Dosije IV

Dr Vojislav [e{eq
POLICIJSKI DOSIJE
ÊTVRTI DEO
Srpska radikalna stranka

Beograd 2010.
Sabrana dela dr Vojislava [e{eqa,

kwiga broj 116
POLICIJSKI DOSIJE
ÊTVRTI DEO
Recenzenti
Ogwen Mihajlovi}
Boris Aleksi}
Direktor izdava~kog sektora
Ogwen Mihajlovi}
Redakcija
Ivana Borac, Vesna Mari}, Vesna Zobenica, Qubinka Boòvi},
Lazar Macura, Qiqana Mihajlovi}, Biqana Olui}, Severin Popovi},
Marina Risti}, Zlatija Sevi}, Brankica Terzi},
Dragica Tomi}, Milica [e{eq
Izdava~
Srpska radikalna stranka
Trg pobede 3, Zemun
Za izdava~a
Dr Vojislav [e{eq
[tampa
[tamparija DOO Dragi}, Zrewanin
Za {tampariju
Mom~ilo Dragi}
Tira`
1000 primeraka
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
32:929 [e{eq V.
341.645.5
POLICIJSKI dosije, Deo 4 / (priredio)
Vojislav [e{eq. - Zemun : Srpska radikalna
stranka, 2010 (Zrewanin : Dragi}). - 972
str. ; 25 cm
Na nasl. str. naziv mesta izdavawa:
Beograd. - Tira` 1.000.
ISBN 978-86-7886-073-7
1. [e{eq, Vojislav, 1954- (urednik)
a) Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u
Jugoslaviju (Hag) - Optu`nice b) [e{eq,
Vojislav (1954-) - Su|ewe
COBISS.SR-ID 174750476
Policijski dosije
(dokumenti Slu`be dràvne bezbednosti
od juna 1993. do januara 2003. godine,
uz dodatak tri dokumenta iz 2007. i 2008. godine)
MCDXXX
Centar resora dràvne bezbednosti Beograd
IV odeqewe Savski Venac
71-0380
2. 6. 1993. godine
Slu`bena bele{ka
u vezi delatnosti Dragoslava Bokana
U razgovoru sa pouzdanim izvorom informisani smo da su radnici Sekretarijata za unutra{we poslove Beograd, dana 1. 6. 1993.
godine, izvr{ili pretres prostorija Srpskog otaybinskog saveza,
kojom prilikom su na{li jednu automatsku pu{ku M-70-A, jedan ruski {pagin doma}e proizvodwe i oko 200 komada municije razli~itog kalibra.
Pomenutom pretresu prisustvovala su ~etiri radnika obezbe|ewa Otaybinskog saveza koji su u razgovoru sa inspektorima rekli da
oru`je i municija koji su na|eni pripadaju Bokanu.
Nakon izvr{enog pretresa, oru`je i municija su oduzeti a radnici obezbe|ewa su odvedeni u SUP radi uzimawa izjava.
U daqem razgovoru izvor nas je informisao da su radnici Sekretarijata za unutra{we poslove Beograd istog dana, 1. 6. teku}e
godine, poku{ali da prona|u Bokana na adresama u ulici Ogwena
Price gde ìvi kao podstanar, kod roditeqa u ulici Proleterskih
brigada broj 37 i kod svastike Oli} Gordane, u ulici Kraqevi}a
3
Marka broj 12, ali da u tome nisu uspeli jer se Bokan nije nalazio ni
na jednoj od pomenutih adresa.
Kucano u 4 primerka
Dostaviti:
1 h III uprava RDB MUP RS
1 h V uprava RDB MUP RS
1 h V odeqewe CRDB
1 h operativni radnik
Operativni radnik,
\urica Vladimir
MCDXXXI
Centar resora DB
III uprava ekstremizam
5-042
Dana 2. 6. 1993. godine
Kraqevo
Slu`bena bele{ka
Preko pouzdanog izvora do{li smo do saznawa da je Dumanovi}
Mirko, predsednik OO SPO u Kru{evcu, u kasnim ve~erwim satima,
dana 1. 6. 1993. godine, kontaktirao centralu SPO u Beogradu. Od centrale je traìo instrukcije za delovawe s obzirom na proteste koji
se odràvaju u Beogradu. Stav centrale je bio: SPO je objavio rat Socijalisti~koj partiji Srbije i u tom ciqu organizuje okupqawe svojih pristalica. Op{tinskim odborima, koji su blizu Beograda, naloèno je da organizuju dolazak ~lanstva i simpatizera, a odborima u
unutra{wosti preporu~eno je da budu spremni za dolazak u slu~aju
eventualnog poziva iz Beograda. Iako nema direktne veze izme|u incidenta u skup{tini SRJ i protesta, centrala je obavestila da je neko iz SPS-a istukao Mihajla Markovi}a poslanika SPO-a.
Dumanovi} je tim povodom kontaktirao Zlatanovi} Radeta i
Nikolu \or|evi}a, ~lanove najuèg rukovodstva OO SPO u Kru{evcu, prenose}i im stavove centrale.
Nikola \or|evi}, advokat iz Kru{evca, poslao je depe{u CU
SPO u ime OO SPO u Kru{evcu.
Wih trojica, Dumanovi}, Zlatanovi} i \or|evi} dogovorili su
se da kontaktiraju sve zainteresovane za odlazak u Beograd, kako bi
bili spremni da na poziv CU otputuju.
4
S obzirom na problem zakupa autobusa, na~elno su se dogovorili da putuju redovnim autobuskim i voznim linijama.
Procewujemo da bi u slu~aju poziva iz Beograda na protest oti{ao mali broj wihovih pristalica.
O svim novim saznawima relevantnim za demonstracije u Beogradu, blagovremeno }emo obave{tavati. Intenzivira}emo rad na
op. pokrivawu i pra}ewu ekstremista sa podru~ja Kru{evca.
Kucano u 4 primerka
1 h MUP RS RDB III uprava
1 h MUP RS RDB V uprava
2 h ovom centru
Operativni radnik,
Radivoje Jovanovi}
MCDXXXII
Centar resora DB
III uprava srpski ekstremizam
5-049
Kraqevo
Slu`bena bele{ka
U razgovoru sa vi{e prijateqskih i operativnih veza do{li
smo do slede}ih podataka:
Iz Op{tinskog odbora SPO za op{tinu Brus lansirana je vest
da je nad liderom stranke Vukom Dra{kovi}em izvr{en atentat od
strane policije, odnosno izvr{en poku{aj ubistva i da se nalazi u
vrlo te{kom stawu. Navodno, tu vest je potvrdio radio Vrwa~ka Bawa u vestima u jedan sat i trideset minuta, navode}i samo da ima nekoliko preloma i da se nalazi u te{kom stawu. Lider se nalazi u policijskim rukama i ako ne bude ubrzo oslobo|en i adekvatno le~en,
postoji mogu}nost da zauvek nestane. Stoga }e, najverovatnije, biti
potrebno da se ide za Beograd na demonstracije radi osloba|awa Vuka Dra{kovi}a kao i za obra~un sa onima koji su naredili i po~inili napred navedeno delo. ^lanovima i simpatizerima stranke
upu}en je apel da budu strpqivi i ne preduzimaju ni{ta na svoju ruku, ve} da ~ekaju direktivu, koja im bude stigla iz centrale i da po
istoj postupaju.
5
Isti~e se da su ~lanovi i simpatizeri stranke SPO uznemireni i ogor~eni {to se organi vlasti tako pona{aju prema wihovim
liderima, dok [e{equ i wegovim simpatizerima dozvoqavaju da radi {ta ho}e. Zakqu~uju da je po~elo bez wihove krivice i da se do
wihove kona~ne pobede Srbija vi{e umirit ne moè... Prisutna
su zagovarawa da se odmah ide za Beograd u {to ve}em broju.
Smatramo da }e jedan broj najodanijih simpatizera SPO, uglavnom ekstremista sigurno i}i za Beograd i ukqu~iti se u ru{ila~ke
demonstracije, ako budu organizovane. Stoga }emo vr{iti wihovu
identifikaciju i utvr|ivati stepen wihove militantnosti, odnosno dru{tvene opasnosti (no{ewe oru`ja i drugih predmeta kao i
spremnosti wihove upotrebe radi ostvarivawa svojih ciqeva) i
prema istim preduzimati odgovaraju}e mere.
Kucano u 4 primerka
2 h ovom centru
Operativni radnik,
Qubodrag Mihailovi}
MCDXXXIII
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova
Resor dràvne bezbednosti
Centar RDB Novi Sad
Dana, 7. 6. 1993. godine
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
Informacija
Dana 5. juna 1993. godine, obavili smo razgovor sa Vodolijom,
koji nam je izneo da je 3. juna ove godine, u Vukovaru odràn sastanak
Izvr{nog saveta op{tine Vukovar, na koji su bili pozvani svi direktori radnih organizacija iz Iloka, kao i ~lanovi upravnih odbora istih radnih organizacija. Dnevni red sastanka je bio 1. Politi~ko-bezbednosna situacija u op{tini Vukovar, sa posebnim
osvrtom na Ilok i pod 2. Privredna problematika.
Uvodnu re~ za prvu ta~ku dao je predsednik Izvr{nog saveta Milovan Vi{i}. U uvodnoj re~i je izneo da je u ovom trenutku u Iloku
6
do{lo do velikih poreme}aja u odnosima Ilok Vukovar, pre svega

optuùju}i prisutne zbog toga {to Ilok, navodno, èli da se otcepi od Vukovara, te da formira sopstvenu op{tinu ili da se pripoji
Ba~koj Palanci. U tom kontekstu, pomenut je i problem paravojnih
formacija u Iloku (crvene beretke) kao i po~etak izlaèwa novina Ilo~ka re~. Posle uvodnog izlagawa, od pojedinaca koji su diskutovali, izneti su stavovi da je sav haos i nered, te ometawe vlasti u Iloku posledica dolaska paravojnih formacija u Ilok, te se
u tom kontekstu traì i krivac za wihovo dovo|ewe.
Kao jedan od krivaca za dovo|ewe crvenih beretki u Ilok, pomiwe se i Zdravko Vra~arevi}, direktor Agrokomerca iz Iloka,
koji je bio prisutan na pomenutom sastanku.
Miroqub Vujovi}, sekretar za narodnu odbranu Vukovara, rekao
je da je dovo|ewe paravojnih formacija Kertesovo maslo i DB Srbije, te da se u posledwe vreme Kertes opet vi|a u Iloku. Miroqub je
nadaqe izneo da su crvene beretke napale i oterale sa Pajzo{a pripadnike Vojske Krajine.
Milovan Buha, direktor Razvitka iz Iloka, izneo je, da je u posledwe vreme on li~no, a i radna organizacija u kojoj radi, pritisnuta reketom, te da se to stawe vi{e ne moè tolerisati.
Milanovi} Milan, zvani Mrgud, traìo je da mu se da deset dana vremena i da }e o~istiti Ilok od crvenih beretki.
Posle ovih izjava za re~ se javio Vra~ari}, koji je, po{to je li~no optuèn, prisutnima pro~itao dokument (dostavqa se u prilogu
ove informacije prim. op. radnika) iz kojeg se vidi ko je insistirao na formirawu kampa u dolini Lovka, za sme{taj specijalne jedinice Vojske Krajine.
S obzirom da se ovome niko nije nadao (da postoji ovakav dokument prim. op. radnika) diskusija je prekinuta, jer je o~ito krenula neèqenim tokom. Odmah zatim donet je zakqu~ak da se za deset
dana odrì novi sastanak u Iloku, sa tim da Milanovi} prethodno
isti o~isti od crvenih beretki i da o tome podnese izve{taj.
U nastavku sastanka, pokrenuto je pitawe op{tine Ilok, pa je
Vi{i} izneo direktne optu`be na ra~un prisutnih da su oni inicijatori secesije Iloka u odnosu na Vukovar, s ciqem da se oformi
nova op{tina Ilok, ili da se Ilok pripoji Ba~koj Palanci, {to je,
u krajwem slu~aju, jednako lo{e, gledano sa stanovni{tva Vukovara.
U svim diskusijama nakon toga, ~lanovi Izvr{nog saveta su prosto
insistirali da predstavnici Iloka priznaju ovakve aktivnosti
(iako objektivno ovakvih aktivnosti, u ovom trenutku u Iloku nema
prim, op. radnika). Ovoliko insistirawe pojedinaca iz Izvr{nog
7
saveta Vukovara na stvarawu slu~aja Ilok, nije bilo jasno nikom

od prisutnih predstavnika Iloka, a obja{wewe je stiglo sutradan
4. juna, na sastanku Oblasnog ve}a, gde je bio poku{aj da se na dnevni
red stavi problem Vukovara. Na op{te iznena|ewe, to nisu traìli odgovorni qudi iz Vukovara (Vi{i} je ~ak protestvovao) ve}
neki drugi predstavnici iz Oblasnog ve}a. O~ito je da nekim snagama u Vukovaru, a i Izvr{nom savetu ne odgovara pretresawe problematike Vukovara, pa je bilo hitno potrebno otvoriti problem Iloka.
Po re~ima Vi{i}a, stvarawe op{tine Ilok ili pripajawa
Ba~koj Palanci nije slu~ajno i to se, po wegovim re~ima, uklapa u
mutne igre Srbije sa Hrvatskom, jer bi se, navodno trebao `rtvovati Vukovar otvarawem koridora Hrvatskoj prema Dunavu i vra}awe
Hrvatskoj statusa podunavske zemqe. Po ovoj ta~ki nisu doneti nikakvi konkretni zakqu~ci.
Vezano za novine Ilo~ka re~, Vi{i} je izneo da je to samo dokaz
svega onoga {to je ranije re~eno (stvarawe op{tine Ilok) te da je o~ita veza izme|u Ilo~ke re~i, pojave crvenih beretki u ve}em broju u
Iloku i rovarewe iz Ba~ke Palanke kroz stvarawe op{tine Ilok, odnosno pripajawa Ba~koj Palanci. U odnosu na ovu ta~ku, donet je zakqu~ak da privreda Iloka prestane finansirati Ilo~ku re~, kako
bi dokazala da ne stoji iza secesije Iloka u odnosu na Vukovar.
Vodolija je izneo svoje vi|ewe kompletnog sastanka uz komentar da je o~ito da ne{to {to bi se moglo dogoditi u Vukovaru, pani~no se poku{ava preneti u Ilok, kako bi se skrenula pa`wa sa
pravih problema u Vukovaru, te da je ovaj obra~un sa Ilokom propao zbog toga {to nije i{ao planiranim tokom, i da je sve, za sada,
samo odgo|eno za neka boqa vremena.
Vodolija je prisustvovao i Skup{tini Oblasnog ve}a i sastanku predstavnika ~etiri op{tine, koji je odràn 2. juna ove godine u Borovu. Na tom sastanku, pored raznoraznih diskusija, doneti su i neki zakqu~ci, kao na primer:
du`nosti predsednika Oblasnog ve}a razre{en je Ilija Kon~arevi},
zauzet je stav o teritorijalnom i ekonomskom statusu Oblasti
Slavonija, Barawa i Zapadni Srem, traì se autonomija za ovu
oblast, kako teritorijalna tako i ekonomska, sa svim atributima
dràvnosti,
zauzet je stav o hitnom raspisivawu izbora, gde se traì da se
izbori sprovedu u {to kra}em roku, a najkasnije za 60 dana,
zauzet je stav i zaduèna je delegacija koja }e prisustvovati
Skup{tini Republike Krajine, da se pokrene pitawe razre{ewa
funkcije predsednika Skup{tine Krajine, Mileta Paspaqa.
8
Po re~ima Vodolije, najkarakteristi~nija diskusija na navedene teme je bila diskusija Bogi} Steve, zvanog Jajo, koji je izneo da
se vi{e ne moè dopustiti da nerazvijeni Knin koristi Oblast
Slavonija, Barawa i Zapadni Srem, te da se iz Vukovara i okoline
sve vu~e za Knin, a oni tamo ni{ta ne rade, nego primaju pomo} i
dangube. Insistirao je na tome da Oblast mora imati svoju autonomiju, te da Oblast treba da ostane u istoj dràvi, ali ni{ta vi{e o
toga. Po svim drugim pitawima, Oblast treba da bude potpuno samostalna i naslowena na Srbiju. Vezano za ujediwewe Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, Bogi} je izneo da oni nemaju ni{ta
protiv da se te dve Republike ujedine, ali da Oblast od toga nema gotovo ni{ta, te da je i fizi~ki razdvojena od ovih dveju Republika,
pa tim pre treba insistirati na autonomiji.
Vodolija je, tako|e, primetio, da u istupima delegata iz Barawe, sve vi{e dolazi do odvajawa Barawe od Slavonije i zapadnog
Srema, jer po istupima, delegata iz Barawe, o~ito je da su oni dovoqni sami sebi, te da su veze sa ostalim delovima Oblasti, sve slabije.
Na kraju razgovora, Vodolija je izneo svoje vi|ewe kompletne
politi~ke situacije na raznim nivoima u Republici Srpskoj Krajini.
Na nivou dràve:
Predsednik dràve ne zna {ta rade predsednik Skup{tine i
predsednik Vlade. Vlada ne zna i nema veze sa obojicom. U celoj dràvi svi su za izbore, a sve se ~ini da do izbora ne do|e, uz istovremeno nastojawe da sve institucije u dràvi {to vi{e oslabe, a to
zna~i da i dràva oslabi.
Na nivou oblasti:
Svaka oblast vu~e na svoju stranu i svaka oblast misli da je ona
druga iskori{tava. Ide se iz krajnosti u krajnost, tako da se u ovom
trenutku od oblasti koje su bez ikakvih ingerencija, èli stvoriti
oblast sa atributima prave dràve.
Na nivou op{tina:
Svaka op{tina je zatvorena i protiv je one druge, susedne ili
bilo koje druge. Sve op{tine negiraju svaku vi{u instancu, jer su
lokalni mo}nici toliko oja~ali da su stvorili mini-dràve u
okviru op{tina. Unutar samih op{tina, svaka mesna zajednica je tako|e zatvorena sredina, te se i tu moè re}i da su i to dràve u dràvi.
Operativni radnik,
Lazar [arac
9
MCDXXXIV
Centar RDB Ni{
Ekstremizam
73-051
7. 6. 1993. godine
OA Jug
Slu`bena bele{ka
Na osnovu podataka dobijenih od na~elnika OUP-a Aleksinac
(prezentirala ih prijateqska veza) na relaciji Beograd Novi Pazar odvija se ilegalna trgovina oru`jem sa olu~enim cevima. Glavna veza u ovoj transakciji je Hodoli Be}ir iz Podujeva, a posrednik
u trgovini je Mehaq Haqiq, iz sela Pridoga kod Pe}i.
Kupoprodaju oru`ja realizuju Biberovi} Refik iz Novog Pazara, ulica Gojka Bra~anina, koristi telefon 020-29-131 i Puzovi}
Safet iz Novog Pazara, Gojka Bra~anina bb.
U~esnik u ovim transakcijama je i Vukovi} Du{an iz Beograda,
op{tina Zvezdara, ulica Odeska broj 1, koji i donosi oru`je u Novi
Pazar. Navodno, ova ilegalna trgovina oru`jem se odvija pod lozinkom Trula tre{wa.
S obzirom da navedena lica nisu sa na{eg podru~ja, nismo u mogu}nosti da proverimo indicije o ilegalnoj trgovini navedenih lica, te smatramo potrebnim da se Slu`bena bele{ka dostavi nadle`nim centrima radi upoznavawa i eventualnog daqeg operativnog
kori{}ewa.
Kucano u 3 primerka:
1 prim. RDB MUP RS III uprava
1 prim. RDB MUP RS V uprava
1 prim. Centar RDB Ni{ OA Jug
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina:
Saglasan,
pomo}nik na~elnika
Krasomir Risti}
Analiti~ar,
Radoje Nikoli}
MCDXXXV
Centar RDB Ni{
ITOS
10
73-030
22. 6. 1993. godine
Slu`bena bele{ka
Veza: Telegram Centra RDB Vaqevo broj 668 od 15. 6. 1993. godine.
Postupaju}i po zahtevu Centra RDB Vaqevo, dana 16. 6. 1993. godine izvr{eno je preuzimawe Mazi} Ive, sve{tenika RKC iz Vaqeva, koji je kod CRDB Vaqevo zahva}en merama RDB, u ciqu preduzimawa mera i radwi RDB na wegovom pokrivawu za vreme boravka na
podru~ju Centra RDB Ni{.
Mazi} Ivo je preuzet dana 16. 6. 1993. godine, u 15 ~asova, u Aleksincu, gde je posetio vernika RKC, Stojanovi} Ivana u privatnom
stanu u ulici D. Trivu`ye broj 34/5. Mazi} je doputovao u dru{tvu
sa Iacobu}i\irolamom, italijanskim dràvqaninom.
U Aleksincu su se zadràli oko 30 minuta i nastavili su put za
Ni{ u 15,30 ~asova. Sa sobom su povezli i Stojanovi} Ivana.
Napomiwemo da je Stojanovi} Ivan, po~etkom ove godine, boravio u Vaqevu kod Mazi}a i bio u vezi sa \irolamom, koji je sa sve{tenikom Bonom boravio u Ni{u 20. 3. 1993. godine i sa izvesnim
Radetom. Prema na{im saznawima, svrha wihovog tada{weg dolaska
u Ni{ je bila s ciqem prikupqawa potrebne dokumentacije za lica
koja su prihvatila da sa grupom vernika RKC, koju organizuju Mazi}
i \irolamo, putuju u inostranstvo. Od zainteresovanih lica uzimali su fotokopije putnih isprava i odre|ena nov~ana sredstva. Sa
ovom aktivno{}u bio je upoznat i izvesni Pero iz Ni{a, vernik
RKC.
Mazi} je u Ni{, sa ovim licima, doputovao u 16 ~asova. Usput je
povezao i Jadranku Filipovi}, suprugu Zorana Filipovi}a. Sa vozilom marke reno klio, reg. oznake Peskara PE-349-253, crvene
boje, u{li su u dvori{te RKC u Ni{u. Do~ekao ih je Pero.
U crkvi su se na razgovoru zadràli do 18 ~asova i 15 minuta, kada su napustili Ni{ i otputovali u pravcu Aleksinca.
Prema na{im saznawima, sve{tenik RKC u Ni{u, Stjepan Patqak, nije bio voqan da Mazi} i \irolamo do|u u Ni{, s obzirom
da je odsutan Antun Pe~ar, stare{ina crkve.
Prema navodima Mazi}a, u [apcu je organizovana grupa vernika RKC, koji treba da otputuju za Italiju, a svrha dolaska u Ni{ je
da kandidatima za odlazak u Italiju, \irolamo i on daju blià
uputstva i da se sretnu sa qudima iz zajednice (misli se na ni{ku
ùpu RKC, prim. operativni radnika). Kako Stjepan Patqak nije
11
bio voqan da ih primi u crkvenim prostorijama, Mazi} je izrazio

spremnost da ovaj razgovor i susret sa vernicima obave i u ne~ijoj
privatnoj ku}i.
U vezi wihovog dolaska za Ni{, Ivan Stojanovi} je bio upoznat
preko Mazi}a dana 13. 6. 1993. godine.
Sastanku u RKC u Ni{u, pored Mazi}a i \irolama, prisutni su
bili, Stojanovi} Ivan, Jadranka Filipovi}, Pero N. sa ènom i
Miroslava N. iz Aleksinca.
O ovom sastanku Stjepan Patqak je informisao Antuna Pe~ara, dana 17. 6. ove godine, prenev{i mu da su se pomenuti zadràli na
sastanku dva sata i da je Ivan Stojanovi} dobio vizu i avgusta meseca ove godine putuje za Ameriku, dok \irolamo ostaje u Italiji, a
na wegovo mesto dolazi drugo lice. Antun je ovu promenu \irolama
sa olak{awem prihvatio.
Napomene: boravak Mazi}a i \irolama u Ni{u je foto-dokumentovan.
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
Saglasan
pomo}nik na~elnika,
Vitomir @ivkovi}
Kucano u 4 primerka
1 prim. RDB MUP RS I uprava
1 prim. Centar RDB Vaqevo
1 prim. Centar RDB Ni{
Operativni radnik,
Neboj{a \or|evi}
MCDXXXVI
MUP RS Resor dràvne bezbednosti
Centar RDB Vrawe
I odsek MOS
55-035
28. 6. 1993. godine
Slu`bena bele{ka
Prema BJRM, SO Bosilegrad grani~i se u duìni od 14 (~etrnaest) kilometara. Na tom prostoru SO Bosilegrad nalaze se sela:
Karamance, Gole{ i @eravino, a na teritoriji sela @eravino na12
lazi se karaula VJ, koja je doskora pokrivala deo granice prema Bugarskoj, a sada i prema BJRM.
Na podru~ju pomenute teritorije ìvi oko 600 ({esto) stanovnika, prete`no stara~kih doma}instava. Navedena sela od centra
SO Bosilegrada udaqena su 40 km, a od Krive Palanke BJRM oko
dvadesetak, to je i dovelo do migracije stanovni{tva prema BJRM.
Pored ekonomskih veza prema BJRM, karakteristi~no je da je 80
odsto doma}instava sa ovog podru~ja naseqeno u BJRM, a pre svega u
Krivoj Palanci. Raspolaèmo podacima da jedan broj lica sa ovog
podru~ja koja su pre otcepqewa radila u MUP i VJ i sada rade tamo.
[to se ti~e sredstva javnog informisawa, radija i televizije,
zbog tehni~kih nemogu}nosti me{tani iskqu~ivo prate program
RTV Skopqe, tako da je zbog neobjektivnog informisawa jedan broj
lica potpao pod propagandni uticaj, a posebno se ose}a propagandna
aktivnost stranke VMRO.
Od po~etka juna meseca 1993. godine, na ovom prostoru, tj. na teritoriji BJRM prime}eni su vojnici stranih zemaqa iz sastava
OUN. Raspolaèmo proverenim podacima da su do sada vojnici
OUN nekoliko puta ulazili na teritoriju SRJ, odnosno ovih sela,
dolazili u kontakt sa stanovni{tvom, a boravili su i u prodavnici
DP Sloga iz Bosilegrada u selu Gole{ u kojoj radi Jana~kov Dane,
ro|en u selu Karamanica, SO Bosilegrad, a stalno je nastawen u
Krivoj Palanci.
Prema podacima koje imamo, Jana~kov je veoma blizak sa svim
organima vlasti u Krivoj Palanci BJRM. Sredinom meseca, patrola od tri pripadnika iz sastava OUN {vedske vojske, prona|ena
je u dubini teritorije SRJ, tj. u blizini rezervoara na{e karaule.
Od strane na{e vojne patrole sprovedeni su do karaule i nakon obavqenog razgovora od strane organa bezbednosti VJ opomenuti su da
ubudu}e ne ~ine takve prekr{aje i povrede dràvne granice SRJ.
Preko pozicija i na drugi na~in i daqe }emo pratiti ovu i drugu aktivnost iz BJRM prema ovom prostoru, a posebno aktivnost Makedonske obave{tajne slu`be.
Kucano u 3 primerka
Dostavqeno:
1 h MUP RS RDB I upravi
1 h MUP RS RDB V upravi
1 h Centru RDB Vrawe
Operativni radnik,
Ivanov Aleksandar
13
MCDXXXVII
IV odeqewe Savski venac
71-0506
5. 7. 1993. godine
Slu`bena bele{ka
o delatnosti Mirka Jovi}a
Preko pouzdanog izvora informisani smo da je Mirko Jovi}, 30.
6. 1993. godine, kontaktirao sa Mimom Bulatovi}em iz Podgorice.
U kontaktu Bulatovi} izraàva svoje nezadovoqstvo radom Op{tinskog odbora SNO u Podgorici, kao i celokupnim radom stranke u Crnoj Gori. Navodi primer da im je Liberalna stranka prakti~no preuzela Kola{in.
Jovi} uverava Bulatovi}a da }e rad stranke potpuno druga~ije
izgledati posle sednice Glavnog odbora koja }e se odràti krajem
jula meseca.
Na sednici }e se razgovarati o reorganizaciji stranke tako {to
}e se formirati okru`ni i vojvodski odbori. Tako|e, obave{tava
Bulatovi}a da }e nekoliko dana biti na putu, tj. da 2. 7. 1993. godine
putuje za Prwavor a zatim za Suboticu.
Kucano u 4 primerka
Dostaviti:
1 h V odeqewe CRDB
Operativni radnik,
Mani} Jovica
MCDXXXVIII
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
8. 7. 1993.
Fond PD1
14
Dokument, evidencioni broj: 9300 27007

Po~etna pozicija: 02176A07
Krajwa pozicija: 02176A10
Delovodni broj dokumenta: 38392
Broj snimaka: 4
Republika Srbija
Centar RDB Beograd
IV Odeqewe
Odsek u Zvezdari
SAD,
71421
2. 7. 1993.
Izve{taj o rezultatu tajne kontrole telefonskih razgovora
Podaci se odnose na rezultate primene mere TKTR sa telefona koji koristi Zoran \or|evi}.
Izvor saznawa: Kontrola telefonskog ili teleprintersko
naziv: 336-314
broj: 01-819-92
Broj strana dokumenta: 002
priloga:
Dokument uloèn u dosije: PO \or|evi} Zoran
Broj pisarnice stvaraoca: 7666
Broj pisarnice primaoca: 38392
Datum: 2. 7. 93. Datum: 5. 7. 93.
MF-broj: 02176A07 02176A10
Datum obrade: 6. 7. 93.
IV odeqewe Zvezdara
71-0421
2. 7. 1993. godine
Izve{taj:
o rezultatima primene mere TKTR
sa telefona broj 336-314 koji koristi Zoran \or|evi}
Mera se primewuje na osnovu Re{ewa Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije br. 01-819/92. od 30. 9. 1992. godine.
15
Primenom mere dobijeni su slede}i rezultati:

Dana 18. 6. 1993. godine, Zoran \or|evi} se preko oca Blagoja interesovao za stawe u zemqi, a posebno za stawe u Srpskoj Republici,
nakon referenduma o ujediwewu sa Republikom Srpskom Krajinom.
Blagoje ga je ukratko upoznao sa najnovijim doga|ajima uz napomenu da se referendum sprovodi zato {to su navodno Radovan Karayi} i Nikola Koqevi} protiv ujediwewa i protiv su referenduma, o ~emu ga je navodno upoznala Biqana Plav{i}. Biqana Plav{i} i Blagoje su u me|usobnoj polemici izrazili obostrani revolt
{to se Zoranova saznawa iz Va{ingtona nedovoqno koriste od
starne bosanskih Srba, a po pri~awu Biqane Plav{i}, samo zbog
toga {to Zoran u svojim komentarima apostrofira predsednika Republike Srbije Slobodana Milo{evi}a.
Sva saznawa koja Blagoje dobija od Zorana iz Va{ingtona, prosle|uju bosanskih Srbima, zbog ~ega ga je Zoran upozorio na opreznost, smatraju}i da jo{ uvek veliki uticaj me|u wima ima Ekme~i},
u koga Zoran nema poverewa.
Po pri~awu Blagoja, Zoran i Miomir kontaktiraju lidera DSS
Vojislava Ko{tunicu i navodno su se nedavno dogovorili da Ko{tunici naprave ekonomski program.
U svojim komentarima Zoran i Miomir isti~u da Amerika prihvata sve {to narod Srbije usvaja, te smatra da }e prihvatiti i priznati referendum oko ujediwewa.
Po wima, tome ide u prilog pogor{awe ukupne situacije u svetu, potenciraju}i demonstracije u (ne~itko ime mesta) gde su organizovane protiv Krav~uka, a za prisajediwewe Ukrajine Rusiji.
Zoran smatra da bosanski Srbi treba da puste muslimane da iza|u na more, kako bi odvojili hercegova~ko primorje od severa, zbog
~ega ponovo potencira neophodnost ujediwewa i savetuje bosanskim
Srbima da {to pre proglase ujediwewe.
Isti~e da Zapad, odnosno SAD i Nema~ka isporu~uju oru`je muslimanima iako zvani~no nije ukinut embargo na isporuku oru`ja
muslimanima.
Kucano u 4 primerka
Dostaviti:
1 h I up. RDB MUPRS
1 h V up. RDB MUPRS
1 h V odeq. CRDB
1 h op. radnik
Operativni radnik,
Milivoje Arsi}
16
MCDXXXIX
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
15. 7. 1993. godine
Fond PD1
Dokument, evidencioni broj: 930027536
Po~etna pozicija: 02219C09
Krajwa pozicija: 02219C11
Broj snimaka: 3
Republika Srbija
Centar RDB Beograd
I odeqewe
Obave{tajne slu`be op{ti pojam,
71402
Dana: 12. 7. 1993. godine
Izve{taj o rezultatu tajne kontrole

telefonskih razgovora
Podaci se odnose na rezultate OTM TKTR prema objektu [ema.
Naziv:
Broj:
Priloga:
Dokument uloèn u dosije:
Datum: 13. 7. 1993. godine
Veza broj:
MF-broj: 02219C09 02219C11
Datum obrade: 14. 7. 1993. godine
Centar resora dràvne
bezbednosti Beograd
17
I odeqewe IZOS
71-0402
12. 7. 1993. godine
Izve{taj
o rezultatima TKTR
Primenom OTM TKTR prema objektu [ema, dana 7. 7. 1993. godine, do{li smo do slede}ih saznawa:
[emi se javila Slavica i obavestila je da je vodila na ru~ak
gospodina Doj~a koji joj je tom prilikom rekao da }e sve biti sre|eno.
Advokat Gugl je nazvao [emu i obavestio je da }e gospodin
Doj~ srediti trajni boravak ali u fazama prvo 30 dana sa garancijom, pa 6 meseci, ponovo 6 meseci, potom na godinu dana i onda trajno. Protivusluga je konzulov (Doj~ev) boravak u [eminom hotelu
na Kipru.
[ema je nazvala Slobodana Rajha i najavila mu veliki posao
pod uslovom da Kelman pristane da to odradi. Zato insistira da
se Kelmanu ponudi ve}i procenat jer se radi od 10 miliona maraka
za mesec dana.
[emu je traìo Dra{ko Kneèvi} iz GSUP-a u 29. novembru ali je nije na{ao.
[ema je razgovarala sa Mihaqem Kertesom i u jednom trenutku izme|u ostalog rekao revizija nije zavr{ena.. Vlada mi je
problem jer on nema tri ~iste ni{ta da napi{e dok ]ur~i} ne stane iza wega!
[ema je razgovarala i sa Mrkowi}em iz CIP-a i obavestila
ga da bi \edovi} to hteo da uradi ali da Bora zeza!
[ema je razgovarala sa NN osobom o Klari Mandi} i izme|u
ostalog rekla: sino} sam bila na brdu i Raja Konti} mi re~e da je
iskqu~im iz svih ozbiqnijih poslova da ne pri~a i laje po gradu!
Kucano u 4 primeraka
Dostavqeno:
1 h I uprava RDB MUP RS
1 h V odeqewe CRDB
1 h Operativnom radniku
Operativni radnik,
Goran Petrovi}
18
MCDXL
Centar Resora dràvne
bezbednosti Beograd
IV odeqewe Zvezdara
71-0324
28. 7. 1993. godine
Slu`bena bele{ka o obavqenom razgovoru

sa Bajkovi} Borisom, izbeglicom iz Hrvatske
Dana 15. 7. 1993. godine, u SM Zvezdara, po naredbi suda, priveden je Bajkovi} Boris zbog u~iwenog KD po ~lanu 33, st. 1 Zakona o
javnom redu i miru (nelegalno posedovawe oru`ja).
Bajkovi} je od radnika JB Zvezdara zatraìo da mu omogu}e kontakt sa SDB o ~emu su nas obavestili, te je nakon saglasnosti na~elnika IV odeqewa CRDB, sa Bajkovi}em obavqen razgovor, u kome je
izneo slede}e:
Bajkovi} Boris, ro|en 4. 7. 1960. godine u Novoj Gradi{ki, od
oca Svetozara i majke Marije Krawa~evi}. @iveo je u Podravskoj
Slatini gde je imao svoju ku}u u Sun~anoj ulici broj 7.
Tamo je ìveo sa svojom porodicom, suprugom, Baya Sneànom,
ro|enom 8. 10. 1964. godine, od oca Bogdana i majke Milke i dva sina,
Aleksandrom, ro|enim 1985. i Ninoslavom, ro|enim 1986. godine.
Boris je zavr{io sredwu {kolu primewenih umetnosti, odsek
fotografije u Osijeku, a bio je zaposlen u fabrici Gaj u Podravskoj Slatini.
Boris se po nacionalnosti izjasnio Srbinom, iako je ro|en u
braku od oca Srbina i majke Hrvatice, te je odmah po izbijawu hrvatsko-srpskih sukoba, bio, kao pripadnik TO, u okviru JNA Slavonije, Barawe, zapadnog Srema i Krajine. Navodi da mu je komandir
jedinice bio poru~nik Goran Mihajlov, a komadant Veqko Vukeli},
sada{wi potpredsednik Skup{tine Krajine. Wegova jedinica je
razbijena na poloàju kod Burje, kod Pakraca, krajem decembra 1991.
godine i nakon povla~ewa, Boris sa jo{ {estoricom svojih drugova
prelazi u Srbiju, u Beograd, i od januara 1992. godine svi zajedno stavqaju se na raspolagawe SSNO.
Formirana je diverzantska grupa koja je po nalozima SSNO dejstvovala na rati{tima u BiH, a Boris je postavqen za komandira
ove grupe.
Boris navodi da je neposredno bio u kontaktu i radio po zadacima pukovnika Gli{ovi}a i pukovnika Adamovi} Mihajla iz SB JA.
19
Nezadovoqan odnosom SB JA prema wemu, Boris samoinicijativno prekida vezu sa SB JA, a grupa kojom je komandovao rastura se
i delom se prikqu~uju regularnoj srpskoj vojsci u Republici Srpskoj, a Boris se prikqu~uje Srpskim sokolovima. Ovde je isto delovao u okviru diverzantske grupe i ostao je vrlo kratko, tako da sada kao izbeglica sa porodicom ìvi u Mirijevu, u ulici Mirijevski
venac broj 32, gde ima iznajmqen stan kod \or|evi} Svetislava.
Boris navodi da u Hrvatsku, nakon napu{tawa rati{ta, nije odlazio, niti odràva vezu sa bilo kim, pa ni sa svojim roditeqima.
Sa wima je do{ao u sukob jo{ pre izbijawa rata u Hrvatskoj, tako da
ih je i tada vrlo retko kontaktirao.
O ocu navodi da je u penziji od pre 5-6 godina, a radio je kao na~elnik SUP-a u Podravskoj Slatini i bio je funkcioner i ~lan komiteta op{tine Podravska Slatina. Navodi da i sada ìvi u Podravskoj Slatini bez ikakavih problema, iako je Srbin, a po saznawu da mu je sin bio u borbama u srpskoj vojsci, javno ga se odrekao.
Majka Marija, ro|ena 1939. godine, poti~e iz porodice koja je u
toku Drugog svetskog rata bila aktivna u usta{kom pokretu i navodi da su wena tri ujaka (~ija imena ne zna) emigrirala odmah nakon
zavr{etka rata u Argentinu.
Boris ima i sestru Svetlanu, ro|enu 1963. godine, zaposlena je u
MUP Hrvatske kao inspektor po putnim ispravama i strancima u
MUP Podravska Slatina.
Za wu navodi da je, verovatno, u znak iskazivawa lojalnosti Hrvatskoj, wega iako joj je brat, stavila na listu ratnih zlo~inaca.
Zbog svega ovog, Boris potpuno prekida sve kontakte sa svojim
roditeqima i sestrom.
Napomena:
Mi{qewa smo da je Boris dao dozirane podatke, posebno vezane za wegove sada{we veze sa Hrvatskom, jer je dosta minimizirao, a
kao glavni motiv za wegov kontakt sa SDB je bila potreba da uspostavi vezu sa Sini{om Vu~ini}em, radi intervencije kod privo|ewa.
Po wegovim re~ima, on je preko Sini{e bio u kontaktu sa D. Filipovi}em iz I odeqewa CRDB. Nakon dogovora sa D. Filipovi}em,
omogu}eno je Borisu da telefonom razgovara sa Vu~ini}em, od koga
je traìo da preko svojih veza poku{a da ga oslobodi.
Nakon razgovora, ponovo je vra}en SJB, koji su ga daqe prosledili nadle`nom sudu.
Sa Borisom je dogovoreno o ponovnom kontaktu nakon izlaska iz
suda, u kome bi izneo jo{ detaqa vezanih za podatke od interesa za
SDB.
20
Mi{qewa smo da bi u ciqu ra{~i{}avawa i ustanovqavawa

wegovih veza od interesa za SDB, trebalo primeniti i odre|ene mere i radwe, nakon ~ega bismo se odlu~ili za daqe postavqewe prema
wemu.
Boris nije evidentiran u OE CRDB kao ni u OI Kaptol.
2 h II uprava RDB MUPRS
1 h V od. CRDB
1 h operativnom radniku
Operativni radnik,
Nikola Milenkovi}
MCDXLI
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
30. 7. 1993.
Fond PD1
Broj snimaka: 4
Republika Srbija
Centar RDB Beograd
IV odeqewe
Odsek u Zvezdari
SAD,
71421
Dana: 26. 7. 1993.
Izve{taj o rezultatu tajne kontrole telefonskih razgovora.
Podaci se odnose na rezultate primene mere TKTR prema \or|evi} Zoranu, OO PO AOS.
naziv: 336-314
21
broj: 01-819/92
priloga:
Dokument uloèn u dosije: OO \or|evi} Zoran 71123920
Datum: 27. 7. 93. Datum: 28. 7. 93.
MF-broj: 02289C07 02289C10
IV odeqewe Zvezdara
26. 7. 1993. godine
71-0421
Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR sa telefona br. 336-314,
koji koristi Zoran \or|evi}, PO po AOS-u
Mera se primewuje na osnovu Re{ewa Ministarstva unutra{wih poslova Republike Srbije br. 01-819/92. od 30. 9. 1993. godine.
Primenom mere dobijeni su slede}i rezultati:
U vi{e navrata Zoran \or|evi} i wegov brat Miomir iz Va{ingtona su insistirali kod oca Blagoja da stupi u kontakt sa
Aleksom Buhom ili nekim drugim iz rukovodstva Srpske Republike
i savetuje im da se diplomatski i korektno odnose prema organima
UN i Evropske zajednice, jer smatraju da razlozi za vojnu intervenciju u SRJ nisu prestali i svi koji su bili za intervenciju, nastoje
i daqe da sukobe na bosansko-hercegova~kom rati{tu re{e vojnom
intervencijom na ciqeve bosanskih Srba.
Isti~u da Va{ington zvani~no nije odustao od vojne intervencije i na{i bosanski Srbi moraju da shvate da }e Va{ington istrajati u ostvarivawu svojih ciqeva, zbog ~ega savetuju rukovodstvu
Srpske Republike da ne prave gre{ke u vezi sa konvojima humanitarne pomo}i.
Smatraju da je sada Va{ington postao centar antisrpske kampawe.
Zoran i Miomir preporu~uju rukovodstvu Srpske Republike i
Srpske Krajine, da izbegavaju saradwu i pregovore sa Hrvatima, isti~u}i da su Hrvati lukavi i da }e im uvek, kada im se pruì prilika, zabiti no` u le|a.
22
U razgovoru sa âslovom Oci}em, otac Zorana \or|evi}a, Blagoje, isti~e da su izjave Milana Babi}a aktuelne i preporu~uje âslavu da prenese svoje savete Milanu Babi}u da bude uporan i istrajan u svojim nastojawima.
Dana 15. 7. 1993. godine, Biqana Plav{i}, potpredsednik Skup{tine Srpske Republike javila se iz svog kabineta Blagoju \or|evi}u i upoznala ga da je doputovala sa Pala gde su se dobro proveli
na slavqu.
Biqana je istakla da je na terenu dosta ura|eno i izrazila zadovoqstvo {to su bosanski Srbi ostvarili kontinuitet i kontrolu
Hercegovine na ~ijem prostoru se sada mogu slobodno kretati.
Biqana Plav{i} smatra da je dobro sve ono {to rade narod i
Vojska, za razliku od politi~ara, i ako po woj i oni shvataju su{tinu i koriguju svoje stavove.
Na interesovawe Blagoja za Kninsku Krajinu, Biqana mu je rekla: Oni nas uveravaju da je to ~vrsto i sigurno opredeqewe i smatra da ujediwewe treba realizovati {to pre, dok je jo{ vru}e, postaviti granice, uz povremeno vojno angaòvawe u zavisnosti od procene i potrebe.
Na kraju razgovora, Biqana je iznela Blagoju da je tekst faksa,
koji je Blagoje dobio od Zorana iz Va{ingtona i prosledio ga Biqani ne~itak i zamolila ga da joj dostavi original teksta, {to je
Blagoje i obe}ao, nakon dogovora da }e Biqana poslati voza~a ispred stana Blagoja \or|evi}a i preuzeti tekst.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h I uprava RDB MUPRS
1 h V uprava RDB MUPRS
1 h V odeqewe CRDB
1 h op. radniku
Operativni radnik,
Milivoje Arsi}
MCDXLII
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
30. 7. 1993. godine
23
Fond PD1
Krajwa pozicija: 02294B02
Broj snimaka: 8
Republika Srbija
Centar RDB Sremska Mitrovica
Odsek u Rumi
Srpski nacionalizam i {ovinizam
Operativni radnik: Draì} Zdravko
Izve{taj o rezultatu kontrole telefonskih razgovora
Podaci se odnose na rezultate OTM TKTR prema Jovi} Mirku
Izvor saznawa: kontrola telefonskog ili teleprintersko
Naziv:
Broj:
Priloga:
Dokument uloèn u dosije: OO Jovi} Mirko; broj 894501257
Broj pisarnice stvaraoca: 989/2; datum 26. 7. 1993. godine
Broj pisarnice primaoca: 39812; datum 28. 7. 1993. godine
MF-broj: 02294A07-02294B02
Republika Srbija
Centar resora DB Sremska Mitrovica
Odsek Ruma
21. 7. 1993. godine
Srpski ekstremizam
Izve{taj o rezultatima primene TKTR

Primena TKTR prema Jovi} Mirku OO 894501357, po srpskom ekstremizmu, iz Nove Pazove, SO Stara Pazova, do{li smo do
slede}ih podataka:
24
Dana 12. 7. 1993. godine, êda A{anin iz SAD u kontaktu sa Jovi}em, istog obave{tava da u Jugoslaviju, dana 23-24. 7. 1993. godine,
preko Bugarske dolazi Slobodan Negojevi}, rodom iz Zaje~ara,
urednik novina. Isti }e, pored zna~ajnih poruka od A{anina, doneti i novac u iznosu od 90.000 (verovatno USA dolara). A{anin o~ekuje da }e ve}i deo ovog novca biti upotrebqen za nabavku uniformi za pripadnike oruànih formacija Jovi}a.
A{anin, izve{tava da je nekoliko dana boravio u îkagu, na
kongresu Srpskog nacionalnog odbora, na ~ijem ~elu je bio od smrti
predsednika Tomovi}a. A{anin je podneo ostavku na to mesto zbog
udaqenosti, velikih tro{kova i smawene mogu}nosti delovawa. Bez
obzira na molbe Srpske narodne odbrane i ~etni~ke organizacije,
morao je da se zahvali na poverewu.
Pored navodnog Jovi} i A{anin su komentarisali trenutnu situaciju na rati{tu u Bosni, {to u celini prenosimo:
M Pa da, oti}i }e jedan deo i za to, jer mi tamo imamo da vam
kaèm, kaèm, ne znam da li ste ~uli, imamo jednu dobru, ne znam da
li ste ~uli, imamo jednu dobru vest ovamo, najva`nije strate{ko mesto, vi ste to tamo obilazili jo{ u pro{lom ratu sigurno, Trnovo,
ovo kod Sarajeva, to je kona~no sad u srpskim rukama. To je ina~e,
strate{ki najva`nije ta~ka u ~itavoj Bosni i Hercegovini jer su
preko tog Trnovo imali spoj muslimani iz ovog dela oko Gora`da daqe tamo sa Rogojem i tamo tim drugim krajevima, tako da je to sad izuzetno va`no kaèm ovaj, ovaj Gata~ki. Hercegova~ki odred je to zavr{io i sada je to vi{e nego zna~ajno. Jer, izgleda sada ova me|unarodna zajednica nam daje zeleno svetlo da malo ofanzivnije nastupilo, jer zateù oko ovih pregovora. Pa sad izgleda da ih jedino tako
mogu opametiti, da izgube nekoliko tih ta~aka jo{ pa }e pristati
na te ponude koje dolaze sa srpske i hrvatske strane. Tako da eto malo smo i oko toga.
^ Ima li imalo nekih znakova da ovi nesre}ni i bezobrazni
zapadni mediji i evropski, odobravaju va{ stav, sada da ih jo{ malo
potisnete ili zbijete u neki }o{ak tako da oni moraju milom ili
silom da prime ovo {to je status kvo tri.
M Da, da, da, ja ne znam toliko za medije, mi dobijamo onako povremeno izve{taje te sa Zapada, javqaju nam se ovi na{i qudi iz
Londona, tako ponekad se ~ujemo, ali ja mislim da politika zvani~na i posrednici ovaj Oven i sve ono {to dolazi ispred Evropske zajednice, a i ove ve}e sile, da uglavnom sad su re{ili da ih na taj na~in priteraju uza zid. Jer, i ovaj {ef Ujediwenih nacija on je isto
navijao da moè da povu~e sve humanitarne organizacije i plave
25
{lemove i sve, jer oni na neki na~in do sada drè i pomaù muslimane tako da sad definitivno ne}e niko za wih da ratuje i da }e morati da prihvate ovo fakti~ko stawe. I to je kona~no ono {to nama
garantuje, makar u prvoj fazi, dobar neki polaz za daqe, mislim.
^ Da li ima nekih ve}ih okr{aja izme|u muslimana i nas oko
Gora`da ili ne|e daqe?
M Pa nema, osim ovog sad {to je bilo, to je vrlo zna~ajno. To
Trnovo jer je to wima bila glavna odstupnica, fakti~ki Gora`de je
sad potpuno odse~eno. ina~e mi sad nemamo uop{te potrebe da napadamo Gora`de i ja mislim da je wima pametno da {to pre prihvate
te uslove koje im nude Karayi} i ovaj Boban, jer oni ako to sad ne
prihvate oni }e biti u vrlo nezgodnom poloàju. Wih niko tu ne juri, niko wih ne}e gawati ne{to i terati odatle i ubijati, ali oni
jednostavno moraju da predaju oru`je jer oni su usred na{e teritorije. Nama je to na putu izme|u Crne Gore i Srbije, izme|u Hercegovine i Srbije, to je va`na ta~ka, to Gora`de i ja verujem da }e oni
morati da naprave jedan ustupak. A Karayi} im je nudio tamo delove Sarajeva da da za Gora`de i za Srebrenicu. Tako da kaèm da to
nije lo{a varijanta za wih ako se jednostavno odlu~e za to, jer oni
ako budu insistirali na nekoj ratnoj opciji ono ne mogu da dobiju
rat ni protiv nas ni protiv Hrvata, tako da im je boqe da {to pre.
Ina~e, nema na drugim krajevima, mi smo sad najmawe u ratu, bar trenutno ali mislim da posle moè da se otvori jo{ jednom front u
Krajini, ako budu Hrvati krenuli da napadnu Krajinu jo{ jednom,
imamo sad malo kod Gora`da, Srebrenice i malo kod Tuzle, to su sad
te tri strate{ke ta~ke. E sad ostaje da se vidi, mi se sad spremamo
tamo u Hercegovini jo{, dole u dolini Neretve. To su Hrvati bili
zauzeli zajedno sa muslimanima jedan na{ deo i tamo su nam prekopali i preru{ili one na{e manastire, i one jame koje su iz pro{log
rata jo{ ostale. Ali sad su muslimani dobili Hrvate tu u dolini
Neretve, a sad ja mislim da po{to nije lo{a situacija izme|u nas i
Hrvata da tu postoji {ansa da mi napravimo jo{ jednu akciju u dolini Neretve i da se na Neretvi podeli granica izme|u nas i Hrvata.
^ To bi idealno bilo.
M Ja mislim da se sada ~eka da se zavr{i taj wihov sukob tamo
oko Mostara, oko Kowica, a onda ja mislim da mi imamo dovoqno
snage da potisnemo muslimane i da podelimo sa Hrvatima, oni jednu
obalu, mi drugu. I onda bi to bila neka prirodna granica izme|u nas
i wih. To je to, ina~e ide se na pregovore, kontaktiramo sa qudima
iz Krajine, dolaze oni ovamo, odlazimo mi tamo. Oni ako budu napadnuti ne mogu sami izdràti taj napad, tako da bi morali pomo}i
mnogo i ovi iz Bosne i mi iz Crne Gore i Srbije.
26
^ Bez daqwega, pa to se mora raditi.

M Mi radimo mnogo na tome i sa Marti}em i sa qudima koji su
tamo, wihovi u vojsci, tako da sa te strane smo vrlo oprezni, mislim.
Srbi u Bosni su se dobro organizovali, stvorili fakti~ki ve} svoju dràvu i tamo }e wih te{ko neko ugroziti. Moramo im samo pomagati da brane te granice i eventualno da se vrati ta Neretva i tih
par gradova, ali, ali za Krajinu se spremamo dobro da ukoliko zagusti ne{to da tamo pomognemo.
^ Ja mislim da }e Tu|man napasti jo{ jednom.
M Po svemu sude}i ho}e, ti na{i obave{tajni krugovi javqaju
da se oni spremaju i da sad oni samo takti~ki, zbog situacije u Bosni
jer oni bez nas ne mogu ni{ta da urade. Ali oni }e posle toga da krenu. Tako da bi to bila jo{ jedna ofanziva od nekoliko meseci i, ako
to izdrìmo, onda bi dobili u Krajini ono {to smo sad dobili u Bosni i zaokruìo bi se na{ prostor tamo.
^ Pa ja mislim ako bi pomogli Srbija, Crna Gora.
M Da, da to su sad iskusni borci.
^ Nemaju {anse.
M Nemaju {anse, jer mi imamo mnogo iskusnih boraca sad iz
Bosne. To su elitne jedinice i ja mislim da }emo mi to sve dobro organizovati. I dobro je da se ne otvara odjednom vi{e frontova, jer
nezgodno bi bilo, to je duga~ak front, vi to znate i sami, bar tog iskustva imate. Ali to je i wihova nesre}a, oni su biolo{ki slabiji
od nas, Hrvati tako duga~ku garanciju ne mogu da brane, za wih je boqe {to pre da naprave neki dogovor sa nama, ja mislim. Oni nemaju
toliko vojske, oni su sve ra~unali sa nekom vojnom intrevencijom
spoqa. O~igledno da svet nije zainteresovan da ratuje tu.
^ Ja sam ubje|en da Hrvati iz Bosne ne}e oti}i u Krajinu tamo
da im pomognu.
M Ne, ne nema {anse, ja isto mislim.
^ Zato {to su oni u mawini tu.
M Da, da, da ne}e sigurno.
^ I ne}e da diraju u stvari koje mogu da budu eksplozivne i da
ih uni{te potpuno.
M Ta~no, ta~no. To moè da ih ko{ta, jer oni znaju da na tim
prostorima ne mogu nikako da drè tu teritoriju, ma nema wima, pa
~ak i ovi Hrvati iz Osijeka, pa ~ak i oni iz doline Neretve {aqu
nam na{i qudi, imaju onu radio vezu znate, pa se ~uju ponekad preko
te radio veze, uhvate jedne druge, kaù naru~e ovi Hrvati iz Osijeka da Srbi opale nekoliko granata kod wih, kaù da mora da bude napeta situacija, jer Tu|man ho}e da ih mobili{e i po{aqe na neke
27
frontove u Bosnu. I onda oni mole ovde ove na{e Srbe, slavonske i
sremske, da oni ponekad ovako opale poneki metak, da kao i tu postoji opasnost, da ih drè kod ku}e da ne bi i{li na druge frontove. Za
nas na tom prostoru jako mnogo radi. Jer mi smo uspostavili dobro
fakti~ko stawe, tamo ima ipak kakva-takva na{a dràva, tamo postoji ta vojska i policija, radi i Skup{tina i vlada i neko sudstvo
i sve ìvo. I sve duè bude li i{lo tako, to se i prihvata i nema odustajawa od toga.
^ Dobro je {to si mi rekao za ovo Trnovo i za ovo u dolini Neretve, to je.
M To su dve najva`nije za nas akcije. A ne bi èleli ali moramo da budemo na oprezu za eventualnu odbranu Krajine. Odràvamo s
wima veze. Danas nam je na Majevicu oti{la jedna grupa, to je deo koji je naslowen prema centralnoj Bosni gde se sad biju te{ke bitke izme|u Hrvata i muslimana, tu je sto duga~ka ta na{a granica, treba to
~uvati, oni ne prave neku ofanzivu ali prave diverzije, i treba te
qude odmeniti malo da odu na te poqske radove, pa smo jednu grupu poslali tu na Majevicu da malo zamene te qude tamo. To je vi{e neka odbrambena akcija. Treba to ~uvati, stradaju qudi od tih mina.
Tako je jedan momak ostao bez noge.
Jer oni su sad u panici, kod wih je sad podela u tom politi~kom
vrhu, vidite ovaj Alija i Gani} oni su za tu totalno ratnu varijantu,
a Abdi} bi da pregovara. Toga se treba ~uvati.
^ Ja, toga se treba ~uvati.
M Slobodno dogovorite se vi s wim, on }e mi preneti, i hteo
sam jo{ jednu stvar, mi 24-og imamo taj na{ Glavni odbor, ono {to
vi kaète centralnu upravu. I trebalo bi videti sa gospodinom Babi}em da li je on slobodan, da li ima {anse da i on stigne u to vreme ovamo.
^ Sigurno da nije, a preko Negojevi}a }u vam re}i u vezi toga.
M E dobro, dobro.
^ Jer onaj ispad tamo {to je napravio jedan, mi smo ga doznali
ne od vas, na nesre}u nego drugi nam je neko kazao, preko druge, da je
tamo taj ispad bio. Mi smo doznali, to je done{eno u Izvr{ni odbor
Srpske narodne odbrane i tu smo imali tri ~etiri sata veliku polemiku, sva|u i sve, i onda bilo je malo i neprijatno ali, uglavnom
se sve zavr{ilo, ali Negojevi} }e vam re}i o tome.
M. je predloìo da bude makar Negojevi} na glavnom Odboru tu
u Beogradu, do}i }e qudi iz Crne Gore, iz Krajine, iz Hercegovine,
do}i }e qudi iz Nema~ke, verovatno iz Engleske.
M. kaè da se Negojevi} javi ~im do|e u Zaje~ar, a oni ~esto idu
u tom pravcu.
28
Ako bude ne{to trebalo nek se javi M. }e ovih dana biti tu u

