
10. J. V. Qoti}, Slu`ba u vojsci i u~e{}e u ratovima, Minhen, 1967.
godine.
11. Vladimir Vauhnik, Nevidqivi front, Minhen, 1984. godine.
12. Bor. I. Karapanyi}, KorevjeTitov najkrvaviji zlo~in, Klivlend, Ohajo SAD, 1959. godine.
13. Fran Erjavac, Slovenci i Srbi, kwiga I, izdawe i {tamparija
Glasa kanadskih Srba, Vindzor, Kanada.
14. Dr Lazo M. Kosti}, Pravni instituti u Wego{evim pesmama, izdava~ Srpska misao, Melburn 1958. godine.
15. Nova klasa i anatomija jednog morala, autora M. \ilasa, bez podataka o izdava~u.
13

16. Dr Miroslav Spalajkovi}, Misija Srbije politi~ko zave{tawe

srpskom narodu, izdawe gospo|e dr M. Spalajkovi}.
17. RichardL.Felman,MihailovichANDI, bez izdava~a.
18. Dr \oko Slijep~evi}, Srpska oslobodila~ka ideja, Minhen 1983.
godine.
19. Dr @ivko Topalovi}, Borba za budu}nost Jugoslavije, izdawe
Sindikalist, Pariz, London 1967. godine.
20. Milan A. Foti}, Izgubqeni put I deo, izdawe pi{~evo, 1960. godine.
21. Dr @arko Topalovi}, Jugoslavija `rtveni saveznik, izdawe Budu}nost, London 1970. godine.
22. Branko Lazi}, Titov pokret i re`im u Jugoslaviji 1941-46, bez izdava~a.
23. \oko M. Slijep~evi}, General Kosta M. Mu{icki, izdawe Udru`ewa biv{ih pripadnika SDK, Minhen 1981. godine.
24. Dr @arko Topalovi}, Kako su komunisti dograbili vlast u Jugoslaviji, izdawe Sindikalista i Na{e re~i, London 1964. godine.
25. Dr @ivko Topalovi}, Srbija pod Dra`om, London 1968. godine.
26. Qubica Vr. Qoti}, Memoari, Minhen 1973. godine.
27. Bor. M. Karapanyi}, Srpski dobrovoqci 1941-1981, Klivlend,
SAD.
28. Dimitrije Qoti}, U revoluciji i ratu, izdawe Iskra, Minhen
1961. godine.
29. Ratko Pare`anin, Na sudbonosnoj prekretnici, izdawe Iskra,
Minhen.
30. Stanislav Krakov, General Milan Nedi}, kwiga prva, Na o{trici no`a, {tamparija Iskra, 1963. godine.
31. Dr Vojislav [e{eq, [ta da se radi, izdava~ Na{a re~, London
1985. godine.
32. Kojica Milanov, Titov{tina u Jugoslaviji, izdawe Sloga 397,
HayStreet,PerthWestern,Australia.
33. Dimitrije Qoti}, Govori i ~lanci, izdawe Iskra, Minhen 1975.
godine.
34. Milovan \ilas, Susreti sa Staqinom, izdawe Na{a re~, London 1986. godine.
35. Milovan \ilas, Tamnica i ideja, izdava~ Kola{inska liga za qudska prava c/016 CumberlenolRoadKewSurreyTW3HO, London 1984. godine.
36. Milovan \ilas, Vlast, izdava~ Na{a re~, London 1983. godine.
37. Separat iz ~asopisa Zna~aj Bosne i Hercegovine za srpski narod.
Napomena:
Navedene kwige su privremeno oduzete od Vojislava [e{eqa na CI
Sur~in putni~ki promet na dan 9. 10. 1989. godine u 10.30 ~asova uz zapisnik koji je dostavqen Vojislavu [e{equ. (redigovano)
14

CCCLI
SFR Jugoslavija
11. 10. 1989. godine
Savezni sekretarijat za inostrane poslove
Str. pov. br. 2482
Slu`ba za istra`ivawe i dokumentaciju
Savezni sekretarijat za unutra{we poslove
Slu`ba dr`avne bezbednosti III uprava Beograd
Predmet: Vojislav [e{eq, naknadna saznawa
Veza: na{a informacija br. 399 od 5. 10. 1989. godine
Prema na{im naknadnim saznawima, Vojislav [e{eq, posle predavawa koje je odr`ao u Suhru ([vajcarska) 16. 9. 1989. godine, odgovarao je i na
pitawa slu{alaca. Izme|u ostalog, na konstataciju jednog od prisutnih
slu{alaca da se prethodno treba sru{iti sada{wi sistem u Jugoslaviji da
bi se gradilo novo dru{tvo i na pitawe da li imaju pozicije u JNA preko kojih to mogu uraditi, Vojislav [e{eq je odgovorio da, na `alost, on
i ostali zagovornici stvarawa novog dru{tva nemaju pozicija u JNA, ali
sada{wi sistem u Jugoslaviji veoma je ugro`en sna`nom opozicijom iznutra i izvana.
[e{eq je obavestio prisutne da je pre dolaska u [vajcarsku boravio
u SAD, gde se uverio da je ~etni~ka emigracija popa \uji}a veoma oja~ala.
Napomena SID-a: Pojedini ~lanovi Dru{tva za ~uvawe spomenika i
negovawe tradicija oslobodila~kih ratova Srbije do 1918. godine komentari{u da je predavawe Vojislava [e{eqa u [vajcarskoj pla}eno od strane ~etni~ke emigracije iz SAD koja je, navodno, finansirala i kupovinu
wegove ku}e u Beogradu.
Na~elnik II uprave
(potpis redigovan)

CCCLII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III sektor
71-0373
16. 10. 1989. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

I. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Kontakt ostvaren dana 3. 10. 1989. godine
(redigovano)
15

II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti

O ovome je ranije pisano.
Podaci se odnose na neprijateqsko istupawe Vojislava [e{eqa sa pozicija gra|anske desnice.
Izvor nas je informisao da je u drugoj polovini septembra meseca ove godine boravio u Parizu, gde je za vreme obilaska znamenitosti grada, na vi{e
mesta gde se okupqaju jugoslovenski gra|ani, uo~io plakat Srpskog kulturnog
kluba Sv. Sava za Francusku, kojim se obave{tava da je organizovano predavawe Vojislava [e{eqa na temu Predlog za budu}i srpski nacionalni
program, koje je planirano da se odr`i dana 23. 9. 1989. godine na adresi Hotel
ParisLyonPalace11,RuedeLyon; 24. 9. 1989. godine u Srpskoj pravoslavnoj crkvi Sv. Sava; 25, 26. i 27. 9. 1989. godine na adresi UniverzitedeParis.
U tekstualnom delu plakata je istaknut deo [e{eqevog izlagawa na
ovu temu u kojem je navedeno da bi bilo vrlo zna~ajno i korisno da jedinstveno i koordinirano ubudu}e istupaju sve srpske i politi~ke organizacije. Zatim je u tri ta~ke [e{eq izneo osnovicu na kojoj bi se moglo posti}i op{tesrpsko politi~ko jedinstvo, kao poku{aj izrade op{teprihvatqive platforme budu}eg srpskog nacionalnog programa:
ru{ewe kulta li~nosti J. B. Tita, koji je, kako je istaknuto, srpskom
narodu naneo najve}e nacionalne poraze;
obnavqawe granica srpske dr`avnosti po istorijskim i etni~kim
kriterijumima, na kojima su one zasnovane u tekstu Londonskog ugovora iz
1915. godine;
uspostavqawe demokratskog re`ima s vi{epartijskim sistemom i
slobodnom tr`i{nom privredom.
U daqem tekstu, [e{eq je izneo ideju o potrebi sazivawa Svesrpskog
zagrani~nog nacionalnog kongresa koji bi okupio sve srpske politi~ke i
kulturne organizacije u slobodnom svetu. Izneo je i predlog da se navedeni kongres, uz svu voqu rukovode}ih faktora pripremi do 28. 6. 1990. godine i odr`i u ^ikagu. Na kongresu bi trebalo usvojiti, istakao je [e{eq,
tekst zajedni~kog programa, eventualno konstituisati jedinstven Srpski
demokratski pokret i izabrati wegov izvr{ni odbor.
Ukoliko je ideja prihvatqiva za sve, izneto je, bilo bi dobro da se odmah formira Koordinacioni komitet u koji bi u{ao po jedan ~lan svake
organizacije.
Na kraju je [e{eq izrazio uverewe da }e se ukazati prilika da i nekoliko istaknutih srpskih intelektualaca iz Otaybine u~estvuje u radu
Srpskog zagrani~nog nacionalnog kongresa.
Izvor je izneo da nije prisustvovao na navedenim predavawima niti
raspola`e sa informacijama da li su ona odr`ana.
III. Podaci o licima izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq OO u USDB Beograd po gra|anskoj desnici.
IV. Podaci o merama i radwama SDB
U vezi iznetih podataka, osim obavqenog informativnog razgovora,
druge mere i radwe nisu preduzimane.
16

Delatnost Vojislava [e{eqa se u USDB Beograd prati primenom odgovaraju}ih OT mera i radwi, kroz operativnu obradu.
V .Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
(redigovano)
U prilog bele{ke III sektora SDB RSUP-a SR Srbije i V sektoru ove
Uprave, dostavqamo po jedan primerak fotokopije navedenog plakata.
(potpis redigovan)

CCCLIII
SFR Jugoslavija
19. 10. 1989. godine
Savezni sekretarijat za inostrane poslove
Str. pov. br. 1844/3
Slu`ba za istra`ivawe i dokumentaciju
Savezni sekretarijat za unutra{we poslove
Slu`ba dr`avne bezbednosti III uprava Beograd
Predmet: Vojislav [e{eq, nastup u Parizu
Veza: na{ str. pov. br. 1844/2 od 20. 9. 1989. i na{a informacija str. pov.
br. 399 od 5. 10. 1989. godine
Vojislav [e{eq je boravio u Parizu od 22. do 28. septembra ove godine, gde je, na poziv i u organizaciji SKK Sveti Sava za Francusku, odr`ao pet predavawa na temu J. B. Tito, portret zlikovca i zlo~inca, u kojima je pored ve} poznatih stavova sa predavawa po Evropi, SAD, Kanadi,
Australiji itd., daqe vre|ao li~nost i delo J. B. Tita. Tako je, po wemu. Tito naredio da se ubije 5.000 rodoquba na Beogradskom sajmi{tu nakon ulaska partizanskih jedinica u Beograd 1944. godine, kao i da je u toku i posle
Drugog svetskog rata, navodno, likvidirao neke svoje bli`e saradnike Savu Kova~evi}a, I. L. Ribara, I. Milutinovi}a, Arsu Jovanovi}a i dr.
U prilogu vam dostavqamo primerak letka Ne smete stati, koji je
rasturan na zadwem [e{eqevom predavawu (27. 9. ove godine), a doneo ga je
i dao da se rastura predsednik Udru`ewa UBKJV D. Mihailovi}, Ivan
Niklanovi}. Isto tako, dostavqamo i letak Vojislava [e{eqa Budu}i
srpski nacionalni program, {tampan na memorandumu SKK Sveti Sava,
sa adresama i redosledom predavawa u Parizu, te spisak lica koja su prisustvovala predavawima.
Prilog: Kao u tekstu.
Na~elnik II uprave
(potpis redigovan)

Dodatni list uz dokument

Organizaciona jedinica: USDB Beograd
Linija rada: srpski ekstremizam
Autor: [e{eq Vojislav
Datum pisawa: septembar 1989. godine
17

Primedbe, napomene i sli~no:

Fotokopije letka Ne smete stati, zatim [e{eqevog letka Budu}i
srpski nacionalni program, kao i spisak lica koja su prisustvovala predavawu [e{eq Vojislava.
Priloga 3 (strana 4)
(potpis redigovan)
Omladina je snaga dr`ave, wena budu}nost, nosioc nacionalne misli i
predvodnik u oslobodila~koj borbi protivu tiranije.
Za srpsku omladinu ovo je vi{e nego li ~iwenica, jer `rtve omladine
date u ratovima za slobodu Srbije su vi{e nego li svedoci toga. Tokom Drugog svetskog rata, i nema~ke invazije Evrope, srpska omladina se borila
pod zastavom slobode \enerala Dra`e i delom zavedena, borila se pod zastavom krvave crvene zvezde, pod komandom Hrvata Josipa Broza, Zagorca i
austrijskog (nejasno). Zavedena izdajicama srpske nacije svesno ili nesvesno, uspostavila je komunisti~ku diktaturu nad Srbinovom zemqom i dr`avom Jugoslavijom.
Danas, 45 godina docnije, srpska omladina tra`i slobodu. Tra`i demokratiju, jer je to najboqi garant slobode.
I ovaj put opet su se pojavile srpske izdajice, otvoreno ~lanovi Komunisti~ke partije, koji mewaju taktiku, ali ne mewaju i re`im: on ostaje i
na daqe komunisti~ki, diktatorski.
Iza{lo se na ulice, demonstrativno u stotinama hiqada Srba. Nosili su
transparente, slike i zastave. Kakve zastave? Crvena zvezda, ona ista krvolo~na iz Drugog svetskog rata, ona ista pod kojom je Josip Broz vodio wihove
o~eve, da uni{tavaju srpski `ivaq, za voqu Kominterne, danas za voqu Josipa Broza, ~ija le{ina jo{ uvek le`i u Belom gradu srpske prestonice!
I srpska omladina svesno ili nesvesno sledi taj put, tako bar izgleda.
^ak i Titove slike se vi|aju Od srpskih zastava sa belim orlom ni traga
Jugoslovenske, crvena zvezda, crvene Titove slike je li to put kojim srpska
omladina ~ak i danas, posle 45 godina probijawa istine, `eli da ide napred,
ne}e u slobodu demokratije, nego u daqe robovawe re`imu Komunisti~ke partije Jugoslavije. Ali, mi se nadamo da }e srpska omladina ipak prona}i pravi
put ka slobodi. Ne smete stati Morate produ`iti Morate u~initi jedan
korak napred I u slede}em poduhvatu treba i mora da vam pomogne sva srpska inteligencija, sva srpska omladina, srpska policija i srpska vojska i oficiri. To treba da bude sveop{ti srpski poduhvat na putu za kona~no oslobo|ewe i ujediwewe srpske zajednice u jednoj srpskoj celini.
Davno je re~eno, a od komunista ~vrsto podr`ano: infiltrirati policiju, udru`iti srpske nacionalne elemente u vojsci i pripremiti ju za ~as
koji nadolazi. To je preduslov pobedi.
Ali u isto vreme ras~istiti sa la`ima, obmanama i neistinama ostataka Brozovog krvavog vremena terora, straha, ubijawa, likvidirawa.
Izbaciti, smeniti, izbrisati one nazive u srpskim gradovima gde se
pojavio nadimak: Titov Kao Titovo U`ice, Titograd, Titova Mitrovica, Titova Korenica i sli~ni. To nikada nisu bili ni~iji, nego srpski gradovi. To je ve{ta komunisti~ka propaganda: samo da bi za{titila hrvatske
18

usta{ke elemente od osvete 1945, pa stvori{e bratstvo, kao {to stvori{e Titovo U`ice.
Izbaciti iz srpskog re~nika one usta{ke nazive koji se od 1941. godine ~itaju i pi{u u svim komunisti~kim naredbama, lecima, odlukama.
Skinuti nazive i imena pisana latinicom u srpskim zemqama i zameniti ih }irilicom. Poru{iti komunisti~ke spomenike tiranije, ropstva,
stradawa i pobeda, jer su to sve spomenici prevare, obmane i la`i koje je
Komunisti~ka partija opet navalila samo srpskom narodu kao znamewe
ne~eg velikog, {to u stvari be{e i ostalo je do dana{weg dana kao spomenik uni{tewa i zatirawa svega {to je srpsko, Svetosavsko i Pravoslavno. Kad se tako ne{to desilo i de{ava u Sovjetskom Savezu, za{to ne mo`e
da se desi i u Brozovoj komunisti~koj Jugoslaviji ili Slobodanovoj Republici koja je nastavak Brozove diktature.
Preporoditi srpsku naciju, to je du`nost sveta srpske omladine danas
i u dana{we vreme. Izbaciti tu smrdqivu le{inu beznogavca Hrvata Josipa Broza iz srpske prestonice i neka ga wegova bra}a Hrvati i Slovenci ili u Zagrebu ili u Qubqani. Neka im qubi~ica plava miri{e tamo
odakle je i do{ao, gde se je i okotio. Nemojte o~ekivati od Slobodana Milo{evi}a da to ~ini. On nije revolucionar demokratije i slobode, on je borac za vlast, re`im Komunisti~ke partije. U tome je razlika izme|u vas
srpskih omladinaca slobodara i wega, Komunisti~ke partije Srbije. Vi
morate krenuti napred ne smete stati.
Va{ ~as je do{ao i wega treba iskoristiti do kona~nog ciqa borbe:
sloboda ili smrt. Jer vi treba da doka`ete Slobodanu Milo{evi}u da je
srpska nacija `iva, da je ~etni~ka omladina ba{ tamo u srcu Srbije, ba{ u
centru Beograda, Novog Sada, Podgorice, U`ica, Kragujevca, tamo gde se
~etovalo pre stotinu godina, odakle se srpska nacija napijala slobodarskim idejama Obrenovi}a, Kara|or|a, Petra, Aleksandra i \enerala Dra`e, kojeg vi, srpska omladina, sada o~ekujete i ~iju sliku qubite.
To treba da je vama vo|a, va{ pobornik i zastupnik, ~etovo|a i sudija.
Dra`a je bio i ostao samo jedan: sloboda i demokratija su ideali za koje je on pao da bi se vi zadojili idejom narodnog demokratskog preporoda
za slobodu.
U slobodi je spas otaybine srpske.
Smrt komunizmu sloboda srpskom narodu.
Jovica Qubojevi}
Radovanka
Ja sam mlada Srpkiwa,
Ime mi je Radovanka!
Moj je otac Srbin,
I Srpkiwa mi majka!
Moj je otac poreklom
Iz srpske Crne Gore,
On zna lepo da gudi
Na gusle javorove!
Mi pevamo pesme
19

Svetom Ocu Savi!

O Kosovu poqu,
Wego{u i Dra`i!
Na{a je Krsna Slava
U maju \ur|ev-dan!
Tad srpski narod
Ide na uranak!
Srpski jezik znam,
}irilicu pi{em!
A kada porastem,
Zna}u mnogo vi{e!
Radovan
Ja sam Srbin
Zovem se Radovan!
Zato sam stalno
Radostan i nasmejan!
Ko je dobar Srbin
I od srpskog roda,
Voli Isusa Hrista
I Gospoda Boga!
Ko je pravi Srbin,
Taj slavi Slavu!
Voli Car Lazara
I Svetoga Savu!
Srpski velikani,
To su srpska dika!
^ast, srpski ponos
I slava velika!
Ja se molim Bogu
I Svetome Savi,
Da do|u Srbiji
Sre}niji dani!
Na Kosovu poqu
Cvetaju bo`uri!
To je srpsko cve}e
Od juna~ke krvi!
Izva|eno iz pesmarice Dobro jutro Srbijo od pesnikiwe Danica P.
\oki} Srpkiwa Australija.
Ustani~ka Srbija
Bogu pravde himnu ispevala;
Za slobodu u krv zaplivala;
Grobovima vaskrs posejala;
Sa Golgote slavom zablistala!
Kao feniks iz smrti se rodi:
Svetionik pravdi i slobodi!
9. 9. 1989. godine
20

Poslu{nik srbo`dera
Kakav je taj Srbin {to se, tobo`, sna`i
Od Tita, Kardeqa i \ilasa la`i!
Jo{ Mo{a Pijade kad se wima doda,
Takav Srbin mo`e za gro{ da se proda!
Ako nije crven, glupak ili luda,
Sigurno je da je otpadnik i Juda!
10. 9. 1989. godine
jerej Rodoqub @. Ili}, Australija
Pro~itajte, fotokopirajte, umno`ite i po{aqite va{ima na doma
Omladina u slobodnom svetu za omladinu u otaybini
Srpski kulturni klub Sv. Sava
za Francusku
Dr Vojislav [e{eq
Prijedlog za budu}i srpski nacionalni program
Bilo bi vrlo zna~ajno i korisno da jednostavno i koordinirano ubudu}e istupaju i sve srpske politi~ke i kulturne organizacije. U poku{aju da
izradim neku op{teprihvatqivu platformu budu}eg srpskog nacionalnog
programa, formulisao sam u svega tri ta~ke osnovicu na kojoj bi se ve} danas moglo posti}i op{tesrpsko politi~ko jedinstvo:
1. definitivno ru{ewe kulta li~nosti Josipa Broza Tita kao zlikovca i tiranina koji nam je najve}e nacionalne poraze naneo, kao i okon~awe
komunisti~ke diktature i samovoqe antisrpske koalicije nad na{om
otaybinom;
2. obnavqawe granice srpske dr`avnosti po istorijskim i etni~kim
kriterijumima, na kojima su one zasnovane i u tekstu Londonskog ugovora
iz 1915. godine;
3. uspostavqawe demokratskog re`ima s vi{epartijskim sistemom i
slobodnom tr`i{nom privredom.
Smatram da ove tri ta~ke mogu predstavqati polazni minimum zajedni~kog programa i svih zagrani~nih srpskih politi~kih i kulturnih organizacija, a da bi bilo najboqe da se sva ostala pitawa i problemi ostave za
kasnije, kad ove prioritetne rije{imo.
U tom smislu se usu|ujem u javnosti pojaviti sa idejom o potrebi sazivawa Svesrpskog zagrani~nog nacionalnog kongresa, koji bi okupio sve, bez
izuzetka, srpske politi~ke i kulturne organizacije u slobodnom svjetu.
Pretpostavqam da bi se, uz dobru voqu svih rukovode}ih faktora, kongres
mogao pripremiti do 28. juna 1990. godine, a kao najpogodnije mjesto wegovog odr`avawa predla`em ^ikago. Na kongresu bi trebalo usvojiti tekst
zajedni~kog programa, eventualno konstituisati jedinstveni Srpski demokratski pokret i izabrati wegov izvr{ni odbor.
Ukoliko ideja bude prihvatqiva za sve srpske nacionalne organizacije, bilo bi dobro da se odmah formira Koordinacioni komitet u koji bi
21

u{ao po jedan predstavnik svake organizacije, a ~ini mi se da bi najboqe

bilo da to budu svi predsednici.
Ubje|en sam da }e se ukazati prilika i da nekoliko istaknutih srpskih
intelektualaca iz otaybine u~estvuje u radu Srpskog zagrani~nog nacionalnog kongresa.
Nadaju}i se da }e ovi predlozi biti prihva}eni od svih Srba, upu}ujem
vam srda~ne pozdrave tradicionalnim srpskim usklikom: Samo sloga Srbina spa{ava!
P. S. Molim vas da se za podrobnije informacije obratite na slede}u
adresu:
\or|e Kne`evi}
P. O. Box 14, Uttle Neck Station
Flushing, New York 11363
Pariz, 27. 9. 1989. godine
Lica prisutna
predavawima dr Vojislava [e{eqa
1) Dragan Pajovi}, poverenik SKK Sveti Sava za Francusku;
2) Stevo Malini}, umetnik;
3) \or|e Kowikovi}, arhitekta, sa suprugom;
4) Dr Sima Mraovi}, predsednik udru`ewa nau~nika;
5) Milivoje Spasi}, ~lan udru`ewa ~etnika;
6) Petar Mili}, sekretar SKK, radnik u Citroenu;
7) Ivan Niklanovi}, predsednik Udru`ewa BKVJ D. M.;
8) Veqko [kori}, sekretar Udru`ewa BKVJ D. M.;
9) Dr Svetislav Ati}, doktor u Parizu;
10) Vlado Vukmirovi} iz Nove Gradi{ke, sa suprugom i }erkom;
11) Dobrila Bo`ovi}Erat, sekretar bratstva Justin Popovi};
12) Jerej Slobodan Radoj~i}, glavni sve{tenik u crkvi Sv. Sava;
13) Radovanovi} Radovan Radul, fotograf.

CCCLIV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III sektor
71-0348
20. 10. 1989. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

I. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Sastanak odr`an dana 13. 10. 1989. godine na inicijativu izvora.
(redigovano)
22

II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti

O ovome je i ranije pisano.
Radi se o neprijateqskoj delatnosti Vojislava [e{eqa sa pozicija
gra|anske desnice.
Izvor nas je informisao da je nedavno dobio pismo od (redigovano) iz
Londona, koji je ujedno i ~lan srpske emigrantske organizacije Qoti}ev
zbor. U pismu (redigovano) je, izme|u ostalog, naveo da je u septembru ove
godine u Londonu 3-4 dana boravio Vojislav [e{eq.
U razgovorima sa pojedinim srpskim emigrantima [e{eq je, po pisawu (redigovano), govorio o neminovnoj potrebi ujediwewa zagrani~nih
Srba u jedan jedinstveni srpski demokratski savez, koji bi kao takav pomogao srpskom narodu u otaybini. Isti je u pomenutom kontekstu, a u smislu realizacije navedenog ciqa govorio i o potrebi ujediwewa Srpske pravoslavne crkve i slobodne srpske pravoslavne crkve.
Po pisawu (redigovano) kako nam je izvor preneo, [e{eq je u kontaktima sa tamo{wim Srbima govorio o potrebi otvarawa procesa debrozovizacije u Jugoslaviji, kao i o potrebi pobijawa falsifikovanih istoriografskih ~iwenica i ideolo{kih parola o istorijskim stradawima srpskog
naroda u toku i nakon Drugog svetskog rata. Isti je izneo u pismu da }e [e{eq iz Londona otputovati za SR Nema~ku, gde }e boraviti oko 15 dana.
Na kraju pisma (redigovano) je zamolio izvora da nastave dopisivawa
i ujedno ga pozvao da ponovo do|e u London.
III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq, prioritetna OO po gra|anskoj desnici u USDB.
(redigovano)
IV. Podaci o merama i radwama SDB
Prema Vojislavu [e{equ preduzimaju se neophodne operativno-tehni~ke mere i radwe u ciqu pra}ewa, dokumentovawa i presecawa wegove delatnosti sa pozicija gra|anske desnice.
V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Izvoru su date konkretne instrukcije na planu obavqawa razgovora sa
Vojislavom [e{eqom, prilikom wihovog susreta, a u ciqu dobijawa potpunijih podataka o wegovoj aktivnosti tokom meseca septembra i oktobra
ove godine u Velikoj Britaniji, [vajcarskoj i SR Nema~koj.

Dodatni list uz dokument

Organizaciona jedinica: USDB Beograd
Linija rada: GD
Autor: [e{eq Vojislav
Datum pisawa: 20. 10. 1989. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Otvoreno pismo ]osi} Dobrici
Prilog 1 (strana 25)
(potpis redigovan)
23

Dr Vojislav [e{eq
Mihajla Pupina 14, Zemun Poqe
11080 Zemun
Beograd, 20. oktobra 1989. godine
Otvoreno pismo
gospodinu Dobrici ]osi}u, srpskom akademiku
Dragi Dobrice,
Obra}am Ti se kao ~ovjeku koji mi je godinama uzor doslednosti, hrabrosti i odanosti svome narodu; kao ~ovjeku s kojim sam bio u li~nim prijateqskim odnosima; od koga sam mnogo nau~io i kome za mnoge stvari moram biti zahvalan. Zato Te molim da ovo moje pismo shvati{ i primi{ kao
dobronamjerno izra`avawe neslagawa i protivqewa, ~ijem su objelodawivawu prethodile duge no}i nesanice i unutra{wa lomqewa, nemiri i nespokojstvo. Osnovnu dilemu }utati ili reagovati nisam prelomio preko koqena, nego je pretvorio u vodeni~ni to~ak koji se okretao u oba smjera. Jednim krajem mi je pritiskao i mqeo emocije, kad god bi racio prevagnuo i nagonio me da se dr`im one drevne maksime: Drag mi je Platon, ali
mi je istina dra`a. Kad bi se pak poveo za emocijama, kad bi u meni o`ivjela sje}awa na duge ~asove na{ih razgovora u toku kojih sam gutao svaku
Tvoju rije~, upijao svaki rezon i trudio se da Te slijedim i idejno i politi~ki, zaustavqala me je starostavna opomena iz srpskog epskog pjesni{tva: Postupaj ni po babu ni po stri~evima, ve} po pravdi Boga istinitoga. Mada Ti mo`da ni ovo moje oklijevawe ne}e biti mnogo uvjerqivo, s obzirom da me dobro poznaje{ i da si ve} imao prilike da se neposredno uvjeri{, da ni po svojoj prirodi nisam ~ovjek koji bi se u nekim drugim situacijama mnogo kolebao, uvjeravam Te, dragi Dobrice, da je ovo jedna od najve}ih rana koje sam zadobio otkad sam uop{te po~eo da (nedostaje deo teksta)
sebi zadao, a lijeka joj nema bez amputacije.
Kad smo se 1986. godine definitivno ideolo{ki, politi~ki i privatno razi{li, iskreno sam se nadao da nikada ne}e biti potrebe da se ta ~iwenica javno ogla{ava, da u na{im politi~kim idejama i stremqewima nije mogu}a ba{ tolika kolizija, koja bi dovela do javne konfrontacije. Na`alost, posle kwige razgovora koje je Slavoqub \uki} s Tobom obavio i
objavio pod naslovom ^ovek u ovom vremenu, to je postalo neizbje`no.
Da svoje intimne dileme razrije{im na ovaj na~in motivisalo me je i
ubje|ewe da }e i Tebi li~no u dana{woj situaciji konvenirati da javnost
sazna koliko se razlikujemo i kako se razilazimo po nekim kqu~nim pitawima i opredjeqewima, posebno posle onog pogroma{kog teksta u zagreba~kom Vjesniku, u kome su Tebe, Vuka Dra{kovi}a i mene prikazali maltene kao ideolo{ke istomi{qenike i najbli`e saradnike u politi~kom
djelovawu.
Do unazad dvije godine, {ta god da bi uradio, ja se nikada Tvom djelovawu ne bih javno suprotstavqao, kao {to se, uostalom, nikada nisam ni bacao
kamenom na nekoga ko nije bio u stawu da se brani. Napadao sam samo ja~e od
24

sebe, a nikada nikoga slabijeg. I danas polemi~ki reagujem na Tvoje postupke imaju}i u vidu da si u svakom pogledu ja~i, i intelektualno, i po pozicijama u dru{tvu, po uticaju na kulturne i politi~ke ustanove, po javnom ugledu, a i po popularnosti, razumije se.
Odluku da ovako reagujem olak{ala mi je i ~iwenica da su politi~ka
zbivawa u Srbiji u posledwe dvije godine sasvim istawila i eliminisala
politi~ku opoziciju. Re`im se toliko demokratizovao i oslobodio dru{tvenu atmosferu i javnu politi~ku pozornicu, da je ve}ina, nekada izrazito jereti~kih, ideja i stavova danas dobilo oficijelni pla{t. I Ti, a posebno Tvoji prijateqi praksisovci, u potpunosti ste legalizovani. Imate
sve mogu}nosti da nesmetano javno istupate. Re`imske izdava~ke ku}e
{tampaju va{e kwige, re`imska {tampa vas intervjui{e, mnogi od vas kao
da uop{te ne ispu{taju iz ruku mikrofone u radio-stanicama i televizijskim studijima. Imate veliki uticaj i dominantne pozicije u mnogim kulturnim ustanovama, redakcijama i intelektualnim udru`ewima. Za sebe vi{e ne mo`ete re}i da vas progone na bilo koji na~in.
Da nije tako, ja bih i ovog puta knedlu progutao i pre}utao, uprkos ~iwenici da, u stvari, Tvoj javni polo`aj nikada nije ni bio nepovoqniji od
mog. Na svu sre}u, i pod sada{wim re`imom u Srbiji, prilike u kojima `ivim i radim izrazito su najnepovoqnije. Danas jo{ samo moje kwige beogradski sudovi zabrawuju. Od ukupno tri zabrawene kwige pro{le godine,
sve tri su bile moje. Nikakvih {ansi nemam da dobijem zaposlewe, nijedna
redakcija ne pristaje da objavi neki moj tekst, pa ni onaj politi~ki najbenigniji, a iskusio sam kako izgleda {ikanirawe i ugwetavawe, kome pribjegavaju i neki doju~era{wi opozicionari, posebno filozofi i sociolozi
praksisovske orjentacije, koncentrisani u beogradskom Centru za filozofiju i dru{tvenu teoriju.
^iwenica da na{e pozicije nikako nisu ravnopravne, i to uvijek na
moju {tetu, osim kad je rije~ o godinama na{e starosti, ~ini me zadovoqnim i rastere}ene savjesti. Te{ko da }e se na}i neke novine da objave ovo
moje otvoreno pismo, ali isposlova}u ve} neki metod da ono ipak dopre do
javnosti. Li~no }u ga jedino ponuditi redakciji Kwi`evnih novina, imaju}i u vidu da tamo glavnu rije~ upravo Tvoji qudi vode: Miodrag Peri{i}
i Milorad Vu~eli}. Odavno se u Beogradu zna da oni pi{u i govore iskqu~ivo onako kako Ti misli{, kako im Ti ka`e{. Zato, nude}i im ovo otvoreno pismo, ~inim izvjestan eksperiment. Interesuje me i Tvoja li~na reakcija, Tvoj stav po pitawu eventualnog objavqivawa. Peri{i} i Vu~eli}
}e postupiti samo onako kako im Ti nalo`i{.
Neko neupu}en ~udi}e se ovolikom uvodu. Ali i ti i ja vrlo dobro znamo za{to je on bio neophodan, a, uostalom, nismo ni du`ni da ovom prilikom ba{ sve obja{wavamo. Zato, pre|imo na meritum stvari.
O~ekivao sam da }e{ sada, u poznom `ivotnom dobu, u ovoj kwizi smjelo i otvoreno progovoriti o sebi i doga|ajima u kojima si li~no u~estvovao, da }e{ se bespo{tedno obra~unati sa mladala~kim zabludama, s komunisti~kom pro{lo{}u, sa ideologijom i politi~kom praksom koje su prouzrokovale jednu od najve}ih istorijskih tragedija na{eg naroda.
25

Za{to si stao na pola puta? Kad Tvoj impresivni duh i veliki um po~ne da analizira i razara, uvijek se ne{to isprije~i i zaustavqa ga: emocije, pravdawe, ostaci ideolo{kih predrasuda, dogmatska autokontrola. Za{to i daqe sam sebe cenzuri{e{? Pokoqewa koja dolaze na}i }e opravdawa za Tvoje mladala~ke postupke i zablude, ali ne}e imati razumijevawa za
ovo oklijevawe i kompromiserstvo koje pokazuje{ pred smiraj `ivota.
Na`alost, nisam imao ni vremena ni strpqewa da komentari{em sve
Tvoje javne istupe posledwih godina. S mnogim inicijativama i dijagnozama se sla`em, a neke, razumije se, i odbacujem. Strate{ka linija na{eg ideolo{kog i politi~kog razgrani~ewa jasna je svakom onom ko je paralelno
pratio i Tvoje i moje javne istupe, pa se ovom prilikom i zadr`avam samo
na ovoj kwizi razgovora koja me je najvi{e razo~arala. Razo~arala me je
Tvoja nesposobnost da u potpunosti prevazi|e{ komunisti~ki na~in razmi{qawa i interpretirawa dru{tvenih zbivawa.
Komentari{u}i re`irane izbore 1945. godine, na kojima si izabran za
narodnog poslanika kao kandidat Narodnog fronta, na \uki}evo pitawe:
Koliko je tada bila stvarno demokratska izborna atmosfera?, odgovara{: Apsolutno, bar u mom kraju. Sa navijawem, agitacijom, zastavama,
transparentima. Tradicionalni politi~ki folklor. Na zborovima se
aplaudiralo i vikalo: Dole!. Uveren sam da je u mom srezu prebrojavawe
glasova bilo po{teno. (str. 43-44.) Da li si se tom prilikom zapitao koliko su Tvoji bira~i bili prethodno zastra{eni, koje su partije i dru{tvene grupacije bile potpuno sprije~ene da u~estvuju u izborima? Je li
bilo uop{te objektivnih {ansi da neko drugi dobije te izbore, osim komunista? Ka`e{ da su se Tvoji protivkandidati iz Demokratske i Zemqoradni~ke stranke ujedinili, da bi Ti izgubio na izborima. A jesu li uop{te
mogli da se ujedine, ili su takvi, kakvi su bili, unaprijed dobili ulogu politi~kog folklora, da bi prethodno smi{qena i re`irana izborna pobjeda komunista bila ubjedqivija. Uostalom, Ti sam to na drugom mjestu najboqe obja{wava{: Mi komunisti smo shvatili parlament samo kao nu`no
zlo, bur`oasku predrasudu, simulaciju demokratije. (str. 47.)
Za poznatog zlikovca Mo{u Pijadu ka`e{: On je bez ograda, kao slobodan ~ovek, punim ustima govorio o Srbiji, srpskoj kulturi i istoriji,
uvek spreman da zalegne za nacionalni interes Srbije. (str. 48.) Ne samo
da je zalijegao svojim brojnim ratnim zlo~inima nad srpskim narodom,
nego i poznatim antisrpskim paktom koji je sklopio pred rat u sremskomitrova~koj kaznioni s Miletom Budakom.
Uprkos ~iwenici {to si shvatio da Partija koja je omogu}ila nastajawe golog otoka i sli~nih logora, i kojoj je trebalo trideset godina da dozvoli samo {aputawe o ovoj bolnoj temi, ta partija ne mo`e, bar za na{eg
`ivota, biti demokratska socijalisti~ka partija; bez obzira {to se boji{ da je Tvoja generacija na Golom otoku i svim tim logorskim otocima
ubila svoju demokratsku du{u i ostala bez moralne kondicije za stvarawe
slobode, ka`e{: Uveren sam da je bilo neminovno hap{ewe istaknutih i
borbenih pristalica IB. (str. 71.) Zna~i, trebalo je hapsiti sve one koji
su ostali dosledni i odani idealima i zastavama pod kojima je revolucija
26

izvedena; sve one koji nisu bili spremni preko no}i da se odreknu svojih
ubje|ewa i mladala~kih zabluda za qubav jednog ~ovjeka, grupe qudi, partijskog vo|stva vo|stva koje poku{a smijeniti onaj ko ga je svojevremeno i
postavio.
Sud koji izri~e{ o Milovanu \ilasu u potpunosti bi se mogao i na Tebe odnositi: Gu{e}i svoje dogme i himere, on se, rekao bih, preskrupulozno odnosio prema svojoj revoluciji, wenim protagonistima i svojoj politi~koj i revolucionarnoj praksi. U tome je nedoslednost wegove pobune.
Taj hrabri i ~asni ~ovek nije imao toliko smelosti, pa ni toliko istorijske savesti, da ka`e sve {to je, po mom mi{qewu, trebalo da ka`e o svojoj
revoluciji, sebi, svojim najbli`im drugovima, svom vo|i. Kao wegov savremenik, ja mu to moralno i politi~ki ne pra{tam, ali ga kao pisac razumem
i pravdam. (str. 79.)
Za Slobodana Penezi}a Krcuna ka`e{ da je bio sposoban da qudima
~ini velika dobra i da je ~ovjek koji je bez ostatka slu`io revoluciji i
otaybini, pra{tao gre{nicima, plakao nad qudskim nesre}ama, shvatao
motive nedela i zabluda, ali istovremeno bio fanati~ni komunista i revolucionar, koji je za svoje ideale nemilosrdno skidao glave neprijateqima revolucije i partije. Me|u neprijateqima, svakako, nije bilo malo qudi (nedostaje deo teksta). Ja sam uveren da ti koji su u ime slobode, pravde,
jednakosti, sre}e qudske, ubijali svoje protivnike i umno`avali qudske
patwe bez koristoqubqa i vlasti nad qudima, da su to tragi~ni qudi. Ne
treba im nijedno zlo oprostiti, ni za jednu `rtvu amnestirati, ali ih treba umno i istorijski tuma~iti. (str. 142.) Pa i Staqin je upravo takav bio.
Nijedan komunisti~ki vo|a kroz istoriju nije skromnije od wega `iveo,
ni{ta nije radio iz koristoqubqa, rukovodio se iskqu~ivo teorijskim na~elima i ideolo{kim principima marksizma i lewinizma, pa je ipak, bez
sumwe, najve}i zlo~inac u istoriji Rusije.
Izgovaraju}i ~itavu hvalospjevnu tiradu Aleksandru Rankovi}u, ipak
napomiwe{: Znam, svi smo mi komunisti u ime socijalizma i sre}ne budu}nosti bili uvereni da su nam za ostvarewe na{ih ideala i ciqeva sva sredstva dozvoqena Ali nas ideologija sa svim na{im zabludama, ne~ove{tvom, pobedni~kom oholo{}u, sa celom tom boq{evi~kom, kobnom partijno{}u ne mo`e ni pred na{om save{}u, ni pred sudom na{ih potomaka
i istorije opravdati za mnoga, mnoga zla koja smo po~inili u ime dobra.
(str. 177.)
E, o tome, o zlu! Kad }e{ o zlu malo podrobnije da progovori{? Da wegove posledice sumira{? Dosta je vi{e te sjete i nostalgije, nala`ewa izgovora za svako konkretno zlodjelo. [ta se srpski narod ti~u namjere vas
komunista, onda{wih komunista. Vas koji ste izvojevali revoluciju. Vi koji ste imali izbora, pa se opredjelili za ovo {to smo dobili, ne mo`ete se
nikako pravdati dobrim namjerama. Govorim Ti to kao ~ovjek koji je i sam
u najranijoj mladosti bio inficiran marksizmom, ali ja bar nikakvog izbora nisam imao. Marksizam je za mene bio zate~eno stawe. AutMarx,aut
nihil! Ti si danas spreman da odbaci{ boq{evizam i to je krajwa granica
Tvoje spremnosti na preispitivawe. Ali bi wegove korjene ostavio. I daqe
27

~ezne{ za socijalizmom ne haju}i koliko je srpski narod umoran od toga

tragawa i eksperimentisawa. Neka malo ve}i, bogatiji, kulturniji i sre}niji narodi za socijalizmom tragaju, pa nam svoja iskustva prenesu. Za{to
bismo mi, s na{im jadom i nesre}om, s na{im neopojenim grobovima i ko{marnim snovima, neprekidno morali predwa~iti u odnosu na ostali svijet. A ~ega god da smo se dohvatili, a da u svijetu ve} nije bilo provjereno
kao nesumwivi civilizacijski napredak, op{tequdsko dostignu}e, sebi
smo novu, nepotrebnu nevoqu na vrat stavqali. Pitam Te {ta je jo{ uop{te
ostalo od eventualnog po~etnog emancipatorskog potencijala ideologije
~iji si vjernik bio i, na `alost, u velikoj mjeri ostao? [ta je to u socijalizmu, ~ak u onom najidealnije zami{qenom, {to bi bilo vrijedno ovolikih `rtava?
Dragi Dobrice, iskupqewa nema bez iskrenog pokajawa. A pokajawe je
nu`no jer ta Tvoja, nekada i moja, mladala~ka ideologija na{em narodu ni~eg dobrog nije donijela. Samo zlo i nesre}u. To {to ti svojevremeno nisi
bio u stawu da vidi{ da postoji i boqa alternativa, ne zna~i da ona i zaista nije postojala. Kada su napokon pred Tvojim o~ima propali, u prah i pepeo, u suze i jauke se pretvorili Tvoji mladala~ki ideali, od velikog ~ovjeka Tvoga kova najlogi~nije je o~ekivati da prizna poraz, da izrazi kajawe,
da pru`i podr{ku, da pomogne da se izvuku bar oni koji nisu do grla u blatu, a ne ubje|ivati ih da je to blato i daqe qekovito uprkos tome {to je
mnoge ve} progutalo, a da nekima iz wega jo{ samo u{i vire. Magare}e u{i,
moj Dobrice.
Razo~arao me je i na~in na koji govori{ o Titu. Neprekidno pri tome
nastoji{ dati definitivni sud o ratu i posleratnoj komunisti~koj revoluciji, prenebregavaju}i u svjetskoj istoriografiji neprikosnoveno na~elo
da relevantan sud o nekom istorijskom doga|aju nisu u stawu dati ni wegovi savremenici, a kamoli neposredni u~esnici. O doga|ajima se sudi po wihovim posledicama, a ne po intimnim `eqama, snovima, namjerama i motivima aktera.
Kako onda, s tog aspekta posmatran, mo`e da djeluje Tvoj stav o Titu, iskazan slede}im rije~ima: Niko razuman ne mo`e da porekne wegovu ulogu
u antifa{isti~koj borbi Jugoslavije, bez obzira {to je taj rat vo|en sa
mnogo pogre{aka i `rtava neadekvatnih nu`nosti partizanskog ratovawa,
naro~ito u zavr{noj fazi. Za veli~inu `rtava i haos u porazu ustanka u Srbiji 1941. snose odgovornost Vrhovni {tab i wegov komandant. Jo{ ve}u odgovornost snose vojno vo|stvo i mar{al Jugoslavije za Sremski front i
wegove katastrofalne posledice. Tu je, zaista, `rtvovan cvet srpske omladine. Ali, pored svega, u okviru jedne tradicionalne istorije, Tito ostaje
izrazita vode}a figura antifa{isti~kog rata Jugoslavije i evropskog pokreta otpora. Ne mogu biti zaboravqene i dovedene u pitawe wegove zasluge u otporu Staqinu, i pored osnivawa staqinisti~kih logora za neistomi{qenike. Staviv{i se na ~elo otpora staqinisti~koj hegemoniji i odbrani dr`avne nezavisnosti, on se javqa kao politi~ki vo|a koji zaslu`uje puno i odano sledbeni{tvo. Taj istorijski doga|aj ima internacionalni
zna~aj. Tako|e, ne}e se pore}i ni wegova uloga u izvesnoj liberalizaciji
28

staqinisti~kog poretka, koja je mawe bila diktirana wegovim liberalizmom, a vi{e spoqno-politi~kim pragmatizmom i ose}awem za realnost.
Ali, Tito je komunista staqinske epohe, politi~ar autokrata kome je tu|a
demokratija. Ostaje ~iwenica da su pod wegovim vo|stvom i apsolutnom
vla{}u stvarani politi~ki sistem i dr`avno ure|ewe Jugoslavije koje je
do`ivelo slom ekonomski, politi~ki, socijalni, me|unacionalni. Najkra}e re~eno: Titov uspeh u politici je neuporedivo ve}i od wegovog dela.
(str. 297-298.)
Kakva se to Titova uloga u antifa{isti~koj borbi Jugoslavije ne mo`e razumno pore}i? Koji su glavni ciqevi te borbe: osvajawe vlasti po bilo koju cijenu, eliminisawe demokratije i pravnog poretka, suzbijawe srpskih nacionalnih interesa. Najtragi~nije u svemu tome djeluje ~iwenica da
ovi ciqevi nikada ozbiqnije nisu ni prikrivani. Niti je zbog te borbe
okupator bio primoran da ranije napusti teritoriju Jugoslavije nego {to
bi je ina~e napustio, niti je ta borba na{em narodu realno bila potrebna.
U najte`im istorijskim trenucima i u uslovima stravi~nog genocida nad
Srbima, komunisti su, u stvari, izazvali bratoubila~ki gra|anski rat, rukovode}i se svojim makijavelisti~kim orjentirima. Time su akterima genocida dali {iri manevarski prostor, omogu}ili im da posle rata uglavnom neka`weno pro|u, a fizi~ku i moralnu snagu srpskog naroda su razbili i uvi{estru~ili broj srpskih `rtava.
Titovu ulogu mo`emo mjeriti samo trezvenom procjenom {ta bi se desilo da nije bilo wegove borbe. Srpski narod je ustanak podigao nekoliko
mjeseci prije komunisti~kog poziva. Ustani~ka dejstva su se uglavnom koncentrisala protiv usta{ke vlasti, pa da se komunisti nisu umije{ali, genocid nad srpskim narodom bi bio suzbijen. Vjerovatno bi i okupatori bili prinu|eni da mijewaju re`im u kvislin{koj Hrvatskoj, kako bi tako
umawili srpski revolt i bunt zbog zvjerskih pokoqa. Stotine hiqada `rtava bi mawe palo, a kad bi se neka savezni~ka vojska pribli`ila na{im
granicama sigurno bi planuo op{tenarodni ustanak. I posle rata bismo
vjerovatno izbjegli komunisti~ku diktaturu. Na `alost, nismo imali sre}e. Pod Titovim i komunisti~kim uplivom realizovana je najnepovoqnija
mogu}a istorijska varijanta.
Niti je Titu stalo do suprotstavqawa staqinisti~koj hegemoniji, niti do odbrane dr`avne nezavisnosti. Da je zaista to `elio, ne bi ni podizao komunisti~ku revoluciju. Titu je uvijek i jedino bilo stalo do li~ne
vlasti i zato se odupro Staqinu 1948. Tito i jugoslovenski komunisti su
izdali i sopstvene ideale, sve ono {to su bili glavni ciqevi revolucije.
Ali, izdaja tih ideala nije vrijedna na{eg `aqewa. Upitajmo se {ta bi se
desilo da se Tito nije odr`ao. Jugoslavija bi bila ~vrsto inkorporisana u
sovjetski lager, diktatura i represalije bi mo`da za nijansu bile surovije, ali vjerovatno u dr`avi ne bi bila vo|ena tako izrazita antisrpska politika, ne bi se i{lo na sistematsko dijeqewe srpskog naroda i cijepawe
srpskih zemaqa; vjerovatno ne bi do{lo do konfederalizacije Jugoslavije,
do sistematskog stvarawa uslova za eksploziju albanskog separatizma, kao
ni do ovolikih dr`avnih dugova. Ka`em vjerovatno. Mo`da je moje mi{qe29

we u tom pogledu suvi{e optimisti~ko, ali nam se sigurno ni{ta te`e i

ni{ta lo{ije nije moglo desiti od ovoga {to se dogodilo pod Titom.
Bu|ewe gra|anskog slobodarstva i demokratije u Isto~noj Evropi danas ni nas ne bi moglo zaobi}i. Na tom planu Poqska i Ma|arska su nas ve}
uveliko prestigle. Ubije|en sam da bi u Jugoslaviji me|unacionalne tenzije, surevwivosti i antagonizmi bili mnogo mawi i ne bi, kao pod sada{wim
uslovima, gotovo beznade`no sputavali svaki ozbiqniji demokratski zaokret i onemogu}avali nam stupawe u red civilizovanih naroda i dr`ava.
Posebno me zapawuje {to ti, kao jedna od najeminentnijih javnih li~nosti u srpskom narodu, Titovu smrt i sahranu umjesto uzdahom olak{awa,
propra}a{ ~isto li~nim lamentacijama. Kao piscu, razumije se, niko ti ne
mo`e sporiti pravo da pi{e{ i govori{ bukvalno {ta god ho}e{, ali kao
politi~aru koji ima otvorene pretenzije na vode}u ulogu u srpskom narodu
nije ti se smjelo desiti da izgovori{ slede}e rije~i: Sahranu sam do`iveo sa velikim uzbu|ewem. Toga jutra trebalo je da putujem u Englesku i dr`im predavawe na tri engleska univerziteta. Nisam otputovao zbog gra|anske skrupuloznosti. Iako mi je bio politi~ki protivnik koji me progawao svojom policijom, umro je ~ovek, kako ka`e jedan pesnik, koji je deo
moje biografije, kao {to smo mi svi deo wegove biografije. Umro je ~ovek
koji mi je kad sam bio u bolnici, zbog bolesti od koje se umire, pru`ao pomo}; ~ovek koji mi je omogu}io dragocena saznawa i ~ovek koga sam razo~arao. Zahvaquju}i, verovatno, i pogrebnoj inscenaciji, koja je profesionalno bila na najvi{em stupwu, zahvaquju}i svemu {to je pratilo pogreb, kao
onaj voz koji je i{ao od Qubqane do Beograda, bio sam u izvesnim trenucima potresen. U ~asovima Titove smrti i sahrane, ja sam `alio sve svoje drugove i sve mrtve partizane, koji su poginuli za svoj ideal koji je jedna velika zabluda. ^itav taj jugoslovenski socijalizam u kome `ivimo, jeste negacija ratnog partizanskog programa, koji je pokrenuo stotine hiqada qudi ove zemqe. Titovom smr}u sahrawena je jedna epoha. Taj ~in me je potresao. Ja sam qudski u~estvovao u tom pogrebu cele moje partizanske generacije, onog wenog boqeg dela, koji je svojom pripadno{}u KP verovao da ~ini najboqe svom narodu i svojoj zemqi. A desilo se suprotno od na{ih ciqeva i `eqa. (str. 298-299.)
Jesi li mo`da razmi{qao kako su se u tom trenutku osje}ale porodice
onih koji su li{eni `ivota po Titovim direktivama, kako su razmi{qali
oni koji su stradali po Titovim robija{nicama, bili prinu|eni da izbjegnu u emigraciju samo zato {to su mislili druga~ije od Tvoje partizanske
generacije, {to nisu prihvatali va{e zablude koje postado{e na{om sudbinom. [to se ti~e utiska koji pogrebna ceremonija toga tipa mo`e da
ostavi na neke qude, taj problem je ve} obra|en u nau~noj literaturi. ^ini
mi se da ga je najboqe obradio autor koji se zove Vilhelm Rajh, marksista,
revizionista i psihoanaliti~ar, u kwizi Masovna psihologija fa{izma.
Na neki na~in poku{avam i da Te razumijem! Bivaju}i prisiqen da se
s Tobom razi|em, pro{ao sam kroz period duge patwe. Ali, razlaz je bio neminovan, jer nas je suvi{e toga politi~ki i ideolo{ki dijelilo. Pa ipak,
i danas osje}am da je s Tobom oti{ao i dio mene, dio moje biografije, ~ovjek koji mi je godinama bio uzor, ~ovjek koji mi je u `ivotu mnogo pomogao,
30

ali me i u nekim ozbiqnim stvarima iznevjerio, koji je bio spreman da se

diskretno prikqu~i i mojim progoniteqima, posebno onim ideolo{kim iz
beogradskog praksisovskog klana. Udarci s Tvoje strane mnogo su me te`e
poga|ali nego re`imski, ali to nikada ne}e umawiti po{tovawe koje prema Tebi osje}am i izra`avam.
Ipak, Tvoj i Titov slu~aj su veoma razli~iti. Ti si bio vjernik, a ne
prorok, i zato Ti je krivica neuporedivo mawa. Uostalom, nikada nisi
imao ni vlast, ni mo}, ni uticaj poput Tita, pa nisi mogao ni dolaziti u
istovjetna isku{ewa da ih zloupotrijebi{. Narod }e Tebe ipak razumjeti
i u krajwem ishodu Ti oprostiti. Niko ne mo`e ni pore}i da Tvoj roman
Vreme smrti spada u vrhunsko djelo cjelokupne srpske kwi`evnosti.
Za Tita nikada ne}e biti razumijevawa ni opro{taja. Izvjesno razumijevawe pokazuje samo nekolicina vas, wegovih savremenika i saboraca. Ali
va{e mi{qewe i va{ sud za istoriju nisu posebno relevantni. Zato mi
mla|i od vas tra`imo samo ~iwenice, {to vi{e golih fakata. Nemojte se
zamarati wihovim tuma~ewima i obja{wavawima. Neka to ~ini neko ko je
sposoban da objektivno sudi, ko se ne boji ishoda svog su|ewa i ko ne zna unaprijed kakav }e taj ishod biti.
^udi me kako sam nisi svjestan ogromne disproporcije izme|u sopstvene ocjene sr`i ideologije koja je Tobom ovladala, i wenih prakti~nih posledica. Iznena|uje me kako mnogo ja~i i bespo{tedniji obra~un sa ideologijom nije mogla izazvati ni slede}a Tvoja, a vrlo upe~atqiva, dijagnoza
velikog srpskog istorijskog sunovrata: Ni{ta nije tako drasti~no pokazalo nepravdu, u kojoj se na{ao srpski narod u Jugoslaviji, kao {to je sudbina Srba na Kosovu i Metohiji. Bez politi~kih sloboda i prava, podmi}eni izvesnim ekonomskim prosperitetom, a jo{ vi{e korumpirani parazitskim dru{tvenim sistemom, mi nismo bili ni spremni, ni voqni da vidimo svoj polo`aj u Jugoslaviji. Postali smo ravnodu{ni prema svojoj sudbini i budu}nosti. Toliko smo gre{ili da se ne mo`emo okajati pred svojom decom i unucima {to smo bili malo qudi, malo gra|ani, malo Srbi, malo savesni, pravedni i istiniti, {to smo pristajali na tolika poni`ewa
i la`i, {to smo {irili la`i i obmane. (str. 303-304.)
Izbjegao si direktan odgovor na \uki}evo pitawe: [ta zna~i Tvoja
opaska o prethodnom odgovoru jedno je re{ewe kosovskog pitawa u wegovom kona~nom vidu? Koji je to vid? U razgovoru na slovena~koj tribini
~ak si i pomiwao re{avawe pitawa granica i rekao si da bi bio sre}an
da se razgrani~imo sa Kosovom, odnosno Albanijom. (str. 309.)
Dobrice, ovo mo`e{ da shvati{ kao najdirektnije upozorewe nema
nikakvih nerije{enih teritorijalnih pitawa izme|u Srba i Albanaca, izme|u Srbije i Albanije. Izme|u Jugoslavije i Albanije. Mi smo se posle
balkanskih ratova definitivno razgrani~ili sa Albanijom, a li~no sam
ubije|en da }e srpski narod ponovo ratovati, ako bude potrebno, da }e se rijeke krvi proliti, ali }e Kosovo i Metohija ostati srpske zemqe. Ako si
postao toliko malodu{an i ne vjeruje{ u takvu perspektivu, onda je boqe
da se povu~e{ u miran penzionerski `ivot i ne smeta{ mla|ima koji nisu
kapitulantski i defetisti~ki raspolo`eni, te ~iju duhovnu energiju nisu
iscrpile komunisti~ke dogme i predrasude.
31

Veoma mi je neprijatno {to u ovom pismu moram jo{ jedno pitawe pokrenuti. Politikin svet iz broja u broj komentari{e ~iwenicu da na Titovom grobu nema nikakvih simbola, a logi~no bi bilo da su urezani petokraka zvijezda i srp i ~eki}. U broju 195, od 4. oktobra 1989. godine, objavqen je intervju Qiqane Bulatovi} s Lazarom Koli{evskim, u kome se, izme|u ostalog, ka`e: Naj~e{}e se pomiwe, a Borba je to ~ak i objavila, da
je posredi masonerija, koja je nametnula ovakav izgled Titovog groba. Slu{ala sam u vezi sa tim i da je u vreme posete Liberiji, jugoslovenska partijska delegacija imala izvesnih nesporazuma oko odlaska na neku tamo{wu sve~anost. U delegaciji su bili i Lazar Koli{evski i Dobrica ]osi}. Na ~elu delegacije bio je Tito. Obele`avao se neki veliki liberijski
praznik, delegacija je bila na putu po Africi i jedan od liberijskih vo|a,
koji je bio veliki me{tar masonski, pozvao je delegaciju na prijem. Pitam
Koli{evskog da li je ta~no da je oko toga odlaska izbio me|u wima spor, da
su ostali oti{li, a on nije. Umesto odgovora, Koli{evski me za~u|eno pita odakle sve to znam. Ne `eli da tu temu komentari{e. Potvr|uje da su
drugi i{li na tu sve~anost, ali isti~e da to ne mora biti dokaz da je neko
iz delegacije i sam bio mason.
Ne treba posebno da Ti pomiwem da je ovaj tekst izazvao pravu buru u
beogradskim intelektualnim krugovima, da su buknule pri~e, me|u wima i
neke starije, podgrijane verzije, da si i Ti mason, i to visoki masonski
funkcioner. Zna{ vrlo dobro da kad ~ar{ija dohvati neku neprovjerenu
informaciju ili indiciju, kako ona u daqim interpretacijama i konstrukcijama poprima ~udovi{ne oblike. Smatram da je neophodno da se u tom
smislu odmah javno izjasni{: jesi li ili nisi mason. Ja li~no ne vjerujem da
jesi, ali, pitam se za{to o toj liberijskoj epizodi, koja se nikako ne mo`e
nazvati bezna~ajnom, ne{to vi{e nisi rekao u razgovoru sa Slavoqubom
\uki}em. Na \uki}evo direktno pitawe: Taj put je zanimqiv i po tome
{to je u samom vo|stvu delegacije (Tito, Koli{evski, Mi}unovi}) do{lo
do `estokih politi~kih sukoba?, Ti odgovara{: Ostavqam Lazaru Koli{evskom da ispri~a {ta je taj ta{ti, nacionalno preosetqiv i ponosit ~ovek do`ivqavao i za{to je pao u duboku krizu koja ga je u Togou dovela skoro do nervnog sloma. Ne bih `eleo o tome da govorim i zbog toga {to sam
sa Koli{evskim bio drug i prijateq i po{tovalac wegovog dostojanstvenog dr`awa pred Titom. (str. 117.) Tvoja uzdr`anost mi je neshvatqiva.
Razumije se, sve i da jesi mason, to je Tvoje gra|ansko pravo i niko Ti ga
ne mo`e uskratiti. Ali, Ti nisi obi~an gra|anin i kwi`evnik. Ti si dugogodi{wi neosporni vo|a srpske opozicije, pa zato Tvoje eventualno pripadni{tvo konspirativnoj organizaciji, kakva je masonska, ne mo`e biti
samo Tvoja privatna stvar. Ja ovoga puta o masoneriji ne izra`avam nikakav apodikti~ni sud, ni pozitivan ni negativan. Svjestan sam ~iwenice da
su mnogi veliki qudi na{e istorije i kulture bili ~lanovi pojedinih masonskih lo`a; da su masoni mnoga dobra djela kroz istoriju po~inili, ali
i mnoga lo{a. Sve u svemu, o wima li~no veoma malo znam, posebno o dana{woj masoneriji. Ali, bilo kako bilo, srpski narod ima pravo da zna da li
je, bez sumwe, jedan od na{ih najve}ih `ivih kwi`evnika ~lan neke me|u32

narodne konspirativne organizacije ili nije. Ako jeste, kojoj lo`i pripada i u kolikoj je to saglasnosti s wegovim, javno izno{enim, politi~kim
stavovima i pogledima. Ako ni{ta drugo, Tvoje javno izja{wavawe trebalo bi da preduprijedi sve mogu}e {pekulacije i dezavui{e ove postoje}e.
U potpunosti razumijem Tvoju li~nu poziciju. U 68. godini ~ovjek ne
mo`e staviti ta~ku na sav prethodni `ivot, okrenuti novi list i po~eti
iz po~etka. Ali, od Tebe, kao ponosa i uzdanice srpskog naroda, tra`i se
da prije svega prema sebi bude{ nemilosrdan. Ne treba nijednog svog teksta da se odri~e{, ali bi prema svakome morao da ima{ krajwe kriti~an
stav. Samo tako mo`e{ pomo}i nama mla|ima koje je puka slu~ajnost sprije~ila da imamo u potpunosti ideolo{ku i politi~ku pro{lost poput
Tvoje. Kasnije smo se rodili i zato smo se lak{e oslobodili okova, i tu
nema nikakvih na{ih li~nih zasluga. Ali, Ti o najve}em broju ozbiqnih
pitawa }uti{.
U Dugi br. 400, od 24. juna 1989. godine, vidimo kako si 1946. izvje{tavao sa re`iranog su|ewa generalu Dra`i Mihailovi}u: Ovog sun~anog
junskog jutra misao i `eqa miliona qudi bi}e stvarnost. Da. ^emu se ~uditi? Pravda nije ~udo.
U tim mislima, mehani~ki sam i{ao za qudima koji su `urili. Nekoliko puta prekinula su me zaustavqawa vojnika: Molim ulaznicu i na{ao
sam se u ogromnoj sali.
Pre 15 ili vi{e godina nije va`no general{tabni major Dragoqub
Mihailovi} na letwim oficirskim balovima sa damom u balskoj haqini u
ovoj sali igrao je valcer. U paviqonu qubio prste damama. Umoran, i{ao u
bife da se osve`i. I, mo`da tu, elegantni gospodin lako se poklonio i
slatkore~ivo, ali odlu~no, ponudio hrpu banknota za spas Evrope od isto~nog boq{evizma. Drugi, isti takav, jo{ se qubaznije sme{io i zapretio
funtama. Mo`da.
Sala se prolomila od pqeska. Trgnuo sam se iz razmi{qawa. Sud je zauzeo svoje mesto. Zvu~nici kr~e. Zemqa slu{a. Za koji minut ~u}e:
Danas po~iwe su|ewe po krivici Mihailovi}a Dragoquba Dra`e i
ostalih zbog vi{e dela iz Zakona o krivi~nim delima protiv naroda i dr`ave.
Drhtim. Qudi oko mene lome prste. [um pokreta, nema glasova. Sala
to su dva oka, koja gledaju u wen desni ugao odakle trebaju da se pojave. Na
jednom maslinasta bluza, crna brada, nao~ari. On! prolomi se uzdah
srybe. Smrt izdajnicima! prigu{en krik. Rastem ustajem. Sedi! vu~e me neko za kaput. Svi vi~u sedi, a svi se pridigli. Ustali. Sedi!
Rastem. Sedi! ()
Banditi daju generalije. [ta me se ti~u! I petogodi{we siro~e iz
Vrani}a, i nepismena starina iz Fo~e zna ih po grobovima. [ta u ovom trenutku ose}aju qudi oko mene?
Na nemirnim licima qudi blago se sme{i pravda.
Javni tu`ilac ~ita optu`nicu. Zvu~nici glasno zaglu{uju}e ispuwavaju salu. ^ita, a ja je ne ~ujem ja ~itam svoju optu`nicu
33

I ja sam drhtao dok sam ove redove ~itao. Jeza me je podilazila jer sam
sasvim nedavno na svojoj ko`i osjetio {ta zna~i komunisti~ka pravda,
pravda kojoj se ne treba ~uditi. Iskusio sam {ta zna~i odabrana publika
na politi~kim procesima i ulaznice koje se daju samo onima koji misle kao
dr`avni tu`ilac. Iskusio sam i {ta zna~i ono mo`da u novinskim komentarima re`imskih ~lankopisaca i kako je bujna wihova ma{ta kad treba obiqe`enog pribijati za stub srama i protiv wega nahu{kati razularenu svjetinu, `eqnu krvi. Znam vrlo dobro kakva je uloga publike koju re`im dovodi u sudnicu kao na pozori{nu predstavu ili fudbalsku utakmicu. Ne treba mi posebno obja{wavati ni kako izgleda kad svaki re`imski
funkcioner, ~inovnik, novinar, ~lan vladaju}e partije, po~iwe da ~ita
svoju optu`nicu.
Ali, Tebi se, dragi Dobrice, ne mogu na~uditi. O~ekivao sam da }e{ za
`ivota sam sve sopstvene crne mrqe otvoreno izlo`iti o~ima javnosti.
Razumije se, nisi Ti kriv {to je su|ewe generalu Mihailovi}u bilo re`irano, ali si odgovoran {to post festum ne progovori{ o toj re`iji i svojoj, makar marginalnoj, ulozi u tome.
Nisi kriv ni za golooto~ke zlo~ine, ali si odgovoran {to si i posle
neposrednog uvida u stawe na Golom otoku ostao ~lan partije koja je do toga dovela, ~iju su osnovnu politiku ti zlo~ini predstavqali. A Ti i danas
govori{ da je ipak trebalo hapsiti onda{we politi~ke protivnike.
Itekako si Ti svjestan slabih ta~aka i svoje dana{we ideolo{ke i politi~ke pozicije, ali bojim se da je tobom ovladala sujeta, da si po~eo da
tra`i{ opravdawa po svaku cijenu. Sigurno u ~itavom Tvom intelektualnom opisu da Ti je najslabije mjesto roman Deobe, a tu slabost dokazuje{
vidqivo poja~anom zagri`eno{}u kojom se brani{, kojom istrajava{ u sasvim neuvjerqivom obja{wavawu da to djelo nisi pisao kao onda{wi dvorski pisac pod uticajem dnevnopoliti~ke kowukturne i javne promocije koju ti je takav ~in garantovao. @ustrinu kao izraz nesigurnosti najboqe Ti
otkriva slede}i citat:
Da nisam napisao Deobe, bio bih kao pisac istinski nesre}an. Smatrao bih sebe izneveriteqem istine o jednom u`asnom, sramnom i tragi~nom padu, na sre}u, malog dela srpskog naroda. Jer Deobe nisu ideolo{ka
kwiga, dakle, komunisti~ka, tendenciozna, antisrpska, kako su je tuma~ili qudi niske i nazadne svesti, i kako je tuma~e danas plitkoumni nazadwaci, srpski {ovinisti, folklorni Srbi, pro~etni~ki mediokriteti,
koji vide srpstvo u kami i {ubari; koji smatraju da su u pravu zato {to komunisti nisu u pravu. Ponovo da se rodim, ponovo da imam dvadeset godina,
i sa ovim istorijskim saznawima i poraznim ishodima svoje socijalisti~ke i partizanske ideologije, opet bih bio partizan i ratovao bih protiv
~etnika i ~etni{tva. Pod ~etni~kim barjacima, nijedan se nacionalni,
dru{tveni i qudski problem srpskog naroda i Jugoslavije nije mogao da
re{i. Jer, ~etnici nisu ni slu~ajno ni nepravedno izgubili rat. A najmawe engleskom, odnosno ^er~ilovom izdajom, kako to poku{avaju da doka`u.
^etni{tvo nije samo istorijski anahronizam i najni`i stupaw srpske nacionalne svesti, i jedan o~ajni~ki poku{aj Srba da se spasu od usta{kog
genocida i nacisti~kih odmazdi po Hitlerovoj formuli sto srpskih gla34

va za jednu nema~ku; ~etni{tvo je i jedna politi~ka i moralna nemo} ~ak

i boqih qudi srpskog naroda da obnove okupiranu i razgrabqenu Jugoslaviju; ~etni{tvo je, po mom razumevawu qudske sudbine u srpskoj istoriji
20. stole}a jedna grandiozna qudska i nacionalna tragedija. A ja sam, nadam se, u Deobama, upravo to i pokazao. Deobe nisu pobedni~ka osveta;
one su poku{aj odbrane ~oveka od sile zla, gluposti, opakih ideja u wemu.
U Deobama sam ispri~ao svoju istinu o zlu, nesre}i, bedi i tragici qudi koji su bili ~etnici. U Deobama ja nisam mrzeo ~etnike, mu~io sam se
da ih razumem, tuma~im i wihovim patwama branim ih od sveg zla i svojih
zabluda. (str. 329-330.)
Svoju stereotipnu ideolo{ku projekciju ~etni{tva, svedenu po standardnim komunisti~kim obrascima na kamu i {ubaru, Ti prikazuje{ kao
jedinu istinu, a onima koji Ti oponiraju, umjesto argumentima, uzvra}a{
mr`wom i uvredama. O ~etni{tvu }e prava istorijska istina tek biti napisana i u na{oj zemqi publikovana tek kad odlu~uju}u ulogu u javnom `ivotu prestanu igrati qudi koji su, poput Tebe, preoptere}eni doktrinarnim predrasudama i li~nim animozitetima. Istina, nisam, i pored svega,
od Tebe o~ekivao da sve negativne recenzije Tvojih Deoba pripi{e{ tuma~ima kojima tako nemilice lijepi{ najpogrdnije etikete. U nedostatku
argumenata, Ti udara{ psovkom. Ko su uop{te ti plitkoumni nazadwaci,
srpski {ovinisti, folklorni Srbi, pro~etni~ki mediokriteti?
Sje}am se i vremena kad su re`imski propagandisti i Tebe ~astili istim
ili sli~nim epitetima. Za{to se, Dobrice, slu`i{ identi~nim sredstvima kao i oni koji su Te do unazad nekoliko godina sistematski progonili?
Govori{ o u`asnom, sramnom i tragi~nom padu dijela srpskog naroda. Pitam Te da li je uop{te mogu}e zamisliti u`asniji, sramniji i tragi~niji pad srpskog naroda od ovoga koji su nam prouzrokovali komunisti. [ta
mo`e biti u`asnije od na{e doana{wice, mo`e li se zamisliti ne{to
sramnije, da li je mogu}e ne{to tragi~nije?
Ka`e{ da si u Deobama pisao istinu o gra|anskom ratu me|u Srbima. Jesi li mo`da zaboravio da si tu istinu pisao kao partijski funkcioner i ideolog, da su u svakom trenutku Tvoji kwi`evni poduhvati bili u
funkciji dnevne politike Komunisti~ke partije, ba{ kao i Tvoji publicisti~ki tekstovi, objavqeni u dvije zbirke tematskog bloka Akcija
(Prilike i Odgovornosti). Ko je uop{te, u to vrijeme, kod nas bio u stawu da pi{e i objavquje istinu o savremenim zbivawima.
@alosno je to {to prkosno tvrdi{ da bi, da se ponovo rodi{, opet bio
partizan. Ponovo bi nam darovao ovo socijalisti~ko samoupravqawe, bratstvo i jedinstvo naroda i narodnosti, diktaturu proletarijata, vode}u ulogu
Saveza komunista kao radni~ke i dru{tvene avangarde, asimetri~ni federalizam, delegatski sistem i nesvrstanu spoqnu politiku. Hvala Ti Dobrice.
Boqe, nemoj se ponovo ra|ati. Ako ni danas ne vidi{ nikakve povoqnije alternative, ~emu onda uop{te Tvoj sada{wi politi~ki anga`man?
Je li nas uop{te mogla zadesiti gora sudbina od ove koju su nam komunisti isposlovali? [ta bi se desilo da su pobijedili ~etnici? Mo`da bi
Ti ostao poqoprivredni tehni~ar u Velikoj Drenovi, ali Srbija ili Jugoslavija bi danas bila demokratska dr`ava, u najgorem slu~aju na onom ste35

penu ekonomskog razvoja koji je postigla Gr~ka. Da ne bi u na{oj zemqi danas postojao bilo kakav diktatorski re`im, najupe~atqivije svjedo~i ~iwenica da u savremenoj Evropi uop{te ne postoji nijedna gra|anska diktatura. Postoje samo komunisti~ke diktature, wih devet, i sve su narod i dr`avu dovele u gotovo istovjetan tragi~an polo`aj, {to opet govori da kod
nas primarno nije kriv Tito, nego je ideologija ve} u startu bila proma{ena; proma{ena je Marksova, Engelsova i Lewinova politi~ka teorija.
E sad, zamisli situaciju u kojoj nas ne bi optere}ivalo ni{ta od ovog
lo{eg, ~ime su nas darovali komunisti. Te{ko je zami{qa{, zar ne? Te{ko
je ~ovjeku i prihvatiti saznawe da mu je gotovo ~itav `ivot bio proma{en.
I nehoti~no se tada u podsvijesti probude odbrambeni mehanizmi. Oni mogu da reaguju muwevito, ali vrlo ~esto, i nepromi{qeno. Nemogu}nost i
nespremnost da prizna{ definitivan poraz tjera Te u mr`wu. Gdje postoji
mr`wa, nema pravog dijaloga. Zato se ukopava{ u rovove gra|anskog rata i
svaki put ispo~etka vojuje{ odsudnu bitku. Ne priznaje{ nikakvo primirje, nikakvu arbitra`u.
Ipak, poku{ajmo ovaj problem sagledati i sa drugog aspekta. Neosporno je da je u na{oj zemqi vo|en gra|anski rat. Ako za trenutak ostavimo po
strani okupatorska zvjerstva i usta{ki genocid, imamo u vidu da su me|usobno ratovali partizani i ~etnici. Me|usobno su se ubijali. Kao u svakom
gra|anskom ratu, ubijali su i civile. Ubistvo civila je ratni zlo~in i ne
mo`e se pravdati, ali se ni zlo~ini ne mogu generalizovati i, ukoliko su
ih ~inile ograni~ene grupe boraca i pojedinci, pripisivati ~itavoj vojnoj
formaciji. E, ovdje dolazi Tvoja intervencija: partizani su ubijali iz dobrih namjera, a ~etnici iz lo{ih. Ma nemoj!
Krenimo daqe. Kopaju}i po istorijskim dokumentima, svjedo~anstvima, nau~nim i publicisti~kim spisima, do{ao sam do aproksimativne procjene da su ~etnici u toku Drugog svjetskog rata ubili ukupno deset do dvanaest hiqada qudi (ako se izuzmu qudi poginuli od ~etni~kog metka na bojnom poqu). U isto vrijeme partizani su ubili oko sto hiqada qudi (tako|e, izuzimaju}i poginule u borbi). Treba li da Ti nabrojim masovna partizanska strati{ta, pasja grobqa i sli~ne primjere lijevog skretawa, kako ste vi komunisti sopstvene zlo~ine nazivali, ako ih ve} niste nikako
mogli prikriti.
Eto, i ova dva, tako nesporna, elementa sasvim su dovoqni da u parampar~ad razbiju Tvoju kwi`evno-komunisti~ku istinu.
Ali, ni ovo nije u svom tom vrtlogu najpotresnije. Po mom mi{qewu,
stravi~no je to {to Ti, Dobrice, jo{ nisi iza{ao iz rovova gra|anskog rata, {to jo{ uvijek vodi{ pravu ideolo{ku bitku, klasnu borbu, istina, pomalo modifikovanu. Takvu borbu i Poqaci su odavno obustavili. Te{ko je na}i u toj mjeri ideolo{ki zatucanog doktrinara i me|u poqskim komunistima, koji bi klevetao, recimo, generala Andersa i wegove ratnike, za koje znamo da su na sli~an na~in izgubili rat kao i vojska generala Mihailovi}a.
Da uop{te i ne pomiwem {panskog diktatora Franciska Franka koji
je naredio da se na istom mjestu prikupe kosti izginulih fa{ista i republikanaca, podi`u}i im veli~anstveni spomenik na kome pi{e: Oni su
pali za [paniju. Wihove narogu{ene ideologije pomirila je smrt i vje~36

nost, ali i razboritost pre`ivjelih. Ne vjerujem da bi bez tog gesta [panija bila u stawu da tako lako obnovi demokratiju.
Kao, maltene do ju~e, neprikosnovenom lideru srpske opozicije, nije
Ti ni na pamet palo da se zalo`i{ za politiku nacionalnog pomirewa svih
Srba, za zakopavawe na{ih ratnih sjekira. Ti bi opet bio partizan i borio
bi se protiv ~etnika. Ti bi da opet dijelimo srpski narod i izvodimo ga na
klanicu. E, to Srbi vi{e ne}e dozvoliti. Srbima je dosta ideolo{kih podjela i me|usobnih sukoba. Srbi }e jedinstveno i slo`no izboriti slobodu
i demokratiju, gra|ansku demokratiju, da Ti za svaki slu~aj naglasim, da me
ne bi pogre{no shvatio da mislim na socijalisti~ku.
Da bi se sloboda i demokratija definitivno osvojile, moramo prethodno i neke pripremne radwe obaviti. Komunisti~ki re`im u Srbiji i Jugoslaviji je prili~no liberalizovan i osavremewen. Ali, mi nemamo adekvatnu opoziciju koja bi mu se mogla efikasno suprotstaviti nude}i ne{to
novo, boqe. Vi{e istaknutih re`imskih ~elnika u mnogome su nadma{ili
neke tradicionalne opozicionare i po retori~kim istupima i po konkretnim politi~kim postupcima. Promjene su bile toliko brze da ih stariji
opozicionari nisu mogli ni pa`qivo pratiti, a kamoli im se prilago|avati i uporedo radikalizovati sopstvenu poziciju. Na{a opozicija uglavnom je jo{ ona iz Titovog vremena: ukalupqena u ideolo{ke {eme, politi~ki kastrirana, optere}ena metuzalemima. Re`im je prili~no uspje{no
proventilisao svoje redove, a opozicija jo{ nije i zbog toga mnogo trpi. U
re`imskoj {tampi i u istupima ~isto re`imskih politi~ara sve je vi{e
kriti~kih primjedbi i na ra~un Josipa Broza, a me|u opozicionarima jo{
nije zabiqe`ena neka ozbiqnija primjedba, upu}ena disidentskoj svetoj
porodici. Posebno je srpskoj opoziciji potreban radikalan prevrat: starije sa svim po~astima penzionisati, a opozicionu djelatnost prepustiti u ruke mladim, ideolo{ki nefrustriranim, beskompromisnim opozicionarima {irokih vidika. Samo bi takvi mogli uspje{no da se nose s podmla|enim i {kolovanim partijskim garniturama koje su trenutno na vlasti.
[to Ti i Tvoji prijateqi to prije shvatite, utoliko }e nam ta obnova
biti bezbolnija i plodonosnija.
@ele}i Ti dug `ivot, dobro zdravqe i uspje{an daqi kwi`evni rad,
srda~no Te pozdravqam.
Dr Vojislav [e{eq

CCCLV
Okru`no javno tu`ila{tvo
2. 11. 1989. godine
Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam informaciju u vezi oduzetih kwiga Vojislava [e{eqa od strane Carinske ispostave Sur~in dana 9. 10. 1989. godine, koje je poku{ao da unese u zemqu nakon svog povratka iz Londona.
Zamenik na~elnika Uprave
(potpis redigovan)
37

Informacija
Dana 9. 10. 1989. godine, izvr{en je na CI Sur~in putni~ki promet u
19.30 ~asova, carinici su uz zapisnik oduzeli deo prtqaga, vlasni{tvo Vojislava [e{eqa, prilikom wegovog dolaska avionom JAT-a iz Velike Britanije (London) u Beograd.
Prilikom carinskog pregleda prtqaga Vojislava [e{eqa, pored
ostalog, prona|eno je 37 kwiga pripadnika neprijateqske emigracije, kao
i pojedinih doma}ih disidenata, i to:
1. Dimitrije Qoti}, Govori i ~lanci, sveska 6, izdava~ Iskra 8,
Minhen 90, 1974. godine.
2. Dimitrije Qoti}, Govori i ~lanci, sveska 1, izdava~ Iskra 8,
Minhen, 1974. godine.
3. Dimitrije Qoti}, Videlo u tami, izdava~ Iskra, 1976. godine.
4. Predrag D. Ivanovi}, Ko su Qoti}evci, izdawe Srpskog kwi`evnog udru`ewa ^ikago, 1954. godine.
5. Stanislav Krakov, General Milan Nedi}, kwiga druga, Prepuna
~a{a vremena, {tamparija Druckarei Iskra 8, Minhen.
6. Spomenica srpskih dobrovoqaca 1941-1971, koju je uredio Bor I.
Karapanyi}, Klivlend, Ohajo, SAD.
7. Prof. Lazo I. Kosti}, Sve su to la`i i obmane, privatno izdawe,
Minhen 1977. godine.
8. Ratko Para`anin, Drugi svetski rat i Dimitrije V. Qoti}, Druckerei, Minhen 1971. godine.
9. Zapisi iz dobrovoqa~ke borbe V bez autora, 1959. godine
10. J. V. Qoti}, Slu`ba u vojsci i u~e{}e u ratovima, Minhen, 1967.
godine.
11. Vladimir Vauhnik, Nevidqivi front, Minhen, 1984. godine.
12. Bor I. Karapanyi}, KorevjeTitov najkrvaviji zlo~in, Klivlend,
Ohajo SAD, 1959. godine.
13. Fran Erjavac, Slovenci i Srbi, kwiga I, izdawe i {tamparija
Glasa kanadskih Srba, Vindzor, Kanada.
14. Dr Lazo M. Kosti}, Pravni instituti u Wego{evim pesmama, izdava~ Srpska misao, Melburn 1958. godine.
15. Nova klasa i anatomija jednog morala, autora M. \ilasa, bez podataka o izdava~u.
16. Dr Miroslav Spalajkovi}, Misija Srbije politi~ko zave{tawe
srpskom narodu, izdawe gospo|e dr M. Spalajkovi}.
17. RichardL.Felman, MihailovichANDI, bez izdava~a.
18. Dr \oko Slijep~evi}, Srpska oslobodila~ka ideja, Minhen 1983.
godine.
19. Dr @ivko Topalovi}, Borba za budu}nost Jugoslavije, izdawe
Sindikalist, Pariz, London 1967. godine.
20. Milan A. Foti}, Izgubqeni put I deo, izdawe pi{~evo, 1960. godine.
21. Dr @arko Topalovi}, Jugoslavija `rtveni saveznik, izdawe Budu}nost, London 1970. godine.
22. Branko Lazi}, Titov pokret i re`im u Jugoslaviji 1941-46, bez izdava~a.
38

23. \oko M. Slijep~evi}, General Kosta M. Mu{icki, izdawe Udru`ewa biv{ih pripadnika SDK, Minhen 1981. godine.
24. Dr @arko Topalovi}, Kako su komunisti dograbili vlast u Jugoslaviji, izdawe Sindikalista i Na{e re~i, London 1964. godine.
25. Dr @ivko Topalovi}, Srbija pod Dra`om, London 1968. godine.
26. Qubica Vr. Qoti}, Memoari, Minhen 1973. godine.
27. Bog. M. Karapanyi}, Srpski dobrovoqci 1941-1981, Klivlend,
SAD.
28. Dimitrije Qoti}, U revoluciji i ratu, izdawe Iskra, Minhen
1961. godine.
29. Ratko Pare`anin, Na sudbonosnoj prekretnici, izdawe Iskra,
Minhen.
30. Stanislav Krakov, General Milan Nedi}, kwiga prva, Na o{trici no`a, {tamparija Iskra, 1963. godine.
31. Dr Vojislav [e{eq, [ta da se radi, izdava~ Na{a re~, London
1985. godine.
32. Kojica Milanov, Titov{tina u Jugoslaviji, izdawe Sloga 397,
HayStreet,PerthWestern,Australija.
33. Dimitrije Qoti}, Govori i ~lanci, izdawe Iskra, Minhen 1975.
godine.
34. Milovan \ilas, Susreti sa Staqinom, izdawe Na{a re~, London 1986. godine.
35. Milovan \ilas, Tamnica i ideja, izdava~ Kola{inska liga za qudska prava c/016 CumberlenolRoadKewSurreyTW3HO, London 1984. godine.
36. Milovan \ilas, Vlast, izdava~ Na{a re~, London 1983. godine.
37. Separat iz ~asopisa Zna~aj Bosne i Hercegovine za srpski narod.
Navedene kwige su privremeno oduzete od Vojislava [e{eqa, i uz saglasnost radnika carinske ispostave Sur~in predate USDB za grad Beograd 9. 10. 1989. godine uz zapisnik.
S obzirom na sadr`inu, autore i izdava~e navedenih kwiga, molimo vas
da nam dostavite va{ stav i mi{qewe u smislu preduzimawa neophodnih zakonom predvi|enih mera i radwi prema Vojislavu [e{equ.
Ovla{}eno slu`beno lice
(potpis redigovan)

Dodatni list uz dokument

Organizaciona jedinica: USDB Beograd
Linija rada: srpski ekstremizam
Autor: USDB Beograd
Datum pisawa: 9. 10. 1989. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Spisak kwiga privremeno oduzetih od [e{eq Vojislava na grani~nom
prelazu Sur~in.
Priloga 1 (strana 2)
(potpis redigovan)
39

Spisak
kwiga privremeno zadr`anih od putnika [e{eq Vojislava iz Beograda Zemun Poqe, M. Pupina br. 14, koji je doputovao iz Londona linijom
JU-221, preko grani~nog prelaza Sur~in na dan 9. 10. 1989. godine u 19.30 ~asova.
Dana 9. 10. 1989. godine, izvr{en je na aerodromu Sur~in u Beogradu,
poja~an carinski pregled prtqaga Vojislava [e{eqa prilikom wegovog
dolaska iz Velike Britanije (London).
O namerama i razlozima putovawa u London blagovremeno smo informisali.
Prilikom carinskog pregleda prona|ene su 32 kwige poznatih srpskih
emigranata, kao i pojedinih doma}ih disidenata, i to:
1. Dimitrije Qoti}, Govori i ~lanci, sveska 6;
2. Dimitrije Qoti}, Govori i ~lanci, sveska 1;
3. Dimitrije Qoti}, Videlo u tami;
4. Dr \oko Slijep~evi}, Srpska oslobodila~ka ideja;
5. Milan A. Foti}, Izgubqeni put;
6. Dr Miroslav Spalajkovi}, Misija Srbije;
7. RichardL.Felman, MihailovichANDI;
8. Dr Vojislav [e{eq, [ta da se radi;
9. Dimitrije Qoti}, U revoluciji i ratu;
10. Ratko Pare`anin, Na sudbonosnoj prekretnici;
11. Bez autora, Zapisi iz dobrovoqa~ke borbe V;
12. Milovan \ilas, Nova klasa i anatomija jednog morala;
13. Ratko Para`anin, Drugi svetski rat i Dimitrije V. Qoti};
14. Bor. M. Karapanyi}, Srpski dobrovoqci 1941-1981;
15. Lazo M. Kosti}, Sve su to la`i i obmane;
16. Predrag D. Ivanovi}, Ko su to qoti}evci;
17. Dimitrije Qoti}, Govori i ~lanci, sveska 4;
18. @ivko Topalovi}, Jugoslavija `rtvovani saveznik;
19. Branko Lazi}, Titov pokret i re`im u Jugoslaviji 1941-1946;
20. Kajica Milovanov, Titov{tina u Jugoslaviji;
21. @ivko Topalovi}, Kako su komunisti dograbili vlast u Jugoslaviji;
22. \oko M. Slijep~evi}, General Kosta M. Mu{icki kratak pregled `ivota i rada;
23. @ivko Topalovi}, Srbija pod Dra`om;
24. Vladimir Vauhnik, Nevidqivi front;
25. Bor. M. Karapanyi}, Ko~evje Titov najkrvaviji zlo~in;
26. Fran Erjavec, Slovenci i Srbi;
27. Lazo M. Kosti}, Pravni instituti u Wego{evim pesmama;
28. Bor. M. Karapanyi}, Spomenica;
29. Stanislav Krakov, General Milan Nedi} kwiga I;
30. @ivko Topalovi}, Borba za budu}nost Jugoslavije;
31. Separat iz ~asopisa, Zna~aj Bosne i Hercegovine za srpski narod;
40

32. Qubica Vl. Qoti}, Memoari;

33. J. V. Qoti}, Slu`ba u vojsci i u~e{}e u ratovima;
34. Milovan \ilas, Vlast;
35. Milovan \ilas, Susreti sa Staqinom;
36. Stanislav Krakov, General Milan Nedi} kwiga II;
37. Milovan \ilas, Tamnica i ideja.
Zakqu~no sa rednim brojem 37 (tridesetsedam).
U Beogradu, 9. 10. 1989. godine
Kwige privremeno zadr`ane na CI Sur~inputni~ki promet
Vlasnik kwiga: [e{eq Vojislav
[ef smene carine
Preuzeo: \urovi} Milan
Predao: ]etkovi} Milan
(redigovano)

CCCLVI
Okru`no javno tu`ila{tvo
Beograd
Veza: va{ akt br. pov.-22/89. od 3. 11. 1989. godine
U prilogu akta dostavqamo vam 37 kwiga koje je Vojislav [e{eq poku{ao da unese u zemqu, a koje su mu dana 9. 10. 1989. godine uz zapisnik oduzete od strane radnika carinske ispostave Sur~in. Uz navedene kwige dostavqamo vam i fotokopiju informacije u kojoj se nalazi spisak od 37 oduzetih kwiga.
(potpis redigovan)
(redigovano)
Savezni sekretarijat za unutra{we poslove
Upravi za upravne poslove Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam na daqu nadle`nost dopis OJT-a u Beogradu br. 22/89 od 27. 12. 1989. godine, koji se odnosi na 37 kwiga koje su od
strane carinske inspekcije na aerodromu Sur~in dana 9. 10. 1989. godine,
oduzete od dr Vojislava [e{eqa. Tako|e vam dostavqamo spisak oduzetih
kwiga, kao i same kwige, ukupno 37.
U ovom dopisu OJT-Beograd je nalo`ilo da se navedene kwige dostave
Saveznom sekretarijatu za unutra{we poslove pozivaju}i se na odredbu
~lana 59, stav 1, u vezi ~lana 13, stav 1, ta~ka 5 Zakona o uno{ewu i rasturawu inostranih sredstava masovnog komunicirawa i o inostranoj informativnoj delatnosti u Jugoslaviji, sa predlogom da se pokrene postupak zabrane uno{ewa i rasturawa ovih kwiga na podru~ju Jugoslavije, po{to su
za to ispuweni svi zakonski uslovi.
(potpis redigovan)
41

CCCLVII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0348
27. 12. 1989. godine

Izve{taj o rezultatima primene

mere tajne kontrole po{tanskih po{iqki
Ova mera se primewuje prema Vojislavu [e{equ (OO po gra|anskoj
desnici u USDB) na osnovu re{ewa republi~kog sekretara za unutra{we
poslove sp. br. 01-48 od 26. 2. 1987. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 8. 12. 1989. godine, Vojislav [e{eq je uputio pismo na adresu Milovana \ilasa (redigovano) pod nazivom Uva`enom kolegi, profesoru
Kosti ^avo{kom.
Predmet: pri~a o Balkanskom {pijunu ili Balkan ekspres.
Veza: Tvoje pismo londonskoj Na{oj re~i.
Na po~etku teksta svog pisma [e{eq navodi da Kosta ^avo{ki (redigovano) u svom pismu od 9. oktobra ove godine, koje je uputio direktno uredniku lista Na{a re~ Desimiru To{i}u i koje je objavqeno u istom listu
u ~lanku pod nazivom Podla~ke klevete dr Vojislava [e{eqa protiv
Na{e re~i i Saveza oslobo|ewa izigrava balkanskog {pijuna i staje
u odbranu Na{e re~i i wene perfidne i pokvarene igre.
U tom svom pismu ^avo{ki, po oceni [e{eqa, razvija jednu udba{ku
pri~u koja nam otkriva da balkanskih {pijuna jo{ ima i da ^avo{ki
ima neke druge ciqeve koje }e nam u dosluhu sa raspadaju}om policijom
vrlo brzo objelodaniti, a morat }e {to{ta i na sudu objasniti.
U nastavku pisma [e{eq je izneo, uz obrazlo`ewe, svoju tvrdwu da je
Kosta ^avo{ki u dosluhu i uz pomo} funkcionera Slu`be dr`avne bezbednosti wegov spis pod nazivom [ta da se radi izneo iz na{e zemqe i
dostavio Na{oj re~i koja je isti, po [e{equ, objavila u nekoliko hiqada primeraka i prodavala.
Po kazivawu [e{eqa (u istom pismu), ^avo{ki je bio u dosluhu sa
SDB-om sve vreme wegovog su|ewa u Sarajevu, a da on to nije znao. Daqe u
pismu, [e{eq konstatuje da ne zna za{to sada wegov pomenuti spis ne odgovara Na{oj re~i niti ga to zanima, te da je za Na{u re~ on ([e{eq)
sada ispao podlac i nitkov kada kao tra`i da mu se plati navedeno objavqivawe wegovog pomenutog spisa.
Na kraju pisma Vojislav [e{eq navodi: Ako je Na{a re~ i Savez
oslobo|ewa ~etrdeset godina lagala i pqa~kala srpski narod, vodila antisrpsku politiku i usta{ku demokratiju ({to su ina~e tipi~ni primeri
tzv. srpskih poltrona), dr Vojislav [e{eq ne}e i da znaju da }u ih tu`iti
sudu i tra`iti nadoknadu, a i u tome im najmawe mogu pomo}i drveni advokati ili balkanski {pijun poput Koste ^avo{kog.
42

Napomena:
Prema na{im operativnim saznawima, ve}ina lica iz grupacije gra|anske desnice, me|u kojima i ^avo{ki, su navedeno pismo Vojislava [e{eqa ocenili kao obi~nu budala{tinu na koju ne treba obra}ati pa`wu.
Uz izve{taj prila`emo fotokopiju pisma Vojislava [e{eqa upu}enog
Milovanu \ilasu, V sektoru Uprave i III sektoru SDB RSUP-a SR Srbije.

Dodatni list uz dokument

Organizaciona jedinica: USDB Beograd
Linija rada: srpski ekstremizam
Autor: [e{eq Vojislav
Primedbe, napomene i sli~no:
Fotokopija pisma [e{eq Vojislava upu}enog ^avo{ki Kosti
Priloga 1 (strana 3)
(potpis redigovan)
Dr Vojislav [e{eq
11000 Beograd/Zemun
Uva`enom kolegi, profesoru Kosti ^avo{kom
Predmet: Pri~a o balkanskom {pijunu ili Balkan ekspres
Veza: Tvoje pismo londonskoj Na{oj re~i
Mislio sam balkanski {pijun je u filmu kome smo se sa toliko gor~ine smijali. No eto, pojavio se balkanski {pijun glavom i bradom, stao u odbranu Na{e re~i, uva`eni kolega i prijateq dr Kosta ^avo{ki. U svom
pismu od 9. oktobra 1989. godine, koje je uputio direktno uredniku Na{e
re~i, Desimiru To{i}u, poput Balkan ekspresa, dr Kosta ^avo{ki izigrava Balkanskog {pijuna i staje u odbranu Na{e re~i i wene perfidne i pokvarene igre.
U tom pismu, koje urednik objavquje pored ~lanka kome daje tako perfidan naslov Podla~ke klevete dr Vojislava [e{eqa protiv Na{e re~i
i Saveza oslobo|ewa, ^avo{ki razvija jednu udba{ku pri~u koja nije ni{ta novo niti originalno, ali nam otkriva da balkanskih {pijuna jo{
ima i da ^avo{ki ima neke druge ciqeve, koje }e nam u dosluhu sa raspadaju}om policijom vrlo brzo objelodaniti, a morat }e {to{ta i na sudu objasniti. Najpre dr ^avo{ki glupavo i trapavo dokazuje i pokazuje da je svo
vreme tzv. mog slu~aja bio u dosluhu i razgovoru sa funkcionerima Slu`be dr`avne bezbednosti, o ~emu me nije nikada obavestio niti sam ja
imao pojma o tome.
Dr ^avo{ki naivno tvrdi da ti funkcioneri Slu`be dr`avne bezbednosti sre}om nisu ni{ta na{li, jer je pomenuti [e{eqev spis ve} bio
pohrawen u stanu jednog zajedni~kog prijateqa. Ajde Kosta ne igraj se
balkanskih {pijuna, bar bi ja morao znati koji su nam zajedni~ki prijateqi, a ovako ispada da nam je zajedni~ki prijateq neko tre}i, koji postoji samo u tvojoj bolesnoj ma{ti.
43

Da ma{ta balkanskog {pijuna dr`i Kostu ^avo{kog i daqe i da je on

zapravo u podloj zaveri sa Na{om re~i i nekakvom grupicom bezvezwaka
iz Saveza oslobo|ewa, potvr|uje i slede}i pasus, u kome ^avo{ki ka`e da
su u izno{ewu mog spisa iz zemqe u~estvovala jo{ ~etvorica mojih prijateqa. U prethodnom pasusu pretres moga stana koji su izvr{ila ~etiri
pripadnika Slu`be dr`avne bezbednosti, nevjerovatno natjeruje na pomisao da su ~etiri i ~etiri uvek ~etiri, ako se radi o istim osobama, odnosno
prijateqima ^avo{kog.
Elem, pri~a balkanskog {pijuna bi bila: spis [e{eqa iz zemqe izneo
sam ja, ^avo{ki, uz pomo} Udbe. Da bi se eventualno obezbedio u ovoj prqavoj pri~i, ^avo{ki na kraju pisma To{i}u ka`e da ne iskqu~uje mogu}nost
da je neko drugi, ukqu~uju}i i Slu`bu dr`avne bezbednosti, iznosio ovaj
[e{eqev spis u inostranstvo. Ajde Kosta, ne budali, ispade da je stotinu
qudi iznelo moj spis iz zemqe, mada ti dobro zna{ ko ga je i kako izneo.
Moja primedba Na{oj re~i bila je sasvim korektna i dobronamjerna.
Za sve {to me sada blate ti nitkovi, pre par godina su me veli~ali i {tampali mi spis [ta da se radi, a u wemu je upravo ono zbog ~ega im sada ja
smetam. Ja sam, notorna je ~iwenica, napisao spis, Na{a re~ ga {tampala u nekoliko hiqada primeraka i prodavala, i sada kada kao tra`im da mi
se plati, ja sam za wih podlac i nitkov. Za{to im sada moj spis ne odgovara
ja ne znam, niti me zanima.
Ako je Na{a re~ i Savez oslobo|ewa ~etrdeset godina lagala i
pqa~kala srpski narod, vodila antisrpsku politiku i usta{ku demokratiju (to su ina~e tipi~ni primeri tzv. srpskih poltrona), dr Vojislava [e{eqa ne}e i da znaju da }u ih tu`iti sudu i tra`iti nadoknadu, a u tome im
najmawe mogu pomo}i drveni advokati ili balkanski {pijuni, poput Koste ^avo{kog.
Dr Vojislav [e{eq

Dodatni list uz dokument

Organizaciona jedinica: USDB Beograd
Linija rada: srpski ekstremizam
Autor: [e{eq Vojislav
Datum pisawa: decembar 1989. godine
Primedbe, napomene i sli~no
Fotokopija ~lanka iz ~asopisa Iskra pod naslovom Apel dr Vojislava [e{eqa srpskom narodu u vezi podla~kih kleveta Na{e re~i i Saveza oslobo|ewa
Prilog 1 (strana 1)
(potpis redigovan)
Apel dr Vojislava [e{eqa srpskom narodu
u vezi podla~kih kleveta Na{e re~i i Saveza oslobo|ewa
S velikom mr`wom Na{a re~ prati i trenutna zbivawa u Srbiji i
ponovno bu|ewe nacionalne svijesti, savjesti, ponosa, ~asti i dostojanstva
44

srpskog naroda. Weni autori se ne uste`u da Srbima pripi{u i fa{isoidne oznake.

Ovaj posledwi napad, kome su mene izlo`ili, ima i sasvim konkretnu
prakti~nu funkciju. Re`im vrlo te{ko podnosi ~iwenicu da sam imao velikog uspjeha u toku svog gostovawa me|u Srbima Sjediwenih Ameri~kih
Dr`ava, Kanade i Australije. Komunisti~ki propagandisti i wihove novine su zapravo konsternirani i blokirani u svakom mogu}em reagovawu, pa
je zato nalo`eno Na{oj re~i da me napadne, kako bi na osnovu toga re`imski novinari mogli da razvijaju tezu u Jugoslaviji da moj ekstremizam
i antikomunizam odbacuje i srpska politi~ka emigracija, a wen ~lanak mo`e imati i neke druge ciqeve, koje }e titoisti vrlo brzo objelodaniti.
Ti svi fakti me motivi{u da uputim apel srpskoj rodoqubivoj i demokratskoj emigraciji da u potpunosti ubudu}e bojkotuju Na{u re~ i wen
Savez oslobo|ewa. Wihove perfidne poteze treba na svakom mjestu javno
raskrinkavati, a ono ne{to malo ~asnih i po{tenih qudi, koje je Na{a
re~ uspjela obmanuti svojom pseudoslobodarskom i kvazidemokratskom
slatkorje~ivo{}u upozoriti da svako daqe ostajawe uz Na{u re~ zna~i
srqawe u najgoru izdaju srpskog naroda i na{e nam napa}ene otaybine.
Uporedo sa produbqivawem ekonomske krize u komunisti~koj Jugoslaviji, redakcija Na{e re~i vapi za nov~anom pomo}i od lakovjernih, dobrodu{nih i naivnih Srba. Drqa~i novac iz broja u broj svojih novina, a mnogi ~asni Srbi su se odazivali wihovom prosja~ewu, potpoma`u}i na taj na~in, u
svom neznawu, politi~ko djelovawe izrazitih neprijateqa svog naroda.
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe! Bojkotujte Na{u re~. Prestanite jednostavno da ~itate wene antisrpske pamflete i politikantske podvale. Ne
dajte vi{e ni centa tim izdajnicima srpskog naroda. Neka ubudu}e svoju djelatnost finansiraju iskqu~ivo iz dr`avnog buyeta jugoslovenskog komunisti~kog re`ima.

Dodatni list uz dokument

Organizaciona jedinica: USDB Beograd
Linija rada: srpski ekstremizam
Autor: [e{eq Vojislav
Datum pisawa: 3. 1. 1990. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Fotokopija otvorenog pisma Vojislava [e{eqa upu}enog profesoru
Tadi} Qubomiru.
Priloga 1 (strana 38)
(potpis redigovan)
Vojvoda dr Vojislav [e{eq
Posavskog odreda 36, 11273 Batajnica
Beograd, 3. januara 1990. godine
Otvoreno pismo gospodinu Qubomiru Tadi}u, srpskom akademiku
Dragi Qubo,
Reko{e mi da si br`e-boqe iskoristio priliku da me napadne{ preko
Radio Beograda u vrijeme dok sam boravio u inostranstvu. Ra~unao si da se
45

posle izrazito antikomunisti~kih predavawa, koja sam tamo odr`ao, vjerovatno ne}u ni vra}ati u Jugoslaviju, ili ako se ipak vratim, da za Tvoj napad ne}u ni saznati, da }u vjerovatno pravo s aerodroma oti}i u zatvor. Grdno si se prevario i zato }e{ gorko za`aliti zbog jednog trenutka lakomislenosti, rekao bih, tipi~no infantilne nepromi{qenosti.
Naizgled, Tvoja procjena prvobitno nije bila ba{ bez ikakvog racionalnog osnova. Osu}e{ na mene i drvqe i kamewe, a ja nisam tu da ti blagovremeno odgovorim. Efekat u javnosti bi}e maksimalan i tako Tvoje politikantske ambicije zadovoqene, a i jedan novi vid opozicionog izra`avawa i djelovawa u korjenu sasje~en uz sadejstvo nekada{wih opozicionara,
onih koji i daqe robuju marksizmu i sebi su dozvolili da ih i aktuelni jugoslovenski re`im prevazi|e stepenom revizionizma i verbalne radikalnosti, deklarativnog zalagawa za korjenite dru{tvene promjene.
Tvoja osnovna gre{ka je zasnovana na nepoznavawu modernih komunikacionih metoda i {irewa informacija. I kad sam fizi~ki daleko, ~ak na
drugom kontinentu, duhom sam prisutan u Beogradu, tu su moji qudi, pouzdani prijateqi i istomi{qenici, koji budno prate da mi ne{to od aktuelnih
dru{tvenih zbivawa ne promakne. Oni su registrovali Tvoju izjavu i vjerno mi je prenijeli odmah po mom dolasku u Beograd. Razumije se, nisam htio
odmah reagovati. Ostavio sam Ti malo vremena da Te mu~i neizvjesnost,
imao sam i nekih pre~ih obaveza, a onda sam morao sa~ekati da se sa Klarom vrati{ iz Amerike, kako mi pismo ne bi ostalo neuru~eno. Imao sam
i jedan problem tehni~ke prirode. Nikako nisam mogao saznati gdje trenutno stanuje{, pa se nadam da mi ne}e{ zamjeriti {to ti pismo {aqem na
Klarinu adresu. Po{to je dobro poznajem, uop{te ne sumwam u wenu pouzdanost i siguran sam da }e Ti pismo a`urno predati. Ako ga ona, slu~ajno,
prethodno otvori i pro~ita, nemoj se qutiti. Ti bar zna{ kakva je `enska
}ud. Ona }e to uraditi rukovo|ena materinskim instinktom i `eqom da Ti
pru`i uto~i{te, da Te za{titi od ovog surovog svijeta.
Vrlo dobro zna{ da }e i ovo moje otvoreno pismo, poput onih koje sam
pisao Hamdiji Pozdercu, Branku Mikuli}u i Stanetu Dolancu, ili pak
onog koje sam uputio Dobrici ]osi}u, biti na{iroko umno`avano i distribuisano u narodu. I tu odmah iskrsava novi problem. Qudi kojima sam
se ranije obra}ao u javnosti su bili op{te poznati. Uop{te ih nigdje nije
trebalo posebno predstavqati. Na `alost, u Tvom slu~aju mogu}a je velika
zabuna. Vrlo ~esto mi se de{avalo da, kad bih Tvoje ime pomenuo, qudi odmah pomisle da je rije~ o glumcu Qubi Tadi}u. Nije da i Ti ne zna{ da glumi{. Ti glumu i voli{ i povremeno u svojoj javnoj djelatnosti primjewuje{, ali dostignutim gluma~kim nivoom daleko si od pravog profesionalca. vi{e bi odgovarao nekom amaterskom pozori{tu.
Nesre}na ~iwenica da ima{ isto ime i prezime kao jedan od najpopularnijih savremenih srpskih glumaca mnogo Ti je umawila potencijalno
publicitet i popularnost koju bi kao progoweni disident iz Titovog vremena neosporno stekao. Tu nepovoqnu okolnost dodatno optere}uje ~iwenica da si, rekao bih, do`ivotni zarobqenik marksizma, dakle ideologije
i politi~ke teorije od koje se na{ narod sve temeqitije osloba|a kao od
porazne zablude i krajwe neugodnog istorijskog iskustva.
46

Razumije se, ja uop{te ne sporim ~iwenicu da sam i uz pomo} Tvojih,

svojevremeno izrazito nonkomformisti~kih radova, uspijevao da se oslobodim najekstremnijih oficijelnih dogmi i {ablona Titove ideolo{ke i
prakti~ne varijante marksizma i lewinizma, koje su posleratnim generacijama kroz cjelokupan vaspitno-obrazovni sistem i kulturnu djelatnost
nametani kao iskqu~ivi pogled na svijet i neprikosnoveni sistem vrijednosnih kategorija. Ali, za razliku od Tebe koji si se s oru`jem u rukama borio za ovo u ~emu danas `ivimo i propadamo, ja nisam imao nikakvih emotivnih resentimana koji bi me u kriti~kom preispitivawu, suprotstavqawu i emancipovawu zaustavqali na pola puta. Zato mi ne pada na pamet da
krivicu za totalitarnu prirodu komunisti~ke teorije i proleterske politi~ke prakse okrivqujem samo Lewina, Staqina i Tita. Najodgovorniji je
Marks, a boq{evizam, odnosno staqinizam, samo je najdirektnija i najvjernija konsekvenca osnovne su{tine Marksovog u~ewa.
I tu je bila osnovna ta~ka na{eg razila`ewa. Ti po{to-poto poku{ava{ za{tititi bar jedan dio svog politi~kog `ivota, svoje mladala~ke zablude i iluzije. Sizifovski traga{ za nekom prelomnom ta~kom do koje je
revolucija bila dobra i od koje postaje lo{a. Najvi{e bi Ti prijalo da se
ta imaginarna ta~ka podudari s trenutkom Tvoje nedore~ene pobune. Dok si
bio re`imski kadar, sve je bilo u najboqem redu. Onog trenutka kad je krenulo lo{e, Ti si odmah na to ukazao i blagovremeno se distancirao od upropa{tavaju}e re`imske samovoqe. Ako je ne{to i ranije bilo lo{e, ~ak u
predratnom vremenu ili u periodu oru`ane revolucije, onda Ti za to nisi
znao, pa si spreman da se s tim post festum obra~unava{. Ma nemoj. Mnogo
si uvjerqiv. Da li si Ti znao ili nisi, to je Tvoj li~ni problem. Sa gledi{ta dru{tva va`no je da si Ti u tome zdu{no u~estvovao i da ni danas nisi
spreman da do kraja radikalno kriti~ki raskrinka{ jednu imanentno zlo~ina~ku ideologiju i wome inspirisanu politi~ku praksu. Tvoja kritika
do pola puta danas djeluje retrogradno i ko~i probu|ene emancipatorske
potencijale i slobodarske te`we naroda. To me i motivi{e da s tobom napokon u|em u javni obra~un i tako poku{am pru`iti i sopstveni doprinos
detabuizirawu svete porodice dosada{we srpske opozicije, imaju}i u vidu da bitno izmijewena politi~ka priroda sada{weg komunisti~kog re`ima zaslu`uje ozbiqniju opozicionu platformu.
Po{to nam je marksizam nametnut u moru krvi i uz fizi~ku likvidaciju svih nosilaca alternativnog na~ina mi{qewa, potonuli smo u idejnu
baru{tinu i tipi~nu teorijsku skolastiku. Pod komunisti~kom strahovladom nastupilo je takvo kulturno pusto{ewe kakvo ni pod Turcima nismo
do`ivjeli. Umjesto da to blagovremeno sagledate i tome se odlu~no suprotstavite, kad se ve} oni najekstremniji vidovi ugwetavawa dru{tva i zlostavqawa qudske li~nosti nisu mogli prikriti ili opravdati, kriti~ki
marksisti, me|u koje spada{, pojavquju se s tvrdwom da upravo u tom pogledu politi~ka praksa realizovanih diktatura proletarijata odstupa od izvornog marksizma i pravog socijalizma. Na~elo kritike svega postoje}eg, koje ste vi praksisovci zagovarali, nije s va{e strane bilo dovoqno
radikalno shva}eno niti primjewivano. Da ste ozbiqno mislili na takvu
47

kritiku, prvo bi sopstveno stvarala{tvo woj podvrgli, upustili se u preispitivawe Marksovih doktrinarnih {ablona i ideolo{kih dogmi.
Onog trenutka kad ste milom ili silom prestali biti oficijelni ideolozi, po~eli ste sa kritikom jugoslovenskog doma}eg staqinizma. Prethodno ste se u kritiku samog Staqina upustili tek kad ste od Tita dobili
nalog da to uradite i wega, kao prvog uspje{nijeg otpadnika od centralne
komunisti~ke svete kurije, u sedlu u~vrstite. Zato ste se zdu{no predali
izgradwi jednog besmislenog ideolo{kog projekta kakav je bez sumwe koncept radni~kog samoupravqawa. Na tome i danas istrajavate i upravo to }e
vas odbaciti na smetli{te istorije. A proletarijat }e ranije potpuno nestati sa dru{tvene pozornice nego {to }e se osposobiti da samoupravqa.
Za sve one ~iji se postupci ne mogu braniti tvrdite da i nisu pravi
marksisti, a ne vidite da su takvi, krajwe lo{i, svi komunisti koji su u politi~koj praksi poku{ali da ostvare ne{to od Marksovog u~ewa. Je li Ti
misli{ da bi Marks bio mawe brutalan od jednog ^au{eskua u sli~noj
istorijskoj situaciji? O Lewinu da i ne govorimo. Gu{ewe kron{tatske
radni~ke pobune je samo jedan od najupe~atqivijih primjera wegove bestijalnosti. Da Josip Broz Tito 1968. godine svojim demago{kim govorom nije obmanuo studente i naveo ih da odigraju kozara~ko kolo i wime okon~aju
demonstracije, sigurno je da bi protiv wih tenkove uputio. Ti si tada ostao
modrih le|a, ali te to nije osvijestilo. Mo`da bi bilo boqe da te je neki
pendrek i po glavi zaka~io. Shvatio bi da bar u manifestacionoj ravni izme|u komunizma i fa{izma nema nikakve principijelne razlike.
Mada sam i li~no pogo|en uvredama i klevetama kojima si me obasuo,
kao {to vidi{, ja ipak primat dajem na{im teorijskim i politi~kim neslagawima i sukobima. Uostalom, na wima su i izrasli na{i personalni
animoziteti. Zato se trudim da Te prvo ne{to {iroj javnosti predstavim,
a onda i kriti~koj analizi podvrgnem Tvoju sada{wu ideolo{ku poziciju.
Ne zamjeri mi {to nisam imao dovoqno vremena da prou~im sve Tvoje kwige, koje si u zadwih nekoliko godina objavio. Imao sam strpqewa da pro~itam samo onu po obimu najtawu, a po naslovu najindikativniju: Da li je nacionalizam na{a sudbina? (Izdawe autora, Beograd 1986.). U woj si sabrao najve}i broj svojih radova s prakti~no-politi~kom konotacijom. Po{to mnoge od tih tekstova sada objavquje{ u skra}enom izdawu, o~igledno
je da si ih o~istio od svega onoga {to eventualno danas vi{e ideolo{ki i
politi~ki ne zastupa{, {to si prevazi{ao ili vremenom odbacio. Zato
kritici podvrgavam samo ono na ~emu Ti i danas insistira{. Zablude kojih si sam postao svjestan, mada nisi u stawu i da ih prizna{, nego ih samo
izostavqa{ iz Tvog intelektualnog opusa, ovdje nisu predmet rasprave.
U doti~noj kwizi obra|uje{ ~itav niz najaktuelnijih politi~kih pitawa na tako neuvjerqiv i iracionalan na~in da se ~ovjek mora zapitati
kako tek u ovoj zemqi rezonuje re`im, kad je tako mra~na opozicija. Odmah
na po~etku ka`e{: Zastupam tezu da su verski raskoli bili i ostali glavni uzroci svih nacionalnih raskola u ovoj zemqi i pravih verskih ratova
koji je potresaju sve do kraja Drugog svetskog rata. (str. 4.) A {ta je onda
sa komunisti~kim izmi{qawem crnogorske i makedonske nacije i rasko48

lom unutar srpskog naroda, izazvanom na tom planu? Prvo su komunisti izumili nove nacione, pa tek onda poku{ali i vjerske raskole na tom planu sazdati. U Makedoniji su za izvjesno vrijeme, surovom torturom i direktnim vezivawem crkvene hijerarhije za Centralni komitet Saveza komunista Makedonije, uspjeli u svojim namjerama, a u Crnoj Gori, i pored
ratnog komunisti~kog sistematskog zatirawa pravoslavne vjere uop{te,
nisu mogli da ostvare svoj prqavi naum najvi{e zahvaquju}i `estokom otporu srpskih pravoslavnih sve{tenika na terenu.
Neta~no je da je kod nas vo|en vjerski rat sve do kraja Drugog svjetskog
rata. Da bi jedan rat uop{te, pa time i vjerski, bio vo|en, moraju postojati
najmawe dvije protivni~ke strane. U ovom slu~aju postojala je samo jedna
strana hrvatske usta{e, koje su sprovodile genocid nad pravoslavnim Srbima. Nasuprot tome, nema nijednog dokaza da su pravoslavni Srbi, organizovani u vojne formacije, u toku rata ubili bilo koga zato {to je druge vjeroispovijesti. Bilo je ubistava iz osvete. Ako ne bi neposrednog zlo~inca
uhvatili, neki su se svetili wegovoj rodbini, nekada i ~itavom selu iz koga su zlo~inci poticali, ali nikada niko u tom ratu od srpske ruke nije ubijen samo zato {to je druge vjere. Dakle, floskulom o navodnom vjerskom ratu ti jednostavno izjedna~uje{ zlo~ince i wihove `rtve, daje{ im isti status ratuju}ih strana. Posledica takvog stanovi{ta mo`e biti samo pravdawe usta{kog genocida na principu: Usta{e su bile samo uspje{nije u
vjerskom ratu koji je vo|en, kaj se tu mo`e.
Kao tvrdokornom marksisti, ~ovjeku posebnog kova, kako je govorio
va{ vo|a i u~iteq, nije ti nimalo te{ko da se obru{ava{ na nacionalizam i nacionalisti~ku propagandu: Nacionalisti~ka propaganda, kojom
obi~no rukovode vlastoqubivi politi~ari i nacionalni intelektualci
sa izrazito desni~arskim politi~kim ube|ewima, sra~unata je na sticawe
mo}i, imovine i ugleda do kojih ne mogu do}i normalnim putem. U duhovnom
pogledu ona se lako prepoznaje u svom paradnom stilu i zameni argumentacije iracionalnim izlivima afektivnosti. Ona postaje osobito opasna
ako je politi~ki organizovana u raznim nacionalnim savezima ili politi~kim partijama, a pogotovu ako te partije osvoje politi~ku vlast. (str.
16-17.) Ostaje nedore~eno za{to bi, eventualno, nacionalisti~ki propagandisti bili vlastoqubiviji od, recimo, komunisti~kih propagandista,
te, da li mo`da desni~arska politi~ka ubje|ewa uvijek moraju imati negativan predznak. Ako su komunisti qevi~ari, onda je du`nost svakog ~asnog,
po{tenog i patriotski raspolo`enog ~ovjeka da bude nepomirqivi desni~ar. Soli{ nam pamet tvrdwom da nacionalisti~ki propagandisti sra~unato idu na sticawe mo}i, imovine i ugleda do kojih ina~e ne bi do{li, kao
da to nije, u stvari, osnovna karakteristika komunisti~kih ideologa i intelektualaca u slu`bi propagandnog aparata. Od rata na ovamo nacionalisti~kom propagandom Srbi su mogli samo da se do~epaju zatvora, gladi i
smrti, a do mo}i, imovine i ugleda su dolazili samo oni koji su zdu{no i
predano slu`ili komunistima. Daqe, i paradni stil i iracionalna efektivnost umjesto argumentacije manifestaciona su obiqe`ja va{eg komunisti~kog politi~kog djelovawa. A za koga je nacionalisti~ka propaganda
49

opasna? Razumije se, za vas komuniste. Opasni su vam i nacionalni savezi i

nacionalne politi~ke partije, jer dovode u pitawe va{ monopol, va{u hegemoniju i dominaciju. A ako bi osvojile vlast, mogle bi da otvore sve dosijee, sve pra{wave arhive; jednom re~ju, mogle bi da vas uni{te vama samima.
Kad govori{ o nacionalnom fanatizmu sasvim opravdano ukazuje{
da su wegovi najupe~atqiviji primjeri realizovani u italijanskom fa{izmu i wema~kom nacizmu, ali me stra{no onda iznena|uje slede}a Tvoja re~enica: U na{oj zemqi takvi primeri su Paveli}ev usta{ki pokret u
Hrvatskoj i (sa mawim uticajem) Qoti}ev Zbor u Srbiji. (str. 17.) Dakle, opet, po svaku cijenu, ravnote`a me|u Srbima i Hrvatima, istina, uz
Tvoju lakonsku napomenu da je Zbor u Srbiji imao mawi uticaj nego usta{e u Hrvatskoj. To vi{e, s Tvoje strane, uop{te nije stvar neznawa, nego
krajwe moralne beskrupuloznosti. U srpskom narodu nikada nije postojala
niti srpskom nacionalnom programu privr`enost manifestovala nijedna
politi~ka organizacija fa{isti~kog tipa. Mada se qoti}evci u mnogim
bitnim stvarima veoma razlikuju od usta{a, ovdje ne}u ni ulaziti u razmatrawe prirode wihovog pokreta, jer jednostavno za to nema potrebe, bar ne
ovom prilikom. Kao partizanskom oficiru, trebalo bi da Ti je poznato da
Qoti}ev Zbor nije bio nikakva srpska organizacija, nego izrazito jugoslovenska, te da su wegovi pripadnici bili i pravoslavne i katoli~ke i
muslimanske vjeroispovijesti, koje je ujediwavala ideologija integralnog
jugoslovenstva i stremqewe izvjesnim korporativisti~kim modelima dru{tvenog organizovawa. Koliko pripadaju srpskoj, toliko pripadaju i hrvatskoj istoriji, a mi{qewa sam da ne pripadaju ni srpskoj ni hrvatskoj, nego jugoslovenskoj. To {to su u toku rata qoti}evci uglavnom bili koncentrisani u jednom mawem dijelu Srbije, govori da je to izraz htijewa okupatorske armije, a ne wihove izvorne orjentacije na politi~ko i vojni~ko djelovawe samo me|u Srbima. Uostalom, vaqda si se ve} u to neposredno uvjerio posje}uju}i srpske prekomorske zajednice, i u emigraciji su qoti}evci
ostali izrazito jugoslovenski politi~ki pokret, nemaju nikakvo srpsko
nacionalno obiqe`je, a u svojim prorije|enim redovima okupqaju i Srbe
i Hrvate sli~nih ideolo{kih sklonosti i politi~kih ciqeva.
[to se ti~e metoda idealizacije vo|e, u tome su komunisti uveliko
nadma{ili i najcrwe fa{iste. Ali, na ~emu li si samo zasnovao svoju tvrdwu da je reakcionarna romantika nema~ke istorijske {kole prava mogla
da budi nacionalni duh kod Srba i Hrvata i da ga, uz pomo} be~kog dvora
i u sadejstvu sa reakcionarnim panslavizmom koji je poticao sa izvora ruskog samodr`avqa, s jedne strane, usmeri u tamne regione stale{kog sredweg veka, a s druge strane, da ga ustremi na ru{ewe ma|arske gra|anske revolucije u kriti~noj 1948. godini. Me|utim, taj isti nacionalizam, sa malim izuzecima, nemo}an za ekspanziju preko vlastitih nacionalnih granica, uspeo je da se interiorizira, {to }e re}i da se nepunih sto godina docnije, pod pokroviteqstvom germanskog nacizma i italijanskog fa{izma,
poka`e na delu u bratoubila~kom i verskom ratu 1941. godine. Me|utim,
iako je do`iveo potpun politi~ki debakl u sukobu sa internacionalisti~50

kim snagama nove Jugoslavije, on nikada nije do kraja bio teorijski osvetqen, niti su wegove pritajene atavisti~ke potencije bile idejno do kraja,
savladane i obuzdane. (str. 28.)
Toliko gluposti u samo tri re~enice! Srpski nacionalni duh od Kosova do dvadesetog vijeka nikada nije ni bio uspavan u tolikoj mjeri da bi ga
mogla buditi reakcionarna romantika nema~ke istorijske {kole prava.
Srpski narod je imao veoma razvijenu nacionalnu svijest u vrijeme kad ve}ina Srba nije znala ni da postoji neka Wema~ka, kad nije znala ni ~itati
ni pisati, a kamoli prou~avati istorijsku {kolu prava. Kad li je to samo
be~ki dvor podsticao bu|ewe srpske nacionalne svijesti? I po ~emu su to
Austrijanci gurali srpski nacionalni duh u tamne regione stale{kog
sredweg vijeka? To {to su i Srbi djelimi~no u~estvovali u gu{ewu ma|arske revolucije, prouzrokovano je izrazitim antislovenskim stavom ma|arskih revolucionara, pa su se i Srbi i Hrvati osje}ali ugro`eni wihovim
ekspanzionisti~kim aspiracijama. A i {ta su trebali da urade? Da podupru ma|arsku revoluciju jer su je Karl Marks i Fridrih Engels smatrali
progresivnom, pa da mirno na svoje ruke prime jo{ ~vr{}e okove, sada lakirane glazurom gra|anskog dru{tva? Kako ti nije palo na pamet da su
Marks i Engels sa simpatijama pratili ma|arsku pobunu samo zato {to je
ona slabila Austriju i u perspektivi je ometala da odigra kqu~nu ulogu u
ujediwavawu Wema~ke. Osniva~i nau~nog socijalizma tipovali su na
drugu kartu u tom neizbje`nom istorijskom procesu, a bitkom i porazom
kod Sadove Austrija je bila prisiqena da primat prepusti Pruskoj, da se
iz tog procesa iskqu~i i sve svoje ambicije usmjeri na daqe porobqavawe
Slovena.
Po ~emu li je to samo panslavizam reakcionaran? Po tome {to su ga
reakcionarnim nazvali Marks i Engels, jer se nije uklapao u wihove pangermanske ekspanzionisti~ke vizije. Jesu li Tebi, Qubo, reakcionarne i
one hiqade ruskih dobrovoqaca koji su tokom pro{log vijeka, opijeni panslavizmom, ostavili svoje kosti {irom Srbije, bore}i se za izbavqewe
srpskog naroda iz turskog ropstva? Stigli su da u~estvuju i u nevesiwskom
ustanku i ustanicima vjerni ostali i kad su ih svi drugi saveznici ostavili na cjedilu, ~ak i dvije tada ve} postoje}e srpske dr`ave. A rat koji su
evropske sile protiv Rusije na Krimskom poluostrvu vodile bio je, prema
neprikosnovenim Marksovim i Engelsovim ocjenama, progresivan. I za nas
Srbe je bio progresivan, jer je Rusiju zaokupio sopstvenim brigama i za
vi{e godina je onemogu}io da aktivniju ulogu igra u osloba|awu balkanskih pravoslavnih naroda od turske azijatske tiranije.
I opet izjedna~uje{ srpski i hrvatski nacionalizam i tvrdi{ da su se
oba pokazala u bratoubila~kom i verskom ratu 1941. Da nikakvog tu vjerskog rata nije bilo, ve} sam Ti pokazao. Bratoubila~kog je bilo, ali on nije vo|en izme|u Srba i Hrvata, jer mi nikakva bra}a nikada nismo ni bili.
Bratoubila~ki rat je vo|en me|u samim Srbima i zapo~eli ste ga vi komunisti, jer su vam vlastoqubivost i odanost svjetskom komunisti~kom centru bili neuporedivo va`niji od sudbine sopstvenog naroda. Trebalo bi da
Ti je kao intelektualcu poznato da je srpski nacionalni duh uvijek bio i
51

slobodarski i demokratski, te da nije pora`en u sukobu sa internacionalisti~kim snagama nove Jugoslavije. Samo je privremeno pora`en izdajom
zapadnih saveznika i direktnim stranim ideolo{kim i vojni~kim mje{awem u ishod Drugog svjetskog rata na jugoslovenskim, posebno srpskim, prostorima. Po{to je vas internacionaliste strana vojna sila ustoli~ila u
Jugoslaviji, kako mislite vlast odr`ati sad, kad se i unutar te dr`ave za{titnice obnovio nacionalni duh i rje{enost da se komunizam odbaci na
smetli{te istorije?
^ak i Ti, poput Branka Mikuli}a, tvrdi{ da je bratoubila~ki rat
(kako ka`e{), a u stvari usta{ki genocid, rezultat predratnog vi{epartijskog sistema: Bratoubila~ki rat koji je uz sadejstvo nacifa{isti~kih
okupatora 1941. godine ozna~io epilog sukoba nacionalnih gra|anskih
partija u biv{oj Jugoslaviji, zna~io je istodobno i afirmaciju politike
jedine jugoslovenske, tj. internacionalisti~ke partije: Komunisti~ke partije Jugoslavije. Svojom politikom bratstva i jedinstva, KPJ je demonstrirala istovremeno i nadmo}nost proleterske klasne svesti nad nacionalisti~kom sve{}u, prednost demokratskog ujediwavawa nad nasilnim jedinstvom ili nasilnom dezintegracijom. U najgorim ratnim uslovima, u uslovima masovne nacisti~ke histerije, ovde je proleterska klasna svest delom
pokazala svoju ogromnu superiornost nad nacionalisti~kim centrifugalnim silama jugoslovenske reakcije ujediwene sa nacifa{izmom. Bratstvo
i drugarstvo, jednom re~ju qudskost proleterske klasne svesti, pokazali su
se ja~om emocionalnom vezom i usmereno{}u zajedni~kom ciqu od eksplozije nacionalisti~ke mr`we. (str. 32.)
Po ~emu je to Komunisti~ka partija Jugoslavije uop{te vodila jugoslovensku politiku, a kamoli da je jedino ona takvu politiku zastupala?
Neprekidno je bila strana agentura, direktni produ`etak sovjetske obavje{tajne slu`be i predano izvr{avala wene naloge. Kad joj je rukovodstvo
Komunisti~ke internacionale nare|ivalo da razbije Jugoslaviju, nije se
nimalo kolebala, nego je u tom ciqu i direktan savez sa usta{ama sklapala. Kad se sovjetska politika promijenila, kada joj je vi{e konvenirao opstanak jugoslovenske dr`ave, svoj stav su automatski mijewali i jugoslovenski komunisti. Kakva je prava sadr`ina va{e politike bratstva i jedinstva najboqe svjedo~i ~iwenica da ste napokon u jednom trenutku uspjeli svesti Srbiju maltene na granice nekada{weg beogradskog pa{aluka.
Glavni vam je ciq bio da anulirate sve rezultate oslobodila~kih ratova
srpskog naroda i realizujete hrvatsko-slovena~ku dominaciju nad Jugoslavijom. Mo`da Ti li~no svojevremeno nisi bio svjestan tih pravih komunisti~kih ciqeva, ali ja ti za to nisam kriv.
Vi komunisti nikada ne biste bili u stawu dokazati navodnu nadmo}nost proleterske klasne svijesti nad nacionalisti~kom da niste efikasno
potpomognuti tu|im tenkovima i diplomatskom podr{kom. Ali ste vrlo
efikasno dokazali da je neuporedivo opasnija i pogubnija od nacionalisti~ke mr`we klasna mr`wa. Ona je u stawu da razori i sam duh jednog naroda, da tradicionalne viteze i junake, slobodare i demokrate, pretvori u
ulizice i poltrone. Bili ste u stawu da kukavi~luk i podani~ki mentali52

tet podignete na pijedestal najvi{e vrijednosti qudske li~nosti. I va{u

qudskost ste najefikasnije demonstrirali masovnim egzekucijama stvarnih ili samo pretpostavqenih ideolo{kih neistomi{qenika i politi~kih protivnika. Goli otok je najveli~anstveniji spomenik va{eg drugarstva, va{e qudskosti, va{ih me|usobnih bratskih emocionalnih veza.
O kakvoj to prednosti demokratskog ujediwavawa nad nasilnim jedinstvom ili nasilnom dezintegracijom govori{? Zar je neko Hrvate na silu ujedinio sa Srbima u granicama jedinstvene dr`ave? Po`urili su da do
tog jedinstva {to prije do|e da se ne bi sami, bez i~ije pomo}i, suo~avali
sa italijanskim teritorijalnim pretenzijama. I ~im je prva opasnost pro{la, okrenuli su }urak naopako. Qubomorni na ono {to su u istorijskom
smislu Srbi imali i sami postigli, nastojali su svim silama onemogu}iti
konsolidaciju zajedni~ke dr`ave. I uz pomo} vas komunista uspjeli su pod
titoisti~kom diktaturom po drugi put razbiti Jugoslaviju i zadovoqiti
svoje prostorne apetite. Ali Ti se jo{ uvijek poziva{ na bratstvo i jedinstvo kao na najvi{u vrijednost. [ta }e nam uop{te bratstvo sa Hrvatima?
Za{to bismo s wima `ivjeli u zajedni~koj dr`avi kad smo istorijski pokazali i dokazali da mo`emo i bez wih?
I danas kad se srpski narod ponovo budi i uspravqa, Ti mu nudi{ prevazi|ene i proma{ene marksisti~ke modele. Ti nam opet nudi{ samoupravqawe i pla{i{ nas baukom nacionalizma: Na pitawe postavqeno u naslovu da li je nacionalizam na{a sudbina odgovori}emo potvrdno ako
se poka`e da postoje}em nastupawu nacionalisti~ke desnice nema pouzdane brane u otporu socijalisti~kih i uop{te demokratskih snaga u ovoj zemqi, a odre~no ukoliko, za sada jo{ slab i nedovoqan otpor, preraste u
pokret udru`enih radnika koji }e odbaciti samoupravqawe kao manipulativnu ideologiju, pod kojom se skrivaju interesi privilegovanih slojeva u
ovom dru{tvu, i prihvatiti samoupravqawe kao prakti~an, revolucionarni ~in. (str. 70.) E, nema u ovoj zemqi vi{e toliko glupog radnika koji je
spreman da prihvati samoupravqawe kao prakti~an, revolucionaran ~in.
Demokratske snage ove zemqe {ansu za opstanak mogu da vide samo u reprivatizaciji onoga {to vi komunisti nazivate dru{tvenom svojinom. Opstanka nam nema bez obnove gra|anskog dru{tva i izvornog kapitalisti~kog na~ina proizvodwe. A ostavi}emo drugim narodima da i oni malo eksperimenti{u s marksisti~kim krvavim glupostima. Nama je toga zauvijek
dosta.
U sklopu svih ovih stupidarija, kako tek djeluje Tvoja apologetska tirada postupcima Dimitrija Tucovi}a i srpske socijaldemokratije uo~i
Prvog svjetskog rata: Nikakvog taktizirawa i nikakvog uvijawa ili ustupaka nacionalnoj euforiji, nikakvih besprincipijelnih kompromisa nije bilo u srpskoj socijalisti~koj politici, i ona se pateti~nim samopo`rtvovawem, gotovo mazohisti~ki, potvrdila glasawem protiv ratnih kredita u vreme izbijawa Prvog svetskog rata; a svojom smr}u na ratnom razboji{tu Dimitrije Tucovi} je opovrgao stalno ponavqanu tezu o anacionalnosti srpskog socijalizma, koja je metodi~ki lansirana iz krila reakcionarne gra|anske ideologije i politike. (str. 81.) Glasawe protiv ratnih kre53

dita bio je fakti~ki izdajni~ki akt u uslovima najdirektnije austrougarske vojne prijetwe i upravo tim aktom srpski socijalisti su trasirali kasnije permanentno izdajni~ko djelovawe vo|a srpskog radni~kog pokreta,
koji su svoju ideolo{ku pravovjernost i politi~ku provjerenost konstantno demonstrirali atakuju}i na vitalne i egzistencijalne interese sopstvenog naroda.
Srbija je u Prvom svjetskom ratu ustala, poput Davida, na Golijata, a
socijalisti to nazva{e nacionalnom euforijom, izra`avaju}i ujedno
spremnost da sudbinu otaybine `rtvuju internacionalisti~kim zavjetima
i zakletvama. Dimitrije Tucovi} nikako nije mogao svojom smr}u na bojnom
poqu opovr}i tezu o anacionalnosti srpskog socijalizma. Uniformu je, u
uslovima op{te mobilizacije, morao obu}i jer mu je u protivnom prijetila opasnost da, s punim pravom, bude streqan kao vojni dezerter. Smrt ga je
zadesila protivno wegovoj voqi. Kao {to se, ratnom slu~ajno{}u, dogodilo da pogine, moglo se desiti i da Prvi svjetski rat pre`ivi. I to nikakve
veze nema s wegovim predratnim ideolo{kim opredjeqewem i politi~kom
djelatno{}u.
[to se ti~e Tvoje konstatacije o reakcionarnosti gra|anske ideologije i politike, o~igledno je da si Ti jedan od rijetkih srpskih intelektualaca koji ne shvata da je danas u srpskim zemqama upravo marksizam najreakcionarnija ideologija i politika. Uostalom, od dva osnovna preovla|uju}a totalitarna oblika koji su razarali evropsku civilizaciju i kulturu
kroz dvadeseti vijek, u srpskom narodu se fa{izam nikako nije mogao ukorjeniti. Ukorijenio se, na `alost, komunizam i jo{ mu robujemo.
Ono zbog ~ega ja sa svoje strane moram izraziti sa`aqewe je ~iwenica
da Ti kao da ne razmi{qa{ o sadr`aju i smislu nijedne svoje re~enice. Samo srqa{ daqe, zaslijepqen svojom porobqiva~kom doktrinom i kompleksom nametnute krivice srpske nacije koju Srbima izmisli{e wihovi zavidni daqi ro|aci, nesposobni da se i sami uguraju me|u istorijske evropske narode. Kao vjerni Marksov u~enik pi{e{: Ako se na{a sada{wost
oslawa samo na tamne regione na{e pro{losti, na pr. na staru slavu i
veli~inu sredweg veka, woj preti opasnost da bude osu|ena na istorijski
prevazi|ene oblike bitisawa i samodovoqnosti pogubnog patrijarhalizma, i beznade`ne slabosti i izolacije od prirodnih kulturno-istorijskih
tokova ~ove~anstva. Srpski socijalisti i demokrati ni pre jednog veka nisu hteli da `ive samo od te pro{losti, jer su znali da je istorija shva}ena
iskqu~ivo kao pro{lost organon konzervativne nacionalne svesti i kulture. Tim saznawem izvojevali su sebi ~asno mesto u nacionalnoj, kao i u
op{toj istoriji i umeli su i imali su snage da odbiju poistove}ivawe sa nacionalnom istorijom koja je bila tiranska i ugweta~ka i da iz revolucije
srpskog naroda crpe nadahnu}e za svoje ideje i ideale. Generacije koje su ih
sledile dokraj~ile su srpsku monarhiju kao oblik vladavine i pomogle
stvarawu delatnog prostora za istinsko republikansko, demokratsko i socijalisti~ko bratstvo svih ju`noslovenskih naroda. (str. 82-83.)
Ni ovom prilikom do Tvog zakre~enog mozga ne dopire svijest da smo,
kao narod, ipak najgoru tiraniju i ugwetavawe do`ivjeli pod komunisti~54

kom vla{}u, ako izuzmemo periode provedene pod stranom okupacijom. Komunisti~ki re`im obiqe`ava sigurno najmra~niji period pro{losti srpskog naroda, a ono {to nam je on darovao predstavqa logi~nu konsekvencu
te`wi i htijewa srpskih socijalista, zaokupqenih wihovom nabije|enom
mesijanskom ulogom i zabludom da nam wihova kvaziemancipatorska doktrina omogu}uje da u civilizacijskom pogledu predwa~imo u odnosu na
ostali svijet, i to u vrijeme u kome nismo bili u stawu ni da iza|emo iz sirotiwskih gumenih opanaka. Tu su bili epigoni Karla Marksa i Fridriha
Engelsa da se bace kamenom na na{u narodnu tradiciju, da prezru sve ono
{to je u woj naj~asnije i najsvetlije, pa nam onda nakaleme nove vrijednosti
iskristalisane u dokoli~arskim malogra|anskim salonima, da bi nesretnim radnicima, ni krivim ni du`nim, bile nametnute kao izvorna klasna
svijest proletarijata, da bi ih tim stravi~nim manipulativnim sredstvom
definitivno zarobili.
^ak Ti se i kao dokazanom marksisti i internacionalisti desilo da
pomene{ bratstvo svih ju`noslovenskih naroda. Ali, i to bratstvo o kome
govori{ tipi~no je ideolo{ko republikansko, demokratsko i socijalisti~ko. Za{to bi se zbratimili samo ju`noslovenski narodi, kad wihova
etni~ka srodnost nema nikakve veze sa ideolo{kim srodstvom, zasnovanim
na republikanizmu, demokratizmu i socijalizmu. Tim ideolo{kim kategorijama vi{e bi odgovarale onda prostorne veze, nego etni~ke, pa bi se moglo govoriti o takvim vrstama ideolo{kog bratstva balkanskih, evropskih, azijskih, afri~kih naroda. I opet, za{to samo Ju`ni Sloveni, za{to
ne svi Sloveni? Za{to bi ju`noslavizam imao progresivan, a panslavizam
negativan prizvuk, reakcionaran, kako Ti re~e? Za{to bismo se mi Srbi
uop{te vi{e s nekim ujediwavali? Ako treba da se integri{emo, onda to
mo`emo u~initi s ~itavom Evropom. Za{to ba{ s Hrvatima i Slovencima, pa samo sebi nevoqe stvoriti? Boqe bi nam bilo da se ujediwujemo sa
Rusima ili Bugarima. Sa Rusima, uostalom, nikada kroz istoriju nikakvih
problema nismo imali sve dok oni nisu pali u komunisti~ko ropstvo. Sva
ova retorska pitawa postavqam da bih Ti pokazao da Tvoje zalagawe za ideolo{ko bratstvo Ju`nih Slovena nema nikakve veze sa zdravorazumskim
rasu|ivawem.
Jo{ Ti je glupqe svojinsko-pravno rezonovawe: Ja zaista tvrdim da su
granice ameri~ke i francuske revolucije upravo u tome {to su ~istu ili
pokretnu privatnu svojinu proglasile za neotu|ivo qudsko pravo, i time,
uz progla{ewe politi~kih sloboda, legalizovale ugwetavawe u formi
ekonomske eksploatacije. (str. 110.) Prihvataju}i Makfirsonovo odre|ewe privatne svojine kao izrabqiva~ke mo}i, dodaje{: Toj mo}i alternativa je razvojna mo} koja na bazi dru{tvene svojine omogu}ava svakom individuumu slobodan razvoj wegovih sposobnosti kojima ne stoje na putu nikakve dru{tvene granice, osim li~nih ograni~enosti samog individuuma.
Ukidawe privatne svojine kao privacije, odnosno izrabqiva~ke mo}i u korist razvojne mo}i, takav novi na~in proizvodwe qudskog `ivota daje smisao i opravdawe socijalisti~kom dru{tvu ~ija pozitivna sloboda, sloboda
za, mo`e da se razvije samo na tlu negativne slobode, slobode od (svih oblika ugwetavawa ~oveka po ~oveku). (str. 112-113.)
55

Nisi se zapitao, ako pravo na privatnu svojinu nije neotu|ivo qudsko

pravo, kako to onda mo`e biti ijednog prava iz sfere politike. Vaqda je
~ovjek prvo ne{to stekao u materijalnom smislu, pa onda po~eo regulisati
dru{tvene odnose nastale povodom tog sticawa. [to se ti~e marksisti~kog koncepta dru{tvene svojine, rije~ je o pseudoteorijskom elaborisawu
proklamovanog oblika svojine koja ne}e imati konkretnog titulara. Ve}
na prvi pogled je jasno da se radi o logi~kom nonsensu kojima, ina~e, obiluje marksizam, a preuzima ih me|unarodni komunisti~ki pokret, odvla~e}i
nasilno veliki dio ~ovje~anstva na slijepi kolosjek istorije. To dovodi i
do takvih stawa u kojima je potrebno ~ak mnogo vi{e krvi proliti da bi se
komunizam svrgao s vlasti, nego {to je proliveno u fazama wegovog ustoli~ewa.
Da nisi jo{ uvijek u sebi ni po~eo savla|ivati totalitarnu svijest i
pogled na svijet, pokazuje i Tvoja definicija socijalizma: Socijalizam je
novi na~in proizvodwe qudskog `ivota u okvirima novih dru{tvenih produkcionih odnosa. On je nov na~in proizvodwe qudskog `ivota utoliko
{to napu{ta logiku kapitalisti~ke proizvodwe u kojoj na kraju stvari
vladaju qudima i {to kao svoj osnovni zadatak postavqa oslobo|ewe proizvo|a~a (radnika) u procesu rada i umesto despotije fabrike uvodi asocijaciju slobodnih proizvo|a~a odozdo navi{e. Umesto slobodnog rada kao
temeqa kapitalisti~kog na~ina proizvodwe, socijalizam se oslawa na slobodnog radnika, ~ije demokratske asocijacije svesno kontroli{u proces
proizvodwe i tako ne dopu{taju da se proizvod, kao tu|a mo} u obliku vlasti i dr`ave, osamostali i otu|i u odnosu na proizvo|a~e i qude uop{te.
(str. 115.) Nemam ni{ta protiv da do`ivotno zadr`i{ ovu svoju zabludu,
samo se pitam mora{ li je ba{ dovoditi u tu vje{ta~ku vezu sa demokratijom. Kakve su demokratske asocijacije komunisti u stawu stvoriti, ve} ste
pokazali. Nemojte nas vi{e uvjeravati da niste ba{ zami{qali ovako kako je ispalo, da bismo vam pru`ili novu {ansu, da nas ispo~etka usre}ujete. Nemojte vi{e nikakav komunisti~ki eksperiment poku{avati u dr`avama u kojima ste ve} jednom probali. Pre|ite malo u one zemqe koje nisu
do sada iskusile va{u proletersku diktaturu.
I dosta ste poku{avali `ivot proizvoditi u okvirima novih dru{tvenih proizvodnih odnosa. Vratite se malo onim provjerenim biolo{kim metodama. Gladne qude ubje|ujete da je wihova najve}a nevoqa {to bi
u kapitalisti~kom blagostawu stvari nad wima vladale. Oslobodili ste
ih od kapitalista, ali i od hqeba. Toliko su na{i radnici slobodni da ne
znaju {ta }e od sebe, da jau~u ne vredi. I povrh svega toga dolazi Tvoja apodikti~ka tvrdwa: Da budem sasvim odre|en: kriza postoje}ih oblika socijalizma ne mo`e biti prevladana sa stanovi{ta kritike koja dolazi s desna. Izlaz iz krize mo`e pru`iti samo ona bespo{tedna kritika koja dolazi sa levice, demokratske i socijalisti~ke u isto vrijeme. (str. 137.)
Mnogo si, bre, pametan. Tako pametna glava nije za dvije noge, nego za ~etiri.
Kriza postoje}ih oblika socijalizma mo`e biti prevladana samo obnovom bur`oaskog dru{tva i kapitalisti~kog na~ina proizvodwe, a zalu56

|ivati narod vje{ta~kim varijantama sa ofucanog markisisti~kog repertoara u savremenim uslovima pravi je zlo~in. Vi qevi~ari ste pokazali sve
{to znate i sve {to mo`ete. Sad je red na nama desni~arima. Pola vijeka
komunisti~ki politi~ki monopolizam je spre~avao manifestovawe bilo
kakve alternativne koncepcije. Danas, kad je Marksov metod krahirao bukvalno u svim zemqama u kojima je primjewivan, pokazalo se da jedino model dru{tvenog razvoja i politi~kog ure|ewa koji se primjewuje u Zapadnoj Evropi i Sjevernoj Americi predstavqa ozbiqnu kariku u kontinuiranom civilizacijskom razvoju ~ovje~anstva. Sve ostalo je slijepo crijevo
istorije.
Ali, ja nemam nikakvih iluzija. Vi, marksisti stare generacije i Titovi oficiri, nikada to ne}ete shvatiti. Umrije}ete sa svojim krugovima,
ali vas ne treba nimalo `aliti niti {tediti kad god poku{avate da revitalizujete va{e totalitarne modele. Zato, posebno treba apostrofirati
slede}i Tvoj stav: Uveren sam da me svekolika isku{ewa kroz koja sam u
svom dosada{wem `ivotu pro{ao nisu ba{ ni za trenutak pokolebala u
mom fundamentalnom marksisti~kom stavu i intimnom qudskom opredeqewu. Ova izjava mo`e, svestan sam toga, nekome izgledati kao fanati~ni dogmatizam. Uprkos tome, dodao bih odmah i ovo: kada bih ponovo mogao da pro`ivim svoj `ivot, taj stav i opredeqewe ne bih mewao sve i kada bih znao
kakva me isku{ewa o~ekuju. Ali za mene marksizam nije ni{ta drugo nego
najvi{i domet misli ugwetenog i porobqenog dela ~ove~anstva, a u jednom
antagonisti~kom dru{tvu, kakvo je na{e, ja se nalazim na strani tog dela.
(str. 141.) I to uprkos ~iwenici da Te taj ugweteni i porobqeni dio ve} godinama moli da vi{e ne bude{ na wegovoj strani. Nemojte nas vi marksisti
vi{e braniti i zastupati to je proleterski vapaj koji se {irom svijeta
prolama.
Ne da ova Tvoja izjava nekome mo`e izgledati kao fanati~ni dogmatizam, nego ona tako djeluje svima koji su u stawu da zdravorazumski rasu|uju.
Tom demago{kom floskulom da je marksizam navodno misao ugwetenih i porobqenih pravdani su neki od najstravi~nijih zlo~ina u istoriji ~ovje~anstva, a da nikada marksisti~ki teoreti~ari i prakti~ari nisu bili u stawu ni{ta ozbiqnije ponuditi, {to bi bar u dalekoj perspektivi uklonilo
ugwetavawe i porobqavawe uop{te. Najvi{e {to su oni ponudili i realizovali je to da jedne ugweta~e zamijeni drugi, daleko suroviji i brutalniji. Postigli su da se odbaci sve ono {to je na planu osvajawa slobode i razvoja demokratije realizovalo gra|ansko dru{tvo i da se obnove satrapski
oblici vladavine koji se po dokazanom divqa{tvu mogu mjeriti samo sa fa{isti~kim. Ali, takva Tvoja marksisti~ka istrajnost i odlu~nost name}e
drugo pitawe. Kakav je smisao Tvog dana{weg politi~kog anga`mana? Po{to je realizovani oblik komunisti~kog re`ima krahirao {irom svijeta,
Ti nam, o~igledno, kako to ve} i u ovom pismu konstatovah, nudi{ neku drugu wegovu varijantu. Ti bi opet da eksperimenti{e{, a narod krvqu, znojem
i mukom da provjerava smislenost Tvojih i Marksovih izlapelih fantazmagorija.
57

Mada je Kraqevina Jugoslavija, i pored svih slabosti, ipak bila pravna dr`ava i u vrijeme va`ewa Vidovdanskog ustava izrazito demokratska,
Ti i daqe na wu baca{ drvqe i kamewe. Komunisti~ka kritika te dr`ave
i wenog politi~ko-pravnog ustrojstva bila bi umjesna samo da ste vi na wenim ru{evinama ne{to novo sazdali. Ali razlika izme|u najlo{ije varijante sistema pod dinastijom Kara|or|evi}a i va{e najboqe ve}a je od razlike izme|u zlatne ribice i krvo`edne ajkule, na va{u {tetu, razumije se.
Uprkos tome, Ti i posle vi{e od ~etrdeset godina proma{enog jugoslovenskog komunisti~kog eksperimenta smjelo tvrdi{: Izme|u dva rata jugoslovenski komunisti su (s pravom) osu|ivali oktroisani ustav Kraqevine
Jugoslavije, kao i poku{aj administrativne unifikacije razli~itih jugoslovenskih nacija. Nepravednost dr`avnog ure|ewa prve Jugoslavije izra`avala se u prevlasti srpske birokratije, a ne srpske bur`oazije, kako glasi do danas zvani~na ideolo{ka ocena. Ta nepravednost ili nacionalna neravnopravnost odlu~no je uklowena nakon partizanske pobede osnivawem
jugoslovenske federativne republike. (str. 165.)
Jugoslovenski komunisti su osu|ivali i Vidovdanski ustav, iako je to
bio jedan od najdemokratskijih evropskih ustava i po na~inu svog dono{ewa i po sadr`ini. A za razliku od toga ustavnog akta, pod komunisti~kom
diktaturom tek upoznajemo {ta zna~e pravi oktroisani ustavi. Poku{aj
starojugoslovenske unifikacije razli~itih nacija (Srba, Hrvata i Slovenaca) zasnovan je bio na najboqim namjerama i, bar sa srpske strane, iskrenom ubje|ewu da je rije~ o jednom narodu s tri imena, za {to je pledirala i
evidentna etni~ka srodnost. U tom pravcu su bili kanalisani i nevjerovatni ustupci Srba svojoj navodnoj bra}i da bi ih odobrovoqili za jedinstvo.
Mada su se takvi napori pokazali krajwe proma{eni, u svakom su slu~aju
daleko ~asniji od komunisti~kog inaugurisawa novih, izmi{qenih nacija,
nastalih u kominternovskim ideolo{kim retortama. [to se prevlasti ti~e, Ti si stigao do stepena odbacivawa komunisti~ke parole o hegemoniji
velikosrpske bur`oazije, da bi u woj napravio samo formalni rez i bur`oaziju zamijenio birokratijom. Va`no je da je prevlast srpskog elementa
ostala, ali ni sada nisi u stawu ponuditi ijedan dokaz o wenom postojawu u
bilo kom vidu. Mogu}e je iznijeti samo dokaze o postojawu hrvatsko-slovena~ke prevlasti, od kojih je najrje~itiji formirawe Banovine Hrvatske
1939. godine. Kako ste vi komunisti uklawali nepravednosti i nacionalnu
neravnopravnost, svjedo~e dana{we posledice va{eg voluntaristi~kog
upliva, posebno va{a dana{wa jugoslovenska federativna republika.
O Tvom doslednom nekriti~kom pristupu svim kqu~nim tekovinama jugoslovenske komunisti~ke revolucije i posleratne diktature, svjedo~i i
slede}i stav: Uprkos `u~noj naciokratskoj propagandi protiv unitarizma
i uprkos mogu}em centralizmu koji, u odre|enoj meri, mora da sadr`i svaka federacija, nije naveden niti postoji ijedan pouzdan dokaz o postojawu
bilo kakve prevlasti jedne nacije nad drugima u periodu koji prethodi posledwem ustavu. (str. 165.) Zakqu~uje{ kao da je posledwi komunisti~ki
ustav maltene s neba pao, kao da nije postepeno i sistematski pripreman
58

ve} prvim ratnim i posleratnim normativnim aktima. Zar nije srpski narod ugwetavan ve} samom ~iwenicom da su srpske zemqe podijeqene na ve}i broj posebnih federalnih jedinica, da su Srbiji oktroisanom odlukom
oduzete ogromne teritorije koje je imala u svom sastavu prije stvarawa Jugoslavije. A {ta je tek sa ekonomskim izrabqivawem, sa privrednim sistemom koji je neprekidno izgra|ivan prema slovena~koj i hrvatskoj mjeri i
ukusu? [ta je sa fabrikama koje su iz Srbije preseqene u druge dijelove Jugoslavije, u one zapadne? Da i ne govorim o pravom kulturnom genocidu nad
srpskim narodom atakovawem na wegove tradicije, vjeru pravoslavnu, }irili~no pismo itd.
U kakvu samo kontradikciju upada{, pokazuje nastavak Tvojih pisanija: Za uzvrat mo`e se pokazati da je Komunisti~ka partija u nastojawu da
ostvari svoju politiku u nacionalnom pitawu, zastupala i u posleratnom
periodu dijametralno suprotne stavove, ~as priznavaju}i, ~as ne priznavaju}i postojawe pojedinih nacija (kao da se to postojawe mo`e negirati ili
potvr|ivati politi~kim odlukama!). (str. 165-166.) Zar samo vje{ta~ko
odvajawe pojedinih dijelova srpskog naroda od wegove matice nije dokaz
prinudne uprave i nad Srbijom i nad Srbima, koju su provodili Slovenci
i Hrvati preko svoja dva najve}a sina, Broza i Kardeqa? Ti se zadr`ava{
samo na pitawu priznavawa ili nepriznavawa pojedinih nacija od strane
Komunisti~ke partije Jugoslavije, kao da uop{te postoji neka nacija koju
ta partija nije priznavala. Egzistira samo ~iwenica da je ta komunisti~ka
partija woj svojstvenom beskrupulozno{}u i smislom za pseudoistorijski
in`ewering izmislila crnogorsku, makedonsku i muslimansku naciju. Mada je u Tvojoj glavi ve} sazrelo saznawe da je crnogorska nacija najobi~nija izmi{qotina, do svijesti ti jo{ ne dopire da su to isto i makedonska
i muslimanska. Kao da Ti identi~na primjewena metodologija proklamovawa nije dovoqna kao indikator, ako si ve} suvi{e oprezan da je prihvati{
kao dokaz.
I sada, kad se i u Tebi djelimi~no probudila srpska nacionalna svijest, kad sve vi{e uvi|a{ pogubne posledice Titove tiranije, Ti ipak ostaje{ jedna zatucana komuwara koja i u vremenu najdubqe krize marksizma i
beznade`nog kraha oblika wegovog otjelotvorewa u proleterskim diktaturama, izjavquje: Srbi su u Jugoslaviji svakako brojnija nacija od Slovenaca, ali su i oni, ipak, mali narod! Wihov broj se u na{em veku brutalno
smawivao najpre civilizatorskom agresijom Austro-Ugarske i Nema~ke u
Prvom, a nema~kog i italijanskog fa{izma (uz obilatu saradwu fa{ista
me|u drugim jugoslovenskim narodima) u toku Drugog svetskog rata. Dakako, i uz sudelovawe doma}e kontrarevolucije i od posledica gra|anskog rata. (str. 197-198.) Vaqda, uz sudjelovawe doma}e revolucije, jer su komunisti~ki revolucionari, podlo zloupotrebqavaju}i jednu od svakako najte`ih istorijskih situacija u kojoj se na{ narod na{ao, za ostvarivawe svojih vlastodr`a~kih ambicija, pove}ali broj `rtava fa{isti~kog terora
za vi{e hiqada, i tome dodali sto hiqada qudi, civila, koje su sami pobili kao stvarne ili potencijalne ideolo{ke protivnike.
59

Dok su se kontrarevolucionari borili za puki biolo{ki opstanak

svog naroda, pobjedu nad fa{izmom i obnovu Srbije i Jugoslavije, komunisti~ki revolucionari su imali jedan jedini ciq pred sobom osvajawe vlasti i uspostavqawe marksisti~ke diktature. I nijedna im `rtva radi
ostvarewa tog ciqa nije bila preskupa. Da bi ciq postigli, sporazumijevali su se i sara|ivali i sa Nijemcima i sa usta{ama. Namjerno su izazivali okupatorske odmazde nad srpskim civilnim stanovni{tvom, ometali
srpska suprotstavqawa usta{kim zlo~inima i genocidu, te u, po srpski narod, najte`im mogu}im uslovima izazvali i forsirali gra|anski rat, kako
bi Srbi u me|usobnim sukobima i robuju}i zakrvavqenim ideologijama
{to vi{e sami sebe uni{tavali. Znalo je komunisti~ko vo|stvo da samo
bitnim slabqewem vitalnosti srpske nacije, dovo|ewem srpskog naroda na
rub biolo{ke egzistencije, mo`e izbje}i posleratno postavqawe pitawa
makar moralne odgovornosti hrvatskog naroda za usta{ke zlo~ine, a i efikasno trasirati put za realizaciju vlastitih hegemonisti~kih aspiracija.
I samo {to se malo isprsi{, kao ko~operni starac, prema najekstremnijim antisrpskim {ovinistima, u Tebi prokqu~a komunisti~ki kompleks, pa se poku{ava{ pravdati kako Ti ni na kraj pameti ne pada neka radikalnija ideja u pogledu eventualne revizije administrativne podjele Jugoslavije: Ne samo da je besmislica, nego je puka izmi{qotina da ja, ukazuju}i na nepravednost sistema jugoslovenske konfederacije, tra`im generalno smewivawe prava republika. Ono za {to se ja zala`em (a pretiti i
kad bih hteo ne mogu) sastoji se u tome da se ta suverena prava (kad je ve} o
wima re~) priznaju jednako svima republikama, pa prema tome i srpskoj republici. To isto va`i i za eventualno smawivawe takvih prava u interesu
postojawa jedne federacije. (str. 205.) Bitno je da ti, zapravo, uop{te i ne
dovodi{ u pitawe sada{wu administrativnu podjelu i da joj priznaje{
atribut federalne, iako bi, kao pravnik, trebao da zna{ da jednostavno
ne postoji legitimni pravni akt koji bi uop{te ustanovio federativno
ure|ewe u Jugoslaviji. Ako gra|ani Jugoslavije zaista `ele da `ive u federativnoj dr`avi, onda tek treba da donesu odgovaraju}i konstitutivni
akt kojim bi se anuliralo unitarno ure|ewe, propisano posledwim demokratskim ustavom koji smo imali, onim vidovdanskim.
Svo ovo secirawe Tvoje sada{we intelektualne pozicije bilo mi je potrebno da bih javnosti predo~io da na{ me|usobni sukob nije personalne
prirode, da smo mi nu`no, ve} po ideolo{kim platformama kojima se rukovodimo, direktni politi~ki protivnici. U tom sklopu jedino i treba
posmatrati motive i posledice Tvog javnog napada na mene, te sredstva omalova`avawa kojima si pribjegao u nedostatku bilo ~ega validnijeg i pristojnijeg.
Znam, ne}e ti biti nimalo prijatno dok bude{ ~itao ove redove. Re}i
}e{ da sam suvi{e osjetqiv i osvetoqubiv; zamjera}e{ mi {to nemam vi{e uvi|avnosti i razumijevawa za senilnog starca koji na zalasku svog `ivota uglavnom vi{e nije ni svjestan {ta govori. U jednu ruku si u pravu.
Sla`em se da bar u Tvom slu~aju ~ovjek jednostavno nema o {to sabqe kr60

variti. Ti si i svojim mentalnim sklopom i ideolo{kom pozicijom recidiv jednog ve} prohujalog vremena, anahronizam koji vi{e obe}ava da }e postati atraktivan muzejski eksponat, nego tvorac ozbiqne politi~ke alternative u procesu prevazila`ewa hroni~ne i tragi~ne jugoslovenske krize.
Nakon {to sam ~uo kakvim si me argumentima napao, za trenutak sam i
pomislio da bi bilo najboqe ignorisati Tvoju izlapelu tiradu, ali se brzo pokolebah. Shvatio sam da bi mi, u poziciji u kojoj se latentno nalazim,
bilo vrlo opasno olako pra{tati, prelaziti preko javnih napada i uvreda
od strane onih koji jo{ imaju, koliko toliko raspoznatqiv, autoritet u na{oj javnosti. Iako Te je vrijeme ve} uveliko pregazilo, Ti ipak nisi ba{
bilo ko. Ako ni{ta, ostalo je u narodu sje}awe da si nekada kao marksista
praksisovac stradao pod Titovom diktaturom. I danas, kad si ponovo postao re`imski intelektualac, kad bi opet da nam kalemi{ na{oj tradiciji strane ideolo{ke postulate kao sudbinsko predodre|ewe, ovog puta socijaldemokratske jer Ti je jasno da se napokon s ~isto komunisti~kim nema
kud, pi{em Ti da bih svakom drugom bezvezwakovi}u koji bi Te slijedio u
olajavawu, stavio do znawa da bar u mom slu~aju to ne prolazi neka`weno.
Mada jo{ uvijek nemam nikakvih mogu}nosti za nesmetano u~e{}e u javnom
i kulturnom `ivotu, to ne zna~i da sam ba{ sasvim nemo}an.
Posebno su mi dvije Tvoje tvrdwe iz intervjua za Radio Beograd bile
upe~atqive, pa }u na wima bazirati svoje reagovawe. Rekao si da je vojvodsko zvawe, koje mi je dodijelio ~etni~ki vojvoda Mom~ilo \uji}, najsmje{niji dio moje biografije, te da sam kao politi~ki robija{ u zatvoru podvrgavan takvoj torturi, da se po izlasku jednostavno ne uspijevam sna}i u
normalnom `ivotu.
O~igledno je da poku{ava{ u javnosti lansirati tvrdwu da sam mentalno bolestan, da sam lud, jer je to napokon jedini na~in da me elimini{e{
kao vrlo neugodnog politi~kog protivnika koji s lako}om prepoznaje najslabije ta~ke u ideolo{koj platformi, Tvojoj i Tvojih ratnih saboraca.
Pri tome nisi nimalo originalan. Ludim me je jo{ 1986. godine proglasio
Tvoj prijateq Dobrica ]osi}, nakon {to sam mu otvoreno otkazao o~ekivanu poslu{nost i politi~ko sqedbeni{tvo. Izme|u ostalog, tvrdio je da
sam lud u razgovoru, pri ru~ku, koji je vodio s Antonijem Isakovi}em i Vladimirom Dedijerom u jeku priprema za odsudno suprotstavqawe onda{wem
srbijanskom re`imu na vanrednoj skup{tini Srpske akademije nauka i
umetnosti povodom famoznog Memoranduma. Ti vrlo dobro zna{ Dobricu,
mnogo boqe nego ja. Kad Dobrica ]osi} nekog mrzi i `eli da mu napakosti,
on to ne ~ini javno ni otvoreno. Najra|e se slu`i naizgled spontanim negativnim animirawem sagovornika u toku mnogih privatnih razgovora i
lansirawem glasina.
Qeto{wi napadi na mene bili su sinhronizovani. Prvo su se oglasili Milorad Vu~eli} u NIN-u, Qiqana Bulatovi} u Politikinom svetu,
da bi Tvoja izjava predstavqala krunu svega. Qiqana Bulatovi} je objavila faksimil ukaza vojvode \uji}a o mom progla{ewu, i dodala mu slede}i
komentar: Ovaj ise~ak iz emigrantskog lista Srpska borba dobili smo
61

od nepoznatog ~itaoca i bez ikakvog komentara. [to se nas ti~e, osim {to
mislimo da svako ima pravo na svoje ludilo i priznawa u skladu sa zaslugama na{ komentar stavili smo u naslov: Ravna gora pobediti ne}e! A ovu
po~ast [e{equ objavili smo zarad javnosti sva~ijeg rada, da se zna ko je
ko i pod ~ijim okriqem. (Politikin svet br. 193, od 6. septembra 1989.)
I tu si onda Ti da posvjedo~i{ o stawu mog mentalnog sklopa. A bilo
Ti je poznato da su mi Mikuli} i Pozderac dva puta u tamnicu slali psihijatre da me pregledaju, pri`eqkuju}i da oni utvrde bilo kakvu bolest, kako
bi skinuli bijedu s vrata, kao bolesnika me pustili prije vremena iz tamnice, shvataju}i da sam im opasniji protivnik u zatvoru nego van wega. I
oba specijaliste podneso{e pisani izvje{taj svjedo~e}i da sam potpuno
normalan, da kod mene nisu na{li nikakve znake trajnog ili privremenog
du{evnog oboqewa. A da su Tebe, recimo, pregledali, nisam siguran da bi
nalazi bili identi~ni s mojim. Uostalom, mo`e{ i diskretnu provjeru izvr{iti. Tvoja supruga je dje~iji psihijatar, pa neka Te ona pregleda. U svojoj starosti si sasvim podjetiwio, i ona bi to morala konstatovati. Ali, to
nije sve. Mnogo {to{ta bi se jo{ na{lo.
Za{to bi zvani~no progla{avawe za ~etni~kog vojvodu predstavqalo
najsmje{niju stranu moje biografije? Ti vrlo dobro zna{ kakvu su pozitivnu ulogu imali srpski ~etnici kroz sve oslobodila~ke ratove koje je na{
narod vodio, ukqu~uju}i i drugi svjetski. U tradiciji je srpskog ~etni{tva
da po vremenu provedenom u zvawu najstariji `ivi ~etni~ki vojvoda ima
pravo da progla{ava nove vojvode. Mo`da bi se vojvodi \uji}u mogla izre}i primjedba da ja to progla{ewe ne zaslu`ujem, da postoje mnogi drugi, zaslu`niji srpski borci za slobodu i demokratiju u na{oj otaybini. Mogla
bi se navesti imena qudi koji su mnogo vi{e stradali, du`e robijali u Titovim kazamatima i samim tim pru`ili neuporedivo ve}i doprinos bu|ewu srpske nacionalne svijesti, ponosa, ~asti i dostojanstva; obnovi srpskih slobodarskih i demokratskih tradicija ~ijem si gu{ewu i Ti svojski
doprinosio. Ali, za{to bi odluka vojvode \uji}a bila smije{na? Za{to
bi to bila najsmje{nija stranica moje biografije?
Ja sam li~no time veoma po~astvovan, posebno ako imamo u vidu da je
vojvoda Mom~ilo \uji} slavni srpski junak iz Drugog svjetskog rata, da je
nebrojene hiqade srpskih `ivota spasio od bratskog usta{kog no`a, da
nije dozvolio da, izdani od zapadnih saveznika, wegovi borci postanu pri
kraju rata `rtve surove komunisti~ke odmazde zbog protivqewa jednoj zlo~ina~koj ideologiji kojoj, evo, ve} pola vijeka robujemo i jo{ ne mo`emo ni
pribli`no vjerodostojno prognozirati kad }e tome ropstvu do}i kraj.
Uostalom, jasno mi je da itekako ima{ razloga da mi zavidi{. [ta je Tvoj
~in partizanskog poru~nika prema mom vojvodskom zvawu.
[to se smije{ne strane moje biografije ti~e, uvjeren sam da je najsmje{nije to {to sam izvjesno vrijeme Tebe i Dobricu ]osi}a smatrao svojim
iskrenim prijateqima, a vi ste me ostavili na cjedilu u trenucima kad mi
je va{a pomo} bila najpotrebnija. Po izlasku sa robije imao sam namjeru
ostati u Sarajevu, smatraju}i da bi moja politi~ka djelatnost tamo bila naj62

potrebnija, suprotstavqawe Mikuli}u, Pozdercu i titoisti~koj diktaturi

najefikasnije. A Ti dobro zna{ da se `ivjeti ne mo`e bez ikakvih prihoda. Dogovorili smo se da mi u Beogradu obezbijedite neke profesionalne
anga`mane, posebno u Tvom Centru za filozofiju i dru{tvenu teoriju. Mihailo Markovi} mi je ~ak dao spisak svih va{ih aktuelnih nau~noistra`iva~kih projekata, predla`u}i mi da se, prema sopstvenom afinitetu, u svaki od wih ukqu~im. Stavio mi je u izgled i anga`ovawe na nekim projektima u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Obradovan, koliko sam bio naivan, napisao sam osam idejnih skica za svoje autorsko u~e{}e u va{im projektima, pa ih predao u sekretarijat Centra. I na tome se sve zavr{ilo.
Osje}ali ste da ste u izvjesnoj moralnoj obavezi prema meni, ta obaveza vam je postala teret, pa ste nastojali da me se {to prije otarasite. Po{to je negdje uo~i mog izlaska iz zatvora Nenad Kecmanovi} izabran za dekana Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu, ustanove u kojoj sam radio do
odlaska na robiju, znaju}i da sam s Kecmanovi}em bio u prisnim prijateqskim odnosima, Mihailu Markovi}u je sinula ideja da bi najboqe bilo da
se uti~e na Kecmanovi}a da budem primqen na staro radno mjesto. Nedugo zatim, Dobrica ]osi} je putovao u Zagreb. Kod Predraga Vranickog je
upoznao Fadilu ^engi}, profesorku Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu. Na zapo~eti razgovor o meni i weno izra`avawe `aqewa {to mi se
desilo sve ono kroz {to sam pro{ao, ]osi} je, ni pet ni {est, izlo`io
Markovi}evu ideju o mom eventualnom zapo{qavawu. Pri tome mu, logi~no, nije ni padalo na pamet da se Fadila ^engi} samo pretvara, da je wen zet
Munir Mesihovi}, te da je ona sama pripadnica fakultetske grupe muslimanskih fundamentalista s kojom sam godinama bio u `estokom politi~kom sukobu.
Po povratku u Sarajevo, Fadila ^engi} je informisala najvi{e bosanskohercegova~ke dr`avne i partijske funkcionere da me se vode}i beogradski disidenti nastoje otarasiti, da poku{avaju sondirati teren za moje zapo{qavawe u Sarajevu uz pretpostavqenu pomo} Nenada Kecmanovi}a.
Time su i Kecmanovi}u stvorili nove probleme, a ionako ga je vladaju}a
bosanskohercegova~ka vrhu{ka kroz sistematska politi~ka osporavawa
neprekidno sa mnom u vezu dovodila, kako bi ga tako definitivno ideolo{ki diskvalifikovali.
Bosanskohercegova~ki re`im bi mi vjerovatno ponudio neko zaposlewe u Sarajevu. Ve}inu politi~kih osu|enika, po izlasku iz tamnice, obi~no nisu ostavqali na ulici. Kvalitet radnog mjesta koje bi mi ponudili zavisio bi od wihove procjene stabilnosti mog upori{ta u beogradskim opozicionim krugovima. Fadila ^engi} im je prenijela signal da sam ostavqen na cjedilu, pa su mogli da me maksimalno ucjewuju. Preko Zavoda za zapo{qavawe nije mi dolazila niti bi mi ikada do{la neka ponuda. Jednostavno su re`imski mo}nici ~ekali da im se neposredno obratim (s mnogima od wih se li~no poznajem). Pognute glave, razbijene porodice i bez dinara u yepu. Zato mi je daqi `ivot u Sarajevu bio nepodno{qiv, nemogu},
pa sam u novembru 1986. godine preselio u Beograd.
63

Upravnik Centra za filozofiju i dru{tvenu teoriju Dragoqub Mi}unovi} mi je u tri navrata obe}avao skori prijem u radni odnos u va{oj ustanovi. Jednom je to u~inio i Svetozar Stojanovi}. Ali, kad si Ti, Qubo, za
to saznao, `estoko si se suprotstavio. Kad smo u jesen 1986. krenuli iz stana Zagorke Golubovi} prema {tampariji u Ruzveltovoj ulici, rekao si mi
da je moje zaposlewe u Centru nemogu}e jer bi se re`im tome suprotstavio.
Odgovorio sam Ti da je vrlo mala vjerovatno}a da re`im bude protiv toga,
jer bi mu protivqewe moglo mnogo ve}u {tetu nanijeti, a nekako bi mu najlak{e palo da budem smje{ten u izrazito opoziciono gnijezdo, a ne, recimo, u nekoj re`imskijoj ustanovi, u kojoj bih mogao podriva~ki djelovati. Onda si insistirao na tome kako vi navodno nemate dovoqno novca za
otvarawe novog radnog mjesta, {to sam opet vrlo efektno demantovao navode}i ~iwenicu da ste, {to neposredno uo~i mog izlaska iz zatvora, {to
posle izlaska, primili ukupno jedanaest novih qudi u radni odnos. Na kraju si rekao da sam ja predavao u Sarajevu predmet me|unarodni odnosi, da vi
nemate nijednog projekta na tu temu. Tom Tvojom glupo{}u na{ razgovor je
bio zavr{en, na{e navodno prijateqstvo dokraj~eno, a posle toga vi{e nikada nisam ni u{ao u va{ Centar.
Razumije se, neupu}eni posmatra~ odmah }e se upitati za{to si tako postupio, i to samo tri godine pred odlazak u penziju. Ja takvo pitawe ne postavqam. Meni je sve jasno. U Tvom institutu mi nije bilo mjesta zato {to
nisam marksista niti sam poslu{an. To je, ~ini mi se, osnovni razlog i svih
drugih maltretirawa kojima sam podvrgnut od strane marksisti~kog krila
srpske opozicije. Vama nije samo stalo do toga da me u profesionalnom
smislu dr`ite {to daqe od sebe, nego i da re`imu jasno stavite do znawa
koliko se od mene razlikujete i kako, poput re`imskih ideologa, u potpunosti odbacujete ideolo{ke postavke i politi~ke poglede za koje se zala`em.
Jedan od postupaka Tvog prijateqa Dobrice ]osi}a to vrlo upe~atqivo pokazuje. Nakon {to je pro~itao moje pismo Predsedni{tvu SFRJ iz juna 1986. u wegovom stanu, u prisustvu kwi`evnika Vuka Dra{kovi}a, osuo
je na mene drvqe i kamewe, tvrde}i da je pismo krajwe primitivno, nedostojno jednog intelektualca itd. ]utke sam sve to podnio. Uop{te se wegovom izlivu bijesa nisam odupirao, a ~vrsto sam u sebi odlu~io da mu vi{e
nikada ne prekora~im ku}ni prag. Ali, to nije bilo moje najneugodnije iznena|ewe. Ono najgore desilo se sutradan. Ujutro je ]osi} nazvao Vuka
Dra{kovi}a i preko telefona mu ponovio sve ono {to je prethodnog dana
meni li~no rekao u Dra{kovi}evom prisustvu. Dakle, Dobrica ]osi} nije
bio siguran da se wegova radna soba prislu{kuje, da policija ve} ima snimak wegovog kategori~kog osu|ivawa mog antire`imskog postupka, pa joj je
to naknadno izdiktirao ubije|en da se, bez ikakve sumwe, i wegov i Dra{kovi}ev telefon prislu{kuje.
Godine 1985. Vuk Dra{kovi} je pisao pismo izraelskim kwi`evnicima, pozivaju}i ih na obnovu tradicionalnog prijateqstva i solidarnosti
srpskog i jevrejskog naroda. Godinu dana posle toga zajedno smo do{li na
ideju da formiramo Dru{tvo srpsko-jevrejskog prijateqstva. I nacrt programa smo sastavili u prisustvu Klare Mandi}. Sa idejom i tekstom pro64

grama upoznali smo i Tebe i ]osi}a i jo{ jedan broj srpskih intelektualaca. I Ti i Dobrica ]osi} ste predlog podr`ali, ali i sugerisali da se malo sa realizacijom sa~eka, da se stvar malo boqe pripremi i temeqito izvede. Slo`ili smo se, a u me|uvremenu ste vi mimo nas i bez na{eg znawa
sve pripremili i organizovali, tako da smo i Dra{kovi} i ja iz novina saznali za formirawe udru`ewa koje smo inicirali. Zaobi{li ste nas jer
bismo vam mogli samo smetati kao najradikalniji protivnici aktuelnog
komunisti~kog re`ima. Vama mnogo vi{e odgovara pozicija umjerenog suprotstavqawa koja donosi publicitet, slavu i prate}e beneficije, a iskqu~uje svaki ozbiqniji egzistencijalni rizik. Neka rizik preuzimaju
drugi, neka pri tome vama ne smetaju, a vi }ete ih na principijelan na~in
braniti ako zaglave u zatvor. Mene ste branili, ali mi danas zbog toga prigovarate. Smatrate me nezahvalnim jer sam vam odbio poslu{nost, ne pristajem da budem va{ politi~ki sqedbenik. Ali, takav oblik zahvalnosti
ne o~ekujete ni od grupe qudi kojima je su|eno zbog navodnog ispoqavawa
panislamizma i muslimanskog fundamentalizma ni od albanskog separatisti~kog mar{ala Adema Dema}ija. Wih ste ~ak mnogo a`urnije branili, ne
dovode}i u pitawe politi~ke koncepte za ~iju se realizaciju zala`u. Za{to se onda pravdate zbog moje odbrane, kad niko od vas nije ni o~ekivao da
se solidari{ete s mojim politi~kim stavovima? Je li to nedostatak hrabrosti ili ne{to mnogo opasnije?
Koliko si hrabar pokazao si, dragi Qubo, i u junu 1989. Krenuo si u
[tokholm na kongres socijalisti~ke internacionale. Kad ve} komunisti~ka varijanta marksizma propada, stalo Ti je da se blagovremeno pove`e{ s nekom alternativom koja bi bila {to bli`e Marksu. Tvoj referat
je bio uvr{}en u dnevni red zasjedawa, ali kad su Te prozvali, nije Te bilo
u dvorani. Upla{io si se i pobjegao. Prepao si se procjewuju}i kako bi jugoslovenski komunisti~ki re`im mogao primiti Tvoje otvoreno {urovawe sa revizionistima i renegatima me|unarodnog radni~kog pokreta.
Smije{na Ti je moja vojvodska titula, a smeta Ti i onaj ko mi je dodijelio. Samo zaboravqa{ da je vojvoda Mom~ilo \uji} na sasvim regularan
na~in dobio vojvodsko zvawe. A nije Ti smetalo {to je Tvoj ratni komandant samozvani mar{al. Ne samo da je sam sebi mar{alsko zvawe dodijelio,
nego je, da ~itava stvar bude smje{nija, s koca i konopca sakupio gomilu
protuva na takozvano Drugo zasjedawe AVNOJ-a i milostivo im dozvolio
da mu oni to izglasaju.
Ka`e{ da si marksista postao u vrijeme kad je to bilo opasno. Takav
~in zaslu`uje po{tovawe. Ali i puni prezir iziskuje Tvoje ostajawe uz
marksisti~ku ideologiju i unutar komunisti~kog pokreta i nakon {to su
ti komunisti ubili dva brata i strica koji vas je kao otac othranio. Komunisti te i sli~ne sopstvene ratne zlo~ine nazva{e lijevim skretawima,
a Ti i posle rata nastavi da im zdu{no slu`i{. Pobunio si se tek onda kad
pobuna nije bila toliko opasna da bi i `ivotni rizik predstavqala; zato
{to ti li~ne politi~ke ambicije nisu zadovoqavane onom brzinom koju si
pri`eqkivao; i u onoj mjeri koja Te nije odvajala od ideolo{kih izvora, nego samo suprotstavqala pojedinim prakti~nim reperkusijama wihove rea65

lizacije. Zato izme|u Tebe i postoje}eg re`ima i nema velike razlike. Razlikuje vas samo koli~ina vlasti kojom raspola`ete, a pokazujete da, koliko god da vlasti imate, koristite je na, u osnovi, identi~an na~in.
Sve ove okolnosti ukazuju da kainovski kompleks koji u sebi nosi{,
ima vrlo izra`ene posledice po Tvoju ukupnu dru{tvenu djelatnost. To je
i razlog vi{e da Ti svesrdno preporu~im da {to prije potra`i{ stru~nu
psihijatrijsku pomo}. Posebno na tome insistiram jer imam u vidu opasnost da svojim nekontrolisanim javnim istupima po~ne{ uskoro veliku
{tetu nanositi demokratskim i slobodarskim nastojawima srpskog naroda
i te`wama da se napokon postigne potpuno nacionalno pomirewe i obnovi
srpska sloga. Tvoje tvrdoglavo ostajawe u rovovima gra|anskog rata prili~i Titovom partizanskom poru~niku (je li to zaista najvi{i ~in koji su Ti
komunisti za Tvoje ratne zasluge darovali?), ali je nedostojno intelektualca {irokih vidika i odanog svome narodu, slobodi i demokratiji.
^ujem da mi posebno zamjera{ {to ne po{tujem starije, {to ne izra`avam respekt prema Tvojim poodmaklim godinama. Kada }e{, jadan ne bio,
shvatiti da ~ovjek po{tovawe okoline zavre|uje svojim moralnim odlikama i radnim rezultatima, a ne brojem poispadalih zuba i klecavo{}u koqena. Godine `ivota, ako ~ovjek ne posjeduje neke druge vrijednosti kojim zaslu`uje po{tovawe, same po sebi ni{ta ne zna~e. Sa staro{}u se ne sti~e
ni inteligencija, ni po{tewe, ni ~ast, nijedna od osnovnih vrijednosti
qudske li~nosti. Starost samo donosi bolest i smrt. Da sam u pravu, najpouzdanije Ti mo`e posvjedo~iti doktorka Klara, kao poznati medicinar, odnosno gerontolog.
I zato, dragi Qubo, mani se }orava posla, nego {ah pod ruku i na Kalemegdan. Boqe ti je da vrijeme provodi{ u intelektualno-osvje`avaju}oj
igri s penzionerima, nego da se i daqe prsi{ u politi~kim nadmetawima
kojima nisi dorastao. Ne ka`em, nije lo{e ni {to yogira{, {to si redovno na olimpijskom bazenu hotela Interkontinental. Ali, nemoj da pretjeruje{. ^uvaj srce. Pazi da se ono ne premori Tvojim lakomislenim opona{awem mladi}kih pustolovina. Neumjerenim prohtjevima doktorke
Klare mogao bi udovoqavati neko ko je tridesetak godina mla|i od Tebe,
pa Ti ne bi {kodilo i da nekog pomo}nika iznajmi{. Vaqda bi se jo{ uvijek mogao na}i neki marksista i me|u pripadnicima mla|e generacije.
Govori{, bolan Qubo, o smije{nim stranama moje biografije, kao da
nisi svjestan da si upravo Ti trenutno glavna komi~na atrakcija u beogradskoj intelektualnoj ~ar{iji. Dogodov{tine iz Tvog privatnog `ivota u
posledwe tri godine iz sje}awa ve}ine qudi su potisle sve ono {to ti je intelektualnim radom i disidentskom djelatno{}u decenijama pribavqalo
iskreno po{tovawe okoline. Pale su u zaborav i Tvoje kwige i nekada{wi
progon sa Univerziteta zbog moralno-politi~ke nepodobnosti za rad sa
studentima. Jedino se ~uje, prvobitno samo {apatom, a sada sve glasnije:
Jadni Qubo, {ta u~ini od sebe pod stare dane.
Nemogu}e je da sve to ~ar{ija ne dovede u vezu i s Tvojim sada{wim politi~kim lutawima i nesnala`ewima. Za Tebe je isuvi{e kasno do{lo do
66

kona~nog sumraka i pada marksizma i otuda konfuzija u Tvojim javnim istupima. Mozak logi~no insistira na neodlo`nom odbacivawu te totalitarne teorije i wome inspirisane ideologije, a srce joj je jo{ uvijek odano
i puno `eqe da joj pomogne da se bar na kratko pridigne. To Te, vjerovatno,
i navodi da danas Marksu pripisuje{ i ona stremqewa o kojima on nikada
ni sawao nije. Po svaku cijenu poku{ava{ sve ono {to se manifestuje kao
definitivna negacija marksizma, samih temeqa Marksovog u~ewa, predstaviti kao originalni i su{tinski marksizam. Mla|i intelektualci su, kao
{to i sam zna{, sve mawe spremni da Ti gledaju kroz prste, a sve vi{e odlu~ni da i Tvoje radove podvrgavaju bespo{tednoj kriti~koj analizi.
Doktrinarno ideolo{ko suprotstavqawe, kome kao da si jedino u stawu da pribjegne{, dodatno ti oduzima svaku ozbiqnost, pa Te to, uz ~ar{ijsko ispirawe usta anegdotama iz Tvog privatnog `ivotnog nesnala`ewa,
dovodi u takvu situaciju da se mirne du{e mo`e re}i kako se i na Tebe odnosi ona starostavna izreka iz na{e rodne Hercegovine: Stara vu~ina, u
selu sprda~ina!
Vojvoda dr Vojislav [e{eq

CCCLVIII
Socijalisti~ka Republika Srbija
Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti
Za grad Beograd
Sp. br. 5761/5-89
8. januar 1990. godine
Beograd, Kneza Milo{a 103

Savezni sekretarijat za unutra{we poslove

Upravi za upravne poslove Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam na daqu nadle`nost dopis OJT-a u Beogradu br. 22/89 od 27. 12. 1989. godine, koji se odnosi na 37 kwiga koje su od
strane carinske inspekcije na aerodromu Sur~in dana 9. 10. 1989. godine
oduzete od dr Vojislava [e{eqa. Tako|e vam dostavqamo spisak oduzetih
kwiga, kao i same kwige, ukupno 37.
U svom dopisu OJT Beograd je nalo`ilo da se navedene kwige dostave
Saveznom sekretarijatu za unutra{we poslove, pozivaju}i se na odredbu
~lana 59, stav 1, u vezi ~lana 13, stav 1, ta~ka 5 Zakona o uno{ewu i rasturawu inostranih sredstava masovnog komunicirawa i o inostranoj informativnoj delatnosti u Jugoslaviji, sa predlogom da se pokrene postupak zabrane uno{ewa i rasturawa ovih kwiga na podru~ju Jugoslavije, po{to su
za to ispuweni svi zakonski uslovi.
Zamenik na~elnika Uprave
(potpis redigovan)
(
67

CCCLIX
SFR Jugoslavija
Savezni sekretarijat za unutra{we poslove
Slu`ba dr`avne bezbednosti 22
Pov. broj 2469
Beograd, 1. 2. 1990. godine
RSUP SR BiH SDB II uprava Sarajevo
RSUP SR Crne Gore SDB II sektor Titograd
RSUP SR Srbije SDB II sektor Beograd
PSUP SAP Vojvodine SDB II sektor Novi Sad
Predmet: Putovawe Vojislava [e{eqa u SRN u organizaciji emigracije
Prema neproverenoj informaciji SID SSIP-a, tokom februara ove
godine Vojislav [e{eq planira putovawe u SRN i [vajcarsku, gde bi odr`ao nekoliko predavawa za pripadnike emigracije. Na organizaciji wegovog dolaska najvi{e su anga`ovani ~lanovi SNO u SRN Petar Mr{i},
Dragan Andri} (ro|en u Herceg Novom, star 45 godina, stomatolog u Westoverlendingenu kod Hamburga) i Vladimir Bundalo (rodom iz BiH, star oko
45 godina, nema~ki dr`avqanin). U ciqu animirawa pomenutih sredina,
oni su oko Nove godine posetili izvesnog Simi}a u [tutgartu, vlasnika
prodavnice bele tehnike, i popa Dra{ka Todorovi}a u Cirihu.
Prema neproverenim podacima, Dragan Andri} {aqe propagandni materijal (emigrantske listove, kasete i dr.) u Beograd na adresu svog brata,
doktora veterine, rodom iz Obudovca, op{tina Bosanski [amac.
Molimo da preduzmete mere u ciqu identifikacije bra}e Andri},
Vladimira Bundala i izvesnog Simi}a, i da nas o rezultatima obavestite.
Tako|e, molimo proveru podatka o ubacivawu propagandnog materijala
~etni~ke emigracije u zemqu. Zainteresovani smo i za va{a saznawa o planiranom putovawu Vojislava [e{eqa u SRN i [vajcarsku i aktivnosti
emigracije u vezi sa tim.
(potpis redigovan)

CCCLX
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
IV sektor
71-0282, 71-0295
1. 2. 1990. godine

Slu`bena bele{ka
o odr`anom mitingu na Trgu republike
Po dolasku manifestanata ispred Skup{tine SR Srbije uzvikivane su
parole: Dole komunisti, Komunisti napoqe, Dajte nam oru`je, Cr68

vena izdaja, Crveni |avoli. Pevana je pesma o vra}awu Titogradu imena

Podgorica. Pevane su pogrdne pesme o Titu. Masa je skandirala Srpskoj narodnoj obnovi, srpskoj slozi, Srbiji.
Kada je milicija po~ela da izdvaja glavne buka~e i rasteruje masu, Vojislav [e{eq je savetovao onima oko sebe da sednu dole, po{to im tada milicija ne}e mo}i ni{ta.
Na kraju manifestacije, nekolicini okupqenih [e{eq je govorio da
je to velika pobeda koju je sada potrebno u~vrstiti. Gandi je ovako oslobodio Indiju, kazao je. To su prve antikomunisti~ke manifestacije u Beogradu, prvi put je skinuta petokraka sa zastave. Zatim je rekao: Ovo }e odjeknuti na Zapadu, sada }e videti da se demokratski procesi odvijaju u Srbiji, a ne u Sloveniji i Hrvatskoj.
Masa je skandirala: Slobo, opredeli se, partija ili narod, Gde si sada, Slobo.
Kada je masa po{la sa Trga republike prema Skup{tini, kod palate
Albanije neko je pucao iz pi{toqa uvis.
Napomena:
(redigovano)
Operativni radnici
(potpisi redigovani)

CCCLXI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III sektor
71-0393
6. 2. 1990. godine
Na osnovu ~lana 80 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti daje
se slede}i predlog za primenu mere tajnog pra}ewa i osmatrawa Vojislava
[e{eqa (OO po srpskom nacionalizmu u USDB Beograd).
Vojislav [e{eq, ro|en 11. 10. 1954. godine u Sarajevu, od oca Nikole i
majke Danice, srpske nacionalnosti, dr`avqanin SFRJ, doktor politi~kih nauka bez stalnog zaposlewa, stalno nastawen u Batajnici, SO Zemun,
ul. Posavskog odreda br. 37.
Navedena mera bi se primewivala 1. 2. 1990. godine, a ciq je pra}ewe
kretawa i prisustva [e{eqa na protestnom mitingu 1. 2. 1990. godine na
Trgu Republike, jer je na prethodnom mitingu, 31. 1. 1990. godine, na istom
mestu nacionalisti~ki istupao. (redigovano)
(potpis redigovan)
Na osnovu ~lana 80 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti, dajem
nalog za primenu mere tajnog pra}ewa i osmatrawa Vojislava [e{eqa.
69

CCCLXII
SFR Jugoslavija
Savezni sekretarijat za unutra{we poslove
Slu`ba dr`avne bezbednosti
22
S. p. broj 3312.
Beograd, 12. 2. 1990. godine
RSUP SR Srbije SDB II sektor Beograd
RSUP SR Srbije SDB III sektor Beograd
RSUP SR BiH SDB II uprava Sarajevo
Predmet: Manifest Srpskog slobodarskog pokreta, dostavqamo obave{tewe
Paunovi} Svetomir, ~lan Zbora i jedan od urednika Iskre, primio
je manifest [e{eqevog Srpskog slobodarskog pokreta.
[e{eq zahteva od Paunovi}a da manifest umno`i u ve}oj koli~ini i
rasturi po SR Nema~koj radi propagirawa programa pokreta i vr{ewa
u~lawavawa zainteresovanih.
Telefonskim putem [e{eq je obavestio Paunovi}a da je uputio manifest u SAD, Australiju i zemqe Zapadne Evrope. O~ekuje veliki odziv za
u~lawewe i procewuje da bi mogao da ima oko 500.000 pristalica. Zahtevao
je da spiskove novih ~lanova dostavqa iskqu~ivo kurirom zbog, kako je naveo, kontrole po{tanskih po{iqki od strane SDB.
Podatke dostavqamo radi upoznavawa.
(redigovano)
P. o. na~elnik Uprave
(potpis redigovan)

CCCLXIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III sektor
71-0393
19. 2. 1990. godine

Izve{taj o rezultatima primene mere

tajne kontrole po{tanskih po{iqki
Objekat: Vojislav [e{eq, Posavskog odreda 36, Batajnica
OT mera TKPP nad Vojislavom [e{eqom zavedena je re{ewem sp.
broj 01-48/1 od 26. 2. 1987. godine.
Primenom ove mere do{lo se do slede}ih saznawa:
Dana 17. 1. 1990. godine Vojislav [e{eq (OO po srpskom nacionalizmu u USDB Beograd) je uputio pismo Voji Jefti}u, ~ija adresa glasi: 2394
70

NorthCollierCourt,SimiValley,CAL.93065,USA. [e{eq ovim pismom Jefti}u dostavqa fotokopiju Osniva~kog manifesta Srpskog slobodarskog
pokreta formiranog 16. 1. 1990. godine. U propratnom tekstu [e{eq navodi da }e, najverovatnije, tokom marta meseca posetiti SAD, {to }e ujedno
biti i prilika za detaqniji razgovor izme|u wega i Jefti}a.
Napomena:
Fotokopiju [e{eqevog pisma Jefti}u dostavqamo V sektoru ove
Uprave u prilogu izve{taja.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

Dodatni list uz dokument

Organizaciona jedinica: USDB Beograd
Linija rada: srpski ekstremizam
Autor: [e{eq Vojislav
Datum pisawa: 17. 1. 1990. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Fotokopija [e{eqevog pisma Voji Jefti}u iz SAD u kome mu {aqe
primerak Osniva~kog manifesta Srpskog slobodarskog pokreta.
Priloga 2 (strana 3)
(potpis redigovan)
Beograd, 17. januara 1990.
Dragi Vojo,
Dostavqam ti jedan primjerak Osniva~kog manifesta Srpskog slobodarskog pokreta koji smo ju~e objelodanili u Beogradu. Mi{qewa sam da bi
pro{logodi{wu ideju o sazivawu svesrpskog zagrani~nog kongresa trebalo preformulisati u tom smislu.
Dobio sam Tvoje pismo. Po povratku iz Zapadne Evrope preselio sam u
Batajnicu. Zara|enim novcem kupio sam pola ku}e.
Vjerovatno }u u toku marta mjeseca do}i u Ameriku, pa se nadam da }e
biti prilike da o svemu detaqno porazgovaramo.
Tebi i Tvojoj cijewenoj porodici upu}ujem srda~ne prijateqske pozdrave.
Vojo [e{eq

Osniva~ki manifest Srpskog slobodarskog pokreta

U ovom vremenu neizvesnosti, vi{e nego ikada zabrinuti za sudbinu
svoga naroda, izra`avaju}i spremnost da svoj intelektualni i dru{tveni
anga`man posvetimo tragawu za povoqnijim egzistencijalnim perspektivama i politi~kim alternativama, odlu~ili smo da iniciramo osnivawe
organizacije nadstrana~kog karaktera pod imenom Srpski slobodarski
pokret.
71

Pozivamo sve qude dobre voqe, pripadnike srpskog naroda i wegove

prijateqe, da nam se prikqu~e i, u okviru sopstvenih `eqa, htewa i mogu}nosti, u~estvuju u ostvarivawu programskih ciqeva Pokreta.
I. Programski ciqevi
1. Pokret se zala`e za obnovu punog nacionalnog, duhovnog, kulturnog,
ekonomskog i politi~kog jedinstva srpskog naroda, za puno me|usobno razumevawe i solidarnost Srba vernika i Srba ateista, za bratsku slogu Srba pravoslavaca, Srba muslimana, Srba katolika i Srba protestanata.
Sve ono {to nas je proteklih decenija i vekova delilo treba da bude
ostavqeno pro{losti i prepu{teno istorijskoj nauci radi objektivnog istra`ivawa i obja{wavawa, li{enog bilo kakvih ideolo{kih predrasuda.
Obnova na{ih tradicionalnih narodnih vrednosti, kulturnih tekovina,
slobodarskih htewa i demokratskih dostignu}a zna~i ujedno i raskid s celokupnim dogmatskim nasle|em, svim vidovima totalitarnih ideologija i
komunisti~kim politi~kim monopolizmom.
Smatramo da srpski narod u principu nije protiv postojawa Jugoslavije, ali je kao zajedni~ku dr`avu u budu}nosti mo`e prihvatiti samo pod
uslovom da weno postojawe ne dovodi u pitawe nijednu tekovinu oslobodila~kih ratova Srbije i Crne Gore u protekla dva veka. U jugoslovenskom
pravnom poretku treba da bude odba~eno sve ono {to je rezultat komunisti~kog revolucionarnog nasiqa i decenijama vo|ene izrazito antisrpske
politike, ~ije su pogubne posledice najo~itije u oktroisanoj administrativnoj podeli dr`ave.
U tom smislu posebno se deklari{emo kao protivnici ve{ta~kih teritorijalnih podela srpskih zemaqa i insistiramo prevashodno na principu da nijedna politi~ka stranka ili jugoslovenski re`im nema pravo da
srpskom narodu oduzima one teritorije koje je Srbija imala u svom sastavu
pre stvarawa Jugoslavije.
U slu~aju da Slovenci i Hrvati odlu~e da istupe iz Jugoslavije, zala`emo se za demokratsku integraciju svih istorijskih pokrajina u kojima u
ve}ini `ivi srpski narod.
Da bi se postiglo potpuno nacionalno pomirewe svih Srba, neophodno je odstraniti sve ideolo{ke, pravne i politi~ke posledice ve{ta~ki
izazvanog krvavog gra|anskog rata, kao i omogu}iti potpuno slobodno istoriografsko i uop{te nau~no prou~avawe svih zbivawa iz na{e novije istorije.
Ube|eni smo da je neophodno posebnu pa`wu posvetiti stvarawu mogu}nosti za slobodan i nesmetan povratak u Otaybinu svim srpskim iseqenicima, kao i stalnom ja~awu kulturnih, ekonomskih i politi~kih veza
Otaybine i dijaspore.
2. Pokret se zala`e za obnovu parlamentarne demokratije, vi{epartijskog sistema i modernog pravnog poretka kao jedine garancije slobodnog
i demokratskog razvoja naroda i dr`ave. U skladu s tim nu`no je obezbediti legitimitet vlasti, legalnost wenih odluka, samostalnost i nezavisnost sudstva, kao i profesionalizaciju vojske i policije, kako bi te vi72

talne dr`avne slu`be bile oslobo|ene tutorstva ma koje politi~ke partije.

Zala`emo se za vo|ewe politike neutralnosti u odnosu na postoje}e
vojne saveze, kao i za prijateqstvo i saradwu sa svim dr`avama sveta na
principu uva`avawa obostranih interesa i neme{awa u unutra{we poslove.
Novi pravni poredak treba da izgra|uje dr`avu gra|ana, {to podrazumeva potpunu gra|ansku ravnopravnost pripadnika svih nacionalnih mawina.
Qudske slobode i gra|anska prava predstavqaju najvi{u dru{tvenu
vrednost i ne mogu se ugro`avati nikakvim dr`avnim aktima.
3. Pokret se zala`e za obnovu slobodne tr`i{ne privrede, li~ne inicijative, privatne svojine i akcionarskih dru{tava, po ugledu na civilizovane dr`ave savremene Evrope. To iskqu~uje uvo|ewe bilo kakvih imovinskih ograni~ewa, a omogu}ava slobodno plasirawe kapitala i insistirawe na slobodnom preduzetni{tvu kao osnovnoj pokreta~koj snazi ekonomskog razvoja.
Poreska i fiskalna politika moraju biti saobra`ene potrebama ekonomskih subjekata, u funkciji podsticawa privredne ekspanzije, ali i postizawa elementarne socijalne sigurnosti gra|ana.
Radno zakonodavstvo, penzijsko i zdravstveno osigurawe, kao i vaspitno-obrazovni sistem, pravno }e se regulisati po uzoru zapadnoevropskih
demokratskih dr`ava.
II. Principi organizovawa
^lanstvo pokreta mo`e biti pojedina~no i grupno.
Pojedina~ni ~lanovi Pokreta mogu da budu svi Srbi koji prihvataju
programske ciqeve, principe organizovawa i metode delovawa SSP, kao i
pripadnici drugih naroda koji izraze spremnost da politi~kim sredstvima podupru delovawe pokreta.
^lanstvo u Pokretu nije nespojivo sa pripadno{}u bilo kojoj drugoj
dru{tvenoj ili kulturnoj organizaciji, odnosno politi~koj stranci.
Grupni ~lanovi Pokreta mogu da budu sve srpske nacionalne, politi~ke i kulturne organizacije i udru`ewa gra|ana koje prihvataju programske
ciqeve Pokreta.
^lanovi Pokreta ne pla}aju nikakve ~lanarine ili obavezne finansijske doprinose. Za potrebe pojedinih akcija nov~ana sredstva se obezbe|uju iskqu~ivo dobrovoqnim prilozima. Prilozi se mogu prikupqati samo namenski i uz obavezno nazna~avawe kakva se akcija podupire.
III. Metodi delovawa
Radi postizawa svojih programskih ciqeva, Pokret }e koristiti iskqu~ivo miroqubiva politi~ka, kulturna i moralna sredstva.
^lanovi Pokreta }e svoja politi~ka opredeqewa i ideje {iriti izdavawem novina i kwiga, u~e{}em u radio i televizijskim emisijama, dr`awem javnih zborova i predavawa, osnivawem klubova i sekcija.
73

Pokret se sastoji od dve organizacione celine, od kojih jedna deluje na

teritoriji Otaybine, a druga u dijaspori. Delovawem Pokreta samostalno
rukovode Otaybinska i Zagrani~na glavna uprava. Koordinacija rada
Otaybinske i Zagrani~ne uprave obavqa se wihovim neposrednim dogovarawem, bez ikakve hijerarhijske investiture.
Pokret se unapred ne opredequje po pitawu svog eventualnog u~e{}a
na budu}im slobodnim parlamentarnim izborima. Za takve izbore se zala`emo u uslovima wihovog nepostojawa. Kad osnovni ciq ostvarimo, legalni organi Pokreta }e doneti odluku o na{em mogu}em u~e{}u ili neu~e{}u.
Do sazivawa prve skup{tine Pokreta u~lawivawe se vr{i pismenim
prijavqivawem jednom od ~lanova Osniva~kog odbora, prema sopstvenom
izboru i u ovom proglasu prilo`enim adresama.
U Beogradu, 6. januara 1990.
Osniva~ki odbor
Dr Vojislav [e{eq, pravnik, Todor Bo{kovi}, radnik, Dr \or|e Nikoli}, biolog, Bogoqub Pej~i}, publicista, Vojislav Lubarda, kwi`evnik,
Jovan Radulovi}, kwi`evnik, Dr Tripo Zirojevi}, lekar, Rajko Petrov Nogo, kwi`evnik, Aleksandar ^otri}, student, Slobodan Rakiti}, kwi`evnik, Radivoje Pani}, student, Qubica Mileti}, kwi`evnik, Vojin Vuleti}, tehni~ar, Du{an Vukajlovi}, kwi`evnik, Milija [}epanovi}, oficir u penziji, Alek Vukadinovi}, kwi`evnik, Mladen Markov, kwi`evnik, Milorad Vukosavqevi}, advokat, Miodrag Gli{i}, ekonomista
Prijave za ~lanstvo u Pokretu mogu se podneti na adresu:
Aleksandar ^otri}, Kosovska 6/I, 11000 Beograd;
Vojin Vuleti}, Bulevar Lewina 199a/7-26, 11070 Novi Beograd;
Dr Vojislav [e{eq, Posavskog odreda 36, 11273 Batajnica.

CCCLXIV
Socijalisti~ka Republika Srbija
Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove
Uprava za strance, pograni~ne i upravne poslove
03 broj: 213-26/90
1. 3. 1990. godine
Beograd, Kneza Milo{a 103
Slu`bi dr`avne bezbednosti RSUP SR Srbije
Ovde
Predmet: Vojislav [e{eq, oduzimawe 37 kwiga
Povodom va{eg dopisa Sp. br. 554/1 kojim ste ovoj Upravi dostavili informaciju o oduzimawu 37 kwiga dr Vojislavu [e{equ, iz Beograda, od
strane carinskih organa na carinskoj ispostavi Sur~in dana 10. 9. 1989.
godine, izve{tavamo vas slede}e:
74

S obzirom da su navedene inostrane {tampane stvari po svom sadr`aju namewene gra|anima u Jugoslaviji, za wihovo uno{ewe u Jugoslaviju potrebna je dozvola, koju izdaje Savezni sekretarijat za unutra{we poslove
po ~lanu 6, stav 3 Zakona o uno{ewu i rasturawu inostranih sredstava masovnog komunicirawa i o inostranoj informativnoj delatnosti u Jugoslaviji (Slu`beni list SFRJ br. 39/74 i 74/87).
Kako su ove inostrane {tampane stvari privremeno oduzete na grani~nom prelazu, ne mo`e se smatrati da su one unete u zemqu bez dozvole, pa
otuda se i ne mogu primeniti odredbe ~lana 14, stav 1, ta~ka 1 i ~lan 61, stav
1, ta~ka 1 pomenutog Zakona, odnosno doneti re{ewe o wihovom oduzimawu.
Potrebno je uputiti dr [e{eqa da se obrati sa zahtevom SSUP da mu
se, saglasno ~lanu 6, stav 3 Zakona o uno{ewu i rasturawu inostranih sredstava masovnog komunicirawa i o inostranoj informativnoj delatnosti,
izda dozvola za wihovo uno{ewe. Ukoliko dobije takvu dozvolu, pomenute
kwige mogu mu se vratiti, odnosno dozvoliti uno{ewe u zemqu.
Prilog: 37 kwiga
Na~elnik uprave
(potpis redigovan)

CCCLXV
12. 3. 1990. godine
Informacija
Dana 9. 3. 1990. godine, u vremenu od 19.00 do 21.00 ~asova, u sali Doma
in`iwera i tehni~ara odr`an je skup predstavnika alternativnih partija Srbije, posve}en aktuelnoj situaciji na Kosovu. Navedenom skupu prisustvovalo je oko 700 posetilaca.
Uvodno izlagawe Aleksandra Petrova, prekinula je NN `ena (~ija
identifikacija je u toku, a prema neproverenim saznawima re~ je o Qiqani Pe}anac) intervencijom sa svoga mesta, bez prethodne najave i dozvole
za re~, koja je zahtevala da se pre po~etka skupa sa zida skine slika Josipa
Broza, jer mu nije mesto na jednom ovakvom skupu.
Navedeni predlog je uzvicima odobravawa i aplauzom bio podr`an od
jednog broja posetilaca, pa je i uvodni~ar bio iznena|en i zate~en kako sa
navedenim predlogom, tako i sa podr{kom koja je usledila. U trenutku zati{ja koje je nastalo, sa svoga mesta ustao je Vojislav [e{eq i zajedno sa
Aleksandrom Stefanovi}em iz Vaqeva i NN mu{karcem iz prvog reda,
skinuli su sliku Josipa Broza i spustili je na pod, okrenuv{i lice slike
prema zidu.
Molimo va{ stav i mi{qewe, da li u postupku Vojislava [e{eqa,
Aleksandra Stefanovi}a, Qiqane Pe}anac i NN mu{karca (~ija identifikacija je u toku) postoje elementi za pokretawe krivi~nog postupka.
(potpis redigovan)
75

Dodatni list uz dokument

Organizaciona jedinica: USDB Beograd
Linija rada: srpski ekstremizam
Autor: SPO
Datum pisawa: 14. 3. 1990. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Fotokopija Deklaracije o ujediwewu stranaka SNO i SSP u SPO.
Priloga 1 (strana 4)
(potpis redigovan)

Deklaracija o ujediwewu
(Saop{tewe za javnost)
Centralni odbor stranke Srpska narodna obnova (SNO), ~iji je predsednik kwi`evnik Vuk Dra{kovi}, i Otaybinska centralna uprava Srpskog slobodarskog pokreta (SSP), ~iji je predsednik dr Vojislav [e{eq,
potpisali su danas u Beogradu Deklaraciju o ujediwewu SNO i SSP u jedinstvenu stranku Srpski pokret obnove (SPO).
Na ~elu Srpskog pokreta obnove (SPO) je Centralna otaybinska
uprava od 31 ~lana, 16 iz redova SNO i 15 iz redova SSP. Za predsednika
Srpskog pokreta obnove izabran je kwi`evnik Vuk Dra{kovi}, a za sekretara Vojin Vuleti}.
Odluka o ujediwewu stupila je na snagu trenutkom potpisivawa Deklaracije. Dosada{wi ~lanovi SNO i SSP od danas su ~lanovi jedinstvenog
Srpskog pokreta obnove.
Srpski pokret obnove (SPO) prihvata u celini sva dosada{wa programska dokumenta SNO i SSP. Na osnovu wih i po zavr{etku javne rasprave o Predlogu programa SNO, bi}e progla{en jedinstveni Program
Srpskog pokreta obnove, koji }e nositi ime Srpsko na~ertanije. Pravovremeno }e biti formulisani i neposredni izborni ciqevi Srpskog pokreta
obnove.
Srpski omladinski pokret obnove (SOPO), samonikli pokret mladih
koji je prihvatio programske ciqeve dosada{we SNO, tako|e je danas pristupio Srpskom pokretu obnove.
Srpski pokret obnove (SPO) je otvoren za nova sjediwewa ili najte{wu saradwu sa svim politi~kim strankama u Srbiji i Jugoslaviji koje su
programski odlu~ne da okon~aju poluvekovnu okupaciju Kosova i Metohije, da za{tite srpski narod bilo gde u Jugoslaviji od progona, pogroma, nasilni~ke nacionalne amnezije i asimilacije i da uklone sa vlasti titoizam i komuniste, te glavne vinovnike svesrpskog stradawa i ekonomskog i
civilizacijskog kolapsa ~itave Jugoslavije.
Saglasno ovakvom svom opredeqewu, Srpski pokret obnove je ve} postigao na~elan sporazum o koaliciji sa Demokratskom strankom slobode iz
Beograda i Liberalnom strankom iz Vaqeva.
Jedinstveni ili makar zajedni~ki nastup svih stranaka, ~iji je ideal jedinstvo danas razdeqenog i dr`avnog i kulturnog i duhovnog prostora srpskog naroda, zna~ajna je garancija da }e taj ideal biti i ostvaren. Sve one
76

koji su za ujediwewe Srpstva pozivamo da li~nim primerom trasiraju put

ka ujediwewu.
Sa punom demokratskom tolerancijom se odnose}i prema programima
svih srpskih politi~kih stranaka u Jugoslaviji, SPO upozorava da u ovim
te{kim i odsudnim vremenima pravo na pre}utkivawe nacionalne drame
srpskog naroda ne pripada nikome. Anacionalno pona{awe, pa ma ~ime ono
bilo motivisano, ravno je nacionalnoj izdaji.
SPO smatra da sve srpske opozicione stranke u Jugoslaviji moraju {to
pre da se dogovore o minimumu zajedni~kog nacionalnog programa ispod kojeg se i}i ne mo`e, sem po cenu priznawa ~ina izdaje.
Posebno apelujemo na srpsku inteligenciju da ne stoji po strani i da
sve svoje znawe, ugled i snagu stavi u slu`bu nacionalnog spasa i demokratskog preporoda.
Srpski pokret obnove iskazuje du`ni pijetet prema tri miliona Srba
koji su izginuli i poklani u ratovima od 1912. do 1918. i od 1941. do 1945. godine, da bi Jugoslavija bila stvorena, odnosno obnovqena. Po{tuju}i jugoslovenske ideale te najve}e kosturnice na{eg naroda, Srpski pokret obnove ne `eli i ne}e da razbija Jugoslaviju.
Istovremeno, SPO ne osporava pravo ni slovena~kog ni hrvatskog naroda da osnuju svoje samostalne dr`ave i otcepe se od Jugoslavije ili da
proglase konfederalni odnos sa Jugoslavijom.
Opomiwemo, me|utim, da }e, u oba slu~aja, Srpski pokret obnove imati isti odgovor: ni samostalna ni konfederalna Slovenija i Hrvatska ne
mogu zadovoqiti svoj separatizam sve dok ne podmire dugovawa Jugoslaviji (Hrvatska i ratnu {tetu srpskom narodu), a pogotovu se ne}e mo}i otcepiti ili konfederalizovati nijedan pedaq zemqe natopqene srpskom krvqu i obele`ene srpskim crkvama i grobovima. Od Jugoslavije niko ne mo`e odvojiti teritorije koje su 1918. godine, na dan stvarawa Jugoslavije, bile u sastavu Kraqevine Srbije i teritorije u kojima su Srbi bili u ve}ini pre po~iwenog genocida hrvatskih usta{a nad wima.
Svak ko je spreman da prihvati ove maksimalno pravi~ne i na istorijskom i prirodnom pravu utemeqene uslove mo`e, kad god to za`eli, da konfederalizuje Jugoslaviju ili da sasvim istupi iz we. U tom slu~aju, Srpski
pokret obnove }e se boriti da ostatak Jugoslavije bude ure|en kao jedinstvena, sna`na, vi{estrana~ka i demokratska dr`ava, u kojoj nikada ne}e
vladati zakon vlasti, ve} vlast zakona, i u kojoj }e biti maksimalno po{tovano sva~ije nacionalno, religijsko, regionalno, jezi~ko i svako drugo gra|ansko pravo i qudsko dostojanstvo. Nacionalnim mawinama garantuju se
sva prava koja pripadnici mawina u`ivaju u najdemokratskijim dr`avama
Evrope i sveta: ni mawe ni vi{e od toga.
Srpski pokret obnove bi izdao svoje srpsko ime i tradiciju ako bi ikada pravo i sre}u srpskog naroda ostvarivao na nepravu i nesre}i bilo koga. Tu bi tradiciju izdao i u slu~aju ako bi, pod ma kojim izgovorom, istinu
priznavao za la` ili la` za istinu.
Posle svih kataklizmi i genocida, Srbi su i danas najbrojniji i demokratski najosvedo~eniji nacion na prostorima od Be~a do Konstantinopoqa. SPO se bori za poredak koji }e srpski narod osloboditi komunisti~kovatikanskih i svih drugih okova, omogu}iv{i mu da obnovi i umno`i sve svo77

je demokratske, duhovne, umne, ekonomske i ostale snage. Borimo se za taj i takav vaskrs i preporod srpskog naroda i svih koji `ive sa wim u istoj dr`avi.
U Beogradu, 14. marta 1990. godine
Za Otaybinsku centralnu upravu:
Predsednik Dr Vojislav [e{eq
Za Centralni odbor Srpskog slobodarskog pokreta:
Srpske narodne obnove:
Predsednik Vuk Dra{kovi}
Centralna otaybinska uprava Srpskog pokreta obnove:
Dr Miodrag Azawac, dr Vojislav [e{eq, Slavoqub @ivanovi}, dr
\or|e Nikoli}, akad. slikar Kosta Bradi}, dr Tripo Zirojevi}, mr Goran
Bo{kovi}, Miroslav [olevi}, Kosta Bulatovi}, Milija [}epanovi},
Aleksandar ^otri}, Ilija @ivkovi}, Sr|an Glamo~anin, Miodrag Gli{i}, Branislav Zeqkovi}, Hasan Deli}, Nenad Markovi}, Todor Bo{kovi}, Aleksandar Milin, Bogoqub Pej~i}, dr Veqko \uri}, Milorad Vukosavqevi}, Slobodan Eri}, Nina Tabakovi}, mr Qubica [upica, Branislav
Lazi}, Aleksandar Gli{i}, Dragan Todorovi}, Sini{a \or|evi}, sekretar Vojin Vuleti}, predsednik Vuk Dra{kovi}.

CCCLXVI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III sektor
71-0393
16. 3. 1990. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na Vojislava [e{eqa
(OO u USDB Beograd po srpskom nacionalizmu)
Dana 9. 3. teku}e godine, odr`an je skup predstavnika alternativnih
partija Srbije posve}en situaciji na Kosovu, na kome je Vuk Dra{kovi}
(redigovano), potpredsednik biv{e SNO, izme|u ostalog, obavestio prisutne da }e se osnovati strana~ka koalicija izme|u Srpske narodne obnove, Srpskog slobodarskog pokreta, Demokratske stranke slobode i Liberalne stranke iz Vaqeva. Nakon toga, dana 13 3. 1990. godine, u stanu dr \or|a Nikoli}a, u ul. Kneza Milo{a br. 28, odr`an je sastanak predstavnika
navedenih stranaka na kojem su razmotrena programska na~ela mogu}eg ujediwewa. Prema na{im saznawima, pomenutom sastanku prisustvovali su
Vuk Dra{kovi}, Vojislav [e{eq, Aleksandar ^otri} (redigovano),
Aleksandar Stefanovi} iz Vaqeva, Sini{a \or|evi}, Sr|an Glamo~anin, Aleksandar Milin iz ^uruga i dr. Na sastanku?? 14. 3. teku}e godine,
Vuk Dra{kovi} i Vojislav [e{eq (ne~itko) i konferenciju za {tampu na
kojoj je pro~itana deklaracija o prerastawu stranaka Srpska narodna obnova i Srpski slobodarski pokret u jedinstvenu stranku pod nazivom Srpski
78

pokret obnove. Na pomenutoj konferenciji Vojislav [e{eq je prisutne

obavestio da su Srpskom pokretu obnove pristupili i Demokratska stranka slobode i Liberalna stranka iz Vaqeva, sa~iwavaju}i tako jedinstven
koaliciono-opozicioni blok. [e{eq je tada tako|e izneo i podatak da je
Liberalna stranka iz Vaqeva za 25. 3. 1990. godine zakazala i javno su|ewe
Josipu Brozu Titu zbog nedela koje je isti u~inio protiv srpskog naroda,
te da }e se on i li~no pojaviti u ulozi tu`ioca. Prema na{im proverenim
saznawima, 15. 3. teku}e godine Vojislav [e{eq i Aleksandar Stefanovi}
iz Vaqeva su se susreli u beogradskom hotelu Moskva da bi preciznije dogovorili detaqe vezane za predstoje}e su|ewe Josipu Brozu Titu.
Ne raspola`emo bli`im saznawima o sadr`aju razgovora koji se postigao izme|u dvojice pomenutih sagovornika.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CCCLXVII
(redigovano)
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam fotokopiju teksta optu`nice protiv
druga Tita, ~iji je autor Vojislav [e{eq iz Beograda, a koju je pro~itao
na kwi`evnoj ve~eri u porti crkve u Vaqevu, dana 25. marta 1990. godine.
Prilog: 1
Zamenik na~elnika,
(potpis redigovan)
Dodatni list uz dokument
Organizaciona jedinica: USDB Beograd
Linija rada: srpski ekstremizam
Autor: [e{eq Vojislav
Primedbe, napomene i sli~no:
Fotokopija teksta optu`nice protiv druga Tita, autora [e{eq Vojislava.
Priloga 1 (strana 26)
(potpis redigovan)
U ime istine,
U ime ~ove~nosti,
U ime me|unarodnog prava,
U ime slobode i demokratije,
U ime srpskog naroda,
pred Visokim narodnim tribunalom pravde, konstituisanom u Vaqevu,
na predlog Liberalne stranke i uz saglasnost stranke Srpski pokret obno79

ve, podi`em ovu inicijalnu optu`nicu protiv Josipa Broza, zvanog Tito,
ro|enog jo{ neutvr|enog dana 1892. godine u Kumrovcu, Hrvatsko Zagorje,
od oca Frawe Broza i majke Marije, po nacionalnosti Hrvata, dr`avqanina Jugoslavije, po zanimawu metalostrugara bez zaposlewa, `ewenog vi{e
puta, oca vi{e od tridesetoro dece, od kojih je zvani~no priznao samo dvoje, vojsku slu`io u Austrougarskoj, po ~inu feldvebel (podnarednik), legalnog i ilegalnog vlasnika dosad neprocewene pokretne i nepokretne
imovine, umrlog 4. maja 1980. godine i sahrawenog u Beogradu na mestu koje
odgovaraju}im zakonom nije predvi|eno kao grobqansko, na uzurpiranom
zemqi{tu, {to je:
a) Kao austrougarski podoficir u toku Prvog svetskog rata u~estvovao u genocidnom zlo~inu nad srpskim narodom, sprovodio teror nad civilnim stanovni{tvom i obavqao egzekuciju srpskih patriota;
b) Pav{i u rusko ropstvo, odbio da se prikqu~i Srpskom (projugoslovenskom) dobrovoqa~kom korpusu i tako istrajao u izdajni~koj slu`bi tu|inskom porobqiva~u Ju`nih Slovena;
v) U me|uratnom razdobqu pristupio me|unarodnoj teroristi~koj organizaciji pod nazivom Komunisti~ka internacionala i wenoj jugoslovenskoj ekspozituri, poznatoj pod imenom Komunisti~ka partija Jugoslavije i kao wihov pripadnik vrbovan za agenta sovjetske obave{tajne slu`be;
g) Po nalogu Komunisti~ke internacionale i sovjetske obave{tajne
slu`be, vr{io subverzivnu delatnost protiv Jugoslavije, usmerenu na razbijawe jugoslovenske dr`ave i zadovoqavawe separatisti~kih ambicija
Hrvata, Slovenaca, albanskih balista i makedonskih fa{ista organizovanih u VMRO (Vntre{wu makedonsku revolucionarnu organizaciju);
d) U toku {panskog gra|anskog rata, kao glavni {ef Kominterninih
egzekutora, sprovodio likvidaciju vi{e stotina republikanskih boraca,
osumwi~enih za nelojalnost Staqinu i naklowenost Trockome, me|u kojima je najpoznatije ime Blagoja Parovi}a, komandanta internacionalnih
brigada;
|) Kao generalni sekretar Komunisti~ke partije Jugoslavije, pisawem
karakteristika odobravao fizi~ku likvidaciju ili vi{egodi{we utamni~ewe oko sedam stotina jugoslovenskih komunista, osumwi~enih za ideolo{ka skretawa i politi~ku nepouzdanost i la`no optu`enih da su, pored
toga {to su kao komunisti bili predani agenti sovjetske obave{tajne slu`be, delovali i kao {pijuni zapadnih sila, suprotstavqenih Sovjetskom
Savezu;
e) Inicirao u vremenu uo~i Drugog svetskog rata svestranu saradwu
komunista i usta{a u ciqu razbijawa Jugoslavije i suzbijawa srpskih nacionalnih interesa, a uz to u komunisti~kom partijskom organu Proleter
li~no pisao tekstove otvorene podr{ke teroristi~kim akcijama usta{kog
pokreta;
`) Kroz komunisti~ka partijska glasila li~no predvodio propagandnu akciju optu`ivawa zapadnoevropskih demokratskih dr`ava da su krive
zbog izbijawa rata sa nacisti~kom Wema~kom, ~ime je na delu opravdavao
potpisivawe pakta o nenapadawu izme|u Hitlera i Staqina;
80

z) Podstrekavao kao lider Komunisti~ke partije demonstracije protiv potpisivawa pristupawa Jugoslavije Trojnom paktu, mada je to pristupawe bio promi{qen spoqnopoliti~ki potez koji je Jugoslaviji omogu}avao da ratno vreme pre`ivi sa {to mawe `rtava i razarawa;
i) Zloupotrebio 1941. godine jedan od najte`ih perioda u istoriji srpskog naroda, u situaciji sprovo|ewa stravi~nog usta{kog genocida, pocepanosti srpskih zemaqa i zatirawa srpskih dr`avotvornih i nacionalnih
tradicija, da bi podigao komunisti~ki ustanak i iskoristio ratne uslove
za osvajawe vlasti i uspostavqawe komunisti~ke diktature po staqinisti~kom obrascu;
j) Neprekidnim oru`anim napadima i propagandisti~kim klevetama
izazvao oru`ane sukobe sa antifa{isti~kim i patriotskim snagama ~etni~kog pokreta generala Dra`e Mihailovi}a, koji su doveli do gra|anskog
rata me|u samim Srbima, izazvali nove masovne `rtve i bitno umawili
svesrpski otpor usta{kim zverstvima na podru~ju Nezavisne Dr`ave Hrvatske;
k) U toku Drugog svetskog rata vodio sistematsku politiku fizi~kog
uni{tavawa svih ideolo{ki komunistima nepouzdanih elemenata unutar
srpskog `ivqa, {to je rezultiralo ubijawem vi{e desetina hiqada nevinih qudi, uglavnom na podru~ju Crne Gore, Isto~ne Hercegovine, Isto~ne
Bosne i Bosanske Krajine;
l) U toku Drugog svetskog rata intenzivno sara|ivao sa nema~kim okupatorom i hrvatskim usta{kim re`imom na otvorenoj antisrpskoj platformi, o ~emu najboqe svedo~i potpisivawe pakta o nenapadawu sa Nemcima, koje su po Titovom li~nom nalogu izveli Milovan \ilas, Ko~a Popovi} i Vladimir Velebit;
q) Smi{qeno, kao glavni partizanski komandant, navodio savezni~ke
eskadrile da bombarduju srpske gradove i sela, ~ak i onda kad u wima nije
bilo nikakvih okupatorskih vojnih objekata, kako bi {to vi{e srpskih civila bilo pobijeno;
m) Smi{qeno dezinformisao savezni~ke sile po pitawu ko zapravo
vodi borbe protiv Nemaca i ostalih okupatorskih i kvislin{kih snaga u
Jugoslaviji, la`no ustanike na podru~ju Nezavisne Dr`ave Hrvatske nazivaju}i hrvatskim partizanima i neistinito ~etnike Dra`e Mihailovi}a optu`uju}i za kolaboraciju;
n) Okupio oko sebe gomilu protuva, qudi sa najgorim moralnim osobinama i proglasio ih ve}nicima Drugog zasedawa AVNOJ-a, od wih konstituisao la`ni parlament, kako bi pripremio uslove za nelegitimno i
nelegalno zaposedawe vlasti i uspostavqawe politike autokratije i totalitarizma u posleratnoj Jugoslaviji. Iskoristio je wihovo poltronstvo da
sam sebe proglasi za mar{ala;
w) Spre~avao partizanske jedinice da u toku rata napadaju na najve}i
usta{ki logor Jasenovac, kako bi wegovi tajni saveznici na miru obavqali genocidno uni{tavawe srpskog `ivqa;
o) Pred kraj Drugog svetskog rata, u`ivaju}i za{titu jedinica Sovjetske armije, sproveo na podru~ju [umadije i Beograda temeqitu likvidaci81

ju svih civila za koje su komunisti pretpostavqali da bi im jednog dana mogli postati politi~ki protivnici. Tako je za samo nekoliko dana od komunisti~kog ulaska u prestonicu streqano preko pet hiqada gra|ana Beograda, civila, uglavnom bez ikakvog su|ewa;
p) Mada za to nije bilo nikakvih vojni~kih razloga, insistirao je na
uspostavqawu takozvanog Sremskog fronta, za koji je mobilisao srpske
mladi}e uzrasta od 17 do 23 godine, upu}uju}i ih u rovove bez ikakve prethodne vojne obuke, kako bi bio siguran da }e najve}i broj tamo izginuti, a
da nisu ~estito barut ni omirisali;
r) Po okon~awu ratnih dejstava naredio masovnu likvidaciju oko ~etrdeset hiqada ratnih zarobqenika na podru~ju Severne Slovenije. Ubijeno
je nekoliko hiqada usta{a, koji su takvu sudbinu nesumwivo zaslu`ivali,
ali i vi{e hiqada uglavnom nevinih ~etnika, slovena~kih i hrvatskih domobrana i pripadnika drugih vojnih formacija, kao i veliki broj `ena i
dece. Prema verodostojnim engleskim podacima, bez ikakvog su|ewa ili istrage ubijeno je oko pedeset hiqada qudi;
s) Krajem 1945. godine re`irao je kvaziparlamentarne izbore za Ustavotvornu skup{tinu na kojima su samo formalno mogle u~estvovati gra|anske demokratske stranke. La`no je prikazao ishod izbora kako bi formalno-pravno ozvani~io komunisti~ku diktaturu neistinito je prikazuju}i kao produkt neprikosnovene voqe naroda;
t) Oktroisanim odlukama o federalizaciji Jugoslavije i stvarawu republike i pokrajina kao posebnih federalnih jedinica, daqe je cepao srpske zemqe, razdvajao srpski narod aministrativnim barijerama, kako bi
spre~io wegovu nacionalnu homogenizaciju, kulturno, politi~ko i ekonomsko jedinstvo. Iz nacionalnog bi}a srpskog naroda izmi{qao je nove,
ve{ta~ke nacije, makedonsku, crnogorsku i muslimansku, kako Srbi po zvani~nim statistikama vi{e ne bi predstavqali apsolutnu ve}inu jugoslovenskog stanovni{tva. Odmah nakon rata obe}ao je Enveru Hoyi da }e u prvoj pogodnoj istorijskoj situaciji isporu~iti Kosovo i Metohiju Albaniji i sistematski se nekoliko decenija trudio da svoje obe}awe ispuni podsti~u}i albansku separatisti~ku pobunu kroz institucije jugoslovenskog
komunisti~kog sistema;
}) 1948. godine zapo~eo obra~un i sa ono ne{to malo ~asnih i po{tenih qudi unutar same Komunisti~ke partije Jugoslavije koji nisu bili
spremni da svoje mladala~ke ideale i zastave pod kojima je izvedena komunisti~ka revolucija, ma koliko oni objektivno bili pogre{ni, preko no}i
promene za qubav jednog diktatora i tiranina. Otvorio je specijalne logore u koje su qudi upu}ivani bez ikakvih sudskih presuda. U tim logorima
Tito je po~inio stravi~nije zlo~ine od onih po kojima }e istorija upamtiti i Hitlera i Staqina. I narednih decenija a`urno je progonio sve deklarisane ili pak samo pretpostavqene politi~ke istomi{qenike, pa je
wegova despotska vladavina obiqe`ena velikom serijom re`iranih staqinisti~kih su|ewa, uglavnom zbog delikta mi{qewa;
u) Nad svim srpskim zemqama, a posebno nad oktroisanom srpskom federalnom jedinicom, ~ija je teritorija svedena maltene na granice nekada{weg
82

Beogradskog pa{aluka, uspostavqao je prinudnu guvernersku upravu od srpskih izdajnika koji su se me|usobno takmi~ili u odanosti i vernosti jednom zlikovcu i zlo~incu. Imena srpskih izdajnika poput Milovana \ilasa, Aleksandra Rankovi}a, Slobodana Penezi}a Krcuna, Rodoquba ^olakovi}a, \ure Pucara Starog, Bla`a Jovanovi}a, Du{ana Petrovi}a [aneta,
Rate Dugowi}a, Ivana Milutinovi}a, Mo{e Pijade, Milentija Popovi}a,
Veqka Vlahovi}a, Spasenije Cane Babovi}, Stevana Dorowskog, Miladina Popovi}a, Du{ana Mugo{e, uveliko su ozlogla{enija od aktera kosovske izdaje Vuka Brankovi}a. Tome svakako treba dodati imena i dvadeset
najve}ih `ivih izdajnika srpskog naroda u koje spadaju: Milo{ Mini}, Petar Stamboli}, Nikola Qubi~i}, Svetozar Vukmanovi} Tempo, Dra`a
Markovi}, Tihomir Vla{kali}, Ko~a Popovi}, Peko Dap~evi}, Mijalko
Todorovi}, Veselin \uranovi}, Vidoje @arkovi}, Todo Kurtovi}, Cvijetin Mijatovi}, Bo{ko Kruni}, @ivan Berisavqevi}, Petar Mati}, Milutin Balti}, Du{an Dragosavac, Milanko Renovica i Nikola Stojanovi}.
Princip negativne kadrovske selekcije u oficijelnoj politici dodatno je
obezglavio srpski narod u mnogo ve}oj meri nego Slovence i Hrvate, ~ijim
neutoqivim politi~kim apetitima jednostavno sa srpske strane nije imao
ko da se suprotstavi.
f) Re`irao je su|ewe generalu Dra`i Mihailovi}u i glavnim predvodnicima ~etni~kog pokreta iz Drugog svetskog rata, a da pritome nije dozvolio da se na improvizovanom sudu iznese ijedan dokaz koji bi i{ao u
prilog la`no optu`enim i oklevetanim. Posle te kvazisudske farse naredio je hitnu likvidaciju generala Mihailovi}a, kako bi predupredio `estoke reakcije me|unarodnog javnog mwewa. U Mihailovi}u je Broz vidio
glavnu prepreku wegovoj neprikosnovenoj li~noj vladavini i zato ni za
trenutak nije oklevao da sprovede egzekuciju zbog izmi{qenih krivica. Uz
to je nalo`io svojim saradnicima da bez ikakvog su|ewa ubiju generala Milana Nedi}a, jer su smatrali da bi im eventualni sudski proces bio krajwe
neugodan, s obzirom na ~iwenicu da je general Nedi}, iako je prihvatio da
formira vladu pod nema~kim okupacionim protektoratom, li~nom inicijativom spasio nekoliko stotina hiqada srpskih `ivota, organizovano
prihvataju}i srpske izbeglice iz svih delova Jugoslavije, posebno s podru~ja monstruozne Nezavisne Dr`ave Hrvatske. Nedi}eva kolaboracija
je bila iznu|ena hrvatskim usta{kim i komunisti~kim zverstvima u toku
rata, a Tito se bojao da bi general Nedi} to mogao uspe{no i dokazati u toku su|ewa;
h) Opqa~kao je narodnu i dr`avnu imovinu basnoslovne vrednosti. S
pqa~kom je po~eo odmah po zauzimawu vlasti, obezbe|uju}i sebi `ivotne
uslove po uzoru na orijentalne monarhe iz bogatih petrolejskih zemaqa.
Narod i dr`avu je zadu`io desetinama milijardi dolara vawskih dugova
nemilice se razbacuju}i i podu~avaju}i svoje poslu{nike da ga u tome slede. Dr`avu i dru{tvo je bukvalno doveo u situaciju da trpe re`im koji je
sa~iwavao bezbroj kriminalaca, pqa~ka{a i proneveriteqa. Stvorio je i
jednu posebnu kastu maksimalno privilegovanih qudi koju sa~iwavaju aktivni i penzionisani politi~ki funkcioneri, penzionisani oficiri i
83

policajci i biv{i partizani, daju}i im ogromne penzije i druge beneficije i koncentri{u}i ih dirigovanom dr`avnom stambenom politikom na
podru~ju Beograda, kako bi i samom svojom masovno{}u, ideolo{kom zagri`eno{}u, politi~kom netrpeqivo{}u, do`ivotno delovali kao kerberi
komunisti~ke revolucije, vode}i politikantske kampawe protiv svega
onoga {to je napredno, demokratsko i slobodarsko. Uz to je upropastio narodnu privredu, uni{tio seqa{tvo i privatnu inicijativu u ekonomiji, te
marksisti~kim modelom organizovawa i delovawa privrednih preduze}a
prouzrokovao duboku ekonomsku krizu neograni~enog trajawa, koja je dovela do milionskog egzodusa jugoslovenskih radnika na zapadna tr`i{ta radne snage, osiroma{ewa qudi, visokog procenta nezaposlenosti i bukvalno
gladi u nekim dru{tvenim slojevima;
c) U obra~unu sa svojim politi~kim protivnicima pribegavao je i teroristi~kim metodama, o ~emu najupe~atqivije svedo~e primeri otmice
pukovnika Vladimira Dap~evi}a u hotelu Dorobanoti u Bukure{tu, potpla}ivawe mafije da uhvati Miletu Perovi}a u [vajcarskoj, otmica Vjenceslava ^i`eka u Italiji, ubistva mnogih istaknutih emigrantskih prvaka koja je izvela jugoslovenska tajna policija. Najbrutalnijim se sigurno
~ini ubistvo Ka{ikovi}a u sedi{tu Srpske narodne odbrane u ^ikagu, kojom prilikom je Titov policajac usmrtio i devoj~icu od deset godina s kojom je Ka{ikovi} bio prilikom napada, kako ne bi ostao nikakav svedok. Josip Broz je odr`avao prisne veze sa stranim teroristi~kim re`imima, posebno sa Gadafijevom Libijom, a direktno je potpomagao mnoge me|unarodne teroristi~ke organizacije, posebno palestinske, omogu}avaju}i wihovim pripadnicima da zavr{avaju jugoslovenske vojne i policijske {kole.
Uto~i{te je pru`ao i pripadnicima Frakcije crvene armije i Crvenih
brigada, kao i drugim evropskim teroristi~kim grupama;
~) Sistematski je izgra|ivao kult sopstvene li~nosti, name}u}i mnogim gradovima i svim glavnim gradskim ulicama svoje ime, upropa{}uju}i
kompletan vaspitno-obrazovni sistem potpunom ideolo{kom indoktrinacijom, uzdi`u}i politi~ku apologiju i demagogiju na pijedestal vrhovne
nauke. ^itave generacije su istrajno vaspitavane u duhu veli~awa Titove
li~nosti kao osnovne dru{tvene vrednosti, a postignuti stepen divinizacije gotovo da nije bio poznat ni u faraonskim vremenima. Svi oni koji se
nisu pokoravali i u~estvovali u veli~awu Titovog imena i dela stradali
su: otpu{tani su sa posla, {ikanirani u javnosti i terani na robiju. U svojoj diktatorskoj i samodr`a~koj aroganciji i{ao je tako daleko da je otvoreno pokazivao i nekrofilske sklonosti. U dvori{tu Belog dvora na Dediwu nalo`io je da bude sahrawena wegova qubavnica Davorjanka Paunovi} i wihov omiqeni pas. Svojim skutono{ama je ostavio u amanet da ga tako|e na Dediwu sahrane, na otetom zemqi{tu predratnog industrijalca,
koje nikakvim propisima niti gradskim urbanisti~kim planom nije predvi|eno za grobqansku povr{inu;
y) Planski je izveo falsifikovawe istorijskih ~iwenica koje se ti~u na{e novije pro{losti, posebno insistiraju}i da se pod parolom bratstva i jedinstva izbri{e svaka mogu}nost postavqawa pitawa bar moral84

ne odgovornosti hrvatskog naroda za usta{ke zlo~ine u Drugom svetskom

ratu, ako se ima u vidu ~iwenica da je ogromna ve}ina Hrvata zdu{no podr`avala Paveli}ev re`im sve do pred kraj 1943. godine, do kapitulacije
Italije. Nikada mu nije padalo na pamet da bar u odsustvu sudi Anti Paveli}u i wegovim najbli`im saradnicima, a perfidno je insistirao na pravqewu ve{ta~ke simetrije izme|u stvarnih usta{kih i izmi{qenih ~etni~kih zlo~ina da bi srpskom narodu u wegovoj svesti nametnuo paralelnu
istorijsku krivicu i u javnosti umawio zlo~ine usta{a koje su na krajwe
ve{t na~in potpomagali komunisti. Hrvatskoj federalnoj jedinici je posle rata darovao i one teritorije koje se nikada kroz istoriju nisu nalazile u sastavu hrvatske dr`ave, a ujedno potpomogao nastojawe hrvatskog usta{ko-komunisti~kog, bosansko-hercegova~kog, panislamisti~ko-staqinisti~kog, kosovskog balisti~kog i makedonskog separatisti~kog re`ima da
se s teritorija pod wihovom kontrolom protera {to vi{e Srba, da se one
u~ine nacionalno homogenim i u~vrste u svojoj antisrpskoj orjentaciji.
Smi{qeno je pripremao teren za realizaciju slovena~kih, hrvatskih i
{iptarskih separatisti~kih ambicija u skoroj budu}nosti, pa je u te svrhe,
uz pomo} Edvarda Kardeqa, izvr{io oktroisanu ustavnopravnu konfederalizaciju Jugoslavije, ~iji vrhunac predstavqa nametawe Ustava iz 1974. godine. Negirawe elementarnih gra|anskih prava i qudskih sloboda, odsustvo slobode {tampe, nepostojawe prava na politi~ko okupqawe, organizovawe i delovawe, omogu}ilo mu je da sve svoje zamisli sprovede bez
ozbiqnijeg otpora, ~emu je pogodovalo i prethodno ustoli~ewe komunisti~ke ideologije i marksisti~ke teorije kao jedinih verodostojnih kriterija istinitosti, nau~nosti i progresivnosti;
{) Sprovodio je kontinuiranu i konstantnu ateizaciju dru{tva potiskuju}i verske zajednice iz javnog `ivota, diskrimini{u}i religiozne
gra|ane i stvaraju}i prostor za prodor pseudoreligijskih rituala u ~ijem
centru obo`avawa }e se nalaziti wegova li~nost. Posebnu netrpeqivost
je iskazivao prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Spre~avao je obnovu u ratu
poru{enih crkava i manastira, posebno onih na kojima su hrvatske usta{e
pokazivale svoje evropske civilizacijske sklonosti. Podsticao je klevetawe mnogih znamenitih li~nosti iz srpske istorije i kulture, a ve{ta~ki nametao primat onima koji su po svim svojim qudskim i intelektualnim
kvalitetima bili beznade`ni marginalci, poput Svetozara Markovi}a,
ili onima koji nisu prezali ni od izdaje srpskih nacionalnih interesa, poput Dimitrija Tucovi}a. Izazvao je ve{ta~ki rascep unutar Srpske pravoslavne crkve nasilno izdvajaju}i weno makedonsko krilo i proklamuju}i
Makedonsku pravoslavnu crkvu koja ve} nekoliko decenija deluje kao puki produ`etak makedonskog Centralnog komiteta Saveza komunista, i nije nimalo slu~ajno {to je do sada tu kvazicrkvenu tvorevinu priznao samo
Vatikan.
Time je Josip Broz Tito u sticaju po~inio krivi~na dela protiv ~ove~nosti, me|unarodnog prava i unutra{weg pravnog poretka, i to:
krivi~no delo veleizdaje,
krivi~no delo ugro`avawa teritorijalne celine dr`ave,
85

 krivi~no delo ugro`avawa nezavisnosti zemqe,

krivi~no delo ometawa i spre~avawa borbe protiv agresora i okupatora,
krivi~no delo slu`be u neprijateqskoj vojsci,
krivi~no delo pomagawa neprijatequ,
krivi~no delo podrivawa vojne i odbrambene mo}i zemqe,
krivi~no delo ubistva iz neprijateqskih pobuda prema Jugoslaviji,
krivi~no delo nasiqa iz neprijateqskih pobuda prema Jugoslaviji,
krivi~no delo oru`ane pobune,
krivi~no delo terorizma,
krivi~no delo uni{tewa va`nih objekata privrede,
krivi~no delo sabota`e,
krivi~no delo {pijuna`e,
krivi~no delo zakqu~ivawa ugovora na {tetu Jugoslavije,
krivi~no delo u~estvovawa u neprijateqskoj delatnosti u saradwi sa
stranom dr`avom,
krivi~no delo izazivawa nacionalne i verske mr`we, razdora i netrpeqivosti,
krivi~no delo stvarawa zlo~ina~ke organizacije,
krivi~no delo pru`awa pomo}i u~iniocu posle izvr{enog krivi~nog dela,
krivi~no delo genocida,
krivi~no delo ratnog zlo~ina protiv civilnog stanovni{tva,
krivi~no delo ratnog zlo~ina protiv ratnih zarobqenika,
krivi~no delo organizovawa grupe i podsticawa na izvr{ewe genocida i ratnih zlo~ina,
krivi~no delo protivpravnog ubijawa i rawavawa neprijateqa,
krivi~no delo surovog postupawa s rawenicima, bolesnicima i ratnim zarobqenicima,
krivi~no delo uni{tavawa kulturnih i istorijskih spomenika,
krivi~no delo nacionalne i verske diskriminacije,
krivi~no delo zasnivawa ropskog odnosa,
krivi~no delo povrede ugleda Jugoslavije,
krivi~no delo povrede ravnopravnosti u vr{ewu privredne delatnosti,
krivi~no delo povrede ravnopravnosti u zapo{qavawu,
krivi~no delo stvarawa monopolisti~kog polo`aja i izazivawa poreme}aja na tr`i{tu,
krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja,
krivi~no delo pronevere u slu`bi,
krivi~no delo pqa~ke,
krivi~no delo nesavesnog rada u slu`bi,
krivi~no delo protivpravnog li{ewa slobode,
krivi~no delo iznu|ivawa iskaza,
krivi~no delo zlostavqawa u vr{ewu slu`be,
krivi~no delo naru{avawa nepovredivosti stana,
krivi~no delo protivzakonitog pretresawa,
86

 krivi~no delo povrede tajnosti pisama i drugih po{iqki,

krivi~no delo neovla{}enog prislu{kivawa i tonskog snimawa,
krivi~no delo spre~avawa i ometawa javnih skupova,
krivi~no delo falsifikovawa rezultata izbora i glasawa,
krivi~no delo klevete,
krivi~no delo uvrede,
krivi~no delo uni{tewa i prikrivawa arhivske gra|e,
krivi~no delo {irewa la`nih vesti,
krivi~no delo la`nog predstavqawa.
Iz tog razloga predla`em da Visoki narodni tribunal pravde ovu optu`nicu u~ini dostupnom jugoslovenskoj i me|unarodnoj javnosti, da uputi
op{ti poziv svima onima koji bi mogli svedo~iti u prilog ili protiv pojedinih navoda optu`nice da se prijave Tribunalu u odre|enom roku, te da
se po isteku toga roka odr`i javno su|ewe. Tako|e predla`em da se u sklopu dokaznog postupka u toku glavnog pretresa saslu{aju slede}i svedoci:
1. Ko~a Popovi}, penzionisani titovski general, na okolnost da je po
nalogu Josipa Broza Tita potpisao pakt o nenapadawu sa Nemcima, na okolnost da je Broz naredio streqawe ratnih zarobqenika u Severnoj Sloveniji neposredno po okon~awu rata i na okolnost da je Josip Broz u {panskom
gra|anskom ratu bio glavni {ef Kominterninih likvidatora.
2. Mijalko Todorovi}, Titov partizanski komesar i politi~ki funkcioner, na okolnost da je Josip Broz kontinuirano vodio izrazito antisrpsku politiku, da je diskriminisao srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu izlagao sistematskim {ikanirawima, kao i na okolnost da je Broz krajwe surovo postupao s rawenicima, bolesnicima i ratnim zarobqenicima,
da je u toku bitke na Sutjesci namerno poslao centralnu bolnicu s vi{e hiqada rawenika u sasvim suprotnom pravcu od smera proboja glavnine partizanskih jedinica i tako prakti~no prouzrokovao weno uni{tewe.
3. Svetozar Vukmanovi} Tempo, na okolnost da je kao Titov partizanski general bio svedok i sau~esnik u organizovawu predratnog vo|stva Komunisti~ke partije Jugoslavije, kao tipi~ne zlo~ina~ke organizacije (nedostaje deo teksta) akta, kao i {irewa antisrpske mr`we koja je u Drugom
svetskom ratu kulminirala komunisti~kim u~e{}em u sprovo|ewu genocida i ratnih zlo~ina nad srpskim narodom.
4. Nikola Qubi~i}, Titov general i ministar odbrane, na okolnost da
je generalski ispit polo`io iskqu~ivo zahvaquju}i direktnoj Brozovoj
intervenciji, kao i na okolnost da je u toku Drugog svetskog rata bio o~evidac Brozovih ratnih zlo~ina protiv civilnog stanovni{tva.
5. Milo{ Mini}, Titov ministar i vojni tu`ilac na su|ewu Dra`i
Mihailovi}u, na okolnost da je Josip Broz Tito neposredno re`irao su|ewe generalu Mihailovi}u, te na okolnost da je Broz vre|ao i klevetao Mihailovi}a i wegove ratnike, da je uni{tavao sva dokumenta koja su svedo~ila o istinskoj antifa{isti~koj prirodi ~etni~kog pokreta, a da je ujedno
prikrivao sve tragove sopstvene komunisti~ke kolaboracije sa Nemcima i
usta{ama.
87

6. Petar Stamboli}, penzionisani Titov politi~ar, na okolnost da se

Josip Broz Tito la`no predstavqao kao mar{al, da je u pogledu eventualnog sticawa tog najvi{eg vojnog zvawa bio samozvanac, da je {irio la`ne
vesti o borbama pripadnika hrvatskog naroda protiv fa{izma u prvim godinama rata, kao i da je odmah nakon Drugog svetskog rata obe}ao pripajawe Kosova i Metohije Albaniji, zbog ~ega je proklamovao i poseban zakon
o zabrani vra}awa srpskih ratnih izbeglica na wihova ogwi{ta.
7. Stane Dolanc, penzionisani Titov politi~ar i ministar policije,
na okolnost da je po Titovom nalogu sprovodio akte dr`avnog terorizma u
ciqu uklawawa Brozovih politi~kih protivnika u emigraciji, wihovog
ubijawa ili otimawa i dovo|ewa u Jugoslaviju, kao i da je Tito svim sredstvima pomagao me|unarodne teroristi~ke organizacije, posebno palestinske, odnosno da je svojom saradwom sa diktatorskim re`imima iz takozvanog pokreta nesvrstanih nanio ozbiqnu povredu ugledu Jugoslavije kao
dr`ave.
8. Josip Vrhovec, Titov miqenik me|u politi~arima, na okolnost da je,
ugledaju}i se na Tita i povode}i se za wegovom sklono{}u ka rasko{i i rasipni{tvu, zajedno sa svojim bratom Ivom sklopio {tetan ugovor sa ameri~kom firmom Vestinghaus o izgradwi nuklearne centrale u kr{kom i za
tu uslugu dobio mito od tri miliona dolara.
9. Vidoje @arkovi}, Titov admiral i politi~ar, na okolnost da je Josip Broz Tito neposredno u~estvovao u izmi{qawu ve{ta~ke crnogorske
nacije, podstrekavao uni{tavawe kulturnih i istorijskih spomenika, od
~ega je najmu~niji utisak u javnosti ostavilo uklawawe Wego{eve kapele
sa Lov}ena i postavqawe ru`nog paganskog mauzoleja na weno mesto.
10. Veselin \uranovi}, ratni pripadnik talijanske fa{isti~ke milicije i docniji Titov politi~ar, na okolnost da je Tito li~no po republikama i pokrajinama u kojima `ivi srpski narod dovodio na dr`avne i partijske funkcije kadrove po principu negativne selekcije, kojima je jedina
preporuka u napredovawu u karijeri mogao biti stepen spremnosti na izdajstvo srpskih nacionalnih interesa. Ovog svedoka treba saslu{ati i na
okolnost da je Josip Broz Tito li~no nalagao svojim doglavnicima da sklapaju me|unarodne trgova~ke i bankarske ugovore na {tetu Jugoslavije.
11. Branko Mikuli}, Titov politi~ar, na okolnost da je Josip Broz neposredno izazivao i {irio nacionalnu i versku mr`wu, razdor i netrpeqivost, posebno tako {to je nalagao da se pravoslavni Srbi diskrimini{u u Bosni i Hercegovini, u Hrvatskoj i na Kosovu, kako bi se podstaklo
wihovo masovno iseqavawe u su`enu srbijansku federalnu jedinicu.
12. Todo Kurtovi}, Titov partizanski oficir i politi~ar, na okolnost da je Josip Broz u ~itavoj Jugoslaviji inaugurisao odnose ropske pot~iwenosti gra|ana vladaju}oj partiji i wenoj vrhu{ki, kao i na okolnost
da je Komunisti~ka partija Jugoslavije, odnosno Savez komunista, pod Titovim rukovodstvom predstavqao tipi~nu zlo~ina~ku organizaciju koja je
pola veka sistematski upropa{tavala Jugoslaviju. Ovog svedoka je potrebno saslu{ati i na okolnost da je svojim najbli`im saradnicima Josip Broz
omogu}avao da prikriju sva krivi~na dela koja su po~inili zloupotrebom
slu`benog polo`aja radi li~ne imovinske i druge koristi.
88

13. Munir Mesihovi}, Titov politi~ar, na okolnost da je li~no Josip

Broz Tito podstrekavao izmi{qawe ve{ta~ke muslimanske nacije kako bi
se odvojenost Bosne i Hercegovine od Srbije u~inila definitivnom, te na
okolnost da je Broz bio glavni akter i posleratnog kulturnog genocida nad
srpskim narodom koji se o~itovao kroz potiskivawe srpskih istorijskih i
kulturnih tradicija, }irili~nog pisma i produkata intelektualnog stvarala{tva.
14. Stipe [uvar, Titov politi~ar, na okolnost da je po Brozovom nalogu koncipirao takvu reformu {kolstva koja je temeqito upropastila
~itav jugoslovenski vaspitno-obrazovni sistem, a sve u skladu s marksisti~kom idolatrijom radni~ke klase i fizi~kog rada.
15. Jovanka Broz, Titova supruga, na okolnost da je Josip Broz sistematski pqa~kao dr`avnu i narodnu imovinu, da je `iveo u sjaju i rasko{i
koje te{ko da sebi mogu priu{titi i monarsi danas najbogatijih zemaqa
sveta, kao i na okolnost da je Josip Broz proneverio mnoge dru{tvene vrednosti, poklawaju}i ih svojim nesvrstanim i srebroqubivim prijateqima i
saveznicima iz varvarskih zemaqa ukqu~enih u pokret nesvrstavawa.
16. Lazar Koli{evski, Titov politi~ar, na okolnost da je Broz li~no
lansirao parolu Slaba Srbija jaka Jugoslavija, kao i na okolnost da je
wegov partijski i dr`avni {ef bio sklon stalnim zloupotrebama slu`benog polo`aja, te da je krajwe nesavjesno obavqao uzurpirane politi~ke
funkcije.
17. Krsto Crvenkovski, Titov ra`alovani politi~ar, na okolnost da
je Josip Broz li~no u~estvovao u izmi{qawu makedonske nacije, proklamovawu posebnog makedonskog kwi`evnog jezika na osnovu najisto~nijeg makedonskog dijalekta, koji je najbli`i bugarskom jeziku, kao i na okolnost da
je Broz isforsirao dono{ewe zakona kojim je zabrawen povratak na wihova ogwi{ta Srbima koje su bugarski okupatori u toku rata protjerali sa
teritorije Makedonije.
18. Radovan Vlajkovi}, Titov politi~ar, na okolnost da je Tito li~no
podsticao vojvo|ansko birokratsko autonoma{tvo, kako bi dodatno oslabio ekonomsku i politi~ku snagu, nacionalno i kulturno jedinstvo srpskog
naroda i Vojvodinu pretvorio u najistureniju ispostavu vladaju}e antisrpske koalicije.
19. Cvijetin Mijatovi}, Titov politi~ar, na okolnost da je Broz li~no poverio upravu nad Bosnom i Hercegovinom Branku Mikuli}u, imaju}i
pre svega u vidu da je nekada bio u prisnim prijateqskim odnosima s Mikuli}evim ocem, ina~e poznatim usta{kim koqa~em iz Drugog svetskog rata,
koji je, izme|u ostalog, li~no u~estvovao u klawu grupe uhva}enih jugoslovenskih kraqevskih vazduhoplovaca.
20. Jakov Bla`evi}, Titov partizanski oficir i politi~ar, na okolnost da je Broz li~no podstrekavao progon srpskog `ivqa u granicama posleratne Hrvatske, kao i da je kao {ef dr`ave u~estvovao u prikrivawu
usta{kih zlo~ina pravqewem ve{ta~kih simetrija.
21. Savka Dap~evi} Ku~ar, ra`alovani Titov politi~ar, na okolnost
da je Josip Broz, zajedno sa Vladimirom Bakari}em, li~no stajao iza masov89

nog usta{kog pokreta u Hrvatskoj krajem {ezdesetih i po~etkom sedamdesetih godina i da je taj pokret suzbio i `rtvenu jagwad progonio tek kad su
u praksi realizovani svi strate{ki ciqevi toga pokreta.
22. Mika Tripalo, ra`alovani Titov politi~ar, na okolnost da su
ustavne promene iz 1971. i 1974. godine smi{qene pre svega kao optimalna
varijanta definitivnog onemogu}avawa obnove srpskog nacionalnog, politi~kog, ekonomskog i kulturnog jedinstva i kao sredstvo ovekove~ewa
prinudne uprave nad Srbijom i srpskim narodom.
23. Frawo Tu|man, penzionisati Titov general, na okolnost da je Tito
neprekidno podsticao {to ~vr{}u saradwu izme|u hrvatskih komunista i
usta{a, prikrivawe usta{kih zlo~ina i posebno falsifikovawe broja jasenova~kih `rtava, tako da je po~etkom {ezdesetih godina, u skladu s takvom politikom, i u Statisti~ki godi{wak Jugoslavije unesena tvrdwa da
je u Jasenovcu ubijeno svega {ezdeset hiqada qudi.
24. Fadiq Hoya, albanski dr`avqanin i jedan od Titovih najbli`ih i
najvernijih saradnika, na okolnost da je Broz podsticao {iptarski separatizam, da je gu{io samo wegove najekstremnije vidove, one koji su zapravo
kvarili posao separatisti~koj matici i wenom promi{qenom sistematskom delovawu na dugu stazu.
25. Mitja Ribi~i~, Titov partizanski oficir i politi~ar, na okolnost da je Josip Broz li~no stajao iz re`ije poznatih Dahauskih i svih drugih politi~kih procesa u Jugoslaviji, da je tada qudima su|eno zbog potpuno izmi{qenih krivica i da je glavni ciq bio da se u narodu usadi strah,
koji }e ga prisiliti na apsolutnu poslu{nost.
26. Du{an Dragosavac, Titov partizanski politi~ar, na okolnost da je
Josip Broz iz srpskog naroda u Hrvatskoj uvek birao najgore izdajnike i
propalice, pa ih kao nametnute predstavnike Srba uvodio u visoku politiku, dr`e}i se devize [to je neki Srbin glupqi i pokvareniji, to mo`e
Hrvatima biti korisniji.
27. Petar Mati}, Titov general, na okolnost da u Titovoj armiji nikada nijedan ~astan Srbin nije mogao ste}i generalski ~in.
28. Marko Nikezi}, Titov ra`alovani politi~ar, na okolnost da je Josip Broz u Jugoslaviji stvorio takav ekonomski sistem koji se bazira na
krajwoj neravnopravnosti u vr{ewu privredne delatnosti, i to redovno na
{tetu srbijanske federalne jedinice, kao i da je Broz li~no doprinosio
stvarawu monopolisti~kog polo`aja i izazivawa poreme}aja na tr`i{tu u
korist slovena~kih i hrvatskih preduze}a, kao i da je Tito nalo`io da se
1948. godine iz Srbije ve}i broj fabrika preseli na teritoriju Slovenije
i Hrvatske.
29. Latinka Perovi}, ra`alovani Titov politi~ar, na okolnost da je
Josip Broz kr{e}i i sopstvene oktroisane propise smenio liberalisti~ku garnituru politi~ara u Srbiji 1972. godine samo zato {to nisu pristajali na apsolutnu poslu{nost i {to su nastojali delimi~no modernizovati ve} uveliko posustalu privredu.
30. Vojin Luki}, biv{i Titov ministar i robija{, na okolnost da jugoslovenska policija po direktnim Titovim instrukcijama nesavesno deluje
u obavqawu svoje slu`be, da ~esto primewuje protivpravna li{ewa slobo90

de gra|ana, da se slu`i iznu|ivawem iskaza, da zlostavqa gra|ane, naru{ava im nepovredivost stana, protivzakonito ih pretresa, ~ini vrlo ~este
povrede tajnosti pisama i drugih po{iqki, vr{i neovla{}eno prislu{kivawe i tonsko snimawe privatnih razgovora, spre~ava i ometa javne
skupove itd.
31. Radomir Veqkovi}, penzionisani pukovnik, na okolnost da je za Titovog `ivota potpuno zdrav zato~en u psihijatrijskoj klinici zbog pisawa
istoriografske rasprave kojom je kriti~ki analizirao Titovo pona{awe
kao vrhovnog partizanskog komandanta u vreme bitke na Sutjesci.
32. Tomislav Krsmanovi}, diplomirani ekonomista, na okolnost Brozove zloupotrebe psihijatrije u sudske svrhe, u funkciji obra~una s politi~kim protivnicima i neistomi{qenicima.
33. Mihailo Markovi}, profesor univerziteta i akademik, na okolnost li~nog iskustva kao `rtve titoisti~kog progona nepo}udnih intelektualaca.
34. Qubomir Tadi}, profesor univerziteta i akademik, na okolnost da
su mu komunisti u Crnoj Gori ubili dva brata i strica zbog sumwe da su ideolo{ki protivnici, kao i u pogledu wegovih li~nih iskustava u vezi s titoisti~kim sprovo|ewem principa neravnopravnosti na osnovu ideolo{ke pravovernosti i politi~ke proverenosti u procesu zapo{qavawa intelektualaca.
35. Milovan \ilas, jedan od Titovih najbli`ih saradnika i kasniji pobuwenik, na okolnost Titovog veleizdajni~kog pona{awa uo~i, u toku i posle Drugog svetskog rata, ugro`avawa teritorijalne celokupnosti dr`ave
podila`ewem {iptarskom separatizmu, dovo|ewa u pitawe nezavisnosti
zemqe nepromi{qenom spoqnom politikom, ometawa i spre~avawa borbe
protiv fa{isti~kih okupatora i usta{a zbog prevashodnog orjentisawa na
osvajawe vlasti po svaku cenu, krivi~no delo pomagawa neprijatequ potpisivawem pakta o nenapadawu i anti~etni~kom savezu sa komandom nema~kih trupa za jugoistok, kao i na okolnost Brozovog predratnog podrivawa
vojne i odbrambene mo}i zemqe komunisti~kom subverzijom, ubijawu civilnog srpskog `ivqa u ratnim godinama iz neprijateqskih pobuda prema
Jugoslaviji zami{qenoj kao velikosrpskoj tvorevini i pokretawe, organizovawe i rukovo|ewe oru`ane pobune.
36. Dobrica ]osi}, kwi`evnik i akademik, na okolnost da je politi~ki stradao i proterivan iz javnog `ivota jer je prvi javno ukazivao na progon srpskog naroda sa Kosova i Metohije pred nasrtajima albanskog separatizma, podstrekavanog i potpomaganog od strane Josipa Broza.
37. Radisav Filipovi}, Titov penzionisani pukovnik, na okolnost svoje upu}enosti u Brozovu politiku po nacionalnom pitawu u Jugoslaviji, posebno u podstrekavawu {iptarskog separatizma.
38. Milija [}epanovi}, penzionisani oficir, na okolnost sopstvene
upu}enosti u izdaju srpskog naroda od strane srpskih komunista koji su se
me|usobno nadmetali u vernosti i odanosti Josipu Brozu i wegovoj izrazito antisrpskoj politici.
39. Spasoje \akovi}, penzionisani policijski funkcioner, na okolnosti sopstvenih saznawa o Titovom potpomagawu albanskog separatizma.
91

40. Pero Simi}, publicista, na okolnosti sopstvenog uvida u dokumentaciju koja svedo~i o Brozovom neposrednom u~e{}u u staqinisti~kim
~istkama i likvidacijama sumwivih jugoslovenskih komunista.
42. Zoran ^i~ak, profesionalni politi~ki ~inovnik, na okolnost
sopstvene upu}enosti i javnog obelodawivawa dokumenata koji svedo~e da
je Josip Broz Tito priznao pravni legitimitet i legalitet Nezavisne Dr`ave Hrvatske prihvataju}i da Jugoslavija nasledi pravne posledice me|unarodnih ugovora koje je ta hrvatska fa{isti~ka tvorevina u toku rata
sklapala.
43. Mihailo \uri}, profesor univerziteta, na okolnost da je po Brozovom nalogu uhap{en i osu|en zbog javnog suprotstavqawa usvajawu ustavnih amandmana iz 1971. godine.
43. Vladimir Dedijer, profesor univerziteta i akademik, na okolnost
sopstvene upu}enosti u dokumentaciju koja svedo~i da je Josip Broz po~inio krivi~no delo slu`ewa u neprijateqskoj vojsci, krivi~na dela {pijuna`e, sabota`e, uni{tavawa va`nih objekata privrede itd.
44. Ranka ^i~ak, novinar, na okolnost da je tri godine posle Brozove
smrti osu|ena jer je u privatnom razgovoru iznosila istinite podatke o negativnim aspektima Titovog `ivota i politi~kog delovawa.
45. Dragoslav Mihailovi}, kwi`evnik i akademik, na okolnost wegovog upu}ivawa na Goli otok i upu}enost u re`im koji je u tom logoru ustanovqen.
46. Dragoqub Mi}unovi}, profesor univerziteta, na okolnost sopstvenog stradawa na Golom otoku kao osumwi~enog Titovog neistomi{qenika.
47. Sava Bankovi}, sve{tenik, na okolnost sopstvenog robijawa kao nepokornog sve{tenog lica.
48. Savo Jovi}, sve{tenik, na okolnost sopstvenog su`awstva kao posledice re`iranog politi~kog su|ewa na osnovu la`nih svedoka i tendenciozne interpretacije sadr`aja privatnih razgovora.
49. Stevan Vra~ar, profesor univerziteta, na okolnost sopstvenog
udaqavawa iz nastavnog procesa zbog zalagawa za uvo|ewe vi{epartijskog
sistema kao osnovnog preduslova demokratizacije pravnog i politi~kog
poretka.
50. @ivorad Stojkovi}, kwi`evnik, na okolnost Brozovog sistematskog progona slobodnomisle}ih srpskih intelektualaca.
Predla`em da Visoki narodni tribunal pravde u svojstvu sudskih ve{taka saslu{a:
1. Miodraga Skuli}a, ekonomistu, na okolnost celovite procene pogubnog Brozovog delovawa na ukupnu jugoslovensku privredu, posebno na
srpsku ekonomiju.
2. Slobodana Ini}a, politikologa, na okolnost Brozovog konstantnog
eksperimentisawa s autokratskim oblikom jugoslovenskog politi~kog re`ima kako bi {to vi{e srpski nacionalni interesi bili suzbijani.
3. Borislava Mihailovi}a Mihiza, kwi`evnika, na okolnost Brozovog gu{ewa slobodnog kulturnog stvarala{tva.
92

4. @arka Gavrilovi}a, sve{tenika, na okolnost Brozovog sistematskog ugro`avawa slobode veroispovesti i posebno ugwetavawa Srpske pravoslavne crkve.
5. Veselina Savi}a, neuropsihijatra, na okolnost stru~ne procene
Brozove li~nosti i stepena ura~unqivosti u vreme ~iwewa najte`ih zlo~ina protiv ~ove~nosti i me|unarodnog prava, protiv slobode i demokratije.
Daqe predla`em da Visoki narodni tribunal pravde podnese zahtev
svim dr`avnim arhivama da mu dostave sva relevantna dokumenta koja mogu
poslu`iti u postupku utvr|ivawa ~iwenica koje Brozovu ratnu, predratnu
i posleratnu politi~ku delatnost osvetqavaju sa svih aspekata, kao i da se
izvr{i uvid u memoarsku gra|u koja poti~e iz pera Titovih najbli`ih saradnika, a koja ga prikazuje kao uzurpatora, samodr`ca, zlo~inca, zlikovca
i kriminalca, {to je sve nu`no za dono{ewe objektivne i nepristrasne
presude.
Zahtevam da Porota srpskog naroda oglasi krivim Josipa Broza Tita
po svim ta~kama optu`nice, te da Visoki narodni tribunal pravde izrekne presudu kojom }e se:
I. Josip Broz Tito proglasiti ratnim zlo~incem i o tome izvestiti sve
relevantne me|unarodne instance.
II. Josip Broz Tito proglasiti zlikovcem i kriminalcem i o tome, s podrobnim obrazlo`ewem, upoznati celokupna srpska, jugoslovenska i svetska javnost.
III. Zahtevati definitivno ru{ewe kulta Brozove li~nosti, uklawawe wegovih spomenika, kao i skidawe slika i portreta sa zidova javnih
ustanova.
IV. Zahtevati da se svim gradovima, ulicama i javnim ustanovama, koji
danas nose ime Josipa Broza Tita, vrate stari nazivi.
V. Apelovati na srpske istori~are, pravnike, politikologe, sociologe, kwi`evnike, psihologe i intelektualce drugih usmerewa da u~estvuju u
svestranom preispitivawu doga|aja iz na{e bli`e pro{losti radi utvr|ivawa potpune istine o svim relevantnim ~iwenicama kako bi se {to
efikasnije otklonile naslage Brozove politi~ke demagogije i komunisti~ke apologije.
VI. Zahtevati da se celokupan vaspitno-obrazovni sistem o~isti od
elemenata divinizacije Josipa Broza i da se na{oj omladini {to pre saop{ti prava istina o wemu, kao jednoj od najmra~nijih li~nosti na{e celokupne istorije.
VII. Zahtevati da se izvr{i konfiskacija celokupne Brozove imovine
i spre~i da wegovi potomci i srodnici u`ivaju plodove pqa~ke i ugwetavawa celokupnog naroda.
VIII. Zahtevati da se rehabilituju sve predratne, ratne i posleratne
`rtve Titovih progona.
IX. Zahtevati da se odmah elimini{u sve katastrofalne posledice Titovih politi~kih eksperimenata sa Jugoslavijom i posebno sa srpskim narodom, tako {to }e se hitno zakazati izbori za Ustavotvornu skup{tinu na
kojima }e sasvim slobodno u~estvovati sve politi~ke stranke.
93

X. Zahtevati da se odmah grob Josipa Broza Tita preseli iz Beograda u

Kumrovec ili neko drugo mesto u Hrvatskoj, prema slobodno izra`enoj voqi hrvatskog naroda ~iji je Tito, pored Ante Paveli}a, sigurno najve}i
sin.
Obrazlo`ewe
Smrt jednog dugogodi{weg diktatora, sama po sebi, nije dovoqan uslov
izbavqewa naroda koji je decenijama stewao pod wegovom tiranijom. I na
evropskim prostorima se pokazalo da su i mnogi narodi sa veli~anstvenim
istorijskim pedigreom u izvesnim situacijama podlo`ni pot~iwavawu
hoh{taplerima i uzurpatorima najgore vrste, da mogu biti zara`eni tajanstvenim virusom kolektivnog ludila koje se uglavnom manifestuje kroz masovnu paranoju i bezgrani~ni fanatizam. To ih svojevrsnom iracionalnom
inercijom, usled izgubqene sposobnosti autorefleksije, i posle fizi~kog
nestajawa oca nacije, najve}eg sina naroda, s politi~ke scene, nagoni da
mu se i daqe klawaju, strepe}i od wegovog povampirenog besa.
Lomovi fa{isti~kih diktatura, smrt Adolfa Hitlera, Benita Musolinija ili Franciska Franka, nisu bili do te mere optere}eni ovim socijalnopsiholo{kim mehanizmom. To svedo~i i da re`imi na ~ijem su se ~elu nalazili zlo~inci ovog tipa nisu bili u stawu, svejedno da li zato {to
im je nedostajalo vremena ili voqe, da do kraja razviju sve totalitarne potencijale i usavr{e re`im politi~ke autokratije do te mere da on ubedqivo ovlada sve{}u qudi.
Komunisti~ka varijanta totalitarizma prakti~no se pokazala mnogo
opasnijom u tom pogledu. Mada su upropa{tavali ukupnu socijalnu strukturu, maksimalno deformisali dru{tvenu svest i politi~ke procese sveli
na sumanute paganske rituale, marksisti~ki sistemi su decenijama pokazivali veliku sposobnost pre`ivqavawa paralelno s procesom sistematskog
ekonomskog, politi~kog i kulturnog truqewa socijalnog supstrata na kome su svoje parazitske `ile rasprostrli. Trebalo je do~ekati da se komunizam sa zaglu{uju}im treskom po~ne ru{iti tamo gde je prvi put ustanovqen
kao poredak suprotstavqen izvornoj qudskoj prirodi, humanisti~kom pogledu na svet i zdravom razumu, pa da se na delu prezentuje u svoj svojoj adekvatnosti teorije domina.
Jugoslavija u tom univerzalnom svetskom procesu bitno zaostaje. Rusiji i Kini je trebalo po dve do tri godine nakon smrti Staqina, odnosno
Mao Ce Tunga, da dovedu otvoreno u pitawe kult krvo`ednih diktatora. U
Jugoslaviji, na `alost, ni deset godina po fizi~kom nestanku zlikovca i
zlo~inca Josipa Broza Tita, nije ozbiqnije naru{ena wegova feti{izacija. Taj kolektivni mazohizam, koji posebno mi Srbi u ovom slu~aju pokazujemo, bez premca je u svetskoj istoriji.
A Josip Broz Tito nam je uni{tio i upropastio bukvalno sve {to smo
imali. U ekonomskom pogledu nas doterao do prosja~kog {tapa, u politi~kom nas izlo`io dejstvu sistema anahrone despotije azijatskog tipa, u kulturnom nas nepopravqivo osakatio, u duhovnom nam razorio temeqe srpske
nacionalne svesti, ponosa, ~asti i dostojanstva, a u dr`avotvornom uspio
94

da anulira gotovo sve najva`nije tekovine stopedesetgodi{wih srpskih

oslobodila~kih ratova.
Opet smo u situaciji da bukvalno na svim poqima organizovane dru{tvene delatnosti moramo krenuti od po~etka. A prevashodno smo obavezni da sami sa sobom ras~istimo, da sopstvenu svest i racio oslobodimo taloga mra~ne pro{losti, da bar ubla`imo strahovitu odgovornost i krivicu pred svojim potomcima koji ne}e imati nikakvog razumevawa za na{e
mladala~ke zablude.
Zato ovo javno su|ewe zlikovcu i zlo~incu Josipu Brozu Titu treba
simboli~no da ozna~i i kraj na{eg robovawa marksisti~koj ideologiji i
komunisti~kom re`imu, kao i svakom obliku totalitarizma i autokratije.
Na pragu smo ponovnog osvajawa slobode i demokratije, na po~etku nacionalne obnove i duhovnog preporoda, pa zato moramo blagovremeno izgraditi i odbrambene mehanizme koje }e u budu}nosti spre~iti da nas bilo koja
nova stihijska sila, poput komunisti~ke, zaokupi, zaslepi i povede u ambis.
Opunomo}eni javni tu`ilac
Dr Vojislav [e{eq

CCCLXVIII
Socijalisti~ka Republika Srbija
Gradski sekretarijat za unutra{we poslove
Beograd
UZSSamostalni odsek za BZG
OV str. pov. br. 222
28. 3. 1990. godine

Obrazac UZS 1

Slu`bena tajna
Strogo poverqivo

Broj upisnika Uprave za pograni~ne poslove i strance

Operativna informacija
o saznawima, doga|ajima i pojavama iz oblasti pograni~nih poslova,
kretawa i boravka stranaca i bezbednosne za{tite na{ih gra|ana u
inostranstvu
Saznawedoga|ajpojava: O odr`avawu predavawa pripadnicima ~etni~ke emigracije u Australiji.
Sadr`aj informacije:
Od na{eg gra|anina koji du`e vreme boravi i radi u Australiji Pertu, do{ao sam do slede}eg saznawa:
Da je Vojislav [e{eq odr`ao preko 20 predavawa u Australiji zala`u}i se za usku saradwu svih srpskih organizacija i predla`e da se odr`i
Kongres zagrani~nih Srba na Vidovdan, 28. juna 1990. godine u ^ikagu, a na
koji bi do{lo i nekoliko intelektualaca iz otaybine.
95

Sva svoja predavawa [e{eq formuli{e u tri ta~ke, osnovici na kojoj

bi se ve} danas moglo posti}i op{te srpsko politi~ko jedinstvo:
ru{ewe kulta li~nosti Tita kao zlikovca i tiranina,
obnavqawe granica srpske dr`avnosti, i
uspostavqawe demokratskog re`ima vi{epartijskim sistemom.

CCCLXIX
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III sektor
71-0342
30. 3. 1990. godine

Slu`bena bele{ka
Dana 29. 3. 1990. godine, u prostorijama USDB za Beograd vra}ene su
kwige Vojislavu [e{equ (OO po srpskom nacionalizmu) koje su mu 10. 9.
1989. godine oduzete na carinarnici Sur~in prilikom wegovog povratka
u zemqu. Kwige (ukupno 37 komada) vra}ene su na osnovu akta RSUP-a SR
Srbije SDB III sektor br. 113/III od 14. 3. 1990. godine.
[e{eq je vra}awe kwiga primio sa zadovoqstvom i pozitivno je komentarisao ovaj postupak SDB.
Napomena:
U prilogu dostavqamo V sektoru ove Uprave priznanicu o prijemu
kwiga koju je potpisao Vojislav [e{eq.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

Dodatni list uz dokument

Organizaciona jedinica: USDB Beograd
Linija rada: srpski ekstremizam
Autor: USDB Beograd
Primedbe, napomene i sli~no:
Priznanica o prijemu kwiga koju je potpisao [e{eq Vojislav
Priloga 1 (strana 3)
(potpis redigovan)
Priznanica
Ovim potvr|ujem da sam dana 29. 3. 1990. godine u prostorijama USDB
za Beograd primio slede}e kwige:
1. Dimitrije Qoti}, Govori i ~lanci, sveska 6, izdava~ Iskra 8
Minhen 90, 1974. godine.
2. Dimitrije Qoti}, Govori i ~lanci, sveska 1, izdava~ Iskra 8
Minhen, 1974. godine.
96

3. Dimitrije Qoti}, Videlo u tami, izdava~ Iskra, 1976. godine.

4. Predrag D. Ivanovi}, Ko su Qoti}evci, izdawe Srpskog kwi`evnog udru`ewa ^ikago, 1954. godine.
5. Stanislav Krakov, General Milan Nedi}, kwiga druga Prepuna
~a{a vremena, {tamparija Druckarei Iskra 8 Minhen.
6. Spomenica srpskih dobrovoqaca 1941-1971 koju je uredio Bor. I.
Karapanyi}, Klivlend, Ohajo, SAD.
7. Prof. Lazo I. Kosti}, Sve su to la`i i obmane, privatno izdawe,
Minhen 1977. godine.
8. Ratko Para`anin, Drugi svetski rat i Dimitrije V. Qoti}, Druckerei, Minhen 1971. godine.
9. Zapisi iz dobrovoqa~ke borbe V, bez autora 1959. godine
10. J. V. Qoti}, Slu`ba u vojsci i u~e{}e u ratovima, Minhen, 1967.
godine.
11. Vladimir Vauhnik, Nevidqivi front, Minhen, 1984. godine.
12. Bor. I. Karapanyi}, KorevjeTitov najkrvaviji zlo~in, Klivlend, Ohajo SAD, 1959. godine.
13. Fran Erjavac, Slovenci i Srbi, kwiga I, izdawe i {tamparija
Glasa kanadskih Srba, Vindzor, Kanada.
14. Dr Lazo M. Kosti}, Pravni instituti u Wego{evim pesmama, izdava~ Srpska misao, Melburn 1958. godine.
15. Nova klasa i anatomija jednog morala, autora M. \ilasa, bez podataka o izdava~u.
16. Dr Miroslav Spalajkovi}, Misija Srbije politi~ko zave{tawe
srpskom narodu, izdawe gospo|e dr M. Spalajkovi}.
17. RichardL.Felman, MihailovichANDI, bez izdava~a.
18. Dr \oko Slijep~evi}, Srpska oslobodila~ka ideja, Minhen 1983.
godine.
19. Dr @ivko Topalovi}, Borba za budu}nost Jugoslavije, izdawe
Sindikalist, Pariz, London 1967. godine.
20. Milan A. Foti}, Izgubqeni put I deo, izdawe pi{~evo, 1960. godine.
21. Dr @arko Topalovi}, Jugoslavija `rtveni saveznik, izdawe Budu}nost, London 1970. godine.
22. Branko Lazi}, Titov pokret i re`im u Jugoslaviji 1941-46, bez izdava~a.
23. \oko M. Slijep~evi}, General Kosta M. Mu{icki, izdawe Udru`ewa biv{ih pripadnika SDK, Minhen 1981. godine.
24. Dr @arko Topalovi}, Kako su komunisti dograbili vlast u Jugoslaviji, izdawe Sindikalista i Na{e re~i, London 1964. godine.
25. Dr @ivko Topalovi}, Srbija pod Dra`om, London 1968. godine.
26. Qubica Vr. Qoti}, Memoari, Minhen 1973. godine.
27. Bor. M. Karapanyi}, Srpski dobrovoqci 1941-1981, Klivlend,
SAD.
28. Dimitrije Qoti}, U revoluciji i ratu, izdawe Iskra, Minhen
1961. godine.
97

29. Ratko Pare`anin, Na sudbonosnoj prekretnici, izdawe Iskra,

Minhen.
30. Stanislav Krakov, General Milan Nedi}, kwiga prva, Na o{trici no`a, {tamparija Iskra, 1963. godine.
31. Dr Vojislav [e{eq, [ta da se radi, izdava~ Na{a re~, London
1985. godine.
32. Kojica Milanov, Titov{tina u Jugoslaviji, izdawe Sloga 397,
HayStreet,PerthWestern,Australia.
33. Dimitrije Qoti}, Govori i ~lanci, izdawe Iskra, Minhen 1975.
godine.
34. Milovan \ilas, Susreti sa Staqinom, izdawe Na{a re~, London 1986. godine.
35. Milovan \ilas, Tamnica i ideja, izdava~ Kola{inska liga za qudska
prava c/016 CumberlenolRoadKewSurreyTW3HO, London 1984. godine.
36. Milovan \ilas, Vlast, izdava~ Na{a re~, London 1983. godine.
37. Separat iz ~asopisa Zna~aj Bosne i Hercegovine za srpski narod.
U Beogradu, 29. 3. 1990. godine
Vojislav [e{eq

CCCLXX
Uprava slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III sektor
71-0419
17. 4. 1990. godine

Slu`bena bele{ka
Podaci se odnose na istupawe Aleksandra Stefanovi}a i Predraga
Vuleti}a iz Vaqeva.
Dana (nejasno) u Domu omladine u Beogradu, za vreme predstavqawa Liberalne stranke iz Vaqeva, weni predstavnici Aleksandar Stefanovi}
(predsednik stranke) i Predrag Vuleti} (~lan Upravnog odbora), su kao jedno od na~ela Liberalne stranke promovisali i obarawe kulta li~nosti
Josipa Broza Tita i ukidawe Zakona o za{titi imena i dela Josipa Broza
Tita. Predstavqaju}i stranku, Aleksandar Stefanovi} je istakao da je
Liberalna stranka najpoznatija po tome {to je organizovala su|ewe Josipu Brozu Titu, nije odr`ano, ali, kako je pomenuti rekao, od ideje se ne}e
odustati.
Optu`nicu za pomenuto su|ewe pisao je, u ime Liberalne stranke,
Vojislav [e{eq (OO III sektora USDB). Tekst optu`nice nije navedenom prigodom ~itan u celosti, ve} je Aleksandar Stefanovi} naveo nekoliko detaqa. Tako se u biografskim podacima navodi da je Josip Broz Tito: slu`io vojsku u Austro-Ugarskoj, otac vi{e od trinaestoro dece, od
kojih je samo dvoje priznao, legalni i ilegalni vlasnik ogromne pokretne
i nepokretne imovine i da je sahrawen u Beogradu, na zemqi{tu koje odgovaraju}im zakonom nije predvi|eno kao grobqansko.
98

U samom tekstu se navodi 30 (trideset) krivi~nih dela, koja tako|e nisu prezentirana. Za svedoke pred, kako [e{eq navodi, narodnim tribunalom pozivaju se: Ko~a Popovi}, Mijalko Todorovi}, Svetozar Vukmanovi}Tempo i jo{ 47 (~etrdeset i sedam) lica. Stefanovi} je posebno istakao da se Ko~a Popovi} poziva da svedo~i na okolnosti da je po nalogu Josipa Broza Tita potpisao pakt o nenapadawu sa Nemcima, da je Josip Broz
Tito naredio streqawe ratnih zarobqenika u zapadnoj Slavoniji neposredno po zavr{etku rata, te da je u {panskom ratu bio glavni za komunisti~ke, kominternovske ~istke.
Pomenuti predstavnici Liberalne stranke su, pred oko 100 (stotinu)
prisutnih lica, u vi{e navrata odgovarali na pitawa o ovom su|ewu, za
koje su istakli da je (nejasno) odlo`i za 25. 5. 1990. godine u Vaqevu.
Stranka navodi da precizan termin zavisi od Vojislava [e{eqa.
Prisutni u sali, me|u kojima Aleksandar Gli{i}, Mirko Jovi} i jo{
neka lica iz Srpske narodne obnove iz Nove Pazove, Qiqana Pe}anac (za
wu postoje podaci u USDB), Ivan Prekajski (za wega postoje podaci u
USDB), pozdravqali su aplauzima inicijative o odr`avawu su|ewa.
(potpis redigovan)

CCCLXXI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
IV sektor Stari grad
(redigovano)
11. 6. 1990. godine

Slu`bena bele{ka
Radi se o saznawima vezanim za organizaciju protestnog mitinga 13. 6.
1990. godine.
Od na{eg pouzdanog izvora saznali smo da se Vojislav [e{eq definitivno razi{ao sa Vukom Dra{kovi}em i da se posle tog razlaza pribli`io
Srpskoj narodnoj obnovi, te je 10. 6. 1990. godine govorio u sali bioskopa
Jugoslavija na sastanku inicijativnog odbora podmlatka SNO Belih orlova. Izvor nam je preneo da [e{eq `estoko optu`uje SPO i celu opoziciju zbog koketirawa sa Milo{evi}em, te je za 13. 6. 1990. godine najavio da }e ometati demonstracije. Po mi{qewu izvora, on }e ovo izvesti
skupa sa pripadnicima SNO.
Na koji na~in }e [e{eq poku{ati da ometa demonstracije, izvoru nije poznato, a prethodnu informaciju, kako je rekao, ~uo je od Danke Dra{kovi} (kao u originalu).
Na kraju razgovora, izvor je rekao da u opoziciji vlada haos, da se veliki
broj lidera bori samo za liderstvo i da im nije bitno na ~ijem }e ~elu biti.
Iz ovoga izuzima lidere Demokratske i Radikalne stranke.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
99

CCCLXXII
Uprava slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III sektor
71-0373
14. 6. 1990. godine
Na osnovu ~lana 80 Pravilnika o radu slu`be dr`avne bezbednosti daje se slede}i predlog za tajno pra}ewe Vojislava [e{eqa iz Beograda:
Vojislav [e{eq, ro|en 11. 10. 1954. godine u Sarajevu, od oca Nikole i
majke Danice, Srbin, dr`avqanin SFRJ, doktorirao na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu, nezaposlen, sa stanom u Zemunu, Posavskih odreda
br. 42, OO u USDB Beograd po srpskom nacionalizmu.
Vojislav [e{eq je i tokom ove godine nastavio sa neprijateqskom aktivno{}u sa pozicija srpskog nacionalizma i povezao se sa pojedinim pripadnicima ekstremne emigracije iz inostranstva. Neprijateqsku aktivnost [e{eq ispoqava i kroz formu navodnog delovawa u politi~koj partiji SPO, u kojoj je ostvario uticaj na weno ekstremno jezgro koje zagovara
izazivawe nereda i ekscesno pona{awe svojih ~lanova na javnim mestima.
Ciq primene mere tajnog pra}ewa je ustanovqavawe zalazi{ta, kontakata i identifikacija veza povodom odr`avawa najavqenih demonstracija
13. 6. 1990. godine u organizaciji opozicionih partija, kojom prilikom je
[e{eq najavio izazivawe nereda {irih razmera, u ciqu razra~unavawa sa
svojim neistomi{qenicima za vreme odr`avawa demonstracija. (redigovano)
Radni naziv objekta bi}e Indeks.
(potpis redigovan)
Na osnovu ~lana 80 Pravila o radu SDB, daje se slede}i nalog za tajno
pra}ewe Vojislava [e{eqa.
Zamenik na~elnika Uprave
(potpis redigovan)

CCCLXXIII
Uprava slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
IVI sektor Obrenovac
71-0379
20. juna 1990. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

I Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Izvor u fazi proveravawa podaci neprovereni
II Podaci o neprijateqskoj delatnosti
U toku razgovora, izvor nas je informisao da posledwih meseci ~esto
prisustvuje sastancima Srpske narodne odbrane, s obzirom da se aktivno
100

anga`uje u radu ove stranke, a da je nedavno, nakon raskola u istoj, imenovan

za predsednika op{tinskog odbora novoformirane stranke Srpski pokret
obnove, na ~elu sa Vukom Dra{kovi}em.
Naime, izvor tvrdi da je prisustvovao sastanku u Domu omladine u Beogradu, na kom je do{lo do raskola izme|u Vojislava [e{eqa i Vuka Dra{kovi}a. Po wegovim re~ima, Vojislav [e{eq i wegove pristalice su
krajwe ekstremni, te da te`e fa{isti~kim metodama u radu stranke, a sam
[e{eq je izjavio kako je spreman da koqe komuniste, pa ~ak i wihovu decu,
da bi se osvetio za godine provedene u zatvoru.
Na ovakvo [e{eqevo istupawe, navodno je reagovao Vuk Dra{kovi},
poru~uju}i da, bez obzira na sve, ne sme da padne nijedna srpska glava, te da
}e sve u~initi da do toga ne do|e.
Po re~ima izvora, zbog ovako opre~nih stavova o daqem radu stranke,
Dra{kovi} se odvojio i formirao novu stranku ~iji je glavni akcenat na
nacionalnom pomirewu.
III Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq (redigovano).
IV Podaci o merama i radwama SDB
Sem razgovora sa izvorom, razmotri}emo mogu}nost wegovog ponovnog
anga`ovawa za saradwu, s obzirom da je pre 4-5 godina deregistrovan kao
operativna veza.
V Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Imaju}i u vidu da je izvor ~esto prisutan na sastancima rukovodstva
stranke SPO, da je bio pozicija Slu`be, smatramo da bi trebalo razmotriti mogu}nost eventualnog wegovog ponovnog anga`ovawa, u ciqu pra}ewa
pona{awa lica koja su osu|ivana po politi~kom kriminalu, i koja su od
strane SDB evidentirana po nacionalisti~kom istupawu.
(potpis redigovan)

CCCLXXIV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
IV sektor Vo`dovac
(redigovano)
28. 6. 1990. godine

Slu`bena bele{ka
u vezi odlaska grupe sledbenika Vojislava [e{eqa na Kosovo
Dana 27. 6. 1990. godine, oko 23 ~asa, na platou ispred crkve Svetog
Marka okupilo se stotinak pristalica Vojislava [e{eqa. Razlog okupqawa bio je organizovani odlazak na Kosovo, koji je bio planiran za pono} iste ve~eri. Me|u okupqenima bio je i Vojislav [e{eq, kao i ostala
prepoznatqiva lica sa ranijih okupqawa ove grupe. Pomenuta grupa je nosila nekoliko srpskih zastava na kojima su, umesto socijalisti~kih, bila
101

verska obele`ja. Pevane su ~etni~ke pesme i skandirano je srpski ~etnici, a pojedina lica iz navedene grupe su bila u alkoholisanom stawu.
Grupa se na Kosovo odvezla u dva autobusa. Prvi je (registarske tablice BG-852-161, crvena boja bez natpisa) sa platoa krenuo oko 00.10 ~asova i
u wemu je, pored ostalih, bio i Vojislav [e{eq. Drugi autobus (BG-598-788,
natpis Lasta) je bio poluprazan, i on je sa platoa crkve Sveti Marko
krenuo oko 00.30 ~asova.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CCCLXXV
Odeqewe SDB Vaqevo
III linija rada srpski nacionalizam
7-032
29. juni 1990. godine

Izve{taj saradnika
I
(redigovano) kojim je obavqen razgovor dana 19. 6. 1990. godine u vremenu od 13.00 do 14.00 ~asova, na inicijativu saradnika. Razgovor se odnosio
na aktivnost Aleksandra Stefanovi}a, predsednika Liberalne stranke iz
Vaqeva, da u Vaqevu organizuje tribinu na kojoj }e govoriti dr Vojislav
[e{eq.
(redigovano)
Saradnik je i ranije kori{}en.
(redigovano)
II
(redigovano) namerava da dana 23. juna 1990. godine organizuje tribinu,
na kojoj }e govoriti dr Vojislav [e{eq. Tribina }e se odr`ati na temu
Koga to [e{eq optu`uje u Vaqevu?, koja prema re~ima Stefanovi}a,
treba da preraste u ranije najavqivano javno su|ewe Josipu Brozu Titu.
Dr [e{eq je dana 13. i 17. 6. 1990. godine, na dogovoru sa Stefanovi}em, izjavio da }e ovom prilikom pored Josipa Broza, suditi i Slobodanu Milo{evi}u, kao i Vuku Dra{kovi}u.
Prema re~ima Stefanovi}a, javno su|ewe Josipu Brozu, on i dr [e{eq nameravaju da realizuju po svaku cenu pre 12. jula 1990. godine, kako bi
time preduhitrili Savez komunista Srbije, jer raspola`u proverenim
podacima da }e se na Kongresu ujediwewa srpski komunisti definitivno
odre}i dela Josipa Broza. Tako|e, Stefanovi} je tom prilikom rekao da }e
u uvodnom referatu na Kongresu ujediwewa udarno mesto imati obra~un sa
Titovom politikom i wegovom li~no{}u. Pored toga, srpski komunisti }e
se tada javno odre}i odredbi IV kongresa KPJ i Vzemaqske konferencije,
kao i svih akcija koje je partija preduzimala po nalogu Kominterne, posebno onih na uspostavqawu federativnih osnova budu}e dr`ave, ~ime je Sr102

biji naneta ogromna {teta. Tako|e, tada }e biti javno napadnut i stav politi~kog vrha KPJ o ustupawu Kosova Albaniji, kao i posleratni stav o
federaciji sa Albanijom. Dr [e{eq }e na ovoj tribini suditi drugu
Slobodanu Milo{evi}u, zbog kra|e wegove ideje o javnom su|ewu Josipu
Brozu, dok }e Vuk Dra{kovi} biti optu`en kao komunisti~ki {pijun.
Stefanovi} na navedenu tribinu planira da dovede i dr @arka Gavrilovi}a, koji bi govorio o razlozima prekida pozori{ne predstave Sv. Sava, ~iji su prekid organizovali pripadnici Svetosavske stranke, {to je dr [e{eq kasnije podr`ao. Gavrilovi} je, po re~ima Stefanovi}a, uslovio svoje
u~e{}e na tribini dovo|ewem dvadesetak ~lanova Srpske narodne obnove iz
Nove Pazove, kao i nekoliko pripadnika Svetosavske stranke. Pored toga,
dr Gavrilovi} bi tada govorio i o programskim ciqevima Svetosavske
stranke. Dr [e{eq namerava, pored ostalog, da ovom prilikom govori i o
svojoj novoosnovanoj partiji, koju je pod nazivom Srpski ~etni~ki pokret
formirao u Beogradu dana 18. 6. 1990. godine, od pristalica otcepqenog krila Srpskog pokreta obnove, ~ime bi prakti~no istu promovisao u javnosti.
Ovo namerava da uradi u Vaqevu, s obzirom da procewuje da bi Srpski ~etni~ki pokret u Vaqevu i okolini mogao imati veliki broj pristalica.
Na kraju, Stefanovi} je mi{qewa da sekretarijat za unutra{we poslove ne}e dozvoliti odr`avawe ove tribine, ~ime }e prakti~no omogu}iti srpskim komunistima da oni umesto wega, na kongresu ujediwewa, odr`e
javno su|ewe Josipu Brozu. Ukoliko ne dobije dozvolu za odr`avawe navedene tribine, Stefanovi} planira da tzv. javno su|ewe Josipu Brozu
odr`i 7. jula 1990. godine negde u srpskim planinama.
III
Stefanovi} Aleksandar je ro|en 19. 5. 1953. godine u @abarima, SO
Vaqevo, od oca Vladete i majke Janoke Gvozdeni}, Srbin, dr`avqanin
SFRJ, neosu|ivan, prekr{ajno ka`wavan, razveden, jedno dete, vojnu obavezu regulisao, po zanimawu KV voza~, zaposlen u Kazneno-popravnom domu u
Vaqevu, stalno nastawen u Vaqevu, ul. Marka Kraqevi}a br. 17.
IV
Stefanovi} je dana 19. 6. 1990. godine podneo SUP-u Vaqevo prijavu za
odr`avawe javnog skupa gra|ana, koji }e se u vidu tribine odr`ati dana 23.
6. 1990. godine, sa po~etkom u 10.00 ~asova u sali Doma omladine u Vaqevu.
O napred navedenom obave{tena je III uprava SDB RSUP SRS na{im
telegramima broj 667 od 13. 6. 1990. godine, 669 od 15. 6. 1990. godine i 675 od
19. 6. 1990. godine.
V
U narednom periodu prati}e se Stefanovi}evo anga`ovawe u ciqu organizovawa navedene tribine, na kojoj se o~ekuje neprijateqsko eksponirawe ekstremno orijentisanih lica iz Vaqeva i Beograda, me|u kojima se nalaze i lica koja se zbog svoje neprijateqske delatnosti nalaze pod tretmanom SDB.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
103

CCCLXXVI
Odeqewe SDB Vaqevo
III sektor srpski nacionalizam
7-050
29. 6. 1990. godine

Slu`bena bele{ka
Na adresu ]iri} Zorana, ul. (redigovano) Loznica, od strane stranke
Srpskog ~etni~kog pokreta upu}ena je pristupnica i Odluka o promeni
strana~kog naziva. Po{to se na pomenutoj adresi ne nalazi takvo lice, ve}
se na toj adresi nalazi (redigovano), prosvetni radnik iz Loznice, to je
isti prispelu po{iqku predao SUP-u Loznica. Ni}iforovi} je rekao da
mu takvo lice nije poznato i da kod wega nikada niko sa tim imenom i prezimenom nije stanovao.
U Odluci o promeni strana~kog naziva, Srpski ~etni~ki pokret svoje
~lanove, mesne odbore i poverenike stranke obave{tava da preimenovawem vi{e ne postoji politi~ka stranka Srpski pokret obnove i skre}u pa`wu da }e verovatno grupacija Vuka Dra{kovi}a i daqe nelegitimno uzurpirati to ime.
U Odluci se daqe iznose pojedinosti sa sednice Centralne otaybinske uprave Srpskog pokreta obnove od 5. juna 1990. godine u vezi smewivawa
Vuka Dra{kovi}a sa funkcije predsednika ove stranke.
Zbog toga {to je Vuk Dra{kovi} na pomenutoj sednici ve}inom glasova smewen, to se u Odluci zahteva da politi~ka grupacija Vuka Dra{kovi}a prestane da koristi ranije strana~ko ime, da ne seje konfuziju me|u ~lanovima u unutra{wosti, kao i da vrati zapleweni deo strana~ke blagajne,
pristupnice i kwigu zapisnika.
Preimenovani Srpski pokret obnove u Srpski ~etni~ki pokret smatra se nastavqa~em politi~kih koncepcija Slobodana Jovanovi}a, generala Dra`e Mihailovi}a, Dragi{e Vasi}a i Stevana Moqevi}a i pravnim
sledbenicima Srpskog slobodarskog pokreta i Srpskog pokreta obnove. Iz
svih tih razloga su ura|ene nove pristupnice sa zvani~nim nazivom Srpski
~etni~ki pokret.
Iz Odluke o promeni strana~kog naziva vidi se da je ~lan Centralne
uprave Srpskog pokreta obnove, izme|u ostalih, i ^otri} Aleksandar, student Pravnog fakulteta u Beogradu, ro|en u Jadranskoj Le{nici, SO Loznica, o kome smo i ranije pisali kao pristalici [e{eqeve grupacije.
Bele{ka ra|ena u tri primerka.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

Dodatni list uz dokument

Organizaciona jedinica: USDB Beograd
Linija rada: srpski ekstremizam
Autor: S^P
104

Datum pisawa: 18. 6. 1990. godine

Primedbe, napomene i sli~no:
Fotokopije pristupnica S^P i odluke o promeni strana~kog naziva
Priloga 2 (strana 3)
(potpis redigovan)
SRPSKI ^ETNI^KI POKRET
PRISTUPNICA
Ime i prezime ________________________________________ tel: _______
god. ro|. _______ zanimawe ________________________________________
adresa _____________________________ op{tina ____________________
Potpis
____________________
Za vaskrs slobodne Srbije!
Srbija je ve~na dok su joj deca verna!
Sa verom u Boga za kraqa i otaybinu!
Ravna Gora pobediti mora!
Pristupnicu dostaviti na adresu:
Dr Vojislav [e{eq, Posavskog odreda 36, 11273 Batajnica.
^lanarinu u iznosu od 100 dinara za teku}u godinu uplatiti nekom od
ovla{}enih ~lanova Centralne uprave uz priznanicu na osnovu koje }e se
uskoro izdati ~lanska karta.
Centralna otaybinska uprava Srpskog pokreta obnove
^lanovima, mesnim odborima i poverenicima Stranke

Odluka o promeni strana~kog naziva

Nezadovoqan punova`nom i legitimnom odlukom o wegovom smewivawu s funkcije predsednika Centralne otaybinske uprave Srpskog pokreta
obnove, Vuk Dra{kovi} je pokrenuo `estoku kampawu protiv sopstvene
stranke, te, da bi u javnosti i me|u ~lanstvom izazvao {to ve}u zabunu, napu{taju}i Srpski pokret obnove formirao je sasvim novu stranku od pedesetak svojih pristalica i isto toliko neobave{tenih i obmanutih strana~kih aktivista iz unutra{wosti. Novu stranku, sa novom upravom, Dra{kovi} u javnosti predstavqa pod na{im imenom i u tome ima svesrdnu podr{ku re`imskih sredstava javnog informisawa koja se prosto jagme daju}i mu {to ve}i publicitet. Uporedo s tim, neprekidno proizvodi sve novije i sve bezumnije la`i i klevete kojima nastoji baciti senku na na{ rad i
onemogu}iti nas u obavqawu strana~kih politi~kih delatnosti. U po~etku je tvrdio da je za wegovo smewivawe glasalo svega devet od 35 ~lanova
Centralne uprave, te da je predlog tako odba~en. Kad smo javnosti pokazali i dokazali da je Dra{kovi}eva interpretacija krajwe neistinita, poja105

vio se s novom tvrdwom, prema kojoj je za wegovo smewivawe glasalo samo 8

~lanova.
Iz tog razloga ovom prilikom, da bismo, nadamo se, posledwi put demantovali Dra{kovi}a, navodimo kompletan sastav Centralne uprave u
vreme wegovog smewivawa: dr \or|e Nikoli}, Slavoqub @ivanovi}, dr
Tripo Zirojevi}, Goran Bo{kovi}, Kosta Bulatovi}, Milija [}epanovi},
Aleksandar ^otri}, Ilija @ivkovi}, Sr|an Glamo~anin, Miodrag Gli{i}, Branislav Zeqkovi}, Hasan Deli}, Todor Bo{kovi}, Aleksandar
Milin, Bogoqub Pej~i}, Milorad Vukosavqevi}, Slobodan Eri}, Branislav Lazi}, Sa{a Gli{i}, Radmilo Ron~evi}, Dragan Todorovi}, Sini{a
\or|evi}, Vojin Vuleti}, Nina Tabakovi}, Milan Komneni}, Slobodan
Rakiti}, Rajko \ur|evi}, Branislav Ili}, Rosvita Topolac, dr Vojislav
[e{eq i Vuk Dra{kovi}.
Na sednici Centralne uprave od 5. juna 1990. bili su prisutni: Vuk
Dra{kovi}, dr Vojislav [e{eq, Slobodan Rakiti}, Nina Tabakovi}, Vojin Vuleti}, Sini{a \or|evi}, Dragan Todorovi}, Radmilo Ron~evi}, Sa{a Gli{i}, Branislav Lazi}, Milorad Vukosavqevi}, Bogoqub Pej~i},
Todor Bo{kovi}, Miodrag Gli{i}, Sr|an Glamo~anin, Kosta Bulatovi},
dr Tripo Zirojevi}, Slavoqub @ivanovi} i dr \or|e Nikoli}. Dakle,
ukupno 19. Kosta Bulatovi} je napustio sednicu pre prelaska na glasawe,
jer je `urio na voz za Kosovo Poqe, a Miodrag Gli{i} zbog porodi~nih
obaveza. Glasawu je pristupilo 17 ~lanova Centralne uprave, {to govori
da je postojao kvorum potreban za odlu~ivawe, prema ukupno 31 ~lanu, s obzirom da se po Statutu Srpskog pokreta obnove sve odluke Centralne
otaybinske uprave donose prostom ve}inom glasova.
Za smewivawe Vuka Dra{kovi}a s funkcije predsednika glasali su: dr
\or|e Nikoli}, dr Tripo Zirojevi}, Sr|an Glamo~anin, Todor Bo{kovi},
Milorad Vukosavqevi}, Branislav Lazi}, Dragan Todorovi}, Vojin Vuleti} i dr Vojislav [e{eq. Protiv smewivawa Vuka Dra{kovi}a glasali
su: Bogoqub Pej~i}, Sa{a Gli{i}, Radmilo Ron~evi}, Nina Tabakovi} i
Slobodan Rakiti}. Uzdr`ali su se od glasawa: Slavoqub @ivanovi}, Sini{a \or|evi} i Vuk Dra{kovi}.
Mada mu je sve ovo poznato, posledwih dana Vuk Dra{kovi} u javnosti
{iri verziju po kojoj je navodno neki od ~lanova uprave podigao dve ruke.
Takvom izmi{qotinom Dra{kovi} samo daqe srozava sopstveno dostojanstvo i ugled. Prilikom dono{ewa odluke, na wegove o~i, glasovi su dvaput
prebrojavani, svi ~lanovi Uprave su dvaput dizali ruke i izja{wavali se o
predlogu, pa su tako wihovi glasovi sasvim precizno identifikovani.
Uostalom, na svu sre}u, jo{ uvek su svi i `ivi i zdravi, pa li~no mogu demantovati ako slu~ajno ova interpretacija nije istinita u pogledu nazna~avawa kako je ko glasao.
U nekoliko navrata Dra{kovi} je javno iznosio tvrdwu kako navodno
na wega spremamo atentat. Okru`io se sa dvadesetak telohraniteqa, boje}i se sopstvenog naroda. Na nedavnom protestnom mitingu pred spomenikom Knezu Mihailu, masa gra|ana ga je izvi`dala, skandirala je wegovo ime
u pogrdnom kontekstu, nije mu dozvolila ni da govori jer je na silu nametan
106

kao politi~ki predstavnik stranke koju je fakti~ki napustio. S obzirom

da nam je savest ~ista i da nikakve potrebe nemamo ni ~iwenice da falsifikujemo, ne pada nam ni na kraj pameti da ugro`avamo Dra{kovi}ev fizi~ki integritet. Nepromi{qenim potezima on je sam sebe politi~ki uni{tio, a mi ga ne}emo ni vre|ati ni klevetati, jer za wegovo ime pre svega
vezujemo briqantne romane srpske kwi`evnosti No` i Molitvu, koji
}e po svojim umetni~kim vrednostima uveliko nad`iveti trenutni moralni krah svoga tvorca. ^iwenica da nam je Dra{kovi} izvesno vreme bio politi~ki saborac i strana~ki saradnik, dodatno nas spre~ava da nakon definitivnog politi~kog razlaza atakujemo na wegovu li~nost.
Ali odlu~no zahtevamo da wegova politi~ka grupacija prestane da koristi na{e strana~ko ime, da seje konfuziju me|u na{im ~lanstvom u unutra{wosti, kao i da vrati zapleweni deo strana~ke blagajne, pristupnice
i kwigu zapisnika.
Stranka koju su na brzinu formirali 8. juna uz pi}e i meze u restoranu
Roleks ni po ~emu ne podse}a na Srpski pokret obnove, osim {to se tamo
na{ao i izvestan broj na{ih ranijih ~lanova. Kako je Vuk Dra{kovi} zbrdazdolisao novu upravu, svedo~i i ~iwenica da je u wu opet ubacivao qude
koje nije prethodno ni konsultovao niti su ikada bili ~lanovi na{e stranke. Za potpredsednika Izvr{nog odbora izabrao je dr Muhameda Ke{etovi}a, da bi Politika od 18. juna objavila Ke{etovi}evu izjavu da nikada
nije ni pristupao Srpskom pokretu obnove.
Za predsednika Izvr{nog odbora izabran je Milan Komneni}, a za sekretara wegova ta{ta Rosvita Topolac. I to nije jedini primer nepotizma. Za potpredsednika Izvr{nog odbora izabran je i zet Vuka Dra{kovi}a (suprug wegove sestre) Borivoje Borovi}. ^lan Uprave je postao ro|eni
brat Dra{kovi}eve supruge Danice, Goran Bo{kovi} (koji je bio i u Upravi SPO). Takav manir se samo nadovezuje na ~iwenicu da je ~lan Centralnog odbora Srpske narodne obnove svojevremeno bila i Dra{kovi}eva supruga Danica, te da je u to vreme Vuk Dra{kovi} insistirao da se u Upravu
kooptira i wen zet Ilija Davidovi}. Uz to je Dra{kovi} uveo i poseban organ (Predsedni{tvo Centralne uprave koji uop{te nije predvi|en na{im
Statutom), pa je za sebe predodredio funkciju predsednika Predsedni{tva.
Sva re`imska sredstva javnog informisawa, {tampa, radio i televizija, zadu{no su se anga`ovala da u javnosti serviraju Dra{kovi}evu izmi{qenu verziju zbivawa kao jedinu istinitu. I za promociju u Po`arevcu
dobio je veliku salu, dok je nama Dom kulture u Velikoj Plani bio uskra}en, pa smo govore okupqenom narodu morali dr`ati napoqu sa jednog privatnog kamiona.
Iznenadna sprega Vuka Dra{kovi}a i re`imskog propagandnog aparata stvara nam ogromne probleme zbog zbuwenosti naroda i ~lanstva. Dra{kovi}evi postupci su upravo sra~unati da na srpskoj politi~koj desnici
dovedu do {to ve}ih raskola i antagonizma, a sam Dra{kovi} je Srpski pokret obnove poku{ao dezavuisati na isti onaj na~in na koji je to, samo neuporedivo uspe{nije (i sami smo tome naseli), uradio sa Srpskom narod107

nom obnovom, nakon {to je zbog eklatantnih primera privatizacije stranke iz we bio iskqu~en.
Dra{kovi} je vrlo ubedqiv kad tvrdi da }e re`imski sud samo wegovu
politi~ku grupaciju registrovati kao Srpski pokret obnove, nakon usvajawa Zakona o strankama, a nas naziva ekstremnom desnicom koje se uspeo
otarasiti jer mu je, navodno, predstavqala, zbog svog otvorenog ~etni{tva,
smetwu u procesu postizawa op{tesrpskog nacionalnog pomirewa. I sa demonstracija u ~ijem je sazivawu sam u~estvovao, Vuk Dra{kovi} je na vreme pobegao, pa tako izbegao da dobije batine, poput lidera Demokratske
stranke Dragoquba Mi}unovi}a i Borislava Peki}a, ~ime bi u praksi osetio kako izgleda ta verzija nacionalnog pomirewa za koju se on zala`e.
Mi smo sre}ni {to je izlaskom iz Srpskog pokreta obnove grupacije
Vuka Dra{kovi}a iza{ao upravo onaj deo na{eg ~lanstva koji je zbog sopstvene boja`qivosti i oklevawa usporavao i onemogu}avao mnoge na{e politi~ke akcije, ili nas pak spre~avao da se potpuno ideolo{ki i politi~ki izrazimo. Kako bismo izbegli da se i ubudu}e u javnosti {iri zabuna u
pogledu na{eg pravog identiteta i legitimiteta, poput one koja jo{ uvek
postoji u razlikovawu SNO i SPO, Centralna otaybinska uprava Srpskog
pokreta obnove je na svojoj sednici od 18. juna 1990. godine ve}inom glasova
donela odluku da se na{a stranka preimenuje i da wen zvani~ni naziv ubudu}e glasi: Srpski ~etni~ki pokret.
Mi napokon nemamo nikakvog razloga da od bilo koga skrivamo da smo
politi~ki sledbenici srpskih hajduka i srpskih uskoka, srpskih komita i
srpskih ~etnika, koji su vekovima vodili borbu za slobodu srpskog naroda
i koji su svetosavqe i otaybinu uvek iznad svega stavqali. Smatramo se nastavqa~ima politi~kih koncepcija Slobodana Jovanovi}a, generala Dra`e Mihailovi}a, Dragi{e Vasi}a i Stevana Moqevi}a. Iskqu~ivo miroqubivim sredstvima politi~ke borbe mi nastavqamo tradicije predratnog
Srpskog kulturnog kluba i ratnog Srpskog ravnogorskog pokreta i svoju
ruku saradwe i bratstva pru`amo svim srpskim nacionalnim i politi~kim
organizacijama koje deluju u zemqi i inostranstvu, koje se zala`u za obnovu srpske dr`ave, obarawe komunisti~ke diktature i uspostavqawe slobodnog i demokratskog dru{tva.
Jedini smo pravni sledbenici Srpskog slobodarskog pokreta i Srpskog pokreta obnove, a svi dosada{wi programski dokumenti poslu`i}e
nam kao platforma za definitivno utvr|ivawe na{eg strana~kog programa, revidirawe pojedinih odredaba Statuta u skladu sa preimenovawem i
zakazivawe Prvog otaybinskog kongresa Srpskog ~etni~kog pokreta.
Svim ~lanovima, mesnim odborima i poverenicima, uz ovu odluku o
promeni strana~kog naziva {aqemo i obrazac novih pristupnica koje treba popuniti i dostaviti pre po~etka registracije politi~kih stranaka na
adresu: Vojislav [e{eq, Posavskog odreda 36, 11273 Batajnica. Do kraja juna }emo usvojiti strana~ki amblem, pe~at i memorandum, te pokrenuti novi strana~ki list, s obzirom da je Srpska re~ u potpunosti privatizovana od strane grupe gra|ana, predvo|ene Vukom Dra{kovi}em i Milanom
Komneni}em.
108

Skrenu}emo pa`wu javnosti da na{im preimenovawem od danas ne postoji politi~ka stranka pod nazivom Srpski pokret obnove, a o~ekujemo da
}e to ime i daqe grupacija Vuka Dra{kovi}a nelegitimno uzurpirati.
Za vaskrs slobodne Srbije!
Srbija je ve~na dok su joj deca verna!
Sa verom u Boga za kraqa i otaybinu!
Ravna gora pobediti mora!
U Beogradu, 18. juna 1990. godine
Predsednik
Centralne otaybinske uprave
Srpskog ~etni~kog pokreta
Vojvoda dr Vojislav [e{eq

CCCLXXVII
Sektor SDB Vaqevo
III odsek srpski nacionalizam
7-032
3. 7. 1990. godine

Slu`bena bele{ka
Na{im telegramom broj 705, od 30. 6. 1990. godine, obavestili smo III
Upravu SDB RSUP SR Srbije da je dana 30. 6. 1990. godine u Vaqevu odr`ana promocija stranke Srpski ~etni~ki pokret, na kojoj je govorio dr Vojislav [e{eq.
Pra}ewem neprijateqske delatnosti pojedinih ekstremno orijentisanih lica iz Vaqeva, koja deluju sa pro~etni~kih i nacionalisti~kih pozicija, do{li smo do saznawa da Aleksandar Stefanovi}, biv{i predsednik
Liberalne stranke iz Vaqeva, preduzima niz aktivnosti u ciqu realizacije ranije najavqenog tzv. javnog su|ewa Josipu Brozu. U vezi toga, Stefanovi} je dana 13. 6. 1990. godine i 17. 6. 1990. godine, kontaktirao u Beogradu dr Vojislava [e{eqa, kojom prilikom su dogovorene pojedinosti oko
realizacije tribine koja bi se odr`ala u Vaqevu na temu Koga to [e{eq
optu`uje?. Navedena tribina bi, prema wihovom dogovoru, trebalo da preraste u najavqivano javno su|ewe. Tako|e, istim povodom dr [e{eq je 23.
6. 1990. godine boravio u Vaqevu na poziv Stefanovi}a, gde je, pored ostalog, poku{ao da formira i Mesni inicijativni odbor Srpskog ~etni~kog
pokreta. Postignut je dogovor da se promocija Srpskog ~etni~kog pokreta u Vaqevu obavi dana 30. 6. 1990. godine, a da se najavqeno su|ewe Josipu Brozu realizuje tajno dana 7. jula 1990. godine, s tim da presuda bude javno objavqena.
Dana 28. 6. 1990. godine, Stefanovi} je prijavio SUP-u Vaqevo javni
skup koji }e se odr`ati dana 30. 6. 1990. godine sa po~etkom u 10.00 ~asova na
platou ispred Doma kulture u Vaqevu, i na kome }e biti promovisana
109

stranka Srpski ~etni~ki pokret. Pored navedenog, u zahtevu je stajalo da

}e na javnom skupu govoriti dr Vojislav [e{eq.
U ciqu obave{tavawa javnosti, Stefanovi} je tokom 28. 6. 1990. godine na vi{e mesta u gradu istakao plakate kojima se pozivaju gra|ani da prisustvuju navedenoj promociji. Plakate su {tampane u studiju Prizma u
Vaqevu, ~iji je suvlasnik Bogoqub Arsenijevi}, dizajner iz Vaqeva (na{a
POO po srpskom nacionalizmu). Na plakatima je, pored najave mesta i vremena odr`avawa promocije, navedeno da }e na istoj govoriti dr Vojislav
[e{eq, predsednik stranke Srpski ~etni~ki pokret, kao i ~lanovi Centralne uprave Vojin Vuleti}, Sr|an Glamo~anin i Milorad Vukosavqevi}, dok je kao gost iz Liberalne stranke iz Vaqeva najavqen Aleksandar
Stefanovi}.
Izlepqene plakate po gradu izazvale su uznemirewe i reagovawe javnosti, a u Vaqevu su samoinicijativno formirane tzv. partizanske jedinice sastavqene od boraca NOR-a, penzionisanih oficira JNA, penzionisanih radnika SUP-a i drugih gra|ana, koje su u toku dana 28. 6. 1990. godine cepale postavqene plakate, dok se otvoreno pretilo i fizi~kim obra~unom pripadnicima Srpskog ~etni~kog pokreta, kao i drugim u~esnicima na ovom skupu. Javnost je posebno bila iritirana drsko{}u organizatora skupa, po{to je isti bio zakazan na mestu gde je 1942. godine obe{en narodni heroj Stevan Filipovi}.
Kako zahtev za prijavqivawe javnog okupqawa gra|ana nije bio potpun,
Stefanovi} je dana 29. 6. 1990. godine pozvan u SUP Vaqevo, kojom prilikom je upozoren na obaveze saziva~a javnog skupa koje su predvi|ene Zakonom o javnom okupqawu gra|ana, kao i na zakonske posledice koje mo`e imati saziva~ skupa, ukoliko ne ispuni predvi|ene uslove. Me|utim, Stefanovi} je izjavio da nije upoznat sa programom skupa, jer se isti nalazi kod dr
[e{eqa predsednika S^P, kao i da je on dobio od [e{eqa nalog da
SUP-u Vaqevo samo preda prijavu za odr`avawe skupa i da ga ne interesuje odluka SUP-a Vaqevo, o eventualnoj zabrani skupa. Po Stefanovi}evim
re~ima, [e{eq je odlu~io da odr`i promociju stranke, bez obzira kakva
}e odluka SUP-a Vaqevo biti. Zbog toga, Stefanovi} i nije bio zainteresovan za ishod odluke SUP-a Vaqevo.
Dr [e{eq je u Vaqevo doputovao dana 30. 6. 1990. godine u 10.30 ~asova,
vozilom marke lada, bele boje, registarske oznake SD-872-92, koje se vodi
na Radojkovi} Milorada, sa prebivali{tem u Velikoj Plani, ulica Petra
Drap{ina broj 13. U navedenom vozilu bilo je instalirano i ozvu~ewe. Od
~lanova Centralne uprave S^P u Vaqevu je boravio samo Vojin Vuleti}.
Kako organizatori nisu uspeli da obezbede elektri~no napajawe razglasa,
dr Vojislav [e{eq je govorio prisutnim gra|anima bez ozvu~ewa.
Najavquju}i dr [e{eqa, koji je predstavqen kao prvi srpski vojvoda i
predsednik Srpskog ~etni~kog pokreta, Stefanovi} je kao razloge [e{eqevog zaka{wewa u Vaqevo naveo da je isti u ciqu onemogu}avawa nekoliko puta zaustavqan na prilazima Vaqevu, od strane komunisti~ke milicije.
Obra}aju}i se prisutnim gra|anima, [e{eq je rekao da S^P ne priznaje nikakvu zabranu svojih javnih promocija od strane organa unutra110

{wih poslova, kao ni blokade milicije na putevima, koja ih onemogu}uje na

svakom koraku, optu`uju}i policiju za cepawe wihovih plakata u Vaqevu.
Po wegovim re~ima, komunisti~ki re`im u Jugoslaviji je na izdisaju, ali
je jo{ sposoban da napravi razdor na srpskoj opozicionoj sceni. Apelovao
je na ujediwewe i nacionalno pomirewe svih pripadnika srpskog naroda u
svetu, jer su Srbi, po wemu, 1918. godine na~inili veliku gre{ku ulaskom u
jugoslovensku zajednicu. Hrvati i Slovenci nisu iskreno prihvatili Jugoslaviju, jer su se svim silama trudili da onemogu}e konsolidaciju prve jugoslovenske dr`ave. Iz tih razloga i kraq Aleksandar je 1929. godine do{ao na pomisao da bi za srpski narod najboqe bilo ukoliko bi od Jugoslavije amputirao Hrvatsku i Sloveniju. Veliki otpor u realizaciji ove ideje kraqu Aleksandru je pru`ao najve}i predratni izdajnik srpskog naroda
Svetozar Pribi}evi}, koji je kasnije otvoreno stao na stranu usta{kog i
frankova~kog pokreta. O stavu hrvatskog naroda prema jugoslovenskoj zajednici svedo~i i podatak da je kraq Aleksandar bio `rtva usta{ke zavere, dok je formirana banovina hrvatska bila okosnica kasnije NDH u kojoj
je i po~eo genocid.
Govore}i o zaslugama Dra`e Mihailovi}a, [e{eq je rekao da je ustanak protiv okupatora po~eo 13. maja 1941. godine srpski general Dra`a Mihailovi}, dok su komunisti i daqe po{tovali Staqinov pakt sa Hitlerom
o nenapadawu. U borbi protiv ~etnika Dra`e Mihailovi}a, komunisti zapostavqaju borbu protiv okupatora, a posebno protiv usta{a. [e{eq daqe navodi da je Josip Broz za vreme bitke na Sutjesci poslao svoja tri generala na pregovore sa Nemcima kako bi se uni{tio ~etni~ki pokret. Tako|e, po nare|ewu Josipa Broza, saveznici su bez potrebe bombardovali
srpske gradove, sa ciqem da se biolo{ki uni{ti srpski narod, jer je vi{e
Srba stradalo od savezni~kih, nego od nema~kih bombardovawa. Od 1941.
godine do kraja 1944. godine, u Srbiji samo ~etnici Dra`e Mihailovi}a vode borbu protiv okupatora, osloba|aju}i polovinom 1944. godine ve}i deo
Srbije, do~ekuju}i Crvenu armiju na oslobo|enoj teritoriji u Isto~noj
Srbiji. Komunisti bez podr{ke Crvene armije ne bi imali nikakve {anse
me|u srpskim narodom, posebno zbog toga {to su se isticali u odmazdama
prema civilnom stanovni{tvu, pod vidom likvidacije saradnika okupatora. Da bi obezglavio srpski podmladak, Josip Broz je mobilisao i uputio
na Sremski front vi{e od 50 hiqada srpskih mladi}a.
Prema [e{equ, 1945. godine po~iwe Brozov mirnodopski teror, jer je
re`irao izbore za Ustavotvornu skup{tinu, da bi se 1948. godine nemilosrdno obra~unao sa ~asnim qudima u KPJ. Teror se nastavqa hajkom protiv
srpskih seqaka, prisilnom kolektivizacijom. Josip Broz, tvrdi [e{eq,
vodio je politiku sistematskog razbijawa srpskog nacionalnog bi}a iz kojeg je nasilno formirao ve{ta~ke nacije (muslimansku, crnogorsku i makedonsku), sa ciqem da Srbi ne mogu imati preko 50 procenata jugoslovenskog
stanovni{tva.
[e{eq je daqe rekao prisutnim gra|anima da oni danas prisustvuju
~inu uspravqawa srpskog naroda, jer danas Srbi podse}aju na svoje pretke i
nisu poltroni i ulizice kao oni posleratni. Osnovni ciq dana{we gene111

racije je ru{ewe komunisti~ke diktature, jer dok se to ne uradi, nijedan

srpski nacionalni problem se ne mo`e re{iti, niti ugu{iti albanska separatisti~ka pobuna na kojoj komunisti i egzistiraju.
Srpski ~etni~ki pokret se kao politi~ka organizacija odlu~no stavqa u slu`bu srpskog naroda, s toga, sa stanovi{ta S^P, nikakva jugoslovenska dr`ava ne postoji. S^P }e nastojati da izle~i srpski narod od dve opake bolesti od kojih je oboleo, a to su, po re~ima [e{eqa, jugoslovenstvo i
komunizam. Srpskom narodu Jugoslavija je bila neprekidno tamnica, zbog ~ega se S^P zala`e za ponovno uspostavqawe slobodne, nezavisne i demokratske srpske dr`ave na Balkanu, i to na teritoriji dana{we Srbije, Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, kao i na teritorijama Dubrovnika,
Dalmacije, Like, Banije, Slavonije i Barawe. Granice srpske dr`ave obele`io je i Ante Paveli} srpskim grobovima, jamama i poru{enim crkvama.
S^P se zala`e za ru{ewe kulta Josipa Broza, dok }e juna~ko Vaqevo,
u kome se priprema su|ewe tom zlikovcu koji je okrvavio ruke o srpski narod, tome dati veliki doprinos. Daqe je naveo da je ru{ewu kulta Josipa
Broza neizmeran doprinos dala Liberalna stranka iz Vaqeva, na ~iju }e se
inicijativu i odr`ati su|ewe. Vaqevske liberale nazvao je prijateqima i
saveznicima Srpskog ~etni~kog pokreta. Srpski narod, naglasio je [e{eq, ne mo`e trpeti sramotu da se grob najve}eg zlikovca i tiranina u wegovoj istoriji nalazi u juna~kom Beogradu. Pripadnici S^P, koje je [e{eq nazvao srpski ~etnici, u~ini}e sve da srpski narod dostojno izrazi
svoj dug na juna~ku ulogu generala Dra`e Mihailovi}a velelepnim spomenikom u centru Beograda.
S^P obnavqa tradicije srpskih ~etnika, dok je politi~ki sledbenik stavova Slobodana Jovanovi}a, Dra`e Mihailovi}a, Dragi{e Vasi}a
i Stevana Moqevi}a, S^P, tako|e ima program za re{avawe albanske separatisti~ke pobune, koji se bitno razlikuje od komunisti~kog, a zala`e se
i za ukidawe bilo kakvih autonomija na teritoriji Srbije, pa se u vezi sa
tim protivimo predlogu novog Ustava da pokrajine imaju teritorijalnu
autonomiju.
Tako|e, S^P predla`e da se 360 hiqada albanskih emigranata, koji su
od 6. 4. 1941. godine u{li u Srbiju, preko Visokog komesarijata UN za izbeglice proteraju iz Jugoslavije, da se u pojasu od 20 do 50 kilometara uz granicu iseli albansko stanovni{tvo, u koji naseliti srpski lojalan elemenat, a albanskoj nacionalnoj mawini uskratiti materijalnu pomo} u finansirawu administrativnog aparata.
S^P odoleva `estokim udarima komunisti~kog re`ima koji je uspeo
da napravi pravi haos, posebno na srpskoj opozicionoj desnici. Komunisti~ki re`im je uspeo da podeli srpsku desnicu. S^P je pravni naslednik
Srpskog slobodarskog pokreta, odnosno Srpskog pokreta obnove. Nakon
istupawa Vuka Dra{kovi}a, Centralna uprava je donela odluku da se ime
stranke promeni u Srpski ~etni~ki pokret, kako bi se u javnosti izbegla
zabuna. Centralna uprava S^P smatra da nema potrebe da weni pripadnici prikrivaju svoja politi~ka ube|ewa u obnavqawu tradicija juna~ke ~etni~ke borbe. Srpski ~etnici su se borili sa oru`jem u rukama, dok }e se,
112

po re~ima [e{eqa, S^P kao wihov sledbenik u izmewenim istorijskim

uslovima i okolnostima boriti, kao politi~ka stranka, miroqubivim politi~kim sredstvima. Pripadnici S^P, ako bude potrebe, prihvati}e se i
oru`ja kako bi spasili ~ast srpstva.
Dr [e{eq je apelovao na prisutne da ne podlegnu komunisti~kim manipulacijama kojima se cepaju opozicione stranke, unosi haos u opoziciju
i prolongiraju izbori za ustavotvornu skup{tinu. Kao najve}u komunisti~ku manipulaciju naveo je referendum koji je u Srbiji raspisan povodom predloga za dono{ewe Ustava. S^P ne}e priznati nijedan ustav donet
od strane jednostrana~ke skup{tine. Dr [e{eq je na kraju pozvao prisutne na gra|ansku neposlu{nost u vidu bojkotovawa referenduma.
U odgovorima na pitawa postavqena od strane prisutnih gra|ana, [e{eq je rekao da }e se S^P protiv komunisti~kog re`ima boriti svim metodama politi~ke borbe, demonstracijama, javnim skupovima, propagandom
i gra|anskom neposlu{no{}u.
Navode}i razloge raskola sa Vukom Dra{kovi}em, [e{eq je naveo da
je Dra{kovi} dezavuisao stranku koja je u~estvovala u prekidu pozori{ne
predstave Sv. Sava. Naime, Dra{kovi} je osudio prekid predstave iako se
prethodno saglasio sa namerama pojedinih ~lanova stranke. [e{eqa je iznenadio Dra{kovi}ev napad, koji je po wegovom mi{qewu bio o{triji od
re`imske osude, jer ih je Dra{kovi} uporedio sa Homeinijem i usta{ama.
Vuk Dra{kovi} se, po mi{qewu [e{eqa, stavio u slu`bu komunisti~kog
re`ima. [e{eq, navodno, `ali zbog raskida sa Dra{kovi}em, jer se radi
o velikom srpskom piscu ~ija }e dela nad`iveti wegov trenutni moralni
i politi~ki pad.
Govore}i o programu S^P, [e{eq je rekao da je definitivna verzija
programa usvojena i bi}e objavqen u listu Velika Srbija, koji }e S^P
pokrenuti polovinom jula. Tom prilikom bi}e objavqena geneza nastanka
ove stranke, kao i stenogrami sa sednice na kojoj je Vuk Dra{kovi} smewen
i sednice odr`ane u kafani Roleks u Beogradu na kojoj je Vuk Dra{kovi}
osnovao novu stranku.
Za druga Slobodana Milo{evi}a, [e{eq je rekao da je on lider srpskih komunista i da se nalazi na ~elu srpskog komunisti~kog re`ima, kome
je S^P kao desna opoziciona politi~ka stranka najodlu~niji ideolo{ki
protivnik. S^P ne}e u svojoj politi~koj borbi vre|ati nikoga, pa ni Slobodana Milo{evi}a, jer on ne snosi odgovornost za komunisti~ke zlo~ine
u ratu i kasnije, ali se mora re}i da se on nalazi na ~elu komunisti~kog re`ima koji sputava srpsku demokratiju, tako da Srbija sada pored Albanije
predstavqa posledwi staqinisti~ki bastion u Evropi.
Na{i radnici, rekao je daqe [e{eq, nisu nikada tra`ili da samoupravqaju. Samoupravqawe im je nametnuto od strane komunisti~kog re`ima, kako bi od wihovog rada izdr`avao svoju bulumentu.
Srpski ~etni~ki pokret je odlu~io da bojkotuje referendum, odgovorio je [e{eq na jedno od postavqenih pitawa, jer se u jednopartijskom sistemu za svaki referendum unapred zna rezultat. Smatra da bi rezultat
ovog referenduma bio druga~iji da su sredstva javnog informisawa dala
prostora i opozicionim strankama da iznesu svoja mi{qewa o istom.
113

Na pitawe za{to je svojoj stranci dao ovo ime, dr [e{eq je kao razlog
naveo nastojawe komunista da izazovu zabunu na srpskoj politi~koj desnici o postojawu dve stranke pod imenom SPO. Kako je wima osnovni ciq
borba protiv komunista, nisu `eleli da se iscrpquju konfrontacijama sa
Vukom Dra{kovi}em, pa je doneta odluka da se formira nova stranka pod
nazivom Srpski ~etni~ki pokret.
O zlo~inima ~etnika, [e{eq je rekao da je normalno da u gra|anskom
ratu bude i civilnih `rtava. Po podacima uzetim iz kwige ^etnici, ~iji je autor Jozo Toma{evi}, svi ~etnici u toku Drugog svetskog rata ubili
su 10 hiqada civila, dok Vladimir Dedijer tvrdi da su komunisti krivi za
smrt 150 hiqada civila. Istorija }e dokazati, tvrdi daqe [e{eq, da je svetao lik Dra`e Mihailovi}a ostao moralno ~ist.
Srpski ~etni~ki pokret ne priznaje legitimnost izbora u Hrvatskoj
na osnovu kojih je do{ao na vlast novi usta{ki poglavnik dr Frawo Tu|man Titov general. Posebno se pita po kom je zakonu i ustavu milion Srba u Hrvatskoj dobilo samo 5 svojih predstavnika u Saboru.
Srbima ne preti opasnost spoqa. Tako|e, Jugoslaviji ne preti gra|anski rat, izuzev ukoliko se Srbi me|usobno pokoqu, odgovorio je dr [e{eq
na postavqeno pitawe.
O eventualnom uspostavqawu monarhije, [e{eq je rekao da o tome treba da se izjasni ceo narod.
Svoje obra}awe prisutnim, [e{eq je zavr{io konstatacijom da Dra`a Mihailovi} nikada nije sara|ivao sa Nemcima i da takve tvrdwe predstavqaju najobi~nije komunisti~ke la`i.
Srpski ~etni~ki pokret }e sara|ivati sa svim opozicionim strankama u Srbiji pod parolom Svi uz Hrista, protiv komunista, kao i da }e
negovati poseban odnos prema Srpskoj demokratskoj stranci u Hrvatskoj i
Narodnoj stranci iz Crne Gore, koja se zala`e za ujediwewe Srbije i Crne
Gore.
Aleksandar Stefanovi} je zamolio prisutne gra|ane da dostave eventualne podatke o partizanskim zlo~inima kako bi se isti objavili. Tako|e, obavestio je prisutne da }e se su|ewe Josipu Brozu odr`ati dana 7. jula
1990. godine. Su|ewe je progla{eno tajnim, ali }e prisutni o mestu i vremenu biti na vreme obave{teni kako bi u~estvovali u istom.
Na kraju, Predrag Vuleti}, predsednik Liberalne stranke iz Vaqeva,
zahvalio se [e{equ na wegovom podizawu optu`nice protiv Josipa Broza u Vaqevu, mestu gde je osnovana prva opoziciona stranka u Srbiji. Pozvao je sve prisutne da prisustvuju tajnom su|ewu Josipu Brozu koje }e se
odr`ati 7. jula 1990. godine.
Pre i u toku trajawa skupa prisutnima su deqene pristupnice za u~lawewe u S^P, koje je potpisalo nekoliko gra|ana.
Skup je zavr{en u 11.50 ~asova, a istom je prisustvovalo oko 200 gra|ana. Izuzev nekoliko upadica od strane prisutnih gra|ana, koji su prate}i
skup sa strane glasno negodovali na antikomunisti~ke delove [e{eqevog
govora, drugih oblika naru{avawa javnog reda i mira nije bilo.
Navedenom skupu prisustvovao je i jedan broj lica sa podru~ja Beograda, Novog Sada, Smedereva, Tuzle, Svetozareva i [apca.
114

Nakon kra}eg boravka u Vaqevu, [e{eq je sa jednom grupom lica oti{ao na Ravnu Goru, kako bi posetio mesto na kome se jedno vreme nalazio
{tab Dra`e Mihailovi}a. Na Ravnoj Gori su registrovana slede}a vozila
kojima je grupa gra|ana iz Vaqeva doputovala:
VA 783-19, ~iji je vlasnik Bogdanovi} (Borivoja) Jovan, sa stanom u
Vaqevu, Nu{i}eva broj 8.
VA 780-17, ~iji je vlasnik Mitrovi} (Milenka) Miroslav, sa stanom
u Vaqevu, naseqe Oslobodilaca Vaqeva br. 62.
BG 455-283, ~iji je vlasnik Bo{kov (Lazara) Dragan, Bulevar Edvarda Kardeqa broj 38, Zemun.
SD 872-92, ~iji je vlasnik Radojkovi} (Vidoja) Milorad, nastawen u
Velikoj Plani, ul. Petra Drap{ina broj 13.
Pored navedenih, registrovana su i slede}a vozila na Ravnoj Gori: SM103-653 i SM-118-620, za ~ije }e se vlasnike tra`iti identifikacija.
Za identifikovana lica sa na{eg podru~ja koja su navedenog dana boravila na Ravnoj Gori, izvr{i}e se operativne provere u ciqu sagledavawa wihove povezanosti sa inicijatorima i organizatorima navedene posete Ravnoj gori.
Prema dosada{wim operativnim saznawima, Aleksandar Stefanovi},
biv{i predsednik Liberalne stranke iz Vaqeva, namerava da dana 7. jula
1990. godine odr`i tajno su|ewe Josipu Brozu u dvori{tu svoga oca u selu @abarima, op{tina Vaqevo.
U narednom periodu intenzivira}e se operativni rad prema licima
nosiocima neprijateqske delatnosti sa pozicija srpskog nacionalizma i
{ovinizma, kao i prema licima koja deluju sa pro~etni~kih pozicija, u ciqu dolaska do pravovremenih saznawa, vezano za ostvarivawe wihovih namera da odr`e najavqeno su|ewe Josipu Brozu, kao i da ponovo poku{aju da
obele`e mesto okupqawa ~etni~kih jedinica na Ravnoj Gori, u vezi ~ega i
daqe postoje odre|ene tendencije i zagovarawa, o ~emu }emo pravovremeno
obave{tavati.
(potpis redigovan)

CCCLXXVIII
Sektor SDB Vaqevo
III odsek srpski nacionalizam
7-032
9. juli 1990. godine

Slu`bena bele{ka
odnosi se na poku{aj odr`avawa tzv. javnog su|ewa
Josipu Brozu, dana 7. 7. 1900. godine u Vaqevu
Krajem novembra 1989. godine, Slu`ba je do{la do po~etnih podataka
da grupa lica iz Vaqeva, okupqenih oko Aleksandra Stefanovi}a, radnika Kazneno-popravnog doma, i Predraga Vuleti}a, radnika Kru{ika, na115

merava da osnuje Liberalni savez koji bi delovao kao udru`ewe gra|ana.

Ve} po~etkom decembra 1989. godine, Stefanovi} kao inicijator osnivawa
Liberalnog saveza organizuje konferenciju za {tampu na kojoj izjavquje
da }e Liberalni savez ipak biti formiran kao politi~ka stranka koja }e
kao osnovni ciq imati borbu za osvajawe vlasti. Tako|e, tada je izjavio da
}e Savez komunista, ~inom osnivawa Liberalnog saveza, dobiti prvog i
pravog politi~kog partnera u borbi za vlast, kao i da sada{wi i biv{i
~lanovi Saveza komunista ne mogu biti wegovi ~lanovi. Po re~ima Stefanovi}a, politi~ko delovawe Liberalnog saveza bi}e u direktnoj opoziciji Savezu komunista, kao i da }e Liberalni savez nastojati da u slu~aju potrebe svoj program realizuje ~ak i ilegalnim putem.
Dana 14. 12. 1989. godine odr`ana je u Vaqevu Inicijativna skup{tina
Liberalnog saveza, na kojoj je usvojen statut i program rada. U platformi delovawa predla`e se ukidawe Zakona o za{titi imena i lika Josipa
Broza, brisawe odrednice po kojoj je SKJ vode}a i avangardna snaga dru{tva, kao i zalagawe za nacionalno pomirewe. Od ovog perioda Liberalni savez deluje kao potpuno autohtona alternativna grupa, s obzirom
da vertikalno nije bio povezan ni sa jednom od novoformiranih politi~kih grupacija u SR Srbiji, a ni {ire.
Dana 19. 1. 1990. godine u Vaqevu je odr`ana osniva~ka skup{tina Liberalnog saveza, na kojoj je, pored ostalih, govorio i Radosav Mom~ilovi},
advokat iz Beograda, koji je rekao da istorija do sada nije rekla sve o Josipu Brozu i da je vremenska distanca sasvim dovoqna da bi mu srpski narod
mogao suditi za nedela koja je u~inio prema wemu. Na ovoj skup{tini Liberalni savez je promenio ime u Liberalna stranka. Od tada, aktivnost
Liberalne stranke iz Vaqeva, a posebno Stefanovi}a, Vuleti}a i Mila
Peri}a, bila je usmerena na politi~ki obra~un sa politikom Josipa
Broza, kao i nosiocima Brozove politike. Stefanovi} se otvoreno zala`e
da bi u omalova`avawu li~nosti i politike koju je Josip Broz vodio, najcelishodnije bilo organizovati tzv. javno su|ewe Josipu Brozu i wegovoj
politici. U tom ciqu Stefanovi} je tada izjavio sredstvima informisawa da Liberalna stranka planira da dana 24. 7. 1990. godine u Vaqevu odr`i javno su|ewe Josipu Brozu. Su|ewe bi se odr`alo u jednoj od bioskopskih sala u Vaqevu, uz sve neophodne subjekte sudskog procesa (ve}e, tu`ilac, odbrana, porota, ve{taci), kao i da }e predsednik sudskog ve}a biti advokat Radisav Mom~ilovi}, nastawen u Beogradu, Jovana Bjeli}a
21/24, dok }e se u ulozi tu`ioca pojaviti najve}i jugoslovenski disident i
Brozov robija{, dr Vojislav [e{eq.
Prate}i neprijateqsku delatnost ekstremno orijentisanih lica sa pozicija srpskog nacionalizma i {ovinizma, Slu`ba je registrovala Stefanovi}eve kontakte sa predstavnicima Srpske narodne obnove (Jovi} i Dra{kovi}), Srpskog slobodarskog pokreta ([e{eq), Demokratske stranke
slobode i Srpske narodne stranke iz ^a~ka, na kojima se zalagao za stvarawe koalicije izme|u navedenih stranaka.
Nastoje}i da realizuju najavqeno javno su|ewe Josipu Brozu, Stefanovi} je dana 25. 3. 1990. godine kao suorganizator, organizovao kwi`evno
ve~e u porti vaqevske crkve na kojoj je dr Vojislav [e{eq pro~itao ini116

cijalnu optu`nicu protiv Josipa Broza, dok je Stefanovi} pro~itao tekst

Za{to i kako suditi Josipu Brozu, Dra`i Mihailovi}u i Milanu Nedi}u, ~iji je autor Vuk Dra{kovi}.
Stefanovi} i Vuleti} nastavqaju da sredstvima javnog informisawa
u vidu saop{tewa plasiraju navodne termine o zakazanom javnom su|ewu
koriste}i isto kao svojevrstan politi~ki marketing, nastoje da u javnosti
odr`e stalnu tenziju, ~ime izazivaju reagovawe javnog mwewa {irih razmera.
Kao uvod su|ewu u Vaqevu organizuju potpisivawe peticije kojom se
tra`i ukidawe imena ulice i trga koji nosi ime Josipa Broza. Isto, kao
inicijativu upu}uju i Skup{tini op{tine Vaqevo.
Dana 3. 5. 1990. godine, Vuleti} podnosi SUP-u Vaqevo prijavu za odr`avawe javnog skupa koji }e se dana 26. maja 1990. godine, u organizaciji Liberalne stranke iz Vaqeva, odr`ati u Domu kulture u Vaqevu, sa po~etkom
u 11.00 ~asova. Skup }e se odr`ati u vidu politi~kog hepeninga pod nazivom Su|ewe Josipu Brozu. Dana 24. 5. 1990. godine Vuleti} je povukao prijavu sa obrazlo`ewem da se Vojislav [e{eq, koji u postupku treba da se pojavi u ulozi tu`ioca, nalazi u inostranstvu.
Dana 19. 6. 1990. godine, Stefanovi} podnosi SUP-u Vaqevo prijavu za
odr`avawe javnog skupa, u vidu javne politi~ke tribine koja treba da se
odr`i dana 23. 6. 1990. godine, sa po~etkom u 10.00 ~asova u Domu omladine
u Vaqevu. U prijavi je daqe navedeno da }e se na tribini odr`ati javno su|ewe Josipu Brozu. Dan kasnije Stefanovi} je povukao prijavu zbog odluke Skup{tine op{tine Vaqevo da se ne dozvoli odr`avawe su|ewa Josipu
Brozu.
Operativnim anga`ovawem na pra}ewu neprijateqske aktivnosti pojedinaca, od kojih neki zagovaraju odr`avawe javnog su|ewa Josipu Brozu,
Slu`ba je do{la do saznawa da je Stefanovi} dana 13. i 17. 6. 1990. godine
kontaktirao dr [e{eqa u Beogradu, kojom prilikom je postignut dogovor
da se dana 30. 6. 1990. godine u Vaqevu odr`i promocija Srpskog ~etni~kog
pokreta, a da se najavqeno su|ewe Josipu Brozu obavi tajno dana 7. jula 1990. godine, s tim da presuda bude javno objavqena. Prilikom promocije Srpskog ~etni~kog pokreta u Vaqevu, dana 30. 6. 1990. godine, Vuleti}
i Stefanovi} su obavestili prisutne gra|ane da }e se dana 7. jula 1990. godine odr`ati tajno su|ewe Josipu Brozu, kao i da }e o mestu i vremenu su|ewa biti na vreme obave{teni, kako bi istom u {to ve}em broju prisustvovali.
Dana 5. jula 1990. godine, Vuleti} je podneo SUP-u Vaqevo prijavu da
}e se dana 7. jula 1990. godine u vremenu od 12.00 do 16.00 ~asova u sali hotela Jablanica u Vaqevu odr`ati Ivawdanska skup{tina Liberalne
stranke. Uz prijavu za odr`avawe javnog skupa prilo`en je dnevni red i
program, shodno Zakonu o javnim skupovima.
Operativnim putem do{li smo do saznawa da se najekstremniji ~lanovi Liberalne stranke (Vuleti}, Stefanovi} i Peri}) zala`u da se nakon
zavr{etka skup{tine Liberalne stranke odr`i ranije najavqivano tzv.
javno su|ewe Josipu Brozu.
117

O napred navedenim podacima SDB RSUP SR Srbije je informisan

kroz redovne vidove obave{tavawa.
Kako su operativna saznawa ukazivala da }e skup{tina Liberalne
stranke biti zloupotrebqena za odr`avawe javnog su|ewa Josipu Brozu,
a shodno dogovoru sa RSUP SR Srbije, {ef odseka za strance, putne isprave i druge unutra{we poslove SUP-a Vaqevo je, dana 7. 7. 1990. godine u
11.45 ~asova, upozorio Vuleti}a da se u radu skup{tine pridr`ava prijavqenog dnevnog reda, kao i da }e u suprotnom ista biti prekinuta. Tom prilikom, Vuleti} je izjavio da }e se skup{tina Liberalne stranke odvijati
po prijavqenom dnevnom redu i da je za taj deo programa on odgovoran, dok
je za deo programa koji }e se odr`ati nakon zavr{etka skup{tine odgovoran Stefanovi}.
S obzirom da se raspolagalo proverenim podacima da }e skup{tina
Liberalne stranke biti zloupotrebqena, ista je primenom mera i radwi
Slu`be pra}ena, u ciqu registrovawa i dokumentovawa eventualne neprijateqske delatnosti, kao i pravovremenog obave{tavawa, u slu~aju da se
skup zloupotrebi, kako bi, po nare|ewu RSUP-a SR Srbije bio od strane
organa unutra{wih poslova prekinut.
Skup{tina Liberalne stranke je po~ela u 12.00 ~asova uz prisustvo
oko 150 gra|ana, me|u kojima su se kao gosti nalazili Veqko Guberina, dr
@arko Gavrilovi}, dr Vojislav [e{eq, kao i predstavnici SNO iz Nove
Pazove i Demokratske stranke iz Vaqeva, koji su pozdravili prisutne gra|ane. Skup{tina Liberalne stranke je po~ela rad pozivom Predraga Vuleti}a (izabran za predsednika stranke), da prisutni minutom }utawa odaju
po{tu `andarima koje je 7. jula 1941. godine @ikica Jovanovi} ubio u Beloj Crkvi.
Aleksandar Stefanovi}, osniva~ i biv{i predsednik Liberalne
stranke, koji je toga dana pristupio Srpskom ~etni~kom pokretu, najavio
je da }e se pod ta~kom razno odr`ati tzv. javno su|ewe Josipu Brozu i
pozvao u~esnike Skup{tine Liberalne stranke, kao i ostale gra|ane koji
su ~ekali ispred, da prisustvuju su|ewu.
Predsednik Visokog narodnog tribunala pravde bila je Olivera Jergi}, advokat iz Novog Sada, a sudije porotnici bili su Aleksandar Stefanovi} iz Vaqeva, kao i \or|e Nikoli}, Vojin Vuleti} i Velibor Stevanovi} iz Beograda. Optu`nicu je zastupao dr Vojislav [e{eq, dok se u ulozi branioca dobrovoqno prijavio Radisav Celi}, advokat iz Kraqeva.
Pre po~etka sudskog procesa Stefanovi} je obavestio prisutne da
mogu kupiti porotni~ki listi} na kome }e glasati da li je po wihovom ube|ewu Josip Broz kriv ili nije.
Dr Vojislav [e{eq je u ulozi tu`ioca po~eo da ~ita od ranije poznatu optu`nicu protiv Josipa Broza. Posle nekoliko pro~itanih stavki,
radnici milicije SUP-a Vaqevo su, shodno dogovoru sa RSUP SR Srbije,
bez upotrebe sredstava prinude prekinuli skup, s obzirom da je program
istog izlazio iz okvira programa navedenog u prijavi za odr`avawe javnog
skupa gra|ana.
Ve}i deo prisutnih gra|ana je odmah napustio salu, dok je jedna grupa
lica (iz Nove Pazove i Nik{i}a) nastojala da isprovocira radnike mili118

cije skandiraju}i crvena bando, srpski ~etnici, vojvodo i sl. Dr [e{eq je nastavio da ~ita daqe optu`nicu, govore}i da on radi svoj posao, a
milicija svoj. Posle upozorewa da }e radnici milicije biti prinu|eni da
interveni{u upotrebom sile, dr [e{eq je prekinuo ~itawe optu`nice,
dok je predsednica sudskog ve}a Olivera Jergi} obavestila prisutne da
se su|ewe prekida i zamolila ih da napuste salu. Za to vreme grupa najekstremnijih gra|ana skandirala je u znak podr{ke dr [e{equ: Slavi}emo
10 dana, kad skinemo Slobodana, Brankovi} je ustao iz groba, sad se zove
Milo{evi} Sloba, Vaqevo }e ove no}i u ~etni~ke ruke do}i, [ta se
ono na Dinari sjaji, \uji}eva kokarda na glavi.
Dr [e{eq je poku{ao ispred hotela da se ponovo obrati gra|anima
re~ima: Dok ne sru{imo crvenu petokraku, ne}emo mo}i da sudimo najve}em zlo~incu srpskog naroda.
Na kraju je rekao da je Josip Broz ve} osu|en, ali da }e oni su|ewe zakazivati sve dok ga ne odr`e. Grupa najekstremnijih u~esnika su|ewa ispred hotela je pevala ~etni~ke i druge uvredqive pesme na ra~un druga Slobodana Milo{evi}a, koga je direktno optu`ila za prekid su|ewa Josipu
Brozu.
Stefanovi} Aleksandar, koga je dr [e{eq postavio za svog potpredsednika, odveo je grupu od tridesetak lica na ru~ak u restoran Platani,
gde su se zadr`ali do 18.00 ~asova, kada su napustili Vaqevo.
Me|u brojnim prisutnim doma}im novinarima, koji su pratili ovaj
skup, registrovano je i prisustvo stranih novinara (jedna `ena i jedan mu{karac), koji su u Vaqevo doputovali vozilom 60-E-12.
U toku trajawa navedenog skupa, u sali i ispred hotela Jablanica, od
strane ~lanova S^P iz Beograda, prisutnim gra|anima je deqen proglas
ove stranke. Naime, Centralna otaybinska uprava S^P izdala je 2. jula
1990. godine u Beogradu, proglas srpskom narodu u kome ga poziva da 17. jula 1990. godine na dan kada je pre 44 godine od strane zlo~ina~kog Titovog
re`ima pogubqen veliki srpski nacionalni junak, prvi gerilac Evrope,
gorski car slobodnih srpskih planina i vo|a srpskih ~etnika, general
Dra`a Mihailovi}, u svim srpskim pravoslavnim crkvama upali sve}e u
znak pomena na najve}eg srpskog mu~enika.
U proglasu se navodi da }e ~lanovi uprave S^P odr`ati pomen Dra`i Mihailovi}u 17. jula 1990. godine u 17.00 ~asova, u Sabornoj crkvi u Beogradu, dok }e istoga dana od 18.00 do 19.00 ~asova odr`ati komemorativni
skup ispred spomenika knezu Mihailu u Beogradu.
Daqe se u proglasu navodi da je uprava S^P uputila zvani~an zahtev
dr`avnom vrhu jugoslovenskog komunisti~kog re`ima da se javnosti saop{ti mesto gde su sahraweni posmrtni ostaci generala Mihailovi}a, kao i
da se sva dokumentacija o wegovoj egzekuciji u~ini dostupnom. Na kraju
proglasa navodi se da }e S^P ostati veran delu Dra`e Mihailovi}a i wegovim tradicijama u borbi protiv komunisti~ke diktature i ostvarivawu
ideala svete ~etni~ke borbe.
Proglas se zavr{ava parolama, Za vaskrs slobodne Srbije, Srbija je
ve~na dok su joj deca verna, Sa verom u Boga, za kraqa i otaybinu, Ravna
Gora pobediti mora. Proglas je u ime uprave S^P potpisao dr Vojislav
119

[e{eq, a {tampan je na formatu A-4 sa likom Dra`e Mihailovi}a i tekstom Inmemoriam 17. jul 1946. 17. jul 1990. godine.
Prisutnim gra|anima podeqeno je oko 30 primeraka Proglasa, koje
je u Vaqevo doneo Vojin Vuleti}, sekretar S^P.
Napomiwemo da je protiv Stefanovi} Aleksandra SUP Vaqevo podneo prekr{ajnu prijavu zbog wegovog u~e{}a na pro~etni~koj manifestaciji na Ravnoj Gori 13. maja 1990. godine re{ewe po ovoj prijavi jo{ nije
doneto.
Izvr{ene su konsultacije i postignut dogovor sa pravosudnim organima da se protiv Vojislava [e{eqa, P. Vuleti}a i Aleksandra Stefanovi}a podnesu prekr{ajne prijave zbog kr{ewa Zakona o javnim okupqawima
gra|ana.

CCCLXXIX
Uprava slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III odelewe
71-0401
18. 7. 1990. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na Vojislava [e{eqa,
OO po srpskom nacionalizmu
Dana 17. 7. 1990. godine, kako je ranije i bilo najavqeno, ispred Saborne crkve u Beogradu, ne{to pre 17.00 ~asova, okupili su se pripadnici Srpskog ~etni~kog pokreta na ~elu sa Vojislavom [e{eqom, povodom odr`avawa pomena Dra`i Mihailovi}u. Po na{oj slobodnoj proceni, sa [e{eqom nije bilo vi{e od tridesetak pripadnika S^P-a. Oko 17.00 ~asova u
Sabornu crkvu je organizovano stigla grupa od oko sto pripadnika Srpske
narodne obnove iz Nove Pazove na ~elu sa sekretarom stranke, advokatom
Aleksandrom Spasi}em. Tako|e, bili su prisutni i ~lanovi Srpske svetosavske stranke, koje je predvodio Sini{a Zdravkovi}. Pored navedenih, u
crkvi i porti je bio prisutan i ve}i broj gra|ana, tako da je ovom pomenu
ukupno prisustvovalo oko 500 lica.
Ta~no u 17.00 ~asova Vojislav [e{eq i ve}ina prisutnih su u{li u Sabornu crkvu, gde su se uz zapaqene sve}e zadr`ali do 17.25 ~asova uz kratko
pevawe crkvenih pesama. U ovom pomenu sve{tenici SPC nisu uzimali
u~e{}e.
Tokom pomena nije bilo ekscesa niti dr`awa govora.
Pored navedenih, u Sabornoj crkvi su bili i Sr|an Glamo~anin, Dragan Yoli}, Qiqana Pe}anac, a na kratko je navratio i Aleksandar ^otri}
(redigovano) koji je u crkvenoj porti prodavao Srpsku re~.
Odmah po izlasku iz Saborne crkve, grupa od oko 300-400 lica, na ~elu
sa Vojislavom [e{eqom i Sr|anom Glamo~aninom, uputila se preko Knez
Mihajlove ulice ka Trgu Republike.
120

Na ~elu kolone no{ena je crna zastava sa dvoglavim belim orlom i

tekstom Sa verom u Boga, slika Dra`e Mihailovi}a formata A4 i jedna
mala srpska zastava (bez petokrake). Kolona se kretala u miru bez uzvikivawa parola. Prisutni gra|ani su mirno posmatrali kolonu bez podr{ke,
ali nisu uo~ena ni negodovawa.
Po dolasku na Trg Republike, oko 17.40 ~asova, ova grupa se okupila oko
spomenika Knezu Mihajlu, gde su odmah po~eli sa pevawem ~etni~kih pesama: Od topole pa do Ravne Gore, [ta se ono na Dinari sjaji, Spremte se
spremte ~etnici, pesme o Velikoj Srbiji, kraqu Petru i pesmu Dru`e
Tito tebe Srbi la`u oni vole |enerala Dra`u, Slavi}emo mesec dana
kad oborimo Slobodana i druge.
Nekoliko desetina prisutnih, uglavnom mla|ih lica, nosilo je crne
majice, {ajka~e sa dvoglavim orlom sa krunom u zlatnoj i sivoj boji.
Nakon upozorewa radnika milicije da skup nije odobren i da se razi|u, prisutni su po~eli da negoduju i uzvikuju parole: Bando crvena, Sekuritatea, Srpski ~etnici i druge.
Ovoj grupi lica na Trgu Republike se prikqu~io i ve}i broj gra|ana
koji je uglavnom samo posmatrao {ta se de{ava. Oko 18.00 ~asova na Trgu Republike je bilo oko hiqadu prisutnih.
Vojislav [e{eq je od 17.45 do 18.50 ~asova govorio u vi{e navrata. Pored ostalog, on je rekao i slede}e: Okupili smo se danas da odamo po~ast
velikom srpskom nacionalnom junaku i mu~eniku generalu Dra`i Mihailovi}u. Junak jo{ iz Prvog svetskog rata, nosilac Kara|or|eve zvezde, Dra`a Mihailovi} nije 1941. godine prihvatio kapitulaciju Jugoslovenske
kraqevske vojske, nego se sa grupom najvernijih oficira probio do Ravne
Gore i tamo 13. maja 1941. godine razvio slobodarski srpski barjak. Dra`a
Mihailovi} je 1941. podigao Tre}i srpski ustanak i stao rame uz rame sa junacima srpske istorije Kara|or|em i Milo{em Obrenovi}em. Podigao je
srpski narod protiv fa{isti~kog okupatora i usta{kog genocida. U vreme dok su jedinice Dra`e Mihailovi}a vodile ogor~ene borbe sa neprijateqem, komunisti se mirno {etaju {irom Jugoslavije u`ivaju}i sve privilegije. Tek kada je Hitler udario na sedi{te komunisti~ke internacionale i komunisti pozivaju na ustanak, ali pre svega u bratoubila~ku borbu
protiv juna~kih srpskih ~etnika. Za celo vreme trajawa Drugog svetskog
rata general Mihailovi} se bori da svaki srpski `ivot bude sa~uvan, wemu nije bilo stalo do avanturizma.
I novo upozorewe radnika milicije koje je usledilo oko 18.00 ~asova
propra}eno je parolama i zvi`ducima.
Vojislav [e{eq je zatim rekao da je ovaj komemorativni skup u organizaciji S^P-a prijavqen i da ga je policija zabranila. Zatim se zapitao
da li im je palo napamet da zabrane i onaj skup komunista kada su se ujedinili sami sa sobom.
Okupqeni su uzvikivali Srpski ^i~a, Vojo vojvodo i pevali:
Brankovi} je ustao iz groba sad se zove Milo{evi} Sloba.
[e{eq je zatim nastavio: Srpski ~etni~ki pokret nastavqa svetle
tradicije srpskih hajduka i uskoka i srpskih ~etnika. Mi srpski ~etnici
121

stavqamo se u slu`bu srpskog naroda spremni da na svojim le|ima osetimo

o{tricu ove komunisti~ke diktature na izdisaju. Dok Dra`a Mihailovi}
vodi `estoke borbe sa okupatorom i usta{ama, Josip Broz Tito odr`ava
vezu preko Vladimira Bakari}a i Andreje Hebranga sa Nemcima. Dra`a
Mihailovi} je krajem rata oslobodio brojna sela i gradove. Po oslobo|ewu Kru{evca, ~etnici su razoru`ani od strane Crvene armije i predati
partizanima. ^etnici su izdana i prodana vojska tokom Drugog svetskog rata. Mi srpski ~etnici vodimo politiku nacionalnog pomirewa, ali ne po
cenu prolongirawa pada komunisti~kog re`ima i komunisti~ke diktature.
Ne}emo da se borimo pod zvezdom petokrakom, ve} pod svetim srpskim barjakom i belim dvoglavim orlom.
Oko 18.10 ~asova na Trg Republike je stigla grupa od oko 30-40 pripadnika Srpske narodne obnove na ~elu sa Mirkom Jovi}em. Sa sobom su nosili transparente na kojima su bile fotografije Dra`e Mihailovi}a i kraqa Petra i Aleksandra, sa tekstovima: Topola Takovo Ravna Gora, Do
Mostara sve Srbija stara, od Mostara i nova i stara, Ho}emo kraqa, ne}emo Tita, narod se pita, Udru`ewe sve{tenika napoqe iz SPC, Ne vaqa bez kraqa i druge.
Prisutne je zatim pozdravio Aleksandar Spasi} iz SNO pozivaju}i na
slogu i mudrost u trenutku kada je Srbija opkoqena neprijateqima sa svih
strana.
Zatim je govorio Sini{a Zdravkovi} u ime Srpske svetosavske stranke, koji je ukazao na neophodnost vra}awa svetosavqu i Srpskoj pravoslavnoj crkvi. On je tako|e osudio istupawe sve{tenika SPC na kongresu Socijalisti~ke partije Srbije, nazivaju}i ga izdajnikom.
Prisutnima se zatim obratio Mirko Jovi}, predsednik SNO-a, koji je,
pored ostalog, rekao da je upravo sa grupom iz SNO-a stigao za nas Srbe sa
svetog mesta, sa Ravne Gore gde smo dali pomen neumrlom generalu Dra`i
Mihailovi}u. Ravna Gora se ne mo`e odvojiti od Takova i Topole, Dra`a
Mihailovi} je vo|a III srpskog ustanka. Neprijateqi srpskog imena i naroda optu`ili su generala Mihailovi}a za nekakvo jugoslovenstvo, me|utim,
on je pre svega bio Srbin. Ju~e smo imali priliku da gledamo lakrdiju komunisti~kih lopova. Ju~e su poru~ili da su ovo istorijska vremena, i jesu,
i mi znamo da su istorijska, ali ne smemo dozvoliti da oni povuku bilo koji potez u ime srpskog naroda. Komunisti sa nama igraju ping-pong, malo socijalizam, malo komunizam. Mi se prvo moramo izboriti za slobodu, jer u
Srbiji nema uslova za politiku i vi{estrana~ki sistem.
Vojislav [e{eq je, ponovo uzimaju}i re~, rekao: Komunisti su uspeli da mobili{u i neke najistaknutije doju~era{we opozicionare, gledali
smo ih na komunisti~kom kongresu ju~e. Izdali su nas ti na{i doju~era{wi saborci, koga s nama nema bez wega se mo`e.
Svi gore navedeni govori su stalno prekidani pevawem ~etni~kih pesama i parolama: Dole komunisti, Crveni lopovi, Ku}a cve}a napoqe, Sru{i}emo cve}aru, Srpski ~etnici, Mirko i Voja dva su heroja, Crvene usta{e, Komunisti fa{isti, Mi ne}emo ni{ta novo samo
carstvo Du{anovo i druge.
122

Oko 18.50 Vojislav [e{eq je pozvao prisutne da se u miru razi|u, {to

su oni ubrzo i u~inili.
Osim gore navedenog, nije bilo drugih ekscesnih pojava.
U grupi koja je bila najmilitantnija bili su pripadnici S^P-a i
SNO-a, prete`no mla|ih lica. Me|u wima je bio prisutan i jedan broj dece sa crnim majicama i {ajka~ama.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CCCLXXX
Uprava slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III sektor Savski venac
71-0380; 71-0388
19. 7. 1990. godine

Slu`bena bele{ka
u vezi pomena odr`anog povodom godi{wice streqawa
Dra`e Mihailovi}a
Dana 17. 7. 1990. godine, u 17.00 ~asova, u Sabornoj crkvi u Beogradu odr`an je pomen povodom godi{wice streqawa Dra`e Mihailovi}a.
Pomen, kome je prisustvovalo oko 800 qudi, odr`an je na inicijativu
S^P i wenog vo|e dr Vojislava [e{eqa. Jo{ od 16 ~asova prime}en je dolazak ve}eg broja qudi u Sabornu crkvu, od kojih je ve}ina na sebi imala
~etni~ka obele`ja ({ajka~e sa kokardom, brade i crne ko{uqe), koji su po
ulasku u crkvu palili sve}e i ~ekali da pomen po~ne.
Po{to od strane SPC nije bilo odobreno slu`ewe pomena Dra`e Mihailovi}a, u 17.00 prisutni su u horu zapevali Ve~naja pamjat. Nakon toga, predvo|eni Vojislavom [e{eqom, svi zajedno su se ulicama 7. jula i
Kneza Mihajla uputili ka Trgu Republike. Na ~elu kolone nalazila se crna zastava na kojoj je bio stari grb Srbije sa natpisom S verom u Boga i
slika Dra`e Mihailovi}a. Po dolasku na Trg Republike (kod spomenika
knezu Mihajlu) prisutnima se obratio Vojislav [e{eq koji je govorio u
vi{e navrata veli~aju}i Dra`u Mihailovi}a i wegov pokret, a optu`uju}i postoje}i sistem, rukovodstvo zemqe Republike Srbije i Tita.
Ovom prilikom, od strane oko 150 najvatrenijih [e{eqevih pristalica, pevane su ~etni~ke pesme. Zapa`eno je da je na Trgu republike bilo i
oko 15 parola sa slikama Dra`e Mihailovi}a i kraqa Petra, na kojima je
pisalo: Ho}emo kraqa, ne}emo Tita, narod se pita, Ni{ta bez kraqa,
Topola, Takovo, Ravna Gora, SNO, Do Mostara sve Srbija stara, od Mostara i nova i stara, Mi ne}emo ni{ta novo, samo carstvo Du{anovo,
Germana i komunisti~ke sluge u penziju i dr.
Iako su par puta od strane radnika milicije upozoravani da se razi|u,
prisutni su to odbili i nastavili sa pevawem ~etni~kih pesama.
123

Osim [e{eqa, govorili su i predstavnici SNO i Svetosavske stranke, Mirko Jovi} i Sini{a Zdravkovi}, koji su u svojim govorima tra`ili
raspu{tawe udru`ewa pravoslavnih sve{tenika, hitno penzionisawe patrijarha Germana i zamerali SPC na saradwi sa komunistima.
Ta~no u 19 ~asova prisutnima se ponovo obratio Vojislav [e{eq, koji je rekao da su i pored zabrane uspeli da odr`e pomen ~etni~kom vo|i i
pozvao prisutne da se u miru razi|u, {to su ovi i u~inili.
Operativni radnici
(potpisi redigovani)

CCCLXXXI
Uprava slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odelewe
71-0393
3. 8. 1990. godine
Na osnovu ~lana 80 Pravila o radu slu`be dr`avne bezbednosti daje se
slede}i predlog za primenu OT mere tajnog pra}ewa Vojislava [e{eqa,
OO u USDB Beograd po srpskom nacionalizmu:
[e{eq Vojislav, ro|en 11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, od oca Nikole, Srbin, dr`avqanin SFRJ, doktor pravnih nauka, stalno
nastawen u Zemunu, ul. Posavskih odreda 36.
Ciq navedene mere je pra}ewe i ustanovqavawe veza i zalazi{ta [e{eqa radi potpunijeg sagledavawa wegove neprijateqske delatnosti.
Mera }e se primewivati od 3. 8. 1990. godine dok postoje operativni
razlozi za primenu iste.
(redigovano)
Kucano u 2 primerka.
(potpis redigovan)
(potpis redigovan)
Na osnovu ~lana 80 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti, daje
se slede}i nalog za primenu OT mere tajnog pra}ewa Vojislava [e{eqa.
(potpis redigovan)

CCCLXXXII
Sektor SDB [abac
III linija srpski nacionalizam
7-047
7. 8. 1990. godine

Izve{taj saradnika
I
(redigovano)
124

II
Podaci se odnose na dr Vojislava [e{eqa i druge lidere stranke
Srpski ~etni~ki pokret, koji su povodom promocije ove stranke boravili u Malom Zvorniku 3. avgusta 1990. godine. U vezi sa istupawima [e{eqa i ostalih, (redigovano) je dao slede}e podatke:
Dr Vojislav [e{eq, predsednik Centralne otaybinske uprave stranke Srpski ~etni~ki pokret, predstavqen skupu od oko 250 ~lanova, pristalica i simpatizera stranke, poreklom u ve}ini sa podru~ja SR BiH, kao
~etni~ki vojvoda, govorio je, izme|u ostalog o slede}em:
Trebalo je da pro|e gotovo pola veka da se obnovi srpsko ~etni{tvo
u na{em narodu. Mi srpski ~etnici ne zovemo ovo vi{e ne samo komunizmom, nego ni Jugoslavijom. Vi ste videli da je Jugoslavija bila ma}eha srpskog naroda i da je srpski narod, posebno u komunisti~koj Jugoslaviji, izgubio gotovo sve {to je imalo.
Zlikovac i zlo~inac Josip Broz Tito po nalozima Komunisti~ke internacionale i Vatikana u~inio je sve ono {to je bilo u wegovoj mo}i da
unakazi Srbiju i gotovo da je u tome uspeo. Iz srpskog nacionalnog bi}a izmi{qene su tri ve{ta~ke nacije, crnogorska, makedonska i muslimanska.
Srpske zemqe su podeqene i pocepane. Od srpskih zemaqa stvorio je ve}i
broj posebnih federalnih jedinica. Zava|ao je Srbe same sa sobom i uneo
nemir i neslogu u srpski narod. Srpski narod nikada u svojoj istoriji nije
bio tako razbijen kao danas. Me|utim, srpski narod se budi u svim srpskim
zemqama. Mi srpski ~etnici razvili smo stare barjake, mi srpski ~etnici
se borimo za obnovu slobodne i nezavisne srpske dr`ave na Balkanu. Mi nikada ne}emo da se zadovoqimo sa ovakvom Srbijom kakva danas postoji, sa
ovom su`enom Srbijom, svedenom na Beogradski pa{aluk. Mi srpski ~etnici priznajemo samo onu Srbiju u koju }e u}i i srpski Makedonci, srpski
Crnogorci, srpski Bosanci, ali i srpska Hrvatska, srpski Dubrovnik, srpska Dalmacija, srpska Lika, srpska Banija, srpski Kordun, srpska Slavonija i srpska Barawa. Mi srpski ~etnici ne}emo stati dok taj svoj osnovni
ciq ne ostvarimo. Mi srpski ~etnici na svim stranama po svim srpskim zemqama razvijamo svoju politi~ku aktivnost.
Malopre smo videli napoqu ovu ruqu, ovu gomilu koja je do{la da nas
spre~i u na{im namerama. Mi srpski ~etnici i srpski narod u celini, pravoslavni Srbi, imamo ispru`enu ruku prema na{oj bra}i Srbima muslimanske veroispovesti. Uvek je kroz srpsku istoriju bilo velikana na{eg
srpskog naroda muslimanske veroispovesti. Setimo se samo Me{e Selimovi}a, jednog od na{ih najve}ih kwi`evnika. Mi nikada ne}emo zaboraviti
da je potpredsednik Dra`inog nacionalnog komiteta bio juna~ki Mustafa
Mula{i}. Mi nikada ne}emo zaboraviti da je jedan od ~etni~kih vojvoda
Dra`e Mihailovi}a bio Ismet Pupavac, pod ~ijom je komandom bilo dve
hiqade Srba muslimanske veroispovesti. Ali, mi nikada ne}emo ni ovu ruqu zaboraviti, jer takvi su isti i u toku Prvog svetskog rata ubijali srpski `ivaq {irom Bosne i Hercegovine i po sada{woj ovoj su`enoj Srbiji. Mi nikada ne}emo zaboraviti da je ovakva ruqa 1941. godine prva obukla
usta{ke uniforme i uputila se u klawe Srba. Mi tako|e nikada ne}emo za125

boraviti da je takva ruqa kroz istoriju uvek bila spremna da slu`i do kraja svim srpskim neprijateqima, i Austrijancima i Nemcima, i svima onima koji su nasrtali na Srbiju. Sa takvom ruqom mi nikada ne}emo pregovarati.
Mi srpski ~etnici borimo se za srpsku dr`avu koja }e biti demokratska i slobodarska, dr`ava gra|ana sa punom gra|anskom samostalno{}u, sa
verskom tolerancijom, ali ne}emo ni po koju cenu dozvoliti da {irom srpskih zemaqa vr{qaju muslimanski fundamentalisti, da sawaju o uspostavi
panislamske dr`ave koja bi se prostirala i na Balkanu. Opet }e se videti
koliko je veliki juna~ki srpski narod i koliko je neponovqiv u svojoj nameri da obnovi srpsku dr`avu, slobodu, demokratiju i staru slavu.
Mi srpski ~etnici, razvijaju}i ove godine srpski ~etni~ki barjak u na{oj slobodarskoj prestonici Beogradu, stavili smo se u slu`bu srpskom narodu i za nas nema odustajawa. S^P je stranka koja u svoje redove prima samo najhrabrije, najodlu~nije i najodanije srpskom narodu. S^P kao stranka
nastala je jo{ u januaru ove godine formirawem Srpskog slobodarskog pokreta, koji je mewao ime u SPO, da bismo u julu mesecu zakqu~ili da vi{e
nema nikakvih razloga da krijemo svoja osnovna ideolo{ka i politi~ka
opredeqewa, niti da idemo na kompromise sa bilo kakvim politi~kim snagama, i mi smo se prozvali ovim imenom koje najvi{e odgovara na{oj ideologiji i politici koju vodimo. Zato, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, danas
su vam ovde govorili qudi koji su poznati po nekim velikim delima ove godine: Gospodin Aleksandar Stefanovi}, potpredsednik S^P, formirao je
prvu politi~ku stranku u Srbiji pod komunisti~kim re`imom, Liberalnu
stranku u Vaqevu, i ta stranka je nedavno u celosti pristupila S^P; Sr|an Glamo~anin, predsednik Mladih ~etnika, koji je 31. maja ove godine
na prvim antikomunisti~kim demonstracijama prvi skinuo crvenu petokraku sa srpske zastave; advokat Olivera Jelki}, predsednica Kola ~etni~kih sestara, prihvatila je da bude predsednik sudskog ve}a, koje je sudilo zlikovcu i zlo~incu Josipu Brozu Titu; potpredsednik Centralne uprave otaybinskog pokreta Milorad Vukosavqevi}, advokat iz Beograda, i generalni sekretar S^P Vojin Vuleti}, qudi koji su u svim akcijama od po~etka s nama. Uspeli smo da deset hiqada qudi izvedemo pred spomenik
kwazu Mihailu Obrenovi}u u centru Beograda.
U utorak je na{a stranka zvani~no registrovana. Re`im nije imao kud,
nego da nas registruje. Ispuwavali smo sve uslove, koristimo sve metode
miroqubive politi~ke borbe, a delujemo u skladu sa interesima i ciqevima srpskog naroda. Kao takav, S^P se stavio u slu`bu svome narodu. S^P
se zala`e za obnovu demokratskog politi~kog sistema, za vi{epartijski
sistem, uspostavqawe pravne dr`ave koja podrazumeva legitimnost vlasti
i legalnost wenih odluka, za nezavisno sudstvo i javno tu`ila{tvo, onemogu}avawe bilo koje politi~ke stranke da u svoje redove vrbuje vojsku i policiju. S^P se zala`e za napu{tawe politike nesvrstavawa, saveza sa tim
divqa~kim paganskim zemqama i dr`avama me|u ~ijim liderima ima i nekih bukvalnih qudo`dera, kao {to su bili i najbli`i Titovi prijateqi
Bokasa I i dr. Mi srpski ~etnici se zala`emo za povratak na{e otaybine u
126

Evropu, u zajednicu civilizovanih naroda i dr`ava. Mi srpski ~etnici se

borimo i za uspostavqawe slobodne tr`i{ne privrede, obnovu privatne
svojine, slobodne inicijative, za ekonomsko ure|ewe poput najrazvijenijih
zemaqa dana{weg sveta, jer samo na taj na~in mo`emo iza}i iz dana{we
ekonomske krize. I ono {to je najbolnija rana na srpskom nacionalnom bi}u danas, problem albanske separatisti~ke pobune na Kosovu i Metohiji,
mi srpski ~etnici, sa sigurno{}u to mogu danas tvrditi ovde, jedini imamo program, koji mo`e dovesti do gu{ewa te separatisti~ke albanske pobune. Mi smatramo da albanska nacionalna mawina u na{im granicama nema pravo ni na kakvu politi~ko-teritorijalnu autonomiju i zalo`i}emo se
za momentalno ukidawe kosovskometohijske autonomije. Daqe smatramo da
treba odmah obustaviti svaku ekonomsku pomo} albanskoj nacionalnoj mawini. Danas svakog dana 1,5 miliona dolara ispla}uje se iz fonda za pomo}
nerazvijenim, a to ide na Kosovo, za finansirawe albanskog prekomernog
razmno`avawa. Mi smatramo da odmah treba ukinuti Univerzitet na albanskom jeziku, da treba odmah zatvoriti sve tamo{we fabrike koje neracionalno posluju, da ti Albanci koji su primali plate, a ni{ta nisu radili, idu {irom sveta. Mi ih vi{e ne}emo izdr`avati. Daqe, mi smatramo da
u jednom pojasu od 50 km uz albansku granicu treba iseliti svo albansko stanovni{tvo, treba ga preseliti u druge delove dana{we Jugoslavije, recimo
u dana{wu Hrvatsku i Sloveniju, po{to se pokazalo da ih tamo najvi{e vole. Pretpostavqam da }e ovaj na{ predlog do~ekati ra{irenih ruku, a pokazalo se ve} odavno da pravi centar albanske separatisti~ke pobune nije
ni Pri{tina ni Tirana, nego Zagreb i Qubqana.
Danas, tako|e, u ovom vremenu bu|ewa srpske nacionalne svesti, ponosa, ~asti i dostojanstva, mi posmatramo i uspostavqawe nove nezavisne dr`ave Hrvatske. Pojavio se novi usta{ki poglavnik u liku Titovog generala, Frawo Tu|man, i zapretio srpskom narodu novim jamama i novim klanicama. Mi srpski ~etnici nikada to ne}emo dozvoliti. Mi smo neki dan
mar{irali u Srbu i time pokazali svoju odlu~nost da sa srpskim ~etnicima, odnosno ~etni~kim i drugim obele`jima prkosimo novouspostavqenoj
usta{koj vlasti. Mi srpski ~etnici nemamo ni{ta protiv da Hrvati i
Slovenci iza|u iz Jugoslavije i formiraju svoje samostalne dr`ave. [to
se ti~e Slovenaca, bilo bi najboqe i za Sloveniju i za Srbiju da se Slovenija {to pre otcepi. Neka svoju boqu i sre}niju budu}nost potra`e na nekoj drugoj strani. Mi nemamo nikakvih nere{enih teritorijalnih pitawa,
samo {to }e morati da snose ve}i deo ukupnih jugoslovenskih dugova, jer su
wihovi politi~ari i najvi{e u~estvovali u zadu`ivawu, a mora}e da plate i srpske fabrike koje je Tito preselio u Sloveniju. Smatramo da i hrvatski narod ima pravo da se otcepi i formira svoju samostalnu dr`avu.
Nemamo nikakvih iluzija o wihovim krajwim ciqevima i zato mi s wima
ne}emo pregovarati, jer uvek ti pregovori i truli kompromisi idu na ra~un srpskih nacionalnih interesa. Mi oko svojih teritorija i svojih grobova nemamo nisakim u belom svetu da pregovaramo.
Komunisti~ki re`im u Jugoslaviji u celini, a i u pojedinim federalnim jedinicama, poku{ava izazvati razdor u srpskoj opoziciji, posebno na
srpskoj desnici. U ovoj srpskoj opoziciji, koja je ispravno nacionalno
127

usmerena, koja se bori pre svega za ~ast i dostojanstvo svog naroda, komunisti~ki re`im je delimi~no u tome uspeo, ali mi smo tako|e uspeli da se
oporavimo i anuliramo sve one komunisti~ke politi~ke poteze. Danas poku{avaju da formiraju i neke nove politi~ke stranke, ~iji je ciq da okupe
{to vi{e Srba. Nije palo Anti Markovi}u na pamet da ide u Hrvatsko zagorje ili u usta{ke krajeve, da tamo promovi{e ovu svoju nazovijugoslovensku stranku, nego ide u krajeve gde je ~isto srpski `ivaq naseqen. [ta mu
je ciq? Ciq mu je da se srpski narod {to vi{e podeli. Ciq mu je da mobili{e {to vi{e glasova srpskih, kako bi i on iz potaje mogao da poma`e
ostvarewe Tu|manovih ciqeva. Zato pozivamo celokupni srpski narod da
na predstoje}im izborima iskqu~ivo glasa za srpske nacionalne stranke.
Mi kao S^P imamo razvijenu politi~ku saradwu sa srpskim nacionalnim strankama u sada{woj su`enoj Srbiji, recimo sa Srpskom narodnom
obnovom i sa Srpskom svetosavskom strankom. Mi imamo dobre odnose sa
Srpskom demokratskom strankom na podru~ju Hrvataske i sa Narodnom
strankom na podru~ju Crne Gore. Mi smatramo da i te stranke u uslovima u
kojima `ive i deluju tamo{wi Srbi, postanu na{e, i postignu maksimalne
rezultate Lako je nama u Srbiji srbovati, srpstvom se di~iti i otvoreno
istupati. Tamo pod usta{kom vla{}u u Hrvatskoj ili u drugim delovima
na{e zemqe, gde jo{ uvek postoji tu|inska komunisti~ka vlast, tamo je jo{
uvek te{ko Srbin biti. Meni je vrlo jasno da su danas i na ovaj skup do{li
samo najhrabriji, posebno kad je re~ o na{oj bra}i sa one strane Drine, ali
mi srpski ~etnici po cenu svog `ivota nikada ne}emo dozvoliti da Drina
bude granica srpske dr`ave. Za nas je Drina reka koja proti~e kroz centar
Srbije. Mi nikada ne}emo dozvoliti da na{a bra}a Srbi, Pre~ani, Srbi s
one strane Drine, Save ili Vrbasa, budu taoci u ne~ijim rukama. Ne}emo o
wihovoj sudbini da se cewkamo, ne}emo da ih izdamo i prodamo, kao {to su
to radili srpski komunisti od rata pa na ovamo. Mi nemamo ni{ta protiv
toga da Hrvati formiraju novu albansku dr`avu na teritoriji dana{we Jugoslavije, ali pod uslovom da je formiraju u Hrvatskom zagorju, Kosovo i
Metohija su sveta srpska zemqa i srpski narod je vi{e puta kroz svoju istoriju ratovao za Kosovo i Metohiju, prolio reke krvi, dao veliki broj srpskih `ivota, i mi dana{wi Srbi zna}emo da to cenimo i proli}emo nove
reke krvi ako bude trebalo, ali }e Kosovo i Metohija ostati srpska zemqa.
Mi srpski ~etnici nemamo ni{ta protiv da se bilo ko u ovoj zemqi izja{wava bilo kakvom nacionalnom pripadno{}u. Mo`e neko da se izja{wava i kao Makedonac, kao Japanac, ili kao marsovac, ali Makedonija je
bila u sastavu srpske dr`ave pre stvarawa Jugoslavije i osta}e ako Jugoslavija prestane postojati. Makedonija je po svim va`e}im, pravno va`e}im,
ugovorima deo srpske teritorije, jer jugoslovenska dr`ava je bila pravni
naslednik kraqevine Srbije. [to se ti~e Hrvata i Slovenaca, busaju se u
prsa nekim svojim pravima. Kad su Slovenci kroz istoriju imali svoju dr`avu? Nikada. Danas Slovenijom zovu samo one teritorije gde je krv lio
srpski vojnik. Za te wihove teritorije srpska vojska vi{e nikada ne}e ginuti. Neka se dogovaraju sa Austrijom, Nemcima i Italijanima. Neka se s
wima dogovaraju, neka s wima pregovaraju. S nama vi{e nemaju o ~emu da
pregovaraju.
128

Danas mi srpski ~etnici dan za danom organizujemo velike politi~ke

manifestacije po svim srpskim zemqama. Ju~e smo bili u starom srpskom
manastiru Prohor P~iwski, i tamo smo uklonili ona paganska obele`ja
koja su nas sramotila nekoliko decenija. Mi }emo svagde sti}i i niotkuda
ne}emo ute}i, jer mi smo spremni dati za svoj narod i svoju otaybinu sve
{to imamo, ne `ale}i ni svoje `ivote. Mi srpski ~etnici sve }emo u~initi da se u javnosti do kraja predstavimo kao verni sledbenici ili verni nastavqa~i dr Slobodana Jovanovi}a, generala Dra`e Mihailovi}a, Dragi{e Vasi}a i Stevana Moqevi}a.
Aleksandar Stefanovi}, koga je [e{eq predstavio kao potpredsednika S^P i obrazlo`io da je on u Srbiji formirao prvu politi~ku stranku
pod komunisti~kim re`imom, Liberalnu stranku u Vaqevu, pro~itao je
pred skupom biografiju Dra`e Mihailovi}a. Navode}i da stranka S^P
sledi ciqeve Dra`e Mihailovi}a, Stefanovi} je izneo brojne podatke vezane za `ivot, {kolovawe i u~estvovawe u ratovima dra`e Mihailovi}a,
da bi svoje izlagawe zavr{io re~ima: Wegov neopojani grob komunisti~ki tirani i danas kriju od naroda. Uni{tili su wegovo telo, ali wegov slobodarski duh je ostao da ve~no svetli wegovom srpskom narodu, wegovoj
otaybini i celom ~ove~anstvu.
Sr|an Glamo~anin, predsednik Mladih ~etnika, obratio se skupu
slede}im govorom: Dva najve}a zla u ovom veku su zadesila srpski narod.
To su Jugoslavija i komunizam. Srpski narod je izvojevao veli~anstvenu pobedu u Prvom svetskom ratu i tada, 1918. godine, kraqu Aleksandru su saveznici ponudili da re`e koliko ho}e Srbiju. Me|utim, on tada ~ini veliku
gre{ku, ujediwuje se sa Hrvatima i Slovencima, umesto da stvori veliku
Srbiju.
Srpski narod, jedan veliki narod, sa velikom i veli~anstvenom istorijom, sa Sv. Savom, Sv. Lazarom, kosovskim opredeqewem, Kara|or|em,
Wego{em i besmrtnim g. Dra`om, u svojoj dr`avi ujediwuje se sa narodom
koji niti ima istoriju, niti ima tradiciju i samim tim nije niza{ta sposoban, osim da ~ini zlo~ine i zla. To ujediwavawe sa Hrvatima nas je skupo ko{talo, ko{talo nas je 1,5 miliona Srba pobijenih u Drugom svetskom
ratu, i to pobijenih na najsvirepiji i najzverskiji na~in. Kosturnice Jasenovca, Jadovna, i bezbroj jama i strati{ta i bezbrojna zla koja su Hrvati
po~inili nad srpskim narodom, srpskim `enama i decom. To veliko zlo je
povezano sa ovim drugim zlom koje je nas sna{lo, komunizmom. Naime, kada
su usta{e pobile u prvom naletu koliko su mogle srpskog naroda, srpski narod se organizuje u ~etni~ke odrede, svrstava se u vojsku g. Dra`e i sateruje usta{e u gradove. Usta{e nisu mogle da provire iz gradova niti da ulaze
u srpska sela. I tada se pojavquju partizani i zabijaju srpskom narodu, srpskim borcima no` u le|a. Godine 1943. kada se videlo da }e Hitler da propadne, usta{e masovno prelaze u partizane.
Dolaskom bezbo`nih komunista, komunisti~kog sistema na vlast u Srbiji 1945. godine, srpski narod je zadesila najve}a nesre}a u istoriji. Na
vlast su do{li hoh{tapleri, lopovi, jajare, najve}i bezbo`nici i zlikovci. Oni su po~inili nebrojene zlo~ine, svako ko nije hteo da im se pokori
129

i proda zatvaran je i ubijan. Uni{tili su privredu, doveli su narod na ivicu bede, a najgore od svega je {to su izvr{ili duhovni genocid. Usta{e su
klale srpski narod fizi~ki u ratu, a komunisti su posle rata zaklali srpski narod. Sve su u~inili da ubiju svetosavqe, da ubiju Lazara, Kara|or|a
iz na{ih du{a, da oteraju Hrista iz na{ih du{a i da uni{te crkvu pravoslavnu. Me|utim, u tome nisu uspeli. Komunizam se u svetu ru{i kao kula
od karata, kao uostalom i sve {to je na la`ima zasnovano, a ne na Bogu, ne
na pravdi i istini. Komunizam nije bio dugog veka. Stasale su generacije
nove srpske omladine koja je orjentisana ka pravdi, ka slobodi i demokratiji i koja se sada nada da je vojvoda Vojislav [e{eq razvio ~etni~ki barjak i ponovo zapo~eo svetu ~etni~ku borbu, masovno se svrstavaju}i u redove S^P.
Komunisti bi nas najradije pobili, kao {to su to radili 1945. godine.
Me|utim, oni vi{e te sile nemaju, oni su u svetu propali i zato sada pribegavaju drugoj taktici. Maskiraju se u socijaliste, crkvi vra}aju neke mrvice od onoga {to su joj oteli, a pozivaju se na srpstvo i na Kosovo. Komunisti, stari la`ovi i prevaranti, poznati su po tome {to jedno misle, a
drugo govore. Tako oni kada ka`u Kosovo, misle na vlast, kada ka`u srpstvo, misle na komunizam, a kada ka`u pravna dr`ava, misle na pendrek.
Oni su doveli svog lidera koji treba opet da zavede narod u komunisti~ku
ideologiju, Slobodana Milo{evi}a. U wega jo{ mnogi qudi veruju i mnogi qudi mu tap{u, ali koji su zavedeni. Oni ga uglavnom sada vole, ali oni
koji podr`avaju wega, podr`avaju i svaku drugu vlast. I ovaj satanski komunisti~ki plan, s obzirom da imaju televiziju, novine, radio, vojsku i policiju u svojim rukama, mi ne mo`emo dozvoliti da uspe. Mi moramo da se izborimo za demokratiju, za slobodu, da ujedinimo sve srpske zemqe u jedinstvenu slobodnu i nezavisnu srpsku dr`avu na Balkanu. Zato vas pozivam da
se svrstate u S^P, koji u svom programu ovo najjasnije izra`ava i koji }e
sve dati, pa i svoje `ivote, da ostvari ideale svoje ~etni~ke borbe.
Olivera Jelki}, predstavqena kao predsednica organizacije Kolo
~etni~kih sestara, iznela je u svom govoru da ova organizacija ima zadatak
da se zala`e za sprovo|ewe programa stranke S^P sa akcentom na aktivnosti koje se odnose na rehabilitaciju srpske porodice kao osnovne jedinice dru{tva. U vezi sa ovim, iznela je, pored ostalog, da je poluvekovna komunisti~ka diktatura sistematski uni{tavala Srbe, uni{tavaju}i srpsku
porodicu kao temeq srpstva, nazivaju}i to genocidom nad srpskim narodom.
Advokat Milorad Vukosavqevi}, potpredsednik Centralne otaybinske uprave S^P, izneo je u svom govoru ocenu u smislu da je srpski narod sa
podru~ja Malog Zvornika i okoline za vreme Drugog svetskog rata znao da
se pravilno orjenti{e, aludiraju}i na wegovu ~etni~ku orjentaciju, a kao
izuzetak ovome pomenuo je popa Vladu Ze~evi}a, za koga je rekao da je izdaju}i prvo svoju crkvu izdao i svoj narod. Nastavqaju}i u istom tonu, Vukosavqevi} je podsetio prisutne: Da je u ovom kraju 1914. godine sa hordama
Po}oreka, Josip Broz Tito do{ao da ka`wava Srbe i da je dobio prvi metak, ~ime dokazuje da su Srbi jo{ tada pru`ili mu otpor, kao {to su i 1941.
godine odbili da se udru`e sa wim u pohodu protiv srpskog naroda.
130

Govore}i o odnosima srpskog i muslimanskog naroda, Vukosavqevi} je

rekao da treba gajiti uzajamno prijateqstvo, ali je istovremeno podsetio
da su muslimani Srbi, koji su izgubili svoju svest i kontinuitet u pam}ewu odakle su potekli, pa ih je zato bilo vrlo lako navesti 1941. godine da
bezobzirno i sunovratno polete u bratoubila~ki rat, odnosno u pokoq nedu`nih svojih kom{ija i doju~era{wih prijateqa.
Vojin Vuleti} je ~itav svoj govor posvetio napadima na Vuka Dra{kovi}a, koga je nazvao srpski Mojsije, otpadnik i politi~ki diletant. Dao
je ocenu u smislu da je Dra{kovi} bio i ostao samo pion i izvr{ilac jedne
ve{to vo|ene politi~ke igre u koju se svojevremeno ukqu~io i to dobro naplatio, kao i da je jezde}i kroz probu|enu srpsku desnicu ostavqao za sobom razdor, haos i pusto{.
U toku boravka u Malom Zvorniku, Vojislav [e{eq je dao i izjavu prisutnim novinarima, kojom prilikom je, odgovaraju}i na pitawe o legalizaciji stranke S^P u BiH, odnosno o tome {to misli o reagovawu gra|ana
muslimanske nacionalnosti, rekao:
Jo{ kao stranka nismo bili u BiH, ali spremamo se da idemo. Sada
smo u Beogradu registrovani i sada }emo da obelodanimo sve svoje mesne odbore po BiH. Do sada smo te svoje odbore dr`ali u tajnosti zato {to smo se
bojali da bi ti qudi tamo bili izlo`eni velikim provokacijama, da bi bili
uznemiravani od policije. Danas, kad smo registrovana stranka, kad sasvim
legalno delujemo, obelodani}emo sve svoje mesne odbore u unutra{wosti.
Ovi {to napoqu arlau~u (misle}i na muslimane), oni su to navikli,
oni ve} nekoliko vekova arlau~u. Oni su odu{evqeno do~ekivali samo
austrougarsku vojsku i Nemce. Wima najvi{e smetaju srpski ~etnici i neka im smetaju, tek }e se bojati srpskih ~etnika.
Tokom trajawa promocije stranke S^P u Malom Zvorniku, prisutni
gra|ani su uglavnom i naj~e{}e pobu|eni od strane najbli`ih saradnika i
pratilaca [e{eqa, kojih je u sali bilo oko 20, upu}ivali gromke aplauze
[e{equ i ostalim govornicima, a bilo je na isti na~in izazvanih i skandirawa, kao na primer Crveni slonovi, Srbiju ste prodali, Dole komunisti, Dole crvena banda, Vojo, vojvodo, Tito usta{a, Ku}a cve}a
napoqe, Slavi}emo deset dana kad smenimo Slobodana.
Pre po~etka promocije stranke S^P u sali Doma kulture u Malom
Zvorniku, pratioci [e{eqa skinuli su sa zida jugoslovenski grb, a u salu
postavili zastavu sa dvoglavim orlom.
Izme|u ostalih doga|awa, zapa`eno je da je jedan ve}i broj prisutnih
na promociji glasno negodovao na napade i kritike upu}ene na ra~un Vuka
Dra{kovi}a, pa se procewuje da su ovaj skup u znatnom broju posetile i pristalice stranke SPO.
Po zavr{etku promocije, a prilikom izlaska iz sale i napu{tawa Malog Zvornika, u~esnici na skupu bili su izlo`eni, od strane ve}eg broja gra|ana muslimanske nacionalnosti, uvredama, psovkama, pquvawu i kamenovawu. S druge strane, pratioci [e{eqa poku{ali su da se fizi~ki obra~unaju sa ovim gra|anima, koriste}i se drvenim palicama. Do ve}eg sukoba, ili
te{kih povreda, nije do{lo zahvaquju}i intervenciji organa milicije.
131

III
(redigovano)
IV
(redigovano)
V
Napomiwemo da je neposredno pred, za vreme i nakon odr`avawa sastanka i promocije stranke S^P u Malom Zvorniku, koji je ina~e vi{enacionalna sredina, do{lo do burnog reagovawa gra|ana muslimanske nacionalnosti, koje se izra`ava od verbalnih istupa sa pozicija muslimanskog
nacionalizma, preko pretwe fizi~kim obra~unima, pre svega u~esnicima
na promociji, napada na objekte, do masovnog okupqawa radi izra`avawa
protesta i zahteva za smewivawem odgovornih rukovodilaca u op{tini. S
druge strane, na skoro istovetan na~in, do{lo je i do reagovawa gra|ana
srpske nacionalnosti, koje je u osnovi protest na reagovawe gra|ana muslimanske nacionalnosti povodom promocije stranke S^P, odnosno na wihovo pre}utno i tolerantno reagovawe prema aktivnostima muslimanske
stranke SDA, koja je ovih dana imala svoju promociju u Zvorniku, SR BiH,
a o~ekuje se da }e ova stranka svoju aktivnost legalizovati i na podru~ju
Malog Zvornika.
Do sada registrovani slu~ajevi me|unacionalnog sukobqavawa upu}uju na zakqu~ak da su u Malom Zvorniku, u ovom trenutku, bitno naru{eni
me|unacionalni odnosi, sa tendencijom daqeg pogor{avawa.
(redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CCCLXXXIII
Uprava slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III odelewe
71-0393
17. 8. 1990. godine
Na osnovu ~lana 80 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti daje
se slede}i predlog za primjenu OT mjere tajnog pra}ewa Vojislava [e{eqa, OO u USDB Beograd po srpskom nacionalizmu.
[e{eq Vojislav, ro|en 11. 12. 1954. godine u Sarajevu, od oca Nikole i
majke Danice, Srbin, dr`avqanin SFRJ, doktor pravnih nauka, nezaposlen,
stalno nastawen u Beogradu, ul. Posavskih odreda br. 36.
Ciq primjene mere tajnog pra}ewa Vojislava [e{eqa je ustanovqavawe wegovih zalazi{ta i veza i potpunijeg ostvarivawa uvida u wegovu
neprijateqsku delatnost, s obzirom da bi sa grupom svojih istomi{qenika mogao da inicira izazivawe ekscesnih situacija u Beogradu ili unutra{wosti zemqe u slu~aju da organi vlasti u Hrvatskoj represivnim me132

rama spre~e odr`avawe najavqenog referenduma Srba u Hrvatskoj o

autonomiji.
(redigovano)
Kucano u 2 primerka
1 h V odelequ
(potpis redigovan)
(potpis redigovan)
Na osnovu ~lana 80 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti daje
se nalog za primenu OT mere tajnog pra}ewa Vojislava [e{eqa.
(potpis redigovan)

CCCLXXXIV
Uprava slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odelewe
71-0399
27. 8. 1990. godine
Na osnovu ~lana 80 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti daje
se slede}i predlog za primenu mere tajnog pra}ewa.
Vojislav [e{eq, ro|en 11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, od oca Nikole, po narodnosti Srbin, dr`avqanin SFRJ, doktor pravnih nauka, bez zaposlewa, nastawen u Beogradu, u ul. Posavskih odreda br. 36.
Vojislav [e{eq se nalazi u obradi u III odelewu USDB.
Navedena mera bi se primenila od 27. 8. 1990. godine.
Primenu mere predla`emo u ciqu utvr|ivawa veza, zalazi{ta i kontakata Vojislava [e{eqa sa bezbednosno-interesantnim licima koja istupaju sa nacional-{ovinisti~kih pozicija.
(redigovano)
Kucano u 2 primerka.
(potpis redigovan)
(potpis redigovan)
Nalog
Na osnovu ~lana 80 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti dajem
nalog za tajno pra}ewe lica navedenog u predlogu Vojislava [e{eqa.
(potpis redigovan)

CCCLXXXV
Uprava slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III odelewe
71-0399
31. 8. 1990. godine
Na osnovu ~lana 80 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti daje
se slede}i predlog za primenu mere tajnog pra}ewa.
133

Vojislav [e{eq, ro|en 11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, od oca Nikole, po narodnosti Srbin, dr`avqanin SFRJ, doktor pravnih nauka, bez zaposlewa, nastawen u Beogradu, u ul. Posavskih odreda br. 36.
Vojislav [e{eq se nalazi u obradi u III odeqewu USDB.
Navedena mera bi se primenila od 1. 9. 1990. godine. Primenu iste predla`emo u ciqu utvr|ivawa veza, zalazi{ta i kontakata Vojislava [e{eqa sa bezbednosno-interesantnim licima koja istupaju sa nacional-{ovinisti~kih pozicija, kao i radi wegove sklonosti ka incidentnom pona{awu.
(redigovano)
Kucano u 2 primerka.
(potpis redigovan)
(potpis redigovan)
Nalog
Na osnovu ~lana 80 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti dajem
nalog za tajno pra}ewe lica navedenog u predlogu.
(potpis redigovan)

CCCLXXXVI
Uprava slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III odelewe
71-0401
4. 9. 1990. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

I Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)

II Podaci o neprijateqskoj delatnosti

(redigovano)
Podaci se odnose na Vojislava [e{eqa
(redigovano) tokom razgovora preneo da su nakon objavqivawa saop{tewa za javnost u listu Ve~erwe novosti o iskqu~ewu Vojislava [e{eqa iz Srpskog ~etni~kog pokreta, Vojislav [e{eq i grupa wegovih najmilitantnijih pristalica, me|u kojima su se isticali Sr|an Glamo~anin i
Neboj{a \or|evi}[uca, potpisnicima pomenutog saop{tewa pretili
prebijawem i likvidacijom. Po navodima (redigovano) potpisnicima ovog
saop{tewa Vojislav [e{eq je poru~ivao da pripreme vence jer }e biti
likvidirani. U ciqu zastra{ivawa pomenutih lica i eventualnog ispuwewa pretwi, Vojin Vuleti}, sekretar S^P-a je Neboj{i \or|evi}u predao spisak sa adresama potpisnika saop{tewa. Nakon li~nih pretwi od
strane Vojislava [e{eqa Zoranu Yiki}u da }e leteti glave, isti je istupio iz S^P-a.
Dana 1. 9. 1990. godine, grupa od 15 najekstremnijih ~lanova S^P-a,
predvo|ena od strane Neboj{e \or|evi}a[uce i Sr|ana Glamo~anina,
napala je u restoranu Indeks u Studentskom gradu Vlatka Mrkoji}a, ~la134

na S^P-a i Nedeqka A{~eri}a, ~lana Srpske narodne obnove. Tom prilikom Sr|an Glamo~anin je bezbol palicom udario u glavu Vlatka Mrkoji}a.
Vlatko Mrkoji} i Nedeqko A{~eri} su zbog zadobijenih povreda preba~eni u Zemunsku bolnicu. Prilikom ovog napada, po navodima izvora, svih
trinaest napada~a su bili naoru`ani vatrenim oru`jem, pi{toqima, jednom automatskom pu{kom i jednom skra}enom lova~kom pu{kom, koje su dr`ali u rukama i wima pretili.
(redigovano) je istakao da Neboj{a \or|evi}[uca, koji je zadu`en za
li~no obezbe|ewe Vojislava [e{eqa, i Sr|an Glamo~anin, stalno sa sobom nose oru`je, te da wih dvojica, Vojin Vuleti} i jo{ sedmorica ~lanova ove ekstremne grupe znaju gde se nalazi oru`je koje su koristili prilikom napada na Vlatka Mrkoji}a i Nedeqka A{~eri}a u restoranu Indeks. Glavni predvodnik ove naoru`ane grupe, po navodima izvora, je Neboj{a \or|evi}[uca, koji je u stalnom kontaktu sa Vojislavom [e{eqom.
U nastavku razgovora (redigovano) na sastanku Centralne otaybinske
uprave S^P-a, koji je odr`an 3. 9. 1990. godine u ku}i Vojislava [e{eqa,
iz S^P-a su iskqu~eni Olivera Jeliki}, advokat iz Sremske Mitrovice,
predsednica Kola srpskih sestara, i in`ewer \or|e Petrovi}, ~lan Centralne otaybinske uprave, kao glavni protivnici Vojislava [e{eqa, a da
su S^P napustili Srboqub Milo{evi} iz Velike Plane i Bata Stankovi}, te da su svoje istupawe iz S^P-a najavili i drugi ~lanovi Centralne
uprave Tripo Zirojevi}, \or|e Nikoli} i drugi, ali da to jo{ uvek nisu
zvani~no saop{tili boje}i se posledica od strane pomenutih ekstremista
i Vojislava [e{eqa.
(redigovano) su{tina sukoba sa Vojislavom [e{eqom u wegovom apsolutisti~kom rukovo|ewu strankom, da sve odluke donosi sam, da uzurpira
strana~ki novac i sl.
(redigovano) Vojislav [e{eq je ime stranci i novinama Velika Srbija dao na inicijativu vojvode \uji}a, koji mu je zauzvrat obe}ao materijalnu pomo}. Nedavno mu je, koliko je poznato izvoru, i poslao 150.000 $.
Ina~e, (redigovano) Vojislav [e{eq nalo`io kolporterima koji su
prodavali Veliku Srbiju da se fizi~ki obra~unavaju sa milicionerima
ukoliko poku{aju da im oduzmu primerke ovog lista, te da je instruisao posebno grupe mla|ih lica koje }e pesme pevati na mitinzima. Tako|e, govorio im je da }e vojvoda \uji}, kada bude pravi trenutak, do}i sa svojim jedinicama u kojima ima 35.000 vojnika pod oru`jem.
(redigovano) nakon iskqu~ewa i istupawa gore pomenutih lica u S^P-u
ne}e ostati nijedan intelektualac, te da }e se S^P svesti na mawu grupu ekstremnih mla|ih lica koja su pod neposrednim uticajem Vojislava [e{eqa.

CCCLXXXVII
Uprava slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III odelewe
11. 9. 1990. godine
Na osnovu ~lana 80 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti daje
se slede}i predlog za primenu mere tajnog pra}ewa.
135

Vojislav [e{eq, od oca Nikole, ro|en 11. 10. 1954. godine u Sarajevu,
doktor pravnih nauka, bez zaposlewa, sa stanom u Batajnici, ul. Posavskih
odreda br. 36.
Nalazi se u obradi u III odelewu USDB za Beograd.
Navedena mera bi se primewivala od 11. septembra 1990. godine, i
istom bi se nastojalo do}i do ostvarivawa uvida u objektovo kretawe, ustanovqavawe i registrovawe kontakata i veza, kao i stvarawe foto-dokumentacije.
(redigovano)
Kucano u 2 primerka.
(potpis redigovan)
(potpis redigovan)
Nalog
Na osnovu ~lana 80 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti dajem
nalog za tajno pra}ewe lica navedenog u predlogu.
(potpis redigovan)

CCCLXXXVIII
Uprava slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III odelewe
71-0419
11. 9. 1990. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na istupawa Vojislava [e{eqa
(obrada u III odelewu USDB Beograd) na protestnom skupu
u Knez Mihajlovoj ulici, dana 11. 9. 1990. godine
Na prostoru izme|u kafane Ruski car i robne ku}e Beograd, u Knez
Mihajlovoj ulici, dana 11. 9. 1990. godine, u vremenu od 17.00 do 17.50 ~asova,
odr`an je protestni skup u organizaciji Srpskog ~etni~kog pokreta
(S^P). Svrha skupa je bila protest protiv navodnih represija protiv
S^P i protiv lidera pokreta Vojislava [e{eqa od strane vladaju}e
stranke. Skupu je prisustvovalo oko 200 lica, ~lanova S^P, od kojih je izvestan broj lica doputovao za ovu priliku iz unutra{wosti. Okupqeni su
sa sobom imali 4 zastave S^P i 3 transparenta slede}eg sadr`aja: Komunista nema redenika, nema lep{e vojske od ~etnika, Ravna Gora pobediti
mora, Dra`a umro nije dok je Srba i Srbije. Veliki broj lica nosili su
{ajka~e sa kokardama i majice S^P, a nekoliko lica je bilo u ~etni~koj
uniformi. Pored Vojislava [e{eqa, skupu su prisustvovali, izme|u ostalih, i Vojin Vuleti} i Sr|an Glamo~anin, kao i ve}i broj lica koja su redovni u~esnici okupqawa organizovanih od strane S^P.
Prisutnima se u 17.00 ~asova obratio Vojislav [e{eq, koji je do~ekan
burnim aplauzima od strane okupqenih lica i povicima Vojo vojvodo,
Srpski ~etnici. [e{eq je izneo da je protestni skup organizovan zbog
136

represija koje se sprovode prema S^P. Za to je okrivio Socijalisti~ku

partiju Srbije, na koju [e{eq referira re~ima komunisti, a koja represiju prema S^P sprovodi preko organa unutra{wih poslova, sudova i organa uprave. [e{eq je tako|e istakao da su S^P odbacile i druge opozicione stranke, koje su stupile u koaliciju sa komunistima. Ovu tvrdwu
je potkrepio ~iwenicom da je i miting opozicije naknadno pomeren sa 4. 9.
na 12. 9. i na koji S^P nije pozvan, po{to je S^P zakazao okupqawe za 11.
9. 1990. godine. Sve vreme govora [e{eq je bio prekidan skandirawem
Bando crvena, Komunistifa{isti i Srpski ~etnici. Tako|e je bilo
i pojedinih istupa na ra~un opozicije, a posebno Vuka Dra{kovi}a i Srpskog pokreta obnove.
Vojislav [e{eq je, nadaqe, istakao da S^P broji 10.000 ~lanova, koji
su u ovom trenutku samo najhrabriji i najodva`niji i okupqeni su iz redova sinova ne samo ~etnika, ve} i sinova partizana koji su bili zavedeni, a koje je re`im sistematski gurao u stranu i odbacivao. [e{eq je naglasio da je ovo samo miting opomene i da ukoliko ovakav odnos prema
S^P ne prestane, da je spreman da dovede preko 10.000 qudi iz cele Srbije.
Nadaqe je dodao da }e S^P, iako nepozvan, uzeti u~e{}a i na mitingu opozicije 12. 9. 1990. godine, kao i na svim drugim okupqawima opozicionih
stranaka i da }e se truditi da svim skupovima daju ~etni~ko obele`je.
U toku svog govora, [e{eq je bio prekidan uzvikivawem pored pomenutih, i parola Titousta{a, Slavi}emo mesec dana kad skinemo Slobodana, a za~ulo se i Sloba-usta{a, {to je [e{eq sam prekinuo. Okupqena grupa je za vreme trajawa skupa pevala i ~etni~ke pesme: Spremte se
spremte, [ta se ono na Dinari sjaji, Mar{irala kraqa Petra garda,
Od Topole pa do Ravne Gore. Vojislav [e{eq je pozvao prisutne da se u
17.50 ~asova razi|u i tako poka`u svoju organizacionu disciplinu i time demantuju postojawe razloga za zabranu ovog skupa. Prisutni su se razi{li, s tim {to je ostalo oko 50-ak lica, od kojih je ve}i deo u{ao u restoran Ruski car, a 15-ak lica je bilo u nekoliko mawih grupa na platou, oko
kojih se okupila mawa grupa gra|ana. Vojislav [e{eq je sa nekolicinom
lica oti{ao Knez Mihajlovom ulicom, odakle se posle 30-ak minuta vratio u pomenuti restoran, gde se zadr`ao do 19.00 ~asova, kada je iza{ao u
pratwi mla|e `enske osobe. Lica koja su se zadr`ala u restoranu i na platou su se neorganizovano razi{la do 19.30 ~asova. Ceo skup je protekao bez
incidenata, ali u bu~noj atmosferi. Gra|ani koji su prolazili uglavnom se
nisu zadr`avali niti prilazili grupi, tako da se broj okupqenih nije pove}avao za vreme trajawa skupa. Prolaznici koji su zastajali uglavnom su
sa gnu{awem komentarisali okupqawe, a bilo je i lica kojima je ovakvo
okupqawe i ikonografija bilo zabavno. Me|utim, ni wihovu pa`wu okupqawe pripadnika S^P nije moglo da zadr`i du`e vremena.
Napomena:
(redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)
137

CCCLXXXIX
Uprava slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III odelewe
19. 9. 1990. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na Vojislava [e{eqa
(OO po srpskom nacionalizmu)
i Vetona Suroia (redigovano)
Prate}i neprijateqsku delatnost Vojislava [e{eqa (OO po srpskom
nacionalizmu) i Vetona Suroia (redigovano) do{li smo do pouzdanih saznawa da su prisustvovali promociji Stranke reformskih snaga Jugoslavije, odr`anoj 18. 9. 1990. godine, u sali Doma omladine, u vremenu od 21.0023.00 ~asova, uz prisustvo oko 1.000 posetilaca.
Me|u prisutnima bilo je i tridesetak pripadnika Srpskog ~etni~kog
pokreta koji su izlagawe uvodni~ara propratili zvi`ducima i burnim negodovawem, kao i pevawem ~etni~kih pesama. Na samom po~etku skupa, dolazak predstavnika Stranke reformskih snaga na improvizovanu binu, od
strane tridesetak pripadnika Srpskog ~etni~kog pokreta do~ekan je burnim negodovawem u stilu Crvena bando, Usta{e, Idite u Zagreb,
Ovo je Srbija, Idite kod Tu|mana. Ve}ina prisutnih je na ove povike
pripadnika S^P reagovala klicawem Jugoslavija, Jugoslavija, koje je
trajalo nekoliko minuta.
Kada je voditeq skupa najavio Vetona Suroia, kao predsednika UJDI-a za Kosovo, za slede}eg govornika, nekoliko najekstremnijih pripadnika S^P je potr~alo ka bini u nameri da spre~i Suroia da govori.
U gu`vi koja je nastala, jedan od predstavnika S^P (najverovatnije fotograf ~asopisa Velika Srbija) je u pravcu Vetona Suroia bacio fotoaparat, pogodiv{i kwi`evnika Mirka Kova~a u glavu, koji je obliven
krvqu pao na pod (Kova~ je ina~e bio jedan od uvodni~ara). U op{tem mete`u ispred bine, voditeq skupa je pozvao Vojislava [e{eqa da iza|e za
govornicu i pozove pripadnike S^P da iza|u van da bi se skup mogao nastaviti. Na inicijativu Neboj{e Popova (predsednika UJDI-a), [e{eq je uz burno negodovawe od strane prisutnih iza{ao na binu. Obra}aju}i se prisutnima, [e{eq je istakao da se ne treba ~uditi {to se desio incident, jer S^P je jedina zabrawena stranka, i sve dok je to tako,
S^P }e nastupati na ovaj na~in. Potom je dodao da }e svaki slede}i
skup bilo koje politi~ke partije koja se nije solidarisala sa S^P i koja podr`ava komunisti~ki re`im, biti onemogu}en na isti na~in. Tako|e je istakao da ni Stranka reformskih snaga ni bilo koja druga ne}e
biti privilegovana u odnosu na Srpski ~etni~ki pokret. Zatim je dodao da S^P sledi politiku snaga koje su bile na strani antihitlerovske koalicije u Drugom svetskom ratu, i da, ako se S^P ne dozvoli da de138

luje kao demokratska politi~ka stranka, upotrebi}e sva mogu}a sredstva

da se izbori za to svoje neotu|ivo pravo. Svoje izlagawe [e{eq je zavr{io re~ima: Bra}o ~etnici, ovoga trenutka mi se u miru povla~imo,
mi smo svoje postigli. Uz pesmu Od Topole, do Ravne Gore, pripadnici S^P su napustili salu.
Izlazak na govornicu Vetona Suroia prisutni su pozdravili burnim
aplauzom. U svom kratkom izlagawu Suroi je istakao da se Srbija nalazi
u velikom konfliktu izme|u reformatora koji gledaju u budu}nost i onih
koji bi na temeqima pro{losti gradili novu pro{lost. Zatim je dodao
da je ve~eras do`iveo i tu`ni deo Srbije, deo nasiqa, odnosno jedan od
mnogih separatisti~kih ~inova, kojima smo ina~e preplavqeni. Svoje izlagawe zavr{io je nadom u novo Kosovo, novu Srbiju i novu Jugoslaviju, uz
po{tovawe individualiteta i kolektiviteta svih. (Govor Suroia je pozdravqen dugotrajnim aplauzom).
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CCCXC
Uprava slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III odelewe
71-0414
20. 9. 1990. godine
Na osnovu ~lana 80 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti daje
se slede}i predlog za primenu mere tajnog pra}ewa.
Vojislav [e{eq, od oca Nikole, ro|en 11. 10. 1954. godine u Sarajevu,
doktor pravnih nauka, bez zaposlewa, sa stanom u Batajnici, ul. Posavskih
odreda br. 36.
Nalazi se u obradi u III odelewu USDB za Beograd.
Navedena mera bi se primewivala od 19. septembra 1990. godine, i
istom bi se nastojalo do}i do ostvarivawa uvida u objektovo kretawe, ustanovqavawe i registrovawe kontakata i veza, kao i stvarawe foto-dokumentacije.
Radni naziv objekta bi bio Indeks.
Kucano u 2 primerka.
(potpis redigovan)

(potpis redigovan)

Nalog
Na osnovu ~lana 80 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti dajem
nalog za tajno pra}ewe lica navedenog u predlogu.
(potpis redigovan)
139

CCCXCI
Uprava slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III odelewe
71-0419
20. 9. 1990. godine
Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na zloupotrebe Steve Vukojevi}a,
direktora d. p. Glas iz Beograda
Dana 19. 9. 1990. godine u listu Ve~erwe novosti, na strani 10, objavqen je tekst novinara P. Savi}a pod naslovom [tamparija puna optu`bi, u kome se direktor d. p. Glas optu`uje za davawe la`nih podataka
prilikom zapo{qavawa, nezakonitog suspendovawa radnika i primawa novih, zloupotrebe slu`benog polo`aja, i automobila i sklapawe ~udnih ugovora o izdavawu poslovnih prostorija u ovoj firmi.
Prema na{im neproverenim saznawima, Steva Vukojevi} je, po saznawu da je novinar Ve~erwih novosti P. Savi}, dobio informaciju za pomenuti ~lanak, u ponedeqak 3. 9. teku}e godine nazvao i o svemu obavestio
na~elnika OSUP Stari grad (VI stanica milicije), a upoznao je i Mi{u
R{umovi}a iz odeqewa za privredni kriminal GSUP Beograd.
Izvor nas je obavestio da od sazivawa redovne sednice Radni~kog saveta d. p. Glas 13. 9. teku}e godine, Steva Vukojevi} poku{ava da zavede vanredno stawe, tj. da suspenduje sve organe upravqawa, kontrole i nadzora,
kako bi izbegao da se pred wima raspravqa o mahinacijama dru{tvenim
sredstvima i zloupotrebi polo`aja, te eventualno i o wegovoj odgovornosti. Prema re~ima izvora, podaci prezentovani u pomenutom broju Ve~erwih novosti su istiniti. Izvor je istakao da u kolektivu vlada veliko nezadovoqstvo, a posebno protiv direktora d. p. Glas. Radnici u preduze}u
ve} nekoliko meseci primaju minimalnu platu, dok je Vukojevi} za sebe
obezbedio poseban stimulans, koji je i ugra|en u Pravilnik. Tako|e je
poznato me|u radnicima da je na ime Steve Vukojevi}a upla}en stan u Mirijevu od 112 m2 u vrednosti od 2.600 milijardi, za koje se ne zna pouzdano
odakle poti~u. Po re~ima izvora, direktor Vukojevi}, zajedno sa jo{ nekim
qudima, koje izvor nije imenovao, poku{ava pored zavo|ewa vanrednog
stawa i da diskredituje Milovana Jovanovi}a, direktora sektora za op{te i pravne poslove, koji je celu pri~u i preneo novinaru Ve~erwih novosti. Izvor je tako|e naveo da je zajedno sa svojim bratom, Nikolom, Vukojevi}em, direktorom PKB-planta`e, Steva Vukojevi} povezan sa {irim krugom direktora beogradskih firmi za koje nam nije poznato koji su,
kada su u pitawu mahinacije dru{tvenim sredstvima. U ovoj situaciji se u
samom preduze}u Glas odr`avaju sastanci Radni~kog saveta i zbora radnih qudi, bez, kako je izvor naglasio, nagove{taja skorijeg raspleta, iako
je ve}i deo radnika protiv direktora Vukojevi}a.
140

Izvor nas je obavestio da je sporne ugovore o izdavawu poslovnih prostorija direktoru Vukojevi}u sastavqao Milorad Milatovi}, direktor
preduze}a Mercatus iz Beograda, ina~e zakupca dela poslovnog prostora.
Napomena:
Steva Vukojevi} odr`ava kontakte sa Vojislavom [e{eqem (obrada
III odeqewa USDB Beograd), za ~iji Srpski ~etni~ki pokret (S^P) preduze}e Glas {tampa list Velika Srbija. [e{eq je ~est gost kod Vukojevi}a, posebno od kada je Vukojevi} prekinuo prijateqske odnose sa Vukom
Dra{kovi}em (obrada III odeqewa USDB Beograd). Glas je ina~e za Dra{kovi}evu partiju Srpski pokret obnove {tampao prvi broj lista Srpska re~, koji je javni tu`ilac zabranio, za{ta je Dra{kovi} optu`io Vukojevi}a da je li~no zvao tu`ioca i doprineo zabrani, pa mu je tim povodom,
prema na{im neproverenim saznawima, i pretio fizi~kim obra~unom.
U prilogu dostavqamo V sektoru SDB RSUP SR Srbije kopije ugovora o izdavawu poslovnog prostora d. p. Glas preduze}ima Mercatus i
IBI in`iwering, kopiju predloga o sazivawu sednice RS od strane grupe radnika d. p. Glas, tekst sa str. 10 iz Ve~erwih novosti od srede 19. 9.
teku}e godine.
Kucano u 4 primerka.
(potpis redigovan)
2 h III upravi SDB RSUP SRS
1h V sektoru USDB Beograd
1h operativnom radniku

CCCXCII
Uprava slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III odelewe
71-0414
26. 9. 1990. godine

Izve{taj o tajnom pra}ewu lica

Vojislav [e{eq, od oca Nikole, ro|en 11. 10. 1954. godine u Sarajevu,
doktor pravnih nauka, bez zaposlewa, sa stanom u Batajnici, ul. Posavskih
odreda br. 36.
Mera tajnog pra}ewa primewena je 1. septembra 1990. godine, a u ciqu
utvr|ivawa veza, zalazi{ta i kontakata objekta sa bezbednosno interesantnim licima.
Navedena mera je primewena na teritoriji grada Beograda, a po nalogu zamenika na~elnika USDB za Beograd s. p. br. 01-1265 od 3. septembra
1990. godine.
Primenom iste dobijeni su slede}i podaci:
Dana 1. septembra 1990. godine Vojislav [e{eq je u pratwi svoje devojke Marinovi} Vinete (ro|ena 24. 7. 1971. godine u Beogradu, od oca Nikole,
sa stanom u ul. Bulevar AVNOJ-a 110) u ranim popodnevnim ~asovima obilazio u Knez Mihajlovoj ulici prodavce ~asopisa Velika Srbija, kao i
141

beyeva i kaseta sa ~etni~kim pesmama. Po obilasku prodajnih punktova,

[e{eq i Marinovi}eva, kojima su se pridru`ili jo{ jedan stariji mu{karac i NN `enska osoba, seli su oko 13.45 sati u ba{tu hotela Ma`estik,
gde su se zadr`ali do 15.10 sati. Nakon toga, [e{eq i Marinovi}eva su se
razi{li sa gore pomenutima i kolima objekta su oti{li do wegovog stana
u Batajnici.
U ve~erwim ~asovima Vojislav [e{eq je u pratwi Marinovi}eve
opet obi{ao prodajne punktove u Knez Mihajlovoj ulici. U 21.45 sati prekinuta je daqa kontrola nad objektom.
Napomena:
Dok je Vojislav [e{eq sedeo u ba{ti hotela Ma`estik operativni
radnici IX odelewa USDB sedeli su na kraju iste desetak stolova od objekta. U 14.30 sati jedan mladi}, pripadnik Srpskog ~etni~kog pokreta
(S^P), star oko 30 godina, vidno pod uticajem alkohola, prolazio je pored
stola gde su sedeli na{i radnici. Dok je prolazio, jedan na{ radnik ga je
pogledao, {to je najverovatnije iritiralo pomenutog mladi}a, te se isti
uputio ka stolu gde su sedeli na{i radnici i pitao: Da li je slobodna stolica? Na odgovor da je slobodna, seo je za sto i pitao na{eg radnika: Brate, {ta ti treba, {to me tako gleda{?
Na ovu provokaciju operativni radnik je odgovorio re~ima: Ko te
gleda, niko te ne gleda, zar je do{lo vreme da ~ovek ne mo`e mirno da sedi
u kafani i pije svoje pi}e? U tom trenutku mladi} za susednim stolom, tako|e pripadnik S^P-a, koji je video da se ne{to de{ava, pri{ao je stolu
gde su sedeli na{i radnici i pitao: O ~emu se radi? Na odgovor na{eg
radnika da nema pojma, ovaj drugi mladi} poku{ao je da ubedi gore pomenutog mladi}a da pre|e za wihov sto, jer je navodno do{ao ~ovek sa kojim oni
trebaju da razgovaraju. Na to je ovaj reagovao: Sa~ekaj da zavr{im ovde pri~u, ne}u dugo Mo`da su ovo Slobini qudi, da proverim. Na to mu je ovaj
drugi mladi} ponovo skrenuo pa`wu da ostavi na{e radnike na miru. Na te
wegove re~i ovaj koji je sedeo za stolom na{ih radnika zadigao je majicu ispod koje je za pojasom imao pi{toq broving-herstal kal. 9 mm i repetirao ga, ne vade}i ga iz pojasa i zapretio ovom drugom mladi}u: [ta si rekao, ponovi ako sme{, trebalo bi da mi se izvini{, a na {to mu je ovaj odgovorio: Hajde, pucaj ako ba{ ho}e{ dolazi ovamo, bre i uputio se ka
Knez Mihajlovoj ulici. Mladi} koji je sve vreme sedeo za stolom na{ih
radnika ustao je i polazi za ovim dovikuju}i za wim: ^ekaj, Mrki. Nakon
nekoliko minuta vratio se ovaj koji je oslovqen kao Mrki i izvinuo se
na{im radnicima: Izvinite bra}o, pustite pijanu budalu, on je nezgodan i
kad je trezan.
Identifikacija pomenuta dva lica je u toku, s tim da neka saznawa
upu}uju da je mladi} koji je poku{avao da smiri situaciju Vlatko Mrku{i}. Tokom primene navedene mere, objekat nije pokazivao vidqive znake
opreznosti, s tim da su operativni radnici IX odelewa konstatovali da se
isti u opho|ewu kako sa svojim istomi{qenicima, tako i sa gra|anima koji se zadr`avaju ispred prodajnih punktova S^P-a, prili~no drsko i bahato pona{a.
142

CCCXCIII
Uprava slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odelewe
71-0399
10. 10. 1990. godine

Slu`bena bele{ka
o kontaktima Vojislava [e{eqa (obrada u III odelewu USDB)
sa drugim bezbednosno-interesantnim licima iz Beograda
koja deluju sa nacional-{ovinisti~kih pozicija
U svome delovawu sa nacional-{ovinisti~kih i pro~etni~kih pozicija, Vojislav [e{eq je uspeo da animira {irok krug lica iz Beograda, kao
i da usmerava i organizuje wihovu delatnost kroz aktivnost neregistrovanog Srpskog ~etni~kog pokreta.
U vezi sa tim, Vojislav [e{eq je u ~estom kontaktu sa Vuleti} Vojinom, ro|enim 6. 4. 1941. godine u Danilovgradu, SR Crna Gora, od oca Jak{e,
po nacionalnosti Crnogorac, stalno nastawenim u Novom Beogradu, ul.
Lewinov bulevar 199/a. Naime, Vojin Vuleti} je jedan od najaktivnijih i
najistaknutijih ~lanova Srpskog ~etni~kog pokreta i sekretar wegove
Centralne otaybinske uprave. Kao prijateq i istomi{qenik Vojislava
[e{eqa, zajedno sa wim je i jedan od glavnih inicijatora za formirawe
S^P-a i pripada krugu najekstremnijih ~lanova pomenute organizacije.
Postoje indicije da je organizovao naoru`avawe jednog dela mla|ih ~lanova S^P-a, kako bi se razra~unavali sa neistomi{qenicima unutar svojeg
pokreta.
Svojim agresivnim i bezobzirnim delovawem i istupawima, Vojislav
[e{eq je uspeo da ve`e za sebe znatan deo mladih qudi, koje koristi za
konkretne akcije propagande, agitovawe i pridobijawe novih ~lanova me|u populacijom mladih. Istovremeno, taj deo pripadnika S^P-a je i najmilitantniji prilikom svih protestnih skupova.
Jedan od wih je i Mrkaji} Vlatko, ro|en 23. 11. 1969. godine u Nik{i}u,
od oca Blagote, stalno nastawen u Nik{i}u, ul. Vuka Karayi}a br. 84, a
privremeno nastawen u Studentskom domu Veqko Vlahovi} u Novom Beogradu. Prisustvovao je ve}em broju protestnih skupova u organizaciji
S^P-a, a jedno vreme je bio i telohraniteq Vojislava [e{eqa. Pre mesec dana na jednom od sastanaka S^P-a glasao je za iskqu~ewe Vojislava
[e{eqa iz pomenute organizacije, da bi posle toga bio pretu~en tim povodom u kafi}u Indeks 10 od strane pripadnika S^P-a koji ne dele wegovo mi{qewe. Me|utim, Mrkaji} i daqe nastavqa da prisustvuje sastancima i protestnim skupovima u organizaciji S^P-a, mada vi{e ne govori
sa Vojislavom [e{eqom. Po neproverenim saznawima, Mrkaji} je sa jo{
nekolicinom ~lanova S^P-a organizovao tzv. udarnu grupu Crna ruka, sa
ciqem da agresivno nastupa i deli pravdu po svom naho|ewu. U svojim istupima na protestnim skupovima je krajwe militantan i ne preza i od po143

zivawa na obra~un i oru`je, kao {to je to i u~inio na nedavnom protestnom

okupqawu u Studentskom gradu povodom najnovijih zbivawa u Hrvatskoj, kada se prisutnima obratio re~ima: Bra}o studenti, neka istupi svako ko je
spreman da se pokoqemo sa Hrvatima.
Sa Mrkaji}em je u kontaktu i Yikni} Zoran, ro|en 11. 8. 1967. godine u
Ivangradu, od oca Milorada, stalno nastawen u ul. Radoja Daki}a br. 33 u
Nik{i}u, a privremeno stanuje kao ilegalac u Studentskom gradu, I blok,
soba br. 44. Student je druge godine Vi{e turisti~ke {kole. Prisustvovao
je ve}ini sastanaka S^P-a, kao i protestnim skupovima u wegovoj organizaciji.
Tako|e, u Studentskom gradu stanuje i Vu~ini} Sini{a zvani Antonio, stalno zaposlen u RO IMT u Novom Beogradu, koji je tako|e, zajedno
sa Mrkaji}em i Yikni}em, aktivni ~lan S^P-a, poznat po drskom i sileyijskom pona{awu. Zapa`eno je da vr{i u~lawewe u S^P, a sam je izjavqivao da za svakog novog ~lana od [e{eqa dobija od 100 do 200 dolara.
Kao pripadnici S^P-a, Simonovi} Vladica, od oca Milo{a, ro|en
1967. godine, nastawen u Beogradu, sa stanom u ul. Bulevar revolucije br.
253, i Baret Oliver-Denis, od oca Ajrulaha, ro|en 1969. godine, nastawen u
Beogradu, ul. Be`anijska kosa br. 66-D, su zajedno sa Vojislavom [e{eqom
2. 10. 1990. godine na po~etku Knez Mihajlove ulice vr{ili upis dobrovoqaca za odlazak u Knin, kao i prikupqali potpise gra|ana za peticiju kojom se zahteva izme{tawe Ku}e cve}a iz Beograda.
U ~estom kontaktu sa Vojislavom [e{eqom je i Stojanovi} Zoran, ro|en 18. 9. 1954. godine, od oca Slavka, po zanimawu elektrovarioc, zaposlen
u RO Termoelektro, nastawen u Banovcima, ul. naseqe Dunav br. 15/12.
Zapa`en je 6. 7. 1990. godine kada je u Knez Mihajlovoj ulici na oglasnim tablama i fasadama zgrada lepio plakate sa likom Dra`e Mihajlovi}a i tekstom u kome se glorifikuje wegova li~nost i pozivaju gra|ani da 17. 7. 1990.
godine prisustvuju komemorativnom skupu na Trgu Republike povodom 44.
godi{wice smrti Dra`e Mihailovi}a.
Dobri~i} Vladimir, ro|en 2. 5. 1948. godine u Tuzli, sa stanom u Beogradu, u ul. Agostina Neta br. 72/2, tako|e je jedan od najaktivnijih ~lanova
S^P-a i saradnika Vojislava [e{eqa. Veoma je anga`ovan na prikupqawu ~lanstva i propagirawu stranke, u ~emu ima dosta uspeha. Tako je 10. i 11.
9. 1990. godine boravio u Malom Zvorniku, gde je za vrlo kratko vreme organizovao odlazak 60 ~lanova i simpatizera S^P-a na protestni miting u
Beograd, koji se odr`ao 11. 9. 1990. godine u popodnevnim ~asovima.
O me|usobnim odnosima unutar S^P-a i surovosti pojedinih ~lanova
prema neistomi{qenicima, dovoqno govori podatak da je 29. 9. 1990. godine To{i} Milan, od oca Milosava i majke @ivke, ro|en 1. 12. 1963. godine
u [apcu, sa stanom u Zemunu, u ul. Kara|or|ev trg br. 4, pretu~en od strane
~lanova S^P-a zbog wegovog istupawa iz pomenute organizacije. Po wegovim re~ima, od kada je prestao da bude ~lan S^P-a, stalno je izlo`en pretwama fizi~kog obra~unavawa, pa ~ak i pretwom ubistva.
Jedan od najaktivnijih ~lanova S^P-a je Sr|an Glamo~anin, zvani Bili, od oca Jovana, stalno nastawen u Pan~evu, predsednik Mladih ~etni144

ka i v.d. glavnog i odgovornog urednika Velike Srbije. U stalnom je kontaktu sa [e{eqom i Vuleti}em, i predstavqa jednu od osnovnih poluga
S^P-a. Organizovao je nekoliko protestnih mitinga, a u odnosu prema neistomi{qenicima unutar S^P-a je veoma agresivan, {to potkrepquju ~iwenice da je licima koja su glasala za i{~lawewe Vojislava [e{eqa iz
S^P-a pretio likvidacijom.
Sigurno jedan od najmilitantnijih pristalica S^P-a je \or|evi} Neboj{a zvani [uca, ro|en 9. 5. 1968. godine u Beogradu, od oca Qubomira i
majke Radmile, po zanimawu automehani~ar, bez zaposlewa, stalno nastawen u Resniku, ul. Slavka Veqkovi}a br. 26. Jedan je od vo|a Delija i potpredsednik Mladih ~etnika. Glavni je za obezbe|ewe Vojislava [e{eqa,
a po neproverenim podacima, stalno je naoru`an. Do sada je vi{e puta krivi~no i prekr{ajno ka`wavan zbog krivi~nog dela kra|e, tu~e i sileyijskog pona{awa.
Sa Vojislavom [e{eqom i Vojinom Vuleti}em je u stalnom kontaktu
i Markovi} @elimir, ro|en 20. 5. 1955. godine u Dubrovniku, od oca Radoja, po zanimawu diplomirani ekonomista, nastawen u Beogradu, ul. Lazareva~ki drum 6-A. Predstavqa se kao predsednik Srpskog kulturnog kluba
Sveti Sava, a zajedno sa Vuleti}em i [e{eqom koordinira i organizuje
akcije S^P-a.
Devojka Vojislava [e{eqa, Vineta Marinovi}, ro|ena 24. 7. 1971. godine u Beogradu, od oca Nikole i majke Natalije, nastawena u Beogradu, ul.
Bulevar AVNOJ-a 110, tako|e je ~lan S^P-a. Stalno je u dru{tvu Vojislava [e{eqa i prisustvuje gotovo svim sastancima i skupovima S^P-a. I
pored upornog protivqewa i suprotstavqawa oca zbog wene veze sa Vojislavom [e{eqom, ona je i daqe veoma privr`ena pomenutom.
Zanimqivo je da se najekstremniji pripadnici S^P-a svakodnevno
okupqaju na po~etku Knez Mihajlove ulice, odnosno u restoranu Ruski
car. Gotovo se uvek posle 20 ~asova tu mogu na}i Vojin Vuleti} i Aleksandar Stefanovi}, koji tom prilikom kontaktiraju sa ~lanstvom S^P-a, sinhronizuju i koordiniraju wihovu aktivnost.
Znatan deo aktivnosti S^P-a odvija se preko i u saradwi sa Nikoli}
\or|em, ro|enim 22. 5. 1931. godine u Beogradu, od oca Bo`idara i majke
Marije, po zanimawu in`. {umarstva, zaposlen na Poqoprivrednom fakultetu u Beogradu, a prijavqen u ul. IX nova br. 15 u Beogradu. Naime, pomenuti je kao blizak prijateq i saradnik Vojina Vuleti}a ukqu~en u sve
aktivnosti S^P-a, a ~lan je i redakcije lista Velika Srbija.
U stalnom kontaktu sa \or|em Nikoli}em, Vojinom Vuleti}em i drugim aktivnim ~lanovima S^P je i Zoran Dra`ilovi}, ro|en 19. 5. 1947. godine u mestu Ranovac, SO Po`arevac, od oca Danka i majke Dragice, po zanimawu penzioner, nastawen u ul. Ustani~ka 63 u Beogradu.
Dosada{wim radom vi{e puta smo do{li do neproverenih informacija da se ekstremni pripadnici S^P-a naoru`avaju, odnosno da pojedini ilegalno poseduju oru`je.
Tako smo 4. 9. 1990. godine obavili razgovor sa Dejanom Gruji}em, ro|enim 24. 6. 1965. godine u ]upriji, od oca Dragoslava, Srbin, dr`avqanin
SFRJ, redovni student tre}e godine Medicinskog fakulteta u Beogradu,
145

stalno nastawen u mestu Dvorica, SO ]uprija (razgovor obavqen na inicijativu izvora primedba operativnog radnika).
Tom prilikom izvor nas je informisao da je, prilikom pomenutog obra~una sa Mrkaji} Vlatkom, 12 pripadnika S^P-a bilo naoru`ano vatrenim oru`jem pi{toqima, jednom automatskom pu{kom, jednom skra}enom
lova~kom pu{kom i sl. Pored toga, Gruji} je izneo da Neboj{a \or|evi}[uca i Sr|an Glamo~anin stalno sa sobom nose oru`je, a da Vojin Vuleti}
upravqa aktivno{}u oko ~uvawa i sme{taja pomenutog oru`ja (o svemu tome smo informisali slu`benom bele{kom o informativnom razgovoru od
4. 6. 1990. godine primedba operativnog radnika).
Pored toga, raspola`emo saznawem da pripadnici S^P-a na podru~ju
Leskovca ilegalno poseduju oru`je i da se i daqe naoru`avaju. Tako|e, postoje indicije da }e dva pripadnika S^P-a sa pomenutog podru~ja 26. 10.
1990. godine otputovati u Sloveniju kako bi tamo nabavili jedan broj novih automatskih pu{aka u proizvodwi Gorewa sa IC ure|ajima po ceni
od 4.000 DM za komad. Pomenute indicije potkrepquje i obra~un Miqkovi} Predraga, aktivnog ~lana S^P, nastawenog u ul. Karlova~ka 29 u Zemunu, i Mladenovi} Milije iz Beograda. Naime, 30. 10. 1990. godine u Knez
Mihajlovoj ulici u Beogradu, Miqkovi} je upotrebio vatreno oru`je, koje
je ilegalno posedovao, raniv{i tom prilikom Mladenovi} Miliju. Zanimqivo je da se u stanu Miqkovi} Predraga, u ul. Karlova~ka 29 u Zemunu, u
posledwih pola godine konstantno okupqa ve}i broj ekstremnih ~lanova
S^P-a mla|ih godina, koji se militantno pona{aju. Naime, pomenuti predvo|eni dvojicom sinova Miqkovi}a, provociraju, prete, maltretiraju stanovnike pomenutog kraja u Zemunu, vade}i ~ak i no`eve na socijalisti~ki
nastrojene gra|ane i wihovu decu.
Kao aktivni ~lanovi S^P-a eksponirali su se Zirojevi} Tripo, ro|en
10. 2. 1948. godine u Gacku, SR BiH, od oca Alekse, ul. Risanska 1 u Beogradu, kao i Radenovi} Qubomir-Buca, ul. Proleterske solidarnosti 65, i ^ajetinac Dobrica, IIbulevar 41 (posledwa dvojica su sinovi oficira JNA).
Pomenuti su uzimali u~e{}e u svim va`nijim akcijama i skupovima S^P-a.
Interesantno je da je Petar An|i}, ro|en 24. 10. 1948. godine u Ivangradu, od oca Jovana i majke Jelene, vlasnik privatne firme za unutra{wu
i spoqnu trgovinu Cer u Beogradu, u ~estom kontaktu sa Vojinom Vuleti}em. An|i}, iako jedan od najaktivnijih ~lanova SPO i {ef marketinga
stranke, ve} du`e vremena razmi{qa da pristupi S^P-u.
Prime}ena je i koordinirana aktivnost izme|u rukovodstva S^P u
Beogradu i pristalica stranke u unutra{wosti. Tako je izvesni Milun iz
Kru{evca po nalogu Vojislava [e{eqa i{ao u London i Be~ i tamo kontaktirao pristalice S^P-a u emigraciji. Pomenuti je tako|e dobijao naloge da organizuje protestne mitinge u Kru{evcu u znak protesta povodom
hap{ewa Vojislava [e{eqa.
Izvesni Dragan iz Kraqeva (tel. 036-333-669 primedba operativnog
radnika) je krajem septembra organizovao vi{e okupqawa pripadnika
S^P-a u restoranima na periferiji grada.
Mileta Milenkovi} zvani Mi}a, iz Kru{evca (tel. 037-714-350 primedba operativnog radnika), aktivista SPO, tako|e je u tesnoj vezi sa ru146

kovodstvom S^P-a u Beogradu. Bio je zadu`en da organizuje u Kru{evcu

promociju kwige Tako je govorio ^i~a.
Deli} Neboj{a iz Stepanovi}eva kraj Novog Sada (tel. 021-51-219
primedba operativnog radnika) pripadnik je S^P-a, a bio je zadu`en za
omasovqavawe pokreta u tom kraju i za promociju kwige Tako je govorio
^i~a.
Vo|stvo S^P-a, odnosno Vojislav [e{eq, Aleksandar Stefanovi} iz
Vaqeva, Sr|an Glamo~anin i \or|e Nikoli} redovno odr`avaju sastanke
ponedeqkom uglavnom oko 18 ~asova. Ranije su se ti sastanci odr`avali u
stanu Vojislava [e{eqa, me|utim, u posledwem periodu sastaju se u beogradskim kafanama kao {to su Ruski car, Kolarac, Zora i sl.
Napomena:
U posledwem periodu identifikovali smo znatan broj lica, pripadnika neregistrovanog Srpskog ~etni~kog pokreta, koji pored svog ekstremnog
delovawa sa nacional-{ovinisti~kih pozicija zagovaraju izazivawe nereda i uli~na obra~unavawa sa svojim neistomi{qenicima. U ciqu blagovremenog i preventivnog postavqawa Slu`be i u narednom periodu }emo
nastojati da identifikujemo {to ve}i broj takvih lica i za wih uradimo
potpune ili delimi~ne provere.
Za jedan broj pomenutih lica ura|ene su potpune operativne provere
(Vineta Marinovi}, Petar An|i} i @elimir Markovi}), a za ve}i broj lica postoje delimi~ne provere.
U ciqu daqeg preventivnog rada slu`be i presecawa ekstremnog i militantnog delovawa pojedinaca iz Srpskog ~etni~kog pokreta, planiramo
da jedan broj pomenutih lica stavimo pod tretman Slu`be.
U vezi pravilnog postavqawa u odnosu na uo~ene pojave, koje predstavqaju znatnu dru{tvenu opasnost, napravi}emo plan rada koji }e sadr`ati
adekvatne mere i radwe Slu`be, u ciqu pra}ewa i onemogu}avawa navedenog ekstremnog i destruktivnog delovawa pojedinaca.

CCCXCIV
Sektor SDB Zaje~ar
Ekstremizam
3 0010
18. 10. 1990. godine

Izve{taj saradnika
I
(redigovano)
Kontakt sa saradnikom ostvaren dana 16. 10. 1990. godine, po prethodno sa~iwenom planu.
Izvor je anga`ovan na kontraobave{tajnim poslovima.
Izvor pouzdan podaci delimi~no provereni.
147

II
Podaci se odnose na Markovi} Dragana, studenta iz Kwa`evca, i neke
wegove ekstremne aktivnosti za ra~un [e{eqevih ~etnika.
Izvorni materijal ima karakter po~etne informacije.
Saradnik izve{tava:
Unazad nekoliko dana u kontaktu sam sa Markovi} Draganom, iz Kwa`evca, studentom u Beogradu. Prema wegovom kazivawu, on je do skora bio
pristalica SPO i Vuka Dra{kovi}a, me|utim, nedavno je od Mesnog odbora SPO u Kwa`evcu uzeo ispisnicu i stupio u redove [e{eqevog ~etni~kog pokreta u Beogradu. Markovi} je to uradio nezadovoqan pona{awem rukovodstva Mesnog odbora SPO u Kwa`evcu, koji, po wemu, vode pomirqivu politiku i bore se za lokalnu vlast, pokazuju}i na taj na~in da se radi o
samo preru{enim komunistima i ni{ta vi{e. Markovi}evi istomi{qenici su, po wegovom kazivawu, i Petrovi} Sa{a i Andreji} Miroslav, iz
Kwa`evca, oba na studijama u Beogradu, koji kao ~lanovi SPO vrebaju priliku da stupe u Beogradu u kontakt sa Vukom Dra{kovi}em i uka`u mu na
slabosti rada mesnih odbora u mawim sredinama, kao {to je Kwa`evac.
Markovi} daqe ka`e da je po nalogu [e{eqa, odnosno wegovih najbli`ih saradnika u Beogradu, dobio zadatak da za Kwa`evac sa~ini spiskove
lica za likvidaciju kada za to do|e pravo vreme. Markovi} ka`e da je uz pomo} svojih prijateqa sa~inio takav spisak za Kwa`evac, na kome se nalaze
dosada{wi partijski rukovodioci i komunisti, pripadnici SUP-a, borci,
ali i ~lanovi SPO, koje je ve} spomiwao kao preru{ene komuniste. Sli~ni spiskovi, koliko je Markovi}u poznato, prave se i u drugim sredinama.
Markovi} }e u Kwa`evcu boraviti jo{ nekoliko dana, a krajem meseca odlazi za Beograd. Pomenuti Petrovi} Sa{a i Andreji} Miroslav se
trenutno nalaze u Beogradu.
III
Markovi} Dragan, ro|en 30. 10. 1969. godine u Kwa`evcu, od oca Du{ana i majke Nade`de, stalno nastawen u Kwa`evcu, M. Tita 187, student.
Petrovi} Sa{a, student iz Kwa`evca, pripadnik SPO, ranije spomiwan.
Andreji} Miroslav, student iz Kwa`evca, pripadnik SPO, ranije
spomiwan.
IV
Preduzimaju se i druge mere i radwe SDB.
V
(redigovano)
(potpis redigovan)

CCCXCV
Sektor SDB Zaje~ar
Ekstremizam
3 0010
22. 10. 1990. godine
148

Izve{taj saradnika
I
(redigovano)
Kontakt sa izvorom ostvaren dana 22. 10. 1990. godine po prethodno sa~iwenom planu.
Izvor anga`ovan na kontraobave{tajnim poslovima.
Izvor pouzdan podaci delimi~no provereni.
II
Podaci se odnose na Markovi} Dragana, studenta iz Kwa`evca, i wegovo ekstremno delovawe sa pozicija ~etni{tva.
Izvor izve{tava:
U najnovijem kontaktu sa Markovi}em, ostvarenim dana 21. 10. 1990.
godine u wegovom stanu u Kwa`evcu, isti mi je pokazao spisak lica za likvidaciju, koje je, kako ka`e, ipak sam sastavio, a sa kojim }e me upoznati
trek po povratku iz Beograda i novih kontakata sa [e{eqevim qudima u
Beogradu.
Markovi} je za Beograd otputovao 22. 10. 1990. godine, a vra}a se iz Beograda dana 26. 10. 1990. godine, pa je novi kontakt zakazan za 27. 10. 1990. godine.
Markovi} kod sebe u sobi dr`i i ~etrdesetak pristupnica za u~lawewe u ~etni~ki pokret [e{eqa, a boravak u Beogradu }e iskoristiti da dobije nove instrukcije u vezi sa u~lawewem i naplatom ~lanarine u visini
od 100,00 dinara.
U daqem razgovoru o pomenutom pokretu, Markovi} ka`e da ~etni~ki
pokret nikada nije delovao kao politi~ka stranka, ve} je bio i treba da bude ilegalna organizacija, koja treba da ra~una u odre|enom trenutku na mogu}nost da u Srbiji nasilno preuzme vlast. S tim u vezi, u dogledno vreme,
kada za to sazre uslovi, treba da se u svim mestima formiraju takozvane
trojke koje }e izvr{avati sve postavqene zadatke, pa ako bude trebalo i
likvidacije pojedinaca.
Markovi} na kraju ka`e da za sada u Kwa`evcu deluje sam i da u kontaktima sa qudima izu~ava pojedince, koje }e regrutovati u ~etni~ki pokret i
kojima }e mo}i da poveri odre|ene zadatke.
Drugih novih momenata nije bilo.
III
Markovi} Dragan, student iz Kwa`evca.
IV
Preduzimaju se i druge mere i radwe SDB.
V
Mogu} je zajedni~ki odlazak za Beograd, gde bi se izvor neposredno
upoznao sa Markovi}evim vezama u ~etni~kom pokretu, na {ta }e izvor u
narednim kontaktima, po na{em dogovoru, insistirati.
149

Posle novih kontakata saradnika i Markovi}a, kada se ovaj bude vratio iz Beograda, gde i odlazi po nove instrukcije [e{eqevih qudi i eventualnog zajedni~kog novog odlaska za Beograd i susreta izvora sa [e{eqevim qudima, mo`e se operativno procewivati daqi nastup izvora i primena adekvatnih mera i radwi SDB.
(potpis redigovan)

CCCXCVI
Uprava slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odelewe
71-0399
7. 11. 1990. godine

Slu`bena bele{ka
o destruktivnoj i militantnoj delatnosti Sr|ana Glamo~anina,
pripadnika neregistrovanog Srpskog ~etni~kog pokreta
Od samog stvarawa tzv. Srpskog ~etni~kog pokreta, Sr|an Glamo~anin,
zvani Bili, od oca Jovana, stalno nastawen u Pan~evu, jedan je od najmilitantnijih i najdestruktivnijih ~lanova pomenute organizacije.
Kao vi|eniji pripadnik S^P-a organizovao je mla|e ~lanove u organizaciju Mladih ~etnika, ~iji je on predsednik. Pored toga, obavqa i
funkciju v.d. glavnog i odgovornog urednika ~asopisa Velika Srbija.
U stalnom je kontaktu sa Vojislavom [e{eqom, predsednikom stranke, i Vojinom Vuleti}em, sekretarom stranke. Svojom fanatizovanom odano{}u i privr`eno{}u koju ispoqava, predstavqa jednog od osnovnih pokreta~a i aktivista stranke. Do sada je inicirao vi{e protestnih okupqawa, potpisivawa raznih peticija, prisustvovao sastancima rukovodstva
S^P-a, organizovao uli~nu prodaju Velike Srbije i sl.
Raspola`emo saznawima da je Sr|an Glamo~anin veoma bezobziran i
surov kada su u pitawu obra~unavawa sa neistomi{qenicima unutar same
stranke, odnosno da je sklon ucenama, pretwama, pa ~ak i fizi~kom obra~unavawu sa takvima. Tako je Sr|an Glamo~anin jednom broju pripadnika
S^P-a, koji su nedavno tra`ili iskqu~ewe Vojislava [e{eqa iz stranke,
pretio prebijawem i likvidacijom.
Da to nisu bile samo pretwe, pokazuje i ~iwenica da je Sr|an Glamo~anin 1. 9. 1990. godine predvodio grupu od 15 najekstremnijih pripadnika
S^P-a, koja je u restoranu Indeks u Studentskom gradu u Beogradu pretukla Vlatka Mrkaji}a, ~lana S^P-a, koji je od zadobijenih povreda zavr{io
u zemunskoj bolnici. Tom prilikom, najistaknutiji me|u wima je bio Sr|an
Glamo~anin, koji je Mrkaji}a udarao bezbol palicom po glavi. Tako|e, raspola`emo neproverenim informacijama da je pomenuta grupa militantnih
pripadnika S^P-a bila tom prilikom naoru`ana vatrenim oru`jem pi{toqima, jednom automatskom pu{kom i jednom skra}enom lova~kom pu150

{kom. U tom kontekstu raspola`emo tako|e neproverenim saznawima da je

Sr|an Glamo~anin stalno naoru`an.
Pored toga, Sr|an Glamo~anin je po nalogu vo|stva stranke po~etkom
novembra ove godine obi{ao vi{e pripadnika ekstremne emigracije, pro~etni~ki nastrojenih, nastawenih u zemqama Zapadne Evrope, za {ta je od
Vojina Vuleti}a dobio sumu od 1500 DM. Interesantno je da je Sr|an Glamo~anin tom prilikom odseo nekoliko dana kod Petra Milatovi}a, zvanog
Ostro{ki, nastawenog u Be~u, koji se u USDB za Beograd obra|uje po II liniji rada.
Prema najnovijim saznawima, Glamo~anin je izjavqivao prilikom boravka u Be~u da vi{e ne sme da se vrati u zemqu, te da namerava da za stalno ostane u inostranstvu, odnosno da se nastani u Londonu.
Napomena:
Mi{qewa smo da bi sa navedenim saznawima trebalo upoznati SDB
RSUP Vojvodine radi koordinacije i zajedni~kog rada na pra}ewu ekstremne i destruktivne delatnosti Sr|ana Glamo~anina.
(potpis redigovan)

CCCXCVII
Uprava slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III odelewe
12. 11. 1990. godine

Slu`bena bele{ka
Vojislav [e{eq prekategorizacijaneprijateqske delatnosti
Operativna obrada zbog delovawa sa pozicija gra|anske desnice Vojislava [e{eqa zavedena je 9. 2. 1987. godine na osnovu odluke na~elnika
SDB RSUP SRS br. 02 sp-1144/2 od 5. 2. 1987. godine, a zbog wegove delatnosti zbog koje je od strane Okru`nog suda u Sarajevu osu|en po ~lanu 114 KZ
SFRJ i koju je, nakon presude Vrhovnog suda SR BiH, izdr`ao u trajawu od
jedne godine i 10 meseci u KPD Zenici.
Po dolasku u Beograd, nakon izdr`ane kazne, od 1986. godine nastavio
je kontakte sa istomi{qenicima iz redova ekstremnih gra|anskih desni~ara, sa kojima je zbog svog sve izra`enijeg srpskog nacionalizma ~esto dolazio u sukobe, tako da je do{lo i do diferencijacije ove grupacije od
[e{eqeve delatnosti.
Nakon {to je od strane ekstremne srpske kleronacionalisti~ke emigracije (\uji} i dr.) dobio titulu ~etni~kog vojvode i postao lider (nelegalizovanog) Srpskog ~etni~kog pokreta, [e{eq je, u vi{e navrata, ekstremno istupao sa pozicija srpskog nacionalizma i ~etni{tva (zbog ~ega
je i prekr{ajno ka`wavan). U vezi navedenog, te`i{te operativnog rada
bazirano je na pra}ewu i dokumentovawu neprijateqske delatnosti Vojislava [e{eqa sa pozicija ekstremnog srpskog nacionalizma.
151

Zbog iznetog, neophodno je da se u V Upravi SDB RSUP SRDS i u V

odelewu USDB izvr{i prekategorizacija neprijateqske delatnosti Vojislava [e{eqa, pre svega zbog potreba AOP.
(potpis redigovan)

CCCXCVIII
Uprava slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odelewe
71-0399
12. 11. 1990. godine

Plan rada za 1990. godinu

u odnosu na na{e postavqawe prema ekstremnom
i destruktivnom delovawu pojedinaca iz redova
neregistrovanog Srpskog ~etni~kog pokreta
Raditi na identifikaciji {to {ireg kruga lica koja ekstremno i militantno deluju sa nacional-{ovinisti~kih i pro~etni~kih pozicija. Do
sada su identifikovani Vojin Vuleti}, Mrkaji} Vlatko, Yikni} Zoran,
Simonovi} Vladica, Baret Oliver, Stojanovi} Zoran, Dobri~i} Vladimir, To{i} Milan, Sr|an Glamo~anin, \or|evi} Neboj{a, Markovi} @elimir, Vineta Marinovi}, Nikoli} \or|e, Zoran Dra`ilovi}, Dejan Gruji}, Miqkovi} Predrag, Zirojevi} Tripo, Radenovi} Qubomir, ^ajetinac
Dobrica, Petar i Goran An|i}.
Prikupqati podatke o licima koja neovla{}eno poseduju oru`je, me|u pripadnicima pomenute grupacije. Za sada imamo indicije da \or|evi}
Neboj{a, Sr|an Glamo~anin i Mrkaji} Vlatko nelegalno poseduju oru`je.
Ostvariti saradwu sa IV odelewem USDB u ciqu na{eg koordiniranog delovawa, odnosno ostvarivawa operativnog pokrivawa bezbednosnointeresantnih lica po mestu prebivali{ta i zaposlewa.
Ostvariti saradwu sa II odelewem USDB u ciqu ustanovqavawa i
pra}ewa kontakata pojedinaca iz pomenute grupacije sa licima koja su bezbednosno interesantna po II liniji rada.
Napisati celovitu informaciju o delatnosti Sr|ana Glamo~anina, stalno nastawenog u Pan~evu, predsednika Mladih ~etnika, i dostaviti je SDB PSUP Vojvodine. Nakon toga ostvariti saradwu sa SDB
PSUP Vojvodine u ciqu pra}ewa i presecawa destruktivne delatnosti
pomenutog.
Nakon utvr|ivawa ekstremne destruktivne i militantne delatnosti
pojedinaca iz redova S^P-a staviti ih pod tretman Slu`be u ciqu pra}ewa i presecawa iste. Odmah staviti pod tretman Slu`be Vojina Vuleti}a
i Nikoli} \or|a.
Za lica identifikovana kao nosioce destruktivne i militantne aktivnosti uraditi potpune ili delimi~ne provere. Do sada su ura|ene potpune provere za Markovi} @elimira, Petra An|i}a i Vinetu Marinovi}.
152

 Raditi na izu~avawu pojedinaca koji pripadaju pomenutom krugu lica i stvarati mogu}nost za wihovo eventualno anga`ovawe za saradwu.
Primeniti meru tajnog pra}ewa i fotodokumentovawa lica koja
istupaju sa pozicija ekstremnog srpskog nacional-{ovinizma u ciqu utvr|ivawa i dokumentovawa wihove destruktivne delatnosti, zalazi{ta i veza.
Ostvariti saradwu sa sektorima DB u Kragujevcu, Ni{u, Leskovcu,
kao i drugim sektorima u Republici Srbiji, u ciqu koordinirane i zajedni~ke aktivnosti na pra}ewu, dokumentovawu i presecawu destruktivne delatnosti lica koja istupaju sa pozicija srpskog nacional-{ovinizma.

CCCXCIX
Uprava slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III odelewe
71-0399
21. 11. 1990. godine
Na osnovu ~lana 80 Pravila o radu SDB daje se slede}i predlog za primenu mere tajnog pra}ewa.
Vojislav [e{eq, ro|en 11. 10. 1954. godine u Sarajevu, doktor pravnih
nauka bez zaposlewa, sa stanom u Batajnici, ul. Posavskih odreda br. 36. Nalazi se u obradi u III odelewu USDB za Beograd.
Navedena mera bi se primenila dana 21. 11. 1990. godine, i istom bi se
nastojalo do}i do ostvarivawa uvida u objektovo kretawe, ustanovqavawe
i registrovawe kontakata i veza, kao i stvarawe fotodokumentacije.
(redigovano)
(potpis redigovan)

(potpis redigovan)

Nalog
Na osnovu ~lana 80 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti, dajem
nalog za primenu mere tajnog pra}ewa i osmatrawa Vojislava [e{eqa.
(potpis redigovan)

CD
Uprava slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III odelewe
29. 11. 1990. godine
Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na Vojislava [e{eqa (OO u III odeqewu
po ekstremnom srpskom nacional{ovinizmu)
Prate}i neprijateqsku delatnost dr Vojislava [e{eqa (obrada po
ekstremnom srpskom nacionalizmu u USDB Beograd) do{li smo do podataka
153

da je isti kao nezavisni predsedni~ki kandidat grupe gra|ana predstavqen

na tribini pod nazivom Predsedni~ki kandidati Srbije, koja je odr`ana
dana 28. 11. 1990. godine u dansing sali Doma omladine, Beograd, a u organizaciji istog doma. Predstavqawe [e{eqa obavqeno je u vremenu od 19.00
do 21.00 ~asova pred oko 300 lica, me|u kojima je bilo tridesetak pripadnika neregistrovane stranke Srpski ~etni~ki pokret.
Na samom po~etku svog jedno~asovnog govora [e{eq je istakao da je
grupa gra|ana koja ga je kandidovala za predsednika, u stvari ~lanstvo neregistrovane stranke Srpski ~etni~ki pokret, te da je on kandidat iste,
koja po wegovoj proceni ima brojnost od oko 10.000 ~lanova. Predstoje}i
vi{estrana~ki izbori u Srbiji, po [e{equ, ne}e biti demokratski i slobodni iz dva razloga: 1) S^P nije registrovan, 2) postoji ve}inski na~in
glasawa na izborima. Ali i pored toga, kako je istakao, S^P }e iza}i na
izbore u interesu srpskog naroda, te radi ostvarivawa svojih programskih ciqeva.
U svom izlagawu [e{eq je kao ciqeve S^P-a naveo: Le~ewe Srbije
od bolesti jugoslovenstva i komunizma, kona~no obarawe kako je istakao
komunisti~kog diktatorskog re`ima, stvarawe velike Srbije u wenim
istorijskim granicama, sazivawe vanredne ustavotvorne skup{tine radi
stvarawa demokratskog parlamentarnog sistema u Srbiji, obavezno raspisivawe narodnog referenduma o eventualnom monarhisti~kom ure|ewu Srbije, dr`avotvorno ujediwewe Srbije i Crne Gore, potpunu reprivatizaciju dru{tvene imovine.
Daqe, [e{eq je istakao da }e se S^P rukovoditi pomenutim politi~kim ciqevima, te da }e se kao i svaka savremena politi~ka stranka zalagati za demokratski i mirni put dolaska na vlast.
Me|utim, s tim u vezi [e{eq je istakao da }e se S^P zalagati za nacionalno pomirewe me|u srpskim narodom, ali da se nikada ne}e odre}i
revan{izma prema izdajnicima srpskog naroda i kompromitovanim pripadnicima vladaju}e klase, koja je opqa~kala i unizila srpski narod. Kako je istakao, pomenuti revan{izam bi se sastojao u tome {to bi se S^P
zalagao da se ukinu sve privilegije borcima NOR-a, a konfiskovala bi se
i imovina posleratnim politi~arima koji su zloupotrebili vlast. Prema,
kako je naveo, proverenim izdajicama srpskog naroda (pro~itao je spisak
od 20 imena, me|u kojima su bili Milo{ Mini}, Ko~a Popovi}, Svetozar
Vukmanovi} Tempo, Tode Kurtovi}, i dr. ), zbog izdaje srpskog naroda pokrenuti bi bili i krivi~ni postupci.
U nastavku je, veli~aju}i istorijsku i ratnu ulogu Dra`e Mihailovi}a, [e{eq izneo da je za razliku od drugih ~etni~ki barjak ostao ~ist,
te da se S^P ne}e nikog bojati, a kamoli stranke na vlasti, te da ga nikakva represija i progoni ne}e spre~iti da ostvari svoje postavqene ciqeve.
Kritikuju}i stranku na vlasti koja, po [e{equ, progoni i degradira
pripadnike S^P-a, [e{eq je optu`io i sve opozicione stranke u Srbiji,
osim Demokratske i Srpske svetosavske stranke, za dodvorni~ko pona{awe
prema vlastima. To iz razloga {to, kako je istakao [e{eq, pomenute opozicione stranke nisu podr`ale S^P kada je vr{ena wegova registracija
kod vlasti.
154

U vezi sa tim, [e{eq je obavestio prisutne da je rukovodstvo S^P-a

odlu~ilo da ~lanovi S^P-a glasaju i za Demokratsku stranku, i to u onim
izbornim jedinicama gde S^P nema kandidata, a pomenuta stranka ih ima.
U nastavku, [e{eq je vi{e puta izneo svoju tezu da je sve {to je komunisti~ko nazadno i zlo, te je konstatovao da sa strankom na vlasti ne `eli da ulazi u bilo kakve kompromise, kao i da mu je naj`e{}i politi~ki
protivnik i neistomi{qenik predsednik Predsedni{tva Republike Srbije.
Napomiwemo da je prisutna publika burno odobravala izlagawe [e{eqa. Na kraju, uz ~etni~ku pesmu prisutni su se mirno razi{li. Wihovo
obezbe|ewe, osim jednog pijanog ~oveka koga su izveli iz sale, nije vi{e intervenisalo. Jedan broj [e{eqevih pristalica nosio je uobi~ajenu ~etni~ku ikonografiju.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CDI
Sektor SDB Ni{
Ekstremizam u zemqi
73-063
2. 12. 1990. godine

Slu`bena bele{ka
Prate}i nacional-{ovinisti~ku delatnost Vaki} Branislava, za koga se kod SSDB Ni{ vodi PO, utvr|eno je da je isti 28. 11. 1990. godine u
prepodnevnim ~asovima, po povratku iz Temerina i Novog Sada, gde je imao
su|ewe oko imovinsko-pravnih pitawa, svratio u Beograd zajedno sa svojim
advokatom iz Ni{a Bracom N. i tom prilikom posetio Vojislava [e{eqa u wegovom stanu, da bi ne{to kasnije sva trojica oti{la u restoran Ruski car. Prilikom ove posete dogovoren je ta~an datum dolaska [e{eqa
u Ni{, i odre|en termin za 3. 12. 1990. godine, kada bi se [e{eq predstavio kao predsedni~ki kandidat. Po polasku, [e{eq je Vaki}u dao 150 plakata kojim se zakazuje skup, a koje je Vaki} sa grupom ~etnika 1. 12. 1990. godine izlepio u centru grada.
Sutradan, 29. 11. 1990. godine, Vaki} je stupio u vezu sa Vojinom Vuleti}em i Markovi} @eqkom, kada su se dogovorili oko detaqa posete [e{eqa Ni{u. Markovi} je tada rekao Vaki}u da }e mu doneti 70 hiqada letaka, koje bi ovaj sa svojim ~etnicima morao da podeli po celom ni{kom regionu.
Tako|e je dogovoreno da Vaki} [e{eqa i lica koja budu do{la sa wim
sa~eka u motelu Nais, a zatim iste odvede kod wega ku}i na ru~ak, odakle
bi oko 19 ~asova oti{li ispred Skup{tine op{tine Ni{, jer je Vaki} rezervisao salu za 19.30.
155

U ciqu obezbe|ewa, Vaki} je rezervisao jo{ jedna taksi kola ~iji je

vlasnik Buqa N., koji bi [e{eqa vozio od Vaki}eve ku}e do SO Ni{, iz
razloga bezbednosti, jer su navodno [e{equ polupali kola u Vaqevu, gde
je on boravio, u vezi svoje promocije.
Da bi se oko svega dogovorio sa ~etnicima koji su mu bliski u Ni{u,
Vaki} je 30. 11. 1990. godine odr`ao ilegalni sastanak u stanu svojih roditeqa u Ni{u, ul. Rendgenova br. 1/6. Tom sastanku prisustvovalo je 15 lica,
a od strane SSDB izvr{ena je mera tajnog pra}ewa.
Po zavr{etku sastanka, koji je trajao od 18-20 ~asova, 7-8 lica je imalo
u rukama plakate koje su sutradan trebali da izlepe.
Radi {to masovnijeg okupqawa, Vaki} je ovom prilikom pozvao dvadesetak lica koja su pri{la S^P-u, a sa Stojkovi} Jugoslavom i jo{ dva lica
iz Gorwe i Dowe Studene, dogovorio da dana 2. 12. 1990. godine odu kod Zlatanovi} Milivoja zvanog Mika vojvoda, na wegovu pojatu u ataru sela G.
Studena, gde bi zaklali ovcu i istu pripremili za ponedeqak, kada dolazi
[e{eq.
Ovom prilikom je dogovoreno da se Zlatanovi} Milivoje dovede u
Ni{ i prisustvuje promociji [e{eqeve kandidature. Oko drugih detaqa
bi se naknadno dogovorili.
U vezi ovoga upu}en je telegram RSUP Srbije III upravi, na{ br. 1993
od 1. 12. 1990. godine
(potpis redigovan)

CDII
Uprava slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
II odelewe AA
71-0305
14. 12. 1990. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
Operativna pozicija N. N. iz Beograda.
Razgovor obavqen na inicijativu izvora dana 11. 12. 1990. godine.
Izvor pouzdan podaci neprovereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
U toku razgovora izvor je izneo da je dana 7. 12. 1990. godine obavio telefonski razgovor sa Svir~ev Brankom, pripadnikom emigrantske organizacije OS^ Ravna Gora iz Soesta, SRN. Izme|u ostalog, Branko se
interesovao za situaciju u zemqi, kao i za vi{estrana~ke izbore u Srbiji, a nakon saznawa da na{ izvor namerava da svoj glas da Vuku Dra{kovi}u i wegovoj stranci, Svir~ev je insistirao da promeni odluku i da glasa
za Vojislava [e{ewa i wegovu stranku, napomenuv{i da [e{eq ima podr{ku kod svih pripadnika emigrantskih organizacija OS^ Ravna Gora
156

u Soestu. Osim ovoga, Svir~ev je zahtevao da izvor pozove telefonom [e{eqa i porazgovara sa wim, a izme|u ostalog i na okolnosti ~lanstva
na{eg izvora u emigrantskoj organizaciji OS^ Ravna Gora u vreme boravka u SRN.
Istog ili narednog dana, a nakon {to je u ~asopisu Srpska re~ prona{ao broj telefona (603-614), izvor je pozvao [e{eqa i sa wim razgovarao na ve} pomenute okolnosti. Po navodima izvora, [e{eq je wegovu pri~u saslu{ao bez ikakvih komentara, {to izvor povezuje sa tim da je [e{eq
oprezan, pla{e}i se da nije u pitawu neka provokacija. Na primedbu izvora da bi wegova ([e{eqeva) stranka imala puno vi{e ~lanova da u svom nazivu nema re~ ~etni~ka, [e{eq mu je odgovorio da je to zato {to narod
jo{ uvek ne zna ko su bili ~etnici, ali da }e on u narednom periodu raditi
na tome, tj da }e narodu objasniti ko su u stvari bili ~etnici. Na kraju ovog
razgovora, izvor je ostavio [e{equ broj svog telefona, a on je obe}ao da
}e mu se javiti.
Izvor pretpostavqa da se Svir~ev Branko nalazi u kontaktu sa [e{eqem. Tako|e, izvor je napomenuo da se u vreme kada je on razgovarao sa Svir~ev Brankom, u Brankovom stanu nalazio i emigrant Mom~ilo Mari}.
3. Lica nosioci neprijateqske delatnosti
[e{eq Vojislav, OO III odeqewa USDB za Beograd.
Svir~ev Branko, emigrant u Soestu, SRN, u OE USDB za Beograd nije
evidentiran.
Mari} Mom~ilo, emigrant u SRN, u OE USDB za Beograd nije evidentiran.
4. Mere i radwe SDB
Nisu preduzimane nikakve mere i radwe.
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Izvor ovih podataka, tj. operativna pozicija N. N. je biv{i saradnik
Neretva koji je u SRN kori{ten na planu pra}ewa neprijateqske delatnosti ekstremne srpske emigracije, a po zadacima slu`be postao je ~lan
emigrantske organizacije OS^ Ravna Gora.
U ciqu potvrde istinitosti podataka koji je o svom ~lanstvu u emigrantskoj organizaciji OS^ Ravna Gora izneo, a i radi zadobijawa
[e{eqevog poverewa ukoliko do wihovog kontakta do|e, izvor je predlo`io da mu damo ~lansku kartu, kao i druge dokumente o wegovom prijemu u emigrantsku organizaciju OS^ Ravna Gora, a koji se nalaze kod
nas.
Mi{qewa smo da ovom zahtevu izvora treba udovoqiti, s tim {to bi
mu pre kontakta sa [e{eqom bile date instrukcije i konkretni zadaci.
Sa podacima iz slu`bene bele{ke upoznati III odeqewe USDB za Beograd.
(potpis redigovan)
157

CDIII
Uprava slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odelewe
71-0399
18. 12. 1990. godine

Slu`bena bele{ka
U posledwem periodu, odnosno od po~etka izborne kampawe, Vojislav
[e{eq (redigovano) je potpuno promenio strategiju i na~in borbe u ciqu omasovqewa tzv. Srpskog ~etni~kog pokreta.
Naime, [e{eq je maksimalno iskoristio svoje predstavqawe, kao
predsedni~kog kandidata, u sredstvima masovnog informisawa i razne promotivne skupove {irom Srbije, da bi Srpski ~etni~ki pokret predstavio
kao demokratsku stranku sa jasnim razvojnim i posebno efikasnim nacionalnim programom.
Na svojim promotivnim predstavqawima 25. 11. u Novom Sadu i Rumi,
29. 11. u Zrewaninu, 1. 12. u ^a~ku, 3. 12. u Ni{u, 4. 12. u Loznici, kao i predstavqawu na RTV Beograd i NTV Studio B, Vojislav [e{eq je prete`no
govorio o programu Srpskog ~etni~kog pokreta, stavqaju}i svoju predsedni~ku kandidaturu u sasvim drugi plan. Na taj na~in je poku{ao i uspeo da
zabraweni S^P javno predstavi {irokoj javnosti, kako bi ga {to vi{e
omasovio.
Nakon intenzivnije promotivne kampawe, pomenuta strategija Vojislava [e{eqa i neregistrovanog Srpskog ~etni~kog pokreta dala je i prve rezultate. Naime, Vojin Vuleti}, sekretar S^P-a, je u vi{e navrata izneo da je nakon promocije [e{eqa na TV Beograd naglo naraslo interesovawe za u~lawewe u S^P.
Raspola`emo saznawima da se veliki broj lica obratio Vojinu Vuleti}u, izraziv{i svoje odu{evqewe promocijom Vojislava [e{eqa na TV
Beograd i programom stranke, sa `eqom da stupe u ~lanstvo S^P-a. Me|u
pomenutim ima dosta rezigniranih pripadnika SPO-a, kao i drugih gra|ana iz Beograda, Kragujevca, Leskovca, Ni{a, Kru{evca, Lazarevca, Sremskih Karlovaca i drugih mesta Vojvodine.
Dana 13. 12. ove godine, sekretar S^P-a je obave{ten od NN lica da je
u toku osnivawe odbora S^P-a u U`i~koj Po`egi i Ariqu.
Raspola`emo saznawima da je 16. 12. 1990. godine Vojin Vuleti} u razgovoru sa NN osobom izjavio da se intenzivno radi na formirawu mesnih
odbora i gradskog odbora S^P-a u Beogradu. Dodao je da je za to zadu`ena
Rosvita Topolac, koja je, po navodima Vuleti}a, iskqu~ena iz Srpskog pokreta obnove kao pristalica Vojislava [e{eqa. (Topolac Rosvita, ro|ena 24. 2. 1931. u Despotovcu, nastawena u ul. Nevesiwska 17 u Beogradu primedba operativnog radnika). Pored toga, istog dana izvesni Aca iz Kragujevca je obavestio Vuleti}a da je u okolini Kragujevca formirao nekoliko
mesnih odbora S^P-a i da ima nameru da u narednom periodu formira u
tom kraju jo{ 15 odbora S^P-a.
158

Napomena:
Vojin Vuleti} je u posledwem periodu vi{e puta obrazlagao razlog
zbog koga je [e{eq ~estitao izbor novom predsedniku Republike Srbije.
Po Vuleti}evim re~ima, taj gest [e{eqa je ~isto diplomatske prirode, ne
bi li na taj na~in vlasti u Srbiji preispitale i promenile svoju odluku o
zabrani S^P-a, {to bi imalo za posledicu mogu}nost da S^P ofanzivnije i agresivnije nastupa u ciqu omasovqewa svog ~lanstva.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CDIV
Sektor SDB Zaje~ar
Emigracija srpska
3001
1
7. 1. 1991. godine

Izve{taj saradnika
I
(redigovano)
Kontakt ostvaren dana 16. 1. 1991. godine, u vremenu od 12.00 do 14.00
~asova. Inicijativa saradnika.
Koristi se prema bezbednosno interesantnim licima iz be~ke grupacije emigranata.
Izvor saznawa pouzdan podaci delimi~no provereni.
II
Podaci se odnose na saznawa vezana za aktivnost grupacije be~kih emigranata.
(redigovano)
Po~etkom ove godine verski praznici Badwe ve~e, Bo`i} i Pravoslavna nova godina u Be~u, me|u vernicima SPC-a i emigrantima proslavqeni su sve~anije nego ikada. Proslava pomenutih praznika obavqena je u
crkvama, kako u 3, tako i u 17. bicirku. Sticajem okolnosti bio sam i u jednoj i u drugoj crkvi i tom prilikom ostvario sam par kontakata sa pojedinim emigrantima. Zajedni~ka ocena za dobijena saznawa iz tih kontakata je
veliko ~u|ewe vezano za promene koje su usledile u Srbiji, a posebno one
koje su usledile u sveri religije. Jo{ uvek me|u emigrantima komentari{u
se protekli vi{estrana~ki izbori u Srbiji. Ve}ina se sla`e da je pobeda
socijalista bila po{tena i da u narednom periodu imaju priliku da se doka`u, u protivnom, oti}i }e zauvek sa politi~ke scene.
U prvoj polovini januara, ta~nije 8. 1. 1991. godine, u Be~u je boravio
Vojislav [e{eq, zajedno sa Aleksandrom Stefanovi}em, potpredsednikom S^P-a, i Sr|anom Glamo~aninom, predsednikom ~etni~ke omladine, i
tom prilikom odr`ao je predavawe u 9. bicirku, Garnison gase 12-14.
159

Predavawe je po~elo u 19.00 ~asova, a bilo je prisutno oko 100 qudi. Tokom svog izlagawa u trajawu od oko dva sata, [e{eq je u celini obrazlo`io program svoje stranke. U nastavku je govorio o razlozima zbog ~ega wegova stranka, S^P, nije registrovana. Po wegovim re~ima, u narednom periodu istakao je da }e raditi na tome da registruje svoju stranku. Tom prilikom, [e{eq je istakao da wegova partija u Srbiji pridobija sve ve}i
broj simpatizera, a u tome mnogo mu je doprinelo i istupawe pred kamerama TV Beograda u terminu za predstavqawe predsedni~kih kandidata.
U daqem toku razgovora, iznosio je ~iwenice vezane za sada{we stawe
u Srbiji, posebno se osvr}u}i na problem Kosova i Metohije, sa izno{ewem svojih zamisli za re{avawe tog problema.
Posebno mesto u svom izlagawu posvetio je problemu dezintegracionih procesa u Jugoslaviji. Po [e{equ, Srbija nema {ta da tra`i u ovakvoj
Jugoslaviji, koja je uvek bila na wenoj {teti. Srbija mo`e da opstane sama
po sebi, ali pod uslovom da joj se vrati sve ono {to je donela prilikom ujediwewa u Kraqevinu SHS iz 1918. godine. Skoro svaka re~enica [e{eqa
bila je propra}ena sa odobravawem i burnim ovacijama.
Kada je govorio o problemu Srba u Hrvatskoj, [e{eq je istakao da Srbija vodi ra~una o wima i da ne}e dozvoliti da ih poni`avaju, pa ~ak i po
cenu izbijawa sukoba.
Ina~e, [e{eq se tokom svog izlagawa nije posebno osvrtao na protekle izbore u Srbiji, jedino je kroz nekoliko re~i prokomentarisao pobedu
Slobodana Milo{evi}a, po kome je ~ista i da je to bilo najboqe re{ewe
za Srbiju.
Nakon predavawa [e{eqa, koje je trajalo ne{to vi{e od jednog sata,
posle toga prisutni u sali postavqali su pitawa [e{equ i wegovim gostima iz Beograda. Za sva pitawa karakteristi~no je to da su tretirala budu}nost Srbije i wen daqi razvoj.
Od emigranata iz be~ke grupacije pomenutom predavawu [e{eqa bili
su, izme|u ostalih, prisutni i Slobodan Coji}, Vlada Bogdanovi}, Stevica Muwas, Pera Tanasijevi}, Qubi{a Trailovi} i drugi.
Od pomenutih emigranata, Slobodan Coji} je bio zadu`en da odr`ava
unutra{we obezbe|ewe, dok su zgradu spoqa obezbe|ivala dva austrijska
policajca.
Nakon zavr{enog predavawa, Coji} je istakao da wihovo vreme tek dolazi kroz ~etiri godine, kada }e S^P biti jaka politi~ka organizacija.
III
Slobodan Coji}, emigrant u Be~u, (redigovano)
IV
Druge radwe i mere nisu preduzimane.
V
Saznawa dobijena od saradnika (redigovano) odnose se na aktivnost
grupacije be~kih emigranata po~etkom ove godine, kao i ranije, jo{ uvek su
aktuelni komentari vezani za protekle vi{estrana~ke izbore u Srbiji.
160

Posebnu pa`wu zaslu`uju saznawa vezana za predavawa Vojislava [e{eqa i interesovawe koje je ono izazvalo me|u emigracijom u Be~u, na {ta
ukazuje i broj prisutnih za vreme odr`anog predavawa.
S tim u vezi, mi{qewa sam da preko raspolo`ivih operativnih pozicija u Be~u i {ire treba istra`ivati ekstremnu komponentu delovawa pojedinih stranaka ekstremne emigracije.
(potpis redigovan

***
Predavawe dr Vojislava [e{eqa u utorak, 8. 1. 1991. godine, sa po~etkom u 19.00 ~asova
Albert Schweitzer-haus
IX, Garnisongasse 14-16
Srbi i Srpkiwe!
U utorak, 8. januara ove godine, u posetu nam dolazi dr Vojislav [e{eq, ~ovek bez koga se politi~ki `ivot {irom Srpstva vi{e ne mo`e zamisliti. Kao {to znamo, opozicija i opozicija bile su spremne da bojkotuju izbore, te time odlo`e po~etak demokratizacije i uspostavqawa pravne dr`ave na na{em tlu. Svojom nepokolebqivom re{eno{}u da iza|e na
megdan, dr [e{eq je nagnao i druge opozicione partije i li~nosti da i same pre|u s re~i na dela, tako da danas, zahvaquju}i u velikoj meri upravo
wemu, ta~no znamo ko je ko i ko je gde u Srbiji. Na`alost, upravo tom najodlu~nijem borcu za demokratiju i vi{estrana~ko dru{tvo brani se registracija wegove partije, nama svima dobro znanog Srpskog ~etni~kog pokreta u otaybini. Jedini srpski lider sa sasvim konkretnim programom u
kome nema nikakvih la`nih i preteranih obe}awa niti pretwi bilo kome,
tera se u ilegalu, u {umu, stavqa se pod Kadijevi}evu nadle`nost, a
demokratsko ~lanstvo progla{ava se vojnom formacijom.
Srbi i Srpkiwe, mi ne moramo deliti stavove koje zastupa S^P, ali u
ime demokratije i slobode mi{qewa, u ime pravde i vite{tva moramo podr`ati zahteve za legalizaciju svake stranke koju na{a srpska sabra}a
obrazuju, te stoga i Srpskog ~etni~kog pokreta. Postupati druk~ije nije ka`wivo, ali je ne~asno.
Na predavawu, koje }e odr`ati dr [e{eq, predstavi}e nam se i Aleksandar Stefanovi}, potpredsednik S^O, dr @eqko Markovi}, predsednik
Srpskog kulturnog kluba, i Sr|an Glamo~anin, predsednik ~etni~ke omladine.
Posle predavawa na sva pitawa koja budemo postavqali bi}e davani
odgovori, konkretni i precizni, kao {to je to uvek slu~aj sa odgovorima dr
[e{eqa i Srpskog ~etni~kog pokreta, jedine svesrpske stranke. Predavawe }e biti odr`ano u AlbertSchweitzer-haus,9,Garnisong./Schwarzpanierstr
14-16, po~etak u 19.00 ~asova.
161

CDV
SSDB Kragujevac
III odsek
72031
7. 1. 1991. godine

Slu`bena bele{ka
Bele{ka se odnosi na skup Radikalne stranke u Kragujevcu 25. 12. 1990.
godine, na kom je u~estvovao kao gost skupa Vojislav [e{eq, vo|a Srpskog
~etni~kog pokreta.
Na po~etku svog izlagawa vojvoda [e{eq je izneo ve} poznati program
svoje stranke, sa akcentom na radikalne mere koje bi se sprovele na Kosovu. Posebno je apostrofirao najnovije doga|aje u Jugoslaviji, oceniv{i da
je do{ao kraj komunizmu i jugoslovenstvu. Zbog toga S^P podr`ava voqu
slovena~kog naroda da se otcepi od Jugoslavije, uz re{ewe pitawa koliki
je wihov udeo u jugoslovenskom dugu i kolika je naknada za srpske fabrike
koje su preseqene u Sloveniju. Po navodima [e{eqa, opozicija mora da
forsira otcepqewe Slovenije, da tek onda da se razgovara o odlasku Hrvata i uslovima otcepqewa, ali sa tim da se ni pedaq srpske zemqe ne otu|i.
Obja{wavaju}i poraz opozicije na decembarskim izborima de~jim bolestima opozicionarstva, izrazio je `equ za ~vr{}om saradwom i sjediwewem opozicije i nastupawem pod parolom Svi uz Hrista protiv komunista, kako bi opozicija do prole}a izborila pravo na nove izbore u kojima
bi se biralo po proporcionalnom sistemu, {to bi joj obezbedilo parlamentarnu ve}inu. ^etnici }e i ubudu}e sara|ivati sa svim pravim opozicionim strankama koje ih budu pozivale na svoje skupove, a na kojima }e propagirati svoje ideje o ujediwewu svih srpskih zemaqa.
Posle jedno~asovnog uvodnog izlagawa, usledila su pitawa iz publike
na koja je doktor [e{eq odgovarao.
U vezi sa doga|ajima u manastiru Prohor P~iwski, vojvoda [e{eq
je izneo da }e se muzej ASNOM-a iseliti, o ~emu je i Sinod SPC doneo odluku, a da je krajwe vreme da se izdajnici srpskog naroda odreknu mi{qewa
da makedonska nacija postoji, jer }e ih u suprotnom srpski ~etnici ubediti na svoj na~in.
U vezi pitawa koje se odnosi na na~in ujediwewa srpskih teritorija,
[e{eq je odgovorio da srpske ~etnike bez razloga optu`uju da su zagovornici gra|anskog rata, navode}i da do gra|anskog rata nikako ne mo`e do}i,
iz razloga {to srpski narod nema protiv koga da ratuje, jer se ne mo`e ratovati protiv neistorijskih naroda, koji nikad nisu imali svoje dr`ave.
Ponovio je svoje izlagawe o otcepqewu Slovenije, navode}i da }e onda onaj
ko bude u Beogradu smo}i snage da u~ini ono {to kraq Aleksandar nije
smeo da u~ini zbog srpskih izdajnika kao {to je Svetozar Pribi}evi}, a
to je amputacija Hrvatske u granicama Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica. Predsednik Srbije }e onda biti du`an da pozove Ujediwene nacije
i predstavnike ambasada velikih sila u Beogradu da bi saop{tio da je ta
162

teritorija bez ikakve vlasti, kako bi vojska UN regulisala stawe dok se nekakva vlast tamo ne uspostavi. O sudbini te teritorije srpski ~etnici nemaju nameru da razmi{qaju (da li }e biti hrvatska, ma|arska, italijanska
ili austrijska).
U vezi pitawa o promeni simbola na srpskoj zastavi, [e{eq je izneo
da srpski ~etnici nikad ne mogu priznati petokraku na svetoj srpskoj zastavi, a jedino prihvataju pravoslavni srpski grb, dvoglavog belog orla Nemawi}a. Pri tome je posebno pozdravio Sr|ana Glamo~anina (prisutan u
sali), ~estitaju}i mu jer je prvi ~ovek koji je 31. 1. 1989. godine javno sa zastave skinuo petokraku.
Obja{wavaju}i sukobe i razlaz sa Vukom Dra{kovi}em, [e{eq je izneo da se nikada ne mo`e pomiriti sa mi{qewem Dra{kovi}a da su i partizanski i ~etni~ki barjaci okrvavqeni i okaqani u Drugom svetskom ratu, navode}i da je Vuk srpske ~etnike onemogu}avao na svakom mestu gde je
to mogao i da se ne mo`e ujediniti sa nekim ko je izgubio na ovim izborima. Vuk Dra{kovi} je u po~etku, kada je stvoren Srpski slobodarski pokret, imao 15 ~lanova, dok je ukupno u tom pokretu bilo 545 ~lanova. U tom
pokretu je uveo haos, svakog dana za novine davao suprotna mi{qewa, davao
naloge rukovodstvima mesnih odbora preko svoje supruge, uveo u stranku politi~ke provokatore, kao {to je Milan Komneni}, ali je vrhunac razlaza
usledio jula meseca, posle prekida predstave Sveti Sava u Beogradu, kada je Vuk Dra{kovi} napao ~etni~ku omladinu, a on sam je prvi zagovarao
prekid ove predstave. Na sazvanoj sednici Centralne uprave od ukupno 31
~lana prisustvovalo je glasawu 17 ~lanova, od kojih je devet glasalo da se
Vuk Dra{kovi} smeni sa funkcije predsednika, pet je bilo protiv, a tri
uzdr`ana. Nakon toga, Dra{kovi} je u kafani Roleks u Zemunu sazvao svoje simpatizere iz mesnih odbora i oformio SPO, o ~emu je izvestio {tampu, la`u}i da ima 500.000 ~lanova, {to je neistina, jer je u tom trenutku
ukupno bilo 3.500 ~lanova u oba pokreta.
Obja{wavaju}i ~estitku povodom izbora Slobodana Milo{evi}a,
[e{eq je izneo da nije uputio ~estitku re`imu, ve} ~oveku koji je legalno
na izborima pobedio, i to sasvim ubedqivo. Drugo je pitawe iz kojih je razloga on pobedio, a pobedio je jer nije imao dostojnog protivkandidata. ^estitka pobedniku je stvar elementarne kulture, {to se ne mo`e re}i za vo|e pojedinih opozicionih stranaka. Povodom negodovawa iz publike, [e{eq je izneo da je Slobodan Milo{evi} ~ovek koji objektivno ima svojih
zasluga, ujediwewe Vojvodine i Kosova sa Srbijom, daqe, u svojoj pro{losti nema tamnih mrqa i da je jedina wegova pogre{ka {to prvi u Jugoslaviji nije raspisao vi{estrana~ke izbore, pa da Srbija predwa~i u demokratiji, a ne da primat prepusti Sloveniji i Hrvatskoj, koje demokratiju nikad nisu imale. Na primedbe iz publike da Dra{kovi} nije ~estitao re`imu, [e{eq je izneo da Vuk nema ni kulture ni pristojnosti, jer se javno odrekao srpskog naroda, on ne pripada tom narodu koji ga nije izabrao, dok je
sam [e{eq izuzetno zadovoqan {to je dobio 100.000 glasova, jer je ra~unao
na glasove samo svojih ~etnika, kojih ima 10.000. Daqe je izneo da je Vuk stupio u savez sa UJDI-jem i Reformskim snagama i Rugovom, {to je nacional163

na izdaja, jer oni predstavqaju petu kolonu u Srbiji. To je jedan od razloga

{to u SPO postoji rascep, jer se od pojedinih odbora zahteva smewivawe
Vuka Dra{kovi}a.
Navode}i da je po zabrani rada ~etni~kog pokreta Vuk Dra{kovi} izjavio da je za wih nadle`an Kadijevi}, a ne Sekretarijat za pravosu|e, onda je jasno da je za ~etnike on protivnik kao i Milo{evi}, jer ih i jedni i
drugi progone.
Komentari{u}i zahtev za povla~ewem delegata iz Skup{tine i takva zagovarawa Vuka Dra{kovi}a, [e{eq je izneo da smatra da su ovi izbori u celini gledano bili regularni, da se ne mo`e govoriti o nekakvom
name{tawu rezultata, jer se tako ne mo`e pravdati poraz. Ako su komunisti namestili ove izbore, za{to ih onda nisu namestili i u Kragujevcu, gde
je pobedila opozicija, pa i u nekim drugim mestima.
Niko nema pravo da nare|uje qudima koji su dobili narodno poverewe
da se povuku iz Skup{tine, jer bi to samo omogu}ilo re`imu da radi bez
kontrole. U opoziciji ima tridesetak kvalitetnih qudi, ~iji zadatak je da
se izbore za slede}e izbore na proporcionalnom principu. Mi srpski ~etnici glasali smo za ~lanove opozicije, osim za one koji to ne zaslu`uju, a
to su Bogoqub Pej~i}, ~ovek koji je iz zajedni~ke kase proneverio 20 milijardi, i Komneni} iz napred navedenih razloga.
[e{eq je daqe izneo da i u vladaju}oj stranci ima po{tenih qudi, po{tenih delegata, na koje se mora ra~unati, posebno na tajnom glasawu, ukoliko predlozi opozicije budu boqi od re`imskih, jer ima vrlo dobrih,
ozbiqnih i po{tenih delegata SPS koji nisu do sada bili ~lanovi Komunisti~ke partije.
Govore}i o svom zvawu vojvode, [e{eq je naveo da ga je dobio od najstarijeg `ivog vojvode, Mom~ila \uji}a, koji kao takav mo`e da dodeli to
zvawe zaslu`nim ~etnicima, dodaju}i da ~etnici nikada nisu priznali poraz, od kraja rata pa do danas.
Govore}i o odnosu prema komunistima, [e{eq je izneo da po{teni
qudi koji nisu okrvavili ruke mogu stupiti u opozicione stranke, ali da
revan{izma prema nekima, kao {to su Petar Stamboli}, Milo{ Mini},
Todo Kurtovi} i mnogi drugi, mora biti kao {to je to u drugim zemqama koje su bile komunisti~ke.
Ostala pitawa i odgovori Vojislava [e{eqa ne zaslu`uju pa`wu, jer
je uglavnom ponovqeno napred izneto.
Napomena:
(redigovano)
Na skupu su iz Kragujevca identifikovana slede}a lica:
Dragan Mi}i}, sa suprugom Gordanom Mi}i};
Aleksandar \or|evi};
Toma Nikoli}, iz Narodne radikalne stranke;
Spasi} Qubi{a, Radikalna stranka.
Posle zavr{enog skupa u Domu samoupravqa~a u Kragujevcu, Vojislav
[e{eq je, sa grupom od dvadesetak lica, ve~erao u restoranu Lova~ki sastanak. Grupa se prevozila automobilima BG-892-726, reno 4 meksiko
164

plave boje, isto vozilo je bilo parkirano na ulazu u Dom samoupravqa~a,

jugo 45 crvene boje, registracije KV-182-65, lada standard crvenkaste
boje TS-148-91.
Osim ovih vozila, prime}ena su na parkingu ispred Doma samoupravqa~a slede}a vozila iz drugih gradova, kojima su dove`eni u~esnici skupa u Kragujevcu: PO-113-643, PN-53-98, S-104-650, ^A-779-83, K[-105-998,
BG-904-062, BG-869-818.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CDVI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
(redigovano)
9. 1. 1991. godine

Informacija
o bezbednosno interesantnim saznawima vezanim
za delovawe pojedinaca unutar tzv. Srpskog ~etni~kog pokreta
U posledwem periodu rukovodstvo Srpskog ~etni~kog pokreta je preduzelo vi{e konkretnih akcija, organizovalo niz promotivnih skupova u zemqi i inostranstvu u ciqu omasovqavawa ~lanstva i prikupqawa materijalnih sredstava neophodnih za rad stranke.
U tom smislu Vojin Vuleti} (redigovano), sekretar Srpskog ~etni~kog
pokreta, je zajedno sa @elimirom Markovi}em (redigovano) preduzeo niz
aktivnosti u 1991. godini u Beogradu. Po mi{qewu Vuleti}a, dan odr`avawa akademije je zapravo slava nedavno registrovanog Srpskog kulturnog
kluba Sveti Sava, ~ije je osnivawe i iniciralo naju`e rukovodstvo
S^P-a. Po zamisli Vojislava [e{eqa, Vojina Vuleti}a i @elimira
Markovi}a (redigovano), pomenuti kulturni klub bi trebao predstavqati
ekspozituru neregistrovanog S^P-a, preko koje bi se odvijale aktivnosti
od zna~aja za propagandu, promociju i omasovqewe S^P-a.
Prema na{im podacima, pripreme za pomenutu Svetosavsku akademiju
su poodmakle, a u igri su Sava centar i Klub kwi`evnika i tehni~ara u Beogradu, kao mesta odr`avawa pomenutog skupa.
Pored aktivnosti u zemqi, naju`e rukovodstvo S^P-a je uspelo da preko svojih pristalica u inostranstvu organizuje niz promotivnih skupova u
zemqama Zapadne Evrope, sa ciqem pridobijawa novih pristalica me|u na{im iseqeni{tvom i prikupqawa materijalnih sredstava.
Dana 7. 1. 1991. godine Vojislav [e{eq, @elimir Markovi}, Aleksandar Stefanovi} i Sr|an Glamo~anin, svi ~lanovi Centralne otaybinske
uprave S^P-a, su otputovali iz Beograda za Be~, kako bi tamo 8. 1. 1991. godine prisustvovali promociji S^P-a. Pomenuta promocija }e se odr`ati
u Albert [vajcer hausu sa po~etkom u 19 ~asova, a celokupnu organizaciju
165

je izvr{io Petar Dimovi}, jugoslovenski emigrant nastawen u Be~u. U ciqu prikupqawa materijalnih sredstava, dogovoreno je da se posetiocima
napla}uju ulaznice po ceni od 70 austrijskih {ilinga. Nakon pomenute
promocije, Dimovi} je organizovao i susret Vojislava [e{eqa sa biv{im
pripadnicima ~etni~kog pokreta Dra`e Mihajlovi}a u nekoj od be~kih kafana.
Planirano je da pomenuti lideri S^P-a 9. 1. 1991. godine u~estvuju u
promociji S^P-a, koja }e se odr`ati u Lincu, u organizaciji tamo{weg
pravoslavnog sve{tenika.
Nakon toga, prisustvova}e promocijama S^P-a u Diseldorfu, Minhenu i jo{ nekoliko gradova Nema~ke, a za 19. 1. 1991. godine izvesni Bo`i}
iz [vajcarske je organizovao promociju u svom mestu prebivali{ta i obezbedio im hotelski sme{taj.
Nakon svog u~estvovawa na ve}em broju promocija S^P-a u zemqama
Zapadne Evrope, planirano je da se pomenuti vrate u zemqu oko 20. 1. 1991.
godine.
Bezbednosno je veoma zna~ajan podatak da je 5. 1. 1991. godine izvesni
Bo{ko iz Titove Korenice saop{tio \or|u Nikoli}u (redigovano), blagajniku S^P-a, da je situacija u Hrvatskoj dramati~na, apeluju}i da se o tome obavesti Vojislav [e{eq, kako bi S^P uputio dobrovoqce u Srpsku
Krajinu. Tom prilikom, pomenuti je izneo da je tamo sve spremno za prihvat
dobrovoqaca i ostavio uslu`ni telefon 048/76-226, odnosno telefon predsednika op{tine Titove Korenice.
Ne mogav{i da mu ne{to konkretnije odgovori o postavqawu i delovawu S^P-a povodom novonastale situacije u Hrvatskoj, \or|e Nikoli} je
izneo da }e o svemu tome obavestiti Vojislava [e{eqa, pa }e onda videti
{ta }e u~initi.
U vezi sa iznetim, narednog dana, odnosno 6. 1. 1991. godine, @elimir
Markovi} je u razgovoru sa Petrom Milatovi}em Ostro{kim (redigovano), nastawenim u Be~u, izneo da je rukovodstvo stranke odr`alo sastanak
u vezi novonastale situacije u Hrvatskoj i da su ~lanovi stranke prikupili jedan mawi deo oru`ja i municije, koje je poslato kao pomo} Srbima u
Kninskoj Krajini.
Napomena:
Za sada ne raspola`emo saznawima da je rukovodstvo S^P-a odr`alo
sastanak u vezi novonastale situacije u Hrvatskoj, niti da je ne{to ura|eno po pitawu prikupqawa i slawa oru`ja i municije za Kninsku Krajinu.
Treba imati u vidu da je @elimir Markovi} do sada vi{e puta osu|ivan zbog krivi~nih dela falsifikovawa isprave, prevare i drugih ka`wivih dela, prilikom ~ijeg izvr{ewa su o{te}eni dovo|eni u zabludu neistinitim prikazivawem stvarnog stawa od strane Markovi}a. Pored toga, radom na operativnoj proveri za Markovi}a, utvr|eno je da je pomenuti me|u
svojim prijateqima, poznanicima i kom{ijama poznat kao osoba koja je
sklona preuveli~avawima, izmi{qawima i neistinama, {to se grani~i sa
patolo{kim.
166

U narednom periodu primeni}emo operativne i druge mere i radwe u

ciqu provere saznawa o navodnom prikupqawu i slawu oru`ja u Kninsku
Krajinu, u organizaciji rukovodstva S^P-a,
(potpis redigovan)

CDVII
Odeqewe SDB Vaqevo
(redigovano)
II linija JEM
(redigovano)
9. 1. 1991. godine

Izve{taj o tajnoj kontroli po{tanskih po{iqki

Primenom operativno-tehni~ke mere tajne kontrole po{tanskih po{iqki, koja je zavedena nad Ayi} Milenom, emigrantom u Sidneju Australija, nad kojom vodimo operativnu obradu zbog pripadnosti emigrantskoj
organizaciji SKK Sveti Sava u Australiji, do{li smo do pisma koje je
na adresu imenovane uputio dr Vojislav [e{eq iz Beograda.
U prvom delu pisma, [e{eq obave{tava Ayi}ku da je po povratku iz
Engleske imao problema oko preseqewa i da sve te probleme jo{ nije re{io. Izve{tava je da je u proteklom periodu napisao nekoliko obimnijih
tekstova koji }e uskoro biti izdati u dve bro{ure u Wujorku SAD. Jedna
od tih bro{ura je otvoreno pismo kwi`evniku Dobrici ]osi}u, a druga je
sastavqena od tri teksta o Na{oj re~i i wenim beogradskim eksponentima.
U daqem tekstu, autor pisma obave{tava da }e po~etkom marta meseca
ove godine i}i u SAD na turneju ~iji je osnovni ciq pripremawe svesrpskog kongresa, da bi zatim u maju mesecu do{ao u Australiju i tu se zadr`ao
oko {est nedeqa. [e{eq u pismu moli Ayi}ku da mu, ukoliko je to mogu}e,
do Bo`i}a po{aqe materijal koji je skinut sa traka, kako bi dogovorenu
kwigu pripremio pre polaska na put. Tako|e, tra`i od Ayi}ke da na adekvatan na~in obavesti sve wegove prijateqe i poznanike u Australiji da je
promenio adresu, navode}i da je u toku novembra i decembra pro{le godine mnogo po{te dolazilo na staru adresu i da nije imao ko da je primi, zbog
~ega su po{iqke vra}ene natrag.
Na kraju pisma [e{eq obave{tava Ayi}ku da }e joj se za nekoliko dana javiti telefonom kako bi je obavestio o najsve`ijim zbivawima u zemqi, a zatim upu}uje tople pozdrave Stilinovi} Voji, kao i svim svojim
prijateqima u Australiji.
Pored ovoga pisma, [e{eq je prilo`io i spisak kwiga Laze Kosti}a koje mu nedostaju, pa tra`i od Ayi}ke da mu neku od wih na|e i po{aqe po{tom.
U narednom periodu bi}emo u toku daqih kontakata Ayi} Milene,
emigranta u Sidneju Australija, sa dr [e{eq Vojislavom iz Beograda, i
o dobijenim saznawima blagovremeno }emo vas izve{tavati.
(potpis redigovan)
167

CDVIII
Slu`bena bele{ka
SFR Jugoslavija
Savezni sekretarijat za unutra{we poslove
Slu`ba dr`avne bezbednosti
St. pov. broj 404
Strogo poverqivo
Beograd 14. 1. 1991. godine
Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove Republike Srbije
Na~elnik SDB Z. Jana}kovi} Beograd
Dostavqamo vam na kori{}ewe reprodukciju razgovora vo|enog izme|u Peter Hala, ambasadora Velike Britanije u Beogradu, Dese Trevizan,
dopisnika Tajmsa i Vojislava [e{eqa.
Napomiwemo da su ambasador Hal i Desa Trevizan imali zakazan susret sa Vukom Dra{kovi}em, na koji on nije do{ao, a [e{eqa je za wihov
sto pozvala Desa Trevizan.
Molimo da prilikom eventualnog kori{}ewa podataka iz ovog izve{taja vodite ra~una o za{titi izvora.
(potpis redigovan)

CDIX
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
II odeqewe AA
(redigovano)
23. 1. 1991. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen na inicijativu izvora dana 21. 1. 1991. godine.
Izvor pouzdan podaci neprovereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
U toku razgovora, izvor je izneo da je tokom pro{le nedeqe u dva navrata telefonom ostvario kontakte sa emigrantima u Soestu, SRN, Svir~ev
Jovanom i wegovom suprugom Vidom. U razgovoru koji je vodio sa Jovanom,
izvor ga je obavestio da je postupio u skladu sa wihovim ranijim dogovorom,
tj. da je telefonom obavio razgovor sa Vojislavom [e{eqom i na pogodan
na~in ga obavestio o svom ~lanstvu u emigrantskoj organizaciji OS^ Ravna gora i `eqi da pristupi [e{eqevoj stranci. Me|utim, [e{eq mu se,
i pored obe}awa, do sada nije javio. U vezi ovoga, Jovan je rekao izvoru da je
jedini razlog {to mu se [e{eq nije javio, to {to je preokupiran raznim
168

obavezama i u tom smislu napomenuo da [e{eq sa svojim zamenikom i jo{

nekim ~lanovima svoje stranke uskoro treba da do|e u SRN, pa je Svir~ev
na sebe primio obavezu da prilikom kontakta sa [e{eqom istom predo~i
izvorov dosije o ~lanstvu u emigrantskoj organizaciji OS^ Ravna gora,
izraziv{i nadu da }e nakon toga sve biti u redu.
Dana 20. 1. 1991. godine, izvor je, da bi ~estitao slavu, pozvao telefonom Svir~ev Jovana, me|utim, isti se u to vreme nalazio u crkvi, tako da je
obavio razgovor sa wegovom suprugom Vidom. Ista ga je, izme|u ostalog,
obavestila da su [e{eq i izvesni Aca, koji je bio sa wim u dru{tvu, boravili izvesno vreme u SRN, tj. u Frankfurtu, Dizeldorfu i drugim mestima, da su i wih posetili, ali u prolazu, da su planirali da nakon SRN otputuju u [vajcarsku, a nakon toga postoji mogu}nost da ponovo u povratku
obi|u neka mesta u SRN.
Na kraju razgovora, izvor je izneo da je Svir~ev Vida mi{qewa da se u
zemqi jo{ uvek nisu stekli uslovi za wihov bezbedan dolazak, ali ne iskqu~uje mogu}nost da }e do toga veoma brzo do}i.
3. Lica nosioci neprijateqske delatnosti
[e{eq Vojislav, OO III odeqewa USDB za Beograd.
Svir~ev Jovan, emigrant u Sosestu, SRN, u OE USDB za Beograd evidentiran PK-1416.
4. Mere i radwe SDB
Nisu preduzimane nikakve mere i radwe.
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Sa izvorom je dogovoreno da nas blagovremeno obave{tava o svojim
kontaktima sa emigrantom Svir~ev Jovanom, kao i da na osnovu ranijeg dogovora sa nama nastavi sa anga`ovawem za uspostavqawe kontakta sa Vojislavom [e{eqem.
(redigovano)
6. Napomene, ocene i predlozi nadle`nog stare{ine
(potpis redigovan)

CDX
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
(redigovano)
7. 2. 1991. godine

Slu`bena bele{ka
o aktivnostima pojedinih ekstremnih pripadnika
tzv. Srpskog ~etni~kog pokreta
Nakon zavr{ene izborne kampawe, Vojislav [e{eq (redigovano) i
grupa wegovih istomi{qenika, koji predstavqaju najekstremnije pripad169

nike tzv. Srpskog ~etni~kog pokreta, su potpuno promenili strategiju i

na~in delovawa u ciqu omasovqewa stranke i borbe za vlast.
Naime, intencija rukovode}ih qudi S^P-a je da se kroz sredstva masovnog informisawa i na mnogobrojnim promotivnim skupovima S^P
predstavi kao demokratska stranka sa jasnim razvojnim i efikasnim nacionalnim programom.
Pomenuto delovawe je u posledwih nekoliko meseci dalo vidne rezultate, {to se o~ituje naglim rastom interesovawa za u~lawewe u S^P. Me|u zainteresovanim je, pored onih koji nisu pripadali nijednoj stranci, i
veliki broj biv{ih pripadnika SPO-a, razo~aranih izbornim porazom i
liderskim pona{awem pojedinih najuticajnijih pripadnika pomenute
stranke. Zanimqivo je da su ~ak pojedini mesni odbori SPO-a u celom svom
sastavu izra`avali `equ da pristupe S^P-u, kao {to je to bio slu~aj sa
MO SPO iz Titovog U`ica, Lazarevca, Zaje~ara i dr.
Ubrzano omasovqewe S^P-a pratio je intenzivan rad rukovode}ih qudi stranke na formirawu mesnih odbora u Beogradu i {irom Srbije. Najaktivniji u tome je Vojin Vuleti} (redigovano), koji je koordinirao rad izme|u rukovodstva stranke i najistaknutijih aktivista na terenu. U tu svrhu je Vuleti} zadu`io Rosvitu Topolac (redigovano), koja je iskqu~ena iz
SPO-a kao pristalica Vojislava [e{eqa, da animira ~lanstvo i simpatizere S^P-a u Beogradu i pristupi formirawu mesnih odbora stranke.
Do sada je Topolac Rosvita u~inila konkretne aktivnosti i zapo~ela sa organizovawem MO S^P na teritoriji Zemuna, Savskog venca i Zvezdare.
Pored toga, intenzivirana je aktivnost na formirawu vi{e desetina
MO S^P-a u gradovima {irom Srbije, kao {to su Kragujevac, Svetozarevo, Smederevska Palanka, Obrenovac, Titovo U`ice, Ni{, Kru{evac i dr.
Izme|u ostalog, rukovodstvo S^P-a je ulo`ilo zna~ajne napore da
formira, a kasnije i da registruje Srpski kulturni klub Sveti Sava, koji je zami{qen da poslu`i kao paravan za legalizovawe wihovog rada na
propagirawu ekstremnih nacional-{ovinisti~kih postulata i programskih opredeqewa S^P-a, a samim tim i da olak{aju delatnost na omasovqewu stranke. Pored niza promotivnih skupova pomenutog kulturnog kluba, na inicijativu rukovodstva S^P-a, a pod pokroviteqstvom SKK Sveti Sava, u Beogradu je odr`ana 27. 1. 1991. godine Svetosavska akademija u
Klubu kwi`evnika i tehni~ara.
Najistaknutije i najaktivnije li~nosti u SKK Sveti Sava su wen
predsednik i potpredsednik, odnosno @elimir Markovi} (redigovano), i
Branislav Filipovi}, koji su ujedno i vi|eniji ~lanovi S^P-a. U posledwem periodu Branislav Filipovi} se posebno anga`ovao na organizacionim problemima vezanim za SKK Sveti Sava, kao i na pridobijawu ~lanstva.
Tokom januara i februara ove godine rukovodstvo S^P-a, Vojislav
[e{eq, @elimir Markovi}, Aleksandar Stefanovi} i Sr|an Glamo~anin su, u ciqu omasovqewa stranke me|u na{im iseqeni{tvom, kao i radi
prikupqawa materijalnih sredstava, odr`ali vi{e promotivnih nastupa
u zemqama Zapadne Evrope.
170

Tako je Petar Dimovi}, emigrant iz Be~a, organizovao promociju

S^P-a u Silbert {vajcer hausu u Be~u 8. 1. 1991. godine, sa po~etkom u
19.00 ~asova. Nakon toga odr`an je susret Vojislava [e{eqa sa biv{im
pripadnicima ^etni~kog pokreta Dra`e Mihajlovi}a. Narednog dana
sli~nu promociju je organizovao u Lincu tamo{wi pravoslavni sve{tenik.
Potom su pomenuti lideri S^P-a odr`ali promotivne skupove u vi{e gradova Nema~ke, kao {to su Minhen, [tutgart, Diseldorf, da bi 19. 1.
1991. godine gostovali u jednom od gradova [vajcarske.
Nakon promotivnog nastupa u [vajcarskoj, Vojislav [e{eq, za razliku od ostalih lidera S^P-a koji se vra}aju u zemqu, putuje u Veliku Britaniju, gde }e imati ~etiri gostovawa.
U kontaktima sa Vojinom Vuleti}em, koje je ostvario u posledwem periodu, Vojislav [e{eq je izrazio zadovoqstvo sa ostvarenim u~inkom na
pomenutim promotivnim skupovima S^P-a u zemqama Zapadne Evrope, napomenuv{i da su prikupqena znatna materijalna sredstva u iznosu od 5.000
funti i 35.000 DM.
U posledwem periodu pokrenuta je inicijativa od strane MO Radikalne stranke iz Kragujevca o udru`ivawu desnih snaga u Srbiji, sa ciqem
ja~awa wihovog uticaja i politi~kog zna~aja pred provo|ewe op{tinskih
izbora, odnosno formirawa lokalnih organa vlasti. Zamisao je da se Radikalna stranka, Narodna radikalna stranka, Svetosavska stranka, Srpska
narodna obnova, Srpski ~etni~ki pokret i druge mawe stranke desno orjentisane, ujedine u jedan nacionalni blok, s tim {to bi svaka od wih i
daqe zadr`ala svoj naziv i osobenosti. Tako zami{qena udru`ena opozicija konstituisala bi se na osnovu pet zajedni~kih programskih stavova,
koje bi morale prihvatiti sve stranke.
U vezi sa tim, Vojinu Vuleti}u se obratilo nekoliko desetina pripadnika Radikalne stranke obavestiv{i ga da }e se 12. 2. 1991. godine u Topoli
odr`ati Skup{tina ujediwewa dve radikalne stranke koje egzistiraju u
Srbiji. U tom kontekstu, Vuleti}u je preneta inicijativa koju, navodno, podr`ava ve}ina ~lanstva Radikalne stranke, da Srpski ~etni~ki pokret postane kolektivni ~lan nove ujediwene Radikalne stranke i da Vojislav
[e{eq postane wen predsednik.
U vezi pomenute inicijative jednog broja radikala, Vojislav [e{eq
je sugerisao Vuleti}u da se uzdr`i od bilo kojih komentara i dono{ewa odluka u wegovom odsustvu, napomenuv{i da sve to mo`e da sa~eka do 14. 2.
1991. godine, kada se iz Velike Britanije vra}a za zemqu.
Pripadnici S^P-a su pod intencijom Vojina Vuleti}a napustili nedavno odr`an protestni skup vi{e opozicionih stranaka u MZ Dimitrije Tucovi}, koji je organizovala stranka Savez svih Srba sveta povodom
najnovijih doga|aja u Hrvatskoj. Razlog takvog postupawa je ~iwenica da su
na pomenutom skupu preovladali stavovi u kojima se osu|uje navodna ume{anost SAD u zbivawa na teritoriji Hrvatske, kao i zakqu~ak da se organizuju demonstracije ispred ambasade pomenute dr`ave u Beogradu.
Pored toga, Vojin Vuleti} je sugerisao pripadnicima S^P-a da ne u~estvuju na sli~nom protestnom mitingu 2. 2. 1991. godine u hali Pinki u Ze171

munu, koji je odr`an u organizaciji Socijalisti~ke stranke i Saveza svih

Srba sveta. To je obrazlagao navodima da je tu u pitawu nastojawe levih
snaga u Srbiji da profitiraju na osnovu novonastale situacije i da poku{aju da se nametnu. Po wegovom mi{qewu, radi se o nastojawu da Srbijom
ponovo zadominira ideja o internacionalnom jugoslovenstvu {to je nova leva podvala. Za Vojina Vuleti}a srpski narod ima svoj interes i jedino mogu} na~in ostvarewa svog nacionalnog programa kroz stvarawe samostalne srpske dr`ave.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CDXI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
(redigovano)
13. 2. 1991. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na pripadnike S^P
Srpskog ~etni~kog pokreta
Dana 9. 2. 1991. godine, u popodnevnom delu (od 17.00 ~asova) savetovawa
Otvoreni univerzitet Zelene stranke sa temom Da li je mogu}a filozofija mira i eko-etika za 21. vek, u~estvovalo je i petnaestak lica koja su
se predstavila kao ~lanovi S^P. U prvi mah rekli su da su ~lanovi Srpske svetosavske stranke, ali su kasnije jasno pokazali svoju pripadnost. Uz
dosta galame i dobacivawa ometali su rad savetovawa i nepristojnim upadicama prekidali izlagawa gostiju i posetilaca. Takvo pona{awe je naro~ito dolazilo do izra`aja kada su govorili gosti iz Hrvatske i Slovenije,
kao i predstavnici Islamske verske zajednice. U ime S^P govorio je jedan
od prisutnih mladi}a i izneo da wegova stranka nema ni{ta protiv Zelene stranke, ali da ima bitno druga~ije stavove u pogledu rata i mira. Po wegovim re~ima, srpski narod ne sme vi{e nikom da veruje, ve} mora biti
spreman da se brani. Posle toga usledila je kra}a polemika, nakon ~ega su
pripadnici S^P u miru napustili salu. Na re~i Dragana Jovanovi}a, predsednika Zelene stranke, kojima je pomenuo Vojislava [e{eqa, izvesni Vukan, ~lan S^P, rekao je: On nije vi{e na{ vojvoda.
U pomenutoj grupi S^P bili su uglavnom mla|i mu{karci i ~etiri
devojke, a predvodila su ih dva starija mu{karca.
Napomena:
Radi se na identifikaciji navedenih lica.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
172

CDXII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
(redigovano)
18. 2. 1991. godine

Slu`bena bele{ka
o aktivnosti pojedinih ekstremnih pripadnika
tzv. Srpskog ~etni~kog pokreta
Nakon povratka Vojislava [e{eqa sa vi{e promotivnih skupova
S^P-a po zemqama Zapadne Evrope, odnosno od 14. 2. 1991. godine, [e{eq
je zajedno sa naju`im rukovodstvom stranke intenzivirao delatnost ka boqem organizovawu i utvr|ivawu dugoro~ne politi~ke strategije S^P-a.
Dana 14. 2. 1991. godine odr`an je sastanak u`eg rukovodstva stranke,
kome su prisustvovali Vojislav [e{eq, \or|e Nikoli}, Vojin Vuleti},
@elimir Markovi} (redigovano) i Dragan Irki} iz Titovog U`ica. Tom
prilikom je \or|e Nikoli}, blagajnik S^P-a, podneo izve{taj o materijalno-finansijskom stawu, iznev{i da se na `iro-ra~unu stranke trenutno
nalazi 6.000 dinara (dinarska suma prikupqena od ~lanarine) i 1.700 USA
dolara.
U vezi sa tim, Vojislav [e{eq je obavestio prisutne da je pop \uji}
poslao na ime stranke ~ek od 2.000 USA dolara.
Nakon toga pomenuti su zadu`ili Dragana Irki}a da u najkra}em roku
formira mesni odbor S^P-a u Titovom U`icu.
Povodom rada na omasovqavawu stranke, \or|e Nikoli} je upoznao
[e{eqa da mu se javqao izvesni Branko Agbaba iz Novog Sada, koji je navodno istakao da u Kamenici ima dosta lekara koji bi rado pri{li S^Pu, kao i da u novosadskom kraju, u redovima JNA, ima puno oficira koji su
nakloweni [e{equ i S^P-u.
Istoga dana Vojinu Vuleti}u su se obratili Jovan Savi} i izvesni Toma iz Kragujevca, najaviv{i dolazak u Beograd radi sastanka sa rukovodstvom S^P-a oko eventualnog formirawa desnog opozicionog bloka, na
~ijem bi ~elu stajao Vojislav [e{eq.
Dana 17. 2. 1991. godine, sa po~etkom u 15.00 ~asova, u ku}i Vojislava
[e{eqa odr`an je sastanak kome je prisustvovalo oko 25 lica, me|u kojima su neka bila iz Ni{a, Bele Palanke, Novog Sada, Po`arevca, Vaqeva,
kao i 12 lica iz Kragujevca. Pomenuta lica iz Kragujevca su prethodno odsela u hotelu Putnik na Novom Beogradu. Od rukovodstva S^P-a, pored
[e{eqa, bili su prisutni Vojin Vuleti} i Aleksandar Stefanovi}.
Napomena:
Pretpostavqamo da pomenuti skup, odr`an 17. 2. 1991. godine u ku}i
Vojislava [e{eqa, predstavqa najavqeni razgovor izme|u rukovodstva
S^P-a i jednog krila Radikalne stranke oko inicijative za ujediwewe
S^P-a i Radikalne stranke, kao i promovisawe Vojislava [e{eqa za
173

predsednika nove stranke. Indikativno je da je navedena inicijativa potekla iz ogranka Radikalne stranke sa teritorije Kragujevca i da je pomenutom skupu prisustvovalo 12 lica iz istog grada.
Po navodima Vojina Vuleti}a, kona~nu odluku o navedenoj inicijativi, kao i o daqoj politi~koj strategiji S^P-a, done}e Centralna uprava
S^P-a na zakazanoj sednici 18. 2. 1991. godine sa po~etkom u 18.00 ~asova u
ku}i Vojislava [e{eqa.
(redigovano)
Operativnim pokrivawem dolaska pomenutih lica na odr`ani sastanak 17. 2. 1991. godine u ku}i Vojislava [e{eqa, utvrdili smo da je sastanku prisustvovao Savi} Jovan, od oca Gradimira, nastawen u ul. Mar{ala
Tita br. 108 u Kragujevcu, koji je do{ao svojim kolima marke jugo 45 reg.
br. KG-181-681. Okupqawe pomenutih lica ispred ku}e Vojislava [e{eqa.
(potpis redigovan)

CDXIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
(redigovano)
18. 2. 1991. godine
Na osnovu ~lana 45 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti, daje
se slede}i predlog za fotodokumentovawe (redigovano) obrada u USDB
za Beograd zbog svoje destruktivne delatnosti sa pozicija srpskog nacional-{ovinizma.
Primenom OT mere do{li smo do pouzdanih saznawa da }e se 17. 2. 1991.
godine u ku}i objekta Indeks u 15.00 ~asova sastati najekstremniji pripadnici tzv. Srpskog ~etni~kog pokreta sa jednim brojem wihovih istomi{qenika iz vi{e gradova Srbije, sa namerom postizawa eventualnog dogovora oko daqeg zajedni~kog delovawa i stvarawa dugoro~ne politi~ke orijentacije.
Predla`emo da se wihov kontakt fotodokumentuje radi kasnijeg operativnog kori{}ewa.
Kucano u 2 primerka.
Dostavqeno:
1h IX odeqewu USDB
1h V odeqewu USDB
(potpis redigovan)

(potpis redigovan)

Na osnovu ~lana 45 Pravila o radu SDB, daje se nalog da se foto-dokumentuje kontakt objekta Indeks i najekstremnijih pripadnika tzv. Srpskog ~etni~kog pokreta sa wihovim istomi{qenicima iz vi{e gradova iz
unutra{wosti Srbije.
Zamenik na~elnika Uprave
(potpis redigovan)
174

CDXIV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
(redigovano)
19. 2. 1991. godine

Slu`bena bele{ka
o aktivnostima pojedinih ekstremnih srpskih nacional{ovinista
i wihovom nastojawu za zajedni~kim delovawem u okviru
tzv. nacionalnog bloka
U posledwem periodu pokrenuta je inicijativa od strane ekstremnih
pripadnika mesnog odbora Radikalne stranke iz Kragujevca o udru`ivawu
desnih snaga u Srbiji, sa ciqem ja~awa wihovog uticaja i politi~kog zna~aja pred provo|ewe op{tinskih izbora, odnosno formirawe lokalnih organa vlasti.
Intencija je da se Radikalna stranka, Narodna radikalna stranka, Svetosavska stranka, Srpska narodna obnova, Srpski ~etni~ki pokret i druge
mawe stranke desno orjentisane, ujedine u jedan nacionalni blok, s tim
{to bi svaka od wih i daqe zadr`ala svoj naziv i osobenosti. Tako zami{qena udru`ena opozicija konstituisala bi se na osnovu pet zajedni~kih programskih stavova, koje bi morale prihvatiti sve stranke.
U vezi s tim, Vojinu Vuleti}u, sekretaru S^P-a, se obratilo nekoliko desetina pripadnika Radikalne stranke, obavestiv{i ga o inicijativi
znatnog broja radikala da S^P postane kolektivni ~lan Radikalne
stranke na ~ijem bi ~elu bio Vojislav [e{eq.
Pomenutu inicijativu prihvatio je Vojislav [e{eq nakon svog povratka sa vi{e odr`anih promotivnih skupova po zemqama Zapadne Evrope. Naime, 14. 2. 1991. godine odr`an je sastanak naju`eg rukovodstva S^Pa, koje su sa~iwavali Vojislav [e{eq, \or|e Nikoli}, Vojin Vuleti},
@elimir Markovi} (redigovano), na kome je postignut dogovor oko daqe
politi~ke strategije stranke.
Istoga dana Vojinu Vuleti}u su se obratili Jovan Savi} i Toma Nikoli}, ~lanovi Radikalne stranke iz Kragujevca, najaviv{i svoj dolazak u Beograd radi sastanka sa rukovodstvom S^P-a oko eventualnog formirawa
desnog opozicionog bloka, na ~ijem bi ~elu stajao Vojislav [e{eq.
Dana 17. 2. 1991. godine, sa po~etkom u 15.00 ~asova, u ku}i Vojislava
[e{eqa odr`an je najavqeni sastanak rukovodstva S^P-a sa predstavnicima Radikalne stranke. Prisutno je bilo oko 25 lica, me|u kojima je bilo
radikala iz Ni{a, Bele Palanke, Novog Sada, Po`arevca, Vaqeva, kao i
12 lica iz Kragujevca. Od rukovodstva S^P-a, pored [e{eqa, bili su prisutni Vojin Vuleti} i Aleksandar Stefanovi}.
Dana 18. 2. 1991. godine Vojin Vuleti} je u razgovoru sa NN osobom izneo da je postignut dogovor izme|u S^P-a i radikala oko stvarawa srpskog nacionalnog desnog bloka. Dodao je da }e se pomenuta udru`ena opo175

zicija stvarati tako {to }e zainteresovane stranke zadr`avati svoju samobitnost, odnosno {to }e se kolektivno u~lawivati u Narodnu radikalnu stranku. Po navodima Vuleti}a, radikali su prihvatili sve uslove postavqene od naju`eg rukovodstva S^P-a, odnosno politi~ki program
S^P-a, {to zna~i zalagawe za ostvarivawe ideje o Velikoj Srbiji i izja{wavawe naroda o pitawu monarhisti~kog ure|ewa zemqe putem referenduma. [to se ti~e samog naziva ujediwene opozicije, Vuleti} je izneo
da o tome nisu postigli definitivan dogovor.
Nakon toga je Vuleti} izneo da }e se 23. 2. 1991. godine u 11 ~asova u Kragujevcu odr`ati Kongres ujediwewa dve radikalne stranke koje trenutno
egzistiraju u Srbiji, i da }e se tom prilikom vr{iti kolektivno u~lawewe u Narodnu radikalnu stranku ostalih zainteresovanih desnih stranaka u Srbiji, napomenuv{i da }e se tom prilikom pro~itati i deklaracija
o ujediwewu. Po navodima Vuleti}a, S^P zadr`ava svoju autonomnost zajedno sa svojim sekcijama: Srpskim kulturnim klubom Sveti Sava, mladim ~etnicima i Kolom srpskih sestara. Dodao je da }e pomenutom skupu
prisustvovati 100 ~lanova S^P-a iz Beograda i toliki broj iz unutra{wosti.
Vuleti} je zatim izneo da }e na pomenuti skup 23. 2. 1991. godine u Kragujevcu, pored S^P-a, biti pozvane i slede}e stranke: Srpska narodna obnova, Demokratska stranka slobode, Srpska svetosavska stranka, Srpski
rojalisti~ki blok, Demokratska stranka Davidovi}-Grol i Ravnogorski
pokret.
Jo{ dok je konkretizovawe pomenute inicijative bilo u toku, paralelno je pristupqeno udru`ivawu sedam opozicionih stranaka, koje su to svoje nastojawe i institucionalizovale na zajedni~kom sastanku odr`anom 13.
2. 1991. godine u Beogradu, u prostorijama MZ Dimitrije Tucovi} u ul.
Prote Mateje br. 36.
Naime, toga dana je odr`an sastanak predstavnika sedam opozicionih
stranaka (Demokratska stranka Davidovi}-Grol, Demokratska stranka slobode, Narodna stranka, Stranka samostalnih zanatlija i privrednika, Republikanska stranka i Stara radikalna stranka), na kome je donesena odluka o udru`ivawu pomenutih stranaka u koaliciju pod nazivom Srpska narodna zajednica. Na sastanku je doneta i odluka o formirawu Glavnog odbora Srpske narodne zajednice, koji }e se sastojati od predsednika udru`enih
stranaka.
Nakon toga, 14. 2. 1991. godine odr`an je na istom mestu sastanak glavnog odbora Srpske narodne zajednice i predstavnika Srpske svetosavske
stranke oko eventualnog ulaska SSS u pomenutu koaliciju stranaka. Dogovor nije postignut zbog nesaglasnosti o politi~koj platformi budu}e koalicije.
Napomena:
Predsednik Srpske svetosavske stranke, @arko Gavrilovi} je, ~uv{i
za kongres ujediwewa desno orjentisanih stranaka Srbije, najavqen za 23. 2.
1991. godine u Kragujevcu, izneo da predstavnici wegove stranke ne}e u~estvovati u radu kongresa niti }e pristupiti ujediwewu sa drugim strankama. Po wegovom mi{qewu, tako zami{qena udru`ena opozicija nema
176

perspektivu, s obzirom na heterogenost u pogledu politi~kih programa pomenutih partija i postoje}ih odnosa me|u wima.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CDXV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
(redigovano)
20. 2. 1991. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na Vojislava [e{eqa (redigovano)
Dana 18. 2. 1991. godine odr`an je, sa po~etkom u 18.00 ~asova, u ku}i Vojislava [e{eqa u Batajnici sastanak Centralne uprave Srpskog ~etni~kog pokreta. Sastanku je, po navodima @elimira Markovi}a (redigovano)
prisustvovalo oko 20 lica. Me|u wima su identifikovana slede}a: Aleksandar Stefanovi} iz Vaqeva, Sr|an Glamo~anin iz Pan~eva, Branislav
Filipovi} (redigovano), Vojin Vuleti} i @elimir Markovi} (redigovano), Le~i} Milan iz Beograda, ul. Po`e{ka br. 99, Mi}ovi} Milan iz Beograda, ul. Semberijska br. 23, te dva lica koja su do{la vozilom reg. br.
NS-322-191 i tri lica koja su do{la vozilom reg. br. SM-118-620. Pored pomenutih, ispred ku}e Vojislava [e{eqa prime}en je automobil br. BG926-60 neidentifikovanog vlasnika.
Prema raspolo`ivim saznawima, na pomenutom sastanku je odlu~eno
da S^P u~estvuje 23. 2. 1991. godine na sastanku ujediwewa Srpskog nacionalnog bloka, koji }e se odr`ati u Kragujevcu. Po navodima @elimira
Markovi}a, 17. 2. 1991. godine predstavnici Narodne radikalne stranke su
se saglasili da program S^P bude ujedno i program Srpskog nacionalnog
bloka, a Vojislav [e{eq predsednik pomenutog bloka.
Napomena:
(redigovano) Aleksandar Stefanovi} do{ao vozilom Milana Mi}ovi}a, a Branislav Filipovi}, zajedno sa jo{ tri lica, me|u kojima je bio i
Vojin Vuleti}.
U ciqu adekvatnog operativno-tehni~kog postavqawa prema pojedinim ekstremnim licima, koja deluju sa pozicija nacional-{ovinizma, molimo da nam se preko III Uprave SDB MUP RS dostave operativni podaci
za Aleksandra Stefanovi}a iz sektora SDB Vaqeva (potpredsednik
S^P), i Sr|ana Glamo~anina iz sektora SDB Pan~evo (predsednik Mladih ~etnika).
(potpis redigovan)
177

CDXVI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
(redigovano)
20. 2. 1991. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

I Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Sastanak odr`an 16. 2. 1991. godine na inicijativu izvora.
Izvor pouzdan podaci delimi~no provereni.
II Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Radi se o neprijateqskoj delatnosti Vojislava [e{eqa sa pozicija
srpskog nacional-{ovinizma.
Izvor nam je saop{tio da je Vojislav [e{eq u okviru boravka u vi{e
zemaqa Zapadne Evrope, dr`e}i promotivne skupove Srpskog ~etni~kog
pokreta, posetio i vi{e gradova Velike Britanije, me|u kojima su London,
Lester i Birmingen. Dodao je da je za sve vreme odr`avawa pomenutih promocija, zajedno sa [e{eqom bio i Aleksandar Stefanovi} iz Vaqeva, jedan od najuticajnijih ~lanova u`eg rukovodstva S^P-a.
Po navodima izvora, Vojislav [e{eq je ugovorio vi{e promocija u
gradovima Velike Britanije putem telefonskih razgovora obavqenih iz
Nema~ke sa izvesnim Asanovi}em, poreklom iz Like, koji je nastawen u Engleskoj.
Kako nas je izvor informisao, za vreme boravka [e{eqa i Stefanovi}a u Engleskoj, tu je bio prisutan i Mom~ilo \uji}, na osnovu ~ije urgencije je i omogu}eno vi{e promotivnih nastupa S^P-a.
Po navodima izvora, 25. 1. 1991. godine, u organizaciji pomenutog Asanovi}a, organizovan je promotivni nastup [e{eqa i Stefanovi}a, kao vode}ih qudi S^P-a, u sali emigrantske organizacije Ravna gora, koja se
nalazi u Hajd parku. Dodao je da je promociji prisustvovalo oko 150 lica,
me|u kojima su bili vi|eniji emigranti, kao {to su Milivoje ]orda{, Jak{i} Dragutin, Vlahovi} Stani{a i drugi.
Po re~ima izvora, [e{eq je u toku svog nastupa optu`io postoje}u
opoziciju za trenutno stawe u politi~kom `ivotu Srbije. Te svoje tvrdwe
potkrepio je navodima da Vuk Dra{kovi} nastupa sa profa{isti~kih pozicija, da je Milan Komneni} ~ovek Udbe, da opozicija nije pristala na
proporcionalni izborni sistem, ve} da se zalagala za ve}inski i sli~no.
Po navodima izvora, [e{eq je izborne rezultate u Srbiji ocenio kao
vaqane i istinite, naglasiv{i da predsedniku Srbije priznaje izbornu pobedu i izvesne zasluge, kao {to je razra~unavawe sa autonoma{ima u Vojvodini i sli~no. Pored toga je naveo da se Vuk Dra{kovi} u borbi za vlast
udru`io sa neprijateqima Srbije, me|u kojima je UJDI, Reformske snage
178

Ante Markovi}a i sli~no. Izvor je zatim naveo da je u vezi sa iznetim navodima [e{eqa izvesni Darko Lazarevi}, turisti~ki vodi~ iz Beograda,
koji je prisustvovao skupu sa ~etvoricom turista koje je vodio, izneo da, s
obzirom na sve {to je tu ~uo, sada smatra da nije trebalo glasati za Vuka
Dra{kovi}a na proteklim izborima.
Po re~ima izvora, prisutni su zatim u vi{e navrata iznosili svoje `eqe za pomirewem Dra{kovi}a i [e{eqa, a ~ule su se i opaske da [e{eq
vi{e napada SPO i wenog predsednika nego postoje}u vlast u Srbiji.
Kako nas je izvor informisao, [e{eq je zatim prezentovao prisutnima svoju stranku, odnosno Srpski ~etni~ki pokret, naglasiv{i da se stranka veoma omasovila i osna`ila. Zatim je, izme|u ostalog, naveo da Srbi na
Kosovu i u Kninu nemaju razloga za bojazan, jer se za wih bori S^P, koji }e
se, ukoliko zatreba, i adekvatno organizovati.
Po navodima izvora, Vojislav [e{eq i Aleksandar Stefanovi} su u
toku promocije od dobrovoqnih priloga i prodaju}i list Veliku Srbiju,
ambleme, zna~ke i ostala strana~ka obele`ja, prikupili oko 1.200 funti.
Izvor nam je, pored toga, izneo da raspola`e saznawima da emigrantska izdava~ka organizacija priprema izdavawe kwige Borivoja Karapanyi}a Gra|anski rat u Srbiji. Zatim je naveo da vode}i qudi Iskre
tvrde da u Srbiji postoji grupa koja `eli da u zemqi ure|uje i {tampa ~asopis Iskru i u tom kontekstu se pomiwe Milan Mladenovi}, poznati
disident iz Beograda, kao jedan od qudi zadu`enih za konkretizovawe pomenute ideje. Potom je izvor napomenuo da je pokrenuta inicijativa da se
oformi organizacija Jugoslovenski narodni pokret Zbor, za {ta su tako|e zainteresovani ~elni qudi Iskre, po{to su i oni navodno jugoslovenski orijentisani.
(redigovano)
III Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq (redigovano).
Vuk Dra{kovi} (redigovano).
Aleksandar Stefanovi} (redigovano).
IV Podaci o merama i radwama SDB
(redigovano)
V Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Izvoru su date instrukcije da o svim bezbednosno interesantnim saznawima u vezi sa ekstremnim delovawem pomenutih lica blagovremeno
informi{e Slu`bu.
Vojislav [e{eq je boravio u periodu od 8. 1. do 14. 2. 1991. godine u vi{e zemaqa Zapadne Evrope, i u tom periodu izvr{io ve}i broj promocija
tzv. Srpskog ~etni~kog pokreta me|u na{im iseqeni{tvom.
(potpis redigovan)
179

CDXVII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
IV odeqewe Obrenovac
(redigovano)
25. 2. 1991. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

I Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen na inicijativu izvora dana 21. 2. 1991. godine u
Bari~u.
Izvor u fazi proveravawa podaci neprovereni.
II Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Radi se o aktivnosti pojedinih ~lanova zabrawene stranke S^P (Srpski ~etni~ki pokret).
U toku razgovora sa izvorom, isti nas je informisao da je u subotu, 12.
2. 1991. godine, u prostorijama Doma kulture u Obrenovcu prisustvovao sastanku gde je grupa od oko 20-tak pristalica S^P osnovala inicijativni
odbor ~etni~kog pokreta za Posavinu. Za privremenog predsednika odbora
izabran je Pavlovi} Mom~ilo iz Obrenovca.
Po re~ima izvora, zadatak predsednika i odbora je da u narednom periodu pripremi i organizuje osniva~ku skup{tinu S^P u Obrenovcu.
Izvor nas je tako|e informisao da se u subotu, 23. 2. 1991. godine, u Kragujevcu organizuje sastanak rukovodilaca svih desnih opozicionih stranaka sa ciqem osnivawa ujediwewa desno orijentisane stranke. S obzirom da
je delatnost S^P zabrawena, to bi se, po zamisli organizatora ovog skupa
(Vojislava [e{eqa i predsednika Radikalne stranke u Kragujevcu), daqi
rad S^P nastavio kroz delovawe Radikalne stranke, ~iji je navodni ciq
svesrpsko pomirewe i ujediwewe svih Srba sveta.
U daqem razgovoru, izvor nam je preneo da ga je u utorak, 19. 2. 1991. godine, oko 22 sata telefonom pozvala sekretarica Vuka Dra{kovi}a, za
koju zna da se zove Blagica, i da mu je prenela Vukove pozdrave, kao i wegovo `aqewe {to je izvor napustio glavni odbor SPO, istovremeno ga
pozivaju}i da im se vrati. Tako|e mu je rekla da je iz Australije do{ao izvesni Mari~i}, pripadnik ekstremne ~etni~ke emigracije, koji `eli da
ga vidi.
U daqem razgovoru, Blagica je izvoru prenela da je Vuk Dra{kovi}
svim mesnim odborima SPO uputio poziv da 9. 3. 1991. godine do|u u Beograd, kada imaju nameru da izvr{e fizi~ki napad na zgradu RTV, kao i Ku}u cve}a.
Ovu informaciju izvoru je sutradan potvrdio i predsednik SPO za
Obrenovac, Tomislav Jeremi}, dodaju}i da navodno o~ekuju da mo`e biti i
do 2.000 `rtava.
180

III Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti

Vojislav [e{eq (redigovano).
Pavlovi} Mom~ilo (redigovano).
Vuk Dra{kovi} (redigovano).
IV. Podaci o merama i radwama SDB
Sem razgovora sa izvorom, druge mere i radwe SDB nisu preduzimane.
V Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
S obzirom da smo u posledwe vreme od izvora dobili vi{e podataka od
interesa za Slu`bu, o ~emu su pisane tri slu`bene bele{ke, da je izvor tokom 1983. godine kori{}en kao operativna veza pod brojem 1533, ali da je
deregistrovan zbog nemogu}nosti daqeg operativnog kori{}ewa, smatramo da bi trebalo razmotriti mogu}nost eventualnog ponovnog anga`ovawa
u ciqu pra}ewa pona{awa lica koja istupaju sa nacionalisti~kih pozicija.
(potpis redigovan)

CDXVIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
(redigovano)
26. 2. 1991. godine

Slu`bena bele{ka
o izvr{enom tajnom fotodokumentovawu kontakta
izme|u rukovodstva Srpskog ~etni~kog pokreta
i predstavnika Radikalne stranke
Dana 17. 2. 1991. godine, u vremenu od 14.30 do 15.40 sati, ispred ku}e Vojislava [e{eqa (OO u III odeqewu USDB) primewena je mera tajnog fotodokumentovawa.
Sa po~etkom od 15.00 ~asova u [e{eqevoj ku}i je odr`an sastanak rukovodstva S^P-a sa predstavnicima Radikalne stranke iz Ni{a, Bele Palanke, Novog Sada, Po`arevca, Vaqeva i Kragujevca. Na sastanku je prisustvovalo 25 lica, me|u kojima, pored [e{eqa, Vojin Vuleti} i Aleksandar
Stefanovi}.
Napomena:
Uz bele{ku dostavqamo Vodeqewu USDB album sa 12 fotografija.
(potpis redigovan)

CDXIX
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
181

(redigovano)
27. 2. 1991. godine

Slu`bena bele{ka
o aktivnosti Vojislava [e{eqa
Shodno inicijativi Vojislava [e{eqa, Vojina Vuleti}a (redigovano) i ostalog u`eg rukovodstva Srpskog ~etni~kog pokreta o ujediwavawu
S^P i desnih opozicionih srpskih stranaka (o ~emu smo ranije u vi{e
navrata informisali), dana 21. 2. 1991. godine i 25. 2. 1991. godine u Mesnoj
zajednici Vra~ar, u ul. Orlovi}a Pavla br. 15, odr`ani su sastanci predstavnika pomenutih stranaka.
U me|uvremenu, dana 23. 2. 1991. godine u Kragujevcu je odr`ana osniva~ka skup{tina Srpske radikalne stranke, gde je izvr{eno ujediwavawe
S^P, dela Radikalne stranke i jo{ jednog broja stranaka (o ~emu smo informisali).
Na sastanku u MZ Vra~ar dana 21. 2. 1991. godine, sa po~etkom u 18.00 ~asova, okupilo se oko 50 lica, me|u kojima je bio i [e{eq. Na sastanku je
ostvaren dogovor oko ujediwavawa dela Radikalne stranke i Srpskog ~etni~kog pokreta.
Dana 25. 2. 1991. godine, sa po~etkom u 17.00 ~asova, u prostorijama MZ
Vra~ar, u prisustvu od oko 30 lica odr`an je sastanak Srpske radikalne
stranke, na kome je prisustvovao i Vojislav [e{eq.
Napomena:
U ciqu utvr|ivawa identiteta lica koja su prisustvovala na pomenutim sastancima u MZ Vra~ar preduzimaju se neophodne mere i radwe, o ~ijim rezultatima }emo naknadno informisati.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CDXX
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
(redigovano)
3. 3. 1991. godine

Slu`bena bele{ka
o aktivnostima ekstremista
u vezi aktuelnih doga|aja u Republici Hrvatskoj
Povodom napada specijalaca MUP Republike Hrvatske na srpski
`ivaq u Pakracu, dana 3. 3. 1991. godine, sa po~etkom u 12.10 ~asova, odr`an
je protestni miting na U{}u. Na mitingu je bilo prisutno oko 10.000 qudi
koji su nosili dvadesetak zastava i transparenata (Ho}emo Jugoslaviju bez
republi~kih granica, Razoru`ali ste Srbe, naoru`ali usta{e to je izdaja, @ivela sloboda i Armija, itd.). Ekscesa i ekstremnih istupawa ni182

je bilo, kao ni znamewa bilo koje politi~ke stranke, sem ~etvorice mladi}a koji su nosili ~etni~ke kape. Nakon mitinga, koji je trajao do 12.35, formiralo se nekoliko debatnih grupa. Mogli su se, izme|u ostalih, ~uti
zahtevi za smewivawe saveznog ministra za unutra{we poslove Petra
Gra~anina, ali i mi{qewa da je Armija hrvatska, odnosno usta{ka, te da
se u wu nema poverewa. Oko 13 ~asova, na zahtev pripadnika Javne bezbednosti, svi su se razi{li.
Istog dana (3. 3.), Vojislav [e{eq je iz MZ (ul. Prote Mateje 36) iza{ao sa 50-tak pripadnika S^P, u 11.20 ~asova. Gotovo svi su nosili ~etni~ka obele`ja, {ubare sa kokardama i brade. Odatle su se pe{ice uputili
prema Trgu Republike, nose}i dva velika transparenta: Sa verom u Boga,
za kraqa i otaybinu i Podr{ka stanovni{tvu Krajine. Usput je svojim
istomi{qenicima Vojislav [e{eq govorio da se ne sla`e sa politikom
SPS, a tako|e ni sa opozicijom i da }e pru`iti pomo} stanovni{tvu Krajine. Me|u ~etnicima je prime}ena izvesna `ena, koja je po izlasku iz prostorija MZ, na pitawe jednog mu{karca rekla svoj broj telefona u Novom
Sadu (24-041) uz napomenu da }e [e{eq posle protestnog mitinga putovati za Novi Sad. Na Trg Republike, [e{eq i wegove pristalice stigli su
oko 11.50 ~asova, da bi se posle kra}e pripreme [e{eq obratio prisutnima (wih oko 300, od kojih su stotinak bili ~etnici), optu`uju}i komuniste
za odr`avawe paralelnih mitinga i svesno razbijawe srpskog naroda. [e{eq je obavestio prisutne da je sino} (2. 3.) odr`an sastanak ve}ine opozicionih stranaka na kom su prisustvovali i predstavnici Udru`ewa Srba
iz Hrvatske, predvo|eni dr Budimirom Ko{uti}em. Tom prilikom je re~eno da }e protestni miting biti odr`an na Trgu Republike, a o naknadnim
promenama, po [e{eqevim re~ima, ~etnici nisu bili obave{teni. Re~ je,
navodno, o manipulaciji srpskog naroda u `eqi da se u wemu stvori konfuzija. Po [e{equ, oni koji konfuziju stvaraju snosi}e odgovornost za sve
negativne posledice koje mogu slediti. Svi okupqeni, ~lanovi Srpske radikalne stranke i svih wenih kolektivnih ~lanova, kao i ~lanovi Srpske
svetosavske stranke, po [e{eqevim re~ima, izra`avaju svoju odlu~nost da
se do zadwe kapi krvi bore za srpski narod na podru~ju dana{we Hrvatske.
[e{eq je obavestio prisutne da je na jutro{woj sednici Gradskog odbora SRS upu}eno Predsedni{tvu Jugoslavije pismo u kome se ka`e da je
povampirena usta{ka vlast u uspostavqenoj NDH zapo~ela novi genocid
nad srpskim narodom. Daqe se u pismu isti~e da je Predsedni{tvo dr`ave pokazalo potpunu neozbiqnost i neodgovornost i da ni{ta nije u~inilo da se srpskom pogromu stane na kraj. Odlu~no se zahteva da se preduzmu
sve mere kako bi se sru{io sa vlasti novi usta{ki poglavnik i Titov general Frawo Tu|man; da se razoru`aju sve formacije i pohapse pojedinci i
grupe koji su organizovali pripremawe pokoqa Srba. Ukoliko Predsedni{tvo to odmah ne u~ini, u pismu se navodi, srpski narod }e ga smatrati za
glavnog krivca i ono }e snositi kompletnu odgovornost za sve eventualne
tragi~ne posledice. [e{eq daqe upozorava: Budete li i trenutak oklevali, pozva}emo srpski narod da definitivno preuzme sopstvenu sudbinu u
svoje ruke, stvori srpsku armiju, prvo se sa vama obra~una i kapitulantskim
183

generalima, zatim i sa usta{kim poretkom u Hrvatskoj. [e{eq je daqe

poru~io usta{kom re`imu da }e novi usta{ki poglavnik, Frawo Tu|man,
sopstvenom glavom platiti usta{ke zlo~ine. Po wemu, vi{e nema ko, u ime
srpskog naroda, da pregovara sa usta{ama. Nikakve pregovore, ru{ewe
usta{kog re`ima, odmah i svim sredstvima. Na kraju svog govora, [e{eq
je obavestio prisutne da }e zbog miniranih dana{wih demonstracija pozvati sve opozicione srpske stranke i gra|ane Beograda, da se okupe u {to ve}em broju i deluju u interesu srpskog naroda, (ta~an datum odr`avawa takvog skupa nije naveo). Tokom [e{eqevog nastupa, pristalice S^P su uzvikivali parole: Ho}emo oru`je, Vojo, vojvodo, Srpski ~etnici, Dole komunisti, itd.; nosili su i transparente sa natpisima: Oko za oko, zub
za zub, AVNOJ kukavi~je jaje, Krv je krv itd. Tom prilikom je prime}ena i jedna ~etni~ka zastava sa dvoglavim orlom, a pored [e{eqa su gotovo sve vreme stajali Vojin Vuleti} i Zoran Dra`ilovi}.
Protestni skup pristalica S^P-a zavr{en je u 12.20 ~asova, posle koga se Vojislav [e{eq, u pratwi ~etvorice mu{karaca i gore navedene `ene iz Novog Sada, uputio u kafanu Zagreb. Tamo su sedeli do 12.35, a zatim se tojotom odvezli do ulice Slobodana Penezi}a (sa [e{eqem su u
kolima pomenuta `ena i dva mu{karca sa {ubarom). Ne izlaze}i iz kola,
sa~ekali su do 12.50, kad im se pridru`uju dva mu{karca sa {e{irima, u
plavom ford-orionu be~ke registracije (42742-A), a zatim se svi odvoze
u pravcu Novog Sada (o odlasku Vojislava [e{eqa u Novi Sad obave{tena je IIIUprava SDB MUP Republike Srbije napomena operativnog radnika).
Nakon odlaska Vojislava [e{eqa, na Trgu Republike ostaje grupa od
30-ak, uglavnom mla|ih qudi. Wima se oko 13.00 ~asova pridru`uje grupa od
150 qudi, uglavnom nezadovoqnih sadr`ajem odr`anog mitinga na U{}u.
Novoformiranom skupu su se prvo obratila dvojica, nama, za sada, neidentifikovanih mu{karaca. Oni su prisutne obavestili da je upu}eno pismo
predsednicima Srbije i Crne Gore, kao vrhovnim komandantima unutra{wih snaga mati~nih srpskih dr`ava. Jedan od wih je istakao da je neophodno formirawe oru`anih snaga Srbije i Crne Gore kako bi se hrvatskim usta{ama dala srpska lekcija. Po re~ima drugog govornika, ovaj srpski narod ne mo`e vi{e da o~ekuje ni od opozicionih vo|a, a kada bi Srbija bila Srbija, ovde bi du` cele Srbije trebali da se formiraju odredi dobrovoqaca.
Zatim se prisutnima obratio Ilija Gligorijevi}, potpredsednik
SNO, koji je ponovio [e{eqeve optu`be na ra~un komunista, koji razbijaju jedinstvo srpskog naroda, uz komentar da rukovodstva Srbije i Crne Gore nisu zainteresovana za re{avawe srpskog pitawa u Hrvatskoj, ve} samo
za o~uvawe sopstvene vlasti. Ilija Gligorijevi} je zavr{io govor informacijom da }e se 4. 3. 1991. godine u 12.00 ~asova, na Trgu Republike okupiti
predstavnici svih opozicionih stranaka i da }e se tom prilikom vr{iti
upis dobrovoqaca za odlazak u Pakrac.
U 13.25 ~asova do{lo je do cepawa grupe okupqene na Trgu Republike,
tako {to je wih 50-ak ostalo na Trgu (me|u wima i Ilija Gligorijevi} i
184

dvojica anonimnih govornika), dok su se mladi, wih oko 100, uputili prema
Skup{tini SFRJ. Tamo su se zadr`ali oko 15 minuta, pevaju}i ~etni~ke
pesme, a onda su se razi{li.
Napomena operativnog radnika
(redigovano)
(potpis redigovan)

CDXXI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
(redigovano)
5. 3. 1991. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na Vojislava [e{eqa
Najnoviji doga|aji u Republici Hrvatskoj izazvali su odre|eno reagovawe Vojislava [e{eqa i drugih lica okupqenih oko wega u sekciji Srpskog ~etni~kog pokreta i u Srpskoj radikalnoj stranci. Nakon u~e{}a na
protestnim mitinzima u Beogradu i Novom Sadu, za koje je nalo`io obavezno prisustvo ~lanova S^P i SRS, Vojislav [e{eq je, dana 4. 3. 1991. godine, u svojoj ku}i organizovao sastanak naju`eg jezgra S^P. Prisustvovalo je sedam lica, me|u kojima su bili i Aleksandar Stefanovi}, Vojin Vuleti} i Branislav Filipovi} (redigovano).
U razgovoru sa izvesnim Borom iz Hrvatske, koji ga je informisao da
}e se evakuacija `ena i dece, srpske nacionalnosti, iz Daqa i jo{ nekih mesta op{tine Osijek, nastaviti i dana 5. 3. 1991. godine, @elimir Markovi},
predsednik SKK, je naglasio da su oni doneli odluku da se organizuje sme{taj evakuisanih u Beogradu. Naveo je da }e se u SKK organizovati de`urstvo, a da }e ih u toj inicijativi podr`ati i Studio B, gde }e Beogra|ani
mo}i da se javqaju i prihvataju sme{taj kod wih (imaju}i u vidu Markovi}evu sklonost ka izmi{qawu i neistinama, smatramo da je o tome re~ i
ovom (redigovano). Daqe je Markovi} naveo da je u Udru`ewu Srba iz Hrvatske u Beogradu do{lo do nekakvih raskola me|u ~lanovima, jer je, po wemu, SPS poku{ala da pomenuto udru`ewe uvu~e u svoje redove, ali se jedan deo ~lanova tome usprotivio, po{to je re~ o vanstrana~koj organizaciji, te je zato do{lo do sukoba me|u wima.
Komentari{u}i, Bora je naveo da su Srbi u wegovom kraju razo~arani u sve, pre svega u Srbiju.
Kako je odbio da bude ~lan sekcije Srpskog ~etni~kog pokreta, @elimir Markovi} je, po sopstvenim navodima, od strane rukovodstva Srpske
radikalne stranke izba~en iz pokreta, a cela uprava SKK je suspendovana.
Izvesni Kosta iz Mionice, predsednik tamo{weg ogranka Srpske radikalne stranke, je obavestio Vojina Vuleti}a da je obezbedio salu u Mionici, gde 14. 3. 1991. godine, sa po~etkom u 12.00 ~asova, treba da se odr`i
185

zbor Srpske radikalne stranke, te da ~lanstvo o~ekuje dolazak Vojislava

[e{eqa.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CDXXII
Sektor SDB Ni{
Esktremizam u zemqi
73-063
7. 3. 1991. godine

Izve{taj o tajnoj kontroli telefonskih razgovora

Na osnovu re{ewa republi~kog sekretara za unutra{we poslove Srbije, SP br. 01-315/1-90, od 2. 11. 1990. godine, uspostavqena je kontrola telefona br. 714-512, koji u svom stanu poseduje Vaki} Branislav, PO kod
SSDB Ni{.
Primenom ove mere 6. 3. 1991. godine, dobijeni su podaci o kontaktu Vaki} Branislava i Vojina Vuleti}a, iz Beograda (predmet obrade u III odeqewu USSDB).
Razgovor koji je vo|en uglavnom se odnosio na ~lanak u Ve~erwim novostima, koji je iza{ao 6. 3. 1991. godine pod naslovom Raskol me|u ~etnicima.
Vuleti} je tokom razgovora osudio Mileta N. iz Loznice, koji je predsednik MO S^P i koji je dao izjavu bez konsultacije sa Vojislavom [e{eqom, ve} je to uradio po dogovoru sa @elimirom Markovi}em. Pretpostavqa da je svemu tome razlog neinformisanost ili namerna dezinformacija, {to je, po wemu, lako mogu}e, gledaju}i tekst koji je pro~itao u novinama.
Smatra da to oni nisu ipak mogli da ka`u, ve} je to neko diktirao, a
Mile samo potpisao.
Zbog celokupne situacije, kao i straha da ne do|e do stvarnog raskola,
naju`e rukovodstvo S^P }e 7. 3. 1991. godine, boraviti u Loznici.
Vuleti} se ovom prilikom osvrnuo i na ulogu Sr|ana Glamo~anina u
celoj situaciji, osu|uju}i wegovu izjavu oko osnivawa Hri{}anskog pokreta. Smatra da je Glamo~anin do{ao u ovakvu situaciju, jer je u Kninu napravio gre{ku svojim nastupom, zbog ~ega je i pre{ao u Ravnogorski pokret.
Tako|e smatra da je to wegova privatna stvar, a da zbog date izjave da je do{lo do raskola u S^P mora da odgovara.
Obavestio je Vaki}a da 14. 3. 1991. godine imaju promociju u Mionici
kod Vaqeva, gde je jako upori{te Radikalne stranke, a 17. 3. 1991. godine u
Novom Sadu.
Tokom ovog razgovora, Vaki} je Vuleti}u preneo da danas, odnosno 6. 3.
1991. godine, ide za Lebane, gde }e u 18.00 sati oformiti MO S^P-a.
Istog dana, po povratku iz Lebana, Vaki} je nazvao Vuleti}a, kada mu
je rekao da su osnovali pokret, a da je, s obzirom na mali broj radikala u Le186

banu, ispred wihove stranke osniva~kom odboru prisustvovao Stanimir Jovanovi}, biv{i direktor neke firme. Istakao je da su za predsednika S^P
izabrali dobrog ~oveka, koji je uz to i bogat, ima piceriju i kafi}, ne navode}i pri tom wegovo ime. Naveo je da je broj ~etnika u Lebanu izme|u ~etrdeset i pedeset, a da je istima odneo i pristupnice, koje }e popuniti.
Ovom prilikom Vuleti} je insistirao da mu Vaki} po{aqe zapisnik i
dokumentaciju sa ovog sastanka.
U daqem razgovoru, Vaki} je preneo Vuleti}u da su ~lanovi S^P-a iz
Lebana izrazili `equ da Vojislav [e{eq do|e, kada bi izvr{ili promociju. Postignut je na~elan dogovor, s tim {to bi to bilo u aprilu, dok bi
prethodno putem letaka gra|ani Lebana i okoline bili obave{teni o postojawu S^P u wihovom mestu.
Pri kraju razgovora, Vuleti} je rekao Vaki}u da obavesti Desimira
Stojanovi}a, predsednika MO S^P za Leskovac, da je postao ~lan Centralne otaybinske uprave, {to je bio i Vaki}ev predlog (daqe nejasno).

CDXXIII
Sektor SDB Leskovac
III odsek ekstremizam
46-050
29. 3. 1991. godine
(redigovano)

Slu`bena bele{ka
Predmet: Podaci se odnose na najave formirawa paravojnih formacija u Srbiji u okviru Srpskog ~etni~kog pokreta
Dana 18. 2. ove godine, Todorovi} Sta{a iz sela Dowe Trwane, SO Leskovac, zahtevao je zvani~ni prijem kod nekog od odgovornih u [tabu TO
Leskovac. Todorovi} se predstavio kao predsednik Mesne uprave Srpskog
~etni~kog pokreta u Leskovcu, a primio ga je i sa wim obavio razgovor
Prokopovi} Jovan, na~elnik [taba TO Leskovac.
Todorovi} je rekao da nastupa kao zvani~ni predstavnik Srpskog ~etni~kog pokreta za Leskovac i da je ovla{}en da najavi formirawe malih
~etni~kih vojnih grupa za intervencije ako do|e do unutra{wih nemira u
zemqi, a koje bi dejstvovale i protiv JNA ako se ona anga`uje na uspostavqawu javnog reda i mira. Pripadnici S^P-a bi se u slu~aju mobilizacije JNA odazvali pozivu u ~etni~ke grupe i formacije, a ne u jedinice OS
gde im je ratni raspored.
Todorovi} je izneo da u Leskovcu ima stotinak pripadnika S^P-a, a u
celoj Srbiji oko 12.000. Ovaj podatak o ~lanstvu Todorovi} je, kako iznosi,
~uo od Vojislava [e{eqa na promociji S^P-a u nekom mestu u Srbiji, kada im je on i naredio da se jave jedinicama gde im je ratni raspored, gde }e
saop{titi da se ne}e javqati na pozive u slu~aju mobilizacije.
187

Todorovi} je naveo i da su se jesenas srpski ~etnici organizovali i

spremali da po|u na Knin, bez oru`ja, ali su odustali jer je [e{eq bio
uhap{en.
Za organizaciju i delovawe S^P-a za jug Srbije, po wegovim re~ima,
zadu`en je Vaki} Branislav iz Ni{a. Isti ima puno ovla{}ewe [e{eqa
i Otaybinske uprave za potpuno samostalno odlu~ivawe i rukovo|ewe pokretom na ovom terenu. U tom smislu, Vaki} je zadu`en i za formirawe navedenih jedinica.
Todorovi} daqe navodi da je u okviru S^P-a napravqen {ifarski sistem za obave{tavawe i pozivawe ~lanova S^P-a u kriznim situacijama.
Todorovi} Sta{a je ro|en 26. 10. 1960. godine u selu Dowe Trwane, SO
Leskovac, po zanimawu je moler, bez zaposlewa, Srbin, dr`avqanin SFRJ,
stalno nastawen u mestu ro|ewa. Sta{a poti~e iz siroma{ne seqa~ke porodice, politi~ki neopredeqene, lojalnog dr`awa. Sta{a je vi{e puta
osu|ivan za te{ke kra|e, napad na ovla{}ena slu`bena lica, oduzimawe
vojnog vozila i napu{tawe kasarne. Sklon je ekscesnom pona{awu. Nestabilan je kao li~nost. Sklon je konzumirawu alkohola u ve}im koli~inama.
Do sada nismo raspolagali podacima o wegovom aktivnom u~e{}u u radu
S^P-a.
Saradnik Omladinac je u razgovoru sa Bojovi} Brankom iz Leskovca
(jedan od dvojice predsednika novoformiranog ogranka Srpske radikalne
stranke u Leskovcu) saznao da je Vojislav [e{eq naredio svim predsednicima odbora SRS da pristupe pravqewu spiskova i formirawu dobrovoqa~kih odreda u okviru Srpskog ~etni~kog pokreta, kao konstitutivnog
dela SRS. Po Bojovi}evim re~ima, ove formacije bi se koristile za intervenciju u eventualnim kriznim situacijama, a po potrebi bile bi ustupqene Vladi Srbije radi upotrebe u ciqu ujediwewa svih Srba. Saradniku
Bojovi} nije izneo dokle se u Leskovcu stiglo sa formirawem ovih jedinica, kao i o eventualnoj naoru`anosti ili planovima za naoru`awe istih.
Operativna veza Dragan je u razgovoru sa Stojanovi} Desimirom iz
Leskovca (OO po ekstremizmu kod SSDB Leskovac) do{ao do podatka da
pripadnici dobrovoqa~kih odreda Srpskog ~etni~kog pokreta iz Srbije
planiraju za 4. maj ove godine napad na Memorijalni centar u Beogradu i
wegovo ru{ewe, kojom prilikom bi posmrtne ostatke Josipa Broza poslali vozom za Zagreb. Planirano je da se napad izvr{i sa par hiqada dobrovoqaca iz vi{e pravaca. Stojanovi} nije bli`e objasnio kako }e napad izvr{iti i da li }e ovom prilikom biti upotrebqavano oru`je.
U daqem operativnom radu anga`ova}emo se na utvr|ivawu lica sa na{eg terena koja su nosioci aktivnosti oko formirawa i eventualne upotrebe dobrovoqa~kih odreda u pojedinim situacijama. Radi}emo na otkrivawu eventualnih namera za naoru`avawe i na~ina nabavke oru`ja. preko
operativnih pozicija prati}emo delatnost Todorovi}a i izvr{iti proveru navoda datih na~elniku [taba TO Leskovac i wegovu eventualnu povezanost sa Stojanovi}em. Anga`ova}emo se na utvr|ivawu pravih namera do188

brovoqaca Srpskog ~etni~kog pokreta oko napada na Memorijalni centar

u Beogradu.
(potpis redigovan)

CDXXIV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
(redigovano)
12. 4. 1991. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na namere pripadnika
neregistrovanog Srpskog ~etni~kog pokreta
u vezi sa organizovawem napada
na Memorijalni centar 25. maj dana 4. 5. 1991. godine
Prema na{im saznawima, na nekoliko sastanaka rukovodstva S^P u
toku meseca marta ove godine pokrenuta je inicijativa da se dana 4. 5.
1991. godine organizuje napad pripadnika ove stranke na Memorijalni
centar 25. maj. Prilikom pomenutih sastanaka postignut je samo na~elan dogovor da se pristupi organizovawu te akcije bez nekih konkretnih
zadu`ewa i dogovora, tako da u Beogradu nisu preduzimane nikakve aktivnosti pripadnika S^P u tom pogledu. Prilikom nekoliko javnih istupa,
dr Vojislav [e{eq je nagovestio mogu}nost takvog napada. Po wegovoj
prvobitnoj zamisli, pripadnici S^P bi se dana 4. 5. 1991. godine okupili na Trgu Republike u 12.00 ~asova, odakle bi pe{ice krenuli ka Memorijalnom centru. Ukoliko bi im se usprotivila milicija, oni bi u{li u
sukob, a u slu~aju intervencije JNA, pripadnici S^P bi se povukli jer u
JNA, po wegovim re~ima, ima srpskih sinova simpatizera S^P-a. Ciq
pohoda na Ku}u cve}a je da se posmrtni ostaci Josipa Broza premeste na
Novo grobqe.
Prema re~ima \or|a Nikoli}a (redigovano) i jo{ nekoliko ~lanova
u`eg rukovodstva S^P iz Beograda, trenutno nije zauzet kona~an stav u vezi pomenutog napada, s tim {to je navodno dr Vojislav [e{eq sugerisao da
se od napada odustane da se ne bi izazivali sukobi unutar Srbije.
Prema saznawima kojim raspola`emo, Vaki} Branislav, ~lan S^P iz
Ni{a, sprovodi sa svojim istomi{qenicima opse`ne pripreme za {to boqu organizaciju napada na Memorijalni centar. U skladu sa tim, on najavquje organizovan dolazak ~lanova S^P autobusima za Beograd dana 4. 5.
1991. godine i wihovu spremnost da se sukobe sa milicijom ako zatreba, dodaju}i da }e sukob sa JNA izbegavati.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
189

CDXXV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
(redigovano)
12. 4. 1991. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnosti pripadnika
neregistrovanog Srpskog ~etni~kog pokreta
u vezi organizovawa proslav godi{wice dolaska
Dra`e Mihajlovi}a na Ravnu goru 13. maja 1991. godine
Prema na{im saznawima, dr Vojislav [e{eq (redigovano) je u nekoliko navrata prilikom vi{e javnih istupa u toku meseca marta istakao,
kao jedan od prioritetnih zadataka S^P, organizovawe proslave 13. maja
na Ravnoj gori. U skladu sa tim, u`e rukovodstvo S^P, pored tog na~elnog
dogovora, nije do sada preduzimalo nikakve konkretne aktivnosti na realizaciji ove akcije.
Vojin Vuleti} (redigovano) je u razgovoru sa NN mu{karcem rekao da
}e se na Ravnu goru krenuti organizovano 12. maja, s tim {to }e se prvo i}i
u Leli}e kod Vaqeva na pomen episkopa Nikolaja Velimirovi}a, ~iji se
posmrtni ostaci tog dana donose iz Amerike, a tek onda na Ravnu goru. Sagovornik je Vuleti}u saop{tio da se masovno spremaju za dolazak dobro
opremqeni zastavama, {majserima i dinamitom.
Na kraju razgovora, Vuleti} mu je rekao da ni sam nije upoznat sa svim
detaqima, te }e ga naknadno obavestiti o svemu.
Prema re~ima Markovi} @elimira (redigovano) donedavnog ~lana
S^P, proslavu 13. maja na Ravnoj gori pripremaju i ~lanovi Srpskog kulturnog kluba Sveti Sava i u tom ciqu preduzeli su niz konkretnih aktivnosti organizacione prirode. Po wegovim navodima, oni nastoje da
preko sredstava javnog informisawa demantuju izjave dr Vojislava [e{eqa da su glavni organizatori pomenutog skupa S^P i Srpska radikalna stranka.
Napomena:
(redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CDXXVI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
IV odeqewe Obrenovac
190

(redigovano)
17. 4. 1991. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

I. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen na inicijativu operativnog radnika dana 13. 4. 1991.
godine.
(redigovano)
Izvor u fazi proveravawa podaci neprovereni.
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Radi se o aktivnosti pojedinih ~lanova zabrawene stranke S^P.
U toku razgovora, izvor nas je obavestio da rukovodstvo Srpske radikalne stranke, na inicijativu Mesnog odbora iz Mionice, namerava da u nedequ, 12. 5. 1991. godine na Ravnoj gori odr`i ~etni~ki miting, na kome treba da u~estvuju svi ~lanovi Srpske radikalne stranke, odnosno pripadnici
doskora{weg Srpskog ~etni~kog pokreta.
Ovim mitingom posebno se `eli da se rehabilituju ~etni~ki pokret i
wihov vo|a Dra`a Mihailovi}, zbog ~ega je kao mesto odr`avawa izabrana Ravna gora, koja u istoriji ~etni~kog pokreta zauzima posebno mesto.
Po re~ima izvora, sem pristalicama Srpske radikalne stranke, bi}e
upu}en poziv i svim ostalim strankama, ukqu~uju}i i socijalisti~ku, po{to se navodno na Ravnoj gori o~ekuje svesrpsko pomirewe.
Sem iznetog, izvor navodi da se u subotu, 4. 5. 1991. godine, tako|e u re`iji rukovodstva Srpske radikalne stranke, organizuje prebacivawe i sahrawivawe kostiju vladike Nikolaja Velimirovi}a u mesto Leli}, op{tina Vaqevo.
Pored odre|enih crkvenih velikodostojnika, o~ekuje se i ve}i broj
vernika, kao i pripadnika svih opozicionih stranaka.
III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq
(redigovano).
IV. Podaci o merama i radwama SDB
Sem razgovora sa izvorom, druge mere i radwe nisu preduzimane.
V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Sa izvorom je dogovoreno da i daqe prati stawe oko organizovawa napred navedenih skupova i o tome nas blagovremeno izve{tava.
Tako|e smo u razgovoru sa izvorom do{li do podataka koje nismo bili
u mogu}nosti da proverimo, da je u Obrenovcu, pri Mesnom odboru S^P,
formiran {tab za organizovawe dobrovoqnog odlaska u Knin. Do sada je
upisano oko desetak dobrovoqaca.
(potpis redigovan)
191

CDXXVII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
IV odeqewe Obrenovac
(redigovano)
17. 4. 1991. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

I. Podaci o izvoru saznawa
Izvor podataka.
(redigovano)
Razgovor je obavqen na inicijativu izvora dana 12. 4. 1991. godine u
Obrenovcu.
Izvor pouzdan podaci delimi~no provereni.
II. Podaci o neprijateqskom delovawu
O ovome se pi{e prvi put.
Radi se o organizovawu nasilnog upada u Memorijalni centar Josip
Broz Tito.
U posledwih nekoliko dana, po saznawima izvora, uo~ena je poja~ana
aktivnost najekstremnijih pripadnika SPO i pro~etni~ki orijentisanih
lica. Evidentirano je wihovo okupqawe u privatnim stanovima i dolasci
qudi sa strane, a tako|e i organizovawe mawih grupa uglavnom, ako ne i iskqu~ivo, formiranih od mladih qudi. Te grupe navodno su formirane u ciqu sprovo|ewa strana~kih aktivnosti, ali je ve} uo~eno da su one usmerene na ispisivawe parola po svim javnim mestima u gradu i selima. Te parole su monarhisti~ki i pro~etni~ki orijentisane (@iveo kraq, Ho}emo
monarhiju, @iveo Dra`a Mihajlovi}, Za kraqa i otaybinu).
Koliko je izvor saznao, na skupovima po stanovima priprema se upad
u Memorijalni centar Josip Broz Tito i nasilno va|ewe posmrtnih ostataka. Na mesto Josipa Broza treba staviti ostatke neke li~nosti iz Drugog
svetskog rata, koja je imala vidnog uticaja u ~etni~kom pokretu. Ima zagovarawa da se osve}eni centar pretvori u memorijalni kompleks Dra`e
Mihajlovi}a, {to bi trebalo da bude i kona~na rehabilitacija ~etni~kog
pokreta.
Po onome {to je izvor uspeo da sazna, ovo se planira za 4. 5. 1991. godine, {to bi trebalo da bude samo uvod u izuzetno agresivno nastupawe SPO
tokom narednog perioda.
III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske aktivnosti
Podaci se odnose na organizovawe nasilnog upada u Memorijalni centar Josip Broz Tito od strane ekstremnih pripadnika SPO.
Iz dobijenih podataka od izvora nismo u mogu}nosti da konkretizujemo nosioce ove neprijateqske aktivnosti.
IV. Podaci o merama i radwama SDB
I pre obavqenog razgovora sa izvorom, a i nakon toga, kontaktirano je sa
vi{e lica koji su tako|e do{li do sli~nih podataka kao i operativna veza.
192

Obavqen je razgovor i sa saradnikom Vogel, sa kim je dogovoreno da

proveri ove navode i ustanovi o ~emu se zapravo radi.
V. Napomene, predlozi i mi{qewe operativnog radnika
I pre nego {to nas je izvor informisao o pomenutim doga|ajima, raspolagali smo informacijama o poja~anim aktivnostima ekstremnih i pro~etni~ki orijentisanih lica.
Evidentirano je wihovo sve ~e{}e okupqawe po privatnim stanovima,
i to prvenstveno u selima Mislo|in, Dra`evac, Stubline, Bari~, Trstenica, kao i istupawe na javnim mestima sa pro~etni~kih pozicija, {to je posebno karakteristi~no za mlade qude.
Iz razgovora sa Ili} Dragoslavom iz Obrenovca, koji je obavqen na
wegovu inicijativu, do{li smo do informacije da su se tokom pro{le nedeqe u stanu Baj~eti} Dragana, zvanog Ba}a, iz Zve~ke, sastali predstavnici SPO i Srpske radikalne stranke, kako bi se dogovorili da zajedno nastupe 4. 5. 1991. godine. Me|utim, do navodnog dogovora nije do{lo zbog nesporazuma i sukoba, koji je odavno prisutan me|u najvi{im rukovodstvom
ovih dveju stranaka.
Na osnovu do sada prikupqenih podataka i uvida u delovawe najekstremnijih pripadnika SPO i S^P koji, sem `eqe da se obra~unaju sa komunistima i socijalizmom kao sistemom, vi{e ni{ta drugo i ne zastupaju,
mogu}e je pretpostaviti da }e 4. 5. 1991. godine svojim upadom u Memorijalni centar i}i na izazivawe sukoba, odnosno pokazivawe narodu da je SPO
toliko jak da mo`e sprovesti sve {to wegovi rukovodioci zamisle.
Tako se me|u gra|anima pro{irio uticaj ove stranke, a ujedno nastavilo, po wihovom mi{qewu, sa erozijom ugleda Socijalisti~ke partije.
(potpis redigovan)

CDXXVIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
71-0
18. 4. 1991. godine
Na osnovu ~lana 56 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti, daje
se slede}i predlog za zavo|ewe operativne obrade nad Dra`ilovi} Zoranom.
Zoran Dra`ilovi}, nadimak ^i~a, ro|en 19. 5. 1947. godine u selu Ranovac, SO Petrovac, od oca Danila, Srbin, dr`avqanin SFRJ, o`ewen,
penzionisani pilot JNA, stalno nastawen u Beogradu, ul. Ustani~ka br. 63.
Zoran Dra`ilovi} je jedan od najekstremnijih srpskih nacional-{ovinista, koji svoju destruktivnu delatnost ispoqava kroz rad neregistrovanog Srpskog ~etni~kog pokreta. Od samog po~etka stvarawa S^P-a, Dra`ilovi} je zajedno sa Vojislavom [e{eqom pokazao izuzetnu aktivnost i organizatorsku sposobnost da animira znatan deo mla|ih qudi, koje koristi
za izvr{avawe konkretnih zadataka. Po pravilu, ovaj deo pripadnika
193

S^P-a je najdestruktivniji deo pomenute stranke, {to se pokazalo vi{e

puta prilikom odr`avawa protestnih skupova S^P-a i opozicije uop{te.
Zna~ajno je re}i da se Dra`ilovi} kre}e u krugu ekstremnih i militantnih srpskih nacional-{ovinista, koji su i do sada bili dobro poznati
organima reda. Naime, lica iz pomenute grupe su poznata po izvr{ewu velikog broja krivi~nih dela i prekr{aja, kao {to su kra|e, provale, razbojni{tva, tu~e, nasilni~ko pona{awe, prekr{aji protiv javnog reda i mira
i sli~no. Me|u pomenutim licima koja, s jedne strane, otvoreno deluju sa
pro~etni~kih i nacional-{ovinisti~kih pozicija a, s druge strane, prolaze kroz KE GSUP--a Beograd, nalaze se: \or|evi} Neboj{a, zvani [uca,
Simonovi} Vladica, Baret Oliver Denis, To{i} Milan, Miqkovi} Predrag i drugi.
Navedena lica su se, instruisana od strane Vojislava [e{eqa, Zorana Dra`ilovi}a i drugih rukovodilaca S^P-a, vi{e puta nemilosrdno i
surovo obra~unavala sa neistomi{qenicima unutar i izvan stranke, pri
~emu je dolazilo do te{kog povre|ivawa, pa i rawavawa vatrenim oru`jem.
Napomiwemo da je Zoran Dra`ilovi} ~lan redakcije ~asopisa S^P-a
Velika Srbija, te da je nedavno boravio zajedno sa Vojislavom [e{eqom
na teritoriji Slavonije, tj. u Borovom Selu, u kojem je sme{ten {tab ~etni~ke komande. Po povratku iz Slavonije, prema na{im saznawima, Dra`ilovi} je po~eo sa preduzimawem neophodnih mera usmerenih na organizovano upu}ivawe pripadnika S^P-a u Borovo Selo i druga mesta u Slavoniji, pri ~emu }e isti biti snabdeveni najmodernijim naoru`awem.
Imaju}i u vidu navedenu delatnost Zorana Dra`ilovi}a, predla`emo
da se nad imenovanim zavede operativna obrada zbog postojawa osnovane
sumwe da se bavi neprijateqskom i destruktivnom delatno{}u sa pozicija
srpskog nacional-{ovinizma.

CDXXIX
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
71-0
18. 4. 1991. godine
Na osnovu ~lana 38 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti, daje
se slede}i predlog za zavo|ewe OT mere tajne kontrole telefona br. 543949, ~iji je vlasnik Topolac Rosvita.
Rosvita Topolac, ro|ena 24. 2. 1931. godine u mestu Sewski rudnik, SO
Despotovac, od majke Bosiqke, Srpkiwa, dr`avqanka SFRJ, razvedena,
penzioner, prijavqena na adresi ul. Nevesiwska br. 17, stvarno nastawena
na adresi ul. To{e Jovanovi}a br. 6, Beograd.
Rosvita Topolac je jedan od najistaknutijih pripadnika ekstremne srpske nacionalisti~ko-{ovinisti~ke grupacije koja svoju destruktivnu delatnost ispoqava kroz rad neregistrovanog Srpskog ~etni~kog pokreta.
Izvesno vreme provela je u ~lanstvu SPO-a, ali je nakon otvorenog sukoba
194

sa rukovodstvom ove stranke iz iste iza{la i prikqu~ila se S^P-u, u kojem su wene organizacione sposobnosti do{le do punog izra`aja, te je postala jedan od najbli`ih saradnika Vojislava [e{eqa.
Nedavno je boravila u Slavoniji zajedno sa Vojislavom [e{eqom i
Zoranom Dra`ilovi}em (tako|e jedan od najekstremnijih pripadnika
S^P-a napomena operativnog radnika), gde se upoznala sa radom {taba
~etni~ke komande sme{tenog u Borovom Selu, te je po povratku u Beograd
preuzela obavezu da aktivno u~estvuje u organizovawu ~lanova S^P koji
}e, po potrebi, biti upu}eni u Slavoniju i druga mesta. Prema na{im raspolo`ivim saznawima, organizovawe pomenute i drugih sli~nih grupa podrazumeva wihovo snabdevawe i opremawe najmodernijim naoru`awem.
Imaju}i u vidu gore navedeno, predla`emo da se nad Topolac Rosvitom
zavede OT mera tajne kontrole telefona br. 543-949, koji se nalazi u wenom
stanu u ul. To{e Jovanovi}a br. 6, radi ustanovqavawa wenih veza, te dokumentovawa wene neprijateqske delatnosti i presecawa iste.

CDXXX
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
(redigovano)
19. 4. 1991. godine
Na osnovu ~lana 20 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti, daje
se slede}i predlog za tajno pra}ewe lica.
[e{eq Vojislav, ro|en 11. 10. 1954. godine u Sarajevu, od oca Nikole,
Srbin, dr`avqanin SFRJ, doktor prava, bez stalnog zaposlewa, nastawen
u Beogradu, ul. Posavskog odreda br. 36.
Raspola`emo saznawima da }e Vojislav [e{eq 20. 4. 1991. godine boraviti na teritoriji Hrvatske u mestu Jagodwak, Barawa, radi odr`avawa
promocionog skupa na kojem }e biti predstavqena Srpska radikalna stranka, na ~ijem se ~elu imenovani nalazi. S obzirom da odr`avawe pomenutog
promocionog skupa, prema na{im saznawima, mo`e biti pra}eno incidentima {irih razmera, predla`emo da se nad Vojislavom [e{eqem dana 20.
4. 1991. godine primeni mera tajnog pra}ewa radi ustanovqavawa i identifikovawa wegovih veza, te sticawa sveobuhvatnijeg uvida u wegovu neprijateqsku delatnost.
Kucano u 2 primerka.
(potpis redigovan)

(potpis redigovan)

Na osnovu ~lana 20 Pravila o radu slu`be dr`avne bezbednosti, a u vezi sa podnetim predlogom, dajem nalog za tajno pra}ewe Vojislava [e{eqa.
(potpis redigovan)
195

CDXXXI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
IV odeqewe Zvezdara
(redigovano)
22. 4. 1991. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na strana~ku promociju
Srpske radikalne stranke
U organizaciji Mesnog odbora Zvezdara Srpske radikalne stranke, dana 21. 4. 1991. godine, sa po~etkom u 19.00 ~asova, odr`ana je promocija ove
stranke ispred MZ Staro Mirijevo, Kara|or|ev trg br. 2.
Promociji stranke prisustvovalo je oko 600-700 gra|ana, uglavnom stanara MZ Staro Mirijevo.
Gra|anima se prvo obratio Qubi{a Petkovi}, ~lan odbora stranke, a
potom predsednik iste, dr Vojislav [e{eq. Govore}i o nastanku i delovawu stranke, [e{eq je naglasio da u okviru stranke kao konstitutivni ~lanovi deluju i Srpski ~etni~ki pokret i Srpski kulturni centar. Daqe je
govorio o srpskoj istoriji i trenutnoj politi~koj situaciji u zemqi, isti~u}i svoje ve} poznate stavove o razbijawu Jugoslavije i stvarawu Srbije
~ije bi zapadne granice i{le linijom Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica.
Govore}i o programu Srpske radikalne stranke, [e{eq je naglasio
tri velike akcije koje }e stranka organizovati u skorije vreme. Kao prvo,
stranka je zakazala 4. maja 1991. godine protesni skup Ru{ewe Ku}e cve}a,
koji }e se odr`ati ispred muzeja 25. maj u 12.00 ~asova. Zatim, 12. maja 1991.
godine na Ravnoj gori obele`i}e, kako [e{eq ka`e, jubilej tre}eg srpskog ustanka koji je podigao Dra`a Mihajlovi}. Tre}a velika akcija, tako|e u maju, bila bi davawe pomena Dra`i Mihajlovi}u i Milanu Nedi}u u
Sabornoj crkvi u Beogradu.
Na kraju promocije, Qubi{a Petkovi} je pozvao okupqene gra|ane da
se upi{u u Srpsku radikalnu stranku i obavestio ih da upis mogu izvr{iti u stakloreza~koj radwi Savi} Danila, Mirijevski venac br. 18-20.
Promocija navedene stranke je protekla bez nereda i ekscesnih pojava.
(potpis redigovan)

CDXXXII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0383
22. 4. 1991. godine
196

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na istupawe Vojislava [e{eqa
prilikom promocije Srpske radikalne stranke u Beogradu
Dana 21. 4. 1991. godine u Beogradu, u dvori{tu O[ Vukica Mitrovi}, ul. Dunavska br. 21a, pred oko 800 prisutnih, u trajawu od 19.20 do 20.30
sati, odr`ana je promocija Srpske radikalne stranke na kojoj je govorio
Vojislav [e{eq (redigovano). Sa pomenute promocije izve{tavalo je nekoliko ekipa novinara, a me|u prisutnima su se nalazili Rosvita Topolac,
Vojin Vuleti} (redigovano), te Aleksandar Stefanovi}, poverenik S^P
iz Vaqeva.
Predstavqaju}i program Srpske radikalne stranke, [e{eq je izneo
da je re~ o partiji koja se razlikuje od svih ostalih u Srbiji jer zagovara
ukidawe Jugoslavije, s obzirom da je ona predstavqala krvavu tamnicu za
srpski narod. Po wemu, treba dozvoliti Sloveniji da se razdru`i od Jugoslavije, jer oni, osim mr`we prema nama, nikada nisu drugo ose}ali, a u
pogledu Hrvatske treba izvr{iti teritorijalna razgrani~ewa, jer sve ono
{to se nalazi isto~no od linije Karlobag Ogulin Karlovac Vukovar,
pripada Srbiji.
U nastavku je izneo da se ne treba pla{iti gra|anskog rata u Jugoslaviji,
s obzirom da mi Srbi, u ovoj zemqi nemamo s kim da ratujemo jer osim nas, koji smo imali dve srpske dr`ave, drugi narodi nisu imali ni svoje teritorije
ni svoje dr`ave, pa ne znaju kako je to ratovati za slobodu i nezavisnost.
U pogledu odnosa SRS-a prema postoje}em re`imu u Srbiji, istakao je
da isti treba ru{iti, ali ne nasiqem i prolivawem krvi na ulici, ve} delovawem ujediwene opozicije koja mora pobediti na predstoje}im op{tinskim izborima, posle ~ega mo`e zahtevati ponavqawe izbora za Skup{tinu. Za postoje}i re`im u Srbiji smatra da predstavqa ostatak komunisti~kog re`ima i kao takav ima mnoge mane, ali da, s druge strane, zaslu`uje pohvale u pogledu nepomirqivog i beskompromisnog stava kada je re~
o Srbima van Srbije. S tim u vezi, izneo je da danas u srpskoj opoziciji postoje izdajnici srpskog naroda koji otvoreno sara|uju sa Savezom reformskih snaga Jugoslavije i UJDI-jem, koji su najve}i neprijateqi Srbije. Pomenuti izdajnici srpskog naroda zagovaraju, prema [e{equ, zauzimawe pomirqivog stava prema Hrvatima, pa predla`u da u srpskom Kninu, pored
srpske, bude istaknuta i hrvatska zastava. Takvi bi, smatra [e{eq, trebalo li~no da odu u Knin i to u~ine, pa }emo videti kako }e se provesti.
Na kraju svoga izlagawa, [e{eq je podsetio da pred ~lanstvom SRS-a
u narednom periodu stoje tri velike obaveze. Prva je ru{ewe Ku}e cve}a
u Beogradu i zakazana je za 4. 5. ove godine, kada u 12.00 sati treba ~lanstvo
u {to ve}em broju da se okupi pred muzejem 25. maj. Nakon toga, zakazana
je proslava na Ravnoj gori za 12. 5. 1991. godine, a pet dana kasnije, 17. 5. 1991.
godine, Srpska radikalna stranka }e u Beogradu na Trgu Republike odr`ati pomen Dra`i Mihajlovi}u.
Napomena:
Mesto odr`avawa promocije je bilo ukra{eno dvema starim srpskim
zastavama bez socijalisti~kih obele`ja, a me|u prisutnima je prime}eno
197

samo jedno lice (pomenuti Aleksandar Stefanovi} napomena operativnog radnika) sa ~etni~kom kokardom na {ubari. Prisutni su propratili
skup mirno i bez incidenata, reaguju}i aplauzima i uzvicima odobravawa
uglavnom onda kada je [e{eq govorio o genocidnoj, usta{oidnoj i fa{isti~koj prirodi hrvatskog naroda, te merama koje treba preduzeti radi
stvarawa Velike Srbije.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CDXXXIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
IV odeqewe Obrenovac
(redigovano)
24. 4. 1991. godine

Slu`bena bele{ka
o promociji Srpske radikalne stranke
i diskusiji Vojislava [e{eqa
Dana 25. 3. 1991. godine odr`ana je promocija Srpske radikalne stranke, nastale spajawem MO NRS i S^P, na kojoj je uvodno izlagawe imao Vojislav [e{eq.
Promocija je odr`ana u pozori{noj sali Doma kulture u Obrenovcu
pred oko 600 prisutnih gra|ana, me|u kojima je bar jedna tre}ina prisutnih
bila iz SPO.
Izlo`eni program stranke ve} je ranije prezentiran javnosti i bio je
aktuelan u vreme predizbornih aktivnosti. Ovog puta, prezentiran od
strane [e{eqa u skoro jedno~asovnom trajawu, ostavio je utisak me|u prisutnim gra|anima, koji su u vi{e navrata aplauzima izra`avali svoje zadovoqstvo ponu|enim re{ewima.
Ono {to bi mi istakli kao interesantno je kriti~ki stav [e{eqa
prema ve}em delu stranaka u opoziciji i prebacivawe krivice na wihov ra~un zbog poraza na decembarskim izborima. Po [e{equ, stranke iz opozicije su neorganizovano i prepotentno u{le u decembarske vi{estrana~ke
izbore, bez stvarne `eqe da se stvori front koji bi se uspe{no suprotstavio Socijalisti~koj partiji i autoritetu Slobodana Milo{evi}a. Po wemu, opozicija je tako pokazala da je neodgovorna, neozbiqna i nedorasla
vladaju}oj partiji, pa stoga u narednom periodu treba ulo`iti dosta truda
da bi se narod ubedio u suprotno.
Kada je u pitawu ekonomsko stawe u zemqi, [e{eq je istakao da je krajwe kriti~no i da se iz ekonomske krize ne mo`e iza}i tako brzo. Po wemu,
za ekonomski oporavak potrebno je bar jo{ 10-15 godina, a kada je u pitawu
vlasni~ki odnos, priznaje samo privatnu svojinu.
Pitawe dugova prema inostranstvu treba tako re{iti {to }e se stranim poveriocima i onima koji su te kredite dali, ustupiti fabrike i
198

objekti izgra|eni tim sredstvima kako bi oni wima upravqali. Po{to su

se one kod nas pokazale kao proma{ene investicije, vide}emo kako }e sa
wima rukovati stru~waci iz zemaqa Zapada.
Zemqa, ku}e i fabrike vrati}e se biv{im vlasnicima ili nov~ano isplatiti, ukoliko oni tako budu `eleli. Sredstva za ove potrebe namiri}e
se iz fonda obrazovanog prodajama vila, zgrada i ostale imovine biv{ih
komunisti~kih funkcionera, po~ev{i od op{tine do federacije.
Pitawe Kosova, po mi{qewu [e{eqa, re{ilo bi se iseqavawem
350.000 useqenih [iptara iz Albanije i wihovih potomaka. Na wihovo mesto do{li bi, naravno kolonizacijom, Srbi, dobiv{i besplatno zemqu i
ve} izgra|ene ku}e. Kosovo bi se tako|e naselilo i onim Srbima koji bi
pristali da se tamo zaposle i `ive sa porodicama, uz li~ni dohodak bar dva
puta ve}i nego u ostalim delovima Republike. No, pre nego {to bi se problem tako re{io, Kosovo i Metohija bilo bi povereno vojsci da ona upravqa i obra|uje plodne oranice uz prethodno uvo|ewe vojne uprave. Bio bi
postavqen i guverner koji bi bio vrhovna vlast na tom podru~ju, pa je [e{eq u jednom momentu rekao kako je wegov dugogodi{wi san da ba{ on to
bude, naravno uz uslov da sa sobom povede bar 15.000 ~etnika.
Ovo su samo fragmenti iz jednosatnog izlagawa Vojislava [e{eqa, pa
je nakon toga usledila diskusija. Kao {to smo ve} napomenuli, me|u prisutnima bilo je dosta pripadnika SPO koji su `estoko napadali i poku{ali
da isprovociraju [e{eqa, {to im je donekle i uspelo.
Postavqena pitawa bila su vezana za wegov odnos sa Vukom Dra{kovi}em, za stav prema SPO, opoziciji, {ta misli o Slobi Milo{evi}u i komuwarama, kao i {ta treba uraditi da se socijalisti skinu sa vlasti.
Odgovori [e{eqa bili su spontani i otvoreno im se suprotstavio,
{to do sada nije uradio nijedan politi~ar, bez obzira kojoj stranci da je
pripadao.
Rekao im je da u SPO nema demokratije, da je Glavni odbor samo forme
radi konstituisan, jer sve odluke donosi Vuk li~no, bez konsultovawa sa
bilo kim, sem sa svojom suprugom Danicom, da je u dosluhu sa najve}im neprijateqima Srbije, kao {to su Tu|man, Rugova i Ante Markovi}. Kako to
obja{wavate, pitao ih je, da najve}i izdajnik srpskog naroda, Vuk Dra{kovi}, pristaje na konfederaciju, kada je svakom jasno da bi tako srpski narod
i wihove zemqe na kojima `ive u drugim republikama bile definitivno
izgubqene.
U vezi sa SPO, rekao je da su posle razlaza Vuka Dra{kovi}a sa Mirkom Jovi}em iz SNO, bile dve organizacije koje su se zvale Srpski pokret
obnove, samo sa tom razlikom {to u Vukovom pokretu nije bilo ni 10 qudi.
Kada su se ova dva pokreta ujedinila, Vuk je veoma perfidno, dovode}i ~ak
i policijske dou{nike, uspeo da prigrabi svu vlast, pa je zbog toga masa qudi napustila pokret.
Za Vuka je rekao da je li~nost puna mana, da je karijerista koji je spreman da za svoje ciqeve `rtvuje sve oko sebe, da je bez trunke hrabrosti, {to
je u vi{e navrata i dokazao.
Komandovao je 9. marta juri{ na miliciju, a sam je stajao na balkonu. Tako
se pona{ao i u ranijim situacijama, pa je nekoliko takvih primera i naveo.
199

Za ometawe predstave Sveti Sava ispri~ao je da je to ura|eno u dogovoru sa Vukom Dra{kovi}em, ali se kasnije Vuk totalno promenio, po{to
je ovaj ~in nai{ao na masovnu kritiku skoro svih intelektualnih krugova
u Srbiji.
Po mi{qewu [e{eqa, demonstracije od 9. marta nikako nisu mogle da
budu mirne, jer je dosta pre wih najavqivan juri{ na Bastiqu TV, iako se
dobro zna da nijedna vlast u svetu ne bi dozvolila da joj neko okupira tako
zna~ajnu instituciju kao {to je TV.
Nije zaboravio da napomene da je Vuk, zajedno sa Komneni}em, prisvojio i 32.000 ameri~kih dolara koja su sakupqena u SAD. Ove pare su bile sakupqene za potrebe SPO i trebalo ih je predati strana~koj blagajni, ali
ih je Vuk prisvojio za svoje potrebe.
Kada je neko iz publike predlo`io da bi u interesu srpskog naroda,
opredeqenog za krst ~asni i SPO, bilo najboqe da se wih dvojica okupe
oko okruglog stola i kona~no dogovore da sara|uju, [e{eq je rekao da je on
to ranije predlagao, ali je Vuk odbio.
^lanovima SPO o~igledno nije bilo po voqi ovo {to je [e{eq govorio, a posebno su bili ogor~eni na optu`be upu}ene wihovom vo|i, pa su mu
dobacivali pogrdne re~i, uzvikivali uvrede i pretili mu da }e fizi~ki
nasrnuti na wega, ali se on pona{ao dosta kura`no, uzvra}aju}i da je navikao na takvo wihovo pona{awe i aroganciju, {to samo potvr|uje da su bez
argumenata.
Uprkos wihovom delirijumu, uzvratio je da se divi vladaju}em re`imu,
jer se ~asno i dosledno bori protiv konfederacije, {to ne popu{ta pred
pritiskom skoro cele Evrope i {to ne dozvoqava da srpski narod van Srbije ostane bez za{tite.
Predsednika Milo{evi}a predstavio je kao ~oveka daleko pogodnijeg
i prihvatqivijeg za srpski narod od bolesno ambicioznog Vuka Dra{kovi}a. Za Vuka je rekao da je to novi Brankovi} i da bi Srbiju i svekoliko srpstvo zavio u crno kako bi bio izabran za predsednika.
Izrazito se pohvalno izrazio o Demokratskoj stranci, wenom predsedniku Dragoqubu Mi}unovi}u i ostalim ~elnicima, tvrde}i da se sa wima
mo`e razgovarati i dogovarati i da se jednom dato obe}awe lako ne mewa.
Jo{ je dodao da je ona stvarno moderna i demokratski orijentisana partija.
Odbacio je mogu}nost da se radikali ujedine sa ostalim opozicionim
partijama, tvrde}i da }e uskoro iz udru`ene opozicije iza}i i Demokratska partija, koja je trenutno ujediwena samo iz pragmati~nih razloga.
Posle svega ovoga, postavqeno mu je pitawe {ta je najboqe da se radi
kako bi se sru{io sada{wi re`im i jednom za svagda zatre taj pogubni uticaj komunizma koji je samo unazadio srpski narod.
[e{eq je tada rekao da postoje samo dve alternative. Sistem se mo`e
sru{iti silom, {to SPO poku{ava i to, po wegovoj proceni za mesec ili
vi{e dana, ali bi to onda izazvalo niz problema. Prvo, da bi to te{ko civilizovan svet lako prihvatio kao legalan metod, jer bi nasiqe bilo o~igedno. Uzgred je primetio da bi to otvorilo mogu}nost i drugima da kasnije primene isto, pa bi se sila primewivala u nedogled. Ovo bi moglo da se
200

iskoristi i kao razlog uvo|ewa diktature, {to bi bilo re`irano od strane istih onih sila koje sada podr`avaju opoziciju u zemqi Wegovo mi{qewe je i da nasilno ru{ewe Socijalisti~ke partije sa vlasti ne bi pro{lo
bez ve}ih `rtava i daleko ve}eg broja poginulih, jer iako socijalisti trenutno deluju zbuweno i upla{eno, ipak i me|u wima ima dosta onih koji su
spremni oru`jem da se suprotstave.
Druga mogu}nost, i to legalna i prihvatqiva za sve, su predstoje}i lokalni izbori, na koje treba iza}i spremno. Socijalisti, opijeni decembarskom pobedom, totalno su se pasivizirali, smatraju}i da }e na lokalnim izborima odneti tako|e pobedu {to, po wemu, uop{te nije ta~no je je evidentno da im rejting opada. Nekako se i ne ose}a da su tako organizovani i tako
sna`ni kao partija da je mogu}nost pobede opozicije sasvim izvesna.
Ukoliko bi opozicija pobedila, onda bi se otvorila mogu}nost da lokalni organi postave pitawe legitimnosti izabranih poslanika u Narodnoj skup{tini i zatra`e nove izbore. Ako to i ne pro|e, ostaje uvek mogu}nost tihe opstrukcije najvi{ih organa i wihovih odluka.
Nakon svega, a posle skoro tri sata razgovora, promocija je zavr{ena.
(potpis redigovan)

CDXXXIV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0383
24. 4. 1991. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na najavu ru{ewa Ku}e cve}a
od strane pripadnika Srpske radikalne stranke
Dana 21. 4. 1991. godine, u dvori{tu O[ Vukica Mitrovi}, ul. Dunavska br. 21a, pred oko 800 prisutnih, odr`ana je prvi put u Beogradu promocija Srpske radikalne stranke, na kojoj je govorio wen predsednik Vojislav
[e{eq.
Obra}aju}i se prisutnima, u jednom delu svog govora [e{eq je izneo
nameru pripadnika SRS-a i Srpskog ~etni~kog pokreta da dana 4. 5. 1991.
godine izvr{e masovan pohod na Ku}u cve}a koju }e sru{iti i tako ukloniti najve}u sramotu srpskog naroda. S tim u vezi je podsetio da je rukovodstvo S^P-a pre dva meseca uputilo zahtev saveznim organima vlasti da isele Ku}u cve}a, ali po{to do sada wihovi zahtevi nisu udovoqeni, oni moraju tu obavezu da preuzmu na sebe. U nastavku, [e{eq je istakao da se odustalo od prvobitne namere da se okupqawe pripadnika S^P-a izvr{i na
Trgu Republike, odakle bi se uputili prema Ku}i cve}a, s obzirom da su saznali da postoji plan blokirawa ulica da se spre~i wihovo nadirawe prema Dediwu. Zbog toga je pozvao svoje pristalice da se okupqawe izvr{i dana 4. 5. 1991. godine, ta~no u 12.00 sati, pred muzejem 25. maj, odakle }e se
201

organizovano uputiti prema Ku}i cve}a. U slu~aju da vojska poku{a tenkovima da ih spre~i, pru`i}e otpor tako {to }e polegati na asfalt, a [e{eq je obe}ao da }e biti tamo gde je najgu{}e.
Na kraju obra}awa pristalicama SRS-a i S^P-a, pra}en wihovim burnim aplauzima, Vojislav [e{eq je izrazio nadu da }e se isti odazvati wegovom pozivu i da }e se 4. 5. ove godine, u zakazano vreme, okupiti u {to ve}em broju radi u~estvovawa u ru{ewu Ku}e cve}a, simbola najve}e sramote srpskog naroda.
Napomena:
Prema na{im pouzdanim saznawima, ~lanovi SRS-a se ozbiqno pripremaju za ru{ewe Ku}e cve}a i ne `ele}i da i{ta prepuste slu~aju, dana
24. 4. 1991. godine u 12.00 sati, pred muzejom 25. maj, treba da se sretnu Vojislav [e{eq, predsednik SRS-, Vojin Vuleti}, sekretar SRS, te Qubi{a
Petkovi}, ~lan glavnog odbora SRS-a, radi osmatrawa Ku}e cve}a i odabirawa najpovoqnijeg pravca za napad na pomenuti objekat.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CDXXXV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
26. 4. 1991. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na proslavu koja }e se u vremenu
od 11. 5. do 13. 5. 1991. godine odr`ati na Ravnoj gori
U vezi najava da }e se u vremenu 11. 5. do 13. 5. 1991. godine, na Ravnoj gori odr`ati proslava kojom }e biti obele`ena 50-godi{wica dolaska ~etni~kog komandanta Dra`e Mihajlovi}a u pomenuto mesto, isti~emo da su,
prema na{im saznawima, u pripremama za organizovawe navedene proslave
najdaqe oti{li Markovi} @elimir, osniva~ i predsednik SKK Sveti
Sava, i Vojislav [e{eq, samozvani ~etni~ki vojvoda i predsednik Srpske radikalne stranke.
Raspola`emo saznawima da }e se proslava u organizaciji SKK Sveti
Sava i Markovi} @elimira odr`ati u mestu Igri{te i da }e se, radi wenog odr`avawa, srediti prilaz put, pri ~emu }e zna~ajan doprinos u tehnici i radu dati me{tani okolnih mesta. Iako }e se u petak uve~e 10. 5. upaliti logorska vatra, ~ime }e zapo~eti proslava za mlade, glavni doga|aj
}e se odigrati sutradan, 11. 5., jer je tog dana Dra`a Mihajlovi} do{ao na
Ravnu goru. Slede}a dva dana, 12. i 13. 5., su sve~arskog karaktera. Prema na{im saznawima, postojala je ideja da se 11. 5. odr`i Svesrpski sabor, na kojem bi se pomirili [e{eq i Vuk Dra{kovi}, ali se od toga odustalo, s obzirom da su imenovani postali nepomirqivi protivnici, pri ~emu je Dra{kovi} odustao od puta na Ravnu goru, saznav{i da }e se tamo nalaziti [e202

{eq. Prema mi{qewu Dra{kovi}a, ono {to je SPO uradio pro{le godine, svojim boravkom na Ravnoj gori [e{eq je opoganio, te stoga smatra
da ~lanovi wegove stranke ne treba da u~estvuju ove godine u proslavi na
Ravnoj gori.
S druge strane, Vojislav [e{eq je u okviru priprema za ravnogorsku
proslavu preduzeo {iroku propagandnu akciju, pa promocione skupove
Srpske radikalne stranke koristi da ~lanove SRS pozove da u {to ve}em
broju do|u dana 12. 5. ove godine na Ravnu goru. Prema wegovom mi{qewu,
pomenuti datum se mora dostojno obele`iti, s obzirom da je toga dana pre
50 godina ~etni~ki komandant Dra`a Mihajlovi} podigao tre}i srpski
ustanak. Zna~ajno je pomenuti da u organizaciji ove proslave Srpska radikalna stranka ne sara|uje ni sa jednom drugom politi~kom partijom, te da
se o~ekuje masovan odziv wenih ~lanova.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CDXXXVI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
(redigovano)
30. 4. 1991. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na dr Vojislava [e{eqa, (redigovano)
Prate}i neprijateqsku delatnost dr Vojislava [e{eqa, do{li smo
do saznawa da je isti dana 29. 4. 1991. godine, u vremenu od 12.00 do 12.50 ~asova, u prostorijama Mesne zajednice u ul. Prote Mateje br. 36, odr`ao konferenciju za {tampu povodom mirnih demonstracija ~lanova Srpske radikalne stranke (SRS) i Srpskog ~etni~kog pokreta (S^P) ispred Ku}e
cve}a zakazanih za 4. maj 1991. godine u 12.00 ~asova. Konferenciji je prisustvovalo oko 50 lica, uglavnom novinara. Pored dr Vojislava [e{eqa,
iz redova SRS i S^P bilo je 15-ak lica, me|u kojima i Aleksandar Stefanovi} iz Vaqeva.
U uvodnom delu, dr Vojislav [e{eq je upoznao prisutne sa namerama
svoje stranke u vezi pomenutog mitinga. Tom prilikom naglasio je da su oni
jo{ pre dva meseca istakli zahtev da se posmrtni ostaci Josipa Broza premeste na neko drugo mesto. Po wegovim re~ima, odustalo se od nasilnog poku{aja ru{ewa Ku}e cve}a iz nekoliko razloga, i to: zbog inicijative
Ivice Ra~ana da se posmrtni ostaci premeste u Kumrovec i zbog odlu~nosti Brozovih generala da ~uvaju svoje privilegije prolivaju}i srpsku krv
i guraju}i u prve redove mlade srpske vojnike. Zato }e, po zamisli organizatora, to biti mirni protest, bez ikakvih ekscesnih situacija i odgovora
na eventualne provokacije od strane milicije i vojske.
U daqem izlagawu, dr Vojislav [e{eq je pozvao ~lanove SRS i S^P
da se u zakazano vreme 4. maja okupe na platou ispred Memorijalnog centra
203

25. maj, zahtevaju}i da ne nose ni hladno ni vatreno oru`je. Po wegovim re~ima, u slu~aju intervencije milicije i vojske oni }e polegati na zemqu i ne}e pru`ati otpor. Svoje u~e{}e najavili su narodni poslanik Milan Paro{ki, slikar Mili} od Ma~ve, kwi`evnik Radomir Smiqani}, novinar Rajko \ur|evi}, Mirko Jovi}, Rosvita Topolac i drugi, a neizvesno
je za sada u~e{}e Matije Be}kovi}a, Borislava Peki}a i Dragoslava Mihajlovi}a Mihiza. Zatim je dr Vojislav [e{eq objasnio za{to se odustalo od prvobitne zamisli da se demonstranti prvo okupe na Trgu Republike
i odatle krenu ka Ku}i cve}a. On je ovakav stav obrazlo`io postojawem
indicija da }e im se pridru`iti ne`eqeni demonstranti (misle}i na Rumune, [iptare i ~lanove HDZ-a) sa namerom da izazovu haos kao i 9. marta.
Na kraju, dr Vojislav [e{eq se kratko osvrnuo na komentare pojedinih opozicionih lidera i ~lanova vladaju}e stranke povodom pomenute akcije, isti~u}i da je to bio ciq, da se uzburka javnost i pokrene pitawe Ku}e cve}a, a da }e SRS i S^P ukoliko se u neko dogledno vreme ne udovoqi
ovom wihovom zahtevu sru{iti Ku}u cve}a na prepad, bez najave i u mawem broju.
U daqem toku konferencije, dr Vojislav [e{eq je odgovaraju}i na pitawa prisutnih novinara detaqnije govorio o pojedinostima planirane akcije, da bi na kraju upoznao prisutne sa planiranim aktivnostima SRS i
S^P za mesec maj. Tom prilikom naveo je da }e 12. maja odr`ati veliku proslavu 50 godina Tre}eg srpskog ustanka pod vo|stvom |enerala Dra`e na
Ravnoj gori sa po~etkom u 14.00 ~asova. Po wegovim re~ima, na Ravnu goru
}e do}i iz Vaqeva, gde se istog dana u 9.00 sati odr`ava parastos vladici
Nikolaju. Za 15. maj ove godine najavqen je protest ispred Palate federacije na Novom Beogradu, povodom postavqawa Stipe Mesi}a za predsednika Predsedni{tva SFRJ. Pored toga, rukovodstvo SRS i S^P je uputilo
zahtev Skup{tini SFRJ da se omogu}i povratak u zemqu vojvode \uji}a.
Pomenuti zahtev je u celosti pro~itan.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CDXXXVII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
3. 5. 1991. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na Vojislava [e{eqa
i wegovo u~e{}e u demonstracijama,
koje je za 4. 5. sa po~etkom u 12.00 najavila
Srpska radikalna stranka, na platou ispred muzeja 25. maj
Najavqene demonstracije, koje je Srpska radikalna stranka zakazala za
4. 5. 1991. godine sa po~etkom u 12.00 ~asova, na platou ispred muzeja 25.
204

maj, prema navodima predsednika SRS Vojislava [e{eqa, ne}e imati za

ciq ru{ewe Ku}e cve}a, kako je prvobitno bilo zami{qeno, ve} vr{ewe
demokratskog pritiska na savezne organe vlasti da se presele posmrtni
ostaci Josipa Broza Tita iz Ku}e cve}a i Beograda.
Od nasilnog poku{aja ru{ewa Ku}e cve}a SRS je odustala zbog nekih
inicijativa za prenos i sahranu posmrtnih ostataka Tita u Hrvatskoj, kao
i zbog, kako [e{eq navodi, odlu~nosti Brozovih generala da ~uvaju svoje
privilegije prolivaju}i srpsku krv i guraju}i u prve redove mlade srpske
vojnike. Imaju}i to u vidu, [e{eq je pozvao u~esnike da na demonstracije ne nose ni hladno ni vatreno oru`je, a u slu~aju intervencije milicije
i vojske da legnu na zemqu i ne pru`aju nikakav otpor.
Prema na{im saznawima, Branko Pe{i}, protomajstor hrama Svetog
Save, je sugerisao Rosviti Topolac, predsednici SKK, da pripadnici SRS
obavezno prisustvuju liturgiji posve}enoj Nikolaju Velimirovi}u dana 4.
5. od 9.00 do 11.00 ~asova, u crkvi Svetog Save, nakon ~ega treba organizovano da se upute pred Ku}u cve}a. O tome, kao i o zadu`ewu za obezbe|ewe skupa, Rosvita Topolac je obavestila Branislava Vaki}a, predsednika MO
S^P iz Ni{a. Prema wenim re~ima, obezbe|ewe }e biti uniformisano
i neophodno jer se, kako je ona ~ula, penzionisani borci i oficiri spremaju da isprovociraju u~esnike skupa. Ina~e, organizatori demonstracija
su u ciqu sprovo|ewa istih obezbedili agregat za ozvu~ewe koji se, navodno, nalazi u ku}i jednog od ~lanova SRS, dok }e umesto bine biti kori{}en
kamion koji treba da bude dovezen iz Ariqa.
Raspola`emo saznawima da su svoje u~e{}e u demonstracijama pred Ku}om cve}a najavili narodni poslanik Milan Paro{ki, slikar Mili} od
Ma~ve, kwi`evnik Radomir Smiqani}, novinar Rajko \ur|evi}, predsednik SNO Mirko Jovi}, predsednik SKK Rosvita Topolac i drugi, a neizvesno je za sada u~e{}e Matije Be}kovi}a, Borislava Peki}a i Dragoslava Mihajlovi}a.
U pogledu procena o eventualnom broju u~esnika demonstracija, isti~emo da o tome, za sada, ne raspola`emo preciznijim i ta~nijim saznawima,
osim {to postoje najave da }e se na dan demonstracija prema Beogradu uputiti dva autobusa sa ~lanovima SRS iz Ni{a, te da }e iz Nove Pazove do}i najmawe sto pripadnika SNO. S tim u vezi, napomiwemo da su u posledwa dva meseca rukovodioci SRS koristili promocione skupove i pozivali ~lanstvo da se u {to ve}em broju okupe na demonstracijama pred Ku}om
cve}a.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CDXXXVIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
4. 5. 1991. godine
205

Slu`bena bele{ka
o toku demonstracija pripadnika Srpske radikalne stranke
i Srpske narodne obnove pred muzejom 25. maj u Beogradu,
dana 4. 5. 1991. godine
Nakon vi{e puta najavqivanih demonstracija, u prvo vreme u ciqu ru{ewa Ku}e cve}a, a potom mirnih demonstracija radi vr{ewa demokratskog pritiska na savezne organe vlasti da se posmrtni ostaci Josipa Broza
Tita premeste iz Ku}e cve}a, Beograda i Srbije, od strane Srpske radikalne stranke i wenih kolektivnih delova, Srpskog ~etni~kog pokreta i Srpskog kulturnog kluba, dana 4. 5. 1991. godine, deo pripadnika Srpskog ~etni~kog pokreta je po~eo od 8.00 sati da se okupqa pred crkvom Svetog Save
na Vra~aru, u kojoj je, sa po~etkom u 9.00, zakazana sveta arhijerejska liturgija posve}ena Nikolaju Velimirovi}u, ~ije su mo{ti prethodnog dana dopremqene iz SAD u Jugoslaviju. Oko 10.00 ~asova, kada su se pojavili Vojislav [e{eq, predsednik SRS, Vojin Vuleti}, sekretar S^P, i @elimir
Markovi}, biv{i predsednik SKK, ispred crkve Svetog Save je bilo oko
50-tak pripadnika S^P. Nakon liturgije, oko 11.15 ~asova, pomenuta grupa,
na ~elu sa Vojislavom [e{eqom, se u koloni, ulicama Bulevar JNA, preko Autokomande, te Humskom ulicom, oko 12.00 ~asova, prikqu~ila okupqenim pripadnicima i simpatizerima S^P i SRS na platou ispred muzeja
25. maj. Na pomenutom mestu je u tom trenutku bilo okupqeno oko 700 qudi. Me|u wima je bio i Mirko Jovi} sa 5-6 pripadnika SNO iz Nove Pazove. Uskoro je bilo postavqeno ozvu~ewe i sa improvizovane bine, na kamionu, okupqenima, kojih je u tom trenutku, oko 12.15 ~asova, bilo oko 1.000, se
obratio Vojislav [e{eq.
Obra}aju}i se prisutnima, Vojislav [e{eq je podsetio da su SRS i
weni kolektivni ~lanovi S^P i SKK pre dva meseca javno uputili zahtev
aktuelnom jugoslovenskom komunisti~kom re`imu da se grob najve}eg zlikovca i zlo~inca u istoriji srpskog naroda, Josipa Broza Tita, iseli iz
Ku}e cve}a i Beograda. U me|uvremenu, pokrenuta je inicijativa u hrvatskom Saboru da se posmrtni ostaci zlikovca i zlo~inca sele iz Beograda
za Kumrovac. S tim u vezi, [e{eq je istakao da oni ne `ele da pomenuto
iseqewe izvr{e po cenu prolivawa srpske krvi, ali neka se ne igraju sa
strpqewem srpskog naroda, jer ove dana{we demonstracije su demonstracije posledweg upozorewa. U nastavku je izneo da je saznao, nedavno, da je pokrenuta inicijativa preseqewa posmrtnih ostataka usta{kog poglavnika
Ante Paveli}a iz [panije u Zagreb, te smatra da po{to su Ante Paveli}
i Josip Broz Tito dva najve}a sina hrvatskog naroda, bilo bi najlogi~nije
da ih sahrane jednog pored drugog. [e{eq je istakao da u dana{woj situaciji zlikovac i zlo~inac Tito nije toliko zna~ajan, koliko je alarmiraju}a ~iwenica da se u sastavu Titove Hrvatske povampirio novi usta{ki re`im na ~elu sa novim usta{kim poglavnikom Frawom Tu|manom. Po wegovom mi{qewu, srpski narod vi{e ne}e ni da pra{ta, ni da zaboravqa, te
tako oni koji su pre`iveli nemaju pravo da pra{taju u ime zaklanih.
206

Po wegovom mi{qewu, Srbi danas treba da poka`u maksimalan stepen

nacionalne sloge i jedinstva, pri ~emu im ni{ta ne sme biti va`nije od za{tite zapadnih granica. Istakao je da se SRS zala`e za politiku srpskog
nacionalnog pomirewa, a da glavna zaloga tog pomirewa mo`e biti samo
povratak velikog srpskog nacionalnog junaka, komandanta Dinarske ~etni~ke divizije i dugogodi{weg glavnog simbola antikomunisti~kog otpora srpskog naroda vojvode Mom~ila \uji}a. Istakao je da se SRS zala`e
za jedinstvo srpskog naroda, ali i za jedinstvo srpske opozicije, te je wihova ruka ispru`ena svim opozicionim strankama koje deluju u dana{woj su`enoj Srbiji, ali samo pod jednim uslovom: da oni napuste otvorenu koaliciju sa najcrwim srpskim neprijateqima SRSJ Ante Markovi}a, UJDIjem, te NSS, na ~ijem se ~elu nalazi poznati vojvo|anski autonoma{ Dragan Veselinov.
Na kraju svog izlagawa, [e{eq je istakao da se Srbija ne}e pomiriti
da drugi istaknuti usta{a Stipe Mesi}, do|e na ~elo Jugoslavije, te }e se
stoga 15. maja ove godine organizovati demonstracije pred Saveznom skup{tinom.
Nakon [e{eqa je govorio Vojin Vuleti}, sekretar S^P, koji je naveo
da je do{lo vreme obra~una i raskida sa pedesetogodi{wom obmanom srpskog naroda i kona~nog obra~una sa komunisti~kim re`imom.
U nastavku, prisutnima se obratio Mirko Jovi}, predsednik SNO, koji je istakao da pogibija Voje Mili}a u Borovu selu nije uzaludna, jer je on
pao na braniku vere, otaybine, nacije, te je izrazio nadu da ne}e biti uzaludne i sve one `rtve koje budemo dali u odbrani uspostavqene zapadne
granice Srbije, kao {to su bile uzaludne sve srpske `rtve u posledwih sto
godina. Prema wegovim re~ima, nijedan narod u svetu zlikovcima ne obele`ava grobove, te smatra da grob Josipa Broza, bilo da se on nalazi u Kumrovcu, Zagrebu, Vatikanu ili Be~u, ne}e ostati miran i bi}e raskopan od
nas i drugih ~lanova Belih orlova.
Istakao je da Beograd predstavqa logor u kojem titoisti vr{e vivo
eksperimente i mu~e Srbe ve} 50 godina dr`e}i ceo Beograd pod prinudnom upravom, te je zakqu~io da je problem srpstva upravo u tome {to je porobqeno titoizmom, {to je porobqeno Titovom Jugoslavijom. Na kraju
svog izlagawa je pozvao prisutne da u vremenu od 14.00 do 16.00 sati do|u u
Novu Pazovu i odaju po{tu Vojislavu Mili}u, koji je poginuo u Borovu selu.
U nastavku je govorio kwi`evnik Radomir Smiqani} koji je, izme|u
ostalog, rekao da srpski narod mora da se oslobodi i pridru`i normalnim
civilizacijskim narodima, te ne sme dozvoliti da u Beogradu, koji je svojevremeno kao jedini grad u porobqenoj Evropi rekao hitlerovskoj Nema~koj
Boqe grob nego rob, da postoji jedan takav grob, takvog jednog diktatora,
takve jedne izopa~ene svesti.
Slede}i govornik Branislav Vaki}, predsednik MO S^P iz Ni{a, je
izme|u ostalog naveo da je Josip Broz Tito radio na razbijawu srpske zemqe, srpske privrede, a od Kosova i Metohije je napravio albansku dr`avu.
Po Vaki}u, wegov najve}i zlo~in je bio {to nakon ulaska Crvene armije u
207

Beograd nije naredio da se napadne Jasenovac, najve}a klanica srpskog naroda, ve} je ta fabrika smrti radila sve do aprila 1945. godine.
Miladin Teodosijevi}, komandant dobrovoqa~kog ~etni~kog odreda u
Borovu selu, je pozdravio prisutne u ime srpskog stanovni{tva iz Slavonije i po{to ih je upoznao sa okolnostima kako je poginuo Vojislav Mili},
pozvao okupqene, po{to se on vra}a sutradan u Borovo, da mu se pridru`i
ko mo`e.
U ime Kola srpskih sestara SRS prisutnima se obratila Sne`ana Vasilijevi}, koja se zalo`ila da se grob Josipa Broza preseli iz Beograda jer,
po wenom mi{qewu, nije humano da Srbi i daqe pla}aju stare zablude od
kojih nisu imali nikakve koristi.
Istori~ar Darko ]iri} je mi{qewa da je jedina nada srpskog naroda
i wegova perspektiva definitivno uni{tewe svega {to ima bilo kakve veze sa Jugoslavijom, te formirawe samostalne demokratske Srbije.
Novinar NIN-a Rajko \ur|evi} je, izme|u ostalog, rekao da srpski narod vi{e ne}e da ide u Titovu armiju, ve} ho}e svoju, srpsku armiju. Smatra
da nije ta~no {to im se prigovara da ru{e grobqa, ve} je ta~no da je samo u Brozovo vreme sa prostora Stare Srbije uni{teno 250 srpskih grobaqa i spomen obele`ja iz Prvog svetskog rata.
Prema Stanoju \or|evi}u, advokatu iz Zaje~ara, SK-PJ je velika zabluda i wihove pri~e ne treba sa slu{amo, jer su nam nekada sejali socijalisti~ku demokratiju, demokratiju straha i mraka, demokratiju smrti i
tamnica. Sve to, po wegovom mi{qewu, doneo nam je ovaj ~ije telo tu
le`i.
Predsednik SKK Sveti Sava, Rosvita Topolac, je izme|u ostalog istakla da su do{li da istinoqubivim qudima ka`u da ne priznaju slogan
I posle Tita Tito, jer wega za vo|u nisu priznavali ni dok je bio `iv.
Potpredsednik SRS Tomislav Nikoli} je u svom izlagawu naveo da
deset dugih godina mi strpqivo ~ekamo da Srbija otvori svoja nedra i izbaci iz wih zlikovca.
Na kraju se prisutnima ponovo obratio Vojislav [e{eq, podsetiv{i
ih na svoj nedavni boravak u Belom Manastiru i neuspeli poku{aj hrvatskih redarstvenika da ga uhapse i sprovedu u Osijek, koji je spre~en dolaskom juna~kih ~etnika iz srpske Barawe koji su im zapretili, nakon ~ega
su ga pustili. Zapitav{i se kakva im je to hrvatska dr`ava i hrvatska policija, [e{eq je zakqu~io da su Hrvati posledwe sme}e Evrope. Na kraju svog govora, [e{eq je rekao: Mi Hrvatima poru~ujemo da po normama
me|unarodnog prava ratni zlo~ini ne zastarevaju i nikada wihovi zlo~ini
ne}e zastareti. Nikada Jasenovac, kra{ke jame, srpske klanice, poru{ene
ku}e, spaqene crkve, poklana srpska deca, ne}e biti zaboravqeni i ne}e
ostati neosve}eni.
Skup je protekao bez incidenata i ekscesnih pojava, pra}en od oko 200
znati`eqnika, me|u kojima je bilo i lica koja su poluglasno izra`avala
nezadovoqstvo pomenutim skupom i ikonografijom koja se mogla videti.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
208

CDXXXIX
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
6. 5. 1991. godine

Slu`bena bele{ka
U vezi najava formirawa paravojnih formacija u okviru pojedinih politi~kih stranaka u Srbiji koje su poznate po svom ekstremnom nacional{ovinisti~kom delovawu, isti~emo da raspola`emo saznawima koja potvr|uju pomenute najave, naro~ito kada je re~ o delatnosti neregistrovanog
Srpskog ~etni~kog pokreta
U okviru S^P-a oti{lo se najdaqe u pogledu naoru`avawa ~lanstva,
pa tako raspola`emo saznawima da je u Borovom selu, u Hrvatskoj, osnovan
~etni~ki {tab na ~ijem se ~elu u ulozi komandanta nalazi Miladin Teodosijevi}, rodom iz ^a~ka, a wegov zamenik je Baret Oliver Denis, ro|en 21.
4. 1967. godine u Beogradu, od oca Ajrulaha, stalno nastawen na Be`anijskoj
kosi broj 66-D, koga je na to mesto li~no postavio Vojislav [e{eq. Izvesno vreme u Borovom selu je proveo Drecun Vukan, ro|en 18. 11. 1960. godine u Surdulici, od oca Petra, elektri~ar, zaposlen u fabrici hartije
Avala, nastawen u Beogradu, ulica Metalska broj 38, koji se nalazio u sastavu navedenog ~etni~kog {taba, ali se nakon sukoba sa Teodosijevi}em
vratio u Beograd. Dok se u pomenutom {tabu privode kraju pripreme za
prihvat qudi iz Srbije, za to vreme Vojin Vuleti}, sekretar S^P-a, odr`ava kontakte i koordinira rad mesnih odbora S^P-a {irom Srbije ~iji
poverenici treba da sastave spiskove dobrovoqaca za Slavoniju. U tom pogledu, veoma su aktivni mesni odbori iz Ni{a, na ~elu sa Vaki} Branislavom, i Novog Sada, na ~elu sa Devi} Neboj{om, ali se dobrovoqci organizuju i u drugim mestima u Srbiji, poput Obrenovca, Golubinaca, Zrewanina, Kusatka i drugih.
U pogledu Beograda, za organizovawe dobrovoqaca u okviru S^P-a zadu`eni su Zoran Dra`ilovi}, ro|en 19. 5. 1947. godine u selu Ranovac, SO
Petrovac, penzioner, stalno nastawen u ulici Ustani~ka br. 63, i Rosvita
Topolac, ro|ena 24. 2. 1931. godine u mestu Sewski Rudnik, SO Despotovac,
stalno nastawena u ulici To{e Jovanovi}a br. 6. Wih dvoje, zajedno sa Vojislavom [e{eqem, koriste promocionalne skupove Srpske radikalne
stranke i druga sli~na okupqawa da uka`u na nepodno{qiv `ivot srpskog
naroda u Hrvatskoj i pozovu potencijalne dobrovoqce da im se pridru`e
i poka`u spremnost da se stave pod komandu ~etni~kog {taba u Slavoniji.
Osim pomenutih, jedan od najmilitantnijih ~lanova S^P-a zadu`en za
obezbe|ewe Vojislava [e{eqa je Neboj{a \or|evi} zvani [uca, ro|en 9.
5. 1968. godine u Beogradu, od oca Qubomira i majke Radmile, po zanimawu
automehani~ar, bez zaposlewa, stalno nastawen u Resniku, ulica Slavka
Veqkovi}a br. 26, za koga se osnovano mo`e pretpostaviti da je stalno naoru`an, mada ne poseduje dozvolu za no{ewe oru`ja. Do sada je vi{e puta
209

krivi~no i prekr{ajno ka`wavan, a istakao se kada je dana 1. 9. 1990. godine predvodio grupu od 15 najekstremnijih pripadnika S^P-a koja je u restoranu Indeks, u Studentskom gradu, zbog ideolo{kih razmirica pretukla Mrkaji} Vlatka, do tada ~lana S^P, nanev{i mu povrede takvih razmera da je morao potra`iti pomo} u bolnici. Prema na{im nedovoqno
proverenim saznawima, pomenuta grupa pripadnika S^P-a je tom prilikom bila naoru`ana pi{toqima, jednom automatskom pu{kom i jednom
skra}enom lova~kom pu{kom.
Tako|e, prema na{im za sada nedovoqno proverenim saznawima, pomenuti Mrkaji} Vlatko, ro|en 23. 11. 1969. godine u Nik{i}u, od oca Blagote,
student prve godine Poqoprivrednog fakulteta u Zemunu, privremeno nastawen u Studentskom domu Veqko Vlahovi}, soba broj 186, je nakon razlaza sa [e{eqem sa jo{ nekoliko ~lanova organizovao takozvanu udarnu grupu Crna ruka, koja deli pravdu po svom naho|ewu. Izme|u ostalih, `rtva Crne ruke je bio sam Vojislav [e{eq, koga su dana 9. 4. 1991. godine
u restoranu Ruski car napali Mrkaji} i A{}eri} Nedeqko, ro|en 19. 7.
1958. godine u Tuzli, od oca Despota, sa stanom u Staroj Pazovi, ulica Cvije Kukoqa br. 71, i tom prilikom mu naneli lak{e telesne povrede.
U svakodnevnom kontaktu sa Mrkaji}em i Yikni} Zoranom, ro|en 11. 8.
1967. godine u Ivangradu, od oca Milorada, student druge godine Vi{e turisti~ke {kole, stalno nastawen u Nik{i}u, u ulici Radoja Daki}a br. 33,
a od nedavno privremeno nastawen u Beogradu, u ulici Danila Leki}a br.
11. Wih dvojica su zajedno prisustvovali ve}ini zborova i sastanaka koje je
organizovao S^P, te je osnovano pretpostaviti da su zajedno i u organizaciji Crna ruka.
Mrkaji}ev nerazdvojni drug i ideolo{ki istomi{qenik je Sini{a
Vu~ini}, zvani Antonio, ro|en 4. 6. 1947. godine u Trebiwu, od oca Bo{ka
i majke Radojke, po zanimawu KV monter, zaposlen u IMT-u, prijavqen na
adresi ulica Be`anijska broj 42, Zemun, a stvarno nastawen u ulici Danila Leki}a br. 11, u stanu u koji je provalio zajedno sa pomenutim Yikni} Zoranom. Raspola`emo saznawima da je Vu~ini} dana 9. 4. 1991. godine na Trgu Republike u Beogradu, prilikom odr`avawa mitinga za prijem dobrovoqaca u takozvanu brigadu Du{an Silni, sebe predstavio kao komandanta
pomenute brigade, iznose}i da je ista do tada brojala 650 pripadnika, te da
je jedan broj wenih ~lanova ve} upu}en na podru~je SAO Krajina radi za{tite interesa srpskog naroda. Tom prilikom je obavestio prisutne da
se spisak za upis dobrovoqaca nalazi kod Aleksandra Filipovi}a Alfija, uli~nog svira~a iz Knez Mihajlove.
Prema na{im saznawima, najave formirawa paravojnih formacija postoje i u drugim politi~kim strankama u Srbiji, ~iji su pojedini pripadnici poznati po svom militantnom delovawu, prvenstveno u Srpskoj narodnoj obnovi i Srpskom pokretu obnove. Kada je re~ o SNO, isti~emo da su
~elnici ove stranke vi{e puta u javnosti iza{li s tvrdwama da je u okviru
SNO formiran odred Du{an Silni koji, po wima, broji 700 ~lanova i na
~ijem se ~elu navodno nalazi Pavle II \uri{i}, potomak ~etni~kog vojvode Pavla iz Crne Gore. Do sada preduzete mere nisu potvrdile iznete navo210

de, ali je nepobitno ustanovqeno da je Mirko Jovi}, predsednik SNO, boravio dana 10. 4. 1991. godine na teritoriji Slavonije radi upoznavawa sa
situacijom i odabirawa najboqeg na~ina da se pomogne tamo{wem srpskom
stanovni{tvu.
U pogledu SPO, raspola`emo saznawima da rukovodstvo ove stranke
zagovara, u ciqu preuzimawa vlasti, nastupawe nove faze u kojoj }e organizovano i odabrano ~lanstvo SPO aktivnije raditi na obezbe|ewu oru`ja i
municije za svoje potrebe, pri ~emu }e se koristiti masovni protestni skupovi i druge sli~ne manifestacije da se u gu`vi od pripadnika JNA i milicije oduzme oru`je.

CDXL
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
6. 5. 1991. godine

Informacija
o aktivnostima lica koja deluju sa pozicija srpskog ekstremizma
u vezi najnovijih doga|aja u Republici Hrvatskoj
Najnoviji doga|aji u Republici Hrvatskoj, a posebno sukob koji je izbio u Borovu selu 2. maja ove godine izme|u pripadnika MUP Hrvatske i
srpskog stanovni{tva, uticao je da pojedina lica, koja deluju sa pozicija
srpskog ekstremizma, intenziviraju svoju aktivnost, kao i da preduzmu konkretne akcije na pru`awu pomo}i srpskom narodu u Hrvatskoj. U ovome posebno predwa~e pojedinci iz Srpskog ~etni~kog pokreta i Srpske narodne
obnove, koji se sla`u u konstataciji da je prakti~no otpo~eo gra|anski rat.
Tokom aprila meseca, pripadnici S^P i SNO po~eli su sa konkretnim pripremama u pru`awu organizovane pomo}i srpskom narodu u Hrvatskoj, pre svega u Slavoniji i Barawi, gde je, pored Knina i nekih mesta na
Baniji, do{lo do ve}e koncentracije redarstvenika, {to je sve upu}ivalo
na to da se priprema kona~an obra~un hrvatske vlasti, ne samo sa tvorcima
SAO Krajina, ve} i sa celokupnim srpskim narodom.
Tako je na teritoriji Slavonije, u Borovu selu, u organizaciji S^P uspostavqen odred dobrovoqaca na ~ijem se ~elu nalazi Miladin Teodosijevi}, rodom iz ^a~ka, a wegov zamenik je Baret Oliver Denis iz Beograda
(ro|en 21. 4. 1967. godine, otac Ajrulah, bez stalnog zanimawa, sa stanom u
Zemunu, ulica Be`anijska kosa br. 66). Teodosijevi} je u stalnom kontaktu
sa Vojinom Vuleti}em, sekretarom S^P, koji preko poverenika mesnih odbora S^P {irom Srbije organizuje redovne smene u qudstvu, koje se upu}uju u Slavoniju svakih nedequ dana. U Borovu selu su obezbe|ene prostorije
za prijem i sme{taj dobrovoqaca, te hrana i ode}a za svakog ~lana.
I u okviru SNO preduzete su mere za formirawe dobrovoqaca, odnosno odreda Du{an Silni, kojim komanduje Pavle II \uri{i} (potomak
~etni~kog vojvode Pavla iz Crne Gore). U odred Du{an Silni, ispred
211

SNO, upis u Beogradu na Trgu Republike 9. aprila vr{io je Vu~ini} Sini{a (ro|en 4. 7. 1947. godine u Trebiwu, otac Bo{ko, Crnogorac, zaposlen u
IMT kao KV monter, sa stanom u Zemunu, ulica Be`anijska br. 42). Dobrovoqci iz Beograda su upu}eni u Slavoniju da pomognu srpskom narodu u za{titi wihovih interesa i, prema wihovim re~ima, isti broji oko 700 dobrovoqaca.
Vojin Vuleti} je novinaru Borbe, Slavi{i Leki}u, izneo da se u Borovu selu nalazi {tab S^P za odbranu sela, koji je dobio izri~itu naredbu da ne inicira sukobe, ali da `estoko brani selo ukoliko bude napadnuto, tj. da mu je iskqu~iva funkcija da brani srpski narod od redarstvenika.
Navodno, prema neproverenim podacima, sli~ni {tabovi postoje pri mesnim zajednicama i u ostalim selima gde `ive Srbi.
Odmah nakon izbijawa sukoba 2. maja ove godine, izvesni mu{karac iz
Bosne obavestio je majku Vojislava [e{eqa da su specijalci MUP-a Hrvatske izveli akciju u Borovu i da ima i mrtvih, o ~emu je ona odmah obavestila Vojina Vuleti}a, po{to je [e{eq prethodni dan otputovao u Titovu Korenicu, gde je u~estvovao u protestnom mar{u od Titove Korenice do
Plitvica.
Po re~ima Miladina Teodosijevi}a, koji se nalazio u Borovu selu sa
dobrovoqcima, prvi incident je izbio u no}i izme|u 1. i 2. maja, kada su dobrovoqci S^P iz Loznice na postavqenim barikadama izre{etali kola
MUP Hrvatske i uhvatili dvojicu redarstvenika.
Izvesni Boro iz sela Daqa obavestio je @elimira Markovi}a da je
u~estvovao u oru`anom sukobu sa redarstvenicima i da su isti zapo~eli redarstvenici koji su civilnim kolima u{li u Borovo selo i tom prilikom
ubili jednog ~lana SNO. Prema wegovim re~ima, poginulo je vi{e od 15
redarstvenika, a zarobqeno oko 50.
Dragan Veli~kovi} iz Pan~eva obavestio je Rosvitu Topolac da 7-8 dobrovoqaca `eli da ide u Borovo selo, kao i da ima dva vozila na raspolagawu. Rosvita ga je uputila da se pove`e sa jo{ ~etiri dobrovoqca iz Obrenovca i da se dogovore o prebacivawu u Borovo selo.
Vuka{in Vi{wevac, predsednik Okru`nog odbora SPO, obavestio je
Milana Komneni}a da se u somborskoj bolnici nalazi izvesni broj rawenih redarstvenika, te da }e se preduzeti mere da se isti {to pre vrate u Hrvatsku i da im se ubudu}e vi{e ne pru`a pomo} u Srbiji. Tako|e ga je upoznao o najnovijim pokretima velikog broja redarstvenika i naoru`anih
pripadnika HDZ iz pravca Osjeka prema srpskim selima u vukovarskoj op{tini, te da postoji opasnost od novih akcija pripadnika MUP-a Hrvatske. Po wegovim navodima, tokom zadwe akcije MUP-a Hrvatske stradala
su 52 redarstvenika, Arnauta, Rumuna i Rusa.
Ukupna situacija izazvala je dodatni strah me|u srpskim `ivqem, pa je
narod po~eo masovno da be`i za Vojvodinu, prelaze}i Dunav ~amcima. U
vojvo|anskim mestima dolazi do naoru`avawa srpskog stanovni{tva uz pozive da se {aqu dobrovoqci u Slavoniju. Pored toga, organizovano se pru`a pomo} za prevoz i sme{taj izbeglica.
Mladi} srpske nacionalnosti iz Osijeka obavestio je Rosvitu Topolac da je situacija u Vukovaru postala nepodno{qiva i da se srpski narod
212

nalazi po okolnim {umama. Na pitawe da li im je potrebna pomo} u qudstvu, mladi} je istakao da im je sada potrebna {to hitnija pomo} u oru`ju.
\or|e Nedeqkovi} iz Sremskih Karlovaca obavestio je Vuka Dra{kovi}a o situaciji u okolini Sremske Mitrovice i [ida. Nedeqkovi} je izneo podatak da vlada velika napetost me|u Srbima i da je mogu}nost eskalacije sukoba latentna, a zabele`eni su i lokalni ekscesi u selu Kukujevci kod [ida.
Prema re~ima Vuka{ina Vi{wevca iz Novog Sada, pripadnici MUPa Hrvatske uhapsili su 22 lica kao taoce, a Srbi iz Hrvatske se masovno
evakui{u, posebno imaju}i u vidu o~ekivawa da bi moglo do}i do novih napada specijalaca MUP-a Hrvatske. Tako|e, postoje podaci da gra|ani Belog Manastira postavqaju barikade o~ekuju}i napad hrvatskih redarstvenika.
Dana 4. 5. od strane S^P i Srpskog kulturnog kluba, organizovane su
mirne demonstracije pred muzejom 25. maj u Beogradu, gde se okupilo oko
700 qudi. Me|u prisutnima bilo je i pripadnika SNO iz Nove Pazove. Pored Vojislava [e{eqa, Vojina Vuleti}a, Mirka Jovi}a i Rosvite Topolac,
prisutnima se obratio i Miladin Teodosijevi}, komandant dobrovoqa~kog
~etni~kog odreda u Borovu selu. Teodosijevi} je pozdravio prisutne u ime
srpskog stanovni{tva iz Slavonije i upoznao ih sa okolnostima kako je poginuo Vojislav Mili}, pripadnik SNO. Na kraju govora, Teodosijevi} je
pozvao okupqene da mu se pridru`i ko mo`e, po{to se on sutradan vra}a u
Borovo.

CDXLI
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Sekretarijat u Beogradu
Slu`ba javne bezbednosti
Sp. br. 230-138/91-01
Beograd, 6. 5. 1991. godine
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije
kabinetu ministra Beograd
Predmet: Izve{taj o razgovoru sa Petkovi} Qubi{om iz Srpske radikalne stranke.
Dana 6. maja 1991. godine, oko 10.00 sati, telefonom me je pozvao Petkovi} Qubi{a, iz Beograda, Aleksandra Fleminga br. 21, telefon 777-498, jedan od potpredsednika Srpske radikalne stranke. U pozivu mi je rekao da
ima potrebe da obavi poverqiv razgovor sa mnom, te da to ne mo`e u~initi. Zakazao sam mu sastanak u mojoj kancelariji za 12.00 ~asova.
Negde oko 12.10 istog dana do{ao je kod mene Petkovi} Qubi{a i ispri~ao slede}e:
Srpska radikalna stranka je u Beogradu otvorila vanstrana~ki punkt
za prihvat ugro`enih porodica Srba iz Hrvatske Slavonija.
213

 On sam je primio u stan porodicu Vrani} (`enu sa tri deteta).

Srpska radikalna stranka sprema dobrovoqce za Slavoniju. Jedna
grupa iz Pan~eva treba ve~eras (u toku no}i) da se prebaci preko Dunava u
zonu Borova Sela (wih 27). Druga grupa od 25 iz Obrenovca treba da ide sutra ve~e (7. maja) na isto podru~je. Petkovi} je do{ao kod mene da tra`i
oru`je za ove dobrovoqce stalno insistiraju}i da popi{emo brojeve
oru`ja i da on garantuje da }e biti kori{}eno u Hrvatskoj u ciqu odbrane
Srba od HDZ.
Posle mojih konsultacija u Ministarstvu unutra{wih poslova, Petkovi}u sam saop{tio da ne mo`e dobiti tra`eno oru`je, a da ga ja upozoravam da preduzme mere da wegova stranka ne mo`e slati dobrovoqce u Hrvatsku. Ovo posebno {to zvani~ne vlasti iz Hrvatske napadaju Srbiju za
stawe u Krajini i Slavoniji. Daqe sam mu saop{tio da Srbija ima Ministarstvo odbrane i vladu koja }e donositi dr`avne odluke o vidovima pomo}i Srbima van Srbije zajedno sa ministrom Cvijanom.
Posle ovih upozorewa, Petkovi} je, prihvativ{i ih, izjavio da ide da
bi preduzeo sve da spre~i odlazak dobrovoqaca iz Pan~eva predvi|en za
no}as, ali je ostao pri svome da }e oni ipak izbaciti nekolicinu svojih
~lanova u predeo Dunava radi izvi|awa i pra}ewa situacije narednih desetak dana. Na rastanku je ~ak obe}ao da }e me obave{tavati o ishodima.
Razgovoru je prisustvovao na~elnik u Upravi za miliciju, Milisav An|i}.
Mi{qewa sam da bi o ovom trebalo obavestiti PSUP Vojvodine.

CDXLII
Izve{taj
o proveri lica kroz prekr{ajnu evidenciju
Prezime i ime: Petkovi} Qubi{a; JMBG: 2911952710605; od oca Du{ana, ro|en 29. 11. 1952. godine u Derowe, SO Oyaci, sa prebivali{tem u Beogradu, ul. Aleksandra Fleminga 22.
Za period od 1. 1. 1988. godine proveru izvr{ite putem terminala u odgovaraju}em programskom sistemu.

CDXLIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
(redigovano)
10. 5. 1991. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na Vojislava [e{eqa
Dana 9. 5. 1991. godine, u ve~erwim ~asovima, Vojislav [e{eq je telefonom preko de`urne slu`be MUP Republike Srbije tra`io kontakt sa Slu214

`bom, s obzirom da su u Beograd doputovala tri lica, Srbi iz Hrvatske, koji `ele da razgovaraju sa wim, a wemu su, kako je naveo, sumwivi, odnosno za
jednog misli da je sigurno uba~eni {pijun hrvatske policije. Sa [e{eqom
je dogovoren sastanak za 10. 5 1991. godine u 8.00 ~asova u wegovoj ku}i.
U razgovoru koji je sa wim obavqen, [e{eq je naveo da su se 9. 5. 1991.
godine u Beogradu pojavila, bez prethodne najave, trojica qudi koji su se vrlo sumwivo pona{ali. Istakao je da jednog od wih, izvesnog Predraga iz
Vukovara, poznaje od ranije jer je bio u wegovom obezbe|ewu dok je boravio
u Borovom selu, gde se nalazio kao dobrovoqac, a pratio ga je i kada je i{ao
u Vukovar. Pomenuti Predrag je kasnije bio oteran iz Borovog sela zbog
toga {to je neke aktivnosti organizovao na svoju ruku. Drugo lice je izvesni Jevrejin, ~iji je nadimak Rus, koji je vi{e dana boravio u Borovom selu,
ali je nestao neposredno pre napada hrvatskih specijalaca na ovo mesto,
zbog ~ega su svi ube|eni da je {pijun. Tre}i je navodno do{ao iz Bosne, a
hvalio se da je pobio silne Hrvate, a nikom nije poznato da je u~estvovao
u nekom od sukoba.
[e{eq je istakao da mu je vrlo sumwivo {to su se oni sada pojavili i
tra`ili sastanak sa wim, te da je posebno sumwivo {to je me|u wima pomenuti Jevrejin. Smatra da je i pomenuti Predrag prepariran od strane hrvatske policije, jer je sigurno vi|en u [e{eqevoj pratwi u Vukovaru, te da
zbog svega toga sumwa da su do{li po nalogu usta{ke policije. Imaju}i to
u vidu, [e{eq je, kako je naveo, nalo`io Aleksandru Stefanovi}u da prvo
on razgovara sa wima, a da se radi zakazivawa sastanka wemu jave 10. 5. 1991.
godine u 8.00 ~asova, me|utim, do 9.00 ~asova se nisu javili. Pomenutim licima zbog navedenih sumwi nije obezbe|en sme{taj u Beogradu, ve} su navodno na preno}i{te oti{li u Ba~ku Palanku.
U nastavku razgovora, [e{eq je istakao da je hrvatskoj policiji sigurno bilo poznato koliko je wegovih qudi bilo u Borovom selu, jer su svi fotografisani iz hrvatskih ku}a, te da su, znaju}i da su malobrojni, onako nespremni upali, ne o~ekuju}i ozbiqan otpor.
Dodao je i to da je za vreme nedavnog boravka u Sarajevu imao pratwu od
desetak qudi, od kojih su dvojica nosila uzi.
U toku razgovora, [e{eq je upozoren na neprimerne izjave u vezi boravka pripadnika ~etni~kog pokreta u kriznim podru~jima Hrvatske, koje
je do sada u vi{e navrata iznosio u sredstvima informisawa, odnosno wegovim isticawem wihovog prisustva i aktivnosti u ovim mestima. Posebno mu je skrenuta pa`wa da takve izjave mogu imati kontraproduktivne
efekte po Srbe u Hrvatskoj, kao i na re{avawe me|unacionalnih sukoba u
Republici Hrvatskoj mirnim i demokratskim putem.
Vojislav [e{eq je prihvatio upozorewe, me|utim, istakao je da su te
wegove izjave imale za ciq preventivno dejstvo u smislu zastra{ivawa
Hrvata. Dodao je da je svoje qude u krizna podru~ja u Hrvatskoj slao iskqu~ivo na poziv tamo{weg srpskog stanovni{tva i da su oni organizovani i
naoru`avani tek po dolasku u ta mesta.
Istakao je i to da je upravo izdao nalog za povratak qudstva sa podru~ja Borovog sela i okoline kako ih vojska pri sprovo|ewu najavqenog razoru`avawa ne bi tamo zatekla.
215

[e{eq je naveo i to da }e dana 12. 5. 1991. godine sa svojim pristalicama prisustvovati sahrani posmrtnih ostataka vladike Nikolaja Velimirovi}a u Leli}ima, nakon ~ega }e se istog dana u 15.00 ~asova okupiti na Ravnoj gori, gde o~ekuje dolazak samo nekoliko stotina qudi. Istakao je da }e
tom prilikom biti organizovana adekvatna redarska slu`ba i da ne}e biti ekscesa.
Napomena:
Sa Vojislavom [e{eqom je dogovoreno da nas blagovremeno obavesti
o eventualnom sastanku sa gore navedenim licima koja su doputovala u Beograd radi razgovora sa wim.
(redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CDXLIV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
(redigovano)
14. 5. 1991. godine

Informacija
o ilegalnom naoru`avawu i stvarawu
paravojnih formacija od strane S^P
Prva saznawa o ilegalnoj nabavci i posedovawu oru`ja pojedinih ekstremnih pripadnika neregistrovanog S^P poti~u od 4. 9. 1990. godine, kada je obavqen informativni razgovor sa Gruji} Dejanom, studentom medicine u Beogradu, neformalnim ~lanom S^P. Po wegovim re~ima, jedan
broj najmilitantnijih ~lanova S^P, pre svih Sr|an Glamo~anin i Neboj{a \or|evi} [uca, nelegalno poseduju oru`je, uvek ga nose sa sobom i koriste u obra~unima sa neistomi{qenicima. Tako je prilikom obra~una sa
Mrkaji} Vlatkom, u restoranu Indeks u Studentskom gradu 1. 9. 1990. godine, grupa od 15-ak pripadnika S^P bila naoru`ana pi{toqima, jednom
automatskom pu{kom i jednom skra}enom lova~kom pu{kom. Po Gruji}evim navodima. o nabavci i ~uvawu pomenutog oru`ja brine Vojin Vuleti},
sekretar S^P-a (redigovano) (Informisano slu`benom bele{kom o informativnom razgovoru od 4. 9. 1990. godine).
Dana 26. 9. 1991. godine, prilikom tajnog pra}ewa dr Vojislava [e{eqa (redigovano) Beograd) u ba{ti hotela Ma`estik, grupi na{ih radnika (IX odeqewe) pri{ao je mu{karac 30-ih godina, ~lan S^P, u pripitom
stawu, i otpo~eo provokativan razgovor. Mrku{i} Vlatko, tako|e ~lan
S^P, udaqio ga je od stola na{ih radnika i izvinio im se. Tom prilikom,
pripiti mu{karac je izvadio pi{toq marke broving-herstal, kalibar 9
mm, i repetirao ga. Ubrzo se smirio i oti{ao sa Mrku{i}em. (Izve{taj o
tajnom pra}ewu lica, objekat Indeks, od 26. 9. 1990. godine).
216

U toku septembra 1990. godine do{li smo do vi{e podataka da pripadnici S^P iz Leskovca ilegalno poseduju oru`je, a prema nedovoqno proverenim saznawima, dvojica wih su trebali da idu 26. 9. 1990. godine za Sloveniju, radi nabavke automatskog naoru`awa. (Slu`bena bele{ka od 10. 10.
1990. godine).
Istom bele{kom je informisano i o obra~unu Miqkovi} Predraga,
~lana S^P (Zemun, Karlova~ka 29), i Mladenovi} Milije, prodavca opozicione {tampe, u Knez Mihajlovoj ulici 30. 9. 1990. godine. Tom prilikom,
Miqkovi} je ranio Mladenovi}a iz pi{toqa koji je ilegalno posedovao.
Krajem 1990. godine, prema na{im saznawima, nastavqa se nelegalno
nabavqawe i posedovawe oru`ja od strane najekstremnijih pripadnika
S^P, koje pomenuti koriste uglavnom za me|usobne obra~une i razra~unavawa sa neistomi{qenicima. (Slu`bena bele{ka od 7. 11. 1990. godine i
informacija od 21. 11. 1990. godine).
Dana 5. 1. 1991. godine, izvesni Bo{ko iz Titove Korenice obavestio je
\or|a Nikoli}a (OO u III odeqewu USDB Beograd) da je stawe u Hrvatskoj
veoma te{ko i zatra`io slawe dobrovoqaca. Nikoli} je obe}ao da }e obavestiti [e{eqa, jer sam ni{ta ne mo`e. U vezi pomenutog razgovora, @elimir Markovi} (OO u III odeqewu USDB Beograd) je u vi{e navrata rekao da je odr`an sastanak u`eg rukovodstva S^P, na kome su prikupili ne{to oru`ja i municije i poslali za Knin. S obzirom na poznate osobine
Markovi}a i sklonosti ka patolo{kom lagawu, radi se o nedovoqno pouzdanim tvrdwama. (Informacija od 9. 1. 1991. godine).
Po~etkom 1991. godine, uporedo sa pogor{avawem politi~ke situacije i sve ~e{}im sukobima u Hrvatskoj, u rukovodstvu S^P zagovara se ideja stvarawa i naoru`avawa dobrovoqa~kih odreda za pomo} Srbima u Hrvatskoj. Tako se, posle protestnog mitinga ~lanova S^P dana 3. 3. 1991. godine na Trgu Republike povodom napada na Pakrac, prisutnima obratio
Ilija Gligorijevi}, potpredsednik SNO, i najavio da }e se sutradan, 4. 3.
1991. godine, vr{iti upis dobrovoqaca na Trgu Republike u 12.00 ~asova.
(Slu`bena bele{ka od 3. 3. 1991. godine).
Prema na{im saznawima u skladu sa napred navedenim, S^P je 31. 3.
1991. godine izvr{io internu mobilizaciju i poslao grupu dobrovoqaca
u Borovo selo. Me|u dobrovoqcima identifikovani su Drecun Vukan i Baret Oliver Denis (za obojicu postoje podaci u USDB Beograd), opremqeni
automatskim oru`jem tompson (slu`bena bele{ka od 5. 4. 1991. godine),
koje su, po wihovim re~ima, dobili u Borovom selu.
Po{to je nedvosmisleno utvr|eno prisustvo pomenute dvojice ekstremista u Borovom selu, tra`ili smo stav i mi{qewe u pogledu mogu}nosti
obavqawa razgovora sa wima. Istom slu`benom bele{kom (od 17. 4. 1991.
godine) informisali smo o na{im pouzdanim saznawima da je Mirko Jovi},
predsednik SNO, boravio u Slavoniji 10. 4. 1991. godine i tamo ostavio 15ak qudi za ispomo}.
Tako|e smo vas detaqno informisali da je Sre}ko @vipeq (zaposlen
u Privrednoj komori Jugoslavije, trenutno na raspolagawu), u vi{e navrata po~etkom godine kontaktirao sa Priji} Petrom (Budi~ina, op{tina
Petriwa, Republika Hrvatska) i nudio mu na prodaju automatske pu{ke
217

MGV-176. @vipeq je insistirao na direktnom kontaktu sa kupcem u Srbiji. Radi daqeg pra}ewa aktivnosti @vipeqa na pomenutom planu i radi
otkrivawa wegovih pravih namera, u vi{e navrata obavqen je razgovor sa
Priji} Petrom i date su mu konkretne instrukcije za daqe kontakte sa
@vipeqom. Po{to stav i mi{qewe u vezi daqeg operativnog postavqawa
od strane III Uprave SDB MUP Republike Srbije nismo dobili do 5. 3. 1991.
godine, planirali smo daqe preduzimawe operativnih mera i radwi, o ~emu smo vas informisali slu`benom bele{kom od 7. 3. 1991. godine.
U pogledu formirawa paravojnih formacija u okviru pojedinih politi~kih stranaka u Srbiji i wihovog naoru`avawa, najdaqe se oti{lo u
okviru S^P. Prema na{im proverenim podacima, u Borovom selu je osnovan ~etni~ki {tab na ~ijem se ~elu, u ulozi komandanta, nalazi Miladin
Teodosijevi} (rodom iz ^a~ka) i wegov zamenik Baret Oliver Denis. Kontakte sa {tabom odr`ava Vojin Vuleti} i istovremeno koordinira rad mesnih odbora S^P {irom Srbije ~iji poverenici sastavqaju spiskove dobrovoqaca. U tom pogledu veoma su aktivni MO iz Ni{a (predsednik Branislav Vaki}) i Novog Sada (predsednik Devi} Neboj{a). Za Beograd su zadu`eni Rosvita Topolac i Zoran Dra`ilovi} (oboje OO u III odeqewu
USDB Beograd). Formiran je i Krizni {tab za prihvat izbeglica i sakupqawe i slawe pomo}i Srbima u Hrvatskoj, u ul. Aleksandra Fleminga br.
22-24, kojim rukovodi Petkovi} Qubi{ko. Po re~ima dr Vojislava [e{eqa, prilikom wegovog zadweg boravka u Sarajevu, formiran je ~etni~ki
{tab na Romaniji za podru~je Bosne. U tesnoj saradwi sa S^P na teritoriji Slavonije nepobitno je utvr|eno i prisustvo pripadnika SNO, ~iji je
predsednik Mirko Jovi} u vi{e navrata boravio u ovom delu Hrvatske.
Prema wegovim tvrdwama (za sada nepotvr|enim), dobrovoqci SNO formirali su (wih 700) odred Du{an Silni koji ve} deluje u okolini Borova. (Informacija od 6. 5. 1991. godine).
Prema na{im posledwim saznawima, dana 6. i 7. 5. 1991. godine u Udru`ewu Srba iz Hrvatske, u ul. Cviji}eva br. 43, odr`ani su sastanci na koje
su pozvani predstavnici svih stranaka Srbije. Po re~ima Rosvite Topolac,
na sastanku je doneta odluka da se formira Srpska vojska. Prijavqivawe
dobrovoqaca vr{i}e se po mesnim zajednicama, a spiskovi moraju biti dostavqeni do 10. maja 1991. godine. Otvoren je i `iro-ra~un br. 60803-67892168, a prikupqeni novac bi}e upotrebqen za kupovinu oru`ja. Ove udarne jedinice navodno }e biti i uniformisane, a na kapama bi imale krst sa
~etiri slova S. (Informacija od 10. 5. 1991. godine).
Napomena:
Informacija je pisana u vezi va{e depe{e br. 2462 od 9. 5. 1991. godine, i u istoj je dat hronolo{ki pregled materijala koje smo vam dostavqali od po~etka septembra 1990. godine. I daqe }emo preduzimati intenzivne operativne mere i radwe u ciqu prikupqawa saznawa o ilegalnom naoru`avawu pojedinaca i grupa.
O pojedincima iz S^P, za koje smo raspolagali podacima da neovla{}eno poseduju i nose oru`je, putem informacija smo u tri navrata obavestili Sekretarijat u Beogradu.
(potpis redigovan)
218

CDXLV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
(redigovano)
16. 5. 1991. godine

Informacija
Dana 15. 5. 1991. godine, u vremenu od 15.00 do 16.20 ~asova, ispred Skup{tine SFRJ odr`an je protestni miting u organizaciji Srpske radikalne
stranke, Srpskog ~etni~kog pokreta i Srpskog kulturnog kluba povodom
najavqenog izbora Stjepana Mesi}a za predsednika Predsedni{tva SFRJ.
Mitingu je prisustvovalo oko desetak hiqada lica, me|u kojima je bilo oko
2.000 ~lanova navedenih stranaka. Mitingu su prisustvovali i ~elnici i
~lanstvo Srpske narodne obnove.
U~esnici mitinga po~eli su da se okupqaju u Pionirskom parku ve}
oko 12.00 ~asova. Okupqeni su u me|uvremenu do po~etka mitinga pevali
~etni~ke pesme i skandirali parole Usta{e napoqe, Zakla}emo usta{e, Mesi}u, majmune, Ho}emo oru`je, Sru{i}emo cve}aru, Ante,
usta{o, U~ila nas mila mati da Hrvate treba klati i druge.
Oko 13.30 ~asova, ispred restorana Ruski car okupilo se oko 50 ~lanova Srpskog ~etni~kog pokreta, me|u kojima su bili i Vojislav [e{eq,
Vojin Vuleti} i Branislav Vaki} sa grupom ~lanova S^P-a iz Ni{a. Ova
grupa je oko 14.20 ~asova krenula ka Skup{tini SFRJ pevaju}i ~etni~ke pesme. Usput nisu pravili ekscese.
Oko 15.00 ~asova, ispred Skup{tine SFRJ je stigao i Vojislav [e{eq, burno pozdravqen od strane prisutnih.
Vojislav [e{eq se zatim obratio okupqenima obavestiv{i ih prvo o
pogibiji Vuka{ina [o{ko}anina, predsednika SDS-a Borovog sela, za koga je tvrdio da je ubijen od strane usta{a. Tom prilikom pozvao je prisutne
da minutom }utawa odaju po{tu [o{ko}aninu, te da se zakunu da }e ga osvetiti pridr`avaju}i se pravoslavnog zaveta oko za oko, zub za zub.
[e{eq je u nastavku svog govora istakao da su se okupili da izraze
protivqewe srpskog naroda protiv izbora Stjepana Mesi}a, eksponenta
usta{ke politike, za {efa dr`ave. Dodao je da izra`avaju i protest protiv svih organa nelegitimne jugoslovenske vlasti koja nije izabrana na demokratski na~in i koja je produ`etak Titove despotije i tiranije, te
protiv Ante Markovi}a, koji je u januaru spre~io razoru`avawe usta{kih
formacija, koji je Srbiju ekonomski i politi~ki upropastio. Istakao je
da je i zadwi momenat da srpski narod poka`e potpunu slogu i jedinstvo, jer
je srpstvo ugro`eno u samom svom korenu od strane usta{kih hordi koje atakuju na srpska sela, na srpske `ene i decu sa ciqem da dovr{e ono {to su
sprovodili Ante Paveli} i Josip Broz Tito. Me|utim, kako je naveo u nastavku, srpski narod danas nije ni slab ni bespomo}an, {to pokazuju i Srbi juna~ke srpske Krajine predvo|eni velikim sinom srpskog naroda Milanom Babi}em, kojima }e ako zatreba u pomo} prisko~iti i hiqade srp219

skih sinova iz ove su`ene Srbije. Poru~io je potom srpskom narodu u BiH,
SDS-u i wihovom juna~kom vo|i Radovanu Karayi}u da je ~itavo srpstvo
uz wih.
U nastavku govora, [e{eq je naveo da srpski narod ne}e pristati ni
na kakvu konfederaciju, niti }e dozvoliti da milion i po Slovenaca ima
isti broj glasova kao i deset miliona Srba, zala`u}i se pritom za princip
Jedan ~ovekjedan glas. Dodao je da srpski narod vi{e ne sme dozvoliti
divqawe Ante Markovi}a koji prima obilatu finansijsku pomo} iz inostranstva da bi Srbiju oborio na kolena i sprovede svoju zlo~ina~ku zamisao da milion qudi ove godine ostane bez posla.
Na kraju svog izlagawa, Vojislav [e{eq je pozvao svekoliko srpstvo
na slogu i jedinstvo, isti~u}i da }e se srpski narod usprotiviti svakoj me|unarodnoj arbitra`i ili drugoj intervenciji iz inostranstva u wihove
unutra{we stvari.
Potom se okupqenima obratio Branislav Vaki} iz Ni{a, koji je istakao da srpski ~etnici ne `ele nikakvu Jugoslaviju niti Stipu Mesi}a, tog
usta{kog zlotvora, te da }e se srpski ~etnici boriti za Srbiju svuda gde
se nalaze srpska grobqa i jame. Poru~io je Frawi Tu|manu da napusti srpsku prestonicu, a reformistima i drugim srpskim strankama koje su u{le
u koaliciju sa wima da ne {ire mr`wu i deobu srpskog naroda, jer }emo se
sa wima krvavo obra~unati.
Stanoje \or|evi} je u svom govoru naveo da je dana{wi dan istorijski
i da je sre}a za srpski narod to {to je spre~eno u Predsedni{tvu SFRJ da
Jugoslavijom zagospodari usta{oidni trijumvirat Stipe Mesi}, Ante
Markovi} i Budimir Lon~ar.
Mirko Jovi} je istakao da se nisu okupili samo da spre~e da Mesi} do|e na ~elo dr`ave, ve} pre svega da ka`u da je do{ao kraj avnojevskoj i Titovoj Jugoslaviji i da ne mo`e vi{e mawina da vlada ve}inskim srpskim
narodom. Dodao je da srpstvo ne}e oprostiti nijednom Srbinu koji potpi{e bilo za federaciju ili konfederaciju i da su izdajnici srpskog naroda
oni koji sada ka`u da je boqi svaki mir nego rat, jer (ne~itko) svaki rat je
boqi od la`nog Titovog mira. Srbi su, istakao je Jovi} u nastavku, u ratu
od 1941. godine i zbog toga, kako je istakao, treba raspustiti Skup{tinu
Srbije i formirati ratni {tab koji }e za{tititi svaku srpsku ku}u, bez
obzira gde se ona u Jugoslaviji nalazi. Srpski ~etnici i srpski dobrovoqci }e i daqe, rekao je Mirko Jovi}, i}i u Slavoniju, Barawu, na Kosovo i
Metohiju, i svuda gde su Srbi ugro`eni. Na kraju svog izlagawa, Jovi} se zalo`io za spre~avawe opstanka Titove Jugoslavije i Titovog Predsedni{tva i za isterivawe iz Beograda svih saveznih organa.
Okupqenima su se obratili i Sava Gruji} u ime Svesrpskog narodnog
pokreta iz Novog Sada, Zoran Kosti} u ime Solidarnosti iz Beograda, i
Qubica [olaja iz SAO Krajine.
Na kraju, re~ je ponovo uzeo Vojislav [e{eq, koji je istakao da je usta{ki doglavnik Stjepan Mesi} danas do`iveo politi~ki fijasko; danas mi
poru~ujemo drugom otvorenom usta{i Anti Markovi}u da se gubi iz Beograda, jer }e u suprotnom i wega i Stjepana Mesi}a uhapsiti. Dodao je da
220

srpski narod nikada ne}e prihvatiti Titove administrativne granice me|u republikama i pokrajinama, da }e, kada nestane Jugoslavije Srbija biti
na svim srpskim zemqama i da srpski narod jednodu{no podr`ava odluku
SAO Krajine da se pridru`i majci Srbiji. Na kraju svog govora, Vojislav
[e{eq je uputio poziv vojvodi Mom~ilu \uji}u da se vrati u otaybinu.
Vojislav [e{eq je zatim obavestio prisutne da su demonstracije zavr{ene i pozvao ih je da se razi|u, {to je ve}ina i u~inila. Me|utim, nekoliko stotina lica je krenulo za Vojislavom [e{eqom koji se uputio ka
centru grada. Nakon izvesnog vremena i vi{e wegovih poziva da se razi|u,
oni su to i u~inili u mawim grupama.
U toku ovih demonstracija nije bilo uo~eno ekscesno pona{awe prisutnih. Osim ometawa saobra}aja, nije bilo drugog naru{avawa javnog reda
i mira.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

***
Informacija
o istupawu Vojislava [e{eqa
Nakon zavr{ene izborne kampawe, Vojislav [e{eq i grupa wegovih
istomi{qenika, koji predstavqaju najekstremnije pripadnike Srpskog
~etni~kog pokreta, potpuno su promenili strategiju i na~in delovawa, u
ciqu omasovqewa stranke i borbe za vlast.
Naime, intencija rukovode}ih qudi Srpskog ~etni~kog pokreta je da
kroz sredstva masovnog informisawa i na mnogobrojnim promotivnim skupovima S^P predstavi kao demokratsku stranku, ali sa jasnim, efikasnim
i radikalnim nacionalnim programom.
Koriste}i eskalaciju me|unacionalnih sukoba u Republici Hrvatskoj,
[e{eq je intenzivirao pomenuto delovawe, {to je u posledwih nekoliko
meseci dalo vidne rezultate. Do{lo je do naglog rasta interesovawa za
u~lawewe u S^P. Najve}u ulogu u tome je imao upravo lider ove stranke
Vojislav [e{eq, koji se u posledwe vreme ~esto eksponira u javnosti, kako preko sredstava javnog informisawa, tako i organizovawem protestnih
skupova i mitinga.
Povodom prvog napada specijalaca MUP Hrvatske na srpski `ivaq u
Pakracu, Vojislav [e{eq je 3. 3. 1991. godine sa oko 50-ak pristalica, organizovao skup na Trgu Republike. [e{eq je obavestio prisutne o pismu
koje je Gradski odbor Srpske radikalne stranke uputio Predsedni{tvu Jugoslavije. U pismu se isti~e zahtev da se preduzmu sve mere kako bi se sru{io sa vlasti novi usta{ki poglavnik i Titov general Frawo Tu|man, da
se razoru`aju sve formacije i pohapse pojedinci i grupe koje su organizovale pripremawe pokoqa Srba. [e{eq je daqe upozorio: Budete li i trenutak oklevali, pozva}emo srpski narod da definitivno preuzme sopstvenu sudbinu u svoje ruke, stvori srpsku armiju. Po wemu, vi{e nema ko u ime
srpskog naroda da pregovara sa usta{ama, nikakve pregovore, ru{ewe usta221

{kog re`ima, odmah i svim sredstvima!. Tokom [e{eqevog nastupa, pristalice S^P su uzvikivale parole Ho}emo oru`je, Vojo vojvodo, Oko
za oko, zub za zub.
Na demonstracijama pripadnika Srpske radikalne stranke i Srpske
narodne obnove pred muzejom 25. maj u Beogradu, dana 4. 5. 1991. godine, izme|u ostalog Vojislav [e{eq je rekao slede}e:
Srpski narod je Tu|manu presudio. Prolivena je srpska krv i ne}e
ostati neosve}ena. Srpski narod juna~ke srpske Krajine, juna~ke srpske
Slavonije, srpske Barawe i zapadnog Srema odoleva `estokim nasrtajima
usta{kih bandita. Rame uz rame sa wima bore se i Srbi iz ove su`ene Srbije i iz drugih srpskih zemaqa. Pobedu nad usta{kim banditima u srpskom
Borovu zajedni~kim snagama su izvojevali me{tani srpskog Borova, pripadnici Srpskog dobrovoqa~kog ~etni~kog odreda. Ovo je posledwa lekcija hrvatskom narodu. Slabije smo od wih naoru`ani, ali imamo vite{ko srce i nesalomivu voqu I neka i daqe Hrvati atakuju na srpske `ivote!
Ako mi krenemo iz ove su`ene Srbije, ne}emo se ni do Beograda zaustaviti, a onda ne samo da }emo im ispostaviti ra~une za dana{we `rtve, nego
}emo naplatiti i one `rtve u Drugom svetskom ratu. Tako|e je istakao da:
Ako savezna vlast nije u stawu da razoru`a usta{ke specijalce, ako vojska
nije u stawu da ih razoru`a, mi }emo ih razoru`ati! Srpska vojska se za 48
sati mo`e formirati, jer svaki Srbin, ~im se rodi, ro|en je za vojnika svoje otaybine!. Na kraju svog izlagawa, uz prethodnu napomenu da su Hrvati
posledwe sme}e u Evropi, [e{eq je rekao: Ali mi Hrvatima poru~ujemo:
Po normama me|unarodnog prava ratni zlo~ini ne zastarevaju i nikada wihovi zlo~ini ne}e zastareti. Mi Srbi ni{ta ne smemo zaboraviti, a sve
srpske o~i su okrenute ka nebu i vapiju za osvetom. Mi posledwi put pozivamo general{tabove takozvane JNA da razoru`aju usta{ke odrede. Ako ih
oni u najskorije vreme ne razoru`aju, mi }emo.
Dana 15. 5. ove godine odr`an je miting u organizaciji Srpske radikalne stranke, Srpskog ~etni~kog pokreta i Srpskog kulturnog kluba u znak
protesta povodom izbora Stjepana Mesi}a za predsednika Predsedni{tva
SFRJ. Tom prilikom, u uvodnom izlagawu Vojislav [e{eq je obavestio
prisutne o pogibiji Vuka{ina [o{ko}anina iz Borova sela, i dodao:
Bra}o Srbi, sestre Srpkiwe, zakunimo se da }emo osvetiti Vuka{ina [o{ko}anina. Srpski narod je opra{tao, ali opro{taja ne}e biti. Mi se moramo vratiti, jer nam preti novi genocid, po pravoslavnom zavjetu oko za
oko, zub za zub.
U nastavku svog govora, [e{eq je istakao da je zadwi momenat da srpski narod poka`e potpunu slogu i apsolutno jedinstvo, srpstvo je u samim
korenima ugro`eno. Usta{ke horde atakuju na srpska sela, na srpske `ene
i decu! Usta{ke horde nastoje da dovr{e ono {to su sprovodili Ante Paveli} i Josip Broz Tito, ali srpski narod danas nije ni slab, ni bespomo}an. Srbi juna~ke Srpske Krajine, predvo|eni velikim sinom srpskog naroda dr Milanom Babi}em, danas su ponos srpstva! I mi sa ovoga mesta poru~ujemo da Srbi srpske Krajine ne}e ostati usamqeni, ni neza{ti}eni!
Stotine hiqada srpskih sinova iz ove su`ene Srbije spremni su da im pri222

sko~e u pomo}, u svakom trenutku. Na{i dobrovoqci su pokazali kako je

sna`na mu{ka srpska ruka i pokaziva}e i ubudu}e, ako zatreba.
Na kraju svog izlagawa, [e{eq je poru~io: Mi Srbi znamo da prolivamo krv, ali ne}emo svoju, nego krv na{ih neprijateqa. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, srpski narod je dosta trpeo poni`ewa, dosta je ginuo za wegov ponos i za wegovu ~ast i dostojanstvo. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe,
nema vi{e za koji princip i za koji ciq da se zala`emo, dok ne obezbedimo
srpske granice srpske Srbije!.
Nakon istupawa vi{e lica, [e{eq je ponovo uzeo re~ i obratio se
prisutnima slede}im re~ima: Srpski narod nikada ne}e prihvatiti Titove administrativne granice me|u republikama i pokrajinama. Te granice
za srpski narod jednostavno ne postoje. Kad nestane Jugoslavije, bi}e Srbija na svim srpskim zemqama! I nemamo mi ni{ta protiv da i Slovenci i
Hrvati napuste Jugoslaviju. Neka idu odmah, neka idu {to pre, ali poru~ujemo Hrvatima, ne}emo im dati ni pedaq zemqe isto~no od linije Karlovac, Ogulin, Karlovac, Virovitica! Srpski narod, uostalom, jednodu{no
podr`ava odluku Srba Srpske Krajine da se pridru`e majci Srbiji i niko
u ovoj su`enoj Srbiji, ni Narodna skup{tina, ni Vlada, nema pravo da okleva. Ta odluka se mora odmah u `ivot sprovesti. Poru~ujemo onima koji jo{
uvek u Jugoslaviji imaju mo} i vojnu silu, neka pod hitno razoru`aju usta{ke zveri. U protivnom, mi }emo ih razoru`avati.
Istupi Vojislava [e{eqa 4. 5. ispred muzeja 25. maj i 15. 5. pred
Skup{tinom SFRJ. (redigovano)

***
Informacija
o aktivnostima najekstremnijih pripadnika S^P
i istupawima Vojislava [e{eqa
Nakon zavr{ene izborne kampawe, Vojislav [e{eq i grupa wegovih
istomi{qenika, koji predstavqaju najekstremnije pripadnike Srpskog
~etni~kog pokreta, potpuno su promenili strategiju i na~in delovawa, u
ciqu omasovqavawa stranke i borbe za vlast.
Naime, intencija rukovode}ih qudi Srpskog ~etni~kog pokreta je da
kroz sredstva masovnog informisawa i na mnogobrojnim promotivnim skupovima S^P predstavi kao demokratsku stranku, ali sa jasnim, efikasnim
i radikalnim nacionalnim programom.
Koriste}i eskalaciju me|unacionalnih sukoba u Republici Hrvatskoj,
[e{eq je intenzivirao pomenuto delovawe, {to je u posledwih nekoliko
meseci dalo vidne rezultate. Do{lo je do naglog rasta interesovawa za
u~lawewe u S^P. Najve}u ulogu u tome je imao upravo lider ove stranke
Vojislav [e{eq, koji se u posledwe vreme ~esto eksponira u javnosti, kako preko sredstava javnog informisawa, tako i organizovawem protestnih
skupova i mitinga. Ubrzano omasovqavawe S^P pratio je i intenzivan rad
rukovode}ih qudi stranke na formirawu mesnih odbora u Beogradu i {irom Srbije Kragujevcu, Svetozarevu, Smederevskoj Palanci, Obrenovcu,
223

Titovom U`icu, Ni{u, Kru{evcu i drugim mestima. Najaktivniji u formirawu mesnih odbora u Srbiji je Vojin Vuleti}, a u Beogradu Rosvita Topolac.
Rukovodstvo S^P je ulo`ilo zna~ajne napore da formira, a kasnije i
registruje, Srpski kulturni klub Sveti Sava, koji je zami{qen kao paravan za propagirawe ekstremnih nacional-{ovinisti~kih postulata, kao i
legalizovawe programskih opredeqewa S^P. Najistaknutiji i najaktivniji ~lanovi SKK Sveti Sava su wen predsednik @elimir Markovi} i
potpredsednik Branislav Filipovi}.
Nakon doga|aja u Republici Hrvatskoj (napad specijalaca MUP Hrvatske na srpski `ivaq u Pakracu, a posebno sukob koji je izbio u Borovu selu 2. maja ove godine), do{lo je do intenzivirawa aktivnosti pojedinih lica koja deluju sa pozicija srpskog ekstremizma, i do preduzimawa konkretnih akcija na pru`awu pomo}i srpskom narodu u Hrvatskoj. U ovome posebno predwa~e pojedinci iz S^P i Srpske narodne odbrane, koji se sla`u u
konstataciji da je prakti~no otpo~eo gra|anski rat.
Povodom prvog napada specijalaca MUP Hrvatske na srpski `ivaq u
Pakracu, Vojislav [e{eq je 3. 3. 1991. godine, sa oko 50-ak pristalica, organizovao skup na Trgu Republike. Tada je [e{eq obavestio prisutne o pismu koje je Gradski odbor Srpske radikalne stranke uputio Predsedni{tvu
Jugoslavije. U pismu se isti~e zahtev da se preduzmu sve mere kako bi se sru{io sa vlasti novi usta{ki poglavnik i Titov general Frawo Tu|man, da
se razoru`aju sve formacije i pohapse pojedinci i grupe koje su organizovale pripremawe pokoqa Srba. [e{eq je daqe upozorio: Budete li i trenutak oklevali, pozva}emo srpski narod da definitivno preuzme sopstvenu sudbinu u svoje ruke, stvori srpsku armiju. Po wemu, vi{e nema ko u ime
srpskog naroda da pregovara sa usta{ama, nikakve pregovore, ru{ewe usta{kog re`ima, odmah i svim sredstvima!. Tokom [e{eqevog nastupa, pristalice S^P su uzvikivale parole Ho}emo oru`je, Vojo vojvodo, Oko
za oko, zub za zub.
Tokom aprila meseca, pripadnici S^P i SNO po~eli su sa konkretnim pripremama u pru`awu organizovane pomo}i srpskom narodu u Hrvatskoj, pre svega u Slavoniji i Barawi, gde je, pored Knina i nekih mesta na
Baniji, do{lo do ve}e koncentracije redarstvenika, {to je sve upu}ivalo
na to da se priprema kona~an obra~un hrvatske vlasti, ne samo sa tvorcima
SAO Krajine, ve} i sa celokupnim srpskim narodom.
Tako je na teritoriji Slavonije, u Borovu selu, u organizaciji S^P uspostavqen odred dobrovoqaca na ~ijem se ~elu nalazi Miladin Teodosijevi}, rodom iz ^a~ka, a wegov zamenik je Baret Oliver Denis iz Beograda
(ro|en 21. 4. 1967. godine, otac Ajrulah, bez stalnog zanimawa, sa stanom u
Zemunu, ulica Be`anijska kosa br. 66). Teodosijevi} je u stalnom kontaktu
sa Vojinom Vuleti}em, sekretarom S^P, koji preko poverenika mesnih odbora S^P {irom Srbije organizuje redovne smene u qudstvu koje se upu}uje u Slavoniju svakih nedequ dana. U Borovu selu su obezbe|ene prostorije
za prijem i sme{taj dobrovoqaca, te hrana i ode}a za svakog ~lana.
224

Vojin Vuleti} je novinaru Borbe, Slavi{i Leki}u, izneo da se u Borovu selu nalazi {tab S^P za odbranu sela koji je dobio izri~itu naredbu da ne inicira sukobe, ali da `estoko brani selo ukoliko bude napadnuto, tj. da mu je iskqu~iva funkcija da brani srpski narod od redarstvenika.
Navodno, prema neproverenim podacima, sli~ni {tabovi postoje pri mesnim zajednicama i u ostalim selima gde `ive Srbi.
I u okviru SNO preduzete su mere za formirawe dobrovoqaca, odnosno odreda Du{an Silni, kojim komanduje Pavle II \uri{i} (potomak
~etni~kog vojvode Pavla iz Crne Gore). U odred Du{an Silni, ispred
SNO, upis u Beogradu na Trgu Republike 9. aprila vr{io je Vu~ini} Sini{a (ro|en 4. 7. 1947. godine u Trebiwu, otac Bo{ko, Crnogorac, zaposlen u
IMT kao KV monter, sa stanom u Zemunu, ulica Be`anijska br. 42). Dobrovoqci iz Beograda su upu}eni u Slavoniju da pomognu srpskom narodu u za{titi wihovih interesa i, prema wihovim re~ima, isti broji oko 700 dobrovoqaca.
Upis je nastavqen i daqe, a spisak za upis dobrovoqaca navodno se nalazi kod Aleksandra Filipovi}a Alfija, uli~nog svira~a iz Knez Mihajlove ulice.
Tako|e, raspola`emo podatkom da je Mirko Jovi}, predsednik SNO,
boravio dana 10. 4. ove godine na teritoriji Slavonije radi upoznavawa sa
situacijom i odabirawa najboqeg na~ina da se pomogne tamo{wem srpskom
stanovni{tvu.
Ipak, u pogledu naoru`avawa ~lanstva, najdaqe se oti{lo u okviru
S^P, pa tako raspola`emo saznawima da je, pored Miladina Teodosijevi}a i Baret Olivera Denisa, u Borovom selu boravio i Drecun Vukan (ro|en 18. 11. 1960. godine u Surdulici, od oca Petra, elektri~ar, zaposlen u
fabrici hartije Avala, nastawen u Beogradu, ul. Metalska br. 38), koji se
nalazi u sastavu navedenog ~etni~kog {taba.
Za organizovawe dobrovoqaca u Beogradu su zadu`eni Zoran Dra`ilovi} (ro|en 19. 5. 1947. godine u selu Ranovac, SO Petrovac, penzioner,
stalno nastawen u ulici Ustani~ka br. 63) i Rosvita Topolac (ro|ena 24. 2.
1931. godine u mestu Sewski Rudnik, SO Despotovac, stalno nastawena u
ulici To{e Jovanovi}a br. 6). Wih dvoje, zajedno sa Vojislavom [e{eqem,
koriste promocionalne skupove Srpske radikalne stranke i druga sli~na
okupqawa da uka`u na nepodno{qiv `ivot srpskog naroda u Hrvatskoj i
pozovu potencijalne dobrovoqce da im se pridru`e i poka`u spremnost da
se stave pod komandu ~etni~kog {taba u Slavoniji. Po re~ima Vojislava
[e{eqa, prilikom wegovog zadweg boravka u Sarajevu, formiran je i ~etni~ki {tab na Romaniji za podru~je Bosne.
Pored ovoga, formiran je i krizni {tab za prihvat izbeglica i sakupqawe i slawe pomo}i Srbima u Hrvatskoj, u ul. Aleksandra Fleminga
br. 22-34, kojim rukovodi Petkovi} Qubi{ko.
Raspola`emo podacima da su 6. i 7. maja ove godine u Udru`ewu Srba iz
Hrvatske, u ul. Cviji}eva br. 43, odr`ani sastanci sa predstavnicima svih
stranaka. Na sastanku je, navodno, doneta odluka da se formira Srpska vojska. Prijavqivawe dobrovoqaca za srpsku vojsku vr{i}e se po mesnim zajednicama. Otvoren je i `iro-ra~un broj 60803-678-02168, a novac koji se
225

prikupi bi}e upotrebqen za kupovinu oru`ja. Po navodima izvesne Bauni} Ru`e, koja je prisustvovala sastanku, dobrovoqa~ki odredi bi}e pod
vojnom komandom, tj. pod komandom generala u penziji Peki}a, koji je prisustvovao sastanku i pristao da vodi dobrovoqa~ke odrede. Po re~ima imenovane, tako|e je dogovoreno da }e ove udarne jedinice predstavqati neku
vrstu prethodnice regularnim jedinicama, bile bi uniformisane i naoru`ane, ali na kapama ne bi nosili zvezdu petokraku, ve} krst sa ~etiri slova S.
Pored gore navedenih konkretnih akcija najekstremnijih pripadnika
S^P na ilegalnom naoru`avawu i stvarawu paravojnih formacija, a u ciqu pru`awa pomo}i ugro`enom srpskom `ivqu u Hrvatskoj, lider stranke
S^P, Vojislav [e{eq, je iskoristio i dva velika skupa (mitinga) ove
stranke (4. i 15. maja ove godine) da javno iznese podatke o formirawu oru`anih grupa, kao i da javno pozove na upotrebu nasiqa prema pripadnicima drugih naroda, o ~emu posedujemo tonske snimke.
Tako je na demonstracijama pred muzejom 25. maj u Beogradu, dana 4. 5.
1991. godine, izme|u ostalog Vojislav [e{eq rekao slede}e:
Srpski narod je Tu|manu presudio. Prolivena je srpska krv i ne}e
ostati neosve}ena. Srpski narod juna~ke srpske Krajine, juna~ke srpske
Slavonije, srpske Barawe i zapadnog Srema odoleva `estokim nasrtajima
usta{kih bandita. Rame uz rame sa wima bore se i Srbi iz ove su`ene Srbije i iz drugih srpskih zemaqa. Pobedu nad usta{kim banditima u srpskom
Borovu zajedni~kim snagama su izvojevali me{tani srpskog Borova, pripadnici Srpskog dobrovoqa~kog ~etni~kog odreda. Ovo je posledwa lekcija hrvatskom narodu. Slabije smo od wih naoru`ani, ali imamo vite{ko srce i nesalomivu voqu I neka i daqe Hrvati atakuju na srpske `ivote!
Ako mi krenemo iz ove su`ene Srbije, ne}emo se ni do Beograda zaustaviti, a onda ne samo da }emo im ispostaviti ra~une za dana{we `rtve, nego
}emo naplatiti i one `rtve u Drugom svetskom ratu. Tako|e je istakao da:
Ako savezna vlast nije u stawu da razoru`a usta{ke specijalce, ako vojska
nije u stawu da ih razoru`a, mi }emo ih razoru`ati! Srpska vojska se za 48
sati mo`e formirati, jer svaki Srbin, ~im se rodi, ro|en je za vojnika svoje otaybine!. Na kraju svog izlagawa, uz prethodnu napomenu da su Hrvati
posledwe sme}e u Evropi, [e{eq je rekao: Ali mi Hrvatima poru~ujemo:
po normama me|unarodnog prava ratni zlo~ini ne zastarevaju i nikada wihovi zlo~ini ne}e zastareti. Mi Srbi ni{ta ne smemo zaboraviti, a sve
srpske o~i su okrenute ka nebu i vapiju za osvetom. Mi posledwi put pozivamo general{tabove takozvane JNA da razoru`aju usta{ke odrede. Ako ih
oni u najskorije vreme ne razoru`aju, mi }emo.
Dana 15. 5. ove godine na mitingu u znak protesta povodom izbora Stjepana Mesi}a za predsednika Predsedni{tva SFRJ, u uvodnom izlagawu Vojislav [e{eq je obavestio prisutne o pogibiji Vuka{ina [o{ko}anina
iz Borova sela, i dodao: Bra}o Srbi, sestre Srpkiwe, zakunimo se da }emo
osvetiti Vuka{ina [o{ko}anina. Srpski narod je opra{tao, ali opro{taja ne}e biti. Mi se moramo vratiti, jer nam preti novi genocid, pravoslavnom zavjetu oko za oko, zub za zub.
226

U nastavku svog govora, [e{eq je istakao da je zadwi momenat da srpski narod poka`e potpunu slogu i apsolutno jedinstvo, srpstvo je u samim
korenima ugro`eno. Usta{ke horde atakuju na srpska sela, na srpske `ene
i decu! Usta{ke horde nastoje da dovr{e ono {to su sprovodili Ante Paveli} i Josip Broz Tito. Ali srpski narod danas nije ni slab, ni bespomo}an. Srbi juna~ke srpske Krajine, predvo|eni velikim sinom srpskog naroda dr Milanom Babi}em, danas su ponos srpstva! I mi sa ovoga mesta poru~ujemo da Srbi srpske Krajine ne}e ostati usamqeni, ni neza{ti}eni! Stotine, hiqade srpskih sinova iz ove su`ene Srbije spremni su da im prisko~e u pomo}, u svakom trenutku. Na{i dobrovoqci su pokazali kako je sna`na mu{ka srpska ruka i pokaziva}e i ubudu}e, ako zatreba.
Na kraju svog izlagawa, [e{eq je poru~io: Mi Srbi znamo da prolivamo krv, ali ne}emo svoju, nego krv na{ih neprijateqa. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, srpski narod je dosta trpeo poni`ewa, dosta je ginuo za wegov ponos i za wegovu ~ast i dostojanstvo. Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe,
nema vi{e za koji princip i za koji ciq da se zala`emo, dok ne obezbedimo
srpske granice srpske Srbije!.
Nakon istupawa vi{e lica, [e{eq je ponovo uzeo re~ i obratio se
prisutnima slede}im re~ima: Srpski narod nikada ne}e prihvatiti Titove administrativne granice me|u republikama i pokrajinama. Te granice
za srpski narod jednostavno ne postoje. Kad nestane Jugoslavije, bi}e Srbija na svim srpskim zemqama! I nemamo mi ni{ta protiv da i Slovenci i
Hrvati napuste Jugoslaviju. Neka idu odmah, neka idu {to pre, ali poru~ujemo Hrvatima, ne}emo im dati ni pedaq zemqe isto~no od linije Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica! Srpski narod, uostalom, jednodu{no
podr`ava odluku Srba Srpske Krajine da se pridru`e majci Srbiji i niko
u ovoj su`enoj Srbiji, ni Narodna skup{tina, ni Vlada, nema pravo da okleva. Ta odluka se mora odmah u `ivot sprovesti. Poru~ujemo onima koji jo{
uvek u Jugoslaviji imaju mo} i vojnu silu, neka pod hitno razoru`aju usta{ke zveri. U protivnom, mi }emo ih razoru`avati.

***
Sve pomenute akcije koje je preduzeo S^P, kao i javna istupawa lidera ove stranke, svedo~e da pripadnici S^P procewuju da im trenutna politi~ka situacija u Srbiji odgovara za broj~ano i organizaciono ja~awe, s
obzirom da, po mi{qewu rukovodstva S^P, Srpski pokret obnove, najbrojnija opoziciona stranka, gubi ugled u srpskom narodu zbog otvorene saradwe sa UJDI-jem i SRSJ, odnosno strankama koje se zala`u za o~uvawe Jugoslavije.
Na kraju, treba ista}i da su aspiracije najekstremnijih pripadnika
S^P, kao i samog lidera stranke, velike u smislu da sebe vide kao jedino
sposobnu i organizovanu snagu za za{titu i pru`awe konkretne pomo}i
ugro`enom srpskom `ivqu u Hrvatskoj. Iz istog razloga evidentan je i
kontinuitet u naoru`avawu pripadnika stranke, kao i uvo|ewe li~nog
obezbe|ewa rukovode}ih qudi. Tako, na primer, raspola`emo podatkom da
je za li~no obezbe|ewe Vojislava [e{eqa zadu`en Neboj{a \or|evi}
227

zvani [uca (ro|en 9. 5. 1968. godine u Beogradu, od oca Qubomira, po zanimawu automehani~ar, bez zaposlewa, stalno nastawen u Resniku, ul. Slavka
Veqkovi}a br. 26), koji je jedan od najmilitantnijih ~lanova S^P. Za \or|evi}a se mo`e osnovano pretpostaviti da je stalno naoru`an, mada ne poseduje dozvolu za no{ewe oru`ja. Tako|e, raspola`emo podacima da i ostali najekstremniji i najmilitantniji pripadnici S^P poseduju oru`je koje je ilegalno nabavqeno (pi{toqi, automatske pu{ke, skra}ene lova~ke
pu{ke i sli~no) i koje koriste uglavnom za me|usobne obra~une i razra~unavawa sa neistomi{qenicima.
Na okolnosti naoru`avawa pripadnika S^P i stvarawa paravojnih
formacija, a na prethodnu inicijativu Vojislava [e{eqa, dana 10. 5. 1991.
godine obavqen je razgovor sa liderom ove stranke. U razgovoru [e{eq je
upozoren na neprimerene izjave u vezi boravka pripadnika ~etni~kog pokreta u kriznim podru~jima Hrvatske, koji je do sada u vi{e navrata iznosio u sredstvima informisawa, odnosno wegovim isticawem wihovog prisustva i aktivnosti u ovim mestima. Posebno mu je skrenuta pa`wa da takve izjave mogu imati kontraproduktivne efekte po Srbe u Hrvatskoj, kao
i na re{avawe me|unacionalnih sukoba u Republici Hrvatskoj mirnim i
demokratskim putem.
Vojislav [e{eq je prihvatio upozorewe, me|utim, istakao je da su te
wegove izjave imale za ciq preventivno dejstvo u smislu zastra{ivawa
Hrvata.

CDXLVI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
IV odeqewe Stari grad
(redigovano)
16. 5. 1991. godine

Slu`bena bele{ka
Preko na{eg izvora do{li smo do saznawa da je 14. 5. 1991. godine, u ve~erwim ~asovima, u Udru`ewu kwi`evnika Srbije boravio Vojislav [e{eq sa nekolicinom svojih istomi{qenika i telohraniteqa. U prisustvu
na{eg izvora, [e{eq je pri~ao da je naoru`an i on i cela wegova pratwa.
Kao potvrdu svojih re~i, pokazao je pi{toq, za koga izvor misli da je kalibar 6,35 mm, a pi{toq je izvadio iza pojasa.
Tako|e je govorio, hvali{u}i se, da on mo`e da naoru`a koga god ho}e.
Izvor prenosi da je u toku razgovora nekoliko puta ispoqio strah od
mogu}eg atentata na wega.
Napomena:
Ovaj razgovor, pored qudi za stolom, mogao je ~uti Bata Miladinovi},
stalni gost u UKS.
Me|utim, ukoliko bi do{lo do upotrebe navedenih podataka, molimo
prethodnu konsultaciju u ciqu za{tite izvora.
(potpis redigovan)
228

CDXLVII
Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove
SR Srbije
Slu`ba dr`avne bezbednosti
Sp. br. 3881/2
21. 5. 1991. godine
Beograd, Kneza Milo{a 103
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti
III odeqewe, Beograd
Veza: Va{ akt sp. br. 5/2230 od 20. 5. 1991. godine
U vezi va{eg akta pod gorwim brojem, kojim ste nam dostavili informaciju o ilegalnom naoru`avawu i stvarawu paravojnih formacija od strane S^P, a u kojoj tra`ite na{ stav po pitawu primene OT mere PS, obave{tavamo vas da je, po nalogu na~elnika SDB MUP Republike Srbije, potrebno primeniti ad hok meru sredstva prislu{ne tehnike u prostorijama
u kojima }e 21. 5. 1991. godine biti odr`an sastanak Centralne otaybinske
uprave S^P na kome }e biti konkretnije dogovoreno o formirawu i upu}ivawu dobrovoqa~kih odreda na teritoriju Slavonije.
Tako|e vas obave{tavamo da bi po pitawu postavqawa prema pojedinim licima koja su organizatori formirawa dobrovoqa~kih jedinica i paravojnih formacija, trebalo primeniti stavove iz depe{e MUP Republike Srbije kabinet ministra br. 2462 od 9. 5. 1991. godine.

CDXLVIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
IV odeqewe Obrenovac
(redigovano)
22. 5. 1991. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

I. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Izvor u fazi proveravawa, dobijeni podaci neprovereni.
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Radi se o ekstremnoj aktivnosti pojedinih pripadnika Srpske radikalne stranke i SPO-a.
U toku razgovora, izvor nas je informisao da je, zajedno sa jo{ sedmoricom pripadnika Srpske radikalne stranke iz Obrenovca, oti{ao u Borovo selo nekoliko dana posle sukoba me{tana sa pripadnicima MUP-a
Hrvatske. Odmah po dolasku podeqena im je uniforma, beretke sa grbom
Nemawi}a i drugo naoru`awe (tompson i kala{wikov). Na fudbalskom igrali{tu u blizini sela, po re~ima izvora, smotru dobrovoqaca iz229

vr{io je Vojislav [e{eq, nakon ~ega su raspore|eni po okolnim selima

kao stra`e.
Izvor navodi da oru`je i municiju nabavqa [e{eq, mada ne zna na koji na~in i preko koga, dok mu je poznato da je uniformu, koja je {ivena od
stranih vojni~kih {iwela, doneo neki ~ovek iz Beograda.
U daqem razgovoru, izvor iznosi da je rukovodstvo SPO-a naredilo
svim mesnim odborima da fizi~ki napadaju i maltretiraju predsednike op{tina, {to je ve} i ura|eno u Grockoj, a tako|e mu je poznato da je predsednik Mesnog odbora SPO za Obrenovac, Tomislav Jeremi}, naredio svojim
~lanovima da u svakoj zgradi u gradu ispi{u natpis Srpski pokret obnove.
Izvor daqe iznosi da je 12. 5. 1991. godine, prilikom odlaska u Bubaw
Potok radi obilaska nekih svojih drugova koji se tamo nalaze na redovnoj
vojnoj ve`bi, primetio na desetine rezervista kako na vojni~koj kapi umesto petokrake nose stari znak Nemawi}a. U razgovoru sa istima saznao je
da im zbog toga niko od stare{ina ne pravi nikakve probleme.
III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq, (redigovano).
IV. Podaci o merama i radwama SDB
Sem razgovora sa izvorom, druge mere i radwe SDB nisu preduzimane.
V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
S izvorom je dogovoreno da nas i daqe izve{tava o aktivnosti ekstremnih pripadnika Srpske radikalne stranke i Srpskog pokreta obnove.
(potpis redigovan)

CDXLIX
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
(redigovano)
(redigovano)
23. 5. 1991. godine
Na osnovu ~lana 37 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti, daje
se predlog za zavo|ewe mere tajne primene prislu{nih sredstava prema dr
Vojislavu [e{equ (redigovano).
Vojislav [e{eq, ro|en 11. 10. 1954. godine u Sarajevu, od oca Nikole,
dr`avqanin SFRJ, po nacionalnosti Srbin, doktor pravnih nauka bez zaposlewa, razveden, nastawen u Beogradu, ul. Posavskih odreda br. 35.
Prema na{im saznawima, u velikoj sali Mesne zajednice Dimitrije
Tucovi}, u ul. Prote Mateje br. 36, u Beogradu, odr`a}e se, dana 21. 5. 1991.
godine, sa po~etkom u 17.00 ~asova, dogovor povodom formirawa, organizovawa, naoru`avawa, kao i upu}ivawa dobrovoqa~kih odreda na podru~je Republike Hrvatske, gde je ve}inski srpski `ivaq.
230

Inicijatori pomenutog skupa su dr Vojislav [e{eq, Vojin Vuleti},

Zoran Dra`ilovi}, Rosvita Topolac (redigovano) i jedan broj najekstremnijih pripadnika neregistrovanog S^P.
Ciq mere je utvr|ivawe konkretnih namera i aktivnosti pomenutih
lica u vezi formirawa, naoru`avawa i upu}ivawa dobrovoqa~kih odreda
na teritoriju Republike Hrvatske, kao i dola`ewe do bezbednosno interesantnih podataka u vezi navedenog, a mera bi se primewivala od 21. 5. do 25.
5. 1991. godine.
Zamenik na~elnika III odeqewa
(potpis redigovan)

CDL
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
(redigovano)
25. 5. 1991. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na Vojislava [e{eqa
U vezi aktivnosti i javnih istupa dr Vojislava [e{eqa, predsednika
Srpske radikalne stranke, III Upravu SDB MUP Republike Srbije tokom
dve godine informisali smo slede}im materijalima:
1. Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru od 20. 2. 1991. godine, koja se odnosi na istup Vojislava [e{eqa u Londonu dana 25. 1. 1991. godine;
2. Slu`bena bele{ka od 3. 3. 1991. godine, koja se odnosi na istup Vojislava [e{eqa u Beogradu dana 3. 3. 1991. godine na Trgu Republike povodom
doga|aja u Pakracu;
3. Slu`bena bele{ka od 12. 4. 1991. godine, koja se odnosi na namere Vojislava [e{eqa da sa grupom istomi{qenika sru{i Ku}u cve}a dana 4.
5. 1991. godine;
4. Dve slu`bene bele{ke od 22. 4. 1991. godine, koje se odnose na istup
Vojislava [e{eqa prilikom promocije Srpske radikalne stranke u Beogradu dana 21. 4. 1991. godine;
5. Slu`bena bele{ka od 24. 4. 1991. godine, koja se odnosi na istup Vojislava [e{eqa prilikom promocije Srpske radikalne stranke u Obrenovcu dana 25. 3. 1991. godine;
6. Slu`bena bele{ka od 24. 4. 1991. godine, koja se odnosi na Vojislava
[e{eqa i wegovu najavu ru{ewa Ku}e cve}a, izre~enu dana 21. 4. 1991. godine na promocijskom skupu SRS-a u Beogradu;
7. Slu`bena bele{ka od 30. 4. 1991. godine, koja se odnosi na Vojislava
[e{eqa i wegov istup na konferenciji za {tampu odr`anoj dana 29. 4.
1991. godine u Beogradu;
231

8. Informacija od 4. 5. 1991. godine o toku demonstracija pripadnika

Srpske radikalne stranke pred muzejom 25. maj u Beogradu, dana 4. 5. 1991.
godine;
9. Informacija od 14. 5. 1991. godine o ilegalnom naoru`avawu i stvarawu paravojnih formacija od strane pripadnika Srpskog ~etni~kog pokreta;
10. Informacija od 16. 5. 1991. godine o istupu Vojislava [e{eqa na
protestnom mitingu odr`anom dana 15. 5. 1991. godine ispred Skup{tine
SFRJ;
11. Magnetogram sa istupom Vojislava [e{eqa na protestnom mitingu odr`anom 15. 5. ove godine pred Skup{tinom SFRJ.
(potpis redigovan)

CDLI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
IV odeqewe Savski venac
(redigovano)
27. 5. 1991. godine

Slu`bena bele{ka
o u~e{}u ekstremista S^P na skupu u Top~ideru
Dana 26. 5. 1991. godine u 12.00 ~asova na `elezni~koj stanici Top~ider odr`ana je sve~anost i otkriveno spomen-obele`je u povodu 50 godina
od izgnanstva Srba u Srbiju.
Sve~anosti je prisustvovalo oko 1.000 qudi, a otvorio je Stanko Cvijan, ministar Srbije za odnose sa Srbima izvan Srbije. Nakon Cvijana govorio je Nikola Koqevi}, ~lan Predsedni{tva BiH, koji je rekao da je do{lo vreme da vi{e Srbe niko ne sme da tera sa svoga, kao {to su to nekada
~inile usta{e u NDH.
Me|u prisutnim gostima bili su i predsednik Skup{tine grada Beograda Milorad Unkovi}, Brana Crn~evi}, Vojislav [e{eq, Sima Dubaji}
i drugi. Po zavr{etku oficijelnog dela programa, pojedini gra|ani su tra`ili da govori i [e{eq, ali on to nije prihvatio. Oko 12.30 ~asova sve~anost je zavr{ena, da bi se nakon toga gra|ani mirno razi{li, osim male
skupine qudi koja se okupila oko [e{eqa.
Toj grupi gra|ana [e{eq je rekao da je sada najva`nije da se svi Srbi
slo`e, kako bi se stalo na put usta{koj i {iptarskoj aveti. Tako|e je naglasio da je Vuk Dra{kovi} sluga i kompawon Tu|mana i Rugove, te da ga radi toga prezire, {to je, uostalom, pokazao i deo opozicije koja nije u{la u
wegove opasne igre po Srbe.
[e{eq se nakon desetak minuta razgovora sa gra|anima odvezao u
pravcu grada tojotom BG-830-88, u pratwi tri telohraniteqa.
(potpis redigovan)
232

CDLII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Spov. 01-390/1-91
30. 5. 1991. godine
Beograd, Kneza Milo{a 103
Na osnovu ~lana 24, stav 1, ta~ka 2.1., stav 2 Zakona o unutra{wim poslovima (Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 30/89) i ta~ke 5 i ta~ke 37 Pravila o radu SDB, a na predlog USDB Beograd, sp. broj 01-788 od 27.
maja 1991. godine, donosim re{ewe:
Nala`em primenu operativno-tehni~ke mere sredstva prislu{ne tehnike u (redigovano) Vojislav [e{eq, od oca Nikole, ro|en 11. 10. 1954. godine u Sarajevu, nastawen u Batajnici, ul. Poslovnih odreda br. 35. (kao u
originalu)
Obrazlo`ewe: U velikoj sali Mesne zajednice Dimitrije Tucovi}, u
ul. Prote Mateje br. 36, u Beogradu, odr`a}e se, dana 21. 5. 1991. godine, sa
po~etkom u 17.00 ~asova, dogovor povodom formirawa, organizovawa, naoru`avawa, kao i upu}ivawa dobrovoqa~kih odreda na podru~je Republike
Hrvatske, gde je ve}inski srpski `ivaq.
Inicijatori pomenutog skupa su dr Vojislav [e{eq, Vojin Vuleti},
Zoran Dra`ilovi}, Rosvita Topolac (svi OO u III odeqewu USDB Beograd) i jedan broj najekstremnijih pripadnika neregistrovanog S^P.
Imaju}i u vidu navedeno, odlu~eno je kao u dispozitivu re{ewa u ciqu
utvr|ivawa konkretnih namera i aktivnosti Vojislava [e{eqa i drugih
lica u vezi formirawa, naoru`avawa i upu}ivawa dobrovoqa~kih odreda
na teritorije drugih republika, kao i dobijawe drugih bezbednosno-interesantnih podataka.
Mera }e biti primewivana od 21. 5. 1991. godine do 25. 5. 1991. godine.
Ministar
(potpis redigovan)

CDLIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
(redigovano)
3. 6. 1991. godine

Slu`bena bele{ka
Dana 31. 5. 1991. godine na{a prijateqska veza nas je informisala da
kao penzioner ~esto kontaktira sa Mateji} Milanom,1) penzionisanim
radnikom SDB MUP Republike Srbije. U vezi Mateji}a, Kosti} mi je saop{tio da je Mateji} penzionisan neposredno posle IV Plenuma CK SKJ
i da je zbog toga isti veoma revoltiran i qut na Slu`bu. Mateji} je zbog toga,
233

prema tvr|ewu Kosti}a, odbio da prijavi Slu`bi podatke od bezbednosnog

interesa do kojih je do{ao preko svojih prijateqskih ili ro|a~kih veza.
Iste te podatke je ispri~ao na{oj prijateqskoj vezi u neformalnom razgovoru.
Naime, Mateji} je saop{tio da je saznao kako se ovih dana sprema ve}i broj naoru`anih emigranata srpskog porekla iz Australije i Nema~ke
da ilegalno u|e u SFRJ, s namerom da 9. 6. 1991. godine neposredno pomogne
u ru{ewu dr`avnog rukovodstva Srbije, posebno SDB MUP Republike Srbije, po rumunskom scenariju. Na pitawa izvora koliki broj emigranata
namerava da do|e, kojim kanalima i preko kojih izvora je to saznao, Mateji} nije hteo ni{ta da ka`e. Tako|e je, prema tvr|ewu izvora, Mateji} odbio da to li~no prijavi Slu`bi.
Nakon toga, obavili smo razgovor sa Mateji} Milanom, koji nam je ponovio ono {to je rekla na{a prijateqska veza, napomiwu}i da je to ~uo
slu~ajno u jednom {irem krugu svojih poznanika. Na na{e pitawe da li
zna koliki broj emigranata treba da ilegalno u|e u na{u zemqu, kao i ko
treba da ih sa~eka, Mateji} je odgovorio da ne zna koliki broj dolazi, ali
da zna da }e ih do~ekati Vojislav [e{eq, odnosno ~lanovi Srpskog ~etni~kog pokreta (S^P).
Na kraju razgovora, Mateji} je prihvatio i obavezao se da }e nam blagovremeno javiti ukoliko sazna jo{ neke pojedinosti u vezi dolaska pomenutih emigranata u na{u zemqu.
U narednom periodu radi}emo na proveri navedenih podataka.
(redigovano)
Fusnota:
1) Mateji} Milan, ro|en 3. 3. 1924. godine u Pirotu, od oca Damwana, Srbin, dr`avqanin
SFRJ, penzionisani radnik SDB MUP Republike Srbije, stalno nastawen u Beogradu,
Batutova br. 14. Ne prolazi kroz evidenciju USDB Beograd.