Beogradu.
êdo se zahvaquje na izve{tajima i na divnim re~ima i kaè
da bi trebali da se ~uju bar jedanput mese~no.
M Ja }u sad da praktikujem, malo sam sad imao te izbore unutar
SNO od aprila meseca znate, i sad imam dosta nekih novih qudi, jer
je druga~ije postavqena ~itava organizacija. Jer mi smo sad objedinili ~itavu na{u organizaciju, ranije je to bilo podeqeno na te
ogranke, iz Crne Gore, Srbije, iz Krajine, iz Bosne, sad je to objediweno sve kao jedna organizacija sa jednom tom upravom, sa jednim Izvr{nim odborom i onda to je novi na~in rada, tako da sam mnogo vremena proveo da qude uvedem u taj posao ali sad sam rastere}en poprili~no, sad mogu vi{e da putujem, podelio sam posao sa wima i taj
teret i ovaj, sad }u ja da obezbedim da vam oni jednom nedeqno, putem
faksa, o svim na{im tim akcijama i o svemu {to se de{ava ovde {aqu te izve{taje. A plus ovo {to se mi ~ujemo ovako telefonom, jednom nedeqno }ete imati celokupni taj presek, izve{taj o svemu {to
mislimo da je va`no {ta se de{ava ovde. A ovako }emo mi posebno,
nas dvojica, da se ~ujemo i da popri~amo jo{ o svemu.
O dolasku Slobodana Negojevi}a izve{tena je III uprava, putem
depe{e, kao i o raspoloìvim saznawima o planiranim aktivnostima istog, tokom boravka u Jugoslaviji.
U narednom periodu radi}emo na identifikaciji êdomira
A{anina iz SAD, kao i pra}ewu aktivnosti Mirka Jovi}a.
Ra|eno u 3 primerka
1 h MUP Republike Srbije Resor DB III uprava
1 h MUP Republike Srbije Resor DB V uprava
1 h u dosije Mirka Jovi}a OO 894501257
Operativni radnik,
Zdravko Draì}
MCDXLIII
Republika Srbija
55-043
3. 8. 1993. godine
Beograd, Kneza Milo{a 103
29
Dràvna tajna
Na osnovu ~lana 13, stav 3 ZUP-a Republike Srbije (Slu`beni
glasnik RS; broj 44/91) ta~ka 5 i 56 Pravila o radu RDB, a na predlog CRDB Zaje~ar sp. br. 360/1 od 26. 3. 1993. godine, donosim
Odluku
Nalaèm zavo|ewe OO nad Vu~kovi} Du{anom, ro|en 21. 4.
1954. godine u Zaje~aru, od oca Qubomira, Srbin, dràvqanin SRJ,
radnik FMT u Zvezdanu, stalno nastawe u Zaje~aru ulica @elezni~ka broj 56.
Obrazloèwe
Odlukom ministra unutra{wih poslova Republike Srbije, sp.
br. 01-525/1 od 30. 10. 1991. godine, zavedena je PO po ekstremizmu za
Vu~kovi} Du{ana.
Operativno-istraìva~kim radom do{li smo do podataka da je,
krajem 1991. godine, na na{em podru~ju formirana paravojna formacija Srpska nacionalna garda, ~iji je komandant Du{an Vu~kovi}. Po{to je zavr{io obuku za instruktora SNG u Novom Sadu i
Beogradu, Vu~kovi} je organizovao obuku gardista na brdu Kraqevica iznad Zaje~ara. Operativni podaci ukazuju da je u stalnom kontaktu sa {tabom komande Srpske garde, ~iji je ~lan {taba, i zamenik komandanta Osmajli} Zvonka.
Krajem 1991. godine kao i u toku 1992. godine, sa ~lanovima Garde sa na{eg podru~ja, boravio je na ratom zahva}enom podru~ju u okolini Gospi}a i Nevesiwa, u trajawu od po mesec-dva dana. Prema raspoloìvim operativnim saznawima, sa ovih podru~ja dono{ena je
odre|ena koli~ina naoruàwa, koja je, prema podacima iz vi{e izvora, sakrivena kod poverqivog lica na podru~ju SO Svrqig, {to je
sam Vukovi} pred svojim istomi{qenicima u par navrata iznosio.
Tako|e, najnovija saznawa ukazuju, da pred najodanijim ~lanovima Garde, Vu~kovi} inicira potrebu formirawa udarnih trojki, koje bi bile sastavqene od najodanijih i najpoverqivijih qudi, a koje
bi imale za ciq napade na pripadnike organa bezbednosti, u ciqu
dolaèwa do uniformi i oru`ja, kidnapovawe komunista i osvetu prema vi|enijim qudima.
U posledwe vreme, Vu~kovi} je izrazito aktivan na planu mobilizacije ~lanova Garde, ~esto putuje van Zaje~ara, kao i za Beograd gde
ostvaruje koordinaciju sa rukovodstvom, tako i na {irem podru~ju Zaje~ara, gde su navodno pripremqene odgovaraju}e baze za sme{taj qudstva i oru`ja, koje bi u odre|enom momentu bile u funkciji.
30
Namerava da, kada do|e prole}e, sakupi svoje qude i ode u {umu
ili u baze po pojatama i selima, odakle bi vr{ili napade na vojne
objekte i policijske stanice.
Vu~kovi} je prisustvovao, dana 31. 1. 1993. godine, skupu ekstremista u selu Laznica na kome je vr{ena analiza dosada{weg rada,
analiza prethodnih izbora i wihovih zadataka u narednom periodu.
Glavnu re~ na skupu imali su Jankovi} Darko, ekstremista iz Petrovca i Du{an Vu~kovi}. Ekstremisti su na skupu ocenili da im je
za realizaciju svojih planova i namera u ciqu nasilnog ru{ewa vlasti u Srbiji, potrebno stvarawe nekoliko brigada po 1000 vojnika
kao i jedne elitne brigade od 2000 ~etnika, i hitno formirawe udarnih grupa u sastavu od 2025 qudi obu~enih za brze diverzantske akcije, i ve} pomenutih trojki za likvidacije.
Vu~kovi} se u potpunosti sloìo sa ovim i izrazio zadovoqstvo
napomiwu}i da on moè da blokira sve zna~ajne putne pravce, kao i
ulaz i izlaz u T. Krajinu, da ima svoje qude u svim vojnim objektima
u Krajini, po~ev od oficira, podoficira pa do vojnika po ugovoru,
kao i u miliciji u aktivnom i rezervnom sastavu.
Vu~kovi} se trenutno nalazi na rati{tu u okolini Nevesiwa.
Od 35 ~lanova Garde, koje je Vu~kovi} poveo na rati{te, velika ve}ina se posle izvesnog vremena vratila zbog nesloge, sva|e i straha
od osvete me{tana za ono {to su po~inili na rati{tu. Kod jednog
broja gardista, koji su se vratili sa rati{ta, prona|eno je samo u
jednoj akciji RDB, posle ustupawa na{ih podataka, 26 ru~nih bombi
i vi{e komada municije razli~itog kalibra. Prema saznawima kojima raspolaèmo, ciq wihovog odlaska na rati{te je, ne borba sa
neprijateqem, ve} kra|a i eventualna nabavka oru`ja, koje bi doneli sa rati{ta, {to potvr|uju i napred izneti podaci.
Raspolaèmo podatkom da su prilikom boravka na rati{tu jula
1992. godine, Vu~kovi} i jo{ dva ~lana Garde doneli automatske pu{ke sa postoqem iz kojih su pucali na mestu zvanom Suvodol nadomak Zaje~ara.
Ciq obrade je pra}ewe, dokumentovawe i blagovremeno presecawe ekstremisti~ke i teroristi~ke delatnosti Vu~kovi} Du{ana
i wegovih bliskih istomi{qenika.
Na osnovu izloènog, odlu~eno je kao u dispozitivu ove odluke.
Ra|eno u 2 primerka
Dostavqeno:
1 h CRDB Zaje~ar/N
1 h RDB MUP RS III/N
Na~elnik RDB,
Jovica Stani{i}
31
MCDXLIV
Republika Srbija
Odsek [id
3. 8. 1993. godine
Slu`bena bele{ka
Dana 8. 8. 1993. godine, prilikom dolaska operativnog radnika
na posao, ispred zgrade SO [id, stajao je @ivkovi} Petar, portparol SRS, koji je operativnog radnika pozvao u pomenutu zgradu na
kafu u kancelariju predsednika op{tine, koji se nalazi na godi{wem odmoru.
Tom prilikom @ivkovi} je samoinicijativno izneo da se u posledwe vreme ne slaè sa Petri} Milenkom, predsednikom SRS u
[idu, zbog wegovih aktivnosti oko formirawa i priprema za delovawe S^P, kao i zbog sve ~e{}eg omalovaàvawa @ivkovi}a kao
li~nosti. Prema navodima @ivkovi}a, u svim op{tinskim organizacijama SRS u Srbiji, RSK i Republici Srpskoj, u okviru ove
stranke, formiraju se, ili su ve} formirane sekcije S^P, ~iji je
rad i postojawe prakti~no ilegalno. Kako daqe @ivkovi} navodi,
juna meseca ove godine, iz glavne centrale SRS u Beogradu nare|eno je svim op{tinskim organizacijama SRS da u okviru S^P hitno
formiraju naoruàne odrede po MZ, gradovima i regijama, da isti
budu organizovani po vojnom principu i da se u wih biraju mla|i qudi, ~ije se poreklo mora znati unazad tri kolena. Prema planovima
koji su razra|eni, a koji se baziraju na izazivawu socijalnih nemira
{irih razmera, svaka od ovih jedinica (ili vi{e wih) ima}e zadatak da u svojim mestima zauzmu SUP, po{tu, radio-stanicu i sli~no,
odnosno, kako @ivkovi} navodi, tada }e Voja staviti svoju {apu na
sve institucije i izvr{iti dràvni udar, preuzimawe vlasti u SRJ,
RSK i Srpskoj Republici.
[to se ti~e teritorije Srema, kako @ivkovi} kaè, za komandanta svih ~etni~kih jedinica postavqen je Petri}, a wegov zamenik je Vu~i}evi} Du{ko, zvani Golub, koji je ujedno i komandir jedinice S^P formirane u [idu.
Prema operativnim saznawima kojim za sada raspolaèmo u toku je formirawe ovih odreda u Kukujevcima i Erdeviku. U Kukujevcima glavni organizator i pokreta~ je Radovanovi} Milan, sin Qu32
bomira, ro|en 8. 7. 1962. godine u Vi{wi}evu, SO [id, lekar u ambulanti u Kukujevcima, ina~e prema planu budu}i predsednik SO
[id. Zadatak da formiraju jedinicu S^P u ovom selu dobili su
Mar~eti} Milorad, sin Gojka, ro|en 31. 10. 1961. godine u mestu Gradina, SO Virovitica, RH, ina~e zaposlen u Op{tinskom sudu u [idu kao pravnik i Leti} Milan, sin Trive, ro|en 7. 2. 1952. godine u
mestu Majkovac, Podravski, SO Virovitica, zemqoradnik ~iji je
sin Draèn zaposlen kao milicionar u SUP-u [id. Prema za sada
nedovoqno proverenim podacima, u Erdeviku glavni za formirawe
jedinice S^P u ovom mestu je Stojakovi} Milan, komandir SM Erdevik, koji ina~e u posledwe vreme izbegava kontakte sa operativnim radnicima SDB. U sklopu navedenog cenimo potrebnim navesti
i nedavnu izjavu Radakovi} Lazara iz Va{ice, SO [id, koji je operativnom radniku rekao da }e do kraja ove godine operativni radnik
Centra RDB Sremska Mitrovica Boì} Miroslav biti postavqen
za na~elnika CRDB Sremska Mitrovica a on za {efa Odseka RDB
u [idu.
Predlaèmo da se nastave daqi kontakti sa @ivkovi}em, da se
prikupqaju podaci za wegovu kompromitaciju kako bi se pridobio
za rad po zadacima RDB, da se razmotre mogu}nosti primene OTS
Slu`be prema nekim gorenavedenim licima. Pored toga, u toku je
priprema dva lica za angaòvawe za saradwu sa RDB po ovim pitawima (Kukujevci i Gibarac).
Iz drugih izvora do{li smo do sli~nih podataka, pa }emo predloìti mere na suzbijawu i spre~avawu namera ekstremista.
Ra|eno u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h MUP RS Resor DB III uprava
1 h MUP RS Resor DB V uprava
1 h OE Centra
Operativni radnik,
Momirski Dragan
MCDXLV
Centar RDB Vaqevo
III odsek
7-052
4. 8. 1993. godine
33
Slu`bena bele{ka
Operativnim radom RDB na podru~ju op{tine Mali Zvornik,
do{li smo do proverenih podataka da pojedini ekstremisti iz redova SRS zloupotrebqavaju svoju politi~ku funkciju u ciqu izazivawa nacionalne i verske mr`we i netolerancije {to je dovelo do uznemiravawa gra|ana muslimanske nacionalnosti i pojedinih gra|ana srpske nacionalnosti. Naj~e{}i oblici diskriminacije vr{e se
po osnovu bespravnog ulaska u ku}e i stanove gra|ana muslimanske
nacionalnosti u Malom Zvorniku, wihovom otpu{tawu sa posla, izbegavawa prijema gra|ana muslimanske nacionalnosti radi ostvarivawa wihovih prava kao i za{tite ideolo{kih veza koji su nosioci ili izvr{ioci navedenih inkriminisanih radwi.
Po{to su pripadnici SRS pobedili na posledwim lokalnim
izborima i obrazovali lokalnu vlast u Malom Zvorniku, zapaèni
su slu~ajevi zloupotreba odre|enih institucija radi sticawa materijalne koristi ili izraàvawa samovoqe i bezvla{}a. Tako je Neboj{a Proranovi}, predsednik odbora SRS u Malom Zvorniku, dana
6. 7. 1993. godine u pisanoj formi uputio dopis Celebi} Azemini iz
Malog Zvornika, koja ima stan u Malom Zvorniku, ulica Mar{ala
Tita S45/2, sa zahtevom da ista oslobodi stan od lica i stvari. Pri
tome se poziva na pisani zahtev Skup{tine op{tine Zvornik i Tehni~ko-{kolskog centra Karakaj, gde je wen suprug Celebi} Fehim
bio prosvetni radnik, a koji je izgubio posao nakon otpo~iwawa
ratnih dejstava. U jednom drugom aktu, te nije naveden datum Proranovi} daje saglasnost na privremeno kori{}ewe stana Yuzdanovi}
Yevada iz Malog Zvornika izvesnom Dragi}evi} Slavku, izbeglici
iz @ivinica. Porodica Yuzdanovi} nalazi se u izbegli{tvu u Ma|arskoj i ista je deo ku}e izdala za stanovawe. Pre ulaska porodice
Dragi}evi}, u deo stambenih prostorija bespravno se, obijawem ulaznih vrata, uselio Todorovi} Ilija iz Rasto{nice, SO Zvornik, kada je izvr{ena i kra|a stvari i odevnih predmeta. Poku{aj Yuzdanovi} Hatiye, supruge Yuzdanovi} Yevada, koja je u me|uvremenu do{la u zemqu i posredstvom advokata podnela tu`bu Op{tinskom sudu Loznica (P-1463/93) za iseqewe porodice Dragi}evi} iz vlastite ku}e, nai{ao je na nerazumevawe predsednika Op{tinskog suda
Loznica, koji je odbio da primeni privremenu meru prinudnog iseqewa do okon~awa redovnog postupka, progla{avaju}i se nenadle`nim i odbijawem predsednika SO Mali Zvornik i drugih rukovodilaca u lokalnim organima vlasti da o navedenom problemu razgovaraju. U prisustvu radnika OUP Mali Zvornik, Yuzdanovi} Ha34
tiya je u{la u vlastitu ku}u i jednu no} provela u svojoj ku}i, koju je
morala da napusti narednog dana zbog izraènih pretwi porodice
Dragi}evi} da }e baciti bombu ili je zaklati, zbog ~ega je prinu|ena da ìvi kod roditeqa u Sakaru, SO Mali Zvornik. Pored navedenih, registrovano je vi{e slu~ajeva bespravnog ulaska gra|ana iz
Malog Zvornika ili izbeglica iz biv{e Republike BiH u ku}e i
stanove gra|ana muslimanske nacionalnosti u Malom Zvorniku, koji se kao izbeglice nalaze u vi{e zemaqa Zapadne Evrope. U pojedinim slu~ajevima, obijawe stanova izvr{eno je u prisustvu komisije
koju su obrazovali pripadnici SRS, me|u kojima su se nalazili weni ~lanovi i odbornici, kao i inspektor skup{tine op{tine za komunalne stambene poslove. Naj~e{}e su gra|ani samoinicijativno
obijali stanove i bespravno se useqavali. Na nivou op{tine, do sada nije organizovana rasprava u vezi bespravnog useqavawa i kori{}ewa stanova, osim {to su gra|ani muslimanske nacionalnosti
podnosili tu`be Op{tinskom sudu u Loznici, koji do sada nije re{io nijednu tu`bu. Arsi} Mile, advokat iz malog Zvornika, koji je
pruìo pomo} pojedinim gra|anima muslimanske nacionalnosti kojima su se bespravno uselili gra|ani srpske nacionalnosti, izloèn je direktnim i indirektnim pretwama za{to se stavqa u za{titu gra|ana muslimanske nacionalnosti. Novija saznawa RDB potvr|uju da su pripadnici SRS planski i organizovano i{li na bespravno useqavawe Srba u ku}e, stanove i vikendice gra|ana muslimanske
nacionalnosti, a {to nam ilustruje u zahtev Suboti} Zorana, republi~kog poslanika SRS, koji je od predsednika SO Mali Zvornik,
traìo da u jedan stan u Malom Zvorniku useli sestru Dragana Ili}a, direktora DP Mladost u Loznici, koja je invalid, predo~avaju}i da se oni nalaze na vlasti i mogu da primewuju ovla{}ewa.
I daqe je nastavqena praksa udaqavawa sa posla gra|ana muslimanske nacionalnosti, pri ~emu se formalno koristi institucija
tehnolo{kog vi{ka. Tako su iz DP Gra|evinar u Malom Zvorniku otpu{teni [rndi}, dev. Hayiefendi}, Safa, diplomirani ekonomista i ôlakovi} Jusuf, slu`benik, oboje iz Sakara, SO Mali
Zvornik.
U okviru aktivnosti Crvenog krsta Mali Zvornik, rukovodstvo
SRS je na rukovodna mesta postavilo svoje ~lanove i simpatizere,
pri ~emu je dozvoqavalo da vr{e zloupotrebe, na {to reaguju gra|ani. Po{to nisu mogli da akcijom dobrovoqnih prikupqawa priloga u op{tini Mali Zvornik i {ire, prikupe dovoqnu koli~inu namirnica i druge humanitarne pomo}i namewene Srbima u Republici Srpskoj, koja je organizovana maja meseca ove godine, nakon odr35
ànog protestnog mitinga u Loznici pod geslom Ne}emo granice

na Drini, rukovodstvo SRS u Malom Zvorniku, uz saglasnost republi~kog narodnog poslanika SRS iz Loznice, uzelo je iz kontingenta Crvenog krsta odre|enu koli~inu bra{na i predstavili ih kao
priloge gra|ana. Nikoli} Milenko, predsednik Mesne zajednice u
Velikoj Reci, SO Mali Zvornik, ~lan SRS, u vi{e navrata, prodavao je bra{no Crvenog krsta po 18 nema~kih maraka po vre}i, o ~emu postoji spremnost pojedinih gra|ana da daju izjave. Za Nikoli}a
se pri~a da poseduje {korpion i mitraqez i da je {korpion pokazivao gra|anima. Nikoli} je dobar prijateq sa Kosti} Miodragom, predsednikom SO Mali Zvornik, koji ga pose}uje u Velikoj Reci i toleri{e wegovo pona{awe. U svim slu~ajevima privo|ewa
pripadnika SRS, predsednik Kosti} interveni{e kod OUP-a Mali
Zvornik, bez obzira na ~iwenice o wihovoj inkriminisanoj delatnosti. To je u~inio i u slu~aju privo|ewa Todorovi} Branka Sretena, zvanog Tito, koji se do 10. 7. 1993. godine nalazi u istra`nom zatvoru u [apcu, jer je imenovani ilegalno posedovao pu{komitraqez
i tri bombe, a {to je poku{ao da pravda dobijawem od biv{eg TO
Mali Zvornik. Od VP 5865/16 Mali Zvornik, pisano je (akt pov. br.
80-1 pd 29. 7. 1993. godine) obave{ten OUP Mali Zvornik, da Todorovi} Sreten nije bio pripadnik ove jedinice i biv{ih jedinica
TO, pretpostavqaju}i da je oru`je dobio u Zvorniku jer je imenovani kao dobrovoqac u~estvovao u oslobo|ewu ovog mesta.
Raspolaèmo operativnim saznawima da se grupa od 20-30 gra|ana muslimanske nacionalnosti iz Malog Zvornika, me|u kojima se
nalazi i Ja{arevi} Nijazim, slu`benik HE Zvornik u Malom
Zvorniku i odbornik SPS u Malom Zvorniku, priprema da ode u Beograd i poseti vi{e republi~kih institucija, iste upozna sa diskriminisanim poloàjem i zatraì za{titu li~nih, imovinskih i
nacionalnih prava.
S obzirom na izraènu problematiku koja ima tendenciju daqeg
pogor{avawa, predlaèmo da se od pravosudnih institucija zatraì brè i efikasnije re{avawe sporova u kojima se nalaze gra|ani
razli~ite nacionalne pripadnosti, radi pravne za{tite interesa
gra|ana muslimanske nacionalnosti, te da se postavi pitawe pokretawa odgovornosti prema funkcionerima SRS u Malom Zvorniku
koji uzurpiraju prava i obaveze drugih nadle`nih organa.
Sva navedena lica iz bele{ke koja su se eksponirala, odranije su
poznata RDB kao nosioci genocidnih radwi prema gra|anima muslimanske nacionalnosti. Podatke o Nikoli}u ustupili smo OUP Mali Zvornik na daqe kori{}ewe.
36
Operativno }u se angaòvati na prikupqawu i drugih podataka

o licima koja vr{e zloupotrebe strana~kih funkcija radi izazivawa verske i nacionalne mr`we i netolerancije u Malom Zvorniku.
Kucano u 3 primerka.
Dostavqeno:
1 h RDB MUP RS III uprava
1 h RDB MUP RS V uprava
1 h OE Vaqevo
Operativni radnik,
Drago [uka
MCDXLVI
Republika Srbija
Centar RDB Novi Sad
Dràvna tajna
Informacija
Na{i izvori sa vukovarskog podru~ja su nas informisali da
Vojska Jugoslavije, preko svog oficirskog kadra lociranog na prostorima Slavonije, Barawe i zapadnog Srema, formira obave{tajni punkt sa namerom ofanzivnog delovawa prema Republici Hrvatskoj. Ovim punktom }e rukovoditi pukovnik Dejanovi} iz Novosadskog korpusa.
Na ovim prostorima veoma se ose}a prisustvo i uticaj vojske koja, pored svoje redovne delatnosti, ofanzivno radi na stvarawu pozicija u politi~kim i privrednim strukturama, pa ~ak i u organima
MUP RSK. S tim u vezi, na{ izvor, kao indikativne, navodi kontakte [ikawa Branka, oficira bezbednosti sa Beqi} Nenadom, na~elnikom Centra dràvne bezbednosti za Barawu. [ikawa je iz Tewe,
gde i sada ìvi, a do izbijawa ratnih sukoba, slu`bovao je u osije~koj kasarni. Posledwih petnaestak dana, kod [ikawe je svakodnevno boravio Beqi}. Istovremeno, na{ izvor se li~no uverio da su
Beqi}a, u Belom Manastiru, posetili, pored [ikawe, komandant
Slavonskog korpusa Sladojevi} Bogdan i general Ivanovi} Bora.
Izvor posebno napomiwe da je, u posledwe vreme, izloèn nametqivim nastupima Beqi}a. S obzirom da je na{ izvor, zbog prirode
37
posla, svakodnevno u kontaktu sa predsednikom Vlade RSK, pretpostavqa da vojska, preko Beqi}a, poku{ava da do|e do, za wih, relevantnih podataka i saznawa.
Pored navedenog, na{i izvori isti~u da je oficirski kadar sve
vi{e angaòvan i zaokupqen na prikupqawu kompromituju}eg materijala za svoje kolege, s obzirom da je najavqeno wihovo bitno smawewe i prevremeno penzionisawe. Ovo se posebno odnosi na oficire koji su na ovim prostorima boravili u vreme ratnih dejstava.
Kako smo informisani, vojna bezbednost na vezi drì \ukari}
Slavka, biv{eg pripadnika centra DB Osijek, gde i sada ìvi. Prema nekim saznawima, priprema se izvla~ewe \ukari}a iz Osijeka.
Na to ukazuje podatak da mu se oba sina ve} nalaze u Tewi, a ovih dana o~ekuje se i dolazak wegove supruge Damjanke. Ocena je da \ukari} ne bi trebalo da se pojavquje na prostorima RSK zbog li~nih,
bezbednosnih razloga.
U sferi politi~kog ìvota na ovim prostorima, javnost je zaokupqena me|usobnim optu`bama na relaciji Goran Hayi} Rade Leskovac. Sa druge strane, sve intenzivnija je strana~ka aktivnost, u
smislu ~e{}ih promotivnih nastupa, kako Hayi}evog SDS-a tako i
SRS za RSK. Na proslavi dvogodi{wice oslobo|ewa Daqa, odrànoj 1. avgusta ove godine, uo~eno je prisustvo Leskovca u pratwi neuobi~ajeno velikog broja naoruànih lica. Sa druge strane, proslavi je prisustvovao, izme|u ostalih, @eqko Ra`natovi} Arkan, u ~ijem dru{tvu se nalazio general Andrija Bior~evi}, {to je u posledwe vreme postala u~estala pojava. Na{i izvori posebno apostrofiraju deo govora Arkana, kojim je uputio apel narodu ovog kraja da vi{e ne dozvole da ih Kninska Krajina iskori{tava i da obustave svako daqe dostavqawe pomo}i.
Na kraju smo informisani da sve ve}i broj pripadnika MUP-a
RSK napu{ta isti, a da se uglavnom radi o iskusnim i nekompromitovanim licima. Kao razlog ovakvih postupaka navode se, pored nere{enog materijalnog poloàja, pre svega nemogu}nost doslednog
primewivawa i sprovo|ewa zakonom predvi|enih mera i radwi. Sa
druge strane, na ovim prostorima, kako se navodi, nesmetano egzistiraju i deluju slu`be bezbednosti koje nisu pod jurisdikcijom
MUP-a. Apostrofiraju se slu`be Srpske dobrovoqa~ke garde,
Ministarstva za narodnu odbranu i lica iz neposrednog obezbe|ewa predsednika Hayi}a. Po mi{qewu na{ih izvora, delatnost ovih
slu`bi je u iskqu~ivoj funkciji prikrivawa sopstvene kriminalne delatnosti i svojih bliskih veza. To potvr|uju ~iwenicom da
38
su pripadnici ovih slu`bi iskompromitovana lica sa kriminalnom pro{lo{}u.

Dostavqeno:
1 h MUP RS RDB na~elniku
Operativni radnici,
Zdenko Pin}ir
Milenko Lemi}
MCDXLVII
Centar RDB Smederevo
III uprava Ekstremizam
3-061
9. 8. 1993. godine
OA Tomson
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

I
Operativna veza Dalas 764V0658.
Sastanak odràn 6. ovog meseca u Poàrevcu, u vremenu od 20,30
do 21,45 ~asova.
Izvor se koristi po problematici III linije rada.
Izvor pouzdan, podaci delimi~no provereni.
II
Podaci se odnose na aktuelnu situaciju me|u ekstremitima iz
Poàrevca i planove za budu}e aktivnosti SG.
Izvor je posle susreta sa nekolicinom ekstremista iz Poàrevca (Najdanovi} Sa{a, Stamenkovi} Stani{a i Pivac @arko), do{ao do zakqu~ka da me|u wima vlada konfuzija u pogledu planirawa budu}ih aktivnosti. Pojedinci su vidno razo~arani sada{wom
situacijom i stawem u svojim redovima, {to povezuju sa mlakom
politikom svog rukovodstva.
Tako|e, pojavquju se i prve nesuglasice povodom planiranih kadrovskih re{ewa. Jedan od o~itih primera je i nezadovoqstvo Stamenkovi}a i Kolakovi}a u vezi planirawa postavqawa wihovih
qudi na rukovode}a mesta kada budu preuzeli vlast. Sa neodobravawem postavqaju pitawe za{to bi @ivkovi} Slavko bio postavqen za na~elnika Poàreva~kog SUP-a, a nema ga u prvim redovima, nego uvek deluje iz drugog plana, ili, {to ih je posebno ogor~ilo, za{to bi jedan Rom, Karamarkovi} Aleksandar, bio komandir
milicije pored wih toliko pravih Srba i iskusnih ratnika.
39
Izvor navodi i daqe izraène probleme ekstremista sa aktivno{}u ~lanova jer ih sve mawe i mawe u~estvuje na sastancima i skupovima. Tokom pro{le nedeqe, nekolicini aktivista su podeqeni
leci propagandnog sadràja (u kojima se upozoravaju gra|ani, radnici, penzioneri i {teti{e da vi{e ne veruju ovoj vlasti). Me|utim,
prilikom poku{aja distribucije ovih letaka, gra|ani nisu hteli da
ih uzimaju, pa su ih ovi izbacivali na ulice iz automobila ili lepili na bandere i druga mesta.
Poseban problem poàreva~kih ekstremista i daqe je veoma
te{ka materijalna situacija, jer usled ekonomske krize sve je vi{e
~lanova koji ne èle da izdvajaju novac u ove svrhe. Tako|e, mnogi
od ~lanova postavqaju pitawe gde su utro{ena dosada{wa sredstva
i ko raspolaè nov~anim fondovima?
Usled ove klime izvesnog nepoverewa, me|u ~lanstvom SG pojavquje se doza straha zbog sve ~e{}ih napada na wihove ~lanove i
funkcionere, pa se pribojavaju da vlast koja je za to, po wima, odgovorna ne po~ne odmazdu i po provinciji, misle}i pri tom i na Poàrevac.
Trenutni planovi su im vezani za po~etak septembra ove godine,
kada bi trebalo da odrè okru`nu skup{tinu ~lanstva i dogovore
naredne aktivnosti. [to se ti~e poku{aja selektirawa i odabirawa gardista sa prethodnih spiskova, do{li su do zakqu~ka da su ovi
spiskovi neupotrebqivi i da moraju, nakon konsolidovawa rukovodstva, da naprave nove i realne spiskove.
Od ~lanstva se za sada traì uzdrànost i zahteva redovno odràvawe kontakata radi informisanosti aktivista.
U vezi na{eg poku{aj da identifikujemo lice pod imenom Bandi}, navodno izvorovog saborca (pisano u informaciji broj 1838 od
30. 7. 1993) izvor nas je obavestio da za sada takvo lice ne poznaje, dodaju}i da su se svi uglavnom znali po nadimcima, a ne pravim imenima, te da }e poku{ati to da proveri.
III
Pivac @arko, ro|en 6. 10. 1968. godine u Poàrevcu, od oca
Dragoquba, stalno nastawen u Poàrevcu, ulica M. Pijade broj 29/9,
~lan SG.
Stamenkovi} Stani{a, ro|en 10. 11. 1955. godine u Leskovcu, od
oca Petronija, stalno nastawen u Poàrevcu, naseqe Zabela b.b.,
~lan SG.
Najdanovi} Sa{a, ro|en 17. 8. 1967. godine u Poàrevcu, od oca
Slobodana, stalno nastawen u Poàrevcu, ulica M. Markovi}a 62,
~lan SG.
40
IV
Ostvaren kontakt i napisan izve{taj.
Nisu preduzimane druge mere i radwe RDB.
V
Izvor je po dolasku iz Beograda, gde je trenutno raspore|en,
kontaktirao vi{e svojih poznanika, ranijih i sada{wih ~lanova,
tako da je u objektivnoj mogu}nosti da bude bliè informisan o sada{woj situaciji me|u wima.
Lica koja nam izvor navodi i odranije su nam poznata kao ekstremisti, te }emo ih kao takve i daqe sagledavati.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h OE CRDB Smederevo
Republika Srbija
Operativni radnik RDB,
Bo{ko Spasovi}
MCDXLVIII
6-044
10. 8. 1993. godine

I
A}imovi} Milan~e iz [etowa, op{tina Petrovac na Mlavi.
Razgovor obavqen dana 9. ovog meseca, sa po~etkom u 11 ~asova, u
hotelu Central u Petrovcu, na inicijativu operativnog radnika.
Izvor se prvi put kontaktira.
Izvor nepouzdan, podaci neprovereni.
II
O ovome se pi{e prvi put.
Podaci se odnose na ekstremisti~ku delatnost lica iz sela [etowa, koja predvodi Radivojevi} Drak~e iz istog sela.
41
U neformalnom razgovoru koji je je vo|en sa A}imovi}em, vezano za doga|aje koji su se odvijali u selu [etowu, kada je izvr{eno zapre~avawe putnog pravca [etowe Petrovac, A}imovi} je ispri~ao slede}e:
Ve} vi{e meseci vlada podeqenost i netrpeqivost u samom selu [etowe. Po mi{qewu izvora ona je uzrok, pre svega, netolerancije i nerazumevawa jedne grupe lica koja ne biraju sredstva za
ostvarewe svojih uskih ciqeva. Jedna grupa lica, koju predvodi Radivojevi} Drak~e iz [etowa, do sada je u vi{e navrata planirala
zapre~avawe putnog pravca Petrovac[etowe, navodno nezadovoqna otkupnom cenom ìta. Me|utim, kulminaciju i netrpeqivost
izazvalo je to, {to je naseqe u posledwih par dana ostalo bez vode,
te su takvo stawe iskoristili i po~eli to da zloupotrebqavaju i
usmeravaju u drugom pravcu. Bilo je ~ak i takvih razmi{qawa da se
postoje}i vodovod, koji napaja vodom Petrovac i okolna naseqa, minira i poru{i, a koji se nalazi na izvoru u selu [etowu.
Do ovog nezadovoqstva do{lo je i zbog neblagovremenog dolaska
predstavnika SO Petrovac i Komunalne RO Izvor iz Petrovca,
na zborove gra|ana koji su zakazivani u dva navrata.
Zapre~avawe je poku{ano da se izvede 6. ovog meseca, a glavni
organizator bio je Radivojevi}. Kako akcija nije uspela, jer se nije
odazvao dovoqan broj me{tana i mehanizacije, razo~aran ovakvim
pona{awem sugra|ana, Radivojevi} se nakon toga, navodno povukao i
distancirao od svih daqih akcija.
Me|utim, po mi{qewu izvora, sada je situacija jo{ komplikovanija, jer ostatak ekstremista bi mogao da preduzme ne{to {to bi
dovelo do jo{ ve}ih me|usobnih podela me{tana. Ne iskqu~uje se
mogu}nost izvo|ewa i odre|ene subverzivne akcije ~ija bi meta bio
vodovod.
III
Radivojevi} Drak~e, ro|en 27. 2. 1954. godine u [etowu, op{tina Petrovac, od oca Miladina, po zanimawu automehani~ar, nezaposlen, oèwen, stalno nastawen u selu [etowe.
IV
Obavqen informativni razgovor i napisana slu`bena bele{ka.
Druge mere i radwe RDB nisu preduzimane.
V
Imaju}i u vidu iznete podatke, kao i na{a saznawa dobijena od
drugih lica, situacija u samom nasequ je dosta komplikovana. Sam
Radivojevi} svojim postupcima i pona{awem dosta doprinosi ta42
kvom stawu. Me|utim, koriste}i metode wegovog kompromitovawa,

wegova aktivnost bi se svela na bezna~ajan nivo.
S obzirom da je Radivojevi} aktivan i po akciji Tomson, ne iskqu~uje se mogu}nost da isti ne iskoristi trenutnu situaciju da bi
izvr{io naoruàvawe istomi{qenika, s obzirom da je u vi{e navrata i pred vi{e izvora nudio oru`je koje navodno poseduje.
S tim u vezi, na{e operativno angaòvawe usmeri}emo u pravcu daqeg pra}ewa stawa u samom nasequ, kako bismo bili u mogu}nosti da blagovremeno do|eno do podataka o planovima i namerama
ekstremista iz ovog sela, uz uporedno sagledavawe stvarnog mesta i
uloge Radivojevi}a u datim okolnostima. Poseban akcenat }e se staviti na preduzimawe mere na planu {to boqeg fizi~kog obezbe|ewa vodovoda u [etowu, za koji nije iskqu~eno da moè u datom trenutku da bude meta wihovih akcija.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP RS Vuprava
Stanoje Vasi}
MCDXLIX
Centar RDB Novi Sad
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
Izve{taj operativno-tehni~kog sredstva

I
Izvor: Tajna kontrola telefonskih razgovora
Podaci se odnose na:
Lu~ana, PO po srpskom ekstremizmu 41001675, krije se u Rimu;
Oto Golubovi} organizuje preprodaju zlata;
Ostala saznawa.
Razgovori su vo|eni u periodu od 1. do 12. avgusta 1993. godine.
Operativni radnik podnosi izve{taj, 12. avgusta 1993. godine.
43
II
Tajna kontrola telefonskih razgovora se koristi na obradi
Lu~ana, PO po srpskom ekstremizmu i wegovih veza.
III
Na{ sasvim pouzdan izvor nam je preneo delatnost Lu~ana,
PO po srpskom ekstremizmu, u vremenu od 1. do 12. avgusta 1993. godine.
Nakon u~e{}a u napadu na \ukanovi} Ivu, poslanika DEPOS-a
u Narodnoj skup{tini Srbije, Lu~ano, za kojim je raspisana poternica, pobegao je u Italiju. U wegovom odsustvu sve poslove je
preuzeo mla|i brat @arko, koji je u stalnom kontaktu sa Lu~anom.
Na{ izor iznosi da je @arka nazvao ujak iz Beograda Oto Golubovi}. Golubovi} je izneo da je u Beogradu bio sa Vukom (nije naveo
prezime), sa kojim i @arko mora da se na|e da bi odradili neki posao za dràvu, u kojem bi mnogo zaradili. Pri tome je Golubovi} izneo da moraju na}i {emu da omogu}e da ministar finansija za...
do|e do dràvne love, zbog ~ega je ve} ostvaren dogovor da izvesna
Mirjana i Lafonten budu gosti na{e vlade, s tim da se zna da je to
po vezi Ota Golubovi}a. Pri tom, Golubovi} posebno isti~e da u
svim ovim transakcijama navedeni ministar mora ostati anoniman,
a da posao zavr{avaju on (Golubovi}) i @arko. Golubovi} daqe dodaje da je zavr{io posao sa zlatom za Bo{ka i da sada potpuni prioritet daje. Po{to je Golubovi} potvrdio da je u ovom poslu na{a
vlada, @arko mu iznosi da ima mogu}nosti da pomogne u tom poslu,
jer ima Arape koji }e dobro da plate zlato, ali treba sagledati koliko ministar moè da ponudi zlata i zato predlaè da se Vuk i wih
dvojica na|u u Beogradu nasamo i sve detaqno preciziraju, {to je Golubovi} podrào i prihvatio.
U razgovoru sa @arkom, Lu~ano se raspitivao za reakciju na
wegovo pismo upu}eno Vuku Dra{kovi}u. Po{to mu je re~eno da se
ve}ina pita kako to da je danas sa Vukom a sutra protiv, Lu~ano je
izneo da je on uvek bio protiv Vuka, ali da je samo dugo }utao i nije
ni{ta govorio ni za spiskove, ni o ubistvu Gi{ke, ni o kra|ama, ali
da }e sada sve objaviti. Dodao je da ga je dosta {lepao, a on gurnuo u
pogibiju 60 qudi i nikom banke nije dao, ve} krade non-stop. Daqe
je Lu~ano izneo da }e objaviti i izvesni spisak koji je bio kod wega u ku}i tri meseca, a ~ija se kopija nalazi kod Brane Crn~evi}a;
pa da svako svoje okaje.
Dana 12. ovog meseca, Lu~anu je supruga prenela da je tetka Vukica bila tamo gde je radila i tu saznala da je iz Beograda poru~e44
no i naloèno Lu~anovo ubistvo. Na to je Lu~ano izneo da mu je

to ve} poznato, ali da }e se sada on osvetiti i organizovati konferenciju za {tampu u Budimpe{ti. Istakao je da }e da iznese svoja saznawa i otkrije Bayu Sto{i}a i Kerteza za kra|u i mu}ke, za name{tawe ubistava po Beogradu i trgovinu heroinom.
Dodao je da }e nakon toga, ukoliko ne budu uvukli rogove, izneti dokaze da je za sve vreme rata bio pla}eni vojnik, a kao dokaz }e
objaviti svoje platne spiskove koje mu je dala Vojska Jugoslavije.
IV
O svim daqim saznawima }emo blagovremeno informisati.
Dostavqeno:
1 h Dokumentacioni fond centra
Operativni radnik,
Slavko Vojvodi}
MCDL
III uprava ekstremizam
6-065
12. 8. 1993. godine

I
Izvor: Demi} Viktor, iz sela Aqudovo, SO Malo Crni}e. Razgovor obavqen 11. 8. ove godine u selu Crqenac, SO Malo Crni}e,
na inicijativu izvora.
Sa izvorom se prvi put kontaktira.
II
Pisano je i ranije (na{a informacija sp. br. 251 od 31. 8. 1993.
godne). Podaci se odnose na nerasvetqen karakter okupqawa pojedinih ekstremista iz sela Kula, SO Malo Crni}e.
Izvor je u razgovoru sa operativnim radnikom ispri~ao da je u
posledwe vreme primetio, a {to su nam potvrdili i ostali me{tani, da se u blizini ku}e Vuji~i} Stanka iz Kule, SO Malo Crni}e,
45
poznatog po svom ekstremizmu, okupqa jedan broj lica kako iz samog

sela Kule, tako i jedan broj nepoznatih lica, koja dolaze automobilima iz drugih mesta. Izvor navodi da u takvim prilikama oni obavezno upotrebqavaju vatreno oru`je i obi~no ispale po nekoliko
hitaca, ~ak i iz automatskog oru`ja. Obi~no se zadràvaju do kasnih
no}nih sati u ku}i Vuji~i}a. Izvor isti~e da su mu poznata dva me{tanina sela Kula koji su istomi{qenici pomenutog Vuji~i}a, a
koji su tako|e poznati po svom ekstremnom opredeqewu. To su Miladinovi} Radoqub zvani @u}a, kao i Pavlovi} Qubi{a, zvani Pekar
iz sela Kula, SO Malo Crni}e, koji se pored no}nih poseta gotovo
svakodnevno vi|aju sa Vuji~i}em i primetno je da se uvek o ne~emu
dogovaraju. Pored ova dva lica, izvor navodi da je Vuji~i} u dobrim
odnosima sa izvesnim Luki} Danilom iz sela Aqudovo, SO Malo
Crni}e, ugostiteqem u ~ijem se lokalu ~esto vr{i preprodaja raznog oru`ja i municije, a jednom prilikom je, navodno, izvr{ena kupoprodaja pu{komitraqeza. Me|utim, izvor nije bio u mogu}nosti
da sazna bliè identifikacione podatke kupca i prodavca, po{to
se radilo o licima iz udaqenih mesta van podru~ja SO Malo Crni}e.
Izvor je, tako|e, saznao da je tokom ovih dana Vuji~i} Stanku do{ao sin Vuji~i} Slavoqub iz inostranstva. Po re~ima izvora, Slavoqub je poznat kao ekstremista, koji sa tih pozicija deluje u
Austriji, gde boravi. Ina~e Vuji~i} Slavoqub, zvani Dragan, promenio je prezime u Mateji}, iz izvoru nepoznatih razloga.
III
Vuji~i} Stanko, od oca Vitomira, ro|en 15. 10. 1932. godine u selu Kula, SO Malo Crni}e, stalno nastawen u selu Kula, SO Malo
Crni}e.
Miladinovi} Rodoqub, zvani @u}a, od oca Dositeja, ro|en 24. 2.
1952. godine u selu Kula, SO Malo Crni}e, stalno nastawen u selu
Kula, SO Malo Crni}e.
Pavlovi} Qubi{a, zvani Pekar, od oca Miodraga, ro|en 13. 5.
1949. godine u selu Kula, SO Malo Crni}e, stalno nastawen u selu
Kula, SO Malo Crni}e.
Vuji~i} Slavoqub, zvani Dragan, 27. 5. 1993. godine promenio
prezime u Mateji}, od oca Stanka, ro|en 14. 8. 1959. godine u selu Kula, SO Malo Crni}e, stalno nastawen u selu Kula, SO Malo Crni}e.
Luki} Danilo, od oca Nikola, ro|en 6. 12. 1957. godine u selu Sige,
SO @agubica, stalno nastawen u selu Aqudovo, SO Malo Crni}e.
IV
Primewena institucija informativnog razgovora.
46
V
Izvr{i}emo proveravawe izvora u ciqu eventualnog wegovog
daqeg kori{}ewa na prikupqawu podataka o pomenutim licima.
Napomiwemo da su nam pomenuta lica poznata kao ekstremna i da su
intenzivno protivzakonito delovala i to: Miladinovi} Rodoqub,
zvani @u}a, je kao nepozvano lice u vreme sprovedene mobilizacije
defetisti~ki delovao na mobilizacijskom zbori{tu i doprinosio
raspadu ve} formirane RJ; Vuji~i} Stanko, zagovornik revan{izma
i primene sile prema neistomi{qe{nicima, Pavlovi} Qubi{a
Pekar se pojavquje kao glavni nosilac organizovanog odlaska sa
podru~ja SO Malo Crni}e na mitinge u Beogradu i skupove simpatizera DM na Ravnoj gori, pri ~emu je ponekad u~esnike i materijalno nagra|ivao odre|enom svotom deviznog novca. Vuji~i}, sada Mateji} Slavoqub je jedan od organizatora grupe na{ih dràvqanina
na radu u Austriji, koja prema na{im operativnim podacima zagovara i planira da u~estvuje u nasilnom obarawu Ustavnog sistema u Republici Srbiji.
O licima iz te grupe pisano je u na{oj slu`benoj bele{ci broj
251 od 31. 8. 1992. godine.
Pomenuti Luki} Danilo je nestalnog opredeqewa i pojavquje se
kao trgovac i posrednik u trgovini oru`jem i municijom iz materijalnih pobuda.
Angaòva}emo se na rasvetqavawu karaktera okupqawa navedenih ekstremista u ku}i Vuji~i} Stanka.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 prim. MUP RS RDB III uprava
1 prim. MUP RS RDB Vuprava
1 prim. evid. CRDB Smederevo
1 prim. op. radniku
Dragan Miti}
MCDLI
Centar RDB Vaqevo
I-Odsek
7-041 i Jovanovi} Zoran
13. 8. 1993. godine
47
Slu`bena bele{ka
Odnosi se na sastanak predstavnika srpskih i muslimanskih
oruànih formacija u mestu Poto~ari, SO Srebrenica
Operativnim angaòvawem na terenu obavili smo razgovor sa
Nikoli} Momirom, na~elnikom za bezbedonosno-obave{tajne poslove u Bratuna~koj brigadi vojske Republike Srpske. Tom prilikom do{li smo do odre|enih bezbednosno interesantnih podataka o
situaciji na rati{tu u reonu Srebrenice, kao i o stawu i odnosu
snaga u rukovodstvu zelenih beretki na pomenutom podru~ju.
Predstavnici Bratuna~ke brigade, Cvijetin Vuksi}, komandant
brigade i Momir Nikoli}, na inicijativu i zahtev muslimanskih
oruànih snaga u reonu Srebrenice, koje su predstavqali Naser
Ori}, komandant i Neyad Bekti}, na~elnik za bezbednosno-obave{tajne poslove u pomenutim formacijama, odràli su dana 11. 8.
1993. godine, sastanak u mestu Poto~ari, SO Srebrenica, u krugu tamo{we fabrike betona.
Na pomenutom sastanku, koji su obezbe|ivali predstavnici kanadskog bataqona locirani u Srebrenici, razgovaralo se o sve u~estalijim provokacijama muslimanskih oruànih formacija prema
pripadnicima Vojske Republike Srpske u reonu @utog mosta, koji se nalazi na liniji razdvajawa sukobqenih strana izme|u Bratunca i Srebrenice.
Tom prilikom Naser Ori}, komandant zelenih beretki na podru~ju Srebrenice, tvrdio je da oruàne provokacije ne vr{e organizovane grupe obu~ene za izvi|awe terena i izvo|ewa teroristi~kih akcija iz sastava zelenih beretki koje on kontroli{e, nego da
to ~ine odre|ene grupe civila i naoruànih pojedinaca koja on ne
kontroli{e. Tako|e, Ori} je tvrdio da me|u vojnim komandantima
zelenih beretki na podru~ju Srebrenice ima sve ve}i broj protivnika, apostrofiraju}i posebno Tursunovi} Zulfu, koji komanduje
jedinicom zelenih beretki u reonu Su}eske. Ori} je na pomenutom
sastanku priznao da poseduje potpunu kontrolu nad jedinicom zelenih beretki koja broji oko 350 qudi, a koja je locirana u reonu Poto~ara i zaseoka Pale.
Prilikom susreta pomenutih predstavnika srpskih i muslimanskih oruànih formacija, Naser Ori} je tvrdio da nakon dolaska
predstavnika UNPROFOR-a u Srebrenicu, u woj sve ve}i zna~aj dobijaju civilne vlasti, s obzirom da su predstavnici UNRPOFOR-a
do{li sa zadatkom da razoruàju pripadnike zelenih beretki i
izvr{e potpunu demilitarizaciju podru~ja Srebrenice nastawenog
48
muslimanskim ìvqem. U prilog pomenutoj tvrdwi, Ori} je naveo

primer odluke civilnih vlasti, na ~elu sa Ademom Salihovi}em,
predsednikom op{tine Srebrenica, kojom se zabrawuje izlazak svih
lica koja su ro|ena na podru~ju op{tine Srebrenica. Pomenuta odluka nije vaìla za lica muslimanske nacionalnosti koja su kao izbeglice do{la iz drugih op{tina. Nakon dono{ewa pomenute odluke, u periodu od 1. do 15. jula 1993. godine, iz Srebrenice je u pravcu
Kladwa i Tuzle iza{lo oko 1500 lica muslimanske nacionalnosti.
Prema saznawima dobijenim od pomenutog izvora, ve}ina lica
koja su poku{ala napustiti Srebrenicu i do}i u Kladaw i Tuzlu, bila je izolovana i fizi~ki likvidirana od strane pripadnika vojske
Republike Srpske.
Na pomenutom sastanku nije postignut dogovor oko evakuacije
Emira Halilovi}a, pripadnika zelenih beretki iz zatvora kanadskog bataqona u Srebrenici u pravcu zatvora muslimanskih oruànih
formacija u Tuzli. Naime, Emir Halilovi} je pre desetak dana u srebreni~koj bolnici likvidirao Milomira Krsmanovi}a koji se nakon
zarobqavawa od strane pripadnika zelenih beretki le~io u istoj.
Nakon toga, Halilovi}a su uhapsili pripadnici kanadskog bataqona.
U toku razgovora sa izvorom nastojali smo da ne dekonspiri{emo na{e namere i interesovawa za rezultate pomenutog sastanka, a
istovremeno smo lemendirawem na{eg dolaska ostavili utisak odràvawa kontinuiteta na{ih veza i kontakata na bazi saradwe po
konkretnim slu~ajevima za lica koja poti~u sa na{eg podru~ja.
Dostavqeno:
1 h RDB MUP Republike Srbije Iuprava
1 h RDB MUP Republike Srbije V uprava
1 h OE
Operativni radnici,
Gligori} Dragutin
Jovanovi} Zoran
MCDLII
Republika Srbija
Odsek [id
49
13. 8. 1993. godine
Slu`bena bele{ka
Dana 12. 8. 1993. godine, @ivkovi} Petar iz [ida je traìo razgovor sa operativnim radnikom, koji je odràn u kancelariji predsednika SO [id.
Kao povod za razgovor @ivkovi} je naveo da raspolaè informacijom da neko od me{tana Sota, SO [id, hrvatske nacionalnosti, ima u ku}i pu{komitraqez.
Me|utim, prema na{oj proceni, ovo nije bio pravi povod za razgovor, ve} wegovo neslagawe sa Petri} Milenkom, zvanim î~a, iz
[ida, oko organizovawa seoske slave 28. 6. ove godine u Kukujevcima. Naime, toga dana }e biti organizovana sve~anost u vidu mitinga
SRS, na kome }e prisustvovati i Vojislav [e{eq, a sve u ciqu da se
i na taj na~in izvr{i dodatni pritisak na preostale me{tane hrvatske nacionalnosti da se isele u RH. Sa ovim stavom î~e @ivkovi} se ne slaè, ve} predlaè da }e ve}i efekat na sastanku imati
ako [e{eq do|e kada se budu vodile aktivnosti oko prevremenih
izbora, koje SRS namerava uskoro da pokrene.
Pored toga, @ivkovi} iznosi da je SRS, odnosno [e{eq, dao
rok do polovine septembra meseca vladi SRJ da sredi neke stvari
u zemqi, i da se on jako pla{i doga|aja i, kako kaè, bratoubila~kog rata posle tog datuma.
U {tabovima SRS, koji su zbog toga osnovani u Sremskoj Mitrovici, Rumi i [idu, prati se razvoj situacije u tom smislu u zemqi, a
isti }e u eventualnoj kriznoj situaciji koordinirati jedinicama
S^P. Me|utim, u {tabovima, a pogotovo u jedinicama S^P, kako
kaè, ima malo intelektualaca, a dosta lica sklonih kriminalu i
niskih intelektualnih sposobnosti koja su spremna na sve.
Pri kraju razgovora, @ivkovi} je izneo da je po~etkom ovog meseca on postavqen za portparola SRS za Srem i da je pokrenuta inicijativa za {tampawe novina SRS sa podru~ja Srema.
Tako|e, @ivkovi} je insistirao da navedeni razgovor mora
ostati u strogoj diskreciji, {to }emo iskoristiti za wegovo angaòvawe za saradwu sa RDB u ciqu pra}ewa delatnosti ekstremista
iz ove grupacije na podru~ju Centra.
Ra|eno u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h MUP RS Resor DB IIIuprava
50
1 h OE
1 h operativnom radniku.
Operativni radnik,
Momirski Dragan
MCDLIII
Centar RDB Zaje~ar
Ekstremizam srpski
3 0030
13. 8. 1993. godine
Izve{taj saradnika
I
Saradnik Gradi{a
Kontakt ostvaren 18. 8. 1993. godine, po planu rada sa saradnikom.
Saradnik usmeren na pra}ewe ekstremizma.
Izvor pouzdan podaci provereni.
II
Podaci se odnose na delatnost ekstremista iz rukovodstva Srpskog otaybinskog saveza.
Saradnik Gradi{a:
Sa Desimirom iz Leskovca, danas oko 9,30 ~, trebalo je u leskova~kom korpusu VJ posetiti generala \or|evi}a sa kojim su ve}
vo|eni razgovori oko formirawa i pripajawa dobrovoqa~kog odreda vojsci. General \or|evi} je, prema kazivawu Desimira, izrazio razumevawe za jedan takav ~in i ostalo je samo da on o tome informi{e vi{u vojnu instancu. Desimiru je sa svoje strane \or|evi} savetovao da prona|e lica koja imaju upliv u general{tab kako bi ovakav zahtev sigurno pro{ao. Tako|e, \or|evi} je u prethodnom razgovoru Desimiru rekao da su pre toga kod wega sa istim
zahtevima dolazili i predstavnici SRS i da su bili prihva}eni,
ali je dogovor propao po{to SRS nije prihvatila neke vojne uslove. Desimir je posle ovog razgovora referisao Dragoslavu Bokanu
i isti je preduzeo mere da do|e do lica iz VJ koja mogu pomo}i. Me|utim, koliko sam ja mogao shvatiti, wihove veze su mahom generali sada na spisku za penzionisawe. Kako danas nismo uspeli prona}i generala \or|evi}a, koji je odsutan od 5. 9. 1993. godine, Desi51
mir je stupio u kontakt sa generalom Mojsilovi}em. Razgovor je

bio vrlo kratak, jer je Mojsilovi} ve} bio po{ao za Vrawe, pa je
sastanak ugovoren za 19. 8. 1993. godine. Mojsilovi} je rekao Desimiru da mu nije poznat prethodni dogovor sa \or|evi}em, da na
svoju ruku, bez vi{e instance, ne moè razgovarati i o tome odlu~ivati. Desimir je nakon razgovora sa Mojsilovi}em telefonom
obavesti nekog u Beogradu da je \or|evi} odsutan i da }e se sa Mojsilovi}em, za koga je rekao da posle slu~aja u Vrawu predstavqa
tvrdu liniju, te{ko do}i do konkretnog dogovora. Desimir je rekao
da bi opet trebalo kontaktirati General{tab i da bi trebalo prihvatiti sve vojne uslove, ukoliko pokaù interesovawe za prihvatawe dobrovoqaca.
U kontaktima sa licima iz SOS saznao sam da je na inicijativu
srpskog ìvqa iz Makedonije, ta~nije iz Skopske Crne Gore, uspostavqen odnos sa wima. Naime, kaè se da su Srbi iz Makedonije
traìli saradwu koja je ve} i zaìvela. Tako je uspostavqen kanal
kojim }e se Srbima u Makedoniji dopremiti odre|ena koli~ina
oru`ja, koje je ve} obezbe|eno u Bosni. Ovaj kanal bi trebalo iskoristiti i za odlazak jedne grupe dobrovoqaca SOS sa zadatkom napada na milicijsku stanicu u selu Ku}evi{tu. Ekstremna grupa Srba iz Makedonije je ve} razradila plan napada, pa je s tim u vezi u
SOS planirano ubacivawe jedne diverzantske grupe od 10 do 12 qudi. Me|utim, potrebno je najpre formirati odred iz koga bi bili
odabrani pogodni qudi za realizaciju ovog zadatka. S ovim u vezi,
govori se o mogu}nosti dolaska Srba iz Bosne koji imaju iskustva u
ovakvim akcijama. Ina~e, SOS u Republici Srpskoj i Republici
Srpskoj Krajini ima dosta ~lanova, a me|u wima i vi|enijih qudi.
Tako se pomiwu Sowa Karayi}, k}erka Radovana Karayi}a i Biqana Plav{i}, ~ije je zaduèwe da proguraju Dragoslava Bokana na neko ministarsko mesto kako bi dobio politi~ki legitimitet. Sergej
Veselinovi} isti~e da su srpske republike pokrivene ~lanovima
SOS, a da na prostoru Srbije treba tek i}i na oformqewe stranke
i prvenstveno, po wemu, treba i}i na kvalitet i na qude koji su
spremni na sve. Veselinovi} ~esto pomiwe majora Antaq Bora i
jo{ neke oficire koji su na liniji SOS.
Koliko sam mogao shvatiti, iz ovih nekoliko kontakata, SOS se
finansira iz nekoliko izvora nov~ana pomo} iz inostranstva od
strane ~etni~ke emigracije i wihovih simpatizera, putem odre|enih privatnih preduze}a, ~iji su vlasnici pripadnici i simpatizeri SOS. Tako je Desimir od stranke dobio 5.000 DM i u Leskovcu
52
otvorio privatno preduze}e, koje }e kada zaìvi, delom finansirati rad stranke u Leskovcu. Deo sredstava stranka obezbe|uje prikupqawem dobrovoqnih priloga u zemqi i inostranstvu i poku{ava
se da se preuzmu donatori koji su pomagali SNO. Posebno treba ista}i da se stranka delom finansira i ~isto kriminalnim radwama,
uterivawem dugova, reketirawem i pqa~kama. Imaju profesionalno razra|en sistem, a sve akcije sada vodi Aleksandar An|elkovi},
dok se Dragoslav Bokan posledwih meseci povukao.
Posebno se isti~e da se vr{e pregovori sa SPC sa, kako se kaè, stare{inama nekog manastira na Hilandaru da treba da se da odre|ena pomo} nekoj stranci u Srbiji. Pomiwu se sredstva u visini
od 100 do 500 hiqada maraka, pa s tim u vezi Dragoslav Bokan treba
putovati za Svetu Goru.
III
Mihajlovi} Dragoslav Bokan, iz Beograda,
An|elkovi} Aleksandar, iz Beograda,
Sergej Veselinovi}, iz Beograda
Desimir R., iz Leskovca.
IV
V
Saradnik je u situaciji da i daqe prati ekstremne namere SOS
o ~emu }e izve{tavati. U ponedeqak, 23. 8. 1993. godine, susre{}e se
u Leskovcu sa Bokanom i An|elkovi}em posle ~ega }e podneti izve{taj.
Posebno je indikativno planirawe teroristi~kih akcija u Makedoniji i uop{te aktuelno naoruàvawe Srba u Makedoniji, jer bi
to moglo proizvesti {tetu i za Srbe u toj biv{oj jugoslovenskoj republici i po interese SRJ. Postoji mogu}nost da takve inicijative
plasiraju qudi iz SAD, odnosno da to moè biti jedna od prqavih
operacija AOS-a.
Kucano u 4 primerka
1 h Vuprava RDB MUP RS
1 h CRDB Zaje~ar
Operativni radnik,
Tomislav Videnovi}
53
MCDLIV
I uprava
OI Orijent
5-041
13. 8. 993. godine

I
Gojko Tu~i} iz Smederevske Palanke.
Razgovor obavqen 17. ovog meseca u Smederevskoj Palanci, na
inicijativu operativnog radnika.
Izvor nije kori{}en na poslovima RDB
Izvor i podaci u fazi proveravawa.
II
O ovom se pi{e prvi put.
Podaci se odnose na situaciju u zapadnom delu BiH i bezbednosno interesantno lice iz Velike Kladu{e koje boravi na podru~ju
Kragujevca.
Izvor je u razgovoru sa operativnim radnikom istakao da je pre
izvesnog vremena boravio i Kqu~u, BiH, u poseti kod svojih najbliìh ro|aka koji tamo ìve. U vezi sa situacijom na tom podru~ju, Tu~i} je izjavio, da je u samom Kqu~u ostao veoma mali broj muslimana
i da se moè re}i da je to gotovo etni~ki ~ista srpska sredina. Veliki broj muslimana je izginuo bore}i se u redovima armije BiH, ili je
proteran u druge krajeve ove biv{e republike. Tu~i} je rekao i to, da
Srbi drè u potpunom okruèwu Biha}ku regiju i da su tamo{wi muslimani svesni ~iwenice da nemaju nikakvih vojnih izgleda da se suprotstave Srbima. Takvo stawe, prouzrokovalo je i promene u politici F. Abdi}a, koji sada insistira na miroqubivom re{ewu krize
i direktno se suprotstavqa vojnim opcijama Alije Izetbegovi}a.
No, bez obzira na to, Tu~i} je rekao da je od svojih sagovornika u Kqu~u saznao da oni vi{e muslimanima ni{ta ne veruju i da su spremni
da se do posledweg bore radi ostvarewa srpskih ciqeva.
Na kraju razgovora Tu~i} je rekao, da je prilikom povratka u
Smederevsku Palanku (10. 8. 1993. godine) u vozu od Beograda do Smederevske Palanke sedeo u kupeu sa NN ènskom osobom, starom oko
50 godina, koja se predstavila kao profesor a koja ìvi i radi u Velikoj Kladu{i. Ona je u tom razgovoru istakla, da je udata za na~el54
nika SUP-a u Velikoj Kladu{i, koji je po nacionalnosti musliman

i koji je u veoma bliskim prijateqskim odnosima sa F. Abdi}em, koji je i wihov ku}ni prijateq. Ta NN osoba je, po Tu~i}evim re~ima,
istakla da kao Srpkiwa nema nikakvih problema u Kladu{i i poku{avala je da svoje saputnike ubedi u to kako muslimani uop{te nisu
krivi za celokupnu situaciju. U vezi sa tim, najpohvalnije se izja{wavala o F. Abdi}u, predstavqaju}i ga kao velikog mirotvorca.
Ona je istkala i to, da je muslimanima iz V. Kladu{e zabrawen izlazak iz grada i da je ona to uspela zahvaquju}i tome {to je supruga
na~elnika SUP-a. Kroz srpske teritorije je nesmetano pro{la zahvaquju}i tome {to je Srpkiwa. Pomenuta osoba je rekla da putuje u
selo [epci (podru~je Kragujevca) odakle je poreklom i gde ima dosta rodbine i da }e se u tom selu zadràti relativno duì vremenski period, nakon ~ega }e se vratiti u Veliku Kladu{u, gde su joj
ostali suprug i punoletni sin.
U vezi sa ovim, Tu~i} je istakao da je po izlasku iz voza u Smederevskoj Palanci propratio pomenutu osobu koja je na autobuskoj
stanici u{la u autobus koji ide u pravcu Topole, a da pri tome ni sa
kim na autobuskoj stanici nije ostvarila kontakt.
III
Lice pomenuto u stavu II ove informacije.
IV
Obavqen informativni razgovor i napisana slu`bena bele{ka.
V
Tu~i}eve navode potvrdio nam je i Jovo Tanasi}, koji je putovao
istim vozom, i sa kojim smo obavili odvojeni razgovor.
Mi{qewa smo da sa ovim podacima treba upoznati CRDB Kragujevac, kako bi se identifikovala pomenuta osoba i sa wom obavio
ra{~i{}avaju}i razgovor.
Dostavqeno:
1 h RDB MUP RS I uprava
1 h CRDB Kragujevac
1 h CRDB Smederevo
Operativni radnik RDS,
Miodrag Resavac
55
MCDLV
MUP Srbije
RSDB V Uprava
Centar za mikrofilm
17. 8. 1993. godine
Fond PD1
Broj snimaka: 6
Republika Srbija
Centar RDB Novi Sad
7930029285
Srpski nacionalizam i {ovinizam
Operativni radnik: Vojvodi} Slavko
Vrsta dokumenta: Izve{taj o rezultatu tajne kontrole telefonskih razgovora
Podaci se odnose na rezultate OTM TKTR prema Lu~an
Priloga:
Dokument uloèn u dosije: vrsta PO Lu~ano 41001675
Broj pisarnice stvaraoca: 6590; datum 12. 8. 1993. godine
Broj pisarnice primaoca: 50781; datum 16. 8. 1993. godine
MF-broj: 02363A04-02363A09
Republika Srbija
Centar resora DB Novi Sad
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo

I
Izvor: Tajna kontrola telefona
56

Lu~ana, PO po srpskom ekstremizmu 41001675,
krije se u Rimu;
Oto Golubovi} organizuje preprodaju zlata;
Ostala saznawa.
Razgovori su vo|eni u periodu od 1-12. avgusta 1993. godine.
Operativni radnik podnosi izve{taj
12. 8. 1993. godine
II
Tajna kontrola telefonskih razgovora se koristi na obradi
Lu~ana, PO po srpskom ekstremizmu i wegovih veza.
III
Na{ sasvim pouzdan izvor nam je preneo delatnost Lu~ana, PO
po srpskom ekstremizmu, u vremenu od 1-12. avgusta 1993. godine.
Nakon u~e{}a u napadu na \ukanovi} Ivu, poslanika DEPOS u
Narodnoj skup{tini Srbije, Lu~ano, za kojim je raspisana poternica, pobegao je u Italiju. U wegovom odsustvu sve poslove je preuzeo
mla|i brat @arko, koji je u stalnom kontaktu sa Lu~anom.
Na{ izvor iznosi da je @arka nazvao ujak iz Beograda Oto Golubovi}. Golubovi} je izneo da je u Beogradu bio sa Vukom (nije naveo
prezime), sa kojim i @arko mora da se na|e da bi odràli neki posao za dràvu, u kojem bi mnogo zaradili. Pri tome je Golubovi} izneo da moraju na}i {emu da omogu}e da ministar finansija za
do|e do dràvne love, zbog ~ega je ve} ostvaren dogovor da izvesna
Mirjana budu gosti na{e vlade, s tim da se zna da je ta veza Ota Golubovi}a. Pritom, Golubovi} posebno isti~e da u svim ovim transakcijama navedeni ministar mora ostati anoniman, a da posao zavr{avaju on (Golubovi}) i @arko. Golubovi} daqe dodaje da je zavr{io
posao sa zlatom za Bo{ka i da sada potpuni prioritet daje. Po{to
je Golubovi} potvrdio da je u ovom poslu na{a vlada, @arko mu iznosi da ima mogu}nosti da pomogne u tom poslu, jer ima Arape koji
}e dobro da plate zlato, ali treba sagledati koliko ministar moè
da ponudi zlata i zato predlaè da se Vuk i wih dvojica na|u u Beogradu nasamo i sve detaqno preciziraju, {to je Golubovi} podrào
i prihvatio.
U razgovoru sa @arkom, Lu~ano se raspitivao za realizaciju
wegovog pisma upu}enog Vuku Dra{kovi}u. Po{to mu je re~eno da se
ve}ina pita kako to da je danas sa Vukom a sutra protiv, Lu~ano je izneo da je on uvek bio protiv Vuka, ali da je samo dugo }utao i nije ni{ta govorio ni za spiskove, ni o ubistvu Gi{ke, ni o kra|ama, ali
57
da }e sada sve objaviti. Dodao je da ga je dosta {lepao, a on gurnuo u

pogibiju 60 qudi i nikom banke nije dao, ve} krade non-stop. Daqe
je Lu~ano izneo da }e objaviti i izvesni spisak koji je bio kod wega
u ku}i tri meseca, a ~ija se kopija nalazi kod Brane Crn~evi}a; pa
da svako svoje okaje.
Dana 12. ovog meseca, Lu~anu je supruga prenela da je tetka Vukica bila tamo gde je radila i tu saznala da je iz Beograda poru~eno
i naloèno Lu~anovo ubistvo. Na to je Lu~ano izneo da mu je to ve}
poznato, ali da }e se sada on osvetiti i organizovati konferenciju
za {tampu u Budimpe{ti. Istakao je da }e da iznese svoja saznawa i
otkrije Bayu Sto{i}a i Kerteza za kra|u i mu}ke, za name{tawe
ubistva po Beogradu i trgovinu heroinom.
Dodao je da }e nakon toga ukoliko ne budu uvukli rogove izneti dokaze da je za svo vreme rata bio pla}eni vojnik, a kao dokaz }e
objaviti svoje platne spiskove koje mu je dala Vojska Jugoslavije.
IV
Dostavqeno:
1 h MUP Republike Srbije RDB III uprava
1 h MUP Republike Srbije RDB V uprava
1 h Dokumentacioni fond Centra
Operativni radnik
Slavko Vojvodi}
MCDLVI
Republika Srbija
18. 8. 1993. godine
Slu`bena bele{ka
Dana 13. avgusta 1993. godine, Vu~i}evi} Du{ko, zvani Golub,
ekstremista S^P iz [ida, kontaktirao je sa suprugom Lukovac Miodraga radnika SUP-a u Subotici.
Lukov~eva supruga je molila Vu~i}evi}a da preko Jove Ostoji}a uti~e na wenog supruga da ne napu{ta posao u SUP-u. Navodno,
58
Lukovac ho}e da traì sporazumni raskid radnog odnosa, kako bi postao vojvoda u Subotici. Prema wenim re~ima, na Lukov~evu odluku
uti~e Leki} predsednik SRS u Subotici, kako bi ostao na toj
funkciji, a za uzvrat mu obe}ava mese~nu platu od 100 DEM.
Lukov~eva supruga je istakla da je kod wih ku}i dolazio Kneèvi} Radovan (neki od rukovodilaca u SUP-u Subotica) i rekao Lukovcu da }e ga vratiti na posao (verovatno je suspendovan), da }e on
li~no urgirati da ga vrate zbog dece i porodice i da }e biti vra}en, ~ak mu je nudio da sam izabere radno mesto na kome }e raditi u
SUP-u.
Vu~i}evi} je Lukov~evoj supruzi rekao da }e do}i u Suboticu 22.
2. 1993. godine i da }e li~no traìti od Lukovca da ne napu{ta rad
u SUP-u, jer je on tu potreban radikalima.
Tako|e, rekao je da je traèno od rukovodstva SRS u Beogradu da
pro~e{qaju Leki}a i nekog matorog u @edniku.
Napomena:
O~igledna su nastojawa SRS da stvori i zadrì svoje pozicije u
organima unutra{wih poslova.
Predlaèmo da se sa sadràjem bele{ke upozna na~elnik RDB
MUP-a Republike Srbije, s obzirom da su postojale neke kadrovske
kombinacije sa Kneèvi}em.
Podaci su provereni preko drugih izvora.
Ra|eno u 5 primeraka
Dostavqeno:
1 h Centru RDB Subotica
1 h OE
Operativni radnik,
(potpis ne~itak)
MCDLVII
Centar resora DB
III uprava srpski ekstremizam
5-062
Kraqevo
59

I
Krki} Qubi{a, iz ]i}evca, na privremenom radu u Insburgu,
Austrija.
Razgovor obavqen na inicijativu operativnog radnika, dana 16.
8. ove godine, u vremenu od 11-12 ~asova, u prostoriji Odseka RDB
Kru{evac.
Izvor pouzdan podaci neprovereni
II
Podaci se odnose na klub Srpski ~etni~ki pokret u Insburgu,
Austriji, i ekstremnu aktivnost wegovih ~lanova.
Izvoru je poznato da je Srpski ~etni~ki pokret u Insburgu
konstituisan pro{le godine, ali nemaju stalno mesto lokacije. Sastanke odràvaju u restoranima i stanovima.
Predsednik kluba je Milo{evi} N., star oko 65 godina, rodom iz
okoline Drvara, zaposlen u gra|evinskoj firmi Inerebna u Halu.
^lanovi kluba su: Milutinovi} Sima, iz Bagrdana, SO Jagodina,
star oko sedamdeset godina, Panti} Dragomira Miodrag, iz sela Izbenica, SO Varvarin, zaposlen u tekstilnoj fabrici Tirol-loden u Insburgu, Panti} Radosava Miodrag, iz sela Izbenica, SO
Varvarin, zaposlen u fabrici Tirol-lodenu u Insburgu i dr. Program i ciq ove organizacije je obarawe komunisti~ke vlasti u Republici Srbiji.
Rukovodstvo kluba i ~lanstvo intezivno rade na prijemu novih
~lanova i propagandnom delovawu. Panti} Dragomira Miodrag je
vrlo ambiciozan u tom pogledu. U kontaktu je sa Vukom Dra{kovi}em u Beogradu i Crkvom u Be~u od kojih dobija instrukcije za daqu
aktivnost. Imao je i nekoliko neposrednih kontakata u Be~u i Beogradu sa Dra{kovi}em, a kontaktirao je i sa Vojislavom [e{eqem,
predsednikom SRS.
Sakupqao je nov~anu pomo} (4000 DM), za le~ewe Dra{kovi}a u
Parizu nakon izlaska iz zatvora.
Izvor daqe navodi da je srpski ~etni~ki pokret u neposrednom kontaktu sa Vukom Dra{kovi}em i SPO u vezi priprema koje
vr{e za obarawe komunisti~ke vlasti u RS u oktobru ove godine.
Dra{kovi} i SPO veruju da ih ovog puta u tome ne}e spre~iti komunisti~ka policija.
Na kraju razgovora, izvor isti~e da austrijske vlasti posledwih
meseci vr{e pritisak na na{e radnike da napuste Austriju, a jedan
od na~ina je {to su donele zakon da svaki radnik mora da ima najma60
we 10 kvadratnih metara stambenog prostora, u protivnom ga proteruju, kaè izvor.