CDLIV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
71-0422
4. 6. 1991. godine
(redigovano)
Na osnovu ~lana 38 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti, daje
se predlog za primenu mere tajne kontrole telefonskih razgovora, (redigovano).
Vojislav [e{eq, ro|en 11. 10. 1954. godine u Sarajevu, od oca Nikole,
dr`avqanin SFRJ, po nacionalnosti Srbin, doktor pravnih nauka, bez zaposlewa, razveden, nastawen u Beogradu, ul. Posavskih odreda br. 35.
Prate}i neprijateqsku delatnost Vojislava [e{eqa, do{li smo do
saznawa da isti, sa jo{ nekoliko najekstremnijih ~lanova Srpske radikalne stranke (SRS) i Srpskog ~etni~kog pokreta (S^P), me|u wima su i Vojin Vuleti}, Rosvita Topolac, Zoran Dra`ilovi} (redigovano), ve} du`e
234

vremena aktivno radi na stvarawu paravojnih formacija i naoru`avawu i

slawu dobrovoqa~kih odreda na teritoriju Republike Hrvatske.
(redigovano)
Ciq mere je daqe pra}ewe aktivnosti Vojislava [e{eqa i pomenutih
ekstremista iz redova S^P i SRS, naro~ito u pogledu wihovih daqih namera u vezi stvarawa paravojnih formacija i naoru`avawa i upu}ivawa dobrovoqa~kih odreda na teritoriju Republike Hrvatske.
Zamenik na~elnika III odeqewa
(potpis redigovan)

CDLV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
IV odeqewe Rakovica
(redigovano)
5. 6. 1991. godine

Slu`bena bele{ka
o promotivnom zboru Vojislava [e{eqa,
poslani~kog kandidata Srpske radikalne stranke u Rakovici
Dana 4. 6. 1991. godine, sa po~etkom u 17.00 ~asova, na platou ispred MZ
Miqakova~ki izvori u Rakovici, odr`an je promotivni zbor Vojislava
[e{eqa, poslani~kog kandidata Srpske radikalne stranke.
Zboru su, pored 3.500-4.000 gra|ana, prisustvovali Mirko Jovi}, predsednik Srpske narodne obnove, sa pet-{est zvani~nika ove stranke, a prime}eni su i Nikoli} Milan, predsednik Op{tinskog ve}a Saveza sindikata Rakovice, predsednici sindikalnih organizacija ve}ih rakovi~kih kolektiva, pojedini rukovodioci SO Rakovice, koji su stajali po strani. Na{a procena je da su oni, kao i veliki broj gra|ana, do{li na ovaj zbor iz radoznalosti, po{to su se ~uli komentari da je u posledwe vreme [e{eq medijska li~nost zbog svojih ekstremnih istupawa.
Prime}eno je i dosta ~lanova SPS, a i drugih stranaka. Po komentarima koji su mogli da se ~uju u prolazu, vlada mi{qewe da }e [e{eq pobediti na izborima za poslanika Skup{tine Srbije 16. juna u ovoj rakovi~koj
izbornoj jedinici.
Nakon intonirawa Svetosavske himne, zbor je otvorio nama nepoznati
mu{karac, verovatno zadu`en za organizaciju istog, i odmah dao re~ [e{equ.
U svom 50-minutnom govoru, [e{eq je, ~esto prekidan aplauzima i
odobravawem, govorio o ekonomskom, socijalnom, nacionalnom i kulturnom programu Srpske radikalne stranke. Na posebno odobravawe je nai{lo vi|ewe [e{eqa na koji na~in Srbija mo`e da re{i pitawe ujediwewa Srba na jugoslovenskim prostorima; iseqavawe [iptara sa Kosova; otcepqewe Slovenije, mogu} ishod eventualnog rata sa Hrvatima i sli~no.
Vi{e puta [e{eq je isticao potrebu za jedinstvom Srba u svojoj borbi za
235

ujediwewem, bez obzira na strana~ku pripadnost. Na kraju je apelovao da

gra|ani glasaju po svojoj savesti i daju poverewe onome za koga smatraju da
}e ih dostojanstveno predstavqati u Skup{tini Srbije. Napomenuo je da
vlast ne treba ru{iti na ulici, ve} da na slede}im izborima dobro razmisle kome }e dati svoj glas.
U svom govoru, [e{eq je uglavnom ponovio sve ono {to je u sli~nim
nastupima govorio, napomiwu}i da sada nije prilika i mesto da detaqnije
obrazla`e program SRS koja ima, po wemu, pripremqen i razra|en program za sva va`na pitawa koja se ti~u Srba i Srbije.
Na kraju govora, [e{eq je si{ao sa improvizovane bine me|u gra|ane
i oko 15 minuta se rukovao sa prisutnim gra|anima uz skandirawe Vojo vojvodo. Tom prilikom je delio i autograme, a zatim se, pra}en ve}om grupom
gra|ana, uputio ka svom automobilu i odvezao se. Nekoliko minuta kasnije
odvezao se i Mirko Jovi} sa svojim pratiocima. Nakon toga gra|ani su se
razi{li.
Ovaj zbor je protekao bez incidenata, a red oko bine odr`avali su [e{eqevi qudi. Zapa`eno je nekoliko TV ekipa i novinara. gra|ani su nosili 5-6 srpskih trobojki sa ~etiri slova S, a dvadesetak gra|ana je nosilo
{ajka~e sa kokardom.
(potpis redigovan)

CDLVI
Centar SDB Titovo U`ice
III / ekstremizam
79-046
6. 6. 1991. godine
SP 02-810/1

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1.
Izvor podataka je dr Svetozar Uqarevi}, direktor Doma zdravqa u Vi{egradu, BiH.
Razgovor sa izvorom obavqen je 4. 6. 1991. godine u Mokroj Gori, op{tina Titovo U`ice, u vremenu od 20.00 do 23.00 ~asa, na inicijativu operativnog radnika.
Izvor u fazi proveravawa podaci delimi~no provereni.
2.
Podaci se odnose na stepen ugro`enosti srpskog naroda, kao i stepen
wegove organizovanosti u slu~aju eventualnih me|unacionalnih sukoba na
podru~ju op{tine Vi{egrad, Fo~a, Gora`de, kao i {ireg regiona Hercegovine.
U razgovoru, izvor je izneo slede}e:
Ja sam petnaestak godina u Vi{egradu, a ina~e sam rodom iz Hercegovine, iz okoline Bile}a. S obzirom da se bavim lekarskim pozivom, u pri236

lici sam da kontaktiram sa qudima raznih kategorija, nacionalne, verske

i strana~ke pripadnosti. Nisam ~lan nijedne stranke, a to nisam ne zato
{to ne `elim da budem u SDS-u, naprotiv, ta stranka je kroz ime Radovana
Karayi}a izuzetno autoritativna, ve} zato {to `elim u ovim sudbinskim
vremenima da se pona{am kao muslimanski intelektualci koji deluju s drugog plana, a ustvari vitalno uti~u na generalno opredeqewe stranaka
MBO i SDA i fakti~ki kreiraju politiku tih stranaka na ovom i {irim
prostorima BiH. Ja imam jedan generalno-strategijski pristup problemima srpskog naroda na ovim prostorima i interes mi je da dam svoj puni
doprinos da se ne desi ono {to se de{avalo u Drugom svetskom ratu, jer mi
je taj problem vrlo blizak, po{to sam rodom iz Hercegovine. Naime, ja za
razliku od ~elnika SDS nastojim da se iskqu~ivo kre}em u dru{tvu muslimana, da sedim u muslimanskim kafanama, a rukovodim se ~iwenicom da
mi je bitno da saznam {ta mi misle neprijateqi, a {ta misle prijateqi to
unapred znam. Zna~i, moje prisustvo u muslimanskim populacijama je iskqu~ivo strategijskog karaktera, jer ne bih mogao sebi oprostiti da se
ipak ne{to desi na ovim prostorima, a da ne budem bar 24 ~asa ranije obave{ten.
Na na{e insistirawe, da li ima ideju kako da do|e do informacije o
eventualnom planirawu napada na Srbe na ovom podru~ju, nekom {irem
konfliktu, zna~ajnijoj teroristi~koj akciji i sli~no, Uqarevi} je izneo
slede}e:
Po{to dugo godina radim u zdravstvu, poznata mi je psihologija muslimana, a i `ena muslimanske nacionalnosti, pa vrlo odgovorno cenim da
postoji jedan klasi~an modus da se do|e do ovih podataka iskqu~ivo preko
`ena muslimanki. Poznavaju}i ih dobro, znam da se u qubavnim vezama izuzetno emotivno vezuju za mu{karce i da u momentima pomerawa centra
ravnote`e spremne su da do kraja ostanu verne i odane. Ja sam na tom principu napravio jednu strategiju, a to sam sugerisao i nekolicini mojih drugara da to ~ine i stupio sam u neke intimne veze sa `enama muslimanske nacionalnosti, uglavnom iz krugova bliskih SDA. Prvo sam nastupao sa
aspekta zastra{ivawa, koriste}i se dobro oprobanom {emom [e{eqa i
wegovih ~etnika da }e upasti i poklati sve muslimane, tako da sam iznudio
tra`ewe za{tite od druge strane, a to sam galantno obe}ao, jer znaju da sam
dobro obave{ten, da se kre}em u dobro obave{tenim krugovima, a tra`io
sam da isto tako budem obave{ten, bar 24 sata ranije, ukoliko do|e do spremawa nekih akcija od strane teroristi~kih formacija SAD.
Ja cenim da solidno poznajem aktivnost SDA i da mogu da dam neka moja vi|ewa o tome. Ne bih ulazio u detaqe, ne bih govorio o nekim perifernim li~nostima, jer smatram da su to podanici, klasi~no ~lanstvo, izvr{ioci, eksponenti i dr. Moje duboko uverewe da je SDA na podru~ju Vi{egrada jedna poluvojna formacija, a da je wen lider Avdija [abanovi} jedan
klasi~an razbojnik, koji je ubio ~oveka motkom, to mi je li~no poznato, i
koji organizuje muslimanski narod na ovom podru~ju po uzoru na Ugqanina.
Tvrdim da tu politi~ke aktivnosti skoro da i nema, nego se uglavnom aktivnost SDA svodi na jedan strate{ki ciq: dominacija na ovim podru~ji237

ma, brawewe odstupnice Sanyaka, ustvari ono {to je bilo i dominantno u

ranijim sukobima, ko je dr`ao Vi{egrad dr`ao je i Sarajevo. ^iwenica
je da ovako razmi{qaju muslimanski intelektualci, sa kojima sam ja ~esto
u kontaktu, sa wima radim, sara|ujem, dru`im se, razgovaram i sli~no.
Avdija [abanovi} je ustvari, to je ovde svima poznato, bio cimer Izetbegovi}u u zatvoru, li~ni su prijateqi, Izetbegovi} je dolazio kod wega
ku}i i istina je da je Avdija oko 70.000 maraka ulo`io u SDA. On nastupa
sa aspekta mo}i i mada nije do skoro bio prvi ~ovek SDA, ipak je kao militantan i agresivan nametao neka re{ewa u ovom gradu. On otvoreno izjavquje da je napravio plan kako da sredi Srbe na celom podru~ju, samo mu je
jo{ ostalo nere{eno jedno naseqe, tzv. Mezalin, gde su uglavnom sve grupisani Srbi. On je sa Ugqaninom, bar prema na{im saznawima, vrlo ~esto u
kontaktu, Ugqanin dolazi u Vi{egrad i uverewe je da on radi po Ugqaninu.
Ustvari, Vi{egrad je neka vrsta servisa te militantne vojne organizacije
sanya~kih muslimana. Tu se pojavquje jedan sredove~an ~ovek iz Rudog, koji
vozi crvenog ford-taunusa i koji je, prema nekim saznawima, veza [abanovi}a i Ugqanina. U tom automobilu se vrlo ~esto vozi Avdija.
Mi, srpski intelektualci, na ovom podru~ju smo uvereni da politi~ku
strategiju muslimana na ovom podru~ju i {ire ne vodi SDA kao vladaju}a
stranka, ve} da to radi MBO. Zulfikarpa{i} je Fo~ak, ustvari wegovi su
se doselili u Fo~u, a bili su sluge, i ima bliske rodbinske veze ba{ u intelektualnim krugovima u Vi{egradu, recimo [emsa Pa{ovi} i uop{te
porodica Pa{ovi}. [emsa je direktor banke u Vi{egradu. Vo|a MBO je
Meho Hayi}, in`ewer geodezije, ina~e vlasnik privatnog preduze}a u Vi{egradu. On tvrdi da je rodbinska veza sa Mehmedom ^engi}em. Hayi} je u
vezi i sa Sulejmanom Ugqaninom. On je glavna intelektualna sprega muslimana sa centrom u Sarajevu i Sanyaku. Mnogi intelektualci koji su u{li
u SDA i po kqu~u zauzeli neke funkcije, u gradu prilaze tajno MBO-u i
sprovode politiku ove stranke, jer su i shvatili da je SDA jedna vojna formacija i da je zadu`en za neke druge stvari na planu odbrane muslimana u
eventualnim sukobima. Ja ovo mogu da potkrepim i konkretnim ~iwenicama kroz primere mojih lekara, vrlo cewenih qudi u ovom gradu, dr Nezira
Abdi}a, zatim prof. Himze Demira i dr. Tvrdim da MBO ima jedan uzlazni
trend i da je tendencija da MBO ustvari postane vladaju}a stranka u Bosni,
jer su u SDA u{li qudi uglavnom kroz muslimanski verski legitimitet,
ekstremizam prema Srbima i finansijsku pomo} koju su davali stranci u
predizbornoj kampawi. Ipak, mozak muslimanske inteligencije okre}e se
prema MBO.
^iwenica je da je SDA naoru`ana. To mi je potvrdio jedan od uglednih
muslimanskih intelektualaca [ahin Kasapovi}, koji mi je doslovno izjavio: Mi smo muslimani osiroma{ili se kupuju}i oru`je, a vi to Srbi yabe
dobijate u Srbiji. Nama su poznati i kanali preko kojih se to radi. Esad
Ohranovi}, predsednik Izvr{nog saveta SO i brat od tetke predsednika
SO Vi{egrad Fikreta Cocali}a, ima registrovano preduze}e i dobro razvijenu trgovinu, ustvari dr`i pola trgovine Vi{egrada, preko wega ide nabavka, a distribuciju vr{i Fikret Cocali}, preko UPI-a, i oru`je se
prevozi u hladwa~ama koje po selima razvoze mle~ne i suhomesnate proiz238

vode. U nekoliko navrata su vi|eni sanduci kako se iznose iz ovih hladwa~a (pre sedam dana u razgovoru koji smo imali sa Milojem Joksimovi}em iz
Gostiqe, op{tina Vi{egrad, ovaj podatak je potvr|en. Naime, vi|en je kamion u selu Kla{niku, odnosno hladwa~a UPI-a iz koje su izno{eni sanduci, sumwa se u municiju, napomena operativnog radnika).
SDA nastoji da tu svoju paravojnu koncepciju sprovede preko vi{egradskog SUP-a i u vidu je varijanta da Avdija [abanovi} bude zamenik komandira milicije. Ako bi se to ostvarilo, to bi moglo da bude kobno po
srpski narod.
Mi smo na podru~ju Vi{egrada u mawini. Prisutna je ~iwenica da postoje spiskovi za likvidaciju uglednih Srba u ovom gradu. Pomiwe se cifra
od 200 qudi koji bi se likvidirali i nakon toga SDA ne bi imala vi{e nikakvih problema sa Srbima u Vi{egradu. Me|u dobro obave{tenim krugovima srpske nacionalnosti, prisutan je podatak da je spiskove za likvidaciju pravio Rasim Muhi}, dugogodi{wi na~elnik SUP-a u Vi{egradu, koji
ima vikendicu u selu Drinsku i kod wega su odr`avani brojni sastanci, {to
je zapa`eno od strane Srba sa ovog podru~ja. On dobro poznaje ovaj prostor
i to je vrlo mogu}e da ga je SDA anga`ovala da ovaj posao izvr{i. Za nabavku oru`ja za SDA ukqu~en je i [epo Ismet, direktor Granita u Vi{egradu, i on je jedan od finansijskih magnata koji ulazi u ove transakcije. SDA
ima i qude koji su zadu`eni za snabdevawe u odre|enim trenucima, npr. [u{ko Tahir, direktor Saveznih robnih rezervi u Vi{egradu. Meni je vrlo
simptomati~an problem nestanka lekova. ^iwenica je da lekovi nestaju iz
apoteke, to je sada vrlo jednostavno, po{to imaju i privatne apoteke, ali
vlada uverewe da SDA radi na formirawu skladi{ta lekova.
Prisutan je podatak da SDA radi na vra}awu intelektualaca koji su
napustili Vi{egrad kako bi se ovo podru~je intelektualno oja~alo. Tu se
pomiwu i neka imena koja su sa ovog podru~ja oti{la u Sarajevo i sada se
ponovo vra}aju da rade u Vi{egradu, kao {to je Ahmetspahi} Amir, ranije
predsednik suda u Vi{egradu, zatim Emir Abdi} i dr. [to se ti~e omladine, SDA vrlo agresivno nastupa prema wima i Muslimanski omladinski
savez je fakti~ki organizovao celokupnu omladinu ovog grada i {ire,
ukqu~uje ih u rad sekcija i sa tom snagom Avdija [abanovi} upravo ra~una.
Pomiwu se centri za obuku, pomiwe se wegovih 200 vrednih momaka koji }e
za dva sata da zavr{e posao i sli~no.
Mi Srbi strahujemo da samo Srbija ne do|e na uvi|aj u Vi{egrad, jer se
bojimo prva dva sata sukoba. Ako bi se prva dva sata odbranili mi cenimo da bi kasnije mogli da normalno uz pomo} Srbije ra~unamo da bi se mogli organizovati i odbraniti uz povla~ewe iz Vi{egrada. Mi Srbi u Vi{egradu smo ipak u jednom klasi~nom okru`ewu, jer se muslimani tako organizuju da mi ustvari nemamo {anse da budemo dostojan partner u toj organizaciji. Nave{}u konkretan primer jednog klasi~nog rodbinskog vezivawa vitalnih funkcija. Recimo, tri brata Muhi}a su: jedan je na~elnik
SUP-a, drugi je direktor po{te, a tre}i je kod mene lekar op{te prakse u
bolnici. Mi sumwamo da se sprega po{ta SUP, preko bratske veze rukovodilaca, koristi za klasi~no policijsko opservirawe ~elnih Srba u gradu, u {to smo mi duboko ube|eni.
239

[to se ti~e SDS, mi Srbi intelektualci se nismo formalno ukqu~ili u SDS, delujemo iz drugog plana. Ja sam konkretno prebacio 60 milijardi na ra~un SDS iz moje radne organizacije, ali smo duboko uvereni da je
SDS ovde neorganizovan, da su ti mladi}i koji vode SDS ipak u jednom politi~kom zanosu i da vi{e vode ra~una o svojoj politi~koj afirmaciji, nego o interesima srpskog naroda na ovom podru~ju. Mislim da tu krivicu delimi~no snosi ministar Velibor Ostoji}, koji je bio aktivista SDS za
ovo podru~je ispred Republike; procena je me|u nama starijim, iskusnijim
i obrazovanijim qudima u gradu da ti momci su neorganizovani, da nemaju
neku uverqivu politi~ku strategiju i da SDS kao stranka nema snage da
srpski narod organizuje i za{titi u slu~aju eventualnih me|unacionalnih
sukoba na ovom podru~ju. Mi poku{avamo da delujemo iz drugog plana, ali
jo{ uvek nemamo neki stepen saradwe i me|usobne organizovanosti da bi se
kao Srbi u stranci i van stranke mogli legitimisati kao neka organizovana celina u slu~aju budu}ih me|unacionalnih sukoba.
Meni je tako|e prisutno saznawe da ima me{ovitih brakova muslimana i Hrvata sa ovog podru~ja. Ista}i }u jedno ime profesora Univerziteta
u Sarajevu (izvor je zamolio da mu ne pomiwemo ime, jer se radi o wegovoj
prijateqskoj vezi, iz principijelnih razloga, napomena operativnog radnika), koji je vrlo ~esto i u Zagrebu i u Vi{egradu, a moje duboko uverewe
je da je to jedna od poluga koja vezuje HDZ i SDA.
Ja }u skoro boraviti u Hercegovini i bi}u u prilici da do|em do interesantnih podataka i na tom podru~ju i voqan sam i spreman da ih predo~im vama kao organima SDB u Srbiji. Izne}u kratku jednu moju procenu odnosa snaga na podru~ju Gora`da i Fo~e, prihvatite je uslovno, a ona je slede}a: bio sam na skupu intelektualaca u Fo~i i dobro mi je poznato ^ajni~e, po{to mi kolega vodi SDS. Cenim da ova podru~ja su dobro organizovana i da su Srbi u dominaciji. Gora`de je, iako je skoro kompletno SDA,
ipak u nekom smislu ovce u toru, jer je ^ajni~e veoma dobro organizovan.
3.

4.
Sa izvorom je dogovoreno da nas sa javne telefonske govornice obavesti o bilo kakvim novim momentima vezanim za najavu ili po~etak me|unacionalnih sukoba na ovom podru~ju, kao i indicijama koje na to ukazuju.

CDLVII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
10. 6. 1991. godine

Informacija
Prate}i neprijateqsku delatnost pojedinih ekstremnih nacional-{ovinista iz redova Srpske radikalne stranke, do{li smo do pouzdanih sa240

znawa da se u proteklih mesec dana, ta~nije od 2. 5. 1991. godine i sukoba u

Borovom Selu, me|u pripadnicima SRS-a zapo~elo sa akcijom formirawa
dobrovoqa~kih odreda, koji po potrebi mogu biti upu}eni da brane interese srpskog naroda u Hrvatskoj, i pronala`ewem na~ina i kanala da se
obezbedi naoru`awe za pomenute dobrovoqce.
U pogledu ilegalne nabavke oru`ja za potrebe pripadnika srpskih dobrovoqa~kih odreda, zapa`enu ulogu ima Rosvita Topolac, ~lan Centralne otaybinske uprave S^P, prema kojoj smo tokom meseca maja ove godine
vi{e puta primewivali meru tajnog pra}ewa i TV i fotodokumentovawa
radi sticawa sveobuhvatnijeg uvida u wenu neprijateqsku delatnost i, posebno, radi dobijawa konkretnijih saznawa o kontaktima koje je imala sa
licima za koja pretpostavqamo da su ume{ana u ilegalnu trgovinu oru`jem. Primenom navedenih mera, ustanovili smo da su se u stanu pomenute, u
ul. To{e Jovanovi}a br. 6, ~esto okupqala lica zainteresovana za ilegalnu trgovinu oru`jem, javqaju}i se kako u ulozi kupca, tako i u ulozi prodavca.
Me|u ovim licima zapa`eno mesto pripada izvesnom ^eletu iz ^a~ka,
koji se, prema na{im nedovoqno proverenim saznawima, zove Vukovi} Miroslav i blizak je saradnik Miladina Todosijevi}a, komandanta odbrane
Borovog Sela u sukobu sa redarstvenicima (za ^eleta }emo zatra`iti potpunu identifikaciju od OSDB ^a~ak napomena operativnog radnika).
Pomenuti ^ele je boravio kod Rosvite Topolac dana 7. 6. ove godine u prepodnevnim ~asovima, zajedno sa izvesnim Nikoli} Draganom iz [ida, za
koga se smatra da je komandant Srpskog ~etni~kog {taba u tom gradu. Pored wih, veliko interesovawe za nabavku oru`ja za srpske dobrovoqa~ke
odrede ispoqili su Nenadovi} Zoran iz Milanovca, Milan ]opi} iz Doweg Lapca, kao i Spasenovi} Zoran iz Beograda. Svim gore pomenutim licima se kao zajedni~ka veza javqa Rosvita Topolac, te }emo intenzivno raditi na wihovoj identifikaciji.
Prate}i neprijateqsku delatnost Rosvite Topolac, pouzdano smo ustanovili da je po~etkom maja ove godine prvi put uspostavila kontakt sa ^ali} Mihailom, ro|enim 13. 11. 1927. godine u Zagrebu, od oca Nikole, penzioner, stalno nastawen u Beogradu, ul. Vojvode Dobrwca br. 30, koji se
predstavqa kao simpatizer Vojislava [e{eqa i Srpske radikalne stranke, mada je donedavno bio ~lan SPO, koji je napustio posle doga|aja u Borovom Selu. Do wihovog kontakta je do{lo na ^ali}evo insistirawe, po{to
je on kao razlog naveo spremnost da pomogne u snabdevawu oru`jem srpskih
dobrovoqa~kih odreda. S tim u vezi, ^ali} je izneo da ga je dana 8. 5. 1991.
godine telefonom pozvao NN mu{karac koji se predstavio imenom Zoran,
saop{tio mu da je do ^ali}evog imena do{ao preko Saveza svih Srba sveta
i ponudio konkretne usluge u pogledu nabavke oru`ja za pripadnike dobrovoqa~kih odreda S^P. U pomenutom razgovoru, ^ali} je obe}ao Zoranu da
}e stupiti u kontakt sa odre|enim licima iz rukovodstva SRS (Rosvita Topolac) i o wihovom odgovoru, odnosno zainteresovanosti da sklope posao u
vezi oru`ja, obavestiti Zorana.
241

Zbog svega gore navedenog, nad ^ali} Mihailom smo najpre primenili
meru TKTR, da bi po~etkom juna u dva navrata, 5. i 7. 6. 1991. godine, primenili mere tajnog pra}ewa i TV i fotodokumentovawa. Putem primewenih
mera do{li smo do bli`ih podataka o Zoranu i wegovim namerama, te smo
saznali da je zaposlen u Primeksu, koji postoji u okviru Jugokopa uslu`no proizvodne zadruge, u ul. Bulevar Revolucije br. 290. Tako|e smo saznali da poseduje uslu`ni telefon koji se mo`e koristiti samo u krajwoj
nu`di, a pripada wegovoj ta{ti sa stanom u ul. Yorya Va{ingtona br. 46.
Prate}i trag do kojeg smo do{li primewivawem navedenih mera, pouzdano smo ustanovili da je dana 7. 6. 1991. godine, u stanu ^ali} Mihaila, sa
po~etkom u 17.00 ~asova, odr`an sastanak kojem su, pored doma}ina, prisustvovali Zoran i Rosvita Topolac. Ciq sastanka je bio uru~ivawe specifikacije, odnosno Zoranove ponude o vrsti, koli~ini i ceni oru`ja Rosviti Topolac, koja sa dobijenom ponudom treba da upozna druga zainteresovana lica.
Raspola`u}i saznawem da Zoran treba da do|e na pomenuti sastanak
ispred ^ali}eve zgrade, u predvi|eno vreme smo postavili zasedu i ubrzo
registrovali dolazak najpre Rosvite Topolac, a nakon we uo~ili smo NN
mu{karca po ~ijem pona{awu (osvrtao se, zagledao brojeve na zgradama), i
kona~no, ulasku u ^ali}ev stan, smo zakqu~ili da je re~ o tra`enoj osobi,
odnosno Zoranu. Dolazak pomenutih osoba na sastanak kod ^ali}a je TV i
fotodokumentovan.
Nakon odr`anog sastanka i izlaska iz ^ali}evog stana, nad Zoranom
smo primenili meru tajnog pra}ewa radi ustanovqavawa wegovog prebivali{ta i s tim u vezi utvr|ivawa identiteta. U toku primene pomenute mere Zoran se pona{ao izuzetno oprezno, neprestano se osvrtao i ~esto bez
ikakvih rezona mewao pravac i brzinu kretawa, te smo bili primorani da
iz predostro`nosti prestanemo sa primenom tajnog pra}ewa, ali smatramo
da }e do sada prikupqena saznawa o Zoranu biti dovoqna za wegovu identifikaciju na kojoj intenzivno radimo.
O toku pomenutog sastanka, Rosvita Topolac je odmah obavestila Milana ]opi}a iz Doweg Lapca, s obzirom da je on ispoqio interesovawe za
nabavku odre|ene koli~ine raznog oru`ja. Prema re~ima Rosvite Topolac,
do deset komada ko{ta 2.000-2.300 maraka, a ukoliko je re~ o ve}im koli~inama, treba videti sa onim koji je neposredni. Raspola`emo saznawima da
}e Rosvita Topolac kontaktirati Zorana ponovo za ~etiri dana, te da se
pla}awe vr{i u markama, a eventualna isporuka bi bila obavqena u Beogradu.
Napomena:
Nakon identifikacije operativnog radnika navedenog Zorana, neophodno je sa navedenim podacima upoznati UZSK MUP Republike Srbije.
U ciqu dokumentovawa i ustanovqavawa lica koja se bave nedozvoqenom trgovinom oru`ja preduzimamo sve neophodne operativno-tehni~ke
mere i radwe.
242

CDLVIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
16. 6. 1991. godine

Informacija
Dana 15. 6. 1991. godine, oko 20.00 sati, Oliver Baret Denis, ~lan Srpskog ~etni~kog pokreta (od ranije poznat po boravcima u Borovu Selu) je
po~eo da poziva ve}i broj ~lanova ove stranke iz unutra{wosti da se okupe 16. 6. 1991. godine u 8.00 sati u prostorijama stranke u Beogradu, ul. Milutina Boji}a br. 2, radi odlaska u Trpiwu, na teritoriji Republike Hrvatske, gde se, kako je naveo, ponovo puca. Naveo je da je razlog wihovog odlaska
~i{}ewe terena, da je neizvesno koliko }e tamo ostati, te da sa sobom ponesu svoje li~no naoru`awe.
Oliver je u vezi navedenog pozvao Sr|ana Glamo~anina iz Pan~eva, izvesnog Jovana iz Zrewanina (tel. 023/34-581), NN-a iz Novog Sada (tel.
021/747-343, [apca na tel. 015/82-326) i Apatina (tel. 026/22-108).
Izvesnog Luku (056/738-099) Oliver je obavestio da je neophodno da
obezbedi prevoz qudstva i materijala posledwom skelom preko Dunava
16. 6. 1991. godine. Me|utim, nije re~eno ta~no mesto prelaska Dunava.
Po navodima Luke, ve} je obezbe|en sme{taj i prihvat autobusom od
skele, a kod skele }e ih, kako je naveo, ~ekati 130 komada (oru`ja), ne ra~unaju}i lova~ko naoru`awe.
Petkovi} Qubi{ko, u S^P-u obavestio je Vojislava [e{eqa da je
Oliver Baret Denis na svoju ruku, ne konsultuju}i se ni sa kim, bez prethodne provere bezbednosti puta i drugih relevantnih podataka, pozvao
qudstvo da se okupe radi odlaska u Trpiwu, odakle je, kako je istakao, zatra`ena pomo} od 50 wihovih ~lanova. [e{eq je u vezi s tim nalo`io Petkovi}u da se o svemu dogovori sa Zoranom Dra`ilovi}em, po{to Dra`ilovi}
proveri sve {to je potrebno, pa tek ako sa wim postigne ~vrst dogovor onda da se ide za Trpiwu, a ako to ne u~ine, onda da ne preduzimaju ni{ta.
Petkovi} je obavestio [e{eqa da je iz Smedereva ve} potvr|eno da
dolazi 40-50 qudi. Tako|e iz Zrewanina i Loznice je potvr|eno da iz ovih
mesta dolazi po 5-6 lica.
I pored gore navedenog stava [e{eqa, da se sa~eka dogovor sa Zoranom Dra`ilovi}em, Oliver Baret je nastavio da poziva ~lanove da dolaze
u Beograd radi odlaska u Trpiwu. Svi pozvani su potvrdili da }e do}i, s
tim da je bilo neizvesno koliko }e jo{ qudi spremnih da krenu dovesti sa
sobom.
Dana 16. 6. 1991. godine, u ranim jutarwim ~asovima, prema na{im pouzdanim saznawima, u prostorije Srpske radikalne stranke u Beogradu, ul.
Milutina Boji}a br. 2, pristigla je grupa od dvadesetak ~lanova SRS-a iz
Smedereva, Zrewanina, Loznice i Po`arevca radi organizovanog odlaska
u selo Trpiwe, Republika Hrvatska. U toku prepodneva, pomenuta grupa je
najve}i deo vremena provela u obli`woj kafani Vidin Kapija, po{to je
243

postojala opasnost da budu prime}eni od novinara koji su obilazili sedi{te stranke interesuju}i se za tok izbora poslani~kog kandidata sa teritorije Rakovice. Za to vreme, Qubi{ko Petkovi} je stupio u kontakt sa
Nadom Popadi}, tel. 056-738-099, koja ga je obavestila da wen suprug Milan
~eka na skeli kojom treba navedena grupa da se prebaci preko Dunava, ali
da je neophodno prona}i izvesnog Zorana koji mora da obezbedi tridesetak
igra~aka, jer bez wih ne vredi qude slati u Trpiwu. Petkovi} je pomenutog Zorana zatim potra`io na tel. 056-12-441, ali ga tamo nije na{ao. Oko
11.45 sati, Petkovi}u se javio Zoran, saop{tavaju}i da mu ne {aqu qude
jer nije uspeo za wih da obezbedi cevi, te je kona~nu odluku o tome Petkovi} odlo`io da razgovara sa izvesnim ^eletom iz ^a~ka, koji se nalazi u
Starim Banovcima, ili Milanom Popadi}em iz Trpiwe, jer su oni morali
da obezbede prebacivawe pomenute grupe preko Dunava.
Prema na{im pouzdanim saznawima, ^ele se javio Qubi{i Petkovi}u
iz Ba~a oko 13.45 sati i tom prilikom saop{tio da }e zajedno sa Milanom
Popadi}em do}i u Beograd oko 15.3016.00 sati radi preuzimawa grupe dobrovoqaca koja je u prostorijama SRS-a. Na ovaj postupak su se odlu~ili iz
predostro`nosti, po{to sumwaju da ih prislu{kuju, te }e na ovaj na~in sakriti mesto prelaska Dunava na kojem ih, prema ^eletovim re~ima, ve} ~eka skela, kao i autobus kojim }e se prevesti do mesta odredi{ta. Posle wihovog razgovora, Oliver Baret je ugovorio sa Sr|anom Glamo~aninom iz
Pan~eva, tel. 013/513-536, da isti sa 5-6 svojih qudi odmah do|e u Beograd u
prostorije stranke radi formirawa grupe koja }e biti upu}ena u Slavoniju.
U vremenu od 15.30 do 16.00 sati u prostorijama SRS okupilo se oko 20
lica, koji su do{li motornim vozilima, u mawim grupama i na isti na~in
se i razi{li.
Prema na{im saznawima, najve}i deo se na isti na~in i razi{ao do
16.30 sati. Kako je Qubi{a Petkovi} objasnio Vojislavu [e{equ, nije izvr{eno organizovano prebacivawe pomenute grupe lica iz razloga {to nisu bili u stawu da obezbede da se blagovremeno dopremi odgovaraju}a koli~ina naoru`awa. U ciqu obezbe|ivawa naoru`awa i prebacivawa qudi,
Petkovi} je kontaktirao sa izvesnim licima, tel. 056-738-099 i 022/712-008,
i tim putem se do{lo do dogovora da je prevoz preko Dunava skelom obezbe|en 16. 6. ove godine u 20.00 ~asova. Qubi{a Petkovi} je tom prilikom najavio mogu}nost da on na taj na~in kontaktira Milana Popadi}a i Luku,
pri ~emu, prema na{im saznawima, postoji mogu}nost da sa Petkovi}em bude i Denis Baret Oliver. Petkovi} je, u razgovoru sa izvesnom `enskom
osobom, tel. 022/712-008, najavio mogu}nost planiranog prebacivawa za 17.
6. 1991. godine. Tako|e je dogovoreno da se oru`je prebaci teretnim vozilom iz Orolika preko Stupara. Za prebacivawe oru`ja je zadu`en, prema
na{im saznawima, Zoran, koji se 16. 6. ove godine nalazio u Mirkovcima.
Prema na{im saznawima, okupqena lica su raspu{tena do 17.00 sati.
U naknadnom razgovoru sa izvesnim Dejanom, ~lanom SRS, Qubi{a Petkovi} je obrazlo`io da je do skupqawa dobrovoqaca do{lo radi samoinicijative Denisa Olivera Bareta i informacije o navodnom pucawu u Trpiwi, za koju je Petkovi}eva veza, koja je u toku dana do{la, potvrdila da je
244

neta~na. U Trpiwe su, kako je tom prilikom izre~eno, oti{li izvesni

Branko iz Sarajeva, Denis Baret Oliver i mawa grupa lica, koja nije opremqena odgovaraju}om koli~inom oru`ja, izuzev nekoliko pi{toqa koje su
poneli u torbi. O celom razvoju situacije je sve vreme bio informisan
Vojislav [e{eq, kao i o okolnosti da navedena grupa ne zna ni lozinku. U
razgovoru sa Dejanom, Qubi{a je naglasio da oru`je nije moglo da se obezbedi jer lica koja ga poseduju nisu dobili odobrewe da se deli.
Prema na{im saznawima, grupa lica koja je oti{la sa namerom da se
prebaci preko Dunava u Hrvatsku, bi}e do~ekana od strane Milana Popadi}a, koji }e se skelom prebaciti u Slavoniju, u 20.00 ~asova. Prelazak bi
trebalo, prema dosada{wim najavama, da se izvr{i skelom ukoliko grupa
dolazi kamionom, a ~amcima ukoliko dolaze drugim sredstvima prevoza.
Izvesnoj `enskoj osobi iz Novog Sada Dejan je preneo da }e najverovatnije 17. 6. 1991. godine biti upu}ena jo{ jedna grupa dobrovoqaca, koju }e voditi izvesni ^ele.

CDLIX
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
Depe{a br. 5541
Beograd, 16. 6. 1991. godine
Ministarstvu unutra{wih poslova Republike Srbije
Slu`ba dr`avne bezbednosti III uprava
Obave{tavamo vas da raspola`emo pouzdanim saznawima da je Oliver
Baret Denis (lice od ranije poznato po boravcima u Borovu selu) iz Srpskog ~etni~kog pokreta, pozvao ve}i broj ~lanova stranke iz unutra{wosti (iz [apca, Novog Sada, Zrewanina, Pan~eva i Apatina) da se okupe 16.
6. 1991. godine u 8.00 ~asova u prostorijama stranke u Beogradu, ulica Milutina Boji}a br. 2, radi odlaska u Trpiwe (Hrvatska), gde se puca, radi
~i{}ewa terena, te da sa sobom ponesu li~no naoru`awe.
Iz Beograda }e, po navodima Olivera, krenuti oko 9.0010.00 ~asova 16.
6. 1991. godine.
Izvesnog Luku (056/738-099) Oliver je obavestio da je neophodno da
obezbedi prevoz qudstva i materijala posledwom skelom preko Dunava 16.
6. 1991. godine (ne raspola`emo saznawima na kom mestu). Po navodima pomenutog Luke, obezbe|en je sme{taj i prihvat autobusom od skele, a kod skele }e ih ~ekati 130 komada (oru`ja) ne ra~unaju}i lova~ko naoru`awe.
Petkovi} Qubi{ko (ispred S^P-a zadu`en za pomo} Srbima u Hrvatskoj) obavestio je Vojislava [e{eqa da je Oliver Baret Denis na svoju ruku, bez prethodne provere bezbednosti puta i ostalog, pozvao qude da se
okupe radi odlaska u Trpiwe, odakle su tra`ili pomo} 50 qudi iz S^P-a.
[e{eq je nalo`io da se sve proveri preko Zorana Dra`ilovi}a, te da ako
sa wim postignu ~vrst dogovor, onda da idu, a ako to ne u~ine, onda ni{ta
da ne preduzimaju.
245

Po navodima Petkovi}a, iz Smedereva }e sti}i 30 do 40 qudi. Potvr|eno je da }e iz Zrewanina sti}i 5-6 lica, a iz Loznice je stigla potvrda za
dolazak {est lica.
I pored ovakvog stava Vojislava [e{eqa, da se sa~eka provera svih relevantnih podataka u vezi puta navedenih lica, Oliver Baret Denis je nastavio da poziva ~lanove S^P-a da do|u u Beograd i da krenu ve} tokom no}i.
Svi pozvani su potvrdili svoj dolazak, s tim {to su obe}ali da }e sa
sobom povesti sve one koji budu spremni da krenu.
Ne raspola`emo saznawima koliko }e se lica okupiti u Beogradu, to
jest, koliko }e ih krenuti u Trpiwe, kao i kojim }e prevoznim sredstvom otputovati iz Beograda.
Preduzete su sve potrebne operativno tehni~ke mere i radwe u ciqu
utvr|ivawa broja lica koja }e se okupiti i krenuti u Trpiwe, o ~emu }emo
vas blagovremeno informisati.
Podatke koristiti obazrivo zbog mogu}nosti dekonspiracije izvora.

CDLX
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
(redigovano)
18. 6. 1991. godine

Informacija
o odr`anoj konferenciji za {tampu Vojislava [e{eqa,
predsednika Srpske radikalne stranke, dana 18. 6. teku}e godine
u prostorijama MZ Dimitrije Tucovi}, Prote Mateje 36
Konferencija je po~ela u 12.30 sati. Prisutno je bilo pedesetak osoba, od
toga oko trideset novinara i tri TV ekipe (TV Beograd, Studio B i JUTEL).
Uvodni govor odr`ao je Vojislav [e{eq, naglasiv{i da je ova konferencija za {tampu sazvana zato da bi Srpska radikalna stranka reagovala
na neke doga|aje u predizbornoj kampawi u op{tini Rakovica. Naglasio je
da je ~itava predizborna kampawa za dopunske izbore u Rakovici bila obele`ena provokacijama nekih opozicionih stranaka, a koje su se ogledale u
skidawu predizbornih plakata, nastupima i optu`bama po pitawu politike Srpske radikalne stranke, wenih javnih i tajnih koalicionih saveznika
i sli~no. Me|utim, po [e{equ, prvi krug izbora je jasno pokazao da su sve
te i druge optu`be i {pekulacije bile neosnovane i predstavqale najobi~nije klevete.
U vezi s tim, on je istakao da je SRS donela odluku da do dana 30. 6. 1991.
godine, kada se odr`ava drugi krug izbora u Rakovici, ne}e organizovati
nikakve javne skupove u Rakovici, koji bi od strane drugih opozicionih
stranaka mogli biti okarakterisani kao pritisak na bira~e.
Pored toga, SRS je donela odluku o odlagawu demonstracija pred Skup{tinom SFRJ protiv Ante Markovi}a, zakazanih za 22. juni 1991. godine.
246

I ovaj gest, po re~ima [e{eqa, predstavqa poku{aj wegove stranke da iskqu~i svaki mogu}i prigovor, da javnim manifestacijama pred drugi krug
izbora SRS vr{i dodatni pritisak na bira~e. Dodao je da to ne zna~i odustajawe od demonstracija protiv Ante Markovi}a, ve} samo wihovo odlagawe na nekoliko dana, dok se ne zavr{e izbori u Rakovici.
[e{eq je istakao da stavovi SRS-a o Anti Markovi}u i daqe ostaju
nepromeweni i da je, po wegovom mi{qewu, Srbima Ante Markovi} ve}i
neprijateq od Tu|mana i Mesi}a. Ante Markovi} je, po wegovom mi{qewu,
prikriveni usta{a, ~ija je ekonomska politika usmerena na privredno slamawe Srbije. Nadaqe, nastavio je [e{eq, pomogao je naoru`avawe paravojnih formacija u Hrvatskoj i u~inio sve da spre~i wihovo razoru`avawe.
Nakon ovih opservacija o Anti Markovi}u, [e{eq se ponovo vratio
problematici izbora u Rakovici i optu`io neke opozicione stranke da su
od svojih pristalica formirale grupe mladi}a sa kokardama i bradama koje su provocirale gra|ane, nastoje}i da to pripi{u SRS-u. Po re~ima [e{eqa, Srpska radikalna stranka zaista nije imala i nema razloga za takvo
{to, po{to je ubedqivo stranka sa najvi{e glasova u Rakovici, i takve bi
joj akcije mogle samo {tetiti.
Govore}i o dosada{wem radu srpskog parlamenta, Vojislav [e{eq je
izrazio svoje nezadovoqstvo dosada{wom parlamentarnom praksom i istakao da su poslanici pali na ispitu po pitawima ekonomskih problema u
Srbiji, a wihove rasprave su ~esto bile besplodne i sholasti~ke.
Slab odziv bira~a u prvom krugu izbora u Rakovici, [e{eq je obrazlo`io padom interesa gra|anstva za politiku zbog jalovog rada parlamenta, zasi}eno{}u politikom uop{te, velikom vru}inom toga dana i, kona~no, o~iglednom proma{eno{}u ve}inskog izbornog sistema. Stoga je on ponovo istakao da se SRS zala`e za proporcionalni izborni sistem koji bi,
u svakom slu~aju, dao realniji politi~ki odnos snaga u parlamentu u odnosu na sada{we stawe.
U drugom delu konferencije za {tampu, odgovaraju}i na pitawa novinara, [e{eq je izjavio da Srpska radikalna stranka i Srpski ~etni~ki pokret nemaju nikakve veze sa navodnim odredom Du{an Silni, ve} se tu radi o dobrovoqcima pod komandom Srpske narodne obnove i Mirka Jovi}a.
Po [e{equ, ~etni~ki dobrovoqci se nalaze u Krajini, Slavoniji, Bosni
i posvuda gde je srpstvo ugro`eno, a razme{teni su po selima i spremni da
{tite narod.
Na novinarsko pitawe o budu}nosti Jugoslavije, [e{eq je ponovo naglasio da Srbi vi{e ne}e Jugoslaviju, a tko je za Jugoslaviju neka ju stvara
na Antarktiku ili negde drugde.
Kada je re~ o vladi Ante Markovi}a, rekao je da su protiv te vlade sva
sredstva dozvoqena i da Srbi ne mogu dozvoliti da se preko Markovi}eve
vlade SAD me{aju u na{e unutra{we stvari. Za saradwu sa Srpskom narodnom obnovom iz Nove Pazove, [e{eq je izjavio da je ona povremena i da te
dve stranke sara|uju samo u nekim akcijama, a ina~e su potpuno odvojene. Tako su do sada zajedno demonstrirali pred Ku}om cve}a i pred Skup{tinom
SFRJ. Isto tako, dva pripadnika SNO-a su pod komandom ~etni~kog komandanta u~estvovala u okr{aju u Borovu selu.
247

O navodnim radnim logorima koje formira SNO, [e{eq je rekao da

ne zna ni{ta, ali je protiv takvih logora, jer su oni obele`je fa{isti~kih re`ima.
Ukoliko bude izabran i u|e u Narodnu skup{tinu, [e{eq }e, kako je
istakao, blisko sara|ivati sa Paro{kim i wegovom Narodnom strankom,
kao i sa svima ostalima koji }e se boriti za srpske interese. U tu grupu, pored Paro{kog, ubrojio je SDS za Vojvodinu, SNO iz Nove Pazove, Srpski
pokret Save Gruji}a, kao i vladaju}u stranku, koja je do sada zastupala srpske nacionalne interese.
Drugi deo konferencije je u svom ve}em delu protekao u `u~nim polemikama izme|u dve novinarke JUTEL-a i Vojislava [e{eqa, tako da je postojala mogu}nost da do|e i do ekscesne situacije. Novinarke su kritikovale [e{eqa da se pona{a na boq{evi~ki na~in, da nije demokrati~an i da
nema konzistentne stavove, na{ta je [e{eq uz podr{ku svojih desetak
pristalica odgovarao `u~no replikama, da je wih li~no poslao Ante Markovi} da provociraju lidera SRS-a. Ipak, na kraju se sve zavr{ilo u demokratskom tonu, tako da je konferencija pro{la bez ekscesa.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CDLXI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
71-0383
1. 7. 1991. godine

Informacija
U vezi posledwih doga|aja u Sloveniji i Hrvatskoj, raspola`emo saznawima da pojedini ekstremni nacionalisti iz redova Srpskog ~etni~kog
pokreta preduzimaju konkretne mere na formirawu, naoru`avawu i upu}ivawu dobrovoqa~kih jedinica na podru~je Hrvatske. S tim u vezi, zapa`ena uloga pripada Qubi{i Petkovi}u iz Beograda, koji vr{i du`nost komandanta Kriznog {taba S^P i Aleksandru Stefanovi}u iz Vaqeva, potpredsedniku S^P. Pomenuta dvojica imaju me|usobno razdeqene du`nosti
i nadle`nosti, te je Stefanovi} zadu`en za organizovawe poverenika po
regijama, a Petkovi} za snabdevawe i upu}ivawe dobrovoqaca u krizna `ari{ta u kojima je, po wihovom mi{qewu, ugro`en srpski interes.
U pogledu odre|ivawa poverenika koji su zadu`eni za prikupqawe dobrovoqaca po regijama, napomiwemo da raspola`emo slede}im saznawima:
za Barawu je zadu`en Rajko Mr|a, za Slavoniju Ilija Petrovi}, Kosovo
Milorad Jevri}, Beograd Zoran Dra`ilovi}, Ba~ku Ilija Kon~arevi},
Srem Srboqub Kne`evi}, Ni{ Branislav Vaki}, Zaje~ar Stanoje
\or|evi} Miza, za [abac i Vaqevo Savi} Novak iz Loznice. Izvestan
248

broj regija jo{ uvek nema postavqene poverenike, i to su: Crna Gora, Severozapadna Bosna, Isto~na Hercegovina i Makedonija, a za pojedine regije
raspola`emo nepotpunim podacima prema kojima je za Severoisto~nu Bosnu zadu`en izvesni Mirko, za Centralnu Bosnu izvesni Branislav, a za
U`ice, Kragujevac i Smederevo zadu`eni su izvesni Micko, Toma i Luki}
(preduzimamo mere u ciqu potpune identifikacije svih navedenih lica
napomena operativnog radnika).
Nakon eskalacije sukoba u Sloveniji i stvarawa privida da jedinice
JNA nisu u mogu}nosti da se suprotstave odredima TO Slovenije i da u redovima JNA uglavnom stradaju vojnici srpske nacionalnosti, u Srpskom
~etni~kom pokretu su radikalizovani zahtevi za stvarawem srpske vojske
koja }e {tititi interese srpskog naroda ma gde se on nalazio. S tim u vezi,
raspola`emo pouzdanim saznawima da se u toku 30. 6. 1991. godine u sedi{tu
S^P-a u Beogradu, vi{e lica iz okoline ^a~ka, Rume, Sombora, Sremske
Mitrovice, informisalo o inicijativama za upu}ivawe dobrovoqa~kih
odreda na teritoriju Hrvatske. Prihvataju}i pomenute inicijative i nastoje}i da se izbegne neizvesnost svake improvizacije, Qubi{a Petkovi},
komandant Kriznog {taba S^P, je obave{tavao sve zainteresovane da oni
koji to mogu, do|u 1. 7. 1991. godine u 14.00 ~asova u ul. Milutina Boji}a br.
2, odakle }e se organizovano uputiti u [id, gde je zakazano glavno okupqawe dobrovoqaca izme|u 17.45 i 18.00 ~asova.
Me|u zainteresovanim licima nalazi se Miladin Todosijevi} iz ^a~ka, poznat po svom delovawu u Borovom Selu, izvesni Suboti} Lazar, br.
tel. 025-711-620, kao i izvesni ^i~a, br. tel. 022-712-213. Pomenuta lica su
savetovana da prilikom dolaska u Beograd izbegavaju Ilok zbog postojawa
usta{kih yepova, zatim da sakriju {ajka~e, kokarde i druga spoqna obele`ja po kojima bi ih mogli prepoznati, te da ponesu li~no naoru`awe, a
ostatak }e navodno dobiti u [idu.
Sve gorenavedene mere, ukqu~uju}i i mogu}nost aktivirawa 300 naoru`anih dobrovoqaca koji po potrebi, navodno, mogu biti preba~eni iz
Francuske preko Ma|arske u Jugoslaviju, obja{wavaju se podizawem pripravnosti na tre}i stepen, {to prakti~no zna~i kretawe u borbu.
Da ni{ta ne bude prepu{teno slu~aju, postarao se Petkovi}, koji treba da prati grupu iz Beograda do [ida, jer poseduje {ifre, odnosno lozinke koje su neophodne da se omogu}i bezbedan prelaz preko Dunava na teritoriju Hrvatske. Koriste}i se ve} uhodanim kanalima i pomenutim {iframa, pre dvadesetak dana u Hrvatsku, odnosno u reon sela Trpiwa, Belo
Brdo, Pa~etin upu}ene su dve grupe srpskih dobrovoqaca predvo|ene Vukovi} Miroslavom, zvani ^ele, iz ^a~ka, i Oliver Baret Denisom, tako|e
u~esnik sukoba u Borovom Selu. Pomenuti su, prema na{im saznawima, u
redovnom kontaktu sa Rosvitom Topolac, ~lan Centralne otaybinske uprave S^P, kojoj, izme|u ostalog, saop{tavaju zahteve, odnosno potrebe u pogledu naoru`avawa i municije, a ona ih prosle|uje Petkovi}u ili dr Vojislavu [e{equ na daqe postupawe.
249

CDLXII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
(redigovano)
1. 7. 1991. godine

Informacija
Dana 1. 7. 1991. godine, u vremenu od 13.30 do 14.45 ~asova, u prostorijama MZ Dimitrije Tucovi}, ul. Prote Mateje, odr`ana je konferencija za
{tampu Srpske radikalne stranke. Konferenciji je prisustvovalo oko 30
novinara i tri TV ekipe (RTB, Studio B i JUTEL).
Uvodnu re~ odr`ao je predsednik stranke dr Vojislav [e{eq i ve} na
samom po~etku `estoko osudio intervenciju JNA u Sloveniji, nazvav{i je
novom podvalom srpskom narodu. Po wegovim re~ima, krvavi premijer
Ante Markovi} je poslao regrute u ovu avanturu prethodno im zabraniv{i
upotrebu oru`ja, a sve s ciqem da se baci qaga na srpsko oru`je i poka`e
kako su srpski oficiri nesposobni, pa je zbog toga on glavni krivac za prolivenu krv. Isto tako, nastavio je [e{eq, Ante Markovi} je naredio zaustavqawe operacija u trenucima kada su trupe opkoqene i bez hrane i municije. Stoga, SRS zahteva da savezni javni tu`ilac pokrene krivi~ni postupak protiv Ante Markovi}a, a da General{tab hitno povu~e trupe sa
podru~ja Slovenije. Zbog te`we da za{titi svoju Hrvatsku, gde je zapravo i
trebalo intervenisati jer je tamo genocid ve} po~eo, premijer Markovi}
je, po mi{qewu [e{eqa, `eleo da odvu~e pa`wu na Sloveniju, gde za intervenciju nije bilo nikakve potrebe. Markovi}ev ciq je bio, nastavio je
[e{eq, da jo{ vi{e zavadi Srbe i Slovence i stvori uslove da Stipe Mesi} do|e na ~elo dr`ave, a konsekvence toga ~ina mogu biti opasne, jer }e
Stipe Mesi} sa toga mesta mo}i legitimno pozvati strane sile da interveni{u u Jugoslaviji.
Sada{wu vlast u Srbiji [e{eq je optu`io zbog pristajawa na uslove
EEZ-a i izbora Stjepana Mesi}a za predsednika Predsedni{tva, pa }e posledice ovakvog postupawa vlasti osetiti tek kasnije.
Nadaqe, [e{eq je uputio poziv General{tabu i svim srpskim oficirima, podoficirima i vojnicima da otka`u poslu{nost Stipi Mesi}u i
obore vladu Ante Markovi}a. Pozdravio je dezerterstvo oficira i vojnika hrvatske i slovena~ke nacionalnosti kao ne{to posve razumqivo i o~ekivano i zalo`io se za povla~ewe vojske na liniju Virovitica Karlobag.
Tako|e, zatra`io je od Narodne skup{tine Srbije da proglasi prisajediwewe srpskih krajeva u Hrvatskoj matici Srbiji, a da potom srpska vlada
po{aqe jedinice teritorijalne odbrane Srbije na ta podru~ja, nakon ~ega
bi prestala i potreba za slawem ~etni~kih dobrovoqaca.
[e{eq je osudio i uplitawe stranih sila u na{e unutra{we stvari, a
ju~era{we prisustvo trojice ministara prilikom izbora Mesi}a nazvao
brukom kakva nije zabele`ena u svetskoj istoriji. Zapad nastoji, po re~ima
[e{eqa, da zavede prinudnu upravu u Jugoslaviji, a posebno nad Srbijom.
250

Taj ciq, nastavio je, `eli se ostvariti preko Markovi}eve vlade, koja nije
ni{ta drugo nego agentura stranih sila koja Jugoslaviju vodi u kolonijalni status. Prihvatawe moratorijuma od tri meseca [e{eq smatra gre{kom, jer je to re{ewe EEZ ponudio zato {to im treba vremena da formiraju snage za specijalne intervencije od 100.000 qudi. Re`im u Srbiji, po
wemu, pokazao se nesposobnim da se suprotstavi stranim me{etarima.
Za 17. juli 1991. godine, ispred spomenika knezu Mihajlu, s po~etkom u
18.00 ~asova (u 17.00 ~asova je parastos), [e{eq je najavio veliki komemorativni skup posve}en Dra`i Mihajlovi}u, koji bi se trebao pretvoriti u
demonstracije protiv vlade Ante Markovi}a.
U nastavku konferencije, odgovaraju}i na novinarska pitawa, [e{eq
je naglasio da wegova stranka i daqe upisuje dobrovoqce, koji se onda {aqu u krizna podru~ja i tamo se od wih formiraju odredi. Dobrovoqci su,
kako je rekao, uglavnom iz su`ene Srbije i BiH, i do sada niko od wih tamo nije poginuo, osim {to ima nekoliko lak{e rawenih.
[e{eq je jo{ jednom ponovio poziv vojnom vrhu da vi{e ne slu{a vladu, ve} da se stavi na stranu srpskog naroda. Istakao je da srpski narod, jednostavno, vi{e nikad ne}e da se srpska krv proliva na teritoriji Slovenije. Stoga bi, po wemu, vaqalo da srpska Skup{tina prizna nezavisnu Sloveniju i usmeri sve snage na odbranu srpskih zemaqa.
Na kraju, [e{eq je poru~io da }e ~etni~ke snage poduzimati odmazde
po hrvatskim gradovima i civilnim ciqevima samo u slu~aju te`ih zlo~ina nad srpskim narodom, u onim mestima Hrvatske gde ~etnici nisu u mogu}nosti da ga za{tite.
Cela konferencija uglavnom je protekla u monologu Vojislava [e{eqa i uz poku{aje novinarke JUTEL-a da ga isprovocira, {to joj nije po{lo za rukom. Svi prisutni do kraja su se pona{ali dostojanstveno, tako da
nije bilo nikakvih incidenata.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CDLXIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
IV odeqewe Palilula
(redigovano)
10. 7. 1991. godine

Slu`bena bele{ka
odnosi se na saznawa o aktivnosti dr Vojislava [e{eqa
Pouzdan izvor nas je obavestio da u posledwe vreme u prostorije SPS
Palilula, u Cviji}evoj ulici, ~esto dolazi predsednik Srpske radikalne
stranke dr Vojislav [e{eq. Izvoru nisu poznati razlozi ovih poseta niti priroda wegovih kontakata sa licima i rukovodstvom SPS-a Palilula,
ali je primetio da mu se obra}aju sa puno uva`avawa. Izvoru je par puta za251

smetao servilan odnos nekih boraca koji su se u hodniku obra}ali [e{equ pitaju}i ga ne{to.
Napomena:
Podatak }emo proveriti kroz kontakte sa prijateqskim vezama u Komitetu SPS Palilula.
(potpis redigovan)

CDLXIV
Socijalisti~ka Republika Srbija
Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove
St. pov. broj 01-452/1-91
12. 7. 1991. godine
Beograd, Kneza Milo{a 103
Na osnovu ~lana 24, stav 1, ta~ka 2.1., stav 2 Zakona o unutra{wim poslovima (Slu`beni glasnik Republike Srbije br. 30/89) i ta~ke 5 i ta~ke
38 Pravila o radu SDB, a na predlog USDB Beograd sp. br. 01-844 od 5. 6.
1991. godine, donosim re{ewe.
Nala`em primenu operativno-tehni~ke mere tajne kontrole telefonskih razgovora (redigovano).
Vojislav [e{eq, ro|en 11. 10. 1954. godine u Sarajevu, od oca Nikole,
Srbin, dr`avqanin SFRJ, doktor pravnik nauka, nezaposlen, sa stanom u
Batajnici, ul. Posavskih odreda br. 35.
Obrazlo`ewe: Prate}i neprijateqsku delatnost Vojislava [e{eqa,
do{li smo do saznawa da isti sa jo{ nekoliko najekstremnijih ~lanova
Srpske radikalne stranke (SRS) i Srpskog ~etni~kog pokreta (S^P), me|u kojima su i Vojin Vuleti}, Rosvita Topolac, Zoran Dra`ilovi} (redigovano) ve} du`e vremena aktivno radi na stvarawu paravojnih formacija
i naoru`avawa i slawu dobrovoqa~kih odreda na teritoriju Republike
Hrvatske.
(redigovano)
Ciq mere je daqe pra}ewe aktivnosti Vojislava [e{eqa i pomenutih
ekstremista iz redova S^P i SRS, naro~ito u pogledu wihovih daqih namera u vezi stvarawa paravojnih formacija i naoru`avawa i upu}ivawa dobrovoqa~kih odreda na teritoriju Republike Hrvatske. Imaju}i u vidu gore navedeno, re{eno je kao u dispozitivu.
Ministar
(potpis redigovan)

CDLXV
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Spov. 01-467/1-91
252

12. 7. 1991. godine

Beograd, Kneza Milo{a 103
Na osnovu ~lana 24, stav 1, ta~ka 2.1., stav 2 Zakona o unutra{wim poslovima (Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 30/89) i ta~ke 5 i ta~ke 38 Pravila o radu SDB, a na predlog USDB Beograd sp. br. 01-1004 od 3.
7. 1991. godine, donosim re{ewe:
Nala`em primenu operativno-tehni~ke mere tajne kontrole telefonskih razgovora koje sa telefona br. 777-498 obavqa Petkovi} Qubi{ko, ro|en 29. 11. 1952. godine u mestu Derowe, SO Oyaci, Vojvodina, od oca Du{ana, Srbin, dr`avqanin SFRJ, o`ewen, radi kao taksista, stalno nastawen
u Beogradu, ul. Aleksandra Fleminga br. 22.
Obrazlo`ewe: Petkovi} Qubi{ko je jedan od najekstremnijih ~lanova neregistrovanog Srpskog ~etni~kog pokreta (S^P). Prema na{im saznawima, svakodnevno kontaktira sa dr Vojislavom [e{eqom, Vojinom
Vuleti}em, Zoranom Dra`ilovi}em, Rosvitom Topolac (svi OO po ekstremnom nacionalizmu u USDB Beograd), i jo{ nekoliko najmilitantnijih pripadnika S^P-a.
U svom stanu, a u dogovoru sa rukovodstvom svoje stranke, stacionirao
je {tab za prihvat i zbriwavawe izbeglica iz Hrvatske. Uporedo sa tim poslovima, koji mu slu`e kao pokri}e, Petkovi} veoma aktivno radi na ilegalnoj nabavci oru`ja i municije i organizuje wihov transport, tajnim kanalima u Slavoniju.
Pored navedenog, prema na{im saznawima, Petkovi} je jedan od glavnih organizatora stvarawa paravojnih formacija, wihovog naoru`avawa i
upu}ivawa na podru~je Hrvatske.
Imaju}i u vidu gore navedeno, re{eno je kao u dispozitivu.

CDLXVI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
(redigovano)
15. 7. 1991. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na stvarawe, naoru`avawe i upu}ivawe na podru~je
Republike Hrvatske paravojnih formacija od strane ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke i pojedinih ~lanova Udru`ewa Srba iz
Hrvatske
Prema na{im saznawima, prvi nagove{taji stvarawa paravojnih formacija od strane Srpske radikalne stranke (SRS) i Srpskog ~etni~kog pokreta (S^P), vezani su za doga|aje u Hrvatskoj po~etkom marta meseca 1991.
godine, kada je izvr{en napad redarstvenika na Pakrac. Nakon toga, 31 3.
1991. godine izvr{ena je interna mobilizacija ~lanstva S^P-a i poslata grupa dobrovoqaca u Borovo selo. Istovremeno, predsednik Srpske na253

rodne obnove (SNO) Mirko Jovi} je, 10. 4. 1991. godine, boravio u Slavoniji i tamo ostavio 15-ak qudi za ispomo}, koji su zajedno sa dobrovoqcima
S^P u~estvovali u poznatom okr{aju u Borovu selu. Na pomenutom podru~ju formiran je ~etni~ki {tab, na ~ijem ~elu je Miladin Teodosijevi} i Baret Oliver Denis kao wegov zamenik. Kontakte sa {tabom odr`avao je Vojin Vuleti} i istovremeno koordinirao rad MO S^P, ~iji poverenici su
sastavqali spiskove dobrovoqaca. Za podru~je Beograda, u okviru ove akcije, zadu`ena je Rosvita Topolac.
Pomenuta Rosvita Topolac je, tokom aprila meseca 1991. godine, stupila u kontakt sa predstavnicima Udru`ewa Srba iz Hrvatske, da bi 6. i 7. 5.
teku}e godine prisustvovala sastanku u prostorijama Udru`ewa, u ul. Cviji}eva br. 43, na koji su pozvani predstavnici svih srpskih stranaka. Na tom
sastanku vode}i ~lanovi Udru`ewa, penzionisani general Du{an Peki} i
dr Dragoqub Bulat (zadu`en za veze sa SAO Krajinom), izneli su svoju ideju o stvarawu srpske vojske. Radilo bi se, po zamisli organizatora, o nacionalnoj vojsci bez politi~kih i ideolo{kih obele`ja, u koju bi u{li predstavnici svih srpskih partija. Upis dobrovoqaca vr{io bi se po mesnim
zajednicama, a otvoren je i `iro-ra~un (br. 60803-678-92168), namewen za kupovinu oru`ja. Pomenuta ideja nai{la je na podr{ku rukovodstva SRS i
SNO, nakon ~ega se pristupilo i prvim konkretnim koracima na planu wene realizacije. Formiran je Glavni {tab dobrovoqa~kih odreda, na ~ijem
~elu je general Du{an Peki} i ~ije sedi{te je u prostorijama Udru`ewa.
Nakon toga, ostvareni su kontakti sa ve}im srpskim partijama u ciqu
zajedni~kog rada. Tako je u sedi{tu Udru`ewa, dana 2. 7. 1991. godine, odr`an sastanak kome je, pored predstavnika SRS i SNO, prisustvovao i Jovan Marjanovi} po ovla{}ewu Vuka Dra{kovi}a. Sa ovog sastanka upu}en
je poziv i Demokratskoj stranci da se prikqu~i ovoj akciji, ali za sada nemamo podatke o wihovom stavu.
Po utvr|enom dogovoru, predstavnici SRS i SNO zadu`eni su za upis
dobrovoqaca i wihovo okupqawe po potrebi, a preostali deo posla obavqaju ~lanovi Udru`ewa. Ispred SRS odre|en je Qubi{ko Petkovi}, {ef
Kriznog {taba S^P i potpredsednik stranke, i Ranki} Zoran, wegov zamenik, za kontakte sa ~lanovima Glavnog {taba, mada su, prema na{im saznawima, ~esti i susreti dr Vojislava [e{eqa sa istim.
Dana 8. 7. 1991. godine, u prostorijama Udru`ewa, odr`an je sastanak
Glavnog {taba na kome su donete nove odluke u vezi daqe organizacije srpske vojske. Pored ranijih zadu`ewa, da obezbedi uniforme i naoru`awe
za dobrovoqce, regulisawa wihovog statusa u preduze}ima i vojnom odseku,
dok su odsutni, Glavni {tab ima zadatak da obezbedi i odgovaraju}i poligon za obuku u okolini Beograda (po prvobitnoj zamisli u Pan~evu). Sve
tro{kove prevoza i sme{taja dobrovoqaca do odlaska na podru~je Hrvatske snosi Udru`ewe. Tako|e, obezbe|ene su i dve automatske pu{ke za pratwu autobusa.
Prema na{im saznawima, u neposrednom prebacivawu dobrovoqaca u
Slavoniju ili SAO Krajinu, pored Qubi{ka Petkovi}a i Ranki} Zorana
iz SRS, u~estvuju i dr Dragoqub Bulat i Ciganovi} Zoran. Tako je, u wiho254

voj organizaciji, jedna grupa dobrovoqaca 8. 7. 1991. godine preba~ena skelom preko Dunava i upu}ena za Borovo selo. Grupu je do Vajske vodio Ranki} Zoran, gde je prihvatio Jovan Ostoji} iz Prigrevice, i prebacio je u
Slavoniju. Ubrzo, zbog nesuglasica u samoj organizaciji, dobrovoqci su
vra}eni u Vajsku, a zatim na poligon za obuku u Prigrevici. Druga grupa dobrovoqaca, koja je 9. 7. 1991. godine upu}ena u SAO Krajinu, a koju je vodio
Ciganovi} Zoran, do`ivela je istu sudbinu, vra}ena je uz napomenu kapetana Dragana (pripadnik Marti}evih specijalaca) da se boqe organizuju i
prethodno konsultuju sa Marti}em i Babi}em, kao i da im nisu potrebni ni
~etnici ni partizani, ve} samo srpski dobrovoqci bez ikakvih obele`ja.
Nakon toga pristupilo se reorganizaciji celokupne akcije slawa dobrovoqaca, pa je odlu~eno da istom rukovodi Petkovi} Qubi{ko (iz svog
stana, a ne iz prostorija SRS), zajedno sa dr Dragoqubom Bulatom. Tako|e
je odlu~eno da se dobrovoqci, do nala`ewa odgovaraju}eg poligona u okolini Beograda, {aqu na poligon u Prigrevici, gde }e dobiti celokupnu
opremu i oru`je i pro}i kra}u obuku. Sam poligon u Prigrevici, po re~ima Jovana Ostoji}a, u potpunosti je opremqen za prihvat i obuku 200-300
dobrovoqaca i wihovo upu}ivawe u sela Slavonije. Za 13. 7. 1991. godine, sa
po~etkom u 19.00 ~asova, bila je zakazana smotra dobrovoqaca srpske vojske
na pomenutom poligonu, ali je odlo`ena, pa je odr`an samo miting. Kao
{to je i bilo predvi|eno, prisustvovali su, izme|u ostalih, i penzionisani general Du{an Peki}, dr Vojislav [e{eq, Milan Paro{ki, Qubi{ko
Petkovi} i Jovan Ostoji}.
Prema na{im saznawima, 7. 7. 1991. godine general Peki} je od dr Vojislava [e{eqa, a potom od Petkovi} Qubi{ka, tra`io da mu dostave spiskove dobrovoqaca koji su vojni rok slu`ili u tenkovskim jedinicama, kako bi se formiralo 10 posada, koje bi nakon kra}e obuke bile upu}ene na
teren. Po{to nije obezbe|eno sve za potpuno opremawe ovih posada, od wihovog okupqawa i prebacivawa u Hrvatsku privremeno se odustalo.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CDLXVII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
II odeqewe
(redigovano)
18. 7. 1991. godine

Slu`bena bele{ka
u vezi formirawa centra za prijavqivawe u srpske dobrovoqa~ke
odrede koje organizuje Srpska radikalna stranka
Dana 16. 7. 1991. godine mojim roditeqima, Borivoju i Jovanki \ura{inovi}, oko 18.00 sati obratili su se izvesni Vojvodi} i Boris Jankovi}, sa
molbom da im odobre prikqu~ewe telefona na wihovu telefonsku liniju
255

preko koga bi primali prijave za formirawe srpskih dobrovoqa~kih odreda za teritoriju SO Novi Beograd. Vojvodi} je predlo`io da iz stana mojih roditeqa, koji se nalazi u ulici Omladinskih brigada br. 18, stan 1, SO
Novi Beograd, kablom sprovedu telefonsku liniju do prostorija ku}nog saveta, gde bi se te no}i nalazio {tab za mobilizaciju. Vojvodi} se tom prilikom predstavio kao pripadnik Srpske radikalne stranke i kao telohraniteq Vojislava [e{eqa, a kao razlog mobilizacije je naveo da oni
planiraju da 18. 7. 1991. godine napadnu Hrvatsku, s tim {to bi srpski dobrovoqa~ki odredi delovali u sastavu JNA. U strahu od eventualnih neprilika do kojih bi, prema wihovoj trenutnoj proceni, moglo do}i u slu~aju da ne dozvole izvla~ewe telefonske linije iz wihovog stana, Borivoje i
Jovanka su udovoqili Vojvodi}evoj molbi, na {ta je on odgovorio da }e u
roku od pola sata do}i neko od wih da pove`e telefonske kablove. Posle
tog razgovora sa Vojvodi}em, otac me je pozvao i ispri~ao mi {ta se desilo. Ja sam odmah o tome obavestio de`urnu slu`bu USDB za grad Beograd,
SM Novi Beograd, i mog neposrednog rukovodioca Bracanovi} Milorada,
i krenuo na lice mesta. Ubrzo po mom dolasku, u stan mojih roditeqa je do{ao ranije spomenuti Boris Jankovi}, koga ina~e i li~no poznajem, u nameri da spoji telefonske kablove, u ~emu sam ga bez primene sile spre~io i
rekao mu da upozori Vojvodi}a, da }e u slu~aju daqeg uznemiravawa mojih
roditeqa imati posla sa mnom. Vojvodi} se u ve~erwim satima ponovo
obratio mojim roditeqima i rekao im da se ~itava stvar nepotrebno iskomplikovala, i da bi `eleo da razgovara sa mnom, na {ta su mu oni odgovorili da se u vezi toga obrati predsedniku ku}nog saveta.
U periodu izme|u prvog i drugog dolaska Vojvodi}a u stan mojih roditeqa, moj neposredni rukovodilac, koji je tako|e do{ao na lice mesta, Bracanovi} Milorad, obavio je razgovor sa predsednikom ku}nog saveta koji
mu je izjavio da je on ju~e dao Vojvodi}u kqu~ od prostorija ku}nog saveta i
da je upoznat sa razlozima tog okupqawa. Posle Bracanovi}evog insistirawa da se predstavi, predsednik ku}nog saveta se predstavio samo prezimenom ]ur~i}, uz napomenu da je na{ kolega i da radi u helikopterskim
jedinicama SUP-a. Tom prilikom, zamoqen je da obavi razgovor sa Vojvodi}em i zamoli ga da ubudu}e ne uznemirava moje roditeqe.
Prema izjavama Borivoja i Jovanke \ura{inovi}, ni Vojvodi} ni Boris Jankovi} se u kontaktima sa wima nisu pona{ali nasilno.
Napomena:
Uvidom u evidenciju lica MUP Republike Srbije Sekretarijata u
Beogradu, identifikovali smo ranije pomenuta lica, i to su:
Vojvodi} Radomir od oca Svetozara, ro|en 11. 6. 1955. godine u op{tini Sarajevo centar, Republika BiH, sa stanom i Beogradu na adresi: ul.
Omladinskih brigada br. 14, stan 41, SO Novi Beograd, MB 1106955710092,
u OE USDB za grad Beograd nije evidentiran.
Iz izjava milicionera koji su bili na licu mesta, mo`e se zakqu~iti
da je Radomir od ranije poznat po kriminogenim radwama OJB Novi Beograd.
256

Jankovi} Boris od oca Milana, ro|en 29. 10. 1968. godine u Beogradu,
sa stanom na adresi: ul. Pariske komune br. 7, SO Novi Beograd, MB
2910968710072, u OE USDB za grad Beograd nije evidentiran.
]ur~i} Srboqub od oca Radoslava, ro|en 20. 2. 1957. godine u Ra{ki,
sa stanom u Beogradu na adresi ul. Omladinskih brigada br. 18, stan br. 40,
SO Novi Beograd, MB 2002957710468, u OE USDB za grad Beograd nije evidentiran.
Pretpostavqamo da je ve}i broj qudi 12. 7. posetilo ku}u porodice
Terzin povodom proslave verskog praznika Petrovdana.
Iz navedenih razloga, molimo nadle`no rukovodstvo za eventualna daqa uputstva i mi{qewa o adekvatnom operativnom postavqawu u pomenutom slu~aju.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CDLXVIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
71-0383
19. 7. 1991. godine

Informacija
Prema na{im pouzdanim saznawima, dana 19. 7. 1991. godine iz sedi{ta
Srpske radikalne stranke u Beogradu, ul. Milutina Boji}a br. 2, autobusom
koji polazi u 15.00 ~asova, u selo Prigrevica, gde se nalazi kampa za vojnu
obuku, bi}e upu}ena grupa srpskih dobrovoqaca koja nakon zavr{ene obuke
treba da bude preba~ena na teren, odnosno u Slavoniju.
Akcijom prikupqawa dobrovoqaca rukovodi Qubi{a Petkovi}, komandant Kriznog {taba S^P, koji je tim povodom kontaktirao vi{e lica,
me|u kojima se nalaze izvesni \urica iz Pan~eva, koji mu je saop{tio da }e
poslati 15 dobrovoqaca iz ovog grada, kao i Mihajlo Mici} iz Kraqeva,
koji je obezbedio ~etiri dobrovoqca. Pomenuti Mici} }e doputovati zajedno sa dobrovoqcima i prema wegovim re~ima, sa sobom poneti 15-20-tak
kutija municije za qude koji su ve} na terenu.
Prema na{im saznawima, planiraju}i upu}ivawe ove grupe dobrovoqaca u Slavoniju, Petkovi} je zahtevao od \urice i Mici}a da od svakog
pojedinog ~lana uzmu podatke o tome da li su zaposleni, da li su slu`ili
vojni rok i da li imaju ratni raspored. Po obja{wewu Petkovi}a, tra`eni podaci su neophodni jer se, s jedne strane, radne organizacije u kojima su
dobrovoqci zaposleni moraju obavestiti da su wihovi ~lanovi na vojnoj ve`bi, ~ime se opravdavaju izostanci i spre~ava gubitak radnog mesta i, s
druge strane, moraju se obavestiti op{tinski sekretarijati za narodnu odbranu u ~ijim se evidencijama vode dobrovoqci da iste skinu sa ratnog
rasporeda. Prema re~ima Petkovi}a, u~estvovawe u dobrovoqa~kim jedi257

nicama ne mo`e proizvesti lo{e posledice za wihove ~lanove, jer je za to

dobijena dozvola sa najvi{ih mesta.

CDLXIX
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
II odeqewe AOS
(redigovano)
23. 7. 1991. godine

Slu`bena bele{ka
(redigovano)
Dana 21. 7. 1991. godine je obavqen razgovor (redigovano) iz Beograda,
na inicijativu izvora.
Izvor je naveo da je 12. 7. 1991. godine uve~e primetio poslanika Skup{tine Republike Srbije, [e{eq Vojislava, kako ulazi u ku}u u ul. Tolstojeva br. 16A. U pomenutoj ku}i je te ve~eri bilo prisutno oko desetak gostiju.
Napomena:
Uvidom u evidencije prijavqenih boravaka, ustanovili smo da u ku}i u
ul. Tolstojeva br. 16A boravi Terzin \or|e, ro|en 16. 5. 1950. godine u Beogradu, od oca Svetozara, (redigovano). Sa \or|em u istoj ku}i `ivi i Terzin-Radanovi} Marijana, ro|ena 16. 11. 1948. godine u Beogradu, od majke
Lenke, nije evidentirana u OE USDB, i Terzin Jelena Lenka, ro|ena 25.
6. 1912. godine u Subotici, od oca Matije-Nikole, (redigovano) kao i Radanovi} Dejan, ro|en 1976. godine. \or|ev otac, Terzin Svetozar, ro|en 3. 4.
1911. godine u Subotici, od oca Du{ana i majke Dragiwe, po zanimawu advokat, (redigovano). Prema raspolo`ivim podacima, Svetozar (koji je ina~e
umro) je tokom svog `ivota bio veza kanadske i nema~ke ambasade u Beogradu, ~ijim slu`benicima je, izme|u ostalog, izdavao svoju ku}u. Pored toga,
Svetozareva supruga, Jelena Lenka, je 60-tih godina bila zaposlena u ameri~koj ambasadi u Beogradu i registrovano je weno neuspelo anga`ovawe od
strane SDB. Svetozareva dva ro|ena brata su bili oficiri biv{e jugoslovenske vojske, koji su nakon rata emigrirali van Jugoslavije, a Svetozarev
zet, Stojadin Milenkovi} je ekstremni emigrant u [vajcarskoj.

CDLXX
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
(redigovano)
24. 7. 1991. godine
Na osnovu ~lana 20 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti, daje
se slede}i predlog za tajno pra}ewe lica.
258

U okviru akcije (redigovano) koja se vodi prema ekstremnim nacional{ovinistima iz redova neregistrovanog Srpskog ~etni~kog pokreta, raspola`emo saznawima da }e se grupa od 30-tak pripadnika pomenutog pokreta dana 25. 7. 1991. godine okupiti ispred prostorija SRS-a u Beogradu, ul.
Milutina Boji}a br. 2, odakle }e se organizovano, autobusom ~a~anske registracije, uputiti u Slavoniju, u selo Tewe, navodno radi za{tite interesa srpskog naroda koji tamo `ivi. Prema na{im pouzdanim saznawima, ve}ina pripadnika ove grupe neovla{}eno raspola`e oru`jem.
Imaju}i u vidu stepen dru{tvene opasnosti koju sa sobom nosi formirawe i aktivnost paravojnih formacija sastavqenih od militantnih nacional-{ovinista, kao i veoma izra`enu mogu}nost ugro`avawa postoje}eg
ustavnog poretka, smatramo da nad pomenutom grupom lica treba primeniti meru tajnog pra}ewa radi ustanovqavawa, dokumentovawa i presecawa
wihove neprijateqske delatnosti, te u tom smislu dajemo ovaj predlog.
Kucano u 2 primerka.
(redigovano)
(potpis redigovan)
Na osnovu ~lana 20 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti, a u
vezi sa podnetim predlogom, dajem nalog za tajno pra}ewe lica po akciji
Indeks-1.
(potpis redigovan)

CDLXXI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
1. 8. 1991. godine

Informacija
o stvarawu paravojnih formacija u organizaciji
neregistrovanog Srpskog ~etni~kog pokreta (S^P)
Srpske narodne obnove (SNO)
Prema na{im saznawima, prvi nagove{taji stvarawa paravojnih formacija od strane S^P vezani su za doga|aje u Hrvatskoj po~etkom marta meseca 1991. godine, kada je izvr{en napad redarstvenika na Pakrac. Nakon
toga, 31 3. 1991. godine izvr{ena je interna mobilizacija ~lanstva S^Pa i poslata grupa dobrovoqaca u Borovo selo. Istovremeno, predsednik
SNO Mirko Jovi} je, 10. 4. 1991. godine, boravio u Slavoniji i tamo ostavio 15-tak qudi za ispomo}, koji su zajedno sa dobrovoqcima S^P u~estvovali u poznatom okr{aju u Borovu selu. Prema na{im neproverenim saznawima, Mirko Jovi} je prvi organizovao ilegalnu nabavku oru`ja i to tako
{to je, za svoje li~ne pare, iz Izraela dopremio 1.800 automata marke
tompson. Na pomenutom podru~ju formiran je ~etni~ki {tab, na ~ijem
~elu su se nalazili Miladin Teodosijevi}, Baret Oliver Denis, kao i we259

gov zamenik Vukan Drecun. Kontakte sa {tabom odr`avao je Vojin Vuleti}

i istovremeno koordinirao rad MO S^P, ~iji poverenici su sastavqali
spiskove dobrovoqaca. Za podru~je Beograda, u okviru ove akcije, zadu`ena je Rosvita Topolac.
Pomenuta Rosvita Topolac je, tokom aprila meseca 1991. godine, stupila u kontakt sa predstavnicima Udru`ewa Srba iz Hrvatske, da bi 6. i 7. 5.
teku}e godine prisustvovala sastanku u prostorijama Udru`ewa, u ul. Cviji}eva br. 43, na koji su pozvani predstavnici svih srpskih stranaka. Na tom
sastanku vode}i ~lanovi Udru`ewa, penzionisani general Du{an Peki} i
dr Dragoqub Bulat (zadu`en za veze sa SAO Krajinom), izneli su svoju ideju o stvarawu srpske vojske. Radilo bi se, po zamisli organizatora, o nacionalnoj vojsci bez politi~kih i ideolo{kih obele`ja. Upis dobrovoqaca
vr{io bi se po mesnim zajednicama, a otvoren je i `iro-ra~un (br. 60803678-92168), namewen za kupovinu oru`ja. Pomenuta ideja nai{la je na podr{ku rukovodstva S^P i SNO, nakon ~ega se pristupilo i prvim konkretnim koracima na planu wene realizacije. Formiran je Glavni {tab dobrovoqa~kih odreda, na ~ijem ~elu je general Du{an Peki} i ~ije sedi{te je u
prostorijama Udru`ewa.
Nakon toga, ostvareni su kontakti sa ve}im srpskim partijama u ciqu
zajedni~kog rada. Tako je u sedi{tu Udru`ewa, dana 2. 7. 1991. godine, odr`an sastanak kome je, pored predstavnika S^P i SNO, prisustvovao i Jovan Marjanovi} po ovla{}ewu Vuka Dra{kovi}a. Sa ovog sastanka upu}en
je poziv i Demokratskoj stranci da se prikqu~i ovoj akciji, ali za sada nemamo podatke o wihovom stavu.
Po utvr|enom dogovoru, predstavnici S^P i SNO zadu`eni su za upis
dobrovoqaca i wihovo okupqawe po potrebi, a preostali deo posla obavqaju ~lanovi Udru`ewa. Ispred S^P odre|en je Qubi{ko Petkovi},
{ef Kriznog {taba S^P i potpredsednik stranke, i Ranki} Zoran, wegov
zamenik, za kontakte sa ~lanovima Glavnog {taba, mada su, prema na{im saznawima, ~esti i susreti dr Vojislava [e{eqa sa istim.
Dana 8. 7. 1991. godine, u prostorijama Udru`ewa, odr`an je sastanak
Glavnog {taba na kome su donete nove odluke u vezi daqe organizacije srpske vojske. Pored ranijih zadu`ewa, da obezbedi uniforme (bez strana~kih obele`ja, samo sa srpskim oznakama) i naoru`awe za dobrovoqce, regulisawa wihovog statusa u preduze}ima i vojnom odseku, dok su odsutni, Glavni {tab ima zadatak da obezbedi i odgovaraju}i poligon za obuku u okolini Beograda (po prvobitnoj zamisli u Pan~evu). Sve tro{kove prevoza i
sme{taja dobrovoqaca do odlaska na podru~je Hrvatske snosi Udru`ewe.
Tako|e, obezbe|ene su i dve automatske pu{ke za pratwu autobusa.
Prema na{im saznawima, u neposrednom prebacivawu dobrovoqaca u
Slavoniju ili SAO Krajinu, pored Qubi{ka Petkovi}a i Ranki} Zorana
iz S^P, u~estvuju i dr Dragoqub Bulat i Ciganovi} Zoran. Tako je, u wihovoj organizaciji, jedna grupa dobrovoqaca 8. 7. 1991. godine preba~ena
skelom preko Dunava i upu}ena za Borovo selo. Grupu je do Vajske vodio
Ranki} Zoran, gde je prihvatio Jovan Ostoji} iz Prigrevice, i prebacio je
u Slavoniju. Ubrzo, zbog nesuglasica u samoj organizaciji, dobrovoqci su
vra}eni u Vajsku, a zatim na poligon za obuku u Prigrevici. Druga grupa do260

brovoqaca, koja je 9. 7. 1991. godine upu}ena u SAO Krajinu, a koju je vodio

Ciganovi} Zoran, do`ivela je istu sudbinu, vra}ena je uz napomenu kapetana Dragana (pripadnik Marti}evih specijalaca) da se boqe organizuju i
prethodno konsultuju sa Marti}em i Babi}em, kao i da im nisu potrebni ni
~etnici ni partizani, ve} samo srpski dobrovoqci bez ikakvih obele`ja.
Nakon toga pristupilo se reorganizaciji celokupne akcije slawa dobrovoqaca, pa je odlu~eno da istom rukovodi Petkovi} Qubi{ko (iz svog
stana, a ne iz prostorija S^P), zajedno sa dr Dragoqubom Bulatom. Tako|e
je odlu~eno da se dobrovoqci, do nala`ewa odgovaraju}eg poligona u okolini Beograda, {aqu na poligon u Prigrevici, gde }e dobiti celokupnu
opremu i oru`je i pro}i kra}u obuku. Sam poligon u Prigrevici, po re~ima Jovana Ostoji}a, u potpunosti je opremqen za prihvat i obuku 200-300
dobrovoqaca i wihovo upu}ivawe u sela Slavonije. Za 13. 7. 1991. godine, sa
po~etkom u 19.00 ~asova, bila je zakazana smotra dobrovoqaca srpske vojske
na pomenutom poligonu, ali je odlo`ena, pa je odr`an samo miting. Kao
{to je i bilo predvi|eno, prisustvovali su, izme|u ostalih, i penzionisani general Du{an Peki}, dr Vojislav [e{eq, Milan Paro{ki, Qubi{ko
Petkovi} i Jovan Ostoji}.
Prema na{im saznawima, grupe dobrovoqaca su u vi{e navrata (19, 25,
28. i 31. 7. 1991. godine) upu}ivane iz sedi{ta S^P, u ul. Milutina Boji}a
br. 2, u Beogradu, uhodanim kanalima na poligon u Prigrevici ili u slavonska sela. I prilikom slawa ovih grupa dolazilo je do ~estog vra}awa dobrovoqaca i o~iglednih nesuglasica izme|u [taba iz Beograda i Jove
Ostoji}a i Ilije Koji}a, zadu`enih za prebacivawe, odnosno prihvat dobrovoqaca u Slavoniji.
Prema na{im saznawima, vi{e pripadnika S^P, koji su u pratwi
predsednika stranke dr Vojislava [e{eqa i koji su direktno ukqu~eni u
organizaciju slawa dobrovoqa~kih odreda za Slavoniju, poseduju oru`je.
Me|u wima su:
1. An|us Dejan, ro|en 23. 1. 1969. godine u Beogradu, od oca Tome i majke
Gordane, ul. Kneza Danila 12;
2. Nikoli} Tomislav, ro|en 14. 10. 1954. godine u Obrenovcu, od oca Milosava, ul. Andri}ev venac br. 8/18;
3. Stojkovi} Zoran, ro|en 23. 11. 1957. godine u Beogradu, od oca Radisava, ul. Jovanke Radakovi} 19;
4. Pani} Predrag, ro|en 23. 8. 1972. godine u Beogradu, od oca Radi{e,
ul. Stevana Filipovi}a br. 26;
5. Dra`ilovi} Zoran ^i~a, ro|en 19. 5. 1947. godine, u Petrovcu, od
oca Danila, ul. Ustani~ka br. 63;
6. Cerovi} Du{an, ro|en 17. 7. 1929. godine u Pqevqima, od oca Bo{ka,
ul. Pupinova 7, Mirijevo. Poseduje va`e}i oru`ani list;
8. Petkovi} Qubi{ko, ro|en 29. 11. 1952. godine u Derowama, SO
Oyaci, Vojvodina, od oca Du{ana, ul. Aleksandra Fleminga br. 22-24;
9. Ranki} Zoran, posledwa adresa Goce Del~eva br. 24/16, Novi Beograd.
Prema na{im saznawima, osim aktivnosti u vezi naoru`awa organizovanih na strana~koj osnovi, registrovani su i pojedina~ni slu~ajevi ilegalne nabavke oru`ja.
261

Tako je Rosvita Topolac posredstvom Mihajla ^ali}a (ro|en 13. 11.

1927. godine u Zagrebu, adresa ul. Vojvode Dobrwca br. 30), ~lana Udru`ewa
Srba iz Hrvatske, do{la u kontakt sa izvesnim Sari} Zoranom (ro|en 24.
1. 1959. godine u Beogradu, adresa 27. marta br. 7), koji se ponudio da za potrebe srpskih dobrovoqa~kih odreda nabavi oru`je. S tim u vezi, dana 7. 6.
1991. godine u ^ali}evom stanu pomenuta lica su odr`ala sastanak na kome
su ostvarila na~elan dogovor u pogledu cene, na~ina isplate, vrste i isporuke oru`ja. Prema na{im saznawima, daqi kontakti imenovanih lica nisu ostvarivani, niti je postignuti dogovor realizovan.
Pojedini pripadnici neregistrovanog S^P otpo~eli su sa ilegalnom
nabavkom oru`ja jo{ prvih dana wegovog osnivawa. Pomenuto oru`je kori{}eno je u vi{e navrata prilikom me|usobnih razra~unavawa (1. 9. 1990. godine), u kojima su se naro~ito isticali Mrkaji} Vlatko (ro|en 23. 11. 1969.
godine u Nik{i}u, Studentski grad) i A{}eri} Nedeqko (ro|en 19. 7. 1958.
godine, ilegali{e u Studentskom gradu). Pomenuta dvojica ubrzo po istupawu iz S^P pristupaju Srpskom rojalisti~kom bloku, a sami sa grupom
svojih istomi{qenika formiraju ilegalnu organizaciju Crna ruka i zagovaraju izvo|ewe atentata, teroristi~kih i diverzantskih akcija. Uporedo sa nastavqawem sukoba sa S^P (posledwi 19. 4. 1991. godine, restoran
Zagreb) prisutni su na svim javnim strana~kim okupqawima u Beogradu,
bez obzira koja je stranka organizator, na kojima ispoqavaju svoje ekstremno pona{awe (ulazak grupe roditeqa u Skup{tinu Srbije dana 2. 7. 1991. godine). Prema na{im saznawima, A{}eri} je ostvario, u toku jula meseca
1991. godine, kontakte i sa \or|em Bo`ovi}em Gi{kom, kako bi zavr{ili, kao {to on ka`e, ono {to su zapo~eli. O postignutom dogovoru nemamo bli`ih saznawa.
Prema na{im neproverenim saznawima, @eqko Ra`natovi} Arkan je
organizovao grupu svojih pristalica, tzv. Srpska dobrovoqa~ka garda, sa
ciqem da se u Beogradu objedine sva patriotski opredeqena lica radi pru`awa pomo}i Srbima na ugro`enim podru~jima Hrvatske. Pomenuta lica,
navodno, poseduju ~lanske karte, naoru`ana su automatima hekler-koh, sa
kojima ih snabdeva Arkan i redovno ve`baju na stadionu FK Crvena zvezda. Po istim izvorima, preko Arkana se mogu nabaviti pomenuti automati za cenu od 3-3.500 DEM po komadu, s tim {to on, navodno, besplatno snabdeva dobrovoqce Srpske demokratske stranke (SDS) sa istim. U vezi sa
tim, Arkan je u vi{e navrata sa svojom grupom boravio na podru~ju Osijeka, i imao vi{e uspe{nih akcija. Po neproverenim pri~ama iz beogradskog podzemqa, stvoren je veliki rivalitet izme|u Arkana i \or|a Bo`ovi}a Gi{ke, s obzirom da svako od wih ima svoj lobi, koji su do te mere
suprotstavqeni da se Arkan nosio mi{qu da Gi{ku likvidira, ali je, navodno, odustao da se ne bi nepotrebno prolivala srpska krv.
Jedan od ~lanova beogradskog podzemqa koji se javqa kao veza u ilegalnoj nabavci i prodaji oru`ja je i Krkqe{ Jovan, ro|en 25. 7. 1969. godine u Beogradu, nastawen u ul. Palmira Toqatija br. 16/2. Kre}e se u dru{tvu
poznatog beogradskog kriminalca Kristijana Golubovi}a i nudi oru`je
svim zainteresovanim licima, bez obzira na wihova strana~ka opredeqewa.
262

CDLXXII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
(redigovano)
(redigovano)
1. 8. 1991. godine
Na osnovu ~lana 38 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti, daje
se slede}i predlog za ukidawe mere tajne kontrole telefonskih razgovora
koje obavqa Vojislav [e{eq sa telefona (redigovano).
Vojislav [e{eq, ro|en 11. 10. 1954. godine u Sarajevu, od oca Nikole,
dr`avqanin SFRJ, po nacionalnosti Srbin, doktor pravnih nauka, bez zaposlewa, razveden, nastawen u Beogradu, ul. Posavskih odreda br. 35 Batajnica. Nad Vojislavom [e{eqom je u USDB Beograd zavedena OO po ekstremnom srpskom nacional-{ovinizmu na osnovu odluke na~elnika SDB
RSUP-a SR Srbije 02. s.p. br. 11/44 od 5. 2. 1987. godine.
OT mera tajne kontrole telefonskih razgovora zavedena je re{ewem
ministra za unutra{we poslove Republike Srbije s.p. br. 01-452/1-91 od 12.
7. 1991. godine. Ciq mere bio je daqe pra}ewe aktivnosti Vojislava [e{eqa i grupe ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke (SRS) i Srpskog ~etni~kog pokreta (S^P), naro~ito u pogledu wihovih daqih namera
u vezi ilegalne nabavke oru`ja i stvarawa paravojnih formacija, kao i naoru`avawa i upu}ivawa dobrovoqa~kih odreda na teritoriju Republike
Hrvatske.
Primena mere tajne kontrole telefonskih razgovora Vojislava [e{eqa i pomenute grupe ekstremista, (redigovano) dala je dobre rezultate
i omogu}ila potpuniji uvid u wihove aktivnosti u vezi ilegalne nabavke
oru`ja i stvarawa paravojnih formacija, kao i naoru`avawa i upu}ivawa
dobrovoqa~kih odreda na teritoriju Republike Hrvatske.
(redigovano)
Imaju}i u vidu gore izneto, predla`emo da se ukine OT mera tajne kontrole telefonskih razgovora, koji se obavqaju sa broja (redigovano).
Na~elnik III odeqewa
(potpis redigovan)

CDLXXIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
9. 8. 1991. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na penzionisanog generala
Du{ana Peki}a iz Beograda
Posledwi doga|aji u Slavoniji i Barawi, koji su kulminirali masovnim iseqavawem srpskog stanovni{tva sa ovih prostora, prema na{im sa263

znawima, ubrzali su realizaciju ideje o stvarawu srpske vojske, u ~ijem

formirawu se aktivno anga`ovao penzionisani general Du{an Peki}, koji se u svim komentarima i kombinacijama pomiwe kao prvi kandidat za komandanta pomenute vojske.
Prema na{im pouzdanim saznawima, dana 7. 5. 1991. godine, u prostorijama Udru`ewa Srba iz Hrvatske, ul. Cviji}eva br. 43, odr`an je sastanak
kome su prisustvovali Du{an Peki} i odre|ena lica iz redova neregistrovanog Srpskog ~etni~kog pokreta (Rosvita Topolac, napomena operativnog
radnika), te je tom prilikom postignut dogovor o formirawu srpske vojske
u kojoj }e strana~ki interesi biti podre|eni nacionalnim interesima. S
obzirom da su interesovawe za ovu ideju pokazale i druge srpske stranke, dana 2. 7. 1991. godine Udru`ewe Srba iz Hrvatske je organizovalo sastanak,
kojim je rukovodio Du{an Peki}, sa predstavnicima S^P, SNO, Nacionalnog ve}a za Slavoniju i Barawu i SPO, u ~ije ime je istupao Jovan Marjanovi}.
U me|uvremenu, nakon intenzivnih kontakata sa Vojislavom [e{eqem, Du{an Peki} je dana 7. 7. 1991. godine istoga obavestio da su napravqene formacije i ujedno ga zamolio da iz redova pripadnika S^P obezbedi qude za deset tenkovskih posada koje bi vojnim helikopterima bile
preba~ene u Sloveniju radi preuzimawa tenkova i wihovog pregrupisavawa u srpske krajeve u Hrvatskoj. Po zamisli generala Peki}a, ~lanovi pomenutih tenkovskih posada bi zasnovali radni odnos sa Srpskom vojskom. S
obzirom da je bilo neophodno da sakupqeni dobrovoqci pro|u kra}u obuku, sutradan, 8. 7. ove godine, odr`an je sastanak glavnog {taba dobrovoqa~kih odreda, koji rukovodi celom akcijom i na ~ijem ~elu je general Du{an
Peki}, na kojem je, izme|u ostalog, odlu~eno da Peki} u najkra}em vremenu
obezbedi jednu kasarnu u okolini Beograda gde bi se vr{ila obuka dobrovoqaca za tenkovske posade.
Osim {to smatra da je srpske dobrovoqce snabdeo izvesnom koli~inom
pu{aka strane proizvodwe (pu{ke marke tompson napomena operativnog radnika), ime generala Du{ana Peki}a dovodi se u vezu sa formirawem
poligona za vojnu obuku u selu Prigrevica, koji je opremqen svim stvarima neophodnim za boravak 200 dobrovoqaca, po~ev od oru`ja, municije i
uniformi, preko kreveta, }ebadi, pa ~ak i vojni~kog kazana za pripremawe
hrane.
Prema na{im najnovijim saznawima vezanim za aktivnost Du{ana
Peki}a, isti je dana 13. 7. 1991. godine, zajedno sa Vojislavom [e{eqem,
prisustvovao mitingu u Prigrevici, {to je predstavqalo wihovo prvo
zajedni~ko pojavqivawe u javnosti. Prvobitno je bilo planirano da se
tog dana u Prigrevici odr`i smotra dobrovoqa~kog odreda koji se tamo
nalazio na obuci, ali je ona odlo`ena na neodre|eno vreme. Iznose}i
svoje utiske sa pomenutog susreta, [e{eq je vi{e puta ustvrdio da je general Peki} potpuno izle~en od komunizma i najzaslu`niji je za materijalno obezbe|ivawe dobrovoqa~kih jedinica i wihovo naoru`avawe. S
tim u vezi, raspola`emo pouzdanim saznawima da je [e{eq zajedno sa
Qubi{om Petkovi}em, komandantom Kriznog {taba S^P, dana 16. 7.
1991. godine bio na sastanku kod generala Peki}a koji im je tom prilikom
264

obe}ao ve}u koli~inu oru`ja za dobrovoqce, ali posle 18. 7. ove godine,
jer se navodno o~ekivalo da toga dana wihova akcija bude zvani~no objavqena u javnosti.
Prema na{im neproverenim saznawima, general Peki} je u vreme posledwih `estokih borbi u selu Mirkovci, zajedno sa penzionisanim generalom Radakovi}em otputovao u [id odakle su se, navodno, prebacili u
Mirkovce, da bi neposredno preuzeli komandu nad odbranom pomenutog sela i wegove okoline. Po povratku iz Mirkovaca, u kojima je snimio stawe, Du{an Peki} je trebalo da obezbedi odre|enu koli~inu rezervnih delova za mitraqeze koji su neophodni braniocima ovog sela.
Prema na{im proverenim saznawima, sa Du{anom Peki}em je dana 6.
8. 1991. godine trebalo da se sastane Qubi{a Petkovi}, koji je tom prilikom `eleo da pokrene pitawe naknade za rane i povrede koje su wihovi dobrovoqci zadobili u bitkama. S tim u vezi, Petkovi} se nosio mi{qu da,
ukoliko general Peki} obe}a da }e rawenici ili porodice eventualnih
pokojnika dobiti otpremninu, invalidsku penziju i sli~no, zatra`iti od
wega da ga pove`e sa odgovaraju}im qudima u Vladi Republike Srbije koji
bi to mogli da potvrde. U protivnom, ako zvani~na vlast odbije wihov zahtev, tada }e zatra`iti od [e{eqa dozvolu da povu~e sve dobrovoqce nazad
u Srbiju, a ako neko od wih insistira da uprkos svemu ode na slavonsko rati{te, od wega }e zatra`iti posebnu izjavu da ide da ratuje na sopstvenu odgovornost.

CDLXXIV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
(redigovano)
15. 8. 1991. godine

Informacija
Dana 13. 8. 1991. godine, u vremenu od 12.00 do 12.50 ~asova, u velikoj sali MZ Dimitrije Tucovi} u ul. Prote Mateje br. 36 u Beogradu, odr`ana
je konferencija za {tampu Srpske radikalne stranke (SRS). Konferenciji je prisustvovalo 60-ak lica, uglavnom novinara i jedan broj (oko 15) ~lanova SRS i neregistrovanog ~etni~kog pokreta (S^P), me|u kojima i dr
Vojislav [e{eq, Qubi{ko Petkovi}, Vojin Vuleti}, Zoran Ranki}, Tomislav Nikoli}, Mirko Vuji~i}, Miladin Teodosijevi}, Dragoqub Bulat
i Kosta Carina.
Na po~etku konferencije, Vojislav [e{eq je obavestio prisutne da
}e uglavnom komentarisati najnovije doga|aje u Slavoniji i zbivawa u politi~kom `ivotu Jugoslavije. Zatim je predstavio ~lana S^P Kostu Carinu, komandanta ~etni~kog odreda iz Mirkovaca, uz napomenu da SRS i S^P
nikada nisu na tlu Srbije stvarali paravojne formacije, ve} su upisivali
dobrovoqce i upu}ivali ih u srpska sela u Hrvatskoj, gde su oni stupali u
odrede tamo{we TO. Kao ilustraciju ovakve tvrdwe, Qubi{ko Petkovi}
265

je pro~itao pismo zahvalnosti upu}eno od branilaca sela Mirkovci. Nadovezuju}i se na gore izneto, [e{eq je istakao da su oni protiv stvarawa
partijskih vojski u Srbiji, a naro~ito ako bi tu vojsku predvodili ozlogla{eni kriminalci. Nakon toga rekao je da podr`ava JNA kao jedinu vojnu
formaciju na na{em tlu, ali koja mora, {to pre, biti li{ena ideolo{kih
i politi~kih obele`ja. Po wegovim re~ima, SRS i S^P }e i daqe upisivati dobrovoqce, koje }e, u skladu sa va`e}im propisima, slati u sastav TO
SAO Krajine i SAO Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema. Tom prilikom
pozdravio je stvarawe vlade SAO Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema, rekav{i da je ta vlada, zajedno sa vladom SAO Krajine, jedini legitimni
predstavnik srpskog naroda u tom delu Hrvatske.
Komentari{u}i novonastali sukob izme|u kapetana Dragana i Milana Babi}a, [e{eq je rekao da se radi o sukobu vojne i civilne vlasti, a da
se, i pored toga {to je on kao radikal uvek za ja~u civilnu vlast, ne}e me{ati. Zatim je dodao da o kapetanu Draganu ima visoko mi{qewe, ali da mu
zamera zbog nekih lo{ih politi~kih poteza, uglavnom maweg zna~aja.
Nakon toga, prisutnima je pokazan jedan ru~ni baca~, nema~ke proizvodwe, zaplewen od MUP-ovaca Hrvatske, kao dokaz direktne ume{anosti
Nema~ke u unutra{we sukobe u Jugoslaviji. Tom prilikom, [e{eq je napomenuo da je prilikom nedavnog bombardovawa jedne hrvatske raketne baze u
izgradwi od strane aviona ratnog vazduhoplovstva JNA poginulo od 35 do
45 nema~kih vojnih stru~waka. Pomenuti baca~ }e, po [e{eqevim re~ima,
biti predat TO Srbije.
Na kraju uvodnog dela konferencije, [e{eq je napomenuo da su daqe
aktivnosti SRS usmerene na konsolidaciju MO stranke u unutra{wosti
Srbije i pripreme za op{tinske izbore.
U drugom delu konferencije, prisutni novinari su postavqali pitawa, koja su se odnosila na ve} pomenute teme, tako da je [e{eq odgovaraju}i na wih samo preciznije obja{wavao pojedine stavove. Komentari{u}i
trenutno stawe u zemqi, [e{eq je rekao da ne veruje u trajnost primirja,
isti~u}i da ono samo slu`i kao predah Hrvatskoj i da zato dobrovoqci
SRS i S^P ne}e napu{tati svoja mesta u Slavoniji. Zatim je dodao da je
protiv bilo kog vida stranog me{awa u unutra{we stvari Jugoslavije i da
}e se srpski narod boriti protiv bilo koje stane vojne sile, pa ~ak i protiv trupa UN.
Nakon toga, [e{eq je pozdravio inicijativu Radovana Karayi}a i
Adila Zulfikarpa{i}a, uz napomenu da, ako do|e i do wene realizacije,
SRS i S^P }e raspustiti svoje {tabove i odrede u BiH i pre}i na politi~ke oblike delovawa. Po wegovim re~ima, ovakav rasplet doga|aja ne bi
i{ao na {tetu hrvatskog ili bilo kog drugog naroda u tzv. krwoj Jugoslaviji. Ocewuju}i daqi razvoj situacije, [e{eq je rekao da se sada treba
boriti za zapadne granice, kojima bi bile obuhva}ene sve srpske teritorije, uz napomenu da Ante Markovi} poku{ava Sloveniju, sada ve} kao samostalnu dr`avu, da ponovo ukqu~i u ostvarewe svojih usta{oidnih ciqeva.
266

Na samom kraju, [e{eq je ubistvo Branislava Mati}a Belog okvalifikovao kao klasi~no mafija{ko razra~unavawe, a potom objasnio prisutnima da novi grb Srbije nije ~etni~ka kokarda, ve} stara srpska tradicionalna kokarda bez mrtva~ke glave.
Napomena:
I pored milicijskog obezbe|ewa, prime}eno je prisustvo jednog broja
mla|ih ~lanova obezbe|ewa Vojislava [e{eqa, od kojih je jedan u ve}oj najlonskoj kesi nosio ne{to nalik automatskoj pu{ci.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CDLXXV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
I odeqewe
(redigovano)
19. 8. 1991. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen 16. 8. 1991. godine na inicijativu izvora.
(redigovano)
Izvor pouzdan, podaci delimi~no provereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na na~in prikupqawa oru`ja i opreme ~lanova Radikalne stranke.
Tokom razgovora, izvor nas je informisao da je dana 15. 8. 1991. godine
imao susret sa Radetom Vojvodi}em, ~lanom neposrednog obezbe|ewa Vojislava [e{eqa. Susret se zbio u kafi}u koji se nalazi u blizini Vojvodi}evog stana i u stanu Vojvodi}a, koji se nalazi u ulici Omladinskih brigada 14 na Novom Beogradu.
U razgovoru, Vojvodi} je izneo da je posle ubistva Branislava Mati}a
Belog poja~ano obezbe|ewe Vojislava [e{eqa, tako da se obezbe|uje 24 ~asa dnevno, a pojedini ~lanovi obezbe|ewa borave i u wegovoj ku}i. Poja~ana opreznost od strane ~etnika kako sebe i svoje istomi{qenike naziva
Vojvodi} usledila je posle navedenog ubistva, jer ~etnici smatraju da postoji mogu}nost konkretnih akcija od strane pripadnika SPO usmerenih
ka [e{equ.
Po Vojvodi}u, ~etnici nisu ume{ani u ubistvo Belog, a u kontaktu sa
qudima bliskim SPO-u doznao je kako SPO smatra da je ubistvo Mati}a
organizovala SDB, a da je neposredno izvo|ewe akcije SDB poverila @eqku Ra`natovi}u Arkanu. Komentari{u}i ovo ubistvo, Vojvodi} je izvoru
naveo da se sla`e sa Vojislavom [e{eqom, koji decidirano opovrgava ume267

{anost SDB-a u ovo ubistvo, jer smatra da svako poznatiji koji pogine postaje legenda, {to ne bi odgovaralo vladaju}oj stranci, a SPO bi mogla ovo
ubistvo koristiti za sopstveni politi~ki marketing, napad na SDB i vladaju}u partiju.
Tako|e je izneo kako [e{eq smatra da SDB raspola`e sa puno mogu}nosti da uni{ti nekog, naravno pod uslovom da to `eli, a da ga pritom
fizi~ki ne likvidira.
Vojvodi} smatra da }e SPO poku{ati da ume{a ~etnike i Radikalnu
stranku, kao i SPS i SDB u navedeno ubistvo, da bi se u javnosti stvorio
utisak o navodnoj povezanosti i istovetnosti interesa RS i SPS.
Vojvodi} je izneo da RS i [e{eq smatraju Slobodana Milo{evi}a za
sposobnog politi~ara koji se u ovom trenutku nalazi na pravom mestu, te da
mo`e mnogo u~initi za Srbiju i srpski narod. Me|utim, u RS i kod [e{eqa preovla|uje mi{qewe da Milo{evi}a, bez obzira na to {to je trenutno pravi ~ovek na pravom mestu, ne treba podr`avati u tome da ostane
predsednik do kraja mandata, jer je on ipak wihov politi~ki protivnik.
^lanovi RS }e se zalagati za ponovne izbore, jer su uvereni da wihova
stranka postaje sve ja~a, te da bi u slu~aju novih izbora ostvarili veliki
uspeh, a mo`da ~ak i ostvarili parlamentarnu ve}inu. Tako|e, smatra da }e
RS i}i ka tome da osvoji vlast, ali }e se na tom putu koristiti samo demokratskim metodama, bez upotrebe nasiqa.
Tokom razgovora, Vojvodi} je informisao izvora da je bio u Borovom
selu u pratwi Vojislava [e{eqa. Tom prilikom je [e{eq izvr{io smotru desetak zarobqenih usta{a. Vojvodi} je izneo da je tada blago maltretirao jednog zarobqenika, ali ga nije podvrgao tretmanu zbog prisustva novinara Tomislava Peterneka.
I tokom ovog razgovora, Vojvodi} je od izvora zatra`io da mu iznese
neka svoja saznawa oko obezbe|ivawa li~nosti, kao i oko no{ewa i upotrebe oru`ja. Izvoru je pokazao revolver ruger 357 magnum, kojeg poseduje bez dozvole za oru`je. Vojvodi} je izneo da je pre izvesnog vremena kupio 300 metaka kalibra 357 magnum, ali da nije bio zadovoqan wihovim
kvalitetom, te je ovih dana nabavio jo{ 100 metaka istog kalibra koje je,
navodno, dobio direktno iz SAD. (Vojvodi} je izvoru dao nekoliko metaka koje je nabavio iz SAD, radi se o municiji proizvo|a~a CCI, kalibra
357 magnum, a izvor je navedenu municiju predao nama primedba operativnog radnika).
Po{to izvor legalno poseduje revolver istog kalibra, Vojvodi} je zatra`io od wega da mu pribavi izvesnu koli~inu municije po{to je, po wegovim re~ima, ve`baju}i ispalio veliki deo nabavqene municije.
Vojvodi} je naveo da ~lanovi obezbe|ewa imaju pi{toq kalibra 7,62
mm, kao i automatske pu{ke doma}e proizvodwe, ne navode}i koje jo{ vrste
i kalibre oru`ja eventualno poseduju. Naveo je da uskoro o~ekuju pet pancir prsluka koji se obla~e ispod ode}e, te su neprimetni. Pancir prsluci
treba da budu uve`eni iz Engleske preko na{e firme ~iji je direktor wihov ~ovek. Ako se posle isprobavawa panciri poka`u kao zadovoqavaju}i,
planira se uvo`ewe ve}e koli~ine istih.
268

Izvor je insistirao da prisustvuje isprobavawu ovih pancira radi davawa svog mi{qewa, a Vojvodi} se saglasio sa ovim predlogom.
Tokom razgovora, izvor je izneo da je wegov utisak kako sada{wi na~in
obezbe|ewa [e{eqa nije adekvatan i profesionalan. Vojvodi} se sla`e sa
ovim, iznev{i da su u po~etku poslove obezbe|ewa dobijali najlojalniji
~etnici, ali da se on zala`e za profesionalizaciju uz stalno proveravawe
qudi koji bi bili ukqu~eni u obezbe|ewe.
Na{ izvor je Vojvodi}u naveo neke na~ine i primere obezbe|ivawa
li~nosti, navode}i da ~lanovi tima za obezbe|ewe treba da nose oru`je
razli~itog kalibra, a demonstrirao je i neke na~ine odbrane od revolvera.
Tako|e je skrenuo pa`wu Vojvodi}u da wegov revolver, ~ija je cev du`ine
{est in~a, nije odgovaraju}a za wegov posao. Vojvodi} se slo`io sa ovom
konstatacijom i izneo da namerava prodati svoj revolver za 3.200 DM, a potom ima `equ da kupi automat hekler-koh kalibra 9 mm. Izvor je ostvario dogovor sa Vojvodi}em da prilikom eventualne kupovine ovog automata i on prisustvuje.
Izvor nije insistirao da mu Vojvodi} iznese koje marke i kalibre
oru`ja poseduju ostali ~lanovi ekipe za obezbe|ewe [e{eqa. Izvor je, po
sopstvenim re~ima, te`io da stekne poverewe Vojvodi}a i od wega je tra`io da ga povede sa sobom prilikom nekog obezbe|ewa [e{eqa, a izrazio
je i `equ da se upozna sa [e{eqem.
Vojvodi} se saglasio sa oba predloga, iznose}i da }e ga rado upoznati
sa [e{eqom, jer je on veoma blizak sa wim, a navodno obavqa i poslove sekretara Vojislava [e{eqa.
3. Podaci o licima, izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Rade Vojvodi}, ~lan obezbe|ewa Vojislava [e{eqa, ~lan RS, sa stanom u Omladinskih brigada 14, Novi Beograd.
4. Podaci o merama i radwama SDB

5. Napomene i predlozi operativnog radnika

Sa izvorom je dana 15. 6. 1991. godine odr`an kontakt prilikom kojeg
mu je od strane operativnog radnika prikazan na~in rasklapawa, sklapawa
i upotrebe razli~itog ru~nog vatrenog oru`ja sa kojim bi se izvor eventualno mogao susresti. Tom prilikom, izvoru su predati i razli~iti materijali, kao i ~asopisi koji se bave problematikom oru`ja i opremom.
Izvor je instruisan da i daqe nastavi kontakte sa Radetom Vojvodi}em,
ali da prilikom istih ne ispoqava radoznalost koja bi mogla da izazove
eventualnu sumwu kod Vojvodi}a.
Izvoru je skrenuta pa`wa da vi{e ne pose}uje zgradu MUP-a, a naredni kontakti sa wim }e se ostvariti na mestima koja }e obezbe|ivati konspirativnost.
Predla`emo da se sa navedenim podacima upozna III odeqewe ove Uprave.
(potpis redigovan)
269

CDLXXVI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
3. 9. 1991. godine

Informacija
Dana 3. 9. u prostorijama MZ, u ulici Prote Mateje br. 36, u vremenu od
12.00 do 13.15 ~asova, odr`ana je konferencija za {tampu u organizaciji
Srpske radikalne stranke. Bilo je prisutno oko 30 lica, me|u kojima je bilo 15-ak novinara (bile su montirane i tri TV kamere).
U uvodnoj re~i, Vojislav [e{eq je prisutnima predstavio Rajka Goranovi}a, biv{eg ~lana Izvr{nog odbora Demokratske stranke, koji }e nadaqe imati ulogu ata{ea za {tampu SRS. Tako|e je obavestio prisutne da je
SRS-u pristupio i Oleg Golubovi}, tako|e ~lan Izvr{nog odbora DS, kao
i Jovan Glamo~anin, predsednik Udru`ewa Solidarnost.
U nastavku izlagawa, Vojislav [e{eq je naglasio da SRS osu|uje me{awe EZ u unutra{we poslove Jugoslavije, kao i svaku wihovu arbitra`u,
jer su u vi{e navrata podr`ali separatiste u Sloveniji i fa{iste u Hrvatskoj. Dodao je da je EZ mnogo doprinela eskalaciji sukoba u Jugoslaviji
i da je ~ak u~estvovala i u nabavci oru`ja za Hrvatsku i Sloveniju. Tako|e
je naglasio da je posebno simptomati~no da se predstavnici EZ pojave kada
usta{e do`ive poraze na bojnom poqu i ostave im dovoqno vremena za nove ratne pripreme. Rekao je da je ta ista Evropa pedeset godina pomagala
zlo~ina~ki re`im Josipa Broza Tita i da se EZ ukqu~ila u unutra{we
stvari Jugoslavije tek onda kada su u woj za`ivela demokratska na~ela politi~ke borbe. Naglasio je da je nedopustivo me{awe holandskog ministra
inostranih poslova Van Der Bruka, koji se otvoreno stavio u za{titu hrvatskih nacionalnih interesa. Tako|e je istakao da niko nema pravo da pregovara u ime srpskog naroda u Hrvatskoj, osim wihovih legalnih predstavnika. Tako|e je osudio najavqeni referendum u Makedoniji, istakav{i da
taj deo srpske teritorije nikada ne}e biti otu|en od matice Srbije i pozvao je gra|ane Makedonije da bojkotuju predstoje}i referendum koji sprovodi avanturisti~ka vlada VMRO.
Potom je govorio o protesnim skupovima, koji se odr`avaju svako ve~e
na Terazijama u 19.30 ~asova, naglasiv{i da to organizuju izdajnici srpskog
naroda tipa Aleksandra Tijani}a, Petra Lukovi}a, Lile Radowi} u re`iji UJDI-ja i Reformskih snaga Ante Markovi}a. Navedene ~iwenice je
potkrepio prethodnom ponudom agencije ameri~ke vlade pojedinim ~asopisima Borba, Vreme, kao i NTV Studio B. Istakao je da u svim civilizovanim dr`avama stranka koja pobedi na izborima sama organizuje dr`avnu televiziju i da se to ne mo`e mewati nasiqem i ru{ewem.
Na pitawe austrijskog novinara o stavu SRS prema zvani~noj politici Austrije, istakao je da i on podr`ava otcepqewe Slovenije i da se vi{e
nikada i ne vrate, a tako|e i Hrvatske, ali bez srpskih teritorija. Potom
je dodao da u srpskom politi~kom spektru svi uglavnom podr`avaju borbu
270

srpskog naroda u Hrvatskoj, osim izdajnika poput SPO, UJDI-ja i reformista.

Na pitawe novinara makedonskog radija da iznese svoj stav o predstoje}em referendumu, [e{eq je istakao da na tim srpskim teritorijama nema prostora za novu nezavisnu dr`avu i da je predstoje}i referendum avanturisti~ki potez pojedinaca iz VMRO. Istakao je da je konfederacija neprihvatqiva i da mo`e postojati samo jedna suverena dr`ava koja }e se sastojati iz Srbije, Makedonije, BiH, Crne Gore i Srpske Krajine. Naglasio
je da oni koji su spremni na sprovo|ewe ovakvog referenduma, spremni su i
na prolivawe krvi, a srpski narod, te svoje istorijske teritorije bez reke
krvi, ne}e ustupiti izmi{qenoj makedonskoj naciji.
Komentari{u}i najavu predstoje}eg mitinga 9. oktobra u organizaciji SPO-a, naglasio je da }e to biti dan politi~kog kraha Vuka Dra{kovi}a i da najve}i deo srpskog naroda ne}e nasesti wegovim obmanama. Tako|e
je istakao da se SRS suprotstavila i vladaju}oj partiji, time {to je osudila potpisivawe deklaracije EZ.
Na pitawe novinarke TV Beograd Slavice Raketi}, da iznese svoje mi{qewe o kadrovskim promenama u RTV Beograd, [e{eq je konstatovao da
su ti novinari i wihovi naredbodavci neprijateqi Srbije i da se svojim
~asopisima tipa Vreme, Borba, na najni`i mogu}i na~in ugro`avaju nacionalni interesi srpskog naroda. Dodao je da i SRS nije zadovoqna sada{wim stawem na TV Beograd, ali da }e tek u slu~aju eventualne pobede na
legalnim izborima zatra`iti promene, a ne putem ultimatuma i nasiqa, i
to u trenutku kada je srpski narod pred novim genocidom.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CDLXXVII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
(redigovano)
17. 9. 1991. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

I Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Sastanak odr`an 16. 9. 1991. godine na inicijativu izvora.
Izvor u fazi proveravawa, podaci delimi~no provereni.
II Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Radi se o kra|i i preprodaji oru`ja od strane tzv. srpskih dobrovoqaca, koji u~estvuju u ratnim sukobima u Hrvatskoj.
Izvor nas je informisao da je za vreme tromese~nog boravka na podru~ju Slavonije, gde je kao pripadnik dobrovoqa~kih jedinica u~estvovao u
borbama, uo~io da veliki broj pripadnika tzv. srpskih dobrovoqaca zlo271

upotrebqava poverewe koje im je ukazano dodeqivawem oru`ja, pa to isto

naoru`awe, prilikom povratka u Srbiju, ne vra}aju ve} zadu`uju za sebe radi preprodaje ili iz drugih razloga, me|u kojima, izvor napomiwe, je i stvarawe strana~kih vojski. Po wemu, za razliku od Kninske Krajine, gde vladaju red i disciplina, na teritoriji Slavonije po pitawu dodeqivawa
oru`ja vladaju anarhija, slaba kontrola i totalna improvizacija, pa oru`je dobijaju svi koji pre|u Dunav, iako me|u wima ima i kriminalaca, qudi
koji nisu odslu`ili vojsku, pa ~ak, prema re~ima izvora, i psihijatrijskih
slu~ajeva.
Prema sopstvenom priznawu, izvor je strana~ki neopredeqen, zbog ~ega je nekoliko puta bio na meti pristalica Srpskog ~etni~kog pokreta i
Srpskog pokreta obnove, koji su nastojali da ga zainteresuju za svoje ideje.
Pristalice SPO su to ~inile na prikriven, nenametqiv na~in, dok su
znatno agresivniji bili ~lanovi S^P, od kojih je jedan po imenu Ne{a, stanuje u sama~kom hotelu GSP-a na Dor}olu, u jednom trenutku ponudio izvoru da za wih vr{i akcije po Beogradu. Po re~ima izvora, pod akcijama
se podrazumeva podmetawe bombi u javnim objektima radi izazivawa psihoze straha i nesigurnosti, ~ime bi se, smatra izvor, podrio sada{wi sistem
vlasti u Srbiji koji je trn u oku pristalica S^P.
Izvor je navedenu ponudu odbio, ali je napomenuo da je prilikom sahrane Slobodana Joci}a (pristalica S^P, poginuo u Slavoniji (redigovano))
me|u okupqenima ~uo da se u Beogradu nalazi kamion pun bombi koji je
ovde dove`en sa slavonskog rati{ta. Isti~u}i da ne poseduje dokaze kojima bi potkrepio pomenute glasine, izvor je ipak izrazio sopstveno uverewe da je u splav koji je nedavno eksplodirao na Umci podmetnuta bomba, i
to od pristalica S^P, izvesnog Duleta i wegovog brata @u}e, koji stanuju na Umci i obojica su se borila u Slavoniji.
Razli~itost strana~kih interesa ne spre~ava pripadnike tzv. dobrovoqa~kih jedinica da na slavonskom rati{tu kradu oru`je i zahvaquju}i
odsustvu bilo kakve kontrole, to isto oru`je kasnije unose u Srbiju pa su
tako, po re~ima izvora, izvesni Bata i wegov drug sa nadimkom A`daja, obojica iz Dobanovaca i pristalice SPO, nedavno iz Slavonije dovezli putni~ki automobil marke lada koji je bio pun raznog naoru`awa. Sve ovo
ima politi~ku pozadinu, jer se ovako nabavqeno oru`je prodaje pristalicama sopstvene stranke, {to u krajwoj liniji vodi stvarawu i naoru`avawu strana~kih vojski koje }e, smatra izvor, po okon~awu gra|anskog rata u
Hrvatskoj biti upotrebqene u Srbiji za me|ustrana~ka razra~unavawa i
osvajawe vlasti.
Tako|e, izvor je izneo da se wegov kom{ija Mayaraj Mahmut, [iptar,
rodom iz Pe}i, znaju}i da je izvor proveo tri meseca na rati{tu u Slavoniji, pre nekoliko dana interesovao za mogu}nost nabavke oru`ja, naro~ito bombi. Pomenuti Mayaraj se bavi trgovinom, a po izvoru nepoznatom
osnovu, vezan je za ambasade Austrije i Kine u ~ijim automobilima ga je izvor nekoliko puta video. Izvor mu je neodre|eno odgovorio na iznetu ponudu, a od Mayaraja je dobio isti takav odgovor na pitawe {ta }e mu oru`je.
272

III Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti

Bra}a Dule i @u}a iz Umke, Ne{a iz sama~kog hotela GSP-a u Beogradu, pristalice S^P-a.
Izvesni Bata i wegov drug sa nadimkom A`daja, iz Dobanovaca, pristalice SPO.
Mayaraj Mahmut iz Beograda.
Za sva navedena lica identifikacija je u toku.
IV Podaci o merama i radwama SDB
Osim informativnog razgovora sa izvorom, druge mere i radwe SDB
nisu preduzimane.
V Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
S obzirom da izvor ima nameru da ponovo ode na podru~je Slavonije radi u~estvovawa u ratnim sukobima, sa wim je postignut dogovor da se neodlo`no, po povratku sa rati{ta, javi i prenese nam sva bezbednosno-interesantna saznawa do kojih je bio u mogu}nosti da do|e, posebno ona koja se odnose na {verc i ilegalnu trgovinu oru`jem.
(potpis redigovan)

CDLXXVIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
71-0316
18. 9. 1991. godine

Slu`bena bele{ka
o obavqenom informativnom razgovoru sa
Qubi{kom Petkovi}em, potpredsednikom
Srpske radikalne stranke
Dana 13. 9. 1991. godine, u vremenu od 11.15 do 12.45 ~asova, na wegovu
inicijativu, obavqen je informativni razgovor sa Qubi{kom Petkovi}em, potpredsednikom SRS i {efom wenog kriznog {taba. Kao razlog za
kontakt i razgovor sa pripadnicima SDB, Petkovi} je izneo podatak koji
je, navodno, dobio od poverqivog izvora i odnosi se na podatke o frekvencijama koje grupe pripadnika MUP-a Hrvatske i ZNG u okolini Osijeka
koriste u svojoj komunikaciji, u pripremama za napad na Tewe, Gri~an i
druga mesta u kojima se nalaze pripadnici TO SAO Slavonija, zapadni
Srem i Barawa. Navode}i frekvencije VVF 660,465 mh i UKT 166,425 mh i
{ifre Drava 135 i Drava 136, kao te kojima se koriste hrvatski oru`nici, Petkovi} je zamolio da ako je ikako mogu}e Slu`ba poku{a da izvr{i kontrolu pomenutih frekvencija, kako bi u slu~aju eventualnog dobijawa saznawa o planovima i namerama hrvatskih oru`anih formacija
jedinice TO SAO Slavonije, zapadnog Srema i Barawe bile blagovremeno
obave{tene o tome da bi se {to boqe pripremile za odbranu. S tim u vezi,
273

ponudio je i telefonski broj Bore Bogunovi}a, ministra odbrane SAO

Slavonije, radi eventualnog kontakta i davawa podataka o dobijenim saznawima, koja bi, po Petkovi}u, bila od izuzetnog zna~aja za branioce srpskih
teritorija.
U nastavku razgovora, Petkovi} je naveo da SRS na kriznim podru~jima uvek ima izme|u 500 i 1.000 dobrovoqaca, {to zavisi od mesta gde su stacionirani, kao i od vremena koliko preduze}a gde su dobrovoqci zaposleni dozvoqavaju odsustvo svojim radnicima. Istakao je da ve}ina preduze}a
ne pravi probleme oko odsustvovawa radnika koji se kao dobrovoqci nalaze na kriznim podru~jima, da ~ak ne tra`e ni potvrde o tome, dok je preduze}e Sigurnost zbog toga dalo otkaz jednom svom radniku. Prema Petkovi}u, sa dobrovoqcima na terenu nema nikakvih problema i veoma su disciplinovani. Iako nisu u mogu}nosti da isfiltriraju sve dobrovoqce koji se
jave, kako je naveo, u slu~aju da se na terenu uo~i da je neko lice sklono nedisciplini, egzibicionizmu ili alkoholu, odmah ga vra}aju iz jedinice.
Ina~e, ne nose nikakva strana~ka obele`ja, samo na uniformama i levom
rukavu nose srpsku trobojku.
Me|utim, ono {to je simptomati~no, po navodima Petkovi}a, je to da
u redovima branilaca srpskih mesta ili JNA ima izdaje koja se u nekoliko
navrata otvoreno pokazala. Naime, kako je uobi~ajeno, u {tabu odbrane nekog mesta se uvek vr{e dogovori (kojima prisustvuju predstavnici TO, dobrovoqaca SRS i JNA) o preduzimawu odre|enih akcija na ~i{}ewu terena i uni{tavawu neprijateqskih ciqeva, ranije uo~enih. Me|utim, kako
Petkovi} navodi, neko obave{tava hrvatske jedinice o tim akcijama, tako
da se one povuku sa mesta planiranog dejstva i akcija prakti~no bude bezuspe{na. To je o~ito bilo u akcijama na Vukovar, koji je skoro ceo razru{en,
ali hrvatski oru`nici nisu iz wega isterani. [to se ti~e prisustva dobrovoqa~kih jedinica drugih politi~kih stranaka, Petkovi} je izjavio da
na podru~ju SAO Slavonije, zapadnog Srema i Barawe nema jedinica Srpske garde, jer im sami gra|ani ne dozvoqavaju da pre|u na wihova podru~ja. Za razliku od wih, postoji jedna jedinica tzv. Srpska dobrovoqa~ka garda, pod rukovodstvom @eqka Ra`natovi}a Arkana. Re~ je o grupi od dvadesetak qudi, hrabrih i disciplinovanih, koji su potpuno podre|eni Ra`natovi}u. Me|utim, qudi nisu zadovoqni prisustvom ove jedinice u svom mestu jer deluje potpuno samostalno, bez ikakve koordinacije sa {tabovima
odbrane, tako da je potpuno van kontrole. Zbog toga {to tako deluju trpe
zna~ajne qudske gubitke, a mesta u kojima se nalaze im vrlo brzo otkazuju
gostoprimstvo. Nekim svojim kanalima Ra`natovi} dolazi do odre|enih
saznawa o stawu, lokaciji i brojnosti hrvatskih oru`nika i potom samostalno poku{ava da izvede akciju, me|utim, ~esto pretrpi gubitke, kao {to
je bio slu~aj u posledwoj akciji, kada je upao u zamku i kada su poginula ~etiri dobrovoqca, od kojih su dvojica ~lanovi SRS. Ne osporavaju}i hrabrost i patriotizam Ra`natovi}a i wegovih qudi, Petkovi} je izneo mi{qewe da iza wega neko stoji, jer ima najmodernije naoru`awe.
[to se ti~e prisustva SK-PJ u Slavoniji, Petkovi} je istakao da ~lanovi pomenute partije nemaju svojih jedinica, ali da imaju zna~ajan uticaj.
Naime, kako je naveo, pripadnici SK-PJ se slu`e ucenama da bi stekli ne274

kakve pozicije. Obezbe|uju}i odre|ene koli~ine oru`ja, pripadnici TO

~lanovi SK-PJ podelu tog oru`ja uslovqavaju ukqu~ivawem svojih ~lanova u {tabove odbrane pojedinih mesta (najmawe po dva ~lana). Govore}i ponovo o stawu me|u dobrovoqcima SRS, Petkovi} je naveo da je i disciplina i wihova po`rtvovanost na vrlo visokom nivou, me|utim, da im te{ko
pada {to se izbeglice sposobne za odbranu slabo vra}aju u svoja mesta, ve}
ostaju u Beogradu, voze skupa kola i tra`e zaposlewe.
Napomena:
Qubi{ko Petkovi} je izrazio spremnost da kontaktira sa Slu`bom, i
naveo je da }e nakon provere odre|enih saznawa koje ima u vezi sa postojawem kanala za prebacivawe grupa Rumuna za Hrvatsku u okolini Vr{ca, aktivnostima predsednika SIV-a oko prebacivawa i izno{ewa zna~ajnih
nov~anih sredstava iz Jugoslavije, kao i u vezi sa organizovawem SDA u Beogradu.

CDLXXIX
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
s.pov. 01-31312-91
30. 10. 1991. godine
Beograd, Kneza Milo{a 103
Na osnovu ~lana 24, stav 1, ta~ka 2.2., stav 2 Zakona o unutra{wim poslovima (Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 30/89) i ta~ke 5 i ta~ke 38 Pravila o radu SDB, a na predlog USDB Beograd sp. br. 01-1606 od 1.
10. 1991. godine, donosim re{ewe:
Nala`em obustavu primene operativno-tehni~ke mere tajne kontrole
telefonskih razgovora koje sa telefona br. 451-006 obavqa Zoran Dra`ilovi}, od oca Danila, ro|en 19. 5. 1947. godine u selu Ranovac, SO Petrovac, nastawen u Beogradu, ul. Ustani~ka br. 63.
Obrazlo`ewe: Re{ewem ministra unutra{wih poslova Republike Srbije str. pov. br. 01-313/1-91 od 7. 5. 1991. godine, nalo`ena je primena operativno-tehni~ke mere tajne kontrole telefonskih razgovora koje sa telefona br. 451-006 obavqa Zoran Dra`ilovi} radi pra}ewa i dokumentovawa wegove ekstremne delatnosti i identifikovawa bezbednosno-interesantnih lica sa kojima je u kontaktu, te ostvarivawa uvida u planove i namere istih.
Primewena mera je dala dobre rezultate, jer je u potpunosti odgovorila svojoj nameni, omogu}iv{i nam da izvr{imo identifikaciju niza bezbednosno-interesantnih lica koja su ekstremno delovala sa pozicija neregistrovanog Srpskog ~etni~kog pokreta, ali s obzirom da je ustanovqeno
da je Zoran Dra`ilovi} u posledwe vreme pasivizirao svoju aktivnost,
ograni~iv{i je samo na organizovawe promocionih skupova Srpske radikalne stranke, pa je prestala potreba za daqom primenom ove mere.
Shodno navedenom, odlu~eno je kao u dispozitivu re{ewa.
275

CDLXXX
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Spov. 01-452/2-91
30. 10. 1991. godine
Beograd, Kneza Milo{a 103
Na osnovu ~lana 24, stav 1, ta~ka 2.1., stav 2 Zakona o unutra{wim poslovima (Slu`beni glasnik Republike Srbije, broj 30/89) i ta~ke 5 i ta~ke 38 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti, a na predlog USDB Beograd sp. br. 01-1217 od 5. 8. 1991. godine, donosim re{ewe.
Nala`em obustavu primene operativno-tehni~ke mere tajne kontrole
telefonskih razgovora sa telefona (redigovano) obavqa Vojislav [e{eq, od oca Nikole, ro|en 11. 10. 1954. godine u Sarajevu, nastawen u Batajnici, ul. Posavskih odreda br. 35.
Obrazlo`ewe: OT mera tajne kontrole telefonskih razgovora zavedena je re{ewem ministra za unutra{we poslove Republike Srbije sp. br. 01452/1-91 od 12. 7. 1991. godine. Ciq mere bio je daqe pra}ewe aktivnosti Vojislava [e{eqa i grupe ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke
(SRS) i Srpskog ~etni~kog pokreta (S^P), naro~ito u pogledu wihovih
daqih namera u vezi ilegalne nabavke oru`ja i stvarawa paravojnih formacija, kao i naoru`avawa i upu}ivawa dobrovoqa~kih odreda na teritoriji Republike Hrvatske.
(redigovano)
Shodno navedenom odlu~eno je kao u dispozitivu re{ewa.
Ministar
(potpis redigovan)

CDLXXXI
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
S.pov. 01-452/2-91
30. 10. 1991. godine
Beograd, Kneza Milo{a 103
Na osnovu ~lana 24, stav 1, ta~ka 2.1., stav 2 Zakona o unutra{wim poslovima (Slu`beni glasnik Republike Srbije, broj 30/89) i ta~ke 5 i ta~ke 38 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti, a na predlog USDB Beograd, sp. br. 01-1217 od 5. 8. 1991. godine, donosim re{ewe:
Nala`em obustavu primene operativno-tehni~ke mere tajne kontrole
telefonskih razgovora sa telefona br. 332-853, vlasni{tvo Olivere Ma~ek iz Beograda, koje obavqa Vojislav [e{eq, od oca Nikole, ro|en 11. 10.
1954. godine u Sarajevu, nastawen u Batajnici, ul. Posavskih odreda br. 35.
276

Obrazlo`ewe: OT mera tajne kontrole telefonskih razgovora zavedena je re{ewem ministra za unutra{we poslove Republike Srbije sp. br. 01452/1-91 od 12. 7. 1991. godine. Ciq mere bio je daqe pra}ewe aktivnosti Vojislava [e{eqa i grupe ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke
(SRS) i Srpskog ~etni~kog pokreta (S^P), naro~ito u pogledu wihovih
daqih namera u vezi ilegalne nabavke oru`ja i stvarawa paravojnih formacija, kao i naoru`avawa i upu}ivawa dobrovoqa~kih odreda na teritoriju Republike Hrvatske.
Primena mere tajne kontrole telefonskih razgovora Vojislava [e{eqa i pomenute grupe ekstremista, koji su stan u ul. Milutina Boji}a br.
2 iznajmili za svoje potrebe, dala je dobre rezultate i omogu}ila potpuniji uvid u wihove aktivnosti u vezi ilegalne nabavke oru`ja i stvarawa paravojnih formacija, kao i naoru`avawa i upu}ivawa dobrovoqa~kih odreda na teritoriju Republike Hrvatske.
Prema pouzdanim saznawima od 1. 8. 1991. godine, Vojislav [e{eq i
pomenuta grupa ekstremista iz redova SRS i S^P ne koriste vi{e napred
navedeni telefon br. 332-853, niti stan u ul. Milutina Boji}a br. 2, te je
prestala potreba za daqom primenom ove mere na pomenutom broju telefona.
Shodno navedenom, odlu~eno je kao u dispozitivu re{ewa.

CDLXXXII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
S.pov. 8347/3
19. 11. 1991. godine
Beograd, Kneza Milo{a 103
Na osnovu ta~ke 5 i ta~ke 38 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti, a na predlog USDB Beograd sp. br. 01-1632 od 3. 10. 1991. godine, donosim odluku:
Nala`em obustavu daqeg vo|ewa operativne obrade nad Zoranom Dra`ilovi}em, od oca Danila, ro|en 19. 5. 1947. godine u selu Ranovac, SO Petrovac, nastawen u Beogradu, ul. Ustani~ka br. 63.
Obrazlo`ewe: Nad Zoranom Dra`ilovi}em je odlukom ministra unutra{wih poslova Republike Srbije str. pov. br. 01-318/1-91 od 7. 5. 1991. godine, zavedena operativna obrada u ciqu pra}ewa i dokumentovawa, te presecawa wegove ekstremne delatnosti.
Zoran Dra`ilovi} je bio jedan od najekstremnijih srpskih nacional{ovinista, koji je svoju destruktivnu delatnost ispoqavao kroz rad neregistrovanog Srpskog ~etni~kog pokreta.
U toku vo|ewa obrade, do{li smo do saznawa da je Dra`ilovi} u posledwe vreme znatno pasivizirao svoju aktivnost u S^P-u, koja se sada svodi samo na organizovawe promocionih skupova Srpske radikalne stranke.
Imaju}i u vidu da u pogledu organizovawa pomenutih promocionih skupo277

va SRS-a Dra`ilovi} u`iva veliko poverewe predsednika ove stranke i da

}e mu to predstavqati trajnije opredeqewe, te da se vi{e ne bavi trgovinom oru`ja, to su prestali razlozi za daqe vo|ewe operativne obrade i
ista se obustavqa.

CDLXXXIII
(redigovano)

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1.
Izvor je Gruji} Brano, sa kojim sam obavio informativni razgovor u
Malom Zvorniku, SO Mali Zvornik, dana 17. 1. 1992. godine, u vremenu od
17.30-18.30 ~asova, na na{u inicijativu.
Gruji} Brano, ro|en 8. 8. 1944. godine u Poto~anima, SO Srebrenica,
od oca Sre}ka, Srbin, dr`avqanin SFRJ, privatni pekar, predsednik Op{tinskog odbora SDS u Zvorniku, sa stalnim prebivali{tem u Zvorniku,
ul. Majevi~ka broj 23.
Gruji} je usmeren na prikupqawe podataka o aktivnosti ekstremista iz
redova SDA na podru~ju op{tine Zvornik, Republika BiH, i o tome je dao
vi{e saznawa.
Izvor pouzdan podaci do sada nisu proveravani preko drugih izvora.
2.
U toku razgovora, izvor je, izme|u ostalog, rekao:
Tintor Peri{i}, na~elnik Op{tinskog {taba TO u Zvorniku i
~lan kriznog {taba SDS Zvornik, preko jedne svoje veze u SDA Zvornik
do{ao je do podataka da SDB u Republici BiH sprema odre|ene oru`ane
akcije prema Srbima, {to }e im poslu`iti za dovo|ewe plavih {lemova
na reku Drinu, radi o~uvawa administrativne granice prema Srbiji i razdvajawe Srba u ove dve republike. Peri{i} je saznao da }e se najpre napraviti incidentna situacija, a potom izazvati sukob sa Srbima od strane muslimana, za {ta bi se u javnosti okrivili Srbi. Krajem pro{le godine, moji aktivisti su iz prostorija SDS u Zvorniku prislu{kivali razgovor koji se vodio u prostorijama SDA, koje se nalaze uz na{e prostorije, prilikom odr`avawa sednice odbora SDA. Sastanku je predsedavao Juzba{i}
Asim, predsednik SDA za Zvornik. Na sastanku je re~eno da rukovodstvo
SDA radi na dovo|ewu plavih {lemova na granicu sa Republikom Srbijom, kako bi se o~uvao suverenitet BiH. Na sastanku je re~eno da su zavr{ili sve poslove oko formirawa muslimanske vojske. Naveli su da je do kraja pro{le godine pripadnicima SDA podeqeno oko 1.700 komada streqa~kog oru`ja i da, pored toga, poseduju oko 1.000 komada lova~kih karabina,
pu{aka i drugog oru`ja koje su legalno nabavili. Najvi{e oru`ja, oko 300
komada, raspodeqeno je u Sapni.
278

Preko ~lanova SDS ~uo sam da je pre nekoliko dana na podru~je op{tine Zvornik stigao novi kontingent oru`ja, koje je podeqeno pripadnicima
SDA. Oru`je se dovozi iz Hrvatske, a povremeno i iz Sanyaka. Postoji mogu}nost da se oru`je koje se dovozi iz Sanyaka najpre skladi{ti negde u Malom Zvorniku, a potom, u mawim koli~inama, ilegalno, kori{}ewem ~amaca, prebacuje preko reke Drine na podru~je Zvornika i tako izbegava kontrola. U ve}ini sela na podru~ju op{tine Zvornik formirane su stra`e,
kako od pripadnika SDA, tako i od pripadnika SDS. U Malom Zvorniku
no}u se ~esto ~uju pucwi iz automatskog oru`ja, {to zabriwava sve gra|ane.
3.
Juzba{i} Asim, stomatolog iz Zvornika, Republika BiH, pripadnik
SDA, za koga ne raspola`emo sa drugim podacima.
4.
Nije preduzeta nijedna mera i radwa SDB.
5.
Izvoru sam dao zadatak da i daqe prikupqa podatke o aktivnosti paravojnih formacija iz redova SDA Zvornik, a posebno oko stvarawa konfliktnih situacija i upotrebe oru`ja. Tako|e, instruisao sam ga da produbquje saznawa o mogu}nosti ilegalnog skladi{tewa oru`ja u Malom Zvorniku, koje dolazi iz Sanyaka, a zatim se prebacuje u BiH.
Uz prethodnu saglasnost na~elnika Sektora, izvora sam upoznao da }e
se 18. 1. 1992. godine u osnovnoj {koli u Lokawu, SO Zvornik, sa po~etkom
u 18.00 ~asova, odr`ati sastanak ~lanova SDS, radi formirawa Mesnog odbora SPO, da je sastanak organizovao Mitrovi} Stjepan iz Lokawa, da }e
na wemu prisustvovati Stojanovi} Miroslav, predsednik OO SPO Loznica (na{a OO po ekstremizmu Stipe), kao i komandant lozni~ke SNG, kao
i da }e se na sastanku vr{iti upis u SNG. Od izvora sam zatra`io da na navedeni sastanak uputi jednog svog aktivistu koji bi se upisao u SNG, sa zadatkom pra}ewa aktivnosti SNG. Pri tome sam insistirao na za{titi izvora podataka. Izvor je, najpre, smatrao da treba i}i na razbijawe skupa, a
potom je prihvatio da usmeri jedno lice na SNG, ali i da skup iskoristi i
da preko drugih lica diskredituje politiku Vuka Dra{kovi}a, {to je i
prihvatio.
Naredni sastanak sa izvorom zakazao sam za nedequ dana, a pozva}u ga u
Malom Zvorniku.
Ra|eno u 3 primerka.
Dostavqeno:
2h SDB MUP Republike Srbije III uprava
1h operativnom radniku
Operativni radnik
(nejasno)
279

CDLXXXIV
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Spov. 01-467/91-2
27. 1. 1992. godine
Beograd, Kneza Milo{a 103
Na osnovu ~lana 13, stav 3 ZUP-a Republike Srbije (Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 44/91) ta~ka 5 i 38 Pravila o radu SDB, a na
predlog USDB Beograd sp. br. 01-2290 od 24. 12. 1991. godine, donosim re{ewe:
Nala`em obustavu primene operativno-tehni~ke mere tajne kontrole
telefonskih razgovora koje sa telefona br. 777-498 obavqa Qubi{ko Petkovi}, od oca Du{ana, ro|en 29. 11. 1952. godine u mestu Derowe, SO Oyaci,
nastawen u Beogradu, ul. Aleksandra Fleminga br. 22.
Obrazlo`ewe: Nad Qubi{kom Petkovi}em je re{ewem sp. br. 01467/1-91 od 12. 7. 1991. godine nalo`ena primena operativno-tehni~ke mere
tajne kontrole telefonskih razgovora koje vodi u svom stanu sa telefona
br. 777-498 radi pra}ewa i dokumentovawa wegove ekstremne delatnosti i
identifikovawa bezbednosno-interesantnih lica, naro~ito onih koja se
javqaju u vezi stvarawa i naoru`avawa paravojnih formacija.
Primewena mera je dala dobre rezultate omogu}iv{i da se izvr{i
identifikacija niza bezbednosno-interesantnih lica koja su bila povezana sa Petkovi}em, a poznata su po svom destruktivnom delovawu. S obzirom
da ve} u du`em periodu Petkovi} ne obavqa sa svog telefona razgovore na
navedene okolnosti, to je prestala potreba za daqom primenom ove mere i
ista se obustavqa.

CDLXXXV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
30. 1. 1992. godine
Na osnovu ~lana 13, stav 1 i 3 Zakona o unutra{wim poslovima, a na
osnovu ~lana 39 Pravila o radu slu`be dr`avne bezbednosti, daje se predlog za obustavu primene mere tajne kontrole po{tanskih po{iqki.
Vojislav [e{eq, ro|en 11. 10. 1954. godine u Sarajevu, od oca Nikole,
po nacionalnosti Srbin, dr`avqanin SFRJ, razveden, doktor pravnih nauka, sa stanom u Beogradu, ul. Posavskih odreda br. 35.
Re{ewem ministra unutra{wih poslova Republike Srbije sp. br. 0148/1 od 26. 2. 1987. godine, prema Vojislavu [e{equ se primewuje mera tajne kontrole po{tanskih po{iqki zbog ostvarivawa potpunijeg uvida u
kontakte Vojislava [e{eqa sa ekstremnom emigracijom.
Primena navedene mere dala je u proteklom periodu odre|ene rezultate i ovim putem smo do{li do saznawa o kontaktima [e{eqa sa pripadnicima ekstremne nacional-{ovinisti~ke emigracije iz SAD, Australije i
280

zapadne Evrope, kao i wihovo povezivawe sa istomi{qenicima u Jugoslaviji i me|usobno.

U skorijem periodu Vojislav [e{eq ne ostvaruje kontakte sa ekstremno eksponiranom neprijateqskom emigracijom iz inostranstva putem po{tanske korespondencije. Karakter wegovih kontakata sa licima iz inostranstva nema neprijateqskih elemenata, te je primena mere u skorijem
prestala da daje rezultate koji bi opravdali wenu primenu. Iz navedenih
razloga predla`emo obustavqawe primene mere tajne kontrole po{tanskih po{iqki Vojislava [e{eqa.
(redigovano)
(potpis redigovan)

CDLXXXVI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
IV odeqewe Rakovica
(redigovano)
31. 1. 1992. godine

Slu`bena bele{ka
o zborovima gra|ana mesnih zajednica
Miqakova~ki izvori i Miqakovac u Rakovici,
na kojima je govorio Vojislav [e{eq,
poslanik Skup{tine Srbije
Dana 29. i 30 januara ove godine, odr`ani su zborovi gra|ana mesnih zajednica Miqakova~ki izvori i Miqakovac. Ovi zborovi su zami{qeni
kao radni sastanci na kojima bi se raspravqalo o problemima sa kojima se
susre}u gra|ani ovih mesnih zajednica. Pozvan je i Vojislav [e{eq, poslanik Skup{tine Srbije, koga su na izborima izabrali gra|ani ovih i jo{
dveju mesnih zajednica.
U polu~asovnom izlagawu, [e{eq je govorio o polo`aju Srbije u me|unarodnoj zajednici, na{oj zemqi, a spomenuo je i probleme Rakovice koje je on, sa jo{ dvojicom poslanika iz ove op{tine, poku{ao da re{i.
Govore}i o Srbiji, [e{eq je, pored ostalog, rekao da Srbija mo`e biti zadovoqna Vensovim planom po{to }e plavi {lemovi kontrolisati
teritorije u Hrvatskoj na kojima `ive Srbi i da samim tim Hrvatska ne}e
imati suverenitet nad wima, a s druge strane, me|unarodna zajednica tim
aktom kona~no priznaje postojawe Srba kao naroda na tim prostorima, {to
stvara dobre {anse Srbiji da dobrom diplomatskom aktivno{}u i zadr`i
te teritorije.
[e{eq je naglasio da je sada najve}i problem {to su Srbi razjediweni, ~emu najvi{e doprinose pojedine stranke koje su se stavile na stranu
Zapada, posebno istakav{i Srpski pokret obmane. Upozorio je prisutne da je ogromna koli~ina oru`ja i municije uneta u Srbiju, {to }e poslu`iti, kako je rekao, Srpskom pokretu obmane da putem oru`ja do|e do vlasti. [e{eq je te namere o{tro osudio, dodav{i da je wegova stranka odlu281

~ila da iz svojih redova odstrani svakog ko bude prisustvovao najavqenom

okupqawu za 9. mart na Trgu Republike. Pozvao je i okupqene gra|ane da ne
u~estvuju u bratoubila~kim sukobima koje priprema SPO.
Govore}i o novom poreskom sistemu, [e{eq je naglasio da je on dobar
i da je ra|en po ugledu na zapadnoevropske sisteme. Smatra da }e u fazi uhodavawa biti pote{ko}a, ali da }e se gra|ani brzo uveriti da je on pravi~an i da oni koji imaju mala primawa, kakvih je najvi{e u Rakovici, ne}e
izdvajati za porez vi{e nego {to su to do sada ~inili za razne doprinose.
Na kraju, [e{eq je govorio o svojim nastojawima kroz rad poslani~ke
kancelarije da sagleda probleme koji ti{te gra|ane Rakovice. Napomenuo
je da na~in rada u Skup{tini ne mo`e zadovoqiti parcijalne interese i
re{avawe pojedina~nih problema, ali da je putem nadle`nih u op{tinskim
strukturama uspeo da pokrene br`e izdavawe dozvola za privatne radwe,
obezbe|ivawe nu`nog sme{taja za pojedine socijalne slu~ajeve i sli~no.
Iz pitawa i diskusija gra|ana mo`e se izvu}i zakqu~ak da vlada veliko nezadovoqstvo zbog nezaposlenosti, `ivqewa na granici socijalne izdr`qivosti, da su perspektive za brzo oporavqawe velikih rakovi~kih kolektiva sumorne i da postoji opasnost od izbijawa socijalnih nemira.
[e{eq je rekao da mu je sve ovo poznato i da to nije samo problem Rakovice, me|utim, objektivno u ovakvim okolnostima nije mogu}e brzo doneti blagostawe. Po wemu, prioritetan zadatak Srbije je da omogu}i srpskom
narodu da `ivi u jednoj zemqi, pa i po cenu rata, a s druge strane, garantuje
da u Srbiji niko ne}e biti gladan, iako je standard drasti~no pao.
Napomena operativnog radnika:
Zborovi gra|ana mesnih zajednica i ranije su odr`avani, ali je wima
prisustvovalo mnogo mawe gra|ana. Najava da }e zborovima prisustvovati
[e{eq, podstakla je gra|ane da se okupe u velikom broju, u MZ Miqakova~ki izvori preko 250, motivisanih `eqom da od wega, jo{ uvek zna~ajne
medijske li~nosti, vi{e ~uju {ta misli o op{tim politi~kim problemima, a mawe o problemima svojih mesnih zajednica.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CDLXXXVII
Sektor slu`be DB U`ice
III/ekstremizam
79-046
31. 1. 1992. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1.
Izvor podataka je R. P., koji je i ranije kori{}en od strane SDB.
Razgovor sa izvorom obavqen je u dva navrata, i to 18. 1. u Kremnima i
28. 1. 1992. godine u hotelu Tara na Tari. Razgovoru na Tari prisustvovao
je i na~elnik Sektora SDB U`ice.
Izvor pouzdan, podaci delimi~no provereni.
282

2.
Podaci se odnose na najnovija saznawa vezana za polo`aj Srba na podru~ju Vi{egrada i {ire, stawe wihove ugro`enosti, kao i organizovanosti u slu~aju eventualnih me|unacionalnih sukoba i gra|anskog rata u Bosni.
U razgovoru, izvor je izneo slede}e:
Preko na{ih izvora saznawa, ukqu~uju}i i vojne, cenimo da smo prili~no u toku aktivnosti koje SDA sprovodi na realizaciji svojih strate{kih ciqeva na podru~ju ovog dela Bosne i {ire. Centrala SDA u Vi{egradu ima intenzivne kontakte u ovom delu Republike sa svojim ~lanstvom
i priprema se za predstoje}i referendum u Bosni. Tako je Izvr{ni odbor
SDA u Vi{egradu, u pro{irenom sastavu, zasedao 26. januara i sednica je
trajala oko {est sati. Konkretnih saznawa nemamo {ta je bio predmet rasprave i dogovora, ali u fazi smo prikupqawa tih podataka. Znamo sigurno
da SDA radi na dva koloseka, paralelno i intenzivno. Prvi je realizacija
referenduma i izja{wavawa svih muslimana o suverenoj Bosni, a drugo je
intenzivno naoru`avawe savremenijim naoru`awem i priprema muslimana za eventualni sukob na ovom podru~ju.
[to se ti~e raspolo`ewa muslimana, mi imamo pouzdana saznawa da }e
odziv muslimana biti maksimalan i da }e glasati uglavnom za suverenitet
Bosne. Na ovom planu Alija Izetbegovi} ima izuzetno intenzivne aktivnosti i u me|unarodnim relacijama, odnosno svetskoj diplomatiji, gradi
imiy mirotvorca, {to mu polazi za rukom, a svakako nama Srbima ne odgovara. Rukovodstvo Bosne, konkretno muslimansko-hrvatska koalicija, ima
prema na{im saznawima strategijski ciq da na granicu sa Srbijom, odnosno na Drinu, dovede plave {lemove. Tu zamisao oni realizuju i stvaraju odre|ene uslove kako bi svetskoj javnosti pokazali da Srbija napada Bosnu sa grani~nog podru~ja, ugro`ava muslimane i hu{ka Srbe na pobunu.
SDA koja dr`i vlast na ovom podru~ju, preko svojih ekstremista i udarnih
grupa, kojima rukovode Avdija [abanovi} i Zijad Suba{i}, radi na izazivawu sukoba, tako {to se vrlo ~esto maltretiraju lica srpske nacionalnosti bez ikakvog povoda i razloga, preti se uglednijim qudima, posebno strana~kim prvacima SDS, a kada to sve ne rezultira onim {to SDA `eli, po~iwe sa ubistvima. Recimo, nedavno je ubijen Baranac D. u svojoj ku}i, bez
ikakvog povoda. Mi imamo uverqiva saznawa za{to je ovo ubistvo izvr{eno, kako je isplanirano i {ta mu je bio ciq. Naime, u hotelu Bikavac u
Vi{egradu, bila je zakazana proslava Srpske nove godine, gde je trebao da
se okupi ve}i broj Srba, uglednijih qudi, strana~ki prvaci i sli~no. Po{to je, po uverewu SDA, Vi{egrad osvojen grad i Srbi nemaju {ta da u wemu tra`e, sem da budu gra|ani drugog reda, da prihvate takvu vlast kakvu im
name}e SDA i da u woj u~estvuju bez mogu}nosti da mewaju ikakve odluke
koje donese SDA, ova proslava bi na neki na~in zna~ila i ponovo uspravqawe Srba i tra`ewe nekog novog identiteta u ovoj sredini. Centrala SDA,
odnosno Avdija [abanovi} i wegovi qudi, planirali su da se taj nacionalni pir zavr{i kao krvavi pir i planirano je ubistvo dva Srbina. Tra`ili
su dobrovoqce me|u svojim qudima, a po{to je ubica H. [abanija radio kao
stra`ar na Bikavcu, on se dobrovoqno prijavio da izvr{i jedno ubistvo.
283

Po{to je ovaj skup za Srpsku novu godinu otkazan, [abanija je morao da potra`i neku drugu `rtvu, oti{ao je kod ~oveka u ku}u i izvr{io ubistvo. Teroristi SDA, odnosno wihov {tab, je sve pripremio unapred da [abanija
ne bude osu|en, jer }e najverovatnije biti progla{en neura~unqivim. To se
potkrepquje ~iwenicama da je vi|an u dru{tvu sa {ti}enicima Doma za za{titu `enske dece i omladine u Vi{egradu, a i wegove izjave radnicima
SUP-a kada je uhva}en bile su da se ni~ega ne se}a. Sada se kroje nove verzije da je to uradio u nu`noj odbrani, jer je bio napadnut i sli~no. Istina
je da SDA ovo radi planski i da se qudi za ove akcije dobro pla}aju. To se
potkrepquje i izjavom sestre Avdije [abanovi}a, koja je rekla da wenom
sinu Hurem Zahidu pla}aju da bi tukao Srbe i da se ona pla{i da ga neko ne
ubije.
Mi raspola`emo podacima da }e SDA, ukoliko ne uspe da sukobe na
podru~ju Vi{egrada dovede u fazu eskalacije, to strategijski poku{ati da
u~ini u Priboju, odnosno Priboj se ra~una kao strate{ko mesto gde bi mogla SDA da napravi jedno krizno `ari{te da Srbiju optu`i za problem
muslimana i da to i druga `ari{ta koja }e se praviti na podru~ju op{tina
koje izlaze na Drinu, pored ostalog }e biti argumenti sa ~ime }e Bosna iza}i pred Savet bezbednosti i tra`iti upu}ivawe plavih {lemova u ovo
krizno podru~je. U svim ovim opcijama koje SDA planira, Novi Pazar je
jedno od kqu~nih mesta.
SDA je planirala i otmicu dvojice vi|enijih Srba iz Vi{egrada kako
bi se izvr{ila razmena za dvojicu uhap{enih muslimana, odnosno bra}e
]esko, koji se nalaze u istra`nom zatvoru u U`icu. Od ovog se plana odustalo do daqweg, ali o tome je sigurno bilo govora u SDA.
U RO Alhos prikupqani su potpisi zaposlenih kako bi se uputila
peticija Vladi Srbije da se puste iz zatvora, prema wihovoj tvrdwi, odnosno tvrdwi SDA, nevino uhap{eni muslimani iz Vi{egrada, bra}a ]esko.
Potpise je prikupqao Kos N., zaposlen u Alhosu.
[to se ti~e kontraaktivnosti koju preduzima SDS, za sada mi situaciju dr`imo pod kontrolom i ne dozvoqavamo da se ove provokacije pretvore
u sukobe {irih razmera, {to bi odgovaralo drugoj strani. Prinu|eni smo
da uveravamo qude i ~lanstvo SDS da neke stvari moraju i progutati i trpeti dok se ne razre{i kona~no kriza u Jugoslaviji. Me|utim, ima jedna
granica tolerancije do koje Srbi mogu i}i. Ako se to prekora~i, neminovni su obra~uni {irih razmera, {to mo`e eskalirati u sukob. Ta granica je
ustvari momenat ukoliko do|e do hap{ewa vi|enijih Srba, posebno strana~kih prvaka, kao i pretresa ku}a vi|enijih Srba i oduzimawa oru`ja.
Ukoliko se SDA odlu~i na taj korak, na{e procene su da }e neminovno do}i do sukoba, da li }e oni ostati na ni`em nivou ili }e eskalirati, to je
vrlo te{ko sada proceniti. Uglavnom, mi se striktno pridr`avamo uputstva iz Centrale SDS, odnosno instrukcija koje dobijamo od Radovana Karayi}a i samo zahvaquju}i na{oj toleranciji, na podru~ju Vi{egrada nije
do{lo do {irih sukoba.
Na podru~ju Vi{egrada, Fo~e i Gora`da postoje formirane jedinice
SDA i HOS. Orijentaciono se zna snaga tih jedinica, jer organi JNA nam
284

ustupaju deo saznawa vezano za tu vojnu organizaciju HOS-a i SDA, wihove

planove i namere, od konkretnih akcija do sastava jedinica i naoru`awa.
U selu Ilova~a, nedaleko od Gora`da, ima zajedni~ki {tab HOS-a i SDA,
ustvari ratni {tab, koji periodi~no zaseda, a ~lan tog {taba iz Vi{egrada je predsednik SDA i predsednik SO Fikret Cocali}. U ovom mestu raspola`emo podacima da imaju jaku radio stanicu preko koje mo`e da se blokira rad sistema veze gora`danskog SUP-a. Imaju uspostavqenu direktnu
vezu sa MUP-om BiH i iz ovog mesta bi se komandovalo operacijama na
ovom prostoru.
SDA kao svoju glavnu uzdanicu vidi u pripadnicima ZNG i HOS koji
bi se u slu~aju dolaska plavih {lemova iz Hrvatske prebacili na podru~je Bosne i Hercegovine i ve} obu~eni ukqu~ili u operacije ukoliko bi do{lo do sukoba na podru~ju BiH. Dva ~oveka koja su zadu`ena za sve ove aktivnosti ispred muslimanskog naroda, kao operativci koji sprovode odluke Centrale, su Avdija [abanovi} i Zijad Suba{i}. [abanovi} ima direktne veze i kontakte sa Alijom Izetbegovi}em, ^engi}em, Alijom [iqkom, Senadom [ahinpa{i}em i drugim li~nostima iz SDA.
Na podru~ju Vi{egrada postoji radio stanica lokalna za vi{egradsko podru~je, koja je sme{tena u selu Kosovo Poqe, u ku}i porodice Kos, koja emituje vesti i drugi program u vremenu od 17 do 21 ~as. ^ujnost ove stanice je dobra, pokriva ve}i deo vi{egradskog prostora i SDA }e je verovatno koristiti da preko we {aqe {ifrovane poruke odre|enim qudima,
recimo emituju}i tu i tu pesmu koja je ve} ugovorena kao kod i sli~no. Procewujemo da ovde ima razra|ena {ema slawa poruka muslimanskom narodu
i Srbi ovde nemaju nikakav pristup, niti su u situaciji da ovu stanicu iskoriste za svoje ciqeve.
[to se ti~e udarnih grupa, one su pod kontrolom Zijada Suba{i}a, koji ovde nosi po~asni epitet ministra odbrane. ^lanovi udarnih grupa se
mewaju zavisno od akcije koja treba da se izvede, ali gazde ostaju iste.
U zadwih nekoliko akcija, gde su pretu~eni Srbi, uglavnom su se anga`ovali Hurem Zahid, sestri} Avdije [abanovi}a, i Damir @iga iz Vi{egrada.
Prema na{im saznawima, Bosnu trenutno naoru`ava NATO pakt.
Imamo jednu verziju da je sabirni centar oru`ja u kasarni u Visokom, a Visoko je ve} odavno nama poznato kao `ari{te. Uostalom, za vreme nereda u
Vi{egradu tokom leta pro{le godine, bra}a [abanovi}i su porodice preselili u Visoko i boravili tamo na obuci. U posledwih mesec dana intenzivno je naoru`avawe muslimana, i to novim automatskim oru`jem, kao
{to su mitraqezi M-73, koji se iz Slovenije preko Hrvatske prebacuju u
Bosnu, a odavde preko Centrale SDA i MUP-a BiH dele stanovni{tvu. Ve}a koli~ina te{kog naoru`awa nalazi se u Babinom Potoku, nedaleko od
Vi{egrada.
Najve}a opasnost u ovom momentu za srpski narod na podru~ju Vi{egrada, posebno na desnoj obali Drine, je ukoliko SDA do|e do naoru`awa koje se nalazi u kasarni u Uzovnici. U ovoj kasarni nalazi se mali broj vojnika, jer je to ustvari vojno skladi{te, a ima zna~ajna koli~ina oru`ja i municije, pored ostalog 12.000 cevi, adekvatna koli~ina municije i sli~no.
285

SDA je planirala da ovaj objekat u prvom naletu odmah zauzme i za to su odredili 120 qudi koji bi napali kasarnu tako {to bi se sa tri strane minirala, a iz Du{~a bi se blokirao ulaz sa tri barikade. Barikada je bila i na
mostu koji povezuje Du{~e sa Nezucima. U skladi{tu postoji ~ovek SDA,
koji radi kao gra|ansko lice u JNA, Dizdarevi} Hasan, koji bi vojnike i
stare{ine na poziv SDA nagovarao na predaju. Vojnici i stare{ine bi se
u planiranom napadu pozivali megafonom da mirno predaju objekat, a ukoliko bi pru`ili otpor bili bi pobijeni i skladi{te zauzeto. Kompletnom
operacijom rukovodio bi Zijad Suba{i}, a za barikade zadu`en je Fejzo
[abanija.
Sve planove koje SDA ima na podru~ju Vi{egrada, od organizovawa jedinica, juri{nih odreda, pozadinskog obezbe|ewa i sli~no, za SDA je uradio Kustura Senad iz Kusturpoqa, koji je oficir JNA. Ne raspola`emo saznawima da li jo{ uvek radi u JNA. SDA intenzivno radi na kupovini, odnosno zakupu dru{tvene imovine. Tako je nedavno imovina RO Ponos
uglavnom pre{la u ruke muslimana, a samo dva mawe zna~ajna objekta dobili su Srbi. Muslimani su uzeli dva hotela i motel na Bikavcu, a iza ovih
transakcija stajao je Orhanovi} Esad, predsednik Izvr{nog saveta SO Vi{egrad, bliska ro|a~ka veza predsednika SDA i SO Fikreta Cocali}a.
Orhanovi} je pokrio ranija dugovawa ovih objekata i dati su muslimanima
da nastave da rade, uz odre|ene uslove zakupa. Tako|e, prilikom ove vlasni~ke transakcije SDA ima svoj strategijski ciq da ovi objekti ostanu
pod wihovom kontrolom, jer ukoliko do|e do stacionirawa plavih {lemova na ovom podru~ju, bi}e fakti~ki sme{teni u wenim objektima i bi}e u
kontaktu sa wihovim qudima.
SDA i srpski narod je na ovom prostoru okrenut Armiji i Srbiji. Armija je dala oficira nama u SDS da nam uradi planove odbrane, a deo na{eg
qudstva ide u Sarajevo na obuku u rukovawu naoru`awem. JNA je fakti~ki
u toku svih na{ih aktivnosti i ukoliko bi JNA zakazala na ovim prostorima, to bi za nas bilo katastrofalno. Ja sam imao priliku da razgovaram
sa komandantom Sarajevskog korpusa, generalom Kova~evi}em, i on me je
~vrsto uveravao da skladi{te u Vi{egradu ne mo`e pasti u ruke SDA i da
}e oni, ukoliko to bude potrebno, izvr{iti helikopterski desant na taj
objekat. Ipak je sugerisao da SDS formira jedan vod koji bi se u datom momentu prikqu~io vojnicima kasarne i pru`io otpor vojnim formacijama
SDA koje bi napale objekat. S obzirom da }e elemenat vremena odlu~ivati
u svim ovim sukobima, mi smo ipak ostali rezervisani na ova uveravawa i
pravimo neke na{e procene i akcije na tom planu. [to se ti~e dela Romanije, delimi~no mi je poznato da tu Armija vrlo intenzivno radi na obuci
stanovni{tva srpske nacionalnosti, naoru`avawu sa savremenim oru`jem
i da taj deo je mnogo bezbedniji nego {to je sam grani~ni reon, posebno vi{egradske op{tine.
Prema ranijem dogovoru, mi smo obu~ili dvadesetak momaka koji su bili na obuci u Sarajevu, a me|u wima ja }u da izvr{im izbor 5-10 momaka koji }e raditi neke specijalne poslove za na{u stranku. Ovo bi bio ustvari
po~etak organizacije i pravqewa nekog vida obave{tajne ili informativ286

ne slu`be na{e stranke. Ti mladi}i ne bi znali jedan za drugog {ta rade i

kako rade, bili bi zadu`eni da prate odre|ene qude, da izvr{e odre|ene
akcije, da se na|u na odre|enim mestima u dato vreme, da samo to rade 10, 15,
30 dana zavisi koliko zatreba, i da o tome obave{tavaju rukovodstvo
stranke. Ova na{a grupa mogla bi da radi poslove i za SDB Srbije u onom
domenu koliko se za to dogovorimo i gde se uka`e zajedni~ka potreba, odnosno na|emo zajedni~ki interes.
3.

4.
Izvoru su data konkretna uputstva da nas o svim bezbednosno relevantnim saznawima blagovremeno obavesti. Na~in komunikacije tako|e je ugovoren. Mesto sastanka ugovara se zavisno od razvoja situacije.

CDLXXXVIII
Uprava slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
17. 2. 1992. godine
Slu`bena bele{ka
o materijalima koji nedostaju u dosijeu Vojislava [e{eqa,
aktivna obrada III odeqewa USDB Beograd po srpskom ekstremizmu
Iz dosijea OO Vojislava [e{eqa nedostaju slede}i materijali:
1. Dopis br. Sp. 1477/3 od 5. 4. 1989. godine;
2. Dopis upu}en OJT Beograd od 13. 10. 1988. godine;
3. Dopis OJT-a poslat USDB od 24. 10. 1988. godine;
4. Dopis upu}en OJT Beograd od 5. 1. 1989. godine;
5. Krivi~na prijava protiv Vojislava [e{eqa;
6. Dopuna krivi~ne prijave od 13. 10. 1987. godine;
7. Specijalna informacija SDB SSUP od 24. 6. 1988. godine;
8. Informacija poslata OJT Beograd od 25. 7. 1988. godine;
9. Informacija poslata OJT Beograd od 11. 10. 1988. godine;
10. Informacija poslata OJT Beograd od 14. 10. 1988. godine;
11. Informacija poslata OJT Beograd od 21. 10. 1988. godine;
12. Krivi~na prijava protiv Vojislava [e{eqa od 25. 10. 1988. godine;
13. slu`bena bele{ka o zahtevu OJT od 14. 11. 1988. godine.
Navedene materijale je uzeo 7. i 9. avgusta 1989. godine operativni radnik (redigovano) o ~emu postoji trag u V odeqewu na zadu`nom kartonu.
O ovome je u nekoliko navrata usmeno upoznat na~elnik III odeqewa, s
obzirom da je do{lo do promene operativnog radnika koji vodi dosije. Po{to materijali do danas nisu prona|eni i vra}eni, kao analiti~ar koji se
du`i sa dosijeom u V odeqewu, dana 31. 1. 1992. godine razgovarala sam sa
287

(redigovano) koji mi je rekao da je sve materijale koje je imao predao operativnom radniku (redigovano) kada je odlazio iz Uprave. (redigovano) mi
je rekao da je sve materijale koje je imao, kada je odlazio iz III odeqewa, predao operativnom radniku (redigovano). (redigovano) me je uputio na operativnog radnika (redigovano) koji sada radi i vodi obradu nad [e{eqom,
jer on nikada nije radio navedenu obradu. Razgovarala sam i sa (redigovano)
koji mi je rekao da navedene materijale on nikada nije video ni dobio u primopredaji.
Neki od navedenih materijala (npr. dopisi OJT-a), koji su upu}eni
USDB Beograd, ne nalaze se u koordiniraju}em dosijeu Vojislava [e{eqa
u (redigovano) SDB MUP Republike Srbije, jer predstavqaju originalne
materijale, pa je fotokopirawem odre|enih materijala iz koordiniraju}eg dosijea nemogu}e popuniti prazninu u osnovnom dosijeu u USD Beograd. To je i razlog zbog ~ega je napisana ova bele{ka, ali i zbog toga {to
pokazuje i govori o odnosu operativnog radnika prema izvornim materijalima, kao i radnim obavezama uop{te.

CDLXXXIX
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
IV odeqewe Savski venac
71-0385
24. 4. 1992. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na Bokan Dragoslava
i wegovu neprijateqsku delatnost
Preko pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da je objekat 20. 4. 1992.
godine kontaktirao sa izvesnom Gordanom Mi}i} iz Kragujevca. U kontaktu, Gordana obave{tava objekta da joj se mu` Dragan javqao sa rati{ta i rekao joj da su Beli orlovi oslobodili mesto Kolibe. U daqem kontaktu,
objekat obave{tava Gordanu da je ovih dana iza{ao iz ~lanstva SNO zbog
neslagawa sa Mirkom Jovi}em i sada }e voditi Bele orlove i ure|ivati
Nove ideje. Ina~e, dosta boraca se nalazi trenutno na rati{tu, konkretno u Vi{egradu i Zvorniku, te }e objekat ovih dana morati da ih obi|e kako bi im podigao borbeni moral. Objekat je napomenuo da uglavnom nema
`rtava na strani wegovih boraca, osim {to su mu poginula dva borca kod
Zvornika i on li~no sumwa da su ih likvidirali qudi iz Dr`avne bezbednosti. Podrobnije }e o smrti svojih boraca znati ovih dana kada iz Hercegovine do|e Boro Anteq, biv{i oficir JNA, a sada kqu~ni ~ovek kod Bo`idara Vu~urevi}a, jer sve radi i organizuje vezano za vojna pitawa i ukupni otpor na tim prostorima.
Objekat je tako|e rekao Gordani da ima slabu vezu sa svojim borcima,
ali }e ovih dana dobiti radio stanice velikog dometa koje }e instalirati
u blizini Beograda, tako da }e imati stalnu vezu sa svim punktovima. Zbog
288

svega ovoga, policija na mene u Beogradu budno motri jer im najvi{e smetam i ovde mi preti najve}a opasnost. Objekat daqe nastavqa, da policija
pravi velike akrobacije preko `ena, telefona, vo|a stranaka. U`asno su
sposobni i treba izbegavati svaki dodir sa wima. No, i pored toga, ja imam
svoje stavove i od otpora ne}u odustati, iovako qudi misle da sam ekscentrik. Ja se moram boriti, jer je narod rasrbqen, a Srbije vi{e nema kao
otaybine.
Gordana se daqe interesuje da li }e se i kako razre{iti ova situacija,
a objekat odgovara da bi bilo dobro da do|e do vojne intervencije na Srbiju, jer bi do{lo do op{te mobilizacije, a tada bi va`ili neki drugi zakoni, {to bi nama najvi{e odgovaralo. Postoji mogu}nost i op{teg poraza,
gde bi ve}ina nas bila uhap{ena i su|eno nam kao ratnim zlo~incima.
Na kraju kontakta, objekat govori Gordani da ga je Mirko Jovi} napao
zbog Belih orlova, jer smo se navodno otrgli od kontrole i maltene smo
paravojna formacija, {to se kosi sa statutom SNO. Jovi} je jednostavno dobio nalog za moje uklawawe, ali se ja ne dam i uskoro }u na Ravnoj gori organizovati obuku za mlade ~etnike.
U kratkom kontaktu sa Dejanom \ori}em, objekat govori da se nikada
vi{e ne}e baviti strana~kim radom, ve} }e intenzivno organizovati Novu Srbiju, koja }e biti od akcije i u kojoj }e svi biti ratnici.

CDXC
Centar resora DB U`ice
III/ekstremizam
79-046
Dana 24. 4. 1992. godine
SP 02-481/1

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

Veza: na{ telegram br. 456 od 23. 4. 1992. godine
1.
Izvor podataka je G. Z., koji je i ranije kori{}en od strane DB.
Razgovor sa izvorom obavqen je 23 4. 1992. godine u hotelu Brioni u
Quboviji, u vremenu od 10.00 do 13.00 ~asova, na inicijativu operativnog
radnika.
Izvor pouzdan, podaci delimi~no provereni.
2.
Podaci se odnose na ratne sukobe na podru~ju op{tine Srebrenica,
kao i daqe pravce razvoja situacije.
Izvor je, izme|u ostalog, izneo:
Na podru~ju op{tine Srebrenica trenutno se vode lokalni sukobi izme|u pripadnika zelenih beretki, odnosno oru`anih formacija SDA i
srpskih teritorijalaca u reonu sela Poto~ari, a sporadi~ne pucwave ima
289

u reonu sela Su}eska i Podravawe. Muslimanske snage uglavnom su se povukle iz grada, gde ukupno ima oko tridesetak lica koja su ostala u gradu, nenaoru`ana, a gro muslimanskog stanovni{tva, ukqu~uju}i i oru`ane formacije, odnosno naoru`ane civile i formirane jedinice SDA, nalaze se u
reonu sela Poto~ari, gde ima oko 200 naoru`anih, zatim u reonu sela Su}eska, gde ih, prema na{im procenama, ima oko 250, a u reonu sela Osma~e
300 zelenih beretki. najve}a koncentracija snaga SDA nalazi se u reonu
sela Luke i @epa. U Lukama se nalazi oko 200 naoru`anih muslimana koji
su pre{li sa podru~ja op{tine Vi{egrad, odnosno sela iz reona Vi{egradske @upe, gde je prebeglo i stanovni{tvo i naoru`ani civili.
U Luci se nalazi i predsednik SDA iz Skelana, Tihi} Ahmo, sa oko 30
ekstremista. Zelenim beretkama u Poto~arima komanduje Ori} Naser,
ina~e biv{i milicionar Saveznog SUP-a, instruktor oru`anih formacija SDA, a u Su}eski udarno jezgro zelenih beretki ~ini 50 milicionara-rezervista naoru`anih poluautomatskim pu{kama, koje predvodi Hamed
Mehoqi}, milicionar iz Srebrenice.
U podru~ju Poto~ara 22. ovog meseca, oko ~etiri sata vo|ene su borbe.
Srpski teritorijalci tukli su Poto~are minobaca~ima i streqa~kim naoru`awem, tako da je vi{e objekata o{te}eno. Prema saznawima koje mi
imamo, do sada zelene beretke imaju oko 11 mrtvih, a podatke o broju rawenih nemamo. Na na{a minobaca~ka dejstva zelene beretke odgovaraju
sporadi~nom pucwavom iz pe{adijskog naoru`awa. Imali su na polo`ajima dva mitraqeska gnezda, koja su na{e snage uni{tile. Srpski teritorijalci zauzeli su rudnik Sase i dr`e polo`aje sela Podravawe. U samom
gradu Srebrenici muslimani nisu pru`ali otpor.
U dosada{wim borbama, prema proverenim podacima, srpski teritorijalci imaju pet mrtvih i sedam rawenih. Od toga, ~etiri mrtva i ~etiri
rawena su pripadnici tzv. vukovarske grupe, koja je u~estvovala u borbama u Poto~arima. Bli`u identifikaciju ovih lica, koja se deklari{u kao
vukovarska grupa, nismo mogli precizno odrediti, ali je ~iwenica da se
predstavqaju i kao Beli orlovi i kao borci Vukovara, a ima ih oko 30.
Oni su sme{teni u motelu Brioni u Quboviji i organizuju akcije na podru~ju op{tina Bratunac i Srebrenica. Meni je poznato da ova grupa treba
da dobije poja~awe u qudstvu i bojevim sredstvima, a planovi wihovih daqih borbenih dejstava nisu mi poznati.
Na{e snage su dale ultimatum muslimanskim oru`anim formacijama
da predaju oru`je i da se onda pristupi mirnim pregovorima o budu}em re{ewu krize. Me|utim, samo neznatan broj lica predao je oru`je, dok se ve}ina wih uglavnom grupi{e u pomenutim selima, a posebno ekstremisti koji su se me|u prvima sklonili iz reona dejstava srpskih teritorijalaca. Za
neka lica, recimo Ibrana Mustafi}a, imamo podatke da je oti{ao u inostranstvo, za neka lica imamo podatke da su oti{la u Tursku, ali to su jo{
nepotpuna i do kraja neproverena saznawa, jer je podru~je zahva}eno ratnim
sukobima i ima mnogo dezinformacija, panike i sli~no.
Dana 23. 4. oko 10.00 ~asova, ratni {tab zelenih beretki iz Su}eske
uputio je pismo SDS-u op{tine Srebrenica i srpskom kriznom {tabu u
290

Srebrenici, da do 17.00 ~asova predaju grad muslimanskim snagama, ina~e

}e grad napasti. U pismu je obrazlo`eno da muslimani iz Su}eske nemaju
hrane i da im ni{ta drugo ne preostaje nego da zauzmu grad Srebrenicu i da
se snabdeju sa hranom. Mi smo ovo pismo prihvatili kao pretwu i ne verujemo da }e muslimani smeti napasti. Mi }emo se sa na{im snagama pregrupisati u pravcima mogu}eg napada, a u toku no}i }emo nastaviti sa minobaca~kim napadom na Poto~are, a iz sela Podravawe tu}i }emo Su}esku tako|e minobaca~ima, kako bi skrenuli pa`wu na odbranu i ne dozvoliti im
da se organizuju za napad na grad.
Analizom dosada{wih doga|aja ispostavilo se da muslimani za~u|uju}e malo daju otpora. Znamo da imaju naoru`awa streqa~kog i te{kog, ali
uglavnom su pru`ali mawi otpor, ustvari nesrazmeran bojevoj mo}i koju
poseduju i posebno broju qudstva pod oru`jem. Kada smo zauzeli Srebrenicu, mi smo u{li u Skup{tinu op{tine i na{li brojeve telefona centrala SDA u Sarajevu i Tuzli i okretali oba broja. Predstavili smo se kao
muslimani, sa imenom i prezimenom, rekli da smo napadnuti od strane ~etnika i pitali {ta da radimo. Iz Sarajeva nam je odgovoreno da ne ulazimo
u sukobe {irih razmera, da nipo{to ne predajemo oru`je i da se povu~emo
u bezbednije reone, gde su muslimani u apsolutnoj ve}ini. Kada smo zvali
Tuzlu, tako|e su rekli da ne predajemo oru`je, da se povu~emo u bezbednije
reone, a da }e nam iz Tuzle biti poslano poja~awe u komandnom kadru i
oru`ju, a to }e sti}i u sela Osma~e, Su}esku i Luku.
Na osnovu ovoga i jo{ nekih saznawa, procewujemo da muslimanske snage imaju direktivu iz Centrale da ne ulaze u sukobe, da se povuku u bezbednije reone i da sa~ekaju rasplet situacije, jer o~ekuju da }e im Evropa re{iti situaciju u Bosni bez borbe. Tako|e, imamo podatke da se u ovim selima organizuju i grupi{u jake snage zelenih beretki, u koje pristi`e i komandni kadar koji napu{ta Armiju i lica iz muslimanskog MUP-a i ne iskqu~uje se u daqem raspletu krize, ukoliko se ratna dejstva nastave, da iz
ovih sela do|e do kontraudara muslimanskih snaga, posebno na grad Srebrenicu i wegovo zauzimawe i osloba|awe od srpskih teritorijalaca. Mi na
ovo ra~unamo i razra|ujemo na{u ratnu koncepciju, kako bi ovo osujetili.
Na na{e insistirawe da nam obrazlo`i u kom pravcu se svode aktivnosti srpskih teritorijalaca, ustvari kakvi su trenutni ratni ciqevi i dokle se do{lo u wihovoj realizaciji, izvor je izneo slede}e:
Procene mog {taba idu otprilike u ovom pravcu: nama je bitno fakti~ko stawe. Tu podrazumevamo da se {to ve}i broj muslimana pomeri sa odre|enih lokacija, da se osete nesigurni na ovom prostoru i da mi uspostavimo fakti~ku vlast. To smo do sada uradili u selu Sase, Orahovica, Viogor, Podravawe, Srebrenica i Skelani. U Skelanima smo osnovali srpsku
op{tinu Skelane, zauzeli objekte, oformili stanicu milicije i kontroli{emo vlast. U ovim gore pomenutim reonima tako|e imamo podru~na
odeqewa srpske milicije i u samom gradu Srebrenici, koji kontroli{u
prostor. Najve}i je problem organizovati vlast i dr`ati teritorije. Kada
ovo uspostavimo, ukoliko se nastavi mirovni proces u Bosni i Hercegovini, mi ostajemo na svojim teritorijama i u okviru BiH organizujemo svoju
291

vlast, a muslimani neka organizuju svoju na svojim prostorima. Ukoliko do|e do pritisaka da se mi pomerimo sa ovih prostora i muslimanima ustupimo vlast, mi to ne}emo dati bez borbe, a svako ko bude insistirao na tome
zagovara}e ratne sukobe, a ne mirno re{ewe. Zato ponavqam, mi uporno insistiramo i radimo na tom fakti~kom stawu da tamo gde su Srbi u ve}ini
organizujemo srpsku vlast. Tamo gde su srpske teritorije i gde su Srbi u ve}ini ima `ivota, koliko-toliko vlast funkcioni{e, rade {kole, preduze}a, dodu{e u ratnim uslovima, ali `ivota ima. Ovde prevashodno mislim
na Mili}e, Vlasenicu, Han Pjesak i dr.
Tamo gde su muslimanske teritorije, tamo je totalan raspad sistema i
wima preti glad. Svaki poku{aj reme}ewa na{eg uspostavqenog stawa mi
}emo sabota`ama i diverzijama ponovo ih razbiti da nemaju {anse da uspostave normalnu vlast. To su neke moje procene.
Sve dosada{we aktivnosti koje smo imali na podru~ju Srebrenice mi
smo radili bez uplitawa Armije. Ja sam zagovornik ideje da i daqe radimo
bez vojske. U Bratuncu ima jedna motorizovana jedinica od 180 vojnika, koja zajedno sa srpskim teritorijalcima i srpskom milicijom odr`ava red na
ovom prostoru. Tu je bilo mawe sukoba i muslimani uglavnom pristaju na
sve zahteve srpske strane.
Na podru~ju Zvornika, Srebrenice i Bratunca prisutni su i posmatra~i Evropske misije i UNPROFOR-a, koji su boravili u selu Podravawe,
kada su Srbi zauzeli rudnik. U momentu wihovog dolaska Srbi su doneli
jednog ubijenog i predo~ili evropskim mirovwacima da su napadnuti, da se
brane, da su na svojoj zemqi, bili su istakli srpsku zastavu koju su pripadnici Evropske misije slikali, kao i telo ubijenog teritorijalca. Uglavnom su se interesovali ko se bori na strani srpskih teritorijalaca, u~estvuju li u borbama pripadnici JNA, da li ima paravojnih formacija iz
Srbije, uba~enih grupa i diverzanata i sli~no. Teritorijalci Podravawa
su im jasno dali do znawa da oni ~uvaju svoju zemqu, da se bore za svoju zemqu, da su napadnuti od strane muslimana i da su prinu|eni na odbranu. Koliko mi je poznato, ovde su bili prisutni pripadnici Evropske misije
uglavnom iz Nema~ke i Danske.
Najve}i problem sa kojim se susre}e i jedna i druga strana je problem
hrane. Sve prodavnice su uglavnom razbijene, pokupqeno je sve {to se moglo odneti, a zaliha nema, ne mo`e se podi}i novac, ne sti`u penzije, ni
plate, tako da je jedan op{ti kolaps. Privredna baza u op{tini Srebrenica je totalno uni{tena. Vozni parkovi od radnih organizacija su opqa~kani, mnogo stanova je obijeno i opqa~kano, tako da }e pro}i dosta vremena
da se o`ivi ovaj grad.
Prema na{im izvorima, najja~e snage zelene beretke imaju na podru~ju @epe. Cenimo da imaju nekoliko hiqada oru`anih pripadnika, da
imaju svih vrsta naoru`awa i da se u @epi trenutno nalazi preko 10 hiqada muslimana. Ovaj podatak prisutan je i srpskim snagama u reonu Rogatice, koje predvodi Rajko Ku{i}. Ukoliko bi do{lo do kontraofanzive iz
@epe prema Vi{egradu i Srebrenici, srpski teritorijalci, koje predvodi Rajko Ku{i}, napa{}e @epu, tako da bi se zelene beretke morale su292

protstaviti napadu, a ne da oni sami napadaju. Ovo su neke globalne procene mogu}ih dejstava, ali muslimani uporno ~ekaju, jer ra~unaju da vreme radi za wih, a nama je da po`urimo, jer odugovla~ewe nama ne ide u prilog.
Izne}u jednu bezbednosno indikativnu opasku, koju sam ~uo od jednog
muslimana, a mislim da je to deo strategije koju vodi muslimanska strana.
Rekao mi je: Ja se divim va{oj srpskoj hrabrosti i na{oj muslimanskoj mudrosti.
3.

4.
Sa izvorom je ugovoren novi kontakt zavisno od razvoja situacije, a mesto i vreme odr`avawa kontakta tako|e bi}e odre|eno naknadno.

CDXCI
Centar RDB Vaqevo
III odsek
7-051
6. 5. 1992. godine

Slu`bena bele{ka
Na podru~ju SO Qubovija u vremenu od 2124. aprila ove godine, boravili su pripadnici TO Vukovara (Vukovar~ani), koji su se bili smestili
u motel Letwikovac u Quboviji, {to je unelo nemir me|u gra|ane ovog
mesta. Pripadnici TO Vukovara, wih osam, odseli su u motelu zajedno sa
dvadesetak dobrovoqaca iz Kravice, SO Bratunac, a prethodno su boravili i u~estvovali u borbama u Poto~arima, SO Srebrenica. Isti su 21. 4.
1992. godine u Poto~arima, prilikom pqa~ke upali u zamku i izgubili pet
boraca, me|u kojima i wihovog komandanta zvanog \ole, rodom iz Kraqeva.
Prilikom povratka iz Poto~ara, pripadnici TO Vukovara su ubili ~etiri gra|ana muslimanske nacionalnosti, zbog ~ega je intervenisao kapetan
JNA Reqi} iz tuzlanskog korpusa, koji se nalazi na tom podru~ju, i tra`io
od wih da se dislociraju iz Bratunca, {to su isti i u~inili i pre{li u Quboviju. Me|utim, bili su kategori~ni u stavu da ne}e oti}i sa podru~ja dok
iz Poto~ara ne izvuku tri mrtva saborca, ili im muslimanski ekstremisti
sami ne izru~e tela pokojnika. S obzirom da posredovawa na relaciji SDS
SDA nisu urodili plodom, odnosno muslimanski ekstremisti iz Poto~ara nisu dozvolili da se iznesu tela pokojnika, 23. 4. 1992. godine u Quboviju je do{lo jo{ 80 pripadnika SNG, tako da ih je bilo ukupno oko 100. Isti
su se tako|e smestili u motel i dovezli su sa sobom 150 zoqa.
U razgovoru, Ver~evi} @ivojin, pomo}nik ministra odbrane Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema, i Star~evi} Miroslav, novi komandant TO
Vukovara, istakli su da }e napustiti Quboviju ukoliko im se ne isporu~e
tela saboraca. U me|uvremenu u MUP RS zauzet je stav da se ne dozvoli prelazak TO Vukovara u Bosnu po svaku cenu, ~ak i upotrebom sile, a to je i pu293

tem telefona tra`io general Slavoqub \oki}. U tom ciqu upu}eno je na

punkt u Quboviju kao ispomo} jo{ 15 milicionera iz Malog Zvornika.
Pripadnicima TO Vukovara je nalo`eno da ne mogu pre}i u Bosnu i da
moraju napustiti Quboviju, {to su isti i u~inili 24. 4. 1992. godine oko
13.00 ~asova, uz obe}awe da }e JNA izvu}i tela mrtvih saboraca. Me|utim,
grupa oko 20 pripadnika TO Vukovara je u toku no}i pre{la Drinu i smestila se u Kravicu, SO Bratunac, gde se i sada nalaze. U me|uvremenu, isti
se nisu pojavqivali na podru~ju Qubovije, a kretali su se uglavnom po Bratuncu. Tela trojice poginulih pripadnika SNG su izvu~ena od strane jedinice JNA i 26. 4. 1992. godine predata rodbini u Bratuncu.
Za vreme boravka u Quboviji, pripadnici TO Vukovara su se nalazili
u motelu i nisu pravili ekscese. Tome je doprineo blagovremeni, sinhronizovan ~vrst stav odeqewa SUP-a Qubovija i [taba TO Qubovija, koji nisu dozvolili kretawe naoru`anih pripadnika TO Vukovara po gradu. Radnici odeqewa SUP-a Qubovija i vojne policije, oduzeli su od dobrovoqaca SRS iz Qubovije, koji su dejstvovali sa TO Vukovara u Bratuncu i Srebrenici, pet automobila i dva kamiona, kao i 10 automatskih pu{ki i pet
ru~nih bombi.
U me|uvremenu, na podru~je SO Srebrenice i SO Bratunac pristiglo
je jo{ oko 40 pripadnika TO Vukovara, tako da ih trenutno ima oko 60, razme{teni u Kravici, Bratuncu i Srebrenici. Me|u wima nalaze se Kraqevi} Daliborka i Jasna, od oca Slobodana, maloletnice iz Qubovije, kao i
Mari} iz Doweg Dobri}a, SO Loznica, ~ije ime je nepoznato, ali }e se operativnim putem identifikovati.

CDXCII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar Resora DB Sremska Mitrovica
Odsek Ruma
11. 5. 1992. godine

Slu`bena bele{ka
Dana 6. 5. 1992. godine u Hrtkovcima, SO Ruma, odr`an je miting Odbora Srpske radikalne stranke, kojem je prisustvovao i predsednik Srpske
radikalne stranke, Vojislav [e{eq. Mitingu na otvorenom prostoru prisustvovalo je oko 700 simpatizera i znati`eqnih gra|ana sa teritorije
rumske i in|ijske op{tine. Oko 60% simpatizera Srpske radikalne stranke su izbegla lica sa teritorije Hrvatske (Podravska Slatina, Slavonska
Po`ega, Virovitica). Ciq i svrha ovog mitinga je vr{ewe psiholo{kog
pritiska na gra|ane Hrtkovaca koji su hrvatske nacionalnosti sa zahtevom
za wihovo iseqavawe kako bi se stvorio prostor za sme{taj izbeglih
Srba.
294

Miting je otvorio @ili} Milan, izbeglica iz Zagreba, privremeno

sme{ten u Hrtkovcima, sekretar pododbora SRS u Hrtkovcima.
U kontekstu svog izlagawa, @ili} je izneo da se iz sela hrtkova~ke sredine iznedrilo jo{ ve}e zlo, deset mladi}a: bra}a Grdi}, bra}a Stepi},
bra}a Cindri}, Bra{o Mladen, Marku{ Mata, [o{tari} Ivica, gospoda
Portner, Nemeti i drugi, i pored obezbe|ene egzistencije opredelili su
se za MUP i ZNG Republike Hrvatske. Prema wegovim re~ima, mladi Pu{kari} je navodno poginuo u usta{koj raciji u selu @ujevcu na Baniji. Navodno se iz sela niko nije oglu{io o tra`ewu RKC sve{tenika, Kraqevi}
Nikole i Ilije Grizeqa, za pomo} za usta{e iz Komareva, kojima je sakupqeno preko 300.000 DM.
U daqem izlagawu je izneo da se u selu, i pored svega navedenoga, ni{ta
ne preduzima, jer Ma|ari i Hrvati dr`e konce u svojim rukama, jer je vlast
pod wihovom kontrolom. Ekonomsko-socijalnu politiku u selu vode Hrvatica {ef mesne kancelarije, Hrvat, sekretar MZ i Hrvat, direktor DIRO Sava, dok je predsednik MZ, iako je Srbin, potpuno asimiliran sredinom u kojoj `ivi. Politi~ki `ivot Srbije je u blokadi i jedina sila koja mo`e ne{to politi~ki da izmeni je Srpska radikalna stranka na ~elu sa
vojvodom Vojislavom [e{eqem. @ili}evo izlagawe je propra}eno povicima i skandirawem usta{e napoqe, Hrvatima nije mesto u Srbiji, ovo
je Srbija itd.
Nakon @ili}evog izlagawa, re~ je uzela Marija Pa~anin iz Rume,
predsednik Mesnog odbora Srpske radikalne stranke, koja je nakon predstavqawa dala re~ Vojislavu [e{equ.
U svom izlagawu, [e{eq je izneo da u Hrtkovcima, koji pripadaju srpskom Sremu, nema mesta Hrvatima, koji nema {ta da tra`e u Srbiji, jer je
Tu|man proterao vi{e od 200.000 Srba iz Hrvatske. Po wemu, mogu ostati
samo oni Hrvati i wihove porodice koji su zajedno sa Srbima krvarili na
frontu, jer oni i nisu Hrvati, po{to im je oslobo|ena svest, ve} su Srbi
katolici. Poru~uje da svi Hrvati moraju napoqe iz Srbije, pa i oni koji su
zakqu~ali svoje ku}e i oti{li ne}e imati gde da se vrate, jer }e se u wihove ku}e useliti srpske izbeglice. Daqe iznosi da }e se jedan deo Srba vratiti na podru~je Srpske Krajine, a onom delu koji ne mo`e tamo da se smesti, da}e se adresa hrvatske porodice koja }e biti wihova budu}a adresa.
Napomiwe da ni milicija to ne}e mo}i da spre~i, jer }e raditi onako kako
vlast odlu~i, a SRS }e uskoro biti vlast. Hrvatima koji su ovde, izbegle
srpske porodice }e dati svoje adrese u Zagrebu, Rijeci i drugim mestima,
smesti}emo ih u autobuse i izvesti na granicu srpske zemqe, odakle }e pe{ke produ`iti. Ukoliko pripadnicima SPO-a, demokrata, reformistima, ujdijevcima bude `ao ovda{wih Hrvata, sa wima }emo ih smestiti u
autobuse pa neka u Zagrebu protestuju zbog nedostatka demokratije.
Daqe je izneo da }e uskoro dobiti propagandni materijal Srpske radikalne stranke, ekonomski i socijalni program, iz ~ega }e se videti planovi iz poqoprivrede, socijalne za{tite, na osnovu ~ega treba da se izjasne
na izborima za najboqeg kandidata, jer je predizborna parola SRS Neka
najboqi pobe|uje. Apeluje na srpsku slogu i me|usobno jedinstvo, sa nadom
da }e se ovda{wi Srbi vrlo brzo otarasiti preostalih Hrvata i da }e slo295

`ni i jedinstveni pobediti i ujediniti sve srpske zemqe, te iza}i iz ekonomske i socijalne krize. [e{eqevo izlagawe je propra}eno skandirawem
usta{e napoqe, Hrvati u Hrvatsku i ovo je Srbija.
Navodi iz @ili}evog govora su mahom dezinformacije koje negativno
deluju pospe{uju}i uznemirenost gra|ana hrvatske i ma|arske nacionalnosti, izazivaju}i strah kod istih da je stav politike Srbije da moraju da se
isele sa ovih podru~ja.

CDXCIII
Centar RDB Ni{
Ekstremizam u zemqi
73-063
12. 5. 1992. godine

Slu`bena bele{ka
Sagledavaju}i ekstremnu delatnost Vaki} Branislava, OO kod RDB Ni{
po nacional-{ovinizmu, uo~ena je poja~ana aktivnost ekstremista na podru~ju Ni{a, Pirota, Prokupqa i Bele Palanke, na iznala`ewu mogu}nosti obu~avawa svojih pristalica iz oblasti vojnih ve{tina, a sve u ciqu wihovog
ukqu~ivawa u dobrovoqa~ke jedinice za rati{ta na podru~ju Hercegovine.
U tom smislu obavqene su brojne me|usobne konsultacije i davani konkretni predlozi o mestu i vremenu odr`avawa ovih aktivnosti pod kontrolom JNA. Glavni koordinator ove akcije je u svim slu~ajevima bio Vaki}
Branislav, komandant Ratnog {taba za ju`nu Srbiju. Tako je obavio vi{e
konsultacija sa pojedinim stare{inama JNA u Ni{u, {to je operativnim
putem i potvr|eno, kada je dobio i odre|ena obe}awa da se obuka ovih lica
izvr{i u kasarni Stevan Sin|eli} u Ni{u.
Vezano za ove aktivnosti, Vaki} je izdao nalog grupi dobrovoqaca iz
Prokupqa i Pirota da po~etkom maja meseca do|u u Ni{ da bi otpo~eli sa
obukom, pri ~emu je rekao da prilikom ulaska u kasarnu sva strana~ka obele`ja na uniformama moraju biti uklowena. Do ovakve obuke za sada nije
do{lo, s obzirom da je grupa od 22 dobrovoqca iz ove grupacije 9. 5. 1992. godine oti{la na teren Hercegovine, odnosno Trebiwa, a istu grupu je predvodio Ivanovi} Qubomir, zvani Quba ^etnik. Ovu grupu su uglavnom sa~iwavala lica koja su i do sada vi{e puta boravila na rati{tima u Hrvatskoj i BiH, a ve}ina je sklona kriminogenim radwama. Odlazak ove grupe
nije, kao u ranijim slu~ajevima, bio javan, s obzirom da su akteri bili svesni da predstavqaju jedan vid paravojnih formacija koje su zabrawene.
Prilikom dogovora koji su prethodili odlasku Vaki}a kod vojnih organa, bilo je precizirano da se od istih tra`i da se pojedincima koji budu
do{li na obuku omogu}i obu~avawe na zoqi i osi, kao i ~etvorici pripadnika ove grupe, obuka sa snajperskim pu{kama.
Ovakva delatnost, kao i na~in prikupqawa oru`ja, proistekla je iz dogovora Vaki}a sa Petkovi} Qubi{om iz Beograda, koji je dao punu podr{ku ovakvom na~inu rada Vaki} Branislava.
296

U ovom periodu bio je najavqen i odlazak Petkovi}a u Ni{, radi razrade plana oko upu}ivawa oru`ja u Makedoniju kako bi bio naoru`an srpski narod. U sklopu takvih planova, kao prethodnica ovih dana u Skopsku
Crnu Goru }e oti}i Kmetovi} Traj~e, koji je planom ove grupacije bio i
predvi|en za jednog od vodi~a prilikom eventualnog ilegalnog prelaska u
Makedoniju.
Sa Kmetovi}em su od strane operativnog radnika obavqeni odre|eni
razgovori, kada je on i potvrdio svoj odlazak na ovaj teren ne obja{wavaju}i pri tom konkretne razloge.
I pored ovakvih stavova ove grupe ekstremista koju predvodi Vaki}
Branislav, na ovom terenu javqa se i grupa ekstremista sa terena sela Gorwa i Dowa Studena, koja se zala`e za ~vr{}i, odnosno ekstremniji na~in
delovawa, smatraju}i pri tom da je sada{wi pokret S^P isuvi{e tolerantan prema postoje}oj vlasti, kao i da ne propagira pravu ~etni~ku ideologiju DM.
Ovu grupu predvode Zlatovi} Stamen zvani Cane i Stojanovi} Dragi{a, obadvojica iz gore navedenih sela. O istima je i ranije informisano, a
wihova delatnost se do sada sagledavala kroz OO za Vaki} Branislava.
U daqem radu, posebna pa`wa }e biti usmerena na izu~avawe najekstremnijih pripadnika ove grupacije, kao i na~in ilegalnog nabavqawa
oru`ja.

CDXCIV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III odeqewe
(redigovano)
14. 5. 1992. godine
(redigovano)
Na osnovu ~lana 13, stav 1 i 3 Zakona o unutra{wim poslovima Republike Srbije i na osnovu ~lana 56 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti, daje se slede}i predlog za obustavqawe obrade nad [e{eq Vojislavom.
Vojislav [e{eq, ro|en 11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, od oca Nikole, Srbin, dr`avqanin SRJ, razveden, doktor pravnih nauka, profesor na Univerzitetu u Pri{tini, stalno nastawen u Beogradu, ul.
Posavskih odreda br. 35.
Nad imenovanim je odlukom str. pov. br. 1144/2 od 5. 2. 1987. godine zavedena operativna obrada u ciqu pra}ewa i dokumentovawa, te presecawa wegove ekstremne delatnosti sa pozicija srpskog nacionalizma.
Svoju ekstremnu delatnost dr Vojislav [e{eq je naro~ito ispoqavao
kroz osnivawe i rad Srpskog ~etni~kog pokreta, organizacije koja jo{ uvek
nije zvani~no registrovana, s obzirom da zagovara revan{izam i nemilosrdno obra~unavawe sa neistomi{qenicima. U svojstvu predsednika S^P,
Vojislav [e{eq je uspostavio tesnu saradwu sa poznatim srpskim ekstremistom i emigrantom u SAD \uji} Mom~ilom, od koga je, pored materijalne pomo}i za ~etni~ki pokret na ovim prostorima, dobio i titulu vojvode.
297

U posledwem periodu, naro~ito nakon eskalacije ratnih sukoba u Jugoslaviji, Vojislav [e{eq nije delovao sa ekstremisti~kih pozicija.
Imaju}i u vidu da je zahvaquju}i autoritetu koji u`iva me|u ~lanovima Srpske radikalne stranke, na iste izvr{io pozitivan uticaj motivi{u}i ih da u svim vidovima poma`u pravednu borbu srpskog naroda van Srbije i da je javnim istupima delovao kao faktor smirivawa politi~ke situacije u Srbiji, smatramo da vi{e ne stoje razlozi za daqe vo|ewe obrade nad
dr Vojislavom [e{eqem, te u tom smislu podnosimo ovaj predlog.
Na~elnik III odeqewa
(potpis redigovan)

CDXCV
Centar RDB Ni{
Ekstremizam u zemqi
73-051
21. 5. 1992. godine

Slu`bena bele{ka o identifikaciji

Sagledavaju}i nacional-{ovinisti~ku delatnost OO Vaki} Branislava, identifikovali smo lice u vezi.
Ivanovi} Quba, ro|en 1. 1. 1962. godine u Softevi}u, SO Uro{evac, od
oca Vlada, zaposlenog na @TP u Crvenom krstu Ni{, kao manevrista, nastawen u Ni{u, Lepeni~ka 20.
Ivanovi} se od 18. 8. 1991. godine do 18. 1. 1992. godine nalazio kao dobrovoqac u Vukovaru, kao i u celoj Barawi, Slavoniji i zapadnom Sremu.
Na rati{te je oti{ao samoinicijativno, preko Beograda. Strana~ki gotovo nezainteresovan. Po prirodi osobewak, pun sebe, nadmen, u razgovorima
predstavqa se kao lider srpskih dobrovoqaca, jedan od retkih koji se dokazao u ovogodi{wem ratu. Ostavqa utisak izuzetno ekstremnog ~oveka
koji se olako ma{i no`a, oru`ja, radi postavqenog ciqa. Vojni~ki disciplinovan, koji prilikom komandovawa od svojih dobrovoqaca tra`i po`rtvovawe i odgovornost.
Formirao je jedinicu Vladan Luki}, sa kojom se u aprilu i maju 1992.
godine borio na podru~ju oko Livna, Crnog luga, ^elebi}a, Trebiwa i Mostara. Do sada nije prime}eno da je sa rati{ta donosio druge predmete,
osim naoru`awa, za koje je imao uredne potvrde.
Posle povratka iz Vukovara posetio je Del~ev Bla`enku, medicinsku
sestru u Vojnoj bolnici u Ni{u, istoj je pretio i ucewivao govore}i joj da
su joj bra}a i otac ubijeni u Vukovaru kao pripadnici ZNG.
Osim kontakta sa Bla`enkom, kontaktirao je i neka lica iz Crvenog
krsta tra`e}i pomo} za svoju porodicu, kao i za dvoje maloletne dece ~iji
je otac Qubin brat od ujaka koji `ivi u Tuzli. Nezadovoqan tretmanom u
Crvenom krstu, za pojedince zaposlene u ovoj humanitarnoj organizaciji
tvrdio je da {aqu pomo} paravojnim formacijama u Hrvatskoj.
298

Grupa sa kojom je komandovao u Vukovaru slu`ila je za no}nu likvidaciju ekstremnih Hrvata i zvala se Tiha no}. U istoj se nalazio i Vladan
Luki}, po kome je Quba nazvao jedinicu sa kojom se sada bori u BiH.
U martu mesecu stupio je u kontakt sa ~elnicima S^P, a posebno sa
ekstremistima i Vaki} Branislavom. Vaki} je uporno vr{io pritisak da
se Ivanovi} u~lani u stranku, ube|uju}i ga da treba misliti za sutra kad se
rat zavr{i. Iako se nije u~lanio, Quba je prisustvovao na nekoliko sastanaka stranke, jer je trebalo novu grupu dobrovoqaca odvesti na rati{te.
U narednom periodu kontinuirano }e se pratiti eventualno ekstremisti~ko delovawe Ivanovi}a.

CDXCVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe Zemun
71-0373
25. 5. 1992. godine

Slu`bena bele{ka
o obavqenom informativnom razgovoru
sa Tripkovi} Miodragom iz Zemuna,
komandantom specijalnih jedinica SAO Hercegovine
Dana 19. 5. 1992. godine, u prostorijama OUP Zemun, obavili smo informativni razgovor sa Tripkovi} Miodragom iz Zemuna, komandantom
specijalnih jedinica SAO Hercegovina.
Izvor trenutno boravi u Zemunu na kra}em odsustvu, a razgovor je obavqen na wegovu inicijativu.
Izvor je izneo da je u proteklim borbama boraca SAO Hercegovine i
usta{kih bojovnika oko ^apqine, izme|u ostalog zaplewena i torba ubijenog usta{kog ~asnika.
Naknadnim pregledom sadr`aja navedene torbe, izme|u ostalog, prona|en je spisak od oko 100 lica sa podru~ja SR Jugoslavije.
Uz navedeni spisak lica, naveo je izvor, ne postoji nikakvo dodatno obja{wewe, niti su nadle`ni organi SAO Hercegovine imali obja{wewe
{ta bi on mogao da predstavqa.
Izvor je sa navedenog spiska dostavio imena 12 lica koja su sa podru~ja Zemuna, Novog Beograda ili drugih beogradskih op{tina, uz obja{wewe
da }e organi SAO Hercegovine dostaviti spiskove ostalih lica nadle`nim OUP-ima u SR Jugoslaviji.
Spisak lica sa teritorije grada Beograda je slede}i:
Srlimani} Jelena, ul. M. Jankovi}a br. 3, Beograd;
Milo{evi} Jovan, ul. Sokobawska br. 2, Beograd;
Drobac Slobodanka, ul. Gandijeva br. 54, Novi Beograd;
Rekanovi} Veselinka, Ho [i Minova br. 1, Novi Beograd;
Momi} Zoran, M. Radakovi}a br. 2, Zemun;
299

 Milosavqevi} Danijel, Miklo{i}eva br. 13, Beograd;

Stajkovi} Desanka, ul. Zmajeva~ka br. 68, Beograd;
Mokovin Aleksandar, ul. Gandijeva br. 61, Novi Beograd;
Radakovi} Aleksandar, ul. M. Ore{kovi}a br. 37, Zemun;
Gaji} Svetlana, ul. Kumrova~ka br. 41, Beograd;
Hajduk Veqko, ul. D. Vukasovi}a br. 66, Novi Beograd;
Veizovi} Kosana, ul. D. Raki}a br. 17, Zemun.
Napomena:
Prema na{im saznawima, Veizovi} Kosana, lice sa navedenog spiska,
je radnik MUP-a Republike Srbije.
Mi{qewa smo da navedena lica treba identifikovati i urediti delimi~nu proveru, a nakon toga preduzeti druge neophodne OT mere i radwe u
ciqu utvr|ivawa eventualne povezanosti navedenih lica, odnosno istra`ivawa razloga, motiva i kriterijuma po kome su se na{li na spisku Hrvatskih oru`anih snaga.

CDXCVII
Savezni sekretarijat za narodnu odbranu
Uprava bezbednosti
Za li~no informisawe
Broj evidencije 73
Informativni podaci
26. 5. 1992. godine

Vojna tajna
Strogo poverqivo

Broj 236

Informacija
o zlo~inima izvr{enim nad civilnim stanovni{tvom
u Republici Srpska Krajina od strane pripadnika paravojnih
i dobrovoqa~kih formacija
Organi bezbednosti JNA su u sklopu izvr{avawa zadataka iz svoje nadle`nosti, u zoni odgovornosti jedinica JNA anga`ovanih na teritoriji Republike Srpska Krajina, prikupili vi{e operativnih i drugih podataka o
izvr{ewu te{kih krivi~nih dela (ubistva, pqa~ke, zlostavqawa, silovawa
i dr.) od strane pripadnika dobrovoqa~kih formacija koje su u vreme izvr{ewa ovih dela naj~e{}e bile u sastavu jedinica TO Isto~ne Slavonije,
Zapadnog Srema i Barawe. Me|utim, prioritetno izvr{avaju}i te`i{ne
zadatke u uslovima borbenih dejstava i nepostojawa pravne nadle`nosti
sudstva, kao i ~iwenice da su po~inioci ovih krivi~nih dela naj~e{}e odmah napu{tali jedinice (organizovano ili samoinicijativno), po~iwena
krivi~na dela su uglavnom registrovana, a samo delimi~no i dokumentovana. Ina~e, o svim saznawima odmah su upoznavani mesni organi vlasti, organi unutra{wih poslova Republike Srbije i vojno-pravosudni organi, uz
preduzimawe adekvatnih mera na otkrivawu izvr{ilaca, wihovo privo|ewe vojno-pravosudnim organima i, naravno, dokumentovawe delatnosti.
300

U vezi s navedenim, prezentuju se registrovani karakteristi~ni slu~ajevi.

Dana 18. oktobra 1991. godine, po nare|ewu potpukovnika Dimitrijevi} Miodraga, iz [TO Vaqevo, tada na du`nosti koordinatora za borbena
dejstva u selu Lovas, grupa od 50 me{tana hrvatske nacionalnosti, koja je
prethodno bez otpora predala oru`je, anga`ovana je na ra{~i{}avawu terena oko ovog sela. U akciji je u~estvovalo oko 40 pripadnika odreda TO
Vaqevo i oko 10 pripadnika odreda Du{an Silni pod komandom izvesnog
Joce, koji se odmah nakon doga|aja udaqio iz jedinice.
Akcija je izvo|ena tako da su me{tani sela Lovas u streqa~kom stroju prisiqeni da se, navodno, radi za{tite na{ih jedinica, kre}u ispred
istih. Iz izjava o~evidaca evidentno je da se za postojawe minskog poqa
znalo, posebno {to je postavqeno od strane na{ih jedinica. Me{tani su
upozoreni da po nailasku na mine izveste, a ukoliko poku{aju bekstvo da
}e biti ubijeni.
Dolaskom u blizinu minskih poqa, jedan od me{tana aktivirao je minu, a ostali su po~eli da be`e, na {to su pripadnici odreda Du{an Silni, a potom i pojedinci iz odreda Vaqevo, otvorili paqbu i ubili 17, a
ranili 12 me{tana. Poginuli su natovareni na kamion i do 18.00 ~asova 22.
oktobra 1991. godine nisu identifikovani ni sahraweni, a raweni su prevezeni u [id, odakle su vra}eni zbog nemogu}nosti obrade.
Radi dokumentovawa ovog slu~aja, organi bezbednosti su obavili vi{e
informativnih razgovora, uzeli izjave od potpukovnika Dimitrijevi}a,
kapetana I klase Peri}a, poru~nika Vlajkovi}a i jo{ 14 vojnih obveznika
o~evidaca i aktera ovog doga|aja, koje vam dostavqamo u prilogu. Kqu~ni
akteri ovog doga|aja, pripadnici odreda Du{an Silni, napustili su selo
Lovas i sa wima nisu obavqeni informativni razgovori niti uzete izjave.
Napomiwemo da je akcija izvedena bez znawa komandanta 2. pgmbr koji je
nadle`an za zonu B/D u kojoj se nalazi selo Lovas.
O navedenom slu~aju dopisom Uprave bezbednosti SSNO strogo pov.
broj 35-15441, od 26. oktobra 1991. godine, upoznati su (1) Vojno tu`ila{tvo
JNA, (2) komandant R[TO Republike Srbije, i (3) podsekretar za SDB
MUP Republike Srbije.
Dana 8. novembra 1991. godine Zori} Ratko i Piunovi} Zdravko, pripadnici TO, iz sela Biqe, SO Beli Manastir, izvr{ili su silovawe Gamo{ Ru`e iz sela Kopa~evo. Nakon dokumentovawa dela, imenovani su 27.
januara 1992. godine sprovedeni u VIZ Beograd. U toku razja{wavawa okolnosti ovog dela, okrivqeni Piunovi} je priznao da je izvr{io jo{ dva silovawa. Iz podnete krivi~ne prijave za wegovog sau~esnika Zori} Ratka
vidqivo je da je ova i druge grupe, samozvane specijalne jedinice SUP-a, izvr{ila vi{e ubistava na prostoru Barawe. Protiv navedenih lica podneta je krivi~na prijava vojnom tu`iocu pri Vojnoj po{ti 2082 Beograd. Istra`ni postupak je u toku kKrivi~na prijava u prilogu).
Novembra 1991. godine Strigi} Slobodan, pripadnik jedinice specijalne namene SUP Beli Manastir, je na sala{u izme|u sela Petrovac i Belog Manastira, zajedno sa Vuk{i} Zoranom (zvani @u}a), Ma|arac Zora301

nom i Hrwak Brankom, svi pripadnici iz iste jedinice, izvr{ili ubistvo

nad ^i~ak Vinkom, ^i~ak Matom, ^i~ak Ivom i ^i~ak Antom, svi iz sela
Karanca, SO Beli Manastir.
Ovla{}eno slu`beno lice Vojne policije VP 4323 Novi Sad je 28. 1.
1992. godine podnelo vojnom tu`iocu pri Vojnoj po{ti 2082 Beograd, krivi~nu prijavu protiv Strigi} Slobodana.
Za ista po~iwena krivi~na dela podnete su i krivi~ne prijave protiv
Boqevi} Du{ana i wegove supruge Jagode, koji su prilikom hap{ewa pru`ali oru`ani otpor.
No}u 6/7. 3. 1992. godine, u selu Stari Jankovci, SO Vinkovci, ubijeni
su civili Panini} Alojz, wegova supruga Panini} Katica, wihov sin Panini} Vjekoslav (23) i Sudarevi} Marija. Wih je ubila grupa od pet pripadnika ^TO u selu Stari Jankovci, na ~elu sa Buha Ristom, komandirom
^TO sela Stari Jankovci.
Navedeni zlo~in potvr|uju izjave Filipovi} Rajka, Kuzmi} Petra, Carevi} Jovana i Buha Riste, me{tani iz sela Stari Jankovci, pripadnici
^TO (izjave u prilogu).
Po izjavi Milanovi} Sretka, stariji vodnik, dobrovoqac iz P 2029/4
Vaqevo, grupa pripadnika wegove jedinice je neutvr|enog dana, prilikom
ulaska jedinica JNA u selo Bogdanovci, SO Vukovar, izvr{ili silovawe
`ene stare 45-50 godina, a zatim su je streqali zajedno sa grupom od 7-8 qudi koji su se predali (izjava Milanovi} Sretka u prilogu).
Dana 17. 11. 1991. godine, u nasequ Maksimilijan, Borovo Selo, ubijeni
su civili Jozo ^upi}, [kolec Maksimilijan, Josip Paun, Zdenko Valen~i}, Barbara [poqari}, Voja Mi}i} i Mate [poqari}. Navedena lica su
ubijena od strane pripadnika jedinice kapetana Kosti} Vojislava, zvanog
Kole, koja je izvodila borbena dejstva u sastavu 211. okbr. Zlo~in potvr|uje izjava ]ur~ija Petra, pripadnika TO Borovo Selo (u prilogu).
U toku no}i 6/7. 11. 1991. godine, u selu Antin, SO Vukovar, ubijeno je
iz streqa~kog naoru`awa, sa bliskog odstojawa (u potiqak), 16 me{tana,
od kojih su svi, osim jedne `ene, hrvatske nacionalnosti. Osim jedinica
JNA u selu Antin, boravila je i dobrovoqa~ka jedinica ja~ine 20 lica koju je predvodio Gogi} Milan, zvani kapetan [uca, nastawen u Novom Sadu,
ulica Marije Bursa} broj 28. Uvi|aj u vezi navedenog zlo~ina izvr{ila je
istra`na ekipa SUP-a SAO Slavonija, Barawa i Zapadni Srem.
Dana 29. 1. 1992. godine, oko 22.00 ~asa, u {umi Jela{, blizu sela Tovarnik, u blizini motela ubijeni su Holik Julina, Holik Veruna, Holik Mihailo i stara `enska osoba (65), svi iz sela Miklu{evci. Operativnim radom ustanovqeno je da su navedena ubistva izvr{ili pripadnici [TO sela Miklu{evci, te da preciznija saznawa o tome ima Len|er Petar, biv{i
~lan [TO Miklu{evci, ina~e psihi~ki neuravnote`en.
U razgovoru sa OB Len|er Petar je 2. 4. 1992. godine opisao na~in izvr{ewa ubistva i naveo lica koja su ga izvela (An|eli} Momir, Ciro Jovan i doseqenici, izvesni Torbica i Qubomir). U vezi sa ovim, ovla{}eno lice Vojne policije VP 2834-1 Beograd je 31. 1. 1992. godine sa~inilo
slu`benu zabele{ku (u prilogu) i snimilo video kasetu (u prilogu).
302

Dana 28. 4. ove godine, ~etvorica pripadnika TO op{tine Zvornik, koji se nalaze pod komandom @u}e (kriminalac iz Beograda, ima ku}u na Banovom Brdu, stalno nastawen u Umci, telefon 011/867-053), izvr{ila je ubistvo dvojice pripadnika muslimanske nacionalnosti i silovali dve muslimanke, nanev{i im te{ke telesne povrede. Navedeni pripadnici TO op{tine Zvornik su imali nameru da opqa~kaju ku}u u kojoj su `rtve zate~ene. Me|utim, dvojica od wih su uhva}ena od strane pripadnika @u}ine jedinice, a dvojica su jo{ u bekstvu. Rukovodstvo op{tine Zvornik ne `eli
dati identifikacione podatke za po~inioce krivi~nih dela.
Dana 2. maja ove godine, komandant TO op{tine Zvornik, major Marko
Pavlovi}, obavestio je OB o egzekuciji koja je izvr{ena nad 19 gra|ana,
pripadnika muslimanske nacionalnosti iz sela Snagovo, SO Zvornik. Navedena egzekucija izvedena je u no}i izme|u 28/29. aprila ove godine od strane 10 lica, predvo|enih pripadnikom Belih orlova, izvesnim A`dajom.
Egzekucija je izvr{ena streqawem, a potom su mrtva tela polivena benzinom i zapaqena. Me|u ubijenim je bilo staraca, `ena i dece. A`daja se sada, navodno, nalazi u Beogradu, a pre egzekucije u Beogradu je nazvao telefon 011/502-603. (Prilog: spisak ubijenih lica).

CDXCVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
27. 5. 1992. godine

Analiza
informacije UB SSNO broj 236, od 26. 5. 1992. godine,
sa prate}om dokumentacijom na okolnosti mogu}nosti progona
odgovornih lica za zlo~ine nad civilnim stanovni{tvom
1. U vezi pogibije 17 me{tana sela Lovas i oko desetak rawenih na dan
18. 10. 1991. godine, mo`e se konstatovati slede}e:
Po spisku Mjesnog ureda (koji se nalazi u prilogu dokumentacije)
proizilazi da je toga dana u izvedenoj akciji poginulo 22 me{tana sela Lovas koji su poimeni~no navedeni.
Na osnovu postoje}eg dokaznog materijala, proizilazi da je navedenog
dana izvr{ena akcija ~i{}ewa terena od neprijateqskih snajperista, a
po nare|ewu koordinatora dejstva za oru`ane formacije potpukovnika
Miodraga Dimitrijevi}a. Za izvr{ewe akcije kori{}eno je oko pedesetak
me{tana, uglavnom Hrvata, koji su bili ispred vojnih jedinica i trebali
su predstavqati wihovu za{titu.
Neposrednim kretawem jedinica i civila ispred rukovodili su rezervni kapetan prve klase Peri} Darko iz Vaqeva, i rezervni poru~nik Vlajnovi} Radovan, tako|a iz Vaqeva.
Nailaskom na minsko poqe (postavqeno od jedinica JNA) u rejonu poqa deteline, do{lo je do aktivirawa mine, a zatim i do otvarawa vatre po
civilima, {to je za posledicu imalo gore navedeni broj `rtava.
303

 Shodno navedenom, proizilazi da su me{tani kori{}eni kao za{tita oru`anim jedinicama, iako se znalo da su delovi terena minirani, bili
su naterani da prvi pro|u kroz takav teren. Odgovornost za stradawe civila u prvom redu bi se svela na potpukovnika Miodraga Dimitrijevi}a i rezervne stare{ine Peri} Darka i Vlajkovi} Radovana, obojice iz Vaqeva.
Pre kori{}ewa civila za ovu akciju, isti su od strane neidentifikovanih pripadnika odreda Du{an Silni, u ~emu je predwa~io izvesni Petronije, {ikanirali, maltretirali i zlostavqali civile u lovaskom zatvoru, za {ta bi tako|e snosili deo odgovornosti. (Smatramo da bi nadle`nost za eventualni krivi~ni progon ovih lica pripala Vojnom tu`ila{tvu).
2. U slu~aju od 8. 11. 1991. godine, u kome je od strane Piunovi} Zdravka,
Zori} Ratka i Pleja Bogdana, pripadnika TO iz sela Biqa, izvr{eno nekoliko silovawa i protivprirodni blud nad `enama koje nisu srpske nacionalnosti, ve} je podneta krivi~na prijava nadle`nom Vojnom tu`ila{tvu, a istraga je u toku.
3. Vezano za ubistvo ~etvoro civila iz porodica ^i~ak, Vinko, Mato,
Ivo i Anto, svi iz sela Karanaca, SO Beli Manastir, koje je izvr{io
Strigi} Slobodan u saradwi sa jo{ trojicom lica, podneta je krivi~na
prijava nadle`nom Vojnom tu`ila{tvu jo{ 28. 1. 1992. godine.
4. Na osnovu izjava za ubistvo ~etvoro ~lanova porodice Panini}
Alojzija iz sela Stari Jankovci, 6/7/ 3/ 1992. godine, proizlazi da odgovornost snose Buha Risto kao komandir ~ete TO, Carevi} Jovan, pripadnik
TO, Dragojevi} Petar, tako|e pripadnik TO, i ubijeni u toj akciji zastra{ivawa, odnosno ubistva ~lanova porodice Panini} izvr{ena je po nalogu komandira ~ete Buha Riste (nadle`nost za eventualni krivi~ni progon
pripala bi Vojnom tu`ila{tvu).
5. Slu~aj silovawa jedne `ene, a potom wenog ubistva sa jo{ 6-7 zarobqenih lica, bazira samo na izjavi dobrovoqca rezervnog starijeg vodnika
iz Beograda, Milankovi} Sretka iz Beograda, te je kao takav nedovoqno obra|en. Po wegovom kazivawu, zlo~in je izvr{en od grupe u sastavu 7-8 lica
koju je predvodio \urkovi} Goran iz Dubqe, Rajka Gladovi}a 97, tada pripadnik diverzantske jedinice 5000, Pan~evo. Navodno je u streqawu u~estvovao izvesni Soldatovi}, a izvr{ewe dela mogli bi potvrditi o~evici
Asanovi} Tahir iz Novog Sada, Nedeqkovi} Zoran i poru~nik Predrag Lazi}, obojica iz Vaqeva (Potrebno je slu~aj doraditi da bi se ocenila mogu}nost eventualnog krivi~nog progona. Nadle`nost je CRDB Vaqevo i
Novi Sad).
6. [to se ti~e ubistva sedam civila u Borovu Selu od 17. 11. 1991. godine, doga|aj je baziran samo na jednoj izjavi me{tanina ]ur~ija Petra i kao
takav je nedovoqno istra`en. Po wegovom kazivawu, odgovornost za ovo delo snose pripadnici jedinice kapetana Kosti} Vojislava, zvanog Kole, koji je izvodio borbena dejstva u sastavu 211 ok. br. (nadle`nost dopune podataka i dokaznog materijala je SB JA).
304

7. Za slu~aj ubistva 16 civila, uglavnom hrvatske nacionalnosti, koji

se dogodio 6/7. 11. 1991. godine, nema u prilogu nikakvog dokaznog materijala. U analiziranoj informaciji stoji da je na tom podru~ju (selo Antin,
SO Vukovar), pored jedinica JA dejstvovala i grupa dobrovoqaca (wih dvadesetak), predvo|enih Gogi} Milanom zvanim [uca iz Novog Sada. Uvi|aj
je izvr{en od strane SUP-a SAO Slavonija, Barawa i Zapadni Srem (daqa nadle`nost SB JNA, SUP-a koji je uvi|aj izvr{io i CRDB Novi Sad).
8. U slu~aju ubistva ~etvoro civila iz porodice Holik u blizini {ume Jela{, blizu sela Tovarnik, dana 30. 1. 1992. godine, izvr{en je uvi|aj u
prisustvu istra`nog sudije iz Vukovara sa sedi{tem u Daqu, Bo`i} Ranka,
i ekipe inspektora i tehni~ara (daqe istra`ivawe slu~aja po slu`benoj
du`nosti wima i pripada).
9. Kada je u pitawu ubistvo dvojice muslimana i silovawe dve muslimanke na teritoriji Zvornika, koje se dogodilo 28. 4. 1992. godine pod rukovodstvom izvesnog @u}e (kriminalca iz Beograda), naknadnim proveravawem wegovog identiteta utvr|eno je slede}e:
Najverovatnije se radi o Vu~kovi} Vojinu, od oca Milana, ro|enog 9. 1.
1962. godine u Priboju, sa prijavom boravka u Beogradu, odnosno na Umci,
ulica Milije Stanojlovi}a br. 69. Prema na{im saznawima, imenovani se
i daqe nalazi negde na rati{tu, a s obzirom da je sa wim uspostavqen jedan
kontakt, poku{a}emo da isti nastavimo u pravcu rasvetqavawa navedenih
okolnosti prilikom wegovog dolaska u Beograd.
U pitawu je lice iz kriminogenih struktura. Proverom kroz KE Sekretarijata u Beogradu, utvr|eno je da je evidentiran pod br 80974, jer je
protiv imenovanog 3. 4. 1992. godine podneta krivi~na prijava zbog posedovawa i no{ewa vatrenog oru`ja. Ranije je prekr{ajno ka`wavan.
10. Kada je u pitawu egzekucija 19 muslimana, me|u kojima je bilo `ena
i dece, a {to se dogodilo u selu Snagovo kod Zvornika, po prijavi komandanta TO Zvornik, majora Marka Pavlovi}a, delo je izvr{eno 28/29. 4. 1992.
godine od strane desetorice lica koje je predvodio izvesni A`daja iz Beograda, pripadnik Belih orlova.
Naknadnim poku{ajem provere identiteta A`daje, isti nismo uspeli
da utvrdimo. Telefon koji se navodi u informaciji UB SSNO vodi se na
Davidovi} Jovanku, ulica Osamdeseta br. 22, @arkovo.
Nastoja}emo da utvrdimo wegov identitet.
Za oba slu~aja uz informaciju SB JNA nije dostavqena nikakva dokumentacija koju bi trebalo naknadno obezbediti (za to bi nadle`ni bili SB
JA i CRDB Beograd).
Napomena:
Prilikom ocene slu~ajeva i pokretawa krivi~nog postupka za izvr{ena dela, treba imati u vidu i ~iwenicu da se time potvr|uje delovawe kvazi i paravojnih formacija u sastavu TO i jedinica JA, od kojih su neki izvr{ili genocid nad civilima koji nisu srpske nacionalnosti.
305

CDXCIX
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar Resora DB Sremska Mitrovica
4. 6. 1992. godine

Slu`bena bele{ka
Vi{e puta smo informisali o raznim vrstama pritisaka koje vr{e izbegla lica srpske nacionalnosti iz Republike Hrvatske na na{e podru~je,
kao i da je ta pojava najvi{e izra`ena na podru~ju Hrtkovaca, Nikinaca i
Plati~eva, op{tina Ruma, Be{ke i Novog Slankamena, op{tina In|ija,
Vojke i Golubinaca, op{tina Stara Pazova i Kukujevaca, op{tina [id.
Pritisci se vr{e na razne na~ine, po~ev od anonimnih telefonskih
pretwi, otvorenih pretwi pa ~ak i fizi~kom likvidacijom, nasilnog
ulaska i useqavawa u ku}e pripadnika hrvatske nacionalnosti, bacawem
bombi i drugih eksplozivnih naprava na wihove ku}e i drugim vrstama napada na wihovu imovinu.
Registrovani su i slu~ajevi dolazaka naoru`anih pripadnika TO sa
podru~ja Slavonije, Barawe i Zapadnog Srema i drugih paravojnih formacija koji ilegalno odvode lica sa na{eg podru~ja, vr{e pretrese wihovih
ku}a, pokazuju interesovawa za izbegla lica na na{e podru~je navodno
pripadnike ZNG, oduzimaju im razne predmete, pri ~emu pokazuju razne vrste legitimacija, naloga za privo|ewe i sli~no. U nekim slu~ajevima, pojedinci se predstavqaju kao pripadnici DB.
Gra|ani se ne suprotstavqaju niti prijavquju ove postupke, bilo iz
straha ili iz uverewa da se radi o pripadnicima legalnih organa vlasti
ili pripadnicima vojne policije i JA i specijalnih jedinica MUP-a Republike Srbije.
Tako je dana 21. januara 1992. godine u [tab civilne za{tite u Sremskoj Mitrovici do{la Kr~eli} Vesna iz La}arka, SO Sremska Mitrovica, i predstavila se kao oficir bezbednosti [taba TO Vukovar. Izjavila
je da radi na potragama za izbeglim pripadnicima ZNG, pa joj je omogu}eno
da izvr{i uvid u evidencije [taba civilne za{tite. Pokazala je i spisak
sa imenima od 50 lica navodno pripadnika ZNG koji su izbegli iz Vukovara na osnovu la`nih potvrda, a izjavila je da traga za Hornung Stevanom
iz Sremske Mitrovice nastawenim od 1980. godine u Petrovcima kod Vukovara. Pokazala je i nekoliko fotokopija kartona o izdatim li~nim kartama od strane MSUP-a Sremska Mitrovica, ali nam nije poznato kako je
do{la do istih. Pored potraga, izjavila je da radi i na privo|ewu takvih
lica i pokazala nalog za privo|ewe jednog lica overen pe~atom [taba
TO Vukovar. Bila je odevena u maskirnu uniformu JNA sa oznakama TO Vukovar, a do{la je u pratwi lica naoru`anog automatskom pu{kom.
Dana 15. 4. 1992. godine u La}arak, SO Sremska Mitrovica, do{li su
Uro{evi} Slobodan i Mirosavqevi} Nikola pripadnici TO iz Gabo{a,
306

sada SO Mirkovci, i odveli Vukoli} Zdenka i Miroslava izbeglice iz

Jarmine, SO Vinkovci, u Gabo{. Roditeqima su obrazlo`ili wihovo odvo|ewe potrebom davawa podataka o rasporedu hrvatskih vojnih formacija na tom podru~ju. U Gabo{u su saslu{avani uz prisustvo predstavnika
SUP-a iz Marku{ice i jednog poru~nika JNA. Posle dva dana Zdenko i
Miroslav su vra}eni u La}arak.
Dana 15. maja 1992. godine, u Hrtkovce, SO Ruma, do{li su Jovanovi}
Zvezdan iz Iloka, Le{i} Slobodan iz Mirkovaca i Bra{i} Miodrag iz
Rume, i u{li u ku}u Fumi} Marka iz Hrtkovaca, a po na{oj oceni i wegove likvidacije.
Lica su bila obu~ena u maskirne vojni~ke uniforme i naoru`ana sa
dva pi{toqa, jednim pi{toqem {korpion i jednom automatskom pu{kom. Po{to su bila prime}ena od strane gra|ana, lica su uhap{ena i protiv wih odre|en pritvor od strane SJB. Me|utim, po isteku pritvora i saslu{awa istih od strane istra`nog sudije Op{tinskog suda u Rumi, pu{tena su na slobodu. S obzirom da ta dva lica ne `ive na podru~ju Republike
Srbije, iluzorno je o~ekivati wihovo pojavqivawe na su|ewu u Rumi s obzirom da je protiv wih podneta krivi~na prijava. U sprezi sa wima je bio
i Sibin~i} Ostoja iz Hrtkovaca (nalazi se u rukovodstvu MO SPO), koji
im je i dao podatke o ekstremnim Hrvatima u Hrtkovcima. I kod wega je
prona|ena snajperska pu{ka, ali prema wemu nije ni odre|ivan pritvor
navodno zbog straha od reagovawa izbeglih lica iz Hrvatske u Hrtkovce.
Dana 11. maja 1992. godine grupa naoru`anih i uniformisanih lica je
kidnapovala iz Nikinaca, op{tina Ruma, izbeglice iz Zvornika Kari}
Jasmina, \usa i Huriju i odvela ih u nepoznatom pravcu. Najverovatnije da
su kidnapovani od strane pripadnika SDG.
Iseqena lica srpske nacionalnosti iz Republike Hrvatske ne po{tuju odluke dr`avnih organa, pa ~ak ni nadle`nih sudova, o iseqewu iz nasilno zauzetih objekata, ve} se suprotstavqaju izvr{ewu istih. Tako su dana 1.
juna 1992. godine izbeglice uz podr{ku pripadnika SRS, postavili barikadu na regionalnom putu u In|iji, kako bi spre~ili izvr{ewe re{ewa
Op{tinskog suda u In|iji o iseqewu Pjevalo Save izbeglica iz Hrvatske, koji se nasilno uselio u ku}u Kurtovi} Marka iz In|ije. Ova lica nisu postupila po naredbi milicije za uklawawe barikada sve do dolaska
predsednika Op{tinskog suda u In|iji i postupaju}eg sudije u ovom slu~aju. Tek kada je sudija odlo`io izvr{ewe re{ewa, gra|ani su se razi{li.
Kod supruge Pjevalo Save je prona|ena ru~na bomba, koju bi verovatno upotrebila da je milicija primenila silu.
Pored ovog, vodi se jo{ nekoliko sudskih postupaka u vezi prinudnog
iseqewa izbeglih lica iz nasilno zauzetih ku}a. Ocewujemo da }e prilikom izvr{ewa sudskih re{ewa izbegla lica pru`iti otpor i da }e se okupqati u ve}em broju u ciqu spre~avawa slu`benih lica u vr{ewu slu`bene radwe. Izbeglice primewuju taktiku isturawa u prve redove dece roditeqa poginulih na rati{tima u Hrvatskoj, `ene i starce, pa primena sile
mo`e izazvati negativne posledice. S druge strane, tolerisawe protivzakonitih radwi izaziva nepoverewe kod gra|ana u funkcionisawe pravne
307

dr`ave i u organe vlasti. Ve} su registrovani dolasci stranih novinara,

koji su pokazali interesovawe za konkretna lica na koja se vr{e pritisci
za iseqavawe, a wihovi napisi mogu izazvati reagovawe me|unarodne javnosti i nove vrste pritisaka na Republiku Srbiju.
Tako|e, dolasci pripadnika raznih paravojnih formacija na podru~je,
pripadnika TO SRK, upadawa u ku}e pripadnika hrvatske nacionalnosti,
vr{ewa pretresa i nasilnog odvo|ewa, izazivaju nesigurnost kod gra|ana
i nepoverewe u organe vlasti Republike Srbije. Zbog toga smo mi{qewa da
treba upozoriti nadle`ne dr`avne i vojne organe u RSK da takvi postupci ne}e biti tolerisani na podru~ju Republike Srbije. Tako|e, mi{qewa
smo da organi pravosu|a treba da efikasnije re{avaju predmete kada se radi o postojawu pritisaka na iseqavawe, nasilnog useqavawa u ku}e, posedovawe vatrenog oru`ja i sli~no. Efikasnost bi bila obezbe|ena odre|ivawem pritvora u drasti~nijim slu~ajevima vr{ewa pritisaka.
Institucije koje se bave zbriwavawem izbeglih lica moraju preduzimati efikasnije mere na planu zakonitog re{avawa wihovih problema,
{to bi smawilo postoje}e tenzije i napetosti kod izbeglih lica i wihove
protivzakonite radwe.
Poseban problem je pona{awe pripadnika SDG, koji ne po{tuju zakonske propise, nare|ewa pripadnika milicije, ve} ispoqavaju bahatost, drskost i spremnost da se suprotstave i vatrenim oru`jem. Na{ je utisak da
pripadnici milicije na ovom podru~ju smatraju da SDG u`iva za{titu
MUP-a Republike Srbije, za {ta su navodili konkretne slu~ajeve intervencija. Isti~emo slu~aj pona{awa pripadnika SDG prilikom wihovog
prolaska kroz [id krajem maja 1992. godine, koji su i{li vozilom marke
mercedes, reg. oznake RU 580-87 i autobusom reg. oznake MK-00-04. U mercedesu se vozio komandant SDG i drsko se pona{ao prilikom poku{aja vr{ewa kontrole.

D
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
IV odeqewe Savski venac
71-0385
11. 6. 1992. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Dragoslava Bokana
Preko pouzdanog izvora, do{li smo do saznawa da je Dragoslav Bokan
nekoliko dana boravio u Bosni. Po povratku iz Bosne kontaktirao je sa
Vladimirom \or|evi}em iz ^ikaga. Na po~etku kontakta, Vladimir prenosi Dragoslavu da su se na{i qudi u ^ikagu i Americi dogovorili da se
odr`i nekoliko predavawa na kojima je planirano da govori i Dragoslav.
Dragoslav u principu pristaje da do|e u SAD pod uslovom da prethodno dobije vizu. Vladimir tako|e govori Dragoslavu da su na{i qudi u dijaspori
308

tek sad videli pravo lice SAD-a, istovremeno se interesuju}i kakva je situacija u Srbiji. Dragoslav obave{tava Vladimira da je nekoliko dana bio
odsutan iz Beograda, na putu po Bosni, ali da je pre toga imao veoma va`ne
razgovore sa Veliborom Ostoji}em, ministrom za informisawe, i Aleksandrom Buhom, ministrom za inostrane poslove u Vladi BiH. Ostoji} je
jedna jaka li~nost koji je li~no predvodio neke uspe{ne napade srpskih dobrovoqaca u Bosni. Buha, a i ostali ministri, su `iva inteligencija, dokazani i probrani qudi.
Sa wima sam razgovarao, nastavqa Dragoslav, kako da se u~vrsti srpska
Bosna da bi funkcionisala. U tim razgovorima, ja sam im decidirano rekao da oni moraju izvr{iti pozitivnu selekciju izme|u sebe, pa ~ak i od
Srba iz Srbije, a koje je Milo{evi} ostavio na marginama. Tako|e sam rekao da Bawa Luka mora biti eksperimentalni grad srpskih mozgova. Ina~e, Bawa Luka je bezbedna jer je uglavnom naseqena Srbima. Bosanski SDS
se sa~uvao od komunizma jer je Karayi} godinama okupqao disidente antikomuniste koji su sada uz wega. Kad je re~ o Karayi}u, nastavqa Bokan, on
je bio u zatvoru zbog antikomunizma, a Dra{kovi} je bio ideolog komunizma. Na kraju kontakta, Dragoslav govori Vladimiru da srpska emigracija
ni{ta ne radi na stvarawu pojedinih li~nosti koji bi sutra vodile Srbiju, za razliku od hrvatske emigracije, koja je godinama radila na stvarawu
Parage i nekih qudi koji su sada uz Tu|mana.
Dragoslav je 9. 6. 1992. godine kontaktirao sa Milicom Oci}. Milica
prenosi Dragoslavu da bi bilo dobro da, kad razgovara telefonom, ne pomiwe imena ove dvojice qudi iz Bosne (Ostoji}, Buha), sa kojima smo razgovarali. Ovog prvog (Ostoji}) ne treba nikako pomiwati, jer je jako operativan i pomiwawe mu mo`e smetati, a ovog drugog (Buha) mo`e{ i da pomene{ jer je mo`da uba~en od policije.
Dragoslav je tako|e 9. 6. 1992. godine razgovarao sa izvesnim Taki}em,
koji se nalazi u Bosni. Dragoslav u ovom kontaktu prenosi Taki}u da je par
dana bio u Bosni, gde je razgovarao sa ~elnim qudima Vlade. Wihov predlog je da Beli orlovi, na ~elu sa mnom, u Bosni uspostave vlast i postanu
bosanski specijalci. Beli orlovi bi zajedno sa mnom i{li od grupe do
grupe dobrovoqaca i uspostavqali bi hijerarhijsku vlast. Ko ne slu{a,
bio bi brzo smewivan.
Napomena:
Vladimir \or|evi} i Milica Oci} do sada su vi{e puta kontaktirali sa Dragoslavom. \or|evi}, koji godinama `ivi u ^ikagu, ne prolazi
kroz OE CRDB Beograd.

DI
Republi~ki sekretarijat za inostrane poslove
SR Srbija
Slu`ba dr`avne bezbednosti
Sp. br. 6441/1
309

16. 6. 1992. godine

Beograd, Kneza Milo{a 103
Centru Resora dr`avne bezbednosti
na~elniku Beograd
U prilogu dostavqamo spisak lica i objekata prema kojima je primewivana mera TKPP.
Po{to je kod svih objekata (izuzev pod br. 30 i 31 II odeqewa; 7, 8 i 9
III odeqewa) isteklo vreme predvi|eno Pravilima o radu RDB, obave{tavamo vas da prestajemo sa daqom primenom mera.
Ukoliko ste zainteresovani da se neka od ovih mera i daqe primewuje,
zatra`ite da se donese novo re{ewe.
(potpis redigovan)
III odeqewe USDB
Prezime i ime: [e{eq Vojislav
Broj re{ewa: 01-48
Godina zavo|ewa: 26. 2. 1987.

DII
Centar RDB Ni{
Ekstremizam u zemqi
73-063
22. 6. 1992. godine

Izve{taj saradnika
1.
Izvor: Saradnik Farmer.
Sastanak odr`an 20. 6. 1992. godine na terenu sela Gorwe Toponice, u
vremenu od 19-19.30 sati, na inicijativu operativnog radnika.
Saradnik se koristi na operativnom pokrivawu Vaki} Branislava,
OO kod RDB Ni{ po nacional-{ovinizmu.
Izvor pouzdan. Podaci provereni.
2.
Na odr`anom sastanku, saradnik je podneo slede}i izve{taj:
Celokupna aktivnost Vaki} Branislava, kao i naju`e grupe iz redova
S^P, posle zavr{enih izbora bila je usmerena na formirawe dobrovoqa~kih grupa iz ovog dela Srbije, kao i odlazak istih na teren isto~ne Hercegovine, odnosno mesta Grab, kraj Trebiwa.
Od strane centrale u Beogradu i Vojislava [e{eqa, Vaki} je postavqen za komandanta svih dobrovoqa~kih jedinica u isto~noj Hercegovini
i kao takav oti{ao sa grupom od dvadesetak lica, dana 8. 6. 1992. godine.
Ovakvo postavqewe usledilo je posle wegovog li~nog neuspeha na samim iz310

borima. Sa Vaki}em je oti{la i grupa najekstremnijih lica, kao {to su Petrovi} Tomislav, Doderovi} Zoran, Veqkovi} Neboj{a, Bo{kovi} Radomir i Tr{i} Qubomir. Isti su i{li vozom do Podgorice, a kasnije preko
Nik{i}a preba~eni na sada{we odredi{te. Pre nekoliko dana, ta~nije 18.
6. 1992. godine, u Ni{ se vratio Ivanovi} Quba, zvani Quba ^etnik, koga
je Vaki} vratio sa rati{ta sa predlogom da se iskqu~i iz pokreta, zbog
zloupotreba i pqa~ki na terenu.
Dana 19. 6. 1992. godine odr`an je sastanak na kome je, pored ostalog, bilo re~i i oko postavqawa pripadnika S^P-a prema predstoje}im aktuelnim doga|ajima, ta~nije demonstracijama DEPOS-a, SPO i eventualno
studenata, zakazanim za 28. 6. 1992. godine. Preovladalo je mi{qewe da pripadnici S^P-a ne}e dozvoliti nikakvo ru{ewe legalno izabrane vlasti i
predsednika Republike, a po eventualnim instrukcijama iz centrale u Beogradu ukqu~i}e se na spre~avawu ovakve delatnosti u~esnika u demonstracijama.
Za sada nisu dobijene nikakve instrukcije, ali se o~ekuje da to bude tokom ove nedeqe.
Ina~e, radom pokreta za sada rukovodi Ili} Danijela, koja ima funkciju sekretara, i koja je u svakodnevnoj vezi sa rukovodstvom pokreta u Beogradu.
Ukoliko bi do{lo do ukqu~ivawa pripadnika S^P-a na razbijawu demonstranata, isti bi bili naoru`ani, pored hladnog, i vatrenim oru`jem,
a dat je predlog da se i dobrovoqci koji se sada nalaze na rati{tu vrate
istog dana.
Drugih interesantnih zapa`awa nije bilo.
3.
Vaki} Branislav, OO kod RDB Ni{ po nacional-{ovinizmu.
Petrovi} Tomislav, od oca Simeona, ro|en 8. 8. 1948. godine u selu Grkiwa, SO Gayin Han, stalno nastawen u Brzom Brodu kraj Ni{a. Sada obavqa funkciju predsednika S^P-a.
Bo{kovi} Radomir, zvani Puja, ro|en 19. 11. 1957. godine u Vrbasu, od
oca Ilije, bez zanimawa, stalno nastawen u Ni{u, ul. Pasterova br. 8/27. O
istom je u vi{e navrata pisano.
Tr{i} Qubomir, od oca Save, ro|en 1. 1. 1956. godine u Dardi, Beli Manastir, po zanimawu profesor, stalno nastawen u Ni{u, ul. Trg Sin|eli}a br. 18/II-10. Jedan od ekstremnijih lica sa ovoga terena.
4.
Od strane RDB ovakva delatnost ekstremista iz redova S^P-a pra}ena je putem mera OTS i tajnog pra}ewa, kao i operativnog pokrivawa preko saradni~ke pozicije.
5.
U narednom periodu, s obzirom na mogu}nost konfrontiranih pripadnika S^P-a sa u~esnicima demonstracija u Beogradu 28. 6. 1992. godine, kao
i mogu}ih oru`anih i drugih sukoba, saradnik je dobio zadatak da blagovremeno o svim eventualnim akcijama i najavama na vreme obave{tava.
311

DIII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar Resora DB Sremska Mitrovica
Odsek Ruma
23. 6. 1992. godine

Slu`bena bele{ka
Dana 20. 6. 1992. godine u Hrtkovcima, SO Ruma, odr`an je zbog gra|ana. Zboru je prisustvovalo oko 300 lica, od kojih su 30 me{tani Hrtkovaca
sa regulisanim prebivali{tem. Ostala lica su izbeglice iz SRK, RH i
BiH. Zbor je sazvan po scenariju Sibin~i} Ostoje, me{tanina Hrtkovaca,
koji je organizator nasilnog progona Hrvata i Ma|ara iz Hrtkovaca, i Ivkovi} Trive iz Sremske Mitrovice, predsednika Solidarnosti.
^im je po~eo zbor gra|ana, izbeglice su skandirale Hrvati i Ma|ari
napoqe, usta{e napoqe itd., nakon ~ega je oko deset me{tana hrvatske nacionalnosti napustilo zbor. Zbor je odr`an pod strahovitim pritiskom i
pretwama prisutnih izbeglica, koji su tra`ili da se u organe MZ biraju i
izbeglice koje nemaju regulisano prebivali{te. S obzirom da su lica u
Skup{tinu MZ predlagana i birana od strane izbeglica koje nemaju regulisano prebivali{te, zbor je nelegitiman. Od 15 ~lanova Skup{tine MZ,
{est su izbeglice sa neregulisanim prebivali{tem, a svi su predlo`eni
tako|e od lica bez prebivali{ta.
Nakon zbora gra|ana, novoformirana nelegalna Skup{tina MZ odr`ala je sastanak. Ostoja Sibin~i} je na sastanku izneo da su sada preuzeli
vlast i da niko ne mo`e da ih spre~i u ostvarivawu wihovih ciqeva, isterivawa svih Hrvata i Ma|ara, pa i nekih Srba, iz Hrtkovaca. Sada do 28. 6.
1992. godine treba izvr{iti pritisak na stara~ka doma}instva i izbaciti
vlasnike iz wihovih ku}a po{to policajci ne}e dozvoliti da se me{a u
rad Skup{tine MZ. Isti~e da ne}e prihvatiti nikakve direktive od
vlasti SO Ruma, pa ni Srbije. Da bi sprovodili svoju vlast, ciq im je da
ukinu privremeno uspostavqenu stanicu milicije kako bi pod vidom civilne za{tite formirali svoju redarsku slu`bu koja bi {titila interese izbeglica. Sibin~i} je daqe izneo da je sve pod wegovom kontrolom, a
neke stvari ne sme ~ak ni wima da ka`e.
Ivkovi} Triva, iz Sremske Mitrovice, je na istom sastanku izneo da
treba promeniti naziv mesta, nazive ulica, pod hitno preuzeti vlast od milicije, preuzeti oru`je MZ (tri pi{toqa i karabin), formirati seosku
miliciju i obezbediti Sibin~i}u telohraniteqe kako bi ga za{titili od
nezadovoqnih Hrvata.
Nakon sastanka formirana je paravojna jedinica za za{titu Srba, ~iji
su komandanti izvesni \uri} iz [apca, vojni penzioner, i Todorovi} Svetozar, zvani Cveja, iz Hrtkovaca, koji je kao dobrovoqac u~estvovao u borbama u Slavoniji. Za sada su naoru`ani li~nim naoru`awem. U okviru ove
312

jedinice postoji jedinica za tihu likvidaciju Hrvata i Ma|ara, ~iji je komandant ^akmak Rade (lice poznato SDB po ekstremnom pona{awu). Likvidacijom pojedinih Hrvata izazvali bi strah i paniku i ubrzali iseqavawe.
Dana 22. 6. 1992. godine, po nare|ewu Sibin~i}a, u selu je izvr{en popis preostalih stanovnika Hrtkovaca, {to je izazvalo dodatno uznemiravawe preostalih stanovnika.
Sibin~i} je u kontaktu sa izbeglicama sa podru~ja Podravske Slatine,
Slavonske Po`ege i Virovitice i te`i da ih smesti u Hrtkovce, Nikince, Plati~evo i Rumu. Sve ove izbeglice, koje u posledwe vreme iz pojedinih ku}a izbacuju i vlasnike na ulicu, imaju regulisan privremeni sme{taj
na podru~ju Barawe, gde su dobili prazne ku}e.
^akmak Rade je kontaktirao Mu{icki Nenada, zvanog [aca, iz Rume,
sa kojim je dogovorio da mu odabere 10 mladi}a izbeglica koji bi vr{ili
represalije nad Hrvatima u Rumi, kako bi ubrzali wihovo iseqavawe.
Oko 28. 6. 1992. godine o~ekuje se dolazak oko 400 izbeglica koje bi Informativni biro za izbeglice Solidarnost iz Hrtkovaca smestio u Nikince i Plati~evo. Ukoliko se ne na|e mirno re{ewe, zagovaraju nasilno
upadawe u ku}e Hrvata i Ma|ara. Va`no je napomenuti da od ovakvog nasilni~kog pona{awa i pritisaka nisu po{te|eni ni Srbi, koji `ive u strahu
i smatraju da nemaju adekvatnu za{titu legalnih organa vlasti i policije.
Sibin~i} pojedinim otvoreno preti i savetuje im da sklone decu iz sela.
Od Sibin~i}evih pretwi nisu po{te|ena ni lica koja su kao dobrovoqci
po nekoliko meseci provela na rati{tu u Hrvatskoj.
O navedenom smo informisali DPF SO Ruma.
U narednom periodu, preko pozicija Slu`be, prati}emo inkriminisanu delatnost i devijantno pona{awe Sibin~i}a, koji o~igledno radi na
formirawu paralelne vlasti na podru~ju Hrtkovaca, Nikinaca i Plati~eva, ~ime bi direktno bio ugro`en Ustavom utvr|eni poredak u Srbiji. O
svemu }emo vas blagovremeno informisati.
O navedenim licima informisali smo vas u prethodnom periodu.

DIV
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Sp.br. 4965/2
2. 7. 1992. godine
Beograd, Kneza Milo{a 103
Na osnovu ~lana 13, stav 3 ZUP-a Republike Srbije (Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 44/91) ta~ka 5 i 56 Pravila o radu RDB, a na
predlog CRDB Beograd sp. br. 01-1524 od 15. 5. 1992. godine, donosim odluku:
Nala`em obustavu operativne obrade nad [e{eq Vojislavom, ro|en
11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, od oca Nikole, Srbin, dr`avqanin SRJ, doktor pravnih nauka, profesor na Univerzitetu u Pri{tini, razveden, stalno nastawen u Beogradu, ul. Posavskih odreda br. 35.
313

Obrazlo`ewe: Nad imenovanim je odlukom str. pov. br. 1144/2 od 5. 2.

1987. godine zavedena operativna obrada u ciqu pra}ewa i dokumentovawa,
te presecawa wegove ekstremne delatnosti sa pozicija srpskog nacionalizma.
Svoju ekstremnu delatnost dr Vojislav [e{eq je naro~ito ispoqavao
kroz osnivawe i rad Srpskog ~etni~kog pokreta, organizacije koja jo{ uvek
nije zvani~no registrovana, s obzirom da zagovara revan{izam i nemilosrdno obra~unavawe sa neistomi{qenicima. U svojstvu predsednika S^P,
Vojislav [e{eq je uspostavio tesnu saradwu sa poznatim srpskim ekstremistom i emigrantom u SAD \uji} Mom~ilom, od koga je, pored materijalne
pomo}i za ~etni~ki pokret na ovim prostorima, dobio i titulu vojvode.
U posledwem periodu, naro~ito nakon eskalacije ratnih sukoba u Jugoslaviji, Vojislav [e{eq nije delovao sa ekstremisti~kih pozicija.
Imaju}i u vidu da je, zahvaquju}i autoritetu koji u`iva me|u ~lanovima Srpske radikalne stranke, na iste izvr{io pozitivan uticaj motivi{u}i ih da u svim vidovima poma`u pravednu borbu srpskog naroda van Srbije. Svojim javnim istupima delovao je kao faktor smirivawa politi~ke situacije u Srbiji.
Imaju}i u vidu napred izneto, prestali su razlozi za daqe vo|ewe obrade, pa je shodno iznetom odlu~eno kao u dispozitivu ove odluke.
(potpis redigovan)

DV
Centar RDB Vaqevo
III odsek
7-052
2. 7. 1992. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1.
Izvor je Gruji} Brano, sa kojim je obavqen razgovor u Malom Zvorniku, SO Mali Zvornik, dana 1. 7. 1992. godine, od 21.30 do 23.00 ~asova.
Gruji} Brano, ro|en 8. 8. 1944. godine u Poto~anima, SO Zvornik, Republika BiH, od oca Sre}ka, ekonomista, predsednik Op{tinskog odbora
SDS Zvornik i predsednik Srpske privremene vlade Zvornik, sa stalnim
prebivali{tem u Zvorniku, Majevi~ka br. 23.
Izvor se povremeno koristi u operativnom radu. Podaci se odnose na
ekstremisti~ko dr`awe i pona{awe u Zvorniku dobrovoqaca sa podru~ja
Republike Srbije, kao i za druga bezbednosna saznawa.
Izvor proveren podaci delimi~no provereni preko drugih izvora.
2.
U toku razgovora, izvor je, izme|u ostalog, rekao slede}e:
Na podru~ju op{tine Zvornik, kao dobrovoqci iz Srbije, trenutno se nalaze pripadnici Belih orlova, koji ratuju kod Snagova, dobro314

voqci Vu~kovi} Vojina zvanog @u}a iz Umke, koji prete`no izvodi ratna
dejstva na podru~ju op{tine Kalesija, a koji ~esto dolaze u Zvornik, i dobrovoqci kapetana Dragana, koji je formirao centar za obuku u selu Divi~
kod Zvornika. Poseban problem predstavqaju Vu~kovi} i wegovi dobrovoqci, kao i pona{awe kapetana Dragana i wegovih dobrovoqaca.
Vu~kovi} Vojin je javno pretio da }e, nakon dovo|ewa grupe dobrovoqaca u Zvornik, ubiti mene, majora Marka Pavlovi}a, Marinka Vasili}a,
na~elnika SUP-a Zvornik, Ratka Vidovi}a, na~elnika OUP-a Mali Zvornik i Zlatka Boji}a, upravnika hotela Jezero u Malom Zvorniku, zato
{to ga ometaju i spre~avaju u radu. Vu~kovi} je po~etkom maja ove godine sa
svojim dobrovoqcima bio oteran sa zvorni~kog podru~ja, ali se posle izvesnog vremena, na zahtev Den~i} Nikole, pukovnika i komandanta tuzlanskog korpusa, vratio na ovo podru~je. U me|uvremenu, Den~i} je razre{en
du`nosti komandanta korpusa izme|u ostaloga {to se povezao sa Vu~kovi}em i drugim dobrovoqcima sa kojima je u~estvovao u deobi opqa~kane robe. Den~i} se sada nalazi na raspolagawu u Beogradu, a Vu~kovi} se prikqu~io srpskom {ehovi}kom odredu koji izvodi ratne operacije na podru~ju
Kalesije. Vu~kovi} ~esto dolazi u Zvornik, gde vr{i kontrolu vozila rukovodioca privremene srpske vlade Zvornik. Tako je, pre nekoliko no}i, u
Karakaju kod Zvornika, zaustavio kapetana Obrenovi} Dragana, komandanta TO Zvornik i pretresao mu auto, a pre dve ve~eri, u Malom Zvorniku, u
neposrednoj blizini Novog mesta, zaustavio je moj slu`beni automobil i
pustio ga nakon {to je konstatovao da se u wemu nalazi Laki} Janko, dobrovoqac S^P iz Malog Zvornika. Laki}u sam pozajmio automobil da ode do
Radaqa kod Malog Zvornika. Automobil, u kome se nalazio Laki}, zaustavili su milicioneri MUP Republike Srbije i udaqili se od automobila
prilikom prilaska Vu~kovi}a.
Sumwam da Vu~kovi} u Zvorniku ima svoje qude koji ga izve{tavaju o
kretawu i pona{awu pojedinih ~lanova moje vlade. Vu~kovi}ev brat Du{ko, zvani Repi}, svakodnevno dolazi u Zvornik i samovoqno ulazi u prostorije gde se nalaze zarobqeni ili zadr`ani muslimani, kojom prilikom
vr{i ubistva muslimana no`em ili iz automatskog oru`ja. To je radio i
posledwih dana sa muslimanima koji su sme{teni u Domu kulture u ^elopeku kod Zvornika, a koje obezbe|uju milicioneri SUP-a Zvornik. Ukoliko se spre~i da u|e na vrata, Du{ko koristi prozor. Tako je posledwi put u
muslimane ispalio jedan okvir municije, pri ~emu je ubio 19 muslimana i
vi{e wih ranio. Kre}e se u dru{tvu nekog od dobrovoqaca, a u ve}ini slu~ajeva je to jedan visok i krupan mla|i ~ovek. Du{ko je, prema pri~awu drugih dobrovoqaca, sklon drogirawu. Poznato mi je da su sa bra}om Vu~kovi}
u dobrim odnosima Vidovi} Milenko, lekar op{te prakse u Medicinskom
centru u Zvorniku, koji ima prebivali{te u Malom Zvorniku, Jovanovi}
Mi}a, sa Pala, koji je vlasnik mehanizacije za pretovar i prevoz robe koju
koristi u DP Bira~ u Karakaju, koji `ivi u Malom Zvorniku, i Simi}
Nenad, zlatar iz Zvornika, koji ima vikendicu u Gorwoj Koviqa~i kod Loznice. Pre nekoliko dana Vidovi}a sam spre~io da sa Divi~a odnese jedan
usisiva~, koji je morao da iznese iz kola i ostavi u hotelu Vidikovac na
315

Divi~u, gde se nalaze prostorije instruktora kapetana Dragana. Poznato

mi je da Vu~kovi}i trenutno na ovom podru~ju imaju desetak dobrovoqaca.
Dana 30. juna ove godine, privremena srpska vlada Zvornika raspravqala je o polo`aju Centra za obuku dobrovoqaca kapetana Dragana, koji je
formiran u Divi~u kod Zvornika. Qude kapetana Dragana predstavqao je
kapetan Joki}, komandant Centra, koji je izneo probleme finansirawa i
opremawa Centra. Posle izvesnog vremena, mene su u susednu prostoriju pozvala tri dobrovoqca kapetana Dragana, koji su se predstavili kao Osa,
]ale i Sudija, i koji su sa sobom imali dugo oru`je. Postavili su pitawe
finansirawa Centra, kao {to je nabavka 200 uniformi, isplata plata, hrane i sli~no. Otvoreno sam postavio pitawe legitimiteta Centra, na {ta
su gosti odgovorili da o formirawu Centra imaju odobrewe generala Mladi}a, komandanta srpske vojske u BiH. Nisam ni znao da su oni tom prilikom blokirali op{tinu sa dvadesetak dobrovoqaca, a {to su nakon toga
uradili i sa DP Bira~ u Karakaju, prilikom razgovora sa Toma{evi}
Slavoqubom, zamenikom generalnog direktora Bira~a i potpredsednika
Privremene srpske vlade, koga nisu uspeli da psihi~ki slome kako bi prihvatio wihove zahteve.
Istoga dana, u Zvorniku su boravili Karayi} dr Radovan i general
Mladi}. General Mladi} je, izme|u ostaloga, u prisustvu kapetana Dragana
rekao da on nije dao nikakvu saglasnost za formirawe Centra za obuku dobrovoqaca, a da li }e on i daqe postojati, obe}ao je da }e se naknadno izjasniti. Za kapetana Dragana general Mladi} je rekao da je najobi~niji mafija{, da o wemu zna vi{e lo{ih nego dobrih stvari, da na perfidniji na~in vr{i pqa~ke u odnosu na Arkana i wegove qude, te da ne zaostaje mnogo za wima. Kapetan Dragan se nije konfrontirao iznetom mi{qewu generala Mladi}a, ali je u toku ru~ka sko~io i bez razloga napustio dru{tvo.
U Zvorniku smo imali problema sa ranijim komandantom Centra za obuku
dobrovoqaca, koji je imao nadimak Crni, jer je isti u vi{e navrata maltretirao i {ikanirao medicinsko osobqe, vr{io pqa~kawe seqaka, od kojih
je oduzimao oru`je za {ta su imali potrebna odobrewa. Crni se sada nalazi u Skelanima kod Srebrenice, gde je formiran novi Centar za obuku dobrovoqaca. Crni je rodom iz Tesli}a. Usmenu saglasnost za formirawe
Centra za obuku dobrovoqaca u Divi~u dao je pukovnik Den~i}.
3.
Vu~kovi} Vojin, zvani @u}a, ro|en 1962. godine u Priboju, Republika Srbija, Srbin, dr`avqanin SRJ, za koga ne raspola`emo drugim podacima, sa stalnim prebivali{tem na Umci.
Vu~kovi} Du{ko, ro|en 13. 10. 1964. godine na Umci, Srbin, dr`avqanin SRJ, za koga ne raspola`emo drugim podacima, sa prebivali{tem na
Umci.
Pojatar Dake Istok, ro|en 30. 5. 1965. godine u Tuzli, gde ima i prebivali{te, za koga ne raspola`emo sa drugim podacima.
4.
Dana 1. 7. 1992. godine, Vidovi} Ratko, na~elnik OUP Mali Zvornik,
potvrdio mi je podatke koji se odnose na pona{awe Vu~kovi} Vojina i zlo316

dela koja vr{i nad muslimanima Vu~kovi} Du{ko, kao i blokirawe zgrade
SO Zvornik od strane dobrovoqaca kapetana Dragana.
5.
Izvoru sam dao zadatak da i daqe prikupqa podatke o ekstremisti~kom
dr`awu i pona{awu bra}e Vu~kovi} i drugih dobrovoqaca na podru~ju op{tine Zvornik.
Od ranije su DB poznata bra}a Vu~kovi} i Pojatar, a posebno wihova
ekstremisti~ka delatnost na podru~ju Zvornika. Protiv Vu~kovi} Du{ka
i Pojatara podnete su krivi~ne prijave Okru`nom tu`ila{tvu u [apcu,
zbog osnovane sumwe da su u Malom Zvorniku, dana 15. 4. 1992. godine, izvr{ili krivi~no delo razbojni{tva u poku{aju iz ~lana 168, stav 1 K SRS.
Preko izvora DB u Zvorniku, vr{i}u identifikovawe milicionara SUPa Zvornik i drugih pripadnika srpske teritorijalne odbrane Zvornika koji ~uvaju zarobqene muslimane, radi dola`ewa do o~evidaca izvr{ewa zlo~ina od strane Vu~kovi} Du{ka i drugih lica, radi obavqawa razgovora i
zadokumentovawa navedene zlo~ina~ke delatnosti.
Za Vidovi} Milenka, Jovanovi} Mi}u, koji su od ranije poznati kao veze Vu~kovi} Vojina, prikupi}u bezbednosno interesantne podatke, a potom
obaviti ra{~i{}avaju}e razgovore.

DVI
Centar RDB Vaqevo
III odsek
7-052
4. 7. 1992. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1.
Izvor je Sam~evi} Vladimir, sa kojim je obavqen razgovor u Loznici
dana 3. jula 1992. godine, od 7.30 do 10.30 ~asova, na na{u inicijativu.
Sam~evi} Radoja Vladimir, zvani Slon, ro|en 13. 6. 1961. godine u Loznici, SO Loznica, zavr{io gimnaziju, biv{i milicioner SSUP-a, dobrovoqac na zvorni~kom rati{tu, sa stalnim prebivali{tem u Loznici,
ul. Vilzonova br. 3.
Razgovor sa Sam~evi}em vo|en je po zahtevu na~elnika III uprave RDB
MUP RS, akt sp. br. 4635/2 od 13. 5. 1992. godine, radi rasvetqavawa podataka sadr`anih u informaciji o delatnosti pripadnika tzv. Belih orlova
na podru~ju Zvornika, koju je sa~inio Organ bezbednosti Republi~kog {taba teritorijalne odbrane Sp. br. 62-2/92 od 6. 5. 1992. godine, kao i prikupqawa drugih bezbednosno interesantnih podataka o aktivnosti dobrovoqaca iz Republike Srbije na podru~ju zvorni~ke op{tine, Republika BiH.
Zbog odsutnosti izvora, razgovor sa istim nije mogao ranije da se obavi.
Izvor do sada nije kori{}en u operativnom radu od strane radnika
ovog Centra.
317

Izvor u fazi proveravawa podaci delimi~no provereni preko drugih izvora.

2.
U toku razgovora, izvor je rekao da je u~estvovao u borbama za oslobo|ewe Zvornika i Kule Grada i da je pre mesec dana proteran sa tog podru~ja na insistirawe majora Marka Pavlovi}a, komandanta TO zvorni~ke op{tine, kome je javno rekao da je nesposoban kao rukovodilac i da je uzurpirao vlast, oslawaju}i se na problemati~ne srpske kadrove u Zvorniku. Za
Pavlovi}a je rekao da je u Zvorniku delio oru`je dobrovoqcima bez zadu`ewa, te da je tako oru`je dobila i wegova grupa. Izvor navodi da je Pavlovi} podelio oko 700 cevi bez ikakvog zadu`ewa i da je to prethodno ~inio
i u Slavoniji, gde mu je nedostajalo oko 180 cevi. Miqewa je da se u organizaciji priprema za oslobo|ewe Zvornika pogreilo u startu, jer se bez
ikakve provere prihvatilo rukovodstvo SDS Zvornik, koje nije imalo nikakvih uporita u srpskim selima. Deo rukovodstva SDS je profitiralo
na naoru`avawu Srba, me|u kojima je nabrojao Branu Gruji}a, predsednika
SDS, koga je nazvao ratnim profiterom, to nije bli`e izlo`io, a ~iji
je poseban interes bio da se oslobodi ulica u Zvorniku, gde mu se nalazi pekara. Tako|e, nije se slagao sa Gruji}evim stavovima o potpunom ~i}ewu
Zvornika, radi naseqavawa Srba koji su od strane muslimanskih ekstremista oterani sa drugih podru~ja Republike BiH. Pretpostavqa da je zbog iznoewa podataka o nepravilnostima rukovodstva u Zvorniku bio hapen
18. 4. 1992. godine u Malom Zvorniku od strane milicionera SUP-a abac.
Tom prilikom, izvor je boravio u Zvorniku, zajedno sa izvesnim Siniom,
oficirom vojske SRJ koji `ivi u apcu, a kojeg je izvor dovodio u Zvornik
zbog obuke dobrovoqaca.
Izvor je izneo podatak da je u Zvorniku trebala da se formira jedinstvena srpska vojska sastavqena od pripadnika JNA, dobrovoqaca S^P i
dobrovoqaca SDG, ali se od toga odustalo zbog naglog proirewa oru`anih sukoba na teritoriji Republike BiH, gde su upu}ivane odre|ene grupe
dobrovoqaca. U prvim danima oru`anih sukoba u Zvorniku, zajedni~ke akcije su usaglaavane preko majora Marka Pavlovi}a, a potom je sa bujawem
wegovog uticaja dolazilo do neorganizovanog ponaawa pojedinih grupa
pripadnika, koji su prili pqa~kawu stanovnitva i u vie slu~ajeva vrili pojedina~ne ili masovne zlo~ine nad muslimanskim stanovnitvom.
Do prvih zlostavqawa, maltretirawa i zlo~ina dolo je odmah po oslobo|ewu Zvornika, od strane pripadnika SDG, zbog toga to su u borbama na
Kula Gradu kod Zvornika izgubili svoja dva dobrovoqca, izvesnog Ramba i
@iku. Pohvatani gra|ani muslimanske nacionalnosti koji su se nalazili u
Karakaju kod Zvornika i bili smeteni u privrednim objektima, bili su
mu~eni, a potom ubijeni od strane grupe pripadnika SDG, me|u kojima su izvoru poznata lica pod nadimkom Mili, Vuk, Miko koji se preziva Zemqi}, koji je rodom iz Beograda, te jedan dobrovoqac iz Vaqeva, koji je bio
snajperista sa heklerom, a koga li~no poznaje ekari} iz Vaqeva. Tela ubijenih muslimana prevo`ena su no}u i bacana u rupe pored reke Drine u Karakaju, odakle je ranije odvezen oder. Reke su zatrpavane buldo`erom, ta318

ko to je preko leeva navla~en sloj odera i zemqe. Izvor nije u mogu}nosti da odredi ta~an broj `rtava, ali pretpostavqa da se radi o 2-3 stotine. Zbog mogu}e likvidacije privedenih muslimana, izvor je rekao da se
obra}ao majoru Marku Pavlovi}u i predlagao da se oni prebace na drugo
mesto, nude}i autobus koji su dobrovoqci SRS zarobili, a to isti nije
prihvatio. Izvor je spasio 27-28 muslimana tako to je iste pripremao za
razmenu za dobijena dva lea dobrovoqaca SDG na Kula Gradu. Tako|e, izvor je kategori~an u stavu da major Pavlovi} poznaje ve}inu izvrioca navedenog zlo~ina. Za pripadnike SDG, izvor je izneo da su bili veoma brzi u
pqa~ki Zvornika nakon wegovog oslobo|ewa i da su plen brzo preneli u
Srbiju, a potom preli na drugo ratno podru~je. Pored navedenog, za dobrovoqce SDG, za Vuka je rekao da je silovao jednu medicinsku sestru u Zvorniku.
Na podru~ju Zvornika nalaze se i Beli orlovi koje je predvodio pokojni Obrenovi} Zoran, zvani A`daja. Pripadnici Belih orlova u~estvovali su u vie borbi na zvorni~kom podru~ju, a nakon pogibije jednog
wihovog ~oveka u Kova~evi}ima kod Snagova, krajem aprila meseca ove godine, pobili su jednu grupu staraca, `ena i dece muslimanske nacionalnosti iz Snagova i potom ih zapalili. Izvoru nije poznato ko je sve u~estvovao u zlo~inu, jer se tada nije nalazio na tom delu ratita, ali je ~uo da se
me|u Belim orlovima nalazila grupa iz Rume koju je predvodio izvesni
Simo, koji je }opav. Sa Simom su se kretala lica pod nadimcima Meso i
Kerkez. Kerkezu je deformisana ruka i isti je oko dve nedeqe proveo na o~nom odeqewu Medicinskog centra u Loznici zbog povrede oka. Meso je ubijao gra|ane muslimanske nacionalnosti koje je nazivao stokom. Zbog pogibije Igora Markovi}a iz Rume, koji je sahrawen na lozni~kom grobqu. Simina grupa je pobila 17-18 `ena muslimanske nacionalnosti na zvorni~kom podru~ju. Simo je deo svojih dobrovoqaca regrutovao iz Centra za nezbrinutu decu koji se nalazi u Rumi ili wenoj okolini. Simo se kratko vreme nalazio pod komandom Vu~kovi} Vojina, zvanog @u}o, iz Umke, a potom
se osamostalio. Po miqewu izvora, o ubistvima u Snagovu neto vie
moglo bi re}i lice pod nazivom Uzi iz Ra|evi}a, SO Loznica, koji se jedno vreme nalazio na radu u [vajcarskoj, gde je penzionisan, a koji povremeno dolazi u Dom penzionera u Loznici.
Sa podru~ja Loznice, Belim orlovima je pristupio Nova~i} Radovan,
zvani ok, koji se prethodno nalazio na ratitu u Slavoniji, gde je jedno
vreme bio i komandant. Nova~i} je jedno vreme imao u Beogradu Agenciju za
obezbe|ewe objekata i li~nosti, koju su sa~iwavali wegovi saborci iz Slavonije. Izvoru je poznato da je Nova~i} jedno vreme obezbe|ivao zgradu
Borbe u Beogradu, a wegove usluge je koristio i Vojislav eeq, po ~ijem nalogu su wegovi qudi ubili 4-5 lica, a ~iji mu razlog nije poznat. Nova~i} je jedno vreme bio ~lan S^P, ali je u me|uvremenu ovu stranku napustio. Izvoru nije poznato gde se Nova~i} nalazio u toku borbi za oslobo|ewe Zvornika. U Zvorniku se pojavio u maskirnoj uniformi po oslobo|ewu
Kule Grada. Izvor ga je video u hotelu Jezero u Malom Zvorniku, kada je
~ekao dolazak novinara Novosti 8, Simi}a, koji je tada bio na proputovawu za Fo~u. Po izjavi izvora, Simi}, koji je iz Vukovara doneo fotografi319

je o zverstvima ZNG, pripada Bokanovim dobrovoqcima i u Zvorniku je u~estvovao u mu~ewu muslimana i da je to ~inio u periodu boravka u Zvorniku
predstavnika UNPROFOR-a. Simi} se li~no poznaje sa Vu~kovi} Vojinom,
zvanim @u}o, i wegovim bratom Dukom, zvanim Repi}, sa Umke.
Na zvorni~kom ratitu nalazila se jedna grupacija 30-40 dobrovoqaca
SRS iz Loznice, koju je predvodio Suboti} Zoran, predsednik SRS iz Loznice. Za Suboti}a je rekao da je karijerista i da se ne razume u ratnu vetinu, to mu je i li~no predo~avao u nekoliko navrata. Sem nekoliko izuzetaka, izvor smatra da su dobrovoqci iz Loznice, me|u kojima su dominirali kriminalci, u~estvovali u kra|ama, ucenama muslimana, a pojedinci u
zlostavqawu, mu~ewu i ubistvima gra|ana muslimanske nacionalnosti u
Zvorniku, te da su to radili kao milicioneri SUP-a Zvornik. Pre dve nedeqe, dobrovoqci iz Loznice nalazili su se u selu Malei}i kod Zvornika, gde su pred izbijawe sukoba trebali da odvrate pa`wu muslimanskih ekstremista od Zvornika, tako to su u~estvovali u borbama u Bukoviku, pri
~emu su se dobrovoqci rasuli i razbe`ali. U prostorijama DP Alhos u
Zvorniku, analizirano je ponaawe lozni~kih dobrovoqaca, pri ~emu je u
prisustvu rukovodstva SRS iz Loznice (Savi} Novak, predsednik regionalnog odbora SRS, Panteli} Slobodan, zvani Homeini, potpredsednik
SRS i ~lan ratnog taba) i Marka Pavlovi}a, kritikovano ponaawe Suboti}a, jer je pogreno vodio qude u borbama kod Bukovika i Zvornika.
Kao interesantne dobrovoqce iz Loznice, izvor je naveo Mitrovi}
@eqka, zvanog tuka, Adamovi} Ivana, zvanog anin, Mila \uri}a, zvanog Rogowa, Stani} Radenka, zvanog ]imita, Prqi} Milorada, zvanog Prqa, i izvesni Ma~ak iz Gorweg Dobri}a, SO Loznica. Kao milicionari
SUP-a Zvornik, navedena lica su svakodnevno vrila mu~ewa i maltretirawa muslimana koji su se nalazili smeteni u prostorijama Tehni~kog
kolskog centra u Karakaju. Prilikom mu~ewa, dolo je i do vie ubistava. Od 1.200 dovedenih muslimana, pre`ivelo ih je samo nekoliko stotina.
Neposredno pred udaqavawa Lozni~ana iz Zvornika, Mitrovi} je kod svoje prijateqice muslimanske nacionalnosti naao jednog dobrovoqca srpske nacionalnosti, koga je izbacio iz stana, a potom u zgradi gde mu se nalazi prijateqica, izvrio zlo~in nad 11 gra|ana muslimanske nacionalnosti, me|u kojima je bilo osam `ena, dvoje dece i jedan mukarac. Zbog toga
je organizovan uvi|aj od strane Panteli} Miloa, komandira SUP-a
Zvornik, penzionisanog radnika MUP RS. U ekipi za uvi|aj nalazio se \uri}, koji je udavio u kadi jednu muslimanku, koju je prethodno ranio Mitrovi}, radi uklawawa svedoka zlo~ina. Za Prqi}a i Ma~ka izvor ka`e da su
ubijali muslimane od Kozluka do Zvornika i da je to sa wima radio Petrovi} Milan, zvani Pusula, iz Rasponice, kod Zvornika, za koga je rekao da
je koqa~. Ma~ak je koristio metalnu cev od dva cola, a zlo~ine je ~inio tako to je ipkom gra|anima razbijao glave. Za Prqi}a je izneo da je povremeno nosio periku. Prqi} i Ma~ak i daqe prelaze na zvorni~ko podru~je,
gde obla~e maskirne uniforme i nastavqaju sa ranijom aktivno}u. Ve}ina dobrovoqaca iz Loznice, sa zvorni~kog podru~ja doneli su ve}u koli~inu skupocenih stvari, deviza, automobila i oru`ja. U Loznici se trenutno
320

nalazi 17 dugih cevi, koje su donete iz Zvornika, a koje se prodaju po ceni

od 600 nema~kih maraka. Tako|e, nalazi se i 7-8 heklera, tipa 3 i 7, koji su
izneti iz Batajnice, a koji pripadaju ratnom vazduhoplovstvu.
O ponaawu lozni~kih dobrovoqaca, izvor je uputio na Aleksi} Zorana iz Dowe Borine, SO Mali Zvornik, koji je kao vojnik u~estvovao u
obezbe|ewu DP Standarda u Karakaju i drugih objekata u kojima su se nalazili privedeni gra|ani muslimanske nacionalnosti. Izvor pretpostavqa da je u kriminalne radwe Lozni~ana upleten i Suboti} Zoran, to ne
mo`e da doka`e, za koga je rekao da je odobravao i tolerisao ukupno ponaawe svojih dobrovoqaca. Poznato mu je da je Suboti} od svojih dobrovoqaca uzimao po 100 nema~kih maraka, te da mu to nije hteo dati on i dobrovoqac pod nadimkom Dabar. Izneo je da o lozni~kim dobrovoqcima po Hrvatskoj i Bosni, gde su se borili, kru`e pri~e kao o dobrim borcima, zbog
~ega se mnogi Suboti}u obra}aju za pomo}, kao to su slu~ajevi dolazaka iz
Ilijaa, Dobriwe i drugih mesta. Suboti} se u kontaktima i razgovorima
na ratitu predstavqao da je u tesnoj vezi sa dr`avnom bezbednosti, a to je
~inio i Dragan Cvetinovi}, istra`ni sudija Optinskog suda u Loznici,
koji je na podru~je dolazio samostalno ili u drutvu sa Suboti}em ili Tomi} Goranom, milicionarom OUP Loznica. Cvetinovi} je lozni~ke dobrovoqce ~esto predstavqao kao svoje dobrovoqce. Tako|e, Cvetinovi}a je
izvor ~esto vi|ao i u drutvu majora Marka Pavlovi}a.
Govore}i o drugim interesantnim dobrovoqcima sa ovog podru~ja, izvor je rekao da su se na zvorni~kom ratitu nalazili Lazi} Milojko, zvani Vrabac, iz Pecke, i Jovanovi} Milovan, zvani Eki, kockar iz Vaqeva.
Poznato mu je da se Lazi} bavi vercom oru`ja, automata za poker, automobila i kamiona sa ratita, te da mu se trenutno u Loznici nalaze ~etiri
automobila. Za Jovanovi}a je ~uo da je u Zvorniku otkupqivao oru`je po
minimalnim cenama, a potom ih prevozio u Srbiju i preprodavao. Kao
vercera oru`ja, naveo je izvesnog Peru iz ^elopeka, SO Zvornik, koji na
lozni~kom podru~ju ima otvorene prodavnice, me|u kojima je naveo i prodavnicu u Klupcima, to bli`e nije komentarisao.
Pored navedenih, na zvorni~ko podru~je dovodili su dobrovoqce i
Vu~kovi} Vojin, zvani @u}o sa Umke, i lica pod nadimcima Niki, Pivarski i ^ele. Za Vu~kovi} Vojina, izvor je rekao da ga poznaje sa slavonskog
ratita, gde je trebao da bude i streqan zbog odre|enih propusta. Prema
podacima koje je dobio od Ranki}a, jednog od vojnih rukovodilaca SRS, Vu~kovi} je trebao da bude postavqen za komandanta dobrovoqaca u Zvorniku,
koji bi brojali oko 150 qudi, ali se zbog otvarawa ratita broj prepolovio. Prvog dana izazivawa konflikata u Zvorniku, Vu~kovi} je, zajedno sa
wegovim bratom Dukom, zvanim Repi}, i licima pod nadimcima Legija i
Miki iz Po`arevca, bio zarobqen od strane pripadnika muslimanskog
SUP-a Zvornik, koji su i istog dana pobegli uz pomo} dva pripadnika
S^P-a Zvornik. Pored Vu~kovi} Vojina, izvor ima pozitivno miqewe
za Legiju. Posle hapewa u Malom Zvorniku Vu~kovi} Duka od strane
pripadnika MUP-a Republike Srbije, Vu~kovi} Vojin se odmetnuo sa jednom grupom od 40-45 dobrovoqaca, i po saznawima izvora, treba da se nalazi na podru~ju sela Caparci, kao i da treba da u~estvuje u borbama za ponov321

no osloba|awe Kalesije. Za Vu~kovi} Duka, izvor iznosi da je sklon drogirawu, da se na terenu kre}e sa jednim licem iz Tuzle koje ima nadimak
Bomba i jednim mladi}em iz Viegrada, kome ne zna bli`e podatke, a za koga je rekao da je psihopata. Duko sa svojom grupom vri zlodela, ali izvor
u razgovoru nije naveo nijedan slu~aj. Za Vu~kovi} Vojina, izvor je rekao da
je ranije pripadao dobrovoqcima S^P, da mu wegovo sadawe strana~ko
opredeqewe nije poznato, ali da se isti na terenu pribli`io pripadnicima Belih orlova.
Govore}i o drugim grupama, izvor je ukazao da se u Zvorniku nalazi i
grupa izvesnog ]ela iz ^a~ka, za koga je rekao da je prevarant, da je ranije
bio dobrovoqac S^O, a da se sada predstavqa kao predstavnik Udru`ewa
Srba iz Republike BiH u Beogradu. Sa wim u grupi, nalaze se i izvesni Mikin i Miko. Za Mika, izvor zna da `ivi na splavu u Makiu i da se na
ratitu nalazio sa suprugom. Za Nikog je rekao da je ranije pripadao
SDG, da je borave}i u Borovu Selu slu`io za podsmeh i alu, da je o`ewen
okicom i da na zvorni~kom podru~ju masovno vri pqa~ke nad muslimanima. Za Pivarskog je rekao da ima jednu grupu, da se ona nalazi u blizini
DP Glinice u Karakaju, te da mu wegovo ponaawe nije poznato.
Na kraju razgovora, izvor je negativno govorio o vojnim i politi~kim
kadrovima u SRS (Aleksandar Stefanovi}, Ranki} i sl.) i ukazao da je i on
li~no u~estvovao u odre|enim akcijama u Beogradu i ire od interesa za
stranku. Pri tome je rekao da je u~estvovao u iznoewu dokumentacije SPO
koju je ~uvala gospo|a Gruba~, koja se odnosi na proneveru strana~kih deviznih sredstava od strane Danice Drakovi}. Izvor se hvalio da je u~estvovao u obezbe|ewu gospo|e Gruba~ i da je prilikom predaje izuzete dokumentacije izvrio fotokopirawe jednog dela, pretpostavqaju}i da kum ne}e
napasti kuma. Pravdaju}i se da je neispavan i nekoncentrisan u razgovoru,
izvor je rekao da bi u narednih nekoliko dana mogao prikupiti detaqnije
podatke. U vie navrata postavio je pitawe ta on prakti~no dobija od
ovog razgovora, podse}aju}i da je isteran iz S^P-a (16 neopravdanih izostanaka sa posla), da je hapen i privo|en od strane vojne policije i milicije
MUP RS i da je sada bio najuspeniji u zanimawu ratovima. Predo~io je da
je ranije bio u dobroj vezi sa Stuparom, bivim na~elnikom Uprave SDB
Beograda, te da se sada kre}e u krugu lica iz beogradskog podzemqa.
3.
Kerkez Dragan, ro|en 1962. godine u Rumi, SO Ruma, gde ima i prebivalite, za koga ne raspola`emo sa drugim podacima.
Nova~i} Radovan, ro|en 30. 6. 1961. godine u Sremskoj Mitrovici, SO
Sremska Mitrovica, od oca Anta, Srbin, dr`avqanin SRJ, zavrio sredwu kolu, nezaposlen, o`ewen, sa stalnim prebivalitem u Loznici, Gradilite br. 40.
Simi} N., novinar Novosti 8 iz Beograda, za koga ne raspola`emo
sa drugim podacima.
Mitrovi} @eqko, zvani tuka, ro|en 6. 10. 1965. godine u Bijeqini,
SO Bijeqina, Republika BiH, od oca Pere, Srbin, dr`avqanin SRJ, nezaposlen, sa stalnim prebivalitem u Loznici, ul. Gu~evska br. 24.
322

 Adamovi} Ivan, zvani [anin, ro|en 6. 2. 1961. godine u Loznici, SO Loznica, od oca Miloa, Srbin, dr`avqanin SRJ, uzeo pod zakup kafi} Olim
u Loznici, sa stalnim prebivalitem u Loznici, ul. Gu~evska br. 119.
Stani} Radenko, zvani ]imita, ro|en 1. 9. 1958. godine u Bradi}u, SO
Loznica, od oca Jugoslava, Srbin, dr`avqanin SRJ, gra|evinski radnik,
nezaposlen, sa stalnim prebivalitem u Loznici, aba~ki put br. 450/g.
\uri} Mile, zvani Rogowa, ro|en 6. 6. 1957. godine u Loznici, SO Loznica, od oca Pavla i majke Ivane, devoja~ko \ur|evi}, Srbin, dr`avqanin SRJ, ugostiteq bez zanimawa, sa stalnim prebivalitem u Plo~i, SO
Loznica.
Prqi} Milorad, zvani Prqa i Miko, ro|en 14. 3. 1966. godine u Loznici, SO Loznica, od oca Stanoja i majke Milice, devoja~ko Petrovi}, nezaposlen, sa stalnim prebivalitem u Lozni~kom Poqu, ul. Stevi} Luke bb.
Nikoli} Zoran, zvani Ma~ak, ro|en 17. 11. 1958. godine u Loznici, SO
Loznica, od oca Tomislava, Srbin, dr`avqanin SRJ, bez zaposlewa, sa stalnim prebivalitem u Gorwem Dobri}u, SO Loznica.
Vu~kovi} Vojin, zvani @u}o, ro|en 1062. godine u Priboju, od oca Milana, Srbin, dr`avqanin SRJ, za koga ne raspola`emo sa drugim podacima,
sa prebivalitem u Umci.
Pojatar Istok, zvani Bomba, ro|en 30. 5. 1965. godine u Tuzli, od oca
Dake, za koga ne raspola`emo sa drugim podacima, sa stalnim prebivalitem u Tuzli.
Lazi} Milojko, zvani Vrabac, rodom iz Pecke, SO Ose~ina, gde ima
i prebivalite.
Jovanovi} Milovan, zvani Eki, iz Vaqeva, SO Vaqevo, gde ima i prebivalite.
4.
Nije preduzeta nijedna mera i radwa DB.
5.
U toku razgovora, izvor je bio napet i dekoncentrisan, a to se ne mo`e uzeti wegovim umorom, ve} zabrinuto}u za vlastiti polo`aj. U prostorije je doao na dva sata pre zakazivawa razgovora. Izbegavao je da komentarie pojave u kojima je li~no u~estvovao, pri ~emu je minimizirao
stvari (sasluawe privedenih muslimana, prebacivawe muslimana u Srbiju za nov~anu nadoknadu). U vie navrata, pribegavao je odgovoru da ne}e da
bude cinkaro, a to je koristio prema licima sa kojima je u dobrim odnosima. Miqewa sam da je otvoreno iznosio podatke o po~iniocima zlo~ina, a o licima sa kojima se naao u konfliktu bio je subjektivan, kao to
je slu~aj sa majorom Markom Pavlovi}em, Suboti} Zoranom i Gruji} Branom. U toku razgovora sa izvorom, izbegnute su situacije u kojima se pretpostavqa da je on bio umean u verc oru`ja, kra|e automobila i vrednih
stvari. Tako|e, kroz razgovor nisu razjawavani podaci o kra|i kompromituju}e dokumentacije za Danicu Drakovi}, to je ostavqeno za naredni put, niti je neto izvoru konkretno ponu|eno kao protivuslugu, jer je
bio kategori~an da ga materijalni momenat ne interesuje. Izvoru sam dao
323

uoptene zadatke o prikupqawu bezbednosnih saznawa za zvorni~ko podru~je i ponaawu lozni~kih dobrovoqaca. Naredni sastanak sam zagovorio u narednih desetak dana.
Od ranije su DB poznati podaci o genocidu koji su uradili dobrovoqci SDG i dobrovoqci iz Loznice na podru~ju Zvornika, o ~emu je poku{ano da se razgovara sa majorom Markom Pavlovi}em, ali je isti odbio da pru`i konkretne podatke, pravdaju}i se da }e ih poslati po drugoj liniji, tj.
preko Jeki}a iz MUP RS. Od lica koje je izvor izneo u razgovoru, DB je do
sada kontaktirala Gruji} Branu, koji je dao vi{e bezbednosno-interesantnih saznawa, i kod koga je zapa`ena spremnost preduzimawa radikalnijih
mera u smislu iseqavawa muslimana sa zvorni~kog podru~ja. Poku{ano je
da se obave razgovori sa Cvetinovi} Draganom (biv{i pripadnik rezervnog sastava DB MUP) i Suboti} Zoranom, ali su oni razgovore izbegli,
pravdaju}i se zauzeto{}u. Sa Cvetinovi}em i Suboti}em nije vr{eno nikakvo kombinovawe sa aspekta DB. Interesantno je da su Suboti} Zoran i
Tomi} Goran, pred operativcem DB i vezama DB, reagovali da su radnici
ovog Centra o wima poslali negativne podatke, da su isti vr{ili kra|e i
pqa~ke na zvorni~kom podru~ju, te da su do navedenih podataka do{li preko svojih veza u MUP-u RS.
Za lozni~ke dobrovoqce, raspola`emo sa podacima da su skloni kriminalnim pona{awima, o ~emu postoje potrebne evidencije u OUP Loznica, a {to sam li~no utvrdio u slu~aju Mitrovi} @eqka, Adamovi} Ivana,
Stani} Radenka, Prqi} Milorada i Nikoli} Zorana.
Navedena lica su podnela zahteve za legalizaciju oru`ja, a u slu~aju racije od strane OUP Loznica, kod wih je na|eno vi{e primeraka neprijavqenog oru`ja. U slu~aju navedenih lica, vr{i}u dokumentovawe wihovih
zlo~ina, {verca oru`ja, automobila i vrednih stvari, kao i razja{wavati
wihovu vezu sa Suboti} Zoranom i ekstremistima iz SRS.
U narednom periodu, obavi}u informativne razgovore sa Suboti} Zoranom, Cvetinovi} Draganom, Tomi} Goranom, sagledati mogu}nost obavqawa razgovora sa Aleksi} Zoranom i izvr{iti identifikaciju Pere iz
^elopeka i lica pod nadimkom Zuzi iz Ro}evi}a, radi produbqivawa podataka sadr`anih u bele{ci.
Podaci koji se odnose na pona{awe Belih orlova iz Rume na zvorni~kom podru~ju, posebnom slu`benom bele{kom dostavi}e se na operativno kori{}ewe Centru RDB Sremska Mitrovica.

DVII
Centar RDB Ni{
Ekstremizam u zemqi
73-018
9. 7. 1992. godine

Slu`bena bele{ka
Sagledavaju}i ekstremnu nacional-{ovinisti~ku delatnost Vaki}
Branislava, za koga se kod Centra RDB Ni{ vodi operativna obrada, dobi324

jena su u ovom periodu zna~ajna bezbedonosna saznawa o wegovoj ekstremnoj

delatnosti, kao i delatnosti grupe lica sa kojima je on u najbli`oj vezi.
Tako je prilikom dolaska u Ni{, 22. 6. 1992. godine, sa rati{ta isto~ne Hercegovine doterao kamion mostarske registracije, sa oznakama JA, u
kome je pored svog li~nog naoru`awa i naoru`awa koja su imala lica doterao sa wim, za sada ve}u koli~inu neidentifikovane robe. Tom prilikom
je zbog `urbe oko skladi{tewa i prikrivawa iste u~estvovao i wegov sin
Qubomir, kao i {urak, Puri} Vladimir, zvani Purke, taksista iz Ni{a.
Toga dana je Puri} svojim kolima oterao u vikend ku}u Vaki} Branislava ve}i sanduk i isti smestio u jednu od prostorija vikendice, koja se nalazi u ataru sela Suvi Do kraj Ni{a.
Prethodni dogovor izme|u Vaki}a i Puri}a se odnosio na detaqe u
smislu da sanduk ostavi na suvom mestu, kao i opreznost prilikom preno{ewa. S obzirom da se Vaki} Branislav istog dana u kasnim ve~erwim satima vratio na rati{te u Trebiwe, to se prilikom dolaska u kontaktu sa
suprugom interesovao da li je sve u redu sa prevozom sanduka i sli~no.
Operativnim radom potvr|ena je ta~nost navedenih podataka, a samim
uvidom kraj vikend ku}e ustanovqeno da je pored iste istovaren te`i predmet, kao i tragovi kola u travi. Ina~e, sama vikend ku}a je dobro obezbe|ena sa dva vu~jaka, tako da je pristup istoj prakti~no nemogu}.
Dana 28. 6. 1992. godine, Vaki} je sa grupom od 10 dobrovoqaca ponovo
do{ao u Ni{, radi prisustvovawa sahrani trojice poginulih dobrovoqaca
sa ovog terena, Doderovi} Zorana, Mitrovi} Bobana i Krsti} Qubomira.
Ovom prilikom je uo~eno da su svi bili naoru`ani hladnim oru`jem, a pojedinci i automatskim pu{kama.
Tako|e je potvr|en podatak da je dana 28. 6. 1992. godine posle 18.00 sati ispred zgrade u kojoj stanuje Vaki} Branislav, u ul. Somborskoj br. 53, istovarana tehni~ka roba koja je pokradena na rati{tu, kao i oru`je. Od tehni~ke robe Vaki} je sa svojim dobrovoqcima tada uneo dva televizora, jedan video rekorder, kao i jedan kasetofon, a od oru`ja vi{e automatskih
pu{ki, od kojih su neke bile zamotane u {atorska krila.
Sutradan, prilikom sahrane Krsti} Qubomira, trojica od prisutnih
dobrovoqaca su prilikom po~asne paqbe pucala iz automata koje su doneli sa rati{ta.
Istog dana, u ve~erwim satima, Vaki} Branislav je sa grupom dobrovoqaca od strane patrole SJB privo|en, kada je od istih tra`eno odobrewe
i objava za no{ewe oru`ja, kao i poreklo kamiona kojim su do{li iz Trebiwa.
U vezi pogibije Doderovi} Zorana, koji je nastradao od strane JA, kraj
Herceg Novog, Vaki} je obavestio Vojislava [e{eqa i Petkovi} Qubi{u
u Beogradu, kada je dobio instrukcije da se oko toga ne daju nikakve izjave,
s obzirom da bi, po wima, to mogla da iskoristi zapadna {tampa i tretira
wihove dobrovoqce kao paravojne formacije Republike Srbije koje se bore u Hercegovini.
Tom prilikom Vaki} je preneo i svoja zapa`awa sa tog dela rati{ta i
istakao da oni kao pripadnici S^P tamo nemaju {ta da tra`e, s obzirom
325

da su i Srbi iz tih krajeva protiv wih, dok nasuprot wima, Srpska garda,
koju predvodi Lainovi}, u`iva boqi status.
Operativnim putem dobijena su saznawa da su pripadnici S^P-a, koji
su bili sme{teni u mestu Grab iznad Trebiwa, pored pqa~ki koje su vr{ili po muslimanskim selima i srpskim ku}ama, do{li i u otvoreni sukob sa
JA, tako da je ve}ina pobegla u Srbiju. Za mnogima su ispisane i poternice, dok se Vaki} optu`uje za nestanak 20 {korpiona.
Nakon provedenih 2-3 dana u Ni{u, cela grupa se vratila ponovo na rati{te isto~ne Hercegovine, dana 2. 7. 1992. godine, a u prolazu kroz @itora|u sa wima su krenuli i Kosi} Boban, Stankovi} Branko i Stojanovi}
Milutin, svi iz @itora|e.
Odmah nakon dolaska u blizinu Trebiwa, Vaki} je zajedno sa Kosi} Bobanom i Kurti} Sa{om zvanim Crvenko, iz Ni{a, uzeo kola marke zastava 128, reg. broj DU-407-80, ~iji je raniji vlasnik bila elektrodistribucija iz Dubrovnika i sa istim krenuli natrag prema Ni{u.
Dana 4. 7. 1992. godine oko 9.00 sati imali su saobra}ajnu nezgodu u blizini mesta Rudare, SO Kur{umlija, a odmah nakon toga su napustili lice
mesta. Vaki} i Kurti} su krenuli autobusom prema Ni{u, a u samim kolima je prilikom uvi|aja prona|eno pet okvira za automatsku pu{ku, od ~ega
tri puna sa municijom, a dva prazna i 40 metaka za automatsku pu{ku koji su
se nalazili u kutiji. Sva trojica su posedovala i putne naloge za putovawe
izdate od TO Trebiwe, dok je Kosi} Boban kod sebe imao i nalog br. 79/07
o tankirawu goriva u koli~ini od 33 litra u vojnoj kasarni u Podgorici.
Sutradan, 5. i 6. 7. 1992. godine, prilikom kontakta Vaki}a i Kosi} Bobana, vo|en je razgovor u smislu da se za ono {to je skloweno iz kola do trenutka uvi|aja sa~eka nekoliko dana kako bi se stvari zata{kale, s tim {to
je Vaki} Kosi}a upozorio da, ukoliko bude priveden u SUP, ni{ta ne govori o oru`ju. Ovo upozorewe je usledilo nakon {to je Kosi} obavestio Vaki}a (koji je bio vidno upla{en), da su kod Sa{e ve} organi SUP-a izvr{ili tri pretresa, a da je sa Stankovi} Brankom obavqen razgovor u SJB
@itora|a od strane radnika. I ovog puta Vaki} je insistirao da, ukoliko
ovaj bude priveden, ni{ta ne priznaje, pa ~ak ni za pi{toq koji Vaki} poseduje uz objavu TO Trebiwe.
Ina~e, dobijena saznawa ukazuju da su prilikom povratka Vaki}, Kosi}
i Kurti} u kolima preneli tri sanduka municije kalibar 7,62 mm za automatsku pu{ku, mawu koli~inu bombi i li~no naoru`awe. Vaki} je pored
automatske pu{ke poneo sa sobom i dva pi{toqa, a Kosi} i Kurti} po jedan. U sanducima je, kako se pretpostavqa, bilo oko 4.000 metaka.
Daqim istra`ivawem ustanovqeno je da je Kosi} Boban u me|uvremenu, dok jo{ nije bio izvr{en uvi|aj na mestu udesa, bio kod Luki} Milovana, fotografa iz Prokupqa, koji obavqa funkciju sekretara OO SRS u
Prokupqu, kao i Drobwak Sa{e, predsednika SRS. S obzirom da navedeno
oru`je i municija nisu prona|eni na mestu udesa, to su u toku mere i radwe
Resora uz koordinaciju sa SJB na pronala`ewu istog.
326

DVIII
Univerzitet u Beogradu
Studentski trg 1
Beograd

Beograd, 10. 7. 1992. godine

01 Broj: 1315/1

Predsedniku Narodne skup{tine Republike Srbije

gospodinu Aleksandru Bako~evi}u
Po{tovani gospodine predsedni~e,
Kao rektor Univerziteta u Beogradu i univerzitetski nastavnik, smatram za potrebno da vam se li~no obratim povodom incidenta koji se zbio
9. 7. 1992. godine, prilikom mirnog mar{a studenata ispred zdawa Narodne
skup{tine Republike Srbije.
Miran protest gra|ana je Ustavom zajem~eno pravo koje nijedno demokratsko dru{tvo ne mo`e dovesti u pitawe. Studenti su koristili to pravo manifestuju}i svoje politi~ko mi{qewe pred zgradom u kojoj su u tom
trenutku zasedali narodni predstavnici. Jedan od wih, narodni poslanik
dr Vojislav [e{eq, dozvolio je sebi da oru`jem preti studentima, ~ime je
na o~igled milicije i javnosti direktno ugrozio bezbednost u~esnika mirnog protesta i stvorio realnu opasnost za doga|awe sa nesagledivim posledicama.
O~ekujem od vas, gospodine predsedni~e, da bez odlagawa preduzmete
mere za koje ste ovla{}eni kako bi se oduzeo poslani~ki imunitet pomenutom poslaniku i time stvorili uslovi za utvr|ivawe wegove krivi~ne odgovornosti. To }e biti samo prvi, ali neophodan korak za stvarawe uverewa kod mlade generacije da sa pravnom dr`avom treba ra~unati.
S po{tovawem,
Rektor Univerziteta
Prof. dr Rajko Vra~ar

DIX
Narodna skup{tina Republike Srbije
Predsedniku Narodne skup{tine
G. Aleksandru Bako~evi}u

Primqeno 10. 7. 1992.

Broj 9-2154/92

Gospodine predsedni~e,
Povodom incidenta koji se dana 9. 7. 1992. godine odigrao ispred zgrade Skup{tine Srbije, izme|u narodnog poslanika Vojislava [e{eqa i studenata u~esnika mirnog mar{a, Glavni odbor izdao je slede}e saop{tewe:
Prilikom prolaska studenata pored Skup{tine Srbije, {to je bilo
najavqeno u protokolu ovog mar{a, kolona se na kratko zaustavila da bi se
ostavila simboli~na poruka ispred ulaza. U tom trenutku je iz zgrade
Skup{tine Srbije, u pratwi svojih telohraniteqa, iza{ao narodni poslanik Vojislav [e{eq. ^im se pojavio, po~eo je da vre|a studente na najpo327

grdniji na~in, a wegovo obezbe|ewe se grubo probijalo kroz kolonu. To je

izazvalo burno negodovawe i zvi`duke, na {ta je poslanik, pre{av{i ulicu Srpskih vladara, na trotoaru ispred Predsedni{tva Srbije izvadio pi{toq i poku{ao da ga uperi u studente. I qudi iz wegove najbli`e okoline su ga spre~ili da ni{ani, gurnuv{i mu ruku sa oru`jem u vis. Tokom ~itavog doga|aja, Vojislav [e{eq je pretio ma{u}i oru`jem. Tada ga je wegovo obezbe|ewe izguralo prema parkingu Predsedni{tva. Napomiwemo
da, uprkos glasnom negodovawu, poslanik Vojislav [e{eq ni u jednom trenutku nije bio fizi~ki ugro`en od strane studenata.
Glavni odbor Studentskog protesta 92. smatra da je ovaj postupak jednog poslanika Narodne skup{tine, i pri tom profesora Univerziteta,
pravi teroristi~ki akt. Posle verbalnih napada, javnog prozivawa u~esnika Studentskog protesta 92, optu`bi i otvorenih pretwi smr}u, ovakva
pretwa oru`jem predstavqa otvoren poziv na krvoproli}e.
Ovo nije prvi put da Vojislav [e{eq javno preti oru`jem gra|anima,
a da na to ni dr`avni organi, ni javnost ne reaguju. Stoga zahtevamo od ministra unutra{wih poslova Zorana Sokolovi}a, da preduzme hitne korake
da se Vojislav [e{eq li{i slobode, da mu se oduzme oru`je i trajno zabrani no{ewe istog, da ne bi i daqe ugro`avao `ivote gra|ana.
U okolnostima politi~ke napetosti zbog mogu}nosti izbijawa gra|anskog rata, ovakav postupak jednog narodnog poslanika predstavqa otvoreni
poziv na bratoubila~ki rat i, u najmawu ruku, izdajni~ki ~in.
Gospodine predsedni~e, vama se posebno obra}amo sa zahtevom da {to
hitnije sazovete komisiju, u ~ijoj je nadle`nosti oduzimawe poslani~kih
imuniteta, kako bi Vojislav [e{eq mogao biti li{en slobode i protiv
wega pokrenut krivi~ni postupak.
Nadamo se da vlasti ne}e tolerisati teroristi~ke ispade Vojislava
[e{eqa uperene protiv gra|ana Srbije.
Organizacioni odbor
Studentskog protesta 92

DX
Fond Kapetan Dragan
Br. 01-925/1-92
10. 7. 1992, Beograd

Republika Srbija
Narodna skup{tina

Vrlo po{tovani gospodine predsedni~e i gospodo poslanici,

Povodom incidentnog pona{awa gospodina [e{eq Vojislava i wegovih javnih pretwi vatrenim oru`jem nenaoru`anim studentima, dana 9. 7.
1992. godine, a poznato je wegovo agresivno pona{awe u javnosti od ranije,
zahtevamo u ime borbe protiv terorizma, svih rawenika ovog rata, Udru`ewa boraca ovoga rata i celokupne demokratske javnosti hitno oduzimawe
poslani~kog imuniteta i poduzimawe odgovaraju}ih zakonskih mera, a u ciqu odr`avawa javnog reda i mira, sigurnosti gra|ana, te vra}awa poquqanog poverewa u institucije sistema.
328

Ukoliko se ne iza|e u susret na{em zahtevu, u najskorijem vremenu zalo`i}emo sve autoritete koji nam stoje na raspolagawu i ispred Skup{tine SR Srbije, koja mu je dala imunitet i koja u tom slu~aju, dakle podr`ava
takav vid terora, organizovati masovne demonstracije. Ako nadle`ni organi i na to ostanu nemi, {to zna~i da podr`avaju teroristi~ku aktivnost,
bi}emo prinu|eni da organizujemo narod na oru`anu odbranu, kada ve} narodnoj miliciji nije dozvoqeno da taj narod {titi.
S dubokim po{tovawem,
Kapetan Dragan

DXI
I op{tinsko javno tu`ila{tvo
KTR-423/92
14. 7. 1992. godine
Beograd
Kneza Milo{a 103
Ministarstvu unutra{wih poslova Republike Srbije
Upravi Slu`be dr`avne bezbednosti za grad Beograd
na~elniku uprave
Dostavqamo vam zahteve Organizacionog odbora studentskog protesta
92, profesora dr Rajka Vra~ara, rektora Univerziteta u Beogradu, i Fonda
Kapetan Dragan od 10. 7. 1992. godine, koji su upu}eni Narodnoj skup{tini Republike Srbije, a odnose se na pona{awe narodnog poslanika dr Vojislava [e{eqa prilikom mirnog mar{a studenata ispred zgrade Narodne
skup{tine Republike Srbije, pa kako iz tih zahteva proizlazi sumwa da je
dr Vojislav [e{eq takvim svojim pona{awem eventualno izvr{io krivi~na dela ugro`avawa sigurnosti iz ~lana 67 KZ RS i krivi~no delo ugro`avawa opasnim oru|em pri sva|i iz ~lana 56 KZRS, radi provera navoda
u zahtevu potrebno je da u smislu ~lana 153, stav 2 ZKP prikupite potrebna obave{tewa.
Potrebno je da obavite informativni razgovor sa narodnim poslanikom dr Vojislavom [e{eqom, na sve okolnosti navoda u zahtevima, naro~ito na okolnosti da li je kriti~nom prilikom pretio studentima, da li
se prilikom tih pretwi ma{io pi{toqa, ako jeste, {ta je prouzrokovalo
takvo wegovo pona{awe.
Tako|e je potrebno da preko Rektorata Univerziteta ili Organizacionog odbora studentskog protesta 92, saznate imena studenata koja su neposredno u~estvovala u sva|i sa dr Vojislavom [e{eqom, pa i sa tim licima obavite informativni razgovor na okolnosti kako je do{lo do sva|e izme|u wih i
dr Vojislava [e{eqa, da li je i kakve pretwe wima upu}ivao dr Vojislav [e{eq, kao i na okolnost da li se pri sva|i sa wima ma{io pi{toqa.
Tra`ena obave{tewa, zajedno sa zahtevima, dostavite nam na daqi postupak i odluku.
Zamenik javnog tu`ioca
Dragan Lopu{ina
329

DXII
Centar RDB Vaqevo
III odsek
7-052
25. 7. 1992. godine
Vaqevo

Slu`bena bele{ka
Dana 21. jula 1992. godine, Bogdanovi} Luka, komandir Stanice milicije u Bratuncu, dao mi je, izme|u ostalih, i podatke o ekstremisti~kom delovawu i pona{awu dobrovoqaca iz Republike Srbije na podru~ju op{tine Bratunac i ukazao na druge bezbednosne probleme:
Na podru~ju bratuna~ke op{tine nalazi se vi{e dobrovoqaca iz Srbije, koji uglavnom samostalno deluju, izbegavaju}i da se stave pod zajedni~ku srpsku vojnu komandu. Na terenu se najdu`e zadr`ala grupa dobrovoqaca SRS, koju predvodi izvesni Sin|eli} iz Beograda, koja ima najboqe dr`awe. Sin|eli}eva grupa broji izme|u 15 i 20 qudi i uglavnom se popuwava od gra|ana koji se kao dobrovoqci prijavquju u Beogradu. U grupi su jedno vreme boravili jedan Hrvat, Havovi} Davorin, i tri muslimana, a sada
se nalazi jedan Makedonac. Havovi} je bio zatvaran od na{ih vlasti jer se
sumwalo da je on na podru~ju boravio po zadacima predstavnika katoli~ke
crkve iz Beograda i trebao da stupi u kontakt sa muslimanskim ekstremistima.
Drugu grupaciju dobrovoqaca ~ine pripadnici Belih orlova, a predvodi ih lice koje se predstavqa kao Peki. Grupa sada broji 7-8 lica i svi
se predstavqaju kao Vukovar~ani. U grupi se nalaze \ori} Dragan zvani
\ole, izvesni Mirko i Rambo. Mirko je o`ewen sa Jovankom, devoja~ko [arac, iz Bratunca, koja je imala slobodno pona{awe. Pripadnici Belih orlova malo vremena provode na borbenoj liniji, i ako to ~ine, rade odre|ene izvi|a~ke poslove, koji nama u SUP-u nisu li~no poznati. Oni su poku{ali da se me{aju u rad organa vlasti, u ~emu su bili spre~eni, nakon ~ega
su podsticali gra|ane na nezadovoqstvo, {ire}i glasine da u vlasti ima
izdajnika i sli~no.
U Bratuncu je u tri navrata dolazio i kapetan Dragan i razgovarao sa
predstavnicima vlade. Izvesni Pupe, ~ovek kapetana Dragana, pre mesec
dana odveo je grupu od dvadesetak qudi iz Bratunca u wihov kamp kod Skelana na obuku, koja je trajala oko ~etiri nedeqe. U sklapawe aran`mana
obuke bio je ukqu~en Derowi} Miroslav, predsednik SDS Bratunca. Navedeni dobrovoqci sada se nalaze u Bratuncu i povremeno se ukqu~uju na
izvi|awe terena u zoni ratnih dejstava. U Bratuncu je na kratko vreme boravila jedna grupa dobrovoqaca iz Loznice i Bawe Koviqa~e, koju je predvodio Vuksanovi} Qubomir, zvani Bube, trgovac iz Bawe Koviqa~e, ina~e
biv{i milicioner, koji je rodom sa bratuna~kog podru~ja. Grupa je obavqala poslove vojne policije i brzo se osula, tako da nije ostavila nikakvog
traga.
330

U posledwa dva meseca u Bratuncu boravi Mitrovi} Pero, zvani Perica, i Spasojevi} Du{an, koji se predstavqaju kao radnici MUP-a Republike Srbije. Mitrovi} je rodom iz Dubravica kod Krasan Poqa. Poku{ao
je da se me{a u rad odeqewa Stanice milicije u Osamskom kod Bratunca,
~iji je komandir Radovi} Milutin, ali mu on to nije dozvolio. Prilikom
jednog boravka u Stanici milicije, Mitrovi} se pred grupom gra|ana hvalio da je bio u dru{tvu sa kapetanom Draganom, koji mu je dao dozvolu da likvidira oko 100 Srba na ovom podru~ju kako bi uveo red. Mitrovi} je, po nalogu srpske vlade u Bratuncu, boravio u Ma~vi, Bogati}u i [apcu i jurio
Osmanovi} Adila, zvanog Taran, i Reyepagi} Mehmeda, muslimanske ekstremiste sa bratuna~ke op{tine. U svom radu dosta se oslawao na Bele orlove, ili na qude sklone kriminalnom pona{awu koje je dovodio iz Beograda, kao {to je bio slu~aj sa Crnogorcem \ukanovi}em, ~iji je otac jedno
vreme `iveo u Krasan Poqu, SO Bratunac. Pre desetak dana Mitrovi} je
oti{ao u Skelane, zajedno sa kapetanom Draganom, od kada nije dolazio u
Bratunac. Pred polazak, Mitrovi} je prijavio SUP-u \ukanovi}a da mu je
ukrao pi{toq koji je on oduzeo od izvesnog [qivanca, zvanog [qivo, iz
Tekeri{a. Pi{toq je oduzeo prilikom razgovora sa [qivancem, jer mu je
bilo sumwivo wegovo pona{awe na terenu. [qivanac je u Bratunac dovezao hranu koju je skupio preko Crvenog krsta u Temerinu, a potom ostao na
terenu i zajedno sa jednom grupom dobrovoqaca obilazio muslimanske ku}e
i iz wih iznosio namirnice i druge materijale i predavao srpskim vlastima u Bratuncu. Spasojevi} je rodom iz Dowe Qubovi|e, kod Qubovije. Zavr{io je vojnu akademiju i navodno je, pred dolazak u Bratunac, primqen u
MUP Republike Srbije. Do dolaska kapetana Dragana imao je dobro dr`awe, kada je po~eo da se predstavqa kao wegov ~ovek. Spasojevi} je bio rawen
u jednoj od borbi i jedno vreme se nalazio na le~ewu u Bawi Koviqa~i. Zapazio sam da sada najvi{e vremena provodi u Quboviji.
U Bratuncu se ne ose}a nikakvo prisustvo radnika Dr`avne bezbednosti iz Zvornika. ^uo sam da se biv{i radnik DB MUP Republike BiH,
Yingi} Slavi{a, nalazi u Sremskoj Mitrovici, gde je otvorio kafi}.
Yingi} je kao operativac dolazio u Bratunac i kontaktirao vi{e muslimana. Od Abdi} Mirze iz Bratunca, koji se nalazi na radu u Nema~koj, bio
je uzeo vozilo ford-eskort, koji je vredan oko 10-12.000 nema~kih maraka,
a koji nije platio. Tako|e, ~uo sam da je Yingi} dugovao 2.000 nema~kih maraka Ibrali} Mehmedu iz Bratunca, penzioneru koji je radio u Nema~koj.
Ibrali} je imao sina koji je radio u SUP-u Zvornik do izbijawa ratnih sukoba, sa kojim je otputovao u Nema~ku. Do izbijawa oru`anih sukoba u ovoj
republici, Yingi} je radio kao inspektor u Dr`avnoj bezbednosti u Sarajevu. O Yingi}u je vladalo mi{qewe kao o ~oveku koji je sklon karijerizmu.
Na bratuna~ko-srebreni~kom podru~ju, srpska vojska ima mawe vojnika
u odnosu na muslimanske ekstremiste, {to u odre|enim uslovima mo`e dovesti do prevage u vojnim operacijama. Srpski vojnici su boqe naoru`ani,
ali i nedisciplinovani na prvim borbenim linijama. Skloni su da vr{e
preprodaju oru`ja, tako da se mo`e pretpostaviti da su gra|ani uz Drinu sa
331

va{e strane dobro ilegalno snabdeveni sa oru`jem. Izbeglice koje dolaze

na va{e podru~je skloni su da po ceni od 300 nema~kih maraka otu|e oru`je koje su zadu`ili. I pored pove}ane kontrole na mostu na reci Drini kod
Bratunca i Qubovije, nismo u mogu}nosti da spre~imo ilegalno preno{ewe oru`ja u Srbiju, jer se reka Drina prelazi na vi{e mesta. Poznato mi je
da je na Srebreni~kom podru~ju podeqeno oko 3.000 komada razli~itog
oru`ja, a na tom podru~ju se sada nalazi oko 200 boraca
Sa izvorom sam se dogovorio da i daqe prikupqa podatke o pona{awu
i aktivnosti dobrovoqaca iz Srbije, koji po bilo kom osnovu borave na
bratuna~ko-srebreni~kom podru~ju i obavqaju vojne ili druge zadatke. Pri
tome sam mu stavio zadatak na sagledavawu pona{awa novoprido{lih dobrovoqaca SRS iz Beograda. U vezi boravka u Bratuncu dobrovoqca Havi}
Davorina, blagovremeno ste informisani od strane ovog centra. O pona{awu Mitrovi} Pere, zvanog Perica, obavqen je razgovor sa Radovi} Milutinom, pomo}nikom komandira Stanice milicije u Bratuncu, koji je dostavqen III upravi RDB MUP RS.
Sagleda}u mogu}nost obavqawa razgovora sa Spasojevi} Du{anom u
Quboviji, na okolnosti wegovog boravka u Bratuncu, Republika BiH, i razjasniti wegove veze sa Mitrovi}em i drugim dobrovoqcima. Smatram interesantnim obavqawe razgovora sa Yingi} Slavi{om, biv{im inspektorom DB MUP-a Republike BiH. Pored podataka da se nalazi u Sremskoj
Mitrovici, ranije smo raspolagali sa podacima da je jedno vreme boravio
u selu Luki}evu kod Zrewanina, gde mu se nalazi deo rodbine.
Posredstvom OUP-a Qubovija, preduze}e se mere na oduzimawu oru`ja koje ilegalno poseduje jedan broj lica u Quboviji, Vrhpoqu i Crn~i, a do
kojih su do{li kupovinom od gra|ana iz Republike BiH.

DXIII
Centar RDB Vaqevo
III odsek
7-051
28. 7. 1992. godine

Slu`bena bele{ka
Dana 24. jula ove godine u Loznici, u vremenu od 12.00-13.00 ~asova, obavio sam razgovor sa Mirkovi} Zoranom, ro|en 10. 4. 1966. godine u Loznici,
stalno nastawen u Loznici, ulica Hajduk Stanka.
Razgovor je vo|en na inicijativu izvora, a odnosi se na Mitrovi} @eqka zvanog [tuka, iz Loznice.
U razgovoru, izvor je izneo slede}e:
... Pre nekoliko dana bio sam sa dru{tvom u Krupwu, izme|u ostalih
bio je i Mitrovi} @eqko zvani [tuka. Govore}i oko aktuelne situacije i
rata u Bosni, Mitrovi} je ispri~ao neka svoja iskustva, s obzirom da je dobrovoqac SRS u Zvorniku. @alio se da nema sna i da ima no}ne more, jer
332

mu u snu dolaze likovi koje je on na besprimeran na~in likvidirao. Izme|u ostalog, izneo je da mu se u snu naj~e{}e pojavquju likovi osam muslimanki koje su on i izvesni Robe iz Malog Zvornika silovali, a potom zaklali
pre mesec dana u Zvorniku. Tako|e, tom prilikom pokazivao je i `icu za davqewe sa kojom je, po wegovim re~ima, veliki broj muslimana zadavio...
Mitrovi} Pere @eqko, zvani [tuka, ro|en 6. 10. 1965. godine u Bijeqini, SO Bijeqina, nezaposlen, stalno nastawen u Loznici, ulica Gu~evska br. 24, dobrovoqac SRS, nalazi se u rezervnom sastavu milicije u Zvorniku.
Radakovi} Rada Momir, zvani Robe, ro|en 3. 3. 1961. godine u Beogradu, SO Savski venac, nezaposlen, stalno nastawen u Malom Zvorniku, ulica Mar{ala Tita br. 23.
Za Mitrovi}ev i Radakovi}ev slu~aj o klawu osam muslimanki iz
Zvornika upoznat je RDB MUP RS, III uprava, slu`benom bele{kom o informativnom razgovoru od 30. 6. 1992. godine. Izvor je naveo primer Mitrovi}a u formi zgra`avawa nad postupcima i na~inom likvidacije pojedinih dobrovoqaca SRS iz Loznice, iako je i sam ~lan SRS.

DXIV
Centar RDB Ni{
Ekstremizam u zemqi
73-018
30. 7. 1992. godine

Izve{taj saradnika
1.
Izvor: saradnik Farmer.
Sastanak odr`an 28. 7. 1992. godine u stanu operativnog radnika u vremenu od 21.00-22.00 sata, na inicijativu operativnog radnika.
Saradnik se koristi na operativnom pokrivawu Vaki} Branislava,
OO kod CRDB Ni{, po nacional-{ovinizmu.
Izvor pouzdan. Podaci provereni.
Tro{kovi saradnika: 500 dinara.
2.
Na odr`anom sastanku saradnik je podneo slede}i izve{taj:
Aktivnost Vaki} Branislava, kao i grupe najekstremnijih pripadnika S^P u proteklom periodu, bila je usmerena na smewivawe predsednika
SRS u Ni{u Nikole Dini}a, kao i najbli`eg rukovodstva koje je bilo blisko Dini}u. Tako je dana 24. 7. 1992. godine na inicijativu Vaki}a isti smewen, a na wegovo mesto postavqen Krasi} Zoran, koji je privr`en Vaki}u
i grupi najekstremnijih pripadnika S^P-a. U tom smislu, posle odr`anog
sastanka Vaki} je svojim pouzdanim saradnicima rekao da }e ubudu}e na ~elo SRS postavqati samo pripadnike S^P i qude koji su wemu verni, jer je
navodno to instrukcija iz centrale.
333

[to se ti~e dobrovoqaca i wihovog odnosa prema Vaki}u, ve}ina je

mi{qewa da se Vaki} na osnovu wihove aktivnosti i u~e{}a u borbama na
neki na~in proslavio, zbog ~ega je od Ratnog {taba i Petkovi} Qubi{e
unapre|en u ~in majora ~etni~kih formacija. Svima je poznato da je wegov
osnovni ciq i svrha boravka na rati{tu samo pqa~ka i prevoz oru`ja, ali
za sada to niko javno na sastancima ne sme da iznese, s obzirom na wegovu
iskqu~ivost i preku narav.
Dana 28. 7. 1992. godine odr`an je sastanak naju`eg odbora na kome je jedina ta~ka dnevnog reda bila pogibija dva dobrovoqca iz Ni{a, koje je Vaki} odveo 26. 7. 1992. godine. Izme|u ostalog, diskutovalo se i oko privo|ewa dvojice pripadnika S^P-a u prostorije ni{kog SUP-a, jer su isti bili naoru`ani automatskim pu{kama, a jedan od wih, [e{eq Radoslav, i sa
dva redenika municije.
Oni su u SUP-u rekli da su do{li sa rati{ta i da je razlog ovakvog no{ewa oru`ja odavawe po~asti poginulim dobrovoqcima.
Stav Krasi} Zorana, predsednika SRS, u ovom slu~aju je bio, a i sve
prisutne na sastanku je upozorio da nema nikakvog opravdavawa ovako javnog no{ewa oru`ja kroz grad, i da }e se ubudu}e oko svakog sli~nog slu~aja
ograditi, kako sam, tako i zvani~no SRS.
Poznato je da je odre|enu koli~inu municije i automatsku pu{ku sa rati{ta u Trebiwu sa sobom doneo Cvetkovi} Dragi{a, po zanimawu penzioner, ranije pripadnik JNA, u ~inu starijeg vodnika, koji je u toku pro{le
godine otpu{ten iz JNA zbog wegovog navodnog ideolo{kog sukoba sa
pretpostavqenima. Isti je ve} u~estvovao u vi{e borbi, ali je zbog sukoba
sa Vaki}em ovog puta odustao od odlaska za Nevesiwe.
Sada se trenutno na podru~ju Nevesiwa, pored Vaki}a, nalaze i dvojica najekstremnijih pripadnika S^P, i to Kujovi} Vaso i Kosi} Boban iz
@itora|e.
Prema onome {to mali broj zna, oni su oti{li da bi preneli odre|enu koli~inu oru`ja i municije koje ih ~eka pripremqeno u Nevesiwu, s obzirom da je grupa ~etnika, kojom je Vaki} komandovao tokom juna meseca, iz
mesta Grab kod Trebiwa sada preba~ena, odnosno proterana na teren Nevesiwa.
Drugih interesantnih zapa`awa nije bilo.
3.
Vaki} Branislav, OO kod RDB Ni{ po nacional-{ovinizmu.
Kujovi} Vaso, zvani Kuja, ro|en 29. 9. 1965. godine u Leskovcu, od oca Jovana i majke Zagorke, bez stalnog zanimawa, stalno nastawen u Ni{u, ul.
Ratka Vuki}evi}a br. 1/1.
Do sada vi{e puta osu|ivan. Ekstreman pripadnik S^P.
Kosi} Boban, ro|en 17. 9. 1992. godine u Sarajevu, od oca Borislava i
majke Gordane, Crnogorac, dr`avqanin SRJ, po zanimawu elektromehani~ar, privatni autoprevoznik, stalno nastawen u @itora|i, SO Prokupqe,
ekstremni pripadnik S^P, o kome je ve} pisano, zbog prevoza, odnosno kra|e oru`ja i municije sa rati{ta Trebiwa, a uz pomo} Vaki} Branislava.
334

4.
Od strane RDB preduzimane su mere identifikacije navedenih lica.
Dana 28. 7. 1992. godine SJB je u prostorije SUP-a privela [e{eq Radoslava, od oca Du{ana, ro|enog 23. 9. 1943. godine u Trebiwu, sa stanom u Kowicu, ul. Buturovi} Poqe bb, i Ke{eq Milenka, od oca Nikole, ro|en 23.
8. 1967. godine u selu Vrawsko, SO Bile}a, gde i `ivi, zbog toga {to su se
kretali gradom u maskirnim uniformama, a [e{eq je nosio i automatsku
pu{ku sa municijom. Isti su objasnili da su u Ni{ iz okoline Trebiwa doputovali vojnim vozilom sa jo{ devet pripadnika S^P, radi odavawa po~asti poginulom dobrovoqcu. U razgovoru, [e{eq je izjavio da imaju svu
dokumentaciju za oru`je, ali prihvataju da su pogre{ili {to su javno nosili oru`je ulicom.
Kod istih je prona|ena razna dokumentacija, sa spiskovima ~lanova i
odre|enim zadu`ewima, koja je nakon fotokopirawa istima vra}ena.
5.
^iwenica da je Vaki} Branislav na rati{te Hercegovine oti{ao zajedno sa Kosi} Bobanom i Kujovi} Vasom, ukazuje da }e po povratku sa istog
poku{ati da prenesu odre|enu koli~inu oru`ja i municije, {to su i do sada ~inili, pa je i saradnik Farmer u tom smislu instruisan da prikupqa
saznawa radi presecawa ovakve delatnosti.

DXV
Centar RDB Vaqevo
III odsek
7-039
10. 8. 1992. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Izvor podataka
Izvor je Kova~evi} Ranisav iz Gorwe Qubovi|e, SO Qubovija, sa kojim je obavqen razgovor dana 7. 8. 1992. godine u [apcu, u vremenu od 9.0010.00 ~asova, na inicijativu operativnog radnika.
Kova~evi} Ranisav, ro|en 2. 12. 1960. godine u Gorwoj Qubovi|i, SO
Qubovija, od oca Qubomira i majke Du{anke Jakovqevi}, Srbin, dr`avqanin SRJ, voza~, zaposlen u GSB Beograd, privremeno nastawen u Zemunu, ul. Kosovska 18.
Izvor do sada nije kori{}en.
Izvor neproveren podaci neprovereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
... Ja sam na Slavonskom rati{tu u Hrvatskoj kao dobrovoqac JNA bio
od (nejasno) do 15. 5. 1992. godine, kada sam se vratio u Beograd na svoje radno mesto.
335

Dana 6. 7. 1992. godine, dvojica mojih kolega su me pozvala da idemo kao

dobrovoqci u Zvornik, {to sam prihvatio. Radi se o Tomi} Bratimiru iz
Kamenice, SO Zvornik, i Deli} Milu iz Kitovnice, SO Zvornik.
U Zvorniku sam se 7. 7. 1992. godine prikqu~io odredu Igor Markovi} @uta osa i najavio da }u biti tu do 1. 8. 1992. godine. Zbog toga sam
dobio SMB uniformu i zadu`ewe da ~uvam oklopni voz na `eqezni~koj
stanici. Drugih zadu`ewa nisam imao.
Dana 25. 7. 1992. godine kod na{eg komandanta @u}e (Vu~kovi} Vojin
iz Beograda) do{la su dvojica pripadnika specijalne policije MUP Srpske Republike BiH i sa wim se zadr`ali u du`em razgovoru. ^uo sam iz pri~e da su do{li zbog nekih automobila marke golf i zbog nekog pi{toqa.
Sutradan smo svi bili uhap{eni od strane specijalne policije MUP SR
BiH, koja nas je odvela u zatvor u Bijeqini, gde smo proveli sedam dana. Posle toga smo sprovedeni u Sremsku Mitrovicu, pa u svoj podru~ni SUP.
U zatvoru u Bijeqini ~uo sam da je kod @u}e prona|eno pet kilograma
zlata, koje je navodno opqa~kao za vreme borbi. Tako|e, optu`en je da je
krao automobile marke golf. Pri~alo se da je izvesni Repi} (@u}in ro|eni brat) optu`en da je sam likvidirao 1.600 muslimana, a da je on navodno sam priznao da je likvidirao oko 400.
Tako|e, u zatvoru se pri~alo da su Buda, mislim da se preziva Ivan~evi}, iz Beograda, Rade Pti~ar iz Karakaja i Timotije novinar iz Beograda, pokrali i prodali neke golfove. Meni nije poznato da li su ove pri~e istinite, jer sam bio van jedinice, tj. na strani kod oklopnog voza, a za
vreme boravka u jedinici o tome niko nije pri~ao.
Poznato mi je da su u ovoj jedinici bili Ne{a No`ica i Baltazar iz
Vaqeva, koji su organizovali slu`bu veze. Bio je i izvesni Topola iz Topole, ali ne znam ni kako mu je pravo ime, niti za {ta je bio zadu`en.
Prilikom hap{ewa, od mene je oduzet pu{komitraqez M-53m, koji sam
du`io, i jedna automatska pu{ka kala{wikov, koji sam tako|e du`io.
Drugog oru`ja nisam imao, niti kod ku}e u Gorwoj Qubovi|i i stanu u Zemunu.
3. Podaci o licima, nosiocima neprijateqske delatnosti
Ne raspola`emo bli`im podacima o ovim licima.
4. Preduzete radwe DB
Nisu preduzimane druge mere i radwe.
5. Napomene, predlozi i ocene operativnog radnika
Kova~evi} Ranisav je pripadnik paravojnih formacija koje su delovale u BiH i kao takav uhap{en od strane specijalne policije MUP SR BiH
dana 5. 8. 1992. godine, predat je organima SUP-a u Sremskoj Mitrovici, a
sutradan su ga preuzeli radnici SUP-a [abac.
Dana 7. 8. 1992. godine u wegovoj ku}i u Gorwoj Qubovi|i, SO Qubovija, izvr{en je pretres i tom prilikom nije prona|eno nikakvo naoru`awe.
Protiv istog }e biti podneta prekr{ajna prijava od strane nadle`nog vojnog odseka.
336

DXVI
Centar RDB Vaqevo
III odsek
7-052
12. 8. 1992. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1.
Izvor je Nova~i} Radovan, sa kojim sam obavio razgovor u Loznici, dana 6. 8. 1992. godine od 9.00-10.30 ~asova, na vlastitu inicijativu.
Nova~i} Radovan, ro|en 30. 6. 1961. godine u Sremskoj Mitrovici, od
oca Anta, Srbin, dr`avqanin SRJ, dobrovoqac Belih orlova, sa stalnim
prebivali{tem u Loznici, Gradili{te br. 40.
Izvor se povremeno koristi u ciqu prikupqawa podataka o aktivnosti muslimanskih i hrvatskih ekstremista i wegovih vojski na terenu u Republici BiH, gde je ratovao kao pripadnik Belih orlova.
Izvor u fazi proveravawa podaci delimi~no provereni, preko drugih izvora.
2.
U toku razgovora, izvor je, izme|u ostalog, rekao slede}e:
Grupa od 30 dobrovoqaca Belih orlova nalazila se na rati{tu na
prostoru SnagovoCrni vrh do 23. 7. 1992. godine, kada smo zvorni~ko podru~je napustili zbog op{te nesigurnosti, jer je no}u 28/29. 7. 1992. godine
do{lo do hap{ewa svih dobrovoqaca Vu~kovi} Vojina, zvanog @u}a, Pivarskog i Ni{kog od strane specijalaca MUP-a Republike BiH. U toku izvo|ewa navedene akcije, uhap{eno je i pet pripadnika Belih orlova, koji su se nalazili na odmoru u ku}i koja se nalazi u blizini Medicinskog
centra u Zvorniku, i tom prilikom Salu iz Kraqeva naneta je povreda na
glavi, jer ga je jedan specijalac udario sa cevi od prigu{iva~a. Zbog hap{ewa mojih qudi obra}ao sam se na~elniku SUP-a Zvornik, a po wihovom pu{tawu napustio Zvornik. Prilikom prelaska iz Bosne, razdu`ili smo
li~no naoru`awe. U kafani Apolo u Malom Zvorniku, bili smo ~a{}eni od predstavnika Udru`ewa Srba u [vajcarskoj, koji su u Snagovo doneli pomo} u hrani, a potom se ve}ina dobrovoqaca razi{la. U ve~erwim ~asovima do{lo je do naru{avawa reda, zbog ~ega je intervenisala milicija,
ali nikoga od nas nije privodila. U Snagovu je samo ostao Mihailovi} Borislav, zvani Bora, iz Dobanovaca, koji je bio na{ komandir, koji je smewen
zbog ~estih odsustvovawa sa rati{ta, a koga sam ja nasledio.
Moji dobrovoqci su delovali kao grupacija u okviru Drugog bataqona
zvorni~ke brigade. Moja grupa je dr`ala najistureniji deo polo`aja i stalno smo bili izlo`eni vatri muslimanskih snaga. Na kqu~noj ta~ki Crni
vrh, koji kontroli{e put Zvornik[ehovi}iPale, nije bilo dovoqno qudi, tako da je pretila opasnost wegovog zauzimawa i presecawa puta. Pre337

ko izvi|a~a sam ustanovio da muslimanske snage, koje se nalaze na 200 metara od Crnog vrha ka Zvorniku, raspola`u sa oko stotinu qudi i da imaju iskopane rovove. Tog dana kada smo se povukli, mi smo imali borbu u selu Anti}i sa jednom neprijateqskom grupom koja je brojala 10-15 lica, a koja je
bila dobro naoru`ana i iskusna u kretawu po terenu. Posle kratke borbe,
protivnik se povukao. Pretresawem terena, utvrdili smo da je imao gubitaka. Na popri{tu borbe, na|en je rukav od maskirnog odela sa naznakom
HVO, no` ma|arske proizvodwe i vi{e zavoja, {to ukazuje da se na protivni~koj strani nalaze i pripadnici HVO. Da bi pomogli izvla~ewu svojih
qudi, protivnik je otvorio vatru na Crni vrh i jedno vreme presekao komunikaciju.
S obzirom da smo imali izuzetno veliko podru~je koje smo kontrolisali i da na istome nema dovoqno boraca, {to je ugro`avalo sigurnost prvih
borbenih linija, jer je protivnik lako prelazio u poziciju, vodili smo razgovore sa {tabom Drugog bataqona kako bi otklonili nedostatke, pri ~emu nismo nailazili na razumevawe. Po{to sam u susedstvu imao i dobrovoqce Vu~kovi} Vojina zvanog @u}a, i sa wim se vodio razgovor oko ~i{}ewa terena na Capardama. Sa Vu~kovi}em sam se dogovorio da vodimo
zajedni~ke borbe protiv muslimanskih snaga, i to na prostoru Divi~ Lipqe i Novo Selo Kamenica, ali je sve ostalo na razgovorima, jer od komande nismo dobili tra`eno oru`je i municiju. U posledwih dvadesetak
dana Vu~kovi} je vi{e vremena provodio u Zvorniku nego na polo`ajima.
Preko na{ih polo`aja vr{ena je razmena zarobqenih boraca na obe strane. Tako je izvesni Simo iz Snagova, koji je pripadnik SDS, po nalogu majora Marka Pavlovi}a, do Lipqa doveo jednog muslimana i pustio ga kako
bi isti posredovao kod muslimanskih snaga na pu{tawu 25 zarobqenih na{ih boraca.
U toku boravka na terenu, bilo je vi{e kra|a, {to je pripisivano nama, a {to nije ta~no. Mi smo sa podru~ja oterali vi{e putni~kih automobila marke mercedes i golf, kao i drugih stvari, koje su prodane, i za
dobijeni novac u [vajcarskoj kupili motorole (Rup 33 i ure|aj zvani 2.
metra), koje koristimo kao sredstvo veze. Prilikom priprema za na{e
u~e{}e u borbama kod Kova~evi}a, SO Zvornik, posetio nas je Petrovi}
Milan, zvani Pusula, iz Rasto{nice, SO Zvornik. Na{a tri dobrovoqca
sela su u wegov auto i bez ikakvih problema pro{li kroz muslimansko selo Godu{a koje se nalazi ispred Rasto{nice. Petrovi} je pre izbijawa
oru`anih sukoba na zvorni~kom podru~ju, ispred SDS, naoru`avao Srbe i
imao jednu grupaciju od oko stotinak qudi. Za Petrovi}a se pri~a da je
oru`je dobijeno preko SDS preprodavao muslimanima i da do sada nije
u~estvovao ni u jednoj borbi. Od Ilije iz Jasenice kod Snagova, vojnika
srpske vojske, ~uo sam da muslimanske snage koriste oru`je koje je dobijeno od Iraka ili Irana, a da su ga dobili na potezu Sakar, SO Mali Zvornik Novo Selo, SO Zvornik. Prilikom boravka u selu Lokaw, SO Zvornik, i susreta sa Srbima, ~uo sam da preko wihovog podru~ja prolaze muslimani i prikqu~uju se muslimanima koji se nalaze na polo`ajima u Vit338

nici, SO Zvornik, jednom od ja~ih upori{ta muslimanskih ekstremista.

Navodno, muslimanske grupe za novac, preko Lokawa, provodi neko od me{tana iz ovog sela. Me|u pripadnicima Belih orlova ~uo sam da Mihailovi} Borislav iz Dobanovaca, za li~nog prijateqa ima jednog muslimana iz Dobanovaca koji je u tom selu predsednik SDA. Mihailovi} je kao
komandir Belih orlova ~esto odlazio u Zvornik i Beograd, a malo bio
na rati{tu, zbog ~ega je smewen.
Ja }u ovih dana otputovati na podru~je Vlasenice i ispitati mogu}nost odlaska Belih orlova na ovaj deo rati{ta. Spreman sam da ti i daqe
poma`em, jer prema tebi nemam potrebe ni{ta da skrivam. Zamolio bih te
da mi pomogne{ da legalizujem pi{toq koji sam doneo sa hrvatskog rati{ta
3.
Mihailovi} Borislav, zvani Boro, iz Dobanovaca, Republika Srbija, za koga ne raspola`emo sa drugim podacima.
Petrovi} Milan, zvani Pusula, rodom iz Rasto{nice, SO Zvornik,
vlasnik prevozni~ke firme, sa prebivali{tem u Rasto{nici, za koga ne
raspola`emo sa drugim podacima.
4.
Nije preduzeta nijedna mera i radwa DB.
5.
Izvor sam usmerio da i daqe prikupqa podatke o planovima i namerama muslimanskih ekstremista na podru~ju Republike BiH, kao i kontaktima gra|ana srpske nacionalnosti sa wima.
O hap{ewu grupacije Vu~kovi} Vojina, Pivarskog i Ni{kog, ranije
smo informisali. Preko drugih izvora DB, do{li smo do po~etnih saznawa da selo Sakar, SO Mali Zvornik, u kome `ive i gra|ani muslimanske
nacionalnosti, predstavqa interes DB (sakrivawe izbeglica, posedovawe
oru`ja i wihovo prebacivawe u Republiku BiH i sli~no), {to name}e potrebu temeqitog istra`ivawa iznetih slu~ajeva, pa i slu~aja na koji ukazuje izvor.
Preko izvora DB sagleda}u dosada{we dr`awe i pona{awe Petrovi}a na zvorni~kom podru~ju i wegove veze sa muslimanskim ekstremistima u
Godu{i. Predla`em da se provere podaci o vezama Mihailovi}a, pripadnika Belih orlova, sa predsednikom SDA iz Dobanovaca.
Za izvora raspola`em podacima da je veza Stojanovi} Miroslavu iz
Loznice, koji se obra|uje kroz operativnu obradu po problematici ekstremizma, i Vu~kovi} Vojina, zvanog @u}o, sa Umke.
Iz razloga daqeg vezivawa izvora, predla`em da mu se pomogne u slu~aju legalizacije oru`ja.
Naredni sastanak sa izvorom zakazao sam za tri nedeqe i odr`a}u ga u
Loznici.
339

DXVII
Centar RDB Smederevo
III uprava ekstremizam
6-051
17. 8. 1992. godine

OA Tomson

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

I
Izvor: Jovanovi} Dragan iz Smedereva.
Razgovor obavqen 12. 8. ove godine na inicijativu operativnog radnika.
Izvor do sada nije kori{}en na poslovima RDB.
Izvor nepouzdan, podaci provereni.
II
Pisano i ranije slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru br.
1/156 od 26. 6. 1992. godine.
Podaci se odnose na paravojne formacije anga`ovane na rati{tu u BiH.
U razgovoru, izvor je u potpunosti potvrdio podatke iz citirane slu`bene bele{ke o informativnom razgovoru i izneo nove okolnosti i detaqe.
Izvor je rezervni oficir (zavr{io [RO u Bile}i), u Bile}i i okolini stekao je dosta dobrih prijateqa i poznanika, odazvao se mobilizaciji i
proveo ~etiri meseca na rati{tima u Slavoniji i na odlazak u BiH odlu~io se iz sentimentalnih i patriotskih razloga.
Sve vreme je proveo na odbrani sela Bijela sa me{tanima tog sela u
blizini Kowica i Bora~kog jezera, odbio je da se prikqu~i bilo kojoj paravojnoj formaciji anga`ovanoj na tom delu fronta.
Izvor navodi da je na ovom delu rati{ta bilo pripadnika Srpske garde, Belih orlova, Orli}a, Srpskih ~etnika i dobrovoqaca Srpskog
rojalisti~kog bloka.
Zbog bahatog i kriminalnog pona{awa (pqa~kaju sve {to mogu) i `eqe da budu glavni, gardisti se izdvajaju od drugih i slabo sa wima sara|uju. Pripadnici drugih paravojnih formacija se tako|e distanciraju od
gardista zbog wihove ekstremnosti i iskompromitovanosti, ali me|usobno imaju dosta korektne odnose.
Posle odlaska dvadesetak gardista sa oru`jem za Srbiju krajem juna,
na do~ek i obezbe|ewe kraqa, na tom delu rati{ta ostalo ih je samo nekoliko, u me|uvremenu su do{li drugi u tri grupe, tako da ih sada ima oko
30-40. Me|u wima su dve devojke (iz Beograda i Nevesiwa) i pojedinci muslimanske i romske nacionalnosti.
Izvor iznosi da gardisti poku{avaju vrbovawe strana~ki neopredeqenih dobrovoqaca, te prikqu~ewe svojoj formaciji dobrovoqaca drugih stranaka, ali u tome uglavnom ne uspevaju. Pored toga, prilikom prenosa poginulih, za Srbiju u kov~ezima prenose i oru`je. U vezi sa tim, pri~aju da niko ne treba u Srbiju da se vra}a bez oru`ja, jer u Srbiji hapse i maltretiraju sve dobrovoqce.
340

Me{tani tako|e imaju negativno mi{qewe o gardistima, izjavquju

lojalnost Srbiji i wenom rukovodstvu, ali nisu u situaciji da biraju pomo}
u borbi protiv muslimansko-hrvatskih snaga. Za komandanta Anteqa izvor
iznosi saznawa da je ekstreman pripadnik svoje stranke, te da zato toleri{e gardi takvo pona{awe koje ih je izolovalo od drugih dobrovoqaca i
branioca. U po~etku, Anteq je kontaktirao samo sa rukovodstvom i predsednikom svoje stranke, a koordinaciju sa Bile}kim korpusom ostvario je
tek posle naredbe predsednika Predsedni{tva Srpske BiH, Radovana Karayi}a, o raspu{tawu i hap{ewu paravojnih formacija.
Sa na{eg podru~ja izvor navodi da su u gardi bila dvojica iz Ku~eva
ili okoline i dvojica iz Smedereva, ~ija imena ne zna, ali je dao wihov
opis na osnovu koga }emo poku{ati identifikaciju.
III
Pripadnici garde sa na{eg podru~ja ~iju }emo identifikaciju poku{ati na osnovu dobijenog opisa.
IV
Obavqen informativni razgovor i proveravawe podataka preko drugih izvora.
V
U narednom periodu radi}emo na identifikaciji ekstremista i otkrivawu vrste, koli~ine i mesta skrivawa naoru`awa.

DXVIII
Centar RDB Ni{
Ekstremizam u zemqi
73-063
17. 8. 1992. godine

Slu`bena bele{ka
Sagledavaju}i ekstremnu nacional-{ovinisti~ku delatnost Vaki}
Branislava, za koga se kod RDB Ni{ vodi OO, u ovom periodu dobijena su
zna~ajnija saznawa od interesa za RDB, a koja ukazuju na kontinuiranu ekstremnu delatnost samog Vaki}a, kao i wemu bliska lica istog opredeqewa.
Krajem jula meseca Vaki} je sa grupom od 11 pripadnika S^P-a boravio
na terenu Nevesiwa, da bi se 4. 8. 1992. godine vratio u Ni{.
Prema operativnim podacima, prilikom dolaska isti je doneo ve}u koli~inu novca, navodno novac BiH, koji je preko svojih pozicija poku{ao da
promeni u SDK u Ni{u. Tako|e je preneo i jedan automat tipa kala{wikov, koji je odmah nakon dolaska sakrio.
U kontaktima koje je imao tih dana sa predsednicima MO SRS u pojedinim mestima ovog dela Srbije, Vaki} je istakao da se sa rati{ta vratio
iz razloga prikupqawa dobrovoqaca koji bi u samom Nevesiwu i Bile}i
obavqali funkciju pla}enih policajaca. Tako je dr Bori Kosti}u iz Le341

skovca preneo da ga je za to ovlastio predsednik nevesiwske op{tine, z obzirom da su se mnogi pripadnici S^P, koji su se borili kao dobrovoqci na
ovom terenu, od organizovanih formacija odvojili i sada deluju samostalno, pri ~emu maltretiraju i pqa~kaju, kako muslimanski, tako i srpski narod. U tom smislu se od istog tra`ilo da mu prona|e lica koja su bila do
sada osu|ivana zbog tu~e i nereda kako bi wih anga`ovao za navedene poslove. Nakon nekoliko dana, 8. 8. 1992. godine, Vaki} je po pozivu Ke{eq Milenka, zvanog U~a, iz Bile}e, zajedno sa Petrovi} Tomislavom iz Ni{a i
Kosi} Bobanom iz @itora|e krenuo u Herceg Novi, odnosno u zatvor u
Spu`u gde su bila zatvorena dva pripadnika S^P iz wegove grupe, s obzirom da su u pijanom stawu u Herceg Novom pucali iz automata.
Svi podaci ukazuju da su prilikom odlaska za Herceg Novi, Vaki} Branislav i Petrovi} Tomislav bili naoru`ani automatskim pu{kama koje su
nosili u jednoj torbi, dok je Kosi} Boban bio naoru`an pi{toqem nepoznate marke i kalibra.
Prilikom boravka na ovom terenu, Vaki} je stupio u vezu sa Vojislavom [e{eqom, koji se tako|e nalazio na ovom podru~ju, kada se sa istim navodno dogovorio da grupu dobrovoqaca, kojom je komandovao Ke{eq Milenko, zvani U~a, a koja je bila preba~ena u Fo~u, odnosno proterana iz Nevesiwa, ponovo vrati na teren Bile}e ili Nevesiwa, bez obzira na posledice koje bi imali od strane srpske vojske. Ovakvo nare|ewe je proisteklo
iz li~nog ube|ewa Vojislava [e{eqa i Vaki}a da ih je narod na ovom terenu prihvatio, dok postoje}a vlast pravi odre|ene probleme.
Ovim grupacijama bi po povratku komandovao Vaki} Branislav, za {ta
ga je navodno ovlastio Vojislav [e{eq i centrala S^P-a u Beogradu.
Svi operativni podaci kojima se do sada raspolagalo, ukazivali su da
su dana 9, 10. i 11. 8. 1992. godine Baret Oliver iz Beograda, pripadnik
S^P-a, i Ke{eq Milenko zvani U~a, sa grupom dobrovoqaca boravili u
Pqevqima, gde su pomagali u stvarawu konfliktne situacije, paravojnim
formacijama iz istog grada.
O svemu ovome Ke{eq je obavestio i centralu u Beogradu, pri ~emu je
iz Beograda krenula jedna grupa pripadnika S^P-a koja je sa wima trebala
da se na|e 12. 8. 1992. godine u Pqevqima. Ovu grupu je formirao i poslao
sada{wi na~elnik Ratnog {taba Dra`ilovi} Zoran, ali sa za sada nepoznatim zadatkom.
O svim ovim okolnostima Vaki} je bio posredno obave{ten. U toku
svog boravka u Ni{u, Vaki} je stupio u vezu i sa Du{kom N. iz Temerina,
~lanom S^P-a, kada mu je preneo da }e wihov raniji dogovor biti i po{tovan, i da }e, kada mu se za to uka`e prilika, u Temerin doneti odre|enu koli~inu oru`ja i municije.
Ovom prilikom Du{ko ga je obavestio da je Milenkovi} Dragan, zvani
Musa, iz Ni{a, koji du`e vremena boravi na ovom terenu, privo|en od strane SJB u Zrewaninu, kada mu je oduzet pi{toq nepoznatog kalibra, za koji
nije imao dozvolu.
Daqi planovi i aktivnost ove grupe lica, na ~elu sa Vaki}em, u narednom periodu bi}e usmereni na iznala`ewe mogu}nosti ponovnog odlaska za
Nevesiwe, kao i prevoz robe prikupqene za gra|ane ovog dela Hercegovine.
342

Podatak da }e navedena roba biti preba~ena kamionom Kosi} Bobana

iz @itora|e zaslu`uje pa`wu, s obzirom na wihovu nameru da u istom kamionu pro{vercuju {to ve}u koli~inu oru`ja i municije.
Sva daqa operativna saznawa usmerena prema ovim ekstremistima bi}e produbqivana i dokumentovana, a svi zna~ajniji podaci bi}e na vreme
dostavqeni Resoru.

DXIX
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
srpski ekstremizam
Centar Resora DB Sremska Mitrovica
19. 8. 1992. godine

Slu`bena bele{ka
U neformalnom razgovoru sa Kova~evi} Nikolom iz Putinaca, SO Ruma, lice na privremenom radu u Minhenu, do{li smo do slede}ih podataka
za Sibin~i} Ostoju (PO po srpskom ekstremizmu) sa kojim je izvor kum (krstio Sibin~i}evu vanbra~nu }erku).
Povodom najnovijih zbivawa u Hrtkovcima i izvorove kroz {alu primedbe da mu se mo`e ne{to desiti, Sibin~i} isti~e da se nikoga ne boji i
da }e ako treba poginuti za svoju stvar, i to iskqu~ivo u Hrtkovcima. Dodaje da ako mu se tako ne{to i desi, na}i }e se neko da u kasnijoj istoriji o
wemu pi{e. Po{to se razgovoru prikqu~io i ^akmak Rade (poznat slu`bi), isti je rekao da za wega Hrtkovci ne zna~e mnogo, jer u wima nikada
nije `iveo, sinu je obezbedio stan u Novom Sadu i tome sli~no. Ukoliko do
ne~ega do|e, on se ne}e boriti za Hrtkovce. Kako ka`e, napravi}e neko
srawe i oti}i, ali u Hrtkovcima ne}e dati svoj `ivot.
U daqem razgovoru, izvor govori o ulogama Sibin~i}a i ^akmaka u vezi iseqavawa nesrpskog `ivqa iz Hrtkovaca i okolnih mesta. Sibin~i} je
taj koji je odre|ivao i odre|uje ko treba da se iseli sa ovog podru~ja (poseduje spiskove), dok ^akmak odlu~uje o tome ko od izbeglica mo`e dobiti i
kakvu ku}u. Ovo iz razloga {to on zna ko i kakve je zasluge imao za srpstvo
dok je `iveo u Hrvatskoj.

DXX
Centar RDB Ni{
Ekstremizam u zmeqi
73-063
20. 8. 1992. godine

Slu`bena bele{ka
Aktivnost Vaki} Branislava po wegovom povratku u Ni{ tokom avgusta
meseca sa rati{ta Hercegovine, ogleda se, pre svega, u kontaktima i dogovorima sa najekstremnijim licima iz ove grupacije i na preduzimawu konkret343

nih ekstremisti~kih akcija, kako na terenu Ni{a, tako i {ire. U tom smislu stupio je u vezu sa predsednikom SRS u Pirotu Veqkovi} Vojinom i predsednikom S^P, kada je na~elno dogovoreno da po~nu pripreme pristalica
S^P i dobrovoqaca sa ovog terena, kako bi u Dimitrovgradu, a kasnije i u
Bosilegradu, pripadnici S^P izveli jednu akciju sli~nu onoj u Pqevqima, s
ciqem da se pripadnici bugarske nacionalnosti zapla{e na neki na~in.
S tim u vezi je dogovoreno da se u subotu, 22. 8. 1992. godine u Dimitrovgradu odr`i sastanak inicijativnog odbora SRS, na kome bi, pored ve} pomenutih lica, prisustvovao i stanovnik Miza \or|evi} iz Zaje~ara, koji u SRS
obavqa funkciju potpredsednika.
Na istom sastanku bi se dogovaralo i oko predstoje}ih akcija koje planiraju da izvedu tokom septembra meseca.
[to se ti~e ranijih dogovora Vaki} Branislava sa Kosi} Bobanom iz
@itora|e, a u vezi oru`ja i municije koje su ostavili kod Sa{e Drobwaka u
Prokupqu, dogovoreno je da se sa tim sa~eka, s obzirom da je Vaki} ve} pokrenuo inicijativu za wegovu smenu sa mesta predsednika stranke, kako bi kasnije, ako bude trebalo, i fizi~ki poku{ali da uzmu ve} navedeno oru`je.
Ina~e, prema najnovijim operativnim saznawima, dobrovoqci sa ovog
terena ne}e u ovom periodu i}i na teren Fo~e i Gora`da, s obzirom da su se
pojedinci i grupe odvojili od organizovanih formacija, a svaki od wih deluje nezavisno. Tako je grupa koju predvodi Baret Oliver napala i razorila
skroz jednu srpsku policijsku stanicu u BiH, kada se oduzelo vi{e automatskih pu{aka, kao i odre|ena koli~ina municije. O svemu ovome obave{ten je
i Vojislav [e{eq i wegovo najnovije nare|ewe je da se svi dobrovoqci sa
ovog terena vrate u svoje centre. Za pojedince su izdate i vojne poternice, s
obzirom da su krali i preprodavali oru`je, pa je tako za [e{eq Radoslava,
od oca Du{ana, ro|en 23. 9. 1943. godine u Trebiwu, sa stanom u Kowicu, kao i
Ke{eq Milenka zvanog U~a, od oca Nikole, ro|en 23. 8. 1967. godine u selu
Vrasko, SO Bile}a, stalno nastawen u Bile}i, raspisana poternica.
Sva ova saznawa ukazuju da je u redovima ovih formacija u posledwih dva
meseca do{lo do raslojavawa i razbijawa, a da mnogi odlaze i samoinicijativno da bi se kasnije na rati{tima prikqu~ili dobrovoqcima iz redova
S^P-a, tako da pored ve} postoje}ih ekstremista dolaze novi, za koje ni centrala S^P-a u Beogradu nema nikakve podatke.
U narednom periodu, s obzirom na sva iznesena saznawa, operativni rad
bi}e usmeren na daqem pra}ewu i eventualnom presecawu ovakve delatnosti
ekstremista iz redova S^P-a.

DXXI
MUP Republike Srbije
Sekretarijat u Beogradu
UZSK III odeqewe
Beograd, 21. 8. 1992. godine
(redigovano)
Preko prijateqske veze do{ao sam do podataka da je do{lo do raskola
u Radikalnoj stranci, mesni odbor ^ukarica, i da je ve}i deo ostao lojalan
Vojislavu [e{equ, dok je mawi deo ~lanova ove stranke, predvo|en Ru`i344

com Pavlovi}, napustio ili se sprema da napusti stranku u nameri da deluju samostalno. Kao glavni razlog za osamostaqewe i izdvajawe navodi se politika koju vodi [e{eq, a koja se ne uklapa u koncepciju i zamisao ovog
ekstremnog dela stranke. Od iste veze dobio sam podatak da se ovaj ekstremni deo stranke podelio u crne trojke ~etni~kog tipa i da jedna od trojki,
koja navodno jo{ nije formirana ili jeste, ali se krije, treba da izvr{i
atentat na [e{eqa, dok bi zadatak ostalih bio da terori{u pripadnike
drugih narodnosti na teritoriji ^ukarice. Kao prvi zadatak trebalo bi da
izvr{e pritisak na svoje ~lanove kojima su bra~ni drugovi hrvatske i muslimanske narodnosti da isti promene veru i nacionalnu pripadnost,
ukqu~uju}i i mogu}nost likvidacije onih koji to ne u~ine.
Kao razlog za atentat na [e{eqa navodi se ~iwenica da je on dobio
titulu vojvoda, koja je do`ivotna i koja se po ~etni~kom obi~aju ne mo`e
oduzeti, ve} onaj ko nosi tu titulu, a ogre{i se o kodeks pona{awa, mora biti likvidiran i da je nalog za likvidaciju dao pop \uji}. Kao mogu}nost
planiranog atentata navodi se poseta [e{eqa ovom odboru koja bi bila
inicirana od ovog ekstremnog dela i kojom prilikom bi [e{eq trebalo
da bude isprovociran, a potom u nu`noj odbrani i likvidiran. Pored Ru`ice Pavlovi}, u ovom ekstremnom delu stranke navodno da se nalazi i jedan, za sada neidentifikovan ~lan, koji bi trebalo da je radnik SUP-a ili
biv{i radnik, a sada u penziji.
Prijateqska veza je za sada izrazila `equ da ostane anonimna i da kontakt i informacije u vezi navedenog ostvaruje i dostavqa preko podnosioca ove informacije.
(potpis redigovan)

DXXII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar Resora DB Sremska Mitrovica
Odsek Ruma
25. 8. 1992. godine

Slu`bena bele{ka
Dana 21. 8. 1992. godine, Vlada Mijailovi}, pravnik iz [apca, prisustvovao je protestnom okupqawu izbeglih lica u Hrtkovcima, SO Ruma, povodom hap{ewa Sibin~i} Ostoje i ^akmak Rada iz Hrtkovaca. U pravcu
podr{ke uhap{enima, Mijailovi} je odr`ao govor. Prema wegovim re~ima, SRS je pru`ala pomo} i podr{ku izbeglim licima u Hrtkovcima sve do
izbijawa nesuglasica u ogranku ove stranke u Rumi i distancirawa pojedinih wenih ~lanova od nasilnog iseqavawa pripadnika hrvatske i ma|arske
nacionalnosti iz ovog mesta, kao i da je hap{ewe navedenih lica proizvod
uticaja autonoma{ke politike i da }e nastojati da se ogranak SRS u Rumi
prikqu~i ogranku SRS u [apcu.
345

Izbegla lica iz Hrtkovaca formirala su delegaciju koja }e 24. 8. 1992.

godine i}i u Beograd i tra`iti prijem kod predsednika SRJ, radi pu{tawa na slobodu Sibin~i} Ostoje i ^akmak Rada. U delegaciji se nalaze ekstremisti iz redova izbeglica. Druga delegacija bi i{la u SUP Rumu i OJR
u Rumu, radi dobijawa obja{wewa za razloge hap{ewa ovih lica, kao i wihovog pu{tawa na slobodu. Ivkovi} Trivun iz Sremske Mitrovice najavio
odr`avawe mitinga svake ve~eri u Hrtkovcima, a za 24. 8. 1992. godine u
19.00 ~asova zakazan je zbog gra|ana u Hrtkovcima, jer tada isti~e ultimativni rok za wihovo pu{tawe na slobodu.
Dana 22. 8. 1992. godine Nata{a Kandi}, novinar NTV Studija B, iz Beograda, bila je u kontaktu sa ministrom Vlade SRJ, Tiborom Varadijem, i
obavestila ga o odr`anom protestnom skupu u Hrtkovcima 21. 8. 1992. godine, na kojem su izre~ene pretwe ~lanovima delegacije me{tana starosedelaca iz Hrtkovaca koji su sa wim bili na razgovoru. Tibor Varadi joj je,
prema wenim re~ima, rekao da o tome nije obave{ten, pa }e se ubrzo oglasiti preko sredstava javnog informisawa vezano za taj skup, kao i proglas
koji je izdat sa skupa. Istovremeno, da}e i odgovor na prozivke upu}ene wemu, a vezano za proglas o ugro`enosti nacionalnih mawina u Hrtkovcima
i drugim mestima APV. Nata{a Kandi} procewuje da }e uskoro do}i do
otvorenijeg i o{trijeg sukoba izme|u Vlade SRJ i Vlade Republike Srbije, a doga|aji u Hrtkovcima verovatno }e biti samo povod, dok su uzroci daleko dubqi. Kako na{ izvor iznosi, Kandi}eva je najzaslu`nija {to se do
sada do{lo do istine o doga|ajima u Hrtkovcima, te da je ona bila ta koja je
obezbedila i organizovala razgovore delegaciji me{tana starosedelaca u
Vladi SRJ. S obzirom da su ~lanovi delegacije nezadovoqni na~inom izve{tavawa TV Novi Sad sa protestnog skupa u Hrtkovcima od 21. 8. 1992. godine, jer smatraju da su izdate informacije jednostrane po{to podr`avaju
Sibin~i} Ostoju i wegovu aktivnost, te su tra`ili od Kandi}eve da organizuje dolazak TV ekipe koja bi obavila razgovore i sa drugim licima, a ne
samo sa onima koja podr`avaju Sibin~i}a.
O delatnosti Mijailovi}a informisali smo odeqewe CRDB u [apcu
u ciqu wegovog pokrivawa, po{to o~ekujemo wegov dolazak sa ekstremistima iz [apca na protestno okupqawe u Hrtkovcima, zakazano za 24. 8.
1992. godine u 20.00 ~asova, jer postoji mogu}nost da do|e sa vatrenim oru`jem radi izazivawa sukoba i nereda.

DXXIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
I odeqewe
(redigovano)
11. 9. 1992. godine

Slu`bena bele{ka
o odnosima u Srpskoj radikalnoj stranci
Dana 6. 5. 1991. godine obavqen je razgovor sa (redigovano), sa kojim je
i ranije kontaktirano.
346

P. M. nas je informisao da je dana 5. 9. 1991. godine imao susret sa Radetom Vojvodi}em, ~lanom Srpske radikalne stranke i ~lanom neposrednog
obezbe|ewa Vojislava [e{eqa. Susret se zbio u kafi}u koji se nalazi u
blizini Vojvodi}evog stana, koji se nalazi u ul. Omladinskih brigada 14 na
Novom Beogradu.
U razgovoru sa izvorom, Vojvodi} je izneo da je do{lo do verbalnog duela i sva|e izme|u wega i trojice wegovih istomi{qenika, s jedne strane,
i Vojislava [e{eqa, sa druge. Do duela je do{lo zbog zalagawa Vojvodi}a
da do|e do susreta i pomirewa, makar i fiktivnog, izme|u Dra{kovi}a i
[e{eqa. Smatra da je u ovom trenutku u interesu Srbije da do|e do televizijskog kontakta izme|u navedenih lica, a da bi, po wegovom mi{qewu,
najboqe bilo kada bi za isti sto seli Milo{evi}, Mi}unovi}, Dra{kovi}
i [e{eq. Na taj na~in bi se srpskom narodu pokazalo da je navedenim liderima stalo prevashodno do interesa Srbije, a ne do li~nih interesa usmerenih ka borbi za vlast.
Me|utim, ovaj predlog je odbijen od strane Vojislava [e{eqa, kao i od
strane Vuka Dra{kovi}a, sa kojim je Vojvodi} tako|e kontaktirao i izneo
mu predlog. Po re~ima Vojvodi}a, Dra{kovi} je izneo da nikakvi interesi Srbije ne mogu dovesti do pomirewa wega i [e{eqa.
Vojvodi} je izneo da se od prvog dana osnivawa partije SNO nalazio u
istoj zajedno sa Dra{kovi}em i [e{eqem.
Po wegovim re~ima, do raskola izme|u Dra{kovi}a i [e{eqa nije do{lo zbog ideolo{kih neslagawa, ve} zato {to je Dra{kovi} imao puno
tro{kova koje nije mogao da opravda. Vojvodi} navodi da je, po re~ima [e{eqa, Dra{kovi} proneverio oko 250.000 dolara.
Posle ovog raskola, Vojvodi} je ostao uz [e{eqa i wegovu stranku, jer
je smatrao da se kroz [e{eqevu stranku najboqe prezentuju interesi srpskog naroda. Me|utim, navodi Vojvodi}, vremenom je uvideo da [e{eq vodi politiku koja je usmerena samo ka wegovom li~nom osvajawu vlasti. Navodi da [e{eq interes i jedinstvo Srbije vidi samo pod Srpskom radikalnom strankom. To {to se malo priklawa vladaju}oj stranci je, po Vojvodi}evom mi{qewu, veoma sra~unato.
Vojvodi} je izneo da je u ovom verbalnom duelu do{lo do veoma te{kih
re~i, a da je [e{equ, izme|u ostalog, rekao da }e ga jednog dana kad se primakne vlasti, podsetiti na neke stvari koje o wemu zna.
Izvor iznosi da se Vojvodi} nije izja{wavao o kojim se stvarima
radi.
Vojvodi} je naveo kako mu je [e{eq zamerio na wegovoj preteranoj
simpatiji usmerenoj ka Slobodanu Milo{evi}u, na {ta je [e{equ, po
sopstvenim re~ima, Vojvodi} odgovorio da mora jo{ dosta da radi da bi
bio takav politi~ar.
Izvor navodi da je Vojvodi} u prijateqskim odnosima sa novinarom Tomislavom Peternekom, koji je konsultovao Vojvodi}a da li da objavi u
{tampi ne{to o ovoj sva|i. Me|utim, Vojvodi} je insistirao da se ni{ta
ne objavquje.
Po mi{qewu izvora, Vojvodi} je u raskolu sa [e{eqem ne samo zbog
nekih ideolo{kih neslagawa, ve} i zbog toga {to nije uspeo ostvariti ne347

ke li~ne interese, a konstatuje da postoji mogu}nost izlaska Vojvodi}a iz

SRS-a.
Napomena operativnog radnika
Izvor je instruisan da i daqe nastavi kontakte sa Vojvodi}em.
(redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DXXIV
Socijalisti~ka Republika Srbija
Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za grad Beograd
Sp. br. 01-3133
14. septembar 1992. godine
Beograd, Kneza Milo{a 103
I op{tinsko javno tu`ila{tvo Beograd
U vezi sa va{im zahtevom KTR-423/92 od 14. 7. 1992. godine, obave{tavamo vas da su radnici MUP Republike Srbije poku{ali da obave informativni razgovor sa narodnim poslanikom dr Vojislavom [e{eqom na
okolnosti iznete u va{em zahtevu. Imenovani je tom prilikom odbio bilo
kakav razgovor na pomenute okolnosti, pozivaju}i se na imunitet poslanika Skup{tine Republike Srbije i Ve}a gra|ana skup{tine SRJ.
Zamenik na~elnika CRDB Beograd
(potpis redigovan)

DXXV
Centar RDB Ni{
Ekstremizam
73-018 i 73-051
23. 9. 1992. godine

Slu`bena bele{ka
Dana 18. 9. 1992. godine radnici SUP-a Ni{ li{ili su slobode i odredili trodnevni pritvor Vaki} Branislavu, OO po ekstremizmu kod RDB
Ni{, zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo nedozvoqeno dr`awe i no{ewe oru`ja iz ~lana 33, stav 3 Zakona o oru`ju i municiji, i krivi~no delo izazivawe op{te opasnosti iz ~lana 187, stav 3 KZ RS.
Krivi~no delo je izvr{io na taj na~in {to je po~etkom septembra meseca ove godine sa rati{ta u BiH doneo u Ni{ dve automatske pu{ke, izvesnu koli~inu municije i jednu bombu i iste ~uvao u stanu.
Dana 17. 9. 1992. godine oko 23.50 sati, u napitom stawu u ul. 25. maj, ispred broja 33, odnosno ku}e Mati} Aleksandra, ispalio je vi{e rafala iz
348

automatske pu{ke, a potom, vra}aju}i se ku}i oko 00.30 sati, ispred Studentskog doma kod Tehni~kog fakulteta u Ni{u, u blizini kasarne, iz svog
vozila aktivirao je ru~nu bombu i bacio je kroz prozor i na taj na~in ugrozio i uznemirio gra|ane.
S obzirom da je postojala opravdana bojazan da }e ponoviti krivi~no
delo, Vaki}u je odre|ena mera trodnevnog pritvora koji su organi pravosu|a produ`ili na mesec dana.
Radnici SUP-a Ni{ izvr{ili su pretres stana Vaki} Branislava, u
ul. Somborska br. 53/13, stana wegovog oca Qubomira u ul. Rentgenova 1/6,
kao i vikendice Vaki}a u ataru sela Suvi Do. U navedenim objektima nije
prona|eno nikakvo oru`je i municija.
Raspola`emo operativnim podacima da pretres u pomenutim objektima prakti~no i nije vr{en, {to potvr|uju i navodi wegove supruge Nade da
su samo pitali {ta ima u spava}oj sobi, kao i na terasi, a da tom prilikom
nisu vr{ili pretres.
U toku dolaska u stan radi preduzimawa pretresa, Vaki}u je od strane
radnika SUP-a Ni{ omogu}eno da obavesti Petrovi} Tomislava, predsednika S^P iz Ni{a, kada je preneo wegovoj supruzi da je uhap{en i da o tome obaveste Vojislava [e{eqa.
S obzirom na ~iwenicu da je Petrovi} indikativno lice kada je u pitawu posedovawe ilegalno nabavqenog oru`ja, to je samim ovim ~inom isti
i upozoren kako bi na vreme sklonio oru`je i municiju.
U istom periodu, od Vaki}eve supruge je obave{ten wen brat Puri}
Vladimir, za kog tako|e postoje indicije da skriva deo oru`ja i municije,
kao i tehni~ku robu koja je doneta sa rati{ta BiH od strane Vaki}a.
Ranija operativna saznawa kojima je raspolagao RDB Ni{, ukazuju da je
Vaki} Branislav u saradwi sa u`om grupom ekstremista S^P u du`em vremenskom periodu kontinuirano sa rati{ta Hrvatske i BiH donosio oru`je i raznu tehni~ku robu sa ciqem preprodaje iste i sticawa materijalne
dobiti, dok su mawu koli~inu zadr`ali za svoje potrebe. O svim ovakvim
delatnostima redovno smo informisali IIIupravu RDB.
Me|utim, radi sveobuhvatnijeg sagledavawa ovakve ekstremisti~ke delatnosti Vaki} Branislava, navodimo sve dosada{we evidentirane slu~ajeve dono{ewa oru`ja, municije i tehni~ke robe sa rati{ta.
U toku 1991. godine Vaki} je sa rati{ta u Sloveniji doneo automatsku pu{ku sa deva okvira municije i automat. Pu{ku je dao Novici Jovanovi}u, vlasniku firme Frukta promet, od koga je oduzeta 1992. godine.
Automat iz koga je Vaki} i pucao nije prona|en.
Dana 22. 6. 1992. godine Vaki} je sa rati{ta Isto~ne Hercegovine doterao kamion mostarske registracije sa oznakama JA. U pratwi su bila lica sa li~nim naoru`awem. Tom prilikom je doterao ve}u koli~inu neidentifikovane robe koja je skladirana u vikendici u Suvom Dolu. U skladirawu je u~estvovao i wegov {urak Puri} Vladimir. Posebno je upozoravao da
se sanduk stavi na suvo mesto i da se pa`qivo rukuje sa wim. Nakon toga
je vikendica obezbe|ena sa dva vu~jaka.
349

 Dana 28. 6. 1992. godine, prilikom dolaska na sahranu jednog dobrovoqca ispred zgrade u kojoj Vaki} stanuje, isti je istovario tehni~ku robu
i oru`je doneto sa rati{ta BiH (dva televizora, jedan video rikorder, jedan kasetofon, vi{e automatskih pu{aka umotanih u {atorska krila).
Dana 4. 7. 1992. godine, dolaze}i sa rati{ta u Hercegovini vozilom
zastava 128, registarske oznake DU-407-80, Vaki} je imao udes kod Kur{umlije. Tom prilikom je uspeo da skloni tri sanduka municije kalibra 7,62
mm, tri automatske pu{ke i odre|enu koli~inu tehni~ke robe, kod Drobwak Slavoquba Sa{e iz Prokupqa. Prilikom pretresa vozila prona|eno je 140 metaka za PAP, pedesetak pancirnih metaka i izvesna koli~ina
lekova.
O sakrivenom oru`ju i municiji kod Drobwaka sa~iwena je informacija sa predlogom preduzimawa daqih mera i o~ekuje se stav III uprave RDB
MUP RS.
Prilikom rutinske kontrole vozila 17. 7. 1992. godine, na podru~ju
op{tine @itora|a, u kolima Vaki}a prona|eno je 600 grama eksploziva
trotil u obliku pa{teta, a od wega oduzet pi{toq CZ-M57 kalibra
7,62 mm. registarski broj D-3609, za koji nema dozvolu. Zbog nelegalnog posedovawa oru`ja podneta mu je krivi~na prijava.
Po~etkom avgusta meseca ove godine, Krsti} Toma, otac Mihajla Krsti}a koji je poginuo kao dobrovoqac na rati{tu, predao je Vaki}u automatsku pu{ku koju je wegov sin nosio na rati{tu.
Dana 4. 8. 1992. godine, Vaki} je sa rati{ta u Hercegovini doneo ve}u
koli~inu novca i automatsku pu{ku kala{wikov.
Prema raspolo`ivim operativnim podacima, Vaki} je zagovarao da odre|enu koli~inu oru`ja i municije dopremi pripadnicima S^P u Temerinu za wihove potrebe.
Tako|e je i svoju blisku vezu, Luki} Savu, obavestio da mu je doneo obe}anu robu sa rati{ta, i to 5-10 komada. Ovo obe}awe stoji od ranije, jer bi
Luki} oru`je i municiju mogao daqe da preproda.
Radi {to bezbednijeg prevoza oru`ja sa podru~ja Hercegovine, Vaki}
je sa u`im krugom ekstremista organizovao prikupqawe pomo}i u hrani i
robi za navodne potrebe tamo{wih stanovnika, ali ova akcija nije realizovana i pored prikupqene odre|ene koli~ine hrane zbog nemogu}nosti nabavke goriva.
Ekstremisti iz Redova S^P, koji su u bliskoj vezi sa Vaki}em, su tako|e u ovom periodu doneli odre|enu koli~inu oru`ja i municije.
Prema operativnim saznawima kojima je do sada RDB Ni{ raspolagao,
Vaki} je navedeno oru`je krio u svom stanu u Somborskoj ulici, u stanu svog
oca Qubomira, ul. Rentgenova 1/6, u vikendici kod Suvog Dola, kod svog {uraka Puri} Vladimira, ul. Vojvode Stepe br. 2, kao i u selu Dowa Studena
u ku}i Vasilija Zlatanovi}a, odnosno wegovog sina Stamena.
S obzirom na sve navedene ~iwenice i okolnosti, smatramo da daqe
operativno istra`ivawe treba usmeriti na pronala`ewu oru`ja, ~ime bi
se i dokumentovala wegova ekstremna delatnost. S tim u vezi, intenzivira}e se rad sa saradni~kih pozicija uz {iru primenu mera i radwi RDB.
350

DXXVI
Centar RDB Ni{
Ekstremizam
73-018
6. 10. 1992. godine

Izve{taj o rezultatu primene mere

tajne kontrole telefonskih razgovora
Na osnovu re{ewa ministra unutra{wih poslova Republike Srbije sp.
br. 3210/1 od 24. 5. 1991. godine, primewuje se operativno-tehni~ka mera TKTR
koje sa telefona broj 22-584 u Ni{u, obavqa Vaki} Branislav, ro|en 21. 10.
1951. godine u Ni{u, od oca Qubomira i majke Marije, Srbin, dr`avqanin
SRJ, po zanimawu taksista, stalno nastawen u Ni{u, ul. Somborska br. 53/13.
Primenom ove mere u periodu od 25. 9. do 6. 10. 1992. godine, dobijeni su
bezbednosno interesantni podaci koji zaslu`uju daqu pa`wu u sagledavawu ekstremne aktivnosti Vaki} Branislava, za koga se kod RDB Ni{ vodi OO.
Dana 25. 9. 1992. godine, Vaki} Branislav je bio u vezi sa Vojislavom
[e{eqom, kojom prilikom je od strane [e{eqa bio upozoren na svoju neopreznost kada je u pitawu posedovawe dugog oru`ja, kao i zbog bahatog pona{awa, zbog ~ega je i bio desetak dana u pritvoru. Ovom prilikom [e{eq
mu je rekao da je intervenisao kod najvi{ih nadle`nih republi~kih organa pravosu|a kako bi isti bio oslobo|en, s obzirom da je za to krivi~no delo predvi|ena kazna od tri godine zatvora.
Tako|e je preneo Vaki}u da upozori sve ~lanove S^P-a, odnosno dobrovoqce koji poseduju dugo oru`je, kako bi isto dobro sakrili ili vratili
organima bezbednosti, s obzirom da za nikoga vi{e ne}e intervenisati.
Napomenuo je da je do sada pomogao ^eki Da~evi}u, za koga smatra da je
slu~aj name{ten, kao i Pani}u, Pe|i, Sr|anu Glamo~aninu i Miladinu. Za
Miladina je rekao da }e ga izbaciti iz pokreta, s obzirom da je isti odao
wihovog ~oveka kome je prodao automat.
Ovom prilikom je i upozorio Vaki}a da ne prave nikakve probleme kada je u pitawu Nikola Dini}, jer ga je Glavni odbor postavio za potpredsednika regiona, odnosno Vaki}evog zamenika, a samom Vaki}u preneo da }e
uskoro biti unapre|en u ~in pukovnika S^P, dok bi se na predstoje}im izborima pojavio na proporcionalnoj listi za republi~kog ili saveznog poslanika.
Nakon ovog razgovora, Vaki} je bio u kontaktu sa Kosi} Bobanom iz
@itora|e, kojom prilikom mu je Kosi} preneo da je bio u vezi sa Tasi} Zoranom zvanim Avion~e, iz Prokupqa, kada su se na~elno dogovorili da Tasi} ode kod Sa{e Drobwaka i ako treba na silu oduzme oru`je i municiju
koju su Vaki} i Kosi} kod Drobwaka ostavili 4. 7. 1992. godine po povratku sa rati{ta. U tom smislu, Vaki} je upozorio Kosi}a da za sada u vezi sa
tim ni{ta ne preduzimaju dok on sam ne obavi razgovor sa Tasi}em.
Ovakva ekstremna aktivnost Vaki}a nastavqa se i po wegovom izlasku
iz pritvora, pa je tako 5. 10. 1992. godine u razgovoru sa Du{kom N. iz Teme351

rina, koji obavqa funkciju predsednika S^P, rekao da }e svoje obe}awe ispuniti i istom doneti oru`je i pored toga {to su mu oduzeta dva automata.
(Prilikom pretresa stana, kao i vikendice Vaki}a, nije ni{ta prona|eno,
sem dve automatske pu{ke, {to govori o lo{e ura|enom pretresu, s obzirom da Resor raspola`e podacima koji ukazuju da isti na vi{e mesta skriva kako municiju, tako i oru`je doneto sa rati{ta primedba operativnog
radnika).
U razgovoru Du{ko je preneo Vaki}u da je pre izvesnog vremena bio u
Bosni na terenu Majevice, gde su nosili odre|enu pomo}, pri ~emu je naglasio da pojedinci i grupice pripadnika S^P pqa~kaju i ubijaju kako srpsko,
tako i muslimansko stanovni{tvo, o ~emu Vojislavu [e{equ nisu hteli da
pri~aju prilikom pro{lonedeqnog boravka u Beogradu.
[to se ti~e same situacije u Temerinu i Subotici, nagla{ava da S^P
preuzima sve ve}u inicijativu na progonu Ma|ara i Hrvata, i da }e ovakvu
aktivnost nastaviti i daqe.
U ovakvoj ekstremnoj delatnosti u mnogome im poma`e i Milenkovi}
Dragan, zvani Musa, iz Ni{a, koji je u nekoliko navrata boravio na terenu
Temerina, Zrewanina i Novog Sada, zbog ~ega je u dva navrata hap{en, a tokom jula meseca 1992. godine SUP Zrewanin je od istog oduzeo pi{toq nepoznatog kalibra koji je posedovao nelegalno, zbog ~ega mu je podneta krivi~na prijava.
I pored upozorewa od ~elnika pokreta, Vaki} nastavqa sa ekstremnim
radom, pri ~emu mu je osnovna orijentacija da svoje ~lanove upozori kako
bi isti sakrili oru`je i municiju koje su od ranije doneli sa rati{ta.
Prema dosada{wim saznawima, u narednom periodu, zajedno sa Kosi}
Bobanom iz @itora|e, kao i Tasi} Zoranom iz Prokupqa, poku{a}e da od
Sa{e Drobwaka uzmu tri automatske pu{ke, kao i tri sanduka municije,
{to }e od strane Resora biti intenzivno pra}eno i po potrebi preduzete
adekvatne mere na presecawu ovakve ekstremne delatnosti.

DXXVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
IV odeqewe Savski venac
71-0385
12. 10. 1992. godine

Izve{taj
o primeni mere TKTR
Re{ewem republi~kog ministra za unutra{we poslove broj 01-198/92
od 1. 6. 1992. godine, primewuje se mera TKTR sa telefona broj 347-058, koji u svom stanu koristi Bokan Dragoslav.
Primenom mere dobijeni su slede}i rezultati:
Dana 7. 10. 1992. godine Dragoslav je nazvao ]enu, koji se nalazi na Palama. Dragoslav u pomenutom razgovoru obave{tava ]enu da je na Pale po352

slao 50 boraca autobusom, koji je poslala Vlada Republike Srpske. Dragoslav tako|e obave{tava ]enu da }e komandant ovih boraca biti Mi}a zvani Senka i Profa. Preostali broj, oko 150 boraca, govori Dragoslav, do}i
}e zajedno sa mnom najdaqe do 15. 10. 1992. godine. Na kraju razgovora, Dragoslav govori ]eni da su ovih 50 boraca prekaqeni u ratu sa Hrvatima i
muslimanima i da je svako od wih na svoj na~in zver, te da se vodi ra~una kako se sa wima postupa i da im se obe}ani zahtevi u smislu nov~ane nadoknade obavezno ispune. Ina~e, zakqu~uje Dragoslav, borci su iz svih delova
Srbije Beograda, Pan~eva, Priboja, Prijepoqa, Leskovca i dr.
Istoga dana, Dragoslava je nazvao izvesni Rus @ewa i govori mu da je
raspolo`en da ide kao dobrovoqac u Bosnu jer sada ni{ta ne radi. Istovremeno, @ewa govori Dragoslavu da mu je sme{taj obezbedila SNO. Dragoslav u daqem kontaktu pita @ewu da li ima jo{ Rusa u Beogradu koji bi
i{li na front, na {ta mu @ewa odgovara da u Beogradu trenutno nema nijednog Rusa, ali da }e slede}e nedeqe do}i nekoliko boraca spremnih za odlazak na front. Na kraju razgovora, Dragoslav i @ewa su se dogovorili da
se ~uju po~etkom naredne nedeqe kada budu do{li iz Moskve i ostali Rusi,
kada bi se dogovorili o wihovom odlasku na Pale i Iliyu.
Napomena:
Izvr{ili smo identifikaciju Mi}e Senke i ustanovili da se radi o
licu sa podacima: Dobrilovi} Milan, od oca Milenka, ro|en 13. 1. 1963. godine u Beogradu, sa stanom u ul. Pere ]etkovi}a br. 40. Za ovo lice raspola`emo podacima da je ~lan SRS i da je kao wihov dobrovoqac bio pro{le
godine vi{e meseci na rati{tu u Slavoniji i Baniji, kao i da je bio komandant specijalne diverzantske grupe koja se borila na Papuku.
Tako|e smo izvr{ili identifikaciju lica koje se u vi{e kontakata sa
Dragoslavom pojavqivalo pod nadimkom Profa i ustanovili da se radi o
Vrankovi} Milanu, od oca Bo`idara, ro|en 31. 10. 1966. godine u Beogradu,
radnik, sa stanom u ul. Katani}eva br. 22/13, Beograd.
Dobrilovi} i Vrankovi} ne prolaze kroz OE RDB Beograd.
Za Dobrilovi}a i Vrankovi}a }emo uraditi operativne provere.

DXXVIII
Centar resora DB U`ice
III/ekstremizam
79-056
Dana 29. 10. 1992. godine
SP 02-936/1

Slu`bena bele{ka radnika RDB

aktivnost i namere pripadnika paravojne formacije
Beli orlovi iz Priboja na podru~ju op{tine Rudo
Operativnim radom do{li smo do saznawa da }e 27. oktobra ove godine autobusom na liniji Rudo Priboj, oko 13.00 sati, poku{ati da pre|u
granicu na Uvcu jedan broj pripadnika SNO iz Rume, koji su pre mesec da353

na do{li u Rudo kao dobrovoqci. Ovla{}enim radnicima na grani~nom

prelazu Uvac signaliziran je wihov dolazak. Prilikom kontrole na grani~nom prelazu, 10 pripadnika SNO iz Rume je izvedeno iz autobusa, izvr{en je pretres, a po{to su imali civilna odela i uredna dokumenta, odobreno im je da nastave put.
Istom prilikom, obavqen je razgovor sa Neznanovi} \or|em, vo|om
ove grupe, na okolnosti wihovog dolaska i aktivnosti na podru~ju Rudog.
\or|e je izneo da se 10 pripadnika SNO vra}a, jer su bili nezadovoqni
tretmanom koji su imali u Rudom, a oko 15 wihovih pripadnika ostalo je na
prostoru Rudog i prikqu~ili su se Belim orlovima, koje vodi Zoran Bojovi} iz Priboja. Ovih 15 pripadnika grupe SNO, koji su ostali u Rudom,
predvodi ]ur~i} Vojo. Svi oni sme{teni su u hotelu u Rudom, gde se ina~e
dogovaraju sve akcije. U vezi hap{ewa Luki} Milana, komandanta Osvetnika iz Vi{egrada, \or|e je rekao da je dogovoreno da se izvr{i kidnapovawe nekog od pripadnika milicije sa grani~nog podru~ja SRJ, ukoliko se do
petka 30. ovog meseca, Luki} ne bude pustio. \or|e namerava da se 30. oktobra ove godine ponovo vrati iz Rume u Rudo, sa jo{ oko 30 dobrovoqaca.
Ina~e, Beli orlovi pokrivaju, odnosno sprovode aktivnosti na prostoru Ustibra (BiH) i tu su postavili vi{e zaseda. Planiraju da preduzmu
napade prema selu Zabrwici (op{tina Priboj naseqeno prete`no muslimanskim `ivqem), a u sadejstvu izvesnog zastavnika Radovana iz kasarne u
Rudom. U dva-tri navrata Bojovi} Zoran je sa teritorije Rudog dolazio na
granicu kod Uvca u pratwi 10 naoru`anih i uniformisanih lica, provocirao je radnike milicije na punktu, tra`io od wih da im omogu}e prelazak
na teritoriju Srbije, da bi uzeli hranu u ugostiteqskom objektu Narcis,
vlasni{tvo Udovi~i} Radoja, gde su oni do sada bili stalni gosti.
Beli orlovi iz Bojovi}eve grupe naoru`ani su najsavremenijim
oru`jem.
Wihovo provokativno pona{awe na grani~nom prelazu prema pripadnicima OUP-a RS ukazuje da mo`e do}i i do oru`anih sukoba sa organima
vlasti.
Napomena:
Bojovi} Zoran, ro|en 16. jula 1968. godine u Trbu{anima, op{tina ^a~ak, od oca Filipa, sredwa {kola, nezaposlen, stalno nastawen u Priboju,
ulica 25. maja br. 6/73. O wemu je i ranije pisano zbog ekstremisti~ke aktivnosti.
O najavama Bojovi}a i wegove grupe Beli orlovi o preduzimawu ekstremisti~kih akcija prema pripadnicima OUP-a RS u ciqu pritisaka na
organe vlasti da bi oslobodili M. Luki}a, obave{tena je RJB.

DXXIX
Centar resora DB U`ice
III
79-047 i 70-043
354

Dana 2. 11. 1992. godine

SP 02-938/1

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1.
Izvori podataka su V. R. i R. F.
Razgovor sa izvorima obavqen je dana 28. 10. 1992. godine u ugostiteqskom objektu Kod bojayije u Mokroj Gori, U`ice, u vremenu od 13.00 do
16.00 ~asova, na inicijativu operativnih radnika, a po nalogu na~elnika
Centra RDB U`ice.
2.
Podaci se odnose na utvr|ivawe ~iwenica u vezi otmice gra|ana SR
Jugoslavije muslimanske veroispovesti, koji su oteti na relaciji Sjeverin
Mio~e 22. 10. ove godine.
U razgovoru izvori su izneli slede}e:
Dana 22. 10. 1992. godine, oko 7.45 ~asova, pred SUP-om u Vi{egradu
stajao je teretni kamion marke zastava, vlasni{tvo ZZ Mark-impeks,
crvene boje. Pred wim su stajali Oliver Krsmanovi} iz Vi{egrada, i Milan Luki}, borci grupe Osvetnici, koju Luki} vodi. U kamionu je bilo
lica, za koja je Krsmanovi} rekao da su zeleni uhva}eni u {umi prilikom
akcije te no}i. Pogledao sam kroz otvorenu ciradu kamiona i video jednu
`enu plave kose, a ostalo su sve bili mu{karci, wih 15-16, ne znam ta~no.
Svi su bili u civilnim odelima. Wih dvojica su, Luki} i Krsmanovi}, {to
je bilo karakteristi~no, bili nagaravqenih lica. Zajedno sa wima napoqu
bilo je i lice koga zovu Koko{ar i mislim da je taj borac iz Gora`da. Pored kamiona bila su dva putni~ka vozila, u kojima je bilo qudi boraca. Tu
pred SUP-om Luki} i Krsmanovi} su lupali po kanatama kamiona, dok su
muslimani u kamionu pevali: ^etnici smo od glave do pete, oj Alija jebem
li ti dete. To je trajalo oko desetak minuta, i onda su kamion i oba putni~ka vozila oti{li za Vi{egradsku bawu. Ovo sam video neposredno svojim
o~ima (izvor V. R.). Kasnije sam ~uo da su ta lica oteli za razmenu za poginule borce na Meremi{tu.
Me|utim, u toku dana saznao sam da su ih iz Vi{egradske bawe odvezli
do 1,5 km ispred Sasa i tu ih likvidirali. Sve ukazuje na ~iwenicu da je to
ta~no. Naime, Milan Luki} je u Vi{egrad do{ao 16. oktobra ove godine i
oko pet dana bio u Rudom pre ovog doga|aja, {to govori da je sa svojom grupom dobro izvideo teren. Moje li~no mi{qewe je da on nije tu odluku o otmici doneo sam, ve} da je to uradio potpukovnik Mitra{inovi}. Naime, i
Mitra{inovi} i Luki}, kao i ve}ina ~lanova grupe Osvetnici, koju Luki} vodi, je rodom sa Ruji{ta, iz okoline Vi{egrada. Pretpostavqam da je
Mitra{inovi}, imaju}i u vidu wegov autoritet u toj grupi, kao i ranije u
drugim akcijama, doneo odluku o navedenoj akciji. Koliko sam ~uo, u grupi
koja je likvidirala ove muslimane bio je Milan Timoti}, dopisnik Duge
ili Novosti iz Beograda, i jedna plava, suva devojka, koja se predstavqa
kao \eki} Dragana. Navodno je Timoti} snimio likvidaciju (video ili
355

foto snimak) i sa tim materijalom je napustio Vi{egrad 23. ili 24. oktobra ove godine. Nije mi poznato gde je oti{ao, a i Dragana \eki} je tako|e
napustila Vi{egrad 23. oktobra.
Dana 27. oktobra u Vi{egrad je, oko 12.00 ~asova, helikopterom stigao
dr Radovan Karayi}, sa generalom Gverom, na sastanak sa predstavnicima
op{tina Gora`de, Vi{egrad, Rogatica i Rudo, a u vezi vojnih operacija i
funkcionisawa organa vlasti na ovim prostorima. Osim navedenog, predmet razgovora bio je i oko otmice grupe muslimana, gra|ana sela Sjeverin.
Sastanak je bio u zgradi Elektrodistribucije u Vi{egradu. Na istom je
dr Karayi} rekao da se formira Drinski korpus, za ~ijeg su komandanta
kandidati tri lica iz Srbije, od kojih je jedan general. Rekao je da }e zbog
navedene situacije u Vi{egradu ostati jedan vod specijalne jedinice milicije Milenka Kari{ika, koji }e sti}i iz Zvornika. Naveo je da je doneta
odluka o smewivawu dr Du{ka Korwa~e i wegove krivice za situaciju u
^ajni~u, itd. Na sastanku je doneta odluka o formirawu organa vlasti za
Gora`de, ~ije }e sedi{te do daqweg biti u Vi{egradu.
U vezi hap{ewa Milana Luki}a, dr Karayi} je na izlasku iz zgrade
imao verbalni sukob sa ocem i majkom Milana Luki}a, koji su od wega zahtevali da tra`i i posreduje da se oslobodi wihov sin Milan i wegov saborac. Na to je Karayi} rekao: U vezi wega niko ne sme da urgira. Mi }emo
Milanu Luki}u pru`iti svu pravnu i sudsku pomo}, ako bude kriv odgovara}e, ako ne, bi}e vra}en sa svim po~astima koje kao borac zaslu`uje. Na
to je Luki}ev otac rekao da }e sakupiti 200 boraca i on }e krenuti da ga
oslobodi, ako treba puca}e i u Srbe. Na to mu je Karayi}, veoma o{trim
tonom, odgovorio: To da vi{e nikad nisi ni pomislio, niti rekao. Nikad
Srbin u Srbina ni zbog koga ne sme pucati. Ti kao otac treba ovo da smiri{. Mi stvaramo dr`avu i ubudu}e }emo da streqamo za nedisciplinu, to
smo trebali ve} odavno da radimo. On je priveden u pravnoj dr`avi i mi }emo mu pru`iti pravnu pomo}, ako ne bude kriv bi}e pu{ten, a ako bude kriv
odgovara}e. Neka niko ne interveni{e za wega, ja sam u toku svega oko Milana Luki}a. Posle ovoga, dr Karayi} je otputovao iz Vi{egrada helikopterom oko 14.30 ~asova.
Istog dana, otac Milana Luki}a je sakupio grupu boraca i pred komandom u Vi{egradu prozvao komandanta takti~ke grupe 1 Vinka Pandurovi}a, i rekao: Ti si ga poslao na zadatak, kako si ga poslao, tako ga i izvuci.
Ako bude izdaje sa tvoje strane, ubi}u te ja li~no. Nakon toga su se borci
razi{li odatle, po{to ih je Pandurovi} umirio da se radi o slu~ajnom hap{ewu i da }e Milan Luki} biti pu{ten.
Nezvani~no, za vreme boravka dr Karayi}a, ~uo sam da se on u vezi Luki}a li~no ~uo sa predsednikom Milo{evi}em.
[to se ti~e vojno-politi~ke situacije u Vi{egradu, ona je slede}a: muslimanski borci su stigli do tzv. Butkovih stijena Povjesta~e; fakti~ki HE Vi{egrad su pre{li levom obalom Drine nizvodno i odozgo pucaju na grad. U gradu ima oko 200 boraca i to su upravo najaktivniji borci grupe Milana Luki}a Osvetnici, Garavi sokak Krste Papi}a iz Prelova
356

i borci milicije iz Vi{egrada. Rati{te je, s druge strane, na Meremi{tu,

gde boravi grupa Momira Savi}a, koja je totalno prore|ena.
U samom Vi{egradu `ene i deca su preba~eni na desnu obalu Drine, s
obzirom da se puca sa leve. Zna~ajno je imati u vidu da, prema na{im procenama, muslimanima glavni ciq nije brana HE Vi{egrad, ve} trafostanica Crn~a (od tri dalekovoda mi smo uni{tili dva odbrambenom vatrom),
odakle ide tre}i dalekovod, koji napaja strujom od 2 MgW hidroelektranu
u radu. Ako on ne bi radio, pumpa ne bi mogla da vadi vodu i potopilo bi se
ma{insko postrojewe, ~ime bi rad HE bio onemogu}en najmawe godinu dana. Iz istih razloga, stru~ni radnici HE su ju~e pod vatrom povezali navedeni dalekovod u muslimanskom selu Nezuci, da bi obezbedili rad hidroelektrane.
3.

4.
Izvori V. R. i R. F. su do sada kori{}eni i davali su proverene podatke sa rati{ta na vi{egradskom i ru|anskom podru~ju.
Prema wihovoj oceni, Milan Luki} je nesumwivo lice koje je veoma ceweno na oba rati{ta, ali po wima postoji mogu}nost da je on sa svojom
grupom u~estvovao u delu akcije otmice muslimana na putu od Sjeverina ka
Priboju. Smatraju da on nije zamislio navedenu akciju, ve} je samo izvr{ilac.
Sa istima }e se u narednom periodu vi{e kontaktirati s ciqem ra{~i{}avawa navedenog doga|aja.
Dana 30. 10. ove godine je podneta krivi~na prijava okru`nom javnom
tu`iocu protiv Luki} Milana i Dragi}evi} Dragutina, zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo iz ~lana 33, stav 3 Zakona o oru`ju i municiji, a Luki}u za krivi~no delo falsifikovawa isprava iz ~lana 233,
stav 3 KZ RS. Istra`ni sudija je za obojicu odredio pritvor.

DXXX
Centar resora DB U`ice
III
79-043
Dana 2. 11. 1992. godine
SP 02-939/1

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1.
Izvor podataka je Milan Luki}, vo|a grupe Osvetnici u sastavu TO
Vi{egrad, Republika Srpska.
Razgovor sa izvorom vo|en je dana 26. 10. (po~ev od 23.00 ~asa) do 27. 10.
1992. godine (do oko 9.00 ~asova), po nalogu na~elnika Centra RDB U`ice,
u prostorijama ovog Centra.
357

(Milan Luki} je dana 26. 10. 1992. godine u popodnevnim satima zate~en
i zadr`an na punktu Uvac od strane patrole milicije SM Priboj, na teritoriji Republike Srbije, zajedno sa svojim saborcem Dragutinom Dragi}evi}em, rodom iz Srebrenice. Obojica su na teritoriji Srbije zate~ena sa
Milanovim vozilom folksvagen pasat, reg. oznake G@ 585-22, sa naoru`awem: dve automatske pu{ke 7,62 sa 156 metaka; jedan tompson sa tri
okvira i 56 metaka; jedan pi{toq M-70 7,65 mm; jedna trenutna tromblonska
mina; ~etiri ru~ne bombe; jedan pancirni prsluk i ~etiri komada plastificirane ~eli~ne `ice du`ine 60 cm. Luki} je kod sebe imao falsifikovana dokumenta: li~na karta na ime Popovi} Wego{, sa podacima: od oca
Mom~ila, ro|en 6. 9. 1965. godine u Vi{egradu, nastawen u ulici 15. februara bb, u Vi{egradu, li~na karta je izdata 23. 1. 1990. godine sa brojem 346/90
od SUP-a Vi{egrad. Voza~ka dozvola tako|e glasi na ime Popovi} Wego{a, sa istim identifikacionim podacima, a izdata je 30. 1. 1990. u Vi{egradu pod brojem 3256, sa va`no{}u za B i C kategoriju.
S obzirom da je Luki} sa svojom grupom osumwi~en za ubistvo Stanka
Pecikoze, privatnika iz Vi{egrada, koji je 20. juna 1992. godine ubijen na
teritoriji Republike Srbije (izme|u Mokre Gore u Srbiji i Vardi{ta u
Republici BiH), a zatim wegov le{ preba~en i ostavqen u Republici BiH,
na mestu zvanom Balvani, isti je sproveden u SUP U`ice istog dana, gde je
sa wim vo|en informativni razgovor na ~iwenice navedenog ubistva i indicije koje su ukazivale na aktivno u~e{}e Milana Luki}a sa svojom grupom Osvetnici u otmici 17 gra|ana sela Sjeverin, op{tina Priboj, 22.
oktobra ove godine. Razgovori sa Milanom Luki}em i Dragutinom Dragi}evi}em, kod koga nije bilo li~nih dokumenata, vo|eni su odvojeno, uz u~e{}e kriminalisti~kih inspektora SUP-a U`ice).
2.
Podaci se odnose na dolazak i aktivno u~e{}e Milana Luki}a na rati{te na podru~ju Vi{egrada do momenta zadr`avawa od strane MUP-a
Srbije.
U du`em razgovoru, izme|u ostalog, izvor je izneo slede}e:
Ro|en sam 6. 9. 1967. godine u Fo~i, od oca Mila i majke Kate, devoja~ko Ivanovi}, a nastawen sam u Beogradu, op{tina Savski venac, ulica Slobodana Penezi}a br. 5. Osnovnu i sredwu {kolu zavr{io sam u Vi{egradu,
odakle sam oti{ao na odslu`ewe vojnog roka u Ajdov{~inu u grani~nu jedinicu. Posle toga izvesno vreme boravio sam u Obrenovcu i Beogradu, odakle odlazim u SR Nema~ku, gde sam u Ofenbahu poku{avao u vi{e navrata
da aktivno igram fudbal u ni`erazrednim klubovima. U SR Nema~koj sam
se bavio svim i sva~im, tako da sam u vi{e navrata dolazio u sukob sa usta{kom i albanskom emigracijom. Zadwih godinu dana proveo sam u [vajcarskoj i u Vi{egrad sam do{ao iz Ciriha 10. aprila ove godine, i to prvo u
Obrenovac, odakle sam sa mojim ro|acima, koji su svi rodom iz Ruji{ta
Vi{egrad, oti{ao na obuku u Ilok, i to zvani~no kao Obrenova~ka grupa
(15 qudi). Istovremeno kada je moja grupa bila na obuci, bila je i grupa iz
Zvornika, tako|e 15 qudi, koju je vodio izvesni Bude. Obuku su nam dr`ali
izvesni Pupe i Zoran, crvene beretke kninye. Po zavr{etku obuke do358

{li smo u Vi{egrad, gde smo se stavili pod komandu SUP-a Vi{egrad u sastavu TO Vi{egrad. Sa svojom jedinicom u~estvovao sam u svim va`nijim
vojnim operacijama na podru~ju Vi{egrada. Ovo je pravi etni~ki rat i do{ao sam na rati{te samo sa jednim ciqem, da za{titim Srbe i srpstvo na
tim prostorima. Od dolaska Vinka Pandurovi}a nalazim se pod wegovom
komandom u legalnim jedinicama Republike Srpske.
Svojim li~nim primerom uticao sam dosta na spremnost srpskih boraca i li~no sam likvidirao veliki broj muslimana ekstremista na podru~ju Vi{egrada, za koje se znalo da su maltretirali srpski `ivaq. U suprotstavqawu muslimanskim borcima sam beskompromisan i za razliku od Srba iz Vi{egrada, kada sam do{ao, do{ao sam spreman da ubijem svakog ko
ugro`ava srpstvo. Unapred sam ra{~istio sa popustqivo{}u, a takva je i
cela grupa koju vodim. Krajem septembra ove godine napustio sam Vi{egrad, smatraju}i da sam dosta dao za srpstvo na tim prostorima, a i nezadovoqan pona{awem vlasti i vojnim operacijama koje se sprovode na tim prostorima. Oti{ao sam u Beograd, gde u ulici Slobodana Penezi}a br. 5 imam
svoj privatni stan, koji sam li~nim sredstvima kupio pre po~etka rata. Negde oko 10. oktobra, ne se}am se ta~no, kod mene su do{li predsednik op{tine Vi{egrad Brane Savovi} i Slavko Kne`evi}, privatnik iz Beograda, da me mole da se vratim i ponovo organizujem dobrovoqce, jer je situacija na vi{egradskom rati{tu ponovo lo{a, a ugro`ena je i Hidroelektrana Vi{egrad.
Nerado, iz razloga zbog kojih sam i oti{ao, ponovo sam se prihvatio uz
{iroka ovla{}ewa da organizujem dobrovoqce, uz platu od 500 milijardi
starih dinara, stan, hranu i cigarete. Mislio sam da krenem u Srpsku Krajinu i Knin po dobrovoqce, a onda sam re{io da ne idem tamo, ve} sam oti{ao u Zvornik, [abac, Vaqevo i Beograd, i 16. oktobra do{ao u Vi{egrad
sa 23 nova dobrovoqca, sa kojima sam se na{ao i krenuo iz hotela Palas
u Beogradu. U Vi{egradu sam zatekao lo{u situaciju, mali broj~ani sastav,
slabog morala, sa komandantom Lukom Dragi}evi}em, zatim komandantom
takti~ke grupe 1 Vinkom Pandurovi}em, koji boravi na ru|anskom rati{tu, sa kim je i potpukovnik Mitra{inovi}. Na wihov zahtev i ja sam oti{ao sa mojom grupom u Rudo 17. oktobra radi procene i dogovora oko va|ewa nastradalih boraca (23) sa podru~ja Meremi{ta. Upravo smo Bojovi}
Zoran, komandant Belih orlova iz Rudog, i ja jutros (26. oktobra) izvi|ali teren oko podru~ja Meremi{ta radi preduzimawa akcije i napada na taj
prostor. Po zavr{etku izvi|awa Pandurovi} mi je rekao da ga sa~ekam ve~eras da se jo{ ne{to dogovorimo oko akcije na Meremi{te za sutra (27.
oktobar) i sada razmi{qam, s obzirom da sam priveden, da }e wemu biti vrlo te{ko da sve objasni. Ako me je on izdao, napravio mi igranku, neka mu
je na ~ast. Moje hap{ewe }e ga ko{tati `ivota, ako se utvrdi da je on kriv
za ovo.
Qudi, ja nemam veze sa otmicom qudi iz Sjeverina, ali ~estitam
onome ko je to uradio. Ja ne znam ko je to uradio, a i da znam, ne bih vam rekao. Ovaj mali {to je sa mnom uhva}en nema pojma o tome, samo ga yabe ispitujete
359

 Posmatrao sam ovih dana ove momke u Rudom. Ima ih dosta, ali ni{ta ne rade. Treba im ovo {to se dogodilo, da se malo uozbiqe. Ja da sam
hteo ovo da izvedem, ja bih dovezao autobus sa oznakama crvenog krsta i sa
belim mantilima narod stavio u autobus, pod napomenom da im preti opasnost, a onda ih odveo gde ja ho}u. Ovo je stvar vi{e politike. Ne znate vi
to {ta je u pitawu. Ovo je neko vi{i zamislio. Kad do|e vreme zna}e se. Ovo
je pro{lost i ne trebate sa tim razbijati glavu. Okrenite se budu}nosti.
[ta }ete ako moji momci sada uhapse nekog va{eg sa punkta ili napadnu
Sjeverin. Ja to ne bih voleo da se dogodi, ali sve je mogu}e. Zar posle svega
{to sam za Srbe uradio, da me Srbi hapse pred muslimanima. Razmi{qao
sam, u momentu kada mi je pri{la milicija, po{to sam imao metak u cevi, i
u automatu i u tompsonu, da pucam ili da uhvatim komandira koji je hteo
da me ve`e, sa aktiviranom bombom pod grlom, ali gde da Srbe ubijam, pogotovu kada sam video da je to sve mlada milicija Imam ja brata Novicu
(1962) koji radi u MUP-u Srbije u Beogradu i zeta koji je {ef na ra~unarima u 29. novembru. Znam da ti qudi rade svoj posao, ali morate da znate
da je to etni~ki rat i da se u ratu mora ubijati ako ho}e{ da ostane{ `iv
Mo`da, ako se nekad na|emo u kafani, i da ti ka`em ko je ubio Stanka Pecikozu. Ja nisam, iako nije ni zaslu`io da `ivi, jer je za marke sa znawem vojske i SUP-a prevozio muslimane u Srbiju. Govore da je mnogo novcem pomogao stranku i Srbe, ali ja ga znam da nigde nije dao dinar gde nije
mogao da uzme dva. Ja se borim, a on ih prevozi u Srbiju za pare. Ja sam mu
javno pretio da }u ga ubiti, pa i prethodnog dana kada je ubijen, ali ja bih
to uradio javno, pitajte to narod u Vi{egradu. Oni znaju za{ta sam se ja borio, a {ta drugi rade, pqa~kaju i profitiraju. [to se ti~e Sjeverina, dovedite voza~a autobusa i pitajte ga je li video mene, jesam li ja oteo te muslimane iz autobusa. Ako jesam, streqajte me ovde, ja se ne budnim, jer ne mogu da pobegnem.
Nemam vi{e {ta da vam ka`em, mislim da yabe ispitujete i mene i mog
saborca. On je na ovo rati{te do{ao sada sa mnom, a bio je ovde u maju, ina~e je hap{en u Zvorniku kao u~esnik paravojnih formacija i mu~en u Bijeqini u zatvoru.
3.

4.
U razgovoru izvor je sve vreme poricao u~e{}e u ubistvu Stanka Pecikoze, kao i u otmici gra|ana muslimanske veroispovesti iz Sjeverina 22.
10. 1992. godine. Odavao je utisak da je neiskren u tim ~iwenicama i mi{qewa smo da mu je to poznato. U delu u kojem je govorio o svom u~e{}u u borbama oko Vi{egrada smatramo da je bio iskren. Ceo razgovor je fonodokumentovan i nalazi se u dokumentaciji ovog Centra.
Milan Luki} i wegov saborac Dragutin Dragi}evi} su u pritvoru zbog
osnovane sumwe da su no{ewem oru`ja na teritoriju SR Jugoslavije izvr{ili prekr{aj po ~lanu 33, stav 3 Zakona o oru`ju i municiji Republike
360

Srbije, kao i da je Milan Luki} izvr{io krivi~no delo po ~lanu 233, stav
3, u vezi stava 1 KZ RS (falsifikovawe i kori{}ewe la`nih isprava).
U prilogu dostavqamo fotokopiju izjave Luki} Milana u vezi ubistva
Stanka Pecikoze iz Vi{egrada.

DXXXI
Centar RDB Ni{
Ekstremizam u zemqi
73-018
18. 11. 1992. godine

Izve{taj o rezultatima primene

tajne kontrole telefonskih razgovora
Na osnovu re{ewa ministra unutra{wih poslova Republike Srbije sp.
br. 32010/1 od 24. 5. 1991. godine, primewuje se operativno tehni~ka mera
TKTR koje sa telefona br. 22-584 obavqa Vaki} Branislav, ro|en 21. 10.
1951. godine u Ni{u, od oca Qubomira i majke Marije, Srbin, dr`avqanin
SRJ, po zanimawu taksista, stalno nastawen u Ni{u, ul. Somborska br.
53/13.
Primenom ove mere u periodu od 12. 11. do 16. 11. 1992. godine, dobijeni
su bezbednosno interesantni podaci koji zaslu`uju daqu pa`wu i u operativnom sagledavawu Vaki} Branislava, za koga se kod CRDB Ni{ vodi CO
po ekstremizmu.
Dana 12. 11. 1992. godine, u obavqenom razgovoru sa Petrovi} Tomislavom iz Ni{a, ina~e predsednikom S^P, Vaki} je istom dao zadatak da preko nekoliko pripadnika S^P-a okupi vi{e dobrovoqaca, kako iz redova
izbeglica, tako i lica koja su do sada bila vi{e puta na rati{tima, i iste
pripremi za odlazak u Trebiwe ili Nevesiwe. Ukazao je na hitnost ovog zadatka, s obzirom da je oko svega ve} razgovarano sa [e{eq Radetom iz Trebiwa, kao i Vojislavom [e{eqom, koji je dao odobrewe da se ovakve grupe
formiraju.
Istog dana, u razgovoru sa Kosi} Bobanom, ekstremistom iz @itora|e,
dogovoreno je da, ukoliko bi do{lo do gra|anskog rata u Srbiji, u dogledno vreme razrade planove me|usobne komunikacije i naoru`awa pripadnika S^P-a, s obzirom da smatraju da bi tada bile prekinute telefonske linije. U tom smislu, bi}e napravqen konkretan plan, a rukovodstvo S^P u
ve}im mestima bi, pored toga, dobilo zadatak da se wihovi ~lanovi odmah
naoru`aju, za {ta Vaki} misli da za sada ne}e biti ve}ih problema.
Smatraju da je realno da bi wihovi ~elnici bili odmah pohap{eni, pa
Vaki} savetuje Kosi}a da za takve mogu}e situacije pripremi skloni{te
gde bi se izvesno vreme krili.
Dana 13. 11. 1992. godine, Vaki} je bio u vezi sa Du{kom N., predsednikom S^P-a u Temerinu. Prilikom ovog kontakta, Du{ko ga je obavestio da
kod wih od pre izvesnog vremena dolazi Laza Karanovi}, po ~inu kapetan,
ina~e komandant TO u Temerinu, i od pripadnika S^P-a tra`i da bude
361

primqen u wihove redove, kao i da ga naoru`aju. U kontaktima sa Du{kom

navodno je isticao da se sa Vaki}em poznaje sa rati{ta u Vukovaru, {to je
Vaki} negirao i pri tom upozorio Du{ka da vojna bezbednost najverovatnije poku{ava da istog ubaci u wihove redove, pa mu savetuje da sa Karanovi}em vi{e ne razgovara i istog ne prima u wihove prostorije.
Prilikom ovog kontakta, Du{ko je tra`io od Vaki} Branislava municiju i oru`je koje mu je ovaj jo{ pre nekoliko meseci obe}ao, kao i 30 dobrovoqaca ukoliko do|e do nereda u Vojvodini, s obzirom da je, po Du{kovim re~ima, situacija vrlo napeta, zbog provokacija od strane ma|arske mawine.
Pri kraju razgovora dogovorili su se da Vaki} 17. 11. 1992. godine, prilikom dolaska u Beograd na sastanak, Du{ku ponese 30 komada municije nepoznatog kalibra, dok bi ostalu municiju u ve}oj koli~ini naknadno dostavio po dogovoru koji bi imali u Beogradu (radi se o oru`ju i municiji koju je Vaki} doneo sa rati{ta Trebiwa, a koju je 4. 7. 1992. godine ostavio u
Prokupqu kod Sa{e Drobwaka. Ista je od strane Centra RDB Ni{ od
Drobwaka oduzeta, dok je Drobwak u izjavi po ZKP-u izneo da mu je Vaki}
u vi{e navrata govorio da }e istu municiju i automat poslati svojim qudima u Temerin primedba operativnog radnika).
Ovakva aktivnost Vaki} Branislava je svakim danom sve izra`enija i
privla~i odre|ena lica koja pristupaju S^P-u. Tako je i najnoviji slu~aj
pristupawa S^P-u od strane Panteli} Dragana, biv{eg golmana FK Radni~ki i dr`avnog reprezentativca, koji je i pored toga {to je ovom pokretu pri{ao pre nekoliko dana, stavqen na saveznu listu mogu}ih poslanika
sa ovog dela Srbije.
Vaki} je, pored ostalog, ovakvu odluku doneo i zbog materijalnih mogu}nosti Panteli}a, kao i uticaja na mla|a lica iz redova sportista.

DXXXII
Centar RDB Ni{
Ekstremizam
73-026
19. 11. 1992. godine

Slu`bena bele{ka o identifikaciji

Operativnim sagledavawem aktivnosti Vaki} Branislava iz Ni{a,
OO po ekstremizmu, do{li smo do podataka o NN licu zvanom [ica iz Ni{a, pripadniku S^P-a, koji je u vi{e navrata kao dobrovoqac boravio u
zoni ratnih operacija, odakle je ilegalno doneo izvesnu koli~inu oru`ja i
municije, nameweno prodaji u Ni{u.
Utvr|eno je da se radi o Petkovi} Neboj{i zvanom [ica, ro|en 19. 7.
1960. godine u Aleksincu, od oca Branislava i majke Fer~ez Ru`ice, devoja~ko Goci}, Srbin, dr`avqanin SRJ, po zanimawu metalostrugar, osu|ivan, stalno nastawen u Ni{u, ul. Nikole Kopernika 40/16.
362

Tokom 1991. godine Petkovi} je u vi{e navrata boravio na rati{tu u

BiH (isto~na Hercegovina) kao dobrovoqac iz redova S^P-a. Do pre dva
meseca bio je u bliskoj vezi sa Vaki} Branislavom i grupom najekstremnijih lica ~lanova S^P-a.
Septembra meseca 1992. godine, Petkovi} dolazi u konflikt sa Vaki}em, Petrovi} Tomislavom i Kurti} Sa{om, nakon wegove izjave da su pomenuta lica sa rati{ta pokrala vi{e automatskih pu{aka, snajpera i ve}u
koli~inu municije. Nakon ovakvih Petkovi}evih izjava, do{lo je i do fizi~kog obra~una izme|u wega i Vaki}a, zbog ~ega im je podne{ena prekr{ajna prijava od strane SJB u Ni{u.
Petkovi} je sklon nasilni~kom pona{awu, a u sredini gde se kre}e smatraju ga ludim i vrlo opasnim, {to potvr|uje ~iwenica da je osu|ivan
zbog ubistva svoje majke i nepotvr|eni podaci o ratnim zlo~inima koje je
izvr{io na podru~ju isto~ne Hercegovine.
Oktobra 1992. godine od strane grupe ekstremista je izabran za predsednika Mesnog odbora S^P-a u Mesnoj kancelariji ]ele kula u Ni{u.

DXXXIII
Centar RDB Ni{
Ekstremizam
73-021
27. 11. 1992. godine

Izve{taj saradnika
1.
Izvor: Saradnik Snajper.
Saradnik je podneo izve{taj dana 25. 11. 1992. godine u vremenu od 9-9.30
~asova u slu`benom vozilu na putu kod sela ^amurlije.
Saradnik se koristi na operativnom pokrivawu Vaki} Branislava,
OO po ekstremizmu i grupe lica oko wega.
Izvor pouzdan. Podaci provereni.
2.
Saradnik je izneo da je 24. 11. 1992. godine bio u kontaktu sa Vaki} Branislavom i Petrovi} Tomislavom, i tom prilikom je bilo re~i oko odlaska grupe od dvadesetak dobrovoqaca S^P iz ni{kog regiona za Bile}u.
U razgovoru izme|u Vaki} Branislava i Ne|e Crnogorca, ina~e po ~inu pukovnika Vojske Republike Srpske, iz komande u Bile}i dogovoreno je
da grupa od 20 dobrovoqaca S^P krene u nedequ, 29. 11. 1992. godine, vozom
iz Ni{a za Podgoricu, gde }e ih ~ekati autobus, koji }e poslati potpukovnik Novica Gu{i} iz Bile}kog korpusa.
U tom smislu je Petrovi} Tomislav telefonom nazvao Radisava Gvozdenovi}a, na~elnika milicije SUP-a Ni{, i od istog tra`io da im se vrati sedam automatskih pu{aka, koje je milicija juna ove godine oduzela od
grupe dobrovoqaca, koji su u Ni{u prisustvovali sahrani poginulog do363

brovoqca S^P. Dogovoreno je da Petrovi} do|e u petak kod Gvozdenovi}a

radi dogovora. Izvor je tako|e saznao da je jedna grupa od {est dobrovoqaca, koju predvodi Kujovi} Vaso, 23. 11. ve} oti{la za Bile}u.
U ciqu prikupqawa grupe od 20 dobrovoqaca, Vaki} je ostvario vi{e
kontakata sa licima iz Pirota, Bele Palanke i Prokupqa i insistirao da
po|u iskusniji ~lanovi, koji su ve} boravili na rati{tu.
3.
Vaki} Branislav, OO kod CRDB Ni{.
Petrovi} Tomislav, ro|en 8. 8. 1948. godine u selu Grkiwa, od oca Simeona, nastawen u Brzom brodu, Rimska 4.
Kujovi} Vaso, ro|en 29. 9. 1965. godine u Leskovcu, od oca Jovana, nastawen u Ni{u, ul. Ratka Vuki~evi}a 1/1.
4.
Podaci dobijeni preko saradnika provereni su i putem OT mera TKTR.
S obzirom da se radi o sedam automatskih pu{aka, 44 bombi i nekoliko stotina pu{~anih metaka kalibra 7,69 mm, koje je SJR oduzela od dobrovoqaca S^P, koji su juna ove godine boravili u Ni{u, a koje su predvodili Rade [e{eq i Ke{eq Milenko iz Bile}e, Petrovi} Tomislav se dana
27. 11. 1992. godine obratio SUP-u Ni{ da mu se svo oduzeto oru`je i municija vrati radi navodnog razdu`ewa u Bile}kom korpusu.
Me|utim, istom je samo izdata pismena potvrda o oduzetom oru`ju i municiji, ~ime je osuje}ena mogu}nost zloupotrebe od strane Petrovi}a i Vaki}a, lica koja su u prethodnom periodu indicirana po svom ekstremizmu i
zbog nelegalne trgovine oru`jem i municijom.
5.
Saradnik je instruisan da produbquje saznawa u vezi nelegalne trgovine oru`jem i municijom od strane Vaki}a i Petrovi} Tomislava, a posebno da prati reagovawa u vezi postupka SUP-a Ni{ po wihovom zahtevu, s
obzirom na indicije da su imali namere da ovo oru`je zloupotrebe.

DXXXIV
Centar RDB Ni{
Ekstremizam u zemqi
73-018
9. 12. 1992. godine

Izve{taj saradnika
1.
Izvor: Saradnik Snajper.
Sastanak odr`an 7. 12. 1992. godine u slu`benim kolima, na periferiji Ni{a u vremenu od 20.00-21.00 sati, na inicijativu saradnika.
Saradnik se koristi na operativnom pokrivawu Vaki} Branislava,
OO kod CRDB Ni{ po nacional-{ovinizmu.
Izvor pouzdan. Podaci provereni.
364

2.
Na odr`anom sastanku saradnik je podneo slede}i izve{taj:
Tokom proteklih nekoliko dana aktivnost Vaki} Branislava, kao i
Tomislava Petrovi}a, bilo je prikupqawe i slawe dobrovoqaca na rati{te Hercegovine. Tako je 29. 11. 1992. godine grupa od 20 lica oti{la u Bile}u, odakle su se Vaki} i Petrovi} istog dana vratili.
Nakon 4-5 dana, Vaki} je obave{ten da je cela grupa koju je odveo proterana od strane vojne policije srpske vojske, s obzirom da su za tih nekoliko dana po~inili vi{e te{kih krivi~nih dela, silovawa, kra|e oru`ja
i municije, kao i pucawa po Nevesiwu na srpski `ivaq.
Najesktremniji u takvoj delatnosti bili su Dejan zvani Rambo iz sela Suvi Do kraj ni{a, Kujovi} Vaso, Kurti} Sa{a zvani Crvenko, i izvesni Meda.
Zbog svih ovih saznawa, Vaki} je zabranio da se o ovome govori zbog mogu}e kompromitacije pred predstoje}e izbore.
Sam Vaki} je vidno upla{en zbog svega {to se dogodilo, jer ga neki dobrovoqci terete da je i on iz Nevesiwa doneo oru`je, {to on negira, prete}i da }e ove pobiti kada se budu vratili. Grupa se sada nalazi na zvorni~kom rati{tu, odakle su se neki i javili.
Na sastanku koji je odr`an 4. 12. 1992. godine, a na kome su prisustvovali samo pripadnici S^P-a, dogovoreno je da se odmah posle izbora organizuje odlazak pripadnika S^P-a na teren Gwilana, s tim {to bi svi bili obu~eni u maskirne uniforme i sa svojim obele`jima, a ve}ina bi, po Vaki}u, bila i naoru`ana. Ciq odlaska za Gwilane je da se obezbedi sme{taj za
srpski `ivaq koji je izbegao iz Bosne, jer navodno raspola`u podatkom da
u okolini Gwilana ima vi{e praznih ku}a. Ovakav odlazak bi iskoristili i za zastra{ivawe albanskog stanovni{tva na ovom terenu, a nameravaju da osnuju i ratni {tab u samom Gwilanu. Na sastanku nije re~eno od koga
je potekla ovakva inicijativa, ali je ~iwenica da sve va`nije instrukcije
Vaki} dobija od Izvr{nog odbora S^P-a u Beogradu.
Dobrovoqci sa ovog terena se za sada ne}e slati, jer Vaki} i nema vi{e koga da {aqe, s obzirom da su i ranije grupe proterivane od strane vojnih vlasti.
I ovoga puta, kao i prilikom ranijeg susreta, Toma Petrovi} je potvrdio da poseduje automatsku pu{ku, kao i da }e istu zameniti za dva uzija.
Navodno nema pi{toq, pa je tra`io da mu se preradi gasni, {to je ve} u fazi realizacije.
Ina~e, nekolicini pripadnika S^P koji su u rukovodstvu ovog porketa u Ni{u, je poznato da je Petrovi} oformio grupu najekstremnijih lica,
sa kojima namerava da vr{i odre|ene diverzantske akcije posle izbora,
ukoliko mu to bude nare|eno. On li~no ra~una na Bo{kovi} Radomira zvanog Puja, Kujovi} Vasu, Zlatanovi} Stamena, Kurti} Sa{u zvanog Crvenko, Dejana zvanog Rambo iz Suvog Dola, Kostu i izvesnog Medu, kao i Petrovi} Neboj{u zvanog [ica.
Delatnost S^P u zadwih dva meseca je u velikoj meri odvojena od rada
ostalih pripadnika koji nisu u sastavu S^P-a, pa se u tom smislu svakog petka odr`avaju posebni sastanci, a tako }e biti i u narednom periodu, s obzirom
da Vaki} od pripadnika S^P namerava da oformi vojni~ku formaciju.
Drugih interesantnih zapa`awa nije bilo.
365

3.
Vaki} Branislav, OO kod CRDB Ni{ po ekstremizmu.
Tomislav Petrovi}, od oca Simeona, ro|en 8. 8. 1948. godine u selu Grkiwa, SO Gayin Han, alatni~ar, zaposlen u EI Ni{, stalno nastawen u Brzom brodu kraj Ni{a, Rimska 7 broj 1.
Bo{kovi} Radomir, zvani Puja, ro|en 19. 11. 1957. godine u Vrbasu, od
oca Ilije i majke Nade`de, Crnogorac, dr`avqanin SRJ, zaposlen u privatnom kazinu u Ni{u, stalno nastawen u Ni{u, ul. Pasterova 8/27.
Kujovi} Vaso, zvani Kuja, ro|en 29. 9. 1965. godine u Leskovcu, od oca Jovana i majke Zagorke, bez stalnog zanimawa, nastawen u Ni{u, Ratka Vuki}evi}a 1/1.
Kurti} Sa{a, zvani Crvenko, ro|en 24. 3. 1966. godine, od oca Stanimira i majke Hilde, bez stalnog zaposlewa, stalno nastawen u ul. U~iteq Milinoj br. 14.
Zlatanovi} Stamen, zvani Cane, od oca Vasilija, ro|en 25. 3. 1969. godine u D. Du{nik, SO Gayin Han, stalno nastawen u selu Gorwa Studena.
Petkovi} Neboj{a, zvani [ica, ro|en 19. 7. 1960. godine u Aleksincu,
od oca Branislava i majke Ru`ice, metalostrugar, stalno nastawen u ul.
Nikole Kopernika 40/16. Petkovi} je vi{e puta osu|ivan, pored ostalog i
zbog krivi~nog dela ubistva.
4.
Od strane CRDB Ni{ za sva gorenavedena lica izvr{ene su operativne provere, dok se za Dejana, zvanog Rambo, i lice pod nadimkom Meda, koji
se javqaju u informaciji, radi na identifikaciji.
Sva navedena lica poti~u iz kriminogene sredine, vi{e puta osu|ivana zbog kra|a, tu~a, ubistva, silovawa i sli~no. Tako|e su putem primene
TKTR potvr|eni podaci koje je pru`io saradnik Snajper.
5.
Saradniku je dat zadatak da u narednom periodu intenzivnije prati
ekstremnu aktivnost ovih lica, kao i mogu}e najave eventualnih teroristi~kih akcija, preprodaje i dono{ewa oru`ja sa rati{ta, kao i identifikaciju, za koje Resor raspola`e samo delimi~nim saznawima.

DXXXV
Centar RDB Vaqevo
III odsek
7-052
14. 12. 1992. godine
Vaqevo

Slu`bena bele{ka
Dana 7. 12. 1992. godine u Malom Zvorniku, Zari} Risto, pripadnik nacionalne bezbednosti MUP-a Republike Srpske iz Zvornika, upoznao me je
366

o ekstremisti~koj delatnosti Vu~kovi} Vojina, zvanog @u}a, iz Umke, na

podru~ju Podriwa i drugim operativnim saznawima.
U toku razgovora, Zari} mi je rekao da su wegovi radnici do{li do saznawa da je Vu~kovi} Vojin sa jednim brojem svojih qudi pre{ao na konspirativan rad, te da je Vu~kovi} intenzivirao rad na izradi odre|enog elaborata, o ~emu ne raspola`emo sa konkretnim podacima. Sastanci se odr`avaju jednom nedeqno, i to u Loznici ili u ^elopeku kod Zvornika, Republika Srpska. kao jedan od objekata u Loznici, navedena je kafana Stara
varo{, koju dr`i \okovi} Dragan iz Loznice. Za najinteresantnije kontakte Vu~kovi}a, Zari} je naveo one koje on odr`ava sa Tanackovi} Radom,
zvanom Ti~ar, iz ^elopeka, koji se nalazi na radu u [vajcarskoj. U posledwe vreme, Zari} je ustanovio da se Vu~kovi} i Tanackovi} obavezno sastaju nakon povratka Tanackovi}a u [vajcarsku, gde ina~e ~esto odlazi. Za Tanackovi}a, Zari} je izneo da je po~eo pregovore sa rukovodstvom DP Bira~ u Karakaju kod Zvornika, oko prevoza wihovog proizvoda zorolit u
Italiju.
Za Vu~kovi}a, Zari} je izneo i podatak da je u dobrim odnosima sa Jezdimirom Vasiqevi}em, zvanim Jezda, iz Beograda, vlasnikom Jugoskandika, jer je jedno vreme vr{io i obezbe|ewe wegovih objekata. Zari} ne mo`e ta~no da se seti datuma, ali misli da je krajem juna ili po~etkom jula
ove godine Vu~kovi} ponudio Vasiqevi}u da mu proda 19 automobila marke golf za odre|enu koli~inu izraelskih pu{aka, koje koriste jedinice
specijalne namene, ali je posao prese~en hap{ewem Vu~kovi}a i grupe wegovih dobrovoqaca od strane pripadnika specijalne jedinice MUP-a Republike Srbije.
Na kraju razgovora, Zari} mi je dao podatke o dobrovoqcima koji su se
u razli~ito vreme nalazili u grupaciji Vu~kovi}a.
I. Dobrovoqci sa podru~ja ovog Centra
1. Mitrovi} Vukadina Svetislav, ro|en 18. 5. 1965. godine u Malom
Zvorniku, SO Mali Zvornik, sa stalnim prebivali{tem u Malom Zvorniku;
2. Pisi} Stevana Dragan, ro|en 8. 9. 1969. godine u Loznici, SO Loznica, gra|evinski tehni~ar, sa stalnim prebivali{tem u Loznici, ul. Bulevar Lewina br. 15;
3. Mati} Miodraga Darko, zvani Vaqevac, ro|en 18. 9. 1972. godine u
[apcu, SO [abac, sa stalnim prebivali{tem u Dru`eti}u, SO Koceqeva;
4. Stefanovi} Milana Goran, ro|en 19. 12. 1970. godine u Vaqevu, SO
Vaqevo, sa stalnim prebivali{tem u Vaqevu, ul. Dimitrija Tucovi}a bb;
5. Mati} Stjepana Zoran, ro|en 19. 5. 1966. godine u Vaqevu, SO Vaqevo, sa stalnim prebivali{tem u Vaqevu, ul. Sin|eli}eva br. 4;
6. No`ica Pavke Neboj{a, ro|en 16. 6. 1975. godine u Vaqevu, SO Vaqevo, sa stalnim prebivali{tem u Vaqevu, ul. Jakova Nenadovi}a br. 55;
7. Kova~evi} Qubomira Ranislav, ro|en 2. 12. 1960. godine u Gorwoj
Quboviji, SO Qubovija, hemijski tehni~ar, sa stalnim prebivali{tem u
Gorwoj Quboviji;
8. Seni} Mihajla Dragan, ro|en 5. 3. 1966. godine u [apcu, SO [abac,
sa stalnim prebivali{tem u [apcu, ul. Vite Vra{tanovi}a br. 109.
367

II. Ostali dobrovoqci sa podru~ja Republike Srbije

1. Vu~kovi} Milana Du{an, zvani Repi}, ro|en 1963. godine, sa prebivali{tem na Umci;
2. Timoti} Zdravka Milan, ro|en 2. 12. 1954. godine u Zemunu, novinar.
3. @ivan~evi} Budimir, ro|en u Beogradu, dipl. ing. elektronike, sa
prebivali{tem u Beogradu;
4. Milivojevi} Milivoja Slobodan, zvani Topola, ro|en 17. 8. 1958. godine u Topoli, sa stalnim prebivali{tem u Topoli;
5. Zeqak Jovana \ino, ro|en 6. 9. 1965. godine u [ibeniku, Republika
Hrvatska, sa stalnim prebivali{tem u Sokobawi;
6. Filipovi} Milisava Sini{a, ro|en 7. 1. 1974. godine u Srebrenici,
Republika BiH, sa stalnim prebivali{tem u Rumi;
7. Risti} Milovana Milorad, ro|en 10. 10. 1962. godine u Somboru;
8. Milivojevi} devoja~ko Stani{i} Nilije Svetlana, ro|ena 4. 7. 1962.
godine u Topoli (supruga Milivojevi} Slobodana, zvanog Topola);
9. Ra~i} Dragi{e Radmila, ro|ena 10. 9. 1958. godine u @arkovu, sa stalnim prebivali{tem u @arkovu, ul. Dimitrija Avramovi}a br. 4;
10. Di~erdi Jakova Ivan, ro|en 20. 6. 1953. godine, sa stalnim prebivali{tem u Rumi, ul. Mar{ala Tita br. 26;
11. Lutovac Mijajla Veselin, ro|en 1. 5. 1965. godine, sa stalnim prebivali{tem u Kru{evcu, ul. Rasadnik br. 2;
12. Kora} Tome Ivan, ro|en 15. 2. 1972. godine, sa stalnim prebivali{tem u Kraqevu, ul. Kidri~eva br. 138;
13. Vi{i} Slavka Ilija, ro|en 15. 1. 1962. godine, sa stalnim prebivali{tem u Batajnici;
14. Tomi} Vidoja Bratimir, ro|en 2. 2. 1967. godine, sa stalnim prebivali{tem u Novom Beogradu, ul. Jurija Gagarina br. 72;
15. Kqaji} Rastka Milan, ro|en 28. 8. 1967. godine, sa stalnim prebivali{tem u Rumi, ul. Slobodana Penezi}a br. 88;
16. Bjeli} Stevana Sa{a, ro|en 18. 3. 1973. godine, sa stalnim prebivali{tem u Rumi, ulica Nova broj 2;
17. Dramli} Mladena Milan, ro|en 22. 3. 1967. godine, sa stalnim prebivali{tem u Pan~evu, ul. Dimitrija Tucovi}a br. 7;
18. Kerkez Mirka Dragan, ro|en 10. 10. 1962. godine, sa stalnim prebivali{tem u Rumi, ul. Nu{i}eva br. 12;
19. Risti} Milana Milorad, ro|en 10. 10. 1962. godine, sa stalnim prebivali{tem u Novom Sadu, ul. Ribarska br. 55;
20. \or|evi} @ivomira Milivoje, ro|en 1. 8. 1961. godine, sa stalnim
prebivali{tem u Kragujevcu, ul. Zak~a;
21. Kqaji} Rastka Du{an, ro|en 3. 6. 1973. godine, sa stalnim prebivali{tem u Rumi, ul. Slobodana Penezi}a br. 78;
22. Zeqkovi} Marka \or|e, ro|en 7. 5. 1960. godine, sa stalnim prebivali{tem u Sopotu, ul. Nova Pazova;
23. Kalaji Nedeqka Frawo, ro|en 9. 9. 1960. godine, sa stalnim prebivali{tem u Vr{cu, Grudurica;
368

24. Kalaja Nedeqka Jo`ef, ro|en 13. 2. 1967. godine, sa stalnim prebivali{tem u Vr{cu, ul. 29. novembra br. 61;
25. Milo{evi} Bori{e Nenad, ro|en 13.7. 1962. godine, sa stalnim prebivali{tem u Vr{cu, ul. Trg Bratstva i jedinstva br. 4;
26. Muri{an Jovana Jovan, ro|en 24. 8. 1961. godine, sa stalnim prebivali{tem u Vr{cu, ul. Filipa Vi{wi}a br. 21;
27. Zlatkovi} Svetislava Igor, ro|en 4. 11. 1973. godine, sa stalnim
prebivali{tem u Pan~evu, ul. Bratstva i jedinstva br. 62;
28. Matovi} Stanoja Milojko, ro|en 30. 5. 1955. godine, sa stalnim prebivali{tem u Beogradu, ul. Milovanovi}a br. 2;
29. Petrovi} Milomira Zoran, ro|en 13. 3. 1963. godine, sa stalnim
prebivali{tem u Pan~evu, ul. Du{ana [aneta br. 3;
30. Vukojevi} Jovana Darko, ro|en 17. 1. 1975. godine, sa stalnim prebivali{tem u Rumi, ul. 4. jula br. 4;
31. Savi} Dragana Mile, ro|en 1. 1. 1975. godine, sa stalnim prebivali{tem u Rumi, ul. @eqezni~ka br. 184.
III. Dobrovoqci sa podru~ja Republike BiH
1. Dragi}evi} Radomira Dragutin, ro|en 19. 2. 1968. godine u Srebrenici, sa stalnim prebivali{tem u Zvorniku, po zanimawu trgovac;
2. Jovanovi} Gaje Qubomir, ro|en 7. 10. 1974. godine u Loznici, sa stalnim prebivali{tem u Jasenici kod Kalesije;
3. Raki} Stanka Bato, ro|en 9. 6. 1956. godine u Ceru;
4. Ikoni} Nikole Dobrivoje, ro|en 12. 9. 1963. godine u In|iji, sa stalnim prebivali{tem u Karakaju;
5. Savi} Konstadina Dragan, ro|en 5. 4. 1959. godine, sa stalnim prebivali{tem u ^elopeku;
6. Simi} Milisava Miroslav, ro|en 20. 6. 1950. godine u Bijeqini, sa
stalnim prebivali{tem u Zvorniku;
7. Kosti} Cvjetka Milenko, ro|en 19. 6. 1963. godine u Zvorniku, gde mu
je i stalno mesto prebivali{ta;
8. Stojanovi} Vese Miladin, ro|en 13. 5. 1969. godine u Loznici, sa
stalnim mestom prebivali{ta u [epku;
9. Duki} Drage Nenad, ro|en 2. 11. 1954. godine u Breziku, sa stalnim
prebivali{tem u Zvorniku;
10. Raki} Cvike Borivoje, ro|en 10. 10. 1970. godine u G. Pilici;
11. Pavlovi} Slavka Miodrag, ro|en 18. 3. 1957. godine u Kozluku, sa
stalnim mestom prebivali{ta u Zvorniku;
12. Tadi} Zdravka Dragoslav, ro|en 5. 7. 1970. godine u Trnovici, sa
stalnim prebivali{tem u Zvorniku;
13. Hajdukovi} Zdravka Petko, ro|en 28. 2. 1962. godine u Zvorniku, gde
ima i stalno mesto prebivali{ta;
14. Pivarski Pavla Stojan, ro|en 14. 1. 1960. godine u Herceg Novom,
stalno mesto prebivali{ta u Zvorniku.
15. Kora} Tome Ivan, ro|en 15. 2. 1972. godine u Ivangradu, sa stalnim
prebivali{tem u Kraqevu;
369

16. Petrovi} \or|a \oko, ro|en 25. 1. 1968. godine u Zvorniku, mesto
prebivali{ta u Tr{i}u;
17. Milovanovi} Save Slavko, ro|en 24. 8. 1969. godine u Nezuku, sa
stalnim prebivali{tem u Karakaju;
18. Gavri} Blagoja Veselko, ro|en 8. 4. 1970. godine u Zvorniku, gde ima
i stalno mesto prebivali{ta;
19. Savi} Miodraga Zoran, ro|en 14. 7. 1971. godine u Zvorniku, sa stalnim mestom prebivali{ta u ^elopeku;
20. Nikoli} Dragomira Zoran, ro|en 22. 1. 1969. godine u Zvorniku, gde
ima i stalno mesto prebivali{ta;
21. Markovi} Ne|e Miroslav, ro|en 2. 12. 1955. godine u Kotoru, sa
stalnim prebivali{tem u ^elopeku;
22. \eki} Radivoja Dragi{a, ro|en 7. 6. 1966. godine u Derventi, sa
stalnim prebivali{tem u Tar~inu, SO Hayi}i;
23. ]erani} Sime Milisav, ro|en 26. 11. 1958. godine u Loznici, sa
stalnim prebivali{tem u D. [epku;
24. Deli} Vasilija Mile, ro|en 1. 11. 1966. godine u Kitovnici kod
Zvornika;
25. Tadi} Zdravka Miroslav, ro|en 22. 4. 1969. godine u Loznici, sa
stalnim mestom prebivali{ta u Trnovici, SO Zvornik;
26. Tanackovi} Zdravka Rade, ro|en 20. 5. 1959. godine u ^elopeku, gde
ima i stalno mesto prebivali{ta, na privremenom radu u [vajcarskoj;
27. Simi} Milisava Nenad, po zanimawu zlatar, sa stalnim mestom
prebivali{ta u Zvorniku;
28. Lazi} Perica, rodom sa podru~ja Kiseqaka, sa stalnim mestom prebivali{ta u Zvorniku;
29. Lazarevi} Mihajla Nedeqka, ro|ena 25. 3. 1973. godine u ^elopeku,
sa stalnim prebivali{tem u Zvorniku;
30. Gruji} Milo{a Milosava, ro|ena 14. 1. 1944. godine u Baqkovici,
op{tina Zvornik, sa stalnim mestom prebivali{ta u Zvorniku;
31. Jovi} Sre}ka Borka, ro|ena 13. 10. 1965. godine u Jasenici, op{tina Zvornik.
Od dobrovoqaca Vu~kovi}a sa podru~ja ovog Centra obavqeni su informativni razgovori sa Mileti} Darkom i Seni} Draganom. Predla`em
da se obavi razgovor i sa ostalim licima dobrovoqcima Vu~kovi}a sa
podru~ja ovog Centra, od kojih je posebno interesantan Mati} Zoran, za koga raspola`emo sa podacima da je obavqao odre|ene obave{tajne poslove
za potrebe Vu~kovi}a. Tako|e, sagleda}u mogu}nost obavqawa razgovora sa
\okovi} Draganom, kafeyijom iz Loznice, za koga je od ranije poznato da
kod wega dolazi Vu~kovi}.
Preko izvora RDB, koji su usmereni na operativno pokrivawe Vu~kovi}a i wegovih veza, prikupqa}e se i daqe podaci o wegovom boravku
i kretawu na podru~ju ovog Centra, kakav elaborat i za ~ije ga potrebe
izra|uje.
370

DXXXVI
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti

Strogo poverqivo

Informacija
o najnovijoj aktivnosti pripadnika Srpske garde
Beograd, 9. februar 1993. godine
U pra}ewu neprijateqske delatnosti pojedinih ekstremista iz redova
SPO, do{li smo do saznawa da lidera stranke Vuka Dra{kovi}a, prilikom nastupa na javnim skupovima u Beogradu i drugim mestima, prati nekolicina lica iz li~nog obezbe|ewa, koja sa sobom nosi oru`je, za koje uglavnom ne poseduju dozvolu za no{ewe. Od strane ovih lica vi{e puta su isticani zahtevi za osnivawe Srpske nacionalne vojske, sa srpskim obele`jima, na osnovu kojih je Dra{kovi} i rukovodstvo SPO, sredinom 1991. godine (odnosno nakon novih tragi~nih doga|aja u Borovom Selu i nakon rasprave u Skup{tini Srbije o aktuelnoj politi~koj situaciji u zemqi vezano za dono{ewe odluke o razdru`ivawu Republike Slovenije i Hrvatske)
najavio da }e pristupiti formirawu Srpske nacionalne garde kao nadstrana~ke vojske.
Istovremeno sa akcijom upisivawa dobrovoqaca za Gardu na teritoriji Srbije, rukovodstvo SPO je od tzv. jezgra Srpske garde (iskristalisano
u redovima SPO sredinom 1990. godine od grupe lica iz li~nog obezbe|ewa Dra{kovi}a i nakon devetomartovskih doga|aja) formiralo instruktorsku grupu u ciqu sprovo|ewa odluke. U ovu instruktorsku grupu su
ukqu~ena lica koja su dobri poznavaoci borila~kih ve{tina, kriminogena lica, kao i lica koja su ispoqila agresivnost i beskrupuloznost u nekim
me|ustrana~kim obra~unima, u prvom redu sa ~lanovima Srpske radikalne
stranke i ^etni~kog pokreta. Ve}ina ovih lica je poznata organima gowewa zbog ve}eg broja krivi~nih dela i prekr{aja koea su u~inili, a jedan
broj lica je poznat i me|unarodnoj policiji, a gotovo svi u`ivaju ugled i
izazivaju strah u beogradskom podzemqu.
^lanovi Srpske garde su, u javnim istupima i na konferencijama za
{tampu, naro~ito nakon ubistva Branislava Mati}a Belog, isticali da
Garda ne pripada nijednoj stranci i da je wen jedini ciq za{tita srpskog
naroda, a weno formirawe je bilo neophodno zbog ispoqene nesposobnosti
ideolo{ki obojene JNA.
Prva grupa dobrovoqaca Srpske garde u~estvovala je na rati{tu u Hrvatskoj, oktobra 1991. godine, kada je u Gospi}u poginuo i wen komandant
\or|e Bo`ovi} Gi{ka. Gi{ka je zajedno sa Belim bio inicijator, vo|a i
glavni finansijer Garde.
Krajem 1991. godine, ~lanovi {taba Srpske garde (Branislav Lainovi}
Dugi, Zoran Koji}, Milovan Mi}kovi} i Jovan Ota{evi}) su, po sopstvenim tvr|ewima, vodili intenzivne razgovore sa predstavnicima JNA povodom legalizacije Srpske garde u okviru oru`anih snaga Srbije. U vezi
ove inicijative za saradwu garde i JNA, do{lo je do raskola izme|u Dra{kovi}a i {taba Garde. [tab Garde je decembra 1991. podneo ostavku, tako
371

da je jedan deo ~lanova ostao naklowen Dra{kovi}u i SPO i oni su formirali Inicijativni odbor {taba Garde. (Vode}e li~nosti su Zvonko
Osmajli}, Radmilo Ron~evi} i Zoran \or|evi}), a biv{i {tab Garde je
ostao kao Srpska garda uz Branislava Lainovi}a Dugog, Milovana Mi}kovi}a, Jovana Ota{evi}a i Zorana Koji}a. Izdvojilo se i tre}e krilo pod
nazivom Juri{ni odred Srpske garde, na ~elu sa Milivojem Radulovi}em
^arlijem. Jedino je Srpska garda, pod vo|stvom Lainovi}a, registrovana u
Saveznom sekretarijatu za pravosu|e kao namensko udru`ewe gra|ana.
Uporedo sa aktivnostima usmerenim na ukqu~ivawe Srpske garde kao
posebne organizacione celine u institucionalizovani sistem oru`anih
snaga Srbije i Jugoslavije, pripadnici Srpske garde su po~eli intenzivno
da sprovode i propagandnu aktivnost, koja je bila usmerena na uklawawe
predstave o Gardi kao skupu lica sa kriminalnom pro{lo{}u (mada za mnoge postoji osnovana sumwa da se i daqe bave organizovanim kriminalom).
Posebno su insistirali na stvarawu predstave da su Beli i Gi{ka `rtve
svoje srpske organizacije i militantnog komunizma. Tako|e, ~lanovi
Srpske garde su insistirali da je Garda nadstrana~ka, u kom ciqu su se javno distancirali od SPO, odnosno od uticaja Vuka Dra{kovi}a i delovawa
Danice Dra{kovi}.
Inicijativni odbor {taba Garde je nastavio sa ranijim aktivnostima
pod vo|stvom Zvonka Osmajli}a, uz punu saglasnost i podr{ku Vuka Dra{kovi}a. Osmajli} je aktivno radio na okupqawu gardista i wihovom slawu na ratna podru~ja biv{e Bosne i Hercegovine (Fo~a, Nevesiwe). Po nalogu Osmajli}a, gardisti su se na rati{tu bavili pqa~kom, a pri povratku
sa sobom su donosili oru`je, municiju i drugu vojnu opremu u ciqu nelegalne trgovine, ali isto tako i naoru`avawa i organizovawa Dra{kovi}evih
pristalica za ru{ewe legalnih organa vlasti u Srbiji. Tako su najekstremniji i najmilitantniji ~lanovi Garde aktivno u~estvovali u obele`avawu
devetomartovskih doga|aja, kao i odr`avawu Vidovdanskog sabora.
Prema najnovijim saznawima, Dra{kovi} se priprema za odlazak u
SAD i od Osmajli}a je zahtevao da do wegovog povratka formira jezgro
Srpske garde. S tim u vezi, on je uputio pismo svim op{tinskim odborima
SPO, u kome ih upozorava na spregu vlasti i nosilaca fa{isti~kih ideja i akcija u Srbiji, {to ne iskqu~uje i mogu}nost izbijawa gra|anskog rata, te je stoga neophodno da se obnovi Srpska garda kao za{titnik demokratske Srbije. Nosilac aktivnosti na obnavqawu Srpske garde je Osmajli}, koji je nakon sastanka sa grupom ekstremno orijentisanih lica, po~etkom januara 1993. godine zapo~eo sa aktivnostima na obnavqawu Garde, i to
na svim nivoima SPO. Zajedno sa Osmajli}em, kao organizatori javqaju se:
\ura| Fibi{an (Novi Sad), Du{an Vu~kovi} (Zaje~ar), Ba}o Milovi}
(Berane), Grada \or|evi} (Pan~evo), Vlada Petrovi} (Ni{), Joca Tomi}
i Goran Vasiqevi} (Vaqevo), Slobodan Vitorovi} (Po`ega) i Slobodan
Filipovi}, i oni poku{avaju da ostvare povezivawe Garde sa op{tinskim
i okru`nim odborima SPO, u okviru kojih bi i ostvarivali svoju delatnost. Tako je Osmajli} obavestio NN lice iz Wujorka da se garda ponovo
osniva i da navodno Lainovi}evi qudi `ele da se pomire i udru`e sa wegovim qudima. Tako|e, Osmajli} poku{ava da re{i i pitawe kontinuiranog finansirawa, u kom ciqu se povezao sa nekim licima iz SAD i Austra372

lije, od kojih je privatnim putem upu}ena pomo} za porodice rawenih i poginulih pripadnika Srpske garde.
U ciqu sagledavawa i ja~awa organizacionih mogu}nosti Slu`be
obezbe|ewa SPO-a, a u vezi sa aktuelnom politi~kom situacijom u Srbiji,
odr`ano je, dana 23. 1. 1993. godine u Domu omladine u Beogradu, savetovawe
Slu`be bezbednosti Srpskog pokreta obnove na temu Odbrana Srbije od
fa{izma. Skupu je prisustvovalo oko 700 lica, me|u kojima su, osim Vuka
Dra{kovi}a i ~lanova wegovog obezbe|ewa, bili prisutni i predstavnici
odbora SPO-a iz ~itave Srbije. Tom prilikom je konstatovano da se u Srbiji trenutno odvija generalna ideolo{ka ~istka pra}ena terorom, koju u
svim oblastima dru{tvenog `ivota sprovodi partija na vlasti u sadejstvu
sa svojim SS odredima, tj. pripadnicima Srpske radikalne stranke. Istaknuto je tako|e da Slu`ba bezbednosti SPO-a trenutno broji 10.935 ~lanova, te da }e se ona svim sredstvima odupreti nasrtaju fa{ista na ~lanove SPO-a kojih je, po re~ima u~esnika, ve} bilo u vi{e mesta u Srbiji.
U vezi sa eskalacijom ratnih sukoba na prostoru Srpske Krajine i isto~ne Hercegovine, krajem januara ove godine odr`ano je vi{e sastanaka
rukovodstva Srpske garde, krila koje sa~iwavaju ~lanovi SPO-a, radi upu}ivawa dobrovoqaca na navedena ratom zahva}ena podru~ja. U tu svrhu je
Zvonko Osmajli}, komandant Srpske garde, kontaktirao sa Nenadom Vitasom, koji je nastupio ispred Biroa Srpske Krajine, i koji je prihvatio da
se dobrovoqci prebace na teren Krajine, uz obezbe|en sopstveni prevoz.
Tako|e je Osmajli} u vi{e navrata kontaktirao sa Borom Anteqom, komandantom TO za isto~nu Hercegovinu. Prema na{im saznawima, Anteq je dovr{io pripreme za prihvat dobrovoqaca koji bi se obavio u selu Borci
kod Nevesiwa. Skup dobrovoqaca koji bi oti{li na ovo rati{te je bio
predvi|en za 3. 2. 1993. godine u 21.00 ~as, kod glavne `elezni~ke stanice u
Beogradu, odakle bi vozom otputovali do Nik{i}a, a potom daqe prevezli
autobusom do Nevesiwa. Prema na{im saznawima, dobrovoqci }e na rati{tu boraviti maksimalno mesec dana, a u prvom transportu se o~ekuje odlazak oko 200 dobrovoqaca.

DXXXVII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar DB Zrewanin
23. 2. 1993. godine
(redigovano)

Izve{taj saradnika
I
(redigovano)
Saradnik pru`a podatke za lica koja istupaju sa pozicija unutra{weg
ekstremizma.
373

Saradnik je proveren i pouzdan, a podaci koje je izneo mogu se smatrati verno prenetim.
II
U toku razgovora saradnik je izneo da je preko Sinadinovi} Save, privatnog preduzetnika iz Zrewanina, ina~e predsednika Op{tinskog odbora
Srpskog ~etni~kog pokreta, do{ao do podataka da se u martu mesecu u zemqi o~ekuju masovne demonstracije i izbijawe velikih oru`anih nereda,
usmerenih protiv vladaju}e stranke. Procena je da }e se posle ovakvog pritiska opozicije vladaju}a stranka povu}i. Osim toga, obaveza je svih funkcionera i odbornika SRS da ne ulaze u koaliciju sa socijalistima, jer vladaju}oj stranci predstoji pad.
Ove podatke je Sinadinovi} Savi preneo Lazar Marjanski, poslanik
SRS u Skup{tini Republike Srbije, koji je do ovih saznawa do{ao u razgovoru sa Vojislavom [e{eqom, predsednikom SRS.
III
Sinadinovi} Sava, ro|en 26. 1. 1954. godine u E~ki, SO Zrewanin, od
oca Stanka i majke Zorke, Srbin, dr`avqanin SRJ, privatni preduzetnik,
nastawen u Mu`qi, Marka Kraqevi}a 26.
Sinadinovi} Sava, prolazi kroz evidenciju CJB. Vi{e puta je osu|ivan zbog po~iwenog krivi~nog dela iz ~lana 250 i 249 KZ APV, od strane
Okru`nog suda u Zrewaninu na jednu godinu zatvora, uslovno na tri godine.
Zbog po~iwenog krivi~nog dela iz ~lana 292, stav 1 KZ SAPV na ~etiri
meseca zatvora, kaznu izrekao 17. 4. 1975. godine Op{tinski sud u Zrewaninu. Od strane Op{tinskog suda u Zrewaninu ka`wen je 31. 3. 1981. godine
zbog po~iwenog krivi~nog dela iz ~lana 34, stav 1 KZ SAPV sa {est meseci zatvora.
IV
Nisu preduzimane druge mere i radwe RDB.
V
Saradnik Seneka je instruisan da se anga`uje na potvrdi, prikupqawu i pro{irivawu navedenih podataka i da nas o svim saznawima blagovremeno informi{e.
(potpis redigovan)

DXXXVIII
Centar RDB Ni{
Ekstremizam
73-018
24. 2. 1993. godine

Slu`bena bele{ka
Kontinuiranim pra}ewem ekstremne delatnosti Vaki} Branislava, za
koga se kod CRDB Ni{ vodi OO po nacional-{ovinizmu, dobijeni su pro374

vereni operativni podaci koji ukazuju da je Vaki} Branislav u protekla

dva meseca u vi{e navrata bio u kontaktu sa generalom Peri{i}em iz Ni{a, kojom prilikom je istog obave{tavao o broju dobrovoqaca, kao i na~inu odlaska istih na rati{ta Bosne i Srpske Krajine, tra`e}i pri tom pomo} u naoru`avawu za iste, s obzirom da navodno vojne vlasti u Skelanima,
kao i Bajinoj Ba{ti, nemaju dovoqan broj automatskih pu{ki i drugog naoru`awa. U tom smislu, Peri{i} je Vaki}a u dva navrata primao u svoj kabinet u komandi Armije, kada mu je navodno obe}ao da }e zvati U`i~ki korpus, odnosno generala Ojdani}a, kako bi ovaj obezbedio sve potrebne uslove za opremawe pristiglih dobrovoqaca.
U razgovorima koje su tada imali, Vaki} je Peri{i}a obavestio o me|usobnim odnosima i sukobima me|u stare{inama srpske vojske u Skelanima, kada je napomenuo i negativan rivalitet izme|u pukovnika Ili}a i majora Ili}a koji komanduju na terenu Skelana.
Sem obe}awa koje je pru`io Vaki}u, general Peri{i} u ovim susretima ni{ta konkretno nije uradio po zahtevima istog, pravdaju}i to nemogu}no{}u subordinacije sa General{tabom VJ.
Dana 13. 2. 1993. godine general Peri{i} je prihvatio inicijativu Vaki}a po kojoj bi Vaki} sa pripadnicima S^P-a napravio spiskove vojno
sposobnih izbeglica koji se nalaze na {irem regionu Ni{a, kako bi iste
uz pomo} vojske i organa SJB u Ni{u prona{li i uputili u Bosnu ili
Kninsku Krajinu.
U vezi sa tim, Vaki} mu je preneo da oni kao Ratni {tab S^P-a u Ni{u ve} imaju spiskove, i da za sada ima 150 vojno sposobnih lica, a da }e se
on i pripadnici S^P-a u svakom pogledu staviti na raspolagawe Peri{i}u u sprovo|ewu ove akcije. Dogovoreno je da Peri{i} ostvari kontakt sa
na~elnikom SUP-a u Ni{u oko koordinacije ove akcije, s tim {to bi i Vaki} preko svojih veza u SUP-u Ni{ pokrenuo istu inicijativu i dogovorio
se oko svih detaqa.
Nakon ovih razgovora, Vaki} je bio u vezi sa na~elnikom milicije u
Ni{u kada mu je preneo stav i generala Peri{i}a, ali je dobio odgovor da
o tome ne mo`e da re{ava SUP, ve} samo Vlada Srbije.
O ovoj aktivnosti, s obzirom da nije u potpunosti dobio podr{ku, Vaki} je obavestio sredstva informisawa, odnosno novinara Narodnih novina Doderovi}a, koji se u potpunosti slo`io sa predlo`enom akcijom u
kojoj }e i sam u~estvovati kroz pisawe ~lanaka o tom problemu.
U ovom periodu zapa`ena je i izrazita aktivnost Vaki}a na slawu pojedinih predsednika odbora S^P ili SRS na druge vojne stare{ine, pa je
tako na wegovu inicijativu Veqkovi} Vojin iz Pirota u nekoliko navrata
i{ao kod komandanta kasarne u Pirotu, potpukovnika Save Peruni~i}a, od
koga jer tra`io i navodno dobio 100 pari uniformi, kao i ostali pribor.
Tada je Veqkovi}u Peruni~i} navodno obe}ao i vojno vozilo za prevoz dobrovoqaca, kao i drugu opremu.
Ovakva aktivnost Vaki} Branislava zaslu`uje pa`wu RDB-a, s obzirom da sve ove kontakte sa visokim vojnim stare{inama kasnije zloupotrebqava u ciqu ostvarivawa svojih ciqeva, pravdaju}i to pred svojim pretpostavqenima kao dogovor sa najvi{im vojnim stare{inama VJ.
375

U tom smislu prati}e se i aktivnost najekstremnijih pripadnika

S^P-a na pravqewu spiskova vojno sposobnih izbeglica kako ne bi do{lo
do otvorenih sukoba, pa i fizi~kih obra~una, {to je Vaki} Branislav jednom prilikom i najavio.

DXXXIX
Centar RDB Ni{
Ekstremizam
73-018
25. 2. 1993. godine

Slu`bena bele{ka
Pored aktivnosti tokom februara meseca na slawu dobrovoqa~kih
grupa na rati{ta Bosne i Srpske Krajine, aktivnost Vaki} Branislava se
ogledala u ovom periodu i na u~vr{}ivawu jezgra unutar S^P-a, odnosno
okupqawu najekstremnijih pripadnika S^P-a u grupu za posebne namene,
odnosno grupu koja }e imati zadatak da po sistemu tzv. crnih trojki, izvr{ava zadatke (fizi~ki obra~uni, zastra{ivawa i sli~no).
Tako je dana 7. 2. 1993. godine Vaki} bio u kontaktu sa Stevi} N., koji
obavqa funkciju predsednika S^P-a u Jagodini i kojom prilikom je ovaj
Vaki}a zamolio da mu po{aqe grupu ~etnika koju predvodi Toma Petrovi},
kako bi se isti obra~unali sa licima iz Jagodine koja mu kontinuirano
prete.
Ovom prilikom Vaki} je istom obe}ao takvu vrstu pomo}i, napomiwu}i da bi najpre trebali da se dogovore u sredu, 10. 2. 1993. godine u Beogradu, s obzirom da su obojica poslanici u Skup{tini Republike Srbije, pri
tom zameraju}i istom da o takvim stvarima ne govori javno.
U ovom periodu Vaki}eva aktivnost se ogledala i u nabavci oru`ja za
dobrovoqce iz redova S^P-a, pa je tako od Qubi{e Petkovi}a iz Beograda tra`io 50 automatskih pu{aka, kao i drugu opremu, navode}i da wegovi
dobrovoqci na rati{tu kod Skelana nemaju nikakve uslove za ratovawe.
Tih dana Petkovi} je navodno kontaktirao vi{e oficira VJ koji su mu obe}ali ovakvu vrstu pomo}i, s tim {to bi isto zadu`ili po dolasku u Skelane.
[to se ti~e pripadnika S^P-a koji je bacio bombu na `elezni~koj stanici u Beogradu, prilikom poku{aja wegovog razoru`awa od strane radnika MUP-a, Vaki} u kontaktu sa Zoranom Dra`ilovi}em iz Beograda, koji
obavqa funkciju zamenika komandanta Ratnog {taba S^P-a, opravdava
ovakav ~in aktivirawa bombe, navode}i da je isti od strane radnika MUPa najverovatnije prvo maltretiran i tu~en, {to, po wemu, ovaj nije mogao da
podnese. Takvu svoju tvrdwu Vaki} potkrepquje i ~iwenicom da Stoji}a odli~no poznaje i da mu je isti u toku pro{le godine na trebiwskom rati{tu
bio posilni. Po wemu i Dra`ilovi}u, za sve je kriva komunisti~ka banda i komunisti~ka doktrina, a da oni iako su u Skup{tini Republike
Srbije drugi po broju, jo{ nemaju nikakvu vlast. Isti~u da je poginuo jedan
od najboqih boraca S^P-a, i pri tome `ale {to nisu mogli da osvete po376

gibiju Doderovi} Zorana i ]uka kod Herceg Novog po~etkom 1992. godine,
koje su ubili pripadnici VJ.
Ovakav stav Vaki}a, koji na izvestan na~in opravdava kriminalne i teroristi~ke akte pripadnika S^P-a, ukazuju na svu wegovu ekstremnost, pa
i `equ za osvetom, {to je i u ranijem periodu ispoqavao. Takva wegova delatnost se i daqe kontinuirano nastavqa, pa i prema legalno izabranim
organima vlasti.

DXL
Centar resora DB U`ice
III
79-056
Dana 5. 3. 1993. godine
Sp. br. 381

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1.
Izvor podataka NN, lice sa podru~ja op{tine Rudo, koje je i ranije kori{}eno od RDB.
Razgovor je obavqen 3. 3. 1993. godine u Priboju, u vremenu od 13.00 do
16.00 ~asova, na inicijativu operativnog radnika.
Izvor pouzdan, podaci u fazi proveravawa.
2.
Podaci se odnose na saznawa vezana za otmicu putnika iz voza na pruzi Beograd Bar u stanici [trpci.
Izvor je, pored ostalog, rekao:
Bio sam u prilici da saznam i neposredno vidim kako su Luki} Milan, Krsmanovi} Oliver i drugi u zadwe vreme ~esto boravili na podru~ju op{tine Priboj. U Priboj su dolazili i legalno, prelaze}i granicu na
grani~nom prelazu Uvac, ali i ilegalno, u uniformama, u mestu Mokronozi, zatim kod fabrike Sedi{ta i na mostu kod FAP-ovog pogona Preseraj. Ovi pripadnici paravojne formacije iz Vi{egrada, prilikom boravaka u Priboju, uvek su odsedali u ugostiteqskim objektima Narcis,
Vo`d, Monako i Mond. Imam podatak da su wihovi boravci u posledwe vreme imali za ciq osmatrawe i upoznavawe sa na~inom izvo|ewa akcija specijalaca Vojske Republike Srpske iz Rudog, kada su zaustavqali
vozove i privodili iz wih vojno sposobne Srbe sa podru~ja Republike
Srpske.
Luki} i ostali iz paravojne formacije Garavi sokak imali su informaciju da }e u vozu, koji su nameravali da zaustave u [trpcima, biti i izvesni Faik, zet komandanta vojnih formacija muslimanske vojske BiH Sefera Halilovi}a, kao i jedan lekar Palestinac, koji navodno ilegalno vodi
bolnicu za muslimane u Prijepoqu.
377

Prilikom zaustavqawa voza u stanici [trpci, dana 27. 2. ove godine,

pripadnici Garavog sokaka nisu skidali muslimane ro|ene u Priboju,
ve} uglavnom one iz Prijepoqa.
Nije mi poznato koliko je ta~no odvedeno putnika iz voza, ali znam da
su Srbe doveli u jednu kafanu u Vardi{te i pustili, a muslimane, Hrvate
i strance likvidirali.
^esti dolasci Luki}a i Krsmanovi}a na podru~je op{tine Priboj, koliko mi je poznato, imaju za ciq i pra}ewe nekih, za wih interesantnih
osoba, pogotovu izbeglica iz Vi{egrada ~iji ~lanovi porodica, odnosno
familija, u~estvuju na strani zelenih beretki. Tako|e se interesuju za
pojedina lica sa podru~ja Priboja koja pru`aju pomo} muslimanskim ekstremistima. Ukoliko nai|u na takve, spremni su da se, uz odre|ene pripreme, sa wima obra~unaju, ne obaziru}i se na to da se nalaze na teritoriji Jugoslavije. Iz voza u [trpcima nije odvedeno nijedno lice iz Priboja, kako
bi oni mogli i ubudu}e nesmetano da dolaze u Priboj.
3.
Luki} Milan iz Vi{egrada.
Krsmanovi} Oliver iz Vi{egrada.
4.
Preko ovog izvora preduzeli smo mere u ciqu pribavqawa podataka o
daqim planovima i namerama pripadnika paravojnih formacija iz Vi{egrada.
5.
Luki} Milan i Krsmanovi} Oliver su 1. 3. 1993. godine boravili u Rudom. Putovali su vozilom pasat karavan, zatvoreno plave boje, reg. oznake G@-316-05.

DXLI
CRDB Kragujevac
III uprava
10. 3. 1993. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

I
Izvor: Radulovi} Veqko, penzionisani radnik SUP-a Kragujevac.
Podaci se odnose na ilegalnu trgovinu oru`ja u Kragujevcu.
Sastanak odr`an na inicijativu operativnog radnika dana 10. 3. 1993.
godine u vremenu od 14.00 do 15.00 ~asova.
Izvor pouzdan, podaci delimi~no provereni.
Tro{kova sastanka nije bilo.
II
U toku razgovora, izvor je, izme|u ostalog, rekao da se ilegalnom trgovinom oru`ja u Kragujevcu bave slede}a lica: Miqkovi} Slobodan, zvani
378

Miqko, ^eda N. zvani ^eda plin, Beli N., Jovan Rihterovi}, Miqkovi}ev
{urak, Vrani} Zlatan, Radovanovi} Sre}ko, zvani Sre}ko Ma~ak, biv{i
stra`ar Okru`nog zatvora, izvesni Kiseli N. Sva ova lica su i{la na rati{te kao dobrovoqci i tom prilikom su tokom pro{le godine u vi{e navrata dovozili kamionima ve}e koli~ine raznog oru`ja (automate, pi{toqe, bombe, snajpere itd.) u Kragujevac, gde su prodavali drugim licima. Po
proceni izvora, polovinu ovog oru`ja su prodali, a polovinu sakrili. Ovo
je izvoru poznato, jer je i sam bio kao dobrovoqac na rati{tu, gde je i rawen, a po tom osnovu se dru`i sa ovim licima. Ova lica naj~e{}e odsedaju
u kafani Romansa, koja se nalazi u ul. Janka Veselinovi}a. Tu se opijaju i
u takvom stawu pri~aju {ta su sve radili na rati{tu. Izme|u ostalog, pri~ali su da je Miqkovi} Slobodan, zvani Miqko, uhap{en od strane srpske
vojske, jer je uhva}en kako se preko radio veze dogovara sa komandantom ZNG
za Ora{je oko prodaje za novac srpskih vojnika koje je Miqko zarobio.
Miqko je sa svojim dobrovoqcima zarobqavao srpske vojnike i prodavao ih
usta{ama, a ovi su ih razmewivali za usta{e koje su Srbi u borbama zarobili.
Izvor daqe isti~e da je jednom prilikom u kafani Romansa Miqkov
{urak Vrani} Zlatko, zvani Zlaja, koji je neposredno sedeo do wega, u alkoholisanom stawu pri~ao kako su zarobili jednu grupu srpskih vojnika koju su trebali da prodaju usta{ama. ^uvao ih je izvesni Student, izvoru nije
poznato iz kog je dela Republike Srbije, i tom prilikom je jedan od zarobqenih srpskih boraca iskoristio ~uvarevu nepa`wu i oteo mu pi{toq.
Tada je Miqkov {urak Zlatko N. pucao i ubio tog srpskog borca, a ~uvara
zvanog Student ranio. Izvor daqe navodi da je sa ovom grupom dobrovoqaca bio i izvesni Crni iz okoline Pirota. On je zajedno sa Miqkom bio u
zatvoru u Bawa Luci, a u~estvovao je u svim wihovim prqavim radwama. Neposredno u vezi sa ovom grupom bio je i izvesni Stevan N. zvani Stiv, radnik SUP-a Modri~a. Za ~uvawe oru`ja, automobila i drugih stvari koje su
ovi dobrovoqci krali na rati{tu, zadu`en je bio biv{i stra`ar Okru`nog zatvora u Kragujevcu, izvesni Kiseli N.
U daqem toku razgovora, izvor navodi da su ova lica pored oru`ja dovozila i automobile sa la`nim dokumentima, koje su u Kragujevcu prodavali. Pro{le godine dovezli su tri kamiona marke reno i FAP. Miqko
je dovezao jednog golfa i una. Beli N. je dovezao jednog golfa i zastavu 128. Rihterovi} je dovezao jednog juga, Radovanovi} Sre}ko automobil
marke audi, mazda i opremu za pr`ionicu kafe. Prodaju ovih automobila uglavnom je realizovao ^eda N. Pored toga, krali su novac, zlato i ostale dragocenosti.
III
Miqkovi} Slobodan, zvani Miqko, o wemu je ranije pisano u na{im
izve{tajima.
Radovanovi} Sre}ko, zvani Sre}ko Ma~ak, penzionisani radnik
SUP-a Kragujevac.
Beli N. iz Kragujevca.
^eda N. iz Kragujevca, ul. Zmaj Jovina.
379

 Rihterovi} Jovan, ro|en 11. 11. 1953. godine u Kragujevcu, nastawen u

ul. Stevana Sremca br. 7.
Crni N. iz okoline Pirota.
Stevo N., zvani Stiv, radnik SUP-a Modri~a.
Vrani} Zlatko, zvani Zlaja, iz Kragujevca, {urak Miqkovi} Slobodana, ro|en 31. 1. 1962. godine u Kragujevcu.
Kiseli N., biv{i ~uvar Okru`nog zatvora u Kragujevcu.
IV
Mere i radwe RDB nisu primewivane.
V
U razgovoru izvor je bio iskren, jer podaci koje je pru`io poklapaju se
sa podacima koje je RDB dobio preko drugih izvora.
Izvor je poznani~ka veza i u razgovoru je izrazio spremnost da pomogne u granicama svojih mogu}nosti. Sa izvorom je dogovoreno da i daqe kontaktira ova lica, odnosno da ostvari bli`i kontakt sa wima u ciqu produbqivawa postoje}ih i prikupqawa novih saznawa kako o oru`ju, koje je ova
grupa dovezla sa rati{ta, a posebno sakrivenom, tako i o prodaji za novac
srpskih boraca usta{ama od strane Miqka. S obzirom da smo i preko drugih izvora do{li do podataka o ovim kriminalnim radwama Miqka i wegove grupe i na{e operativno istra`ivawe usmeri}emo u tom pravcu, odnosno na dokumentovawu tih kriminalnih radwi. Kako je Miqkov {urak Vrani} Zlatan, zvani Zlaja, priznao pred izvorom ubistvo jednog srpskog borca, izvor je instruisan da izvr{i identifikaciju (daqe je kopija nejasna).

DXLII
Okru`no javno tu`ila{tvo u Beogradu
KTR-495/93
18. 3. 1993. godine
Beograd
MUP Srbije USDB za grad Beograd
Beograd
Kneza Milo{a 103
U prilogu dostavqamo krivi~nu prijavu podnetu od navodno advokata
Crn~evi} ^varka, u ime grupe advokata protiv Vojislava [e{eqa, predsednika Srpske radikalne stranke, da u smislu ~lana 153, stav 2 ZKP prikupite obave{tewa.
U pravcu prijavqenog krivi~nog dela povreda ugleda SRJ iz ~lana 156
KZ Jugoslavije.
Potrebno je da proverite sve navode krivi~ne prijave i prikupite sve
potrebne dokaze u vezi sa izjavama, kako se u prijavi navodi, prijavqenog
Vojislava [e{eqa na javnim skupovima, utvrdite vreme i mesto izre~enih
inkriminacija, a sve u pravcu ocewivawa da li u istima ima elemenata prijavqenog krivi~nog dela.
380

Tako|e je potrebno da preko kabineta predsednika Republike Dobrice

]osi}a, na pogodan na~in, utvrdite da li je predsednik zainteresovan za
krivi~no gowewe.
(Dopisano rukom) Krivi~na prijava nije prilo`ena.
Zamenik javnog tu`ioca
Biqana Radovanovi}

DXLIII
CRDB Kragujevac
III uprava ekstremizam
72-037
23. 3. 1993. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

Veza: na{a slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru br. 353 od
16. 3. 1993. godine.
I
Martinovi} Sini{a, ro|en 31. 1. 1962. godine u selu Qubi`da, op{tina Orahovac, Srbin, dr`avqanin SRJ, elektroinstalater, nastawen u Kragujevcu, ul. Tamnavska br. 15.
Razgovor obavqen 19. 3. 1993. godine u Kragujevcu od 21.00 do 22.30 ~asova na inicijativu operativnog radnika.
Povod za obavqawe razgovora je u operativnom istra`ivawu paravojnih formacija po akciji Tomson.
Podatke koje je izvor pru`io odnose se na grupu lica pripadnika paravojnih formacija iz Kragujevca, koju je na rati{tu predvodio Miqkovi}
Slobodan, zvani Lugar.
II
U razgovoru izvor je ispri~ao da je juna 1992. godine posredstvom Srpske radikalne stranke sa grupom dobrovoqaca iz Kragujevca bio upu}en na
isto~no-posavsko rati{te u biv{oj BiH. Pored izvora, grupu su sa~iwavali Radovanovi} Sre}ko, vo|a grupe, Goran Simovi}, zvani Traqa, \or|evi} Zlatan, Avramovi} @ika, \or|evi} @ivorad, Bjeli} Milo{, Novakovi} Sa{a, Rihterovi} Jovan, Ki{ Zoran, ]ulibrk Sa{a, Dragan i Zvonko
bra}a (prezime izvor ne zna) i Lazar troprsta{.
Ova grupa se krajem avgusta 1992. godine vratila sa rati{ta u Kragujevac.
Kao ratni plen, Novakovi} Sa{a sa rati{ta doterao je juga, Avramovi} @ika golfa, \or|evi} @ivorad opel kadeta, Sre}ko Radovanovi}
mazdu 626.
Pre juna 1992. godine sa gorenavedenom grupom, osim izvora, na rati{tu je bio i Miqkovi} Slobodan zvani Lugar. Kao ratni plen Miqkovi}
je dovezao kamion marke reno, bez {asije (hladwa~e N. S.). [asija je od
strane lokalnih vlasti zadr`ana u Bosanskom [amcu, jer kao hladwa~a koristi se za ~uvawe namirnica.
381

U tom periodu Miqkovi} je tako|e sa rati{ta dovezao i jedan auto

marke uno.
U vezi dono{ewa oru`ja sa rati{ta u Republiku Srbiju od strane grupe kojoj je pripadao kada su sa rati{ta dolazili u Kragujevac, izvor iznosi
da su mogu}nosti za preno{ewe streqa~kog naoru`awa bile minimalne.
Ovo je obrazlo`io time {to su svi iz grupe morali da razdu`e naoru`awe
koje su zadu`ili prilikom dolaska na rati{te. Pri povratku za Srbiju
jo{ kroz BiH imali su nekoliko kontrola koje su pregledale kako vozila,
tako i wih. Posebno su detaqno pregledani na granici Republike Srbije.
Izvor ne tvrdi, ali smatra da nije bilo mogu}nosti da neko iz grupe
prenese streqa~ko naoru`awe, dok za pi{toqe smatra da su mogli da se
prenesu, ali ni za jedno lice iz grupe nije mogao da potvrdi da je to u~inilo.
Da li je ova grupa prilikom boravka na rati{tu pre wega donosila
streqa~ko naoru`awe u Kragujevac izvoru to nije poznato, mada je istakao
da u po~etku na granici izme|u Republike Srbije i biv{e BiH skoro da i
nije bilo kontrole, pa takvu mogu}nost ne treba iskqu~iti.
Grupa koju je izvor naveo na isto~no-posavsko rati{te ponovo odlazi
oktobra 1992. godine, ali bez Sre}ka Radovanovi}a. Sada grupu predvodi
Miqkovi} Slobodan, zvani Lugar. Na rati{te odlaze na poziv vlasti iz
Bosanskog [amca, jer se pripremala ofanziva za osvajawe hrvatskog upori{ta u mestu Ora{ju.
Po dolasku na front, oformqene su jedinice od dobrovoqaca iz Srbije i me{tana, a u ispomo} do{lo je i 520 pripadnika milicije iz isto~ne
Slavonije.
Pred sam napad na Ora{je od strane Bawalu~kog korpusa, pridodata im
je grupa od 10 izvi|a~a, koji su trebali da odigraju kqu~nu ulogu u obezbe|ivawu uslova za ubacivawe jedne jedinice u neprijateqsku pozadinu.
Kod izvo|ewa prvih akcija oko ubacivawa u neprijateqsku teritoriju,
Hrvati su zarobili 10 vojnika, a nekoliko ubili, {to je izazvalo sumwu da
je akcija izdata, pa se od daqih vojnih operacija odustalo.
Sumwa je pala na izvi|a~e, jer je me|u wima bilo pet muslimana, dva
Hrvata i tri Srbina. Osmorica su uhap{ena, a dvojica su pre hap{ewa pobegla iz jedinice. Wima je napravqena zaseda i prilikom wihovog hap{ewa ubijen je Malba{i} Mile, zvani Ma~ka, dok je drugi uhva}en.
Akcijom oko hap{ewa i vo|ewa istrage nad izvi|a~ima, po dogovoru sa
predstavnicima vlasti u Bosanskom [amcu, rukovodio je Miqkovi} Slobodan sa kragujeva~kom grupom dobrovoqaca.
Kada se saznalo da je Malba{i} ubijen, bawalu~ki korpus preduzeo je
odre|ene mere, razoru`ao dobrovoqa~ku jedinicu, a kragujeva~ku grupu, zajedno sa Miqkovi}em, osim Vrani} Zlatana koji je uspeo da pobegne za Kragujevac jer je ubio Malba{i}a, uhapsili i predali vojno-istra`nim organima. To se odigralo negde krajem novembra 1992. godine.
Od tada vo|ena je istraga nad celom grupom dobrovoqaca. Polovina
grupe, u kojoj je bio i izvor, pu{tena je krajem decembra 1992. godine, a druga polovina krajem februara 1993. godine zajedno sa Miqkovi} Slobodanom, koga su u po~etku vojne vlasti najvi{e teretile zbog hap{ewa izvi|a~a i ubistva Malba{i}a, jer je on rukovodio tom akcijom.
382

Prema izvoru, iz zatvora su pu{teni jer im nije dokazana krivica.

U vezi doteranih vozila kao ratni plen, izvor je izjavio da mu je poznato da je kamion reno Miqkovi}u oduzeo SUP u Kragujevcu, dok za sudbinu una ne zna, Radovanovi} Sre}ko i daqe vozi mazdu, dok je Avramovi}
@ika prodao golfa. \or|evi} @ivorad izjavquje kako mu je opel kadet
ukraden, a Novakovi} Sa{a jo{ poseduje juga.
Na kraju razgovora, izvor je izneo da su mu poznate pri~e o tome kako
je grupa dobrovoqaca, kojoj je i on pripadao, navodno sa rati{ta u Kragujevac dopremila ve}e koli~ine streqa~kog oru`ja, municije i bombi. Me|utim, izvor tvrdi da je to proizvod kafanske ma{te.
Prema izvoru, realno je da je neko iz grupe ne{to od streqa~kog oru`ja i municije prokrijum~ario, ali to je bilo mogu}e u ranijem periodu. Ko
je to ~inio, ~inio je samoinicijativno, bez znawa drugih. To su pojedina~ni slu~ajevi, a ne nekakve ve}e koli~ine, ka`e izvor.
Izvor nije mogao pouzdano da uka`e na nekog iz grupe da sada poseduje
streqa~ko oru`je, ali je istakao da su pojedinci, izme|u ostalog, spremni
i sa oru`jem da trguju, pa su kao takvi ve} poznati organima SUP-a.
III
Miqkovi} Slobodan, zvani Lugar, iz Kragujevca.
Radovanovi} Sre}ko, iz Kragujevca.
Simovi} Goran, iz Kragujevca.
Vrani} Zlatan, iz Kragujevca.
Avramovi} @ika, iz Kragujevca.
\or|evi} @ivorad, iz Kragujevca.
Bjeli} Milo{, iz Kragujevca.
Novakovi} Sa{a, iz Kragujevca.
Rihterovi} Jovan, iz Kragujevca.
Ki{ Zoran, iz Kragujevca.
]ulibrk Sa{a, iz Kragujevca.
Dragan i Zvonko, bra}a iz Kragujevca.
Lazar troprsta{, iz Kragujevca.
Sva navedena lica pripadnici su paravojnih formacija.
IV
Informativni razgovor sa Martinovi} Sini{om iz Kragujevca, dr`avqaninom SRJ, obavqen na na{ zahtev.
V
Razgovor sa Martinovi}em obavqen je u okviru operativnog istra`ivawa aktivnosti paravojnih formacija, kao i nepotvr|enih podataka da poseduju ve}e koli~ine oru`ja: pi{toqa, automatskih pu{aka, bombi, snajpera i druge vojne opreme, donete sa rati{ta iz biv{e BiH.
Podatke koje je izvor pru`io nisu potvrdili na{e informacije kada
su u pitawu ve}e koli~ine oru`ja, dok je za pojedina~ne slu~ajeve izvor diskretno uputio na pojedince ne imenuju}i ih direktno i pored na{eg insistirawa.
383

Prema na{oj oceni, izvor se tako poneo iz dva razloga: zna da su pojedinci doneli oru`je, ali pla{i se osvete ili pretpostavqa da su preneli
ne{to od naoru`awa pa ne}e to da tvrdi, jer nema ~vrste argumente.
U kojoj je meri izvor ovom prilikom bio iskren, ne bi procewivali jer
se radi o prvom kontaktu sa wim, pa je kod wega bilo i nepoverewa i obazrivosti.
U sklopu istra`ivawa aktivnosti paravojnih formacija zajedno sa
SUP-om Kragujevca, a na osnovu sumwe da su sa rati{ta donete ve}e koli~ine streqa~kog naoru`awa izvr{en je javni pretres objekata i dvori{ta
Miqkovi} Slobodana. Tom prilikom prona|eno je naoru`awe (snajper,
automatska pu{ka, pi{toq i odre|ena koli~ina razli~ite municije), kao
i kamion reno, {to je zapisni~ki konstatovano i oduzeto. Ovom prilikom nisu potvr|ene na{e sumwe da se radi o ve}oj koli~ini oru`ja.
I pored toga, sve dok se u potpunosti ne ra{~isti sa dilemom oko
oru`ja, operativno }e se istra`ivati aktivnosti navedene grupe dobrovoqaca.
Tako|e, kroz razgovor razja{wena je okolnost oko drugog dela kamiona (hladwa~e), gde se ona nalazila, pribli`eni su nam i delom poja{weni
razlozi zbog ~ega je grupa dobrovoqaca iz Kragujevca bila razoru`ana i
uhap{ena od strane bawalu~kog korpusa i Vojske Republike Srpske.

DXLIV
Br. 1667
30. 3. 1993. godine
U vezi sa va{im zahtevom KTR-495/93 od 18. 3. 1993. godine za prikupqawem obave{tewa u pravcu prijavqenog krivi~nog dela povrede ugleda SRJ
iz ~lana 157 KZ Jugoslavije protiv Vojislava [e{eqa, dostavqamo slede}i izve{taj.
Prema podacima iz evidencije Odeqewa prijavno-odjavne slu`be
Uprave za upravno-pravne poslove Sekretarijata u Beogradu, na teritoriji Beograda ne postoji lice po imenu Crn~evi} ^varko, kako je navedeno u krivi~noj prijavi protiv Vojislava [e{eqa. Tako|e, u registrima
Advokatske komore Srbije nije evidentiran advokat sa pomenutim imenom, tako da se osnovano postavqa pitawe pravog identiteta podnosioca
prijave.
U vezi sa zahtevom da se provere navodi iz krivi~ne prijave i prikupe svi potrebni dokazi u vezi sa izjavama Vojislava [e{eqa, obave{tavamo vas da su radnici MUP-a Srbije, u vezi sa sli~nim prijavama ranije poku{avali da obave informativni razgovor sa [e{eqom, me|utim,
imenovani je odbijao bilo kakav razgovor, pozivaju}i se na imunitet poslanika Ve}a gra|ana Skup{tine SRJ, te se zbog navedenog nije pristupalo razgovoru.
(potpis redigovan)
384

DXLV
Centar RDB Ni{
Ekstremizam u zemqi
73-018
7. 4. 1993. godine

Slu`bena bele{ka
Tokom proteklog meseca Vaki} Branislav, za koga se kod CRDB Ni{
vodi OO po ekstremizmu, je ostvario vi{e bezbednosno interesantnih kontakata, koji zaslu`uju daqu pa`wu Resora.
Tako je dana 29. 3. 1993. godine ostvario kontakt sa Petkovi} Qubi{om
iz Beograda, kojom prilikom mu je izlo`io detaqno situaciju na skelanskom rati{tu, i pri tom obavestio istog da }e ispo{tovati raniji dogovor
oko uklawawa pojedinih lica sa tog terena.
Ovom prilikom, Petkovi} je Vaki}u decidirano naredio da prilikom
prvog odlaska u Skelane, odnosno na rati{te, od izvesnog Frenkija i Obrada, koji se tamo nalaze u funkciji organa bezbednosti Srpske vojske, izuzme tri lica i ista bez obrazlo`ewa odvede na prvu liniju, gde bi ih streqao. Pri tom je upozorio Vaki}a da ne koriste no`eve, ve} iste pobiju sa
le|a. Vaki} ga je uveravao da o tome ni{ta ne brine, i da takve stvari ne radi prvi put.
Tako|e je naredio Vaki}u da izvesnog Sini{u N., koji se nalazi kao rawenik u u`i~koj bolnici, ne dira, iako su utvrdili da je kao ~lan SPO-a
uba~en od strane Dra{kovi}a u wihove redove, jer istog planira da preda
li~no Dra{kovi}u u Beogradu.
Jedno od lica koje bi ovom prilikom Vaki} sa grupom likvidirao je i
Gizela Kowa, Ma|arica, koja se du`e vremena nalazi na rati{tu, a o ~emu
smo ve} ranije informisali.
[to se ti~e ratnog plana, Petkovi} je preneo Vaki}u da u Skelanima
organizuju sabirni centar, odnosno magacin gde bi sva roba ulazila, s tim
{to bi prema zaslugama svaki dobrovoqac iz redova S^P-a dobio po ne{to (televizor, plejer, ma{ine i sl.).
O svemu ovome navodno se dogovorio sa Obradom N. iz Skelana.
Istog dana Vaki} je ostvario kontakt sa Petkovi} Tomislavom iz Ni{a, i istog upozorio da ono {to su doneli sa rati{ta, on i Milan Ran|elovi} zvani Meda, nikome ne pokazuju, s tim {to bi se narednih dana dogovorili oko skrivawa iste stvari.
Obavestio je Petrovi}a da je bio u vezi sa Qubi{om Petkovi}em i da
su dobili konkretan zadatak koji treba da realizuju po povratku na rati{te, sa ~ime se slo`io i Petkovi}. O svim detaqima bi se naknadno dogovorili i sa Milanom Ran|elovi}em, jer bi i on u istoj akciji u~estvovao.
Raniji operativni podaci kojima je Resor DB u Ni{u raspolagao, a koji su ukazivali da se u okviru S^P-a u Ni{u formira grupa za izvr{avawe posebnih zadataka koju bi predvodio Petrovi} se na ovaj na~in potvr|uju i ukazuju da je o stvarawu ove grupe upoznata i centrala S^P-a u Beo385

gradu, {to potvr|uje i zadwi kontakt Petkovi} Qubi{e i Vaki}a, kada je

ovaj dobio zadatak da likvidira tri lica na rati{tu Skelana.

DXLVI
Okru`no javno tu`ila{tvo u Beogradu
Beograd, 16. 4. 1993. godine
Centar Resora dr`avne bezbednosti
Za na~elnika Luki} Radosava
Beograd
Kneza Milo{a 103
Dostavqam vam na uvid ovo pismo koje sam dobio putem po{te na ku}nu adresu od anonimnog po{iqaoca.
Okru`ni javni tu`ilac
Miodrag Tmu{i}
Pre izvesnog vremena ro|aka Vojislava [e{eqa, ina~e uticajni ~lan
{iptarskog lobija u Australiji, uputila je pismo redakcijama svih listova u Hrvatskoj sa molbom da obavijeste pu~anstvo Hrvatske da se ona u ime
cijele familije [e{eq izviwava {to je wen ro|ak Vojislav [e{eq postao najprije veliki komunista, a potom se odrekao svog roda pre{av{i u
potpuno drugi narod, postao nacionalista sasvim tu|e zemqe i drugu vjeru
primio, pa tako postav{i konvertit izneverio pleme [e{eq. Ona istovremeno izra`ava i nadu da }e se on kad-tad vratiti svome plemenu, gde }e
biti objeru~ke prihva}en. Dobro upu}ena u porodi~no stablo [e{eqevih,
kao i wihova politi~ka ube|ewa, najpre iznosi etimologiju prezimena,
tvrde}i da je [e{eq plural imenice [e{, koja na albanskom zna~i ro{a
ili o`iqak, kao i to da svi [e{eqevi poti~u iz sela Arbanasi, ju`no od
Zadra, i da su svi katolici. Daqe iznosi da je Vojislavqev deda zbog pqa~ke pobegao u Popovo poqe me|u pravoslavce, ali da nije promenio katoli~ku vjeru. Po woj, prvi porodi~ni prestup u~inio je Vojislavqev otac Nikola o`eniv{i nekatolikiwu iz muslimanske porodice Misita, ali da pri
tom nije promenio katoli~ku vjeru. Zgra`a se nad postupcima Vojislavqevim, a di~i ostalim [e{eqima i iznosi sa ponosom da ih u Hrvatskoj ima
dosta i da su svi katolici, intelektualci i veoma istaknuti ~lanovi HDZ,
navode}i i wihova imena: Stjepan pjesnik, Zlatko profesor latinskog
jezika na Sveu~ili{tu u Zagrebu, potom Tomislav, pa @eqko i drugi, napomiwu}i da su svi bliski ro|aci Vojislava [e{eqa.
Ro|aka mu ne zna da je on poku{ao najpre da se nametne u svojoj rodnoj
Hrvatskoj, ali tamo{wi ~elnici i narod, budu}i da nisu bedaci i blesavci, prozreli su wegovu narcisoidnu prirodu, pa se sve zavr{ilo samo na tome da je 1983. godine postao ~lan Hrvatskog filozofskog dru{tva (HFD),
{to je nedavno obelodanio zagreba~ki Globus prilo`iv{i faksimil
wegove pristupnice. Zagreba~ki listovi obave{tavaju da je on ovih dana
izba~en iz HFD.
Ono {to mu tada nije uspelo u Hrvatskoj, kasnije mu je uspelo u Srbiji.
386

Kreatori politike na Balkanu su u [e{equ prona{li osobu koja im u

potpunosti odgovara da bi kao Titov naslednik mogao zavr{iti zapo~eto
biolo{ko uni{tewe celokupnog srpskog naroda. Uo~ili su da [e{eq ho}e mo}, vlast, uspeh i istorijsku ulogu, a po{to mu je moral na apsolutnoj
nuli, spreman je na sve i da ne postoji ono {to on nije u stawu da u~ini, ali
da ume i da slu{a i pokoran da bude onom kome treba. Da bi mogao izvr{avati wihove zadatke, morao se dokopati televizije, a to zna~i vlasti. Nau~ili su ga da se to u Srbiji ne mo`e posti}i ru{ewem Titovog groba (a
grob je kobajagi hteo da ru{i ne zato {to su mu Tito i wegov boq{evizam
strani, ve} radi skretawa pa`we na sebe i pridobijawa naivnog srpskog naroda), ve} podvla~ewem pod skute Slobodanu Milo{evi}u, okovanom titoizmom. Iako Josip Broz nije dozvolio da se ni doma}a, a ni strana javnost
upozna sa genocidom nad srpskim narodom, zbog ~ega je i do{lo do ponovnog
genocida, posle rata poubijao 150.000 Srba, nepotrebno otvorio Sremski
front, gde je poginulo 30.000, a raweno 70.000 Srba, poklonio [iptarima,
a preko wih Albaniji, srpsko Kosovo, nijednom nije posetio Jasenovac, odlikovao 1972. Kurta Valdhajma i u~inio jo{ mnogo ne~ove{tva prema Srbima, srpska komunisti~ka vlast je ~inila sve da se prikrije i zaboravi wegova srbofobija, pa je posle wegove smrti vladala deviza I posle Tita Tito, sve do pojave dr [e{eqa. (nejasno) i dodvoravawem [e{eq je postao
Milo{evi}ev miqenik.
Po{to je pred celim svetom trebalo Srbe proglasiti agresorima, pa
ih zato izolovati, ka`wavati i ubijati, amoralni [e{eq je tu ulogu odli~no odigrao tako {to je zloupotrebio deklarisawe kao Srbin, pa potom
sam sebe proglasio ~etni~kim vojvodom, znaju}i da je preko (nejasno), koje
su Tito i wegovi komunisti ozloglasili, najlak{e naneti qagu i nesre}u
celokupnom srpskom narodu. ^im su po~ele borbe u Borovu selu, [e{eq je
odmah i bez poziva oti{ao tamo da bi se po povratku pokazivao na TV: jednom sa najubita~nijim oru`jem, drugi put hvale}i se kako sa zar|alom ka{ikom se~e grkqane, vadi o~i i ~ini druge neshvatqive grozote. Posle tih
wegovih istupa su svi Srbi progla{eni zlo~incima, koqa~ima, varvarima
i bi}ima ni`im od `ivotiwe. Koliko je nesre}nih Srba zbog [e{eqevog
zlonamernog hvalisawa masakrirano, zato~eno i mrcvareno po kazamatima? Dok se on po zadatku na TV hvalisao svojim nedelima i govorio o Velikoj Srbiji, dotle su u tajnosti Hrvati pravili Veliku Hrvatsku, a muslimani Veliku Bosnu, govore}i o odbrambenom ratu, a krili svoja nedela i
zlo~ine nad Srbima.
Slobodan Milo{evi} je upao u stupicu dr [e{eqa, krajwe problemati~ne li~nosti o kojoj se gotovo ni{ta ne zna, jer sve o sebi zamagquje, po~ev od detiwstva pa sve do danas, a jedino je o sebi, ko zna iz kakvih razloga, rekao to da ~esto jedno misli a drugo govori. Na pitawe ko ga je, gde i kada proizveo u ~etni~kog vojvodu, umesto odgovora vadi pi{toq. Da ne be{e
wegove ro|ake ne bi se doznalo da je samozvani ~etni~ki vojvoda [e{eq
Arbanas, tj. Arnautin, a uz to i strani dr`avqanin, a ne Srbin, kako se
predstavqao.
Koalicijom izme|u SPS i SRS do{lo je do nove vrste nemorala. Ulaskom u politi~ki `ivot Srbije, [e{eq se majstorski pewe ka vrhu. Pre
387

izbora nije vodio vidqivu kampawu, {to je ~esto isticao, ve} tajnu preko
svojih poverqivih qudi, i to po celoj Srbiji, poklawaju}i marke, (petrol)
dolare, razno oru`je, a {to je najtragi~nije, i drogu, i to onu zaplewenu, koja umesto da bude spaqena, na{la se u wegovim rukama. O tim [e{eqevim
tajnim aktivnostima odmah su obave{teni (o ~emu postoje dokazi) Slobodan Milo{evi}, Radoman Bo`ovi}, republi~ki i gradski SUP, Radmilo
Bogdanovi}, Zoran Sokolovi}, Borisav Jovi}, Aleksandar Bako~evi} i
Slobodanka Gruden. Na izborima je samozvani ~etni~ki vojvoda [e{eq
dobio 30% glasova.
Kada su gazde odlu~ile da rasture Srbiju, Srbima se morao prona}i
jo{ jedan greh. Smetwa su im bili mirotvorci, a desna ruka [e{eq. Prva
`rtva je Milan Pani}, iako ro|en i odrastao u Beogradu, od stranog dr`avqanina [e{eqa progla{en je strancem i neprijateqem, a potom na bestijalan na~in oteran, iako je mogao i istinski `eleo da pomogne svom narodu. Za{to je Milan Pani} postao nepo`eqan? U Vojvodini je po zadatku
[e{eq vr{io etni~ko ~i{}ewe da bi se to pripisalo Srbima, pa je tako
narod, koji je u Drugom svetskom ratu dobrovoqno prihvatio i ~ak tri godine hranio oko 30.000 proteranih Slovenaca-katolika, u ovom ratu progla{en etni~kim ~ista~em. Zbog nastojawa Pani}a da to prekine, zamerio
se [e{equ. Drugi Pani}ev greh je vezan za Kosmet. [iptarima odgovara
ovakva situacija, a naro~ito [e{eqevo blebetawe da }e sa Kosova proterati 500.000 Albanaca, {to je odmah u svetu prikazano kao stvarnost, pa se
zato pojava demokrate Pani}a nije uklapala u wihove planove. ^im se videlo da }e do}i do prevremenih izbora, [e{eq je poveo `estoku kampawu
protiv wega. Posle dva neuspela poku{aja, tre}i je uspeo, i to zahvaquju}i
javnom glasawu i pretwi ~lanovima Savezne vlade da }e im prvo oduzeti paso{e, a potom pohapsiti. Zbog tog ispada, a i tajnih pretwi, prepla{eni i
poni`eni poslanici su morali glasati za wegov predlog i protiv svog ube|ewa i savesti. Sada ho}e da protera i ]osi}a, pisca svetskog glasa, ro|enog u srcu Srbije, nazivaju}i ga izdajnikom i la`ovom. ^ak je i vladiki
Atanasiju Jefti}u rekao da la`e, da nije ~astan ~ovek i da slu`i izdajnicima srpskog naroda, {to nikad nijedan pravoslavac ne bi u~inio. Poubijao bi on sve rodoqube koji se suprotstavqaju wegovoj bratoubila~koj politici.
Slobodan Milo{evi} je 25. sije~wa 1993. godine polo`io prisegu monstrumu [e{equ, a ne zakletvu narodu Srbije koji [e{eq tirani{e. Umesto da vlastodr{cima slu`i kao ~uvar vlasti, [e{eq im je postao gospodar, a oni wegove sluge.
Kada strani dr`avqanin, deklarisani Srbin, samozvani ~etni~ki vojvoda [e{eq, zavr{i i sa onima koji su ga stvorili, tj. kad no} dugih no`eva dokraj~i i posledweg milo{evi}evca, rasturi Jugoslaviju i Srbiju,
pa wegova misija bude zavr{ena, vrati}e se on slavodobitno svome plemenu kao historijska li~nost koja je uz pomo} bezumnih Srba dovr{ila Titovo delo, tj. biolo{ko uni{tewe celokupnog srpskog naroda. Wegova ro|aka iz Australije }e se tada sa wim ponositi.
Za Titove balkanske mu{kar~ine koje su 45 godina srpski narod gazile, lagale i dovele do ovakve tragedije, sada je kasno za qubav i brigu. Sta388

ti iza ~lana 43 i 49 Ustava Srbije, {to su u~inile sada{we balkanske mu{kar~ine, je najboqe re~eno kukavi~luk, po{to se u slu~aju [e{eq ne radi o uskra}ivawu prava na nacionalno opredeqewe, ve} o zloupotrebi
isto, a ni u pomenutom Ustavu nema ~lana po kom se nacionalno opredeqewe mo`e zloupotrebiti. Mogu}e je da tu razliku ne uvi|aju prosvetiteq
Da~a i gosin Biya, ali ne i Slobodan Milo{evi}, Zoran Lili}, [ainovi}
i ostali politi~ari. Rukovodstvo Srbije je dozvolilo [e{equ da u|e u visoku politiku gde se odlu~uje o sudbini zemqe i naroda, pa sada ne mora
prati ruke i igrati se Pontija Pilata, ve} je du`no da ispita slu~aj [e{eq: wegovo poreklo (kr{tenica), dosada{wi `ivot, postupke, zdravstveno i moralno pitawe, a i da utvrdi ko, gde i kada ga je proizveo u ~etni~kog
vojvodu i da polo`i pismeni ukaz o tome. Dodeliti sam sebi ulogu gospodara `ivota i smrti nad jednim narodom mo`e samo zlonamernik ili ludak.
Nakon ispitivawa javnost se mora upoznati sa istinom i obavezno prilo`iti faksimil kr{tenice i ukaza. Ukoliko ova vlast ne udovoqi zahtevu
naroda (ne~itko).
Pisma ovakve sadr`ine dobijaju biv{i Titovi generali, kao i biv{i
i sada{wi politi~ari ~ijih imena se ~ovek sa ga|ewem prise}a, a koji su
na politi~koj sceni, neki du`e, a neki kra}e vreme usre}ivali ovaj
narod. Ovakva pisma su upu}ena i mnogim ~asnim gra|anima, kao i nekim
institucijama.

DXLVII
MUP RS Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB Vrawe
III odsek
26. 4. 1993. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

I
Zdravkovi} Rade, nastawen u selu Pavlovac, SO Vrawe, po zanimawu
radnik.
Razgovor obavqen dana 23. 4. 1993. godine u vremenu od 11.00 do 12.00 ~asova u Vrawu na inicijativu operativnog radnika.
Izvor u fazi proveravawa podaci delimi~no provereni.
II
Paravojno organizovawe i namera zloupotrebe dobrovoqaca i ~lanstva SRS-a za nasilno ru{ewe postoje}e vlasti u Srbiji.
Izvor je pripadnik dobrovoqa~ke jedinice ^etnici iz Ju`ne Srbije, koju je organizovao SRS.
Zbog svog iskustva u dosada{wem ratu predlo`en je za instruktora u
obu~avawu novih dobrovoqaca. Obuka se izvodi na poligonu pored kasarne
Ju`nomoravske brigade u Leskovcu. Stare{ina u prikupqawu dobrovoqaca i wihovom obu~avawu je izvesni Da~a iz Leskovca, koji je istovremeno
zamenik komandanta navedene jedinice. S obzirom da su me|unarodni pre389

govori jo{ u toku oko situacije u Bosni, jedinica }e privremeno biti stacionirana u Leskovcu, a ovaj period }e iskoristiti za primawa i obuku novih dobrovoqaca. Kao instruktor, izvor je dobio zadatak da sa prostora
Vrawa obezbedi dvadesetak novih ~lanova jedinica.
Tokom razgovora, izvor je ukazao na odre|ena mimoila`ewa pojedinih
rukovode}ih qudi u SRS-u. Oni se ne sla`u sa politikom koju trenutno vodi predsednik te stranke dr Vojislav [e{eq, zbog wegovog pribli`avawa
Milo{evi}u, a samim tim ga smatraju crvenim. Glavni oponenti [e{eqeve politike su Qubi{a Petkovi} iz Beograda i Ilija Vaki} iz Ni{a.
Wihov ciq je da iznutra razbiju SRS i jedan deo ~lanstva odvoje. Nakon toga, planiraju da svoje ~lanstvo naoru`aju i isto upotrebe za nasilno svrgavawe postoje}e vlasti u Srbiji, a paralelno sa tim da se razra~unaju sa [e{eqom i wegovim pristalicama. Iza ovakvog ekstremnog dr`awa Petkovi}a i Vaki}a, po re~ima izvora, stoji Vuk Dra{kovi}. Najverovatnije je
da Vuk Dra{kovi} ima jo{ svojih pristalica u rukovodstvu SRS-a koji izvoru nisu poznati. U nasilnom svrgavawu postoje}e vlasti u Srbiji, ekstremni deo SRS-a bi zajedni~ke akcije izvodio sa ekstremnim delom SPOa i drugim krajwe desno opredeqenim strankama. Izvor ovo potkrepquje
podatkom da je pre otprilike mesec dana OUP u Ni{u u jednoj svojoj akciji kod Ilije Vaki}a zaplenio raznu vrstu pe{adijskog naoru`awa koje je
bilo nameweno istomi{qenicima Vaki}a. Po izvoru, ukoliko OUP Ni{a
ne preduzme odgovaraju}e mere prema Vaki}u, sama Radikalna stranka }e to
u~initi. Na kraju razgovora, izvor je izneo i tvrdwu da su svi dobrovoqci
~lanovi jedinice ^etnici iz Ju`ne Srbije, koji su bili na rati{tu, navodno na pozicijama politike koju vodi [e{eq i protiv su svih sukoba u
Srbiji, bez obzira na politi~ka opredeqewa.
III

IV
Osim razgovora sa izvorom, druge mere i radwe nisu preduzimane.
V
Iako do sada izvor nije bio u kontaktu sa RDB, sti~e se utisak da je bio
iskren i pru`io podatke koji su wemu dostupni. Iznete podatke mo`emo
smatrati verodostojnim, jer potvr|uju neka na{a ranija saznawa koja se odnose na ekstremno delovawe pojedinih ~lanova krajwe desno opredeqenih
politi~kih stranaka. Dogovoreno je sa izvorom da i daqe radi na pra}ewu
ekstremne aktivnosti i eventualnih namera za paravojno organizovawe u
Srbiji, a u ciqu ru{ewa postoje}e vlasti.

DXLVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
70-0401
30. 4. 1993. godine
390

Informacija
Preko na{eg pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da je Danica Dra{kovi} nalo`ila Vuku Dra{kovi}u da pod hitno obustavi prikupqawe
novca koji je namewen borcima iz okoline Nevesiwa, uz obrazlo`ewe da se
nikada nije setio da sakupi, na primer, 5.000 DEM za pomo} Srpskoj re~i,
ve} skupqa pare za pqa~ka{e i kriminalce da ubijaju muslimane. Prema
na{im saznawima, Vuk Dra{kovi} je objasnio Danici Dra{kovi} da nije
dao nalog za prikupqawe novca ve} hrane, cigareta i drugo, odnosno da je
nalo`io da se obezbedi izvesna koli~ina nafte koja bi se otpremila u Nevesiwe. Dra{kovi} je istakao da }e odmah obustaviti prikupqawe novca.
Raspola`emo saznawima da je Vuk Dra{kovi} nalo`io Janku Vujinovi}u, ~lanu Izvr{nog odbora SPO-a, da odmah obustavi prikupqawe novca koji bi se slao borcima u Nevesiwe, a da anga`uje qude za prikupqawe
hrane, ode}e, cigareta i sli~no. Janko Vujinovi} je informisao Dra{kovi}a da je ve} prikupio 5.000 DEM za koje }e nabaviti gorivo. Dodao je da je u
tu svrhu samo Neboj{a Atanackovi} uplatio na ra~un SPO-a 80 miliona
dinara. Dra{kovi} je nalo`io da gorivo nabavqa od Sini{e Tomi}a iz
Svetozareva i izvesnog An|elka i Mitevi}a.
Preko na{eg izvora do{li smo do saznawa da je Milan Komneni} obavestio Boru Anteqa da je u toku pripremawe po{iqke pomo}i u hrani, ode}i i drugo, koju }e mu uskoro uputiti. Bora Anteq je informisao Milana
Komneni}a da svaka izjava koju daju u korist muslimana krajwe negativno deluje na wegove borce, posebno zbog toga {to se na wegovom terenu nalazi jedna muslimanska jedinica koju predvodi hoya, u ~ijim su redovima crnci,
[iptari i Arapi, koji su jako krvolo~ni, a osnovno geslo im je: siluj i ubi.
Boro Anteq je zamolio Komneni}a da prenese Zvonku Osmajli}u da mu
po{aqe momke koji su uvek tra`ili akciju jer }e, kako je istakao, uskoro
imati posla.
Raspola`emo saznawima da je Zvonko Osmajli} obavestio izvesnog
Staji}a da namerava da dana 3. 5. 1993. godine na rati{te u okolini Nevesiwa uputi grupu od oko 50 lica.

DXLIX
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB Ni{
Unutra{wi neprijateq,
73027
Dana 15. 6. 1993. godine

930025814

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na Vaki} Branislava i Veqkovi} Vojina
Izvor saznawa:
naziv:
391

broj:
Broj strana
dokumenata: 001
priloga:
Dokument ulo`en u dosije: OO Vaki} Branislav 73103117
Broj pisarnice
Broj pisarnice
stvaraoca: 1640
primaoca: 37043
Datum: 15. 6. 1993.
Datum: 17. 6. 1993.
Veza-broj:
MF-broj: 02078D05 02078D07
Datum obrade: 18. 6. 1993.
(pe~at RSUP Srbije
21. jun 1993. godine
mikrofilmovano)

DL
Centar RDB Ni{
Ekstremizam
73-027
15. 6. 1993. godine

Slu`bena bele{ka
Vaki} Branislav, OO kod CRDB Ni{ po ekstremizmu, i Vojin Veqkovi} iz Pirota, analiziraju}i najavu Qubi{e Petkovi}a, komandanta Ratnog {taba SRS-S^P, da u drugoj polovini juna 1993. godine izvr{i obilazak ratnih {tabova i dobrovoqa~kih jedinica S^P-SRS u Srbiji, izrazili su sumwu i nepoverewe u ovakve namere u sada{woj situaciji.
Naime, Qubi{a Petkovi} namerava da u periodu od 14. 6. 1993. godine
do kraja meseca, obilaze}i po dva ratna {taba dnevno u susednim gradovima, izvr{i uvid u wihov rad, trenutno stawe i wihove mogu}nosti i snage.
Po re~ima Qubi{e Petkovi}a, ovaj obilazak je u neposrednoj vezi sa
predstoje}im ujediwewem Republike Srpske i Republike Srpske Krajine,
zbog neizvesnosti do kakvih }e reagovawa i postupaka ono dovesti.
Ovim sastancima prisustvovali bi komandanti ratnih {tabova i dobrovoqa~kih jedinica, kao i svi dobrovoqci, a dogovorila bi se strategija daqeg rada i organizacije.
Me|utim, Vaki} Branislav i Vojin Veqkovi} izra`avaju sumwu da
Qubi{a Petkovi} sara|uje sa MUP-om Republike Srbije i vlastima u Srbiji. Po wima, ciq Petkovi}eve posete je uvid u brojno stawe i snage S^P,
sa procenom mogu}nosti, ali ne za potrebe SRS-S^P, ve} radi ustupawa
takvih podataka MUP-u i vlastima u Srbiji. Zbog toga je Vaki} isplanirao da na ovaj sastanak ne poziva dobrovoqce, ve} samo rukovodstvo stranke i ratnog {taba i time Petkovi}a onemogu}i da do|e do pravih podataka.
S obzirom da je Vaki} Branislav i u ranijim prilikama izra`avao odre|ene sumwe u rukovodstvo SRS i Ratnog {taba, pre svega u ciqu planirawa odre|enih ekstremnih akcija bez znawa istih, smatramo indikativ392

nim i ovaj posledwi slu~aj izra`avawa odre|enog nepoverewa, pa }e se u narednom periodu nastaviti sa razja{wavawem pravih motiva ovakvog postavqawa Branislava Vaki}a i Vojina Veqkovi}a.

DLI
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB Ni{
Unutra{wi neprijateq,
73021
Dana 17. 6. 1993. godine

930026085

Izve{taj saradnika
podaci se odnose na Petrovi} Tomislava, PO po ekstremizmu
Izvor saznawa: saradnik
naziv: Snajper
broj:
Broj strana
dokumenata: 002
priloga:
Dokument ulo`en u dosije: PO Petrovi} Tomislav 731A0494
Broj pisarnice
Broj pisarnice
stvaraoca: 1669
primaoca: 37415
Datum: 18. 6. 1993.
Datum: 21. 6. 1993.
MF-broj: 02098A12 02098B03
Datum obrade: 22. 6. 1993.

DLII
Centar RDB Ni{
Ekstremizam
73-021
17. 6. 1993. godine

Izve{taj saradnika
1.
Izvor: saradnik Snajper
Sastanak odr`an 15. 6. 1993. godine u slu`benom stanu, od 15-16 ~asova,
na inicijativu saradnika.
Saradnik se koristi na operativnom pokrivawu Petrovi} Tomislava,
PO po ekstremizmu kod CRDB Ni{.
Izvor pouzdan. Podaci delimi~no provereni.
393

2.
Na sastanku, saradnik je podneo slede}i izve{taj:
U petak, 11. 6. 1993. godine, kod mene su dolazili Tomislav Petrovi}
i Milan Ran|elovi}. Interesantno je da su ovom prilikom do{li automobilom marke lada-karavan zvorni~ke registracije, koji je Branislav Vaki} prilikom posledweg povratka dovezao sa rati{ta. ^ak mi je Petrovi}
pokazao i potvrdu izdatu od komande Vojske Republike Srpske, kojom se
automobil dodequje na kori{}ewe dobrovoqa~kom odredu Stara Srbija.
Namera im je da automobil prenesu i registruju za potrebe MO SRS u Ni{u. Ina~e, automobil ~uvaju u dvori{tu Petrovi}a u Brzom Brodu.
Tako|e je istog dana, 11. 6. 1993. godine, grupa dobrovoqaca iz Pirota,
Bele Palanke i Ni{a, zajedno sa Vaki}em, Petrovi}em i Ran|elovi}em, u
maskirnim uniformama, boravila u @itora|i u ciqu psiholo{kog pritiska na poslanike Skup{tine op{tine @itora|a kako bi bilo izglasano
poverewe od strane Skup{tine predsedniku op{tine, koji je ina~e ~lan
radikalne stranke.
Petrovi} mi je tako|e rekao da posle sukoba Branislava Vaki}a i Mihajla Markovi}a u Saveznoj skup{tini, Vaki} stalno sa sobom nosi pi{toq TT kalibra 7,62 mm, za koji nema dozvolu, u ciqu svoje li~ne za{tite.
3.
Branislav Vaki}, OO po ekstremizmu kod CRDB Ni{.
Tomislav Petrovi}, PO po ekstremizmu kod CRDB Ni{.
Ran|elovi} Milan zvani Meda, ro|en 24. 9. 1954. godine u selu Lepaja,
SO Mero{ina, od oca Aleksandra, sa prebivali{tem u Ni{u, ul. Petra
Vu~ini}a 7/3, bliska veza Petrovi}a.
4.
Sem razgovora, druge radwe i mere RDB nisu preduzimane.
5.
Saradniku je sugerisano da nastavi i ~e{}e kontaktira Petrovi}a i
Ran|elovi}a, u ciqu odr`avawa odre|enog kontinuiteta, a u skladu sa ranijim dogovorom i postavqenim zadacima, u vezi prikupqawa relevantnih
podataka o ilegalnom posedovawu oru`ja i municije.

DLIII
Centar RDB Ni{
Ekstremizam u zemqi
73-010
15. 7. 1993. godine

Slu`bena bele{ka
Aktivnost Vaki} Branislava, za koga se kod CRDB Ni{ vodi OO po
ekstremizmu, pre svega ogledala se u proteklom periodu u konsolidaciji i
formirawu novih ratnih {tabova na teritoriji tzv. Stare Srbije, kao i
stvarawu unutar ratnih {tabova oficirskog ~etni~kog kadra.
394

Tako su od 24. 6. do 27. 6. ove godine na ovom terenu boravili Petkovi}

Qubi{a i Dra`ilovi} Zoran iz Beograda, kada su zajedno sa Vaki} Branislavom po svim op{tinskim mestima odr`ali zatvorene sastanke na kojima su iskqu~ivo prisustvovali pripadnici S^P-a, odnosno lica koja su do
sada bila vi{e puta na rati{tu.
Uglavnom su Petkovi} i Dra`ilovi} pripadnicima ovog pokreta izneli bezbednosnu politi~ku situaciju u Republici Srbiji, kao i srpskim
krajinama i od istih zahtevali spremnost za ponovne eventualne odlaske na
rati{te.
U ovom periodu, pored op{tinskih mesta koja pripadaju CRDB Ni{,
Vaki} je zajedno sa ovom dvojicom odr`ao sastanke u Leskovcu i Vrawu, kojom prilikom je rasformiran op{tinski odbor u Leskovcu, s obzirom da se,
po Vaki}u, nisu pridr`avali wegovih nare|ewa, kada je u pitawu rad Ratnog {taba i organizacija slawa dobrovoqaca na rati{te. Kako je Ratni
{tab u Ni{u imao samo komandanta i na~elnika, a to su bili Vaki} Branislav i Petrovi} Tomislav, za koga se kod CRDB Ni{ vodi PO po ekstremizmu, to je u ovom periodu za oficira veze odre|en Stamenkovi} Dragan,
a za oficire pozadine Ran|elovi} Milan zvani Meda. Za sada nisu odre|ena dva lica koja bi bila oficiri za bezbednost, {to je Vaki} ostavio Petrovi} Tomislavu da sam odlu~i.
Postupaju}i po ovom dogovoru od 24. 6. ove godine, pripadnici S^P-a,
odnosno R[ Topli~kog ~etni~kog odreda, na odr`anom sastanku 9. 7. ove
godine u @itora|i, za komandanta odreda postavili su Kosi} Bobana, za
oficira bezbednosti Stankovi} Branka, Vlajkovi} Milorad je postavqen
za pomo}nika komandanta za pozadinu, Mom~ilovi} Dejan oficir za vezu, i
\or|evi} Vladimir komandant {taba. Na teritoriji pirotske op{tine za
sada je za komandanta postavqen Vojin Veqkovi}, dok je u Beloj Palanci
dosada{wi predsednik S^P Stojadinovi} Zvonimir smewen. Svi gore navedeni su poznati RDB-u i va`e za ekstremna lica u okviru ovog pokreta.
Prilikom obilaska ovog terena dogovoreno je da se pripadnici S^P
obu~avaju u jednoj od kasarni u Ni{u, s tim {to je Vaki} zadu`en da o svemu ovome obavesti generala Peri{i}a, kako bi od istog dobio odobrewe za
ovakve aktivnosti.
Sva dosada{wa operativna saznawa u vezi sa gore iznetim ~iwenicama, ukazuju da }e Vaki}, zajedno sa ~lanovima R[ u Ni{u, u narednom periodu raditi na okupqawu i formirawu jedinica sastavqenih iskqu~ivo od
pripadnika S^P, koji bi, pored odlaska na rati{ta, bili spremni da u~estvuju u drugim akcijama koje bi od wih zatra`ila Centrala S^P iz Beograda.
U tom smislu, Vaki} je za sada od Petkovi}a i Dra`ilovi}a dobio sva
ovla{}ewa, a na realizaciji postignutog dogovora me|u wima ve} se radi.
Kako su u pitawu ekstremisti o kojima je ovaj Resor u vi{e navrata informisan, to }e se u narednom periodu ovakva wihova aktivnost intenzivno sagledavati, a u zavisnosti od wihove delatnosti, preduzima}e se odre|ene mere i radwe.
395

DLIV
Centar Resora DB
III uprava srpski ekstremizam
5-040
Dana 18. 8. 1993. godine
Kraqevo

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

I
Dragan Lazovi}, lice na privremenom radu u Francuskoj, stalno nastawen u ^a~ku, Milo{a Obili}a 148.
Razgovor obavqen dana 16. 8. 1993. godine u ^a~ku na inicijativu izvora.
Izvor pouzdan podaci neprovereni.
II
Podaci se odnose na Vukovi} Miroslava iz ^a~ka, narodnog poslanika SRS u Narodnoj Skup{tini Srbije.
Izvor nam je u razgovoru izneo slede}e:
Slu~ajno sam svratio dana 16. 8. 1993. godine pre podne u kafanu u Parmencu kod ^a~ka. U kafanu je navratio i Miroslav Vukovi} zvani ^ele ~etnik, [e{eqev poslanik u Skup{tini Srbije. Bio je u pripitom stawu. Po{to ga poznajem od ranije, a on je sada poslanik, zapo~eli smo diskusiju o politici. Malo sam ga provocirao rekav{i da oni u Skup{tini svaki predlog socijalista prihvataju sa opaskom da je [e{eq Milo{evi}ev ~ovek.
Tada mi je on odgovorio da to nije ta~no, da je Milo{evi} doveo zemqu
u vrlo lo{e stawe i da }e oni uskoro da izvr{e pu~ kao u Rumuniji. Ka`e,
to treba brzo raditi, ubiti Milo{evi}a i pet-{est qudi oko wega i preuzeti vlast. Mene je takva wegova diskusija iznenadila, pogotovu {to su tu
bili prisutni jo{ neki wegovi pajta{i.
Kasnije u diskusiji ^ele je rekao da je nastupila parlamentarna kriza,
da parlament ni{ta ne vaqa i da }e uskoro biti vanredni izbori. Oni su,
ka`e, ve} pripremili nekakve letke u vezi vanrednih izbora.
Daqe se ^ele hvalio kako je on kao dobrovoqac bio na rati{tu. Ka`e da
je upadao kao zdrav u bolnicu, a onda ubijao povre|ene neprijateqske vojnike.
Govorio je i to kako je on jedini ~etni~ki vojvoda u ovom kraju, itd.
III
Miroslav Vukovi} zvani ^ele ~etnik, iz ^a~ka, poslanik u Narodnoj skup{tini Republike Srbije.
IV
Osim obavqenog razgovora sa izvorom, druge mere i radwe nisu preduzimane.
V
Miroslav Vukovi} je poznati ~a~anski kriminalac, koji je kao pripadnik SRS zadobio povrede u Podgorici kada je na Vojislava [e{eqa ba~ena bomba i tom prilikom spasao mu `ivot. [e{eq ga je proizveo u vojvo396

du i narodnog poslanika. Ina~e, radi se o vrlo labilnoj osobi sklonoj

upotrebi alkohola, koji je bez ikakvog ugleda u sredini. Raspola`emo neproverenim podacima da je o wegovim postupcima, koji ne prili~e narodnom poslaniku, upoznat Vojislav [e{eq i da je od wega upozoren.
Preko na{ih pozicija prati}emo Vukovi}eve ekstremne istupe.

DLV
Centar Resora DB
III uprava
5-059
Dana 31. 8. 1993. godine
Kraqevo

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

I
Zlati} Aleksandar iz ^a~ka.
Razgovor obavqen dana 30. 8. 1993. godine u prostorijama Odseka RDB u
^a~ku, na inicijativu operativnog radnika.
Izvor pouzdan podaci provereni.
II
Podaci se odnose na Vukovi} Miroslava iz ^a~ka, narodnog poslanika u Skup{tini Republike Srbije ispred Srpske radikalne stranke i ~lana Odbora za bezbednost Republike Srbije, o kojem smo informisali u na{oj slu`benoj bele{ci br. 769/1 od 18. 8. 1993. godine.
U razgovoru izvor je izneo slede}e:
Izvesno vreme bavim se preprodajom deviza, jer nemam drugi posao.
Pre desetak dana, oko 20. 8. 1993. godine, pri{ao mi je Vukovi} Miroslav
zvani ^ele ~etnik, i ponudio da mi proda 100 DM, pitav{i me pri tome za
kurs. S obzirom da sam ^ela poznavao od ranije, rekao sam mu najpovoqniji kurs, {to je on i pristao. Izbrojav{i mu dinare, uzeo sam od wega 100
DM, stavio ih u yep od ko{uqe i dao mu dinare. U tom momentu Vukovi} je
stavio dinare u yep, a drugom rukom iz mog yepa izvadio 100 DM koje mi je
dao. Kada sam ga upitao za{to to radi, odgovorio mi je da je on narodni poslanik i da na to ima pravo. Upozorio me da se ne bunim, jer }e u protivnom
pozvati svoje ~etnike na berzu, da nas sve onesposobe pucawem u noge i ako
treba pobiju. Sa wim su bila dvojica mladi}a koje ne poznajem, a kojima je
rekao da budu spremni ako ja poku{am da mu uzmem novac. Ja nisam ni{ta
preduzeo jer sam se upla{io, a oni su oti{li.
III
Vukovi} Miroslav, zvani ^ele ~etnik, ro|en 23. 8. 1952. godine u ^a~ku, od oca Milomira, po zanimawu bravar, nezaposlen, poslanik SRS-a u
Skup{tini Republike Srbije i ~lan skup{tinskog Odbora za bezbednost,
nastawen u ^a~ku, Bulevar Vuka Karayi}a br. 23/10.
397

IV
Obavqen informativni razgovor sa izvorom. Druge mere i radwe nisu
preduzimane.
V
Ocewujemo da je izvor u razgovoru bio iskren, jer su pomenutom doga|aju bili prisutni i drugi dileri.
Vukovi} se po izbijawu rata na prostorima biv{e Jugoslavije prikqu~io dobrovoqcima SRS-a, pa je na rati{tima proveo vi{e od godinu dana.
U SUP-u ^a~ak registrovan je kao vi{estruki kriminalac. Zahvaquju}i
tome {to je spasao Vojislava [e{eqa prilikom atentata u Podgorici,
isti je dobio ~in vojvode i mesto poslanika u republi~kom parlamentu. Radi se o licu koje je sklono preteranom konzumirawu alkohola, sa veoma malim ugledom u sredini u kojoj `ivi.
S obzirom na ranija saznawa izneta u prethodnoj informaciji koja se
odnosi na pripreme za eventualni pu~ i ubistvo predsednika RS, mi{qewa
smo da Vukovi} zaslu`uje pa`wu RDB i bi}e predmet anga`ovawa u narednom periodu.

DLVI
Centar RDB Ni{
Ekstremizam
73-018
31. 8. 1993. godine

Slu`bena bele{ka
Sva operativna saznawa dobijena tokom proteklog perioda, kada je u
pitawu aktivnost grupe ekstremista iz redova S^P-a i SRS, na ~elu sa Vaki} Branislavom, za koga se kod CRDB Ni{ vodi OO, bila su usmerena na
{to ve}em pridobijawu ~lanstva, uglavnom mla|ih lica, koji su organizovani u poseban omladinski ~etni~ki pokret, prikupqawu raznih informacija koje bi kompromitovale sada{wu vlast, kao i pojedine wegove vode}e
~lanove, od op{tinskih, republi~kih, pa sve do saveznih organa, a sve u ciqu organizovawa prevremenih izbora.
U tom smislu Vaki} Branislav je sa grupom najekstremnijih pripadnika S^P polovinom avgusta boravio na terenu Kosmeta, Ju`ne Srbije, odnosno Gwilanu, Bujanovcu, Vrawu, Trgovi{tu i manastiru Prohor P~iwski, kada je, pored formirawa ratnih {tabova (Trgovi{te i Bujanovac),
bilo dogovoreno i preduzimawe odre|enih akcija na samom Kosmetu koje
bi, za sada, bile usmerene na zastra{ivawe albanskog `ivqa, kroz razne aktivnosti S^P. Tako je dogovoreno sa predsednikom S^P-a i SRS u Gwilanu, Filipovi}em, da se oformi ve}a grupa iz ovog pokreta koja bi u uniformama pro{la kroz sva ve}a mesta na Kosmetu. Pored toga, dogovoreno
je da se u narednom periodu S^P oja~a u vojni~kom smislu, odnosno da pokret stvarno poprimi sve karakteristike vojne formacije.
398

Prvi koraci u tom smislu su u~iweni tokom jula 1993. godine, kada je u
Ni{u, u organizaciji Ratnog {taba S^P, Vaki} Branislav dodelio 18 ~inova, od narednika do ~ina majora ~etni~ke vojske, o ~emu je ovaj Resor informisan. Pored toga, ~elnici S^P kako u Ni{u, tako i {ire, ra~unaju na
pojedine grupe wihovih pripadnika koji se jo{ uvek nalaze na rati{tima
oko Skelana i Srpskoj Krajini, kako bi isti sa sobom po povratku preneli
odre|enu koli~inu oru`ja i municije, a planiraju da i sami idu ponovo na
ova podru~ja, navode}i razlog da je ciq takvog odlaska razminirawe terena i sli~no.
Najnoviji operativni podaci ukazuju da bi Vaki} zajedno sa Veqkovi}
Vojinom iz Pirota, Nikoli} Tomislavom, poslanikom SRS iz Kragujevca,
kao i izvesnim Sre}kom iz Kragujevca, koji ima ~in vojvode, tokom septembra ove godine boravili na terenu Bijeqine zbog navodne privredne saradwe, mada bi glavni ciq posete bio kontakt sa ~etni~kim vojvodom iz Bijeqine, Blagojevi}em. Sa istim bi se dogovorili i oko pomo}i u qudstvu ukoliko za to bude potrebno, kada je u pitawu eventualni sukob na Kosmetu ili
Sanyaku.
Ovaj sastanak sa Blagojevi}em su dogovorili Nikoli} Tomislav i vojvoda Sre}ko, a prilikom ovog odlaska bili bi navodno kontaktirani i privrednici iz Bijeqine. Sam Vaki} Branislav je u vi{e navrata kontaktirao lica, simpatizere wihovog pokreta kako u saveznim, tako i republi~kim, pa i op{tinskim organima, kada su ga ista lica informisala o navodnim malverzacijama pojedinih funkcionera ovih organa. Sve ove podatke
Vaki} je prilikom svojih ~estih odlazaka za Beograd prenosio ~elnicima
S^P-a i SRS-a, a u dva navrata je bio direktno i u vezi sa Vojislavom [e{eqom, kad je od istog dobio instrukcije da se jo{ vi{e anga`uje na ve} dogovorenim planovima kako bi tokom jeseni do{lo do prevremenih izbora.
U oba slu~aja Vojislav [e{eq je pokazao interesovawe za pristup novih ~lanova pokreta, kao i sveukupnom raspolo`ewu naroda prema wima.
Pored aktivnosti koje je ispoqio na podru~ju Republike Srbije, Vaki}
Branislav je preko svojih pristalica poku{ao da ostvari i svoj uticaj na
terenima Republike Srpske, pa je tako dana 24. 8. 1993. godine bio u vezi sa
Luki} Nenadom zvanim Ne{a, ro|en 18. 10. 1971. godine u Visokom, od oca
Milana i majke Dragice, koji je u toku aprila i maja boravio u Ni{u sa statusom izbeglice, a tokom juna po nare|ewu Vaki}a oti{ao na Pale. Prilikom ovog kontakta, Luki} je preneo Vaki}u da je tokom boravka na Palama,
kao i {irem terenu Sarajeva, stupio u vezu sa pripadnicima S^P-a, da se
wegova aktivnost odvijala po datim instrukcijama Vaki}a, i da je ube|en
da }e radikali pobediti u Srpskoj Republici, s tim {to bi sam Vaki} morao da do|e na Pale posle zvani~nog poziva ~elnika radikala sa ovog podru~ja, jer od wega se navodno o~ekuje aktivnije u~e{}e na ovim terenima.
Ranija operativna saznawa su ukazivala da bi S^P svoju ve}u aktivnost usmerio i prema grani~nom pojasu, odnosno prema Dimitrovgradu, {to
je u ovom periodu i aktuelizirano stupawem ~elnika S^P-a sa predstavnicima organa vlasti u Dimitrovgradu, o ~emu smo izve{tavali kroz na{u
informaciju sp. br. 2333 od 26. 8. 1993. godine.
399

Ovakva delatnost i sve ve}a aktivnost pripadnika ove najekstremnije

grupacije odvija se po svim operativnim saznawima planski i sa znawem
Vojislava [e{eqa, kao i centrale S^P, pa }e u tom pravcu na boqem i sveukupnijem sagledavawu biti primewivane sve mere i radwe RDB radi na{eg blagovremenog operativnog postavqawa.

DLVII
CRDB Kragujevac
III uprava
72-025
27. 9. 1993. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

I
M. K. sa Iliye, RS, pripadnik MUP-a RS, student Pravnog fakulteta
u Sarajevu.
Razgovor obavqen 24. 9. 1993. godine u restoranu Studentskog doma u
vremenu od 17.00 do 18.30 ~asova, a na inicijativu izvora.
Podaci se odnose na izbeglice iz biv{e BiH, nesrpske nacionalnosti
stacionirane u Srbiji, paravojne formacije koje deluju na podru~ju Iliye.
Tro{kovi sastanka 5.000.000.000 dinara.
Izvor neproveren, podaci delimi~no provereni.
II
U razgovoru izvor iznosi da je sa Iliye u Kraqevo pobegao Ivi~evi}
Dubravko, Hrvat po nacionalnosti. Ivi~evi} u`iva status izbeglice, navodno, bar tako izvor tvrdi, zaposlen je pri VJ, vezi. Predstavqa se za Srbina, biv{eg borca sa prve linije fronta.
Ivi~evi} se pred rat, u vreme nastanka HDZ-a, deklarisao kao hadezeovac. Wegov ded po ocu, Niko, poznati je usta{a i izvorovog dedu je u Drugom svetskom ratu izvodio na streqawe. Dubravkov otac Andrija nalazi se
sada na na{oj teritoriji, bio je u~iteq. Majka Marija, Hrvatica, ro|ena je
u Slavonskom Brodu.
Izvor daqe iznosi da se kao hadezeovac deklarisao i izvesni Jozo.
Isti sada, sa statusom izbeglice, studira prava u Novom Sadu, stanuje u
Studentskom domu.
Govore}i o izbeglicama, studentima u Kragujevcu, izvor iznosi da je ve}ina wih, misli na mu{karce, pobegla iz Sarajeva i okoline po izbijawu
rata. Koliko on zna, uredne potvrde o odobravawu studirawa u SRJ poseduje samo mali broj studenata. U po~etku rata studirawe je dozvoqeno samo
studentima medicine, a studirawe na drugim fakultetima dozvoqavano je,
ali sukcesivno, kao izvoru. Izvor poseduje privremenu dozvolu i u Kragujevac dolazi samo radi polagawa ispita. Svi ostali, bar tako on tvrdi, u RS
tretiraju se kao dezerteri i krivi~ni postupci prema istima su u toku.
400

Izvor daqe iznosi da na prostoru Iliye, drugih srpskih op{tina oko

Sarajeva, postoje razne poluprivatne vojne formacije. Naveo je slede}e:
Je`evi, formirao ih je i vodi Krsmanovi} Bora;
Brnetovi ~etnici, formirao ih je i vodi Branislav Gavrilovi}.
Gavrilovi} je ~lan SRS i dobio je od [e{eqa titulu vojvode;
Vasketovi ~etnici, formirao ih je i vodi Vasilije iz Ilija{a.
Najorganizovaniji su i najboqe opremqeni;
Soko, formirao ih je i vodi Pu{ara Dragan. Pu{ara je ~lan SRS,
dobio je od [e{eqa ~in majora. Soko je sada pri VRS.
Ranije su postojale i Delte, ali su se ubrzo raspale.
Ovim vojnim grupacijama, bar po re~ima izvora, ne mo`e se negirati
sr~anost, patriotizam i u`ivaju kao takvi ugled me|u gra|anima. S druge,
pak, strane, oni predwa~e i u kriminalu, i to organizovanom. Ranije im se
to tolerisalo, a sada zbog wihove organizovanosti iste je nemogu}e suzbiti. Dominira {verc automobilima, oru`jem, kao i drugim. Uz ovo, posebnu
opasnost predstavqaju vojne formacije formirane od strane SRS, bez obzira da li deluju u sastavu VRS ili samostalno. Vojislav [e{eq svojim
pristalicama veoma lako deli ~inove, {to dovodi do sukoba, a i razdora
me|u borcima, a posebno stare{inskog kadra VRS.
Na kraju, izvor iznosi da ove li~ne vojske poseduju i svoje tenkove,
prage, a i drugo te{ko naoru`awe.
III
Ivi~evi} Andrije Dubravko, iz Iliye, Hrvat, `ivi i radi u Kraqevu.
IV
Sa izvorom ostvaren neposredni kontakt, obavqen je informativni
razgovor na wegovu inicijativu.
V
M. K. mo`e da bude izvor interesantnih saznawa. Iskoristi}emo wegovu inicijativnost i maksimalno tra`iti interes RDB u od wega iniciranim indikativnim saznawima. Verujemo u wegove patriotske motive ovakvog pristupa, ali }emo i u narednim kritikama prepu{tati wemu inicijativnost i od wega dobijena saznawa koristiti za daqa produbqivawa, na{u inicijativnost.
Saznawa o Ivi~evi}u dostavi}emo RDB u Kraqevu.

DLVIII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Centar RDB Gwilane
13. 10. 1993. godine

Informacija
Prema raspolo`ivim operativnim saznawima, 4. 12. 1992. godine na zatvorenom sastanku Izvr{nog odbora Srpskog ~etni~kog pokreta u Ni{u
401

dogovoreno je da celokupna aktivnost pripadnika S^P bude usmerena prema Kosmetu, odnosno prema Gwilanu. Ta aktivnost bi se, pre svega, odnosila na formirawe ~etni~kih odreda i ratnog {taba u samom Gwilanu, bez
obzira {to isti postoji i u Pri{tini.
Ovaj zadatak Branislav Vaki}, ~lan Izvr{nog odbora u Ni{u, dobio
je od Izvr{nog odbora S^P u Beogradu. U ciqu realizacije planiranog,
Stojanovi} Filip, poslanik Radikalne stranke u Skup{tini SRJ, iz Gwilana, u vi{e navrata je ostvarivao kontakte sa Leki} Banetom, ~lanom Izvr{nog odbora S^P u ni{u i doktorom Kosti}em u Leskovcu, od kojih je
dobio instrukcije vezano za formirawe ~etni~kog odreda.
Leki} je sugerisao Stojanovi}u da od formirawa ~etni~kog odreda ne
pravi pompu, ve} da na {to tajanstveniji na~in, pod pla{tom Radikalne
stranke, oformi isti.
S tim u vezi, u dogovoru sa Leki}em, Stojanovi} je zakazao za 2. 10. 1993.
godine sve~ani ru~ak ispred manastira Sveti Arhan|el u selu Dragancu, op{tina Gwilane, gde je i formirao ~etni~ki odred.
Formirawu ~etni~kog odreda prisustvovalo je preko 20 lica, a kao
gost iz Ni{a prisustvovao je Branislav Vaki}. Pripadnici ~etni~kog odreda najpre su pred ikonografijom Vojislava [e{eqa sa ukr{tenom kamom i pi{toqem, uz himnu Bo`e pravde, polo`ili zakletvu, a potom pristupili izboru komandanta odreda. Za komandanta je izabran Filip Stojanovi}, koji je tom prilikom unapre|en u ~in ~etni~kog majora.
Finansirawe ukupnih tro{kova formirawa odreda palo je na teret
hotela Evropa u Gwilanu, na ~ijem je ~elu Filip Stojanovi}, i Dineta
\ikli}a, prodavca gumenih proizvoda Tigar iz Pirota, ina~e strica Filipa Stojanovi}a, koji Filipu pru`a materijalnu i moralnu podr{ku.
Bli`i saradnik Filipa Stojanovi}a je Dragan Vilotijevi}, komercijalni direktor u fabrici Baterija u Gwilanu, koji svoje slu`bene boravke u Beogradu koristi za ostvarewe kontakata sa Vojislavom [e{eqom,
koga oslovqava sa kume, na taj na~in predstavqa glavnu sponu sa rukovodstvom SRS u Beogradu.
Napomiwemo da su bli`i saradnici Filipa Stojanovi}a Vlastimir
Trajkovi}, zvani Vitez, i Dragica Senti}, boravili kod Jevri}a, predsednika Radikalne stranke u Pri{tini, a istovremeno Stojanovi} i Vilotijevi} su boravili u Beogradu, {to je veoma indikativno, jer je nakon ovoga
do{lo do formirawa ~etni~kog odreda.
Isto tako, pre par meseci u Gwilanu je u nekoliko navrata boravio ^eko Da~evi} iz Pqevaqa i ostvario je kontakt sa Filipom Stojanovi}em.
Jednom prilikom, ^eko je izjavio da je do{ao sa namerom da podmetne bombu u yamiju, sa ciqem izazivawa ekscesne situacije na Kosmetu.
Osim Filipa Stojanovi}a, pripadnici ~etni~kog odreda su: Dragi
Stojanovi}, brat Filipov, Rada Stojanovi}, Filipova supruga, Vlastimir
Trajkovi}, zvani Vitez, Cvetanovi} Milorad, zvani Arsenko, vlasnik privatne pr`ionice kafe Amigos u Gwilanu, Neboj{a Jokanovi}, voza~ u
DP Mladost, Sa{a Dodi}, zvani Packo, voza~ u DP BMG u Gwilanu,
Mire Stojanovi}, vlasnik privatne kafane u Gwilanu, Dragica Senti}, se402

kretarica u Vodoprivredi, supruga direktora DP BMG u Gwilanu, Vlastimir Aritonovi}, radi u DP BMG, Jovica \or|evi}, zvani Maqu{,
{ef sale u hotelu Evropa u Gwilanu, Mikica Radan~i}, nastavnik u O[
Vuk Karayi} u Gwilanu, Trajan Dimi}, zvani Traja, nezaposlen, i drugi.
U posledwe vreme registrovali smo da me|u pripadnicima SRS postoje dve frakcije, jedna na ~elu sa Stojanovi}em, koja je zagovornik radikalnijih metoda, i druga, umerenija, koja se distancira od formirawa ~etni~kog odreda i koja se ne sla`e sa ru{ewem vlade u sada{wem nepovoqnom politi~kom trenutku.
(potpis redigovan)

DLIX
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar Resora DB Sremska Mitrovica
17. 10. 1993. godine

Slu`bena bele{ka
U okviru Srpske radikalne stranke na podru~ju Srema formirane su u
op{tinama sekcije Srpskog ~etni~kog pokreta, koje imaju pretenziju da egzistiraju kao vojne formacije, koje bi bile naoru`ane, uniformisane, imale
~etni~ka obele`ja i bile ustrojene po uzoru na stare ~etni~ke formacije.
U po~etku su isticali kao ciq formirawa istih odlazak na rati{ta
u RSK i Republiku Srpsku, ali su ekstremisti iz redova istih po~eli da zagovaraju wihovu upotrebu i za obra~un sa legalnim organima vlasti u Republici Srbiji.
Na podru~ju Srema formiran je Sremski ~etni~ki odred, a za komandanta istog je postavqen Petri} Milenko taksista iz [ida, koji je ekstreman u delovawu i nastoji da dr`i pod kontrolom sve sekcije S^P na
podru~ju.
Na nivou Republike Srbije komandant ~etni~kih jedinica (S^P) je
Petkovi} Qubi{a, potpredsednik Skup{tine Republike Srbije i potpredsednik SRS.
Sekcije S^P su organizovane po uzoru na specijalne jedinice VJ, a na
terenu kao crne trojke. Rukovodstvo ~ine komandant, oficir za bezbednost, oficir za vezu, oficir za pozadinu i oficir za rad na terenu. Oni
pripadaju ekstremistima.
Pre prijema u S^P ~lanovi pola`u zakletvu koja glasi: Vo imja oca
i svetoga duha ja ... zakliwem se u gospoda Boga, u gospoda sina Isusa Hrista i gospoda duha svetoga, zakliwem se u hleb ovaj, zakliwem se u krst ovaj,
zakliwem se u no` ovaj i revolver, da }u ta~no i svesno, bezuslovno ispuwavati sve naredbe i komande koje mi se budu dale, a koje idu u korist na{eg
oslobo|ewa i ujediwewa sa majkom Srbijom i pod upravom komande. Ako bi
403

se namerno ogre{io o datu zakletvu, da me Bog, krst, ime, slava i hleb kazne, no` i revolver kaznu mi izvr{e. Amin.
Postulati ~etni~kog kodeksa su da ne sme napustiti rawenog brata, da
se ni u jednom momentu ne odvaja od li~nog naoru`awa, da bez obzira na
uslove izvr{ava naredbe svojih pretpostavqenih i da, ako izda ~etni~ki
kodeks, ka`wava se po ~etni~kom zakonu.
Grupe u okviru sekcije vodi grupovo|a, a evidenciju ~lanstva vode po
kodnim oznakama (nadimcima) sa brojevima telefona, preko kojih ih pozivaju u slu~aju potrebe. Kada je od Kosani} Branka iz Rume oduzeta evidencija ~lanstva jedne od grupa, slede}e grupe su u evidencije uvodile samo zadwe tri cifre brojeva telefona, pa je tako kod @ivkovi} Branislava iz Erdevika, op{tina [id, prona|en spisak od 15 ~lanova, koje smo prema nadimcima i zadwe tri cifre telefonskih brojeva identifikovali.
@ivkovi} Petar, portparol SRS u [idu, je u razgovorima koji su sa
wim vo|eni na wegovu inicijativu 2. 8. i 20. 9. 1993. godine, izjavio da je iz
Centrale SRS iz Beograda nare|eno juna 1993. godine da se u okviru S^P
formiraju naoru`ane jedinice po vojnom principu i da se u istima anga`uju mla|a lica, kojima }e se poreklo znati unazad tri kolena. Istakao je da
}e prema planovima, koji su razra|eni, a koji se baziraju na izazivawu socijalnih nemira {irih razmera, svaka jedinica imati zadatak da u svom
mestu zauzme zgradu SUP-a, radio-stanicu, posle ~ega }e [e{eq ovladati
tim institucijama, izvr{iti dr`avni udar u SRJ, RSK i RS. Ujedno je rekao da je komandant svih ~etni~kih jedinica u Sremu Petri} Milenko, a
wegov zamenik Vu~i}evi} Du{ko, zvani Golub, iz [ida, koji je ujedno i komandant S^P u [idu. Pored toga, izjavio je da su formirani {tabovi SRS
u svim ve}im mestima, koji }e koordinirati jedinicama S^P u slu~aju destabilizovawa situacije.
U prostorijama SRS se vode li~ne evidencije za wih interesantnih lica iz reda VJ, policije i lica nesrpske nacionalnosti, a ove podatke prikupqaju preko razvijene obave{tajne mre`e, kojom rukovodi oficir za bezbednost.
Petri} insistira da sekcije S^P budu nezavisne od SRS, pa ~ak da budu i iznad SRS, jer je, po wemu, poznato u istoriji da su politi~ari vi{e
puta upropastili ~etni~ku organizaciju. U sekcije se biraju najsposobniji
i najzaslu`niji ~lanovi, koji su se istakli na rati{tima i koji su odani
~etni~koj stvari. Preduzima mere na sa~iwavawu programa i statuta
S^P, izradi posebnog pe~ata koji bi nosio naziv SRS sekcija S^P. Razmi{qa i o organizacionom ustrojstvu S^P formirawu odeqewa, grupa.
Nastoji da predwa~i u organizacionom ustrojstvu S^P i smatra da su op{tinski odbori S^P u [idu i na podru~ju Srema ja~i od ostalih u Republici Srbiji i da na wih ostali treba da se ugledaju, jer je i prva ~etni~ka
zastava iza{la iz [ida.
U sekcijama S^P u~laweni su ekstremisti, a me|u wima je i jedan broj
izbeglih lica iz biv{ih republika Hrvatske i BiH. Prema na{im saznawima, pojedinci poseduju legalno vatreno oru`je, a poseduju i isto dr`e i
ilegalno.
404

Jedan broj naoru`awa, prema na{im saznawima, ekstremisti iz ove

grupacije dobili su od TO u [idu u vreme ratnih dejstava (oko 2.700 cevi)
ili na druge na~ine, koje se nalazi i sada kod wih. Prema podacima sa kojima raspola`emo, jedan broj ovog oru`ja i municije je otu|en od strane ekstremista, a isto se zloupotrebqava nedozvoqenim pucawem, krivolovom i
na druge na~ine.
O posedovawu ovog naoru`awa i zloupotrebama istog, kao i mogu}im
opasnostima i posledicama, vi{e puta su obave{tavani organi bezbednosti VJ. Prema na{im saznawima, planirano je oduzimawe ovog oru`ja, tako {to bi bile organizovane smotre, posle ~ega bi bilo oduzeto, ali jo{
uvek nisu preduzete nikakve mere na tom planu.
Na planu naoru`avawa ovih grupacija, ekstremisti planiraju odlaske
na rati{ta u RSK i RS, gde bi bili zadu`eni sa naoru`awem i sa istim se
vratili u Republiku Srbiju. Ra~unaju na podr{ku ekstremista iz redova
SRS u RSK i kalkuli{u sa ~iwenicom da se magacini naoru`awa u Slavoniji nalaze u rukama SRS. Tako|e, ra~unaju na podr{ku pripadnika SRS
iz Republike Srpske.
Na vi{e javnih skupova, na kojima je prisustvovao [e{eq, pripadnici S^P su nosili zastave S^P sa mrtva~kom glavom, a pojedinci su bili
odeveni u uniforme crne boje i nosili ~etni~ka obele`ja, {to asocira na
fa{isti~ke simbole. Pripadnici S^P iz Rume {tampali su nalepnice sa
mrtva~kom glavom i natpisom: Sloboda ili smrt.
Na navedenim skupovima, za potrebe obezbe|ewa, zahtevali su od pojedinih direktora dru{tvenih firmi vozila i benzin za privatne automobile, {to im je i omogu}eno (Pumaplast i Elektrovojvodina iz Rume direktori ~lanovi SPS).
Na planu uniformisawa ova grupacija je preduzela mere, pa je nabavqen jedan broj uniformi iz sopstvenih sredstava ~lanstva i od prikupqene pomo}i, a od strane pojedinih privatnika obe}ana im je nabavka materijala za {ivewe nekoliko stotina uniformi, koje bi bile sa{ivene u Trikota`i u Zemunu. Petri} posebno insistira na {ivewu jednog broja crnih
uniformi koje bi delovawe zastra{uju}e i izazivale odre|eni efekat kod
gra|ana. Pojedini ekstremisti su nosili crne uniforme prilikom do~eka
[e{eqa u Kukujevcima i Novom Slankamenu, kao i kratko naoru`awe.
^etni~ka obele`ja su nabavqena za ve}i broj pripadnika ove grupacije, a
na prostorijama SRS u Rumi je bila istaknuta crna ~etni~ka zastava.
Ekstremisti iz ove grupacije su preuzeli rukovo|ewe u nekim mesnim
zajednicama (Ada{evci, op{tina [id i Novi Slankamen, op{tina In|ija),
a u nekim mesnim zajednicama su uzurpirali prostorije i u istima postavili sliku Vojislava [e{eqa (jedna mesna zajednica u Sremskoj Mitrovici).
U Novom Slankamenu ekstremisti su zauzeli zemqi{te koje pripada pojedinim gra|anima hrvatske nacionalnosti, a od gra|ana hrvatske nacionalnosti koji se iseqavaju u Republiku Hrvatsku uzimaju nov~anu nadoknadu.
Na podru~ju In|ije, iz okvira SRS, izdvojila se grupacija i formirala novu organizaciju pod nazivom Srpska ~etni~ka organizacija S^O,
koja deluje u okviru Narodne stranke Milana Paro{kog. Istom rukovodi
]uri} Petar, zvani Bata, iz In|ije, koji je postavqen za ~etni~kog vojvodu od strane Paro{kog.
405

Grupa od oko 35 lica iz redova S^O je organizovano oti{la na rati{te u RSK posle posledwih napada Hrvatske na pojedina srpska sela u okolini Gospi}a. Grupa je bila uniformisana, a pojedinci su imali i kratko
naoru`awe.
Pripadnici ove grupacije tra`e pomo} za SRS u novcu, i to gotovo iskqu~ivo od pripadnika hrvatske i albanske narodnosti. Odbijaju da prime
mawe iznose, a ukoliko im se ne udovoqi zahtevima, provociraju vlasnike,
ne pla}aju im ra~une i podme}u eksplozivne naprave u wihove objekte. Tako su u kafi} vlasni{tvo Ademovi} Skendera iz Rume, do{li Petrovi}
Nenad komandant S^P u Rumi, Kopawa Miroslav oficir za bezbednost
u ovoj sekciji, odbijali da plate ra~une, a zatim tra`ili pomo} za nabavku
uniformi za S^P. Kada im je Ademovi} 27. 7. 1993. godine ponudio 100
DEM u dinarskoj protivvrednosti, oni su odbili da prime taj iznos i tra`ili 1.000 DEM, jer za vojsku SRS treba mnogo vi{e novca, i zamerili
mu zbog toga, s obzirom da su Hrvati i Albanci dali dvostruko vi{e. Posle izvesnog vremena na wegov objekat je ba~ena eksplozivna naprava.
Petri} Milenko je i{ao kod Azizi Yevdeta poslasti~ara iz [ida,
i tra`io pomo} za SRS, pa je Azizi udovoqio wegovom zahtevu, jer mu je zapre}eno iseqavawem.
Suboti} @eqko, jedan od rukovodilaca SRS u [idu, najavio je da }e
tra`iti pomo} za SRS od [ekovi} Petra sve{tenika RKC u Sotu, op{tina [id, i Logaru{i} Vinka iz [ida, kojom prilikom }e im ukazati i
na wihovu neprijateqsku delatnost.
Ovoj ekstremnoj grupaciji se obra}aju za izvr{avawe ekstremnih akcija i ekstremisti sa drugih podru~ja. Tako je 11. 10. 1993. godine Lukovac Miodrag iz Subotice, tra`io od Vu~i}evi} Du{ka, zvani Golub, komandanta
S^P u [idu, da mu po{aqe dva koqa~a u Suboticu, kako bi polomili
kosti nekom licu iz ovog mesta. Ova lica su i ranije boravila u Subotici
sa sli~nim zadacima.
Ekstremisti iz ove grupacije nastoje da stvore upori{ta u organima
unutra{wih poslova i insistiraju na ostanku pojedinaca na radu u ovim organima, jer su im tu najpotrebniji. Uspeli su da za svoje ciqeve anga`uju
jedan broj kolebqivaca iz S^P-a. Tako je pojedinim sastancima S^P u Rumi prisustvovao Lazovi} Dragan iz Rume, inspektor milicije, koji je raspore|en na rad u Uro{evac. On ih instrui{e kako da se kontraobave{tajno {tite od saradnika i veza policije. Komentari{u da imaju dosta veza u
policiji i VJ, a {to potvr|uje i ~iwenica da su jednom broju ekstremista
izdate dozvole za nabavku vatrenog oru`ja.
Najekstremniji pripadnici iz redova S^P proveli su jedan period
vremena u sastavu jedinica JNA na rati{tima, gde su bili vezani za oficire bezbednosti i bili u wihovoj pratwi. Sada zameraju tim oficirima
zbog wihovih kontakata sa pripadnicima policije, jer ih smatraju svojim
qudima i obe}avaju im komandna mesta u slu~aju osvajawa vlasti.
^iwenica je da su ekstremisti iz ove grupacije ostvarili veze na rati{tima sa pojedinim oficirima VJ i te veze koriste za ostvarewe svojih ciqeva. Tako je Petri} kontaktirao sa pukovnikom Manastircem Qubi{om
u Novom Sadu i komandantom Garnizona u Sremskoj Mitrovici Joki}em,
406

povodom hap{ewa Mila{inovi} Zdravka iz Vi{wi}eva, op{tina [id, na

grani~nom prelazu Kelebija, jer je isti nameravao da odlaskom u Francusku izbegne vojnu obavezu. Rodbina ovog lica je tra`ila intervenciju Petri}a za wegovo pu{tawe na slobodu, u ~emu je on i uspeo, 7. 10. 1993. godine, navodno, na intervenciju ambasade Francuske.
Raspola`emo nedovoqno proverenim podacima da je Petri} preko Manastirac Petra iz [uqma, op{tina Sremska Mitrovica, ranije stupio u
kontakt sa Qubi{om, kako bi Qubi{a omogu}io SRS preuzimawe oru`ja
koje je ranije {tab TO podelio gra|anima u [idu, te da se legalno formira jedinica po principu TO, koja bi fakti~ki bila pod komandom S^P, a
komandni kadar jedinice bi sa~iwavali biv{i rezervni oficiri koji imaju borbeno iskustvo i provereni ~lanovi S^P, koji su kao dobrovoqci boravili na rati{tu.
Raspola`emo operativnim podacima da su pojedini pripadnici S^P
~inili zlo~ine na podru~ju Vukovara i Br~kog. Tako je Stojisavqevi} Nedeqko, zvani Ne|a Belgija, na Ov~ari u Vukovaru zaklao nekoliko Hrvata,
a Mirkovi} Paja iz Plati~eva, Mladenovi} Sa{a iz Grabovaca i Mici}
Aca iz Vitojevaca, op{tina Ruma, izvr{ili su ubistvo klawem bra~nog para muslimana u Br~kom, koji su bili vlasnici firme za preradu ko`e. O
ovom zadwem zlo~inu, navodno postoji dokumentacija u policiji u Br~kom.
Pored toga, dana 9. 4. 1993. godine u Sotu, op{tina [id, ubijen je Kro{lak Stevan, iz Sota, ul. Mo{e Pijade broj 19, hicem iz pi{toqa kal. 7,62
mm, a 29/30. jula 1993. godine ubijeni su Oskomi} Nikola i Agica i Tomi}
Marija iz Kukujevaca, ul. Vladimira Nazora broj 40, automatskim pi{toqem tipa {korpion sa prigu{iva~em. Neposredni izvr{ilac prvog dela
je Dra{kovi} Pavle, ro|en 23. 3. 1967. godine u mestu Vrapce, SO Medve|a,
od oca Obrena i majke Stanojke, devoja~ko Ivanovi}, gra|evinski tehni~ar, sa stalnim prebivali{tem u mestu ro|ewa, a neposredni sau~esnik je
Vukovi} Goran, zvani [ojka, ro|en 19. 8. 1970. godine u Kragujevcu, od oca
Radivoja i majke Milanke, devoja~ko \or|evi}, po zanimawu metalostrugar, sa prebivali{tem u (ne~itko) bb.
Neposredni izvr{ilac drugog ubistva je Vukovi}, a sau~esnik na licu
mesta je Dra{kovi} Pavle.
Organizator dva ubistva i vi{e pqa~ki u SRS je Nikoli} Milan, zvani \eneral, ro|en 10. 9. 1958. godine u Aran|elovcu, od oca Ranisava i majke
Leposave, devoja~ko Milinkovi}, radnik, nastawen u selu Ranilovi} BB.
Podatke o ubijenima im je dao @ivkovi} Petar, ro|en 6. 3. 1945. godine u mestu Kalu|erovo, SO Babu{nica, od oca Milivoja i majke Smiqe, devoja~ko (ne~itko), po zanimawu proizvodni radnik, sa prebivali{tem u
Sotu, ul. Mo{e Pijade broj 6 gde ima ku}u, a u Ba~incima, op{tina [id,
ima dru{tveni stan. Isti je portparol SRS u [idu, a u pro{lom sazivu je
bio potpredsednik Skup{tine op{tine [id.
Dra{kovi}, Vukovi} i Nikoli} su kao dobrovoqci boravili u Nijemcima, op{tina Mirkovci, a sa @ivkovi}em su se upoznali po~etkom 1993.
godine posredstvom @ivkovi}eve k}erke Sawe, koja je radila kao kafanska
peva~ica u okolnim mestima.
U prvim kontaktima vodili su razgovore sa @ivkovi}em o prousta{ki
nastrojenim licima na podru~ju op{tine [id, pri ~emu im je @ivkovi} da407

vao podatke, odnosno ukazivao uglavnom na imu}nije qude. Tada je sklopqen

dogovor Nikoli}a i @ivkovi}a da Nikoli}eva grupa pred akcije bude
sklowena u ku}u @ivkovi}a, kako ne bi izazivali podozrewe me{tana.
Prema @ivkovi}u, ciq akcija je bio da se prousta{ki nastrojena lica
malo propuste kroz ruke, da bi otkrili ko sve poseduje oru`je i od koga
su ga dobila. Bilo mu je poznato da }e grupa posetiti Kro{laka, dok navodno nije znao da }e posetiti Oskomi}e. Kasnije je od Nikoli}a saznao
da je Dra{kovi} zabrqao kod Kro{laka, jer se upla{io i pucao, dok je
kod Oskomi}a posao ura|en profesionalno i u rukavicama.
Nikoli}eva grupa je bila u vezi sa Petri} Milenkom, dolazila kod wega u slu`bene prostorije SRS i tra`ila od wega prigu{iva~ za {korpion, ali im on tome, navodno, nije udovoqio. Kontakte su odr`avali sa
drugim ~lanovima i simpatizerima SRS i preko wih prikupqali podatke
o licima hrvatske nacionalnosti.
Nikoli} je sa @ivkovi}em bio planirao da na ime @ivkovi}eve k}eri Sawe otvore privatno preduze}e u Sotu, preko koga bi organizovali trgovinu na relaciji Republika Srbija RSK, ~ime bi legalizovali prodaju
opqa~kanih stvari sa podru~ja RSK.
Motivi ovih dela su koristoqubqe, ali se ne mo`e pore}i postojawe
politi~kih motiva. Tome govore u prilog i tvrdwe @ivkovi}a da su Vu~i}evi} Du{ko, zvani Golub, i Suboti} @eqko, zvani Ovca, predsednik
Udru`ewa boraca 92 i ~lanovi S^P, izvr{ioci vi{e dela bacawa bombi i drugih eksplozivnih naprava na ku}e i imovinu pripadnika hrvatske
nacionalnosti u ciqu vr{ewa pritisaka na wihovo iseqavawe u Republiku Hrvatsku. Posle ovih doga|aja poja~ano je navedeno iseqavawe.
Predmeti izvr{ewa ovih dela su prona|eni, lica se nalaze u pritvoru
i protiv wih su podnete krivi~ne prijave od strane RJB.
Prema pojedinim ekstremistima iz ove grupacije preduzimane su represivne mere od strane RJB, a kod wih je prona|eno vi{e komada vatrenog
oru`ja, municije i eksplozivnih sredstava, {to je bio povod za wihovo reagovawe. Tako je grupa ekstremista iz Rume tra`ila prijem kod predsednika
Skup{tine op{tine i istakla da organi unutra{wih poslova preduzimaju
represivne mere iskqu~ivo prema pripadnicima SRS. Tako|e, reagovali su
na mere prinudnog iseqavawa izbeglih lica iz nasilno useqenih ku}a u
Hrtkovcima, op{tina Ruma po pravosna`nim sudskim odlukama, a uputili
su i pretwu da ne}e dozvoliti nasilno iseqavawe izbeglih lica iz ku}a u Rumi, u koje su ih uselili radikali. Sli~ne primedbe su iznosili i u Sremskoj
Mitrovici, a uspeli su da izdejstvuju da se raspravqa u Skup{tini op{tine
o politi~ko-bezbednosnoj situaciji sredinom oktobra 1993. godine.
Posle sukoba SPS sa SRS, ekstremisti iz ove grupacije su zadu`eni
da prikupqaju kompromituju}e materijale za pojedine rukovodne li~nosti
na podru~ju Sremske Mitrovice, koje }e obelodaniti na skup{tini ove
grupacije sredinom oktobra 1993. godine, a planiraju i odr`avawe mitinga u Sremskoj Mitrovici, na kome bi govorio Vojislav [e{eq. Isti je dao
naredbu da niko od ~lanova SRS ne sme nositi uniformu, da izbegavaju nerede i tu~e po kafanama, da izbegavaju konfrontacije sa milicijom, da se
~lanstvo okupqa u grupama i na za to odre|enim mestima, da izbegavaju sukobe sa pripadnicima drugih stranaka navode}i SPO i DS, da obrate pa408

`wu ko se u~lawuje u SRS, iz koje stranke dolazi i da se za svakog takvog vr{i stopostotna provera. Predsednici op{tinskih odbora SRS dobili su
ovla{}ewe od Glavnog odbora i Vojislava [e{eqa da prekr{ioce ove naredbe iskqu~uju iz stranke.
Dosada{wa aktivnost pripadnika ove grupacije, pored iznetog, svodila se i na vr{ewe pritisaka na iseqavawe nesrpskog `ivqa sa podru~ja u
Republiku Hrvatsku, kako li~nim pretwama, tako i pretwama putem telefona ili podmetawem eksplozivnih naprava ili bacawem bombi na ku}e i
imovinu ovih lica, u ~emu je predwa~io Petri}.
U [idu, Petri} je obezbedio posebnu ku}u koja slu`i za sme{taj pripadnika ove grupacije koji dolaze sa drugih podru~ja, koju dr`i u tajnosti,
a u kojoj su, prema tvrdwi Suboti} @eqka, sme{tene nabavqene uniforme
i ~etni~ka obele`ja. Ustanovqena je lokacija ku}e i ista se nalazi pored
Fabrike sto~ne hrane Sto~ar u [idu. U ovoj ku}i je sme{tan \or|i} Velimir ekstremista S^P iz Doboja, u vreme wegovog boravka u [idu, a za
koga raspola`emo operativnim podacima da je pripremio izvesnu koli~inu eksploziva za preno{ewe iz Doboja u [id, radi izvr{ewa diverzantskoteroristi~kih akcija na podru~ju [ida. Prema na{im saznawima, eksploziv se jo{ nalazi u Bijeqini kod ~etni~kog vojvode Mirka Blagojevi}a.
Prema na{oj proceni, ova grupacija nije jo{ dovoqno konstitutisana
za preduzimawe radikalnijih mera, ali s obzirom na sastav sekcija S^P,
ocewujemo da bi u pogodnoj situaciji bila spremna na izazivawe ekscesa.
Tako|e, procewujemo da sekcije S^P imaju oko 200 ~lanova, mada ekstremisti tvrde da na podru~ju Srema imaju 5.000 ~lanova, a najbrojniji su i
najorganizovaniji na podru~ju [ida, Rume i In|ije, dok jo{ nisu uspeli da
se dovoqno organizuju na podru~ju Sremske Mitrovice, Iriga i Pe}inaca.
Mo`e se konstatovati da se radi o formirawu tipi~no paravojnih
formacija, ~iji je krajwi ciq u pogodnom momentu preuzimawe vlasti.
Ocewujemo celishodnim oduzimawe vatrenog oru`ja od pripadnika
ove grupacije, a posebno onog koje je podeqeno od strane biv{eg [taba TO
u [idu, a tu akciju bi trebala da izvr{i VJ, a preduzima}emo mere na dokumentovawu zlo~ina~ke i druge protivzakonite delatnosti pripadnika
ove grupacije i otkrivawa wihovih namera za ru{ewe ustavnog poretka u
Republici Srbiji.
(Fotokopije imena i brojeva telefona)
Baletan 245-426
Mrki 429-439
Woka 424-584
Keki
428-158
Sima
426-355
Votka 426-442
]uran (nejasno)
SRS Beograd (nejasno)
SRS Loznica 015/84-478
\oka [evi}-[eva 426-673
Babi} Bi{ko 448-009
13. 10. 1993. godine
Za na~elnika Dr`avne bezbednosti Sremska Mitrovica
409

DLX
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije
Resor dr`avne bezbednosti
Centar Resora dr`avne bezbednosti Novi Sad
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo

Delovawe militantnih grupacija sa pozicija srpskog

ekstremizma S^O, Srpska garda, Beli orlovi,
Ravnogorski pokret i dr.
(Prilog)
Novi Sad, oktobra 1995. godine
Izbijawe ratnih sukoba na podru~jima prethodne Jugoslavije uslovilo
je i pojave militantnih grupacija koje su delovale sa pozicija srpskog ekstremizma. Ove militantne grupacije su uglavnom bile sastavqene od ekstremnih pristalica Srpske radikalne stranke, Srpskog pokreta obnove i
Srpske narodne obnove i upu}ivane su od strane rukovodstava svojih partija kao dobrovoqci, koji su delovali u okviru tzv. Srpski ~etni~ki odredi i Srpska garda na podru~jima RSK i RS. Pored ovih grupacija, polovinom 1991. godine na podru~ju op{tine @abaq pripremana je jo{ jedna militantna formacija srpskih ekstremista za odlazak na rati{te, koja je
brojala oko 150 pripadnika, pod nazivom Srpska narodna garda i koja je
delovala pod patronatom Narodne stranke i wenog vo|e Milana Paro{kog. Me|utim, navedena grupacija je u me|uvremenu razoru`ana od strane
pripadnika JNA.
CRDB Novi Sad je tokom ratnih sukoba na prostorima Hrvatske i
BiH, a i kasnije, registrovao ovakve militantne grupacije i izdiferencirao najekstremnije pojedince i zaveo ih u obradu. Glavni nosioci ovakve
militantne ekstremisti~ke aktivnosti iz redova SRS, odnosno S^P, su
Era, Dizel, Tihomir i jo{ nekoliko ekstremnih pojedinaca (Jovo Ostoji},
Slavoqub Jovanovi}, Perica Jankovi} i dr.), iz redova SNO: Rus, zatim
Srbijanac, pripadnik Ravnogorskog pokreta, kao i Lu~ano ispred SPO, odnosno kao biv{i komandant Srpske garde. Sva ova lica, zajedno sa svojim
pristalicama, u~estvovala su, a neka jo{ uvek u~estvuju, u ratnim sukobima
na prostorima biv{e BiH i Hrvatske.
Najmnogobrojnije u~e{}e u militantnim formacijama registrovano je
iz redova SRS, odnosno S^P, ~iji su predvodnici sa ovih prostora bili
Ero, Dizel, Tihomir i jo{ nekoliko ekstremnih pojedinaca.
Po karakteru ekstremisti~ke aktivnosti, po ciqevima za koje se zala`u, po na~inu organizovawa i delovawa, po vezama sa centralom u Beogradu, kao i sa ostalim ekstremistima van podru~ja Centra i u RS i RSK, posebna operativna pa`wa posve}ena je grupi ekstremista iz redova SRS, odnosno S^P, sa podru~ja Sombora, na ~elu sa Erom. Zbog zasluga u ratu i
zbog aktivnosti u stranci, Era je dobio zvawe vojvode 1993. godine. Era je
410

isto i jedan od osniva~a i ~lan Upravnog odbora ^etni~kog pokreta u Somboru, kao i predsednik SRS u Somboru. Pored Ere, po svojoj ekstremisti~koj aktivnosti i delovawu isti~u se jo{ i Perica Jankovi}, predsednik
S^P u Somboru, Slavoqub Jovanovi}, predsednik Okru`nog odbora SRS,
[apowa Nikola, Kurte{anin Simo, @ivanovi} @ivojin, Leri} Qiqan i
^an~ar Du{an. Na podru~ju Sombora S^P deluje u okviru SRS i koristi
wihove prostorije, a broji oko 40 lica. Sva ova lica su du`e vreme kao dobrovoqci i pripadnici S^P boravila na rati{tima u BiH i Hrvatskoj,
gde su delovala samostalno ili u sklopu regularnih formacija Vojske RS i
RSK. Ve}ina ovih lica su po povratku sa rati{ta sa sobom donela i li~na
naoru`awa.
Prate}i aktivnost ove grupacije ekstremista, do{lo se i do operativnih saznawa da zagovaraju nasilno ru{ewe postoje}e vlasti, koje je navodno trebalo da se sprovede ve} u vreme posledwih izbora, ali se odustalo jer
je proceweno da nisu sazreli uslovi za takvu akciju. U vezi s tim, Ero je bio
zadu`en da sa svojom grupom u datom momentu napadne i osvoji pojedine zna~ajnije ustanove i institucije u Somboru.
Ovakva ekstremno-radikalna pona{awa ove grupacije posebno su do{la do izra`aja nakon hap{ewa i osude na kaznu zatvora Vojislava [e{eqa, kao i nakon posete Tomislava Nikoli}a Somboru novembra 1994. godine, gde je u sali Gradske ku}e, u organizaciji SRS, odr`ana tribina na temu: Aktuelna politi~ka situacija. Na tom skupu Nikoli} je podsticao
pripadnike SRS na nasilno ru{ewe ustavno-pravnog poretka, isti~u}i da
SPS i Milo{evi} moraju oti}i sa vlasti, ali ne mirnim putem, ve} onako kako su i do{li komunisti oru`jem, uz napomenu revolucija je jedini put i na~in da se SRS obra~una sa SPS i SK PJ i od toga se ne}e odustati. Pored toga, Nikoli} je tom prilikom zapretio Hrvatima i Ma|arima, koji `ive u Vojvodini, da kada SRS do|e na vlast, wima nema mesta na
ovim prostorima.
U vezi hap{ewa i izdr`avawa kazne zatvora Vojislava [e{eqa, grupacija SRS okupqenih oko Ere prikupqala je potpise za peticiju u kojoj se
tra`ilo pu{tawe [e{eqa iz zatvora, a bila je i organizator protestnog
mitinga u Somboru, kao i organizator odlazaka svojih pristalica na nedavni miting SRS u Beogradu.
Imaju}i u vidu sve ovo i instrukcije koje su dobili od Nikoli} Tomislava, kao i hap{ewe wihovog vo|e Vojislava [e{eqa, grupacija ekstremista SRS okupqenih oko Ere, po~ela je zagovarati i organizovati konspirativne metode rada ilegalan rad, ilegalno naoru`awe, organizovawe
po sistemu trojki i sli~no, jer se na taj na~in mogu efikasnije suprotstavqati legitimnim vlastima. Pored toga, predsednik Okru`nog odbora
SRS Slavoqub Jovanovi}, pozivao je pristalice SRS i S^P da permanentno organizuju javne mitinge, izvo|ewe gra|ana na ulicu u svim krajevima
Srbije i na taj na~in ugro`avaju stabilnost sada{we vlasti i stvaraju
uslove za ru{ewe SPS sa sada{wih pozicija.
Pored ovih aktivnosti, ova militantna ekstremisti~ka grupacija i
daqe organizuje odlazak dobrovoqaca na rati{ta. Prema operativnim saznawima, u organizaciji S^P u Somboru, po~etkom februara ove godine
411

vr{eno je prikupqawe dobrovoqaca za odlazak na Pale. Navodno bi po povratku ova grupa trebala da u Vogo{}u preuzme oru`je (10 automatskih pu{aka, koje su Era, Jankovi} Petar i @ivanovi} @ivojin ukrali dok su bili na rati{tu) i donesu ga ilegalno u Sombor. Tako|e je, prema operativnim saznawima, krajem februara ove godine, od strane SRS u Somboru u
RSK, u selu Bogdanovci (sada Dra`ino selo), poslato 14 dobrovoqaca, pripadnika S^P iz Sombora, gde ih je do~ekao vojvoda Vojnica. Ova grupa dobrovoqaca je dobila zadatak od Ere, Jankovi}a i Jovanovi}a da, dok su na
rati{tu, {to vi{e oru`ja ukradu i donesu u Sombor za potrebe S^P.
Prate}i aktivnost ekstremista iz redova S^P sa podru~ja Sombora,
utvr|eno je da su Era, Jankovi} i Jovanovi} ~vrsto povezani sa Vojislavom
[e{eqem i vojvodom Dra`ilovi}em. Pored toga, ostvaruju i stalne kontakte sa izvesnim ^eletom iz ^a~ka, koga je Era krajem pro{le godine upoznao da se ^eko Da~evi} sa porodicom doselio u Vukovar, gde je dobio ku}u
i stan. Tako|e, veze odr`avaju i sa pojedinim ekstremistima iz RS i RSK.
U novije vreme, ostvarili su kontakte i sa Radom Leskovcem i Vojnicom,
novim predsednikom SRS koja se odvojila od [e{eqa, vezano za slawe dobrovoqaca u RSK. Ina~e, Perica Jankovi} odr`ava kontakte i sa S^P u
Australiji, od kojih je nedavno dobio pismo u kojem ga obave{tavaju da tamo (Australiji) i daqe deluju komunisti koji rade na razbijawu dijaspore.
Pored grupacije iz Sombora, posebno je bezbednosno interesantna militantna grupacija okupqena oko Jove Ostoji}a iz Prigrevice, biv{eg poslanika Skup{tine Srbije i ~lana SRS. Naime, Ostoji} je neposredno
pred izbijawe ratnih sukoba bio glavni organizator okupqawa dobrovoqaca i formirawa dobrovoqa~kih odreda koji su du`e vreme boravili na rati{tima u Hrvatskoj i biv{oj BiH.
Krajem 1991. godine, nakon povratka sa rati{ta, Ostoji} je po~eo sa
propagandom ~etni~kih ideja, a krajem 1992. godine formira SRS u Prigrevici i biva izabran za wenog predsednika. Sredinom 1993. godine na rati{tu u biv{oj Bosni i Hercegovini Ostoji} je progla{en za vojvodu. Od
tada Ostoji} je bio u stalnoj vezi sa [e{eqom, a jedan mandat je proveo i
kao poslanik SRS u Skup{tini Srbije. U novije vreme do{lo je do sukoba
na relaciji [e{eq Ostoji}, a sukobio se i sa predsednikom SRS za Apatin, tako da dolazi do formirawa dve frakcije u SRS na podru~ju op{tine Apatin. Ina~e, sa Ostoji}em i wegovom aktivno{}u nije zadovoqno ni
rukovodstvo S^P u Somboru, na ~elu sa Erom, Jankovi}em i Jovanovi}em,
koji ga optu`uju za ratnog profitera i nameravaju da ga iskqu~e iz stranke. U vezi s tim, navodno je rukovodstvo Okru`nog odbora SRS i S^P donelo odluku da se vojvoda Ostoji} vi{e ne {aqe na rati{te. Prema novijim operativnim saznawima, grupacija oko Ostoji}a broji oko 200 qudi iz
Prigrevice koji su naoru`ani, a Ostoji} je obe}ao rukovodstvu Republike
Srpske da }e na rati{te dovesti od 150-200 qudi.
Sa bezbednosnog aspekta, interesantna je i aktivnost Dizela i grupe
lica sa kojima je okru`en. Naime, Dizel je pristupio SRS, odnosno S^P,
odmah po osnivawu i sa grupom dobrovoqaca du`e vreme proveo je na rati{tima u Hrvatskoj i biv{oj BiH.
412

Po~etkom jula pro{le godine, sa grupom dobrovoqaca bio je na rati{tu u rejonu Majevice, gde je sebe proglasio ~etni~kim komandantom. U
okviru S^P zagovarao je prikupqawe oru`ja i naoru`avawe pripadnika
pokreta sa ciqem pru`awa podr{ke snagama koje odlu~e da ru{e aktuelnu
vlast. Grupacija koja se okupqa oko wega broji oko dvadesetak ~lanova i svi
su uglavnom du`e vreme proveli na rati{tima i imaju ratno iskustvo. Ina~e, ova grupacija kao S^P deluje u okviru SRS i za svoje sastanke koriste
prostorije SRS i kontaktiraju sa rukovodstvom SRS u Novom Sadu. Prilikom boravka [e{eqa na podru~ju Novog Sada i odr`avawa mitinga, Dizel
i pojedinci iz S^P u Novom Sadu u~estvovali su u wegovom fizi~kom
obezbe|ewu. Pored toga, ova grupacija je aktivno u~estvovala u pripremawu protestnih mitinga u znak podr{ke rukovodstvu Republike Srpske, koji su svojevremeno odr`ani u Novom Sadu i Beogradu. Me|u ovom grupacijom bilo je zagovarawa da ove mitinge treba iskoristiti za ru{ewe aktuelne vlasti i predsednika Republike Srbije Slobodana Milo{evi}a. U vezi s tim, pripadnici S^P u Novom Sadu su se naoru`avali, kako kratkim,
tako i dugim oru`jem i bombama.
U novije vreme, ekstremisti~ka aktivnost ove grupacije i Dizela je
znatno smawena, naro~ito nakon zadweg povratka sa rati{ta iz Isto~ne
Bosne, gde su dva dobrovoqca poginula. Naime, prili~no se izmenio odnos
Dizela prema S^P i wenim pristalicama i najnovija operativna saznawa
ukazuju na wegove namere da formira legalnu ~etni~ku organizaciju, ali
pod drugim imenom, koja navodno u svom radu ne}e primewivati metode rada koje su suprotne zakonu, sem kada je u pitawu za{tita srpstva i Srba na
Kosovu i u RS. U vezi s tim, Dizel se anga`uje na izradi statuta i plana rada takve nove organizacije. Navodno, ova organizacija bi se bavila problemima dobrovoqaca koji su preko S^P i{li u rat (zapo{qavawe, materijalna pomo} i drugo), i egzistirala bi samostalno bez ikakvih veza sa SRS.
Pored navedenih ekstremisti~kih pojedinaca i grupacija, CRDB Novi
Sad je identifikovao jo{ jednu grupaciju ekstremista iz redova SRS, odnosno S^P, sa podru~ja Be~eja, koju predvodi Tihomir. Ina~e, Tihomir se
odmah po izbijawu ratnih sukoba u Hrvatskoj i biv{oj BiH, kao dobrovoqac borio na mnogim rati{tima u okviru dobrovoqa~kih jedinica, pod komandom tada{we JNA, a kasnije Vojske RS i RSK. Posledwe dve godine kao
dobrovoqac i pripadnik S^P proveo je na rati{tima u biv{oj BiH. Prilikom rutinskih kontrola RJB prema vi{e lica u Be~eju, u stanu Tihomira su prona|ene dve snajperske pu{ke, jedna poluautomatska, jedna automatska pu{ka, jedanaest {oqi za izbacivawe ru~nih bombi, mawa koli~ina
eksploziva i dosta prate}e opreme za navedeno oru`je. U vezi s tim, protiv
Tihomira je podneta krivi~na prijava. Srpskom ~etni~kom pokretu Tihomir je pristupio po povratku sa rati{ta u Slavoniji, nakon ~ega je od beogradske Centrale dobio zvawe vojvode ba~ko-be~ejskog. Po tom osnovu, Tihomir komanduje grupom od pedesetak lica koji sada `ive i rade u Be~eju i
okolini, a jedan od ciqeva im je i oru`ano suprotstavqawe svim nesrpskim
narodima koji bi poku{ali da oru`jem ili na politi~ki na~in odvoje deo
teritorije koja pripada Srbiji i pripoje se drugoj dr`avi. Navedena grupa
je organizovana po principima konspirativnosti, pri ~emu se pojedinci ne
413

poznaju izme|u sebe, a jedina im je du`nost da se na dobijeni dogovoreni signal pojave sa oru`jem i opremom na dogovoreno zborno mesto. Pripadnici
ove ~etni~ke organizacije su iskqu~ivo Srbi koji imaju odre|eno ratno
iskustvo i uglavnom se radi o licima niskog stepena obrazovawa i lo{eg
materijalnog i socijalnog statusa. Navodno, od oru`ja poseduju automatsku
pu{ku, pi{toq, dve bombe, kamu i prate}u opremu. Navedene stvari su dobijene od Centrale iz Beograda. Tihomir dosta vremena provodi na putu,
borave}i u Srbobranu, Novom Be~eju, Adi i Senti, pri ~emu, navodno, kontaktira jo{ dvojicu ~etni~kih vojvoda, a povremeno odlazi i u beogradsku
Centralu S^P, a u kontaktu je i sa Vojislavom [e{eqom.
Prema najnovijim operativnim saznawima, Tihomir i grupacija oko
wega, kao i ve}ina ~etni~kih vojvoda sa kojima Tihomir kontaktira, ogor~eni su pona{awem i delovawem [e{eqa, kojeg optu`uju da je potpuno uni{tio ~etni~ki pokret i zbog toga su se distancirali od wega.
Prate}i aktivnosti Tihomira, do{lo se do saznawa da je ~esto u kontaktu sa Milanom Paro{kim, predsednikom Narodne stranke, sa kojim zajedni~ki priprema reaktivirawe ~etni~kog pokreta, pod politi~kim patronatom Narodne stranke. U vezi s tim, formiran je Gorski ~etni~ki
{tab za Srbiju. Organizacija, politi~ka platforma i promocija navedenog ~etni~kog {taba odvijala se pod pokroviteqstvom Narodne stranke, a
sam ~in formirawa bio je poveren Tihomiru i ostalim ~etni~kim vojvodama. U ovaj ~etni~ki {tab, pored Tihomira, u{le su slede}e vojvode: bra}a
Majstorovi} iz Apatina, Mandi} iz Vrbasa, Nikoli} Nenad iz Lov}enca,
]uri} Petar iz Sremske Mitrovice, Miladin Todosijevi} iz ^a~ka, zatim vojvoda jeli~ki, javorski i vaqevski.
Pored ovih aktivnosti, Tihomir se posebno anga`ovao i na prikupqawu dobrovoqaca (oko 100 lica) za odlazak na rati{te u sektor Posavine
prema Br~kom. U vezi ovoga, Tihomir je kontaktirao vojvodu ]uri} Petra
iz Sremske Mitrovice, kao i Centralu S^P u Beogradu.
Sli~nu aktivnost Tihomir preduzima i na planu organizovawa inicijativnog ~etni~kog odbora za Slavoniju. U vezi s tim, stupio je u kontakt sa
izvesnim Sredojem Sredojevi}em iz Trpiwe, kojem je povereno formirawe
Inicijativnog ~etni~kog odbora i odr`avawe ~etni~kog sabora za Isto~nu Slavoniju.
Sredinom 1991. godine formirana je i ve}a paravojna formacija Srpske garde u Novom Sadu, koja je bila naoru`ana oru`jem iz magacina TO u
Novom Sadu. Jedan od vo|a i instruktor ove jedinice bio je Lu~ano. Ova jedinica je posle obuke krajem 1991. godine oti{la na rati{te u Hrvatsku.
Po wenom dolasku nazad 1992. godine, Lu~ano je, po sopstvenim re~ima, deo
oru`ja Srpske garde ilegalno prodao. Kasnije je uspeo da Srpsku gardu
legalizuje u Beogradu. Jezgro ove jedinice sa~iwavala je grupacija od 30 lica okupqenih oko Lu~ana. Uglavnom se radilo o poznatim kriminalcima i
licima sklonim asocijalnom pona{awu.
Posle pogibije \or|a Bo`ovi}a u Gospi}u, Lu~ano je postao komandant Srpske garde. Postoji vi{e saznawa da je jezgro garde okupqeno oko
Lu~ana tokom boravka na rati{tima u~estvovalo u pqa~kawu i ubijawu civilnog stanovni{tva. Pored toga, garda je za novac u~estvovala i u osloba414

|awu pojedinih mesta u RS i RSK. Za vreme boravka na rati{tima, Lu~ano

je uspostavio kontakte sa ~elnim qudima Vojske RS i RSK, pa je garda bila
uvr{tena u redovnu Vojsku RS i RSK. Pored toga, Lu~ano je bio u vezi i sa
mnogim visokim oficirima biv{e JNA, kao i sa politi~arima u RS i
RSK. Krajem 1992. i po~etkom 1993. godine, do{lo je do raskola unutar
Srpske garde i Lu~ano se definitivno povukao sa rati{ta i posvetio
svom starom zanatu obavqawu raznih kriminalnih aktivnosti (kra|a,
{verc oru`ja, automobila, nafte, cigareta, umetni~kih slika i dr.), ~ime
se i danas bavi. U novije vreme do{lo se do saznawa o vezama Lu~ana sa bezbednosnim strukturama Italije i Bugarske, kao i do saznawa o vezama sa nekim na{im politi~kim, privrednim, bankarskim, sudskim i bezbednosnim
strukturama. Tako|e se do{lo do operativnih saznawa o wegovim vezama sa
pripadnicima vojske Rusije, Ukrajine, Bugarske i ^e~enije, u vezi kupovine i prodaje oru`ja.
I grupacija lica iz redova SNO, okupqenih oko Rusa, tako|e su aktivno u~estvovali u militantnim formacijama na podru~jima biv{e BiH i
Hrvatske. Ova grupacija je okupqala oko pedesetak lica i uglavnom je ve}i
deo vremena provodila na rati{tima u Republici Srpskoj. Rus je intenzivno odr`avao veze sa Centralom SNO u Beogradu i sa wenim predsednikom
Mirkom Jovi}em, od kojega je dobijao direktive i uputstva oko organizovawa i upu}ivawa dobrovoqaca na rati{te. U novije vreme je ne{to anga`ovaniji u strana~kom radu, a izabran je i za potpredsednika stranke, zadu`en
za rad na podru~ju Vojvodine. Ina~e je u stalnim kontaktima sa ekstremistima iz mesnih organizacija SNO i zajedno sa wima u~estvovao je u vr{ewu pritisaka na nesrpsko stanovni{tvo da se iseli, kako bi se stvorio prostor za novoprido{le izbeglice iz RSK. Tako|e je u~estvovao u svim organizovanim protestima koje je SNO organizovala protiv zvani~nih vlasti
zbog navodne izdaje srpskih interesa.
Operativnim radom je tako|e utvr|eno da grupacija okupqena oko Rusa ilegalno poseduje ve}e koli~ine oru`ja, koje ne dr`e kod svojih ku}a, ve}
kod ro|aka, prijateqa i simpatizera, koji se nisu eksponirali kao ekstremisti u radu SNO i klubu Ravna gora, koji radi u okviru stranke. Navedeno oru`je iz skloni{ta uzimaju samo prilikom odlazaka na rati{te ili
za obavqawe pojedinih kriminalnih akcija.
Aktivnost Srbijanca, kao pripadnika Ravnogorskog pokreta, nije imala ve}i intenzitet i nije bila militantnog karaktera. Wegova aktivnost
nije nailazila na {iru podr{ku (okupqa veoma mali broj pristalica) i
uglavnom se manifestovala u verbalnoj podr{ci Ravnogorskom pokretu i
wegovim pristalicama. Posebnu aktivnost Srbijanac je ispoqio na planu
organizovawa grupnog odlaska na proslavu Ravnogorskog pokreta ove godine (sa podru~ja Sombora bilo je 150 simpatizera ovog pokreta).
Osnovne karakteristike delovawa ovih militantnih grupacija bile su
aktivno u~e{}e u paravojnim formacijama na podru~jima ratnih zbivawa, kao i kontinuirano suprotstavqawe politici rukovodstva Srbije, s
krajwim ciqem ru{ewa postoje}eg ustavno-pravnog poretka u Srbiji i
SRJ. Ovakva aktivnost posebno je do{la do izra`aja u novije vreme, a naro~ito nakon agresije Vojske Hrvatske na RSK i nakon najnovijih zbivawa u
415

severozapadnim delovima Republike Srpske. Zajedni~ka karakteristika

delovawa svih ovih militantnih grupacija je konstantno nastojawe da se
raznim protestima, demonstracijama i drugim oblicima gra|anske neposlu{nosti naru{i bezbednosna situacija u Srbiji i Jugoslaviji, nasilno
obori legitimno izabrana vlast i sru{i postoje}i ustavno-pravni poredak. U vezi s tim, ove grupacije perfidno manipuli{u najnovijim zbivawima na prostorima RSK i RS, optu`uju}i najvi{e rukovodstvo Srbije i Jugoslavije da su izdali Srbe preko Drine. Povezuju}i se sa ekstremno-militantnim snagama u RS i RSK nastoje po svaku cenu da destabilizuju politi~ko bezbednosnu situaciju u Srbiji i Jugoslaviji, zagovaraju}i ~ak i upotrebu oru`ja u nasilnom ru{ewu postoje}eg re`ima u Srbiji i SRJ.
[to se ti~e wihovog paravojnog organizovawa i nelegalnog naoru`avawa, karakteristi~no je da su prilikom dolazaka sa rati{ta na odsustva
dobrovoqci u mnogim slu~ajevima sa sobom donosili oru`je i drugu vojnu
opremu, a poneki i ru~ne bombe, nagazne mine i plasti~ni eksploziv. Prilikom povratka na rati{te, deo oru`ja su nosili nazad, a ostatak prodavali ili delili istomi{qenicima.
Tako je u 1991. i 1992. godini registrovan ve}i broj dobrovoqaca pripadnika nekih partija, odnosno pokreta (SPO, SRS, S^P, Narodna stranka i dr.) koji su nelegalno posedovali kratko i dugo oru`je. Tako|e je registrovano da je jedan broj lica iz ovih partija i organizacija koji nisu dobrovoqci, nelegalno posedovao oru`je. Iz ove grupacije 1991. godine izdvojeno je 14 lica za koje je Centar ve} raspolagao podacima o wihovim ekstremisti~kim, odnosno kriminalnim aktivnostima.
U toku 1992. godine, rade}i uglavnom prema licima koja deluju sa pozicija srpskog ekstremizma, do{lo se do podataka da 26 lica sa na{eg podru~ja poseduje ve}e koli~ine raznog naoru`awa i druge vojne opreme. Od ovog
broja 23 su bili dobrovoqci, pripadnici raznih paravojnih formacija koji su ratovali na rati{tima {irom prethodne Jugoslavije, a tri lica su se
bavila klasi~nim {vercom oru`ja. Me|utim, i ve}ina dobrovoqaca je prodavala oru`je ili ga delila istomi{qenicima. U vezi ilegalnog posedovawa i prodaje oru`ja ovih lica u toku 1992. godine, tri informacije su
ustupqene na daqu nadle`nost RJB za ukupno 15 lica.
Prate}i pona{awe ekstremista iz redova SRS, odnosno S^P, CRDB
Novi Sad je u aprilu i maju 1993. godine registrovao wihovu aktivnost na
prikupqawu oru`ja u ciqu suprotstavqawa eventualnoj pobuni pripadnika ma|arske mawine u mestima gde su sa~iwavali ve}inu stanovni{tva. U
vezi s tim, do{lo se do operativnog saznawa da je tada{wi komandant garnizona u Ba~koj Topoli, potpukovnik An|i} (blizak radikalima), sa jo{
nekoliko oficira i podoficira kontaktirao sa Stanojev Branislavom,
aktivistom SRS iz Be~eja (promovisan u ~etni~kog majora), preko koga je
tra`io da obezbedi oko 400 lica kojima bi podelio oru`je da bi se spre~ila eventualna pobuna Ma|ara u Be~eju. O ovome su obave{teni OB VJ, tako da do podele oru`ja na teritoriji CRDB Novi Sad nije do{lo, ali je
prema operativnim saznawima An|i} ipak podelio navedeno oru`je (oko
400 komada) licima sa podru~ja CRDB Subotica (u Ba~koj Topoli i okolini).
416

U toku jula 1993. godine, u vezi eventualne pobune pripadnika ma|arske

mawine, CRDB Novi Sad je registrovao povezanost rukovodstva SRS iz Temerina sa Glavnim odborom SRS u Beogradu i pojedinim ekstremistima iz
Ni{a. Naime, u Temerinu je dva meseca boravila grupa od ~etvorice naoru`anih ekstremista SRS iz Ni{a, po zahtevu tamo{weg predsednika SRS u
Temerinu, zbog glasina da se pripadnici ma|arske mawine naoru`avaju i obu~avaju na sala{ima u okolini ovog mesta. Ciq boravka ove grupe bio je aktivirawe rada SRS i zastra{ivawe pripadnika ma|arske mawine. Za vreme
boravka u Temerinu ova militantna grupa se nasilni~ki pona{ala (pucala
iz oru`ja i tukla se sa grupom mladi}a pripadnika ma|arske mawine).
Tokom 1993. godine operativnim radom prema licima koja su delovala
sa pozicija srpskog ekstremizma, do{lo se do podataka za 40 lica koja su nelegalno posedovala oru`je i drugu vojnu opremu. Uglavnom se radilo o dobrovoqcima pripadnicima SRS i S^P.
U vezi ilegalnog naoru`avawa u toku 1993. godine, na daqu nadle`nost
RJB ustupqeno je {est informacija za ukupno 32 lica, a III upravi RDB za
jedno lice. RJB je na na{ zahtev izvr{io pretres kod 21 lica, od kojih je kod
sedam lica (pet u Sivcu, jedno u [ajka{u, jedno u Ba~kom Petrovcu) na|eno ilegalno oru`je, municija i druga vojna oprema (jedna pu{ka M-48, dve
automatske pu{ke, jedan pi{toq CZ M-57, dva pi{toqa 6,35, jedan signalni pi{toq, jedna protivoklopna mina, sedam ru~nih bombi, 5,5 kg plasti~nog eksploziva, 1170 grama eksploziva A-5, 10 metara {tapina, jedan detonator SNB, 181 metak 7,9 mm, 50 metaka 11,43 mm, 372 metka 7,62 mm i dr.).
Sva ova lica ka`wena su u krivi~nom ili prekr{ajnom postupku, a radi se
o dobrovoqcima SRS i S^P (pet) i kriminalcima (dva). Oru`je uglavnom
poti~e sa rati{ta iz RS i RSK i kra|e iz skladi{ta VJ i TO.
Tokom 1994. godine, rade}i na problematici srpskog ekstremizma, do{lo se do operativnih podataka da osam lica, uglavnom dobrovoqaca, ilegalno poseduje oru`je ili se bavi wegovom preprodajom. U vezi s tim, RJB
su na daqu nadle`nost ustupqene tri informacije za tri lica. Od ovih lica oduzeta su dva pi{toqa 7,65 mm i jedna automatska pu{ka sa 250 metaka.
Automatska pu{ka i pi{toq poti~u sa rati{ta u RS i RSK, a jedan pi{toq iz klasi~nih {vercerskih kanala.
Tokom ove godine do{lo se do operativnih podataka da 18 lica ilegalno poseduje ili prodaje oru`je. U gotovo svim slu~ajevima radi se o dobrovoqcima koji su boravili na rati{tima u RS i RSK ili i danas tamo povremeno borave, a uglavnom su ~lanovi S^P iz Novog Sada i Sombora i
okoline. U vezi s tim, jedna informacija za jedno lice za koje postoje operativni podaci da poseduje ilegalno oru`je, predata je na daqu nadle`nost RJB.
Prate}i delovawe militantnih grupacija sa pozicija srpskog ekstremizma, CRDB Novi Sad trenutno u obradi vodi {est lica (Lu~ano, Ero,
Dizel, Tihomir, Rus i Srbijanac). Pored lica koja su pod obradom, kontinuirano se prati i ekstremisti~ka delatnost naju`e grupe lica kojima su
okru`eni (oko 300 lica), od kojih je nekoliko lica izdvojeno. Wihova aktivnost se prati preko dva saradnika ([ime i Mrki) i ~etiri operativne
veze (Bo`ur, Futrola, \uka i 11427), koji su svi ugra|eni u ekstremisti~ke redove SRS, SNO, SPO i S^P. Uglavnom su svi predmeti obrade, sem
417

Dizela, pokriveni sa operativno-tehni~kim sredstvima, odnosno tajnom

kontrolom telefonskih razgovora. Pored toga, u saradwi sa RJB u nekoliko navrata, prema ovim grupacijama, preduzimane su mere pretresa i oduzimane su ve}e koli~ine oru`ja i municije za koje nisu posedovali uredne dozvole za dr`awe i protiv wih su preduzimane odgovaraju}e zakonske mere.
Me|utim, bez obzira na dosada{we rezultate operativnog rada, u narednom
periodu neophodan je jo{ intenzivniji rad na pra}ewu ove ekstremisti~ke
aktivnosti, {to podrazumeva daqe ja~awe operativnih pozicija kako u
kvantitativnom, tako i u kvalitativnom smislu, uz jo{ intenzivniju i svestraniju upotrebu operativno-tehni~kih sredstava, kako bi se pravovremeno otkrila i spre~ila ekstremisti~ka aktivnost uperena na destabilizaciju bezbednosne situacije u regionu i naru{avawe ustavno-pravnog poretka u Republici Srbiji i SR Jugoslaviji.
Ako se ima u vidu karakter wihove ekstremisti~ke aktivnosti, naoru`anost, ratno iskustvo, me|usobna povezanost i povezanost sa ekstremistima sa podru~ja RS i RSK, a polaze}i od wihovog politi~kog nezadovoqstva
prema vlastima i najave oru`anog ru{ewa ustavnog poretka, ovoj grupaciji ekstremista i u narednom periodu mora se posvetiti posebna pa`wa. Tako|e je neophodno obratiti ve}u pa`wu na pona{awe i negativno delovawe ovih ekstremista prema pripadnicima nacionalnih mawina, s obzirom
da je podru~je CRDB Novi Sad vi{enacionalna sredina, kako bi se blagovremeno spre~ili me|unacionalni sukobi i eventualno pogor{awe ukupnih me|unacionalnih odnosa, a time i ugrozilo stawe bezbednosti na podru~ju Centra i {ire.
U uslovima daqeg trajawa sankcija, nastavka ili eskalacije rata u biv{oj BiH, izbijawem novih ratnih sukoba izme|u RSK i Republike Hrvatske, odnosno u slu~aju eventualnog rata izme|u Republike Srbije i Republike Hrvatske, kao i sve te`eg materijalnog i socijalnog polo`aja gra|ana, ove grupacije naoru`anih ekstremista mogle bi predstavqati realnu
dru{tvenu opasnost po stabilnost bezbednosne situacije na podru~ju
CRDB Novi Sad i {ire. Procena je da bi u takvim uslovima ekstremisti
jo{ vi{e radikalizovali svoje pona{awe sa krajwim ciqem ru{ewa postoje}eg ustavnog poretka. Me|utim, za sada su navedene ekstremisti~ke
grupacije i wihove vo|e pod kontrolom i objektivno ne predstavqaju neku
posebnu dru{tvenu opasnost po stawe bezbednosti.

DLXI
Centar RDB Vaqevo
17. 10. 1993. godine

Informacija
Neposredno pred izbijawe ratnih sukoba u biv{oj Republici BiH, dobrovoqci iz redova Srpske radikalne stranke iz Loznice i Malog Zvornika, predvo|eni Zoranom Suboti}em, iz Loznice, sada narodni poslanik u
418

Skup{tini Srbije, boravili su na podru~ju zvorni~ke op{tine. Do kraja

aprila 1992. godine grupa od 15-20 dobrovoqaca SRS delovala je u okviru
TO Zvornika, a isti su bili naoru`ani i opremqeni od strane TO Mali
Zvornik. Po~etkom maja 1992. godine, dobrovoqci SRS sa podru~ja Loznice bili su anga`ovani kao specijalna jedinica od strane SUP Zvornik. Sa
kra}im prekidom (zbog pona{awa izba~eni iz sastava SUP Zvornik) na
podru~ju Zvornika ova formacija je ostala do kraja jula 1992. godine, kada
je razoru`ana i proterana u sklopu {ire akcije odstrawivawa paravojnih
formacija sa tog podru~ja. Svi pripadnici ove paravojne formacije nosili su uniforme sa oznakom milicija, kao i oru`je kojim su zadu`eni u
SUP Zvornik.
Kao pripadnici ove paravojne formacije sa podru~ja Loznice do sada
su identifikovana slede}a lica:
Gogi} Milorad, ro|en 28. 1. 1963. godine u Zaja~i, SO Loznica, od oca
Muhameda i majke Danice Vasiqevi}, limar, nezaposlen, nastawen u Loznici, ul. 26. septembar broj 19. Imenovani je bio neposredni rukovodilac ove
paravojne grupacije.
Mitrovi} @eqko, zvani [tuka, ro|en 6. 10. 1965. godine u Bijeqini,
SO Bijeqina, od oca Pere i majke Ivanke, devoja~ko Stojanovi}, metalostrugar, sklon kriminalnom pona{awu, nezaposlen, nastawen u Loznici,
ul. Gu~evska br. 24;
Adamovi} Ivan, zvani [anin, ro|en 6. 2. 1961. godine u Loznici, SO
Loznica, od oca Milo{a i majke [ane, devoja~ko Trnini}, nezaposlen, KV
radnik, sedam puta osu|ivan, nastawen u Loznici, ul. Gu~evska br. 119;
Prqi} Milorad, zvani Prqa i Mi{ko, ro|en 14. 3. 1966. godine u Loznici, SO Loznica, od oca Stanoja i majke Milice, devoja~ko Dimitrijevi}, nezaposlen elektrovarilac, ~etiri puta osu|ivan, stalno nastawen u
Loznici, ul. Luke Stevi}a br. bb;
Nikoli} Zoran, zvani Ma~ak, ro|en 17. 1. 1958. godine u Loznici, SO
Loznica, od oca Tomislava i majke Milanke, devoja~ko \uranovi}, automehani~ar, nezaposlen, osu|ivan ~etiri puta, nastawen u Gorwem Dobri}u,
SO Loznica;
Stani} Radenko, zvani ]imita, ro|en 1. 9. 1958. godine u Bradi}u, SO
Loznica, od oca Jugoslava i majke Soke, devoja~ko Radulovi}, gra|evinski
radnik, nezaposlen, osu|ivan dva puta, stalno nastawen u Loznici, [aba~ki put broj 450;
\uri} Mile, zvani Rogowa, ro|en 6. 6. 1957. godine u Koreniti, SO
Loznica, od oca Pavla i majke Ivane, devoja~ko \ur|evi}, KV radnik, su|en ~etiri puta, stalno nastawen u Dowoj Plo~i, SO Loznica.
U delu akcija na podru~ju zvorni~ke op{tine aktivnost ove grupacije
koordinirali su Suboti} Zoran, narodni poslanik SRS iz Loznice u Skup{tini Republike Srbije, i Cvetinovi} Dragan, zvani Stene, biv{i istra`ni sudija iz Loznice, koga je [e{eq za wegove zasluge proglasio vojvodom i postavio na mesto zamenika ministra za saobra}aj i veze u Vladi SRS
u senci.
419

Kao pripadnici snaga SUP-a Zvonik, navedena lica su svakodnevno vr{ila mu~ewa i maltretirawa muslimana, koji su bili sme{teni u zgradi
Tehni~kog {kolskog centra u Karakaju, kod Zvornika, kojom prilikom su
izvr{ili vi{e ubistava. Nikoli} Zoran je vr{io ubistva metalnim predmetom, razbijaju}i gra|anima muslimanske nacionalnosti glave. Pored
Nikoli}a, u ovom objektu ubistva je vr{io i Radakovi} Momir, zvani Robe, iz Malog Zvornika, simpatizer SRS (u akcijama u~estvovao u civilu).
Pored zlo~ina u Tehni~kom {kolskom centru, zlo~ini su vr{eni, od strane ove grupacije, i u drugim sabirnim centrima na podru~ju Zvornika. Do
ovih podataka do{lo se u razgovoru sa Sam~evi} Vladimirom, dobrovoqcem iz Loznice, koji se anga`ovao u borbama za oslobo|ewe Zvornika. Napomiwemo da je Sam~evi} jedno vreme bio ~vrsta veza Zorana Ranki}a iz
Beograda, komandanta i koordinatora snaga SRS u biv{oj BiH.
Jula meseca 1992. godine (neposredno pred udaqavawe sa zvorni~kog
podru~ja), zlo~ine na tom podru~ju vr{ili su Mitrovi} @eqko, zvani
[tuka, i \uri} Mile, zvani Rogowa. Navedena lica su izvr{ila zlo~in u
Zvorniku nad 11 lica muslimanske nacionalnosti, me|u kojima je bilo osam
`ena, dvoje dece i jedan mu{karac. Po izvr{enom zlo~inu, prilikom vr{ewa uvi|aja \uri}, koji je bio u uvi|ajnoj ekipi, sklonio je tragove zlo~ina,
kada je u kadi sa vodom udavio jednu pre`ivelu muslimanku svedoka zlo~ina. Do navedenih podataka se tako|e do{lo u razgovoru sa Sam~evi}em. Kao
svedok u ovom slu~aju mo`e se koristiti Panteli} Milo{, na~elnik SUP
Zvornik, ina~e biv{i radnik MUP-a Republike Srbije u Loznici. Izvr{ioci ovog zlo~ina su se o istom javno hvalili u Loznici.
Pored navedenog, Mitrovi} @eqko, zvani [tuka, je kao pripadnik milicije SUP-a Zvornik, dana 25. 7. 1992. godine oko 21.30 ~asova, na magistralnom putu Zvornik-[abac, u selu gorwa Koviqa~a, SO Loznica, izvr{io razbojni{tvo nad Zagorac Markom, ro|en 1959. godine u selu Zagorci,
SO Kalesija, sa prebivali{tem u Irigu, radnik na privremenom radu u
[vajcarskoj, tako {to ga je uz pretwu pi{toqem zaustavio, izvr{io premeta~inu automobila i od istog prisvojio 1.130 {vajcarskih franaka, 70
DM. Zbog izvr{enog krivi~nog dela iz ~lana 168 KZ RS, OUP Loznica je
protiv Mitrovi}a podneo krivi~nu prijavu OJT [abac, KI-br. 1052/92 od
26. 7. 1992. godine.
Pored navedene grupacije sa podru~ja Loznice, na zvorni~kom podru~ju delovala je i paravojna formacija pod neposrednom komandom Vojina
Vu~kovi}a, zvanog @u}a, iz Umke, SO Obrenovac. Vu~kovi}eva grupacija je
jedno vreme delovala pod patronatom SRS, da bi se kasnije odvojila i delovala samostalno. Ova formacija je nosila maskirne uniforme dobijene od
TO Zvornik. Zbog izmicawa kontroli i po~iwenih zlo~ina, ova paravojna
formacija je 28. jula 1992. godine, na ~elu sa Vu~kovi}em, razoru`ana i
uhap{ena. Hap{ewe su izvr{ile specijalne snage MUP Republike Srpske.
Nad pripadnicima ove grupe vo|ena je istraga u Bijeqini. Vu~kovi}eva
grupacija je bila sastavqena od dobrovoqaca iz Srbije, a delom od dobrovoqaca iz Republike Srpske. Iz ove grupacije do sada je identifikovano
70 lica, od kojih kao najinteresantnija izdvajamo slede}a:
420

 Vu~kovi} Vojin, zvani @u}o, ro|en 1. 9. 1962. godine u Priboju, od oca

Milana, stalno nastawen u Umci, SO Obrenovac.
Vu~kovi} Du{ko, zvani Repi}, ro|en 13. 10. 1963. godine u Umci, SO
Obrenovac, od oca Milana i majke Vojislave, ma{inbravar, stalno nastawen u Umci.
Pojatar Istok, zvani Bomba, ro|en 30. 5. 1965. godine u Tuzli, od oca
Dake, voza~, ranije imao prebivali{te u Tuzli.
Simi} Miroslav, ro|en 20. 6. 1950. godine u Bijeqini, od oca Cvetka,
po zanimawu zlatar, poseduje ku}u u Gorwoj Borini, SO Loznica, stalno nastawen u Zvorniku.
Nikoli} Miroslav, zvani Mikac, ro|en u Rumi, gde ima prebivali{te, obave{tajni organ u ovoj formaciji.
Po surovosti u ovoj grupi su se isticali Vojinov brat Du{ko, i wegov
li~ni pratilac Istok Pojatar. Oni su polovinom 1992. godine u Zvorniku,
u vi{e navrata, ulazili u prostorije gde su bili sme{teni zarobqeni i zadr`ani muslimani i po~inili vi{e zlo~ina klawem i pucawem iz automatskog oru`ja. Vu~kovi} Du{ko je na taj na~in izvr{io zlo~in nad 19 lica muslimanske nacionalnosti, koji su bili zatvoreni u Domu kulture u
^elopeku, a koje su obezbe|ivali pripadnici rezervnog sastava milicije
iz ^elopeka. Vu~kovi} je tom prilikom u zarobqene muslimane ispalio nekoliko rafala iz automata. Izvor ovih podataka je Gruji} Branko, predsednik Srpske op{tine Zvornik.
Pored toga, Vu~kovi} Du{ko i Pojatar Istok su sa svojom grupom dana 15. 4. 1992. godine, oko 22.30 ~asova, uz pretwu oru`jem u{li u ku}u Kosori} Milenke, iz Malog Zvornika, kod koje je bilo sme{teno vi{e izbeglica srpske i muslimanske nacionalnosti iz biv{e BiH, izvr{ili pretres ku}e, ubacili bombu u podrum, maltretirali gra|ane i tom prilikom
Milanki kundakom od pu{ke naneli povrede. Zbog u~iwenog krivi~nog dela iz ~lana 169/1 KZ RS, a u vezi ~lana 19 KZ, protiv Vu~kovi}a i Pojatara, OUP Mali Zvornik je podneo krivi~nu prijavu OJT [abac, broj KI118/92 od 18. 4. 1992. godine. Vu~kovi} i Pojatar su jedno vreme proveli u istra`nom zatvoru u [apcu.
Tako|e, Vu~kovi} Du{ko, zvani vojvoda Repi}, izvr{io je dana 21. 7.
1992. godine na podru~ju Gorwe Koviqa~e, SO Loznica, u prisustvu vi{e
pripadnika grupacije Vojina Vu~kovi}a, protivpravno li{ewe slobode
(~lan 43, stav 1 KZ RS), silovawe (~lan 103, stav 1 i 3 KZ RS), oduzimawe
vozila (~lan 174, stav 3 KZ RS), kao i te`i slu~aj razbojni{tva (~lan 169,
stav 1 KZ RS), nad ]ori} Hasnijom, ro|ena 1956. godine u Malom Zvorniku, gde ima prebivali{te. Od o{te}ene ]ori} Hasnije, OUP Mali Zvornik je uzeo izjavu na zapisnik (KI br. 213/92, od 14. 8. 1992. godine). Pored
o{te}ene, kao svedoci mogu se koristiti wena sestra Almasa i ro|ak ]ori} Nermin, svi iz Malog Zvornika.
(potpis redigovan)
421

DLXII
Centar RDB Ni{
Ekstremizam
73-018
20. 10. 1993. godine

Slu`bena bele{ka
Aktivnost Vaki} Branislava, za koga se kod CRDB Ni{ vodi OO po
srpskom ekstremizmu, u periodu od 16. 10. do 18. 10. 1993. godine, a po wegovom povratku iz Beograda, ogledala se pre svega u kontaktima sa wemu bliskim vezama Petrovi} Tomislavom, Kmetovi} Traj~etom, Zlatanovi} Milivojem i Zlatanovi} Stamenom iz sela Gorwa Studena kraj Ni{a. Tokom
kontakta sa Petrovi} Tomislavom, PO kod CRDB Ni{, koji obavqa funkciju na~elnika Ratnog {taba S^P-a u Ni{u, Vaki} se interesovao o ispoqenim aktivnostima omladinskog ~etni~kog pokreta, kao i wihovom broj~anom stawu, potenciraju}i Petrovi}u da iste dr`i u pripravnosti zbog
predstoje}ih doga|aja koji su u vezi sa inicijativom SRS za smenu republi~ke vlade. Naime, Vaki} je tom prilikom kod Petrovi}a izrazio svoju
bojaznost da oni kao pripadnici S^P-a ne budu pohap{eni, pa je u tom smislu upozorio Petrovi}a da se svi ~lanovi upozore, u smislu da ne izazivaju nikakve nerede ili incidente, da sa sobom ne nose oru`je, kako hladno tako i vatreno, a da prilikom telefonskih razgovora budu kratki i jasni.
Ovakvo nare|ewe je, po Vaki}u, izdao Vojislav [e{eq, s obzirom da
procewuje da se ~eka samo najmawi incident od strane S^P, kada bi postoje}a vlast rigorozno delovala.
Obavestio je Petrovi}a da i u Beogradu nije dobra situacija, s obzirom
da su ve}, po wemu, fizi~ki napadnuta wihova dva poslanika, i da postoji
izvestan strah da se tako ne{to ne ponovi i u drugim sredinama.
Kako je 16. 10. 1993. godine trebala da iz Bajine Ba{te do|e jedna grupa iz redova S^P-a koja je tamo bila na pripremama, to je Vaki} upozorio
da Petrovi} ova lica prona|e i iste dovede u wegov stan u ul. Somborskoj,
kako bi im preneo neke zakqu~ke koje su doneli u Centrali S^P u Beogradu.
Predlo`io je Petrovi}u da 17. 10. 1993. godine odu kod Zlatanovi} Milivoja u selo Gorwa Studena, kako bi istom vratili navodno pozajmqenih
10 DM. I pored pristanka od strane Petrovi}a, Vaki} je 17. 10. 1993. godine oti{ao sam na pojatu Zlatanovi}a, koja se nalazi ne{to udaqenije od sela Gorwa Studena.
Raniji operativni podaci koje je RDB dobio, ukazuju da je Vaki} Branislav planirao da u kriznim situacijama u ovom selu skloni porodicu, gde
bi i on proveo izvesno vreme. Tako|e je indikativno da je Vaki} po ranijim
dolascima sa rati{ta svojim vozilom i{ao u Gorwu Studenu, a prema operativnim podacima tada je odvozio oru`je i municiju. Isto je, prema na{im
saznawima, sklonio kod Zlatanovi} Stamena, tako|e iz sela Gorwa Studena.
Veza Vaki} Branislava i Zlatanovi} Milivoja datira iz 1990. godine.
Sam Milivoje je posle rata su|en zbog krivi~nog dela ratnog zlo~ina, ko422

je je po~inio kao ~etnik DM. Teren, kao i konfiguracija istog, po ranijim

procenama Vaki}a, je idealno za delovawe u kriznim situacijama, odnosno
eventualnog izbijawa gra|anskog rata. Odlazak u ovom trenutku na teren
sela Gorwa Studena, kao i ispoqena bojaznost u naju`em porodi~nom krugu, ukazuju da je ciq ove posete bio eventualni sme{taj porodice, kao i upoznavawe pripadnika S^P na ovom terenu sa najnovijom situacijom u Republici Srbiji, a posle zahteva SRS za smenu republi~ke vlade.
S obzirom da je 16. 10. 1993. godine bio u kontaktu sa Kmetovi} Traj~etom, koji se trenutno nalazi u manastiru Prohor P~iwski, kada je od istog
odbio poziv da do|e sa grupom koju }e dovesti Petrovi} Tomislav 22. 10.
1993. godine, Vaki} je naredio Petrovi}u da pored pripadnika S^P-a iz
Ni{a, u manastir do|u i pripadnici S^P-a iz Gwilana, Bujanovca i Trgovi{ta, s tim {to bi Petrovi} prethodno stupio u vezu sa komandantima
ratnih {tabova S^P-a u ovim mestima.
Procewujemo da je u ovom periodu Vaki} Branislav izrazio maksimalnu opreznost, s obzirom na odre|ene dogovore koje je imao u Centrali
S^P-a u Beogradu, kao i striktna nare|ewa koja je dobio od Vojislava [e{eqa, a koja se odnose na wihovu eventualnu daqu aktivnost u periodu zahteva SRS za smenu republi~ke vlade.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
Pomo}nik na~elnika
(potpis redigovan)

DLXIII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Centar Resora dr`avne bezbednostiVaqevo
Br. 1982
Vaqevo, 6. 11. 1993. godine

Okru`nom javnom tu`ila{tvu [abac

Na osnovu ~lana 151, stav 6 Zakona o krivi~nom postupku, podnosi se
krivi~na prijava protiv:
1. Vu~kovi} Du{ana, zvanog Repi}, ro|enog 21. 3. 1963. godine u Priboju, Republika Srbija, od oca Milana i majke Vojislave, devoja~ko Risti},
Srbin, dr`avqanin SRJ, po zanimawu ma{inbravar, sa stanom u Beogradu,
ulica Milije Stanojlovi}a br. 69-a/1, pet puta prekr{ajno ka`wavan i jedanput krivi~no za krivi~no delo ugro`avawe bezbednosti saobra}aja;
2. Vu~kovi} Vojina, zvanog @u}a, ro|enog 9. 1. 1962. godine u Priboju,
Republika Srbija, od oca Milana i majke Vojislave, devoja~ko Risti}, Srbin, dr`avqanin SRJ, po zanimawu radnik ma{inske struke (SSS), zaposlen kao komercijalista u preduze}u Tradeks, sa stanom u Beogradu, ulica Milije Stanojlovi}a br. 69-a/1;
423

 zbog osnovane sumwe da su, kao saizvr{ioci, po~inili krivi~no delo

ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva iz ~lana 142 KZ SRJ, a Vu~kovi} Du{an samostalno po~inio krivi~no delo silovawa iz ~lana 103 KZ
Republike Srbije, protivpravno li{ewe slobode (~lan 43, stav 1 KZ RS),
oduzimawe vozila (~lan 174, stav 3 KZ RS), kao i te`i slu~aj razbojni{tva
(~lan 169, stav 1 KZ RS), a Vu~kovi} Vojin samostalno po~inio krivi~no
delo nabavqawe i dr`awe vatrenog oru`ja, municije ili eksplozivnih materija iz ~lana 33, stav 1 i 2 Zakona o oru`ju i municiji Republike Srbije.
Drugoprijavqeni Vu~kovi} Vojin je u toku 1992. godine, ta~nije od 18.
4. 1992. godine, organizovao paravojnu formaciju Srpske radikalne stranke Srpski ~etni~ki pokret grupa pod nazivom Igor Markovi}, poznatija kao grupa @ute ose, koja je kao dobrovoqa~ka jedinica delovala na
podru~ju Zvornika i okoline. Pripadnik pomenute jedinice bio je i prvoprijavqeni Vu~kovi} Du{an, ro|eni brat Vu~kovi} Vojina, kod koga je
prona|ena blanko ~lanska karta Srpskog ~etni~kog pokreta, kao i metalna zna~ka kokarda koju je koristio za vreme boravka na ratom zahva}enom podru~ju, {to se vidi sa ratnih fotografija imenovanog.
Postoji osnovana sumwa da su prijavqeni Vu~kovi} Du{an i Vojin, kao
saizvr{ioci, po~inili krivi~no delo ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva na taj na~in {to su Vu~kovi} Vojin, kao organizator i komandant jedinice @ute ose, a Vu~kovi} Du{an, kao pripadnik pomenute jedinice, u nekoliko navrata organizovali mu~ewe, ne~ove~no postupawe, nano{ewe velikih patwi i povrede telesnog integriteta i zdravqa, a zatim
i li{avawe `ivota gra|ana muslimanske nacionalnosti koji su kao zarobqenici VRS bili sme{teni u zatvor koji je bio improvizovan u Domu kulture u mestu ^elopek kod Zvornika.
Tako je dana 10. 6. 1992. godine Vu~kovi} Du{an u dvorani u kojoj su bili sme{teni zarobqenici, nakon {to ih je naterao da pevaju pesme Nad
Kraqevom `iva vatra seva i Nema Repa ni Lopova, to su @u}ina dva najboqa momka je izme|u zatvorenika organizovao boks me~, kojom prilikom
im je davao palice da se tuku izme|u sebe, obe}avaju}i da }e ja~em pokloniti `ivot. Kad mu je to dosadilo, kako sam navodi, uzeo je malokalibarsku
pu{ku i ispalio petnaestak metaka u grupu zatvorenika. Neke od rawenih
je usmrtio no`em ubadaju}i ih u predelu srca, dok je nekima odsecao uvo.
Tom prilikom je, prema za sada poznatim saznawima, li{io `ivota 17 lica. Ubijene muslimane su kamionom prevezli na obli`wu {qunkaru, vode}i sa sobom jo{ ~etiri zatvorenika da istovaraju mrtve, koje je Vu~kovi}
tako|e li{io `ivota na {qunkari.
Nakon pomenutog doga|aja, Vu~kovi} Du{an je u nekoliko navrata odlazio u zatvor u ^elopeku, terao zatvorenike da mu pevaju i tukao ih palicama, rukama i nogama.
Dana 27. 6. 1992. godine, za vreme podele ru~ka, Vu~kovi} Du{an je u{ao
u dvoranu u kojoj je zatvorenicima deqen obrok, postrojio ih i pucao na wih
iz automatske pu{ke i pi{toqa. Tom prilikom, ostalo je 19 mrtvih i 13 rawenih, od kojih je jedan sutradan preminuo.
424

Iz izve{taja o radu stra`e Doma u ^elopeku, tako|e se vidi da je Vu~kovi} Du{an u~estvovao u odvo|ewu zatvorenika na saslu{awe, posle ~ega
navedena lica nisu vra}ena u zatvorske prostorije, iz ~ega proizlazi osnovana sumwa da ih je likvidirao tako je dana 10. 6. 1992. godine odveo 19 lica, a 14. 6. ~etiri lica, navodno na saslu{awe, a koja nisu vra}ena u zatvor.
O saslu{awu Vu~kovi} Du{an je naveo da ga je interesovalo ko je organizovao i davao oru`je muslimanima, a da bi zatvorenike ubedio da govore
istinu, jednom od zarobqenika je u aprilu 1992. godine odsekao uvo i dr`ao
ga oka~enog na zidu prostorije u kojoj je vr{io saslu{awe.
Dokaz:
1.1. Izjava Vu~kovi} Du{ana;
1.2. Izjava Vu~kovi} Vojina;
1.3. Izve{taj o radu stra`e Doma u ^elopeku, vo|e smene Jovanovi}
Milo{a;
1.4. Izjava Dragi}evi} Dragutina;
1.5. Izjava Filipovi} Sini{e;
1.6. Izjava Kapiyi} Murisa;
1.7. Izjava ^ikari} Enesa;
1.8. Izjava Lazi} Milenka;
1,9. Izjava Boji} Ace.
Utvr|eno je da je Vu~kovi} Du{an dana 27. 6. 1992. godine li{io `ivota slede}a lica:
1. Pezerovi} Senaid
2. Efendi} Alija
3. Efendi} Hajrudin
4. Tuh~i} Almir
5. Kuqanin Mustafa
6. Mustafi} Meho
7. Hayavdi} Farid
8. \ihi} [emsudin
9. Efendi} Zukarnein
10. Atli} Abdulah
11. Kur{umovi} Ismail
12. Kusi} Edin
13. Alihoyi} Ahmet
14. Alihoyi} [emsudin
15. Birki} Alija
16. Pa{i} Edin
17. (za sad nepoznato ime)
18. (za sad nepoznato ime)
19. (za sad nepoznato ime),
a da grupu lica odvedenih na saslu{awe sa~iwavaju slede}a lica:
1. Dedi} Hajrudin
2. Kapiyi} Sulejman
3. Alihoyi} Ramo
4. Birki} [aban
425

5. Hayiavdi} Nurija
6. Hayiavdi} Husein
7. Birki} Damir
8. Julijagi} Fikret
9. Tuh~i} Abdulazis
10. Hayiavdi} Salih
11. Zahirovi} Salih
12. Kursomovi} Himzo
13. Atli} Hasan
14. Atli} Alija
15. Biki} Nurija
16. Okanovi} Omer
17. Okanovi} Nasib
18. Halilovi} Hasan
19. Salihovi} Husein
20. Boji} Haso
21. Muratovi} Murat
22. Tuh~i} Jakub
23. Biki} Omer
24. \ihi} Sead
25. \ihi} Enes
26. Hayi} Izet
27. Mustagi} Alija
28. Pezerovi} Zaim
29. Kapiyi} Sead
30. Kapiyi} Smail
31. Kapiyi} Sakib
32. Kapiyi} Enez
33. Halilovi} Ibro
34. Atli} Sead
U svojoj izjavi, Vu~kovi} Du{an je naveo da se u martu 1991. godine
u~lanio u Srpsku radikalnu stranku u Republici Srbiji, i da mu je za to
osnovna ideja bila da kao dobrovoqac ode na ratom zahva}eno podru~je u ciqu odbrane srpstva. Nakon zavr{ene vojni~ke obuke, izvesno vreme je proveo u Slavoniji, a u aprilu 1992. godine se odazvao pozivu za pomo} qudstvu
Srpske radikalne stranke iz Zvornika. Neposredno po dolasku na teren
bio je uhap{en od muslimanske milicije, a posle kra}eg vremena je razmewen uz posredovawe Vojske Jugoslavije. Nakon osloba|awa, u `eqi da se
revan{ira, odnosno osveti za maltretirawa kojima je bio izlo`en, kao i
zbog vesti o zlo~inima nad Srbima u Sarajevu, Vu~kovi} Du{an je, kako navodi, u nekoliko navrata fizi~ki maltretirao, a potom i li{avao `ivota
zarobqene muslimane koji su bili sme{teni u improvizovanom zatvoru u
^elopeku kod Zvornika.
Kako Vu~kovi} navodi, u dva navrata je, posle kra}eg fizi~kog maltretirawa (pevawe pesama, me|usobna tu~a i batinawe drvenim palicama uz
obe}awe da }e ja~em pokloniti `ivot) iz automatske i malokalibarske pu{ke, kao i pi{toqa, li{io `ivota 17-18 lica. Rawena lica, po wegovim na426

vodima (5-6), je li{avao `ivota ubodima no`a u predelu srca. Prema proceni, Vu~kovi} Du{an, za vreme akcija u kojima je u~estvovao, likvidirao je oko 50 muslimana, {to vojnika, {to civila.
Dokaz:
1.1. Izjava Vu~kovi} Du{ana;
1.2. Spisak poginulih i odvedenih muslimana.
Tako|e, postoji osnovana sumwa da je prvoprijavqeni Vu~kovi} Du{an
samostalno po~inio krivi~no delo silovawa iz ~lana 103 KZ Republike
Srbije, protivpravnog li{ewa slobode iz ~lana 43, stav 1 KZ RS, oduzimawe vozila iz ~lana 174, stav 3 KZ RS, kao i te`i slu~aj razbojni{tva iz ~lana 169, stav 1 KZ Republike Srbije.
Naime, on je sa nekolicinom pripadnika grupe @ute ose dana 21. 7.
1992. godine, pre{av{i sa teritorije Republike Srpske na teritoriju Republike Srbije, na putu Gorwa Koviqa~a Mali Zvornik, zaustavio putni~ko vozilo u kome su bili ]ori} Elmasa, ]ori} Selveta, ]ori} Hasnija i ]ori} Nermin, svi iz Malog Zvornika, i nakon legitimisawa, pretresawa i ispitivawa (po naredbi Vu~kovi} Vojina) koji su razlozi wihovog
dolaska u Gorwu Koviqa~u, poveo ih sa sobom u dva putni~ka vozila prema
Malom Zvorniku. Kod mesta Radaq su se zaustavili, sa~ekali da se pojavi i
Vu~kovi} Vojin, koji je izdaju}i neko nare|ewe svojoj grupi ubrzo oti{ao.
Nakon toga, Vu~kovi} Du{an je, u jednom putni~kom vozilu, primewuju}i
silu i upotrebqavaju}i no` silovao ]ori} Hasniju, ro|enu 1. 2. 1956. godine u Malom Zvorniku, od oca Ibrahima i majke Munire, devoja~ko Hayi},
po zanimawu VKV trgovac, nezaposlena, stalno nastawena u Malom Zvorniku, ul. Bratstva-jedinstva broj 99.
Potom je zapretio ]ori} Hasniji i wenim ro|acima da ovaj slu~aj nikom ne pomiwu niti prijavquju organima SUP-a, a nakon toga se, uzev{i
1.000 DEM, koje je ]ori} Hasnija posedovala, wenim vozilom odvezao u nepoznatom pravcu.
Dokaz:
1.1. Izjava ]ori} Selvete;
1.2. Izjava ]ori} Nermina;
1.3. Izjava ]ori} Elmase;
1.4. Izjava ]ori} Hasnije;
1.5. Izjava Vu~kovi} Du{ana.
Tako|e postoji osnovana sumwa da je Vu~kovi} Vojin samostalno po~inio krivi~no delo nabavqawe i dr`awe vatrenog oru`ja, municije ili eksplozivnih materija iz ~lana 55, stav 1, 2 i 3 Zakona o oru`ju i municiji Republike Srbije, na taj na~in {to je neovla{}eno dr`ao odre|enu koli~inu oru`ja i municije, a izme|u ostalog i oru`je ~ije nabavqawe, dr`awe i
no{ewe gra|anima uop{te nije dozvoqeno.
Dana 4. 11. 1993. godine u 10.00, odnosno u 13.00 ~asova, od strane ovla{}enih slu`benih lica MUP Republike Srbije izvr{eno je pretresawe
stambenih i drugih prostorija Vu~kovi} Vojina, i tom prilikom su, izme|u ostalog, prona|eni slede}i predmeti:
1. Pi{toq marke vostok (USSR) br. M 3845 kal. 22 sa 8 metaka (u
okviru 7, a jedan u cevi);
427

2. Osam komada snajperske municije kal. 7,9 mm;

3. No` sa automatske pu{ke br. 658703 (zajedno sa koricama);
4. Ru~no pravqeni no` za bacawe sa ko`nim koricama;
6. Dva prazna okvira za automatsku pu{ku marke tompson kal. 45 mm;
7. Okvir za pi{toq kal. 7,65 mm;
8. Pet metaka kal. 8h56;
9. ^etiri metka kal. 7,63 mm (za automat);
10. Dva metka kal. 45 mm;
11. Dva metka kal. 22 mm;
12. Lova~ka pu{ka {esnaestica, dvocevka, ruske proizvodwe, sa futrolom, br. EN 21159, bez odgovaraju}e dozvole;
13. Dve patrone za lova~ku pu{ku kal. 12;
14. Plasti~ni eksploziv sa detoniraju}om kapislom br. 8 (DK-8);
15. Sedamnaest (17) metaka kal. 7,6 mm;
16. Dva prazna okvira za kala{wikov (ra|ena prepravka za PAP);
17. Dva prazna okvira za automat tompson kal. 45 mm;
18. Pi{toq marke mauzer kal. 7,65 mm;
19. Jedan okvir sa osam metaka za mauzer, kal. 7,65 mm.
Drugoprijavqeni Vu~kovi} Vojin za pomenuto oru`je i municiju navodi u svojoj izjavi da je isto doneo sa rati{ta, da se radi o zaplewenom oru`ju. Za plasti~ni eksploziv koji je prona|en kod wega isti~e da ga je izvadio
iz bombe M-50, da bi navodno prazno telo bombe poklonio Supuqi} Zoranu iz Bor~e.
Za pomenuto oru`je i municiju Vu~kovi} Vojin ne poseduje nikakve dokumentacije, niti ima dozvole nadle`nih organa za dr`awe i no{ewe
istih.
Od nabrojanih predmeta, plasti~ni eksploziv na|en kod Vu~kovi}a
predstavqa materiju ~ije nabavqawe, dr`awe, no{ewe, izrada, razmena ili
prodaja gra|anima uop{te nije dozvoqena.
Dokaz:
1.1. Zapisnik o pretresawu stana i drugih prostorija Vu~kovi} Vojina;
1.2. Izjava Vu~kovi} Vojina;
1.3. TV i foto dokumentacija;
1.4. Potvrda o privremeno oduzetim predmetima od Vu~kovi} Vojina.

DLXIV
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
srpski ekstremizam
Centar Resora DB Sremska Mitrovica
11. 11. 1993. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1.
Izvor je Milo{evi} Gradimir iz Sremske Mitrovice, sa kojim je obavqen informativni razgovor dana 4. 11. 1993. godine u Sremskoj Mitrovi428

ci, u prostorijama Centra Resora DB, u vremenu od 10.00 do 16.30 ~asova, dana 5. 11. 1993. godine, na inicijativu operativnih radnika.
Milo{evi} Gradimir, ro|en 16. 5. 1959. godine u Ada{evcima, op{tina [id, od oca Stanka i majke Qubice, ro|ene Samaryija, Srbin, dr`avqanin SRJ, o`ewen, otac dvoje dece, elektrotehni~ar, zaposlen u FCP Matroz u Sremskoj Mitrovici, nastawen u Sremskoj Mitrovici, ulica \ure
\akovi}a broj 38.
Izvor do sada nije kori{}en.
Izvor nepouzdan podaci delimi~no provereni.
Operativnih tro{kova nije bilo.
2.
Izvor navodi da je 5. 7. 1990. godine, na sastanku koji je odr`an u podrumu Gradske kafane, formiran inicijativni odbor stranke S^P. Ka`e da
je tom prilikom izabran za predsednika, a da su ~lanovi bili Zoran Herceg i advokat Olivera Jelki}, iz Sremske Mitrovice. Zbog poznatih okolnosti, ova je inicijativa propala. Tvrdi da je u politi~kom radu bio pasivan do kraja juna 1991. godine, kada se u~lanio u Radikalnu stranku MO u
Sremskoj Mitrovici.
Iznosi da je juna 1991. godine mobilisan od strane JNA, da bi se posle
demobilisawa, sredinom avgusta iste godine, prijavio u dobrovoqa~ke jedinice sa kojima je u~estvovao u ratnim operacijama do kraja septembra oko
Borova naseqa. Posle prekida od mesec dana, ponovo se javqa u dobrovoqce, na istom podru~ju ostaje do maja 1992. godine. Krajem iste godine ukqu~uje se u predizbornu kampawu SRS, i biva izabran za odbornika u SO
Sremska Mitrovica.
Dana 10. 7. 1993. godine izvor je prisustvovao u [idu sastanku poverenika Op{tinskog odbora SRS za okrug Srema, koji je vodio Petri} Milenko zvani ^i~a, predsednik Op{tinskog odbora SRS [id, kao na~elnik
kriznog {taba za okrug Srema, kada je jednoglasno odlu~eno da isti bude
imenovan za komandanta kriznog {taba Op{tinskog odbora S^P Sremska
Mitrovica. Tom prilikom dato mu je ovla{}ewe da stupi u kontakt sa svim
~lanovima S^P u svim mesnim zajednicama Sremske Mitrovice i da odredi komandire budu}ih jedinica. Nalo`eno mu je da formira spiskove ~lanova S^P i da iste dostavi Petri}u. Prema zapisniku sa sastanka, Milo{evi} je bio u obavezi da odluke prenese svim ~lanovima S^P u Sremskoj
Mitrovici, koji se moraju smatrati nare|ewem i da se moraju izvr{iti bez
pogovora.
Na istom sastanku, pored komandira za Sremsku Mitrovicu, izabrani
su komandiri i u ostalim op{tinama na podru~ju sremskog okruga, i to: za
[id Vu~i}evi} Du{ko, za Staru Pazovu Lep{anovi} Radosav, za In|iju Kne`evi} Slobodan, za Rumu Petrovi} Neboj{a, za Pe}ince Sari}
Zoran i za Irig Cveji} Vlado. Zapisnik je vodio Suboti} @eqko, iz koga se vidi da je na pomenutom sastanku u [idu jednoglasno progla{en Petri} Milenko zvani ^i~a za komandanta kriznog {taba S^P za Srem.
U svom anga`ovawu da realizuje zakqu~ke pomenutog sastanka, izvor se
anga`ovao da na podru~ju op{tine Sremska Mitrovica aktivira i a`uri429

ra postoje}e evidencije ~lanstva sekcije S^P, sa~inio je novu evidenciju

i na osnovu ovla{}ewa izdao naredbu broj 114/93, u kojoj je imenovao ~lanove {taba S^P za op{tinu Sremska Mitrovica. Veselinovi} Zlatomira je
postavio za oficira bezbednosti, oficira za vezu Herceg Zorana, Drqa~a
Branislava za oficira za pozadinu, a zadu`ewe obave{tajnog oficira dobio je Nikoli} Du{ko.
Posle ovoga pristupio je organizovawu odeqewa S^P po mesnim zajednicama, zbog ~ega je izdao novu naredbu broj 111/93, u kojoj je imenovao Brestova~ki Dragomira za komandira I odeqewa u MO Mom~ilo \uji}. U naredbi mu daje ovla{}ewe da po svom izboru imenuje pripadnike odeqewa,
koje obavezuje da moraju bez pogovora da prihvate svaku du`nost i nare|ewe svog pretpostavqenog. Pored ovoga, izdao je jo{ tri pismene naredbe,
pod brojevima 112, 113 i 115, koje nose datum od 23. 8., 16. 9. i 20. 9. 1993. godine. Imenovao je komandira II odeqewa u MO Mom~ilo \uji} Mati} @ivorada, komandira I odeqewa u MO Sveti Sava Anti} Radojicu, a Marjanovi} Zlatka za komandira I odeqewa u MO Sava.
Smatraju}i veoma va`nim, izvor iznosi da je sa novoizabranim komandirima iz Sremske Mitrovice odr`ao vi{e sastanaka, na kojima im je objasnio kako }e izvr{iti prijem kandidata, da se pridr`avaju principa dobrovoqnosti, a da u principu isti budu ~lanovi Radikalne stranke. Na sastanku komandanata MO S^P za Srem, koji je odr`an u Rumi, gde su pored
izvora prisustvovali komandanti iz [ida, Stare Pazove, In|ije i Rume,
raspravqalo se o kodeksu pona{awa, tekstu zakletve, dono{ewu odluke o
obele`jima pripadnika vojnih formacija sekcije S^P i dr. Na pomenutom
sastanku zakqu~eno je da komandanti trebaju da hitno dostave spiskove pripadnika S^P, koji su u{li u novoformirane jedinice po MO, kao i podatke koji se odnose na wihov VES, poznavawe naoru`awa, brojeve ~izama, uniformi i dr. Dat im je rok do 2. 8. 1993. godine, kada podatke treba da dostave komandantu S^P za Srem, Petri} Milenku zvanom ^i~a. Dat je predlog
da zastava bude pravougla, bez odre|ene veli~ine, od platna crne boje, sa
tekstom na sredini u obliku kruga, sadr`ine: S verom u Boga, za slobodu i
~ast otaybine, u sredini bi bio tekst ^etnici Srema. Svaki borac S^P
na glavi bi nosio {ajka~u na kojoj bi bila kokarda, dvoglavi orao sa mrtva~kom glavom.
Kako izvor navodi, na pomenutom sastanku usvojene su ta~ke tzv. kodeksa pona{awa pripadnika S^P obuhva}enih vojnom organizacijom, od
kojih posledwi glasi da u slu~aju izdaje kodeksa kazna sledi po ~etni~kim
zakonima. Tako|e, izvor je nameravao da se u dogledno vreme kao komandant
S^P anga`uje na formirawu tzv. crnih trojki u Sremskoj Mitrovici.
Ka`e da bi u wihov sastav ulazila po tri borca, iskqu~ivo Srbi, da su provereni i odani pokretu, koji bi prema svom izgledu (nosili bi crne uniforme) predstavqali elitne jedinice S^P.
Milo{evi}evo daqe anga`ovawe ide u pravcu izrade regrutnih kartona, sa~inio je 17. za ~lanove S^P u Op{tinskom odboru Sremska Mitrovica. Svaki od komandanata donosio mu je fotografije, a u postoje}e rubrike
unosio je iskqu~ivo podatke vojnog karaktera za svakog pojedinca. Regrutne kartone overavao je pe~atom MO SRS Sremska Mitrovica.
430

Pored ovoga, iznosi da je na jednom sastanku regionalnog odbora u [idu, kojem je predsedavao Petri} Milenko, bilo re~i i o odnosu MUP-a Republike Srbije i VJ prema SRS. Svaki od predstavnika je izve{tavao na
ove okolnosti. Tom prilikom, prisutni predstavnik iz Rume, izvesni Sava,
kome se ne se}a prezimena, informisao je skup da su radnici SUP-a u Rumi
podeqeni, ilustruju}i da se to posebno zapazilo prilikom privo|ewa nekoliko radikala, kada su se radnici SUP-a Ruma podelili u odluci da li
iste treba pustiti ili zadr`ati.
Vezano sa organizovanost jedinice S^P na teritoriji Srema, na planu me|usobne povezanosti po liniji komandovawa, izvor iznosi da je on kao
komandant jedinice S^P, koju je formirao, odgovoran za rad i izvr{ewe
postavqenih zadataka i popunu, komandantu za Srem Petri} Milenku zvanom ^i~a, od koga je dobijao potrebne instrukcije, nare|ewa i dr. Pretpostavqa da su tako organizovani i ostali komandanti na teritoriji Srema,
a da Petri} sva dobijena saznawa prenosi nekom od ~lanova u Glavnom odboru sekcije S^P u Beogradu.
Izvor napomiwe da je obavqaju}i ove du`nosti ~esto bio u prilici da
kroz razgovor sa pripadnicima S^P, kao i sa ostalim gra|anima, do|e do
informacija vezanih za razne malverzacije, nepravilnosti, kriminalne i
druge radwe, pojedinaca sa teritorije koju pokriva MO, kao i sa drugih teritorija. Iznosi primer da je posle ubistava u Sotu i Kukujevcima i hap{ewa @ivkovi} Petra, biv{eg portparola MO SRS za [id, bio obave{ten od advokata Urukala iz Sremske Mitrovice, koji po slu`benoj du`nosti brani aktere ovog slu~aja, o detaqima interesantnim za istragu o
~emu je odmah, kako navodi, obavestio Petri}a.
Pored ovoga, izvor iznosi da je prilikom povratka sa podru~ja zahva}enih ratnim dejstvima (Jankovci Sremske Laze) sa sobom u Sremsku Mitrovicu doneo 200 grama eksploziva trotila i sporogore}eg {tapina du`ine 20 cm, koji je ~uvao u svojoj ku}i. Iniciran saznawem da je Halilovi}
Omer, zvani Muridif, iz Sremske Mitrovice, pobegao u inostranstvo da
bi izbegao mobilizaciju i da je nakon povratka psovao majku Srbima i pretio im iseqavawem, odlu~io je da podmetne eksplozivnu napravu ispred Halilovi}eve ku}e u julu mesecu ove godine. Kako navodi, eksploziv je aktivirao pored wegovog kamiona parkiranog ispred wegove ku}e.
Posle mesec dana putovao je kod brata Lap~evi} Petra u Borovo naseqe, gde je sreo izvesnog @u}u, kojeg poznaje sa rati{ta i od koga je tom prilikom dobio izvesnu koli~inu plasti~nog eksploziva. Isti je iskoristio
da ga kao eksplozivnu napravu ubaci u dvori{te ku}e [imle{a Joze iz
Sremske Mitrovice, ulica Jalijska broj 82, za koga je prethodno saznao da
ucewuje Srbe koji `ele da se isele iz biv{e Republike Hrvatske. Pomogao
mu je Marjanovi} Zlatko iz Sremske Mitrovice, koji ga je svojim automobilom odvezao do ku}e [imle{a Jose, a posle aktivirawa eksplozivne naprave vratio ga je ku}i. Deo plasti~nog eksploziva izvor je dao, ne{to kasnije, Marjanovi}u, koji je 30. 7. 1993. godine isti kao eksplozivnu napravu
bacio u dvori{te ku}e Turek Josipa iz Sremske Mitrovice, ulica Jalijska
broj 30, iz istih razloga kao i kod prethodne dvojice lica.
431

Vezano za oru`je koje je posedovao izvor, iznosi da mu je posle smrti

brata, Milo{evi} Branislava, koji je preminuo 4. 6. ove godine, a koji je
bio milicioner u pograni~noj jedinici milicije u RSK u Lipovcu, ostao
pi{toq M-57 kal. 7,62 mm sa 14 komada metaka. Ka`e da je povratkom sa rati{ta doneo 43 komada metaka kal. 6,35 mm, kao i jedan prazan okvir za automat sten. Isto se odnosi i na upaqa~e za minu prom-2 i za ru~nu kumulativnu granatu.
CB radio ure|aj CTE-Internacional, koja se ugra|uje u automobil,
nabavio je za potrebe jedinice S^P na rati{tu. Do iste je do{ao preko jednog radio amatera iz Man|elosa, zna da se zove Bora, kome je platio 200
DEM. Novac je nabavio preko jednog sponzora koji je zaposlen na privremenom radu u inostranstvu, a nastawen u okolini [apca.
Mawu ru~nu radio stanicu tipa Komander nabavio je za istu namenu,
kao i drugu tipa Yeaesu FT-23R, koju je dobio na poslugu od svog prijateqa, izvesnog [tefa, pripadnika jedinice Vukovi sa Drine, stacionirani u okolini Zvornika.
3.
Petri} Milenko zvani ^i~a, ro|en 31. 1. 1937. godine u Ne{tinu, op{tina Ba~ka Palanka, od oca Stevana, voza~ po zanimawu, taksista, nastawenu [idu, ulica Veqka Paunovi}a broj 34.
Brestova~ki Dragomir, ro|en 19. 12 1938. godine u \ip{i, op{tina
Ba~ka Palanka, od majke Smiqe, brodarski radnik, o`ewen, nastawen u
Sremskoj Mitrovici, ulica Bosutski put 157/2.
Mati} @ivorad, ro|en 8. 10. 1957. godine u Kuzminu, op{tina Sremska Mitrovica, od oca Petra, neo`ewen, mornar, zaposlen u Luci-Leget
u Sremskoj Mitrovici, nastawen u Sremskoj Mitrovici, ulica Bosutski
put broj 102.
Marjanovi} Zlatko, ro|en 7. 3. 1960. godine u Sremskoj Mitrovici, od
oca Frawe, Hrvat, o`ewen, privatnik, nastawen u Sremskoj Mitrovici,
ulica Kuzminska broj 80.
Anti} Radojica, ro|en 30. 6. 1957. godine u mestu Pu{kovac, op{tina
Lopare, biv{a BiH, od oca Pante, radnik, nastawen u Sremskoj Mitrovici, ulica 1. novembra broj 111.
4.
Prema Milo{evi}u je primewena mera javnog pretresa stambenih prostorija u kojima je prona|ena navedena dokumentacija, regrutni listovi,
naredbe, zapisnici, ~lanske karte i drugo, kao i oru`je i navedene radio
stanice. Sa~iwen je zapisnik, a izdata mu je potvrda o privremeno oduzetim predmetima, kao i za pisane materijale.
Nakon privo|ewa i obavqenog informativnog razgovora, od Milo{evi}a je uzeta izjava, koju je svojeru~no pisao na okolnosti vojnog organizovawa pripadnika S^P na teritoriji op{tine Sremska Mitrovica, wegova aktivnost kao komandanta S^P u okviru kriznog {taba za Srem i dr.
Tako|e je uzeta izjava koja se odnosi na ilegalno posedovawe oru`ja i
prona|enih radio ure|aja (posebno).
432

Na osnovu ~lana 196, stav 2, a u vezi ~lana 191, stav 2, ta~ke 1 i 2 ZKP,
Milo{evi}u je odre|en pritvor u trajawu od tri dana, zakqu~no sa 8. 11.
1993. godine, zbog postojawa osnovi sumwe da je izvr{io krivi~no delo iz
~lana 33, stav 1 Zakona o oru`ju i municiji i ~lana 219 Krivi~nog zakona
Republike Srbije. S tim u vezi, na osnovu prikupqenih dokaza protiv imenovanog je podneta krivi~na prijava Okru`nom javnom tu`ila{tvu Sremska Mitrovica.
Pored ovoga, sa~iwena je dopuna krivi~ne prijave za Milo{evi}a za
krivi~no delo izazivawe op{te opasnosti iz ~lana 187, stav 1 KZ Republike Srbije, kao izvr{ilac, na {tetu [imle{a Joze i Halilovi} Omera iz
Sremske Mitrovice.
5.
Na{a dosada{wa operativna saznawa kojima smo raspolagali za Milo{evi} Gradimira iz Sremske Mitrovice, vezana za wegovu aktivnost kao
pripadnika militantnog krila S^P, uglavnom su kroz primenu pomenutih
mera i radwi potvr|ena i rekonstruisana. Rasvetqena je wegova uloga u
okviru kriznog {taba S^P za Srem, kao i wihova teritorijalna organizovanost po op{tinama, na~in povezivawa, a rasvetqeni su i raniji slu~ajevi podmetawa eksplozivnih naprava u Sremskoj Mitrovici koji su bili
tretirani od NN izvr{ioca.

DLXV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
(redigovano)
12. 11. 1993. godine

Izvod iz informacije od 12. 11. 1993. godine

Raspola`emo saznawima dobijenim od strane na{eg pouzdanog izvora,
da je dana 12. 11. 1993. godine Veselin Bo{kovi} (brat Danice Dra{kovi})
ostvario kontakt sa Vojislavom [e{eqem. Po navodima izvora, Bo{kovi} je tom prilikom odaju}i priznawe [e{equ na najnovijim politi~kim
potezima, podvukao da je time [e{eq postao kona~no pravi opozicionar. U tom kontekstu, Bo{kovi} je posebno apostrofirao da mu i Danica
Dra{kovi} ~estita na tim potezima, te da je, shodno tom,e spremna da mu
sve oprosti. S tim u vezi, [e{eq je istakao da wemu nema niko da opra{ta, te da je on oduvek bio pravi opozicionar, ali da je, na `alost, bio jedini, a da drugi nisu znali kako se treba baviti politikom. U tom smislu,
navodi daqe izvor, [e{eq je naglasio da su druge opozicione stranke svojim politi~kim potezima naime u~vr{}ivale Slobodana Milo{evi}a, a
da ga je on ([e{eq) doveo do ru{ewa.
Povodom toga, [e{eq je izneo da je, po wegovoj proceni, predsednik
Republike Srbije u velikoj panici i da ho}e najverovatnije da zavede vanredno stawe pre decembarskih izbora. Po navodima izvora, [e{eq je u ve433

zi s tim posebno podvukao da ne}e nasesti na bilo kakve provokacije niti

organizovati bilo kakve uli~ne manifestacije.
Veselin Bo{kovi} je predlo`io Vojislavu [e{equ da predsednika
Republike Srbije ru{i zajedno sa SPO-om, jer, kako je istakao, wega ne
mo`e sam sru{iti niko.
S tim u vezi, Bo{kovi} je sugerisao [e{equ da bi u sada{wem politi~kom trenutku bilo celishodno da se javi Danici Dra{kovi}. Povodom
tog predloga, tvrdi izvor, [e{eq je naveo da bi ipak bio red da se Danica
Dra{kovi} javi wemu. Tako|e, [e{eq je pozvao Veselina Bo{kovi}a da ga
dana 13. 11. 1993. godine poseti u prostorijama stranke, u ul. Francuska 31,
posle 20.30 ~asova, po wegovom povratku iz Pirota, gde }e boraviti u toku
dana. Po navodima izvora, Bo{kovi} je prihvatio ovaj poziv Vojislava [e{eqa.
(redigovano)
(potpis redigovan)

DLXVI
Centar RDB Zaje~ar
Ekstremizam srpski
3-0030
15. 11. 1993. godine

Izve{taj saradnika
I
Saradnik Gradi{a.
Kontakt ostvaren 15. 11. 1993. godine po planu rada sa saradnikom.
Saradnik je usmeren na pra}ewe ekstremizma.
Izvor pouzdan podaci provereni.
II
Podaci se odnose na saznawa do kojih je saradnik do{ao u kontaktu sa
Ranki} Zoranom iz Beograda.
Saradnik Gradi{a:
Unazad nekoliko dana ponovo sam kontaktirao Ranki} Zorana, koji se
u me|uvremenu vratio iz BiH, gde se udaqio kao raniji pripadnik S^P. U
biv{oj BiH, po Ranki}u, trenutno borave pedesetak pripadnika S^P, isti~u}i da je to mali broj u odnosu na 2.500 evidentiranih, koji su u svojstvu
dobrovoqaca boravili na rati{tima u BiH. U redovima S^P, posle najnovijih doga|aja, do{lo je do raslojavawa, tako da se sada [e{eq mo`e
osloniti na stotinak wih. Veliki broj wih napu{taju S^P, a glavne snage
koje su sada kompaktne i na koje [e{eq mo`e ra~unati u svakom trenutku,
po Ranki}u, skoncentrisane su u Rumi, Sremskoj Mitrovici, [idu i Novom
Sadu. Grupacije S^P u ovim mestima za svoju aktivnost ovih dana dobile su
i materijalnu, odnosno nov~anu pomo}. Snage S^P na jugu Srbije, po Ranki}u, su pukle i [e{eq na wih u ovom trenutku ne mo`e ra~unati, pa za434

to te`i prodoru na Kosmet i vidi sa kolikim snagama sa tog dela mo`e ra~unati. U redovima S^P ovih dana primetna je reorganizacija, {to je, po
Ranki}u, usledilo posle velikog raslojavawa.
Kontaktirao sam i Vu~kovi} Du{ana, privatnika iz Beograda, biv{eg
pripadnika SPO, a sada u Arkanovoj stranci. Za Vu~kovi}a, koji je bio jedan od donatora SPO, znam da je dao oko 400 hiqada maraka za Srpsku gardu. Vu~kovi} mi je rekao kako [e{eq u periodu od 7. do 12. 12. 1993. godine sprema medijski napad na Slobodana Milo{evi}a, a ima u vidu i druge
mere ukoliko medijski napad ne da zadovoqavaju}e rezultate.
III
Ranki} Zoran, iz Beograda.
Vu~kovi} Du{an, privatnik iz Beograda.
IV
Druge mere i radwe RDP nisu preduzimane.
V
Saradnik }e i nadaqe biti na vezi Ranki}a i drugih pripadnika S^P
i o saznawima i namerama do kojih bude do{ao na vreme }e informisati.

DLXVII
Centar RDB Vaqevo
III odsek ekstremizam
7-052
19. 11. 1993. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1.
Izvor je Baji} Aco, sa kojim sam obavio razgovor u Malom Zvorniku,
dana 18. 11. 1993. godine, na na{u inicijativu.
Baji} Aco, ro|en 28. 4. 1966. godine u Tr{i}u, SO Zvornik, biv{a Republika BiH, od oca Qubinka, KV autolimar, pripadnik rezervnog sastava SUP-a Zvornik, sa stalnim prebivali{tem u Tr{i}u.
Razgovor sa izvorom vo|en je u ciqu dokumentovawa krivi~nog dela
zlo~ina nad civilnim stanovni{tvom, koji je Vu~kovi} Du{ko, zvani Repi}, sa Umke, izvr{io nad gra|anima muslimanske nacionalnosti u Domu
kulture u ^elopeku, SO Zvornik, dana 28. 6. 1992. godine, gde je organizovan
privremeni zatvor.
Izvor do sada nije kori{}en u operativnom radu.
Izvor u fazi proveravawa podaci provereni preko drugih izvora.
2.
U toku razgovora, izvor je izneo podatke da je kao pripadnik rezervnog
sastava SUP-a Zvornik, sa grupom drugih milicionera u~estvovao u obezbe|ewu Doma kulture u ^elopeku kod Zvornika, gde je bila zatvorena grupa od 160 muslimana sa Divi~a.
435

Srpske vlasti Zvornika u maju mesecu su iselile muslimane sa Divi~a.

Po{to muslimanska strana u Kladwu nije prihvatila punoletne mu{karce, oni su vra}eni u Zvornik i zatvoreni u Dom kulture u ^elopeku. Uslovi boravka i sme{taja bili su ispod svakog dostojanstva. Za sve vreme boravka muslimana u Domu kulture su dolazili dobrovoqci iz Srbije i vr{ili ubistva i masakrirawa muslimana. Me|u tim dobrovoqcima, po izjavi
izvora, nalazio se Vu~kovi} Du{ko, zvani Repi}, brat Vu~kovi} Vojina,
komandanta jedne vojne formacije, me|u kojima se nalazilo vi{e dobrovoqaca iz Srbije i Zvornika.
Dana 28. 6. 1992. godine, izvor se nalazio na du`nosti. U popodnevnim
~asovima, u toku podele hrane, Vu~kovi} Du{ko, obu~en u srpsko narodno
odelo sa automatom, u{ao je u salu i me|u muslimanima tra`io Miralema,
@unu i Bobana, muslimanske milicionere SUP-a Zvornik. Na dan izbijawa ratnih sukoba u Zvorniku, bra}a Vu~kovi} su bili zarobqeni od strane
pripadnika muslimanskog SUP-a, jer su gre{kom oti{li u Zvornik umesto
u Mali Zvornik, a Miralem i Boban su ih saslu{avali u prostorijama
SUP-a. Bez ikakvog razloga, po izjavi izvora, Vu~kovi} Du{ko je otvorio
vatru iz automata na bespomo}ne muslimane koji su se nalazili u masi, pri
~emu je ubio 16 i ranio vi{e lica. Po ubistvu muslimana, Vu~kovi} je rekao da je osvetio Vidovdan. Vu~kovi} je ispalio jedan okvir sa municijom,
od kojih je svaki metak pro{ao kroz tela vi{e lica. U to vreme u ^elopek
je do{ao i Du{anov brat Vojin i poku{ao da ga odvede, ali je to Du{ko odbio. Jedno vreme je sedeo u kafani Jedinstvo, vlasni{tvo Jovanovi} Dragutina, iz ^elopeka, koja se nalazi u blizini Doma. U toku vr{ewa zlo~ina u Zvorniku Vu~kovi} Du{ka, obezbe|ewe je upoznalo vojnu komandu u
Zvorniku i tra`ilo da se Vu~kovi} likvidira, ali za to nije dobilo odobrewe. Pre`iveli muslimani preba~eni su u zatvor u Zvornik, gde im je
ukazana i lekarska pomo}.
Posle izvesnog vremena, muslimani sa Divi~a preba~eni su u Sabirni
centar u Petkova~i kod Bijeqine, odakle su razmeweni. Izvor ne mo`e da
se seti ko je uklonio tela ubijenih muslimana, ali pretpostavqa da su to
uradili radnici pogrebnog preduze}a iz Zvornika, jer su to naj~e{}e ~inili u ranijim slu~ajevima. Za Vu~kovi} Du{ka, izvor je rekao da se tog dana
nalazio u alkoholisanom stawu, da je razmi{qao da ga likvidira da bi za{titio muslimane, me|u kojima se nalazilo isuvi{e wemu poznatih lica,
ali je odustao od toga pla{e}i se za porodicu zbog odmazde wegovog brata.
Izvor nije naveo nijedno ime ubijenog muslimana, mada se iz razgovora stekao utisak da su mu neki od wih i li~no poznati. Ve}ina razmewenih muslimana poreklom sa Divi~a sada se nalaze u Tuzli. Izvor je ~uo od drugih milicionera sa obezbe|ewa, da se Vu~kovi} Du{ko, prilikom ulaska u Dom
kulture u ^elopeku, i`ivqavao nad muslimanima, tako {to im je sekao uvo
ili polni organ.
Na kraju razgovora, izvor je rekao da su o~evici zlo~ina Vu~kovi} Du{ka, od 28. 6. 1992. godine, bili Lazi} Mila Milinko, Ikoni} Sime Sreten, zvani Sre}o, i Stefanovi} Bana Dragan, pripadnici rezervnog sasta436

va SUP-a Zvornik. Izvor pretpostavqa da se me|u milicionerima nalazio

i Ristanovi} Qubo iz Tr{i}a. Na kraju razgovora, izvor je rekao da je spreman da da izjavu o navedenom zlo~inu Vu~kovi} Du{ka, ali da to ne}e u~initi mimo na~elnika SUP-a Zvornik.
3.
Vu~kovi} Du{ko, zvani Repi}, ro|en 21. 3. 1963. godine, u Priboju, Republika Srbija, od oca Milana i majke Vojislave, devoja~ko Desan~i}, Srbin, dr`avqanin SRJ, nezaposlen, sa stalnim prebivali{tem u Umci, SO
^ukarica, ul. Milije Stanojevi}a 69-a.
Vu~kovi} Vojin, zvani @u}o, ro|en 9. 1. 1962. godine u Priboju, Republika Srbija, od oca Milana i majke Vojislave, devoja~ko Desan~i}, Srbin,
dr`avqanin SRJ, elektromehani~ar, zaposlen u preduze}u Tradeks u Beogradu na poslovima visoke i niskonaponske automatike, sa stalnim prebivali{tem u Umci, SO ^ukarica, ul. Milije Stanojevi} br. 69-1.
4.
Dana 16. 11. 1993. godine pred istra`nim sudijom Okru`nog suda [abac
i u prisustvu dvojice advokata bra}e Vu~kovi}, izvor je dao izjavu u vezi navedenog zlo~ina Vu~kovi} Du{ka od 28. 6. 1992. godine. Advokati, branioci bra}e Vu~kovi}, od kojih je jedan \or|evi} Bratislav iz Beograda, postavili su pitawa izvoru koja se odnose na izgled, odelo i boju o~iju Vu~kovi} Du{ka, da li je Vu~kovi} Du{ko ranije bio poznat izvoru, o broju muslimana koji su se nalazili u Domu kulture u ^elopeku i {ta je sa wima bilo posle odvo|ewa iz Doma, identifikacione podatke o pobijenim muslimanima, kao i da li je Vu~kovi} Du{ko sekao u{i ili polne organe muslimanima koji su se nalazili u Domu. Tako|e, postavqeno je pitawe o pona{awu Vu~kovi} Vojina. Izvor je odbio da ka`e gde su odve`eni pre`iveli muslimani iz Doma kulture ^elopek, na {to je nai{ao na podr{ku istra`nog
sudije. Uz prethodno dobijenu saglasnost RDB, izvor je u prostorijama SUP
Loznice kontaktirao na~elnika SUP-a Zvornik, koji je dao saglasnost izvoru da pred istra`nim organima u [apcu iznese podatke o genocidnom pona{awu Vu~kovi} Du{ka. Tako|e, na~elnik SUP-a Zvornik rekao je da }e
o odlasku izvora u [abac upoznati pretpostavqene rukovodioce u Bijeqini.
5.
Ocewujem da je izvor u toku razgovora bio uzbu|en, da je prihvatio da
da izjavu o zlo~inu Vu~kovi} Du{ka od 28. 6. 1992. godine, ali da je ostao uzdr`an u vezi ranijih, pojedina~nih zlo~ina, o ~emu su mu poznati slu~ajevi. Izvor je zatra`io da mu se za{titi porodica, jer bra}a Vu~kovi}i imaju vi{e svojih veza na podru~ju zvorni~ke op{tine, i posebno u Tr{i}u, gde
izvor ima stalno prebivali{te.
Izvora sam instruisao da prikupi i druge podatke o ekstremnom pona{awu bra}e Vu~kovi} na podru~ju zvorni~ke op{tine, pri ~emu sam insistirao da identifikuje (nejasno). U narednom periodu, obezbedi}e se odlazak kod istra`nog sudije Okru`nog suda [abac, Lazi} Milinka i Ikoni}
Sretena, pripadnika rezervnog sastava SUP-a Zvornik, koji su marta meseca 1992. godine dali pismene izjave pripadnicima vojne bezbednosti Voj437

ske Republike Srpske o zlo~inu Vu~kovi} Du{ka. Tako|e, sagleda}u mogu}nost obavqawa razgovora sa Stevanovi} Draganom iz Tr{i}a, biv{i pripadnik rezervnog sastava SUP-a, sada vojnog obveznika zvorni~ke brigade,
i Jovanovi} Dragutina, kafeyije iz ^elopeka, radi dokumentovawa zlo~ina~ke delatnosti bra}e Vu~kovi}.

DLXVIII
Centar Resora DB
III uprava srpski ekstremizam
5-062 i 5-072
Dana 22. 11. 1993. godine
Kraqevo

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

I
Miladinovi} Miroslav, ro|en 11. 9. 1964. godine u Selu Srwe, SO Kru{evac, od oca Milivoja i majke Milke, Srbin, dr`avqanin SRJ, zavr{io
frizerski zanat, kamenorezac, neo`ewen, nastawen u selu Srwe, SO Kru{evac.
Razgovor obavqen na inicijativu operativnog radnika, odnosno na
osnovu dopisa uprave RDB MUP RS br. 65536, od 20. 10. 1993. godine, u prostorijama odseka RDB Kru{evac, u vremenu od 8.30 do 10.30 ~asova.
Sa izvorom do sada nije kontaktirano.
Izvor nepouzdan podaci delimi~no provereni.
II
Razgovor se odnosi na izvorovo u~e{}e u borbama na prostoru Hrvatske i biv{e BiH. Tokom razgovora, izvor nam je rekao da se na inicijativu
Pavlovi} Milutina iz Kru{evca prijavio dobrovoqa~kom centru u Smederevskoj Palanci, decembra 1991. godine. Sa wim u dru{tvu bili su i Bla`i} Sla|an iz sela Malo Golovode, SO Kru{evac, Dragan N. iz Sela Zalogovac, SO Kru{evac. Nakon obuke u trajawu od mesec dana, odlaze na podru~je Tenskog Antunovca, desetak kilometara od Osjeka. U ovoj grupi dobrovoqaca, pored pomenutih, nalazili su se i: Vekoslav Jovanovi}, zvani
Veka Yoda iz Bele Palanke, star oko 40 godina, Petrovi} Branislav, zvani [ule, iz okoline Aleksinca, i Dragan N. i Ivica N. obojica iz Bele
Palanke. Ovom prilikom izvor ostaje na rati{tu do januara 1992. godine.
Februara meseca 1992. godine, izvor se kao dobrovoqac ponovo nalazi
na rati{tu na podru~ju Kopa~kog Rita, gde je proveo jedan mesec. Izvor se
nalazio u grupi dobrovoqaca koja je bila pod komandom Petrovi} Dragana
iz Zaje~ara, starog oko 30 godina. Me|u dobrovoqcima bili su: N. N. zvani
Paun, iz Zaje~ara, radnik obezbe|ewa star tridesetak godina, i Quba N. iz
]uprije, ro|en 1950. godine. Izvor isti~e da je u~estvovao u borbama, a od
li~nog naoru`awa du`io je automatsku pu{ku M-70A.
438

Posredstvom Srpske radikalne stranke, izvor u junu 1992. godine, pod

rukovodstvom Dragana Mileti}a iz Kru{evca, odlazi na rati{te u podru~ju Trebiwa, odakle odlazi u rejon sela Misite, gde su dr`ali polo`aje oko 15 dana. Tu je bio pod direktnom komandom Branislava Vaki}a iz
Ni{a. Pored izvora, sa podru~ja Ni{a bili su jo{: Buca, Rambo, Kuja,
Lola iz Pirota, o kojima izvor ne raspola`e bli`im saznawima, i Slavi{a Jovanovi} iz Kru{evca, star oko 24 godine, zaposlen u IMK 14. oktobar, kao i Il~i} Milan, tako|e iz Kru{evca, star 32 godine. Izvor je
kra}e vreme svoga boravka na rati{tu, u ovom periodu (15 dana), opravdao sukobom izme|u Vaki}a i Glogovca iz Nevesiwa, zbog neslagawa oko
kadrovske politike i komandovawa. Izvor dana 4. februara 1992. godine,
pod komandom Mileti} Dragana odlazi na podru~je Skelana, u selo Barakovi}, udaqeno 2-3 kilometra od hidroelektrane Peru}ac. Pored izvora
i Mileti}a, pozivu Srpske radikalne stranke odazvali su se i Pavlovi}
Nenad iz Kru{evca, star 22 godine, NN, zvani Bole iz sela Bivoqe, SO
Kru{evac, NN, zvani Beli, star 37 godina, koji je zaposlen u IMK 14.
oktobar, i biv{i milicioner Slavi{a Jovanovi}. Vaki} se ovom prilikom o{trije konfrontira sa Ke{eq Milenkom iz Bile}e, na temu komandovawa, {to izuzetno negativno deluje na jedinstvo i raspolo`ewe
vojnika, koji posle tog sukoba napu{taju ratno podru~je i vra}aju se ku}ama.
Izvor isti~e da je bio razo~aran ovakvim na~inom pona{awa Vaki}a
i zajedno sa svojim saborcima, Slavi{om Jovanovi}em, Nenadom Pavlovi}em i N.N. zvanim Karlo, svi iz Kru{evca, istupa iz redova SRS. Na podru~ju Skelana imao je vi{e akcija, me|u kojima izdvaja ru{ewe yamije u selu udaqenom 5-6 kilometara od sela Barakovi}. Izvor je navedenu yamiju
li~no sru{io eksplozivom TNT, u koli~ini od 24 kilograma, jer je yamija
predstavqala va`no osmatra~ko-snajpersko mesto muslimanskih vojnih
formacija.
Revoltiran atmosferom u Srpskoj radikalnoj stranci, izvor samoinicijativno odlazi sa grupom biv{ih ~lanova SRS, koji su ve} bili na rati{tu sa wim. Bili su u selu [}epan Krst, kota 690, udaqenom 16 kilometara od Mostara, u periodu od 30. 5. do 3. 8. 1993. godine.
Izvor ka`e da wemu li~no nije poznato da je neko od wegovih saboraca
po~inio genocid ili ratni zlo~in nad licima druge nacionalnosti. Tako|e navodi da mu nije poznato da je neko od wih preneo naoru`awe ili municiju.
Tokom daqeg razgovora na okolnosti da je po povratku sa rati{ta posedovao ve}u koli~inu zlata, koju je pokazao pod uticajem alkohola u krugu
prijateqa, negirao je ta~nost ovog podatka, pravdaju}i se poo{trenom kontrolom dobrovoqaca prilikom povratka sa rati{ta.
Na kraju razgovora, izvor je potvrdio svoj boravak u SR Nema~koj u trajawu od ~etiri meseca. Prilikom tog svog boravka u inostranstvu, bio je u
dru{tvu Lele Milin~i}, ro|ene 1964. godine, iz Trstenika, ~iji se ro|eni
brat ve} nalazio na privremenom radu u Nema~koj.
439

III
Pavlovi} Milutin, ro|en 25. 3. 1954. godine u Kru{evcu, od oca Mom~ila, penzionisani saobra}ajni milicionar, nastawen u Kru{evcu, ul. Vece Kor~agina;
Bla`i} Sla|an iz sela Malo Golovode, SO Kru{evac;
N. Dragan iz sela Zalogovac, SO Kru{evac;
Jovanovi} Vekoslav, zvani Veka Yoda, iz Bele Palanke, star oko 40
godina;
Petrovi} Branislav, zvani [ulc, iz okoline Aleksinca;
N. Dragan iz Bele Palanke;
N. Ivica iz Bele Palanke;
Petrovi} Dragan iz Zaje~ara, star 30 godina;
NN. zvani Paun iz Zaje~ara, radnik obezbe|ewa, star 30 godina;
N. Quba iz ]uprije, ro|en 1950. godine;
Mileti} Dragan, zvani Beli, ro|en 5. 10. 1959. godine u Kru{evcu, od
oca Branislava, o`ewen, otac dvoje dece, sa stanom u ul. R. Pe{i}a br. 3;
Vaki} Branislav iz Ni{a, poslanik SRS u Skup{tini SRJ, biv{i
bokser, nastawen u Ni{u;
Buca, Kuja, Rambo iz Ni{a;
Lola iz Pirota;
Jovanovi} Slavi{a iz Kru{evca, star oko 24 godine, zaposlen u IMK
14. oktobar;
Il~i} Milan iz Kru{evca, star 32 godine;
NN zvani Bole iz sela Bivoqe, SO Kru{evac;
NN zvani Beli, star 37 godina, zaposlen u IMK 14. oktobar, biv{i
milicioner.
IV
Osim obavqenog razgovora, druge mere i radwe nisu preduzimane.
V
Ocenili smo da je izvor tokom razgovora bio korektan i pru`io detaqne podatke o svojim odlascima i u~e{}u u borbama na rati{tu u Hrvatskoj i biv{oj BiH. Me|utim, mi{qewa smo da nije bio iskren po pitawu
preno{ewa naoru`awa i municije, iz razloga {to nam je poznato da je Mileti} Dragan osu|ivan zbog ilegalnog posedovawa automatske pu{ke, a i
raspola`emo operativnim saznawima da Dragan i sada ima automatsku pu{ku i odre|enu koli~inu municije.
U vezi saznawa iz bele{ke CRDB Leskovca, od dana 12. 10. 1993. godine,
koja se odnosi na boravak izvora u SR Nema~koj, Miroslav negira bilo kakvo poznanstvo sa osobom koja je u okviru SRS bila zadu`ena za ~etni~ku
propagandu.
Izvr{i}emo identifikaciju svih lica sa na{eg podru~ja koja su u~estvovala na rati{tu biv{e BiH i produbiti saznawa u ciqu dola`ewa do
podataka od interesa za CRDB.
Predla`emo da se saznawa o pomenutim licima sa drugih podru~ja dostave nadle`nim centrima radi identifikacije i daqeg operativnog rada.
440

DLXIX
Centar RDB Vaqevo
III odsek ekstremizam
7-052
Vaqevo, 1. 12. 1993. godine

Slu`bena bele{ka
odnosi se na probleme u vezi obezbe|ewa svedoka iz Republike Srpske
u istra`nom postupku protiv bra}e Vu~kovi} Vojina i Du{ka, izvr{ioce
krivi~nog dela iz ~lana 142 KZ SRJ
Na prethodnom dogovoru predstavnika RDB MUP Republike Srbije i
tu`ioca Okru`nog tu`ila{tva [abac, na kome je prisustvovao i pomo}nik republi~kog tu`ioca, odr`anom u [apcu, dana 5. 11. 1993. godine u vezi preduzimawa represivnih mera protiv bra}e Vu~kovi}, Centar RDB je
prihvatio da obezbedi osam svedoka koje }e saslu{ati istra`ni sudija
Okru`nog suda [abac i od istih uzeti potrebne izjave. Polovina svedoka
su dr`avqani biv{e Republike BiH, od kojih su trojica pripadnici rezervnog sastava SUP-a Zvornik, a jedan dobrovoqac pripadnik paravojnih
formacija. Do sada je istra`nom sudiji u [apcu privedeno pet svedoka, i
to ~etiri iz Malog Zvornika i jedan svedok iz Tr{i}a, SO Zvornik, biv{a Republika BiH. Svedoci iz Malog Zvornika su potvrdili prethodna saznawa RDB o krivi~nom delu silovawa i razbojni{tva, a svedok iz Tr{i}a krivi~no delo genocida nad civilnim stanovni{tvom koje je po~inio
Vu~kovi} Du{ko.
Prilikom privo|ewa svedoka iz Tr{i}a (Boji} Aca iz Tr{i}a, pripadnik rezervnog sastava SUP-a Zvornik) uz prethodnu saglasnost sa rukovodstvom RDB MUP, obave{ten je na~elnik SUP-a Zvornik, koji je dao potrebnu saglasnost, predo~avaju}i da }e o tome upoznati pretpostavqenog
stare{inu. Prema na{im saznawima, na~elnik SUP-a Zvornik je o na{em
zahtevu upoznao na~elnika Centra bezbednosti Bijeqina, Petka Budi{u,
pre}utav{i da je dao saglasnost za Boji} Acu, koji mu je nalo`io da se radnici MUP-a RS mogu pozivati samo uz prethodno uru~eni slu`beni poziv.
Po{to su dva svedoka, Lazi} Milinko iz Tr{i}a, i Ikoni} Sreten iz
^elopeka, pripadnici rezervnog sastava SUP-a Zvornik, predla`emo da
se na nivou ministarstva obezbedi potrebna koordinacija u ciqu postizawa potrebne saglasnosti, a radi blagovremenog obezbe|ewa svedoka sa podru~ja zvorni~ke op{tine. Napomiwemo da smo izvr{ili identifikaciju
preostalog svedoka, Dragi}evi} Radomira Dragutina, ro|en 19. 2. 1968. godine u Srebrenici, pripadnika grupacije Vu~kovi}, u vremenu izvr{ewa
genocida nad gra|anima muslimanske nacionalnosti u ^elopeku kod Zvornika. Dragi}evi} se u toku novembra ove godine nalazio na br~anskom rati{tu u sastavu grupacije Topole (Milojevi} Slobodan, zvani Topola) i sa
Topolom i drugim dobrovoqcima boravio je jedan dan u Bratuncu, gde mu
`ivi otac, izbeglica sa srebrni~kog podru~ja, kada je prisustvovao krsnoj
441

slavi Sv. Avramije. tako|e, predla`emo da se posredstvom MUP RS, Dragi}evi} obezbedi kao svedok.
Pored iznetog, potrebno je od Centra RDB Sremska Mitrovica urgirati da intenzivira rad na obezbe|ewu Filipovi} Sini{e, ro|en 7. 1. 1974.
godine u Srebrenici, sa stalnim prebivali{tem u Rumi. U toku pro{le godine, Filipovi} je kao pripadnik grupacije Vu~kovi} Vojina, sa Dragi}evi}em prisustvovao genocidu koji je izvr{io Vu~kovi} Du{ko.

DLXX
Socijalisti~ka Republika Srbija
Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za grad Beograd
Sp. br. 11168
13. decembar 1993. godine
Beograd, Kneza Milo{a 103
Prvo Op{tinsko javno tu`ila{tvo
zamenik javnog tu`ioca Dragan Lopu{ina li~no, Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam izve{taj u vezi sa va{im zahtevom
KTR br. 826/93 od 24. 11. 1993. godine
(potpis redigovan)

***
Prvo op{tinsko javno tu`ila{tvo
Ktr. br. 826/93
24. novembar 1993. godine
Beograd
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije
CSDB za grad Beograd
Beograd, Kneza Milo{a broj 103
U nedeqnim informativnim novinama broj 2238 od 12. novembra 1993.
godine i u nedeqnoj Borbi od 13. i 14. novembra 1993. godine, objavqeni su
intervjui sa Vojislavom [e{eqom, iz Beograda.
Iz tekstova tih intervjua proizilazi sumwa da je Vojislav [e{eq izvr{io krivi~no delo povreda ugleda Republike iz ~lana 98 Krivi~nog zakona Republike Srbije, pa je radi provera tih navoda, na osnovu ~lana 153,
stav 2 ZKP, stavqen zahtev za prikupqawe potrebnih obave{tewa.
Potrebno je da sa novinarom NIN-a Tomom Yayi}em i novinarima
Borbe Miroslavom Mikuqancom i Cvijetinom Milivojevi}em, obavite razgovor na okolnost na koji na~in su intervjuisali Vojislava [e{eqa,
te da li je [e{eq autor teksta iz intervjua.
Ukoliko je intervju sniman na magnetofonskoj traci, potrebno je da
presnimite tu traku i da nam istu dostavite.
442

Isto tako, ukoliko je [e{eq dao pismene odgovore na ve} postavqena

pitawa, dostavite nam te tekstove, a ako je tekst pre objavqivawa parafirao svojim potpisom, dostavite nam i taj tekst.
Molimo vas za hitno postupawe po na{em zahtevu.
Zamenik javnog tu`ioca
Dragan Lopu{ina
Intervju dr Vojislava [e{eqa objavqen u Borbi 13-14. novembra
1993. godine, objavqen je sa naslovom U Hag }u putovati sa Milo{evi}em
i podnaslovom Dr Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke: ako mi se ne{to desi, niko ne}e mo}i da skine sumwu sa vladaju}e stranke i re`ima. U politici Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije je do{lo do promena. Za{to bi bilo nemogu}e da do|e i do promene u
Srpskom pokretu obnove? I tamo ima qudi sa kojima ja kontaktiram i sa
kojima se razumem po mnogim pitawima. U tekstu su i pet antrfilea, sa naslovima Mira Markovi} siva eminencija SPS, Eskadroni smrti u Beogradu, Saradwa sa policijom, Ko{tunica i \in|i} sve boqi i Obarawe ]osi}a.
Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, pre{ao je u protekle tri godine neobi~an politi~ki put. Od potpunog marginalca i autsajdera uo~i izbora 1990, do lidera najja~e opozicione partije 1993. godine.
Mnogi smatraju da je u tom periodu zapravo na~inio pun krug i da }e ga
rezultati decembarskog glasa~kog ispita vratiti u anonimnost. On, me|utim, ne misli tako, ponosno tvrdi da je jedino SRS ozbiqno uzdrmala re`im i o~ekuje da }e to protresawe zavr{iti ru{ewem Slobodana Milo{evi}a i SPS-a.
Sukob radikala i socijalista zatvorio je [e{equ sva vrata u dr`avnim medijima. Izbornu kampawu stoga vodi kroz male i nezavisne medije,
koje, naravno, vi{e ne naziva izdajni~kim. Svakog dana gostuje na lokalnim radio stanicama po Srbiji, pitawa koja mu postavqaju slu{aoci ka`e podsti~u mu verovawe da se broj radikalskih pristalica nije smawio.
Razgovor sa vo|om SRS vo|en je u novim prostorijama stranke u Francuskoj ulici u Beogradu, odmah do gr~ke ambasade. Jednom delu razgovora
}utke je prisustvovao i {ef vlade u senci SRS Tomislav Nikoli}, ~ovek
koji }e preuzeti vo|ewe stranke ako Vojislav [e{eq uo~i izbora dopadne
zatvora.
Deo javnosti smatra da ste ve} politi~ki mrtvi, da je Va{a politi~ka karijera, nakon otvarawa sukoba sa socijalistima okon~ana.
Ja se izvanredno ose}am i ako se zaista tako ose}a mrtav ~ovek, onda
je vrlo lepo biti mrtav. Mnogi su sli~no mislili i 1990. kad nam je stranka bila van zakona, kad sam dva puta i{ao u Padinsku Skelu. SRS je odolela svim udarima re`ima, postala je iznutra homogenija.
Ju~e i danas nije bilo hap{ewa, ali su po~ela otpu{tawa sa posla.
Jorgovanka Tabakovi}, sigurno jedan od najboqih finansijskih stru~waka
u Srbiji, otpu{tena je iz pri{tinske Beobanke, jer je nosilac liste SRS.
[ta }ete re}i qudima u mantilima, ako do|u s nalogom za Va{e hap{ewe?
Re}i }u: ja sam vas i o~ekivao. Spreman sam. Idem.
443

 Ko bi mogao da bude onaj ko bi eventualno do{ao po vas: MUP,

SDB?
Slu`ba dr`avne bezbednosti, naravno, jer KOS ne sme da hapsi po zakonu, iako kod wih sada sve mo`e. SDB je jedna od opcija na koju oni ra~unaju; druga je zabrana SRS i oni upravo idu sa ovim hap{ewima, maltretirawima, prebijawima na{ih ~lanova ne bi li nas toliko naqutili da iza|emo na uli~ne demonstracije. A kad bismo iza{li na te demonstracije
takav je plan sa~iwen i mi smo saznali za wega onda bi ubacili provokatore koji bi izazvali pucwavu i krvoproli}e, {to bi bilo pripisano radikalima i to bi bio osnov za zabranu stranke. Mi smo to predupredili.
Ja sam, ina~e, vrlo skepti~an da }e do izbora uop{te da do|e, jer socijalisti nemaju na wima {ta da tra`e, bez obzira {to su instrumentalizovali pojedine agencije za istra`ivawe javnog mwewa Partner, na primer, koji im predvi|a 137 poslani~kih mesta?! Tih 137 poslani~kih mandata jeste ono {to su socijalisti sami sebi zadali, {to }e poku{ati da po
svaku cenu postignu raznim malverzacijama, kra|ama i sli~no, ako do izbora uop{te do|e. Me|utim, kod wih je sve izra`enija opcija zavo|ewa vanrednog stawa i odustajawa od izbora.
Jeste li se pripremali da stranku, eventualno, vodite iz zatvora?
Ne moram ja da je vodim iz zatvora, jer SRS ima ~vrsto rukovodstvo.
Imamo ve} razra|en redosled u stranci, kad jednog uhapse ko vodi stranku.
Prva ~etiri imena mogu vam re}i: ako mene uhapse, stranku }e voditi Tomislav Nikoli}, ako on bude uhap{en, SRS }e voditi Dragan Todorovi},
ako Todorovi}a uhapse, stranku }e voditi Maja Gojkovi}. Ako i wu uhapse,
postoji daqe ~itav niz qudi koji preuzimaju stranku i sve je ve} usvojeno u
naju`em strana~kom rukovodstvu.
Od ovih slu`bi koje smo pomiwali MUP, SDB, KOS koja je, po Va{oj proceni, najbli`a Socijalisti~koj partiji?
Sve su veoma bliske SPS-u. Sve su instrument SPS-a. Kod nas je policija potpuno ideolo{ka i partijska. Sad je osnovni policijski zadatak u
Srbiji da se obezbedi pobeda socijalista na izborima. Tome je podre|ena i
celokupna aktivnost slu`be bezbednosti Vojske Jugoslavije. Uostalom, i
tamo je kadrovsku politiku dugo vodio Radmilo Bogdanovi} i Aleksandar
Dimitrijevi} je wegov li~ni izbor, jer je Bogdanovi} sa ocem Dimitrijevi}a dugogodi{wi prijateq.
Jedna od krunskih optu`bi SPS-a na Va{ ra~un jeste da ste organizovali paravojne formacije. Sada, pak, biv{i potpredsednik SRS, dodu{e u drugom kontekstu, tvrdi da je dr`ava organizovala dobrovoqa~ke jedinice
Naravno. Koja je bila na{a uloga u svemu tome? Mi smo prikupqali
qude, pre svega na{e ~lanove, dovodili ih u Beograd, odvodili u Bubaw potok, gde su dobijali uniforme i naoru`awe, tu su dolazili autobusi i odvozili ih na rati{te. Nekad su prevo`eni i avionima, na Udbinu ili za Bawaluku, recimo. Ja sam helikopterima i{ao u nekoliko navrata na rati{ta, u obilazak dobrovoqaca.
Organizovawe dobrovoqaca, iz dana{weg ugla, bio je izgleda nedozvoqen, antisrpski posao.
Socijalisti su sad po~eli to da govore zato {to im je ugro`ena vlast.
Se}ate se da mi nikada nismo podr`avali SPS, osim po pitawu patrioti444

zma i nacionalne politike. Neprekidno smo kritikovali sve wihove zakonske projekte, kad je predstavnicima drugih opozicionih stranaka, jednostavno, bilo dosadno da sede u sali. Ali, SPS je tada bila patriotska
stranka, borila se za osloba|awe srpskog naroda i po tom pitawu je izme|u
nas postojala odre|ena veza, ali jedina. Me|utim, kada su po~etkom ove godine krenuli sa kapitulantskom politikom, prestao je svaki osnov za na{u
toleranciju prema wima na vlasti. ^itava ova godina ispuwena je na{im
sukobima.
Tokom leta trajao je sukob izme|u vas i Milo{evi}a, kao i generala
Pani}a, koga je predsednik Srbije li~no {titio.
Pani} je Milo{evi}a zbog ne~ega imao u {akama. Sve ono {to se de{avalo u ratu, a za {ta je Milo{evi} kriv, kao, recimo, evakuacija Zapadne Slavonije i jo{ neke stvari @ivota Pani} je znao ko je dao naredbu da
se vojska povu~e iz Zapadne Slavonije.
Milo{evi}?
Pa, da. Pani} je sve znao Jo{ uvek nije usvojen izve{taj dr`avne komisije. Jedan izve{taj je podnesen i potvrdio je sve na{e navode, ali ga je
Milo{evi} vratio na doradu. Me|utim, kako je Milo{evi} jo{ bio rovit zbog Vens-Ovenovog plana zbog kojeg je, kako na{ narod ka`e, pojeo, jer je taj plan, ispostavilo se, bio blefirawe sa Zapada pristao je
da smeni Pani}a, ali u paketu sa ~etrdesetak generala. U septembru Milo{evi} poku{ava da obori Radovana Karayi}a, {to mi raskrinkavamo. Nismo tada pomenuli Milo{evi}evo ime, jer je bilo rano, ali kad ka`emo
SK-PJ, gde glavnu ulogu igra wegova `ena, kad ka`emo SPS i Radmilo Bogdanovi}, koji je siva eminencija re`ima u Srbiji, i kad ka`emo SDB samo jo{ da smo nacrtali Milo{evi}a, pa da se vidi da on iza svega stoji. Tu
smo ih najte`e pogodili. Onda ide na{a vlada u senci, {to ih je veoma upla{ilo, a onda inicijativa za obarawe [ainovi}a. Niko u javnosti, pa ni
va{ list, nije verovao da `elimo sru{iti [ainovi}a. Mi, prosto, nismo
bili neozbiqni kao neki drugi opozicioni politi~ari, pa da krenemo odmah ho-ruk na juri{. Rasprava o poverewu vladi je pokazala da smo ih potpuno politi~ki diskvalifikovali.
Da li bi, me|utim, danas ]osi} mogao biti adut opozicije?
Ne. Uz pomo} ]osi}a danas bi Milo{evi} mnogo lak{e zabranio
SRS, iskqu~io nas potpuno iz politi~kog `ivota. Jer, ]osi} je na Zapadu
imao ugled ~oveka spremnog na popu{tawe, saradwu, kapitulaciju, maltene Ovako, na{u zabranu ne samo da ne bi progutali DSS i DS, nego i
SPO, jer bi to i wima bio Damoklov ma~ nad glavom. Kao {to mi nismo
smeli da dozvolimo u julu da se zabrani SPO, kad su socijalisti krenuli s
tim. Mi smo odmah rekli: to ne mo`e, postoji princip individualne odgovornosti u svim modernim dru{tvima.
Va{a tvrdwa da ste tada odbranili SPO dobar je {lagvort za nedavnu sentimentalnu izjavu Vuka Dra{kovi}a da mu je `ao {to vas je re`im iskoristio i odbacio kao krpu
To je sme{no. Ko je koga ovde iskoristio? Prvo, ko je sada ja~i? Milo{evi} ili ja Milo{evi} je pred slomom! SPS ili SRS ube|en sam,
SRS! Ko je koga iskoristio? Mi smo jedini ugrozili vlast socijalista, a
445

Vuk sve {to je uradio uradio je u wihovu korist. Od devedesete naovamo,

svaki wegov potez je u~vr{}ivao Milo{evi}evu vlast.
Pre nekoliko godina ste bili u sukobu sa Arkanom, posle su ti odnosi popravqeni
Da. On je u dva navrata dolazio u na{u stranku. Mi nikad nismo imali neke posebne odnose. Arkan je u ovom ratu bio vrlo hrabar borac i borio se za srpski narod to niko ne mo`e sporiti. Ali to je jedna strana medaqe. Me|utim, wegova jedinica je bila pod direktnom kontrolom policije i centar za obuku u Erdutu vodio je Radovan Stoj~i} Baya, sada{wi zamenik ministra unutra{wih poslova Srbije, a Arkan je samo slu`io za pokrivawe. Silos u Br{adinu, jedno od najja~ih usta{kih upori{ta, osvojio
je Baya sa svojim qudima, a onda je utr~ao Arkan, slikao se, pripisao sebi
to. Slu`io je, dakle, i za takve stvari. Drugo, ogromni ratni plen policija je izvla~ila iz RS i RSK, {leperima. U tome je i Arkan u~estvovao. De{avalo se da su i na{i dobrovoqci pojedina~no ne{to uzimali, ali mi ni{ta nismo sistematski iznosili.
[ta ste preduzimali protiv ~lanova SRS za koje ste utvrdili da su
se bavili ratnim kriminalom?
Iskqu~ivali smo ih. Recimo, ovaj @u}o, koji je bio na{ dobrovoqac
do septembra devedeset prve u Slavoniji, kada smo ga uhvatili u nekoj kra|i i oterali. On je posle, pod pokroviteqstvom policije, formirao grupaciju @uti mravi koja je pqa~kala, otimala i ~inila razne druge stvari
na podru~ju Zvornika. Policija Vojske RS ih je uhapsila i sprovela u bijeqinski zatvor. Mi smo odmah podr`ali hap{ewe tih 36 kriminalaca, a u
wihovu odbranu je ustao samo ovaj psihopata Sini{a Vu~ini}. Ali, li~no
su Bora Jovi} i MUP intervenisali da ovi, bez su|ewa, budu pu{teni iz zatvora. Sad su @u}o i wegov brat uhap{eni u Beogradu.
Kako gledate na budu}u ulogu Stranke srpskog jedinstva?
Arkanovu stranku formira Radmilo Bogdanovi} i wen je ciq da pokupi ne{to nacionalnih glasova na ovim izborima kako bi se posle sve to
prelilo u socijalisti~ki tabor, ako socijalisti sami ne skupe parlamentarnu ve}inu. Arkan u svoju stranku okupqa mnoga estradna imena i na osnovu toga koga on danas okupqa u svoju stranku, mo`emo izvesti zakqu~ak koga je on reketirao svih ovih meseci i godina. Recimo, Yej ga je prvo optu`ivao za ubistvo svog ro|aka Isa Lera, pa mu je Arkan odgovarao pretwama,
pa su imali neki razgovor, pa se Yej upla{io i javno rekao kako je ube|en
da Arkan nema nikakve veze za Lerovim ubistvom. Arkan se, u me|uvremenu,
pojavio kao koproducent Yejovih plo~a, ~ime ga je, zapravo, reketirao.
Imate li jo{ nekih konkretnih primera reketirawa?
Mirko Vuji~i} je u Skup{tini Srbije govorio o reketa{ima reketa{a. [ta to zna~i? Postoji neko iznad Arkana ko ima koristi od reketa, a to su Radmilo Bogdanovi} i re`im. Otuda Arkanu mogu}nost da nesmetano obavqa poslove te vrste po Beogradu i niko mu ni{ta ne mo`e.
Iz SPS-a tvrde da i Vi li~no uzimate reket?
To su izmi{qotine. Jeste li vi ~uli za to? Takve stvari se ne mogu
sakriti. To se brzo pro~uje.
U posledwe vreme iznosite isuvi{e detaqa koji ne idu u prilog re`imu. Pla{ite li se za svoj `ivot?
446

 Pa, sve je mogu}e. Ali, ako mi se ne{to desi, niko ne}e mo}i da skine
sumwu sa vladaju}e stranke i re`ima. Je li tako?
Zbog ~ega ste promenili strategiju pa`qivo s Milo{evi}em, a razbucavajte socijaliste?
Sad mu je stranka razbucana, pa treba udariti po wemu, jer kad mu je
stranka razbucana, Milo{evi} postaje posebno opasan zbog eventualne namere da uvede vanredno stawe, uspostavi li~nu diktaturu i onemogu}i vi{estrana~ke parlamentarne izbore i pribegne tipi~nim autokratskim
sredstvima delovawa. Tu je logika jednostavna.
Da ste na mestu Slobodana Milo{evi}a, {ta biste danas uradili sa
Vojislavom [e{eqom?
Ja ne bih napravio gre{ke koje je na~inio Milo{evi}. Nikad ne bih
raspustio Skup{tinu dok traje debata o poverewu Vladi. [ta fali da padne jedna vlada? Onda se pravi {iri dijapazon kontakata za drugim strankama i ide se na formirawe koalicione vlade. Na primer, vlada nacionalnog
jedinstva, koju su tra`ile neke opozicione stranke, bila je spas za Milo{evi}a. On to nije razumeo, jer je suvi{e autokratska struktura li~nosti
i fobi~na priroda. Mogao je da izmanipuli{e sve opozicione stranke koje bi u{le u takvu vladu
Kad bismo mi osvojili vlast, predali bismo Milo{evi}u vezu sa ministarstvima. Jer, ni ministar unutra{wih poslova, ni na~elnik Dr`avne bezbednosti, ni na~elnik javnog sektora sada nemaju vezu sa predsednikom vlade, ve} direktno sa Milo{evi}em. Kad mu prese~ete to, on ostaje
titularni predsednik Republike. Wemu bi pozicija, zbog strukture wegove li~nosti, bila nemogu}a kad bi neka druga stranka formirala vladu.
U prilog opoziciji pred ove izbore svakako ne ide slika o Milo{evi}u kao mekom pregovara~u vani i wegova ofanziva na unutra{wem planu, za~etak javnih radova, pansrpska `eleznica
Radovi na toj pruzi bi}e prekinuti odmah nakon izbora, jer nisu obezbe|ena sredstva. Koliko je to tendenciozno, vidi se i po geografskim odrednicama te pruge Bijeqina Milo{evac (?), vaqda je normalnije Bijeqina Doboj. Drugo, na diplomatskim pregovorima on nikakve uspehe nije
postigao. On sada preuzima moju ideju od pre godinu i po dana: nema pregovora dok traju sankcije. On je izgubio svaki kompas i u spoqnoj politici;
on se nije ni razumeo u tu spoqnu politiku uvek su ga obmawivali, uvek je
bio izigran, sva{ta su mu obe}avali, a on je dozvoqavao da uvek iz po~etka
bude izigran.
Da li bi svet hteo da razgovara s na{om zemqom u slu~aju pobede radikalnih nacionalnih snaga?
Za{to da ne? Osim toga, nemogu}e je da bilo koja stranka na ovim izborima dobije ve}inu. Mogu}e je samo da socijalisti s nekim iz opozicije
formiraju slede}u vladu ili da se opozicione stranke dogovore o slede}oj
vladi. Tre}u varijantu ne vidim. Ovde je bitno da su gledi{ta o nacionalnoj politici DS i DSS pribli`ena gledi{tima SRS. To je ono {to Milo{evi}a ~ini nervoznim
Mislite li da postoji mogu}nost da opozicione stranke formiraju
vladu?
447

 To je mogu}nost o kojoj je potrebno ozbiqno razmi{qati. Besmisleno bi bilo o tome razgovarati dok se ne znaju izborni rezultati. Ta stvar
na dnevni red dolazi posle izbora.
Ali, opozicija je dobila i pro{le izbore.
Da, ali tada se veliki deo opozicije jo{ zanosio Milanom Pani}em,
monarhijom i raznim glupostima, tako da se nije imalo s kim razgovarati.
S druge strane, mi smo morali da izvr{imo onaj skup{tinski udar oko izbora delegata u Ve}e republika, iako smo znali da }emo izazvati bes drugih opozicionih stranaka. Ali, da to nismo uradili, nikada ne bismo smenili ]osi}a. Kad smo smenili ]osi}a, mi smo onda mogli da razgovaramo
sa drugim opozicionim strankama da se promeni taj Zakon o izboru poslanika u Ve}e republika.
Kada ste, pred izbore 1990. godine, iza{li iz zatvora, rekli ste: Slede}i }e biti Milo{evi}. Tvrdite li to i daqe?
Pa, evo, pribli`ilo se. Kako }e on da se opravda od ume{anosti u ove
{pekulacije Dafiment banke, Jugoskandika, sve je to ra|eno sa wegovim znawem i saglasno{}u. Najvi{e novca kroz te dve banke opqa~kali su
wegovi doglavnici, pa i on sam koliko je novca izneseno na Kipar, u razne druge svetske banke, na privatne ra~une, na li~na imena. Nije on daleko
od te opcije da zaglavi u zatvoru.
Ko su ti doglavnici?
Radmilo Bogdanovi}, pa Nikola [ainovi} koji krade preko firme
ATL tako {to woj obezbe|uje povoqne poslove na dr`avni ra~un i dobija od toga procenat.
Da li vam je `ao zbog nekih te{kih re~i koje ste izgovorili?
Ne.
A da li ste nekome ostali du`ni? Ima li neko za koga smatrate da nije dobio dovoqno?
Ima, ali dobi}e.
Ko?
Polako, vide}ete.
[ta }ete uraditi ako izborni rezultati budu katastrofalni po SRS,
kao {to neki predvi|aju?
Ja ne verujem da }e se to desiti. Ako se desi, rukovodstvo }e snositi
odgovornost. Ako rezultati budu katastrofalni, onda, naravano, sledi moja ostavka na funkciju predsednika stranke, to se podrazumeva.
^ime }ete se baviti ako do toga do|e? Sti~e se utisak da u`ivate u
bavqewu politikom.
Ako ja podnesem ostavku na mesto predsednika stranke, ne zna~i da }u
prestati da se bavim politikom. Nismo mi u SRS, kao u nekim drugim
strankama, mala deca, pa ako neko ne mo`e biti na toj i toj funkciji odmah napu{ta stranku.
Pod uslovom da postignete relativan uspeh, da ne mo`ete sami formirati vladu, da li ste spremni za koalicionu vladu?
O tome mo`emo razgovarati posle izbora, kad vidimo rezultate svih
stranaka, ali sa socijalistima nikad u koaliciju, to se zna.
Od preostale tri, sa kojima ne biste u{li u koaliciju?
448

 Mi ne bismo unapred ni{ta iskqu~ili, jer ako je do{lo do promena

u politici DS i DSS, za{to bi bilo nemogu}e da do|e i do promena u politici SPO. Treba sa~ekati i videti. I tamo ima qudi sa kojima ja kontaktiram i sa kojima se razumem po mnogim pitawima.
Koliko je SRS opasna po pripadnike nacionalnih mawina u Srbiji?
Nikada nije bila opasna, mi nikada nismo nijednu nacionalnu mawinu ugro`avali.
Ali, istra`ivawa institucija, kao {to su Helsinki vo~, govore
druga~ije?
Oni su sva{ta izmi{qali, ~ak da sam kod Br~kog pobio tri hiqade
Hrvata i muslimana. Pustite to.
Kako }ete reagovati ako Milo{evi} odlu~i da vas izru~i Me|unarodnom sudu za ratne zlo~ine?
[to se mene ti~e, ja nemam ni{ta protiv. Odavno nisam putovao u
inostranstvo i to bi bilo ba{ lepo sa wihove strane. Ali, ne verujem da
bih ja tamo mogao da idem bez Milo{evi}a. Morao bi i on da krene sa mnom.
[ta }ete obe}ati bira~ima pred izbore?
Bira~ima obe}avamo mnogo napora, mnogo truda, mnogo rada, mnogo
problema. Ali, vlast koju bi formirala SRS ili u kojoj bi u~estvovala,
svakako bi suzbila svaku korupciju. Bila bi to vlast koja bi delovala po{teno, u skladu sa interesima svoga naroda i ne bi dozvolila boga}ewe dr`avnih funkcionera, kao {to je to sada slu~aj.
A kako globalno vidite projekciju Srbije koju biste Vi vodili?
Srbija bi bila vrlo razvijena zemqa na Balkanu i okupqala bi sve
srpske pokrajine, kao i RS, RSK i Crnu Goru. Srbija bi se razvijala kao zemqa slobodne tr`i{ne privrede, kapitalisti~ke inicijative u kojoj bi
privatna svojima bila svetiwa. Potpuno bi se likvidirala dru{tvena svojina, a u dr`avnim rukama bi bio samo onaj neophodni minimum.
Kako biste re{ili odnose sa zapadom?
Nije ni to tako te{ko. Sve dr`ave u svetu se rukovode principima
interesa. Treba prona}i i poneki zajedni~ki interes.
Da li je mogu}a saradwa SRS i SPO ako Vi i Vuk Dra{kovi} ostanete na ~elnim mestima?
Mi se nikada ne rukovodimo prema li~nostima, nego prema politici
koju vode pojedine stranke. Nas li~nosti, u principu, ne interesuju. Va`no
je da tamo do|e do promene u nacionalnoj politici, a o svemu ostalom bi se
moglo razgovarati. Dakle, da vi{e ne tra`e da neko okupira RS, da se stvaraju kantoni po Srbiji, Kosovu, Vojvodini i sli~ne stvari. Ako se ta stranka vrati na onu nacionalnu politiku sa kojom je krenula u politi~ki `ivot, onda je sve mogu}e.
Postoji teza da ste Dra{kovi} i Vi najve}e ko~nice povezivawu i
efikasnijem delovawu opozicije?
Pa, ko je te`e udarce srpskom re`imu zadao od SRS? Mi smo jedini
taj re`im doveli u bezizlaznu situaciju. Niko to pre nije bio u stawu. I kakva sam onda ja tu ko~nica? Jesam li bio ko~nica {to nisam nasedao trenutnim ludostima i nisam i{ao na ruku vlastima? Ko je re`imu zadao najte`i udarac? Odgovorite mi na to pitawe?
449

 Rekli ste nedavno da ste iz Milo{evi}evog intervjua na Televiziji

Srbije videli da je on uzdrman. Na {ta ste konkretno mislili?
Izbegavao je da odgovori na kqu~na pitawa, to je bilo o~igledno. Neki su mu urednici, dodu{e, i{li naruku, neve{to formuli{u}i pitawa.
Naro~ito je bitno {to je insistirao na stabilnoj vladi posle izbora. To
{to se nada apsolutnoj premo}i jedne, svoje partije, govori da se stra{no
ose}a ugro`enim. On razume situaciju u kojoj se nalazi, samo ne ume da povu~e prave poteze. On je kao {ahista koji je dobro nau~io teoriju, ali nema
odgovaraju}u invenciju.
Je li pitawe krajina definitivno re{eno? Neki misle da je tu {ansa opozicije?
Nije definitivno zavr{eno, ja se bojim izdaje iz Beograda. Bilo je
takvih poku{aja. Ali, ako mi ovde skinemo socijaliste sa vlasti, onda ne}e imati ko da izda Krajinu.
Posledwih dana ste, ipak, vi{e napadali Milo{evi}evu suprugu nego samog predsednika?
Wegova supruga je siva eminencija SPS-a, veoma opasna, mnogo opasnija od Milo{evi}a, jer je ona pravi centar vlasti, jer Milo{evi} nije
imao mnogo vremena da se bavi strana~kom politikom, a ona je u tome bila
veoma agilna. Druga siva eminencija je Radmilo Bogdanovi}. Ja sam, dakle,
direktno udario na dva temeqa wegove unutarpartijske mo}i.
Jednom ste rekli da, kad dr`ava re{i nekog da likvidira, ni{ta mu
ne mo`e pomo}i. Da li su te slu`be zaista tako mo}ne?
Pa, sva ova ubistva na beogradskim ulicama. [ta mislite, ko je to
uradio? Neki eskadron smrti koji postoji, ja ga ne mogu ta~no identifikovati, ali to je policija ili neka parapolicijska slu`ba, poput firme Komet koju dr`i SK-PJ ili ova grupacija oko Kapetana Dragana, koja slu`i
li~no Radmilu Bogdanovi}u. Ili Arkanova grupacija koja je, tako|e, instrumentalizovana i od policije i od Radmila Bogdanovi}a? Znate li kako je ukradena oprema Studija B? Bogdanovi} je poslao qude iz takozvane
grupe Kapetana Dragana, ~ije ime slu`i samo za prikrivawe jedne parapolicijske organizacije. Oni su opremu oteli prvi put, a drugi put su qudi
Kapetana Dragana odbranili tu opremu od samih wegovih qudi.
Jeste li Vi li~no sara|ivali sa Vojskom i policijom?
Sara|ivali smo po pitawu rata na podru~ju Republike Srpske Krajine i Republike Srpske. Od wih smo dobijali naoru`awe. Dobijali smo i od
Vojske, ali mnogo vi{e od policije nego od Vojske. Zatim, na{i su se dobrovoqci borili u specijalnim jedinicama policije odavde, pod komandom
Kertesovom u Isto~noj Slavoniji, a na podru~ju Republike Srpske pod komandom Radovana Stoj~i}a Baye. Na{i su osloba|ali sve podru~je oko Srebrenice i stegli obru~ oko Srebrenice. Zatim sa Frankom Simatovi}em
Frenkijem, koji je na~elnik obave{tajne uprave SDB Srbije, tako|e smo se
borili na mnogim rati{tima.
Sve je to ra|eno preko Qubi{e Petkovi}a, ali su ga oni usput i vrbovali. Kad je prestalo na{e neposredno anga`ovawe u ratu i delovawe u specijalnim jedinicama MUP-a, Petkovi} je nastavio da radi za wih. Ja sam se
susretao sa tim qudima i u Kninu, i u Isto~noj Slavoniji, i u Republici
Srpskoj
450

 Mo`da su i vas poku{ali da vrbuju pre osnivawa SRS?