III
Milo{evi} N., star oko 65 godina, sredweg rasta, ima ~eonu
}elavost, rodom iz okoline Drvara, zaposlen u gra|evinskoj firmi
Inerebna u Halu, Austrija.
Milutinovi} Sima iz sela Bagrdan, SO Jagodina, star oko 65
godina, prosed, suv, sredweg rasta.
Panti} Dragomira Miodrag, ro|en 27. 4. 1941. godine u selu Izbenica, SO Varvarin, na privremenom radu u Austriji, zaposlen u
tekstilnoj fabrici Tirol-loden u Insburgu.
Panti} Radoslava Miodrag, ro|en 25. 9. 1950. godine u selu Izbenica, SO Varvarin, zaposlen u tekstilnoj fabrici Tirol-loden u Insburgu, Austrija.
IV
Obavqen razgovor sa izvorom druge mere i radwe nisu preduzimane.
V
Klub Srpski ~etni~ki pokret u Insburgu, u Austriji, i wegovi ~lanovi su ekstremno i ru{ila~ki raspoloèni prema vlastima
u Republici Srbiji. Posebnu pa`wu zasluùje podatak da u saradwi
sa SPO u Beogradu vr{e pripreme za obarawe vlasti u RS u oktobru ove godine. U tom pravcu instruisali smo izvor da nas o novim
saznawima blagovremeno obave{tava.
Napomiwemo da su nam Panti}i i wihova ekstremna aktivnost
poznati odranije. Wihove boravke na na{em podru~ju }emo op. pokrivati. Prati}emo wihovu ekstremisti~ku aktivnost u Austriji i
u zavisnosti od rezultata preduzeti adekvatne mere i radwe RDB.
Kucano u 4 primerka
1 h MUP RS RDB I uprava
1 h MUP RS RDB Vuprava
1 h ovom centru
Operativni radnik,
Dragan Nikoli}
MCDLVIII
61
6-065
19. 8. 1993. godine
Slu`bena bele{ka
o li~nom zapaàwu operativnih radnika
Dana 14. 8. 1993. godine, slu~ajno sam se, u kafi}u Tas u Smederevu, na{ao u dru{tvu Prvulovi} Petra, vlasnika kafe-bara Dionis i jo{ dvojicom na{ih zajedni~kih poznanika.
U nevezanom razgovoru, koji je tom prilikom vo|en, Prvulovi}
je ispri~ao da ga ~esto pose}uje Golubovi} Danilo, savezni poslanik SRS iz Smedereva. Do sada su vodili vi{e razgovora, kojom prilikom mu je Golubovi} ponudio da bude ~lan wihovog izvr{nog odbora. Objasnio je, da je on ugledan gra|anin, vlasnik privatnog lokala, da nije kompromitovan u gradu i da oni nastoje da pridobiju i
uvrste u svoje ~lanstvo {to vi{e upravo tako vi|enijih qudi. Dodao
je, da oni ne}e vi{e dati poverewe socijalistima, zbog ~ega su otpo~eli pripreme za nove izbore, za koje nastoje da se {to boqe pripreme, kako bi na wima osvojili vlast.
Kako nisu zadovoqni svojim postoje}im kadrom, to za naredne
izbore nameravaju da ponude nove qude. Navodno, tih dana su pridobili dva smederevska lekara (nije pomiwao imena). U tom kontekstu
pristupili su reorganizaciji stranke.
Prvulovi} je poku{avao da ostavi utisak ~oveka koji nije mnogo zainteresovan za sve to; mada je napomenuo, da je pozvan na sastanak, na kome bi trebao da bude izabran u izvr{ni odbor.
Napomiwem, da je prisutnim licima poznato da sam pripadnik RDB,
te nisam bio u prilici da se interesujem za neke konkretnije detaqe.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
Jago{ Joksimovi}
MCDLIX
Centar RDB Subotica
III odsek srpski ekstremizam
62
23. 8. 1993. godine
Slu`bena bele{ka
odnosi se na aktivnost paravojnih formacija ekstremnog dela
SRS na podru~ju Centra RDB Subotica
Sredinom marta 1993. godine, u Op{tinskom odboru Srpske radikalne stranke u Subotici do{lo je do sukoba izme|u pojedinih domova i polarizacije u dva tabora, koji su se me|usobno optuìvali za malverzacije u vezi sakupqawa nov~anih sredstava za rad
stranke i kupovinu uniformi za potrebe dobrovoqa~kih jedinica,
koje su organizovano odlazile na ratom zahva}ena podru~ja Republike Srpske Krajine i Republike Srpske.
Ubrzo zatim, jedan broj ~lanova pod komandom Lukovac Miodraga, koji je delovao u okviru SRS, napu{ta stranku i sve svoje daqe
aktivnosti usmerava preko Udruèwa boraca rata 90 sa sedi{tem
u Beogradu i u okviru wega nastavqa sa radom. U ime ovog udruèwa,
aktivisti biv{eg S^P-a obilazili su dru{tvena i privatna preduze}a radi obezbe|ewa nov~anih sredstava, od kojih su kupovali uniforme, ambleme, motorole i druga sredstva i opremu za potrebe pripadnika ovog udruèwa. U potrazi za {to ve}im nov~anim sredstvima, ekstremisti iz ove grupacije bavili su se ilegalnom nabavkom i
preprodajom vatrenog oru`ja i municije.
Preko Udruèwa boraca rata 90 ~lanovi ove paravojne formacije se upu}uju na rati{te u Republiku Srpsku Krajinu pod komandom poru~nika Risti} Slobodana, biv{eg konobara Doma JNA
u Subotici. Pre polaska na rati{te, Risti} je kao saradnik organa
bezbednosti VJ, uspeo da preko Milenkovi} Ko~e, na~elnika vojne
bezbednosti suboti~kog garnizona, opremi i naoruà oko desetak
pripadnika SRS, a oru`je i municiju prebaci u Beograd i uskladi{ti u podrumu i trezoru Jugobanke. Milenkovi} Ko~a, koji na vezi drì Risti}a, u neposrednim kontaktima sa operativnim radnicima CRDB Subotica, u vi{e navrata je pokazivao interesovawe za
kadrovske promene ovog Centra, popuwenost operativnim sastavom
biv{ih pripadnike Resora i razloge wihovog odlaska, raspoloèwe operativnog sastava prema rukovode}em kadru u MUP RDB.
Nakon {to je Risti} u Beogradu dobio dodatnu opremu, zajedno
sa oko 20 dobrovoqaca uputio se na rati{te u Divoselo. Dobrovoqa~ki odred u kome se nalazio Risti} i grupa dobrovoqaca iz Subotice formiran je u Bubaw potoku pod komandom rezervnog kapetana
Markovi} Slobodana.
63
Po odlasku na rati{te, Markovi} i Risti} su se bavili ratnim

profiterstvom, trgovali oru`jem i drugim ratnim materijalima,
sve dok kraji{ke vlasti nisu raspisale poternicu, nakon ~ega je
Markovi} sa jo{ 12 boraca prebegao na hrvatsku stranu.
Me|u borcima ovog odreda kruìla je pri~a da su prilikom napada na selo ânak kod Plitvica, pukovnik Milivojevi}, kapetan
Markovi} i poru~nik Risti} ubili nekoliko civila, me|u kojima je
bilo èna i dece.
Prema raspoloìvim saznawima, ova formacija pod okriqem
Udruèwa boraca rata 90 broji oko 150 qudi sa {ireg podru~ja
Vojvodine, a za komandanta je izabran Lukovac Milo{a Miodrag,
ro|en 25. 4. 1962. godine u Somboru, po zanimawu milicioner u SM
Centar I, sa stanom u Subotici, Kameni~i}eva br. 88. Kao pripadnik posebne jedinice milicije, Lukovac je, juna meseca ove godine,
suspendovan zbog no{ewa maskirne uniforme S^P sa ~etni~kim
obele`jima, bahatog pona{awa i pucawa na javnom mestu.
Lukovac se u radnom odnosu u MUP-u nalazi od 1982. godine, i do
sada je tri puta disciplinski ka`wavan zbog lak{ih i teìh povreda radnih du`nosti.
U kontaktu sa Vu~i}evi} Du{kom, ekstremistom S^P iz [ida,
Lukov~eva supruga obavestila ga je da Lukovac ima nameru da napusti posao u SUP Subotica, i u tom pravcu traìla pomo} od wega,
na {ta joj je on obe}ao da }e li~no traìti od Lukovca da ostane na
sada{wem radnom mestu, jer je potreban radikalima, iz ~ega proizlaze o~igledna nastojawa SRS da stvori i zadrì svoje pozicije u
organima unutra{wih poslova. (Podaci CRDB Sremska Mitrovica
iz avgusta 1993. godine).
Tako|e, Lukov~eva supruga je iznosila da im je Kneèvi} Radovan, na~elnik SJB SUP Subotica, obe}ao da }e se li~no zaloìti
da Lukovac ostane na svom radnom mestu, ili da }e mu ~ak ponuditi
da izabere odgovaraju}e radno mesto. Isti~emo da Kneèvi} ove
svoje kontakte prikriva u RDB i MUP.
Do sada je u vi{e navrata Lukovac izjavqivao da wegova stranka
priznaje Buwevce za narodnost koja je bliska Srbima, a da se Hrvatima i Ma|arima na ovom podru~ju ne pi{e dobro. Me|utim, na{a
dosada{wa saznawa ne ukazuju da postoji zagovarawe ove stranke na
planu bilo kakvih akcija na ovim prostorima. Rukovodstvo ove formacije isti~e da ne}e preduzimati nikakve aktivnosti sve dok legalni organi dràve funkcioni{u, a u suprotnom preuzeli bi nadle`nosti i ingerencije u svoje ruke.
64
U pojedinim mestima ~lanovi mesne organizacije SRS su dobro

naoruàni, organizovanost im je na visokom nivou i spremni su za
eventualni obra~un sa Ma|arima. Svoja upori{ta imaju u svim sferama dru{tvenog i politi~kog ìvota, a pojedinci im se nalaze na
odgovornim radnim mestima u privredi, SUP-u Subotica, organima
pravosu|a, skup{tini op{tine itd.
Prema nepotvr|enim podacima, svojevremeno je Lukovcu i wegovim qudima oru`je deqeno i u organizaciji rukovode}ih qudi SUP
Subotica.
Raskol u Srpskoj radikalnoj stranci, po~etkom 1993. godine, rezultirao je osnivawem Srpskih sokolova 10. 4. 1993. godine u suboti~kom kafi}u Megi}, kada je odràna osniva~ka skup{tina i za
ciq postavqen zadatak da se radikalnijim merama krene u borbu za
srpske interese na prostorima severnog dela Vojvodine, jer su bili
nezadovoqni rezultatima zvani~ne politike i legalnih organa vlasti.
Za predsednika Srpskih sokolova izabran je Vlada Vujovi},
poznati kriminalac sa ovog podru~ja, za sekretara Milan Filipovi}, tako|e lice koje je u vi{e navrata dolazilo u sukob sa zakonom,
a u rukovodstvo su u{li jo{ Du{ko Joveti}, penzionisani radnik
MUP-a Subotica, zaduèn za tehni~ko-takti~ku obuku, Luka An|eli}, ginekolog i êdomir Babi}, sudija Op{tinskog suda u Subotici.
Srpski sokolovi poseduju odre|enu koli~inu naoruàwa do
kojeg su do{li na razli~ite na~ine, a jedan od wih je i posredstvom
oficira iz suboti~kog garnizona. Raspolaù i sa jednim brojem maskirnih uniformi i sanitetskog materijala koji su nabavili preko
jedne radne organizacije iz Beograda, posredstvom kapetana Dragana.
Svoj rad i aktivnost planirali su finansirawem iz priloga donatora i priloga koji }e obezbediti reketirawem od imu}nijih privrednika sa ovog dela Vojvodine.
Ogranak u Subotici za sada broji oko 20-25 ~lanova, svi sa ratnim iskustvom koje su stekli na brojnim rati{tima, a u toku je organizacija ogranaka Srpskih sokolova u Sivcu, Lov}encu, Kuli,
Kikindi i drugim mestima ovog podru~ja, gde radikali imaju veliki
broj pristalica.
Dostavqeno:
1 h III uprava RDB MUP R. Srbije
1 h V uprava RDB MUP R. Srbije
2 h CRDB Subotica
Operativni analiti~ar,
S. Jankovi}
65
MCDLX
Centar Resora dràvne bezbednosti
Beograd
I odeqewe ITOS
71-0426
24. 8. 1993. godine
Slu`bena bele{ka
u vezi objekta [ema
Preko sasvim pouzdanog izvora do{li smo do podatka o kretawu
objekta [ema u periodu od 12-23. 8. 1993. godine, kao i o pojedinim
licima, koja su sa objektom u vezi.
Dana 12. 8. 1993. godine, ispred objektovog stana se, u 22 ~asa, pojavio \ole (voza~ predsednika Republike Srbije) i kod operativnih radnika se raspitivao o objektu. Tom prilikom je operativnim
radnicima rekao da je objektu odneo 7 ugovora vrednih 80.000 DEM.
Re~ je o ugovorima qudi iz MUP-a, a pomenuo je na~elnika VI uprave Zlatka, izvesnog Zlatkovi}a, kao i neka imena koja operativnim
radnicima nisu bila poznata. \ole je zatim rekao da ga je kod objekta uputio Markovi} (Rade ili Milivoje nejasno). Tom prilikom
on je govorio i da }e pozvati Markovi}a i Bayu (Stoj~i}a) da uhapse objekta. Na kraju, on je rekao da predsednik za ovo ne zna, ali }e ga
on izvestiti.
\ole je kod objekta dolazio i 27. 7. u 18 ~asova, 2. 8. u 23 ~asa, 11.
8. u 7,15 ~asova, 12. 8. u 22 ~asa. Dana 20. 8. 1993. godine, objekat je u 14
~asova kontaktirao sa NN mu{karcima, koji su se dovezli mercedesom vlasnika advokata Pavlovi} Svetozara iz Beograda. Istog dana, u 20,25 ~asova, objekta je posetio mu{karac, koji se predstavio
kao Buda, a pretpostavqamo da je re~ o Gugl Branimiru, advokatu iz
Beograda.
Dana 21. 8. ove godine, u 18,15 ~asova, objekat se u dru{tvu Pavlovi} Svetozara odvezao u Gorwi Milanovac. Sa Pavlovi}em i nekim
nepoznatim ènama objekat boravi u Gorwem Milanovcu do narednog dana kada se, oko 13 ~asova, vra}a ku}i. Po dolasku u Beograd,
objekat se obra}a operativnim radnicima re~ima: Ovo je sve farsa, nepotrebna, ali neka, jo{ da vratim {tedi{ama dugove, i nema
vi{e Dafiment banke Va{im }u {efovima, koji dolaze kod mene,
da poru~im da ako me ve} ~uvate, da ste uvek tu, a ne da ja u kancelariji dobijam batine od mafije. Istog dana u 23,20 ~asova, objekat je
66
posetio agenciju Popovi} u Mirijevu, koja se bavi istraìvawem u

privredi.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h I uprava RDB MUPRS
1 h Vuprava RDB MUPRS
1 h V odeqewe CRDB
Operativni radnik,
Nik~evi} Stevan
MCDLXI
I uprava Obave{taja slu`ba BiH
OI Orijent
6-068
24. 8. 1993. godine

I
Zori} Jadranka, izbeglica iz Zenice.
Razgovor obavqen 23. ovog meseca u ve~erwim ~asovima, na inicijativu operativnog radnika.
Izvor se ne koristi na poslovima RDB.
Izvor i podaci neprovereni.
II
Podaci se odnose na bezbednosnu situaciju u Zenici neposredno
pre izbijawa ratnih sukoba, za vreme rata i na delatnost pripadnika SDA, kao i na dràwe pojedinih lica srpske nacionalnosti na
istom podru~ju.
U razgovoru, izvor nam je saop{tila da je Zenicu napustila maja 1992. godine, a vezu sa roditeqima i rodbinom sada povremeno odràva preko radio amatera.
Izvor kaè da je wen suprug Zoran iz Zenice iza{ao novembra
1992. godine sa konvojem HVO. U tome mu je pomogao Dario Kordi},
jedan od stoèrnika HVO uz neznatnu materijalnu nadoknadu. Wihov stan, u kome se nalazi wena bolesna majka, ostavio je na ~uvawe
kom{iji Refu Francu, a svoj poslovni prostor iznajmio je mesaru
67
Halilovi} N. Ina~e, sestra Refa Franca, Fadila, udata Veskovi},

ima stan i prodavnicu u Beogradu.
Neposredno pre izbijawa ratnih sukoba u biv{oj BiH, po re~ima izvora, pripadnici SDA u Zenici preuzeli su vlast u svoje ruke,
{ikaniraju}i pri tom pripadnike drugih naroda, potiskuju}i ih sa
radnih mesta i traè}i od wih poslu{nost. U tome su se posebno
istakli Spahi} Besim, predsednik SO Zenica, Kratina Neyad,
hirurg, jedan od ~elnika SDA i veliki vernik, kao i Taraber N., poznati lekar internista u Zenici.
Radnici SUP-a vodili su hajku na istaknute Srbe, optuùju}i
ih za aktivnost u SDS, posedovawe oru`je i ilegalno organizovawe
za borbu protiv muslimana. Vr{ili su pretresawe stanova lica
srpske nacionalnosti, odvodili ih u improvizovane zatvore, koji su
se nalazili u podrumima privatnih ku}a i protiv wih vodili montirane sudske procese.
Od radnika SUP-a poznatih izvoru, posebno rigorozni prema
neposlu{nim Srbima bili su Mirsad Pehayi} i Batjak Edin, obojica radnici Dràvne bezbednosti i milicionar Mu{ovi} N. Nasuprot wima, inspektor Niha} Topalovi} izgubio je posao u SUP-u
jer je imao objektivni pristup prema pripadnicima drugih nacionalnosti, {to mu je zamereno i okvalifikovano kao da on brani Srbe.
Pre ratnih sukoba kao ekstremista isticao se Alojz Rehi}, vlasnik kafe-bara 9, biv{i fudbaler êlika, koji je u svom lokalu
zabranio da se pri~a o Crvenoj zvezdi i Partizanu, kao klubovima
iz Srbije. Rehi} je kao pripadnik muslimanskih vojnih formacija
u~estvovao u borbama sa vojskom RS. Wegova sudbina nije izvoru poznata. Tako|e, biv{i fudbaler êlika, Mehmed Buza, uzeo je aktivno u~e{}e u muslimanskim vojnim formacijama, da bi se potom
povukao i sada radi kao ratni profiter.
Kao primer nacionalne i svake druge diskriminacije Srba, izvor navodi da je [esti} N., privatnik iz Zenice, nasilno oteo od
lica srpske nacionalnosti ekskluzivni restoran Solaris.
Izvor kaè da su pojedini Srbi, da bi za{titili sopstvene interese, prihvatili ideje SDA i aktivno se ukqu~ili u progon i zlostavqawe Srba. Tako je sudija Veseqak Mladen, Srbin po nacionalnosti, ~ija je porodica sme{tena u Beogradu, na jednom od pomenutih
sudskih procesa izrekao smrtnu kaznu svom sunarodniku Yelmi} N.,
koji je posle zlo~ina~kog mu~ewa sa vi{e preloma kostiju, krajem
1992. godine, razmewen i sada se nalazi u Smederevu.
Na kraju, izvor nam je rekla, da je ro|ena sestra wenog supruga u
braku sa Tarabar N., jednim od ~elnika SDA u Zenici. Ina~e, porodica Tarabar je veoma brojna i weni ~lanovi sada zauzimaju veoma
68
uticajne poloàje u Zenici. Ina~e, wen suprug, posredstvom svojih

poznanika u Beogradu redovno odràva kontakt sa svojom sestrom.
III
O licima koja se pomiwu u bele{ci, ne raspolaèmo {irim podacima od navedenih.
IV
Obavqen informativni razgovor i sa~iwena slu`bena bele{ka.
V
Tokom na{eg razgovora, u stanu izvora, vratio se i wen suprug
Zoran, koji se najpre interesovao za razloge obavqawa ovog razgovora, a potom {ta nam je sve wegova supruga ispri~ala.
Posle na{eg obja{wewa i upozorewa na wegov status u Srbiji,
nastavili smo razgovor sa wim. Me|utim, on je sve vreme poku{avao
da minimizira delatnost ve}ine pomenutih lica i pri tom je, po na{em mi{qewu, bio krajwe neiskren.
Planiramo da kroz kontakte sa licima iseqenim sa podru~ja
Zenice, proverimo podatke o porodici Zorana Zori}a i wihovim
vezama me|u muslimanskim ekstremistima. Istovremeno, izvr{i}emo operativno pokrivawe Zori}a.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
Jago{ Joksimovi}
MCDLXII
Beograd
I odeqewe
71-0410
31. 8. 1993. godine
Slu`bena bele{ka
o saznawima u vezi Dafine Milanovi}
Preko na{e operativne pozicije smo saznali da su u petak, 27. 8.
1993. godine, na proslavi kod Dafine Milanovi}, povodom wenog
69
ro|endana bili Yon Kenedi, sudija Gerasimovi}, zatim istra`ni

sudija Stevica ûki}, Dragana Vujasinovi}, Predrag Vitas, Haso,
Kokan i jo{ pedesetak gostiju.
Interesantno je da je Gerasimovi}, sudija koji vodi slu~aj ubistva u prostorijama Dafiment banke, Dafini Milanovi}, povodom
wenog ro|endana, poklonio skupoceni brilijant, koji ima veliku
numizmati~ku vrednost. Pored toga, Vujasinovi} Dragana, koja je do
pre nekoliko meseci, bila {ef kabineta kod Dafine Milanovi} i
koja je trenutno na bolovawu, obavestila je Dafinu Milanovi} da je
razgovarala sa Slobodanom Milo{evi}em, koji trenutno ne moè
da primi Dafinu Milanovi}, ali da }e ona (Vujasinovi}) gledati da
se na svaki na~in vrati paso{ Dafini Milanovi}.
Dana 28. 8. 1993. godine, Dafina Milanovi} je odràla sastanak
sa Rajh Slobom i Klarom Mandi} u vezi 4 pokretne banke (sme{tene u kombije tipa lejland) koje imenovana planira da locira u
Krajini i na taj na~in da se od pripadnika UNPROFOR-a otkupquju devize.
Dana 29. 8. 1993. godine, u poseti kod Dafine Milanovi} su bili
princ Vladimir Kara|or|evi} i Yon Kenedi. Razgovor se vodio o
tek opremqenoj benzinskoj pumpi na Oplencu, koju bi trebalo uzeti
u zakup i od koje bi profit, kao pomo}, i{ao Krajini, a procenat
profita bi zadràvao Kenedi. Pored toga, dogovoreno je da princ
Kara|or|evi} i Yon Kenedi pomognu Dafini Milanovi} u ostavinskom postupku koji se u Be~u vodi povodom ostav{tine wenog pokojnog muà. Naime, radi se o novcu u vrednosti oko 10 miliona DM,
koji Dafina Milanovi} planira da prebaci u London, u ~emu bi joj
pomogao princ V. Kara|or|evi} i od toga imao izvesni procenat. S
obzirom da S. Milo{evi}, navodno, ima ogromno poverewe u Y. Kenedija, on se obavezao da uloì svoj autoritet da bi se paso{ vratio
D. Milanovi}. Tako|e je planirano da se u utorak (31. 8. ove godine)
kod Dafine Milanovi} organizuje prijem za britanske parlamentarce kojima bi se prezentirao humanitarni rad Dafine Milanovi} za Krajinu, a sve u ciqu da se parlamentarci privole da od Slobodana Milo{evi}a zatraè paso{ za imenovanu. Nakon toga, Yon
Kenedi je sa britanskim parlamentarcima posetio vilu Bosanku
u Beogradu, radi sastanka sa R. Karayi}em i M. Kraji{nikom, a
princ V. Kara|or|evi} je automobilom Dafine Milanovi}, odvezen do sela Boèvac, kod Poàrevca, gde ina~e i boravi kod porodice koja je godinama boravila i radila u Nema~koj.
Istog dana, Mom~ilo Kraji{nik je posetio Dafinu Milanovi}
i obavezao se da }e li~no, jo{ tokom sutra{weg dana, u @enevi ur70
girati kod S. Milo{evi}a da se imenovanoj vrati paso{. Kraji{nik je tom prilikom istakao da su on i R. Karayi} S. Milo{evi}u u~inili 3 ustupka i da mogu od wega da traè jedan. Nakon toga,
Kraji{niku je uru~en koverat pun deviza na ime pomo}i wegovom
bratu.
Dafina Milanovi} je u navedenom periodu u vi{e navrata isticala da nema poverewa u Frenkija, jer je on mnogo toga obe}ao, a ni{ta nije zavr{io i zakqu~ila da ni Frenki ne veruje woj. Ona to
ocewuje kao nekorektan odnos, jer je ona, navodno, svojevremeno za
potrebe Frenkija uvezla iz Austrije dva kamiona opreme ({lemovi,
panciri, no}ni ni{ani) i dva aviona iz Amerike, odnosno da je
opremila 5 000 wegovih qudi.
Kucano u 2 primerka
Operativni ranici,
Mi}i} Radivoje i
Gavrilovi} Momir
MCDLXIII
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije
Resor dràvne bezbednosti II uprava
Strogo poverqivo
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Hrvatske
Podaci o zaposlenim licima

Beograd, avgust 1993. godine
Sistem bezbednosti Republike Hrvatske obuhvata vi{e slu`bi
u razli~itim ministarstvima Ministarstvu unutra{wih poslova,
Ministarstvu odbrane, hrvatskoj vojsci, Ministarstvu inostranih
poslova i finansijskoj policiji.
Rad svih slu`bi bezbednosti objediwuje se kroz Ured za nacionalnu sigurnost (UNS) koji je za wih koordiniraju}i, usmeravaju}i
i naredbodavni organ. Na ~elu UNS se nalazi Hrvoje [arini} (biv{i hrvatski premijer i biv{i {ef kabineta predsednika Frawe
Tu|mana). Zamenik [arini}a je Miroslav Tu|man (politi~ki komesar UNS i sin Frawe Tu|mana) a tre}i glavni ~ovek u rukovodstvu Ureda (zaduèn za nadzori nad radom UNS) je Zdravko @idovec, biv{i pomo}nik ministra unutra{wih poslova. Nakon nedavne reorganizacije UNS (posle odlaska Josipa Manoli} sa mesta
{efa Ureda, na mesto predsednika @upanijskog doma Sabora) Ured
71
za nacionalnu sigurnost, osim uskla|ivawa rada slu`bi bezbednosti, te opsluìvawa informacijama Vije}a za nacionalnu sigurnost i predsednika Republike, dobija i novu du`nost pruàwa analiti~ke podr{ke slu`bama bezbednosti. Za obavqawe ovih poslova
u UNS je formirana Slu`ba sigurnosne analitike koja obra|uje
sve zna~ajne bezbednosne podatke i prosle|uje ih kako rukovodstvu
dràve tako i nadle`nim slu`bama bezbednosti.
Trenutno u Hrvatskoj kontraobave{tajne i obave{tajne poslove obavqaju ~etiri samostalne slu`be i to:
U Ministarstvu unutra{wih poslova (osim Slu`be javne sigurnosti rukovodilac Jo{ko Mori}) je Slu`ba za za{titu ustavnog
poretka (SZUP) na ~ijem je ~elu Smiqan Reqi}.
U Ministarstvu odbrane je Sigurnosno-informativna slu`ba
(SIS) kojom rukovodi Miro Me|imorec.
U hrvatskoj vojsci (HV) pri Glavnom stoèru (General{tabu)
Vojna obave{tajna slu`ba (VOS) kojom rukovodi pukovnik Davor
Domazet.
Posebnu obave{tajnu slu`bu ima i Ministarstvo inostranih
poslova. Wen ta~an naziv nije poznat, iako ima podataka da se radi
o VII upravi MIP-a (me|utim o ovoj upravi se govori i kao o kontraobave{tajnoj slu`bi slu`bi sigurnosti samog MIP-a koja se
brine i o za{titi hrvatskih ambasada u inostranstvu).
***
Ministarstvo unutra{wih poslova, sa Slu`bom za za{titu
ustavnog poretka i Slu`bom javne sigurnosti, predstavqa okosnicu
sistema bezbednosti Republike Hrvatske u naj{irem smislu. Zna~ajno je da, pored obavqawa klasi~nih policijskih poslova (iz domena
javne ili dràvne bezbednosti) jedinice MUP-a Hrvatske uzimaju
aktivno u~e{}e i u borbenim akcijama na frontu sa RSK, pa i u Bosni i Hercegovini.
Slu`ba za za{titu ustavnog poretka izrasla je iz biv{e Slu`be dràvne sigurnosti. Iako je kadrovska struktura pretrpela
znatne izmene (pre svega odstrawivawem Srba) u SZUP-u i daqe
ima starih kadrova me|u kojima i mawi broj Srba.
Osim centrale, SZUP ima teritorijalne jedinice centre
~ija se sedi{ta uglavnom poklapaju sa sedi{tima ranijih centara
biv{e Slu`be dràvne bezbednosti. Pojedini centri imaju u svom
sastavu i ispostave (deta{mane) raspore|ene u mawim mestima.
Unutra{wa struktura slu`be je linijsko-teritorijalna, s tim
{to se teritorijalno radi uglavnom po odbrambenim pripremama.
72
U sedi{tu SZUP-a i centrima linije rada se vode kao odjeli i to:

I. odjel unutra{wi neprijateq (uglavnom obra|uju Srbe i Paragin HSP),
II. odjel terorizam (izrastao iz ranijeg rada po emigraciji, a
obra|uje Srbe i muslimane van granice Hrvatske),
III. odjel kontraobave{tajni,
IV. odjel operativna tehnika,
V. odjel analitika i informatika,
VI. odjel obezbe|ewe li~nosti i objekata.
Prema raspoloìvim saznawima, u SZUP-u Hrvatske rade slede}a lica (treba, me|utim imati u vidu da je fluktuacija kadra veoma visoka i da se stawe relativno brzo mewa, posebno na rukovode}im mestima, te da ovaj spisak treba stalno dopuwavati novim saznawima):
Centrala Slu`be za za{titu ustavnog poretka
Rukovodilac Slu`be zamenik MUP-a
Smiqan Reqi}
I. odjel, na~elnik Boò Zvonimir, oko 43 godine, biv{i operativac Centra u Bjelovaru iskusan radnik.
Radnici: Pervan Sini{a, oko 34 godine (ima podataka da je postavqen za {efa SZUP-a u Zadru),
Ferizovi} Bernard, musliman, oko 35 godina (supruga Srpkiwa,
rodom iz Vojvodine) oko 8 godina staà.
Bojovi} Gradimir, oko 45 godina, Srbin iz Kragujevca, otac vojni penzioner, ìvi u Beogradu. Iskusan radnik, instruktor po srpskom nacionalizmu, isle|ivao generala Aksentijevi}a.
Be~i} Ivica, oko 35 godina, ranije radio u Centru Split, u~estvovao u radu po akciji Labrador.
Karabeq @eqko, Dragawa Jo{ko, Kuk Dubravka, sekretarica,
Vitkovi} Qubica, daktilograf.
II. odjel
III. odjel na~elnik Bego Radoslav, iskusan radnik
Radnici Bahnik Jura, êh iz Daruvara, oko 35 godina, Romanovi} Zvonko, [e{o Tihomir, Srbin, Letica Ante, Ve~erina Du{ko,
Rukav Marica sekretarica, Qubi~i} Branislava,
IV. odjel na~elnik Dijanovi} êdo, oko 45 godina, sposoban
stru~wak,
Radnici: @itko Igor, stru~wak za ozvu~ewe, Dev~i} Slobodan,
stru~wak za ozvu~ewe, Budi} Jadranko, foto tehnika, Opa~i} Mom~ilo, tehni~ar
73
V. odjel na~elnik Gabri{ Jan

Radnici: Spasojevi} Soka, Srpkiwa, Mami} Mirjana, Popovi}
Zoran, {ef AOP-a, Popovi} Anica, Jandri} N, Dijanovi} N, sestra na~elnika 4. odjela.
VI. odjel na~elnik Deveri} Mi{a (verovatno zamewen)
Radnici: Brajovi} Vjeko, [krti} Dragan, Marti} Neven, Jurkovi} Viktor, Gute{a Engol, Srbin, Boì~kovi} Igor, oko 35 godina,
sposoban, Primorac Ivo, oko 35 godina, Gulam Sre}ko, oko 37 godina, Yimbek Darko, oko 35 godina.
Lica za koja nije odre|eno u kojem odjelu rade:
Crnogorac Nik{a, Stani} Bruno.
Centar SZUP Zagreb
na~elnik Budi} Branko, biv{i {ef deta{mana u Vinkovcima, oko 12 godina staà,
zamenik na~elnika Kraja~i} Ogwen, oko 40 godina, sin Ivana Kraji~i}a, nov kadar,
pomo}nik na~elnika Iveta Frane (kadrovi i op{ti poslovi)
Lenard \ur|a, sekretarica, oko 45 godina.
I. odjel na~elnik Markunovi} Zoran, oko 45 godina, sposoban
radnik, Mar~eti} Vukica (Vukosava), oko 35 godina, neudata, Srpkiwa iz Gra~aca.
[ef 1. odseka Qubi~i} Goran, ro|en 1955. godine,.
Radnici: Krneta Milan, oko 35 godina, Srbin, deklarisao se kao
Hrvat, Korica Goran, Raja~i} Miroslav, Srbin, jo{ 10 novih radnika.
II. odjel na~elnik Vodanovi} Jo{ko, poti~e iz partizanske
porodice,
Radnici: Krmari} Josip, oko 35 godina, Rapaji} Ratko, Ku{urin
Ivica, oko 35 godina, Roj~evi} Sawa, oko 32 godine, Srpkiwa, neudata, Radan Zlatko, oko 33 godine, nije posebno sposoban, Kop~ak Vlado, Hladnik Zvonko, Ore{}anin N., Miri} Ton~i, Sabqi} Ivan,
nekoliko novih radnika, {ef odseka za provere Me{trovi} Branko, ro|en 1948. godine,
Radnici: Raja~i} Miro, Srbin, ograni~enih sposobnosti, Majstorovi} Nenad, oko 40 godina, otac Srbin, ograni~enih sposobnosti, [upe Mladen, projugoslovenski orijentisan i daqe se druì sa
Srbima, @uwevi} Marijan, Me{trovi} Qiqana, Srpkiwa, Dadasovi} Slobodan, Ma|arac Milan, Srbin, oko 20 novih operativnih
radnika.
III. odjel na~elnik Domi{qanovi} Darko, zavr{io Vi{u
{kolu unutra{wih poslova, nije imao neke posebne rezultate, {ef
74
odseka za Istok Qubi{i} Qubomir, oko 40 godina, Srbin, sposoban operativac,

Radnici: Sotirovi} Igor, Mili} Branko, Ra|enovi} Radomir,
oko 44 godine, Srbin, radi po srpskoj problematici, ro|eni brat radio u remontnom zavodu Zmaj, sada ìvi na teritoriji SRJ, Semijalac Mirko, prati problematiku Italije i Velike Britanije, Antunovi} Maja, oko 40 godina, neudata prati izraelsku slu`bu, Vu~kovi} Ivica, problematika ruske, rumunske i poqske slu`be, Dizdar @eqko problematika ~e{ke slu`be, Cindri} Mile problematika SAD, Turkovi} N problematika Albanije, O{tar~evi} Vlado, vodi akcije Povratak i Jani~ar1), Jovanovi} Milan,
ro|en 1949. godine, Srbin, radi strance po hotelima, Bokan Petar,
radi strance po hotelima,
IV. odjel na~elnik Vu~kovi} Frawo, oko 50 godina, sposoban,
Odsek za operativno-tehni~ke poslove {ef Zibar Zoran, iskusan operativac.
Radnici: Lon~ar Tomislav, Opa~i} Qubomir, oko 33 godine, Srbin, Tro{eq @eqko, oko 37 godina, bio veliki Jugosloven, Mosta{~ek Marijan, korektan prema Srbima, Kravar{~anin Branko, boemski tip, Simkovi} Branko, Roksandi} Damir, Srbin, deklari{e
se kao Hrvat.
Odsjek za reprodukciju {ef [imunya Ika, oko 40 godina,
Radnici: Bobi} Vera, Srpkiwa, biv{a radnica SSUP-a, Mandi} Miroslava, Srpkiwa, mu` Srbin, Vuka{inovi} Milka, Srpkiwa, neudata, Te{ija Mirjana, otac Crnogorac, pukovnik u penziji,
Bobovnik Mira, Star~evi} Elika, supruga biv{eg na~elnika centra Star~evi} Darka, sposobna i osoba od posebnog poverewa, Petkovi}-Starek Nada, suprug Srbin, ve}i broj novih radnika.
Samostalni odseci
Odsek za tajno pra}ewe {ef Ore{kovi} Josip, oko 30 operativnih radnika,
Odsek za analitiku {ef Balen Marko, Nik{i} Jovan, oko 40
godina, Srbin, Ple{e Sowa, oko 36 godina, Peke~ Darko, Koqan
Milan, Srbin.
Odsjek za odbrambene pripreme {ef Gajda Miroslav, oko 35
godina, Slovak, ranije bio veliki Jugosloven,
Radnici: Mahmutovi} Emir, musliman, Leme{ Re{ad, musliman,
èna Srpkiwa,
Odsjek za op{te poslove {ef Tojagi} Milan, Srbin,
Deùrna slu`ba: Pintar Darko, oko 33 godine, Hrvoj Marjan,
Popi} Boò broj deùrne slu`be 427-994.
75
Centar SZUP Karlovac

Na~elnik centra Eror Milo{ (smewen i postavqen za pomo}nika)
Zam. na~elnika centra (za operativne poslove) Luk{i} Marijan
Pomo}nik na~elnika Mlinari} Tomislav
[ef Odseka za kontraobave{tajne poslove Bi{}an Davor
[ef Odseka za analitiku Zoreti} Zlatko
operativni radnici: ]ori} Mile, Pavlovi} Du{ko, Zatezalo
\uro kontraob. po ruskoj OS, Lang Ivan, Podvineki Danko, Zubovi} Momir, ôrak Ivica, Matovi} Mladen, Milivojevi} Du{ko,
Srako~evi} @eqko, @ivkovi} Milan,
operativni tehni~ari: Gravora Milan, Rade~i} Neno, Prodanovi} Bo{ko, Mrk{i} Branko, Kosi} Mira, Pavi} Nena, Zup~i}
Nena,
analiti~ari: Martinovi} Bogdan, Juri}-Belavi} Mirjana, Gali}-Sabqari} Nena, daktilograf.
Napomena: Ovaj spisak je u najnovijem periodu sigurno pretrpeo
izmene.
Centar SZUP Sisak
Na~elnik centra: Milankovi} Vlado, otac Srbin, majka Hrvatica,
zamenik na~elnika za op. poslove: Zdravko Bobetko,
operativni radnici:
Peri} Zoran, Savurdi} Stevo, Hayi} Mirsad, Tu|man Stjepan,
Rodi} Mladen, Golub Vlado, Kantor Slavko, Srbin, Milanovi}
@eqko, Srbin,
Operativni tehni~ari: Borojevi} Sveto, Pecko Mladen, Matija{evi} Nata{a, Srpkiwa,
Daktilograf: Kasap Milka
Napomena: Ovaj spisak je u najnovijem periodu sigurno pretrpeo
izmene, a primqeno je i vi{e novih radnika.
Centar SZUP Osijek
Na~elnik (bio Budi} Branko, sada{wi na~elnik centra Zagreb)
zamenik na~elnika Sabol Ivan (za operativne poslove),
operativni radnici: Igali Mladen, Alduk Josip, Kokori} Frawo, \urkovi} P. Ka~evar Darko, Mari} N., Kosanovi} Vlatko, Mur
Ivica, Cvitek Boris, Miji} Milan, Bojanac Miroslav, Gruji} Ivica, Varga N.
Deta{man Slavonski Brod: Juki} Ivo, {ef deta{mana, ro|.
1956, Miokovi} Milan, operativac, Gali} Bruno, ro|. 1942, Rajkovi} Kazimir, ro|. 1943, Kozo Zvonko,
76
Centar SZUP Gospi}, na~elnik Pavi~i} Nikola, op. radnici:

Franceti} Mato, Korica Goran, Duji} Jakov, {ef Odsjeka operativne tehnike.
Centar SZUP Vara`din
Na~elnik Dodig Ilija,
op. radnici: Grkovi} Boris, Srbin, supruga Hrvatica.
Centar SZUP Split
Na~elnik centra Boì~kovi} Igor,
zamenik na~elnika: Perkovi} Stipe (za operativne poslove)
{ef Odjela za kontraobave{tajne poslove: Kramari} Ivan,
{ef odjela za operativnu tehniku: Maru{i} Ivica,
{ef Odjela za unutra{wu problematiku: Suli} @arko,
{ef Odseka za pratwu: @aja Ante,
operativni radnici: Belak Anton, Stani} Bruno, Zaki} Blagoje, Dvornik Ante, Veselinovi} Davor, Srbin, Mati} Davor, Skrabowa Mane, Srbin,
Deta{man Zadar:
Vujica Rodoqub {ef deta{mana, Pajdek @eqko, Modri} Ivica, ubacuje teroristi~ke grupe na teritoriju RSK, Nimac Goran
prati politi~ke strukture RSK, Jurjevi} Marko, zaduèn za Radio
Knin i Srbiju, Kamber Frane, zaduèn za OUP RSK, Vuri} Miro,
Uskok Mladen, Buci} Adam, Ivas Ivan, Kneèvi} Branko, Pari}
Ivo, op. tehni~ar, Opa~i} Nenad, Srbin, informatika, Kati} Boàna, {ef reprodukcije.
Deta{man Durbrovnik:
Lubruri} Petar, {ef, \erimagi} Edo, Matija{evi} Ante,
Kneèvi} Dragan,
Deta{man [ibenik: Priliàta Branko, {ef
Centar SZUP Rijeka
Na~elnik centra Babi} Darko,
zam. na~elnika Gaqani} Qubo (za operativne poslove),
{ef I. i II. odjela Cvetini} Ivo (unutra{wi neprijateq i ekstremizam),
{ef III. odjela [tajduhar Vlado (kontraobave{tajni poslovi),
{ef odseka za pratwu Drakula Milorad,
radnici: Kora} Alan (Kuri} Alen) pokr{ten musliman, Krmpoti} @eqko, Mika{inovi} Radomir, Srbin, Je~menica Vjeran
(pre{ao u SIS), Milanovi} Ton~i, Brkqa~i} Vili, Kova~ev Silvio, Star~evi} \or|e, Srbin, Malobabi} Marko, Srbin, Uzelac
Damir, Srbin (napustio Slu`bu), Lisac Ivan, Komadina Mladen,
77
Toni{i} Livio, Kro{eq Marinko, Mika{inovi} Mihajlo, Srbin

(napustio slu`bu i oti{ao u Kanadu), Fruk Vlado, Koqan Milan,
Srbin, Kureli} Zoran, {ef op. tehnike, Grba Branka, Srpkiwa,
TKTR, [najder Marija, Srpkiwa, TKTR, Srdo~ Nenad, TKTR, Stjepanovi} Ksenija, TKTR, Ines N., Grdi} Ranko, operativni tehni~ar,
Silvio N., operativni tehni~ar, Star~evi} Irena, analiti~ar, Nedeqka N. analiti~ar, Vesna N, dokumentalista.
Centar SZUP Bjelovar
Na~elnik centra Ban Boris,
zamenik na~elnika Kova~i} Marijan,
{ef III. odjela [tauber Dragan (kontraobave{tajni)
op. radnici: ]osi} Branko III. odjel, Arpad N. III. odejl
(MOS), Turkovi} Stjepan III. odjel (afro-azijski konmpleks) Radi} Miodrag, Srbin, supruga Hrvatica II. odjel, radi po srpskoj
problematici, Klime{ Zdenko II. odjel (ÔS), Kuli} Pravoslav
II. odjel, Srbin, Bubli} Tugomir II. odjel, Radi} Miodrag, Srbin,
supruga Hrvatica II. odjel, Horvat Rajko, provere I. odjel, Hubak
Dragutin I. odjel, preme{ten u JS, Potrebi} Drago, Srbin I.
odjel, ]urak Mate I. odjel, ]uri} Ivica I. odjel, Cindari} N.
I. odjel, Kure{i} Draèn I. odjel, Kova~i} Vlatko I. odjel, Mari} Mato II. odjel, {ef, Pirin Ivica, veza, odbrambene pripreme,
Kos Vlado, odbrambene pripreme, Poqac Jasna, tehnika, [najder
Katarina, tehnika, Ribari} Ankica, tehnika, Majer Zvonko, tehnika, Romek Vesna, analitika, Kova~evi} Vesna, reproducer, Reni}
Katarina, evidencija, Yiri} Draèna, sekretarica na~elnika, Boli~i} Damir, voza~, Ba~i} @eqko, Trogrli} Ivan, Su~i} Pero,
Mari} Pera, Marke{i} N., Toki} Esad, Kenina Darko novi.
Penzionisani radnici SZUP Bjelovar
Besedi} Bogdan, Srbin, lojalan Hrvatskoj, Graber Bo{ko, Goranovi} Veqko, Peji} Mladen, Srbin, Novak Jaroslav, êh, {ef III.
odseka, Stankirec Branko, {ef op. tehnike, Momi} Svetozar, Srbin, lojalan Hrvatskoj, Rastovi} Milenko.
1)Akcija Povratak povratak izbeglica, akcija Jawi~ar
ra{~i{}avawe saradni~ke mreè KOS-a i ob. slu`bi SRJ.
MCDLXIV
I uprava
OI Orijent
6-028
78
1. 9. 1993. godine

I
Kraji{nik Boban iz Zenice, kao izbeglica boravi u Smederevu.
Razgovor obavqen dana 27. i 30. 8. ove godine u Smederevu, na inicijativu operativnog radnika.
Izvor se ne koristi na poslovima RDB.
Izvor neproveren, pojedini podaci provereni.
II
O pojedinim licima i podacima, do sada je pisano.
Podaci se odnose na zlostavqawe Srba u KPD Zenica, protivpravno progla{enih i osu|enih zbog krivi~nog dela slu`be u neprijateqskoj vojsci iz ~lana 119, stav 1, preuzetog KZ SFRJ, pred
Okru`nim vojnim sudom (muslimanskim) u Zenici, na reìm saslu{awa, su|ewa i izdràvawa kazne u pomenutom domu protivno svim
normama me|unarodnog prava i pozitivnog prava bilo koje savremene dràve.
Izvor je ispri~ao da je pre izbijawa ratnih sukoba na tlu biv{e
BiH, bio u radnom odnosu u @elezari Zenica. Tako|e, negde oko dva
meseca pre rata, proveo je na bolovawu nakon izvr{ene operacije
slepog creva. Po wegovim re~ima, februara 1992. godine, srpskom
delu stanovni{tva Zenice i okolnih sela, me|u kojima i Mutnica,
odakle je izvor, deqeno je od {taba TO dugo vatreno oru`je. Izvor
je zaduìo PAP-u, koju je odmah po naredbi muslimanskih vlasti da
se to oru`je oduzme i nasilnim putem ako treba vrati, sakrio, odnosno zakopao na skrovitom mestu, jer su to uradili i mnogi drugi me{tani. Nagla{ava, da zbog bolesti, odnosno, oporavqawa nakon operacije slepog creva, nije bio tada u stawu da stupi u borbene redove
srpske vojske. Naredbu MNO R BiH (muslimanske) o vra}awu oru`ja je izdala 26. 5. 1992. godine, dakle u vreme ratnih sukoba. Tako je juna 1992. godine, izvor uhap{en od strane pripadnika muslimanske
milicije, takozvanog èlezarskog bataqona na ~ijem je ~elu bio
ekstrmni pripadnik SDA, Kulovi} Hamdija, [ari} Jasmin, [esti}
N. i drugi. Hap{ewe je izvr{eno u ku}i, u selu Mutnica i sprovo|ewe svih mu{karaca, èna i dece u zaseok Klop~e, gde su proveli no}
u zgradi osnovne {kole. Nakon toga, samo su mu{karci sprovedeni u
vojni istra`ni zatvor u Zenicu. Upravnik tog zatvora je bio Kobilica Kemal, ekstremni pripadnik SDA u Zenici. Po re~ima izvora, a {to je kasnije saznao u zatvoru od drugih qudi koji su to vide79
li, deca i ène su iz zaseoka Klop~e, uz maltretirawe i nekoliko

silovawa, vra}eni u selo Mutnica koje je u znatnoj meri bilo spaqeno od pripadnika èlezarskog bataqona.
U istra`nom vojnom zatvoru u Zenici, izvor je bio saslu{avan
na okolnosti stavqawa na teret za u~iweno krivi~no delo slu`be
u neprijateqskoj vojsci, na osnovu preuzetog ~lana 119 KZ SFRJ. Negirao je te ~iwenice i okolnosti i ukazivao na svoje zdravstveno
stawe. Tako|e, kod wega i nakon izvr{enog pretresa ku}e u selu
Mutnica nije bilo prona|eno oru`je i municija, niti uniforma i
druga oprema koja bi potvr|ivala navode optu`nice. Izvor je u istra`nom vojnom zatvoru proveo oko nedequ dana, gde ga je u vi{e navrata saslu{avala sudija Terzi} Vojislava. Na su|ewa pred vojnim
sudom u Zenici, izvor je kao i druga lica, bio odvo|en pe{ice kroz
grad i vezanih ruku lisicama. Usput, prolaznici muslimani su ga
vre|ali i neki poku{avali da ga tuku pesnicama ili nekim tupim
predmetom. Li~no je Kobilica Kemal izdavao takvu naredbu da se
optuèna lica iz istra`nog zatvora do sudnice u Okru`nom vojnom
sudu Zenica, sprovode kroz grad, radi wihovog zastra{ivawa i tobo`we osude javnog mwewa. Su|ewe pred vojnim okru`nim sudom se
odràvalo pred Ve}em petorice, tj. dvojice sudija i tri porotnika.
Predsednik Ve}a i wegov zamenik bili su obu~eni u vojne uniforme muslimanske vojne formacije. Predsednik Ve}a je bio, po se}awu
izvora, sudija Mirsad Strika. Naime, izvor je presudu i ostale papire u vezi su|ewa i izdràvawa kazne predao organima RS, nakon
razmene na Vla{i}u, dana 8. 8. ove godine. Tada je razmeweno 22 osu|enika Srba iz KPD Zenica za isti broj muslimana.
Nakon izre~ene presude Okru`nog vojnog suda u Zenici, krajem
juna 1992. godine, kojom je izvor osu|en na 13 meseci zatvora, preme{ten je u V paviqon, odnosno logor KPD Zenica. Izvor nagla{ava,
da je tokom su|ewa sud negirao iskaze i odbranu optuènog. Zatim,
dokaze je izvodio po svom naho|ewu i neargumentovano. Jednostavno
re~eno, sudski proces je bio montiran.
U KPD Zenica, u V paviqonu i specijalno napravqenom logoru za najteè osu|enike, bilo je oko 190 osu|enika. To je bio sistem
takozvanog zatvora u zatvoru. Naime, visoka betonska ograda sa
bodqikavim ìcama, sa straàrskim kulama i no}u upaqenim jakim reflektorima. Zatim, straàrima sa dugim i uperenim naoruàwem u zatvorenike, sa psima unutar zatvora koji su se kretali pored zidova povezani za ìcu celom duìnom. Sve osobqe zatvora
logora je, ve} u julu 1992. godine, imalo uniforme muslimanske voj80
ne formacije. Upravnik KPD Zenica bio je Ibrahim Puri}, ~elnik muslimanske Patriotske lige i vrlo ekstreman u svim vidovima borbe za uni{tewe Srpstva. Po nalogu Besima Spahi}a, ~elnika SDA i predsednika op{tine Zenica, Ibrahim Puri} je sprovodio torturu nad osu|enim Srbima u KPD Zenica. Tako su, po re~ima izvora, svi osu|enici pro{li kroz jedno}elijski sistem izdràvawa kazne. Naime, za najmawu gre{ku, kao na primer progovorenu re~, izlazak iz stroja i sli~no, sledila je kazna u toj }eliji, koja je bila sme{tena u podrumu V paviqona. Izvora i ostale osu|enike su u toj prostoriji vezivali za kuku koja je bila ubetonirana u
pod }elije. Vezali bi im i ruke i noge istovremeno. To je bio izuzetno bolan poloàj, jer je neprirodan. Tako|e, u toj }eliji bi ih
tukli nogama i rukama onako vezane, u bilo koje doba dana i no}i,
ali gotovo svakodnevno. Tu su se posebno istakli Puri}evi qudi u
batiwawu: izvesni [ut N., Kodri} N. i drugi. Daqe, izvor navodi,
da su osu|enici svakodnevno od ranih jutarwih sati radili na poqoprivrednom dobru KPD za potrebe muslimanske vojske. Hrana u
logoru je bila nekvalitetna i zahvaquju}i mogu}nosti da se unosi u
zatvor iz vana, mnogi su preìveli upravo zbog toga. Sa druge strane, u zatvorskim prostorijama su bili montirani zvu~nici i TV koji su non-stop vr{ili presiju na osu|enike, veli~aju}i i pravdaju}i muslimansku borbu za slobodu, pri ~emu su na najgrubqi na~in
vre|ali Srbe.
Zatvorske vlasti nisu u logoru omogu}avale le~ewe osu|enika.
Mnogi osu|enici su oboleli od raznih bolesti zbog gladi, reìma
u zatvoru, a neki su psihi~ki poreme}eni ostali u zatvoru, a neki nakon izdràne kazne otpu{tani i razmeweni. De{avalo se da su pojedini osu|enici, nakon izdràne kazne zatvora, bili slati na ratne poloàje kako bi izvla~ili rawene muslimane i opremu. Ovaj podatak je izvor ~uo u logoru, kao i ~iwenicu da su neki od osu|enika
tom prilikom i poginuli.
U logor su, tokom druge polovine 1992. godine, dolazile u posetu Me|unarodne organizacije Crvenog krsta iz Francuske i nekih
drugih ZEZ-a. Zatvorske vlasti su uvek uo~i posete, uz pretwu, skretale pa`wu osu|enicima {ta }e izjaviti pred wima, jer to moè samo da im oteà poloàj.
Izvoru je poznato, da u krugu KPD Zenica, postoji pogon namenske proizvodwe (topovske cevi i dr. livovi) u kome su iskqu~ivo zaposleni muslimani iz @elezare Zenica. Tako|e, izvor je od nekih
osu|enika u logoru saznao, da je ro|eni brat Sefera Halilovi}a,
81
biv{eg komandanta muslimanske vojske, bio upravnik logora u Visokom, u kome su Srbi tako|e zlostavqani. Pored toga, ~uo je da je
Dario Kordi}, Hrvat, zamenik Mate Bobana, Sefera Halilovi}a
proglasio za ratnog zlo~inca u borbi protiv Hrvata, kao pripadnika biv{e JNA, na tlu biv{e Republike Hrvatske u vreme izbijawa
ratnih sukoba.
III
Kulovi} Hamdija, sada{wi generalni direktor @elezare u
Zenici, ekstreman, komandant takozvanog @elezarskog bataqona
u Zenici, specijalne policijske muslimanske formacije, koja je hapsila i zlostavqala nedu`no srpsko civilno stanovni{tvo.
[ari} Jasmin, diplomirani pravnik u @elezari Zenica, ekstreman pripadnik @elezarskog bataqona u Zenici, isticao se u
zlostavqawu Srba i drugih.
[esti} N., musliman, ekstremni ~lan @elezarskog bataqona.
Kemal Kobilica, upravnik vojnog istra`nog zatvora u Zenici, ekstreman prema Srbima.
Terzi} Vojislava, istra`ni sudija vojnog istra`nog zatvora u
Zenici.
Mirsad Strika, sudija vojnog okru`nog suda u Zenici, kao
predsednik Ve}a petorice, neposredno krivotvorio presude i ostali sudski materijal u montiranim srpskim procesima protiv Srba.
Ibrahim Puri}, upravnik logora u KPD Zenica, ekstreman i
odgovoran za reìm zlostavqawa Srba u logoru Zenica.
Besim Spahi}, ~elnik SDA i predsednik op{tine Zenica, doprineo ukupnom zlostavqawu i genocidu Srba u Zenici i okolini.
[ut N., zaposlen u logoru KPD Zenica, batinao i na drugi na~in maltretirao osu|ene Srbe.
Kordi} N., identi~no kao i [ut.
IV
Obavqen informativni razgovor sa izvorom i napisana slu`bena bele{ka.
V
Dobijeni podaci u informaciji na argumentovan na~in ukazuju
na flagrantno kr{ewe normi me|unarodnog prava u za{titi osnovnih qudskih i gra|anskih prava i sloboda od strane muslimanskih
vojnih i civilnih vlasti. Tako|e, u vezi sa izdràvawem kazne u logoru Zenica, zato~enih i nevino osu|enih Srba, povre|ene su ènevske i ha{ke konvencije o ratnim zarobqenicima.
82
U vezi sa navedenim, izvor izraàva spremnost da, eventualno,

po potrebi da i potpi{e izjavu.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
Zoran Pu{ica
MCDLXV
Centar RDB Vaqevo
III odsek
7-043
2. 9. 1993. godine
Slu`bena bele{ka
Odnosi se na ilegalan prelaz lica
muslimanske nacionalnosti
iz BiH u SRJ u Badovincima, SO Bogati}
Dana 30. 8. 1993. godine, u Badovincima, SO Bogati} na Drini,
vojna patrola karaule iz Crnobarskog Sala{a, SO Bogati}, privela je dva lica muslimanske nacionalnosti koja su ilegalno pre{la
granicu SRJ preko Drine. Navedena lica su:
Bajramovi} Senad, ro|en 8. 7. 1971. godine u Bijeqini, SO Bijeqina, BiH, od oca Izeta i majke Devlete, devoja~ko Selimovi}, po
zanimawu voza~ bez zaposlewa, nastawen u Bijeqini, ulici Kneza
Ive broj 5. Kod sebe je imao izvod iz mati~ne kwige ro|enih i 200
miliona dinara.
Detanac (Izeta) Azra, ro|ena, 23. 2. 1975. godine u Novom Pazaru, SO Novi Pazar, Republika Srbija, doma}ica, ranije boravila
u Novom Pazaru gde ìvi wena porodica, a ve} dve godine ìvi u neven~anom braku sa Senadom u Bijeqini. Kod sebe nije imala nikakvih li~nih dokumenata.
U razgovoru sa Bajramovi} Senadom na okolnosti wihovog prelaska do{li smo do slede}ih saznawa:
83
Zbog te{kih uslova ìvota u Bijeqini planirao je da sa Azrom

pre|e u SRJ kod wegove strine Dragice Bajramovi}, iz Loznice, SO
Loznica, po nacionalnosti Srpkiwa, za koju zna da je vlasnik privatne auto-{kole, a koja bi im omogu}ila da se zaposle pa da kasnije pre|u u jednu od dràva Zapadne Evrope. U tom ciqu je, preko svoje susetke Bahre Kori}, do{ao u vezu sa izvesnim Qubom, Srbinom
izbeglicom iz okoline Bijeqine, vlasnik putni~kog vozila marke
micubi{i plave boje, registarske oznake Vaqeva, sa kojim se dogovorio da ih prebaci za 600 DM u SRJ do Loznice, gde }e mu nov~ana
naknada biti ispla}ena od strane Dragice.
Dana 30. 8. 1993. godine, oko 9,30 ~asova, Quba je sa jo{ jednim wima nepoznatim licima, do{ao u Bijeqinu po Senada i Azru i odvezao ih do reke Drine. Preko Drine su ih prevezli ~amcem wima nepoznata dva mu{ka lica, a zatim su ih jo{ tri lica pojedina~no,
kowskom zapregom i putni~kim vozilom, odvela na odre|eno mesto
u blizini Drine, gde je trebalo da se sastanu sa Qubom koji bi svojim vozilom pre{ao na grani~nom prelazu u Badovincima. U me|uvremenu je nai{la vojna patrola koja ih je privela. Kod sebe nisu
imali li~nih dokumenata, jer su ostala kod Qube u vozilu.
Senad je jo{ izjavio da mu je poznato da se lice koje je bilo u dru{tvu sa Qubom bavi ilegalnim prebacivawem muslimana preko grani~nog prelaza, na taj na~in {to za iste nabavqa falsifikovane
li~ne karte sa srpskim imenima, i da je pre oko dva meseca vra}en
od strane kontrole SRJ, jer su lica koja je prevozio bila sumwivog
pona{awa.
U daqem razgovoru sa Bajramovi}em na okolnosti aktuelne situacije u Bijeqini do{li smo do slede}ih saznawa:
Gra|ani muslimanske nacionalnosti u Bijeqini se nalaze u veoma te{kom poloàju. Od strane Srba, naro~ito onih koji su izbegli sa drugih ratnih podru~ja u BiH, vr{i se neprestani pritisak
na muslimane kojima no}u upadaju u stanove i ku}e, nasilno ih iseqavaju i useqavaju srpske porodice izbeglice, postavqaju se eksplozivne naprave ili prisiqavaju da pevaju odre|ene srpske pesme.
Zbog svega iznetog, muslimani su prinu|eni da se iseqavaju iz Bijeqine ili u SRJ ili u Tuzlu, gde nerado odlaze jer ih tamo mobili{u
i {aqu na rati{ta. Sada je u Bijeqini ostalo oko 500 muslimana, a
koliko je wemu poznato planirano je da u Semberiji ostane svega jedan do dva posto muslimana. Ostali se moraju iseliti, pa ~ak i oni
muslimani koji su se solidarisali sa postoje}om vlasti i koji su bili mobilisani u redove vojske Republike Srpske. [to se ti~e egzistencije, prilike su izuzetno te{ke, jer su muslimani prakti~no
84
prodali sve od imovine {to je moglo da se proda da bi se prehranili, a nemaju uslove za rad ili zaposlewe.
Poznato mu je da u Batkovi}ima, SO Bijeqina, postoji logor za
muslimane, gde se nalaze samo mu{karci, a radi se o licima sa podru~ja okolnih op{tina. Prema wima se Srbi odnose vrlo surovo, nemaju dovoqno hrane, uslovi higijene i zdravstvo ne postoje tako da su
mnogi podlegli zbog iscrpqenosti i bolesti, obavqaju najteè fizi~ke poslove, a ~esta je pojava da Srbi kojima je neko poginuo na rati{tu dolaze u logor i tuku ili na drugi na~in mu~e zatvorenike.
Bajramovi} je istakao da glavne probleme stvaraju Srbi izbeglice, posebno sa Pala, i da mu je poznato da su sa wima do{li i u sukob i pripadnici Srpske dobrovoqa~ke garde i stranka SRS iz Bijeqine.
Protiv Bajramovi}a i Detanac su podnete prekr{ajne prijave
sudiji za prekr{aje SO Bogati} zbog ilegalnog prelaska u SRJ, koji ih je kaznio nov~anom kaznom, a zatim su predati organima SUPa Bijeqine na grani~nom prelazu u Badovincima, SO Bogati}.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP R. Srbije III uprava
1 h RDB MUP R. Srbije II uprava
1 h RDB MUP R. Srbije V uprava
1 h OE
Operativni radnik,
Mi{kovi} Vlada
MCDLXVI
Centar RDB Vaqevo
III odsek
7-043
2. 9. 1993. godine
Slu`bena bele{ka
Odnosi se na ilegalan prelaz lica
muslimanske nacionalnosti u Badovincima, SO Bogati}
Dana 31. 8. 1993. godine, oko 23,00 ~asa, u prostorije OUP Bogati} privedena je grupa od pet lica muslimanske nacionalnosti koja
su uz pomo} dva lica srpske nacionalnosti poku{ala ilegalan prelazak iz BiH u SRJ na grani~nom prelazu u Badovincima, SO Bogati}.
85
Pomenuta lica muslimanske nacionalnosti su:

Su{i} Rame Jahija, ro|en 20. 3. 1946. godine u Bijeqini, SO
Bijeqina, BiH, radnik bez zaposlewa, nastawen u Bijeqini, ulica
Juse Durakovi}a 57, kod koga je prona|ena vaè}a li~na karta i falsifikovana li~na karta na ime Zari} Dragoquba, ro|enog 7. 7. 1949.
godine u Bogati}u, SO Bogati}, ulica Neboj{e Jerkovi}a 55.
Su{i} Jahije Semir, ro|en 21. 5. 1970. godine u Bijeqini, zavr{io osnovnu {kolu, bez zaposlewa, adresa stanovawa ista, kod sebe
je imao falsifikovanu li~nu kartu na ime Naranyi} Zlatko, ro|en
28. 9. 1972. godine u Sremskoj Mitrovici, nastawen u Bosutu, ulica
10 marta broj 200.
Su{i} Jahije Umka, ro|ena 8. 8. 1972. godine u Bijeqini, bez zaposlewa, adresa stanovawa ista, sa falsifikovanom li~nom kartom
na ime Dimitri} Qiqane, ro|ene 20. 3. 1970. godine u Br~kom, BiH,
adresa Dragoqevac Sredwi.
maloletni sin Jahije, ro|en 1981. godine, bez li~nih isprava.
Su{i} Ibrahima \ula, ro|ena 11. 11. 1948. godine u Bijeqini,
adresa ista, doma}ica, kod iste osim vaè}e li~ne karte prona|ena
i falsifikovana na ime Zori} Cvijeta, ro|ena 10. 7. 1949. godine u
Bijeqini, nastawena u Zenici ulica Kraw~evi}a 8/b.
Lica srpske nacionalnosti su:
Granzov Mladena Radoslav, ro|en 26. 9. 1959. godine u Bijeqini, nastawen u Bijeqini, ulica Pu{kinova broj 4, po zanimawu inspektor SUP Bijeqina za privredni kriminal, slu`bena legitimacija broj 72857 od 2. 12. 1986. godine, sa privatnim putni~kim vozilom marke {koda 100-1, reg. oznake BN 80-45.
Rosi} Radovana Predrag, ro|en 11. 4. 1954. godine u Badovincima, SO Bogati}, poqoprivrednik, nastawen u Badovincima, ulica
Bra}e \uri} 71, sa privatnim vozilom marke zastava 128, reg.
oznake [A 975-94.
U razgovoru sa navedenim licima na okolnost prelaska do{li
smo do slede}ih saznawa:
Dana 30. 8. 1993. godine, Su{i} Jahija je do{ao u kontakt sa Granzov Radoslavom, koji je obe}ao da wegovu porodicu moè bezbedno da
provede u SRJ na grani~nom prelazu u Badovincima, tako {to }e im
obezbediti li~ne karte sa srpskim imenima za sva lica osim za maloletnog Edina. Istog dana je ponovo do{ao po fotografije, a dogovorili su se da porodicu preveze za 2.500 DM do [apca, kod rodbine Su{i} \ule od wene tetke Bogdanovi} Fatime, iz [apca, nastawene u ulici Avde Karabegovi}a bb. Dana 31. 8. 1993. godine, uve~e, sastali su se u Bijeqini zajedno sa Rosi} Predragom, a raspore86
dili su se tako {to su u vozilo Granzova seli Samir i Edin, a ostali ~lanovi porodice u vozilo Rosi}a.
Na grani~nom prelazu na strani SRJ Granzov je bez problema
pro{ao kontrolu i uputio se u pravcu Bogati}a. Prilikom kontrole putnika u vozilu Rosi}a, s obzirom da \ula na pitawe radnika
SM KPDG nije znala da odgovori kako se zove, izvr{en je pregled
vozila u kome su prona|ene vaè}e li~ne karte Su{i}a. Isti su zadràni i zatim privedeni u OUP Bogati}, a Granzov je prona|en u
hotelu u Bogati}u i tako|e priveden u OUP.
U razgovoru Granzov nam je izjavio da mu je ovo prvi put da prebacuje muslimane, jer je hteo da im u~ini uslugu, a za li~ne karte je
tvrdio da ih je dobio od wemu nepoznatog lica.
U razgovoru Rosi} nam je rekao da je i pre mesec dana sam prevezao dva lica koja mu je predao Granzov, ali da nije znao da se radi o
muslimanima, jer su imali li~ne karte sa srpskim imenima. Tom
prilikom je sa wim kontaktirao Ze~evi} Stojadin, iz Badovinaca,
koji je veza Granzova, i koji je obe}ao Rosi}u 200 DM i rezervoar
benzina. Me|utim, u razgovoru Su{i} Umka je izjavila da im je u nabavqawu falsifikovanih li~nih karti pomogla ârda{evi} Slavica, iz Bijeqine, radnik SUP Bijeqina na li~nim kartama, uz nov~anu nadoknadu.
Preko Su{i} Jahije, na okolnosti aktuelne situacije u Bijeqini do{li smo do slede}ih saznawa:
Opstanak muslimana u Bijeqini je veoma oteàn. Na wih se od
strane Srba vr{e razni pritisci, od davawa otkaza sa radnih mesta
do nasilnog useqavawa porodica srpskih izbeglica u stanove i ku}e muslimana. U Bijeqini je ostalo najvi{e oko hiqadu muslimana,
a tako|e je i Jawa, SO Bijeqina, koja je ve}inski bila muslimanska,
skoro cela iseqena. Muslimani su se obra}ali SUP Bijeqina i
drugim op{tinskim organima i traìli za{titu, u ~emu je samo
SUP donekle iza{ao u susret, ali se uglavnom sve zavr{ilo na obe}awima. Za to vreme, Srbi izbeglice iz drugih krajeva BiH svake
no}i posle policijskog ~asa, od 23,00 obilaze ku}e muslimana, prete im, provociraju, pucaju iz naoruàwa ili silom isteruju. Bilo je
slu~ajeva da su dolazili sa kamionom i celu porodicu nasilno ukrcaju i odvezu u nepoznatom pravcu. Uslovi za egzistenciju su veoma
te{ki jer su muslimani otkaze sa radnih mesta dobili jo{ u toku
1992. godine. Svu robu iz ku}a su ve} isprodavali, a u{te|evine odranije su uglavnom potro{ene. Muslimani mogu da idu i za Tuzlu,
ali to nerado ~ine jer mu{karce odmah mobili{u i {aqu na rati{te, a u Tuzli ina~e vlada glad zbog nesta{ice osnovnih ìvotnih
namirnica.
87
Logori za muslimane postoje u Batkovi}u, SO Bijeqina, i u

zgradi poqoprivredne {kole u Bijeqini, koja se nalazi na periferiji. U wima se nalaze muslimani iz okolnih op{tina kao i oni iz
Bijeqine koji su se dobrovoqno javili. Povremeno se razmewuju za
Srbe iz Tuzle, ali je do sada razmewen veoma mali broj. Bilo je pojava da su se Srbi iz Tuzle ponovo vra}ali, jer im u Bijeqini nije
bio obezbe|en sme{taj i posao kako je obe}avano.
Od strane OSUP Bogati} protiv Granzova i Rosi}a su podnete
krivi~ne prijave za krivi~no delo ugovarawe nesrazmerne imovinske koristi, a protiv Su{i} Jahije, \ule, Semira i Umke su podnete krivi~ne prijave zbog falsifikovawa isprava (~lan 233 KZ Republike Srbije) i svi se nalaze u pritvoru u MOZ [abac, izuzev Su{i} \ule i maloletnog sina, koji se nalaze kod rodbine u [apcu.
O ilegalnom prelasku lica muslimanske nacionalnosti iz BiH
u SRJ, obave{teni su radnici Nacionalnosti bezbednosti iz Republike Srpske, koji su zainteresovani za operativni rad sa inspektorom SUP-a Bijeqina Granzov Radoslavom, o ~emu sledi dogovor.
Ra|eno u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP R. Srbije IIuprava
1 h OE
Operativni radnik,
Vlada Mi{kovi}
MCDLXVII
Centar resora DB
III uprava
5-047
Kraqevo

I
Operativna veza Vanturista 78 4V 0784.
Razgovor obavqen dana 1. 9. 1993. godine u Gu~i, u vremenu od 1112 ~asova prema ranijem dogovoru.
88
Izvor se koristi na sagledavawu ekstremizma iz redova SPC na

podru~ju SO Lu~ani i {ire, kao i na sagledavawu ekstremizma pojedinaca iz redova opozicionih stranaka.
Izvor pouzdan podaci delimi~no provereni.
II
Podaci se odnose na aktivnost pojedinih lica angaòvanih na
formirawu Srpske ~etni~ke organizacije sa sedi{tem u Beogradu.
U razgovoru izvor je izneo slede}e:
Bio sam na proslavi stogodi{wice ro|ewa Draè Mihailovi}a na Ravnoj gori i tom prilikom upoznao sam se sa Milanom Paro{kim, ~elnikom Narodne stranke. Tada sam ga pozvao da do|e u Gu~u
na Draga~evski sabor truba~a {to je i u~inio, do{av{i na tre}i
dan sabora, u nedequ 22. 8. 1993. godine. O~ekivao sam da }e do}i sa
porodicom, ali je Paro{ki do{ao sa {est qudi, navodno ~etni~kih
vojvoda, od kojih su dvojica bili u ~etni~koj uniformi. Me|u wima
je bio i Miladin Todosijevi}, zvani Tole, iz â~ka, za koga znam da
je ranije bio u Srpskoj radikalnoj stranci, gde je imao ~in majora,
ali da je raàlovan od strane [e{eqa i sada je ~lan SNO. Tokom
razgovora, saznao sam da su, uo~i dolaska u Gu~u, pomenute vojvode sa
svojim qudstvom bile na ~i{}ewu terena u okolini Trebiwa i da
treba da se poveù sa ~etnicima u Republici Srpskoj.
Prisutni su tokom razgovora izneli da je u toku osnivawe organizacije pod imenom Srpska ~etni~ka organizacija po ugledu na
organizaciju Koste Milovanovi} iz 1903. godine. Tom prilikom podelili su i dve ~lanske karte pomenute organizacije, meni i Proti}
Milo{u iz Gu~e, koga sam ja pozvao da bude sa nama u dru{tvu. (Proti} Milo{ ro|en 1923. godine, poqoprivrednik, bio aktivan ~etnik DM, prolazi kroz OE RDB Kraqevo prim. operativnog radnika). ^lanska karta koju sam ja dobio nosi broj 458, a na pe~atu iste
stoji: Srpska ~etni~ka organizacija, Glavni odbor Beograd. Pored rubrika za generalije, na ovoj karti se nalazi kodeks od sedam
~etni~kih na~ela. Sedi{te stranke treba da je u prostorijama Narodne stranke u Beogradu.
Tako|e, u razgovoru sam saznao da je me|u ~etni~kim vojvodama
glavni izvesni major Zlatko, po zanimawu profesor i da stanuje u
hotelu Jugoslavija u Beogradu, kao i da isti imaju svog ~oveka u
[e{eqevom vrhu. Isticali su i to da imaju saznawa da }e uskoro do}i do raskola izme|u socijalista i [e{eqa i da u tome vide i svoju {ansu za izlazak na politi~ku pozornicu.
89
Tokom razgovora nisam mogao do}i do zakqu~ka koji je pravi

smisao delovawa i rada pomenute organizacije i u tom delu prisutni su bili nedore~eni. Neka zaduèwa ili konkretne zadatke u ciqu omasovqewa ove organizacije na na{em podru~ju nisam dobio i
nemam nameru da se aktivnije angaùjem oko toga.
Posle nekoliko ~asova zadràvawa u Gu~i, pomenuto dru{tvo
oti{lo je za Beograd.
III
Osim iznetih podataka pod ta~kom dva, drugim podacima i saznawima ne raspolaèmo.
IV
Obavqen razgovor sa izvorom podataka. Druge mere i radwe nisu preduzimane.
V
Sa izvorom je dogovoreno da i daqe ostane u kontaktu sa qudima
iz pomenute organizacije. Data su mu konkretna zaduèwa i instrukcije kako da se pona{a u razgovoru sa wima, a sve u smislu da
do|e do saznawa koji je pravi ciq delovawa ove organizacije. Posebna zaduèwa izvoru su data u smislu wegovog pribliàvawa Todosijevi} Miladinu iz â~ka (bio pod obradom kod Centra RDB Kraqevo na{a napomena) sa ciqem ra{~i{}avawa karaktera wegove
uloge i zadatka u formirawu Srpske ~etni~ke organizacije.
Izvor je do sada u vi{e navrata dao korisne podatke od interesa za RDB. S obzirom da i daqe ima objektivnih mogu}nosti da pruà podatke od zna~aja za RDB, mi{qewa sam da isti ispuwava uslove da bude registrovan u svojstvu saradnika, a koristili bi ga po istoj problematici RDB kao i do sada.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h MUP RS RDB IIIuprava
2 h ovom centru
Operativni radnik,
Radoji~i} Miroslav
MCDLXVIII
MUP Srbije
RSDB
90
V uprava
Centar za mikrofilm
4. 9. 1993.
Fond PD1
Po~etna pozicija: 02436B11
Broj snimaka: 4
Republika Srbija
Centar RDB Beograd, I odeqewe
Program OUN,
71508
Dana: 31. 8. 93.

Podaci se odnose na kontakte Naran~i} Rajka.
naziv:
broj:
priloga:
Dokument uloèn u dosije:
Datum: 1. 9. 1993. Datum 2. 9. 1993.
[if-broj: 02436B11 02436C02
I odeqewe AOS
71-0308
31. 8. 1993. godine
Izve{taj
o rezultatima primene OT mere TKTR
Mera se primewuje na telefonu koji koristi Naran~i} Rajko.
Razgovori su vo|eni 28. 8. 1993. godine, na srpskom jeziku.
91
Momo (najverovatnije Mom~ilo Kraji{nik) u razgovoru sa NN

licem prenosi mi{qewe da je opet wihov ~ovek na~elnik General{taba, te da se sutradan sprema da poseti generala Peri{i}a. Moma se prethodni dan sastao sa engleskim kandidatom za parlament
Kenedijem i talijanskim filozofom Danijelom [iferom. Iz razgovora se moè primetiti da o [iferu imaju vrlo negativno mi{qewe, dok je za Kenedija (vozi opel korsu koju mu je na kori{}ewe dao Naran~i} Rajko) konstatirano da je najzaslu`niji {to je Velika Britanija uz Gr~ku trenutno najnaklowenija Srbiji. Moma se
istog dana u ve~erwim satima trebao sastati sa princom Aleksandrom Kara|or|evi}em, kojeg ina~e ne ceni ba{ mnogo, ali koji je u
inicijativnom odboru banke koja bi trebala uskoro da bude osnovana (najverovatnije me{ovita Rusko-srpska banka). U odboru se nalazi i izvesni Romanov, a Momin predlog je da nekako u odbor ukqu~e
ve} pomenutog Yona Kenedija.
NN lice se interesuje za stanove o kojima su ve} razgovarali.
Moma ima kombinaciju u diplomatskom nasequ preko Beobanke, sa
40 odsto deviznog u~e{}a u vidu kredita. Me|utim, Moma bi najradije da se wih pet do {est porodica smesti u neku zgradu sa nivoima,
da iznajme obezbe|ewe koje }e ih ~uvati, a za to }e uvek imati da plate pi{qivih 1000 DM. Ukoliko bi neko i hteo da udari, uvek }e pre
po Arkanu, nego po wima. (Smeh).
Momin prijateq, izvesni Buca Pejkovi}, koji je trenutno na
funkciji potpredsednika Geneksa ugostio je predsednika Narodne
banke Rusije i sutradan }e ga dovesti kod wih. Predsednik Narodne
banke Rusije treba Momi i wegovim saradnicima da zavr{i sve poslove u vezi ve} pomenute banke u osnivawu.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h I uprava RDB MUP RS
1 h V odeqewe CRDB
1 h op. radniku
Operativni radnik,
Sa{a Damjanovi}
MCDLXIX
Centar RDB Vaqevo
70-3a-0036
92
II odsek
7-034
20. 9. 1993. godine
Slu`bena bele{ka
Dana 23. 8. 1993. godine, II upravi RDB MUP RS dostavqena je
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru sa Filipovi} Miodragom, iz Lovrana, Republika Hrvatska, broj 1654, koja se odnosila na bezbednosno stawe i navodno ilegalno organizovawe Srba na
podru~ju Istre. Povratnim aktom broj 60135, od 6. 9. 1993. godine, od
strane II uprave naloèno je ponovno obavqawe razgovora sa imenovanim u ciqu ra{~i{}avawa wegovih saznawa, posebno o navodnom
ilegalnom organizovawu Srba na podru~ju Istre. Tako|e, naloèno
je da se kroz razgovor prikupe {to konkretnija saznawa o wegovom
zetu Bona~i} \uliju i k}erci Ranki i da se na osnovu toga proceni
celishodnost na{eg operativnog postavqawa u ciqu wihovog angaòvawa za potrebe RDB.
S tim u vezi, dana 17. 9. 1993. godine, obavqen je ponovo razgovor
sa Filipovi}em, kojom prilikom su dobijeni slede}i podaci:
Za k}erku Ranku je izneo da je ro|ena 1961. godine u Rijeci, SO
Rijeka, od oca Miodraga i majke Negosave, devoja~ko Krsti}, da je zavr{ila Fakultet politi~kih nauka u Qubqani, da nigde ne radi,
ali da na svoje ime ima registrovano privatno preduze}e, sa kojim
uskoro treba da po~ne da radi. Ranka je 2. 1. 1993. godine, u Opatiji,
sklopila brak sa Bona~i} \ulijem, ro|enim 1961. godine u Opatiji,
od oca Darija i majke Nu~ike. \ulijo je zavr{io Vi{u umetni~ku
{kolu u Rijeci, gde ima svoju galeriju i bavi se slikawem i primewenom umetno{}u. Prema re~ima Filipovi}a, oni su politi~ki nezainteresovani i ne ispoqavaju neku zapaèniju aktivnost na tom
planu. Nakloweni su i podràvaju Istarsku (ne;itka strana)
(...) da }e HVO zauzeti Sv. Geru, planinu izme|u Hrvatske i Slovenije na Istarskom poluostrvu. Odmah je svojim kolima oti{ao do
granice, gde je ovo preneo svom prijatequ Slovencu, tako da je u toku no}i Slovena~ka vojska predupredila Hrvate i zauzela ovu dominantnu ta~ku, {to su navodno objavila i sredstva javnog informisawa.
Izvor navodi da je od Branka ~uo da se na ~elu ove organizacije
nalazi izvesni advokat, mada isti nema nikakve veze sa pravosu|em. Ovo lice, o kome oni nemaju bliìh podataka instrui{e ~lanove o wihovim gra|anskim pravima, kao i obavezama, a pored toga
i kako da se pona{aju u odre|enim situacijama. Tako je i Filipovi},
93
pri polasku za Jugoslaviju, dobio detaqne instrukcije kuda da putuje, kako da se pona{a na granici i sli~no, o ~emu smo ranije informisali. Daqe je naveo da se pre stupawa u ~lanstvo svako lice detaqno proverava sa posebnim osvrtom na srpsko poreklo nekoliko generacija unazad.
Izvor je, na kraju, pitao da li je potrebno da Brani i Branku
prenese na{e interesovawe za wihovu organizaciju, kao i pomo} koju bi RDB mogla da pruì u wihovom radu i da nas o tome informi{e nakon wegovog dolaska u zemqu kroz dva meseca.
Dostavqeno:
1 h RDB MUP RS II uprava
1 h OE CRDB Vaqevo
Operativni radnik,
Raki} Borislav
MCDLXX
6-050
27. 9. 1993. godine

I
Izvor: Operativna veza Konzul 764V0649.
Sastanak odràn 25. 9. 1993. godine u slu`benom automobilu i
kancelariji operativnog radnika u vremenu od 13,00 do 15,30 ~asova.
Izvor se koristi na problematici III linije rada.
Izvor nepouzdan podaci delimi~no provereni.
II
O ovome je pisano i ranije.
Podaci se odnose na stavove i aktivnost ekstremista u vezi aktuelne situacije u SRJ.
Izvor je u razgovoru sa operativnim radnikom ispri~ao da je
pre nekoliko dana dobio pismo od emigranta Nikole Kavaje iz
SAD, koji u tom pismu procewuje da je u ovom trenutku neophodno
pruìti podr{ku rukovodstvu Republike Srpske na planu ostvarivawa srpskog nacionalnog interesa.
94
U tom smislu, Nikola Kavaja najnovije doga|aje u Bawaluci procewuje kao poku{aj prevrata i smewivawa predsednika Republike
Srpske sa tog mesta, a u vezi komentara Vojislava [e{eqa o ume{anosti R. Bogdanovi}a, izja{wava se veoma negativno, tvrde}i da to
nema nikakve veze sa stvarnim prilikama. Naime, Kavaja ~ak otvoreno preti [e{equ navode}i da ovaj ne sme, niti }e smeti, da iza|e
iz SRJ, jer }e biti likvidiran u svakoj drugoj zemqi koju bi posetio.
Tako|e, Kavaja navodi da su u vezi [e{eqa, on i drugi srpski emigranti napravili najve}u gre{ku daju}i mu po~etnu podr{ku.
Izvor je ispri~ao da je prethodnih dana putem telefona kontaktirao sa Sr|om Trifkovi}em iz Londona, koji mu je rekao da princ
Aleksandar Kara|or|evi}, navodno, nije èleo da primi Vuka Dra{kovi}a za vreme wegovog boravka u Londonu, ovih dana, smatraju}i
ga glavnim krivcem za neuspeh wegove pro{logodi{we posete SRJ.
Ovim povodom, izvor je samoinicijativno u prisustvu operativnog radnika telefonom kontaktirao prof. dr Jovu Marjanovi}a u
Beogradu i ispri~ao mu saznawa dobijena preko Trifunovi}a u vezi boravka Vuka Dra{kovi}a u Londonu.
Tom prilikom, Jovan Marjanovi} je napomenuo da se upravo tada
(25. 9. ove godine) u Beogradu ponovo na sastanku odlu~uje o eventualnom smewivawu Vuka Dra{kovi}a, pri ~emu su Milan Komneni},
Obren Joksimovi} i Kastratovi} ~vrsto opredeqeni za wegovo smewivawe, dok Slobodan Raketi} jo{ uvek okleva. Imenovani su nezadovoqni Dra{kovi}evim najnovijim izjavama u Londonu u vezi srpskog nacionalnog interesa, kao i zbog saznawa o nekakvim nov~anim
malverzacijama koje je ovaj po~inio.
Jova Marjanovi} je izrazio li~no nezadovoqstvo prema Vuku
Dra{kovi}u i zbog toga {to mu ovaj nije omogu}io da stupi u direktan kontakt sa Sr|om Trifkovi}em, pla{e}i se odre|enih posledica u smislu daqeg li~nog uticaja i autoriteta. Zbog toga je Marjanovi} zamolio izvor da mu ovaj omogu}i stupawe u vezu sa Sr|om
Trifkovi}em i Perom Pavlovi}em, koje li~no smatra najve}im
umovima u srpskoj emigraciji. Nakon tog povezivawa sa imenovanima, Marjanovi} planira da pomo}u svog autoriteta sprovede reformu na Fakultetu politi~kih nauka u Beogradu, kako bi uz wihovu
pomo} {kolovao prave i stru~ne kadrove.
Zatim je Marjanovi} izneo svoju procenu da }e se eventualnom
pobedom Ruskoja u Rusiji restaurirati komunisti~ka vlast, kao i u
drugim zemqama Isto~ne Evrope, a samim tim i u SRJ, ~ime }e najvi{e, po wegovim re~ima, izgubiti Srbi u RSK i Republici Srpskoj. U ciqu dobijawa podataka bitnih za takvu procenu, Marjano95
vi} je izvoru najavio uspostavqawe telefonskih kontakata sa nekim

licima svojim vezama u Bawaluci.
Vezano za sopstveni ìvotni standard, Marjanovi} je izvoru objasnio da je on pogor{an, ali da uspeva da popravi situaciju dobijawem paketa iz Australije. Naime, wegovi prijateqi iz Australije
upla}uju u toj zemqi novac predstavniku firme Krajine-ekspres
iz Beograda, koji prebacuju novac u SRJ i formiraju u Beogradu paket sa deficitarnom robom, koja se preko PTT isporu~uje na nazna~enu adresu (u ovom slu~aju wegovu). Marjanovi} je izbegao da identifikuje svoje prijateqe u Australiji.
III
Nikola Kavaja, emigrant u SAD
Vuk Dra{kovi}, iz Beograda
Jovan Marjanovi}, iz Beograda
IV
Nisu preduzimane mere i radwe RDB.
V
Izvor ima objektivne i subjektivne mogu}nosti za daqe pra}ewe aktivnosti ekstremista u zemqi i inostranstvu, te je u tom smislu i instruisan.
Dostavqeno:
1 h MUP RS RDB na~elniku III uprave
Zlatko Aran|elovi}
MCDLXXI
III odeqewe
71-0401
28. 9. 1993. godine
Informacija
Preko na{eg izvora do{li smo do neproverenih bezbednosno
interesantnih saznawa koja se odnose na Stopari} Gorana iz [ida.
96
Po navodima izvora, Goran Stopari} je aktivan u~esnik ratnih

sukoba na rati{tima u Slavoniji, Bosni i Hercegovini, od wihovog
po~etka, u sastavu jedinica Srpske radikalne stranke ~iji je ~lan.
Stopari} je, po re~ima izvora, vrlo mobilan i stalno se nalazi
u pokretu na relaciji rati{te [id. Izvor nam je preneo da je do{ao do saznawa da je Stopari}, zajedno sa svojim prijateqima, sa rati{ta doneo ve}e koli~ine oru`ja pi{toqa, automatskih pu{aka,
municije, bombi i drugog. Izvoru nije poznato da li Stopari} dugo
oru`je preprodaje ili ga samo skladi{ti, mada mu je poznato da pi{toqe prodaje na sitno. Po navodima izvora, samo iz Br~kog, u nekoliko tura, Stopari} je preneo preko trideset automatskih pu{aka kala{wikova.
Ina~e, Goran Stopari} je, kako nam je preneo izvor stalno naoruàn, u ku}i ima zoqu, koju ~uva za obra~un sa milicijom u slu~aju
eventualnog hap{ewa, kao i mitraqez M-53 ({arac).
Oru`je doneto sa rati{ta Stopari} ~uva kod jataka, koji je tako|e iz [ida. Radi se o ~oveku koji ìvi povu~eno koji ni po ~emu nije eksponiran.
Napomena:
Ku}a Gorana Stopari}a se nalazi u [idu, u blizini Lova~kog
doma. Otac Gorana Stopari}a je pro{le godine izvr{io samoubistvo.
Ukoliko CRDB [abac izvr{i identifikaciju Gorana Stopari}a, nakon toga imali bismo mogu}nosti da preko na{eg izvora izvr{imo i identifikaciju wegovog jataka, odnosno objekta gde se,
prema navodima izvora, nalazi skriveno oru`je.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h MUP RS RDB IIIuprava
1 h V odeqewe CRDB
Operativni radnik,
Goran Kuzmanovi}
MCDLXXII
Centar resora DB
III uprava
5-060
97

Kraqevo
Slu`bena bele{ka o identifikaciji

Veza: Akt III uprave RDB MUP RS br. 56849 od 30. 8. 1993. godine
Povodom navoda iznetih u slu`benoj bele{ci o informativnom razgovoru CRDB Beograd, izvr{ili smo identifikaciju navedenih lica koja se navodno bave ilegalnom nabavkom i preprodajom
oru`ja i prikupili odgovaraju}a operativna saznawa. Radi se o slede}im licima:
Mili} Ivan, ro|en 8. 6. 1961. godine u Kraqevu, od oca @ivojina, Srbin, dràvqanin SRJ, privatni elektromehani~ar, sa stanom u Kraqevu, ulica 7. jula 13/A.
Pavlovi} Miroslav, ro|en 6. 11. 1960. godine u Kraqevu, od majke Du{anke, Srbin, dràvqanin SRJ, privatni ugostiteq, sa stanom
u Kraqevu, ulica Toplice Milana 5/1.
\or|evi} Milo{, ro|en 20. 9. 1961. godine u Kraqevu, od oca
Miroquba, Srbin, dràvqanin SRJ, privatni mehani~ar, sa stanom
u Kraqevu, ulica Obili}eva 33/1.
Siqanovi} êdomir, ro|en 23. 6. 1953. godine u Kraqevu, od
oca Savka, Srbin, dràvqanin SRJ, privatni ugostiteq, osu|ivan
zbog KD kra|e, sa stanom u Kraqevu, ulica Obili}eva 40.
Voza~i Korupinovi} Milomir i Risti} (Ristovi}) Ba}ko nemaju prebivali{te na podru~ju op{tine Kraqevo.
Operativnim putem ustanovili smo da se navedena lica, ve} godinu dana bave {vercom razne robe i artikala iz Ukrajine.
Do jula meseca ove godine, ova lica su uglavnom za Ukrajinu putovala odvojeno, preko razli~itih turisti~kih agencija, i donosila
mahom robu koja se uobi~ajeno donosi iz Ukrajine (elektromotore,
lim, parket, plo~ice itd.). Jula ove godine, Mili} Ivan zakupio je
autobus preduze}a Lasta iz Beograda i sam organizovao put za
Ukrajinu. Na ovo putovawe po{la su sva napred pomenuta lica.
Ne raspolaèmo podacima da su prilikom tog putovawa ova lica prenela izvesnu koli~inu naoruàwa i municije, niti da su isto
kasnije prodavali u Kraqevu. Me|utim, indikativno je da su se sva
pomenuta lica preko Mili} Ivana, u Ukrajini upoznala sa dva
Ukrajinca, koji su im posle kra}eg razgovora ponudili na prodaju
sve vrste naoruàwa, municije, crvenu i belu ìvu (koriste je mahom Albanke za beqewe koè lica). Kada je ijedno od pomenutih lica izrazilo sumwu u postojawe naoruàwa, Ukrajinci su ih poveli
98
da parkinga ispred hotela gde su im u automobilu marke mercedes

300 D, u gepeku, pokazali oru`je. U gepeku se nalazilo puno naoruàwa razli~ite vrste i municije raznih kalibara. Nismo do{li do
podataka da je neko od ovih lica kupio ponu|eno oru`je ili municiju, {to se ne iskqu~uje.
Posle ovog putovawa, Mili} je jo{ dva puta poku{ao sa organizovawem sli~nih putovawa u Ukrajinu, ali je oba puta morao da odustane zbog nedovoqnog broja prijavqenih.
Mi{qewa smo da postoje osnovane indicije da je neko od navedenih lica kupio od Ukrajinaca oru`je i municiju i uneo u zemqu.
Operativno }emo pokriti me|usobne kontakte navedenih lica.
Nastoja}emo, tako|e, da utvrdimo, kada }e neko od ovih lica ponovo putovati u Ukrajinu, preko koje agencije, radi preduzimawa mera prilikom povratka.
Kucano u 4 primerka
2 h ovom centru
Operativni radnik,
Branislav Despotovi}
MCDLXXIII
Republika Srbija
27. 10. 1993. godine
srpski ekstremizam
1.
Izvor je Korica Slavi{a iz [ida, SO [id, sa kojim je obavqen
informativni razgovor dana 19. 10. 1993. godine u Sremskoj Mitrovici, u slu`benim prostorijama CRDB u vremenu od 14,30 do 17,00
~asova, na wegovu inicijativu, 20. 10. 1993. godine u Sremskoj Mitrovici, u ugostiteqskom objektu Lovac, u vremenu od 7,20 do 9,00 ~asova i 23. 10. 1993. godine u Ba~koj Palanci od 13,00 do 15,00 ~asova u
ugostiteqskom objektu Zlatno burence, na na{u inicijativu.
99
Korica Marije Slavi{a, ro|en 20. 8. 1969. godine u Sremskoj

Mitrovici, SO Sremska Mitrovica, izja{wava se kao Jugosloven,
dràvqanin SRJ, bez stalnog zaposlewa, ~lan SPO izvesno vreme
sekretar Mesnog odbora [id III, a sada ~lan Odbora za bezbednost,
stalno nastawen u [idu, ulica Borisa Kidri~a broj 13.
Izvor je i ranije kori{}en kada je davao bezbednosno interesantne podatke koji su se potvr|ivali.
Izvor je u fazi proveravawa, podaci se mogu smatrati ta~nim.
Operativni tro{kovi 70.000 dinara.
2.
Prema izvorovom saznawu u [idu, ulica Borisa Kidri~a, slede}a lica poseduju vojno naoruàwe dobijeno od biv{eg [taba TO i to:
Medi} Dragan ~lan SPO Borisa Kidri~a 13 poseduje
PP[.
Stojni} \ura, Borisa Kidri~a 13, poseduje pu{ku M-48.
Radin Slobodan, Borisa Kidri~a 13, poseduje pu{ku M-48.
Burojevi} Jovica bio ~lan reformista, poseduje pu{ku M-48.
[umanovi} Aleksandar, u rukovodstvu SPO, B. Kidri~a 13,
poseduje M-48.
Nenadovi} Sr|an, ~lan SPO, Borisa Kidri~a 11, poseduje M-48.
Danguzov Dragan Borisa Kidri~a 11, poseduje pu{ku M-48.
Izvor pretpostavqa da Milo{evi} Boìdar i Mihajlovi}
Uro{ iz Borisa Kidri~a 13, tako|e poseduju pu{ke M-48, kao i
Hayi-Omerovi} Mevludin i izvesni Nenadovi} iz Borisa Kidri~a 11.
Wihovo strana~ko opredeqewe mu nije poznato.
U ulici Kara|or|evoj broj 128, Strugalo Sini{a poseduje poluautomatsku pu{ku kal. 7,62 mm, a u ulici, ~ijeg imena ne moè da se
seti, na delu [ida zvano Va{ari{te, Smiqani} @eqko poseduje
PP[ (automat zvani dobo{ar) kal. 7,62, ili pu{komitraqez.
U deqewu tog oru`ja u~estvovao je i sam izvor, a dobio ga je od
biv{eg na~elnika [taba TO Vasi} Vladimira i komandanta Luki}
Du{ka. Nakon ukidawa [taba TO [id, izvor je o~ekivao da }e neko povu}i to oru`je, pogotovu {to vi{e nema ratne opasnosti, u
smislu direktnog napada na [id. Me|utim do sada ga niko o tome nije pitao niti pak traìo spisak kome je oru`je podeqeno.
Kada je u pitawu bacawe bombi i eksplozivnih naprava, odnosno
na taj na~in vr{ewa pritiska za iseqavawe nesrpskog ìvqa sa teritorije SO [id, izvor iznosi da mu je Luji} Milo{ iz Va{ice, tako|e ~lan SPO, govorio o jednom mladi}u iz tog mesta koji se time
bavi a trenutno se nalazi na odsluèwu vojnog roka u VJ. Prilikom
100
slede}eg kontakta sa Luji}em izvor }e utvrditi ta~ne identifikacione podatke tog lica, a za sada pouzdano zna da je taj mladi} ~lan
SRS.
Nakon sastanka u prostorijama stranke SPO, 15. 10. 1993. godine, izvora i predsednika Op{tinskog odbora SPO [ida, Boì}
Qubomira pozvao je Petri} Milenko predsednik SRS na kra}i
razgovor u prostorije SRS. Tom prilikom se Petri} Milenko pravdao da nije ni{ta znao o aktivnosti @ivkovi} Petra koji je uhap{en zbog sau~esni{tva, odnosno podstrekavawa na ubistvo i pqa~ku, kao i da sama SRS ne stoji iza tih akata nasiqa.
Na kraju tog, ne duga~kog razgovora, Petri} Milenko je pitao
Boì} Qubomira kako oni, SPO, obezbe|uju strana~ke prostorije
od eventualnog upada radnika Dràvne bezbednosti, iznose}i da je
SRS organizovala deùrstva, a povremeno postavqaju i zamke na
brave i vrata, jer DB ima stru~wake za otvarawe brava. Ina~e, tokom samog razgovora u vi{e navrata su govorili da znaju da ih DB
prislu{kuje, odnosno da su u kancelarije stranke montirani prislu{ni ure|aji.
Izvor je stekao utisak da je Petri}, kao i ostali prisutni ~lanovi SRS, jako zapla{en i nesiguran u sebe.
Na kraju izvor iznosi da je u SPO [ida trenutno u toku reorganizacija Op{tinskog odbora uz istovremeno evidentirawe svih
~lanova, naime podeqene su nove pristupnice. Ciq tih aktivnosti
je konsolidacija stranke i wene aktivnosti, te utvr|ivawe stvarnog
broja ~lanova, s obzirom da se jedan deo pasivizirao. Predvi|ena je
~lanarina od 10 DEM, ali nije obavezno pla}awe, odnosno nije uslov
za ~lanstvo.
Stranka SPO je po~ela i pripreme za nove izbore pa }e u tom
smislu preduzimati odre|ene aktivnosti na ~i{}ewu crkvenih porti, davawu socijalne pomo}i svojim ~lanovima, organizovawe dolaska Vuka Dra{kovi}a u [id sredinom novembra, kao i druge aktivnosti o ~emu }e instrukcije dobiti iz Beograda.
Dana 20. 10. 1993. godine, izvor nam je doneo spisak ~lanova Op{tinskog odbora SPO za [id koji sa~iwavaju: Boì} Qubomir
predsednik stranke i predsednik Odbora za bezbednost.
Opojevli} Predrag potpredsednik stranke i predsednik Saveta za informisawe.
Rakovi} @ivota ~lan.
Ili} Neboj{a ~lan, i predsednik Odbora za ekonomska pitawa.
[umanovi} Aleksandar, ~lan.
Ili} @ika, ~lan.
101
âvi} Boìdar, sekretar stranke i predsednik Odbora za kulturu.

Braji} Milo{ iz Va{ice ~lan, predsednik Odbora za socijalna pitawa.
Trpkovi} An|elko ~lan.
Ovo je nova organizaciona forma, jer se èli izbe}i rivalitet
izme|u dosada{wih mesnih odbora u gradu [idu, kojih je bilo ~etiri. Novoj organizaciji najvi{e se protivio Opojevli} Predrag
(PO po srpskom ekstremizmu), me|utim nije uspeo da nametne svoje
re{ewe, odnosno da organizacija ostane po starom.
Izvor nam je istovremeno dostavio spiskove rukovode}e strukture stranke SPO za Sremsko-karlova~ku organizaciju, odnosno za
Okru`ni odbor, kao i spiskove svih op{tinskih i mesnih odbora na
teritoriji Srema, iz ~ega se vidi da SPO ima devet op{tinskih odbora sa 95 mesnih odbora, da je 13 MO u osnivawu, te da se u pet MZ
ne}e ni osnivati MO zbog nacionalnog sastava, jer je stanovni{tvo
prete`no hrvatske, ma|arske ili rusinske narodnosti. Posebno je
interesantno da se delovawe SPO odvija i na teritoriji RSK zapadni Srem gde imaju osnovano 6 MO i to u: Vukovaru, Mirkovcima,
Negoslavcima, Pa~etinu, âkovcima i Tovarniku, a koji su u nadle`nosti Op{tinskog odbora [id. Ovi podaci poti~u iz aprila 1991.
godine.
Dana 23. 10. 1993. godine, izvor nam je dostavio spisak od 80 ~lanova SPO koji su potpisali nove pristupnice, a me|u wima su: Dragan Milankovi} i @ivan Ili} iz [ida, ina~e radnici OUP-a [id.
3.
@ivkovi} Petar, potpredsednik i portparol SRS iz [ida, trenutno se nalazi u pritvoru zbog osnovane sumwe da je vr{io podstrekavawe drugih lica za izvr{ewe krivi~nih dela ubistva i pqa~ke.
Opojevli} Predrag PO po srpskom ekstremizmu ovog Centra.
4.
Sa izvorom je dogovoreno da nam sukcesivno dostavqa spiskove
novih obnovqenih ~lanova SPO, te da {to pre stupi u vezu sa Luji} Milo{em radi identifikacije lica iz Va{ice. Istovremeno je
instruisan da i daqe radi na identifikaciji lica koja ilegalno poseduju oru`je, bez obzira na na~in kako su do wega do{li.
S obzirom da izvor namerava putovali u Italiju grad Ankona,
gde treba da stupi u vezu sa izvesnim [a}kanom iz Sremske Mitrovice, vezu dobija preko [kobi} Nikole iz [ida, radi kupovine i
uvoza kola u RSK, izvora smo instruisali da identifikuje sva lica
102
vezana za te transakcije, a u ciqu sagledavawa pravog karaktera tih

aktivnosti.
5.
U dogovoru sa na~elnikom Centra RDB Sremska Mitrovica, a uz
pomo} izvora, izuze}emo i fotokopirati pristupnice Milankovi}
Dragana i Ili} @ivana sa ciqem utvr|ivawa wihove verodostojnosti.
Ocewujemo da izvor moè uspe{no raditi na otkrivawu eventualno formiranih paravojnih formacija u okviru SPO, jer je u izuzetno dobrim odnosima sa Boì} Qubomirom koji je jedini sa teritorije [ida zavr{io specijalni kurs u Srpskoj gardi, kao i u SRS
po osnovu li~nih poznanstava, pa }emo ga u tom smislu redovno daqe
instruisati.
Ra|eno u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP R. Srbije Vuprava
1 h OE
Operativni radnik,
Vladimir Radanovi}
MCDLXXIV
Centar RDB Vaqevo
III odsek
7-037
16. 11. 1993. godine
Slu`bena bele{ka
Vu~kovi} Vojin, zvani @u}a,
i Vu~kovi} Du{an, zvani Repi}, iz Beograda
Dana 11. 11. 1993. godine, Okru`nom javnom tuìocu u [apcu
predati su na zapisnik predmeti i stvari, oduzete prilikom pretresa stanova Vu~kovi} Vojina, zvanog @u}a, i Vu~kovi} Du{ana, zvani Repi}, iz Beograda, koji se sada nalaze u pritvoru u Me|uop{tinskom zatvoru u [apcu. Predmete, oru`je i opremu dostavili su nam
radnici Centra RDB Beograd, koje smo primili na zapisnik i predali Okru`nom javnom tuìocu, koji je istog dana, tako|e sve predao istra`nom sudiji Okru`nog suda u [apcu, koji vodi istragu nad
bra}om Vu~kovi}.
103
Dana 15. 11. 1993. godine, istra`nom sudiji Okru`nog suda u

[apcu, privedeni su svedoci: ]ori} Hasnija, ]ori} Elmesa, ]ori}
Feleta i ]ori} Nermin, svi iz Malog Zvornika, koji su istra`nom
sudiji dali izjave i potvrdili osnovanu sumwu da je Vu~kovi} Du{an, zvani Repi}, izvr{io krivi~no delo silovawa iz ~lana 103 KZ
Republike Srbije i protivpravno li{ewe slobode iz ~lana 43, stav
1 KZ Republike Srbije.
Dana 16. 11. 1993. godine, istra`ni sudija je samoinicijativno
do{ao na razgovor kod na~elnika Odeqewa RDB u [apcu, Vladimira Trifunovi}a, i tom prilikom izjavio da su pomenuti svedoci potvrdili postojawe krivi~nog dela silovawa od strane Vu~kovi} Du{ana i da vi{e nije potrebno dokaza za pomenuto krivi~no delo. U
razgovoru, istra`ni sudija je izneo zahtev da mu se u {to kra}em roku privedu na saslu{awe svedoci Simi} Milisav i wegov sin Nenad
iz Zvornika Republika Srpska, koji imaju vikendicu u Gorwoj Koviqa~i. I daqe }emo pratiti tok odvijawa istrage nad bra}om Vu~kovi}, o ~emu }emo redovno izve{tavati.
Prilog: Fotokopije zapisnika
Kucano u 3 primerka
1 h MUP RDB R. Srbija IIIuprava
1 h MUP RDB R. Srbija V uprava
1 h OE
Operativni radnik,
Vladimir Trifunovi}
MCDLXXV
Republika Srbija
Centar RDB Novi Sad, Odeqewe Sombor
20. novembra 1993. godine
Slu`bena tajna Strogo poverqivo
HOBS

I
Izvor: Medi} Du{an izbeglica iz Rijeke.
Podaci se odnose na Cetini} Ivana, Milanovi} Antona, [temberger Dragu i druge pripadnike Slu`be za za{titu ustavnog poretka Republike Hrvatske koji ìve i rade u Rijeci,
104
razgovor dvojice radnika SZUP sa izvorom i wihova interesovawa,

razgovor izvora sa Kasumovi} Mirkom, koji se predstavio kao
na~elnik Centra slu`be bezbednosti u Gospi}u,
sastav Policijske uprave primorsko-goranske, na ~ijem ~elu
se nalaze Lenac Zlatko na~elnik, Vuku{i} Milan na~elnik operativnog sastava, [tefani} Anton, na~elnik za op{te poslove, Bewa Zdravko komandir za grani~ne poslove i dr.,
Krtini} Mirka, radnika CSDS Rijeka koji je penzionisan
1992. godine a koji namerava da do|e u Srbiju,
Menyari} Ragiba biv{eg funkcionera RSUP Hrvatske za
koga je izvor ~uo da se nalazi na vezi hrvatske ob. slu`be,
[topara biv{eg pukovnika JNA, sada savetnika u hrvatskoj
ob. slu`bi,
Kari} Antu organizatora pokoqa oko 500 Srba u Gospi}u i
oko 150 vojnika i oficira iz istog grada; Cowar Paju, Markovi}
Ivana, Randuli}a, bra}u Kasa i Krizmani} Stjepana, koji su se istakli zlo~inima nad Srbima.
Razgovor je obavqen 2. novembra 1993. godine od 14,15 do 17,45 ~asova, u stanu izvora, na na{u inicijativu.
Tro{kova nije bilo.
Bele{ka se podnosi 10. novembra 1993. godine
II
Sa Medi} Du{anom do sada RDB nije kontaktirala. U SUP Hrvatske radio je 12 godina, kao inspektor za suzbijawe maloletni~ke
delikvencije, da bi, 1987. godine oti{ao za direktora Brodokomerca. Nakon pobede HDZ na izborima 1990. godine ostao je bez posla.
Zbog ukupne situacije u Rijeci i Hrvatskoj odlu~io se za zamenu stana i pre{ao da ìvi u Somboru. U periodu 19911993. godine, bio je
predsednik Srpske demokratske stranke za Rijeku.
III
Kroz dugogodi{wi ìvot i rad u Rijeci, izvor je upoznao nekoliko operativnih radnika Slu`be dràvne sigurnosti koji rade u
rije~kom Centru. Sva lica su ostala lojalna novoj vlasti i nastavila da obavqaju svoje poslove u novoosnovanoj Slu`bi za za{titu
ustavnog poretka. Po izvorovom se}awu to su:
Cetini} Ivan, star oko 45 godina, rodom sa Kor~ule, oèwe,
supruga @eqka je po zanimawu arheolog i radi u Muzeju u Rijeci.
Imaju k}erku Ivanu, u~enicu III razreda gimnazije, ìve u Rijeci,
ulica Rasto~ine broj 6, IX sprat. Osim podataka da je Cetini} vi{e
105
godina primao {tampu hrvatske ekstremne emigracije, koja je upu}ivana iz [vajcarske na wegovog kom{iju Mirka (izvor se ne se}a prezimena prim. op. radnika), o wegovom radu izvor nema drugih saznawa,
Milanovi} Anton, zvani Toni, star oko 45 godina, oèwen, zajedno sa suprugom ve} duè vreme radi u Slu`bi,
[temberger Drago, star oko 45 godina, oèwen,
Livio, star oko 40 godina, o kojem nema drugih saznawa,
\or|e, tako|e star oko 40 godina, kome i supruga radi u Slu`bi.
Nakon izvorovog prvog odlaska iz Rijeke, negde u avgustu ove godine, kada je dogovorio zamenu stana, izvor je pozvan na informativni razgovor od strane SZUP. Tom prilikom, na VI spratu Policijske uprave primorsko-goranske (novi naziv za rije~ki Centar SJB
prim. op. radnika) sa wim su obavila razgovor dva operativna radnika koje izvor ne poznaje. Stariji operativac, koga izvor opisuje
kao ~oveka visokog oko 180 cm, crne, kratko o{i{ane kose, bez drugih uo~qivih telesnih karakteristika, vodio je razgovor i nare|ivao i iz toga je on zakqu~io da postoji mogu}nost da je rukovodilac
mla|em operativcu. Na po~etku razgovora, poku{ali su da ga upla{e, jer prilikom izlaska iz Hrvatske nije prijavio jedan deo stvari, {to je evidentirala Carinska inspekcija i o tome napravila zapisnik. Znaju}i da nije po~inio krivi~no delo, kako su oni poku{ali da ga ubede, ve} carinski prekr{aj, izvor je ne{to opu{tenije nastavio razgovor. Daqi razgovor je vo|en u pravcu izvorovih strana~kih opredeqewa, wegove delatnosti kao predsednika Srpske demokratske stranke i rad stranke na terenu Rijeke i Kvarnera. Po~etak ove teme je bio posve}en vezi izvora sa pokojnim dr Ra{kovi}
Jovanom, gde je izvor poku{ao da provu~e tezu da se nije nikada
upoznao sa wim, ve} da je za predsednika SDS postavqen na inicijativu aktivista u Rijeci. Uvidev{i da SZUP nema podataka o wegovim kontaktima sa Ra{kovi}em u Oto~cu, izvoru je postalo jasno da
nemaju detaqne podatke o wegovoj aktivnosti i znao je da ih u nekim
starima moè obmanuti. Wihova interesovawa vezana za Pavi}a
sekretara stranke, i Kova~evi} Milo{a aktivistu SDS, kod kojih
je MUP Hrvatske u pretresu na{ao izvesnu koli~inu eksploziva,
izvor je odgovorio uop{teno, tvrde}i da o tome nema podataka, jer
on sam se nikad nije zalagao za oruànu opciju. Pitawe o obrascima
za pripadnike SDS, koji bi bili ukqu~eni u dobrovoqa~ke jedinice, koje je izvor dobio od predsednika SDS iz Pule Koste Mi}evi}a, izvor je izneo da taj koncept nije nikad ni zaìveo u Rijeci. Pitawa o formirawu srpske policije i licima koja bi na prostoru Doweg Lapca (odakle je izvor rodom prim. op. radnika) bila spremna
106
da sara|uje sa SZUP, izvor je odgovorio da sa wima nema nikakve veze i da sa rodbinom, koja je ostala na tom prostoru, nije kontaktirao
od druge polovine 1991. godine.
Sli~an razgovor izvor je vodio sa Kasumovi} Mirkom, starim
oko 37 godina, koji ga je nazvao u oktobru 1992. godine i od wega traìo da se sastanu u gradu. Tom prilikom, Kasumovi} je pokazao sli~na interesovawa vezana za lica u RSK, traè}i od izvora da mu ukaè na potencijalne izvore, {to je on odbio. Kasumovi} se tada predstavio kao na~elnik Slu`be bezbednosti u Gospi}u i od izvora je
traìo da razgovor drì u tajnosti. O wemu izvor zna da je rodom iz
Peru{i}a i da ima zavr{enu Pedago{ku akademiju.
Nakon obavqenog razgovora, izvora su pustili da ode ku}i i on
je ube|en da mu nisu poverovali u pri~u koju je wima izneo.
O rukovode}em sastavu PU primorsko-goranske, izvor iznosi:
zapovednik PU je Lenac Zlatko, biv{i direktor Borodogradili{ta, koji vaì za velikog HDZ-ovca,
na~elnik operativnog sastava je Vuku{i} Milan, koji je na
tim poslovima smenio Benita Miolovi}a, biv{eg dugogodi{weg
rukovodioca. Rade}i u SJB izvor je imao priliku da ga upozna i opisuje ga kao vernika koji redovno odlazi u RKC. Podao je, nema prijateqa ni me|u kolegama na poslu. U dobrim je odnosima sa Sindi~i}
Vinkom, gostioni~arem iz Rijeke, koji je bio saradnik SDB (uhap{en u [kotskoj sa la`nom putenom ispravom i osu|en na 15 godina
robije), pre svega iz li~nih interesa, odnosno radi Vuku{i}evog
boqeg prosperiteta u Slu`bi. Pored velike ambicioznosti on je
beski~mewak, a najzna~ajnija mu je slabost prema ènama,
na~elnik za op{te i upravne poslove je [tefani} Anton, ro|en 1946. godine, oèwen, ima zavr{enu Pedago{ku akademiju,
Bewa Zdravko, ro|en 1945. godine je komandir svih grani~nih
prelaza i poslova na moru. Oèwen je, supruga mu je vaspita~ica,
Dejanovi} Milan Srbin, savetnik je za poslove grani~nih
prelaza i poslova na moru,
Kasalovi} Radivoj (ili Radomir) Srbin, star oko 40 godina,
oèwen, supruga mu je medicinska sestra, radi kao operativac po op{tem kriminalitetu,
Peri} Rade, Srbin, rodom iz Bosne, oèwen, radi kao operativni radnik na privrednom kriminalu,
Boàni} Milan, Srbin, rodom od Debelog Brda kod Korenice,
radi kao operativac po privrednom kriminalu, oèwen, supruga mu
je po zanimawu lekar,
107
Bo{wak Milorad, Srbin, rodom iz Slavonskog Broda, operativni radnik po op{tem kriminalu,
Vukeli} Svetozar, Hrvat, star oko 45 godina, radi u inspektoratu po poslovima saobra}ajnog obezbe|ewa,
Kero Pa{ko, Hrvat, oko 40 godina, radi kao operativac,
Vuksan Milan koji je kao rukovodilac politi~kog odjela radio do sredine 1993. godine, kada je penzionisa. Trenutno se nalazi
u Bawaluci, gde ima gostionicu. Izvor ga opisuje kao nepismenu osobu koja je sklona ogovarawu,
Brnì} Darko, star oko 46 godina, oèwen, komandir I policijske postaje. Do 1993. godine, zamenik mu je bio Vuleta Simo, Srbin, koji je prodao stan i doselio se u Srbiju sredinom 1993. godine,
Skober Drago, star oko 40 godina, oèwen, komandir je Saobra}ajne postaje. U toku 19911992. godine, dobrovoqno je bio na rati{tu u Hrvatskoj,
Perica Marijan, star oko 40 godina, rodom iz Pridrage, komandir je II postaje. Oèwen je Srpkiwom koja je rodom iz Gra~aca,
imaju dvoje dece,
Tomo Kati}, rodom iz Karlovca, komandir je III policijske postaje. Ranije je radio na potragama, a dolaskom HDZ-a je napredovao.
Izvor ne zna ko je komandir IV postaje i Odeqewa na Kukuqama,
gde se ina~e nalazi deo firme Rikard Ben~i} koji se bavi vojnom
proizvodwom. Za ovaj pogon izvor je ~uo da je etni~ki o~i{}en i da
tamo rade samo provereni Hrvati.
Od Srba u Opatiji radi Stanojevi} Rade zvani [vabo, razveden,
bio je ranije zamenik komandira.
Izvor poznaje Krtini} Mirka, koji je do 1992. godine radio u
CSDB Rijeka, nakon ~ega je penzionisan. Isti je razveden, ima stan
u Rijeci i kroz razgovor sa izvorom izrazio je kolebawe u smislu
{ta da radi? Kada je od izvora ~uo da odlazi za Srbiju, prelomio je
u sebi i rekao da }e i on uskoro to isto napraviti. Isti ima rodbinu u Ba~kom Gra~acu i namerava da se kod wih nastani.
Za Menyari} Ragiba, biv{eg na~elnika SJB u Rijeci i funkcionera u RSUP Hrvatske, izvor je ~uo da je suspendovan, a ne{to kasnije da je po zadatku hrvatske ob. slu`be uba~en u muslimanske redove.
Sredinom 1992. godine, izvor je putovao sa porodicom u Zagreb,
gde ima rodbinu i u toku putovawa u vozu je upoznao izvesnog [topara, koji je ranije bio pukovnik JNA, koji je tako|e putovao sa suprugom u Zagreb. U razgovoru isti mu je izneo da je nakon raskida
sa JNA, pre{ao da radi kao savetnik u hrvatsku ob. slu`bu.
108
U daqem razgovoru o ìvotu izvora u Rijeci, on nam je izneo da

je tamo angaòvao advokata Zrli} Milenka, starog oko 45 godina,
biv{eg majora JNA, koji je marta 1991. godine iza{ao iz vojske i poloìo pravosudni ispit, da bi zatim otvorio advokatsku kancelariju. Zrli} je poznat kao realan advokat koji nije podlegao nacionalisti~koj euforiji zbog ~ega je od strane Srba u protekle dve godine
angaòvan u vi{e slu~ajeva. Isti ima majku koja ìvi sa porodicom
Joki} negde u blizini Benkovca, teritorija RSK. Isti je veoma uticajan, ima puno prijateqskih veza u Gospi}u, Opatiji i Rijeci.
Vezano za masakr 500 Srba u Gospi}u 1991. godine, izvor je ~uo da
su wihovi le{evi bacani u jamu Katina i jo{ jednu jamu, gde je ve}
bilo oko 150 le{eva vojnika i oficira JNA iz kasarne Stanko Opsenica. Organizator pokoqa je Kari} Ante, ro|en 1941. godine u
Peru{i}u, koji je intimni prijateq sa Stipom Mesi}em, predsednikom Hrvatskog sabora, koji je kod wega ~esto svra}ao. Svojim zlo~inima istakli su se Cowak Pajo, Markovi} Ivan, Renduli} biv{i
major JNA, sada ~asnik HV, bra}a Kasa i Krizmani} Stjepan i dr.
Markovi}, koji je gostioni~ar, za svoje zasluge u borbi hrvatskog
naroda postavqen je za gradona~elnika Gospi}a. Major \or|evi},
komandant kasarne u Gospi}u, star oko 40 godina, morao je znati za
naoruàvawe i pripreme HDZ-ovaca, jer je wegova supruga sestra
Markovi} Ivana. Izvor ne iskqu~uje mogu}nost da su ga (\or|evi}a) HDZ-ovci kompromitovali, odnosno dràli u {aci i da zbog
toga nije adekvatno reagovao. Prema izvorovim saznawima, \or|evi} se sada nalazi u Beogradu.
IV
Podaci dobijeni od izvora su interesantni za RDB i zasluùju
pa`wu i rad na daqem proveravawu.
Kroz jo{ jedan razgovor sa izvorom nameravamo proveriti wegov razgovor sa SZUP Hrvatske. U zavisnosti od tih rezultata, odlu~i}emo se o preduzimawu daqih mera.
S obzirom da izvor ima sina iz prvog braka koji se izjasnio kao
Hrvat, a koji ve} nekoliko godina radi u Gospi}u kao policajac, mi{qewa smo da posebnu pa`wu treba posvetiti izu~avawu da li postoji mogu}nost da hrvatska ob. slu`ba iskoristi taj momenat i na
wemu vrbuje izvora da radi za wih.
Vezano za mogu}i dolazak Krtini} Mirka, biv{eg radnika Slu`be dràvne sigurnosti, nameravamo upoznati teritorijalno nadle`nog operativca ORDB Sombor, radi obezbe|ivawa prihvata i
obavqawa informativnog razgovora sa istim.
109
Kao potencijalnog izvora podataka za na{u obave{tajnu slu`bu, izvor je tipovao advokata Zrili} Milenka iz Rijeke, kome bi
majku iz Benkovca trebalo dovesti u Sloveniju i po tom osnovu ga
angaòvati za izvor podataka. Navedeni razgovor sa izvorom }e, pored ostalog, imati za ciq i prikupqawe detaqnijih podataka o Zrili}u, radi precizirawa ovog predloga. Izvor je izrazio spremnost
da pomogne u realizovawu ovog ~ina i svojim automobilom ode po
ovo lice i odveze ga u Sloveniju.
V
Ocena stare{ina:
Dostavqeno:
1 h Centar RDB Novi Sad
1 h Dokum. fond ORDB Sombor
Operativni radnik,
Svetozar Rakazov
MCDLXVI
6-033
24. 11. 1993. godine
OA JUG

I
Kova~evi} Dragoqub, izbeglica iz Podravske Slatine, Hrvatska, privremeno nastawen u Golupcu.
Razgovor je obavqen 20. ovog meseca u Golupcu, na inicijativu izvora.
Koristi se na planu op{te obave{tenosti.
Izvor u fazi proveravawa, podaci delimi~no provereni.
II
Do sada nije pisano.
Podaci se odnose na indicije koje ukazuju na mogu}i {vercerski
kanal za preprodaju vatrenog oru`ja i municije, kojim se snabdevaju
ekstremisti i wihove pristalice na podru~ju Golupca.
110
Prilikom kontakta sa izvorom, isti nam je prezentirao svoje zapaàwe izvorno preneto od wegovog kolege, Kneèvi} Zorana iz Golupca, ina~e konobara u restoranu Udruèwa penzionera u Golupcu.
Naime, Kneèvi} je nedavno u objektu u kome radi, prisustvovao
èstokoj raspravi izme|u Veqkovi} Slobodana, zvanog @umaja iz
sela Bari~ i Popadi} Desanke (biv{a supruga Kova~evi}a, n.p.), nakon ~ega mu se ona poverila da joj Veqkovi} duguje 300 DEM na ime
nedavno isporu~ene neutvr|ene koli~ine municije, koju mu je ona
donela iz Rume, gde se nalazi kod roditeqa.
Prema oceni izvora, Popadi}ka relativno ~esto dolazi u Golubac, gde iz Rume donosi raznu robu, a verovatno i oru`je i municiju,
kojom je najverovatnije snabdeva ro|eni brat, Popadi} Branislav,
ina~e vojnik pod ugovorom u VJ u Rumi. Me|utim, izvor ne iskqu~uje ni mogu}nost da navedena roba dolazi od Popadi}eve familije koja se nalazi na frontu u RSK.
Na kraju razgovora, izvor navodi podatak, da se u krugovima ekstremista, kojima pripada i Veqkovi}, govori da Veqkovi} trguje sa,
izvoru nepoznatim licima na podru~ju Golupca, oru`jem i municijom, koju najverovatnije dobija od Popadi}ke, dok je odranije poznat
kao diler devizama i makro ènske radne snage iz Rumunije.
III
Popadi} Pere Desanka, zvana Desa, ro|ena 26. 6. 1967. godine u
selu Vo}in, op{tina Podravska Slatina, izbeglica iz Hrvatske,
nezaposlena, privremeno nastawena u Rumi, ulica Kraqeva~ka 42
(kod oca i majke);
Popadi} Pere Branislav, ro|en 1969. godine u selu Vo}in, op{tina Podravska Slatina, izbeglica iz Hrvatske, vojnik pod ugovorom u VJ u Rumi, stalno nastawen u Rumi, ulica Kraqeva~ka 42 (kod
oca i majke);
Veqkovi} Slavoquba Slobodan, zvani @umaja, ro|en 29. 6.
1956. godine u selu Bikiwe, op{tina Golubac, nezaposlen, evidentiran kao ekstremista, diler, makro i sli~no, stalno nastawen u mestu ro|ewa.
IV
Obavqen informativni razgovor i napisana Slu`bena
bele{ka.
V
S obzirom da raspolaèmo saznawima da Popadi}ka povremeno
zaista dolazi na podru~je Golupca (gde je do razvoda bila privreme111
no sme{tena u hotelu, n.p.), gde se vi|a i odseda kod Veqkovi}a i drugih woj bliskih osoba, ne iskqu~uje se mogu}nost da su prezentirani podaci ta~ni.
Ovo napred je izneto posebno iz razloga {to smo, u neformalnim razgovorima sa radnicima SM Golubac, dobili potvrdu indicija da se Veqkovi} u posledwe vreme javqa kao prodavac municije i
oru`ja, zatim da se vi|a sa licima sklonim takvim delatnostima,
mada mu ovo za sada nije osnovna delatnost.
Na osnovu napred iznetog, to jest indicija da se Popadi}ka nalazi u kanalu za ilegalnu preprodaju oru`ja i municije sa podru~ja RSK ili arsenala VJ, preduze}emo odgovaraju}e mere u ciqu produbqivawa prezentiranih saznawa i, eventualnog presecawa ove,
eventualne organizovane delatnosti.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
Miomir Stoki}
MCDLXXVII
Republika Srbija
Centar RDB Novi Sad
31. 12. 1993. godine
Slu`bena tajna
strogo poverqivo
IO Orijent
Izve{taj operativne veze

I
Izvor: Operativna veza Leland reg. br. 11398
Podaci se odnose na ekstremna lica Hrvate i muslimane, za
vreme ratnih dejstava u Bosanskom Brodu.
Sastanak sa operativnom vezom odràn je 26. 12. 1993. godine.
112
II
Operativna veza Leland koristi se na pra}ewu aktivnosti
predstavnika ECHO-a i UNPROFOR-a, i lica iz zapadnih zemaqa
koji po raznim osnovama borave na teritoriji SRJ. Leland je sa porodicom do izbijawa ratnih sukoba ìveo i radio u Bosanskom Brodu, pa nam je preneo svoja saznawa o nekim ekstremnim Hrvatima i
muslimanima.
III
U razgovoru, Leland je izneo saznawa za slede}a lica:
Ivo Lepan, Hrvat, magistar politi~kih nauka. U ranijem periodu bio je pri samom vrhu vlasti u Bosanskom Brodu, na visokim
funkcijama u SK, tako|e na zna~ajnim poloàjima u privredi. Bio
je rezervni oficir ({kola rezervnih oficira u Tuzli), ratni raspored je imao u jedinicama TO, izme|u ostalog i na poslovima bezbednosti. Za vreme ratnih dejstava u Bosanskom Brodu, bio je pomo}nik komandanta 101. brigade HVO za informativnu i psiholo{ku
delatnost, i odgovorni urednik lokalnog radija. Sada se nalazi u
Nema~koj Minhen.
Omer Havi} (Pome), musliman, ranije istaknuti aktivista u
Savezu omladine, sindikatu, SK i svim drugim savezima. Bio je veoma blizak vladaju}im strukturama, poseduje izrazite karakteristike poltrona i ~oveka za sve sisteme. Pre rata bio je zaposlen u Rafineriji nafte Bosanski Brod, na poslovima obezbe|ewa. U toku
ratnih dejstava komandovao je jedinicom formiranom od sastava
obezbe|ewa Rafinerije nafte. Celo vreme, prema tvrdwama o~evidaca, vozio je crveni jugo, sa velikim slovom U na haubi.
Zdravko Marini} Babura, Hrvat, od detiwstva sklon kra|i i
ispadima. Pre rata bio je zaposlen u miliciji (vi{e puta suspendovan), sklon nasilni~kom pona{awu. Za vreme ratnih dejstava bio je
u policiji. Prema tvrdwama qudi, koji su za vreme ratnih dejstava
bili u Bosanskom Brodu, bio je veoma opasan i verovatno je li~no
odgovoran za stradawa nekolicine qudi. Sada je u Slavonskom Brodu.
Miro Lon~ar, Hrvat. Pre rata je radio u op{tini (planirawe
i urbanizam). Pred sam rat isticao se tolerantnim izjavama i jugoslovenstvom. Gajio je vrlo dobre odnose sa Srbima. Bio je rezervni
oficir. Za vreme rata, u po~etku je bio komandant 101. brigade
HVO-a, posle ~lan Kriznog {taba. Po tvrdwama o~evidaca pona{ao se kao okoreli usta{a.
Dejan Yaferovi}, musliman, diplomirao na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu, radio kao novinar u lokalnom listu i ra113
diju u Bosanskom Brodu, a zatim u Op{tinskom komitetu SK. Pred

rat, bio je direktor dela Sredwo{kolskog centra Fric Pavlik za
obrazovawe u~enika ekonomske, trgova~ke i ugostiteqske struke.
Istovremeno, bio je suvlasnik privatnog preduze}a Omnikomerc.
U toku ratnih dejstava novinar u lokalnom radiju. Odlikuje se komentarima punim ostra{}enog antisrpstva. Odan je usta{koj ideji.
Marjan Soldan, Hrvat, tast D. Yaferovi}a. Godinama je radio
u Op{tinskom sekretarijatu za narodnu odbranu. U toku rata bio je
operativni oficir u vrhu HVO za Bosanski Brod. Eksponirao se
kao ekstremista.
Avdo Havla}an, musliman. Godinama radio kao u~iteq u selu
Gorwe Kolibe kod Bosanskog Broda (muslimansko selo). Bio je aktivan ~lan SKJ. Za vreme rata bio je blizak ekstremnom rukovodstvu i ispoqavao se kao ekstremni srbomrzac (nalazi se u Poqskoj).
Blaàn Kqaji}, Hrvat, star oko 25 godina. ^lan porodice
Kqaji}, vlasnika gostione Lepa Brena, poznate po ubistvu koje se
u woj desilo u me|umafijskom obra~unu. Ova porodica je poznata po
pripadnosti usta{ama u toku Drugog svetskog rata. Za vreme ratnih
dejstava bio je komandant bataqona HVO. Po tvrdwama qudi, koji su
vreme ratnih dejstava proveli u Bosanskom Brodu, bio je jedan od najve}ih zlo~inaca. Direktno je odgovoran za stradawa mnogih Srba.
Nijaz âu{evi} Medo. Pre rata bio je bezna~ajna li~nost, bez
obrazovawa i ugleda. Sklon razbojni{tvu i nasilni~kom pona{awu.
Po~etkom vi{estrana~kog sistema postaje lider MBO. U toku okupacije, po svim izvorima, vaì za najve}eg zlikovca. Li~no je odgovoran za pokoq ve}eg broja Srba u selu Sijekovac (slu~aj je poznat
javnosti) u kome je i li~no u~estvovao.
[emso Islamovi}, musliman, pre rata radnik u tvornici sanitarnih ure|aja Metal-Emajl Bosanski Brod. U toku ratnih dejstava istakao se paqewem i ru{ewem srpskih ku}a i progawawem srpskih civila. Po saznawima iz vi{e izvora, do pogibije bio je jedan
od najve}ih zlo~inaca.
Dragan Grabovac, Srbin, oèwen Hrvaticom. Za vreme ratnih
dejstava, od prvih dana dobrovoqac u HVO. êsto je i u javnim medijima hvaqen kao svjestan i lojalan Srbin. Po prestanku ratnih
dejstava u Bosanskom Brodu, povukao se sa HVO i nalazio se u jednom
centru za kolektivni sme{taj izbeglica u Poqskoj. Tu se isticao
maltretirawem malobrojnih Srba koji su se na{li u istom objektu.
Ina~e, otac mu je Srbin, radio u miliciji, po~etkom rata ostao na
srpskoj strani i borio se u Vojsci Republike Srpske. I danas se nalazi u Bosanskom Brodu.
114
Brane Radomirovi}, Srbin, rezervni oficir, imao ratni raspored u TO. Za vreme ratnih dejstava bio u {tabu bataqona HVO od
prvih dana. Navodno je pomagao nekim Srbima.
Teufik Mehi}i}, musliman, radio u {tabu TO, rezervni major,
bio komandant TO. Prikqu~io se HVO, posle duèg odupirawa i
bio zaduèn za organizaciju vojske u selu Gorwe Kolibe. Navodno,
nije visoko kotirao.
Esmir Omerba{i}, otac musliman, majka Srpkiwa, rezervni
oficir ([RO Zadar). Bio je na vi{im funkcijama u TO. Za vreme
ratnih dejstava nije hteo u vojsku. Ostao je blizak sa Srbima. Mobilisan je u vatrogasce. Izgubio je nogu pri ga{ewu jednog poàra.
Samir Katayi}, musliman, za vreme ratnih dejstava drào se
korektno, ostao blizak sa Srbima, nije hteo u vojsku, pomagao Srbe.
Mehmed Rami}, musliman, oèwen Hrvaticom. Stalno se drào korektno prema Srbima. U wegovom stanu su se okupqali Srbi.
Pred izbijawe rata, supruga Mirjana se isticala antiratnom propagandom, zajedno sa jo{ nekolicinom èna organizovala je obilazak
vojnika JNA u vreme kada je ve} JNA bila izloèna raznim verbalnim ali i drugim napadima.
Lenald je izneo da sa sigurno{}u zna da Quba Blaì} iz Bosanskog Broda (pre rata radio u Elektrodistribuciji, sada kapetan I klase u Vojsci Republike Srpske u Bosanskom Brodu) ima svu
potrebnu dokumentaciju o hrvatskim i muslimanskim ratnim zlo~inima.
IV
Izvor je pouzdan, podaci se mogu smatrati ta~nim. Sa Lenaldom }emo i daqe raditi na prikupqawu bezbednosno interesantnih
saznawa.
Dostavqeno:
1 h I uprava RDB MUP R. Srbije
1 h V uprava RDB MUP R. Srbije
1 h Dok. fond CRDB Novi Sad
Operativni radnik,
Glu{ica Branko
MCDLXXVIII
MUP Srbije
RSDB
115
V Uprava
Centar za mikrofilm
14. 12. 1993. godine
Fond PD1
Po~etna pozicija: 02890D04
Krajwa pozicija: 02890D11
Broj snimaka: 8
Republika Srbija
Centar RDB Novi Sad
Hrvatski nacionalizam i {ovinizam
Grkovi} \uro
Dana 1. 12. 1993.