Ne, tada nikakve kontakte nisam s wima ni imao, osim ono kad bi me,
s vremena na vreme, hapsili i privodili zbog zabrawenih kwiga, u~e{}a na
javnim skupovima i tako daqe. Na{a saradwa poti~e iz vremena neposredno uo~i bitke za Borovo selo, kad su iz MUP-a do{li prvi tompsoni za
Borovo selo. Kad je rasformirana teritorijalna odbrana, MUP je preuzeo
celo weno zastarelo naoru`awe i otuda tompsoni, zastareli karabini,
ruski {pagini.
Va{a partija je, doskora, iako opoziciona, normalnije odnose imala
sa strankom na vlasti nego sa ostalim opozicionim partijama. Za{to?
Ispo~etka je opozicija vodila takvu nacionalnu politiku, tako da tu
nije moglo biti kompromisa. Me|utim, ove godine desile su se neke zanimqive promene u nekim opozicionim strankama. Recimo, od maja naovamo
bitan je zaokret u nacionalnoj politici DSS, {to smo odmah pozdravili.
Posle najnovijih kadrovskih promena u DS, \in|i}, tako|e, istupa sa vrlo
dobrim stavovima po nacionalnom pitawu, pa i tu postoji mogu}nost saradwe i vreme }e, verovatno, u~initi da do te saradwe i do|e. Sa nekim strankama smo ve} imali kontakte po pitawu zajedni~ke kontrole glasa~kih listi}a, ravnopravne zastupqenosti u medijima, nenapadawa u predizbornoj
kampawi
Krajem maja smo ucenili socijaliste da se ide na obarawe ]osi}a zbog
kr{ewa Ustava. Na{ zahtev je dugo stajao, a socijalisti su ga odbijali, jer
su oni instrumentalizovali ]osi}a odmah posle izbora. On je onako skru{eno do{ao Milo{evi}u, izgladili su odnose i ]osi} je potom izvr{avao
sve {to mu je Milo{evi} nalagao. ]osi} je bio ~isti instrument u Milo{evi}evim rukama. Me|utim, za nas je on bio opasan: zamislite da danas
protiv sebe imamo i Milo{evi}a i ]osi}a. Zato je ]osi} morao da ode
Milo{evi} je sve vreme izmicao, a ja sam ga na kraju ucenio: ako ne ode ]osi}, pa{}e [ainovi}, a ve} je bio zahtev Deposa za izglasavawe nepoverewa [ainovi}u. I tada je Milo{evi} popustio, pa su i oni isfabrikovali
neke dokaze protiv ]osi}a (sastanak sa generalima) i sad je, kao, kod wih
to prevagnulo.

***
Dana 12. novembra 1993. godine Borba objavquje tekst sa nadnaslovom
Konferencija za {tampu Vojislava [e{eqa i naslovom Arkan glavni
kriminalac koji deluje pod patronatom re`ima. U tekstu su i dva antrfiela, sa naslovima Mere Savezne vlade nemaju {anse i Poku{ali su da me
ubiju.
Do{lo je vreme da raskrinkamo glavnog mafija{a u Srbiji, wegovo
ime je Slobodan Milo{evi}, rekao je na ju~era{woj konferenciji za
{tampu Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke, objavquju}i tako da je sukob SRS-SPS do{ao u fazu borbe do istrebqewa.
Ni{ta u ovoj zemqi ne bi moglo da se uradi, a da za to nije znao predsednik Srbije. Sve {to su radili Jezda, Dafina, Bogdanovi}, [ainovi},
ministri i ostali, moglo je da bude u~iweno samo uz wegovo znawe i podr{ku. Novac su izneli u strane banke, smestili ga na privatne ra~une, obez451

bedili na vreme sebe i svoje porodice, a stanovni{tvo Srbije ostavili da

gladuje i crkava od zime tvrdi [e{eq.
Hap{ewe dobrovoqaca i ~lanova SRS {ef radikala je nazvao beskrupuloznom kampawom re`ima protiv SRS i S^P. On je ponovio tvrdwu da
su svi dobrovoqci bili pod komandom JNA ili lokalnih teritorijalnih
jedinica RS i RSK. Izneo je i do sada pre}utkivan podatak da su neki dobrovoqci SRS, ukqu~eni u specijalne jedinice policije i vojske SRJ, prelazili Drinu i u~estvovali u ratnim dejstvima u Bosni. Kao dokaz, [e{eq
je pokazao zahvalnicu koju je Branislav Vaki} (savezni poslanik SRS) dobio od Franka Simatovi}a Frenkija za u~e{}e u pomenutim dejstvima.
Naveo je i imena qudi koji su, po wegovim re~ima, komandovali ratnim operacijama: Obrad Stevanovi} u Skelanima, Mihaq Kertes u Isto~noj Slavoniji, Radovan Stoj~i} Baya u Br{adinu.
Nikada ne bismo izneli ove podatke da nisu po~eli bezrazlo`na hap{ewa i maltretirawa na{ih ~lanova. Hapse qude zbog oru`ja koje im je dao
MUP, svi znaju da je hiqade qudi dobilo oru`je od MUP-a u pograni~nim
oblastima Srbije, ka`e [e{eq.
Gotovo sva pitawa novinara odnosila su se na optu`be koje je [e{eq
uputio predsedniku Srbije.
Imate li konkretne materijale koji dokazuju Milo{evi}evu ume{anost u sve {to ste naveli?
Dovoqno je {to imamo papire za wegove bliske saradnike. Za wega
li~no jo{ uvek nemamo.
Ho}e li Va{e optu`be pokvariti imiy Srbije u svetu?
Wega kvari Slobodan Milo{evi}. Pa nama je te`e zbog korumpirane vlasti nego zbog sankcija.
Da li ste sve to znali i decembra 1992. kada ste podr`ali Milo{evi}a?
Nismo sve znali, a podr`ali smo ga zbog iskrene patriotske politike koju je vodio. Potom je popustio i sve je izbilo na videlo. Za{to je odugovla~io sa smewivawem @ivote Pani}a? Zato {to je Pani} delio plen sa
wim. Samo iz Vukovarske banke je nestalo sedam miliona maraka.
Potom je dogovarao sa Tu|manom izdaju Krajine u zamenu za Isto~nu
Slavoniju. On stoji i iza bawalu~kih doga|aja. Na kraju se toliko identifikovao sa vladom Nikole [ainovi}a da }e morati da podeli wenu sudbinu.
Da li se pla{ite suda Ujediwenih nacija za ratne zlo~ine?
Odavno nisam bio u inostranstvu i donekle se radujem takvom putu u Hag.
Ne vidim, me|utim, kako bih tamo mogao i}i bez Slobodana Milo{evi}a.
Da li se pla{ite da }ete ceo `ivot morati provesti u Srbiji, ako Vas
ne izru~e?
Srbija je najlep{a zemqa na svetu i nemam ni{ta protiv da ceo `ivot provedem u woj. Poziv iz Haga nisam dobio, ako mi ga uru~e, oti}i }u
dobrovoqno. Nisam po~inio nikakav ratni zlo~in i nisam nikoga podsticao da ga u~ini.
Zar ne idete na ruku stranim slu`bama izno{ewem podataka o u~e{}u SRJ u ratu van wenih granica?
452

 Strane obave{tajne slu`be sve te podatke ve} imaju od svojih qudi

ovde, o tome jedino nije obave{tena javnost u Srbiji. Mi sada moramo sve
u~initi da spasemo na{e neosnovano napadnute dobrovoqce i to }emo u~initi.
Za{to niste ranije napali Milo{evi}a?
^itava ova godina je za SRS bila godina otvorene borbe protiv re`ima i Milo{evi}a, samo {to to mnogi nisu razumeli.
Kakve veze u tome imaju privatne banke?
To je jasno: Vasiqevi} i Dafina Milanovi} su qudi koji su poznavali i vi|ali Milo{evi}a i wegove najbli`e saradnike. Morao je kao bankar znati sve o wihovom poslovawu. Mesecima su posle funkcioneri izvla~ili uloge iz privatnih banaka. Dragoqub Milanovi} je to ~ak radio i za
druge, uz proviziju od 20-30 odsto.
U toj pri~i je i @eqko Ra`natovi} Arkan, za koga svi znaju da je glavni kriminalac, reketa{ i da deluje pod patronatom re`ima. Wegov je {ef
Radmilo Bogdanovi}. On sam je bio hrabar borac, ali je slu`io MUP-u za
pokri}e akcija. Usta{ko gnezdo u Br{adinu su zauzele specijalne jedinice
MUP-a pod komandom Radovana Stoj~i}a Baye, a potom su do{li Arkanovi da se slikaju za TV. Odakle mu, uostalom, zlatara u centru grada? To je
sve deo ratnog plena, to sigurno nije nabavqao u inostranstvu.
O~ekujete li finansijski krah zemqe i socijalne nemire?
Krah se ve} desio. Nemiri su mogu}i, ali ih mi ne}emo inicirati, jer
bi oni mogli biti krvavi. To re`im i `eli i zato nas provocira, da bi
imao razlog za uvo|ewe vanrednog stawa. Na{i ~lanovi po Srbiji su besni
zbog hajke re`ima. Mi ih obilazimo, savetujemo ih da ostanu mirni, jer Milo{evi} upravo `eli da ih isprovocira.
Kada o~ekujete uvo|ewe vanrednog stawa?
Mogu}e je pre izbora, ili neposredno nakon wih zbog izbornog kraha
SPS-a. To bi, me|utim, moglo da traje najvi{e {est meseci.
Savezna vlada je u avgustu predvidela decembarsku inflaciju na nivou
od 50 odsto. Sada o~ekuju 500 i opet im ne}e uspeti. Vlada sastavqena od
kriminalaca i profitera ne mo`e sprovesti ni dobre ideje, tvrdi [e{eq.
U ulici Kneza Milo{a, 17. septembra policija je poku{ala da me
ubije, tvrdi [e{eq. Radikali su, naime, dobili izve{taj istrage o saobra}ajnom udesu koji je tog dana imao {ef SRS, iz kojeg se vidi da je vozilo koje je naletelo na [e{eqev automobil vlasni{tvo MUP-a, kojim je i upravqao slu`benik ovog ministarstva.

***
Nedeqnik NIN, 12. novembra 1993. godine, objavquje intervju koji je
dr Vojislav [e{eq dao pomenutom listu. Nadnaslov teksta je Vojislav
[e{eq: Svedok istorije (4), naslov Optu`ujem Milo{evi}a, a podnaslov Policijske jedinice iz Srbije {leperima su izvla~ile ratni plen iz
Semberije, Zvornika i drugih podru~ja sve to ide u privatne yepove U
yepove najistaknutijih dr`avnih funkcionera i mafije koja vlada ukqu~uju}i i Slobodana Milo{evi}a i sve ostale!
453

 Va{ ~ovek je, gospodine [e{eq, prvi put uhap{en 20. oktobra, a posledwih dana policija masovno zatvara ~lanove va{e stranke {irom Srbije. Da
li je vreme da iznesete sve dokaze na sto, ili }ete jo{ da taktizirate?
Neke dokaze ve} iznosimo na sto. Vi{e puta sam rekao da nismo imali nikakvih paravojnih formacija, ali ono {to vam nisam rekao je to da su
na{i qudi ratovali i u sastavu armijskih jedinica, i u sastavu jedinica
MUP-a Srbije, na skoro svim rati{tima. Sami nikada do sada. I nalazili su se ~esto pod komandom Mihaqa Kertesa, Radovana Stoj~i}a Baye,
Frenkija, ~ije ime trenutno sad nemam, ali je on {ef obave{tajnog na terenu, Slu`be dr`avne bezbednosti Srbije. Na{im dobrovoqcima se ne mo`e pripisati nikakav ratni zlo~in, a ovi koji su uhap{eni svi su ~lanovi SRS-a. Ima mnogo radikala i ima ih sve vi{e.
Danas, 8. novembra, bilo je hap{ewe u [apcu, ali nemam ta~an izve{taj
o tome.
Na osnovu dosada{we akcije MUP-a, reklo bi se da su samo ~lanovi
va{e stranke naoru`ani, i to dobro?
Kod na{ih ~lanova uglavnom nisu na{li nikakvo oru`je. Na{li su
kod Milenka Petri}a iz [ida jednu automatsku pu{ku, koju je on dobio na
revers od MUP-a Srbije u vreme kada je naoru`avano pograni~no stanovni{tvo u Sremu, u Sanyaku i na Kosovu i Metohiji.
Je li to jedino oru`je koje je na|eno kod va{ih ~lanova?
Na|eno je jo{ nekoliko primeraka oru`ja, ali vrlo malo. Ono {to
oni prikazuju na televiziji, to su wihovi istorijski arsenali. Mogli ste
neko ve~e videti i grb sa {ahovnicom me|u tim oru`jem.
Da li znate koliko je va{ih ~lanova uhap{eno i koliko je naoru`awa kod wih na|eno?
To ne znamo ta~no, ali na|eno je vrlo malo naoru`awa kod na{ih ~lanova. Ne znamo ni ta~an broj na{ih uhap{enih ~lanova, jer neke uhapse pa
ih u toku dana puste. Dva ~etnika iz Sremske Mitrovice su nam hapsili,
~ak su ih maltretirali u zatvoru i onda pustili u toku dana.
Ni za jednog drugog uhap{enog nisu rekli da je pripadnik neke druge
stranke, sem Srpske radikalne stranke?
Jeste, ali dvojica uhap{enih u Beogradu su pripadnici formacija
@uti mravi. Nisu na{i ~lanovi. To je izvesni @u}a i wegov brat, to su
Du{an i Vojin Vu~kovi}. Ova dvojica iz Malog Zvornika nisu na{i ~lanovi, a predstavqaju ih kao na{e. Dvojica uhap{enih iz Leskovca su Bokanovi. Bokanova organizacija Belih orlova bila je pod kontrolom kontraobave{tajne slu`be i svojevremeno je general Ne|o Bo{kovi} dao Bokanu
i jednu vilu na raspolagawe na Dediwu za potrebe organizacije Belih orlova. Od Gi{kinog ubistva je pod kontrolom kontraobave{tajne slu`be i
Srpska garda Branislava Lainovi}a Dugog. Branislav Lainovi} je u~estvovao u ubistvu Gi{ke i to uop{te nije bilo na prvoj liniji fronta. Gi{ka je ubijen da bi se preuzela kontrola nad Srpskom gardom. To je izvela
kontraobave{tajna slu`ba.
Kakve dokaze imate za to?
Odmah po{to je Gi{ka ubijen, Branislav Lainovi} je rekao da je Gi{ka ubijen dok je brao {qive. Dokazi za to su {to je Branislav Lainovi}
454

preuzeo Srpsku gardu i {to se odmah okrenuo protiv osniva~a Garde i izvr{avao sve naloge kontraobave{tajne slu`be.
Ako je tako, za{to bi Lainovi} otkrio da je Gi{ka ubijen dok je brao
{qive, a ne na frontu?
To je bila prva wegova izjava, odmah nakon ubistva. Objavqena je u novinama i posle toga vi{e nikad nije ponovqena. Posle toga su izmi{qali:
na prvim linijama fronta, juri{, Za mnom, junaci i tako. To su sve izmi{qotine. On je brao {qive i razgovarao sa Lainovi}em kad ga je pogodio snajperski metak, iz sasvim neo~ekivanog pravca. Zatim, Lainovi} je
pod kontrolom kontraobave{tajne slu`be obavio i onu farsu oko otmice
Jezdine porodice u Italiji.
Zbog ~ega bi to tajna slu`ba radila Jezdimiru Vasiqevi}u, kada je
vlasnik Jugoskandika ovde bio i radio {ta je hteo?
Jeste, ali kada je oti{ao u inostranstvo, pomrsio im je ra~une, jer Jezda mnogo zna. Jezda zna na koji na~in krade finansijska mafija u ovoj zemqi, jer je Jezda u sve to bio ukqu~en bio je ~ovek od velikog poverewa.
Jezdimir Vasiqevi} je, dodu{e, jo{ marta ove godine obe}ao da }e otkriti sve te tajne, ali je od tada mnogo vremena pro{lo, a nije ni{ta otkrio?
Ne sme, jer su ga posle ucenili.
Na koji na~in?
Ucenili su ga na razne na~ine. Verovatno su mu zapretili porodicom,
to je najefikasniji na~in.
A koji je razlog {to vi jo{ ne otkrivate va{e dokaze?
Ovih dana otkrivam mnoge tajne. Prvo oko anga`ovawa u ratu, da su
policijske jedinice iz Srbije u~estvovale aktivno tamo u ratnim dejstvima i da su one najvi{e pqa~kale. One su ratni plen izvla~ile {leperima
iz podru~ja Semberije, iz podru~ja Zvornika i drugih podru~ja.
Gde je zavr{io taj ratni plen?
U wihovim trezorima, u wihovim {akama itd.
Dr`avnim?
Ne dr`avnim, sve to ide u privatne yepove. Kakva dr`ava! Dr`ava i
daqe propada. Dr`avu pqa~kaju kroz primarnu emisiju, a kamoli ovo da ide
u dr`avne yepove.
U ~ije, dakle, yepove ide?
U yepove najistaknutijih dr`avnih funkcionera, i te mafije koja
vlada.
Mo`ete li neko ime da pomenete?
Ukqu~uju}i i Slobodana Milo{evi}a, i sve ostale. Ogroman su novac izneli na Kipar, u druge strane banke. Taj novac se uglavnom nalazi u
inostranstvu, na privatnim ra~unima qudi koji su wima veoma bliski, koji su im odani.
Pro{li put ste rekli da imate o Milo{evi}u kompromituju}e podatke samo politi~ke prirode?
Jeste, ali ima sada i ovih podataka.
O kojoj je svoti re~?
U pitawu su milijarde.
^ega?
Nekoliko milijardi dolara je izneseno iz zemqe.
455

 Od toga, koliko na ime pojedinaca?

To niko `iv ne mo`e da vam ka`e. Mislim da su i oni sami izgubili
evidenciju, zbog na~ina na koji su to radili.
To su suvi{e velike optu`be?
Suvi{e velike optu`be, ali istinite!
Kako to mo`ete da doka`ete?
Pa, mo`emo istragom koja bi se provela kroz na{e poslovne banke,
kroz privatne banke, istragom u Narodnoj banci Jugoslavije kako je taj novac preno{en i kako je nestajao, a i saslu{avawem qudi koji su u tome u~estvovali.
Vi ste svakako svesni te`ine optu`be i rizika koje ona nosi?
Naravno. Ja sam svega svestan.
Govorite to, dakle, slobodno?
Da! Po{to mi je sada jasno da }e Slobodan Milo{evi} sve da uradi
da izazove gra|anski rat u Srbiji, da obnovi sukob izme|u partizana i ~etnika. On poku{ava po svaku cenu isprovocirati radikale da iza|u na uli~ne demonstracije, pa onda da ubaci svoje provokatore koji bi po~eli da pucaju, da bi do{lo do krvavog obra~una. Slobodanu Milo{evi}u je jasno da
on izbore nikako ne mo`e dobiti. Slobodan Milo{evi} ho}e da isprovocira oru`ane sukobe kako bi zaveo vanredno stawe i da do izbora nikako ne
do|e. To je sad wegov ciq. Sve {to radi radi smi{qeno u tom pravcu.
Kad se otkrili prvi put da me|u svojim saradnicima imate saradnike
tajne policije?
Recimo, jo{ pre godinu dana. Potpredsednik SRS Qubi{a Petkovi}
odavno je sumwiv i ja sam svojim najbli`im saradnicima skretao pa`wu da
ni{ta ne sme pred wim da se pri~a. To zna Dragan Todorovi}, to zna Tomislav Nikoli}, to zna Maja Gojkovi} i jo{ neki. Po{to smo saznali dijapazon interesovawa Qubi{e Petkovi}a, za nas je bio najboqi indikator {ta
interesuje Dr`avnu bezbednost o zbivawima unutar stranke. Zatim, Qubi{a Petkovi} je ponekad slu`io Dr`avnoj bezbednosti da nas snabde la`nim informacijama. Mi smo, me|utim, preko Qubi{e Petkovi}a wima
slali la`ne informacije. Zatim, zaplenili smo automobil za koji sad oni
tvrde da je vozilo Srpske Krajine. Nikakve veze sa Srpskom Krajinom to
nema. Evo, u saobra}ajnoj dozvoli pi{e: MUP Srbije!
A ka`u da su vozila Srpske Krajine registrovana na ime policije i
vojske.
Sva slu`bena vozila Srpske Krajine su registrovana u Srpskoj Krajini. Kad policija Srpske Krajine po bilo kom osnovu dolazi u Srbiju, ona
tra`i prethodno dozvolu za to.
Petkovi} vas optu`uje da ste ga vi li~no poslali u policiju po ta kola i da ste vi tamo sredili da ih dobije?
To je vrlo sme{na optu`ba, ali se na taj na~in potvr|uje da mu je policija dala kola i on je u tome kontradiktoran.
Petkovi} tvrdi da ima dokaza da ste nameravali nasilno da sru{ite,
kako ka`e, i samog predsednika Milo{evi}a?
To je sme{no! Prvo, zaista sam nameravao da ga sru{im i jo{ uvek nameravam da ga sru{im, i formirao sam politi~ku stranku da bih ga sru{io
s vlasti, ali demokratskim, parlamentarnim putem. Nikakvim nasilnim.
456

 Supruga predsednika Milo{evi}a se `ali u novinama da je napadate

onako malu i slaba{nu, da li zaista mislite da je ona slaba i neza{ti}ena?
Ja je jo{ nikad u `ivotu nisam video, pa ne znam da li je zaista mala,
a da je slaba i neza{ti}ena, to ne verujem. Ona je siva eminencija re`ima,
ona i Radmilo Bogdanovi}. Ne zna se ko ima ve}u mo} i uticaj.
Kakve dokaze imate da je ona siva eminencija?
Ona manipuli{e vladaju}om partijom iz senke (Savezom komunista
Pokretom za Jugoslaviju), ali, vodi i kadrovsku politiku u SPS-u i daje naloge SPS-u kako daqe da deluje. [ta ona napi{e u Dugi, to za deset dana
postane zvani~na politika SPS-a. Ona je napala Radovana Karayi}a u Dugi i onda je Milo{evi} krenuo da bawalu~kim pu~em obori Karayi}a.
Ho}ete da ka`ete da je Milo{evi}, odnosno da su stranka na vlasti i
SK Pokret za Jugoslaviju vrlo bliski?
Da, vrlo su bliski!
Da li je to mo`da razlog {to je Milo{evi} ostao u du{i komunista,
kako je jednom rekao, i to {to na vrhu zgrade u kojoj sedi slu`beno jo{ dr`i petokraku?
Pa, ima kod wega nekih problema unutra{we psiholo{ke prirode,
koje nisam u stawu sam da procenim, jer nisam stru~wak za tu oblast. Znate,
Milo{evi} je vrlo fobi~na li~nost i to je procena stranih stru~waka i
stranih analiti~ara, koja se mo`e s vremena na vreme pro~itati i u zapadnoj {tampi. Ali, da li je ipak jo{ uvek komunista ili je ovo samo wegov na~in koji jedino poznaje da sa~uva apsolutnu vlast, to je sad drugo pitawe. U
svakom slu~aju je qubiteq apsolutne vlasti.
Neko vreme ju je, moglo bi se re}i, sa vama delio?
Sa mnom nikada nije delio vlast. Ja se mogu sa vama slo`iti da sam
imao uticaja, da sam imao autoritet, ali da sam imao vlast nikad nisam
imao vlast!
Uticaj je bio dovoqan da posredno delite vlast.
Moj uticaj bio je dovoqan da se sru{e neki mo}ni qudi koji su ogrezli u korupciona{kim aferama i ~ine stvari nedostojne funkcije koju su
obavqali, ali nisam uspevao da druge dovedem na wihova mesta, za koje sam
mislio da su sposobniji.
(Nastavi}e se)

***
U vezi sa va{im zahtevom za prikupqawe potrebnih obave{tewa KTR
broj 826/93 od 24. 11. 1993. godine na okolnosti objavqivawa intervjua sa Vojislavom [e{eqem u listu NIN 12. 11. 1993. godine, odnosno u listu Borba, 12, 13. i 14. novembra 1993. godine i na~ina na koji je razgovor sa wim
vo|en, dostavqamo vam slede}i izve{taj.
Postupaju}i po navedenom zahtevu, dana 7. 12., odnosno 9. 12. 1993. godine obavqeni su razgovori sa novinarima Tomislavom Yayi}em, Miroslavom Mikuqancem i Cvijetinom Milivojevi}em.
Tomislav Yayi} je izjavio da je sa Vojislavom [e{eqom imao pet razgovora i pet nastavaka intervjua, da je razgovore bele`io profesionalni
457

stenograf, te da je [e{eq odbijao autorizaciju svojih navoda, a nakon objavqivawa tekstova nije imao primedbi.
Miroslav Mikuqanac i Cvijetin Milivojevi} su razgovor sa Vojislavom [e{eqem snimali na novinarskom diktafonu na magnetofonskoj traci sa koje su kasnije dali integralni tekst. [e{eq nije autorizovao intervju, niti je imao primedbi na isti.
Navedenu magnetofonsku traku Milivojevi} je izbrisao. [to se ti~e
konferencije za {tampu, odnosno izve{taja sa iste 12. 11. 1993. godine, Miroslav Mikuqanac je naveo da je vodio zabele{ke i da je [e{eq izjavio
ono {to je objavqeno, uz napomenu da se prilikom pra}ewa konferencije
za {tampu te`i{te stavqa na su{tinu izjave, a ne na doslovno interpretirawe.
U prilogu izve{taja dostavqamo vam slu`benu bele{ku o razgovoru sa
Tomislavom Yayi}em i izjave po ZKP-u Miroslava Mikuqanca i Cvijetina Milivojevi}a.
(potpis redigovan)

***
Gra|anin Cvijetin Milivojevi}, ro|en 25. 9. 1956. godine u Bijeqini,
od oca Milorada i majke Jele, dr`avqanin SRJ, po narodnosti Srbin, neosu|ivan, vojnu obavezu regulisao, neo`ewen, diplomirani politikolog
novinar sa postdiplomskim studijama, zaposlen u listu Borba kao novinar, stalno nastawen u Beogradu, ulica Husinskih rudara br. 45, na osnovu
zahteva za prikupqawe potrebnih obave{tewa Prvog op{tinskog javnog
tu`ila{tva u Beogradu KTR br. 826/93 od 24. 11. 1993. godine, na osnovu ~lana 153, stav 2 ZKP, ovla{}enom slu`benom licu MUP-a Republike Srbije dana 9. 12. 1993. godine dajem slede}u izjavu:
Na pitawe ovla{}enog slu`benog lica u vezi sa intervjuom sa Vojislavom [e{eqom, koji je objavqen u listu Borba 13/14. 11. 1993. godine,
te na~inom intervjua, mogu da izjavim da sam intervju snimio (zajedno sa kolegom Mikuqancem) na novinarskom diktafonu, na magnetofonskoj traci.
Tekst smo kasnije integralno dali uz kra}e jezi~ke korekcije. Gospodin
[e{eq intervju nije autorizovao, {to, uglavnom, nije ~inio ni u ranijim
prilikama. Nakon objavqivawa intervjua, gospodin [e{eq nije imao primedbi na tekst intervjua.
Magnetofonsku traku sam presnimio intervjuima sa dr Vesnom Pe{i}
i mr @eqkom Simi}em. Na pitawe da li je dr [e{eq izjavio ono {to je
objavqeno, kao wegov navod, odgovaram da jeste.
Napomiwem da sam ovu izjavu dobrovoqno dao, da je priznajem kao svoju, uz prethodno insistirawe da dobijem pismeni poziv za razgovor u MUPu RS vezano za navedenu temu.
Izjavu dao
Zapisni~ar Ovla{}eno slu`beno lice
Cvijetin Milivojevi}(
(potpis redigovan)
br. l.k. 110707,
SUP Beograd
458

***
Gra|anin Miroslav Mikuqanac, ro|en 25. 8. 1963. godine u Beograd,u od
oca Milana i majke Smiqe, dr`avqanin SRJ, po nacionalnosti Srbin,
neosu|ivan, vojnu obavezu regulisao, o`ewen, sredwa stru~na sprema, zaposlen u DD Borba kao novinar, sa stanom u ulici Ohridska 6, Beograd, na
osnovu zahteva za prikupqawe potrebnih obave{tewa Prvog op{tinskog
javnog tu`ila{tva u Beogradu KTR br. 826/93 od 24. 11. 1993. godine, na osnovu ~lana 153, stav 2 ZKP, ovla{}enom slu`benom licu MUP-a Republike
Srbije dana 9. 12. 1993. godine dajem slede}u izjavu:
Na pitawe ovla{}enog slu`benog lica u vezi sa intervjuom i konferencijom za {tampu koji je objavqen u listu Borba 13/14. 11., odnosno 12.
11. 1993. godine, te na~inom intervjua, mogu da izjavim da sam konferenciju
pratio u`ivo i o wenom sadr`aju vodio zabele{ke na osnovu kojih je sa~iwen tekst koji je potom objavqen.
Vojislav [e{eq nije autorizovao pomenuti tekst, {to i ina~e ne radi, a nakon objavqivawa nije imao nikakvih primedbi na wegov sadr`aj.
U vezi intervjua potvr|ujem navode kolege Cvijetina Milivojevi}a, sa
kojim sam zajedno radio pomenuti intervju.
Na pitawe da li je dr Vojislav [e{eq izjavio ono {to je objavqeno,
odgovaram da jeste, uz napomenu da se prilikom pra}ewa konferencije za
{tampu te`i{te stavqa na su{tinu izjava, a ne na wihovo doslovno interpretirawe.
Izjavu sam dao dobrovoqno, uz insistirawe da dobijem pismeni poziv
za informativni razgovor u MUP-u Srbije vezano za navedenu temu.
Izjavu dao
Miroslav Mikuqanac
br. l.k. L 71308,
SUP Beograd

Zapisni~ar

Ovla{}eno slu`beno lice

(potpis redigovan)

DLXXI
Centar RDB Ni{
Ekstremizam
73-018
17. 1. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
Aktivnost Vaki} Branislava, za koga se kod CRDB Ni{ vodi OO po
ekstremizmu, u proteklom periodu pre svega se ogledala na wegovom anga`ovawu u otkrivawu navodno uba~enih agenata UDB-e i lica iz redova SPS-a,
za {ta je pored najaktivnijih ~lanova anga`ovao i simpatizere pokreta. Tako je dana 7. 1. 1994. godine bio u kontaktu sa sudijom Op{tinskog suda u Ni{u Vuja~i} Radomirom, od koga je tra`io da preko svojih veza proveri Krasi} Zorana, saveznog poslanika ispred SRS, s obzirom da je po wegovoj pro459

ceni on saradnik DB. To je potkrepio i podacima da je na proteklim izborima Krasi} imao sumwivo pona{awe i da navodno podriva redove S^P-a.
Vuja~i} je prihvatio Vaki}ev predlog napomiwu}i da je on ve} otkrio
neka lica koja su od strane DB uba~ena u SPO i DSS, kao i da ima neka zna~ajna saznawa od wegove sestre Radmile Vuja~i} iz Pri{tine, koja je tako|e ispred SRS savezni poslanik u Skup{tini SRJ. Ovakvu aktivnost na otkrivawu navodno uba~enih agenata po Vaki}evom nare|ewu preduzeo je i
Veqkovi} Vojin iz Pirota, za {ta su dobili punu saglasnost od Nikoli}
Tomislava iz Kragujevca, biv{eg poslanika u Narodnoj skup{tini Republike Srbije, sa kojim su i Vaki} Branislav, kao i Veqkovi} Vojin, skoro
u svakodnevnoj vezi. Zna~ajno je da je ovim kontaktima zapa`ena istovetnost mi{qewa Vaki}a, Veqkovi}a i Nikoli}a, za razliku od stavova Vojislava [e{eqa, sa kojim za sada nisu u zna~ajnijem sukobu, ali je ~iwenica da je odnos ove trojice prema Vojislavu [e{equ na odre|en na~in izmewen, {to se, pored ostalog, vidi i u neizboru poslani~kih kandidata za koje se zalagao Nikoli}.
Odlazak najaktivnijih ~lanova S^P-a iz pokreta najavio je i vojvoda
Jovo Ostoji} iz Prigrevice kod Apatina. Isti je u kontaktu sa Vaki} Branislavom izrazio svoj revolt prema Vojislavu [e{equ, navode}i da ga je
isti eliminisao kada je u pitawu poslani~ko mesto u Skup{tini Republike Srbije. Po wemu, [e{eq je izbacio i odrekao se usluga proverenih boraca koji su bili spremni da daju svoj `ivot za wega, a u Skup{tinu ubacio
neproverene qude koji se do sada nisu ni na koji na~in dokazali. Navodno
je u Prigrevici i okolini pre nekoliko dana spre~io 400 pripadnika i
simpatizera S^P-a da ne odu u Beograd, gde su imali nameru da tra`e Vojislava [e{eqa i wegovo obja{wewe neulaska Ostoji}a u Narodnu skup{tinu Republike Srbije. Ovom prilikom Ostoji} je naveo Vaki}a da on kao
vojvoda sada sve u~ini da se Vojislav [e{eq diskredituje kao predsednik,
{to je navodno istom i rekao na Glavnom odboru koji je odr`an 3. 1. 1994.
godine u Beogradu.
Ovakvi sukobi, razmimoila`ewa i me|usobna sumwi~ewa i optu`ivawa unutar S^P i SRS karakteristi~na su nakon odr`anih izbora, {to }e
u narednom periodu od strane RDB biti detaqno izu~avano kada je u pitawu delovawe i odnos najekstremnijih pojedinaca iz ove grupacije.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DLXXII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar Resora DB Sremska Mitrovica
17. 2. 1994. godine
460

ekstremizam

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1.
Izvor je ^avi} Zoran iz In|ije, sa kojim je obavqen razgovor dana 15.
8. 1994. godine u prostorijama OUP Stara Pazova, u vremenu od 10.00 do
12.00 ~asova, na na{u inicijativu.
^avi} Zoran, ro|en 6. 5. 1975. godine u In|iji, od oca Dragana i majke
Zorice, ro|ena Nedi}, Srbin, dr`avqanin SRJ, sa zavr{enom osmogodi{wom {kolom, neo`ewen, osu|ivan zbog provalnih kra|a i ilegalnog posedovawa oru`ja, stalno nastawen u In|iji, Save Kova~evi}a 1-a.
Izvor se prvi put koristi od strane RDB. Razgovor smo obavili vezano za akt III uprave RDB MUP-a Republike Srbije broj 209, od 5. 1. 1994. godine, radi sagledavawa izvorovog dr`awa na rati{tu Republike Srpske,
kao i kontakata sa licima u In|iji koja su ilegalno posedovala oru`je.
Izvor i podaci delimi~no su provereni.
Operativnih tro{kova nije bilo.
2.
Izvor nam kroz razgovor isti~e da je 18. 1. 1993. godine, zajedno sa svojim prijateqem Qiqak Uro{em iz In|ije, oti{ao na rati{te u Nevesiwe.
@eleli su da svoju vojnu obavezu izvr{e u srpskoj vojsci, a ne Vojsci Jugoslavije u kojoj ima pripadnika razli~itih nacija. Ideju o odlasku da odu na
rati{te dao im je Rajkovi} Dejan iz In|ije, koji se ve} nalazio u Hercegovini, gde ima rodbine. Izvor i Qiqak na{li su se sa Rajkovi}em u Gackom,
kako je i dogovoreno, da bi ih ovaj odveo u Nevesiwsku brigadu, na Podvele`ju. Proveli su 14 dana u rovovima, {to im se nije dopalo, pa su odlu~ili da napuste hercegova~ko rati{te. Pri povratku u In|iju, izvor je poneo
jednu ru~nu bombu, koja mu je oduzeta od strane OUP In|ija u pretresu ku}e u kojoj stanuje, dok mu nije poznato da li je Qiqak sa rati{ta doneo ne{to od oru`ja.
U aprilu ili maju iste godine, iz Hercegovine se vratio i Rajkovi} Dejan i sa Beli} Milanom i izvesnim Crncem, oba iz In|ije, oti{ao na rati{te u Br~ko. Pozvali su i izvora i Qiqka, koji su ovoga puta poziv odbili.
U septembru mesecu, Qiqak i izvor o~ekivali su poziv u Vojsku Jugoslavije, zbog ~ega su odlu~ili da opet odu na rati{te i to u Br~ko, gde je izvorov otac proveo vi{e meseci u organizaciji S^O. Povezali su se sa Rajkovi}em u ugostiteqskom objektu Vestfal, koji ih je uputio na Milivojevi} Slobodana, zvanog Topola, komandanta Drugog bataqona Prve Posavske brigade. Ukqu~eni su u interventni vod, koji je ina~e sastavqen od qudstva iz Republike Srbije. Pored izvora, Qiqka i Rajkovi}a, tu su, izme|u
ostalih, bili i Ma~ki} Vesna iz In|ije, Niki} Zoran zvani Draga i Koji}
Dejan, oba iz Rume. U wihovom vodu nalazila se i Nata{a Stevanovi} iz
Pan~eva, amoralna osoba, zbog koje je me|u vojskom do{lo do sva|a i nesuglasica, pa su pojedinci napu{tali rati{te.
Nata{a je na rati{te do{la sa grupom iz S^O, koju su vodili Beli}
Milan i izvorov otac, u povratku sa obuke u Bru{kom, kod Benkovca. Iz461

voru je poznato da je Nata{a u vi{e navrata odlazila u In|iju odnose}i

bombe i municiju, a nije mu poznato kome je to bilo nameweno.
Zbog lo{ih odnosa u jedinici u kojoj je bio ukqu~en, izvor je br~ansko
rati{te napustio 29. 11. 1993. godine vrativ{i se u In|iju. U Br~kom mu je
ostala vojna kwi`ica, po koju se uputio mesec dana kasnije. Zatekao je zategnutu situaciju me|u pripadnicima pojedinih formacija, pa je ba{ u vreme wegovog boravka u Br~kom do{lo do obra~una izme|u qudstva komandanata @ike Tita, Topole i Pe{e, u kojem je raweno vi{e lica i poginuo jedan vojni policajac Vojske Republike Srpske. U jutarwim ~asovima 4. januara 1994. godine, pred zgradu u koju je bio sme{ten izvor sa jo{ nekoliko
lica iz Republike Srbije, do{le su jedinice vojne policije iz Zvornika i
Bijeqine. Izvr{ili su detaqan pretres, tra`e}i qude @ike Tita, privode}i sve zate~ene na razgovor u komesarijat u Br~kom. Nakon obavqenog
razgovora, izvor je sa Koji} Dejanom iz Rume, Ma~ki} Vesnom i Milo{evi} @eqkom iz In|ije, odveden na grani~ni prelaz Sremska Ra~a i predat
organima unutra{wih poslova Republike Srbije, sa obrazlo`ewem da im
se u Republici Srpskoj otkazuje gostoprimstvo. Izvoru je u Bijeqini re~eno da nema problema da opet u|e u Republiku Srpsku, me|utim, doga|aji u
Br~kom su bili takvi da su uticali da se prema pojedinim licima koja su
zate~ena u blizini obra~una Vojske Republike Srpske sa paravojnom formacijom @ike Tita, bez obzira {to nisu imali udela u tome, primeni mera otkazivawa gostoprimstva u Republici Srpskoj. Izvor je dve sedmice
posle toga krenuo opet u Republiku Srpsku, oti{av{i u Ugqevik, zajedno
sa Daliborom Vasiqom i Ma~ki} Vesnom, ukqu~uju}i se u jedinicu Kobac. Trenutno koristi nekoliko dana odmora, a u Ugqevik se vra}a 22. 2.
ove godine. Izvor na kraju razgovora isti~e da je 15. 2. ove godine kod wega
ku}i bio Qiqak Uro{ iz In|ije, koji je pre dve-tri sedmice pu{ten iz
Centralnog zatvora u Beogradu. Qiqak mu je ispri~ao da je s wim vo|eno
mnogo razgovora, da je maltretiran, te da je na kraju osu|en na kaznu zatvora od tri meseca.
Izvorov otac nije vi{e aktivan u S^O, a prikqu~io se, zajedno sa suprugom, sekti Jehovinih svedoka.
3.
Nata{a Stevanovi}, ro|ena 2. 2. 1973. godine u Pan~evu, sa prijavqenim prebivali{tem u Pan~evu, ulica 7. jula 1-1/11, (tel: 013/32-19).
4.
Sa izvorom je dogovoreno da nas izvesti o eventualno novim saznawima da neko iz In|ije ilegalno poseduje oru`je.
5.
Stekli smo utisak da je izvor u najve}em delu razgovora bio iskren.
Razgovor s wim obavili smo pod legendom na{eg interesovawa za razloge
proterivawa grupe lica iz Republike Srpske, u kojoj se nalazio i on, a sa
osnovnim ciqem sagledavawa celokupne wegove aktivnosti na rati{tima
u Republici Srpskoj i saznawa kojima eventualno raspola`e o ilegalnom
posedovawu oru`ja lica sa kojima je u kontaktu, a koja ~esto odlaze na rati{te.
462

Na{a procena je da se radi o nezreloj i nestabilnoj li~nosti, malih

intelektualnih sposobnosti, koja je najvi{e zbog lo{eg dru{tva krenula u
vr{ewe kriminalnih radwi. Nastavi}emo kontakte s wim po potrebi.

DLXXIII
Republika Srbija
Okru`no javno tu`ila{tvo
KT. br. 398/93
[abac, 28. 4. 1994. godine
Okru`nom sudu [abac
Na osnovu ~lana 45, stav 2, ta~ka 3 ZKP, okru`ni javni tu`ilac iz
[apca podnosi tome sudu, kao stvarno i mesno nadle`nom, slede}u optu`nicu protiv:
1. Vu~kovi} Du{ka, ma{inbravara iz Umke, ul. 13. oktobra br. 44, zvani Repi}, ro|enog 21. 3. 1963. godine u Priboju na Limu, od oca Milana i majke Vojislave, ro|ene Risti}, Srbina, dr`avqanina SRJ, neo`ewenog, pismenog, sa zavr{enom sredwom {kolom, zapo~eo sa slu`ewem vojnog roka,
a trajno otpu{ten iz vojske 1982. godine u ^akovcu, nezaposlenog, osu|ivanog zbog krivi~nih dela iz oblasti javnog saobra}aja, kaznu izdr`ao, protiv wega se ne vodi postupak za koje drugo krivi~no delo, u pritvoru kod
tog suda od 5. 11. 1993. godine od 13.00 ~asova;
2. Vu~kovi} Vojina, zvanog @u}a, elektrotehni~ara iz Umke, ul. Milije Stanojlovi}a br. 69, ro|enog 9. 2. 1962. godine u Priboju, od oca Milana
i majke Vojislave, ro|ene Risti}, Srbina, dr`avqanina SRJ, o`ewenog, pismenog, sa zavr{enom elektrotehni~kom {kolom, vojsku slu`io 1981. godine u Siwu, vodi se u vojnoj evidenciji pri SO ^ukarica, ostvaruje li~ni dohodak kod preduze}a Tradeks iz Beograda, neosu|ivanog, protiv wega se ne
vodi postupak za drugo krivi~no delo, u pritvoru kod tog suda od 5. 11. 1993.
godine od 13.00 ~asova do 30. 12. 1993. godine;
Zbog toga:
Okrivqeni Vu~kovi} Du{ko
1. [to je u vremenu od meseca aprila, pa do kraja juna 1992. godine, na
podru~ju op{tine Zvornik u biv{oj Republici Bosni i Hercegovini, kao
pripadnik dobrovoqa~ke jedinice Igor Markovi}, koja je u sastavu ratnog {taba teritorijalne odbrane op{tine Zvornik, za vreme gra|anskog
rata u biv{oj Republici Bosni i Hercegovini, kr{e}i pravila me|unarodnog prava, za vreme rata vr{io ubistva, rawavawa i mu~ewa civilnog
stanovni{tva, pa je tako:
neutvr|enog dana u prvoj polovini meseca juna 1992. godine u Domu
kulture u ^elopeku, op{tina Zvornik, gde je ~uvan ve}i broj civila muslimanske nacionalnosti iz Divi~a, za vreme ispitivawa istih da li imaju
skriveno oru`je i sli~no, pri{ao jednom civilu muslimanske nacionalnosti i istom sa no`em odsekao jedno uvo, zatim;
463

 dana 27. ili 28. juna 1992. godine u Domu kulture u ^elopeku, op{tina
Zvornik, gde je ~uvan ve}i broj civila muslimanske nacionalnosti iz Divi~a, iz automatske pu{ke pucao na te civile i pri tom li{io `ivota 16
lica, a 20 lica ranio,
~ime je izvr{io krivi~no delo ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva iz ~lana 142, stav 1 KZ SRJ.
2. [to je dana 21. jula 1992. godine, u selu Radaqu, op{tina Mali Zvornik, Republika Srbija, pretwom da }e ubiti i uz upotrebu sile prinudio na
obqubu o{te}enu ]ori} Hasniju iz Malog Zvornika, tako {to je u putni~kom vozilu od iste zatra`io da sa wom polno op{ti, a kada je ona to odbila zapretio joj je sa no`em, zatim sa no`em isekao dowi ve{ o{te}ene, zatim je silom oborio na sedi{te vozila i nad istom izvr{io obqubu nakon
slamawa wenog otpora, uvla~ewem svog polnog organa u polni organ o{te}ene, pri ~emu je o{te}ena bila ~itavo vreme protivna toj i takvoj obqubi,
~ime je izvr{io krivi~no delo silovawe iz ~lana 103, stav 1 KZ RS.
3. [to je u isto vreme i na istom mestu, nakon izvr{ene obqube, a uz
prethodnu pretwu da }e je li{iti `ivota, od o{te}ene ]ori} Hasnije oduzeo i prisvojio 1.000 DEM, sve u nameri da prisvajawem ovog novca pribavi za sebe protivpravnu imovinsku korist,
~ime je izvr{io krivi~no delo razbojni{tvo iz ~lana 168, stav 1 KZ RS.
Okrivqeni Vu~kovi} Vojin
1. [to je na dan 21. jula 1992. godine u Gorwoj Koviqa~i, op{tina Loznica, Republika Srbija, u svojstvu stare{ine dobrovoqa~ke jedinice
Igor Markovi} iz Zvornika, neovla{}eno do{ao na teritoriju Republike Srbije i u Gorwoj Koviqa~i izvr{io radwe na koje nije bio ovla{}en,
a koje radwe je ina~e ovla{}eno da izvr{i slu`beno lice organa unutra{wih poslova, tako {to je do{ao u ku}u Simi} Milisava sa ve}im brojem
pripadnika svoje jedinice, zatim Simi} Milisava i wegove uku}ane ispitivao gde se nalazi Alija Efendi}, advokat iz Zvornika, zatim li{io slobode ]ori} Hasniju, ]ori} Elmesu, ]ori} Selvetu i ]ori} Nermina, pa
je zatim naredio da se ova lica sprovedu do Malog Zvornika, {to su pripadnici wegove jedinice i u~inili,
~ime je izvr{io krivi~no delo la`no predstavqawe iz ~lana 224,
stav 2 KZ RS.
2. [to je u svojoj ku}i u Umki u toku 1992. godine i u toku 1993. godine
neovla{}eno dr`ao ve}u koli~inu oru`ja, municije i eksploziva, i to: pi{toq marke mauzer kalibar 8,76 mm, pi{toq ruske proizvodwe vostok,
jednu lova~ku pu{ku-dvocevku, osam komada metaka kalibar 7,9 mm, pet metaka kalibra 8h56, 4 metka 7,62 mm, dva metka kalibra 45, dva metka kalibra
22 mm, dva patrona za lova~ku pu{ku kalibra 12 mm, 17 metaka kalibra 7,6
mm, osam metaka kalibra 7,65 mm, oru`je i municiju koju gra|ani mogu da
imaju uz dozvolu nadle`nog organa, i jedan topovski udar M-81 sa 65 grama
crnog baruta i 60 grama plasti~nog eksploziva koji je me{avina TMT i
pentrolita koji spada u jako brizantne eksplozive, koje eksplozivne materije gra|ani ne mogu da poseduju ni uz dozvolu nadle`nog organa,
464

 ~ime je izvr{io krivi~no delo neovla{}eno nabavqawe, dr`awe, no{ewe, izrada, razmena ili prodaja vatrenog oru`ja, municije ili eksplozivnih materija iz ~lana 33, stav 3 Zakona o oru`ju i municiji,
~ime je izvr{io krivi~no delo ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva iz ~lana 142, stav 1 KZ SRJ.
Radi toga predla`em da se pred tim sudom zaka`e i odr`i usmeni javni, glavni pretres na koji da se pozovu:
1. Okru`ni javni tu`ilac iz [apca;
2. Okrivqeni Vu~kovi} Du{ko iz Umke, ul. 13. oktobar br. 44, sada u
pritvoru kod tog suda, Vu~kovi} Vojin iz Umke, ul. Milije Stanojlovi}a
br. 69;
3. O{te}eni ]ori} Hasnija, ]ori} Selveta, ]ori} Elmasa, svi iz
Malog Zvornika, ul. Bratstva jedinstva 99, i ]ori} Nervin iz Malog Zvornika, ul. Bratstva jedinstva 120, koje saslu{ati kao svedoke;
4. Svedoci Baji} Aco iz Tr{i}a, Pavlovi} Miodrag iz Zvornika, Filipa Kqaji}a 78, Filipovi} Sini{a iz Rume, Petra Ko~i}a 95.
Da sud upotrebi kao dokaz prilo`enu fotokopiju zapisnika o pretresawu stana i drugih prostorija br. 8341 i MUP-a Srbije Centra Resora
dr`avne bezbednosti u Beogradu od 4. 11. 1992. godine sa potvrdom o privremeno oduzetim predmetima br. 8342 istog organa od 4. 11. 1993. godine, prilo`enu fotokopiju zapisnika o pretresawu stana i drugih prostorija
MUP-a Srbije Centra Resora dr`avne bezbednosti u Beogradu br. 8339 od
4. 11. 1993. godine sa potvrdom o privremeno oduzetim predmetima istog organa br. 8340 od 4. 11. 1993. godine, prilo`ena fotokopija potvrde o privremeno oduzetim predmetima MUP-a Srbije, OUP ^ukarica, od 3. 11. 1993.
godine, fotokopija potvrde o oduzimawu municije od Vu~kovi} Vojina od
18. 7. 1993. godine, fotokopije otpusne liste neuropsihijatrijske bolnice
Kovin br. 43.176 za Vu~kovi} Du{ka, re{ewe vojne po{te br. 6719 iz ^akovca od 29. 9. 1983. godine, izve{taj specijaliste neuropsihijatrijske bolnice Dr Laza Lazarevi} iz Beograda od 20. 1. 1986. godine, otpusna lista
sa epikrizom neuropsihijatrijske bolnice iz Vr{ca br. 46151 od 21. 10.
1985. godine, i drugi prilo`eni izve{taji specijalista dispanzera Dr Laza Lazarevi} od 24. 8. 1985. godine, otpusnu listu zdravstvene organizacije NPB Dr Laza Lazarevi}, mati~ni broj 32505 od 30. 12. 1986. godine, zatim od iste bolnice izve{taj specijaliste 32505 od 29. 1. 1987. godine otpusnu listu br. 32505 od 8. juna 1987. godine, izve{taj specijaliste br. 1966 od
4. 9. 1985. godine, izve{taj specijaliste 1966 od 7. 8. 1985. godine, izve{taj
specijaliste br. 32505 od 20. 8. 1987. godine, izve{taj specijaliste br. 32505
od 2. 4. 1987. godine, prilo`eni nalazi i mi{qewe dr Svetislava Jeki}a
dato na zapisnik kod istra`nog sudije Okru`nog suda u [apcu na dan 2. decembra 1993. godine, prilo`en izvod iz mati~ne kwige umrlih za Simi}
Milisava br. 83 od 15. 1. 1993. godine mesne kancelarije Bawe Koviqa~e,
prilo`eni nalaz i mi{qewe ve{taka balisti~ara Jovanovi} Zorana od
15. 12. 1993. godine pred istra`nim sudijom Okru`nog suda u [apcu, prilo`enu izjavu Simi} Nenada overenu kod osnovnog suda u Zvorniku ov. br.
22/94 u fotokopiji, prilo`ena fotodokumentacija USDB Beograd.
465

5. Da se protiv okrivqenog Vu~kovi} Du{ka produ`i pritvor do okon~awa glavnog pretresa u smislu ~lana 191, stav 2, ta~ka 4 ZKP;
6. Da se okrivqenom Vu~kovi} Vojinu izrekne mera bezbednosti oduzimawe predmeta iz ~lana 69 KZJ tako da se od istog oduzme oru`je, municija i eksplozivne materije navedene u izreci optu`nice.
Obrazlo`ewe
Na osnovu rezultata sprovedene istrage utvr|eno je slede}e ~iweni~no stawe:
Da je u toku 1992. godine u biv{oj Republici Bosni i Hercegovini bio
gra|anski rat izme|u naroda razli~itih nacionalnosti u toj biv{oj Republici, pa pored ostalog, taj rat je vo|en i u isto~noj Bosni i u samom Zvorniku, koji se nalazi na levoj obali reke Drine. Na desnoj obali reke Drine,
ali u Republici Srbiji koja je u sastavu Savezne Republike Jugoslavije, nalazi se Mali Zvornik. Izme|u ova dva naseqa postoje dva mosta, pa su gra|ani oba ova naseqa u mirnim vremenima, a pre svega u biv{oj SFRJ, bez
ikakvih problema prelazili s jedne na drugu stranu reke Drine, odnosno iz
Malog Zvornika u Zvornik i obrnuto. Me|utim, raspadom biv{e SFRJ i
formirawem Savezne Republike Jugoslavije, biv{a Republika Bosna i
Hercegovina je bila van granica sada{we Savezne Republike Jugoslavije.
Bilo je vi{e slu~ajeva da dr`avqani Savezne Republike Jugoslavije po
svojoj voqi i na svoju inicijativu odu u biv{u Bosnu i Hercegovinu kao dobrovoqci da bi pomogli jednoj od zara}enih strana u biv{oj Bosni i Hercegovini.
Tako su po~etkom meseca aprila 1992. godine bra}a Vu~kovi} Vojin i
Vu~kovi} Du{ko, oba iz Umke, srpske nacionalnosti, krenuli u biv{u Republiku Bosnu i Hercegovinu da bi pomogli srpskom narodu da sa~uva svoje teritorije. Okrivqeni Vu~kovi} Vojin i Vu~kovi} Du{ko su tako do{li u Zvornik na dan 7. aprila 1992. godine, a ve} slede}eg dana, 8. aprila
1992. godine, bili su zarobqeni od strane muslimanskih jedinica i zatim
odvedeni kao zarobqenici u vatrogasni dom. Istog dana, u ve~erwim ~asovima, isti su bili oslobo|eni tako {to su razmeweni sa jednim brojem muslimana, pa su se oba brata nakon toga prikqu~ili dobrovoqa~kim jedinicama u Zvorniku. Iste te no}i do{lo je do borbi izme|u srpskih jedinica,
s jedne strane, i muslimanskih jedinica, s druge strane, pa je Zvornik ubrzo
bio pod komandom srpskih jedinica. Kasnije, 12. aprila 1992. godine, na sastanku Skup{tine op{tine Zvornik doneta je odluka da se formira dobrovoqa~ka organizacija i da ona bude pri komandi teritorijalne odbrane. U
tu dobrovoqa~ku organizaciju bi bili okupqeni dobrovoqci iz Srbije koji su do{li da bi pomogli srpskom narodu. Dana 18. aprila 1992. godine
formirana je dobrovoqa~ka jedinica Igor Markovi}, koja je bila u sastavu teritorijalne odbrane Zvornika, a za stare{inu te jedinice je postavqen okrivqeni Vu~kovi} Vojin, a u sastavu te jedinice je bio i okrivqeni Vu~kovi} Du{ko. Da bi se situacija dr`ala pod kontrolom, narednih dana je izvedena akcija tako da se stavi pod kontrolu naseqe Divi~, koje se
grani~i sa Zvornikom, a Divi~ je bio naseqen sa muslimanskim stanovni466

{tvom, sve u ciqu da se ovo stanovni{tvo razoru`a i da ne bi do{lo do ve}ih etni~kih sukoba. Jedan deo ovih civila muslimanske nacionalnosti ~uvan je i sme{ten u Domu kulture u ^elopeku, koje se nalazi na putu ZvornikBijeqina u op{tini Zvornik, na teritoriji biv{e Republike Bosne i
Hercegovine. Policija je bila zadu`ena za ~uvawe ovih civila.
Okrivqeni Vu~kovi} Du{ko, koji je ina~e i sklon alkoholu, iz revolta {to je po dolasku na teritoriju op{tine Zvornik bio zarobqen od strane muslimanskih jedinica i tu maltretiran, pokazivao je netrpeqivost
prema civilima muslimanske nacionalnosti koji su bili u ^elopeku, pa je
kr{e}i pravila me|unarodnog prava za vreme ovog gra|anskog rata u biv{oj Republici Bosni i Hercegovini, dolazio u Dom kulture u ^elopeku i
tu vr{io mu~ewa, ubistva i rawavawa civilnog stanovni{tva muslimanske nacionalnosti, pa je tako neutvr|enog dana meseca juna 1992. godine, za
vreme ispitivawa ovih (nejasno) no`em odsekao jedno uvo, a zatim 27. ili
28. juna 1992. godine, u istom Domu kulture u ^elopeku iz automatske pu{ke
pucao na civile muslimanske nacionalnosti i pritom li{io `ivota 16 lica, a ranio 20 lica.
Daqe je utvr|eno da je Vu~kovi} Vojin, u svojstvu stare{ine dobrovoqa~ke jedinice Igor Markovi}, prekora~io granice svojih ovla{}ewa i
sa jednim brojem qudi svoje jedinice, me|u kojima je bio i okrivqeni Vu~kovi} Du{ko, pre{ao na teritoriju op{tine Mali Zvornik, a time i na teritoriju republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, u potrazi za
advokatom Alijom Efendi}em, za kojeg je imao obave{tewa da je izvr{io
ve}i broj zlodela. Okrivqeni Vu~kovi} Vojin je sa svojim qudima pre{ao
na ove teritorije na dan 21. jula 1992. godine i zatim u Gorwoj Koviqa~i,
koja je u sastavu op{tine Loznica, do{ao u ku}u Simi} Milisava i tu izvr{io radwe na koje nije bio ovla{}en, a koje radwe mogao je da izvr{i samo pripadnik organa unutra{wih poslova u Srbiji, tako {to je sa pripadnicima svoje jedinice ispitivao Simi} Milisava i wegove uku}ane gde se
nalazi Alija Efendi}, a zatim li{io slobode ]ori} Hasniju, ]ori} Elmasu, ]ori} Selvetu i ]ori} Nermina, pa zatim naredio da se ova lica
sprovedu do Malog Zvornika, {to su poslu{ali pripadnici wegove jedinice, me|u kojima je bio i okrivqeni Vu~kovi} Du{ko. Okrivqeni Vu~kovi}
Du{ko je u toku puta skrenuo prema mestu Radaq, pa je u putni~kom vozilu
uz silu i uz pretwu da }e je li{iti `ivota, prinudio na obqubu o{te}enu
]ori} Hasniju, kako je to opisano u izreci ove optu`nice, a zatim, tako|e
uz pretwu, od ]ori} Hasnije oduzeo i prisvojio 1.000 DM. Daqe je utvr|eno da je okrivqeni Vu~kovi} Vojin u svojoj ku}i u Umki u toku 1992 godine
i u toku 1993. godine neovla{}eno dr`ao ve}u koli~inu oru`ja, municije i
eksplozivnih materija, koji su navedeni u izreci ove optu`nice, sve protivno odredbama Zakona o oru`ju i municiji.
Predwe ~iweni~no stawe je utvr|eno na osnovu delimi~nih priznawa
okrivqenih Vu~kovi} Vojina i okrivqenog Vu~kovi} Du{ka, zatim na
osnovu izjava predlo`enih svedoka i uvidom u predlo`enu dokumentaciju,
koji su dokazi navedeni u predla`u}em delu ove optu`nice. Svi ovi doka467

zi su neprotivre~ni jedan drugome i ocenom ovih dokaza zajedno i svakog dokaza posebno, utvr|eno je pravo ~iweni~no stawe koje je napred navedeno.
Iz predweg ~iweni~nog stawa proisti~e da je okrivqeni Vu~kovi}
Du{ko izvr{io jedno krivi~no delo ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva iz ~lana 162, stav 1 KZ SRJ, jedno krivi~no delo silovawe iz ~lana 103, stav 1 KZ RS i jedno krivi~no delo razbojni{tva iz ~lana 168, stav
1 KZ ES, a okrivqeni Vu~kovi} Vojin jedno krivi~no delo la`no predstavqawe iz ~lana 224, stav 2 KZ RS i jedno krivi~no delo iz ~lana 33, stav 3
Zakona o oru`ju i municiji.
Okrivqeni Vu~kovi} Du{ko u svoju odbranu navodi da je zaista jednom
muslimanu odsekao uvo, da je pucao iz automatske pu{ke na civile u Domu
kulture u ^elopeku i da je, prema wegovom se}awu, tom prilikom li{io
`ivota sedam do osam lica, ali da nije izvr{io nasilnu obqubu nad ]ori}
Hasnijom i da od iste nije oduzeo 1.000 DM. Ovakva odbrana okrivqenog Du{ka je o~igledno u jednom delu neosnovana i upravqena na to da se ubla`i
svoja odgovornost kada je u pitawu ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva, a da se izbegne krivi~na odgovornost za silovawe i razbojni{tvo izvr{eno nad ]ori} Hasnijom.
Okrivqeni Vu~kovi} Vojin u svojoj odbrani isti~e da je zaista izvr{io radwe koje su opisane, ali da je to izvr{io delimi~no iz uverewa da je
na to ovla{}en kada je vr{io slu`bene radwe na koje nije bio ovla{}en u
Gorwoj Koviqa~i, a kada je u pitawu oru`je i municija koje je dr`ao u svojoj ku}i, obja{wava da je jedan pi{toq nasledio od svoga oca, da je jedan pi{toq wegovog pokojnog druga koji je namewen da preda roditeqima poginulog druga, da je lova~ku pu{ku doneo sa rati{ta za sebe, da je municiju tako|e doneo sa rati{ta i da nije prevelik broj, za eksploziv tvrdi da je demontirao jednu bombu, na koji na~in u ovom delu `eli da prika`e svoju krivicu u minimalnom obimu. No, i pored svega toga, okrivqeni Vojin je pokazao iskrenost, ~ime olak{ava i pored neosnovane odbrane, svoj polo`aj u
krivi~nom postupku.
Protiv okrivqenog Vu~kovi} Vojina je predlo`ena mera bezbednosti
oduzimawe predmeta iz ~lana 69 KZJ, jer je okrivqeni neovla{}eno dr`ao
oru`je i municiju i eksplozivne materije, jer to zahtevaju razlozi op{te
bezbednosti, jer se ne mo`e dozvoliti da bilo ko neovla{}eno dr`i oru`je, municiju i eksplozivne materije.
Protiv okrivqenog Vu~kovi} Du{ka je predlo`eno produ`ewe pritvora do okon~awa glavnog pretresa, jer je okrivqeni u~inio tri te{ka
krivi~na dela koja su izazvala uznemirewe javnosti, a za svako od ovih krivi~nih dela predvi|ena je i kazna od 10 godina zatvora, pa bi pu{tawe
okrivqenog Du{ka na slobodu u vreme odr`avawa glavnog pretresa pred
prvostepenim sudom izazvalo jo{ ve}e uznemirewe gra|ana, a to bi moglo
imati uticaja i na miran tok krivi~nog postupka.
Okru`ni javni tu`ilac
Branko Wegovan
468

DLXXIV
Republika Srbija
Okru`no javno tu`ila{tvo
KT. br. 398/93
[abac, 6. 5. 1994. godine
Ministarstvu unutra{wih poslova
Centar Resora dr`avne bezbednosti Vaqevo
Veza: Va{ broj 1982/93.
Ovim vas obave{tavamo da je podignuta optu`nica protiv Vu~kovi}
Du{ka za krivi~no delo ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva iz
~lana 142, stav 1 KZ SRJ, za jedno krivi~no delo silovawe iz ~lana 103 KZ
RS i jedno krivi~no delo razbojni{tvo iz ~lana 168, stav 1 KZ RS, a protiv Vu~kovi} Vojina za jedno krivi~no delo la`no predstavqawe iz ~lana
224, stav 2 KZ RS i jedno krivi~no delo iz ~lana 33, stav 3 Zakona o oru`ju i municiji.
Va{a krivi~na prijava pod gorwim brojem je odba~ena protiv Vu~kovi} Vojina za krivi~no delo ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva
iz ~lana 142 KZ SRJ, jer nema pouzdanih osnova sumwe da je okrivqeni Vu~kovi} Vojin to delo izvr{io.
Okru`ni javni tu`ilac
Branko Wegovan

DLXXV
Uprava slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
12. 5. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
o kontaktu Vuka Dra{kovi}a sa Vojislavom [e{eqem
Raspola`emo saznawima dobijenim od strane na{eg pouzdanog izvora da je dana 10. 5. 1994. godine Vuk Dra{kovi} ostvario kontakt sa Vojislavom [e{eqem. Kontakt je realizovan na inicijativu Vojislava [e{eqa.
Kako nas je izvor informisao, Vojislav [e{eq je, napomiwu}i da je za
17. maj ove godine zakazana sednica Ve}a gra|ana Savezne skup{tine, obavestio Vuka Dra{kovi}a da namerava da na pomenutoj sednici pokrene inicijativu za smenu Radomana Bo`ovi}a sa mesta predsednika Ve}a gra|ana.
U tom kontekstu [e{eq je podvukao da mu je za stavqawe ovog pitawa na
dnevni red sednice neophodno da prikupi najmawe 47 potpisa narodnih poslanika, a da on ([e{eq) u ovom trenutku raspola`e sa 46 potpisa. S tim
u vezi, Vojislav [e{eq je, stavqaju}i posebno akcenat na ~iwenicu da Mi469

lan Komneni} nije hteo da potpi{e ovu inicijativu, zamolio Vuka Dra{kovi}a da imenovani upotrebi svoj autoritet i uti~e na Komneni}a da
ovaj stavi svoj potpis na predlog za smenu Radomana Bo`ovi}a. Govore}i o
tome, [e{eq je tako|e naveo da, prema wegovim saznawima, pored Komneni}a, predlog nisu hteli da potpi{u ni Slobodan Rakiti}, ni Strahiwa
Kastratovi}, dok su, kako je istakao, Mihajlo Markovi}, Vladimir Gaji} i
Pavle Nikoli} dali svoje potpise.
Podr`avaju}i u na~elu ovu inicijativu, Vuk Dra{kovi} je zamolio
[e{eqa da mu ovaj dostavi spisak svih onih poslanika iz redova SPO-a
koji nisu dali svoje potpise, uz napomenu da }e posebno poku{ati da uti~e
na Milana Komneni}a da imenovani da svoj potpis.
Komentari{u}i u nastavku razgovora aktuelnu politi~ku situaciju,
Vojislav [e{eq je istakao da je navodno ~uo da se za po~etak jula ove godine planira odr`avawe prevremenih izbora na saveznom nivou, a da }e
povod za odr`avawe istih biti provociran sukob izme|u wega ([e{eqa)
i Radomana Bo`ovi}a. Primaju}i sa nezadovoqstvom informaciju o mogu}nosti odr`avawa prevremenih izbora u julu, Vuk Dra{kovi} je podvukao da on, me|utim, raspola`e saznawima da je Daglas Hog podsekretar u
britanskom Forin ofisu, preneo Albancima na Kosovu da }e u oktobru
ove godine biti odr`ani prevremeni izbori i to na lokalnom i saveznom
nivou. Po navodima izvora, Dra{kovi} je u kontekstu toga posebno apostrofirao da }e u slu~aju da ipak u julu ove godine budu raspisani prevremeni izbori, SPO bojkotovati iste, sugeri{u}i s tim u vezi [e{equ da
bi, u tom slu~aju, onda Srpska radikalna stranka, a nada se i Demokratska
stranka, trebalo tako|e da bojkotuju odr`avawe ovih izbora. Ne izja{wavaju}i se decidirano o mogu}nosti bojkota eventualnih prevremenih izbora, [e{eq se slo`io sa mi{qewem Vuka Dra{kovi}a da je oktobar mesec
u svakom slu~aju povoqniji za odr`avawe izbora, navode}i pri tom kao argumentaciju ~iwenicu da }e po wegovom mi{qewu do oktobra sigurno do}i i do propasti ekonomskog programa oporavka zemqe. Tako|e, procewuje [e{eq, mo`e se o~ekivati i eventualno neki rascep unutar SPS-a, te
bi stoga bilo oportuno da prevremeni izbori budu onda odr`ani {to kasnije.
Postigav{i dogovor da se povodom toga vide u narednom periodu i naprave eventualno sporazum oko izlaska na izbore, Vojislav [e{eq je na
kraju razgovora obavestio Vuka Dra{kovi}a kako raspola`e informacijom da je spremana zabrana rada SRS-a zbog delovawa Srpskog ~etni~kog pokreta unutar stranke, te da ga je on shodno tome raspustio. S tim u vezi, [e{eq je naglasio da to u su{tini, me|utim, ne zna~i da je ~etni~ki pokret
kao pokret uga{en, ve} je isti samo formalno raspu{ten kao organizacija
unutar Srpske radikalne stranke.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
470

DLXXVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
23. 5. 1994. godine
Izvod
iz informacije broj 5595 od 24. 5. 1994. godine, koja se odnosi na
kontakt Vojislava [e{eqa i Vuka Dra{kovi}a
Preko na{eg pouzdanog izvora, do{li smo do saznawa da je, prema ranije postignutom dogovoru, u prostorijama Predsedni{tva SPO-a, dana 23. 5.
1994. godine, u vremenu izme|u 11.00 i 13.00 ~asova odr`an sastanak kome su
prisustvovali Vuk Dra{kovi}, Vojislav [e{eq, Miroslav Labus (DS) i Rade Stojanovi} (DSS). Sastanku je tako|e prisustvovao i Milan Komneni}.
U uvodnoj re~i, Vuk Dra{kovi} je upoznao prisutne da je svrha sastanka da opozicione partije zauzmu jedinstven stav i ako je mogu}e potpi{u zajedni~ki sporazum o nekim bitnim pitawima. Naglasio je da }e wihov zajedni~ki nastup omogu}iti znatno ja~i kredibilitet po pitawu pregovora
sa SPS-om u vezi najosetqivijih politi~kih pitawa. Dra{kovi} je konstatovao da je neophodno posti}i politi~ki sporazum sa SPS-om, naglasiv{i
da to ne treba da bude politi~ki ultimatum, ali da ako ga oni decidirano
odbiju, onda u tom slu~aju treba napustiti i republi~ki i savezni parlament. Tako|e je naglasio da je posledwi incident u Saveznoj skup{tini samo paradigma socijalisti~ko-`andarmerijskog sistema koji trenutno vlada Srbijom. Dodao je da evropski parlamentarizam ne poznaje praksu da
predsednik Republi~ke skup{tine i predsednik Saveznog ve}a, uop{te ne
kontaktiraju sa {efovima poslani~kih grupa pre zakazivawa sednica, tako da opozicija uop{te i ne zna kada }e se sednice odr`avati.
Dra{kovi} je istakao da je u ovom trenutku neophodno izvr{iti pritisak na SPS, da na dnevni red skup{tinskog zasedawa do|e usvajawe Zakona o RTV Srbije i da po tom pitawu opozicione stranke zauzmu jedinstven
stav. Naglasio je da Upravni obor RTS treba da bude sastavqen od predstavnika svih parlamentarnih stranaka, ali prema broju glasa~a koje su dobili
na izborima. Dodao je da Upravni odbor treba da bira Skup{tina Srbije i
da to treba postaviti kao ultimativno pitawe, a u suprotnom ne u~estvovati u radu republi~kog parlamenta. Tako|e je konstatovao da je neophodno
zahtevati da predstavnici opozicije u~estvuju i u sastavu upravnih odbora
velikih sistema navode}i primere Elektrodistribucije, nafte i dr. Dodao je da treba insistirati da opozicioni predstavnici u|u i u Upravni odbor TANJUG-, a da se to izglasa u Saveznoj skup{tini, kao i u kompaniju
Politika, jer se radi o preduze}u od nacionalnog interesa. U vezi s napred iznetim, Dra{kovi} je naglasio da se svi ovi problemi mogu re{iti
i bez skup{tinskih zasedawa, odnosno uz politi~ki dogovor sa predstavnicima SPS-a. Tako|e je istakao da opozicija trenutno slu`i samo kao paravan za parlamentarizam i da shodno tome treba prekinuti s tom praksom i
postaviti ultimatum SPS-u, jer u slu~aju da opozicija iza|e iz parlamenta, SPS kao ozbiqna partija sigurno }e voditi ra~una o odijumu u doma471

}oj i me|unarodnoj javnosti. Tako|e je naglasio da je sasvim jasno da se aktuelne vlasti ne mogu sru{iti ni ustankom, ni demonstracijama, ve} samo
unutar sistema, odnosno blokadom republi~kog i saveznog parlamenta.
U vezi sa incidentom u Saveznoj skup{tini, Dra{kovi} je istakao da
je najcelishodnije re{ewe da se poslanik SRS-a i predsednik Ve}a gra|ana uzajamno izvinu jedan drugome, ali da je u ovom trenutku primarna stvar
zahtev za opozivom predsednika Ve}a gra|ana.
Po navodima izvora, Dra{kovi}evo izlagawe na kratko je prekinuo
Vojislav [e{eq, istakav{i da on zahteva izviwewe od Demokratske
stranke zato {to je {ef wene poslani~ke grupe u~estvovao u pisawu saop{tewa koje je objavqeno po okon~awu incidenta u saveznom parlamentu.
[e{eq je tako|e naglasio da se DS krajwe nedoli~no ponela na posledwoj
sednici Savezne skup{tine.
U vezi sa napred iznetim, Labus je istakao da i rukovodstvo Demokratske stranke osu|uje postupak svog {efa poslani~ke grupe i da mu je, navodno, ve} upu}ena primedba za{to je u~estvovao u pisawu dokumenata kada to
nije ta~ka dnevnog reda.
Labus je daqe nastavio da on nikako ne mo`e opravdati ni pona{awe
poslanika SRS, ma kako oni bili isprovocirani od strane predsednika Ve}a, i da, po wemu, to predstavqa naru{avawe principa parlamentarizma.
Prigovorio je [e{equ da je svojim pona{awem nastojao da prigrabi neke
predizborne poene, sa ~im se Vojislav [e{eq nije slo`io, istakav{i da
navodno postoji poslani~ko pravo na neposlu{nost. S tim u vezi, Labus je
konstatovao da apsolutno nije u pravu i da poslovnik jasno ka`e da se poslanik mora udaqiti iz skup{tinske sale ako je tako glasalo Savezno ve}e. Labus je konstatovao da je u ovom trenutku najcelishodnije da opozicione partije poku{aju da na svoje sednice dovedu svojih 68 poslanika i da je
to prioritetni zadatak svih. Ovom prilikom izneo je kritike na ra~un poslanika Demokratske stranke Ze~evi}a, koji ve} du`i vremenski period ne
prisustvuje sednicama, tako da }e biti zamewen sa nekim drugim, a naveo je
primer i poslanika DEPOS-a Mikija Savi}evi}a, koji se u Skup{tini nije pojavio ve} godinu dana. Tako|e je sugerisao ostalima da moraju da uti~u
na svoje poslanike da redovno prisustvuju svim va`nijim sednicama. Na
primedbu Dra{kovi}a da opozicija nema 68 poslanika, odnosno da nema ve}inu, jer Rakiti}eva grupa uglavnom glasa za SPS, Labus nije prihvatio,
istakav{i da sa Rakiti}em treba razgovarati. Labus je tako|e naglasio da
podr`ava Dra{kovi}eve predloge u na~elu, ali da se ne sla`e po pitawu
napu{tawa parlamenta, i konstatovao da to ne bi imalo nikakvog zna~ajnijeg efekta, ve} bi to ~ak i odgovaralo aktuelnim vlastima. Dodao je da je
SPS ve} jedan du`i vremenski period vladao bez Skup{tine, a {to se ti~e me|unarodne javnosti, oni i onako pregovaraju samo sa predsednikom Republike Srbije, tako da to su{tinski ni{ta ne mewa.
Sa Labusovim konstatacijama slo`io se i Rade Stojanovi}, istakav{i
da on nema mandat od Predsedni{tva svoje stranke da danas odlu~uje o tako
bitnim pitawima kao {to su eventualno napu{tawe parlamenta, ali da na
nekim slede}im sastancima to mo`e da bude tema razgovora, ali samo po
prethodno zauzetim stavovima rukovodstva stranke.
472

Potom je, po navodima izvora, ponovo re~ uzeo Vuk Dra{kovi}, istakav{i da je su{tina sastanka da se javnost obavesti da su opozicione stranke kona~no uspele da zauzmu jedinstven stav po bitnim politi~kim pitawima. Nije se slo`io sa Labusovim obrazlo`ewem o napu{tawu parlamenta,
istakav{i da su wegovi argumenti mnogo ja~i. Dra{kovi} je tako|e naglasio da bi po okon~awu sastanka na konferenciji za {tampu ipak trebalo
iza}i sa saop{tewem iz koga }e se videti odlu~an stav opozicionih partija. Na kraju je ipak dogovoreno da se u tekstu saop{tewa ne pomiwe napu{tawe Republi~ke i Savezne skup{tine, ali da Dra{kovi} i [e{eq mogu da iznesu stavove SPO-a i SRS-a da }e wihovi poslanici napustiti
Skup{tinu, ako SPS nastavi sa svojim apsolutisti~kim i monopolisti~kim pona{awem.
Uzimaju}i re~, Vojislav [e{eq je naglasio da je neophodno da se ove
nedeqe odr`i jo{ jedan sastanak istakav{i da, po wemu, treba insistirati na ~etiri slede}e stvari: 1) zahtev za smenu predsednika Ve}a gra|ana,
2) deblokada RTV Srbije i ravnopravan tretman svih stranaka, 3) upu}ivawe predloga Saveznoj skup{tini o izglasavawu nepoverewa Saveznoj vladi
i 4) zahtev da se guverner narodne banke obrati poslanicima Savezne skup{tine i prezentira svoj program. [e{eq je daqe naveo da ovaj sastanak
treba da slu`i samo kao uigravawe i da treba po~eti sa postepenim pritiskom na SPS.
S tim u vezi, Vuk Dra{kovi} je istakao da }e slede}i potezi re`ima
biti me|usobno zava|awe opozicionih stranaka i da na to ne treba nasedati, ve} treba na sve na~ine nastojati da se prevazi|u eventualne konfrontacije.
Potom je re~ ponovo uzeo Vuk Dra{kovi}, istakav{i da je u ovom trenutku najcelishodnije da se SPS primora na politi~ki dogovor i to politi~kim sredstvima i da to treba maksimalno plasirati u javnost. Tako|e je
naglasio da opozicione partije ne treba da ulaze u uzajamne polemike i
konfrontacije i da nije neophodno da se sti~u ad hok politi~ki poeni na
stvarima za koje se svi zala`u, aludiraju}i na nedavni predlog DS-a u vezi
sa zastavom i grbom i himnom SRJ. Po re~ima izvora, Labus se nije slo`io
sa navedenim konstatacijama, ali mu je Dra{kovi}, malo povi{enim tonom, naglasio da poru~i svom predsedniku stranke da je sada neophodno da
svi budu zajedno, da nije vreme za odstupawe i da ako DS misli da nekim politi~kim lukavstvima izbegava zajedni~ki nastup, onda }e on i Vojislav
[e{eq napraviti koaliciju i sru{iti sve, i SPS i DS i sve ostalo. U
vezi s tim, Labus je naglasio da DS u na~elu podr`ava sve Dra{kovi}eve
predloge, ali da ih on ne mo`e naterati da iza|u iz Skup{tine, ako oni
procewuju da to nije pragmati~an potez, apostrofiraju}i posebno da je Demokratska stranka uglavnom orijentisana na ekonomske teme i da koncentraciju svojih aktivnosti usmerava u tom pravcu.
Na samom kraju sastanka, dogovoreno je da se ponovo sastanu tokom ove
nedeqe i [e{eq je predlo`io da to bude u prostorijama Demokratske
stranke. Labus se nije izjasnio o tom predlogu i rekao da }e se o svim bli`im detaqima dogovoriti na zasedawu Republi~kog parlamenta (24. 5. teku}e godine).
473

Izvor nas je tako|e informisao da su potom Dra{kovi}, [e{eq, Labus i Stojanovi} u prostorijama Predsedni{tva SPO-a odr`ali i zajedni~ku konferenciju za {tampu, u vremenu od 13.00 do 13.30 ~asova.
Na po~etku konferencije, Vuk Dra{kovi} je prisutne novinare upoznao sa tekstom zajedni~kog saop{tewa SPO-a, DA-a, DSS-a i SRS-a, koje
se odnosi na osudu pona{awa predsednika Ve}a gra|ana Savezne skup{tine i zahtev za wegovu smenu sa te funkcije.
Dra{kovi} je tako|e naglasio da opozicija raspola`e na~inima da
prisili SPS na razumno pona{awe ukoliko ve} sa wima ne mogu da se dogovore. Zatim je istakao neophodnost deblokade RTV Srbije i promenu na~ina izbora Upravnog odbora RTS. Stav SPO u vezi s tim je da ~lanovi
Upravnog odbora RTS treba da budu i predstavnici svih parlamentarnih
stranaka srazmerno broju dobijenih glasova na izborima, a da takav Upravni odbor potom bira direktora RTS. Vuk Dra{kovi} je dodao da se to odnosi i na agenciju TANJUG, kao i na druge velike informativne sisteme.
Dra{kovi} je upoznao novinare da je na ovaj sastanak pozvan i predsednik
Nove demokratije, ali da on nije do{ao, te da }e ponovo biti pozivan na naredne sastanke.
Vojislav [e{eq je u svom obra}awu novinarima istakao, pored ostalog, da se glavna vlast u Republici ne vr{i u parlamentu, ve} van wega, odnosno da wu vr{i neposredno predsednik Slobodan Milo{evi}, koji je, po
navodima [e{eqa, odavno prekora~io sve svoje prerogative. [e{eq je u
nastavku izlagawa istakao da je poznati incident u Saveznoj skup{tini
za `aqewe, ali da s tim u vezi, pre svega, treba osuditi pona{awe predsednika Ve}a gra|ana koji ve} mesecima iskqu~ivawem mikrofona vre|a i poni`ava poslanike. Dodao je da SRS vi{e nikada ne}e dozvoliti da se wenim poslanicima iskqu~uje mikrofon, te da }e u takvim situacijama i ubudu}e pribegavati samopomo}i. Na kraju je istakao da jedva ~eka su|ewe ~etvorici poslanika SRS, aktera pomenutog incidenta u Skup{tini, te da
}e ovaj proces pretvoriti u su|ewe Slobodanu Milo{evi}u.
Novinarima su se obratili i Miroslav Labus (kao u originalu) i Rade Stojanovi}, koji su izneli svoje stavove u vezi incidenta u Saveznoj
skup{tini i ponovili zahtev za smenu Radomana Bo`ovi}a.
Napomena:
(redigovano)
(potpis redigovan)

DLXXVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0425
30. 5. 1994. godine
Informacija
Preko na{eg pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da su, po okon~awu nedavnog sastanka i konferencije za {tampu, Vuk Dra{kovi}, Vojislav
474

[e{eq i Miroslav Labus (kao u originalu) (o ovome smo ranije informisali), nastavili raspravu o aktuelnim politi~kim zbivawima.
Po navodima izvora, Vojislav [e{eq je predlo`io da se na temeqit
i kompleksan na~in napravi Zakon o Radio-televiziji Srbije, sa ~ime se
slo`io i Labus, istakav{i da to treba uraditi i po cenu rizika, jer ako je
zakon dobar, poslanici }e glasati za wega, a u suprotnom slu~aju, zakon ne}e biti izglasan. U vezi s tim, Labus je istakao da je on upravo iz tih razloga protiv politike Dragoquba Mi}unovi}a koji, po wemu, nema decidiran stav i da u novonastaloj situaciji ne treba praviti neka velika odstupawa, jer je opozicija toliko varirala da to mo`e na kraju postati i {tetno. Labus je, tako|e, predlo`io da se bez velike pompe ponovo susretnu, odr`e sastanak i naprave ~vrst sporazum o nekim bitnim pitawima, a onda to
prezentiraju na konferenciji za {tampu.
Izvor nas je tako|e obavestio da je tom prilikom Vuk Dra{kovi} izneo predlog da se u slu~aju povla~ewa opozicionih poslanika iz Skup{tine formira parlament opozicije, ali je wegov predlog decidirano odbio
Miroslav Labus.
Drugi deo sastanka, po navodima izvora, protekao je bez Miroslava Labusa i tom prilikom [e{eq je predlo`io Dra{kovi}u da se poslanici
SPO-a povuku iz svih skup{tinskih odbora, istakav{i da bi to bio jedan
dobar potez i da treba raditi postupno, korak po korak. Tako|e je naglasio
da ako aktuelne vlasti ne prihvate zakon o televiziji i vi{estrana~ki
upravni odbor, onda }e to biti povod da se napusti Skup{tina, i u tom slu~aju desna strana skup{tinske sale }e ostati potpuno prazna. [e{eq je daqe naglasio da raspola`e saznawima da se priprema novi zakon o izboru
poslanika i da }e aktuelne vlasti predlo`iti ve}inski sistem, ~emu se
treba usprotiviti. U vezi sa napred iznetim, Dra{kovi} je istakao neophodnost jedinstvenog nastupa svih parlamentarnih opozicionih stranaka,
jer u suprotnom slu~aju sve gubi smisao i zakon o RTS ne}e biti usvojen. S
tim u vezi, [e{eq je konstatovao da treba pripremiti zakon i javno re}i
da su predsednici DS i DSS u na~elu podr`ali predlog zakona, a ako oni
to ne prihvate, onda ih treba javno napasti, jer je u ~itavom kontekstu najva`nija skup{tinska debata koja mo`e da potraje i tri dana. [e{eq je tako|e konstatovao da i u slu~aju da SPS nadglasa, onda }e to biti dobar povod da se napusti Skup{tina, a potom spremati nove poteze. Predlo`io je
Dra{kovi}u da wegovi poslanici napuste sve skup{tinske odbore, jer oni
u tom slu~aju ne}e imati kvorum i da to treba uraditi kao prvi korak. U vezi sa napred iznetim [e{eqevim predlozima, Dra{kovi} je istakao da }e
[e{eqeve predloge izneti na sastanku svog poslani~kog kluba.
Izvor nas je tako|e informisao da je Vuk Dra{kovi} upoznao svoju suprugu sa rezultatima sastanka sa [e{eqem i Labusom, istakav{i da je
[e{eq raspolo`en za radikalne mere i da u slu~aju ujediwewa sa [e{eqom i davawa podr{ke predsedniku Republike Srpske, postoje realni izgledi da SPS izgubi vlast u Srbiji.
Tom prilikom Danica Dra{kovi} je iznela niz `estokih kritika na
ra~un Borivoja Borovi}a i Bogoquba Pej~i}a zbog odbijawa odbora da sta475

vi junske doga|aje na dnevni red svoje sednice, istakav{i da je to za wu strate{ko, politi~ko i `ivotno pitawe.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DLXXVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0515
15. 6. 1994. godine
Informacija
Dana 15. 6. 1994. godine, u prostorijama Prvog op{tinskog suda u Beogradu, u vremenu od 9.40 do 14.40 ~asova, odr`ano je su|ewe Vojislavu [e{equ, Dra{ku Markovi}u, Filipu Stojanovi}u, Miloradu Jevri}u i Slobodanu Petri~evi}u zbog izvr{enog krivi~nog dela ometawa ovla{}enog
slu`benog lica u vr{ewu slu`bene du`nosti, po tu`bi javnog tu`ioca.
Nakon ~itawa optu`nice, od strane predsednika sudskog ve}a, po wegovom zahtevu udaqeni su svi optu`eni osim prvooptu`enog Vojislava
[e{eqa. Na pitawe predsednika sudskog ve}a {ta ima da izjavi u vezi iznetog u optu`nici, Vojislav [e{eq je odgovorio: Slobodan Milo{evi}
je glavni kriminalac u Srbiji. Ponovo upitan da se izjasni u vezi optu`be, [e{eq je ponovio da je Slobodan Milo{evi} glavni i najve}i kriminalac u Srbiji.
U nastavku su|ewa, pojedina~no su pozivani i ostali optu`eni, Dra{ko Markovi}, Filip Stojanovi}, Milorad Jevri} i Slobodan Petri~evi}, koji su u svojim izjavama, a povodom optu`nice, naveli da se u potpunosti pridru`uju odbrani Vojislava [e{eqa i da nemaju ni{ta drugo da dodaju.
Tokom pauze, koja je nakon toga usledila, Vojislav [e{eq je upozorio
prisutne novinare da za vreme su|ewa ni{ta ne dobacuju i na drugi na~in
ometaju su|ewe, kako ne bi do{lo do prekida istog.
U nastavku glavnog pretresa obavqeno je saslu{awe vi{e svedoka.
Nakon toga, u nastavku su|ewa, javni tu`ilac je zatra`io od prvooptu`enog Vojislava [e{eqa da se preciznije izjasni na kog je Slobodana Milo{evi}a mislio u svojoj izjavi u vezi optu`nice. S tim u vezi, [e{eq je
krajwe revoltirano izjavio: Mene iznena|uje va{a naivnost, ja sam mislio na Slobodana Milo{evi}a kao predsednika Republike, dodav{i zatim, to je jedini ~ovek, najve}i kriminalac u Srbiji. U tom kontekstu,
[e{eq je zatim izjavio: Ja }u da objasnim koliki je to kriminalac, kada
tu`ilac pokrene slede}i krivi~ni postupak protiv mene. Ovoj izjavi su
se tako|e pridru`ili i ostali optu`eni.
Povodom gore navedene izjave Vojislava [e{eqa, javni tu`ilac je stavio predlog da se pro{iri optu`nica protiv imenovanog zbog u~iwenog
476

krivi~nog dela iz ~lana 98 KZ Republike Srbije povreda ugleda predsednika Republike.

Na pitawe predsednika sudskog ve}a da li ima {ta da izjavi, Vojislav
[e{eq je naglasio: Ja se izja{wavam u dokaznom postupku u vezi prvog
u~iwenog dela, a u vezi pro{irewa optu`nice mislim da ne mo`emo sada
da raspravqamo, ali jedva ~ekam kada }emo. Zatim je predlo`io da se predsednik Republike Slobodan Milo{evi} saslu{a kao svedok.
U pauzi koja je potom usledila, Vojislav [e{eq je u holu suda prisutnim novinarima, izme|u ostalog, izjavio da mu je namera da doka`e da je
predsednik Republike Srbije glavni kriminalac u Srbiji.
Nakon pauze, Predsednik sudskog ve}a je saop{tio da je sud doneo re{ewe kojim se prihvata pro{irewe optu`nice na predlog javnog tu`ioca,
zatim je odredio da se izvr{i uvid u Poslovnik Savezne skup{tine, te da
se tako|e izvr{i uvid u video-snimak koji je prilo`io javni tu`ilac, a koji se odnosi na sporne doga|aje u Saveznoj skup{tini. Istim re{ewem, sud
je odbio predlog Vojislava [e{eqa da se predsednik Republike, Slobodan
Milo{evi}, saslu{a kao svedok.
Nastavak su|ewa zakazan je za 6. 7. ove godine u 9.00 ~asova.
Su|ewe je proteklo bez incidenata. U sudnici je bilo prisutno oko 5060 lica. Pre po~etka su|ewa ispred zgrade suda okupilo se oko 250 pristalica Vojislava [e{eqa. Oko 200 ovih lica je potom u{lo u zgradu suda i
tokom su|ewa nalazili su se ispred sudnice. Tokom su|ewa broj ovih lica
se postepeno smawivao, tako da je kraj su|ewa sa~ekalo oko stotinak lica
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DLXXIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
6. 7. 1994. godine
Izvod
iz izve{taja o rezultatima primene mere
TKTR broj 5741 od 1. 6. 1994. godine
Dana 30. 5. 1994. godine, Milan Komneni} je obavio razgovor sa Vojislavom [e{eqom u vezi sa aktuelnom politi~kom situacijom u zemqi, s
posebnim osvrtom na najavqeno su|ewe [e{equ i grupi saveznih poslanika ~lanova SRS, i neke nagove{taje o rekonstrukciji vlade SRJ.
Povodom toga, [e{eq je, ne `ele}i sve da ka`e telefonom, naveo da
se sprema da preuzme vlast i da je to ve} re{ena stvar, i to u vi{im nivoima stratosfere to je odlu~ena stvar. Potom je naveo da se sprema za su|ewe, koje je zakazano za 15. 6. 1994. godine, i da je dobio poziv. Na pitawe Milana Komneni}a {ta mu je poznato u vezi sa nekim pri~ama o rekonstrukciji Savezne vlade, [e{eq je naveo da socijalisti idu na rekonstrukciju
477

vlade, te da oni ra~unaju da }e demokrate da u|u. Na Komneni}evu opasku

da bi trebalo reagovati na izjavu Zorana \in|i}a da je Slobodan Milo{evi} {ef dr`ave kako bi se demokrate proglasile sposobnim za {efove
izvr{ne vlasti, diplomatiju i sli~no, [e{eq je naglasio da namerava da
pozove \in|i}a i predlo`i mu Komneni}evu sugestiju da se [e{eq, \in|i}, Komneni} i Vojislav Ko{tunica sastanu ako im je sumwiv i neprihvatqiv Vuk Dra{kovi}. Na kraju je napomenuo da pretpostavqa da }e
Slobodan Rakiti} u}i u Saveznu vladu kao ministar kulture.
(redigovano)
(potpis redigovan)

DLXXX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
6. 7. 1994. godine
Izvod
iz informacije broj 6013 od 20. 6. 1994. godine
Od na{eg pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da je Vuk Dra{kovi},
u razgovoru sa Vojislavom [e{eqom, dana 16. 6. 1994. godine, istakao da je
obavio neformalni razgovor sa Zoranom \in|i}em i tom prilikom predlo`io mu da formiraju zajedni~ku grupu, u ~iji }e sastav u}i predstavnici
SPO, DS, SRS, DSS, a u kojoj ne}e biti zastupqeni lideri stranaka.
Takvo telo bi, po navodima Dra{kovi}a, moglo da stupi u vezu sa socijalistima kako bi poku{ali da se dogovore o prihvatawu Zakona o televiziji. Ukoliko se ne postigne dogovor o prihvatawu zakona, mi }emo napustiti Skup{tinu, podvukao je Vuk Dra{kovi} u razgovoru sa Vojislavom
[e{eqom. \in|i} je, po navodima Vuka Dra{kovi}a, prihvatio ovakvu odluku, uz konstataciju da se o tome ne govori u javnosti.
Vojislav [e{eq se slo`io sa prethodnim, ali je pri tome posebno naglasio da bi trebali da se sastanu i da se ~vrsto dogovore kako bi daqe delovali u tom pravcu.
Po navodima izvora, Vuk Dra{kovi} je za predstavnika zajedni~ke grupe iz redova SPO-a odredio Milana Mikovi}a, a Vojislav [e{eq iz redova SRS odredio je Dragana Todorovi}a ili Tomu Nikoli}a.
Tako|e, raspola`emo saznawima da je po navodima Vuka Dra{kovi}a,
on obavio konsultativne razgovore u vezi s tim, i sa Vojislavom Ko{tunicom i Lazi}em iz Nove demokratije, pri ~emu je dobio wihov pristanak za
formirawe zajedni~ke grupe.
Prema na{im saznawima kojima raspola`emo, Vojislav [e{eq je savetovao Vuka Dra{kovi}a da predstavnici SPO podnesu ostavke na ~lanstvo u odborima u Narodnoj skup{tini. Me|utim, Vuk Dra{kovi} je konstatovao da je pogodnije da naprave strana~ki dogovor o neu~estvovawu kako bi izazvali problem kvoruma za rad odbora. Za takav eventualni korak
478

imao bi podr{ku Vesne Pe{i}, Vojislava Ko{tunice, dok \in|i}a treba

ubediti, javio je Vuk Dra{kovi}. Me|utim, Vojislav [e{eq je daqe ostao
pri svom stavu da ipak treba da podnesu ostavke, jer ih tako teraju na novo
me{awe karata i postavqaju pitawe potpredsedni~kih mesta i ostalog.
(redigovano)
(potpis redigovan)

DLXXXI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
9. 8. 1994. godine
Izvod
iz izve{taja o rezultatima primene mere
TKTR broj 6340 od 178. 7. 1994. godine
Dana 14. 7. 1994. godine, u ve~erwim ~asovima, Vuk Dra{kovi} je kontaktirao sa Vojislavom [e{eqem. Tom prilikom komentarisali su napu{tawe sednice Skup{tine Republike Srbije od strane poslanika SRS
zbog incidenta sa poslanikom SRS Dragi{i}em. S tim u vezi, Dra{kovi} je naglasio da su poslanici SPO-a napustili sednicu, ali da to nije
adekvatno medijski propra}eno i da je u tim trenucima, u skup{tinskim holovima, bilo stotinak policajaca.
Govore}i o postupku svog poslanika, Vojislav [e{eq je istakao da je
Dragi{i} napravio gre{ku, misle}i da ~ini juna~ko delo, ali je predsednik Skup{tine Srbije naseo i bez kvoruma izbacio poslanika SRS {to
je, po [e{equ, potom iskoristio predsednik poslani~ke grupe SRS-a, Tomislav Nikoli}, da elaborira i doka`e da je predsednik Skup{tine pogre{io.
Dra{kovi} je to prokomentarisao re~ima da je Nikoli}eva diskusija
zakasnela, po{to je glasawe ve} obavqeno.
Na pitawe Vojislava [e{eqa da li treba prisustvovati daqem toku
zasedawa Skup{tine Republike Srbije, Dra{kovi} je naglasio da }e poslanici SPO-a u~estvovati u radu Skup{tine, jer je su{tina svega rasprava o
RTV Srbije. U vezi sa napred iznetim, [e{eq je predlo`io da ponovo kontaktiraju i da se dogovore da li da se i poslanici SRS vrate u Skup{tinu,
a da on li~no o~ekuje da }e ta sednica biti najverovatnije u utorak 19. 7. ove
godine. Dra{kovi} je naglasio da na toj sednici treba prezentovati sva saznawa o RTV Srbije. Tako|e je istakao da je ju~era{wu sednicu napustio i
Vojislav Ko{tunica, a da je jedino Zoran \in|i} ostao da prisustvuje nastavku sednice, ali da je to iz razloga {to ga aktuelne vlasti dr`e u {aci, jer je, po re~ima [e{eqa, predsednik DS u{ao u poslove sa naftom i
nekim drugim stvarima, a to donosi veliki profit, tako da ga aktuelne vlasti imaju u svojim rukama.
Na kraju razgovora, na Dra{kovi}ev predlog da se ponovo vide u utorak 19. 7. ove godine, [e{eq je odgovorio da ne}e biti u Beogradu, ali da je
479

tu Tomislav Nikoli}, koji ima sva ovla{}ewa, apostrofiraju}i da je RTV

Srbije kqu~ svega i da tu nema odstupawa.
(redigovano)
(potpis redigovan)

DLXXXII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
9. 8. 1994. godine
Izvod
iz izve{taja o rezultatima primene mere
TKTR broj 6338 od 18. 7. 1994. godine
Dana 13. jula 1994. godine Vuk Dra{kovi} je obavio razgovor sa Vojislavom [e{eqem. Tom prilikom Vuk Dra{kovi} je predlo`io [e{equ
da, u slu~aju da ne postignu dogovor sa SPS-om oko predloga Zakona o javnom informisawu i Radio-televiziji, preduzme kao meru politi~kog pritiska napu{tawe Skup{tine Srbije. Dra{kovi} je potrebu napu{tawa
parlamenta Srbije, kao meru politi~kog pritiska, obrazlo`io nedostatkom neophodne ve}ine u Skup{tini Srbije, potrebne za izglasavawe predloga gore navedenih zakona.
U tom kontekstu Vojislav [e{eq je, podr`avaju}i u na~elu ovaj Dra{kovi}ev predlog, sugerisao Dra{kovi}u da bi sada on (Dra{kovi}) trebao ponovo da inicira sastanak sa Zoranom \in|i}em i Vojislavom Ko{tunicom, na kome bi se sa istima postigao precizniji dogovor oko eventualnog napu{tawa parlamenta Srbije. S tim u vezi, [e{eq je na kraju
razgovora upozorio Dra{kovi}a da ovaj mora imati u vidu da je, prema wegovim saznawima, predsednik Republike Srbije potpuno uzeo \in|i}a pod
kontrolu.
(redigovano)
(potpis redigovan)

DLXXXIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
Izvod iz informacije br. 6747 od 24. 8. 1994. godine
Nastavqaju}i sa kontinuiranim pra}ewem razvoja bezbednosne situacije u Beogradu, preko na{eg pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da je
Vuk Dra{kovi} kontaktirao sa Vojislavom [e{eqom radi bli`ih dogovora u vezi sa vanrednim zasedawem republi~kog parlamenta. [e{eq je su480

gerisao Dra{kovi}u da se susretnu pre po~etka vanrednog zasedawa da se

dogovore oko nekih bitnih stvari, a po mogu}stvu da to budu i dugoro~niji
sporazumi.
Po re~ima izvora, dogovoreno je da ponovo kontaktiraju 28. 8. teku}e
godine u podnevnim ~asovima.
Izvor nas je informisao da je Vojislav [e{eq tom prilikom naglasio da }e glavna strategija vladaju}e partije na samoj sednici biti izazivawe sukoba izme|u opozicionih stranaka i da }e to biti osnova wihove
strategije. [e{eq je naglasio da je neophodno koncentrisati se na nekoliko stvari, i to: 1) blokada na Drini, 2) izjava predsednika Republike Srbije, 3) izjava Vlade Republike Srbije, i 4) izjava predsednika Skup{tine
Republike Srbije. U vezi sa napred iznetim, [e{eq je konstatovao da sve
~etiri ta~ke predstavqaju kr{ewe Ustava Republike Srbije. S tim u vezi,
Dra{kovi} je istakao da }e on govoriti o mnogo kompleksnijim stvarima,
o onome {ta je sve ura|eno u ovom ratu, {to predstavqa zlo~in.
Vojislav [e{eq je daqe naglasio da je u ovom trenutku neophodno
utvrditi osnovni ciq, odnosno da li je osnovni ciq sru{iti predsednika
Republike Srbije ili filozofirati. Konstatovao je da su Amerikanci
navukli predsednika Republike Srbije i da je sada pravi trenutak za wegovo ru{ewe, a da je strategija SRS-a da se Amerikancima ponudi skalp
predsednika Republike Srbije u zamenu za teritorije.
Po re~ima izvora, Dra{kovi} se zapitao, ~ija je to strategija, jer kada je on juri{ao na predsednika Republike Srbije, SRS-a nije bilo nigde.
Na gore navedenu Dra{kovi}evu opasku, [e{eq je odgovorio, da je predsednik Republike Srbije davao oru`je radikalima da osvoje teritorije i da
}e istorija pokazati da li je to bilo pravilno. Dra{kovi} se kriti~ki izrazio na napred iznete [e{eqeve konstatacije istakav{i da je boqe da teritorije uop{te nisu ni osvajane, jer je Srbija vra}ena dva veka unazad.
Izvor nas je tako|e informisao da je na Dra{kovi}evo pitawe, da li
zaista ima osnovanosti u [e{eqevim tvrdwama da predsednik Republike
Srbije sprema ne{to protiv wega, [e{eq je odgovorio da je spremao ubistvo i da je on saznao za te planove, i da je preko nekih kanala skrenuo pa`wu da odustanu od takvog scenarija. [e{eq je daqe naglasio da je to trebalo da se realizuje tokom leta, da je u sve bio ukqu~en i predsednik Vlade
Crne Gore, ali da se u posledwem momentu upla{io i da ga zbog takvog postupka sada predsednik Republike Srbije ne podnosi, te je bio prinu|en da
umesto odluke o ubijawu donese odluku o proterivawu. [e{eq je daqe istakao da su aktuelne vlasti `elele da se to desi u Crnoj Gori. Dodao je
da je uspeo da razotkrije ~itav plan, da su mu navodno sve dojavili qudi iz
okru`ewa predsednika Republike Srbije, koji je potom sa porodicom oti{ao u Dobanovce.
Na Dra{kovi}evo pitawe da li }e predsednik Republike Srbije u~estvovati na vanrednom zasedawu Skup{tine Republike Srbije, [e{eq je
odgovorio da je to apsolutno iskqu~eno i da je vrhunac wegove nervoze i
nepromi{qenosti intervju predsednika SRJ. Naglasio je da iza podataka
o otetim muslimanima iz voza u stanici [trpci stoji SK Pokret za Ju481

goslaviju, koji je sve organizovao i osumwi~enog Luki}a dr`ao protivpravno vi{e od godinu dana u zatvoru, poku{avaju}i da ponovi scenario koji je
Alija Izetbegovi} napravio sa jednim Srbinom Kerakom, koji je priznao
ratne zlo~ine, {to je proizvelo odre|eni medijski efekat.
Govore}i o Luki}u, [e{eq je istakao da je on navodno bio uhap{en
zbog ubistva izvesnog Pecikoze, koji je prevodio muslimane iz Bosne za velike sume novca, ali da su to izrazito mutne stvari i da se nije udubqivao
u bli`e detaqe.
Na samom kraju razgovora, [e{eq je predlo`io Dra{kovi}u da, i pored svih polemi~nih tonova, razmisli o wegovoj ideji da se napad na aktuelne vlasti i predsednika Republike Srbije, na skup{tinskom zasedawu
koncentri{e na dve-tri ta~ke, jer }e se na taj na~in posti}i znatno ve}i
efekat, a da posle i SPO i SRS imaju vremena za polemike. Konstatovao
je da ako je osnovni ciq da se sru{i predsednik Republike Srbije, onda na
to i treba koncentrisati sve snage.
(redigovano)
(potpis redigovan)

DLXXXIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe

Izvod iz informacije br. 6764 od 25. 8. 1994. godine

Dana 24. 8. 1994. godine kontaktirali su Vuk Dra{kovi} i Vojislav [e{eq radi eventualnog dogovora oko nastupa na sednici ~etvrtog vanrednog
zasedawa Skup{tine Republike Srbije.
S tim u vezi, Vojislav [e{eq je upoznao Vuka Dra{kovi}a da je prethodnog dana imao sastanak sa Zoranom \in|i}em i Vojislavom Ko{tunicom, kada su, kako je istakao, razradili ~itavu varijantu nastupa na pomenutoj sednici. Su{tina wihovog dogovora je, kako je naveo [e{eq, da te`i{te svojih diskusija stave na blokadu Drine i s tim u vezi ru{ewe Milo{evi}a.
Vuk Dra{kovi} je istakao da poslanici SPO-a imaju svoj program, svoj
stav, da imaju svoju strategiju koje }e se dr`ati i da nikoga iz opozicije ne}e napadati. Dra{kovi} je naveo da oni ne `ele da potpi{u bilo kakvu deklaraciju kojom se odbija plan Kontakt grupe, jer su javno ve} prihvatili
pomenuti mirovni plan. S tim u vezi, Dra{kovi} je naveo da je ~uo da je Tomislav Nikoli} izjavio da }e Srpska radikalna stranka nastupiti sa deklaracijom kojom se odbija plan Kontakt grupe.
Vuk Dra{kovi} je naglasio da }e poslanici SPO-a te`i{te svojih diskusija staviti upravo na mirovni plan Kontakt grupe, ali }e osuditi i
blokadu na Drini, jer su protiv zaustavqawa konvoja sa hranom, lekovima,
rawenicima, protiv blokade telefonskih veza i putovawa. Me|utim, kako
je naglasio, SPO podr`ava blokadu kojom se spre~ava dotur oru`ja zara}enim stranama na teritoriji BiH.
482

Vojislav [e{eq je obavestio Vuka Dra{kovi}a da SRS ne}e nastupiti ni sa kakvom deklaracijom, jer je svestan da tako ne{to zbog odnosa snaga u Skup{tini ne bi bilo izglasano, pa prema tome ne `ele da predla`u
ne{to {to je unapred osu|eno na neuspeh. Poslanici SRS-a, kako je naveo
u nastavku, te`i{te svojih diskusija uop{te ne}e stavqati na plan Kontakt grupe, ve} na blokadu Drine, jer to ru{i Milo{evi}a, to mu je najslabija ta~ka u posledwih osam godina.
Na Dra{kovi}evu primedbu da }e na ni{anu poslanika SPO-a biti
jedna katastrofalna politika gde se ta~no zna ko je bio buzdovan, a ko je kome bio taoc, [e{eq je istakao da }e braniti Karayi}a ukoliko ga poslanici SPO-a budu napadali.
[e{eq i Dra{kovi} su se u principu slo`ili da ne bi trebalo da se
me|usobno sukobe na sednici Skup{tine, ali su jedan drugom zapretili da
}e o{tro reagovati na svaki napad suprotne strane.
(redigovano)
(potpis redigovan)

DLXXXV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
15. 9. 1994. godine

Izvod
iz informacije broj 6938 od 16. 9. 1994. godine
Preko na{eg pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da je Blagica
Stojanovi}, novinar Srpske re~i, kontaktirala sa Vojislavom [e{eqom i da je on naglasio da se desila neverovatna situacija, da opstanak
predsednika Republike Srbije zavisi od SPO-a. S tim u vezi, [e{eq je
dodao da su Zoran \in|i} i Vojislav Ko{tunica i on sklopili savez i konfrontirali se u odnosu na predsednika Republike Srbije. [e{eq je tako|e naglasio da je pre sklapawa ovog saveza on isto nudio i Vuku Dra{kovi}u, i da mu je tom prilikom apostrofirao da je sada trenutak za koncentraciju napada na predsednika Republike Srbije i da u epicentru svega treba
da bude blokada granice na Drini. Konstatovao je da je to zlo~in i da zbog
toga sve razlike treba ostaviti po strani, ali da izgleda Vuk Dra{kovi}
to ne mo`e da uradi, jer ima bolesnu potrebu da objasni svoje ranije pona{awe, {to nije odlika konstruktivnih politi~ara. Tako|e je konstatovao
da je navodno ~uo izjave Danice Dra{kovi}, u stilu da }e podr`ati predsednika Republike Srbije, jer je on boqi od predsednika Republike Srpske.
Po re~ima izvora, Blagica Stojanovi} se slo`ila sa [e{eqevim konstatacijama, naglasiv{i da je sloboda ipak va`nija od mira i da je nedavno boravila u Hercegovini kod Bore Anteqa.
U vezi sa napred iznetim, [e{eq je obavestio Blagicu Stojanovi} da
je Boro Anteq smewen, a da su navodno glavnog urednika Srpske televizi483

je, Ristu \ogu, ubili qudi @eqka Ra`natovi}a Arkana i da se to zbilo po

zavr{etku koncerta peva~ice Cece Veli~kovi} u Zvorniku. Navodno je
\ogo do{ao u sukob sa qudima @eqka Ra`natovi}a Arkana. Tako|e je naglasio da on li~no o~ekuje da }e predsednik Republike Srbije sve uraditi, priznati i Sanyak i Hrvatsku, i da je to mogu}e jer ga Dra{kovi}eva
stranka podr`ava, dok se on i dve demokratske stranke zajedni~ki bore, mada ni one ne poseduju dovoqnu crtu radikalizma za jednu takvu borbu. Konstatovao je da je u ovom trenutku kqu~na stvar da se sru{i predsednik Republike Srbije, tamo gde je bio najja~i, na nacionalizmu.
Na kraju, [e{eq je tako|e istakao da sa predsednikom Republike Srpske odr`ava uglavnom kurirsku vezu, mada ima i specijalni telefon, ali
nema ovla{}ewa da ga daje bilo kome.
(redigovano)
(potpis redigovan)

DLXXXVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
4. 10. 1994. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na proglas Srpske radikalne stranke
povodom hap{ewa Vojislava [e{eqa
Raspola`emo pouzdanim saznawima da je Tomislav Nikoli}, povodom
hap{ewa Vojislava [e{eqa, dana 29. 9. 1994. godine, izdao nalog Draganu
Todorovi}u da osmisli odgovaraju}i proglas SRS. Po navodima izvora,
Dragan Todorovi} je ovu obavezu preneo na Momira Markovi}a, iz Saveta
za informisawe SRS-a.
Tomislav Nikoli} je obavestio Dragana Todorovi}a da }e plakati biti {tampani u {tampariji u ^a~ku, te da je za neposrednu organizaciju
{tampawa i distribuciju istih zadu`en Miroslav Dramli}, predsednik
Okru`nog odbora SRS-a u ^a~ku. Kako nas je izvor informisao, za nabavku papira neophodnog za {tampawe plakata u tira`u od 50.000 primeraka
obavezao se Tomislav Nikoli}.
Predsednicima svih okru`nih odbora SRS-a nalo`eno je da pomenute
plakate neposredno preuzmu od Miroslava Dramli}a u ^a~ku, s tim {to je
Dramli} sam organizovao da pomenute plakate u tira`u od 22.000 primeraka dostavi li~no u Beograd.
Utvr|eno je da su tokom 3. 10. 1994. godine ovi plakati rasturani po Beogradu.
Napomena:
(redigovano)
(potpis redigovan)
484

Dodatni list uz dokument

Organizaciona jedinica: CRDB Beograd
Linija rada: (nejasno)
Autor: Vojislav [e{eq
Datum pisawa: 22. 10. 1994. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Fotokopija pisma Vojislava [e{eqa Borbi i Studiju B.
Prilog 1 (strana 1)
(potpis redigovan)
^itaocima Borbe upu}ujem srda~ne pozdrave iz beogradskog kazamata s glavnom porukom: Milo{evi} mora pasti!
Borbi i Studiju B `elim da izdr`e sada{we re`imske pritiske.
Beograd, 22. oktobar 1994. godine
Vojislav [e{eq

DLXXXVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
IV odeqewe Vo`dovac
71-0472
Beograd, 3. 11. 1994. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

I. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen dana 3. 11. 1994. godine, na na{u inicijativu.
Izvor pouzdan podaci delimi~no provereni.
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O ovome do sada nije pisano.
Podaci se odnose na poku{aj Vojislava [e{eqa da iz prostorija
Okru`nog zatvora ilegalno po{aqe pismo Borbi i Studiju B.
U toku razgovora, izvor nas je obavestio da je pre nekoliko dana u redovnu posetu Vojislavu [e{equ do{la wegova majka sa decom Vojislava
[e{eqa.
Za vreme posete, [e{eq je od dece zahtevao da sve vreme posete ska~u
i di`u galamu u prostoriji predvi|enoj za posete, kako bi sa majkom razgovarao, jer je, po [e{eqevom mi{qewu, ta prostorija bila ozvu~ena. U toku posete, [e{eq je majci kriju}i uru~io ceduqu, {to su prisutni radnici Slu`be obezbe|ewa primetili.
Nakon zavr{ene posete, po nalogu upravnika Okru`nog zatvora, a prilikom napu{tawa prostorija zatvora, majka Vojislava [e{eqa je zamoqena da preda pomenutu ceduqu, {to je ista i prihvatila.
Uvidom u sadr`aj ceduqe, ustanovqeno je da je istu Vojislav [e{eq
uputio listu Borba i Studiju B, u kojoj je poru~io da Milo{evi} mora
pasti, kao i da im {aqe pozdrave iz beogradskog kazamata.
485

III. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti

Vojislav [e{eq
IV. Podaci o merama i radwama RDB
Nisu preduzimane.
V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
(redigovano)
(potpis redigovan)

DLXXXVIII
Centar RDB Vaqevo
Srpski ekstremizam i terorizam
25. 11. 1994. godine

Slu`bena bele{ka
Vu~kovi} Du{ko zvani Repi},
i Vu~kovi} Vojin zvani @u}a, iz Beograda
Dana 22. 11. 1994. godine, u 10.00 ~asova, u Okru`nom sudu u [apcu po~eo je glavni pretres protiv optu`enih Vu~kovi} Du{ka, zvanog Repi}, i
wegovog brata Vu~kovi} Vojina, zvanog @u}a, iz Beograda.
Okru`no javno tu`ila{tvo u [apcu je protiv bra}e Vu~kovi} podnelo optu`nicu u kojoj Vu~kovi} Du{ka tereti za izvr{ewe krivi~nog dela
iz ~lana 142, stav 1 KZ SRJ (ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva),
~lana 103 KZ Republike Srbije (silovawe) i ~lana 168, stav 1 KZ Republike Srbije (razbojni{tvo), a Vu~kovi} Vojina za krivi~no delo iz ~lana
224, stav 2 KZ Republike Srbije (la`no predstavqawe) i ~lana 33, stav 3
Zakona o oru`ju i municiji.
Po~etak navedenog su|ewa izazvao je veliko interesovawe doma}ih i
stranih sredstava informisawa, tako da je prvom danu su|ewa prisustvovalo oko 35 novinara, kamermana i foto-reportera. Prisutni su bili novinari i TV ekipe iz Aso{ijated presa,ARD,Rojutersa VTN,Frans presa,
novinarske korporacije Tamouz media (u ~ijem su sastavu novinari iz
SAD-a, Bi-Bi-Di, TV Ikon iz Holandije, TV Kanade i NDR iz Nema~ke),
kao i novinari Tanjuga, Ve~erwih novosti, Politike, Ekspres politike, Vremena, Radija B92, Foneta, VIN-a (Studio B) i drugih.
Tako|e, su|ewu su prisustvovali i predstavnici Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, kao i Helsinki Vo~a.
Prvog dana su|ewa, predsednik sudskog ve}a, sudija Vlada Baji}, saslu{ao je optu`enog Vu~kovi} Du{ka, koji je u svojoj izjavi negirao sve navode iz optu`nice, izla`u}i detaqno svoj boravak kao dobrovoqca u Republici Srpskoj.
Drugooptu`eni Vu~kovi} Vojin je tako|e negirao sve izvode iz optu`nice, navode}i da za sve {to se tereti on ima dozvole Vojske Republike
Srpske.
486

Drugog dana glavnog pretresa saslu{an je svedok Pavlovi} Miodrag iz

Beograda, koji je u svojoj izjavi detaqno objasnio svoj boravak u jedinici
Igor Markovi} u Republici Srpskoj, zajedno sa bra}om Vu~kovi} i svojom izjavom je branio optu`ene.
Tre}eg dana glavnog pretresa u sudu je saslu{ana o{te}ena ]ori} Hasnija i svedoci ]ori} Selveta, ]ori} Elmesa i ]ori} Nermin, svi iz Malog Zvornika. O{te}ena je u svom iskazu ostala pri svojoj ranijoj izjavi, u
kojoj je optu`ila Vu~kovi} Du{ka, zvanog Repi}, da je nad wom izvr{io
krivi~no delo silovawa i krivi~no delo razbojni{tva. Svedoci su tako|e
ostali pri svojim ranijim izjavama, i pred sudom su izjavili da oni nisu bili direktni o~evici krivi~nog dela silovawa, ve} da su se nalazili u drugom automobilu udaqenom oko pet metara od mesta izvr{ewa krivi~nog dela, gde su ~uli vrisku i zapomagawe ]ori} Hasnije, koja se nalazila sama sa
Vu~kovi} Du{kom, zvanim Repi}, u predwim kolima.
Advokati optu`enih, Stefanovi} @ivojin i \or|evi} Dragomir,
obojica iz Beograda, predlo`ili su da sud pribavi dokumentaciju od Vojnog suda u Bijeqini, jer je navodno Vu~kovi} Du{ku ve} ranije bilo su|eno za isto krivi~no delo (~lan 142/1 KZ SRJ ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva), za{ta ga i ovaj sud tereti. Nakon kratkog ve}awa, sudsko ve}e je uva`ilo ovaj predlog branilaca, kao i predlog okru`nog javnog
tu`ioca da se izvr{i ve{ta~ewe ispravnosti pi{toqa marke mauzer,
koji je na|en kod Vu~kovi} Vojina.
Predstavnici Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, Kosti} Ivanka i Todorovi} Milo{, koji su prisustvovali prvom i tre}em danu su|ewa,
bili su prili~no zainteresovani za tok sudskog procesa i svojim komentarima u pauzama su|ewa su izra`avali naklonost o{te}enoj ]ori} Hasniji
i osu|ivali drsko dr`awe i pona{awe optu`enog Vu~kovi} Du{ka. Telegramom RDB MUP Republike Srbije od 21. 11. 1994. godine, obave{teni smo
da }e su|ewu prisustvovati navedeni slu`benici, jer se za direktora Fonda Nata{u Kandi} u CRDB Beograd vodi PO po AOS-u.
Nastavak su|ewa je zakazan za 16. 12. 1994. godine u 10.00 ~asova, a o svim
drugim bezbednosno interesantnim podacima }emo redovno informisati.

DLXXXIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
20. 1. 1995. godine

Izvod
iz slu`bene bele{ke o informativnom razgovoru
br. 4149 od 31. 1. 1995. godine
Izvor nas je u razgovoru informisao da je u posledwe vreme u prilici
da ostvaruje ne{to ~e{}u komunikaciju sa Aleksandrom Jankovi}. U tom
smislu, izvor je naveo da je kroz ove kontakte uo~io da je mesec-dva dana unazad do{lo do u~estalijih kontakata na relaciji Tomislav Nikoli} Alek487

sandra Jankovi}. Po navodima Aleksandre Jankovi}, a kako je ona prenela

na{em izvoru, Tomislav Nikoli} je tako informisao imenovanu da je jedna grupa republi~kih poslanika iz redova SRS-a nezadovoqna sveukupnim
politi~kim anga`manom Vojislava [e{eqa. Shodno tome, ova grupa poslanika smatra da bi za afirmaciju stranke u narednom periodu bilo neophodno smeniti Vojislava [e{eqa sa mesta predsednika SRS-a i potom izvr{iti kompletnu transformaciju stranke, i to u pravcu jedne nacionalne stranke umerene desnice. U tom kontekstu, Tomislav Nikoli} je tako|e
izneo da je on li~nog mi{qewa da bi stranka bila uspe{nija bez wega.
(redigovano)
(potpis redigovan)

DXC
Centar RDB Vaqevo
III odsek srpski ekstremizam i terorizam
7-039; 7-036
24. 1. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
Vu~kovi} Du{ko i Vojin iz Beograda
Dana 23. 1. 1995. godine u Okru`nom sudu u [apcu nastavqeno je su|ewe bra}i Vu~kovi}, Du{ku i Vojinu, iz Beograda.
Na po~etku su|ewa pro~itani su izve{taji neuropsihijatrijskih klinika iz Zemuna, Vr{ca i Kovina, jer se Vu~kovi} Du{ko u wima le~io od
alkoholizma. Neuropsihijatrijska klinika iz Vr{ca poslala je izve{taj
na ime Vu~kovi} Branka, iako je tra`eno za Vu~kovi} Du{ka, i to najverovatnije predstavqa gre{ku u kucawu, dok su iz Zemuna obavestili sud da takve izve{taje ne mogu da {aqu, ali }e omogu}iti sudskom ve{taku da pogleda spise klinika u Zemunu u vezi le~ewa Vu~kovi} Du{ka. Klinika iz Kovina je poslala izve{taj u kojem se ka`e da je Vu~kovi} Du{ko le~en kod
wih i da je u alkoholisanom stawu prili~no razdra`qiv, sklon tu~i, agresivan, niskog praga tolerancije i da je zbog ~estih sva|a i tu~e sa radnicima isteran iz bolnice.
Pro~itan je nalaz ve{taka balisti~ara koji je vr{io ve{ta~ewe pi{toqa marke mauzer kalibra 7,65 mm, koji je oduzet od Vu~kovi} Vojina,
gde je prona|eno da je pi{toq u ispravnom stawu.
Tako|e, sudija Baji} Vladimir je obavestio prisutne da je dobio odgovor od Vojnog suda u Bijeqini, Republika Srpska, da se navedena tra`ena
dokumentacija o su|ewu Vu~kovi} Du{ku pred ovim sudom nalazi u Vojnom
sudu u Beogradu.
Nakon toga, saslu{ani su svedoci bra}a Simi}, Nenad i Miroslav, iz
Zvornika, Republika Srpska, koji su pred sudskim ve}em dali izjave koje
idu u prilog bra}i Vu~kovi}. Svedoci su izjavili da su zajedno sa optu`enima od po~etka jula 1992. godine bili u dobrovoqa~koj jedinici Igor
488

Markovi}, koja je bila u sastavu Zvorni~ke brigade Vojske Republike Srpske. Ovu jedinicu je sa~iwavalo oko 80% dobrovoqaca iz Zvornika i okolnih mesta, a 20% su ~inili dobrovoqci iz Republike Srbije. O optu`enima, bra}i Vu~kovi}, vlada mi{qewe u Zvorniku kao hrabrim i disciplinovanim borcima, a naro~ito o Vu~kovi} Vojinu, zvanom @u}a, kao vrsnom
komandantu zahvaquju}i kome je i oslobo|en Zvornik.
Svedoci su tako|e izjavili da ne znaju ni{ta u vezi navedenog ubistva
zarobqenih civila, kao i da nisu upoznati sa navodnim silovawem i razbojni{tvom.
Na kraju su|ewa, sud je doneo naredbu da se na slede}e su|ewe pozovu
svedoci Baji} Aca iz Republike Srpske i Filipovi} Sini{a iz Rume, kao
i da se pribave novi izve{taji neuropsihijatrijskih klinika iz Vr{ca i
Zemuna, nalazi ve{taka o ura~unqivosti Vu~kovi} Du{ka, izve{taj bolnice u Zvorniku o povredama ]ori} Hasnije, predmet Op{tinskog suda u
Loznici iz 1992. godine o bacawu bombe Vu~kovi} Du{ka u jednu privatnu
ku}u u Loznici, zatim izve{taj komunalnog preduze}a u Zvorniku o prevozu le{eva 27. i 28. juna 1992. godine i izve{taj Vojnog suda u Beogradu o su|ewu Vu~kovi} Du{ku u Bijeqini povodom istog krivi~nog dela.
Dana{wem su|ewu su prisustvovali novinari Mati} Stevan (Ve~erwe novosti), Radosavqevi} Jovan (Politika) i Miju{kovi} Miroqub
(Ekspres politika) iz [apca i Dulovi} Jovan (Vreme) iz Beograda.
Nastavak su|ewa je zakazan za 20. 2. 1995. godine u 10.00 ~asova, pa }emo
o tome blagovremeno informisati.

DXCI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
IV odeqewe
28. 1. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
o saznawima vezanim za izlazak
Vojislava [e{eqa iz Okru`nog zatvora u Beogradu
Dana 28. 1. 1995. godine, oko 08.00 ~asova, ispred zgrade Okru`nog zatvora u Beogradu, u Ba~vanskoj ulici, po~elo je okupqawe ~lanova i simpatizera SRS, u nameri da do~ekaju najavqeni izlazak lidera SRS Vojislava
[e{eqa iz Okru`nog zatvora. Me|u prisutnima prime}eni su transparenti sa natpisima @iveo Voja, Dole komunizam itd, kao i prisustvo
nekoliko TV ekipa, Politike, NTV Studio B i vi{e fotoreportera.
U 09.00 ~asova iz zgrade Okru`nog zatvora iza{ao je Vojislav [e{eq
i tom prilikom do~ekan ovacijama i skandirawem prisutnih, nakon ~ega im
se obratio kra}im govorom u kojem je istakao da Milo{evi}ev re`im nema toliko mesta u zatvorima koliko ima radikala, i dodao da je Slobodan
Milo{evi} kriminalac kojega }e uskoro srpski radikali oboriti sa vlasti.
489

Najverovatnije na poziv Vojislava [e{eqa, okupqeni su se pe{ke uputili ulicama Vojislava Ili}a, 14. decembra, Mar{ala Tolbuhina, Srpskih vladara do Francuske ulice, gde su stigli u 10.30 ~asova. U prostorije
SRS u{ao je Vojislav [e{eq sa rukovodstvom stranke, zajedno sa novinarima i TV ekipama, da bi nakon nekoliko trenutaka prisutni ispred sedi{ta stranke bili pozvani da se razi|u i prisustvuju tribini SRS, koja je
zakazana istog dana u 20.00 ~asova u Pariskoj ulici.
Napomena:
Neposredno pred izlazak iz Okru`nog zatvora u Beogradu, Vojislav
[e{eq se radnicima Slu`be obezbe|ewa Okru`nog zatvora u Beogradu
zahvalio na korektnom tretmanu koji je imao za vreme boravka u OZ, u nadi da }e tako biti i prilikom slede}eg susreta.
(potpis redigovan)

DXCII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd

V odeqewe
29. 1. 1995. godine
Izvod iz depe{e broj 695
Dana 28. 1. 1995. godine, u prostorijama Srpske radikalne stranke u Beogradu, Pariska ulica broj 13, odr`ana je tribina povodom izlaska iz zatvora lidera stranke Vojislava [e{eqa.
Na tribini, odr`anoj u vremenu od 20.00 do 20.30 ~asova, prisustvovalo
je oko 300 lica, uglavnom simpatizera Srpske radikalne stranke.
Ve}i deo prisutnih se okupio na platou ispred sedi{ta stranke, jer sala nije mogla da primi sve zainteresovane, zbog ~ega je postavqeno spoqno
ozvu~ewe.
Vojislav [e{eq se u svom dvadesetominutnom govoru obratio prisutnima, koji su ga do~ekali burnim ovacijama i pozdravima.
Vojislav [e{eq je, izme|u ostalog, izneo da }e re`im Slobodana Milo{evi}a uskoro biti sru{en voqom naroda ~ije je poverewe izgubio.
Predsedniku Srbije, Vojislav [e{eq je obe}ao li~nu i materijalnu sigurnost ukoliko sam ode sa vlasti, u suprotnom mo`e da bira dva na~ina silaska sa vlasti: ili kao kraq Srbije Aleksandar Obrenovi} i Draga Ma{in,
ili kao bra~ni par ^au{esku iz Rumunije.
Po zavr{etku tribine, Vojislav [e{eq je s grupom naju`ih saradnika oko 21.10 ~asova oti{ao u restoran Dva bela goluba na ve~eru.
Za vreme odr`avawa tribine nije bilo ekscesnih pona{awa.
(redigovano)
Beograd, 23. 5. 1995. godine
(potpis redigovan)
490

DXCIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
30. 1. 1995. godine

Izvod
iz izve{taja o rezultatima primene mere
TKTR broj 4250 od 31. 1. 1995. godine
Dana 28. 1. 1995. godine, Vuk Dra{kovi} je obavio razgovor sa Vojislavom [e{eqom. Nakon uvodne konverzacije, [e{eq je informisao Dra{kovi}a da se po izlasku iz Centralnog zatvora u pratwi svojih pristalica pe{ice uputio prema centru grada ka sedi{tu stranke, napomiwu}i da
je, po wegovoj procesni, s wim bilo oko 2.000 qudi. U tom kontekstu, [e{eq je posebno apostrofirao da su prolaze}i kroz grad pevali ~etni~ke
pesme i skandirali Slobo lopove, isti~u}i da je to ~iweno posebno
pred wegovom rezidencijom.
S tim u vezi, [e{eq je tako|e naveo da su wegov izlazak iz CZ-a, kao
i {etwu kroz grad, pratili novinari TV Politike i NTV Studija B.
Tom prilikom imenovani su postigli na~elni dogovor da se sastanu u
ponedeqak 30. 1. 1995. godine, s tim da }e naknadno precizirati vreme i mesto sastanka. (redigovano)
(potpis redigovan)

DXCIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
30. 1. 1995. godine

Izve{taj saradnika
1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Saradnik se koristi za pra}ewe aktivnosti lica koja deluju sa pozicija srpskog ekstremizma.
Razgovor je obavqen dana 28. 1. 1995. godine na inicijativu operativnog
radnika.
Izvor pouzdan podaci su provereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa.
Izvor nas je informisao da je dana 28. 1. 1995. godine Vojislav [e{eq
govorio na tribini Srpske radikalne stranke, koja je odr`ana u prostorijama SRS-a u ul. Pariska br. 13, pred oko 300-400 posetilaca, od kojih je ve}ina bila na ulici ispred prostorija. U toku tribine, koja je po~ela oko
20.00 ~asova i trajala do oko 20.30 ~asova, nije bilo ekscesa. Vojislav [e491

{eq je bio jedini govornik na tribini. Pored ostalih, tribini su prisustvovali i Tomislav Nikoli}, Aleksandar Stefanovi} i drugi.
U svom izlagawu Vojislav [e{eq je, po navodima izvora, pored ostalog istakao da je predsednik Republike Srbije glavni kriminalac, komunisti~ki bandit i izdajnik srpskog naroda, da je svojevremeno radikalima
davao {lepere oru`ja za odbranu srpske Krajine, ali da je zato wegova odgovornost sada ve}a, jer je izdao srpske nacionalne interese.
U nastavku, [e{eq je, po navodima izvora, istakao da su oduvek kroz
istoriju nenarodni, diktatorski re`imi progonili srpske radikale, dok je
Srbija cvetala za vreme vladavine radikala. [e{eq je u nastavku izlagawa predsednika Republike Srbije nazvao vo|om crvene bande i zapretio
da }e, ukoliko dobrovoqno zajedno sa suprugom ne ode u penziju na miran na~in, biti oteran po uzoru Aleksandra Obrenovi}a i kraqice Drage ili
bra~nog para ^au{esku. Zatim je istakao, po navodima izvora, da predsednik Republike Srbije obnavqa komunizam u Srbiji, a da wegova banda kriminalaca dr`i kontrolu nad svim dr`avnim sistemima, da struje nema jer
se izvozi Hrvatskoj, a pare se nose na Kipar, da se u Srbiji gase mediji, da
policija rastura opoziciju, da je SRS branio Borbu iz principijelnih
razloga, odnosno zbog zalagawa za demokratiju i gra|anska prava, te da }e
do zadweg daha braniti NTV Studio B, tako|e iz principijelnih razloga, s namerom da nisu na istim politi~kim pozicijama.
U toku svog izlagawa, kako nam je preneo izvor, [e{eq je istakao i to
da }e predsednika Republike Srbije sa funkcije koju obavqa ukloniti
oficiri ili policajci, odnosno da nije va`no ko }e od wih to obaviti, ve}
da je va`no, kako je podvukao, da municija bude dobra.
3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq, za wega postoje podaci u CRDB Beograd.
4. Mere i radwe RDB
Raspola`emo video snimkom izlagawa Vojislava [e{eqa na pomenutoj tribini.
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Saradniku su dati konkretni zadaci za naredni period.
(potpis redigovan)

DXCV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
31. 1. 1995. godine
Izvod iz izve{taja o rezultatima primene mere
TKTR br. 4264 od 1. 2. 1995. godine
Dana 30. 1. 1995. godine, Vuk Dra{kovi} je obavio razgovor sa Vojislavom [e{eqom. Tom prilikom, Vuk Dra{kovi} je, nakon uvodne konverza492

cije, obavestio Vojislava [e{eqa da raspola`e saznawima koja ukazuju na

koordinaciju politi~kih aktivnosti izme|u Mirka Marjanovi}a i Zorana
\in|i}a. U tom kontekstu, Dra{kovi} je daqe naveo da Zoran \in|i}, a u
ciqu afirmacije svoje opozicione uloge, odnosno prerastawa u glavnu
opozicionu snagu, ima zadatak da u narednih par meseci razbija SPO.
Paralelno s tim, podvukao je Dra{kovi}, predsednik Republike Srbije nastoja}e da likvidira [e{eqa, kako bi se nakon toga Zoran \in|i} nametnuo na politi~koj sceni kao jedini relevantni politi~ki partner iz
redova opozicije.
Vuk Dra{kovi} je u nastavku razgovora posebno apostrofirao da raspola`e podacima da je Zoran \in|i} jednom prilikom predlagao Mirku
Marjanovi}u da ovaj izna|e na~ina i protera Vojislava [e{eqa, kao lice
koje nema dr`avqanstvo Republike Srbije, u Republiku Srpsku. S tim u vezi, Vojislav [e{eq je decidirano izjavio da je u pitawu gre{ka, te da je on
([e{eq) jo{ od 1986. godine upisan u kwigu dr`avqana Republike Srbije.
Komentari{u}i nedavni predlog SPO-a o ujediwewu parlamentarnih
opozicionih stranaka, Vojislav [e{eq je naglasio da ne}e podr`ati tu
ideju o ujediwewu, ali da }e zato, s druge strane, u ciqu ru{ewa socijalista uvek prihvatiti saradwu sa drugim opozicionim strankama po odre|enim fiksiranim zajedni~kim ciqevima.
U tom smislu, Vojislav [e{eq je informisao Vuka Dra{kovi}a da je
Srpska radikalna stranka dala inicijativu da se u narednih nekoliko dana
odr`i jedan zajedni~ki sastanak svih opozicionih parlamentarnih stranaka. Podr`avaju}i ovaj predlog u na~elu, Vuk Dra{kovi} je istakao da }e on,
s obzirom da }e se najverovatnije u vreme odr`avawa ovog sastanka nalaziti u Velikoj Britaniji, ovlastiti i dati instrukcije Ivanu Kova~evi}u da
imenovani umesto wega prisustvuje gore navedenom sastanku.
(redigovano)
(potpis redigovan)

DXCVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0289
1. 2. 1995. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na ekstremiste iz redova SRS.
Izvor nas je informisao da je kao predsednik mesnog odbora SRS (redigovano) prisustvovao mitingu ~lanova SRS ispred CZ, koji je organizovan 28. 1. teku}e godine u ~ast izlaska Vojislava [e{eqa iz zatvora. Svi
493

predsednici odbora morali su da prisustvuju mitingu. Ispred CZ, po re~ima izvora, do{ao je i narodni poslanik Ilija Vaki} sa stotinak ~etnika,
koji su nameravali da izazovu nerede, ali su spre~eni, jer je na glavnom odboru SRS doneta odluka da se dozvoli jedino pesma, a nikako incidenti.
Po izlasku iz zatvora, [e{eq je, po izvoru, ponovo optu`io Slobodana Milo{evi}a da je bandit i kriminalac, a istoga dana, na protestnoj ve~eri SRS izjavio je da je Slobodan Milo{evi} naoru`ao sve ~lanove ~etni~kog pokreta koji su se borili u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj
Krajini i da im je dao {lepere oru`ja.
Izvor nas je tako|e obavestio da se nakon zatvarawa [e{eqa u~lanilo u SRS, samo u Beogradu, preko 4.000 novih ~lanova. Daqe je izneo da ~lanova SRS ima i u MUP-u Republike Srbije, iznose}i podatak da je [e{eqev intervju za Veliku Srbiju iz zatvora prokrijum~ario navodno jedan
funkcioner MUP-a Republike Srbije. Na kraju, izvor je izneo da se u wegovoj stranci uveliko pri~a da wihov biv{i ~lan Jovan Glamo~anin sada
radi u MUP-u Republike Srbije, iako je isti bio ucewen od jednog pripadnika MUP-a Republike Srbije zbog qubavnog odnosa sa sekretaricom predsednika op{tine.
3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
Za Vojislava [e{eqa postoje podaci u evidenciji CRDB Beograd.
4. Mere i radwe RDB
Osim ovog razgovora, druge mere i radwe nismo preduzimali.
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
U narednom periodu razmotri}emo mogu}nost eventualnog kori{}ewa
izvora prema ekstremistima iz SRS.
(redigovano)
(potpis redigovan)

DXCVII
Okru`nom javnom tu`ila{tvu
N/r. zameniku javnog tu`ioca Miloradu Trnini}u
Beograd
Veza: Va{ zahtev br. KI-1550/94 od 2. 2. 1995. godine
U vezi sa va{im zahtevom za prikupqawe potrebnih obave{tewa gorwi broj, pribavili smo potreban video-materijal iz koga se vidi da je Vojislav [e{eq nakon izlaska sa izdr`avawa kazne iz Okru`nog zatvora u
Beogradu, u nekoliko navrata (prilikom izlaska iz zatvora, na konferenciji za {tampu, na tribini GO SRS, kao i u emisiji NTV Paket Studija B),
u svojim izjavama izlagao poruzi, vre|ao i omalova`avao predsednika Republike Srbije, {to mogu biti bitni elementi krivi~nog dela povreda
ugleda Republike Srbije ili druge republike u SRJ iz ~lana 98, stav 1 KZ
Republike Srbije.
494

U prilogu akta dostavqamo vam informaciju sa izdvojenim eklatantnim primerima wegovih istupa, kao i video-materijal koji smo, u skladu sa
na{im mogu}nostima, pribavili.
(potpis redigovan)

DXCVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
2. 2. 1995. godine
Beograd

Informacija
Dana 28. 1. 1995. godine, oko 9.00 ~asova, Vojislav [e{eq se odmah po
izlasku iz Centralnog zatvora u Beogradu, gde se nalazio na izdr`avawu
kazne zatvora, obratio prisutnim gra|anima. Tom prilikom, Vojislav [e{eq je, izme|u ostalog, rekao:
Podse}am vas da je Slobodan Milo{evi}, predsednik Republike Srbije, komunisti~ki bandit! Srbiji je odavno jasno da je Slobodan Milo{evi} glavni kriminalac u zemqi. Celom srpstvu je odavno poznato da je Slobodan Milo{evi} najve}i izdajnik srpskog naroda od Kosova naovamo, i da
bi Srbija bila slobodna i demokratska, da bi se srpske zemqe ujedinile, danas je glavni ciq sru{iti zlo~ina~ki re`im Slobodana Milo{evi}a.
Srpski radikali, verni otaybini i srpstvu, u~ini}e sve {to je u wihovoj
mo}i da se Milo{evi}ev re`im {to pre obori
Nakon toga se Vojislav [e{eq, u pratwi svojih pristalica, uputio pe{ice prema centru grada, ka sedi{tu stranke u ul. Francuska br. 31, gde je
potom odr`ao i konferenciju za {tampu. Na pomenutoj konferenciji za
{tampu Vojislav [e{eq je, pored ostalog, istakao slede}e:
Slobodan Milo{evi} je na ~elu jedne piramide kriminalaca i mi
znamo da vi{e nema nikakve svrhe potkopavati tu piramidu odozdo, treba
udariti u ~elo, u vrh. Ru{ewem glavnog kriminalca svi ostali }e se razbe`ati preko dr`avne granice ili zaglaviti u zatvoru, gde im je i mesto
Istupi Vojislava [e{eqa na platou ispred Centralnog zatvora u Beogradu, kao i wegovo izlagawe na konferenciji za {tampu, odr`anoj u sedi{tu SRS-a, emitovani su od strane NTV Studija B u specijalnoj emisiji
prikazanoj dana 28. 1. 1995. godine nakon emisije Vesti u 7.
Dana 28. 1. 1995. godine, sa po~etkom u 20.00 ~asova, u prostorijama Gradskog odbora SRS-a u Pariskoj br. 13, odr`ana je tribina na kojoj je govorio
Vojislav [e{eq. Obra}aju}i se prisutnima, Vojislav [e{eq je tom prilikom, izme|u ostalog, istakao slede}e:
... Mi srpski radikali smo izdr`ali kompletan repertoar represalija zlo~ina~kog Milo{evi}evog re`ima, a sada }emo da uzvratimo udarac.
Da vidimo kako }e Milo{evi} podneti na{e udarce. Da vidimo kako }e se
provesti Slobodan Milo{evi}, predsednik Republike Srbije, glavni kriminalac u Srbiji, vo|a neokomunisti~kog re`ima, komunisti~ki bandit i
najve}i izdajnik srpskog naroda
495

Zatim je Vojislav [e{eq u nastavku izlagawa naglasio i slede}e:

Ko danas vlada Srbijom? Mafija, banda kriminalaca! Ko je na ~elu
te bande? Slobodan Milo{evi} glavni lopov u Srbiji!
Potom je rekao:
Kako }e se provesti Slobodan Milo{evi}? Evo, mi srpski radikali nudimo Slobodanu Milo{evi}u jedan lagodan i miran odlazak u penziju. Evo, mi mu garantujemo pristojnu penziju. Ne}emo mu ni oduzimati onu
ku}u {to je ukrao na Dediwu od naroda i dr`ave, pa otkupio za mawe od
10.000 maraka, ali da odmah ode sa vlasti. Ako ne ode odmah, e bogami, osta}e bez svega. Ili }e oti}i na miran na~in, voqa naroda je u Srbiji uvek bila neprikosnovena, ako misli da narodu daqe name}e svoje prisustvo, e onda mo`e da se provede zajedno sa Mirom Markovi} po uzoru na kraqa Aleksandra Obrenovi}a i kraqicu Dragu Ma{in, ili mu se mo`da vi{e svi|a
sudbina bra~nog para ^au{esku. Mi srpski radikali nikad nismo bili
stranka jednoumnih qudi, mi nikada nismo dogmatski zastupali samo jednu
ideju. Evo, mi mu dajemo {ansu da bira, ili mu se vi{e svi|a sudbina ^au{eskua ili Aleksandra Obrenovi}a, neka sam odabere
Ne mo`e se Srbijom vladati policijom! Mo`e vrlo kratko. Svi nenarodni re`imi u pro{losti su to pokazali. [ta je vredelo kraqu Aleksandru Obrenovi}u {to je imao pod kontrolom i vojsku i policiju. Upuca{e ga wegovi oficiri. Da li }e Milo{evi}a ba{ oficiri ili policajci,
to }emo ve} videti, znate, ali va`no je da municija bude dobra!
Deo izlagawa Vojislava [e{eqa na pomenutoj tribini emitovan je dana 28. 1. 1995. godine u emisiji NTV Studija B Vesti u 10.
CRDB Beograd raspola`e video-materijalom sa kompletnim izlagawem Vojislava [e{eqa na tribini.
Dana 30. 1. 1995. godine Vojislav [e{eq je kao gost NTV Studija B, u
okviru emisije NTV paket, pored ostalog izjavio slede}e:
Ja sam nestrpqivo o~ekivao to su|ewe, ali vidite, Milo{evi} se
jo{ nije usudio i, evo, ja ga sad javno pozivam da odmah krene sa tim sudskim
procesom, pa da dokazujem da je on glavni lopov u Srbiji, {to sam izjavio u
Op{tinskom sudu u Beogradu, i ponovio sam sad kad je neki dan bilo su|ewe po tu`bi @ivote Pani}a, to sam isto ponovio i rekao da je Slobodan
Milo{evi} sau~esnik @ivote Pani}a. Ja nudim stotinu dokaza za svoju
tvrdwu, pa evo, pozivam Slobodana Milo{evi}a, koji sigurno gleda ovu
emisiju, da odmah pokrene taj sudski postupak ili neka podnese ostavku ili
neka ide na taj sudski postupak, nema mu tre}e varijante

DXCIX
Okru`no javno tu`ila{tvo u Beogradu
KT-1550/94
Beograd, 2. 2. 1995. godine
MUP Srbije
Centar dr`avne bezbednosti u Beogradu Beograd
Pojedine TV stanice delimi~no su emitovale snimak izlaska sa izdr`avawa kazne dr Vojislava [e{eqa iz Okru`nog zatvora u Beogradu dana
496

28. 1. 1995. godine. Tom prilikom, dr Vojislav [e{eq se obratio prisutnoj

grupi gra|ana kra}im govorom, u kojem je izrekao i neke uvrede na ra~un
predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a. Prvi kriminalac Srbije je
predsednik Milo{evi}.
Istog dana na tribini odr`anoj u ve~erwim satima u ulici Pariskoj
u Beogradu, dr Vojislav [e{eq je izrekao iste i druge uvrede na ra~un
predsednika Srbije.
Izre~ene uvrede od strane dr Vojislava [e{eqa mogu predstavqati
inkriminacije iz ~lana 98, stav 1 KZ Republike Srbije.
Stoga je neophodno, a shodno ~lanu 153 ZKP-a, da nam dostavite tekstove govora dr Vojislava [e{eqa odr`anih grupi gra|ana prilikom izlaska
iz Okru`nog zatvora dana 28. 1. 1995. godine, kao i govora odr`anog na tribini u ulici Pariskoj broj 13, iste ve~eri.
Ovom tu`ila{tvu potrebno je da dostavite i video-trake, ukoliko istima raspola`ete, o ovim doga|ajima (govorima).
Prilikom dostavqawa tra`enih potrebnih obave{tewa, molimo da se
pozovete na na{ gorwi broj.
Zamenik javnog tu`ioca
Milorad Trnini}

DC
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
15. 2. 1995. godine

Izvod
iz izve{taja o rezultatima primene mere
TKTR br. 4445 od 16. 2. 1995. godine
Dana 14. 2. 1995. godine Vuk Dra{kovi} je obavio razgovore sa vi{e lica koji su se odnosili na organizovawe ranije najavqenog zajedni~kog protestnog mitinga.
Neposredno pred odlazak na sastanak sa Vojislavom [e{eqom, Zoranom \in|i}em i Vojislavom Ko{tunicom, koji je organizovan od strane
Dragana Kojadinovi}a, direktora NTV Studija B, Vuk Dra{kovi} je kontaktirao sa suprugom Danicom Dra{kovi}.
Danica Dra{kovi} mu je tom prilikom sugerisala da na pomenutom sastanku obavesti prisutne da oni preuzmu organizaciju mitinga, a da }e ih
SPO i on li~no podr`ati u svakom pogledu, ali da sa wima ni po koju cenu
ne ulazi ni u kakav sporazum, jer bi ga to samo iskomplikovalo. Dra{kovi}
je prihvatio ovu sugestiju.
Nakon pomenutog sastanka, koji je odr`an u prostorijama NTV Studija B sa po~etkom u 16.00 ~asova, Dra{kovi} je kontaktirao sa Draganom Kojadinovi}em, kome se izvinio zbog neprimerenog pona{awa i neadekvatnog
reagovawa u toku razgovora. Na primedbu Kojadinovi}a da }e povodom odr497

`anog sastanka i postignutog dogovora izdati saop{tewe za javnost, Dra{kovi} je naglasio da se u saop{tewu decidirano istakne da su organizaciju protestnog mitinga preuzeli SRS, DS i DSS, a da }e im SPO u tom
smislu pru`iti naj{iru podr{ku. Kojadinovi} je s tim u vezi skrenuo Dra{kovi}u pa`wu da se u razgovoru nisu ba{ tako dogovorili, me|utim, Vuk
Dra{kovi} je do kraja ostao dosledan ne pristaju}i na druga~iju formulaciju. Kojadinovi} je naglasio da }e Srpska radikalna stranka biti formalno prijavqena nadle`nom organu kao organizator ovog skupa, te da je u su{tini va`no da je ovaj sastanak uop{te odr`an i da je ipak postignut na~elan dogovor oko odr`avawa mitinga.
Nakon ovog razgovora, Vuk Dra{kovi} je na istu temu razgovarao i sa
Vojislavom [e{eqom, koji se nalazio u poseti kod Dragana Kojadinovi}a.
Vojislav [e{eq je izrazio `aqewe zbog ovakvog stava Vuka Dra{kovi}a,
nagla{avaju}i va`nost da se SPO ipak pojavi kao organizator ovog skupa.
Me|utim, [e{eq je, prihvataju}i Dra{kovi}ev stav povodom ovog pitawa,
predlo`io tekst saop{tewa u kome se isti~e da su organizovawe mitinga
preuzele SRS, DSS i DS, a da }e SPO u~estvovati u svim aktivnostima koje se s tim u vezi dogovore. Dra{kovi} je ovaj tekst saop{tewa prihvatio.
U nastavku, [e{eq je insistirao da se u istom sastavu ponovo sastanu,
pa makar se i sva|ali. Na~elno su se dogovorili da okrugli sto, kome bi
pored wih dvojice prisustvovali i Zoran \in|i} i Vojislav Ko{tunica,
koji bi prenosio NTV Studio B, bude odr`an u ponedeqak 20. 2. 1995. godine.
Na kraju razgovora [e{eq je, obja{wavaju}i svoju `equ za saradwom
sa drugim opozicionim strankama bez obzira na neslagawa po pojedinim
pitawima, istakao da mu je ciq da u toku ove godine sru{i predsednika Republike Srbije i da }e zbog toga nastaviti sa ovakvom politikom.
(redigovano)
(potpis redigovan)

DCI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
21. 2. 1995. godine

Izvod
iz izve{taja o rezultatima primene mere
TKTR br. 4536 od 22. 2. 1995. godine
Tokom 21. 2. 1995. godine, Dra{kovi} je ostvario i kontakt sa Vojislavom [e{eqom. Tom prilikom [e{eq je upoznao Dra{kovi}a sa idejom, do
koje su do{li on i Tomislav Nikoli}, da wihove dve stranke potpi{u poseban sporazum o saradwi na lokalnom nivou. Po [e{eqevim re~ima, sporazum bi imao dve ta~ke, a wegova su{tina svodila bi se na dogovor da, ukoliko kandidat jedne od stranaka pro|e u drugi izborni krug, druga stranka
glasa za wega. U vezi iznetog, [e{eq je naglasio da je SRS takav sporazum
498

ve} potpisala sa DS i DSS-om, ali da isti nije u koliziji sa predlogom koji daje SPO-u.
Dra{kovi} je odgovorio da je spreman na razgovor, ali da ni{ta ne}e
potpisati dok god je na snazi nedavno potpisani sporazum SRS, DS i DSS
o zajedni~kom izlasku na izbore, zahtevaju}i istovremeno i poni{tavawe
istog i izviwewe od svih potpisnika.
(redigovano)
(potpis redigovan)

DCII
Centar RDB Ni{
Unutra{wi ekstremizam srpski
73-040, 73-018
27. 2. 1995. godine

Izve{taj saradnika
1.
(redigovano)
Sastanak odr`an dana 22. 2. 1995. godine na konspirativnom mestu, u
slu`benom vozilu, u vremenu od 18.30 do 20 ~asova, na inicijativu operativnog radnika.
Izvor se koristi na pra}ewu delatnosti Kosi} Bobana, OO po unutra{wem ekstremizmu i terorizmu i drugih ekstremista sa podru~ja CRDB
Ni{.
Izvor pouzdan. Podaci delimi~no provereni.
2.
Na odr`anom sastanku saradnik je podneo slede}i izve{taj:
Kontakt sa Kosi}em ostvario sam dana 22. 2. 1995. godine u prepodnevnim ~asovima. Kosi} se u razgovoru poverio da je dana 21. 2. 1995. godine sa
Vaki} Branislavom bio na podru~ju Ni{a i Pirota.
Kosi} je od Vaki}a dobio instrukcije o daqoj aktivnosti S^P-a na
podru~ju @itora|e, a sve u ciqu pripreme za skori odlazak za Beograd. Vaki} preko Kosi}a najavquje ozbiqne pripreme za masovne i ru{ila~ke demonstracije, ne preciziraju}i datum i lokaciju, sa namerom da ovog puta
idu do kraja u svrgavawu vlasti i re`ima u Republici Srbiji. Ka ostvarewu tog ciqa ne}e birati sredstva, a prema Beogradu i}i }e se organizovano, masovno. Demonstracije treba da prerastu u ru{ila~ku i oru`anu pobunu i napad na vitalne objekte najvi{ih dr`avnih organa i wene predstavnike. Krajwi im je ciq zauzimawe tih objekata, pa i televizije i svrgavawe
sa vlasti predsednika Republike Srbije.
O~ekuje se masovna podr{ka radnih qudi i gra|ana Beograda, kasnije i
[umadije i drugih podru~ja u Srbiji, gde je prisutno ogromno nezadovoqstvo zbog ukupnog stawa u dru{tvu, kako ekonomsko, tako i zbog sve ve}e
pqa~ke i kriminala, koji ne spre~avaju MUP Srbije, sudovi i tu`ila{tva,
ve} u tome u~estvuju, od ministra u vladi do pozornika milicionera na ulici.
499

Kosi} je Vaki}a informisao i o zadwem doga|aju u @itora|i, kada je

Arkan sa svojima na svojoj svadbi pucao pola sata iz pedesetak naoru`awa
na desetak metara od SM @itora|a, nao~igled komandira SM i na~elnika
SUP-a Prokupqe, desetak milicionara, a da niko nije reagovao. Vaki} }e
to izneti na prvoj sednici Skup{tine Republike Srbije.
Ceo doga|aj Kosi} je posmatrao sa dvadesetak metara i sve je registrovao.
Na kraju razgovora, Kosi} mi se poverio da je sa Vaki}em i ostalima,
nije pomiwao imena istih, na podru~ju Pirota u nekom magacinu naoru`awa S^P-a ~istio oru`je, pripremaju}i isto za Beograd i druge situacije.
Bio je izuzetno ozbiqan, isti~u}i da se ozbiqno i temeqno treba pripremiti za vreme koje dolazi, jer }e biti gusto i vru}e, ali da }e se sve to isplatiti.
Boravak u Pirotu pokrili su namerom da razbiju skupove adventista,
koji sa dva svoja propovednika na tom podru~ju, pod uticajem Amerike i Zapada, propagiraju stanovni{tvu da ne slu`i vojsku, ne uzima oru`je i ne
u~estvuje u ratu, ako do wega do|e. Kosi} ka`e da su ih tako razbili da se
vi{e nikada ne}e okupiti ni delovati. Kosi} je pod uticajem Vaki}a odustao od odlaska za Kragujevac 23. februara.
3.
Kosi} Boban, PP po unutra{wem ekstremizmu i terorizmu.
Vaki} Branislav, OO po unutra{wem ekstremizmu i terorizmu.
4.
Merama RDB boravak Kosi} Bobana u Ni{u, 21. 2. 1995. godine, i wegov
kontakt sa Vaki} Branislavom, bio je operativno pokriven, kao i kasniji
wihov zajedni~ki odlazak i boravak u Pirotu, gde su stigli na poziv Veqkovi} Vojina, a radi onemogu}avawa rada Dopisne biblijske {kole iz Beograda, ~iji su predava~i tih dana u hotelu Pirot trebali da odr`e predavawa.
Podatak da su nakon dolaska iz Pirota Kosi} i Vaki} svra}ali i ~istili oru`je u magacinu koji poseduju pripadnici S^P-a, naknadno je operativno proveravan, kada su dobijeni podaci putem drugih mera RDB koji
ukazuju da su isti u Ni{ do{li u kasnim ve~erwim, odnosno ranim jutarwim satima, a da su Vaki} Branislavu vojni~ke ~izme bile prqave od blata, {to ukazuje da je sa Kosi}em tada i{ao i pe{ice van glavnog puta kojim
su trebali da se vrate.
Na{a operativna saznawa ukazuju na mogu}nost odlaska te ve~eri u selo Gorwa Studena, gde postoje indicije da je jedna koli~ina oru`ja sakrivena.
Tom prilikom su najverovatnije iskoristili zaobilazni, odnosno stari put od Bele Palanke preko Plo}a i sela Jela{nice.
S obzirom na sva gore izneta saznawa, intenzivno }e se preko saradni~kih pozicija Ilija, Farmer, kao i pozicija RDB na podru~ju sela
Gorwa Studena istra`ivati gore navedena saznawa.
5.
Izvoru je dato u zadatak da radi na produbqavawu napred iznetih podataka u smislu provere dana i termina odr`avawa demonstracija u Beogra500

du, na~ina i mesta podele naoru`awa pripadnicima S^P-a, u~esnicima demonstracija i lokaciji gde se naoru`awe krije na podru~ju Pirota, @itora|e i drugih mesta na podru~ju CRDB Ni{ i {ire.
O svim saznawima }e nas blagovremeno obave{tavati.
U zavisnosti od aktivnosti ekstremista iz ove grupacije, planira}emo
i preduzimati odgovaraju}e mere i radwe RDB na dokumentovawu i presecawu iste.
(potpis redigovan)

DCIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
3. 3. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na postojawe plana o odr`avawu protestnih tribina
u nekim gradovima Republike Srbije u organizaciji ekstremista iz redova
SRS-a
Prate}i aktivnost grupe lica iz redova SRS-a, koja se bave ekstremisti~ko-teroristi~kom delatno{}u usmerenom na nasilno ru{ewe Ustavom
utvr|enog poretka Republike Srbije i naru{avawe wenog teritorijalnog
integriteta, do{li smo do pouzdanih saznawa da je Vojislav [e{eq, kao
eksponent ove grupacije, planirao da tokom marta meseca 1995. godine odr`i vi{e protestnih tribina u pojedinim gradovima na teritoriji Republike Srbije.
Prema podacima sa kojima do sada raspola`emo, predvi|ena je slede}a
dinamika odr`avawa protestnih tribina:
Sopot
3. 3. 1995. godine;
Grocka
5. 3. 1995. godine;
@agubica
7. 3. 1995. godine;
Trstenik
9. 3. ili 14. 3. 1995. godine;
Srbobran
12. 3. 1995. godine;
Obrenovac
17. 3. 1995. godine.
Planirano je i odr`avawe protestne tribine u [apcu, s tim da je kao
datum odr`avawa ove tribine od strane organizatora skupa ponu|en termin 10. 3. 1995. godine. Prema na{im saznawima, Vojislav [e{eq ovaj termin jo{ nije potvrdio.
Po oceni Vojislava [e{eqa, svi gore navedeni termini odr`avawa
protestnih tribina podlo`ni su promenama u skladu sa aktuelnim dnevnopoliti~kim doga|ajima.
(potpis redigovan)
501

DCIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
6. 3. 1995. godine
U skladu sa ~lanom 13, stav 1 i 3 Zakona o unutra{wim poslovima Republike Srbije (Sl. glasnik Republike Srbije broj 44/91), a na osnovu
~lana 38 Pravila o radu Resora dr`avne bezbednosti, daje se slede}i predlog za primenu mere tajne kontrole telefonskih razgovora:
Vojislav [e{eq, ro|en 11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, od oca Nikole, Srbin, dr`avqanin SRJ, po zanimawu doktor pravnih nauka, bez stalnog zaposlewa, o`ewen, sa stanom u Batajnici, ul. Posavskih
odreda broj 36, vlasnik telefona broj 8486-888.
Razlozi: Prate}i aktivnost grupe lica koja se bave ekstremisti~ko-teroristi~kom delatno{}u usmerenom na nasilno ru{ewe Ustavom utvr|enog
poretka Republike Srbije i naru{avawe wenog teritorijalnog integriteta, do{li smo do pouzdanih saznawa da je neposredni rukovodilac i koordinator aktivnosti ove grupacije ekstremista Vojislav [e{eq. Primenom
mera i radwi iz nadle`nosti RDB, utvrdili smo da se ova grupa lica, po nalogu Vojislava [e{eqa, bavi i raznim kriminalnim radwama kao {to su:
nedozvoqena trgovina oru`jem i kradenom robom, iznuda, uterivawe dugova
i dr. Prema raspolo`ivim podacima, tako|e su, na inicijativu Vojislava
[e{eqa, organizovane i akcije podmetawa eksploziva u objektima na ~ije
je vlasnike vr{en pritisak iz politi~kih ili materijalnih razloga. Postoje indicije da je Vojislav [e{eq organizovao i akcije fizi~kog maltretirawa prema izvesnim licima, iskqu~ivo iz politi~kih razloga.
Na predlog Vojislava [e{eqa izra|en je plan, organizacioni razvoj
i mobilizacijski sistem delovawa ~etni~kih vojnih formacija u ilegali.
Osnovna zamisao ovog organizovawa je mobilizacijski razvoj i delovawe
~etni~kih trojki, vodova, ~eta, odreda, brigada, korpusa i glavnog {taba
~etni~ke vojske u ciqu preuzimawa vlasti. pored toga, predvi|eno je da se
u svim gradovima SRJ formiraju mobilni ~etni~ki odredi ili udarne grupe razli~ite ja~ine sa naoru`awem, a koje se mogu brzo mobilisati i dovesti u punu borbenu gotovost. S tim u vezi, Vojislav [e{eq je tako|e inicirao i stvarawe ilegalnih parapolicijskih snaga, koje bi bile pod wegovom neposrednom ingerencijom i kontrolom.
Imaju}i u vidu mogu}e politi~ko-bezbednosne implikacije po odbranu i ustavni poredak Republike Srbije do kojih mo`e do}i ovakvom aktivno{}u Vojislava [e{eqa, predla`emo da se, shodno tome, u ciqu pra}ewa,
dokumentovawa i presecawa wegove inkriminisane delatnosti, prema Vojislavu [e{equ primeni OT mera tajne kontrole telefonskih razgovora
koje imenovani obavqa u svojim stambenim prostorijama sa telefona broj
8486-888, ul. Posavskih odreda broj 36, Batajnica.
Kucano u 2 primerka.
(potpis redigovan)
(rukom dopisano: Mera je odobrena odlukom predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije br. Su-196/95 od 31. 10. 1995.)
502

DCV
Centar RDB Ni{
Ekstremizam
73-018
9. 3. 1995. godine
Izve{taj o tajnoj kontroli telefonskih razgovora
Na osnovu odluke Vrhovnog suda Republike Srbije br. 129/94 od 2. 4.
1995. godine, odobrena je primena kontrole telefona br. 53/13, ~iji je vlasnik Vaki} Branislav, OO po srpskom ekstremizmu i terorizmu.
Mera je primewivana od 2. 3. do 7. 3. 1995. godine.
Dana 2. 3. 1995. godine Vaki} Branislav je bio u vezi sa Kosi} Bobanom
iz @itora|e, kojom prilikom ga je Vaki} obavestio da radi nadaqe po ranijem dogovoru, oko organizovawa i prikupqawa qudstva za eventualnu
kriznu situaciju. Tu podrazumeva i dodatne pripreme, odnosno ve`bovne
aktivnosti koje bi imali 17. i 18. 3. 1995. godine prilikom boravka u manastiru Prohor P~iwski.
U vezi raskola unutar rukovodstva S^P-a i SRS u Prokupqu, istog savetuje da to prepusti Vojislavu [e{equ, a svu svoju daqu aktivnost usmeri
na ja~awe pokreta unutar S^P, na podru~ju @itora|e.
Nakon dva dana, 4. 3. 1995. godine, Vaki} je bio u vezi sa Markovi} Zoranom, predsednikom S^P-a iz Kwa`evca, kojom prilikom se interesovao
kod Markovi}a o naknadnim reakcijama ~lanstva posle posete Vaki}a
Kwa`evcu 23. 2. 1995. godine. Tom prilikom je upozorio Markovi}a na mogu}nost uba~enih qudi unutar S^P-a od strane policije, naglasiv{i pri
tom da }e ove godine oni kao pripadnici S^P i}i do kona~ne pobede. S tim
u vezi daje mu uputstva oko prikupqawa oru`ja i municije, nagla{avaju}i
naknadno da ipak takva lica treba prijavqivati policiji, uz opasku ovo
zadwe je za telefon.
Istog, kao i Kosi} Bobana iz @itora|e, obave{tava za odlazak u manastir Prohor P~iwski, a u vezi sa tim daje odre|ena uputstva za pripremu lica koje bude poveo sa wim.
Na kraju se dogovaraju da krajem marta ponovo odr`e jedan radni sastanak u Kwa`evcu, gde bi Vaki} pripadnicima S^P odr`ao jedno predavawe.
Dana 5. 3. 1995. godine, prilikom kontakta Vaki}a sa Ke{eq Milenkom zvanim U~a, koji se trenutno nalazi u Bile}i, odnosno nevesiwskom rati{tu,
pokazuje interesovawe za stawe u redovima vojske RS, a od istog dobija podatak da je moral dosta opao, da cele porodice iz Nevesiwa i okoline prelaze
u SRJ jer su ~uli da se vr{i naseqavawe na Kosmetu i Vojvodini, a da je Ke{eq dobio zadatak jednog od komandanata da pozove Vaki}a i Vojislava [e{eqa kako bi isti poslali ve}u grupu pripadnika S^P na taj deo rati{ta,
a radi podizawa morala borcima. U isto vreme obave{tava Vaki}a da je pre
izvesnog vremena boravio u Beogradu i Kru{evcu i da je iznena|en {to su
mnogi napustili S^P, navode}i primer Mileti} Dragana iz Kru{evca.
Na te okolnosti Vaki} mu prenosi da je u Ni{u razbijen Ratni {tab
S^P od strane komunista, i da su ga najboqi qudi izdali, navode}i primer
503

Petrovi} Tomislava, koji je, po Vaki}u, vrbovan kako od strane policije,

tako i od SPS-a.
U vezi eventualnog odlaska ve}e grupe pripadnika S^P-a za Nevesiwe, Vaki} poziva Ke{eqa da do|e u Ni{, da bi potom zajedno oti{li u Beograd i oko svega se dogovorili sa rukovodstvom u centrali.
Posle povratka iz Beograda 7. 3. 1995. godine, gde je Vaki} prisustvovao zasedawu Odbora za imunitetna pitawa, a povodom wegove podnete prijave protiv Radovana Radovi}a, poslanika SPS-a, obave{tava u ve~erwim
satima Stamenkovi} Dragoquba da imunitet nije skinut Radovi}u, a da su
se ~lanovi odbora pona{ali pristrasno, pa ~ak i Pal [andor, {to, po Vaki}u, nema logike. U isto vreme obave{tava Stamenkovi}a da je Radovi}u
ponovo pretio u holu i da treba da se dogovore kako bi nastavili sa provokacijama prema istom kada bude zakazano novo zasedawe Narodne skup{tine.
Istog dana Vaki} je u dva navrata bio u vezi sa Draganom Todorovi}em
iz Beograda, koristi tel. 011-466-431, ministrom za unutra{we poslove u
senci koje je formirao Vojislav [e{eq 1993. godine i tom prilikom istog
obavestio o svom boravku u Beogradu, kao i svojoj sumwi da Aleksandar \uri}, poslanik SRS iz Smedereva radi za vladaju}u partiju, s obzirom da ga
je zaticao na vi{e raznih odbora, pa i ovaj zadwi za imunitetna pitawa
iako, po wemu, ovaj ne bi trebao da prisustvuje istima. Tako|e je Todorovi}u preneo da je na blagajni Skup{tine zatekao poslanika SRS ^orbi}a koji je davao neki paket blagajnici, a videv{i Vaki}a po~eo da se pravda da je
tu slu~ajno navratio.
Posle ovakvih obave{tewa, Todorovi} je pohvalio Vaki}a na pru`enim informacijama, daju}i mu pri tom uputstva za daqi rad, uz naglasak da
u ovom periodu treba da budu obazrivi jer se, po wemu, sve radi na wihovom
razbijawu.
Ina~e, unutar rukovodstva S^P i SRS poja~ana je opreznost, a ~lanovi su upozoreni na konspirativnost u komunicirawu kako putem telefona,
tako i u zatvorenim prostorijama.
(potpis redigovan)

DCVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III Odeqewe
71-0414
15. 3. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na plan boravka
Vojislava [e{eqana teritoriji RSK i RS
Prate}i kontinuirano aktivnost grupe lica iz redova SRS-a koja se
bave ekstremisti~ko-teroristi~kom delatno{}u, usmerenu na nasilno ru504

{ewe Ustavom utvr|enog poretka Republike Srbije, do{li smo do pouzdanih saznawa da je Vojislav [e{eq, kao eksponent ove grupacije ekstremista, planirao da u periodu od 17. do 21. 3. 1995. godine boravi na teritoriji
RSK i RS.
Raspola`emo podacima da }e Vojislav [e{eq dana 17. 3. 1995. godine,
odmah nakon odr`anog protestnog mitinga u [apcu (orijentaciono oko
19.00 ~asova) nastaviti put za Bawa Luku, gde }e i prespavati. Planom posete predvi|eno je da 18, 19. i 20. 3. teku}e godine Vojislav [e{eq boravi
na teritoriji RSK. Planirano je da 18. 3. teku}e godine sa po~etkom u 12.00
~asova Vojislav [e{eq odr`i miting u Kninu. Tokom boravka na teritoriji RSK Vojislav [e{eq }e izme|u ostaloga ostvariti kontakte sa Milanom Marti}em, Milanom Babi}em, a ima}e i gostovawe na TV Knin i Radio Korenica.
Pored gore pomenutog mitinga u Kninu, predvi|eni su i mitinzi u Benkovcu, Topuskom i Oku~anima, kao i posete Obrovcu, Gra~acu, Vrgin Mostu
i Pakracu. Nakon mitinga u Oku~anima, koji je planiran za 20. 3. teku}e godine sa po~etkom u 14.00 ~asova, Vojislav [e{eq bi otputovao za Bawa Luku. S tim u vezi [e{eq je posebno nalo`io Nikoli Popla{enu da imenovani organizuje miting u Bawa Luci. Postignut je dogovor da miting bude
odr`an 20. 3. teku}e godine sa po~etkom u 17.00 ~asova u sportskoj hali Borik.
Vojislav [e{eq namerava da preno}i u Bawa Luci da bi zatim, 21. 3. teku}e
godine, obi{ao jo{ neka mesta u Republici Srpskoj. Povratak za Beograd
preko Bijeqine planiran je u kasnim ve~erwim satima 21. 3. 1995. godine.
Tokom boravka Vojislava [e{eqa na teritoriji RSK i RS u wegovoj
pratwi nalazi}e se oko 25 qudi.
Napomena:
Ranije utvr|eni plan boravka Vojislava [e{eqa na teritoriji RSK i
RS, o ~emu smo informisali slu`benom bele{kom, pretrpeo je izvesne izmene u toku dana 15. 3. teku}e godine, a koje su, kao i sva nova saznawa u vezi
boravka Vojislava [e{eqa na teritoriji RSK i RS, navedene u ovoj slu`benoj bele{ci.
(potpis redigovan)

DCVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
15. 3. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na plan odr`avawa protestnih mitinga u nekim
gradovima Republike Srbije organizaciji ekstremista iz redova
SRS-a
Prate}i kontinuirano aktivnost grupe lica iz redova SRS-a koja se
bave ekstremisti~ko-teroristi~kom delatno{}u usmerenom na nasilno
505

ru{ewe Ustavom utvr|enog poretka Republike Srbije, do{li smo do pouzdanih saznawa da je Vojislav [e{eq kao eksponent ove grupacije ekstremista planirao da i u drugoj polovini marta meseca 1995. godine nastavi sa
odr`avawem protestnih mitinga u pojedinim gradovima Republike Srbije.
Predvi|ena je slede}a dinamika odr`avawa protestnih mitinga:
[abac
17. 3. 1995. godine;
Obrenovac
22. 3. 1995. godine;
Zrewanin
23. 3. 1995. godine;
Trstenik
27. 3. 1995. godine;
^a~ak
29. 3. 1995. godine;
Loznica
31. 3. 1995. godine.
Raspola`emo saznawima da }e Vojislav [e{eq dana 18. 3. 1995. godine
u 5.00 ~asova otputovati preko prelaza Ra~a za Knin, uz kra}e usputno zadr`avawe u Bawa Luci kod Nikole Popla{ena. Predvi|eno je da 19. i 20. 3.
1995. godine Vojislav [e{eq boravi na prostoru RSK. U ranim popodnevnim satima 20. 3. teku}e godine Vojislav [e{eq bi otputovao za Bawa Luku. S tim u vezi [e{eq je posebno nalo`io Nikoli Popla{enu da imenovani organizuje miting u Bawa Luci. Postignut je dogovor da miting bude
odr`an 20. 3. teku}e godine negde na otvorenom prostoru, sa po~etkom u
17.00 ~asova. Vojislav [e{eq namerava da preno}i u Bawa Luci, da bi zatim 21. 3. teku}e godine obi{ao jo{ neka mesta u Republici Srpskoj. Povratak za Beograd, preko Bijeqine, planiran je u kasnim ve~erwim satima
21. 3. 1995. godine.
(potpis redigovan)

DCVIII
Centar RDB Vaqevo
Srpski ekstremizam
77-1-01484
7-044
17. 3. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
Dana 17. 3. 1995. godine u organizaciji Op{tinskog odbora SRS u [apcu sa po~etkom u 17.30 ~asova ispred hotela Sloboda u [apcu, odr`an je
miting SRS, koji je trajao do 18.20 ~asova.
Na skupu je bilo prisutno oko 3.000 gra|ana, simpatizera i ~lanova
SRS sa na{eg podru~ja i {ire.
Na mitingu su govorili poslanici i lideri SRS: ^edomir Vasiqevi},
Stevo Dragi{i}, Aleksandar Vu~i}, Dragan Todorovi} i predsednik SRS
Vojislav [e{eq.
Svi govornici su u svojim govorima vre|ali, kritikovali i omalova`avali sada{wi re`im u Republici Srbiji, politi~ko rukovodstvo Republike, predsednika Republike i Socijalisti~ku partiju Srbije. Skup je
506

protekao bez incidenata, a nakon toga je Vojislav [e{eq sa grupom svojih

poslanika i ~lanova SRS, preko grani~nog prelaza u Badovincima, SO Bogati}, pre{ao na podru~je Republike Srpske, gde su ga do~ekali oko dvadesetak pripadnika, wegovih simpatizera, tzv. Mandinih ~etnika.
Znaju}i da se grani~ni prelaz u Badovincima zatvara za saobra}aj u
19.00 ~asova, [e{eq je namerno planirao incident sa grani~nim organima
i na grani~nom prelazu se pojavio posle 19.00 ~asova. U dogovoru sa nadle`nima u MUP-u Republike Srbije pripadnici milicije na grani~nom prelazu su pustili [e{eqa da pro|e na podru~je Republike Srpske.
Napomiwemo da je na skupu primewena OT mera tajnog fonodokumentovawa govora u~esnika mitinga.
Prilog: Integralni tekst govornika na mitingu SRS odr`anog u [apcu, 17. 3. 1995. godine.
(potpis redigovan)

Dodatni list uz dokument

Organizaciona jedinica: CRDB Beograd
Linija rada: (nejasn
Autor: CRDB Beograd??
Datum pisawa: 17. 3. 1995. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Integralni tekst govornika na mitingu SRS odr`anog u [apcu, 17. 3.
1995. godine
Prilog 1 (strana 11)
(potpis redigovan)
Integralni tekst govornika na mitingu
SRS odr`anog 17. 3. 1995. godine u [apcu
1. Vasiqevi} ^edomir: Bra}o Srbi, sestre Srpkiwe, poma`e vam Bog.
Dobro nam do{ao vojvoda [e{eq u [apcu. Bra}o Srbi, sestre Srpkiwe, i
pored blokade aktuelnog re`ima na lokalnim medijima da vas obavestimo
o boravku lidera SRS Vojislava [e{eqa, mi smo uspeli da vas obavestimo i da vam ka`emo da on danas boravi u va{em i na{em gradu.
Nije ~udo {to re`im to radi. Re`im se, bra}o i sestre, upla{io dolaska SRS. Sigurno da im nije ni lako {to se pla{e. Dolaze oni koji `ele
srpskom narodu dobro. Dolaze oni koji }e spre~iti daqe ponirawe i obe{~a{}ivawe srpskog naroda u zemqi Srbiji. Srpska radikalna stranka je
stranka koja sigurno, evo uz ovakve skupove, dolazi sigurno na vlast. Bra}o
Srbi i sestre Srpkiwe, aktuelni re`im sve ~ini i u~inio je da obe{~asti
srpski narod u srpskoj zemqi. Mi mu to ne}emo dozvoliti. Srpski re`im
sada u~inio je sve, od pqa~ke preko stare devizne {tedwe, od pqa~ke preko
Jezde i Dafine, od pqa~ke preko privatnih banaka, do pqa~ke izvozom
struje. Mi smo se borili i dokazivali da oni pqa~kaju narod, da oni narod
stavqaju u tamnicu, u danima kad je najte`e za srpski narod. Oni se nisu na
507

to osvrnuli, jer su im dra`i dolari i marke na wihovim privatnim ra~unima, nego qubav prema srpskom narodu i zemqi Srbiji. Mi smo u~inili sve
da zaustavimo to zlo, to {to radi re`im u ovoj zemqi. Oni su ostali gluvi,
i daqe vr{e teror i pqa~ku, vr{e teror da bi vladali, pa su po~eli da
pqa~kaju i kradu poslanike u saveznom parlamentu.
Mi smo obe}ali srpskom narodu da `elimo da samo parlamentarnim
putem do|emo na vlast. Bra}o i sestre, oni su toga svesni da }emo mi kadtad do}i na vlast i zato su pristupili pqa~ki, kra|i srpskih radikala, odnosno poslanika, kupuju}i ih za va{e pare, krvavo steknute. Oni su tim parama kupili poslanike i danas vladaju sa tim i takvim poslanicima. U~inili su sve da obe{~aste vrednog poqoprivrednog proizvo|a~a, na{eg seqaka. Kod nas seqak i wegova deca {vercuju u ovoj zemqi. Kad. u kom vremenu od postanka srpskih zemaqa i srpske zemqe? Nikad, bra}o i sestre. Danas ovaj re`im je doveo i obe{~astio srpskog seqaka i naterao ga da ostavi ralo i motiku i da se lati pqa~ki, odnosno prodajom benzina koji na va{im mukama i va{im devizama re`im uvozi u zemqu pla}aju}i ga u svetu po
20 pfeninga, a vama prodaju}i po 3 DM. To je nevi|ena pqa~ka i ukqu~io je
elitu na{e proizvodwe, na{eg seqaka ukqu~io u be{~asne radwe, u be{~asne poslove, {vercuju}i i od wega prave}i kriminalca. Obe}avali su da
se bore protiv kriminala, na izborima kad su hteli da prevare srpski narod, i na `alost va{u, oni su u tome i uspeli. Uspeli su da vas prevare. Rekli su da }e da se bore protiv kriminala. [ta su to uradili kad su obe}avali do danas? Ni{ta, bra}o i sestre, nisu uradili, nego su poja~ali i intenzivirali kriminal u ovoj zemqi. Omogu}ili su svetskim hoh{taplerima da ovde na na{oj Drini dovedu kriminalce i da kontroli{u na{e gra|ane, na{u bra}u, sa one i sa ove strane Drine. Srpski radikali im obe}avaju da }emo sru{iti za koji dan granicu na Drini. Drina }e biti, granice
ne}e biti.
2. Stevo Dragi{i}: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, pro{lo je skoro dva
veka otkako je otvoren problem srpskog nacionalnog pitawa. Proteklih
godina, koje su za nama, ponovo je to pitawe otvoreno raspadom biv{e Jugoslavije. I ~inilo se da }e Slobodan Milo{evi} napokon zavr{iti taj na{
veliki problem i da }e ujediniti sve Srbe u jednu srpsku nacionalnu dr`avu.
Tada je Slobodan Milo{evi} naoru`avao dobrovoqce Srpske radikalne stranke, organizovao wihovo transportovawe na sve frontove gde je
to bilo potrebno, i ~inilo se zaista da }e taj posao vrlo brzo i vrlo lako
biti zavr{en. Me|utim, i kako je 1993. godine u maju prihvatio Vens-Ovenov plan, nama srpskim radikalima bilo je jasno da Slobodan Milo{evi}
nije nikakav srpski vo`d, ve} velika srpska zabluda, jedan od najve}ih srpskih izdajnika u istoriji srpskog naroda. Kad je Slobodan Milo{evi} obelodanio svoju nacionalnu politiku, morao je da udari na srpske radikale i
rekao da smo mi srpski radikali ratni hu{ka~i i ratni zlo~inci. Ja }u vas
samo podsetiti da mi srpski radikali nikada nismo tra`ili da se u Srbiji organizuju mobilizacije, ve} tra`imo samo da Srbija poma`e srpski narod preko Drine oru`jem, municijom, hranom i lekovima. Englezi su pre{li nekoliko hiqada kilometara da bi na Foklandskim ostrvima za{ti508

tili nekoliko stotina svojih ~obana i tako su sa~uvali ta svoja Foklandska ostrva. To je primer kako se {titi i kako se gradi dr`ava. A Slobodan
Milo{evi} je posred svoje dr`ave na reci Drini uveo blokadu. Razgrani~io jedan isti narod. I samo }u vam na kraju re}i, odnosno objasniti, ono
{to socijalisti u posledwe vreme ~esto pri~aju. Oni govore da je mir najva`niji, da mir nema alternativu. Ja se sla`em da je mir najva`niji i da nijedan narod ne mo`e napredovati ako ne `ivi u miru, ali tvrdim i ube|en
sam u to da je od mira va`nija sloboda. Nave{}u vam jedan najprostiji, najjednostavniji primer. Srpski narod je 500 godina pod Turcima `iveo u miru. Da je mir najva`niji, a ne sloboda, nikada se ne bi stvorio jedan Kara|or|e, ne bi bilo Milo{a Obrenovi}a, nikada se srpski narod ne bi digao
na ustanak, ostao bi ve~ito da `ivi pod Turcima. Kako je sloboda najva`nija, srpski narod se digao protiv Turaka rizikuju}i mir u kome je `iveo, znaju}i da }e morati da pogine za svoju slobodu. Srpski narod, dodu{e na ve}ini svojih teritorija, `ivi u miru i danas. Ali oni koji nas napadaju ugro`avaju na{u slobodu. Zbog toga srpski narod mora da brani tu slobodu i ne
mo`e je odbraniti ako ne bude jedinstven u toj na{oj oslobodila~koj i odbrambenoj borbi.
Srpski narod i sa ove strane Drine mora aktivno da se ukqu~i u odbranu srpske slobode, gde god da je ona ugro`ena. Zbog toga mi srpski radikali
insistiramo da se granica na Drini {to pre sru{i, da srpska vojska i u
Krajini i u Republici Srpskoj dobije sve ono {to dobijaju muslimani i Hrvati od stranih sila. Neka ta na{a bra}a dobijaju od nas ono {to im je potrebno i sasvim sigurno da }e Republika Srpska i RSK biti sa~uvane. Mi
ne tra`imo vi{e nikakve teritorije. Mi, kada bismo bili na vlasti, proglasili bismo ujediwewe srpskih dr`ava u jednu jedinstvenu Srbiju, koja bi
imala jednog predsednika, jednu vladu, jednu skup{tinu. Ube|eni smo da }e
do toga do}i vrlo brzo. Uz va{u pomo}, i uz na{u odlu~nost siguran sam da
}e to biti skorih, brzih dana. Hvala vam.
3. Aleksandar Vu~i}: Dame i gospodo, dragi [ap~ani, SRS je nacionalna, patriotska i demokratska stranka. SPS je lopovska i pqa~ka{ka organizacija na ~ijem ~elu je najve}i kriminalac u Srbiji, Slobodan Milo{evi}.
Sve {to su mogli, kako su mogli, gde su mogli, koliko su mogli opqa~kali su. Pqa~kali su pro{le godine putem one najve}e inflacije u svetu
zabele`ene nigde nikada tolika inflacija nije bila, a oni su govorili da
je to zbog sankcija. Nije bilo to zbog sankcija, nije to bilo ni zbog toga {to
su oni toliko nesposobni, nego zato {to su oni veliki lopovi, i ve}ih od
wih nema.
Tada su srpski radikali govorili da mogu da zaustave inflaciju, to je
jednostavna politi~ka odluka, samo ne {tampajte vi{e novac u Top~ideru
i ne}e vi{e biti takve inflacije. Oni su govorili da je to nemogu}e, a evo,
godinu dana posle toga su uspeli koliko-toliko da zaustave. I {ta sada rade, svim drugim oblicima kriminalnog delovawa, svim mogu}im aferama i
malverzacijama, otimaju gra|anima ono {to im nisu oteli pro{le godine.
[ta su radili i {ta rade sa privatnim bankama, {ta danas rade sa dr`avnim bankama, ka`ite nam samo u koju dr`avnu banku ili koju bilo koju dru509

gu banku mo`ete da u|ete i dobijete jednu marku za jedan dinar. Ka`u da je

kurs stabilan, da je dinar stabilan. Nema te banke u Srbiji u koju }e oni da
vas uvedu i da vam daju po tom kursu marku. La`u, kao {to sve la`u. Wihovi
mediji ni{ta drugo nemaju da ka`u, osim la`i i neistina, da su im i poluistine prave, ranije su ih lako fabrikovali, vi{e ne mogu ni poluistinama da vladaju.
Posledwih dana, odnosno meseci, nekoliko stvari se ~uje sa dr`avne
televizije. Setite se da je Slobodan Milo{evi} pre ne{to vi{e od godinu dana, kada je vodio patriotsku politiku, pri~ao o Srbiji na svim etni~kim prostorima. Promenio je Slobodan Milo{evi} tu pri~u, sada se na dr`avnoj televiziji u dnevniku govori mir nema alternativu, socijalisti su
uvek bili za politiku mira. [ta }e sutra biti Slobodan Milo{evi}, kada je tako promenio za 180 stepeni svoju politiku. Samo jedno slovo u tim
re~enicama }e izmeniti, i dobi}ete pravi smisao wegovih re~i: Mira nema alternativu, socijalisti su uvek bili za politiku Mire.
To je politika SPS-a, to je politika Mirjane Markovi}, supruge predsednika Srbije i najve}eg zla ove zemqe i ovoga naroda. SRS vam nudi mnogo, samim time {to }emo vam ispuniti ono {to vam obe}avamo. Ne obe}avamo kule i gradove i {arene la`e, ali ukoliko svoje poverewe dajete SRSu, vi znate da ga ne dajete ni lopovima ni pqa~ka{ima, ve} da ga dajete ~asnim i po{tenim i hrabrim qudima, qudima koji }e se boriti za stvarawe
jedinstvene srpske dr`ave, koja }e obuhvatiti Republiku Srpsku Krajinu,
Republiku Srpsku i Srbiju i Crnu Goru, i tu nikakvih odstupawa ne}e biti. Srpski radikali tu kompromise ne}e praviti, kao {to ih je pravio Slobodan Milo{evi}, koji je sada prodao sve zapadne srpske zemqe.
@ivela slobodna i demokratska Srbija! @ivela Velika Srbija!
4. Dragan Todorovi}: Dame i gospodo, bra}o i sestre, Srbijom vlada crvena banda. Sada je jasno da od svih parola sa kojima su krenuli nije ostalo
ni{ta, sve je bilo la`, sve je bilo prevara, ciq i namera je bilo jedno, da
se ovaj narod dovede u ponor.
Upropastili su sve, opqa~kali su seqaka, radnika, ~inovnika, penzionera, sve su pokupili {to su imali i odneli na Kipar i u druge banke. Kako objasniti danas da su pokupili ono {to je ovaj narod sa rado{}u dao za
zajam za preporod Srbije. Iza wega je stajao Slobodan Milo{evi}, on je
bio garant za preporod Srbije, a te pare su iznete iz Srbije i Srbija nije
videla ni jednog jedinog dinara.
Pokrali su staru deviznu {tedwu, pokrali su. Kad su to zavr{ili i sakrivali na jednom mestu, onda su krenuli u narod da sa raznoraznim privatnim bankama i mewa~nicama pokradu ono {to se nalazilo u na{im ku}ama.
Kada su i to zavr{ili, krenuli su sa inflacijom. Kao {to su onda opqa~kali sa inflacijom sve {to su mogli, tako danas pqa~kaju sa tzv. ~vrstim
dinarom. Znate li za{to je sada Radoman Bo`ovi} bio na Kipru? ^uo je da
je Kipar po~eo da tone pod parama koje su srpski lopovi izneli na wega, pa
se upla{io da mu se ne pokvasi novac! ^ovek koji je najve}i lopov u ovoj zemqi, ~ovek koga niko ne zove imenom i prezimenom, nego Kradoman. A onda su mu radikali pqunuli na ime, sada je Kradoman pqunuti Kradoman.
510

Eto, takvi qudi iz SPS sede na mestima na kojima bi trebalo da sede na{i
qudi, koji vode ra~una o narodu i koji vole narod.
Kako objasniti danas da predsednik na{e dr`ave mo`e ponovo da pozove ovaj narod na bilo kakvu akciju. Kako mo`e da pozove i da ka`e svi Srbi u jednoj dr`avi, kada je on uveo granicu na Drini. Kako mo`e on da bude
predsednik u ovoj dr`avi i gazda u ovoj zemqi, kad nije gazda ni u svojoj ku}i. Pa bar da mu ta `ena, u stvari on nema `enu ve} drugaricu, da mu bar ku}i ka`e {ta treba da uradi, ona mu za 10-15 dana napi{e u novinama i on to
mora da uradi. Da li mo`e takav ~ovek da vodi ovu zemqu? Pa vidite, sada
je Mirjana Markovi} predsednik i komunista i SPS-a.
Ne mo`e predsednik Milo{evi} da ima poverewa kod ovog naroda, jer
odavde 10 km nalazi se granica koju je on postavio, granica koja je mnogo
stravi~nija, nego ona koju je svet stvorio prema Srbiji. Zar prema na{oj
bra}i, prema na{im qudima preko Drine, da sprovodimo gore sankcije nego {to je svet sproveo prema nama. Ko je taj koji sme da stane iza toga da ne
dozvoli da se Srbi napokon spoje, zar Slobodan Milo{evi} veruje da postoji ijedan Srbin koji }e mu vi{e pokloniti poverewe. Nema vi{e posle
pet godina nikoga ko veruje ni u SPS-u, wih dr`i samo strah da onog momenta kada budu izgubqeni, da }e tad morati da odgovaraju. Ali da znaju da
ne}e mo}i da se izvuku. Mora}e da plate za ovaj haos i bedu u kome se Srbija nalazi.
[ta ostaje Srbiji? Ostaju joj SRS i srpski radikali. Mi se nismo promenili, mi jo{ uvek `elimo Veliku Srbiju, i mo`emo da je stvorimo. Mi
jo{ uvek `elimo dr`avu koja }e imati jednog predsednika, jedan parlament,
jednu vojsku, jednu policiju. Dr`avu u kojoj ne}e biti kriminala. Sve to mo`e da se desi onoga momenta kada pobedi SRS.
Sve za Srbiju, Srbiju ni za {ta. @iveli!
5. Vojislav [e{eq: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe. Do{lo je vreme da
se mewa vlast u Srbiji. Da se obara truli, kriminalni re`im Slobodana
Milo{evi}a i SPS-a. Prokukala je zemqa, prokukala je voda, prokukao je
kamen u zemqi srpskoj, da je Srbin izgubio strpqewe i da je vreme da sa svoje grba~e skine crvenu avet koja ga je pola veka pokrivala, krsnu slavu mu
gu{ila, slobodarske, pravoslavne, dr`avotvorne tradicije.
^ega god se taj Milo{evi} svojom rukom dohvatio, u wegovoj se ruci sasu{ilo. Nekada smo mu verovali, svi smo mu mi verovali 1987, 1988, 1989.
godine, kada je budio srpsku nacionalnu svest, kada se anga`ovao na gu{ewu {iptarskog separatizma na Kosovu i Metohiji, kad smo Vojvodinu vra}ali srpstvu. Verovali smo Milo{evi}u i 1991. i 1992. godine, kada je rekao, zakleo se pred Srbijom, da }e svi Srbi `iveti u jednoj dr`avi. I pomogao je Milo{evi} da se stvori RS i RSK, to nikad ne}emo zaboraviti.
Dao nam je oru`je da naoru`amo 30.000 dobrovoqaca SRS, koji su ratovali
na svim frontovima, a mnogi i danas ratuju. I to mu nismo zaboravqali. Zahvaquju}i nama, srpskim radikalima, Milo{evi} je 1992. godine ostao na
funkciji predsednika Srbije. I uvek smo u to vreme govorili ciq nam je
da {to pre sru{imo socijaliste jer su nesposobni, lopovi, neznalice itd,
ali wega podr`avamo dok je na nacionalnoj liniji, dok {titi srpske nacionalne interese, dok vodi patriotsku politiku.
511

Ali, na`alost, to nije dugo trajalo, 1993. godine Milo{evi} je krenuo

stazom izdaje srpskog naroda. Promenio je svoju politiku za 180 stepeni.
Slobodan Milo{evi} je okrenuo }urak naopako i ono {to smo obe}ali narodu ranije, ako on slu~ajno napusti nacionalnu opciju, odmah }emo juri{ati protiv wega. Mi smo krenuli na juri{ jo{ 1993. godine. I {ta je onda radio? Po~eo je da nas hapsi, da nas optu`uje da smo kriminalci, ratni zlo~inci, fa{isti, a nigde nijednog dokaza nije imao za svoje optu`be. Nikada
ni{ta nije mogao da nam prona|e. Mi mo`emo da idemo u zatvor i mnogi od
nas su ~esto i{li u zatvor zbog politike, zbog politi~ke borbe za slobodu
i demokratiju, za srpske nacionalne interese i zato {to pqunemo neko |ubre u Saveznoj skup{tini, ili {to ne damo da policija protivzakonito izbacuje na{e poslanike iz Republi~ke i Savezne skup{tine. I mi }emo jo{
sto puta i}i u zatvor, ako treba, ali ne}emo pokleknuti, ne}emo ga moliti
za milost, nego }emo se suprotstaviti, prkosno iza}i pred wega i re}i mu
Slobodane Milo{evi}u, ti si izdajnik, ti si lopov, ti si kriminalac.
Uspostavio je granicu na reci Drini, u~inio najve}u sramotu u istoriji srpskog naroda. Nikada nijedan vlastodr`ac u Srbiji to nije uradio, {to
je sebi dozvolio Slobodan Milo{evi}, i ne}e ta granica dugo trajati, oti}i }e ta granica niz Drinu, niz Savu, niz Dunav, zajedno sa Slobodanom Milo{evi}em i wegovom socijalisti~kom partijom. Ovoga puta Slobodan
Milo{evi} se namerio na jednog ~vrstog i odlu~nog protivnika, na SRS.
U Srbiji vi{e od jednog veka srpski radikali su ili vladali, ili bili u zatvoru. Kada su oni vladali, Srbija je cvetala. To je zlatno doba srpske demokratije, ekonomskog prosperiteta i socijalne pravde. Kad su radikali hap{eni i progawani, to je bio najboqi znak da Srbijom vladaju nenarodni re`imi. I nije Milo{evi} sa ovom svojom Prokletom Jerinom,
Mirjanom Markovi}, prvi od te vrste. Srbija je upoznala Aleksandra
Obrenovi}a i kraqicu Dragu, pa kakvu su sudbinu do~ekali. Boqe bi bilo
i Milo{evi}u da se okane na vreme ovog }oravog posla, da ne bi zavr{io sa
svojom Prokletom Jerinom poput posledwih Obrenovi}a.
Po{tio su jo{ zadojeni tom sramotnom i zlo~ina~kom komunisti~kom
idejom, tom kugom koja hara u 20. veku, mo`da bi im se vi{e svidela sudbina bra~nog para ^au{esku, ali smo mi radikali velikog srca i {iroke du{e, mi ne mrzimo Milo{evi}a. Mi ho}emo prvo da ga oborimo s vlasti, jer
je nesposoban, jer je izneverio na{e poverewe i na{a nadawa. Mi bismo bili radosni da Slobodan Milo{evi} za koji dan, nedequ ili mesec, lepo kao
miran penzioner, nedeqom uzme {ah pod ruke pa na Kalemegdan, a mi garantujemo da }e penzije tada biti mnogo boqe nego {to su danas, a s druge strane, ujedna~i}emo penzije, pa kako bude drugim penzionerima, ima tako i wemu da bude.
[ta su uradili u ekonomskoj sferi? Srbija je na kolenima, 1993. godine postali smo svetski rekorderi u visini hiperinflacije. To niko nikada nije do`iveo na belom svetu {ta smo mi do`iveli 1993. godine. Mi smo
neprekidno zbog toga napadali socijaliste, oni su odgovarali da je nemogu}e hiperinflaciju zaustaviti dok se ne ukinu sankcije. A onda, 1994. godine, nastavqaju se sankcije i blokada, a oni privremeno zaustavili inflaciju. Kako je moglo 1994. godine, a nije moglo 1993. godine? Pa moglo je i tada, ali oni to nisu hteli, jer su je programirali i uz pomo} we dodatno
512

opqa~kali narod u Srbiji. Neprekidno su {tampali novac bez pokri}a i

od bednog naroda otkupqivali posledwe devize, iznosili ih na Kipar, a sutradan ti dinari su bili bezvredan papir. To je su{tina te pqa~ke. Da su
otpo~eli proces privatizacije 1990. i 1991. godine po najboqem mogu}em
konceptu, a sada zaustavqaju privatizaciju. Ka`u, do{lo je do pqa~ke i lopovluka, ali ko je kriv {to je do toga do{lo. Pa oni {to su stvorili takav
koncept. Oni su to namerno uradili da bi se u narodu ogadio svaki pojam
privatizacije, da bi se narodu ogadio privatni sektor. To je su{tina wihove neokomunisti~ke politike.
Pa da sada reafirmi{u dru{tvenu svojinu koja je zapravo upropa{}ena. Wima je va`no da je sve pod wihovom kontrolom, pa makar radnici ni{ta ne radili, makar fabrike bile prazne. Setite se 1992. godine, kad su
nam zavedene sankcije i blokada. SPS je privremeno pustila sve privatnike da uvoze naftu i benzin, ko god je hteo mogao je uvesti, i onda je litar
nafte bio 1 marka. I {ta su onda uradili socijalisti? Onda su po~eli da
otimaju kompozicije, cisterne, kanistere, iz gepeka da otimaju, zavode reket i preuzimaju monopol nad uvozom i prodajom nafte.
Pa su onda mogli naftu da uvoze samo pripadnici dr`avno-finansijske mafije: Radoman Bo`ovi}, Radmilo Bogdanovi}, Arkan i svi ti kriminalci. Onda je cena nafte po~ela da ska~e 2, pa 3 marke, pa i vi{e. Jer, kad
obezbede sebi monopolski polo`aj, onda sami zidaju cene. Onda misle vi{e im se isplati uvesti milion tona nafte pa prodavati po 3 marke, nego
uvesti dva miliona pa prodavati po 1,5 maraka, to je wihova ra~unica. To je
uvek tako kad mafija upravqa dr`avom. I ta na{a mafija u Srbiji, mafija SPS, nas mnogo podse}a na ameri~ku ili sicilijansku. Ali, tu ima neke
razlike. U Americi je mafija uvek bila progowena od strane dr`ave, a kod
nas mafija upravqa dr`avom. I zato, {to god ~ovek treba da uradi, mora da
popuwava formulare i da podmazuje dr`avne funkcionere. Sav sistem je na
korupciji satkan, i dok se ne sru{i re`im SPS, korupcija se ne mo`e uni{titi. Ona se mo`e uni{titi onda kad se postigne najve}i nivo sloboda u
privrednim aktivnostima, pa dr`ava samo propisuje op{te uslove, a sve
ostalo prepu{ta privatnoj inicijativi, i propi{e normalne poreze kao
civilizovani svet. Onda }e privatni sektor otvarati nova radna mesta i
re{avati problem nezaposlenih. Kako sada stvari stoje, oni su odlu~ili da
potpuno uni{te privatni sektor.
[ta su uradili seqacima pro{le godine? Nisu platili p{enicu, kukuruz, soju, {e}ernu repu i dr. Svuda su ne{to zakinuli i ~ekaju da dinar
jo{ padne. Pristali su 18 para 1 kilogram p{enice, {to je ispod svetske
cene, a i to nisu platili. Mahali su Avramovi}evim programom kao da su
postigli svetsko ~udo. Mi smo na vreme upozoravali {ta }e se desiti. Svaki student prve godine ekonomije zna kako se izlazi na kraj sa hiperinflacijom. Prestane se {tampati novac bez pokri}a i ni{ta vi{e. Me|utim,
wihov je ciq da narod zamajavaju i sad ide nova inflacija. Oni ve} {tampaju pare, a penzionerima kasne isplate penzija. To je su{tina politike koja se vodi u dr`avi kojom upravqaju lopovi. Da bi se ta politika promenila, potrebno je oboriti SPS. Ako neko ho}e da plati radnika 200 dinara,
mora jo{ 220 dinara da da dr`avi. To nigde u svetu nema. Zato niko ne}e da
otvara nova radna mesta, qudi ~ame i snalaze se, rade za dnevnicu. Sada ka513

`u vodi se kampawa protiv sive ekonomije, pa }e sve da ugu{e da ne mo`e

~ovek da nahrani decu i obezbedi hleb.
Bio je ~ovek sa mnom u zatvoru koji je dobio 90 dana zatvora zato {to
je ukrao 90 litara benzina. Ako se zna da je 1 litar 2 DM, zna~i to je 190 DM.
A ona dva ministra iz Vlade, Velimir Mihailovi} i Sava Vlajkovi}, pokrali po 700.000 DM, sve dokazano, dobili po 4 godine, ali brane se sa slobode. A svetski lopov koji je sa wima krao, Radoman Bo`ovi}, {to je i dokazano, on ni{ta. ^ovek sa troje dece dobio 90 dana zatvora, a Bo`ovi} i
dva ministra su morali da dobiju po 1.000 godina zatvora kad bi u ovoj zemqi bilo pravde.
Slobodan Milo{evi} je na ~elu te kupe kriminala. On je naredio da
se novac od stare devizne {tedwe prebaci na Kipar. On je naredio da se novac za zajam za privredni preporod Srbije pretvori u zajam za preporod Kipra. On dr`i sve konce programirane hiperinflacije iz 1993. godine, i on
je tada oko dve milijarde dolara izvukao iz bednog naroda i preneo na Kipar. I taj posao se nastavqa.
Izdao je na{u zapadnu bra}u u Republici Srpskoj za sitnice, da bi mu
deblokirali sankcije u vazdu{nom saobra}aju, kulturi i sportu. [ta mi
imamo od toga? Nemamo ni{ta. Ko se vozi avionima u me|unarodnom saobra}aju? Pa najvi{e oni koji nastavqaju da iznose devize na Kipar obilaze
svoje {tedne kwi`ice na Kipru. A u ekonomiji kakve su posledice? Nikakve. I sad sa Zapada nude Slobodanu Milo{evi,}u da jo{ ve}u izdaju po~ini, da prizna Hrvatsku i BiH u avnojevskim granicama, da tako doprinese
uni{tewu Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, a nude mu ukidawe blokade, svih sankcija za tri meseca. Kada onda isteknu ta tri meseca,
kad se uni{ti RS i RSK, onda }e mu re}i: Slobodane Milo{evi}u, bio si
mnogo dobar, pa }emo te nagraditi sa jo{ tri meseca, ali da se odrekne{ Kosova i Metohije, pa jo{ tri meseca, ali da se odrekne{ Sanyaka, pa jo{ tri
meseca, pa Vojvodine. U tom pravcu ide politika velikih sila, a Slobodan
Milo{evi} neprekidno popu{ta. Setite se koliko smo se lomili 1992. godine i ube|ivali da odmah prekinu sve pregovore sa zapadnim silama kad su
nam zavedene sankcije. To smo govorili u skup{tinama, preko TV, na javnim
skupovima. Da su tada prekinuli sve kontakte sa zapadnim silama, sankcije
bi nam ve} odavno ukinuli jer zapadne sile ne mogu bez pregovara~kog procesa, a on, samo je popu{tao, samo se povla~io. [to je onda naoru`avao RS
i RSK, {to je podsticao tamo{wu borbu srpskog naroda, {to nije onda rekao sve je to izgubqeno bra}o, do|ite u Srbiju pa da Srbija potone pod tolikom masom stanovni{tva. Kad im je ve} pomogao u toj borbi, onda nije
smeo da ih ostavi na cedilu. Nije smeo da ih izda, nije smeo da ih proda.
Doveo je okupatorske snage na Drinu, ka`u, posmatra~i. Kakvi posmatra~i. Snimaju svaki pedaq teritorije uz Drinu, spremaju se za daqe operacije. Pa planiraju razoru`ati Republiku Srpsku i dovesti NATO snage s
druge strane Drine. Planiraju Srbiju svesti na granice Beogradskog pa{aluka. E, to ne}emo dozvoliti. Srbija je navikla da `ivi uspravno, ~asno, dostojanstveno. Ali, Srbija `eli i ekonomski prosperitet i ekonomsku
pravdu i socijalnu pravdu. Ekonomski prosperitet i socijalnu pravdu joj
nikad ne}e doneti socijalisti. Ta prokleta Jerina, Mira Markovi}, bi da
o`ivi komunizam u Srbiji. Za 300 dolara kupila je titulu ruskog akademi514

ka, ba{ nas je mnogo impresionirala. Pre nekoliko vekova bila je jo{ jedna, ali ta prokleta Jerina je zavela kuluk u Srbiji da bi sazidala Smederevo, da bi branila Srbiju, preostali deo Srbije od Turaka, a ova dana{wa
prokleta Jerina udarila je kuluk na Srbiju da bi ponovo zidala svoje komunisti~ke zidine u oblacima, da bi nas ponovo maltretirali i poni`ewu izvrgavali. E, ne}e pro}i ta politika, vi{e nikad u Srbiji. SRS je stranka
i zajedno sa drugim opozicionim partijama s kojima mo`emo na}i zajedni~ki jezik u nacionalnom, politi~kom, ekonomskom i socijalnom programu da
stanemo u kraj sada{wem re`imu, da preuzmemo vlast i da Srbiju povedemo
drugim putem.
Uostalom, koji je rizik od na{eg preuzimawa vlasti? Nema nikakvog
rizika. Nemogu}e je zamisliti goru vlast od vlasti Socijalisti~ke partije. Mo`emo li mi uop{te biti gori od socijalista? To je nemogu}e. Navikli smo vas, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, da uvek govorimo istinu. Da vam
uvek ka`emo sve {to mislimo, pa makar vam se to u prvom trenutku i ne svi|alo. I uvek }emo ostati takvi. Jer verujemo svom narodu, jer znamo da je Srbija mo}na sa ovakvim narodom kakav ima, koji je navikao na najgore neda}e, ali koji je uvek `iveo uspravno. Ima li ne{to {to je zajedni~ko kod nas
radikala i kod socijalista? Ima jedna jedina stvar. I jedni i drugi `elimo vlast. Socijalisti se trude iz petnih `ila da po svaku cenu sa~uvaju
vlast, a mi srpski radikali borimo se da vlast {to pre osvojimo. To je su{tina politike. Oni koji se bave politikom, a ka`u da ih vlast ne interesuje, sigurno la`u. Koja je razlika izme|u nas radikala i socijalista? Socijalisti se bore da {to du`e sa~uvaju vlast da bi {to vi{e pqa~kali narod u Srbiji, da bi se bogatili, a mi se ne borimo za vlast radi li~nog
grupnog boga}ewa, mi se borimo za vlast zbog slave. Pa da se stotinu godina pri~a, da deca u~e u {kolama, da se kwige pi{u kako smo bili dobri, sposobni, po{teni, {to smo uspeli ujediniti srpske zemqe i kako smo uspeli
Srbiju izvu}i iz ekonomske krize i socijalne bede, kako je Srbija procvetala pod vla{}u SRS. To je ono {to nas vodi, to je ona sila u nama. Mi `elimo slavu i spremni smo da se `rtvujemo slu`e}i Srbiji srpstvu.
Srbija je ve~na dok su joj deca verna! @ivela Velika Srbija!

DCIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
IV odeqewe, Stari grad
71-504
18. 3. 1995. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Sastanak odr`an 17. 3. 1995. godine u slu`benim prostorijama na izvorovu inicijativu.
Izvor pouzdan podaci u fazi proveravawa.
515

2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti

O ovome je ve} pisano.
Podaci se odnose na aktivnost lica pojedinih opozicionih stranaka
iz Beograda i aktivista Srpskog pokreta otpora sa Kosova i Metohije, u
organizovawu Svesrpskog sabora povodom navodnog kona~nog re{avawa polo`aja srpskog naroda.
U toku kontakta, izvor nas je obavestio da je dana 17. 3. 1995. godine u
Beogradu odr`an sastanak Srpske alternative za Kosovo. Pomenutom sastanku, u svojstvu inicijativnog odbora, prisustvovali su Vojislav [e{eq,
Zoran \in|i}, Vojislav Ko{tunica, Slobodan Rakiti}, Trajkovi}, Bulatovi} i Basara.
Na sastanku je dogovoreno da radna grupa, koju sa~iwavaju Kosta ^avo{ki, akademik Jovi~i}, Matija Be}kovi} i Vasilije Kresti}, napi{e memorandum o Kosovu, a koji mora biti napisan pre Svesrpskog sabora. Ponovni
sastanak inicijativnog odbora je zakazan za petak, 24. 3. 1995. godine u Beogradu, uz mogu}nost zakazivawa vanrednog sastanka tokom slede}e nedeqe ako
se uka`e potreba. Za samo zakazivawe sastanka je zadu`en Vojislav [e{eq.
Izvor nam je tako|e preneo da je na sastanku dogovoreno da se isti sastav sastane 8. 4. 1995. godine u Gra~anici, gde }e se objaviti tekst pomenutog memoranduma i ujedno najaviti mesto i vreme odr`avawa Svesrpskog sabora na kome se o~ekuje postizawe srpsko-srpskog jedinstva.
Pored toga, inicijativni odbor se dogovorio da tra`i prijem od predsednika vlade Marjanovi}a, kao i da upute poziv Socijalisti~koj partiji
Srbije da im se pridru`i i uzme u~e{}a u re{avawu srpskog problema na
Kosovu i pripremi samoga mitinga.
3. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Sva navedena lica poznata su od ranije RDB MUP-a Republike Srbije.
4. Podaci o merama i radwama RDB
Osim obavqenog informativnog razgovora, nisu preduzimane druge
mere i radwe.
Aktivnosti navedenih lica iznetih u bele{ci se prate preko mera i
radwi RDB MUP Republike Srbije.
5. Napomene i predlozi operativnog radnika
(redigovano)
(potpis redigovan)

Dodatni list uz dokument

Organizaciona jedinica: CRDB Beograd
Linija rada: (nejasno)
Autor: Ministarstvo unutra{wih poslova
Datum pisawa: 29. 3. 1995. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Fotokopija proglasa SRS povodom odr`avawa skupa u Loznici 31. 3.
1995. godine
Prilog: 1 Miting mar{ na Drinu
Strana: 3
(potpis redigovan)
516

DCX
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Br. (nejasno)
(nejasan datum) 1995. godine
Beograd, Kneza Milo{a 92

Centru Resora dr`avne bezbednosti

Na~elniku III odeqewa Beograd
Dostavqamo vam na upoznavawe i operativno kori{}ewe proglas SRS
izdat povodom odr`avawa protestnog skupa pod nazivom Miting mar{ na
Drinu, koji }e se odr`ati u Loznici, petak 31. 3. 1995. godine u 14.30 ~asova.
Tako|e, dostavqamo vam saznawa povodom toga CRDB S. Mitrovica,
depe{a br. 84 od 27. 3 1995. godine, slede}e sadr`ine:
Preko pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da }e Vojislav [e{eq
posle odr`anog mitinga SRS u Loznici, dana 31. 3. 1995. godine, krenuti sa
ekstremistima prema grani~nom prelazu Trbu{nica, gde }e poku{ati nasilno da pre|u preko mosta u Republiku Srpsku. O ovim namerama Vojislava [e{eqa upoznat je i {ef strane posmatra~ke misije (ALFA) koji je zadu`io na{eg izvora da obavezno prisustvuje pomenutom mitingu u Loznici
i da u slu~aju pokreta Vojislava [e{eqa sa u~esnicima mitinga prema GP
Trbu{nica hitno ga o tome obavesti motorolom.
(potpis redigovan)

***
Miting mar{ na Drinu
U Loznici, petak, 31. 3. 1995. godine u 14.30 ~asova
Draga bra}o i sestre,
@ivimo u te{kom i dramati~nom vremenu kada se re{ava sudbina srpskog naroda za du`i period. Novi svetski poredak, predvo|en SAD i ujediwenom Nema~kom, `eli po svaku cenu da razbije srpski narod i spre~i wegovo prirodno pravo da posle raspada Jugoslavije `ivi u jednoj dr`avi.
Vladaju}a stranka SPS ve} du`e vremena vodi politiku koja ide na ruku
razbija~ima biv{e Jugoslavije i onima kojima je namera da Srbiju pretvore u Beogradski pa{aluk, ne vode}i ra~una o vitalnim interesima na{eg
naroda. Vladaju}a stranka SPS negira pravednu borbu srpskog naroda u
RSK i RS i dostignu}a te borbe u kojima je srpski narod u ove dve srpske
dr`ave odbranio vekovna ogwi{ta, spre~io ponovqeni genocid i stvorio
dve srpske dr`ave. Po diktatu antisrpske zavere `eli se prisiliti srpski
narod u RSK i RS da izda nacionalne interese i vite{ke pobede pretvore
u politi~ke poraze. SPS je uvela sramne sankcije prema na{oj bra}i kako
bi se Srbi sa druge obale Drine prisilili da prihvate plan Kontakt gru517

pe, koji je ravan potpisivawu smrtne presude vaskolikom srpstvu. To je isto

kao da je neko od Svetog kneza Lazara tra`io da se potur~i.
SPS je izvr{ila potpunu blokadu medija ne daju}i mogu}nost srpskim
patriotskim strankama da se oglase kako bi {to du`e odr`ala gvozdenu zavesu na Drini i prisilila na{u bra}u da se odreknu svetog prava da `ive
u jedinstvenoj Srbiji. Srpski radikali, okupqeni oko najpatriotskije srpske stranke, Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq, hap{eni i progoweni, prisiqeni smo da se obratimo na{em napa}enom narodu putem mitinga koji }e se odr`ati 31. 3. 1995. godine u Loznici, a na kome }e govoriti ~elnici Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq. @eqa nam je da
~ujete glas istinskih srpskih rodoquba (kakvi su radikali uvek bili) zabrinutih za budu}nost na{eg naroda, koji kona~no mora odlu~ivati o svojoj sudbini. Iskreno se nadamo da }ete prisustvovati mitingu koji je apel
i poku{aj da se ukloni necivilizovana i u`asavaju}a blokada na Drini.
Drina ne sme biti granica me|u Srbima, ve} reka koja spaja. Svojim prisustvom dajete glas jedinstvenoj srpskoj dr`avi i pravu svih napa}enih Srba
da kona~no budu zajedno!
Komunisti~ki re`im SPS i wenih istomi{qenika opqa~kao je i doveo do prosja~kog {tapa najve}i broj Srba. Razne Dafine i Jezde, uz pomo}
politi~kih mo}nika, ne samo da su pokrali i sramno prevarili srpski narod, ve} smi{qaju kako i daqe da ga dr`e u bedi i zaostalosti. Ovo je bogata zemqa koja mo`e da usre}i sve Srbe, ali wome treba doma}inski upravqati. Mi smo ne samo nacionalne patriote, ve} i ~estiti doma}ini koji
znaju prona}i ekonomska re{ewa koja }e `ivot u~initi lep{im i bogatijim. U na{im stremqewima nam se pridru`ite i uve}ajte nadu. ^ekamo vas
na na{em i va{em mitingu za boqe i bogatije sutra, u kojem ne}e biti granica me|u Srbima i u kojem }e svi Srbi biti zajedno.
Sa verom u Boga i Srbinovu otaybinu.
Op{tinski odbor Srpske radikalne stranke Loznica

DCXI
Centar Resora DB
Odsek RDB Kru{evac
srpski ekstremizam
5-046
Dana 31. 3. 1995. godine
Kraqevo

Slu`bena bele{ka
Dana 27. 3. 1995. godine, u Trsteniku je odr`an promotivni skup Srpske
radikalne stranke. Odr`avawe skupa planirano je da bude u hali sportova
Prva petoletka u Trsteniku. Me|utim, uprava im je otkazala odr`avawe
skupa. Radikali su reagovali i optu`ivali za to direktora HK Prva petoletka, Slobodana Jakovqevi}a, koji je i predsednik MO SPS u Trste518

niku. Radi toga, skup je odr`an na centralnom trgu u Trsteniku. Isti je po~eo oko 17.20 ~asova. Okupilo se oko 2.000 gra|ana Trstenika, a bilo je
predstavnika SRS iz Vrwa~ke Bawe, Kraqeva, Kru{evca i Aleksandrovca.
Miting je zapo~eo pesmom Bo`e, pravde. Prisutnima se najpre obratio Milun Bara}, predsednik MO SRS u Trsteniku. Prilikom obra}awa,
on je rekao:
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, pozdravqam vas ispred Op{tinskog
odbora Srpske radikalne stranke. Mi smo danas ovde na otvorenom prostoru, jer smo prvo mislili da ovaj skup odr`imo u sportskoj hali Trstenik.
Ova vlast nam nije dozvolila, no zato nas vreme slu`i. I Bog je sa nama, da}e Bog da ova vlast uskoro ode tamo gde joj je mesto, tamo gde su i sada qudi
koji nisu zaslu`ili tamo da budu, a to zna~i u zatvor. Bra}o Srbi i sestre
Srpkiwe, do{lo je vreme da mewamo vlast, ovako se vi{e ne mo`e. Slobodan Milo{evi} i wegova supruga Mirjana Markovi} su prodali srpske zemqe sa one strane Drine. Pitawe je dana kada }e da potpi{u taj papir koji
zna~i totalnu izdaju srpskog naroda. Na{a bra}a preko Drine krvare. Oni
se bore sa srpskim vekovnim neprijateqima, a ova vlast na Drini je stavila granicu. Nema vi{e one Milo{evi}eve fraze Svi Srbi u jednoj dr`avi. Izgleda da }emo svi mi da `ivimo u Beogradskom pa{aluku, ako oni
nastave da vladaju. Evo primera ovde u na{oj Petoletki, da se osvrnemo u
na{oj op{tini {ta se doga|a. Prva petoletka, ponos na{e srpske industrije. Bra}o Srbi, nisu je oni stvorili, nego ste je vi stvorili. Vi i va{e
znawe, va{im ponosom i ume}em, a oni se danas igraju sa Prvom petoletkom i sa drugim preduze}ima. To ne smemo dozvoliti. Sada, ovih dana, imali smo prilike da vidimo da na{e rukovodstvo najnovije, koje je uglavnom
socijalisti~ko, proslavqa Dan Prve petoletke u hotelu Hajat u Beogradu. To smo svi ~uli, a znamo da radnici nekoliko meseci nisu primili
plate. I tome moramo da stanemo. Ova vlast vi{e ne sme da dobije podr{ku,
jer je totalno izgubila narodno poverewe. (Nakon ovoga ~ulo se skandirawe: Dole Milo{evi}, dole!)
Nakon ovoga okupqenima su se obratili poslanici SRS Stevan Dragi{i}, Vu~i} Aleksandar i Dragan Todorovi}. Na kraju je nastupio lider
SRS, Vojislav [e{eq. U svom govoru, koji u celini prenosimo, [e{eq je
rekao:
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, do{lo je vreme da se mewa vlast u Srbiji, do{lo je vreme da se obori truli re`im Slobodana Milo{evi}a i
SPS. Do{lo je vreme da Srbija ugleda napokon slobodu i demokratiju, ekonomski prosperitet i socijalnu pravdu. ^ega god se Milo{evi} u protekloj deceniji uhvatio svojom rukom, u wegovoj se ruci sasu{ilo. Pao je na
nacionalnom pitawu, u sferi ekonomije, u sferi socijalne za{tite, neuspeh za neuspehom. A verovali smo nekada u toga Milo{evi}a, 1987, 1988,
1989. masovno smo i{li na Gazimestan, na mitinge kroz Srbiju.
Obe}ao je da }e se srpstvo ujediniti. Godine 1991. i 1992. krenuo je sa
parolom da }e svi Srbi `iveti u jednoj dr`avi, zakliwao se da se Srbija sagiwati ne}e. I tada smo ga podr`avali. Kada su htele sve strane sile da ga
sru{e, rekli smo: Ne damo. Srbija }e sama birati i smewivati svoga pred519

sednika i nikoga napoqu ne}e pitati za voqu srpskoga naroda. Tada smo govorili, podr`ava}emo ga dok istrajava u za{titi srpskih nacionalnih interesa. Te 1992. godine dao sam intervju za nema~ki [pigl, u kome sam rekao: Milo{evi} je mene do tada dva puta hapsio i u zatvor strpao, sedam
kwiga mi zabranio, moju stranku godinu dana dr`ao van zakona zabrawenu.
Ako jednoga dana do|emo na vlast, mo`da }emo i mi uhapsiti Slobodana
Milo{evi}a, ali ne damo da ga vi Nemci, ili Amerikanci, ili Englezi
smewujete, ili Francuzi, bilo ko spoqa. Milo{evi} pobedi na nacionalnoj politici, a onda nije ni pro{lo {est meseci, izdade i prihvati VensOvenov plan, okrenu }urak naopako. Poku{a da natera Republiku Srpsku
na kapitulaciju. I tada smo se o{tro suprotstavili. Na{ sukob je bio sve
`e{}i i `e{}i. Dali smo im rok da wihova vlada popravi ekonomsku situaciju 1993. godine. Rekli smo dao vam je srpski narod najvi{e glasova,
ne}emo sa vama u vladu, jer ste nesposobni, korumpirani, ali vam pru`amo
{ansu po{tuju}i voqu srpskog naroda. I pru`ili smo im {ansu, i u julu
1993. godine rekli evo vam jo{ tri meseca, do 15. septembra. Situacija je
bila jo{ te`a. Mi smo krenuli na juri{ protiv vlade Nikole [ainovi}a.
A onda Milo{evi} krenuo sa optu`bama da smo mi srpski radikali kriminalci, fa{isti i ratni zlo~inci. A gde su mu dokazi, nigde nijednog dokaza. On nas mo`e uhapsiti {to se rvemo sa policijom i ne damo da izbacuju
na{e poslanike iz Savezne i Republi~ke skup{tine, ili zato {to pqujemo
najve}u |ubrad u Srbiji i kriminalce i najve}e lopove.
Ali nama ne mo`e na}i nikakav kriminal, nikakvo krivi~no delo, nikakav zlo~in, ni{ta nam ne mo`e pripisati. Nijednu tamnu mrqu u na{oj
pro{losti Milo{evi} nije u stawu da prona|e. Zbog toga smo za wega nepobedivi. Ne bojimo se ni wegovih zatvora, ni wegove vojske, ni wegove policije. Ne mo`e nas upla{iti, ne mo`e nas uceniti.
[ta je uradio u ekonomskoj sferi, op{tu propast. Godine 1993. postigli smo svetsko dno. Nikada niko na svetu nije imao onoliku hiperinflaciju kao mi. Neprekidno smo 1993. godine u Republi~koj i Saveznoj skup{tini i preko {tampe napadali socijaliste da su oni krivi za tu inflaciju. A oni su odgovarali da su krive sankcije i blokada i da je nemogu}e zaustaviti inflaciju dok se ne ukine blokada.
A 1994. godine nastavqaju se sankcije, nastavqa se blokada, a oni bar
privremeno zaustavili inflaciju. Kako je to bilo mogu}e 1994. godine, a
nije bilo mogu}e 1993. Pa, moglo je i 1993. godine, ali nisu hteli, jer je hiperinflacija bila sredstvo da se opqa~ka narod.
Svaki dan su {tampali sve vi{e dinara, preko svojih dilera iznosili
na crno tr`i{te, otkupqivali devize, devize odmah slali na Kipar i u
druge strane banke, a ovde dinar daqe obezvre|ivali.
Ovde su plate bile po 2 do 3 marke, penzije 2 marke, ovde seqak nije mogao da dobije ni{ta za svoje poqoprivredne proizvode, to je bila sistematska pqa~ka naroda, obezvredi se narodni zajam, narodni trud, narodna muka.
Godine 1994. inaugurisa{e Avramovi}ev program. Setite se da smo po~etkom 1994. u Saveznoj skup{tini upozoravali {ta je u su{tini taj program. I vi ste mislili Avramovi} je spas, Avramovi} je ~udotvorac. Mi520

slili ste da preterujemo, da zavidimo socijalistima {to imaju uspe{an

program. A mi smo sve unapred rekli. Mi bismo bili najvi{e sre}ni da se
ispostavilo da nismo bili u pravu, da je Avramovi}ev program uspeo, ali
nije mogao da uspe. Prvo, nijedan program ne mogu sprovesti oni isti qudi
koji su nas do gu{e uvalili u ekonomsku krizu i socijalnu bedu. Ne mogu nas
oni izvu}i iz krize i bede. Moraju do}i novi qudi. Zaustavili inflaciju,
~udna mi ~uda. Pa to znaju studenti prve godine ekonomije. Prestane se
{tampati novac bez pokri}a i nema inflacije. Ali {ta daqe, jesu li
ozdravili ijednu fabriku nisu, jesu li podigli ne{to u ekonomskoj sferi, jesu li smawili broj nezaposlenih nisu. Oni su i novi dinar iskoristili za novu pqa~ku. Kako je provedena ta nova pqa~ka? Dinar zvani~no
izjedna~en sa markom, onda podigli porez seqacima i takse privatnicima.
Pa ni pod Turcima seqaci nisu imali ovolike poreze. A kad treba oni da
plate seqaku kukuruz, suncokret, soju, {e}ernu repu, gro`|e, ne daju pare,
onda odla`u. Jo{ ima dosta seqaka kojima ni{ta nije pla}eno. Iako je dinar bio u julu marka, neki dan dva, sada tri dinara marka. Ali, sti}i }e do
pet dinara, vide}ete. To je nova pqa~ka. Za{to nisu rekli za jedan hektar
toliko p{enice, to je porez, ili toliko kukuruza, da se zna ta~no. Ali oni
izbegavaju. Niko ne}e prihvatiti. Opet }e seqacima pred otkup da odrede
jednu cenu. Dok do|e momenat isplate, cena }e se promeniti. I svake godine opqa~kaju seqake, opqa~kaju radnike. Koji radnik danas mo`e da `ivi
od svoje plate? A paralelno sa tim gu{e privatni sektor. Jedino privatni
sektor mo`e otvoriti radna mesta. Pre svega, za{to ga gu{e? Zato {to ga
ne mogu dr`ati pod svojom kontrolom, a socijalisti `ele da je sve pod wihovom {apom. Vi{e vole fabriku koja ne radi pod svojom {apom, nego fabriku koja }e uspe{no raditi i poslovati, a koja nije pod wihovom kontrolom. To je wihova logika. I sad privatnik ho}e da otvori radno mesto, da
zaposli jednog radnika kome je plata 300 dinara, on jo{ 330 mora davati dr`avi svaki mesec. Vi{e dr`avi, nego {to ovaj primi platu. To nigde u svetu
nema.
Mo`e li neki penzioner da `ivi od svoje plate? Ni jedan jedini. Mo`e onih nekoliko hiqada koji primaju izuzetne penzije po Beogradu, Titovi generali, ministri, ~lanovi Politbiroa, visoki dr`avni funkcioneri, a wih je svega 4-5.000. Koji mo`e penzioner da `ivi od penzije ni jedan jedini. Ako dobije penziju da plati struju, kiriju, komunalije, ima za jednu kiflu i jogurt dnevno. Mo`e li da kupi ko{uqu, cipele, pantalone? To
ne mo`e. Kako daqe kradu penzionere? Po mesec i po dana kasne penzije prvi deo. Penzija mora da se isplati unapred. Su{tina penzije je isplata unapred. Dakle, 1. aprila za april mesec, a penzioneri }e dobiti za april negde polovinom maja. To je ~ista kra|a. To je vrsta kra|e koja je kod wih uspevala.
[ta da rade nezaposleni? Jadni qudi, snalaze se ko kako zna i ume. Pa
neko preproda neki kanister benzina, nekom drugom robom trguje na gradskim ulicama, kako se ko sna|e. I sad socijalisti krenuli u novu akciju, da
gu{e sivu ekonomiju. Zna~i, jo{ to {to je izvan wihove kontrole, da i na
to stave {apu, da ugu{e sivu ekonomiju. Pa od ~ega }e qudi da `ive? Od ~e521

ga }e decu da prehrane? Ko nema par~e zemqe, nema od ~ega da `ivi, ni za

hleb nema dovoqno. A dr`avom cveta kriminal najgore vrste. Na{om dr`avom vladaju kriminalci.
Nama sankcije nisu krive za ovakvu socijalnu bedu i ekonomsku krizu.
Kriva je nesposobna vlast. Setite se 1992. godine, kada su nam tek zaveli
sankcije. Onda je re`im omogu}io svim privatnicima da uvoze naftu i benzin i litar nafte je bio otprilike jedna marka. I onda je re`im po~eo da
preuzima monopol. Ovi kriminalci koji upravqaju dr`avom Radmilo
Bogdanovi}, Radoman Bo`ovi}, Arkan, kapetan Dragan i sli~ni, po~eli su
privatnicima da oduzimaju cisterne i kompozicije sa gorivom. Oni su preuzeli monopol za uvoz. Po~eli su sami da zidaju cene. I onda je benzin dostigao 3-4 marke. Za{to? Oni su preuzeli monopol na uvoz i onda, wihovi
apetiti beskrajni. Kada jedan privatnik uveze benzin, plati ga tamo u Gr~koj, Bugarskoj, Makedoniji, Rumuniji, tamo gde ga kupi potplati carinike,
potplati UNPROFOR, potplati na{e carinike, pa mu se opet isplati po
1 marku da ga prodaje ovde. Tako je bilo 1992. godine. A ovi kriminalci koji su preuzeli monopol, dr`avno-finansijska mafija, oni ovako ra~unaju.
Vi{e im se isplati da uvezu milion tona benzina, pa da ga prodaju po 3
marke, ili sada po 2 marke, nego da uvezu tri miliona tona, pa da ga prodaju
po 1 marku. Zbog toga je benzin preskup.
Zbog toga je nafta skupa. Seqacima su obe}ali naftu za prole}nu setvu. Koliko je seqaka dobilo naftu? Vrlo mali broj. Mo`e li se sa 10 litara po hektaru ne{to uraditi? Ne mo`e, naravno. Ali oni zamajavaju narod. Oni svake godine odvoje dovoqno nafte za seqake po relativno niskoj
ceni. Do|e vrlo malo, ali najve}i deo preusmere na crno tr`i{te. Prodaju po vi{im cenama, a razliku u svoj yep.
Da su ti socijalisti toliko po{teni, pa {to vam Raka Radovi} nije dinarima napla}ivao svoje usluge kombajnirawa, nego u markama. On tra`i da
mu se plati u markama. [to nije uzeo u{ur u p{enici, kad veruje u ovaj re`im i dr`avu. Tamo nastupa kao demagog koji {titi interese seqaka. Neka
u praksi poka`e da je stvarno tako.
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, nema te sfere unutra{we i spoqa{ne
politike koja bi mogla izdr`ati pri~u. Kod nas kriminalci uop{te ne idu
u zatvor. Na{i zatvori su puni sirotiwe i bolesnika. Kod nas kriminalci
vladaju dr`avom. Sa mnom je u zatvoru bio ~ovek koji je osu|en tri meseca
zato {to je ukrao 90 litara nafte, zna~i 30 litara mesec dana. A ona dva
ministra, Velimir Mihajlovi} i Sava Vlajkovi}, dokazano da su samo u jednom slu~aju ukrali po 700.000 DEM, dobili ~etiri godine, pa se brane sa
slobode. ^eka se samo prilika da se kazna ukine, da se to zaba{uri, da se ne
ide na izdr`avawe. A tre}i koji je u~estvovao u toj kra|i je Radoman Bo`ovi}, koji uop{te nije ni su|en. (zvi`duci)
Novine su objavile slu`beni zapisnik sa saslu{awa Save Vlajkovi}a,
da je on tvrdio da je jednu tre}inu novca uvek uzimao Radoman Bo`ovi}. I
samo u toj manipulaciji po 700.000 DEM. Dva direktora iz dru{tvenog sektora su ubijena, jer su bili u to ume{ani, pa da ne bi propevali. ^uli ste za
Jugodrvo. Istraga nije ni vo|ena. Javnosti saop{teno da su izvr{ili samoubistvo. Pa naravno, jadni qudi, izvr{ili samoubistvo iz zasede. Pa ra522

~unajte vi sad kad hapse sirotiwu, ~oveka sa troje dece kad osude na tri meseca, mesec dana za 60 DEM. Pa ra~unajte koliko bi Bo`ovi}, Vlajkovi} i
Mihajlovi} trebalo da dobiju za po 700.000 DEM. Skoro po hiqadu godina
zatvora.
I o Arkanu sam govorio kada sam govorio o ovoj mafiji oko uvoza nafte. Ja imam nameru da govorim ono {to nisam ranije govorio, jer mi smo se
vi{e puta vi|ali po~ev{i od 1990. godine u Trsteniku i ~uli ste kakav je
na{ program, {ta je su{tina politike koju vodi Srpska radikalna stranka. Dakle, samo ono {to ranije nismo rekli.
Ko je na ~elu te bande kriminalaca Slobodan Milo{evi}. On je na
~elu (aplauz)
Ko je naredio da se pokrade novac od stare devizne {tedwe i da se prebaci na Kipar? Slobodan Milo{evi}. I wemu su socijalisti izglasali
novi devizni zakon. Sad kome policija na|e na ulici 100 DEM u yepu, mo`e odmah biti uhap{en, marke oduzete, a on osu|en na zatvor. Takav je to zakon. A gledajte {ta su jo{ predvideli. Predvideli su mogu}nost otkupa
stare devizne {tedwe. Mi tra`imo da dr`ava vra}a {tedwu na taj na~in
{to }e prodavati dr`avnu imovinu. Ima dr`ava mnogo reprezentativnih
objekata, vila, zgrada, hotela, placeva itd. Na licitaciju, pa novac koji se
dobije da se vrati starim deviznim {tedi{ama. Ali oni to ne misle nikada vra}ati. Znate ~ega su se sada dosetili. Ka`e da se mo`e preprodavati
stara devizna {tedwa. Mo`ete da prodate svoju deviznu {tedwu. Tamo ima
para, ali vam daju 10, 20 ili 30% vrednosti. Vide}emo koliko }e to biti,
koliko su smislili. To je su{tina preprodaje devizne {tedwe. I ko }e biti prisiqen da preproda? Onaj ko ima nekog bolesnog u ku}i, kome treba za
le~ewe, ko nema hleba, ko {koluje decu itd. [ta }e, jadni qudi, da izvuku
bilo {ta, idu da u bescewe prodaju svoju staru deviznu {tedwu.
[ta }e biti sa {tedwom u privatnim bankama Jugoskandiku, Dafiment banci, Resavskoj banci i mnogim drugim? Sve je to odneseno u
inostranstvo i oni to ne misle vra}ati. Jezdimir Vasiqevi} odmaglio, a
bio je najbli`i prijateq Slobodana Milo{evi}a. Dafina Milanovi} ne
mo`e u inostranstvo, ali je ovde ne hapse. Ako je hapse, moraju je na sud izvesti, a onda bi na sudu propevala s kim je sve od socijalista sara|ivala i
kome je pare davala. Zato je dr`e u ku}nom pritvoru. A pare ne}e vratiti.
[ta je bilo od para za preporod Srbije? Slobodan Milo{evi} je naredio da se te pare prebace na Kipar i da se pretvore u zajam za preporod
Kipra. Uostalom, za{to Milo{evi} ne}e da uhapsi nijednog krupnog kriminalca? Zato {to je sa wima do gu{e bio ume{an u kriminal. Vidite,
1992. godine Milo{evi} je napustio svoj komforan stan u centru Beograda,
koji je dobio kao direktor Beobanke. Preselio se u luksuznu dr`avnu vilu na Dediwu. Naravno, nema tu ni{ta lo{e, red je da predsednik dr`ave
`ivi u reprezentativnoj vili, dok mu traje mandat. Ali je jo{ ve}i red kada mu istekne mandat da tu vilu vrati dr`avi i da se preseli u svoj stan. Me|utim, nekoliko dana po iseqewu, Milo{evi} je tu vilu od 400 m2 kupio za
nekoliko hiqada maraka i preneo u privatnu svojinu. Tako je Bo`ovi} radio kada je bio predsednik Vlade Srbije. Uselio se u vilu Vojvo|anka od
700 m2 i odmah je otkupio za nekoliko hiqada maraka.
523

Pa zamislite sada u Americi, Klinton izabran na izborima, uselio se

u Belu ku}u za nekoliko hiqada dolara, kako bi to izgledalo? Zamislite
kako bi to izgledalo da Amerikanci za svakog novog predsednika zidaju novu Belu ku}u. Sada bi u Va{ingtonu bilo 50 belih ku}a.
Pa oni su prevarili i po pitawu otkupa stanova. [ta su uradili? Mi
smo se radikali svojevremeno zalagali da svi oni koji imaju 40 godina radnog sta`a 60 m2, da preuzmu stan. Me|utim, oni su se dosetili da tim zakonom otmu {to vi{e para iz naroda. Nije bilo wima bitno po kojoj }e ceni prodati stanove. Oni su ovako zamislili ~itavu operaciju. Usvojili smo
zakon i propisali cenu stanova, pa je u prvom momentu stan ko{tao 30-40
hiqada DEM. Oni malo bogatiji koji su imali pare odmah po`urili da otkupe stan. Pa onda inflacija, obezvredi na 20.000 DEM. Ide druga grupacija qudi koji mogu to da plate, pa tre}a grupacija po 10.000 DEM, pa opet inflacija obezvre|uje, pa po dve do tri hiqade maraka. Pa na kraju stan otkupe oni koji su imali po nekoliko stotina maraka. Ali koristi su imali oni
qudi koji su mogli da otkupe po nekoliko stanova, jer su ranije uzurpirali
vi{e dru{tvenih stanova. Imali su koristi Hrvati, Slovenci, Makedonci, muslimani. Otkupili su stan za bagatelu i brzo ga prodaju i be`e. Ali
da li su na{i Srbi imali koristi od toga? Skoro nikakve. Otkupili su te
stanove i sada }e im porez na te stanove biti ve}i nego nekada{we kirije.
A dr`ava uzela para koliko mogla. Od koga je mogla, uzela vi{e, od koga nije, uzela mawe. Ali od svakoga pone{to oteli. I sada }e se porez pla}ati
ve}i od kirije, s tim {to }e se qudi sami starati o odr`avawu i kvarovima. Eto, to je su{tina. Tako su radili u svakoj drugoj sferi dru{tvenog i
privrednog `ivota. Koliko se oni mogu dosetiti prevarama i da ukradu,
normalan ~ovek ne mo`e ni sawati. Jedini lek protiv te napasti, protiv
te bolesti je ru{ewe SPS sa vlasti. (aplauz)
Sazrela je narodna voqa da se sru{e socijalisti. Ve} vi{e od godinu
dana mi srpski radikali smo blokirani na srpskoj TV. Socijalisti su mislili da }e nas narod zaboraviti, a mi sada idemo kroz Srbiju i sve srpske
zemqe. Idemo od grada do grada, od sela do sela, da narodu ka`emo {ta mislimo, {ta imamo, da agitujemo za svoje politi~ke stavove. Vlast }e pasti
onda kada vi procenite da je vreme. Mi kao politi~ka stranka i do sada smo
pokazivali veliko strpqewe. Spremni smo na parlamentarne i vanparlamentarne borbe. Ako nam ukinu direktne prenose skup{tinskih sednica,
mi ne}emo sedeti u Skup{tini i dogovorili smo sa drugim opozicionim
strankama da napustimo Skup{tinu. Ako vi ne mo`ete videti u svakom trenutku {ta se tamo radi, o ~emu se govori, onda nema razloga da mi u~estvujemo u tom radu. I ovako ste videli, kada mi izi|emo za govornicu, ili dolazi do prekida, ili po~ne spiker da komentari{e neke nebuloze itd.
Ali nas ne mogu ukrotiti. Nas ne mogu vezati ni kada smo u zatvorima.
Na|emo na~ina da progovorimo, da za javnost ka`emo {ta mislimo. U Srbiji nema dovoqno zatvora u koje bi Slobodan Milo{evi} mogao strpati
sve srpske radikale. Vi znate da su u zadwih 115 godina radikali ili vladali Srbijom, ili bili u zatvorima. Nema tre}e varijante za radikale. Kada
su radikali vladali, to su bile godine prosperiteta i socijalne pravde.
524

Kada su radikali ~amili po tamnicama, Srbijom su vladali diktatorskotiranski re`imi.

Uostalom, ako Milo{evi} ovako nastavi, mo`e ga zadesiti sudbina posledwih Obrenovi}a, ili bra~nog para ^au{esku.
Mi mu to ne `elimo. Mi mu `elimo da {to pre postane miran penzioner, da nedeqom uzme {ah pa na Kalemegdan. Mi mu garantujemo pristojnu
penziju od koje se mo`e `iveti, naravno kada uvedemo ujedna~ene penzije, pa
kako bude svim ostalim penzionerima, bi}e i wemu.
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, mi bismo hteli da ovu vlast {to pre
oborimo, ali da to bude mirnim putem, da se nijedna kap srpske krvi ne prolije u toj smeni vlasti. Mi ho}emo i mitinge i demonstracije, jer nu`da nas
tako tera. Ali ho}emo tako dobre mitinge i demonstracije da }emo spre~iti svako me{etarewe policijskih provokatora izbijawem bilo kakvih nemira. Prvo, kada sazovemo velike demonstracije u Beogradu, unapred }emo
zahtevati da niko ne dolazi sa oru`jem, da se oru`je ne donosi, pa kada primetimo oru`je, da znamo da je policijski provokator i da znamo kako }emo
postupati. Mi ne}emo nikakvu tu~u sa policijom. I policajci su na{a bra}a, i wihov socijalni polo`aj je bedan, `ive i porodice izdr`avaju od bednih plata. Mi ne}emo sa wima sukobe i tu~e. Ako Milo{evi} naredi policiji da napadne demonstrante, na{a komanda ne}e biti juri{, nego sedi!
Pa da vidimo da li }e neko tu}i demonstrante koji sede. Mi ne}emo tu~u ni
sa vojskom. Ako izvede tenkove Milo{evi}, ne}emo tu~u. Mi }emo da legnemo pred tenkove, pa neka gaze, pa da vidimo da li mogu da na|u takve zlikovce koji }e da gaze sopstveni narod. E, tada }emo uspeti tim metodama da
Milo{evi}a oborimo, onda kada obezbedimo dovoqnu masu naroda na demonstracijama. Ako ne do|e dovoqno naroda, zna~i da narod misli da jo{
nije zrelo, da nije vreme, i mi kao ozbiqni politi~ari ne smemo da se `alimo na svoj narod, nego da imamo strpqewa, da sa~ekamo da to sazri u narodu. Mi }emo u~initi sve sa na{e strane da to {to pre sazri zato {to }emo pred narod uvek sa istinom. Vi mo`ete zameriti sve {to mislite da je
lo{e u politici na{oj, ali jednu stvar }ete priznati, da smo vam uvek govorili iskreno i istinu. Nikada nismo i{li sa namerom da vas prevarimo
i takvi }emo ostati ubudu}e.
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, ova politi~ka borba }e se okon~ati, nadajmo se, uskoro, trijumfom slobode i demokratije. Ube|eni smo da }e Srbija slobodnije disati i da }e se stvoriti uslovi za ujediwewe svih srpskih
zemaqa.
Milo{evi} vra}a komunizam u Srbiju. I to otvoreno ga vra}a. Videli
ste sada, Skup{tina JUL-a, Radmilo Bogdanovi}, Pero{evi} i drugi. Taj
JUL SKPJ, nijedan posto glasova nisu uspeli da dobiju, ta `entura~a, crvena ve{tica sa Dediwa, koja je uzjahala na ki~mu srpskog naroda, sada da
obnavqa komunizam. Nije ni slu~ajno {to je srpski narod naziva prokletom Jerinom. Imali smo mi pre nekoliko vekova onu prokletu Jerinu koja
je u narodu bila ozlogla{ena zbog stra{nog kuluka i velikog poreza. Ali
ona je to nametnula da bi zidala Smederevo i da bi tako spasavala ostatak
srpske dr`ave pred turskom najezdom. A ova moderna prokleta Jerina uda525

rila kuluk Srbijom da bi zidala svoje komunisti~ke iluzije u oblacima i

opet unesre}ila srpski narod. Mi Srbi smo robovali dvema velikim bolestima HH veka, bolesti komunizma i jugoslovenstva. Na svu sre}u smo se izle~ili i stekli veliki imunitet.
Vi{e nikada komunizam i jugoslovenstvo ne}e ovladati srpskim glavama. Bra}o Srbi, mi }emo pobediti, jer nemamo {ta da izgubimo. Do{li smo
kao narod do samog dna. Posle ove no}i mora granuti sunce slobode, posle
ovoga mraka mora osvanuti demokratija nad Srbijom.
Kakva je razlika izme|u nas radikala i socijalista? Prvo, sli~ni smo
po tome {to se borimo za vlast. Socijalisti da {to du`e o~uvaju svoju
vlast, a mi da vlast {to pre osvojimo. Svi koji se bave politikom bore se
za vlast. Svi koji se bave politikom, a ka`u da ih vlast ne interesuje, la`u. To su demagozi. Mi ho}emo vlast. Ali su{tinska je razlika {to socijalisti se bore da {to du`e o~uvaju vlast, kako bi {to vi{e opqa~kali i
ukrali od naroda. Mi se ne borimo za vlast radi li~nog bogatstva i privilegija. Zainteresovani smo da `ivimo pristojnim `ivotom, da nam deca nisu gladna, da imamo krov nad glavom. Na{ ciq je slava, da se za 50 do 100 godina pri~a, da se u kwigama pi{e, da deca u~e u {kolama kako smo mi srpski radikali uspeli da ujedinimo sve srpske zemqe, da Srbiju izvedemo iz
bede. To je na{ ciq. Materijalno se bogatstvo ne mo`e u grob poneti. Ono
ostaje. Ali i slava ostaje. Mi `elimo slavu. Zbog toga nema novca kojim nas
mogu potkupiti. Na|u, dodu{e, tu i tamo po nekog otpadnika i u na{im redovima. Znate koji su to qudi. To su oni koji su nam se prikqu~ili 1992. godine dok smo bili u savezu sa Milo{evi}em po nacionalnom pitawu, pa su
se ovi nadali da }e prosperirati. Sada, kada vide da biti radikal zna~i biti po`rtvovan, rizikovati, isprsiti se, uspraviti se, sukobiti se, suprotstaviti se, sada bi oni da se prebace u drugi tabor. Prodaju se za sitne pare, stanove, poslovni prostor itd. To su pojedinci.
Mi smo sre}ni {to je Milo{evi} pre dve godine krenuo u takvu `estoku ofanzivu protiv SRS; {to je krenuo hap{ewima i maltretirawima, jer
je sav taj {qam otpao iz na{ih redova. Ono {to je ostalo u stranci, ostalo je zato {to veruje u na{ nacionalni, politi~ki, ekonomski i socijalni
program. [to je spremno da se `rtvuje da se stvori Velika Srbija. Mi }emo, bra}o Srbi i sestre, ujediniti sve srpske zemqe. Mi }emo stvoriti Veliku Srbiju. Milo{evi} ho}e da trguje Republikom Srpskom i Krajinom.
On se sprema da prizna Bosnu i Hrvatsku. Samo ne mogu oko cene da se dogovore. On bi hteo da mu ukinu sankcije odmah, a zapadne sile mu nude za tri
meseca. Zato im je stalo da Milo{evi} prizna Bosnu i Hrvatsku, zato {to
su se te dve dr`ave otcepile od Jugoslavije. Jugoslavija je nasledila pravni kontinuitet sa Kraqevinom Srbijom, a SRJ ima pravo sledbeni{tva. I
dok ih Beograd ne prizna, oni nisu dr`ave u pravom smislu re~i, nemaju nezavisnost. Ako ih Beograd prizna, onda Srbi iz Krajine i Republike Srpske dobijaju status pobuwenika, pa centralna vlast mo`e da koristi sva
sredstva da se obra~una sa pobuwenicima. I ako tako Milo{evi} uradi i
propadnu Republika Srpska i Krajina, opet bi tu do{li Oven i Stoltenberg u Beograd posle tri meseca i rekli ovo si odli~no uradio, sada }e526

mo ti sankcije blokirati na jo{ tri meseca, ali da se odrekne{ Kosova i

Metohije, pa jo{ tri meseca da `rtvuje{ Sanyak, pa jo{ tri meseca da se
odrekne Vojvodine, dok Srbiju ne svede na granice Beogradskog pa{aluka.
To je su{tina politike zapadnih sila, koje bi htele da uni{te Srbiju
za sva vremena kao ozbiqnog politi~kog faktora na Balkanu. Zbog toga ne
smemo popustiti zapadnim silama, ne smemo im praviti ustupke. Zato smo
mi jo{ 1992. godine, kad su nam zaveli sankcije, tra`ili od Milo{evi}a da
obustavi pregovore.
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, uvereni smo da }emo zajedni~kim snagama pobediti, da }e Srbija procvetati, da }e Srbija ugledati slobodu i demokratiju, jer u srpskim grudima bije jako srce, srpska snaga je u jedinstvu i
srpskoj slozi. Srpsko jedinstvo komunisti i socijalisti nisu uspeli da ugu{e. Ne}emo dozvoliti da nas ponovo zavade.
Srbija je ve~na dok su joj deca verna! @ivela Velika Srbija!
Skup je zavr{en oko 18.40 ~asova.
U 20.00 ~asova po~ela je tribina u Domu kulture u selu Milutovcu kod
Trstenika. Vojislav [e{eq je u svom obra}awu ponovio uglavnom sve {to
je govorio u Trsteniku. Kasnije je odgovarao na pitawa prisutnih. Jedino
na{u pa`wu zaslu`uje wegov odgovor na pitawe da li je za monarhiju ili
za republiku. [e{eq je odgovorio da nije za monarhiju, da mu kraq nije potreban. On je za republiku, jer tada mogu da smewuju predsednika, a kraq je
sa do`ivotnom vladavinom, pa bi bili prinu|eni da ga ubiju.
I ovaj skup, kao i skup u Trsteniku, protekao je bez incidenata.
(potpis redigovan)

DCXII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
Beograd, 1. 4. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na najavu organizovawa protestnog mitinga
u Beogradu od strane ekstremnoorjentisanih lica iz SRS-a
Prate}i kontinuirano aktivnost grupe lica iz redova SRS-a koja se
bave ekstremisti~ko-teroristi~kom delatno{}u, usmerenom na nasilno
ru{ewe ustavom utvr|enog poretka Republike Srbije, do{li smo do pouzdanih saznawa da je Vojislav [e{eq, kao eksponent ove grupacije ekstremista, najavio u dogledno vreme odr`avawe velikog protestnog mitinga
u Beogradu.
Kako nas je izvor informisao, Vojislav [e{eq je, tim povodom, naglasio da }e na mitingu saop{titi srpskom narodu stavove SRS-a o sada{woj
politi~koj, ekonomskoj i socijalnoj situaciji, kao i stavove stranke o re`imu Slobodana Milo{evi}a.
527

Vojislav [e{eq je posebno apostrofirao da }e na ovom mitingu izmeriti zapravo koliko je upori{te ideja srpskih radikala u narodnoj svesti Srba.
(potpis redigovan)

DCXIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
IV odeqewe
71-0289
6. 4. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na bezbednosno-interesantna saznawa
o aktivnosti pojedinih ekstremista iz redova SRS
(redigovano) sada u vi{e navrata obave{tavao o bezbednosnointeresantnim saznawima, do{li smo do podatka da je do{lo do potpunog razlaza izme|u Demokratske stranke i Srpske radikalne stranke. U tom
kontekstu, izvor je naveo da se u SRS i ne razmi{qa o eventualnom odr`avawu mitinga u organizaciji SRS u Beogradu, {to je nagovestio Vojislav [e{eq, jer ni organizaciono za to nisu spremni. Po izvoru, do{lo
je do velike pasivizacije i neaktivnosti op{tinskih i mesnih odbora
SRS. Me|u ~lanstvom se pri~a da je za sve to kriva Socijalisti~ka partija Srbije, koja je, navodno, neke ~lanove op{tinskog odbora SRS potkupila, a neke ucenila. S tim u vezi, po re~ima izvora, pronose se pri~e da je predsednik Op{tinskog odbora SRS na Paliluli vrbovan od
strane SPS, jer u posledwe vreme radi na pasivizaciji stranke na ovoj
op{tini.
Izvor je daqe naveo da se sada u Beogradu planiraju samo dve tribine
SRS, i to na Paliluli i Zemunu. Glavna aktivnost, po izvoru, bi}e usmerena na odr`avawe mitinga stranke u unutra{wosti, navode}i da }e naredni
mitinzi biti odr`ani u ^a~ku i Loznici.
Izvor je daqe izneo da je finansijska situacija veoma lo{a i da je sve
mawe donatora koji finansiraju stranku. Napomenuo je da vi{e ne dobijaju
novac iz inostranstva nakon {to se Vojislav [e{eq razi{ao sa vojvodom
Mom~ilom \uji}em, koji je ranije bio glavni donator stranke.
Na kraju, izvor je izneo da jo{ uvek ne raspola`e podacima o razgovorima Vojislava [e{eqa sa Milanom Marti}em u Kninu, ali je naveo da je
sigurno da je [e{eq ponudio Marti}u saradwu u ciqu obarawa Mikeli}a
i u~vr{}ivawa vlasti Marti}a.
Kucano u 2 primerka.
(potpis redigovan)
528

DCXIV
Centar Resora SB
srpski ekstremizam
5-073 i 5-077
Dana 7. 4. 1995. godine
Kraqevo

Slu`bena bele{ka
Dana 6. 4. 1995. godine, u vremenu od 15-16.30 ~asova, na gradskom trgu u
^a~ku odr`an je miting SRS. Mitingu je prisustvovalo oko 2.000 lica, me|u kojima ve}i broj znati`eqnika. Na mitingu nije bilo posebne ikonografije, osim dve-tri parole.
Na mitingu su govorili Dramli} Miroslav, predsednik Okru`nog odbora SRS, savezni poslanik, Maja Gojkovi}, savezni poslanik, Stevo Dragi{i}, Aleksandar Vu~i}, Dragan Todorovi}, svi republi~ki poslanici, i
dr Vojislav [e{eq.
Otvaraju}i miting SRS, Dramli} je rekao: ^a~anska op{tina je u velikom kriminalu. Znate dobro da je na~elnik SUP-a smewen, postavili su
nam novog na~elnika SUP-a iz Ni{a, jo{ goreg, koji je odgovarao za silovawe, za jedan udes, gde je jedno lice poginulo, a ni dana nije le`ao robije.
On je najve}i reketa{ Srbije. Op{tinske vlasti u ^a~ku rade haos, sve su
prodali, prodali su parkinge, trotoare, potkrovqa.
Maja Gojkovi}: Srbija je oduvek do`ivqavala procvat, duhovni, ekonomski, socijalni i nacionalni kada su je vodili radikali. To su nekad bili radikali Nikole Pa{i}a, a danas }e to biti radikali SRS, ~iji je predsednik dr Vojislav [e{eq. Re`im u Srbiji se najvi{e pla{i re~i koje izgovaraju poslanici SRS u skup{tinama Jugoslavije i Skup{tini Srbije i
Crne Gore. Za{to se boji Slobodan Milo{evi} re~i koje izgovaraju srpski radikali, zato {to ne la`u, {to govore istinu.
Svi u Srbiji znamo da je za te{ko}u ovog naroda kriv ovaj crveni re`im, ali zato Srbija danas zna da }e na{e te{ko}e pro}i kada socijalisti odu sa vlasti i iz ove na{e napa}ene Srbije.
Slobodan Milo{evi} je na ~elu tog izdajni~kog zlo~ina~kog re`ima.
Slobodan Milo{evi} je dozvolio da se u na{oj dr`avi organizuje mafija,
da se ta ista mafija obogati i da se izjedna~i sa vla{}u. Novo pravilo koje je uveo Slobodan Milo{evi} glasi: {to si ve}i kriminalac, to zauzima{ ve}i dr`avni polo`aj u hijerarhiji dr`avne vlasti.
Svi znamo da je tre}inu para uzeo Radoman Bo`ovi} u pqa~ki, ministarskoj aferi, 700.000 DM. Ministri su to priznali policiji.
Srpski radikali se nisu kompromitovali u ovoj dr`avi ni~im, a pogotovu kriminalnim radwama. Srpski radikali }e pobediti jednog dana, to
znamo mi, i znate vi i re`im se boji toga dana. Re`im maltretira i hapsi,
ucewuje srpske radikale u svim gradovima gde `ive i rade. Sudbina srpskog
naroda je i sudbina SRS i zato }emo zajedno pobediti u ovoj dr`avi.
529

Stevo Dragi{i}: Ovih dana se u Republi~koj skup{tini vodi rasprava

o izve{taju vlade o wenom jednogodi{wem radu. Jedna teza je da se vlada odlu~no zalagala za principe demokratske vladavine pravne dr`ave.
Poslali su dva puta policiju u savezni i republi~ki parlament da se
bije sa nama poslanicima SRS, koja je to pravna dr`ava, i na kraju su uhapsili predsednika SRS mimo svih zakona i mimo Ustava, i to su nazvali
pravnom dr`avom.
Hvale se ekonomskim oporavkom zemqe. Koliko je to ta~no, sami procenite. Kao tre}u tezu navode da se vlada zalagala za pravedno re{ewe za
srpski narod u RSK i RS, {to je ordinarna glupost.
Sad kad je Slobodan Milo{evi} uveo blokadu na Drini i kada je zabranio da se srpskom narodu i vojsci dostavqa bilo kakva humanitarna i pomo} u oru`ju, nama je jasno da od tog obe}awa nema ni{ta. Jasno nam je da je
ova vlada paravan Slobodana Milo{evi}a da do kraja sprovede izdajni~ke
namere. Slobodan Milo{evi} je pro{le godine pokazao definitivno da je
najve}i izdajnik u srpskom narodu i da je velika zabluda Srba.
Mi srpski radikali ~ekamo da mu wegovi socijalisti okrenu le|a i ka`u: Slobodane Milo{evi}u, ti si i nas izdao. Supruga Slobodana Milo{evi}a, Mirjana Markovi}, je stvorila JUL. Taj naziv treba da bude mek{i naziv da bi qudi pristali na wene komunisti~ke ideje. Ona poku{ava
da ponovo podeli srpski narod na ~etnike i partizane. Mi srpski radikali to ne `elimo. Mi ho}emo da se izmirimo i da se zajedno borimo protiv
neprijateqa. Mi smo odlu~ni da Slobodan Milo{evi} mora da padne tokom ove godine. Hvala vam.
Aleksandar Vu~i}: Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, SRS je nacionalna
patriotska i demokratska stranka. Socijalisti~ka partija Srbije je lopovska i pqa~ka{ka organizacija, na ~elu sa Slobodanom Milo{evi}em.
Se}ate li se {ta su govorili pre tri godine, a {ta govore danas. [ta radi
dr`avna TV, prote`iraju ruskog akademika, suprugu Slobodana Milo{evi}a, Mirjanu Markovi}, onu {to nosi cvet u kosi da bi se razlikovao
predwi od zadweg dela, ona koja nije dobila ni 0,1% glasova, pa je pu{taju
na dr`avnu TV, a srpskih radikala nigde nema. Vidite {ta rade socijalisti i kako la`u socijalisti i onaj kukuruzni balvan Raka Radovi}. I on
direktor neke televizije. I taj ~ovek iza{ao za govornicu danas i ka`e da
mir nema alternativu. I ne daj nam Bo`e i takvog mira. Uradili socijalisti slede}u stvar. Mi smo sa wima u{li u drugi krug izbora u Rakovici i
socijalisti ube|eni da }e da nas pobede ubedqivo, ka`u, napravili letak
na kome ka`u odaberite partiju mira umesto partije rata, a radikali pobedili sa skoro duplo glasova. Niko nije lud da izabere rat, ali qudi bi
vi{e voleli i stotinu ratova, ali va`nija je sloboda od wihovog mira.
@ivela sloboda i demokratska Srbija, i hvala vam.
Dragan Todorovi}, predsednik Izvr{nog odbora SRS za Srbiju: Bra}o i sestre Srbi, nemamo vi{e vremena, crvena banda mora da si|e sa onoga mesta na kome se danas nalazi. Ovaj narod nema vi{e vremena da ~eka. Pedeset godina nalazi se na robiji na koju su ga stavili komunisti, red je da
zamenimo mesta, da oni odu na robiju, a da se ovaj narod oslobodi. Nemamo
530

vi{e vremena da ~ekamo na one koji su upropastili ovu zemqu, one koji su
upropastili i seqaka, radnika, penzionera, ~inovnika. Mi moramo da uradimo ne{to kako bi ovo stawe promenili. Ne mo`emo vi{e da ~ekamo da
oni koji su opqa~kali staru deviznu {tedwu, novac od zajma za preporod
Srbije preko onih privatnih banaka koje su oni organizovali, a isturili
tamo neke kriminalce, i sve {to su opqa~kali odneli na Kipar. Kod wih
vi{e nije pitawe ko krade, nego ko je najve}i lopov, a postoji jedan koji je
tamo prvi, onaj koji je pre kratkog vremena bio na Kipru, pa je Kipar po~eo
da tone jer su ga pretovarili sa devizama i parama koje su pokrali u Srbiji. On nema vi{e svoje ime i prezime, to je Kradoman, a onda su mu radikali pqunuli prezime, pa je sad pqunuti Radoman, onaj koji je pokrao sve ono
{to je ostalo do 1992. godine. Takav ~ovek nalazi se na mestu predsednika
Ve}a gra|ana.
Pa je li red da na ~elu ove dr`ave bude ~ovek koji je obe}ao da }emo svi
`iveti u jednoj dr`avi? Zar treba da Srbi iz biv{ih republika sada `ive
pod usta{ama i pod muslimanima? On je odgovoran za to {to je postavio
granice na Drini. On je postavio granice, a ne me|unarodna zajednica i on
mora da odgovara pred ovim narodom. Ne mo`e da srpski narod vodi ~ovek
koji nije gazda ni u svojoj ro|enoj ku}i. On ne vodi politiku Srbije, vidite da svaku delegaciju koja do|e u Jugoslaviju i Srbiju paralelno prima i
Mirjana Markovi}, tako da wima sledi da se pokupe i da odu u penziju.
Uostalom, vi ste ^a~ani pokazali Slobodanu Milo{evi}u {ta mislite o
wemu i wegovoj politici, to treba da bude praksa. Neka iza|u socijalisti
pred narod, ako ne smeju da iza|u pred narod, neka si|u sa vlasti. Radikali
su ube|eni da su zaslu`ili va{e poverewe, jer radikali nisu mewali svoj
ekonomski i politi~ki program, mi se i daqe zala`emo za jedinstvenu Veliku Srbiju u kojoj }e `iveti svi Srbi.
Sve za srpstvo, srpstvo niza{ta!
Nakon izlagawa prethodnika, re~ je uzeo dr Vojislav [e{eq, koji je
rekao slede}e:
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, do{lo je vreme da se mewa vlast u Srbiji. Do{lo je vreme da se sru{i truli re`im Slobodana Milo{evi}a i socijalisti~ke partije. Prokukali su i nebo i zemqa i voda i kamen. Srbija
vi{e zuluma trpeti ne mo`e. ^ega god se Slobodan Milo{evi} svojom rukom dotakao, u wegovoj se ruci sasu{ilo. Proma{aj za proma{ajem i u nacionalnoj, i u ekonomskoj, i u socijalnoj politici. Nekada smo verovali
tom Slobodanu Milo{evi}u, 1987, 1988, 1989. svima nam je izgledalo, evo
opet je Srbija dobila vo|u. Krenuli smo za wim po mitinzima kroz Srbiju.
Obarali autonoma{e po Vojvodini, obarali zelena{e u Crnoj Gori, obarali {iptarske separatiste na Kosovu i Metohiji.
Verovali smo Slobodanu Milo{evi}u i 1991. i 1992. godine, isprsio
se i rekao svi }e Srbi `iveti u jednoj dr`avi. Pomagao je srpski narod u
Republici Srpskoj i Srpskoj Krajini, to su ~iwenice. Nama srpskim radikalima dao je oru`je za desetine hiqada dobrovoqaca, i uniforme i autobuse, dao nam je specijalnu kasarnu u Bubaw Potoku samo za na{e dobrovoqce. I mi smo mu uzvratili drugom merom. Nismo dali da ga sru{e ni Ame531

rikanci, ni Nemci, niko iz celog sveta. I uvek smo ga upozoravali: ho}emo

da sru{imo tvoju socijalisti~ku partiju, ona ne vaqa jer je korumpirana,
nesposobna, ovakva, onakva. Nismo hteli nikad sa wom u vladu da u|emo.
Ali rekli smo: Tebe podr`avamo dok si srpski patriota, dok si na nacionalnoj liniji, dok se bori{ za svoju parolu Svi Srbi u jednoj dr`avi,
a ako to napusti{, mi }emo prvi protiv tebe juri{ati. Je li tako bilo?
Jel smo mi ovde pred vama u ^a~ku isto tako rekli? Jesmo li ikad promenili ne{to od onoga {to smo rekli? Jesmo li ostali uvek pri tome? Nije
pro{lo ni {est meseci od izbora 1992. godine, a Milo{evi} okrenu }urak
naopako, izdade. Prihvati Vens-Ovenov plan i poku{a da nametne kapitulaciju Republici Srpskoj. Odmah smo se s wim sudarili. Rasturili mu onu
takozvanu svesrpsku skup{tinu u Sava centru koju je sazvao da bi ona prihvatila kapitulaciju u ime Republike Srpske.
Mi smo dr`ali veliki protestni miting u Loznici i odmah oti{li u
Republiku Srpsku da se na{oj bra}i na|emo u nevoqi.
Kada se sve to iskrupwalo, dok smo sve ubedili i po Srbiji i van da Srbije ne}e biti bombardovawa, ne}e biti strane vojne intervencije, to samo
pla{e neupu}ene, nikome se ne gine u balkanskim gudurama, nikome se ne
{aqu wegovi vojnici da tu|i rat ovde vode.
Opet smo pru`ili {ansu Milo{evi}u, pa smo wegovoj vladi rekli: evo
vam jo{ tri meseca, ka`ete imali ste ove probleme, one probleme, niste
imali dovoqno vremena. Jesmo li im mi rekli: evo vam posledwa tri meseca da popravite situaciju u Srbiji? I 15. septembra, ako ne bude poboq{awa, morate pasti. I obe}awe smo odr`ali, 15. septembra 1993. situacija je
bila gora, i ekonomska i socijalna, i mi smo krenuli nemilosrdno na ru{ewe vlade kriminalaca Nikole [ainovi}a. A onda Milo{evi} krenuo protiv nas. Ka`e: srpski radikali kriminalci, fa{isti i ratni zlo~inci.
Gde su mu dokazi? Gde mu je jedan jedini dokaz da smo kriminalci.
Prekopali su ~itavu na{u pro{lost, nijednu tamnu mrqu u na{oj biografiji nisu na{li, nas iz najvi{eg rukovodstva SRS, ni jednu jedinu.
Gde su ti ratni zlo~inci? Nijednog.
Ko je opqa~kao i krao po frontovima: Arkan i kapetan Dragan i sli~ni banditi, koji sada rasipaju milione opqa~kanih maraka na sve strane.
Jesu li to mogli za nas da ka`u? Nisu, nisu.
Ja ne mogu da ka`em da ba{ nijedan dobrovoqac nije nigde ne{to {to
je moglo u yep da stane uzeo. Bio je po neki slu~aj. Ali smo uvek strogo ka`wavali i uvek intervenisali. Ali nikakve organizovane pqa~ke nije bilo, nikakve organizovane kra|e. Nema ni{ta, ne mogu da prigovore.
Po wemu smo fa{isti, zato {to nikad nismo hteli uli~no nasiqe, zato {to nismo hteli na silu da uzmemo vlast, zato {to smo hteli sve kroz
parlament. Je li to fa{izam? To nije nikakav fa{izam. Mi smo ostali
odani svojim demokratskim na~elima kojima smo krenuli. Nas ni{ta ne
mo`e sti}i. Slobodan Milo{evi} mo`e nas da hapsi, zato {to se u Skup{tini rvemo s policijom i ne damo da izbije nekog na{eg poslanika. Zato
{to Radomanu Bo`ovi}u prekinemo onaj prekida~ tamo gde iskqu~uje struju za govornicom. Ili nas Milo{evi} mo`e hapsiti kad pqunemo Radoma532

na Bo`ovi}a. Ali za kriminal ne mo`e hapsiti i pquva}emo ga sve dok ne

zar|a.
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, i pro{le izbore Milo{evi} je prakti~no dobio, razume se, uz dosta mu}ki, name{tawa, posebno u leskova~koj
i pri{tinskoj izbornoj jedinici, gde su saop{tavawe rezultata ostavili
za kraj, jer su tamo mogli da lak{e la`u, jer ima mnogo op{tina sa ~istim
{iptarskim stanovni{tvom, pa tamo na{timavaju.
[iptari uop{te ne iza|u, a socijalisti sebi upi{u koliko im treba.
Ali, Milo{evi} je dosta glasova za svoju partiju pridobio i 1993. godine,
na decembarskim izborima, zato {to mu je parola bila: Za Srbiju i Srbija se sagiwati ne}e. A samo {to su pro{li izbori, on bi da Srbija klekne na kolena. On je krenuo u otvorenu izdaju, po~inio najve}u sramotu u
istoriji srpskog naroda, uspostavio blokadu granice na Drini. Presekao
bra}u na dva dela. Drina je reka koja te~e kroz centar Srbije, kroz sredinu
Srbije i Drina ne mo`e da bude granica.
I to }emo izdajniku Slobodanu Milo{evi}u da ka`emo i 14. aprila u
Loznici na velikom mitingu pod nazivom Mar{ na Drinu. I onda idemo
pe{ke na Drinu. A Slobodanu Milo{evi}u poru~ujemo: Mar{, izdajni~e,
sa Drine. Izdajni~e Slobodane Milo{evi}u, ne pogani svetu srpsku reku
Drinu.
Sad bi Milo{evi} da isporu~i Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu Izetbegovi}u i Tu|manu. I on se naga|a sa velikim silama samo oko cene. Samo oko cene se naga|a. Velike sile nude da on prizna Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu u avnojevskim granicama i da mu one ukinu sankcije na tri meseca. A za{to im je toliko stalo da se priznaju Hrvatska i
Bosna i Hercegovina u avnojevskim granicama? Wima je va`nije priznawe
Beograda nego Va{ingtona, Bona, Londona ili Moskve, jer su se otcepili
od Jugoslavije, a stara Jugoslavija vodi me|unarodno-pravni kontinuitet
sa Kraqevinom Srbijom. Ona je nosilac kontinuiteta i pravnog sledbeni{tva. I ne vredi ni hrvatsko ni bosansko-hercegova~ko me|unarodno pravno priznawe, dok i Beograd ne potvrdi. Kada bi Beograd potvrdio, onda bi
Srbi u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini sa aspekta me|unarodnog javnog prava imali status pobuwenika, pa bi Tu|man i Izetbegovi}
sva sredstva mogli da koriste u gu{ewu pobune, a niko spoqa ne bi smeo da
se ume{a. Zbog toga im je va`no priznawe Milo{evi}a. I kad bi Milo{evi} priznao, oni bi nam ukinuli sankcije na tri meseca. Za tri meseca bi
velike sile poku{ale da uni{te Republiku Srpsku i Republiku Srpsku
Krajinu, a onda bi opet Oven i Stoltenberg do{li u Beograd i rekli Milo{evi}u: ovo si odli~no uradio, evo sad }emo ti dati opet tri meseca, ali
da otpi{e{ Kosovo i Metohiju, pa jo{ tri meseca da se odrekne{ Sanyaka,
stare srpske Ra{ke zemqe, pa jo{ tri meseca da otpi{e{ Vojvodinu, pa jo{
tri meseca da omogu}i{ da se Crna Gora otcepi od Srbije. To je ta politika velikih sila. Pa one otvoreno govore o svim uslovima za ukidawe sankcija. Je li tako? One otvoreno ka`u da se sankcije ne}e ukinuti prestankom rata u Bosni. Da se nastavqaju dok ne zavr{e sve svoje poslove. A mi
smo Milo{evi}u govorili i u skup{tinama i na mitinzima i preko radija, televizije i kroz {tampu 1992. godine.
533

Kada su nam zaveli sankcije, mi smo tra`ili da se prekinu svi pregovori sa stranim silama. Mi smo tra`ili da im odlu~no ka`emo: gospodo,
vezali ste nam ruke, nismo ravnopravni pregovara~i, nemamo o ~emu da razgovaramo. Ukinite sankcije pa }emo razgovarati. Da nas je Milo{evi} poslu{ao, sankcije bi nam odavno ukinuli, jer velike sile ne mogu bez pregovara~kog procesa, one ne}e da u|u u rat. Zna~i, morale bi da popu{taju. A
ovde je samo Milo{evi} popu{tao. On se u po~etku usprotivi, u po~etku
onako kao malo drmne {akom u sto, pa na kraju popusti mnogo vi{e nego
{to je iko u po~etku od wega tra`io. Re~ je o psihopati. Na`alost, predsednik Republike Srbije je psihopata. Wegov otac je izvr{io samoubistvo.
Wegova majka je izvr{ila samoubistvo. Wegov ujak general je izvr{io samoubistvo. Taj psihopata ne mo`e i ne sme vi{e da vlada Srbijom. On ima
suicidni, samoubila~ki sindrom. To je bolest. Mi to ne bi pomiwali da je
to obi~an ~ovek. To je stvar za sa`aqewe, ali kada predsednik Republike
ima samoubila~ki sindrom, onda ~itav narod i dr`avu mo`e da vodi u ambis. To je opasno. Neka on si|e sa te funkcije, mi mu garantujemo mirne penzionerske dane, mi mu garantujemo dobru penziju. Mi }emo svima popraviti
penzije, pa }e i on biti u tom proseku. Kod nas ne}e biti velikih razlika u
penzijama. I za wega je najboqe {to pre da si|e sa vlasti.
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, u ekonomskoj sferi sve je upropastio,
sve ~ega se dotakao. Prvo, uveli su socijalisti 1990. godine najgori mogu}i
koncept privatizacije. Mi smo to neprekidno napadali. Mi smo tra`ili
da se fabrike prodaju na licitacijama. Ako stranac ho}e da kupi za sto miliona dolara neku fabriku, on zna {ta }e s wom uraditi kad da `ive pare.
Oni su pravili mu}ke, socijalisti su pravili mu}ke od tih para, od tih
para oni umesto da su popuwavali penzijske fondove, fondove zdravstvenog
osigurawa, {kolske fondove, kulturne itd., oni su napravili najgore mogu}e mu}ke, kriminal. To su namerno uradili iz dva razloga: prvo da bi se wihovi qudi do~epali {to ve}eg bogatstva. Ko su danas najve}i kriminalci,
komunisti i socijalisti, je li tako. Onaj Nenad \or|evi}, iz Saveza komunista pokreta za Jugoslaviju, Radmilo Bogdanovi}, Radoman Bo`ovi}, Nikola [ainovi} i drugi kriminalci Socijalisti~ke partije. To su najve}i
kriminalci, oni otimaju na sve strane. A u narodu su poku{ali da ogade sam
pojam privatizacije. Da narod, gledaju}i sve te pqa~ke, zakqu~i da je privatizacija lo{a stvar, pa nas sad vra}aju na dru{tvenu svojinu koja nas je
upropastila.
Milo{evi} poku{ava restaurisati komunisti~ki re`im. Zbog toga
otima sredstva javnog informisawa, zbog toga striktna kontrola nad radijom, televizijom, {tampom. Sve pod wegovom kontrolom. To je uvod u diktaturu. Otimaju poslani~ka mesta opozicionim strankama. Nama radikalima
su oteli deset poslani~kih mesta u Saveznoj skup{tini. Nije nama krivo
{to su oni qudi oti{li. Mi smo zahvalni Milo{evi}u. Vidite, otpali su
oni qudi koji su se prikqu~ili 1991. i 1992. godine, kada smo bili u dobrim
odnosima sa Slobodanom Milo{evi}em. Pa su mislili kroz Srpsku radikalnu stranku }e brzo profitirati, ste}i politi~ku mo}, uticaj, privilegije. Kad smo u{li u sukob ogor~eni sa Milo{evi}em, kad je trebalo rizikovati, egzistenciju dovesti u pitawe, kad nam preti hap{ewe svaki dan, mi
534

smo sre}ni {to za ove dve godine iz na{ih redova otpade sve {to ne vaqa.
Me|utim, mi ne damo na{a poslani~ka mesta, sad Ustavni sud ka`e da nije
nadle`an. Zakon ka`e, kad neko prestane da bude ~lan stranke, prestaje mu
mandat u Skup{tini. Savezni ustavni sud je pokazao da ga ~ini jedna banda
kriminalaca koja iskqu~ivo izvr{ava naloge mafija{kog vo|e Slobodana Milo{evi}a.
[ta je jo{ Milo{evi} uradio u ekonomskoj sferi. ^itave 1993. godine mi radikali smo napadali socijaliste da su oni krivi za hiperinflaciju, a socijalisti su odgovarali da su krive sankcije i blokada, a 1994. sankcije se nastavqaju, blokada se nastavqa, a oni ka`u da su zaustavili hiperinflaciju. Kako nisu mogli 1993. godine? Mogli su nam dinar uvesti i
1993. godine. Nije im odgovaralo tada, jer su kroz tu hiperinflaciju opqa~kali narod, plate i penzije su bile 2-3 DM, {tampao se novac, dinar se obezvredio, devize su odneli na Kipar. Dosetili su se novog metoda, uveli su taj
dinar. Mi smo prvi kritikovali Avramovi}ev program da nema {ansi, dok
se ne promeni vlast u Srbiji.
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, Srbijom vladaju kriminalci, mafija,
banditi najgore vrste. Pqa~kali su sve {to su stigli i planiraju daqe da
pqa~kaju. Slobodan Milo{evi} je naredio da se novac prebaci na Kipar i
u strane banke. Ko je forsirao hiperinflaciju Slobodan Milo{evi}. I
on sam je li~no ume{an u finansijske afere, svi znaju da on preko borke Vu~i} na Kipar iznosi devize. Setite se 1992. godine, kada su nam zaveli blokadu, pa je re`im omogu}io privatnicima da slobodno uvezu naftu. Onda je
ova banka koja upravqa dr`avom zakqu~ila da je to najboqi li~ni metod da
se oni obogate, pa su po~eli da otimaju cisterne privatnicima. Oni su preuzeli monopol na uvoz, pa je naftu uvozio Radoman Bo`ovi}, Radmilo Bogdanovi}, Arkan i sli~ni lopovi. Tada je nafta sko~ila na 3-3,5 DM. Kod nas
kriminalci uop{te ne idu u zatvor. Kod nas u zatvor ide sirotiwa, koju beda natera na kr{ewe zakona, a pravi kriminalci upravqaju dr`avom. Sa
mnom u zatvoru je bio jedan ~ovek koji je osu|en na tri meseca zato {to je
ukrao 90 litara nafte. Zna~i 30 litara mesec dana, 60 DM mesec dana zatvora, a ona dva ministra, Sava Vlajkovi} i Veqa Mihailovi} dokazano da
su ukrali po 700.000 DM i ~eka se prilika da im se kazna ukine, da ne idu u
zatvor, a tre}i koji je u~estvovao u toj kra|i je Radoman Bo`ovi}, kome nije su|eno. Ra~unajte koliko bi Radoman Bo`ovi}, Sava Vlajkovi} i Veqa
Mihailovi} trebalo da dobiju za po 700.000 DM, skoro po 1.000 godina zatvora.
Ostaje otvoren poziv ~lanovima SPS da {to pre iza|u iz te lopovske
organizacije i da se stave u slu`bu Srbije i srpskog naroda. Za{to Slobodan Milo{evi} mrzi najvi{e srpske radikale? Zato {to uvek govorimo
istinu, ono {to mislimo i {to se ne bojimo i {to smo u stawu da ka`emo
sve u lice {to imamo. Mrzi nas {to nas ne mo`e potkupiti, {to nas ne mo`e nagovoriti, zato {to nas ne mo`e uceniti, zato {to nas ne mo`e upla{iti, zato {to smo mi pokazali da ga se ne bojimo, pokazali smo mu da wegove tamnice za nas ni{ta ne zna~e. Pokazali smo da u Srbiji nema dovoqno zatvora u koje bi Slobodan Milo{evi} mogao da strpa sve srpske radikale. Vi znate da su u zadwih 110 godina radikali vladali Srbijom ili bi535

li u zatvorima. Kada su radikali vladali, to su bile godine prosperiteta

i socijalne pravde, kada su bili po zatvorima, Srbijom su vladali diktatorsko-tiranski re`imi.
Ako Milo{evi} ovako nastavi, mo`e ga zadesiti sudbina posledwih
Obrenovi}a ili bra~nog para ^au{esku. Mi mu to ne `elimo. Narodno
strpqewe je na izmaku, narod vi{e ne mo`e da trpi nepravdu, bedu i kriminal, Srbija je }utala pro{lu godinu, ovu godinu Srbija vi{e ne}e da
}uti.
Bra}o Srbi, sestre Srpkiwe, po~etkom ove godine srpski radikali su
poveli akciju udru`ivawa srpske opozicije. Mi ho}emo saradwu sa svim
opozicionim strankama. Naravno, {ta to zna~i sa svim strankama? U Srbiji postoje samo ~etiri opozicione stranke: SRS, SPO, Demokratska
stranka, Demokratska stranka Srbije. Ostale ne postoje. Ostale stranke
slu`e socijalistima da otmu jedan deo opozicionih glasova. Po{to oni ne
mogu da pre|u cenzus od 5% glasova, ti se glasovi posle izbora preliju socijalistima. Zbog toga te stranke imaju prqavu ulogu. Stranke koje su nekoliko puta iza{le na izbore, pa nisu dobile poslani~ke mandate treba da se
ugase, to bi bilo moralno po{teno. Gospodo, probali ste, niste uspeli, ne}e vas narod, nemojte da se bavite vi{e onim {to ne znate. Postoje ~etiri
opozicione stranke, one treba da sara|uju. Sporazumevawe sa ove dve demokratske ide lak{e, bilo bi mnogo lak{e i sa Srpskim pokretom obnove, samo da se na|emo na nacionalnom pitawu na istim talasnim du`inama. A vidite, ako ove dve demokratske stranke, koje su imale anacionalni kurs u po~etku, bile su ~ak i antinacionalne, setite se u vreme Mi}unovi}a, ako su
one mogle da do|u na nacional-poziciju, onda mo`e i Srpski pokret obnove, koji je po~eo sa nacionalnom politikom, koji je bio nekada pojam nacionalizma.
Dakle, mi ne postavqamo nikakve uslove, nije va`no {to smo se ranije
sukobqavali, nije va`no {to smo se ranije sva|ali. To je i uobi~ajeno kod
politi~ara. U jednoj dobro ure|enoj demokratskoj dr`avi politi~ari treba neprekidno da se sva|aju, a narod da `ivi u jedinstvu i slozi.
Je li boqe da se mi sva|amo po skup{tinama, nego da se vi sva|ate po
gradovima i selima. Je li tako? A mi treba da se sva|amo pred va`nim ocenama, pa vi procewujte ko je u pravu, a ko nije.
Dakle, ho}emo saradwu sa svima. Ve} smo sa nekima postigli odre|ene
sporazume, oni su se pokazali efikasnim. Gde smo zajedni~ki nastupili na
lokalnim izborima, zbrisali smo socijaliste.
Posledwi radikali su u Rakovici izbrisali, pregazili socijalisti~kog kandidata.
Bra}o Srbi, sestre Srpkiwe, koja je osnovna razlika izme|u nas srpskih radikala i socijalista?
Da vidimo prvo po ~emu smo sli~ni. Sli~ni smo po tome {to i jedni i
drugi `elimo vlast. Socijalisti `ele da vlast sa~uvaju, a mi srpski radikali `elimo da vlast {to pre osvojimo. I svi oni koji se bave politikom,
bave se zato {to `ele vlast.
536

La`u vas oni koji se bave politikom, a ka`u da ih vlast ne interesuje.

To su demagozi, la`ovi. Mi ho}emo vlast i `eleli bi vlast {to pre. Naravno, mi nismo nestrpqivi. Mi }emo dobiti vlast kad zaslu`imo va{e poverewe. Ako ga ne zaslu`imo, ko nam je kriv, sami smo krivi, jer nismo bili dovoqno ubedqivi. Nismo stekli va{e poverewe. To je uvek bila polazna pozicija Srpske radikalne stranke.
Po ~emu se razlikujemo od socijalista?
Socijalisti `ele da {to du`e sa~uvaju vlast, da bi se {to vi{e i duplo obogatili. Da bi {to vi{e pqa~kali i novac iznosili napoqe. A nas
srpske radikale ne interesuje to li~no i grupno materijalno bogatstvo.
Naravno, zainteresovani smo da `ivimo pristojnim `ivotom, da nam deca
nisu gladna, da imamo krov nad glavom i tako daqe. Ali, ne i luksuz, a ne neko bogatstvo.
[ta je na{ motiv?
Na{ motiv je slava. Mi `elimo slavu. Mi `elimo slavu kroz politiku da steknemo. Pa da se za 50, za 100 godina u srpskom narodu pri~a, da se
kwige pi{u, da deca u~e u {kolama kako smo bili dobri, ~asni, po{teni,
pametni, sposobni, imali veliko znawe. Mi srpski radikali `elimo slavu. Kako smo uspeli da ujedinimo srpske zemqe, da obnovimo Veliku Srbiju, da uspostavimo ekonomsko blagostawe, socijalnu pravdu. Da Srbija bude
opet uspravna, gorda, dostojanstvena kao {to je uvek bila kroz istoriju, pre
nego {to su joj komunisti pod Titom uzjahali na grba~u.
Socijalisti spremaju mnoga zlodela. Oni planiraju da nam ukinu prvo
televizijske prenose. Pa po{to su nas blokirali u svim medijima, jo{ vi
da ne znate {ta se u skup{tinama de{ava. Ako oni to urade, mi vi{e ne}emo sedeti u skup{tinama. I dogovorili smo se sa svim opozicionim strankama da svi napustimo. [ta }emo mi u skup{tinama, ako vi ne znate {ta se
tamo radi. Vi znate vreme kad se opozicija mogla pojaviti na televiziji,
kad su bili okrugli stolovi, kad su predstavnici raznih stranaka dolazili, kad je u Skup{tini bila tolerantnija atmosfera, pa se moglo govoriti,
pa polemisati, pa i}i na repliku itd.
Mi smo bili protiv vanparlamentarnih metoda politi~ke borbe. Mi
smo smatrali da treba sve kroz Skup{tinu da narod vidi, pa narod neka glasa. Ali, ako nam blokiraju tamo skup{tine, onda mi nemamo kud, moramo
iza}i na ulice u demonstracije.
Beda je u narodu stra{na. Prevarili su penzionere, okrutno ih opqa~kali. Kako su opqa~kani penzioneri? Prvo ih obradovali po~etkom pro{le godine isplatom penzija u novim dinarima, pa penzioneri mislili sada }e da odahnu. Ali, ko onda mo`e da `ivi od te penzije. Plati se kirija,
struja, komunalije. Mo`e li penzioner od penzije da kupi ko{uqu, cipele?
Ne mo`e. Kako su ih daqe onda prevarili. To je jedan vid prevare. Drugi vid
prevare, penzije su neprekidno zaostajale za rastom plata. Tre}i vid, glavni vid prevare, penzije kasne vi{e od dva meseca. Penzija za april morala
je da se isplati 1. aprila. Penzije se uvek daju unapred, je li tako? Kad se
reguli{e pravo na penziju, unapred se dobija penzija. Jer penzija je odavno
537

zara|ena. A oni jo{ februarske nisu isplatili, a pitawe je kada }e prvi

deo martovske. Vi{e od dva meseca se kasni. Ukrali su vam dva meseca penzije. Ukrali su vam dva meseca `ivota. Dakle, gde god stignu ukradu.
Mi moramo i}i na masovne proteste i mi se spremamo, mi srpski radikali, na te masovne proteste. Mi bismo `eleli to sa drugim opozicionim
strankama da izvedemo. Prvo, proteste da se za{tite radnici, radnici svih
sektora privrede, koje ojadi{e. Zatim, protesti da se za{tite penzioneri,
da se za{tite u~iteqi, profesori, da se za{tite zdravstveni radnici, lekari itd. Da se za{tite svi oni koji su u najbednijem polo`aju. Da se za{tite i oficiri, podoficiri i policajci, i oni bedno `ive.
Ali, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, mi ho}emo na ulice, ali mi ne}emo
da se ni jedna jedina kap srpske krvi prolije u me|usobnim obra~unima. Kad
budemo masovne mitinge organizovali u Beogradu, mi }emo unapred zahtevati da niko na taj miting ne sme doneti oru`je, ni hladno, ni vatreno, nikakvo. Kada? Uskoro, oko maja meseca, da jo{ malo kroz Srbiju pro|emo. Pa
kad primetimo kod nekoga oru`je, da odmah znamo da je policijski provokator. Ako mi izvedemo dovoqno naroda na ulice, re`im }e pasti. Sa 100200.000 qudi, re`im pada sam po sebi.
Ako Milo{evi} po{aqe policiju, mi ne}emo sukob sa policijom. Ho}emo, ali u skup{tinama, gde nije opasno, da nikome glava ne mo`e stradati, pa se malo porvemo, pa malo protegnemo nekog tamo, pa on zaje~i, nije
stra{no. To nije stra{no kad se mi poslanici izla`emo opasnosti. Vi ste
za nas glasali. Imamo va{e poverewe, pa treba i neku opasnost da iskusimo. Ali kad izvedemo narod, ne}emo nikakvu tu~u sa policijom. Policajci
su na{a bra}a, i oni su u bednom polo`aju, i oni su sinovi srpskih majki i
srpskih o~eva. Oni te{ko sastavqaju kraj s krajem. Pa oni su prinu|eni da
posle radnog vremena jo{ ne{to poku{aju da zarade, jer od plate ne mo`e
da se `ivi. Zato mi ne}emo sukob sa policijom. Ako Milo{evi} izvede policiju na ulice, mi }emo da sednemo na asfalt, pa da vidimo da li }e policija da tu~e qude na asfaltu, ne}e. Mo`da }e se na}i neki zlotvor iz Arkanove bande, iz bande kapetana Dragana i tako to {to je nau~ilo na svakakve zlo~ine i nepodop{tine. Ali onda }emo mi, savezni i republi~ki poslanici, da sednemo u prve redove. A ako tuku, neka nas prvo tuku, pa neka
sve televizijske stanice u svetu objave kako Milo{evi} tu~e demonstrante koji mirno sede na asfaltu.
Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe. Imamo nameru uskoro da vas pozovemo,
kad ocenimo trenutak, da vas pozovemo i na generalni {trajk, da se u jednom
trenutku sve obustavi, svaki rad, sve. Onda re`im mora oti}i. Da vas pozovemo na sve oblike gra|anske neposlu{nosti, da ni{ta ne pla}ate dr`avi.
Da seqaci i privatnici ne plate porez, niko ni{ta, dok ne ode Milo{evi}. Mi }emo vas uskoro preko na{ih novina u velikom tira`u informisati, sve planirano. Ali Milo{evi} mora oti}i, i to mora oti}i bez ijedne kapi prolivene srpske krvi. On ne zaslu`uje nijednu kap srpske krvi.
Mi srpski radikali smo pokazali da se ne bojimo. Bili smo na svim frontovima. Na{i dobrovoqci su se proslavili u najte`im borbama. Zna~i, nije nas strah i mi ne `alimo, kad branimo otaybinu, ne `alimo proliti krv.
Ali ne smemo u unutra{wim politi~kim sukobima.
538

Ja imam dva mala sina i kao {to ne bih `eleo za 10-15 godina da neki
politi~ar wih izvede na ulicu u borbi za vlast, tako ni ja nisam spreman
da izvodim tu|u decu, a da se prolije krv. Nijedna kap krvi se ne sme proliti.
Ako narod ima poverewa, narod }e iza}i masovno. Ako narod ne iza|e
masovno, zna~i preuranili smo, jo{ narod nije spreman, pa }emo ~ekati drugu priliku. Onaj ko se bavi politikom, mora biti strpqiv, ali uporan, dostojan i do kraja i}i sa svojim programom, sa svojim politi~kim na~elima.
Do kraja i}i sa onim sa ~im je uvek izlazio pred narod.
Uveren sam, bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, da }emo zajedni~kim snagama, na{im bratstvom, na{om solidarno{}u, na{om hrabro{}u, na{om odlu~no{}u sru{iti ovaj tiranski re`im Slobodana Milo{evi}a. Da }e u
Srbiji pobediti sloboda i demokratija, da }emo ujediniti sve srpske zemqe, da }emo `iveti u Velikoj Srbiji.
Srbija je ve~na dok su joj deca verna! @ivela Velika Srbija!
Miting je protekao bez incidenta.
(potpis redigovan)

DCXV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
11. 4. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na plan odr`avawa protestnih mitinga
u nekim gradovima Republike Srbije
u organizaciji ekstremista iz redova SRS
Prate}i kontinuirano aktivnost grupe lica iz redova SRS koja se bave ekstremisti~ko-teroristi~kom delatno{}u usmerenom na nasilno ru{ewe Ustavom utvr|enog poretka Republike Srbije, do{li smo do pouzdanih saznawa da je Vojislav [e{eq, kao eksponent ove grupacije ekstremista, planirao da i tokom aprila meseca ove godine nastavi sa odr`avawem
protestnih mitinga u pojedinim gradovima Republike Srbije.
Predvi|ena je slede}a dinamika odr`avawa protestnih mitinga:
14. 4. 1995. godine Loznica (15.00 sati);
16. 4. 1995. godine Mihajlovac, Topolovnik i Sredwilo;
19. 4. 1995. godine Rabrovo, Ceremo{wa i Neresnica;
20. 4. 1995. godine Ni{;
1. 5. 1995. godine Malo Crni}e.
U vezi sa odr`avawem protestnog mitinga u Loznici pod nazivom
Mar{ na Drinu, raspola`emo saznawima da je, prema ranije najavqenom
scenariju, Vojislav [e{eq planirao da nakon zavr{etka mitinga krene sa
ekstremistima prema grani~nom prelazu Trbu{nica, gde bi poku{ao da nasilno pre|e preko mosta u Republiku Srpsku.
539

U ciqu animacije ~lanstva SRS-a radi uzimawa {to masovnijeg u~e{}a na mitingu u Loznici, Sekretarijat SRS obavestio je sve okru`ne odbore stranke o odr`avawu mitinga u Loznici, uz napomenu da bi bilo neophodno da se ~lanstvo stranke odazove pozivu na miting u {to ve}em broju.
S tim u vezi, Vojislav [e{eq je posebno nalo`io Novaku Savi}u organizatoru mitinga u Loznici, da blagovremeno otputuje u Republiku Srpsku
i organizuje dolazak grupe ekstremista SRS-a iz Republike Srpske na pomenuti miting.
(potpis redigovan)

DCXVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0401
13. 4. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na Vojislava [e{eqa
Prema podacima kojima raspola`emo, pripreme ekstremista SRS-a za
odr`avawe mitinga u Loznici, 14. 4. 1995. godine, se odvijaju nesmetano i sa
planiranom dinamikom.
Raspola`emo saznawima da }e mitingu, pored ostalih, prisustvovati i
50 rawenika iz Republike Srpske, koji se trenutno nalaze na le~ewu u Bawi Koviqa~i.
Vojislav [e{eq je izdao nalog Mirku Blagojevi}u iz Bijeqine, da
blagovremeno organizuje dolazak {to ve}eg broja qudi iz Bijeqine za miting u Loznicu.
Organizovani odlazak ~lanova SRS za Loznicu 14. 4. 1995. godine, potvrdili su odbori iz Zemuna i Barajeva, po jedan autobus, i Novog Sada dva
autobusa. Mitingu }e najverovatnije prisustvovati i grupa poslanika SRSa. Za wihov odlazak Vojislav [e{eq je zatra`io autobus iz servisa Savezne skup{tine.
Vojislav [e{eq je u internoj komunikaciji izrazio bojazan, s obzirom
na lo{e zdravstveno stawe i ote`ano kretawe i pored redovnih terapija,
da ne}e mo}i fizi~ki da izdr`i, nakon mitinga u Loznici, pe{a~ewe oko
3 km do grani~nog prelaza prema RS na Drini.
Vojislav [e{eq je potvrdio svoje u~e{}e u emisijama Radio Zvornika i Radio Bijeqine 15. 4. 1995. godine, od 11, odnosno od 14 ~asova.
Prema najnovijim saznawima, organizovan je i odlazak ~lanova SRS
odbora op{tine Zvezdara sa jednim autobusom, a Gradski odbor SRS-a Beograda }e na svom sastanku, dana 13. 4. 1995. godine, najverovatnije doneti odluku o zakupu jo{ jednog autobusa. Vojislav [e{eq je nalo`io da svi ~lanovi SRS, pa i poslanici koji imaju svoje automobile, na miting u Loznicu putuju automobilima.
(potpis redigovan)
540

DCXVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
19. 4. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na plan odr`avawa protestnog mitinga
u Ni{u u organizaciji ekstremista iz redova SRS
Prate}i kontinuirano ekstremisti~ko-teroristi~ku aktivnost pojedinih lica koja deluju u okviru SRS-a u Beogradu, usmerenu na nasilno ru{ewe Ustavom utvr|enog poretka Republike Srbije, do{li smo do pouzdanih saznawa da je Vojislav [e{eq, kao eksponent ove grupacije ekstremista, planirao da dana 20. 4. 1995. godine, sa po~etkom u 17.00 ~asova, odr`i
protestni miting u Ni{u.
Prema podacima sa kojima raspola`emo, za neposrednu organizaciju
ovog mitinga zadu`en je Zoran Krasi} funkcioner SRS-a iz Ni{a.
Po proceni Krasi}a, o~ekuje se da }e mitingu u Ni{u prisustvovati
oko 30.000 qudi.
Komentari{u}i dosada{wi tok priprema vezanih za odr`avawe predstoje}eg mitinga, Zoran Krasi} je informisao Vojislava [e{eqa da se
pripreme odvijaju nesmetano i planiranom dinamikom, te da je u ciqu animirawa gra|ana radi {to ve}eg odaziva na miting, do sada uputio oko 15.000
poziva. Zoran Krasi} je, u tom kontekstu, podvukao da se problemi jedino
mogu o~ekivati od strane op{tinskih vlasti, koje ne dozvoqavaju odr`avawe bilo kakvih manifestacija van za to utvr|enih mesta.
S tim u vezi, Vojislav [e{eq je naglasio da op{tinske vlasti treba
ignorisati, uz napomenu miting }e se dr`ati i pod zabranom, podse}aju}i Krasi}a da je jedino va`no da se miliciji blagovremeno prijavi odr`avawe mitinga.
(potpis redigovan)

DCXVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
28. 4. 1995. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Sastanak je odr`an 26. 4. 1995. godine na na{u inicijativu.
541

Operativna veza se koristi za pra}ewe delatnosti lica koja deluju sa

pozicija srpskog ekstremizma.
Izvor pouzdan podaci delimi~no provereni.
2. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
Izvor nas je u toku razgovora informisao da je kroz kontakte sa ve}im
brojem lica sa kojima je u~estvovao u borbama na teritoriji biv{ih jugoslovenskih republika Hrvatske i Bosne i Hercegovine, a koja su nakon povratka u Beograd svoje aktivnosti uglavnom vezala za rad Srpske radikalne stranke, do{ao do saznawa da kod ~lanstva pomenute stranke sve intenzivnije preovladava antire`imsko raspolo`ewe i re{enost da se aktuelna vlast u Srbiji obori. U skladu sa iznetim, po izvorovim re~ima, sve aktivnosti SRS usmerene su ka ostvarewu datog ciqa. Trenutno se vr{e pripreme za odlazak u Crnu Goru i odr`avawe mitinga u vi{e gradova ove republike, kao i za eventualnu posetu uhap{enom poslaniku SRS A}imu Vi{wi}u.
Tako|e, izvor je naveo da je i daqe u opticaju zamisao o odr`avawu velikog mitinga u Beogradu, ali da nekih preciznijih saznawa o ta~nom vremenu, mestu i u~esnicima nema, kao ni nagove{taja preduzimawa konkretnih aktivnosti u pravcu realizacije pomenute ideje.
Nakon toga, izvor nas je upoznao sa svojim saznawima vezanim za organizaciju li~nog obezbe|ewa dr Vojislava [e{eqa. Prvo je napomenuo da je
lidera SRS vrlo te{ko obezbe|ivati pre sveta zbog wegovog komotnog pona{awa i nepridr`avawa osnovnih normi bezbednosti. Za samu slu`bu
li~nog obezbe|ewa izvor je rekao da je sastavqena uglavnom od nestru~nih
i primitivnih lica, koja niti su osposobqena niti vi~na datom poslu. Organizacija je vrlo slaba, ne poklawa se pa`wa obuci ~lanova, a sam rad na
terenu je uglavnom zasnovan na improvizacijama i lai~kim re{ewima koja
ne pru`aju potrebnu sigurnost lideru SRS.
3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti

4. Mere i radwe RDB

Delatnost pomenutih lica koja deluju sa pozicija srpskog ekstremizma
na podru~ju Beograda pratimo preko (redigovano), kao i primenom drugih
mera i radwi RDB.
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Sa izvorom je dogovoreno da nastavi da prati delatnost pomenutih lica, te da nas blagovremeno informi{e o svim bezbednosno interesantnim
saznawima.
(potpis redigovan)

DCXIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
542

71-0401
28. 4. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa
Prate}i delatnost ekstremista iz redova SRS-a, preko na{ih izvora
do{li smo do saznawa da Vojislav [e{eq namerava u prvoj polovini maja
teku}e godine da poseti Crnu Goru i Hercegovinu i odr`i mitinge u vi{e
mesta.
S tim u vezi, Vojislav [e{eq je, s obzirom na mogu}nost zabrane ulaska u Crnu Goru, pripremio dve varijante plana ove posete.
Po prvoj varijanti, ukoliko ne usledi zabrana ulaska u Crnu Goru,
predvi|eno je odr`avawe sedam mitinga, i to: 8. maja u Pqevqima, Bijelom
Poqu i Beranu, 9. maja u Baru i mestu Grbaq, i 10. maja u Podgorici i Nik{i}u. Nakon toga, Vojislav [e{eq namerava da poseti Hercegovinu, a potom Pale i Sarajevo. Sa sobom }e poneti ve}u koli~inu cigareta za borce
na frontu.
Ukoliko nadle`ni organi Crne Gore zabrane [e{equ ulazak na teritoriju ove Republike, po navodima izvora, on }e istog dana (8. 5. t. g.) pre}i
u Republiku Srpsku kod Vi{egrada. Osim Vi{egrada, poseti}e i Skelane,
Bratunac, Pale i Sarajevo.
Prema na{im saznawima, na ovaj put Vojislav [e{eq namerava da povede izvestan broj doma}ih i stranih novinara.
Vojislav [e{eq je Nikoli Popla{enu nalo`io da pripremi odbore
stranke za wegov dolazak u Hercegovinu, a wih dvojica }e se, po navodima
izvora, sastati tokom prvomajskih praznika, za vreme [e{eqevog boravka
u Loznici, kod Novaka Savi}a (Vojislav [e{eq }e u Loznicu najverovatnije putovati ve} 28. 4. 1995. godine, a povratak je planirao za 2. 5. teku}e
godine).
(potpis redigovan)

DCXX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
28. 4. 1995. godine

Izvod
iz depe{e broj 3380
Dana 27. 4. 1995. godine, sa po~etkom u 18.00 ~asova, na mesnom fudbalskom igrali{tu u Bor~i, pred oko 2.000 prisutnih, odr`ana je tribina u organizaciji SRS.
Prvi govornik je bio Predrag Stoji~evi}, predsednik Op{tinskog odbora SRS Palilula, koji je, izme|u ostalog, rekao da je danas (27. 4. 1995.) u
op{tini Palilula SPS nelegalno zadr`ala vlast la`nim glasawem, a da
543

oni, ~lanovi SRS, u tome nisu hteli da u~estvuju. Okupqenima je saop{tio

da je smewen sa funkcije potpredsednika op{tine Palilula.
Slede}i govornik je bio Vojislav [e{eq. Wegovo obra}awe je imalo
dve osnovne teme, i to: napad na predsednika Republike Srbije, koji je slabo prihva}en, i napad na Radomana Bo`ovi}a i Miru Markovi}, {to su
okupqeni prihvatili sa odobravawem. U svom obra}awu, [e{eq je napao i
prozvao kriminalcima Arkana i kapetana Dragana. Tako|e, najavio je pad
Avramovi}evog programa i pad re`ima u Republici Srbiji do kraja godine.
Na kraju svog obra}awa, [e{eq je najavio skora{wi miting u Beogradu, sa ciqem ru{ewa vlasti, zamoliv{i prisutne da nikako ne provociraju sukob sa organima reda, i da tom prilikom nipo{to ne sme do}i do prolivawa krvi.
Okupqenima su se jo{ obratili Aleksandar Vu~i}, Steva Dragi{i}
predstavnik crnogorskih radikala, Todorovi} predsednik Gradskog odbora SRS i jo{ par govornika.
Dobar deo okupqenih je do{ao sa strane, izNove Pazove i drugih okolnih mesta, ve} vi|enih na prethodnim mitinzima Vojislava [e{eqa. Od
transparenata uo~qive su bile slike Vojislava [e{eqa i Tomislava Nikoli}a i par plavih zastava.
Tribina je zavr{ena u 19.15 ~asova, kada su se okupqeni razi{li bez
incidenata. Sledi op{irnija informacija.
Depe{a odlo`ena za uni{tewe.
Beograd, 23. 5. 1995. godine
(potpis redigovan)

DCXXI
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar Resora DB Sremska Mitrovica
8. 5. 1995. godine

Izve{taj saradnika
(redigovano) sa kojim je kontaktirano dana 5. 5. 1995. godine u ugostiteqskom objektu Venecija u Staroj Pazovi, u vremenu od 13.00 do 16.00 ~asova, nakon prethodnog dogovora.
Saradnik se koristi na OO Mirka Jovi}a.
Saradnik pouzdan podaci delimi~no provereni.
Operativni tro{kovi kontakta: 25,00 dinara.
2. Saradniku je u du`em razgovoru u ugostiteqskom objektu Kum u Novoj Pazovi, Sr|an Komazec iz Nove Pazove izneo strategiju daqih nastupa
SRS odnosno Vojislava [e{eqa, usmerenih na ru{ewe aktuelne vlasti
u Republici Srbiji. Kao ~lanu Pokrajinskog odbora SRS, Komazecu su
pristupa~ne zna~ajne informacije o aktivnosti SRS, odnosno wene cen544

trale u Bogradu, i saradnik je mi{qewa da najve}i deo wegovog izlagawa

poti~e od glavnog {taba SRS, odnosno Vojislava [e{eqa.
Komazec nagla{ava da Vojislav [e{eq u Beogradu `eli organizovati centralni miting, na kojem bi se okupilo 100.000 qudi, a povod za okupqawe nije bitan, kao ni termin mogu}eg okupqawa. Zna~ajno je samo okupiti kriti~nu masu qudi. Rukovodstvo SRS `eli mirnim putem smeniti
vlast u Republici Srbiji, bez izazivawa incidenata.
U tom smislu, predvi|awa su da bi se na mitingu, od ukupnog broja okupqenih, na{lo oko 60% fanati~nih pristalica SRS, te da bi na mestu odr`avawa mitinga u svakom trenutku bilo prisutno jezgro od najmawe 30.000
qudi. Bitno je da se masa ne razi|e u {to du`em periodu, ~ime bi grad bio
paralisan, kao i rad republi~kih i saveznih ustanova i institucija.
Na saradnikovu opasku da je MUP Republike Srbije veoma jaka snaga,
brojna i odli~no opremqena, koja je u stawu da dr`i situaciju pod kontrolom, Komazec isti~e da se u Beogradu mo`e okupiti 10.000 pripadnika
MUP-a Republike Srbije, ali da je u SRS pripremqen plan kako da demonstranti ne budu rastureni od strane jakih policijskih snaga. U pogodnom
momentu Vojislav [e{eq, ~ovek od najve}eg autoriteta u stranci, naredio
bi da demonstranti mirno sednu, ~ime bi MUP-u izbili adute iz ruke da
mo`e intervenisati, a grad bi i daqe bio blokiran. Predvi|awa su da bi
vlast u tom slu~aju morala i}i na pregovore u koje }e demonstranti u}i sa
vi{e zahteva. Izme|u ostalog, zahteva}e se promena izbornog zakona, odnosno da cela Srbija bude jedna izborna jedinica, u ~emu radikali vide svoju
{ansu u odnosu na socijaliste, propisa o informisawu, ~ime bi opozicija
proporcionalno dobila pozicije u glavnim medijskim sredstvima, radiju i
televiziji, i raspisivawu novih izbora.
Demonstracije treba da traju sve dok se u Skup{tini Republike Srbije ne donesu odgovaraju}i zakoni, ~ime bi bili stvoreni osnovni preduslovi za smenu vlasti u Republici Srbiji. Na obe}awa vlasti demonstranti se
ne}e osvrtati, sve dok wihovim zahtevima ne bude udovoqeno u potpunosti,
odnosno dok se u Skup{tini ne izglasaju pomenuti zakoni.
Sa vladaju}om partijom Vojislav [e{eq dugo je vremena bio blizak da
bi se odr`ao na vrhu, odnosno oja~ao svoje pozicije i pozicije SRS, a wegovu stranku i SPS pored toga vezivao je i zajedni~ki nacionalni interes.
Nakon pregovora Slobodana Milo{evi}a sa me|unarodnim pregovara~ima
na brodu kod [ibenika, gde je, po [e{eqevom mi{qewu, predsednik Srbije prodao RSK, lider SRS se razi{ao sa vladaju}im socijalistima i Slobodanom Milo{evi}em. Odmah nakon toga krenuo je u ja~awe svoje stranke,
kroz ve}u anga`ovanost u unutra{wosti i ve}u mobilnost mesnih i op{tinskih odbora SRS.
Po Komazecovim re~ima, lider radikala ve{to je iskoristio Radomana Bo`ovi}a u Saveznoj skup{tini, da bi javnosti pokazao kako nije u savezni{tvu sa SPS. ^upawe mikrofona u Saveznoj skup{tini, odnosno pogrdno izra`avawe pred TV kamerama o Slobodanu Milo{evi}u, imalo je za
ciq pridobijawe onog dela bira~kog tela koji je kritikovao [e{eqovu
vezu sa SPS. Istovremeno je [e{eq postigao efekat da Bo`ovi} izgubi
545

ugled i u SPS, pored ~iwenice da ga ve} ne podnosi opozicija. Svaki nastup Vojislava [e{eqa unapred je pripremqen i isplaniran, u wegovom
pona{awu uop{te nema spontanosti, kako bi se to moglo zakqu~iti.
Spoqnopoliti~ke pozicije Vojislava [e{eqa, po mi{qewu Sr|ana
Komazeca, sve vi{e rastu, za razliku od Slobodana Milo{evi}a. Inostranstvu, pre svega Zapadu, zna~ajna je ona li~nost za pregovore koja ima
stvarni uticaj na terenu, gde [e{eq sve vi{e napreduje, zahvaquju}i gubqewu pozicija Slobodana Milo{evi}a u Republici Srpskoj i Republici
Srpskoj Krajini, a s tim u vezi i samoj Srbiji. Aktuelni predsednik Srbije zbog toga bi mogao biti potisnut, a kao pregovara~ki faktor broj jedan,
pojavio bi se lider radikala.
Veliku pa`wu Vojislav [e{eq pridaje unutra{woj organizaciji
stranke. Nastoji animirati {to vi{e mladih, inteligentnih i ambicioznih qudi, kojima omogu}uje forsirano napredovawe sve do vrha (Dragi{i}, Gojkovi} i dr.), daje im zadatke, maksimalno ih optere}uju}i slawem
na mitinge i drugim aktivnostima, zameraju}i ih sa vlastima toliko da nemaju povratka, moraju i}i do kraja u podr`avawu wegove politike.
Svoje najbli`e saradnike odabira na takav na~in, okru`en je qudima
koji nemaju mnogo izbora, pa idu do kraja u podr`avawu predsednika SRS,
koji i pored toga nikome ne veruje, ~ak ni Tomislavu Nikoli}u. Komazec
isti~e saradniku da se nalazi pri vrhu SRS, ali je ipak rezervisan, ne `eli da ide na sve ili ni{ta, odnosno mnogo rizikovati, ako radikali u svojoj borbi pobede, tu je, ukoliko pak izgube, ima odstupnicu.
Osvr}e se i na politi~ku situaciju u Republici Srpskoj, gde je prisutan konflikt na relaciji Karayi}Mladi}. Ne sla`e se sa postupcima
Ratka Mladi}a, odnosno wegovim dolaskom na razgovor sa Slobodanom Milo{evi}em, nezavisno od Radovana Karayi}a. Glavni nesporazum izme|u
wih dvojice nastao je zbog streqawa srpskih oficira nakon presude prekog
suda, koji je obrazovao Ratko Mladi}.
SRS nema podr{ku u medijima, ~ak ni od Studija B, koji je miting SRS
u Bor~i prikazao cenzuri{u}i najbitnije stvari. Komazec tvrdi da je i ova
TV stanica pala pod uticaj SPS, me|utim, radikali nemaju izbora, jer na
woj imaju kakvu takvu mogu}nost za nastupawe.
3. Sr|an Komazec iz Nove Pazove, ~lan Pokrajinskog odbora SRS.
[e{eq Vojislav, predsednik SRS.
4. Sa saradnikom je dogovoreno da u narednom periodu radi na u~vr{}ivawu svojih odnosa sa Sr|anom Komazecom i prati wegovu aktivnost, komentare i kontakte.
5. Mi{qewa smo da Sr|an Komazec zaslu`uje na{u pa`wu, pa }emo u
narednom periodu prema wemu primeniti sveobuhvatne mere i radwe RDB.
Ocewujemo dobrim saradnikove pozicije kod radikala, zahvaquju}i
wegovim ranijim vezama sa Vojislavom [e{eqom, pa }emo ga i u narednom
periodu usmeravati na izu~avawe Sr|ana Komazeca i drugih ekstremnih
pripadnika pomenute politi~ke stranke.
Sa druge strane, saradnik je pritisnut materijalnim pote{ko}ama i od
RDB zahteva re{ewe tih problema. Imaju}i u vidu wegov nesumwiv kvali546

tet i vi{egodi{wi rad po zadacima RDB, kao i perspektivu budu}eg rada,

u dogovoru sa rukovodstvom CRDB Sremska Mitrovica i III Upravom RDB
MUP-a Republike Srbije, potrebno je sagledati zna~aj saradnika u sveukupnom radu RDB i mogu}nost udovoqewa wegovim zahtevima.

DCXXII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
18. 5. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa
Prate}i ekstremisti~ko-teroristi~ku aktivnost pojedinih lica koja deluju u okviru SRS-a u Beogradu, do{li smo do pouzdanih saznawa da Vojislav
[e{eq, kao eksponent ove grupacije ekstremista, namerava da dana 20. i 21. 5.
1995. godine, boravi na Kosovu. Vojislav [e{eq }e sa saradnicima, direktno
nakon zavr{etka mitinga u Novom Sadu, koji je zakazan za 19. 5. teku}e godine
sa po~etkom u 17.00 sati, otputovati za Kosovo, odnosno Pri{tinu.
Raspola`emo podacima da }e Vojislav [e{eq tokom boravka na Kosovu u~estvovati na Nacionalnom savetovawu o srpskom nacionalnom programu, koje }e se odr`ati 20. 5. 1995. godine sa po~etkom u 10.00 sati u Gra~anici, u organizaciji Srpskog pokreta otpora sa Kosova. Pored Vojislava [e{eqa, na savetovawu u Gra~anici u~estvova}e i Tomislav Nikoli},
Aleksandar Vu~i}, Maja Gojkovi}, Drago Bakra~, svi poslanici stranke sa
Kosova, a ako prilike budu dozvoqavale, iz RSK }e do}i Branko Vojnica i
Ranko Vuji}.
Tokom boravka na Kosovu, Vojislav [e{eq }e u nedequ, 21. 5. teku}e godine u 10.00 sati, u Pri{tini, odr`ati savetovawe svih funkcionera
stranke sa Kosova: predsednika, potpredsednika op{tinskih odbora, svih
poslanika i svih sekretara.
Prema jo{ nepotvr|enim saznawima, postoji mogu}nost da dana 21. 5.
teku}e godine sa po~etkom u 17.00 sati, bude organizovan i miting u Gwilanu, na kome bi govorili Vojislav [e{eq i wegovi najbli`i saradnici.
Raspola`emo saznawima da je, povodom odr`avawa Nacionalnog savetovawa u Gra~anici, Vojislav [e{eq pozvao Zorana \in|i}a i Vojislava
Ko{tunicu da se sastanu dana 19. 5. 1995. godine u 10 sati u sedi{tu SRS u
Beogradu. Vojislav [e{eq je tako|e predlo`io da se tom prilikom razgovara i o mogu}nostima organizovawa zajedni~kog protestnog mitinga u Beogradu u drugoj polovini juna meseca 1995. godine. U vezi gore iznetog, Vojislav Ko{tunica je upoznao [e{eqa da, prema wegovim saznawima, \in|i} pokazuje rezerve prema toj ideji, te da se, u takvoj situaciji i on, Ko{tunica, ne bi pridru`io organizovawu zajedni~kog protestnog mitinga.
U tom smislu, Ko{tunica je sugerisao [e{equ da shodno tome, SRS sama
organizuje pomenuti protestni miting.
547

Vojislav [e{eq je decidirano naglasio da }e wegova stranka, bez obzira na stavove \in|i}a i Ko{tunice, sigurno, u drugoj polovini juna, organizovati protestni miting u Beogradu.
(potpis redigovan)

DCXXIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
19. 5. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na najavu organizovawa protestnog mitinga
u Beogradu od strane ekstremista iz redova SRS
Prate}i ekstremisti~ko-teroristi~ku aktivnost Vojislava [e{eqa,
kao i drugih ekstremno orijentisanih lica koja deluju u okviru SRS-a, a ~ija je aktivnost usmerena na nasilno ru{ewe Ustavom utvr|enog poretka Republike Srbije, do{li smo do pouzdanih saznawa da je ova grupacija ekstremista najavila da }e 17. 6. 1995. godine organizovati protestni miting u Beogradu.
Kako smo ranije informisali, Vojislav [e{eq je naveo da }e se na
ovom mitingu saop{titi srpskom narodu stavovi SRS o politi~koj, ekonomskoj i socijalnoj situaciji, kao i stavovi stranke o re`imu Slobodana
Milo{evi}a, te da }e se, kako je [e{eq podvukao, na ovom mitingu izmeriti zapravo koliko je upori{te ideja srpskih radikala u narodnoj svesti
Srba.
Po proceni Vojislava [e{eqa, o~ekuje se da }e mitingu u Beogradu
prisustvovati oko 100.000 qudi.
(potpis redigovan)

DCXXIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
31. 5. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na najavqeni miting u Beogradu
u organizaciji ekstremista iz redova SRS
Prate}i ekstremisti~ko-teroristi~ku aktivnost Vojislava [e{eqa
i drugih ekstremno orijentisanih lica koja deluju u okviru SRS-a, a ~ija je
548

aktivnost usmerena na nasilno ru{ewe Ustavom utvr|enog poretka Republike Srbije, do{li smo do pouzdanih saznawa da je ova grupacija ekstremista najavila da }e 17. 6. 1995. godine organizovati protestni miting u Beogradu, sa po~etkom u 12.00 ~asova na prostoru ispred Skup{tine SRJ.
Protestni miting u Beogradu Vojislav [e{eq je prvi put javno najavio na konferenciji za {tampu odr`anoj 30. 3. 1995. godine, od kada prakti~no i traju pripreme i propagirawe ove manifestacije. Definitivna
odluka o odr`avawu mitinga 17. juna doneta je na sastanku Izvr{nog odbora SRS-a, koji je odr`an 18. 5. 1995. godine, uz prisustvo svih predsednika
okru`nih odbora stranke. Tako|e, s tim u vezi odr`ano je i savetovawe svih
funkcionera stranke sa Kosova i Metohije dana 21. 5. 1995. godine u Pri{tini uz prisustvo Vojislava [e{eqa i wegovih najbli`ih saradnika. S
tim u vezi su i brojne tribine i mitinzi koje [e{eq i drugi ekstremisti
iz redova SRS-a u kontinuitetu odr`avaju ve} izvesno vreme po ~itavoj zemqi, kao i na teritorijama Republike Srpske i Republike Srpske Krajine.
Na ovim mitinzima Vojislav [e{eq je posebno pozivao ~lanstvo i simpatizere da uzmu u~e{}e na predstoje}em mitingu u Beogradu.
Vojislav [e{eq je u vi{e navrata, prema na{im saznawima, nagla{avao da miting mora biti dobro organizovan i pripremqen, da ne sme biti
nikakvih improvizacija, zbog ~ega je odbijao u~e{}e na sli~nim manifestacijama u organizaciji drugih stranaka i udru`ewa.
Raspola`emo pouzdanim saznawima da je Vojislav [e{eq u vezi eventualne zajedni~ke organizacije ovog mitinga kontaktirao i druge lidere
vode}ih opozicionih stranaka. U tom smislu, prema na{im saznawima,
imao je kontakte sa Vojislavom Ko{tunicom, koji ga je obavestio da Zoran
\in|i} ima rezerve prema ideji o zajedni~koj organizaciji ovog skupa, te
da ni DSS ne `eli da se ukqu~uje u organizaciju ove manifestacije. Prema nepotvr|enim saznawima, nezavisno od stava Ko{tunice da DSS ne treba da uzme u~e{}a u samoj organizaciji mitinga, postoji mogu}nost da Ko{tunica animira ~lanove svoje stranke da prisustvuju ovom skupu u ciqu
wegove masovnosti.
Raspola`emo tako|e pouzdanim saznawima da Vuk Dra{kovi} nema namere da uzima u~e{}e u organizaciji mitinga, niti da u~estvuje na wemu. S
tim u vezi, prema na{im saznawima, namerava da pozove ~lanove SPO-a da
ne uzimaju u~e{}e na beogradskom mitingu SRS-a. Me|utim, Vuk Dra{kovi} je izrazio sumwu da }e se jedan broj ekstremnijih pripadnika wegove
stranke i pored eventualne preporuke ili zabrane da ne u~estvuje na ovom
skupu, oglu{iti o to nare|ewe i ipak do}i u Beograd 17. juna teku}e godine.
U ciqu {to boqe pripreme mitinga u Beogradu, po nalogu Vojislava
[e{eqa formiran je i organizacioni odbor koji je lociran u Ohridskoj
ulici br. 1, u prostorijama privatne firme Jugent, ~iji je vlasnik ^edomir Vasiqevi}. Za sada, prema na{im saznawima, ~lanovi ovog odbora su:
Dragan Todorovi}, Srboqub Vasiqevi}, Zoran Dra`ilovi}, Vladimir Ba{kot, Aleksandar Vu~i} i drugi.
Dana 29. maja teku}e godine, Vojislav [e{eq je izdao nalog Aleksandru Vu~i}u da ubrza pripreme za {tampawe plakata, kao i da se finalizi549

ra snimawe spota koji }e, kako je planirano, biti prikazivan na NTV Studiju B, a kojim }e se gra|ani pozivati na najavqeni miting. Vojislav [e{eq tako|e namerava da za u~e{}e na predstoje}em mitingu ~lanstvo dodatno animira i na mitinzima ~ije je odr`avawe planirano tokom juna meseca (Gwilane, Smederevo, Sombor, Vrawe, U`ice, Pan~evo, Po`arevac).
Na konferenciji za {tampu odr`anoj 25. 5. 1995. godine, Vojislav [e{eq je, pored ostalog, u vezi najavqenog mitinga izjavio da poziva sve u~esnike, ~lanove SRS, simpatizere i gra|ane, da ne donose sa sobom oru`je,
kako bi eventualno naoru`ane pojedince ili grupe mogli da identifikuju
kao policijske provokatore, te da ih raskrinkaju i elimini{u sa skupa.
Vojislav [e{eq je tako|e izjavio da }e SRS u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima, prijaviti ovaj skup nadle`nom organu. Me|utim, kako
je naglasio, ne interesuje ga mi{qewe vlasti u vezi s tim. Po tuma~ewu Vojislava [e{eqa, koje je dao na pomenutoj konferenciji za {tampu, Ustav i
zakon koji reguli{u ovu materiju predvi|aju samo prijavqivawe skupa, kako bi vlast obezbedila odr`avawe javnog reda i mira, a ne i dozvolu za wegovo odr`avawe.
Prema o~ekivawima Vojislava [e{eqa i drugih wemu bliskih ekstremista, miting u Beogradu }e biti jedan od najmasovnijih koji su do sada
odr`ani.
Vojislav [e{eq je nalo`io rukovodstvima SRS iz Republike Srpske
i Republike Srpske Krajine da organizuju dolazak ~lanstva na miting u Beograd. Branko Vuji}, {ef poslani~kog kluba SRS u Skup{tini RSK, obavestio je [e{eqa da je ve} preduzeo konkretne aktivnosti u vezi s tim, te
da nastoji da na vreme obezbedi prevoz za sve zainteresovane. Tako|e, na
ovaj miting su pozvani da do|u u {to ve}em broju i ~lanovi SRS iz Crne
Gore.
U internoj komunikaciji sa Rankom Vuji}em, Vojislav [e{eq je nagovestio mogu}nost blokade prilaza Beogradu na dan odr`avawa mitinga,
zbog ~ega mu je sugerisao dolazak ~lanstva eventualno dan-dva ranije i wihov sme{taj kod rodbine i prijateqa u samom gradu. Identi~na sugestija }e
blagovremeno biti prosle|ena i svim odborima stranke iz unutra{wosti.
Me|utim, Vojislav [e{eq o~ekuje i ogroman odziv Beogra|ana.
Srboqub Vasiqevi}, potpredsednik organizacionog odbora, o~ekuje
takav odziv Beogra|ana koji }e biti dovoqan da miting potpuno uspe i bez
~lanova i simpatizera iz unutra{wosti, ~ije }e prisustvo u svakom slu~aju biti dragoceno. Vasiqevi} je ocenio da nema {ansi da miting bude zabrawen zbog bojazni vlasti od masovnosti i inata radikala, odnosno, kako je, po navodima izvora, istakao, zabrana mitinga bi u krajwoj istanci samo isprovocirala ~lanstvo da se okupi u jo{ ve}em broju od ranog jutra 17.
juna 1995. godine.
Prema raspolo`ivim saznawima, namera je Vojislava [e{eqa i drugih ekstremista iz redova SRS-a da, ukoliko se okupe u broju koji planiraju i o~ekuju, iznesu zahteve pred organe vlasti koji }e biti postavqeni ultimativno, ~ije }e ispuwewe ~ekati na mestu okupqawa, ne}e prihvatiti
nikakva obe}awa u vezi s tim, nastoja}e da sami masovnim prisustvom para550

li{u vitalne komunalne i druge sisteme u gradu, da sedewem ili le`awem

na ulici onemogu}e eventualnu intervenciju pripadnika MUP-a usmerenu
na wihovo rasturawe. Postoji spremnost, prema na{im saznawima, da se
okupqena masa zadr`i i vi{e dana. Vojislav [e{eq smatra da }e na ovom
mitingu izmeriti koliko je upori{te ideja srpskih radikala u narodnoj
svesti Srba.
Prema na{im saznawima, Vojislav [e{eq je ina~e dosta optimisti~ki raspolo`en {to se ti~e organizacije i efekata najavqenog protestnog
mitinga u Beogradu.
(potpis redigovan)

DCXXV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
5. 6. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa
i drugih ekstremista iz redova SRS-a
Prate}i ekstremisti~ko-teroristi~ku aktivnost Vojislava [e{eqa,
kao i drugih ekstremno orijentisanih lica koja deluju u okviru SRS-a, a ~ija je aktivnost usmerena na nasilno ru{ewe Ustavom utvr|enog poretka Republike Srbije, do{li smo do pouzdanih saznawa da je Vojislav [e{eq nakon izre~ene kazne zatvora u trajawu od 20 dana zbog naru{avawa javnog reda i mira u Gwilanu, izdao odre|ene naloge Maji Gojkovi} i Draganu Todorovi}u.
Po nalogu Vojislava [e{eqa, tokom wegovog boravka u zatvoru strankom }e rukovoditi, odnosno koordinirati Maja Gojkovi}, s tim da }e deo poslova preneti na Dragana Todorovi}a i Aleksandra Vu~i}a. Prema na{im
saznawima, Vojislav [e{eq je posebno apostrofirao da se svi planirani
mitinzi tokom juna meseca (Smederevo, Sombor, Vrawe, U`ice, Pan~evo i
Po`arevac) moraju odr`ati, ukqu~uju}i i miting u Beogradu. S tim u vezi,
[e{eq je podvukao da ove mitinge ni u kom slu~aju ne treba odr`avati ukoliko do|e do wihove zabrane. U vezi gore iznetog, [e{eq je tako|e naglasio da umesto wega, odnosno Tomislava Nikoli}a, na predstoje}im mitinzima govore prvenstveno strana~ki aktivisti iz tih okruga, te da se sve
strana~ke aktivnosti moraju obavqati najnormalnije i bez ikakvih me|usobnih razmirica.
Prema najnovijim saznawima, procena je Maje Gojkovi} i Aleksandra
Vu~i}a, da }e se najverovatnije odr`ati miting u Beogradu zakazan za 17. 6.
teku}e godine ispred Savezne skup{tine.
Kona~na odluka o odr`avawu mitinga u Bogradu bi}e doneta u toku dana (5. 6. teku}e godine) na sastanku Centralne otaybinske uprave. U tom
551

kontekstu Maja Gojkovi} je apostrofirala da o~ekuje da }e se miting u Beogradu odr`ati, s tim da }e prvenstveno biti posve}en stawu u oblasti
qudskih prava u SRJ, kao i doga|ajima u Gwilanu.
(potpis redigovan)

DCXXVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
6. 6. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na najavqeni miting u Beogradu
u organizaciji ekstremista iz redova SRS-a
Prate}i kontinuirano delatnost ekstremno orijentisanih lica koja
deluju u okviru SRS-a u Beogradu, do{li smo do pouzdanih saznawa da je ova
grupacija ekstremista, nakon odr`anog sastanka Izvr{nog odbora SRS-a i
konsultacija sa ~lanovima Centralne otaybinske uprave, donela odluku da
se odr`i protestni miting u Beogradu 17. 6. 1995. godine sa po~etkom u 12.00
~asova na prostoru ispred Savezne skup{tine.
Tako|e je na pomenutom sastanku Izvr{nog odbora doneta odluka da se
odr`e i ostali ranije najavqeni mitinzi SRS-a, a po utvr|enom rasporedu:
6. 6. 1995. Kru{evac u 18.00;
7. 6. 1995. Bor u 18.00;
8. 6. 1995. Smederevo u 17.00;
9. 6. 1995. Subotica u 18.00;
10. 6. 1995. Sombor u 11.00;
13. 6. 1995. Vrawe u 17.00;
14. 6. 1995. U`ice u 17.00;
16. 6. 1995. Pan~evo u 17.00;
16. 6. 1995. Po`arevac u 12.00.
Komentari{u}i hap{ewe Vojislava [e{eqa i wegovih najbli`ih saradnika u kontekstu odr`avawa predstoje}eg mitinga u Beogradu, Dragan
Todorovi} je izneo ocenu da je time u krajwoj instanci postignuta medijska
propaganda stranke, te da su sada nebrojane simpatije na wihovoj strani.
S tim u vezi, Todorovi} je tako|e izrazio uverewe da }e serija preostalih
mitinga u Srbiji, ukqu~uju}i i miting u Beogradu, biti niz pravih pogodaka i novi uspeh radikala i novi strah socijalista.
Aleksandar Vu~i} je u vezi predstoje}eg mitinga u Beogradu izneo procenu da, shodno novonastaloj situaciji, o~ekuje masovniji odziv ~lanova
SRS-a i gra|ana, te da }e upravo masovnost ovog skupa jasno pokazati predsedniku Republike Srbije da ga srpski narod vi{e ne}e.
Na zahtev Aleksandra Vu~i}a, Vojislav Ko{tunica }e dana 6. 6. teku}e godine u 12.30 ~asova primiti na razgovor Maju Gojkovi} i Aleksandra
552

Vu~i}a. Tako|e je utvr|eno da }e i Vuk Dra{kovi} primiti gorenavedena

lica na razgovor 6. 6. teku}e godine u 13.30 ~asova na wihov zahtev.
Zoran Milunovi} iz Narodne stranke informisao je Aleksandra Vu~i}a da mogu da ra~unaju da }e wihova stranka uzeti u~e{}e na protestnom
mitingu u Beogradu.
Raspola`emo saznawima da je Nikola Popla{en, potpredsednik SRSa iz RS, obavestio Dragana Todorovi}a da }e zajedno sa svojim qudima do}i
na miting u Beograd, ali da }e poku{ati da prisustvuje jo{ ponekom mitingu do 17. 6. teku}e godine.
Maja Gojkovi} je u internoj komunikaciji sa Rankom Vuji}em potpredsednik SRS-a iz RSK, a zatim i sa Nikolom Popla{enom, sugerisala imenovanima da poku{aju da preko dr`avnih organa izdejstvuju da podr`e zahtev za pu{tawe na slobodu Vojislava [e{eqa i svih osu|enih lica u Gwilanu. S tim u vezi, Ranko Vuji} je naglasio da je u tom smislu preuzeo odre|ene korake i najavio mogu}nost da se to pitawe stavi na dnevni red sednice Skup{tine RSK.
Povodom hap{ewa Vojislava [e{eqa i wegovih najbli`ih saradnika,
dana 8. 6. teku}e godine, sa po~etkom u 14.00 ~asova, bi}e odr`an sastanak
Centralne otaybinske uprave na kome }e se raspravqati o daqim planovima i aktivnostima stranke u novonastaloj situaciji. Nagove{tena je i mogu}nost da se na ovom sastanku razmotri i inicijativa o ponovnom pokretawu protestnih ve~eri.
(potpis redigovan)

DCXXVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
7. 6. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnosti ekstremista iz redova SRS-a
Prate}i ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost pojedinih lica koja
deluju u okviru SRS-a u Beogradu, do{li smo do pouzdanih saznawa da je
Dragan Todorovi}, kao jedan od eksponenata ove grupacije ekstremista, u
internoj komunikaciji sa Majom Gojkovi} izrazio visok stepen nezadovoqstva brojem od oko 2.000 prisutnih gra|ana na protestnom mitingu u Kru{evcu odr`anom 6. 6. teku}e godine. Po mi{qewu Dragana Todorovi}a,
ovakav slab odziv gra|ana prvenstveno je posledica straha nakon doga|aja u
Gwilanu od eventualne intervencije organa unutra{wih poslova. U ciqu
animacije gra|ana radi uzimawa {to masovnijeg u~e{}a na predstoje}im
mitinzima SRS-a, postignut je na~elan dogovor da ubudu}e, ako je ikako mogu}e, na sve naredne mitinge idu Maja Gojkovi}, Dragan Todorovi} i Aleksandar Vu~i}.
553

Povodom inicijative Aleksandra Vu~i}a i Maje Gojkovi} za sazivawe

vanrednih sednica republi~ke i savezne skup{tine na kojim bi se raspravqalo o hap{ewu i osudi Vojislava [e{eqa i drugih poslanika, te wihovog sastanka sa Vukom Dra{kovi}em u vezi s tim, Vuk Dra{kovi} je obavestio Vu~i}a da }e poslanici SPO-a podr`ati wihovu inicijativu. U tom
kontekstu Dra{kovi} je posebno skrenuo pa`wu Vu~i}u da }e poslanici
SPO-a potpisati inicijativu SRS-a za sazivawe vanrednih sednica obe
skup{tine, ali samo pod uslovom da u obrazlo`ewu zahteva ne bude iznet
nijedan politi~ki stav, odnosno da u obrazlo`ewu iskqu~ivo stoji da se
sednice sazivaju povodom hap{ewa Vojislava [e{eqa i drugih poslanika.
U vezi gore iznetog, Aleksandar Vu~i} je ostvario kontakt sa Milanom Mikovi}em, kojom prilikom je dogovoreno da se sastanu 8. 6. teku}e godine u 11.00 ~asova u poslani~koj grupi SPO-a u Skup{tini Srbije, kako
bi precizirali i formulisali zahtev za sazivawe vanredne sednice Skup{tine Srbije.
Raspola`emo saznawima da je prolongiran po~etak odr`avawa protestnih tribina najavqen za 7. 6. 1995. godine u prostorijama Gradskog odbora SRS-a. Kona~na odluka, odnosno pitawe oportuniteta odr`avawa
istih, bi}e done{ena na sastanku Centralne otaybinske uprave, zakazanom
za 8. 6. teku}e godine sa po~etkom u 14.00 ~asova.
(potpis redigovan)

DCXXVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
8. 6. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa
i drugih ekstremista iz redova SRS-a
Prate}i kontinuirano ekstremisti~ko-teroristi~ku aktivnost Vojislava [e{eqa, kao i drugih ekstremno orijentisanih lica koja deluju u
okviru SRS-a, do{li smo do pouzdanih saznawa da je Vojislav [e{eq posredstvom Rade Trajkovi} (aktivista SRS-a iz Pri{tine) izdao odre|ene
naloge Maji Gojkovi} u vezi odr`avawa predstoje}eg mitinga u Beogradu
zakazanog za 17. 6. 1995. godine ispred Savezne skup{tine.
Po navodima Rade Trajkovi}, Vojislav [e{eq je poru~io da se najavqeni miting u Beogradu mora odr`ati iskqu~ivo na mestu gde je re~eno,
te da se shodno tome nikako ne sme mar{irati po gradu. U tom kontekstu,
[e{eq je tako|e posebno apostrofirao da na mitingu mo`e govoriti samo nekoliko govornika i da se nakon toga miting i zavr{i.
Povodom eventualnog uzimawa u~e{}a i nekih drugih opozicionih
stranaka na mitingu, stav Vojislava [e{eqa je da u tom slu~aju mogu istupati kao govornici samo ~elnici tih stranaka.
554

Raspola`emo podacima da Vojislav [e{eq o~ekuje da ga ovih dana u

zatvoru u Gwilanu posete Zoran \in|i} i Vojislav Ko{tunica.
(potpis redigovan)

DCXXIX
Centar Resora DB
Odsek RDB ^a~ak
srpski ekstremizam
5-040
Kraqevo, 8. 6. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
Podaci se odnose na Dramli} Miroslava iz ^a~ka, CRDB Kraqevo, dosije broj 78 1A 0351.
Preko pouzdanog izvora do{li smo do podataka o komentarima Miroslava Dramli}a u vezi wegovih kontakata sa dr Vojislavom [e{eqom.
Kao {to je ranije izve{tavano, Miroslav Dramli} je dana 1. 6. 1995. godine imao sastanak sa Vojislavom [e{eqom u Beogradu, a dana 2. 6. 1995. godine bio je s wim na ru~ku u motelu Livade u Preqini, op{tina ^a~ak,
a zatim na mitingu SRS u Kraqevu.
Po povratku iz Kraqeva, Vojislav [e{eq je s Miroslavom Dramli}em i wegovom suprugom svratio u Dramli}evu {tampariju Etiketa, koja
je skoro sagra|ena u Kowevi}ima kod ^a~ka.
Svojim bliskim prijateqima Dramli} je pri~ao da se [e{eq kod wega zadr`ao ~itav sat. Razgledao je {tampariju i dogovorio da mu Dramli}
{tampa kwigu koju je [e{eq napisao o Dafini Milanovi}, vlasnici Dafiment banke.
Dramli} se `alio svojim prijateqima kako [e{eq od wega stalno
tra`i kako nov~anu pomo}, tako i besplatno {tampawe kwiga, plakata i sl.
Dramli} ka`e, da nije [e{eqa, on bi bio jaka firma, ovako, ovaj mu
sve uze. Sva dobit mu ode kod [e{eqa. Na primedbu svojih prijateqa da u
SRS ima bogatijih privatnika, Dramli} ka`e da je rekao to [e{equ, me|utim, ka`e Dramli}, da [e{eq od wega isprosi jer zna da ovaj ne}e da ga
odbije. Ina~e, Dramli} ka`e: Natovario se na mene, ho}u da propadnem.
Vi{e bih voleo da dam 5.000 DM godi{we i da me ne dira. Ovako me ko{ta
30.000 DM.
U vezi ru~ka u Livadama, Dramli} se quti na [e{eqa, po{to im nije dao da zavr{e ru~ak. Ka`e: Ja ga znam, on je takav, ja zato nisam ni po~iwao da jedem.
Na pitawe svojih prijateqa kako je protekao miting SRS u Kraqevu,
Dramli} je odgovorio da je bilo mawe prisutnih nego na mitingu u ^a~ku,
jer je neposredno pre mitinga padala ki{a, ali da su oni zadovoqni. Po wegovoj proceni, bilo je prisutno 7-8 hiqada gra|ana.
I daqe }emo pratiti ekstremnu aktivnost Miroslava Dramli}a.
(potpis redigovan)
555

DCXXX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
12. 6. 1995. godine

Informacija
o najavi odr`avawa mitinga
ekstremista Srpske radikalne stranke
Prema dosada{wim saznawima, lider SRS Vojislav [e{eq je jo{ 30.
marta 1995. godine najavio odr`avawe protestnog mitinga ~lanova i simpatizera SRS koji bi se odr`ao 17. 6. 1995. godine na platou ispred zgrade
Savezne skup{tine, a sa po~etkom u 12.00 ~asova.
U ciqu {to boqe pripreme mitinga, po nalogu Vojislava [e{eqa
formiran je Organizacioni odbor, a preduzet je i ~itav niz aktivnosti u
pravcu informisawa ~lanstva i {ire javnosti o planiranom mitingu.
Ovakav miting je, kroz forme izve{tavawa sa konferencija za {tampu, kao i izve{taja o ve} odr`anim mitinzima SRS u nekim gradovima Srbije, najavqen od strane pojedinih sredstava javnog informisawa.
Posle hap{ewa i ka`wavawa ekstremista iz redova SRS u Gwilanu,
lider SRS je dao uputstva da se nastavi sa odr`avawem mitinga po gradovima u Srbiji, kao i da planirani miting treba odr`ati u Beogradu. Vojislav [e{eq je izdao odre|ene naloge Maji Gojkovi}, i to u smislu da beogradski miting treba odr`ati iskqu~ivo na mestu gde je najavqen (ispred
zgrade Skup{tine) i da se ne sme mar{irati po gradu. Posebno je naglasio da na mitingu treba da govore Maja Gojkovi}, Jorgovanka Tabakovi}, Rada Trajkovi}, Dra{ko Markovi} i ^edomir Vasiqevi}, a Maja Gojkovi} je,
sa svoje strane, dala saglasnost da na mitingu govori i Branislav Vaki} iz
Ni{a. Prema [e{eqevom planu, nakon istupawa govornika miting treba
i zavr{iti. Ina~e, stav Vojislava [e{eqa je da eventualno u~e{}e u mitingu mogu imati i pristalice drugih stranaka, ali da, u tom slu~aju, kao
govornici mogu istupati samo lideri tih stranaka.
Prema na{im saznawima, SPO ne}e uzimati u~e{}e ni u organizovawu, ni u samom odr`avawu mitinga, a DS i DSS su spremne da na miting upute svoje predstavnike. Me|utim, imaju}i u vidu navedeni stav Vojislava
[e{eqa da se istupawa na mitingu omogu}e samo liderima stranaka, najverovatnije ni DS ni DSS ne}e zvani~no biti prisutne na ovom mitingu, a
postoji mogu}nost da se kao govornici pojave lideri SLS, SNS i NS.
Po navodima Maje Gojkovi}, ovaj miting }e biti mirnog karaktera,
ima}e ograni~eno trajawe, a akcenat }e biti stavqen na kr{ewe qudskih
prava, te nezakonito i brutalno hap{ewe saveznih i republi~kih poslanika u Gwilanu. Podvukla je da }e na mitingu biti upu}ena poruka re`imu Slobodana Milo{evi}a i posledwe upozorewe SRS da ovakvu politiku u Srbiji vi{e ne mo`e da vodi.
Na osnovu do sada prikupqenih podataka, raspola`emo saznawima da je
GO SRS uputio instrukcije mesnim odborima SRS, kojima je sugerisano da
556

obezbede i omogu}e dolazak svim zainteresovanim, nalo`eno im je da ne nose vatreno ili drugo oru`je, te prenet stav da miting treba da protekne bez
ekscesnih situacija, osim u slu~aju provokacija sa strane. Tako|e je nagla{eno da }e miting biti odr`an i u slu~aju da se ne dobije odobrewe
MUP-a za organizovawe javnog skupa.
Postupaju}i u skladu sa instrukcijama, najve}i broj MO planira da
odr`i sastanke sa ciqem obave{tavawa ~lanstva o stavovima GO, odredi}e aktiviste koji }e biti zadu`eni za organizovawe dolaska zainteresovanih, plakatirawe i distribuciju letaka (od{tampano je 50.000 plakata i
100.000 letaka), kao i za odr`avawe reda na mitingu. Ina~e, prema na{im
saznawima, do sada je najavqen organizovan dolazak aktivista MO Obrenovca, Barajeva i Vr~ina.
Dosada{wi podaci ne ukazuju da }e na predstoje}em mitingu organizovano u~estvovati ranije eksponirani ekstremisti ili pripadnici paravojnih formacija. Tako|e, nije uo~eno zna~ajnije delovawe ekstremista u redovima SRS u nekim ve}im radnim organizacijama, kao ni postojawe dogovora oko zajedni~kog nastupa sa ekstremistima iz redova nekih nezavisnih
sindikata. Nemamo ni podataka koji bi ukazivali na eventualno organizovawe sredwo{kolske omladine, a nije uo~eno ni ve}e anga`ovawe aktivista SRS u studentskim domovima.
Do sada nisu registrovani zahtevi ili najave @TO-u za eventualno organizovawe vanrednih vozova iz unutra{wosti, a sli~ni zahtevi nisu upu}eni ni zvani~nim autobuskim prevoznicima.
U vezi eventualnog u~e{}a aktivista SRS iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, uz o~ekivawe wihovog dolaska u Beograd Vojislav
[e{eq je dao sugestiju da, zbog o~ekivane blokade na granici, simpatizeri i aktivisti SRS do|u u mawim grupama i par dana pre odr`avawa mitinga, a sli~no uputstvo je prosle|eno i svim odborima SRS u unutra{wosti Srbije.
S obzirom da }e aktivnost ekstremista iz redova SRS biti zna~ajnije
intenzivirana u periodu do po~etka zakazanog mitinga, preduzima}e se sve
operativne mere radi dobijawa eventualnih novih saznawa o namerama i
stavovima najekstremnijih pripadnika ove stranke, a o svim dobijenim podacima bi}e blagovremeno informisano.

DCXXXI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
14. 6. 1995. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Sastanak odr`an 13. 6. 1995. godine na na{u inicijativu.
557

Operativna veza se koristi za pra}ewe delatnosti lica koja deluju sa

pozicija srpskog ekstremizma.
Izvor pouzdan podaci delimi~no provereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
U toku razgovora izvor nas je informisao da je kroz kontakte sa ve}im
brojem ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke do{ao do odre|enih saznawa u vezi najnovijih aktivnosti navedene grupe lica, naro~ito u
pogledu odr`avawa najavqenog protestnog mitinga u Beogradu 17. 6. 1995.
godine.
U iznetom smislu, izvor je naveo da je nakon nedavnog hap{ewa ~elnika SRS u Gwilanu i energi~ne akcije MUP-a, do{lo do vidnog opadawa naboja i spremnosti pripadnika SRS da ulaze u otvoreni konflikt sa organima vlasti.
Po wegovim re~ima, uo~qiv je strah i zazirawe od eventualnih reakcija ili bilo kakvih kontakata sa pripadnicima MUP-a.
Izvor je posebno naglasio da je, pored svega, i daqe prisutna re{enost
da se miting u Beogradu ipak odr`i, ali uz nagla{enu orjentaciju ka mirnoj i organizovanoj opciji. U tom smislu, ve} se preduzimaju mere u ciqu dobre organizacije mitinga i eliminisawa elemenata koji mogu dovesti do
bilo kakvog incidenta, po~ev od odre|ivawa ve}eg broja lica u sastavu
obezbe|ewa, pa do davawa istima konkretnih uputstava o pona{awu i obavqawu datih zadataka.
Naime, po izvorovom tvr|ewu, sastav obezbe|ewa SRS bi}e za ovu priliku znatno pro{iren, a svim anga`ovanim sugerisano je da ne nose bilo
{ta od oru`ja, da vode ra~una da sve protekne u miru i da ne odgovaraju na
bilo kakve provokacije, kao i da izbegavaju kontakte sa pripadnicima
MUP-a.
Tako|e, izvor je naveo da se ve}ina dobrovoqaca SRS, sa kojima on kontaktira, a koji su nedavno upu}eni na podru~je zapadne Slavonije, iz wemu
nepoznatih razloga vratila u Beograd. Isti su, rekao je izvor, umesto u zapadnu Slavoniju upu}eni na podru~je Biha}a, {to navodno nisu prihvatili
i odmah su se vratili u Srbiju.
3. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti

4. Podaci o merama i radwama RDB

Delatnost pomenutih lica koja deluju sa pozicija srpskog ekstremizma
na podru~ju Beograda pratimo preko (redigovano) i primenom drugih mera
i radwi RDB.
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
(redigovano)
(potpis redigovan)
558

DCXXXII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
15. 6. 1995. godine

Informacija
novija saznawa o predstoje}em mitingu ekstremista SRS
Kao {to smo obavestili na{om informacijom od 12. 6. 1995. godine,
ekstremisti iz Srpske radikalne stranke nastavili su i intenzivirali
pripreme za odr`avawe mitinga, ina~e predvi|enog i najavqenog za 17. 6.
1995. godine sa po~etkom u 12.00 ~asova na platou ispred zgrade Savezne
skup{tine.
S tim u vezi, miting je zvani~no prijavqen nadle`nom op{tinskom organu unutra{wih poslova (OUP Stari grad), a organizatori su od EDB
tra`ili da im se omogu}i prikqu~ewe struje. S obzirom da wihovom zahtevu nije udovoqeno, upu}eni su da odgovaraju}i zahtev postave tehni~koj
slu`bi Savezne skup{tine, {to su i u~inili, ali do sada nisu dobili odgovor na postavqeni zahtev.
S obzirom da od Savezne skup{tine o~ekuju negativan odgovor, organizatori su obezbedili agregat koji je dopremqen iz Loznice, koji }e proizvoditi struju potrebnu za razglas.
Prema dosada{wim saznawima, shodno nalogu Vojislava [e{eqa, u
Gwilanima su 13. 6. 1995. godine boravili Maja Gojkovi} i Stevo Dragi{i},
a u ciqu obavqawa neophodnih konsultacija i dobijawa novih instrukcija.
Ovom prilikom Vojislav [e{eq je izri~ito nalo`io da na predstoje}em
mitingu govori ukupno 15 qudi, i to iskqu~ivo iz redova SRS, i to: Jorgovanka Tabakovi}, poslanik SRS u Narodnoj skup{tini Republike Srbije,
koja }e biti i voditeq mitinga, Maja Gojkovi}, Rada Trajkovi}, Branislav
Vaki}, Borivoje Kosti}, Zoran Krasi} i Milorad Jevri}, svi poslanici u
Ve}u gra|ana Savezne skup{tine, zatim Dragan Todorovi}, Aleksandar Vu~i}, Stevo Dragi{i} i Milorad Mir~i}, poslanici u Narodnoj skup{tini Republike Srbije. Ostali govornici su Nikola Popla{en, potpredsednik SRS za Republiku Srpsku, Ranko Vuji}, potpredsednik SRS za RSK, i
Milinko Gazdi}, funkcioner SRS za Crnu Goru, te Drago Bakra~, potpredsednik Skup{tine Crne Gore i ~lan Centralne otaybinske uprave SRS.
Organizatori su imali nameru da na mitingu govori i mitropolit Primorsko-crnogorski Amfilohije Radovi}, ali je on odsutan iz zemqe.
Vojislav [e{eq je posebno skrenuo pa`wu da je vreme mitinga ograni~eno (od 12.00 do 14.00 ~asova), te da svaki od govornika ima na raspolagawu 3-5 minuta, a ukoliko bude poku{aja da se ovo vreme prekora~i, nalo`io je iskqu~ewe razglasa.
Na{a dosada{wa saznawa ukazuju da organizatori mitinga i daqe insistiraju da miting mora da protekne mirno, bez incidenata i provokacija. U tom ciqu je anga`ovano 250 redara, koji }e u ime organizatora odr`a559

vati red tokom mitinga. Wima je izri~ito zabraweno no{ewe bilo kakvog
oru`ja ili oru|a, pa ~ak nisu dozvoqena ni kopqa za zastave da ne bi bila upotrebqena kao eventualno oru`je.
U ciqu medijske prezentacije, najave i poziva gra|anima da prisustvuju mitingu, organizatori su pripremili odgovaraju}i tekst poziv koji }e
se emitovati preko pokretnih razglasa, na pojedinim radio stanicama se
emituje prigodan radio spot (radio Studio B, Radio Bum, o~ekuje da }e
ga objavqivati i Radio B-92, te Radio Indeks), od{tampan je vanredni
broj lista Velika Srbija, kao i veliki broj plakata (50.000) i letaka
(100.000).
Na{a dosada{wa saznawa ukazuju da nijedna ve}a opoziciona stranka
ne}e uzeti u~e{}e ni u organizovawu, ni u odr`avawu mitinga, a neki podaci ukazuju da se, u vreme odr`avawa mitinga, u Beogradu ne}e ni nalaziti lideri SPO i DSS.
Ina~e, raspola`emo saznawima da je Vojislav [e{eq dao i instrukcije da se, u slu~aju otkazivawa mitinga, organizuje mirna {etwa ulicama Beograda, uz napomenu da, ukoliko se zabrani {etwa jednim delom grada, treba je organizovati na nekom drugom delu.
Kao {to smo ve} informisali, organizatori mitinga su mesnim odborima sugerisali da na miting dolaze pojedina~no, bez upadqivih strana~kih obele`ja. Ina~e, prema dosada{wim procenama, op{tinski odbori
SRS na teritoriji Beograda o~ekuju da }e obezbediti dolazak po oko 100
~lanova i pristalica SRS, a iz Vojvodine o~ekuju dolazak 2-3 autobusa iz
Novog Sada, dva autobusa iz Temerina, dok bi iz drugih op{tina do{ao po
jedan autobus pristalica SRS.
Imaju}i u vidu sva raspolo`iva saznawa i analiziraju}i dosada{we
najave i procene o broju aktivista i pristalica SRS koji bi uzeli u~e{}e
u ovom mitingu, realno je o~ekivati da, kada Novi Sad kao broj~ano najja~i
odbor SRS mo`e da obezbedi u~e{}e 200-300 qudi, ukupan broj prisutnih
bi se kretao od oko 5.000 do 7.000 lica.
Za sada nema nikakvih najava da organizatori na bilo koji na~in `ele
da isprovociraju izazivawe bilo kakvih nereda, ali ne treba iskqu~iti
mogu}nost provokacija ili izazivawa incidenata od strane pojedinaca ili
pojedinih grupa ekstremista.
S tim u vezi, posebnu pa`wu }emo posvetiti sticawu svih novih saznawa o namerama i stavovima najekstremnijih pripadnika SRS kako bi se
blagovremeno preduzele sve neophodne mere i radwe.

DCXXXIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
10. 7. 1995. godine
560

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa
i drugih ekstremista iz redova SRS-a
Prate}i kontinuirano ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost Vojislava [e{eqa, kao i drugih ekstremno orijentisanih lica koja deluju u
okviru SRS-a, do{li smo do pouzdanih saznawa da je Vojislav [e{eq, posredstvom Aleksandra Vu~i}a, izdao odre|ene naloge Borivoju Kosti}u
(predsednik Jablani~kog okru`nog odbora SRS-a) u vezi organizovawa
protestnih tribina.
Po navodima Aleksandra Vu~i}a, Vojislav [e{eq je nalo`io Borivoju
Kosti}u da se {to pre mora po~eti sa organizovawem protestnih tribina
SRS-a po Jablani~kom i P~iwskom okrugu. S tim u vezi, Borivoje Kosti} je
obavestio Aleksandra Vu~i}a da je u tom smislu ve} planirano, po~ev{i od
15. 7. teku}e godine, odr`avawe protestnih tribina u Leskovcu, Bojniku, Lebanu, Medve|i, Vlasotincu i Crnoj Travi, te da je tako|e dogovoreno da na
ovim tribinama uzmu u~e{}a i predstavnici Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, kao i neke eminentne vanstrana~ke li~nosti.
Komentari{u}i aktivnost Srpske radikalne stranke u okviru pomenutih okruga, i Kosti} i Vu~i} su izrazili visok stepen nezadovoqstva, te
su u tom kontekstu zakqu~ili da se u narednom periodu moraju vi{e anga`ovati i i}i ofanzivnije kao stranka, prvenstveno u Vrawu, Bujanovcu i
Leskovcu.
Tako|e raspola`emo saznawima da je Vojislav [e{eq posebno nalo`io Draganu Todorovi}u i Aleksandru Stefanovi}u da pod hitno preduzmu odgovaraju}e mere u ciqu konsolidovawa stawa u Podunavskom i Kolubarskom okru`nom odboru SRS-a.
(potpis redigovan)

DCXXXIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
20. 7. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa
i drugih ekstremista iz redova SRS
Prate}i ekstremisti~ko-teroristi~ku aktivnost Vojislava [e{eqa,
kao i drugih ekstremno orijentisanih lica koja deluju u okviru SRS, do{li
smo do pouzdanih saznawa da je Vojislav [e{eq, posredstvom Maje Gojkovi}, izdao odre|ene naloge Nikoli Popla{enu potpredsedniku Centralne otaybinske uprave SRS za Republiku Srpsku.
Po navodima Maje Gojkovi}, Vojislav [e{eq je poru~io Nikoli Popla{enu da }e se u Republici Srpskoj, u toku jeseni ove godine, odr`ati iz561

bori, te da, s tim u vezi, Nikola Popla{en ve} sada po~ne neophodne pripreme za izbore, jer }e to, kako je podvukao [e{eq, biti prvo u~estvovawe
SRS na izborima u Republici Srpskoj.
Raspola`emo saznawima da je Maja Gojkovi} obavestila Jadranku [e{eq i Dragicu Nikoli} da }e Vojislav [e{eq i Tomislav Nikoli} iza}i iz zatvora 3. 8. 1995. godine.
Aleksandar Vu~i} je u internoj komunikaciji sa Dragicom Nikoli}
ispoqio izvestan stepen razo~arewa zbog kriti~ki intoniranih primedbi izre~enih od strane Vojislava [e{eqa, a povodom wegovog anga`mana
u radu stranke za vreme boravka Vojislava [e{eqa u zatvoru.
U tom kontekstu, Dragica Nikoli} je, nagla{avaju}i da ona li~no smatra da Vu~i} dobro obavqa svoj posao, sugerisala Vu~i}u da iznete kritike na wegov ra~un primi sa izvesnom rezervom, s obzirom da je [e{eq sada sujetan i svega se pla{i, pa i svoga mi{qewa.
Tako|e raspola`emo podacima da je Vojislav [e{eq nalo`io Miroslavu Dereti da zbog napu{tawa SRS-a i prelaska u redove SRS Nikola
Pa{i}, pod hitno vrati kwige iz edicije stranke.
Po prijemu ove informacije, Miroslav Dereta je obavestio Qiqanu
Mijokovi} (sekretarica Vojislava [e{eqa) da }e tra`ene kwige vratiti,
izra`avaju}i tom prilikom `equ da ostvari kontakt sa Vojislavom [e{eqem na kome bi li~no objasnio Vojislavu [e{equ svoje razloge za napu{tawe stranke.
Povodom raskola i previrawa koji ve} izvesno vreme traju u okviru
Podunavskog okru`nog odbora SRS-a, registrovali smo da je Radovan Vladu{i} predsednik pomenutog odbora, informisao Qiqanu Mijokovi} da
je pripremio odgovaraju}u dokumentaciju na osnovu koje }e se jasno videti
ko je sve izdajnik u wegovom okrugu.
Prema na{im ranijim saznawima, Vojislav [e{eq je po~etkom jula
teku}e godine, posebno nalo`io Draganu Todorovi}u da pod hitno preduzme odgovaraju}e mere u ciqu konsolidovawa stawa u Podunavskom okru`nom odboru SRS-a.
(potpis redigovan)

DCXXXV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
24. 7. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa
i drugih ekstremista iz redova SRS-a
Raspola`emo pouzdanim saznawima da je Vojislav [e{eq, kao jedan od
eksponenata grupacije ekstremista koja deluje u okviru SRS, izdao nalog da
562

se povodom wegovog i Nikoli}evog izlaska iz zatvora, organizuje odgovaraju}i do~ek od strane ~lanstva SRS-a ispred zatvora u Gwilanu. Prema na{im saznawima, kako je najavila Maja Gojkovi}, Vojislav [e{eq i Tomislav Nikoli} bi trebalo da iza|u iz zatvora dana 3. 8. 1995. godine.
U vezi gore iznetog, ^edomir Vasiqevi} je u internoj komunikaciji sa
Majom Gojkovi} naglasio da raspola`e odre|enim saznawima koja ukazuju
na mogu}nost da Vojislav [e{eq i Tomislav Nikoli} budu pu{teni pet
dana ranije, a sa namerom da vlasti osujete wihov plan organizacije do~eka
[e{eqa i Nikoli}a prilikom izlaska iz zatvora.
Vojislav [e{eq je izrazio visok stepen nezadovoqstva nedolaskom
jednog broja poslanika iz redova SRS-a na vanredno zasedawe Skup{tine
Srbije. S tim u vezi, Maja Gojkovi} je informisala Aleksandra Vu~i}a da
}e shodno tome morati da obave razgovor i sa Draganom Todorovi}em, koji
tako|e nije dolazio na vanredno zasedawe Skup{tine Srbije.
Vojislav [e{eq je posredstvom supruge poslao iz zatvora intervju za
~asopis Srpska re~.
Ranko Vuji} potpredsednik Centralne otaybinske uprave SRS za
RSK i {ef poslani~ke grupe SRS u Skup{tini RSK, obavestio je Maju
Gojkovi} da je Borislav Mikeli} na zasedawu Vlade RSK u Belom Manastiru izneo niz vrlo kriti~kih primedbi na wegov ra~un i ~lanova SRS-a. Na
osnovu toga, Vuji} zakqu~uje da je to izgleda borba za predstoje}e izbore,
te da, kako je podvukao, oni ho}e da nametnu izbore, a mi smo im prepreka
jer smo pobedili u ovom kraju. S tim u vezi, Maja Gojkovi} je predlo`ila
Ranku Vuji}u da sakupi sve o Mikeli}u i donese u Beograd, gde bi se potom odr`ala konferencija za {tampu na kojoj bi se opovrgli napadi Borislava Mikeli}a na ~lanove SRS-a.
Raspola`emo podacima da je od strane Srpske demokratske stranke
(SDS) sa potpisom Radovana Karayi}a, upu}en poziv predstavnicima SRSa da kao gosti u~estvuju na Drugom zasedawu Skup{tine SDS-a, koja }e se
odr`ati 28. i 29. 7. 1955. godine na Jahorini.
(potpis redigovan)

DCXXXVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0401
1. 8. 1995. godine

Slu`benabele{ka
podaci se odnose na Vojislava [e{eqa
i druge ekstremiste iz redova SRS-a
Prate}i delatnost ekstremista iz redova SRS-a, do{li smo do pouzdanih saznawa da oni povodom izlaska Vojislava [e{eqa i Tomislava Nikoli}a iz zatvora pripremaju do~ek u Gwilanu.
563

Prema na{im saznawima, iz Beograda u Gwilane }e krenuti najverovatnije dva autobusa, dana 3. 8. 1995. godine, ujutro oko 2.30 ~asova. Polazak
je predvi|en iz sedi{ta SRS-a u Francuskoj ulici br. 31. Predvi|eno je da
jednim autobusom putuju poslanici SRS-a, a drugim novinari. Po navodima
izvora, izvestan broj lica iz Beograda }e putovati i privatnim automobilima. Svim saveznim i republi~kim poslanicima SRS-a je nalo`eno da neizostavno budu ispred zatvora u Gwilanu najkasnije do 7.30 ~asova 3. 8. 1995.
godine.
Planirano je da istog dana, po dolasku u Beograd, Vojislav [e{eq i
Tomislav Nikoli} govore na tribini koja }e biti odr`ana u prostorijama
Gradskog odbora SRS-a u Pariskoj 13, sa po~etkom u 18.00 ~asova. Kako organizatori ove tribine o~ekuju veliki broj posetilaca, ozvu~ewe }e biti
postavqeno i ispred prostorija.
Za sada je neizvesno u~e{}e Vojislava [e{eqa i Tomislava Nikoli}a na redovnoj konferenciji za {tampu koja, kako je uobi~ajeno, po~iwe u
13.00 ~asova u sedi{tu SRS-a. Ukoliko Vojislav [e{eq odlu~i da govori
na konferenciji za {tampu, wen po~etak }e verovatno biti samo pomeren
za sat-dva kasnije.
Raspola`emo saznawima da su povodom izlaska iz zatvora Vojislava
[e{eqa i Tomislava Nikoli}a, dolazak u Beograd za 3. 8. teku}e godine
najavili i Ranko Vuji}, potpredsednik SRS-a za RSK iz Knina, i Nikola
Popla{en, potpredsednik SRS za RS iz Bawa Luke, i Mirko Blagojevi},
vojvoda iz Bijeqine.
(potpis redigovan)

DCXXXVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0401
2. 8. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na Vojislava [e{eqa
i druge ekstremiste iz redova SRS-a
Prate}i delatnost ekstremista iz redova SRS-a, do{li smo do pouzdanih saznawa da su uglavnom okon~ane pripreme za do~ek Vojislava [e{eqa i Tomislava Nikoli}a po izlasku iz zatvora.
Po navodima izvora, Vojislav [e{eq je posredstvom supruge Jadranke
[e{eq izdao nalog da se u scenariju do~eka ni{ta ne mewa, ~ak i u slu~aju da on i Tomislav Nikoli} budu pu{teni iz zatvora dan ranije, odnosno 2.
8. 1995. godine. U tom slu~aju, po navodima izvora, [e{eq i Nikoli} nameravaju da preno}e u Gwilanu i sa~ekaju poslanike i novinare, ~iji je dolazak iz Beograda najavqen sa dva autobusa za 3. 8 1995. godine. O~ekuje se da
}e u Gwilanu biti preko ~etrdeset novinara.
564

Po navodima izvora, Vojislav [e{eq je izrazio `equ da iz Gwilana

putuje autobusom, a ne automobilom.
(potpis redigovan)

DCXXXVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0401
4. 8. 1995. godine

Izve{taj saradnika
1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor je obavqen dana 3. 8. 1995. godine na inicijativu operativnog
radnika.
Saradnik se koristi za pra}ewe delatnosti lica koja istupaju sa pozicija srpskog ekstremizma.
Izvor pouzdan podaci su provereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa, Tomislava Nikoli}a i drugih ekstremista iz redova SRS-a.
Izvor nas je u razgovoru informisao da je dana 3. 8. 1995. godine u prostorijama Gradskog odbora SRS-a, Pariska 13, odr`an protestni skup na
kome su, po izlasku iz zatvora u Gwilanu i dolasku u Beograd, govorili Vojislav [e{eq i Tomislav Nikoli}. Ovom skupu je, po oceni izvora, prisustvovalo oko 300 do 400 qudi uz prisustvo ve}ine saveznih i republi~kih
poslanika iz redova SRS-a. Tokom odr`avawa ovog skupa nije bilo ekscesa. Kao jedini govornici pojavili su se Tomislav Nikoli} i Vojislav [e{eq, burno pozdravqeni od strane okupqenih ~lanova SRS-a.
Tomislav Nikoli} je, po navodima izvora, u svom izlagawu, pored ostalog, istakao da zatvor nije te{ko podneo jer je, kako je naveo, znao da wegov
izlazak ~ekaju pravi Srbi. U nastavku izlagawa Nikoli} je rekao da re`im Slobodana Milo{evi}a ide iz gre{ke u gre{ku, da se wegove tragi~ne gre{ke ti~u svih Srba, kako u Srbiji i Crnoj Gori, tako i u RS i RSK.
Naglasio je da je iz zatvora iza{ao ponosan, da su iz zatvora iza{li ja~i,
te da Slobodan Milo{evi} zatvorom mo`e da zapla{i neke druge politi~are, ali ne i radikale. Dodao je da je Slobodan Milo{evi} najve}i izdajnik koga je rodila jedna Srpkiwa, da je on vo|a najve}e bande koja je harala srpskim zemqama. Tomislav Nikoli} je potom naveo da on ceni svoju
slobodu i da }e svoj boravak u zatvoru vratiti Slobodanu Milo{evi}u,
te da ako je odgajio nekoga ko }e da za`ali za wim, taj }e za`aliti. Zatvor
je, kako je, po navodima izvora, rekao Nikoli}, sveto mesto ako vas tamo
po{aqe Slobodan Milo{evi}, da su zatvorski uslovi takvi da u wima, kako je naglasio, predsednik Republike Srbije ne bi izdr`ao ni dva dana.
565

Na kraju izlagawa, Tomislav Nikoli} je osudio predsednika Republike Srbije zbog nedovoqne pomo}i koja se upu}uje RS i RSK i istakao neophodnost da im se {aqe sve {to Srbija ima.
Nakon Tomislava Nikoli}a, okupqenima se obratio i Vojislav [e{eq.
U svom izlagawu Vojislav [e{eq je naglasio da on nema ni{ta posebno novo da saop{ti, odnosno da }e samo da ponovi ono {to svi znaju, a to
je da je Slobodan Milo{evi} komunisti~ki bandit, glavni kriminalac u
Srbiji, da je najve}i izdajnik srpskog naroda i da u svemu tome nije nimalo
originalan, da je prqavi plagijator, da je nasledio najve}e srpske bandite
kao {to su Stamboli}, Dra`a Markovi}, \ilas, Tempo i druga |ubrad. Dodao je potom da je Slobodan Milo{evi} direktno nasledio Vuka Brankovi}a, da nijedna srpska majka nije rodila takvu lopu`u, da je on naslednik
Al Kaponea. U nastavku izlagawa, po navodima izvora, [e{eq je izneo
~itav niz pogrdnih i uvredqivih ocena na ra~un supruge predsednika Republike Srbije nazivaju}i je, pored ostalog, crvenom ve{ticom sa Dediwa.
Pored ostalog, [e{eq je naveo da obe}ava predsedniku Republike Srbije mirne penzionerske dane ukoliko se odmah povu~e sa funkcije.
U nastavku izlagawa, [e{eq je govorio o lo{em stawu u penzijskim
fondovima, prosveti i zdravstvu, te o lo{im socijalnim uslovima u kojima `ive i rade pripadnici vojske i policije.
Tako|e, govorio je i o hap{ewu i su|ewu u Gwilanu.
U nastavku govora, koji je ~esto prekidan skandirawem okupqenih ~lanova SRS-a, Vojislav [e{eq je, pored ostalog, predsednika Republike Srbije upore|ivao sa ^au{eskuom, nazvao ga izdajnikom zapadne Slavonije,
osudio ga za udvarawe [iptarima prilikom nedavne posete Kosovu i Metohiji, rekav{i da tako radi svaki izdajnik koji se udvara srpskim neprijateqima. [e{eq je tokom izlagawa rekao i to da je srpski narod znao da
obori Aleksandra Obrenovi}a i Dragu Ma{in, pa }e znati i Slobodana
Milo{evi}a.
Na kraju izlagawa Vojislav [e{eq je govorio o prosperitetu koji
o~ekuje Srbiju kada na vlast do|u srpski radikali.
Po zavr{etku izlagawa Vojislava [e{eqa, ovaj skup je zavr{en.
Skup je trajao od 19.30 do 20.15 ~asova.
3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq (redigovano)
Tomislav Nikoli} (redigovano)
4. Mere i radwe RDB
Obezbe|en je video snimak izlagawa Tomislava Nikoli}a i Vojislava
[e{eqa na pomenutoj tribini.
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Saradniku su dati konkretni zadaci za naredni period.
(potpis redigovan)
566

DCXXXIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0401
16. 8. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
Prate}i delatnost Vojislava [e{eqa i drugih eksponiranih ekstremista iz SRS-a, do{li smo do saznawa da se [e{eq ve} izvesno vreme nalazi u Loznici, u poseti kod Novaka Savi}a, wegovog bliskog saradnika i
predsednika Okru`nog odbora SRS-a za Ma~vu. Tokom meseca avgusta ovo
je drugi boravak [e{eqa u Loznici.
Naime, Vojislav [e{eq je prvo u Loznicu otputovao 8. 8. 1995. godine,
gde je ostao do 10. 8. teku}e godine. U Beograd se vratio da bi odr`ao redovnu konferenciju za {tampu 10. 8. teku}e godine, na kojoj je, pored ostalog,
prvenstveno govorio o doga|ajima vezanim za agresiju Hrvatske na RSK.
Tom prilikom, [e{eq je predsednika Republike Srbije optu`io za izdaju RSK i za dogovor u vezi s tim sa Frawom Tu|manom, predsednikom Republike Hrvatske.
Od 10. do 14. 8. teku}e godine, kada je ponovo otputovao u Loznicu, Vojislav [e{eq se, pored ostalih aktivnosti, prvenstveno bavio pitawem
organizovawa protestnog mitinga u Beogradu koji je bio najavqen za 14. 8.
teku}e godine, a povodom doga|aja u vezi sa RSK. Me|utim, kako nije nai{ao na o~ekivanu podr{ku od strane lidera Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, [e{eq je za sada definitivno odustao od organizovawa mitinga u Beogradu. U internoj komunikaciji [e{eq je u vi{e navrata nagla{avao da avgust nije pogodan za organizovawe masovnih skupova, a, s druge strane, izra`avao je i bojazan od eventualnih represivnih mera od strane organa vlasti u slu~aju da organizuju miting ili se pak samo
pojave na mitingu.
Raspola`emo saznawima da je izvesno vreme u Loznici boravio i Tomislav Nikoli}. Tomislav Nikoli} je, prema na{im saznawima, dana 16. 8.
teku}e godine otputovao na odmor na more, gde namerava da ostane do 24. 8.
teku}e godine.
Povratak iz Loznice u Beograd Vojislav [e{eq je najavio za 17. 8. teku}e godine, kada }e, kako se o~ekuje, govoriti na redovnoj konferenciji za
{tampu.
Aleksandar Vu~i} je dana 15. 8. teku}e godine, prema na{im saznawima, obavestio Vojislava [e{eqa da je sastavio tekst otvorenog pisma
koje }e u ime Tomislava Nikoli}a biti upu}eno predsedniku Republike
Srbije. Vojislav [e{eq je, s tim u vezi, istakao da }e se sa tekstom pisma
upoznati po dolasku u Beograd 17. 8. teku}e godine, nakon ~ega }e ga i objaviti.
567

Vojislav [e{eq je u posledwih nekoliko dana, u komunikaciji sa svojim bliskim saradnicima, iznosio mi{qewe da sumwa u mogu}nost da se u
skorije vreme povrati izgubqena teritorija RSK. Tako|e, izneo je da je
prihvat izbeglica u Republici Srbiji prili~no dobro organizovan,
iako je problem wihovog sme{taja veliki.
Po navodima izvora, [e{eq je nalo`io Nikoli Popla{enu, potpredsedniku SRS-a za Republiku Srpsku, da prestanu sa javnim napadima na generala Ratka Mladi}a dok se situacija ne iskristali{e, jer nije potpuno
jasna.
(potpis redigovan)

DCXL
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0464
17. 8. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost pojedinih ekstremista
u vezi aktuelne politi~ke situacije
Prate}i aktivnost pojedinih ekstremista, do{li smo do saznawa o wihovim namerama da iskoriste situaciju nastalu nakon hrvatske agresije na
Republiku Srpsku Krajinu i znatan priliv izbeglica, radi ostvarivawa
svojih politi~kih ciqeva usmerenih na nasilno ru{ewe Ustavom utvr|enog poretka Republike Srbije i promenu vlasti.
Prvi je odreagovao Gojko \ogo iniciraju}i, 9. 8. 1995. godine, miting na
Trgu Republike, koji su organizovali Udru`ewe Srba iz Republike Srpske
i Odbor za odbranu prava. Zami{qen i kao znak podr{ke Srbima preko
Drine, miting je prvenstveno predstavqao meru pritiska na dr`avnu
vlast u Republici Srbiji. Woj je upu}en svojevrsni ultimatum, uz pretwu
da }e demonstracije, ukoliko to bude neophodno, trajati sve dok se zahtevi
ne ispune, uz mogu}nost da tih dana centar Beograda bude potpuno paralisan. Organizatori mitinga su najavqivali masovni odziv gra|ana, potpomognut pristiglim izbeglicama, razapiwawe {atora i logorovawe na Terazijama, kao i podr{ku svih zna~ajnih opozicionih stranaka u Srbiji.
Ukoliko bi se situacija odvijala u planiranom pravcu, u~esnici mitinga
bi pristupili formirawu tzv. parlamenta u senci, izabranog na licu mesta, kao paralelnog oblika politi~kog organizovawa.
Me|utim, zbog slabog odziva gra|ana, od svih ekstremnih zahteva i planova se odustalo.
U nizu svojih namera kojim se `eli zloupotrebiti te`ak polo`aj izbeglica, Srpska radikalna stranka je, izme|u ostalog, planirala da uti~e
na iste i preusmeri wihovo okupqawe ispred Skup{tine SRJ. Sa ovim
predlogom ^edomira Vasiqevi}a, saveznog poslanika SRS-a od 7. 8. 1995.
568

godine, na~elno se bio slo`io i Vojislav [e{eq, smatraju}i da to zavisi

od razvoja situacije, ali da je tako ne{to te{ko ostvarivo. [e{eq priznaje da je prihvat izbeglica prili~no dobro organizovan i pored znatnih
problema oko sme{taja velikog broja qudi. Po wemu, Beogra|ani saose}aju sa tragedijom krajinskih Srba, poma`u im, ali nisu zainteresovani da
iza|u na ulicu i mitinguju.
Kao svoj prioritetan politi~ki zadatak, [e{eq smatra ru{ewe
Slobodana Milo{evi}a, u kom ciqu iskqu~ivo nastavqa svoju strana~ku
kampawu. Radikali najavquju da }e, najdu`e za mesec dana, organizovati
miting za ru{ewe predsednika Milo{evi}a. O~ekuje se sigurno u~e{}e
Demokratske stranke Srbije, Srpske liberalne stranke i Srpske saborne
stranke, uz mogu}nost da se prikqu~i i Demokratska stranka, ukoliko se
Zoran \in|i} odlu~i na takav jedan korak.
Situaciju oko vidnog pogor{avawa me|unacionalnih odnosa u Republici Srbiji i podsticawa iseqavawa nesrpskog stanovni{tva, Tomislav
Nikoli}, potpredsednik SRS, je ocenio kao veoma rizi~nu za svoju stranku, s obzirom da mo`e biti okrivqena za hu{kawe. Zbog toga, smatra Nikoli}, treba upozoravati ~lanstvo na uzdr`anost. S tim u vezi, raspola`emo
saznawima da su radikali u Sur~inu po~eli, 11. 8. teku}e godine, akciju obele`avawa hrvatskih ku}a u tom mestu, o ~emu su obavestili Gradski odbor
SRS. Tako|e, Vojislav [e{eq 17. 8. teku}e godine ima nekoliko zakazanih
razgovora sa predstavnicima SRS, uglavnom iz Vojvodine, koje interesuje
stav stranke i wenog rukovodstva oko proterivawa Hrvata iz Srbije, odnosno razmene ku}a sa wima.
Napomena:
Slu`bena bele{ka je napisana po zahtevu III Uprave RDB MUP Republike Srbije, depe{a br. 1482 od 16. 8. 1995. godine.
(potpis redigovan)

DCXLI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
31. 8. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa i drugih ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke (SRS)
Prate}i ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost Vojislava [e{eqa,
do{li smo do pouzdanih saznawa da je Vojislav [e{eq, komentari{u}i
potpisivawe sporazuma SR Jugoslavije i Republike Srpske o zajedni~kom
nastavqawu mirovnog procesa, podvukao da je, po wegovom mi{qewu, predsednik Republike Srbije shvatio da ne mo`e sru{iti Radovana Karayi}a,
te sada poku{ava da se ovim sporazumom izvu~e iz nezgodne situacije. U
569

tom kontekstu Vojislav [e{eq je posebno apostrofirao da je, prema wegovim saznawima, Radovan Karayi} odavno predlagao potpisivawe upravo
jednog takvog sporazuma, kojim bi se me|usobno uskladili prilazi mirovnom procesu.
Vojislav [e{eq je u odvojenom razgovoru sa Aleksandrom Vu~i}em izneo procenu da se pristajawem na mirovnu inicijativu SAD-a gubi deo Republike Srpske, {to }e za posledicu neminovno imati nove prilive izbeglica iz Republike Srpske u SR Jugoslaviju.
Raspola`emo podacima da ekstremisti iz redova SRS-a i daqe zagovaraju organizovawe protestnog mitinga SRS-a u Beogradu krajem septembra
1995. godine. Kako smo ranije informisali, prioritetni ciq organizacije ovog mitinga bio bi ru{ewe Slobodana Milo{evi}a.
Povodom aktuelne politi~ko-bezbednosne situacije, Vojislav [e{eq
je zakazao sednicu Centralne otaybinske uprave SRS-a za 3. 9. 1995. godine
sa po~etkom u 11.00 ~asova u prostorijama sedi{ta stranke, u ulici Francuska broj 31.
Raspola`emo saznawima da je Vojislav [e{eq u internoj komunikaciji sa Igorom Mirovi}em (funkcioner SRS-a iz Novog Sada) najavio da namerava da tokom septembra meseca 1995. godine organizuje vi{e protestnih
tribina i mitinga u okviru u`i~kog regiona. Vojislav [e{eq je tako|e
tom prilikom izrazio spremnost da u toku septembra uzme i u~e{}a na protestnim tribinama SRS-a koje budu organizovane u prigradskim mestima
oko Novog Sada.
(potpis redigovan)

DCXLII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
1. 9. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
i drugih ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke (SRS)
Prate}i kontinuirano ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost pojedinih lica koja deluju u okviru SRS-a, do{li smo do pouzdanih saznawa da
je Qiqana Lu~i} (funkcioner DS-a) u odvojenom razgovoru sa Tomislavom
Nikoli}em iznela ideju o potrebi sazivawa vanredne sednice Skup{tine
Srbije na kojoj bi se raspravqalo o krizi na prostorima biv{e BiH. U tom
smislu, Lu~i}ka je tako|e predlo`ila da se u ciqu pribli`avawa stavova
prethodno, dana 6. 9. 1995. godine, u Skup{tini Srbije odr`i sastanak na
nivou zamenika poslani~kih grupa.
Prihvataju}i ovu inicijativu u na~elu, Tomislav Nikoli} je insistirao da pre sazivawa vanredne sednice Skup{tine Srbije usledi sastanak
570

lidera opozicionih stranaka radi dogovora o zajedni~koj strategiji. S tim

u vezi, Nikoli} je posebno izrazio sumwu da }e ovu ideju prihvatiti ~elnici SPO-a.
Nakon konsultacija sa Zoranom \in|i}em, Qiqana Lu~i} je obavestila Tomislava Nikoli}a da je \in|i} predlo`io da se sastanak lidera
SRS-a, DSS-a i DA-a odr`i dana 4. ili 5. 9. 1995. godine.
Raspola`emo saznawima da je Aleksandar Vu~i} u internoj komunikaciji sa Vojislavom Ko{tunicom obavestio imenovanog da je Vojislav [e{eq predlo`io da se sastanak pomenutih lidera opozicionih stranaka
odr`i u ponedeqak 4. 9. 1995. godine sa po~etkom u 13.00 ~asova u sedi{tu
SRS-a, u ulici Francuska broj 31. Vojislav Ko{tunica je u na~elu prihvatio ovaj predlog, uz napomenu da }e biti u kontaktu radi eventualnih izmena vremena i mesta susreta.
(potpis redigovan)

DCXLIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
4. 9. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
i drugih ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke (SRS)
Prate}i ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost Vojislava [e{eqa,
kao i drugih ekstremno orijentisanih lica koja deluju u okviru SRS-a, do{li smo do pouzdanih saznawa da je dana 3. 9. 1995. godine odr`ana sednica
Centralne otaybinske uprave (COU) SRS-a.
Raspola`emo proverenim podacima da su povodom aktuelne politi~ko-bezbednosne situacije u zemqi na pomenutoj sednici COU usvojeni slede}i zakqu~ci:
1. Vladaju}i re`im u Srbiji, na ~elu sa Slobodanom Milo{evi}em, nastavqa izdaju srpskih nacionalnih interesa predaju}i srpska podru~ja i
narod, bez borbe i otpora, neprijatequ u ruke.
2. Delovi Republike Srpske, a potom zapadna Slavonija i Republika
Srpska Krajina, u celini ve{tim manipulacijama i pritiscima Milo{evi}evog re`ima, izgubqeni su tako {to je spre~en otpor srpske vojke.
3. Najnoviji sporazum Slobodana Milo{evi}a i predstavnika Republike Srpske rezultat je ucena i diktata vladaju}eg re`ima u Srbiji.
4. Deo izdajni~ke politike namerava se realizovati slede}ih dana i nedeqa u vidu predaje preostalih delova Republike Srpske Krajine i dr`avnog priznawa Republike Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
To }e zna~iti predaju svih Srba zapadno od Drine u ruke wihovih neprijateqa, a pod pokroviteqstvom Nema~ke, Amerike i wihovih NATO snaga.
571

5. Srpska radikalna stranka jedino re{ewe za odbranu srpskih nacionalnih interesa i ujediwewe svih srpskih zemaqa vidi u ru{ewu izdajni~kog re`ima Slobodana Milo{evi}a.
(potpis redigovan)

DCXLIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
5. 9. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
i drugih ekstremista iz redova SRS
Prate}i kontinuirano ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost Vojislava [e{eqa, kao i drugih ekstremno orijentisanih lica, do{li smo do
pouzdanih saznawa da je dana 4. 9. 1995. godine u prostorijama sedi{ta Srpske radikalne stranke (SRS) odr`an ranije najavqeni sastanak Vojislava
[e{eqa sa Zoranom \in|i}em i Vojislavom Ko{tunicom.
Vojislav [e{eq je u internoj komunikaciji sa Danicom Dra{kovi},
informisao imenovanu o pomenutom sastanku, nagla{avaju}i da je on (Vojislav [e{eq), zadu`en od strane \in|i}a i Ko{tunice da poku{a da
inicira i wihov zajedni~ki sastanak sa Vukom Dra{kovi}em. S tim u vezi,
Vojislav [e{eq je posebno apostrofirao da je ideja da se krene postepeno sa zajedni~kim aktivnostima, te da se na taj na~in poku{a da se prevazi|u odre|ene tenzije i me|usobni animoziteti, jer se, po proceni [e{eqa,
uskoro mo`e o~ekivati i organizovawe novih izbora.
Ne{to kasnije, Vuk Dra{kovi} je, na insistirawe wegove supruge,
ostvario kontakt sa Vojislavom [e{eqem. U odvojenom razgovoru sa Dra{kovi}em, [e{eq je, ukazuju}i na potrebu wihovog zajedni~kog sastanka u
ciqu prevazila`ewa tenzija i eventualnog usagla{avawa nekih stavova,
predlo`io da se tako na prvom wihovom sastanku pokrene pitawe prekida
TV prenosa u Republi~koj skup{tini. Druga ideja je da se pokrene zajedni~ka inicijativa za sazivawe sednice Savezne skup{tine na kojoj bi se raspravqalo o spoqnoj politici i o rezultatima pregovara~kog procesa.
U vezi gore iznetog, Vuk Dra{kovi} je, postavqaju}i pitawe oportuniteta i kontraproduktivnosti pokretawa rasprave o TV prenosima u trenucima bombardovawa aviona NATO pakta na polo`aje bosanskih Srba,
naglasio da u principu nema ni{ta protiv jednog takvog sastanka, ali da za
sada smatra da je najva`nije sa~ekati, odnosno videti {ta }e biti sa pitawem rata i mira. Shodno tome, podvukao je Vuk Dra{kovi}, eventualno
odr`avawe wihovog zajedni~kog sastanka zavisi}e iskqu~ivo od daqeg toka mirovnog procesa.
(potpis redigovan)
572

DCXLV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
12. 9. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na najavu organizovawa protestnog mitinga
u Beogradu od strane ekstremista iz redova SRS
Prate}i ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost Vojislava [e{eqa,
kao i drugih ekstremno orijentisanih lica koja deluju u okviru SRS-a, do{li
smo do pouzdanih saznawa da ova grupacija ekstremista namerava da krajem
septembra (orijentirno se za sada spomiwe termin oko 23. 9. teku}e godine)
organizuje protestni miting u Beogradu. Kako smo ranije informisali, prioritetni ciq ovog mitinga bio bi ru{ewe Slobodana Milo{evi}a.
U vezi eventualne zajedni~ke organizacije protestnog mitinga, Vojislav [e{eq je kontaktirao Vojislava Ko{tunicu. Prihvataju}i u na~elu
inicijativu o zajedni~koj organizaciji protestnog mitinga, Vojislav Ko{tunica je u tom kontekstu podvukao da je wegov uslov da se u tom slu~aju
kao organizatori mitinga minimum moraju pojaviti tri stranke, odnosno
da se pored wih u organizaciju mitinga ukqu~i jo{ i Demokratska stranka,
tj. Zoran \in|i}. S tim u vezi, Ko{tunica je tako|e sugerisao da bi, s obzirom da ovo nije tipi~no izborna ili parlamentarna situacija, trebalo
razmisliti i o animirawu nekih istaknutijih pojedinaca kao mogu}ih
eventualnih govornika na ovom skupu. Po proceni Ko{tunice, na taj na~in
se posti`e ve}a snaga i pokazuje se {irina u odnosu na vlast.
Vojislav [e{eq je decidirano naglasio da }e nezavisno od stava DSSa i DS-a, oni sami (SRS) organizovati protestni miting.
Aleksandar Vu~i} je u odvojenom razgovoru sa Stevom Dragi{i}em informisao imenovanog da }e za desetak dana organizovati protestni miting
u Beogradu.
Raspola`emo pouzdanim saznawima da je Aleksandar Vu~i} u toku 11.
9. teku}e godine obave{tavao sredstva informisawa da }e se dana 12. 9. teku}e godine u prostorijama sedi{ta stranke, sa po~etkom u 12.00 ~asova,
odr`ati vanredna konferencija za {tampu, koja }e, po wegovom tuma~ewu,
biti i neka vrsta najave predstoje}eg mitinga u Beogradu.
(potpis redigovan)

DCXLVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
13. 9. 1995. godine
573

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na odr`avawe najavqenog protestnog mitinga
u Beogradu u organizaciji ekstremista iz redova
Srpske radikalne stranke (SRS)
Prate}i kontinuirano ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost Vojislava [e{eqa, kao i drugih eksponiranih ekstremno-orijentisanih lica
koja deluju u okviru SRS-a, do{li smo do pouzdanih saznawa da je ova grupacija ekstremista najavila da }e dana 21. 9. 1995. godine, sa po~etkom u 17.00
~asova, na prostoru ispred Savezne skup{tine u Beogradu organizovati
protestni miting.
U okviru organizacionih priprema vezanih za odr`avawe predstoje}eg mitinga, Vojislav [e{eq je zakazao za 16. 9. teku}e godine u 11.00 ~asova, u sedi{tu stranke sastanak Izvr{nog odbora SRS-a. S tim u vezi, Vojislav [e{eq je istoga dana (16. 9. teku}e godine) u 12.00 ~asova sazvao zajedni~ki sastanak saveznih i republi~kih poslanika SRS-a.
Raspola`emo podacima da je Vojislav [e{eq, tako|e za 16. 9. teku}e
godine sa po~etkom u 13.00 ~asova, zakazao sastanak sa ~lanovima Jablani~kog okru`nog odbora SRS-a i ~lanovima Op{tinskog odbora SRS-a za Leskovac.
Prema na{im saznawima, na ovim sastancima Vojislav [e{eq }e posebno pozvati ~lanstvo i simpatizere stranke da uzmu {to masovnije u~e{}e na predstoje}em mitingu.
Vojislav [e{eq je u odvojenom razgovoru sa Amfilohijem Radovi}em
informisao imenovanog o wihovim namerama da organizuju protestni miting i tom prilikom ga pozvao da u~estvuje kao jedan od govornika. S tim u
vezi, Amfilohije Radovi} je, podr`avaju}i inicijativu za organizovawe
mitinga, izrazio sumwu da }e mo}i da govori na mitingu, s obzirom da toga
dana ima ve} zakazano osve}ewe manastira Vaqavca.
Kako se saznaje, Vojislav [e{eq namerava da pored Amfilohija Radovi}a, pozove kao govornike i Smiqu Avramov i Vasilija Kresti}a.
(potpis redigovan)

DCXLVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
14. 9. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na odr`avawe najavqenog protestnog mitinga
u Beogradu u organizaciji ekstremista iz redova
Srpske radikalne stranke (SRS)
Prate}i ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost Vojislava [e{eqa,
kao i drugih ekstremno orijentisanih lica koja deluju u okviru SRS-a, do574

{li smo do novih saznawa vezanih za organizacione pripreme i aktivnosti

koje preduzima ova grupacija ekstremista povodom odr`avawa protestnog
mitinga 21. 9. 1995. godine sa po~etkom u 17.00 ~asova ispred Savezne skup{tine.
U ciqu medijske prezentacije radi {to masovnijeg odziva gra|ana na
beogradski miting SRS-a, ura|en je odgovaraju}i TV spot, ~ije emitovawe
treba da po~ne na NTV Studija B.
U okviru priprema za predstoje}i miting, Vojislav [e{eq je nalo`io Miroslavu Dramli}u (predsednik Moravi~kog okru`nog odbora SRSa iz ^a~ka) da se povodom ove manifestacije {tampa specijalni broj ~asopisa Velika Srbija u 100 hiqada primeraka. Materijal za {tampawe bi}e dostavqen Dramli}u u subotu 16. 9. teku}e godine, a tro{kove {tampawa u iznosu do 10 hiqada dinara snosi}e Milan Dragi{i}.
Informacioni centar SRS-a izdao je 13. 9. teku}e godine saop{tewe
za javnost u kome se, pored ostalog, pozivaju gra|ani Beograda i Srbije da
21. septembra ispred Savezne skup{tine ka`u odlu~no ne izdajni~koj politici Slobodana Milo{evi}a i Socijalisti~ke partije Srbije.
Dana 15. 9. 1995. godine Vojislav [e{eq }e ostvariti kontakt sa Rankom Vuji}em (potpredsednik SRS-a za RSK). Prema raspolo`ivim saznawima, Vojislav [e{eq namerava da tom prilikom pozove Ranka Vuji}a da
u~estvuje kao jedan od govornika na predstoje}em mitingu.
U odvojenom razgovoru sa Vojislavom [e{eqem, supruga A}ima Vi{wi}a je potvrdila [e{equ da }e A}im Vi{wi} u subotu, 16. 9. teku}e godine, biti pu{ten sa izdr`avawa kazne zatvora. S tim u vezi, Vojislav [e{eq je odredio da A}ima Vi{wi}a prilikom izlaska iz zatvora u ime
stranke sa~eka delegacija koju }e sa~iwavati Maja Gojkovi}, Milorad Mir~i} i Stevo Dragi{i}.
(potpis redigovan)

DCXLVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
15. 9. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na odr`avawe protestnog mitinga u Beogradu
u organizaciji ekstremista iz redova
Srpske radikalne stranke (SRS)
Prate}i ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost Vojislava [e{eqa,
kao i drugih eksponiranih ekstremno orijentisanih lica koja deluju u
okviru SRS-a, do{li smo do pouzdanih saznawa da su nastavqene i intenzivirane aktivnosti ove grupacije ekstremista vezane za odr`avawe protestnog mitinga SRS-a 21. 9. 1995. godine u Beogradu ispred Savezne skup{tine.
575

Raspola`emo podacima da je Vojislav [e{eq u sklopu organizacionih priprema nalo`io Miroslavu Vasiqevi}u (potpredsednik GO SRS) da
zaka`e za 16. 9. 1995. godine, sa po~etkom u 17.00 ~asova vanredni sastanak
Gradskog odbora SRS-a radi bli`ih dogovora i utvr|ivawa konkretnih zadataka i obaveza oko organizacije mitinga.
Vojislav [e{eq je odredio Aleksandra Vu~i}a da bude nosilac poslova i koordinator aktivnosti u vezi organizacije mitinga.
U ciqu medijske propagande mitinga, Vojislav [e{eq je ugovorio sa
Petrom Stevanovi}em direktorom {tamparije ABC-glas {tampawe 10
hiqada letaka i 10 hiqada plakata za predstoje}i miting.
(potpis redigovan)

DCXLIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0289
15. 9. 1995. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen dana 14. 9. 1995. godine na inicijativu izvora.
Izvor se koristi na pra}ewu neprijateqske delatnosti lica koja deluju po srpskom ekstremizmu.
Izvor pouzdan podaci delimi~no provereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na aktivnost pojedinih ekstremista iz SRS u vezi
odr`avawa zakazanog mitinga SRS u Beogradu.
Izvor nas je informisao da su svi op{tinski odbori SRS dobili nare|ewe da maksimalno anga`uju mesne odbore i po~nu sa pripremama za masovan dolazak ~lanova SRS na predstoje}i miting. Ujedno su op{tinski odbori SRS dobili nare|ewe da ostvare kontakt sa vo|ama izbeglica kako
bi ih animirali da u {to ve}em broju do|u na miting. To se uglavnom odnosi na regionalne centre u unutra{wosti gde je sme{ten ve}i broj izbeglica.
Pored ovoga, po re~ima izvora, rukovodstvo SRS u sastavu Vojislav
[e{eq, Tomislav Nikoli} i Maja Gojkovi} zakazali su sastanak sa patrijarhom Pavlom dana 14. 9. 1995. godine kako bi obezbedili podr{ku SPC u
vezi odr`avawa mitinga, a ujedno poku{ali nagovoriti patrijarha da li~no prisustvuje mitingu.
Vojislav [e{eq je ostvario kontakt i sa jednim brojem akademika kako bi od wih dobio obe}awe da }e biti u~esnici mitinga. S tim u vezi, [e{eq je obavio razgovor sa akademikom Vasilijem Kresti}em, a prema neproverenim podacima, i sa Matijom Be}kovi}em.
576

Tako|e je i Mirko Jovi}, predsednik SNO, tra`io da se 14. 9. teku}e

godine sastane sa Vojislavom [e{eqem, nude}i pomirewe izme|u wih dvojice.
Organizacija mitinga bi}e organizovana na istom principu kao i pro{li miting SRS, koji je odr`an u Beogradu. Tako|e je svim odborima skrenuta pa`wa da niko od ~lanova ne dolazi na miting naoru`an.
Jo{ uvek, po re~ima izvora, se ne zna koje }e stranke u~estvovati na mitingu. Na~elno je data saglasnost od DSS i DS da }e u~estvovati na mitingu, ali su pregovori u toku. Zbog toga }e lepqewe plakata po~eti tek u nedequ nave~e, a druga tura }e se lepiti uo~i mitinga. Bi}e {tampana i Velika Srbija, u kojoj }e se pozivati gra|ani na miting, a koja }e se besplatno deliti prolaznicima {irom Srbije. Na Studiju B bi}e emitovan spot
sa pozivom na miting.
3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
(redigovano)
4. Mere i radwe RDB
(redigovano)
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Izvor }e nas redovno informisati o svim novim elementima oko organizacije zakazanog mitinga.
(potpis redigovan)

DCL
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
18. 9. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa i drugih
ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke (SRS)
Prate}i ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost Vojislava [e{eqa,
kao i drugih eksponiranih ekstremista koji deluju u okviru SRS, do{li
smo do pouzdanih saznawa da je Informativni centar SRS-a dana 17. 9. 1995.
godine izdao saop{tewe za javnost u kome se nagla{ava da je mirovni sporazum, postignut prethodne nedeqe u @enevi, doveo srpski narod na ivicu ponora i fizi~ke egzistencije.
U tom kontekstu isti~e se nadaqe da je postignuti sporazum o ozvani~ewu Republike Srpske u stvari zna~io najavu predaje i izdaje celokupne
Bosanske Krajine. Srpska radikalna stranka, navodi se daqe u tekstu saop{tewa, zahteva od predsednika Republike Srbije da zvani~no ka`e o ~emu on pregovara sa predstavnicima Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, te da
577

se izjasni koje su to koncesije koje Srbi dobijaju za predaju Republike Srpske Krajine, kao i da ka`e koliko jo{ srpske krvi treba da potekne i koliko to srpskih gradova i sela treba da padnu u ruke na{ih neprijateqa da
bi predsednik Republike prekinuo sa daqim poni`ewima sopstvenog naroda.
Raspola`emo saznawima da Vojislav [e{eq, kao i druga lica neposredno ukqu~ena u pripreme i organizaciju predstoje}eg protestnog mitinga SRS, izbegavaju da daju bilo kakve procene u pogledu broja u~esnika
ovog mitinga.
A}im Vi{wi} je u odvojenom razgovoru sa Vojislavom [e{eqom potvrdio svoje u~e{}e na najavqenom mitingu SRS-a u Beogradu 21. septembra ispred Savezne skup{tine.
(potpis redigovan)

DCLI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0289
18. 9. 1995. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen dana 18. 9. 1995. godine na inicijativu izvora.
Izvor se koristi na pra}ewu neprijateqske delatnosti lica koja deluju po srpskom ekstremizmu.
Izvor pouzdan podaci delimi~no provereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na predstoje}i miting SRS u Beogradu.
Izvor nas je informisao da je 15. i 16. 9. 1995. godine prisustvovao sastanku Organizacionog odbora za pripremu predstoje}eg mitinga zakazanog za 21. 9. 1995. godine. Na sastanku je bilo re~i o odustajawu od aktivnog
u~e{}a ostalih opozicionih stranaka u organizovawu mitinga, tako da }e
se miting organizovati iskqu~ivo u re`iji SRS. Za sada ni SPC ne}e uzeti u~e{}e u mitingu, iako je rukovodstvo stranke u dva navrata razgovaralo sa patrijarhom. Sugerisano je pojedinim odborima u unutra{wosti da
animiraju u prihvatnim centrima izbeglice, a to se naro~ito odnosi na Rumu i Staru Pazovu. Po re~ima izvora, Mirko Jovi} je ponudio da uzme u~e{}e na mitingu, ali je to Vojislav [e{eq odbio.
Organizacija mitinga bi}e ista kao i prethodnog mitinga SRS. Obezbe|ewe mitinga, koje }e brojati oko 200 qudi, krenu}e iz Pariske 13 u 15.00
~asova pred Skup{tinu. Namera organizatora je da oni poku{aju da animiraju gra|ane koji se vra}aju sa posla da ostanu na mitingu.
Miting po~iwe u 17.00 ~asova i nije ograni~en sa trajawem. Svima koji se prijave dva sata pred miting bi}e omogu}eno da govore. Svi op{tinski odbori su du`ni da donesu odre|eni broj transparenata, dok }e strana~578

ke zastave dobiti u rukovodstvu stranke. Na sastanku je ponovqeno upozorewe da se na miting do|e bez oru`ja. Po mi{qewu izvora, me|u ~lanovima SRS vlada pesimizam u pogledu masovnosti predstoje}eg mitinga.
3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti

4. Mere i radwe RDB

Osim ovog razgovora, primewuju se i druge mere i radwe RDB u ciqu
pribavqawa podataka o aktivnostima vezanim za predstoje}i miting.
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Sa izvorom }emo i daqe biti u kontaktu u ciqu dola`ewa do eventualnih saznawa vezanih za predstoje}i miting SRS u Beogradu.
(potpis redigovan)

DCLII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0289
21. 9. 1995. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen dana 21. 9. 1995. godine na inicijativu izvora.
Izvor se koristi na pra}ewu neprijateqske delatnosti lica koja deluju po srpskom ekstremizmu.
Izvor pouzdan podaci delimi~no provereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na predstoje}i miting SRS u Beogradu.
Izvor nas je informisao da je dana 20. 9. 1995. godine prisustvovao sastanku Organizacionog odbora za pripremu mitinga SRS u Beogradu sa Vojislavom [e{eqem. Tom prilikom, [e{eq ih je obavestio da miting organizuje samo SRS, jer nijedna od opozicionih stranaka nije prihvatila da
u~estvuje na mitingu. [e{eq je, po izvoru, izneo da je u~inio sve {to je mogao da ih privoli da u~estvuju na mitingu, ali da su oni izrazili spremnost
za saradwu sa SRS iskqu~ivo ukoliko do|e do vanrednih izbora.
[e{eq je na sastanku tako|e izneo da ni SPC ne}e uzeti u~e{}e na
mitingu, jer ga je obavestio mitropolit Amfilohije Radovi} da u to vreme
mora da dr`i slu`bu u crkvi. Izvor je izneo da je [e{eq zbog toga bio vidno deprimirang poku{avaju}i da opravda ovakav postupak Radovi}a sa konstatacijom da Radovi} verovatno nije hteo da kontrira patrijarhu Pavlu,
koji je stavio potpis na mirovni dokument.
Na sastanku je bilo govora i o procenama koliko }e qudi do}i na miting. Predstavnici iz ni{kog okruga tvrdili su da }e ih na miting do}i
579

oko 500, a toliko se planira i iz Crne Gore da do|e. Na osnovu svih procena, [e{eq je izneo da bi bio zadovoqan sa brojkom od 20.000 prisutnih na
mitingu.
Zoran Dra`ilovi} je tako|e izneo da }e do}i i 50 ~etnika sa Majevice.
Predsednik SRS iz Republike Srpske iz Dervente, gde je preme{teno
sedi{te stranke, izneo je da }e poku{ati da wihovi ~lanovi dobiju dozvolu od vojnih vlasti kako bi prisustvovali mitingu, ali su, po wemu, mali izgledi za tako ne{to.
[e{eq se dotakao i eventualne saradwe sa Mirkom Jovi}em. Izneo je
da je odbio takvu saradwu jer je SNO mirovna (kao u originalu) stranka koja u tri poku{aja nije imala nijednog poslanika.
Ina~e, po re~ima izvora, organizacija samog mitinga je ista kao i pro{log mitinga SRS u Beogradu.
U 15.00 ~asova svi ~lanovi odbora sa barjaktarima bi}e u prostorijama SRS u Pariskoj 13, odakle }e krenuti Knez Mihajlovom ulicom, Terazijama do Skup{tine. Ukupno }e govoriti 10 govornika, a prema najavi, A}im
Vi{wi} }e ve}i deo govora posvetiti odlasku Mila \ukanovi}a u SAD i
otcepqewu Crne Gore od SRJ.
[e{eq planira da }e se miting zavr{iti najkasnije u 19.30 ~asova.
3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq, za wega postoje podaci u OE CRDB Beograd zbog delovawa sa pozicija srpskog ekstremizma.
4. Mere i radwe RDB
Osim ovog razgovora, primewuju se i druge mere i radwe RDB u ciqu
pribavqawa podataka o aktivnostima vezanim za predstoje}i miting.
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Sa izvorom }emo i daqe biti u kontaktu u ciqu dola`ewa do eventualnih saznawa vezanih za predstoje}i miting SRS u Beogradu.
(potpis redigovan)

DCLIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
IV odeqewe Novi Beograd
71-0388
22. 9. 1995. godine
Beograd

Slu`bena bele{ka
u vezi aktivnosti ekstremista na mitingu SRS-a,
odr`anog 21. 9. 1995. godine na platou ispred Skup{tine SRJ
Dana 21. 9. 1995. godine, u organizaciji SRS-a, na platou ispred Skup{tine SRJ, odr`an je protestni miting radikala. Po~etak mitinga zaka580

zan je za 17.00 ~asova, ali ve} u 15.30 ~asova ~lanovi SRS-a su blokirali saobra}aj u oba pravca, ispred Skup{tine SRJ. Do 17.00 ~asova, na platou, gde
je podignuta bina, okupilo se oko 7.000 gra|ana, koji su nosili oko stotinak
partijskih zastava SRS-a, dva transparenta ~lanovi iz In|ije i Stare
Pazove, desetak slika Dra`e Mihailovi}a i velika slika Vojislava [e{eqa.
Miting je po~eo u 17.00 ~asova, a najavqivawe govornika obavqala je
Maja Gojkovi}, koja je prisutne pozvala na minut }utawa za sve poginule
borce i civile u RS i RSK. Prvi govornik je bio Slobodan Petri~evi}
savezni narodni poslanik SRS-a, koji je za predsednika Republike Srbije
izneo pregr{t pogrdnih re~i i pitaju}i se kako predsednik Republike Srbije mo`e da spava, kad je wegov prekriva~ satkan od `ivota hiqade srpske
dece i neja~i nastradalih u RSK i RS. Tako|e je pozvao predsednika Republike Srbije da zbog toga izvr{i samoubistvo.
Slede}i govornik je bio Igor Mirovi}, poslanik SRS-a u Vojvodini,
koji je izneo da je slede}a teritorija za predaju Vojvodina, da je na teritoriji RSK i RS predato 200 srpskih crkava, a za sve to optu`io predsednika Republike Srbije.
U govorima Branka Studena i Branislava Gayi}a iz Crne Gore, dominirale su optu`be na ra~un predsednika Republike Srbije, da je prodao i
predao belosvetskoj bandi vekovna ogwi{ta Srba u RSK i RS, i nazvali
ga najve}im izdajnikom srpskog naroda. Branislav Gayi} je izneo da }e Srbija ustati, pre ili kasnije, a ~lanovi SRS-a }e se boriti do kraja za novu
Srbiju.
U govoru Slavoqub Stamenkovi} republi~ki poslanik, je izneo da je
blokada na Drini, koju je uveo predsednik Republike Srbije, sramna, a predsednika Republike Srbije je nazvao srbo`derom, srbomrscem i zatra`io da
ode sa funkcije. Govor saveznog poslanika SRS, ^edomira Vasiqevi}a,
obilovao je kletvama upu}enim predsedniku Republike Srbije, govore}i:
Slobodane, Bog te ubio, {ta uradi od srpskog naroda, predsednika je nazvao usta{om.
Miroqub (kao u originalu) Mir~i}, u svom govoru predsednika Republike Srbije i wegovu suprugu nazivao je najve}im {izofrenikom i najve}om ludom, da su se u porodici predsednika Republike Srbije majka, otac i
ujak obesili, pa se nada da }e to i predsednik Republike Srbije isto uraditi. Predsednikovu suprugu nazivao je kopiletom, a na kraju govora se pitao:
gde su granice izdaje predsednika Republike Srbije?
Republi~ki poslanik SRS, Steva Dragi{i}, nazvao je predsednika Republike Srbije najve}im usta{om, a Aleksandar Vu~i} imao je samo jednu poruku za predsednika Republike Srbije Slobo, usta{o!
Dragan Todorovi} u svom govoru je tra`io da se ukine granica na Drini, da Srbija mora da ustane, a da SRS nudi izlaz iz sada{we situacije i
stvarawe Velike Srbije.
^lan Centralne otaybinske uprave SRS za RSK, Ranko Vuji}, za egzodus srpskog naroda iz RSK, a sada i iz RS, okrivio je predsednika Republike Srbije, rekav{i da je narod RSK proteran iz Beograda.
581

A}im Vi{wi} iz Crne Gore, izneo je veliki broj optu`bi na ra~un

predsednika Crne Gore i predsednika Vlade Crne Gore, za kojeg iznosi da
je najve}i lopov koji za koji dan ide na noge Klintonu u Va{ington.
U svom govoru, Tomislav Nikoli}, pored kletvi na ra~un predsednika
Republike Srbije, izneo je da }e se ~lanovi SRS-a boriti za svaki pedaq
srpske zemqe, i okupqene Beogra|ane je pozivao da se probude i zbace najve}eg tiranina i izdajnika srpskog naroda predsednika Republike Srbije.
Na kraju mitinga govorio je predsednik SRS, dr Vojislav [e{eq, koji je u tridesetominutnom govoru izneo niz optu`bi na ra~un predsednika
Republike Srbije, nazivaju}i ga izdajnikom srpskog naroda, usta{om, srbomrscem, koji je klekao i bacio celokupni srpski narod na stub srama, vojsci RSK i RS da su pod patronatom Beograda, jer primaju plate u Beogradu. Predsednika Republike Srbije je okrivio, jer je odvojio vojno rukovodstvo od predsednika RS, Karayi}a. Za politiku koju vodi predsednik Republike Srbije, izneo je da je popustqiva i da }e sada velike sile tra`iti i
otcepqewe Kosova i Metohije, Ra{ke, Vojvodine i da }e Srbija biti pa{aluk.
Posebno se Vojislav [e{eq osvrnuo na bra~ni par Milo{evi}, koje
je okarakterisao kao psihijatrijske slu~ajeve. Po navodima [e{eqa, otac,
majka i ujak predsednika Republike Srbije su izvr{ili samoubistvo, ali
kada je u pitawu predsednik Republike Srbije, srpski narod ne mo`e vi{e
da ~eka kada }e on sam sebi oduzeti `ivot, ve} moraju {to pre da ga skinu
sa vlasti.
Supruga predsednika Republike Srbije je vanbra~no dete policijskog
agenta okupacione vlasti Beograda, Be}irevi}a i Vere Mileti}, koja je
kao ~lan ilegalnog Komunisti~kog pokreta bila uhap{ena i provalila celokupnu mre`u svojih partijskih drugova.
Nakon pu{tawa iz zatvora, Vera Mileti} je postala qubavnica Be}irevi}a. Iz ove veze, izneo je [e{eq, rodila se Mira Markovi}, {to je znao
suprug Vere Mileti}, zbog ~ega je deda Mire Markovi} istu iskqu~io iz
testamenta. [e{eq je daqe istakao da je Moma Markovi} po zadatku partije likvidirao svoju suprugu Veru Mileti}, a nakon toga priznao kao svoju k}erku Miru Markovi}.
Mira Markovi} je zbog ovoga sudskim putem nastojala osporiti testament, o ~emu su svojevremeno pisala na{a sredstva informisawa, a urednik
ovih novina je zbog toga morao da podnese ostavku.
[e{eq je daqe izneo da je Mira Markovi} ja~a li~nost od svoga supruga, a imaju}i u vidu iznete ~iwenice, nije slu~ajno {to se Slobodan Milo{evi} o`enio sa Mirom Markovi}.
Miting je zavr{en u 19.30 ~asova, kada je Dra{ko Markovi} pro~itao
zahteve SRS-a:
1) Da predsednik Republike Srbije odmah podnese ostavku ili ode sa
vlasti zbog ukupne politike do sada.
2) Da se granice na Drini otvore i adekvatno pomogne Srbima preko
Drine.
3) Da se formira vlada nacionalnog spasa, koja }e u roku od {est meseci raspisati izbore.
582

Napomena operativnog radnika

Pored gore navedenih u~esnika mitinga, u~estvovali su i slede}i:
Dragan Jovanovi}, predsednik SRS-a za RS;
Aleksandar Stefanovi}, republi~ki poslanik;
Drago Bakra~, republi~ki poslanik.
Pojedini govornici su u svojim govorima napali strana~ke prvake i
politi~ke partije, kao {to su SPO, Nova demokratija, JUL i GSS.
Tokom mitinga, svaki govornik je bio prekidan izvikivawem slede}ih
parola:
Slobo, odlazi!;
Izdaja! Izdaja!;
Ustaj Srbijo!;
Slobo, p.!;
Slobo, usta{o!;
Skidajte komuniste!;
Bando crvena!;
Ho}emo oru`je!;
Slobo, p., Krajinu su izdo!;
Budi se, Beograde!
Tokom odr`avawa protestnog mitinga nije bilo nikakvih ekscesnih
situacija. Me|u okupqenim ~lanovima SRS-a prime}en je izvestan broj
~lanova SRS-a u vojnim uniformama, koji su bili na rati{tu RSK i RS.
Tokom mitinga, broj okupqenih gra|ana i ~lanova SRS je dostigao
7.000 do 8.000.
(potpis redigovan)

DCLIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
22. 9. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
i drugih ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke (SRS)
Prate}i kontinuirano delatnost ekstremista iz redova SRS-a, do{li
smo do pouzdanih saznawa da je Vojislav [e{eq, kao eksponent ove grupacije ekstremista, izrazio visok stepen zadovoqstva povodom protestnog
mitinga SRS-a, odr`anog 21. 9. 1995. godine ispred Savezne skup{tine. S
tim u vezi, Vojislav [e{eq je tako|e izneo procenu da je mitingu prisustvovalo oko 50.000 gra|ana, posebno izdvajaju}i ~iwenicu da su okupqeni
gra|ani svaki put zvi`dali i negodovali kada bi se u govoru pomenulo ime
Vuka Dra{kovi}a.
Aleksandar Vu~i} je, iznose}i svoje vi|ewe mitinga, kao naro~ito pozitivno istakao velik odziv Beogra|ana, {to nije karakterisalo prethod583

ne protestne mitinge. U tom kontekstu, Aleksandar Vu~i} je ocenio govornike na slede}i na~in: Vojislava [e{eqa niko nije slu{ao, Tomislav
Nikoli} je u su{tini dobro govorio, s tim da je pobrkao neke politi~ke
teze, A}im Vi{wi} je imao izuzetno lo{ govor i pritom lupetao gluposti, dok je Maja Gojkovi} bila dosadna, a za Dragana Todorovi}a niko nije ni ~uo.
Dragan Todorovi} je protestni miting ocenio kao izuzetno uspe{an,
uz napomenu da je, po wegovom mi{qewu, ovo bio daleko najboqi miting do
sada u organizaciji SRS-a.
Tomislav Nikoli} je u odvojenom razgovoru sa suprugom izneo ocenu da
je miting stranke bio odli~an, posebno apostrofiraju}i da je Vojislav
[e{eq prezadovoqan odr`anim mitingom.
(potpis redigovan)

DCLV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
26. 9. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
i drugih ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke (SRS)
Prate}i ekstremiti~ko-teroristi~ku aktivnost Vojislava [e{eqa,
kao i drugih ekstremno orijentisanih lica koja deluju u okviru SRS-a, do{li smo do pouzdanih saznawa da je Vojislav [e{eq formulisao osnovne
pravce budu}eg delovawa ove grupacije ekstremista u narednom periodu.
Osnovna orijentacija predstavqa}e istrajavawe na zahtevu da predsednik Republike Srbije podnese ostavku ili bude smewen sa svoje funkcije.
Pravac budu}eg delovawa SRS-a ~ini}e tako|e i zahtev za prekid blokade Republike Srpske i pru`awe najefikasnije pomo}i narodu Republike
Srpske u borbi za slobodu.
Po navodima Vojislava [e{eqa, SRS }e posebno insistirati na zahtevu da se u {to kra}em periodu formira Vlada nacionalnog spasa u kojoj
bi proporcionalno bile zastupqene sve parlamentarne stranke.
U tom kontekstu, Vojislav [e{eq je podvukao da bi ovako formirana
vlada nacionalnog spasa imala primarni zadatak da sredi stawe u zemqi
i raspi{e slobodne demokratske izbore za {est meseci.
U realizaciji gore iznetih ciqeva, SRS je, po navodima Vojislava [e{eqa, spremna da sara|uje sa svim drugim relevantnim politi~kim ~iniocima u Srbiji i SR Jugoslaviji.
Vojislav [e{eq je posebno apostrofirao da SRS, bez obzira {ta god
da se desi, ne}e odustati od zahteva formulisanih u ovoj programskoj orijentaciji koja predstavqa osnovu wihovog budu}eg delovawa.
(potpis redigovan)
584

DCLVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
2. 10. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
i drugih ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke (SRS)
Prate}i ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost Vojislava [e{eqa,
kao i drugih ekstremno orijentisanih lica koji deluju u okviru SRS-a, do{li smo do pouzdanih saznawa da je Vojislav [e{eq, dana 30. 9. 1995. godine, ostvario kontakt sa deputatima ruske Dume i ~lanovima Liberalno-demokratske partije Vladimira @irinovskog, Aleksejom Mitrofanovim i
Aleksandrom Filatovim.
U odvojenom razgovoru Vojislava [e{eqa sa Aleksejem Mitrofanovim i Aleksandrom Filatovim, razmewena su mi{qewa i stavovi u pogledu re{avawa krize i ratnih sukoba na teritoriji biv{e Jugoslavije. Na sastanku je tako|e posebno razmatrano i pitawe budu}e bliske saradwe Srpske radikalne stranke i Liberalno-demokratske partije Rusije.
Tom prilikom, u na~elu je dogovorena i poseta Vladimira @irinovskog Beogradu. U ciqu realizacije napred navedene posete, predvi|eno je da
posebna delegacija SRS-a otputuje po~etkom oktobra ove godine u Moskvu.
Prema na{im saznawima, poseta Vladimira @irinovskog Beogradu
trebalo bi najverovatnije da bude realizovana u drugoj polovini oktobra
1995. godine (orijentirno oko 20. 10. 1995. godine).
S tim u vezi, Vojislav [e{eq je najavio da planira da u slu~aju da do|e do realizacije posete Vladimira @irinovskog Beogradu, odr`i dva velika protestna mitinga, i to u Beogradu 20. 10. 1995. godine i u Novom Sadu 21. 10. 1995. godine, na kojima bi, po wegovoj zamisli, zajedno nastupali.
(potpis redigovan)

DCLVII
Centar Resora DB
Odsek RDB Kru{evac
5-046
Dana 3. 10. 1995. godine
Kraqevo

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

I
Sa izvorom je i ranije kontaktirano.
Izvor pouzdan podaci nepoznati.
585

II
Izvor isti~e da je u ~etvrtak, 28. 9. 1995. godine, oko 18.30 ~asova, li~no kontaktirao u slu`benim prostorijama Srpske radikalne stranke u Beogradu sa Vojislavom [e{eqom i Rajkom Goranovi}em. U razgovoru, [e{eq se interesovao da li je Dobrica ]osi} uspeo preko svojih veza da zaposli izvora, jer mu je to obe}ao dok je bio predsednik SRJ, a {ta su u~inili Brana Crn~evi} i Mihajlo \uri}, predsednik SO Trstenik, u vezi obe}awa oko zaposlewa izvora odmah nakon zapo~iwawa rada lokalne televizije u Trsteniku. Izvor je obavestio [e{eqa i Rajka Goranovi}a da su to
bila samo prazna obe}awa i da jo{ nije uspeo da na|e stalno zaposlewe kao
novinar. [e{eq je insistirao na tome da izvor, ukoliko `eli, o tome porazgovara sa nekim od novinara Pogleda i da wegov slu~aj objave kao
kratku tragi~nu sudbinu jednog novinara prognanog iz Hrvatske, kome svi
obe}avaju posao, a niko ni{ta konkretno godinama ne preduzima.
Izvor je odbio takvu mogu}nost iz razloga {to i daqe veruje da }e mu
Dobrica ]osi} pomo}i oko zaposlewa.
Budu}i da je izvor planirao susret sa ]osi}em u Akademiji, Vojislav
[e{eq ga je zamolio da sa ]osi}em razgovara o tome kakvo je wegovo mi{qewe o proteklom mitingu u organizaciji Srpske radikalne stranke. Posle razgovora da ga o tome informi{e, a ukoliko ga ne bude prona{ao, da
to saop{ti Rajku Goranovi}u.
Sutradan, 29. 9. 1995. godine, oko 13.00 ~asova, izvor je u Akademiji posetio Dobricu ]osi}a. Razgovarali su nasamo. Dobrica se interesovao o
tome kako je u javnosti primqen wegov intervju koji je dao novinaru lista
Telegraf, interesovao se za politi~ku situaciju u Trsteniku i Velikoj
Drenovi.
Izvor je to komentarisao na svoj na~in, bez neke posebne zna~ajnosti.
Obavestio je ]osi}a da je bio kod Rajka Goranovi}a i Vojislava [e{eqa, koga veoma interesuje {ta ]osi} misli o mitingu radikala.
]osi} je rekao izvoru da je preslu{ao kompletnu traku sa mitinga i da
mu je `ao {to je izgubio dragoceno vreme na to, daju}i ocenu: To ne vaqa.
To je pquvaonica. Nema veze sa demokratijom. Tako se ne bori protiv vlasti, tako se ne preuzima i ne skida sa politi~ke pozornice vlast.
Dobrica se posredstvom izvora interesovao o wegovoj proceni koliko
je bilo prisutnih na mitingu. Izvor mu je rekao da smatra da nije vi{e bilo od 10 hiqada qudi. Dobrica je potvrdio rekav{i da i wegovi izvori upu}uju na isti broj prisutnih.
Razgovor izvora i Dobrice trajao je oko dvadesetak minuta. Dobrica je
insistirao da ga izvor uvek poseti kada do|e u Beograd, u `eqi da ga upozna sa svim zavi~ajnim novostima.
Nakon razgovora sa ]osi}em, po prethodnom dogovoru, izvor je kontaktirao sa Rajkom Goranovi}em u restoranu Ariqe. Upoznao ga je sa kratkom sadr`inom razgovora u Akademiji.
Goranovi} je rekao izvoru da, bez obzira na wegovu izre~enu ocenu o mitingu, [e{eqevi qudi imaju pouzdane podatke da ]osi} u na~elu prihvata i
podr`ava sve mitinge koji su upereni protiv Slobodana Milo{evi}a.
Po{to razgovoru u restoranu Ariqe nije prisustvovao Vojislav [e{eq, Goranovi} mu je rekao da prilikom slede}eg kontakta u Beogradu o
586

svemu obavesti [e{eqa o razgovoru sa ]osi}em, po{to je [e{eq trenutno odsutan, jer je morao da krene u Bosnu. Goranovi} je rekao izvoru da je
[e{eq otputovao u Bosnu, jer ima informacije da }e delovi Republike
Srpske Krajine Slavonija, Barawa i Zapadni Srem, oti}i u ruke Hrvatima, pa se o~ekuju velike borbe. [e{eq na tom podru~ju ima oko 3.000 svojih
boraca koji se u vojni~kom smislu pripremaju zajedno sa qudima Mirka Jovi}a, dok su na tom podru~ju prisutni qudi @eqka Ra`natovi}a Arkana,
kapetana Dragana, kao i qudi Milana Paro{kog, koji deluju samostalno.
Tako|e, Goranovi} je rekao izvoru da je [e{eq ugovorio sastanak sa
jednim dr`avnikom iz neke zapadnoevropske zemqe. Sastanak treba uskoro
da se odr`i. Me|utim, izvor nije insistirao na tome da mu Goranovi} detaqnije o tome da informaciju.
U toku razgovora, Goranovi} se interesovao za delovawe i rejting Srpske radikalne stranke u Trsteniku i da li je osnovan JUL.
III
Osim podataka pod ta~kom 2. informacije, drugim podacima ne raspola`emo.
IV
Obavqen razgovor sa izvorom i date mu daqe instrukcije za rad.
V
Podacima dobijenim od izvora mo`e se verovati, jer nam je i ranije
pru`ao konkretna, izvorna i veoma autenti~na saznawa koja su bila od koristi za RDB.
Izvor je dobio zadatak da prilikom slede}eg odlaska u Beograd kontaktira obavezno Rajka Goranovi}a i Vojislava [e{eqa i ne{to vi{e dozna
o boravku [e{eqa na prostoru biv{e BiH i Republike Srpske Krajine,
kao i to sa kim je ugovorio sastanak, gde, i o kom se dr`avniku radi.
Sugerisano mu je da ne obavqa razgovor sa novinarima Pogleda, jer
smo ocenili da bi wegov razgovor novinari mogli da zloupotrebe manipuli{u}i i degradiraju}i pojedine visoke li~nosti dru{tvenog i politi~kog `ivota Srbije.

DCLVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
3. 10. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
i drugih ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke (SRS)
Prate}i delatnost ekstremista iz redova SRS-a, do{li smo do pouzdanih saznawa da je Vojislav [e{eq, eksponent ove grupacije ekstremista,
najavio da }e u SRS-u uskoro do}i do ve}ih kadrovskih promena, preme{tawa qudi i otpu{tawa, te da }e se to odnositi na sve zaposlene u stranci.
587

Kako se saznaje, Vojislav [e{eq je u skladu sa takvom svojom odlukom ve}

izvr{io odre|ene kadrovske promene i postavio Aleksandra Stefanovi}a za
{efa kabineta predsednika Centralne otaybinske uprave (COU) SRS.
Aleksandar Vu~i} je izrazio visok stepen nezadovoqstva i nervoze
zbog najavqenih kadrovskih promena, nagla{avaju}i u internim komunikacijama sa pojedinim ~lanovima stranke, da je frka unutar stranke.
Povodom hap{ewa Petra Pani}a, Vojislav [e{eq je u odvojenom razgovoru sa advokatom Jovanom Koprivicom odbio da pru`i bilo kakvu finansijsku pomo} Pani}u u smislu pla}awa advokatskih usluga, navode}i
kao razlog da Pani} vi{e od godinu dana nije na platnom spisku stranke.
Posebno je skrenuo pa`wu Koprivici da wega (Vojislava [e{eqa) iz svega toga iskqu~e jer, kako je naveo, ne `eli da ima bilo {ta vi{e s tim.
Zoran Ogwanovi} funkcioner Gradskog odbora SRS-a, obavestio je
op{tinske odbore stranke da povodom predstoje}eg su|ewa Vojislavu [e{equ 4. 10. 1995. godine, i Aleksandru Vu~i}u 5. 10. 1995. godine, animiraju
{to vi{e ~lanstva koje bi se okupilo ispred Palate pravde za vreme su|ewa. Tom prilikom, Zoran Ogwanovi} je tako|e izdao uputstva op{tinskim
odborima da se polako po~ne sa neophodnim pripremama za predstoje}i
protestni miting u Beogradu, koji bi, po najavama Vojislava [e{eqa, trebalo da bude odr`an 20. 10. 1995. godine.
Povodom najavqene posete lidera Liberalno-demokratske partije Rusije Vladimira @irinovskog Beogradu, Vojislav [e{eq je u internoj komunikaciji sa Nikolom Popla{enom (potpredsednik SRS-a za RS) naglasio da }e Radovanu Karayi}u ili Mom~ilu Kraji{niku ponuditi kao mogu}nost da se u Zvorniku sretnu sa Vladimirom @irinovskim.
(potpis redigovan)

DCLIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0289
4. 10. 1995. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen dana 3. 10. 1995. godine na inicijativu izvora.
Izvor se koristi na pra}ewu neprijateqske delatnosti lica koja deluju po srpskom ekstremizmu.
Izvor pouzdan podaci delimi~no provereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na zakazivawe novog mitinga SRS u Beogradu.
Izvor nas je informisao da je Vojislav [e{eq, nakon odr`anog mitinga SRS 21. 9. 1995. godine u Beogradu, bio veoma zadovoqan masovno{}u
588

i dobrom organizacijom mitinga, pa je u tom kontekstu pohvalio organizatore mitinga. Na primedbu jednog ~lana SRS da bi bilo dobro da se prekine sa napadom na li~nost i porodicu Slobodana Milo{evi}a, [e{eq je,
po re~ima izvora, odgovorio da on ([e{eq) vodi politiku stranke, te da
mo`e svako da se is~lani iz SRS i pre|e u SPS ukoliko se ne sla`e sa wegovim stavovima, iznose}i da }e on i daqe nastaviti da napada najve}eg izdajnika srpskog naroda.
[e{eq se daqe, po re~ima izvora, osvrnuo na saradwu sa liderima
DSS i DS, iznose}i da sa wima i daqe kontaktira, bez obzira {to nisu u~estvovali na mitingu. Navodno su mu Ko{tunica i \in|i} rekli da }e se
wihove stranke do kraja godine ujediniti, {to im je, po re~ima [e{eqa, i
sam sugerisao.
Izvor nas je tako|e obavestio da im je Zoran Ogwanovi}, koordinator
SRS za vi{e beogradskih op{tina, rekao da je na Gradskom odboru SRS odlu~eno da se 10. 10. teku}e godine odr`i ponovo miting SRS u Beogradu ispred Savezne skup{tine, a povod bi bio upoznavawe srpskog naroda sa namerama izdajnika srpskog naroda Slobodana Milo{evi}a da 21. 10. teku}e
godine u Wujorku potpi{e mirovni ugovor, tj. kapitulaciju Srba.
3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq, za wega postoje podaci u OE CRDB Beograd zbog delovawa sa pozicija srpskog ekstremizma.
4. Mere i radwe RDB
Osim ovog razgovora, primewuju se i druge mere i radwe RDB u ciqu
pribavqawa podataka o aktivnostima vezanim oko zakazivawa novog mitinga SRS u Beogradu.
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Sa izvorom }emo i daqe biti u kontaktu u ciqu dola`ewa do eventualnih novih saznawa vezanih za najavu odr`avawa novog mitinga SRS u Beogradu.
(potpis redigovan)

DCLX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
5. 10. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa i drugih
ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke (SRS)
Prate}i ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost Vojislava [e{eqa,
kao i drugih eksponiranih ekstremista koji deluju u okviru SRS-a, do{li
589

smo do pouzdanih saznawa da je Dragan Radulovi} predsednik Saveza sindikata Jugoslavije, tra`io kontakt sa Vojislavom [e{eqom. Postignut je
dogovor da Dragan Radulovi} do|e dana 6. 10. 1995. godine u 9.00 ~asova u prostorije sedi{ta stranke na sastanak sa Vojislavom [e{eqom.
Raspola`emo podacima da je Vojislav [e{eq izrazio visok stepen nezadovoqstva anga`manom Steve Vukajlovi}a u vezi organizacije posete lidera Liberalno-demokratske partije Rusije Vladimira @irinovskog Beogradu. S tim u vezi, Vojislav [e{eq je u internoj komunikaciji sa Tomislavom Nikoli}em naglasio da }e morati da iskqu~i Vukajlovi}a iz svega
toga, kao i da kontakti sa predstavnicima Liberalno-demokratske partije
ubudu}e ne}e vi{e mo}i da idu preko Steve Vukajlovi}a. Tomislav Nikoli} je, u vezi gore iznetoga, a polaze}i od dosada{weg sveukupnog doprinosa Steve Vukajlovi}a u radu stranke, izneo mi{qewe da bi za SRS u ovom
trenutku bilo najcelishodnije da Vukajlovi} istupi iz stranke.
Dana 5. 10. 1995. godine, Vojislav [e{eq je dao intervju prvom kanalu
{vedske televizije.
Aleksandar Vu~i} je u odvojenom razgovoru sa Vojislavom [e{eqem
obavestio imenovanog da je na sastanku Glavnog odbora Srpskog pokreta obnove (SPO) do{lo do o{tre konfrontacije i polarizacije stavova i mi{qewa povodom eventualnog ulaska predstavnika SPO-a u Vladu Republike Srbije. S tim u vezi, Aleksandar Vu~i} je posebno apostrofirao da se
Vuk Dra{kovi} tokom sastanka nije uop{te izja{wavao po tom pitawu, a
da su za ulazak u vladu bili: Borivoje Borovi}, Milan Bo`i}, Ivan Kova~evi}, Milan Komneni} i Gordana Ani~i}, dok su protiv ulaska u vladu bili: Danica Dra{kovi}, Bogoqub Pej~i} i Aleksandar ^otri}. Po navodima Aleksandra Vu~i}a, kona~na odluka o eventualnom ulasku ~lanova
SPO-a u vladu zavisi}e od daqeg razvoja situacije u vezi mirovnog procesa.
(potpis redigovan)

DCLXI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
6. 10. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa i drugih ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke (SRS)
Prate}i kontinuirano ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost Vojislava [e{eqa, kao i drugih eksponiranih ekstremista, do{li smo do pouzdanih saznawa da je lider Liberalno-demokratske partije Rusije (LDPR)
Vladimir @irinovski potvrdio svoj dolazak u Beograd.
S tim u vezi, Vladimir @irinovski je obavestio Vojislava [e{eqa
da }e u pratwi najbli`ih saradnika u Beograd doputovati 20. 10. 1995. godi590

ne u jutarwim ~asovima. U sastavu delegacije LDPR-a }e se, pored @irinovskog, nalaziti jo{: Vladimir Kostjukin i Jevgenij Loginov deputati
Dume, te rukovodilac me|unarodnog odeqewa LDPR-a Leontij Arhipov, i
Aleksej Ostrovski i Aleksandar Kuzjutkin funkcioneri LDPR-a.
Vladimir @irinovski je posebno zamolio Vojislava [e{eqa da mu
pomogne u rezervaciji soba u hotelu Hajat, i to jedan predsedni~ki apartman i pet jednokrevetnih soba koje bi trebalo, po mogu}stvu, da budu u neposrednoj blizini predsedni~kog apartmana.
Po prijemu ove informacije, Vojislav [e{eq je na konferenciji za
{tampu (5. 10. teku}e godine) i zvani~no najavio da namerava da organizuje
protestne mitinge u Beogradu 20. 10. 1995. godine i u Novom Sadu 21. 10. teku}e godine, na kojima bi zajedno nastupali on (Vojislav [e{eq) i Vladimir @irinovski.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCLXII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
7. 10. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
i drugih ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke (SRS)
Prate}i ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost Vojislava [e{eqa,
kao i drugih ekstremno orijentisanih lica koja deluju u okviru SRS-a, do{li smo do novih saznawa vezanih za organizacione pripreme i aktivnosti
koje preduzima ova grupacija ekstremista povodom odr`avawa protestnih
mitinga u Beogradu 20. 10. 1995. godine i Novom Sadu 21. 10. 1995. godine.
U okviru priprema za predstoje}e mitinge, Vojislav [e{eq je nalo`io Tomislavu Nikoli}u da se, u ciqu medijske prezentacije ovih mitinga, {tampa specijalni broj ~asopisa Velika Srbija. S tim u vezi, Vojislav [e{eq je posebno napomenuo Tomislavu Nikoli}u da prilikom pisawa materijala za specijalni broj Velike Srbije moraju imati u vidu da
dolazi stranac (Vladimir @irinovski), te da shodno tome sadr`aj teksta mora biti tako intoniran da na{e politi~are ne pomiwemo u negativnom kontekstu, dajemo samo op{te ocene i udaramo na sentiment. Naslov
}e biti Srbijo ispravi se Rusijo probudi se!.
Raspola`emo podacima da je Vojislav [e{eq obavestio Igora Mirovi}a (funkcioner SRS-a iz Novog Sada) da je odlu~eno da se protestni miting u Novom Sadu odr`i 21. 10. 1995. godine sa po~etkom u 12.00 ~asova, te
da }e to biti patriotski miting na kome }e, pored wega (Vojislava [e{eqa), govoriti jo{ Vladimir @irinovski, Tomislav Nikoli} i eventu591

alno A}im Vi{wi}. Po mi{qewu Vojislava [e{eqa, miting u Novom Sadu bi trebalo da bude okon~an oko 13.15 ~asova. U vezi mesta odr`avawa
protestnog mitinga, Igor Mirovi} je predlo`io da to bude ispred dvorane Spensa.
Vojislav [e{eq je u odvojenom razgovoru sa Mom~ilom Kraji{nikom
predlo`io imenovanom da se 21. 10. 1995. godine, orijentirno oko 17.00 ~asova, u Zvorniku organizuje sastanak Vladimira @irinovskog sa wim
(Mom~ilom Kraji{nikom) i Radovanom Karayi}em. U vezi gore iznetoga,
Mom~ilo Kraji{nik je obe}ao da }e sa ovom inicijativom upoznati Radovana Karayi}a, iznose}i pri tom mi{qewe da veruje da ne bi trebalo da bude nikakvih problema u pogledu organizovawa ovog sastanka.
Raspola`emo saznawima da je Vojislav [e{eq nalo`io Novaku Savi}u da za 21. 10. 1995. godine rezervi{e mesta za ve~eru u nekom ekskluzivnijem ugostiteqskom objektu u Loznici. Po navodima Vojislava [e{eqa,
sve~anoj ve~eri bi, pored delegacije SRS-a, prisustvovao jo{ i Vladimir
@irinovski sa svojim saradnicima nakon razgovora sa Radovanom Karayi}em i Mom~ilom Kraji{nikom.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCLXIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
10. 10. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
i drugih ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke (SRS)
Prate}i kontinuirano ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost Vojislava [e{eqa, kao i drugih ekstremno orijentisanih lica iz redova SRS,
do{li smo do pouzdanih saznawa da su nastavqene i intenzivirane aktivnosti ove grupacije ekstremista vezane za odr`avawe predstoje}ih protestnih mitinga u Beogradu, 20. 10. 1995. godine i Novom Sadu 21. 10. 1995.
godine.
Dana 9. 10. 1995. godine, Vojislav [e{eq je poku{ao da ostvari kontakt
sa liderom Liberalno-demokratske partije Rusije (LDPR) Vladimirom @irinovskim, me|utim, kako je imenovani bio odsutan, kontaktirao je sa Leontijem Arhipovim (rukovodilac me|unarodnog odeqewa LDPR-a). Tom prilikom [e{eq je obavestio Arhipova da su u toku pripreme za wihov predstoje}i dolazak, posebno nagla{avaju}i da je Mom~ilo Kraji{nik u na~elu dao
pristanak za susret Vladimira @irinovskog sa Radovanom Karayi}em.
U okviru organizacionih priprema mitinga, a za potrebe ikonografije mitinga, bi}e obezbe|en ve}i broj strana~kih i srpskih zastava. S tim u
592

vezi, Miroslav Vasiqevi}, potpredsednik Gradskog odbora SRS i nosilac

poslova oko organizacije mitinga, nalo`io je Slavku Ne{kovi}u funkcioner Op{tinskog odbora SRS iz Rakovice, da obezbedi ve}i broj barjaktara za beogradski miting. Tako|e je, za potrebe ikonografije mitinga,
sa~iwen tekst koji }e biti ispisan na transparentima: Holbruk, gospodar
Srbije, Prestanite sa pqa~kom, Program uspeo, narod gladan odlazi
bando crvena, Slobo, odlazi, Sram, pqa~ka, stid, Verujete li TV Beogradu.
Vojislav [e{eq je sa {tamparijom ABC Glas ugovorio {tampawe
specijalnog broja Velike Srbije, koji }e u celosti biti posve}en predstoje}im mitinzima.
Raspola`emo podacima da su Ranko Vuji} potpredsednik SRS za RSK,
i Ratko Gondi glavni sekretar SRS za RSK, najavili svoj dolazak u Beograd kako bi prisustvovali mitinzima stranke u Beogradu i Novom sadu.
Aleksandar Marinkovi}, slu`benik hotela Hajat, obavestio je
Aleksandra Vu~i}a da nije u mogu}nosti da obezbedi sobe i salu za prijem
za potrebe Vladimira @irinovskog i ~lanova delegacije LDPR. Kao razlog, Aleksandar Marinkovi} je naveo da su u to vreme sobe i salu rezervisali neki qudi koji ne bi trebalo da se sretnu sa @irinovskim.
S tim u vezi, Vojislav [e{eq je zamolio advokata Milorada Simi}a
da poku{a da u hotelu Interkontinental rezervi{e predsedni~ki apartman i pet soba za 20. i 21. 10. teku}e godine, kao i salu za prijem oko 400 qudi za 20. 10. teku}e godine u 20.00 ~asova.
Aleksandar Vu~i} je u odvojenom razgovoru sa Vojislavom [e{eqem
informisao imenovanog da je, prema wegovim saznawima, izgleda definitivno puklo izme|u SPS-a i SPO, kao i da najverovatnije nema ni{ta od
ulaska SPO-a u vladu.
(potpis redigovan)

DCLXIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
12. 10. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
i drugih ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke (SRS)
Prate}i ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost Vojislava [e{eqa,
kao i drugih ekstremno orijentisanih lica koja deluju u okviru SRS-a, do{li smo do novih saznawa vezanih za organizacione pripreme i aktivnosti
koje preduzima ova grupacija ekstremista povodom odr`avawa protestnih
mitinga u Beogradu 20. 10. i Novom Sadu 21. 10. 1995. godine.
593

Raspola`emo podacima da je Vojislav [e{eq u sklopu organizacionih priprema nalo`io Miroslavu Vasiqevi}u potpredsednik gradskog
odbora SRS-a, da za 12. 10. teku}e godine, sa po~etkom u 15.00 ~asova, zaka`e vanredni sastanak Gradskog odbora radi bli`ih dogovora i utvr|ivawa
konkretnih zadataka i obaveza op{tinskih odbora oko organizacije mitinga. Po nalogu Vojislava [e{eqa, sastanku moraju obavezno prisustvovati
svi predsednici op{tinskih odbora stranke u Beogradu.
U ciqu medijske prezentacije beogradskog i novosadskog mitinga SRSa, ura|en je odgovaraju}i TV spot, ~ije emitovawe treba da po~ne na NTV
Studija B.
Povodom dolaska Vladimira @irinovskog i delegacije Liberalno-demokratske partije Rusije (LDPR), Vojislav [e{eq je u odvojenom razgovoru sa Slobodanom Petri~evi}em nalo`io imenovanom da organizuje sve~ani ru~ak za 20. 10. teku}e godine oko 15.30 ~asova u nekom od restorana u
Skadarliji za tridesetak qudi.
Nakon zavr{etka prijema u Interkontinentalu (orijentirno oko
22.00 ~asova), planira se sve~ana ve~era u restoranu Kazablanka. Ve~eri
}e, pored Vladimira @irinovskog i delegacije LDPR-a, prisustvovati i
republi~ki i savezni poslanici SRS-a.
(potpis redigovan)

DCLXV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0289
12. 10. 1995. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen 11. 10. 1995. godine na inicijativu izvora.
Izvor se koristi na pra}ewu neprijateqske delatnosti lica koja deluju po srpskom ekstremizmu.
Izvor pouzdan podaci delimi~no provereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na predstoje}i miting SRS u Beogradu.
Izvor nas je informisao da je dana 10. 10. 1995. godine prisustvovao sastanku Odbora za pripremu predstoje}eg mitinga SRS, koji treba da se odr`i u Beogradu 20. 10. 1995. godine ispred Skup{tine SRJ. Sastankom je rukovodio Miroslav Vasiqevi}, potpredsednik Gradskog odbora SRS i nosilac organizacije protestnog mitinga, koji je preneo naredbu Vojislava [e{eqa da se uve}a anga`ovawe svih ~lanova SRS u Beogradu, jer se, po wegovom mi{qewu, o~ekuje ve}i broj prisutnih gra|ana za 1/3 u odnosu na pro{li miting. S tim u vezi, broj ~lanova obezbe|ewa uve}an je za 30%.
594

Na sastanku je bilo re~i i o broju govornika, pa je izneto da }e svih pet

~lanova ruske delegacije, na ~elu sa Vladimirom @irinovskim, govoriti
na mitingu. Pored wih, govori}e i Vojislav [e{eq, Tomislav Nikoli},
predstavnik SRS iz Crne Gore, kao i predstavnik SRS iz RS. Miting treba da traje dva sata, a organizacija }e biti ista kao i prethodnog mitinga.
Planira se 10.000 plakata, a lepqewe prve ture po~iwe u subotu na nedequ (14/15. 10. 1995. godine). Ne planira se pozivawe bilo kog od gostiju.
Izvor je naveo da Vladimir @irinovski sa ~lanovima delegacije treba da do|e u Beograd 18. 10. teku}e godine, a namerava da se sastane i sa rukovodstvom RS, a tako|e da otputuje i u Crnu Goru. Sa wim u Crnu Goru ne}e putovati Vojislav [e{eq, a prema nepotvr|enim podacima on }e, po izvoru, biti gost Novaka Kilibarde, predsednika Narodne stranke Crne Gore.
3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
(redigovano)
4. Mere i radwe RDB
Osim ovog razgovora, primewuju se i druge mere i radwe RDB u ciqu
pribavqawa podataka o aktivnostima vezanim za predstoje}i miting SRS
u Beogradu.
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Sa izvorom }emo i daqe biti u kontaktu u ciqu dola`ewa do eventualnih novih saznawa vezanih za predstoje}i miting SRS u Beogradu.
(potpis redigovan)

DCLXVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0464
13. 10. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa i drugih ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke (SRS)
Raspola`emo saznawima da je 12. 10. 1995. godine Vojislav [e{eq nalo`io Draganu Dini}u da, pre zakazanog mitinga Srpske radikalne stranke (SRS) u Novom Sadu, 21. 10. 1995. godine, organizuje posetu rawenicima
u Slankamenu. Pored toga, [e{eq je od Dini}a tra`io da se, na putu od
Slankamena do Novog Sada, isplanira obilazak naseqenih mesta, uz prethodno obave{tavawe tamo{weg stanovni{tva, kako bi ono moglo da iza|e
i pozdravi organizatore mitinga. Dini} }e svoj predlog o tome izlo`iti u
subotu, 14. 10. 1995. godine, na sastanku Izvr{nog odbora SRS.
Tako|e raspola`emo saznawima da je za potrebe organizovawa mitinga SRS u Novom Sadu, od{tampano oko 80.000 letaka i 2.500 plakata, a da }e
595

se, ukoliko bude novc, {tampati i specijalac, pod ~im se verovatno podrazumeva {tampawe specijalnog broja lista Velika Srbija.
Dana 12. 10. 1995. godine, Vojislav [e{eq je potvrdno odgovorio Ru`ici Petrovi}-Dedijer, pomo}niku generalnog direktora hotela BeogradInterkontinental, prihvataju}i u celosti wenu ponudu za sme{taj gostiju SRS-a i odr`avawe prigodnog banketa. SRS }e snositi kompletne tro{kove za boravak Vladimira @irinovskog i wegovu delegaciju, ukqu~uju}i i ekstra tro{kove koji se tom prilikom o~ekuju.
Prema saznawima kojima raspola`emo, dana 12. 10. 1995. godine Vladimir @irinovski je poku{ao da ostvari kontakt sa Vojislavom [e{eqem,
ali tokom navedenog dana u tome nije uspeo.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCLXVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0401
14. 10. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
Prate}i delatnost Vojislava [e{eqa i drugih ekstremista iz redova
Srpske radikalne stranke (SRS), do{li smo do saznawa koja se odnose na
plan boravka delegacije Liberalno-demokratske partije Rusije u Beogradu.
Delegacija Liberalno-demokratske partije Rusije, na ~elu sa Vladimirom @irinovskim, u Beograd dolazi na poziv Srpske radikalne stranke i
Vojislava [e{eqa dana 20. 10. 1995. godine. Planom boravka ove delegacije, predvi|en je wihov do~ek na aerodromu Beograd oko 10.20 ~asova. Goste
}e do~ekati Vojislav [e{eq sa saradnicima, a bi}e obezbe|eno i prisustvo izvesnog broja ~lanova i simpatizera SRS-a. Oko 11.00 ~asova predvi|ena je kratka konferencija za {tampu na samom aerodromu, kada }e Vojislav [e{eq i Vladimir @irinovski dati kra}e izjave. Od 11.30 do 12.30
~asova predvi|en je sme{taj gostiju u hotelu Interkontinental, a za
13.00 ~asova planiran je prijem delegacije LDPR u Skup{tini Republike
Srbije, koji }e organizovati poslani~ka grupa SRS.
Planom je predvi|eno da u 13.45 ~asova poslani~ka grupa SRS u Saveznoj skup{tini organizuje prijem gostiju iz Rusije, a u 14.30 ~asova bi}e organizovana konferencija za novinare u sedi{tu SRS-a u Francuskoj ulici
broj 31, na kojoj }e govoriti Vojislav [e{eq i Vladimir @irinovski.
Oko 15.00 ~asova planiran je privatni ru~ak u Skadarliji. Za 17.00 ~asova
predvi|en je veliki patriotski miting ispred Savezne skup{tine. Kako
je ranije najavqeno, na mitingu }e govoriti i Vladimir @irinovski. Nakon mitinga, oko 20.00 ~asova, predvi|en je sve~ani prijem u hotelu Interkontinental u ~ast Vladimira @irinovskog i wegovih saradnika, na koji
596

su pozvani i ~lanovi diplomatskog kora, javne i politi~ke li~nosti i doma}i i strani novinari. Nakon toga, oko 23.00 ~asa, planirana je privatna
ve~era u restoranu Kazablanka, kojoj }e prisustvovati i ~lanovi Centralne otaybinske uprave, kao i savezni i republi~ki poslanici SRS-a.
Planom boravka delegacije LDPR za 21. 10. 1995. godine, oko 9.00 ~asova predvi|en je odlazak u Slankamen i poseta rawenicima. Za 12.00 ~asova
najavqeno je odr`avawe velikog patriotskog mitinga u Novom Sadu, na
kome }e, pored Vojislava [e{eqa, govoriti i Vladimir @irinovski. Po
zavr{etku mitinga, oko 13.00 ~asova, predvi|en je privatni ru~ak u Novom
Sadu, a u 15.00 ~asova odlazak u Zvornik. Planirano je zadr`avawe u [apcu i Loznici. Oko 17.00 ~asova u Zvorniku planiran je susret Vladimira
@irinovskog i Vojislava [e{eqa sa predsednikom Republike Srpske, Radovanom Karayi}em, predsednikom Narodne skup{tine Republike Srpske
Mom~ilom Kraji{nikom i predsednikom Republike Srpske Krajine Milanom Marti}em. Nakon ovih razgovora, predvi|en je povratak Vladimira
@irinovskog i Vojislava [e{eqa za Beograd.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCLXVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0289
17. 10. 1995. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
Izvor: Operativna veza (redigovano)
Razgovor obavqen 16. 10. 1995. godine na inicijativu izvora.
Izvor se koristi na pra}ewu neprijateqske delatnosti lica koja deluju po srpskom ekstremizmu.
Izvor pouzdan podaci delimi~no provereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na predstoje}i miting SRS u Beogradu.
Izvor nas je informisao da je dana 13. 10. 1995. godine Vojislav [e{eq
odr`ao sastanak sa Organizacionim odborom za pripremu mitinga SRS u
Beogradu. Tom prilikom [e{eq je, po re~ima izvora, izneo da }e miting u
Beogradu trajati jedan sat i dvadeset pet minuta, te da }e na mitingu govoriti jedino on i Vladimir @irinovski. Nakon odr`anog mitinga vrati}e
se u prostorije stranke u Francuskoj 31, odakle }e zajedno oti}i na prijem
koji organizuje SRS u Interkontinentalu. Na prijem su pozvani ~lanovi
SRS iz svih op{tinskih odbora grada Beograda, a wihov broj je odre|en
proporcionalno broju ~lanova odbora. Prijemu }e prisustvovati svi poslanici SRS-a.
597

Izvor je daqe izneo da }e obezbe|ewe mitinga krenuti iz Pariske 13

pred Skup{tinu SRJ u 14.30 ~asova, barjaktari }e se skupqati ispred Skup{tine ve} od 15.00 ~asova, dok }e Vladimir @irinovski sa delegacijom,
kao i rukovodstvo stranke, iz Francuske 31 do}i pred Skup{tinu u 14.45 ~asova. [e{eq je nalo`io da svi iz obezbe|ewa do|u lepo obu~eni. Ceo miting, po re~ima [e{eqa, }e prenositi TV Osetkin iz Rusije.
Nakon odr`anog mitinga u Novom Sadu 21. 10. 1955. godine, Vladimir
@irinovski }e, po [e{equ, privatno da provede nekoliko dana u Milo~eru.
[e{eq se na sastanku, po re~ima izvora, osvrnuo na saradwu izme|u
SRS i Liberalno-demokratske partije Rusije, navode}i da je izme|u LDPR
i SRS potpisan ugovor o prijateqstvu. Daqe je, po izvoru, govorio da se i
LDPR i SRS pripremaju za nove izbore, navode}i da }e se @irinovski kandidovati na predsedni~kim izborima u Rusiji.
[e{eq se tako|e, po navodima izvora, osvrnuo na trenutnu situaciju u
biv{oj Bosni i Hercegovini, za koju je rekao da je vi{e nego tragi~na. Naveo je da raspola`e podacima da dr`avna bezbednost Republike Srbije poku{ava da izvr{i dr`avni udar u Republici Srpskoj tako {to narod u Zapadnoj Krajini poku{avaju da okrenu protiv Radovana Karayi}a. Ipak,
po re~ima izvora, glavni krivac po [e{equ je Slobodan Milo{evi}, koji se, kako on ([e{eq) ka`e, sprema da preda Isto~nu Slavoniju, Barawu i
Srem Hrvatima. [e{eq je tako|e izneo da }e Slobodan Milo{evi} nakon
potpisanog mirovnog sporazuma sigurno raspisati vanredne izbore, kao
{to je to u~inio i Frawo Tu|man nakon Oluje.
3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
(redigovano)
4. Mere i radwe RDB
(redigovano)
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Sa izvorom }emo i daqe biti u kontaktu u ciqu dola`ewa do eventualnih novih saznawa vezanih za predstoje}i miting SRS u Beogradu.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCLXIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
IV odeqewe Novi Beograd
71-0388
17. 10. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na predstoje}i miting
SRS-a za 20. 10. 1995. godine
Dana 16. 10. 1995. godine, od pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da
je predsednik SRS-a dr Vojislav [e{eq rezervisao dve sale u hotelu In598

terkontinental za koktel koji }e se odr`ati posle odr`anog mitinga ove

stranke dana 20. 10. 1995. godine.
Prema navodima izvora, na koktel je pozvano 400 zvanica (mo`da }e biti i vi{e primedba izvora), a rezervisane su sale Atlantik i Pacifik, u vremenu od 20.00 do 23.00 ~asova.
U istom hotelu, kao gost SRS-a boravi}e i lider ultranacionalisti~ke stranke Vladimir @irinovski. Za wegove potrebe rezervisan je jedan
apartman na osmom spratu ovoga hotela, a rezervisano je jo{ pet soba za wegove saradnike, lica iz obezbe|ewa.
(potpis redigovan)

DCLXX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
18. 10. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
Prate}i ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost Vojislava [e{eqa,
kao i drugih eksponiranih ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke (SRS), do{li smo do novih saznawa vezanih za odr`avawe najavqenih
protestnih mitinga SRS-a u Beogradu 20. 10. i Novom Sadu 21. 10. 1995. godine.
Raspola`emo podacima da je Aleksandar Vu~i} u odvojenom razgovoru
sa Vojislavom [e{eqom, a povodom preporuke Izvr{nog odbora Skup{tine grada da nadle`ni organi zabrane odr`avawe mitinga u Beogradu, s
obzirom da je 20. oktobar prazni~ni dan grada Beograda, izneo procenu da
on li~no smatra da i pored ove inicijative skup ne}e biti zabrawen. U tom
kontekstu Vu~i} je nadaqe zakqu~io da je, po wegovom mi{qewu, primarni
ciq ove inicijative da se naime gra|ani zapla{e kako bi u {to mawem broju do{li na miting. S tim u vezi, Vojislav [e{eq je ocenio da }e pokrenuta inicijativa protiv odr`avawa mitinga u su{tini biti samo dobra reklama za wegovo odr`avawe.
Povodom upu}enog otvorenog pisma Patriotskog fronta Krajine
predsedniku Republike Srpske Radovanu Karayi}u, ~iji je potpisnik pored
ostalih i SRS RS, Vojislav [e{eq je po prijemu ove informacije obavestio Nikolu Popla{ena (potpredsednik SRS za RS) da je zbog potpisivawa pomenutog saop{tewa iskqu~en iz stranke.
Vojislav [e{eq je tako|e obavestio Aleksandra Vu~i}a da je doneo
odluku da izbaci iz stranke Nikolu Popla{ena, Panteliju Damjanovi}a i
Nikolu [piri}a (funkcioneri SRS iz RS), uz napomenu da je UDBA o~ito napravila svoje, te da stranka mora izdati saop{tewe u kome }e se ograditi od potpisivawa ovog saop{tewa.
599

Pantelija Damjanovi} je u internoj komunikaciji sa Vojislavom [e{eqom naglasio da Patriotski front Krajine nema pretenzija politi~kog zna~aja, osim odbrane, te da je osnovni ciq delovawa Fronta davawe
primedbi i sugestija vlastima i poku{aj da se ovim saop{tewem uozbiqi
situacija. U vezi gore iznetoga, Vojislav [e{eq je naglasio da nije va`no
{ta pi{e u tekstu saop{tewa, ve} je jedino va`no da se ni u crkvu ne sme
sa socijalistima i komunistima, a kamoli s wima ne{to zajedno potpisati. Posebno je apostrofirao da u ovom slu~aju zajedni~ko potpisivawe pomenutog saop{tewa zna~i okretawe protiv Karayi}a, a zajedno sa Milo{evi}em.
Vojislav [e{eq je nalo`io Panteliji Damjanovi}u da SRS u Bawa
Luci sa~ini odgovaraju}e saop{tewe za javnost kojim }e negirati potpisivawe za Patriotski front, i u kome }e posebno naglasiti da bez obzira na
sve primedbe prema aktuelnoj vlasti u RS, stranka nema ni{ta zajedni~kog
sa SPS-om i SKPJ, koje smatra za glavne krivce nesre}e srpskog naroda.
(potpis redigovan)

DCLXXI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
19. 10. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
i drugih ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke (SRS)
Prate}i ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost Vojislava [e{eqa,
kao i drugih eksponiranih ekstremista koji deluju u okviru SRS-a, do{li
smo do saznawa da je Aleksandar Vu~i}, u svojstvu generalnog sekretara
SRS-a, ulo`io `albu nadle`nom organu na re{ewe o zabrani odr`avawa
mitinga 20. 10. 1995. godine u Beogradu.
Raspola`emo podacima da je Vojislav [e{eq u odvojenom razgovoru sa
Olegom Golubovi}em, a pre uru~ewa re{ewa o zabrani mitinga, posebno
apostrofirao da bi u ovom trenutku za samu stranku bilo vrlo povoqno
ukoliko bi miting bio zabrawen.
Me|utim, nakon dono{ewa re{ewa o zabrani mitinga, Vojislav [e{eq je u internim komunikacijama sa svojim bliskim saradnicima izneo
procenu da bi sada bilo najpodmuklije kada bi se nakon {to je u javnosti
objavqeno da je miting zabrawen, ukinulo re{ewe o zabrani odr`avawa
mitinga. Shodno tome, Vojislav [e{eq je obavestio Milana Dragi{i}a
(funkcioner SRS-a i savezni poslanik) da ne}e ni{ta biti promeweno u
planu posete Vladimira @irinovskog i ~lanova delegacije Liberalno-demokratske partije Rusije (LDPR). S tim u vezi, Vojislav [e{eq je posebno podvukao da }e, s obzirom na zabranu odr`avawa mitinga, organizovati
600

{etwu ulicama Beograda zajedno sa Vladimirom @irinovskim. Prema navodima Vojislava [e{eqa, orijentirano (kao u originalu) se kao mogu}a
mar{ruta navode slede}e ulice: Knez Mihajlova, Terazije, ulica Kneza
Milo{a, Bulevar revolucije. Za sada jo{ uvek nisu perfektuirani svi detaqi vezani za organizaciju ove {etwe. Prema na{im saznawima, detaqan
plan organizacije {etwe ulicama Beograda bi}e sa~iwen i saop{ten
funkcionerima stranke na sednici Gradskog odbora SRS-a, zakazanoj za 19.
10. teku}e godine, sa po~etkom u 16.00 ~asova. Predvi|eno je da se nakon ovog
sastanka odr`e i posebni sastanci op{tinskih odbora SRS-a u Beogradu.
Komentari{u}i eventualnu odluku nadle`nih organa o ukidawu zabrane odr`avawa mitinga, Vojislav [e{eq je istakao da sada, bez obzira i na
pozitivno doneto re{ewe po wegovoj `albi, miting ne}e odr`ati.
U vezi odr`avawa najavqenog protestnog mitinga u Novom Sadu 21. 10.
teku}e godine, Vojislav [e{eq je izneo procenu da o~ekuje da miting u Novom Sadu ne}e biti zabrawen. Shodno tome, Vojislav [e{eq je nalo`io
Igoru Mirovi}u (funkcioner SRS-a iz Novog Sada i republi~ki poslanik), da intenzivira sve aktivnosti vezane za odr`avawe ovog mitinga. U
vezi posete Vladimira @irinovskog i delegacije LDPR-a Novom Sadu, Vojislav [e{eq je obavestio Igora Mirovi}a da je iz plana posete jedino izostavqen obilazak bolnice u Slankamenu.
Dana 19. 10. teku}e godine, sa po~etkom u 13.00 ~asova, u prostorijama
sedi{ta stranke bi}e odr`ana konferencija za {tampu na kojoj }e Vojislav [e{eq detaqno govoriti o planu posete Vladimira @irinovskog i
delegacije.
Raspola`emo podacima da }e dana 19. 10. teku}e godine, u 14.00 ~asova,
patrijarh Pavle primiti na li~ni zahtev Vojislava [e{eqa. Prema na{im saznawima, Vojislav [e{eq }e tom prilikom, pored ostaloga, patrijarhu uru~iti poziv za sve~ani prijem, koji se povodom dolaska Vladimira
@irinovskog organizuje dana 20. 10. teku}e godine u hotelu Interkontinental.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCLXXII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
19. 10. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
i drugih ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke (SRS)
Prate}i ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost Vojislava [e{eqa,
kao i drugih ekstremno orijentisanih lica koja deluju u okviru SRS, do{li
601

smo do novih saznawa koja se odnose na najavqenu posetu Vladimira @irinovskog i delegacije Liberalno-demokratske partije Rusije (LDPR).
Raspola`emo podacima da je Vojislav [e{eq u odvojenom razgovoru sa
Leontijem Arhipovim (rukovodilac me|unarodnog odeqewa LDPR-a), obavestio imenovanog da je Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije, upla{eno mogu}no{}u da }e mitingu prisustvovati 100 hiqada qudi, donelo re{ewe o zabrani odr`avawa mitinga. S tim u vezi, Vojislav
[e{eq je podvukao da se, bez obzira na to, ni{ta bitno ne mewa u planu posete Vladimira @irinovskog. S obzirom na novonastalu situaciju, Vojislav [e{eq je upoznao Arhipova da je planirao da on (Vojislav [e{eq) i
Vladimir @irinovski, a nakon prijema kod patrijarha Pavla (20. 10. teku}e godine), pro{etaju od Saborne crkve do centra grada, gde o~ekuje prisustvo ve}eg broja gra|ana.
Leontije Arhipov je tom prilikom informisao Vojislava [e{eqa da
delegacija LDPR-a, u kojoj }e pored Vladimira @irinovskog biti jo{ sedam ~lanova, polazi za Beograd 20. 10. teku}e godine u 9.20 ~asova avionom
po lokalnom vremenu iz Moskve.
Nakon vi{e razli~itih kontradiktornih informacija koje su davane
u vezi okupqawa ~lanova SRS-a i pored zabrane mitinga, Vesna Vila je, u
svojstvu sekretarice Gradskog odbora SRS-a, obavestila predsednike op{tinskih odbora SRS-a Beograda, da ni u kom slu~aju se ne sme masovno izlaziti na ulice kako milicija ne bi tukla gra|ane, te da }e samo Vojislav
[e{eq u dru{tvu Vladimira @irinovskog mirno pro{etati ulicama Beograda.
(potpis redigovan)

DCLXXIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0289
20. 10. 1995. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen 19. 10. 1995. godine na inicijativu operativnog radnika.
Izvor se koristi na pra}ewu neprijateqske delatnosti lica koja deluju po srpskom ekstremizmu.
Izvor pouzdan podaci delimi~no provereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa u vezi posete Vladimira @irinovskog Beogradu.
Izvor nas je informisao da je prisustvovao sastanku koji je zakazao Vo602

jislav [e{eq dana 19. 10. 1995. godine sa ~lanovima Gradskog odbora i organizatorima mitinga SRS ispred Savezne skup{tine. Tom prilikom Vojislav [e{eq je obavestio prisutne da je SK Pokret za Jugoslaviju preko
svojih pristalica iz Dr`avne bezbednosti zabranio odr`avawe mitinga
ispred Savezne skup{tine. Po wegovom mi{qewu, ve}i propagandni efekat }e imati SRS sa ovom zabranom, nego da su odobrili odr`avawe mitinga.
[e{eq je obavestio prisutne o aktivnostima vezanim za dolazak Vladimira @irinovskog, navode}i da }e on do}i na aerodrom 20. 10. 1995. godine u 10.00 ~asova. Odmah nakon toga odlazi u hotel Interkontinental, gde
}e biti sme{ten, a potom odr`a}e sastanak sa rukovodstvom stranke u
Francuskoj 31. [e{eq je daqe, po re~ima izvora, izneo da je dana 10. 10. teku}e godine imao zakazan sastanak sa patrijarhom Pavlom, ali ga patrijarh
nije primio (navodno zbog zdravstvenih problema), ve} Irinej Bulovi},
koji mu je obe}ao da }e wega i @irinovskog patrijarh primiti u 15.00 ~asova 20. 10. teku}e godine. Me|utim, o definitivnoj potvrdi ovog sastanka
[e{eq }e biti obave{ten u jutarwem terminu.
Nakon odr`anog ru~ka, prisustvova}e slu`bi u Sabornoj crkvi u 17.00
~asova, gde je [e{eq pozvao i ostale ~lanove SRS da do|u. Nakon izlaska
iz Saborne crkve, [e{eq namerava sa Vladimirom @irinovskim da lagano pro{eta Knez Mihajlovom ulicom do restorana Ruskog cara. [e{eq
je preporu~io da svi odbori pozovu svoje ~lanstvo u 17.30 ~asova u Knez Mihajlovu ulicu kako bi pozdravili Vladimira @irinovskog. To bi trebalo
da izgleda kao spontano okupqawe bez transparenata i zastava.
Nakon {etwe nameravaju ponovo da odu u sedi{te stranke (izvor ne iskqu~uje mogu}nost da se [e{eq sa balkona obrati pristalicama stranke).
U 20.00 ~asova odr`a}e se koktel u hotelu Interkontinental za oko
400 zvanica. Pozivnice za koktel }e biti uru~ene i svim ambasadama. Izvor je naveo da su pozivnice za miting ve} bile upu}ene ambasadama, navode}i da je jedino ameri~ka ambasada odbila da primi poziv.
Za miting SRS zakazan u Novom Sadu predvi|en je isti scenario ukoliko bude zabrawen.
Na kraju, izvor je izneo da je [e{eq prisutne obavestio da je od MUPa Republike Srbije zatra`io poja~ano obezbe|ewe za vreme {etwe i boravka Vladimira @irinovskog u Beogradu. Za wegovo obezbe|ewe odre|eno je
30 qudi iz SRS-a.
3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq, za wega postoje podaci u OE CRDB Beograd zbog delovawa sa pozicija srpskog ekstremizma.
4. Mere i radwe RDB
Osim ovog razgovora, primewuju se i druge mere i radwe RDB.
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Sa izvorom }emo i daqe biti u kontaktu u ciqu dola`ewa do eventualno novih saznawa.
(potpis redigovan)
603

DCLXXIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
31. 10. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
Prate}i ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost Vojislava [e{eqa,
kao i drugih ekstremno orijentisanih lica koja deluju u okviru Srpske radikalne stranke (SRS), do{li smo do pouzdanih saznawa da je Vojislav [e{eq u odvojenim razgovorima sa svojim najbli`im saradnicima najavio
mogu}nost organizovawa novog protestnog mitinga u Beogradu, uz eventualno u~e{}e i drugih opozicionih stranaka.
Raspola`emo podacima da je dana 24. 10. 1995. godine, na otvarawu Sajma kwiga u Beogradu, Vojislav [e{eq ostvario kontakt sa Danicom i Vukom Dra{kovi}. Po navodima Vojislava [e{eqa, tom prilikom je, pored
ostaloga, razmatrana i mogu}nost organizovawa zajedni~kog protestnog
mitinga u Beogradu. S tim u vezi, Vojislav [e{eq je izneo procenu da je jedini ve}i problem oko eventualne organizacije zajedni~kog protestnog mitinga postojawe otvorenog animoziteta izme|u Vuka Dra{kovi}a i Zorana \in|i}a.
U vezi gore iznetog, Tomislav Nikoli} je, podr`avaju}i u na~elu ovu
inicijativu, posebno sugerisao Vojislavu [e{equ da poku{a da u {to kra}em roku organizuje miting, s obzirom da predstoje hladniji dani, {to mo`e umnogome uticati na slabiji odziv gra|ana.
Shodno tome, Vojislav [e{eq je dana 31. 10. 1995. godine inicirao kontakt sa Danicom Dra{kovi}, kojom prilikom je posebno razmatrana ideja
zajedni~ke organizacije protestnog mitinga u Beogradu.
S tim u vezi, Vojislav [e{eq je predlo`io neposredni susret sa Vukom Dra{kovi}em, na kome bi wih dvojica utana~ili detaqe oko organizacije mitinga. Povodom toga, Danica Dra{kovi} je, prihvataju}i ideju o susretu Vuka Dra{kovi}a sa Vojislavom [e{eqem, predlo`ila da bi bilo
celishodnije da Vojislav [e{eq prethodno obavi odvojene razgovore sa
Zoranom \in|i}em i Vojislavom Ko{tunicom, i pribavi wihovu saglasnost za organizovawe zajedni~kog protestnog mitinga.
Danica Dra{kovi} je u~e{}e Vuka Dra{kovi}a i Srpskog pokreta obnove (SPO) uslovila da najavqeni protestni miting mora pre svega da ima
socijalni i ekonomski karakter, te da na wemu ne bude govora o nacionalnoj politici, a posebno ne o politi~ko-bezbednosnoj situaciji u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini.
Vojislav [e{eq je prihvatio iznete sugestije Danice Dra{kovi}, uz
napomenu da }e se govornici dr`ati iskqu~ivo onih tema oko kojih prethodno bude postignuta saglasnost. Tako|e je postignuta saglasnost da na
protestnom mitingu, ukoliko Zoran \in|i} i Vojislav Ko{tunica uop604

{te prihvate u~e{}e na ovom skupu, kao govornici se pojave samo lideri
stranaka u~esnika mitinga, odnosno Vojislav [e{eq, Vuk Dra{kovi}, Zoran \in|i} i Vojislav Ko{tunica.
Danica Dra{kovi} je na sebe preuzela obavezu da ubedi Vuka Dra{kovi}a u neophodnost organizovawa zajedni~kog protestnog mitinga, dok je
Vojislav [e{eq preuzeo na sebe obavezu da u tom smislu animira Zorana
\in|i}a i Vojislava Ko{tunicu.
(potpis redigovan)

DCLXXV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
1. 11. 1995. godine

Izvod
iz izve{taja o rezultatima primene mere
TKTR br. 7548 od 2. 11. 1995. godine
Dana 31. 10. 1995. godine Vuk Dra{kovi} je kontaktirao sa suprugom Danicom. Ona mu je tom prilikom prenela sadr`aj svog razgovora sa Vojislavom [e{eqem, povodom planirawa zajedni~kog protestnog mitinga u Beogradu.
Danica je bila kategori~na da Vuk Dra{kovi} ne}e i ne sme odbiti
takvu inicijativu, s obzirom da bi miting bio posve}en iskqu~ivo socijalnim pitawima i unutra{wem stawu u Srbiji. Wen precizni dogovor sa
[e{eqem podrazumeva samo ~etiri govornika ([e{eq, Dra{kovi}, \in|i} i Ko{tunica), s tim da [e{eq ima zadatak da animira posledwu dvojicu. Po mi{qewu Danice Dra{kovi}, situacija je vrlo povoqna, te na mitingu treba istupiti sa tri osnovna zahteva: 1) ostavka predsednika Republike Srbije Slobodana Milo{evi}a, 2) ostavka republi~ke vlade, i 3) izbori po uslovima koje bude odredila opozicija.
Danica Dra{kovi} je nalo`ila svom suprugu da se raspita o mogu}nosti zakazivawa izbora u Srbiji, s obzirom na informaciju dobijenu od
Vojislava [e{eqa da }e izlazak bira~a biti jedan od segmenata tzv. ameri~kog paketa na mirovnim pregovorima u Ohaju (SAD). Weno ~vrsto opredeqewe je da u tom slu~aju najuticajnije opozicione partije nastupe sa jedinstvenom listom kandidata.
Dana 31. 10. 1995. godine, Vuk Dra{kovi} je kontaktirao i sa Vojislavom [e{eqem. Ovaj ga je tom prilikom obavestio da }e se, prema informacijama kojima raspola`e, prevremeni republi~ki i savezni izbori odr`ati, otprilike, do februara 1996. godine, kao i da [iptari, ovoga puta, izbore ne}e bojkotovati. U tom slu~aju, [e{eq unapred predvi|a poraz Socijalisti~koj partiji Srbije, ali mogu}nost da ona novim izbornim zakonima (promena broja izbornih jedinica i sl.), pre svega, obezbedi sebi povoqniji polo`aj u izbornoj trci. [e{eq zato Dra{kovi}u predla`e za605

jedni~ku opozicionu listu (SRS, SPO, DS i DSS), sa jedinstvenim kandidatima, zasnovanu na ekonomskim i socijalnim pitawima, ta~nije na onim
segmentima politi~kog programa oko kojih se mo`e ostvariti minimum saglasnosti budu}ih partnera u koaliciji. Potrebno je, po [e{equ, imati
razra|ene varijante za sve opcije, bez prethodnih uslovqavawa, uz kombinovawe tajnog i javnog (prisustvo mas-medija) oblika dogovarawa.
Vuk Dra{kovi} se u na~elu slo`io sa iznetim predlogom, smatraju}i
da prvo treba sa~ekati rezultate mirovnih pregovora u Ohaju i povratak
predsednika Milo{evi}a, nakon ~ega bi mogao da usledi i dogovor opozicionih lidera oko eventualnog zakazivawa protestnog mitinga u Beogradu.
Pod uslovom, istakao je Dra{kovi}, da miting sadr`i iskqu~ivo ekonomske i socijalne zahteve.
(redigovan pasus)
Izvod sa~inio
(potpis redigovan)

DCLXXVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
2. 11. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
Prate}i ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost Vojislava [e{eqa,
kao i drugih eksponiranih ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke (SRS), do{li smo do pouzdanih saznawa da je Vojislav [e{eq u internoj komunikaciji sa Vojislavom Ko{tunicom obavestio imenovanog o wegovom kontaktu sa Vukom Dra{kovi}em, kojom prilikom je razmatrana i
mogu}nost organizovawa zajedni~kog protestnog mitinga u Beogradu (o ~emu smo posebno informisali).
S tim u vezi, Vojislav [e{eq je predlo`io Vojislavu Ko{tunici da
u ciqu realizacije ideje o odr`avawu mitinga, kao i radi uspostavqawa
drugih vidova saradwe, odr`e zajedni~ki sastanak sa Vukom Dra{kovi}em
i Zoranom \in|i}em.
Vojislav [e{eq je posebno ukazao na potrebu {to skorijeg prevazila`ewa postoje}ih sukoba i animoziteta koji vladaju izme|u Vuka Dra{kovi}a i Zorana \in|i}a, s obzirom da se prema nekim wegovim saznawima
uskoro mo`e o~ekivati i eventualno raspisivawe vanrednih izbora. Naime, [e{eq je podvukao da ima dosta pouzdana saznawa, dobijena preko nekih diplomatskih kanala, da }e jedan od elemenata mirovnog sporazuma u
Dejtonu biti i obaveza odr`avawa vanrednih parlamentarnih izbora u SR
Jugoslaviji. U tom kontekstu [e{eq je podvukao da }e, prema navodima
istih izvora, na ovim izborima u~estvovati i Albanci sa Kosova i Meto606

hije, {to }e, po proceni [e{eqa, najverovatnije prinuditi predsednika

Republike Srbije da mewa Zakon o izbornim jedinicama. Shodno tome, naglasio je [e{eq, bi}e neophodno uspostavqawe odre|enih vidova saradwe
opozicionih parlamentarnih stranaka.
Vojislav Ko{tunica je, podr`avaju}i u na~elu ideju o odr`avawu wihovog zajedni~kog sastanka, svoje u~e{}e uslovio pristankom i dolaskom
Zorana \in|i}a na ovaj susret.
Raspola`emo podacima da je Vojislav [e{eq nakon razgovora sa Vojislavom Ko{tunicom intenzivno nastojao da u toku 1. 11 teku}e godine
ostvari kontakt sa Zoranom \in|i}em. Me|utim, kontakt nije realizovan,
s obzirom da je Zoran \in|i}, po navodima wegove sekretarice, tokom dana bio zauzet razgovorima i susretima sa novinarima.
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
1 h III Upravi RDB MUP RS
1h V Upravi RDB MUP RS
1h V odeqewu CRDB
1h operativnom radniku

Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCLXXVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
17. 11. 1995. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

(redigovano)
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na ekstremisti~ku delatnost Vojislava [e{eqa i
Aleksandra Vu~i}a.
U toku razgovora izvor nas je informisao da ve}e prisustvo ekstremista SRS na Pravnom fakultetu u Beogradu nije zapa`eno i da osim par studenata, koji su weni ~lanovi, nema nikakvih nagove{taja wihove organizovane aktivnosti u ovoj sredini. U proteklom periodu, po izvorovim re~ima, nije zabele`ena nikakva aktivnost pokrenuta od ~lanova SRS, niti su
preduzimani bilo kakvi koraci u smislu stvarawa posebnog ogranka stranke za Pravni fakultet. Tako|e, dodao je izvor, dosada{we akcije SRS u vidu organizovawa javnih manifestacija nisu nai{le na odziv ili podr{ku
me|u studentima i profesorima.
Po izvorovim saznawima, dana 31. 10. 1995. godine, na Pravnom fakultetu je boravio Vojislav [e{eq. U pratwi telohraniteqa obi{ao je fakultet, a potom se uputio u prostorije sekretarijata. Nakon kra}eg razgovora sa Miqkom Vaqarevi}em, sekretarom fakulteta, [e{eq je napustio
607

zgradu. O karakteru i razlozima dolaska [e{eqa na Pravni fakultet izvor nema nekih preciznijih saznawa.
Aleksandar Vu~i}, po izvorovim re~ima, na fakultetu ne ispoqava
strana~ku pripadnost niti se anga`uje u ciqu pridobijawa ili organizovawa studenata. Uglavnom dolazi zbog {kolskih obaveza i u tom pogledu je
veoma ambiciozan. Kontaktira sa malim brojem lica, a te veze nisu bezbednosno interesantne. Po izvorovim saznawima, Vu~i} je u ranijem periodu
nastojao da kao predstavnik SRS ostvari saradwu sa Studentskom unijom
Pravnog fakulteta, ali zbog totalne razlike u politi~kim koncepcijama
do toga nije do{lo. Povremeno navra}a u prostorije Studentske unije gde,
prema yentlmenskom sporazumu, koristi direktnu telefonsku liniju.
Odnosi sa ~lanovima Unije su povr{ni i bez bezbednosnog zna~aja, iako Vu~i} koristi svaku priliku, ~esto na grub i bu~an na~in, da ispoqi svoje politi~ke stavove i antagonizam prema neistomi{qenicima.
3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
(redigovano)
5, Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Sa izvorom je dogovoreno da nastavi da prati bezbednosnu situaciju na
Pravnom fakultetu, sa posebnim osvrtom na eventualne aktivnosti ekstremno orijentisanih pripadnika SRS, te da nas blagovremeno informi{e o svim bezbednosno interesantnim saznawima.

DCLXXVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
20. 11. 1995. godine

Izvod
iz izve{taja o rezultatima primene mere
TKTR br. 7750 od 21. 11. 1995. godine
Dana 17. 11. 1995. godine, Vuk Dra{kovi} je stupio u kontakt sa izvesnim Milerom iz [tutgarta. Tom prilikom Miler je obavestio Dra{kovi}a o pripremama za formirawe nema~ko-srpskog dru{tva, u kome bi bili okupqeni biznismeni iz SR Nema~ke u ciqu investirawa svog kapitala u privredu Republike Srbije, odnosno SR Jugoslavije. Miler je istakao
i neophodnost u slu~aju stvarawa ovog dru{tva, formirawa biroa u Beogradu preko kojeg bi do{lo do povezivawa firmi iz Republike Srbije i SR
Nema~ke. S tim u vezi, Dra{kovi} je podr`ao Milerovu ideju, napomenuv{i da deo posla u Beogradu mo`e da se obavi i preko ve} registrovane firme Eko-spoj.
Narednog dana, 18. 11. teku}e godine, Vojislav [e{eq je stupio u kontakt sa Vukom Dra{kovi}em. Prema navodima [e{eqa, ono {to predstavqa glavni spor me|u opozicionim strankama u Republici Srbiji jeste ne608

suglasica me|u liderima DS-a i DSS-a. Re{ewe ovog problema [e{eq vidi u ujediwewu DS, DSS i Liberalne stranke, jer je, po wegovim re~ima,
polomqen Mi}unovi} koji je predstavqao uzrok cepawa DS-a dva puta.
U varijanti ujediwewa ove tri opozicione stranke, po wemu, SPO i SRS
}e dobiti ja~eg i ~vr{}eg partnera.
U toku razgovora, Vojislav [e{eq je predlo`io Vuku Dra{kovi}u
odr`avawe u toku naredne nedeqe konsultativnog sastanka lidera svih
opozicionih partija u Srbiji. Vuk Dra{kovi} je ponu|eni predlog u principu prihvatio.
Na kraju razgovora, Vojislav [e{eq je povodom aktuelnih mirovnih
pregovora u Ohaju istakao da }e potpisivawe mirovnog sporazuma o biv{oj
BiH od strane srpske delegacije smatrati kao akt kapitulacije.
(redigovano)
Izvod sa~inio
(potpis redigovan)

DCLXXIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
22. 11. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa, kao
i drugih ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke (SRS)
Prate}i ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost pojedinih lica koja
deluju u okviru SRS-a, do{li smo do pouzdanih saznawa da su Vojislav [e{eq i Aleksandar Vu~i}, kao eksponenti ove grupacije ekstremista, izrazili ogor~ewe i ispoqili neslagawe povodom potpisanog mirovnog sporazuma u Dejtonu.
S tim u vezi, Vojislav [e{eq je izneo procenu da se ipak ne}e dugo
slaviti, te da }e, kako on predvi|a, narod kroz nedequ dana shvatiti da je
sve la` i budala{tina. U tom kontekstu, Vojislav [e{eq je posebno izrazio nezadovoqstvo izve{tavawem informativnih agencija o pozitivnom raspolo`ewu naroda u Republici Srpskoj povodom postignutog mirovnog sporazuma, nagla{avaju}i da, prema wegovim informacijama, u srpskom
delu Sarajeva vlada muk i konsternacija zbog potpisanog sporazuma.
Aleksandar Vu~i} je u vi{e odvojenih razgovora, komentari{u}i iskqu~ivo uz negativne konotacije okon~awe mirovnih pregovora u Dejtonu,
naro~ito ispoqio ogor~ewe na sve ostale opozicione stranke koje su sredstvima informisawa dale izjave podr{ke potpisivawu mirovnog ugovora.
Po proceni Aleksandra Vu~i}a, kao posledica ispoqavawa otvorenog neslagawa SRS-a s potpisivawem mirovnog sporazuma mo`e se o~ekivati da
uskoro po~ne hap{ewe ~lanova SRS-a.
609

Raspola`emo saznawima da je Aleksandar Vu~i} posebno upozoren od

strane oca, An|elka Vu~i}a, da vodi ra~una da ubudu}e u svojim javnim nastupima ne iznosi kriti~ki intonirane primedbe na ra~un predsednika Republike Srbije, s obzirom da, kako je naveo, ima pouzdane informacije da
}e do}i do ~istki i hap{ewa qudi iz redova stranke.
(potpis redigovan)

DCLXXX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
IV odeqewe Savski venac
71-0506
25. 11. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na su|ewe Branislavu Vaki}u
Dana 23. 11. 1995. godine, u vremenu od 9.00 do 14.45 ~asova, pred ve}em
Prvog op{tinskog suda u Beogradu, kojim je predsedavao sudija Bla`i},
odr`an je nastavak su|ewa Branislavu Vaki}u, saveznom poslaniku SRS,
zbog krivi~nog dela nano{ewa te{kih telesnih povreda Mihajlu Markovi}u, saveznom poslaniku SPO.
Su|ewu su prisustvovali u svojstvu svedoka Vojislav [e{eq i Radovan
Radovi}, a kao posmatra~i mawi broj (10) pripadnika i simpatizera SRS,
bez obele`ja i transparenata. U toku saslu{awa [e{eq je u izlagawu napao izve{taj medicinskih ve{taka, navode}i da je nalaz ra|en po diktatu
vladaju}e partije, navode}i da je prvi izve{taj skup{tinskog lekara ukazivao da se radi o lakim telesnim povredama i da je on kasnije izmewen.
[e{eq je tako|e naveo da je prilikom incidenta stvorena velika gu`va i izrazio je sumwu da je povrede Markovi}u naneo Radovan Radovi}.
U toku saslu{awa, Radovi} je demantovao sve [e{eqeve navode.
Na kraju rasprave, na pitawa sudije Bla`i}a da li su spremni da daju zavr{nu re~, branioci Branislava Vaki}a su zbog nespremnosti tra`ili odlagawe davawa zavr{ne re~i, {to je sudsko ve}e prihvatilo, te je davawe zavr{ne re~i i izricawe presude odlo`eno za 5. 12. 1995. godine u 10.00 ~asova.
Su|ewe je proteklo bez incidenata.

DCLXXXI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
25. 11. 1995. godine
Na osnovu ta~ke 56 Pravila o radu Resora dr`avne bezbednosti, daje se
slede}i predlog za zavo|ewe operativne obrade nad [e{eq Vojislavom.
610

Vojislav [e{eq, ro|en 11. 12. 1954. godine u Sarajevu, od oca Nikole,
Srbin, dr`avqanin SRJ, o`ewen, po zanimawu doktor pravnih nauka, bez
stalnog zaposlewa, sa prebivali{tem u Beogradu, naseqe Batajnica, ul.
Posavskih odreda br. 36.
Razlozi:
Vojislav [e{eq se nalazio u operativnoj obradi u CRDB Beograd od
9. 2. 1987. do 2. 6. 1992. godine zbog delovawa sa pozicija ekstremizma.
Primenom mera i radwi iz nadle`nosti RDB, do{li smo do pouzdanih
saznawa da je Vojislav [e{eq zagovornik nasilnog ru{ewa Ustavom utvr|enog poretka Republike Srbije i naru{avawa wenog teritorijalnog integriteta primenom ekstremisti~ko-teroristi~kih i incidentnih metoda
delovawa. U tom smislu je utvr|eno da [e{eq rukovodi, planira i koordinira aktivnostima ultra-ekstremne grupe lica koja deluju unutar Srpske
radikalne stranke sa nacional-{ovinisti~ke platforme.
Kao pristalica ideje da se politi~ki preokret izvede u uslovima vanrednih prilika, ustanovqeno je da je Vojislav [e{eq u toku 1994-1995. godine u vi{e navrata inicirao i organizovao razne protestne skupove i demonstracije. Po zamisli Vojislava [e{eqa, krajwi ciq pokretawa ovih
skupova bio je da se eventualno isprovociraju ekscesne situacije i izazovu
nemiri koji bi zatim mogli da eskaliraju u nestabilnost {irih razmera, a
sve radi ru{ewa legalno izabranih organa vlasti u Republici Srbiji. Tako je, na primer, [e{eq nameravao da na protestnom mitingu, 17. 6. 1995.
godine u Beogradu, ultimativno iznese zahteve za smenu predsednika Republike Srbije i promenu aktuelne vlasti, ~ije bi ispuwewe ~ekali na mestu
okupqawa. Postojala je spremnost da se, u tom smislu, okupqena masa zadr`i i vi{e dana, te da sami, svojim masovnim prisustvom, parali{u vitalne
komunalne i druge sisteme u gradu, a da sedewem ili le`awem na ulici isprovociraju intervenciju i sukobe sa pripadnicima MUP-a.
Pouzdano smo ustanovili da je Vojislav [e{eq krajem 1993. godine
formirao ilegalni Politi~ki savet SRS-a, koji su sa~iwavali profesori Beogradskog univerziteta, te visoki aktivni i penzionisani oficiri
Vojske Jugoslavije, a sa ~ijim postojawem i delovawem nisu bili upoznati
ni wegovi najbli`i strana~ki saradnici. Primarni ciq delovawa Politi~kog saveta bio je ilegalno prikupqawe strate{kih podataka, te wihova obrada i analiza, radi iznala`ewa i davawa procena u izboru metoda delovawa SRS-a na planu preuzimawa vlasti u Republici Srbiji. Tako|e je
utvr|eno da je Politi~ki savet radio i posebne informacije za potrebe
Vojislava [e{eqa, koje su se odnosile na predsednika Republike Srbije i
wegovu porodicu.
Preduzimawem odgovaraju}ih mera i radwi iz nadle`nosti RDB,
krajem 1994. godine prese~ena je dotada{wa aktivnost Politi~kog saveta, s tim da ne iskqu~ujemo mogu}nost obnavqawa wegovog rada, s obzirom da neki ~lanovi ovog tela i daqe ostvaruju kontakte sa Vojislavom
[e{eqom.
611

Na predlog Vojislava [e{eqa izra|en je plan, organizacioni razvoj

i mobilizacijski sistem delovawa ~etni~kih vojnih formacija u ilegali.
Osnovna zamisao ovog organizovawa je mobilizacijski razvoj i delovawe
~etni~kih trojki, vodova, ~eta, odreda, brigada, korpusa i glavnog {taba
~etni~ke vojske, u ciqu naru{avawa ustavnih re{ewa Republike Srbije i
nasilnog preuzimawa vlasti. S tim u vezi, utvr|eno je da je Vojislav [e{eq, u ciqu stvarawa, konsolidovawa i omasovqavawa paravojnih formacija, odr`avao i tajnu vezu sa pojedinim visokim oficirima Vojske Jugoslavije.
Tako|e je ustanovqeno da je Vojislav [e{eq, u ciqu podr`avawa ratne opcije kao na~ina razre{ewa konflikta na prostorima biv{e BiH, te
podsticawa razdora u srpskom narodu i time slabqewa odbrambene mo}i,
vr{io znatan uticaj na pojedine visoke oficire Vojske Republike Srpske
(VRS) i oficire Srpske Vojske Krajine (SVK), sa kojima je ina~e odr`avao ilegalne kontakte.
Vojislav [e{eq je, tako|e, inicirao stvarawe ilegalnih parapolicijskih snaga koje bi bile pod wegovom neposrednom ingerencijom i kontrolom.
Imaju}i u vidu mogu}e politi~ko-bezbednosne implikacije po odbranu i ustavni poredak Republike Srbije, do kojih mo`e do}i ovakvom aktivno{}u Vojislava [e{eqa, predla`emo da se, shodno tome, u ciqu pra}ewa,
dokumentovawa i presecawa wegove ekstremisti~ko-teroristi~ke delatnosti zavede nad Vojislavom [e{eqom operativna obrada.

DCLXXXII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
27. 11. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na Vojislava [e{eqa
Prate}i kontinuirano ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost Vojislava [e{eqa, kao i drugih ekstremno orijentisanih lica koja deluju u
okviru Srpske radikalne stranke (SRS), do{li smo do pouzdanih saznawa
da je Vojislav [e{eq dana 26. 11. 1995. godine ostvario kontakt sa Danicom
Dra{kovi}.
Raspola`emo podacima da je Vojislav [e{eq u internoj komunikaciji sa Danicom Dra{kovi}, ukazuju}i na mogu}nost odr`avawa novih
izbora, predlo`io da se u tom kontekstu, a radi dogovora o zajedni~koj
strategiji, odr`i sastanak lidera ~etiri najve}e opozicione stranke
(SPO, SRS, DS i DSS). S tim u vezi, Vojislav [e{eq je predlo`io da
se pokrene inicijativa za potpisivawe sporazuma izme|u ove ~etiri
612

stranke o tome da se u predizbornoj kampawi ne slu`e spotovima (u smislu materijalno-finansijske u{tede), da zajedni~ki kontroli{u regularnost odr`avawa izbora i da upute apel gra|anima da ne glasaju za male stranke kako ne bi do{lo do nepotrebne disperzije glasova bira~kog
tela.
U vezi gore iznetog, Danica Dra{kovi} je decidirano naglasila da
Vuk Dra{kovi} ni u kom slu~aju ne `eli da razgovara sa Zoranom \in|i}em, te da, shodno tome, za sada ostaje kao jedino aktuelno odr`avawe zajedni~kih sastanaka na nivou zamenika {efova poslani~kih grupa.
Prema na{im saznawima, Danica Dra{kovi} je tom prilikom posebno
apostrofirala da je do{lo do poreme}aja u odnosima izme|u SPS-a i
SPO-a, podvla~e}i da je, naime, ona tome najvi{e doprinela pisawem i objavqivawem kriti~ki intoniranih tekstova protiv aktuelne vlasti u
Srpskoj re~i.

DCLXXXIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
4. 12. 1995. godine

Izvod
iz izve{taja o rezultatima primene mere TKTR br. 7909
Dana 1. 12. 1995. godine, Vuk Dra{kovi} je kontaktirao Vojislava [e{eqa, interesuju}i se o merama koje Srpska radikalna stranka namerava da
preduzme u daqem periodu.
Najavquju}i najpre kadrovske promene koje se, po wegovom mi{qewu,
neminovno o~ekuju u MUP Republike Srbije, [e{eq je istakao da ide daqe u borbu, te da namerava, kada otopli, da organizuje nove mitinge. [to
se ti~e parlamentarnih izbora koji, prema Dejtonskom sporazumu, treba da
se odr`e u Republici Srpskoj (RS), [e{eq i wegova stranka nameravaju da
u wima u~estvuju, pa }e se, shodno tome, propagandni materijal pripremiti
u Beogradu i slati u RS.
Na Dra{kovi}evo pitawe o sudbini Sarajeva, [e{eq je odgovorio da
se ili mirovni sporazum mora promeniti ili }e Srbi kolektivno napustiti ovaj grad.
Na kraju kontakta, Dra{kovi} je predlo`io [e{equ da se sastanu
krajem idu}e nedeqe, {to je ovaj rado prihvatio, ali da, prethodno, jo{ jednom kontaktiraju 7. ili 8. 12. 1995. godine. Dotle bi [e{eq, prema Dra{kovi}evoj molbi, trebalo da se raspita (i sazna) o jo{ nekim stvarima.
(redigovano)
(potpis redigovan)
613

DCLXXXIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
4. 12. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
i drugih ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke (SRS)
Prate}i ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost Vojislava [e{eqa,
kao i drugih ekstremno orijentisanih lica koja deluju u okviru SRS-a, do{li smo do pouzdanih saznawa da Vojislav [e{eq namerava da sa grupom
najbli`ih saradnika otputuje u Hag u ciqu obavqawa razgovora i pru`awa
odre|enih informacija Ri~ardu Goldstonu tu`iocu Me|unarodnog tribunala u Hagu.
S tim u vezi, raspola`emo podacima da je Aleksandar Vu~i} dana 30.
11. 1995. godine kontaktirao kancelariju Ri~arda Goldstona i obavestio ih
o planiranoj poseti delegacije SRS-a na ~elu sa Vojislavom [e{eqom Me|unarodnom sudu u Hagu, odnosno Ri~ardu Goldstonu. U vezi gore iznetoga,
sugerisano im je da svoju posetu zvani~no najave kancelariji putem faksa,
nakon ~ega }e im u narednih desetak dana biti odgovoreno o eventualnom
terminu prijema u Me|unarodnom sudu.
Prema dosada{wim saznawima, planirano je da delegaciju SRS-a u
Hagu sa~iwavaju Vojislav [e{eq, Aleksandar Vu~i}, Aleksandar Stefanovi} i Steva Dragi{i}. Tako|e je predvi|eno da boravak delegacije
SRS-a prati ekipa novinara koju bi trebalo da sa~iwavaju Bojana Leki}
iz Studija B, Nata{a Odalovi} iz Na{e borbe i Ksenija Jankovi}, novinar Srpske re~i i Radio indeksa, kao i jedan kamerman iz NT Studija B.
Raspola`emo podacima da je Vojislav [e{eq nalo`io Nikoli Popla{enu (predsednik SRS za RS) da u kontekstu odr`avawa predstoje}ih
izbora u Republici Srpskoj pod hitno izvr{i reorganizaciju stranke, nagla{avaju}i da }e im u tom smislu biti dostavqeno i posebno uputstvo za
reorganizaciju. Komentari{u}i odr`avawe predstoje}ih izbora u RS, Vojislav [e{eq je podvukao da se na izbore mora i}i po svaku cenu, iako }e,
po wegovoj oceni, to biti izbori pod okupacijom.
Prema na{im saznawima, Vojislav [e{eq i Aleksandar Vu~i} planiraju da obave izdvojeni razgovor sa Aleksandrom Jankovi}, kojom prilikom bi poku{ali da je ubede da napusti ~lanstvo u Srpskom pokretu obnove i pristupi SRS-u.
614

DCLXXXV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
5. 12. 1995. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq
Navedena OT mera primewuje se na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije, SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 4. 12. 1995. godine, Aleksandar Vu~i} je nazvao kancelariju Ri~arda Goldstona tu`ioca Me|unarodnog tribunala u Hagu, i obavestio Goldstona da je Vojislav [e{eq izrazio spremnost da otputuje u Hag u smislu
pru`awa pomo}i i odgovaraju}ih informacija u ciqu re{ewa jugoslovenske krize.
Nakon toga, razgovor sa Ri~ardom Goldstonom nastavio je Vojislav
[e{eq koji je, nagla{avaju}i da ga ovda{wa {tampa optu`uje za ratne
zlo~ine, podvukao da bi u slu~aju da Me|unarodni sud u Hagu ima ne{to
protiv wega, do{ao li~no u Hag i u~estvovao u su|ewu. S tim u vezi, [e{eq je posebno apostrofirao da je u svakom slu~aju spreman da do|e u Hag
i porazgovara sa Ri~ardom Goldstonom, ukoliko bi to koristilo radu Me|unarodnog tribunala.
U vezi gore iznetog, Ri~ard Goldston je, izra`avaju}i zahvalnost Vojislavu [e{equ na kooperativnosti, naveo da optu`be nisu dovoqne za rad
suda, sugeri{u}i mu pri tom da svoje izlagawe ukratko izlo`i u pismenoj
formi i po{aqe na adresu Me|unarodnog suda u Hagu.
Na pitawe Vojislava [e{eqa kada mo`e o~ekivati odgovor na wegov
predlog da eventualno do|e u Hag, Ri~ard Goldston je odgovorio da }e mu se
on javiti samo ako ima potrebe i ako imam ne{to da vam saop{tim.

DCLXXXVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
6. 12. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
i drugih ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke (SRS)
Prate}i kontinuirano delatnost ekstremista iz redova SRS-a do{li
smo do pouzdanih saznawa da }e Vojislav [e{eq, kao eksponent ove grupa615

cije ekstremista, zajedno sa saradnicima Aleksandrom Vu~i}em i Stevom

Dragi{i}em u petak, 8. 12. 1995. godine oko 9.00 ~asova doputovati u U`ice.
Prema na{im saznawima, Vojislav [e{eq }e neposredno po dolasku u
U`ice dati intervju U`i~koj nedeqi, nakon ~ega }e odr`ati sastanak
Op{tinskog i Okru`nog odbora SRS-a. U me|uvremenu }e Aleksandar Vu~i} i Steva Dragi{i} u 10.00 ~asova nastupati u emisiji Radija Bajina Ba{ta, a u 13.00 ~asova u emisiji Radio Kosjeri}a.
Planom boravka predvi|eno je da Vojislav [e{eq u 13.00 ~asova u~estvuje u emisiji Radio Po`ege da bi nakon toga delegacija SRS-a, na ~elu
sa Vojislavom [e{eqom, odr`ala u Priboju u 17.00 ~asova sastanak Op{tinskog odbora stranke. Tako|e je planirano da Vojislav [e{eq, sa po~etkom u 21.00 ~asova, u ^a~ku odr`i sastanak Op{tinskog i Okru`nog odbora SRS-a. Postoji mogu}nost da Vojislav [e{eq, ukoliko bude imao
vremena, odr`i u U`icu i konferenciju za {tampu.
Raspola`emo podacima da je Vojislav [e{eq u kontekstu odr`avawa
predstoje}ih izbora dao ovla{}ewe Mirku Blagojevi}u (predsednik IO
SRS za RS) da udaqi iz SRS-a sve ~lanove koji se suprotstavqaju politici
stranke, kao i one ~lanove za koje ima saznawa da su policijske krtice. U
tom smislu, Vojislav [e{eq je posebno sugerisao Mirku Blagojevi}u da
najvi{e pa`we obrati na op{tinske odbore SRS-a iz Krajine, koji se, prema wegovim informacijama, najvi{e suprotstavqaju aktuelnoj politici
stranke.
Vojislav [e{eq }e dana 6. 12. 1995. godine u 10.00 ~asova primiti u
prostorijama stranke na razgovor Predraga Golubovi}a, funkcionera
Srpske narodne obnove, na wegov zahtev.
Raspola`emo podacima da }e Aleksandar Vu~i} dana 6. 12. 1995. godine
u 11.00 ~asova u prostorijama ambasade Ma|arske u Beogradu ostvariti kontakt sa Gaborom Er~eiom drugim sekretarom ambasade. Inicijativa za
ovaj kontakt usledila je od strane Gabora Er~eia.

DCLXXXVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
7. 12. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
i drugih ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke (SRS)
Prate}i kontinuirano delatnost ekstremista iz redova SRS-a, do{li
smo do pouzdanih saznawa da je Vojislav [e{eq, kao eksponent ove grupacije ekstremista, nalo`io Aleksandru Stefanovi}u, koji se trenutno nalazi u SR Nema~koj, da ovaj preko svojih veza organizuje odr`avawe vi{e
javnih skupova od strane SRS-a za Srbe koji `ive u SR Nema~koj. Po mi616

{qewu Vojislava [e{eqa, ove skupove bi trebalo organizovati u onim

gradovima koji garantuju da }e se na wima okupiti ve}i broj gra|ana srpske
nacionalnosti, kao {to su [tutgart, Minhen, Dizeldorf i Frankfurt.
Kako se saznaje, Aleksandar Vu~i} i Steva Dragi{i} dana 7. 12. 1995.
godine u~estvova}e u Kragujevcu na promociji i tribini povodom izlaska
iz {tampe kwige Tomislava Nikoli}a.
Vojislav [e{eq }e dana 14. 12. 1995. godine u 19.00 ~asova u~estvovati
u emisiji Radio Kragujevca.
Raspola`emo podacima da je Vojislav [e{eq formirao posebnu radnu
grupu za izradu programa za lokalnu upravu. U grupi su: Miroslav Vasiqevi},
Sr|an Kolari}, Predrag Stoji}evi}, Dragan Qubojevi} i Sawa Pejovi}.

DCLXXXVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
7. 12. 1995. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq
Navedena OT mera primewuje se na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 6. 12. 1995. godine Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa Brankom
Novakovi} (dizajner iz Amsterdama, Holandija). Tom prilikom, Vojislav
[e{eq je zamolio Branku Novakovi} da im imenovana pomogne da preko
nekog registrovanog srpskog udru`ewa ili institucije iz Holandije obezbedi i po{aqe garantna pisma za wega (Vojislava [e{eqa) i jo{ devetoro lica, koji bi sa~iwavali delegaciju stranke tokom boravka u Holandiji. U tom kontekstu, Vojislav [e{eq je posebno insistirao da se pomenute
garancije obezbede {to je pre mogu}e, s obzirom da delegacija SRS-a planira da orijentirno (kao u originalu) krene na put oko 15. 12. teku}e godine.
S tim u vezi, Branka Novakovi} je izrazila visok stepen sumwe u mogu}nost dobijawa garantnih pisama u tako kratkom roku. U nastavku razgovora imenovana je obavestila Vojislava [e{eqa da je ispitala teren u
vezi organizacije skupova od strane SRS-a u Holandiji. U tom smislu je
podvukla da bi se, po wenoj proceni, takav jedan skup najlak{e mogao organizovati u Roterdamu, gde postoji jak srpski klub.
O svemu gore iznetom detaqnije }e se dogovoriti u toku narednih dana,
kada situacija oko organizacije skupova i garantnih pisama bude izvesnija.
Napomena:
O namerama Vojislava [e{eqa da sa grupom najbli`ih saradnika otputuje u Hag u ciqu obavqawa razgovora i pru`awa odre|enih informaci617

ja Ri~ardu Goldstonu tu`iocu Me|unarodnog tribunala u Hagu, kao i o sastavu delegacije informisali smo slu`benom bele{kom od 4. 12. teku}e godine i kroz izve{taj OTS-a od 5. 12. teku}e godine.
(potois redigovan)

DCLXXXIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
8. 12. 1995. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq
Navedena OT mera primewuje se na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 7. 12. 1995. godine Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa Brankom
Novakovi} (radi kao dizajner u Amsterdamu) na okolnosti planirane posete delegacije Srpske radikalne stranke (SRS) Holandiji.
S tim u vezi, Vojislav [e{eq je tra`io od Branke Novakovi} da im
ona organizuje da Udru`ewe Srba iz Roterdama uputi poziv delegaciji
stranke za posetu Holandiji.
Po kazivawu Vojislava [e{eqa, oni bi se na osnovu tog poziva obratili u ponedeqak, 11. 12. 1995. godine, ambasadi Holandije u Beogradu radi
dobijawa viza, i nakon regulisawa viza, u sredu 13. 12. 1995. godine krenuli
preko SR Nema~ke, gde bi preno}ili, za Holandiju. Kako je istakao Vojislav [e{eq, planiraju da u Holandiju doputuju u ~etvrtak 14. 12. 1995. godine u popodnevnim ~asovima. Planom boravka je predvi|eno da tribine
odr`e u subotu 16. i nedequ 17. 12. 1995. godine.
Vojislav [e{eq je posebno insistirao na potvrdi od strane Branke
Novakovi} da li je petak 15. 12. 1995. godine sigurno radni dan. Nakon dobijawa potvrdnog odgovora, Vojislav [e{eq je istakao da naime tog dana
treba neke svoje poslove da obave.
Napomena:
Prema na{im dosada{wim saznawima, o kojima je ve} informisano,
Vojislav [e{eq }e tokom boravka u Holandiji prioritetno nastojati da
ostvari kontakt sa predstavnicima Me|unarodnog tribunala u Hagu, zbog
~ega je u su{tini i organizovano ovo putovawe.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
618

DCXC
Dr`avna tajna
Na osnovu ~lana 13, stav 3 ZUP-a Republike Srbije (Slu`beni glasnik R. Srbije, br. 44/91) ta~ka 5 i 56 Pravila o radu RDB, a na predlog
CRDB Beograd broj 11785 od 28. 11. 1995. godine, donosim odluku o zavo|ewu
operativne obrade nad [e{eq Vojislavom, ro|en 11. 12. 1954. godine u Sarajevu, biv{a BiH, od oca Nikole, Srbin, dr`avqanin SRJ, o`ewen, po zanimawu doktor pravnih nauka, bez stalnog zaposlewa, sa prebivali{tem u
Beogradu, naseqe Batajnica, ul. Posavskih odreda br. 36.
Obrazlo`ewe: Primenom mera i radwi iz nadle`nosti RDB do{li
smo do pouzdanih saznawa da je Vojislav [e{eq zagovornik nasilnog ru{ewa Ustavom utvr|enog poretka Republike Srbije i naru{avawa wenog
teritorijalnog integriteta primenom ekstremisti~ko-teroristi~kih i
incidentnih metoda delovawa. U tom smislu je utvr|eno da [e{eq rukovodi, planira i koordinira aktivnostima ultra-ekstremne grupe lica koja deluju unutar Srpske radikalne stranke sa nacional-{ovinisti~ke
platforme.
Kao pristalica ideje da se politi~ki preokret izvede u uslovima
vanrednih prilika, ustanovqeno je da je Vojislav [e{eq u toku 19941995. godine u vi{e navrata inicirao i organizovao razne protestne skupove i demonstracije. Po zamisli Vojislava [e{eqa, krajwi ciq pokretawa ovih skupova bio je da se eventualno isprovociraju ekscesne situacije i izazovu nemiri koji bi zatim mogli da eskaliraju u nestabilnost
{irih razmera, a sve radi ru{ewa legalno izabranih organa vlasti u Republici Srbiji.
Na predlog Vojislava [e{eqa izra|en je plan, organizacioni razvoj
i mobilizacijski sistem delovawa ~etni~kih vojnih formacija u ilegali.
Osnovna zamisao ovog organizovawa je mobilizacijski razvoj i delovawe
~etni~kih trojki, vodova, ~eta, odreda, brigada, korpusa i glavnog {taba
~etni~ke vojske, u ciqu naru{avawa ustavnih re{ewa Republike Srbije i
nasilnog preuzimawa vlasti. S tim u vezi, utvr|eno je da je Vojislav [e{eq, u ciqu stvarawa, konsolidovawa i omasovqavawa paravojnih formacija, odr`avao i tajnu vezu sa pojedinim visokim oficirima vojske Jugoslavije.
Vojislav [e{eq je, tako|e, inicirao stvarawe ilegalnih parapolicijskih snaga koje bi bile pod wegovom neposrednom intervencijom i kontrolom.
Imaju}i u vidu mogu}e bezbednosne implikacije po odbranu i ustavni
poredak Republike Srbije do kojih mo`e do}i ovakvom aktivno{}u Vojislava [e{eqa, predla`emo da se, shodno tome, u ciqu pra}ewa, dokumentovawa i presecawa wegove ekstremisti~ko-teroristi~ke delatnosti zavede
nad Vojislavom [e{eqom operativna obrada.
Shodno iznetom, odlu~eno je kao u dispozitivu.
619

DCXCI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
11. 12. 1995. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq
Navedena OT mera primewuje se na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 9. 12. 1995. godine Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa Brankom
Novakovi} (dizajner iz Amsterdama) u vezi planirane posete delegacije
Srpske radikalne stranke (SRS) Holandiji.
Shodno ranije postignutom dogovoru, Branka Novakovi} je obavestila Vojislava [e{eqa da je Udru`ewe Srba iz Roterdama uputilo poziv delegaciji stranke za posetu Holandiji, s tim da je poziv poslat preko faksa direktno na ambasadu u Beogradu. U vezi gore iznetoga, Vojislav [e{eq je istakao da }e shodno tome u ponedeqak 11. 12. teku}e godine, zajedno sa Aleksandrom Vu~i}em, oti}i do ambasade Holandije u
ciqu regulisawa pitawa viza, nagla{avaju}i da bi onda, u slu~aju dobijawa viza, krenuli u sredu 13. 12. teku}e godine u ranim jutarwim ~asovima, preko SR Nema~ke, za Holandiju. Vojislav [e{eq je posebno zamolio Branku Novakovi} da im imenovana obezbedi sme{taj u nekom mawem hotelu u Roterdamu, podvla~e}i da im je ipak najva`nije da nam se
organizuje ~uvawe kola, da negde budu zakqu~ana, da no}u nema niko pristupa kolima.
Povodom namere Vojislava [e{eqa da se tokom wihovog boravka u Holandiji organizuju tribine od strane SRS-a, Branka Novakovi} je istakla
da je predsednik Kluba Srba iz Amsterdama izrazio bojazan u vezi sa organizovawem tribine SRS-a u Amsterdamu, te da je za sada jedino izvesno odr`avawe skupa u Roterdamu.
U nastavku razgovora, Branka Novakovi} je ukazala na mogu}nost i u
tom smislu izrazila i spremnost dai kada dobije potvrdu wihovog dolaska,
organizuje konferenciju za {tampu, {to je Vojislav [e{eq sa zadovoqstvom prihvatio.
Postignut je dogovor da ponovo kontaktiraju u ponedeqak, 11. 12. teku}e godine u popodnevnim ~asovima, kada situacija oko regulisawa viza bude izvesnija.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
620

DCXCII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
14. 12. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa,
kao i drugih ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke
Prate}i ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost Vojislava [e{eqa, do{li smo do pouzdanih saznawa da je usled proceduralnih pitawa vezanih za dobijawe viza do daqwega prolongiran datum polaska delegacije
SRS za Holandiju. Naime, slu`benik ambasade Holandije u Beogradu obavestio je Aleksandra Vu~i}a da nema formalnih prepreka oko dobijawa viza, ve} je zastoj iskqu~ivo tehni~ke prirode (popuwavawe obrazaca i provera garancija iz Holandije).
Vojislav [e{eq }e u petak, 15. 12. 1995. godine, u~estvovati na tribini SRS-a u Futogu, koja po~iwe u 19.00 ~asova u Kulturno-informativnom
centru. Prethodno }e posetiti (orijentirno oko 18.00 ~asova) Okru`ni odbor SRS-a u Novom Sadu.
Miroslav Vasiqevi} je odlukom Vojislava [e{eqa postavqen na mesto predsednika Gradskog odbora SRS-a umesto Dragana Todorovi}a, koji
ostaje predsednik Izvr{nog odbora SRS-a za Srbiju. Povodom naimenovawa Miroslava Vasiqevi}a na ovu funkciju, Aleksandar Vu~i} je izrazio
visok stepen nezadovoqstva, smatraju}i da je izbor Vasiqevi}a najgore re{ewe za stranku.
Raspola`emo podacima da je Jovi}evi}-Milo{evi} Bosiqka u odvojenom razgovoru sa Vojislavom [e{eqom obavestila imenovanog da je zavr{ila sa pisawem novog Statuta stranke.
Sawa Pejovi} (~lan radne grupe za izradu programa lokalne uprave)
informisala je Vojislava [e{eqa da }e, po wenoj proceni, program lokalne uprave biti zavr{en do petka, 15. 12. 1995. godine, kada }e mu i biti
prezentovan.
Gabor Er~ei drugi sekretar ambasade Ma|arske u Beogradu, nastojao je
u toku dana 13. 12. 1995. godine, da ostvari kontakt sa Aleksandrom Vu~i}em.
Savezni i republi~ki poslanici SRS-a iz Beograda deli}e u subotu 16.
12. teku}e godine, u Knez Mihajlovoj ulici, gra|anima besplatno primerke
novog broja Velike Srbije.
Raspola`emo saznawima da Op{tinski odbor SRS-a za Novi Beograd
planira da u ciqu popularizacije stranke, u narednom periodu organizuje
deset lokalnih i jednu glavnu tribinu SRS-a na teritoriji op{tine Novi
Beograd. Procena je organizatora da }e na lokalnom nivou biti minimum
200 u~esnika na svakoj tribini, a na glavnoj tribini o~ekuju oko hiqadu
u~esnika. Za sada se kao mogu}e mesto odr`avawa tribina spomiwe bioskop
Jugoslavija. O~ekuju da }e na ovim tribinama u~estvovati Vojislav [e{eq, Tomislav Nikoli}, Aleksandar Vu~i} i Miroslav Vasiqevi}.
621

DCXCIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
15. 12. 1995. godine

Izvod
iz izve{taja o rezultatima primene mere
TKTR br. 13455 od 15. 12. 1995. godine
Dana 14. 12. 1995. godine Danica Dra{kovi} je ostvarila kontakt sa Vojislavom [e{eqom.
U toku razgovora bilo je re~i o organizovawu zajedni~kih demonstracija. U iznetom smislu, Danica Dra{kovi} i Vojislav [e{eq su se slo`ili da to moraju biti pre svega demonstracije socijalne prirode, sa akcentom na te{kom materijalnom polo`aju radnika, privatizaciji i slobodi
medija, a u organizaciji ~etiri opozicione stranke: SPO, SRS, DS i DSS.
Lideri navedenih stranaka trebalo bi da se sastanu u narednom periodu, o
svemu dogovore i pove`u sa liderima granskih sindikata.
Vojislav [e{eq je napomenuo da se uskoro mo`e o~ekivati izlazak
radnika na ulicu, {to je Danica Dra{kovi} ocenila kao vrlo povoqno za
realizaciju wihove ideje o organizovawu demonstracija. Kao povoqnu
okolnost, ona je ocenila i to da su radnici u Francuskoj ve} danima u
{trajku, {to se uz odgovaraju}u medijsku obradu mo`e iskoristiti za pripremu radnika u Srbiji za najavqene demonstracije kada otopli. U vezi
iznetog, Danica je naglasila da se wen suprug u potpunosti sagla{ava sa navedenim stavovima.
U daqem toku razgovora, [e{eq je rekao da ima vesti o povla~ewu patrijarha Pavla sa sada{we du`nosti, ali nije {ire komentarisao svoje navode. Tako|e, izneo je tvrdwe da predstoje velika previrawa i kadrovske
promene u SPS, kao i navodna ~istka u policiji.
U pogledu najave izbora, [e{eq je istakao da postoje dve varijante, i
to: da lokalni izbori budu ve} u februaru ili da na svim nivoima budu u
maju, s tim {to bi na wih iza{li i [iptari. Danica Dra{kovi} je navela
da wenoj stranci najvi{e odgovara druga varijanta, da izbori budu u maju, a
SPO bi imao zajedni~ku izbornu listu sa [iptarima, muslimanima i Ma|arima. Tako|e, potvrdila je da, ukoliko ne bude TV prenosa skup{tinskih
sednica, SPO }e napustiti Skup{tinu SRJ.
Na kraju, Vojislav [e{eq je rekao da je MUP Republike Srbije odbilo da mu izda paso{ (navodno mu je oduzet i pi{toq), tako da ne mo`e da
ostvari svoju nameru da putuje u Hag, gde bi, po sopstvenom tvr|ewu, bio za{ti}eni svedok optu`be protiv predsednika Srbije, a odbrane Radovana
Karayi}a i generala Ratka Mladi}a.
(redigovano)
Izvod sa~inila
(potpis redigovan)
622

DCXCIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
15. 12. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost
Vojislava [e{eqa, kao i drugih ekstremista
iz redova Srpske radikalne stranke (SRS)
Prate}i delatnost ultra-ekstremnih lica koja deluju u okviru SRS-a,
do{li smo do pouzdanih saznawa da je Vojislav [e{eq, kao eksponent ove
grupacije ekstremista, najavio da se odlazak delegacije SRS-a za Holandiju prolongira za januar 1996. godine. Kao razloge odlagawa putovawa, Vojislav [e{eq je naveo pre svega proceduralna pitawa oko regulisawa viza,
kao i wegovu `equ da bude prisutan na sednici Ve}a gra|ana Savezne skup{tine, zakazane za 25. decembar teku}e godine, za koju ina~e misli da }e biti direktno TV preno{ena.
Povodom odr`avawa navedene sednice Ve}a gra|ana, Vojislav [e{eq
je obavio odvojene razgovore sa jednim brojem saveznih poslanika iz redova SRS-a i nalo`io im da spreme predloge i obrazlo`ewa za dopunu dnevnog reda po slede}im temama:
^edomir Vasiqevi} tra`ewe rasprave o Programu II Dragoslava
Avramovi}a i postavqawe pitawa za{to Program nije dostavqen poslanicima,
Ratko Mar~eti} o ka{wewu procesa privatizacije i usvajawu Zakona o preduze}ima,
Zoran Krasi} socijalna politika i stawe penzionera,
Jovan Savi} o na~inu dono{ewa skup{tinskih odluka,
Rada Trajkovi} o onemogu}avawu opozicionog delovawa u SRJ sa osvrtom na gwilanski slu~aj,
Maja Gojkovi} o smeni Radomana Bo`ovi}a, i Borivoje Kosti} o socijalnoj za{titi.
Tomislav Nikoli} je u internoj komunikaciji sa ^edomirom Vasiqevi}em izneo procenu da }e predsednik Republike Srbije nakon potpisivawa mirovnog sporazuma u Parizu odmah zavesti diktaturu.
Aleksandar Vu~i} je u kontaktu sa Stevom Dragi{i}em, komentari{u}i iskqu~ivo uz negativne konotacije izbor Miroslava Vasiqevi}a za
predsednika Gradskog odbora SRS-a, izneo ocenu da }e Vasiqevi} svojim
diktatorskim pona{awem oterati sve qude iz tog odbora, posebno apostrofiraju}i da se Vasiqevi} pona{a bukvalno kao Hitler.
623

DCXCV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
18. 12. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost
Vojislava [e{eqa, kao i drugih ekstremista
iz redova Srpske radikalne stranke (SRS)
Prate}i ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost Vojislava [e{eqa,
do{li smo do pouzdanih saznawa da je Du{an Perovi} predsednik Srpskog prijateqskog dru{tva iz Roterdama, uputio dana 15. 12. 1995. godine dopis ambasadi Holandije u Beogradu u ciqu odobravawa viza Vojislavu [e{equ i ~lanovima delegacije SRS-a za boravak u Holandiji.
Prema na{im saznawima, Du{an Perovi} je, obra}aju}i se ambasadi
Holandije sa molbom da se delegaciji SRS-a odobri viza, naglasio da je ciq
posete Vojislava [e{eqa promovisawe wegovih politi~kih ideja Srpskoj
zajednici u Holandiji. S tim u vezi posebno je istakao da se Srpsko prijateqsko dru{tvo u Holandiji iskqu~ivo bavi organizacijom kulturnih aktivnosti, ali da ipak smatraju da Srpska zajednica u Holandiji treba da
raspola`e informacijama o svim politi~kim strankama koje su trenutno
aktivne u Jugoslaviji, te da u tom ciqu i nastoje da realizuju ovu posetu.
Du{an Perovi} je pomenuti poziv za boravak delegacije SRS-a u Holandiji uputio u dogovoru sa Brankom Novakovi} (dizajner iz Amsterdama), koja je u neposrednoj vezi sa Vojislavom [e{eqom, radi realizacije
navedene posete.
Kako smo ranije informisali, Vojislav [e{eq }e tokom boravka u
Holandiji prioritetno nastojati da ostvari kontakt sa predstavnicima
Me|unarodnog tribunala u Hagu radi pru`awa odre|enih informacija,
{to je u su{tini i stvarni ciq ove posete. Dopis Srpskog prijateqskog
dru{tva je samo formalno pokri}e za dobijawe holandskih viza.
Prema najnovijim saznawima, Vojislav [e{eq planira da tokom januara 1996. godine realizuje posetu delegacije SRS-a Holandiji. Kao primarni razlog odlagawa putovawa, Vojislav [e{eq je naveo da `eli da bude
prisutan na sednici Ve}a gra|ana Savezne skup{tine zakazanu za 25. decembar teku}e godine.

DCXCVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
18. 12. 1995. godine
624

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu u CRDB Beograd)
Navedena OT mera primewuje se na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 17. 12. 1995. godine Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa Aleksandrom Stefanovi}em, svojim {efom kabineta, koji se trenutno nalazi u
SR Nema~koj.
Tom prilikom, Aleksandar Stefanovi} je informisao Vojislava [e{eqa da je, shodno wegovim nalozima, uspeo da organizuje odr`avawe vi{e
javnih skupova stranke za Srbe koji `ive u SR Nema~koj (ne spomiwu}i pri
tom u kojim gradovima). S tim u vezi, Vojislav [e{eq je obavestio Stefanovi}a da }e pomenute skupove, kao i planiranu posetu delegacije SRS-a
Holandiji, prolongirati za januar 1996. godine zbog proceduralnih pitawa
oko regulisawa holandskih viza.
Vojislav [e{eq je posebno apostrofirao da tako|e ima i problema
oko dobijawa putne isprave, zakqu~uju}i da je razlog za to {to je policija poludela kada je saznala da }e on putovati u Holandiju.
Nakon toga, Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa Aleksandrom Vu~i}em. Komentari{u}i tom prilikom ujediwewe Narodne stranke Milana
Paro{kog i Demokratske stranke, Vojislav [e{eq je izneo procenu da }e
Paro{ki rasturiti DS i oterati gra|anske ~lanove. Posledice toga,
smatra [e{eq, bi}e slabqewe \in|i}a u obra~unu sa Mi}unovi}em. Sagla{avaju}i se sa ovim procenama Vojislava [e{eqa, Aleksandar Vu~i}
je zatim istakao da je u odvojenim razgovorima sa bra}om Petrovi} (Mirko i Dra{ko), kao i sa Sr|om Popovi}em, saznao da Vojislav Ko{tunica
namerava da predlo`i stvarawe izborne koalicije SRS-a, DSS-a i DS-a.
Po navodima Aleksandra Vu~i}a, Vojislav Ko{tunica je predlo`io stvarawe pomenute izborne koalicije kao protivudar na predlog Zorana
\in|i}a da DS i DSS iza|u zajedno na slede}e izbore.

DCXCVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0531
21. 12. 1995. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na Vojislava [e{eqa
Prate}i kontinuirano delatnost Vojislava [e{eqa, do{li smo do sasvim pouzdanih saznawa da rukovodstvo Srpske radikalne stranke (SRS),
koje deluje na podru~ju Republike Srpske (RS), sprovodi odgovaraju}e ak625

tivnosti u ciqu priprema za predstoje}e izbore u RS. U skladu sa tim, u

Srpskoj radikalnoj stranci sa~inili su Izborni manifest, putem kojeg
obave{tavaju svoje ~lanstvo, simpatizere i celokupan srpski narod u RS
da }e na predstoje}im izborima u RS u~estvovati na svim nivoima i sa punim izbornim listama. U uvodnom delu ovog teksta autori su podvukli da
}e, bez obzira na novonastale okolnosti u RS, srpski radikali nastojati
da vode politiku u pravcu ostvarewa srpskog nacionalnog interesa, li{enog bilo kakvih nagodbi, straha i podani{tva prema bilo kome. U vezi sa
tim, istakli su da ne postoji nijedan qudski, politi~ki i istorijski razlog da odustanu od strategijskih ciqeva koji su formulisani prilikom
osnivawa stranke 1991. godine.
Izborni manifest je izdeqen u vi{e zasebnih tematskih celina u
kojima se obja{wava situacija u RS, promene do kojih je do{lo, sada{we politi~ko stawe, zatim potezi koji su do sada preduzimani od strane SRS,
{ta SRS `eli da ostvari u RS, kao i to {ta }e rukovodstvo SRS najpre u~initi u slu~aju pobede na budu}im izborima u RS.
Na po~etku Izbornog manifesta autori teksta ukazuju na tragediju
koja je zadesila srpski narod u RS tokom i nakon okon~awa ratnih sukoba
u biv{oj BiH, a koja je dovela u pitawe dr`avni i nacionalni opstanak
Srba u RS. Odsustvo srpskog jedinstva, kako se isti~e u tekstu, u najkriti~nijim trenucima predstavqa glavni razlog za sada{wu sudbinu srpskog naroda u RS, jer da je ono postojalo, ostvarila bi se teza o nepobedivosti srpskog naroda. Me|utim, ono {to je jo{ vi{e, kako se daqe navodi, dovelo do
me|usobnih podela i razdora me|u srpskim narodom predstavqalo je urgirawe predsednika Republike Srbije da Narodna skup{tina RS usvoji
Vens-Ovenov plan kojim je bilo ponu|eno re{ewe za okon~awe sukoba u
biv{oj BiH. Ovo je sve uslovilo da do|e do otvorene konfrontacije dva
rukovodstva.
Kao na~in za uspostavqawe politi~ke dominacije nad rukovodstvom
RS koje nije vi{e odgovaralo re`imu iz Srbije, prona|en je u povla~ewu
sli~nih poteza kao u slu~aju nestanka RSK. Time je daqa sudbina RS stavqena u ruke politi~kog vrha Republike Srbije. Novopostavqeni komunisti~ki oficiri uba~eni u Vojsku RS, kako je navedeno u manifestu, doveli
su do vojni~kog pada niza srpskih op{tina, a zatim i proturawe teze o mirovnoj politici predsednika Srbije, nepobedivosti NATO-a i snazi muslimansko-hrvatske armije uslovili su da se sprovede zavr{ni ~in izdaje
nezapam}ene u srpskoj istoriji. Srpska radikalna stranka kao sau~esnike
u ovoj sramoti srpskog naroda optu`uje i rukovodstvo vladaju}e stranke u
RS, Srpsku demokratsku stranku koja je, po wima, bila nemi posmatra~ navedenih doga|aja. S tim u vezi, Srpska radikalna stranka, vide}i {ta se de{ava, zalagala se, kako se navodi, kod rukovodstva RS, da se preduzmu mere
prema licima iz vojnih vrhova koja su spre~avala stvarawe srpske vojske, da
treba afirmisati demokratsku i pluralisti~ku politiku, kao i da treba
proveriti legitimitet vlasti kroz vanredne i redovne izbore, ali ni{ta
od ponu|enog, kako se nagla{ava, nije prihva}eno.
626

Elaboriraju}i segment namera koje `ele da ostvare u RS, taksativno u

izbornom manifestu navode slede}e: ujediwewe glavnine rasejanog i rascepkanog srpskog naroda i objediwavawe ve}ih srpskih prostora u jedinstvenu srpsku dr`avu, borba za ve}i stepen nezavisnosti RS, da }e u slu~aju pobede na izborima ulo`iti maksimalne politi~ke i diplomatske napore da novostvorena unija BiH samo formalno postoji bez uticaja na zbivawa u entitetu RS, da se ne mire sa ~iwenicom da u Kninu, Benkovcu, Gra~acu, Plitvicama, Petriwi, Vukovaru nema vi{e Srba, i da ti gradovi nisu
srpski. U nastavku teksta i borbu za razvijawe parlamentarne demokratije, nezavisno sudstvo, formirawe profesionalnog sastava srpske vojske i
policije, slobodu {tampe i drugih sredstava informisawa, reafirmisawe
tradicionalne uloge Srpske pravoslavne crkve.
U tekstu manifesta razmotreni su i neki od poteza koji }e se odmah
preduzeti po preuzimawu vlasti u RS. U tom slu~aju, Srpska radikalna
stranka }e ponuditi parlamentu nacionalnu platformu koja }e biti obavezna za sve dr`avne organe, javne i druge institucije i organizacije RS.
Ovom platformom obja{wava se da }e nacionalni i politi~ki opstanak
Srba u RS biti doveden u pitawe ukoliko se produbi i produ`i poslu{ni~ki i podani~ki odnos vlasti u RS prema izdajni~koj vlasti u Republici Srbiji i Crnoj Gori. Umesto ovakvog odnosa, radikali }e insistirati
na bratskim odnosima sa bra}om u SRJ uz po{tovawe demokratskih i drugih interesa i ravnopravnosti svakog dela srpskog naroda na ovim prostorima na kojima `ive Srbi. Tako|e }e se insistirati na preispitivawu jednog broja nosilaca javnih, vojnih i dr`avnih funkcija.

DCXCVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0531
25. 12. 1995. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere
tajne kontrole telefonskih razgovora
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 22. 12. 1995. godine Aleksandar Vu~i} je stupio u kontakt sa Tomislavom Nikoli}em i tom prilikom ga obavestio o postignutom sporazumu
sa predstavnicima drugih opozicionih stranaka: Srpskog pokreta obnove
(SPO), Demokratske stranke (DS), Demokratske stranke Srbije (DSS) i
Demokratskom zajednicom vojvo|anskih Ma|ara (DZVB) o formirawu paralelnog parlamenta. Prema re~ima Vu~i}a, najve}i spor me|u pomenutim opozicionim partijama je predstavqalo pitawe ko }e predsedavati
627

paralelnim parlamentom, te da je na kraju ipak utvr|eno da prvi predsedava Milan Mikovi} (SPO), a da prvi govornik bude Tomislav Nikoli}
(SRS). Po navodima Vu~i}a, rad paralelnog parlamenta zakazan je za 26.
12. 1995. godine (utorak) u 11.00 ~asova, uz prisustvo predsednika poslani~kih grupa pomenutih stranaka.

DCXCIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
3. 1. 1996. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost
Vojislava [e{eqa, kao i drugih ekstremista
iz redova Srpske radikalne stranke (SRS)
Prate}i ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost Vojislava [e{eqa,
do{li smo do pouzdanih saznawa da je @arko Solakovi} (predsednik Odbora SRS-a za ^ikago) uputio poziv Vojislavu [e{equ da tokom januara 1996.
godine poseti odbore stranke u SAD-u.
U ciqu realizacije posete, @arko Solakovi} je posebno podvukao da
}e Odbor SRS-a iz ^ikaga snositi tro{kove prevoza i sme{taja tokom boravka Vojislava [e{eqa u SAD-u.
Prihvataju}i u na~elu ovaj poziv, Vojislav [e{eq je naglasio da bi u
tom slu~aju delegaciju SRS-a, pored wega, sa~iwavali jo{ Aleksandar Vu~i} i eventualno dva-tri novinara.
Vojislav [e{eq je nalo`io punu mobilnost stranke, obrazla`u}i to
mogu}no{}u raspisivawa lokalnih izbora ve} u februaru ove godine, ~ime bi, po wegovoj proceni, vladaju}a stranka iznenadila opoziciju i pobedila.
Raspola`emo podacima da su se Vojislav [e{eq i Aleksandar Vu~i}
saglasili da u principu prihvate inicijativu Demokratske stranke Srbije (DSS) o formirawu vlade u senci.
Aleksandar Vu~i} je, u odvojenom razgovoru sa Vojislavom [e{eqem,
predlo`io da se i u Saveznoj skup{tini pokrene inicijativa za formirawe paralelnog parlamenta.
Povodom planirane posete Vojislava [e{eqa i delegacije SRS-a Holandiji, odnosno Me|unarodnom sudu u Hagu, do{li smo do pouzdanih saznawa da je Aleksandar Vu~i} obavestio Branku Novakovi} (dizajner iz Amsterdama, zadu`ena za organizaciju posete), da u ovom trenutku ne postoje
skoro nikakvi izgledi da delegacija SRS-a dobije holandsku vizu i doputuje u Holandiju. Kao razlog, Aleksandar Vu~i} je naveo da je u dopisu Srpskog prijateqskog dru{tva iz Roterdama, upu}enom ambasadi Holandije u
Beogradu, u ciqu odobravawa viza, navedeno samo ime Vojislava [e{eqa,
628

a ne i imena ostalih ~lanova delegacije stranke. Shodno tome, Branka Novakovi} je obe}ala da }e 3. 1. 1996. godine poslati novi dopis u kome }e decidno navesti imena svih ~lanova delegacije SRS-a, koji se pozivaju da do|u u posetu Srpskoj zajednici u Holandiji.

DCC
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
8. 1. 1996. godine

Izvod
iz slu`bene bele{ke broj 5033 od 9. 1. 1996. godine
Raspola`emo saznawima da je 4. 1. 1996. godine Jelena Veqkovi}, novinar NTV Studio B, prilikom kontakta sa Aleksandrom Vu~i}em, istakla
lo{u materijalnu situaciju i me|uqudske odnose u Studiju B. Ona je tako|e zamerila {to su na konferencijama za {tampu predstavnici Srpske radikalne stranke (SRS) i Srpskog pokreta obnove (SPO), dali podr{ke
Draganu Kojadinovi}u i Miloradu Roganovi}u, a zaposlene novinare nisu
uop{te ni pomenuli. Povodom toga, ona je naglasila da je woj najva`nije koliko je pla}ena za svoj posao, te da }e, u svakom slu~aju, oti}i tamo gde joj
budu ponudili najboqe uslove.
Aleksandar Vu~i} je obavestio Jelenu Veqkovi} da je Vojislav [e{eq ponudio Stanku Brki}u isplatu plata zaposlenima u studiju B za tri
meseca, a da Studio B zauzvrat ustupi SRS-u neke slobodne termine u programu. Navodno, Brki} nije prihvatio takav uslov, sa ~ime se slo`ila i
Veqkovi}eva, nagla{avaju}i da bi uzimawe para od SRS zna~ilo da novinari Studija B moraju da prote`iraju politiku te stranke, a {to bi dovelo u pitawe wihov objektivan pristup.
(redigovano)
Izvod sa~inio
(potpis redigovan)

DCCI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
8. 1. 1996. godine

Izve{taj o rezultatima primene mere

tajne kontrole telefonskih razgovora
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu u CRDB Beograd)
Navedena OT mera primewuje se na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
629

Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:

Dana 6. 1. 1996. godine, Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa Milomirom Brki}em, glavnim i odgovornim urednikom Na{e borbe.
Tom prilikom, Milomir Brki} pozvao je Vojislava [e{eqa da uzme
u~e{}a u razgovoru na okruglom stolu, 10. 1. 1996. godine u 16.00 sati, koji
}e inicirati i organizovati redakcija Na{e borbe. Po navodima Milomira Brki}a, koncepcijski je zami{qeno da u~estvuju lideri svih opozicionih parlamentarnih stranaka, nagla{avaju}i da bi teme razgovora bile paralelni parlament, eventualni izbori i uop{te sudbina Srbije. S
tim u vezi, Milomir Brki} je posebno podvukao da bi Na{a borba u svom
nedeqnom broju objavila stenograme vo|enih razgovora.
U vezi gore iznetog, Vojislav [e{eq je u na~elu prihvatio ovaj poziv,
uslovqavaju}i svoj dolazak u~e{}em ostalih lidera stranaka.

DCCII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
9. 1. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu u CRDB Beograd)
Navedena OT mera primewuje se na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 8. 1. 1996. godine Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa Lazarom
Marjanskim iz Zrewanina (predsednik Sredwebanatskog Okru`nog odbora Srpske radikalne stranke).
Tom prilikom Lazar Marjanski je, izme|u ostaloga, obavestio Vojislava [e{eqa da izvesni doktor Nikola Sidorenko iz SR Nema~ke, s obzirom da nema bli`ih naslednika, namerava da svoju celokupnu imovinu ostavi u nasledstvo stranci. Po navodima Lazara Marjanskog, sveukupna pokretna i nepokretna imovina Nikole Sidorenka procewuje se na osam miliona DEM.
S tim u vezi postignut je dogovor da Lazar Marjanski u toku ove nedeqe (9-13. 1. teku}e godine) poseti Vojislava [e{eqa i da tom prilikom detaqnije o svemu napred navedenom porazgovaraju.

DCCIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
9. 1. 1996. godine
630

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
Prate}i kontinuirano ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost Vojislava [e{eqa, kao i drugih ekstremno orijentisanih lica koja deluju u
okviru Srpske radikalne stranke (SRS), do{li smo do pouzdanih saznawa
da je Vladimir @irinovski predsednik Liberalno demokratske partije
Rusije (LDPR) uputio bo`i}nu ~estitku Vojislavu [e{equ.
Upu}uju}i Vojislavu [e{equ ~estitke povodom Bo`i}a, Vladimir
@irinovski je posebno apostrofirao da je ceo zapadni svet protiv pravoslavnih Slovena, te da Zapad, po wegovoj proceni, vidi na{ narod kao robove. U tom kontekstu, Vladimir @irinovski je nadaqe naglasio da je
istorija do sada ve} nekoliko puta ukazivala na zlo~ine Zapada protiv
Slovena, podvla~e}i da je, shodno tome, po wemu, odmazda neizbe`na. S
tim u vezi, istakao je na kraju @irinovski, ujediwewe svih pravoslavnih
Slovena ubrza}e tu osvetu.
Komentari{u}i daqe aktivnosti i pravce delovawa Paralelnog parlamenta, Vojislav [e{eq je u izjavi agenciji Beta naveo da }e wihove
(SRS) konkretne aktivnosti biti poznate i predo~ene javnosti nakon odr`avawa okruglog stola u organizaciji Na{e borbe, dana 10. 1. 1996. godine, na koji su pozvani svi lideri opozicionih parlamentarnih stranaka.
U vezi inicijative za pokretawe zajedni~kog opozicionog lista, Vojislav [e{eq je naveo da u na~elu podr`ava tu ideju, napomiwu}i da ipak za
sada po tom pitawu jo{ ni{ta nije konkretnije ura|eno.
Vojislav [e{eq je u odvojenom razgovoru sa Aleksandrom Vu~i}em,
komentari{u}i potpisivawe dogovora Vuka Dra{kovi}a, tj. SPO-a sa Nezavisnim sindikatom, naglasio da SRS ne}e potpisivati ni u kom slu~aju
bilo kakav dogovor sa Nezavisnim sindikatom.
Raspola`emo podacima da je Vojislav [e{eq najavio kao mogu}nost da
krajem januara ili po~etkom februara ove godine poseti Bawa Luku, kada
bi se, pored ostaloga, sastao i sa Milanom Marti}em.
Preko na{ih pouzdanih izvora, do{li smo do saznawa da Vojislav [e{eq namerava da Srpsku novu godinu do~eka u Loznici kod Novaka Savi}a.

DCCIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0401
15. 1. 1996. godine
Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa (redigovano)
i Aleksandra Vu~i}a (redigovano)
Raspola`emo saznawima da su Vojislav [e{eq i Aleksandar Vu~i}
dobili poziv da dana 16. 1. 1996. godine posete Zvornik i u~estvuju u jednoj
631

emisiji lokalne TV stanice. Me|utim, prema na{im saznawima, Vojislav

[e{eq je odbio mogu}nost da se emisija prvo snimi, a zatim naknadno emituje, odnosno svoj dolazak u Zvornik i u~e{}e u pomenutoj emisiji je uslovio direktnim prenosom. S obzirom da su u pitawu i izvesni problemi tehni~ke prirode pomenute TV stanice, za sada je odlazak [e{eqa i Vu~i}a u
Zvornik 16. 1. 1996. godine neizvestan.
Prema na{im saznawima, dana 14. 1. 1996. godine Vojislav [e{eq se
sastao sa Stankom Brkovi}em iz NTV Studija B.
Dana 15. 1. 1996. godine Vojislava [e{eqa je, u prostorijama stranke,
posetio Radosav [uqagi}.
Vojislav [e{eq je za 16. 1. 1996. godine u 9.00 ~asova najavio svoju posetu kod Dragana Mar{i}anina, predsednika SO Vra~ar.
Dana 15. 1. 1996. godine u 11.00 ~asova Aleksandra Vu~i}a je, u prostorijama Srpske radikalne stranke, posetio Todor Er~aj, slu`benik ambasade Ma|arske u Beogradu.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
1-0401
15. 1. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Mera TKTR prema Vojislavu [e{equ primewuje se na osnovu odluke
predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije br. SU-1/196/95 od 31. 10. 1995.
godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 12. 1. 1996. godine Vojislav [e{eq je primio faks Vladimira
@irinovskog, koji mu se zahvaquje na ponudi za pomo} wegovoj supruzi Galini Aleksandrovnoj Lebedov za vreme planiranog boravka u Beogradu. Naime, kako se navodi, Galina Aleksandrovna Lebedev }e zajedno sa Leontijem Arhipovim dana 25. 1. 1996. godine, avionom Aeroflota, let SU-181, doputovati u Beograd, gde }e im, po dogovoru, Vojislav [e{eq blagovremeno
rezervisati sobe u hotelu.
Vladimir @irinovski, u pomenutom faksu, posebno isti~e da mu je najzad, kako je [e{equ verovatno ve} poznato, uspelo da ubedi predsednika
Rusije i premijera da uklone Kozirjeva s funkcije ministra inostranih poslova {to }e, kako o~ekuje, uticati na promenu politike Rusije u odnosu na
Balkan, u interesu srpskog i ruskog naroda i wihovih dr`ava.
632

@irinovski tako|e nagla{ava obostranu korist od me|usobne razmene wihovih kwiga i drugih radova, uz nagla{avawe da je u svojoj predizbornoj kampawi koristio izvesne [e{eqeve tekstove.
Dana 13. 1. 1996. godine Vojislava [e{eqa je kontaktirao bliski saradnik @irinovskog, Leontije Arhipov.
Arhipov je potvrdio [e{equ da 25. 1. 1996. godine, zajedno sa suprugom
@irinovskog, Lebedevom, dolazi u Beograd.
Vojislav [e{eq je s tim u vezi obavestio Arhipova da je primio faks
@irinovskog i da }e u vezi wihovog dolaska biti sve u redu.
Napomena:
Za sada ne raspola`emo bli`im saznawima o razlozima dolaska u Beograd Galine Aleksandrovne Lebedov i Leontija Arhipova.

DCCVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0401
15. 1. 1996. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
(OO po srpskom ekstremizmu)
Preko na{eg pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da je Vojislav
[e{eq ponovo aktuelizovao inicijativu za opoziv predsednika Republike Srbije, svojevremeno podnetu u zvani~noj formi Narodnoj skup{tini
Republike Srbije. S tim u vezi, Vojislav [e{eq je {ire govorio i na redovnoj konferenciji za novinare, odr`anoj 11. 1. 1996. godine. Istakao je da
su, s obzirom da ovaj zahtev Srpske radikalne stranke za opoziv predsednika Republike podnet pre godinu dana nije uvr{ten u proceduru, odlu~ili da
pokrenu postupak izja{wavawa gra|ana u vezi s tim. Naime, kako je naglasio [e{eq, odbori SRS-a }e organizovati prikupqawe potpisa gra|ana
koji podr`avaju wihovu inicijativu, odnosno koji su saglasni da se predsednik Republike Srbije smeni sa funkcije.
Po navodima Vojislava [e{eqa, postoji pet osnovnih razloga zbog kojih ponovo iniciraju zahtev za opoziv predsednika Republike, a to su: da je
izdao srpski nacionalni interes, da je u Srbiji uveo neokomunisti~ku
diktaturu, da je krivac za duboku ekonomsku krizu u kojoj se na{la na{a
zemqa, da je krivac za stra{nu socijalnu bedu koja je zavladala Srbijom,
te da je krivac za vladavinu kriminala i dr`avno finansijske mafije u
Srbiji.
Vojislav [e{eq je naglasio da je ova wihova inicijativa i svojevrsni
vid pritiska na vlast da se {to pre u Srbiji raspi{u vanredni parlamentarni izbori na svim nivoima.
633

Ovu inicijativu, kako je saop{tio [e{eq, sprovodi}e svi mesni i op{tinski odbori Srpske radikalne stranke.

DCCVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0401
18. 1. 1996. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na Vojislava [e{eqa
(OO po srpskom ekstremizmu)
Prate}i delatnost Vojislava [e{eqa, do{li smo do saznawa da }e zajedno sa Aleksandrom Vu~i}em (redigovano) 18. 1. 1996. godine prisustvovati tribini koja }e, sa po~etkom u 18.00 ~asova, biti odr`ana u Bajinoj Ba{ti. Na putu za Bajinu Ba{tu [e{eq i Vu~i} }e se zaustaviti u selu Kostojevi}i, u ku}i Vidana Manojlovi}a, gde }e se zadr`ati u kra}em razgovoru sa me{tanima.
Do{li smo tako|e do saznawa da je Vojislav [e{eq potvrdio da }e dana 19. 1. 1996. godine u Po`arevcu prisustvovati sastanku Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke. Ovaj sastanak je najavqen za 17.00 ~asova.
Zajedno sa [e{eqem, u Po`arevac }e putovati i Tomislav Nikoli}.
Vojislav [e{eq je dao pristanak da dana 22. 1. 1996. godine da intervju
novinaru nedeqnika Vreme Nenadu Stefanovi}u. [e{eq je ovaj intervju uslovio objavqivawem svoje fotografije na naslovnoj strani ovog nedeqnika.
Raspola`emo saznawima da je Stanko Brkovi}, iz NTV Studija B, Vojislavu [e{equ na wegov zahtev odobrio ekskluzivni popust od 30% za zakupqene termine koje je imao na ovoj TV stanici. Stanko Brkovi} je za davawe ovog popusta iskoristio odsustvo Milorada Roganovi}a, direktora
NTV Studija B, koji se nalazi na putu.
Vojislav [e{eq je prihvatio poziv Zorana \in|i}a za neformalni
sastanak dana 18. 1. 1996. godine u 10.30 ~asova. Sastanak }e biti odr`an u
radnim prostorijama Zorana \in|i}a.

DCCVIII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB Zrewanin
Srpski ekstremizam
Dana 22. 1. 1996. godine
634

Izve{taj saradnika
I
Izvor: (redigovano)
Sastanak sa saradnikom ostvaren je 13. 1. 1996. godine od 10 do 12 ~asova, u stanu saradnika, po prethodnom dogovoru.
Saradnik se koristi po problematici srpskog ekstremizma.
(redigovano)
II
O ovome do sada nije pisano.
Podaci se odnose na zapa`awe saradnika o boravku Vojislava [e{eqa u Kikindi.
Saradnik je podneo usmeno izve{taj i tom prilikom rekao da je Vojislav [e{eq u Kikindu stigao 12. 1. 1996. godine oko 9.30 sati vozilom mercedes sive boje, registracija ^A 109-149. Sa wim su doputovala jo{ tri lica, koja saradnik nije identifikovao. Pola sata pre wega u Kikindu je doputovala Maja Gojkovi}, advokat iz Novog Sada.
Razlog boravka Vojislava [e{eqa u Kikindi je sudski postupak koji
se vodi po tu`bi lokalnog lista Komuna protiv Sowe [o{ iz Kikinde,
koju Komuna tu`i zbog klevete iznesene u ~asopisu Velika Srbija.
Advokat Maja Gojkovi}, iz Novog Sada, brani Sowu [o{ u navedenom postupku, a Vojislav [e{eq je pozvan kao svedok odbrane koga su [o{ i Gojkovi} naveli na prethodnom ro~i{tu.
Posle proceduralnih radwi pozvan je Vojislav [e{eq kao svedok odbrane, koji je, po navodima saradnika, izneo da je on autor pomenutog ~lanka, isti~u}i da je Sowa [o{ taj ~lanak samo potpisala.
Saradnik navodi da je [e{eq ovo su|ewe ispolitizirao, a u svom izlagawu je izneo: Komuna je glasilo mraka i neistine, po{to svojim izlagawem i napisima nastoji da sa~uva totalitarni re`im i totalnu medijsku
neslobodu koja vlada Srbijom. [e{eq je potom napomenuo da su doga|awa
u Kikindi samo reflekcija onoga {to se de{ava u Srbiji, navode}i za primer kragujeva~ku Svetlost. S tim u vezi, [e{eq je istakao da je televizija najsramnija institucija informativnog prostora Jugoslavije. Dodao
je da pristaje da mu se, ukoliko list Komuna bude `elela da ga tu`i, odmah oduzme poslani~ki imunitet, navode}i da svu odgovornost za ovaj slu~aj preuzima na sebe.
Pri kraju svog govora, [e{eq je izneo: O~ekujem da }e Srbija uskoro
postati slobodna i demokratska zemqa, i tada ne}e biti potrebno da se vode ovakvi postupci koji samo oslikavaju mra~wa{tvo i totalitarizam komunisti~kog re`ima koji je sada na sceni u Srbiji.
Saradnik navodi da je u sudnici bilo prisutno oko sedamdeset lica,
uglavnom ~lanova SRS iz Kikinde, koji su ~esto glasno komentarisali i
odobravali istupe [e{eqa, {to je ote`avalo regularnost toka postupka.
[e{eq je, po re~ima saradnika, napustio Kikindu ne{to pre 13 ~asova, i udaqio se u pravcu Zrewanina, gde je trebalo da poseti Op{tinski odbor SRS.
635

III
Vojislav [e{eq, operativna obrada u CRDB Beograd;
(redigovano)
IV
(redigovano)
V
Po zavr{etku su|ewa u Kikindi, Vojislav [e{eq je oko 13.45 sati do{ao u Zrewanin, gde je u prostorijama Okru`nog odbora SRS odr`ao dvadesetominutni sastanak sa predsednicima mesnih odbora. Nakon ovog sastanka, sa [e{eqom je kontaktirao i izvesni Mileta Vasi}, vezano za dogovor oko dostavqawa finansijske pomo}i iz Nema~ke, koju za potrebe
SRS tamo prikupqa izvesni dr Nikola Sederenkov, sa kojim se [e{eq
ina~e poznaje od ranije (na{a slu`bena bele{ka broj 26 od 8. 1. 1996. godine). Kako je ovaj kontakt bio u ~etiri oka, nisu nam poznati ishodi istog.
Na sastanku sa istomi{qenicima iz Zrewanina, [e{eq je najo{trije kritikovao iste zbog neaktivnosti, a tom prilikom je dogovoreno da se
izvr{i selekcija lica, mogu}ih kandidata SRS za odborni~ka i poslani~ka mesta za eventualne izbore.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCIX
Centar Resora DB U`ice
III/Ekstremizam
79-046
22. 1. 1996. godine

Slu`bena bele{ka
Vojislav [e{eq, predsednik SRS,
boravak u Bajinoj Ba{ti i odr`avawe tribine SRS
Dana 18. 1. 1996. godine u Bajinoj Ba{ti je odr`ana tribina SRS u sali bioskopa, na kojoj je govorio, pored ostalih, i dr Vojislav [e{eq, predsednik SRS.
Tribinu su organizovali ~elnici SRS iz Bajine Ba{te: Luka Mitrovi}, Miroslav Ne{kovi} i drugi. Pored Vojislava [e{eqa, na tribini su
uzeli u~e{}e Aleksandar Vu~i}, generalni sekretar SRS, Luka Mitrovi},
predsednik Okru`nog odbora SRS, dr Miroslav Ne{kovi}, narodni poslanik u Skup{tini RS, dr Miroslav Vuka{inovi}, predsednik Op{tinskog odbora SRS u U`icu. Tribinom je predsedavao Luka Mitrovi}.
Pomenuti govornici su uglavnom ve} prepoznatqivom retorikom SRS
analizirali politi~ke doga|aje u Srbiji, Republici Srpskoj i Srpsko-barawskoj oblasti. U svojim govorima su okupqenim gra|anima na vrlo grub,
636

politi~ki nedoli~an i beskrupulozan na~in omalova`avali li~nost predsednika Slobodana Milo{evi}a, wegove supruge Mirjane Markovi}, kao i
celog rukovodstva SPS. Poku{avali su da ubede prisutne da je re`im u
Srbiji izdao Srbiju i srpski narod, posebno Srbe preko Drine, u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Pored politike SPS i rukovodstva Srbije, napadana je televizija i mediji koji su, prema tvrdwi govornika, favorizovali SPS, a satanizovali SRS, itd.
Diskusija Vojislava [e{eqa odnosila se uglavnom na grube i bezobzirne napade na predsednika Slobodana Milo{evi}a, wegovu suprugu, politiku i rukovodstvo SPS, dr`avne organe i institucije i sl. Politi~ka
platforma dr [e{eqa uglavnom se temeqi na kritici svega postoje}eg, sa
izrazima: izdaja i prevara naroda, propast srpskog naroda i sl., i apeluje na
ru{ewe postoje}eg sistema. On najavquje prevremene izbore do kraja godine, uverava prisutne da }e do}i do promene vlasti, pada komunisti~kog re`ima i sl. Vrlo glasovito nudi svoju SRS kao partiju spasa i jedinu politi~ku snagu koja, navodno, mo`e Srbiji doneti blagostawe i nacionalni
prosperitet.
[to se ti~e pitawa prisutnih, ona su se uglavnom odnosila na probleme u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini.
Skup je bio dobro pose}en, a ve}inu prisutnih ~inili su gra|ani izbegli iz Republike Srpske i ~lanovi SRS iz Bajine Ba{te i okoline.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0401
23. 1. 1996. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
(OO po srpskom ekstremizmu)
Preko na{eg pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da je Vojislav
[e{eq obave{ten od strane Vladimira @irinovskog (putem faksa) da
wegova supruga Galina Aleksandrovna Lebedev dolazi u Beograd 26. 1. 1996.
godine, umesto 25. 1. 1996. godine, kako je prvobitno najavqeno.
Naime, kako je @irinovski obavestio [e{eqa, do promene datuma dolaska Lebedeve i wenog pratioca Leontija Arhipova, bliskog saradnika
@irinovskog, do{lo je zbog otkazivawa leta avionom 25. 1. 1996. godine.
@irinovski isti~e i to da wegova supruga Lebedeva ima visoko univerzitetsko obrazovawe i da je po struci mikrobiolog. Zamolio je tako|e
[e{eqa da Lebedevoj i Arhipovu organizuje konferenciju za {tampu i
medijski iskoristi wihovu posetu.
637

Za sada ne raspola`emo saznawima o programu posete Lebedeve i Arhipova, kao ni koliko dugo ostaju u Beogradu.
Nismo do{li do saznawa gde }e odsesti.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCXI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0464
23. 1. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 21. 1. 1996. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Nikolom Popla{enom. Popla{en je predlo`io da uskoro organizuju susret u
Zvorniku, gde bi se dogovorili o svojim daqim aktivnostima, s obzirom da
se, prema wegovim navodima, izbori u Republici Srpskoj ne}e odr`ati pre
septembra 1996. godine.
[e{eq se slo`io sa tom idejom, istakav{i da treba da se napravi neki celovit program u ciqu spremnog do~ekivawa pomenutih izbora. On je,
tako|e, naglasio da }e se polako obra~unavati sa protivnicima, onako kako i zaslu`uju. U tom smislu je za Predraga Radi}a izjavio stranim novinarima da je ovaj naredio ru{ewe yamija u Bawa Luci.
Po Nikoli Popla{enu, radikali se moraju pripremati i za slu~aj da
im se ne dozvoli izlazak na izbore u Republici Srpskoj pod imenom Srpske radikalne stranke (SRS), a uz obrazlo`ewe da je wena centrala u drugoj dr`avi. [e{eq je, prema sopstvenim navodima, o tome ve} razmi{qao,
po{to se ista situacija de{ava i u Crnoj Gori. [to se izbora u Srbiji ti~e, on je istakao da se SRS priprema kao da }e biti ve} sutra, ali veruje da
ne}e biti do leta 1996. godine.
Po [e{eqevom mi{qewu, radikali stoje najboqe u Beogradu, sa
18%, gde su ispred socijalista, koji imaju 16%, a SPO ispod 5% bira~kog
tela.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
638

DCXII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0401
24. 1. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 23. 1. 1996. godine Vojislav [e{eq je kontaktirao sa Leontijem
Arhipovim, bliskim saradnikom Vladimira @irinovskog, predsednika
Liberalno-demokratske partije Rusije, a povodom dolaska u Beograd Arhipova i supruge @irinovskog, Galine Aleksandrove Lebedev.
Arhipov je obavestio Vojislava [e{eqa da je zbog problema sa avionom wihov dolazak u Beograd pomeren za 26. 1. 1996. godine. Arhipov je naglasio da pored wih dvoje, sa wima dolazi jo{ jedno lice. Doputova}e avionom let br. SU-161.
[e{eq je preneo Arhipovu da }e ih na aerodromu Beograd sa~ekati
delegacija Srpske radikalne stranke, koju }e predvoditi Jadranka [e{eq,
supruga Vojislava [e{eqa.
U vezi dolaska u Beograd Galine Aleksandrove Lebedev i Leontija Arhipova, Vojislav [e{eq je li~no izvr{io rezervaciju apartmana u hotelu
Interkontinental. Rezervacija apartmana na sedmom spratu (koji je @irinovski koristio prilikom boravka u Beogradu) i jo{ jedne sobe na istom
spratu izvr{ena je za period od 26. do 31. 1. 1996. godine.
Istog dana Vojislav [e{eq je kontaktirao i sa A}imom Vi{wi}em.
Vi{wi} ga je obavestio da je osniva~ka skup{tina SRS za Crnu Goru, pod
novim nazivom (koji jo{ nije utvr|en), zakazana za 27. 1. 1996. godine. S tim
u vezi, [e{eq je naveo da }e najverovatnije ovom skupu prisustvovati Tomislav Nikoli}, Maja Gojkovi} i Aleksandar Vu~i}. [e{eq je nagovestio
mogu}nost da ovom skupu u Crnoj Gori prisustvuju i gosti iz Rusije, Galina
Aleksandrova Lebedev i Leontije Arhipov.
Napomena:
Prema na{im saznawima, A}im Vi{wi} i wegovi saradnici iz SRS-a
iz Crne Gore nameravali su da se registruju pod novim nazivom SRS Vojislav [e{eq, kako bi se razlikovali od grupe biv{ih ~lanova koji sada
egzistiraju pod nazivom SRS Crne Gore Me|utim, obave{teni su da pozitivni zakonski propisi ne dozvoqavaju kori{}ewe imena `ivih qudi u nazivu, tako da }e novo ime biti utvr|eno na samoj osniva~koj skup{tini.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
639

DCXIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0464
25. 1. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 24. 1. 1996. godine, A}im Vi{wi} je obavestio Vojislava [e{eqa da su u potpunosti zavr{ene pripreme za odr`avawe Osniva~ke skup{tine Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq, 27. 1. 1996. godine, u
Podgorici. O~ekuje se prisustvo 200 delegata i gostiju. Iz Beograda dolaze, kako je [e{eq obavestio Vi{wi}a, Maja Gojkovi}, Tomislav Nikoli},
Aleksandar Vu~i}, Galina Aleksandrova Lebedev, supruga Vladimira @irinovskog, Leontije Arhipov, blizak saradnik @irinovskog, kao i snima~ka ekipa NTV Studija B.
Po nalogu [e{eqa, skup{tina ne sme trajati du`e od dva sata, a preostalo vreme, nakon ru~ka, gosti iz Rusije bi iskoristili da posete manastir na Cetiwu, o ~emu je potrebno obavestiti mitropolita Amfilohija.
Mitropolitu je, ina~e, upu}en poziv za skup{tinu, ali organizatori nisu
sigurni da li }e ovaj to prihvatiti.
Pomenuta delegacija iz Beograda putuje za Podgoricu 27. 1. 1996. godine, avionom u 7.00 ~asova, a vra}a se istog dana u 17.40 ~asova, ili eventualno sutradan, 28. 1. 1996. godine u 6.45 ~asova, u zavisnosti od slobodnih mesta u avionu.
[e{eq je za prevoz gostiju iz Rusije za vreme boravka u Beogradu obezbedio automobil marke mercedes, vlasni{tvo Milana Dragi{i}a, kojeg
}e voziti Aleksandar Stefanovi}.
Napomena:
O poseti supruge Vladimira @irinovskog, Galine Aleksandrove Lebedev, i Leontija Arhipova, rukovodilac me|unarodnog odeqewa Liberalno-demokratske partije Rusije, koji dolaze u Beograd 26. 1. 1996. godine, ranije smo potpunije informisali.
(redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)
640

DCXIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
25. 1. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 25. 1. 1996. godine Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa Brankom
Novakovi} iz Amsterdama.
Tom prilikom, Branka Novakovi} je informisala Vojislava [e{eqa da je na teletekstu zvani~ne holandske televizije, kao i u izdawu dnevnog lista De Volkstrant, objavqena vest u kojoj se ka`e da je Vojislav
[e{eq, lider nacionalisti~ke opozicije u Srbiji, izrazio spremnost
da se na Me|unarodnom tribunalu u Hagu pojavi kao svedok optu`nice
protiv Slobodana Milo{evi}a. Tako|e je, s tim u vezi, nagla{eno da
operacije u Bosni nisu bile pod komandom Radovana Karayi}a i Ratka
Mladi}a, nego uvek pod nadzorom Slobodana Milo{evi}a. Jedan od dokaza za to je i ~iwenica da svi generali bosanskih Srba svoju platu primaju iz Beograda.
Napomena:
Ranije smo informisali o posredni~koj ulozi Branke Novakovi} u
vezi organizacije posete delegacije Srpske radikalne stranke (SRS) na
~elu sa Vojislavom [e{eqom Hagu. Prema na{im saznawima, u slu~aju
realizacije gore navedene posete, Vojislav [e{eq }e tokom boravka u
Holandiji prioritetno nastojati da ostvari kontakt sa predstavnicima
Me|unarodnog tribunala u Hagu, zbog ~ega je u su{tini i planirano ovo
putovawe.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCXV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
26. 1. 1996. godine
641

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
(OO po srpskom ekstremizmu u CRDB Beograd)
Prate}i ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost Vojislava [e{eqa,
do{li smo do pouzdanih saznawa da je patrijarh Pavle pristao na li~ni
zahtev Vojislava [e{eqa da primi na razgovor, dana 26. 1. 1996. godine u
16.00 ~asova, Leontija Arhipova rukovodioca Me|unarodnog odeqewa Liberalno-demokratske partije Rusije (LDPR) i Galinu Aleksandrovu Lebedev suprugu Vladimira @irinovskog. Pored gore pomenutih lica, u delegaciji koja bi posetila patrijarha Pavla, nalazili bi se jo{ Maja Gojkovi}, Jadranka [e{eq i Aleksandar Vu~i}.
Raspola`emo podacima da je Vojislav [e{eq planirao da Leontij Arhipov i Galina Aleksandrova Lebedev, zajedno sa Majom Gojkovi} i Aleksandrom Vu~i}em otputuju 29. 1. 1996. godine za Bijeqinu. Planom boravka
pomenute delegacije u Bijeqini predvi|ena je poseta rawenicima i razgovori sa lokalnim rukovodstvom Srpske radikalne stranke. Postoji mogu}nost da Mirko Blagojevi} (predsednik IO SRS za RS) organizuje i razgovor sa nekim od predstavnika zvani~ne vlasti u Republici Srpskoj.
Napomena:
Ranije smo informisali da }e delegacija iz Rusije, zajedno sa predstavnicima SRS-a, dana 27. 1. 1996. godine otputovati za Podgoricu, gde bi prisustvovala osniva~koj skup{tini SRS Vojislav [e{eq. Za sada jo{ uvek
ne raspola`emo pouzdanim saznawima o vremenu polaska navedene delegacije za Podgoricu, s obzirom na postoje}e vremenske nepogode.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCXVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
29. 1. 1996. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
(OO po srpskom ekstremizmu u CRDB Beograd)
Raspola`emo saznawima da je Vojislav [e{eq najavio mogu}nost da dana 29. 1. 1996. godine otputuje za [abac. Naime, [e{eq namerava da prisustvuje sve~anoj ve~eri koju }e u [apcu, u ~ast gostiju iz Rusije, Leontina Arhipova i Galine Aleksandrove Lebedev, organizovati ^edomir Vasiqevi}.
Leontije Arhipov i Galina Aleksandrova Lebedev, zajedno sa delegacijom SRS-a na poziv odbora SRS iz Bijeqine borave dana 29. 1. 1996. godine u ovom gradu (o ~emu smo i ranije informisali).
642

Registrovano je da je delegacija iz Rusije, zajedno sa predstavnicima

SRS-a, dana 26. 1. 1996. godine bila primqena od strane patrijarha Pavla,
a dana 27. 1. 1996. godine boravili su u Podgorici, gde su prisustvovali
osniva~koj skup{tini SRS Vojislav [e{eq.
Raspola`emo podacima da je planom boravka Galine Aleksandrove Lebedev i Leontija Arhipova za 30. 1. 1996. godine predvi|en ru~ak u restoranu Venecija, kao i sve~ana ve~era u restoranu Sent Andreja u Zemunu.

DCCXVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
31. 1. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 30. 1. 1996. godine Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa Milanom Marti}em.
Tom prilikom Milan Marti} je uputio poziv Vojislavu [e{equ da ga
poseti u Bawa Luci. S tim u vezi, Vojislav [e{eq je istakao da }e uskoro uslediti wegova poseta Republici Srpskoj, odnosno obilazak odbora
Srpske radikalne stranke (SRS) u Republici Srpskoj, zbog predizbornih
aktivnosti. U okviru toga, kako je naveo Vojislav [e{eq, organizova}e i
posetu Bawa Luci, kojom prilikom bi se sastao sa Milanom Marti}em.
U nastavku razgovora, Vojislav [e{eq je predlo`io Milanu Marti}u da se imenovani u~lani u Srpsku radikalnu stranku. S tim u vezi, Milan
Marti} je naglasio da se ve} u~lanio u Srpsku demokratsku stranku (SDS),
posebno podvla~e}i da je to u~inio iz inata, sada kada svi be`e iz SDSa u redove Socijalisti~ke partije Srbije (SPS) ili Jugoslovenske udru`ene levice (JUL). U tom kontekstu, Milan Marti} je u nastavku izneo mi{qewe da se u Republici Srpskoj sve politi~ke stranke moraju ujediniti
i zajedno nastupiti na predstoje}im izborima, kako pobedu ne bi odnela
SPS ili JUL, jer bi ove partije, po wegovoj proceni, ponovo zagovarale
bratstvo i jedinstvo.
Napomena:
(redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)
643

DCCXVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
1. 2. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196.95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 31. 1. 1996. godine Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa Zoranom
Mati}em, urednikom NTV Studija B, na okolnosti planirane posete delegacije Srpske radikalne stranke (SRS) Holandiji.
S tim u vezi, Vojislav [e{eq je obavestio Zorana Mati}a da }e delegacija SRS-a, koju }e on (Vojislav [e{eq) predvoditi, najverovatnije za
desetak dana otputovati za Hag. U tom smislu, Vojislav [e{eq je zamolio
Zorana Mati}a da mu omogu}i da boravak delegacije SRS-a u Holandiji
prati i neko od novinara NTV Studija B, predla`u}i ujedno da to bude Stevovi} ili Vladimir \or|evi}. Postignuta je saglasnost da se Zoran Mati} u toku 1. 2. 1996. godine preciznije o svemu tome dogovori sa Aleksandrom Vu~i}em.
Napomena:
Raspola`emo saznawima da je Akleksandar Vu~i} dana 31. 1. 1996. godine u prostorijama ambasade Holandije u Beogradu ostvario kontakt sa
Lendstrom, prvim sekretarom ambasade. Kontakt je ostvaren na inicijativu Aleksandra Vu~i}a u ciqu regulisawa proceduralnih pitawa oko dobijawa holandskih viza za odlazak delegacije SRS-a na ~elu sa Vojislavom
[e{eqom za Holandiju.
Ranije smo informisali u vezi organizacije posete delegacije SRS-a
Holandiji, odnosno Hagu. Prema na{im saznawima, u slu~aju realizacije
ove posete Vojislav [e{eq }e tokom boravka u Holandiji prioritetno nastojati da ostvari kontakt sa predstavnicima Me|unarodnog tribunala u
Hagu, zbog ~ega je i planirano ovo putovawe.

DCCXIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
6. 2. 1996. godine
644

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196-95 od 31. 10. 1995. godine
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 5. 2. 1996. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Mirjanom Bobi}.
U toku razgovora uglavnom je bilo re~i o aktuelnim politi~kim zbivawima u Srbiji, s tim {to je Mirjana Bobi} istakla da Dr`avna bezbednost preko @arka Kora}a, navodno, nastoji da ukloni Vesnu Pe{i} i Vojina Dimitrijevi}a sa ~ela GSS i time omogu}i udru`ivawe sa DS, ali pod
vo|stvom Dragoquba Mi}unovi}a.
Vojislav [e{eq je potvrdio da i on raspola`e takvim saznawima, napomiwu}i da je o~igledno da je i predsednik Nove demokratije, Du{an Mihajlovi}, dobio spoqa nalog da napusti vladu i izazove wenu krizu, ali da
ima problema sa svojim ministrima koji odbijaju da vrate mandate. Izneto, po [e{eqevim re~ima, ukazuje da SAD poja~avaju pritisak na predsednika Srbije, teraju}i ga na sve ve}e ustupke, da bi ga na kraju sru{ili s vlasti. Takvim sticajem politi~kih okolnosti [e{eq obja{wava i nastojawa da se donese novi Ustav koji predvi|a postojawe {est regija, koji ve} du`e vremena forsira grupa masona iz SANU, a podr`ava Voja Ko{tunica i
wegova stranka.
Na kraju razgovora, [e{eq je rekao da je za 6. 2. 1996. godine, sa po~etkom
u 10.00 ~asova, zakazana sednica poslani~kih grupa opozicionih stranaka u sedi{tu SRS, ul. Francuska br. 31, na temu: naredna sednica parlamenta.
Istog dana i na istom mestu, sa po~etkom u 13.00 ~asova, bi}e odr`ana
i konferencija za {tampu SRS na kojoj }e Vojislav [e{eq objaviti predlog sporazuma o saradwi opozicionih stranaka od deset ta~aka, od kojih su
dve, po wegovim re~ima, sigurno neprihvatqive za Vuka Dra{kovi}a.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCXX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
9. 2. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196-95 od 31. 10. 1995. godine
645

Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:

Dana 9. 2. 1996. godine Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa ^edomirom Vasiqevi}em, na okolnosti predstoje}eg obele`avawa petogodi{wice devetomartovskih demonstracija u Beogradu.
Tom prilikom ^edomir Vasiqevi} je izneo ocenu da je Vuk Dra{kovi}
ozbiqno pristupio organizacionim pripremama za 9. mart, nagla{avaju}i
tako|e da raspola`e saznawima da }e i Zoran \in|i}, odnosno Demokratska stranka, uzeti u~e{}a na predstoje}em skupu.
S tim u vezi, Vojislav [e{eq je naglasio da bez obzira na sve te okolnosti, Vuk Dra{kovi} ne}e uspeti da okupi vi{e od 30.000 gra|ana.
U nastavku razgovora, ^edomir Vasiqevi} je posebno apostrofirao da
on li~no procewuje da Vuk Dra{kovi} ovaj put namerava da ide na sukob.
Povodom izre~ene procene ^edomira Vasiqevi}a, Vojislav [e{eq je izrazio sumwu u takvu mogu}nost, obrazla`u}i to ~iwenicom da, po wegovoj
oceni, Vuk Dra{kovi} za tako ne{to nema ni snage.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCXXI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
12. 2. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196-95 od 31. 10. 1995. godine
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 11. 2. 1996. godine Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa (redigovano) na okolnosti u~e{}a Zorana \in|i}a na tribini Demokratske
stranke (DS) u Ni{u.
Komentari{u}i \in|i}ev nastup na pomenutoj tribini, Vojislav [e{eq je izneo ocenu da \in|i} nije normalan {to direktno poziva narod
na ustanak, navode}i u prilog tome ~iwenicu da ~ak ni Srpska radikalna
stranka (SRS) u svojim javnim politi~kim nastupima nikada nije upotrebila re~ ustanak. Po mi{qewu Vojislava [e{eqa, takav poziv izazva}e mnoge nedoumice kod bira~kog tela naklowenog Zoranu \in|i}u.
U tom kontekstu, zakqu~io je Vojislav [e{eq, Zoran \in|i} je svestan pada politi~kog rejtinga i gubitka u velikoj meri finansijera i donatora, te straha od novoformirane stranke Dragoquba Mi}unovi}a Demokratski centar, i izlazi na predstoje}i miting 9. 3. teku}e godine.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
646

DCCXXII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
13. 2. 1996. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa (OO po srpskom ekstremizmu u CRDB Beograd), a u vezi planirane posete delegacije Srpske radikalne stranke (SRS) Holandiji
Prate}i ekstremnu delatnost Vojislava [e{eqa, do{li smo do saznawa da je Vojislav [e{eq u internoj komunikaciji sa Nikolom Popla{enom, a u vezi predstoje}eg boravka delegacije SRS-a u Holandiji, izneo procenu da nije iskqu~eno da ga Me|unarodni ha{ki tribunal zadr`i eventualno godinu-dve u Hagu.
Me|utim, po proceni Vojislava [e{eqa, wegovo eventualno zadr`avawe u Hagu bi, s druge strane, nesumwivo predstavqalo veliki kapital za
stranku, u smislu medijske prezentacije koju bi on li~no time dobio.
Tako|e, raspola`emo podacima da je Vojislav [e{eq u odvojenom razgovoru sa Mirkom Blagojevi}em (predsednik IO SRS za RS) naglasio da
on u Hag ne odlazi da bi bio svedok optu`be, ve} prvenstveno kao svedok odbrane Radovana Karayi}a.
Vojislav [e{eq je najavio da }e u svakom slu~aju pre odlaska za Hag zakazati sastanak Centralne otaybinske uprave SRS, zbog mogu}nosti da tamo bude zadr`an.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCXXIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
15. 2. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196-95 od 31. 10. 1995. godine
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 13. 2. 1996. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Nikolom Popla{enom, funkcionerom Srpske radikalne stranke iz Bawa Luke.
647

U toku razgovora [e{eq je obavestio Popla{ena da }e se sastanak

Centralne otaybinske uprave SRS najverovatnije odr`ati 22. 2. 1996. godine, te da ta~an datum zavisi od odgovora na wegov zahtev za izdavawe holandske vize.
Iznetim povodom [e{eq je izrazio zadovoqstvo {to se digla pra{ina zbog wegovog eventualnog odlaska u Hag, navode}i kao ilustraciju
vest novinske agencije Beta sa kojom ga je upoznao Aleksandar Vu~i}.
Po navodima Bete, dodao je [e{eq, slu`benik Me|unarodnog suda u
Hagu, [artije, izjavio je da je dobrodo{ao svako ko ima podatke relevantne za sud, podvukav{i da to opet ne zna~i da [e{eq nije pod istragom. Vest
da je @eqko Ra`natovi} Arkan osudio wegov odlazak u Hag, [e{eq je
protuma~io kao rezultat straha, napomiwu}i da veruje da u Hagu ne}e ostati pred zatvorenim vratima.
Nakon toga, [e{eq je rekao da Vojislav Ko{tunica i Demokratska
stranka Srbije ne}e iza}i na obele`avawe petogodi{wice devetomartovskih demonstracija, kao i da, po wegovom mi{qewu, Vuk Dra{kovi} nema
snagu da u~ini ne{to vi{e, ali da mo`e izazvati incident na pomenutom
mitingu.
Na kraju razgovora, [e{eq je napomenuo da planira da se na ~elu liste Srpske radikalne stranke na predstoje}im izborima u Republici Srpskoj na|e, kao nosilac liste, Nikola Popla{en.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCXXIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
15. 2. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196-95 od 31. 10. 1995. godine
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 13. 2. 1996. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa novinarom Argumenta, Ratkom Dmitrovi}em.
U toku razgovora Dmitrovi} je [e{equ izneo predlog da povodom ideje o odlasku delegacije Srpske radikalne stranke (SRS) u Hag govori za
Argument, {to je [e{eq prihvatio, ali tek za desetak dana, jer o~ekuje
da se za to vreme jo{ neke stvari izde{avaju.
U vezi zahteva za izdavawe holandske vize i puta u Hag, [e{eq je rekao da je to izazvalo veliku diplomatsku zbrku i da jo{ nije dobio odgovor.
648

Komentari{u}i nedavno hap{ewe i izru~ewe oficira Vojske Republike Srpske, [e{eq je izneo tvrdwu da je ameri~ka obave{tajna slu`ba
na Iliyi organizovala hvatawe cele pregovara~ke grupe RS, te da su generala \uki}a i pukovnika Krsmanovi}a odveli u Hag da bi svedo~ili u procesu protiv Karayi}a i Mladi}a, tako da ih ne}e pustiti sve do okon~awa
navedenog su|ewa.
Tako|e, [e{eq je dodao da je ceo proces u Hagu protivan svim pravnim
principima i da nema roka u kome se mora zavr{iti istraga protiv odre|enih lica.
Prihvataju}i iznete stavove, Dmitrovi} je istakao da su mnogi u Beogradu zbuweni [e{eqevom ponudom da se kao svedok pojavi na su|ewu u Hagu.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCXXV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
16. 2. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196-95 od 31. 10. 1995. godine
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 15. 2. 1996. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Sr|anom Kolari}em, {efom odborni~ke grupe SRS u Skup{tini grada.
U toku razgovora Kolari} je obavestio [e{eqa da je u toku sednica
Skup{tine grada i da SPS ho}e definitivno da preuzme NTV Studio B,
predla`u}i formirawe novog Upravnog odbora. Tim povodom [e{eq je
predlo`io Kolari}u da svi odbornici SRS maksimalno produ`e svoja izlagawa u Skup{tini grada i time naprave opstrukciju rada i spre~e dono{ewe navedene odluke.
Istog dana [e{eq je ostvario i kontakt sa Stankom Brkovi}em, direktorom poslovnog prostora NTV Studio B, interesuju}i se o ~emu se ta~no radi.
Brkovi} ga je obavestio da je li~no Neboj{a ^ovi} od Milorada Roganovi}a tra`io da podnese ostavku, ali to Poslovodni kolegijum nije prihvatio, tako da jo{ traje sastanak Upravnog odbora na kome se raspravqa o
navedenim promenama. Po Brkovi}evim re~ima, pritisci su u iznetom smislu strahoviti i usmereni na dovo|ewe Dragi{e Kova~evi}a na mesto direktora.
649

Tim povodom Brkovi} je zamolio [e{eqa da animira i ostale opozicione stranke, {to je ovaj obe}ao, naglasiv{i da }e preduzeti i druge mere
za odbranu Studija B.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCXXVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
16. 2. 1996. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
(OO po srpskom ekstremizmu u CRDB Beograd
Raspola`emo saznawima da je dana 15. 2. 1996. godine Vojislav [e{eq
u internoj komunikaciji sa Zoranom \in|i}em, povodom vlasni~ke transformacije Studija B, predlo`io \in|i}u da u toku dana 16. 2. 1996. godine s tim u vezi preduzmu odre|ene akcije.
U tom kontekstu Vojislav [e{eq je sugerisao Zoranu \in|i}u da on
(\in|i}) bude inicijator zajedni~kog sastanka na koji bi se pozvali Vojislav Ko{tunica i Vuk Dra{kovi}. U vezi gore iznetoga, Zoran \in|i} je
prihvatio sugestiju Vojislava [e{eqa uz dogovor da 16. 2. 1996. godine oko
10.00 ~asova obave konsultacije kako bi se preciznije dogovorili o vremenu i mestu odr`avawa navedenog sastanka.
Vojislav [e{eq je informisao Zorana \in|i}a da su zaposleni radnici Studija B zakazali za 16. 2. teku}e godine u 12.00 ~asova protestno
okupqawe na platou ispred Studija B i da on u tom smislu obave{tava
svoje savezne i republi~ke poslanike da im se pridru`e u protestu. S tim
u vezi, Zoran \in|i} je potvrdio da }e se ovom protestu prikqu~iti poslanici Demokratske stranke (DS).
Po nalogu Vojislava [e{eqa svi savezni i republi~ki poslanici iz
redova SRS-a pozvani su da obavezno dana 16. 2. teku}e godine u 11.00 ~asova do|u u sedi{te stranke u Beogradu, ul. Francuska br. 31.
Tako|e raspola`emo saznawima da je Zoran Dra`ilovi} ({ef obezbe|ewa SRS) izdao nalog Simi Drageqevi}u (de`urnom u stranci), da obavesti radnike obezbe|ewa da 16. 2. teku}e godine u 11.00 ~asova budu u sedi{tu
stranke, s obzirom da postoji mogu}nost da se mo`da ide ispred Studija B.
U vezi najavqenog protestnog okupqawa ispred Studija B, raspola`emo podacima da Danica Dra{kovi} namerava da pozove ~lanstvo Srpskog pokreta obnove (SPO) da se prikqu~e protestnom mitingu zaposlenih
radnika Studija B.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
650

DCCXXVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0387
16. 2. 1996. godine

Slu`bena bele{ka
u vezi odr`anog protestnog skupa
povodom aktuelnih doga|aja u Studiju B
Dana 16. 2. 1996. godine, u vremenu od 12.00 do 13.30 ~asova, ispred poslovne palate Beograd, u organizaciji Srpske radikalne stranke odr`an
je protestni skup povodom odluke Privrednog suda o poni{tewu registracije Studija B kao deoni~arskog dru{tva i imenovawu novog Upravnog
odbora od strane Skup{tine grada.
Me|u oko dve stotine okupqenih gra|ana, potpisivana je peticija protiv navedenih odluka, a za to vreme je u prostorijama palate Beograd odr`an sastanak kome su prisustvovali ~elnici SRS Vojislav [e{eq, Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}.
Na navedenom sastanku formirana je delegacija Studija B koja se
uputila u Skup{tinu grada, dok su ~elnici SRS napustili zgradu, a okupqeni gra|ani se razi{li.
Za vreme boravka delegacije u Gradskoj skup{tini, ispred iste je bilo
okupqeno oko 50 gra|ana koji su o~ekivali ishod razgovora, a ubrzo su se
razi{li.
Potom je, sa po~etkom u 15.00 ~asova, u prostorijama Me|unarodnog
pres-centra odr`ana konferencija za {tampu kojoj su prisustvovali lideri opozicionih stranaka: Vuk Dra{kovi}, Zoran \in|i}, Vojislav Ko{tunica, Vesna Pe{i} i Novak Kilibarda.
Na konferenciji je predo~en tekst zahteva upu}en predsedniku
Skup{tine grada Neboj{i ^ovi}u, da se izmeni odluka o postavqewu novog Upravnog odbora, odluka o postavqewu v.d. direktora i glavnog i odgovornog urednika, te da do odluke po pravnim sredstvima kojim nameravaju da osporavaju odluku Vrhovnog suda, na ~elu Studija B bude staro
rukovodstvo i da ~lanove Upravnog odbora biraju sami radnici Studija B.
Uz najavu da }e se razmotriti relevantni na~ini za odgovor na odluke
Vrhovnog i Privrednog suda, kao i Skup{tine grada, prisutni lideri opozicionih stranaka su potvrdili re{enost da udru`eni 9. marta organizuju
veliki narodni skup, u znak obele`avawa pete godi{wice demonstracija
iz 1991. godine i protesta protiv politike aktuelne vlasti kojom se, kako
je nagla{eno, gu{e demokratska prava i slobode u Srbiji.
Prilog: Zahtev upu}en predsedniku Skup{tine grada.
651

G. Neboj{a ^ovi}
predsednik
Skup{tine grada Beograda
Gospodine ^ovi}u,
Informativna redakcija NTV Studija B, uz podr{ku starog rukovodstva direktora i glavnog i odgovornog urednika Milorada Roganovi}a, zamenika direktora Zvonka Panti}a, direktora Poslovnog centra Stanka
Brkovi}a i urednika Informativnog programa Zorana Mati}a, od predsednika Skup{tine grada Beograda Neboj{e ^ovi}a zahteva da Skup{tina grada izmeni svoju odluku o postavqawu novog Upravnog odbora NTV
Studija B, kao i odluku Upravnog odbora o postavqewu Dragi{e Kova~evi}a za vr{ioca du`nosti direktora i glavnog i odgovornog urednika NTV
Studija B, kao i celokupne propratne ekipe u kojoj su Milo{ Rajkovi}, Desa ^avi} i Vesna Vojvodi}.
Po{tujemo odluku Vrhovnog suda Srbije iako je smatramo nezakonitom i politi~kom i koristi}emo sva pravna sredstva da je osporimo. Zahtevamo da do tada:
na ~elu NTV Studija B ostane na{e staro i legalno rukovodstvo,
da ~lanove Upravnog odbora iz NTV Studija B, kao i direktora i
urednike biraju sami radnici Studija B.
Nadamo se da }ete u~initi sve da Skup{tina grada odmah povu~e svoju
odluku. Informativna redakcija ne}e sara|ivati sa novopostavqenim
urednicima.
Va{ odgovor ~ekamo ispred Beogra|anke u Masarikovoj ulici.
U Beogradu, 16. februara 1996. godine

DCCXXVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
22. 2. 1996. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na Vojislava [e{eqa
(OO po srpskom ekstremizmu)
Raspola`emo pouzdanim saznawima da je Qiqana Mijokovi} po nalogu Vojislava [e{eqa obavestila sve predsednike op{tinskih odbora SRS
u Beogradu da }e se dana 22. 2. 1996. godine, sa po~etkom u 19.00 ~asova, u sali Skup{tine op{tine Vra~ar odr`ati tribina na temu Gu{ewe nezavisnih medija.
S tim u vezi, Qiqana Mijokovi} je naglasila da je Vojislav [e{eq naredio da se animira {ire ~lanstvo pri op{tinskim odborima kako bi u
{to ve}em broju do{li na pomenutu tribinu. Prema na{im saznawima,
tribini }e prisustvovati i Vojislav [e{eq.
652

Napomena:
Pomenutu tribinu pod nazivom Vratite odmah Slobodnu Televiziju
Beograd (STB) organizuje Nezavisni sindikat radnika Studija B kao vid
protesta protiv nasilnog i nezakonitog preuzimawa Studija B od strane
Skup{tine grada.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCXXIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0548
23. 2. 1996. godine

Slu`bena bele{ka
u vezi odr`ane tribine
povodom aktuelnih doga|aja u Studiju B
Dana 22. 2. 1996. godine od 19.00 do 20.50 ~asova, u sali Skup{tine op{tine SO Vra~ar, Wego{eva 77, odr`ana je tribina povodom aktuelnih
doga|aja u Studiju B, koju je organizovao Nezavisni sindikat Studija B.
Pored oko 300 okupqenih gra|ana, tribini su kao predstavnici svojih
stranaka prisustvovali: Vojislav [e{eq i Aleksandar Vu~i} SRS, Zoran \in|i} DS, Nikola Milo{evi} SLS, Ivan Kova~evi} SPO, Miqenko Dereta GSS i Vladeta Jankovi} DSS.
Tribina je otpo~ela prikazivawem video snimka samog ~ina preuzimawa du`nosti od strane novog v.d. direktora i glavnog i odgovornog urednika, nakon ~ega su se prisutnima kratkim besedama obratili novinari Studija B: Milorad Roganovi}, Dragana Mili}evi}-Milutinovi}, Olivera
Bojovi} i Jelena Kosani}, te advokat Studija B Milenko Radi}, Branka
Ota{evi} novinar Politike, Vesna Mali{i} novinar Duge i Mirjana Bobi}-Mojsilovi}.
Nakon prikazivawa cenzurisanog priloga iz emisije VIN o doga|ajima vezanim za Studio B, prisutnima su se obratili i navedeni predstavnici stranaka.
U svom istupu Zoran \in|i} je za ponedeqak, 26. 2. 1996. godine, najavio po~etak akcije svoje stranke pod nazivom Odjavite svoj televizor.
Vojislav [e{eq je, uz nagla{avawe da je za preuzimawe Studija B
aktuelna vlast posredstvom Ri~arda Holbruka dobila podr{ku SAD, kao
mogu}e opcije reagovawa na takav ~in naveo: ustanak, za {ta se li~no ne
zala`e i blokirawe celokupnog `ivota u Beogradu i Srbiji primenom metoda gra|anske neposlu{nosti, budu}i da je, po wemu, slede}i potez vlasti
zabrana rada stranaka.
653

Nikola Milo{evi} je u svom izlagawu predlo`io da svi opozicioni

poslanici u obe skup{tine vrate svoje mandate.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCXXX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
23. 2. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196-95 od 31. 10. 1995. godine
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 22. 2. 1996. godine Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa Milanom Marti}em.
Tom prilikom Milan Marti} je obavestio Vojislava [e{eqa da je nameravao da samoinicijativno otputuje u Hag, i da se prijavi Me|unarodnom
tribunalu. Me|utim, po sopstvenim navodima, odustao je od te prvobitne
zamisli kada je saznao da bi ga Ha{ki tribunal nakon mesec dana isporu~io hrvatskim vlastima.
Poru~iv{i Marti}u da ni u kom slu~aju ne ide u Hag, Vojislav [e{eq
je zatim naglasio da je svojim istupima u javnosti uspeo da elimini{e dvojicu mogu}ih Karayi}evih naslednika koje je prote`irao predsednik Republike Srbije: Nikolu Koqevi}a, time {to je govorio u javnosti da je Koqevi} naredio bombardovawe Sarajeva, i Predraga Radi}a, time {to je
pri~ao da je Radi} naredio ru{ewe yamija po Bawa Luci.
U nastavku razgovora, Milan Marti} je zamolio Vojislava [e{eqa
da, ukoliko Slobodan Jar~evi} bude izba~en iz svojih radnih prostorija,
s obzirom da postoje izvesni nagove{taji, [e{eq pru`i pomo} Jar~evi}u
u tom smislu {to bi mu obezbedio druge prostorije za rad. S tim u vezi, Vojislav [e{eq je obe}ao pomo}, ali pod uslovom da se Jar~evi} u~lani u
Srpsku radikalnu stranku (SRS).
Na kraju razgovora Vojislav [e{eq je najavio da }e uskoro posetiti
Bawa Luku, i da }e tom prilikom, pored ostaloga, napraviti intervju sa
Milanom Marti}em za Veliku Srbiju.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
654

DCCXXXI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
28. 2. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196-95 od 31. 10. 1995. godine
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 27. 2. 1996. godine Vojislav [e{eq je obavestio Vesnu Vilu (sekretarica Gradskog odbora SRS-a) da }e se dana 2. 3. 1996. godine, sa po~etkom u 11.00 ~asova, u sali SO Vra~ar odr`ati sastanak Izvr{nog odbora
SRS-a u pro{irenom sastavu.
S tim u vezi, Vojislav [e{eq je nalo`io imenovanoj da pored ~lanova Izvr{nog odbora stranke, pozove na pomenutu sednicu sve republi~ke i
savezne poslanike sa teritorije Republike Srbije, te sve predsednike okru`nih i op{tinskih odbora, kao i ~lanove Centralne otaybinske uprave.
U vi{e izjava datih sredstvima informisawa povodom predstoje}eg
obele`avawa petogodi{wice devetomartovskih demonstracija, Vojislav
[e{eq je izneo stav da ~lanovi SRS-a ne mogu u~estvovati na mitinzima
koje organizuju druge stranke, ali da zato, s druge strane, on (Vojislav [e{eq) ne}e agitovati ni za ni protiv mitinga.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCXXXII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
4. 3. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196-95 od 31. 10. 1995. godine
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 3. 3. 1996. godine Vojislav [e{eq je obavio vi{e bezbednosno-interesantnih razgovora.
655

U komunikaciji sa Aleksandrom Stefanovi}em, Vojislav [e{eq je

nalo`io imenovanom da se raspita o mogu}nostima dobijawa vize za boravak delegacije SRS u SR Nema~koj. Naime, kako je istakao Vojislav [e{eq, orijentirno u aprilu mesecu ove godine planira se promotivna turneja stranke po SR Nema~koj u trajawu od petnaestak dana, kako bi se prikupilo ne{to para.
Tomislav Nikoli} je obavestio Vojislava [e{eqa da je Qubi{a Golubovi}, funkcioner Srpske narodne obnove (SNO), izrazio `equ da sa
jednom grupom istomi{qenika iz SNO-a pre|e u redove SRS-a. S tim u vezi, Nikoli} je upoznao [e{eqa da je povodom toga zakazao za 4. 3. teku}e
godine u 11.00 ~asova, sastanak sa Golubovi}em u prostorijama stranke.
Registrovano je da je Aleksandar Vu~i} obavestio Vojislava [e{eqa
da Mirko i Dra{ko Petrovi} iz Demokratske stranke Srbije (DSS) insistiraju na tome da se za predstoje}e lokalne izbore formira jedna izborna
koalicija koju bi, po wihovom mi{qewu, trebalo da sa~iwavaju SRS, DSS,
DS i SPO. U vezi gore iznetoga, Vojislav [e{eq je decidirano naglasio
da iskqu~ivo dolazi u obzir zajedni~ka izborna lista bez predstavnika
SPO-a.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCXXXIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
7. 3. 1996. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
(OO po srpskom ekstremizmu u CRDB Beograd) (redigovano)
Prate}i ekstremnu delatnost Vojislava [e{eqa, do{li smo do pouzdanih saznawa da je Vojislav [e{eq u internoj komunikaciji sa Mirkom
Blagojevi}em (predsednik Izvr{nog odbora SRS-a za RS) sugerisao Blagojevi}u da odlo`i najavqeni protestni miting SRS-a, koji bi trebalo da
bude odr`an 23. 3. teku}e godine u Bijeqini. Po proceni Vojislava [e{eqa, odr`avawe navedenog mitinga moglo bi za posledicu da proizvede dono{ewe zabrane rada stranke i zabranu wenog izlaska na predstoje}e izbore u Republici Srpskoj. U vezi gore iznetoga, Mirko Blagojevi} je naglasio da su ve} od{tampani plakati za miting, te da je tako|e upu}en i zahtev
vlastima za odr`avawe mitinga.
Raspola`emo podacima da je Tomislav Nikoli}, kao jedan od eksponenata grupacije ekstremista iz redova SRS-a, u odvojenom razgovoru sa Vladanom Bati}em najavio da SRS ubudu}e ne}e u~estvovati u radu i aktivnostima tzv. paralelnog parlamenta.
656

Tomislav Nikoli} je kao razloge ovakve odluke naveo otvoreno ispoqavawe animoziteta Vuka Dra{kovi}a u javnosti prema SRS-u i Vojislavu [e{equ.
S tim u vezi, Tomislav Nikoli} je nagovestio mogu}nost wihovog ponovnog ukqu~ivawa u aktivnosti tzv. paralelnog parlamenta posle devetog marta, s tim da bi u tom slu~aju sara|ivali iskqu~ivo samo sa DSS-om
i DS-om, podvla~e}i da na tom nivou saradwa sa SPO-om vi{e ne dolazi u
obzir.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCXXXIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
7. 3. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196-95 od 31. 10. 1995. godine
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 6. 3. 1996. godine Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa Predragom Bojovi}em funkcionerom Srpske narodne obnove iz Gorweg Milanovca, na okolnosti eventualne budu}e saradwe izme|u SNO-a i SRS-a.
S tim u vezi, Bojovi} je obavestio [e{eqa da je ovla{}en od strane
jedne grupe ~lanova SNO-a da obavi razgovor s wim (Vojislavom [e{eqom) o eventualnoj budu}oj saradwi ove dve stranke u kontekstu odr`avawa
predstoje}ih izbora.
Povodom iznetog predloga, Vojislav [e{eq je, nagla{avaju}i da apsolutno ne dolazi u obzir bilo kakav vid saradwe ili formirawe koalicije sa SNO-om, podvukao da je ciq SRS-a ili da vas progutamo ili da
vas uni{timo, tre}e varijante nema. Nadovezuju}i se na napred navedeno, [e{eq je dodao da SRS, naime, nema namere da uop{te sara|uje sa
vanparlamentarnim strankama, navode}i kao primer da je tako ve} odbio
saradwu sa Srpskom narodnom strankom i Srpskom liberalnom strankom. S tim u vezi, [e{eq je izneo mi{qewe da u su{tini izlazak malih
stranaka na izbore dovodi samo do nepotrebne disperzije glasova bira~kog tela.
(redigovano) da shodno svemu napred navedenom u ovom trenutku jedino
dolazi u obzir da se SNO kolektivno u~lani u SRS, bez ikakvih uslova. U
657

tom kontekstu [e{eq je obavestio Bojovi}a da je o svemu tome ve} razgovarao sa Mirkom Jovi}em i da mu je izneo istu takvu ponudu.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCXXXV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
13. 3. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196-95 od 31. 10. 1995. godine
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 12. 3. 1996. godine Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa Nikolom Popla{enom, predsednikom SRS-a za Republiku Srpsku, na okolnosti
odr`avawa protestnog mitinga SRS-a, 23. 3. 1996. godine u Bijeqini.
Tom prilikom, Popla{en je obavestio [e{eqa da su i pored wegove
([e{eqeve) instrukcije da se najavqeni skup radikala odlo`i do daqwega, ipak odlu~ili da organizuju miting u Bijeqini.
Po prijemu ove informacije, [e{eq je, naglasiv{i da u krajwoj instanci ne `eli da uti~e na wihovu odluku, podvukao da u tom slu~aju najavqeni miting mora prote}i bez incidenta.
S tim u vezi dao je instrukcije Popla{enu da se, pre svega u ciqu bezbednosti skupa, mora organizovati besprekorno funkcionisawe slu`be
obezbe|ewa mitinga, kao i da moraju voditi ra~una da ne nasednu na bilo
kakvu provokaciju.
Posebno je nalo`io da se u toku organizacionih priprema konstantno
upozorava ~lanstvo i simpatizeri stranke da na miting ne dolaze sa bilo
kakvom vrstom naoru`awa.
Napomena:
Vojislav [e{eq je dana 6. 3. 1996. godine u internoj komunikaciji sa
Mirkom Blagojevi}em predsednikom Izvr{nog odbora SRS za RS, izneo
procenu da u ovom trenutku nije oportuni momenat za odr`avawe najavqenog mitinga radikala u Bijeqini. Po mi{qewu Vojislava [e{eqa, odr`avawe ovog mitinga moglo bi za posledicu da proizvede zabranu rada
stranke, ~ime bi se onemogu}io wen izlazak na predstoje}e izbore u Republici Srpskoj.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
658

DCCXXXVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
18. 3. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196-95 od 31. 10. 1995. godine
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 17. 3. 1996. godine Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa Nikolom
Popla{enom predsednikom Srpske radikalne stranke (SRS) za Republiku
Srpsku, na okolnosti predstoje}eg odr`avawa izbora u Republici Srpskoj.
S tim u vezi, Nikola Popla{en je obavestio Vojislava [e{eqa da
raspola`e informacijama koje ukazuju da }e prvo biti organizovani izbori za budu}e predsedni{tvo BiH, pa tek onda za ostale organe vlasti.
Izra`avaju}i nezadovoqstvo povodom toga, Vojislav [e{eq je dao instrukcije Nikoli Popla{enu da u tom slu~aju treba da prvo javno tra`e
novi popis stanovni{tva u Bosni zbog odr`avawa izbora, kao i da zahtevaju zabranu glasawa van teritorije BiH. Paralelno s tim, smatra [e{eq,
treba s druge strane propagirati kako je nemogu}e da se biraju najvi{i dr`avni funkcioneri, a da vlast ostane stara.
U tom kontekstu, Vojislav [e{eq je posebno podvukao da, ukoliko se
tra`eni popis stanovni{tva ne odobri i ukoliko se ne odobri zabrana glasawa van teritorije BiH, treba eventualno razmi{qati o bojkotovawu izbora, ali zajedno sa svim srpskim strankama.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCXXXVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
26. 3. 1996. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
(OO po srpskom ekstremizmu u CRDB Beograd)
Prate}i ekstremnu delatnost pojedinih lica koja deluju u okviru Srpske radikalne stranke (SRS), do{li smo do pouzdanih saznawa da je Voji659

slav [e{eq, kao eksponent ove grupacije ekstremista, potvrdio svoje u~e{}e na tribinama SRS-a koje }e se odr`ati u Drenovi 31. 3. 1996. godine u
12.00 ~asova i Oyacima u 15.00 ~asova.
Vojislav [e{eq tako|e planira da nakon okon~awa ovih tribina, oko
17.00 ~asova odr`i sastanak Okru`nog odbora stranke u Trsteniku, a potom
i sastanak Op{tinskog odbora u Kru{evcu.
Nosilac poslova oko organizacionih priprema u vezi odr`avawa tribina SRS-a u Drenovi i Oyacima je Milun Bara} iz Trstenika.
Raspola`emo podacima da je Vojislav [e{eq informisao ^edomira
Vasiqevi}a da uskoro po~iwe {tampawe novog Programa i Statuta stranke u 120.000 primeraka.
Milorad Mir~i} funkcioner SRS-a iz Novog Sada, obavestio je Vojislava [e{eqa da }e se sastanak sa kandidatima SRS-a za pokrajinsku
skup{tinu odr`ati u Novom Sadu dana 5. 4. 1996. godine u 17.00 ~asova. Vojislav [e{eq je najavio da }e najverovatnije uzeti u~e{}e u radu ovog sastanka.
Raspola`emo saznawima da je Vojislav [e{eq u internoj komunikaciji sa Milinkom Gazdi}em (poslanik SRS-a u Skup{tini Crne Gore) dao nalog Gazdi}u da Izvr{ni odbor stranke sa~ini odgovaraju}i tekst pamflet ubojit i precizan na temu izbacivawa poslanika SRS-a iz crnogorskog parlamenta, o wegovom ([e{eqevom) progonu iz Crne Gore, kao i o
hap{ewu A}ima Vi{wi}a. Po navodima Vojislava [e{eqa, svrha ovog
pamfleta je da se javnosti poka`e {ta sve vlast radi protiv SRS-a.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCXXXVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
2. 4. 1996. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
(OO po srpskom ekstremizmu u CRD Beograd)
Prate}i ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost Vojislava [e{eqa,
kao i drugih ekstremno orijentisanih lica koja deluju u okviru Srpske radikalne stranke (SRS), do{li smo do pouzdanih saznawa da je Vojislav [e{eq najavio kao mogu}nost da eventualno dana 25. 5. 1996. godine organizuje protestni miting SRS-a u Beogradu.
Tako|e raspola`emo podacima da su po~ele organizacione pripreme
za odr`avawe kongresa SRS-a koji je planiran za maj mesec 1996. godine. U
tom smislu, Vojislav [e{eq je ve} obavio preliminarne razgovore sa
Aleksandrom Radovanovi}em direktorom Sava Centra, u ciqu postiza660

wa dogovora oko zakupa velike sale Sava Centra za odr`avawe kongresa.

Prema na{im saznawima, na kongresu }e, pored ostaloga, biti predstavqen
novi Program i Statut stranke.
Vojislav [e{eq je u vi{e odvojenih razgovora sa svojim najbli`im saradnicima izneo procenu da SRS, s obzirom da se nalazi pod udarima re`ima i medijskom blokadom, ne mo`e sama osvojiti vlast, ali da, s druge
strane, tako|e ne mo`e ulaziti ni u koalicije sa drugim opozicionim
strankama jer su sve lo{e. U tom kontekstu, Vojislav [e{eq je zakqu~io
da bi SPO na vlasti bila gora opcija od SPS-a na vlasti.
Dana 5. 4. 1996. godine u 11.00 ~asova, Aleksandar Vu~i} }e u prostorijama stranke u ulici Francuska br. 31, ostvariti kontakt sa Gaborom Er~eiom, drugim sekretarom ambasade Ma|arske u Beogradu. Inicijativa za ovaj
kontakt usledila je od strane Gabora Er~eia.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCXXXIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0289
4. 4. 1996. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na bezbednosno-interesantna saznawa vezana
za aktivnost jednog broja ekstremista iz redova SRS-a
Preko na{e operativne veze Dunav do{li smo do podatka da je 29. 3.
1996. godine odr`an sastanak Gradskog odbora SRS, kome je prisustvovao i
Vojislav [e{eq.
Na sastanku je bilo re~i uglavnom o lokalnim izborima i kandidatima koji su predlo`eni za op{tinske i gradske skup{tine. Po re~ima Vojislava [e{eqa, do{lo je do pasivizacije rada ve}ine kandidata, naro~ito
onih koji su bili kandidati za republi~ke i savezne izbore {to on, kako ka`e, ne}e tolerisati.
[e{eq je daqe, po re~ima izvora, obavestio prisutne da komisija koja je formirana za izradu novog Programa i Statuta SRS radi punom parom, a u komisiji su, izme|u ostalih, Maja Gojkovi}, dr Milorad Jevri},
Igor Mirovi}, Drago Bakra~, Aleksandar Vu~i}, Stevo Dragi{i} i drugi.
Po re~ima [e{eqa, ovaj novi Program mora biti gotov do kongresa
stranke, a on bi morao da uva`i realnost da poziv u rat vi{e nema pro|u
u srpskom narodu.
[e{eq je daqe izneo da Zapad potpuno ignori{e SRS, navode}i da nijedan od diplomatskih predstavnika nema kontakte sa wim niti sa strankom.
Pomenuo je, po re~ima izvora, samo jednu malu stranku iz Francuske
koja ~ak nije ni u parlamentu, a koja je `elela da ostvari kontakte sa SRS.
661

Jedino jo{ kontaktiraju sa ruskom Liberalno-demokratskom partijom Vladimira @irinovskog.

[e{eq se tako|e osvrnuo i na finansijske te{ko}e stranke, navode}i
primer da su posledwu ve}u finansijsku pomo} dobili od bra}e Kari} prilikom pro{lih izbora.
Prilikom posledweg putovawa Tomislava Nikoli}a u Australiju, po
re~ima [e{eqa, dobili su deklarativnu podr{ku od na{ih iseqenika,
ali je izostala finansijska podr{ka.
Na kraju, [e{eq se osvrnuo i na dva ~lana SRS koja su izba~ena iz
stranke. Navodno se, po re~ima izvora, radi o Dimitrijevi} Dragoqubu i
Ne{kovi} Slavku iz Bari~a.
Dimitrijevi} Dragoqub je izba~en iz stranke jer je pojedinim ~lanovima SRS pretio da }e im poslati Frenkijeve mupovce, a Slavko Ne{kovi} iz Bari~a je iskqu~en iz stranke zbog navodne wegove saradwe sa Slu`bom dr`avne bezbednosti.
Izvor je izneo da je Dimitrijevi} bio predsednik mesnog odbora SRS
Ta{majdan, a tako|e je u Gradskom odboru bio zadu`en za sredstva informisawa. Pre nekoliko godina radio je u na{oj ambasadi u [vajcarskoj.
Napomena:
(redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCXL
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
4. 4. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 3. 4. 1996. godine Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa Nikolom
Popla{enom, predsednikom Srpske radikalne stranke (SRS) za Republiku
Srpsku, na okolnosti odr`avawa predstoje}eg kongresa stranke.
S tim u vezi, Vojislav [e{eq je informisao Nikolu Popla{ena da }e
se dana 15. 4. teku}e godine u Beogradu odr`ati sednica Centralne
otaybinske uprave SRS-a, kada }e se, pored ostaloga, precizirati i ta~an
datum odr`avawa kongrssa (prema dosada{wim saznawima planira se da
kongres bude odr`an sredinom maja meseca ove godine u Sava centru napomena operativnog radnika).
662

U nastavku razgovora, Vojislav [e{eq je obavestio Nikolu Popla{ena da }e on (Popla{en) biti wegov protivkandidat za predsednika SRS-a
na kongresu. U tom kontekstu, [e{eq je potom naveo da }e svi ~lanovi Centralne otaybinske uprave biti delegati na kongresu, kao i da }e svaki op{tinski odbor stranke predstavqati po dva ~lana i predsednik odbora.
U komunikaciji sa Verom Didanovi}, novinarkom Na{e borbe, Vojislav [e{eq je istakao da }e predstavnici stranke najverovatnije u periodu od 27-30. 4. 1996. godine boraviti u Gr~koj u poseti manastiru Hilandar.
Vojislav [e{eq je u odvojenom razgovoru sa Miloradom Mir~i}em,
funkcionerom SRS-a iz Novog Sada, potvrdio da }e dana 5. 4. 1996. godine
u 17.00 ~asova prisustvovati sastanku sa kandidatima SRS-a za pokrajinsku
Skup{tinu.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCXLI
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB Novi Sad
Dana 9. 4. 1996. godine

Slu`bena bele{ka
Dana 5. 5. 1996. godine ekipa za TP prisustvovala je otvorenoj tribini
Srpske radikalne stranke i razgovoru sa kandidatima, koje je bilo odr`ano u prostorijama MZ na Keju `rtava racije.
Na tribini su od poznatih bili prisutni Vojislav [e{eq, Maja Gojkovi}, Milorad Mir~i}, Dun~i} (u prethodnom Izvr{nom odboru grada
Novog Sada zadu`en za urbanizam) i dr Ra{a Popovi}. U sali je bilo prisutno oko sto lica, i to prete`no mla|e `ivotne dobi. Prime}eno je da jedna mla|a `enska osoba, koja se vrzmala oko ulaza, nosi pi{toq ispod sakoa
i pejyer.
U svom govoru [e{eq je napomenuo da se polovinom maja treba odr`ati otaybinski kongres, na kojem }e biti usvojen novi Statut i Program u
sto ta~aka, rekao je da stari program nije lo{, ali da treba da se modernizuju i da }e novi program iza}i u specijalnom broju Velike Srbije, da }e
ko{tati simboli~no, 1 dinar, samo zato da se ne bi desilo kao u Qigu, kad
su bili u kontroli i na{li sve brojeve Velike Srbije zakqu~ane u kasi
i nepodeqene. [e{eq je jo{ rekao da po istra`ivawu koje su nedavno tajno sproveli socijalisti, radikali u mnogim mestima procentualno imaju
ve}i broj pristalica. Na pitawe jednog od prisutnih odakle mu ta informacija, rekao je da je to tajna, ali da mogu verovati da je to ta~no. [e{eq
je rekao da pre izbora ne}e i}i sa nijednom strankom u koaliciju, ali }e posle izbora, ukoliko bi im bilo potrebno da osvoje vlast, u}i sa nekim u ko663

aliciju, najverovatnije sa Ko{tunicom. Za Vuka Dra{kovi}a je rekao da je

Vuk prvi wemu pisao pismo i da Vuk luta i ne zna {ta }e, za \in|i}a da je
nema~ki ~ovek, za predsednika Milo{evi}a je rekao da se pokazalo ta~no
da }e ga Amerikanci posle svih ustupaka ostaviti na cedilu. [e{eq se interesovao da li je do{ao predsednik SRS-a iz Ba~ke Palanke i pitao kakvo je stawe tamo. Na odgovor predsednika SRS-a iz Palanke da ratuju, [e{eq je pitao jel sa socijalistima, i dodao da }e posle smewivawa Pankova socijalisti malo devalvirati u Ba~koj Palanci. Na kraju je na pitawe
jednog od prisutnih {ta se de{ava sa Crnom Gorom, [e{eq odgovorio da
Crna Gora ide ubrzanim koracima ka otcepqewu i da to ne treba da ih raduje, jer su onda na redu srpska Vojvodina i srpsko Kosovo.
Kucano u 2 primerka.
Operativni radnici
(potpis redigovan)

DCCXLII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
10. 4. 1996. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
(OO po srpskom ekstremizmu u CRDB Beograd)
Prate}i ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost Vojislava [e{eqa,
kao i drugih ekstremno orijentisanih lica koja deluju u okviru Srpske radikalne stranke (SRS), do{li smo do pouzdanih saznawa da je Vojislav [e{eq doneo odluku da se ^etvrti otaybinski kongres SRS-a odr`i 18. 5.
1996. godine u Beogradu. Kongres bi trajao jedan dan, i to u vremenu od 10.00
do 20.00 ~asova.
Prema prvobitnoj zamisli Vojislava [e{eqa, kongres je trebalo da
bude odr`an u Sava centru. Me|utim, s obzirom na visoku cenu zakupa sale (70.000 dinara), Vojislav [e{eq je dao nalog da se obave preliminarni
razgovori sa predstavnicima Doma sindikata u ciqu postizawa eventualnog dogovora oko zakupa velike sale Doma sindikata za odr`avawe kongresa.
Raspola`emo podacima da }e Vojislav [e{eq sa najbli`im saradnicima u periodu od 23-26. 4. 1996. godine boraviti u Moskvi. Vojislav [e{eq planira da prisustvuje sastanku politi~kih stranaka desne orijentacije, koji }e se odr`ati 25. 4. teku}e godine sa po~etkom u 10.00 ~asova u Moskvi, kao i skupu Liberalno-demokratske partije Rusije (LDPR) koji }e se
odr`ati istoga dana, samo u popodnevnim ~asovima.
Tako|e raspola`emo podacima da Vojislav [e{eq planira da u periodu od 19-21. 4. 1996. godine poseti Topli~ki okrug u ciqu promotivnih na664

stupa stranke, a u kontekstu odr`avawa predstoje}ih izbora. Vojislav [e{eq namerava da tokom boravka u Topli~kom okrugu odr`i 17 promotivnih skupova, i to prvenstveno po selima.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCXLIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
15. 4. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 13. 4. 1996. godine Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa Nikolom Popla{enom (predsednik SRS za Republiku Srpsku) na okolnosti
odr`avawa predstoje}ih izbora u Republici Srpskoj.
Tom prilikom, Vojislav [e{eq je dao instrukcije Nikoli Popla{enu da imenovani tokom razgovora i sastanka sa me|unarodnim posmatra~ima insistira na navodnom me{awu aktuelne vlasti Republike Srbije, odnosno SPS-a u odr`avawu predstoje}ih izbora u Republici Srpskoj.
S tim u vezi, Nikola Popla{en je informisao Vojislava [e{eqa da
on (Popla{en) trenutno u komunikacijama sa stranim posmatra~ima forsira pri~u kako u Republici Srbiji ja~a komunizam, kao i da, s druge
strane, Republika Srpska od strane aktuelne vlasti Republike Srbije do`ivqava konstantne pritiske u smislu blokade medija.
Branka Novakovi} iz Amsterdama obavestila je Vojislava [e{eqa da
je povodom nedolaska delegacije iz Republike Srpske na Briselsku konferenciju darodavaca, holandski dnevni list Folkskrant izneo ocenu da su
ovim potezom srpski nacionalisti, koji uporno te`e ka suverenoj srpskoj
dr`avi, upotrebili sve snage da miniraju Dejtonski sporazum. S tim u vezi, podvukla je Branka Novakovi}, u nastavku teksta se zakqu~uje da je
upravo Radovan Karayi} uticao na to da se srpska delegacija ne pojavi u
Briselu, te da to celokupno gledano zna~i povratak tvr|eg krila na srpsku politi~ku scenu.
U tom kontekstu, Branka Novakovi} je prenela i komentar Rojtera, u
kome se ka`e da }e prema re~ima posmatra~a biti potrebno predsednika
Milo{evi}a izlo`iti novim pritiscima, kako bi ostavku Karayi}a i
665

prakti~no sproveo u delo, s obzirom da je u Dejtonu dogovoreno da Karayi}

u izbornoj kampawi ne bi smeo uzeti u~e{}a.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCXLIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
17. 4. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 16. 4. 1996. godine Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa Leontijem Arhipovim, rukovodilac Me|unarodnog odeqewa Liberalno-demokratske partije Rusije (LDPR) i blizak saradnik Vladimira @irinovskog,
na okolnosti boravka delegacije SRS-a u Moskvi.
Tom prilikom, Vojislav [e{eq je obavestio Leontija Arhipova da }e
delegacija SRS-a doputovati u Moskvu 23. 4. teku}e godine. [e{eq je dodao
da }e zajedno sa wim putovati i Aleksandar Vu~i} i ^edomir Vasiqevi}.
Delegaciju }e pratiti Dmitrij Jankovi} u svojstvu prevodioca, kao i novinarska ekipa Studija B, u kojoj }e biti snimateq Nenad Mladenovi} i novinar Aleksandar Simi}. U Moskvu }e putovati i jedan novinar Velike
Srbije.
Napomena:
Kako smo ranije informisali, delegacija SRS-a, na ~elu sa Vojislavom
[e{eqom, putuje u Moskvu na Me|unarodno savetovawe politi~kih stranaka desne orijentacije, koje }e se odr`ati 25. 4. teku}e godine sa po~etkom
u 10 ~asova u Moskvi. Pored toga, delegacija SRS-a prisustvova}e i skupu
Liberalno-demokratske partije Rusije (LDPR).
(potpis redigovan)

DCCXLV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
18. 4. 1996. godine
666

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
(OO po srpskom ekstremizmu u CRDB Beograd)
Raspola`emo saznawima da je Vojislav [e{eq, povodom informacija
u sredstvima javnog informisawa o nastavku rada tzv. Paralelnog parlamenta, izneo ocenu da zbog neodgovornosti i neozbiqnog pona{awa predstavnika ostalih opozicionih stranaka Paralelni parlament za srpske
radikale vi{e ne postoji.
U tom kontekstu, Vojislav [e{eq je posebno apostrofirao da je, naime, poku{aj nametawa svojih politi~kih stavova o navodnoj ugro`enosti
nacionalnih mawina u Srbiji kako bi se {to vi{e podilazilo srpskim neprijateqima, od strane ostalih opozicionih stranaka koje su sa~iwavale
Paralelni parlament, definitivno opredelio poslani~ku grupu SRS-a
da ne prihvate takve antidemokratske i antisrpske ideje.
Shodno tome, zakqu~io je [e{eq, SRS }e u skladu sa svojim programskim opredeqewima nastaviti borbu protiv vladaju}eg re`ima jednakom
`estinom kao {to je do sada ~inila.
Povodom odr`avawa predstoje}eg ^etvrtog otaybinskog kongresa
SRS-a (18. 5. teku}e godine), Vojislav [e{eq je zakazao za 22. 4. teku}e godine sa po~etkom u 14.00 ~asova u sedi{tu stranke sastanak Centralne
otaybinske uprave (COU). Pored ostalih, na sastanak su pozvani i ~lanovi COU iz Republike Srpske: Mirko Blagojevi}, Nikola Popla{en, Branko Vojnica, Pantelija Damjanovi}, Miodrag Raki}, kao i ~lanovi COU iz
Crne Gore A}im Vi{wi}, Drago Bakra~, Milinko Gazdi}, Ilija Darmanovi}, Miodrag Pejovi} i Slavko Lon~arevi}.
Raspola`emo podacima da je Hose Miguel Palacios ata{e za {tampu ambasade [panije u Beogradu, tra`io da se sastane sa Tomislavom Nikoli}em. Postignut je dogovor da Hose Miguel Palacios u toku 19. 4. 1996.
godine bude obave{ten o terminu sastanka sa Tomislavom Nikoli}em.
(potpis redigovan)

DCCXLVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0289
22. 4. 1996. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
Operativna veza (redigovano)
Razgovor obavqen dana 19. 4. 1996. godine na inicijativu izvora.
(redigovano)
Izvor pouzdan podaci neprovereni.
667

2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti

Podaci se odnose na ekstremisti~ku delatnost Vojislava [e{eqa.
Izvor nas je obavestio da je dana 18. 4. 1996. godine odr`an sastanak
Gradskog odbora SRS za Beograd, kome je predsedavao Vojislav [e{eq.
[e{eq je na sastanku izneo niz kriti~kih primedbi o predlo`enim kandidatima za novi Gradski odbor i tom prilikom je naveo da se sa ovakvim
kandidatima, koji ne znaju da napi{u svoju biografiju, ne mo`e ru{iti postoje}a vlast.
Ve}i deo svog izlagawa [e{eq je, po re~ima izvora, posvetio saradwi
sa drugim partijama i strankama. Izneo je da SRS vi{e ne}e sara|ivati sa
demokratskom parlamentarnom opozicijom, jer se sa wima vi{e ne mo`e
sara|ivati.
Izvor je u nastavku razgovora naveo da je Vojislav [e{eq posebno istakao da je, po wegovom mi{qewu, saradwa bila daleko korektnija sa Socijalisti~kom partijom Srbije (SPS), nego sa demokratskom opozicijom, navode}i u prilog tome da je SPS sve dogovore uvek po{tovao. [e{eq je tako|e izneo ocenu da je mnogo ru`nih i uvredqivih stvari re~eno za SPS
{to nije trebalo.
Naro~ito je [e{eq, po re~ima izvora, bio revoltiran pona{awem
Vojislava Ko{tunice, za koga je rekao da je preneo ostalim opozicionim
partijama razgovor koji su vodili wih dvojica u ~etiri oka. Naime, Ko{tunica je, po re~ima [e{eqa, preneo liderima opozicionih partija da
mu je on ([e{eq) rekao da }e SRS i SPS i}i zajedno na ru{ewe Dragoslava Avramovi}a, guvernera NBJ. [e{eq je prisutne obavestio da je sa Ko{tunicom razgovarao o mogu}oj smeni Avramovi}a, ali tom prilikom nije
spomiwao bilo kakav vid mogu}e saradwe sa SPS oko eventualnog smewivawa Avramovi}a sa funkcije guvernera NBJ.
3. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
[e{eq Vojislav OO u CRDB Beograd po srpskom ekstremizmu.
4. Podaci o merama i radwama RDB
Prema [e{equ se primewuju i druge mere i radwe RDB.
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Izvor }e nas i daqe obave{tavati o delatnosti ekstremista iz redova
SRS, o ~emu smo se konkretnije dogovorili.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCXLVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0531
24. 4. 1996. godine
668

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Tomislav Nikoli} je u kontaktu sa najbli`im saradnicima potvrdio
da }e se 25. 4. 1996. godine (~etvrtak) u 11.00 ~asova u prostorijama Srpske
radikalne stranke sastati sa Hoseom Miguelom Palaciosom, ata{eom za
{tampu ambasade [panije. Tako|e, Nikoli} se odazvao i pozivu da 29. 4.
1996. godine u 18.00 ~asova u~estvuje na tribini koju stranka organizuje u
@elezniku.
Povodom organizovawa tribine SRS na Vo`dovcu u mesnoj zajednici
Veqko Vlahovi} dana 25. 4. 1996. godine u 17.00 ~asova, Dragan Todorovi}
i Miroslav Vasiqevi} su potvrdili svoja u~e{}a. Naime, tom prilikom
}e, izme|u ostalog, biti organizovano i predstavqawe kandidata stranke
op{tine Vo`dovac za mesta odbornika.
U vi{e navrata Mom~ilo Mani}, predsednik Gradskog odbora Saborne narodne stranke je u kontaktu sa Sekretarijatom SRS poku{ao da zaka`e sastanak delegacije Kraji{nika iz okoline Benkovca sa Vojislavom
[e{eqom. Zbog spre~enosti i zauzetosti Vojislava [e{eqa, Mani}u je
predlo`eno da se obrati Tomislavu Nikoli}u sa kojim }e se pomenuti Kraji{nici dogovoriti oko izlaska ili neizlaska na popis stanovni{tva.
Iz Sekretarijata SRS nisu mogli potvrditi vest Aleksandru @ivoti}u, novinaru Frankfurtskih vesti da su ~etvorica uhap{enih i osumwi~enih lica za napad na Bajrakli yamiju u Beogradu pripadnici wihove
stranke. Ipak, u toku razgovora, Stevo Dragi{i} je izjavio da }e stranka
osuditi wihov akt ako se ispostavi da su ~lanovi SRS.
Napomena:
Dana 23. 4. 1996. godine Vojislav [e{eq i Aleksandar Vu~i} su otputovali za Moskvu na poziv Vladimira @irinovskog, o ~emu smo u vi{e navrata informisali.
(potpis redigovan)

DCCXLVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
26. 4. 1996. godine
Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine.
669

Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:

Dana 25. 4. 1996. godine Vojislav [e{eq je nazvao iz Moskve i obavestio svoju suprugu Jadranku da delegacija SRS dolazi u Beograd na aerodrom Sur~in 26. 4. 1996. godine.
U toku razgovora, [e{eq je preneo i svoje utiske, napomenuv{i da
prijem u Moskvi nije bio na nivou koji su o~ekivali, kao i da se jo{ nije susreo sa @irinovskim.
Tako|e, rekao je da je neplanirano dr`ao govor o @irinovskom na me|unarodnom simpozijumu, a da }e na glavnom skupu imati ve} pripremqen
govor na ruskom jeziku.
Istog dana, Stevo Dragi{i} i Tomislav Nikoli} su, shodno prethodnom dogovoru, posetili oko 10.00 ~asova direktora Doma sindikata Agatonovi}a povodom potpisivawa ugovora o zakupu sale za 18. 5. 1996. godine, kada je predvi|eno odr`avawe kongresa SRS.
Napomena:
O boravku Vojislava [e{eqa i wegovih najbli`ih saradnika u Moskvi, informisali smo u vi{e navrata.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCXLIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0531
26. 4. 1996. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na Vojislava [e{eqa
(OO po srpskom ekstremizmu)
(redigovano) do{li smo do saznawa da je Vojislav [e{eq dobio pismo
od Dragana Pajovi}a, simpatizera SRS, nastawenog u Aubervilliers (Francuska). U pismu, Pajovi} isti~e mogu}nost uspostavqawa politi~ke saradwe
sa Le Penovim Nacionalnim frontom, strankom koja pripada francuskoj
nacionalnoj desnici.
(redigovano) na po~etku pisma, Dragan Pajovi} obave{tava Vojislava
[e{eqa da je rukovo|en li~nim ube|ewem stupio u kontakt sa ~lanovima
Nacionalnog fronta. U Francuskoj, prema wegovim re~ima, Nacionalni
front je jedina desni~arska stranka koja u svom politi~kom programu i po
orijentaciji podr`ava Srbe. Ono {to je presudno uticalo na rukovodstvo
Nacionalnog fronta da zauzme ovakav stav, jesu stradawa i nepravda u~iwena u toku ratnih sukoba srpskom stanovni{tvu na prostoru biv{e SFRJ.
U pismu, (redigovano) Pajovi}, govore}i o Nacionalnom frontu, isti~e da
u Francuskoj politi~ki uticaj ove stranke je u stalnom porastu {to, kako
670

navodi, pokazuju i dobri rezultati predsednika ove stranke, Le Pena, na posledwim predsedni~kim izborima u Francuskoj. Stranka Nacionalni
front, kako se isti~e u pismu, je u Francuskoj tre}a politi~ka stranka koja je zbog svoje radikalne i beskompromisne politike izlo`ena ~estim hajkama u sredstvima javnog informisawa.
Dragan Pajovi} navodi da je Nacionalni front ponudila SRS-u uspostavqawe saradwe. Ako ponu|enu saradwu Vojislav [e{eq, odnosno SRS,
prihvati, modaliteti saradwe }e se odrediti uzimaju}i u obzir specifi~nosti i interese obe stranke.
S tim u vezi, Pajovi} zakqu~uje da se u krugovima francuske nacionalne desnice SRS pomiwe u kontekstu potrebe zbli`avawa i saradwe, te
stvarawa ose Pariz-Beograd-Moskva. U tom smislu, kako se navodi, poznati su dobri odnosi SRS-a sa LDPR-om @irinovskog.
Na kraju pisma, Pajovi} pomiwe i nedavni kontakt sa [e{eqom povodom ideje o satelitskoj televiziji. Pomenuta ideja, po Pajovi}u, je prihvatqiva, odnosno SST je neophodna, ali pitawe na~ina rada i organizovawa jo{ treba razmatrati.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCL
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0431
30. 4. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Iz Sekretarijata SRS je potvr|eno da je za 30. 4. teku}e godine zakazana konferencija za {tampu sa temom: Kosovo i Metohija. Tom prilikom,
kako je predvi|eno, Vojislav [e{eq }e govoriti o Kosovu i Metohiji, izme|u ostalog izneti i neke predloge za re{ewe aktuelnih tamo{wih problema.
U skladu sa ranije postignutim dogovorom, 2. 5. teku}e godine u 14.00
~asova, odr`a}e se sastanak Izvr{nog odbora SRS. Na pomenuti sastanak
pozvani su predsednici okru`nih odbora stranke.
Dana 29. 4. teku}e godine Aleksandar Vu~i} i Tomislav Nikoli} }e
kao gosti prisustvovati tribini stranke u @elezniku, koja po~iwe u 18.00
~asova.
671

Dana 29. 4. teku}e godine Vojislav [e{eq je povodom zatra`enog saveta, Ranka Vuji}a savetovao da prihvati ponu|eno mesto potpredsednika
vlade u Republici Srpskoj. Tako|e, [e{eq je u toku razgovora napomenuo
Vuji}u da o budu}im politi~kim potezima treba sam da odlu~uje, jer se iz
Beograda ne mo`e ostvariti kompletan uvid u politi~ku situaciju Republike Srpske.
U Sekretarijatu SRS je potvr|eno da }e se ^etvrti kongres SRS odr`ati 18. 5. teku}e godine u 10 sati u Domu sindikata.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCLI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
6. 5. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 2. 5. 1996. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Draganom Pajovi}em, simpatizerom SRS nastawenim u Aubrrvilliersu (Francuska).
U toku razgovora uglavnom je bilo re~i o ranije najavqenoj mogu}nosti uspostavqawa politi~ke saradwe SRS sa Lepenovim Nacionalnim
frontom, strankom koja pripada francuskoj nacionalnoj desnici.
U vezi iznetog, Pajovi} se interesovao da li je stiglo wegovo pismo i
kakvo je [e{eqevo mi{qewe o predlo`enom kontaktu sa Lepenom, napomiwu}i da su na nedavno odr`anom sastanku u Moskvi, u organizaciji
LDPR Vladimira @irinovskog, prisustvovali i predstavnici Nacionalnog fronta.
Vojislav [e{eq je istakao da je izneti predlog, u pomenutom pismu koje je primio nedavno, vrlo interesantan i da mo`e biti i koristan za stranku, te da im je shodno tome stalo do {to ~vr{}eg kontakta. Prvi koraci, dodao je, u~iweni su ba{ na sastanku u Moskvi, gde je [e{eq, po sopstvenim
re~ima, razgovarao sa potpredsednikom Nacionalnog fronta [abo{om.
Kao nastavak ostvarenog kontakta, rekao je [e{eq, usledi}e poziv Lepenu da on li~no, ili delegacija wegove stranke, do|e na predstoje}i kongres
SRS 18. 5. 1996. godine u Beogradu.
672

Nakon toga, [e{eq je saop{tio Pajovi}u da se susreo sa Ivom Batajem, zajedni~kim poznanikom, kome je dao intervju i preko koga je upoznao
direktora novina koje izdaje Nacionalni front. Posredstvom Bataja i pomenutog direktora novina, [e{eq o~ekuje, po sopstvenim re~ima, uspostavqawe direktne veze sa Lepenom.
Na kraju razgovora, [e{eq je rekao da ima nameru da, ukoliko se uspostave i u~vrste odnosi sa Lepenom, poseti Pariz u dogledno vreme, nadaju}i se da ne}e imati problema u realizaciji svoje zamisli. U vezi iznetog,
Pajovi} ga je posavetovao da poslove oko vize i eventualnog odlaska u Pariz obavi preko Iva Bataja. Dana 3. 5. 1996. godine Vojislav [e{eq je, posredstvom Iva Bataja, ostvario najavqeni kontakt sa @an Mari Lepenom.
Nakon uvodnog dela, u kome je Bataj predstavio [e{eqa kao prijateqa
Vladimira @irinovskog, [e{eq je upoznao Lepena sa osnovnim karakteristikama SRS, rekav{i da je druga stranka po ja~ini u Srbiji i Jugoslaviji, da je programski bliska Nacionalnom frontu, te da je u dobrim odnosima sa @irinovskim.
Pomiwu}i simpatije koje Srbi tradicionalno gaje prema francuskom
narodu, [e{eq je naglasio da SRS `eli uspostavqawe politi~kih odnosa
sa Lepenovom strankom.
Datim povodom, Lepen se saglasio da izme|u dve stranke treba uspostaviti bilateralne odnose, te da prvi korak u tom smislu treba da bude dolazak wegovog zamenika [abo{a u Beograd i eventualni dolazak nekog iz
SRS u Pariz.
Kao zgodnu priliku [e{eq je predlo`io 18. 5. 1996. godine, kada se
odr`ava kongres SRS, gde }e pozvati Vladimira @irinovskog i, budu}i da
Lepen ne mo`e do}i, [abo{a, sa kojim se ve} susreo u Moskvi. Poziv }e, po
sopstvenim re~ima, uputiti ve} 6. 5. 1996. godine, a prilikom susreta bi}e
dogovorene daqe zajedni~ke aktivnosti.
Na kraju razgovora, uz dogovor da na kongres SRS do|e [abo{, te da
pre susreta [e{eqa i Lepena, odnosno uzvratne posete Parizu, moraju biti postignuti prethodni diplomatski koraci, Lepen je naglasio da nije u
mogu}nosti da li~no do|e u Beograd dok se ne na~ine odre|eni diplomatski koraci i ujedine sve nacionalne partije regiona, kao i da Nacionalni
front namerava da sara|uje sa srodnim strankama iz Hrvatske i onima ~iji su lideri bosanski Srbi.
Napomena:
(redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCLII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0531
673

6. 5. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 2. 5. 1996. godine Vojislav [e{eq je stupio u kontakt sa Nikolom
Popla{enom iz Bawa Luke. Na po~etku razgovora Vojislav [e{eq je napomenuo da je planirani put za Pale odlo`io za period nakon odr`avawa
kongresa SRS, zakazanog za 18. 5. 1996. godine. Prema wegovim re~ima, trenutno je zaokupqen dogovorom sa liderom stranke Nacionalni front, Le
Penom, i liderom Liberalno-demokratske partije Vladimirom @irinovskim u vezi wihovog dolaska u SRJ. S tim u vezi, [e{eq je istakao da }e po
dobijawu wihove saglasnosti ponovo stupiti u kontakt sa Nikolom Popla{enom u ciqu organizovawa posete [e{eqa, Le Pena i @irinovskog Republici Srpskoj. Tim povodom, Nikola Popla{en je izrazio zadovoqstvo
i preporu~io da poseta i odr`avawe planiranog mitinga bude u Bawa Luci, a ne, kako je [e{eq planirao, na Palama, zbog navodne nepopularnosti
Le Pena u tom gradu.
Na kraju razgovora, Nikola Popla{en je povodom aktuelne situacije u
Republici Srpskoj izrazio pesimizam i bojazan za daqi tok doga|aja, ne navode}i argumente koji bi potkrepili wegovu tezu.
Napomena:
Raspola`emo saznawima da Lepen najverovatnije ne}e doputovati u
Beograd na kongres SRS-a, ve} wegov zamenik [abo{.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCLIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0531
6. 5. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine.
674

Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:

Dana 3. 5. 1996. godine Aleksandar Vu~i} je stupio u kontakt sa izvesnim Nikosom iz ambasade Gr~ke. Tom prilikom, Nikos je preneo Vu~i}u
informacije o gr~koj stranci Zlatna gora, za ~iji rad su se interesovali
iz SRS-a. Prema navodima Nikosa, pomenuta stranka Zlatna gora je ~isto fa{isti~ka stranka, ~iji je politi~ki uticaj i delovawe u Gr~koj neznatan i marginalan. Aleksandar Vu~i} je na kraju razgovora istakao da }e
ove podatke preneti Vojislavu [e{equ.
Istoga dana Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Brankom Kitanovi}em , predsednikom Nove komunisti~ke partije Jugoslavije. U toku razgovora, Branko Kitanovi} je potvrdio [e{equ informaciju da }e krajem
maja ili po~etkom juna predsednik Komunisti~ke partije Ruske federacije, Genadij Zjuganov, posetiti SRJ, odnosno biti gost Nove komunisti~ke
partije Jugoslavije.
Naime, Zjuganov je, po re~ima Kitanovi}a, dao na~elnu saglasnost da u
pomenutom periodu prisustvuje promociji svoje kwige. U Jugoslaviji }e,
kako daqe Kitanovi} navodi, ostati samo jedan dan. U vezi pomenute posete, [e{eq je izrazio spremnost za susret sa Zjuganovim, po{to, kako je istakao, prilikom nedavnog boravka u Moskvi nije stigao da se sa wim susretne. Na kraju razgovora, Kitanovi} je obe}ao [e{equ da }e, po dolasku Zjuganova u Jugoslaviju, ugovoriti tra`eni susret.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCLIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
7. 5. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 6. 5. 1996. godine Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa Milanom
Marti}em na okolnosti ranije najavqene [e{eqeve posete Republici
Srpskoj, odnosno Palama.
S tim u vezi, Vojislav [e{eq je napomenuo da }e svoju posetu Republici Srpskoj najverovatnije realizovati nakon odr`avawa ^etvrtog kongresa SRS-a, zakazanog za 18. 5. 1996. godine. Nakon toga, [e{eq je u nastavku
razgovora izneo ocenu da SRS svoj politi~ki anga`man ostvaruje u ote`a675

nim uslovima, navode}i u prilog tome kako aktuelna vlast mewa Zakon o
izborima, i sva{ta rade da obezbede apsolutnu ve}inu i onda promene
Ustav.
Na pitawe Vojislava [e{eqa kada Milan Marti} planira da poseti
Beograd, Marti} je decidirano naglasio da nema nameru da uop{te dolazi
u Beograd, sve dok je aktuelni predsednik Republike Srbije na vlasti.
Dana 6. 5. 1996. godine Vojislav [e{eq je poku{ao da ostvari kontakt
sa Leontijem Arhipovim, rukovodiocem Me|unarodnog odeqewa LDPR-a.
Kako je Arhipov bio odsutan, [e{eq je ostavio poruku da od strane Arhipova o~ekuje obave{tewe o sastavu delegacije LDPR-a koja }e 18. maja prisustvovati ^etvrtom kongresu SRS-a.
Vojislav [e{eq je, tako|e 6. 5. 1996. godine, poku{ao da ostvari kontakt i sa Dominikom [abo{om, zamenikom predsednika stranke Nacionalni front, kako bi mu li~no uputio poziv za kongres stranke. S obzirom
da je Dominik [abo{ bio odsutan, postignut je dogovor da Vojislav [e{eq uputi [abo{u pismeni poziv.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCLV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
7. 5. 1996. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
(OO po srpskom ekstremizmu u CRDB Beograd)
Povodom odr`avawa ^etvrtog kongresa SRS-a, zakazanog za 18. 5. 1996.
godine, Vojislav [e{eq je li~no uputio poziv @an-Mari Lepenu, predsedniku Nacionalnog fronta, da delegacija wihove stranke prisustvuje radu
Kongresa.
Vojislav [e{eq je, obra}aju}i se Lepenu, posebno naglasio da bi SRS,
naime, u budu}nosti `elela da razvija najboqe odnose sa Nacionalnim
frontom, te da bi, u tom smislu, dolazak delegacije Nacionalnog fronta na
kongres SRS-a upravo bila prilika za legalizaciju kontakta wihove dve
partije.
Napomena:
Kako smo ranije informisali, kontakt Vojislava [e{eqa sa @an-Mari Lepenom ostvaren je 3. 5. teku}e godine, posredstvom Dragana Pajovi}a,
simpatizera SRS-a, nastawenog u Aubervilliersu (Francuska).
676

Tom prilikom, @an-Mari Lepen se u na~elu saglasio da izme|u wihove dve stranke treba uspostaviti bilateralne kontakte, s tim da bi se konkretni modaliteti saradwe odredili uzimaju}i u obzir specifi~nosti i
interese obe stranke.
S obzirom da Lepen nije u mogu}nosti da li~no do|e u Beograd, za sada
je najverovatnije da }e delegaciju Nacionalnog fronta na kongresu SRS-a
predvoditi Dominik [abo{, zamenik Lepena.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCLVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
8. 5. 1996. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
(OO po srpskom ekstremizmu u CRDB Beograd)
Raspola`emo saznawima da }e shodno dogovoru Vojislava [e{eqa i
@an-Mari Lepena, delegaciju Nacionalnog fronta na ^etvrtom kongresu
SRS-a, zakazanom za 18. 5. 1996. godine, predvoditi Dominik [abo{, potpredsednik stranke zadu`en za me|unarodne odnose.
S tim u vezi, Vojislav [e{eq je sa~inio okvirni plan boravka delegacije Nacionalnog fronta i uputio Dominiku [abo{u na razmatrawe.
Prema planu Vojislava [e{eqa, navedena delegacija bi u Beograd doputovala 16. 5. teku}e godine, i ve} u toku dana bi bilo organizovano vi{e politi~kih sastanaka.
U petak, 17. 5. teku}e godine, delegacija Nacionalnog fronta imala bi
razgovore u poslani~kim klubovima SRS-a u Republi~koj i Saveznoj skup{tini, a za 18. 5. teku}e godine planirano je celodnevno u~e{}e delegacije u radu ^etvrtog kongresa SRS-a.
Kako je Vojislav [e{eq decidirano naglasio, sve tro{kove boravka,
ukqu~uju}i i hotelski sme{taj i usluge prevodioca, snosila bi Srpska radikalna stranka.
Napomena:
O kontaktima Vojislava [e{eqa sa @an-Mari Lepenom, predsednikom Nacionalnog fronta, u vi{e navrata smo informisali.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
677

DCCLVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
8. 5. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere
tajne kontrole telefonskih razgovora
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 7. 5. 1996. godine Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa Danicom
Dra{kovi} na okolnosti predstoje}ih politi~kih aktivnosti SRS-a i
SPO-a u kontekstu dono{ewa novog Zakona o izborima.
Nakon uvodne konverzacije i me|usobnih optu`bi ko je vi{e doprineo
raskolu me|u opozicijom, Vojislav [e{eq je predlo`io da se minira dono{ewe novog Zakona o izborima. U tom smislu, [e{eq je posebno apostrofirao da bi o svemu tome prethodno `eleo da postigne dogovor sa Vukom Dra{kovi}em.
Podr`avaju}i u na~elu [e{eqevu inicijativu za ru{ewe Zakona o izborima, Danica Dra{kovi} je izrazila izvesne nedoumice u pogledu mogu}nosti ru{ewa Zakona, obrazla`u}i svoj stav ~iwenicom da aktuelna vlast
nikad ne bi predlo`ila zakon, ako prethodno nije sigurna u wegovo izglasavawe.
U nastavku razgovora, Vojislav [e{eq i Danica Dra{kovi} su nakon
sagledavawa mogu}nosti o izglasavawu navedenog zakona, zakqu~ili da }e u
svakom slu~aju rezultat glasawa biti tesan.
Polaze}i od insinuacija da }e SPS manipulisati sa brojem prisutnih
poslanika na sednici, ocenili su da bi, ako `ele da miniraju dono{ewe
Zakona sve ~etiri strane (SRS, SPO, DS i DSS) trebalo da po{aqu svoje
kontrolore na sednicu na kojoj }e se izglasavati pomenuti zakon.
U daqem toku razgovora, Danica Dra{kovi} je upoznala Vojislava [e{eqa da se u SPO-u razmatra mogu}nost podno{ewa interpelacije za
ostavku Savezne vlade, interesuju}i se pri tome da li bi se u tom slu~aju
poslanici SRS-a vratili u parlament. Povodom iznetog predloga od strane Danice Dra{kovi}, Vojislav [e{eq je decidirano podvukao da wegova
stranka, bez obzira na dnevni red sednice, ne}e u~estvovati u radu Savezne
skup{tine, sve dok se ne omogu}e direktni TV prenosi skup{tinskih zasedawa.
Komentari{u}i odr`avawe predstoje}ih izbora, i u tom smislu eventualnog formirawa mogu}ih izbornih koalicija, Danicu Dra{kovi} je
678

posebno interesovalo da li je Vojislav [e{eq spreman za pregovore sa

opozicijom. S tim u vezi, Vojislav [e{eq je naglasio da on ne}e da pregovara, ve} iskqu~ivo da razgovara o stvarawu eventualnih izbornih koalicija.
Na kraju razgovora, postignut je dogovor da Danica Dra{kovi} o svemu
napred navedenom informi{e Vuka Dra{kovi}a, i pri tom ubedi Vuka
Dra{kovi}a u neophodnost wihovog zajedni~kog politi~kog delovawa.

DCCLVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
8. 5. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 7. 5. 1996. godine Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa Novakom
Kilibardom u vezi pokrenute inicijative za dono{ewe novog Zakona o izborima.
S tim u vezi, Vojislav [e{eq je informisao Novaka Kilibardu da su
u toku razgovori i konsultacije, nagla{avaju}i da, po wegovom mi{qewu,
postoje samo dve opcije: bojkot ili formirawe zajedni~kog opozicionog
bloka koji bi obezbedio skup{tinsku ve}inu i nadglasao socijaliste.
Komentari{u}i, u nastavku razgovora, odr`avawe predstoje}ih saveznih i republi~kih izbora, Vojislav [e{eq je izneo stav da }e na republi~ke izbore u Crnoj Gori i}i Srpska radikalna stranka Vojislav [e{eq, dok }e na savezne i}i Srpska radikalna stranka. U tom kontekstu,
Vojislav [e{eq je posebno istakao da se u slu~aju formirawa koalicije
SRS-a sa DS i DSS u ovu koaliciju onda mo`e ukqu~iti i Narodna stranka Crne Gore.
Dana 7. 5. teku}e godine, Vojislav [e{eq je poku{ao da ostvari kontakt sa Zoranom \in|i}em. Po navodima \in|i}eve sekretarice, Zoran
\in|i} nije bio u mogu}nosti da obavi razgovor sa [e{eqom, s obzirom da
je veoma zauzet. Na osnovu toga, Vojislav [e{eq je zakqu~io da Zoran
\in|i} odbija mogu}nost razgovora sa wim.
Nikola Popla{en je obavestio Vojislava [e{eqa da }e se promotivni mitinzi SRS-a u Bosanskoj krajini odr`ati 24, 25. i 26. maja teku}e godine, uz napomenu da }e mu u toku dana 8. 5. teku}e godine dostaviti detaqan
plan odr`avawa mitinga.
679

Iz komunikacija Vojislava [e{eqa sa najbli`im saradnicima, saznaje se da ga je u toku dana (7. 5. teku}e godine) u prostorijama stranke posetio
Vojislav Ko{tunica.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCLIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
9. 5. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 8. 5. 1996. godine Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa Danicom
Dra{kovi} na okolnosti eventualnih zajedni~kih politi~kih aktivnosti
SRS-a i SPO-a, a u kontekstu predstoje}ih izbora.
Tom prilikom, Danica Dra{kovi} je informisala Vojislava [e{eqa
da je upoznala Vuka Dra{kovi}a sa sadr`ajem wihovog razgovora (razgovor
je posebno interpretiran kroz izve{taj OTS-a od 8. 5. teku}e godine), kao
i sa inicijativom o wihovom zajedni~kom sastanku.
S tim u vezi, Danica Dra{kovi} je naglasila da je Vuk Dra{kovi} u na~elu prihvatio da se u toku slede}e nedeqe sastane s wim ([e{eqem).
Imaju}i u vidu mogu}nost jednog takvog sastanka i eventualno formirawe izborne koalicije, Danica Dra{kovi} je insistirala da [e{eq prestane vi{e da iznosi grube primedbe i kritike na ra~un SPO-a i Vuka
Dra{kovi}a.
Komentari{u}i u nastavku razgovora pokrenutu inicijativu za dono{ewe novog Zakona o izborima, [e{eq je zakqu~io da u slu~aju izglasavawa pomenutog zakona samo ~etvoro~lana izborna koalicija ima izgleda na
predstoje}im izborima.
Iznose}i svoju procenu u pogledu izbornih rezultata, Danica Dra{kovi} je posebno apostrofirala da iskqu~ivo od SRS-a zavisi da li }e uspeti da smene aktuelnu vlast i predsednika Republike Srbije.
Saglasiv{i se sa ocenama Danice Dra{kovi}, [e{eq je, u tom smislu,
decidirano naglasio da ni u jednoj varijanti ne}e prihvatiti bilo kakvu
koaliciju ili vid saradwe sa socijalistima.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
680

DCCLX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
9. 5. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 8. 5. 1996. godine Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa Majom
Gojkovi}.
S tim u vezi, Vojislav [e{eq je obavestio Maju Gojkovi} da je dana 7. 5.
teku}e godine ostvario kontakt sa Vojislavom Ko{tunicom. Po navodima
[e{eqa, Ko{tunica je tom prilikom u kontekstu odr`avawa predstoje}ih
izbora izrazio zainteresovanost za formirawe ~etvoro~lane izborne koalicije (SRS, SPO, DS i DSS). Me|utim, kako je istakao [e{eq, Ko{tunica je, s druge strane, decidirano naglasio da u slu~aju da u toj koaliciji SRS
bude nepo`eqna, onda bi on radije i{ao u koaliciju samo sa SRS-om.
U nastavku razgovora, [e{eq je upoznao Gojkovi}ku da je i Danica
Dra{kovi} u na~elu podr`ala ideju o formirawu ~etvoro~lane izborne
koalicije.
U vezi gore iznetoga, Maja Gojkovi} je iznela procenu da bi ~lanstvo
SRS-a u Vojvodini, generalno podr`alo i pozdravilo zajedni~ki nastup
opozicije na predstoje}im izborima, s tim da bi verovatno kod jednog dela
~lanstva bilo izvesnih kriti~ki intoniranih primedbi, pre svega na udru`ivawe SRS-a sa SPO-om.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCLXI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
10. 5. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine.
681

Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:

Dana 9. 5. 1996. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa ^edomirom Vasiqevi}em iz [apca.
Komentari{u}i protestno okupqawe radnika u Ni{u, Vojislav [e{eq je izneo procenu da ne iskqu~uje mogu}nost da je aktuelna vlast sama
izvela radnike na ulicu kako bi smenila guvernera NBJ Dragoslava Avramovi}a. U tom smislu, Vojislav [e{eq je u nastavku posebno apostrofirao kako je sada sasvim siguran da je Avramovi} ameri~ki {pijun.
U kontekstu odr`avawa predstoje}ih izbora, Vojislav [e{eq je u
odvojenom razgovoru sa Vojislavom Ko{tunicom razmatrao mogu}nost
formirawa eventualne zajedni~ke izborne koalicije. Naime, [e{eq je
predlo`io Ko{tunici da wih dvojica predlo`e \in|i}u formirawe
trojne izborne koalicije, s tim da bi mu ostavili rok do 1. juna da se izjasni u vezi iznetog predloga.
Povodom gore iznete inicijative, Ko{tunica je, iznose}i procenu da
}e i Zoran \in|i} najverovatnije oti}i, bio mi{qewa da je u ovom trenutku najcelishodnije da oni do 1. juna prate razvoj situacije i reaguju u skladu sa doga|ajima.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCLXII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0289
11. 5. 1996. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
Operativna veza (redigovano)
Razgovor obavqen 10. 5. 1996. godine na inicijativu izvora.
Izvor se koristi na pra}ewu neprijateqske delatnosti ekstremista iz
redova SRS.
Izvor pouzdan podaci delimi~no provereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na aktivnost ekstremista iz redova SRS.
Izvor nas je obavestio da }e se dana 18. 5. 1996. godine odr`ati ^etvrti otaybinski kongres Srpske radikalne stranke u Domu sindikata u Beogradu. Kongres }e po~eti sa radom izborom radnog predsedni{tva i izbornih komisija, nakon ~ega }e Vojislav [e{eq podneti izve{taj o radu
stranke u periodu izme|u dva kongresa i o smernicama daqeg rada. Kongres
bi trebao da po~ne sa radom u 10.00 ~asova, a u pauzi bi se glasalo za novo
rukovodstvo, odnosno za predsednika Centralne otaybinske uprave SRS.
Za predsednika }e biti predlo`eni Vojislav [e{eq i Tomislav Nikoli}.
682

Kongres bi trebao da se zavr{i u 18.00 ~asova. Za sve delegate i goste bi}e

prire|en zajedni~ki ru~ak, a zbog te{ke finansijske situacije tro{kove
boravka delegata iz unutra{wosti snosi}e odbori koji {aqu delegate na
kongres. Po re~ima izvora, od rukovodstva stranke im je prezentirano da
}e ih iznajmqivawe sale Doma sindikata ko{tati 10.000 DM.
Izvor nas je daqe obavestio da }e na kongres do}i i predstavnici novoformirane Otaybinske uprave SRS za Australiju, koja je samostalna,
ali je prihvatila Program i Statut Centralne otaybinske uprave SRS za
Jugoslaviju. Izvor je naveo da delegati iz Australije u zemqu treba da stignu 13. 5. 1996. godine, a planiraju odlazak na Oplenac, gde }e se sastati sa
princom Tomislavom Kara|or|evi}em.
Izvor nas je daqe obavestio da predstavnici SRS iz Australije treba
da ostvare kontakt sa Mom~ilom \uji}em u Americi, kako bi poku{ali sa
wim da izglade odnose i da formiraju odbore SRS u Americi.
Na kongres }e, po re~ima izvora, pored predstavnika Ruske liberalne
stranke Vladimira @irinovskog, do}i i delegacija Nacionalnog fronta
Francuske u sastavu Dominik [abo{, potpredsednik Nacionalnog fronta, i @ak Dor iz Bretawe.
Od doma}ih gostiju pozvani su predstavnici crkve, a o~ekuje se dolazak
Vojislava Ko{tunice i Mirka Petrovi}a iz DSS.
3. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
/
4. Podaci o merama i radwama RDB
O aktivnostima ekstremista iz redova SRS u vezi priprema ^etvrtog
otaybinskog kongresa SRS obave{tavamo se i preko drugih izvora.
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
U narednom periodu preko izvora }emo i daqe pratiti aktivnost ekstremista iz redova SRS, o ~emu }emo blagovremeno informisati.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCLXIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0289
13. 5. 1996. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
Operativna veza (redigovano)
Razgovor obavqen dana 10. 5. 1996. godine na inicijativu izvora.
(redigovano)
683

2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti

Podaci se odnose na aktivnost ekstremista iz redova SRS.
Izvor nas je obavestio da je 9. 5. 1996. godine Vojislav [e{eq izjavio
da je do{lo do napretka u razgovorima sa Vojislavom Ko{tunicom, te da
o~ekuje da }e sa wegovom strankom (DSS) uskoro da potpi{e sporazum o koaliciji, koja ne bi bila samo tehni~ka, ve} stalna koalicija.
Izvor nas je daqe obavestio da je Tomislav Nikoli} inicirao sazivawe [umadijskog okru`nog odbora SRS u Kragujevcu za 25. 5. teku}e godine,
na kome }e se, izme|u ostalog, raspravqati o odgovornosti, tj. smeni Dragana Todorovi}a, predsednika Izvr{nog odbora SRS za Srbiju.
Op{tinski odbor SRS Palilule namerava nakon odr`avawa ^etvrtog
otaybinskog kongresa SRS da odr`i do kraja maja tribinu u bioskopu Slavica, na kome }e u~estvovati Vojislav [e{eq. To bi ujedno bila i izborna konferencija Op{tinskog odbora Palilula.
Na kraju, izvor nas je obavestio da su nakon privo|ewa u MUP Republike Srbije Dobrilovi} Milana zvanog (redigovano) i ^epi} Dragana, koji
su pripadnici S^P-a, a koji su bili osumwi~eni da su podmetali eksplozive u Beogradu, pozvani u prostorije SRS, nakon wihovog pu{tawa iz
MUP-a, kako bi razjasnili wihovu delatnost. Tom prilikom do{lo je do
sukoba ^epi}a sa ostalim ~lanovima stranke, nakon {to je ^epi} izjavio
da radi za DB i da }e ako okrene samo jedan broj svi biti uhap{eni. Tom
prilikom je ^epi}, kako je izvor ~uo, pretu~en u stranci.
^epi} Dragan je bio predsednik Mesnog odbora SRS Stara Karaburma, a bio je jedan od zamenika komandanta {taba za bezbednost SRS Dra`ilovi} Zorana.
3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
(redigovano)
4. Mere i radwe RDB
O aktivnostima ekstremista iz redova SRS obave{tavamo se i preko
drugih izvora.
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Izvor }e nas i daqe obave{tavati o aktivnosti ekstremista iz redova
SRS, o ~emu }emo blagovremeno informisati.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCLXIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
13. 5. 1996. godine
684

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa,
OO po srpskom ekstremizmu u CRDB Beograd
Raspola`emo saznawima da je Vojislav [e{eq, komentari{u}i protestno okupqawe radnika u Ni{u, izneo procenu da je {trajk u Ni{u sjajno organizovan, {to, po wegovom mi{qewu, navodi na zakqu~ak da iza jedne takve uspe{ne organizacije ne mogu stajati ovda{we politi~ke organizacije i sindikati. Shodno tome, Vojislav [e{eq je zakqu~io da je sve to
organizovano u re`iji Amerikanaca, kako bi sru{ili Milo{evi}a do
septembra ove godine. Po oceni [e{eqa, administracija SAD procewuje da bi u slu~aju ako uspeju da smeni predsednika Republike Srbije, to nesumwivo bio posledwi i najva`niji poen Klintona u predizbornoj kampawi.
U tom kontekstu, smatra [e{eq, treba sagledavati i ulogu guvernera
NBJ Dragoslava Avramovi}a. Naime, po oceni [e{eqa, Avramovi} je na
ameri~kim uzdama i sva wegova kriti~ki intonirana istupawa u javnosti
na ra~un savezne vlade, gotovo sigurno su u funkciji ameri~ke administracije.
Komentari{u}i u tom smislu i odr`avawe predstoje}ih izbora, Vojislav [e{eq je izneo ocenu da je, u svakom slu~aju, primarni ciq Srpske radikalne stranke da osvoji vlast i smene predsednika Republike Srbije, ali
tako|e i da po svaku cenu, s druge strane, spre~i dolazak Vuka Dra{kovi}a
na vlast. Kao obrazlo`ewe za ovaj svoj stav, [e{eq je naveo da Vuk Dra{kovi} ima iza sebe Amerikance i uz wihovu pomo} bi i streqao posle
izbora, samo ako dobije na wima.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCLXV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
13. 5. 1996. godine
Izve{taj
o rezultatima primene mere tajne kontrole
telefonskih razgovora
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 12. 5. 1996. godine Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa Aleksandrom Vu~i}em (redigovano).
685

Komentari{u}i tom prilikom protestno okupqawe radnika u Ni{u,

Vojislav [e{eq je izneo ocenu da, po wegovom mi{qewu, radni~ke demonstracije nisu spontane i tu ima dosta prqavoga. Zatim je [e{eq, u nastavku razgovora, nagla{avaju}i da kriti~ki istupi guvernera NBJ Dragoslava Avramovi}a ne mogu biti bez temeqne podr{ke SAD, zakqu~io da sve to
nesumwivo ukazuje da su ozbiqno krenuli na predsednika Republike Srbije. U tom smislu, [e{eq je dodao da ne iskqu~uje i mogu}nost da i predsednika Savezne vlade, Radoja Konti}a, sru{e uz Avramovi}a. Naime,
[e{eq procewuje da }e Konti} biti cena za ru{ewe Avramovi}a.
Povodom najavqenog protestnog okupqawa radnika IMT-a za 13. 5.
1996. godine, i s tim u vezi, stava SRS-a po tom pitawu, Vojislav [e{eq je
nalo`io Aleksandru Vu~i}u da on (Vu~i}) i Tomislav Nikoli} budu prisutni u Skup{tini Srbije i prate razvoj situacije. Posebno je, u tom smislu, dao instrukcije da u slu~aju bilo kakve incidentne situacije Nikoli}
i Vu~i} odmah napuste skup{tinske prostorije i ne uzimaju u~e{}a u tome.
Kao razlog za ovakav svoj stav, [e{eq je naveo da smo mi tu za sve {to
je opravdano, ali da za nekog drugog izginemo ne dolazi u obzir.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCLXVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
13. 5. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 13. 5. 1996. godine Vojislav [e{eq je u izjavi Veri Didanovi},
novinarki Na{e borbe, na pitawe o sutra{wem zasedawu Savezne skup{tine izneo procenu da, po wegovom mi{qewu, aktuelna vlast ne}e dozvoliti da govori guverner NBJ Dragoslav Avramovi}.
U tom kontekstu, [e{eq je posebno istakao da poslanici SRS-a ne}e
u~estvovati u radu sednice ukoliko ne bude direktan TV prenos skup{tinskog zasedawa. U slu~aju da bude omogu}en direktan TV prenos, stranka }e
u toj varijanti u~estvovati u radu sednice, s tim da }e onda poslanici SRSa nastupiti kriti~ki i prema aktuelnoj vlasti i prema guverneru Avramovi}u kao sastavnom delu tog re`ima.
Komentari{u}i protestna okupqawa radnika u Ni{u i Beogradu i s
tim u vezi politi~ko anga`ovawe stranaka, Vojislav [e{eq je naglasio da
686

politi~ke stranke moraju pru`iti podr{ku radni~kim zahtevima, ali da

se zato, s druge strane, ne smeju direktno anga`ovati jer bi time samo pokvarile {ansu radnicima u ostvarivawu wihovih ciqeva.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCLXVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
14. 5. 1996. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
(OO po srpskom ekstremizmu u CRDB Beograd)
Raspola`emo pouzdanim saznawima da }e delegaciju Nacionalnog
fronta (NF) Francuske na ^etvrtom kongresu SRS-a, zakazanom za 18. 5.
1996. godine, sa~iwavati: Dominik [abo{ potpredsednik stranke zadu`en za me|unarodne odnose i @ak Dor {ef kabineta predsednika stranke @an-Mari Lepena. Delegacija Nacionalnog fronta }e u Beogradu boraviti od 16. do 20. maja teku}e godine (o programu boravka delegacije NF-a u
Beogradu ranije smo informisali).
Delegaciju Liberalno-demokratske partije Rusije (LDPR) na pomenutom kongresu predvodi}e Leontij Arhipov rukovodilac me|unarodnog
odeqewa LDPR-a i generalni sekretar stranke. Pored Arhipova, delegaciju LDPR-a, koja }e u Beograd doputovati 17. maja teku}e godine, sa~iwava}e jo{ dva ~lana stranke.
U ciqu internacionalizacije kongresa, Vojislav [e{eq intenzivno
nastoji da od po~etka maja meseca ove godine uspostavi kontakt sa Andonisom Samarasom predsednikom gr~ke partije Politi~ko prole}e. Prema
na{im saznawima, Vojislav [e{eq namerava da uspostavi me|ustrana~ke
odnose sa partijom Politi~kog prole}a, koja je, po wegovoj oceni, ideolo{ki vrlo sli~na SRS-u, te da im u tom smislu i uputi poziv da delegacija wihove stranke prisustvuje ^etvrtom kongresu SRS-a.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCLXVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
16. 5. 1996. godine
687

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
(OO po srpskom ekstremizmu u CRDB Beograd)
Raspola`emo saznawima da je Vojislav [e{eq pozitivno ocenio smenu predsednika Vlade Republike Srpske Rajka Kasagi}a i u tom kontekstu
izneo stav da je ova odluka izuzetno zna~ajna u ciqu o~uvawa dr`avnopravnih interesa Republike Srpske i srpskog naroda u celini. Po mi{qewu
[e{eqa, dosada{wi premijer Rajko Kasagi} je sve u~inio kako bi razbio
srpski nacionalni korpus na dva dela i tako stvorio sukobe i netrpeqivosti izme|u Srba u Bawalu~koj Krajini, i Srba iz ostalih delova Republike Srpske. Shodno tome, zakqu~io je [e{eq, interesi srpskoga naroda moraju biti prioritet dr`avnog rukovodstva Republike Srpske, a pojedina~ni interesi Rajka Kasagi}a moraju ostati po strani.
Iz kabineta Vladimira @irinovskog predsednika Liberalno-demokratske partije Rusije (LDPR) potvr|eno je da }e delegaciju stranke na ^etvrtom kongresu SRS-a, zakazanom za 18. 5. 1996. godine, sa~iwavati: Leontij Arhipov, rukovodilac Me|unarodnog odeqewa LDPR-a i generalni sekretar, kao i Vitalija Maksimov, funkcioner LDPR-a. Delegacija LDPR
}e u Beograd doputovati 17. 5. 1996. godine u prepodnevnim ~asovima.
Svoje prisustvo na kongresu SRS-a najavio je i Gabor Er~ei, drugi sekretar ambasade Ma|arske u Beogradu.
Raspola`emo podacima da je Vojislav [e{eq uputio molbu patrijarhu Pavlu da u petak, 17. maja 1996. godine, u polu~asovnom terminu koji on
odredi, primi Leontija Arhipova i Dominika [abo{a, zamenika predsednika Nacionalnog fronta Francuske.
Predsednik gr~ke partije Politi~ko prole}e, Andonis Samaras,
obavestio je Vojislava [e{eqa da nije u mogu}nosti da li~no prisustvuje
kongresu SRS-a, te da }e shodno tome odrediti najverovatnije dvo~lanu delegaciju koja }e ispred wihove stranke prisustvovati kongresu.
Raspola`emo saznawima da je Vojislav [e{eq za inostrane delegacije iz Francuske, Rusije i Gr~ke, koje }e kao gosti prisustvovati radu ^etvrtog kongresa SRS-a, rezervisao 10 jednokrevetnih soba u hotelu Interkontinental Beograd.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCLXIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
17. 5. 1996. godine
688

Izve{taj o rezultatima primene mere TKTR

Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 16. 5. 1996. godine Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa Radovanom Karayi}em, predsednikom Republike Srpske.
Tom prilikom, Vojislav [e{eq je, ocewuju}i pozitivno smenu predsednika Vlade Republike Srpske, Rajka Kasagi}a, uputio molbu Radovanu
Karayi}u da u nedequ, 19. 5. teku}e godine, primi na razgovor na Palama delegaciju Liberalno-demokratske partije Rusije (LDPR) i Nacionalnog
fronta Francuske. S tim u vezi, [e{eq je podvukao da su, naime, Leontin
Arhipov (LDPR) i Dominik [abo{ (Nacionalni front) izrazili `equ
da se s wim sastanu i tom prilikom razmene gledi{ta i stavove o najzna~ajnijim pitawima vezanim za aktuelna kretawa u Republici Srpskoj.
Dobiv{i potvrdan odgovor od strane Radovana Karayi}a, [e{eq je u
tom kontekstu predlo`io da Karayi} primi navedenu delegaciju oko 12.00
~asova i da razgovor s wima traje do 13.00 ~asova. Nakon toga bi, kako je naglasio [e{eq, on i Nikola Popla{en `eleli da obave izdvojeni razgovor
s wim (R. Karayi}em) i Mom~ilom Kraji{nikom. Povratak za Beograd planiraju istoga dana u ve~erwim satima.
Prihvataju}i u na~elu iznete predloge Vojislava [e{eqa, Radovan
Karayi} je obavestio [e{eqa da }e ih u ciqu realizacije napred navedenoga 19. 5. teku}e godine, oko 9.00 ~asova, na Karakaju ~ekati patrola milicije, koja }e ih potom ispratiti do Pala.
Napomena:
O dolasku i sastavu delegacije LDPR-a i Nacionalnog fronta Francuske, kao i wihovom u~e{}u na ^etvrtom kongresu SRS-a zakazanom za 18.
5. teku}e godine, i ranije smo informisali u vi{e navrata.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCLXX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
17. 5. 1996. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
(OO po srpskom ekstremizmu)
Raspola`emo saznawima da je iz kabineta patrijarha Pavla potvr|eno
da }e na molbu Vojislava [e{eqa patrijarh primiti u petak, 17. 5. 1996. go689

dine u 13.15 ~asova, ~lanove delegacija Liberalno-demokratske partije Rusije (LDPR-a) i Nacionalnog fronta Francuske, koji }e kao gosti prisustvovati ^etvrtom kongresu SRS-a.
Tako|e raspola`emo podacima da je Momir Le~i}, {ef kabineta patrijarha, obavestio Vojislava [e{eqa da patrijarh Pavle najverovatnije
ne}e biti u mogu}nosti da li~no prisustvuje kongresu SRS-a.
Prema planu boravka delegacija LDPR-a i Nacionalnog fronta za 17.
5. teku}e godine, pored posete patrijarhu, predvi|eno je da u vremenu od
10.00 do 12.00 ~asova u prostorijama sedi{ta stranke, pored politi~kih sastanaka sa rukovodstvom SRS-a, ~lanovi delegacije daju i intervjue za sredstva informisawa. Nakon toga bi delegacije LDPR-a i Nacionalnog fronta Francuske imale razgovore u poslani~kom klubu SRS-a u Republi~koj
skup{tini, a zatim, kako je napred navedeno, prijem kod patrijarha. Za 14.00
~asova planiran je prijem u sali jedan Savezne skup{tine, kome }e prisustvovati i svi poslanici stranke. Nakon toga predvi|ene su posete Kalemegdanu i Avali.
Za 18. 5. 1996. godine planirano je celodnevno u~e{}e inostranih delegacija u radu ^etvrtog kongresa SRS-a, dok je za 19. 5. teku}e godine predvi|en odlazak navedenih delegacija, na ~elu sa Vojislavom [e{eqem u Republiku Srpsku, odnosno na Pale, na razgovor sa Radovanom Karayi}em.
Napomena:
U vezi boravka delegacija LDPR-a i Nacionalnog fronta Francuske
u Republici Srpskoj posebno smo informisali kroz izve{taj OTS-a.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCLXXI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
18. 5. 1996. godine
Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 17. 5. 1996. godine Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa Vojislavom Ko{tunicom.
Komentari{u}i tom prilikom smenu guvernera NBJ Dragoslava Avramovi}a, zajedni~ki su konstatovali da su predstavnici opozicije, predvo690

|eni Vukom Dra{kovi}em, imali pogre{ne procene kada su verovali u mogu}nost da Avramovi} ne}e biti smewen.
U tom kontekstu, Vojislav Ko{tunica je posebno apostrofirao da sada Vuk Dra{kovi}, Zoran \in|i} i Vesna Pe{i} vr{e zamenu teza i smenu Avramovi}a poku{avaju da u eufori~nom stilu predstave kao wihov veliki uspeh. Naime, podvukao je Ko{tunica, svojim neprimerenim izjavama
u javnosti poku{avaju sada da stvore utisak kao da Avramovi} nije smewen,
ve} unapre|en.
Osvr}u}i se u nastavku razgovora, iskqu~ivo uz negativne konotacije
na izjavu Vuka Dra{kovi}a povodom wegove posete Klausu Kinkelu, [e{eq je zakqu~io da su Vuk Dra{kovi}, Zoran \in|i} i Vesna Pe{i} samo
poslu`ili Kinkelu kao neka vrsta aduta u pregovorima koje je Kinkel vodio sa predsednikom Republike Srbije.
Povodom iznete ocene Vojislava [e{eqa, Ko{tunica je bio suprotnog mi{qewa u smislu da Dra{kovi}, \in|i} i Pe{i}ka ne mogu za Kinkela predstavqati nikakvu vrstu aduta, s obzirom da oni sami ne predstavqaju neku zna~ajniju politi~ku snagu, koja bi Kinkelu mogla slu`iti u
pregovorima sa predsednikom Republike Srbije.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCLXXII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe Stari grad
71-0373
20. 5. 1996. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost i u~e{}e pojedinih
ekstremno orijentisanih lica na kongresu SRS
Dana 18. 5. 1996. godine, u dvorani Doma sindikata u Beogradu, odr`an
je ^etvrti otaybinski kongres Srpske radikalne stranke kome je (od 709
pozvanih delegata) prisustvovalo 637 delegata SRS.
Kongres SRS je trajao u vremenu od 11.00 do 17.00 sati.
Kongresu su prisustvovali predstavnici SPC Momir Le~i}, {ef
kabineta patrijarha Pavla i sve{tenik crkve Aleksandar Nevski u Beogradu Bajo Jovi}; delegacija Liberalno-demokratske partije Rusije na ~elu
sa Leontij Arhipovim (deputat Ruske dr`avne Dume); delegacija Nacionalnog fronta Francuske koju je predvodio Dominik [abo{, li~ni izaslanik
predsednika stranke @an Mari Lepena, @an Bo predstavqen kao slavni
admiral francuske flote iz Drugog svetskog rata i biv{i blizak prijateq De Gola, prvi sekretar ambasade Republike Ma|arske u Beogradu, potpredsednici Demokratske stranke Srbije (DSS) Vladan Ba{i} i Mirko
Petrovi}.
691

Kongresom SRS je predsedavalo radno predsedni{tvo u sastavu: ^edomir Vasiqevi}, A}im Vi{wi}, Darko Vujin, Aleksandar Vu~i}, Milenko
Gavri}, Marinko Popovi}, izvesni Zoran, Tomica (kao u originalu) Nikoli}, Nikola Popla{en, Aleksandar Stefanovi}, Jorgovanka Tabakovi},
Dragan Sokolovi} i Vojislav [e{eq.
Po~asni ~lanovi Radnog predsedni{tva su bili i gosti Dominik [abo{ i Leontij Arhipov.
Kongres SRS je odr`an sa slede}im dnevnim redom: izbor radnih tela
kongresa, izve{taj o radu SRS u periodu izme|u dva kongresa, generalna debata o izve{taju i aktuelnoj politi~koj situaciji, usvajawe Statuta SRS,
usvajawe Programa SRS, izbor predsednika SRS, izbor zamenika predsednika SRS, izbor ~lanova nove Centralne otaybinske uprave, zavr{na re~
novoizabranog predsednika SRS.
U delu druge ta~ke dnevnog reda kongresa Izve{taj o radu SRS u periodu izme|u dva kongresa, Vojislav [e{eq je, izme|u ostalog, naveo da
srpski radikali svoj ~etvrti kongres dr`e u vremenu u kome je srpski narod i dr`ava do`ivela najve}e istorijske poraze i izgubili mnoge teritorije na kojima srpski narod `ivi vekovima. U vremenu u kome, naveo je Vojislav [e{eq, je aktuelni re`im ishitreno, nepromi{qeno i izdajni~ki
pogazio rezultate oslobodila~kih ratova srpskog naroda u XIX i XX veku.
Daqe je naveo da je izgubqena cela RSK, jedna tre}ina Republike Srpske, srpska Makedonija. U novijoj istoriji srpskog naroda nije bilo ~oveka
kome se ukazala prilika poput ove koja se ukazala Slobodanu Milo{evi}u,
naveo je [e{eq, da okupi i ujedini srpske zemqe i ispuni san generacija
Srba.
Cela Srbija je krenula za wim, na Gazimestan 1989. godine u milionskoj
koloni, naveo je [e{eq. Zatim je dodao da je Slobodan Milo{evi} podigao zapadne Srbe na ustanak, naoru`ao ih, a onda kada su u juna~koj borbi
izvojevali pobedu i oslobodili sve {to je srpsko, ostavio ih je na cedilu i
predao ih tradicionalnim srpskim neprijateqima. Sve je to uradio iskqu~ivo za qubav sopstvene vlasti, konstatovao je [e{eq. Najve}i neprijateq srpskog naroda danas SAD, naveo je [e{eq, su obe}ale Slobodanu
Milo{evi}u da }e ga ostaviti na vlasti ukoliko preda Srpsku Krajinu, odrekne se Republike Srpske, omogu}i otcepqewe Crne Gore. Daqe, Slobodan Milo{evi} se dogovorio sa predsednikom Republike Hrvatske, Tu|manom, koji mu je obe}ao Prevlaku, da se zauzvrat ne}e me{ati u Isto~nu Slavoniju i Barawu. Milo{evi} je ispunio svoj deo obe}awa, a onda je izigran
i od SAD i od Tu|mana. Sada su Amerikanci krenuli na Kosovo i Metohiju, a CIA organizuje teroristi~ke napade na srpsku policiju i srpski narod na Kosovu i Metohiji. Na redu su daqe i stara srpska Ra{ka oblast i
srpska Vojvodina, naveo je [e{eq.
U nastavku govora, Vojislav [e{eq je izneo da je SPO ameri~ka agentura u Srbiji i da srpski radikali tako|e nameravaju da ru{e re`im Slobodana Milo{evi}a, ali ne}e dozvoliti da ameri~ke sluge zavladaju Srbijom i svedu je na Beogradski pa{aluk. Sru{i}emo Milo{evi}a i poraziti
izdajni~ku mahinaciju SPO i DS.
692

[e{eq je daqe istakao da vladaju}i re`im priprema predaju Isto~ne

Slavonije i Barawe Hrvatima, poku{avaju da sru{e narodni, demokratskim putem izabrani re`im u Republici Srpskoj. Poku{avaju da ono {to
je najboqe u srpskom narodu u HH veku isporu~e Ha{kom tribunalu, Republici Srpskoj se sprema sudbina RSK po istom scenariju. Izdajni~ku ulogu u RSK su odigrali Goran Hayi} i Borislav Mikeli}, a izdajni~ka uloga
u RS je namewena Rajku Kasagi}u. Po [e{equ, srpski radikali izdajnike
prepoznaju po tome {to ih celi Zapad podr`ava. Srpski radikali ne}e dozvoliti da se u RS uspostavi re`im po voqi NATO pakta.
Potom se [e{eq osvrnuo na te{ku socijalnu i ekonomsku situaciju u
Srbiji i te`ak `ivot radnika i penzionera koji ne mogu da `ive od svojih
primawa. Po [e{equ, SPS nije sposoban da omogu}i boqi `ivot srpskom
narodu i dodao da postoji jedna cela politi~ka partija koja zaslu`uje hap{ewe i progon, koja ima najvi{e ministara, a nema bira~ko telo JUL.
Po [e{equ, SPS Srbijom vlada poput dinosaurusa, dao je svoju ogromnu telesinu kojom vlada mali mozak poput JUL-a. Zato moraju da izgube, dodao je [e{eq.
Na kongresu SRS za ponovnog predsednika SRS u naredne ~etiri godine je izabran Vojislav [e{eq (637 glasa~kih listi}a podeqeno, 586 delegata glasalo, 51 delegat nije glasao za Vojislava [e{eqa glasalo 514 delegata), a za zamenika predsednika izabran je Tomislav Nikoli} (sa 512
glasova).
Usvojen je novi Statut i program SRS, izabrana Statutarna komanda i
nadzorni odbor, kao i ~lanovi nove Centralne otaybinske uprave.
Vojislav [e{eq je u zavr{nom govoru o programskim opredeqewima
SRS istakao da }e SRS u~estvovati na svim predstoje}im izborima u ovoj
i narednoj godini koji }e se odr`ati u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj, za op{tinske uprave, kao i na saveznim izborima.
Zavr{etak kongresa SRS [e{eq je ozna~io kao po~etak predizborne kampawe u koju SRS ulazi po svim mestima Srbije, na po~etku u mawim
mestima i selima po~ev{i od naredne nedeqe sa Ni{kim i Rasinskim
okrugom.
[e{eq je na kraju izrazio uverewe da }e SRS pobediti na predstoje}im izborima i spre~iti ostanak na vlati izdajnika srpskog naroda.
Program SRS se nije mewao proteklih {est godina, izneo je [e{eq,
a po dolasku na vlast ciq }e biti jedinstvena Srbija, ujediniti zemqe Srbiju, Crnu Goru, RS, RSK, Srpsku Makedoniju.
Spoqnopoliti~ka orijentacija SRS je da }e se oslawati na tradicionalne prijateqe srpskog naroda, Rusiju i Francusku, ali na ~ijem ~elu }e
biti izrazito patriotski re`imi, kao {to bi bili kada bi na ~elu ovih dr`ava bili Vladimir @irinovski u Rusiji i Lepen u Francuskoj.
Napomena:
Vojislav [e{eq (redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)
693

DCCLXXIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
30. 5. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere
tajne kontrole telefonskih razgovora
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 28. 5. 1996. godine Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa Aleksandrom Vu~i}em. Tom prilikom Vu~i} je upoznao [e{eqa sa sadr`ajem razgovora koji je dana 28. 5. teku}e godine vodio sa Gaborom Er~ajem, drugim sekretarom ambasade Ma|arske u Beogradu.
Po navodima Vu~i}a, Gabor Er~aj je izneo procenu da }e Rajko Kasagi}
najverovatnije biti predsednik Republike Srpske, s tim da }e ga na to mesto postaviti predsednik Republike Srbije, uz pomo} me|unarodne zajednice.
U kontekstu odr`avawa predstoje}ih izbora, Er~aj je bio mi{qewa da
opozicione stranke nemaju realnih {ansi da pobede na izborima. Me|utim, s druge strane, Er~aj smatra da je u me|unarodnoj zajednici sve prisutnija dilema o politi~koj budu}nosti predsednika Republike Srbije, odnosno da li da podr`e ili ne wegovo smewivawe, s obzirom da im je jo{ potreban na politi~koj sceni.
Ocewuju}i kao vrlo uspe{an zavr{eni ^etvrti kongres SRS, Er~aj je,
po navodima Vu~i}a, izjavio da su wegove kolege iz ostalih ambasada u Beogradu pogre{ile {to nisu prisustvovale kongresu. S tim u vezi, Vojislav
[e{eq je, podvla~e}i da su svi DK predstavnici po ambasadama me|usobno bliski i povezani, zakqu~io da je Gabor Er~aj poslat na kongres kako bi
u ime svih wih pratio rad kongresa, o ~emu }e ih posle detaqno informisati.
Na kraju razgovora, Aleksandar Vu~i} je obavestio Vojislava [e{eqa da je Gabor Er~aj izrazio `equ da prisustvuje odr`avawu tribina SRSa u Republici Srpskoj, koje su planirane za 7, 8. i 9. juni 1996. godine, napomiwu}i da bi putovao privatno, s obzirom da ne veruje da bi dobio dopu{tewe ambasade da kao DK predstavnik prisustvuje navedenim tribinama
SRS-a.
U vezi gore iznetog, [e{eq je nalo`io Vu~i}u da ipak zvani~no upute poziv Gaboru Er~aju.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
694

DCCLXXIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
4. 6. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere
tajne kontrole telefonskih razgovora
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 3. 6. 1996. godine Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa Bogoqubom Kari}em na okolnosti odr`avawa predstoje}ih izbora na saveznom i
lokalnom nivou.
S tim u vezi, Bogoqub Kari} je izneo procenu da }e na predstoje}im izborima najverovatnije pobediti SPS, daju}i, s druge strane, prednost SRS
u odnosu na izbornu koaliciju SPO, DS i DSS.
Povodom date ocene Bogoquba Kari}a, Vojislav [e{eq je podvukao da
mu je u ovom trenutku najva`nije da na predstoje}im izborima pobedi spomenutu koaliciju opozicije, dok }e, kako je istakao, o pobedi nad SPS-om
razmi{qati idu}e godine.
U toku razgovora, [e{eq je tako|e obavestio Kari}a da postoji mogu}nost da oko 13. juna otputuje u Rusiju u svojstvu zvani~nog posmatra~a izbora.
Rado{ Qu{i}, funkcioner DSS-a, u komunikaciji sa Vojislavom [e{eqom naglasio je da }e Vojislav Ko{tunica nastojati da u {to kra}em roku donese odluku o formirawu eventualne izborne koalicije SRS i DSS.
U tom kontekstu, Rado{ Qu{i} je posebno istakao da Vladan Bati} i Leon
Koen vr{e pritisak na Ko{tunicu da DSS prihvati koaliciju sa SRS-om.
U vezi predstoje}eg odr`avawa mitinga i tribina SRS u Republici
Srpskoj, koje su planirawe za 7, 8. i 9. juni 1996. godine, Nikola Popla{en
je obavestio Vojislava [e{eqa da organizacione pripreme nesmetano teku i da u tom smislu nema ve}ih problema.
Centralni miting SRS bi}e odr`an 7. 6. teku}e godine u 15.00 ~asova
u Bawa Luci. Tako|e je planirano i odr`avawe mitinga u Novigradu, Prijedoru, Dubici, Gradi{ki, Brodu, Prwavoru i Kostajnici.
Na pitawe o trenutnoj situaciji u Republici Srpskoj, Nikola Popla{en je naveo da u narodu kru`e pri~e o pripremama muslimana za napad na
Mrkowi} Grad i [ipovo, zbog ~ega se Srbi ukopavaju i spremaju za odbranu.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
695

DCCLXXV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0531
6. 6. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere
tajne kontrole telefonskih razgovora
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 5. 6. 1996. godine Vojislav [e{eq je stupio u kontakt sa Popla{en Nikolom, predsednikom SRS za Republiku Srpsku. Tom prilikom, razgovarali su o detaqima vezanim za posetu Vojislava [e{eqa Republici
Srpskoj.
Prema o postignutom dogovoru, Vojislav [e{eq }e 7. 6. 1996. godine
otputovati za Republiku Srpsku, odnosno Bawa Luku. Kako je planirano,
tog dana sa po~etkom u 15.00 ~asova u Bawa Luci }e biti odr`an miting
SRS, a potom u 18.00 ~asova organizovana i tribina u Tesli}u. U ciqu animirawa {to ve}eg broja gra|ana i simpatizera SRS Republike Srpke,
predvi|eno je da Vojislav [e{eq pre odr`avawa mitinga, odnosno tribine, u~estvuje na lokalnim radijima tih gradova.
U razgovoru sa Popla{en Nikolom, Vojislav [e{eq je potvrdio da }e
8. 6. 1996. godine u~estvovati na tribini u Prijedoru i biti gost Radio
Prijedora. Narednog dana, 9. 6. 1996. godine, predvi|eno je odr`avawe tribina u slede}im gradovima: Prwavoru, Brodu i Doboju.
Zajedno sa Vojislavom [e{eqem planirano je da RS poseti i generalni sekretar SRS Aleksandar Vu~i}, koji }e tako|e u~estvovati na pomenutim tribinama, kao i A}im Vi{wi} i Novak Savi}.
Celokupnu posetu i izve{tavawe sa pomenutog puta Vojislava [e{eqa u RS prati}e novinari Na{e borbe, Studija B i Velike Srbije.
U RS }e pre}i preko grani~nog prelaza Ra~a, gde }e ih sa~ekati Mirko Blagojevi}, predsednik IO SRS za RS.
U Bawaluciu Vojislav [e{eq }e sa saradnicima odsesti u hotelu Bosna.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
696

DCCLXXVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0531
6. 6. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere
tajne kontrole telefonskih razgovora
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 5. 6. 1996. godine Vojislav [e{eq je stupio u kontakt sa Leontijem Arhipovim, funkcionerom Liberalno-demokratske partije Rusije i
bliskim saradnikom Vladimira @irinovskog. Tom prilikom, [e{eq je u
razgovoru ispoqio interesovawe za izvesnost poziva da u svojstvu posmatra~a prisustvuje izborima u Rusiji.
Povodom ranije datog na~elnog obe}awa, Arhipov je obavestio Vojislava [e{eqa da su akreditacije za prisustvovawe izborima za wega i Tomislava Nikoli}a ve} spremqene. Shodno tome, Arhipov je naveo da }e
li~no ili preko Centralne izborne komisije pomenute akreditacije blagovremeno poslati rukovodstvu SRS.
Napomena:
Kako smo ranije informisali, Vojislav [e{eq namerava da za Moskvu otputuje 13. 6. 1996. godine.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCLXXVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0531
7. 6. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere
tajne kontrole telefonskih razgovora
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
697

Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:

U poruci koju je Rado{ Qu{i} uputio Vojislavu [e{equ navedeno je
da su Leon Koen i Kosta ^avo{ki dali na~elnu saglasnost da se 10. 6. 1996.
godine sretnu sa Vojislavom [e{eqem. Qu{i} u poruci nije iskqu~io mogu}nost da pomenutom sastanku prisustvuje i Vojislav Ko{tunica, koji treba da se vrati sa puta.
U vezi namere Vojislava [e{eqa da otputuje za Moskvu, kako bi u svojstvu posmatra~a prisustvovao odr`avawu izbora u Rusiji, rezervisane su
~etiri avionske karte za Moskvu (odlazak 13. 6. 1996. godine letom u 8.20 ~asova, a povratak za Beograd 18. 6. 1996. godine u 15.25).
U razgovoru sa najbli`im saradnicima, Vojislav [e{eq je istakao da
je od Nacionalnog fronta Francuske dobio poziv da poseti Pariz, ali da
termin jo{ nije preciziran.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCLXXVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0464
10. 6. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere
tajne kontrole telefonskih razgovora
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 7. 6. 1996. godine Danica Dra{kovi} je posredstvom Ksenije Jankovi} i Aleksandra Vu~i}a poslala poruku za Vojislava [e{eqa u kojoj
nudi saradwu Srpskog pokreta obnove (SPO) i Srpske radikalne stranke
(SRS). U vezi s tim, bio bi postignut zajedni~ki dogovor za bojkotom narednih parlamentarnih izbora ili pak stvarawem me|ustrana~ke koalicije protiv Slobodana Milo{evi}a. Komentari{u}i ovu ponudu, Vu~i} zakqu~uje da se u SPO-u o~ito de{avaju neke promene, kao uostalom i u Novoj demokratiji, koja, prema wegovim re~ima, po~iwe da be`i od socijalista, dok je Vojislav [e{eq mi{qewa da su te promene u SPO-u izazvane
uspe{nim tribinama SRS-a po jugu Srbije.
Nakon odr`anog mitinga u Bawa Luci i gostovawa u jo{ nekim gradovima Republike Srpske, rukovodstvo SRS, na ~elu sa Vojislavom [e{eqem, vratilo se 9. 6. 1996. godine, uve~e, u Beograd. Dana 13. 6. 1996. godine
698

Vojislav [e{eq, Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} putuju za Moskvu

(Rusija), gde }e kao zvani~ni posmatra~i prisustvovati ruskim predsedni~kim izborima. Leontije Arhipov je za [e{eqa i Nikoli}a poslao kopije
akreditacije Centralne izborne komisije.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCLXXIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0516
11. 6. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 10. 6. 1996. godine Vojislav [e{eq je u vezi najavqenog puta u Rusiju od 13. do 18. 6. teku}e godine, kontaktirao generalnog sekretara Savezne skup{tine, a istim povodom Tomislav Nikoli} predsednika Republi~ke skup{tine, tra`e}i da im se odobre putni nalozi i pla}eni tro{kovi,
jer su od Centralne izborne komisije Ruske federacije dobili pozive da
kao zvani~ni me|unarodni posmatra~i prisustvuju predstoje}im predsedni~kim izborima u Rusiji.
U vezi dobijawa viza, sekretarica SRS Qiqana Mijokovi} je kontaktirala konzularno odeqewe ambasade Rusije u Beogradu i tom prilikom
obave{tena je da je ruska ambasada upoznata s pozivom Centralne izborne
komisije za [e{eqa i da ne}e biti problema oko izdavawa viza.
Istog dana [e{eq je obavio razgovor sa Vojislavom Ko{tunicom i sa
wim se na~elno dogovorio da 11. 6. teku}e godine otputuju za Novi Sad kako bi se sastali i zajedno ru~ali sa Rado{em Qu{i}em, Kostom ^avo{kim
i Leonom Koenom.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCLXXX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
19. 6. 1996. godine
699

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 19. 6. 1996. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Ilijom
Mati}em, predsednikom Zaje~arskog okruga SRS.
U toku razgovora, Mati} je informisao [e{eqa da }e 20. 6 teku}e godine u sedi{te SRS u Beogradu do}i izvesni Renato, veza Grofice, odnosno Miroslave [teli iz [vajcarske, koji }e im pru`iti pomo} pri dobijawu viza za put u [vajcarsku, a done}e i nov~ani prilog za stranku. Prema
ranijim saznawima, predvi|eno je da u [vajcarskoj, u periodu od 1. do 10. 7.
1996. godine borave Vojislav [e{eq, Toma Nikoli} i Ilija Mati}. Tako|e, [e{eq je izri~ito zabranio da se u stranci raspravqa o odlasku otpadnika iz Kragujevca, da im ne bi dali publicitet.
Jovica Stojmenovi}, predsednik P~iwskog okruga SRS, obavestio je
Vojislava [e{eqa da }e ga do~ekati 21. 6. 1996. godine na ulazu u Vladi~in
Han, gde }e istog dana biti odr`ana tribina SRS sa po~etkom u 15.00 ~asova. Poseta Vladi~inom Hanu planirana je u sklopu obilaska P~iwskog
okruga u periodu od 21. do 23. 6. teku}e godine.
Tokom 19. 6. teku}e godine, Nikola Popla{en je saop{tio Vojislavu
[e{equ da je rok za prijavqivawe stranaka za izbore u RS pomeren za 4. 7.
teku}e godine, te da je prava {teta {to SRS ne}e iza}i sama na pomenute
izbore u svim elementima, kako bi ispitala svoju snagu. Datim povodom
[e{eq je odgovorio da ima ideju da do navedenog datuma ode na Pale na razgovor sa rukovodstvom RS, isti~u}i da SRS izlazi sama na izbore, s tim
{to ni u kom slu~aju ne}e biti konkurent Radovanu Karayi}u, ve} }e ga,
ukoliko se kandiduje, podr`ati. Potom je [e{eq rekao da }e 24. 6. teku}e
godine (ponedeqak) poku{ati da u|e u Crnu Goru u nameri da odr`i sastanak na kome }e, po sopstvenim re~ima, smiriti uzburkane strasti u redovima ~elnika stranke za Crnu Goru. U slu~aju da mu ulazak bude onemogu}en,
dodao je, iskoristi}e to da napravi frku i privu~e pa`wu javnosti.
Istim povodom, [e{eq je kontaktirao i sa Milinkom Gazdi}em, koga
je upoznao sa namerom da 24. 6. teku}e godine u 8.00 ~asova krene iz Beograda za Crnu Goru (Gazdi} bi ga sa~ekao u 11.00 ~asova u Prijepoqu). Ukoliko
u|e u Crnu Goru, [e{eq bi preno}io u Podgorici, gde }e sutradan u 11.00
~asova i odr`ati pomenuti sastanak sa ~elnicima stranke (sastanak Izvr{nog odbora SRS za Crnu Goru odr`a}e se u istom terminu i ukoliko [e{eq ne do|e). U slu~aju da sve bude u redu, [e{eq }e, po sopstvenim re~ima, u povratku iz Crne Gore posetiti ^a~ak i odr`ati sastanak okru`nog
odbora. Detaqi oko puta bi}e dogovoreni na sastanku IO SRS u Beogradu
20. 6. teku}e godine u 14.00 ~asova.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
700

DCCLXXXI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
20. 6. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 19. 6. 1996. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa A}imom
Vi{wi}em i tom prilikom ga obavestio o svom planu dolaska u Crnu Goru
24. 6. teku}e godine, napomenuv{i da }e se sastanak IO stranke za Crnu Goru, ukoliko mu onemogu}e ulaz, odr`ati umesto u Podgorici u Prijepoqu.
Nakon toga, [e{eq je ukratko izneo utiske sa boravka u Moskvi (vratio se
18. 6. 1996. godine). Po wegovim re~ima, Vladimir @irinovski je lo{e pro{ao na izborima, izgubio je glavu i povla~i nervozne poteze. Navodno, dodao je, @irinovski je pred izbore nudio koaliciju i Jeqcinu i Zjuganovu, a
istu gre{ku pravi i sada, nakon prvog kruga glasawa, mada ga je [e{eq, po
sopstvenom tvr|ewu, ube|ivao da u|e u koaliciju iskqu~ivo sa Zjuganovim.
U pogledu kandidature generala Lebeda, [e{eq je istakao da je o~igledno
da ga forsiraju Amerikanci i da }e on dati Jeqcinu nacionalni imiy, neophodan za pobedu, a glasovi wegovih bira~a }e verovatno oti}i Zjuganovu.
Tokom istog dana, Vojislav [e{eq je uputio poziv Novaku Savi}u da
ga prati prilikom najavqene posete Crnoj Gori, {to je ovaj prihvatio.
Aleksandar Vu~i} je na~elno dogovorio sastanak sa Gaborom Er~ajom
iz ma|arske ambasade za 21. 6. teku}e godine u 11.00 ~asova, u sedi{tu stranke. Sastanak je ugovoren na insistirawe Er~aja, a do sada je u vi{e navrata
odlagan.
Napomena:
O nameri Vojislava [e{eqa da putuje u Podgoricu i ranije smo informisali.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCLXXXII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
24. 6. 1996. godine
701

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 21. 6. 1996. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa A}imom Vi{wi}em povodom najavqene posete Crnoj Gori (24-26. 6. 1996. godine). U vezi iznetog, Vi{wi} je obavestio [e{eqa da je ve} sazvao sastanak
Izvr{nog odbora SRS za Crnu Goru, koji }e se odr`ati u Podgorici, eventualno u Prijepoqu, 25. 6. teku}e godine u 11.00 ~asova. Po wegovom mi{qewu, na osnovu pra}ewa situacije i reagovawa javnosti, velike su {anse da se
[e{equ omogu}i ulazak u Crnu Goru.
U kontaktu sa Rado{em Qu{i}em, ugovaraju}i vi|ewe nakon povratka
iz Crne Gore, Vojislav [e{eq je napomenuo da je do{lo do odre|enih nesuglasica na relaciji SRS-DSS, te da zbog toga di`e ruke od najavqene
koalicije. Qu{i} je, datim povodom, potvrdio [e{eqeve navode.
Tokom 21. 6. teku}e godine Vojislav [e{eq je kontaktirao sa Rankom
Vuji}em, ~lanom Centralne otaybinske uprave i predsednikom SRS za
RSK. Tom prilikom [e{eq je savetovao Vuji}a da formira delegaciju koja }e oti}i iz preostalog dela RSK u Republiku Srpsku, te da o iznetoj nameri obavesti @aka Klajna ukoliko me|unarodna zajednica ne prihvati
zahtev za dodelu autonomije i posebnog statusa. Tako|e, potrebno je, dodao
je [e{eq, i da kroz narod krene pri~a takve sadr`ine radi stvarawa odgovaraju}e atmosfere. Vuji} je, datim povodom, rekao da mu se svi|a izneta ideja, interesuju}i se da li ona ima realnih osnova, {to je [e{eq potvrdio.
Za 27. i 28. 6. teku}e godine, najavqen je dolazak izvesnog Du{ana Vukovi}a iz Slova~ke u Beograd, sa namerom da se u~lani u SRS i ugovori sa Vojislavom [e{eqom posetu Janka Slote, predsednika, i Proke{a, do`ivotnog po~asnog predsednika Slova~ke narodne stranke, Srbiji i SRS. Na~elna saglasnost je postignuta, s tim {to }e detaqi biti ugovoreni prilikom
boravka Du{ana Vukovi}a u Beogradu.
Dana 21. 6. teku}e godine, Renato [teli je preuzeo fotokopije paso{a
Vojislava [e{eqa i ~lanova delegacije SRS koja }e boraviti u [vajcarskoj od 1. do 10. 7. teku}e godine. Tako|e, [teli je zamolio da se paso{i dostave {vajcarskom konzulatu u Beogradu radi dobijawa vize, kao i da [e{eq uputi pismo u kome tra`i da mu izvesni Ranentas organizuje susrete
sa qudima iz politi~kog, vojnog, ekonomskog ili kulturnog `ivota [vajcarske.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
702

DCCLXXXIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
25. 6. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 24. 6. 1996. godine Blagica Stojanovi} iz Srpske re~i se interesovala kod Qiqane Mijokovi}, sekretarice SRS, da li Vojislav [e{eq
ima vremena da se sastane sa Danicom Dra{kovi}. Po{to je [e{eq trenutno van Beograda, dogovoreno je da se on, po povratku iz Crne Gore, javi
Danici Dra{kovi}.
Izvesni Ubovi} iz Bratislave je, povodom najavqene posete delegacije Slova~ke narodne stranke SRS-u, upoznao Qiqanu Mijokovi} da su pripadnici pomenute stranke odlu~ili da prvo, krajem avgusta ili po~etkom
septembra, odr`e sastanak eksperata na kome bi se dogovorili o ~emu }e
biti re~i na glavnom sastanku. Tako|e, dodao je Ubovi}, Slovaci su spremni da, nakon posete Beogradu, ugoste Vojislava [e{eqa u Slova~koj. Po re~ima Qiqane Mijokovi}, [e{eq je upoznat sa iznetom idejom i voqan je
da se sastane sa predstavnicima Slova~ke narodne stranke.
Tako, 24. 6. teku}e godine, Du{ko Sekuli} iz Podgorice je obavestio
Aleksandra Vu~i}a da je Vojislav [e{eq bez problema u{ao u Crnu Goru
i da se trenutno nalazi u Podgorici.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCLXXXIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0289
26. 6. 1996. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
Operativna veza (redigovano)
Razgovor obavqen 25. 6. 1996. godine na inicijativu operativnog radnika.
(redigovano)
703

2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti

Podaci se odnose na aktivnost ekstremista iz redova SRS.
Izvor nas je obavestio da su pojedini ~lanovi Gradskog odbora SRS iz
Beograda zatra`ili na sastanku, koji je odr`an 20. 6. 1996. godine, razja{wavawe oko raskola u odboru SRS u Kragujevcu. Tom prilikom, niko od
rukovodstva stranke nije dao bilo kakvo obja{wewe o razlozima zbog kojih
je do{lo do raskola me|u radikalima u Kragujevcu, pa je zatra`ena odgovornost Dragana Todorovi}a kao predsednika Izvr{nog odbora SRS za Srbiju.
Sve vi{e se, po re~ima izvora, ~uju zahtevi u Gradskom odboru SRS u
Beogradu da se razgovara i o odgovornosti Vojislava [e{eqa zbog wegove
proma{ene politike zameraju}i mu {to se vi{e bavi visokom politikom, nego raskolima u stranci koje [e{eq, kako ka`u, svesno marginalizuje.
U tom kontekstu, na sastanku je spomenuta i saradwa sa Ruskom liberalnom partijom Vladimira @irinovskog koja, po re~ima pojedinih ~lanova
Gradskog odbora, mo`e vi{e da {teti nego da koristi SRS.
Izvor nas je daqe obavestio da je na sastanku bilo govora i o obavezama NTV Studija B prema SRS koja je unapred zakupila odre|ene termine na
NTV. Naime, SRS je platila, po re~ima izvora, 50.000 DEM za jedan broj
termina za ovu godinu, ali sada{we rukovodstvo NTV Studija B ne prihvata dogovor koji je postignut izme|u SRS i biv{eg direktora Dragana Kojadinovi}a, jer nigde nema priznanice da je SRS platila NTV 50.000 DEM.
Na Gradskom odboru je izneto da se rukovodstvo stranke ve} tri puta sastajalo sa sada{wim rukovodstvom NTV Studija B, kako bi razre{ili nastalu situaciju, ali jo{ nije do{lo do dogovora. Navodno je prilikom ranijeg
zakqu~ivawa ugovora Kojadinovi} tra`io da se ne fakturi{e novac kako
se ne bi spomiwala SRS.
Izvor nas je na kraju obavestio da SRS o~ekuje odre|enu finansijsku
pomo} iz Australije, ali mu nije poznato kolika }e ona biti.
3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq, OO u CRDB Beograd po srpskom ekstremizmu.
4. Mere i radwe RDB
O aktivnostima ekstremista iz redova SRS obave{tavamo se i preko
drugih izvora.
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
(redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCLXXXV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
704

71-0422
28. 6. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 26. 6. 1996. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Popla{en Nikolom, predsednikom SRS za Republiku Srpsku.
U toku razgovora Popla{en se interesovao da li }e [e{eq do}i na
prijem koji Radovan Karayi} organizuje 28. 6. teku}e godine u 14.00 ~asova
na Palama i koji, po wegovom mi{qewu, ima op{ti karakter zbog proslave Vidovdana.
[e{eq je odgovorio da ne}e do}i jer nije pozvan i jer je prijem verovatno zvani~nog karaktera, insistiraju}i istovremeno da Popla{en ugovori sa Karayi}em susret, tokom naredne sedmice, kome bi prisustvovala
wih trojica, kao i da ispita Karayi}evo mi{qewe u vezi eventualne saradwe SRS i SDS na predstoje}im izborima u RS i BiH, te shodno tome predo~i spremnost radikala da sara|uju. Nakon toga, [e{eq je ukratko obavestio Popla{ena o svom boravku u Crnoj Gori, konstatuju}i da nije o~ekivao ulazak bez problema, kao i da smatra da }e se SRS u toj republici konsolidovati. Kao najva`nije, podvukao je to {to }e mo}i da u~estvuje u predizbornoj kampawi u Crnoj Gori.
U vezi napred pomenutog odlaska u RS, [e{eq je u razgovoru sa Mirkom Blagojevi}em rekao da je dobio poziv sa Karayi}evim potpisom da prisustvuje pomenutom prijemu, odnosno Skup{tini SDS, ali da }e, usled obaveza u Pirotskom okrugu, umesto wega na Pale oti}i Tomislav Nikoli}.
Poseta Pirotskom okrugu, po [e{eqevim navodima, planirana je za
period od 28. do 30. 6. 1996. godine, i predvi|a odr`avawe ukupno dvanaest
tribina u vi{e mesta, s tim {to }e odmah nakon dolaska u Pirot (oko 11.00
~asova) produ`iti u Dimitrovgrad, gde je za 11.30 (ili 12.00) ~asova zakazana prva tribina. Na put }e pored [e{eqa po}i i savezni poslanici Dra{ko Markovi} i Zoran Krasi}.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCLXXXVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
1. 7. 1996. godine
705

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 27. 6. 1996. godine Vojislav [e{eq je u razgovoru sa sekretaricom
Radovana Karayi}a potvrdio dolazak Tomislava Nikoli}a na Pale 28. 6.
teku}e godine, povodom proslave Vidovdana, istovremeno tra`e}i da ga
blagovremeno obavesti da li Karayi} mo`e da primi wega i Nikolu Popla{ena 2. ili 3. 7. 1996. godine.
Aleksandar Vu~i} je potvrdio da je Tomislav Nikoli} tokom pomenutog boravka na Palama ugovorio susret Radovana Karayi}a i Vojislava [e{eqa za 2. 7. teku}e godine.
Dana 28. 6 teku}e godine, u sedi{te SRS stiglo je pismo adresovano na
Vojislava [e{eqa, a upu}eno od strane Patrika Barrjota i Eve Crepin iz
Predstavni{tva RSK u Parizu. Imenovani se kao predstavnici Milana
Marti}a u Francuskoj obra}aju [e{equ sa molbom da prosledi Marti}u
pismo u kome mu nude svoju pomo}. Tako|e, u ime advokata Patrika Brunota, koga je [e{eq upoznao prilikom posledweg boravka u Moskvi, {aqu
predsedniku SRS nekakve fotografije.
Samo pismo nameweno Milanu Marti}u izra`ava, pored spremnosti
da se pru`i pomo}, i zabrinutost PatrikaBarrjota i EveCrepin zbog situacije u RS i nemogu}nosti da sa Marti}em uspostave sigurnu i stalnu vezu.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCLXXXVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
2. 7. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 1. 7. 1996. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Popla{en Nikolom, predsednikom SRS za Republiku Srpsku.
706

U toku razgovora uglavnom je bilo re~i o najavqenom susretu Karayi}[e{eq na Palama 2. 7. teku}e godine. Navedenog dana, po [e{eqevim re~ima, iz Beograda }e krenuti oko 8.00 ~asova, a na Karakaju, gde }e ga ~ekati Popla{en i najverovatnije Milan Blagojevi}, o~ekuje da bude oko 9.30
~asova. Prati}e ga Aleksandar Vu~i}, a vozi}e ih Vlada Ba{kot. Povratak u Beograd planiran je istog dana u ve~erwim satima.
Nakon toga, Popla{en je ukratko izneo utiske sa Vidovdanske skup{tine SDS-a, isti~u}i da Karayi} i daqe ima dobru podr{ku u stranci, dok je
Nikola Koqevi} odlukom Glavnog odbora iskqu~en. U pogledu stava u~esnika skup{tine prema predsedniku Srbije, na interesovawe [e{eqa, Popla{en je rekao da je Karayi} u iznetom smislu dosta bled, ali da je svaki napad
na predsednika Srbije freneti~no pozdravqen od strane okupqenih.
Tako|e, Popla{en je obavestio [e{eqa da se na izbornu listu mora
staviti i predlog za potpredsednika RS, {to je ovaj okarakterisao kao povoqno za SRS, procewuju}i da mogu da dobiju navedeno mesto na koje, po wegovim re~ima, treba kandidovati Dragana Jovanovi}a (potpredsednika
Centralne otaybinske uprave za RS) kao jakog i dobrog kandidata.
Tokom 1. 7. teku}e godine, Boro Ra{uo je informisao [e{eqa da je
skup{tina DSS-a protekla dobro i da }e 13. 7. teku}e godine doneti odluku o koaliciji sa SRS. Datim povodom, [e{eq je odgovorio da }e o iznetom predlogu odlu~iti Predsedni~ki kolegijum SRS.
Iz Predsedni{tva Srba iz Amerike stiglo je obave{tewe da je u Beogradu delegacija, predvo|ena @arkom Bilbijom iz Majamija, sa namerom da
Vojislavu [e{equ predaju poruku 15 srpskih organizacija iz Amerike, Kanade i Australije. Datim povodom, [e{eq je zahtevao da mu navedena poruka bude upu}ena faksom, a on }e na osnovu toga odlu~iti da li }e primiti
pomenutu delegaciju.
U vezi najavqenog odlaska za [vajcarsku (prema ranijoj varijanti od 1.
do 10. 7. teku}e godine), [e{eq je naglasio da }e naredne nedeqe ~ekati odgovor iz [vajcarske, te shodno tome do daqweg odlo`iti planiranu posetu Ni{kom okrugu.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCLXXXVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
5. 7. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
707

Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:

Dana 4. 7. 1996. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Miroslavom [teli iz [vajcarske.
Tom prilikom, Miroslava [teli je obavetila [e{eqa da su on i Tomislav Nikoli} dobili vize za [vajcarsku (Ilija Mati} zbog zabune oko
vize ne}e putovati kako je prvobitno bilo predvi|eno), te da }e ona naru~iti karte koje tokom 5. 7. teku}e godine treba preuzeti na sur~inskom
aerodromu na {alteru Svisera. Tako|e, potrebno je, po wenim re~ima, da
neko istog dana ujutru ode u {vajcarski konzulat do gospodina Rapola i podigne vize. Pri tome, savetovala je, da obavezno predo~e da idu u privatnu
posetu woj i gospodinu Rakenbasu, kako ne bi do{lo do komplikacija.
Avion za [vajcarsku pole}e 6. 7. teku}e godine u 13.55 ~asova sa sur~inskog aerodroma, a [e{eq i Nikoli} ve} za 8. i 9. 7. teku}e godine imaju organizovane sastanke sa uva`enim li~nostima. Po{to vize va`e sedam
dana, povratak za Beograd planiran je za 11. ili 12. 7. teku}e godine.
Na insistirawe Vojislava Ko{tunice, [e{eq ga je nasamo primio u
prostorijama stranke 4. 7. teku}e godine u 16.30 ~asova.
Nakon toga, [e{eq je obavestio Ra{uo Boru o susretu sa Ko{tunicom. Po wegovim re~ima, Ko{tunica je rekao da }e o eventualnoj koaliciji odlu~iti na narednoj sednici Glavnog odbora DSS-a, ali je [e{eq odgovorio da od koalicije nema ni{ta, te da SRS ve} zavr{ava izborne liste
kandidata. Datim povodom Ra{uo je izneo svoje `aqewe zbog neostvarene
saradwe dve stranke.
U razgovoru sa Novakom Savi}em, supruga Vojislava [e{eqa je govorila o planiranom odlasku na odmor u Loznicu prema prvobitnoj varijanti 5. 7. teku}e godine. Po{to [e{eq putuje za [vajcarsku, otpada zajedni~ki
odlazak, tako da }e im se on najverovatnije pridru`iti po povratku u zemqu.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCLXXXIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
5. 7. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 4. 7. 1996. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Popla{en Nikolom, predsednikom SRS za Republiku Srpsku.
708

U toku razgovora uglavnom je bilo re~i o nedavnom susretu Karayi}[e{eq na Palama 2. 7. teku}e godine i dogovoru koji je tom prilikom postignut.
Datim povodom, Popla{en je obavestio [e{eqa da su reakcije ~lanova SRS u RS prili~no lo{e i da ve} ima osipawa ~lanstva, a ose}a se i jak
pritisak sa terena u smislu odre|enih promena, te shodno tome predla`e
bla`u varijantu da se wihovi kandidati povuku u roku od mesec dana.
Izneti predlog [e{eq je izri~ito odbacio, obja{wavaju}i da je postignut dogovor trenutno najboqe mogu}e re{ewe, a svaki drugi potez razvodwavao bi srpski front i nanosio {tetu i stranci i dr`avi. Po wegovim re~ima, kandidati SRS objektivno nemaju nikakve {anse za uspeh, a po{to }e tre}ina glasova i}i iz inostranstva i to za kandidata koga odrede
Amerikanci, onda bi on, ukoliko ve} u RS postoje dva kandidata, dobio ve}inu. Pored toga, dodao je, u me|uvremenu }e se jo{ mnogo toga desiti, jer
ovi ovde o~igledno idu |onom, {to ovi sa Pala jo{ i ne razumeju.
Na kraju razgovora, [e{eq je insistirao da se ~vrsto dr`e postignutog dogovora, potenciraju}i da }e narod ipak razumeti wihov postupak, a
da }e SRS iz svega izvu}i moralni ugled, kredibilitet i kapital, te na
osnovu wega i osvojenih poslani~kih mandata posle izbora mogu postavqati svoje uslove.
U ponovnom razgovoru sa Popla{en Nikolom i Mirkom Blagojevi}em,
[e{eq je zahtevao da ne podle`u pritiscima sa terena, iznose}i predlog
da ipak kandiduju nekog za potpredsednika RS, jer im to, po wegovim re~ima, niko ne mo`e zameriti kao kada bi dali protivkandidata Karayi}u ili
Biqani Plav{i}. Svoj predlog je obrazlo`io da se radi o maloj kompenzaciji u pogledu stvarne vlasti, a ipak velikoj u pogledu zvu~nosti funkcije.
Nakon obavqenih konsultacija rukovodstva SRS za RS, Mirko Blagojevi} je obavestio [e{eqa da su wegovi zahtevi i sugestije u potpunosti
prihva}eni, te da }e Nikola Popla{en biti nosilac izborne liste SRS za
RS, a Nikola [piri} kandidat za potpredsednika.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCXC
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
8. 7. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
709

Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:

Dana 8. 7. 1996. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa ^edom
Vasiqevi}em, saveznim poslanikom SRS iz [apca.
U toku razgovora, [e{eq je istakao da definitivno odustaje od puta
za [vajcarsku, po{to bi morao da ~eka jo{ tri dana za dobijawe vize, a to,
po wegovim re~ima, remeti niz ranije ugovorenih obaveza, me|u kojima i
obilazak Borskog okruga od 12. do 14. 7. teku}e godine. Tako|e, [e{eq je
rekao da }e posetiti [abac najverovatnije 16. ili 17. 7. teku}e godine, zavisno od toga kada }e sa porodicom oti}i na odmor u Loznicu.
U izjavi za radio Politiku, a u vezi eventualnog bojkotovawa izbora, [e{eq je napomenuo da ne iskqu~uje takvu mogu}nost, nezavisno od toga da li bi druge stranke bojkotovale ili ne, istovremeno navode}i kao jedan od razloga medijsku blokadu kojoj je SRS izlo`ena.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCXCI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
9. 7. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere tajne kontrole
telefonskih razgovora
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 8. 7. 1996. godine u 18 ~asova Novak Savi} je do{ao po Vojislava
[e{eqa i odvezao ga, sa porodicom, u Loznicu na odmor. [e{eq, po sopstvenim re~ima, namerava da se zadr`i samo dva dana u Loznici, dok }e supruga i deca ostati du`e.
U razgovoru sa Ilijom Mati}em, predsednikom Zaje~arskog okruga
SRS, Vojislav [e{eq je insistirao da u okviru planirane posete navedenom kraju bude organizovano najmawe 12 tribina.
Po re~ima Mati}a, za 19, 10. i 21. 7. teku}e godine ve} je zakazano 11
tribina u Zaje~aru, Soko Bawi, Boqevcu i Kwa`evcu.
Obilazak U`i~kog okruga planiran je, po [e{eqevim navodima, za
prvi i drugi vikend avgusta 1996. godine.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
710

DCCXCII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
17. 7. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 16. 7. 1996. godine Aleksandar Vu~i} je u razgovoru sa Ksenijom
Jankovi} ukratko prokomentarisao tek zavr{eni sastanak Centralne
otaybinske uprave SRS.
Po Vu~i}evim re~ima, navedeni sastanak je bio veoma buran, a glavni
sukob izbio je izme|u wega i Vojislava [e{eqa, ne iznose}i pri tome detaqe koji bi ukazali na su{tinu problema. U iznetom smislu, dodao je, [e{eq mu je rekao da je on na suvi{e visokom mestu u stranci i da bi bilo dobro da se pri~uva, na {ta mu je Vu~i} odgovorio da nema ~ega da se ~uva.
Konstatuju}i da je [e{eq poludeo, Vu~i} je izneo i svoje razo~arewe dr`awem ostalih ~lanova Centralne otaybinske uprave, koji se nisu ni
ukqu~ili u raspravu i jednoglasno su stali na [e{eqevu stranu.
U razgovoru sa Majom Gojkovi}, Vojislav [e{eq je rekao da namerava
da oko 20. 8. 1996. godine otputuje za RS, gde bi se zadr`ao dvadesetak dana i
u sklopu predizborne kampawe obi{ao dvadesetak mesta.
U vezi iznetog, Maja Gojkovi} je na~elno prihvatila poziv da se prikqu~i [e{equ u toku boravka u RS.
Po re~ima Qiqane Mijokovi}, sekretarice u sedi{tu SRS, Vojislav
[e{eq namerava da u narednom periodu boravi u Loznici na odmoru, s tim
{to bi u Beograd dolazio samo ~etvrtkom, zbog obaveza u stranci.
Napomena:
Dana 16. 7. teku}e godine odr`ani su slede}i sastanci u organizaciji
SRS, o ~emu smo ranije ve} informisali:
poslani~ka grupa SRS u Skup{tini SRJ u 10 ~asova,
poslani~ka grupa SRS u Skup{tini Republike Srbije u 12 ~asova,
Centralna otaybinska uprava u sedi{tu SRS, ul. Pariska br. 13, u 14
~asova, i
Izvr{ni odbor stranke za Srbiju u pro{irenom sastavu, u prostorijama SO Vra~ar, u 16 ~asova.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
711

DCCXCIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
19. 7. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere
tajne kontrole telefonskih razgovora
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 18. 7. 1996. godine Vojislav [e{eq je u sedi{tu stranke primio
izvesnog Ubovi}a iz Bratislave, povodom ranije najavqene posete delegacije Slova~ke narodne stranke SRS-u, o ~emu smo ve} informisali. Tokom
boravka u Beogradu, pomenuti Ubovi} koristi telefon broj 195-003, vlasni{tvo Ubovi} Milo{a, ul. Krawska br. 1, Zemun.
Dana 19. 7. 1996. godine u prepodnevnim ~asovima Vojislav [e{eq je
otputovao u trodnevnu posetu Zaje~arskom okrugu.
Prema planu boravka predvi|eno je odr`avawe tribina u vi{e mesta
okruga, i to slede}im redom:
19. 7. 1996. godine Sokobawa 11 ~asova tribina u selu Resnik, 12 ~asova u selu Jo{anici, 13 ~asova u selu Mu`incu, 12 ~asova gostovawe u programu Radio Sokobawa, 18 ~asova tribina u Sokobawi, 19.30 ~asova u Boqevcu, 21 ~as u selu Podgorac;
20. 7. 1996. godine Zaje~ar 11 ~asova polagawe venaca na spomenik
streqanim radikalima, 16 ~asova tribina u selu Lubnica, 18 ~asova u selu
Mini}evo i 20 ~asova u Kwa`evcu;
21. 7. 1996. godine Zaje~ar 10 ~asova u selu Grqan, 16 ~asova u selu
Rgotina, 17.30 ~asova u selu Sala{ i 19 ~asova u Brusniku.
Povratak u Beograd planiran je za 21. 7. 1996. godine u ve~erwim ~asovima.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCXCIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
26. 7. 1996. godine
712

Izve{taj
o rezultatima primene mere
tajne kontrole telefonskih razgovora
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Vojislav [e{eq je u toku vi{ednevnog boravka u Loznici obi{ao pojedina okolna mesta i u wima odr`ao tribine. Tako je 24. 7. 1996. godine posetio Mali Zvornik, najaviv{i nastavak obilaska navedenog regiona za
po~etak naredne sedmice.
Tokom 24. 7. 1996. godine Qiqana Mijokovi} je obavestila [e{eqa da
je Dmitrij Jankovi} iz Moskve doneo pismo koje mu {aqe Vladimir @irinovski. Navedeno pismo prosle|eno je [e{equ, nakon ~ega je ubrzo usledio
odgovor, koji }e posredstvom Informativnog centra SRS biti upu}en u
Moskvu.
Dana 26. 7. 1996. godine Vojislav [e{eq je, u pratwi Dragana Todorovi}a, u 8.00 ~asova krenuo iz Loznice u posetu Kru{eva~kom okrugu. Istog
dana planirana je poseta Trsteniku i okolnim mestima, a za 27. 7. 1996. godine predvi|eno je odr`avawe vi{e tribina u Kru{evcu i okolini.
Pored [e{eqa i Todorovi}a, putova}e jo{ i Tomislav Nikoli}, koji
}e im se pridru`iti u Kragujevcu.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCXCV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
29. 7. 1996. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na Vojislava [e{eqa
(OO po srpskom ekstremizmu)
Preko na{eg pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da je Vojislav
[e{eq dana 24. 7. 1996. godine uputio pismo Vladimiru @irinovskom,
predsedniku Liberalno-demokratske partije Rusije, u kome ga ukratko obave{tava o situaciji u RS pred najavqene izbore i ujedno poziva da uzme u~e{}a u zavr{noj fazi predizborne kampawe, u prvoj polovini septembra
1996. godine.
Po navodima pisma, predizborna kampawa u RS je u punom jeku, s tim
{to je Radovan Karayi} pod prinudom morao da se odrekne svih dr`avnih
i partijskih funkcija, tako da su na ~elu dr`ave sada Biqana Plav{i} i
713

Mom~ilo Kraji{nik, koje }e SRS podr`ati na predsedni~kim izborima.