Podaci se odnose na rezultate primene mere TKTR prema Melezu, po po hrvatskom ekstremizmu.
Naziv:
Broj:
Priloga:
Dokument uloèn u dosije: PO Melez 41001714
Veza broj:
MF-broj: 02890D04 02890D11
(ostatak dokumenta ne~itak)
MCDLXXIX
Republika Srbija
116

Beograd, 14. 12. 1993. godine
Saznawa o aktivnostima hrvatske vojske

Analizom slu`benih bele{ki o razgovorima sa licima iz Republike Hrvatske, kao i analizom elektronskog izvi|awa uo~eno je
slede}e:
Osnovna postavka aktivnosti hrvatske vojske jeste operacija
ograni~enog karaktera uz diverzantsko-teroristi~ke akcije.
Tokom novembra meseca, hrvatska vojska je zavr{ila slede}e
radwe:
Preko Rijeke je dopremqeno brodovima vi{e od 500 kontejnera
opreme. Oprema je iz Rusije i Ukrajine. Preveèna je u Zagreb, u
biv{u kasarnu Mar{al Tito, gde je locirana 1. gardijska brigada
hrvatske vojske Tigrovi. Drugi deo je preveèn u Vara`din. U obe
kasarne postoje sme{tajni kapaciteti za oklopno-mehanizovane jedinice, s tim {to se u Vara`dinu mogu smestiti i raketna sredstva.
Delovi jedinice Tigrova su trenutno dislocirani u kasarnu
Ogulin, gde je pre rata bila locirana ariqerijska brigada karlova~kog garnizona. Specijalna jedinica (ATD) MUP-a RH, pod komandom generala Bobetka, trenutno je na prostoru Kapele (planinski lanac). Uz granicu RSK, na prostoru op{tine Ogulin, iseqena
su dva sela (nastawivali su ih Hrvati) Bocion Poqe i Sabqaki Modru{ki. Ovo upu}uje na vojne aktivnosti u reonu Pla{kog, {to bi
bilo u sklopu aktivnosti hrvatske vojske na palnu ovladavawa prugom
Zagreb-Karlovac-O{tarije-Pla{ki. Od ove pruge srpska vojska
RSK drì deonicu Vojnovac-Pla{ki, te od Pla{kog do Vrhovina.
Tokom novembra poja~ane su izvi|a~ke (osmatra~ke) mogu}nosti
u reonu Gospi}a, na Paromlin (toraw) su locirali geodetsku oremu
i ekipu. Tako su u mogu}nosti da u dubini na{e teritorije, reon Medak, uo~e svaki pokret, ali i odrede ta~ke za dejstvo svoje artiqerije.
Ovim aktivnostima se pokriva deo pruge od Li~kog Osika (Teslingrad) do Metka.
Osmatra~i sa Velebita pokrivaju deo od Metka do Svetog Roka.
Na ovaj na~in je pokrivena pruga O{tarije-Pla{ki-Vrhovine-Gospi}-Medak-Sveti Rok.
Ovo je deo prigrani~e zone (ruì~asta zona) u kojoj se Hrvati
ne}e odre}i teritorijalnih pretenzija.
Tokom novembra je komanda 138. rije~ke brigade ZNG dislocirana u selu Lipice kod Briwa (SO Oto~ac).
117
Na prostoru severne Dalmacije uo~ene su slede}e aktivnosti:

Maslena~ki most se koristi za prebacivawe vojnih efektiva
uprkos sporazumu.
Na prostoru [ibenika su pripremili autobuse iz firmi za
prevoz vojske. Kqu~evi su stalno kod voza~a (~ak i Srba).
Na planini Mosor se koristi planinarska ku}a za obuku DTG.
Ova ku}a je bila pre rata centar stanice planinarskih vodi~a, koju je organizvala komanda VPO za obuku akcija bori se i preìvi.
Instruktori su dobri poznavaoci Velebita, Dinare i Svilaje.
Sa prostora {ibenskog fronta povu~ena je 4. gardijska brigada
(splitska) u za sada nepoznatom pravcu.
Ja~a koncentracija artiqerije na zadarskom podru~ju je postignuta dovo|ewem artiqerijske jedinice iz \akova.
Od Hrvata-izbeglica iz Knina, formirana je kninska domobranska pukovnija pod komandom Vinka Grgi}a, nastavnika iz osmogodi{we {kole u Kninu, jednog od osniva~a HDZ-a 1990. godine u
Dalmaciji.
Grgi} je najavio da }e kad u|e vojni~ki u Knin, organizovati
no} dugih noèva!
Deo pukovnije na obuci na Mosoru.
Kucano u tri primerka.
Dostavqeno:
spec. savetniku NR
operativnomr adniku
arhivi
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MCDLXXX
bezbednosti Beograd
IV odeqewe Stari grad
71-0504
15. 12. 1993. godine
Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost B. Ra{ua, ministra u nepriznatoj vladi Milana Babi}a, iz Beograda
118
Od na{eg sasvim pouzdanog izvora smo saznali da je, dana 7. 12.

1993. godine, Borivoje Ra{uo kontaktirao sa Zoranom Obrenovi}em
iz Beograda.
U toku razgovora B. Ra{uo je Z. Obrenovi}u, po navodima izvora, rekao da o~ekuje Milana Babi}a da stigne oko pono}i, a da bi se
sutra, 8. 12. te godine, trebalo da se sastanu sa wim i da se dogovore
oko na~ina glasawa, jer je B. Ra{uo obezbedio u svim mestima u Krajini po izbornim komisijama po jednog wihovog ~oveka, koji }e vr{iti kontrolu glasawa na ve} dogovoreni na~in. Kako izvor daqe
prenosi, taj dogovoreni na~in je, po re~ima B. Ra{ue, da se prilikom
svakog glasawa udari originalan pe~at na glasa~ki listi}, da se ne
prihvati ve} od{tampani pe~ati, jer }e onda biti manipulacije od
strane vlasti.
Na kraju razgovora, B. Ra{uo je rekao Z. Obrenovi}u da ne èli
da mu pri~a pojedinosti dok se ne vide.
Od istog izvora smo saznali da je, dana 7. 12. 1993. godine, izvesni Petar kontaktirao sa B. Ra{uom. Kako nam izvor prenosi, Petar je rekao B. Ra{ui da ima pouzdanih informacija iz Barawe da
Milanu Babi}u raste rejting upravo iz razloga {to ovi na vlasti
agresivno forsiraju Milana Marti}a. Zatim je Petar nastavio rekav{i da }e se u ~etvrtak, 9. 12. te godine, ~uti sa Mirkom Jovi}em
i wega pitati za koga se wegova stranka opredequje, jer se ne{to u
posledwe vreme u}utao.
Kako izvor prenosi, Borivoje Ra{uo je prokomentarisao da jedino ako pokradu glasove mogu da pobede, ina~e realne opcije su na
strani Milana Babi}a, a kako su pokrali qudima novac preko Jezde,
Dafine, zajma, stare devizne {tedwe, tako }e isto pokrasti i glasove, samo {to to ovoga puta narod zna pa ne}e ba{ biti lako.
Dostaviti:
2 h II upravi RDB MUPRS
1 h V odeq. CRDB
1 h op. radniku
Operativni radnik,
Rafajlovi} Milorad
MDLXXXI
Republika Srbija
119

Centar RDB Novi Sad
24. 12. 1993. godine
Dràvna tajna
Informacija
Posredstvom na{ih izvora upoznati smo sa politi~ko-bezednosnom situacijom na prostorima Slavonije, Barawe i zapadnog Srema.
U no}i 19. i 20. decembra ove godine pripadnici TO Br{adin,
predvo|eni komandantom Du{kom Popovi}em, izvr{ili su blokirawe sela i onemogu}ili svaki ulazak i izlazak iz istog. Na ovakav
postupak, kako se navodi, pripadnici pomenutog TO su podstaknuti
izuzetno lo{im materijalnim statusom i neopremqeno{}u jedinice za obavqawe redovne vojni~ke slu`be. U svojim zahtevima isti
traè pove}awe plata i imenovawe odgovornih za nastalu situaciju, omogu}ivawe razgovora sa predstavnicima nadle`nih vojnih komandi i tehni~ko opremawe jedinice i weno stavqawe u punu borbenu gotovost. Ne navode se mogu}e posledice u slu~aju neispuwavawa
navedenih zahteva. Pouzdano smo informisani da Bogdan Sladojevi}, komandant korpusa, ne èli da razgovora na ovu temu i pored
primedbi i insistirawa oficira bezbednosti.
O stawu u vojsci RSK govori i doga|aj od 21. decembra ove godine kada su branioci Marinaca izazvali incident sa Vojskom RH, kod
Nu{tra, kojom prilikom je èstoko uzvra}eno, {to je za posledicu
imalo pogibiju komandira grupe Komazec Qubomira iz Vukovara.
Istoga dana u ve~erwim ~asovima, Sladojevi} je naredio dodatnu
mobilizaciju bez posebnog obrazloèwa.
U svim ovim doga|ajima za sada se ne mogu nazreti politi~ke konotacije. S druge strane, indikativno je da Sladojevi} podràva i
sprovodi politiku Gorana Hayi}a i ve} poznate aktivnosti na otcepqewu ove oblasti od RSK. Isto tako, ~iwenica je da Hayi}eve
pristalice nemaju nameru da prepuste vlast, o ~emu otvoreno govore na proteklim sastancima koje intenzivno odràvaju. Su{tina
ovih sastanaka je konstituisawe Oblasne skup{tine, ostanak na
vlasti i dono{ewe odluka sa zakonskom i obavezuju}om snagom. Slu`ba raspolaè informacijama da Bogi} Stevo, zv. Jajo, bliski saradnik Hayi}a, namerava da, uz pomo} svojih pristalica, blokira
Borovo Selo i time stavi na znawe komandi Vojske RSK ko na ovom
podru~ju ima ve}e kompetencije.
Prema dobijenim informacijama, Srpska dobrovoqa~ka garda
@eqka Ra`natovi}a Arkana za sada se pona{a korektno i neutralno.
120
Sveukupna situacija, podsticana navedenim doga|ajima i aktivnostima, jo{ vi{e izaziva neizvesnost na ovim prostorima, a {to
za posledicu ima uni{tavawe dokumentacije i pqa~ke imovine. Pouzdano se zna da je Milan Milanovi}, zvani Mrgud, 1. i 6. decembra
ove godine iz blagajne NIK-a izuzeo po 150 hiqada DEM, u za sada
nepoznate svrhe. Gr~i} Vlado, komandant Mirkova~ke brigade iz
NIK-a je izuzeo 50 hiqada DEM kako bi podelio pripadnicima svoje jedinice.
U op{tini Mirkovci, Vuka{in Egi} je proglasio vanredno stawe. Pretpostavqa se da je ova odluka posledica sastanka koji je ovih
dana odràn u Mirkovcima, a kojom prilikom je uspostavqewa koalicija SRS za RSK i Babi}evog SDS, ~ime }e Hayi}ev SDS izgubiti dosada{wu vlast u ovoj op{tini, pre svega kontrolu i uticaj u
NIK-u.
Zbog svega iznetog, po oceni na{ih izvora i oficira bezbednosti, bitno je oslabqena borbena gotovost Vojske RSK, posebno situacija na prvoj borbenoj liniji. S druge strane, kako se isti~e, podràvawe ovakve situacije, ne iskqu~uje i mogu}e oruàne me|ustrana~ke sukobe {to moè imati katastrofalne posledice na ovim
prostorima.
Prate}i aktivnosti UNPROFOR-a, informisani smo da isti u
Barawi, bez znawa i dogovora sa lokalnim organima vlasti, intenzivno pose}uju i kontaktiraju, iskqu~ivo nesrpski ìvaq, uru~uju}i im materijalnu pomo}, dok su pojedinim porodicama redovno dostavqali pisma i poruke rodbine iz Republike Hrvatske. Tako|e su
omogu}ili da, u nekoliko slu~ajeva, do|e i do li~nih kontakata lica iz Barawe sa rodbinom iz Republike Hrvatske.
Ovakvo pona{awe pripadnika UNPROFOR-a registrovano je i
na drugim prostorima ove oblasti. S toga se ne iskqu~uje mogu}nost
da je oruàni napad, 19. decembra ove godine na pripadnike UNPROFOR-a u srpskom selu Orolik, posledica ovakvih i sli~nih aktivnosti i pona{awa pripadnika mirovnih snaga.
Kucano u dva primerka.
Dostavqeno:
1 h Dok. fond CRDB NS
Operativni radnici,
Zdenko Pin}ir
i Milenko Lemi}
121
MCDLXXXII
I uprava HOBS
6-067
27. 12. 1993. godine
PD OI Kaptol

I
Raji} Mom~ilo iz Poàrevca.
Razgovor obavqen 27. 12. 1993. godine, u periodu od 12 do 13 ~asova, u prostorijama ORDB Poàrevac, na inicijativu izvora.
Sa izvorom je kontaktirano i ranije.
II
Podaci se odnose na bezbednosno interesantna saznawa o licu,
pripadniku VJ, koje je u kontaktu sa suprugom, koja ìvi u Zagrebu,
ina~e bezbednosno interesantno po OI Kaptol.
Izvor je u razgovoru sa operativnim radnikom ispri~ao da je posledwih dana ~esto bio u kontaktu sa svojim kom{ijom, Danilovi}
Miodragom, ina~e pripadnikom VJ, kome supruga Danilovi} Mirjana sa dvoje dece ìvi u Zagrebu. U tim kontaktima izvor je do{ao do
saznawa da je me|u supru`nicima Danilovi}, u posledwe vreme, do{lo do zao{travawa odnosa, pre svega iz razloga {to Mirjana ucewuje decom supruga Miodraga, ne bi li se on vratio u Zagreb. Iz ovog
razloga izostao je o~ekivani Mirjanin dolazak u Poàrevac u vreme boì}nih praznika.
Bezbednosno interesantnim, po re~ima izvora, mogu se smatrati Miodragovi stavovi o zbivawima na prostoru biv{e SFRJ, koji
su, za razliku od ranijeg perioda, znatno promeweni. Pre svega, izvor je u posledwe vreme uo~io kako Miodrag sve ~e{}e potencira da
se u Hrvatskoj boqe ìvi, da su Hrvati kulturniji narod, kao da je i
wemu samom bilo boqe dok je ìveo u Zagrebu. Tako|e, primetno je
da Miodrag ~e{}e nego ranije spomiwe svog tasta, Albina âkari}a, ina~e penzionisanog radnika slu`be bezbednosti iz Zagreba, za
koga kaè da ga ne bi mewao ~ak ni za 50 Srba.
Pored svega napred navedenog, po re~ima izvora, Miodrag je u
svim wihovim razgovorima kategori~an da se u Hrvatsku ne}e vra}ati, pa ~ak ni po cenu razvoda braka.
122
Po mi{qewu izvora, Miodragova odstupawa u stavovima na napred navedene okolnosti, pre svega leè u wegovoj neodlu~nosti jer,
kako izvor navodi, Miodrag je u du{i veliki Srbin, ali deca mogu biti prevelika cena koju on ne moè platiti.
III
Danilovi} Miodrag, ro|en 1959. godine u Poàrevcu, pripadnik VJ.
Danilovi} Mirjana, slu`benik Zagreba~ke banke u Zagrebu, sa
stanom u ulici Kolarova 14, Zagreb.
Albin âkari}, penzionisani radnik Slu`be bezbednosti iz
Zagreba.
IV
Obavqen informativni razgovor i napisana Slu`bena bele{ka.
Druge mere i radwe RDB nisu preduzimale.
V
Izvor je instruisan da i daqe odràva kontakte sa Danilovi}
Miodragom, kako bi bio u mogu}nosti da blagovremeno sazna o eventualnom Mirjaninom dolasku iz Zagreba, te da nas o tome na vreme
obavesti, radi wenog prihvatawa i primewivawa odre|enih mera i
radwi RDB.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
Zlatan Milisavqevi}
VI
Mi{qewa smo da navedene podatke treba dostaviti organima
bezbednosti VJ, jer je Danilovi} Miodrag pripadnik raketne jedinice u Smederevu. Tako|e, interesantan je raniji podatak da je otac
Danilovi}eve supruge biv{i pripadnik MUP-a, kao i da je ona u Zagrebu pored wihovog stana zadràla i radno mesto u banci. Pre nekoliko meseci, boravila je u Poàrevcu u poseti suprugu, kada je sa
wom obavqen razgovor.
Pomo}nik na~elnika Centra RDB,
Slobodan Lazi}
123
MCDLXXXIII
6-051
11. januara 1994. godine
OA Jug

I
M.B. iz Smedereva.
Razgovor obavqen u vi{e navrata, posledwi 30. 12. 1993. godine.
Izvor se koristi prema ekstremno orijentisanim licima iz redova dobrovoqaca i drugih struktura na na{em podru~ju.
Izvor i podaci se kontinuirano proveravaju.
II
Podaci se odnose na odlaske na teritoriju Republike Srpske, sa
ciqem nabavke oru`ja i dono{ewa istog na ovo podru~je.
Izvor je izneo i svoja saznawa o sukobima me|u biv{im dobrovoqcima i wihovim odlascima na teritoriju Republike Srpske radi nabavke oru`ja. U takve pohode odlazi po nekoliko biv{ih dobrovoqaca kojima je ciq, pored nabavke i dono{ewa oru`ja, pqa~ka svega {to se lako moè preneti i kasnije preprodati. Pri tome,
oni ne vode ra~una da li pqa~kaju imovinu Srba ili drugih, zbog ~ega su pojedinci iz Smedereva, pre oko 2-3 meseca, li{eni slobode i
sme{teni u zatvor u Vogo{}i ili okolini (Lepovi} ili Butmir
Kula), gde ~ekaju su|ewe. Jo{ uvek su u zatvoru Mi{a i Sa{a (identifikovan kao Lepovi} Sa{a, n.p.), a pu{ten je Zec (identifikovan
kao Mitra{inovi} @ivorad).
Izvoru je Ran|elovi} Milorad ispri~ao, da ga je drào na ni{anu u isto~noj Bosni dobrovoqac iz Beograda zvani Malajac ili
Singapurac i da su mu tom prilikom uzeli sve {to je imao kod sebe,
~ak su mu i uniformu svukli. Posledwi put su na teritoriji Republike Srpske, ~etiri dana boravili Roki, Mira i wegov brat i Rajko Miti}. Tom prilikom su, navodno, doneli petnaestak automatskih pu{aka i jedan pu{komitraqez breda. Kada je Ran|elovi} izvoru navodio podatke o broju prenetog naoruàwa, bio je prisutan
Aca Kneèvi}, koji to moè da potvrdi po izvorovom tvr|ewu.
Mali{inovi} Dragi{a, zvani [vaba, nalazi se na izdràvawu
kazne zatvora u ]upriji i, po tvr|ewu izvora, raspolaè konkret124
nim i detaqnim podacima o broju i na~inu ilegalno unesenog oru`ja, kao i o mestu skrivawa, jer je sa svojom qubavnicom, Ginom iz Poàrevca i Mirinom qubavnicom, Bebom, na podru~ju Poàrevca
(preko Gine i Bebe) prodavao oru`je. Po proceni izvora, bio bi
spreman da pri~a za obe}awe o ublaèwu kazne.
III
Mila{inovi} Dragi{a, zvani [vaba, od oca Stanka, ro|en 1.
6. 1955. godine u Novim Bogdanovcima, op{tina Virovitica, RH, sa
stanom u Smederevu, ulica Kolarska broj 9;
Tomu{ilovi} Milan, zvani Roki, od oca Dimitrija, ro|en 9.
12. 1938. godine u mestu Dugo Poqe, op{tina Modri~a, po zanimawu
zavariva~, sa stanom u Smederevu, ulica Vo`da Kara|or|a broj 28;
\or|evi} Miroslav, zvani Mira, ro|en 14. 3. 1951. godine u
Smederevu, od oca Miodraga, po zanimawu bravar, zaposlen u Sartidu 1913, sa stanom u Smederevu, ulica Srbina broj 83;
Mitra{inovi} @ivorad, zvani Zec, od oca Dragoquba, ro|en
24. 5. 1954. godine, u Smederevu sa stanom u Smederevu, ul. Jug Bogdanova 34;
Ran|elovi} Milorad, zvani Kena, od oca Dragoslava, ro|en 20.
6. 1961. godine u Poàrevcu, sa stanom u Smederevu, ulica Slobodana Penezi}a-Krcuna broj 7. Wegov brat, Branko, mla|i Kena, ro|en
23. 10. 1971. godine.
Lepovi} Jugoslava Sa{a, ro|en 2. 8. 1969. godine u Smederevu,
sada u zatvoru u Lepovi}u (tel. 216-835), ~eka su|ewe za dela koja nisu za telefon, po re~ima komandira zatvora, sa kojim je kontaktirala Sa{ina majka, Jelena. Kod we je, pre 2 meseca, dolazila Milijana sa Pala (tako se predstavila) i traìla od Jelene, Zage i Sadije po 350 DM da, navodno potplati sudiju da im puste sinove iz zatvora. Dale su koliko je koja imala.
IV
Identifikovan Lepovi} Sa{a, sa ~ijom je majkom Jelenom obavqen legendirani razgovor. Delimi~no provereni navodi u bele{ci i dobijeni podaci ukazuju na osnovanost iznetog.
Identifikovan Kena, u licu Ran|elovi} Milorada, od oca Dragoslava, ro|en 20. 6. 1961. godine u Poàrevcu, sa stanom u Smederevu, ulica S. Penezi}a broj 7. Radi se o licu sklonom vr{ewu krivi~nih dela, bio u kontaktu sa ekstremistima.
V
Napomiwemo, da se radi o licima kriminogenog i asocijalnog
pona{awa, niske obrazovne i socijalne strukture, sklonih ekstrem125
nom, pa ~ak i teroristi~kom pona{awu radi brzog i lakog zadovoqewa materijalnih potreba. Pogodni su za manipulisawe od strane
starijih, iskusnijih i politi~ki ostra{}enih pojedinaca u kom
pravcu i usmeravamo operativno angaòvawe preko izvora.
Mi{qewa sam da se sa Mila{inovi} Dragi{om [vabom, moè
poku{ati kombinovawe dok je na izdràvawu kazne u ]upriji.
Predlaèmo prikupqawe podataka za Ran|elovi} Milorada
Kenu i, u zavisnosti od istih, procenu celishodnosti eventualnog
obavqawa razgovora na iznete okolnosti pred izvorom.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
Slobodan Popovi}
MCDLXXXIV
II uprava BiH
6-068
OI Zid

I
@ugi} Mira, izbeglica iz Sarajeva.
Razgovor obavqen 12. ov. m. u Smederevu, na inicijativu operativnog radnika.
II
Podaci se odnose na bezbednosnu situaciju u Sarajevu, ekstremnu delatnost muslimanskih vojnih formacija i poloàj pripadnika
srpskog naroda.
126
Izvor, lice srpske nacionalnosti, saop{tila nam je da je Sarajevo napustila sa dvoje maloletne dece, 27. 12. 1993. godine i u organizovanom konvoju do{la do Bawe Koviqa~e, a od po~etka januara,
ove godine, boravi u kolektivnom sme{taju za izbegla lica u selu
Mala Krsna, op{tina Smederevo. Izvor je do odlaska iz Sarajeva, sa
suprugom i dvoje dece ìvela u porodi~nom stanu u nasequ Dobriwa
4, koje se nalazi pod kontrolom muslimanskih oruànih snaga. Izvor kaè, da su ona i wen suprug do izbijawa rata na prostoru biv{e
BiH, radili u Privrednoj banci u Sarajevu kao ekonomisti. Za mesto u pomenutom konvoju izvor je platila nepoznatim dobrotvorima, za wu i dvoje dece, 560 DM. Po tvr|ewu izvora, wen suprug je
ostao u stanu, ali kao te{ki du{evni bolesnik nije mobilisan i nije uzimao u~e{}a u vojnim formacijama. Me|utim, i pored takvog
zdravstvenog stawa nije dobio saglasnost od nadle`nih organa za
wegovo napu{tawe Sarajeva.
Izvor daqe navodi, da je bezbednosna situacija izuzetno te{ka
i za srpski ìvaq krajwe o~ajna i dramati~na, jer ìve u velikom
svakodnevnom strahu i neizvesnom i{~ekivawu razvoja doga|aja na
terenu, a sve se to odvija mimo wihove voqe i mogu}nosti.
Vojno sposobni Srbi mobilisani su i raspore|eni na prvim
borbenim linijama, kopawu rovova i izvla~ewu rawenih i nastradalih pripadnika muslimanskih oruànih snaga. Ostali Srbi bili su
raspore|eni u civilnoj za{titi i radili su sve poslove u pozadini,
od sklawawa nastradalih sa ulica, kopawa rovova i sahrawivawa
poginulih, do prawa krvavih tragova sa ulica.
Izvoru je poznato iz pri~a koje je slu{ala u skloni{tu, da je od
60 mobilisanih Srba, do kraja decembra pro{le godine, ostalo ìvih 10, od kojih su osam lak{e ili teè povre|eni. Te{an Branko,
koga izvor li~no poznaje, od prvih dana rata uzeo je aktivno u~e{}e
kao pripadnik zelenih beretki. Nasuprot pomenutom Te{anu, Mito Elez je prebegao na srpsku stranu i uzeo u~e{}e u srpskoj vojsci.
Tako|e, neposredno pre odlaska izvora iz Sarajeva, uspeo je no}u da
prebegne na srpsku stranu iz MOS, Milorad Pavlovi} i pristupi
Vojsci Republike Srpske. Nakon bekstva, Pavlovi}eve roditeqe su
vi{e puta saslu{avali i mu~ili zbog wegovog bekstva.
Veliki je broj slu~ajeva Srba koji su ubijani na barikadama prilikom poku{aja prelaska, kao {to je slu~aj sa u~iteqicom Pavkom N.,
~iji je mu` zarobqen i nalazi se u jednom od muslimanskih zatvora.
Vr{ena je svakodnevna propaganda na Srbe da prihvate jedinstvenu BiH, uzmu aktivnog u~e{}a u borbi i javno osude ~etni~ku
agresiju. Svi oni Srbi koji su takvu lojalnost prihvatili, dobija127
li su redovno humanitarnu pomo}. Govorili su preko medija da je boqe Srbima da se bore zajedno sa muslimanima i tako pre do|u do
ciqa, jer ih i na drugoj strani ~eka prva borbena linija. Sve ~e{}e
se govori da su Srbi pred slomom, jer se ubrzo o~ekuje izbijawe ratnih sukoba na Kosovu i sanyaku. A zao{trena je i me|ustrana~ka
borba u Republici Srbiji pred vanredne izbore, ~ime se pogor{ava
poloàj Srba i van Srbije.
Tako|e, izvor kaè, da su ve}ina muslimana iz pomenutog naseqa Dobriwa 4, poslali svoje porodice na sigurno, daleko od rata,
prete`no u islamske zemqe, ali kako se rat oduìo sada i oni poku{avaju da odu sa ratnog podru~ja. Glavnokomanduju}i u muslimanskim oruànim snagama u ovom delu Sarajeva, do odlaska izvora, bio
je Hayi} Ismet. On je, po re~ima izvora, poznat i kao veliki verski
fanatik. Tako je nedavno, i pored postoje}e yamije, otvorio novu u
objektu u kome je ranije bila prodavnica. Ovu novootvorenu yamiju
posetio je i muslimanski lider A. Izetbegovi} i tom prilikom je
srda~no pozdravqen od prisutnih.
Izvoru je poznato da postoje specijalne muslimanske vojne formacije, takozvane crne laste koje izvr{avaju posebne zadatke,
uglavnom likvidirawe pojedinih li~nosti.
III
O licima koja se pomiwu u bele{ci, ne raspolaèmo op{irnijim podacima od navedenih.
IV
bele{ka.
V
Mi{qewa smo da su podaci koji ukazuju na ekstremnu delatnost
muslimanskih oruànih formacija i poloàj pripadnika srpskog
naroda u Sarajevu, interesantni i zasluùju pa`wu RDB.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
Jago{ Joksimovi}
128
MCDLXXXV
Centar RDB Ni{ Ekstremizam
73-028, 73-018

1.
Izvor: Op. veza Bobi.
Sastanak odràn 28. 1. 1994. godine, u vremenu od 10-11 sati, u
slu`benim kolima na putu Ni{Ni{ka Bawa, na inicijativu operativnog radnika.
Izvor se koristi na pokrivawu Vaki} Branislava, OO po ekstremizmu kod CRDB Ni{.
Izvor pouzdan. Podaci delimi~no provereni.
2.
Na odrànom sastanku op. veza je podnela slede}i izve{taj:
Dana 27. 1. 1994. godine, u prostorijama S^P u Ni{u, sa po~etkom u 18,00 sati, odràn je sastanak gradskog odbora S^P iz Ni{a.
Na istom je Vaki} upoznao prisutne sa dopisom koji je Republika
Srpska Krajina poslala SRS u Beograd, nakon ~ega je isti prosle|en u Ni{. Spomenutim dopisom, RSK navodno traì od SRS-a da
po{aqu, {to hitnije dvesta dobrovoqaca, sa naznakom da za komandanta te jedinice postave Vaki} Branislava.
Povod za ovakav poziv je najava velike ofanzive od strane muslimana, kao i gubitak Vogo{}e, koju su dobrovoqci S^P-a ranije
osvojili i dràli u svojim rukama. Izbor Vaki}a kao komandanta,
kao i dobrovoqaca iz ni{kog regiona nije slu~ajan, ve} iz razloga
{to se radi uglavnom o veteranima koji spomenuto podru~je dobro
poznaju, jer su u ranijim borbama na tom podru~ju u~estvovali.
Vaki} je izneo stav da se u principu slaè sa ovim odlaskom, ali
da }e sam odlazak zavisiti od mnogih stvari i to:
komandnog kadra pod ~ijom }e komandom biti eventualno formirana jedinica;
dovoqno municije i naoruàwa;
pristojan sme{taj i prevoz do odredi{ta, kao i druga mawe
zna~ajna pitawa.
O ovim uslovima }e Vaki} Branislav, zajedno sa dobrovoqcima
S^P-a iz Ratnog {taba u Beogradu, informisati rukovodstvo u Sarajevu, kao i generala Mladi}a u Bawaluci tokom naredne nedeqe,
129
kada }e oti}i na spomenuto podru~je, ~im se bude konstituisala

Skup{tina Republike Srbije.
U vezi sa samim izborom predsednika u Skup{tine Republike
Srbije, Vaki} je istakao da }e na sednici u utorak, 1. 2. 1994. godine,
najverovatnije, kako je jo{ uvek nezvani~an stav iz Beograda, podràti kandidaturu poslanika iz redova SPS-a, kako SRS tako i druge opozicione partije, ali da su u toku pregovori sa SPS-om oko
ustupaka, odre|enih ministarskih mesta opoziciji.
3.
Vaki} Branislav OO po ekstremizmu, kod CRDB Ni{.
4.
Od strane CRDB Ni{, izvr{ena su odre|ena proveravawa podataka, koji se odnose na eventualni odlazak dobrovoqaca na ratom zahva}ena podru~ja, pri ~emu su dobijena saznawa, da je zvani~an poziv
iz RSK poslat preko Luki} Nenada, koji je utvr|en kao kurirska veza Vaki}a prema RSK, da je po tom pitawu u Ratnom {tabu Beograd,
zajedno sa Vojislavom [e{eqom, postignuta na~elna saglasnost o
slawu dobrovoqaca, ali da se proveravaju neka saznawa koja ukazuju
da je pet ~lanova S^P-a uhap{eno na Iliyi od strane Vojske RSK,
zbog navodnog pucawa na avione UNPROFOR-a. Ina~e, Vaki} bi zajedno sa Zoranom Draìlovi}em iz Beograda za Sarajevo, odnosno
Pale, krenuo u sredu ili ~etvrtak 2/3. 2. 1994. godine kada bi se, navodno, sa rukovodstvom RSK i rukovodstvom S^P na Palama, kona~no dogovorili oko dolaska dobrovoqaca na ovo podru~je.
5.
Operativna veza Bobi je dobila zadatak da, u narednom periodu, kontinuirano prati delatnost kako Vaki}a tako i Tomislava Petrovi}a a na okolnosti wihovog okupqawa i eventualnog slawa dobrovoqaca na ratom zahva}ena podru~ja.
1 prim. predmet Vaki}a
1 prim. predmet op. veze Bobi
Saglasan
Pomo}nik na~elnika,
Krasomir Risti}
Operativni radnik,
Goran Stevi}
130
MCDLXXXVI
Centar RDB Ni{
Ekstremizam u zemqi
73-013 i 73-018
27. 1. 1994. godine

1.
Izvor: Marijanovi} Zora, izbeglica iz Mostara, trenutno nastawena u Ni{u, ulica Zetska broj 4/20.
Razgovor obavqen 20. 1. 1994. godine na terenu, na inicijativu
operativnog radnika.
Izvor nam pruà saznawa o neprijateqskim aktivnostima usmerenim protiv srpskog ìvqa na podru~ju Mostara.
Sa izvorom se u dosada{wem periodu u vi{e navrata kontaktiralo.
Izvor u fazi proveravawa. Podaci delimi~no provereni.
2.
U razgovoru izvor je izneo slede}e:
Prema ranijem dogovoru javqam vam se jer sam neko vreme ponovo provela na rati{tu u okolini Nevesiwa odakle sam se vratila
pre par dana.
Situacija na rati{tu je vrlo lo{a, s obzirom na nedostatak kako qudstva tako i naoruàwa.
Iz tih razloga, tokom novembra meseca 1993. godine, od strane
pukovnika Gu{i}a, komandanta Nevesiwske brigade, pozvani su svi
dobrovoqci koji se trenutno nalaze u Srbiji da se vrate u brigadu.
Glavni problemi i zloupotreba ratne situacije na ovom podru~ju nastaju dolaskom dobrovoqaca iz Ni{a u septembru 1992. godine.
Sastav dobrovoqaca je bilo me{ovit, odnosno sastojalo se od qudi
koji su ve} ranije boravili na rati{tu u okviru VJ, predvo|eni majorom VJ Gojkom Nenadovim, zvanim Meyik, ~lanova S^P pod rukovodstvom Vaki} Branislava kao i samostalne grupe ~etnika koju je
predvodio Quba Ivanovi} iz Ni{a, zvani Quba ~etnik.
Na osnovu ugleda i poznanstava koje je stekao na ovom podru~ju u
ranijem periodu, tokom septembra meseca 1992. godine major VJ Gojko Nenadov je formirao kowi~ku laku brigadu sastavqenu od dobrovoqaca. Po tom osnovu, od Uì~kog korpusa dobio je 20 pu{aka
marke tomson koje je na rati{tu zamenio za kala{wikove, ali
131
koji nisu do{li u ruke boraca i kojima se gubi svaki trag. Postoji
osnovana sumwa da je ovo oru`je prodato na teritoriji sanyaka i Kosova. Potencijalni sau~esnik u nelegalnoj trgovini i transportu
ovog oru`ja moè biti izvesno N. N. lice, zvani Pop, zaposlen kao
AVL na aerodromu u Nik{i}u. On je bio u stalnom kontaktu sa Nenadovim, a na podru~je Nevesiwa dolazio je vojnim vozilima, tako da
se nad wim nisu sprovodile kontrole na kontrolnim punktovima.
Ina~e, potpuniju dokumentaciju o pomenutom naoruàwu poseduje
moj budu}i suprug Dragoslav Davidovi} iz Ni{a, koji je u to vreme
bio Gojkov bliski saradnik, odnosno vodio materijalna zaduèwa jedinice.
Tokom septembra meseca 1992. godine, od strane Vojnog suda u
Ni{u, Nenadovu je su|eno upravo zbog toga {to je sa rati{ta doneo
izvesnu koli~inu naoruàwa kao i znatna materijalna sredstva, posle ~ega je napustio VJ i sada se nalazi na rati{tu kao dobrovoqac.
Veliki revolt kod boraca Nevesiwske brigade izazvao je i Vaki} Branislav, koji je predvodio dobrovoqce S^P. îwenica je da
1/3 naoruàwa koju je Vaki} zaduìo za svoje borce nikad nije do{la
do wih, ali o na~inu i putevima izno{ewa istog ni{ta bliè ne
znam.
3.
Nenadov Gojko, zvani Meyik, ro|en 30. 11. 1949. godine od oca Lazara, ulica B. Lewina broj 69/42, biv{i major VJ, stalno nastawen u
Ni{u, trenutno na rati{tu kao dobrovoqac.
Vaki} Branislav, OO po ekstremizmu u CRDB Ni{
Ivanovi} Quba, od oca Vlade, ro|en 1. 1. 1962. godine u selu
Softovi}, SO Uro{evac, poginuo tokom 1993. godine na rati{tu
isto~ne Hercegovine.
4.
Osim informativnog razgovora, od izvora je uzeta izjava na
osnovu ~lana 151, stav 2 ZKP na okolnosti pogibije oko 60 Srba, dana 26. 6. 1992. godine u parku Alekse [anti}a u Mostaru, o ~emu je
pisano ranije.
Sa izvorom je do sada u vi{e navrata kontaktirano i tom prilikom nam je pruìo saznawa i ukazao na lica koja nelegalno poseduju
oru`je a koje je u postupku oduzeto od strane RJB.
5.
S obzirom da izvor boravi na na{em podru~ju, a i daqe odràva
kontakte sa licima koja dolaze sa rati{ta biv{e BiH, planiramo
da nastavimo kontakte radi eventualne saradwe u ovoj oblasti.
132
Prilog: Fotokopija spiska lica i serijskih brojeva naoruàwa

zaduènih u Nevesiwskoj brigadi.
Saglasan
pomo}nik na~elnika,
Krasomir Risti}
Kucano u 4 primerka
1 prim. Centar RDB Ni{ OO V. Branislav
Operativni radnik,
Vladimir Mladenovi}
MCDLXXXVII
73-018
31. januar 1994. godine
Slu`bena bele{ka
Vaki} Branislav, za koga se kod CRDB Ni{ vodi operativna obrada po srpskom ekstremizmu, dana 29. 1. 1994. godine, bio je u vezi sa
Stojanovi} Desimirom iz Leskovca, licem koje za sada obavqa
funkciju predsednika S^P-a u istom gradu, kojom prilikom je Vaki} izrazio svoje nezadovoqstvo, odnosno napao Stojanovi}a zbog
odràne konferencije za {tampu tokom januara 1994. godine. Naveo
je da je zbog te konferencije i zbog stavova koje je tada izneo, od Vojislava [e{eqa pretrpeo kritike te da je to razlog {to se ne nalazi u Centralnoj upravi S^P. Upozorio je Stojanovi}a da vodi ra~una i da se ne eksponira pred dr Borom Kosti}em, predsednikom SRS
u Leskovcu, jer je on, posle odràne konferencije, odneo audio kasetu od jednog novinara i istu dao Vojislavu [e{equ sa obrazloèwem da Stojanovi}, uz inicijativu Vaki}a i Petrovi}a, razbija
SRS u Leskovcu.
Ovom prilikom, Stojanovi} je naveo da je na odre|en na~in on
kod Vojislava [e{eqa u nemilosti i da ovaj samo ~eka jo{ neki povod kako bi ga povukao i iz Savezne skup{tine. Do daqeg, Stojanovi} po nare|ewu Vaki}a ne sme da napada verbalno pripadnike, odnosno ~lanove SRS, dok s druge strane treba da prikupi {to ve}i
broj dobrovoqaca iz redova S^P-a, ali da pri tom ne iznosi razloge zbog takvog svog angaòvawa.
133
Operativna saznawa kojima raspolaè CRDB Ni{, kada je u pitawu aktivnost, odnosno delatnost SRS i S^P u Leskovcu, ukazuju
da je istovetna situacija kao i u Ni{u kada su u pitawu me|usobni
odnosi. Vaki}eva je inicijativa da se pripadnici S^P definitivno odvoje od ~lanova SRS, pa je u tom smislu Petrovi} i dobio instrukcije prilikom vi{e boravaka u Leskovcu, odnosno vi{e kontakata sa Stojanovi} Desimirom.
Tokom ovog perioda, bio je interesantan i kontakt Vaki}a sa
Vojinom Veqkovi}em, za koga se kod CRDB Ni{ vodi PO, kada je po
wihovoj oceni do{lo do rasula u SRS, odnosno da bi na mogu}im ponovnim izborima SRS katastrofalno izgubila zbog stava Vojislava [e{eqa prema pojedinim ~elnicima S^P-a. Konstatacija je da
je u ovom periodu Vojislav [e{eq prihvatio i proteìrao lica
koja }e ga, po Vaki}u i Veqkovi}u, prvom prilikom izdati. U tom
smislu su se dogovorili da, dana 31. 1. 1994. godine, traè prijem kod
Vojislava [e{eqa kada bi mu izneli svoje stavove i razmi{qawa.
1 prim. OO Vaki} Branislav
1 prim. PO Vojin Veqkovi}
Saglasan
Pomo}nik na~elnika,
Krasomir Risti}
Operativni radnik,
Branimir Madi}
MCDLXXXVIII
Republika Srbija
Saznawa o aktivnostima
kancelarije OUN-a u Kninu
Predstavnici civilnih poslova OUN su vrlo intenzivno pratili izbore i doga|aje vezane za iste na prostorima RSK.
Nakon izbora, ura|ena je analiza za kancelariju OUN-a u Zagrebu, tj. za lica vi{e funkcionere i to Oè Jolandu, vr{ioca du`nosti {efa civilnih poslova; Ana Marija-Koracu, Aracelo San134
tanu, kao i za Vladislav Gerasova svi iz kancelarije u Zagrebu, koji kontaktiraju i hrvatsku i srpsku stranu.
Analizu je uradio Abdala Maghub, vr{ilac du`nosti koordinatora civilnih poslova kancelarije u Kninu.
Ocena je da je do promene u drugom izbornom krugu do{lo zbog
otvorene podr{ke vlasti iz Republike Srbije Milanu Marti}u, te
se ovo ocewuje kao svojevrstan politi~ki udar. (Napomena: identi~nu formulaciju je dao Milan Babi}, {to upu}uje na mogu}nost da je
predstavnik OUN-a preuzeo, a nije je sam formulisao).
Ocena je da se narod u RSK upla{io represalija i izolacije
RSK, koja je apsolutno zavisna od Srbije. Pobeda Milana Marti}a
}e neizbe`no transformisati, i to radikalno, politi~ki pejza`
RSK, isti~e se u analizi predstavnika OUN-a, koji smatra da se
ovim poja~ava vezivawe Krajine za Srbiju, po{to }e Marti} garantovati kontrolu nad politi~kim i vojnim strukturama Krajine,
{to predstavqa implikacije Marti}eve pobede.
U analizi se daqe isti~e da }e do}i do promena u rukovodnim
strukturama Vojske Krajine, te se kao primer navodi smewivawe komandanta korpusa u Kninu \ilasa (jedan od krivaca za Miqeva~ki
plato napomena op. radnika) sa pukovnikom Vukosavqevi}em (stigao iz Beograda).
Zakqu~ak analize je da }e se Krajina sa novim predsednikom
pribliìti Beogradu, ja~aju}i time pozicije predsednika Milo{evi}a u razgovorima sa predstavnicima Republike Hrvatske.
Napomena:
Iz analize je vidqivo da predstavnici kancelarije OUN-a kontaktiraju rukovodstva stranaka u Krajini, SDS-a Krajine, Otaybinskog SDS-a i Ujediwenog SDS-a (svih srpskih zemaqa) kao i pojedince (veterinar Kuli} Boò istaknuti intelektualac iz Knina, formulacija iz analize. Iz Babi}evog rukovodstva ove kontakte ostvaruju poslanici Macura Lazo i Peri} Branko, te Kova~evi}
Drago.
Iz struktura bliskih G[ SV RSK ove kontakte ostvaruju Dobrijevi} Nikola i Kalapa} Mladen, iz rukovodstva tzv. srpske op{tine Zadar.
Dostavqeno:
specijalnom savetniku NRDB
operativnom radniku
arhivi
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
135
MCDLXXXIX
Republika Srbija
Saznawe o aktivnostima komande sektora Jug

Pukovnik Yory Orig (vr{ilac du`nosti komandanta sektora
Jug) i @ak Grinberg slu`benik civilnih poslova u Kancelariji
Knin, uradili su analizu aktivnosti i hrvatske i srpske strane u
sektoru Jug za generala Mekinisa u Zagrebu, u kojoj isti~u da Hrvati u ovom ~asu daju prednost stabilizaciji regije i privrednom konsolidovawu. Teì{te je na infrastrukturnim radovima, koji bi
omogu}ili po~etak turisti~ke sezone na zadarskom podru~ju i Kornatima. Radovi na elektro mreì i prenosu su ve} u toku, a zavr{avaju se pripreme za po~etak radova na novoj vodovodnoj mreì izme|u Zadra i [ibenika.
Nastavqa se izgradwa mosta na Masleni~kom `drilu, a u toku su
radovi za opravku i poboq{awe jadranske magistrale uz obalu od
Sewa do Zadra.
Do sredine 1994. godine, zavr{i}e se radovi na brani Peru~a,
koja bi trebala u eksploataciju, {to }e poboq{ati snabdevawe
energijom splitskog i industrijskog bazena, koji je sada u te{koj situaciji.
U analizi se isti~e da u Zadru vlada mi{qewe da je privreda u
Srbiji pred kolapsom i da je boqe da se Hrvatska uzdrì od vojne akcije, dok se taj kolaps ne dogodi. U sklopu ovih aktivnosti posebno
mesto ima otvarawe Aerodroma Zemunik. Najpre kao redovna po{tanska linija Split Zadar Zagreb, potom priprema za komercijalne letove laki avioni do 20 putnika i teretni saobra}aj.
Namena ovih programa u infrastrukturi je da se smawi i ako je mogu}e potpuno izbegne zavisnost od infrastrukturnih veza sa RSK.
Ove stavove su Orig i Grinberg proverili u kontaktima sa ùpanom zadarskim [imom Prtewa~om (ujedno i koordinator civilnih poslova za sektor Jug Republike Hrvatske) i komandantom Sektora Zadra brigadirom Gotovinom. U izve{taju isti~u da oba hrvatska predstavnika pokazuju kooperativnost, ali i namjeru da UNPROFOR u celosti iskoriste za ove planove.
Zainteresovani su naro~ito da se na Aerodromu Zemunik da sme{taj za kanadsku logisti~ku bazu, {to bi pove}alo bezbednost aerodroma.
136
U izve{taju isti~u da ovu akciju inicijativu, mora da nosi

UNRPOFOR, a ne da bude samo kanadska inicijativa.
Analiziraju}i srpsku stranu, isti~u slede}e mogu}nosti:
Prvo, da srpska strana zadrì vatrenu kontrolu artiqerijom
nad objektima infrastrukture, kao adut, po{to otvarawe objekata
infrastrukture vide u sklopu kona~nog teritorijalnog re{ewa.
Drugo, da rukovodstvo RSK ne èli privredne odnose sa RH i da
se povezuje sa ostalim srpskim zemqama, te su spremni da se sloè
sa hrvatskim planovima razvoja dotle dok Hrvati ne prave veliku
propagandu.
Tre}e, da u RSK ima toliko politi~kog haosa, da nisu donete nikakve odluke, ni u jednom ni u drugom smeru.
Prelomni momenat }e nastati nakon predsedni~kih izbora, i
otvarawa Aerodroma Zemunik.
@estoko granatirawe aerodroma bi bio signal Hrvatima, da im
Srbi ne}e dozvoliti daqi ekonomski razvitak i u~inio bi im privla~nijom vojnu opciju.
Sugestija za generala Mekinisa je da se u kontaktima sa rukovodstvom RSK insistira na dozvoli kori{}ewa Aerodroma Zemunik
ali ne u vojne svrhe.
Dostavqeno:
specijalnom savetniku NRDB
operativnom radniku
arhivi
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MCDXC
bezbednosti Beograd
71-0504
7. 2. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na delatnost âslava Oci}a, ministra u nepriznatoj vladi Milana Babi}a iz Beograda
137
Od na{eg sasvim pouzdanog izvora smo saznali da je, dana 1. 2.

1994. godine, izvesni NN mu{karac kontaktirao sa âslavom Oci}em.
Kako nam je izvor preneo, ^. Oci} je u toku kontakata, saop{tio
NN mu{karcu da je potpisan sporazum izme|u SDS-a Krajine i SRS
Srbije i da je povodom toga, istog dana, zakazana ve~era u restoranu
kod [ace za 20,30 ~asova.
Zatim je, po navodima izvora, âslav Oci} saop{tio NN mu{karcu, da je bio kod izvesnog Bate iz Skup{tine i da je od wega saznao da je kod wega dolazio [u{a, sa nekim pukovnikom DB-a, da bi
Bata intervenisao jer su ovi izdali nalog za hap{ewe [u{e, Egi}a i Travice u vezi ratnog profiterstva i ostalog. U panici su, zato je i Travica dolazio i traè pod hitno Branu Crn~evi}a i Mihajla Kertesa. Pored toga, u Belom Manastiru je uhap{en [u{in
pratilac izvesni Trpa.
Na kraju razgovora, âslav Oci} je, po navodima izvora, rekao
pomenutom NN mu{karcu da su po~ele interesantne stvari da se doga|aju.
Kucano u 4 primerka
Dostaviti:
2 h II up. RDB MUP RS
1 h odeq. CRDB
1 h op. radniku
Operativni radnik,
Rafajlovi} Milorad
MCDXCI
III i V uprava
Beograd
U prilogu dopisa dostavqamo vam slu`benu bele{ku o informativnom razgovoru s podacima koji se odnose na sumwive, nerazja{wene veze i kontakte Maksimovi} Vladislava zvanog Duco iz B.
Ba{te i dr.
Na~elnik Centra RDB
Jakov Simi}
Pisano u 3 primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP RS IIIuprava
138

1 h arhivi
Centar RDB Uìce
III/ekstremizam
79-036
7. 2. 1994. godine

1.
Izvor podataka je N.V. iz Bratunca.
Razgovor sa izvorom obavqen je 19. 1. 1994. godine u ugostiteqskom objektu u Ba~evcima, op{tina Bajina Ba{ta, od 11 do 13 ~asova, na inicijativu izvora podataka.
Izvor pouzdan, podaci ne provereni.
2.
Podaci se odnose na sumwive, nerazja{wene veze i kontakte
Maksimovi} Vladislava, zvanog Buco, iz Bajine Ba{te koji je, prema dosada{wim saznawima, aktivno ukqu~en u organizovani {verc
oru`ja i municije sa rati{ta u Republiku Srbiju sa Cvijetinovi}
Milunom, biv{im milicionarom SUP-a Bajina Ba{ta, kao i saznawa izvora o drugim licima koja su {vercovala oru`je na teritoriji Republike Srbije.
U razgovoru sa izvorom do{lo se do slede}ih saznawa: Krajem
decembra 1993. godine, kod izvora u ku}i, u Bratuncu, boravio je
Cvijetinovi} Milun sa Maksimovi} Vladislavom. Wih dvojica se
poznaju vi{e godina. Do dolaska u SUP Bajina Ba{ta Cvijetinovi}
je bio zaposlen u SUP-u Srebrenica, a zatim u SM u Skelanima, gde
je Maksimovi} ro|en, a po~etkom rata bio je na~elnik {taba TO u
Skelanima. Sa te funkcije je smewen zbog brojnih kriminalnih radwi i zloupotreba. Po saznawima izvora, supruge Cvijetinovi}a i
Maksimovi}a su u rodbinskom srodstvu.
Za vreme boravka u Bratuncu, iz izvorove ku}e, telefonom su pozivali voza~a Radomana Boòvi}a, predsednika Ve}a gra|ana u
Skup{tini SRJ u Beogradu. Karakter i sadrìna razgovora izvoru
nisu poznati, ali zna da se supruga tog voza~a devoja~ki prezivala
Andri}, da je rodom iz Lozni~ke Rijeke, op{tina Bratunac, i da su
joj roditeqi pre vi{e godina odselili u Kuzmin. Sa velikom zainteresovano{}u Maksimovi} i Cvijetinovi} su se angaòvali na
pribavqawu izvoda iz kwige ro|enih za suprugu tog voza~a. Zainteresovanost je pokazao i Cvijetinovi} Mom~ilo, jedan od ~elnika
139
SDS Srebrenice, za koga raspolaèmo podacima da se od po~etka

rata bavio brojnim kriminalnim radwama na podru~ju Bratunca,
Srebrenice i Skelana. Izvoru nisu poznati stvarni razlozi kontakata Maksimovi}a i Cvijetinovi}a sa ovim ~ovekom iz Beograda,
ali sumwa da su ovi u funkciji nekih kriminalnih radwi. Za vreme
boravka u Bratuncu, Maksimovi} je u slu`benim prostorijama posetio i Miroslava Derowi}a, predsednika SDS-a u Bratuncu. U vezi
Maksimovi}a, izvor je do{ao do podataka da je on na po~etku rata iz
SM u Srebrenici odneo 20 pi{toqa.
Milun ima brata Cvijetina, koji je zaposlen kao milicionar na
aerodromu u Beogradu. Po saznawima izvora, Maksimovi} je ostvarivao kontakte i sa Cvijetinom posredstvom Miluna, ali o karakteru veze i u~estalosti kontakata ne raspolaè konkretnijim podacima. Pored iznetog, izvor je do{ao i do podataka o jo{ jednom broju lica sa podru~ja Srebrenice, odnosno Bratunca, koja su na teritoriji Republike Srbije prodavala oru`je i to:
Cvijetinovi} Gojko iz Obada, op{tina Srebrenica, odneo je i
u Lazarevu kod Zrewanina prodao 2 automatske pu{ke. Gojko je pred
po~etak rata sa svojim kamionom zastava bio ukqu~en u dovoèwe
oru`ja za naoruàvawe Srba. Po~etkom rata pobegao je u Lazarevo
i sagradio ku}u u kojoj sada ìvi. Povremeno boravi na podru~ju Qubovije gde preprodaje benzin i naftu.
Jovanovi} Branko iz Srebrenice, pred po~etak rata od SDS-a
je dobio PAP-ovku, koju je predao, a kasnije je u Bratuncu zaduìo
automatsku pu{ku. Ubrzo posle toga beì u Srbiju, da bi bio priveden septembra 1992. godine. Tada zaduùje novo oru`je i ponovo beì u Srbiju. Sada se nalazi kao diler u Beogradu. Poku{avao je da
ode u Australiju, ali ne sme da do|e u Bratunac gde treba da produì paso{.
Cvijetanovi} Qubo iz Obada, op{tina Srebrenica, po~etkom
jula 1992. godine u Aàlici kod Srebrenice uzeo je 2.650 komada municije za {majser i 300 komada pi{toqske municije na poloàju
od Cvijetinovi} Luke. Ovoj municiji gubi se svaki trag. Ima indicija da je Qubo pro{vercovao u Srbiju i da je u to ume{an i wegov
sin Vidoje. Govori se da je jedna koli~ina municije prodata na podru~ju [apca, a jedan deo u Quboviji. U Quboviji Qubo ima brata
Cvijetinovi} Mi}u, koji ~esto dolazi u Bratunac. Ina~e, Qubo se
sada nalazi u Bratuncu i nije nigde na poloàju.
3.
Maksimovi} Vladislav, zvani Buco, ro|en 1949. godine u Skelanima, op{tina Srebrenica, od oca Milenka i majke Milice, auto140
prevoznik, sa prebivali{tem u Bajinoj Ba{ti. Do sada vi{e puta

osu|ivan i ka`wavan zbog raznih kriminalnih radwi.
Cvijetinovi} Milun, ro|en u selu Obadi, op{tina Srebrenica,
od oca @ivojina i majke Krstonije, dev. Ili}, milicionar, do pre
dva meseca bio zaposlen u SUP-u Bajina Ba{ta, kada je na svoj zahtev raskinuo radni odnos, sa prebivali{tem u Bajinoj Ba{ti. Po
operativnim saznawima izraàva nameru za odlazak u inostranstvo.
Cvijetinovi} Gojko iz Obadi, op{tina Srebrenica, sada sa prebivali{tem u Lazarevu, op{tina Zrewanin.
Jovanovi} Branko iz Srebrenice, sada se kao diler nalazi u Beogradu.
Cvijetinovi} Qubo, iz Obadi, op{tina Srebrenica, sada sa
prebivali{tem u Bratuncu, Republika Srpska.
4.
Preko drugih izvora }e se i}i na rasvetqavawe karaktera veza
i kontakata Cvijetinovi} Miluna i Maksimovi} Vladislava. Izvoru su dati zadaci da se angaùje na upotpuwavawu podataka o Cvijetinovi} Gojku, Jovanovi} Branku i Cvijetinovi} Qubi.
5.
Izvor podataka je rodbinska veza Cvijetinovi} Miluna i Cvijetina, te predlaèmo da se ta ~iwenica ima u vidu u eventualnom
kori{}ewu ovih podataka.
Pisano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP RS IIIuprava
2 h ovom Centru
Operativni radnik,
Mitra{in Jovanovi}
MCDXCII
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
9. 2. 1994
Fond PD1
Dokument, evidencioni broj: 94 5 2991
141
Krajwa pozicija: 00204V02

Broj snimaka: 7
Republika Srbija
Centar RDB Novi Sad
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
Ekstremizam
Izve{aj operativno-tehni~kog sredstva