[to se ti~e izbora za parlament, SRS }e, po re~ima [e{eqa, i}i samostalno. U narodu, dodao je [e{eq, vlada veliki strah od neizvesne budu}nosti, a Amerikanci se trude da unapred podele izborne rezultate, manipuli{u}i glasovima izbeglica koji `ive u inostranstvu.
Datim povodom [e{eq poziva @irinovskog da uzme u~e{}a u zavr{noj kampawi u skladu sa predlo`enim programom:
9. 9. 1996. godine dolazak u Beograd;
10. 9. 1996. godine veliki miting u Bawa Luci;
11. 9. 1996. godine miting u Bijeqini;
12. 9. 1996. godine Pale, razgovori sa dr`avnim rukovodstvom RS;
13. 9. 1996. godine Beograd, razgovori sa poslanicima SRS u Saveznom parlamentu konferencija za novinare;
14. 9. 1996. godine povratak u Moskvu.
Tako|e, [e{eq je sugerisao da, zbog ja~eg efekta u javnosti, u pratwi
@irinovskog budu i tri generala i admirala svih rodova vojske, koji bi se
na mitinzima pojavili u uniformama.
Pismo koje je [e{eq uputio usledilo je kao odgovor na pismo koje je
@irinovski posredstvom Dmitrija Jankovi}a poslao iz Moskve dan ranije. O sadr`aju ovog pisma nemamo bli`ih saznawa.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCXCVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
31. 7. 1996. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na Vojislava [e{eqa
(OO po srpskom ekstremizmu)
Preko na{eg pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da je dana 29. 7.
1996. godine u sedi{te SRS u Beogradu, ul. Francuska br 31, stiglo pismo
koje je Vladimir @irinovski, predsednik Liberalno-demokratske partije
Rusije, uputio Vojislavu [e{equ.
U tekstu pisma, @irinovski srda~no zahvaquje [e{equ na pozivu da u
prvoj polovini septembra 1996. godine poseti Beograd i RS i uzme u~e{}a
u zavr{noj fazi predizborne kampawe, napomiwu}i da pomno prati sve doga|aje na tlu biv{e Jugoslavije, a naro~ito one vezane za [e{eqa, Radovana Karayi}a i Ratka Mladi}a. Po wegovim re~ima, on i wegovi saradnici
~ine sve u Dr`avnoj dumi da za{tite i pomognu srpski narod, ilustruju}i
svoju tvrdwu podatkom da je jedini govorio u odbranu lidera bosanskih Srba na nedavnom sastanku Saveta za bezbednost i saradwu Evrope (SBSE)
odr`anom u [tokholmu.
714

Po navodima pisma, @irinovski potvr|uje dolazak u pratwi delegacije generala (spisak delegacije }e naknadno biti dostavqen) u navedenom
terminu, iznose}i istovremeno predlog da prethodno nedequ dana boravi u
Budvi (1-8. 9. 1996. godine), gde bi ga [e{eq i do~ekao, a da potom nastave
po programu koji je SRS dostavila.
Napomena:
Pomenuto pismo koje je Vojislav [e{eq uputio 24. 7. 1996. godine Vladimiru @irinovskom, o ~emu je ve} informisano, ukratko govori o situaciji u RS pred najavqene izbore i sadr`i predlog da @irinovski, u pratwi nekoliko generala ruske vojske, uzme u~e{}a u zavr{noj kampawi.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCXCVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
1. 8. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 31. 7. 1996. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Dmitrijem Jankovi}em.
U toku razgovora, Jankovi} je obavestio [e{eqa da je povodom najavqenog dolaska Vladimira @irinovskog i delegacije Liberalno-demokratske partije Rusije u Budvu (1-8. 9. teku}e godine), odnosno Beograd i RS
(9-14. 9. teku}e godine) (o ~emu smo ve} informisali), stupio u kontakt sa
Leontijem Arhipovim tra`e}i spisak ~lanova pomenute delegacije. Po
Jankovi}evim re~ima, Arhipov je obe}ao da }e spisak poslati, napomenuv{i da ne zna ho}e li i on sam u}i u sastav delegacije.
Datim povodom, [e{eq je istakao da }e ruska delegacija biti sme{tena u najboqem hotelu u Budvi, a doma}ini }e im biti Tomislav Nikoli},
Dmitrij Jankovi} i jedan ~lan obezbe|ewa SRS.
Dana 2. 8. teku}e godine Vojislav [e{eq }e otputovati iz Loznice u
obilazak Zlatiborskog okruga. U toku trodnevne posete predvi|eno je odr`avawe tribina u vi{e mesta okruga.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
715

DCCXCVIII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Centar RDB Vaqevo
Ispostava RDB Loznica
III srpski ekstremizam
7-027
1. 8. 1996. godine

Slu`bena bele{ka
Preko pouzdanog izvora RDB do{li smo do operativnih saznawa koja
se odnose na kontakt Vojislava [e{eqa sa bra~nim parom Dra{kovi}, Danicom i Vukom, od 31. jula 1996. godine, koji se odnosi na wihove stavove i
pona{awa u vezi sukoba na relaciji Dra{kovi}-Ko{tunica-\in|i}, kao i
wihovih pona{awa na predstoje}im saveznim i lokalnim izborima u na{oj zemqi. Prilikom navedenog kontakta izneto je i vi{e podataka o wihovoj strategiji na predstoje}im izborima u ovoj i narednoj godini, kao i
odnosima prema drugim opozicionim strankama.
Zbog aktuelnosti podataka, kontakt [e{eqa sa bra~nim parom Dra{kovi} dajemo u izvornom obliku.
[e{eq: Gde si Vu~e! Hteo sam da ti izrazim solidarnost. Ovoga puta
sam maksimalno na tvojoj strani. Kad te svi napadaju, ja sam na tvojoj strani i to }u re}i javno sutra na konferenciji za {tampu.
Vuk: Nemoj, kumim te bogom. Kako mo`e{ posle onoga svega? Tvoja
predizborna kampawa je da ide{ po Srbiji i mene olajava{.
[e{eq: To je politi~ka konkurencija, Vu~e. Ovako kada te napadnu bez
razloga i kad si ti u pravu, onda ka`em svoje mi{qewe. I tvoji sva{ta pri~aju o meni.
Vuk: Onda }e{ da la`e{ i sere{ po meni.
[e{eq: Samo malo Vu~e. Onoliko koliko ti mo`e{ podneti.
Vuk: [to nisi srao po Ko{tunici?
[e{eq: Sutra }u da ka`em, da se meni postavqa pitawe, je li istina
{to je Dana navela ili nije. Da je sad on ucveqena veli~ina o kojoj se ne sme
tako pisati. To je istina i ja ti zato izra`avam solidarnost.
Vuk: Onda Dani izrazi solidarnost.
[e{eq: Daj mi Danu, wu sam i tra`io. Gde si, Dano?
Danica: Gde si, j. ti sunce?
[e{eq: Hteo sam da ti izrazim svoju punu podr{ku i solidarnost.
Danica: Da, da, kao u Kupcima {to pri~a{ sva{ta protiv mene.
[e{eq: Protiv tebe? Nije tako Dano!
Danica: Rekla mi je Danica iz Kupaca.
[e{eq: Ja tebe i ne pomiwem, ali kad me neko isprovocira iz publike, pa pomiwe kumu.
716

Danica: Rekao si da sam luda i da ulazim u Skup{tinu i da nare|ujem

{ta }e da govore.
[e{eq: Da si ti luda nikada nisam rekao. Sutra }u re}i da se za mene
postavqa pitawe, jel istina ono {to je Dana rekla ili ne, a ne da se pona{a kao ucveqena veli~ina.
Danica: Niko o wemu ne sme da pisne.
[e{eq: Onaj ko se bavi politikom, taj nema privatnog `ivota. Znao
sam ja da vi sa wim ne mo`ete zajedno. Vi ste mene ostavili na cedilu.
Danica: Nismo te mi ostavili na cedilu, nego si ti po~eo da pri~a{ i
objavquje{ moj telefon i ku}u. Jesi li ti normalan?
[e{eq: Nisam ja to. Smenio sam glavnog i odgovornog urednika Velike Srbije Sini{u Aksentijevi}a. Vide}e{ u slede}em broju.
Danica: Trebali su da po~nu razgovori, ti si zaratio i gotovo.
[e{eq: Nisam ja zaratio, ve} vi ne}ete sa svojim kumom Hitlerom
zajedno. [ta je bilo?
Danica: Ka`em Vuku {ta si rekao. Gde si, {ta radi{?
[e{eq: Evo me u Loznici. Dr`im tribine po selima. Spremam se da
osvojim vlast.
Danica: Boga mi, mrka kapa.
[e{eq: Nema ko drugi, ako ja ne osvojim.
Danica: Mrka kapa da }e iko.
[e{eq: Kako te ovamo pritisko{e, oko tog teksta, Dano?
Danica: Ja u`ivam. Ja sam kao i ti.
[e{eq: Zna~i, on mo`e preko dr`avne televizije da napada, a ne mo`e odgovor da prihvati.
Danica: Jesi video, molim te, on Vuka i mene razjeba preko dr`avne televizije.
[e{eq: Zna{ li ti kako sam ja wih razgulio kada su do{li posledwi
put kod mene. Nisam hteo da razgovaram o koaliciji.
Danica: Oni tra`e procente. Oni stalno od nas tra`e ne{to.
[e{eq: Zna{ {ta su hteli od mene? Ja saznam iz wihovih krugova, hteli 50% radikali, 40% DSS i po 5% Nikola Milo{evi} i Rakiti}.
Danica: Oni nemaju obzira uop{te. Oni bi uzeli na{e glasove ili tvoje. Oni nikada ne mogu dobiti glasove izborima, nego ovako.
[e{eq: Do{ao Ko{tunica. Ja mu nisam dao da to ni izusti. Ja ka`em:
Vojo dobro je {to si do{ao da malo popri~amo, nismo odavno. Pro{lo nekih 15 dana bilo i ka`em mi smo odlu~ili da idemo sami na izbore, formiramo liste. Malo smo vas ~ekali. Vi oklevate. Vi imate {anse, rejting vam
ska~e, pokazuje istra`ivawe javnog mwewa. Zna{ ko im pravi to? Leon
Koen i Borivoje Ra{co, oni im prave ta istra`ivawa.
Danica: Meni je sve sme{no. Ja da ti ka`em, zadovoqna sam {to on ne}e imati {anse da sedne sa nama za sto. Eto im tamo, pa neka osvoje sve te
procente iz anketa, ako mogu.
[e{eq: [ta ti je sa Zokijem?
717

Danica: I Zokija }u da razjebem.

[e{eq: Vidim mu najavu danas u novinama, ovo {to su otkrili da je i
on lopov, da je odgovarao za kra|u kwiga. Zna{ ti za to?
Danica: Nije za kwige, ~ove~e! Presudu imam, ukrao je ko`nu jaknu. ^ekaj [e{eqe, ti si pravnik. Kako on mo`e biti registrovan za krivi~no delo kra|a kwiga?
[e{eq: Ima{ presudu?
Danica: Imam. Sad }e oni to da mu uvale u septembru. Ne mo`e biti
kwiga registrovana kao krivi~no delo. On je registrovan da je krivi~no
gowen, a to je morala biti te`a kra|a. Ukrao je, ka`u, ko`nu jaknu u robnoj
ku}i.
[e{eq: U Sloveniji ima neka presuda. Tamo je demolirao neki stan.
Imam zapisano u kancelariji i broj krivi~nog dela iz slovena~kog zakonika. Sutra mo`emo, ja sam sutra u Beogradu, da se ~ujemo i da ka`em {ta je.
Ajde da se vidimo, ima{ i ru~ak kod mene.
Danica: Va`i, mi smo planirali da idemo u Budvu do nedeqe, 2-3 dana.
[e{eq: [ta }ete u Budvi, kad je ovako interesantno.
Danica: Ti si sre}an. \in|i} me svaki dan naziva primitivkom. Ja moram da odgovorim.
[e{eq: Ja sam bio sa wim malo vi{e od godinu dana. Nisam ja slu~ajno pobegao iz toga.
Danica: To su jedni mrsomudi koji koriste Vuka kao budalu. On im zaka`e miting, oni govore i onda ni dobar dan ne}e da ka`u.
[e{eq: Znam, skupqate im qude na mitinzima.
Danica: Ne}e vi{e, gotovo je.
[e{eq: Ko od nas bude drugi, ko tre}i na izborima nije toliko bitno.
Mogu ove dve potpuno da se razgole, da nestanu.
Danica: I ja mislim. Ja sam rekla Vuku, ovi izbori nisu bitni uop{te.
[e{eq: Ovo su izbori samo za razigravawe opozicije.
Danica: Ni{ta drugo. I {to bi mi wima pove}avali politi~ki uticaj
i rejting?
[e{eq: Ja sam to tako odmah shvatio. Mi idemo sada da poku{amo drugo mesto da osvojimo.
Danica: Jedino su lokalni izbori bitni.
[e{eq: Lokalni su bitni u nekoliko jakih op{tina, ali {ta }u opet
da dobijem u Malom Zvorniku, Trgovi{tu, @itora|i? To je strahota, jedva
smo ~ekali da izgubimo vlast.
Danica: Pa, i mi isto. Oni uvedu privremene mere, ne daju pare i ispadne{ budala.
[e{eq: Da. Ima nekoliko velikih, recimo Novi Sad. Ako uspemo da
dobijemo, recimo zemunsku op{tinu, Rakovicu, ne{to {to zna~i, sve ostalo boqe je izgubiti, kada nema{ republi~ku vlast, nego dobiti. Zato mi ne}emo koaliciju ni na lokalnom nivou, nego da isprobamo snagu stranke, pa
kako nam bude, neka se ~eli~e. ^im osvojimo republi~ku vlast, odmah }emo
vanredno izbore na lokalnom nivou.
718

Danica: Naravno, pitawe je ho}emo li osvojiti.

[e{eq: To je drugo pitawe. To je stvar idu}e godine. Nego da mi sad ovo
ra{~istimo u opoziciji.
Danica: Ja je ra{~istih.
[e{eq: I ja sam ra{~istio. Ja da sam pristao sa Ko{tunicom
Danica: Ali, ti nisi nikada wega i \in|i}a ovako napao, kao {to Vuka napada{
[e{eq: Kako nisam \in|i}a? Sad ga zovem politi~kom prostitutkom, lopovom, mawim lopovom od Mirka Marjanovi}a.
Danica: Ovo {to sam ja uradila Ko{tunici, to mu je j.. majku politi~ki, [umadinac, p. im materina {umadinska.
[e{eq: [umadinac ro|en u Tuzli. Jesi saznala za{to su prezime mewali?
Danica: Ne znam ta~no. Znam samo da je wegov deda Vojo Damjanovi},
zna~i otac mu je promenio, pobegao zbog ~etnika. Promenio prezime zbog
su|ewa ~etnicima i pobegao u Tuzlu, samo otac i on su Ko{tunica, a deda
nije.
[e{eq: Kako beogradska ~ar{ija reaguje?
Danica: [ize svi na mene, stra{no.
[e{eq: Akademijini krugovi?
Danica: Ama, svi.
[e{eq: Zna{ li ti koliko je meni dolazilo iz Akademije emisara da
tra`e koaliciju sa Ko{tunicom?
Danica: Da. Oni samo wega guraju. Ja sam dala intervju NIN-u. Da im je
da nas nestane, i tebe i Vuka, da ostane samo Ko{tunica.
[e{eq: I stalno mu treba neko za premo{}ivawe.
Danica: Ne dam im ni{ta, nijedan procenat, niti }e u}i u koaliciju, ko
ih j...
[e{eq: Zovem te za sutra pre podne iz Beograda. Smenili smo glavnog
urednika {to je objavio za ku}u.
Danica: To nije u redu. Mi bi trebali jedni druge koliko-toliko da pazimo, da wih j. Oni nas mrze vi{e nego socijaliste.
[e{eq: Nema ga vi{e, vide}e{ od slede}eg broja.
Danica: Evo ti Vuka.
[e{eq: Kad bi Dana bila predsednik SPO, kako bih ja lako prona{ao
zajedni~ki jezik. Koalicija bi se tu stvorila dok trepne{.
Vuk: I ti bi onda zapeo i po~eo kao \in|i}.
[e{eq: Nije ta~no. Zna{ da s kim god sam bio u saradwi nekoj, korektnijeg partnera nije bilo. To ti je vaqda Milo{evi} rekao kada ste s
wim dogovarali zajedni~ku vladu. Uvek isti~e za primer kako sam ja bio
korektan.
Vuk: To ti verujem. Kad su me pitali za ovo s. oko ku}e, pitali novinari, je li ta~no {to [e{eq tvrdi da vam je Milo{evi} poklonio ku}u.
Rekoh ta~no, poklonio mi je i ku}u i [e{eqa. Ovi lokalni izbori, oni
719

pripremaju ne{to da promene, da se ne bira onoliko koliko je do sada bilo, nego po desetak u op{tinama i tridesetak u Beogradu, da li }e ih birati ili }e ih zbog Kosova
[e{eq: imenovati.
Vuk: Da. To je sad drugo pitawe. U svakoj varijanti op{tinska vlast je
najobi~nija glupost.
[e{eq: Vu~e, ima nekoliko jakih op{tina u kojima vredi osvojiti
vlast. Da osvojim vlast u Malom Zvorniku, Trgovi{tu, @itora|i, to me samo optere}uje i jedva ~ekam da izgubim vlast. Ako se uspe osvojiti u Novom
Sadu, mi planiramo Zemun i Rakovicu, to onda ne{to zna~i.
Vuk: Ne zna~i ni{ta, odmah iz republi~kog buyeta ne}e da daju ni{ta.
[e{eq: Dobro, i to je razlog vi{e {to mi ne}emo lokalnu koaliciju.
Boqe je da ~eli~imo stranku, da isprobavamo svoje qude. Ako osvojimo republi~ku vlast odmah }emo raspisati vanredne lokalne izbore.
Vuk: Treba osvojiti republi~ku vlast, onda si re{io sve.
[e{eq: Pa, da. Ali treba iza}i na lokalne izbore i boriti se, jel to
mobili{e stranku, mobili{e qude.
Vuk: Mobili{e, {ta mobili{e?
[e{eq: Ovi izbori savezni su razigravawe me|u opozicijom za drugo
mesto i tre}e, a ostali }e biti eliminisani. Pravi obra~un je slede}e godine.
Vuk: Ti ide{, znam, po svaku cenu na savezne izbore.
[e{eq: Ja nikada ne ka`em po svaku cenu. Mi nismo iskqu~ili mogu}nost bojkota iz odre|enih razloga, a spremamo se za izbore kao da sigurno
idemo.
Vuk: Bi}ete oja~ani. Ko{tunica tvrdi da 100% ide sa tobom u koaliciju.
[e{eq: Nema govora o tome. Ja sam wega posle wegove skup{tine, do{ao je kod mene, a ja saznam wegov plan da 50% imaju radikali, 40% on, a po
5% Nikola Milo{evi} i Rakiti}. Ja sa Rakiti}em nisam hteo ni{ta. Ja
wega iznenadim i ka`em da smo iznena|eni {to su oni ~ekali, mi smo odlu~ili sami da iza|emo na izbore i formiramo liste. On se zaledio. Wemu naprave ve{ta~ke ankete, naru~ene, i misli da je tako.
Vuk: To jeste. On meni ka`e da je po anketama duplo ja~i od mene i tra`i duplo vi{e.
[e{eq: On nema nigde stranku u unutra{wosti. Ja nailazim samo na
SPO, retko gde Demokratsku stranku, a DSS qudi ne znaju ni da postoji.
Sreo sam wegovog Zdravkovi}a, negde kod Zaje~ara, i onda opalim po Ko{tunici i on napusti tribinu.
Vuk: Mila Zdravkovi}a?
[e{eq: Da.
Vuk: Evo, neka bude{ imao 600.000, a ne verujem da }e{ imati.
720

[e{eq: Ima}u. Imao sam pro{li put 600.000 pod najgorim uslovima.
Vuk: ^ekaj bre, pro|i malo kroz ovaj narod. Milo{evi} je uspeo da ogadi 90% qudi, govore ko im . mater, svi su isti. Naro~ito kod omladine,
jednostavno ne}e da iza|u.
[e{eq: Moji utisci su druga~iji. Imam skoro prepune sale na tribinama. Nije bilo sela ispod 150 qudi.
Vuk: Jedini motiv koji bi mogao da natera qude da iza|u bi bio neko
udru`ivawe. Po{to toga nema
[e{eq: Vidi{ Vu~e, ti se sada udru`uje{, pa vidi{ kako to ide, i to
se udru`uje{ sa ideolo{ki srodnim, {ta misli{ tek udru`iti se sa ideolo{ki nesrodnim, Vu~e? Ovo je sad razigravawe u opoziciji.
Vuk: Kao da to nekoga zanima. Ko{tunica ubedqivo dr`i zadwe mesto,
ali kao da to zanima medije. Kao da to zanima narod. Sada neka se udru`imo svi. ^ak i ti i Ko{tunica, @arko Kora} }e imati na konferenciji za
{tampu vi{e prostora. Psihologija narodna podrazumeva rasturawe. Srbi, po{to nemaju pameti ili nikada nisu bili iskreni, oni pri~aju da `ele ne{to protiv ~ega uvek rade. Jel sam ja razjedinio opoziciju. Jesam ja
glasao za Nikolu Milo{evi}a, Bele ru`e, Vizantije?
[e{eq: Stvorio si Nikolu Milo{evi}a i Ko{tunicu. Kada se Nikola otcepio od Demokratske stranke, ti si im davao i qude i potpise, odbore po Srbiji. Tako si i Ko{tunici davao Sve {to je sitno, treba uni{tavati. Ne treba nikome davati ruku spasa. Ko nije u stawu da sam oja~a, treba da propadne.
Vuk: Do{la neka Narodna radikalna, neki Milunovi}
[e{eq: Taj ludak je bio potpredsednik kod Paro{kog.
Vuk: Do{ao u SPO. Ka`e, na{ je ciq da se oparlamentarimo, a Ivan
Kova~evi} mu ka`e, a na{ je ciq da se nikada ne oparlamentarimo. To je neverovatno.
[e{eq: Ja sam se iznenadio {to ste uzeli onog Srbu Kne`evi}a. On je
bio kod Mirka Jovi}a, generalni sekretar, formirao Srpsku stranku prava. Jo{ su nam samo srpske usta{e falile.
Vuk: Nisam ja ni bio tu. Rekao sam im, nemoj neku odluku da donesete,
p. vam materina. Tako da smo to zamazali, kao da nije ni bilo.
[e{eq: Dolazio on kod mene, nisam hteo da pri~am s wim.
Vuk: Kad ima{ tu konferenciju?
[e{eq: Sutra.
Vuk: Jel ti zna{ za Ko{tunicu sve {to je objavqeno?
[e{eq: Pa, nisam znao da je ro|en u Tuzli, ali sam znao da je Hercegovac poreklom. Znao sam da su promenili prezime, to ka`u i qudi u Gorwem
Milanovcu. I tamo ga ne vole mnogo.
Vuk: U wegovom selu Ko{tuni}i, samo dve ku}e ima za SPO, sve ostale su za SPS. To su podaci sa izbora. DSS nema nijednog, ni glasa~a, ni
~lana.
721

[e{eq: Vu~e, nema nigde. U unutra{wosti, on ne postoji. Ima nekoliko qudi u Ni{u i Kragujevcu. To je stranka nekoliko centralnih beogradskih op{tina.
Vuk: Da, da, ispu{enih beogradskih baba. Zna{ ko iza wega stoji. Onaj
slobodarski Beograd, takozvani la`ni gra|anski, koji je ispijao pivo, dok
su oni visili na Terazijama 1941. i grozili se {to ih ba{ tu obesi{e da im
kvare merak. To je to. Dobro, ~ujemo se sutra, prekosutra.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCXCIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
1. 8. 1996. godine

Izvod
iz izve{taja o rezultatima primene mere TKTR
broj 8183 od 1. 8. 1996. godine
Dana 31. 7. 1996. godine, Vuk i Danica Dra{kovi} su kontaktirali sa
Vojislavom [e{eqom. Tom prilikom, [e{eq je bra~nom paru Dra{kovi}
izrazio punu podr{ku i solidarnost povodom objavqivawa teksta o Vojislavu Ko{tunici u listu Srpska re~, isti~u}i da je od po~etka bio siguran da koalicija Zajedno ne}e uspeti da funkcioni{e.
Danica Dra{kovi} je obavestila [e{eqa da poseduje kompromituju}i
materijal i za Zorana \in|i}a, u vidu presude, na ime \in|i}a, zbog kra|e ko`ne jakne iz robne ku}e, dodaju}i da }e to najverovatnije objaviti. Sa
svoje strane, i [e{eq je naveo da zna za podatak po kojem je \in|i}u bilo
su|eno u Sloveniji, jer je tamo, svojevremeno, navodno demolirao neki stan.
Vojislav [e{eq i Danica Dra{kovi} su se slo`ili u konstataciji da
su budu}i savezni izbori nebitni i da slu`e samo za razigravawe opozicije.
Opozicione stranke }e, po wihovom mi{qewu, na tim izborima voditi borbu za opstanak, u kojoj }e mnoge male stranke propasti. Srpski pokret obnove vi{e nikada ne}e, napomiwe Danica Dra{kovi}, svojim prisustvom dizati rejting bilo kojoj stranci, a naro~ito ne Demokratskoj
stranci i Demokratskoj stranci Srbije, {to je [e{eq pozdravio.
[to se lokalnih izbora ti~e, [e{eq je istakao da ne namerava ni sa
kim da ulazi u koaliciju, s obzirom da }e mu ovi izbori poslu`iti da isproba snagu svoje stranke. Na konstataciju Vuka Dra{kovi}a, da }e [e{eqevi radikali i}i u koaliciju sa Ko{tunicom, [e{eq je to kategori~ki negirao. Prema wegovim navodima, Ko{tunica je hteo da u takvoj jednoj
koaliciji 50% uzmu radikali, 40% DSS, a po 5% stranke Nikole Milo{evi}a i Slobodana Rakiti}a, sa kojim predlogom [e{eq nije hteo da se slo`i.
722

[e{eq je tako|e obavestio bra~ni par Dra{kovi} da se 1. 8. 1996. godine vra}a u Beograd, jer ima zakazanu konferenciju za {tampu, na kojoj }e,
izme|u ostalog, dati podr{ku Danici Dra{kovi} zbog gore navedenog teksta u Srpskoj re~i. Oni su se dogovorili da se vide nakon povratka Dra{kovi}a iz Budve.
(redigovano)
Izvod sa~inio
(potpis redigovan)

DCCC
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
7. 8. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196-95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 6. 8. 1996. godine Aleksandar Vu~i} je ostvario kontakt sa Leontijem Arhipovim.
U toku razgovora, Arhipov je obavestio Vu~i}a da }e delegacija Liberalno-demokratske partije Rusije, predvo|ena Vladimirom @irinovskim,
doputovati u Beograd 25. 8. 1996. godine, a odmah potom oti}i u Budvu na odmor, s tim {to je najavqeni dolazak generala, ~lanova delegacije, u Beograd predvi|en za 9. 9. 1996. godine.
Datim povodom, Vu~i} je obavestio [e{eqa o sadr`aju razgovora sa
Arhipovim, rekav{i da }e mu dostaviti spisak sa imenima ~lanova delegacije.
Nakon toga, Tomislav Nikoli} je upoznao [e{eqa sa sastavom delegacije Liberalno-demokratske partije Rusije. Po Nikoli}evim re~ima, pored @irinovskog, koji }e doputovati iz Amana, preko Be~a, za Beograd 25.
8. 1996. godine, dolaze Aleksej Ostrovski, Aleksandar Kuzjutin, Jurij Prhomenko i Anatolij Alifanov, dok }e generali Filatov, A~alov i Zaborski sti}i tek 9. 9. 1996. godine, neposredno pred odlazak u RS. Dolazak Leontija Arhipova nije vremenski ta~no odre|en, samo je potvr|eno da }e putovati za RS.
Napomena:
(redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)
723

DCCCI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
9. 8. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196-95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 8. 8. 1996. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Slobodanom Petri~evi}em, saveznim poslanikom, i jednim od sponzora SRS.
U toku razgovora, [e{eq se interesovao kakve su mogu}nosti da Petri~evi} snosi tro{kove boravka u Budvi Vladimira @irinovskog i delegacije Liberalno-demokratske partije Rusije, kao i predstavnika SRS
koji }e ih pratiti (Tomislav Nikoli}, Dmitrij Jankovi} i Petar Pani}). Petri~evi} je odgovorio da mo`da ne}e mo}i da obezbedi odgovaraju}a sredstva zbog trenutne finansijske situacije, {to }e, po sopstvenim
re~ima, objasniti [e{equ kada se sretnu. Datim povodom, [e{eq je istakao da 9. 8. teku}e godine putuje na tribine stranaka u u`i~ki kraj, odakle 11. 8. teku}e godine uve~e sti`e u Loznicu, tako da se mogu videti nakon toga.
Potom je [e{eq obavestio Petra Pani}a da }e boraviti u Budvi od
25. 8. do 8. 9. teku}e godine kao obezbe|ewe Vladimira @irinovskog i pomenute ruske delegacije. Pani} je prihvatio poziv, napomiwu}i da ne poseduje oru`je, na {ta je [e{eq odgovorio da mu nije ni potrebno, jer treba
samo da se na|e pri ruci @irinovskom, a o svemu }e biti obave{ten i MUP
Republike Crne Gore.
Tokom istog dana, [e{eq je ostvario kontakt sa Popla{en Nikolom
i tom prilikom ga informisao da }e @irinovski, po zavr{etku odmora u
Budvi, od 9. 9. teku}e godine po ranije najavqenom programu (o ~emu smo
ve} informisali) posetiti RS. [e{eq }e, po sopstvenim re~ima, navedenog dana do}i po @irinovskog u Srbiju da bi odmah potom zajedno oti{li
u RS.
Nakon toga, Popla{en je obavestio [e{eqa da je predizborna kampawa SRS u RS ve} u punom zamahu, tako da je spot stranke, koji se ovih dana
pojavio, ostavio odli~an utisak, kao i da }e narednih dana poslati kamion
da preuzme prvih 40.000 plakata, koji }e odmah biti izlepqeni. Za sada, dodao je Popla{en, nisu ugovoreni nastupi na medijima, {to je [e{eq prokomentarisao re~ima da treba nastupati pre dolaska @irinovskog, kao i
724

da SRS mora napasti op{tinska rukovodstva po svim mestima gde im zabrane nastup u`ivo na radiju.
Napomena:
(redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
9. 8. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196-95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 8. 8. 1996. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Leontijem Arhipovim.
U toku razgovora, [e{eq je obavestio Arhipova da su ve} obavqene
sve pripreme za do~ek Vladimira @irinovskog i delegacije Liberalno-demokratske partije Rusije. Po wegovim re~ima, na aerodromu Sur~in do~eka}e ih 2. 8. teku}e godine Tomislav Nikoli}, koji }e ujedno biti i wihov
doma}in. Sme{taj u Budvi je rezervisan, a o svemu }e obavestiti MUP i
vlasti Republike Crne Gore kako bi i oni u~estvovali u merama obezbe|ewa @irinovskog.
Po zavr{etku odmora u Budvi, dodao je [e{eq, 8. 9. teku}e godine na}i }e se u Beogradu ([e{eq }e privremeno prekinuti predizbornu kampawu u RS i do}i po goste) i onda po ranije utvr|enom programu zajedno otputovati za Bawa Luku.
Datim povodom, [e{eq je napomenuo da }e naredne nedeqe poslati
zvani~an faks u Moskvu da bi se sve izneto potvrdilo, dodav{i da }e u narednom periodu samo ~etvrtkom boraviti u Beogradu, tako da se u slu~aju
potrebe tim danom mogu ~uti.
Arhipov je definitivno potvrdio dolazak pomenute delegacije (ve} su
uzete karte za 25. 8. teku}e godine), a svoj dolazak u Beograd najavio za 8. 9.
teku}e godine.
Tokom istog dana, [e{eq je ostvario kontakt i sa Rankom Vuji}em,
potpredsednikom Centralne otaybinske uprave SRS, interesuju}i se za si725

tuaciju u preostalom delu RSK. Po Vuji}evim re~ima, stawe je vrlo ozbiqno, pregovori sa hrvatskom stranom su vi{e nego mu~ni, a neizvesnost poja~ava nedovoqna obave{tenost o ishodu nedavnog susreta predsednika Srbije i Hrvatske u Gr~koj, kao i stalno odseqavawe stanovni{tva za Srbiju.
U kra}em razgovoru sa [e{eqom, Ksenija Jankovi} je rekla da su u
Srpskoj re~i odu{evqeni raspadom najavqene koalicije opozicionih
stranaka, na {ta se [e{eq nadovezao re~ima da je posle svega siguran u veliki uspeh svoje stranke na izborima, kao i tvrdwom da je o~ito da bi SPO
najradije u koaliciju sa SRS, {to mu je navodno Danica Dra{kovi} otvoreno i saop{tila.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
7113. 8. 1996. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
Operativna veza (redigovano)
Razgovor obavqen 12. 8. 1996. godine na inicijativu izvora.
Izvor se koristi na pra}ewu neprijateqske delatnosti ekstremista iz
redova SRS.
Izvor pouzdan podaci neprovereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na aktivnost ekstremista iz redova SRS.
Izvor nas je obavestio da je Stevo Dragi{i} na posledwem sastanku
Gradskog odbora SRS Beograda, odr`anom 8. 8. 1996. godine, izneo da je postavqen od strane Vojislava [e{eqa za vr{ioca du`nosti predsednika
Gradskog odbora SRS Beograda umesto Miroslava Vasiqevi}a. Dragi{i}
je izneo da je razlog smewivawa Vasiqevi}a taj {to je on jedan od potpisnika pisma u kome su autori izneli niz neistina o Vojislavu [e{equ. Izvoru nije poznato o kakvom se pismu radi, niti je Dragi{i} o tome hteo da govori.
Po mi{qewu izvora, razlog smewivawa Miroslava Vasiqevi}a je sasvim druge prirode. Naime, Vasiqevi} je bio blizak sa jednim brojem lica
koja su finansirala stranku, ali koji su kasnije to prestala da rade, navode}i primer wegove veze sa Predragom Stoji~evi}em, biv{im predsednikom Op{tinskog odbora SRS Palilule. Vasiqevi} je tako|e samoinicijatvino, po re~ima izvora, postavio svoje qude na ~elo Op{tinskog odbora
Zemuna, koji su sada u sukobu sa Gradskim odborom SRS Beograda.
726

Gradski odbor SRS Beograda je, po re~ima izvora, u posledwe vreme

potpuno neaktivan, a sve vi{e ima nezadovoqstva me|u ~lanovima {to niko ne daje obja{wewa zbog ~ega su pojedini ~lanovi, me|u kojima Drago Bakra~, iza{li iz SRS.
Izvor nas je na kraju obavestio da je u op{tini Palilula formiran novi mesni odbor SRS u Velikom Selu, gde je za 15. 8. teku}e godine predvi|en miting SRS, gde bi trebao da govori Tomislav Nikoli}. Miting bi se
trebao odr`ati pored kafane kod mesnog fudbalskog igrali{ta.
3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
(redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0401
19. 8. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196-95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 16. 8. 1996. godine Vojislav [e{eq je obavestio Nikolu Popla{ena da }e Vladimir @irinovski, koji je potvrdio u~e{}e u predizbornoj
kampawi SRS-a u Republici Srpskoj, govoriti na tribinama u Br~kom i
Bijeqini. [e{eq je naglasio da jo{ uvek ima vremena za eventualne dogovore i promene programa.
Dana 16. 8. teku}e godine, izvr{ena je rezervacija avionskih karata na
relaciji Beograd-Tivat za Vladimira @irinovskog i ~lanove wegove delegacije za 25. 8. teku}e godine u 17.25 ~asova. Za povratak u Beograd rezervisane su karte za 9. 9. teku}e godine u 8.20 ~asova. @irinovski }e boraviti u Be~i}ima (za sada ne raspola`emo pouzdanim saznawima u kom hotelu
je izvr{ena rezervacija za boravak @irinovskog).
U periodu od 19. do 21. 8. teku}e godine, Vojislav [e{eq }e u okviru
predizborne kampawe odr`ati vi{e tribina u ~a~anskom kraju.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
727

DCCCV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0289
21. 8. 1996. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen 20. 8. 1996. godine na inicijativu izvora.
(redigovano)
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na ekstremisti~ku delatnost Vojislava [e{eqa.
Izvor nas je obavestio da je dana 15. 8. 1996. godine prisustvovao sastanku kojeg je sazvao Vojislav [e{eq, na kome su u~estvovali predsednici op{tinskih odbora SRS iz unutra{wosti i Beograda.
Na sastanku [e{eq je obrazlo`io zbog ~ega SRS nije prisustvovala
potpisivawu Sporazuma o medijskom predstavqawu stranaka. Po wemu, jo{
ima vremena da se Sporazum potpi{e, navode}i da je dobro {to su se ostale stranke zatr~ale. Sve je to uporedio sa fudbalskom utakmicom gde druge stranke trebaju da na~ine faul, a na kraju SRS da da gol. Po re~ima Vojislava [e{eqa, SRS na izbore izlazi sama, a tek u drugom krugu se mo`e
razmi{qati o koaliciji.
[e{eq je daqe, po re~ima izvora, izdao nare|ewe da od 17. 9. teku}e godine svi op{tinski odbori budu maksimalno anga`ovani, pa je zatra`io da
se sa~ine planovi aktivnosti za svaki mesni odbor, koji moraju do izbora
da odr`e najmawe po dva mitinga u svakoj mesnoj zajednici.
[e{eq je daqe, po re~ima izvora, pohvalno govorio o odr`anim tribinama SRS {irom Srbije. Bio je zadovoqan masovno{}u i posetom, a naro~ito razgovorima i pitawima koja su mu postavqali na tim tribinama.
Izneo je da je najvi{e pitawa bilo o ranijoj koaliciji SRS i SPS, kao i
mogu}nostima wihove daqe saradwe. [e{eq je na sastanku objasnio da je
SRS podr`avala SPS i Slobodana Milo{evi}a dok su vodili, kako ka`e, ispravnu nacionalnu politiku. Daqe je istakao da bi on i sada podr`ao Slobodana Milo{evi}a kada bi on nastavio da vodi nacionalnu politiku, me|utim, wemu su to zabranili, ne navode}i ko mu je to zabranio.
Na kraju, [e{eq se osvrnuo i na predstoje}e izbore u BiH. Naveo je da
}e SRS u prvom krugu iza}i samostalno, a da }e u drugom krugu i}i u koaliciji sa SDS. SRS, po re~ima [e{eqa, ne}e predlo`iti kandidata za predsednika Republike Srpske kako se ne bi podelili glasovi izme|u srpskih
radikala i ~lanova SDS.
3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
[e{eq Vojislav, OO u CRDB Beograd po srpskom ekstremizmu.
728

4. Mere i radwe RDB

Prema [e{equ se primewuju i druge mere i radwe RDB.
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
(redigovano)
Dogovorili smo se da nas i daqe obave{tava o delatnosti ekstremista
iz redova SRS.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0401
23. 8. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196-95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Aleksandar Vu~i} je obavestio vi{e doma}ih TV stanica da }e Vojislav [e{eq 23. 8. 1996. godine u 15.00 ~asova, u okviru predizborne kampawe Srpske radikalne stranke u Republici Srpskoj, govoriti na mitingu u
Zvorniku. Na mitingu }e, pored Vojislava [e{eqa, nastupiti i Aleksandar Vu~i}.
Vojislav [e{eq }e do 12. 9. teku}e godine u kontinuitetu imati vi{e
predizbornih nastupa na teritoriji Republike Srpske.
Iz Sekretarijata SRS-a za 25. 8. teku}e godine rezervisane su karte za
avion na relaciji Beograd-Tivat, za Vladimira @irinovskog i ~lanove
wegove pratwe: Alekseja Ostrovskog, Aleksandra Kuzjutkina, Jurija Parhomenka i Anatolija Elifanova. U ime SRS-a goste iz Rusije }e pratiti
Tomislav Nikoli}, Dmitrij Jankovi} i Petar Pani}. Potvr|en je povratak @irinovskog za Beograd za 9. 9. teku}e godine.
Napomena:
Za sada je neizvesno da li }e Vladimir @irinovski i ostala lica iz
wegove pratwe boraviti na Svetom Stefanu ili u hotelu Avala u Budvi,
s obzirom da rezervacije nisu potvr|ene.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
729

DCCCVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0401
26. 8. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196-95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Iz kancelarije Vladimira @irinovskog obavestili su Vojislava [e{eqa da je @irinovski odlo`io dolazak u Jugoslaviju zbog obaveza vezanih za izbor nove vlade u Rusiji, te da }e novi termin biti naknadno utvr|en.
Iz Sekretarijata SRS-a ve}i broj lica je obave{ten da }e Vojislav
[e{eq do kraja meseca boraviti u Republici Srpskoj, gde u~estvuje u izbornoj kampawi SRS-a Republike Srpske. Dana 26. 8. teku}e godine Vojislav [e{eq }e govoriti na mitinzima u Lukavici i na Palama.
Napomena:
Prema prvobitnom planu, o ~emu smo informisali, dolazak Vladimira @irinovskog u Jugoslaviju je bio najavqen za 25. 8. teku}e godine.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0567
30. 8. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196-95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 29. 8. 1996. godine Vojislav [e{eq, koji se nalazi u Republici
Srpskoj, iz Bile}e se javio Tomislavu Nikoli}u.
730

[e{eq je obavestio Nikoli}a da je tokom nedeqe u Republici Srpskoj

odr`ao dvadeset predizbornih mitinga i da su mitinzi bili jako dobro pose}eni. [e{eq je dodao da u Beograd dolazi uve~e 30. 8. teku}e godine, a da
se u nedequ, 1. 9. teku}e godine, vra}a u Republiku Srpsku.
Tomislav Nikoli} je u razgovoru sa [e{eqom izrazio nezadovoqstvo
zbog toga {to je Vladimir @irinovski promenio plan u vezi dolaska u Jugoslaviju, te da sada kao mogu}i termin wegovog dolaska u Beograd figurira 5. septembar. S tim u vezi, [e{eq je istakao da je jedino va`no da @irinovski u~estvuje u predizbornoj kampawi SRS-a u Republici Srpskoj, odnosno da do|e do 9. septembra, kada je predvi|en prvi wegov nastup.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0516
3. 9. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-1/196-95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 2. 9. 1996. godine, u razgovoru sa Vojislavom [e{eqem, Tomislav
Nikoli} ga je obavestio da su iz Moskve poslali faks u kome stoji da Vladimir @irinovski dolazi u posetu 9. 9. teku}e godine. Sa wim }e doputovati i delegacija od osam ~lanova, a povratak za Moskvu je planiran 14. septembra 1996. godine.
Tokom razgovora sa Aleksandrom Vu~i}em, Vojislav [e{eq se interesovao da li Dra{kovi} i \in|i} idu zajedno na izbore.
Datim povodom Vu~i} je istakao da je od Jasmine Spasi} dobio informaciju da se Dra{kovi} i \in|i} vi|aju sa Stivenom Blejkom iz ambasade
SAD u Beogradu, koji im pru`a izvesnu pomo} u vezi izlaska na predstoje}e izbore, odnosno stvarawa koalicije.
Na kraju razgovora, [e{eq je naveo da je za 3. 9. 1996. godine planirao
posetu Modri~i, Prijedoru i Derventi.
Napomena:
O dolasku Vladimira @irinovskog i ranije smo informisali.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
731

DCCCX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0516
4. 9. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196-95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
U razgovoru sa Tomislavom Nikoli}em, dana 3. 9. 1996. godine Vojislav
[e{eq je istakao da }e 8. 9. teku}e godine do}i u Beograd da bi narednog
jutra, 9. 9. teku}e godine u 10.40 ~asova, na aerodromu sa~ekao Vladimira
@irinovskog.
Po re~ima [e{eqa, sa aerodroma, luksuznim automobilom, zajedno sa
gostima iz Rusije putuje za Republiku Srpsku, gde }e se kratko vreme zadr`ati u Bijeqini, a zatim }e produ`iti za Br~ko, gde }e prisustvovati odr`avawu mitinga. Narednog dana, 10. 9. teku}e godine, ima}e miting u Bawa
Luci, a 11. 9. u prepodnevnim satima }e imati razgovore na Palama, a poslepodne }e odr`ati miting u Bijeqini. Preno}i}e u Dvorovima, a 12. 9. }e se
vratiti u Beograd, gde }e u hotelu Interkontinental gosti odsesti do 15.
9. kada se vra}aju za Moskvu.
Kako je [e{eq naveo, tro{kove sme{taja u hotelu }e platiti Slobodan Petri~evi}, a mo`da i deo tro{kova za avionske karte, koji iznosi
4.200 DEM.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
9. 9. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196-95 od 31. 10. 1995. godine.
732

Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:

Dana 7. 9. 1996. godine, po nalogu Vojislava [e{eqa, Dmitrij Jankovi}
je ostvario kontakt sa Vladimirom @irinovskim, liderom Liberalno-demokratske partije Rusije.
U toku razgovora bilo je re~i o najavqenoj poseti delegacije Liberalno-demokratske partije Rusije RS i Beogradu (9-15. 9. teku}e godine). Datim
povodom, @irinovski je istakao da }e zbog trenutne situacije u Rusiji 9. 9.
teku}e godine u Beograd doputovati samo dva ~lana delegacije (Filatov i
jo{ jedan kapetan), a da on mo`e da do|e na samo jedan dan, koji }e naknadno
odrediti u dogovoru sa [e{eqom.
Nakon toga, Dmitrij Jankovi} je, posle bezuspe{nih poku{aja da obavesti [e{eqa o razgovoru sa @irinovskim, o svemu informisao Tomislava Nikoli}a.
Dana 8. 9. teku}e godine Vojislav [e{eq je datim povodom kontaktirao sa Dmitrijem Jankovi}em, tra`e}i od wega da ponovo razgovara sa @irinovskim i uka`e mu na zna~aj najavqene posete RS, posebno mitinga u
Br~kom, ne bi li time uticao na odluku @irinovskog da produ`i boravak
na navedenom podru~ju.
Nakon toga, Jankovi} je u dva navrata razgovarao sa @irinovskim, prenose}i mu [e{eqevu poruku i ukazuju}i na zna~aj koji se pridaje wegovom
dolasku. Po obavqenim konsultacijama sa svojim saradnicima, @irinovski je potvrdio da }e ipak 9. 9. teku}e godine doputovati u Beograd, s tim
{to je povratak u Moskvu planiran za 11. 9. teku}e godine.
O postignutom dogovoru Jankovi} je obavestio Tomislava Nikoli}a.
Iznose}i svoje zadovoqstvo zbog dolaska @irinovskog, Nikoli} je napomenuo da o~ekuje da }e [e{eq ubediti @irinovskog da produ`i boravak u
RS i Beogradu jo{ koji dan.
Dana 8. 9. teku}e godine Vojislav [e{eq je doputovao iz RS. U svom
stanu u ve~erwim ~asovima odr`ao je sastanak sa najbli`im saradnicima.
Dana 9. 9. teku}e godine Vojislav [e{eq je u pratwi saradnika u 10.30
~asova na aerodromu Sur~in do~ekao Vladimira @irinovskog i ~lanove
delegacije Liberalno-demokratske partije Rusije, odakle su se zajedno uputili za RS. Povratak gostiju iz Rusije (kao u originalu) za Moskvu planiran je za 11. 9. teku}e godine letom u prepodnevnim ~asovima (oko 11.00 ~asova).
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0531
10. 9. 1996. godine
733

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na neka saznawa u vezi sa konferencijom
za {tampu u organizaciji SRS
Dana 10. 9. 1996. godine u prostorijama predsedni{tva SRS, Francuska
br. 31, odr`ana je vanredna konferencija za {tampu na kojoj su govorili
predsednik SRS Vojislav [e{eq i predsednik Liberalno-demokratske
partije Rusije Vladimir @irinovski. Konferenciji su tako|e prisustvovali Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i} ispred SRS, i general Filatov ispred LDPR. Konferenciji je prisustvovalo oko 50 doma}ih i stranih
novinara. Konferencija je po~ela u 11.15 ~asova i trajala je tridesetak minuta.
Na po~etku svog izlagawa Vojislav [e{eq je istakao da je Vladimir
@irinovski sa funkcionerima svoje stranke, gde je pomenuo generala Filatova i admirala Vladimira Zaborskog, imao nameru da po dolasku u Beograd, zajedno sa ~elnicima SRS, prisustvuje mitinzima u Br~kom, Bawa
Luci i Bijeqini. Pored toga, kako je naveo [e{eq, bili su zakazani susreti sa Biqanom Plav{i}, Mom~ilom Kraji{nikom, Milanom Marti}em i
Radovanom Karayi}em.
[e{eq je daqe istakao da je delegacija LDPR-a, na ~elu sa Vladimirom @irinovskim, 9. 9. teku}e godine uredno u{la u SRJ, ali da su problemi nastali prilikom izlaska iz zemqe na prelazu Sremska Ra~a, gde im je
onemogu}en izlazak sa teritorije SRJ.
Na navedenom prelazu, nastavio je [e{eq, srpska policija je oduzela
dokumenta predstavnicima LDPR, sa obrazlo`ewem da Rusi ne mogu u}i na
teritoriju Republike Srpske. Usled onemogu}avawa policije da obavqa
kontrolne aktivnosti, po{to su predstavnici SRS blokirali punkt, policija je nakon sat vremena pomerila punkt jedan kilometar u dubinu Republike Srbije. U nastalom me|uprostoru, kako je objasnio [e{eq, predstavnici SRS i LDPR-a su ostali punih osam sati, jer su imali nameru da se ne
vra}aju put Beograda dok ne zavr{e posetu Republici Srpskoj. Ipak, policija je bila kategori~na i wihova upornost se nije isplatila, pa su nakon
osam sati provedenih na punktu morali da se vrate za Beograd (kako je [e{eq u neformalnom razgovoru, pre po~etka konferencije, sa par novinara istakao, oni su prakti~no osam sati bili zatvoreni i sa wima su pripadnici policije obavili informativni razgovor).
U nastavku svog izlagawa, [e{eq je dodao da je ipak admiral Vladimir Zaborski, ~lan delegacije LDPR, sa grupom qudi iz SRS, na prelazu
Pavlovi}a }uprija uspeo da pre|e na teritoriju Republike Srpske. Po re~ima [e{eqa, Zaborski je 9. 9. teku}e godine u~estvovao na mitingu u Br~kom, a 10. 9. teku}e godine }e u~estvovati i na mitingu u Bawa Luci.
Kako je [e{eq naveo, ovo je vandalski ~in i nije prvi put da diktator Slobodan Milo{evi} pokazuje netrpeqivost prema qudskom patriotizmu.
Do 1993. godine, nastavio je [e{eq, predsednik Srbije je u Rusiji tra`io saveznika, da bi potom u spoqnoj politici napravio zaokret za 180 ste734

peni i legao na rudu zapadnim silama, a pre svega SAD-u. [e{eq je tako|e istakao da je i tokom pro{logodi{we posete Vladimira @irinovskog
Beogradu, policija Slobodana Milo{evi}a zabranila mitinge na kojima je
@irinovski trebalo da govori.
Kako je naveo, ne pamti se u istoriji Srbije izra`avawe ovakve netrpeqivosti prema bilo kojem svetskom politi~aru koji je boravio na ovim
prostorima. To je samo jo{ jedan dokaz, podvukao je [e{eq, da je Slobodan
Milo{evi} izgubio glavu i da ne bira sredstva da sa~uva vlast. Ovo sve
daje snagu SRS, naglasio je [e{eq, da sru{i Milo{evi}a sa vlasti.
Obra}aju}i se novinarima, Vladimir @irinovski je istakao da se ju~e
jo{ jednom pokazalo kakvu je demokratiju u Srbiji uspostavio Slobodan
Milo{evi}. Milo{evi} je sa ovakvim ~inom, dodao je @irinovski, pogazio Be~ku konvenciju o diplomatskim ispravama. Kako je @irinovski naveo, sli~na demokratija postoji u Rusiji, ali je ipak mnogo boqa nego demokratija koju sprovodi Slobodan Milo{evi}. Obja{wavaju}i izneto mi{qewe, @irinovski je istakao da se u Rusiji ipak ovakav skandal sa stranim politi~arima ne mo`e desiti.
Doga|aj koji se ju~e dogodio, nastavio je @irinovski, jasno govori da se
predsednik Srbije boji konkurencije, i on ho}e po svaku cenu da re`im koji je uspostavio u Republici Srbiji prenese i u Republiku Srpsku. Demokratija koju sprovodi vlast u Srbiji je demokratija komunizma i vode}i
qudi te vlasti se pla{e da narodu daju mogu}nost da sam odlu~uje.
Kako je @irinovski na kraju istakao, ruska sredstva javnog informisawa su ju~era{wi skandal prenela ~itavom svetu. Tako|e je dodao da se
re`im predsednika Milo{evi}a mo`e uporediti sa re`imom vladavine
biv{eg rumunskog predsednika ^au{eskua.
U znak protesta zbog ovakvog pona{awa srpske vlasti, dodao je @irinovski, delegacija }e 11. 9. teku}e godine napustiti SRJ, mada je bilo planirano da ostane do 15. 9. 1996. godine.
Na pitawe novinara za{to @irinovski nije pu{ten u Republiku Srpsku, on je odgovorio da se radi o politi~kom pitawu i da se o tome odlu~uje u vrhu dr`ave.
Na pitawe novinara da li je o ovom doga|aju obave{tena ruska ambasada u Beogradu, on je odgovorio da jeste i da ih je na prelazu Sremska Ra~a
li~no posetio ruski konzul. Tako|e je dodao da je ruska ambasada uputila
protestnu notu Vladi Jugoslavije, a tako|e je odmah o incidentu obave{ten i MIP Rusije.
U neformalnom razgovoru pre po~etka konferencije, Vojislav [e{eq je naveo da po zavr{etku konferencije najverovatnije putuje za Bawa
Luku.
Napomena:
(redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)
735

DCCCXIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
10. 9. 1996. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na Vojislava [e{eqa
(OO po srpskom ekstremizmu)
Kontinuirano prate}i aktivnosti Vojislava [e{eqa, kao i drugih
ekstremno orijentisanih lica koja deluju u okviru Srpske radikalne stranke, do{li smo do saznawa da je dana 9. 9. 1996. godine u Beograd doputovala,
na poziv rukovodstva SRS, delegacija Liberalno-demokratske partije Rusije, predvo|ena Vladimirom @irinovskim, u nameri da se prikqu~e zavr{etku predizborne kampawe SRS u Republici Srpskoj.
Nakon do~eka na aerodromu Sur~in (avion iz Moskve je sleteo oko 10
~asova) gosti, predvo|eni Vojislavom [e{eqom, krenuli su za RS, gde bi
uzeli u~e{}a na mitinzima SRS u Br~kom (9. 9. 1996. godine) i Bawa Luci
(10. 9. 1996. godine).
Po dolasku na grani~ni prelaz Sremska Ra~a oko 11 ~asova, Vladimiru @irinovskom je onemogu}en izlazak sa teritorije SRJ od strane pripadnika MUP-a Republike Srbije.
Nakon toga, Vojislav [e{eq je posredstvom stalnih telefonskih kontakata sa Tomislavom Nikoli}em i Aleksandrom Vu~i}em nastojao da o
svemu obavesti ambasadu Rusije u Beogradu, kao i novinske agencije, i time
izazove odgovaraju}u reakciju na pomenuti doga|aj.
Po direktnom [e{eqevom nalogu, Tomislav Nikoli} je o svemu informisao ruskog konzula gospodina Minakova, zahtevaju}i da ambasada Rusije za{titi svoje dr`avqane i sugeri{u}i da uputi zvani~an protest
MIP-u SRJ. Datim povodom, Minakov je rekao da ambasada ne}e pisati notu, jer ne `eli da daje publicitet i da smatra da }e ceo doga|aj imati negativan naglasak.
Na osnovu konsultacija sa ambasadorom, Minakov se uputio na grani~ni prelaz Sremska Ra~a, gde se pridru`io [e{equ i @irinovskom, obavestiv{i ih pri tome da je navodno ambasador Rusije na razgovoru kod predsednika Srbije i da treba ~ekati ishod pomenutog razgovora.
Aleksandar Vu~i} se, nakon bezuspe{nog poku{aja da se pridru`i [e{equ na grani~nom prelazu, vratio u Beograd, odr`avaju}i stalni kontakt,
zajedno sa Tomislavom Nikoli}em, sa Sremskom Ra~om.
U popodnevnim ~asovima, [e{eq je nalo`io Tomislavu Nikoli}u da,
po{to je ve} bilo o~igledno da od prelaska u RS nema ni{ta, zaka`e konferenciju za {tampu za 10. 9. teku}e godine u 13.00 ~asova i da rezervi{e u
hotelu Interkontinental za dve no}i ~etiri sobe i jedan apartman, te da
zaka`e ve~eru u restoranu Kazablanka, bez obzira kada stignu u Beograd.
736

Prema na{im saznawima, [e{eq je pre polaska za Beograd Nikoli}u

dao dodatna uputstva, da ih on i Aleksandar Vu~i} ~ekaju na recepciji hotela Interkontinental, kako bi se gosti iz Rusije smestili, a potom oti{li na ve~eru u Kazablanku, kao i da najavqenu konferenciju pomeri za
11 ~asova.
Na teritoriju RS pre{li su samo Nikola Popla{en, predsednik SRS
za RS, i jedan ruski admiral iz delegacije.
Dana 10. 9. teku}e godine, sa po~etkom u 11 ~asova, u prostorijama SRS,
ul. Francuska 31, povodom doga|aja na grani~nom prelazu Sremska Ra~a,
odr`ana je konferencija za {tampu, na kojoj su govorili Vojislav [e{eq
i Vladimir @irinovski.
Raspola`emo saznawima da je @irinovski, tokom prepodneva 10. 9. teku}e godine, bio u ambasadi Rusije na razgovoru, nakon ~ega je odlu~io da se
cela delegacija vrati za Moskvu 11. 9. teku}e godine letom Aeroflota u
10.30 ~asova.
Nakon konferencije za {tampu i dogovora sa @irinovskim, [e{eq je
otputovao za RS kako bi prisustvovao mitingu u Bawa Luci, s tim {to postoji varijanta da se vrati u Beograd tokom ve~eri radi ispra}aja gostiju
iz Rusije. Potom bi opet otputovao za RS i prisustvovao mitingu u Bijeqini (11. 9. 1996. godine).
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
12. 9. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena OT mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije SU-1/196-95 od 31. 10. 1995. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 11. 9. 1996. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa A}imom Vi{wi}em.
U toku razgovora, [e{eq je tra`io od Vi{wi}a da mu dostavi plan
promotivnih mitinga koje }e odr`avati na teritoriji Crne Gore, sugeri{u}i da se mitinzi ne zakazuju u mawim mestima (Plav, Gusiwe, Ulciw, Cetiwe), jer u wima ne o~ekuje veliki broj glasova. Vi{wi} je datim povodom
rekao da }e tokom narednog dana dostaviti pomenuti plan.
737

Dana 12. 9. 1996. godine, nakon sastanka Izvr{nog odbora SRS (14.00 ~asova), Vojislav [e{eq }e, po re~ima wegovih saradnika, otputovati za
Br~ko, gde }e prisustvovati mitingu u organizaciji SRS za RS.
Za 13. 9. 1996. godine planirano je odr`avawe mitinga SRS, kojima }e
prisustvovati Vojislav [e{eq, i to u Ra~i (11.00 ~asova), Aran|elovcu
(14.00 ~asova) i Topoli (17.00 ~asova), a za 14. 9. teku}e godine u Lapovu
(10.00 ~asova), Bato~ini (12.00 ~asova), Kni}u (14.00 ~asova), Ra{koj (17.00
~asova) i Vrwa~koj Bawi (20.00 ~asova).
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
12. 9. 1996. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na Vojislava [e{eqa
(OO po srpskom ekstremizmu)
Kontinuirano prate}i delatnost ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke (SRS), a pre svega Vojislava [e{eqa kao eksponenta navedene grupacije, do{li smo do saznawa da su jo{ od kraja 1995. godine, prema
neposrednim direktivama [e{eqa, otpo~ele pripreme stranke za najavqene savezne, a potom i republi~ke izbore. Paralelno sa predizbornim
aktivnostima na teritoriji SRJ vr{ene su i pripreme stranke za izbore u
BiH, odnosno RS, {to je zbog specifi~nosti i osetqivosti situacije na datom podru~ju iziskivalo poja~ano anga`ovawe Vojislava [e{eqa i u`eg
kruga wegovih saradnika.
Prema na{im saznawima, jo{ 8. 12. 1995. godine delegacija SRS, predvo|ena Vojislavom [e{eqom, Aleksandrom Vu~i}em i Stevom Dragi{i}em, posetila je U`i~ki kraj. U sklopu posete odr`ani su sastanci Op{tinskog i Okru`nog odbora SRS u U`icu, Priboju, a potom i u ^a~ku, posve}eni predstoje}im izborima. Istim povodom, [e{eq je dao intervju
U`i~koj nedeqi i u~estvovao u emisiji Radio Po`ege, a Vu~i} i Dragi{i} u emisijama Radio Bajina Ba{ta i Radio Kosjeri}.
Tako|e, Vojislav [e{eq je dana 14. 12. 1995. godine u~estvovao u emisiji Radio Kragujevca, u kojoj je, izme|u ostalog, bilo re~i i o predstoje}im izborima, a dan kasnije posetio je Okru`ni odbor SRS Novi Sad i odr`ao tribinu u Futogu.
Krajem 1995. godine u sklopu op{tih priprema stranke za izbore, po
direktnom nalogu Vojislava [e{eqa Jovi~i}-Milo{evi} Bosiqka je za738

vr{ila posao oko izrade novog Statuta SRS, a posebna radna grupa, u sastavu Miroslav Vasiqevi}, Sr|an Kolari}, Predrag Stoji}evi}, Dragan Qubojevi} i Sawa Pejovi}, program lokalne uprave.
Shodno op{tim smernicama, Op{tinski odbor SRS Novi Beograd u
navedenom periodu, u ciqu popularizacije stranke, organizuje 10 lokalnih
(po mesnim zajednicama) i jednu glavnu tribinu na svojoj teritoriji. Prva
tribina odr`ana je u MZ Kozara 22. 12. 1995. godine, a prisustvovali su,
izme|u ostalih, i Aleksandar Vu~i} i Dra{ko Markovi}.
Dana 11. 1. 1996. godine Vojislav [e{eq je na redovnoj konferenciji
za {tampu najavio ponovno pokretawe inicijative za opoziv predsednika
Republike Srbije u skup{tinskoj proceduri, uz prikupqawe potpisa gra|ana koji izneti stav podr`avaju. Samu inicijativu [e{eq je ocenio kao
svojevrsni vid pritiska na vlast da se {to pre u Srbiji raspi{u vanredni
parlamentarni izbori na svim nivoima.
Vojislav [e{eq je dana 18. 1. 1996. godine, zajedno sa Aleksandrom Vu~i}em, prisustvovao tribini u Bajinoj Ba{ti, a 19. 1. 1996. godine, zajedno
sa Tomislavom Nikoli}em, sastanku Op{tinskog odbora SRS Po`arevac.
U pogledu eventualne saradwe sa drugim opozicionim strankama na
predstoje}im izborima, [e{eq je jo{ 3. 3. 1996. godine, povodom napomene
Aleksandra Vu~i}a da su Mirko i Dra{ko Petrovi} iz DSS insistirali
na stvarawu izborne koalicije SRS, DSS, DS i SPO na lokalnim izborima, rekao da iskqu~ivo dolazi u obzir zajedni~ka izborna lista bez predstavnika SPO.
Tako|e, [e{eq je 6. 3. 1996. godine, u razgovoru sa Predragom Bojovi}em, funkcionerom Srpske narodne obnove iz Gorweg Milanovca, na okolnosti eventualne saradwe izme|u SRS i SNO, istakao da wegova stranka
ne}e sara|ivati sa vanparlamentarnim strankama, ilustruju}i izneti stav
tvrdwom da je ve} odbijena saradwa sa Srpskom narodnom i Srpskom liberalnom strankom.
Dana 31. 3. 1996. godine Vojislav [e{eq je u~estvovao na tribinama
SRS u Drenovi i Oyacima, a potom i na sastanku Okru`nog odbora stranke u Trsteniku, odnosno Kru{evcu. Tako|e, prisustvovao je, na poziv Milorada Mir~i}a (funkcioner SRS iz Novog Sada), sastanku sa kandidatima
SRS za pokrajinsku skup{tinu, 5. 4. 1996. godine u Novom Sadu.
U periodu od 19. do 21. 4. 1996. godine, Vojislav [e{eq je boravio u topli~kom okrugu u ciqu promotivnih nastupa stranke, a u kontekstu odr`avawa predstoje}ih izbora.
Nakon odr`anog sastanka Op{tinskog odbora stranke u Prokupqu,
odr`ano je 17 tribina i to prvenstveno po selima okruga.
U MZ Veqko Vlahovi} na Vo`dovcu, dana 25. 4. 1996. godine odr`ana
je tribina SRS, kojoj su prisustvovali Dragan Todorovi} i Miroslav Vasiqevi}, a predstavqeni su kandidati stranke za mesta odbornika u op{tini Vo`dovac. Tako|e, 29. 4. 1996. godine odr`ana je u @elezniku tribina
SRS, kojoj su prisustvovali Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}.
739

Po~etkom maja meseca 1996. godine, Vojislav Ko{tunica je [e{equ

izneo ideju da se, u kontekstu odr`avawa predstoje}ih izbora, formira izborna koalicija SRS, DSS, DS i SPO, s tim {to, ako do toga ne do|e, DSS
bi najradije u{la u koaliciju samo sa SRS.
Nakon toga, Vojislav [e{eq je tokom maja i juna odr`ao vi{e promotivnih skupova i tribina SRS u Ni{avskom, Jablani~kom i Pirotskom
okrugu, kao i miting u Bawa Luci.
Po zavr{etku navedenog ciklusa planirani su skupovi stranke u Rasinskom, [umadijskom, Ra{kom i Moravi~kom okrugu.
Povodom predstoje}ih izbora, [e{eq je u vi{e navrata izjavio da mu
je najbitnije da pobedi izbornu koaliciju SPO, DS i GSS, dok }e o izbornoj pobedi nad SPS razmi{qati dogodine.
Po povratku iz RS, gde je boravio od 7-9. 6. 1996. godine, odnosno Moskve (13-18. 6. 1996. godine), gde je bio u svojstvu zvani~nog posmatra~a na
predsedni~kim izborima, Vojislav [e{eq je nastavio sa odr`avawem promotivnih skupova i tribina stranke na teritoriji Srbije. Tako je u periodu 21-23. 6. 1996. godine boravio u P~iwskom okrugu i odr`ao vi{e tribina, a od 28. do 30. 6. 1996. godine u Pirotskom okrugu, gde je u~estvovao na
ukupno 12 tribina. Tokom jula 1996. godine [e{eq je u sklopu predizborne kampawe obi{ao Borski (12-14. 7. 1996. godine), Zaje~arski (19-21. 7.
1996. godine) i Kru{eva~ki okrug (26-28. 7. 1996. godine), kao i vi{e mesta
u okolini Loznice, gde je boravio na odmoru kod Novaka Savi}a.
Zlatiborski okrug je posetio u periodu od 2-4. 8. 1996. godine, a Kolubarski u dva navrata, 5-8. 6. i 12. do 15. 8. 1996. godine. U periodu od 9. do 11.
8. 1996. godine, odr`ao je tribine u Novoj Varo{i, Sjenici, Prijepoqu i
Priboju i vi{e okolnih mesta, a 16-18. 8. 1996. godine u Brani~evskom okrugu, da bi 19. 8. 1996. godine posetio ^a~ak.
Nakon zavr{etka predizborne kampawe u RS planiran je nastavak odr`avawa promotivnih skupova SRS {irom Srbije.
U pogledu eventualne saradwe SRS sa ostalim opozicionim strankama
na predstoje}im izborima, [e{eq je nedvosmisleno iskazivao odbojnost
prema koaliciji Zajedno pri`eqkuju}i wenu propast, a istovremeno odbijaju}i bilo kakvu mogu}nost koalicionog povezivawa sa DSS i pored
stalnih kontakata sa Vojislavom Ko{tunicom i jednim delom wegovih saradnika. Tokom avgusta meseca definitivno je zauzet stav o samostalnom
nastupu SRS na izborima uz, kroz neformalne razgovore iskazanu, mogu}nost bojkota izbora.
U sklopu priprema za izbore, posebna pa`wa je posve}ena i radu delova SRS u Crnoj Gori, RS i preostalom delu RSK. Shodno tome, [e{eq je,
i pored zabrane da ulazi u Crnu Goru, posetio ovu jugoslovensku republiku
u periodu od 24-26. 6. teku}e godine i tom prilikom u Podgorici odr`ao sa
~elnicima stranke sastanak izvr{nog odbora SRS za Crnu Goru, a sve u ciqu konsolidacije i sre|ivawa stawa pred nastupaju}e izbore.
Zbog specifi~nosti i te`ine situacije u RS u proteklom periodu, Vojislav [e{eq je odr`avao redovne kontakte sa ~elnicima SRS za RS Po740

pla{en Nikolom i Blagojevi} Mirkom, ostvaruju}i tako direktan i presudan uticaj na sve aktivnosti stranke na datom podru~ju. Tako je na osnovu
wegovih uputstava i sugestija krajem 1995. godine sastavqen i objavqen
Izborni manifest, koji promovi{e ciqeve SRS i potvr|uje u~e{}e
stranke na izborima na svim nivoima i sa punim izbornim listama. Ve} u
januaru 1996. godine [e{eq i Popla{en su u vi{e navrata kontaktirali u
ciqu konkretizacije izbornog programa i spremnog izlaska na izbore, razmatraju}i pri tome i mogu}nost da im se ne dozvoli izlazak na izbore
(sli~no kao u Crnoj Gori) pod imenom SRS, po{to se centrala stranke nalazi u drugoj dr`avi, odnosno Srbiji.
Dana 7. 6. 1996. godine Vojislav [e{eq je u pratwi Aleksandra Vu~i}a, A}ima Vi{wi}a, Novaka Savi}a i nekolicine novinara (Na{a borba, Studio B i Velika Srbija), otputovao za RS. Istog dana u Bawa Luci odr`an je miting SRS, a potom i tribina u Tesli}u. Narednog dana [e{eq je u~estvovao na tribini u Prijedoru i bio gost lokalne radio stanice. Tako|e, tribine su odr`ane i u Prwavoru, Brodu i Doboju 9. 6. 1996. godine, nakon ~ega je usledio povratak u Beograd.
Dana 28. 6. 1996. godine Tomislav Nikoli} je kao predstavnik stranke
prisustvovao Skup{tini SDS i sve~anom prijemu na Palama u organizaciji Radovana Karayi}a. Tokom razgovora o navedenoj Vidovdanskoj skup{tini, [e{eq je zahtevao od Tomislava Nikoli}a i Nikole Popla{ena da
ugovore susret sa Karayi}em, kao i da ispitaju wegovo mi{qewe u vezi
eventualne saradwe SRS i SDS na predstoje}im izborima u RS i BiH, te
shodno tome predo~e spremnost radikala da sara|uju.
Prilikom posete Palama, Tomislav Nikoli} je, uz pomo} Nikole Popla{ena, ugovorio susret Radovana Karayi}a i Vojislava [e{eqa za 2. 7.
1996. godine. Navedenog dana, u pratwi Aleksandra Vu~i}a i Vlade Ba{kota, [e{eq je pre{ao na teritoriju RS, da bi se u Beograd vratio u ve~erwim satima.
Susret na Palama sa Karayi}em, Biqanom Plav{i} i Aleksom Buhom,
protekao je u razgovorima o predstoje}im izborima, a krunisan je dogovorom da SRS povu~e svoje kandidate za ~lana Predsedni{tva Unije BiH,
predsednika i potpredsednika RS u korist kandidata SDS, te da ih svesrdno podr`i. Za uzvrat, SRS dobila bi kancelarije za sve op{tinske odbore
u RS i jo{ neke ustupke. U kasnijim razgovorima sa Nikolom Popla{enom i Mirkom Blagojevi}em, koji su ukazali na nezadovoqstvo ~lanstva i
dela rukovodstva SRS u RS postignutim dogovorom, [e{eq je insistirao
da se u potpunosti ispo{tuje pomenuti dogovor i wegova uputstva.
Krajem jula meseca 1996. godine, [e{eq uspostavqa kontakt sa Vladimirom @irinovskim, predsednikom Liberalno-demokratske partije Rusije i iznosi mu predlog da predvodi delegaciju koja bi se ukqu~ila u zavr{nu
kampawu u RS po~etkom septembra.
Dana 10. 8. 1996. godine, Vojislav [e{eq je otputovao za RS u nameri
da u~estvuje u zavr{nom delu predizborne kampawe SRS. Tako je ve} 23. 8.
741

1996. godine govorio, zajedeno sa Aleksandrom Vu~i}em, na mitingu u Zvorniku, a potom i u velikom broju mesta {irom RS (izme|u ostalih i u Lukavici i na Palama 26. 9. 1996 godine, Modri~i, Prijedoru i Derventi 3. 9.
1996. godine). Kraj predizborne kampawe predvi|en je za 12. 9. 1996. godine,
kada }e Vojislav [e{eq i zavr{iti svoj boravak u RS.
Usled aktuelnih politi~kih doga|aja u Rusiji, do{lo je do odre|enih
pomerawa u vezi dogovora sa @irinovskim, pa je i sam dolazak ruske delegacije do{ao u pitawe. Ipak, na insistirawe Vojislava [e{eqa, Vladimir @irinovski i sedam ~lanova wegove partije stigli su u Beograd 9. 9.
1996. godine i odmah se uputili za RS, gde je trebalo da u~estvuju na mitinzima u Br~kom (9. 9. teku}e godine), Bawa Luci (10. 9. teku}e godine) i Bijeqini (11. 9. teku}e godine). Odlukom jugoslovenskih vlasti onemogu}en je
izlazak ~lanova ruske delegacije sa teritorije SRJ, tako da se [e{eq sa
gostima, nakon vi{e~asovnog ube|ivawa i intervencije ambasade Rusije,
vratio za Beograd.
Na konferenciji za {tampu, koja je datim povodom odr`ana 10. 9. teku}e godine, Vojislav [e{eq je optu`io vlasti u Srbiji, a pre svega predsednika Srbije, za ovaj vandalski i diktatorski ~in, koji, po wegovim re~ima, javno ukazuje na savezni{tvo sa zapadnim silama, ali i na o~ite slabosti re`ima, {to }e samo omogu}iti SRS da sru{i sa vlasti predsednika
Srbije.
Vladimir @irinovski je istakao da je jo{ jednom potvr|eno kakvu je
demokratiju uspostavio predsednik Srbije, porede}i sada{wi re`im u
Srbiji sa vladavinom biv{eg rumunskog predsednika ^au{eskua.
U znak protesta, @irinovski je odlu~io da se kompletna delegacija
vrati za Moskvu 11. 9. 1996. godine.
U me|uvremenu, [e{eq je 10. 9. 1996. godine otputovao za Bawa Luku i
prisustvovao mitingu SRS, a potom se vratio u Beograd. Nakon ispra}aja
gostiju u popodnevnim ~asovima 11. 9. 1996. godine, oti{ao je na miting u
Bijeqinu, da bi se nakon sastanka IO SRS, 12. 9. 1996. godine, uputio i u
Br~ko na odlo`eni zavr{ni miting.
U toku celokupne predizborne kampawe, naro~ito u RS, [e{eq je u
svojim javnim nastupima o{tro i otvoreno napadao vlasti u Srbiji, posebno predsednika Srbije, optu`uju}i ga da je izdao srpske nacionalne interese i srpski narod zapadno od Drine, te da je saveznik zapadnih sila. Zbog
iznetih razloga SRS je, po wegovim navodima, odlu~na da sru{i komunisti~ki diktatorski re`im u Srbiji i od toga ne}e odstupiti.
Po zavr{etku svog boravka u RS, [e{eq }e nastaviti sa izbornim aktivnostima u Srbiji, a u dogovoru sa A}imom Vi{wi}em i u Crnoj Gori, s
tim {to ta~an program odr`avawa mitinga, kojima bi prisustvovao [e{eq, za sada nije utvr|en.
Za 13. 9. 1996. godine planirano je odr`avawe mitinga u Ra~i, Aran|elovcu i Topoli, a za 14. 9. teku}e godine u Lapovu, Bato~ini, Kni}u, Ra{koj
i Vrwa~koj Bawi.
742

Nakon toga usledi}e jo{ ~itav niz nastupa po ~itavoj republici, koji
}e biti okon~ani velikim zavr{nim mitingom u Beogradu, koji je planiran
za 31. 10. 1996. godine.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
17. 9. 1996. godine

Slu`bena bele{ka
o primopredaji OO Vojislav [e{eq
Usled preraspodele poslova u okviru III odeqewa CRDB Beograd, operativnu obradu nad [e{eq Vojislavom u narednom periodu vodi}e operativni radnik.
Obradu primio
(potpis redigovan)

DCCCXVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
23. 9. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 19. 9. 1996. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Dominikom [abo{om, potpredsednikom Nacionalnog fronta Francuske.
U toku razgovora, [e{eq je uputio poziv ~elnicima Nacionalnog
fronta Francuske, predsedniku @an Mari Lepenu, {efu wegovog kabineta @ak Doru i [abo{u, da posete Beograd krajem oktobra. Po [e{eqevim
re~ima, gosti bi u~estvovali na zavr{nom predizbornom mitingu SRS u
Beogradu 31. 10. 1996. godine, dok je za 1. i 2. 11. 1996. godine planiran put na
Pale i sastanak sa najvi{im rukovodstvom RS. Na pomenuti miting, dodao
743

je [e{eq, do}i }e i predsednik Liberalno-demokratske partije Rusije

Vladimir @irinovski, kao i predsednik Nacionalne stranke Slova~ke
Jan Slot.
Datim povodom, [abo{ je rekao da }e poziv preneti predsedniku
stranke Le Penu, a wegov odgovor prosledi}e [e{equ 23. 9. 1996. godine
Dana 20. 9. 1996. godine Vojislav [e{eq je prisustvovao tribini SRS
u sali SO Novi Beograd, a dan kasnije i tribini u sali SO Zemun.
Tomislav Nikoli} je dobio poziv da 30. 9. 1996. godine prisustvuje prijemu u ambasadi Kine. Vojislav [e{eq se nije odazvao pozivu, po{to }e u
to vreme boraviti u Vrawu.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
24. 9. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 23. 9. 1996. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa A}imom Vi{wi}em, predsednikom SRS za Crnu Goru.
U toku razgovora, [e{eq je rekao da dana 27. 9. teku}e godine putuje na
Kosovo i Metohiju, gde }e odr`ati vi{e mitinga i tribina, i to u Pe}i,
Prizrenu, Mitrovici, Pri{tini i Gwilanu. Potom }e odr`ati i mitinge
u Vrawu (30. 9. teku}e godine) i Leskovcu, da bi se u Beograd, po sopstvenim
re~ima, vratio 2. 10. teku}e godine, nakon mitinga u Pirotu i Prokupqu.
Dana 23. 9. teku}e godine Vojislav [e{eq je prisustvovao tribinama
u Novoj Galenici i Zemun Poqu. Za 24. 9. teku}e godine planirano je odr`avawe tribine u Batajnici.
Napomena:
Za sada ne raspola`emo preciznim saznawima o ta~nom redosledu i
terminima odr`avawa mitinga SRS na Kosovu i Metohiji. Tako|e, postoji mogu}nost da prilikom boravka na KiM poseti jo{ neko mesto, o ~emu
}emo naknadno informisati.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
744

DCCCXIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
25. 9. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 24. 9. 1996. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa @akom
Dorom, {efom kabineta Lepena, predsednika Nacionalnog fronta Francuske.
U toku razgovora Dor je obavestio [e{eqa da sigurno dolazi u Beograd 30. 10. 1996. godine, dok }e predsednik stranke @an Mari Lepen, i pored pokazane voqe, posetiti Beograd nekom drugom prilikom. [e{eq je,
datim povodom, izneo svoje zadovoqstvo zbog najavqenog susreta sa Dorom,
ali i `aqewe zbog nedolaska Lepena.
Tokom istog dana, dr Vesko Trajkovi}, funkcioner SRS iz Pri{tine,
obavestio je [e{eqa da su ve} preduzete sve potrebne mere u smislu pripreme i organizacije najavqenog mitinga SRS ([e{eq }e boraviti na Kosovu u periodu 27-29. 9. teku}e godine).
Po Trajkovi}evim re~ima, za nastup u Pri{tini obezbe|ena je hala
Boro i Ramiz, obave{tena je policija o odr`avawu mitinga i izlepqeni
su plakati.
I pored toga, dodao je, javqaju se naknadni problemi. Naime, izvesni
Vujovi} ga je obavestio da je dobio izri~itu naredbu da se SRS ne odobri
kori{}ewe hale Boro i Ramiz. Navedeni incident Trajkovi} dovodi u direktnu vezu sa posetom Gorice Gajevi} i Nikole [ainovi}a Pri{tini 23.
9. 1996. godine.
Datim povodom [e{eq je predlo`io da se prona|e odgovaraju}i prostor i miting odr`i na otvorenom.
Napomena:
Odgovor @aka Dora usledio je nakon poziva koji je [e{eq 19. 9. 1996.
godine uputio ~elnim qudima Nacionalnog fronta Francuske da do|u u
Beograd i u~estvuju na zavr{nom mitingu SRS 31. 10. 1996. godine, a potom
posete i RS 1. i 2. 11. 1996. godine. O iznetom smo ve} informisali.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
745

DCCCXX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
26. 9. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 25. 9. 1996. godine u sedi{te SRS stigao je poziv, upu}en od strane Demokratske stranke Srbije, na dogovor o tehni~koj koaliciji koji podrazumeva saradwu na bira~kim mestima u kontroli izbora, dogovor o uzdr`avawu od me|usobnih napada i vre|awa, kao i eventualnu podr{ku u drugom izbornom krugu. Sastanak predstavnika SRS i DSS, datim povodom,
planiran je za 27. 9. teku}e godine u 13.00 ~asova, u prostorijama DSS-a.
Aleksandar Vu~i} }e tokom 26. 9. teku}e godine proslediti dogovor svoje
stranke u sedi{te DSS-a.
Iz Op{tinskog odbora SRS za Pe} javqeno je da je odr`avawe najavqenog mitinga u ovom gradu zabraweno od strane MUP Republike Srbije, zbog
~ega je Vojislav [e{eq tra`io da mu proslede re{ewe o zabrani kako bi
mogli da blagovremeno ulo`e `albu.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXXI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
27. 9. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere
tajne kontrole telefonskih razgovora
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine
746

Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:

Dana 26. 9. 1996. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Aleksejem Valentinovi~em, funkcionerom Liberalno-demokratske partije Rusije (LDPR).
U toku razgovora [e{eq se interesovao kakve su bile reakcije u Rusiji zbog skandala koji se dogodio prilikom nedavnog boravka Vladimira @irinovskog i delegacije Liberalno-demokratske partije Rusije u Srbiji.
Datim povodom, Valentinovi~ je napomenuo da LDPR nije preduzela
nikakve mere, a i da su retki prilozi na TV uglavnom bili pra}eni prqavim i neadekvatnim komentarima. Po wegovim re~ima, sli~ne situacije
im se de{avaju i u drugim zemqama, tako da je @irinovskom upravo otkazana viza za najavqeni put u Nema~ku.
Nakon toga, [e{eq je obavestio Valentinovi~a da }e uputiti zvani~an poziv Vladimiru @irinovskom da, u pratwi svojih saradnika, poseti
Beograd (30. 10. teku}e godine) i uzme u~e{}a na zavr{nom predizbornom
mitingu SRS u glavnom gradu SR Jugoslavije 31. 10. teku}e godine. Pored
toga, dodao je, planirana je i poseta RS 2. i 3. 11. 1996. godine, te sastanak sa
novoizabranim rukovodstvom RS.
Na kraju razgovora, [e{eq je zamolio Valentinovi~a da uti~e na @irinovskog da prihvati poziv, pa da odmah odgovor dostavi u Beograd. Pri
tome, [e{eq je naglasio da je o svemu ve} razgovarao sa @irinovskim, ali
da do sada nikakav odgovor nije dobio.
Dana 28. 9. 1996. godine Vojislav [e{eq }e otputovati u dvodnevnu posetu Kosovu i Metohiji. Predizborne mitinge odr`a}e u Prizrenu i Kosovskoj Mitrovici (28. 9. teku}e godine), te Pe}i, Pri{tini i Gwilanu
(29. 9. 1996. godine). Nakon toga prisustvova}e i mitinzima u Vrawu (30. 9.
teku}e godine), Leskovcu, a potom Pirotu i Prokupqu, tako da je povratak
za Beograd planiran za 2. 10. 1996. godine.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXXII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0289
5. 10. 1996. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen 4. 10. 1996. godine na inicijativu izvora.
Izvor se koristi na pra}ewu neprijateqske delatnosti ekstremista iz
redova SRS.
Izvor pouzdan podaci delimi~no provereni.
747

2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti

Podaci se odnose na ekstremisti~ku delatnost Vojislava [e{eqa.
Izvor nas je obavestio da je dana 3. 10. 1996. godine prisustvovao sastanku kojim je predsedavao Vojislav [e{eq. Tom prilikom, [e{eq je izneo
da }e se veliki miting SRS odr`ati 31. 10. 1996. godine u Beogradu ispred
Savezne skup{tine SRJ sa po~etkom u 17.00 ~asova.
Na mitingu }e se predstaviti svi kandidati SRS za poslanike Savezne
skup{tine, a miting bi trebao da traje dva ~asa. Kao gosti mitinga, po re~ima [e{eqa, pozvani su Vladimir @irinovski, predsednik Liberalnodemokratske stranke Rusije, delegacija Nacionalnog fronta Francuske, a
mitingu }e prisustvovati i delegacija SRS iz Republike Srpske.
[e{eq je izdao naredbu da se otpo~ne sa pripremama za miting. Miting bi, po wemu, morao da bude bez ikakvih incidenata sa obezbe|ewem i
strana~kom ikonografijom kao u prethodnim mitinzima u Beogradu.
Dana 30. 10. teku}e godine Maja Gojkovi} treba da organizuje miting
SRS u Novom Sadu, a najverovatnije 25. 10. teku}e godine A}im Vi{wi} organizuje centralni miting SRS za Crnu Goru u Podgorici, na kojem bi trebalo da se pojavi kompletno rukovodstvo SRS.
Miting SRS na Paliluli trebao bi da se organizuje 26. 10. teku}e godine ispred bioskopa Slavica, ali za sada imaju problema oko organizacije tog mitinga zbog finansijskih pote{ko}a.
Vojislav [e{eq je daqe, po re~ima izvora, izneo da Tomislav Nikoli} nije predvi|en kao kandidat za savezne izbore jer ga ~uvaju za republi~ke izbore. [to se ti~e koalicije sa drugim strankama i partijama, [e{eq je izneo da SRS ne}e i}i ~ak ni na lokalnom nivou u koaliciju sa
strankama Zajedno. Me|utim, [e{eq, po re~ima izvora, ne iskqu~uje koaliciju u drugom krugu sa SPS, ne navode}i da li se to odnosi na lokalne
izbore.
3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
[e{eq Vojislav, OO u CRDB Beograd po srpskom ekstremizmu.
4. Mere i radwe RDB
Prema [e{equ se primewuju i druge mere i radwe RDB.
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
(redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXXIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
24. 10. 1996. godine
748

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 23. 10. 1996. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Popla{en Nikolom, predsednikom Srpske radikalne stranke za Republiku
Srpsku.
U toku razgovora, [e{eq je, izme|u ostalog, obavestio Popla{ena da
je dobio poruku @an Mari Lepena, predsednika Nacionalnog fronta
Francuske, kojom se potvr|uje dolazak u Beograd i u~e{}e na zavr{nom
predizbornom mitingu SRS, 31. 10. 1996. godine, delegacije navedene francuske stranke. Po [e{eqevim re~ima, u sastavu delegacije bi}e zamenik
predsednika Lepena (ime za sada nije poznato), ina~e penzionisani general
pukovnik i komandant Degolisti~kog pokreta, i {ef wegovog kabineta
@ak Dor.
Istim povodom, [e{eq je rekao da je zvani~an poziv upu}en i u Moskvu, u sedi{te Liberalno-demokratske partije Rusije, tako da sada o~ekuje odgovor predsednika partije Vladimira @irinovskog.
Napomena:
Vojislav [e{eq je jo{ 19. 9. 1996. godine uputio pozive predsednicima Nacionalnog fronta Francuske, Liberalno-demokratske partije Rusije i Nacionalne stranke Slova~ke da do|u u Beograd i u~estvuju na zavr{nom mitingu 31. 10. 1996. godine, a potom posete i RS 1. i 2. 11. 1996. godine. O iznetom smo ve} informisali.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXXIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
24. 10. 1996. godine
U skladu sa ~lanom 13, stav 1 i 3 Zakona o unutra{wim poslovima Republike Srbije (Sl. glasnik Republike Srbije, broj 44/91), a na osnovu
~lana 38 Pravila o radu Resora dr`avne bezbednosti, daje se slede}i predlog za primenu mere tajne kontrole telefonskih razgovora.
Vojislav [e{eq, ro|en 11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, od oca Nikole, Srbin, dr`avqanin SRJ, doktor pravnih nauka, bez stalnog zaposlewa, o`ewen, sa stanom u Batajnici, ul. Posavskih odreda br. 36.
749

Navedenu meru prema Vojislavu [e{equ primewivali bismo na (redigovano).

Razlozi: Odlukom na~elnika RDB MUP Republike Srbije sp. br. 75784
od 11. 12. 1995. godine, zavedena je nad Vojislavom [e{eqom operativna obrada zbog delovawa sa pozicija srpskog ekstremizma.
Kontinuirano prate}i aktivnost grupe lica, iz redova Srpske radikalne stranke, koja se bavi ekstremno-teroristi~kom delatno{}u, usmerenom na nasilno ru{ewe Ustavom utvr|enog poretka Republike Srbije, do{li smo do pouzdanih saznawa da je koordinator svih aktivnosti ove grupacije ekstremista i neposredni rukovodilac Vojislav [e{eq. Primenom
odgovaraju}ih mera i radwi iz nadle`nosti RDB, utvrdili smo da se ova
grupa lica, po nalogu Vojislava [e{eqa, bavi i razli~itim kriminalnim
radwama, ukqu~uju}i i nedozvoqenu trgovinu oru`jem i kradenom robom,
iznude, uterivawe dugova, fizi~ko maltretirawe iskqu~ivo iz politi~kih razloga, kao i podmetawe eksploziva u objektima na ~ije je vlasnike vr{en pritisak iz politi~kih ili materijalnih razloga.
Shodno tome, postoje indicije da navedena lica ilegalno poseduju ve}e
koli~ine li~nog naoru`awa i municije, koje su nabavili uz znawe i odobrewe Vojislava [e{eqa. Upotreba istog je tako|e pod potpunom kontrolom i ingerencijom Vojislava [e{eqa, kao i sve ostale aktivnosti navedene grupacije.
Ustanovqeno je da je Vojislav [e{eq u vezi sa Radosavom [uqagi}em,
penzionisanim visokim oficirom VJ i ~lanom ilegalnog Politi~kog saveta SRS, preko koga nastoji da pridobije {to vi{e pristalica me|u uticajnim oficirima VJ, te obezbedi wihovu podr{ku za nasilnu promenu
Ustavom utvr|enog poretka.
Vojislav [e{eq ostvaruje bliske kontakte sa pojedinim ekstremistima sa teritorije Republike Srpske koji pod svojom komandom imaju i brojne paravojne formacije ~etni~ke orijentacije.
U toku 1996. godine, Vojislav [e{eq je ostvario i vrlo blisku saradwu sa liderima pojedinih partija iz inostranstva koje imaju sli~ne politi~ke programe i opredeqewa, pre svega sa Nacionalnim frontom Francuske (@an Mari Lepen), Liberalno-demokratske partije Rusije (Vladimir @irinovski) i Nacionalnom strankom Slova~ke (Jan Slot). Posebno
bliske kontakte [e{eq ostvaruje sa @irinovskim, koji je u nekoliko navrata boravio kao wegov gost u Beogradu, a [e{eq je wega posetio u Moskvi.
Imaju}i u vidu mogu}e politi~ko bezbednosne implikacije po odbranu
i ustavni poredak Republike Srbije do kojih mo`e do}i ovakvom aktivno{}u Vojislava [e{eqa, predla`emo da se, shodno tome, u ciqu pra}ewa,
dokumentovawa i presecawa inkriminisane delatnosti, prema (redigovano).
Kucano u 2 primerka.
Operativni radnik
Na~elnik III odeqewa
(potpis redigovan)
(potpis redigovan)
Odlukom sudije Vrhovnog suda br. SU-I-409/96 od 9. 12. 1996. godine odobrena je mera TKTR.
750

DCCCXXV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0289
28. 10. 1996. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen dana 27. 10. 1996. godine na inicijativu izvora.
(redigovano)
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na ekstremisti~ku delatnost Vojislava [e{eqa.
Izvor nas je informisao da je bio na sastanku gradskog odbora SRS kojim je predsedavao Vojislav [e{eq. [e{eq se na sastanku osvrnuo na
predstoje}i miting SRS koji treba da se odr`i 31. 10. 1996. godine u Beogradu ispred Savezne skup{tine u 17.00 ~asova. Me|utim, ovog puta [e{eq
nije dao nikakva zadu`ewa op{tinskim odborima {to se ti~e organizacije mitinga, ali je naglasio da }e miting obezbediti samo tridesetak qudi
Zorana Dra`ilovi}a. [e{eq je daqe, po re~ima izvora, predlo`io da se
po mogu}nosti dolazi organizovano na miting, a ako neko ho}e da zadu`i
strana~ke zastave, iste mo`e podi}i u 15.00 ~asova u Pariskoj 13.
[e{eq je tako|e izneo da je uputio poziv delegacijama Nacionalnog
fronta Francuske i predstavnicima ruske Liberalne stranke da prisustvuju mitingu, ali ne o~ekuje da }e uzeti u~e{}a. [e{eq procewuje, po re~ima izvora, da }e mitingu prisustvovati maksimalno od 5.000-7.000 pristalica.
[to se ti~e uspeha SRS na predstoje}im saveznim izborima, [e{eq je
izneo procenu da o~ekuje da }e SRS osvojiti izme|u 25-30 poslani~kih mesta u Saveznoj skup{tini. Od toga o~ekuje da }e 4-5 poslani~kih mesta osvojiti u Republici Crnoj Gori, dok ve}inu poslani~kih mesta misli osvojiti u Vojvodini, navode}i pri tom da je siguran da }e pobediti na podru~ju
Sombora i Apatina.
[e{eq je daqe izneo da je jako zadovoqan masovno{}u mitinga koje je
dr`ao po Srbiji, a naro~ito po Vojvodini. [to se ti~e utro{enih finansijskih sredstava za promocije i mitinge SRS po Srbiji, [e{eq je naveo
da }e ona biti pokrivena sredstvima koje su dobili od dr`ave i od sredstava koja su imali od ranije, u vrednosti od 150.000 DEM. Na kraju, [e{eq je,
po re~ima izvora, izneo da SRS vi{e ne}e bojkotovati rad Savezne skup{tine.
3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
[e{eq Vojislav, OO u CRDB Beograd po srpskom ekstremizmu.
751

4. Mere i radwe RDB

(redigovano)
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Ukoliko do|e do novih saznawa vezanih za predstoje}i miting SRS u
Beogradu, izvor }e nas blagovremeno informisati.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXXVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
29. 10. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere
tajne kontrole telefonskih razgovora
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 29. 10. 1996. godine u Beograd }e, na poziv Vojislava [e{eqa, doputovati delegacija Nacionalnog fronta Francuske, u ~ijem sastavu }e biti Dominik [abo{, zamenik predsednika Lepena, i @ak Dor, {ef kabineta predsednika stranke. Po dolasku na aerodrom Beograd, gosti iz Francuske }e otputovati u Zrewanin, gde }e prisustvovati mitingu SRS u 17 ~asova, a 31. 10. teku}e godine i zavr{nom mitingu ispred Skup{tine SRJ, sa
po~etkom u 17 ~asova. [abo{ i wegov pratilac }e odsesti u hotelu Interkontinental.
Za 31. 10. teku}e godine predvi|en je i dolazak predstavnika Liberalno-demokratske partije Rusije, predsednika stranke Vladimira @irinovskog, te Vladimira Ostrovskog i Aleksandra Kuzjutnika. U Beograd }e sti}i JAT-ovim avionom iz Moskve u 15.35 ~asova, ukoliko dobiju ulazne vize.
Nakon u~e{}a na zavr{nom mitingu SRS i no}ewa, gosti iz Rusije }e otputovati za Maltu.
Napomena:
Poziv za u~e{}e na zavr{nom predizbornom mitingu SRS upu}en je i
Nacionalnoj stranci Slova~ke, o ~emu smo ve} informisali, ali za sada
nema vesti o wihovom dolasku.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
752

DCCCXXVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
29. 10. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 28. 10. 1996. godine na vest da se u Podujevu priprema protestno
okupqawe povodom ubistva dvojice Srba, Vojislav [e{eq je izdao uputstvo pripadnicima Srpske radikalne stranke sa Kosova i Metohije. Po wegovim re~ima, tokom navedenog protesta treba napadati aktuelnu vlast i
okriviti je za tragi~ne doga|aje, ali pri tome ni po koju cenu ne isprovocirati bilo kakav incident ili sukob sa milicijom.
Dana 29. 10. 1996. godine Aleksandar Vu~i} }e u 10.00 ~asova dati intervju ma|arskom novinaru Laslu Lengelu, i to na preporuku Gabora Er~aja,
drugog sekretara ambasade Ma|arske. Tokom istog dana, u 14.00 ~asova Vu~i} }e ru~ati sa Er~ajem.
Aleksandar Vu~i} je u vi{e navrata izneo bojazan od mogu}eg sukoba
pristalica SRS i koalicije Zajedno, tokom istovremenog odr`avawa
predizbornih mitinga u Beogradu, napomiwu}i da ~lanovi wegove stranke
sigurno ne}e prvi zapo~eti kavgu. Datim povodom, Vu~i} je dobio poziv iz
OUP Stari grad za razgovor sa na~elnikom OUP-a za 29. 10. teku}e godine.
U sklopu priprema za odr`avawe zavr{nog predizbornog mitinga SRS
u Beogradu, 31. 10. 1996. godine u 17.00 ~asova, dogovoreno je da }e agregat za
potrebe ozvu~ewa obezbediti Novak Savi}, a okupqawe ~lanstva predvi|eno je za 14.00 ~asova ispred Saborne crkve.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXXVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0289
30. 10. 1996. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
753

Razgovor obavqen 30. 10. 1996. godine na inicijativu izvora.

(redigovano)
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci su vezani za predstoje}i miting SRS u Beogradu.
Izvor nas je obavestio da je Vojkan @ivkovi}, biv{i ~lan S^P i
biv{i dobrovoqac na rati{tu Bosne i Hercegovine i Hrvatske, dobio
zadu`ewe od rukovodstva SRS da zajedno sa Zoranom Dra`ilovi}em organizuje obezbe|ewe mitinga SRS, koji je zakazan ispred Savezne skup{tine sa po~etkom u 17 ~asova. Od @ivkovi}a je zatra`eno da obezbedi jo{
trideset qudi za obezbe|ewe iz op{tinskog odbora Palilule, {to je on
i u~inio.
Po mi{qewu izvora, to je zatra`eno od @ivkovi}a zbog toga {to Dra`ilovi} nije mogao da obezbedi vi{e od petnaest qudi za obezbe|ewe, iako
je trebao da obezbedi trideset qudi.
Izvor je daqe izneo da }e trideset qudi iz obezbe|ewa biti uz samu binu koja treba da se postavi u no}i izme|u 30. i 31. 10. 1996. godine.
Vojislav [e{eq je, po re~ima izvora, tra`io da se izbegnu bilo kakvi
konflikti sa pristalicama koalicije Zajedno, pa je nalo`io da se
striktno dr`i mar{ruta nosiocima strana~kih zastava koje }e se deliti u
sedi{tu Gradskog odbora SRS u Pariskoj ulici.
Oni koji budu nosili zastave kreta}e se Knez Mihajlovom ulicom,
pored Ruskog cara, zatim Terazijama do Trga Nikole Pa{i}a. Rukovodstvo stranke, kandidati za savezne poslanike i gosti, iz Francuske ulice
kreta}e se pored Doma VJ, Jug Bogdanovom ulicom, pored Doma omladine
do Skup{tine. Pred Skup{tinu }e do}i oko 16.50 ~asova, a obezbe|ewe i
barjaktari treba da do|u oko 16.00 ~asova. Sam miting treba da traje dva
~asa.
3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
(redigovano)
4. Mere i radwe RDB
U vezi pokrivawa mitinga SRS primewuju se i druge mere i radwe RDB.
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
O svim bezbednosno-interesantnim saznawima vezano za miting SRS,
izvor }e nas blagovremeno informisati.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXXIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
30. 10. 1996. godine
754

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 29. 10. 1996. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Aleksandrom Vu~i}em (redigovano).
U toku razgovora, Vu~i} je upoznao [e{eqa sa sadr`inom razgovora
koji je vodio prilikom ru~ka sa Gaborom Er~ajem, drugim sekretarom ma|arske ambasade (ne prolazi kroz OE CRDB Beograd).
Po Vu~i}evim re~ima, Er~aj je izneo niz informacija o aktuelnim politi~kim zbivawima u Jugoslaviji, kojima raspola`e wegova ambasada. Naime, Er~aj je rekao da je sve {to se de{avalo sa biv{im guvernerom NBJ
Dragoslavom Avramovi}em (redigovano), po~ev od wegovog prvog pojavqivawa u javnosti, pa do prilaska, a potom i povla~ewa iz koalicije Zajedno, delo SAD. Kroz to, Er~aj vidi indirektnu pomo} SAD predsedniku
Srbije, {to }e mu sigurno doneti pobedu na predstoje}im izborima, dok }e
koalicija Zajedno uz neznatnu razliku biti ispred tre}eplasirane SRS.
Tako|e, dodao je Vu~i}, Er~aj je istakao da predsednik RS Biqana Plav{i} radi za predsednika Srbije, naravno uz znawe SAD, predvi|aju}i datim
povodom sukob na relaciji Biqana Plav{i} Mom~ilo Kraji{nik.
U pogledu kosovskog pitawa, Er~aj je, po Vu~i}evim navodima, rekao da
iza svega opet stoji predsednik Srbije, jer posledwi tragi~ni doga|aji mu
slu`e samo kao opravdawe da u ime o~uvawa mira mora davati ustupke albanskoj strani, {to }e vremenom i u~initi postepenim davawem {irih
prava Albancima na Kosovu i Metohiji.
Napomena:
Aleksandar Vu~i} i Gabor Er~aj su ru~ali 29. 10. teku}e godine u 14.00
~asova na inicijativu ma|arskog diplomate.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXXX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0531
30. 10. 1996. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na Vojislava [e{eqa
(OO po srpskom ekstremizmu)
Raspola`emo saznawima da je dana 29. 10. 1996. godine predsednik Liberalno-demokratske partije Rusije (LDPR), Vladimir @irinovski, uputio
755

pismo Vojislavu [e{equ. U pismu, prema navodima izvora, @irinovski

obave{tava [e{eqa da zbog brojnih dogovorenih politi~kih susreta, kao
i u~e{}a u predizbornoj kampawi LDPR na op{tinskim izborima u Rusiji, ne}e u~estvovati na predizbornom mitingu SRS 31. 10. 1996. godine u Beogradu.
Kako nas je izvor obavestio, informativni centar Srpske radikalne
stranke (SRS) izdao je saop{tewe sredstvima javnog informisawa, u kojem
se isti~e da SRS 31. 10. 1996. godine, sa po~ekom u 17.00 ~asova, na platou ispred Savezne skup{tine organizuje predizborni miting. Tim povodom zainteresovane informativne ku}e treba da SRS dostave imena novinara koji }e pratiti pomenuti miting.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXXXI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
31. 10. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere
tajne kontrole telefonskih razgovora
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Nakon mitinga Srpske radikalne stranke u Beogradu, 31. 10. 1996. godine, predstavnici Nacionalnog fronta Francuske, zamenik predsednika
Dominik [abo{ i {ef kabineta predsednika stranke @ak Dor, otputova}e na preno}i{te u Novi Sad. Dana 1. 11. 1996. godine, u jutarwim ~asovima,
u pratwi Vojislava [e{eqa krenu}e za Bawa Luku, gde }e prisustvovati
konferenciji za {tampu, u 12 ~asova, a potom je predvi|en susret sa nekim
iz dr`avnog vrha Republike Srpske. Odlazak na Pale planiran je za 2. 11.
1996. godine, odakle }e, tako|e, nakon susreta sa predstavnicima dr`avnog
vrha RS (13-14 ~asova), krenuti nazad za Novi Sad. Doma}in u RS bi}e Nikola Popla{en, predsednik SRS za RS.
Zborno mesto za polazak ~lanstva SRS na zavr{ni predizborni miting 31. 10. teku}e godine je plato kod Saborne crkve u 15.30 ~asova. Neposredno pre toga, Vojislav [e{eq i gosti iz Francuske bi}e primqeni u
Patrijar{iji SPC kod patrijarha Pavla.
U sklopu priprema za odr`avawe mitinga, za potrebe ozvu~ewa i osvetqewa za sada je obezbe|en agregat, s obzirom da je zahtev upu}en Skup{ti756

ni SRJ za prikqu~ewe na wihove instalacije, odbijen. Tako|e, ~eka se odgovor Elektrodistribucije za prikqu~ewe na uli~nu mre`u.
^lanstvo SRS iz Sremske Mitrovice se tokom 30. 10. teku}e godine interesovalo da li je ta~na vest da svi odbori koji gravitiraju Zemunu, treba
svoje ~lanove koji dolaze na miting, 31. 10. 1996. godine, da upute u Zemun,
odakle bi se u 13.30 ~asova krenulo za Beograd pe{ice. U sedi{tu SRS-a nisu dobili kompetentnog sagovornika koji bi mogao da im potvrdi da je navedena naredba izdata od strane rukovodstva stranke.
Na miting SRS 31. 10. 1996. godine dolazi iz [apca jedan autobus sa
~lanovima stranke.
Napomena:
(redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXXXII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
1. 11. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 31. 10. 1996. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Popla{en Nikolom, predsednikom Srpske radikalne stranke za Republiku
Srpsku.
U toku razgovora uglavnom je bilo re~i o predstoje}oj poseti Vojislava [e{eqa i gostiju iz Nacionalnog fronta Francuske RS, ta~nije Bawa
Luci, 1. i 2. 11. teku}e godine, o ~emu smo ve} informisali. Datim povodom
[e{eq je tra`io od Popla{ena da im ugovori susret sa Milanom Marti}em i Mom~ilom Kraji{nikom, s tim {to bi na Pale putovali samo u slu~aju da Kraji{nik pristane da ih primi.
Vojislav [e{eq je posebno naglasio da ga eventualni susreti sa sada{wim i biv{im predsednikom RS, Biqanom Plav{i} i Radovanom Karayi}em, ne interesuju.
Napomena:
(redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)
757

DCCCXXXIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
7. 11. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 6. 11. 1996. godine Vojislav [e{eq je dobio pismo upu}eno iz Bratislave od strane Jana Slote, predsednika Slova~ke nacionalne stranke.
U navedenom pismu Jan Slota, u svoje li~no i u ime svoje stranke, {aqe ~estitke Vojislavu [e{equ i SRS povodom postignutih rezultata na
proteklim izborima, ocewuju}i da oni nesumwivo pokazuju da je SRS legitimni predstavnik srpskih nacionalnih interesa.
U drugom delu pisma Slota prihvata ranije upu}eni poziv SRS na politi~ke dogovore o saradwi, naglasiv{i da bi on li~no predvodio tro~lanu delegaciju Slova~ke nacionalne stranke koja bi posetila Beograd. Kao
mogu}i termin, Slota je predlo`io drugu polovinu novembra 1996. godine,
a poseta bi trajala dva dana, s tim {to od [e{eqa o~ekuje potvrdu termina i plan programa posete.
Napomena:
O ranijim kontaktima i pozivu koji je SRS uputila Slova~koj nacionalnoj stranci ve} smo informisali.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXXXIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
7. 11. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine
758

Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:

Dana 6. 11. 1996. godine Aleksandar Vu~i} je ostvario kontakt sa Mirkom Petrovi}em iz Demokratske stranke Srbije.
U toku razgovora, Petrovi} je istakao da je tokom navedenog dana predsednik Demokratske stranke Zoran \in|i} tra`io od DSS podr{ku za
drugi krug izbora. Sam \in|i}ev zahtev Petrovi} je ocenio kao krajwe nelogi~an, jer se kandidati DS i DSS na najve}em broju izbornih mesta sudaraju, tako da on li~no o~ekuje samo uop{teno saop{tewe DSS kojim pozivaju bira~e da glasaju za kandidate opozicije, a ne i konkretan odgovor na
izneti zahtev.
Na Vu~i}evo pitawe kakvi su odnosi DSS sa Vukom Dra{kovi}em, Petrovi} je odgovorio da su nikakvi i da tokom predizborne kampawe na zajedni~kim mitinzima ~ak nisu ni razgovarali.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXXXV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
7. 11. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere
tajne kontrole telefonskih razgovora
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 5. 11. 1996. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Milanom Bo`i}em, ~lanom Predsedni{tva SPO.
U toku razgovora, Bo`i} je istakao da je bio na sastanku sa demokratama i da su tom prilikom do{li do zakqu~ka da je najboqe da u drugom izbornom krugu SRS i koalicija Zajedno pru`e podr{ku jedni drugima, jer
u najve}em broju izbornih jedinica nisu direktni konkurenti. Datim povodom, [e{eq je rekao da je ve} razgovarao sa Vukom Dra{kovi}em i da je i
wemu izneo svoj stav da koalicija Zajedno mora prvo da re{i unutra{we
probleme, pa tek onda mo`e do}i do razgovora sa SRS, na nivou predsednika stranaka. Pri tome, [e{eq je napomenuo da `eli da razgovara, ali da ne
treba ni{ta prejudicirati, kao i da }e sve pasti u vodu ukoliko sredstva
informisawa budu obave{tena pre kona~nog dogovora.
Aleksandar Vu~i} je upoznao Vojislava [e{eqa sa sadr`inom razgovora koji je obavio sa Dra{kom Petrovi}em iz DSS. Po Vu~i}evim re~ima, Petrovi} je predlo`io da DSS i SRS sklope sporazum o pru`awu uza759

jamne podr{ke u drugom izbornom krugu. Izneti predlog Vojislav [e{eq

nije komentarisao.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXXXVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0289
7. 11. 1996. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen dana 7. 11. 1996. godine na inicijativu izvora.
(redigovano)
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na ekstremisti~ku delatnost Vojislava [e{eqa.
Izvor nas je obavestio da je Vojislav [e{eq bio jako nezadovoqan sa
aktivno{}u i zalagawem A}ima Vi{wi}a u Crnoj Gori, pa ga je pozvao na
referisawe u Beograd. Potpuni krah, kako je [e{eq rekao, SRS u Crnoj
Gori mo`e biti nauk za republi~ke izbore u Srbiji, pa je poru~io ~lanovima Gradskog odbora SRS Beograda da }e od 1. januara 1997. godine tra`iti od wih maksimalno anga`ovawe vezano za republi~ke izbore u Srbiji.
Po wemu, svaki ~lan Gradskog odbora mo`e Bogu da se pomoli ukoliko ne
bude radio.
[to se ti~e lokalnih izbora u Beogradu, [e{eq je bio nezadovoqan
u~inkom i radom op{tinskih odbora SRS u Sopotu, Lazarevcu i Mladenovcu. Tako|e je nalo`io rukovodstvu SRS da obavezno prisustvuje tribinama
koje bi se od naredne nedeqe organizovale na mestima u Beogradu gde procewuju da treba pru`iti podr{ku wihovim ~lanovima u drugom izbornom
krugu za gradske i lokalne izbore. U tom kontekstu, [e{eq namerava da poseti Vi{wicu, Slance, Ov~u, Bor~u i jedno izborno mesto na Novom Beogradu.
[to se ti~e eventualne koalicije sa drugim strankama, [e{eq je izneo da su ga pojedini lideri iz koalicije Zajedno odmah kontaktirali,
ali da o koaliciji sa drugim strankama i partijama iskqu~ivo on odlu~uje
i da }e o tome ~lanstvo obavestiti 7. 11. 1996. godine u ve~erwim satima. Do
tog vremena zabranio je bilo kakve razgovore na lokalnom nivou sa drugim
strankama.
3. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq, OO po srpskom ekstremizmu u CRDB Beograd
760

4. Mere i radwe RDB

(redigovano)
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Izvor }e nas i daqe blagovremeno obave{tavati o eventualno novim
saznawima vezanim za aktivnost Vojislava [e{eqa.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXXXVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
8. 11. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 7. 11. 1996. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Draganom Milovanovi}em, ~lanom Srpske radikalne stranke iz Podujeva.
U toku razgovora Milovanovi} je obavestio [e{eqa da je zapo~eo
{trajk gla|u u zgradi SO Kosovska Mitrovica zbog neregularnosti izbora, napomenuv{i da ima dokaze da je bilo kra|e glasova (poseduje fotokopije zapisnika i glasa~kog listi}a), kao i da je spreman da izdr`i do kraja. Datim povodom [e{eq je rekao da }e u Beogradu napraviti veliku frku, ali i da je potrebno da stranka u Kosovskoj Mitrovici anga`uje nekog
novinara koji }e napisati {to op{irniji i argumentovan tekst o kr{ewu
izbornog zakona na svim izbornim mestima gde je toga bilo.
Tokom istog dana, Vojislav [e{eq je razgovarao i sa Bogoqubom Kari}em, i tom prilikom mu rekao da ga Vuk Dra{kovi} zove dva puta dnevno da bi napravili sporazum o saradwi SRS i koalicije Zajedno u drugom izbornom krugu. U vezi iznetog, [e{eq je naglasio da nema nameru da
pravi sporazum sa Vukom Dra{kovi}em, ve} ga samo zavla~i. Na kraju razgovora, dogovorili su se da se sastanu posle 17. 11. 1996. godine, u vezi nekog
zajedni~kog posla.
Dana 10. 11. 1996. godine Vojislav [e{eq bi, shodno ranijem dogovoru,
trebao da, u sklopu priprema za drugi izborni krug, obi|e podru~je Novog
Sada. Po predlogu Okru`nog odbora SRS za Novi Sad, [e{eq bi navedenog dana posetio: Kovin 8 ~asova, Budisavu 8.30 ~asova, Ka} 9 ~asova,
761

Klisu 10 ~asova, Detelinaru 12 ~asova, Futog 14 ~asova, Adice 15 ~asova, Bistricu 15.30 ~asova, Rumenku 16 ~asova, Petrovaradin 16.30 ~asova, Bukovac 17 ~asova i Sremsku Kamenicu 17.20 ~asova. Za sada nema
nikakvih saznawa da li je [e{eq pristao na izneti raspored ili ne.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXXXVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
8. 11. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere
tajne kontrole telefonskih tazgovora
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 7. 11. 1996. godine Aleksandar Vu~i} je ostvario kontakt sa Gaborom Er~ajem, drugim sekretarom ma|arske ambasade u Beogradu.
U toku razgovora, Er~aj je ~estitao Vu~i}u na postignutim izbornim rezultatima Srpske radikalne stranke, naglasiv{i da su neo~ekivano dobri. Datim povodom, Er~aj je izrazio `equ da se vidi sa Vu~i}em kako bi porazgovarali o izborima u celini. Dogovorili su se da se
sastanu 8. 11. 1996. godine u 11.00 ~asova u prostorijama stranke, ul. Francuska br. 31.
Vojislav [e{eq je dana 7. 11. teku}e godine dobio pisma upu}ena od
strane predsednika Nacionalnog fronta Francuske @an Mari Le Pena i
wegovog zamenika Dominika [abo{a, u kojima predstavnici navedene
stranke ~estitaju SRS na postignutim izbornim rezultatima. Pored ~estitki, Dominik [abo{ se u svom pismu zahvaquje na gostoprimstvu koje
mu je ukazano prilikom nedavnog boravka u Beogradu (29. 10. 2. 11. teku}e
godine u pratwi @aka Dora, {efa Lepenovog kabineta), i istovremeno
upu}uje poziv Vojislavu [e{equ da bude gost kongresa Nacionalnog fronta Francuske, zakazanog za 29-31. 3. 1997. godine, s tim {to }e svi detaqi biti naknadno utvr|eni.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
762

DCCCXXXIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0289
14. 11. 1996. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen dana 14. 11. 1996. godine na inicijativu operativnog
radnika.
(redigovano)
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na ekstremisti~ku delatnost Vojislava [e{eqa.
Izvor nas je obavestio da je dana 12. 11. 1996. godine Vojislav [e{eq
obi{ao jedan broj mesnih zajednica na op{tini Palilula. Tom prilikom
obi{ao je Rospi }urpiju, Vi{wi~ku bawu, Veliko Selo, Padinsku Skelu i
Bor~u. Najvi{e gra|ana okupilo se oko Vojislava [e{eqa u Glogovom ritu, oko 200, zatim Padinskoj Skeli i Bor~i, koji su tra`ili od [e{eqa da
odr`i govor, ali je on to odbio. Predsednik Op{tinskog odbora SRS Palilule je nameravao da Vojislava [e{eqa uvede u kombinat PKB u Padinskoj Skeli, ali je on to tako|e odbio, navode}i da SRS ne deluje po preduze}ima. Me|utim, rukovao se sa ve}im brojem radnika PKB koji su u to vreme izlazili iz kombinata zavr{avaju}i smenu. Tako|e je podelio i dosta
autograma |acima iz obli`we {kole koji su se oko wega okupili. Od predsednika mesnih odbora SRS [e{eq se interesovao o strukturi stanovni{tva, zatim problemima koji imaju u svojim MZ, a prisutne gra|ane je pozvao da glasaju za ~lanove SRS jer je jedino tako, kako je izjavio, mogu}e sru{iti komuniste sa vlasti. Po [e{equ, SRS }e jedino demokratskim putem
do}i na vlast, a nikako nasilnim metodama.
Na pitawe pojedinih ~lanova SRS o eventualno mogu}oj koaliciji sa
drugim strankama i partijama, [e{eq je izjavio da za sada nema nikakve koalicije. Tako|e je odbio bilo kakvu saradwu sa Demokratskom strankom, ne
`ele}i ni da govori o Zoranu \in|i}u, kojeg je stavio u istu ravan sa Vesnom Pe{i}.
[to se ti~e glasawa u drugom krugu, na onim mestima gde nema predstavnika SRS, [e{eq je pozvao glasa~e da glasaju po savesti i da biraju
najboqe, {to je u suprotnosti sa wegovom nedavnom izjavom u Gradskom odboru SRS.
Naime, po re~ima izvora, [e{eq je na pitawe za koga treba glasati
ako nema radikala, odgovorio: Pa ne}ete vaqda za komuniste, glasajte za
opoziciju, ali nemojte da se pozivate na mene.
763

3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti

[e{eq Vojislav, OO u CRDB Beograd po srpskom ekstremizmu.
4. Mere i radwe RDB
(redigovano)
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
O eventualno novim bezbednosno-interesantnim saznawima vezano
za aktivnost Vojislava [e{eqa, izvor }e nas blagovremeno informisati.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXL
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
19. 11. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 13. 11. 1996. godine Vojislav [e{eq je, povodom dobrih rezultata
SRS na saveznim izborima, primio ~estitku predsednika Liberalno-demokratske partije Rusije Vladimira @irinovskog.
Poslanici SRS u Skup{tini SRJ u novom sazivu polo`i}e strana~ku
zakletvu 19. 11. teku}e godine u 13 ~asova. Polagawe zakletve je zakazano u
crkvi Aleksandar Nevski.
Dana 20. 11. teku}e godine u 14 ~asova u prostorijama mesne zajednice,
Prote Mateje 36, bi}e odr`an sastanak Izvr{nog odbora SRS u pro{irenom sastavu. Sastanku }e prisustvovati savezni i republi~ki poslanici,
svi odbornici po op{tinama, koji su pro{li u drugom izbornom krugu, i
predsedni~ci op{tinskih odbora SRS, a raspravqa}e se o proteklim izborima i daqim aktivnostima stranke.
Sednica Centralne otaybinske uprave SRS zakazana je za 24. 11. teku}e godine u 11 ~asova, u prostorijama Gradskog odbora SRS, ul. Pariska 13.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
764

DCCCXLI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
23. 11. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 26. 11. 1996. godine Vojislav [e{eq }e primiti, u prostorijama
Srpske radikalne stranke, ul. Francuska broj 31, u 14.00 ~asova, Franka
Plasona, zamenika na~elnika Regionalnog centra Evropske unije posmatra~ka misija. Tema razgovora bi}e problemi na koje je SRS nailazila prilikom proteklih izbora.
Kontakt je uspostavqen posredstvom Valentine Vasi}, slu`benice
Misije Evropske zajednice (ul. Nikole Tesle broj 3, hotel Jugoslavija).
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXLII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
24. 11. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 23. 11. 1996. godine Aleksandar Vu~i} je ostvario kontakt sa Ksenijom Jankovi}, novinarom Studija B.
U toku razgovora, Ksenija Jankovi} je istakla da je bila u pravu kada je
tvrdila da se Danica Dra{kovi} sama sakrila i da nije bilo nikakve otmi765

ce. Po wenom mi{qewu, Danica je ra~unala da }e wena izjava na televiziji proizvesti ja~i efekat i pokrenuti narod, a desilo se suprotno, tako da
je samo zabrinula ~elnike i ~lanstvo koalicije Zajedno. Sa iznetim stavovima Vu~i} se u potpunosti slo`io.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXLIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0422
27. 11. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-1/196/95 od 31. 10. 1995. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 26. 11. 1996. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Popla{en Nikolom, predsednikom SRS za Republiku Srpsku.
U toku razgovora, Popla{en se interesovao za trenutnu politi~ku situaciju i najnovija zbivawa u Srbiji, a [e{eq je datim povodom istakao da
je o~igledno da Amerikanci vuku konce i doziraju pona{awe i opozicije i re`ima.
Tomislav Nikoli} je upoznao novinara Frankfurtskih vesti da je na
sednici Centralne otaybinske uprave SRS, 26. 11. 1996. godine, doneta odluka da se Vojislav [e{eq kandiduje za predsednika op{tine Zemun, kao i
da se na zasedawu Skup{tine od 3. 12. 1996. godine tra`i stavqawe u dnevni red rasprave o aktuelnoj politi~koj i bezbednosnoj situaciji. Navedena
ta~ka dnevnog reda podrazumeva, po Nikoli}evim re~ima, podno{ewe izve{taja o svemu {to se de{ava i utvr|ivawe da li je bilo uzurpacije vlasti,
kr{ewa zakona od strane izbornih komisija i sudova, a sve u ciqu da sa
spre~i krvoproli}e koje je sasvim mogu}e. Na pitawe novinara za{to SRS
izlazi na tre}i krug glasawa,
Nikoli} je istakao da jo{ nisu iscrpqena sva pravna sredstva, te ih
treba koristiti, pa tek posle svega napraviti analizu izbora i donositi
odluke.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
766

DCCCXLIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
03742
12. 12. 1996. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen dana 11. 12. 1996. godine na inicijativu izvora.
(redigovano)
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na ekstremisti~ku delatnost Vojislava [e{eqa.
Izvor nas je obavestio da je Vojislav [e{eq o{tro reagovao na inicijativu jednog broja op{tinskih odbora SRS iz Novog Sada i Kragujevca,
koji su tra`ili da se SRS solidari{e sa studentskim protestom.
[e{eq je, po re~ima izvora, pohvalio Maju Gojkovi} i Tomislava
Nikoli}a {to su pravovremeno reagovali i sproveli wegovu naredbu da
SRS ne}e podr`avati koaliciju Zajedno, niti studentski protest u
obarawu vlasti, pa su smenili neke ~lanove SRS iz Novog Sada i Kragujevca.
Tako|e je, po izvoru, i predsednik Op{tinskog odbora Vo`dovca tra`io da SRS podr`i zahteve studenata, ali izvoru nije poznato da li je zbog
toga imao neke konsekvence.
[e{eq je, po navodima izvora, na posledwem Gradskom odboru SRS Beograda ponovio da SRS ne}e da ru{i postoje}u vlast samo zato {to je to neko iz inostranstva tra`io, ali }e to, kako ka`e, uraditi ukoliko ona ubudu}e bude pravila neke gre{ke.
Izvor je daqe naveo da je [e{eq bio jako nezadovoqan radom A}ima
Vi{wi}a u Crnoj Gori, pa mu je dao rok od {est meseci da potpuno reorganizuje SRS u Crnoj Gori i da u svakom mestu oformi odbor.
3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
[e{eq Vojislav, OO u CRDB Beograd po srpskom ekstremizmu.
4. Mere i radwe RDB
(redigovano)
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Izvor }e nas i u narednom periodu blagovremeno obave{tavati o aktivnostima ekstremista iz redova SRS.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
767

DCCCXLV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
18. 12. 1996. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
(OO po srpskom ekstremizmu)
Preko na{eg pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da je tokom meseca decembra 1996. godine Vojislav [e{eq ostvario vi{e kontakata sa
predstavnicima Nacionalnog fronta Francuske u ciqu nastavka daqe saradwe dve stranke, kao i radi realizacije ranijeg dogovora o poseti predsednika Nacionalnog fronta Francuske Srpskoj radikalnoj stranci.
U iznetom smislu, {ef kabineta predsednika Lepena, @ak Dor, obratio se 11. 12. 1996. godine Vojislavu [e{equ interesuju}i se za aktuelna
zbivawa u Srbiji. Dor je, datim povodom, naglasiv{i da sredstva informisawa u Francuskoj dr`awe SRS ocewuju kao negativno, tra`io odgovore na
slede}a pitawa:
Da nam date va{u poziciju u vezi uli~nih demonstracija u Srbiji;
Koji su razlozi zbog kojih se uzdr`avate od bilo kakvih izjava;
Mi shvatamo da vi ne mo`ete da se ujedinite sa proameri~kom grupom
Zajedno, ali da li je korisna totalna ti{ina?
Tako|e, Dor je tra`io i potvrdu dogovora o poseti predsednika Lepena Beogradu 21-24. 1. 1997. godine.
Nakon potvrdnog odgovora Vojislava [e{eqa, od 13. 12. 1996. godine,
@ak Dor se ponovo obratio predsedniku SRS 16. 12. 1996. godine. Tom prilikom Dor je naveo da }e predsednik @an Mari Lepen, u pratwi supruge,
potpredsednika Dominika [abo{a i zvani~nog telohraniteqa Tjeri Le`ijea, doputovati u Beograd 21. 1. 1997. godine. Sam Dor do}i }e, po sopstvenim re~ima, dan-dva ranije kako bi regulisao sve formalnosti oko boravka u Jugoslaviji, izme|u ostalog i pitawe no{ewa oru`ja telohraniteqa
Le`ijea.
U pogledu uzvratne posete, @ak Dor je izneo predlog da Vojislav [e{eq, wegova supruga, potpredsednik Tomislav Nikoli} i prevodilac Nada Mihailovi}, budu gosti kongresa Nacionalnog fronta Francuske u
Strazburu od 29. do 31. 3. 1997. godine.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXLVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04169
768

23. 12. 1996. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU-196/95 od 31. 10. 1995. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 23. 12. 1996. godine Aleksandar Vu~i} je obavestio Vojislava [e{eqa da }e SPS dana 24. 12. 1996. godine u 15.00 ~asova odr`ati miting u
Beogradu. U vezi s tim, Vu~i} je istakao da novinari sa kojima je kontaktirao o~ekuju sva{ta zbog toga {to se u isto vreme odr`ava i miting koalicije Zajedno. Vojislav [e{eq je u vezi s tim istakao da veruje da }e se
sutra sva{ta desiti izme|u pristalica SPS-a i koalicije Zajedno.
U toku dana, Vojislav [e{eq je novinarki Juliji Bogojevoj, zamenici
glavnog urednika agencije Beta, dao izjavu u kojoj je, komentari{u}i pomenuti miting, istakao da svaka stranka ima pravo da organizuje mitinge
na onim mestima gde sama proceni da je najuputnije sa aspekta wenih politi~kih interesa, ali da SRS smatra da su se toliko zao{trili antagonizmi
u na{em dru{tvu, da nije pametno re{avati ih uli~nim mitinzima. [e{eq
je naglasio da SRS zahteva da se razre{ewa antagonizama presele u skup{tine, a da se putem televizijskih prenosa omogu}i narodu uvid u sve ono
{to se u skup{tinama de{ava.
Na pitawe novinarke da li }e SRS u~estvovati na nekom od mitinga 24
12. 1996. godine, [e{eq je odgovorio da ne}e u~estvovati ni na mitingu koalicije Zajedno, niti na mitingu socijalista. U nastavku, [e{eq je istakao da zahteva uzdr`anost od svih politi~kih subjekata.
Nakon intervjua, u neobaveznom razgovoru sa novinarkom Bogojevom,
[e{eq je izrazio strah da }e 24. 12. 1996. godine ipak do}i do nekih incidenata, ali da ne `eli da svoj strah javno ispoqava.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXLVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
6. 1. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
769

Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:

Dana 2. 1. 1997. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Mom~ilom Kraji{nikom.
U toku razgovora [e{eq je obavestio Kraji{nika o najnovijim zbivawima u Srbiji. Datim povodom, [e{eq je izneo mi{qewe da su protesti
najverovatnije diktirani iz inostranstva, i to sa ciqem da se oslabe pozicije predsednika Srbije i lak{e uzme Kosovo. Nakon toga, [e{eq je rekao da mu se Biqana Plav{i} opet zamerila, jer je javno podr`ala koaliciju Zajedno, {to je Kraji{nik protuma~io kao nesmotrenost predsednice RS.
U daqem toku razgovora, Kraji{nik je predlo`io da se sastanu, u dogledno vreme, u Malom Zvorniku, {to je [e{eq prihvatio, a ta~an termin
susreta odredi}e naknadno.
Tako|e, [e{eq je saop{tio da }e predsednik Nacionalnog fronta
Francuske, @an Mari Lepen, na poziv SRS posetiti Beograd 22. ili 23. 1
1997. godine, te da ne bi bilo lo{e da se gost iz Francuske sastane i sa Kraji{nikom. Datim povodom, Kraji{nik je rekao da li~no nema ni{ta protiv, ali da }e zvani~nu odluku doneti tek nakon konsultacija i saop{titi
je prilikom najavqenog susreta u Malom Zvorniku.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXLVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
8. 1. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 6. 1. 1997. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa poslanikom SRS iz Ni{a Dragoqubom Stamenkovi}em.
U toku razgovora, Stamenkovi} je obavestio [e{eqa da se svakodnevna okupqawa pristalica koalicije Zajedno u Ni{u nastavqaju, te da se
redovno okupi oko 10.000 qudi.
Stawe u SRS u ni{kom regionu ocenio je kao odli~no, a gostovawe Vojislava [e{eqa u emisiji jedne privatne TV stanice u Ni{u, koje je zakazano
za 15. 1. 1997. godine u 15.00 ~asova, bi}e po Stamenkovi}evom mi{qewu, dobra
prilika da se gra|anima objasni stav stranke u vezi posledwih doga|aja.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
770

DCCCXLIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
8. 1. 1997. godine
Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa
(OO po srpskom ekstremizmu)
Preko na{eg pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da je Vojislav
[e{eq krajem meseca decembra 1996. godine dobio zvani~an poziv da sa suprugom bude gost kongresa Nacionalnog fronta Francuske, 29-31. 1. 1997.
godine u Strazburu.
Poziv je na li~ni zahtev predsednika Nacionalnog fronta Francuske,
@an Mari Lepena, uputio potpredsednik stranke Dominik [abo{.
Pored potvrde odlaska, [abo{ je [e{eqa zamolio da ga blagovremeno obavesti o eventualnom dolasku jo{ nekog od ~elnika SRS, kako bi na
vreme regulisali formalnosti oko izdavawa vize.
Napomena:
O dosada{wim kontaktima ~elnika SRS i Nacionalnog fronta Francuske tokom meseca decembra 1996. godine, a povodom posete @an Mari Lepena Beogradu (22-23. 1. 1997. godine), odnosno Vojislava [e{eqa Strazburu, ve} smo informisali.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCL
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
14. 1. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 13. 1. 1997. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Vladanom Bati}em iz DSS-a.
U toku razgovora, Bati} je zatra`io od [e{eqa da SRS pru`i podr{ku kandidatu DSS-a u Obrenovcu, a potom je izneo svoje vi|ewe trenutne
771

situacije u DSS-u. Po wegovim re~ima, predsednik stranke Vojislav Ko{tunica je izdao deklaraciju kojom iskqu~uje bilo kakvu saradwu i sa koalicijom Zajedno i sa SRS, a tra`i sa SDS-om Republike Srpske. Navedeni potez Bati} je ocenio kao lo{, istovremeno iznose}i niz primedbi na
rad Vojislava Ko{tunice.
Datim povodom, [e{eq je odbacio Bati}ev predlog, a potom mu ponudio da pre|e u SRS, uz napomenu da samo Bati} i bra}a Petrovi} mogu iz
DSS-a da koriste radikalima.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCLI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
16. 1. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 14. 1. 1997. godine Vojislav [e{eq je primio pismo upu}eno od
@aka Dora, {efa kabineta predsednika Nacionalnog fronta Francuske.
U pismu Dor potvr|uje svoj dolazak u Beograd 19. 1. 1997. godine, Er
Fransovim letom 2774 u 12.15 ~asova, i najavquje dolazak delegacije svoje
stranke predvo|ene predsednikom Lepenom za 21. 1. 1997. godine, istim letom. Po wegovim re~ima, predsednik @an Mari Lepen do}i }e u Beograd u
pratwi potpredsednika Dominika [abo{a i telohraniteqa Tijerija Le`ijea.
O svim detaqima boravka Dor }e se dogovoriti po dolasku u Beograd,
s tim {to je predsednik Lepen prihvatio program posete koji je ponudio
[e{eq, izraziv{i `equ da se sretne i sa patrijarhom Pavlom.
Dana 15. 1. 1997. godine Vojislav [e{eq je, datim povodom, uputio zahtev hotelu Interkontinental za rezervaciju apartmana (u wima je odseo
Vladimir @irinovski sa pratwom prilikom posledwe posete Beogradu), i
to za 19. (za Dora), odnosno 21. 1. 1997. godine (za Lepena i pratwu), s tim
{to ta~an datum odlaska nije precizno odre|en (22. ili 23. 1. 1997. godine).
U okviru zahteva, [e{eq je izneo i podatak da bi SRS 22. 1. 1997. godine u
20 ~asova organizovala prijem u hotelu, za oko 500 zvanica, u ~ast gostiju iz
Francuske.
Kona~an odgovor iz hotela Interkontinental sti}i }e naknadno.
772

Tako|e, raspola`emo saznawima da }e povodom dolaska delegacije Nacionalnog fronta Francuske SRS organizovati miting 22. 1. 1997. godine
u hali Pinki u Zemunu.
Napomena:
O poseti delegacije Nacionalnog fronta Francuske ve} smo informisali.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCLII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
20. 1. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Program boravka delegacije Nacionalnog fronta Francuske, predvo|ene predsednikom @an Mari Lepenom, u poseti Srpskoj radikalnoj stranci, u periodu od 21. do 24. 1. 1997. godine, ima slede}i izgled:
21. 1. 1997. godine
12.15 ~asova do~ek na aerodromu Sur~in;
13.00 ~asova konferencija za novinare;
14.00 ~asova poseta Patrijar{iji SPC i prijem kod patrijarha;
14.45 ~asova obilazak Francuskog vojnog grobqa;
15.30 ~asova ru~ak;
17.30 ~asova obilazak spomenika zahvalnosti Francuskoj;
18.30 ~asova zvani~ni partijski razgovori;
23.00 ~asova ve~era u Novom Sadu.
22. 1. 1997. godine
10.00 ~asova prijem delegacije u Skup{tini Srbije;
11.00 ~asova prijem u Skup{tini SRJ;
12.30 ~asova poseta SO Zemun;
13.30 ~asova ru~ak;
17.00 ~asova miting u sportskoj hali Pinki (govori}e Lepen i
[e{eq)
20.00 ~asova sve~ani prijem u Interkontinentalu.
773

23. 1. 1997. godine

8.00 ~asova polazak za Republiku Srpsku;
12.00 ~asova susret sa Mom~ilom Kraji{nikom i D. Kalini}em;
14.00 ~asova slu`beni ru~ak sa rukovodstvom RS;
17.00 ~asova obilazak Pala, spavawe u Sokolcu.
24. 1. 1997. godine
8.00 ~asova polazak za Beograd, po dolasku u Beograd potpisivawe
sporazuma o politi~kom savezu;
11.00 ~asova konferencija za novinare;
13.10 ~asova ispra}aj delegacije na aerodromu Sur~in.
Napomena:
O pripremama za dolazak delegacije Nacionalnog fronta Francuske
ve} smo informisali.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCLIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
20. 1. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 18. 1. 1997. godine Vojislav [e{eq se, shodno ranijem dogovoru,
sastao sa Mom~ilom Kraji{nikom u Zvorniku u 15.00 ~asova. Na put je krenuo u pratwi Mirka Blagojevi}a, funkcionera SRS iz RS.
Dana 20. 1. 1997. godine Vojislav [e{eq je u 11.00 ~asova, u prostorijama op{tine Zemun, primio prvog sekretara i ata{ea za {tampu ambasade
Kine.
Prijem delegacije Nacionalnog fronta francuske i ~elnika SRS kod
patrijarha Pavla, 21. 1. 1997. godine u 14.00 ~asova, li~no je zakazao Vojislav [e{eq preko slu`benika patrijarhovog kabineta.
U okviru obavqawa du`nosti predsednika op{tine Zemun, Vojislav
[e{eq je ostvario kontakt sa Zlatanom Peru~i}em, direktorom Beobanke, u ciqu obnavqawa saradwe op{tine Zemun i navedene banke.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
774

DCCCLIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
23. 1. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 21. 1. 1997. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa |akonom Neboj{om Topoli}em, slu`benikom kabineta patrijarha Pavla.
U toku razgovora, Topoli} je saop{tio Vojislavu [e{equ da je patrijarh Pavle, zbog obaveza koje su mu iskrsle, otkazao prijem delegacije Nacionalnog fronta Francuske, zakazan za 21. 1. 1997. godine u 14.00 ~asova u
Patrijar{iji SPC.
Dato saop{tewe [e{eq je prihvatio bez uzrujavawa i negodovawa.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCLV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe ispostava Zemun
05367
Beograd, 23. 1. 1997. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na miting srpsko-francuskog prijateqstva,
odr`an u Zemunu 22. 1. 1997. godine
Dana 22. 1. 1997. godine, sa po~etkom u 17.30 ~asova, u zemunskoj hali
Pinki, a u organizaciji SRS, odr`an je miting pod nazivom Miting srpsko-francuskog prijateqstva. U hali Pinki se okupilo oko 3.500 ~lanova i simpatizera SRS.
Na skupu su uzeli u~e{}e Tomislav Nikoli}, poslanik u Narodnoj
skup{tini Srbije, Vojislav [e{eq, predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) i gradona~elnik Zemuna, i gost iz Francuske @an Mari Lepen,
vo|a Nacionalnog fronta Francuske.
Nikoli} je na po~etku saop{tio prisutnima da je iz Francuske do{ao
uva`eni gost, koji predstavqa francuski narod i koji druga~ije ose}a srpski narod i wegove probleme, nego francuska vlada. Isto tako, izneo je da
775

su sada te{ki trenuci za opstanak srpskog naroda, a da postoje}a vlast, u

sprezi sa koalicijom, ho}e da izazove gra|anski rat u Srbiji.
Nakon toga, Vojislav [e{eq je izneo da bi srpski radikali i iza{li
na ulice, ali bi time i{li na ruku koaliciji i re`imu u nameri da se izazove krvoproli}e u Srbiji. Iz tog razloga, oni to ne}e u~initi i nijedan
radikal ne}e mar{irati pod nema~kom i ameri~kom zastavom. Optu`io je
re`im da je izazvao i dopustio gubqewe teritorija Republike Srpske i RS
Krajine, kao i za ekonomski, privredni, politi~ki i kulturni raspad zemqe. Iz tog razloga, po wegovim re~ima, radikali }e ovaj re`im ru{iti
samo na legitiman na~in na predstoje}im republi~kim izborima. [to se
ti~e koalicije Zajedno, izneo je da je Zoran \in|i} nema~ki ~ovek, Vuk
Dra{kovi} neozbiqan politi~ar i lo{ doma}in, koji je u sprezi sa re`imom, tako da je u znak zahvalnosti od re`ima dobio ku}u na Dediwu. Za Vesnu Pe{i} je naveo da ni~emu ne slu`i. Iz tih razloga radikali }e samostalno iza}i na predstoje}e republi~ke izbore.
@an Mari Lepen, vo|a Nacionalnog fronta Francuske, posle uvodnog
izlagawa o francusko-srpskom prijateqstvu, rekao je da je on predstavnik
francuskog naroda i da je tra`io da se francuski vojnici povuku iz Bosne,
kao i da avioni Francuske ne bombarduju Srbe. Po wegovom mi{qewu,
francuski narod ne razmi{qa kao francuska vlada, koja ne ose}a srpski
narod. Navodi da je srpski narod ugwetavan i porobqavan, ali nikada nije
bio pobe|en. Smatra da je nacija naj~vr{}a tvorevina okupqawa jednog naroda, koja }e kao takva postojati i u tre}em milenijumu i da je sada nastalo
vreme borbe za opstanak srpske nacije.
@an Mari Lepen je pozvao Vojislava [e{eqa da gostuje u aprilu mesecu 1997. godine, na godi{woj skup{tini Nacionalnog fronta Francuske,
koji }e se odr`ati u Strazburu. Izrazio je nadu da }e [e{eq prijateqsku
atmosferu, koja }e oni prirediti u wegovu ~ast, preneti svom narodu po povratku u Srbiju.
Miting srpsko-francuskog prijateqstva je zavr{en u 18.30 ~asova.
Napomena operativnog radnika:
(redigovano)
Dostavqeno:
1h III Upravi RDB MUP RS
1h V Upravi RDB MUP RS
1h V odeqewu CRDB Beograd
1h operativnom radniku

DCCCLVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
31. 1. 1997. godine
776

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 29. 1. 1997. godine Vojislav [e{eq je dobio zvani~an poziv da sa
suprugom bude gost kongresa Nacionalnog fronta Francuske u Strazburu
29-31. marta 1997. godine, a potom i u dvodnevnoj poseti u mestu Sen Klod.
Poziv je, po nalogu predsednika stranke @an Mari Lepena, uputio
{ef wegovog kabineta @ak Dor, uz molbu da se [e{eq blagovremeno
obrati francuskom konzulatu u Beogradu radi dobijawa vize.
Napomena:
O ranijim kontaktima Vojislava [e{eqa i predstavnika Nacionalnog fronta Francuske datim povodom ve} smo informisali.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCLVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
4. 2. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 4. 2. 1997. godine Vojislav [e{eq }e gostovati u emisiji Radio
Obrenovca, a 6. 2. teku}e godine poseti}e Ni{. U planu je i u~estvovawe u
emisijama vi{e radio stanica sa podru~ja Bajine Ba{te i U`ica, 8. 2. 1997.
godine.
Zbog pomenutih obaveza, [e{eq je nalo`io Maji Gojkovi} da ga ona zameni na sastanku Izvr{nog odbora stranke u Bijeqini 4. 2. 1997. godine.
U razgovoru sa predsednikom SRS za Republiku Srpsku, Popla{en
Nikolom, [e{eq je upozorio rukovodstvo stranke za RS da moraju po{tovati dogovor, te da se glavni potezi vuku u Beogradu, a ne u Bawa Luci. Tako|e, istakao je da ne treba `uriti sa odlukama, jer se jo{ uvek ni777

{ta nije iskristalisalo, tako da jo{ nije vreme da se za bilo {ta izja{wavaju.
U vezi iznetog, Popla{en je naglasio da }e se ~vrsto dr`ati dogovora.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCLVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
5. 2. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 3. 2. 1997. godine Vojislav [e{eq je nalo`io svojoj sekretarici
da u ambasadi Francuske podnese zahtev za izdavawe vize za najavqeni put
u Francusku na poziv Nacionalnog fronta Francuske (29. 3-2. 4. 1997. godine). Zahtevi }e biti predati za Vojislava [e{eqa i Tomislava Nikoli}a
sa suprugama.
Dana 4. 2. 1997. godine Tomislav Nikoli} je u prostorijama stranke, u
13.00 ~asova, primio ata{ea za {tampu {panske ambasade.
Napomena:
O najavqenoj poseti Vojislava [e{eqa Francuskoj ve} smo ranije informisali.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCLIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
03742
13. 2. 1997. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen dana 12. 2. 1997. godine na inicijativu operativnog
radnika.
778

Izvor se koristi na pra}ewu neprijateqske delatnosti ekstremista iz

redova SRS.
Izvor pouzdan podaci neprovereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na ekstremisti~ku delatnost jednog broja poslanika
SRS.
Izvor nas je obavestio da je u posledwe vreme do{lo do velikog nezadovoqstva me|u ~lanovima SRS na Paliluli zbog politike koju vodi rukovodstvo SRS. S tim u vezi, po re~ima izvora, u vremenu od 20. januara do 10.
februara u DSS su pre{li slede}i ~lanovi SRS: predsednik Mesnog odbora Bor~a II Mici} Koja, predsednik Mesnog odbora Oslobodioci Beograda ^edomir Latin~i}, potpredsednik Op{tinskog odbora SRS Palilula Bogoqub Kaplarevi}, kao i Slavi{a Adakovi} odbornik SRS u
Skup{tini grada Beograda. Navodno, sa ovim prelascima rukovodstvo
stranke jo{ nije upoznato. Bogoqub Kaplarevi} je, po re~ima izvora, revoltiran {to Vojislav [e{eq koketira sa socijalistima i {to druge
lidere stranaka i partija vre|a i omalova`ava. Za prelazak u DSS Kaplarevi}u je navodno obe}an posao i 2.000 DM.
Izvor nas je daqe informisao da je Zoran Jeftovi}, biv{i predsednik
Op{tinskog odbora Palilule, tako|e nezadovoqan politikom koju vodi
Vojislav [e{eq. Po re~ima izvora, Jeftovi} je pozvao izvora da proslave slavu SRS Sveta tri jerarha u kafani Blic u Glogowskom ritu, dana
12. 2. 1997. godine. Po Jeftovi}u, u kafani }e biti pravi radikali koji ne
odobravaju politiku Vojislava [e{eqa, me|u kojima Qubi{a Obu}ina,
predsednik Mesnog odbora SRS Glogowski rit, zatim Zoran Savi} i dr.
Na kraju, izvor je naveo da [e{eq i pored izjava koje je u posledwe vreme dao, pregovara sa Vojislavom Ko{tunicom o zajedni~koj koaliciji za republi~ke izbore. Ko{tunica je zajedno sa Miloradom Jovanovi}em, portparolom DSS, po re~ima izvora, bio 5. 2. 1997. godine kod Vojislava [e{eqa u prostorijama stranke.
3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
(redigovano)
4. Podaci o merama i radwama RDB
Osim ovog razgovora, druge mere i radwe RDB prema gore navedenim
licima nisu preduzimane.
Prema [e{eq Vojislavu se primewuju odre|ene mere i radwe RDB.
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
O eventualno novim bezbednosno-interesantnim saznawima, vezano za
aktivnost Vojislava [e{eqa, izvor }e nas blagovremeno informisati.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
779

DCCCLX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
13. 2. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 12. 2. 1997. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Vukom
i Danicom Dra{kovi}.
Nakon me|usobnog optu`ivawa za incident nastao prilikom nedavnog
[e{eqevog gostovawa u U`icu, lider SRS je saop{tio bra~nom paru Dra{kovi} da je spreman da pomogne oko izbora ~oveka iz SPO na mesto gradona~elnika i u Izvr{nom odboru Skup{tine grada, obrazlo`iv{i svoju
ponudu `eqom da po svaku cenu onemogu}i Zorana \in|i}a da postane prvi ~ovek Beograda. Pri tome, [e{eq je naglasio da }e, u iznetom smislu,
dati 16-17 glasova svojih odbornika, a da preostali potreban broj glasova treba tra`iti kod Ko{tunice, koji je tako|e protiv \in|i}a, ili u
SPS, gde su velika previrawa.
Tako|e, [e{eq je dodao da, ukoliko bude izabran ~ovek iz SPO na pomenute funkcije, ne}e kasnije i}i na wegovo obarawe, istakav{i da samo
predlo`eni dogovor mo`e spre~iti uli~ne nemire koji su ipak, iako je on
svestan svoje snage, nepredvidiva stvar.
U vezi iznetog, Vuk Dra{kovi} se slo`io sa [e{eqevom sugestijom
da wihov razgovor za sada mora ostati tajna bez medijske promocije, istakav{i da }e SPO za gradona~elnika predlo`iti Pavla Kruni}a, a za predsednika Gradske vlade Danicu Dra{kovi}.
Na kraju su se dogovorili da se narednih dana vide i o svemu popri~aju.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCLXI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
13. 2. 1997. godine
780

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 12. 2. 1997. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Danicom Dra{kovi}.
U toku razgovora uglavnom je bilo re~i o [e{eqevom predlogu saradwe SRS i SPO u konstituisawu Skup{tine grada i izboru gradona~elnika i predsednika Gradske vlade. U vezi toga, [e{eq je istakao da misli da
mo`e da obezbedi razliku glasova koja je neophodna za izglasavawe predstavnika SPO na kqu~na mesta u Skup{tini Beograda, ponoviv{i da ne
`eli svoje qude da postavqa u navedene forume, ve} da mu je prevashodni
ciq dobijawe dela akcija u Studiju B, kao i uspeh na lokalnom nivou (u Zemunu).
Datim povodom, Danica Dra{kovi} je, uz niz primedbi na [e{eqevo
pona{awe posledwih dana, istakla da je wihov dogovor mogu} samo ukoliko se SPO razi|e sa Zoranom \in|i}em, za {ta postoje veliki izgledi.
Ipak, dodala je, \in|i} je svestan da ako ne prihvati zahteve Vuka Dra{kovi}a, dosta toga gubi, tako da o~ekuje wegov pristanak u zadwem momentu.
Nakon toga, Danica Dra{kovi} je optu`ila [e{eqa da i daqe sara|uje sa SPS-om i da to debelo napla}uje, rekav{i da bilo koji, pa i napred
izlo`eni dogovor, mo`e da se ostvari samo ukoliko joj [e{eq da novac.
Pri tome, naglasila je da kru`i pri~a da SPS daje 20 miliona DEM onom
ko rasturi koaliciju Zajedno, naglasiv{i da }e za tu sumu ona sama to
uraditi.
U pogledu Studija B, Danica je rekla da je u planu povratak ve}ine starih novinara, ukqu~uju}i Milorada Roganovi}a, Lilu Radowi} i Zorana
Ostoji}a.
Napomena:
Datim povodom, Vojislav [e{eq je tokom 12. 2. 1997. godine ve} ostvario kontakt sa bra~nim parom Dra{kovi}, o ~emu smo posebno informisali.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCLXII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
15. 2. 1997. godine
781

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 13. 2. 1997. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Danicom Dra{kovi}.
U toku razgovora, [e{eq je obavestio Danicu Dra{kovi} da je na konferenciji za {tampu kazao da Vesna Pe{i} ne zaslu`uje Nobelovu nagradu za mir, te da ako neko iz koalicije Zajedno stvarno zaslu`uje pomenutu nagradu, onda je to Danica Dra{kovi}, kao jedini pravi lider u koaliciji.
Nakon toga, [e{eq je ponovio da mu je najva`nije da onemogu}i Zorana \in|i}a da postane gradona~elnik Beograda i zato ho}e saradwu sa
SPO, koju ni~im ne uslovqava. Tek kada to ostvare, dodao je, razgovara}e o
eventualnoj podeli akcija u Studiju B. Narednih dana, [e{eq, po sopstvenim re~ima, a i na sugestiju Danice Dra{kovi}, namerava da javno napadne
Zorana \in|i}a.
Trenutnu situaciju u koaliciji Zajedno [e{eq obja{wava re~ima
da \in|i}a, iako je nema~ki ~ovek, ne `ele Amerikanci, ali da oni ne}e
ni Vuka Dra{kovi}a, ve} Vesnu Pe{i}, ~ije pozicije `ele da oja~aju nominacijom za Nobelovu nagradu.
Danica Dra{kovi} je iznela svoje zadovoqstvo [e{eqevim dr`awem,
ogovaraju}i \in|i}a i otvoreno govore}i da `eli da ga prevari. Shodno
tome, tra`ila je od [e{eqa da jo{ ja~e napadne \in|i}a i da se nakon toga opet ~uju.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCLXIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
20. 2. 1997. godine

Izvod
iz izve{taja o rezultatima primene mere TKTR br. 8940
od 21. 2. 1997. godine
Dana 20. 2. 1997. godine, Danica Dra{kovi} je kontaktirala sa Vojislavom [e{eqem. Tokom du`eg razgovora, konstatovali su da Zoran \in|i}
nije prava li~nost koja bi mogla da bude gradona~elnik Beograda i da je u
interesu i Srpskog pokreta obnove i Srpske radikalne stranke da \in|i}
na skup{tinskoj sednici, planiranoj za 21. 2 1997. godine, ne bude progla{en za gradona~elnika Beograda. U tom smislu, [e{eq je predlo`io Da782

nici Dra{kovi} slede}u nagodbu: on i wegova stranka vi{e nikada ne}e napadati SPO ukoliko sutra zajedno sru{e \in|i}a.
Danica Dra{kovi} je istakla da }e poku{ati svim metodama da uti~e
na svog supruga i ostale ~lanove stranke da \in|i} ne bude progla{en za
gradona~elnika, dodaju}i da sumwa da }e u toj inicijativi imati uspeha.
Naime, Dra{kovi} i wegovi najbli`i saradnici, kako je navela, smatraju
da takav postupak ne bi bio oportun u ovom trenutku i da bi lo{e odjeknuo
u javnosti. Na [e{eqevo pitawe da li bi imalo smisla da on, na tu temu,
razgovara sa wenim suprugom, Danica Dra{kovi} je odgovorila da to ne bi
bilo lo{e i savetovala je da mu se odmah javi.
Govore}i daqe o \in|i}u, [e{eq je naveo da }e na sutra{woj sednici
u~initi slede}e: optu`i}e \in|i}a za saradwu sa nema~kom obave{tajnom
slu`bom i izneti niz podataka koji }e \in|i}a, kao li~nost, da diskredituju. Danica Dra{kovi} je ovo prokomentarisala sa odobravawem, navode}i da je tako ne{to upravo po wenom ukusu.
Wih dvoje su razgovarali i o dovo|ewu novih kadrova na NTV Studio
B. Danica Dra{kovi} se interesovala da li [e{eqa zanima u~e{}e u
Upravnom odboru te ku}e. [e{eq je rekao da je zainteresovan, ali da }e o
tome naknadno razgovarati. Daqe, ona je iznela mogu}nost dolaska Aleksandra Tijani}a na neko od rukovode}ih mesta u Studiju B i dodala da bi takva kadrovska politika mogla da iziritira Miru Markovi}. [e{eq je bio
mi{qewa da bi dovo|ewe Tijani}a bilo kadrovski proma{aj (kvalifikuje ga kao zlog ~oveka), pa savetuje Danicu Dra{kovi} da se to nikako ne
~ini.
(redigovano)
(potpis redigovan)

DCCCLXIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
05495
21. 2. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Kontinuirano prate}i delatnost Vojislava [e{eqa, raspola`emo saznawima da Vojislav [e{eq u narednom periodu planira niz gostovawa na
radio i TV stanicama {irom teritorije Republike Srbije. U skladu sa time, utvr|en je slede}i raspored:
783

 20. 2. 1997. gostova}e na Radio Smederevu u 17.00 ~asova;

22. 2. 1997. u~e{}e na Radio Galebu u Velikom Gradi{tu od 11.00 do
13.00 ~asova;
26. 2. 1997. na TV Nais u 20.00 ~asova (TV duel sa predsednikom op{tine);
27. 2. 1997. Radio Zrewanin od 18.00-19.00 ~asova;
1. 3. 1997. Radio Ba~ki Petrovac u 12.00 ~asova;
5. 3. 1997. Radio Vladimirci i Qubovija (nije preciziran termin);
6. 3. 1997. TV [abac (ne zna se termin).
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCLXV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
04239
21. 2. 1997. godine

Izvod
iz izve{taja o rezultatima primene mere TKTR br. 8979
od 22. 2. 1997. godine
Danica Dra{kovi} je 20. 2. 1997. godine kontaktirala Vuka Dra{kovi}a i naredila mu da obavezno uspostavi kontakt sa Vojislavom [e{eqom,
{to je on i prihvatio. Danica Dra{kovi} se tako|e interesovala da li su
potpisani sporazumi od strane Vesne Pe{i} i Zorana \in|i}a i po{to je
dobila negativan odgovor, pona{awe \in|i}a i Pe{i}eve ocenila kao
posledwi bezobrazluk. Ona mu je tako|e poru~ila da ne sme sa wima da
pravi kompromise na {tetu svoje stranke.
Vojislav [e{eq je, istoga dana, u razgovoru sa Vukom Dra{kovi}em
poku{ao da mu sugeri{e da ne podr`i \in|i}evu kandidaturu za gradona~elnika Beograda i da odbornici SPO na konstitutivnoj sednici glasaju
protiv \in|i}a. Dra{kovi} je naglasio da bi \in|i}ev pad bio i wegov
(Dra{kovi}ev) politi~ki kraj, s obzirom da mu je upravo on (Dra{kovi})
i obe}ao mesto gradona~elnika. Dra{kovi} je dodao da do toga mo`e do}i
jedino ukoliko \in|i} ne potpi{e sporazum oko lokalne samouprave, i
tom prilikom izrazio svoje negodovawe koncepcijom proslave na Trgu Republike 21. 2. 1997. godine u kojoj \in|i} pretenciozno ima centralno
mesto.
Vojislav [e{eq je istoga dana kontaktirao sa Danicom Dra{kovi},
prepri~avaju}i svoj razgovor sa Vukom. [e{eq je Danici Dra{kovi} izneo novi predlog po kome bi na konstitutivnoj sednici trebalo ponuditi gradsku vladu nacionalnog spasa u slu~aju da me|u koalicionim partnerima, u toku dana, ne do|e do sporazuma oko podele vlasti na lokalnom
nivou.
784

U nastavku razgovora, [e{eq je predlo`io Danici Dra{kovi} da se

ide na neizglasavawe \in|i}a za gradona~elnika, ~ime bi on bio diskreditovan u javnosti, a da bi ga onda on ([e{eq) optu`io u medijima da ga nisu izglasali ni wegovi odbornici, da je on nema~ki agent, da je prodao Novi Beograd i Mladenovac, da kupuje odbornike drugih stranaka i potkupquje sredstva informisawa. Danica Dra{kovi} je zakqu~ila da ona nema ni{ta protiv ovakve [e{eqeve ideje.
(redigovano)
(potpis redigovan)

DCCCLXVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
2. 3. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere tajne kontrole
telefonskih razgovora
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU 196/95 od 31. 10. 1995. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
U periodu od 1. do 15. 3. 1997. godine Vojislav [e{eq }e gostovati u
emisijama vi{e lokalnih radio i TV stanica van Beograda, i to slede}im
redom:
1. 3. 1997. godine Ba~ki Petrovac (radio od 11.00 ~asova) nakon posete Novom Sadu;
3. 3. 1997. godine Ba~ka Palanka (TV) ili Para}in (radio od 16.00 ~asova);
5. 3. 1997. godine Vladimirci i Qubovija;
6. 3. 1997. godine [abac;
7. 3. 1997. godine Futog (radio), istog dana Tomislav Nikoli} gostuje na TV Trstenik od 20.00 ~asova;
8. 3. 1997. godine Srbobran (radio);
15. 3. 1997. godine [id (radio od 12.30 ~asova).
Gostovawe Vojislava [e{eqa u emisiji Radio Prokupqa (12. 3. 1997.
godine) otkazano je zbog dolaska delegacije Slova~ke narodne stranke, koja }e u poseti SRS biti od 10. do 12. 3. 1997. godine.
Dana 28. 2. 1997. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Bogoqubom Kari}em.
U toku razgovora, Kari} je obavestio [e{eqa da je razgovarao sa otpravnikom poslova ambasade SAD i predlo`io mu da zajedno posete op{tinu Zemun, poku{avaju}i pri tome, po sopstvenim re~ima, da predsednika
785

SRS prika`e u {to povoqnijem svetlu. Pomenuti ameri~ki diplomata, dodao je Kari}, prijatno se iznenadio pozivu, ali je svoju posetu Zemunu odlo`io za neki drugi termin, a sada bi poslao drugog sekretara ambasade.
Datim povodom, [e{eq je istakao da }e ponovo napasti Amerikance
ukoliko budu povla~ili poteze koji }e {tetiti Srbiji i srpstvu, u ~emu ga
je Kari} podr`ao.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCLXVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
7. 3. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 6. 3. 1997. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa predsednikom SRS za Republiku Srpsku Popla{en Nikolom.
U toku razgovora, Popla{en je obavestio [e{eqa da se trenutno nalazi u Beogradu kao ~lan dr`avne delegacije RS, koju predvodi Mom~ilo
Kraji{nik, a koja u toku dana treba da poseti predsednika Republike Srbije. Datim povodom, Popla{en je tra`io stav kako da se pona{a prilikom
najavqene posete, naglasiv{i da }e, ako bude imao prilike da govori, izazvati incident.
Vojislav [e{eq je upozorio Popla{ena da kao predstavnik RS mora
da prisustvuje pomenutom sastanku i da ne sme da izazove incident. Tako|e,
rekao je da Popla{en mora da revidira stav o sporazumu SRJ-RS, odnosno
da se o istom izjasni pozitivno, ali i da ka`e da je to trebalo uraditi jo{
1993. godine.
Nakon toga, [e{eq je istakao da sporazum mnogo zna~i za RS, posebno
sa spoqnopoliti~kog aspekta, ali i na unutra{wem planu, jer }e pomo}i
da se Biqana Plav{i} {to vi{e izoluje.
Na kraju, Popla{en je saop{tio da je Mom~ilo Kraji{nik tra`io da
se tokom dana sretne sa [e{eqom i Tomislavom Nikoli}em, te da se o tome obaveste sredstva javnog informisawa. [e{eq je odgovorio da }e do}i
samo ukoliko ga Kraji{nik stvarno pozove, jer nema nameru da se bilo kome name}e.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
786

DCCCLXVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
8. 3. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 8. 3. 1997. godine Vojislav [e{eq }e gostovati u emisiji Radio
Srbobrana (11.00 ~asova), a nakon sastanka u SO Ba~ka Palanka (16.00 ~asova), i u emisijama Radija (17.00 ~asova) i TV Ba~ka Palanka (19.00 ~asova).
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCLXIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
11. 3. 1997. godine

Izvod
iz izve{taja mere TKTR br. 9274 od 11. 3. 1997. godine
Dana 10. 3. 1997. godine Danica Dra{kovi} je kontaktirala sa Vojislavom [e{eqem. Na wegovo pitawe kada }e da obaraju Zorana \in|i}a,
ona je odgovorila da bi ona to odmah u~inila, ali da ne (nejasno) bi odbornici, na prvoj sednici, glasali protiv novog gradona~elnika, s obzirom da
je svima stalo do vlasti. Nakon toga, Danica Dra{kovi} je ponudila [e{equ \in|i}evu sliku od 9. 3. 1991. godine na balkonu Narodnog pozori{ta u Beogradu, `ale}i se da je ovaj oti{ao u Nema~ku, a da se nije prethodno javio Dra{kovi}u. Napomiwu}i da }e objaviti sve {to mu da protiv
\in|i}a, [e{eq je izneo da ima nameru da tra`i glasawe o poverewu gradona~elnika. Sa svoje stranke, Danica Dra{kovi} je obe}ala da }e ona obraditi Neboj{u ^ovi}a da on i wegovi glasaju protiv Zorana \in|i}a.
Na [e{eqeva uveravawa da je glasawe tajno, ona je istakla da je spremna da
lobira jednog po jednog odbornika iz redova SPO. Dogovoreno je da }e ovih
dana o svemu ponovo razgovarati, uz konstataciju da ve} 24. 3. 1997. godine
imaju priliku da ru{e gradona~elnika Beograda.
(redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)
787

DCCCLXX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
17. 3. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere
tajne kontrole telefonskih razgovora
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU 196/95 od 31. 10. 1995. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
U narednom periodu Vojislav [e{eq }e gostovati u emisijama lokalnih radio i TV stanica, u vi{e gradova Srbije, i to slede}im redom:
15. 3. 1997. godine [id (radio 12.30 ~asova);
16. 3. 1997. godine Kladovo (radio 12.00 ~asova);
19. 3. 1997. godine Vrawe (TV 20.30 ~asova);
5. 4. 1997. godine Nova Varo{ i Po`ega;
6. 4. 1997. godine Gwilane (radio).
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCLXXI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
25. 3. 1997. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na Vojislava [e{eqa
(OO po srpskom ekstremizmu)
Preko na{eg pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da je dana 17. 3.
1997. godine Vojislav [e{eq primio obave{tewe, upu}eno od strane Dominika [abo{a, potpredsednika Nacionalnog fronta Francuske, a koje se
odnosi na najavqenu posetu delegacije Srpske radikalne stranke H kongresu Nacionalnog fronta Francuske. U tekstu, [abo{ informi{e [e{eqa
da su za potrebe delegacije SRS izvr{ene sve neophodne rezervacije, a da
}e se [e{eq obratiti u~esnicima kongresa u Strazburu 30. 3. teku}e godine. Po zavr{etku kongresa planirana je poseta Parizu (1. i 2. 4. teku}e godine), odnosno sedi{tu Nacionalnog fronta Francuske, kao i susret sa
predsednikom @an Mari Lepenom.
788

Me|utim, dana 18. 3. teku}e godine Aleksandar Vu~i} je preneo Vojislavu [e{equ vest, koju je objavila agencija AFP, da je francusko Ministarstvo inostranih poslova zabranilo ulazak delegacije SRS u Francusku.
Datim povodom, predstavnici SRS su obavestili {efa kabineta predsednika Nacionalnog fronta Francuske @aka Dora da su odbijeni zahtevi
za izdavawe viza, te da je SRS MIP-u Francuske uputila kominike. Tom
prilikom, prema na{im saznawima, Dor je izjavio da }e pru`iti punu podr{ku Vojislavu [e{equ i da }e po datom pitawu i}i do kraja, ako treba
i do suda.
Nakon toga, dana 19. 3. teku}e godine, usledilo je zvani~no pismo koje
je potpisao Dominik [abo{, a u kome iznosi `aqewe zbog navedenog incidenta, kao i tvrdwu da je Nacionalni front Francuske ve} uputio protestno pismo MIP-u Francuske, uz zahtev da ministar Erve de [aret pismeno obrazlo`i navedenu odluku, ina~e }e stranka ovlastiti sudskog izvr{iteqa i ostvariti svoja prava pred sudom.
Tako|e, [abo{ je zamolio [e{eqa da uputi bar pismenu poruku, koja
}e biti pro~itana na kongresu, da bi time izbegli potpuno odsustvovawe
predstavnika SRS.
Istog dana SRS je izdala i saop{tewe za javnost u kome gest francuskog MIP-a ocewuje kao nastavak antisrpske politike predsednika @aka [iraka, ali i straha od narastaju}e popularnosti Nacionalnog fronta
Francuske.
Napomena:
O planiranoj poseti Vojislava [e{eqa i delegacije SRS kongresu
Nacionalnog fronta Francuske ve} smo ranije informisali.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCLXXII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
4. 4. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 5. 4. 1997. godine Vojislav [e{eq }e posetiti Novu Varo{ i Po`egu, gde }e u~estvovati u emisijama lokalnih radio i TV stanica.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
789

DCCCLXXIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
11. 4. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere tajne kontrole
telefonskih razgovora
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 1. 4. 1997. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Vukom i
Danicom Dra{kovi}.
U toku razgovora, Danica Dra{kovi} je obavestila [e{eqa da SPO
ne}e ni{ta preduzimati u smislu napada na Zorana \in|i}a sve do 19. 4.
1997. godine, kada }e na Upravnom odboru stranke zvani~no, kao predsedni~ki kandidat, biti promovisan Vuk Dra{kovi}. Nakon toga, po wenim re~ima, ima}e apsolutnu podr{ku za ru{ewe \in|i}a, kao i za ostvarewe Vukove inicijative da se Studiju B oduzme status javnog preduze}a. Datim povodom, Danica je insistirala da se (ona, Vuk i [e{eq) sastanu i o svemu
dogovore, iznose}i i primedbe da [e{eq opet sara|uje sa SPS-om.
U vezi iznetog, [e{eq je rekao da }e se obavezno videti narednih dana i dogovoriti i o statusu Studija B i o obarawu \in|i}a.
Nakon toga, Vuk Dra{kovi} je istakao da }e ru{ewe Zorana \in|i}a
biti veoma te{ko, zbog wegove povezanosti, posredstvom Milorada Vu~eli}a, sa SPS-om.
Na kraju razgovora, Dra{kovi} je upoznao [e{eqa sa incidentom koji se odigrao prilikom nedavne posete Wujorku, a ~iji je glavni akter bio
Miroslav (kao u originalu) Labus.
Po Dra{kovi}evim re~ima, Labus je zastupao u ime DS-a tezu da ukoliko kandidat wegove stranke za predsedni~ke izbore bude podr`an, onda
}e i oni podr`ati zahtev za nezavisno Kosovo. Tako|e, dodao je, sli~an stav
je imala i Vesna Pe{i}, koja je, izme|u ostalog, optu`ila Du{ka Mihajlovi}a da je policijski dou{nik.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCLXXIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
11. 4. 1997. godine
790

Izvod
iz izve{taja o TKTR br. 9799 od 12. 4. 1997. godin
Dana 10. 4. 1997. godine Vojislav [e{eq je stupio u kontakt sa Danicom Dra{kovi}. Tom prilikom, [e{eq se pohvalio Danici Dra{kovi}
kako je razbio Zorana \in|i}a na sednici Skup{tine grada, 10. 4. 1997.
godine, istovremeno se raspituju}i kada }e biti zakazana naredna sednica.
Danica Dra{kovi} je obavestila [e{eqa da }e Glavni odbor SPO biti odr`an 19. 4. 1997. godine i da }e ve} 20. 4. 1997. godine Zoran \in|i} morati javno da podr`i predsedni~ku kandidaturu Vuka Dra{kovi}a. Prema
Danici Dra{kovi}, ukoliko \in|i} ne postupi tako, izglasa}e mu se nepoverewe u Skup{tini grada 21. 4. 1997. godine. [e{eq je konstatovao da
bi bilo boqe kad bi bilo vi{e vremena pre sednice Skup{tine grada, da
bi se dogovorili o taktici nastupawa na pomenutoj sednici i obavestio sagovornicu da je 10. 4. 1997. godine razgovarao sa onima i da su i oni spremni da ru{e \in|i}a i da su ~ak i garantovali da }e to u~initi.
Iako je Danica Dra{kovi} izrazila svoju sumwu u to, pomiwu}i da postoji tajna koalicija izme|u \in|i}a i pomenute politi~ke grupacije,
[e{eq je izneo svoj stav po kome je \in|i} za wih veoma opasan zbog
stranog faktora.
U daqem toku razgovora, Danica Dra{kovi} je napomenula da je \in|i} bezopasan kad je sam jer nema ni 5.000 bira~a, i dodala da je posebno quta zbog okolnosti {to se Studentski parlament pita za stav u vezi predsedni~kog kandidata. Po Danici Dra{kovi}, pomenuti parlament je stvoren da bi studenti dobijali novac, da bi mogli da putuju i kradu mobilne
telefone.
Na kraju razgovora, napomiwu}i da treba legalizovati bespravnu gradwu u Beogradu i da on to nelegalno i ~ini u Zemunu, [e{eq je naglasio da
prvo treba eliminisati \in|i}a, pa onda po~eti s tim, da se \in|i}u ne
bi za tako ne{to pripisale zasluge.
(redigovano)
Izve{taj sa~inila
(potpis redigovan)

DCCCLXXV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
12. 4. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere
tajne kontrole telefonskih razgovora
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
791

Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:

Dana 9. 4. 1997. godine Tomislav Nikoli} je ostvario kontakt sa Bogoqubom Kari}em.
Na po~etku razgovora, Kari} je rekao da su poslovi oko pomo}i koju je
obe}ao Nikoli}u (u vezi automobila) u toku i da }e ga naknadno o svemu informisati.
Nakon toga, Kari} je istakao da ima problema oko daqeg razvoja sistema mobilne telefonije, koje mu pri~iwavaju qudi iz Vlade Republike Srbije. Naime, po wegovim re~ima, oprema vredna 66 miliona dolara le`i u
magacinima, bez dozvole za instalirawe, ~ime se direktno naru{ava interes Srbije i teraju strani ulaga~i.
Na kraju, Kari} je saop{tio Nikoli}u da uveliko radi na dovo|ewu
stranih diplomatskih predstavnika u op{tinu Zemun, kako bi dokazao da
Vojislav [e{eq i SRS nisu potpuno izolovani od sveta, ve} da se radi o
stranci koja ima iza sebe jaku glasa~ku ma{inu.
Tim povodom, naglasio je da ve} ima obe}awe ambasadora [vajcarske (u
dogledno vreme poseti}e Zemun), a ambasador Bugarske susre{}e se sa Vojislavom [e{eqom 11. 4. 1997. godine u 10.00 ~asova.
Napomena:
Najavqeni susret ambasadora Bugarske i Vojislava [e{eqa odlo`en
je za neki kasniji termin.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCLXXVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
14. 4. 1997. godine

Izvod
iz SB br. 9828 od dana 15. 4. 1997. godine
Preko sasvim pouzdanog izvora, do{li smo do podatka da je Bogoqub
Kari}, predsednik Kompanije Bra}a Kari}, dana 9. 4. 1997. godine ostvario kontakt sa Vojislavom [e{eqom, predsednikom SRS, i Tomislavom
Nikoli}em, potpredsednikom SRS.
Tokom kontakta, koji je protekao u izuzetno prijateqskom tonu, Bogoqub Kari} je pokazao interesovawe za stawe unutar koalicije Zajedno,
procewuju}i da bi javnosti prezentovana neslagawa mogla biti jo{ jedan
politi~ki manevar koalicije Zajedno pred predstoje}e republi~ke izbore.
Ovom prilikom, Bogoqub Kari} je apostrofirao, kako izvor navodi,
da bi nakon wegove eventualne pobede na republi~kim izborima, Vojislav
[e{eq sigurno bio predsednik vlade Republike Srbije, a da bi Vuku Dra{kovi}u trebalo ponuditi mesto predsednika parlamenta, {to bi, po mi792

{qewu Bogoquba Kari}a, ispunilo wegove politi~ke ambicije i donekle

ga stavilo van direktne borbe za vi{e dr`avne funkcije.
Komentari{u}i aktuelnu dru{tvenopoliti~ku situaciju u Republici
Srbiji, Vojislav [e{eq i Tomislav Nikoli} su se jednoglasno slo`ili,
pozivaju}i se na pouzdane izvore bliske vrhu koalicije Zajedno, da je situacija unutar koalicije Zajedno krajwe zao{trena, sa tendencijom da se
pogor{a i kulminira ostavkom Zorana \in|i}a na mesto gradona~elnika.
Ocewuju}i budu}i politi~ki polo`aj Vuka Dra{kovi}a posle republi~kih izbora u Republici Srbiji, Vojislav [e{eq se slo`io da bi i mesto ambasadora bila adekvatna nagrada za wegove stavove i vo|ewe politike SPO-a.
(redigovano)
Izvod sa~inila
(potpis redigovan)

DCCCLXXVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
14. 4. 1997. godine

Izvod
iz izve{taja o TKTR br. 9817 od dana 14. 4. 1997. godin
Dana 12. 4. 1997. godine Danica Dra{kovi} je kontaktirala sa Vojislavom [e{eqem. On ju je, tom prilikom, obavestio da mu je prethodnog dana
Vojislav Ko{tunica priznao da je obavio razgovor sa Zoranom \in|i}em.
Po [e{eqevom mi{qewu, tu je ume{ala prste Biqana Plav{i}, zato
{to ima ~vrste relacije sa Ko{tunicom i Slobodanom Rakiti}em, a i sa
\in|i}em se nedavno sastala u Bawi Dvorovi, kod Bijeqine.
Na [e{eqevo pitawe da li Srpski pokret obnove ima kontrolu nad
svojim odborima, Danica Dra{kovi} je odgovorila da u to nije sigurna.
Prema sopstvenim navodima, ona poku{ava da objasni Vuku Dra{kovi}u da
srqa u propast. Zauzvrat, po woj, on je ne slu{a, dozvoqavaju}i da ga svi
redom koriste, ukqu~uju}i i Vesnu Pe{i}, koju Danica Dra{kovi} naziva
kravom.
[e{eq je izrazio ~u|ewe {to je Dra{kovi} uop{te dao mandate Pe{i}evoj, napomiwu}i da on sam to nikada ne bi u~inio. [e{eq, tako|e,
smatra da \in|i}u nije ciq da dobije funkciju predsednika Republike Srbije, ve} da Dra{kovi} definitivno izgubi na izborima. Zato [e{eq
predla`e da se udru`i glasa~ka ma{ina Srpske radikalne stranke i Srpskog pokreta obnove, koja bi, slede}i inicijativu Dra{kovi}a, izbila
osnovni argument \in|i}evoj {tampi da se gradona~elnik Beograda obara
udru`ivawem dela opozicije koju ~ine SRS i SPO.
Na kraju razgovora, [e{eq dodaje da }e se \in|i} sam povu}i, jer je
uvideo da treba da se radi i crn~i, a ne samo landara.
793

Danica Dra{kovi} i Vojislav [e{eq su se dogovorili da se vide slede}e nedeqe.

(redigovano)
Izvod sa~inila
(potpis redigovan)

DCCCLXXVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
14. 4. 1997. godine

Izvod
iz izve{taja o TKTR br. 9834 od dana 15. 4. 1997. godin
Dana 14. 4. 1997. godine Danica Dra{kovi} je kontaktirala sa Vojislavom [e{eqem. Wih dvoje su se slo`ili u konstataciji da je izjava Neboj{e ^ovi}a o demokratskoj inicijativi, pokrenutoj od strane Zorana
\in|i}a, nekorektna, jer svojim sadr`ajem upravo ide na ruku \in|i}evim
nastojawima da se Vuk Dra{kovi}, kao predsedni~ki kandidat koalicije
Zajedno, diskredituje, a pomenuta koalicija pro{iri i drugim opozicionim snagama (Milan Pani}, Bogoqub Kari}, Neboj{a ^ovi}, Vojislav Ko{tunica, Nikola Milo{evi}, studenti, crkva itd.).
Na [e{eqevo pitawe {ta }e se dogoditi na najavqenoj sednici Predsedni~kog saveta koalicije Zajedno, planiranoj za 14. 4. 1997. godine, Danica Dra{kovi} je istakla da }e se koalicioni partneri razi}i ukoliko
se ne slo`e oko podr{ke Dra{kovi}evoj kandidaturi za predsedni~ke izbore. Nikakve druge kombinacije, po wenom mi{qewu, ne dolaze u obzir,
jer bi svako omasovqavawe koalicije ote`avalo i usporavalo dono{ewe
kqu~nih odluka.
[e{eqa je, tako|e, interesovalo ko u Beogradu kontroli{e Vodovod
i koga planiraju za direktora ove ustanove. Danica Dra{kovi} je odgovorila da su u toku dogovori, posle kojih bi kontrolu nad Vodovodom imao
SPO, a za wegovog direktora planiran je izvesni Uskokovi}, zamenik sada{weg direktora. U vezi s tim, a na [e{eqevo pitawe za{to se dosada{wi
~elnik ne ostavi na pomenutoj funkciji, Danica Dra{kovi} je bila kategori~na u stavu da im to ne pada na pamet, bez obzira na mnogobrojne urgencije, dodaju}i kako je sada{wi direktor Vodovoda dao Zoranu \in|i}u oko
milion DM.
Na kraju razgovora, Danica Dra{kovi} je zamolila [e{eqa da wegovi odbornici u Skup{tini grada Beograda podr`e wen predlog za promenu naziva ulica u gradu, {to joj je [e{eq i obe}ao.
(redigovano)
Izvod sa~inila
(potpis redigovan)
794

DCCCLXXIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
21. 4. 1997. godine

Izvod
iz izve{taja o TKTR br. 9935 od dana 22. 4. 1997. godine
Dana 20. 4. 1997. godine Danicu Dra{kovi} je kontaktirao Vojislav
[e{eq, ~estitaju}i joj {to je pobedila Iliju Radulovi}a i interesuju}i se koliko je stabilna situacija u koaliciji Zajedno. Po mi{qewu Danice Dra{kovi}, sve je pouzdano sem Zorana \in|i}a, koji je, prema wenim
saznawima, otputovao u Moskvu, ne obave{tavaju}i prethodno nikoga od
svojih koalicionih partnera.
Tokom razgovora, Danica Dra{kovi} je u nekoliko navrata predlo`ila [e{equ da se, u ciqu zajedni~kih interesa, wihove stranke udru`e, a
{to bi za krajwu posledicu imalo Dra{kovi}evu pobedu na predsedni~kim
izborima u Srbiji. [e{eq je ovo odbio, tvrde}i da je dovoqno i to {to u
svojim nastupima ne napada SPO, a imaju}i u vidu i svoja od ranije lo{a iskustva sa Zoranom \in|i}em i Vojislavom Ko{tunicom, prilikom potpisivawa tehni~ke koalicije sa wihovim strankama.
Dogovaraju}i se, kao i nekoliko puta do sada, o potrebi da se Zoran
\in|i} sru{i sa funkcije gradona~elnika Beograda, [e{eqa je interesovalo da li }e se Demokratska stranka u tom slu~aju pocepati. Danica Dra{kovi} je odgovorila potvrdno, isti~u}i da treba na tome raditi, te da je
potrebno da SPO i SRS oduzmu najmawe po pet odbornika iz redova Demokratske stranke.
Nakon toga, [e{eq je kontaktirao i sa Vukom Dra{kovi}em, interesuju}i se za pona{awe Borivoja Borovi}a na sednici Glavnog odbora SPO.
Tim povodom, Dra{kovi} je odgovorio da wemu u vezi Borovi}a ni{ta nije jasno, ali da je ovaj o~igledno reterirao u odnosu na ono {to su mediji
objavqivali proteklih dana. Doti~u}i se pau{alno situacije u Crnoj Gori, [e{eq je samo konstatovao da }e se ova republika, u slu~aju da pobedu
odnese Milo \ukanovi}, sigurno otcepiti od SR Jugoslavije, ali je Dra{kovi} izrazio sumwu u takav rasplet doga|aja. Na kraju su se dogovorili
da se vide nakon Dra{kovi}evog povratka iz Rusije.
(redigovano)
Izvod sa~inila
(potpis redigovan)

DCCCLXXX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
795

29. 4. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere tajne kontrole
telefonskih razgovora
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 28. 4. 1997. godine Vojislav [e{eq je, od 17.00 ~asova, u~estvovao
u emisiji Radio Ose~ine, a potvrdio je i gostovawe na TV Sunce u Aran|elovcu, 29. 4. 1997. godine od 20.00 ~asova, kao i na TV Zaje~ar 30. 4. 1997.
godine od 17.00 ~asova.
Dana 4. 5. 1997. godine, sa po~etkom u 11.00 ~asova, u sali SO Zemun, bi}e odr`ana Centralna otaybinska uprava SRS, na kojoj }e, izme|u ostalog,
biti odlu~eno o kandidatu stranke za predsedni~ke izbore.
TV duel sa Nenadom ^ankom na BK televiziji je planiran za 7. 5. 1997.
godine (20.00 ~asova), a [e{eq je potvrdio svoj dolazak.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCLXXXI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
03742
9. 5. 1997. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen 9. 5. 1997. godine na inicijativu izvora.
(redigovano)
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa, OO po srpskom ekstremizmu.
Izvor nas je informisao da je na posledwem sastanku Gradskog odbora
SRS Beograda bio prisutan Vojislav [e{eq, koji se tom prilikom osvrnuo na predstoje}e republi~ke i predsedni~ke izbore u Srbiji. [e{eq je,
po re~ima izvora, naveo da o~ekuje izbore tek krajem oktobra, ali da je on
kao predsedni~ki kandidat ve} otpo~eo sa kampawom.
S tim u vezi, zahtevao je od svih op{tinskih i mesnih odbora aktivnu
podr{ku wegovoj kandidaturi, navode}i da }e predizbornu aktivnost voditi francuska agencija koju su i do sada koristili. Navodno, po re~ima [e796

{eqa, ovu agenciju }e da plati Lepenova partija u Francuskoj. [to se ti~e finansirawa kampawe, [e{eq smatra da tu ne}e biti problema, iznose}i da }e li~no obezbediti 300.000 DM za svoju kandidaturu.
[ef izbornog {taba bi}e Aleksandar Vu~i}.
[e{eq je daqe zatra`io da svaki ~lan SRS u narednom vremenu prikupqa podatke o raznim zloupotrebama i malverzacijama koje ~ine ~lanovi koalicije Zajedno i da te podatke dostavqa centrali stranke.
[to se ti~e ostalih predsedni~kih kandidata, [e{eq je izneo da se,
po wegovim informacijama, Bogoqub Kari} ne}e kandidovati za predsednika Srbije, ali }e finansijski podr`ati koaliciju Zajedno. [e{eq je
daqe izneo da u SPS figurira kao kandidat za predsednika Srbije Zoran
Lili}, a u JUL-u se razmatra mogu}nost kandidovawa Mirjane Markovi},
navode}i da bi za wega oba ova kandidata bila prihvatqiva, tj. kako bi ih
u prvom krugu eliminisao.
Na kraju, [e{eq je izneo da }e u republi~kom parlamentu pokrenuti
inicijativu da se sa republi~kim izborima ponove i lokalni izbori, pa
pretpostavqa da }e ga u tome podr`ati i poslanici SPS.
3. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
[e{eq Vojislav OO po srpskom ekstremizmu u CRDB Beograd.
4. Podaci o merama i radwama RDB
(redigovano)
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Izvor }e nas i ubudu}e blagovremeno obave{tavati o aktivnostima
ekstremista iz redova SRS.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCLXXXII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
9. 5. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere tajne kontrole
telefonskih razgovora
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 7. 5. 1997. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Bogoqubom Kari}em. Tom prilikom, Kari} je insistirao da se susretnu i porazgovaraju, {to je [e{eq i prihvatio, s tim da }e termin naknadno utvrditi.
797

U narednom periodu, Vojislav [e{eq }e, nakon u~e{}a u emisiji

RTS na temu Zakona o finansirawu stranaka (9. 5. 1997. godine), gostovati na lokalnim TV i radio stanicama u vi{e gradova Srbije, i to slede}im redom:
10. 5. 1997. godine Kovin i Bela Crkva;
11. 5. 1997. godine Kragujevac;
12. 5. 1997. godine Kraqevo;
14. 5. 1997. godine Vrwa~ka Bawa.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCLXXXIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
15. 5. 1997. godine

Izvod
iz izve{taja o rezultatima mere TKTR
br. 10302 od 16. 5. 1997. godine
Dana 14. 5. 1997. godine Vuk Dra{kovi} je kontaktirao sa Vojislavom
[e{eqem.
Na Dra{kovi}evo pitawe kada }e izbori, [e{eq je odgovorio da ne
veruje da }e biti pre oktobra-novembra ove godine, ali da se sprema i za
eventualno letwe iznena|ewe. [to se ti~e u~e{}a u radu Republi~ke
skup{tine, [e{eq, prema sopstvenim navodima, izbegava definitivne odluke, isti~u}i da }e verovatno nekad u~estvovati, a nekad ne.
Dra{kovi} je daqe, s tim u vezi, konstatovao da je wemu te`e, jer mora
prvo sa svojom strankom da u|e u Saveznu skup{tinu. On je obe}ao da }e razmisliti o [e{eqevom predlogu da se Zoranu \in|i}u ponudi uzimawe ~etiri savezna mandata (tri od DSS, jedan od Demokratskog centra), uz podr{ku [e{eqevih radikala, {to bi onemogu}ilo \in|i}a da pravi bilo kakvu koaliciju sa Vojislavom Ko{tunicom i Dragoqubom Mi}unovi}em.
Dana 14. 5. 1997. godine, Vuk Dra{kovi} je uputio poziv Aleksandru
Milutinovi}u da prisustvuje ve~eri zakazanoj u 21.00 ~as u Klubu kwi`evnika. Prihvataju}i poziv, Milutinovi} je obavestio Dra{kovi}a da je 13.
maja 1997. godine doneta odluka na Upravnom odboru, ne navode}i o kojoj
ustanovi je re~, kojom se osloba|aju prostorije u koje ima nameru da se useli Vuk Dra{kovi}. ^itav posao bi bio gotov do polovine slede}e nedeqe,
od 19-25. maja 1997. godine. Za sada ne raspola`emo saznawima o preciznoj
lokaciji i nameni pomenutih prostorija, odnosno da li }e one biti kori{}ene kao Dra{kovi}eve radne kancelarije.
(redigovano)
Izvod sa~inila
(potpis redigovan)
798

DCCCLXXXIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
19. 5. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 20. 5. 1997. godine od 19.00 ~asova Vojislav [e{eq }e gostovati u
emisiji TV Galaksija (^a~ak), a 22. 5. 1997. godine od 20.00 ~asova i u emisiji TV Kur{umlija.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCLXXXV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
20. 5. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 19. 5. 1997. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Danicom Dra{kovi}.
U toku razgovora, uglavnom je bilo re~i o saradwi dve stranke, i to
konkretno u slu~aju ru{ewa Zorana \in|i}a sa mesta gradona~elnika
Beograda. Datim povodom, saglasili su se da je neophodno odmah otpo~eti
sa realizacijom, razmatraju}i mogu}e na~ine i varijante izvr{ewa navedene zamisli. Pri tome, Danica Dra{kovi} je istakla da SPS jo{ uvek nije
spremna na takav korak, jer i daqe navodno odr`avaju tajne kontakte sa
\in|i}em, a da u slu~aju tajnog glasawa ~lanovi SPO }e sigurno glasati za
smenu. Po wenim re~ima, izra~una}e koliko je glasova potrebno, a da se ne
otkrije da je to delo SPO, ve} }e odgovornost prebaciti na Miroquba Labusa i wegove istomi{qenike.
799

Tako|e, Danica Dra{kovi} je od [e{eqa zatra`ila ustupak i za Novi Sad, da se izglasa smewivawe sada{weg gradona~elnika Svilara i time
spre~i vladavina DS i po cenu op{teg haosa u gradu. [e{eq je dao na~elnu saglasnost, napomenuv{i da ne}e dozvoliti da se glasa za koaliciju Vojvodina, jer je to protivno osnovnim principima delovawa SRS.
Nakon toga, slo`ili su se da sve male stranke (GSS, SLS, DSS) treba
podaviti, a da DS mora da se raspadne zbog unutra{wih sukoba.
Na kraju razgovora, [e{eq je istakao da Vuk Dra{kovi} nikako ne
sme da prepusti predsedni~ku kandidaturu nekom drugom, jer bi to bio wegov politi~ki kraj. Danica se slo`ila sa iznetom konstatacijom, rekav{i
da Vuk ve} dva meseca nema nikakvih kontakata sa \in|i}em i Vesnom Pe{i}, i da ona li~no ne}e dozvoliti da Vuk odustane.
U pogledu rada Studija B, konstatovali su da su ure|iva~ka politika i
program veoma lo{i i pod velikim uticajem DS, te da treba mewati rukovode}i kadar, s tim {to je veliki problem da se prona|e pravi ~ovek za tu
funkciju.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCLXXXVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
21. 5. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 20. 5. 1997. godine Vojislav [e{eq je dobio zvani~an poziv da u
periodu od 28. do 31. 5. 1997. godine boravi u Slova~koj kao gost Slova~ke
nacionalne stranke. Program posete, po pristiglom predlogu, imao bi slede}i izgled:
28. 5. 1997. godine
10-11 ~asova do~ek u prostorijama Slova~ke nacionalne stranke;
12-13 ~asova ru~ak;
15-16 ~asova susret sa poslani~kim klubom SNS;
17-19 ~asova ve~era u gradu Modra doma}in potpredsednik Skup{tine gospodin Andel.
29. 5. 1997. godine
8-10.30 ~asova put za grad @ilina;
10.30-11.30 ~asova prijem u Gradskoj skup{tini;
800

 12-14 ~asova ru~ak;

15-17 ~asova razgledawe grada;
18-20 ~asova ve~era u Vratnoj dolini.
30. 5. 1997. godine
10-11 ~asova susret sa zastupnicima SNS U Vladi Republike Slova~ke;
14-15 ~asova zvani~ni politi~ki razgovori sa predsednikom SNS
Janom Slotom;
15-16 ~asova konferencija za {tampu;
18-20 ~asova ve~era.
31. 5. 1997. godine
povratak za Jugoslaviju.
Datim povodom, [e{eq je nalo`io da se {to hitnije obave formalnosti oko produ`ewa, odnosno va|ewa diplomatskih paso{a za wega, Tomislava Nikoli}a i Aleksandra Vu~i}a, koji }e ga pratiti. Tako|e, Vu~i}u
je stavio u zadatak da ugovori susret sa predstavnicima Radni~ke partije
Ma|arske 1. 6. 1997. godine pri povratku iz Slova~ke.
Dana 21. 5. teku}e godine, Vojislav [e{eq }e posetiti Novi Sad, gde
}e prisustvovati sastanku Okru`nog odbora SRS (17.30 ~asova), a potom i
emisiji radio stanice Radio 5 (19-19.30 ~asova).
Gostovawe u emisiji TV Kur{umlija (22. 5. teku}e godine, 20.00 ~asova)
[e{eq je otkazao zbog u~e{}a u razgovorima o novom Zakonu o lokalnoj
upravi, na poziv predsednika Vlade Republike Srbije.
Napomena:
O kontaktima Vojislava [e{eqa i lidera Slova~ke nacionalne
stranke Jana Slote, a povodom najavqene posete, ve} smo ranije informisali.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCLXXXVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
21. 5. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 19. 5. 1997. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Aleksandrom Vu~i}em.
801

U toku razgovora, Vu~i} je obavestio [e{eqa da raspola`e saznawima da su sukobi u DS veoma ozbiqni, te da }e \in|i} i}i na pomirewe sa
Vukom Dra{kovi}em po svaku cenu. Pri tome, Vu~i} je izneo mi{qewe da
je Dra{kovi} veoma slab kao predsedni~ki kandidat i da se ~ak i Bogoqub
Kari} boqe kotira.
Vojislav [e{eq je istakao da je veoma va`no za SRS da se forsiraju
novi op{tinski izbori, uz dilemu da li socijalisti imaju dovoqno hrabrosti za takav korak. Tako|e, [e{eq je ukazao i na va`nost ostvarewa
ideje o razli~itim ve}ima na Kosovu, ve}u Srba i ve}u [iptara, koja moraju da se usaglase da bi odluke bile pravosna`ne, objasniv{i da je to jedini na~in da se zadr`i Kosovo, ukoliko [iptari iza|u na izbore.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCLXXXVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
27. 5. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 27. 7. 1997. godine Vojislav [e{eq }e u 11.30 ~asova, u pratwi Tomislava Nikoli}a, Aleksandra Vu~i}a i Petra Pani}a, otputovati za
Slova~ku. Putova}e automobilom marke pe`o 405, a ulazak u Slova~ku,
gde }e ih sa~ekati predstavnici Slova~ke nacionalne stranke, planiran je
oko 22-23 ~asa istog dana.
Povratak za Beograd predvi|en je za 30. 5. 1997. godine u prepodnevnim
~asovima, uz mogu}nost jednodnevnog boravka u Ma|arskoj, u gostima kod
Radni~ke partije Ma|arske.
Napomena:
O pripremama za put u Slova~ku i kontaktima sa predstavnicima Slova~ke nacionalne stranke ve} smo ranije informisali.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
802

DCCCLXXXIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04994
16. 6. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 13. 6. 1997. godine Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa savetnikom ruske ambasade u Beogradu, Sergejom ^etverikovim.
Tom prilikom, [e{eq je napomenuo da planira putovawe za Moskvu,
interesuju}i se kakva je mogu}nost da tom prilikom upozna pojedine ~lanove ruskih dr`avnih organa.
S tim u vezi, ^etverikov mu je savetovao da napravi spisak osoba koje
bi `eleo da upozna u Moskvi i da ga dostavi ruskoj ambasadi, a oni }e poku{ati da mu iza|u u susret.
Termin eventualnog odlaska Vojislava [e{eqa u Moskvu tokom razgovora nije preciziran.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXC
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04994
18. 6. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 17. 6. 1997. godine Vojislav [e{eq je razgovarao sa Mom~ilovi}
Qubicom iz Moskve (Rusija).
Tokom razgovora, Mom~ilovi} Qubica ga je obavestila o aktivnostima koje u Moskvi preduzimaju u ciqu prezentacije stranke. S tim u vezi,
imala je sastanak sa Kozlovim, prefektom severozapadnog okruga Moskve,
803

pa je dogovoreno da se ostvari ideja bratimqewa navedenog okruga sa op{tinom Zemun. Taj okrug je veoma interesantan, jer se u wemu nalazi aerodrom Tu{ino, a glavnokomanduju}i tog aerodroma je general Anto{nik,
ina~e li~ni prijateq Qubice Mom~ilovi}. Predlog je da na Dan vazduhoplovstva, 17. 8. teku}e godine, pozovu [e{eqa kao gosta u Moskvu. Tom prilikom bi [e{eq ostvario bliske kontakte i sa Kozlovim i sa Anto{kinom, a i ruska javnost posve}uje izuzetnu pa`wu tom aeromitingu i celoj
sve~anosti.
Dana 18. 6. 1997. godine, Vojislav [e{eq }e biti gost na ru~ku kod vojnog ata{ea kineske ambasade u Beogradu. Pre toga, kineska delegacija }e
posetiti op{tinu Zemun.
Ovaj sastanak je preliminarno dogovoren na aeromitingu u Batajnici,
15. 6. 1997. godine.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXCI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04994
19. 6. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 19. 6. 1997. godine, u 12.30 ~asova, Aleksandar Vu~i} }e imati sastanak sa Vojkanom Potuli}.
Potuli} Vojkan je ina~e 15 godina `iveo u ^ikagu, gde je imao dva grafi~ka studija i koji je 1986/87. godine pomagao kampawu Vojislava [e{eqa i SRS, u vidu nov~anih priloga.
Potuli} se sada definitivno vratio iz SAD i `eli da SRS pomogne
tokom predsedni~ke kampawe, tako {to }e za potrebe stranke ustupiti svoju kompletnu opremu za grafi~ki dizajn.
Napomena:
(redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)
804

DCCCXCII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
1. 7. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 30. 6. 1997. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Aleksandrom Vu~i}em.
U toku razgovora, [e{eq je izneo svoje vi|ewe teku}ih previrawa u
dr`avnom vrhu RS. Po wegovim re~ima, o~ito je da je Biqana Plav{i}
ukqu~ena u mre`u stranih obave{tajnih slu`bi po ~ijem diktatu povla~i
odre|ene poteze, tako da je i poku{aj smewivawa ministra unutra{wih poslova RS ustvari protivustavan i predstavqa dr`avni udar.
Sve to, ocenio je [e{eq, samo mo`e da {teti RS i da izazove neku
stranu akciju (makar u Br~kom), tako da je on sugerisao predstavnicima
SRS iz RS da insistiraju na po{tovawu Ustava i skup{tinske procedure,
te shodno tome tra`e ostavku Biqane Plav{i}, a ne direktnu odbranu ministra unutra{wih poslova.
Povodom nedavnog hap{ewa biv{eg gradona~elnika Vukovara Slavka
Dokmanovi}a, [e{eq je istakao da se radi o ~oveku koji nije zaslu`io da
ga SRS brani, ali da sam ~in predstavqa okupaciju i teror nad srpskim narodom i zato se mora reagovati. Po wegovom mi{qewu, Dokmanovi} }e u
Hagu imati status svedoka u postupku protiv predsednika Srbije.
Na kraju razgovora, Aleksandar Vu~i} je rekao da sada mogu o~ekivati
jak pritisak SPS-a na SRS, po{to su sve ostale stranke razbijene. Potvrdu navedene tvrdwe Vu~i} je, po sopstvenim re~ima, navodno dobio od
~oveka bliskog vrhu RDB MUP Republike Srbije.
Datim povodom, [e{eq je istakao da nema nameru da ulazi u otvorenu
konfrontaciju sa SPS-om, ve} }e ih kritikovati onoliko koliko bude morao kao opozicioni lider.
Tokom 30. 6. 1997. godine, Vojislav [e{eq se susreo sa Bogoqubom Kari}em. Nakon du`eg razgovora, oti{li su na ve~eru (19.00 ~asova) u zemunski restoran Skala, pozvav{i pri tome i bra~ni par Dra{kovi} da im se
pridru`i.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
805

DCCCXCIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
1. 7. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 27. 6. 1997. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Danicom Dra{kovi}.
U toku razgovora, uglavnom je bilo re~i o aktuelnim politi~kim zbivawima u Srbiji, s posebnim osvrtom na predizborne aktivnosti politi~kih stranaka.
Datim povodom, Danica Dra{kovi} je rekla da su formalno uputili
poziv Zoranu \in|i}u da prisustvuje Saboru SPO, 28. 6. 1997. godine, u
Sava centru, {to je on na op{te iznena|ewe prihvatio, verovatno iz marketin{kih razloga. [e{eq je istakao da mu se ne svi|a to {to }e \in|i}
do}i na Sabor, te da treba iskoristiti priliku i napasti ga i ovog puta.
Tako|e, naglasio je da on li~no ne}e do}i (mo`da tek na ve~erwi prijem),
ve} }e SRS predstavqati Stevo Dragi{i}.
U pogledu pokretawa inicijative za obarawe \in|i}a sa mesta gradona~elnika Beograda, [e{eq je rekao da su mu predstavnici SPS saop{tili da nemaju mogu}nosti da pokrenu dato pitawe, ali da }e podr`ati svaku
inicijativu koja se toga ti~e. U svakom slu~aju, [e{eq je dodao, SRS }e podr`ati SPS ukoliko se odlu~e na takav korak, {to Danica nije mogla da
potvrdi i za SPO.
Tako|e, Danica Dra{kovi} je istakla da Bogoqub Kari}, nakon sva|e sa
Aleksandrom Tijani}em, nije zauzeo jasan stav oko kandidature ili eventualnog povla~ewa, te da je o~ito opet u pitawu neka nagodba sa socijalistima.
Nakon toga, savetovala je [e{eqa da se ne odaziva na poziv predsednika Vlade Srbije (sastanak predstavnika politi~kih stranaka Srbije), ve}
da nateraju SPS da naprave okrugli sto sa obavezuju}im odlukama, na {ta
je lider SRS odgovorio da }e poziv prihvatiti, jer je to dobar na~in da se
ugu{e male stranke.
Na kraju razgovora, saglasili su se da }e predsednik Srbije i pored sukoba sa Crnogorcima, ostvariti svoje zamisli, jer je ipak u pitawu neka
trgovina sa predsednikom Vlade Crne Gore.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
806

DCCCXCIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
3. 7. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 2. 7. 1997. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Mom~ilom Kraji{nikom.
U toku razgovora, Kraji{nik je istakao da je rukovodstvo SDS-a odlu~ilo da tra`i opoziv i smenu Biqane Plav{i} sa mesta predsednika RS,
{to je [e{eq bezuslovno podr`ao, obe}av{i da }e pomenuti stav i javno
izneti na konferenciji za {tampu 3. 7. teku}e godine (11.00 ~asova).
Istim povodom, [e{eq je rekao Popla{en Nikoli da su svi argumenti koje Biqana Plav{i} koristi, a koji se ti~u kriminala u RS, potpuno
autenti~ni, ali da nije trenutak da se iznose u javnost. Takvo pona{awe mo`e, po wegovom mi{qewu, samo da izazove intervenciju NATO snaga u RS,
i zato SRS mora da ga osudi. Nikola Popla{en se u potpunosti slo`io sa
iznetim stavovima.
U razgovoru sa Aleksandrom Vu~i}em, [e{eq se interesovao za aktuelna zbivawa u Skup{tini Srbije. Tim povodom, Vu~i} je istakao da u
SPS-u vladaju `estoki sukobi oko kandidature za mesto predsednika Srbije, jer ima vi{e struja i vi{e kandidata. Tako|e, Vu~i} je rekao da je obavio i razgovor sa Radmilom Bogdanovi}em, a povodom hap{ewa Slavka
Dokmanovi}a. U vezi toga, Bogdanovi} je kazao, po Vu~i}evim re~ima, da je
hap{ewe izazvalo strah me|u socijalistima, a da gre{ka le`i u odluci
predsednika Milo{evi}a da poverqive poslove obavqa preko ve}eg broja
qudi, umesto preko jednog ili dva ~oveka od poverewa. Na kraju, dodao je Vu~i}, Bogdanovi} je ponovio da je predsednika Milo{evi}a ve} upozorio da
}e Milorad Vu~eli} da uni{ti stranku, {to se ve} sada, po wegovom mi{qewu, ostvaruje.
Najavqeni susret Vojislava [e{eqa i ambasadora Gr~ke, 4. 7. 1997. godine u 11.00 ~asova, bi}e odr`an u prostorijama stranke, ul. Francuska 31.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
807

DCCCXCV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
9. 7. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 5. 7. 1997. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Popla{en Nikolom, predsednikom SRS za RS.
U toku razgovora, uglavnom je bilo re~i o aktuelnoj politi~koj situaciji u RS.
Datim povodom, Popla{en je obavestio [e{eqa da je na mitingu podr{ke Biqani Plav{i} u Bawa Luci prisustvovalo 15 hiqada qudi, {to
je, po wegovom mi{qewu, a s obzirom na trenutne okolnosti, veliki broj.
Tako|e, Popla{en je istakao da se u RS radi na odvajawu Bawa Luke, odnosno na podeli RS na dva dela, te stvarawu Vlade nacionalnog spasa od strane Biqane Plav{i}. Shodno tome, dodao je, do{lo je i do podela u MUP-u
RS (situacija je na ivici pucawa), a mnogi ~lanovi SRS vra}aju kwi`ice i prete telefonom preostalom delu ~lanstva. Na kraju, Popla{en je izneo mi{qewe da ve}ina naroda, kao i sve stranke, osim SRS, podr`avaju
predsednika RS.
U vezi iznetog, [e{eq je istakao da trenutno nije presudna uloga narodne voqe i podr{ke, ali i da }e sada{wa situacija izazvati negativan
razvoj doga|aja, koji }e se jo{ vi{e iskomplikovati sasvim izvesnim poku{ajem hap{ewa Karayi}a i Mladi}a. Naglasiv{i da su SAD izvr{ile
pritisak na predsednika Srbije da se ne me{a u zbivawa u RS, [e{eq je savetovao Popla{ena da SRS i daqe nastupa protiv Biqane Plav{i}, jer je
presudno da sada ima jasan stav i ~eka da se situacija u RS razre{i.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXCVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
15. 7. 1997. godine
808

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 16. 7. 1997. godine Vojislav [e{eq }e, od 17.00 ~asova, gostovati
u programu Radio Sombora, a nakon toga vra}a se u Beograd, gde }e prisustvovati prijemu u ~ast nacionalnog praznika Iraka. Prijem organizuju
ira~ki ambasador Tahahamdi Mohamed i wegova supruga u rezidenciji (ul.
Dediwska 6), a traja}e od 19.00 do 21.00 ~as. Pored [e{eqa, koji je potvrdio svoj dolazak, pozivi su upu}eni i Tomislavu Nikoli}u i Aleksandru
Vu~i}u.
Za 19. 7. 1997. godine Vojislav [e{eq ima ugovoreno gostovawe u emisiji privatne radio stanice Herc u Petrovcu na Mlavi, s tim {to ta~no
vreme po~etka emisije za sada nije potvr|eno.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXCVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
16. 7. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 15. 7. 1997. godine Dimitrije Bjelica je ostvario vi{e kontakata
povodom organizacije De~ije {ahovske olimpijade, koja }e biti odr`ana u
Zemunu, u hali Pinki, od 20-30. 8. 1997. godine.
U sklopu promocije, istakao je Bjelica, pored odr`avawa dobrotvornog koncerta (15. 8. 1997. godine), predvi|eno je da on i Vojislav [e{eq posete zemqe koje }e uputiti svoje takmi~are na olimpijadu, a to su Kuba, Venecuela i [ri-Lanka. Uz egzibicione {ahovske me~eve u glavnim gradovima navedenih zemaqa, ugovoreni su i susreti sa predstavnicima dr`avnih
struktura, tako da }e se, po tvrdwama Bjelice, u Havani sastati sa Fidelom
Kastrom i porodicom ^egevare.
809

Povratak za Beograd planiran je preko Londona, gde Bjelica treba 28.

7. 1997. godine da primi Stauntonovu nagradu.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXCVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
16. 7. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 15. 7. 1997. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Danicom i Vukom Dra{kovi}em.
U toku razgovora, uglavnom je bilo re~i o smeni Zorana \in|i}a sa mesta gradona~elnika Beograda. Datim povodom, [e{eq je istakao da su sada
stvoreni realni uslovi za smenu \in|i}a, po{to }e svoj glas dati 23 ~lana
SPS-a, tako da je potrebno jo{ samo dvadesetak glasova iz SPO.
Danica Dra{kovi} je, iznose}i niz primedbi na stav svog supruga, naglasila da je ona svim srcem za smenu \in|i}a, ali da Vuk ima neke svoje
razloge i ne}e da iskoristi ovako povoqnu priliku.
Nakon toga, Vuk Dra{kovi} je ukratko objasnio za{to ne}e da da glasove za smenu \in|i}a. Po wegovim re~ima, sve je ve} dogovoreno na relaciji DS-SPS, a ciq je da se sa \in|i}a skine oreol kolaboranta i krivca
za raspad koalicije Zajedno i da se on prika`e kao `rtva, {to je sve u
krajwoj liniji upereno protiv SPO-a.
Na kraju razgovora, [e{eq i Vuk Dra{kovi} su potvrdili raniji dogovor u vezi Studija B, kojim }e omogu}iti potiskivawe DS u drugi plan i
smawewe wenog uticaja na ure|iva~ku politiku.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

DCCCXCIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
22. 7. 1997. godine
810

Izvod
iz izve{taja TKTR broj 11154 od 22. 7. 1997. godine
Dana 21. 7. 1997. godine, kontaktirali su Danica Dra{kovi} i Vojislav
[e{eq. Ona ga je tom prilikom obavestila da sednica Gradske skup{tine,
najavqena za 22. 7. 1997. godine, nije mogla da se odlo`i, zbog ~ega se wih
dvoje dogovaraju da 3-4 radikala uzmu re~, napadnu Zorana \in|i}a i tra`e da se sednica odlo`i dok se ovaj ne vrati sa puta iz inostranstva, te da
zatim sednicu napuste. Danica Dra{kovi} je obe}ala [e{equ da }e, tim
povodom, imati podr{ku Srpskog pokreta obnove.
Nakon toga, ona je [e{equ prenela informaciju po kojoj }e, navodno,
predsedni~ki izbori u Srbiji biti odvojeni od parlamentarnih, zbog ~ega
je \in|i} i najavio bojkot izbora, s tim {to }e ta wegova odluka va`iti
samo za predsedni~ke izbore. Na [e{eqevo pitawe ho}e li se wen suprug
pridru`iti pomenutom bojkotu, Danica Dra{kovi} je odgovorila da verovatno ne}e, isti~u}i da sami ne mogu da pobede, te da bi wihov izlazak na
izbore [e{equ odgovarao, jer bi time bio dat legitimitet izborima. [e{eq je uveravao Dra{kovi}ku da gre{i, jer se pla{i neuspeha, obrazlo`iv{i svoj stav konstatacijom da jedino ako i Dra{kovi} iza|e na izbore,
socijalisti ne mogu da dobiju 50% glasova.
Na pitawe da li bi prihvatio razgovor o bojkotu izbora, [e{eq je odgovorio potvrdno, ali samo sa Dra{kovi}em i \in|i}em. Danica Dra{kovi} je insistirala da na takvom razgovoru bude prisutan i Vojislav Ko{tunica, ali je [e{eq to odbio, smatraju}i da je vreme da Ko{tunica nestane
sa politi~ke scene, dodaju}i da je i to razlog za{to se zala`e za 29 izbornih jedinica. Na wenu primedbu da izgleda kako predsednik Milo{evi}
preispituje Zakon o izborima, [e{eq komentari{e da je to vru}e-hladno i predstava za Amerikance, koji predsedniku Milo{evi}u moraju ne{to i da daju. Danica Dra{kovi} smatra da Amerikanci ne}e skinuti
spoqni zid sankcija sve dok je Milo{evi} na vlasti, a [e{eq je uverava
da je to dobro jer nema vra}awa kredita i nema otplata kamata.
U nastavku razgovora, [e{eq je nagovarao Danicu Dra{kovi} da wena stranka tra`i od Gradske skup{tine Beograda rebalans buyeta, radi
finansirawa politi~kih stranaka (po hiqadu dinara mese~no, za svakog
gradskog odbornika, i to retroaktivno od po~etka godine). ^uv{i od [e{eqa da je grad Beograd dao 200.000 dinara Studentskom parlamentu i
120.000 Radio Indeksu, jer podr`avaju \in|i}a, Danica Dra{kovi} je
prihvatila da odbornici SPO slede}eg dana, u Gradskoj skup{tini, podnesu u vezi s tim pismeni zahtev.
Na kraju razgovora, [e{eq je ponovio da je spreman za sastanak sa Dra{kovi}em i \in|i}em, ali ne da se razgovara samo o bojkotu, nego i o kontroli izbora itd. On napomiwe da su ovi izbori prilika da se otarase i koalicije Vojvodina i Demokratske stranke Srbije, Gra|anskog saveza Srbije, Demokratskog centra, Socijaldemokratske unije, Demokratske alternative itd. (redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)
811

CM
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
28. 7. 1997. godine

Izvod
iz izve{taja TKTR broj 11213 od 28. 7. 1997. godine
Dana 24. 7. 1997. godine Danica Dra{kovi} je stupila u kontakt sa Vojislavom [e{eqom. Tom prilikom, izme|u ostalog, Vojislav [e{eq je izneo predlog po kome bi od predsednika Skup{tine Srbije, Dragana Tomi}a, trebalo zahtevati da povodom predstoje}ih izbora obezbedi, pre svega,
deblokadu lokalnih medija, ve}u zastupqenost opozicionih stranaka na dr`avnoj televiziji, kao i ravnopravne izborne uslove.
U tom smislu, [e{eq je predlo`io da Vuk Dra{kovi} uskoro sazove
sastanak na kome }e lideri opozicionih stranaka formulisati svoje zahteve o uslovima izlaska na izbore, kao i da se, tom prilikom, postigne dogovor o wihovoj kontroli na bira~kim mestima, i to pre svega na Kosovu i
Metohiji. Danica Dra{kovi} je na~elno prihvatila pomenute predloge
Vojislava [e{eqa.
Na kraju razgovora, Danica Dra{kovi} i Vojislav [e{eq postigli su
na~elni dogovor da se dana 28. 7. 1997. godine ponovo sastanu, a da }e se o terminu sastanka naknadno dogovoriti.
(redigovano)
Izvod sa~inila
(potpis redigovan)

CMI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
28. 7. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere tajne kontrole telefonskih razgovora
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 25. 7. 1997. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Danicom i Vukom Dra{kovi}em.
U toku razgovora, [e{eq je bra~nom paru Dra{kovi} sugerisao da
odr`e sastanak stranke i da konstatuju da su DS i GSS napustili koalici812

ju Zajedno, pa je SPO kao ve}inska stranka (54%) pravni naslednik i mo`e da preuzme sve mandate koalicije, napomenuv{i da }e SRS javno podr`ati takav potez, a i SPS verovatno ne}e imati ni{ta protiv. Kao rezervnu varijantu, [e{eq je pomenuo i mogu}nost da SPO zahteva da se ~lanovi koalicije izjasne da li ostaju ili je napu{taju.
Datim povodom, Vuk Dra{kovi} je istakao da ne voli da vara, a i da mu
razlika izme|u 16 i 22 mandata ni{ta ne zna~i, tako da odbacuje izneti
predlog. Danica Dra{kovi} je samu ideju okarakterisala kao sjajnu, ali malo nepo{tenu, {to bi moglo da izazove lo{u reakciju bira~a, pa je i ona
istu odbacila.
Nakon toga, Danica je pozvala [e{eqa da se pridru`i bojkotu izbora
i da svi zajedno pozovu narod na ulice, po{to }e Amerikanci, po wenim re~ima, pobesneti ukoliko oni ne budu bojkotovali izbore i ista}i kao kandidata Milana Pani}a. Eventualna Pani}eva kandidatura [e{eqa nije
zabrinula, iako mu kao protivkandidat vi{e odgovara Vuk Dra{kovi}, jer
}e time, po wegovim re~ima, biti onemogu}en prolaz kandidata SPS u drugi krug. Svoje tvrdwe [e{eq je potkrepio najnovijim istra`ivawima
agencije MF.
Na kraju razgovora, Dra{kovi} je istakao da ne}e iza}i na izbore ukoliko ne budu ispo{tovani postignuti politi~ki dogovori, uz napomenu da
o~ekuje izlazak na izbore DS, zajedno sa Milanom Pani}em, koalicijom
Vojvodina, i par sitnih stranaka, kako bi napakostili SPO-u.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CMII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
28. 7. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere
tajne kontrole telefonskih razgovora
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 25. 7. 1997. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Aleksandrom Vu~i}em.
U toku razgovora, Vu~i} je obavestio [e{eqa da se upravo nalazi kod
direktora RTV Pink, @eqka Mitrovi}a, koji ga je upoznao sa rezultatima istra`ivawa agencije Partner, a u vezi predstoje}ih predsedni~kih i
parlamentarnih izbora.
813

Po Vu~i}evim re~ima, na osnovu hiqadu i deset reprezentativnih uzoraka sa podru~ja cele Srbije, najboqe stoji Vojislav [e{eq sa 18,1% glasova, a slede kandidat SPS sa 14,6%, Milan Pani} sa 7,0%, Vuk Dra{kovi} sa 6,1%, Zoran \in|i} sa 5,0% i Neboj{a ^ovi} sa 4,8%. U pogledu
stranaka, najboqe stoji SPS sa 16,9% (Vojvodina 18%, Beograd 15,5%, u`a
Srbija 17%) i SRS sa 2,5% (Vojvodina 14,8%, Beograd 10,3%, u`a Srbija
12%), dok su rezultati ostalih stranaka zanemarqivi.
Tako|e, Vu~i} je istakao da po rezultatima ankete najboqu starosnu
strukturu glasa~a ima SRS, te da jo{ sledi obrada korektivnog faktora,
tako da }e kompletni rezultati biti objavqeni 29. 7. 1997. godine na konferenciji za {tampu.
Na kraju, Vu~i} je izneo mi{qewe da }e slu~aj Barovi} negativno
uticati na [e{eqevu popularnost, sa ~ime se on nije slo`io.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CMIII
OUP Palilula
Dana 28. 7. 1997. godine
Odeqewu unutra{wih poslova Palilula Beograd
Predmet: Izve{taj povodom izlaska na lice mesta u prostorije
Omladinskog saveza Palilule, ul. 27. marta br. 35.
Dana 28. 7. 1997. godine, oko 13.30 ~asova iza{li smo na lice mesta u ul.
27. marta br. 35, u prostorije Omladinskog saveza Palilula, gde je Boras
Karlo, ~lan Izvr{nog odbora ovog saveza, izjavio da je NN lice dana 26/27.
7. 1997. godine, u vremenu od 13 do 23 ~asa, najverovatnije podesnim alatom,
odvilo metalne zavrtwe, poskidalo metalne lajsne, a zatim izvadilo staklo sa doweg dela ulaznih vrata, u{lo u prostorije ovog saveza, a zatim sa
jednih vrata skinulo plakat na kome se nalazio tekst u odnosu na sidu, a
na mesto ovog, jednom metalnom ~iodom pri~vrstilo plakat letak koji }e
biti prilo`en uz ovaj izve{taj, da bi zatim navedeno staklo vratilo na
svoje mesto i pri~vrstilo ga istim zavrtwima, a zatim se udaqilo u nepoznatom pravcu.
Kriminalisti~ki tehni~ar ovog odeqewa, Jovi} Aleksandar, je pregledao lice mesta, o ~emu je podnet kriminalisti~ko-tehni~ki izve{taj.
(U prilogu: fotokopija letka)
(potpis redigovan)

CMIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
814

04239
1. 8. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 30. 7. 1997. godine Vojislav [e{eq je, u 13.30 ~asova, u svom kabinetu u zgradi op{tine Zemun, primio ata{ea ambasade Slova~ke Hamulu i
potpredsednika Slova~ke narodne stranke Anu Malinovu. Do susreta je
do{lo na zahtev gostiju iz Slova~ke, a zajedni~ki ru~ak je ugovoren za 31.
7. 1997. godine u 15.00 ~asova, u restoranu Kazablanka.
Dana 1. 8. 1997. godine, sa po~etkom u 12.00 ~asova, bi}e odr`ana sednica Centralne otaybinske uprave SRS, u prostorijama op{tine Zemun, ul.
Kosovska br. 9.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CMV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
9. 8. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
U narednom periodu Vojislav [e{eq }e, u sklopu predizborne kampawe, posetiti vi{e mesta u unutra{wosti Srbije i u~estvovati u emisijama
lokalnih TV i radio stanica. Za sada [e{eq je potvrdio gostovawa:
9. 8. 1997. godine Jagodina, TV Palma plus, 20-21.30 ~asova;
10. 8. 1997. godine Podunavsko, radio, 10.00 ~asova;
11. 8. 1997. godine Apatin, radio, 17-18.00 ~asova;
13. 8. 1997. godine ^a~ak.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
815

CMVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
11. 8. 1997. godine

Izvod
iz izve{taja o rezultatima primene mere
TKTR broj 11341 od 12. 8. 1997. godine
Dana 9. 8. 1997. godine Danica Dra{kovi} je ostvarila kontakt sa Vojislavom [e{eqom. Tom prilikom, izme|u ostalog razgovarali su o mogu}im formama predizborne kampawe srpskog pokreta obnove (SPO), kao i
Srpske radikalne stranke (SRS).
Tokom razgovora, Vojislav [e{eq je obavestio Danicu Dra{kovi} da
je u sklopu priprema Srpske radikalne stranke za predstoje}e izbore od
strane rukovodstva stranke imenovan za {efa predizborne kampawe, a da je
Aleksandar Vu~i} zadu`en za vo|ewe celokupne propagande stranke. [e{eq je daqe istakao da }e SRS podr`ati odluku SPO da jedan od aspekata
predizborne kampawe bude u~e{}e na lokalnim TV stanicama {irom Srbije, konstatuju}i da predizborni mitinzi vi{e nisu neophodni.
Stranke koje budu bojkotovale izbore, odnosno organizovale antiizbornu kampawu u trenutnoj politi~koj situaciji ne}e bitnije politi~ki
ugroziti politi~ku kampawu SRS i SPO, zakqu~io je na kraju Vojislav
[e{eq.
Danica Dra{kovi} je posebno napomenula da }e SPO od 20. 8. 1997. godine po~eti sa predizbornom kampawom, a da }e se centralni miting u Beogradu odr`ati 18. 9. 1997. godine. S tim u vezi, [e{eq je dodao da }e zavr{ni miting SRS biti odr`an 17. 9. teku}e godine u 17.00 ~asova ispred Savezne skup{tine.
(redigovano)
Izvod sa~inila
(potpis redigovan)

CMVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
12. 8. 1997. godine

Izvod
iz izve{taja o rezultatima mere TKTR
broj 11351 od 13. 8. 1997. godine
Dana 9. 8. 1997. godine Danica Dra{kovi} je stupila u kontakt sa Vojislavom [e{eqom. Tom prilikom, jedna od tema razgovora bili su predstoje}i predsedni~ki i parlamentarni izbori. S tim u vezi, Vojislav [e{eq
je izneo konstataciju da nije siguran u izlazak Demokratske stranke i
816

Gra|anskog saveza Srbije na parlamentarne izbore, zakqu~uju}i da pomenute stranke bez saveza sa Srpskim pokretom obnove ne mogu se nadati izbornom uspehu. Tako|e, Vojislav [e{eq je savetovao Danici Dra{kovi} da,
nakon odr`anih izbora, treba politi~ki poniziti Demokratsku stranku,
odnosno wenog predsednika, time {to bi blokirali rad Gradske skup{tine putem nedolaska odbornika SPO i SRS.
U daqem razgovoru, Danica Dra{kovi} je obavestila Vojislava [e{eqa da je Vuk Dra{kovi} u nedavnom kontaktu sa predstavnicima ambasade
SAD decidirano zahtevao da se ameri~ke diplomate odrede prema trenutnoj politi~koj situaciji u Republici Srbiji, odnosno da li podr`avaju one
opozicione stranke koje }e da bojkotuju izbore ili one koje ne}e. Shodno
iznetom, Vojislav [e{eq je zakqu~io da je opet aktuelan sukob ameri~kih
i nema~kih interesa, {to potvr|uje i poni`ewe koje je Zoran \in|i} do`iveo, dodaju}i da Amerikanci na GSS ne ra~unaju, jer znaju da ta stranka
nema bitnijeg uticaja na politi~koj sceni Republike Srbije.
Na kraju razgovora, Vojislav [e{eq je povodom interesovawa Danice
Dra{kovi} istakao da je, po wegovim pretpostavkama, tokom nedavnog susreta Ri~arda Holbruka sa predsednikom SRJ bilo re~i o razoru`avawu
3.000 specijalaca Radovana Karayi}a kako bi bio uhap{en, konstatuju}i da
taj potez predsednika SRJ ne}e podr`ati ni za `ivu glavu.
(redigovano)
Izvod sa~inila
(potpis redigovan)

CMVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
03742
13. 8. 1997. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen 12. 8. 1997. godine na inicijativu operativnog radnika.
(redigovano)
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa (redigovano) Dragi{i} je s tim u vezi izneo da nema govora o tome da je predsednik Slobodan Milo{evi}, kako se pri~a, nagovorio Vuka Dra{kovi}a da iza|e na izbore, ve} je wega, kako ka`e, nagovorio Vojislav [e{eq na ru~ku kojeg je
organizovao, a na kome je i on prisustvovao. Tada mu je navodno [e{eq
predlo`io da, ako je demokrata, iza|e na izbore i vidi sa kojim brojem glasa~a mo`e raspolagati. Tom prilikom, Vuk Dra{kovi} je, po re~ima Dragi{i}a, pristao da iza|e na izbore uz wegovu konstataciju da }e imati do817

sta problema sa Milanom Komneni}em i Ilijom Radulovi}em, ~lanovima

Glavnog odbora SPO-a, koji se protive izlasku stranke na izbore.
[e{eq je, po re~ima Dragi{i}a, procenio da }e ukqu~ivawem Vuka
Dra{kovi}a u predsedni~ke izbore lak{e pobediti Zorana Lili}a, kandidata SPS, jer }e Dra{kovi} osvojiti jedan broj glasova koji bi Zoran Lili} dobio. Po mi{qewu [e{eqa, Dra{kovi} ne predstavqa nekog opasnog kandidata i ne veruje da }e u unutra{wosti Srbije dobiti ve}i broj
glasova.
Dragi{i} je daqe izneo, da }e se o akcijama, vezano za republi~ke parlamentarne izbore i o strategiji nastupa, dogovoriti na sastanku Centralne otaybinske uprave SRS zakazane za 20. 8. 1997. godine. Pre toga, svi mesni odbori SRS dobili su zadu`ewa vezana za izbor kontrolora za predstoje}e izbore. Zavr{ni miting SRS, na kome }e se predstaviti predsedni~ki
kandidat i drugi kandidati SRS na predstoje}im izborima, odr`a}e se oko
17. 9. teku}e godine ispred Savezne skup{tine u Beogradu.
3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
(redigovano)
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Delatnost ekstremista iz redova SRS nastavi}emo i daqe da pratimo.
(redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CMIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
03742
16. 9. 1997. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen 16. 9. 1997. godine na inicijativu operativnog radnika.
(redigovano)
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa po srpskom ekstremizmu.
Izvor nas je informisao da se promotivni miting SRS, koji je bio zakazan za 17. 9. 1997. godine ispred Skup{tine SRJ u Beogradu, ne}e odr`ati odlukom Vojislava [e{eqa, kako bi se izbegli eventualni ekscesi koji bi {tetili predsedni~koj i parlamentarnoj kampawi koja je do sada vo|ena u Republici Srbiji.
818

Procena Vojislava [e{eqa je da }e SRS slabije pro}i u Beogradu, pa

bi eventualni ekscesi na mitingu u Beogradu jo{ vi{e umawili broj glasa~a koji bi glasali za SRS. Po procenama rukovodstva SRS i Vojislava
[e{eqa, radikali o~ekuju da }e, pored Zemuna, ne{to vi{e glasova dobiti na op{tini Palilula, Rakovica, a naro~ito na Novom Beogradu, gde ra~unaju na glasove nezadovoqnih penzionisanih oficira biv{e JNA.
[e{eq je, tako|e, po re~ima izvora, nezadovoqan sa svojom kampawom
na Kosovu, dok o~ekuje da }e za radikale glasati jug i istok Srbije, Ba~ka i
jedan deo Banata.
[e{eq je tako|e ube|en da }e kao predsedni~ki kandidat pro}i u drugi krug, navode}i da mu ide u prilog kandidatura Vuka Obradovi}a i Neboj{e ^ovi}a, koji }e oduzeti od Zorana Lili}a jedan broj glasova nezadovoqnih socijalista.
[e{eq je daqe naredio da ~lanovi SRS izbegavaju bilo kakve ekscese
uo~i i za vreme glasawa kako bi na taj na~in SRS ostavila mogu}nost da
eventualno u|e u koaliciju nakon izbora sa nekom od parlamentarnih stranaka.
O eventualnoj koaliciji, Centralna otaybinska uprava SRS done}e
odluku nakon izbora.
3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
[e{eq Vojislav, OO po srpskom ekstremizmu.
4. Mere i radwe RDB
(redigovano)
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Delatnost ekstremista iz redova SRS nastavi}emo i daqe da pratimo
(redigovano).
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CMX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
24. 9. 1997. godine

Izvod
iz izve{taja o rezultatima primene mere TKTR
broj 11771 od 24. 9. 1997. godine
Dana 23. 9. 1997. godine Danica Dra{kovi} (71-1-24053 u OE CRDB) je
kontaktirala sa Vojislavom [e{eqom (OO po SE u CRDB).
[e{eqa je, najpre, interesovalo za{to Srpski pokret obnove (SPO)
ne sa~eka desetak dana sa izglasavawem nepoverewa gradona~elniku Zoranu \in|i}u (PO po NOS-u u CRDB), ve} je to pitawe sada pokrenuto.
819

Potrebu za hitnim smewivawem \in|i}a, Danica je objasnila nemogu}no{}u da se nastavi sa normalnim funkcionisawem gradske vlasti u
Beogradu, zakazivawem sednica vlade itd., a pre svega zbog ~iwenice {to
\in|i} zate`e i prolongira svoje obaveze. Da bi se to ostvarilo, SPO je,
prema re~ima Danice Dra{kovi}, spreman da postigne dogovor sa socijalistima, ne prihvataju}i [e{eqeve nagovore da se za to sa~eka 5. 10. 1997.
godine.
Danica Dra{kovi} je obavestila [e{eqa da }e se odmah i}i i na smewivawe rukovode}eg kadra u NTV Studio B. [e{eq se slo`io sa ovim
predlogom, isti~u}i da ne iskqu~uje mogu}nost dogovora sa Vukom Dra{kovi}em i SPO i po mnogo va`nijim pitawima, kao {to je dogovor oko
formirawa wihove eventualne koalicije i republi~ke vlade.
Danica Dra{kovi} je, me|utim, izri~ito naglasila da je SPO-u stalo
da [e{eq ne pro|e u drugom krugu predsedni~kih izbora, te da mu niko iz
wene stranke ne}e dati glas. To }e, smatra ona, prouzrokovati ponavqawe
predsedni~kih izbora u Srbiji, najavquju}i u tom slu~aju pobedu Vuka Dra{kovi}a. Ona je [e{equ iznela i svoje mi{qewe da bi predsednik Milo{evi} trebalo da shvati da ne mo`e sve biti po wegovom, te da bi, nakon
{est meseci, trebalo da se pregovara sa socijalistima.
Na kraju razgovora, [e{eq je predlo`io da se za desetak dana sastanu
i o svemu dogovore. Na pitawe Danice Dra{kovi} da li se sastao sa \in|i}em, [e{eq je odgovorio da ovoga nije video mesec dana, uz izno{ewe
stava da \in|i} mora nestati sa politi~ke scene.
(redigovano)
Izvod sa~inila
(potpis redigovan)

CMXI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
03742
25. 9. 1997. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen 25. 9. 1997. godine na inicijativu izvora.
(redigovano)
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa, OO po srpskom ekstremizmu.
(redigovano)
Vojislav [e{eq, dana 23. 9. 1997. godine, na sastanku Centralne
otaybinske uprave SRS, predlo`io je da SRS podr`i Vladu narodnog je820

dinstva, sastavqenu od SPS, JUL, ND i SPO, a kona~nu odluku done}e na

slede}em sastanku Centralne otaybinske uprave, nakon objavqivawa zvani~nih rezultata. Vu~i} smatra, po re~ima izvora, da se Vojislav [e{eq
odlu~io na ovakav potez kako bi pridobio jedan broj glasa~a leve koalicije i SPO za svoju podr{ku u drugom izbornom krugu za predsednika Republike Srbije. Po re~ima Vu~i}a, [e{eq je ube|en da }e u drugom krugu pobediti Zorana Lili}a, navode}i da je wemu mesto predsednika Srbije jedino va`no.
Vu~i} je daqe izneo da je [e{eq ve} ostvario kontakt sa Danicom
Dra{kovi}. Tako|e je naveo da je doznao od osoba bliskih rukovodstvu
SPO da je Milan Komneni} veoma razo~aran svojim statusom u SPO i politikom koju u posledwe vreme vodi Vuk Dra{kovi}. Vu~i} o~ekuje da }e
narednih meseci biti mnogih prebega, pa }e se novoizabrani poslanici
SRS, kao i prethodni put, zakleti u crkvi Aleksandar Nevski na vernost
SRS.
Vu~i} je, po re~ima izvora, daqe rekao da }e 320.000 DM, koje su obezbedili za kampawu, biti dovoqno i za kampawu koja }e biti u drugom izbornom krugu.
Vu~i} je tako|e preneo nare|ewe [e{eqa da svaki op{tinski odbor
SRS organizuje javnu tribinu na koju bi svaki ~lan SRS trebalo da pozove
svoje prijateqe i poznanike iz redova SPO. Na tribini je zabraweno napadati pristalice drugih partija i stranaka.
3. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
(redigovano)
4. Podaci o merama i radwama RDB
(redigovano)
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Delatnost ekstremista iz redova SRS nastavi}emo i daqe da pratimo
(redigovano).
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CMXII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
05495
26. 9. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
821

Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:

Dana 25. 9. 1997. godine Vojislav [e{eq je stupio u kontakt sa Zoranom Ostoji}em, v.d. glavnog i odgovornog urednika TV Studija B. Tom prilikom, Ostoji} je dao na~elan pristanak da }e dana 28. 9. 1997. godine u periodu od 18.00-19.00 ~asova na Studiju B obezbediti promotivni termin Vojislavu [e{equ, kao predsedni~kom kandidatu povodom odr`avawa drugog
izbornog kruga za predsednika Srbije. U tom smislu, Vojislav [e{eq je
upoznao Ostoji}a da }e u okviru predizborne kampawe u~estvovati na slede}im televizijskim stanicama, i to:
29. 9. 1997. godine na RTS;
30. 9. 1997. godine na TV Politici;
2. 10. 1997. godine na TV BK,
kao i da je prihvatio u~e{}e u emisijama Su~eqavawa sa drugim predsedni~kim kandidatom, mada za sada jo{ uvek nije izvesno da li }e Zoran
Lili} prihvatiti u~e{}e u ovim emisijama:
27. 9. 1997. godine na TV Politici;
1. 10. 1997. godine na RTS.
Dana 25. 9. 1997. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Draganom ^ovi}em, kome je potvrdio da li~no ne}e prisustvovati sednici Skup{tine grada na kojoj }e biti raspravqano o smeni gradona~elnika Beograda, ali je obe}ao da }e poslanici SRS u Skup{tini grada podr`ati inicijativu za smenom gradona~elnika.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CMXIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
29. 9. 1997. godine

Izvod
iz izve{taja o rezultatima primene mere
TKTR broj 11817 od 30. 9. 1997. godine
Dana 25. 9. 1997. godine Vuk Dra{kovi} i Danica Dra{kovi} su kontaktirali sa Vojislavom [e{eqom. Na po~etku razgovora, [e{eq je obavestio Danicu Dra{kovi} da je wegova stranka ve} dala ~etiri potpisa koja
su neophodna za pokretawe postupka za smenu gradona~elnika Beograda Zorana \in|i}a, i da ona mo`e na sednici Skup{tine grada ra~unati na 14
glasova wegovih odbornika, ali da on na sednici ne}e biti prisutan. [e{eq je napomenuo da sednicu Skup{tine grada mo`e zakazati i Milan Bo`i} ako to ne}e da uradi Zoran \in|i}.
[e{eq je izrazio spremnost da wegova stranka u|e u Gradsku vladu,
pod uslovom da je demokrate napuste, posle smewivawa \in|i}a, ali misli
da to moraju podr`ati i socijalisti. On je tako|e izrazio spremnost da ra822

dikali u~estvuju u formirawu koalicione vlade na proporcionalnoj osnovi i u tom smislu o~ekuje za svoju stranku dva mesta i jo{ neku funkciju. Danica Dra{kovi} je naglasila da nema nameru da daje drugoj stranci ni mesto gradona~elnika, ni mesto predsednika Gradske vlade, ali se sla`e da
Srpska radikalna stranka (SRS) dobije mesto potpredsednika Skup{tine
grada, {to je [e{eq i prihvatio.
U daqem toku razgovora, Danica Dra{kovi} je sugerisala [e{equ da
ne istura Tomislava Nikoli}a za premijera Srbije jer, kako je rekla, samim tim predlogom poni`ava Srbiju. Ona je istakla da je protiv bilo kakvih pregovora sa Jugoslovenskom levicom (JUL), te da je wen uslov za bilo kakav dogovor premijersko mesto za Srpski pokret obnove (SPO), odnosno Vuka Dra{kovi}a radi izlaska u svet.
Oba sagovornika su potvrdila da su se dogovorili oko smewivawa \in|i}a i da }e posle dogovora sa socijalistima naknadno odlu~iti o na~inu
formirawa vlade. Po [e{eqevom mi{qewu, smewivawe \in|i}a }e dovesti do rascepa u Demokratskoj stranci (DS). U vezi sa mestom predsednika Skup{tine grada, oba sagovornika su izrazila spremnost da prihvate i
Miroquba Labusa za tu funkciju ako DS tu varijantu bude predlo`io. U
tom slu~aju bi preuzeli kontrolu nad Izvr{nim odborom, u kome su sada demokrate ve}ina.
Po mi{qewu Vojislava [e{eqa, ako bi SPO i SRS formirali Republi~ku vladu, ona bi bila nestabilna jer bi im u tom slu~aju socijalisti
podmetali {trajkove i stvarali im haos. S tim u vezi, Danica Dra{kovi}
je napomenula da se ni ona ne sla`e da SPO po proporcionalnom principu u|e u Republi~ku vladu, jer ne `eli da bude ni~ija zakrpa i da }e ona
tra`iti mnogo vi{e, i u tom smislu navela primer da u Nema~koj Kinkel
sa pet poslanika dr`i celu vladu. Ona je nagovestila da, po wenim saznawima, postoji mogu}nost da }e se za eventualno ponavqawe predsedni~kih
izbora kandidovati Slobodan Milo{evi}, {to je izvodqivo i po nekim
pravnim tuma~ewima, i da je to rezervna varijanta socijalista ukoliko na
izborima u Crnoj Gori pobedi Milo \ukanovi}.
U nastavku razgovora, [e{eq je izneo tvrdwu da postoji velika {ansa
da se sada preduzme sve da novih izbora ne bude pre isteka ~etiri godine, a
da se za to vreme ugase i DS i DSS. Po wemu, postoje dve mogu}nosti za formirawe Republi~ke vlade. Prva je da Vuk Dra{kovi} sam u|e u koaliciju
sa SPS i JUL-om, a druga je da im se prikqu~e i radikali. Vuk Dra{kovi}
je, s tim u vezi, izrazio svoj stav da treba sa~ekati drugi krug predsedni~kih izbora, pa onda razgovarati o koalicijama.
Na [e{eqevo pitawe da li }e ga SPO u tim izborima podr`ati, Vuk
i Danica Dra{kovi} su izbegavali da daju odgovor.
[e{eq je na kraju dodao da }e poslati svoje aktiviste u Pe} da bi kontrolisali drugi krug predsedni~kih izbora i da bi on u celokupnoj situaciji vi{e voleo da iza|e mawe od 50% bira~a na izbore, nego da izgubi.
(redigovano)
Izvod sa~inila
(potpis redigovan)
823

CMXIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
1. 10. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 30. 9. 1997. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Danicom Dra{kovi}.
U toku razgovora uglavnom je bilo re~i o aktuelnim politi~kim zbivawima u Srbiji, s posebnim osvrtom na smewivawe Zorana \in|i}a sa mesta gradona~elnika Beograda.
Datim povodom, [e{eq je istakao zasluge svojih qudi, kao i sumwe u
opredeqenost pojedinih predstavnika SPO na sednici na kojoj je \in|i}
smewen. [e{eq se saglasio sa predlogom Danice Dra{kovi} da iz Studija B treba ukloniti sve pristalice DS.
Daqu saradwu dve stranke, ukqu~uju}i i potiskivawe DS na svim nivoima, [e{eq je uslovio postizawem dogovora na republi~kom, pa tek onda
na lokalnom nivou.
U vezi iznetog, Danica Dra{kovi} je napomenula da bi najboqe re{ewe predstavqala koalicija SPO-SRS, te da trojni savez (SPO-SRS-SPS)
ne dolazi u obzir, jer bi tada SPO imao marginalnu ulogu.
Pomenuti predlog [e{eq nije prihvatio, obrazla`u}i svoj stav mi{qewem da bi ubrzo do{lo do `estoke konfrontacije dve stranke, {to se
ve} sada, po wegovim re~ima, ispoqava neargumentovanim napadima SPO
na ra~un SRS.
Na kraju razgovora, Danica Dra{kovi} je istakla da je sve to samo socijalisti~ka podvala u nameri da ih zavade, tra`e}i da [e{eq dobro razmisli o wenom predlogu.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CMXV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
8. 10. 1997. godine
824

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 6. 10. 1997. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Vukom
Dra{kovi}em. U toku razgovora uglavnom je bilo re~i o aktuelnim politi~kim zbivawima u Republici Srbiji.
Datim povodom, Vojislav [e{eq je izneo mi{qewe da }e SPS otezati {to vi{e sa raspisivawem novih predsedni~kih izbora, ali to ne}e trajati du`e od ~etiri meseca, te da bi na novim izborima ~itava demokratska
opozicija morala da mu da podr{ku, jer se pokazao kao najuspe{niji kandidat.
Dra{kovi} se samo formalno slo`io sa iznetim stavovima, isti~u}i
da bi bilo najboqe da SRS u|e u vladu da bi time izbegli napade SPS-a,
kao i da SPO sigurno ne}e u}i u koaliciju sa SPS, niti }e napadati [e{eqa.
Na kraju razgovora Dra{kovi} je predlo`io [e{equ da formira mawinsku vladu koju bi SPO sigurno podr`ao, ali samo bez u~e{}a Nove demokratije, koju je lider SRS predlo`io kao mogu}eg koalicionog partnera.
Napomena:
(redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CMXVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
8. 10. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 7. 10. 1997. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Danicom Dra{kovi}.
U toku razgovora uglavnom je bilo re~i o aktuelnim politi~kim zbivawima u Srbiji.
825

Vojislav [e{eq je predlo`io Danici Dra{kovi} da SPO {to pre

pokrene pitawe poslani~kih mandata DS u Saveznoj skup{tini, jer postoje izgledi da ih preuzmu, a ukoliko im to ne uspe, treba da se odreknu tih
mandata i tako definitivno odrede vanparlamentarni status DS. Danica
Dra{kovi} je, datim povodom, istakla da se ne}e odricati mandata, jer bi
ih prisvojili socijalisti i radikali, te da SPO-u vi{e odgovara postoje}e stawe koje }e uz sve probleme i pritisak Zapada dovesti do novih izbora.
Nakon toga, Danica Dra{kovi} je pohvalila odgovor Vojislava [e{eqa na izjave pojedinih zapadnih politi~ara povodom izbornih rezultata,
naglasiv{i da bi ipak odnos lidera SRS prema inostranstvu morao da se
koriguje. Uz opaske da se Zapad nepotrebno me{a u unutra{we stvari Srbije, rekla je da strane diplomate otvoreno pritiskaju Vuka Dra{kovi}a
da ne ide u koaliciju ni sa kim, a da re{ewe vide u intenzivirawu krize,
posredstvom nemira na Kosovu, potom u Beogradu, i destabilizaciji sada{we vlasti.
U daqem toku razgovora, [e{eq je izneo predlog da SPO u|e u ~etvornu koaliciju, da u tom periodu o~iste stranku i ugu{e DS i GSS, pa tek
onda idu na nove izbore.
Danica Dra{kovi} je odgovorila da nema nameru da ulazi u koaliciju
sa levim snagama, ve} da joj vi{e odgovara da za godinu dana zbog paralize
Skup{tine do|e do novih izbora. Potom je predlo`ila da se zvani~no sastanu u prostorijama SPO i porazgovaraju o koaliciji i stvarawu dvostrana~ke vlade, te preuzimawu MUP-a kao kqu~nog resora. Potenciraju}i da
se pojedini odbori SPO bune protiv saradwe sa SRS, po wenim re~ima,
pod uticajem Zorana \in|i}a, Danica je ipak istakla da je koalicija SPO
i SRS jedino realno re{ewe.
Izneti predlog [e{eq je odbacio, okarakterisav{i ga kao opasnu
kombinaciju, jer bi takvu vladu levica vrlo brzo diskreditovala izazivawem radni~kih {trajkova, a on sam je pristalica stabilne vlade.
Na kraju razgovora, postigli su saglasnost da se uskoro neformalno sastanu i jo{ jednom proanaliziraju ~itavu politi~ku situaciju.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CMXVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
10. 10. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
826

Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:

Dana 9. 10. 1997. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa predsednikom Nacionalnog fronta Francuske @an Mari Lepenom.
U toku kra}eg razgovora, Lepen je uputio ~estitke i izrazio zadovoqstvo povodom uspeha Srpske radikalne stranke i Vojislava [e{eqa, kao
predsedni~kog kandidata, na proteklim izborima.
Datim povodom, [e{eq je obavestio Lepena da im je ovoga puta potpuna pobeda izmakla za dlaku, ali da je mnogo va`nije da su pojedina~no
najja~a politi~ka partija u Skup{tini Srbije.
Tako|e, napomenuo je da }e uskoro biti novi predsedni~ki izbori i da
pretpostavqa da ima daleko ve}e {anse da na wima pobedi.
Na kraju, uz pozdrave, [e{eq i Lepen su izrazili obostrane `eqe da
se uskoro susretnu.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CMXVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
13. 10. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 10. 10. 1997. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Vukom
i Danicom Dra{kovi}.
U toku razgovora Vuk Dra{kovi} je istakao da bi i{ao u koaliciju i
sa SPS i sa SRS, ukoliko bi prihvatili one ~etiri ta~ke programa
SPO.
Datim povodom, izneo je i mi{qewe da je primena Dejtonskog sporazuma jedini na~in da se Srbi vrate u Knin, te zato treba sve zakone usaglasiti sa zakonima EU, otkloniti prepreke za priliv stranog kapitala i unaprediti saradwu sa Ha{kim tribunalom.
Tako|e, Dra{kovi} je ponovio stav da }e on li~no, ponovo biti kandidat demokratske opozicije za predsednika, insistiraju}i na neformalnim
kontaktima u vezi eventualne saradwe wihovih stranaka.
Nakon toga, [e{eq je predlo`io Danici Dra{kovi} da naprave koalicionu vladu, na ~ijem ~elu bi bio on sam, SRS bi uzela 9 mandata, a SPO
5, s tim {to bi ministar unutra{wih poslova bila Danica. Iznetu ponudu
827

Danica Dra{kovi} je odbila, rekav{i da }e u}i u vladu samo ako dobiju pola resora.
Na kraju razgovora, [e{eq je insistirao da mu odgovore da li }e prihvatiti poziv SRS za me|ustrana~ke konsultacije. Danica Dra{kovi} je, s
tim u vezi, istakla da poziv treba da uputi SPS, a ne SRS, te da }e ga prihvatiti ukoliko bude upu}en iskqu~ivo SPO, kao i da ne}e u}i u koaliciju bez u~e{}a Nove demokratije.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CMXIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
13. 10. 1997. godine

Izvod
iz izve{taja TKTR broj 20602 od 13. 10. 1997. godine
Dana 12. 10. 1997. godine Vuk Dra{kovi} je stupio u kontakt sa Vojislavom [e{eqom (OO po srpskom ekstremizmu). Tom prilikom vo|en je razgovor o raspodeli mandata koalicije Zajedno u Saveznoj skup{tini.
Dra{kovi} je preneo [e{equ da Srpski pokret obnove (SPO) ima
54% mandata koalicije Zajedno. To je, po Dra{kovi}u, ve}inski paket
akcija, koji nakon raspada koalicije Zajedno omogu}ava da se svi mandati za poslanike Savezne skup{tine dodele SPO.
[e{eq se u potpunosti slo`io sa Dra{kovi}evom idejom i obe}ao da
}e mu pru`iti apsolutnu podr{ku u sprovo|ewu ove akcije. Tako|e, [e{eq je savetovao Dra{kovi}a da ni Vojislavu Ko{tunici (redigovano) ne
daje nijedan mandat za poslanika. Po [e{eqevom mi{qewu, Ko{tunicu ne
treba ve{ta~ki odr`avati, i s obzirom da nema poslanike u Republi~koj,
ne trebaju mu ni u Saveznoj skup{tini.
Na kraju razgovora, Dra{kovi} se slo`io sa [e{eqom, zakazav{i
slede}i susret za 14. 10. 1997. godine.
(redigovano)
Izvod sa~inila
(potpis redigovan)

CMXX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
22. 10. 1997. godine
828

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Delegacija Nacionalne stranke Slova~ke, predvo|ena predsednikom
Janom Slotom, doputova}e u Beograd 28. 10. 1997. godine u trodnevnu posetu
Srpskoj radikalnoj stranci.
Dana 23. 10. 1997. godine u Beograd }e doputovati general Filatov, saradnik Vladimira @irinovskog i ~lan Liberalno-demokratske partije
Rusije, u nameri da intervjui{e Vojislava [e{eqa. Ta~no vreme i mesto
wihovog susreta za sada nisu odre|eni.
Istog dana, u 11.00 ~asova, u prostorijama stranke Tomislav Nikoli}
}e primiti drugog sekretara bugarske ambasade Spasova. Do susreta }e do}i na inicijativu bugarskog diplomate, koji je ispoqio interesovawe za
program i statut, kao i za pojedine lidere SRS.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CMXXI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
22. 10. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 21. 10. 1997. godine Vojislav [e{eq je dao intervju novinaru nema~kog ~asopisa [pigl, a povodom aktuelne politi~ke situacije na podru~ju biv{e Jugoslavije.
Odgovaraju}i na postavqena pitawa, [e{eq je istakao da SRS ne `eli rat, ali da }e velikosrpske granice uvek ostati wihov ciq, rekav{i da
nije iskqu~eno da se jednog dana grani~e velika Srbija i velika Nema~ka.
Nakon toga, [e{eq je objasnio uzroke mr`we prema Hrvatima ~iwenicom da je Srbija u ratu sa Hrvatskom i da Hrvatska dr`i pod okupacijom
zapadni deo Srbije, Krajinu. Tim povodom, napomenuo je da o~ekuje pomo}
Rusije, ~im se stabilizuje, i probu|ene ruske nacionalne svesti.
829

U pogledu budu}nosti BiH, [e{eq je istakao da je ta dr`ava ve{ta~ka tvorevina i da nema {anse da pre`ivi, tako da je najnormalnije da se ujedine RS i Srbija.
Na kraju, [e{eq je potvrdio ta~nost svoje pretwe da }e u slu~aju da postane predsednik Srbije proterati stotine hiqada Albanaca sa Kosova,
pravdaju}i to ~iwenicom da ih je i Nema~ka proterala, kao i odsustvom voqe da Srbija prihvati te proterane Albance.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CMXXII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
28. 10. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 28. 10. 1997. godine Vojislav [e{eq }e, u 11. ~asova u prostorijama stranke, primiti otpravnika poslova ambasade Iraka.
Tro~lana delegacija Nacionalne stranke Slova~ke, predvo|ena predsednikom Janom Slotom, doputova}e u Beograd 11. 11. 1997. godine u trodnevnu posetu Srpskoj radikalnoj stranci. Termin posete (po prvobitnoj varijanti 28. 10. 1997. godine) je pomeren na zahtev gostiju iz Slova~ke.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CMXXIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
6. 11. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
830

Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:

Na poziv Vojislava [e{eqa, dana 10. 11. 1997. godine u Beograd }e doputovati potpredsednik Slova~ke nacionalne stranke Ana Malikova, a
dan kasnije i predsednik Jan Slota, u pratwi strana~kog funkcionera Mariana Andela, ina~e potpredsednika Skup{tine Republike Slova~ke. Delegacija Slova~ke nacionalne stranke osta}e u poseti Srpskoj radikalnoj
stranci dva ili tri dana.
U sklopu predizborne kampawe, Vojislav [e{eq je gostovao u emisijama lokalnih radio i TV stanica, u vi{e mesta Srbije, i to u Dimitrovgradu i Ni{u 3. 11. 1997. godine, Para}inu i Jagodini 4. 11. 1997. godine i
Kur{umliji 5. 11. 1997. godine.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CMXXIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
12. 11. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
U okviru predizborne kampawe Vojislav [e{eq }e narednih dana gostovati u emisijama lokalnih TV i radio stanica, u vi{e gradova Srbije, i
to slede}im redom:
12. 11. 1997. godine [abac, TV 20.15 do 21.20 ~asova;
13. 11. 1997. godine Vlasotince, TV Rosuqa 20.15-22.00 ~asova;
14. 11. 1997. godine Trstenik, TV 21.15-22.30 ~asova;
15. 11. 1997. godine Jagodina, TV Palma plus;
16. 11. 1997. godine Ni{, TV Belami;
17. 11. 1997. godine Kragujevac TV;
18. 11. 1997. godine Vrawe;
19. 11. 1997. godine Smederevo;
20. 11. 1997. godine Beograd, TV Studio B;
21. 11. 1997. godine Aran|elovac, TV [umadija;
22. 11. 1997. godine Ba~ka Palanka.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
831

CMXXV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
14. 11. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Qubica Mom~ilovi} iz Moskve je najavila svoj dolazak u Beograd za
vikend 15. 11. 1997. godine i susret sa Vojislavom [e{eqom, u ponedeqak
17. 11. 1997. godine, a povodom dogovora o poseti delegacije SRS Moskvi.
S tim u vezi, Qubica Mom~ilovi} je istakla da je dobar deo posla oko
priprema posete ve} zavr{en, tako da o~ekuje zvani~an poziv predsednika
grada Moskve, a u planu je i susret [e{eqa i zamenika ministra odbrane
Rusije po pitawu me|unarodnih odnosa, kao i kontakti sa predstavnicima
ruske pravoslavne crkve.
Sama poseta trajala bi, po wenim re~ima, jedan ili dva dana, s tim {to
}e se ta~an termin znati ve} narednih dana.
Napomena:
Mom~ilovi} Qubica posreduje u kontaktima SRS sa predstavnicima
Liberalno-demokratske partije Rusije, kao i sa zvani~nim dr`avnim organima u Moskvi. Identifikacija u toku. Ne prolazi kroz OE CRDB Beograd.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CMXXVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
21. 11. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
832

Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:

Dana 19. 11. 1997. godine Bojana Leki}, urednik Informativnog programa Radija B-92, obavestila je Vojislava [e{eqa da je ^edomir Jovanovi}, predsednik Studentskog politi~kog kluba (SPK), tra`io da se sastanu. Povod eventualnog susreta, po re~ima Bojane Leki}, je ta~no utvr|ivawe broja bira~a u Srbiji, za {ta je [e{eq veoma zainteresovan, a Jovanovi} je navodno na{ao pravi na~in da izneti problem re{i. Datim povodom,
[e{eq je rekao da }e Bojanu Leki} i ^edomira Jovanovi}a primiti 20. 11.
1997. godine u 12.00 ~asova, u prostorijama stranke.
Po nalogu Vojislava [e{eqa, Dmitrij Jankovi} je stupio u kontakt sa
izvesnim Vladimirom Vasiqevi~em iz Moskve, obave{tavaju}i ga da je
predsednik SRS dobio zvani~an poziv od Sergeja Baburina, potpredsednika Ruske dr`avne dume, da po~etkom decembra 1997. godine poseti Moskvu.
Datim povodom, istakao je Jankovi}, [e{eq je mi{qewa da bi bilo dobro
da usledi i poziv od Vasiqevi~a, tako da bi Moskvu posetio oko 10. 12. 1997.
godine.
(nedostaje deo teksta) gubernatorom N. Kondratenkom, te prijem u Ministarstvu inostranih poslova (radi se na organizovawu susreta sa ministrom Primakovim) uz razgovore o toku sprovo|ewa Dejtonskog sporazuma i `ivotu zemqe u uslovima tog sporazuma.
Za kraj predvi|en je susret sa mitropolitom Volokolamskim i Jurjevskim Pitirimom (radi se i na organizovawu prijema kod patrijarha Alekseja) i poseta pojedinim manastirima.
Za sve poslove oko organizacije i realizacije posete zadu`eni su Qubica Mom~ilovi} i general V. Filatov.
Ta~an datum posete Vojislava [e{eqa Moskvi za sada nije utvr|en.
Napomena:
(redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CMXXVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
24. 11. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
833

Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:

Dana 21. 11. 1997. godine Qubica Mom~ilovi} je u sedi{te Srpske radikalne stranke uputila plan posete Vojislava [e{eqa Moskvi, koja }e
biti ostvarena u prvoj polovini decembra 1997. godine, a po zvani~nom pozivu potpredsednika Ruske dr`avne dume Sergeja Baburina.
Po navodima iz plana, prvo je predvi|ena poseta Ruskoj dr`avnoj dumi
i razgovori sa predsednicima parlamentarnih stranaka: G. Zjuganovim
(KPRF), V. @irinovskim (LDPR), te sa G. Soleznevom, predsednikom, i S.
Baburinom, potpredsednikom Dume, kao i u~e{}e u radu odbora stranaka i
na plenarnoj sednici Dume.
Nakon toga, planiran je prijem kod gradona~elnika Moskve J. Lu`kova i rukovodilaca odeqewa Vlade za ekonomske odnose, a potom i razgovori u Ministarstvu odbrane sa ministrom V. Semanovim i rukovodiocem
Uprave za spoqne poslove general-pukovnikom G. Iva{ovim.
Po okon~awu navedenog dela posete, planiran je odlazak u stalno predstavni{tvo Krasnodara i razgovor sa gubernatorom N. Kondratenkom, te
prijem u Ministarstvu inostranih poslova (radi se na organizovawu susreta sa ministrom Primakovim) uz razgovore o toku sprovo|ewa Dejtonskog
sporazuma i `ivotu zemqe u uslovima tog sporazuma.
Za kraj predvi|en je susret sa mitropolitom Volokolamskim i Jurjevskim Pitirimom (radi se i na organizovawu prijema kod patrijarha Alekseja) i poseta pojedinim manastirima.
Za sve poslove oko organizacije i realizacije posete zadu`eni su Qubica Mom~ilovi} i general V. Filatov.
Ta~an datum posete Vojislava [e{eqa Moskvi za sada nije utvr|en.
Napomena:
(redigovano)
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
1h III Upravi RDB MUP RS
1h V Upravi RDB MUP RS
1h V odeqewu CRDB
1h operativnom radniku

Operativni radnik
(potpis redigovan)

CMXXVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
26. 11. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
834

Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:

Dana 25. 11. 1997. godine Vesna Zobenica, sekretarica predsednika
SRS, je obavestila Mom~ilovi} Qubicu da je Vojislav [e{eq prihvatio
ponu|eni program posete, te da }e doputovati u Moskvu nakon drugog kruga
predsedni~kih izbora u Srbiji, odnosno 23. 12. 1997. godine. O istom, po re~ima Vesne Zobenice, bi}e obave{tena i ruska dr`avna duma, odnosno potpredsednik Dume Sergej Baburin.
U okviru predizborne kampawe, Vojislav [e{eq }e narednih dana gostovati u emisijama lokalnih TV i radio stanica, u vi{e gradova Srbije, i
to slede}im redom: 26. 11. 1997. godine Negotin, TV 20.30 do 22.30 ~asova,
27. 11. 1997. godine Ariqe, TV 17.00 ~asova, 29. 11 Kru{evac, TV Kanal
plus 20.30 ~asova, 30. 11. Kraqevo, TV 21.30 ~asova, 1. 12. Beograd, RTS
21.00 ~asova, 2. 12. Beograd, Studio B, 4. 12. Beograd, BK TV.
Napomena:
(redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CMXXIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
06256
5. 12. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 4. 12. 1997. godine Vojislav [e{eq stupio je u kontakt sa Popla{en Nikolom, predsednikom Srpske radikalne stranke (SRS) Republike
Srpske (RS).
Tom prilikom, Popla{en je obavestio [e{eqa da je Srpska demokratska stranka (SDS) zatra`ila sastanak sa rukovodstvom SRS, iskqu~ivo na
teritoriji RS, u Zvorniku ili Bijeqini. Popla{en je preneo [e{equ da
}e delegaciju SDS predvoditi Aleksa Buha, a da }e u delegaciji biti i A}imovi} i Ostoji}. [e{eq je odgovorio da }e prihvatiti sastanak sa SDS, i
naglasio da }e delegaciju SRS ~initi on, Popla{en i Mirko Blagojevi}.
U toku dana, Popla{en je informisao [e{eqa da }e do sastanka do}i
5. 12. teku}e godine i da je sastanak zakazan za 15.00 ~asova u Bijeqini. Tako|e, Popla{en je naglasio da }e [e{eqa na prelazu u RS u 14.30 ~asova
~ekati poja~ano obezbe|ewe i policija RS.
835

[e{eq je tako|e stupio u kontakt sa Draganom Todorovi}em, potpredsednikom Skup{tine Republike Srbije, i obavestio ga da }e u RS iz Beograda krenuti 5. 12. 1997. godine posle 13.00 ~asova.
Napomena:
(redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CMXXX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
7. 12. 1997. godine
U skladu sa ~lanom 13, stav 1 i 3 Zakona o unutra{wim poslovima Republike Srbije (Sl. glasnik Republike Srbije br. 44/91), a na osnovu ta~ke
38 Pravila o radu Resora dr`avne bezbednosti, daje se slede}i predlog za
primenu mere tajne kontrole telefonskih razgovora.
[e{eq Vojislav, ro|en 11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, od oca Nikole, Srbin, dr`avqanin SRJ, doktor pravnih nauka, o`ewen,
sa stanom u Batajnici, ul. Posavskih odreda broj 36.
(redigovano)
Obrazlo`ewe: Odlukom na~elnika RDB MUP Republike Srbije S.p.
br. 75784 od 11. 12. 1995. godine, zavedena je nad Vojislavom [e{eqom operativna obrada zbog delovawa sa pozicija srpskog ekstremizma.
Kontinuirano prate}i aktivnost Vojislava [e{eqa i grupe lica iz
redova Srpske radikalne stranke, koja se bavi ekstremnom delatno{}u
usmerenom na nasilno ru{ewe Ustavom utvr|enog poretka Republike Srbije, do{li smo do pouzdanih saznawa da je koordinator svih aktivnosti
ove grupacije i neposredni rukovodilac upravo Vojislav [e{eq. Primenom odgovaraju}ih mera i radwi iz nadle`nosti RDB, utvrdili smo da ova
grupa lica, po nalogu Vojislava [e{eqa, istupa sa pozicija nacional-{ovinisti~ke platforme, a bavi se i razli~itim kriminalnim radwama,
ukqu~uju}i nedozvoqenu trgovinu oru`jem i kradenom robom, uterivawe
dugova, fizi~ko maltretirawe i vr{ewe pritiska iz politi~kih ili materijalnih razloga i sli~no.
Postoje indicije da navedena lica ilegalno poseduju ve}e koli~ine
li~nog naoru`awa i municije, koje su nabavili uz znawe i odobrewe Vojislava [e{eqa. Tako|e, upotreba istog je pod potpunom kontrolom i ingerencijom [e{eqa, kao i sve ostale aktivnosti navedene grupe.
Bliske kontakte [e{eq ostvaruje sa pojedinim ekstremistima sa teritorije Republike Srpske, koji pod svojom komandom imaju paravojne formacije ~etni~ke orijentacije.
836

Imaju}i u vidu mogu}e bezbednosne implikacije po ustavni poredak

Republike Srbije, do kojih mo`e do}i ovakvom aktivno{}u Vojislava [e{eqa, predla`emo da se, shodno tome, u ciqu pra}ewa, dokumentovawa i
presecawa inkriminisane delatnosti, prema Vojislavu [e{equ (redigovano).
Kucano u 2 primerka.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CMXXXI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
06256
9. 12. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere
tajne kontrole telefonskih razgovora
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 7. 12. 1997. godine Vojislav [e{eq je stupio u kontakt sa Mirkom
Spai}em iz Trebiwa. Tom prilikom, [e{eq je obavestio Spai}a da 10. 12.
1997. godine planira put u Trebiwe. [e{eq je napomenuo da }e delegacija
Srpske radikalne stranke (SRS) krenuti iz Beograda u 8.00 ~asova. [e{eq
je naglasio da }e u Trebiwu odr`ati konferenciju za {tampu, kao i da }e
obi}i odbore stranke. [e{eq je objasnio Spai}u da mu je TV duel sa Vukom
Dra{kovi}em naneo {tetu, te da bi zbog toga hteo da se vidi sa svojim ro|acima i kumovima, koji bi dali izjave pred novinarima i snimateqima o
wegovom srpskom poreklu. [e{eq je, tako|e, zamolio Spai}a da mu izdejstvuje susret sa vladikom Atanasijem Jefti}em.
U nastavku razgovora, [e{eq je preneo Spai}u da }e u Trebiwe doputovati preko Pala u dru{tvu Aleksandra Vu~i}a i jo{ trideset lica, novinara, snimateqa i obezbe|ewa, a da }e se vratiti preko Crne Gore. [e{eq je naglasio da ga u Srbiwu, Gacku i Bile}i sa~ekaju ~lanovi SRS, sa
kojima je planirao kra}i razgovor.
[e{eq tako|e namerava da se prilikom zadr`avawa na Palama sastane sa Aleksom Buhom.
Operativni radnik
(potpis redigovan)
837

CMXXXII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
11. 12. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 10. 12. 1997. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Du{kom Sekuli}em iz Podgorice. U toku razgovora, [e{eq je istakao da }e
po povratku iz Trebiwa 12. 12. 1997. godine (petak), posetiti Podgoricu,
gde }e odr`ati konferenciju za {tampu. Datim povodom, Sekuli} je rekao
da }e poku{ati da obezbedi i gostovawe na dr`avnoj televiziji Crne Gore,
tako da bi u tom slu~aju [e{eq preno}io u Podgorici.
Istog dana, Qubica Mom~ilovi} je obavestila sekretaricu Vojislava
[e{eqa da kao termin wegove posete Moskvi figurira 15, 16. i 17. 12. 1997.
godine, te da }e, pored ve} ponu|enog programa boravka, ugovoriti sastanak
sa ministrom finansija Rusije Zadorhovim, kao i sa patrijarhom ruske pravoslavne crkve. Tim povodom, Qubica Mom~ilovi} je tra`ila [e{eqevu
saglasnost kako bi mogla da ugovori sve sastanke koje je planirala. Odgovor lidera SRS usledi}e narednih dana.
Napomena:
O posetama Vojislava [e{eqa Republici Srpskoj i Crnoj Gori, odnosno Moskvi, ve} smo ranije informisali.
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CMXXXIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
15. 12. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
838

Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:

Povodom u~estalih poziva Mom~ilovi} Qubice, a u vezi posete Vojislava [e{eqa Moskvi, lider Srpske radikalne stranke je odlu~io da ne
putuje za Rusiju pre zavr{etka drugog kruga predsedni~kih izbora u Srbiji, tako da }e najavqena poseta biti realizovana tek posle Nove godine.
Novi ambasador Australije u Beogradu, Kristofer Lemb, izrazio je
`equ da se tokom ove nedeqe sastane sa liderima pojedinih politi~kih
stranaka Srbije. Datim povodom, iz australijske ambasade upu}en je i zvani~an poziv za sastanak ambasadora Lemba i Vojislava [e{eqa, odnosno u
slu~aju wegove zauzetosti Tomislava Nikoli}a. Kao mogu}i termin predlo`en je 17. ili 18. 12. teku}e godine. Odgovor iz SRS usledi}e narednih
dana.
Napomena:
(redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CMXXXIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04169
22. 12. 1997. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 21. 12. 1997. godine Vojislav [e{eq je, oko podneva, obavio razgovor sa Nikolom Popla{enom, o toku predsedni~kih izbora u Srbiji.
S tim u vezi, [e{eq je istakao postojawe izbornih problema na Kosovu i Metohiji, zbog ~ega su, kako je naglasio, ~lanovi Srpske radikalne
stranke (SRS) u sukobu sa policijom i da wegovi radikali razbijaju glasa~ke kutije. Naglasio je, u nastavku razgovora, da su socijalisti ovoga
puta preterali, te da zbog toga Milanu Milutinovi}u ne}e dozvoliti polagawe predsedni~ke zakletve u Narodnoj skup{tini Republike Srbije.
Dodao je da }e prilikom polagawa zakletve Milana Milutinovi}a policija morati da do|e da izbaci radikale iz Skup{tine. Obavestio je potom
Popla{ena da }e te{ko podneti poraz na predsedni~kim izborima i da je
spreman da formira {tab za spre~avawe polagawa zakletve Milutinovi}a.
U toku istoga dana, Dragan Todorovi} je nalo`io Ratku Pavlovi}u,
kontroloru izbora u Pe}i, da prona|e bira~ka mesta gde su, po wihovoj oce839

ni, uo~ene nepravilnosti u~iwene od strane ~lanova Socijalisti~ke partije Srbije (SPS), te da na wima razbije glasa~ke kutije i pocepa glasa~ke
listi}e. Isti nalog Todorovi} je izdao i drugim aktivistima koji su nadgledali izbore u drugim mestima.
Aktivisti SRS-a iz Vrawa su obavestili Dragana Todorovi}a da je Jovica Stojmenovi} sa grupom poslanika u Pre{evu, gde razbijaju glasa~ke
kutije.
Napomena:
(redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CMXXXV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
06256
9. 1. 1998. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 8. 1. 1998. godine Vojislav [e{eq je stupio u kontakt sa Gordanom
Bulatovi} iz Herceg Novog, koja ga je tom prilikom obavestila da Momir
Bulatovi} sprema protestno okupqawe za 10. 1. teku}e godine. [e{eq je
preneo Gordani Bulatovi} da je dobio poziv za inauguraciju Mila \ukanovi}a za predsednika Crne Gore, ali da jo{ uvek nije doneo definitivnu odluku o odlasku u Crnu Goru. [e{eq je dodao, da ukoliko prihvati poziv,
treba organizovati TV nastupe u Nik{i}u, Herceg Novom i dr`avnoj televiziji. Gordana Bulatovi} je istakla da prihvatawe \ukanovi}evog poziva
ne}e imati negativne posledice po Srpsku radikalnu stranku (SRS), ali da
odluku, ma kakva bude, treba obelodaniti posle 10. 1. teku}e godine, da se ne
bi uticalo na protest Bulatovi}evih pristalica.
Istog dana [e{eq je stupio u kontakt sa Svetozarom Marovi}em, i
tom prilikom tra`io da, ukoliko do|e na \ukanovi}evu inauguraciju, poziv dobije i Du{ko Sekuli}, kao i da mu se obezbedi nastup na dr`avnoj televiziji. [e{eq je dodao da bi u nastupu na TV nastojao da deluje umiruju}e na javnost. Marovi} je napomenuo da [e{eq mo`e da povede Sekuli}a
sa sobom, kao i da }e mu biti 14. 1. teku}e godine obezbe|en nastup na dr`avnoj TV.
(potpis redigovan)
840

CMXXXVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
06256
13. 1. 1998. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 8. 1. 1998. godine NN `ena iz Kraqeva stupila je u kontakt sa Dra`ilovi} Zoranom, bliskim saradnikom Vojislava [e{eqa.
Tom prilikom, NN `ena je prenela Dra`ilovi}u da je bila u poseti
{ti}eniku jednog kazneno-popravnog doma (KP), koji je sa wom u ro|a~koj
ili nekoj drugoj vezi, te da je wemu navodno ponu|ena znatna suma novca i
drugih dobara da likvidira predsednika Srpske radikalne stranke
(SRS), Vojislava [e{eqa. NN `ena je naglasila da NN mu{karca u KP
domu u popodnevnim ~asovima pose}uju nepoznata lica koja mu nude posao likvidatora. Po wenim re~ima, to se najverovatnije radi uz saglasnost upravnika KP doma, a NN mu{karac, kome je ponu|eno da bude likvidator, kako je navela, to uop{te ne krije, te da za ovu ponudu znaju i
stra`ari KP doma.
Na kraju razgovora, NN `ena je obavestila Dra`ilovi}a da }e se posavetovati sa svojim advokatom, ali da bi bilo dobro da se cela pri~a obelodani na nekoj od televizija, budu}i da je sada ponuda za likvidaciju [e{eqa udvostru~ena.
Napomena:
(redigovano). Iz konteksta razgovora nije se moglo zakqu~iti ni{ta
bli`e o identitetu NN `ene i NN mu{karca, kao ni u kakvoj su konkretno vezi. Tako|e, nije se moglo zakqu~iti u kom se KP domu nalazi NN mu{karac kome je navodno ponu|eno da likvidira Vojislava [e{eqa.
(potpis redigovan)

CMXXXVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
13. 1. 1998. godine
841

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 10. 1. 1998. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Du{kom Sekuli}em iz Podgorice.
U toku razgovora, Sekuli} je istakao da ~lanovi SRS iz Crne Gore ne}e u~estvovati na protestnom mitingu pristalica Momira Bulatovi}a u
Podgorici 12. 1. 1998. godine, te da je stav ~lanstva stranke u Pqevqima da
se ne me{aju u sukob koji je nastao u vrhu vlasti. Nakon toga, Sekuli} je posavetovao [e{eqa da u slu~aju dolaska u Crnu Goru odsedne u Budvi, gde }e
mu on i rezervisati hotel za 11 do 15 qudi.
Dana 11. 1. 1998. godine, istim povodom Vojislav [e{eq je ostvario kontakt i sa Gordanom Bulatovi} iz Herceg Novog, koja je tra`ila da joj saop{ti
stav stranke povodom u~e{}a na najavqenom mitingu, rekav{i da je ~lanstvo
izrazilo raspolo`ewe da se pridru`e pristalicama Momira Bulatovi}a.
Vojislav [e{eq je, u vezi iznetog, rekao da je stav stranke da ne u~estvuju na
mitingu u Podgorici, jer bi to bio poziv na krvoproli}e. Izneto mi{qewe
[e{eq je obrazlo`io re~ima da SRS mora da iza|e na parlamentarne izbore u Crnoj Gori samostalno, a da bi ulazak u aktuelni sukob ugrozio wen individualitet i utopio je u stranku Momira Bulatovi}a. Zatim je nalo`io da
izdaju saop{tewe za javnost u kome }e re}i da je jedini izlaz iz krize utvr|ivawe datuma vanrednih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori.
Povodom eventualnog dolaska na inauguraciju Mila \ukanovi}a, [e{eq je istakao da bi intimno `eleo da ide, ali da se jo{ uvek koleba, jer
ima mnogo argumenata i za i protiv. U slu~aju dolaska, dodao je, po}i }e iz
Beograda 13. 1. 1998. godine, u jutarwim ~asovima, u pratwi 12-15 qudi i nekoliko novinara, i odse{}e u Budvi, gde }e dan kasnije odr`ati sastanak
Izvr{nog odbora stranke za Crnu Goru.
(potpis redigovan)

CMXXXVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
13. 1. 1998. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
842

Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:

Dana 12. 1. 1998. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Gordanom Bulatovi}.
U toku razgovora, Gordana Bulatovi} je informisala [e{eqa o trenutnoj situaciji u Crnoj Gori, napomenuv{i da se sukob sve vi{e zao{trava, kao i da u wihovoj stranci ima opre~nih mi{qewa datim povodom. U vezi iznetog, [e{eq je istakao da SRS poziva obe strane na smirenost, te da
jedini izlaz vide u vanrednim izborima, bez `eqe da podr`e bilo koju od
sukobqenih strana.
Nakon toga, [e{eq je potvrdio svoj dolazak na inauguraciju novog
predsednika Crne Gore. Na put }e, po sopstvenim re~ima, krenuti iz Beograda 13. 1. 1998. godine, u jutarwim ~asovima. Putova}e sa troja kola, a u
pratwi }e biti 12 lica. Na putu za Crnu Goru, dodao je [e{eq, poseti}e
Republiku Srpsku i u 12.00 ~asova (13. 1. teku}e godine) na Palama sasta}e
se sa Aleksom Buhom i Draganom Kalini}em. Nakon toga krenu}e za Budvu,
gde }e odsesti u hotelu Mogren.
Za 14. 1. 1998. godine predvi|eno je u Budvi odr`avawe sastanka Izvr{nog odbora SRS za Crnu Goru, a potom gostovawe u emisijama TV Crna Gora i vi{e lokalnih TV i radio stanica.
Ta~no vreme povratka za sada nije utvr|eno, s tim {to je [e{eq napomenuo da postoji mogu}nost da u povratku opet poseti Pale 18. 1. 1998. godine.
(potpis redigovan)

CMXXXIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
14. 1. 1998. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 12. 1. 1998. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Du{anom Sekuli}em iz Podgorice.
U toku razgovora, Sekuli} je informisao [e{eqa da je stav da se
~lanstvo SRS ne prikqu~uje mitingu pristalica Momira Bulatovi}a izazvao nezadovoqstvo na sastanku op{tinskog odbora stranke u Podgorici.
Na pomenutom sastanku, po re~ima Sekuli}a, predlo`eno je da se ~lanstvo
pozove da da podr{ku Momiru Bulatovi}u i odmah iza|e na ulice, a da narednog dana odr`e sastanak Izvr{nog odbora stranke za Crnu Goru, na ko843

me bi i zvani~no doneli takvu odluku. Kao glavne zagovornike Sekuli} je

ozna~io predsednika op{tinskog odbora Vojvodi}a i [}eki}a.
Istim povodom, [e{eq je ostvario kontakt i sa Gordanom Bulatovi}
iz Herceg Novog. Po wenim re~ima, Vojvodi} joj je javio da je na pomenutom sastanku op{tinskog odbora izglasano da kompletan odbor podnese
ostavku ukoliko [e{eq ode na Cetiwe, kao i da je tokom mitinga u Podgorici iscepano i ba~eno stotinak ~lanskih karata SRS. Takvom raspolo`ewu ~lanstva, dodala je, u velikoj meri doprineo je i susret Vojislava
[e{eqa i beogradskog muftije, kome je na crnogorskoj televiziji dato zapa`eno mesto.
Na kraju razgovora, [e{eq je rekao da }e sve raspraviti kada do|e u
Podgoricu i da }e napraviti nemilosrdnu ~istku.
(potpis redigovan)

CMXL
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
21. 1. 1998. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere
tajne kontrole telefonskih razgovora
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 19. 1. 1998. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa @ivkom [okolova~kim.
U toku razgovora, uz dogovor da se istog dana sastanu, [okolova~ki je
kritikovao [e{eqa zbog odlaska na inauguraciju novog predsednika Crne
Gore, {to je lider SRS pravdao potrebom razbijawa potpune medijske blokade, u kojoj se on i wegova stranka nalaze.
Tokom dana, [e{eq je ostvario kontakt i sa Popla{en Nikolom. Interesuju}i se za aktuelne doga|aje u RS, [e{eq je Popla{enu izdao uputstva za daqi rad i dr`awe stranke u novonastalim uslovima. Tim povodom,
istakao je da }e novi mandatar vlade RS odmah po~eti da sprovodi vlast, a
to }e neminovno dovesti do novih incidenata, te da ~lanstvo SRS treba da
se dr`i pasivno, da ne uzima u~e{}a u incidentima na terenu. Tako|e, [e{eq je naglasio da nipo{to ne smeju u}i u vladu i da je treba napadati iskqu~ivo u Skup{tini, a nikako na ulici.
Na kraju razgovora, [e{eq je tra`io od Popla{ena mi{qewe o svom
eventualnom dolasku u Bawa Luku za vikend, 24-25. 1. 1998. godine, odnosno
844

da li bi to izazvalo incident i da li bi na dr`avnoj TV mogli da dobiju

termin za nastup. Datim povodom ni{ta konkretno nisu dogovorili.
Napomena:
(redigovano)
(potpis redigovan)

CMXLI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
22. 1. 1998. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 20. 1. 1998. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Popla{en Nikolom.
U toku razgovora, [e{eq je napu{tawe sednice Skup{tine RS ocenio
kao veliku glupost, naglasiv{i da je prekid rada sednice nelegalan, te da
ne treba negirati legitimitet i legalitet izbora nove vlade RS. Tako|e,
sugerisao je da se napravi izrazito jaka distanca u odnosu na SDS.
Nakon toga, Popla{en je obavestio [e{eqa o sadr`aju razgovora sa
Hansom [umaherom (odr`an 20. 1. 1998. godine u 10.00 ~asova). Po wegovim
re~ima, razgovor je bio korektan, a [umaher je insistirao na priznavawu
legitimiteta vlade i nastavku rada SRS u Skup{tini RS, tra`e}i da u iznetom smislu radikali uti~u i na SDS. [umaherov predlog da zaka`e novu sednicu Skup{tine, Popla{en je prihvatio pod uslovom da Predsedni{tvo skup{tine i {efovi poslani~kih klubova prenesu na wega formalna ovla{}ewa. Datim povodom, [e{eq se saglasio sa iznetim zahtevima
Hansa [umahera, daju}i Popla{enu punu podr{ku.
Na kraju razgovora, Popla{en je obavestio [e{eqa da jo{ uvek nije
dobio odgovor TV Bawa Luka o nastupu lidera SRS u slu~aju wegove posete RS 24-25. 1. 1998. godine.
Napomena:
(redigovano)
(potpis redigovan)
845

CMXLII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
22. 1. 1998. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 19. 1. 1998. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Mirkom Blagojevi}em.
U toku razgovora, [e{eq je naglasio da SRS u RS treba da zauzme umeren stav, da se ne me{a u doga|aje na ulici i da sve re{ava kroz dr`avne institucije, oceniv{i da je bilo pogre{no napustiti sednicu Skup{tine. U
vezi iznetog, Blagojevi} je, izme|u ostalog, istakao da je narod u Bijeqini
u panici i da ga zbuwuje stav vlasti u Srbiji.
Datim povodom, [e{eq je istog dana kontaktirao i sa Popla{en Nikolom, ponoviv{i da SRS mora da kao jaka opoziciona stranka deluje iskqu~ivo demokratskim sredstvima politi~ke borbe, bez ukqu~ivawa u
eventualne uli~ne nemire. Popla{en je napomenuo da je stawe u stranci solidno i da su ~lanovi stranke razumeli i prihvatili izneti stav.
Na kraju razgovora, [e{eq je sugerisao Popla{enu da prihvati poziv
na razgovor upu}en od strane Hansa [umahera.
Napomena:
(redigovano)
(potpis redigovan)

CMXLIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
23. 1. 1998. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
846

Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:

Dana 21. 1. 1998. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Aleksandrom Vu~i}em.
U toku razgovora, Vu~i} je tra`io [e{eqevo mi{qewe da li da prihvati poziv na razgovor upu}en od strane Gabora Er~aija iz ma|arske ambasade u Beogradu, ne pomiwu}i vreme i mesto eventualnog susreta. [e{eq se
saglasio, nalo`iv{i Vu~i}u da u toku razgovora bude uzdr`an, da se ne izja{wava po bilo kom pitawu, posebno po pitawu Crne Gore i RS, te da izvu~e mi{qewe ma|arskog diplomate datim povodom. Jedino {to Vu~i}
mo`e da izri~ito ka`e, naveo je [e{eq, je da SRS ne}e u}i u Vladu Srbije.
Istog dana [e{eq je kontaktirao i sa Mirkom Blagojevi}em, koji ga
je obavestio da nastup lidera SRS na TV Bawa Luka nije odobren (planiran za 24-25. 1. 1998. godine), te da je sednica Izvr{nog odbora SRS za RS
zakazana za 23. 1. teku}e godine u 15.00 ~asova u Bijeqini. Povodom prisustvovawa pomenutoj sednici, [e{eq je dao samo na~elnu saglasnost, ne potvrdiv{i definitivno svoj dolazak.
Dana 22. 1. 1998. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Leontijem Arhipovim. Tom prilikom, Arhipov je istakao da se trenutno vi{e
bavi biznisom nego politikom, ali da bi `eleo i daqe da ostanu u vezi, ponudiv{i, pri tome, pomo} u organizovawu najavqene posete lidera SRS
Moskvi, po~etkom februara 1998. godine. [e{eq je prihvatio ponudu, rekav{i da je najboqe da se Arhipov pove`e sa generalom Filatovim, glavnim organizatorom posete, kao i da bi `eleo da se sretne sa {to vi{e zna~ajnih li~nosti u Moskvi. Uz obe}awe da }e u~initi sve {to mo`e, Arhipov je na kraju dodao da }e se javiti za desetak dana, a mo`da i do}i do Beograda.
Najavqeni odlazak Vojislava [e{eqa za Afriku u sastavu delegacije
Savezne skup{tine je otkazan.
Napomena:
(redigovano)
(potpis redigovan)

CMXLIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
27. 1. 1998. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
847

Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:

Dana 25. 1. 1998. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Popla{en Nikolom.
U toku razgovora, [e{eq ga je informisao o sadr`ini razgovora koji je prilikom boravka u RS obavio sa Mom~ilom Kraji{nikom i Aleksom
Buhom. Tom prilikom, Kraji{nik je, po re~ima [e{eqa, insistirao na
osporavawu nove vlade u RS i formirawu zajedni~kog ve}a, odnosno zajedni~kog poslani~kog kluba SDS i SRS ili bar wihovom zajedni~kom zasedawu. [e{eq je izneti predlog, kako je naveo, odbio, rekav{i da se nova
vlast ne mo`e osporavati jer je legitimno izabrana, a da bi stvarawe zajedni~kog ve}a zna~ilo samo nove podele u RS. Tako|e, nije prihvatio ni stvarawe zajedni~kog poslani~kog kluba niti wihovo zajedni~ko zasedawe, jer
bi do{lo do preglasavawa i utapawa SRS u SDS, tako da je mogu}a samo saradwa dve stranke, zakqu~io je [e{eq.
Osetiv{i spremnost SDS-a na vaninstitucionalne forme borbe, [e{eq je, po sopstvenim navodima, to osudio i upozorio Kraji{nika i Buhu
da to mo`e biti i povod za zabranu stranke.
Nakon toga, [e{eq je ponovio da je, i pored vidnog nezadovoqstva svojih sagovornika, ~vrsto ostao pri stavu da sedi{te Vlade RS bude u Bawa
Luci i da im je jedino obe}ao da SRS bez SDS ne}e u}i u vladu.
Na kraju razgovora, Vojislav [e{eq je istakao da sada{wi predsednik RS Biqana Plav{i} gubi na zna~aju, tako da }e je uskoro i Amerikanci otpisati.
Napomena:
(redigovano)
(potpis redigovan)

CMXLV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
29. 1. 1998. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 28. 1. 1988. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Popla{en Nikolom.
U toku razgovora, Popla{en je tra`io savet kako da postupi u slu~aju
ostavke Dragana Kalini}a, predsednika Skup{tine RS, naglasiv{i da
848

SDS vr{i pritisak u iznetom smislu. Tako|e, Popla{en je istakao da postoje nagove{taji da }e wemu li~no ponuditi upra`weno mesto, ali i da to
ne mo`e da prihvati jer ne}e da vodi skup{tinu u kojoj odlu~uje Alija.
Datim povodom, [e{eq je rekao da se ve} sreo sa Kalini}em, koji nema nameru da podnese ostavku ni u slu~aju da ga iskqu~e iz SDS. Mesto
predsednika Skup{tine RS, dodao je, SRS ne}e prihvatiti, jer woj ne pripada, a napu{tawe skup{tine tako|e ne dolazi u obzir, kao ni ulazak u koaliciju u izvr{noj vlasti (osim u Br~kom, gde je prinudna uprava i osetqiva teritorija).
Kalini} je, po navodima [e{eqa, zakazao sednicu Skup{tine u Bawa
Luci, opravdav{i svoj postupak, na sugestiju lidera SRS, navodnim zahtevom poslani~kih klubova, a ne pritiskom me|unarodne zajednice. Oceniv{i stawe u SDS kao vrlo blisko haosu, [e{eq je naglasio da je Kalini} u
velikim moralnim dilemama i hteo bi da se iz svega izvu~e.
Dana 29. 1. 1998. godine Vojislav [e{eq }e gostovati u emisiji TV Bajina Ba{ta (20.30 ~asova), a 5. 2. 1998. godine TV Palma plus u Jagodini
(20.30 ~asova).
Tako|e, potvrdio je i sastanak sa australijskim ambasadorom 30. 1. 1998.
godine u 12.15 ~asova, u op{tini Zemun.
Napomena:
Popla{en Nikola, predsednik SRS za RS (redigovano).
Kalini} Dragan, predsednik Skup{tine RS (redigovano).
(potpis redigovan)

CMXLVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
03742
30. 1. 1998. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen dana 29. 1. 1998. godine na inicijativu izvora.
Izvor se koristi na pra}ewu delatnosti ekstremista iz redova SRS.
Izvor pouzdan podaci delimi~no provereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa, OO po srpskom ekstremizmu.
Izvor nas je informisao da je u rukovodstvu SRS do{lo do primetnog
nezadovoqstva sa posledwim potezima koje ~ini Vojislav [e{eq. U tom
kontekstu, zameraju [e{equ {to je i{ao na inauguraciju Mila \ukanovi}a, zatim {to je stranku potpuno izolovao, tako da nemaju podr{ku nijedne
849

evropske dr`ave, a sve je to rezultiralo time da se Vuk Dra{kovi} i wegova stranka, iako je mnogo lo{ije pro{la na izborima, vi{e pitaju nego radikali. Po re~ima (redigovano), ~ak ni Tomislav Nikoli} vi{e nije zadovoqan potezima koje u posledwe vreme ~ini Vojislav [e{eq. [to se ti~e
odlaska u Crnu Goru, [e{eq je izjavio na Gradskom odboru da je wegov ciq
bio iskqu~ivo razgovor sa rukovodstvom SRS u Crnoj Gori u ciqu priprema za predstoje}e parlamentarne izbore. Samim odlaskom na inauguraciju
Mila \ukanovi}a omogu}i}e, kako je [e{eq istakao, ve}u slobodu delovawa SRS u Crnoj Gori, a samim tim i nadu da }e SRS osvojiti na predstoje}im izborima dovoqno glasova da formira u crnogorskom parlamentu
poslani~ki klub.
[e{eq je daqe, po re~ima izvora, izneo da je sugerisao ~lanovima SRS
u Crnoj Gori da poku{aju u muslimanskim sredinama da pridobiju glasove,
ali je zabranio kontakte sa {iptarskim partijama.
[to se ti~e re{ewa kosovskog problema, [e{eq je zagovornik prisilnog popisa stanovni{tva, a zatim i proterivawa posle odre|enog perioda [iptara koji nisu hteli da prihvate li~na dokumenta i dr`avqanstva
Srbije.
[e{eq je daqe, po re~ima izvora, izneo da }e SRS delovati opoziciono u parlamentu Srbije, kao i u parlamentu Republike Srpske, te da }e i
daqe prioritetan zadatak ~lanova SRS biti dokazivawe kra|e i nelegalnog progla{ewa Milana Milutinovi}a za predsednika Republike Srbije,
kao i izbora Milorada Dodika za predsednika Vlade Republike Srpske.
3. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq OO po srpskom ekstremizmu.
4. Podaci o merama i radwama RDB
(redigovano)
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Izvor je instruisan da nas blagovremeno obavesti o svim bezbednosnointeresantnim aktivnostima Vojislava [e{eqa.
(potpis redigovan)

CMXLVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
3. 2. 1998. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
850

Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:

Dana 31. 1. 1998. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Popla{en Nikolom.
U toku razgovora, uglavnom je bilo re~i o sednici Vlade RS koja je u
toku. Datim povodom, [e{eq je rekao da je zadovoqan izlagawem ~lanova
stranke na sednici, nalo`iv{i da podr`e samo predlog da Bawa Luka bude
sedi{te vlade, a ostale predloge da odbace.
Ponoviv{i ranije ve} iznet stav da SRS bude opoziciono orijentisana, uz nagla{enu distancu prema SDS, [e{eq je zahtevao da pravnici iz
stranke pro~e{qaju tekst Ustava i usklade ga sa programom SRS, te da u
predlo`enim promenama Ustava tra`e ukidawe Senata i parlamentarni
sistem.
Napomena:
Popla{en Nikola, predsednik SRS za RS (redigovano)
(potpis redigovan)

CMXLVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
5. 2. 1998. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 4. 2. 1998. godine Vojislav [e{eq je, od 20.00 ~asova, gostovao u
emisiji TV Vaqevo, a 5. 2. 1998. godine od 20.30 ~asova i na TV Palma plus
u Jagodini.
General Vojske RS, Pero ^oli}, odustao je, zbog spre~enosti, od susreta sa Vojislavom [e{eqom, koji je ugovoren za 5. 2. 1998. godine u op{tini
Zemun, u 12.00 ~asova.
Napomena:
^oli} Pero, biv{i na~elnik General{taba Vojske RS. (redigovano)
(potpis redigovan)

CMXLIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
851

04239
6. 2. 1998. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 5. 2. 1998. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Stevom
Dragi{i}em.
U toku razgovora, Dragi{i} je obavestio [e{eqa da su predstavnici
DS pokrenuli inicijativu da svaka odborni~ka grupa ima po jednog potpredsednika u Skup{tini grada, a tako|e i za smenu Milana Bo`i}a sa mesta gradona~elnika Beograda. Datim povodom, [e{eq je nalo`io Dragi{i}u da prihvati iznetu inicijativu DS, te da ga o svemu pravovremeno informi{e, pri tome ne izja{wavaju}i se decidirano o delu koji se odnosi
na Bo`i}a.
Istog dana, Qubica Mom~ilovi} se interesovala za realizaciju ranije najavqene posete Vojislava [e{eqa Moskvi. U vezi toga, iz sedi{ta
SRS dobila je obave{tewe da }e [e{eq otputovati za Moskvu, u pratwi
{esto~lane delegacije, po~etkom marta 1998. godine. O detaqima }e kasnije biti jo{ re~i, a u me|uvremenu Qubica Mom~ilovi} treba da obnovi
program posete.
Dana 9. 2. 1998. godine u 10.00 ~asova, u predsedni{tvu stranke, Tomislav Nikoli} }e primiti ata{ea slova~ke ambasade Igora Hamulu, na wegov zahtev.
Napomena:
Nikoli} Tomislav (redigovano).
Dragi{i} Stevo (redigovano).
Bo`i} Milan (redigovano).
Mom~ilovi} Qubica, ro|ena 26. 12. 1943. godine u Ni{u, od oca Du{ana, doktor tehni~kih nauka, direktor predstavni{tva firme Urbis u Rusiji, prijavqena na adresi ul. Lazareva~ka br. 4 u Beogradu.
(redigovano)
Hamula Igor, ata{e slova~ke ambasade u Beogradu, (redigovano)
(potpis redigovan)

CML
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
11. 2. 1998. godine
852

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 9. 2. 1998. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Zoranom
\in|i}em. U toku razgovora, [e{eq je obavestio \in|i}a da su pregovori izme|u SPS i SPO u vezi formirawa koalicione vlade propali, te da
}e novi izbori biti u maju 1998. godine. Tim povodom, [e{eq je pozvao
\in|i}a da se sastanu, a isti poziv uputi}e, po sopstvenim re~ima, i Vojislavu Ko{tunici i Velimiru Ili}u. \in|i} je prihvatio da se vidi sa liderom SRS, naglasiv{i da prvo treba pojedina~no da razgovaraju, a tek onda da odr`e zajedni~ki sastanak.
Naknadno, [e{eq i \in|i} su se dogovorili da se vide u prostorijama DS, 10. 2. teku}e godine u 18.00 ~asova.
Kroz vi{e razgovora, Vojislav [e{eq je najavio mogu}nost odlaska za
Crnu Goru 14-15. 2. teku}e godine, gde bi u~estvovao u emisijama lokalnih
TV i radio stanica, u vi{e gradova (Herceg Novi i dr.).
Napomena:
\in|i} Zoran (redigovano).
Ko{tunica Vojislav (redigovano).
Ili} Velimir (redigovano).
(potpis redigovan)

CMLI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
12. 2. 1998. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 11. 2. 1998. godine u sedi{te SRS stigao je faks upu}en od strane
predsednika Liberalno-demokratske partije Rusije Vladimira @irinovskog.
U pomenutom tekstu, @irinovski ukazuje na eskalaciju krize oko Iraka, uz procenu da daqe pove}awe napetosti na Bliskom Istoku mo`e dove853

sti do pogubnih posledica u celom svetu. Datim povodom, @irinovski

predla`e Vojislavu [e{equ da SRS organizuje akciju podr{ke ira~kom
narodu, te da pokrene inicijativu da se skup{tine Srbije i SRJ oglase sa
pozivom na zaustavqawe ameri~ke agresije.
Na kraju, @irinovski je pozvao [e{eqa da on li~no, ili wegov predstavnik, doputuju u Jerevan, odakle bi zajedno krenuli u Irak, i time izrazili podr{ku ira~kom narodu.
Napomena:
@irinovski Vladimir, predsednik Liberalno-demokratske partije
Rusije. (redigovano)
(potpis redigovan)

CMLII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
03742
12. 2. 1998. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen 11. 2. 1998. godine na inicijativu izvora.
(redigovano)
Izvor pouzdan podaci delimi~no provereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa, OO po srpskom ekstremizmu.
Izvor nas je informisao da je 9. 2. 1998. godine razgovarao sa Qubojevi} Draganom, republi~kim poslanikom iz redova SRS, za koga je rekao da
uglavnom iznosi stavove Vojislava [e{eqa.
Tom prilikom, Qubojevi} je izneo da }e SRS pre}utno podr`ati mawinsku vladu socijalista, na ~elu sa Mirkom Marjanovi}em, iako wega, po
re~ima Qubojevi}a, Vojislav [e{eq u svakoj prilici omalova`ava kao
~oveka koji je izdao Srbe iz Hrvatske.
Po navodima Qubojevi}a, [e{eq je svestan da na novim republi~kim
izborima SRS ne bi dobila toliko poslani~kih mandata koliko su dobili
sada, pa }e dati {ansu novoj vladi da se jo{ vi{e iskompromituje, {to bi,
po wemu, koristilo SRS za ja~awe pozicija kao najve}e opozicione stranke.
Qubojevi} je daqe naveo da me|u ~lanstvom SRS postoji velika `eqa
da se formira koaliciona vlada zajedno sa SPO, ali da se Vojislav [e{eq
uop{te ne osvr}e na takve predloge i `eqe.
Qubojevi} tako|e smatra da nikakva koalicija SRS sa Demokratskom
strankom ne dolazi u obzir, dok je tehni~ka koalicija sa DSS mogu}a, {to
dokazuju ~esti susreti Ko{tunice i [e{eqa.
854

Na kraju, Qubojevi} je izneo da je kasa SRS u ovom trenutku potpuno

prazna, {to bi se negativno odrazilo na uspeh SRS na eventualno novim republi~kim izborima.
3. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
[e{eq Vojislav, OO po srpskom nacionalizmu.
4. Podaci o merama i radwama RDB
(redigovano)
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
(redigovano)
(potpis redigovan)

CMLIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
13. 2. 1998. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 11. 2. 1998. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Popla{en Nikolom.
U toku razgovora, Popla{en je informisao [e{eqa da ima odre|enih
problema u Vi{egradu, Rudom, ^ajni~u i Srpskom Gora`du, gde je SRS formirala lokalnu vlast zajedno sa SDS i predstavnicima muslimanskih stranaka. Datim povodom, [e{eq je naglasio da se strogo moraju po{tovati direktive iz centrale stranke, te da }e u protivnom predsednici odbora biti smeweni, a odbori, ukoliko podr`avaju svog predsednika, raspu{teni.
Nakon toga, Popla{en je istakao da }e 12. 2. teku}e godine, u ve~erwim
~asovima, u Bawa Luci biti odr`ana sednica Vlade RS, na kojoj }e imenovati novog glavnog urednika dr`avne TV. Zbog toga, dodao je, posetu lidera SRS Bawa Luci i gostovawe u emisiji dr`avne TV treba odlo`iti za
naredni vikend (21-23. 2. teku}e godine). Vojislav [e{eq se slo`io sa iznetim predlogom, zahtevaju}i da ga Popla{en izvesti o svim promenama,
kao i da zaka`e gostovawa u emisijama lokalnih TV i radio stanica, u vreme posete RS.
Istog dana [e{eq je ostvario kontakt i sa Nenadom Kecmanovi}em,
kome je ukazao da se SRS postepeno distancirala od SDS-a jer se programski razlikuju. Kecmanovi} je, u vezi toga, istakao da ga je i ~udila dosada855

{wa podr{ka SDS-u, jer nikada nije bila uzvra}ena. Na kraju razgovora,
dogovorili su da se vide 12. 2. teku}e godine na slavi SRS, oko 14.00 ~asova.
Napomena:
Popla{en Nikola (redigovano).
Kecmanovi} Nenad (redigovano).
(potpis redigovan)

CMLIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
18. 2. 1998. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 16. 2. 1998. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Bojanom Leki}.
U toku razgovora, uglavnom je bilo re~i o proteklim konsultacijama,
koje je predsednik Srbije obavio sa predstavnicima parlamentarnih stranaka povodom konstituisawa nove vlade. Datim povodom, [e{eq je naglasio da ima informaciju da je Danica Dra{kovi} rekla da }e ona da pokvari sve dogovore i obe}awa koje je wen suprug dao.
Bojana Leki} je iznela mi{qewe da time Danica Dra{kovi} pravi odstupnicu, a da je za sada sigurno samo da je Vuk Dra{kovi} odlu~io da u|e u
vladu, dok je sve ostalo neizvesno. Po wenim saznawima, dodala je, najozbiqniji kandidat za novog mandatara je i daqe dosada{wi premijer Srbije, mada dobre izglede ima i Zlatan Peru~i}. Naime, istakla je Bojana Leki}, Peru~i} je proteklih dana bio kop~a na relaciji SPS-SPO, a sve se
mo`e objasniti velikim parama koje su verovatno date Vuku Dra{kovi}u.
Na kraju razgovora, uz dogovor da se ponovo ~uju ~im dobiju nove informacije, prihvatili su kao najuverqiviju varijantu da }e sada{wi premijer
Srbije zadr`ati svoje mesto jo{ tri meseca, kada }e se povu}i, a nova vlada bi}e napravqena za naredne ~etiri godine.
Napomena:
(redigovano)
(potpis redigovan)

CMLV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
03742
18. 2. 1998. godine
856

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen dana 18. 2. 1998. godine na inicijativu izvora.
(redigovano)
Izvor pouzdan podaci delimi~no provereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa, OO po srpskom ekstremizmu.
Izvor nas je informisao da je 12. 2. 1998. godine bio na slavi SRS Sveta tri jerarha i tom prilikom razgovarao sa Stevom Dragi{i}em, ~lanom
Centralne otaybinske uprave SRS i predsednikom Gradskog odbora SRS
Beograda.
Dragi{i} je tada izneo da je najve}i protivnik ulasku SRS u koalicionu vladu bila Nova demokratija, dok su pojedinci iz JUL-a bili za koaliciju sa radikalima. Po Dragi{i}u, Nova demokratija je kao smrtni greh
zamerila SRS da ne priznaje Dejtonski sporazum, iako je, po re~ima Dragi{i}a, Vojislav [e{eq vi{e puta javno govorio da je o takvim pitawima
nadle`na Savezna, a ne Republi~ka vlada.
Dragi{i} je daqe izneo da imaju podatak o pribli`avawu socijalista
i SPO, {to je Vojislava [e{eqa iznenadilo, navode}i da se on tu prera~unao, jer je smatrao da socijalisti sa Vukom Dra{kovi}em ne}e mo}i da
na|u zajedni~ki jezik.
[to se ti~e podr{ke takvoj koalicionoj vladi, Dragi{i} je izneo stav
Vojislava [e{eqa da radikali ne}e glasati za takvu vladu, ali }e je pre}utno podr`ati 100 dana, nakon ~ega }e kritikovati sve wene poteze ukoliko ne bude boqe stawe u Srbiji.
Istovetan stav su radikali zauzeli u RS, pa }e na taj na~in delovati i
u Srbiji.
Dragi{i} je daqe izneo da SRS poja~ava svoj rad u [umadiji, gde SPO
boqe stoji i da je za to zadu`en Tomislav Nikoli}. Naro~ito im je stalo
do pridobijawa pristalica SPO-Zajedno, na ~elu sa Velimirom Ili}em,
i u tom pravcu }e u narednom periodu raditi.
[to se ti~e zajedni~ke inicijative SRS i DS za smenu Milana Bo`i}a i ~elnika komunalnih preduze}a na sednici Skup{tine grada Beograda,
Dragi{i} je izneo da su svesni da od te smene ne}e biti ni{ta, jer su Vojislava [e{eqa obavestili pojedini poslanici SPS da su dobili zadatak
da podr`e SPO.
Na kraju, izvor nas je obavestio i o reagovawima Vojislava [e{eqa o
eventualnoj koaliciji socijalista sa SPO. Tom prilikom, vidno iznerviran postavqenim pitawem, [e{eq je rekao: Socijalisti uvek na|u nekog
magarca da bude uz wih. Ovakav istup [e{eqa prokomentarisao je jedan
stari ~lan SRS re`ima: Onda smo i mi bili u jednom trenutku magarci,
{to je izazvalo smeh kod prisutnih na slavi.
3. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq OO po srpskom ekstremizmu u CRDB Beograd.
857

4. Podaci o merama i radwama RDB

(redigovano)
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
(redigovano)
(potpis redigovan)

CMLVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
19. 2. 1998. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 18. 2. 1998. godine Petar Milatovi}-Ostro{ki je, posredstvom
Sekretarijata SRS, tra`io prijem kod Vojislava [e{eqa. Po wegovim
tvrdwama, on je politi~ki emigrant, nalazi se u Be~u i ne mo`e da dobije
jugoslovenski paso{, iako je podneo zahtev pre pola godine. Takav postupak
SMUP-a Milatovi} obja{wava strahom od wegovog politi~kog anga`ovawa u Crnoj Gori, koje je usmereno protiv separatizma. Datim povodom, on
moli [e{eqa, koji mu je ina~e kum, za pomo} i pored ~iwenice da su se politi~ki razi{li 1989. godine zbog razli~itih pogleda na tada{wu politiku rukovodstva Srbije. Kao telefon za kontakt, u slu~aju da [e{eq prihvati razgovor, ostavio je telefon Glasa Srba u Be~u.
Istog dana, predsednik Privrednog suda Radomir Lazarevi}, hitno je
tra`io da stupi u kontakt sa Vojislavom [e{eqom.
Napomena:
Milatovi} Petar-Ostro{ki (redigovano).
(potpis redigovan)

CMLVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
24. 2. 1998. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
858

Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:

Dana 24. 2. 1998. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Vasom
Bojovi}em, {efom kabineta predsednika Skup{tine Crne Gore. U toku
razgovora, Bojovi} je obavestio [e{eqa da se predsednik Skup{tine Crne Gore, Svetozar Marovi}, nalazi u Beogradu povodom promocije Budvanskog sajma u hotelu Hajat, te da bi `eleo da se tokom dana sastanu. Vojislav [e{eq je prihvatio poziv, uz dogovor da u 13.00 ~asova do|e u vilu u
ul. U`i~ka 1, gde }e ga Marovi} do~ekati.
Istog dana, NN mu{karac je u sedi{tu SRS tra`io Stojana (Dimitrijevi} Milo{), koji je, po wegovim re~ima, zadu`en za prikupqawe materijala interesantnih za stranku. Na insistirawe sekretarice, NN mu{karac je prihvatio da materijal kojim raspola`e, a koji je namenio Stojanu, donese woj u sedi{te stranke.
Napomena:
Marovi} Svetozar (redigovano).
Bojovi} Vaso (redigovano).
Dimitrijevi} Milo{ (redigovano).
(potpis redigovan)

CMLVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
25. 2. 1998. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 25. 2. 1998. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Svetozarom Marovi}em, predsednikom Skup{tine Crne Gore.
U toku razgovora, Marovi} se interesovao kakav je stav Vojislava [e{eqa u pogledu izglasavawa buyeta na predstoje}oj sednici Ve}a gra|ana
Skup{tine SRJ. Pri tome, napomenuo je da }e odluka predstavnika Demokratske partije socijalista (DPS) delimi~no zavisiti i od odluke SRS,
po{to buyet ne mo`e biti usvojen bez glasova ove dve stranke.
Datim povodom, [e{eq je istakao da o datom problemu treba razmisliti sa aspekta posledica, a mogu}e posledice su raspu{tawe Ve}a gra|ana i novi izbori. Marovi} se slo`io sa iznetim mi{qewem, rekav{i da bi
novi izbori vi{e odgovarali DPS nego SRS, jer }e u Crnoj Gori uskoro da
se obave i republi~ki izbori.
Na kraju, uz dogovor da se ponovo ~uju radi me|usobnog informisawa,
Marovi} je napomenuo da su predstavnici DPS za 16.00 ~asova (25. 2. teku859

}e godine) zakazali konsultacije na kojima }e doneti kona~an stav, s tim

{to bi ipak voleli da radi korektnosti na|u neku ta~ku kooperativnosti
sa SRS.
Napomena:
Marovi} Svetozar (redigovano)
(potpis redigovan)

CMLIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
27. 2. 1998. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 25. 2. 1998. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Svetozarom Marovi}em, predsednikom Skup{tine Crne Gore.
U toku razgovora, Marovi} je obavestio [e{eqa o zakqu~cima do kojih su poslanici Demokratske partije socijalista (DPS) do{li na konsultacijama u vezi predloga saveznog buyeta, a koje su odr`ane tog dana sa po~etkom u 16.00 ~asova. Po re~ima Marovi}a, me|u predstavnicima pomenute stranke vlada mi{qewe da postoje}i predlog buyeta nosi ~itav niz nejasnih i nepreciznih iznosa vezanih za finansirawe TANJUG-a i Borbe,
koji su funkcionisali suprotno duhu federacije i apsolutno u korist jednog centra mo}i. Tako|e, dodao je, u Crnoj Gori preovladava stav da posebno treba tretirati pitawe materijalnog polo`aja VJ u buyetu. Zbog svega
iznetog, zavr{io je Marovi}, wihova poslani~ka grupa u Ve}u republika
Skup{tine SRJ glasa}e protiv ovakvog predloga buyeta.
Na kraju razgovora, uz konstataciju Vojislava [e{eqa da je SRS
spremna da glasa da se iz predloga buyeta izbaci stavka o finansirawu
Borbe, dogovoreno je da se 2. 3. 1998. godine, pre sednice Savezne skup{tine, sastanu [e{eq i {ef poslani~ke grupe DPS i tom prilikom usklade
stavove svojih stranaka.
Nakon toga, [e{eq je ostvario kontakt i sa Bojanom Leki}, koju je informisao o proteklim konsultacijama sa premijerom Srbije, a u vezi formirawa nove vlade. Tim povodom, [e{eq je, po sopstvenim re~ima, sugerisao premijeru da odustane od dogovora sa SPO i da predlo`i raspu{tawe ovog saziva Skup{tine Srbije i zakazivawe novih izbora. I pored toga
{to nije dobio direktan odgovor povodom iznetih predloga, [e{eq je stekao utisak da su socijalisti umorni od pregovora sa SPO i da nije iskqu860

~eno da uskoro do|e do novih izbora, a tako|e i da su skloni ulasku SRS

u vladu.
Napomena:
Marovi} Svetozar (redigovano).
Leki} Bojana (redigovano).
(potpis redigovan)

CMLX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
2. 3. 1998. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 27. 2. 1998. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Du{kom Sekuli}em iz Podgorice.
U toku razgovora, [e{eq je obavestio Sekuli}a da se protekle nedeqe u Beogradu sastao sa predsednikom Skup{tine Crne Gore, Svetozarom
Marovi}em, koji mu je obe}ao emisiju na TV Crna Gora 10. 3. 1998. godine.
Tim povodom, [e{eq bi, po sopstvenim re~ima, doputovao u Crnu Goru ve}
za vikend (7-8. 3. 1998. godine), a vratio bi se nakon pomenute emisije. Tako|e, dodao je, obi{ao bi vi{e mesta i gostovao u programu lokalnih TV i radio stanica, {to Sekuli} u me|uvremenu treba da ugovori.
Nakon toga, [e{eq se interesovao da li se ~lanstvo SRS u Crnoj Gori priprema za nastupaju}e parlamentarne izbore, uz napomenu da }e Sekuli} biti prvi na izbornoj listi SRS, te da zato treba da {to vi{e nastupa i govori, i ozbiqno shvati ceo projekt.
U pogledu ranije najavqene posete Moskvi, [e{eq je najavio mogu}nost da u Rusiji boravi od 15. do 21. 3. 1998. godine, s tim {to detaqi i potvrde termina jo{ nisu utvr|eni.
Napomena:
Sekuli} Du{ko (redigovano).
Marovi} Svetozar (redigovano).
(potpis redigovan)

CMLXI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
5. 3. 1998. godine
861

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 5. 3. 1998. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Popla{en Nikolom, predsednikom SRS za RS.
U toku razgovora, Popla{en je obavestio [e{eqa da 7. 3. teku}e godine u Bawa Luku iz Beograda dolazi ambasador SAD, tra`e}i pri tome uputstva kako da se pona{a u slu~aju eventualnog susreta. Datim povodom, [e{eq je nalo`io Popla{enu da otvoreno ka`e da je SRS za demokratsku
parlamentarnu borbu, te da nikako ne}e prihvatiti varijantu pritiska
izvana i nametnuto stvarawe strana~kih koalicija. Tako|e, dodao je da poslanici SRS u Skup{tini RS nikako ne prihvate ponu|eni nacrt buyeta,
dok se o svemu konkretno ne dogovore.
Na kraju razgovora, [e{eq je istakao da 6. 3. teku}e godine putuje za
Crnu Goru, gde }e obi}i vi{e mesta i gostovati u emisijama lokalnih radio i TV stanica, ukqu~uju}i i TV Crne Gore (10. 3. teku}e godine). Povratak je, po re~ima [e{eqa, planiran za 11. 3. teku}e godine.
Napomena:
Popla{en Nikola (redigovano).
(potpis redigovan)

CMLXII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
6. 3. 1998. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 6. 3. 1998. godine Vojislav [e{eq je u 10.00 ~asova iz Beograda otputovao za Crnu Goru.
Pre polaska, Dragan Todorovi}, koji se ve} nalazi u Crnoj Gori, obavestio ga je da je stawe u op{tinskim odborima SRS Nik{i}, Danilovgrad,
Ulciw i Budva dobro, ali da u odborima u Podgorici i Herceg Novom ima
problema. Naime, po re~ima Todorovi}a, biv{i ~lanovi stranke oteli
su sveske sa spiskovima ~lanova. Datim povodom, [e{eq je nalo`io da ne
preduzimaju ni{ta do wegovog dolaska, a tada }e ceo slu~aj re{iti preko
862

policije. Po dogovoru, Todorovi} }e [e{eqa sa~ekati u Pqevqima i pridru`iti mu se u obilasku Crne Gore.
Dana 8. 3. teku}e godine Aleksandar Vu~i} }e, u 13.00 ~asova, sa porodicom posetiti Gabora Er~eija.
Napomena:
(redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CMLXIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
06444
12. 3. 1998. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 12. 3. 1998. godine Vojislav [e{eq je kontaktirao Milorada Dodika, predsednika Vlade Republike Srpske, sa kojim je razmatrao pitawa
vezana za status Br~kog.
S tim u vezi, Vojislav [e{eq je obavestio Milorada Dodika da je u
svojoj izjavi za javnost izneo mi{qewe da ukoliko Dodik dobije Br~ko, to
}e mu omogu}iti skup{tinsku ve}inu i podi}i politi~ki ugled.
U nastavku razgovora, [e{eq je predlo`io Dodiku da mu organizuje
jednu emisiju na nekoj od televizija u Republici Srpskoj, kako bi zapadna
javnost zabele`ila wegovu izjavu. Me|utim, zbog prisustva supervizora u
Republici Srpskoj koji je zadu`en za medije, Dodik je [e{equ predlo`io
mogu}nost davawa izjave jedino na nezavisnoj televiziji koja se gleda do Bijeqine. Razgovaraju}i o terminu eventualnog odlaska [e{eqa u Republiku
Srpsku, Dodik je rekao da bi vaqalo da [e{eq poseti Republiku Srpsku
pre sednice Skup{tine RS, koja je planirana za 14. 3. teku}e godine.
S tim u vezi, [e{eq je obavestio Dodika da }e mu naknadno javiti ta~no vreme dolaska.
(potpis redigovan)

CMLXIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
863

06444
23. 3. 1998. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere
tajne kontrole telefonskih razgovora
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 19. 3. 1998. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Bojanom Leki} sa kojom je, izme|u ostalog, razgovarao o pitawima u vezi formirawa nove vlade.
Na po~etku razgovora, ocewuju}i da Socijalisti~ka partija Srbije
(SPS) insistira da Srpska radikalna stranka (SRS) u|e u vladu, [e{eq
je istakao da to nikako ne odgovara Srpskom pokretu obnove (SPO), jer se
u tom slu~aju mewa situacija u pogledu raspodele broja ministarskih mesta.
S tim u vezi, [e{eq je naglasio da mu je iskreno stalo da SPO u|e u vladu, jer se na taj na~in posti`e ravnote`a u pogledu zastupqenosti stranaka u vladi.
Izra`avaju}i `equ da sve parlamentarne stranke uzmu u~e{}a u vladi, [e{eq je rekao da ne iskqu~uje i mogu}nost da sam u|e u vladu, nagla{avaju}i da ne prihvata okolnost da obrazovawe vlade zavisi od ocena
SPO.
U nastavku razgovora, komentari{u}i politiku Mila \ukanovi}a,
[e{eq je ocenio da }e se \ukanovi} suo~iti sa ozbiqnim problemima
ukoliko se dogodi selektivno uvo|ewe sankcija. S tim u vezi, on je istakao
da }e u tom slu~aju \ukanovi} sigurno izgubiti izbore, a ako se izjasni za
podr{ku Srbiji u vezi sa Kosovom, nastavio je [e{eq, onda }e izgubiti
naklonost SAD.
Na kraju razgovora, [e{eq je izrazio `aqewe zbog otkazivawa TV duela sa Ademom Dema}ijem na BK Televiziji.
Napomena:
Leki} Bojana (redigovano)
(potpis redigovan)

CMLXV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04994
23. 3. 1998. godine
864

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 21. 3. 1998. godine Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa ^edomirom Vasiqevi}em, funkcionerom Srpske radikalne stranke (SRS), koji
ispred stranke boravi u Crnoj Gori i koordinira pripreme za predstoje}e
izbore u toj republici.
Iznose}i utiske sa kongresa Socijalisti~ke narodne partije Crne Gore, Vasiqevi} je istakao da je zadovoqan kako je primqen i kako su delegati reagovali na wegovo izlagawe.
Govore}i o formirawu nove vlade Republike Srbije, sagovornici su se
slo`ili da su jo{ uvek sve varijante otvorene.
Dana 22. 3. 1998. godine Vojislav [e{eq je razgovarao sa Gordanom Bulatovi}, aktivistom SRS iz Herceg Novog.
Tokom razgovora, obavestila je [e{eqa da se pripreme SRS za predstoje}e izbore u Crnoj Gori, na podru~ju Herceg Novog, odvijaju po planu.
Kako je navela, ciq je da se oformi odbor za Kotor, kao i da se u~vrste odbori u ostalim gradovima. Posebno je istakla problem Cetiwa, gde su uslovi za rad veoma ote`ani.
Na konstataciju Vojislava [e{eqa da bi bilo dobro da na izborima
postignu broj od 10 poslanika, Gordana Bulatovi} je istakla da je to brojka
iz snova i da bi ona bila zadovoqna osvajawem i tri poslani~ka mesta.
Napomena:
Vasiqevi} ^edomir (redigovano).
Bulatovi} Gordana (redigovano).
(potpis redigovan)

CMLXVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
06444
24. 3. 1998. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
865

Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:

Dana 23. 3. 1998. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Ubovi}em iz Bratislave.
U toku razgovora, [e{eq je ispoqio interesovawe za odnos slova~ke
javnosti prema aktuelnoj situaciji na Kosovu i Metohiji, kao i u vezi wegovog eventualnog ulaska u vladu. S tim u vezi, Ubovi} je obavestio [e{eqa da bi ulazak radikala u vladu bio pozitivno prihva}en u Slova~koj, dok
je u pogledu pitawa Kosova istakao da premijer Slova~ke Me~ijer, ima korektan stav u odnosu na ovaj problem, navode}i kako je na televiziji izjavio
da je Kosovo neotu|ivi deo Jugoslavije na kome postoje {iroka gra|anska
prava.
U nastavku razgovora, odgovaraju}i na pitawe Ubovi}a da li }e u}i u
vladu, [e{eq je rekao da to jo{ uvek ne zna.
Nakon toga, [e{eq je kontaktirao Qubu Mihajlovi}a, sa kojim je razgovarao o uplati novca koju Komercijalna banka treba da prebaci na ra~un ABC {tamparije. Tim povodom, Mihajlovi} je obavestio [e{eqa da u
tom pogledu ne}e biti problema.
Na kraju razgovora, Mihajlovi} je pitao [e{eqa da li ulazi u vladu,
na {ta mu je ovaj odgovorio da ne zna.
(potpis redigovan)

CMLXVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
06444
24. 3. 1998. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere
tajne kontrole telefonskih razgovora
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 23. 3. 1998. godine Aleksandar Vu~i}, generalni sekretar Srpske
radikalne stranke, je razgovarao sa svojim ocem, koga je obavestio da je u
pregovorima sa Mirkom Marjanovi}em, predsednikom Vlade Republike
Srbije, Srpska radikalna stranka dobila petnaest mesta u novoj Vladi, od
kojih su dva mesta potpredsednika Vlade, tri mesta ministra bez portfeqa i deset ministarskih mesta.
866

S tim u vezi, on je rekao da su, izme|u ostalog, dobili Ministarstvo za

saobra}aj i veze, Ministarstvo za svojinsku transformaciju, Ministarstvo informisawa, kojim }e on da rukovodi, zatim Ministarstvo za industriju, Ministarstvo za dom i porodicu, za trgovinu, ekologiju, za saradwu
sa Srbima van Srbije, itd.
Istog dana, Vojislav [e{eq je razgovarao sa vi{e ~lanova svoje
stranke koje je obavestio o dodeqenim ministarskim mestima, kao i o tome
koga od wih namerava da imenuje za ta mesta.
S tim u vezi, [e{eq je rekao da }e ^eda Vasiqevi}, Maja Gojkovi} i
Paja Mom~ilov biti ministri bez portfeqa, Rada Trajkovi} ministar za
dom i porodicu, Luka Mitrovi} ministar za industriju, Zoran Krasi} ministar za trgovinu, Milorad Mir~i} ministar za saradwu sa Srbima van
Srbije, Branislav Bla`i} ministar ekologije. Nakon toga, [e{eq je svoje saradnike zamolio da o ovim naimenovawima nikome ne pri~aju.
Na kraju, [e{eq je pozvao Mirka Marjanovi}a, predsednika Vlade Republike Srbije, i obavestio ga da je uradio ono {to je dogovoreno. Tim povodom, predsednik Marjanovi} se zahvalio [e{equ sugeri{u}i da mu sve
spakuje u jednu kovertu i po{aqe u Vladu.
Napomena:
(redigovano)
(potpis redigovan)

CMLXVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
25. 3. 1998. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 24. 3. 1998. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Du{kom Sekuli}em iz Podgorice.
U toku razgovora, [e{eq je informisao Sekuli}a o detaqima ulaska
SRS u Vladu Republike Srbije, naglasiv{i da su dobili ukupno 15, i to dobrih, mesta u Vladi, te da je to maksimum koji su mogli da postignu.
867

Nakon toga, [e{eq se interesovao kakve su reakcije datim povodom u

Crnoj Gori. U vezi toga, Sekuli} je istakao da su svi iznena|eni, jer javnost
nije bila pripremqena za tu varijantu, ve} su svi smatrali da }e SPO u}i
u Vladu. U pogledu reakcija ~lanova SRS, Sekuli} je rekao da je stawe u
stranci redovno i da nema negativnih komentara.
Napomena:
Sekuli} Du{ko (redigovano).
(potpis redigovan)

CMLXIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
06444
14. 4. 1998. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po srpskom ekstremizmu)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije SU I 409/96 od 9. 12. 1996. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i podaci:
Vojislav [e{eq je potvrdio da }e se dana 14. 4. 1998. godine u 10.00 ~asova sastati sa ambasadorom Rumunije u Beogradu, u prostorijama Vlade Republike Srbije.
Sastanku, koji }e biti informativnog karaktera, prisustvova}e i specijalni izaslanik ministra inostranih poslova Rumunije, Juan Donko.
(potpis redigovan)

CMLXX
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije
Resoru dr`avne bezbednosti
(redigovano)
Beograd
Molimo da nam omogu}ite primenu mere TKTR Vojislava [e{eqa sa
mobilnog telefona broj 063/246-485.
OT mera TKTR prema Vojislavu [e{equ se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda broj SU-I-409/96 od 9. 12. 1996. godine, a dat je
predlog za obnavqawe iste br. 23141 od 9. 12. 1997. godine.
U prilogu akta dostavqamo nalog za primenu mere.
(potpis redigovan)
868

CMLXXI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
19. 5. 1998. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa
(OO po SE u CRDB Beograd)
Preko na{eg sasvim pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da je Vladimir @irinovski, predsednik Liberalno-demokratske partije Rusije,
uputio poziv Vojislavu [e{equ da se sastanu u [paniji (Madrid, Barselona), gde }e @irinovski boraviti od 21. do 25. 5. 1998. godine. Povod pomenutog susreta je dogovor o formirawu fronta desnih snaga, a poziv je ve}
upu}en @an Mari Lepenu, predsedniku Nacionalnog fronta Francuske i
izvesnom Frayu.
Za period od 19. do 29. 5. teku}e godine Vojislav [e{eq je planirao posetu Crnoj Gori, u ciqu politi~ke promocije na tamo{wim medijima.
Napomena:
Za sada ne raspola`emo saznawima o stavu Vojislava [e{eqa u vezi
poziva @irinovskog.
(potpis redigovan)

CMLXXII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
20. 5. 1998. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa
(OO po SE u CRDB Beograd)
Preko na{eg sasvim pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da je Vojislav [e{eq najavqeni odlazak za Crnu Goru pomerio zbog obaveza za nekoliko dana, tako da }e za Podgoricu otputovati 21. 5. 1998. godine. Odse{}e u Budvi, a osim gostovawa na TV Crna Gora (22. 5. teku}e godine u 13.00
~asova), predvi|eno je i u~e{}e u emisijama vi{e lokalnih TV i radio stanica {irom Crne Gore, a u ciqu politi~ke promocije Srpske radikalne
stranke.
Prema na{im saznawima, [e{eq }e se u Beograd vratiti 28-29. 5. 1998.
godine.
(potpis redigovan)
869

CMLXXIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
28. 5. 1998. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa
(OO po SE u CRDB Beograd)
Preko na{eg sasvim pouzdanog izvora, do{li smo do saznawa da se Samiel Mare{al, direktor Nacionalnog fronta mladih i pomo}nik generalnog sekretara Nacionalnog fronta Francuske, obratio Vojislavu [e{equ sa molbom da imenuje jednog predstavnika omladinskog pokreta Srpske radikalne stranke, koji bi u~estvovao na XIV letwem univerzitetu Nacionalnog fronta mladih Francuske.
Pomenuti skup, pod nazivom Promenimo Evropu, okupio bi predstavnike omladinskih pokreta evropskih zemaqa u mestu Sen-Klo, od 16. do 18.
7. 1998. godine.
Po zamisli organizatora, prvog dana bi bili predstavqeni svi u~esnici skupa, drugog dana predsedavao bi predsednik Nacionalnog fronta
Francuske @an Mari Lepen, a tre}i dan je predvi|en za zajedni~ku posetu
Parizu.
Za daqe kontakte sa predstavnicima SRS odre|en je Erik Segel, aktivista Nacionalnog fronta mladih Francuske.
Napomena:
@an Mari Lepen (redigovano).
Mar{al Semiel (redigovano.
(potpis redigovan)

CMLXXIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
29. 5. 1998. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa
(OO po SE u CRDB Beograd)
Preko na{eg sasvim pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da se Vojislav [e{eq dana 28. 5. 1998. godine, u ve~erwim ~asovima, vratio u Beograd iz sedmodnevne posete Crnoj Gori, gde je boravio u ciqu izborne promocije SRS.
870

Iz sedi{ta SRS upu}eno je obave{tewe sredstvima javnog informisawa da je formiran {tab za pra}ewe izbora u Crnoj Gori, koji }e biti sme{ten u prostorijama stranke, ul. Francuska 31, a za novinare je otvoren po~ev od 20.00 ~asova 31. 5. teku}e godine.
(potpis redigovan)

CMLXXV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
4. 6. 1998. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa,
OO po srpskom ekstremizmu
Preko na{eg sasvim pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da }e Vojislav [e{eq, dana 5. 6. i 6. 6. 1998. godine, boraviti na teritoriji Republike Srpske.
Tom prilikom, boravi}e na Palama, u Srebrenici i Vlasenici, gde }e
nastupati na lokalnim televizijama.
Ovu posetu [e{eq }e iskoristiti i za kontakte sa funkcionerima
Srpske radikalne stranke Republike Srpske.
Ne raspola`emo saznawima o wegovim drugim aktivnostima za vreme
boravka na teritoriji Republike Srpske.
(potpis redigovan)

CMLXXVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
5. 6. 1998. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa,
OO po srpskom ekstremizmu
Preko na{eg sasvim pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da }e Vojislav [e{eq, dana 5. 6. 1998. godine, oko 14.00 ~asova, otputovati za Republiku Srpsku. Istog dana, u 17.00 ~asova, na Palama sasta}e se sa Mom~ilom Kraji{nikom i Aleksom Buhom, a planirana su i gostovawa u emisijama vi{e lokalnih TV i radio stanica.
871

Za Beograd, Vojislav [e{eq se vra}a 6. 6. 1998. godine u ve~erwim ~asovima.

(potpis redigovan)

CMLXVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
24. 6. 1998. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa,
OO po SE u CRDB Beograd
Preko na{eg sasvim pouzdanog izvora, do{li smo do saznawa da je Vojislav [e{eq, dana 23. 6. 1998. godine, ostvario kontakt sa predsednikom
Nacionalnog fronta Francuske @an Mari Lepenom.
Tom prilikom, [e{eq ga je obavestio o aktuelnoj politi~koj situaciji u Jugoslaviji, naglasiv{i da je Srpska radikalna stranka postala vladaju}a partija u Srbiji, sa realnim izgledima da se to desi i na saveznom nivou. Po [e{eqevim re~ima, nakon izbora SRS je nudila ~etvornu koaliciju, {to SPO nije prihvatio, pa je stvorena koalicija sa levim snagama,
koja dobro funkcioni{e, naro~ito po pitawu Kosmeta. Naime, dodao je, po
tom pitawu odluka je da se, i pored ogromnog pritiska me|unarodne zajednice, dr`e ~vrsto i Kosmet brane po svaku cenu.
Strah od vojne intervencije, naveo je [e{eq, je veoma prisutan, ali on
li~no smatra da NATO ne}e smeti da interveni{e bez rezolucije Saveta
bezbednosti. Su{tina svega, po wegovoj proceni, je u nameri Amerikanaca
da do kraja sprovedu svoj plan i svedu Srbiju na {to mawu teritoriju, te
shodno tome, sada ho}e da razdvoje Crnu Goru i Srbiju, rovare na Kosmetu,
a uskoro }e i u Vojvodinu.
U pogledu spoqne politike SRS, [e{eq je istakao da je ve} postigao
dogovor sa @akom Dorom, {efom Lepenovog kabineta, da uskoro poseti Beograd, a kontaktirano je i sa rukovodstvom Slova~ke narodne stranke, dok
je predsednik Liberalno-demokratske partije Rusije, Vladimir @irinovski, ve} potvrdio da sredinom avgusta teku}e godine dolazi u Jugoslaviju.
Tako|e, dodao je [e{eq, predstavnik SRS na skupu omladine Nacionalnog
fronta Francuske (Sen Klo, 16-18. 7. teku}e godine) bi}e Stevo Dragi{i}.
U vezi iznetog, Lepen je potvrdio podr{ku svoje stranke stavovima
SRS, istakav{i da }e u tom ciqu u oktobru teku}e godine uputiti mawu delegaciju Nacionalnog fronta Francuske u posetu Beogradu.
Na kraju razgovora, na interesovawe Lepena, [e{eq je rekao da nije u
li~nom kontaktu sa Radovanom Karayi}em, ali je u stalnoj vezi sa wegovim
qudima, te da je SRS u koaliciji sa Karayi}evom strankom (SDS) za slede872

}e izbore. Po tom sporazumu, SRS daje kandidata za predsednika RS (Nikola Popla{en), a SDS za ~lana Predsedni{tva Unije (Mom~ilo Kraji{nik) i potpredsednika RS.
Napomena:
Lepen @an Mari (redigovano)
(potpis redigovan)

CMLXXVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
29. 6. 1998. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa,
OO po SE u CRDB Beograd
Preko na{eg sasvim pouzdanog izvora, do{li smo do saznawa da je
Mom~ilo Kraji{nik pozvao Vojislava [e{eqa da se dana 25. 6. 1998. godine sastanu u Bijeqini.
Povod wihovog susreta je realizacija dogovora o koaliciji SDS i SRS
na predstoje}im izborima u RS. Po re~ima Kraji{nika, situacija se datim
povodom iskomplikovala nakon sastanka Glavnog odbora SDS, kada je
Aleksa Buha insistirao da bude kandidat za Predsedni{tvo BiH, uz pretwu da }e u protivnom sve napustiti. To bi, po proceni Kraji{nika, nanelo
veliku {tetu wihovoj koaliciji na izborima, te zato on i tra`i da se sastane sa liderom SRS, naglasiv{i da ne}e tra`iti izmenu dogovora o podeli kandidature za pojedine funkcije.
Vojislav [e{eq je pristao da se vide u Bijeqini, navedenog dana u
21.00 ~as, istakav{i da je Aleksa Buha previ{e bleda li~nost da bi bio lider i da ima mawe izgleda nego Kraji{nik da bude izabran na pomenutu
funkciju. Sastanku }e prisustvovati i Nikola Popla{en, od ~ije kandidature po ranijem dogovoru koalicionih partnera, SRS ne}e odustati ni po
koju cenu.
(potpis redigovan)

CMLXXIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
3. 9. 1998. godine
873

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa,
OO po SE u CRDB Beograd
Preko na{eg sasvim pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da }e Vojislav [e{eq, u sklopu predizborne kampawe SRS, boraviti u Republici
Srpskoj u periodu od 4. do 10. 9. 1998. godine.
Prvog dana posete u~estvova}e u emisijama Radija Br~ko i TV [amac,
a potom }e otputovati u bawalu~ku regiju, gde je tako|e ugovoren nastup na
lokalnim medijima.
(potpis redigovan)

CMLXXX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
14. 9. 1998. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa,
OO po SE u CRDB Beograd
Preko na{eg sasvim pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da je @ak
Dor, {ef kabineta predsednika Nacionalnog fronta Francuske, prihvatio poziv predsednika Srpske radikalne stranke Vojislava [e{eqa da poseti Beograd.
Prema na{im saznawima, Dor }e, u pratwi Martina Peltiera, urednika nedeqnika Nationalhebdo, i @an Fransoa Rikstila, bankara i li~nog
prijateqa, doputovati u Beograd 4. 10. (let AF 2630 u 11.55), a otputovati 11.
10. teku}e godine (let AF 2631 u 12.40 ~asova).
Tokom posete, gosti iz Francuske }e obaviti vi{e razgovora u ciqu
stvarawa objektivne slike o doga|ajima u Srbiji u francuskoj javnosti, a
tako|e bi}e re~i o ekonomskoj saradwi dve stranke.
Napomena:
(redigovano)
(potpis redigovan)

CMLXXXI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
17. 9. 1998. godine
874

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa,
OO po SE u CRDB Beograd
Preko na{eg sasvim pouzdanog izvora, do{li smo do saznawa da je Vojislav [e{eq, povodom najnovijih doga|aja vezanih za rezultate izbora u
RS i nagove{taja suspenzije kandidata SRS i SDS Nikole Popla{ena, izdao nare|ewe vode}im qudima stranke u RS da pripreme ~lanstvo za izlazak na ulice.
Pri tome, [e{eq je sugerisao da se pripreme obave temeqno, bez nervoze i bombasti~nih izjava, da se prate kretwe pripadnika SFOR-a, te da
oru`je ne sme nigde da se pojavquje, ve} samo demokratska sredstva: fla{e, cigle i kamewe.
Po{to }e kona~na odluka OSCE o eventualnoj suspenziji Nikole Popla{ena biti doneta u petak 18. 9. teku}e godine, [e{eq je naglasio da za
taj dan ~lanstvo SRS mora biti maksimalno spremno, ali da ne izlaze na
ulicu dok im se ne ka`e.
Napomena:
Popla{en Nikola, predsednik SRS u RS, kandidat (redigovano).
(potpis redigovan)

CMLXXXII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
21. 9. 1998. godine

Izvod
iz slu`bene bele{ke 11377 od 22. 9. 1998. godine
(redigovano)
Ubrzo po objavqivawu da je pomenuti sastanak odr`an, nadbiskupa Perka su kontaktirali novinari Informativne katoli~ke agencije (IKA) iz
Zagreba i Novog lista iz Rijeke, koji su se interesovali za tok i teme na
susretu Perka i [e{eqa. U vezi sa iznetim, Perko je objasnio da je do ovog
susreta do{lo na [e{eqevo insistirawe, po{to je `eleo da iskoristi ranije ugovoreni sastanak Perka sa novim ministrom vera u Vladi Republike
Srbije, Milovanom Radovanovi}em. Na ovaj sastanak Perko je do{ao u pratwi generalnog vikara Rohmes Leopolda (redigovano).
Za razgovor za [e{eqem, izneo je da je trajao oko jedan sat i da je bio
mawe-vi{e kurtoaznog karaktera, ali da su se ipak u wemu dotakli nekih
pitawa koja se odnose na polo`aj i situaciju katoli~ke crkve u Srbiji, pri
~emu je on (Perko) govorio o konkretnim problemima sa kojima se sada susre}u katoli~ki sve{tenici, kao {to je problem dobijawa dr`avqanstva,
paso{a, viza i sli~no. U vezi sa navedenim, odgovoreno mu je da je re~ o pitawima koja spadaju u nadle`nost Savezne vlade i da odgovore na wih tamo
treba da potra`i.
875

Prema re~ima Perka, jedan deo razgovora bio je posve}en i situaciji

na Kosovu, gde je on izneo mi{qewe da osnovni problem le`i u natalitetu
koji je kod Albanaca izrazito, enormno visok, dok je kod Srba izrazito nizak i ne obezbe|uje ni prostu reprodukciju stanovni{tva. U vezi s tim, [e{eq nije u potpunosti podelio wegovo mi{qewe, jer je istakao da je Kosovo problem cele Evrope po{to se odatle upu}uju reke azilanata u druge zemqe.
U razgovoru su se mogle ~uti i odre|ene zamerke koje je [e{eq izneo
na ra~un Vatikana, a odnosile su se na priznavawe Hrvatske i ulogu RKC u
Drugom svetskom ratu. S druge strane, ni Perko nije ostao du`an, pa je,
po{to je obave{ten da je u pripremi novi zakon o verskim zajednicama, saop{tio da nijedna demokratska zemqa ne donosi poseban zakon o verskim
zajednicama, ve} je to manir, karakteristika nedemokratskih i totalitarnih re`ima. Razgovor na ovu temu je zavr{en ube|ivawem predstavnika
Vlade Republike Srbije da je neophodno dono{ewe pomenutog zakona, a da
}e zakonski predlog biti blagovremeno dostavqen svim predstavnicima
verskih zajednica u Srbiji na razmatrawe i davawe sugestija.
Napomena:
Bez obzira na izvesna razmimoila`ewa i razli~ite poglede na pojedina pitawa, razgovor nadbiskupa Perka i potpredsednika Vlade republike
Srbije, Vojislava [e{eqa, protekao je u tolerantnom tonu, uz puno uzajamno uva`avawe.
(redigovano)
(potpis redigovan)

CMLXXXIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
03742
24. 9. 1998. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Izvor se koristi na pra}ewu delatnosti ekstremista iz redova SRS.
Izvor pouzdan podaci neprovereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa, OO po srpskom ekstremizmu.
Izvor nas je informisao da je u toku poku{aj formirawa jednog nacionalnog saveza u Srbiji izme|u SRS, SDS srpskih zemaqa i DSS. Inicijativu za formirawe jednog ovakvog nacionalnog saveza predlo`io je Dragoqub Koj~i}, predsednik SDS srpskih zemaqa za Beograd, koji je ohrabren
izbornim rezultatima SDS i SRS u Republici Srpskoj. Po re~ima izvora,
876

Dragoqub Koj~i} je ve} dobio pristanak Vojislava Ko{tunice, predsednika DSS, sa kojim je ve} potpisao prednacrt sporazuma.
Izvor je daqe naveo da je Dragoqub Koj~i} insistirao na sastanku sa
Vojislavom [e{eqem, sa kojim se sastao dva puta. [e{eq ga je, po re~ima
izvora, primio i sa wim razgovarao o eventualnoj saradwi, iako se radi o
potpuno minornoj stranci na podru~ju Srbije. To je, po mi{qewu izvora,
svesno uradio iz vi{e razloga. Jedan od razloga je {to u SDS-u srpskih zemaqa ima jedan broj intelektualaca, {to u ovom trenutku SRS-u nedostaje.
Me|utim, po re~ima izvora, [e{equ je najva`nije {to bi na ovaj na~in
ostvario izborni savez sa DSS za koji se on ve} odavno zala`e.
[e{eq tako|e poku{ava, po navodima izvora, da saradwom sa SDS
spre~i sve ve}i prelazak ~lanova SRS u SDS.
Na kraju, izvor nas je obavestio da je Op{tinski odbor SRS Palilula
zbog neaktivnosti skoro prestao sa radom, kao i Op{tinski odbor Vra~ara.
3. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq, OO po srpskom ekstremizmu.
Vojislav Ko{tunica (redigovano).
Dragoqub Koj~i} (redigovano).
4. Podaci o merama i radwama RDB
(redigovano)
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
(redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CMLXXXIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
5. 10. 1998. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost
Vojislava [e{eqa, (OO po SE)
(redigovano)
Po sopstvenim tvrdwama, Marsel je u vi{e navrata nastojao da do|e do
Vojislava [e{eqa u nameri da kao ~ovek koji ima srpske korene, pomogne
Srbiji ukoliko mo`e. Tako je u martu teku}e godine poslao faks u sedi{te
SRS, u avgustu je boravio u RS, a nedavno je istim povodom imao sastanak i
sa Dominikom [abo{om, potpredsednikom Nacionalnog fronta Francuske. Tako|e, Marsel je ostvario kontakte sa u~esnicima skupa o Kosovu
(Strazbur, 7. 10. teku}e godine), koji su izrazili spremnost da do|u u Beo877

grad i razgovaraju o problemu Kosmeta, a narednih dana ima}e ponovni sastanak sa Dominikom [abo{om, kao i sa ambasadorom SRJ u Parizu.
Prema na{im saznawima, Marsel je izrazio mi{qewe da se ipak ne{to mo`e u~initi (datum koji figurira kao izvestan termin za akciju NATO trupa), u smislu da se bombardovawe Srbije spre~i.
Datim povodom, Marsel je najavio da }e ponovo poku{ati da stupi u
kontakt sa liderom SRS u ponedeqak, 5. 10. teku}e godine, istovremeno potvrdiv{i da }e @ak Dor, {ef kabineta predsednika Nacionalnog fronta
Francuske, 7. 10. teku}e godine doputovati u Beograd.
Napomena:
Marsel (redigovano).
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CMLXXXV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
5. 10. 1998. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa, (OO po SE)
Preko na{eg sasvim pouzdanog izvora, do{li smo do saznawa da je Tomislav Nikoli}, 3. 10. 1998. godine, informisao Vojislava [e{eqa da u sastav privremenog Izvr{nog ve}a za Kosovo i Metohiju, koje ima 17 ~lanova, nije u{ao nijedan predstavnik SRS. Tim povodom, [e{eq je izrazio nezadovoqstvo, naglasiv{i da }e intervenisati kod nadle`nih, istovremeno sugeri{u}i Nikoli}u da oko toga napravi veliku frku.
Tako|e, raspola`emo saznawima da je [e{eq nalo`io Aleksandru
Vu~i}u da i daqe emituju spotove uperene protiv intervencije NATO trupa, a da za slu~aj napada treba pripremiti spot sa pozivom dobrovoqcima.
Napomena:
Nikoli} Tomislav (redigovano).
Vu~i} Aleksandar (redigovano).
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CMLXXXVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
10. 10. 1998. godine
878

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa (OO po SE)
Preko na{eg sasvim pouzdanog izvora, do{li smo do saznawa da se trenutno u Beogradu nalazi blizak saradnik Vladimira @irinovskog, predsednika Liberalno-demokratske partije Rusije, general Viktor Filatov,
(redigovano). U Beogradu }e boraviti do 16. 10. 1998. godine i po preporuci Vladimira @irinovskog, treba da se susretne sa Vojislavom [e{eqem.
Povod eventualnog susreta je, prema na{im saznawima, dogovor oko
termina dolaska delegacije ruskih deputata u Srbiju. Pomenutu delegaciju
predvodi}e Vladimir @irinovski, dok }e ostali ~lanovi delegacije, wih
oko 30, biti i iz drugih partija i frakcija koje imaju svoje predstavnike u
Dumi. Kao mogu}i termin, Filatov navodi period od 2. do 8. novembra 1998.
godine.
Tako|e, raspola`emo saznawima da je Vladimir @irinovski, po navodima Filatova, povodom situacije na Kosmetu, uputio pozive ambasadorima Nema~ke, Francuske, SAD, Italije i Velike Britanije, da posete Dumu
i zajedno razmotre problem. Naravno, ambasadori se nisu odazvali, pa je
@irinovski posetio ambasade Nema~ke i Francuske u Moskvi, a planira i
posetu ambasadama SAD i Italije.
Na inicijativu @irinovskog, Duma je donela odluku da, u slu~aju napada NATO avijacije na SRJ, odr`i vanrednu sednicu i prekine sve odnose sa
NATO, te uputi pomo} Srbiji u svim vidovima. Pomenuta odluka je ve} objavqena u {tampi i prosle|ena ambasadama.
Prema na{im saznawima, Vladimir @irinovski je pokrenuo ideju da
se formira op{ti {tab za borbu protiv terorizma, i u ^e~eniji i na Kosmetu, s tim {to ne bi imao karakter vojnog {taba, zbog reakcija Zapada.
Vojislav [e{eq je datim povodom nagovestio da }e da primi generala
Filatova od ponedeqka, 12. 10. 1998. godine.
Napomena:
(redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CMLXXXVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
14. 10. 1998. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa, (OO po SE)
Preko na{eg sasvim pouzdanog izvora, do{li smo do saznawa da je dana
13. 10. 1998. godine Vojislav [e{eq primio pismo upu}eno od strane na879

~elnika Glavne analiti~ke uprave Parlamentarne skup{tine Saveza Rusije i Belorusije i rukovodioca uprave ekspertno-konsultativnog Saveta za
nacionalnu bezbednost Dr`avne dume Federalne skup{tine Ruske federacije, Aleksandra Rudakova.
U pismu Rudakov isti~e da ruski i beloruski narod pomno prate aktuelne doga|aje na Kosmetu, pru`aju}i punu podr{ku srpskom narodu, te da
uprava kojom on rukovodi smatra da treba preduzeti niz aktivnosti koje }e
podr`ati zahteve za o~uvawe teritorijalnog integriteta Srbije i spre~iti agresiju NATO-a.
Po wegovim re~ima, trenutno u okviru pomenutog saveza Rusije i Belorusije, radi se na stvarawu Partije nacionalnog progresa, kao organizacije koja }e okupiti patriote oba naroda, svesne da je odbrana Srbije sada odbrana granica Rusije i Belorusije u budu}em.
Nakon toga, Rudakov je preporu~io da SRJ postane punopravan ~lan Saveza Rusije i Belorusije i da ve} po~etkom novembra teku}e godine u Jaroslavu, na IX sednici Parlamentarne skup{tine, dobije status stalnog posmatra~a. Tako|e, sugerisao je da SRJ aktivira diplomatske i druge kontakte sa NR Kinom, kao i obostrano korisne veze sa predstavnicima Izraela.
Napomena:
Rudakov Aleksandar, na~elnik Glavne analiti~ke uprave Parlamentarne skup{tine Saveza Rusije i Belorusije, i rukovodilac uprave ekspertno-konsultativnog Saveta za nacionalnu bezbednost Dr`avne dume
Federalne skup{tine Ruske federacije. (redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CMLXXXVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
29. 10. 1998. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa, (OO po SE)
(redigovano) saznawa da su se dana 28. 10. 1998. godine, u 12.00 ~asova, u
restoranu Verdi (^umi}evo soka~e), sastali Vojislav [e{eq i Zoran
\in|i}. Do susreta je do{lo na insistirawe Vojislava [e{eqa.
Napomena:
Zoran \in|i} (redigovano).
Operativni radnik
(potpis redigovan)
880

CMLXXXIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
17. 11. 1998. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa, (OO po SE)
(redigovano) Republici Srpskoj ravno okupaciji, te da je proterivawe
Vojislava [e{eqa samo znak da SAD na sve na~ine nastoje da na silu uguraju RS u Muslimansko-Hrvatsku Federaciju.
Prijemu kod novog predsednika RS u Bawa Luci, 13. 11. 1998. godine, Vojislav [e{eq je prisustvovao u svojstvu ~lana delegacije Vlade Republike
Srbije, a tako|e i delegacije SRS. Tom prilikom, predsedniku RS Nikoli
Popla{enu i Vojislavu [e{equ uru~eno je pismo Karla Vestendorpa, specijalnog izaslanika za BiH, u kome se navodi da je lider SRS, zbog me{awa
u unutra{we poslove RS, shodno aneksu 10 Dejtonskog sporazuma, progla{en za personu non-grata, te da je doneta odluka o wegovom proterivawu iz
RS, bez prava vra}awa.
Po re~ima Tomislava Nikoli}a, iako se pismo odnosilo samo na Vojislava [e{eqa, svi ~lanovi delegacije napustili su, pod pratwom SFOR-a,
teritoriju RS, u nameri da ne komplikuju situaciju, ali i uz konstataciju
da se radi o proterivawu Srbije iz RS.
Prema na{im saznawima, stav SRS, tim povodom, je da je ceo doga|aj samo opomena za dr`avno rukovodstvo i gra|ane Srbije, te da mesto novog
mandatara u RS, dok je Popla{en predsednik, ne}e dobiti neko ko je instrument u ameri~kim rukama.