I
Izvor: Tajna kontrola telefonskih razgovora
Podaci se odnose na: Kajmaka, OO po ekstremizmu 41001674,
veze sa kriminalcima iz RSK
veze sa kriminalcima u Gr~koj
veze sa kriminalcima MUP,
pro{iruje veze u privredi radi prelivawa finansijskih sredstava u svoju privatnu firmu,
ostala saznawa.
Razgovori su vo|eni od 25. januara do 4. februara 1994. godine.
Operativni radnik podnosi izve{taj 4. februara 1994. godine.
II
Tajna kontrola telefonskih razgovora se koristi na pra}ewu
delatnosti Kajmaka, OO po ekstremizmu, i na identifikaciji wegovih veza.
III
Na{ sasvim pouzdan izvor nam je preneo delatnost Kajmaka,
OO po ekstremizmu i wegovih veza u periodu od 25. januara do 4. februara 1994. godine.
U ovom periodu je Kajmak boravio u Gr~koj, gde je svoju novootvorenu robnu ku}u snabdevao potrebnom robom. Tako je preko izvesnog Yoa i Zorana Kajmak u Gr~koj organizovao kra|u patika i
farmerki, {to su ovi uspe{no obavili. U ove poslove su ume{ani
jo{ izvesni Kneèvi}, Branko Samaryi}, izvesni Joca i Rajko Risti} iz konzulata SRJ u Atini. Kajmak je za Risti}a obezbedio da
se peva~ici Vanesi obezbedi viza za Gr~ku, po{to Risti} sa wom
ima neke varijante za biznis.
142
Dakle, izvor iznosi da Kajmak preko svojih veza u Crnoj Gori

obavqa nedozvoqene finansijske transakcije. Tako je Moco Mi}unovi} iz Nik{i}a izneo u razgovoru da preko svog ~oveka iz Vlade Crne Gore, koji je ugra|en u dobit, planira da obavqa poslove
uvoza cigareta. U ovaj posao je ume{an i direktor Duvanske industrije koji mu je savetovao da ukoliko bude radio preko sopstvene
privatne firme, prvo mora obezbediti la`ne papire da je roba, tj.
cigarete ve} ocariwena (mogu}e je da je Moco Mi}unovi} ujak Dejana Vukoti}a prim. operativca).
U posao sa Kajmakom se ukqu~io i Mato Popovi} (081/33-570)
iz Podgorice, koji preko Italije za Kajmakovu robnu ku}u u Gr~koj nabavqa auto delove i farmerice, a preko svojih veza iz Robnih
rezervi Crne Gore za Kajmaka prodaju uqe.
U razgovoru sa Vukoti} Dejanom, Popovi} ga je molio da mu pod
hitno, po{to avioni ne lete, obezbedi da prebaci helikopterima
robu. Pri tome je Popovi} istekao da robu mora premestiti jo{ ove
nedeqe, jer mi spremaju da uzmu robu i sve ostalo. Na to mu je Vukoti} ponudio da mu taj problem sredi preko Mila \ukanovi}a, {to
je Popovi} kategori~ki odbio, jer od Mila ne èli nikakvu uslugu.
Dogovorili su se da Vukoti} sa Ivanovi} @ikom sagleda mogu}nost
da se angaùje helikopter za preme{tawe Popovi}eve robe.
Izvor nam je izneo da su u odsutnosti Kajmaka, svu organizaciju u Novom Sadu oko kra|e kola, reketa, kriminalnih radwi i ostalog, vodili @ika Ivanovi} i Dejan Vukoti}.
Dejan Vukoti} je do{ao iz Vukovara u Novi Sad i preko svojih
bliskih veza, Miroquba Vujovi}a iz Centra za obave{tavawe u Vukovaru, @apca Tubi} Neboj{e, kriminalca iza êlareva, zatim
izvesnog Ma~ka, Ramba i Guzije, Dragana carinika iz Vukovara, Sini{e iz Vukovara, Jeà iz Vukovara, Savtra~a iz Iloka, Daneta,
Uzora, [u{e (mnogi od navedenih su pripadnici Crvenih beretki
iz Iloka i Vukovara), kao i drugih lica organizuje kra|e i preprodaju automobila, preprodaju cigareta i druge robe, kao i drugih kriminalnih delatnosti. U ovom lancu oko kola u~estvuje i Vlada Kova~evi} iz Beograda (011/533-7128) i Dragan Obradovi} iz Beograda.
Kako na{ izvor navodi, Vujovi} Miroqub je u Vukovaru otvorio
neki lokal, preko koga nabavqa kafu bez carine, kola i dr. U svojoj
garaì Vukovi} drì ukradene automobile, a jedno vreme su tu bile sme{tene 24 ma{ine koje su, preko izvesnog Vladisavqevi}a, uzete iz Vuteksa.
Na{ izvor zatim navodi da je Vujovi} bio veza za kontakt izme|u Kajmaka i Gorana Hayi}a, po{to je Hayi} èleo da u|e u biznis
143
sa Kajmakom. U tom periodu je Dejan Vukoti} za potrebe Hayi}a

uterivao dugove po Krajini. Me|utim, ova veza se pokvarila pred
izbore, jer se Vujovi} odlu~io za Marti}a. Zbog ovakvog stava Vujovi} je do{ao u sukob sa Hayi}em, za koga je preko izvesnog Popovi}a (koji treba da bude direktor Naftne industrije Krajine) do{ao
do saznawa da je Hayi} pripremao neku vrstu pu~a. U vezi ovog sukoba, na{ izvor navodi da je nakon izbora do{lo do tu~e u kojoj je batine dobio (ne~itak nadimak) i wegov pratilac (mogu}e je da se
radi o Hayi}u) i da se sada o~ekuje kona~an obra~un u Beogradu, po{to svi imaju ekipe svoje i bi}e tamo krvi.
Vezano za legalizaciju ukradenih kola u Vukovaru, Dejan Vukoti} je izneo da je na carinu do{ao Darko Fot i otkrio mnogo mahinacija. Dejan se boji da Fot ne otkrije da su ovi retroaktivno ubacivali datume carine za automobile preko izvesnog Sini{e, Jeà i
Dragana (carinici u Vukovaru). Po navodima izvora, Dejan Vukoti}
je u nekim slu~ajevima vra}ao pojedincima ukradena kola preko svog
prijateqa, izvesnog Trajketa, ukoliko su u organizovanoj kra|i kola u~estvovali Mi{a Vojvodi} iz Tompojevca (navodno radi za Vojnu bezbednost), izvesni Zori}, izvesni Knele i Slavko Su~evi}.
Jedan deo poslova, po navodima na{eg izvora, Vukoti} i Ivanovi} obavqaju uz pomo} izvesnog Vra~ari}a iz Iloka (0210/741-368)
koji je najverovatnije vojno lice. Tako|e su uspeli da dobiju potvrdu da je @ika Ivanovi} zastupnik Agrokomerca iz Iloka, da bi u
trgovini naftom i cigaretama izbegli pla}awe carine uz pomo} la`nih dokumenata. Ovu robu (cigarete i naftu) Ivanovi} preuzima
u Danilovgradu uz pomo} Agrokomerca, a zatim je prodaje u SRJ,
jer ima prawe ovim papirima. Osim ovog, Ivanovi} poku{ava da
preko svojih i Kajmakovih veza obezbedi da nafta koju dobije bude
regresirana kao za poqoprivredu, kako bi im cena bila 2 DM u prodaji i time bi vi{e zaradili.
U razgovoru sa Kajmakom, Dejan Vukoti} ga je obavestio da je
SUP Novi Sada od Interpola dobio zahtev da proveri jedan jugo
iz Rentakara, koji je koristio Kajmakov ne}ak Todorovi} Sa{a u
^SFR. Po{to ne znaju {ta se tamo dogodilo, dogovorili su se da Vukoti} obezbedi li~nu kartu, i paso{ od nekog iza Vukovara i da napravi papir da je jugo izdat na to ime. Ovo im je omogu}io Vujovi}
Miroqub koji im je iz vukovarskog SUP-a dao dokumenta nekog ubijenog mladi}a. U vezi ovog posla Kajmak je prvo hteo da ispi{e neko ime na blanko paso{e koje poseduje, ali se kasnije predomislio,
smatraju}i da ih moè kasnije korisnije upotrebiti.
Tako|e je Kajmak dao zadatak da Vukoti} od izvesnog Bukinca
naru~i dva pi{toqa u obliku olovaka, kao onaj koji je ve} kupio. Vu144
koti} je to prihvatio i obavestio Kajmaka da je od Bukinca kupio

novog {korpiona sa tri {arèra iako i on (Vukoti}) i Kajmak
ve} imaju po jedan.
Na{ izvor daqe iznosi da je Vukoti} Dejan angaòvan da za ra~un izvesnog \ure i Ruè naplati dug od Kopawa Zorana (iz Novog
Sada, Bra}e Drowak br. 2, stan 25, telefon 395-524) u ~emu mu pomaè i Ivanovi} @ika, ali po{to je Kopawa odbio saradwu, Ivanovi} je angaòvao izvesnog Puru koji bi trebalo da sa izvesnim Kova~evi}em izlomi Kopawu.
Na kraju nam je izvor preneo da je Kajmak stupio u poslove sa
izvesnim (ne~itak nadimak) iz Lutrije Vojvodine, Vladom Tutinovi}em direktorom (ne~itak naziv firme) (traìo pozajmicu), Mi}om Abramovi}em iz Beograda, (ne~itko ime) Stojkovi}em iz Ni{a.
Nadaqe, izvor nam je preneo da je Kajmak progla{en za najhumaniju li~nost grada Novog Sada, jer je jedno vreme delio besplatno
hleb i mleko penzionerima, a u~esnik je mnogobrojnih humanitarnih delatnosti. Vezano za ovo napomiwemo da je Kajmak organizovao da Dejan Vukoti} krade posteqinu iz hotela Park, po{to mu
je u Gr~koj posteqina skupa.
IV
U daqem periodu }emo raditi na identifikaciji Kajmakovih
veza, posebno na na{em terenu. Prati}emo i pro{irewe Kajmakovih delatnosti u Crnoj Gori i RSK i o svemu redovno informisati.
Dostavqeno:
1 h MUP RS RDB RDB V uprava
1 h Operativnom radniku
Operativni radnik,
Slavko Vojvodi}
MCDXCIII
Ministarstvu unutra{wih poslova RS
Resoru dràvne bezbednosti V uprava
Beograd
U prilogu dostavqamo Slu`benu bele{ku koja se odnosi na u~e{}e dràvnih organa SAD u toku sukoba u BiH, i najnoviju eksploziju na sarajevskoj pijaci.
Na~elnik Centra resora DB,
Miroqub Vukadinovi}
145
Centar resora DB
I uprava SAD
5-064
9. 2. 1994. godine
Kraqevo
Slu`bena bele{ka
Dana 8. 2. 1994. godine, obavqen je razgovor sa prijateqskom vezom T.J. iz Beograda, koji je kontaktirao sa prijateqem iz Nema~ke.
U toku razgovora izvor je informisao o vojnoj prisutnosti i uticaju SAD na tok i ishod ratnih sukoba u biv{oj BiH.
Izvor je imao telefonski kontakt sa svojim prijateqem iz studentskih dana, muslimanske narodnosti, koji se pre zapo~iwawa rata u biv{oj BiH nastanio i zaposlio u Nema~koj, ali je, kao jedan od
cewenih sarajevskih intelektualaca, nastavio da odràva veze sa
pojedinim predstavnicima Ministarstva inostranih poslova muslimanske BiH, a po re~ima izvora, blizak je i sa nekim slu`benicima ameri~kih DKP u Nema~koj.
Izvor navodi da velika eksplozija, od koje je nedavno na sarajevskoj pijaci poginulo 68, a raweno preko 200 osoba, nije delo ni muslimanskih ni srpskih oruànih jedinica, koje se nalaze na podru~ju Sarajeva. To su u~inile, tvrdi izvor, specijalne jedinice ameri~ke armije, koje su infiltrirane u redovni sastav snaga UNPROFOR-a, i koje izvr{avaju komande, iskqu~ivo, Ministarstva odbrane SAD. Eksplozija nije nastala, navodi daqe izvor, navodnim granatirawem ili bombardovawem, kako se naj~e{}e iznosi u saop{tewima za javnost, ve} prethodno pripremqenom, i planski i tajno, od
strane ameri~kih profesionalaca, izvedenom akcijom postavqawa
ve}e koli~ine plasti~nog eksploziva, velike razorne mo}i, na vi{e mesta u prostoru kojim se prostire sarajevska pijaca. Eksploziv
je, prema re~ima izvora, aktiviran u pogodnom trenutku pomo}u
daqinskih detonatora. Izvor isti~e da, jo{ uvek, ne postoji politi~ki i vojni interes SAD da se rat na ovim prostorima zavr{i
mirnim putem, i da i daqe treba o~ekivati ovakve i sli~ne na~ine
produàvawa rata i odlagawa mira od strane vojnih i obave{tajnih
organa SAD, na prostorima biv{e BiH.
S obzirom da se radi o pouzdanom izvoru, ocewujemo da su navedeni podaci ta~ni.
Kucano u 4 primerka
146

2 h ovom centru
Operativni radnik,
Dragan [arenac
MCDXCIV
Republika Srbija
Centar RDB Novi Sad
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
ON Orijent

I
Izvor: Laj~in Petko, izbeglica iz Livna
Saznawa izvora vezana za formirawe HOS u Livnu i HercegBosni;
Srbe koje su u~estvovali u trgovini oru`jem;
Kontakte izvora sa oficirima bezbednosti biv{e JNA i Vojske Republike Srpske;
Ostala zapaàwa izvora.
Razgovor je obavqen 15. februara 1994. godine, u Temerinu, u slu`benim prostorijama operativnog radnika, na osnovu operativnih
saznawa o boravku izvora na na{em terenu.
Operativni radnik podnosi izve{taj 16. februara 1994. godine.
II
Do sada RDB sa izvorom nije bio u kontaktu. Razgovor je obavqen
posle upoznavawa sa izvorom posredstvom operativne veze Profesor 11306.
III
U periodu od 1973. do aprila 1992. godine, izvor je bio radnik
Vojnog odseka u Livnu. Pre toga je, kao prosvetni radnik, jednu godinu radio u Duvnu i jednu godinu u Bosanskom Grahovu. Nekoliko dana pred izbijawe rata u biv{oj BiH, aprila 1992. godine, izvor je napustio Livno. Porodicu je prebacio u Srbiju, a on je sa mawim in147
tervalima, na podru~ju biv{e BiH ostao do avgusta 1993. godine, kada se pridruìo porodici u Ba~ki Jarak, op{tina Temerin.
Prilikom razgovora, izvor nam je preneo svoja saznawa vezana za
okolnosti pod kojima je do{lo do formirawa HOS u Livnu i Hercegovini uop{te. Nakon pobede HDZ u Hrvatskoj, po~ela je nacionalisti~ka euforija Hrvata u Livnu i okolnim mestima (Duvno, Li{tica i dr.) i priprema za realizaciju ideje o stvarawu samostalne
dràve Hrvatske. Znaju}i da }e ovu ideju realizovati samo vojnim
putem, odmah su po~ele pripreme, na inicijativu Dobrosava Parage,
predsednika Hrvatske stranke prava, za formirawe HOS.
S obzirom da Livno pripada delu Hercegovine, gde su se usta{ke
tradicije odràle, raspoloèwe me|u Hrvatima bilo je takvo da
Paragi nije bilo te{ko da sebi na|e saradnike. Me|u inicijatorima za osnivawe HOS iz Livna izvoru su poznati:
Ante ]api}-Juri{i}, potpredsednik Hrvatske stranke prava,
ro|en u selu âprazlija, op{tina Livno, koji je poznat po tome {to
poti~e iz ~uvene usta{ke porodice;
Suàw Mato, zvani Rus, ugostiteq, selo Prisap kod Livna, boravio nekoliko godina u Francuskoj;
[eki} [efka Fahrudin, zavr{io Fakultet za op{tenarodnu
odbranu, zamenik komandira stanice milicije u Livnu. Po prestanku koalicije Hrvata i muslimana u biv{oj Bih, najverovatnije likvidiran, kao {to je ra|eno sa ve}inom drugih muslimana u HOS ili
HVO;
Vrgos Stanko, na~elnik biv{eg CSDB u Livnu, neznatno kasnije pristupio HOS;
Barun Stipo, profesor marksizma iz Zagreba, posle pobede
HDZ do{ao u Livno, gde je bio sekretar HDZ i na~elnik Sekretarijata za KO.
êlnici HOS retke uticajne qude koji im nisu odmah pristupili, poku{avali su na sve mogu}e na~ine da pridobiju u svoje redove.
S tim u vezi, izvoru je poznato da je dugo vremena vr{en pritiska na
Puri} Ivana, pukovnika biv{e JNA, na~elnika Okru`nog {taba
TO Livno. Prema saznawima izvora, Puri} je kasnije verovatno
pristupio HOS.
Na podru~ju op{tine Livno formirane su dve brigade HOS
(2.5003.000 qudi). Interesantno je da je veliki broj vojnih obveznika bio na privremenom radu u inostranstvu, wih oko 6.000, ali je veoma mali broj pri{ao HOS.
Od novembra 1991. do izbijawa rata u biv{oj BiH, vr{ena je sistematska obuka jedinica HOS sa vatrenim ga|awem na vojnim poli148
gotinima (Dobro, Zabri{}e, Tu{nica i dr.), uz provocirawe i progawawe Srba.

[to se naoruàwa HOS ti~e, oru`je je uglavnom stizalo iz Hrvatske, a jedan deo je kupovan od Srba. Od Srba koji su trgovali
oru`jem izvoru su poznati:
Laganin Svetko, direktor pilane Cincar u Livnu, ro|en u
selu Guber, oèwen Hrvaticom, ima dva sina, od kojih je jedan navodno na hrvatskoj a jedan na srpskoj strani. Svetko je, kao i drugi, trgovao oru`jem koje je dono{eno iz Knina od biv{e JNA za naoruàvawe Srba. Pored toga {to je prodavao oru`je Hrvatima, Svetko je
u~estvovao u spre~avawu Srba u samoorganizovawu i razbijao mnoge
akcije na suprotstavqawu Hrvatima. Izvoru je poznato da je Svetko
sada u Beogradu, gde poseduje poslovni prostor i teretna vozila, a
bavi se prevozom. Svoj stan u Livnu, po saznawu izvora, Svetko je zamenio za stan u Bawaluci;
Crnogorac Milovan, radnik ZOIL Sarajevo u Livnu, rodom iz
sela Zastiwe kod Livna. Prodavao oru`je poreklom od biv{e JNA
koje je dono{eno iz Knina.
Prema saznawu izvora, u preuzimawu oru`ja iz Knina u~estvovao je Milan [egrt, predsednik SDS u Livnu. [egrtu je bilo poznato da se ovim oru`jem trguje, ali nikad nije optuìvao Laganina, sa
kojim je ina~e bio u dobrim odnosima, {to upu}uje na zakqu~ak da je
i sam verovatno u~estvovao u prodaji oru`ja.
U daqem razgovoru, izvor nam je rekao da je od samog izbijawa rata u Hrvatskoj, radio za interese biv{e JNA i redovno kontaktirao
sa oficirima bezbednosti. Po zadacima oficira bezbednosti, obavqao je niz poslova u Mostaru i drugim mestima zapadne Hercegovine, a sa wima je kontaktirao neposredno, naj~e{}e u Travniku i Bawaluci. Tokom svog rada sa oficirima bezbednosti, izvor nam je rekao da je kontaktirao sa:
Belo{evi}em, zvanim Beli, pukovnik, po saznawu izvora, tada
glavni oficir bezbednosti VII armije. U to vreme komandant VII armije bio je general Milutin Kukawac. Sa Belo{evi}em je obi~no
kontaktirao u Travniku ili Glamo~u;
Mitrovi} Mitar, tada major JNA u Drvaru, kontaktirao ga pre
Belo{evi}a;
Stamenkovi} Vlastimir, zastavnik, radio u Komandi vojnog
okruga u Mostaru. Sada je aktivan oficir u Novom Sadu, gde i stanuje Temerinska broj 51. Po dolasku na podru~je okoline Novog Sada, izvor sa wim nekoliko puta kontaktira;
Tolimir Zdravko, pukovnik, koliko je izvoru poznato, sada
glavni oficir bezbednosti Vojske Republike Srpske.
149
Od izvora smo, u daqem razgovoru, obave{teni o wegovim saznawima vezanim za skloni{te koje je obezbe|ivala biv{a JNA u selu
Sturba kod Livna. Pomenuto skloni{te navodno je bilo nameweno
za sme{taj ~lanova biv{eg Predsedni{tva biv{e SFRJ u slu~aju
ratne opasnosti. Zastavnik Zori} Dane, poreklom iz Ba~kog Jarka,
sa rasporedom u Splitu, gde se i sada nalazi, predao je kqu~eve skloni{ta HOS. Po saznawu izvora, skloni{te je navodno bilo minirano, ali je Zori} verovatno upozorio HOS o tome. Po preuzimawu
skloni{ta, HOS ga je namenio za ratnu bolnicu. Moderna oprema i
sanitetski materijal za potrebe budu}e bolnice stigli su pre izbijawa rata.
Pored skloni{ta, izvoru je poznato da je HOS u RKC Gorica u
Livnu izveo podzemne radove za sme{taj hrane, lekova i sanitetskog
materijala.
IV
Izvor neproveren.
Paj~in Todora Petko, ro|en 20. januara 1948. godine u selu Gubin, op{tina Livno, gde je imao prebivali{te Bra}e Papina 36,
zavr{io Pedago{ku akademiju, oèwen, sada boravi u Ba~kom Jarku
M. Pijade broj 79.
Supruga Du{ka, ro|ena Marijan, bila mati~ar u Livnu. Sin Goran, ro|en 1974. godine, student Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Sin Slaven, ro|en 1979. godine, u~enik osnovne {kole
Slavko Rodi} u Ba~kom Jarku.
V
U narednih nekoliko dana izvor namerava da se vrati na rati{te u Republiku Srpsku, najverovatnije u Derventu. Istovremeno,
poku{a}e da za svoju porodicu u Republici Srpskoj obezbedi sme{taj.
Vezano za problem sme{taja porodice u Republici Srpskoj, izvor nam je rekao da je vi{e puta traìo od Vojske Republike Srpske
da mu pomogne, me|utim, do sada niko na tom planu ni{ta nije preduzeo.
Dostavqeno:
Operativni radnik,
Sava Marinkov
150
MCDXCV
73-020
15. 2. 1994. godine
Izve{taj saradnika
1.
Izvor: Saradnik Luks.
Sastanak sa izvorom odràn je 14. 2. 1994. godine u slu`benim
kolima, u vremenu od 18-19 ~asova, na inicijativu izvora.
Podaci se odnose na aktivnost Milana Stanojevi}a, PO po ekstremizmu na nivou CRDB Ni{.
Izvor pouzdan. Podaci u fazi proveravawa.
2.
Saradnik je podneo slede}i izve{taj: U petak, 11. 2. 1994. godine, u poslepodnevnim satima, u Ni{ je doputovao Zoran Popovi},
lider studentskog protesta 92. iz Beograda, ina~e bliska veza Milana Stanojevi}a i Gorana Kriva~evi}a.
Nije mi poznato da li je kombijem crvene boje, reg. tablice BG
989-153 Popovi} doputovao u Ni{, ali se vreme boravka Popovi}a
u studentskom domu-paviqona IV poklapa sa vremenom kada je pomenuti kombi bio parkiran ispred studentskog doma.
Pored Zorana Popovi}a iz Beograda, M. Stanojevi}a i G. Kriva~evi}a, zatvorenim dogovorima, koji su se odràli u sobi 11 D,
M. Stanojevi}a, prisustvovao je i izvesni, meni nepoznati Sreten,
ina~e zaposlen u EI Ni{.
Sreten je ispred studentskom doma parkirao kola, marke jugo
45, crvene boje, reg. tablice NI 251-117.
Dolazak Z. Popovi}a u Ni{ rezultat je dogovora postignutog
tokom trodnevnog boravka Gorana Kriva~evi}a u Beogradu, u vremenu od 8. do 10. 2. 1994. godine, ali i gotovo svakodnevnih telefonskih
razgovora M. Stanojevi}a iz govornice studentskog doma sa Popovi}em, Karajovi}em i Kriva~evi}em iz Beograda.
Razlog dolaska Z. Popovi}a u Ni{ je, pored ostalog, dogovor oko
otvarawa radio-stanice na Elektronskom fakultetu. Naime, inicijator organizator i budu}i vlasnik planirane radio-stanice bio bi
AST Asocijacija studenata tehnike. Antena bi bila locirana na
studentskom domu, a radio-stanica bi bila sme{tena u prostorijama
na Elektronskom fakultetu.
151
Tehni~ke usluge, izrada i montirawe ure|aja bili bi povereni

prof. Radenkovi}u sa Elekstronskog fakulteta.
Prema stavovima M. Stanojevi}a, ideju i prakti~nu realizaciju budu}ih aktivnosti oko otvarawa radio-stanice podrào je i dekan Elektronskog fakulteta Ninoslav Stojadinovi}. U po~etku }e,
prema oceni Stanojevi}a biti politi~kih pritisaka da se onemogu}i otvarawe ovakve radio-stanice od strane birokratske administracije dràve RS, ali, ukoliko se sve dobro zavr{i, pobeda je
blizu.
Imati u svojim rukama TV ili radio-stanicu, osloboditi se
pritisaka i monopola partije na vlasti, prema stavovima M. Stanojevi}a je dobar putokaz da je vlast blizu.
Sponzorstvo bi se, prema re~ima Stanojevi}a, ina~e odvijalo
preko prijateqa koji su i u dosada{wem periodu finansirali aktivnost AST, a jednim delom preko Sretena iz EI Ni{.
3.
Milan Stanojevi}, PO po ekstremizmu na nivou CRDB Ni{.
Goran Kriva~evi}, utvr|ena veza Milana Stanojevi}a.
Zoran Popovi}, ekstremista iz Beograda.
Sreten Pavlovi}, ro|en 7. 7. 1953. godine u Ni{u, od oca Milorada, diplomirani inèwer elektronike, zaposlen u EI Ni{, DP
Profesionalna elektronika, stalno nastawen u Ni{u, ulica Majakovskog broj 97/1.
4.
Izvr{ena je identifikacija Sretena N. iz Ni{a koji je i vlasnik pomenutog vozila jugo 45 crvene boje, br. NI 251-117.
5.
Podaci saradnika Luks zasluùju pa`wu RDB, jer u su{tini
predstavqaju nastavak aktivnosti ekstremno orijentisanih studenata NU i BG u pravcu zloupotrebe univerzitetske institucije i
populacije studenata za ciqeve vanparlamentarne borbe i ru{ewe Ustavom utvr|enog poretka Republike Srbije.
O ciqevima formirawa Asocijacije studenata tehnike (AST),
namerama i aktivnostima iste, glavnim nosiocima ovako formirane paralelne organizacije zvani~ni i legitimni predstavnik studenata SNU informisan je sl. bele{kom o informativnom razgovoru, sa op. vezom Dom, str. pov. br. 707 od 19. 3. 1993. godine.
S obzirom da napred navedeni podaci imaju zna~aj sa aspekta
RDB, u narednom periodu intenzivno }e se pratiti sve aktivnosti i
bezb. interesantni kontakti Milana Stanojevi}a i drugih lica iz
Ni{a i Beograda, posebno u vezi otvarawa pomenute radio-stanice.
152
S obzirom da je izvr{ena identifikacija Sretena Pavlovi}a

iz Ni{a, za istog }e biti sa~iwena op. provera.
Tako|e, izvr{i}e se identifikacija prof. Radenkovi}a sa
Elektronskog fakulteta u Ni{u, s obzirom na ~iwenicu da dva lica sa istim imenom i prezimenom predaju na pomenutom fakultetu.
Kucano u 4 primerka
1 prim. u PO Milana Stanojevi}a
1 prim. u dosije saradnika Luks
Saglasan,
pomo}nik na~elnika
Risti} Krasomir
Operativni radnik,
Mili} Qubi{a
MCDXCVI
Republika Srbija
Informacija
o promenama u organizaciji UNPROFOR-a
na prostoru RSK
U prvoj polovini februara, obavestio je general Bjern Heselberg, komandant UNPROFOR-a u sektoru Jug i hrvatsku i srpsku
stranu o promenama u organizovawu i rasporedu snaga UNPROFORa u RSK.
Po~etkom marta odrà}e se u Topuskom radni dogovor srpske i
hrvatske strane sa koordinatorom UNPROFOR-a za Hrvatsku i
UNPA zone (RSK) jordanskim generalom Tajibom. Ovo je nova
funkcija, koja do sada nije postojala, i uvedena je na predlog Jasu{i
Aka{ija.
Drugo, izvr{i}e se prestrukturirawe snaga UNPROFOR-a u sektoru Sever, tj. na prostoru Turwa i na liniju razgrani~ewa do}i }e
Poqaci, a Francuzi se predislociraju na podru~je Gline i Petriwe.
153
Prostor Plitvica, tj. op{tine Korenica, potpa{}e pod komandu sektora Jug, a do sada je bio u sastavu sektora Sever.
Oficir za informisawe u sektoru Jug Alen Roberts izjavio
je da }e se pove}ati broj pripadnika UNPROFOR-a u Hrvatskoj, dolaskom jordanskog bataqona, te bi za sva ~etiri sektora (RSK) iznosio 6 hiqada vojnika.
Uvo|ewe specijalnog koordinatora za Hrvatsku upu}uje na mogu}nost razdvajawa mandata UNPROFOR-a, posebno za Hrvatsku,
posebno za BiH i posebno za Makedoniju, po{to u martu isti~e rok
od {est meseci produètka mandata.
UNPROFOR isti~e da dolaskom Milana Marti}a na funkciju
predsednika dràve, srpska strana ne èli da u lokalnim pregovorima u~estvuju i predstavnici civilne vlasti, ve} samo vojne.
UNPROFOR sa punim interesovawem za li~nosti prati konstituisawe Skup{tine RSK, da bi, kako kaè Roberts, videli sa
kim }e pregovarati.
Dostavqeno:
specijalnom savetniku
F. Simatovi}u
operativnom radniku
analitici
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MCDXCVII
Republika Srbija
Br.
Beograd
Slu`bena bele{ka
Prijateqska pozicija iz MIP-a RSK zamolila je da se u Topuskom uru~i pismo za Milana Vojnovi}a, penzionera. Pismo je poslao wegov ro|ak guverner dràve Ohajo, koji je to pismo uputio
preko na{e ambasade.
Guverner je obe}ao pomo}i na{em otpravniku poslova oko organizovawa humanitarne pomo}i.
154
Napomena:
U Topuskom se nalazi kancelarija i UNIVPOL-a i UNCHR-a,
kao i komanda Sektora Sever UNPROFOR-a, te guverneru Vojnovi}u nije te{ko uputiti pismo preko wih. Mo`da je u wemu ipak
ostalo malo srpskog ose}awa, stoga predlaèm da se pismo uru~i po{iqaocu direktno, a kako se radi o starom ~oveku da ga pomognu
stru~ne slu`be (lekar, socijalni radnik) ukoliko je to potrebno.
CRDB Vojni} svakako treba upoznati sa ovim, ukoliko ve} ne
raspolaù, saznawem da je guverner jedne ameri~ke dràve poreklom sa Korduna.
Kucano u tri primerka
Dostavqeno:
na~elniku uprave
operativnom radniku
analitici
Prilog: pismo
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MCDXCVIII
Centar RDB Ni{
Ekstremizam
73-018
17. 2. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
Vaki} Branislav, za koga se kod CRDB Ni{ vodi OO po ekstremizmu, dana 13. 2. 1994. godine bio je u vezi sa izvesnim Mileton N.
iz Prijepoqa, koji koristi tel. broj 033-24-628, kojom prilikom ga je
Vaki} Branislav obavestio da je tokom protekle nedeqe boravio u
Republici Srpskoj, odnosno Vogo{}u i Palama, kada je obavio vi{e
razgovora sa tamo{wim politi~arima i vojnim rukovodstvom, a u
vezi odlaska pripadnika S^P-a na ove terene. Vaki}eva je procena
da u ovom trenutku ne bi trebalo slati dobrovoqce zbog politi~ke
situacije, a i zbog statusa koji bi pripadnici S^P tamo imali.
Ovom prilikom Vaki} je pokazao kod Mileta interesovawe za rad
S^P-a na terenu Prijepoqa, kao i probleme koje oni tamo imaju sa
muslimanskim ìvqem.
Obave{ten je da funkciju predsednika SRS i S^P-a obavqa Ga~evi} Rodoqub, ~iji je brat poslanik u Narodnoj skup{tini Repu155
blike Srbije, a da {to se ti~e muslimana imaju odre|ene probleme,

ali da to re{avaju na efikasan na~in, zbog ~ega je i on kao pojedinac omrèn me|u tim ìvqem.
Preneo je Vaki}u da su imali problema sa ocem âbarkape, jer
je on mi{qewa da mu je sin uhap{en zbog wihove krivice i da ih je
posle hap{ewa isterao iz ku}e prilikom wihovog odlaska radi uru~ivawa pomo}i.
Ovom prilikom potencirao je da je S^P u Prijepoqu organizovan i jak i da u svakom trenutku ima ve}i broj lica koja bi odmah krenula na rati{te. U tom smislu Vaki} je istakao da bez obzira na trenutnu situaciju oni moraju da budu spremni u svakom trenutku, a da
}e ih on li~no obavestiti ukoliko se bude i{lo ili u RSK ili u Bosnu, s tim da ne poku{avaju da ne{to samoinicijativno preduzimaju,
odnosno po grupama odlaze, s obzirom da je stav Centrale S^P-a da
se prema takvim pojedincima preuzmu rigorozne mere.
Sa ovom konstatacijom se sloìo i Mile napomiwu}i pri tom
Vaki}u da ima dva sina, da jedan studira, a da je drugi u S. Kamenici
gde je na drugoj godini u {koli za milicionere i da zbog toga i sam
vodi ra~una o svojim postupcima.
Ina~e, poznanstvo Vaki} Branislava i Mileta poti~e sa rati{ta Skelana 1993. godine, gde je Vaki} sa tada{wim ~inom majora
S^P-a obavqao funkciju komandanta dobrovoqa~ke grupe.
Interesantno je da je u proteklom periodu Vaki} animirao vi{e ~etni~kih komandanata na teritoriji Republike Srbije, sa kojima je i ranije bio u vezi, i iste upozorio na mobilnost i mnoge ponovne odlaske na ratom zahva}ena podru~ja, {to su wegovi sagovornici u celini prihvatili.
Mi{qewa smo da Slu`benu bele{ku treba dostaviti i NRDB
Uìce radi wihove informisanosti.
Saglasan
pomo}nik na~elnika,
Krasomir Risti}
Kucano u 3 primerka
Operativni radnik,
Branimir Madi}
156
MCDXCIX
73-028
17. 2. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
Preko sasvim pouzdanog izvora, dobijeni su podaci, koji se odnose na Stamenkovi} Miroslava, PO po ekstremizmu kod CRDB Ni{,
i wegovih aktivnosti koje sprovodi u dogovoru sa Veskom Osmajli}em, bratom Zvonka Osmajli}a, komandanta SG i li~nog telohraniteqa Vuka Dra{kovi}a, u smislu dezavuisawa i opstrukcije rada
pravosudnih organa u Subotici, pred kojima je u toku istra`ni postupak pokrenut prema Zvonku Osmajli}u.
U tom smislu, Stamenkovi} je vi{e puta, tokom 15. i 16. 2. 1994.
godine, telefonom stupao u kontakt sa predsednikom suda u Subotici, Milovanom Savati}em, op{tinskim javnim tuìocem, Krpi}
Biserkom i istra`nim sudijom Marijom Kneèvi}. Sva navedena
lica su direktno ukqu~ena u rad na navedenom slu~aju Zvonka Osmajli}a. Prilikom razgovora, sluè}i se hiperbolisawem i izmi{qawem podataka vezanih za sam slu~aj, vr{io je pritisak u ciqu {to
brèg preduzimawa radwi koje bi dovele do okon~awa istra`nog
postupka i osloba|awa Zvonka Osmajli}a. Stavqaju}i ispred sebe
SPO, i uveli~avaju}i wegovu snagu i svoju ulogu u istom, vr{io je
zastra{ivawe pomenutih pravosudnih organa, traè}i od istih da,
u slu~aju ako ne do|e do osloba|awa Zvonka Osmajli}a, najkasnije do
20. 2. 1994. godine, izdejstvuju otvarawe zatvorskih kapija, kako bi on
sa momcima, wih oko 400, u{ao u krug zatvora i sa rukama u yepovima dao podr{ku nepravedno uhva}enom Zvonku Osmajli}u.
îwenica je da su spomenuti nosioci funkcija u pravosudnom
sistemu Subotice pristali na razgovor sa Stamenkovi}em, iako je
sasvim sigurno da u tom trenutku osim na~ina na koji se predstavio
(kao Mile ili Miroslav iz Ni{a), drugim podacima o wemu nisu
raspolagali. U razgovoru su Stamenkovi}u potanko obja{wavali
ceo tok postupka, kao i radwe i mere ~ije se preduzimawe planira.
Pored davawa slu`benih podataka, pa i nekih koji bi trebali da
predstavqaju slu`benu tajnu, navedeni su krivicu zbog Osmajli}evog zadràvawa u pritvoru prebacivali sa jednog na drugog.
Stamenkovi} je perfidnim na~inom vo|ewa razgovora, u kojima
je koristio i delove citata svojih sagovornika, uspeo da dovede do
raskola, posebno izme|u tuìoca B. Krpi}a i istra`nog sudije M.
Kneèvi}a.
157
Op{ti je zakqu~ak, da su nosioci pravosudnih funkcija iz Subotice, najverovatnije iz straha, zbog pritisaka koje doìvqavaju u
slu~aju Zvonka Osmajli}a, do te mere popustqivi da se, nezavisno od
samog dokaznog materijala, kod svih ose}a èqa za {to brìm okon~awem istog, i to na jedini na~in osloba|aju}om presudom zbog navodnog nedostatka dokaza
Interesantno je napomenuti i ~iwenicu da je Stamenkovi} svoje razgovore sa vr{iocima pravosudnih funkcija snimao na audio
traku, koju je kasnije, tako|e putem PTT veza, reprezentovao Vesku
Osmajli}u, ~ime je traìo od istog podr{ku i eventualna daqa
uputstva, dokazuju}i kako on kaè snagu SPO-a u ovoj dràvi.
Procewujemo da je ovakva aktivnost Stamenkovi}a, u pruàwu
pomo}i Zvonku Osmajli}u, smi{qena sa tendencijom da se u narednom periodu jo{ vi{e pribliì grupaciji pripadnika SG u Beogradu, kako bi to iskoristio za svoje politi~ke ambicije i sticawe materijalne koristi, bave}i se zastra{ivawem odre|enih poslovnih
krugova i pojedinaca, svojim poloàjem u okviru SG.
Mi{qewa smo da sa informacijom treba upoznati CRDB Subotica, s obzirom na oportuno i kolebqivo dràwe nosioca odre|enih funkcija u Okru`nom sudu u Subotici, vezano za istra`ni postupak prema Zvonku Osmajli}u.
Dostavqeno:
Operativni radnik,
Goran Stevi}
MD
Centar RDB Ni{
Ekstremizam
73-018
21. 2. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
Aktivnost Vaki} Branislava, za koga se kod CRDB Ni{ vodi
OO, u proteklih nekoliko dana bila je usmerena na kontaktirawe
vi{e ~elnika S^P-a na ~itavoj teritoriji SRJ, u ciqu obave{ta158
vawa i stavqawa u odre|ewu pripravnost wihovog ~lanstva iz razloga eventualnog odlaska na ratom zahva}ena podru~ja.
Tako je, dana 20. 2. 1994. godine, bio u vezi sa Jovanom Ostoji}em,
~etni~kim vojvodom iz sela Prigrevice kod Apatina, kada ga je
Ostoji} obavestio da se upravo vratio iz Vogo{}a gde je bio na odre|enim dogovorima sa politi~kim i vojnim rukovodstvom, a da je
po povratku od Ratnog {taba S^P-a iz Beograda, kao i samog Vojislava [e{eqa, dobio nare|ewe da u tu oblast odvede ve}u grupu dobrovoqaca, odnosno pripadnika S^P-a.
Vaki} ga je pri tom upozorio na odre|ene sukobe izme|u vojnog
i politi~kog rukovodstva, odnosno netrpeqivosti pojedinih komandanata koju oni ispoqavaju prema pripadnicima S^P. U tom slu~aju preneo je Ostoji}u da je i sa Du{icom Nikoli}, pre dve nedeqe,
boravio u Vogo{}u i da je on Ratnom {tabu predloìo Ostoji}a kao
iskusnog ratnika koji bi na taj teren doveo dobrovoqce.
Po Ostoji}u, ve} je sa~iwen plan wihovog Ratnog {taba, s tim
{to bi Vaki} sa najiskusnijim pripadnicima S^P-a iz Ni{a, do{ao u odre|enom momentu kada bi dobio poziv od Ostoji}a. Navodno, takav plan je napravqen u Centrali S^P-a, ako oko detaqa i
razloga slawa ove druge grupe koju bi vodio Vaki} nije ni{ta bliè komentarisano.
Stav je obojice da u ovom trenutku treba oja~ati S^P, s obzirom
da je do{lo do sukoba u SRS na teritoriji SRJ, kao i da treba na rati{te poslati {to ve}i broj lica kako bi stekli odre|eno ratno
iskustvo koje bi im posluìlo za mogu}e eventualne sukobe i u SRJ.
Ovakav stav Jovana Ostoji}a i Vaki} Branislava, da je sada trenutak da se S^P afirmi{e i stvori vojna formacija od istih, ispoqen je u vi{e navrata prilikom wihovih kontakata kojih je nekoliko puta bilo u proteklih mesec dana.
Primedba, scene i odluke nadle`nih stare{ina
Saglasan
pomo}nik na~elnika,
Krasomir Risti}
Kucano u 3 primerka
Dostavqeno:
Operativni radnik,
Branimir Madi}
159
MDI
73-029
21. 2. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
Dana 19. 2. 1994. godine, Stankovi} Miodrag, zvani U~a, OO po
srpskom ekstremizmu kod CRDB Ni{, ostvario je kontakt sa Jankovi} Draganom zvanim Smederevac, nastawen u Smederevu, ulica Jovana Cviji}a broj 3.
Poznanstvo navedenih datira jo{ iz vremena wihovog zajedni~kog boravka na isto~nohercegova~kom rati{tu u okviru SG, koje je
kasnije odràvano povremenim kontaktima i susretima u Beogradu,
a povodom raznih manifestacija, na kojima su bili prisutni i pripadnici SG.
Stankovi} je obavestio Jankovi}a da je upoznat sa celokupnom
situacijom u vezi Osmajli} Zvonka, komandanta SG za Srbiju, koji je
nedavno uhap{en i da je wegov stav, a i stav pripadnika SG iz Ni{a,
da su motivi wegovog daqeg zadràvawa u pritvoru iskqu~ivo politi~ke prirode. Pri tom, iskazao je neskrivenu bojaznost da }e sli~nu sudbinu u Srbiji doìveti i ostali kqu~ni qudi iz SG, a posebno oni koji su bili na rati{tu, jer ciq vladaju}eg reìma nije
samo politi~ko cepawe najja~e opozicione stranke, ve} i progon dobrovoqaca SG koji su branili srpske zemqe, sve to sa ciqem diskreditovawa bilo kakvog wihovog patriotizma i mo}i.
Tako|e, nagovestio je da }e Ni{ki gvozdeni puk, ukoliko uskoro Zvonko Osmajli} ne bude bio pu{ten na slobodu, biti spreman da
sprovede akciju {trajka gla|u i to na isti na~in na koji je sprovedena prilikom hap{ewa Vuka i Danice Dra{kovi}.
Izrazio je spremnost 15-20 pripadnika SG iz Ni{a, sa wim na
~elu, da ovu akciju prakti~no i sprovedu, s tim {to }e se kona~na odluka znati nakon konsultacije s licima iz najblièg Osmajli}evog
okruèwa.
Ukoliko bi Ni{ki gvozdeni puk organizovao {trajk gla|u povodom politizovanog hap{ewa komandanta SG za Srbiju Zvonka
Osmajli}a, Stankovi} je najavio odràvawe konferencije za {tampu, dan uo~i stupawa u {trajk, na kojoj bi obrazloìo razloge preduzimawa navedene akcije.
[trajkom bi, po wegovim re~ima, pre svega, u svom zahtevu traìli da odmah prestane maltretirawe Osmajli}a, da se isti u {to
160
kra}em roku pusti na slobodu i da se nakon toga obezbede objektivni uslovi i su|ewe bez ikakvih politi~kih i strana~kih uplitawa,
radi utvr|ivawa stvarne krivice.
Jankovi} se sloìo sa iznetim predlozima i stavovima, naglasiv{i da je u Srbiji trenutno na delu razbijawe vrha SG i SPO-a i
da je, nakon Vuka Dra{kovi}a, na tapet stavqen i Z. Osmajli}, ~ovek
u koga lider SPO-a ima najve}e poverewe.
Tako|e je naveo da }e se prikqu~iti {trajka~ima, ukoliko bude
{trajka, i da }e se o tome pouzdanije znati za nekoliko dana.
S obzirom na ~iwenicu da je Stankovi} Miodrag, zvani U~a, organizator pro{logodi{weg {trajka gla|u, a povodom hap{ewa Vuka Dra{kovi}a, wegove najave o ponovnom organizovawu ovakve akcije mogu biti vrlo realne. Wegov motiv eventualnog preduzimawa
ovakvih koraka s jedne strane je ideolo{ka i strana~ka privrènost Z. Osmajli}u, a, s druge strane, èqa da povrati poquqani
ugled zbog optu`bi za Premovi}evsko dràwe u vreme unutarstrana~kog sukoba. Tako|e, tu je nezaobilazna i èqa da se celom slu~aju umetne politi~ka komponenta i izvr{i pritisak na nadle`ne
dràvne organe.
U narednom periodu, primenom mera i radwi RDB, prati}e se
sve aktivnosti vezane za najavu organizovawa {trajka gla|u od strane grupe ekstremista i o svim saznawima, u ciqu adekvatnog postavqawa, blagovremeno }e se informisati.
1. prim. Centar RDB Ni{ OO Stankovi} M. U~a
Saglasan,
pomo}nik na~elnika
Krasimir Risti}
Operativni radnik,
Dragan \or|evi}
MDII
73-028
21. 2. 1995. godine
161
Slu`bena bele{ka
Preko sasvim pouzdanog izvora, utvr|eni su podaci koji se odnose na aktivnosti Stamenkovi} Miroslava, PO po ekstremizmu kod
CRDB Ni{, kao i wegovi kontakti sa Veskom Osmajli}em, bratom
Zvonka Osmajli}a, komandanta SG i li~nim telohraniteqem Vuka
Dra{kovi}a, i Stankovi} Miodragom zvanim U~a, OO po ekstremizmu kod CRDB Ni{, u ciqu organizovawa {trajka gla|u ispred zatvora u Subotici, u kome je trenutno Zvonko Osmajli}, prema kome
je pokrenut istra`ni postupak, u ciqu wegovog osloba|awa.
Ina~e, III uprava RDB je obave{tena o vr{ewu pritiska Stamenkovi} Miroslava prema organima pravosu|a u Subotici, slu`benom
bele{kom br. 500 od 17. 2. 1994. godine.
Iste mere Stamenkovi} je nastavio da primewuje i posle toga,
za {ta je osnovni razlog traèwe novih radwi u postupku od strane
javnog tuìoca, {to bi produìlo boravak Z. Osmajli}a u istra`nom zatvoru za dodatnih {est meseci.
U tom smislu, obavio je razgovor sa Veskom Osmajli}em, kojom su
se prilikom dogovorili da, ako sudsko ve}e odlu~i da se navedena
radwa primeni, organizuju mirni {trajk gla|u ispred zatvora u Subotici. Vesko Osmajli} je obavestio Stamenkovi}a o sli~nim razgovorima koje je ve} obavio sa pripadnicima SG iz Kragujevca, Vara`dina i drugih gradova, kao i sa Stankovi} Miodragom, zvanim
U~a, OO po ekstremizmu kod CRDB Ni{.
Nadovezuju}i se na prethodni razgovor, Stamenkovi} je stupio u
kontakt sa Stankovi}em, kojom su se prilikom saglasili na~elno da
treba organizovati navedeni {trajk i da za to treba animirati qudstvo.
Stankovi} je bio mi{qewa da sa navedenim {trajkom treba otpo~eti u Ni{u, a da ga u kasnijoj fazi treba preseliti pred istra`ni zatvor u Subotici.
Prati}e se i daqe aktivnost Stamenkovi} Miroslava, u smislu
kori{}ewa SG u ciqu zastra{ivawa, kao i wegova aktivnost oko
organizovawa protestnih skupova vezanih za istra`ni postupak
prema Z. Osmajli}u.
Kucano u 3 primerka
1 prim. CRDB Ni{
162

Saglasan,
pomo}nik na~elnika
Risti} Krasomir
Operativni radnik,
Stevi} Goran
MDIII
6-050
21. 2. 1994. godine

I
Izvor: operativna veza Konzul 764VO649.
II
Podaci se odnose na delatnost lica iz Poàrevca i {ire, sa pozicija ekstremizma.
Izvor je u razgovoru sa operativnim radnikom ispri~ao da je 19.
o.m. u Poàrevcu, u kongresnoj sali hotela Dunav, sa po~etkom u 11
~asova, trebalo da se odrì vanredna skup{tina Glavnog odbora
(glavnog {taba) Ravnogorskog ~etni~kog pokreta (o ~emu je pisano u na{oj slu`benoj bele{ci br. 257, od 11. 2. 1994. godine), ali je
ista odloèna u posledwem trenutku zbog lo{ih vremenskih uslova
i nemogu}nosti prisustvovawa predstavnika iz Vaqeva, [apca, Loznice i dr.
Pomenuta skup{tina zakazana je za 26. 2. o. g., u Vaqevu, a nosilac organizacionih poslova trebalo bi da bude potpredsednik R^P
iz Vaqeva (Roksandi} ili sli~no).
Prema re~ima izvora, razlog za vanredno odràvawe skup{tine
jeste dogovor oko pripajawa stranke Srpska nacionalna unija sa
R^P i sagledavawe uslova za daqi rad R^P kroz SNU, kao i pripajawe dela ~lanstva SNO Ravnogorskom ~etni~kom pokretu.
Tim povodom, pored otkazanog sastanka, u Poàrevac je doputovao NN potpredsednik SNU iz Kragujevca, koji je imao preliminar163
ne razgovore 19. o.m. u hotelu Dunav sa potpredsednikom R^P, Boìdarom Petrovi}em.

Osim toga, nezvani~no se skupio i jedan broj pripadnika R^P iz
Poàrevca i okoline, koji nije bio blagovremeno obave{ten o otkazivawu sastanka. Izvor je, me|u wima, prepoznao Borislava Jaci}a iz Poàrevca, stomatologa, NN profesora Poqoprivredne
{kole u Poàrevcu, Toftu iz naseqa Zabela kod Poàrevca i Requ Petkovi}a, ortopeda iz Poàrevca.
U razgovoru sa Boìdarom Petrovi}em, zvanim Boà êtnik,
potpredsednikom R^P iz Poàrevca, izvor je do{ao do podataka
da su pripadnici R^P tako|e i supruga biv{eg komandanta kasarne VJ u Petrovcu, Stanojevi} N., javni tuìlac iz Poàrevca i Krstev Granica, supruga zamenika okru`nog javnog tuìoca Krstev
Dimitra.
III
Petrovi} Boìdar, ro|en 2. 4. 1923. godine u selu Vrbnica, SO
Malo Crni}e, od oca Pauna, stalno nastawen u Poàrevcu, ulica
Vardarska broj 24/16, potpredsednik R^P, izdvojen slu~aj ovog centra po ekstremizmu.
Jaci} Borislav, ro|en 3. 4. 1958. godine u Poàrevcu, od oca
Aleksandra, stomatolog, stalno nastawen u Poàrevcu, ulica Kosan~i}eva 10.
Petkovi} Reqa, ro|en 17. 9. 1937. godine u Kragujevcu, od oca
Du{ana, ortoped, stalno nastawen u Kostolcu, SO Poàrevac, ulica Trg bratstva jedinstva broj 8.
Krstev Granica, ro|ena 4. 4. 1953. godine u selu @deglavo, SO
Lebane, od oca Branka, socijalni radnik, stalno nastawena u Poàrevcu, ulica Jovana Popovi}a broj 3.
NN profesor Poqoprivredne {kole u Poàrevcu.
NN potpredsednik SNU iz Kragujevca.
IV
Vr{ena je opservacija pripadnika R^P koji su se okupili u Poàrevcu u hotelu Dunav, povodom odràvawa sastanka R^P i
identifikacija odre|enog broja lica.
V
Izvr{enom opservacijom pripadnika R^P koji su do{li na otkazani sastanak identifikovali smo i Tomu N., zaposlenog u DP
Litas, Dragana ]iftu, zaposlenog u JP Elektromorava Poàrevac, kao i Stamenkovi} Stani{u zvanog Tofta, ro|enog 10. 1. 1955.
164
godine u Leskovcu, od oca Petronija, stalno nastawenog u nasequ Zabela, SO Poàrevac, koji je od-ranije poznat kao ekstremista i pripadnik SG.
Stanojevi} N., koji se nalazi na spisku pripadnika R^P kao javni tuìlac, najverovatnije je Jovan Stanojevi}, ro|en 4. 12. 1943. godine u Beogradu, SO Vra~ar, od oca Du{ana, predsednik Op{tinskog suda Poàrevac, biv{i OJT, stalno nastawen u Poàrevcu,
ulica Dositejeva broj 6/7.
Naknadno }emo izvr{iti potpunu identifikaciju svih pomenutih lica, kao i operativni uvid u wihovu aktivnost u narednom periodu, a posebno Petrovi} Boìdara, potpredsednika R^P iz Poàrevca, koji se sagledava kao izdvojen slu~aj ovog centra po ekstremizmu.
Imaju}i u vidu da je skup{tina R^P zakazana za 26. 2. o. g., u Vaqevu, instruisali smo na{a operativna upori{ta da prisustvuju
ovom sastanku, identifikuju sve pripadnike R^P sa ovog prostora,
kao i da sagledaju eventualno nastojawe paravojnog organizovawa
imenovanih.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
Zlatko Aran|elovi}
MDIV
73-020
21. 2. 1994. godine
Izve{taj saradnika
1.
Izvor: Saradnik Luks.
Sastanak sa izvorom odràn je 18. 2. 1994. godine u slu`benom
vozilu, u vremenu od 15,30 do 16,30, na inicijativu izvora.
165
Saradnik se koristi za pra}ewe aktivnosti Milana Stanojevi}a, PO po ekstremizmu na nivou CRDB Ni{, kao i wegovih utvr|enih veza.
2.
Saradnik je podneo slede}i izve{taj: Tokom svog boravka u Ni{u, Zoran Popovi} iz Beograda sa Milanom Stanojevi}em i Goranom Kriva~evi}em, u sredu, 16. 2. 1994. godine, u ve~erwim satima, u
studentskom domu paviqona IV, sa~inili su jedna dopis, naslovqen
predsedniku JUSO-a u Berlinu, sa naznakom KRUG, sa namerom da
isti upute u Nema~ku, gorepomenutom naslovu.
Na formatu A4, u dopisu informi{e se da u SRJ postoji organizacija mladih socijaldemokrata pod nazivom Socijaldemokratska
omladina, a u okviru we posebna organizacija koja okupqa mlade qude zapadnoevropske orijentacije. Okosnicu takve organizacije, navodni se u tekstu, ~ine studenti koji su organizovali i vodili Studentske proteste 1991/92. godine, a ista se zalaè za promenu sistema u SRJ, za qudska prava i slobode, za objektivnost medija, sa posebnim akcentom da je najve}a pa`wa u dosada{wem radu posve}ena borbi protiv sada{weg reìma u Srbiji na ~elu sa Slobodanom Milo{evi}em.
Na kraju teksta, autori pomenutog dopisa ukazuju da su na ovu
ideju do{li koriste}i informacije i prijateqstvo sa Mirkom Jovi}em nakon ~ega su odlu~ili da se obrate predsedniku ove bratske
organizacije sa apelom za saradwu i pomo} u daqem radu.
Ina~e, M. Stanojevi}, G. Kriva~evi} i Zoran Popovi} nameravaju da putuju za Francusku i Nema~ku, kako bi obezbedili odre|ena
finansijska sredstva od sponzora za predstoje}e aktivnosti (otvarawe radio-stanice i sl.)
3.
Milan Stanojevi}, PO po ekstremizmu na nivou CRDB Ni{.
Goran Kriva~evi}, utvr|ena veza Milana Stanojevi}a.
Zoran Popovi}, student iz Beograda.
4.
Izvor je, po instrukcijama, izuzeo primerak pomenutog dopisa.
5.
Podaci saradnika Luks zasluùju pa`wu RDB, jer u su{tini
predstavqaju nastavak aktivnosti ekstremno orijentisanih stude166
nata NU i BG, u pravcu zloupotrebe univerzitetske institucije i

populacije studenata za ciqeve vanparlamentarne borbe i ru{ewe Ustavom utvr|enog poretka Republike Srbije.
Prezentirani podaci u bele{ci o uspostavqawu kontakta sa
inofaktorom, u ciqu prikupqawa finansijskih sredstava za predstoje}e aktivnosti u ciqu destabilizacije i ru{ewa Ustavom utvr|enog poretka Republike Srbije, predstavqaju, u su{tini, nastavak
aktivnosti pomenutih ekstremnih lica posebno tokom boravka Zorana Popovi}a iz Beograda u Ni{u, o ~emu je informisano i prethodnim izve{tajem saradnika Luks sp. br. 489 od 17. 2. 1994. godine.
Prilog: Fotokopija pomenutog teksta.
Kucano u 4 primerka
1. prim. RDB MUP RS III uprava
1 prim. u PO Milana Stanojevi}a
1 prim. u dosije saradnika Luks
Saglasan,
pomo}nik na~elnika
Krasomir Risti}
Operativni radnik,
Qubi{a Mili}
MDV
Resor dràvne bezbednosti MUP Republike Srbije
V uprava
Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam Slu`benu bele{ku, koja se odnosi na saznawa o aktivnosti ekstremista u Morovi}u, op{tina
[id, na vr{ewu pritisaka u pravcu iseqavawa nesrpskog ìvqa u
Republiku Hrvatsku.
Za na~elnika Centra,
Puni{a \uki}
Prilog: 1
Republika Srbija
167
Odsek [id
22. februar 1994. godine
Slu`bena bele{ka
Dana 16. 2. 1994. godine, operativnim putem do{li smo do anonimnog pisma koje je upu}eno Pupi} Peri, sin Filipa, ro|en 12. 3.
1957. godine u Morovi}u, op{tina [id, Hrvat, dràvqanin SRJ, sa
prebivali{tem u Morovi}u, ulica Proleterska broj 5.
Pismo je u toku no}i 15/16. 2. 1994. godine ostavqeno ispod ulazne kapije, a u istom se nalazio zamotan metak kalibra 7,9 mm. Isto
je napisano na komadu papira formata A/5 iscepqenog iz rokovnika, kojim se Pupi} ucewuje sa 3.000 DEM, ako èli i daqe ostati u
Morovi}u. Upozorava se da }e naknadno dobiti obave{tewe gde }e
ostaviti novac, te mu se nalaè, ako prihvata ucenu, da sa prozora
ku}e skine obave{tewe da mewa ku}u kao i da ne daje otkaz koji je najavio u firmi. Na kraju se navodi da, u koliko se ne bude pridràvao navedenih obaveza, da }e biti zaklan. U prethodnom periodu na
Pupi}a je, od zasad nepoznatih lica, vr{en pritisak da se iseli, te
su mu 31. 8. 1993. godine i 30. 12. 1993. godine, podmetnute eksplozivne naprave koje su izazvale materijalnu {tetu na ku}i.
U razgovoru sa Pupi}em, do{li smo do saznawa da je u popodnevnim ~asovima 16. 2. 1994. godine preko kurira u MZ Morovi}, ~ije mu
ime nije poznato, dobio pismo koje je navodno do{lo putem Crvenog
krsta od wegovog poznanika Treoni} Luke iz Stro{inaca. U istom
se navodi da mu je Luka na{ao ku}u za zamenu sa izvesnim Dragi} Miloradom iz Ra~inovaca, SO @upawa, ulica Ru|era Bo{kovi}a broj 12.
U kontekstu toga, izvor je izjavio da sa Lukom nije bio u kontaktu od polovine 1991. godine, kao i da ne poznaje lice koje se u pismu
navodi za zamenu ku}e. U daqem razgovoru izneo je kao indikativno
i pona{awe Vuj~i} Borislava, sin Veqka, ro|en 21. 9. 1959. godine
u Slavonskoj Vrhovici, Srbin, automehani~ar, sa stalnim prebivali{tem u Morovi}u, ulica Proleterska broj 14. Naime, sa Vuj~i}em
je bio u dobrim odnosima do kraja 1993. godine, od kada isti izbegava bilo kakav kontakt sa wim. Istakao je da je dana 16/17. 2. 1994. godine, oko 19,00 ~asova, primetio Vuj~i}a kako {eta pored wegove ku}e, iako mu to ranije nije bio obi~aj. Tom prilikom do{lo je do susreta izme|u wih, kada je izvor uo~io da je Vuj~i} dosta iznena|en,
te da nije èleo ovaj kontakt. Isto tako, dodao je da ga je ujutro 17. 2.
1994. godine, posetio Vuj~i}, te se interesovao kuda je izvor krenuo,
po{to je video da je izvezao kola iz garaè. Izvor mu je rekao da ide
u [id da obavi neki posao, na {ta mu se Vuj~i} ponudio da mu pravi
168
dru{tvo do [ida, po{to mu je kod ku}e dosadno. Odbio je ponudu,

pravdaju}i se da ima puno poslova i da se ne}e brzo vratiti. S obzirom na ovakvo neuobi~ajeno pona{awe Vuj~i}a, izvor pretpostavqa da bi isti mogao imati udela u pisawu prete}eg pisma, te da se
èlio pribliìti izvoru kako bi eventualno sagledao reakcije i
namere istog.
Na kraju, izvor je rekao lica koja bi mogla biti ume{ana u podmetawe eksploziva i pisawe prete}eg pisma. Pomenuo je Stjepanovi} Zlatka, zvanog Papagaj, Jovanovi} Pavla i Wegovan Mirka, svi
iz Morovi}a. S tim u vezi, naglasio je da je prilikom boravka u Hrvatskoj, gde je vi{e puta i{ao radi zamene ku}e, kod nekoliko lica
koja su doselila iz Morovi}a, pro~itao ~lanak objavqen u nedeqnom listu Arena, gde se navodi da su glavni protagonisti proterivawa Hrvata iz Morovi}a predsednik MO SRS u Morovi}u Stjepanovi} Zlatko, sekretar istog odbora Jovanovi} Pavle i aktivni ~lan SRS u Morovi}u Wegovan Mirko, a u istom su objavqene i
wihove fotografije.
Dosada{wim operativnim radom utvrdili smo da pismo koje je
izvor dobio iz Stro{inaca, kako nam je prezentirao, nije do{lo
preko Crvenog krsta.
Predlaèmo, na osnovu dosada{wih saznawa, da se kod Stjepanovi} Zlatka i Jovanovi} Pavla izvr{i pretres stambenih i drugih
prostorija, te da se sa istima obavi informativni razgovor u ciqu
ra{~i{}avawa wihove eventualne ume{anosti u postavqawe eksplozivnih naprava kod gra|ana nesrpske nacionalnosti, a Vuj~i}
Borislava }emo operativno pokriti.
Ra|eno u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h OE
Operativni radnici,
Trbojevi} Milovan i
Kneì} Radovan
MDVI
Republika Srbija
169