CMXC
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
27. 11. 1998. godine
U skladu sa ~lanom 13, stav 1 i 3 Zakona o unutra{wim poslovima Republike Srbije (Slu`beni glasnik Republike Srbije broj 44/91), a na
osnovu ta~ke 38 Pravila o radu Resora dr`avne bezbednosti, daje se slede}i predlog za primenu mere tajne kontrole telefonskih razgovora.
[e{eq Vojislav, ro|en 11. 12. 1954. godine u Sarajevu, od oca Nikole,
Srbin, dr`avqanin SRJ, doktor pravnih nauka, o`ewen, sa stanom u Batajnici, ul. Posavskih odreda broj 36.
Navedenu meru prema Vojislavu [e{equ primewivali bismo na telefonu koji koristi u svom stanu, broj 8487-000.
881

Razlozi: Odlukom na~elnika RDB MUP Republike Srbije SP br.

75784 od 11. 12. 1995. godine, zavedena je nad Vojislavom [e{eqem operativna obrada zbog delovawa sa pozicija srpskog ekstremizma.
Kontinuirano prate}i aktivnost Vojislava [e{eqa i grupe lica iz
redova Srpske radikalne stranke, koja se bave ekstremnom delatno{}u
usmerenom na nasilno ru{ewe Ustavom utvr|enog poretka Republike Srbije, do{li smo do pouzdanih saznawa da je koordinator svih aktivnosti
ove grupacije i neposredni rukovodilac upravo Vojislav [e{eq. Primenom odgovaraju}ih mera i radwi iz nadle`nosti RDB, utvrdili smo da ova
grupa lica, po nalogu Vojislava [e{eqa, istupa sa pozicija nacional-{ovinisti~ke platforme, a bavi se i razli~itim kriminalnim radwama,
ukqu~uju}i nedozvoqenu trgovinu oru`jem i kradenom robom, uterivawe
dugova, fizi~ko maltretirawe i vr{ewe pritisaka iz politi~kih ili materijalnih razloga i sli~no.
Postoje indicije da navedena lica ilegalno poseduju ve}e koli~ine
li~nog naoru`awa i municije, koje su nabavili uz znawe i odobrewe Vojislava [e{eqa. Tako|e, upotreba istog je pod potpunom kontrolom i ingerencijom [e{eqa, kao i sve ostale aktivnosti navedene grupe.
Bliske kontakte [e{eq ostvaruje i sa pojedinim ekstremistima sa teritorije Republike Srpske, koji u velikoj meri deluju po wegovim instrukcijama i pod wegovom kontrolom.
Imaju}i u vidu mogu}e bezbednosne implikacije po ustavni poredak Republike Srbije, do kojih mo`e do}i ovakvom aktivno{}u Vojislava [e{eqa, predla`emo da se, shodno tome, u ciqu pra}ewa, dokumentovawa i presecawa inkriminisane delatnosti, prema Vojislavu [e{equ primeni OT
mera tajne kontrole telefonskih razgovora, koje imenovani obavqa u svojim stambenim prostorijama broj 8487-000, ul. Posavskih odreda br. 36, Batajnica.
Kucano u 2 primerka.
(redigovano)
(potpis redigovan)

CMXCI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
I odeqewe
OO [e{eq Vojislav
04279
8. 12. 1998. godine

Izve{taj saradnika
1 Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Sastanak (redigovano) godine, na inicijativu operativnog radnika.
882

(redigovano)
Izvor pouzdan podaci neprovereni.
2 Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na Vojislava [e{eqa, predsednika Srpske radikalne stranke (SRS), OO po SET u CRDB Beograd.
Po~etkom decembra 1998. godine, [e{eq je (redigovano) svoju ideju o
tzv. amputaciji delova Kosmeta sa apsolutno ve}inskim albanskim stanovni{tvom. Po toj zamisli, koja je u potpunoj suprotnosti sa [e{eqevim
javnim istupawima i sa dosada{wom politikom SRS, Srbija bi jednostranim ~inom odsekla jedan deo svoje teritorije i time zadovoqila teritorijalne pretenzije kosmetskih Albanaca, dok bi u ostalom delu pokrajine poku{ala da uspostavi dr`avni poredak i punu teritorijalnu i politi~ku
kontrolu.
[e{eq se nije slo`io sa predvi|awem (redigovano) bi NATO na odse~enim delovima Kosmeta uveo protektorat i podr`ao daqe teritorijalne zahteve kosmetskih Albanaca, ve} je izlo`enu zamisao okarakterisao
kao spasonosno re{ewe, uz tvrdwu da bi se eventualnom instalirawu trupa
NATO na teritoriji Kosmeta SRJ suprotstavila sa sto hiqada dobrovoqaca, pored redovnog sastava odbrambenih snaga.
3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
[e{eq Vojislav, predsednik Srpske radikalne stranke, OO po SET u
III odeqewu CRDB Beograd.
4. Podaci o merama i radwama RDB
(redigovano)
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
(redigovano)
Operativni radnik
(potpis redigovan)

CMXCII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
4. 1. 1999. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa (OO po SE)
Preko na{eg pouzdanog izvora, do{li smo do saznawa da je predsednik
Republike Srpske, Nikola Popla{en, dana 31. 12. 1998. godine obavestio
Vojislava [e{eqa o imenovawu Brane Miqu{a za mandatara vlade RS.
Datim povodom, Popla{en je istakao da Miqu{eva kandidatura ima velikih izgleda da uspe i da o~ekuje podr{ku SPS-a i drugih stranaka.
883

[e{eq se saglasio sa konstatacijom da Miqu{ ima dobre pozicije i

u RS i u Muslimansko-Hrvatskoj Federaciji (po pisawu sarajevske {tampe), a podr`avaju ga i Amerikanci zbog ~iwenice da je ranije bio u sukobu
sa liderom SRS, te da nije u~estvovao u ratu i mnogobrojnim malverzacijama u RS. Sam [e{eq je mi{qewa da bi bilo dobro da Miqu{ bude postavqen, jer bi time do{lo do stabilizacije stawa u RSK, a to opet daje perspektive da se spasi Br~ko.
Shodno iznetom, [e{eq je prihvatio da primi Miqu{a, na wegov zahtev, 2. 1. 1999. godine u 20.00 ~asova, u prostorijama SRS.
Napomena:
(redigovano)
(potpis redigovan)

CMXCIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
12. 1. 1999. godine

Izvod
(redigovano)
Podaci se odnose na pojedine zloupotrebe ekstremista iz redova SRS.
Izvor nas je informisao da me|u ~lanstvom SRS u posledwe vreme raste nezadovoqstvo sa mnogim malverzacijama koje ~ine pojedini ~lanovi
Gradskog odbora SRS. Uglavnom se, po re~ima izvora, to odnosi na Stevu
Dragi{i}a, predsednika SO Zemun, koji je dodelio ve}i broj stanova za istaknute ~lanove SRS.
Trenutno, po navodima izvora, Dragi{i} adaptira za sebe jednu ku}u u
Zemunu, koja je op{tinsko vlasni{tvo, a stanove je obezbedio Zoranu Dra`ilovi}u, {efu obezbe|ewa u SRS i direktoru Poslovnog prostora u Zemunu, kao i telohraniteqima Vojislava [e{eqa, Vojkanu @ivkovi}u, koji je u zatvoru proveo, po re~ima izvora, preko 14 godina, i Petru Pani}u,
koji, tako|e, ima dosije u GSUP-u.
Pored gore navedenih, o tro{ku op{tine Zemun adaptacija jednog stana vr{i se i za Dragana Qubojevi}a, predsednika Gradskog odbora SRS,
iako `ivi sa roditeqima u velikoj ku}i.
Osim stanova, koji se uglavnom adaptiraju o tro{ku op{tine Zemun, po
re~ima izvora, svi su oni za sebe ili porodicu obezbedili besplatne parcele zemqi{ta koje su ve} ukwi`ili, a Petar Pani} je obezbedio i {est
lokacija za kioske u Zemunu, za sebe i svog oca, koji je republi~ki poslanik
SRS u Skup{tini Srbije.
Izvor nas je daqe obavestio da niko ne mo`e dobiti bilo plac ili lokaciju dok ne potplati Zoranu Dra`ilovi}u, koji javno uzima reket u Zemunu.
884

Nezadovoqstvo ~lanova SRS ogleda se, po re~ima izvora, u potpunoj

pasivizaciji ~lanstva ili napu{tawu stranke. Od 1.700 ~lanova Op{tinskog odbora Palilule, samo 180 ~lanova pla}a ~lanarinu, a Gradski odbor
SRS se posledwi put sastao u oktobru mesecu 1998. godine, kada su ~lanovi
odbora upoznati sa zahtevom Vojislava [e{eqa da se podr`i Zakon o privilegijama.
Sve vi{e se, po navodima izvora, ose}a nezadovoqstvo i sa politikom
koju vodi Vojislav [e{eq, jer je izgubio svojim postupcima najistaknutije aktiviste u Crnoj Gori i na Kosovu, tako da tamo ima male {anse da dobije bilo koji glas. ^ak i na tzv. tvr|avi radikalizma, u Novom Sadu, do{lo je do nezadovoqstva sa politikom koju vodi Vojislav [e{eq, {to je
rezultiralo smewivawem wihovog odbora. Tako|e se, me|u pojedinim ~lanovima SRS, po izvoru, {pekuli{e da bi Tomislav Nikoli} veoma brzo
mogao do}i u sukob sa Vojislavom [e{eqom.
(redigovano)
(potpis redigovan)

CMXCIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
2. 2. 1999. godine
Na osnovu ~lana 13, stav 1 i 3 Zakona o unutra{wim poslovima Republike Srbije (Slu`beni glasnik Republike Srbije broj 44/91), a u skladu
sa ta~kom 38 Pravila o radu Resora dr`avne bezbednosti, daje se slede}i
predlog za primenu OT mere tajne kontrole telefonskih razgovora.
[e{eq Vojislav, ro|en 11. 12. 1954. godine u Sarajevu, od oca Nikole,
Srbin, dr`avqanin SRJ, doktor pravnih nauka, o`ewen, sa stanom u Batajnici, ul. Posavskih odreda broj 36.
Navedenu meru primewivali bismo na mobilnom telefonu broj
063/246-485.
Razlozi: Odlukom na~elnika RDB MUP-a Republike Srbije SP broj
75784 od 11. 12. 1995. godine, zavedena je nad Vojislavom [e{eqem operativna obrada zbog delovawa sa pozicija srpskog ekstremizma.
Kontinuirano prate}i aktivnost Vojislava [e{eqa i grupe lica iz
redova Srpske radikalne stranke, koja se bave ekstremnom delatno{}u,
usmerenom na nasilno ru{ewe Ustavom utvr|enog poretka Republike Srbije, do{li smo do pouzdanih saznawa da je koordinator svih aktivnosti
ove grupacije i neposredni rukovodilac upravo Vojislav [e{eq. Primenom odgovaraju}ih mera i radwi iz nadle`nosti RDB, utvrdili smo da ova
grupa lica, po nalogu Vojislava [e{eqa, istupa sa pozicija nacional-{ovinisti~ke platforme, a bavi se i razli~itim kriminalnim radwama,
ukqu~uju}i nedozvoqenu trgovinu oru`jem i kradenom robom, uterivawe
dugova, fizi~ko maltretirawe i vr{ewe pritisaka iz politi~kih ili materijalnih razloga i sli~no.
885

Postoje indicije da navedena lica ilegalno poseduju ve}e koli~ine

li~nog naoru`awa i municije, koje su nabavili uz znawe i odobrewe Vojislava [e{eqa. Tako|e, upotreba istog je pod potpunom kontrolom i ingerencijom [e{eqa, kao i sve ostale aktivnosti navedene grupe.
Bliske kontakte [e{eq ostvaruje i sa pojedinim ekstremistima sa teritorije Republike Srpske, koji u velikoj meri deluju po wegovim instrukcijama i pod wegovom kontrolom.
Imaju}i u vidu mogu}e bezbednosne implikacije po ustavni poredak Republike Srbije, do kojih mo`e do}i ovakvom aktivno{}u Vojislava [e{eqa, predla`emo da se, shodno tome, u ciqu pra}ewa, dokumentovawa i presecawa inkriminisane delatnosti, prema Vojislavu [e{equ primeni OT
mera tajne kontrole telefonskih razgovora koje imenovani obavqa sa mobilnog telefona broj 063/246-485.
Kucano u 2 primerka.
(redigovano)
(potpis redigovan)

CMXCV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
2. 2. 1999. godine
Na osnovu ~lana 13, stav 1 i 3 Zakona o unutra{wim poslovima Republike Srbije (Slu`beni glasnik Republike Srbije broj 44/91), a u skladu
sa ta~kom 38 Pravila o radu Resora dr`avne bezbednosti, daje se slede}i
predlog za primenu OT mere tajne kontrole telefonskih razgovora.
[e{eq Vojislav, ro|en 11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, od oca Nikole, Srbin, dr`avqanin SRJ, doktor pravnih nauka, o`ewen,
sa stanom u Batajnici, ul. Posavskih odreda broj 36.
Navedenu meru prema Vojislavu [e{equ primewivali bismo na mobilnom telefonu broj 063/227-520.
Razlozi: Odlukom na~elnika RDB MUP Republike Srbije SP br.
75784 od 11. 12. 1995. godine, zavedena je nad Vojislavom [e{eqem operativna obrada zbog delovawa sa pozicija srpskog ekstremizma.
Kontinuirano prate}i aktivnost Vojislava [e{eqa i grupe lica iz
redova Srpske radikalne stranke, koja se bave ekstremnom delatno{}u
usmerenom na nasilno ru{ewe Ustavom utvr|enog poretka Republike Srbije, do{li smo do pouzdanih saznawa da je koordinator svih aktivnosti
ove grupacije i neposredni rukovodilac upravo Vojislav [e{eq. Primenom odgovaraju}ih mera i radwi iz nadle`nosti RDB, utvrdili smo da ova
grupa lica, po nalogu Vojislava [e{eqa, istupa sa pozicija nacional-{ovinisti~ke platforme, a bavi se i razli~itim kriminalnim radwama,
ukqu~uju}i nedozvoqenu trgovinu oru`jem i kradenom robom, uterivawe
dugova, fizi~ko maltretirawe i vr{ewe pritisaka iz politi~kih ili materijalnih razloga i sli~no.
886

Postoje indicije da navedena lica ilegalno poseduju ve}e koli~ine

li~nog naoru`awa i municije, koje su nabavili uz znawe i odobrewe Vojislava [e{eqa. Tako|e, upotreba istog je pod potpunom kontrolom i ingerencijom [e{eqa, kao i sve ostale aktivnosti navedene grupe.
Bliske kontakte [e{eq ostvaruje i sa pojedinim ekstremistima sa teritorije Republike Srpske, koji u velikoj meri deluju po wegovim instrukcijama i pod wegovom kontrolom.
Imaju}i u vidu mogu}e bezbednosne implikacije po ustavni poredak Republike Srbije, do kojih mo`e do}i ovakvom aktivno{}u Vojislava [e{eqa, predla`emo da se, shodno tome, u ciqu pra}ewa, dokumentovawa i presecawa inkriminisane delatnosti, prema Vojislavu [e{equ primeni OT
mera tajne kontrole telefonskih razgovora koje imenovani obavqa sa mobilnog telefona broj 063/227-520.
Kucano u 2 primerka.
(redigovano)
(potpis redigovan)

CMXCVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
3. 2. 1999. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost
Vojislava [e{eqa (OO po SE)
Preko na{eg sasvim pouzdanog izvora, do{li smo do saznawa da je dana
2. 2. 1999. godine Aleksandar Vu~i} obavestio Vojislava [e{eqa da me|u
novinarima kru`i vest da SRS ima nameru da iza|e iz Vlade Republike Srbije, zbog neslagawa sa najavqenim odlaskom delegacije na{e zemqe u Pariz, na mirovne pregovore o Kosmetu.
Datim povodom, [e{eq nije ni potvrdio ni demantovao navedenu informaciju, nalo`iv{i da se novinarima po tom pitawu za sada ne daju nikakve izjave.
Nakon toga, Vu~i} je saop{tio svojoj sekretarici u Ministarstvu za
informacije da od sutra za svaki slu~aj, mada ni{ta nije sigurno, pripremi i pokupi ono {to treba.
Napomena:
Vu~i} Aleksandar (redigovano).
(potpis redigovan)
887

CMXCVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
5. 2. 1999. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa (OO po SE)
Preko na{eg sasvim pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da je dana
5. 2. 1999. godine Vojislav [e{eq nalo`io Stevi Dragi{i}u da svi poslanici SRS iza|u na ulice Beograda i besplatno dele najnoviji broj lista
Velika Srbija.
Tim povodom, [e{eq je sugerisao da se u celu akciju ukqu~e Pani}
Petar i pripadnici obezbe|ewa, a u ciqu spre~avawa eventualnih incidenata na ulicama.
Napomena:
(redigovano)
(potpis redigovan)

CMXCVIII
Centru Resora dr`avne bezbednosti
na~elniku III odeqewa li~no
Beograd
Obave{tavamo vas da je na~elnik RDB MUP RS doneo odluku sp. br.
907/99 od 10. 2. 1999. godine, kojom se odobrava primena OT mere TKTR koje
sa telefona br. 063/227-520 obavqa Vojislav [e{eq iz Batajnice, ul. Posavskih odreda br. 35.
Odluka se donosi na va{ predlog sp. br. 1438 ode 3. 2. 1999. godine.
(potpis redigovan)

CMXCIX
Centru Resora dr`avne bezbednosti
na~elniku III odeqewa li~no
Beograd
Obave{tavamo vas da je na~elnik RDB MUP RS doneo odluku sp. br.
908/99 od 10. 2. 1999. godine, kojom se odobrava primena OT mere TKTR koje
sa telefona br. 063/246-485 obavqa Vojislav [e{eq iz Batajnice, ul. Posavskih odreda br. 35.
Odluka se donosi na va{ predlog sp. br. 1437 od 3. 2. 1999. godine.
(potpis redigovan)
888

M
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04994
26. 5. 1999. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa (OO po SE)
Dana 23. 5. 1999. godine Dominik [abo{, koji se nalazi u poseti Vojislavu [e{equ, obavio je razgovor sa @an Mari Lepenom. Tom prilikom ga
je obavestio o drasti~nom stawu u Srbiji, bombardovawu elektri~ne instalacije, izazivawu humanitarne katastrofe i uni{tewu ekonomije. Me|utim, i pored svega, po mi{qewu [abo{a, otpor naroda je veoma veliki.
Potom je Vojislav [e{eq nastavio razgovor sa @an Mari Lepenom, koji je iskazao svoje `aqewe {to i sam nije mogao da doputuje u Srbiju, jer se nalazi u posledwoj fazi predizborne kampawe. Na [e{eqevu izjavu da nakon
izbora o~ekuje wegovu posetu Srbiji, @an Mari je potvrdno odgovorio. Na
kraju razgovora, @an Mari je istakao da podr`ava srpski narod i da }e iskoristiti svaku medijsku priliku kako bi tu podr{ku i javno iskazali.
(potpis redigovan)

MI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04169
29. 5. 1999. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na Vojislava [e{eqa,
OO po SET u CRDB Beograd
Dana 28. 5. 1999. godine Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa Nikolom Popla{enom, koji se interesovao za najnovije informacije povodom
posete Viktora ^ernomirdina Beogradu.
Vojislav [e{eq ga je informisao da ne raspola`e saznawima o toku
pregovora izme|u ^ernomirdina i predsednika SRJ, istakav{i pri tom da
je za~u|en {to se wegovo ime ne nalazi na spisku optu`enih funkcionera
kod Ha{kog tribunala. U vezi s tim, Popla{en je istakao da raspola`e informacijama da }e narednih dana biti objavqena dva nova spiska optu`enih kod Ha{kog tribunala.
U nastavku razgovora, [e{eq je ocenio da su pomenute optu`nice jedan od na~ina minirawa aktuelnih pregovora, sa ~ime se slo`io i Popla{en, koji je istakao da su ove optu`nice direktno usmerene protiv pregovora. Popla{en je dodao da se o~igledno ponavqa taktika koja je svojevremeno bila primewena za vreme rata u Bosni i Hercegovini.
889

Na kraju razgovora, [e{eq je istakao da o{trimo sabqe za kopneni

obra~un.
Istog dana, [e{eq je obavio razgovor sa Bogoqubom Kari}em, interesuju}i se za informaciju u vezi pregovora za re{avawe krize u SRJ. S
tim u vezi, Kari} ga je obavestio da su principi G-8 prihvatqivi i da se na
wima mo`e graditi politika diplomatskih pregovora.
Tomislav Nikoli} je obavestio Vojislava [e{eqa da je posredstvom
televizije saznao da je predsednik SRJ prihvatio da potpi{e sporazum G8, te da ne zna koliko je ta informacija pouzdana. [e{eq ga je obavestio
da situacija nije ba{ neozbiqna, te da ga je Bogoqub Kari} obavestio da
su prihva}eni principi na kojima }e se razgovarati u daqem toku pregovora. [e{eq je, s tim u vezi, skrenuo pa`wu Nikoli}u da nije dobro da na tu
temu nastave razgovor putem telefona.
(potpis redigovan)

MII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
30. 5. 1999. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa (OO po SE)
Preko na{eg pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da je proteklih
dana pove}ana aktivnost i u`urbanost pripadnika Srpske radikalne
stranke (SRS) zaposlenih u Vladi Republike Srbije, naro~ito u Ministarstvu za informisawe i veze. Po tvrdwama samog ministra Aleksandra Vu~i}a, on je ve} otpo~eo sa predizbornom kampawom, a vi{e vremena provodi van svog ministarstva, u privremenom sedi{tu SRS u hotelu [umadija. Poja~ana aktivnost SRS, po re~ima izvora, tuma~i se, me|u qudima
bliskim vrhu stranke, mogu}no{}u okon~awa agresije na SRJ i shodno tome negativnom stavu lidera radikala.
Napomena:
(redigovano)
(potpis redigovan)

MIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
06444
2. 6. 1999. godine
890

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa (OO po SE)
(redigovano) Vojislav [e{eq kontaktirao Aleksandra Vu~i}a, koji
ga je tom prilikom informisao sa sadr`inom izlagawa Vuka Dra{kovi}a,
vezano za wegovo gostovawe u emisiji koja je istog dana emitovana na Televiziji Studio B.
Prezentuju}i deo Dra{kovi}evog govora koji se odnosio na kritiku
Srpske radikalne stranke, Vu~i} je izrazio uverewe da je Dra{kovi}eva
kritika potpuno bezopasna i da na wu, po wegovom mi{qewu, ne treba reagovati. Po Vu~i}u, Dra{kovi} je celu emisiju realizovao iz protesta jer
je, po wegovom uverewu, shvatio da je ostao bez mogu}nosti da ponovo u|e u
Vladu. S tim u vezi, [e{eq je rekao da deli Vu~i}evo mi{qewe, istovremeno tra`e}i od wega da mu nabavi kompletan snimak pomenute emisije.
Tako|e, raspola`emo saznawima da je Vu~i} predlo`io [e{equ da 2.
6. 1999. godine zaka`e sastanak Generalnog sekretarijata Srpske radikalne stranke, na kome }e biti izre~ene kritike na ra~un Vuka Dra{kovi}a i
Televizije Studija B.
[e{eq je prihvatio pomenuti predlog i nalo`io Vu~i}u da se anga`uje na reafirmaciji Generalnog sekretarijata koji, po wegovoj oceni, zaostaje za Izvr{nim odborom.
(potpis redigovan)

MIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
4. 6. 1999. godine

Izvod
Vojislav [e{eq (OO po SE), je neposredno pre zasedawa Narodne
skup{tine Republike Srbije najavio mogu}nost da poslanici SRS ne}e
glasati za predlo`eni mirovni plan.
Nakon sednice Skup{tine, na kojoj su poslanici SRS glasali protiv
mirovnog plana, Vojislav [e{eq je, dana 3. 6. 1999. godine, najavio mogu}nost izlaska iz Vlade ~lanova wegove stranke, ali je nagovestio da to ne}e
u~initi odmah, ve} }e sa~ekati da vidi kako se odvija druga faza. U internoj komunikaciji je naglasio da radikali nisu glupi i da sve to ne rade zato {to to `ele.
Nakon pomenute sednice Skup{tine, [e{eq je za 5. 6. teku}e godine, u
prostorijama Srpske radikalne stranke, Trg pobede broj 3 u Zemunu, zakazao sednicu Centralne otaybinske uprave sa po~etkom u 12.00 ~asova, na kojoj }e, kako je najavqeno, biti doneta definitivna odluka o izlasku SRS iz
Vlade Republike Srbije. (redigovano)
(potpis redigovan)
891

MV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
03742
6. 6. 1999. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen dana 6. 6. 1999. godine na inicijativu operativnog
radnika.
(redigovano)
Izvor pouzdan podaci delimi~no provereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa.
(redigovano) nas je informisao da je dana 5. 6. 1999. godine odr`ana sednica Centralne otaybinske uprave SRS. U tom kontekstu izvor je naveo da
je u vi{e navrata razgovarao sa ministrom Draganom Todorovi}em, koji ga
je obave{tavao o toku same sednice. Po re~ima Todorovi}a, Vojislav [e{eq je u uvodnom izlagawu upoznao prisutne ~lanove rukovodstva SRS-a o
aktuelnoj politi~koj situaciji u zemqi nastaloj nakon prihvatawa mirovnog sporazuma od strane Skup{tine RS. S tim u vezi, po navodima Todorovi}a, Vojislav [e{eq je predlo`io da svi predstavnici SRS odmah napuste funkcije u Vladi Srbije. Izvor je daqe naveo da mu je Todorovi} rekao
da je Tomislav Nikoli}, u principu, podr`ao izlagawe Vojislava [e{eqa, ali je predlo`io da se sa ostavkama u Vladi Republike Srbije sa~eka
dok se ne sagledaju svi aspekti mirovnog sporazuma, naro~ito vojnog dela.
Po re~ima izvora, Todorovi} Dragan je i sam bio protiv ishitrene odluke o izlasku iz Vlade Republike Srbije. Me|utim, po wegovim re~ima, jedan broj ~lanova Centralne otaybinske uprave je insistirao na momentalnom podno{ewu ostavki na sva mesta u Vladi Republike Srbije. Tra`ili
su, kako je Todorovi} izneo, da se za 6. 6. teku}e godine sazove vanredna sednica Vlade Republike Srbije na kojoj bi se podnele ostavke. Me|utim, po
re~ima Todorovi}a, nakon pauze za ru~ak, do{lo je do preokreta u glasawu.
Naime, Nikola Popla{en, predsednik Republike Srpske i ~lan Centralne otaybinske uprave, koji je prisustvovao sastanku, insistirao je kod Vojislava [e{eqa da ~lanovi SRS koji se nalaze u Vladi Republike Srbije,
ostanu u Vladi. Naveo je primer izlaska radikala iz Vlade Republike Srpske, nakon ~ega su, po wemu, bili u totalnoj informativnoj blokadi.
[e{eq je, na kraju, po navodima Todorovi}a, izneo da predsednik Vlade Mirko Marjanovi} nije hteo da sazove vanrednu sednicu Vlade, pa je u
tom kontekstu predlo`io kompromisno re{ewe, da ministri i potpredsednici iz redova SRS ostanu u Vladi dok se ne sagledaju svi aspekti iz vojnog
dela sporazuma, {to je ve}ina i prihvatila.
892

Izvor je daqe preneo mi{qewe Todorovi}a, da je i Vojislav [e{eq

bio za ostajawe u Vladi, iako je u svom uvodnom izlagawu bio protiv. On je,
po Todorovi}u, bio svestan da bi izlaskom iz Vlade, najve}u korist imao
SPO i Vuk Dra{kovi}.
3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq, OO po SE.
(redigovano)
(potpis redigovan)

MVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
06568
9. 6. 1999. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na Vojislava [e{eqa
Dana 8. 6. 1999. godine Vojislav [e{eq je ostvario vi{e bezbednosnointeresantnih kontakata. [e{eqa je najpre kontaktirala Radmila Lon~ar, novinarka lista Frankfurtske vesti, kojom prilikom je [e{eqa
molila da wenom kolegi, Skot Tejloru, koji je 26. 5. teku}e godine do{ao iz
Kanade, da intervju.
Lon~ar je [e{equ objasnila da se Tejlor vra}a za Kanadu 10. 6. teku}e
godine, a da je na terenu radio za vi{e novina, Toronto San, Kalgari
San, Otava Sitizen, kao i za mnoge radio stanice u Kanadi. Lon~ar je posebno naglasila da je Tejlor u srpskim krugovima u Kanadi poznat kao
objektivan novinar, prosrpski orijentisan. Bio je ratni izve{ta~ i u Bosni i Krajini, gde je novinarski razotkrio oficira hrvatske vojske albanskog porekla ^ekua, wegove zlo~ine, a tako|e je prvi na ameri~kom kontinentu otkrio zlo~ine nad Srbima u Meda~kom yepu, jer se kao novinar, u
to vreme, zatekao u kanadskom bataqonu. Lon~ar je na kraju istakla da Tejlor ima i preporuku ambasadora SRJ u Kanadi Pavla Todorovi}a. [e{eq
joj nije dao decidiran odgovor, budu}i da odlu~no odbija da primi svakog novinara koji dolazi iz zemqe koja je izvr{ila agresiju na SRJ.
[e{eqa je kontaktirala i Gordana @ivkovi}, koja ga je informisala
da ima konstruktivnu ideju, koju je podr`alo 50.000 korisnika interneta, a
koju `eli da ponudi Srpskoj radikalnoj stranci, jer su oni jedini koji nisu potpisali kapitulaciju SRJ. Su{tina je da gra|ani SRJ, koji su patriote i rodoqubi, kao i gra|ani Makedonije, krenu ka granicama svojih zemaqa u gandijevskom mar{u. Ggra|ani SRJ bi bili predvo|eni patrijarhom
Pavlom, ali bi, prema re~ima @ivkovi}eve, ovu akciju morao neko konstruktivan da organizuje, ko ima druga~ije stavove od aktuelne vlasti.
@ivkovi} je istakla da mora najmawe milion qudi da se ukqu~i u akciju, a
893

budu}i da bi mo`da bilo i `rtava, ukoliko NATO bombarduje kolonu, bi}e prisutno i hiqadu stranih novinara, koji }e sve to da snimaju.
Na kraju razgovora, @ivkovi} je istakla da je kontaktirala i SPC i
uspela da ih zainteresuje za ovu ideju i da 9. 6. teku}e godine treba da se vidi sa patrijarhom Pavlom u vezi wenog sprovo|ewa u delo.
(potpis redigovan)

MVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
11. 6. 1999. godine
Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na Vojislava [e{eqa
Dana 11. 6. 1999. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Popla{en Nikolom i tom prilikom ga pozvao da 14. 6. teku}e godine, u 10.00 ~asova, u prostorijama op{tine Zemun prisustvuje Predsedni~kom kolegijumu SRS.
Po{to je Popla{en prihvatio poziv, [e{eq je istakao da na wega
svakodnevno vr{e pritisak da radikali ostanu u Vladi Republike Srbije,
uz konstataciju da }e sa Kosmeta krenuti oko pola miliona qudi, ukqu~uju}i Srbe, Cigane, lojalne Albance, Gorance i muslimane.
Napomena:
U ranijim kontaktima [e{eq je pozvao Popla{ena da prisustvuje
Predsedni~kom kolegijumu SRS kada budu istupili iz Vlade Republike
Srbije.
(potpis redigovan)

MVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
14. 6. 1999. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa (OO po SE)
Preko na{eg pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da je dana 13. 6.
1999. godine Vojislav [e{eq ostvario kontakt sa Aleksandrom Vu~i}em.
Tokom razgovora, Vu~i} je istakao da ~lanstvo SRS iskreno podr`ava izlazak iz Vlade Republike Srbije i da po tom pitawu nema dvoumqewa. Da894

tim povodom, potvrdili su raniji dogovor da 14. 6. teku}e godine pozovu sve
doma}e i strane novinare na sednicu Centralne otaybinske uprave SRS, na
kojoj }e, po najavi Vojislava [e{eqa, doneti odluku o izlasku iz Vlade Republike Srbije.
Povodom situacije na Kosmetu, [e{eq je pozdravio ulazak ruskih trupa i wihovo stacionirawe na aerodromu Slatina, uz konstataciju da treba
prekinuti diplomatske odnose sa Ma|arskom, jer ne dozvoqava prelet ruskih aviona.
Na kraju, [e{eq i Vu~i} su zakqu~ili da Vuk Dra{kovi} polako,
ali sigurno, nestaje sa politi~ke scene, a povodom wegove osude ulaska ruskih trupa na Kosmet.
Napomena:
Vu~i} Aleksandar (redigovano).
Dra{kovi} Vuk (redigovano).
(potpis redigovan)

MIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
17. 6. 1999. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na Vojislava [e{eqa
Dana 16. 6. 1999. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Popla{en Nikolom, i tom prilikom razgovarali su o povla~ewu radikala iz
Vlade Republike Srbije.
Datim povodom, Popla{en je tra`io obja{wewe, nagla{avaju}i da }e
o tome govoriti u jednoj TV emisiji.
Po re~ima [e{eqa, radikali su podneli ostavke, ali je predsednik
Srbije doneo Uredbu kojom se ostavke odbijaju u vreme trajawa ratnog stawa. Takvu odluku, dodao je [e{eq, SRS }e ispo{tovati zala`u}i se za legalizam.
Na kraju razgovora, [e{eq je istakao da su on i Tomislav Nikoli} za
to da se Uredba ispo{tuje, dok Dragan Todorovi} jo{ uvek nema ~vrst stav,
te da }e kona~an stav SRS izneti na konferenciji za {tampu 17. 6. 1999. godine.
Istim povodom, Vojislav [e{eq je razgovarao i sa Bogoqubom Kari}em i sa Gordanom Bulatovi} iz Herceg Novog. Objasniv{i da }e radikali
ostati u Vladi dok traje ratno stawe, na~elno je prihvatio poziv Gordane
Bulatovi} da poseti Crnu Goru, uz uslov da mu obezbede nastup na dr`avnoj
TV. O detaqima eventualnog odlaska za Crnu Goru dogovori}e se naknadno.
(potpis redigovan)
895

MX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
22. 6. 1999. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na Vojislava [e{eqa
Dana 20. 6. 1999. godine Vojislav [e{eq je, kroz razgovor sa svojim saradnicima, najavio da kre}e u rat protiv Gradske vlade, sa ciqem da sru{i sa vlasti u Beogradu SPO. Tim povodom, [e{eq }e, po sopstvenim re~ima, izneti u medijima sve malverzacije ~lanova Gradske vlade, tra`i}e
od MUP-a podatke o privo|ewima i hap{ewima ~lanova Gradske vlade, te
uvo|ewe prinudne uprave, a zatim i raspisivawe novih izbora.
U iznetom smislu, iskoristi}e i saznawa da je SPO nabavio gorivo iz
RS na crno, navodno za potrebe grada, a deli}e ga po svom naho|ewu.
(potpis redigovan)

MXI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
03742
26. 6. 1999. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen dana 25. 6. 1999. godine na inicijativu izvora.
Izvor se koristi na pra}ewu delatnosti ekstremista iz redova SRS.
Izvor pouzdan podaci neprovereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na delatnost Vojislava [e{eqa, OO po srpskom ekstremizmu.
(redigovano) izneo da se Vojislav [e{eq, dana 21. 6. teku}e godine, sastao u restoranu Stara kapetanija sa delegacijom SPO, koju je predvodio
~lan gradske vlade Aleksandar ^otri}. Navodno je Aleksandar ^otri}
tom prilikom predlo`io [e{equ da ~lanovi SRS podr`e SPO u Skup{tini Srbije u ciqu bojkota usvajawa zakona koji se pripremaju za usvajawe. Naime, (redigovano) u Skup{tini Srbije se pripremaju novi zakoni o
legalizaciji odre|enih taksa i poreza namewenih obnovi zemqe {to }e
SPO u Skup{tini bojkotovati. ^otri} je navodno tra`io od [e{eqa da
u Skup{tini podr`i SPO u bojkotovawu navedenih zakona, a zauzvrat
SPO bi se i ubudu}e uzdr`avao od napada na SRS.
896

(redigovano)
Na kraju, izvor nas je obavestio da ga je predsednik mesnog odbora SPO
iz Vi{wice i ~lan Op{tinskog odbora SPO Palilula, Bogdanovi} Dimitrije, obavestio da }e SPO po~etkom jula organizovati demonstracije u
Beogradu na kojima }e tra`iti smenu sada{we vlasti.
3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
[e{eq Vojislav, OO po SE u CRDB Beograd.
^otri} Aleksandar (redigovano).
Bogdanovi} Dimitrije (redigovano).
4. Mere i radwe RDB
Prema Vojislavu [e{equ se primewuju odre|ene mere i radwe RDB.
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
(redigovano)
(potpis redigovan)

MXII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
27. 6. 1999. godine

Izvod
Vojislav [e{eq (OO po SE) je nakon najava da }e napustiti Vladu Srbije zajedno sa svojim ministrima iz SRS-a, to formalno i u~inio nakon
sklapawa tzv. tehni~kog sporazuma VJ i NATO-a, ali je tako|e odmah pozitivno reagovao na Uredbu donetu od strane predsednika Srbije da svi ~lanovi Vlade nastave da rade na svojim funkcijama dok traje ratno stawe. U
komentarima u vezi s tim, Vojislav [e{eq je isticao da se on zala`e za legalizam, te da su oni du`ni da postupe po navedenoj uredbi. Za sada ne raspola`emo pouzdanim saznawima o stavu Vojislava [e{eqa po ovom pitawu, s obzirom da je ratno stawe i formalno ukinuto. Tako|e, [e{eq je najavio i energi~aa obra~un sa gradskom vladom zbog brojnih malverzacija
i zloupotreba tokom ratnog stawa sa ciqem da sru{i vlast SPO-a u Beogradu.
(redigovano)
(potpis redigovan)

MXIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
II odeqewe OS Rusije
04279
8. 7. 1999. godine
897

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Sastanak odr`an 6. 7. 1999. godine na inicijativu operativnog radnika.
(redigovano)
Izvor pouzdan podaci delimi~no provereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na procene Centra za politikolo{ka istra`ivawa
i javno mwewe pri Institutu dru{tvenih nauka u Beogradu, vezane za unutra{wepoliti~ku situaciju u Srbiji.
Najnovije istra`ivawe javnog mwewa agencije Medijum, objavqeno
ovih dana u {tampi, po ~ijim rezultatima je opao rejting predsednika SRJ
i Vojislava [e{eqa lidera SRS, a porastao broj pristalica Vuka Dra{kovi}a predsednika SPO, u Centru za politikolo{ka istra`ivawa i
javno mwewe pri Institutu dru{tvenih nauka u Beogradu procewuje se kao
nepouzdano, jer je sprovedeno odmah po okon~awu agresije NATO, {to je metodolo{ki neispravno i mo`e dati neobjektivne rezultate.
U Centru, koji jo{ nije sproveo sopstveno anketirawe, ocewuje se da
svi vode}i politi~ki lideri u Srbiji raspola`u konstantnim brojem stalnih glasa~a, tzv. navija~a, a da }e kqu~nu ulogu na izborima odigrati procenat apstinenata i neodlu~nih, odnosno neopredeqenih, prema kojima se
predizborne kampawe moraju najvi{e usmeriti.
Prema nekim zakqu~cima Centra, SPS svoju kampawu temeqi na umerenosti, balansiraju}i izme|u levog ekstrema, tj. JUL-a, i desnog ekstrema, odnosno SRS-a, koji su tokom agresije zauzimali sli~ne, hu{ka~ke
pozicije. Procewuje se da je realna opcija da radikali iza|u iz Vlade Srbije, kako bi tim ~inom sa~uvali obraz, a zatim pru`e podr{ku mawinskoj
Vladi SPS-a i JUL-a, u zamenu za ustupke na lokalnom nivou i za izostanak
napada na SRS od strane dr`avnih medija.
Izlazak Vuka Dra{kovi}a iz Savezne vlade tako|e se tuma~i kao dogovor lidera SPO sa predsednikom SRJ, pri ~emu se zapa`a da je Dra{kovi}
podjednako odgovoran za politiku SRJ prema Zapadu, ali da poku{ava da tu
odgovornost skine sa sebe, {to mu delimi~no uspeva u javnosti. Stekav{i
dobre predizborne pozicije, Dra{kovi} je u mogu}nosti da bira stranu kojoj }e se privoleti, jer samostalno ne mo`e da postigne uspeh na izborima.
Primerno je da je wegova kritika usmerena protiv SRS i lidera DS Zorana \in|i}a kao li~nosti, ali ne i protiv wegove stranke, sa kojom bi Dra{kovi} mogao da ostvari koaliciju.
U Centru se ocewuje da je za re{ewe problema Kosmeta kqu~no postizawe tzv. prelaznog sporazuma za period dok mirovne snage budu boravile u
pokrajini, po{to u periodu dok se sporazum ne sa~ini stawe na terenu mo`e da se pogor{a i da nepovoqno uti~e na sadr`aj sporazuma. Drugim re~ima, ukoliko se Srbi isele iz pokrajine, onda }e sporazum sadr`ati pripremu za otcepqewe Kosmeta od Srbije.
898

Zbog toga srpsko rukovodstvo treba da insistira na stvarawu dva entiteta srpskog i albanskog, u kojima }e svaka strana snositi vlastitu odgovornost. To jo{ uvek ne predstavqa podelu Kosmeta, ali ukoliko me|unarodna zajednica donese takvu odluku, Srbija }e biti spremna za ovo re{ewe i mo}i }e da na osnovu nezavisnosti albanskog entiteta zahteva nezavisnost Republike Srpske.
3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti

4. Podaci o merama i radwama RDB

Osim razgovora sa izvorom, druge mere i radwe nisu preduzimane.
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Operativna veza je instruisana da, u skladu sa mogu}nostima, pribavi
istra`ivawa i anketirawa javnog mwewa Srbije koja bude obavio Centar
ili neka druga ovla{}ena agencija.
(potpis redigovan)

MXIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
26. 7. 1999. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa (OO po SE)
Preko na{eg pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da je proteklih
dana Vojislav [e{eq, u vi{e navrata, kontaktirao sa Renatom Flotau, dopisnikom nema~kog [pigla. Povod wihovih razgovora su problemi koje
Renata Flotau ima u vezi dobijawa boravi{ne vize u SRJ.
S tim u vezi, [e{eq je obe}ao da }e joj pomo}i, nalo`iv{i Aleksandru Vu~i}u da posredstvom Radeta Dropca, biv{eg pomo}nika ministra za
informacije u Vladi Republike Srbije, izdejstvuje dozvolu za boravak.
Trenutno, prema na{im saznawima, Dropac datim povodom nije ni{ta
uradio, jer, po wegovim re~ima, prema Renati Flotau tamo postoji veliki otpor. Naime, po tvrdwama Dropca, Renata Flotau je u dobrim odnosima sa dosta dr`avnih funkcionera, {to je samo na~in da stekne dobre pozicije i izvore, a kasnije u svojim tekstovima pi{e sve najgore o re`imu
u Srbiji.
Bez obzira na iznetu tvrdwu, [e{eq, Vu~i} i Dropac su se saglasili
da treba nastaviti sa poku{ajima da Renati Flotau pomognu oko dobijawa
dozvole za boravak u SRJ.
Napomena:
Vu~i} Aleksandar (redigovano).
(potpis redigovan)
899

MXV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
26. 7. 1999. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost
Vojislava [e{eqa (OO po SE)
Preko na{eg pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da je Vojislav
[e{eq, u posledwe vreme, u vi{e navrata boravio u [apcu, na bazenu svog
bliskog saradnika ^edomira Vasiqevi}a. U posete Vasiqevi}u, [e{eq je
odlazio sam ili u pratwi porodice, a tokom boravka u [apcu dru{tvo su
mu ~esto pravili i Tomislav Nikoli}, Dragan Todorovi} i Aleksandar
Vu~i}, sa porodicama. Od po~etka leta te posete su ponekad bile i svakodnevne.
Tako|e, raspola`emo saznawima da se [e{eq na navedenom mestu sastajao i sa pojedinim ~elnicima SRS za RS, pre svih Popla{en Nikolom
i Blagojevi} Mirkom.
Evidentno je da Vojislav [e{eq navedene posete [apcu koristi i za
odr`avawe sastanaka i obavqawe konsultacija sa svojim najbli`im saradnicima. U tom smislu, posebno su bezbednosno indikativni wegovi kontakti koje u [apcu, skoro redovno, ima sa saradnicima iz Republike Srpske.
(redigovano)
Napomena:
Vu~i} Aleksandar (redigovano).
(potpis redigovan)

MXVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
16. 8. 1999. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa (OO po SE)
Preko na{eg pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da je dana 13. 8.
1999. godine Vojislav [e{eq ostvario kontakt sa Aleksandrom Vu~i}em,
povodom najavqenog mitinga Pakta za stabilnost Srbije, 19. 8. teku}e godine u Beogradu.
Uz zajedni~ku konstataciju da je Vuk Dra{kovi} napravio retko dobar
potez i neposredno pred miting javno prozvao Zorana \in|i}a, Vu~i} je
900

istakao da datim povodom nije bilo komentara i da }e, bez obzira na sve,
oni i daqe i}i zajedno.
Napomena:
Vu~i} Aleksandar (redigovano).
Dra{kovi} Vuk (redigovano)
\in|i} Zoran (redigovano).
(potpis redigovan)

MXVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
20. 8. 1999. godine

Izvod
Preko na{eg pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da je dana 19. 8.
1999. godine Vu~i} Aleksandar ostvario kontakt sa Radom Vi{i}, slu`benicom u Vladi Republike Srbije.
U toku razgovora bilo je re~i o sukobu Vu~i}a i Vojislava [e{eqa.
Tim povodom, Vu~i} je istakao da [e{eq ve} du`e vreme ima ne{to protiv wega i da su obojica samo ~ekali razlog da se razi|u. Po wegovim re~ima, to se desilo ju~e i on je odlu~an u nameri da napusti stranku, naglasiv{i da je u SRS ulo`io sve i da mu je izuzetno te{ko zbog odlaska. Rada Vi{i} je, uva`iv{i Vu~i}eve razloge, rekla da o svemu treba dobro razmisliti, a ne donositi ishitrene odluke. Obe}ala je da }e o svemu da razgovara sa [e{eqem, uz dogovor da ona i Vu~i} sutradan jo{ jednom o svemu popri~aju.
Istim povodom, supruga Aleksandra Vu~i}a, Ksenija, je ostvarila kontakt sa Vojislavom [e{eqem.
U toku razgovora, [e{eq je rekao da je Vu~i} pukao sasvim, te da je
zbog wega atmosfera u stranci postala nepodno{qiva. Sukob je, dodao je,
izbio kada je Vu~i} uvredio [e{eqeve najbli`e saradnike, koji su se zatekli u kabinetu, i nakon kra}e rasprave Vu~i} je napustio kancelariju i
rekao da daje ostavku.
Tako|e, [e{eq je istakao da ne mo`e vi{e da bude dadiqa Aleksandru Vu~i}u, naro~ito ako to remeti unutra{we odnose u stranci. Na kraju,
uz napomenu da mu je sam Vu~i} priznao da je pre{ao na strogi post i da ima
svog duhovnika (to je bolest, Ksenija), [e{eq je izrazio svoje razo~arewe pri~ama da Vu~i} prelazi U DS.
Uz stalno zahvaqivawe [e{equ za sve {to je u~inio za wih, Ksenija
se slo`ila sa konstatacijom da sa Vu~i}em ne{to nije u redu i izri~ito negirala pri~e o prelasku u DS.
(redigovano)
Izvod sa~inila
(potpis redigovan)
901

MXVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
20. 8. 1999. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa (OO po SE)
Preko na{eg pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da je Vojislav
[e{eq u komunikaciji sa svojim saradnicima, dana 20. 8. 1999. godine, u vi{e navrata istakao da je oterao Aleksandra Vu~i}a iz stranke, nakon sukoba koji su imali dan ranije.
Vu~i}ev odlazak je prokomentarisao re~ima, oti{ao je na put bez povratka i dosta dobro nam je do sada poslu`io, bio je dobar za neke stvari.
(potpis redigovan)

MXIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
17. 9. 1999. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor je obavqen 16. 9. 1999. godine na na{u inicijativu.
Izvor pouzdan podaci delimi~no provereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa.
U toku razgovora, izvor nas je informisao da Vojislav [e{eq nastoji, na sve mogu}e na~ine, da ostvari status profesora Pravnog fakulteta u
Beogradu, na predmetu Politi~ki sistemi.
Tim povodom, istakao je izvor, [e{eq je anga`ovao sve mogu}e strana~ke i dr`avne veze, da bi ostvario `eqeni ciq.
Po izvorovim saznawima, najve}i protivnik [e{eqevog dolaska na
Pravni fakultet je aktuelni dekan prof. Oliver Anti}, koji, po sopstvenim re~ima, ne `eli da bude ~ovek koji je lidera SRS uveo u nastavu.
3. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
[e{eq Vojislav, OO po SE.
(redigovano
4. Podaci o merama i radwama RDB
Aktivnost pomenutih lica prati se primenom odgovaraju}ih mera i
radwi RDB.
902

5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika

Izneta saznawa o namerama Vojislava [e{eqa potvr|ena su primenom drugih mera i radwi iz nadle`nosti RDB.
Sa izvorom je dogovoreno da nastavi da prati delatnost pomenutih lica, te da nas blagovremeno informi{e o svim bezbednosno-interesantnim
saznawima.
(potpis redigovan)

MXX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
21. 9. 1999. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa (OO po SE)
Preko na{eg pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da je Vojislav
[e{eq nalo`io Aleksandru Vu~i}u da za Predsedni~ki kolegijum SRS,
21. 9. 1999. godine, i sastanak Centralnog sekretarijata (kao u originalu)
SRS, 22. 9. teku}e godine, sastavi saop{tewe koje }e se odnositi na RTS i
generalnog direktora Dragoquba Milanovi}a.
Po re~ima [e{eqa, u pomenutom saop{tewu treba ista}i da je Srbiji potrebna nepristrasna objektivna vi{estrana~ka dr`avna televizija, a
ne ovakva RTS, koja svojim programom pru`a nove argumente Savezu za demokratske promene i postaje nepodno{qiva i za SRS kao vladaju}u stranku.
Napomena:
Vu~i} Aleksandar (redigovano).
(potpis redigovan)

MXXI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
19. 10. 1999. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa (OO po SE)
Preko na{eg pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da }e, dana 24. 10.
1999. godine, Vojislav [e{eq otputovati za Crnu Goru, gde dan kasnije ima
zvani~ne razgovore, na Sv. Stefanu, sa predstavnicima DPS-a.
Delegaciju SRS na pomenutim razgovorima sa~iwava}e ukupno 12 qudi, a putova}e sa tri automobila.
903

Navedenog dana, u odlasku za Crnu Goru, poseti}e Vladiku Filareta u

Prijepoqu i bi}e wegovi gosti na ru~ku.
Ta~no vreme povratka za sada, prema na{im saznawima, nije utvr|eno.
(potpis redigovan)

MXXII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
19. 10. 1999. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa (OO po SE)
Preko na{eg pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da }e dana 24. 10.
1999. godine u Beogradu, u sedmodnevnu posetu, doputovati zvani~na delegacija Iraka, na poziv Srpske radikalne stranke. Poseta }e biti realizovana na osnovu dogovora Aleksandra Vu~i}a i predstavnika ira~ke ambasade
u Beogradu.
Datim povodom, Vu~i} je 18. 10. 1999. godine u 10.00 ~asova, u prostorijama stranke primio ira~kog ministra za informisawe, radi dogovora o
detaqima boravka delegacije u Beogradu. Vojislav [e{eq je, s tim u vezi,
istakao da ne `eli i ne}e da prisustvuje pomenutom susretu, nalo`iv{i
Vu~i}u da potencira razgovor o Sadamu Huseinu, antiameri~kom otporu,
prijateqstvu dva naroda i sli~no.
Tako|e, [e{eq je naglasio da 24. 10. teku}e godine putuje za Crnu Goru, na razgovore sa DPS-om, tako da }e ~lanove ira~ke delegacije primiti
tek 29. 10. 1999. godine.
Istovremeno, nalo`io je Vu~i}u da organizuje sastanke gostiju sa svim
aktivistima stranke, a po potrebi i sa ~lanovima SPS.
Prema na{im saznawima, Vu~i} je najavio i kontakte sa predstavnicima Jordana (16. 10. 1999. godine u 17.00 ~asova), Libije, Libana, Al`ira, Sudana i Sirije.
Napomena:
Vu~i} Aleksandar (redigovano).
(potpis redigovan)

MXXIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
Slu`bena tajna
7. 12. 1999. godine
904

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa (OO po SE)
U skladu sa ~lanom 13, stav 1 i 3 Zakona o unutra{wim poslovima Republike Srbije (Slu`beni glasnik Republike Srbije broj 44/91), a na
osnovu ta~ke 38 Pravila o radu Resora dr`avne bezbednosti, daje se slede}i predlog za primenu mere tajne kontrole telefonskih razgovora.
[e{eq Vojislav, ro|en 11. 12. 1995. godine (kao u originalu) u Sarajevu, od oca Nikole, Srbin, dr`avqanin SRJ, doktor pravnih nauka, o`ewen,
sa stanom u Batajnici, ul. Posavskih odreda broj 36.
Navedenu meru prema Vojislavu [e{equ primewivali bismo na telefonu koji koristi u svom stanu, broj 8487-000.
Razlozi: Odlukom na~elnika RDB MUP Republike Srbije SP broj
75784 od 11. 12. 1995. godine, zavedena je nad Vojislavom [e{eqem operativna obrada zbog delovawa sa pozicija srpskog ekstremizma.
Prate}i aktivnost Vojislava [e{eqa do{li smo do pouzdanih saznawa da ve} du`i period koordinira, usmerava i neposredno rukovodi grupom
ekstremista, uglavnom ~lanova i pristalica Srpske radikalne stranke, ~ija je delatnost bila usmerena na nasilno ru{ewe Ustavom utvr|enog poretka u Republici Srbiji i SRJ. Primenom odgovaraju}ih mera i radwi RDB,
ustanovili smo da su se pojedini ekstremisti iz navedene grupacije bavili
ili bave kriminalnim radwama, pretwama, ucenama i sli~nim radwama iz
politi~kog razloga.
Ve} izvesno vreme, Vojislav [e{eq i wegovi bliski saradnici, ulaskom u pojedine organe vlasti u Republici Srbiji i SRJ, verbalno su protiv svakog nasiqa i nasilne promene Ustavom utvr|enog poretka, me|utim,
prema na{im saznawima radi se o promeni metoda delovawa i taktike, o
~ekawu pogodnog trenutka i odgovaraju}e prilike za potpuno preuzimawe
vlasti.
Po nalogu Vojislava [e{eqa, wegovi saradnici kontinuirano rade na
pridobijawu pristalica, posebno u pojedinim vitalnim dr`avnim slu`bama, koje bi u odgovaraju}em trenutku mogli da iskoriste za ostvarivawe
svojih ciqeva.
Postoje indicije da navedena lica ilegalno poseduju ve}e koli~ine
li~nog naoru`awa i municije, koje su nabavili uz znawe i odobrewe Vojislava [e{eqa. Tako|e, upotreba istog je pod potpunom kontrolom i ingerencijom [e{eqa, kao i sve ostale aktivnosti navedene grupe.
Bliske kontakte [e{eq ostvaruje i sa pojedinim ekstremistima sa teritorije Republike Srpske, koji u velikoj meri deluju po wegovim instrukcijama i pod wegovom kontrolom.
Imaju}i u vidu mogu}e bezbednosne implikacije po ustavni poredak Republike Srbije, do kojih mo`e do}i ovakvom aktivno{}u Vojislava [e{eqa, predla`emo da se, shodno tome, u ciqu pra}ewa, dokumentovawa i presecawa inkriminisane delatnosti, prema Vojislavu [e{equ primeni OT
mera tajne kontrole telefonskih razgovora, koje imenovani obavqa iz svo905

jih stambenih prostorija, broj 8487-000, ul. Posavskih odreda br. 36, Batajnica.
Kucano u 2 primerka.
(redigovano)

(potpis redigovan)

(Dopisano rukom):
Odlukom predsednika Vrhovnog suda br. SU-I-58/2000 od dana 1. 2. 2000.
godine odobrena je mera TKTR nad Vojislavom [e{eqem, tel. br. 8487-000.

MXXIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
Slu`bena tajna
10. 12. 1999. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost
Vojislava [e{eqa (OO po SE)
Preko na{eg pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da je Vojislav
[e{eq prihvatio poziv da se sastane sa predsednikom parlamenta Iraka,
koji }e posetiti Beograd tokom naredne nedeqe. Do susreta }e do}i 14. 12.
1999. godine, u prostorijama Vlade Republike Srbije i Srpske radikalne
stranke u Zemunu, nakon ~ega sledi zajedni~ka ve~era, najverovatnije u restoranu Kapetanija.
Tako|e, raspola`emo saznawima da }e 13. 12. teku}e godine u 12.30 ~asova, Dragan Todorovi} u prostorijama stranke primiti otpravnika poslova ambasade Koreje u Beogradu.
(potpis redigovan)

MXXV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04755
Slu`bena tajna
17. 12. 1999. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
906

2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti

O ovome se pi{e prvi put, a podaci se odnose na aktivnost predsednika SRS dr Vojislava [e{eqa i sastanak rukovodstva stranke, odr`an 10.
12. teku}e godine.
U toku razgovora, izvor je rekao da je dana 10. 12. teku}e godine u Zemunu odr`an sastanak Izvr{nog odbora SRS, koji je vodio predsednik SRS,
dr Vojislav [e{eq. Na sastanku su bile predlo`ene tri ta~ke dnevnog reda, i to prva ta~ka odnosila se na trenutnu politi~ku situaciju, druga
na prijem novih ~lanova, a tre}a je bila pod razno. O prvoj ta~ki dnevnog
reda govorio je predsednik SRS, dr Vojislav [e{eq, po drugoj ta~ki dnevnog reda predsednici pojedinih op{tinskih odbora SRS govorili su o anga`ovawu u radu i prijemu novih ~lanova u stranku, a po tre}oj ta~ki, tj. pod
razno, govorio je predsednik op{tinskog-mesnog odbora SRS Sopot, koji je
rekao da je izme|u pojedinih ~lanova SRS u wegovom odboru do{lo do nekih nesuglasica i sva|e, koje treba pod hitno sagledati kako se to ne bi negativno odrazilo na daqi rad stranke.
Na pomenutom sastanku, na kome je i izvor prisustvovao, izvor je do{ao
do saznawa da je predsednik SRS, dr Vojislav [e{eq, pre sastanka Izvr{nog odbora odr`ao sastanak Glavnog odbora SRS, na kome su, pored ostalih
~lanova Glavnog odbora, prisustvovali i Jorgovanka Tabakovi}, ministar za
vlasni~ku transformaciju u Vladi Republike Srbije, Branislav Dudi}, pomo}nik republi~kog ministra za turizam, i Filip N. iz Gwilana. Na sastanku Glavnog odbora SRS, predsednik stranke, Vojislav [e{eq, podelio je
~lanovima Glavnog odbora materijal koji se odnosi na jedan broj ~lanova
stranke, koji treba da se imenuju na odre|ena radna mesta i funkcije.
U daqem toku razgovora, izvor je kazao da je pre par dana Jorgovanka Tabakovi} magistrirala na Ekonomskom fakultetu Pri{tina, koji trenutno
radi u Blacu, pa je zbog toga odlu~ila da svojim pomo}nicima i radnicima,
koji rade u Ministarstvu za vlasni~ku transformaciju, podeli po 10.000
dinara na ime Ministarstva, za kupovinu garderobe. Garderobu koju pomenuta lica treba da kupe, mogu da nabave samo u prodavnici Nikolas, ~iji
je vlasnik tako|e ~lan rukovodstva SRS.
3. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq, obrada po SET-u u CRDB Beograd.
Jorgovanka Tabakovi} (redigovano).
4. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
(redigovano)
(potpis redigovan)

MXXVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
Slu`bena tajna
5. 1. 2000. godine
907

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa (OO po SE)
Preko na{eg pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da }e dana 23. 1.
2000. godine, sa po~etkom u 10.00 ~asova, u Sava-centru biti odr`an Kongres Srpske radikalne stranke. Istog dana, u ve~erwim ~asovima zakazan je
i sve~ani prijem u hotelu Interkontinental za u~esnike i goste kongresa.
Pozivi su, prema na{im saznawima, upu}eni i jednom broju sve{tenika SPC, a za sada svoj dolazak je potvrdio episkop mile{evski Filaret.
(potpis redigovan)

MXXVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
Slu`bena tajna
17. 1. 2000. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa (OO po SE)
Preko na{eg sasvim pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da je Vojislav [e{eq, dana 14. 1. 2000. godine, ostvario kontakt sa episkopom mile{evskim Filaretom.
U toku razgovora, episkop Filaret je obavestio [e{eqa da }e, u pratwi ~etvorice sve{tenika iz svoje eparhije, prisustvovati kao gost kongresu Srpske radikalne stranke, 23. 1. 2000. godine. Tako|e, savetovao je lidera SRS da obavezno pozove i patrijarha Pavla, uz konstataciju da on sigurno ne}e prisustvovati, ve} }e poslati svoje predstavnike, ali i da postoji
mogu}nost da patrijarh do|e na ve~erwi koktel posle kongresa.
(potpis redigovan)

MXXVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
Slu`bena tajna
21. 1. 2000. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa (OO po SE)
Preko na{eg sasvim pouzdanog izvora, do{li smo do saznawa da }e
dnevni red na Petom otaybinskom kongresu Srpske radikalne stranke, 23.
1. 2000. godine u Sava-centru (10.00 ~asova), obuhvatiti deset ta~aka, i to
slede}im redom:
o~uvawe SRJ u odnosu sa Crnom Gorom,
Krajina,
908

 Republika Srpska,
Kosovo,
obnova zemqe,
politi~ke reforme,
ekonomske reforme,
socijalne reforme,
me|unarodna politika i odnosi, i
savez sa Rusijom i Belorusijom.
Dnevni red je, prema na{im saznawima, utvr|en uz direktno u~e{}e
Vojislava [e{eqa, a o~ekuje se prisustvo oko 1.000 delegata i 4.000 gostiju. Pozivi su upu}eni, izme|u ostalog, predstavnicima pojedinih politi~kih stranaka, koje sara|uju sa SRS, kao {to su Nacionalni front Francuske, Slova~ka narodna stranka, Liberalno-demokratska partija Rusije,
Ira~ka BAAS-partija, kao i pojedini predstavnici Ruske Dume i ambasade u Beogradu, te vi{e pojedinaca koji su i ranije imali dobre odnose sa radikalima.
Po direktivi Vojislava [e{eqa, pozivnice }e biti upu}ene i petorici policijskih i desetorici armijskih generala, a dolazak je ve} potvrdio episkop mile{evski Filaret, u pratwi ~etvorice sve{tenika SPC.
Prema najavama organizatora, na kongresu se o~ekuju mawe izmene Statuta stranke i usvajawe deklaracije, koja potvr|uje ~vrste stavove SRS da
nikada ne}e odustati od oslobo|ewa Republike Srpske Krajine, Republike
Srpske i Kosova i Metohije i o~uvawa SRJ, uz razvijawe saradwe sa Rusijom, Kinom, Indijom, Irakom i ostalim slobodoqubivim narodima.
(potpis redigovan)

MXXIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
03742
Slu`bena tajna
24. 1. 2000. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen dana 23. 1. 2000. godine na inicijativu operativnog
radnika.
(redigovano)
Izvor pouzdan podaci delimi~no provereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na odr`ani V otaybinski kongres Srpske radikalne
stranke.
909

(redigovano)
Kongres je otpo~eo sa radom himnom Bo`e pravde, da bi nakon toga
episkop mile{evski, Filaret, blagoslovio rad kongresa.
Na kongresu je bilo prisutno oko 820 delegata od 1.000, koliko je trebalo da prisustvuje, i oko 3.000 gostiju. Delegati koji nisu uspeli da do|u u
Beograd zbog nevremena, poslali su telegram u kojem su dali glas za izbor
Vojislava [e{eqa za predsednika stranke i Tomislava Nikoli}a za wegovog zamenika.
Na kongresu su, kao gosti, prisustvovale delegacije Demokratske partije Srba u Makedoniji, Liberalno-demokratska partija Rusije, Ruskog op{tenarodnog saveta, Nacionalnog fronta Francuske, Japanske patriotske
organizacije, BAAS partije Iraka i Radni~ke partije Koreje. Prisutni su
bili i diplomatski predstavnici ambasada Rusije, Belorusije, Kine, Iraka, Koreje, Al`ira i Palestine, u Beogradu.
Kongresu je prisustvovalo i 10 delegata iz Republike Srpske, na ~elu
sa Nikolom Popla{enom, kao i delegati iz Crne Gore, na ~elu sa Momirom Vojvodi}em.
Prisutne su bile i mnoge TV ekipe, me|u kojima su bile i ekipe iz Ma|arske, Velike Britanije i dr.
Kongres je otvorio predsednik SRS Vojislav [e{eq, koji je prisutne
podsetio da je SRS osnovana pre deset godina i da za sve ove godine nikada
nije skrenula sa svoga programskog ciqa, a to je borba za slobodu srpskog
naroda. [e{eq je daqe, po izvoru, govorio da SAD `ele da uni{te srpski
narod i da se zbog toga srpski narod mora boriti do posledweg daha. Potom se osvrnuo i na protekli rat, u kojem su Srbi, kako je naglasio, iza{li
kao moralni pobednici. [to se ti~e novog svetskog poretka, on se, po [e{equ, mora slomiti. U vezi spoqno-politi~kog delovawa SRS, [e{eq je,
po izvoru, naglasio da radikali ra~unaju na uspostavqawe savezni{tva Rusije i Kine, kao i ukqu~ivawe SRJ u punopravno ~lanstvo Saveza Rusije i
Belorusije. [e{eq je daqe upozorio da SAD ne `ele da SRJ ostave na miru i da `ele da otcepe Crnu Goru, koriste}i wen separatisti~ki re`im
na ~elu sa Milom \ukanovi}em, koji je ogrezao u kriminalu. SRS }e se, po
[e{equ, zalagati da se upotrebe sva sredstva da se spre~i otcepqewe Crne Gore.
Najvi{e aplauza [e{eq je dobio kada je izneo prioritete SRS, a to je
oslobo|ewe RSK, dela Republike Srpske i Kosova i Metohije, i ujediwewe svih srpskih zemaqa.
Nakon [e{eqa, za diskusiju su se javili Aleksandar Vu~i}, Maja Gojkovi}, Stevo Dragi{i}, Momir Vojvodi} i dr., koji su podr`ali referat
Vojislava [e{eqa.
U nastavku kongresa, doneta je Rezolucija u 10 ta~aka o politi~kom delovawu SRS u narednom periodu, a kao vitalni interes SRS i srpskog naroda u Rezoluciji se navodi o~uvawe SRJ i da se otaybina mora braniti
svim sredstvima.
Kongres je tako|e prihvatio izve{taj kandidacione komisije da se Vojislav [e{eq izabere za predsednika SRS, a Tomislav Nikoli} za zamenika predsednika stranke.
910

U pauzi koja je data, delegati su glasali i sa ogromnom ve}inom prisutnih delegata, [e{eq i Nikoli} su izabrani na predvi|ene funkcije.
Na kraju, izvor je izneo da niko od opozicionih partija i stranaka nije prisustvovao kongresu. Strane TV ekipe su uglavnom intervjuisale Tomislava Nikoli}a.
3. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq, OO po SE.
Aleksandar Vu~i} (redigovano).
4. Podaci o merama i radwama RDB
(redigovano)
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
(redigovano)
(potpis redigovan)

MXXX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
Slu`bena tajna
26. 1. 2000. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa (OO po SE)
Preko na{eg sasvim pouzdanog izvora, do{li smo do saznawa da je dana
24. 1. 2000. godine Vojislav [e{eq ostvario kontakt sa vladikom mile{evskim Filaretom.
Tokom razgovora, vladika je obavestio [e{eqa o komentarima unutar
SPC, povodom V otaybinskog kongresa Srpske radikalne stranke (23. 1. teku}e godine, Sava-centar). Po wegovim re~ima, u Patrijar{iji je vi{e nego pozitivna reakcija, uz konstataciju da je SPC poru{ila mostove sa
republi~kom i saveznom vla{}u, dr`e}i se strogo gradskih vlasti u Beogradu. U pozitivnom smislu, vladika je pomenuo mitropolita zagreba~koqubqanskog Jovana, rekav{i da se on otvoreno suprotstavio ~elnicima
gradske skup{tine i da radikali u wemu imaju prijateqa.
Tako|e, vladika je istakao da su napadi, zbog wegovog gostovawa na kongresu, usledili iz Crne Gore i Pri{tine, misle}i pri tome na crkvene poglavare navedenih oblasti.
Napomena:
(redigovano)
(potpis redigovan)
911

MXXXI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
Slu`bena tajna
28. 1. 2000. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa (OO po SE)
Preko na{eg sasvim pouzdanog izvora, do{li smo do saznawa da je dr
Slobodan Glu{ac, zaposlen u Domu zdravqa MUP-a Republike Srbije (ul.
Durmitorska 9), tra`io da razgovara sa Vojislavom [e{eqom, povodom odre|enih informacija do kojih je do{ao na poslu, a koje se odnose na otu|ewe dela imovine Republike Srbije, pri tome ne iznose}i sve detaqe.
Po li~nom nalogu [e{eqa, dr Glu{ac je, datim povodom, upu}en na
Maju Gojkovi}. Prema na{im saznawima, do susreta sa Majom Gojkovi} nije
do{lo, tako da se dr Glu{ac ponovo javqao u sedi{te SRS, ali ni{ta konkretno nije preduzeto povodom wegovog zahteva.
Napomena:
Gojkovi} Maja (redigovano).
(potpis redigovan)

MXXXII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
06233
Slu`bena tajna
3. 2. 2000. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa (OO po SE)
Prate}i aktivnost Vojislava [e{eqa, preko na{eg sasvim pouzdanog
izvora smo do{li do saznawa da je 2. 2. 2000. godine ostvario kontakt sa vladikom Filaretom.
Tom prilikom, obja{wavaju}i politi~ko-bezbednosnu situaciju na
podru~ju Sanyaka, vladika Filaret se obratio [e{equ re~ima: Budite
svi vrlo obazrivi, ovamo se sva{ta sprema, najgore, sprema se ~itavom narodu rat. Narod je nezadovoqan i seli se.
U nastavku, Filaret je izneo da mladi}i, muslimani u Novom Pazaru,
pu{taju bradice kao znak raspoznavawa i dodao da hoye obla~e nove uniforme zelene boje.
Daqe je izneo konstataciju da je trenutno mnogo ve}i broj hoya u Prijepoqu, te da mu nije poznato odakle su do{li, kao i da su stalno u grupama
od 10-15.
912

Na kraju razgovora, [e{eq se zahvalio vladiki Filaretu na navedenim informacijama.

Napomena:
(redigovano)
(potpis redigovan)

MXXXIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
06444
Slu`bena tajna
9. 2. 2000. godine

Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa (OO po SE)
Preko sasvim pouzdanog izvora, do{li smo do saznawa da je 8. 2. 2000.
godine Vojislav [e{eq kontaktirao Aleksandra Vu~i}a.
Tom prilikom, raspravqaju}i o trenutnom stawu u srpskoj opoziciji,
[e{eq je izrazio uverewe da opoziciona koalicija ne}e mo}i da funkcioni{e jer, kako je rekao, nisu u stawu ni da se sastanu kako treba. S tim
u vezi, ocewuju}i da niko iz opozicije ne mo`e da uspostavi kontakt sa Vukom Dra{kovi}em, [e{eq je izneo uverewe da }e biti velikih lomova u
SPO-u jer su ih, kako je naveo, Amerikanci opet otpisali. Po mi{qewu
[e{eqa, kada bi Vuk Dra{kovi} i Zoran \in|i} mogli sami da se dogovore, niko im vi{e ne bi bio potreban, a ovako, objasnio je [e{eq, svako
tre}i ko im pri|e samo im smeta i odnosi im glasove jer ve{ta~ki odr`avaju u `ivotu one koji ih uni{tavaju.
U nastavku razgovora [e{eq se interesovao za sadr`inu \in|i}eve
posete SAD-u. S tim u vezi, Vu~i} je informisao [e{eqa da je iz razgovora sa Sr|om Popovi}em saznao da je \in|i} imao kra}i formalni razgovor sa predsednikom SAD, ali bezna~ajne sadr`ine i ocenio da }e biti velika frka u DS-u, jer Slobodan Vuksanovi} dobija velike pare iz inostranstva kako bi na predstoje}im predsedni~kim izborima u DS-u pobedio
Zorana \in|i}a.
Napomena:
Aleksandar Vu~i} (redigovano).
(potpis redigovan)

MXXXIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04755
Slu`bena tajna
11. 2. 2000. godine
913

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen dana 11. 2. 2000. godine na inicijativu operativnog
radnika.
(redigovano)
Operativni tro{kovi 150 dinara.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O ovome se pi{e prvi put, a podaci se odnose na Vojislava [e{eqa,
predsednika Srpske radikalne stranke.
U toku razgovora izvor je izneo da je nezadovoqan intervjuom Vojislava [e{eqa, koji je dao novinaru Radija B2-92, kada je rekao da pojedini novinari koji rade za ~asopise Danas, Glas javnosti, Blic, Novosti,
itd., ne izve{tavaju objektivno oko ubistva, tj. atentata koji su se desili u
posledwe vreme na podru~ju grada Beograda. (redigovano) Vojislav [e{eq
nije trebao ili smeo da tako javno istupi i da ka`e da }e pojedini novinari pomenutih listova, ukoliko budu i daqe izve{tavali kao do sada, do`iveti eventualnu likvidaciju. Po re~ima izvora, Vojislav [e{eq, kao
predsednik stranke i potpredsednik Vlade, ne bi trebao tako javno da istupa, napomenuv{i da to mi{qewe deli i ve}i broj drugih ~lanova i pristalica SRS, sa kojima je on kontaktirao.
U daqem toku razgovora, izvor je izneo da pojedini ~lanovi SRS imaju
obavezu da od lica, koja su ispred stranke izabrana na poslani~ka mesta ili
su postavqena na du`nosti ministra, pomo}nika ministra, itd, prikupqaju odre|enu sumu novca, koju predaju li~no predsedniku stranke Vojislavu
[e{equ jednom mese~no, po zavr{etku sastanka poslani~kog odbora. Ina~e, sastanci poslani~kog odbora odr`avaju se svakog petka sa po~etkom u
13.00 ~asova u prostorijama zemunske op{tine.
Izvor je zatim izneo da je Vojislav [e{eq, po wegovom mi{qewu, napravio veliku gre{ku jer je dozvolio da u pojedinim gradovima Srbije radikalnu stranku predstavqaju lica sa ni`im stepenom {kolske spreme. Po
wegovom mi{qewu, stranku bi trebalo da predstavqaju i vode lica koja su
zavr{ila fakultete ili su stekla zvawe magistra, jer bi onda imali mnogo ve}i broj ~lanova.
(redigovano)
3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq, obrada po SET-u u CRDB Beograd.
4. Mere i radwe RDB
(redigovano)
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
(redigovano)
(potpis redigovan)
914

MXXXV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
05029
Slu`bena tajna
30. 4. 2000. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq, OO po SE u CRDB Beograd
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije broj SU-I-58/2000, od 1. 2. 2000. godine
Primenom mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 20. 4. 2000. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Aleksandrom Vu~i}em. Tokom razgovora, a povodom nedavnog susreta Vu~i}a i
Sr|e Popovi}a, [e{eq se interesovao da li SPO i DS imaju zajedni~ke
ciqeve, da li }e stvarati koaliciju, ho}e li iza}i na lokalne izbore ili
}e ostati pri stavu o izborima na svim nivoima, i dr.
S tim u vezi, Vu~i} je informisao [e{eqa o detaqima razgovora sa
Sr|om Popovi}em, koji je izneo tvrdwu da SPO i DS nemaju ni~eg zajedni~kog, da su formirali sopstvene klanove, koji se oko suprotstavqenih
interesa neprestano sukobqavaju. Tako|e, Popovi} je istakao, po Vu~i}evim re~ima, da DS lokalne izbore ne}e bojkotovati, jer su na osnovu svojih
ra~unica i anketa ubedqivi favoriti, ma kako bili organizovani, kao i to
da }e na iste i}i zajedno sa SPO.
U nastavku razgovora, Vu~i} je izneo, po re~ima Popovi}a, da demokrate o eventualnoj koaliciji sa SPO razmi{qaju samo u slu~aju kada bi za republi~ke i savezne izbore va`io ve}inski sistem, a SRS na istim iza{la
u koaliciji sa SPS i JUL.

MXXXVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
05029
Slu`bena tajna
30. 4. 2000. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq, OO po SE u CRDB Beograd
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije broj SU-I-58/2000, od 1. 2. 2000. godine
915

Primenom mere dobijeni su slede}i podaci:

Dana 25. 4. 2000. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Aleksandrom Vu~i}em i tom prilikom iskazao zabrinutost povodom daqeg emitovawa wihove emisije Radikalski talasi na TV Palma.
Datim povodom, [e{eq je izneo mi{qewe da }e sa direktorom TV
Palma biti sve vi{e nesporazuma i neslagawa, jer je proradila wegova
crnogorska veza, zameraju}i mu i to {to je ostvario blisku saradwu sa
Indeksovcima. Zbog novonastale situacije, [e{eq upozorava Vu~i}a da
{to pre moraju prona}i alternativu za emitovawe navedene emisije.
S tim u vezi, Vu~i} isti~e da takvi postupci nemaju veze sa politikom
i nagla{ava da se radi o krajwoj drskosti i bezobrazluku direktora TV
Palme.
Dana 25. 4. 2000. godine ira~ka ambasada u Beogradu je uputila poziv da
predstavnici SRS prisustvuju sve~anostima koje se povodom ro|endana Sadama Huseina odr`avaju u Beogradu od 25-30. 4. 2000. godine.

MXXXVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
05029
Slu`bena tajna
4. 5. 2000. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere
tajne kontrole telefonskih razgovora
Objekat: Vojislav [e{eq, OO po SE u CRDB Beograd
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije broj SU-I-58/2000, od 1. 2. 2000. godine
Primenom mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 26. 4. 2000. godine @ak Dor, {ef kabineta @an Mari Lepena,
predsednika Nacionalnog fronta Francuske (NFF), je, u kontaktu sa de`urnim u Sekretarijatu SRS, tra`io da SRS uputi pozdravni tekst, koji
bi bio pro~itan na kongresu NFF, a koji }e biti odr`an 28. i 29. 4. 2000.
godine u Parizu.
Dor je naglasio da se u tekstu obavezno pomene da ~lanovi SRS ne}e
prisustvovati kongresu, jer su im francuske vlasti uskratile boravi{ne
vize. Ina~e, kongresu }e, po re~ima Dora, prisustvovati 2.000 zvanica, 12
delegacija, svi pozvani, osim delegacije SRS iz Srbije.
S tim u vezi, Dor je obave{ten da }e pozdravni tekst u ime SRS, a po
nalogu Vojislava [e{eqa, sastaviti Aleksandar Vu~i}.
Napomena:
Vu~i} Aleksandar (redigovano).
916

MXXXVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
05029
Slu`bena tajna
19. 5. 2000. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq, OO po SE
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda broj SU-I-58/2000, od 1. 2. 2000. godine
Primenom mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 18. 5. 2000. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa vladikom mile{evskim Filaretom, koji ga je obavestio da su ~lanovi Sabora
SPC od strane Vojislava Mihailovi}a pozvani da budu gosti Skup{tine
grada.
Datim povodom, postignut je dogovor da odnos SPC treba prema svim
politi~kim strankama da bude jednak, te zbog toga vladika Filaret predla`e [e{equ da neko i iz struktura vlasti, npr. predsednik Vlade Republike Srbije, Mirko Marjanovi}, uputi pismo u kojem poziva ~lanove Sabora SPC u goste. Takvim potezom Sabor SPC bio bi prinu|en da se podjednako postavi kako prema opozicionim strankama, tako i prema strankama na vlasti.
Vladika Filaret je tako|e izneo da je Sabor SPC dao saop{tewe za
javnost povodom aktuelnih politi~kih doga|aja, koje su napisali vladika
ni{ki Irinej i vladika {umadijski Sava. Po oceni vladike Filareta, saop{tewe je dosta korektno, i u wemu mole i opoziciju i poziciju da se
situacija smiri, da se razgovara demokratski, da ne do|e do velikih problema.
Na kraju razgovora, vladika Filaret je izneo da je vladika Artemije
otputovao za Brisel bez znawa Sabora SPC, zbog ~ega je i kritikovan.
Napomena:
(redigovano)
(potpis redigovan)

MXXXIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
I odeqewe
05029
Slu`bena tajna
5. 6. 2000. godine
917

Izve{taj saradnika
1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Sastanak odr`an 2. 6. 2000. godine u Beogradu u vremenu od 11.0012.00
na inicijativu izvora.
Izvor pouzdan podaci neprovereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
(redigovano)
Krajem aprila 2000. godine, shodno rastu cena i akcionarskom sporazumu, rukovodstvo Telekoma Srbije, nakon razgovora sa najvi{im predstavnicima Vlade Srbije i wihove usmene saglasnosti, donelo je odluku o pove}awu cena telekomunikacionih usluga u narednom tromese~ju sa stopom od
9,5% za svaki mesec. Pomenuta odluka Telekoma Srbije obelodawena je u
sredstvima informisawa, a tokom prvomajskih praznika, sa po~etkom u
00.00 ~asova izvr{eno je snimawe na svim broja~ima u Republici Srbiji kako bi se prema korisnicima usluga nastupilo sa novim cenama.
Uprkos usmene saglasnosti predsednika Vlade Republike Srbije za pove}awem cena usluga, najvi{i predstavnici Republi~kog ministarstva za
trgovinu (iz redova SRS) pomenuto pove}awe cena su proglasili nezakonitim. Ne daju}i svoju pismenu saglasnost, predstavnici SRS-a su ne samo doveli u pitawe pove}awe cena, ve} su svojim postupkom pred stranim akcionarima u Telekomu Srbije doveli u neugodan polo`aj direktora Milo{a
Ne{ovi}a, koji je ishitreno, ra~unaju}i na usmena obe}awa iz
redova Vlade Srbije, pomenutu odluku ve} po~eo da realizuje.
Kompromisno re{ewe za prevazila`ewe ovakvog stawa, krajwe nepovoqnog za Telekom, prona|eno je sredinom maja meseca ove godine, kada je
nakon politi~kog dogovora koalicionih partnera u Vladi Republike Srbije, od strane SRS Telekomu Srbije za pla}awe prosle|ena faktura na iznos od 1.200.000 dinara na ime kupovine kompleta kwiga Vojislava [e{eqa, predsednika SRS-a.
Nakon pla}awa pomenute fakture, Republi~ko ministarstvo trgovine
narednog dana donelo je odluku o saglasnosti pove}awa cena usluga Telekoma Srbije, ~ime je i u formalnom smislu Telekom stekao uslov da realizuje svoju odluku. Ocewuju}i interesantnim, Yulijet je istakao da uprkos
pla}awu fakture SRS kompleti [e{eqevih kwiga, do kraja maja meseca
nisu prispeli u Telekom Srbije, i da ovakva forma re{avawa problema,
po wegovoj oceni, predstavqa ucewivawe od strane SRS-a, tra`ewe da se
finansira wihov rad kroz razne oblike donacija i pla}awa.
3. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
[e{eq Vojislav,
(redigovano)
4. Podaci o preduzetim merama i radwama RDB-a
Osim obavqenog razgovora, druge mere i radwe RDB-a nisu preduzimane.
(potpis redigovan)
918

MXL
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
05029
Slu`bena tajna
22. 6. 2000. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq, OO po SE
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda br. SU-I-58/2000, od 1. 2. 2000. godine
Primenom mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 19. 6. 2000. godine Aleksandar Vu~i} je ostvario kontakt sa Vojislavom [e{eqem i tom prilikom ga informisao o detaqima razgovora sa
Sr|om Popovi}em.
Tokom razgovora, Vu~i} je izneo da se udru`ena opozicija ne mo`e saglasiti u podeli kvota zajedni~ke liste za savezne i lokalne izbore. Najve}e probleme stvara Vojislav Ko{tunica, koji tra`i 35%, da su demokrate Zorana \in|i}a spremne da prihvate 40%, mada su u po~etku tra`ili 50%.
Datim povodom, Vu~i} je posebno naglasio da mu je Sr|a preneo da se
dogovor sa svim liderima udru`ene opozicije mo`e posti}i, ~ak i sa Bati}em, ali nikako ne mo`e sa Ko{tunicom, koji je najgori i najpokvareniji,
i u nastavku naveo da povodom de{avawa oko Vuka Dra{kovi}a u Crnoj Gori ne znaju ni{ta, osim da je crnogorska policija premlatila 30 qudi iz
Srbije, sve u ciqu iznu|ivawa priznawa za atentat.
S tim u vezi, [e{eq je izneo da se lideri udru`ene opozicije nikada
ne}e dogovoriti oko podele kvota na zajedni~koj listi za izbore, kao i da
premla}ivawe gra|ana Srbije od strane pripadnika MUP-a Crne Gore ne
mo`e ostati u tajnosti.
Napomena:
Aleksandar Vu~i} (redigovano).
Sr|a Popovi} (redigovano).
(potpis redigovan)

MXLI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
06232
Slu`bena tajna
22. 6. 2000. godine
919

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq, OO po SE
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda br. SU-I-58/2000, od 1. 2. 2000. godine
Primenom mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 17. 6. 2000. godine Aleksandar Vu~i} je ostvario kontakt sa Vojislavom [e{eqem. Vu~i} je povodom rawavawa Vuka Dra{kovi}a izneo da
se radi o gadnoj mutqavini. Navode}i da se ~uo sa Sr|om (mi{qewa smo
da se radi o Sr|i Popovi}u iz Otpora, sa kojim Vu~i} odr`ava ~este kontakte prim. op. radnika), Vu~i} je izneo da je Sr|a mi{qewa da se tu ne
radi o poku{aju ubistva Dra{kovi}a, ve} o autoatentatu, da je sve vrlo sumwivo i da je Dra{kovi} verovatno to uradio u dogovoru sa Milom \ukanovi}em.
MUP Crne Gore je, po Vu~i}u, navodno pohapsio odbojka{e, ko{arka{e i mnoge druge gra|ane iz Srbije koji su se zadesili u Crnoj Gori, tako
da je Vu~i} mi{qewa da }e ministar za sport u Vladi Republike Srbije
zbog toga ulo`iti protest.
Napomena:
Aleksandar Vu~i} (redigovano).
Sr|a Popovi} (redigovano).
(potpis redigovan)

MXLII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
05029
Slu`bena tajna
25. 7. 2000. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po SE u CRDB Beograd)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije broj SU-I-58/2000, od 1. 2. 2000. godine
Primenom mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 21. 7. 2000. godine Aleksandar Vu~i} je ostvario kontakt sa Vojislavom [e{eqem, i tom prilikom informisao ga o detaqima razgovora
koji je, navedenog dana, obavio sa Sr|om Popovi}em.
Tokom razgovora, Vu~i} je izneo da se Sr|a Popovi} interesovao da li
}e izbori na saveznom i lokalnom nivou biti raspisani 25. 7. 2000. godine,
pri tom konstatuju}i da je kratak vremenski period za postizawe dogovora
unutar udru`ene opozicije, vezano za pripremu i izlazak na izbore.
920

Tako|e, Popovi} je, po re~ima Vu~i}a, izneo da je opozicija bila blizu dogovora da Vojislav Ko{tunica bude kandidat na izborima za predsednika SRJ, ukoliko se usvoje najavqene promene Ustava SRJ, {to je Vuk Dra{kovi} poremetio svojim najavama o mogu}em izlasku SPO na predstoje}e
izbore.
Na kraju razgovora, Vu~i} je izneo da }e se Vuk Dra{kovi} verovatno
28. 7. 2000. godine vratiti u Beograd, kao i to da mu nisu poznati uslovi koalicionim partnerima za izlazak SPO na izbore, oceniv{i da }e Vuk izgleda opet moma~ki da ih izradi.
Napomena:
Vu~i} Aleksandar (redigovano).
Sr|a Popovi} (redigovano).
(potpis redigovan)

MXLIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
05029
Slu`bena tajna
30. 7. 2000. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po SE u CRDB Beograd)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije broj SU-I-58/2000, od 1. 2. 2000. godine
Primenom mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 24. 7. 2000. godine Vojislav [e{eq je svojim saradnicima izdao
uputstva da se narednih dana pripreme za sednicu Centralne otaybinske
uprave, koja }e biti odr`ana 31. 7. 2000. godine u prostorijama SRS u Zemunu, sa po~etkom u 11.00 ~asova.
Dobijena saznawa ukazuju da je, tim povodom, Vojislav [e{eq 24. 7.
2000. godine nalo`io sekretarici da o navedenoj sednici obavesti funkcionere stranke, te da posebno naglasi obavezan dolazak funkcionerima
SRS iz Republike Srpske i Crne Gore iz razloga {to }e jedna od ta~aka
sednice biti i situacija u Republici Srpskoj.
Dana 26. 7. 2000. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Aleksandrom Vu~i}em, koji ga je informisao da je opozicija usaglasila stavove
vezane za izbore, te da se za sada, samo SPO nije saglasio sa ostalim strankama. Zbog toga, istakao je Vu~i}, Dra{kovi} je, kao i predsednik Crne Gore, izlo`en poja~anom pritisku me|unarodne zajednice da iza|e na izbore.
Datim povodom, [e{eq je rekao da je dobio obave{tewe da izme|u Mila \ukanovi}a i predsednika SRJ postoji pre}utni dogovor da Crnogorci
921

ne izlaze na izbore, ali i da ne stvaraju probleme oko realizacije istih,

kako bi svi bili zadovoqni.
Tako|e, raspola`emo saznawima da je Vojislav [e{eq 26. 7. 2000. godine imao zakazan ru~ak sa ruskim ambasadorom.
Napomena:
Aleksandar Vu~i} (redigovano).
(potpis redigovan)

MXLIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
03742
Slu`bena tajna
9. 8. 2000. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen dana 9. 8. 2000. godine na inicijativu izvora.
Izvor se koristi na pra}ewu ekstremista iz redova SRS.
Izvor pouzdan podaci delimi~no provereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na aktivnost ekstremista iz redova SRS.
Izvor nas je obavestio o izvesnim pote{ko}ama vezanim za predizborne aktivnosti SRS. Naime, po re~ima izvora, SRS ima problema oko nedostatka adekvatnih kandidata za odbornike na lokalnom nivou, a nedostaju
im i lica za kontrolore na izbornim mestima.
Tako na primer, na op{tini Palilula, od 55 kandidata za odbornike,
do sada imaju 41 kandidata, a od 240 kontrolora jo{ nisu obezbedili ni polovinu. Po re~ima izvora, ne{to boqa situacija je na podru~ju [umadije i
na severu zemqe, pa ~ak i u sredinama sa ve}inskim ma|arskim `ivqem, gde
su ve} obezbedili oko 80% kandidata. To su mesta gde ima dosta doseqenika.
[to se ti~e Beograda, po proceni Gradskog odbora SRS dobre rezultate o~ekuju u Zemunu, Obrenovcu, Grockoj, Novom Beogradu, ^ukarici i Zvezdari, dok lo{e rezultate o~ekuju u Mladenovcu, Sopotu, Starom gradu, Vo`dovcu i Savskom vencu.
Izvor nas je daqe obavestio da je razgovarao sa Momirom Vojvodi}em,
koji je ispred SRS zadu`en za Crnu Goru. Vojvodi} se tako|e po`alio da
SRS u Crnoj Gori nema ni 30% kandidata koje bi mogli da predlo`e za savezne poslanike.
[to se ti~e kandidature Tomislava Nikoli}a za predsednika SRJ, izvor je izneo da su op{tinski odbori Obrenovca i Kragujevca, pre odr`avawa sednice Centralne otaybinske uprave, poslali pisani zahtev da Centralna otaybinska uprava kandiduje Tomislava Nikoli}a ispred SRS za
922

predsednika SRJ. Izvor je mi{qewa da su ova dva op{tinska odbora ovo

uradila samoinicijativno i bez znawa Vojislava [e{eqa. Nakon izbora
Tomislava Nikoli}a, vi{e odbora SRS iz [umadije su to pozdravili, iznose}i mi{qewe da }e Tomislav Nikoli} dobiti vi{e glasova od Vojislava Ko{tunice.
Na kraju, izvor je izneo da SRS izlazi samostalno na lokalne i savezne
izbore, a da }e se o eventualnim kasnijim koalicijama dogovoriti na sednici Centralne otaybinske uprave.
3. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
/
4. Podaci o merama i radwama RDB
Osim ovog razgovora, druge mere i radwe RDB nisu preduzimane.
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Izvor }e nas i ubudu}e obave{tavati o aktivnostima ekstremista iz
redova SRS, o ~emu smo se konkretno dogovorili.
(potpis redigovan)

MXLV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
05029
Slu`bena tajna
16. 8. 2000. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq, OO po SE u CRDB Beograd
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije broj SU-I-58/2000, od 1. 2. 2000. godine
Primenom mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 13. 8. 2000. godine Aleksandar Vu~i} je ostvario kontakt sa Vojislavom [e{eqom i tom prilikom ga informisao o detaqima razgovora sa
Sr|om Popovi}em.
Vu~i} je izneo da mu je Sr|a Popovi} preneo da je udru`ena opozicija
spremna na kompromis sa SPO i Vukom Dra{kovi}em. Dra{kovi}u se nudi ve}a zastupqenost SPO na listama za lokalne izbore, kao i na listama
za savezne izbore ukoliko odlu~e da na istim u~estvuju, a zauzvrat se tra`i
da podr`e Vojislava Ko{tunicu kao jedinog kandidata opozicije na predsedni~kim izborima, {to podrazumeva povla~ewe kandidature Vojislava
Mihailovi}a.
Vu~i} je izneo i to da, po re~ima Sr|e Popovi}a, postoje velike {anse da Vuk Dra{kovi}, s obzirom na veliki pritisak unutar stranke, prihva923

ti kompromis i tako sa~uva deo lokalne vlasti koju je imao, te da o modalitetima izlaska na predstoje}e izbore pregovori tek predstoje.
Napomena:
(redigovano)
(potpis redigovan)

MXLVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
05029
Slu`bena tajna
25. 8. 2000. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq, OO po SE u CRDB Beograd
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije broj SU-I-58/2000, od 1. 2. 2000. godine
Primenom mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 23. 8. 2000. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa izvesnim sve{tenikom Brankom, na slu`bi u Zemunu.
Tom prilikom, [e{eq se interesovao da li je na ra~un Srpske pravoslavne crkve ukwi`eno 1.200.000 dinara, koje je na ime pomo}i poklonila
op{tina Zemun, kao i to da li je o navedenom informisan patrijarh Pavle.
S tim u vezi, sve{tenik je izneo da je sve u redu, da je razgovarao sa patrijarhom SPC, koji je gestom op{tine Zemun prezadovoqan, i da je zbog
toga voqan da zemunskoj op{tini uru~i orden Svetog Save. Tako|e je izneo
da je sa izvesnim Bo{kom zakazao sastanak radi dogovora o potpisivawu
ugovora, kao i to da je ve} ostvario kontakt sa Stevom koji mu je preneo da
}e Bo{ko uzeti minimalno, koliko je neophodno, i da je to wegov prilog crkvi.
Na kraju razgovora, [e{eq je izneo da predlog patrijarha SPC mora
da odbije, jer im orden ne treba kada su ga pre wih dobili qudi poput Veselina Bo{kovi}a i Neboj{e ^ovi}a. Tako|e je izneo da je neophodno da se
politi~ke stranke nadme}u koja }e vi{e da pomogne SPC, a da se sama crkva ne sme me{ati u strana~ku politiku i da se ne sme prikloniti nijednoj
stranci.
(potpis redigovan)

MXLVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
05029
Slu`bena tajna
28. 8. 2000. godine
924

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq, OO po SE
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda br. SU-I-58/2000, od 1. 2. 2000. godine
Primenom mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 23. 8. 2000. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Aleksandrom Vu~i}em.
Tom prilikom, [e{eq je izneo da liste SRS za predstoje}e savezne izbore {to pre treba dostaviti nadle`noj komisiji u Crnoj Gori, bez obzira {to niko od kandidata nema uredno prebivali{te.
Datim povodom, Vu~i} je izneo da }e liste biti spremne za potpis 24.
8. teku}e godine, te da ni kandidati SNP Crne Gore nemaju uredne prijave
o mestu boravka, tako da }e na kraju navedeni problem re{avati Savezna izborna komisija, a da }e odluka morati da bude ista za SRS i levicu.
Na kraju razgovora, Vu~i} je, ocewuju}i pozicije SRS u Crnoj Gori, izneo da je stawe vrlo te{ko, da je prisutan veliki strah iz razloga {to policija vr{i pritisak non-stop, kao i to da delegacija SRS, koja se trenutno nalazi u Crnoj Gori sa Tomislavom Nikoli}em, nije imala nikakvih
problema.
Istog dana, [e{eq je ostvario kontakt sa Ratkom Mar~eti}em, ministrom u Vladi RS i tom prilikom ga upoznao da 24. 8. teku}e godine u 19.00
~asova dolazi u Jagodinu, da ide u op{tinski odbor stranke, a da tamo budu
prisutni svi ~lanovi Okru`nog odbora SRS i da }e prvo biti obavqen razgovor, onda }e biti realizovana {etwa kroz Jagodinu, a nakon toga }e u~estvovati u emisiji na lokalnoj televiziji Palma plus.
Napomena:
Vu~i} Aleksandar (redigovano).
(potpis redigovan)

MXLVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
04239
Slu`bena tajna
29. 8. 2000. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen 26. 8. 2000. godine na na{u inicijativu.
Izvor pouzdan podaci delimi~no provereni.
925

2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti

Podaci se odnose na aktivnost pojedinih ekstremista iz redova Srpske
pravoslavne crkve.
U toku razgovora, izvor nas je informisao da je crkva presvete Bogorodice u Zemunu od op{tine Zemun, odnosno Srpske radikalne stranke
(SRS), dobila ve}u koli~inu sredstava za obnovu fasade, dvori{ta i ograde. Navedena sredstva obezbedi}e, po re~ima izvora, izvesni Bo{ko [u{a,
privatnik i simpatizer stranke, a razgovor je, datim povodom, inicirao
sam Vojislav [e{eq. Pri tome, dodao je izvor, stare{ina crkve, Bo`o Bakajli}, je zahtevao da se u posed vrati i zgrada koja se nalazi u krugu crkve
(formalno pravno pripada SPC, a privremeno je koristi {kola za retardiranu decu), isti~u}i dobre odnose crkve i SRS u Zemunu, kao i zadovoqstvo patrijarha Pavla takvom situacijom. Po re~ima izvora, sam [e{eq je
istakao da }e op{tina maksimalno pomo}i, uz obrazlo`ewe da }e u predizbornoj kampawi dobiti sve {to tra`e, omogu}iv{i da se posredstvom
Ministarstva vera Republike Srbije re{i i pitawe pomenute zgrade.
Nakon toga, izvor je istakao da u Patrijar{iji SPC vlada veliko nezadovoqstvo poslovawem kwi`are Trojeru~ica u ul. Nu{i}eva br. 5, koja je od strane op{tine Stari grad ustupqena za potrebe manastira Hilandar. Po izvorovim navodima, kwi`ara posluje potpuno samostalno, bez
uticaja SPC, a kao glavni ~ovek pomiwe se Luka Novakovi}, upravnik patrijar{ijske biblioteke, koji o~igledno ima veliki udeo u ostvarenom
profitu.
3. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
[e{eq Vojislav, OO po SE.
(redigovano)
4. Podaci o merama i radwama RDB
Aktivnost pomenutih lica prati se primenom odgovaraju}ih mera i
radwi RDB.
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Sa izvorom je dogovoreno da nastavi da prati delatnost pomenutih lica, te da nas blagovremeno informi{e o svim bezbednosno interesantnim
saznawima.
(potpis redigovan)

MXLIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
05029
Slu`bena tajna
31. 8. 2000. godine
926

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq, OO po SE
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda br. SU-I-58/2000, od 1. 2. 2000. godine
Primenom mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 26. 8. 2000. godine Vojislav [e{eq je u vi{e navrata ostvario
kontakt sa Aleksandrom Vu~i}em, interesuju}i se za novosti u vezi politi~kih aktivnosti ostalih stranaka, a sve povodom predstoje}ih izbora.
Aleksandar Vu~i} je izneo da mu je Sr|a Popovi} preneo mogu}nost da
na predstoje}im predsedni~kim izborima kandidat SPO za predsednika ne
bude Vojislav Mihailovi}, ve} Vuk Dra{kovi}. Izneo je i to da su Milomir Mini} i Qubi{a Risti} razgovarali sa Milanom Bo`i}em iz SPO,
kako da pobede SRS i DOS. Po navodima Popovi}a, Bo`i} je obe}ao da }e
u prvom krugu 600.000 glasova da dobije predsedni~ki kandidat SPO i tako
kandidata DOS-a, Vojislava Ko{tunicu, spusti na mawe od milion glasova, kao i to da im je ciq da u gradovima Kragujevac i Po`arevac samo oni
podele mandate i da zajedni~ki formiraju lokalnu vlast.
Vu~i} je Vojislavu [e{equ preneo svoju zabrinutost za nastupe SRS
na televizijama po unutra{wosti zemqe, pri tom navode}i da su DOS i
SPO zakazali veliki broj termina bez ve}ih problema, jer su vlasnici
privatnih televizija jedva do~ekali da uzmu novac, za razliku od levice i
SRS, koji ne pla}aju gotovim novcem.
Tako|e, Vu~i} je izneo da je do{ao do podataka da postoji mogu}nost da
se Vojislav Ko{tunica povu~e sa mesta kandidata DOS-a na predstoje}im
predsedni~kim izborima, a da se kao mogu}i kandidat spomiwe Ivan Stamboli}. Tako|e je izneo da policija pretresa stanove i sve ostalo za {ta se
posumwa da ima odre|ene veze sa nestankom imenovanog, jer su mi{qewa da
je u sve navedeno ume{an inostrani faktor, kao i to da }e do izbora zakazanih za 24. 9. teku}e godine, biti jo{ iznena|ewa, navode}i ~ak i varijantu vezanu za Vuka Dra{kovi}a i predsedni~kog kandidata SPO-a.
S tim u vezi, Vojislav [e{eq je izneo da SRS ne}e smetati {to su
SPO i DOS zakupili termine na televizijama za nastupe svojih kandidata, sve dok na istim nastupaju i radikali. [to se ti~e mogu}nosti kandidovawa Ivana Stamboli}a za predsednika SRJ na predstoje}im predsedni~kim izborima ispred DOS, [e{eq je izneo da postoji mogu}nost da zapadne zemqe `ele da podmetnu SRJ ~oveka koji bi ga pobedio. Me|utim, izneo
je i sumwu u ta~nost takvih vesti, smatraju}i da je daqa sudbina Ivana
Stamboli}a krajwe neizvesna.
Napomena:
Aleksandar Vu~i} (redigovano).
(potpis redigovan)
927

ML
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
05029
Slu`bena tajna
1. 9. 2000. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere
tajne kontrole telefonskih razgovor
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po SE u CRDB Beograd)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije broj SU-I-58/2000, od 1. 2. 2000. godine
Primenom mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 29. 8. 2000. godine Aleksandar Vu~i} je ostvario kontakt sa Vojislavom [e{eqem, i tom prilikom informisao ga o detaqima razgovora sa
Milanom Bo`i}em. Vu~i} je izneo da je skrenuo pa`wu Bo`i}u da Srpski
pokret obnove (SPO) bez razloga u svojoj predizbornoj kampawi blati radikale, iako oni ve} dve nedeqe ne napadaju Vuka Dra{kovi}a i Vojislava
Mihailovi}a, zbog ~ega je imenovani bio zadovoqan i preneo mu da on o svemu redovno informi{e Vuka Dra{kovi}a.
Tako|e, Bo`i} je izneo, po re~ima Vu~i}a, da su svi u SPO zabrinuti
predizbornim aktivnostima Demokratske opozicije Srbije (DOS) i Vojislava Ko{tunice, iz bojazni da na predstoje}im izborima ne ostvare zna~ajnije izborne rezultate, a da istovremeno SPO, koji skoro svuda nastupa
samostalno, pretrpi debakl.
Vu~i} je informisao [e{eqa i o rezultatima pojedinih istra`ivawa, prema kojima je Ko{tuni~in rast zna~ajniji u Vojvodini, gde je procena da }e pokupiti glasove predsedni~kih kandidata Srpske radikalne
stranke (SRS) i Socijalisti~ke partije Srbije (SPS).
S tim u vezi, [e{eq je izneo da u SPO i treba da budu zadovoqni {to
ih SRS ne napada, kao i da je to zbog toga {to bi radikalima vi{e odgovaralo da Mihailovi} bude ispred Ko{tunice, {to je ipak nemogu}e.
Na kraju razgovora, [e{eq je izneo da ne postoji mogu}nost da predsedni~ki kandidat DOS-a pokupi glasove SPS-u i SRS-u u Vojvodini, te da
su navedena istra`ivawa glupost, kao i to da su upori{ta Vojislava Ko{tunice u Beogradu i u [umadiji.
Napomena:
Aleksandar Vu~i}
(redigovano).
(potpis redigovan)
928

MLI
Centar bezbednosti Beograd
III odeqewe
05029
17. 9. 2000. godine

Slu`bena tajna

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq, OO po SE u CRDB Beograd
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije broj SU-I-58/2000, od 1. 2. 2000. godine
Primenom mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 15. 9. 2000. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Aleksandrom Vu~i}em.
Tom prilikom, Vu~i} je komentarisao konferenciju za {tampu Vlade
Ba{kota na TV Politika i izneo da se stra{no iznervirao takvim pristupom zbog ~ega je na upravo zavr{enom nastupu na televiziji napadao
Jugoslovensku levicu. Tako|e je izneo da je iz poverqivih izvora saznao da
wega li~no na televiziji ne}e napadati predstavnici SPS-JUL, a sve zbog
toga {to su mi{qewa da }e nakon izbora on krenuti protiv [e{eqa.
S tim u vezi, [e{eq je izneo da je supruga predsednika SRJ napravila
savez sa Vladom Ba{kotom, a predsednik SRJ sa Sini{om Vu~ini}em, zbog
~ega }e nakon izbora i gubitka vlasti zajedno da be`e u S Koreju.
Na kraju razgovora, [e{eq je izneo da u potpunosti podr`ava sve wegove napade na JUL, da }e ih radikali i daqe napadati, kao i to da 18. 9. 2000.
godine Vu~i} treba da odr`i konferenciju za {tampu na kojoj }e napasti
JUL, izneti istinu o preduze}ima sina predsednika SRJ (Madona, Ko{ava i Bambilend).
Istoga dana, u ve~erwim ~asovima, Vojislav [e{eq je ponovo ostvario kontakt sa Aleksandrom Vu~i}em.
Vu~i} je obavestio [e{eqa da je JUL sa Vladom Ba{kotom obavio
pripreme znatno ranije, da su oni odlu~ivali o momentu wegovog napada na
Srpsku radikalnu stranku, kao i to da su oni organizovali konferenciju za
{tampu koju je odr`ao Ba{kota.
Tako|e je izneo da mu je izvesna Dragana, zaposlena u RTS, prenela da
je, po mi{qewu JUL-a ostvaren uspeh, da im je to bio krunski napad i da je
to bila su{tina svih dosada{wih napada.
S tim u vezi, [e{eq je izneo da je JUL pogre{io u proceni ako smatra
da }e ostvariti pobedu u Zemunu na predstoje}im izborima, te da }e zbog takvog pona{awa i samouverenosti dobiti ono {to zaslu`uju.
Napomena:
Aleksandar Vu~i} (redigovano).
(potpis redigovan)
929

MLII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
05029
Slu`bena tajna
17. 9. 2000. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq, OO po SE u CRDB Beograd
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije broj SU-I-58/2000, od 1. 2. 2000. godine
Primenom mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 14. 9. 2000. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Slobodanom Kova~evi}em.
Tom prilikom, [e{eq je izneo da je upoznat sa wegovim zahtevom da se
wih dvojica sastanu i Kova~evi}u predlo`io da izabere ho}e li da se vide
u kancelariji u Vladi Srbije ili u sedi{tu SRS u Zemunu.
S tim u vezi, Kova~evi} je izneo da ne `eli da dolazi u Vladu Srbije i
predlo`io sastanak u Zemunu za 10.00 ~asova 14. 9. 2000. godine.
Napomena:
(redigovano)
(potpis redigovan)

MLIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
05029
18. 9. 2000. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po SE u CRDB Beograd)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije broj SU-I-58/2000, od 1. 2. 2000. godine
Primenom mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 15. 9. 2000. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Gordanom Pop Lazi}.
Tom prilikom, [e{eq je izneo da se pripreme za {etwu radikala kroz
Zemun 17. 9. 2000. godine moraju sprovesti po planu.
930

Tako|e je izneo da program aktivnosti ostaje kao po dogovoru, prema

kojem {etwa radikala po~iwe u 10.00 ~asova sa Trga pobede u Zemunu, slede}om trasom: Gradskom ulicom do Reumatologije, preko Prvomajske ulice
do naseqa Sava Kova~evi}, gde }e se on obratiti gra|anima na rukometnom igrali{tu, potom Novosadskim putem, tako|e pe{ke do Nove Galenike, odakle }e funkcioneri stranke nastaviti kolima ka Sur~inu, Dobanovcima i Ugrinovcima, gde }e se on i ostali funkcioneri stranke obratiti
gra|anima. [etwa se zavr{ava u Batajnici, gde }e [e{eq govoriti u 19.00
~asova.
S tim u vezi, Gordana Pop Lazi} je iznela da }e sve biti organizovano
prema planu, da }e do devet ~asova u Zemunu i Batajnici biti montirane bine, kao i da je ve} izabrana muzika koja }e biti pu{tana dva sata pre obra}awa funkcionera SRS okupqenim gra|anima.
Napomena:
(redigovano)
(potpis redigovan)

MLIV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
V odeqewe
19. 9. 2000. godine

Vojislav [e{eq presek saznawa

Vojislav [e{eq je ro|en 11. 10. 1954. godine u Sarajevu, Bosna i Hercegovina, od oca Nikole i majke Danice, Srbin, dr`avqanin SRJ, doktor
pravnih nauka, osu|ivan, o`ewen, otac ~etvoro dece, predsednik Srpske radikalne stranke, stalno nastawen u Batajnici, op{tina Zemun, ul. Posavskih odreda br. 36. U operativnim evidencijama CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-1-23698, jer se nad wim vodi operativna obrada zbog delovawa sa pozicija srpskog ekstremizma i terorizma.
[e{eq poti~e iz radni~ke porodice. Wegov otac Nikola radio je kao
`elezni~ar, skretni~ar, a majka Danica je doma}ica. Nikola [e{eq je u
Drugom svetskom ratu pristupio jedinicama NOV, 1944. godine. Kasnije je
radio kao `elezni~ar. Umro je 1978. godine.
Vojislav [e{eq je zavr{io gimnaziju u Sarajevu. U tre}em razredu
gimnazije primqen je u ~lanstvo SKJ. Obavqao je i funkciju predsednika
omladinske organizacije gimnazije. Pravni fakultet u Sarajevu upisao je
1972. godine i isti zavr{io za tri godine sa prose~nom ocenom preko devet. Za vreme studija bio je predsednik omladinske organizacije fakulteta i jedno vreme student prodekan. Pri kraju studija do{ao je u sukob sa jednim brojem profesora, a kao delegat VIII kongresa SSO BiH do{ao je u sukob i sa tada{wim rukovodstvom omladine zbog kritike stawa na Sarajevskom univerzitetu. Po{to nije bio primqen za asistenta na Pravnom fakultetu, zaposlio se na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu. Na Prav931

nom fakultetu u Beogradu magistrirao je 1977, a doktorirao 1979. godine

na Katedri za me|unarodno pravo, kod doktora Vojina Dimitrijevi}a. U to
vreme je ~esto putovao u inostranstvo, posebno u Nema~ku i Veliku Britaniju, ali ne raspola`emo saznawima o razlozima wegovih boravaka u pomenutim zemqama. Vojni rok u JNA slu`io je 1979/80. godine u [RO u Bile}i.
Jo{ od studentskih dana [e{eq je kao li~nost bio prepotentan, drzak
i bezobrazan, sklon omalova`avawu i potcewivawu drugih qudi, wihovih
li~nosti i rada. Zbog toga je ~esto dolazio u sukobe sa qudima u svim sredinama gde je `iveo i radio.1)
Novembra 1981. godine nad [e{eqem je od strane tada{weg Centra
SDB-a Sarajevo zavedena prethodna operativna obrada, a septembra 1983.
godine operativna obrada, zbog delovawa sa liberalisti~kih pozicija i
pozicija srpskog nacionalizma. Tada tesno sara|uje sa kwi`evnikom Vukom Dra{kovi}em i Predragom Matvejevi}em iz Zagreba, od kojih dobija
podr{ku za svoje delovawe. ^esto dolazi u Beograd, gde ostvaruje kontakte
i razmewuje mi{qewa sa tada{wom kategorijom anarholiberala i srpskih
nacionalista. [e{eq je veli~ao kwige Vuka Dra{kovi}a Sudija i
No` i preporu~ivao ih svojim prijateqima i poznanicima kao vrhunska
kwi`evna dela. U ovom periodu, karakteristi~na je priroda kontakata koje je [e{eq ostvario sa bra~nim parom Dra{kovi}, posebno Danicom Dra{kovi},2) koja ga je prihvatila i finansijski pomagala, {to se kasnije
pretvorilo u bliske odnose, te su Dra{kovi}i kumovali [e{eqevom sinu.
Nakon udaqavawa sa Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu, [e{eq
kritizerski nastupa u odnosu na sve pojave i stawe, kako u BiH tako i tada{woj SFRJ, i javno govori da jedva ~eka da bude uhap{en, jer bi to bio razlog za pokretawe slu~aja [e{eq u koji bi se ukqu~ilo dosta poznatih
li~nosti, koji bi ga branili.
Po~etkom 1982. godine, tzv. Grupa udaqenih profesora FF u Beogradu
potpisala je protestni apel povodom udaqavawa [e{eqa sa FPN-a u Sarajevu i isti je distribuiran u Beogradu i Sarajevu. Od tada, pa do 1984. godine, Vojislav [e{eq je napisao veliki broj ~lanaka i analiza u kojima je
kritikovao i napadao prilike u zemqi i pojedine politi~ke i javne li~nosti. Februara 1984. godine uhap{en je od strane MUP-a BiH u vozu SarajevoBeograd i vra}en u Sarajevo, gde je sa wim obavqen informativni razgovor i izvr{en pretres wegovog stana.
Aprila 1984. godine od strane USDB Beograd RSUP-a Republike Srbije doneto je re{ewe o pritvoru Vojislava [e{eqa u vremenu od tri dana zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo neprijateqske propagande. Tada je sa wim u prostorijama GSUP-a Beograd obavqen informativni razgovor. Prema operativnim podacima kojima raspola`emo, [e{eq je kasnije izjavqivao poznanicima da se u informativnim razgovorima, koji su s wim vo|eni u Sarajevu i Beogradu, od wega posebno zahtevalo
da objasni svoje kontakte i saradwu sa Milovanom \ilasom.
Maja 1984. godine Vojislav [e{eq je uhap{en od strane radnika Centra SDB Sarajevo i odre|ena mu je mera pritvora u Okru`nom zatvoru u
Sarajevu, prilikom koje je otpo~eo sa {trajkom gla|u. U krivi~nom postup932

ku branio ga je i advokat Sr|a Popovi} iz Beograda. U organizaciji Filozofskog dru{tva Srbije u Beogradu, pokrenuto je vi{e akcija, peticija i
protestnih skupova, sa zahtevom da se [e{eq pusti iz zatvora. Me|utim,
on je od strane Okru`nog suda u Sarajevu 1984. godine osu|en na kaznu zatvora u trajawu od osam godina, ali je Savezni sud odlu~uju}i po `albi ovu
kaznu smawio na jednu godinu i deset meseci. Tokom izdr`avawa kazne u
KPD Zenica, jedan broj javnih li~nosti i udru`ewa gra|ana u Beogradu je
protestovao zbog fizi~kog zlostavqawa [e{eqa u pomenutom KPD.
Marta 1986. godine [e{eq je iza{ao sa izdr`avawa kazne. Iste godine se odselio iz Sarajeva i nastanio u Beogradu, gde je zapo~eo sa intenzivnim pisawem raznih kwiga sa veoma kriti~kim odnosom prema tada{wem
dru{tvenopoliti~kom ure|ewu, kao i pisawem otvorenih pisama u kojima je na krajwe agresivan na~in iznosio svoje stavove prema jednom broju
tada{wih visokih dr`avnih i partijskih funkcionera SFRJ.
Prilikom {tampawa jedne od pomenutih kwiga, Vrijeme preispitivawa, [e{eq je preuzeo fotoslog, navodno radi korekture, pa je bez znawa
{tampara istu od{tampao i ukori~io u drugoj {tampariji. Naknadno je
ovom {tamparu uputio primerak ove kwige i pismo izviwewa, navode}i da
je do{lo do oma{ke jer su na koricama kwige ostavqene naznake radwe u kojoj je ura|en fotoslog. S obzirom da po {tampawu kwige nisu dostavqeni
weni primerci OJT-u, kako je predvi|eno Zakonom o izdava~koj delatnosti,
[e{eq je pomenutog {tampara doveo u situaciju prekr{ajne odgovornosti.
U istom periodu, preko vi{e kwi`ara u Beogradu, poku{ao je da proda ve}i broj primeraka svojih kwiga, bez neophodne potvrde OJT-a da je odobrena wena prodaja. Jedan broj pomenutih primeraka je, zbog poku{aja nezakonite prodaje, zaplewen od strane GSUP Beograda.
Prema na{im operativnim saznawima, neposredno po izlasku iz zatvora, [e{eq je, u obrazlo`ewu svog zahteva za povra}aj putne isprave, pred
stranim novinarima iznosio da mu je namera da ode u emigraciju i da se iz
inostranstva bori protiv tada{we vlasti u SFRJ, pri ~emu nije krio da
voli vlast i da je wom opsednut. Sa druge strane, pred svojim istomi{qenicima je govorio da namerava da nastavi sa nau~nim radom i da mu je paso{
potreban zbog putovawa u inostranstvo na razne nau~ne skupove i sl. Tada
se Mihajlo Markovi}, biv{i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, anga`ovao da preko profesora Entoni Kenija, tada{weg upravnika
Balliol koleya Univerziteta Oksford u Velikoj Britaniji, [e{equ
obezbedi stipendiju za jednogodi{we specijalisti~ke studije na Oksfordu. S tim u vezi, moramo napomenuti da su i kasnije, u vi{e navrata, apostrofirani wegovi kontakti sa predstavnicima ambasade Velike Britanije u Beogradu, {to nismo bili u mogu}nosti da utvrdimo.
Navedeni period je karakteristi~an i po wegovim ~estim i brojnim
kontaktima sa pripadnicima tada{we ekstremne srpske emigracije, preko
kojih je nastojao da obezbedi wihov uticaj na zvani~nike, pre svega SAD,
ali i drugih zemaqa, kako bi se isti zauzeli za wegov slu~aj. U tom smislu ga je Miroqub Timotijevi}, iz ^ikaga, obavestio da se obratio doti~nim krugovima i prijateqima u Va{ingtonu, te da su oni obe}ali da }e pi933

tawe dobijawa wegove putne isprave brzo i pozitivno re{iti. Tom prilikom, Timotijevi} se deklarisao kao [e{eqev sponzor, uz isticawe da je od
svojih prijateqa u Va{ingtonu nagra|en pukovni~kim ~inom kao veteran
korejskog rata. Ina~e, Timotijevi} je 1972. godine organizovao Legiju srpskih dobrovoqaca, koja je pripadala Nacionalnom udru`ewu policijskih
oficira SAD.
Pored toga, od ovih lica [e{eq je dobijao i znatnu materijalnu pomo}, koja je tokom 1987. godine iznosila preko 3.000 USD, a preko istih je
obezbedio i studijski boravak u SAD u trajawu od tri godine. Ovaj boravak
nije mogao da realizuje iz razloga {to u tom periodu nije posedovao putnu
ispravu.
U ciqu obezbe|ewa {ire me|unarodne podr{ke, pored emigrantskih
krugova, [e{eq je koristio i strane dopisnike, poput Renate Flotau i
Andreja Gustin~i}a.
S obzirom da je zbog wegovog preseqewa, krajem 1986. godine, CSDB
Sarajevo obustavilo daqe vo|ewe operativne obrade, a da je [e{eq nastavio sa ekstremnim delovawem, nad wim je od strane USDB Beograd ponovo
zavedena operativna obrada 5. februara 1987. godine.
Od po~etka 1987. godine [e{eqa je po~eo da izbegava ve}i broj lica u
Beogradu, koja su ga do tada svesrdno podr`avala. Zbog wegovih krajwe ekstremnih istupawa, wegovi tada{wi poznanici i prijateqi komentarisali
su da je poludeo i da svojim istupima priziva represiju i da kompromituje sve. Posebno su mu zamerali na neprimereno grubim i neodmerenim
napadima na Dobricu ]osi}a i Qubomira Tadi}a, koji su mu zna~ajno pomogli nakon wegovog izlaska iz zatvora, kada je ostao bez sredstava za `ivot.
Takvo wegovo pona{awe je stvaralo utisak da se [e{eq, po sticawu
egzistencijalne sigurnosti, `estoko i na prili~no primitivan na~in obra~unavao sa svojim doju~era{wim istomi{qenicima, kao i licima koja su
ga svesrdno i u svakom pogledu pomagala. U tom kontekstu mo`e se posmatrati i izjava wegove prve supruge, da je [e{eq lo{eg karaktera i da se radi o samo`ivoj osobi koja jedino misli na sebe i svoje potrebe.
Sve to je ukazivalo da je jednom smi{qenom i prora~unatom aktivno{}u, kroz krajwe ekstremne istupe na javnim tribinama i skupovima, kao i
isterivawem svoje pravde putem brojnih sudskih postupaka, [e{eq zapravo nastojao da se odr`i u `i`i interesovawa doma}e i strane javnosti,
~ak i po cenu da ga, zbog na~ina i metoda kojima se pri tome slu`io, odbaci ve}i broj wegovih dotada{wih pristalica. U tom svetlu se mogu tuma~iti i wegova navodna nastojawa da objavi brojne kwige, za koje je unapred
znao da }e biti zabrawene, od kojih je neke i nezakonito rasturao. Izvesna
pona{awa su navodila na zakqu~ak da je imao namere da eventualnim krivi~nim progonom i wegovim ponovnim odlaskom u zatvor svoj slu~aj jo{
vi{e ispolitizuje i da isti dobije na snazi i publicitetu.
Prema na{im operativnim saznawima, [e{eq je maja 1987. godine
kontaktirao slu`benika ambasade SAD u Beogradu sa ciqem da obezbedi
inostrani pritisak na na{e zvani~ne organe, radi regulisawa pitawa wegove putne isprave. Pri tom je informisao sagovornika da je uputio pismo
934

Miroquba Timotijevi}a, da imenovani sa svojim prijateqima, ovo pitawe pokrene pred Kongresom SAD i izrazio nadu da }e se wihova ambasada
u Beogradu anga`ovati na tome.
Kao dopunu prethodno upu}ene krivi~ne prijave saveznom javnom tu`iocu SFRJ, sredinom 1988. godine, [e{eq je uputio privatnu krivi~nu prijavu protiv Staneta Dolanca, ~lana Predsedni{tva SFRJ, Vrhovnom vojnom tu`iocu JNA, zbog navodno po~iwenog krivi~nog dela odavawa vojne
tajne, sa ciqem odbrane Janeza Jan{e i Davida Tasi}a, uz obrazlo`ewe da
je Dolanc podmetnuo poverqiva vojna dokumenta pomenutim licima.
Septembra 1988. godine Vojislavu [e{equ je, od strane SDB, izre~ena mera upozorewa zbog izra`ene neprijateqske delatnosti protiv SFRJ
sa pozicija gra|anske desnice i srpskog nacionalizma. Posebna pa`wa
skrenuta mu je na nedopustivost daqeg pisawa i slawa javnih otvorenih
pisama visokim dr`avnim i partijskim rukovodiocima SFRJ, koje umno`ava i rastura u zemqi i inostranstvu, te {tampawu i rasturawu kwiga koje su uglavnom bile zabrawivane, a u kojima je bez ikakvih dokaza iznosio
te{ke optu`be na ra~un SDB za dr`avni terorizam.
U istom periodu [e{eq je samostalno {tampao i izdao slede}e kwige; Hajka na jeretika, Demokratija i dogma, Disidentski spomenar,
Pravo na istinu, Kwige za loma~u, Osvajawe slobode, Suo~avawa sa
samoupravqawem i Pledoaje za demokratski ustav. Prvih pet navedenih
kwiga odlukama nadle`nih sudova su trajno zabrawene.
Krajem oktobra 1988. godine Okru`nom javnom tu`ila{tvu u Beogradu je podneta krivi~na prijava protiv Vojislava [e{eqa zbog osnovane
sumwe da je po~inio krivi~no delo povrede ugleda SFRJ i krivi~na dela
protiv ~asti i ugleda iz KZ SRS. Uz krivi~ne prijave dostavqeni su tekstovi Pamfletistika o savremenoj srpskoj kwi`evnosti i tekst O nekim varijantama, karakteristikama i dru{tvenim uzrocima unutra{weg
izgnanstva u savremenoj srpskoj kwi`evnosti, kao i tekstovi govora i
istupawa [e{eqa na zavr{noj plenarnoj sednici XXV me|unarodnih oktobarskih susreta pisaca i nau~nom skupu Filozofija, politika i vrednosti, koji su odr`ani tokom oktobra iste godine u Beogradu.
Tokom aprila 1989. godine [e{eq je boravio u SAD i Kanadi, i tom
prilikom posetio vi{e gradova, izme|u ostalih Toronto, Detroit, ^ikago, Vinsdor, Hamilton, Klivlend i druge. Odr`ao je preko 30 predavawa,
naj~e{}e u pravoslavnim crkvama ili zakupqenim salama, na temu jugoslovenska dru{tveno-politi~ka stvarnost, najzna~ajniji doga|aji u posleratnom periodu SFRJ, kao i osvrt na uloge istaknutih li~nosti politi~kog
`ivota Jugoslavije. Iako su predavawa bila obojena ve} ranije poznatim
neprijateqskim stavovima [e{eqa, reakcije prisutnih su bile krajwe dijametralne, od potpunog odobravawa do apsolutnog neslagawa. Raspola`emo podatkom da je, ovom prilikom, [e{eqeva zarada iznosila oko 200.000
USA$. Istovremeno, zbog svog velikosrpskog, ultranacionalisti~kog
opredeqewa, [e{eqa je tokom boravka u SAD Mom~ilo \uji} odlikovao
i proglasio po~asnim ~etni~kim vojvodom. Sti~e se utisak da su [e{eqevi nastupi sa pozicija neo~etni{tva uzrokovani u najve}oj meri spoznajom da mu ovakva aktivnost mo`e doneti znatnu materijalnu korist.
935

Iste godine, [e{eq je intenzivirao svoje nastupe u SAD, Australiji

i zapadnoevropskim zemqama. Tokom pomenutih turneja, koje su organizovale SPC u SAD, Pokret srpskih ~etnika Ravna Gora, Srpski kulturni
klub Sveti Sava, Srpska narodna odbrana i Organizacija srpskih ~etnika Ravna Gora, [e{eq je odr`ao 67 predavawa. Posebnu aktivnost u organizaciji turneje pokazali su princ Andrej Kara|or|evi} i ve} pomenuti
~etni~ki emigrant Mom~ilo \uji}.
Su{tina pomenutih nastupa odnosila se na ru{ewe kulta Josipa Broza Tita i o`ivqavawe i veli~awe lika i uloge Dra`e Mihajlovi}a, nagla{avaju}i neophodnost obnavqawa granica srpske dr`avnosti po istorijskim i etni~kim kriterijumima, na kojima su one zasnovane u tekstu Londonskog ugovora iz 1915. godine, odnosno uspostavqawe demokratskog re`ima sa vi{epartijskim sistemom i slobodnom tr`i{nom ekonomijom.
Predo~ene [e{eqeve aktivnosti bile su usmerene ka ujediwewu i organizovawu srpske politi~ke emigracije u dijaspori u jedinstven Srpski demokratski savez, kao i na neophodnost ujediwewa SPC i raskolni~ke
SPC u inostranstvu. Od dobijenih sredstava iz emigracije, [e{eq je krajem 1989. godine kupio porodi~nu ku}u u Batajnici.
Nakon povratka, Vojislav [e{eq je formirao Srpski slobodarski
pokret (SSP), ~iji je manifest distribuirao srpskoj emigraciji u Evropi i Americi, o~ekuju}i da }e ubrzo omasoviti pokret pristalicama iz dijaspore. Na sastanku Centralne otaybinske uprave SSP sa predstavnicima Centralnog odbora stranke Srpska narodna obnova (SNO), na ~ijem se
~elu nalazio Vuk Dra{kovi}, potpisana je Deklaracija o ujediwewu ovih
pokreta i doneta odluka o formirawu stranke Srpski pokret obnove
(SPO). Za predsednika novoformirane stranke izabran je Vuk Dra{kovi},
a za sekretara Vojin Vuleti}. Stranka je u celini prihvatila sva programska dokumenta, na~ela i ciqeve SNO i SSP. Ne{to kasnije, SPO-u je pristupio i Srpski omladinski pokret obnove (SOPO).
Iako su i SSP i SNO imale niz zajedni~kih ekstremisti~kih elemenata, ipak, stranka nije mogla da premosti su{tinske razlike i, na samom
po~etku saradwe, izra`ene antagonizme i suprotstavqene liderske ambicije, tako da je, neposredno nakon formirawa do{lo do potpunog politi~kog raskola.
Nakon kulminacije sukoba, Vojislav [e{eq je, od pristalica otcepqenog krila SNO, 18. juna 1990. godine u Beogradu, formirao Srpski ~etni~ki pokret (S^P). U odluci o promeni strana~kog naziva, istaknuto je
da je S^P jedini pravni naslednik Srpskog slobodarskog pokreta i politi~ki sledbenik srpskih hajduka, uskoka, komita i ~etnika, koji nastavqa
tradiciju predratnog Srpskog kulturnog kluba i ratnog Srpskog ravnogorskog pokreta. Zbog ekstremnog delovawa pripadnika ovog pokreta sa nacional-{ovinisti~kih pozicija, koji su, pored ostalog, zagovarali militarizam i terorizam, S^P nije mogao biti registrovan, tako da je prakti~no od
formirawa delovao ilegalno, a kasnije u okviru Srpske radikalne stranke.
Na promocijama S^P-a, [e{eq se zalagao za stvarawe tzv. Velike
Srbije, negiraju}i pri tom postoje}i ustavni poredak, teritorijalnu ce936

lovitost i integritet SRJ. Istom prilikom, izricao je o{tre kritike na

ra~un predsednika Milo{evi}a, nazivaju}i ga liderom srpskih komunista
i re`ima koji je posledwi staqinisti~ki bastion u Evropi. U ciqu svoje promocije, pokret je zapo~eo sa izdavawem ~asopisa Velika Srbija, a
prema nepotvr|enim podacima, S^P je sredinom 1990. godine primio
150.000 USD od Mom~ila \uji}a.
Apsolutizam i samovoqa Vojislava [e{eqa u odlu~ivawu i rukovo|ewu, rezultirali su nezadovoqstvom pojedinih pripadnika S^P i wegovim
sukobom sa ionako malim brojem intelektualaca u stranci. Osipawe ~lanstva zapo~iwe napu{tawem pokreta od strane organizacije Kola srpskih
sestara i organizacije Mladih ~etnika, {to S^P svodi na mawu grupu ekstremnih lica koja su pod neposrednim uticajem Vojislava [e{eqa. Na jednom od sastanaka, avgusta 1990. godine, [e{eqevi neistomi{qenici su izglasali da se lider S^P iskqu~i iz pokreta, {to su objavili saop{tewem
u javnim glasilima. Ovakav potez osu|en je od strane [e{eqa i wegovih
pristalica, tako {to su potpisnicima pomenutog saop{tewa javno pretili likvidacijom, a bilo je i te{kih fizi~kih obra~una. Po [e{eqevom nalogu, grupa od trinaest najekstremnijih ~lanova S^P, naoru`ana
pi{toqima, automatskom pu{kom, krate`om i bejzbol palicama, pretukla
je dvojicu potpisnika saop{tewa u jednom od kafi}a na Novom Beogradu.
O me|usobnim odnosima unutar pokreta i wihovoj surovosti prema neistomi{qenicima, govore i saznawa da su zbog istupawa iz stranke pojedini aktivisti pretu~eni, kao i da je tom prilikom upotrebqeno i vatreno
oru`je, {to je rezultiralo rawavawem jednog biv{eg pripadnika u centru
grada. Tako|e, raspola`emo podatkom da su mla|i, ekstremni ~lanovi pokreta maltretirali i no`evima pretili gra|anima koji su se izja{wavali za Socijalisti~ku partiju Srbije (SPS). Pomenuti doga|aji definitivno su dokazali da su ~lanovi S^P ustvari malobrojni pojedinci poznati po kriminalnoj pro{losti, strana~koj iskqu~ivosti i netolerantnosti, spremni na svaku vrstu me|ustrana~kih sukoba i obra~una u kome se ne
bi prezalo ni od upotrebe oru`ja.3)
Krajem 1990. godine, jedan od ~lanova S^P iz Kwa`evca ispri~ao je da
je od [e{eqevih najbli`ih saradnika dobio zadatak da sa~ini spisak partijskih rukovodilaca, stare{ina MUP i predstavnika vlasti u Kwa`evcu
koji su predvi|eni za likvidaciju kada za to do|e vreme. Po wegovim navodima, sli~ne naloge su dobili i drugi aktivisti, a u to vreme, u nameri
da se u Srbiji vlast preuzme silom, formirane su i spremane ~etni~ke
trojke.
Krajem 1990. godine, Vojislav [e{eq se, kao nezavisni predsedni~ki
kandidat grupe gra|ana, kandidovao na predsedni~kim i vi{estrana~kim
parlamentarnim izborima, kojima je, unapred, osporio demokratski karakter. Me|utim, i pored toga, organizovao je intenzivnu predizbornu kampawu, u ve} poznatim manirima i uobi~ajenoj ~etni~koj ikonografiji. Raspola`emo podacima da je za potrebe pomenute kampawe od dijaspore dobio
5.000 funti i 35.000 DEM.
Prva saznawa o formirawu paravojnih formacija u Srbiji, u okviru
S^P, datiraju iz februara 1991. godine, kada je Vojislav [e{eq naredio
svojim aktivistima da se, prilikom mobilizacije, vojni obveznici ne ja937

vqaju u jedinice gde imaju ratni raspored, ve} u ~etni~ke jedinice koje je
S^P ve} formirao, a za koje je bio navodno sa~iwen i {ifarski sistem
obave{tavawa i pozivawa ~lanstva u kriznim situacijama.
Ovaj period [e{eqevog liderstva u S^P karakteri{e faza minornog uticaja koji je pokret imao u politi~kom `ivotu Srbije, uglavnom baziranog na napadima na novoformirani Srpski pokret obnove i razbijawe i ometawe skupova koje je organizovao Vuk Dra{kovi}. Iz istog perioda datiraju i prvi kontakti koje je RDB uspostavio sa Vojislavom [e{eqom. Naime, zbog bojazni da mu je hrvatska slu`ba plasirala tri lica, Srbina iz Hrvatske, koji su u Beograd doputovali i tra`ili sastanak sa wim,
[e{eq je maja 1991. godine samoinicijativno zatra`io kontakt sa SDB.
Prilikom razgovora sa operativnim radnicima, [e{eq se dr`ao vrlo korektno i izneo je vi{e interesantnih saznawa o svojim aktivnostima i aktivnostima SRS na kriznim podru~jima Slavonije, SAO Krajine i Barawe. Na upozorewe da u sredstvima javnog informisawa daje neprimerene
izjave o prisustvu dobrovoqa~kih paravojnih formacija SRS na podru~ju
Hrvatske, [e{eq je odgovorio da svoje qude {aqe na navedena podru~ja iskqu~ivo na osnovu poziva tamo{weg srpskog stanovni{tva, te da su oni naoru`avani tek po dolasku u nazna~ena mesta, a da su mnoge wegove izjave
preventivnog karaktera, u ciqu zastra{ivawa Hrvata.
S obzirom na [e{eqevu potrebu za javnim politi~kim delovawem,
kao i na ~iwenicu da pokret nije mogao biti registrovan, februara 1991.
godine do{lo je do ujediwewa S^P sa delovima Radikalne stranke iz vi{e
gradova Srbije u Srpsku radikalnu stranku, na ~elu sa Vojislavom [e{eqom, pri ~emu je pokret i daqe egzistirao, ali kao kolektivni ~lan SRS.
Po~etak ratnih sukoba u Hrvatskoj, odnosno Borovom Selu 2. maja 1991.
godine, bitno je uticao na dono{ewe [e{eqeve odluke da se intenziviraju aktivnosti ~lanstva u smislu preduzimawa konkretnih akcija na formirawu i omasovqavawu paravojnih grupa koje su upu}ivali kao dobrovoqce u
ratna podru~ja, najpre Hrvatske, a zatim i Bosne. Sve pomenute grupe su
osnivane van pozitivnih pravnih odredbi Republike Srbije, pri ~emu su
vo|e ovakvih jedinica, odnosno samozvani komandanti, odbijali zakonom
predvi|enu mogu}nost delovawa kroz formu dobrovoqaca u okviru teritorijalne odbrane. Nakon naloga o op{toj mobilizaciji ~lanstva i upisivawa dobrovoqaca za odlazak na rati{te u Hrvatsku, na teritoriji Slavonije je uspostavqen ~etni~ki dobrovoqa~ki odred, ~iji su komandanti bili
u permanentnom kontaktu sa rukovodstvom stranke, koje ih je direktno instruisalo u smislu preduzimawa odre|enih aktivnosti.
Ideja generala Du{ana Peki}a i doktora Dragoquba Bulata o stvarawu Srpske vojske nai{la je na svesrdnu podr{ku Vojislava [e{eqa, te je,
shodno wegovim nalozima, stranka pristupila konkretnim koracima na
planu wene realizacije. Po utvr|enom dogovoru, formiran je Glavni {tab
dobrovoqa~kih odreda, pri ~emu su predstavnici S^P imali konkretna
zadu`ewa, posebno u smislu aktivnosti oko obezbe|ivawa naoru`awa,
opreme i uniformi za dobrovoqce, u kom ciqu su, posredstvom Petra Pani}aPane,4) dugogodi{weg {efa obezbe|ewa lidera SRS, neretko kontaktirana i lica iz kriminogenih sredina.
938

Uporedo sa aktivnostima na prostorima zahva}enim oru`anim sukobima, [e{eq je ispred Savezne skup{tine organizovao protestni miting povodom najavqenog izbora Stjepana Mesi}a sa predsednika Predsedni{tva
SFRJ. Tako|e, jula 1991. godine odr`ao je konferenciju za {tampu na kojoj
je `estoko osudio intervenciju JNA u Sloveniji, nazvav{i je novom podvalom srpskom narodu u re`iji krvavog premijera Ante Markovi}a, i
istovremeno optu`io vlast u Srbiji zbog prihvatawa izbora Stjepana Mesi}a za predsednika Predsedni{tva SFRJ. Datim povodom, [e{eq je uputio poziv General{tabu VJ da otka`e poslu{nost novoizabranom predsedniku i obori Vladu Ante Markovi}a. Tako|e, od Narodne skup{tine Srbije zatra`io je da proglasi prisajediwewe srpskih krajeva u Hrvatskoj matici Srbiji.5)
S obzirom da je oceweno da u tom periodu nije delovao sa ekstremisti~kih pozicija i da je zahvaquju}i wegovom li~nom autoritetu koji u`iva me|u ~lanstvom SRS na iste izvr{io pozitivan uticaj motivi{u}i ih
da u svim vidovima poma`u borbu srpskog naroda van matice, te da je svojim
javnim nastupima delovao kao faktor smirivawa politi~ke situacije u Srbiji, po~etkom juna 1992. godine obustavqen je daqi operativni tretman
nad Vojislavom [e{eqom u CRDB Beograd.
U ovom vremenskom periodu, zahvaquju}i nastupima i ~iwenici da je
u{ao u otvoreni sukob sa Vukom Dra{kovi}em, [e{eq dobija sve ve}i
prostor u sredstvima javnog informisawa, sti~e popularnost i nastoji da
omasovi svoje ~lanstvo. Nakon parlamentarnih izbora u Srbiji, decembra
1993. godine, lider SRS po prvi put uzima u~e{}e u Saveznoj vladi, uspostavqaju}i koalicioni odnos sa SPS, {to je trajalo relativno kratko, s
obzirom da je ve} naredne godine SRS iza{la iz Vlade.
Prate}i aktivnosti Vojislava [e{eqa tokom 1993. godine, kao i grupe lica iz redova SRS koja se bave ekstremisti~ko-teroristi~kom delatno{}u, do{li smo do saznawa o organizovanoj saradwi pomenutih sa pojedinim aktivnim i penzionisanim visokim oficirima Vojske Jugoslavije
(VJ), usmerenim na nasilno ru{ewe Ustavom utvr|enog poretka Republike
Srbije i naru{avawe wenog teritorijalnog integriteta.
Krajem 1993. godine, u nastojawu da svoju stranku reformi{e od ultradesne u stranku umerene desnice nacionalno-demokratske orjentacije,
Vojislav [e{eq je formirao Politi~ki savet SRS, na ~elu sa Tomislavom Nikoli}em, potpredsednikom stranke. Savet, ~iji su ~lanovi bili i dr
Slavko Milosavqevi}, profesor FPN, Jelena Kozomora, docent Ekonomskog fakulteta, dr Jovan Marjanovi}, profesor FNP, ubrzo je preuzeo najzna~ajniju ulogu u upravqawu i kreirawu politike SRS. Ne{to kasnije,
aprila 1994. godine, na predlog Radosava [uqagi}a, u to vreme aktivnog
oficira VJ u ~inu kapetana bojnog broda, [e{eq je zvani~no raspustio
Srpski ~etni~ki pokret (S^P), koji je do tada funkcionisao kao kolektivni ~lan SRS, pri ~emu je [uqagi}u prepustio da izradi plan delovawa,
organizacionog razvoja i mobilizacijskog sistema S^P u ilegali,6) kao i
omogu}i odr`avawe tajnih veza sa visokim oficirima VJ.
Na osnovu plana koji je sa~inio [uqagi}, a Politi~ki savet usvojio,
paravojno organizovawe SRS se, u su{tini, opet zasnivalo na S^P, sa
939

osnovnim ciqem da se ilegalno formiraju vojne jedinice u Srbiji, Crnoj

Gori i eventualno RS i RSK, ukoliko bi iste na pomenutom podru~ju bile
zabrawene, po{to su se ve} nalazile u sastavu wihovih regularnih formacija. Planom je predvi|eno da S^P bude organizovan na teritorijalnom
principu u mesne, op{tinske, okru`ne i oblasne odbore, sa Centralnim
odborom kao najvi{im organom. Svaki od pomenutih odbora je u obavezi da
organizuje, razvija, popuwava, oprema i uve`bava odgovaraju}e vojne jedinice, u zavisnosti od mogu}nosti popune qudstvom, naoru`awem i drugom
opremom. Tako|e, predvi|eno je da se u svim ve}im gradovima formiraju
mobilni ~etni~ki odredi ili grupe razli~ite ja~ine, sa naoru`awem, koji se mogu okupiti i dovesti u punu borbenu gotovost i pokretqivost kao
udarna snaga.
Planirano je da svaki odbor formira jezgra za razvoj odgovaraju}ih
vojnih jedinica na ~elu sa komandantom i wihovim {tabovima. Pomenuta
jezgra su u obavezi da pronalaze i pridobijaju qude za popunu svoje jedinice, saop{te borcima sistem pozivawa i obave{tavawa (metodom konspirativnih trojki svaki ~lan trojki ima zadatak da prona|e, ubedi, dr`i na
vezi i na ugovoreni znak povede svoje qude na odre|eno mobilizacijsko mesto za razvoj jedinice) i da za svoj sastav pridobiju {to vi{e pripadnika
profesionalnog dela vojske i milicije, odnosno najmawe jednog oficira iz
najbli`eg garnizona VJ u svojstvu komandira jedinice, koji bi bili u obavezi da se odazovu pozivu sa dostupnim naoru`awem i municijom.
Ovim povodom, Vojislav [e{eq je u naju`em krugu svojih saradnika
izneo podatak da je pomenutim sistemom obuhva}eno oko 80.000 qudi, te
da u roku od 6 do 8 sati mogu okupiti i vojno organizovati oko 30.000.
Najve}i problem u realizaciji plana je predstavqalo oru`je, koga, po
wihovim navodima, nisu posedovali u potrebnoj koli~ini, ali je [e{eq
planirao da posredstvom [uqagi}a, odnosno oficira VJ, wihovih istomi{qenika, potrebnu opremu nabave iz vojnih skladi{ta, odnosno nasilnim
putem, zauzimawem skladi{ta borbenim akcijama.
Va`no je napomenuti spregu koja je planirana izme|u ilegalnih, na teritoriji Srbije i Crne Gore i legalnih jedinica S^P koje su egzistirale
u sastavu regularnih snaga RSK i RS, uglavnom raspore|enih na prostoru
Semberije i Majevice. Po navodima [uqagi}a, ja~ina snaga na ovom prostoru kretala se oko 12.000 boraca. Krajem 1994. godine, pojedini ~lanovi
Politi~kog saveta SRS su se energi~no zalagali da se sve snage grupi{u u
jednu brigadu lociranu na prostoru SemberijaVi{egrad, dovedu u visoku
borbenu gotovost u funkciji operativno-takti~ke rezerve G[ Vojske RS i
pripreme za brze intervencije na raznim pravcima i ofanzivna dejstva.
Ovim snagama bi komandovali iskqu~ivo oficiri ~etni~kog opredeqewa,
a za delegata-oficira u G[ VRS predvi|en je Milorad Mani}, pukovnik
JNA u penziji.
U tom periodu evidentirani su intenzivni kontakti [e{eqa sa Milanom Marti}em, predsednikom RSK, tokom kojih je lider SRS direktno
instruisao rukovodstvo RSK da odbije sve mirovne inicijative iz Beograda, posebno plan Z-4, obe}avaju}i im svu logisti~ku pomo} i odr`avaju}i
940

ih u uverewu da }e im Srbija i SRS pomo}i u za{titi qudstva i teritorije. Me|utim, nakon odbijawa pomenutog plana od strane Milana Marti}a i
hrvatske ofanzive na Srpsku Krajinu, dobrovoqa~ke jedinice SRS povukle su se u najkra}em roku sa prostora RSK.
Evidentno je da je prezentirani plan Politi~kog saveta SRS stru~no
ura|en, za {ta je nesumwivo bilo potrebno dobro poznavawe teorije vojne
organizacije i sistema mobilizacije. [uqagi} je, u dogovoru sa [e{eqem,
zajedno sa anga`ovanim timom vojnih stru~waka iz Centra visokih vojnih
{kola, autor plana. Raspola`emo podacima da je juna 1993. godine, u rad
ukqu~en i Milo{ Dimitrijevi}, penzionisani oficir bezbednosti VJ,
koji je ubrzo postao i ~lan politi~kog saveta SRS. Stekav{i [e{eqevo
poverewe, koji mu je u ciqu za{tite dao konspirativno ime Stojan Kne`evi}, Dimitrijevi} je, uz [uqagi}evu pomo}, formirao obave{tajnu grupu pod {ifrovanim nazivom Feniks, koja se bavila prikupqawem, sistematizovawem, obradom i analizom podataka iz oblasti politike, ekonomije i vojne problematike, na osnovu kojih su sa~iwavane posebne informacije za potrebe predsednika SRS. Do potrebnih podataka, Dimitrijevi} je dolazio uglavnom kroz neformalne i uop{tene razgovore sa poznanicima iz
G[ VJ, dr`avnih organa i pojedinih politi~kih partija, ali je za pomenute potrebe aktivirao i svoje ~etiri ranije operativne veze u ^ikagu, Londonu, Be~u i Tel Avivu.
Tako|e, Dimitrijevi} je podatke dobijao i od pripadnika SDB MUP
RS: Marka Lazovi}a, tada na~elnika II uprave RDB, Radeta Kosti}a i Mi}e Bruji}a. Po wegovim navodima, Vojislav [e{eq je imao veoma pozitivno mi{qewe o Jovici Stani{i}u, biv{em na~elniku RDB, Franku Simatovi}u i Milosavu Viloti}u, isti~u}i da su se oni dokazali u borbi, dok
je tra`io da se za Radovana Stoj~i}a i Milana Tepav~evi}a prikupe svi dostupni podaci, apriori ih smatraju}i za nepodobne li~nosti, posebno u
sferi funkcija koje obavqaju.
Grupa Feniks operativno je sara|ivala sa operativnim centrom
Tajfun iz RS, koji se bavio sli~nim poslovima i od koga su dobijali vrlo kvalitetne podatke iz oblasti politike, stavove stranih sila prema
krizi u SRJ, sastavu UNPROFOR-a, rasporedu, stawu i borbenoj gotovosti
hrvatske vojske i srpskih snaga, stawu u ~etni~kim i dobrovoqa~kim jedinicama SRS u RS i RSK, me|ustrana~kim odnosima, planovima i akcijama
najvi{ih dr`avnih organa i stranaka Srbije i SRJ u vezi Vensovog plana,
posebno stavove predsednika Srbije i SRJ, {to je Dimitrijevi} selektivno obra|ivao u informacijama za Vojislava [e{eqa.
Na predlog [e{eqa, oktobra 1994. godine, uz obrazlo`ewe da je velikoj politi~koj stranci, kao {to je SRS, potrebna posebna pa`wa za prikupqawe, obradu i pripremu informacija za naju`e rukovodstvo stranke,
formirana je Radikalna informativna slu`ba (RIS), na ~ije ~elo je, po
[e{eqevoj odluci, postavqen Bo`idar Spasi}, biv{i radnik RDB MUP
RS. Me|utim, i pored ambiciozne `eqe da se na ovakav na~in politi~ki
afirmi{e, Spasi} nije uspeo da stekne poverewe kako lidera, tako i ekstremnih pripadnika SRS, te je wegov anga`man ubrzo prekinut. O~igled941

no je da je formirawe RIS-a bilo u funkciji odvla~ewa pa`we, odnosno

legendirawa su{tinske subverzivne delatnosti SRS i Vojislava [e{eqa.
Posebne informacije ra|ene za potrebe predsednika SRS odnosile su
se na predsednika Milo{evi}a i wegovu suprugu, kao i na istaknute funkcionere SPS-a i JUL-a. Pojedine podatke, poslanici SRS su kasnije koristili kako bi iste javno diskreditovali.
Raspolo`iva saznawa ukazuju na organizovanu saradwu Vojislava [e{eqa sa pojedinim aktivnim i penzionisanim visokim oficirima Vojske
Jugoslavije (VJ), usmerenu na nasilno ru{ewe Ustavom utvr|enog poretka
Republike Srbije i naru{avawe wenog teritorijalnog integriteta. Registrovano je da je u periodu od novembra 1993. godine do decembra 1994. godine, posredstvom Radoslava [uqagi}a, Vojislav [e{eq kontaktirao sa slede}im aktivnim i penzionisanim oficirima VJ: Bo`idarom Stevanovi}em (general-pukovnikom u penziji i biv{im komandantom RV PVO), Nedeqkom Bo{kovi}em (general-majorom u penziji), Milojem Pavlovi}em
(biv{im komandantom RV PVO), Mi}om Deli}em (general-potpukovnikom), Du{anom Lon~arom (komandantom Vukovarskog korpusa), Borom Ivanovi}em (general-majorom, biv{im komandantom Novosadskog korpusa),
Vladanom [qivi}em (biv{im na~elnikom pozadinskog sektora G[ VJ),
Qubomirom Baji}em (general-majorom u penziji), Andrijom Bior~evi}em
(general-pukovnikom u penziji, biv{im na~elnikom Novosadskog korpusa),
Milo{em Dimitrijevi}em (pukovnikom u penziji), Miloradom Mani}em
(pukovnikom u penziji), Danetom Ajdukovi}em (general-majorom u penziji,
biv{im na~elnikom finansijske uprave G[ VJ), Miodragom Star~evi}em
(pukovnikom u penziji i biv{im na~elnikom pravne uprave G[ VJ), Slobodanom Jeremi}em (pukovnikom u penziji), Dragi}em Martinovi}em (potpukovnikom), general-majorima Simi}em, Mojsilovi}em i Milanovi}em,
kao i Yigurskim (pukovnikom u penziji).
Tako|e, u istom periodu Vojislav [e{eq je imao kontakte i sa vi{e
visokih oficira Srpske Vojske Krajine (SVK) general-majorom [uputom, pukovnicima u penziji Slobodanom Vukosavqevi}em i Nedeqkom Bubalom, pukovnikom Draganom Tawgom, kao i oficirima Vojske Republike
Srpske (VRS) general-majorom Bori}em iz Drvarskog korpusa, generalmajorom Gali}em, komandantom Romanijskog korpusa, pukovnikom u penziji
Sko~aji}em iz Drinskog korpusa, komandantom hercegova~kog korpusa general-majorom Radovanom Gruba~i}em i Brankom Kosi}em, pukovnikom iz
1. Kraji{kog korpusa.
Sastanci Vojislava [e{eqa i Radoslava [uqagi}a, ina~e doktora
vojnih nauka, datiraju od sredine sedamdesetih godina kada je aktuelni lider SRS bio student Fakulteta za narodnu odbranu u Sarajevu, na kome je
[uqagi} predavao. Mogu}e je pretpostaviti da je [e{eq ve} tada bio
evidentiran kao potencijalni [uqagi}ev kadar. Ne mo`emo prenebregnuti ~iwenicu da je [uqagi} imao izuzetan uticaj na [e{eqa, posebno u periodu 1993/1994. godine, kada je lider SRS, bez primedbi, usvajao svaki wegov predlog i sugestije (akcijom RDB prese~ena je i razotkrivena subverzivna delatnost pomenute grupe).
942

Juna 1994. godine, u Prvom op{tinskom sudu u Beogradu odr`ano je su|ewe Vojislavu [e{equ i ~etvorici poslanika SRS u Saveznoj skup{tini zbog izvr{enog krivi~nog dela ometawa slu`benog lica u vr{ewu slu`bene du`nosti. Prilikom pretresa, [e{eq je u dva maha izjavio da je
Slobodan Milo{evi} glavni i najve}i kriminalac u Srbiji, ~emu su se
pridru`ila i ostala ~etvorica optu`enih, {to je primoralo javnog tu`ioca da pro{iri optu`nicu protiv imenovanih i zbog u~iwenog krivi~nog
dela povrede ugleda predsednika Republike. Ovaj vi{e pravno-takti~ki
potez [e{eqa imao je za ciq da se eventualno poku{a isprovocirati sudija i sudsko ve}e, u nameri pozivawa predsednika Milo{evi}a kao svedoka.
Kraj 1994. i po~etak 1995. godine Vojislav [e{eq je proveo na izdr`avawu kazne u Okru`nom zatvoru u Beogradu, zbog ~ega su ~lanovi SRS organizovali svakodnevna protestna okupqawa u prostorijama stranke, koja su
se zavr{avala pres-konferencijama i raznim saop{tewima za javnost. Po
izlasku iz zatvora, [e{eq je odr`ao konferenciju za {tampu na kojoj je
izjavio da }e, ukoliko predsednik Milo{evi} i wegova supruga ne odu u
penziju, zavr{iti po uzoru na Aleksandra Kara|or|evi}a i Dragu Ma{in
ili bra~ni par ^au{esku te da }e predsednika Srbije sa funkcije koju
obavqa ukloniti oficiri ili policajci.
Septembra 1995. godine aktivnost Vojislava [e{eqa se prevashodno
ogledala u pripremi za organizaciju velikog mitinga SRS kome bi prisustvovalo preko 100.000 gra|ana. Me|utim, zbog pogor{awa ukupnih dru{tveno-politi~kih prilika u zemqi i uskra}ivawa dozvola za odr`avawe
mitinga od strane nadle`nih organa, ovaj najavqeni miting morao je biti
prolongiran za jesen. Poku{avaju}i da na odre|en na~in kompenzira ovaj
proma{aj, [e{eq i mesni odbori SRS organizovali su vi{e mawih mitinga na teritoriji Srbije i KiM-a. Posebnu pa`wu privukao je miting
SRS u Gwilanu, gde je do{lo do fizi~kog sukoba u~esnika mitinga sa pripadnicima MUP-a RS, u kome su u~estvovali Vojislav [e{eq i Tomislav
Nikoli}, zbog ~ega su obojica prekr{ajno ka`weni kra}im zatvorskim kaznama.
Nakon obimnih organizacionih priprema SRS, na platou ispred Skup{tine SRJ, 21. septembra 1995. godine odr`an je protestni miting, kome je
prisustvovalo svega desetak hiqada gra|ana. Svoje govore odr`alo je nekoliko funkcionera SRS, koji su, kao i predsednik SRS Vojislav [e{eq,
najve}im delom napadali i optu`ivali predsednika Slobodana Milo{evi}a i vlast u Srbiji, kao i strana~ke prvake i politi~ke partije poput
SPO, Nove demokratije, JUL-a GSS i drugih. Istaknuti su zahtevi da
predsednik Srbije odmah podnese ostavku, da se granica na Drini otvori i
adekvatno pomogne Srbima preko Drine, kao i da se formira Vlada nacionalnog spasa, koja }e u roku od {est meseci raspisati izbore. I pored izra`enog emotivnog naboja i uzavrele atmosfere, kao i ve}eg broja ~lanova
SRS u vojnim uniformama koji su bili na rati{tima RSK i RS, miting je
protekao bez incidenata.
Krajem oktobra 1995. godine, Vojislav [e{eq je, o~ekuju}i prevremeno raspisivawe republi~kih i saveznih izbora, ~ije je odr`avawe prema
943

wegovim saznawima trebalo da bude jedan od elemenata Dejtonskog sporazuma, predlagao Vuku Dra{kovi}u formirawe zajedni~ke opozicione liste
SRS-a, SPO-a, DS-a i DSS-a, koja bi bila zasnovana na onim segmentima
politi~kog programa, oko kojih bi bilo mogu}e posti}i minimum saglasnosti budu}ih koalicionih partnera, kako bi zajedni~kim snagama na prevremenim izborima porazili SPS. S tim u vezi, zala`u}i se za uspostavqawe
saradwe opozicionih parlamentarnih stranaka, lider SRS-a je u vi{e navrata predlagao odr`avawe sastanaka lidera pomenutih stranaka. Iako su
ovi predlozi fakti~ki ostali nerealizovani, [e{eq je nastavio pojedina~no da kontaktira lidere navedenih stranaka, ocewuju}i da se osnovni
problem u formirawu jedinstvenog opozicionog bloka ti~e nesuglasica u
odnosima DS-a i DSS-a. U ovom periodu, registrovano je vi{e kontakata
lidera SRS sa Zoranom \in|i}em.
Reaguju}i na potpisivawe Dejtonskog mirovnog sporazuma, Vojislav
[e{eq je izrazio ogor~enost i otvoreno neslagawe sadr`inom pomenutog
sporazuma, smatraju}i da je RS na ovaj na~in o{te}ena, da je srpski narod
izneveren, kao i da se potpisani sporazum ne}e dugo slaviti.
Po~etkom decembra 1995. godine, [e{eq je kontaktirao Ri~arda
Goldstona, tu`ioca Ha{kog tribunala, izraziv{i spremnost da li~no doputuje u Hag, ukoliko me|unarodni tribunal ima ne{to protiv wega, budu}i da ga, kako ga je obavestio, ovda{wa {tampa optu`uje za ratne zlo~ine.
[e{eq je tako|e obavestio Goldstona da je spreman da doputuje u Hag i u
smislu pru`awa pomo}i u odgovaraju}im informacijama u ciqu re{ewa
jugoslovenske krize. Zahvaliv{i mu se na kooperativnosti, Goldston je saop{tio [e{equ kako optu`be nisu dovoqne za rad suda, sugeri{u}i mu
pri tom, da svoje izlagawe ovim povodom ukratko izlo`i u pismenoj formi
i po{aqe na adresu Ha{kog tribunala, dodav{i kako }e mu na pomenuto pismo odgovoriti samo ukoliko bude potrebe. Povodom planirane posete
Holandiji, gde je sa delegacijom SRS-a nameravao da u saradwi sa Klubom
Srba iz Amsterdama organizuje tribinu stranke u ovom gradu i ujedno iskoristi priliku da ostvari neposredan kontakt sa predstavnicima Ha{kog tribunala, [e{eq je u kontaktu sa Danicom Dra{kovi} istakao kako je MUP Republike Srbije odbio da mu izda paso{, zbog ~ega je onemogu}en da realizuje planiranu posetu. Tom prilikom, preneo je Dra{kovi}evoj da bi posetu Hagu istovremeno iskoristio i da bude za{ti}eni svedok
optu`be protiv predsednika Srbije i svedok odbrane Radovana Karayi}a i
Ratka Mladi}a.
S tim u vezi, raspola`emo saznawima da je po~etkom 1996. godine Branka Novakovi}, iz Amsterdama, obavestila Vojislava [e{eqa da je na teletekstu zvani~ne holandske televizije, kao i u izdawu dnevnog lista De
Volkstrant, objavqena vest u kojoj je saop{teno da je Vojislav [e{eq,
lider nacionalisti~ke opozicije u Srbiji, izrazio spremnost da se na Me|unarodnom tribunalu u Hagu pojavi kao svedok optu`nice protiv Slobodana Milo{evi}a. U pomenutom izve{taju citirane su [e{eqeve re~i da
poseduje neoborive dokaze da operacije u Bosni nisu bile pod komandom
Karayi}a i Mladi}a, nego uvek pod nadzorom Slobodana Milo{evi}a, na
944

{ta upu}uje i ~iwenica da su svi generali bosanskih Srba primali plate

iz Beograda. Vezano za planirani odlazak u Holandiju, a reaguju}i na upozorewe Nikole Popla{ena, predsednika SRS-a u RS, da postoji mogu}nost
da prilikom posete Hagu bude zadr`an godinu do dve dana, [e{eq je izjavio da bi wegovo zadr`avawe u Hagu predstavqalo veliki kapital za
stranku, u smislu medijske prezentacije koju bi on li~no time dobio, dodaju}i kako je nameravao da ide u Hag prvenstveno kao svedok odbrane Radovana Karayi}a, a ne kao svedok optu`be.
Sredinom januara 1996. godine, [e{eq je aktuelizovao inicijativu za
opoziv predsednika Republike Srbije, organizovawem potpisivawa peticije gra|ana za opoziv predsednika Srbije. Prema navodima [e{eqa, razlozi koji le`e u osnovi pokretawa pomenute inicijative ti~u se tvrdwe
da je predsednik Srbije izdao srpski nacionalni interes, da je u Srbiju
uveo neokomunisti~ku diktaturu, da je kriv za duboku ekonomsku krizu i socijalnu bedu koja je zavladala Srbijom i da je kriv za vladavinu kriminala
i dr`avno-finansijske mafije u Srbiji. Pomenuta inicijativa je imala za
ciq vr{ewe pritiska na vlast u Srbiji da {to pre raspi{e prevremene izbore na svim nivoima.
Svestan ~iwenice da zbog udara re`ima i medijske blokade SRS ne
mo`e sam da osvoji vlast, ali da, tako|e, nije spreman da ulazi u koalicije
sa drugim opozicionim strankama jer su sve lo{e, Vojislav [e{eq je zakqu~io da bi SPO na vlasti bio gora opcija od SPS-a na vlasti. U isto
vreme, isticao je da }e SRS samostalno iza}i na izbore, te da }e posle izbora, ukoliko procene da im je za osvajawe vlasti potreban koalicioni partner, u}i u koaliciju najverovatnije sa DSS, oceniv{i da Vuk Dra{kovi}
luta i ne zna {ta ho}e, a da je Zoran \in|i} nema~ki ~ovek. Upravo u ovom
periodu do{lo je do o{tre polarizacije u odnosima SRS-a sa ostalim opozicionim strankama, koje su, po re~ima [e{eqa, zapo~ele nametawe svojih
politi~kih stavova o navodnoj ugro`enosti nacionalnih mawina u Srbiji,
{to je u suprotnosti sa politi~kim programom SRS-a. Razo~aran delovawem opozicionih politi~kih stranaka, [e{eq je izjavio da SRS ne}e vi{e sara|ivati sa demokratskom parlamentarnom opozicijom, iznose}i
ocenu da je ranija saradwa SRS-a sa SPS-om bila daleko korektnija nego
sa opozicionim strankama. Istim povodom, polovinom maja 1996. godine, na
4. otaybinskom kongresu SRS-a, otvoreno je izjavio kako je SPO ameri~ka
agentura, te da, i pored toga {to se SRS zala`e za ru{ewe aktuelne vlasti,
ne}e dozvoliti da ameri~ke sluge zavladaju Srbijom i svedu je na Beogradski pa{aluk.
Nakon parlamentarnih izbora 1996. godine i osvajawa lokalne vlasti
u Beogradu od strane koalicije Zajedno, Vojislav [e{eq je nastavio da
ostvaruje intenzivne kontakte sa bra~nim parom Dra{kovi}, interesuju}i
se za situaciju u odnosima unutar pomenute koalicije, istovremeno nastoje}i da uti~e na lidera SPO-a da ne podr`i kandidaturu Zorana \in|i}a
za gradona~elnika Beograda. S tim u vezi, i nakon izbora \in|i}a za gradona~elnika Beograda, [e{eq je u redovnim kontaktima sa Danicom Dra{kovi} razmatrao strategiju uklawawa lidera DS sa ove funkcije, kao i
na~in potiskivawa uticaja DS u ure|iva~koj politici Studija B.
945

U ovom periodu, evidentirani su [e{eqevi u~estali kontakti sa Vladimirom @irinovskim, predsednikom Liberalno-demokratske stranke Rusije, kao i uspostavqawe politi~ke saradwe sa @an Mari Lepenom, liderom Nacionalnog fronta Francuske. Saradwa sa ovim krajwe desni~arskim partijama je vremenom intenzivirana, tako da je Lepen kasnije pru`io
zna~ajnu finansijsku pomo} predsedni~koj kampawi Vojislava [e{eqa na
saveznim predsedni~kim izborima 1997. godine.
Tokom 1995. i 1996. godine, registrovane su intenzivne aktivnosti Vojislava [e{eqa na planu organizacionog ja~awa strana~ke infrastrukture SRS u Republici Srpskoj, {to je kasnije rezultiralo naglim porastom
~lanstva i simpatizera stranke na ovoj teritoriji.
Poraz na predsedni~kim izborima 1997. godine [e{eq je veoma te{ko
do`iveo, tako da je jo{ u toku izbora, sumwaju}i u regularnost glasawa na
Kosovu i Metohiji, u kontaktima sa svojim saradnicima isticao da je spreman da formira {tab za spre~avawe zakletve Milutinovi}a.
U prole}e 1998. godine Vojislav [e{eq je prihvatio u~e{}e u Vladi
Srbije, uveren da }e postepenim participirawem u vr{ewu dr`avnih
funkcija pro{iriti politi~ki uticaj SRS-a i stvoriti uslove da kroz dogledno vreme preuzme potpunu politi~ku vlast u zemqi. Na ovaj na~in, SRS
je iskoristio neodlu~nost i prevelike politi~ke apetite SPO, koji je svoj
ulazak u Vladu uslovqavao zahtevom za dodelom polovine ministarskih mesta, ambasadorskih, direktorskih i drugih funkcija. Pomenuti period karakteri{e [e{eqevo nastojawe da kroz aktivno delovawe u vr{ewu vlasti uspostavi kontrolu nad odre|enim resornim ministarstvima, posebno nad Ministarstvom za obrazovawe, {to je kasnije u dobroj meri i realizovao. Tako|e, ulazak u Vladu [e{eq je iskoristio u ciqu edukacije kadrova za poslove upravqawa dr`avnom administracijom i organizovawe paralelnih sistema kontrole u radu Vlade i ministarstva, radi prikupqawa eventualnih kompromituju}ih podataka o koalicionim partnerima.
Neposredno pred po~etak agresije NATO na SRJ, Vojislav [e{eq je
imao pogre{nu procenu da ova vojna alijansa ne mo`e izvr{iti intervenciju bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN. Tako|e, lider SRS je bio protiv potpisivawa mirovnog plana koji su predlo`ili Ahtisari i ^ernomirdin, {to su poslanici stranke i potvrdili neprihvatawem pomenutog
plana. Smatraju}i da je potpisani sporazum nepovoqan za SRJ, predstavnici SRS su ponudili ostavke na sve funkcije u Vladi Srbije, {to predsednik Milutinovi} nije prihvatio, sa obrazlo`ewem da je u toku ratno stawe.
Reaguju}i na zahteve opozicije da se zbog aktuelne politi~ko-ekonomske situacije u zemqi raspi{u vanredni izbori na svim nivoima, Vojislav
[e{eq je izrazio negodovawe, smatraju}i da su redovni izbori planirani
za 2000. godinu, tako|e izra`avaju}i uverewe da opozicione stranke, zbog
izdajni~kog dr`awa tokom agresije i neu~estvovawa u obnovi zemqe, nemaju nikakvih izgleda da zadobiju poverewe naroda.
Me|utim, nakon raspisivawa izbora za 24. septembar, rukovodstvo
SRS je odlu~ilo da na izbore samostalno iza|e, planiraju}i da eventualne
koalicije naprave nakon izbora. U me|uvremenu, nezadovoqan zastupqeno{}u predizbornih aktivnosti stranke na dr`avnim medijima, ali i svestan
946

~iwenice da je SRS dosada{wom saradwom sa strankama leve orjentacije

izgubila izvestan procenat svojih bira~a, [e{eq je zapo~eo otvorenu
kampawu protiv koalicionih partnera, nastoje}i da uka`e na zna~ajne ideolo{ke i druge razlike izme|u SRS i leve koalicije. U tom smislu, u svojim dosada{wim predizbornim aktivnostima, predstavnici SRS otvoreno
optu`uju ~elnike SPS, a posebno JUL, kao glavne krivce za probleme u zemqi, istovremeno poku{avaju}i da, na odre|eni na~in, uspostave kontakte
sa predstavnicima DOS. Revoltiran istupima pojedinih lidera SPS i
JUL, koji su SRS nazvali najve}im zlom u Srbiji, [e{eq je sve napade
okarakterisao da dolaze sa vrha, te upozoriv{i ih da }e im se to vratiti,
izneo nameru da u javnost istupi sa stavom da }e nakon izbora, u slu~aju pobede radikala, predsednika Milo{evi}a isporu~iti Tribunalu u Hagu.
Kada je re~ o predsedni~kim izborima, lider SRS je saop{tio da, ukoliko do|e do drugog kruga, glasa~i SRS ne}e podr`ati predsednika Milo{evi}a.
Tako|e, raspola`emo saznawima da je rukovodstvo SRS donelo odluku
da ne prizna izborne rezultate na onim glasa~kim mestima gde wihova
stranka ne bude imala kontrolore, {to se posebno odnosi na podru~je Kosmeta. Dragan Todorovi}, ~lan Izvr{nog odbora SRS i potpredsednik
Vlade Srbije, konstatovao je da }e pripadnici stranke zapaliti svaku glasa~ku kutiju na bira~kim mestima na Kosovu, uz komentar da radikali vi{e ne}e dozvoliti kra|u glasova na ovoj teritoriji.
Utiska smo da su trenutne aktivnosti Vojislava [e{eqa u okviru
predizborne kampawe sra~unate na poku{aj da, kritikuju}i politiku kako
leve koalicije, tako i lidera DOS, animira odre|eni broj neopredeqenih
glasa~a, odnosno privu~e deo nezadovoqnih pristalica pomenutih politi~kih grupacija na svoju stranu. Imaju}i u vidu politi~ki profil lidera
SRS, smatramo da je aktuelna situacija upravo onakva kakva je i ranije odgovarala Vojislavu [e{equ, da u uslovima relativno ugro`ene bezbednosti, iskoristi {ansu kako bi svojim agresivnim delovawem uspostavio dominaciju u postoje}im okolnostima. Wegova ostra{}enost u napadima na
koalicione partnere ne predstavqa iznena|ewe, jer je re~ o jednoj genezi
pona{awa Vojislava [e{eqa u posledwih petnaest godina. Imaju}i u vidu da se u pojedinim situacijama, kqu~nim za wegov i opstanak SRS, najbrutalnije odnosio upravo prema onima koji su najvi{e pomogli ili najvi{e
sa wim sara|ivali, {to govori ne samo o moralnoj, ve} i o psiholo{koj dimenziji wegove li~nosti.7)
Fusnote:
1) Pre nego {to je sa [e{eqem u Sarajevu obavqen jedan od informativnih razgovora,
nad wim je izvr{en zdravstveni pregled kojim je utvr|eno da je fizi~ki i psihi~ki
zdrav.
2) Nepotvr|eni operativni podaci ukazuju da je Vojislav [e{eq u par navrata navodno
imao intimne odnose sa Danicom Dra{kovi}.
3) Kao ilustraciju odnosa u stranci i obima [e{eqevog apsolutizma koji ne trpi disonantne tonove razmi{qawa me|u svojim saradnicima, navodimo podatak da je, nakon javnog istupawa Slobodana Jovi}a, biv{eg tehni~kog direktora RTV Beograd i
~lana gradskog komiteta, kasnije visokog funkcionera SRS, protiv politike koju vodi stranka i Vojislava [e{eqa, krajem 1994. godine, od strane nepoznatih lica ubi-

947

4)

5)
6)

7)

jena wegova `ena Paska. Neposredno nakon ovog doga|aja, putem medija, Jovi} je kao
naru~ioca ubistva, koje jo{ uvek nije razre{eno, ozna~io naju`e rukovodstvo SRS.
Do danas izvr{ioci zlo~ina nisu otkriveni, iako su mnoge indikacije upu}ivale da
je u ~itav slu~aj direktno ume{an [e{eqev li~ni telohraniteq Petar Pani}.
Petar Pani} u`iva posebno poverewe Vojislava [e{eqa i jedan je od vo|a ekstremno-teroristi~ke grupe, koja se bavila nedozvoqenom trgovinom oru`ja, eksploziva,
municije i uterivawem dugova, a koju uglavnom sa~iwavaju lica koja su u okviru paravojnih formacija SRS u~estvovala u ratnim operacijama na podru~ju biv{e BiH.
Raspola`emo podacima da je Pani} direktno u~estvovao u organizovawu akcija podmetawa eksploziva u objekte na ~ije je vlasnike vr{en pritisak iz politi~kih razloga. (redigovano)
Komentari{u}i novonastalu situaciju na prostorima RSK, dao je podr{ku tzv. Vensovom planu.
U ciqu razvoja mobilizacijskog sistema S^P u ilegali i povezivawa odabranih
qudi sa oficirima VJ u garnizonima koji se nalaze na istom podru~ju, [uqagi} je tokom 1994. godine intenzivno obilazio odbore SRS na prostoru U`ica, Vaqeva, Podriwa, Svilajnca i nekih mesta u Vojvodini.
Raspola`emo neproverenim saznawima da je Vojislav [e{eq, u izvesnom periodu
bio u intimnim odnosima sa Majom Gojkovi}, potpredsednikom SRS, i glumicom Ivanom @igon.

MLV
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
05029
Slu`bena tajna
20. 9. 2000. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq, OO po SE
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije broj SU-I-58/2000 od 1. 2. 2000. godine.
Primenom mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 18. 9. 2000. godine neimenovani predstavnik Liberalno-demokratske stranke Rusije, ostvario je kontakt sa sekretaricom Vojislava [e{eqa i tom prilikom izneo da }e predsednik wihove stranke, Vladimir
@irinovski, od 22. do 26. 9. teku}e godine boraviti u SRJ, u Beogradu, i da
}e odsesti u hotelu Interkontinental.
Tako|e je izneo da bi Vladimir @irinovski, za vreme boravka u Beogradu, `eleo da se sastane sa Vojislavom [e{eqem, zbog ~ega od Srpske radikalne stranke tra`e da im pribli`no odrede datum sastanka kako bi
isti uklopili u program aktivnosti Vladimira @irinovskog.
Tako|e smo ustanovili da je dana 19. 9. teku}e godine, u 11.45 ~asova, odr`an Predsedni~ki kolegijum SRS.
Napomena:
Vladimir @irinovski, ro|en 25. 4. 1946. godine u Alma Ati u Rusiji,
predsednik Liberalno-demokratske partije Rusije. (redigovano)
(potpis redigovan)
948

MLVI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
06545
Slu`bena tajna
23. 9. 2000. godine

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

1. Podaci o izvoru saznawa
(predigovano)
Razgovor obavqen 23. 9. 2000. godine u restoranu Izvor u Beogradu, na
inicijativu operativnog radnika.
Izvor pouzdan, podaci neprovereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na aktuelna de{avawa unutar DOS-a.
U okviru priprema za predstoje}e izbore, Zoran \in|i} je ispred
DOS-a svim wihovim kandidatima dana 22. ovog meseca uputio cirkularno
pismo u kome se obave{tavaju o tome da }e, prema raspolo`ivim informacijama, do}i do kra|e glasova od strane vladaju}e koalicije SPS-JUL, uz
preporuku da o tome povedu ra~una.
Po saznawu izvora, pomenute informacije poti~u od Vojislava [e{eqa, koji je skrenuo pa`wu DOS-u na kojim bira~kim mestima }e do}i do navodne kra|e glasova. Jedna od posledwih takvih informacija koje je [e{eq uputio DOS-u, je da su unazad dva dana iz SRJ na Kipar navodno preba~ene avionom devizne i zlatne rezerve iz Trezora NBJ. [e{eq je istovremeno najavio da }e ovu informaciju obelodaniti u javnosti.
Sa druge strane, DOS ve} navodno raspola`e nekim sli~nim informacijama, koje se prevashodno ti~u kra|e glasova, jer navodno poseduju izvore u najve}im javnim preduze}ima poput PTT-a, RTS-a, J@, MUP-a, a u
okviru MUP-a i u RDB-u, ~ijim imenima izvor ne raspola`e.
Sam [e{eq je, prema nekim glasinama koje kru`e me|u izbornim kandidatima DOS-a, nezvani~no zakqu~io koaliciju sa DOS-om, predlo`iv{i navodno DOS-u da zajedni~ki smene Vladu Republike Srbije. ^lanovima svoje stranke, pak, koji ~ine ~lanove bira~kih odbora, nalo`io je da se
dr`e ~vrsto DOS-a.
[to se ti~e instrukcija datih ~lanovima bira~kih odbora iz redova
DOS-a, prema podacima kojima izvor raspola`e, Ko{tunica je izri~ito
naglasio da ne `eli nikakve sukobe sa vladaju}im strukturama, ali ukoliko zaista do|e do kra|e glasova, nalo`io je da se ide do kraja, ne preciziraju}i pri tom {ta pod time sve podrazumeva. Po saznawu izvora, trenutno raspolo`ewe me|u bira~ima koji izra`avaju privr`enost DOS-u je takvo da je od kandidata koji su do sada istupali u ime DOS-a, tra`eno da organizuju oru`ani otpor, {to je rukovodstvo DOS-a odbijalo. Imaju}i to u
vidu, izvor procewuje da }e DOS organizovati mirne demonstracije, ukoliko vladaju}a koalicija SPS-JUL proglasi izbornu pobedu, nastoje}i da
izbegne bilo kakve sukobe sa policijom i VJ.
949

Prema analizama koje gotovo svakodnevno sa~iwavaju raznorazni

stru~ni timovi u DOS-u, trenutno Vojislav Ko{tunica poseduje ve}inu
glasova u odnosu na predsednika SRJ, ali nedovoqnu za pobedu u prvom krugu. Iz tog razloga procene su da }e, ukoliko se odr`e fer izbori, teku drugom krugu biti zapravo odlu~eno ko je predsednik SRJ. U vezi sa tim, Ko{tunica ra~una i na glasove iz Crne Gore, koje }e obezbediti uz pomo}
Predraga Bulatovi}a, kome je navodno ve} obe}ao mesto budu}eg saveznog
premijera. U eventualnoj budu}oj podeli vlasti na lokalnom nivou, Milan
St. Proti} bi zauzeo mesto gradona~elnika Beograda. U finansijskom pogledu, Ko{tunica o~ekuje nov~anu pomo} ponajvi{e od Srba iz dijaspore,
koji su delom ve} najavili pomo} ukoliko DOS odnese pobedu na izborima.
U vezi sa tim, izvesni biznismen iz Francuske je navodno ve} najavio nabavku 2.000 autobusa za gradski prevoz u Beogradu.

MLVII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
05029
Slu`bena tajna
26. 9. 2000. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq (OO po SE u CRDB Beograd)
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije broj SU-I-58/2000 od 1. 2. 2000. godine.
Primenom mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 23. 9. 2000. godine Vojislav [e{eq je u prostorijama Srpske radikalne stranke, u 10.00 ~asova, primio Vladimira @irinovskog, predsednika Liberalno-demokratske stranke Rusije. Razgovor je obavqen na inicijativu gosta iz Rusije i trajao je oko dva sata.
Tako|e raspola`emo saznawima da je Vojislav [e{eq 26. 9. 2000. godine u prostorijama SRS, u 10.00 ~asova, primio delegaciju iz Iraka, pri ~emu nije precizno razja{weno o kakvoj se delegaciji radi i kakva je priroda ostvarenog kontakta.
Napomena:
Vladimir @irinovski (redigovano).
(potpis redigovan)

MLVIII
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
05029
Slu`bena tajna
2. 10. 2000. godine
950

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq, OO po SE
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije broj SU-I-58/2000 od 1. 2. 2000. godine.
Primenom mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 30. 9. 2000. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Vojislavom Ko{tunicom.
Tom prilikom [e{eq je izneo da je politi~ka pozicija Srpske radikalne stranke poznata, da radikali nastavqaju konfrontaciju sa Demokratskom opozicijom Srbije, da tako|e zao{travaju odnose sa koalicijom
SPS-JUL, da }e prema predsedniku DSS-a biti korektni, kao i to da ostaju ~vrsto po pitawu iznetih stavova vezanih za izborne rezultate. Tako|e
je izneo da kurs i ideologija radikala ostaju iste, od toga nema odstupawa,
ali da pre svega obraz ~uvaju, te da zbog toga ne dolazi u obzir da porekne pobedu DOS-a na izborima.
U vezi funkcionisawa republi~ke skup{tine, [e{eq je izneo da }e
SRS najpre napraviti procenu, pa tek onda i}i na weno eventualno raspu{tawe. Trenutna preokupacija radikala jeste promena do sada va`e}eg izbornog zakona, konsolidacija stranke, a da raspu{tawe Skup{tine mo`e
uslediti negde na prole}e. U vezi odnosa SRS sa koalicijom SPS-JUL, [e{eq je izneo da je stalno prisutan tiwaju}i sukob, a da je mi{qewa da }e
Ko{tunici biti mnogo te`e da kontroli{e Nenada ^anka i Dragana Veselinova, jer wegovi partneri iz DOS-a otvoreno govore kako je on prelazno re{ewe, te da }e stvoriti uslove za dolazak na mesto predsednika SRJ
nekog poput Vesne Pe{i} ili @arka Kora}a.
S tim u vezi, Ko{tunica je izneo da DOS ima dokaze da je vladaju}a koalicija SPS-JUL u toku i posle izbora smi{qeno falsifikovala izborne rezultate. Ko{tunica je izrazio interesovawe da li je SRS ostvarila
kontakt sa Vukom Dra{kovi}em i izneo da je sada trenutak kada se mo`e
promeniti puno stvari u budu}im izra`avawima voqe gra|ana, {to bi najboqe pokazali vanredni republi~ki izbori u Srbiji. Ko{tunica je izneo
da se sla`e sa mi{qewem [e{eqa da ne}e biti lako sa svima u DOS-u, kao
i to da je wegov politi~ki kurs zna~ajno druga~iji od kursa dobrog broja
qudi u DOS-u, da je puno glasova dobio li~no na svoje ime, ali da s druge
strane nije mogao da sve sam izgura. Izneo je i to da wegovi stavovi o NATO alijansi, Me|unarodnom sudu za ratne zlo~ine za biv{u SFRJ u Hagu,
SAD, i daqe stoje, te da on nema nameru da po tim pitawima i{ta mewa.
[to se ti~e wihovog sastanka, Ko{tunica je izneo da u prostorije
Skup{tine Srbije ne bi ulazio dok se rezultati izbora i zvani~no ne priznaju i predlo`io da se sastanu u republi~koj vladi, uz napomenu da je za sada najva`nije da su wih dvojica uspostavili kontakt i da bi se u budu}em periodu trebali povremeno sastajati.
Na kraju razgovora, [e{eq je izneo da prihvata razgovor u prostorijama Vlade Srbije. Tako|e je izneo da je imao posredni kontakt sa Danicom
Dra{kovi}, koja je mnogo razumnija od Vuka Dra{kovi}a, sa kojom je mogu951

}e razmatrati ozbiqne solucije, ali da je sada najva`nije da ne do|e do krvoproli}a, kao ni do spoqne intervencije ili bilo kakvog me{awa.
Napomena:
(redigovano)
(potpis redigovan)

MLIX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
06232
Slu`bena tajna
4. 10. 2000. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq, OO po SE
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije broj SU-I-58/2000 od 1. 2. 2000. godine.
Primenom mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 2. 10. 2000. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Draganom Todorovi}em.
Tom prilikom, [e{eq je izneo da je razgovarao sa Borisom Tadi}em i
da je na wegovo insistirawe da se hitno sastanu pristao da to bude u ve~erwim ~asovima 2. 10. teku}e godine. [e{eq je izneo da mu je Tadi} preneo da
je sastanak hitan i da bi hteo da razgovara o eventualnom ru{ewu Vlade
Srbije od strane radikala.
Na kraju razgovora, [e{eq je izneo da bi `eleo da i Todorovi} prisustvuje sastanku i zbog toga ga je pozvao da do|e u prostorije stranke do 20.00
~asova.
Napomena:
(redigovano)
(potpis redigovan)

MLX
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
III odeqewe
05029
Slu`bena tajna
11. 10. 2000. godine

Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat: Vojislav [e{eq, OO po SE
Navedena mera se primewuje na osnovu odluke predsednika Vrhovnog
suda Republike Srbije broj SU-I-58/2000 od 1. 2. 2000. godine.
952

Primenom mere dobijeni su slede}i podaci:

Dana 10. 10. 2000. godine Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Vukom
Dra{kovi}em.
Tom prilikom, Vuk Dra{kovi} je izneo da u zemqi zbog trenutne situacije i nastalog vakuuma u rukovo|ewu MUP-a, postoji veliki broj naoru`anih grupa koje se po nalogu pojedinih lidera politi~kih stranaka pojavquju u ulozi i na mestima koja im ne odgovaraju. Tako|e je izneo da ne mo`e da ka`e da SPO ne raspola`e odre|enom koli~inom naoru`awa, kao i
to da u SRS pod rukovodstvom [e{eqa postoje naoru`ane grupe.
S tim u vezi, Vojislav [e{eq je izneo da je wemu veoma dobro poznato
koje su to naoru`ane grupe, kao i ko wima komanduje. Izneo je i to da sve politi~ke stranke raspola`u oru`jem i da }e biti haosa ukoliko se isto upotrebi.
Na kraju razgovora, [e{eq je izneo da se re{avawe trenutne bezbednosno-politi~ke situacije mora vratiti u legalne institucije sistema dr`ave, sa ~ime se Dra{kovi} slo`io.
Istog dana sa [e{eqevog telefona izvesni Rade je uspostavio kontakt sa Deqa Slavkom. Tom prilikom, Rade je izneo da je SRS zbog trenutne situacije potrebno oru`je i interesovao se {ta im mo`e ponuditi.
S tim u vezi, Deqa je izneo da sve {to ima u ku}i jesu pu{ke i da je to
sve sa urednim dozvolama, a da je sve ostalo sklonio na sigurnom mestu u vikendici koja se nalazi u selu Skela kod Obrenovca.
Na kraju razgovora, Deqa je izneo da }e on obezbediti ~oveka koji }e
pod okriqem no}i navedeno oru`je prebaciti u Beograd.
Napomena:
(redigovano)
(potpis redigovan)

MLXI
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd
Dr`avna tajna
V odeqewe
18. 10. 2000. godine

Vojislav [e{eq presek saznawa

Vojislav [e{eq je ro|en 11. 10. 1954. godine u Sarajevu, Bosna i Hercegovina, od oca Nikole i majke Danice, Srbin, dr`avqanin SRJ, doktor
pravnih nauka, osu|ivan, o`ewen, otac ~etvoro dece, predsednik Srpske radikalne stranke, stalno nastawen u Batajnici, op{tina Zemun, ul. Posavskih odreda br. 36.
[e{eq poti~e iz radni~ke porodice. Wegov otac Nikola radio je kao
`elezni~ar, skretni~ar, a majka Danica je doma}ica. Tokom Drugog svetskog rata Nikola [e{eq se, 1944. godine, prikqu~io partizanima. Kasnije je radio kao `elezni~ar. Umro je 1978. godine.
Vojislav [e{eq je zavr{io gimnaziju u Sarajevu. U tre}em razredu
gimnazije primqen je u ~lanstvo SKJ. Obavqao je i funkciju predsednika
953

omladinske organizacije gimnazije. Pravni fakultet u Sarajevu upisao je

1972. godine i isti zavr{io za tri godine sa prose~nom ocenom preko devet. Za vreme studija bio je predsednik omladinske organizacije fakulteta i jedno vreme student prodekan. Pri kraju studija do{ao je u sukob sa jednim brojem profesora, a kao delegat VIII kongresa SSO BiH do{ao je u sukob i sa tada{wim rukovodstvom omladine zbog kritike stawa na Sarajevskom univerzitetu. Po{to nije bio primqen za asistenta na Pravnom fakultetu, zaposlio se na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu. Na Pravnom fakultetu u Beogradu magistrirao je 1977, a doktorirao 1979. godine
na Katedri za me|unarodno pravo, kod doktora Vojina Dimitrijevi}a. U to
vreme je ~esto putovao u inostranstvo, posebno u Nema~ku i Veliku Britaniju, ali ne raspola`emo saznawima o razlozima wegovih boravaka u pomenutim zemqama. Vojni rok u JNA slu`io je 1979/80. godine u [RO u Bile}i.
Jo{ od studentskih dana [e{eq je kao li~nost bio prepotentan, drzak
i bezobrazan, sklon omalova`avawu i potcewivawu drugih qudi, wihovih
li~nosti i rada. Zbog toga je ~esto dolazio u sukobe sa qudima u svim sredinama gde je `iveo i radio.
Novembra 1981. godine nad [e{eqem je od strane tada{weg Centra
SDB-a Sarajevo zavedena prethodna operativna obrada, a septembra 1983.
godine operativna obrada, zbog delovawa sa liberalisti~kih pozicija i
pozicija srpskog nacionalizma. Tada tesno sara|uje sa kwi`evnikom Vukom Dra{kovi}em i Predragom Matvejevi}em iz Zagreba, od kojih dobija
podr{ku za svoje delovawe. ^esto dolazi u Beograd, gde ostvaruje kontakte
i razmewuje mi{qewa sa tada{wom kategorijom anarholiberala i srpskih
nacionalista.
Nakon udaqavawa sa Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu, [e{eq
kritizerski nastupa u odnosu na sve pojave i stawe, kako u BiH tako i tada{woj SFRJ, i javno govori da jedva ~eka da bude uhap{en, jer bi to bio razlog za pokretawe slu~aja [e{eq u koji bi se ukqu~ilo dosta poznatih
li~nosti, koji bi ga branili.
Po~etkom 1982. godine, tzv. Grupa udaqenih profesora FF u Beogradu
potpisala je protestni apel povodom udaqavawa [e{eqa sa FPN-a u Sarajevu i isti je distribuiran u Beogradu i Sarajevu. Od tada, pa do 1984. godine, Vojislav [e{eq je napisao veliki broj ~lanaka i analiza u kojima je
kritikovao i napadao prilike u zemqi i pojedine politi~ke i javne li~nosti. Februara 1984. godine uhap{en je od strane MUP-a BiH u vozu SarajevoBeograd i vra}en u Sarajevo, gde je sa wim obavqen informativni razgovor i izvr{en pretres wegovog stana.
Maja 1984. godine Vojislav [e{eq je uhap{en od strane radnika Centra SDB Sarajevo i odre|ena mu je mera pritvora u Okru`nom zatvoru u
Sarajevu, prilikom koje je otpo~eo sa {trajkom gla|u. U krivi~nom postupku branio ga je i advokat Sr|a Popovi} iz Beograda. U organizaciji Filozofskog dru{tva Srbije u Beogradu, pokrenuto je vi{e akcija, peticija i
protestnih skupova, sa zahtevom da se [e{eq pusti iz zatvora. Me|utim,
on je od strane Okru`nog suda u Sarajevu 1984. godine osu|en na kaznu zatvora u trajawu od osam godina, ali je Savezni sud odlu~uju}i po `albi ovu
kaznu smawio na jednu godinu i deset meseci. Tokom izdr`avawa kazne u
954

KPD Zenica, jedan broj javnih li~nosti i udru`ewa gra|ana u Beogradu je

protestvovao zbog fizi~kog zlostavqawa [e{eqa u pomenutom KPD.
Marta 1986. godine [e{eq je iza{ao sa izdr`avawa kazne. Iste godine se odselio iz Sarajeva i nastanio u Beogradu, gde je zapo~eo sa intenzivnim pisawem raznih kwiga sa veoma kriti~kim odnosom prema tada{wem
dru{tveno politi~kom ure|ewu, kao i pisawem otvorenih pisama u kojima je na krajwe agresivan na~in iznosio svoje stavove prema jednom broju
tada{wih visokih dr`avnih i partijskih funkcionera SFRJ.
U istom periodu, preko vi{e kwi`ara u Beogradu, poku{ao je da proda ve}i broj primeraka svojih kwiga, bez neophodne potvrde OJT-a da je odobrena wena prodaja. Jedan broj pomenutih primeraka je, zbog poku{aja nezakonite prodaje, zaplewen od strane GSUP Beograda.
Prema na{im operativnim saznawima, neposredno po izlasku iz zatvora, [e{eq je, u obrazlo`ewu svog zahteva za povra}aj putne isprave, pred
stranim novinarima iznosio da mu je namera da ode u emigraciju i da se iz
inostranstva bori protiv tada{we vlasti u SFRJ, pri ~emu nije krio da
voli vlast i da je wom opsednut. Sa druge strane, pred svojim istomi{qenicima je govorio da namerava da nastavi sa nau~nim radom i da mu je paso{
potreban zbog putovawa u inostranstvo na razne nau~ne skupove i sl. Tada
se Mihajlo Markovi}, biv{i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, anga`ovao da preko profesora Entoni Kenija, tada{weg upravnika
Balliol koleya Univerziteta Oksford u Velikoj Britaniji, [e{equ
obezbedi stipendiju za jednogodi{we specijalisti~ke studije na Oksfordu. S tim u vezi, moramo napomenuti da su i kasnije, u vi{e navrata, apostrofirani wegovi kontakti sa predstavnicima ambasade Velike Britanije u Beogradu, {to nismo bili u mogu}nosti da utvrdimo.
Navedeni period je karakteristi~an i po wegovim ~estim i brojnim
kontaktima sa pripadnicima tada{we ekstremne srpske emigracije, preko
kojih je nastojao da obezbedi wihov uticaj na zvani~nike, pre svega SAD,
ali i drugih zemaqa, kako bi se isti zauzeli za wegov slu~aj. U tom smislu ga je Miroqub Timotijevi}, iz ^ikaga, obavestio da se obratio doti~nim krugovima i prijateqima u Va{ingtonu, te da su oni obe}ali da }e pitawe dobijawa wegove putne isprave brzo i pozitivno re{iti. Tom prilikom, Timotijevi} se deklarisao kao [e{eqev sponzor, uz isticawe da je od
svojih prijateqa u Va{ingtonu nagra|en pukovni~kim ~inom kao veteran
korejskog rata. Ina~e, Timotijevi} je 1972. godine organizovao Legiju srpskih dobrovoqaca, koja je pripadala Nacionalnom udru`ewu policijskih
oficira SAD.
Pored toga, od ovih lica [e{eq je dobijao i znatnu materijalnu pomo}, koja je tokom 1987. godine iznosila preko 3.000 USD, a preko istih je
obezbedio i studijski boravak u SAD u trajawu od tri godine. Ovaj boravak
nije mogao da realizuje iz razloga {to u tom periodu nije posedovao putnu
ispravu.
U ciqu obezbe|ewa {ire me|unarodne podr{ke, pored emigrantskih
krugova, [e{eq je koristio i strane dopisnike, poput Renate Flotau i
Andreja Gustin~i}a.
Od po~etka 1987. godine [e{eqa je po~eo da izbegava ve}i broj lica u
Beogradu, koja su ga do tada svesrdno podr`avala. Zbog wegovih krajwe eks955

tremnih istupawa, wegovi tada{wi poznanici i prijateqi komentarisali

su da je poludeo i da svojim istupima priziva represiju i da kompromituje sve. Posebno su mu zamerali na neprimereno grubim i neodmerenim
napadima na Dobricu ]osi}a i Qubomira Tadi}a, koji su mu zna~ajno pomogli nakon wegovog izlaska iz zatvora, kada je ostao bez sredstava za `ivot.
Takvo wegovo pona{awe je stvaralo utisak da se [e{eq, po sticawu
egzistencijalne sigurnosti, `estoko i na prili~no primitivan na~in obra~unavao sa svojim doju~era{wim istomi{qenicima, kao i licima koja su
ga svesrdno i u svakom pogledu pomagali.
Sve to je ukazivalo da je jednom smi{qenom i prora~unatom aktivno{}u, kroz krajwe ekstremne istupe na javnim tribinama i skupovima, kao i
isterivawem svoje pravde putem brojnih sudskih postupaka, [e{eq zapravo nastojao da se odr`i u `i`i interesovawa doma}e i strane javnosti,
~ak i po cenu da ga, zbog na~ina i metoda kojima se pri tome slu`io, odbaci ve}i broj wegovih dotada{wih pristalica. U tom svetlu se mogu tuma~iti i wegova navodna nastojawa da objavi brojne kwige, za koje je unapred
znao da }e biti zabrawene, od kojih je neke i nezakonito rasturao. Izvesna
pona{awa su navodila na zakqu~ak da je imao namere da eventualnim krivi~nim progonom i wegovim ponovnim odlaskom u zatvor svoj slu~aj jo{
vi{e ispolitizuje i da isti dobije na snazi i publicitetu.
Prema na{im operativnim saznawima, [e{eq je maja 1987. godine
kontaktirao slu`benika ambasade SAD u Beogradu sa ciqem da obezbedi
inostrani pritisak na na{e zvani~ne organe, radi regulisawa pitawa wegove putne isprave. Pri tom je informisao sagovornika da je uputio pismo
Miroquba Timotijevi}a, da imenovani sa svojim prijateqima, ovo pitawe pokrene pred Kongresom SAD i izrazio nadu da }e se wihova ambasada
u Beogradu anga`ovati na tome.
Septembra 1988. godine Vojislavu [e{equ je, od strane SDB, izre~ena mera upozorewa zbog izra`ene neprijateqske delatnosti protiv SFRJ
sa pozicija gra|anske desnice i srpskog nacionalizma. Posebna pa`wa
skrenuta mu je na nedopustivost daqeg pisawa i slawa javnih otvorenih
pisama visokim dr`avnim i partijskim rukovodiocima SFRJ, koje umno`ava i rastura u zemqi i inostranstvu, te {tampawu i rasturawu kwiga koje su uglavnom bile zabrawivane, a u kojima je bez ikakvih dokaza iznosio
te{ke optu`be na ra~un SDB za dr`avni terorizam.
Tokom aprila 1989. godine [e{eq je boravio u SAD i Kanadi, i tom
prilikom posetio vi{e gradova, izme|u ostalih Toronto, Detroit, ^ikago, Vinsdor, Hamilton, Klivlend i druge. Odr`ao je preko 30 predavawa,
naj~e{}e u pravoslavnim crkvama ili zakupqenim salama, na temu: jugoslovenska dru{tveno-politi~ka stvarnost, najzna~ajniji doga|aji u posleratnom periodu SFRJ, kao i osvrt na uloge istaknutih li~nosti politi~kog
`ivota Jugoslavije. Iako su predavawa bila obojena ve} ranije poznatim
neprijateqskim stavovima [e{eqa, reakcije prisutnih su bile krajwe dijametralne, od potpunog odobravawa do apsolutnog neslagawa. Raspola`emo podatkom da je, ovom prilikom, [e{eqeva zarada iznosila oko 200.000
USA$. Istovremeno, zbog svog velikosrpskog, ultranacionalisti~kog
opredeqewa, [e{eqa je tokom boravka u SAD Mom~ilo \uji} odlikovao
i proglasio po~asnim ~etni~kim vojvodom.
956

Iste godine, [e{eq je intenzivirao svoje nastupe u SAD, Australiji

i zapadnoevropskim zemqama. Tokom pomenutih turneja, koju su organizovale SPC u SAD, Pokret srpskih ~etnika Ravna Gora, Srpski kulturni
klub Sveti Sava, Srpska narodna odbrana i Organizacija srpskih ~etnika Ravna Gora, [e{eq je odr`ao 67 predavawa. Posebnu aktivnost u organizaciji turneje pokazali su princ Andrej Kara|or|evi} i ve} pomenuti
~etni~ki emigrant Mom~ilo \uji}.
Nakon povratka, Vojislav [e{eq je formirao Srpski slobodarski
pokret (SSP), ~iji je manifest distribuirao srpskoj emigraciji u Evropi i Americi, o~ekuju}i da }e ubrzo omasoviti pokret pristalicama iz dijaspore. Na sastanku Centralne otaybinske uprave SSP sa predstavnicima Centralnog odbora stranke Srpska narodna obnova (SNO), na ~ijem se
~elu nalazio Vuk Dra{kovi}, potpisana je Deklaracija o ujediwewu ovih
pokreta i doneta odluka o formirawu stranke Srpski pokret obnove
(SPO). Za predsednika novoformirane stranke izabran je Vuk Dra{kovi},
a za sekretara Vojin Vuleti}. Stranka je u celini prihvatila sva programska dokumenta, na~ela i ciqeve SNO i SSP. Ne{to kasnije, SPO-u je pristupio i Srpski omladinski pokret obnove (SOPO).
Iako su i SSP i SNO imale niz zajedni~kih ekstremisti~kih elemenata, ipak, stranka nije mogla da premosti su{tinske razlike i, na samom
po~etku saradwe, izra`ene antagonizme i suprotstavqene liderske ambicije, tako da je, neposredno nakon formirawa do{lo do potpunog politi~kog raskola.
Nakon kulminacije sukoba, Vojislav [e{eq je, od pristalica odcepqenog krila SNO, 18. juna 1990. godine u Beogradu, formirao Srpski ~etni~ki pokret (S^P). U odluci o promeni strana~kog naziva, istaknuto je
da je S^P jedini pravni naslednik Srpskog slobodarskog pokreta i politi~ki sledbenik srpskih hajduka, uskoka, komita i ~etnika, koji nastavqa
tradiciju predratnog Srpskog kulturnog kluba i ratnog Srpskog ravnogorskog pokreta. Zbog ekstremnog delovawa pripadnika ovog pokreta sa nacional-{ovinisti~kih pozicija, koji su, pored ostalog, zagovarali militarizam i terorizam, S^P nije mogao biti registrovan, tako da je prakti~no od
formirawa delovao ilegalno, a kasnije u okviru Srpske radikalne stranke.
Na promocijama S^P-a, [e{eq se zalagao za stvarawe tzv. Velike
Srbije, negiraju}i pri tom postoje}i ustavni poredak, teritorijalnu celovitost i integritet SRJ. Istom prilikom, izricao je o{tre kritike na
ra~un predsednika Milo{evi}a, nazivaju}i ga liderom srpskih komunista
i re`ima koji je posledwi staqinisti~ki bastion u Evropi. U ciqu svoje promocije, pokret je zapo~eo sa izdavawem ~asopisa Velika Srbija, a
prema nepotvr|enim podacima, S^P je sredinom 1990. godine primio
150.000 USD od Mom~ila \uji}a.
Apsolutizam i samovoqa Vojislava [e{eqa u odlu~ivawu i rukovo|ewu, rezultirali su nezadovoqstvom pojedinih pripadnika S^P i wegovim
sukobom sa i onako malim brojem intelektualaca u stranci. Osipawe ~lanstva zapo~iwe napu{tawem pokreta od strane organizacije Kola srpskih
sestara i organizacije Mladih ~etnika, {to S^P svodi na mawu grupu ekstremnih lica koja su pod neposrednim uticajem Vojislava [e{eqa. Na jed957

nom od sastanaka, avgusta 1990. godine, [e{eqevi neistomi{qenici su izglasali da se lider S^P iskqu~i iz pokreta, {to su objavili saop{tewem
u javnim glasilima. Ovakav potez osu|en je od strane [e{eqa i wegovih
pristalica, tako {to su potpisnicima pomenutog saop{tewa javno pretili likvidacijom, a bilo je i te{kih fizi~kih obra~una. Po [e{eqevom nalogu, grupa od trinaest najekstremnijih ~lanova S^P, naoru`ana
pi{toqima, automatskom pu{kom, krate`om i bejzbol palicama, pretukla
je dvojicu potpisnika saop{tewa u jednom od kafi}a na Novom Beogradu.
O me|usobnim odnosima unutar pokreta i wihovoj surovosti prema neistomi{qenicima, govore i saznawa da su zbog istupawa iz stranke pojedini aktivisti pretu~eni, kao i da je tom prilikom upotrebqeno i vatreno
oru`je, {to je rezultiralo rawavawem jednog biv{eg pripadnika u centru
grada. Tako|e, raspola`emo podatkom da su mla|i, ekstremni ~lanovi pokreta maltretirali i no`evima pretili gra|anima koji su se izja{wavali za Socijalisti~ku partiju Srbije (SPS). Pomenuti doga|aji definitivno su dokazali da su ~lanovi S^P ustvari malobrojni pojedinci poznati po kriminalnoj pro{losti, strana~koj iskqu~ivosti i netolerantnosti, spremni na svaku vrstu me|ustrana~kih sukoba i obra~una u kome se ne
bi prezalo ni od upotrebe oru`ja.
Krajem 1990. godine, jedan od ~lanova S^P iz Kwa`evca ispri~ao je da
je od [e{eqevih najbli`ih saradnika dobio zadatak da sa~ini spisak partijskih rukovodilaca, stare{ina MUP i predstavnika vlasti u Kwa`evcu
koji su predvi|eni za likvidaciju kada za to do|e vreme. Po wegovim navodima, sli~ne naloge su dobili i drugi aktivisti, a u to vreme, u nameri
da se u Srbiji vlast preuzme silom, formirane su i spremane ~etni~ke
trojke.
Krajem 1990. godine, Vojislav [e{eq se, kao nezavisni predsedni~ki
kandidat grupe gra|ana, kandidovao na predsedni~kim i vi{estrana~kim
parlamentarnim izborima, kojima je, unapred, osporio demokratski karakter. Me|utim, i pored toga, organizovao je intenzivnu predizbornu kampawu, u ve} poznatim manirima i uobi~ajenoj ~etni~koj ikonografiji. Raspola`emo podacima da je za potrebe pomenute kampawe od dijaspore dobio
5.000 funti i 35.000 DEM.
Prva saznawa o formirawu paravojnih formacija u Srbiji, u okviru
S^P, datiraju iz februara 1991. godine, kada je Vojislav [e{eq naredio
svojim aktivistima da se, prilikom mobilizacije, vojni obveznici ne javqaju u jedinice gde imaju ratni raspored, ve} u ~etni~ke jedinice koje je
S^P ve} formirao, a za koje je bio navodno sa~iwen i {ifarski sistem
obave{tavawa i pozivawa ~lanstva u kriznim situacijama.
S obzirom na [e{eqevu potrebu za javnim politi~kim delovawem,
kao i na ~iwenicu da pokret nije mogao biti registrovan, februara 1991.
godine do{lo je do ujediwewa S^P sa delovima Radikalne stranke iz vi{e
gradova Srbije u Srpsku radikalnu stranku, na ~elu sa Vojislavom [e{eqom, pri ~emu je pokret i daqe egzistirao, ali kao kolektivni ~lan SRS.
Po~etak ratnih sukoba u Hrvatskoj, odnosno Borovom Selu 2. maja 1991.
godine, bitno je uticao na dono{ewe [e{eqeve odluke da se intenziviraju aktivnosti ~lanstva u smislu preduzimawa konkretnih akcija na formi958

rawu i omasovqavawu paravojnih grupa koje su upu}ivali kao dobrovoqce u

ratna podru~ja, najpre Hrvatske, a zatim i Bosne. Sve pomenute grupe su
osnivane van pozitivnih pravnih odredbi Republike Srbije, pri ~emu su
vo|e ovakvih jedinica, odnosno samozvani komandanti, odbijali zakonom
predvi|enu mogu}nost delovawa kroz formu dobrovoqaca u okviru teritorijalne odbrane. Nakon naloga o op{toj mobilizaciji ~lanstva i upisivawa dobrovoqaca za odlazak na rati{te u Hrvatsku, na teritoriji Slavonije je uspostavqen ~etni~ki dobrovoqa~ki odred, ~iji su komandanti bili
u permanentnom kontaktu sa rukovodstvom stranke, koje ih je direktno instruisalo u smislu preduzimawa odre|enih aktivnosti.
Ideja generala Du{ana Peki}a i doktora Dragoquba Bulata o stvarawu Srpske vojske nai{la je na svesrdnu podr{ku Vojislava [e{eqa, te je,
shodno wegovim nalozima, stranka pristupila konkretnim koracima na
planu wene realizacije. Po utvr|enom dogovoru, formiran je Glavni {tab
dobrovoqa~kih odreda, pri ~emu su predstavnici S^P imali konkretna
zadu`ewa, posebno u smislu aktivnosti oko obezbe|ivawa naoru`awa,
opreme i uniformi za dobrovoqce, u kom ciqu su, posredstvom Petra Pani}aPane,1) dugogodi{weg {efa obezbe|ewa lidera SRS, neretko kontaktirana i lica iz kriminogenih sredina.
Uporedo sa aktivnostima na prostorima zahva}enim oru`anim sukobima, [e{eq je ispred Savezne skup{tine organizovao protestni miting povodom najavqenog izbora Stjepana Mesi}a za predsednika Predsedni{tva
SFRJ. Tako|e, jula 1991. godine odr`ao je konferenciju za {tampu na kojoj
je `estoko osudio intervenciju JNA u Sloveniji, nazvav{i je novom podvalom srpskom narodu u re`iji krvavog premijera Ante Markovi}a, i
istovremeno optu`io vlast u Srbiji zbog prihvatawa izbora Stjepana Mesi}a za predsednika Predsedni{tva SFRJ. Datim povodom, [e{eq je uputio poziv General{tabu VJ da otka`e poslu{nost novoizabranom predsedniku i obori Vladu Ante Markovi}a. Tako|e, od Narodne skup{tine Srbije zatra`io je da proglasi prisajediwewe srpskih krajeva u Hrvatskoj matici Srbiji.
S obzirom da je oceweno da u tom periodu nije delovao sa ekstremisti~kih pozicija i da je zahvaquju}i wegovom li~nom autoritetu koji u`iva me|u ~lanstvom SRS na iste izvr{io pozitivan uticaj motivi{u}i ih
da u svim vidovima poma`u borbu srpskog naroda van matice, te da je svojim
javnim nastupima delovao kao faktor smirivawa politi~ke situacije u Srbiji, po~etkom juna 1992. godine obustavqen je daqi operativni tretman
nad Vojislavom [e{eqom u CRDB Beograd.
U ovom vremenskom periodu, zahvaquju}i nastupima i ~iwenici da je
u{ao u otvoreni sukob sa Vukom Dra{kovi}em, [e{eq dobija sve ve}i
prostor u sredstvima javnog informisawa, sti~e popularnost i nastoji da
omasovi svoje ~lanstvo. Nakon parlamentarnih izbora u Srbiji, decembra
1993. godine, lider SRS, po prvi put uzima u~e{}e u Saveznoj vladi, uspostavqaju}i koalicioni odnos sa SPS, {to je trajalo relativno kratko, s
obzirom da je ve} naredne godine SRS iza{la iz Vlade.
Prate}i aktivnosti Vojislava [e{eqa tokom 1993. godine, kao i grupe lica iz redova SRS koja se bave ekstremisti~ko-teroristi~kom delat959

no{}u, do{li smo do saznawa o organizovanoj saradwi pomenutih sa pojedinim aktivnim i penzionisanim visokim oficirima Vojske Jugoslavije
(VJ), usmerenim na nasilno ru{ewe Ustavom utvr|enog poretka Republike
Srbije i naru{avawe wenog teritorijalnog integriteta.
Krajem 1993. godine, u nastojawu da svoju stranku reformi{e od ultradesne u stranku umerene desnice nacionalno-demokratske orjentacije,
Vojislav [e{eq je formirao Politi~ki savet SRS, na ~elu sa Tomislavom Nikoli}em, potpredsednikom stranke. Savet, ~iji su ~lanovi bili i dr
Slavko Milosavqevi}, profesor FPN, Jelena Kozomora, docent Ekonomskog fakulteta, dr Jovan Marjanovi}, profesor FNP, ubrzo je preuzeo najzna~ajniju ulogu u upravqawu i kreirawu politike SRS. Ne{to kasnije,
aprila 1994. godine, na predlog Radosava [uqagi}a, u to vreme aktivnog
oficira VJ u ~inu kapetana bojnog broda, [e{eq je zvani~no raspustio
Srpski ~etni~ki pokret (S^P), koji je do tada funkcionisao kao kolektivni ~lan SRS, pri ~emu je [uqagi}u prepustio da izradi plan delovawa,
organizacionog razvoja i mobilizacijskog sistema S^P u ilegali,2) kao i
omogu}i odr`avawe tajnih veza sa visokim oficirima VJ.
Na osnovu plana koji je sa~inio [uqagi}, a Politi~ki savet usvojio,
paravojno organizovawe SRS se, u su{tini, opet zasnivalo na S^P, sa
osnovnim ciqem da se ilegalno formiraju vojne jedinice u Srbiji, Crnoj
Gori i eventualno RS i RSK, ukoliko bi iste na pomenutom podru~ju bile
zabrawene po{to su se ve} nalazile u sastavu wihovih regularnih formacija. Planom je predvi|eno da S^P bude organizovan na teritorijalnom
principu u mesne, op{tinske, okru`ne i oblasne odbore, sa Centralnim
odborom kao najvi{im organom. Svaki od pomenutih odbora je u obavezi da
organizuje, razvija, popuwava, oprema i uve`bava odgovaraju}e vojne jedinice, u zavisnosti od mogu}nosti popune qudstvom, naoru`awem i drugom
opremom. Tako|e, predvi|eno je da se u svim ve}im gradovima formiraju
mobilni ~etni~ki odredi ili grupe razli~ite ja~ine, sa naoru`awem, koji se mogu okupiti i dovesti u punu borbenu gotovost i pokretqivost kao
udarna snaga.
Planirano je da svaki odbor formira jezgra za razvoj odgovaraju}ih
vojnih jedinica na ~elu sa komandantom i wihovim {tabovima. Pomenuta
jezgra su u obavezi da pronalaze i pridobijaju qude za popunu svoje jedinice, saop{te borcima sistem pozivawa i obave{tavawa (metodom konspirativnih trojki svaki ~lan trojki ima zadatak da prona|e, ubedi, dr`i na
vezi i na ugovoreni znak povede svoje qude na odre|eno mobilizacijsko mesto za razvoj jedinice) i da za svoj sastav pridobiju {to vi{e pripadnika
profesionalnog dela vojske i milicije, odnosno najmawe jednog oficira iz
najbli`eg garnizona VJ u svojstvu komandira jedinice, koji bi bili u obavezi da se odazovu pozivu sa dostupnim naoru`awem i municijom.
Ovim povodom, Vojislav [e{eq je u naju`em krugu svojih saradnika
izneo podatak da je pomenutim sistemom obuhva}eno oko 80.000 qudi, te
da u roku od 6 do 8 sati mogu okupiti i vojno organizovati oko 30.000.
Najve}i problem u realizaciji plana je predstavqalo oru`je, koga, po
wihovim navodima, nisu posedovali u potrebnoj koli~ini, ali je [e{eq
planirao da posredstvom [uqagi}a, odnosno oficira VJ, wihovih istomi960

{qenika, potrebnu opremu nabave iz vojnih skladi{ta, odnosno nasilnim

putem, zauzimawem skladi{ta borbenim akcijama.
Va`no je napomenuti spregu koja je planirana izme|u ilegalnih, na teritoriji Srbije i Crne Gore i legalnih jedinica S^P koje su egzistirale
u sastavu regularnih snaga RSK i RS, uglavnom raspore|enih na prostoru
Semberije i Majevice. Po navodima [uqagi}a, ja~ina snaga na ovom prostoru kretala se oko 12.000 boraca. Krajem 1994. godine, pojedini ~lanovi
Politi~kog saveta SRS su se energi~no zalagali da se sve snage grupi{u u
jednu brigadu lociranu na prostoru SemberijaVi{egrad, dovedu u visoku
borbenu gotovost u funkciji operativno-takti~ke rezerve G[ Vojske RS i
pripreme za brze intervencije na raznim pravcima i ofanzivna dejstva.
Ovim snagama bi komandovali iskqu~ivo oficiri ~etni~kog opredeqewa,
a za delegata-oficira u G[ VRS predvi|en je Milorad Mani}, pukovnik
JNA u penziji.
U tom periodu evidentirani su intenzivni kontakti [e{eqa sa Milanom Marti}em, predsednikom RSK, tokom kojih je lider SRS direktno
instruisao rukovodstvo RSK da odbije sve mirovne inicijative iz Beograda, posebno plana Z-4, obe}avaju}i im svu logisti~ku pomo} i odr`avaju}i
ih u uverewu da }e im Srbija i SRS pomo}i u za{titi qudstva i teritorije. Me|utim, nakon odbijawa pomenutog plana od strane Milana Marti}a i
hrvatske ofanzive na Srpsku Krajinu, dobrovoqa~ke jedinice SRS povukle su se u najkra}em roku sa prostora RSK.
Evidentno je da je prezentirani plan Politi~kog saveta SRS stru~no
ura|en, za {ta je nesumwivo bilo potrebno dobro poznavawe teorije vojne
organizacije i sistema mobilizacije. [uqagi} je, u dogovoru sa [e{eqem,
zajedno sa anga`ovanim timom vojnih stru~waka iz Centra visokih vojnih
{kola, autor plana. Raspola`emo podacima da je juna 1993. godine, u rad
ukqu~en i Milo{ Dimitrijevi}, penzionisani oficir bezbednosti VJ,
koji je ubrzo postao i ~lan politi~kog saveta SRS. Stekav{i [e{eqevo
poverewe, koji mu je u ciqu za{tite dao konspirativno ime Stojan Kne`evi}, Dimitrijevi} je, uz [uqagi}evu pomo}, formirao obave{tajnu grupu pod {ifrovanim nazivom Feniks, koja se bavila prikupqawem, sistematizovawem, obradom i analizom podataka iz oblasti politike, ekonomije i vojne problematike, na osnovu kojih su sa~iwavane posebne informacije za potrebe predsednika SRS. Do potrebnih podataka, Dimitrijevi} je dolazio uglavnom kroz neformalne i uop{tene razgovore sa poznanicima iz
G[ VJ, dr`avnih organa i pojedinih politi~kih partija, ali je za pomenute potrebe aktivirao i svoje ~etiri ranije operativne veze u ^ikagu, Londonu, Be~u i Tel Avivu.
Grupa Feniks operativno je sara|ivala sa operativnim centrom
Tajfun iz RS, koji se bavio sli~nim poslovima i od koga su dobijali vrlo kvalitetne podatke iz oblasti politike, stavove stranih sila prema
krizi u SRJ, sastavu UNPROFOR, rasporedu, stawu i borbenoj gotovosti
hrvatske vojske i srpskih snaga, stawu u ~etni~kim i dobrovoqa~kim jedinicama SRS u RS i RSK, me|ustrana~kim odnosima, planovima i akcijama
najvi{ih dr`avnih organa i stranaka Srbije i SRJ u vezi Vensovog plana,
posebno stavove predsednika Srbije i SRJ, {to je Dimitrijevi} selektivno obra|ivao u informacijama za Vojislava [e{eqa.
961

Raspolo`iva saznawa ukazuju na organizovanu saradwu Vojislava [e{eqa sa pojedinim aktivnim i penzionisanim visokim oficirima Vojske
Jugoslavije (VJ), usmerenu na nasilno ru{ewe Ustavom utvr|enog poretka
Republike Srbije i naru{avawe wenog teritorijalnog integriteta. Registrovano je da je u periodu od novembra 1993. godine do decembra 1994. godine, posredstvom Radoslava [uqagi}a, Vojislav [e{eq kontaktirao sa slede}im aktivnim i penzionisanim oficirima VJ: Bo`idarom Stevanovi}em (general-pukovnikom u penziji i biv{im komandantom RV PVO), Nedeqkom Bo{kovi}em (general-majorom u penziji), Milojem Pavlovi}em
(biv{im komandantom RV PVO), Mi}om Deli}em (general-potpukovnikom), Du{anom Lon~arom (komandantom Vukovarskog korpusa), Borom Ivanovi}em (general-majorom, biv{im komandantom Novosadskog korpusa),
Vladanom [qivi}em (biv{im na~elnikom pozadinskog sektora G[ VJ),
Qubomirom Baji}em (general-majorom u penziji), Andrijom Bior~evi}em
(general-pukovnikom u penziji, biv{im na~elnikom Novosadskog korpusa),
Milo{em Dimitrijevi}em (pukovnikom u penziji), Miloradom Mani}em
(pukovnikom u penziji), Danetom Ajdukovi}em (general-majorom u penziji,
biv{im na~elnikom finansijske uprave G[ VJ), Miodragom Star~evi}em
(pukovnikom u penziji i biv{im na~elnikom pravne uprave G[ VJ), Slobodanom Jeremi}em (pukovnikom u penziji), Dragi}em Martinovi}em (potpukovnikom), general-majorima Simi}em, Mojsilovi}em i Milanovi}em,
kao i Yigurskim (pukovnikom u penziji).
Tako|e, u istom periodu Vojislav [e{eq je imao kontakte i sa vi{e
visokih oficira Srpske Vojske Krajine (SVK) general-majorom [uputom, pukovnicima u penziji Slobodanom Vukosavqevi}em i Nedeqkom Bubalom, pukovnikom Draganom Tawgom, kao i oficirima Vojske Republike
Srpske (VRS) general-majorom Bori}em iz Drvarskog korpusa, generalmajorom Gali}em, komandantom Romanijskog korpusa, pukovnikom u penziji
Sko~aji}em iz Drinskog korpusa, komandantom hercegova~kog korpusa general-majorom Radovanom Gruba~i}em i Brankom Kosi}em, pukovnikom iz
1. Kraji{kog korpusa.
Sastanci Vojislava [e{eqa sa pomenutim oficirima odr`avani su
uglavnom na Novom Beogradu, u sedi{tu firme Milana Dragi{i}a, ina~e
oca Steve Dragi{i}a, aktuelnog funkcionera SRS. [uqagi} je nastojao da
[e{eq uspostavi kontakt i sa Mom~ilom Peri{i}em, biv{im na~elnikom G[ VJ, ali ne raspola`emo saznawima da je pomenuti kontakt tada bio
realizovan.
Poznanstvo Vojislava [e{eqa i Radoslava [uqagi}a, ina~e doktora
vojnih nauka, datira od sredine sedamdesetih godina, kada je aktuelni lider
SRS bio student Fakulteta za narodnu odbranu u Sarajevu, na kome je [uqagi} predavao. Mogu}e je pretpostaviti da je [e{eq ve} tada bio evidentiran kao potencijalni [uqagi}ev kadar. Ne mo`emo prenebregnuti ~iwenicu da je [uqagi} imao izuzetan uticaj na [e{eqa, posebno u periodu 1993/1994. godine, kada je lider SRS, bez primedbi, usvajao svaki wegov predlog i sugestije (akcijom RDB prese~ena je i razotkrivena subverzivna delatnost pomenute grupe).
Septembra 1995. godine aktivnost Vojislava [e{eqa se prevashodno
ogledala u pripremi za organizaciju velikog mitinga SRS kome bi pri962

sustvovalo preko 100.000 gra|ana. Me|utim, zbog pogor{awa ukupnih dru{tveno-politi~kih prilika u zemqi i uskra}ivawa dozvola za odr`avawe
mitinga od strane nadle`nih organa, ovaj najavqeni miting morao je biti
prolongiran za jesen. Poku{avaju}i da na odre|en na~in kompenzira ovaj
proma{aj, [e{eq i mesni odbori SRS organizovali su vi{e mawih mitinga na teritoriji Srbije i KiM-a. Posebnu pa`wu privukao je miting
SRS u Gwilanu, gde je do{lo do fizi~kog sukoba u~esnika mitinga sa pripadnicima MUP-a RS, u kome su u~estvovali Vojislav [e{eq i Tomislav
Nikoli}, zbog ~ega su obojica prekr{ajno ka`weni kra}im zatvorskim kaznama.
Nakon obimnih organizacionih priprema SRS, na platou ispred Skup{tine SRJ, 21. septembra 1995. godine odr`an je protestni miting, kome je
prisustvovalo svega desetak hiqada gra|ana. Svoje govore odr`alo je nekoliko funkcionera SRS, koji su, kao i predsednik SRS Vojislav [e{eq,
najve}im delom napadali i optu`ivali predsednika Slobodana Milo{evi}a i vlast u Srbiji, kao i strana~ke prvake i politi~ke partije poput
SPO, Nove demokratije, JUL-a GSS i drugih. Istaknuti su zahtevi da
predsednik Srbije odmah podnese ostavku, da se granica na Drini otvori i
adekvatno pomogne Srbima preko Drine, kao i da se formira Vlada nacionalnog spasa, koja }e u roku od {est meseci raspisati izbore. I pored izra`enog emotivnog naboja i uzavrele atmosfere, kao i ve}eg broja ~lanova
SRS u vojnim uniformama koji su bili na rati{tima RSK i RS, miting je
protekao bez incidenata.
Krajem oktobra 1995. godine, Vojislav [e{eq je, o~ekuju}i prevremeno raspisivawe republi~kih i saveznih izbora, ~ije je odr`avawe prema
wegovim saznawima trebalo da bude jedan od elemenata Dejtonskog sporazuma, predlagao Vuku Dra{kovi}u formirawe zajedni~ke opozicione liste
SRS-a, SPO-a, DS-a i DSS-a, koja bi bila zasnovana na onim segmentima
politi~kog programa, oko kojih bi bilo mogu}e posti}i minimum saglasnosti budu}ih koalicionih partnera, kako bi zajedni~kim snagama na prevremenim izborima porazili SPS. S tim u vezi, zala`u}i se za uspostavqawe
saradwe opozicionih parlamentarnih stranaka, lider SRS-a je u vi{e navrata predlagao odr`avawe sastanaka lidera pomenutih stranaka. Iako su
ovi predlozi fakti~ki ostali nerealizovani, [e{eq je nastavio pojedina~no da kontaktira lidere navedenih stranaka, ocewuju}i da se osnovni
problem u formirawu jedinstvenog opozicionog bloka ti~e nesuglasica u
odnosima DS-a i DSS-a. U ovom periodu, registrovano je vi{e kontakata
lidera SRS sa Zoranom \in|i}em.
Reaguju}i na potpisivawe Dejtonskog mirovnog sporazuma, Vojislav
[e{eq je izrazio ogor~enost i otvoreno neslagawe sadr`inom pomenutog
sporazuma, smatraju}i da je RS na ovaj na~in o{te}ena, da je srpski narod
izneveren, kao i da se potpisani sporazum ne}e dugo slaviti.
Po~etkom decembra 1995. godine, [e{eq je kontaktirao Ri~arda
Goldstona, tu`ioca Ha{kog tribunala, izraziv{i spremnost da li~no doputuje u Hag, ukoliko me|unarodni tribunal ima ne{to protiv wega, budu}i da ga, kako ga je obavestio, ovda{wa {tampa optu`uje za ratne zlo~ine.
[e{eq je tako|e obavestio Goldstona da je spreman da doputuje u Hag i u
963

smislu pru`awa pomo}i u odgovaraju}im informacijama u ciqu re{ewa

jugoslovenske krize. Zahvaliv{i mu se na kooperativnosti, Goldston je saop{tio [e{equ kako optu`be nisu dovoqne za rad suda, sugeri{u}i mu
pri tom, da svoje izlagawe ovim povodom ukratko izlo`i u pismenoj formi
i po{aqe na adresu Ha{kog tribunala, dodav{i kako }e mu na pomenuto pismo odgovoriti samo ukoliko bude potrebe. Povodom planirane posete
Holandiji, gde je sa delegacijom SRS-a nameravao da u saradwi sa Klubom
Srba iz Amsterdama organizuje tribinu stranke u ovom gradu i ujedno iskoristi priliku da ostvari neposredan kontakt sa predstavnicima Ha{kog tribunala, [e{eq je u kontaktu sa Danicom Dra{kovi} istakao kako je MUP Republike Srbije odbio da mu izda paso{, zbog ~ega je onemogu}en da realizuje planiranu posetu. Tom prilikom, preneo je Dra{kovi}evoj da bi posetu Hagu istovremeno iskoristio i da bude za{ti}eni svedok
optu`be protiv predsednika Srbije i svedok odbrane Radovana Karayi}a i
Ratka Mladi}a.
S tim u vezi, raspola`emo saznawima da je po~etkom 1996. godine Branka Novakovi}, iz Amsterdama, obavestila Vojislava [e{eqa da je na teletekstu zvani~ne holandske televizije, kao i u izdawu dnevnog lista De
Volkstrant, objavqena vest u kojoj je saop{teno da je Vojislav [e{eq,
lider nacionalisti~ke opozicije u Srbiji, izrazio spremnost da se na Me|unarodnom tribunalu u Hagu pojavi kao svedok optu`nice protiv Slobodana Milo{evi}a. U pomenutom izve{taju citirane su [e{eqeve re~i da
poseduje neoborive dokaze da operacije u Bosni nisu bile pod komandom
Karayi}a i Mladi}a, nego uvek pod nadzorom Slobodana Milo{evi}a, na
{ta upu}uje i ~iwenica da su svi generali bosanskih Srba primali plate
iz Beograda. Vezano za planirani odlazak u Holandiju, a reaguju}i na upozorewe Nikole Popla{ena, predsednika SRS-a u RS, da postoji mogu}nost
da prilikom posete Hagu bude zadr`an godinu do dve dana, [e{eq je izjavio da bi wegovo zadr`avawe u Hagu predstavqao veliki kapital za stranku, u smislu medijske prezentacije koju bi on li~no time dobio, dodaju}i
kako je nameravao da ide u Hag prvenstveno kao svedok odbrane Radovana
Karayi}a, a ne kao svedok optu`be.
Sredinom januara 1996. godine, [e{eq je aktuelizovao inicijativu za
opoziv predsednika Republike Srbije, organizovawem potpisivawa peticije gra|ana za opoziv predsednika Srbije. Prema navodima [e{eqa, razlozi koji le`e u osnovi pokretawa pomenute inicijative ti~u se tvrdwe
da je predsednik Srbije izdao srpski nacionalni interes, da je u Srbiju
uveo neokomunisti~ku diktaturu, da je kriv za duboku ekonomsku krizu i socijalnu bedu koja je zavladala Srbijom i da je kriv za vladavinu kriminala
i dr`avno-finansijske mafije u Srbiji. Pomenuta inicijativa je imala za
ciq vr{ewe pritiska na vlast u Srbiji da {to pre raspi{e prevremene izbore na svim nivoima.
Svestan ~iwenice da zbog udara re`ima i medijske blokade SRS ne
mo`e sam da osvoji vlast, ali da, tako|e, nije spremna da ulazi u koalicije
sa drugim opozicionim strankama jer su sve lo{e, Vojislav [e{eq je zakqu~io da bi SPO na vlasti bio gora opcija od SPS-a na vlasti. U isto
vreme, isticao je da }e SRS samostalno iza}i na izbore, te da }e posle iz964

bora, ukoliko procene da im je za osvajawe vlasti potreban koalicioni

partner, u}i u koaliciju najverovatnije sa DSS, oceniv{i da Vuk Dra{kovi} luta i ne zna {ta ho}e, a da je Zoran \in|i} nema~ki ~ovek. Upravo u ovom periodu do{lo je do o{tre polarizacije u odnosima SRS-a sa
ostalim opozicionim strankama, koje su, po re~ima [e{eqa, zapo~ele nametawe svojih politi~kih stavova o navodnoj ugro`enosti nacionalnih
mawina u Srbiji, {to je u suprotnosti sa politi~kim programom SRS-a.
Razo~aran delovawem opozicionih politi~kih stranaka, [e{eq je izjavio da SRS ne}e vi{e sara|ivati sa demokratskom parlamentarnom opozicijom, iznose}i ocenu da je ranija saradwa SRS-a sa SPS-om bila daleko
korektnija nego sa opozicionim strankama. Istim povodom, polovinom maja 1996. godine, na 4. otaybinskom kongresu SRS-a, otvoreno je izjavio kako
je SPO ameri~ka agentura, te da, i pored toga {to se SRS zala`e za ru{ewe aktuelne vlasti, ne}e dozvoliti da ameri~ke sluge zavladaju Srbijom i
svedu je na Beogradski pa{aluk.
Nakon parlamentarnih izbora 1996. godine i osvajawa lokalne vlasti
u Beogradu od strane koalicije Zajedno, Vojislav [e{eq je nastavio da
ostvaruje intenzivne kontakte sa bra~nim parom Dra{kovi}, interesuju}i
se za situaciju u odnosima unutar pomenute koalicije, istovremeno nastoje}i da uti~e na lidera SPO-a da ne podr`i kandidaturu Zorana \in|i}a
za gradona~elnika Beograda. S tim u vezi, i nakon izbora \in|i}a za gradona~elnika Beograda, [e{eq je u redovnim kontaktima sa Danicom Dra{kovi} razmatrao strategiju uklawawa lidera DS sa ove funkcije, kao i
na~in potiskivawa uticaja DS u ure|iva~koj politici Studija B.
U ovom periodu, evidentirani su [e{eqevi u~estali kontakti sa Vladimirom @irinovskim, predsednikom Liberalno-demokratske stranke Rusije, kao i uspostavqawe politi~ke saradwe sa @an Mari Lepenom, liderom Nacionalnog fronta Francuske. Saradwa sa ovim krajwe desni~arskim partijama je vremenom intenzivirana, tako da je Lepen kasnije pru`io
zna~ajnu finansijsku pomo} predsedni~koj kampawi Vojislava [e{eqa na
saveznim predsedni~kim izborima 1997. godine.
Tokom 1995. i 1996. godine, registrovane su intenzivne aktivnosti Vojislava [e{eqa na planu organizacionog ja~awa strana~ke infrastrukture SRS u Republici Srpskoj, {to je kasnije rezultiralo naglim porastom
~lanstva i simpatizera stranke na ovoj teritoriji.
Poraz na predsedni~kim izborima 1997. godine [e{eq je veoma te{ko
do`iveo, tako da je jo{ u toku izbora, sumwaju}i u regularnost glasawa na
Kosovu i Metohiji, u kontaktima sa svojim saradnicima isticao da je spreman da formira {tab za spre~avawe zakletve Milutinovi}a.
U prole}e 1998. godine Vojislav [e{eq je prihvatio u~e{}e u Vladi
Srbije, uveren da }e postepenim participirawem u vr{ewu dr`avnih
funkcija pro{iriti politi~ki uticaj SRS-a i stvoriti uslove da kroz dogledno vreme preuzme potpunu politi~ku vlast u zemqi. Na ovaj na~in, SRS
je iskoristio neodlu~nost i prevelike politi~ke apetite SPO, koji je svoj
ulazak u Vladu uslovqavao zahtevom za dodelom polovine ministarskih mesta, ambasadorskih, direktorskih i drugih funkcija. Pomenuti period karakteri{e [e{eqevo nastojawe da kroz aktivno delovawe u vr{ewu vla965

sti uspostavi kontrolu nad odre|enim resornim ministarstvima, posebno nad Ministarstvom za obrazovawe, {to je kasnije u dobroj meri i realizovao. Tako|e, ulazak u Vladu, [e{eq je iskoristio u ciqu edukacije kadrova za poslove upravqawa dr`avnom administracijom i organizovawe
paralelnih sistema kontrole u radu Vlade i ministarstava, radi prikupqawa eventualnih kompromituju}ih podataka o koalicionim partnerima.
Neposredno pred po~etak agresije NATO na SRJ, Vojislav [e{eq je
imao pogre{nu procenu da ova vojna alijansa ne mo`e izvr{iti intervenciju bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN. Tako|e, lider SRS je bio protiv potpisivawa mirovnog plana koji su predlo`ili Ahtisari i ^ernomirdin, {to su poslanici stranke i potvrdili neprihvatawem pomenutog
plana. Smatraju}i da je potpisani sporazum nepovoqan za SRJ, predstavnici SRS su ponudili ostavke na sve funkcije u Vladi Srbije, {to predsednik Milutinovi} nije prihvatio, sa obrazlo`ewem da je u toku ratno stawe.
Reaguju}i na zahteve opozicije da se zbog aktuelne politi~ko-ekonomske situacije u zemqi raspi{u vanredni izbori na svim nivoima, Vojislav
[e{eq je izrazio negodovawe, smatraju}i da su redovni izbori planirani
za 2000. godinu, tako|e izra`avaju}i uverewe da opozicione stranke, zbog
izdajni~kog dr`awa tokom agresije i neu~estvovawa u obnovi zemqe, nemaju nikakvih izgleda da zadobiju poverewe naroda.
Me|utim, nakon raspisivawa izbora za 24. septembar, rukovodstvo
SRS je odlu~ilo da na izbore samostalno iza|e, planiraju}i da eventualne
koalicije naprave nakon izbora. U me|uvremenu, nezadovoqan zastupqeno{}u predizbornih aktivnosti stranke na dr`avnim medijima, ali i svestan
~iwenice da je SRS dosada{wom saradwom sa strankama leve orjentacije
izgubila izvestan procenat svojih bira~a, [e{eq je zapo~eo otvorenu
kampawu protiv koalicionih partnera, nastoje}i da uka`e na zna~ajne ideolo{ke i druge razlike izme|u SRS i leve koalicije. U tom smislu, u svojim dosada{wim predizbornim aktivnostima, predstavnici SRS otvoreno
optu`uju ~elnike SPS, a posebno JUL, kao glavne krivce za probleme u zemqi, istovremeno poku{avaju}i da, na odre|eni na~in, uspostave kontakte
sa predstavnicima DOS. Revoltiran istupima pojedinih lidera SPS i
JUL, koji su SRS nazvali najve}im zlom u Srbiji, [e{eq je sve napade
okarakterisao da dolaze sa vrha, te upozoriv{i ih da }e im se to vratiti, izneo nameru da u javnost istupi sa stavom da }e nakon izbora, u slu~aju pobede radikala, predsednika Milo{evi}a isporu~iti Tribunalu u Hagu.
Kada je re~ o predsedni~kim izborima, lider SRS je saop{tio da, ukoliko do|e do drugog kruga, glasa~i SRS ne}e podr`ati predsednika Milo{evi}a.
Tako|e, raspola`emo saznawima da je rukovodstvo SRS donelo odluku
da ne prizna izborne rezultate na onim glasa~kim mestima gde wihova
stranka ne bude imala kontrolore, {to se posebno odnosi na podru~je Kosmeta. Dragan Todorovi}, ~lan Izvr{nog odbora SRS i potpredsednik
Vlade Srbije, konstatovao je da }e pripadnici stranke zapaliti svaku glasa~ku kutiju na bira~kim mestima na Kosovu, uz komentar da radikali vi{e ne}e dozvoliti kra|u glasova na ovoj teritoriji.
Aktivnosti Vojislava [e{eqa u okviru predizborne kampawe bile su
sra~unate na poku{aj da, kritikuju}i politiku kako leve koalicije, tako i
966

lidera DOS, animira odre|eni broj neopredeqenih glasa~a, odnosno privu~e deo nezadovoqnih pristalica pomenutih politi~kih grupacija na svoju stranu. Wegova ostra{}enost u napadima na koalicione partnere ne
predstavqa iznena|ewe, jer je re~ o jednoj genezi pona{awa Vojislava [e{eqa u posledwih petnaest godina. Imaju}i u vidu da se u pojedinim situacijama, kqu~nim za wegov i opstanak SRS, najbrutalnije odnosio upravo
prema onima koji su najvi{e pomogli ili najvi{e sa wim sara|ivali, {to
govori ne samo o moralnoj, ve} i o psiholo{koj dimenziji wegove li~nosti.
Fusnote
1) Petar Pani} u`iva posebno poverewe Vojislava [e{eqa i jedan je od vo|a ekstremno-teroristi~ke grupe, koja se bavila nedozvoqenom trgovinom oru`ja, eksploziva,
municije i uterivawem dugova, a koju uglavnom sa~iwavaju lica koja su u okviru paravojnih formacija SRS u~estvovala u ratnim operacijama na podru~ju biv{e BiH.
Raspola`emo podacima da je Pani} direktno u~estvovao u organizovawu akcija podmetawa eksploziva u objekte na ~ije je vlasnike vr{en pritisak iz politi~kih razloga.
2) U ciqu razvoja mobilizacijskog sistema S^P u ilegali i povezivawa odabranih
qudi sa oficirima VJ u garnizonima koji se nalaze na istom podru~ju, [uqagi} je tokom 1994. godine intenzivno obilazio odbore SRS na prostoru U`ica, Vaqeva, Podriwa, Svilajnca i nekih mesta u Vojvodini.

MLXII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
CRDB Beograd
III odeqewe I odsek
SET
05029
6. 12. 2000. godine
Na osnovu ta~ke 57 Pravila o radu Resora dr`avne bezbednosti, daje se
slede}i predlog za obustavqawe operativne obrade.
Vojislav [e{eq, ro|en 11. 12. 1954. godine u Sarajevu, od oca Nikole,
dr`avqanin SRJ, doktor pravnih nauka, profesor na Pravnom fakultetu
Univerziteta u Beogradu, o`ewen, otac troje maloletne dece, sa prebivali{tem u ul. Posavskih odreda 36, Batajnica, op{tina Zemun.
Razlozi: Nad Vojislavom [e{eqem je odlukom na~elnika RDB MUPa Republike Srbije broj 75784, od 11. 12. 1995. godine, zavedena operativna
obrada zbog delovawa sa pozicija srpskog ekstremizma.
Tokom vo|ewa operativne obrade, primenom raspolo`ivih mera i radwi RDB potvr|ena su saznawa o wegovim kontaktima sa bezbednosno-interesantnim licima: Vladimirom @irinovskim, predsednikom Liberalnodemokratske partije Rusije, @an Mari Lepenom, predsednikom Nacionalnog fronta Francuske, kao i sa slu`benicima pojedinih DK predstavni{tava u Beogradu i visokih dr`avnika Iraka i Slova~ke.
S obzirom da je nakon aktuelnih politi~kih promena u SRJ Vojislav
[e{eq odustao od zagovarawa nasilnog preuzimawa vlasti, u velikoj me967

ri pasiviziraju}i se u iznetom smislu, mi{qewa smo da bi daqe vo|ewe obrade nad imenovanim trebalo obustaviti.
Kucano u 2 primerka.
(redigovano)
(redigovano)

MLXIII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
83518
13. 12. 2000. godine
Beograd, Kneza Milo{a 92
Na osnovu ta~ke 57 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti i u vezi ta~ke 11 Uputstva o primewivawu propisanih sredstava i metoda u izvr{avawu poslova iz delokruga Slu`be dr`avne bezbednosti, a na predlog
CRDB Beograd, Sp. br. 126282 od 8. 12. 2000. godine, donosim odluku o prestanku OO nad [e{eq Vojislavom, ro|en 11. 12. 1954. godine u Sarajevu, od
oca Nikole, dr`avqanin SRJ, doktor pravnih nauka, profesor na Pravnom
fakultetu Univerziteta u Beogradu, o`ewen, otac troje maloletne dece, sa
prebivali{tem u ul. Posavskih odreda 36, Batajnica, SO Zemun.
Obrazlo`ewe: Nad [e{eq Vojislavom je odlukom na~elnika RDB
MUP Republike Srbije br. 75784 od 11. 12. 1995. godine zavedena operativna obrada zbog delovawa sa pozicija ekstremizma.
Tokom vo|ewa operativne obrade, primenom raspolo`ivih mera i radwi RDB, potvr|ena su saznawa o wegovim kontaktima sa bezbednosno interesantnim licima: Vladimirom @irinovskim, predsednikom Liberalnodemokratske partije Rusije, @an Mari Lepenom, predsednikom Nacionalnog fronta Francuske, kao i sa slu`benicima pojedinih DK predstavnika
u Beogradu i visokih dr`avnika Iraka i Slova~ke.
S obzirom da vo|ewem obrade nad [e{eq Vojislavom nije dokazana
wegova neprijateqska delatnost, odlu~eno je kao u dispozitivu.
(potpis redigovan)

MLXIV
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
H Uprava V odeqewe
Broj: 56327
Datum: 28. 8. 2001. godine
Beograd
968

Izjava
U vezi sa navodima Vojislava [e{eqa, iznetim na vanrednoj konferenciji za novinare SRS, odr`anoj dana 27. 8. 2001. godine u Beogradu, izjavqujem da u periodu od 1. 2. 2001. godine, kada sam re{ewem na~elnika RDB
MUP Republike Srbije postavqen na mesto na~elnika V odeqewa H Uprave RDB, koje neposredno primewuje OT meru tajnog pra}ewa i osmatrawa
lica i objekata, prema pokojnom Momiru Gavrilovi}u ovo odeqewe nije
primewivalo meru tajnog pra}ewa i osmatrawa, zakqu~no sa istekom dana
3. 8. 2001. godine.
Osim toga, napomiwem da V odeqewe H Uprave RDB MUP Republike
Srbije u ovom periodu nije primewivalo nijednu meru tajnog pra}ewa i
osmatrawa pod radnim nazivom Gavran.
Na~elnik V odeqewa H Uprave RDB
Major \or|e Vuka{inovi}

MLXV
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije
Resor dr`avne bezbednosti
Centar Resora dr`avne bezbednosti
V odeqewe na~elniku
Beograd
Dostavqamo vam krivi~nu prijavu sa prilozima, koju je Resor dr`avne
bezbednosti podneo protiv Vojislava [e{eqa, dana 30. 8. 2001. godine, radi ulagawa u odgovaraju}i dosije.
Na~elnik uprave
(potpis redigovan)
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
Br. 1454
30. 8. 2001. godine
Beograd, Kneza Milo{a 92

IV op{tinskom javnom tu`ila{tvu Beograd

Na osnovu ~lana 151, stav 6 ZKP, podnosi se krivi~na prijava protiv
[e{eq Vojislava, od oca Nikole, ro|enog 11. 10. 1954. godine u Sarajevu,
BiH, sa prebivali{tem u Beogradu, Zemun, Posavskog odreda br. 36, JMBG
1110954172701.
Postoji osnovana sumwa da je prijavqeni [e{eq Vojislav izvr{io
krivi~no delo iz ~lana 218 KZ RS, {irewe la`nih vesti, na taj na~in {to
je na konferencijama za {tampu, odr`anim dana 27. i 29. 8. 2001. godine, u
prostorijama Srpske radikalne stranke (SRS) u Beogradu, Zemun, Trg pobede br. 2, pred okupqenim novinarima izneo niz neistina o navodnom u~e969

{}u pripadnika Slu`be dr`avne bezbednosti u ubistvu Momira Gavrilovi}a 3. avgusta ove godine, izjaviv{i da su na~elnik Resora dr`avne bezbednosti general-major Goran Petrovi} i wegov zamenik Zoran Mijatovi},
organizatori Gavrilovi}evog ubistva, kao i da raspola`e pouzdanim informacijama da je SDB po nare|ewu Zorana Mijatovi}a pratila Momira Gavrilovi}a celog dana kada je ubijen 3. avgusta ove godine, pokazav{i pri tom odre|eni dokument za koji je rekao da je izve{taj o pra}ewu Gavrilovi}a koji nosi radni naziv Gavran, a u kojem je kao ciq akcije navedeno utvr|ivawe kretawa Gavrilovi}a na dan 3. avgusta 2001. godine od 8.00
~asova ujutro do 18.30. Istovremeno su na zvani~noj internet prezentaciji Srpske radikalne stranke prikazani materijali sa vanrednih konferencija za novinare 27. i 29. avgusta ove godine, u okviru kojeg su u integralnoj
verziji objavqene celokupne gore pomenute izjave Vojislava [e{eqa na
temu u~e{}a Slu`be dr`avne bezbednosti u pra}ewu Gavrilovi}a 3. avgusta 2001. godine, sa niz detaqa neistinite sadr`ine. Prijavqeni Vojislav
[e{eq je napred navedeno delo u~inio u evidentnoj nameri da diskredituje i kompromituje rukovodstvo Resora dr`avne bezbednosti, izazove neraspolo`ewe, uznemirewe i nepoverewe gra|ana u rad Ministarstva unutra{wih poslova, i osujeti sprovo|ewe odgovaraju}ih mera od strane nadle`nih organa.
Dana 27. 8. 2001. godine, Vojislav [e{eq je na vanrednoj konferenciji
za {tampu Srpske radikalne stranke SRS, izneo da je ova stranka do{la
do pouzdanih i verodostojnih informacija da je po nare|ewu Zorana Mijatovi}a, zamenika na~elnika RDB, Slu`ba dr`avne bezbednosti pratila
Momira Gavrilovi}a na dan kada je ubijen, 3. avgusta ove godine. On je, pozvav{i se na neimenovane pouzdane izvore SRS, naveo da je ubistvo izvr{eno iz politi~kih razloga, te da je u~iweno od strane tri po~inioca
koji su se sa lica mesta udaqili sivim mercedesom 190. [e{eq je zatim
izneo da su Du{an Mihajlovi}, ministar unutra{wih poslova, i kapetan
Karleu{a, iskoristili nedavnu konferenciju za novinare da opravdaju
ubistvo Gavrilovi}a, te je najavio da }e SRS na Skup{tini Srbije tra`iti da se raspravi o Izve{taju o pra}ewu Gavrilovi}a u okviru zahteva
stranke za smewivawe ministra Mihajlovi}a.
Celokupan sadr`aj napred pomenute izjave Vojislava [e{eqa detaqno je objavqen na zvani~noj internet prezentaciji Srpske radikalne stranke, u tekstu pod nazivom Konferencija za novinare 27. i 23. avgust 2001. godine, u delu Vanredna konferencija za novinare, 27. avgust 2001. godine,
te je kao takav dostupan {iroj javnosti u zemqi i inostranstvu. Na prvoj
strani ovog teksta, po~ev od 12. reda, pa sve do polovine ~etvrte strane, izneti su navodi prijavqenog koji se odnose na RDB, a po~iwu: Po{to mi nemamo modernog pravnog poretka, po{to kod nas nema principa ustavnosti
i zakonitosti, po{to nemamo ni Ustavnog suda, a glavna mafija{ka organizacija u Srbiji je Slu`ba dr`avne bezbednosti, Srpska radikalna stranka
mora da obavqa i neke stvari za koje ina~e ne bi imala dovoqno vremena u
nekim redovnim i normalnim prilikama. I mi smo do{li do sasvim pouzdanih verodostojnih informacija da je Slu`ba dr`avne bezbednosti celi
970

dan pratila Momira Gavrilovi}a onog dana kad je Gavrilovi} ubijen. U posedu smo i dokumenta koji o tome svedo~i, imamo izve{taj o pra}ewu lica.
Centar Resora dr`avne bezbednosti Beograd, deveto odeqewe, pod radnim
nazivom Gavran: tajno pra}ewe vr{eno na teritoriji grada Beograda ,
u nastavku kojeg je izneto jo{ niz neistinitih detaqa (sadr`aj teksta u potpunosti dostavqamo u prilogu Konferencija za novinare 27. i 23. avgust
2001. godine).
Na konferenciji za novinare odr`anoj dana 29. 8. 2001. godine, Vojislav [e{eq je izjavio da raspola`e dokazima o ubistvima Slavka ]uruvije, Radovana Stoj~i}a-Baye i Momira Gavrilovi}a, preciziraju}i pri tom
da neki od wih potvr|uju da su organizatori ubistva Momira Gavrilovi}a
na~elnik Resora dr`avne bezbednosti general-major Goran Petrovi} i wegov zamenik Zoran Mijatovi}. Nakon ove konferencije za {tampu, na zvani~nom internet sajtu Srpske radikalne stranke objavqena je i ova izjava
Vojislava [e{eqa u integralnoj verziji, tako|e sa niz detaqa neistinite
sadr`ine. (Sadr`aj teksta u potpunosti dostavqamo u prilogu Konferencija za novinare 29. i 27. avgust 2001. godine, Vanredna konferencija za novinare, 29. avgust 2001. godine).
Iz napred iznetog, evidentna je namera prijavqenog Vojislava [e{eqa, predsednika Srpske radikalne stranke, da slu`e}i se nekonvencionalnim metodama politi~ke borbe, izno{ewem podataka neistinite i kompromituju}e sadr`ine, diskredituje rukovodstvo Resora dr`avne bezbednosti i MUP Republike Srbije, izazove neraspolo`ewe, uznemirewe i nepoverewe gra|ana u wihov rad, i osujeti sprovo|ewe odgovaraju}ih mera od
strane nadle`nih organa.
Dokaz:
1. Dokument sa zvani~ne internet prezentacije SRS Konferencija za
novinare 27. i 23. avgust 2001. godine, Vanredna konferencija za novinare
27. avgust 2001. godine (ukupno sedam strana).
2. Dokument sa zvani~ne internet prezentacije SRS Konferencija za
novinare 29. i 27. avgust 2001. godine, Vanredna konferencija za novinare,
29. avgust 2001. godine (ukupno devet strana).
3. Glas javnosti od 28. 8. 2001. godine (na 4. strani).
4. Izjava Branka Jovanovi}a, na~elnika Centra Resora dr`avne bezbednosti Beograd, od dana 28. 8. 2001. godine.
5. Izjava \or|a Vuka{inovi}a, na~elnika Vodeqewa H uprave RDB,
br. 5637 od dana 28. 8. 2001. godine.
6. Po potrebi slu`benim putem pribaviti arhivske snimke vesti BK
Televizije, Televizije YUInfo, TV Politika, NTV Studio B, emitovanih dana 27. i 29. 8. 2001. godine u popodnevnim ~asovima.
7. Kompjuterski flopi disk sa snimqenom sadr`inom sajta zvani~ne
internet prezentacije Srpske radikalne stranke SRS.
8. Novine Ekspres od ~etvrtka, 30. avgusta 2001. godine.
9. Ve~erwe novosti od dana 28. avgusta 2001. godine.
10. Fotokopija teksta objavqenog u listu Blic od dana 30. avgusta
2001. godine.
971

11. Fotokopija teksta objavqenog u listu Glas od dana 30. avgusta 2001.
godine.
12. Fotokopija teksta objavqenog u listu Novosti od dana 30. avgusta
2001. godine.
13. Fotokopija teksta objavqenog u listu Politika od dana 30. avgusta 2001. godine.
14. Fotokopija teksta objavqenog u listu Borba od dana 30. avgusta
2001. godine.
Ovla{}eno slu`beno lice
(potpis redigovan)

MLXVI
(redigovano)
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije
Resoru dr`avne bezbednosti kabinetu na~elnika
Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam izjavu na~elnika CRDB Beograd od 28.
avgusta 2001. godine.
Na~elnik CRDB Beograd
(potpis redigovan)
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dr`avne bezbednosti
H uprava V odeqewe

Izjava
U vezi sa navodima Vojislava [e{eqa, iznetim na vanrednoj konferenciji za novinare SRS, odr`anoj dana 27. 8. 2001. godine u Beogradu, izjavqujem da u periodu od 1. 2. 2001. godine, kada sam re{ewem na~elnika RDB MUP
Republike Srbije postavqen na mesto na~elnika V odeqewa H uprave RDB,
koje neposredno primewuje OT meru tajnog pra}ewa i osmatrawa lica i objekata, prema pokojnom Momiru Gavrilovi}u ovo odeqewe nije primewivalo
meru tajnog pra}ewa i osmatrawa, zakqu~no sa istekom dana 3. 8. 2001 godine.
Osim toga, napomiwem da V odeqewe H uprave RDB MUP Republike Srbije u ovom periodu nije primewivalo nijednu meru tajnog pra}ewa i osmatrawa pod radnim nazivom Gavran.
Redovna konferencija za novinare, 23. avgust 2001. godine
Na redovnoj konferenciji za novinare Srpske radikalne stranke, prisutnima se obratio predsednik stranke dr Vojislav [e{eq.
Dame i gospodo, pod DOS-ovskom vla{}u ekonomija u Srbiji je ukinuta. Narod vi{e nema o ~emu da brine, ekonomija ne postoji, nema proizvodwe, jo{ malo pa }e ukinuti i plate i penzije, ukinu}e hleb, meso je svakako
972

skupqe nego u Nema~koj, sva predizborna obe}awa su zaboravqena. Postoji

re{ewe i postoji izlaz iz ove situacije, ali re{ewe ne mo`e biti u praznim obe}awima ni u i{~ekivawu pomo}i spoqa. Pomo}i koja, zapravo, u
ozbiqnijem iznosu nikada ne}e do}i. Koje je, onda, to re{ewe? Re{ewe je
oslawawe na sopstvene snage, oporavqawe proizvodwe kroz racionalne investicije i podsticawe onih proizvodnih grana koje imaju najboqu perspektivu. To mogu da rade samo ozbiqni qudi koji nisu uvezani u mafija{ke
lance i klanove, qudi koji su stru~ni i kompetentni. Takve qude danas ima
samo Srpska radikalna stranka. Put koji mi nudimo je mukotrpan, te`ak,
ali on je jedini mogu}. Isprobali smo sve druge varijante i nijedna nije bila dobra, i komunisti~ku, i varijantu oklevawe radikalne promene komunisti~kog sistema, i varijantu DOS-ovsku slepog sle|ewa zapadnih recepata koji su se ve} pokazali pogubnim i u Rusiji, i Rumuniji, i u Bugarskoj.
Srpska radikalna stranka zahteva hitne izbore. Izbori moraju biti
raspisani na svim nivoima pre nego {to se naprave nove fatalne gre{ke.
Gde su mogu}e te nove fatalne gre{ke? Videli ste projekat koji je DOS usaglasio sa nekim strankama iz Crne Gore po pitawu preure|ewa savezne dr`ave i taj projekat ukida saveznu dr`avu, on vra}a ono najgore {to je bilo
u Ustavu iz 1992. godine. On ukida demokratiju, tamo se ponovo predvi|a da
se za Ve}e republika ne ide na neposredne izbore, izja{wavawe gra|ana,
nego da federalne jedinice ure|uju kako }e se to raditi. To je ono najlo{ije {to je bilo u Ustavu iz 1992. godine i {to smo s te{kom mukom pro{le
godine promenili. I u ovom projektu se predvi|a ponovo uvo|ewe kancelarskog sistema. U svim parlamentarnim demokratskim zemqama na svetu
predsednik vlade je prvi me|u jednakima, a Skup{tina bira i obara celu
vladu, a oni bi da vrate na savezni nivo ono {to smo imali do pro{le godine, da Skup{tina samo bira predsednika vlade kao kancelara, a da on po
svojoj voqi postavqa i otpu{ta ministre tako da neko nave~e legne u krevet kao ministar, a ujutro se probudi ,nije vi{e ministar, e to je su{tina,
to nije demokratski princip.
Taj princip DOS-ovci planiraju i za lokalni nivo vlasti, za lokalnu
samoupravu. Umesto razvijawa demokratskog parlamentarizma i na lokalnom nivou, oni uvode takozvani gradona~elni~ki sistem, koji je monokratski, a ne demokratski, koji je birokratski po svojoj prirodi: bira se jedan
~ovek i on o svemu posle odlu~uje, Skup{tina mu je samo ukras, da je na ~elu kompletne upravne vlasti lokalne samouprave. To su nam dostavili u novom projektu Zakona o lokalnoj samoupravi. I, ono {to je najopasnije za
Srbiju, to je ovaj dogovor koji su DOS-ovci nedavno postigli po pitawu
Vojvodine. To zna~i potpuno razbijawe Srbije, smawuju se nadle`nosti savezne dr`ave. Vidite, kod nas se smawuju nadle`nosti savezne dr`ave, a u
Bosni i Hercegovini ja~aju nadle`nosti centralne vlasti. Gde je tu logika? Bosna i Hercegovina po Dejtonskom sporazumu je kao konfederacija zami{qena sa dva samostalna entiteta, odnosno konfederalne jedinice, Republikom Srpskom i Muslimansko-Hrvatskom Federacijom. Muslimani i
Hrvati imaju federaciju, pa ta federacija ulazi u konfederaciju sa Republikom Srpskom, i sad tamo ja~aju zapadne sile nadle`nosti centralne
vlasti, uvode jedinstvenu carinu, jedinstvenu policiju, najavquju jedinstvenu vojsku i tako daqe, a kod nas se razbija savezna dr`ava.
973

Do{lo je do izvesnih razra~unavawa unutar DOS-a, izme|u Ko{tunice i \in|i}a, ali, po svoj prilici, zapadne gazde su jednom i drugom stavili {apu za vrat i rekli dokle smeju, dokle ne smeju da idu u svemu tome. Wima je ciq da i \in|i} i Ko{tunica {to vi{e oslabe, zapravo da ih u dogledno vreme odbace i da zasedne Neboj{a ^ovi}. Neboj{u ^ovi}a spremaju kao novog guvernera Srbije, kao u Republici Srpskoj, iskoriste Biqanu
Plav{i} pa je odbace, posle Biqana mo`e i u Hag, iskoriste Milorada Dodika pa ga odbace, sad }e da odbace i ovog sada{weg, koji je tako|e svoje otpevao. Tako }e da rade i u Srbiji, tako rade u svakoj dr`avi gde vlast nije
odgovorna samo sopstvenom narodu, gde ne postoji dr`avna nezavisnost.
U sferi borbe protiv kriminala, DOS-ovci ne samo da ni{ta nisu
u~inili, nego su situaciju pogor{ali. Mi sada imamo situaciju u kojoj ministar unutra{wih poslova, Du{an Mihajlovi}, dr`i konferenciju za
{tampu da objasni i opravda za{to je ubio Momira Gavrilovi}a, biv{eg
visokog funkcionera UDB-e. Cela konferencija za {tampu je bila posve}ena wegovom obja{wewu za{to je morao da ubije Gavrilovi}a. Umesto da
govori o tome ko su izvr{ioci ubistva, ko su organizatori, ko su nalogodavci, dokle je stigla policija, on iznosi biografske podatke za mrtvog ~oveka. Ako je sve ono ta~no za Gavrilovi}a, {to to kao ministar policije
nije rekao dok je Gavrilovi} bio `iv, {to nije preduzeo mere? Pogotovo,
ka`e, imao privatni zatvor, kad je saznao Du{an Mihajlovi} za taj privatni zatvor, kad je saznao onaj wegov a|utant Karleu{a, onaj bubwar, kad je on
saznao za taj privatni zatvor, ja sam to tek neki dan saznao, ili je ne{to
drugo u pitawu? Koliko smo mi neozbiqna dr`ava. Zasipaju nas sada zakonskim projektima, uvode nove sudove, trgova~ke sudove, apelacione, ovakve,
onakve, vra}aju se na staro, bez imalo promi{qenosti i imalo poznavawa
problematike. Dr`ava je u apsolutnom haosu. Bila je na{a dr`ava i ranije
u te{kim problemima i pod lo{om vla{}u, ali ovo je ne{to nevi|eno.
Zbog toga su neophodni {to skoriji izbori, i zbog toga je dobro da imamo
~este izbore i u narednih deset-petnaest godina, da bi vlast bila {to promenqivija i da se oni koji bi dolazili na vlast ne bi previ{e osilili.
Ovo {to se sada de{ava je ~isto sileyijstvo vlasti u odnosu na narod,
a da ne govorim u odnosu prema politi~kim protivnicima prema opoziciji, a to sileyijstvo se kad tad kao bumerang razbija o glav,u. Ranije je bilo
problema sa slobodom {tampe, velikih problema, bilo je diktata vlasti
novinarima, medijima i tako daqe, ali se ta~no znalo {ta je re`imski medij, {ta opozicioni. Re`imski su obi~no bili centralni, dr`avni, ali
opozicionih je uvek bilo mnogo vi{e, lokalnih, regionalnih i tako daqe.
Sad uop{te nema podele na re`imske i opozicione medije, sad su svi mediji ~isto re`imski, pod direktnom kontrolom re`ima, sad im se servira i
{ta }e pisati i kako }e pisati i kako }e objavqivati i tako daqe. Srpska
radikalna stranka je i ranije u nekim fazama bila pod medijskom blokadom,
ali ovo {to sad imamo od 1995. godine nije zabele`eno, toliki nivo medijske blokade. I, prave istu gre{ku kao {to su ranije socijalisti ~inili,
misle da se }utawem istina mo`e izbe}i ili sakriti. To je stra{na gre{ka, tu idu iskqu~ivo na samozavaravawe. Oni samo sebe mogu da ubede da
je istina ono {to se ~uje sa wihovih televizija, sa wihovih radio stanica
974

ili {to se pro~ita u wihovim novinama, to nije istina. Znate, kad ujutro
uzmem sedam dnevnih listova koji izlaze u Beogradu i kad je svih sedam listova potpuno isto, kad u svakom sve isto ~itate, sa istog aspekta, sa istim
pristupom, onda ve} formirate jedan odre|en stav koji se te{ko mo`e promeniti. Imamo jednoumqe, to jednoumqe je smi{qeno kao na~in prikrivawa istine o situaciji u kojoj se nalazimo, ali ne mo`e dugo da traje.
Oni sada obja{wavaju narodu, sad su prose~ne plate dvesta maraka. [ta
to zna~i? Za tih dvesta maraka ne mo`ete da kupite ono {to ste pro{le godine mogli za pedeset maraka. Jo{ su plate porasle. Nisu porasle, jer da bi
plate porasle one sada, prema cenama mesa koje je skupqe nego u Nema~koj,
treba da budu ~etiri hiqade maraka, tri, ~etiri hiqade, koliko je prose~na nema~ka plata, ako pla}amo meso po ceni koju pla}aju Nemci. I, ako }e
nam cena struje jo{ malo biti kao u Nema~koj, cena telefona, cena komunalija, cena ovoga, cena onoga, onda i plate moraju biti na tom nivou. Te stvari se mere me|usobno, a ne ve{ta~ki kurs dinara u odnosu na marku. U jednom trenutku, prvi koji se pojavi na ulici da nudi ne{to vi{e dinara za nema~ku marku izazva}e stampedo, jer Dinki} je neki dan priznao da je u opticaju milijarda i ~etristo miliona dinara u markama, odnosno maraka u dinarima, milijarda i ~etristo miliona. Pre septembra meseca bilo je nekih
{esto-sedamsto miliona maraka, udvostru~ena je masa novca u opticaju, a
smawena proizvodwa. Zvani~no je priznato da je proizvodwa smawena za devet procenata u odnosu na pro{lu godinu, jo{ da nije uspe{ne poqoprivrede, ko zna koliko bi to bilo. Nema tu unutra{wih ekonomskih elemenata
na kojima bi se pove}avala masa novca u opticaju. Postoji samo jedan ve{ta~ki mehanizam. Mo`da je sad ne{to ve}a disciplina kada je re~ o bankama, ranije su razni klanovi davali mogu}nost jednoj ili drugoj banci da
iza|e na ulicu kad po`eli, pa tako izazove stampedo. Ovde je sad malo ve}a
disciplina u tom pogledu, a kad to u jednom trenutku pukne, to se ne}e zaustaviti tako lako, sve je na klimavim nogama.
Drugo, od plate ne mo`e niko da `ivi, oni koji imaju neku u{te|evinu,
sad je iznose, tu posledwu crkavicu. Kakva korist narodu ove zemqe {to su
pove}ane devizne rezerve kako se hvali Dinki}. Koja je korist od tih pove}anih deviznih rezervi, da li ima kredita za proizvodwu, nekih prihvatqivih, racionalnih? Nema. Kakva je onda korist od pove}anih deviznih rezervi, ko }e da koristi te devizne rezerve, ako se ne koriste u proizvodwi i
ako se ne koriste za nu`ne nabavke, na primer lekova, ili najnu`nije opreme, ko }e onda da ih koristi, ~emu onda te devizne rezerve slu`e dr`avi i
u ~emu su one, je li su one formalne ili su{tinske? To je jedna veoma sumorna ocena sada{we situacije.
Situacija se mora {to pre mewati. Srpska radikalna stranka je za to
da se mewa na izborima. Narodu je sve jasno {ta se de{ava, narod je tu da se
opredequje, narod je tu da politi~are nagra|uje i ka`wava po zasluzi, a mislimo da bi raspisivawe izbora na svim nivoima predstavqalo jedan faktor smirivawa unutra{wih napetosti koji mo`e da eskalira u sasvim drugom pravcu. Znate, ove u~estale optu`be, pu~evima, kontrapu~evima, dr`avnim udarima, formirawe raznih klanova, prete}i obra~un vojske i policije i tako daqe, ne vodi ni~emu dobrom. Da bi se sve to predupredilo,
975

na izbore pa neka narod procewuje, pa ako ne bude zadovoqan slede}om vla{}u, za {est meseci nove izbore i tako redom, dok se neka vlast ne stabilizuje stekav{i poverewe naroda, a ne isti~u}i se brojem regrutovanih
kriminalaca u svojim borbenim odredima. Kao da je pravo takmi~ewe nestalo ko }e vi{e kriminalaca iz podzemqa da regrutuje u svoje brigade, lete}e brigade, crvene brigade, DOS-ovske brigade, kako se to ve} zove, i ko
}e kome vi{e zapretiti u slu~aju oru`anih obra~una izme|u tih bandi.
Vanredna konferencija za novinare, 27. avgust 2001. godine
Na vanrednoj konferenciji za novinare Srpske radikalne stranke,
prisutnima se obratio predsednik stranke, dr Vojislav [e{eq.
Dame i gospodo, Srpska radikalna stranka nastavqa svoju upornu, energi~nu i beskompromisnu borbu protiv kriminala u Srbiji. Kriminal u Srbiji svoj glavni generator nalazi u DOS-ovskoj vlasti. To je toliko plasti~no, pre dan-dva, pokazao vr{ilac du`nosti republi~kog javnog tu`ioca Nedi}, da jednostavno tu nikakav komentar nije potreban. Na pitawe novinara kako komentari{e otmicu Slobodana Milo{evi}a i krivi~nu prijavu povodom toga, on odgovara, kao vr{ilac du`nosti javnog tu`ioca i diplomirani pravnik, da je to za wega bilo iznu|eno, nu`no zlo, mawe zlo, da
su u{li da bi se spasila ve}a vrednost. Kako je taj ~ovek uop{te mogao da
zavr{i Pravni fakultet? Nije slu~ajno {to je on vr{ilac du`nosti republi~kog javnog tu`ioca, a ministar pravde Vladan Bati}, koji govori da
Ustav nije Sveto pismo. U kojoj to civilizovanoj zemqi na svetu mo`e da
postoji ministar pravde za koga Ustav nije Sveto pismo, koji smatra da se
Ustav mo`e kr{iti kada god je to korisno? Po{to mi nemamo modernog
pravnog poretka, po{to kod nas nema principa ustavnosti i zakonitosti,
po{to nemamo ni Ustavnog suda, a glavna mafija{ka organizacija u Srbiji je Slu`ba dr`avne bezbednosti, Srpska radikalna stranka mora da obavqa i neke stvari za koje ina~e ne bi imala dovoqno vremena u nekim redovnim i normalnijim prilikama.
I mi smo do{li do sasvim pouzdanih, verodostojnih informacija da je
Slu`ba dr`avne bezbednosti celi dan pratila Momira Gavrilovi}a onog
dana kada je Gavrilovi} ubijen. U posedu smo i dokumenta koji o tome svedo~i, imamo izve{taj o pra}ewu lica. Centar Resora dr`avne bezbednosti
Beograd, Deveto odeqewe, pod radnim nazivom Gavran: tajno pra}ewe vr{eno na teritoriji grada Beograda po nare|ewu na~elnika Centra Resora
dr`avne bezbednosti Beograda. Ciq primene mere: utvr|ivawe objektovih kontakata, a ime objekta je Gavran, zapravo Gavrilovi}, kao i dokumentovawe istih. Mera je primewena 3. avgusta 2001. godine. U tom izve{taju stoji: Primenom mere dobijena su slede}a saznawa. Kontrolu ispred
objektovog stana uspostavqamo u 8.00 ~asova, u 10.06 ~asova objekat izlazi
iz stana i ulazi u crni audi u kome ga je ~ekao mu{karac. Opis mu{karca: starosti 40 do 50 godina, ~eone }elavosti, sredwe razvijenosti i gojaznosti, nosi nao~are za sunce. Zajedno odlaze audijem do Palate federacije, u koju objekat ulazi kroz dunavski ulaz u 10.22 ~asova, a opisani mu{karac odlazi audijem u pravcu zgrade CK. U 12.46 ~asova objekat izlazi
i do 12.57 ~asova ~eka ispred dunavskog ulaza, kada dolazi audi sa opi976

sanim mu{karcem. Zajedno odlaze do restorana Sin|eli} u ulici Vojislava Ili}a, u koji ulaze u 13.35 minuta. U 16.03 ~asova objekat izlazi iz restorana i audijem sa opisanim mu{karcem odlazi do butika Gant u Svetogorskoj ulici, u koji sti`e u 16.45 ~asova. Nakon dvadeset minuta objekat
izlazi i sa opisanim mu{karcem seda u Jaso, kafe-restoran koji se nalazi pored butika Gant. U 17.13 opisani mu{karac izlazi iz kafea, i audijem odlazi u pravcu Politike, a objekat se vra}a u butik. U 18.00 ~asova
objekat izlazi iz butika i taksijem odlazi do stana u koji ulazi u 18.23. U
18.30 ~asova daqu kontrolu prekidamo po dogovoru sa na~elnikom odeqewa.
Napomena: objekat nije pokazivao vidqive znake opreza. Opisani mu{karac je televizijski dokumentovan ispred restorana Sin|eli}. Kucamo u dva primerka, jedan primerak dostavqen na~elniku Centra Resora dr`avne bezbednosti Beograda.
Gavran je pseudonim za Momira Gavrilovi}a kod policijskih operativaca, a nare|ewe za wegovo pra}ewe izdao je li~no Zoran Mijatovi}, zamenik na~elnika Resora dr`avne bezbednosti. Ubistvo su po~inila tri lica
koja su zatim pobegla sivim mercedesom 190. Daqe, interesovalo me je i
na koji na~in Nedeqni telegraf dobija izvorna dokumenta iz Slu`be dr`avne bezbednosti i pojavquje se kao ekskluzivno policijsko dosmanlijsko
glasilo, preko koga se {ire nekada istine, nekada poluistine, a nekada la`i, kako to ve} odgovara DOS-ovskoj vlasti. Vi se se}ate kada je ministar
unutra{wih poslova Srbije, Du{an Mihajlovi}, obe}ao istragu povodom
objavqivawa fotografija otmice Slobodana Milo{evi}a i isporuke Ha{kom tribunalu, od te istragne nije bilo ni{ta, iako je Mihajlovi} rekao
da }e ona biti energi~na, uop{te nije izvestio javnost kako je do{lo do toga da se Milo{evi}eva otmica fotografi{e i fotografije ekskluzivno
objave u Nedeqnom telegrafu. Po{to je Du{an Mihajlovi} nesposoban za
bilo {ta on i kad iskopava le{eve ne zna da li je iskopao 100 ili 800 le{eva, ne zna da li su to le{evi iz ovoga ili iz Drugog svetskog rata, ili sa
hunskih pohoda; mo`e mu se desiti da iskopa i grob hunskog cara Atile, ka`u da je on sahrawen negde ovde u na{im krajevima, pa bi po tome i u svetskoj istoriji Du{an Mihajlovi} bio poznat ja }u vam izre}i ono {to je on
trebao da vas obavesti. Dana 28. juna 2001. godine, u krugu Instituta bezbednosti na Bawici, ~inu izru~ewa Slobodana Milo{evi}a su, pored onih lica koje ste videli na fotografiji, prisustvovali Zoran Mijatovi}, zamenik na~elnika Resora dr`avne bezbednosti Srbije; dve }erke Zorana Mijatovi}a, od kojih je jedna novinarka Nedeqnog telegrafa, vaqda se Nata{a
zove; dva zeta istog Zorana Mijatovi}a, koji su odnedavno i napredovali u
Slu`bi dr`avne bezbednosti, obojica tamo rade; zatim Borislav Gavri},
{ef kabineta na~elnika Resora dr`avne bezbednosti i ro|ak Zorana Mijatovi}a o kome sam vam ve} govorio na pretpro{loj konferenciji za {tampu. Bio je prisutan i Zoran Zagorac, visoki funkcioner Dr`avne bezbednosti, koji je kum Zorana Mijatovi}a, Zlatko Radi}, koji je savetnik Zorana Mijatovi}a i slu`beni fotograf Dr`avne bezbednosti od koga uop{te
nije uzeta izjava kako je fotografisao, po ~ijem nalogu je dao fotografije
za objavqivawe u Nedeqnom telegrafu. Niko ga ni{ta nije pitao i {to
bi davao ~ovek izjavu ako niko ne tra`i tu izjavu. Takva bahatost funkcio977

nera Dr`avne bezbednosti nije zapam}ena ni u najgorem titoisti~kom periodu, takva samovoqa, takva privatizacija Slu`be, da zamenik na~elnika
Resora Slu`be dr`avne bezbednosti svojoj }erki da fotografiju da bi je
ekskluzivno objavila i za to dobila i ekskluzivan honorar. Koliki je bio
taj wen honorar, to se verovatno mo`e videti na osnovu izjave vlasnika
Nedeqnog telegrafa, Mom~ila \orgovi}a, na osnovu wenog bankovnog
ra~una, ako je to preko banke ura|eno, koliko je u gotovu dobila, i tako daqe. To ve} nije ono {to bi nas posebno interesovalo, jer ovde nas interesuje kriminal dr`ave i kriminal policije, a ne kriminal tih pojedinaca koji, ~im se promeni vlast, mogu i tako da se sasvim lako na|u u zatvoru.
Na~elnik Resora dr`avne bezbednosti, Goran Petrovi}, na konferenciji za {tampu koju je pre nekoliko dana dr`ao, i pored obe}awa Du{ana
Mihajlovi}a da }e biti povedena istraga, ka`e da se ovim pitawem Slu`ba
dr`avne bezbednosti uop{te nije bavila, da se ne bavi tim slu~ajem i da su
tu prisustvovali isporuci neki gra|evinci, wih 70 radnika koji popravqaju zgradu Instituta bezbednosti. Zna~i, problem je bio u radnicima zidarima koji su malterisali zgradu ili {ta su tamo popravqali, oni su izgleda
fotografisali, umesto mistrije dr`e fotografski aparat. I oni su ti
preko kojih je procurilo, a ne preko ove kriminalne slu`be koja se naziva,
da tragedija bude ve}a, Slu`bom dr`avne bezbednosti. Majstori sa fotoaparatima na taj na~in nigde nisu zabele`eni u istoriji svetskih tajnih policija, pa naravno, ni kod nas. Fotoaparat je mogao doneti samo neko ko je
dobio odobrewe od policije, ili slu`beni policijski fotograf. Zoran
Mijatovi} obezbe|uje, ina~e, i druge najekskluzivnije informacije za svoju }erku Nata{u, za Nedeqni telegraf, ona je veoma dobro za to pla}ena,
a otac joj privatizuje Slu`bu dr`avne bezbednosti kako bi }erka {to boqe napredovala. On je ~ak i za svoje unu~e obezbedio neku zvani~nu funkciju i blindirani yip, i tako daqe. To su podaci do kojih sam do{ao zainteresovan za ovaj slu~aj i za sve ono {to taj slu~aj predstavqa u na{oj zemqi, u
na{em javnom `ivotu. Naravno, ja ne mislim da je napre~ac Slu`ba dr`avne bezbednosti iskvarena od kada je DOS do{ao na vlast, ona je i ranije bila vrlo kvarna, vrlo lo{a, vrlo nesposobna, kriminalizovana, ali su te
stvari do nesagledivih granica dosegle nakon DOS-ovskog preuzimawa vlasti. Jer, da ta slu`ba nije bila ovoliko kriminalizovana, ne bi mogli Amerikanci preko CIA da je preuzmu i da organizuju pu~. Oni su celu policiju preuzeli zato {to je policija prethodno kriminalizovana. Mi smo imali policiju koja se bavila kriminalom, {vercom, preprodajom fudbalera,
dr`ala ceo fudbalski tim, i to tim koji je jedno vreme bio skoro {ampion.
Je li tako Vu~i}u, Vu~i} je stru~wak za sport, da li je bio {ampion?
Aleksandar Vu~i}: Blizu.
Dr [e{eq: Samo {to nije postao. Ne mo`e takva policija da ~uva dr`avu. Sada, kada je i mafija{ka oblast u dru{tvu do kraja monopolisana,
tajna policija je sredstvo kojim se obezbe|uje taj mafija{ki primat, mafija{ka kontrola nad svim sferama javnog `ivota. Zato nije ni malo slu~ajno {to }e i vama koji ste ovde prisutni veoma te{ko biti da objavite zna~ajnije informacije sa ove konferencije za {tampu, a ni vama koji ste ovde prisutni ne treba da bude ~udno {to ve}ina va{ih kolega nije dobila ni
978

dozvolu da se pojavi na konferenciji za {tampu Srpske radikalne stranke,

zato {to je Srpska radikalna stranka skoro apsolutno blokirana, bojkotovana u medijima. Oni protiv nas mogu samo la`ima i neistinama koje brzo
padaju u vodu, a mi protiv wih iskqu~ivo ~iwenicama, istinom. Mi }emo
govoriti istinu, pa makar svet propao.
Vanredna konferencija za novinare, 29. avgust 2001. godine
Na vanrednoj konferenciji za novinare Srpske radikalne stranke,
prisutnima se obratio predsednik stranke, dr Vojislav [e{eq.
Dame i gospodo, veliki je presedan u na{oj zemqi da policija pribegava jednom starom pravni~kom institutu javnog obe}awa nagrade, kao sredstvu za otkrivawe po~inilaca krivi~nih dela; saop{tava javnosti da je od
donatora pribavila ta sredstva, ali je najinteresantnije da su nagrade raspisane za ona krivi~na dela za koja policijski vrh unapred zna ko su po~inioci zlo~ina, ko su organizatori i, pre svega, glavni organizatori se nalaze u samom policijskom vrhu. Ja sam danas podneo Ministarstvu unutra{wih poslova tri dopisa, povodom raspisane nagrade. Obavestio sam ih u
prvom dopisu da su Zoran Davidovi}-]anda i Danko Jeftovi}-Jorga ubili
Slavka ]uruviju. Istina, Zoran Davidovi}-]anda je trenutno mrtav, ali
Branko Jeftovi}-Jorga je sad, do 13.00 ~asova, bio jo{ `iv, dokle }e ne zna
se. Dokle drugovi u vrhu UDB-e odlu~e. Zoran Davidovi}-]anda je bio zet
policijskog kapetana Dragana Karleu{e, koji je tako|e ume{an u razne
kriminalne afere, pa }u vam o kapetanu Karleu{i posebno govoriti, ima
i za wega materijala.
Zoran Davidovi}-]anda je svome tastu Draganu Karleu{i, policijskom kapetanu, pri~ao da je sa Brankom Jeftovi}em-Jorgom ubio Slavka
]uruviju i, u najmawu ruku, kapetan Karleu{a sve pojedinosti zna. Zoran
Davidovi}-]anda je od svog tasta Dragana Karleu{e zahtevao da }uti, da
nikome ni{ta ne govori povodom ]uruvijinog ubistva.
Drugo, obavestio sam ministra unutra{wih poslova da je Stanko Suboti}-Cane organizator ubistva policijskog generala Radovana Stoj~i}aBaye; da su svi podaci, dokazi o ubistvu Radovana Stoj~i}a-Baye bili obezbe|eni, sakriveni u MUP-u Srbije za vreme prethodne vlasti; da je zbog
ovog ubistva bila raspisana poternica za Stankom Suboti}em-Canetom; da
je Stanko Suboti}-Cane zbog raspisane poternice pobegao u Hrvatsku, gde
je kupio hrvatsko dr`avqanstvo, bukvalno kupio, i da je dolaskom DOS-a
na vlast ukinuta poternica protiv Stanka Suboti}a-Caneta i da mu je omogu}en nesmetan boravak u Srbiji. Obavestio sam ministra unutra{wih poslova, koji glumi da ni{ta ne zna, a ovo zna detaqno i boqe od mene, da su
policijski general Goran Petrovi}, na~elnik Resora dr`avne bezbednosti, i Zoran Mijatovi}, na~elnik Resora dr`avne bezbednosti, organizatori ubistva Momira Gavrilovi}a-Gavre; da je Momir Gavrilovi}-Gavra na
dan ubistva pra}en od strane ovla{}enih lica Resora dr`avne bezbednosti po nalogu Zorana Mijatovi}a; da su Goran Petrovi} i Zoran Mijatovi}
na zvani~nim konferencijama za novinare sa mr`wom iznosili detaqe o
nemoralnosti, navodnoj nemoralnosti Momira Gavrilovi}a i na taj na~in
opravdavali wegovo ubistvo; da kao profesionalci usmeravaju pretkri979

vi~ne radwe na nebitne stvari, a sa ciqem da se rasvetqavawe relevantnih

~iwenica i okolnosti potisne u stranu i krivi~no gowewe ne postigne
svrhu. I, na sva tri dopisa sam ispostavio i zahtev da mi se, u skladu sa raspisanom nagradom, isplati tri puta po trista hiqada nema~kih maraka u
dinarskoj protivvrednosti kao moja donacija na `iro ra~un Srpske radikalne stranke, ukqu~uju}i i broj tog `iro ra~una kod Narodne banke Jugoslavije, ZOP Zemun. Vi ste dobili kopije toga {to sam danas prosledio Republi~kom ministarstvu unutra{wih poslova, to je tamo primqeno u samom ministarstvu, ovde je i dokaz prijema i o~ekujem ve} sutra da se devetsto hiqada maraka na|e na ra~unu Srpske radikalne stranke. Znate, kod javnog obe}awa nagrade odgovorna je i dr`ava i onaj ko je potpisao javno obe}awe nagrade. Ja }u tu nagradu naplatiti ili od dr`ave ili li~no od Du{ana Mihajlovi}a, ali vam garantujem da }u je naplatiti.
Izne}u vam jo{ nekoliko informacija do kojih sam do{ao intenzivno
se bave}i analizom rada Slu`be dr`avne bezbednosti i prikupqaju}i podatke, ~iwenice, raspituju}i se, skoro istra`uju}i sve to. Ovo {to su iznosili za Momira Gavrilovi}a da se obogatio prqavim poslovima, ja ne mogu
u to da detaqno ulazim, ali ima jedna stvar za koju svi znaju: Momir Gavrilovi} se pre nekoliko godina prili~no bogato o`enio i dobio veliki miraz i verovatno iz tog miraza kupio ili ve} dobio butike o kojima je re~ u
{tampi. To je ~iwenica, da li ima ne{to drugo {to bi wega u nemoralnom
svetlu prikazivalo, to jo{ nisam uspeo da istra`im i nije me toliko interesovalo, koliko su me interesovale druge neke stvari. Momir Gavrilovi}
nikada nije imao privatni zatvor. I onaj la`ov, bubwar Karleu{a, nije u
stawu ni da poka`e taj zatvor. Mo`da su oni mislili na podrum vile Slu`be dr`avne bezbednosti na Dediwu, u koju se zatvaraju strani {pijuni, bilo je tu nekoliko i hrvatskih {pijuna i drugih nekih {pijuna. Kad se otkriju u svojoj {pijunskoj delatnosti, tamo se zatvore, tamo se vr{i wihova pretkrivi~na obrada i tako daqe. Nekada se i ne izvode na sud jer se desi, uhvate na{i {pijuna, on propeva, sve ispri~a, pa onda po~ne da radi za na{u tajnu policiju. Tako ne{to, {to mo`da li~i u izvesnom smislu na zatvor postoji na Dediwu, u podrumu vile Slu`be dr`avne bezbednosti, ali privatni
Gavrilovi}ev zatvor to niko nije u stawu da poka`e. Zatim, Momir Gavrilovi} je vrlo zna~ajno ime Slu`be dr`avne bezbednosti i u vreme Jovice
Stani{i}a on je bio negde ~etvrti ili peti ~ovek u hijerarhiji, vrlo zna~ajno ime, ~ovek koji je mnogo znao i najvi{e znao o Zoranu \in|i}u, Du{anu Mihajlovi}u i ostalim ~elnicima dosmanlijske vlasti. Zato je bio opasan, mnogo je znao o ovim kriminalcima iz sada{weg vrha Slu`be dr`avne
bezbednosti, o Zoranu Mijatovi}u i o Goranu Petrovi}u, a Goran Petrovi}
ga je ose}ao i kao neposrednu konkurenciju kad je saznao, to su saznali prislu{kuju}i kabinet Vojislava Ko{tunice, da Ko{tunica sprema novo politi~ko cewkawe sa \in|i}em, da }e po svaku cenu insistirati da iz DSSa bude ministar unutra{wih poslova, a ako ne ve} ministar, da to bude bar
{ef Resora dr`avne bezbednosti. To su motivi, motivi su do kraja jasni.
Goran Petrovi} je, kako sam vam to ve} rekao na pro{loj konferenciji za {tampu, sada }u vam dati neke nove podatke, bio {ef odeqewa kontraobave{tajne grupe u beogradskom Centru dr`avne bezbednosti, a wegov ne980

posredni pretpostavqeni je bio Zoran Mijatovi}. Tako je bilo do smene Jovice Stani{i}a. Posle smene Zorana Mijatovi}a, a Mijatovi} je smewen
kao tada Stani{i}ev ~ovek, slu`benici Dr`avne bezbednosti su metodom
TKT, to je jedna metoda kontrole telefona, u stanu Gorana Petrovi}a ustanovili da Mijatovi} i Petrovi} i daqe kontaktiraju povodom poslova koji se obavqaju u Slu`bi dr`avne bezbednosti i da Petrovi} Mijatovi}u,
kao svom biv{em {efu, dostavqa poverqive informacije koje je onda Mijatovi} plasirao preko Nedeqnog telegrafa, nagla{avaju}i tamo da do
toga dolazi preko izvora bliskih Slu`bi dr`avne bezbednosti i bogato to
napla}uju}i. Zbog toga je protiv Gorana Petrovi}a 1999. godine pokrenut
disciplinski postupak i on je zbog toga dobio otkaz od strane disciplinske komisije Slu`be dr`avne bezbednosti, zato {to je poverqive informacije davao Zoranu Mijatovi}u da ih on plasira preko Nedeqnog telegrafa. Tada Petrovi} nije bio blizak sa opozicijom. Petrovi} je kao jedan od funkcionera Slu`be dr`avne bezbednosti na vezi dr`ao svog pa{enoga Gorana Svilanovi}a, a Goran Svilanovi} je bio dou{nik, registrovani dou{nik Slu`be dr`avne bezbednosti, i oko sedamdeset pisanih izve{taja ima koje je on podnosio, cinkare}i druge qude iz opozicije, iz svoje
stranke i drugih opozicionih partija u okviru sada{weg DOS-a. Tipi~ni
policijski dou{nik. Tek kada je najuren iz Slu`be dr`avne bezbednosti,
on po~iwe, zajedno sa Mijatovi}em, Mijatovi} je tu vodio glavnu re~, da
opoziciji prodaje obave{tajne podatke koje su ranije prikupqali dok su
bili funkcioneri Slu`be dr`avne bezbednosti. Raznim opozicionim liderima su prodavali takve podatke, slu`bene tajne i tako daqe.
Ovde je interesantno pitawe: kako je Momir Gavrilovi} dopratio Zorana \in|i}a u Crnu Goru? Zoran \in|i} se na po~etku rata nalazio u Beogradu i u Beogradu se ose}ao krajwe nesigurno. Neke strane vlade, koje nisu bile direktno u ratu protiv na{e zemqe, sugerisale su tada{wem dr`avnom vrhu da ne bi smelo ni{ta da se desi Zoranu \in|i}u, pogotovo kad je
do{lo do nekih demonstracija ispred sedi{ta Demokratske stranke (vi se
se}ate da je Srpska radikalna stranka energi~no odmah nastupila protiv
napada kamenovawa bilo koje politi~ke partije), u vrhu re`ima u Beogradu do{lo je do procene da bi dobro bilo da se \in|i} skloni na neko sigurno mesto da ga, ne daj Bo`e, neko ne ubije, jer onda niko vrh vlasti ne bi mogao oprati od tog ubistva. Tako da je ovde Gavrilovi} odigrao dvostruku
ulogu. S jedne strane dobio zadatak da kao visoki funkcioner UDB-e, koga
je \in|i} i ranije poznavao, jer \in|i} se dru`io sa udba{ima, najvi{i
funkcioneri UDB-e su mu i na slavu dolazili, na slavama su se raznim vi|ali i tako daqe, on je, sa jedne strane, predstavio \in|i}u: Po`uri, vodim te u Crnu Goru da te sklonim, ovde bi neki hteli da te ubiju, a sa druge strane, dobio zadatak da se re`imu olak{a pozicija i tako je \in|i} dopra}en u Crnu Goru i tamo nije bio sme{ten ni kod kog privatnika, nego je
bio pod za{titom \ukanovi}evog re`ima. Bio je neko vreme i u slu`benom
stanu Slu`be dr`avne bezbednosti Crne Gore, pa se dru`io sa onim Vujovi}em, kriminalcem koji je posle ubijen, ako se se}ate i \ukanovi} i \in|i} su tom kriminalcu i{li na sahranu, pa ~ak u~estvovali u verskom obredu ove crnogorske sekte Dedaji}eve, kako se to zove, navodne Crnogorske
981

pravoslavne crkve. Tu je, dakle, bio interes ovde vlasti i Milo{evi}a da

na neki na~in, jer \in|i} nije predstavqao nikakvu opasnost u Srbiji, on
je bio omrznut u tom trenutku u narodu, najvi{e omrznuta li~nost, niko nije imao interesa da se wega na taj na~in likvidacijom otarasi, a sa druge
strane je bilo veoma va`no za re`im, pogotovo u ratnim uslovima, da mu se
slu~ajno ne{to ne desi, pa da strada ovde, pa da se to pripi{e re`imu.
[to se ti~e jo{ nekih policijskih funkcionera, da}u vam sve`e informacije za generala Bo{ka Buhu. Bo{ko Buha je bio policajac u Hrvatskoj. @iveo je u Virovitici i morao je da napusti Viroviticu, ali odbio je
da se prikqu~i policiji Republike Srpske Krajine, iako mu je to u vi{e navrata nu|eno. On je odmaglio direktno za Beograd. U Beogradu je podneo zahtev da radi u Javnoj bezbednosti i tu je primqen kao iskusan policajac, jer
se tu polazi od logike: ako je tamo intenzivno slu`io svoje hrvatske gazde,
mo`da }e jo{ boqe da slu`i srpske, ako je ve} Srbin u pitawu. Ali, na samom po~etku wegovog rada u Slu`bi javne bezbednosti Srbije, Slu`ba dr`avne bezbednosti je posumwala da on radi za hrvatsku obave{tajnu slu`bu
i on je privo|en na informativni razgovor u Slu`bu dr`avne bezbednosti
Srbije, i to je veoma pouzdana informacija, ~ak tri dana je obra|ivan. Dodu{e, nisu prona|eni nikakvi podaci koji bi wega li~no kompromitovali,
s tim {to se ipak do{lo do saznawa da neki wegovi ro|aci u Hrvatskoj rade za hrvatsku obave{tajnu slu`bu, ali on je pro{ao ta ispitivawa u Slu`bi dr`avne bezbednosti i nije dokazana nikakva wegova saradwa sa hrvatskom obave{tajnom slu`bom. Ina~e, u vreme oktobarskog pu~a, on je imao
zadatak da blokira Ibarsku magistralu, da spre~i dolazak ^a~ana i ostalih demonstranata iz tih delova Srbije. Me|utim, on je po ne~ijem nalogu
minirao taj zadatak, tako da ozbiqnih prepreka na Ibarskoj magistrali nije ni bilo i time se preporu~io DOS-ovskoj vlasti kao pouzdan kadar.
Za generala Bo{ka Buhu imamo jo{ nekih podataka. Prvo, on je bio
1992. godine komandir stanice milicije u Sopotu, Sopot je jedna mala beogradska op{tina, i tamo su gra|ani tra`ili wegovu ostavku, ogor~eni pona{awem komandira stanice milicije Bo{ka Buhe, ~ak su barikade pravili, ako se se}ate, to mo`ete da na|ete u nekim va{im redakcijskim dokumentacijama, ko to ima urednije vo|eno. General Vlastimir \or|evi} je iz
Beograda poslao specijalce da razbijaju te barikade, toliko je narod tamo
bio ogor~en radom Bo{ka Buhe kao komandira stanice policije. Najvi{e
je Bo{ko Buha omrznut jer je na protivzakonit na~in {titio tada{weg
predsednika op{tine Sopot, koji je bio ~lan Socijalisti~ke partije, asfaltirao put ~ak do wegove vikendice na Tre{wi op{tinskim parama,
umesto da re{ava neke komunalne probleme op{tine Sopot, koji su ogromni. Pare, umesto da ula`e u op{tinske komunalije, on lepo do svoje vikendice, do Tre{we, celi put asfaltirao. Tada je Bo{ko Buha otkupio i stan
u op{tini Sopot, iako jo{ nije bio dr`avqanin Savezne Republike Jugoslavije i predsednik op{tine za zasluge koje je za wega li~no imao Bo{ko
Buha, Bo{ku Buhi je poklonio i plac na najboqem mestu u Sopotu. Obojica
su zajedno u~estvovali u raznim {vercerskim poslovima, u {vercu nafte,
prodaji telefona i tako daqe. To vam je {to smo saznali do sada o generalu Bo{ku Buhi, {efu Javne bezbednosti Beograda. Naravno, mi nastavqa982

mo svoj posao jer nema ko drugi. Na`alost, Srbija je bez policije, Srbija je
bez Dr`avne bezbednosti, neko mora sve to da istra`i. Iako smo mi voleli da radimo neke druge stvari, izgleda da }emo morati da se ovim pitawima i daqe bavimo.
[to se ti~e ministra unutra{wih poslova Du{ana Mihajlovi}a, wegov brat je li~no u~estvovao u otmici Milorada Mi{kovi}a, a i u wegovom
osloba|awu, po{to je Mi{kovi}eva porodica i Mi{kovi}eva firma isplatila ogroman iznos novca na ime otkupa, neki ka`u pet miliona maraka, neki ~ak ka`u da je bilo osam miliona maraka, po{to su apetiti otmi~ara bliskih re`imu porasli. Taj isti Du{an Mihajlovi}, poznati kriminalac, je organizovao aferu oko navodnih le{eva i zloupotrebio jednog
kriminalca koji se sada zove, kao, Dragan Vitomirovi} iz Zaje~ara, vlasnik je Krimi revije, a zapravo, pravo ime mu je Oskar Klipe. E, sad odmah vam se name}e pitawe {to bi ~ovek koji se zove Oskar Klipe mewao u
op{tini ime i prezime, pa se sada zvao Dragan Vitomirovi}. Ne{to je hteo
da prikrije, neki trag, da zaba{uri. Izba~en je iz Slu`be dr`avne bezbednosti svojevremeno zbog kra|e nekog zlata na Kosovu i Metohiji, sada je
~lan Nove demokratije, kao i ogroman broj kriminalaca u Srbiji. On je to,
dakle, pokrenuo. A Du{an Mihajlovi}, poznati kriminalac, dok je wegova
stranka bila u Vladi Srbije, samo od Jugopetrola je ogromne pare prebacio na svoju firmu Lutra vagum i Lutra agrar. Bez ikakvih ugovora, bez
ikakvih poslova, bez ikakvog pokri}a, pa je to bilo 1995. godine sto trideset jedna hiqada i osamsto devedeset sedam dinara bez fakture, bez pokri}a, bez i~ega; 1996. godine deset miliona i sto sedamdeset hiqada; 1997. godine deset miliona i dvesta dvadeset dve hiqade; 1998. godine devetsto pedeset dve hiqade; ~ak i 1999. godine, to je godina rata, sto trideset jedna hiqada, a za Lutru agrar 2001. godine milion sto trideset ~etiri hiqade.
[ifra firme Lutra vagum je 651680, za vas koji }ete i kompjuterom da
pretra`ujete ove podatke, a {ifra firme Lutra agrar je 686654.
Daqe, Goranu Petrovi}u danas kqu~no pitawe postavqamo: ko je ubio,
po~etkom aprila ove godine, sekretaricu biv{eg {efa Slu`be dr`avne
bezbednosti Beograda, Radowi}a? Ona je ubijena bejzbol palicama, glava joj
je potpuno razmrskana. Mnogo je znala, jer je radila na najosetqivijem mestu u Centru Resora dr`avne bezbednosti Beograda i najvi{e je znala upravo o Zoranu Mijatovi}u i Goranu Petrovi}u. Progutao je mrak, svi }ute o
tome, niko to ne ponavqa. Za{to nema poternice za wenim ubicom? Nije to
mala stvar kad se ubije jedna `ena koja je godinama savesno obavqala svoj
posao, ali silom prilika je do{la u posed mnogih informacija. Tako je sadisti~ki ubijena, da je cela glava razmrskana, vaqda su Goran Petrovi} i
Zoran Mijatovi} smatrali da nije dovoqno ubiti tu jadnicu, nego joj treba
razmrskati mozak, jer postoji mo`da neka tehnologija da se iz mrtvog mozga
pokupe informacije. To govori o kakvim je psihopatama i bolesnicima
re~. Do{li smo u posed informacije da je jedina tajna za koju je osu|en Radomir Markovi} zapravo bilo odavawe ~iwenice da je Goran Svilanovi}
bio tajni dou{nik Slu`be dr`avne bezbednosti, nikom drugom nego Vojislavu Ko{tunici. To je to otkrivawe dr`avne tajne zbog koje je celo su|ewe tajno, a kazna blaga
983

Ostatak stenograma dana{we konferencije objavqujemo sutra, kao i

stenogram sutra{we redovne konferencije za novinare na kojoj }e dr [e{eq nastupiti sa novim informacijama.
Nastavqa se
Glas javnosti, 28. avgust 2001. godine
(Nadnaslov: Vojislav [e{eq ju~e na konferenciji; naslov SDB celog dana pratila Gavrana)
Lider SRS Vojislav [e{eq izjavio je ju~e da je SDB Srbije pratila
nekada{weg radnika te slu`be Momira Gavrilovi}a celog dana kad je ubijen, 3. avgusta. On je na konferenciji za novinare, pozivaju}i se na neimenovane izvore, rekao da je SRS do{la do pouzdanih informacija o tome.
[e{eq je novinarima pokazao dokument za koji je rekao da je izve{taj
o pra}ewu Gavrilovi}a i da nosi radni naziv Gavran. On je naveo da se u
tom izve{taju ka`e da je ciq akcije bio utvr|ivawe kretawa Gavrilovi}a
na dan ubistva, od osam sati ujutru do 18.30. Nare|ewe je izdao li~no (zamenik na~elnika SDB-a) Zoran Mijatovi} (biv{i saradnik Nedeqnog telegrafa primedba Glasa), a ubila su ga tri lica koja su pobegla sivim
mercedesom 190, rekao je lider radikala, dodaju}i da je Gavrilovi} ubijen
iz politi~kih razloga.
On je ocenio da su ministar Mihajlovi} i kapetan Karleu{a iskoristili nedavnu konferenciju za novinare da opravdaju ubistvo Gavrilovi}a. On je najavio da }e SRS na Skup{tini Srbije tra`iti da se raspravqa
o izve{taju o pra}ewu Gavrilovi}a u okviru zahteva te stranke za smewivawe ministra Mihajlovi}a.
Ekspres, 30. avgust 2001. godine
(Nadnaslov: Medijska bomba: dr Vojislav [e{eq dostavio MUP-u podatke o velikim likvidacijama; naslov Ubice su, eto, poznate, meni
900.000 DEM; naslovi antrfilea Kako je Karleu{a ~uvao arheolo{ko
blago; Za{to je Petrovi} dobio otkaz; Markovi} odao dr`avnu tajnu
Vojislavu Ko{tunici; Ko je oteo Mi{kovi}a i Za{to i po ~ijem nalogu
je Gavrilovi} prebacio \in|i}a u Crnu Goru. Autor: Mirjana ^ekerevac)
Predsednik SRS, dr Vojislav [e{eq, dostavio je ju~e MUP-u, povodom javno raspisane nagrade za informacije o nerazja{wenim ubistvima,
tri dopisa sa obave{tewima o ubistvima Slavka ]uruvije, Radovana Stoj~i}a Baye i Momira Gavrilovi}a. Dr [e{eq je ju~e novinarima rekao da
o~ekuje 900 hiqada maraka u dinarskoj protivvrednosti na ra~un SRS, za
pru`ene informacije, tvrde}i da je sve {to je naveo ta~no.
Po re~ima dr [e{eqa, Slavka ]uruviju su ubili Zoran Davidovi}
]anda i Branko Jeftovi} Jorga. On je dodao da je ]anda, koji je bio zet policijskog kapetana Dragana Karleu{e, svom tastu to ispri~ao i zahtevao
da ovaj o tome }uti. ]anda je mrtav, rekao je dr [e{eq, ali je Jorga do 13.00
~asova bio `iv.
Dr [e{eq je rekao da je MUP-u dostavio dopis o ubistvu policijskog
generala Radovana Stoj~i}a Baye, a wegovo ubistvo je organizovao Stanko Suboti} Cane, svi podaci o tome su bili obezbe|eni i skriveni u MUPu Srbije za vreme prethodne vlasti. Zbog tog ubistva, dodao je dr [e{eq,
984

za Canetom je raspisana poternica, zbog ~ega je ovaj pobegao u Hrvatsku i

kupio tamo{we dr`avqanstvo. Posle dolaska na vlast DOS-a, poternica
je ukinuta, ka`e dr [e{eq.
U tre}em dopisu dr [e{eq je, kako je saop{tio, naveo da su organizatori ubistva Momira Gavrilovi}a Gavre policijski general Goran Petrovi}, na~elnik RDB, i Zoran Mijatovi}, zamenik na~elnika RDB, po ~ijem
nalogu je Gavrilovi} pra}en i koji sada usmeravaju pretkrivi~ne radwe na
nebitne stvari kako istraga ne bi postigla svrhu.
Povodom policijskih podataka o Gavrilovi}evim kriminalnim radwama, dr [e{eq je rekao da ne zna sve o Gavrilovi}evom `ivotu, ali je ~iwenica da se bogato o`enio i od tog novca kupio butike, a nikada nije imao nikakve privatne zatvore. Mo`da su, dodao je on, mislili na podrum vile RDB-a na
Dediwu, u koju se zatvaraju strani {pijuni, ali to nije privatni zatvor.
Zbog svega {to je rekao prethodnih dana Goran Petrovi} i Zoran Mijatovi} su najavili tu`be protiv dr [e{eqa, a on ka`e da, ukoliko tu`bi
bude, ne}e se pozivati na poslani~ki imunitet jedva ~ekam da ih i na sudu raskrinkam, a SRS }e tra`iti smenu Du{ana Mihajlovi}a sa mesta ministra unutra{wih poslova u Skup{tini Srbije sa podacima o svim wegovim kriminalnim radwama.
Dr [e{eq je naveo da je Dragan Karleu{a 1994. i 1995. godine bio nadle`an za borbu protiv izno{ewa arheolo{kog blaga iz Srbije i da je vodio istragu o 30.000 rimskih nov~i}a ~ija je vrednost bila osam miliona
dolara. Nov~i}i su prona|eni i stavqeni u trezor u Vladi~inom Hanu, odakle ih je Karleu{a prebacio u Vrawe kod svojih qudi u policiji.
Epilog je, rekao je dr [e{eq, da je netragom nestalo sedam osmina
vrednosti, a preostalo mawe od milion dolara tu`ila{tvo je odustalo od
gowewa. Karleu{a je, po re~ima dr [e{eqa, u numizmati~kim krugovima
poznat kao ~ovek koji ima uhodan kanal za izno{ewe numizmati~kih vrednosti iz na{e zemqe u [vajcarsku.
Iscrpno obja{wavaju}i vezu izme|u Gorana Petrovi}a, Zorana Mijatovi}a i Momira Gavrilovi}a, dr [e{eq je naveo da je Gavrilovi}, kao
svojevremeno peti ~ovek u DB-u u vreme Jove Stani{i}a, mnogo znao o Petrovi}u i Mijatovi}u.
Dr [e{eq je naveo da je Goranu Petrovi}u Zoran Mijatovi} svojevremeno bio pretpostavqeni u DB-u, a posle Mijatovi}eve smene, SB je postavila prislu{kiva~e u Petrovi}evom stanu i otkrila da Petrovi} daje poverqive podatke Zoranu Mijatovi}u, koji se plasiraju, uz debelu naknadu, u
Nedeqnom telegrafu. Petrovi} je zbog toga dobio otkaz.
Petrovi} je, ina~e, na vezi, kao dou{nika dr`ao Gorana Svilanovi}a,
tvrdi dr [e{eq. Gavrilovi} je u to vreme bio prst u oku Petrovi}a, a posle dolaska DOS-a na vlast, ka`e dr [e{eq, Petrovi} je u wemu video opasnost za svoj polo`aj, {to je otkrio prislu{kivawem kabineta Vojislava
Ko{tunice.
Kako tvrdi dr [e{eq, Radomir Markovi}, biv{i {ef DB-a, osu|en je na
godinu dana zbog odavawa dr`avne tajne, a ta tajna je da je Goran Svilanovi}
bio policijski dou{nik i da je Slu`bi dostavio sedamdesetak dopisa o delovawu opozicije. Tu dr`avnu tajnu, ka`e dr [e{eq, Markovi} je odao Vojislavu Ko{tunici, predsedniku SRJ, i za to dobio godinu dana zatvora.
985

Lider srpskih radikala tvrdi da je i u otmici Milorada Mi{kovi}a,

vlasnika kompanije Delta, u~estvovao brat Du{ana Mihajlovi}a, ministra unutra{wih poslova, te da je kasnije i vratio Mi{kovi}a i naplatio
otkupninu. Dr [e{eq je naveo i podatke o zloupotrebama Mihajlovi}a u
vreme kada je bio u~esnik u vlasti sa SPS-om, samo od Jugopetrola na ra~une svojih firmi Lutra Vada i Lutra agrar prebacio ogromne sume
novca. Tako je 1995. preba~eno 131.897 dinara, 1996. 10.171.000, 1997.
10.220.000, 1998. 952.000, 1999. 131.000, a na ra~un Lutra agrar 2001. godine
preba~en je milion i 134.000 dinara.
Dr [e{eq je rekao da je u vreme bombardovawa Slobodan Milo{evi},
biv{i predsednik SRJ, dobio informaciju od jedne zemqe, koja nije u~estvovala u bombardovawu, da je Zoranu \in|i}u `ivot ugro`en u Beogradu
i da dr`avni vrh ne sme dozvoliti da mu se ne{to dogodi.
Zbog toga je Momir Gavrilovi} odigrao dvostruku ulogu, s jedne strane
kao funkcioner DB-a, s druge kao blizak Jovici Stani{i}u, koji je prijateq sa \in|i}em, i dobio zadatak da \in|i}a prebaci u Crnu Goru, {to je
i u~inio.
Blic, 30. avgust 2001. godine
(Nadnaslov: Vojislav [e{eq tvrdi da je dostavio dokaze o tri nerazja{wena ubistva; naslov Dragan Karleu{a zna ko je ubio ]uruviju; podnaslov Od MUP-a Srbije tra`eno da se stranci isplati 900.000 maraka)
Lider Srpske radikalne stranke, Vojislav [e{eq, izjavio je da je ju~e
uputio ministru policije Du{anu Mihajlovi}u tri dopisa sa informacijama o nerazja{wenim ubistvima za ~ije je re{ewe Ministarstvo unutra{wih poslova obe}alo nov~ane nagrade. [e{eq je, na konferenciji za novinare, rekao da za dostavqene informacije o ubistvima novinara Slavka
]uruvije, generala policije Radovana Stoj~i}a Baye i nekada{weg funkcionera Slu`be dr`avne bezbednosti Srbije Momira Gavrilovi}a, tra`i
da se na `iro ra~un SRS uplati 900.000 maraka u dinarskoj protivvrednosti.
U jednom od dopisa, [e{eq navodi da su ]uruviju ubili Zoran Davidovi} ]anda i Branko Jeftovi} Jorga, a da je Davidovi} svom tastu (zameniku na~elnika Uprave kriminalisti~ke policije) Draganu Karleu{i
pri~ao da je sa Brankom Jeftovi}em Jorgom ubio Slavka ]uruviju. [e{eq obave{tava Mihajlovi}a i da je Davidovi} od Karleu{e zahtevao da
}uti i nikome ni{ta ne govori povodom ubistva ]uruvije.
On daqe optu`uje biznismena Stanka Suboti}a Caneta da je organizator ubistva policijskog generala Radovana Stoj~i}a Baye, navode}i da su
svi podaci i dokazi o ubistvu Stoj~i}a bili obezbe|eni i sakriveni u
MUP-u Srbije za vreme prethodne vlasti. Zbog ubistva Stoj~i}a, navodi
daqe lider SRS-a, za Suboti}em je raspisana poternica, zbog ~ega odlazi u
Hrvatsku, a da mu je dolaskom DOS-a na vlast ukinuta poternica i omogu}en nesmetan boravak u Srbiji.
Za organizovawe ubistva Momira Gavrilovi}a [e{eq je u dopisu optu`io na~elnika SDB-a Gorana Petrovi}a i wegovog zamenika Zorana Mijatovi}a, koji je, kako daqe tvrdi, nalo`io pra}ewe Gavrilovi}a na dan kad
je ubijen, 3. avgusta. Goran Petrovi} najavio je prekju~e da }e podneti tu`bu
986

protiv [e{eqa zbog {irewa la`nih vesti, jer je i pre dva dana rekao da je
SDB pratila Momira Gavrilovi}a 3. avgusta kada je ubijen.
U dopisu Mihajlovi}u, [e{eq ocewuje da Petrovi} i Mijatovi} kao
profesionalci usmeravaju pretkrivi~ne radwe na nebitne stvari, a sa ciqem da se rasvetqavawe relevantnih ~iwenica i okolnosti potisne u stranu i krivi~no gowewe ne postigne svoju svrhu.
Komentari{u}i tvrdwe da je Gavrilovi} imao privatan zatvor, [e{eq je kazao da Gavrilovi} nikada nije imao zatvor, ali da su oni koji su
izneli takve tvrdwe mo`da mislili na podrum vile SDB-a na Dediwu u
koji se zatvaraju strani {pijuni.
On je dodao da je Gavrilovi} u vreme biv{eg na~elnika SDB-a Jovice
Stani{i}a znao mnogo, a najvi{e o (premijeru Srbije) Zoranu \in|i}u,
Du{anu Mihajlovi}u i drugim ~elnicima DOS-a, kao i o qudima iz sada{weg vrha SDB-a, koje je nazvao kriminalcima.
[e{eq je uputio pitawe Petrovi}u ko je bejzbol palicama smrskao
glavu sekretarici biv{eg {efa SDB Beograda Milana Radowi}a i za{to
poternica nije raspisana i za to ubistvo. Prema wegovim tvrdwama, brat
ministra Du{ana Mihajlovi}a li~no je u~estvovao u otmici biznismena
Milorada Mi{kovi}a i wegovom osloba|awu, po{to je Mi{kovi}eva porodica isplatila pet miliona maraka.
On je optu`io Mihajlovi}a da je organizovao aferu oko navodnih le{eva, kao i da je u vreme dok je Nova demokratija bila u Vladi Srbije od
preduze}a Jugopetrol prebacio ogromne sume na ra~un svojih firmi Lutra vagum i Lutra agrar bez ugovora i pokri}a.
U 2001. godini prebacio je na ra~un Lutra agrara 1.134.000 dinara,
rekao je lider radikala.
On je ocenio i da Petrovi} i Mijatovi} ne}e imati hrabrosti da podnesu tu`bu protiv wega, iako su to najavili, i dodao da se ne}e pozivati na
poslani~ki imunitet.
Novosti, 30. avgust 2001. godine
(Nadnaslov: Senzacionalne tvrdwe predsednika SRS o ubistvima i
pona{awu vrha policije Srbije; naslov [e{eq otkriva ubice ]uruvije,
Baye i Gavre; podnaslov Tra`i od Ministarstva unutra{wih poslova
Srbije za svako od tri ubistva po 300.000 maraka. Te{ke optu`be na ra~un
Mihajlovi}a, Svilanovi}a, Karleu{e, Petrovi}a Ne}e imunitet ho}e
da ide na sud; naslovi antrfilea Lutra i marke; Gnusne la`i; Karleu{a i numizmatika; Gavra prebacio \in|i}a; Plac za Buhu i Ubistvo bejzbol palicama)
Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq, podneo je
ju~e MUP-u Srbije tri prijave u kojima tvrdi da zna ko su ubice Slavka ]uruvije, Radovana Stoj~i}a Baye i Momira Gavrilovi}a Gavre. Za pru`ene
informacije on tra`i po 300 hiqada maraka, {to ukupno iznosi 900 hiqada maraka.
U sve to, na konferenciji za novinare, lider radikala je izneo i te{ke
optu`be na ra~un vrha policije i politi~ara, tvrde}i da mo`e to da doka`e, jer poseduje bogatu dokumentaciju.
987

 To je maramica koju im bacam u lice rekao je [e{eq. Ne verujem

da }e se usuditi da podnesu krivi~nu prijavu protiv mene. Ukoliko se to dogodi, ne}u se pozivati na poslani~ki imunitet. Jedva ~ekam da raskrinkam
kriminalce!
On ka`e da ne}e podnositi krivi~ne prijave protiv kriminalaca, jer
ne veruje da }e ih tu`ila{tvo primiti i sud reagovati. On }e te podatke,
kako ka`e, iskoristiti za skup{tinsku raspravu o smeni ministra unutra{wih poslova Du{ana Mihajlovi}a.
[e{eq tvrdi:
da su Zoran Davidovi} ]anda i Branko Jeftovi} Jorga ubili Slavka
]uruviju;
da je Zoran Davidovi} ]anda bio zet policijskog kapetana Dragana
Karleu{e, koji je tako|e ume{an u razne kriminalne afere;
da je Zoran Davidovi} ]anda svome tastu Draganu Karleu{i pri~ao
da je sa Brankom Jeftovi}em Jorgom ubio Slavka ]uruviju;
da je Zoran Davidovi} ]anda od svog tasta Dragana Karleu{e zahtevao da }uti i nikome ni{ta ne govori povodom ubistva Slavka ]uruvije;
da je Stanko Suboti} Cane organizovao ubistvo policijskog generala Radovana Stoj~i}a Baye;
da su podaci i dokazi o ubistvu Radovana Stoj~i}a Baye bili obezbe|eni i sakriveni u MUP-u Srbije, za vreme prethodne vlasti;
da je zbog ovog ubistva bila raspisana poternica za Stankom Suboti}em Canetom;
da je Stanko Suboti} Cane zbog raspisane poternice pobegao u Hrvatsku, gde je kupio hrvatsko dr`avqanstvo;
da je dolaskom DOS na vlast ukinuta poternica protiv Stanka Suboti}a Caneta i da mu je omogu}en nesmetan boravak u Srbiji;
da su policijski generali Goran Petrovi}, na~elnik RDB, i Zoran
Mijatovi}, zamenik na~elnika RDB, organizatori ubistva Momira Gavrilovi}a Gavre;
da je Momir Gavrilovi} Gavra na dan ubistva pra}en od strane ovla{}enih lica RDB po nalogu Zorana Mijatovi}a;
da su Goran Petrovi} i Zoran Mijatovi} na zvani~nim konferencijama za novinare sa mr`wom iznosili detaqe o nemoralnosti Momira Gavrilovi}a Gavre i na taj na~in opravdali wegovo ubistvo;
da kao profesionalci usmeravaju pretkrivi~ne radwe na nebitne
stvari, a sa ciqem da se rasvetqavawe relevantnih ~iwenica i okolnosti
potisne u stranu i krivi~no gowewe ne postigne svrhu.
Lider radikala uverava da je Radomiru Markovi}u su|ewe bilo tajno,
a kazna blaga, zato {to je odao samo jednu dr`avnu tajnu predsedniku Ko{tunici da je Goran Svilanovi} bio policijski dou{nik.
Goran Petrovi} je, kako [e{eq tvrdi, godinama dr`ao na vezi svog pa{enoga Svilanovi}a, koji je bio registrovani policijski dou{nik, a policija ~uva wegovih 70 pisanih izve{taja prepunih cinkarewa ~elnika opozicije.
[e{eq tvrdi da je brat Du{ana Mihajlovi}a u~estvovao u otmici Milorada Mi{kovi}a, za ~ije je osloba|awe uzeo od pet do osam miliona maraka.
988

Mihajlovi} je, ina~e, od 1995. do 1999. godine iz Jugopetrola na ra~un

svoje firme Lutra vagum i Lutra agrar prebacio vi{e od 10 miliona
dinara bez ikakvog posla.
Resor dr`avne bezbednosti MUP Srbije podne}e krivi~nu prijavu
protiv Vojislava [e{eqa, jer je naveo insinuacije i la`i, tvrde}i da je
SRS do{la do pouzdanih i verodostojnih informacija da je srpska tajna policija pratila Momira Gavrilovi}a na dan kada je ubijen. Zamenik na~elnika RDB Zoran Mijatovi}, koji je u trenutku Gavrilovi}eve likvidacije
bio na godi{wem odmoru, a koga je [e{eq optu`io da je naredio pra}ewe,
zbog te gnusne la`i privatno }e tu`iti zbog klevete i uvrede. Na~elnik
RDB Goran Petrovi} je u svom saop{tewu naveo da [e{eqeve tvrdwe imaju za ciq da diskredituju i kompromituju srpsku tajnu policiju i u javnosti
stvore uverewe da su sada{wi ~elnici te slu`be kriminalci i sau~esnici
u zlo~inima.
Sve ovo zbilo se pre tri dana. [ta }e se sada doga|ati, posle ju~era{we javne [e{eqeve paqbe ne samo na ovu dvojicu funkcionera MUP, nego i na druge politi~are i ministre?
Predsednik SRS tvrdi da je kapetan Dragan Karleu{a me|u numizmati~arima poznat kao ~ovek koji ima uhodan kanal za nedozvoqeno izno{ewe arheolo{kog blaga u [vajcarsku.
Karleu{a se, kako [e{eq ka`e, dok je bio na~elnik Slu`be za borbu
protiv izno{ewa arheolo{kog i numizmati~kog blaga, u toku samo jedne
istrage, u kojoj je otkriveno 30.000 ukradenih rimskih nov~i}a, vrednih
osam miliona dolara, potrudio da iz trezora suda u Vladi~inom Hanu nestane nov~i}a u vrednosti od sedam miliona dolara.
[e{eq ka`e da se Momir Gavrilovi} obogatio `enidbom, jer je u miraz dobio lanac butika. On tvrdi da Gavrilovi} nije imao privatni zatvor
i da oni koji to ka`u verovatno misle na podrum u vili na Dediwu, gde se
zatvaraju {pijuni radi pretkrivi~ne obrade.
Gavrilovi} je na osnovu procene dr`avnog vrha, kako tvrdi [e{eq, tokom bombardovawa otpratio Zorana \in|i}a u Crnu Goru, na insistirawe
stranih vlada kod tada{we vlasti da ne sme ni{ta da mu se desi.
Prema [e{eqevim informacijama, general Bo{ko Buha je, pod sumwom da radi za hrvatsku DB, bio priveden i tri dana je obra|ivan, ali ni{ta nije dokazano, osim da wegovi ro|aci rade za hrvatsku DB.
Buha je kao komandir stanice milicije u beogradskoj op{tini Sopot
(1992. godine) od op{tinskih para, tvrdi [e{eq, asfaltirao put do svoje
vikendice na Tre{wi, otkupio stan (iako nije imao dr`avqanstvo) i dobio
na poklon plac od tada{weg predsednika SO Sopot, koji je ~lan SPS.
Policijski general Goran Petrovi} bejzbol palicom ubio je sekretaricu biv{eg {efa Centra RDB Beograda Radoj~i}a, ustvrdio je na konferenciji predsednik SRS.
On uverava da je Petrovi} svom biv{em {efu Zoranu Mijatovi}u (koji je smewen kao Stani{i}ev ~ovek) odavao poverqive informacije koje je
ovaj za dobre pare plasirao u Nedeqnom telegrafu. Po{to je i Petrovi}
1999. godine, posle disciplinskog postupka, isteran iz DB, zajedno su po~eli da stare podatke prodaju opoziciji.
989

Glas javnosti, 30. avgust 2001. godine

(Nadnaslov: Lider SRS-a tra`i od ministra Du{ana Mihajlovi}a nagradu od 900.000 maraka, naslov [e{eq razre{io ubistva ]uruvije,
Baye i Gavrilovi}a, podnaslov Za smrt vlasnika Dnevnog telegrafa
[e{eq okrivio Zorana Davidovi}a ]andu i Branka Jeftovi}a Jorgu. Likvidaciju generala policije Stoj~i}a naru~io Stanko Suboti}, a Momira
Gavrilovi}a sada{wi {efovi tajne policije, tvrdi lider radikala. Naslovi antrfilea Mihajlovi}ev brat optu`en za otmicu i Zatvor na Dediwu)
Lider Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq izjavio je da je ju~e
uputio ministru policije Du{anu Mihajlovi}u tri dopisa sa informacijama o nerazja{wenim ubistvima, za ~ije je re{avawe MUP obe}ao nov~ane nagrade.
[e{eq je, na konferenciji za novinare, rekao da za dostavqene informacije o ubistvima novinara Slavka ]uruvije, generala policije Radovana Stoj~i}a Baye i nekada{weg funkcionera SDB Srbije Momira Gavrilovi}a, tra`i da se na `iro ra~un SRS-a uplati 900.000 maraka u dinarskoj protivvrednosti.
U jednom od dopisa [e{eq navodi da su ]uruviju ubili Zoran Davidovi} ]anda i Branko Jeftovi} Jorga, a da je Davidovi} svom tastu (zameniku na~elnika Uprave kriminalisti~ke policije) Draganu Karleu{i pri~ao da je sa Brankom Jeftovi}em Jorgom ubio Slavka ]uruviju.
[e{eq obave{tava Mihajlovi}a i da je Davidovi} od Karleu{e zahtevao da }uti i nikome ni{ta ne govori povodom ubistva ]uruvije.
On daqe optu`uje biznismena Stanka Suboti}a Caneta da je organizator ubistva policijskog generala Radovana Stoj~i}a Baye, navode}i da su
svi podaci i dokazi o ubistvu Stoj~i}a bili obezbe|eni i sakriveni u
MUP-u Srbije za vreme prethodne vlasti.
Zbog ubistva Stoj~i}a, navodi daqe lider SRS-a, za Suboti}em je raspisana poternica, zbog ~ega odlazi u Hrvatsku, a da mu je dolaskom DOS-a
na vlast ukinuta poternica i omogu}en nesmetan boravak u Srbiji.
Za organizovawe ubistva Momira Gavrilovi}a, [e{eq je u dopisu optu`io na~elnika SDB-a Gorana Petrovi}a i wegovog zamenika Zorana Mijatovi}a, koji je, kako daqe tvrdi, nalo`io pra}ewe Gavrilovi}a na dan kad
je ubijen, 3. avgusta.
Goran Petrovi} najavio je da }e podneti tu`bu protiv [e{eqa zbog
{irewa la`nih vesti, jer je i pre dva dana rekao da je SDB pratila Momira Gavrilovi}a 3. avgusta, kada je ubijen.
U dopisu Mihajlovi}u, [e{eq ocewuje da Petrovi} i Mijatovi} kao
profesionalci usmeravaju pretkrivi~ne radwe na nebitne stvari, a sa ciqem da se rasvetqavawe relevantnih ~iwenica i okolnosti potisne u stranu i krivi~no gowewe ne postigne svrhu.
[e{eq je uputio pitawe Petrovi}u ko je bejzbol palicama smrskao
glavu sekretarici biv{eg {efa SDB Beograda Milana Radowi}a i za{to
poternica nije raspisana i za to ubistvo.
On je ocenio i da Petrovi} i Mijatovi} ne}e imati hrabrosti da podnesu tu`bu protiv wega, iako su to najavili, i dodao da se ne}e pozivati na
poslani~ki imunitet.
990

Prema [e{eqevim tvrdwama, brat ministra Du{ana Mihajlovi}a

li~no je u~estvovao u otmici biznismena Milorada Mi{kovi}a i wegovom osloba|awu, po{to je Mi{kovi}eva porodica isplatila pet miliona
maraka.
On je optu`io Mihajlovi}a i da je organizovao aferu oko navodnih
le{eva i za to zloupotrebio jednog kriminalca Dragana Vitomirovi}a,
vlasnika Timo~ke krimi revije, koji je izba~en iz SDB-a zbog kra|e zlata na Kosovu.
[e{eq je optu`io Mihajlovi}a i da je u vreme dok je Nova demokratija bila u Vladi Srbije od preduze}a Jugopetrol prebacio ogromne sume na
ra~un svojih firmi Lutra vagum i Lutra agrar bez ugovora i pokri}a.
U 2001. godini prebacio je na Lutra agrar 1.134.000 dinara, rekao je
lider radikala.
Komentari{u}i tvrdwe da je Gavrilovi} imao privatan zatvor, [e{eq je kazao da Gavrilovi} nikada nije imao zatvor, ali da su oni koji su
izneli takve tvrdwe mo`da mislili na podrum vile SDB-a na Dediwu u
koji se zatvaraju strani {pijuni.
On je dodao da je Gavrilovi} u vreme biv{eg na~elnika SDB-a Jovice
Stani{i}a znao mnogo, a najvi{e o premijeru Srbije Zoranu \in|i}u, Du{anu Mihajlovi}u i drugim ~elnicima DOS-a, kao i o qudima iz sada{weg vrha SDB-a, koje je nazvao kriminalcima.
Politika, 30. avgust 2001. godine
(Nadnaslov: Lider radikala o~ekuje nagradu od MUP-a Srbije; naslov [e{eq dostavio informacije o tri ubistva; podnaslov Tvrdi da su
Slavka ]uruviju ubili Zoran Davidovi} ]anda i Branko Jeftovi} Jorga,
a biznismena Stanka Suboti}a Caneta optu`uje za organizaciju likvidacije Radovana Stoj~i}a Baye. U okviru teksta je Tanjugova vest sa nadnaslovom [ef kabineta na~elnika RDB o optu`bama lidera radikala; naslovom Gali}: [e{eq {iri la`ne vesti i podnaslovom Lider SRS poku{ava da se izvu~e sa politi~ke margine i na svaki na~in o`ivi vlastitu
stranku)
Lider Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq, izjavio je da je ju~e
uputio ministru policije Du{anu Mihajlovi}u tri dopisa sa informacijama o nerazja{wenim ubistvima, za ~ije je re{avawe Ministarstvo unutra{wih poslova obe}alo nov~ane nagrade.
[e{eq je, na vanrednoj konferenciji za novinare, rekao da za dostavqene informacije o ubistvima novinara Slavka ]uruvije, generala policije Radovana Stoj~i}a Baye i nekada{weg funkcionera Slu`be dr`avne
bezbednosti Srbije Momira Gavrilovi}a, tra`i da se na `iro ra~un SRSa uplati 900.000 maraka u dinarskoj protivvrednosti.
U jednom od dopisa, [e{eq navodi da su ]uruviju ubili Zoran Davidovi} ]anda i Branko Jeftovi} Jorga, a da je Davidovi} svom tastu (zameniku na~elnika Uprave kriminalisti~ke policije) Draganu Karleu{i
pri~ao da je sa Brankom Jeftovi}em Jorgom ubio Slavka ]uruviju.
[e{eq obave{tava Mihajlovi}a i da je Davidovi} od Karleu{e zahtevao da }uti i da nikome ni{ta ne govori povodom ubistva ]uruvije.
991

On daqe optu`uje biznismena Stanka Suboti}a Caneta da je organizator ubistva policijskog generala Radovana Stoj~i}a Baye, navode}i da su
svi podaci i dokazi o ubistvu Stoj~i}a bili obezbe|eni i sakriveni u
MUP-u Srbije za vreme prethodne vlasti.
Zbog ubistva Stoj~i}a, navodi daqe lider SRS-a, za Suboti}em je raspisana poternica, zbog ~ega odlazi u Hrvatsku, a da mu je dolaskom DOS-a
na vlast ukinuta poternica i omogu}en nesmetan boravak u Srbiji.
Za organizovawe ubistva Momira Gavrilovi}a, [e{eq je u dopisu optu`io na~elnika SDB-a Gorana Petrovi}a i wegovog zamenika Zorana Mijatovi}a, koji je, kako daqe tvrdi, nalo`io pra}ewe Gavrilovi}a na dan kad
je ubijen, 3. avgusta.
Goran Petrovi} najavio je da }e podneti tu`bu protiv [e{eqa zbog
{irewa la`nih vesti, jer je i pre dva dana rekao da je SDB pratila Momira Gavrilovi}a 3. avgusta kada je ubijen.
U dopisu Mihajlovi}u, [e{eq ocewuje da Petrovi} i Mijatovi} kao
profesionalci usmeravaju pretkrivi~ne radwe na nebitne stvari, sa ciqem da se rasvetqavawe relevantnih ~iwenica i okolnosti potisne u stranu i krivi~no gowewe ne postigne svrhu.
Komentari{u}i tvrdwe da je Gavrilovi} imao privatan zatvor, [e{eq je kazao da Gavrilovi} nikada nije imao zatvor, ali da su oni koji su
izneli takve tvrdwe mo`da mislili na podrum vile SDB-a na Dediwu u
koji se zatvaraju strani {pijuni.
On je dodao da je Gavrilovi} u vreme biv{eg na~elnika SDB-a Jovice
Stani{i}a znao mnogo, a najvi{e o (premijeru Srbije) Zoranu \in|i}u,
Du{anu Mihajlovi}u i drugim ~elnicima DOS-a, kao i o qudima iz sada{weg vrha SDB-a, koje je nazvao kriminalcima.
[e{eq je uputio pitawe Petrovi}u ko je bejzbol palicama smrskao
glavu sekretarici biv{eg {efa SDB Beograda Milana Radowi}a i za{to poternica nije raspisana i za to ubistvo.
Prema wegovim tvrdwama, brat ministra Du{ana Mihajlovi}a li~no
je u~estvovao u otmici biznismena Milorada Mi{kovi}a i wegovom osloba|awu, po{to je Mi{kovi}eva porodica isplatila pet miliona maraka.
On je optu`io Mihajlovi}a i da je organizovao aferu oko navodnih
le{eva i za to zloupotrebio jednog kriminalca Dragana Vitomirovi}a,
vlasnika Timo~ke krimi revije, koji je izba~en iz SDB-a zbog kra|e zlata
na Kosovu.
[e{eq je optu`io Mihajlovi}a i da je u vreme dok je Nova demokratija bila u Vladi Srbije od preduze}a Jugopetrol prebacio ogromne sume na
ra~un svojih firmi Lutra vagum i Lutra agrar bez ugovora i pokri}a.
U 2001. godini prebacio je na Lutra agrar 1.134.000 dinara, rekao je
lider radikala.
On je ocenio i da Petrovi} i Mijatovi} ne}e imati hrabrosti da podnesu tu`bu protiv wega, iako su to najavili, i dodao da se ne}e pozivati na
poslani~ki imunitet.
Za na~elnika uprave kriminalisti~ke policije Ministarstva unutra{wih poslova Srbije Dragana Karleu{u, lider radikala tvrdi da je me|u
numizmati~arima poznat kao ~ovek koji ima uhodan kanal za izno{ewe numizmati~kih vrednosti u [vajcarsku.
992

Karleu{a je bio na~elnik slu`be za borbu protiv izno{ewa iz zemqe

arheolo{kih i numizmati~kih predmeta 1994/95. godine, a [e{eq ga je optu`io za nestanak ve}eg dela od oko 30.000 rimskih nov~i}a u vrednosti
osam miliona dolara oduzetih kriminalcima.
Prema re`ima [e{eqa, Karleu{a je predvodio istra`ni tim koji je
oduzeo te nov~i}e, devize i pet automobila od kriminalaca, a zatim vr{io
pritisak na Op{tinski sud u vladi~inom Hanu da se sve prebaci u Op{tinski sud u Vrawu.
Odatle su najdragoceniji predmeti nestali, a vrednost onog {to je
ostalo mawa je od milion dolara, rekao je i dodao da je tu`ila{tvo odustalo od gowewa, jer je sve ukradeno zavr{ilo u yepovima privatnika, me|u kojima je glavni Karleu{a.
Prema navodima [e{eqa, {ef javne bezbednosti Beograda bo{ko Buha je u vreme biv{eg re`ima, kao {ef policijske stanice u Sopotu, {titio nezakonite radwe predsednika op{tine, za {ta je nagra|en placem na
najlep{em mestu u gradu.
Optu`be koje je na ra~un ~elnih qudi Resora dr`avne bezbednosti Srbije ju~e izneo lider radikala Vojislav [e{eq, neistinite su, izjavio je
Tanjugu {ef kabineta na~elnika te slu`be Borislav Gali}.
Resor dr`avne bezbednosti podne}e protiv [e{eqa krivi~nu prijavu zbog {irewa la`nih vesti, rekao je Gali}.
Smatramo da ~ovek koji se bavi politikom i javno istupa mora da snosi i odgovornost za javno izgovorenu re~, dodao je on.
Gali} je ukazao da konferencije za novinare nisu mesto gde se iznose
dokazi i utvr|uju krivi~na dela, ve} za to postoje nadle`ne dr`avne institucije i pravosudni organi, pre svega tu`ila{tvo.
Prema oceni Gali}a, ovakvi istupi [e{eqa u javnosti su politi~ki
motivisani i sra~unati na medijsku promociju, a wima lider radikala
poku{ava da se izvu~e sa politi~ke margine i na svaki na~in o`ivi vlastitu stranku.
[e{eq je optu`io na~elnika RDB Gorana Petrovi}a i wegovog zamenika Zorana Mijatovi}a da su organizatori ubistva Momira Gavrilovi}a, biv{eg pripadnika RDB, ubijenog 3. avgusta ove godine, nekoliko sati
posle razgovora u kabinetu {efa dr`ave.
Borba, 30. avgust 2001. godine
(Nadnaslov: Za informacije MUP-u Srbije i naslov [e{eq o~ekuje nagradu od 900.000 maraka)
Predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq izjavio je
na ju~era{woj vanrednoj konferenciji za novinare da je Ministarstvu unutra{wih poslova Srbije dostavio informacije i dokaze o izvr{iocima
ili naru~iocima ubistava novinara Slavka ]uruvije, policijskog generala
Radovana Stoj~i}a Baye i biv{eg slu`benika SDB Momira Gavrilovi}a.
Lider radikala je rekao da je MUP-u podneo tri dopisa povodom javno
raspisane nagrade.
Obavestio sam ministra unutra{wih poslova da su Zoran Davidovi}
]anda i Branko Jeftovi} Jorga ubili Slavka ]uruviju, da je Stanko Suboti} Cane organizator ubistva policijskog generala Radovana Stoj~i}a
Baye, i da su policijski generali Goran Petrovi}, na~elnik RDB, i Zoran
993

Mijatovi}, zamenik na~elnika RDB, organizatori ubistva Momira Gavrilovi}a Gavre tvrdio je, izme|u ostalog, [e{eq ~itaju}i sadr`inu tri
poslata dopisa, i dodao:
Ispostavio sam i zahtev da mi se, u skladu sa raspisanom nagradom, isplati tri puta po 300.000 nema~kih maraka u dinarskoj protivvrednosti,
kao moja donacija na ra~un SRS.
Lider radikala, koji je novinarima podelio kopije poslatih dopisa,
istakao je da ve} danas o~ekuje da se 900.000 maraka na|e na ra~unu stranke.
[e{eq je, posle izno{ewa ovih informacija, istakao i da ne veruje da
}e se SDB usuditi da podnese krivi~nu prijavu protiv wega, kao i da je ovo
otvoren izazov i maramica ba~ena u lice. Dodao je i to da se ne}e pozivati na poslani~ki imunitet ni u saveznoj, ni u republi~koj skup{tini.
Predsednik SRS je saop{tio da radikali postavqaju pitawe na~elniku RDB Goranu Petrovi}u ko je po~etkom aprila ove godine ubio bejzbol
palicama sekretaricu biv{eg {efa DB Beograda Radowi}a, i za{to nema
poternice i za wenim ubicom.
[e{eq je izneo i da je SRS do{la u posed informacije da je jedina tajna zbog koje je osu|en Radomir Markovi} zapravo odavawe dr`avne tajne
nikom drugom do Vojislavu Ko{tunici da je Goran Svilanovi} bio dou{nik SDB.
Lider radikala je tako|e izlo`io i informacije koje je u me|uvremenu prikupio o Momiru Gavrilovi}u, zatim {efu javne bezbednosti Beograda Bo{ku Buhi, policijskom kapetanu Draganu Karleu{i. Za brata Du{ana Mihajlovi}a, ministra unutra{wih poslova, [e{eq je ju~e tvrdio da je
u~estvovao u otmici Milorada Mi{kovi}a, a i u wegovom osloba|awu.

Spisak materijala koje je dostavila BIA

Timu koji poma`e odbranu dr Vojislava [e{eqa
(svi materijali objavqeni su u prvom i drugom delu
kwige Policijski dosije)
Republika Srbija
Kancelarija nacionalnog saveta za
saradwu sa Me|unarodnim krivi~nim
tribunalom za biv{u Jugoslaviju
Broj: 1/0-5/51-08
Datum: 8. april 2008. godine
Beograd

Stru~ni tim koji poma`e

u pripremawu odbrane Vojislava [e{eqa
Predmet: Dostavqawe dokumentacije Bezbednosno-informativne
agencije na osnovu zakqu~aka Vlade Republike Srbije Pov. 05 broj: 00994

614/2007 od 6. decembra 2007. godine i Pov. 05 broj: 00-37/2008 od 31. januara

2008. godine
U prilogu vam dostavqamo 104 materijala Bezbednosno-informativne
agencije, ~ije vam je dostavqawe omogu}eno na osnovu zakqu~aka Vlade Republike Srbije Pov. 05 broj: 00-614/2007 od 6. decembra 2007. godine i Pov.
05 broj: 00-37/2008 od 31. januara 2008. godine i u re`imu navedenom u zakqu~cima Vlade Republike Srbije.
Kako nas je Bezbednosno-informativna agencija obavestila, Stru~ni
tim koji poma`e u pripremawu odbrane optu`enog Vojislava [e{eqa se
direktno obratio Agenciji tra`e}i da se dostave ~itqivije kopije dostavqenih materijala.
U skladu s tim, prosle|ujemo vam 104 materijala Bezbednosno-informativne agencije, i to:
1-11.
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru 5. 5. 1982. USDB
Beograd;
2-22.
Informacija, 1. 3. 1983, USDB Beograd;
3-23.
Dopis, 9. 3. 1984, USDB Beograd;
4-47.
Dopis, 22. 4. 1984, USDB Beograd;
5-72.
Dopis, 18. 12. 1985, CSDB Sarajevo;
6-226. Slu`bena bele{ka, 5. 8. 1987, USDB Beograd;
7-237. Slu`bena bele{ka, 26. 9. 1987, USDB Beograd;
8-249. Peticija koju je pokrenuo Vojislav [e{eq i spisak adresa Vojislava [e{eqa, 10. 1987;
9-326. Izvod iz izve{taja o rezultatima primene mere tajne kontrole
prislu{nih sredstava, 20. 6. 1988, USDB Beograd;
10-366. Dopis, 25. 10. 1988, RSUP SR Srbije;
11-393. Fotokopija pisma Ivkovi} @ivote, 6. 1. 1989;
12-410. Dopis, 5. 5. 1989, SDB SSUP;
13-442. Dopis, 8. 1. 1990, USDB Beograd;
14-454. Slu`bena bele{ka, 17. 4. 1990, USDB Beograd;
15-472. Predlog za primenu mere tajnog pra}ewa, 20. 9. 1990, USDB Beograd;
16-607. Izve{taj o rezultatima primene mere TKTR, 25. 12. 1995, CRDB
Beograd;
17-811. Dopis, 28. 7. 1997, OUP Palilula;
18-835. Izve{taj o rezultatima primene mere TKTR, 24. 11. 1997, CRDB
Beograd;
19-903. Predlog za primenu mere TKTR, 2. 2. 1999, CRDB Beograd;
20-973. Izjava, 20. 8. 2000, MUP RDB;
21-974. Slu`bena bele{ka, 7. 1. 1991, SSDB Kragujevac;
22-975. Informacija, 9. 1. 1991, USDB Beograd;
23-976. Izve{taj o tajnoj kontroli po{tanskih po{iqki, 9. 1. 1990,
OSDB Vaqevo;
24-977. Izve{taj saradnika, 17. 1. 1991, SSDB Zaje~ar;
25-978. Fotokopija plakata za predavawe Vojislava [e{eqa;
26-979. Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru, 23. 1. 1991, USDB
Beograd;
27-980. Slu`bena bele{ka, 7. 2. 1991, USDB Beograd;
995

28-981.
29-982.
30-983.
31-984.
32-985.
33-986.
34-987.
35-988.
36-989.
37-990.
38-991.
39-992.
40-993.
41-994.
42-995.
43-996.
44-997.
45-998.
46-999.
47-1000.
48-1001.
49-1002.
50-1003.
51-1004.
52-1005.
53-1006.
54-1007.
55-1008.
56-1009.
57-1010.
58-1011.
59-1012.
60-1013.
61-1014.
62-1015.
63-1016.
64-1017.
65-1018.
66-1019.
67-1020.
68-1021.
69-1022.
996

Slu`bena bele{ka, 13. 2. 1991, USDB Beograd;

Slu`bena bele{ka, 18. 2. 1991, USDB Beograd;
Predlog za fotodokumentovawe, 18. 2. 1991, USDB Beograd;
Slu`bena bele{ka, 19. 2. 1991, USDB Beograd;
Slu`bena bele{ka, 20. 2. 1991, USDB Beograd;
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru, 20. 2. 1991, USDB
Beograd;
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru, 25. 2. 1991, USDB
Beograd;
Slu`bena bele{ka, 26. 2. 1991, USDB Beograd;
Slu`bena bele{ka, 27. 2. 1991, USDB Beograd;
Slu`bena bele{ka, 3. 3. 1991, USDB Beograd;
Slu`bena bele{ka, 5. 3. 1991, USDB Beograd;
Slu`bena bele{ka, 20. 3. 1991, SSDB Leskovac;
Slu`bena bele{ka, 12. 4. 1991, USDB Beograd;
Slu`bena bele{ka, 12. 4. 1991, USDB Beograd;
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru, 17. 4. 1991, USDB
Beograd;
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru, 17. 4. 1991, USDB
Beograd;
Predlog za tajno pra}ewe lica, 19. 4. 1991, USDB Beograd;
Slu`bena bele{ka, 22. 4. 1991, USDB Beograd;
Slu`bena bele{ka, 22. 4. 1991, USDB Beograd;
Slu`bena bele{ka, 24. 4. 1991, USDB Beograd;
Slu`bena bele{ka, 24. 4. 1991, USDB Beograd;
Slu`bena bele{ka, 26. 4. 1991, USDB Beograd;
Slu`bena bele{ka, 30. 4. 1991, USDB Beograd;
Slu`bena bele{ka, 3. 5. 1991. USDB Beograd;
Informacija, 4. 5. 1991, USDB Beograd;
Informacija, 6. 5. 1991, USDB Beograd;
Informacija, 6. 5. 1991, USDB Beograd;
Slu`bena bele{ka, 10. 5. 1991, USDB Beograd;
Informacija, 14. 5. 1991, USDB Beograd;
Informacija, 16. 5. 1991, USDB Beograd;
Informacija o istupawu Vojislava [e{eqa;
Informacija o aktivnostima najekstremnijih pripadnika S^P;
Slu`bena bele{ka, 16. 5. 1991, USDB Beograd;
Dopis, 21. 5. 1991, SDB;
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru, 22. 5. 1991,
USDB Beograd;
Predlog za zavo|ewe mere tajne primene prislu{nih sredstava,
23. 5. 1991, USDB Beograd;
Slu`bena bele{ka, 25. 5. 1991, USDB Beograd;
Slu`bena bele{ka, 27. 5. 1991, USDB Beograd;
Re{ewe, 30. 5. 1991, MUP RS;
Slu`bena bele{ka, 3. 6. 1991, USDB Beograd;
Predlog za primenu mere TKTR, 4. 6. 1991, USDB Beograd;
Slu`bena bele{ka, 5. 6. 1991, USDB Beograd;

70-1023.
71-1024.
72-1025.
73-1026.
74-1027.
75-1028.
76-1029.
77-1030.
78-1031.
79-1032.
80-1033.
81-1034.
82-1035.
83-1036.
84-1037.
85-1038.
86-1039.

Slu`bena bele{ka, 11. 6. 1990, USDB Beograd;

Informacija, 18. 6. 1991, USDB Beograd;
Slu`bena bele{ka, 28. 6. 1990, USDB Beograd;
Informacija, 1. 7. 1991, USDB Beograd;
Informacija, 1. 7. 1991, USDB Beograd;
Slu`bena bele{ka, 10. 7. 1991, USDB Beograd;
Re{ewe, 12. 7. 1991, RSUP;
Slu`bena bele{ka, 15. 7. 1991, USDB Beograd;
Slu`bena bele{ka, 18. 7. 1991, USDB Beograd;
Slu`bena bele{ka, 23. 7. 1991, USDB Beograd;
Predlog za tajno pra}ewe lica, 24. 7. 1991, USDB Beograd;
Informacija, 1. 8. 1991, USDB Beograd;
Predlog za ukidawe mere TKTR, 2. 8. 1991, USDB Beograd;
Slu`bena bele{ka, 9. 8. 1991, USDB Beograd;
Informacija, 15. 8. 1991, USDB Beograd;
Informacija, 3. 9. 1991, USDB Beograd;
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru, 17. 9. 1991,
USDB Beograd;
87-1040. Re{ewe, 30. 10. 1991, MUP RS;
88-1041. Predlog za obustavu mere tajne kontrole po{tanskih po{iqki,
30. 1. 1992, USDB Beograd;
89-1042. Slu`bena bele{ka, 31. 1. 1992, USDB Beograd;
90-1043. Predlog za obustavqawe obrade, 14. 5. 1992, USDB Beograd;
91-1044. Odluka o obustavqawu obrade, 2. 6. 1992, MUP RS;
92-1045. Dopis, 21. 8. 1992, MUP RS;
93-1046. Dopis, 16. 6. 1992;
94-1047. Dopis, 14. 7. 1992, OJT Beograd;
95-1048. Dopis, 14. 9. 1992, USDB Beograd;
96-1049. Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru, 19. 8. 1991,
USDB Beograd;
97-1050. Slu`bena bele{ka, 11. 9. 1991, USDB Beograd;
98-1051. Izve{taj saradnika, 23. 2. 1993, CRDB Zrewanin;
99-1052. Dopis, 18. 3. 1993, OJT Beograd;
100-1053. Dopis, 16. 4. 1993, OJT Beograd;
101-1054. Izvod iz informacije, 12. 11. 1993, CRDB Beograd;
102-1055. Informacija, 13. 10. 1993, CRDB Gwilane;
103-1056. Slu`bena bele{ka, 20. 10. 1993, CRDB Ni{;
104-1057. Dopis sa prilogom, 13. 12. 1993, RDB.

997

Sabrana dela
prof. dr Vojislava [e{eqa
1. Vreme preispitivawa
2. Hajka na jeretika
3. Fenomenologija balkanskog despotizma
4. Veleizdajni~ki proces
5. Narkomanija Vuka manitoga
6. Politika kao izazov savesti
7. Milan Pani} mora pasti
8. Na me|unarodnoj sceni
9. Su~eqavawe sa sedmom silom
10. Narodni tribun
11. Poslani~ke besede
12. Filipike ~etni~kog vojvode
13. Pali, `ari, dediwski dizdare
14. Crveni tiranin sa Dediwa
15. Da sve srpsko bude kao zemunsko
16. Promene po voqi naroda
17. Bez dlake na jeziku
18. Mo} argumenata
19. Falsifikovana voqa naroda
20. Vlada nacionalnog jedinstva
21. Srbija pod ameri~kim bombama
22. Dok patriote obnavqaju izdajnici razaraju
23. Radikali se nisu obrukali
24. Pakleni planovi Zapada
25. Kontrarevolucionar u buldo`er revoluciji
26. Dosmanlijski zulum nad Srbijom
27. Kontinuitet radikalske doslednosti
28. Glavni Milo{evi}ev politi~ki robija{
29. Ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovi}a
30. Dosmanlijski sejmeni na Pravnom fakultetu
998

31. Glogov kolac u dosovskom srcu

32. Dosmanlije kao novi jawi~ari
33. ^etni~ka sabqa nad dosmanlijskom glavom
34. Na juna~kim rukama kroz srpsku Boku
35. Kora od banane
36. Srpski ~etni~ki pokret
37. Srpska radikalna stranka
38. Peti otaybinski kongres
39. Sudanije nepokornog vojvode
40. Ideologija srpskog nacionalizma
41. Afirmacija parlamentarizma
42. Slom savezne dr`ave
43. @igosawe dosmanlijskog be{~a{}a
44. ^eli~ni vojvoda
45. Stazom slave, u slu`bi otaybine
46. Hrabrost i savesnost u istorijskim lomovima
47. Uporna odbrana Srpstva
48. Stanko Suboti} Cane @abac, kraq duvanske mafije
49. Mafija{ka pudlica Neboj{a ^ovi}
50. Cijin major Grujica Spasovi}
51. ^etni~ki vojvoda pred Ha{kim tribunalom
52. Suo~avawe sa ha{kim inkvizitorima
53. Ha{ki dosije nabe|enog ratnog zlo~inca
54. Pocepana ha{ka inkvizitorska ode`da
55. U ~equstima Kurve del Ponte
56. Genocidni izraelski diplomata Teodor Meron
57. \avolov {egrt zlo~ina~ki rimski papa Jovan Pavle Drugi
58. Va{ingtonski seksualni manijak Bil Klinton
59. Ha{ko bajramsko prase
60. La`qiva ha{ka peder~ina Yefri Najs
61. Svedok odbrane Slobodana Milo{evi}a u ha{kom procesu
62. Engleski pederski isprdak Toni Bler
63. Kriminalac i ratni zlo~inac Havijer Solana
64. Podmukli galski picopevac @ak [irak
65. Hitlerovi najverniji sledbenici Helmut Kol i Hans Gen{er
66. Krvave ru~erde Madlen Olbrajt
67. Pontifeks maksimus satanisti~ke crkve Jovan Pavle Drugi
68. Antihristov namesnik zlikova~ki rimski papa Benedikt
[esnaesti
69. Najve}i izdajnik Rusije Boris Jeqcin
70. Milo \ukanovi} novi Skenderbeg Crnojevi}
999

71. Boris Tadi} novi Sinan Pa{a Koya

72. Izdajni~ki akreditivi usta{kog konzula Vuka Dra{kovi}a
73. Politi~ki ortakluk Kurve del Ponte i Kurve del Ko{tunice
74. Vatikan glavno Satanino gnezdo
75. Rimska kurija ve~ito `edna srpske krvi
76. Evropska unija satanisti~ka tvorevina
77. Vatikanski antisrpski instrument Frawo Tu|man
78. Ameri~ki antisrpski instrument Alija Izetbegovi}
79. Holandski kurvin sin Alfons Ori
80. Ubica Slobodana Milo{evi}a Patrik Robinson
81. Korumpirani predsednik nelegalnog Ha{kog suda Fausto Pokar
82. Pitomac minhenske pivnice Volfgang [omburg
83. Ha{ki {trajk gla|u
84. Varvarska gozba
85. Kad bitange mar{iraju
86. Siktawe crvene zmije
87. Skalpirawe kao smisao informisawa
88. Ko pose~e bega Gutenberga
89. Robija kao sudbina
90. Politi~ka partija Prodanovi}a
91. Pokvareni malte{ki pacov Karmel Agijus
92. Smrdqiva gvajanska sviwa Mohamed [ahabudin
93. Pqa~ka{ novca Ujediwenih nacija Hans Holtajus
94. Degenerisani majmun Bakone Yastis Moloto
95. Retardirana ha{ka tu`iteqka Hildegard Uerc-Reclaf
96. Qubavnik Yefrija Najsa Danijel Sakson
97. Jedna banana za Kofi Anana
98. O~erupana ha{ka }urka Kristina Dal
99. Afera Hrtkovci i usta{ka kurva Nata{a Kandi}
100. Ha{ka instrumentalizacija la`nih svedoka
101. Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije
102. Ubistvo mafija{kog premijera Zorana \in|i}a
103. Mafija ubila svog lidera
104. Propali pu~ Tomislava Nikoli}a
105. Ha{ki denuncijant Tomislav Nikoli}
106. Portparol lopovske stranke Aleksandar Vu~i}
107. Srpski baron Minhauzen Aleksandar Vu~i}
108. Sanaderova ma~kica Aleksandar Vu~i}
109. Narogu{eno {kotsko govno Jan Bonomi
110. Sme`urano kengurovo mudo Kevin Parker
111. Ju`nokorejska gwida O-Gon Kvon
1000