Odsek [id
24. 2. 1994. godine
ekstremizam
Slu`bena bele{ka
Prate}i aktivnosti srpskih ekstremista na podru~ju sela Morovi}, op{tina [id, utvrdili smo da su isti organizovani u dve
grupe, koje su me|usobno povezane. Naime, radi se o ekstremistima
koji su se doselili (zamenili ku}e) sa podru~ja Slavonije, takozvani Slavonski borci i ekstremista iz redova SRS.
Nosioci neprijateqske delatnosti iz grupe takozvani Slavonski borci su Miki} Nikola, zvani Kova~, wegov sin Predrag, Dmitrovi} Mile i Dmitrovi} Pero. Raspolaèmo proverenim podacima da su ova lica u toku 1993. godine vi{e puta vr{ila pritisak na
gra|ane nesrpske nacionalnosti u Morovi}u u ciqu iseqavawa
istih. Ima indicija da su u~estvovali i u podmetawu eksplozivnih
naprava na imawa gra|ana hrvatske nacionalnosti, a nekoliko puta
su poku{ala napad na ku}u Okrugi} Stjepana iz Morovi}a. Tako je,
prilikom jedne akcije Slavonskih boraca, slu~ajno ulicom nai{ao Mom~ilo Savi} iz Morovi}a i na ulici sreo Dmitrovi} Mileta i Miki} Nikolu, koji su ga upozorili da ne ide daqe, jer su ratnici iz Slavonije oti{li da izvr{e zadatak, te moè da nai|e na
wih, da ga tada neko moè ubiti. Savi} je upozorewe shvatio kao {alu, te krenuo daqe. Nai{ao je na grupu koja mu je pretila klawem.
Me|u ovim licima prepoznao je Dmitrovi} Peru (o ovome je informisana III uprava RDB MUP-a Republike Srbije, slu`benom bele{kom broj 1440/1, od 29. 10. 1993. godine). U razgovoru sa Okrugi}em
isti nam je rekao da je nedugo zatim primetio nekoliko lica koja su
bila u blizini wegove ku}e, te bacali kamewe na istu. ûo je da je
neko sa ulice viknuo: Nemoj bacati bombu, odbi}e se od roletne.
Prepoznao je izme|u ostalih Dmitrovi} Mileta i wegovog sina Peru.
Miki} Nikola je, u prisustvu Kaveyi} Antuna i Kaveyi} Alojza, pretio Horvat Peri rekav{i mu: Mi smo imali skup{tinu MZ
i raspravqali o tebi, te zakqu~ili da se mora{ iseliti u roku 8 dana ili }e ti ku}a biti minirana. Horvata su nakon izvesnog vremena, po{to je odbio da seli, napala maskirana lica te mu nanela te{ke telesne povrede.
Ima indicija da grupa ilegalno poseduje vatreno oru`je. U prilog tome moè se navesti ~iwenica da je Miki} Nikola, ili wegov
170
sin Predrag, za pravoslavni Boì} i Novu godinu pucao iz automatske pu{ke, kao i Dmitrovi} Pero iz pi{toqa.
Izdiferencirali smo nosioce neprijateqske delatnosti iz redova SRS, te utvrdili da se radi o: Stjepanovi} Zlatku, zvanom Papagaj, Jovanovi} Pavlu, Utvi} Stevanu, zvanom Keca, Stambolija
Zdravku, Simi} Simi, Jovi} Slobodanu, zvanom Kobac i Ruì} Blaìmiru (doselio iz â~ka) svi iz Morovi}a.
Stjepanovi} Zlatko je predsednik MO SRS u Morovi}u, ekstremnog je pona{awa, lukav, nametnuo se kao vode}a li~nost me|u
~lanovima SRS u Morovi}u. Postoje osnovane sumwe da je u~estvovao u organizovawu i bacawu eksplozivnih naprava gra|anima hrvatske nacionalnosti. U vi{e navrata je komentarisao da bi Horvat
Slavku trebalo baciti bombu, jer je usta{a. Horvatu su do sada ba~ene dve bombe, te je isti zbog ovoga odselio na podru~je Erdevika.
Stjepanovi} i Jovanovi} su, u prethodnom periodu, otvoreno na
zborovima gra|ana MZ Morovi} traìli iseqavawe Hrvata iz Morovi}a, zbog ~ega su dolazili u verbalne sukobe sa pojedinim me{tanima. Jovi} Slobodan, zvani Kobac, blizak je Stjepanovi}u i Jovanovi}u i mogao bi biti jedno od lica koje je bacalo bombe u dvori{te ku}e Horvat Vlatka. Kao li~nost je nestabilan, sklon naru{avawu javnog reda i mira, naro~ito kada je pod uticajem alkohola. Vi{e puta je registrovano wegovo uznemiravawe gra|ana hrvatske nacionalnosti u ulici Matije Gupca u Morovi}u.
Predsednik MK u Morovi}u Wegovan Mirko podràva politiku ekstremista, savetuju}i Hrvate iz Morovi}a da je do{lo takvo
vreme i da se oni moraju seliti. Pri tome im ~ini razne usluge u
smislu sre|ivawa dokumentacije za selewe i iz toga sti~e materijalnu korist, odnosno napla}uje usluge.
Pro{le godine, nedeqni list Arena objavio je ~lanak o Morovi}u u kojem se navodi da su glavni protagonisti etni~kog ~i{}ewa u Morovi}u Stjepanovi}, Jovanovi} i Wegovan. Pored teksta objavqene su i fotografije pomenute trojice. Raspolaèmo podacima da je u prole}e 1992. godine, zasad nepoznato lice iz RS, Simi} Simi i Stjepanovi} Zlatku donelo izvesnu koli~inu eksploziva.
Procewujemo da bi u podmetawe eksplozivnih naprava mogao biti ume{an i Utvi} Stevan, zvani Keca, koji je kao dobrovoqac u~estvovao u borbenim dejstvima u Republici Hrvatskoj i da je postavqao minska poqa. Isti je ekstremnog pona{awa i zagovara tezu o
iseqewu Hrvata iz Morovi}a, jer su oni svi usta{e.
Na temequ dosada{wih saznawa, cenimo da ova lica poseduju ilegalno vatreno oru`je i eksploziv koje mogu koristiti za izvo|ewe
171
teroristi~kih akcija. S tim u vezi, potrebno je naglasiti da Stambolija Zdravko ilegalno poseduje pi{toq. Ne moè se zanemariti
ni ~iwenica da pojedini ekstremisti imaju legalno vatreno oru`je
(Simi} Simo i Utvi} Stevan pi{toqe), te s obzirom na wihove karakterne osobine isto mogu zloupotrebiti. Registrovano je da ekstremisti iz redova SRS i Slavonski borci odràvaju ilegalne sastanke u ku}i Dmitrovi} Mileta. Ne iskqu~uje se wihova povezanost i sa ekstremistima sa podru~ja RS i RSK, a lice koje odràva
vezu verovatno je Ruì} Blaìmir, koji je blizak sa obe grupacije.
Ina~e, Ruì} je pripadnik vojnih formacija RSK i boravi u Nijemcima, a odmor provodi u Morovi}u, gde mu ìvi porodica.
Imaju}i u vidu navedene okolnosti, predlaèmo da se izvr{e
pretresi ku}a i drugih prostorija kod Stjepanovi} Zlatka, Jovanovi} Pavla, Miki} Nikole i Dmitrovi} Mileta, svi iz Morovi}a, i
da se sa wima obavi informativni razgovor u prostorijama Centra
u Sremskoj Mitrovici, po{to cenimo da }emo na taj na~in do}i do
saznawa o eventualnim izvr{iocima podmetawa eksplozivnih naprava u Morovi}u i {ire.
Podaci o licima:
1. Miki} Nikola, zvani Kova~, doselio 25. 12. 1992. godine iz
Glo`|a, SO Dowi Mihoqac, stanuje neprijavqen u Morovi}u, Matije Gupca broj 40.
2. Miki} Predrag, sin Nikole, ro|en 12. 4. 1964. godine u Glo`|u, SO Dowi Mihoqac, Srbin, zaposlen u kafani Astra kao konobar, sa prebivali{tem u Morovi}u, Matije Gupca broj 40.
3. Dmitrovi} Mile sin Mihajla, ro|en 15. 3. 1947. godine u Kqai}evu, SO Sombor, Srbin, dràvqanin SRJ, sa prebivali{tem u
Morovi}u, Matije Gupca broj 11, doselio 11. 9. 1992. godine iz Gejzinaca, SO Dowi Mihoqac.
4. Dmitrovi} Pero, sin Mileta, isto je star oko 18 godina, stanuje neprijavqen u Morovi}u, u ulici Matije Gupca broj 11, doseqen
na na{e podru~je 11. 9. 1992. godine iz Gejzinaca, SO Dowi Mihoqac.
5. Jovanovi} Pavle, sin Stojana, ro|en 29. 3. 1960. godine u Morovi}u, SO [id, Srbin, dràvqanin SRJ, sa prebivali{tem u Morovi}u, Bosutska broj 127.
6. Stjepanovi} Zlatko, sin Bo{ka i Zlate, ro|en 10. 6. 1965. godine u Morovi}u, SO [id, Srbin, dràvqanin SRJ, sa prijavqenim
prebivali{tem u Morovi}u, Bosutska broj 13, stanuje neprijavqen u
Bosutskoj broj 128.
7. Ruì} Blaìmir, stanuje neprijavqen u Morovi}u, Proleterska broj 34, doselio na na{e podru~je iz â~ka polovinom 1992. godine.
172
8. Utvi} Stevan, zvani Keca, sin Qubana, ro|en 1. 2. 1956. godine

u [odolovcima, SO Osijek, Srbin, sa prebivali{tem u Morovi}u,
ulica JNA broj 22.
9. Stambolija Zdravko, sin Du{ana, ro|en 7. 5. 1961. godine u Morovi}u, SO [id, Srbin, dràvqanin SRJ, sa prebivali{tem u Morovi}u, Proleterska broj 42.
10. Simi} Simo, sin \uke, ro|en 28. 10. 1961. godine u Morovi}u,
SO [id, Srbin, dràvqanin SRJ, sa prebivali{tem u Morovi}u,
Proleterska broj 50.
Ra|eno u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h OE
Operativni radnik,
Trbojevi} Milovan
MDVII
V uprava
Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam Slu`benu bele{ku, koja se odnosi na aktivnost ekstremista na podru~ju sela Morovi}, SO [id.
Puni{a \uki}
bezbednosti Beograd
IV odeqewe Obrenovac
71-0379
28. 2. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
u vezi ilegalne trgovine oru`jem
od strane Glumac Mihajla
Dana 21. 2. 1994. godine obavili smo razgovor sa Glumac Vladimirom iz Beograda, ulica Maglajska broj 34, na okolnosti ilegalne
kupovine oru`ja od strane wegovog pokojnog brata Glumac Mihajla.
173
U toku razgovora, Vladimir nam je izjavio da mu je, krajem 1991.

godine, Mihajlo u stanu na navedenoj adresi pokazao jedan pi{toq
crne boje, sa braon drvenom dr{kom, ~ije se marke Vladimir ne se}a. Za isti mu je rekao da ga je kupio od nekog automehani~ara iz
Obrenovca, ne navode}i detaqe koliko je pi{toq platio i iz kojih
razloga ga je kupio. Vladimir je jo{ nekoliko dana pi{toq vi|ao
kod Mihajla, a {ta je on kasnije sa wim uradio nije mu poznato.
Pretpostavqa da ga je nekom poklonio po{to je bio sklon davawu
poklona svojim prijateqima.
[to se ti~e automata hekler, (koji je Mihajlo kupio istog dana od istog prodavca prim. op. radnika), Vladimir je izjavio da mu
to navodno nije poznato, jer sa Mihajlom o tome nije nikada razgovarao.
Mi{qewa smo da u navedenom razgovoru Vladimir po pitawu
automata nije bio iskren, te da bi o istom trebalo obaviti razgovor
sa suprugom pokojnog Mihajla, Pavlovi} Qiqanom.
Prilog: Izjava Glumac Vladimira.
Ra|eno u 4 primerka
1 h V odeqewu CRDB
Operativni radnik,
Momir Dragutinovi}
***
Zapisnik
Ja, Glumac Vladimir, ro|en 12. 8. 1968. godine u Beogradu, op{tina Savski venac, od oca Dragoquba i majke Slobodanke, dev. Risti},
Srbin, dràvqanin SRJ, po zanimawu student, zaposlen u video klubu Cellini ~iji sam i vlasnik, stalno nastawen u Beogradu, Maglajska 34, dana 21. 2. 1994. godine, u smislu ~lana 151, stav 2 ZKP, dobrovoqno dajem ovla{}enom slu`benom licu RDB MUP RS slede}u
Izjavu
Koliko se se}am, krajem 1991. godine, ta~nije oktobra ili novembra meseca, u o~ev stan na gorwoj adresi, do{ao je sada pokojni
moj brat Glumac Mihajlo, koji je tada stanovao privatno na Sewaku.
Tom prilikom u mojoj sobi pokazao mi je jedan pi{toq, ~ije se marke ne se}am, crne boje sa braon drvenom dr{kom. Za isti mi je rekao
da ga je kupio od nekog automehani~ara iz Obrenovca, ne navode}i
detaqe koliko je pi{toq platio i iz kojih razloga ga je nabavio.
174
Posle kra}eg nagovora Mihajlo je oti{ao u svoj stan odnev{i sa sobom pi{toq. Mislim da sam u naredna dva-tri dana navedeni pi{toq vi|ao kod Mihajla, ali {ta je kasnije on sa wim uradio nije
mi poznato. Pretpostavqam da ga je nekom poklonio po{to je bio
sklon davawu poklona svojim prijateqima.
[to se ti~e automata hekler za koji mi se ovde predo~ava da ga
je Mihajlo kupio istog dana kada i pi{toq, od istog prodavca, izjavqujem da mi to nije poznato jer sa bratom nikad o tome nisam razgovarao. Tako|e nije mi poznato {ta je Mihajlo mogao da uradi sa navedenim automatom.
To je sve {to imam da izjavim, izjavu sam svojeru~no potpisao,
svi moji navodi su ta~no uneti, priznajem je za svoju i kao takvu je
potpisujem.
Izjavu dao,
Izjavu uzeo,
Glumac Vladimir
Dragutinovi} Momir
MDVIII
bezbednosti Beograd
IV odeqewe Obrenovac
71-0379
28. 2. 1994. godine

I
Podaci o izvoru saznawa:
Pavlovi} Qiqana, ro|ena 12. 11. 1970. godine u Beogradu, od oca
Dragi}a i majke Georgine, stalno nastawena u ulici Gandijeva broj
76, Novi Beograd.
Razgovor obavqen na inicijativu operativnog radnika dana 21.
2. 1994. godine u Beogradu.
Izvor u fazi proveravawa, podaci neprovereni.
II
Podaci o neprijateqskoj delatnosti:
Radi se o ilegalnoj trgovini oru`jem pokojnog Glumac Mihajla
iz Beograda.
Izvoru je poznato da se Mihajlo u septembru 1991. godine zaposlio u Dafiment banci u Geneksovim apartmanima na Novom Beogradu, na radnom mestu referenta za isplatu osobqa zaposlenog u
175
Dafiment banci. Pored ovog posla, Mihajlo je za Dafinu radio i

druge stvari kao {to je izno{ewe novca iz zemqe. Prema navodima
izvora, to je radio na slede}i na~in: Dafina Milanovi}, kao vlasnik banke, odre|ivala je datum i vreme kada je trebalo devize izneti iz zemqe. Potom je u aktn ta{nu pakovala iznos od oko 20 miliona maraka u apoenima po 1.000 DEM koji je predavala Mihajlu. On je
potom u automobilu, naj~e{}e {evrolet, sa voza~em i obezbe|ewem devize odnosio u Be~, gde je u jednom stanu, ~iju adresu je znao samo voza~, predavao Dafininom suprugu.
Mihajlo je imao dogovor sa Dafinom da, ukoliko se devize prona|u na granici, ni po koju cenu ne kaè da su Dafinino vlasni{tvo.
Izvor daqe tvrdi da je Mihajlo na ovaj na~in u vremenu od septembra do kraja decembra 1991. godine 5-6 puta iznosio devize.
Kao nagradu za obavqeni posao Mihajlo je od Dafine li~no dobio 200.000 DEM u ke{u. Od toga iznosa izvoru je poznato da je Mihajlo kupio 3 automobila: reno 5 kampus, yip vitari i yip {evrolet.
Sem toga Mihajlo je dosta novca tro{io za kupovinu droge koju
je navodno po~eo da koristi zbog straha prilikom prelaska granice.
U daqem razgovoru, izvor nam je izneo da mu je poznato da je Mihajlo, krajem 1991. godine, jedna automat hekler i pi{toq bereta
crne boje kupio. Sa navedenim oru`jem Mihajlo se fotografisao u
svom stanu. (Fotokopija slike prilaè se uz slu`benu bele{ku
nap. op. radnika).
Izvoru je daqe poznato da je pi{toq Mihajlu, u decembru 1991.
godine, uzet u kafi}u Nana od izvesnog Kneleta dok je hekler
prodao Dafininom zetu (mu` starije }erke) koji je radio u filijali Dafiment banke na Trgu Republike u Beogradu, za iznos od oko
2.000 DEM. Izvor tvrdi da je bio prisutan kada je Mihajlo, u leto
1992. godine, poku{ao od Dafininog zeta da naplati novac za prodaju heklera, ali da mu je isti rekao da tada ne sme ni{ta da mu da jer
se pla{i da ga prate qudi iz DB, sa kojima je imao nekih problema.
Dogovorili su se da Mihajlo po novac do|e slede}e nedeqe, kako je
i bilo.
Na kraju razgovora, izvor nam je preneo da je Mihajlo umro 23. 3.
1993. godine zbog uzimawa prevelike doze droge.
III
Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti:
1. Glumac Mihailo, ro|en 27. 6. 1970. godine u Obrenovcu, op{tina Obrenovac, od oca Dragoquba i majke Slobodanke, dev. Risti},
stalno bio nastawen u Rakovici, ulica Borska broj 36.
176
Lice umrlo 23. 3. 1993. godine u Rakovici.

2. Zet Dafine Milanovi} (mu` starije }erke) zaposlen u ekspozituri Dafiment banke na Trgu Republike. Bliìm podacima ne
raspolaèmo.
IV
Podaci o merama i radwama RDB:
Nakon razgovora sa izvorom, uzeta je izjava na zapisnik. Izvor
nam je tako|e dao fotografiju na kojoj pokojni Mihailo drì automat.
V
Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika:
Dobijene podatke oko Mihailovog posla u Dafiment banci nismo bili u prilici da proverimo, ali smatramo da su interesantni
i da zasluùju pa`wu na{e Slu`be.
Kada je u pitawu trgovina navedenim oru`jem, o na~inu kupovine istog slu`bu smo informisali na{im slu`benim bele{kama o
informativnom razgovoru od 4. i 9. 2. 1994. godine. Mi{qewa smo da
treba identifikovati zeta Dafine Milanovi} i sa wim obaviti
razgovor na okolnosti kupovine heklera od pokojnog Mihaila.
Prilog: Izjava Pavlovi} Qiqane i fotokopija slike pokojnog
Mihaila sa oru`jem.
Ra|eno u 4 primerka
1 h V upravi RDB MUP RS
1 h V odeqewu CRDB
Operativni radnik,
Momir Dragutinovi}
***
Zapisnik
Ja, Qiqana Pavlovi}, ro|ena 12. 11. 1970. u Beogradu, od oca Dragi}a i majke Georgine, dev. Jovanovi}, po narodnosti Srpkiwa, dràvqanka SRJ, po zanimawu trgovac, vlasnica STR Ozon u ulici Me{trovi}evoj 34, dana 21. 2. 1994. u smislu ~lana 151, stav 2 ZKP, dobrovoqno dajem ovla{}enom slu`benom licu RDB MUP RS slede}u
Izjavu
Svog supruga, sada pokojnog Glumac Mihajla upoznala sam 1985.
godine, jer smo zajedno i{li u Ugostiteqsku {kolu. Nakon upoznavawa jedno vreme smo se druìli, ali smo kasnije prestali da bi se,
177
krajem 1991. godine, po~eli ponovo da vi|amo. Pri~ao mi je da se u

septembru 1991. godine zaposlio u Dafiment banci u Geneksovim
apartmanima na Novom Beogradu, na radnom mestu referenta za isplatu osobqa zaposlenog u Dafiment banci. Tako|e mi je poznato da
je kod sebe imao kqu~eve od kase u kojoj su ~uvane devize. Pored ovog
posla, Mihajlo mi je kasnije u braku pri~ao da je za Dafinu radio i
druge stvari, kao {to je izno{ewe novca iz zemqe. Naime, Mihajlov
paso{ stajao je kod Dafine Milanovi}, koja je odre|ivala dan i vreme kada je trebalo novac izneti iz zemqe. To je ra|eno na slede}i na~in: po{to je moj pokojni suprug od Dafine dobio aktn ta{nu sa svotom od oko 20 miliona maraka u apoenima od po 1.000 DM, sedao bi u
automobil, naj~e{}e {evrolet koji je vozio Dafinin voza~, dok
bi iza i ispred wih bilo obezbe|ewe u dva automobila. Tako su putovali do ma|arske granice, gde bi se razdvajali, s tim {to bi odmah
po prelasku nastavili zajedno da putuju sve do Be~a, gde je moj suprug
predavao novac Dafininom suprugu, i to u nekom stanu ~iju adresu je
znao samo voza~. Koliko je meni poznato, na ovakav na~in je izneo
novac iz zemqe 5-6 puta, i to u periodu od septembra do kraja decembra 1991. godine. Tako|e mi je Mihajlo pri~ao da je imao dogovor sa
Dafinom da, ukoliko ga na granici zaustave, ni po koju cenu ne kaè
da ima veze sa wom. Da ne bi bili sumwivi na granici, poznato mi je
da su jednom prilikom sa sobom vodili neke muzi~are, te da su tom
prilikom putovali kolima be~ke registracije. Drugi put, prevozili su navodno pampers pelene. Poznato mi je da je za ove poslove Mihajlo od Dafine li~no dobio oko 200.000 DM, koje je tro{io kupuju}i razne stvari. Izme|u ostalog, kupio je tri automobila i to reno 5, kampus, vitaru yip, {evroletov yip.
Od 1. januara 1992. godine Mihajlo je dobio 2 meseca pla}enog odsustva i kada je to isteklo prestao je da radi u Dafiment banci jer
mu je jedan ~ovek iz Dafininog obezbe|ewa, za koga znam da se zove
Steva i da je pre radio u udbi, rekao da se skloni po{to je isuvi{e
znao, a i pri~ao je o Dafininom poslovawu i li~nom ìvotu. Posle
ovog upozorewa, Mihajlo se jedno vreme krio, smatraju}i da Dafina
moè nekog platiti za wegovu likvidaciju. Poznato mi je, tako|e, da
se Mihajlo drogirao dok je radio u Dafiment banci a meni je obja{wavao da je to radio zbog straha na prelasku granice.
[to se ti~e oru`ja koje je imao Mihajlo, poznato mi je da je kupio jedan pi{toq bereta, crne boje i jedan automat hekler i to
krajem 1991. godine. Sa ovim oru`jem Mihajlo se fotografisao, a ja
posedujem tu fotografiju koju prilaèm uz ovu izjavu. Navedeni pi{toq, po Mihajlovoj pri~i, uzet mu je u kafi}u Nana u decembru
178
mesecu 1991. od izvesnog Kneleta, dok je hekler Mihajlo prodao

Dafininom zetu (mu` starije }erke) koji je radio u filijali Dafiment banke na Trgu Republike. Koliko je meni poznato Mihajlo je
hekler prodao krajem 1991. godine za oko 2.000 DM, ali novac nije
mogao da naplati do leta 1992. godine. Bila sam prisutna kada je Mihajlo jednom prilikom u Tr`nom centru na Trgu Republike poku{ao
da od Dafininog zeta naplati novac, ali da mu je isti odgovorio da
ne sme ni{ta da mu daje jer se pla{i da ga prate qudi iz DB, sa kojima je imao nekih problema. Dogovorili su se da Mihajlo po novac do|e slede}e nedeqe, kako je i bilo.
Sem navedenog, poznato mi je da je krajem 1992. godine moj pokojni suprug na ime duga od 500 DM od izvesnog Lorana iz Obrenovca
dobio jedan pi{toq TT. Me|utim, prilikom ~i{}ewa kod ku}e
primetio je da se ne radi o novom pi{toqu pa je isti vratio Loranu.
To je sve {to imam da izjavim, izjavu sam svojeru~no napisala,
priznajem je za svoju i kao takvu je potpisujem.
Izjavu dala,
Qiqana Pavlovi}
Izjavu uzeo,
Dragutinovi} Momir
MDIX
Centar Resora DB Uìce
I/Rusija
70-046
Slu`bena bele{ka radnika RDB

Gri{anov Aleksandar, ruski dobrovoqac na podru~ju Republike
Srpske, aktivnost na planu {verca oru`ja i dr.
Operativno sagledavaju}i bezbednosno interesantan kompleks
ruskih dobrovoqaca, koji u~estvuju u ratu na podru~ju Republike
Srpske, do{li smo do vrlo interesantnih podataka koji ukazuju da se
deo ovih dobrovoqaca bavi kriminalnim radwama, a pored ostalog
i {vercom oru`ja. Rasvetqavaju}i aktivnost Gri{anov Aleksandra
na podru~ju Skelana, ranija saznawa su delimi~no potvr|ena, a do{li smo i do novih, kvalitetnih saznawa koja ukazuju da se ve}i deo
ruskih dobrovoqaca, pored ostalog, ukqu~io i {verc oru`ja, koji
ide linijom Republika Srpska Beograd Rusija. Saznawa koja smo
dobili od Gri{anova ukazuju da se ruski dobrovoqci uglavnom regrutuju iz redova kriminalaca, koji su vi{e godina proveli po za179
tvorima u Rusiji, uglavnom prevejani kriminalci, koji po dolasku u

jedinice VRS, istina, profesionalno odrade deo ratni~kih aktivnosti, a potom nastoje da pribave sebi materijalnu korist. Najlak{i put za to je preko {verca oru`ja i municije. Pored toga, vrlo su
indikativne i nerazja{wene okolnosti boravka pojedinih dobrovoqaca na podru~ju Bugarske, a potom i ulazak bugarskih dobrovoqaca
na podru~je Republike Srpske. U ra{~i{}avaju}em razgovoru sa
Gri{anovim do{li smo do podataka da je i on pre ulaska u R. Srpsku
proveo mesec dana u Bugarskoj u jednom hotelu. Taj boravak legendira navodnim ~ekawem vize za rad u Gr~koj.
Gri{anov je u Jugoslaviju do{ao 1993. godine. Najpre je boravio
na Palama, a potom se ukqu~io u ratne operacije VRS u rejonu Pra~e. Kratko vreme proveo je na vi{egradskom rati{tu, u sastavu Gora`danske brigade. Dok je bio na rati{tu u Pra~i, upoznao je izvesnog Ivanov Martina iz Bugarske, nastawenog blizu Varne, koji je
boravio na podru~ju Pala, vratio se u Bugarsku i sa sobom doveo jo{
jednog Bugarina, kome Gri{inov ne zna ime. Gri{inovu je poznato da
je Ivanov, zajedno sa jo{ jednim Rusom, ukrao tri automatske i jednu
snajpersku pu{ku sa optikom. Ove pu{ke su ukrali u nasequ Pra~a.
Komandant ruskih dobrovoqaca u Pra~i bio je izvesni Karabeqin Vladimir. On je kratko boravio na ovom rati{tu. Me|utim, po
povratku za Rusiju Vladimir je ukrao tri automatske pu{ke i jo{
neki novac u iznosu od oko 300 DM. Gri{anovu je Karabeqin pri~ao,
prilikom wihovog susreta u Zvorniku, da ako se budu traìle automatske pu{ke da zna da ih je on uzeo.
Na podru~ju sarajevskog rati{ta bio je izvesni Sa{a, ruski dobrovoqac, koji je poginuo u Sarajevu. Prethodno rati{te bilo mu je
Skelani. Za vreme boravka u Skelanima, Sa{a je u dvori{tu ku}e,
gde su stanovali ruski dobrovoqci, zakopao nekoliko automatskih
pu{aka, a pored yamije u Dobraku druga grupa Rusa zakopala je oko 20
pu{aka.
Sve aktivnosti ruskih dobrovoqaca, posebno kada se radi o
{vercu oru`ja, kontinuirano su se obavqale preko Zaharov Nikolaja, ruskog dobrovoqca, ina~e jednog vrsnog ratnika koji je rodom
iz Ukrajine. Zaharov je duè vremena proveo na vi{egradskom rati{tu, zatim u Skelanima. Za vreme boravka u Skelanima uglavnom se
bavio, prema najnovijim saznawima, {vercom oru`ja. Oru`je je preno{eno do Subotice, a u Subotici je prodavano Rusima koji rade po
pijacama ili je po wima spremano za Rusiju. Od svih oru`ja u Rusiji
su najvi{e na ceni pi{toqi TT i {korpioni. To se prodaje po nekoliko hiqada maraka, uglavnom mafiji. Prema tvr|ewu Gri{ano180
va, prilikom napada na beli dom, odnosno ruski parlament, prona|eno je naoruàwe kod branilaca parlamenta, koje poti~e sa bosanskog rati{ta i uglavnom su ga nosili dobrovoqci, koji su bili na
ovom rati{tu, a deo wih je tada poginuo.
Zaharov je u Skelanima zadwi put boravio 8. januara o.g. U kontaktu sa Gri{anovim izjavio je da }e, najverovatnije, da ide za Ju`noafri~ku Uniju, a kod sebe je imao ve}u koli~inu novca. Pomiwao je da mu supruga i deca ìve u Nema~koj i da se ne iskqu~uje mogu}nost da ide i za Nema~ku.
Ruski dobrovoqci ostvarili su brojne kontakte sa na{im gra|anima na podru~ju Beograda, posebno Stare i Nove Pazove. Glavno
mesto sastajali{ta u Staroj Pazovi je toples bar ârdak, gde ina~e rade Ruskiwe. Kao veze pomiwu se izvesna Ruskiwa Lena i wen
mu` Rade. Pored we, kao vrlo indikativna veza pomiwe se i Bogdanov Evgenija, zvana @awa, koja je tako|e bila u dobrovoqcima, a sada ìvi na podru~ju Pazove. @awa je bliska veza Zaharova i sa wim
je do{la na bosansko rati{te. Kao mesto sastajali{ta pomiwe se i
kafe bar Ris u Novoj Pazovi, kao i jedan toples bar u [apcu.
Oru`je koje se {vercovalo uglavnom je i{lo preko ovih veza, daqe
ka Rusiji.
Pregledom dokumentacije kod Gri{anova do{li smo i do brojeva telefona wegovih veza na podru~ju SRJ, odnosno Pazove, i to:
Sa{a 022/332-529
Marina 022/336-684
Verica 022/333-205
Mi{a 022/333-076
Milo{ 022/335-014
Duri} Neboj{a 022/335-081
Mrki} Jovica 022/332-125
Rita i Mi{a 022/354-842
Rade i Lena 022/335-445
Bata 022/337-135
Bata i @awa 022/311-070
Gri{anov je sklopio brak u crkvi u Beogradu sa \ura{kovi}
Radmilom, od oca Dragi{e i majke Marije, dev. ]iri}, ro|ena 10. 9.
1958. godine u Beogradu, op{tina ûkarica, nastawena u nasequ @arkovo, ulica Dimitrija Avramovi}a broj 4, razvedena, ima sina od 15
godina, bila pripadnik srpskih dobrovoqaca, prvo na prostoru Vi{egrada, a potom u Skelanima. Stan \ura{kovi} Radmile je jedan od
punktova gde se sastaju ruski dobrovoqci i preko we se sklapaju prijateqstva Rusa i na{ih gra|ana na podru~ju Beograda i {ire.
181
Po{to se Gri{anov na podru~ju Skelana bavio raznim kriminalnim radwama, kra|om tehni~ke robe i sl., on i wegova supruga Radmila su proterani iz Republike Srpske i sada se nalaze u Beogradu.
Gri{anov je, decembra pro{le godine, boravio u ambasadi Kanade u Beogradu, a razlog boravka je navodno iseqewe u Kanadu i raspitivawe za mogu}nosti ulaska u Kanadu.
Analizom svih veza na podru~ju Pazove i Beograda cenimo da je
najinteresantnija Evgenija Bogdanova, koja radi u Novoj Pazovi u
toples baru Ris. Radila je na podru~ju [apca, tako|e u jednom toples baru i uglavnom ceo boravak i kretawe ruskih dobrovoqaca na
ovom prostoru vrti se oko Bogdanove. Prema tvrdwi Gri{anova,
ona je glavni punkt za {verc oru`ja prema Rusiji i svi, odnosno
glavni {vercerski kanal iz Republike Srpske ka Rusiji ide preko we.
Napomena:
Gri{anov Aleksandar, od oca Anatolija, ro|en 14. 7. 1972. godine u mestu Harkov, Ukrajina, poseduje li~nu kartu br. 84/93 izdatu od
SJB Pale, gde mu je odre|en mati~ni broj 1407972173130, i paso{ br.
BHA 032824, izdat 8. 9. 1993. godine od strane SJB Sokolac.
Zaharov Nikolaj, ro|en 18. 4. 1959. godine u Ivanovek Serov,
Ukrajina, poseduje li~nu kartu br. 42/93 izdata od SJB Pale, prijavqen na adresi: Pra~a 178, Pale.
Kucano u 5 primerka
Dostavqeno:
2 h ovom centru RDB
Operativni radnik,
Mikajlo Luki}
MDX
Centar Resora DB III uprava
5-026
Kraqevo

I
Bucalo Radovan, iz Zenice, bio osu|en na 12 godina zatvora od
Vojnog suda u Zenici, oktobra 1993. godine razmewen u Qubinom Hanu kod Turbeta, nalazi se u Mataru{koj Bawi.
182
Razgovor obavqen 24. 2. 1994. godine na inicijativu operativnog

radnika.
Izvor u fazi proveravawa podaci neprovereni.
II
Veza: Informacija CRDB Kraqevo broj 259/1, od 23. 2. 1994. godine, dostavqena III upravi RDB MUP Republike Srbije.
Izvor je, kao predsednik ogranka SDS za MZ Raspoto~je u Zenici, pred po~etak rata u biv{oj BiH, po nalogu SDS obilazio srpska
doma}instva i upozoravao ih da beè iz Zenice, jer u slu~aju rata
Srbi bi se na tom podru~ju na{li u nezavidnom poloàju. Pojedinci Srbi su upozorewe izvora shvatili neozbiqno i maltene do~ekivali su izvora, sa grdwom. Tako na primer Veseqko Da~i}, penzioner, radio je u @eqezari, reagovao je re~ima Radovane, ne beì, nemoj to da radi{, ja sam ve}i Srbin od tebe. Sli~no je reagova i Veseqkov brat Ne|o Da~i}.
Kada je trebalo da se evakui{e garnizon iz Zenice, izvor je dobio zadatak od komande garnizona da prona|e broj voza~a koji bi vozili kamione sa opremom. S tim u vezi, obratio se Mi{u Cvijeti}u,
sada radi u SUP-u Bijeqina kao voza~, koji je reagovao re~ima: Beì, kako te nije stid da me budi{ u ovo doba no}i i nije prihvatio.
Tako|e nisu prihvatili da voze vojne kamione slede}i Srbi iz Zenice: Bijeli} \ure \oko, Mi~i} Riste Risto, sada ìvi u G. Milanovcu i radi kao voza~ autobusa, Mi~i} Riste Petko, Jankovi} Borka Nikola, uhva}en od HVO i razmewen. Jedini iz izvorove MZ prihvatio je da vozi vojni kamion Sekuli} Todora @eqko, sada se nalazi u Bijeqini.
Prema re~ima izvora, Stankovi} Petko iz Zenice, radio je zajedno sa izvorom u Po{ti 2 na èlezni~koj stanici. Izvoru je na sudu predo~ena izjava Stankovi}a u kojoj je stajalo da je izvor bio
predsednik ogranka SDS-a, da je nagovarao Stankovi}a da se u~lani
u SDS, da je pravio spiskove za dodelu naoruàwa, da je sve to i{lo
preko izvora, i da on nije hteo da uzme oru`je. Petko je ostao u Zenici, radi i daqe u Po{ti 2, a wegov sin Stankovi} Marinko radi
kao straàr u KPD, ~iji je upravnik Kobilica Kemal.
Udovi~i} Stani{e Milenko, iz Zenice, radio na èleznici,
stanovao je u MZ Raspoto~je u ulici Hasana Brki}a, tako|e je dao izjavu protiv izvora. Milenko je bio u logoru i oti{ao je u razmenu.
Prema izvoru, Udovi~i} nikada nije hteo da se u~lani u SDS.
Bo{kovi} \oke \oko, iz Zenice, radio je na èleznici kao kontrolor, nije hteo da se u~lani u SDS. Kada je izvor postavqen od Se183
kretarijata za narodnu odbranu Zenice da vodi mobilizacijske poslove, \oko Bo{kovi} je u SNO-e negodovao, govore}i kako su mogli da izvoru daju da radi te poslove, kad on vodi SDS. Bo{kovi}
\oko sada ìvi u [amcu.
\uri} Pero bio je predsednik MZ Raspoto~je, a radio je kao voza~ u vatrogasnom dru{tvu. Pero je stalno postavqao pitawe {ta to
SDS radi bez i mimo wega. Izvor smatra da je Pero znao za jednu podelu oru`ja u Drivu{i, pa je obavestio SUP. U momentu kada je vojska delila Srbima oru`je, pojavili su se u Drivu{i pripadnici
SUP-a i tada je vojska morala da otvori vatru na wih po nare|ewu
komandanta garnizona Tomislava [ip~i}a. Izvor tako|e sumwa da
je \uri} Pero odao SUP-u dosta stvari o aktivnostima SDS. Sada
se nalazi u Modri~i.
Magazinovi} Milan, otpravnik vozova u Drivu{i kod Zenice,
ostao je da ìvi i radi tamo. Magazinovi} je, prema re~ima izvora,
dobio stan od Patriotske lige, odnosno wenog komandanta Ibrahima Puri}a. Taj stan je ranije pripadao Perovi} Gli{i, otpravniku vozova u Drivu{i, koji se sada nalazi u Vrbawi kod Bawaluke.
Izvor sumwa da je Magazinovi} bio dou{nik Ibrahima Puri}a. Naime, Magazinovi} je izjavio da je dobio oru`je od izvora, kao i to da
su svi Srbi koji su bili na spisku kod izvora dobili oru`je. Kada je
Ibrahim Puri} saslu{avao izvora, pitao ga je za Magazinovi}a, kao
i za Jawu{i} Lazara i wegovog sina Stojka, kod kojih su ~esto navra}ali pripadnici Patriotske lige.
Jawu{i} Stojko sada se nalazi u Doboju, a wegov otac u Bijeqini gde ga je izvor li~no video.
III
Puri} Ibrahim, komandant patriotske lige u Zenici
Kobilica Kemal, upravnik KPD u Zenici
Da~i} Veseqko, iz Zenice, penzioner
Da~i} Ne|o, iz Zenice
Cvijeti} Mi{o, iz Zenice, sada radi u SUP Bijeqina kao voza~
Bijeli} \ure \oko, iz Zenice
Mi~i} Riste Risto, iz Zenice, sada ìvi u Gorwem Milanovcu,
gde radi kao voza~ autobusa
Mi~i} Riste Petko, iz Zenice
Jankovi} Riste Rajko, iz Zenice
Da~i} Borka Nikola, iz Zenice, uhva}en od strane HVO i razmewen
Stankovi} Petko iz Zenice, sada radi u Po{ti 2 na èlezni~koj stanici u Zenici, dao izjavu koja tereti izvora
184
Stankovi} Marinko, iz Zenice, sin Stankovi} Petka, radi kao

straàr u KPD Zenica
Udovi~i} Stani{e Milenko iz Zenice, radio je na èleznici,
dao izjavu koja tereti izvora, bio u logoru i razmewen
Bo{kovi} \oke \oko, iz Zenice, radio na èleznici kao kontrolor, sada se nalaì u [amcu
\uri} Pero, iz Zenice, bio predsednik MZ Raspoto~je u Zenici, koji je, prema izvoru, davao SUP-u podatke o aktivnosti SDS, sada se nalazi u Modri~i
Magazinovi} Milan, iz Zenice, otpravnik vozova u Drivu{i,
ostao da ìvi tamo, prema izvoru dobio stan od Patriotske lige,
koji je ranije pripadao Perovi} Gli{i
Jawu{i} Lazar, iz Zenice, kod wega su ~esto navra}ali pripadnici Patriotske lige, sada se nalazi u Bijeqini
Jawu{i} Stojko, iz Zenice, sin Jawu{i} Lazara, sada se nalazi
u Doboju.
IV
Obavqen razgovor sa izvorom. Druge mere i radwe nisu preduzimane.
V
Sa izvorom smo razgovarali ranije na okolnosti wegovog hap{ewa i su|ewa kao aktiviste SDS-a i na te okolnosti uzeli izjavu
po ZKP.
U ponovnom razgovoru èleli smo da pro{irimo saznawa o situaciji u Zenici, me|utim, izvor je godinu i vi{e dana proveo u zatvoru, tako da je bio van doga|aja za to vreme.
Podaci koji se odnose na pona{awe pojedinih Srba u Zenici,
pred po~etak rata u biv{oj BiH, zasluùju pa`wu, pa smo mi{qewa
da sa ovim podacima treba upoznati slu`be bezbednosti Republike
Srbije.
Radimo na bliòj identifikaciji Mi~i} Rista koji se, prema
navodima izvora, nalazi u Gorwem Milanovcu i sa wim }emo obaviti razgovor.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
2 h CRDB Kraqevo
Operativni radnik,
Milan Spaji}
185
MDXI
Centar resora DB
III uprava mus. ekst.
5-036
Kraqevo

I
Pup~evi} Momir, ro|en 8. 4. 1965. godine u Slavonskom Brodu,
od oca Blagoja, pre rata u biv{oj BiH radio kao ekonomista u fabrici bojlera Nebo{ u Bosanskom [amcu, rawenik, na le~ewu u
Ribarskoj Bawi kod Kru{evca.
Razgovor obavqen na inicijativu operativnog radnika, dana 2. 3.
1994. godine, u vremenu od 11 12 sati u Ribarskoj Bawi.
Sa izvorom do sada nije razgovarano.
Izvor nepouzdan podaci neprovereni.
II
Podaci se odnose na ekstremnu aktivnost muslimanskih ekstremista na podru~ju Bosanskog [amca.
Odmah po izbijawu ratnih sukoba u biv{oj BiH, izvor je dobrovoqno pristupio srpskim jedinicama koje su se u Bosanskom [amcu
samoorganizovale za odbranu grada. Bio je vojnik u interventnoj ~eti na koridoru [amacOra{je. Na potezu Grebnice rawen je krajem
1992. godine. U tom vremenu muslimani i Hrvati su zajedni~ki nastupali u borbama protiv srpskih jedinica.
Hrvatske jedinice je predvodio Grga Avramovi}, rodom iz \akova, star oko 50 godina, ranije je komandovao hrvatskim jedinicama u
okolini Sombora i Bjelovara.
Muslimanskim jedinicama je komandovao brat od strica Alije
Izetbegovi}a, Izetbegovi} Izo, star oko 55 godina, ranije radio kao
predsednik Izvr{nog saveta SO Bosanski [amac i jedan od glavnih
organizatora SDA za [amac. Po re~ima izvora, Izo je u jednoj akciji bio zarobqen, krajem 1992. godine, a kasnije zamewen za nekog visokog oficira vazduhoplovstva JNA. Sada je negde u Hrvatskoj.
Jedan od ozlogla{enih komandanata zelenih beretki bio je i
Izetbegovi} Adis, sin Izetbegovi} Iza, koji je pre rata bio komandir ~ete rezervnog sastava milicije, star oko 30 godina. On je sa svojim qudima odmah po po~etku sukoba napao jednu grupu Srba koja se
186
vra}ala sa sahrane u Bosanskom [amcu, kojom prilikom je nekoliko

qudi ubijeno.
U ~eti Izetbegovi} Adisa, kao komandiri bili su i Namik N.
iz Bosanskog [amca, pre rata radio kao profesor fizi~kog vaspitawa u sredwoj {koli u [amcu, kao i Mane N. biv{i advokat iz
[amca, star oko 45 godina, jedan od prvih i najekstremnijih ~lanova SDA [amca.
III
Avramovi} Grga, rodom iz \akova, star oko 50 godina, komandant hrvatskih jedinica na podru~ju Bosanskog [amca.
Izetbegovi} Izo, star oko 55 godina, brat od strica Alije Izetbegovi}a, komandant muslimanskih jedinica u Bosanskom [amcu.
Izetbegovi} Adis, sin Izetbegovi} Ize, star oko 30 godina, rodom iz [amca, komandir ~ete milicije muslimanskih jedinica.
IV
Osim obavqenog razgovora sa izvorom druge mere i radwe nisu
preduzimane.
V
Izvor je instruiran da prilikom odlaska u rodno mesto produbi navedena saznawa, po{to namerava da narednih dana ode na nekoliko dana u posetu svojoj porodici, kao i da poku{a da do|e do novih
saznawa od interesa za Slu`bu.
Mi{qewa smo da izvod iz slu`bene bele{ke o pomenutim licima treba dostaviti nadle`nim organima Republike Srbije.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
2 h CRDB Kraqevo
Operativni radnik,
Miqojko Tamburi}
MDXII
Centar Resora DB
III uprava mus. ekst.
5-058
Kraqevo
187

I
Stankovi} Nenad, ro|en 18. 2. 1946. godine u Zavidovi}ima, od
oca Janka, zaposlen kao bravar u Krivaji, nalazi se na le~ewu u Ribarskoj Bawi.
Razgovor obavqen na inicijativu operativnog radnika, dana 2. 3.
1994. godine, u vremenu od 12,00 do 13,00 sati u Ribarskoj Bawi.
Sa izvorom do sada nije razgovarano.
II
Podaci se odnose na aktivnost muslimanskih ekstremista na
podru~ju op{tine Zavidovi}i.
U razgovoru, izvor je pruìo slede}a saznawa: Posle izbijawa
rata na prostoru biv{e BiH, izvor se dobrovoqno prikqu~io odbrani srpskih sela od muslimanskih jedinica, koje su predvo|ene komandantom Refik Lendom, starim 45 godina, rodom iz Zenice. Refik je poznati muslimanski nacionalista ekstremista, koji se me|u prvima prikqu~io SDA. Isti je vrlo ekstreman i kao takav je, i
pre izbijawa rata, ~esto izazivao ekscese sa Srbima. U borbi, krajem 1993. godine, pod Refikovom komandom bilo je oko 500 muslimanskih boraca. Najekstremniji me|u wima su: Brkovi} Aziz, star oko
40 godina iz Gostovi}a, SO Zavidovi}i, trgovac. Aziz je prilikom
sahrane jednog srpskog borca sa grupom muslimana maltretirao Srbe u sprovodu i istima nije dozvolio da pokojnika sahrane, zatim,
[porer Josip, star oko 45 godina, nastavnik fizi~kog vaspitawa u
Zavidovi}ima, Slovenac, oèwen muslimankom. [porer se odmah
po izbijawu rata prikqu~io muslimanskim formacijama. Star~evi} Rasim, star oko 40 godina iz Zavidovi}a, biv{i komandant TO.
U Zavidovi}ima je pre izbijawa rata propagirao mr`wu prema Srbima i kao takav veoma je ekstreman. \er|i} Mehmed, star oko 40 godina, u Zavidovi}ima je, jo{ pre rata, propagirao mr`wu prema Srbima, kao i Bratanovi} Mujo, star oko 45 godina, rodom iz Krivaje,
SO Zavidovi}i, tako|e vrlo ekstreman.
Izvor daqe isti~e da se muslimani naoruàvaju od pripadnika
UNPROFOR-a lociranih na podru~ju Ozrena, koji muslimanima
otkrivaju i poloàje srpskih vojnika, {to II ozrenskoj brigadi oteàva uo~avawe prostora va`nog za Srbe.
Izvor daqe isti~e da ustupawe teritorija muslimanima koje
kontroli{u Srbi, na insistirawe Zapada, srpske borce demorali{e i ~ini nezadovoqnim, jer su iste krvare}i osvajali.
188
III
Lendo Refik, star oko 45 godina, rodom iz Zenice, ekstremni
~lan SDA, komandant muslimanske jedinice koja broji oko 500 vojnika, a ratuje na podru~ju op{tine Zavidovi}i.
Brkovi} Aziz, star oko 40 godina, rodom iz Gostovi}a, SO Zavidovi}i, prilikom sahrane jednog srpskog borca presreo je Srbe u
sprovodu i sa jo{ nekoliko muslimana iste je maltretirao.
[porer Josip, star oko 45 godina, Slovenac, nastavnik fizi~kog vaspitawa u Zavidovi}ima, oèwen muslimankom, odmah po izbijawu rata pri{ao je muslimanskim formacijama, u borbi protiv
Srba.
Star~evi} Rasim, star oko 40 godina, iz Zavidovi}a, biv{i komandant TO u Zavidovi}ima, jo{ pre rata propagirao je mr`wu prema Srbima.
\er|i} Mehmed, star oko 40 godina iz Zavidovi}a, pre rata propagirao mr`wu prema Srbima.
Bratanovi} Mujo, star oko 45 godina, iz Krivaje, SO Zavidovi}i, pripadnik je muslimanskih formacija, vrlo je ekstreman.
IV
Osim obavqenog razgovora sa izvorom, druge mere i radwe nisu
preduzimane.
V
Ocewujemo da je izvor i pored toga {to su podaci neprovereni
bio iskren, te mu moèmo verovati. Pomenuta lica zasluùju pa`wu RDB, jer se radi o pripadnicima muslimanskih vojnih formacija koje su neposredno u~estvovale u genocidu nad srpskim ìvqem
u biv{oj BiH.
Mi{qewa smo da bi raspoloìva saznawa trebalo ustupiti na
kori{}ewe nadle`nim organima Republike Srpske.
Kucano u 4 primerka
2 h CRDB Kraqevo
Operativni radnik,
Neboj{a ôli}
MDXIII
MUP Srbije
RSDB
189
V uprava
Centar za mikrofilm
17. 3. 1994. godine
Fond PDD
Po~etna pozicija:: 00452C08
Krajwa pozicija:: 00452C10
Delovodni broj dokumenta:: 13350
Broj snimaka:: 3
Centar RDB Ni{
Ekstremizam
73 027
10. 3. 1994. godine
Izve{taj o rezultatu primene mere

tajne kontrole telefonskih razgovora
Na osnovu Odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije
sl. SU Ibr. 16/94 od 2. 2. 1994. godine, primewuje sa operativno-tehni~ka mera TKTR koje sa telefona broj 718-725 u Ni{u, obavqa An|elkovi} Zoran, ro|en 23. 10. 1961. godine u Boru, od oca Velibora i
majke Lenke \oki}, Srbin, dràvqanin SRJ, po zanimawu konobar,
zaposlen u saobra}ajnom preduze}u Ni{-ekspres, sa prebivali{tem u Ni{u, ulica Ulciwska broj 9.
Primenom ove mere, dana 7. i 8. 3. 1994. godine, registrovani su
bezbednosno interesantni kontakti, koji zasluùju daqu pa`wu i
daqe sagledavawe ekstremne aktivnosti An|elkovi} Zoran, za koga
sa na nivou CRDB Ni{ vodi PO, jer je isti jedan od organizatora i
aktivista ekstremne grupacije Srpski otaybinski savez, organizacije ilegalnog teroristi~kog karaktera sa elementima paravojnog, odnosno parapolicijskog organizovawa i ilegalnog naoruàvawa.
Dana 7. 3. 1994. godine, An|elkovi} Zoran je ostvario telefonski kontakt sa vi{e lica, izme|u ostalog i sa Zoranom Draìlovi}em iz Beograda, poku{avaju}i da do|e do telefonskog broja Qubi{e Petkovi}a iz Beograda, biv{eg predsednika Skup{tine Srbije,
u ~emu nije uspeo.
Sa istim ciqem, An|elkovi} se obratio i Dini} Nikoli, ro|en
16. 12. 1947. godine u Ni{u, od oca Du{ana, sa prebivali{tem u Ni{u, ulica V. Nazora 10, potpredsedniku GO S^P u Ni{u, iznev{i
mu svoju nameru da, s obzirom da se Srpski otaybinski savez Dra190
goslava Bokana raspao i prekinuo sve svoje aktivnosti, nakon {to je

potre{en sav novac dobijen od emigracije, a po{to se Dragoslav Bokan, ucewen od DB, pasivizirao planira da pristupi novoj stranci
koju osniva Qubi{a Petkovi} i da bi bio wen osniva~ u Ni{u.
Dini} je An|elkovi}a odgovorio od ove namere, savetuju}i ga da
se obrati Vaki} Branislavu, OO kod CRDB Ni{ po ekstremizmu, sa
molbom da se vrati u S^P.
Tom prilikom An|elkovi} je zamolio Dini}a da urgira kod rukovodstva Ni{-ekspres jer se protiv wega vodi disciplinski postupak i preti mu prekid radnog odnosa, zbog pronevere i pijanstva
na radnom mestu.
Dana 8. 3. 1994. godine, An|elkovi} se obratio Vaki} Branislavu sa molbom da bude vra}en u S^P, iz kog je istupio 1992. godine.
Vaki} je prihvatio ovaj An|elkovi}ev zahtev, rekav{i mu da napi{e pisanu molbu za povratak u S^P i SRS koja }e biti pozitivno
re{ena.
Imaju}i u vidu da je An|elkovi} Zoran bio jedan od osniva~a i
najekstremnijih ~lanova S^P u Ni{u i bliska veza Baki} Branislava, kao i daje obavqao funkciju portparola za {tampu ove ekstremne grupacije, a daje uìvaju}i puno Vaki}evo poverewe u tom
periodu sa ovim u~estvovao i u poslovima ilegalnog nabavqawa i
trgovine oru`jem, u narednom periodu intenzivno }e se sagledavati
wihova ekstremna delatnost.
1 prim. RDB MUPRS IIIuprava
1 prim. RDB MUPRS V uprava
Operativni radnik,
Bojan Pavi}
Saglasan
Pomo}nik na~elnika,
Krasomir Risti}
MDXIV
Centar Resora dràvne bezbednosti Beograd
IV odelewe Stari grad
71-0520
14. 3. 1994. godine
191
Slu`bena bele{ka
Podaci se odnose na komentare i kontakte sa ~lanovima Vlade Republike Srpske Krajine
Od na{eg sasvim pouzdanog izvora do{li smo do podataka da je,
dana 4. 3. 1994. godine, Milan Babi} kontaktirao sa Borivojem Ra{uom vezano za mogu}i politi~ki rizik oko zapo~etog ekonomskog
programa.
Po navodima izvora, Ra{uo je tim povodom istakao da Vojislav
[e{eq procewuje da }e ekonomski program trajati dva do tri meseca, pri ~emu je podvukao da u ~itavoj stvari nije problem Avramovi}
koji, po wegovoj proceni, ne moè biti obmanut, ve} da su problem
drugi qudi koji to ne vide i koji su spremni da i u ovom trenutku svoju profesiju podmetnu pod okriqe vlasti, kao i nekada. Ra{uo je u
nastavku naveo da ti isti qudi nisu u stawu da kaù da je to Dafina plus Jezda na kub. Tako|e je istakao da drugi ne}e da ulaze u politi~ki rizik oko procene programa, jer ne znaju {ta je to.
U nastavku razgovora, izvor nam je preneo da se Babi} interesovao da li \in|i} ulazi u vladu, te da li se DEPOS raspao, na {ta
mu je sagovornik uzvratio da \in|i} ne ulazi u vladu, kao i to da
SPO jo{ uvek funkcioni{e.
Po re~ima izvora, Babi} je informisao Ra{ua o aktuelnim doga|ajima u Republici Srpska Krajina, pri ~emu mu je prepri~ao doga|aje sa Skup{tine i pozivawe Marti}a na ~lan 78 o vanrednom
stawu, pa shodno sa tim, naredio je da TV prekine snimawe Skup{tine, {to, po Babi}evim re~ima, predstavqa diktaturu i ludilo.
Dostaviti:
2 h II upravi RDB MUP RS
1 h V odeqewe CRDB
1 h op. radniku
Operativni radnik,
Vladimir Ninkovi}
MDXV
CRDB Leskovac Ekstremizam
14. 3. 1994. godine
OA Tomson
192

1.
Sadikovi} Reyepa Sulejman, ro|en 6. 3. 1952. godine u Tupalu,
[iptar, oèwen, zemqoradnik, stalno nastawen u Tupalu.
Razgovor obavqen 18. 3. 1994. godine, u ve~erwim ~asovima, u slu`benim prostorijama na inicijativu operativnog radnika.
Izvor se prvi put koristi po pitawima i zadacima interesantnim za RDB.
Izvor nepouzdan podaci u fazi proveravawa.
2.
Podaci u bele{ci odnose se na nelegalnu nabavku i preprodaju
vatrenog oru`ja zbog ~ega je Sadikovi} Sulejmanu, od strane radnika OUP-a Medve|a, podneta krivi~na prijava zbog osnovane sumwe
da je u~inio krivi~no delo iz ~lana 33, stav 3 a u vezi stava 1 i 2 Zakona o oru`ju i municiji.
Tokom razgovora izvor je izneo slede}e:
Negde avgusta meseca 1992. godine, izvor se susreo sa Sadikovi}
Ruhanom, svojim ro|akom, koji mu je ponudio da mu proda automat.
Kako su se sporazumeli o kupoprodaji, nakon nekoliko dana, Ruhan je
izvoru doneo ku}i automat {majser i prodao mu ga za 1.700 DM, a
koji su isprobali u {umi. Nakon toga, prilikom ponovnog susreta,
Ruhan je izvoru ponudio pi{toq CZ 7,65 mm koji je ovaj i kupio za
700 DM. Nakon tri meseca od prve kupoprodaje, Ruhan je izvoru ponudio i automatsku pu{ku na{e proizvodwe, a koju je izvor kupio za
1.300 DM, a do primopredaje je do{lo blizu Ruhanove ku}e. Nakon
ovih kupoprodaja, izvor poku{ava da se otarasi {majsera i sedmice pa stupa u kontakt, na pijaci u Medve|i, sa Bajramovi} Bajramom iz Kapita i nudi mu ih, ali je Bajram pristao da kupi samo pi{toq za 1.000 CHF. Do primopredaje je do{lo kod izvorove ku}e.
Prilikom slede}eg susreta, Ruhan je izvoru ponudio dva tetejca, a
po{to su se o kupoprodaji dogovorili, nakon izvesnog vremena, pi{toqe je izvoru doneo Ruhanov ro|eni brat Limon i prodao mu ih
po 800 DM. Tom prilikom, izvor je Limonu rekao da bi kupio za sina nov tetejac i da Limon vidi sa Ruhanom da mu ga nabave. Prilikom svog slede}eg dolaska u rodno Tupale, Ruhan je doneo tetejac i
proda ga izvoru za 1.000 DM. Zadwa kupoprodaja izme|u Ruhana i izvora bila je kada je Ruhan izvoru prodao karabin 8h57 sa 300 metaka
za 1.200 DM.
Nakon svih ovih nabavki, kod izvora ku}i dolazio je Alija Bajramovi}, iz Kapita, radi zamene municije. Tom prilikom oni su se
193
dogovorili o kupoprodaji karabina za 1.500 CHF i tetejca za 1.000

CHF, a iste je Alija preuzeo u izvorovoj ku}i. Drugi tetejac izvor je prodao Pajazitovi} Asanu iz \ulekara za 1.200 CHF. Izvor
je naveo i to da su mu se za oru`je obra}ali i Salija Beji} iz R. Bawe koji je hteo da kupi za sina Dilbera automat ali do dogovora nije do{lo, jer Dilber nije do{ao u zakazano vreme da pogleda automat, kao i Bajramovi} N., iz Kapita koji je odustao od kupovine jer
mu je izvor nudio automat, a on mu je traìo pi{toq koji je hteo da
kupi za zeta. Do dogovora je po pravilu dolazilo ~etvrtkom, kada je
pija~ni dan u Medve|i.
3.
Sadikovi} Asana Ruhan, ro|en 3. 10. 1963. godine u Tupalu, [iptar, po zanimawu voza~, stalno nastawen u Gruànskoj broj 7, M.M.
Lug, Beograd.
Bajramovi} Salije Bajram, ro|en 20. 8. 1930. godine u Kapitu,
[iptar, SO Medve|a zemqoradnik, stalno nastawen u mestu ro|ewa.
Limon Asana Sadikovi}, ro|en 8. 12. 1965. godine u Tupalu, [iptar, zemqoradnik, stalno nastawen u mestu ro|ewa.
Bajramovi} Alija, iz Kapita, SO Medve|a, [iptar, stalno nastawen u Medve|i, radnik na privremenom radu u Italiji.
Pajazitovi} Asan, iz \ulekara, SO Medve|a, [iptar, stalno
nastawen u Pri{tini.
4.
Osim razgovora nisu preduzimane druge mere i radwe RDB.
5.
Radnici OUP-a Medve|a su, 18. 3. 1994. godine, postupaju}i po
svojoj informaciji izvr{ili javni pretres kod Bajramovi} Bajrama
gde su na{li pi{toq CZ 7,65 mm i revolver 7,65 mm. Bajram je u
razgovoru priznao da je pi{toq kupio od Sadikovi} Sulejmana pa se
pristupilo i javnom pretresu wegovih prostorija. Kod Sulejmana je
prona|eno: automat, {majser, automatska pu{ka na{e proizvodwe
i pi{toq CZ 7,62 mm TT. U razgovoru, Sulejman je rekao za sve
drugo oru`je.
O Ruhanu Sadikovi}u i Limonu Sadikovi}u i wihovom bavqewu
nelegalnom trgovinom informisali smo u slu`benoj bele{ci br.
353 od 21. 4. 1993. godine. Tako|e smo informisali da je wihov brat
Sadikovi} Neyad, u slu`benoj bele{ci br. 150 od 18. 2. 1994. godine,
predao na na{em terenu automatsku pu{ku. Hap{ewem Sulejmana
Sadikovi}a ova na{a saznawa se potvr|uju, ali ~iwenica je da je on
194
predstavqao samo jednu od karika u lancu trgovine oru`jem. U tom

smislu, a imaju}i u vidu da raspolaèmo jo{ nekim {irim saznawima o delatnosti Ruhana i wegovih saradnika, u narednom periodu angaòva}emo se na potvr|ivawu i pro{irivawu saznawa o wihovoj
delatnosti.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h Centru
Operativni radnik,
G. Nikoli}
MDXVI
Republika Srbija
Br. 13880
Beograd, Kneza Milo{a 92
Republika Srbija
Centar RDB Novi Sad
Dana, 29. marta 1994. godine
Dràvna tajna
Informacija
Prate}i politi~ko-bezbednosnu situaciju na prostorima Slavonije, Barawe i zapadnog Srema, informisani smo o slede}em:
Daqi rad Skup{tine RSK ocewuje se kao nemogu} u konstelaciji sada{wih politi~kih prilika, strana~kih odnosa i protivure~nih stavova. Ima najava da poslanici sa gorepomenutog podru~ja, izuzev Srpske radikalne stranke za RSK, ne}e prisustvovati narednom zasedawu 8. aprila ove godine.
SRS za RSK, kako se navodi, je u op{toj ofanzivi s obzirom da
imaju vlast u ve}ini op{tina na ovom podru~ju. Smewuju rukovode}e
qude i na wihova mesta postavqaju svoje. U posledwe vreme pokazu195
ju sve ve}i interes i za preuzimawe MUP dovo|ewem svojih ili poku{ajem vrbovawa qudi iz sada{weg sastava MUP-a. Rajko Pantelinac, predsednik op{tine Daq, otvoreno najavquje mogu}nost
stvarawa policijske stanice koja }e, ako bude trebalo, egzistirati
uz postoje}u. Isti~e da su kadrovski i materijalno za ovakav potez
osposobqeni.
Gotovo istovetna situacija je u op{tini Vukovar, dok je ne{to
druk~ija u op{tini Mirkovci, {to je zasluga, razumnijih i tolerantnijih stavova wenog predsednika Bedlar Zorana, tako|e radikala.
Informisani smo da se Pantelinac i Rade Leskovac trenutno
nalaze u Rusiji, izme|u ostalog, radi razgovora i stvarawu uslova za
dovo|ewe kozaka na ovo podru~je. Isti bi, kako se navodi, zamenili
postoje}i oficirski kadar Vojske RSK, sa ~ijim radom i pona{awem su radikali veoma nezadovoqni.
Evidentno je nepostojawe pravne dràve, nemogu}nost funkcionisawa i rada legalnih organa, dominacija strana~kih i li~nih interesa na {tetu op{tih, zajedni~kih. Ovakva situacija i odnosi, kako se ocewuje, mogu imati pogubnije efekte po srpske interese od
bilo kakvih ratnih sukoba.
Vojska RSK konstantno ispoqava sve svoje slabosti i neorganizovanost. Komandni kadar je iskompromitovan, ne postoji èqa, vi{e ni mogu}nost, da se povrati poquqani ugled i autoritet. Me|u
pripadnicima Vojske RSK vlada nezadovoqstvo zbog materijalnog
poloàja, {to za posledicu ima kr{ewe pravila pona{awa, disciplinovanog i odgovornog postupawa ~ime se ozbiqno dovodi u pitawe odbrana srpskih teritorija. Ovo posebno dobija na zna~aju ako se
ima u vidu da su u dva navrata, 19. i 23. marta ove godine, na potezu
Marinci Nu{tar, ozbiqnije naru{eni sporazumi o po{tovawu
primirja. Kako se navodi, u oba slu~aja hrvatska vojska je izazvala
oruàne incidente, mada ima i suprotnih tvrdwi.
Da Republika Hrvatska nema nameru da odustane od srpskih teritorija govori i podatak da su, proteklih dana, iz Zagreba u Osijek
i Vinkovce stigla dva bataqona elitnih jedinica HV, specijalizovane za diverzantsko-teroristi~ka dejstva. Najavquje se dolazak na
ovo podru~je Tomislava Mer~epa, dobrog poznavaoca istog. U razgovoru sa gra|anima RSK, dobrim poznavaocem ovog podru~ja, izdvojena su meta i lokacije na kojima se eventualno moè o~ekivati upad
Mer~epovih jedinica. Narednog dana, u redovnoj i rutinskoj kontroli, od pripadnika UNPROFOR zapadno-evropskih zemaqa izuzete
su snimqene fotografije mesta i lokacija koja je nazna~io pomenuti gra|anin, ~ime gorwa saznawa jo{ vi{e dobijaju na zna~aju i
ozbiqnosti situacije nastale dolaskom jedinica HV.
196
U vezi sa iznetim, mogu se posmatrati izjave i komentari koje je,

nedavno, na{em izvoru dao ôp~i} \uro, penzionisani pukovnik
biv{e JNA, sada oficir HV u Osijeku. \urin ro|eni brat Frawa je
poznati i ekstreman pripadnik HV u Vinkovcima.
U razgovoru sa na{im izvorom, \ura je najavio svoje iseqavawe
iz Republike Hrvatske jer smatra da na ovim prostorima mira ne}e
biti, ne pori~e da }e Republika Hrvatska sve u~initi da mirnim i
politi~kim putem pripoji srpske teritorije, me|utim, uveren je da
}e to poku{ati i primenom oruàne sile. Po wemu, glavni zagovornici oruàne borbe su [u{ak i Milas zbog pritiska velikog broja izbeglica sa ovih podru~ja i konstantnih napada i zahteva ekstremno orijentisanih strana~kih lidera.
Kada su u pitawu Slavonija, Barawa i zapadni Srem, po \uri,
glavni hrvatski interesi su izlazak na reku Dunav i zauzimawe
naftnih poqa, ~ime bi znatno oslabili ekonomsku mo} ovog podru~ja. Od UN, SAD i Nema~ke o~ekuju podr{ku i povoqno re{avawe
poloàja i statusa zapadne Slavonije. Ipak, isti~e \ura, glavni hrvatski interesi i ciqevi vezani su za Dalmaciju i Liku. Republika
Hrvatska se mora izboriti za potez Drni{-Vrlika, kako bi kroz
pregovore, u re{avawu statusa u okviru biv{e Bosne i Hercegovine, mogli traìti Kupre{ku visoravan. Jedna od kqu~nih ta~aka je
zauzimawe Obrovca, ~ime Republika Hrvatska dobija hidroelektranu na reci Zrmawi i Srbima preseca put prema Li~kom Gra~acu. Od
ne maweg zna~aja za Republiku Hrvatsku je tzv. yep kod Teslingrada
kao i Sluw ~ime bi presekli Liku i Kordun i do{li do samih Plitvica. Ciq im je zauzeti Petriwu i Srbe udaqiti {to vi{e od Siska. U dogovoru sa Fikretom Abdi}em, uz osvojene gorepomenut ciqeve, odvojili bi RSK od RS. Zauzvrat, Republika Hrvatska je
spremna da Srbima u RS u potpunosti prepusti Posavinu i pro{iri postoje}i koridor.
Na kraju, \ura tvrdi da su na dan najavqenog bombardovawa od
strane NATO srpskih poloàja oko Sarajeva, u Republici Ma|arskoj podignute jedinice na najvi{i borbeni nivo, sa zadatkom spre~avawa preleta ruskih aviona za koje se o~ekivalo da bi pomogli
Srbima u svojoj odbrani.
Tako|e je istakao da }e vrlo brzo u Nema~koj po~eti lov na Srbe i samo ~ekaju da im iz Republike Hrvatske budu dostavqena imena i drugi traèni podaci.
1 h Dok. fondu CRDB NS
Operativni radnik,
Milenko Lemi}
197
MDXVII
73-027
18. 3. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
Operativnim sagledavawem delatnosti Stoilkovi} Jugoslava,
ro|en 19. 9. 1957. godine u Pan~evu, od oca Save, sa prebivali{tem u
Ni{u, ulica G. Principa 16/38, za koga je dat predlog za zavo|ewe
PO po ekstremizmu, zbog organizovane ilegalne trgovine oru`jem i
municijom, dobijeni su novi operativni podaci koji bliè razja{wavaju okolnosti vezane za ilegalnu trgovinu oru`jem, o ~emu je
izve{tavano aktom sp. br. 820 od 15. 3. 1994. godine.
Avgusta meseca 1993. godine, Stoilkovi} je zajedno sa \ulovi}
Hranislavom, ro|enim 28. 11. 1953. godine u Ni{u, od oca Hakije, musliman, privatni ugostiteq, sa prebivali{tem u Ni{u, ulica
Alekse Nenadovi}a broj 24, boravio u Vaqevu radi ugovarawa poslova o kupovini vaqevskog piva, s obzirom da je wegova supruga
vlasnik PP Aksiom iz Ni{a. Tom prilikom, Stoilkovi} je
ostvario kontakte sa svojim poslovnim prijateqima Savi} Dejanom,
vlasnikom PP Bonelo iz Vaqeva, Mi{kovi} Qubisavom, direktorom RJ Transportni saobra}aj ASP Strela iz Vaqeva i Rabrenovi} Branimirom, komercijalistom ASP Strela Vaqevo.
Dok su Stoilkovi} i \ulovi} sedeli u kafani, dva lica iz tog
dru{tva, od kojih je jedan navodno finansijski direktor Strele,
prijatnog gospodskog izgleda, ugla|en (najverovatnije Rabrenovi}
Branimir prim. op. radnika), a drugi crnog tena i kose sa crnim
brkovima, odvezla su nakon dogovora sa Stoilkovi}em wegov automobil marke opel korsa i u bunker, koji se nalazi ispod zadweg sedi{ta, utovarili 20 automatskih pu{aka, 10 automatskih pi{toqa
marke {korpion i 20 pi{toqa. Pomenuto oru`je poti~e iz Republike Srpske.
Oru`je su Stoilkovi} i \ulovi} dovezli do Ni{a, a zatim je
distribuirano prema Novom Pazaru. Oru`je je od Ni{a do Novog
Pazara prevezeno {leperom koji je prevozio pivo, a u transportu su
u~estvovali Dragoqub Pe{i}, milicionar SM za KPDG na aerodromu Ni{, koji je bio u uniformi milicije, Sefer Kr{i}, sa prebivali{tem u Novom Pazaru, ulica B. Bakra~evi}a broj 20 i za sada
neidentifikovani Zoran N. Ne{to kasnije, za kamionom je do{ao i
Stoilkovi} svojim putni~kim automobilom, a uspe{na realizacija
ilegalne trgovine oru`jem proslavqena u Novom Pazaru.
198
Posle ove isporuke oru`ja, iz Vaqeva je do Ni{a dopremqen

jo{ jedan kontigent oru`ja, u kome je bilo igrama, zoqa, heklera i kala{wikova koje je potom kamionom koji je prevozio smrznutu ribu otpremqen do Pri{tine. Prema u potpunosti nepotvr|enim podacima, oru`je je najverovatnije dostavqeno Besimu N. iz
Pri{tine, vlasniku PP Beskom koji u Pri{tini koristi tel. br.
27-640, ili Eniju N. vlasniku PP Eni komerc iz Pri{tine, sa
prebivali{tem u Pri{tini. U drugoj ulici levo, kada se dolazi iz
pravca Ni{a iza yamije, poseduje veliku belu ku}u u kojoj je veliki
dragstor, ispred koje je parkiran neispravan automobil marke
BMV zelene boje. Eni je starosti oko 50 godina, elegantnog izgleda a pokazuje veliko interesovawe prema oru`ju.
Operativnim radom dobijeni su i podaci da je Savi} Dejan iz
Vaqeva, po~etkom marta, boravio na podru~ju Republike Srpske gde
je kontaktirao sa Pakovi} Milanom sa Pala, kao i da je po{to je dobio dozvolu za boravak na hrvatskom podru~ju, u Kiseqaku navodno
sklopio ugovor o trgovini sa Hrvatima. Operativnim proveravawem potvr|eno je da je u PP Aksiom zaposlena budu}a snaha generala Samaryi}a, komandanta III armije VJ, {to bi ovom preduze}u
trebalo da omogu}i monopol u poslovima snabdevawa VJ prehrambenom robom, uglavnom uvezenom iz Bugarske.
Dana 15. 3. 1994. godine, Stoilkovi} i Pe{i} su na sastanak sa
poslovnim partnerom Lamberom, bugarskim dràvqaninom, u Sofiju poslali Dimitrijevi} Qubi{u, vlasnika ribarnice, sa prebivali{tem u Ni{u, ulica M. Toplice 23, koji je tom prilikom iz SRJ
izneo 15.000 DEM. Prema istom nisu preduzimane mere na GP, jer su
pomenuta lica pokazala pove}anu opreznost i sumwu da se wihova
delatnost sagledava, te je odlu~eno da se sa ciqem za{tite mera i
radwi RDB postupati na pomenuti na~in. Istog dana, u popodnevnim
~asovima, kada je do{lo do ilegalnog izno{ewa deviza, u prostorijama SUP-a Ni{ i CRDB Ni{ registrovan je boravak Milojevi}
Zorana, zamenika komandira SM za KPDG na aerodromu Ni{ koji
je, tako|e, ukqu~en u nezakonitu Stoilkovi}evu delatnost. Tom prilikom, Milojevi} se obratio pom. na~elnika CRDB Ni{ Risti}
Krasomiru, obave{tavaju}i ga da je ~uo da su na GP Gradina prema
Stoilkovi}u preduzimane mere kontrole i pretresa, kojom prilikom je imao o~iglednu nameru da do|e do odre|enih podataka o interesovawu RDB za Stoilkovi}a. Tako|e su registrovani i Milojevi}evi poku{aji da u SM za KPDG Dimitrovgrad do|e do podataka po
~ijoj je prijavi i nalogu vr{ena kontrola Stoilkovi}a dana 7. 3.
1994. godine na tom GP.
199
U posledwe vreme, tako|e je prisutno sve ~e{}e pozivawe Stoilkovi}a na vezu sa @. R. Arkanom i Strankom srpskog jedinstva,
uglavnom prilikom pretwi du`nicima da }e svoja potraìvawa naplatiti silom, s obzirom da je sa Arkanom stupio u vezu preko svog
pacijenta Stoj~i} Sini{e, koji je povre|en u saobra}ajnoj nesre}i,
nakon promocije ove stranke u Ni{u i Pirotu.
Mi{qewa smo da sa najnovijim operativnim podacima treba
upoznati i CRDB Vaqevo, Kraqevo i Pri{tina radi daqeg koordiniranog i zajedni~kog operativnog sagledavawa ilegalne trgovine
oru`jem kojom se bave ova lica, a sa ciqem wenog presecawa, kao i
radi aùrirawa odre|enih proveravawa koja smo zatraìli od ovih
centara, uz mogu}nost i konkretnog radnog dogovora.
Kucano u 3 primerka
Saglasan,
pomo}nik na~elnika
Krasomir Risti}
Operativni radnik,
Bojan Pavi}
MDXVIII
V uprava
Beograd
U prilogu vam dostavqamo izve{taj saradnika Vili podaci
se odnose na ilegalnu trgovinu oru`ja na relaciji Republika Srpska SRJ, od strane srpskih ekstremista.
Slobodan Aleksi}
Centar RDB Zaje~ar
Ekstremizam srpski
3-0030
29. 3. 1994. godine
OA Tomson
200
Izve{taj saradnika
I
Saradnik Vili.
Kontakt ostvaren telefonom, dana 29. 3. 1994. godine, na inicijativu saradnika.
Koristi se na problematici navedene akcije.
Izvor pouzdan podaci neprovereni.
II
Podaci se odnose na ilegalnu trgovinu oru`ja na relaciji Republika Srpska SRJ, od strane srpskih ekstremista.
Veza: Na{ SP br. 490 od 18. 3. 1994. godine.
Saradnik Vili:
Ju~e (28. marta) bio sam u dru{tvu Olivera i dvojice wegovih
prijateqa, za koje je rekao da dolaze sa rati{ta u biv{oj BiH. Wegovi prijateqi su navodno raweni i do{li su radi le~ewa. Jedan od
wih se zove Zoran a drugom ne znam ime. Do{li su automobilom
BMV bawalu~ke registracije 10-17. Pre Beograda boravili su u
Novom Sadu.
Koliko sam shvatio, ova dvojica nisu ideolo{ki i politi~ki
istomi{qenici sa Oliverom, naime, oni su arkanovci, a Oliver
{e{eqevac. Me|utim, radi se o poslu. Ovi donose oru`je sa rati{ta i predaju Oliveru a ovaj t daqe utopqava. U Novi Sad su wih
dvojica, sada, doneli i ostavili 10 TT pi{toqa. Ostaje mi dilema,
po{to su govorili o oru`ju, sem ovih pi{toqa, koje tek treba da
stigne, da li je ono {to mi je Oliver pri~ao t oru`je (koje tek treba da stigne) ili se radi o ne~emu sasvim drugom {to nema veze sa
Bawalu~anima.
Iako su dosta zatvoreni, ima {anse da se jo{ ne{to daqe i{~upa oko trgovine oru`jem.
III
Oliver Denis Baret, ro|en 1969. godine, stanuje u Beogradu, Beànijska Kosa 66-b.
Zoran N., iz Bawaluke, vozi BMW, BL 10-17.
NN lice do{lo sa Zoranom.
IV
Druge mere i radwe nisu preduzimane.
V
Saradnik }e i nadaqe da prati nastalu situaciju poku{av{i da
dozna {to vi{e detaqa o oru`ju o kome je re~. Prema dogovoru sa III
201
upravom RDB ne}emo ulaziti u kombinovawe, odnosno uvla~ewe

saradnika u plasman oru`ja, ve} }e se Oliver staviti pod mere RDB.
Kucano u 4 primerka
1 h CRDB Zaje~ar
1 h operativni radnik,
Operativni radnik,
Tomislav Videnovi}
MDXIX
bezbednosti Beograd
IV odeqewe Zemun
71-0373
30. 3. 1994. godine
OA Dinar 94
Slu`bena bele{ka
Podaci se odnose na aktivnost i kontakte \ovani di Stefana,
direktora Stambene zadruge [umadija
Od pouzdanog izvora Slu`be raspolaèmo saznawima da je, dana
24. 3. 1994. godine, saradnica \ovani di Stefana, Ivana, ostvarila
kontakt sa Milomirom Mini}em, generalnim direktorom @TP Beograd, i izrazila èqu Di Stefana da odrè poslovni sastanak.
Po navodima izvora, Milomir Mini} je ugovorio sastanak sa
Di Stefanom u ponedeqak, 28. 3. 1994. godine, u 9,00 ~asova u prostorijama @TP-a, ulica Nemawina broj 6, I sprat, soba 305.
Izvor ne raspolaè saznawima o detaqima u vezi planiranog
kontakta navedenih lica, kao ni sa podacima da li je odràn u zakazano vreme, s obzirom da se radi o neradnom danu zbog dràvnog praznika.
Tako|e, naveo je izvor, \ovani di Stefano je, dana 24. 3. 1994. godine, imao ugovoren sastanak sa @arkom Trbojevi}em, u 14,00 ~asova, ali izvor ne raspolaè saznawima da li je i odràn, kao i o prirodi i sadràju wihovog razgovora.
Kucano u 4 primerka
Dostaviti:
1 h III upravi RDB MUP RS
202

1 h V odeqewu CRDB
Operativni radnik,
Dragan Dedi}
MDXX
bezbednosti Beograd
IV odeqewe Palilula
23. 3. 1994. godine
71-0358
OO Rade Radovanovi}
Slu`bena bele{ka
odnosi se na kontakte R. Radovanovi}a OO ovog centra po
srpskom ekstremizmu
Na{ sasvim pouzdani izvor nas je informisao da je R. Radovanovi}, dana 20. 3. 1994. godine, kontaktirao sa Borisom iz srpske redakcije Radio-Kelna.
Tom prilikom, Radovanovi} je Borisa upoznao sa svojim planovima vezanim za nedavni boravak u Sofiji i najavio mu da postoje
realni izgledi da se tamo preseli zajedno sa suprugom Majom i to
najmawe na godinu dana. Boris je podrào ovu Radovanovi}evu nameru i predloìo mu da i daqe nastavi saradwu, ovog puta kao dopisnik iz Bugarske.
U daqem toku razgovora, Radovanovi} je Borisa informisao da
je razgovarao sa Zvonimirom Markovi}em, {efom hrvatskog Ureda
u Beogradu, i wegovim pomo}nikom Bilanyi}em. Po Radovanovi}u,
Z. Markovi} i Bilanyi}, koji su odseli u Hajatu su dobri i po{teni qudi spremni na razgovore i pregovore sa srpskom stranom. Mi{qewa je da su Hrvati, poslav{i ih u Beograd napravili pravi potez za razliku od Srba koji su u Zagreb poslali Veqka Kneèvi}a.
S tim u vezi, Boris je Radovanovi}u rekao da su wegovi qudi
dopisnici iz Zagreba ve} napravili jedan intervju sa V. Kneèvi}em, intervju je radio novinar Modri~ (za koga Boris kaè da u svojim izve{tajima zastupa hrvatsku liniju) ali da oni u Zagrebu imaju i novinara-dopisnika Jelovca zaduènog za izve{tavawe o zbivawima u Krajini (koji predstavqa takozvanu srpsku liniju).
203
Radovanovi} mu je odgovorio da je Jelovca on predloìo i da o

wemu ima visoko mi{qewe.
Na kraju je Boris Radovanovi}a zamolio da ostane u kontaktu sa
Markovi}em i Bilanyi}em, jer }e im mo`da trebati intervju sa wima, pogotovo sa Z. Markovi}em na okolnosti wegovog devetogodi{weg boravka u Lepoglavi.
Kucano u 4 primerka
1 h V odeqewu CRDB
Operativni radnik,
Budimir Deli}
MDXXI
Republika Srbija
Beograd, mart 1994. godine
Dràvna tajna
Izve{taj
o radu Resora dràvne bezbednosti u 1994. godini
2. Srpski ekstremizam i terorizam
U skladu sa programskim ali i vanrednim zadacima, tokom 1994.
godine preduzimane su operativne i represivne mere na otkrivawu,
pra}ewu i spre~avawu delovawa srpskih ekstremista i terorista u
ciqu protivpravnog osvajawa vlasti, formirawa i naoruàvawa
paravojnih formacija, te zloupotrebu legalnih i kori{}ewe vaninstitucionalnih formi za ekstremnu i subverzivnu politi~ku i
ekonomsku destabilizaciju i ugroàvawe ustavnog poretka Republike Srbije. Operativnim radom na obradama i izdiferenciranim licima uz primenu operativno-tehni~kih sredstava pra}ena je
dokumentovana sprega nosilaca ekstremne aktivnosti sa ekstremno
orijentisanim licima iz redova SPC, grupama iz redova desnih
stranaka, tzv. gra|anskih struktura, nezavisnih sindikata, pojedinih nezavisnih medija i dr. Tako|e, operativno je sagledavano wihovo povezivawe sa pripadnicima raznih me|unarodnih humanitarnih organizacija i udruèwa, kao i sa predstavnicima dràvnih i
obave{tajnih struktura stranih zemaqa.
204
Prioritetno angaòvawe bilo je usmereno na operativno sagledavawe, pokrivawe i daqe presecawe pojava paravojnog organizovawa, naoruàvawa i delovawa srpskih ekstremista iz redova Srpskog
~etni~kog pokreta, Srpske garde, Ravnogorskog pokreta, Srpske
~etni~ke organizacije, Belih orlova, Du{ana Silnog i dr. Kombinovanim radom na obradama i operativnim angaòvawem u okviru
OA Tomson i OA Jug operativno su istraìvane i pra}ene wihove aktivnosti na organizovanom upu}ivawu pripadnika ovih formacija na ratom zahva}ena podru~ja u ciqu nabavqawa i ilegalnog
uno{ewa oru`ja, municije i eksplozivnih naprava za strana~ke potrebe i ilegalnu trgovinu, stvarawe punktova za lagerovawe oru`ja, poligona za izvo|ewe vojne obuke i dr.
Na osnovu prikupqene operativne i krivi~no-pravne dokumentacije tokom godine preduzete su mere realizacije ve}eg broja lica
iz paravojne formacije tzv. Timo~kog bataqona Srpske garde Hajduk Veqko na podru~ju Zaje~ara i Kwaèvca. Za 14 najekstremnijih
u~esnika, ukqu~uju}i i komandanta ovog odreda, nadle`nom OJT
podnete su krivi~ne prijave (po ~lanu 33 Zakona o oru`ju), dok su za
jo{ 7 lica iz ove formacije krivi~ne prijave podnete zajedno sa
podru~nim organima RJB. Merama realizacije zahva}ena su 22 lica,
izvr{eno je 8 pretresa stambenih i drugih objekata, prona|ena i oduzeta ve}a koli~ina oru`ja i druge vojne opreme, uzete 54 izjave po
odredbama ZKP. Tako|e, obezbe|ena je po~etna operativna dokumentacija za ve}i broj ekstremista sa podru~ja CRDB Beograd, Smederevo, Ni{ i Kraqevo koja su bila povezana sa delovawem ove paravojne formacije.
Po istom osnovu, na podru~ju Priboja preduzete su mere presecawa ekstremne delatnosti paravojne organizacije Beli orlovi, kojima je bilo obuhva}eno 35 lica, ukqu~enih u ilegalno naoruàvawe
u sprezi sa ekstremistima iz drugih sredina na podru~ju Srbije i sa
rati{ta u Republici Srpskoj. Oduzeta je odre|ena koli~ina oru`ja, uzeto 35 izjava po ZKP, a krivi~no-pravna dokumentacija ustupqena RJB radi preduzimawa mera krivi~nog gowewa.
Posebno angaòvawe bilo je usmereno na operativno pra}ewe i
presecawe aktivnosti ekstremista iz ovih grupacija na planu vr{ewa pritisaka za iseqavawe nesrpskog stanovni{tva, ugroàvawa
wihove li~ne i imovinske sigurnosti teroristi~kim aktima, pretwama, reketirawem i dr., s ciqem izazivawa me|unacionalnih sukoba i destabilizacije stawa u nacionalno me{ovitim sredinama.
U izraènijem vidu ove pojave su bile registrovane na podru~ju op{tina [id, In|ija, Subotica, kao i u Ra{koj oblasti.
205
Tokom 1994. godine, zbog ekstremisti~kog ilegalnog delovawa

na formirawu, omasovqewu i ilegalnom naoruàvawu paravojnih
strana~kih organizacija, izvr{enih dela ratnih zlo~ina na prostorima RS, izvr{enih i planiranih teroristi~kih napada na lica i
objekte vlasni{tva pripadnika nesrpske nacionalnosti, podnete su
34 krivi~ne prijave, kojima je obuhva}eno 40 ekstremista.
U okviru operativnih akcija Jug i Tomson i radom na obradama i izdiferenciranim licima, otkriveno je i represivnim i
drugim merama realizovano vi{e grupa i ekstremnih pojedinaca,
kao i kriminalaca, koji su se bavili ilegalnom trgovinom oru`ja,
municije, eksplozivnih sredstava i drugo. Na podru~ju Kraqeva, Ni{a, Zaje~ara, Uìca, Pan~eva, otkriveni su ilegalni kanali uno{ewa oru`ja i municije, ~iji deo je prodavan albanskim i muslimanskim ekstremistima na podruju KiM i Ra{ke oblasti. Protiv u~esnika ilegalne trgovine oru`jem Slu`ba je samostalno podnela 35
krivi~nih prijava, dok je najve}i deo prikupqenih operativnih podataka za lica ustupqen RJB radi preduzimawa represivnih mera.
Prikupqen je obiman operativni fond saznawa i izdiferencirana
lica i sredine prema kojima }e se preduzimati daqe operativne i
represivne mere u ciqu presecawa ove nezakonite aktivnosti.
Kontinuiranom primenom operativnih mera pravovremeno je
ostvarivan uvid u ekstremne aktivnosti pripadnika Srpskog ~etni~kog pokreta, Srpske garde i Ravnogorskog pokreta na planu konsolidacije redova, omasovqewa ~lanstva, formirawa novih odbora, planova naoruàvawa, povezivawa sa ekstremistima u inostranstvu i monarhisti~kim grupacijama u Republici Srpskoj, u ciqu restauracije monarhije na celom srpskom nacionalnom prostoru.
[iroko preduzetim represivnim merama Resora tokom 1993. kao i
1994. godine prema pripadnicima S^P i SG, kao i zbog nekih politi~kih i strana~kih organizacionih promena, u velikoj meri je
spre~eno i potisnuto delovawe najmilitantnijih grupacija. Me|utim, registrovana su wihova nastojawa na ponovnom okupqawu, {irem povezivawu sa ekstremistima iz drugih desnih politi~kih partija, ekstremistima iz redova Srpske pravoslavne crkve, nezavisnih sindikata, te kriminalnih krugova.
Pra}eno je i operativno istraìvano delovawe ekstremista iz
redova S^P, SG, SRS i drugih organizacija u pravcu opstrukcije rada op{tinskih skup{tina i iznu|ivawa lokalnih izbora, poku{aji
manipulacije socijalnim nezadovoqstvom posebno u ve}im sistemima (@TO, EPS i dr.) u ciqu izazivawa {irih nemira, podrivawa
206
Programa ekonomske stabilizacije i ru{ewa legalne vlasti, napada i pozivawa na otpor politici najvi{eg rukovodstva u vezi okon~awa rata u biv{oj BiH, zagovarawe teroristi~kih akcija na predstavnike vlasti i pripadnike Slu`be.
Preko operativnih pozicija i primenom OT mera i sredstava
blagovremeno su prikupqana saznawa o organizovawu brojnih strana~kih skupova ekstremista i vr{eno wihovo operativno pokrivawe (~etni~ki sabor na Jelici, skup na Ravnoj gori, skupovi SÔ na
Oplencu i u Vaqevu, skup S^P kod â~ka i dr).
Operativno je pra}ena i dokumentovana sprega srpskih ekstremista sa aktivnostima ekstremista iz redova SPC kroz delovawe
Eparhijskog odbora za za{titu pravoslavqa, Zajednice pravoslavne
omladine Justin Popovi}, izdava~ke delatnosti SPC, osnivawe
zajedni~kog Odbora protiv dràwa blokade RS, organizovawa savetovawa o temi nacionalnog ujediwewa, humanitarnih akcija, Kola srpskih sestara i drugih vidova subverzivnog politi~kog delovawa.
Tako|e, blagovremeno je ra|eno na otkrivawu formirawa Srpskog pokreta otpora na KiM i operativnom pra}ewu delatnosti
ekstremista u okviru ovog udruèwa, kao i wihovi kontakti sa srpskim ekstremistima na drugim podru~jima Republike.
Vanredno operativno angaòvawe tokom izve{tajnog perioda
bilo je usmereno na pra}ewe aktivnosti raznih satanisti~kih sekti i grupa (Red orijentalnih templara, Belagnosti~ka crkva,
OTO, EGA Fi~kraft grupe i dr.) u ciqu suzbijawa wihove ekstremisti~ke i obave{tajne delatnosti.
Na suprotstavqawu srpskom ekstremizmu i terorizmu vo|eno je
188 obrada, od kojih su najve}i broj vodili CRDB Vaqevo 34, Ni{
25, Sremska Mitrovica 22, Kraqevo i Beograd po 20, Leskovac 19.
Najmawe obrada vodili su CRDB Zaje~ar i Zrewanin po 6, Novi
Sad i Pan~evo po 4, Subotica i Vrawe po 3, Pri{tina 2 i Uìce
1. Centri u Prizrenu i Gwilanu nisu vodili nijednu obradu po
srpskom ekstremizmu i terorizmu.
Vo|ene su i dve operativne akcije (Jug i Tomson). Ekstremizam iz redova SPC pra}en je preko 13 obrada i jedne operativne obrade objekta. Najvi{e obrada po ovoj problematici vodio je CRDB
Vaqevo 7, Beograd i Kraqevo po 2, dok su centri u Prizrenu i
Uìcu vodili po jednu obradu.
Kori{}en je fonda od 401 saradni~ke pozicije, od ~ega 171 saradnik i 230 operativnih veza.
207
MDXXII
Republika Srbija
Slu`bena bele{ka
o kontaktu sa operativnom pozicijom Dim
Dana 6. 4. 1994. godine, obavqen je telefonski kontakt sa operativnom pozicijom Dim. Izvor u fazi proveravawa podaci neprovereni.
Dim je podneo slede}i izve{taj: Dana 5. 4. 1994. godine, izvora
je kontaktirao u Budvi ~lan Srpske radikalne stranke (ime nije pomiwao jer je kontakt telefonski prim. op. radnika) i tom prilikom traìo pomo} od Dima u smislu uspostavqawa prijateqske
relacije u zajedni~kom interesu sa Borislavom Mikeli}em, mandatarom Vlade RSK. Naime, ~lan SRS zna da je Dim u bliskoj rodbinskoj vezi sa Mikeli}em (bio oèwen Dim-ovom ro|akom
prim. op. radnika) kao i da su wih dvojica bliski i u tom smislu traì pribliàvawe SRS Mikeli}u. Naime, ~lan SRS je izneo Dimu da su u posledwih par dana odnosi izme|u SRS i SDS Babi} bitno poreme}eni i da SRS sa svoje strane namerava da, uz kompromise,
na|e re{ewe sa Mikeli}em.
Izvor navodi da nije dao nikakav odre|en odgovor ostaviv{i
sve opcije otvorene, a sa ciqem konsultacije sa RDB.
Dostavqeno:
1 h na~elniku uprave
1 h operativcu
Operativni radnik,
Milan Radowi}
MDXXIII
Centar RDB Ni{
Ekstremizam
73-018
6. 4. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
Sagledavawe ekstremne delatnosti Vaki} Branislava, za koga
se kod CRDB Ni{ vodi OO, dobijeni su podaci koji ukazuju da je
208
isti, dana 27. 3. 1994. godine, bio u vezi sa Desimirom Stojanovi}em,

ekstremnim pripadnikom S^P-a iz Leskovca, koji se tih dana nalazio u jednoj od kasarni u Ni{u, gde je bio pozvan na vojnu ve`bu.
Ovom prilikom Stojanovi} je Vaki}u zamerio da ga je po drugi put
prodao kod Vojislava [e{eqa i pri tom naveo da su ga on i Petrovi} Tomislav molili za ponovni povratak u S^P, a da sad zbog li~nih interesa izbegavaju pravu istinu.
Pored toga, istakao je da kao wegov biv{i prijateq nikada ne bi
izneo ne{to {to bi teretilo krivi~no Vaki}a iako, po wemu, za to
ima dosta elementa, dok nasuprot wemu dr Bora Kosti}, sada{wi
predsednik SRS u Leskovcu, javno iznosi da je tokom 1993. godine
prilikom obilaska dobrovoqaca iz redova S^P-a, Vaki} sa skelanskog rati{ta preneo 56 automatskih pu{ki i to potkrepio ~iwenicom da je i sam tada bio sa Vaki} Branislavom na istom terenu. Stojanovi} je, pored ostalog istakao da }e u narednom periodu sve u~initi da razbije SRS i S^P u Leskovcu, a svu krivicu prebaciti na
Vaki} Branislava i Petrovi} Tomislava.
Operativni podaci, kojima raspolaè CRDB Ni{, ukazuju da je
tokom 1993. godine, odnosno u februaru, martu i aprilu, Vaki} Branislav zajedno sa dr Borom Kosti}em u tri navrata boravio na skelanskom rati{tu, kada su ostali vi{e dana, sa ciqem obilaska dobrovoqaca. Potvr|eno je da je tada Vaki} Branislav, zajedno sa Petrovi} Tomislavom, preneo ve}u koli~inu tehni~ke robe, a operativni podaci ukazuju da su u tom periodu ova dvojica, preko Krli}
Milenka, skeleyije na Drini, prenosili oru`je i municiju, s obzirom da je Krli} posle hap{ewa u vi{e navrata kontaktirao Vaki}a
i Petrovi}a u Ni{u traè}i od wih da mu pomognu na sudu, jer je
prilikom pretresa wegove ku}e od strane MUP-a prona|ena izvesna koli~ina bombi i municije.
Podatak koji sada iznosi dr Bora Kosti} o prenetih 56 automatskih pu{ki od strane Vaki}a i wihovo rasturawe na ovom terenu u
narednom periodu }e se intenzivno istraìvati uz koordinaciju sa
CRDB Leskovac, s obzirom da su i Kosti} i Stojanovi} pod tretmanom RDB-a.
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
Saglasan
pomo}nik na~elnika,
Kresomir Risti}
Kucano u 3 primerka
1 prim. RDDB MUP RS III uprava
209

1. prim. Centar RDB Ni{
Operativni radnik,
Branimir Madi}
MDXXIV
Informacija
9. 4. 1994. 10:25 PM
Dostaviti Frenkiju
Zapadna Slavonija
Vojni faktor
U kontaktu sa na{im izvorima, do{li smo do saznawa da se opet
manipuli{e podacima da bi oruàne snage RH, krajem septembra
1994. godine, mogle da izvr{e ja~u ofanzivu na teritoriji RSK. ???
na osnovu va{eg zahteva, prikupili najnovije podatke o ja~ini i rasporedu oruànih snaga RH koje se trenutno nalaze du` granice razdvajawa RH za Zapadnom Slavonijom.
Posedujemo pouzdana saznawa da je 125. brigada HV razme{tena
u zoni odgovornosti od ????? sela preko sela Ku}erine Kri~ke
Brezovac Popovac Lovska. Komandno mesto brigade je u Kutini.
Navodno, zapovednik brigade je jo{ uvek Bjondi} Mile, ro|en 1950.
godine u Novskoj, prije rata direktor drvne industrije Trokut.
Pomo}nik zapovednika je Kasumovi} Josip, prije rata nastavnik
fiskulture i sekretar SOFKE Novska. Mati~ni garnizon brigade
je Novska, ali zbog takti~kih i strate{kih razloga komanda je u Kutini.
Brigada je ja~ine oko 2000 vojnika, ali u svom sastavu ima tenkovsku ~etu, 8-10 tenkova, baterije haubica 155 mm, baterija minobaca~a 120 mm i 82 mm, svaka ~eta u svom sastavu ima minobaca~e 60 mm,
a u brigadi se nalazi jo{ 3-4 oklopna transportera i 4-6 RAT-ova, kalibra 20 mm. Trenutno je od celokupne brigade angaòvano oko 600
vojnika, dok su ostali na dopustu.
Brigadu potpomaè Samostalna domobranska pukovnija Novska, koja je ja~ine oko jednog do dva pe{adijska bataqona. Uglavnom,
domobrani se koriste za ~uvawe granica, a sastavqeni su od me{tana Novske. Jedan vod brigade lociran je na farmi u selu Popovac.
U istom reonu nalazi se i specijalna jedinica MUP-a RH, ja~ine jednog oja~anog voda. Pripadnici specijalne jedinice nalaze
210
se u selu Kri~ke. Navodno im je u posetu dolazio Vladimir ??? (ne~itko) Sisa~ko maslova~ke policijske uprave, odnosno glavni zapovednik policijskih snaga u navedenom sektoru.
U reonu Korita Pakra~ka poqana Batiwani Kukwevac
sme{tena je 105. brigada HV. Komandno mesto je u Bjelovaru, a zapovednik je pukovnik Ivani} Stjepan.
Po svom sastavu i naoruàwu sve hrvatske brigade su identi~ne. Ovoj brigadi pomo} pruà 76. samostalna domobranska pukovnija, kojoj je odredi{te u Pakracu. U sastavu pukovnije uglavnom su me{tani Pakraca. Kao elitna jedinice ovoj brigadi je pridodata i
specijalna jedinica MUP-a iz Bjelovara. Trenutno su specijalci
sme{teni u selu Gara{nica, a u slu~aju ratnih dejstava pot~iweni
su komandi 105. brigade. Jedna artiqerijska jedinica iz sastava ove
brigade sme{tena je izme|u sela Torwa Brekinska. Kao i kod 125,
jedna tre}ina sastava je angaòvana, dok se ostali dio nalazi na odmoru. Kako se vidi 105. brigada se nalazi izme|u 125. i 127. brigade.
127. brigada HV locirana je na pravcu O???(ne~itko) Kusowe Dragovi} Novo selo Oègovci Bu~je. Komandno mesto je u
Virovitici zbog ~ega se i naziva Viroviti~ka. Komandant brigade
je general \uro De~ak, po zanimawu privatni ugostiteq iz Gradine
kod Virovitice. Postoje saznawa da je De~ak prepustio mesto svom
zameniku, a da on reflektuje na vi{e mesto.
Iz sastava ove brigade artiqerija je sme{tena isto~no od èqezni~ke stanice, u pravcu sela Velika Dereza. Samostalna domobranska pukovnija iz Virovitice deluje u sastavu ove brigade kao i
specijalna jedinica MUP-a RH, odnosno Viroviti~ke ùpanije.
123. brigada HV razme{tena je u reonu Kamensko Poèga Jahovci Bjelajci Bu~je, ta~nije Brezovo poqe na Psuwu. Angaòvana je jedna tre}ina vojske, a preostali dio je na dopustu. U selu Orqevac nalazi se jedna ~eta. Komanda brigade je sme{tena u Slavonskoj Poègi, brigadir je Crwak Mile.
Pomo} ovoj brigadi pruà Samostalna domobranska pukovnija iz Slavonske Poège, u kojoj su mobilisani me{tani Slavonske
Poège. Tako|e, ovoj brigadi pomo} pruàju i specijalne jedinice
MUP-a RH.
Na reon odgovornosti 123. brigade HV nadovezuje se reon odgovornosti 121. brigade HV, koja je sme{tena na pravcu Gradi{ka
Strmica Psuw.
Komanda brigade sme{tena je u Gradi{ci, komandant je Matokanovi} Jozo iz Uskoke, op{tina Nova Gradi{ka, nedavno do{ao na
tu funkciju. Iz ove brigade trenutno je angaòvano 700 vojnika, a
211
jedna ~eta locirana je ispod autoputa do reke Save, bliè oko Pivare i Pra{nika.
Podr{ku ovoj brigadi daje 84. gardijska bojna i specijalne snage MUP-a.
Tenkovska ~eta 121. brigade dislocirana je kod Slavonskog
Broda.
Dio qudstva iz 125. brigade HV raspore|en je od Novske, preko Bro~ica do Jasenovca, a od Jasenovca odgovornost ima Operativna zona Sisak. Raspolaèmo operativnim podacima da je nedavno
jedna ja~a baterija haubica sme{tena u blizini Jasenovca kod drvenog bloka.
U selu Kukuwevac, nalazi se jedna mawa jedinica specijalne policije, kojom komanduje Marka~. Ova jedinica broji od 30-200 policajaca u ovisnosti od potreba. Trenutno je u {irem reonu Bu~je sme{teno oko 200 Marka~evih policajaca.
Kako smo i ranije informisali, domobranske pukovnije odgovaraju ranijim teritorijalnim jedinicama, a koriste se uglavnom za
~uvawe granica, odnosno popunu brigada HV.
I pored prividnog poboq{awa odnosa izme|u Srba i Hrvata, na
skoro svim lokalitetima i svim aspektima, Hrvati ne odustaju od
svoje osnovne ideje da na celovitoj teritoriji biv{e SRH stvore
NDH, sa ~ime se i daqe ra~una na daqu ratnu opciju izme|u RH i
RSK.
Ima odre|enih saznawa da je Hrvatska dobila od Nema~ke tridesetak aviona MIG-29, ve}i broj helikoptera, tenkova i drugog naoruàwa.
Da Hrvati ozbiqno ra~unaju na ratnu opciju, da se zakqu~iti iz
wihovih sredstava javnog informisawa, kao i istupa, na Saboru i
drugim prilikama, najodgovornijih li~nosti iz politi~kih i vojnih struktura.
Republika Hrvatska je sa svoje lijeve obale rijeke Save, du` Posavine sve do Samca, povukla vojsku i ostavila granicu na ~uvawe
policijskoj patroli i civilnoj za{titi. U kontaktima gra|ana iz
Novog Grada(op{tina Oyak), sa gra|anima iz Slavonskog Svilaja
saznaje se da hrvatska strana nema ambicija, {to se ti~e gra|ana da
napadne srpsku Posavinu, te da su oni izbjeglice iz bosanske Posavine protjerali na ora{ko rati{te. Razlog tome je likvidacija
DTG na Svilaju u decembru 1993. godine, kada je artiqerija VRS odgovorila na vatru po wihovim selima (Svilaju, Oprisavcima, Klakaru, Novom Gradu). Me|utim, i daqe ostaje varijatna napada iz
212
pravca Ora{ja koja je u ranijim izvje{tajima obra|ena. U Brodskoj

ùpaniji do{lo je do politi~kog sukoba izme|u ~elnika mjesnih organizacija HDZ i predsjednika ùpanije Meter Joze. Sukob se ogledao u zastupawu lokalnih interesa gra|ana sa lijeve obale rijeke
Save, koji su negodovali zbog napada na Srbe, jer je u nekoliko navrata do{lo do materijalne {tete prilikom odgovora na vatru koju su Hrvati uputili. Meter je poku{avao da istakne zajedni~ki ciq
borbe za bosansku Posavinu, {to mu nije po{lo za rukom. U o~aju,
prilikom nekoliko wegovih nastupa u otvorenom programu Radio
Slav. Broda postavqena su mu pitawa vezana za povratak bosanske
Posavine u sastav Hrvatske, na {ta je on odgovorio da }e se poku{ati mirnim putem, a na kraju silom. Tako|e je javno iznio da se u prazne srpske ku}e odmah usele te da nijedna ne moè ostati prazna dokle god ima izbjeglica. Lagano iseqavawe Srba se nastavqa.
U Bijeqini se nastavqa iseqavawe muslimanskih porodica od
strane dràvne komisije za razmjene koju predvodi \urkovi} Vojislav zvani Pu{kar i Vojkan. Me|utim, problemati~no je {to isti
uzima 300 do 500 DEM po glavi za izlazak, ako uspije izvr{iti zamjenu imovine za srpsku na teritoriji Tuzle i od toga uzima procenat, ako ne od Srba za useqewe u muslimansku ku}u tako|e uzima od
1000 do 2000 DEM, u zavisnosti od ku}e i lokacije. Pored toga, ima
nasilnih useqavawa od strane pojedinih brigada VRS. U principu,
svaka brigada ima svoju komisiju i qude koji traè ku}e. Tako dolazi do sukoba izme|u pojedinih jedinica, Mauzerove garde, vojne policije i policije. Me|utim, u svemu tome stalno se provla~i informacija da Pu{kar radi po nare|ewu predsjednika Karayi}a te da
se wemu mora davati dio novca, tako|e dio novca navodno daje Arkanu, jer za iseqavawe koristi wegove qude. Podatak ne bi bio zna~ajan da se ve} dugo ne provla~i po Bijeqini i Jawi, te je sigurno kao
takav iznesen i me|unarodnom CK, kao i prema muslimanima u Tuzli i Sarajevu, a samim tim i u @enevu. Jedan delegat na Skup{tini
Republike Srbije je postavio pitawe oko Pu{kara, wegovog iseqavawa muslimana i pitawe ~iji je on ~ovek Milo{evi}ev ili Karayi}ev, tu Skup{tinu je prenosila TV Beograd 2 direktno.
Napomena
Molimo vas da poku{ate da nam obezbedite telefonsku liniju.
***
Sigma
DB Srbije
213
Za Frenkija
Strogo poverqivo
Prema prikupqenim saznawima u MUP-u Republike Srpske, pored sitnih malverzacija koje vr{e lokalni policajci, pograni~na
policija i op{ti poslovi, trenutno je aktuelan problem odlaska
ministra Stani{i}a na mjesto predsjednika vlade, te zauzimawe wegovog mjesta. Prvenstveno na navedeno ministarsko mjesto pretenduje Tomo Kova~, iako je on u opciji za postavqewe na mjesto ministra odbrane RS. Me|utim, Kova~u se ne napu{ta MUP, te èli po
svaku cijenu da ostane i dobije postavqewe na mesto ministra
MUP-a. U slu~aju da bude primoran da prihvati mjesto ministra odbrane, nastoja}e da progura za ministra MUP-a Andriju Bjelo{evi}a ili Petka Budi{u. Budu}i da su tu visoko kotirani kandidati
Mandi} Mom~ilo i jo{ neka li~nost iz Srbije, Kova~ nastoji na
razne na~ine onemogu}iti wihovu eventualnu kandidaturu, a u tu
svrhu pojavili su se, prije nekoliko dana, u Ekspres politici
~lanci o Momi Mandi}u.
Ina~e, poznato je da Kova~ iza sebe ima poprili~no malverzacija za koje najvi{e znaju policajci iz Sarajeva, naro~ito Iliye,
gdje se najvi{e spomiwe izvla~ewe razne robe i materijala, o ~emu
je pisao potpukovnik Despotovi} Pero. Kova~ je ina~e u Bijeqini
zauzeo za sebe novi trosoban stan, iako tu sam ìvi, dok mu je porodica na Crnogorskom primorju, gdje Kova~ ima porodi~nu ku}u koju
je namjestio stvarima iz sela Koraja. U nekoliko navrata bilo je incidenata sa pograni~nom milicijom prema Crnoj Gori kada su voène stvari u wegovu ku}u. O svemu najvi{e zna wegov li~ni voza~ koji je, prije 15 dana, dao svom maloletnom sinu slu`beno vozilo
BMW, kojeg je mali totalno razbio vra}aju}i se iz sela Jawa kod Bijeqine. Ina~e zloupotreba vozila je u Ministarstvu prisutna u
svim resorima uglavnom od strane rukovodilaca. Pored toga, op{te
je poznato da Kova~ manipuli{e stanovima MUP-a po svom naho|ewu, a na isti na~in vr{i i zaposlewa. Nakon nekoliko privatnih izlazaka sa sada{wom sekretaricom Milenka Kari{i}a obezbedio joj
je sada{wi posao sekretarice.
Po dolasku Andrije Bjelo{evi}a, on i Kova~ su postali jako
bliski, ali im je tu zasmetao Tutu{ Vlado, kojeg nastoje odstraniti
i okaqati pred ministrom Stani{i}em. Bjelo{evi} je, pored ranijih malverzacija koje su op{tepoznate u Dobojskoj regiji, pred svoj
odlazak u MUP za Kova~evog savjetnika u Petrovu naredio na~elniku SJB Petrovo Profi da registruje 5 kamiona cisterni bez
214
dokumentacije, jer on garantuje da }e dokumentacija biti dostavqena naknadno. Me|utim istu nikad nije dostavio. Kamioni su registrovani za Slavku Ameriku, tako|e je dizao gorivo iz rafinerije
nafte u Brodu na ime CJB Doboj, a istu je prodao ro|aku iz Osiwe,
koji drì benzinsku pumpu u Derventi. U jednom slu~aju je gorivo
nameweno CJB Doboj, koje je i{lo iz NIK RSK, tako|e odvezao u
Derventu na istu benzinsku pumpu. Pored navedenog, svojoj {valerki Qiqi Tomi}evi} (Djevoja~ki) koja radi na referatu voza~kih
dozvola u CJB Doboj, namjestio je i obezbedio trosoban stan u Doboju, a daje joj i slu`beno vozilo na upotrebu. Ujedno, budu}i da je ista
ranije ìvjela sa Nikoli} Draganom, koji je bio inspektor milicije u CJB Doboj, istog je u decembru vratio u Brod i obe}ao mu mesto
na~elnika SJB Brod, samo da ih razdvoji. Budu}i da Nikoli} nije
pro{ao na SDS, pro{ao je Kostadinovi} koji je dobio i depe{u o
postavqewu, budu}i da je tada Bjelo{evi} bio na~elnik CSB Doboj
odbio je izvr{iti primopredaju u SJB Doboj sve dok nije sru{io
Kostadinovi}a. A sada je, 15. juna, uspio postaviti Nikoli}a. Ujedno je postavio za komandira svog ~ovjeka [qivu, kako bi imao punu
kontrolu nad Brodom. U SJB Oyak je postavio Novaka Novi}a, u
SJB Modri~a wegov je ~ovek Milutin Popovi}, u Derventi je postavio svog ro|aka, tako da za sopstvene interese pokriva cijelu Dobojsku regiju. U MUP-u je uspostavio bliske kontakte sa Kova~em, a wegovi qudi su Blazanovi} Mirko, Radowa Goran i jo{ neki niì rukovodioci. O Bjelo{evi}evim malverzacije najvi{e zna na~elnik
odeqewa za suzbijawe kriminaliteta CJB Doboj Blagojevi} Vojo, a
sada i Skondri} Vaso kao i mnogi inspektori u Doboju.
Izve{taji o CJB, gdje se odlazi u kontrolne preglede, od strane
Bjelo{evi}a su uglavnom usmjereni na wegove protivnike i omogu}avawe postavqewa wegovih qudi na odre|ena rukovode}a mjesta po
svaku cijenu. Veoma je dobro povezan sa na~elnikom SJB Todorovi}
Stevanom koji je u toku rata izvr{io i omogu}io izvr{ewe ve}eg
broja krivi~nih djela. Izme|u ostalog, Bjelo{evi} je dijelom odgovoran skupa sa Kriznim {tabom [amca za predaju sela Novi Grad,
op{tina Oyak, jer su se isti predali sa oru`jem po odobrewu {ama~ke vlade koja je tada imala slobodan srpski [amac. Tako|e je
znao za odluku o presjecawu koridora u novembru 1992. godine, koju
je donijela i izvr{ila vlada [amca na ~elu sa dr Blagojem Simi}em
i na~elnikom SJB Stevanom Todorovi}em o ~emu je bio izve{ten
depe{om. Me|utim, Bjelo{evi} nije ni{ta preduzeo protiv navedenih rukovodilaca, koridor je bio blokiran nekoliko ~asova od strane milicije i specijalnog paravojnog bataqona, sve do dolaska kra215
ji{kog oklopnog bataqona iz Modri~e, koji je pod prijetwom sile

deblokirao koridor.
Posle sastanka kod ministra UP RS, 29. 6. 1994. godine, kada je
grupacija Kova~ - Bjelo{evi} poku{ala da prera|enim izve{tajem
komisije, koju su sami formirali, izvr{i udar na Tutu{a, Boji}a i
Rati}a da razbiju MUP, a sa krajwim ciqem odvajawa podr{ke ministru Stani{i}u, isti su danas, 30. 6, pro{irili diskusiju o doga|ajima kako je ministar UP RS izbacio Bjelo{evi}a iz MUP-a i po
svim procenama radnika Ministarstva u Bijeqini Kova~ je obe}ao
povla~ewe slede}eg poteza.
PS
Zakaì sastanak posle ponedeqka
MDXXV
bezbednosti Beograd
IV odeqewe Novi Beograd
71-0475
12. 4. 1994. godine

I Podaci o izvoru saznawa:
Markovi} Slobodan, ro|en 21. 3. 1951. godine u Novoj Pazovi,
op{tina Stara Pazova, od oca Vuka{ina, po narodnosti Srbin, dràvqanstvo jugoslovensko, po zanimawu voza~, nezaposlen, sa stanom u ulici Gandijeva br. 211.
Imenovani je evidentiran u OE CRDB pod brojem 71-717978 jer
je za istog ra|ena provera po zahtevu III uprave RDB MUPRS, u KE
SUP Beograda Markovi} je evidentiran pod brojem 197649 zbog k. d.
kra|e i ugroàvawa bezbednosti javnog saobra}aja.
Razgovor je obavqen 5. 4. 1994. godine u vremenu od 10,00 do 12,00
~asova na inicijativu op. radnika.
Izvor u fazi proveravawa podaci delimi~no provereni.
II Podaci o neprijateqskoj delatnosti:
Podaci se odnose na boravak Markovi} Slobodana na rati{tu
RSK, okolnosti zarobqavawa tzv. Karlova~ke grupe ~iji je i sam
bio ~lan, tretman u zarobqeni{tvu u Republici Hrvatskoj, kao i
ostala bezbednosno interesantna zapaàwa.
216
U toku razgovora, izvor nam je saop{tio da je nakon izbijawa rata u Republici Hrvatskoj, 1991. godine, kao rez. poru~nik JNA u~estvovao u oruànim sukobima u Slavoniji (Borovo naseqe, Vukovar) da bi nakon odluke tada{weg predsedni{tva SFRJ o povla~ewu JNA sa podru~ja Republike Hrvatske svoje vojni~ko angaòvawe
nastavio kao dobrovoqac u sastavu TO, novembra meseca 1991. godine na li~kom rati{tu, gde od dejstava nagazne mine gubi nogu i postaje invalid. Za iskazano vojni~ko angaòvawe, kao i ugled koji je
uìvao me|u stanovni{tvom Like, u vi{e navrata je od strane stare{inskog kadra Vojske Jugoslavije u RSK pohvaqivan i unapre|en
u ~in kapetana, o ~emu je svojevremeno pisano u listu Narodna armija.
Nakon rawavawa u toku 1992. godine, Markovi} boravi u Beogradu na le~ewu i oporavku.
Po re~ima izvora, kao vojnik 15. korpusa Vojske RSK VP 9071
Vrhovine (komandir voda za specijalna dejstva) i zamenik kom. bataqona, od komandanta Milana [uputa imao je pisano ovla{}ewe da
za potrebe Vojske RSK u Jugoslaviji moè podizati materijalnotehni~ka sredstva, angaòvati dobrovoqce za odlazak na rati{te i
prikupqati humanitarnu pomo}. U tom smislu, nakon oporavka, po~etkom 1993. godine, preko Op{tinskog udruèwa boraca i invalida rata 1990. Novog Beograda, ~iji je bio sekretar, izvor angaùje za
odlazak na rati{te 40 dobrovoqaca. Istovremeno, na osnovu navedenog ovla{}ewa iz magacina Vojske Jugoslavije (E~ka, Kremno, Bubaw potok) po materijalnim listama za potrebe V. P. 7906 Korenica izvor podiè materijalno-tehni~ka sredstva (oru`je) namewena
Vojsci RSK i sa znawem vojnih vlasti u Beogradu skladi{ti u magacinu transportnog preduze}a Automobilsko na Novom Beogradu
do wegovog otpremawa za Korenicu.
Po re~ima izvora, po~etkom marta 1993. godine, deo ovog transporta oru`ja sa grupom dobrovoqaca odlazi sa izvorom u Korenicu. Preostali deo koji iz tehni~kih razloga nije mogao biti odmah
otpremqen marta meseca 1993. godine, intervencijom pripadnika
MUP RS biva zaplewen i odnet iz Automobilskog.
Za vreme boravka u Korenici, izvor navodi da je do{ao u verbalni sukob sa puk. Milanom Milivojevi}em, predsednikom Republi~kog udruèwa boraca rata 90. iz Beograda, koji je sebe proglasio komandantom svih dobrovoqaca na li~kom rati{tu. Me{aju}i se ~esto u kompetencije nadle`nih lokalnih vojnih stare{ina, Milivojevi} je, po re~ima izvora, (koji je sa wim ratovao 1991. godine) iz
li~nih ambicija (dobijawa generalskog ~ina) u odsustvu komandanta
217
[uputa, naredio pokret jedinica na Velebit u ciqu borbenog dejstva. Izvor isti~e da se suprotstavio ovoj Milivojevi}evoj naredbi i za sobom povukao ostalu vojsku, jer nije postojala odgovaraju}a
takti~ko-tehni~ka priprema za ovu akciju, te je zbog improvizacija
postojao visok stepen rizika.
Kako izvor isti~e, ovaj sukob sa Milivojevi}em je, najverovatnije, razlog {to }e, nakon izvorovog hap{ewa sa pripadnicima Karlova~ke grupe, Milivojevi} sa grupom dobrovoqaca koje je izvor izbacio svojevremeno iz svoje jedinice, pokrenuti kampawu usmerenu
na ru{ewe ugleda koji uìva Markovi} Slobodan u vojsci i narodu
Like. Po re~ima izvora, nakon wihovog zarobqavawa po~ele su da se
{ire glasine da su prebegli na stranu Republike Hrvatske, kao i da
se izvor odranije navodno bavio preprodajom oru`ja Hrvatima i muslimanima. Pod uticajem Milivojevi}eve grupe izvr{en je i pretres ku}e roditeqa Jelovac Radojke u Krbavici (izvorove vanbra~ne supruge) navodno, u ciqu pronalaska skrivenog oru`ja i daqe
kompromitacije izvora, {to je kod dela vojske izazvalo revolt i
unelo raskol.
Kada su u pitawu okolnosti zarobqavawa tzv. Karlova~ke grupe,
izvor navodi da je grupa od 13 pripadnika krenula za Srbiju u ranim
jutarwim satima 13. 3. 1993. godine i da se o~ekivalo da to putovawe
bude rutinsko, zbog ~ega su svi pripadnici bili opu{teni, ne o~ekuju}i probleme.
Izvor se, kako je sam istakao, vra}ao za Beograd sa zadatkom da u
Korenicu organizuje prevoz preostalog oru`ja iz Automobilskog,
kao i da dopremi deo humanitarne pomo}i, dok je ve}ina ostalih ~lanova grupe dobila dopust ili radi le~ewa ili obilaska porodica.
Izvor napomiwe da se kao i ve}ina ostalih tokom putovawa odmarao i spavao, te je pojavom pripadnika Unprofora na putu, kao i povicima pripadnika vojne policije Republike Hrvatske na ulazu u
Turjan, op{tina Karlovac, cela grupa bila zate~ena i nespremna da
reaguje. Izvor negira glasine da su pripadnici grupe bili pod uticajem alkohola i da su zalutali, navode}i da je indikativna ~iwenica da su rampe na putu kojim su putovali bile podignute, kao i da nije bilo odgovaraju}ih pripadnika na wima, a da je deo puta kako sa
srpske tako i hrvatske strane bio razminiran. Izvor tako|e navodi
da sumwu u wihovo zarobqavawe izaziva i ~iwenica da su odmah nakon wihovog hap{ewa u roku od nekoliko minuta bile prisutne ekipe ameri~ke i hrvatske televizije, {to po izvoru ukazuje na sumwu
da su hrvatske vlasti znale za wihov dolazak.
218
Nakon hap{ewa koje je izvr{eno u Umpa zoni, a ne na hrvatskoj

strani, sprovedeni su od strane vojne policije u okruèni zatvor u
Karlovac gde su podvrgnuti fizi~koj torturi i maltretirawu u toku istra`nog postupka, a od wihovog hap{ewa u hrvatskim medijima
napravqen je jedinstven medijski doga|aj.
Po re~ima izvora, za vreme istra`nog postupka, pored vojnih
predstavnika Republike Hrvatske koji su pokazali interesovawe za
vojna pitawa, raspored srpskih jedinica i podatke o pojedinim stare{inama Vojske RSK, ~lanovi grupe bili su saslu{avani i od
predstavnika MUP-a Republike Hrvatske koji su naro~ito bili
brutalni u svom isle|ivawu.
Pored zatvora u Karlovcu, u kome su najduè boravili, pripadnici Karlova~ke grupe, boravili su kra}e vreme u Zagrebu u Kerestincu, Remetincu i Lepoglavi, odakle su, 12. 1. 1994. godine, i odvedeni na razmenu za pripadnike tzv. Somborske grupe.
Po re~ima izvora, samo su|ewe ~lanovima grupe koji su osu|eni
na neuobi~ajeno duge vremenske kazne (20 godina i 15 godina) bilo je
farsa, kao i odbrana koja je, forme radi, bila dodeqena optuènima.
Dolaskom novog upravnika zatvora u Karlovcu Doleàla, po re~ima izvora, vidno je naboqe promewen odnos prema ~lanovima grupe. Prestala su fizi~ka maltretirawa, uspostavqena je komunikacija sa ~lanovima porodice, a povremeno od pojedinih zatvorskih
~uvara, koji nisu bili ekstremni, dobijali bi cigarete i druge sitne potrep{tine.
Izvor navodi da se za vreme saslu{awa i boravka u zatvoru, kao
i ostali pripadnici grupe, pred islednicama branio tvrdwom da nije dobrovoqac, ve} je mobilisan od strane vlade RSK Predstavni{tvo u Beogradu, kao i da nije u~estvovao u ratnim operacijama, ve}
je bio zaduèn za pitawe nabavke i skladi{tewa namirnica.
Nakon izvr{ene razmene i dolaska u Beograd, zbog neophodne
medicinske pomo}i, izvor se nalazio na le~ewu u VMA. I pred ~iwenice da je u vreme wihovog zarobqavawa i boravka u zatvoru bilo
negativnih glasina i pisawa u delu srpske {tampe, izvor navodi da
se po povratku ~lanova Karlova~ke grupe od strane pojedinaca u
Udruèwu boraca i invalida rata 90, nastavilo sa {irewem dezinformacija o aktivnostima pojedinih pripadnika, navode}i pri tom
da se za wega, izme|u ostalog, navodi kako je za jedan milion DEM
prodao puk. Milivojevi}a i prebegao u Australiju.
III Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti:
IV Podaci o merama i radwama RDB:
Osim obavqenog razgovora, druge mere i radwe nisu preduzimane.
219
V Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika:

Mi{qewa smo da je izvor bio iskren i da je hteo da nam pomogne. Wegov iskaz o okolnostima zarobqavawa i tretmanu u zarobqeni{tvu podudaran je iskazu \ura{kovi} Bratislava sa kojim je na
iste okolnosti obavqen razgovor u februaru mesecu 1994. godine.
Utisak je da je izvor nastojao da pobije negativne glasine koje o wemu {ire pojedini pripadnici Udruèwa boraca rata 90, stavqaju}i
pri tom na uvid dokumentaciju koja, izme|u ostalog, potvr|uje da nije pripadnik nikakve paravojne jedinice, ve} vojnik Vojske RSK sa
odgovaraju}im ovla{}ewima.
Mi{qewa smo da bi sa izvorom trebalo nastaviti kontakt u ciqu prikupqawa podataka o delovawu pojedinaca u op{tinskom i republi~kom udruèwu boraca rata 90, za koje je ranije evidentirano
da se bave zloupotrebama i mahinacijama oko humanitarne pomo}i,
imaju}i u vidu da je izvor donedavni sekretar Op{tinskog udruèwa Novi Beograd, i osoba koja je u kontaktu sa ~lanovima ovih udruèwa.
Kucano u 3 primerka
Dostaviti:
2 h II up. RDB MUPRS
1 h Op. radniku
Operativni radnik,
Zoran Jevti}
MDXXVI
Republika Srbija
Br.
Enrike Agiqar saznawa

Novi {ef u kancelariji za civilne poslove u predstavni{tvu
OUN u Kninu.
Po struci inèwer, zaposlen kao ekspert u UNIDO u Be~u
(UNIDO je odeqewe za razvoj i industriju ujediwenih naroda). ôvek od poverewa Jasu{i Aka{ija, sa kojim je radio u nekoliko misija do sada. Do{ao je u Knin na izri~it zahtev Aka{ija.
U izve{tajima za Aka{ija do sada je objektivno prikazao prilike i odnose.
220
Meksikanac, star oko 55 godina, oèwen Dankiwom, ima dva sina, ìvi u Be~u.
Pre zaposlewa u UN, radio u vladi predsednika E~everije kao
savetnik, Privatno u razgovoru povla~i paralelu izme|u oslobodila~kog rata u Meksiku i RSK, isti~u}i da je to srpska zemqa i da
treba istrajati. Nakon potpisivawa zagreba~kog sporazuma, civilna kancelarija postaje dominantna nad vojnim sektorom i odnosi izme|u vojnog i civilnog sektora su puni surevwivosti.
Agiqar je, nakon zagreba~kog sporazuma, priredio ve~eru za
Milana Marti}a sa suprugom, kojoj su prisustvovali i komandant
sektora Jug Ering (Oehring) predstavnik civilne policije UN,
predstavnik EZ-a i {ef UNCHRA sektora Jug-Ivet Pas, koja se
na ovu du`nost vratila iz kancelarije u Zagrebu.
Restoran je bio dekorisan sa zastavama UN i RSK, te srpskom
trobojnicom sa ~etiri ocila. Pre ve~ere je intonirana himna Boè pravde a Agiqar se sve vreme obra}ao Marti}u sa Va{a ekselencijo, predsedni~e!
Agiqar pokazuje neskrivenu netrpeqivost prema predstavniku
Svetske banke za obnovu i razvoj G. Platzeru (Plecer), koji je u dosada{wim aktivnostima zajedno sa Markom Baskinom (Baskain)
predstavnik kancelarije u Oku~anima vodio separatne razgovore sa
Yakulom.
Agiqar je pretpostavqeni Pleceru i poku{ava da ga ograni~i
na iskqu~ivo stru~ni rad.
Dostavqeno:
na~elniku Uprave
op. radniku
analitici
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MDXXVII
20. 4. 1994. godine
OA Tomson
Slu`bena bele{ka o radnom dogovoru

Dana 18. 4. 1994. godine, u K. Kamenici odràn je radni dogovor
izme|u predstavnika CRDB Gwilane i OUP-a K. Kamenica sa predstavnicima CRDB Leskovca i OUP-a Medve|a.
221
Radni dogovor je odràn na na{u inicijativu, a odnosio se na nedozvoqenu trgovinu oru`jem izme|u pripadnika albanske nacionalnosti koja se jednim delom odvija na relaciji Medve|a K. Kamenica.
Naime, u na{oj slu`benoj bele{ci broj 150, od 18. 2. 1994. godine, informisali smo vas da je Sadikovi} Ibrahima Neyad, koji je
rodom sa podru~ja Medve|e a ìvi u Beogradu, prodao automatsku pu{ku Kosumi Sinana Ilmiji iz Koretine, SO K. Kamenica.
Tako|e, u slu`benoj bele{ci broj 149, od 18. 2. 1994. godine, informisali smo vas da je NN lice sa podru~ja Medve|e kupilo automatsku pu{ku od Bihali Bisima Reyepa iz s. Gminca, SO K. Kamenica.
U vezi ovih lica sa podru~ja K. Kamenice dogovoreno je da ih
radnici SM K. Kamenica {to je mogu}e pre obezbede i dovedu u Medve|u radi obavqawa ra{~i{}avaju}eg razgovora s wima. To je bitno iz razloga {to smo pre izvesnog vremena uhapsili bliskog ro|aka Neyata Sadikovi}a, Sulejmana Sadikovi}a iz s. \ulekare, SO
Medve|a, a traga se za Sadikovi} Ruhanom iz s. Tupale, SO Medve|a,
zbog nedozvoqene trgovine oru`jem pa bi ra{~i{}avaju}i razgovor
sa Ilmija Kosumi verovatno dao neke nove ~iwenice u vezi s tim.
Bihali Reyep nam je potreban radi identifikovawa lica sa podru~ja Medve|e od koga je on kupio automatsku pu{ku, nakon ~ega bi se
preduzele adekvatne mere i radwe RDB i RJB.
Sa predstavnicima CRDB Gwilane i OUP-a K. Kamenica je tako|e dogovoreno da nam dostave informaciju o nekim licima sa podru~ja SO Medve|a za koje oni raspolaù po~etnim saznawima da se
bave ilegalnom trgovinom oru`jem.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h Centru
Operativni radnik,
G. Nikoli}
MDXXVIII
Republika Srbija
222

Samaryi} Aida saznawa

Dosada{wi prevodilac u kancelariji UNPROFOR-a u Kninu
je, krajem marta 1994. godine, pre{la na rad u kancelariju Beograd
zgrada SIV-a III.
Po saznawima na{eg izvora, posao u Beogradu, Aida je dobila na
zahtev @aka Grinberga (ranije pisana bele{ka o istom) koji je sada
na du`nosti u kancelariji u Zagrebu.
U Beogradu, Aida radi kao prevodilac kod Vja~eslava Slavegerasova, civilni poslovi OUN-a. Prevodi revijalnu {tampu NIN,
Duga, Vreme i Monitor ovi prevodi, uz recenziju Gerasova,
dostavqaju se u komande sektora UNPROFOR-a. U Beogradu se druì sa Jasnom, prevodiocem u kancelariji, do{la u Beograd iz kancelarije OUN-a u Sarajevu. To je Aidina {kolska prijateqica sa
fakulteta u Sarajevu. Kontaktira Miroslava Lazanskog, kojeg poznaje od ranije.
Porodica brat i otac su u Biha}u, pare (devize) im {aqe preko Grinberga u Zagrebu, stanuje na Banovom brdu kod ro|aka tel.
552-450, o~ekuje dolazak @aka Grinberga iz Zagreba, koji dolazi
krajem meseca u posetu kancelariji u Beogradu. Izjavila da }e kontaktirati Acu Dra~u da joj preporu~i nekog u Beogradu koga bi mogli zanimati podaci do kojih dolazi, po{to je, navodno, quta na Krnetu.
Napomena: Aida je u Kninu bila u dobrim odnosima sa pukovnikom Krnetom, a u Knin je do{la kao prevodilac u organizaciji
SSNO-a 1992. godine.
Dostavqeno:
na~elniku uprave
operativnom radniku
analitici
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MDXXIX
73-019
21. 4. 1994. godine
223
Izve{taj saradnika
1.
Izvor: Saradnik Janko.
Na odrànom sastanku, 21. 4. 1994. godine, saradnik je podneo pismeni izve{taj pomo}niku na~elnika K. Risti}u. Sastanak odràn
u slu`benom vozilu u vremenu od 7,30 8,30 ~asova po utvr|enom dogovoru.
Saradnik se koristi na pokrivawu ekstremista na podru~ju Ni{a.
2.
Saradnik je u vi{e navrata razgovarao sa Aran|elovi} Dragoslavom zvanim Beli i o odre|enim zapaàwima podnosi slede}i izve{taj:
Iz razgovora sa Aran|elovi}em saznao sam da je 18. 4. 1994. godine u Kru{evcu, u nekoj privatnoj ku}i odràn tajni sastanak Ravnogorskog pokreta. Sastanku je prisustvovalo dosta pristalica
ovog pokreta uglavnom iz gradova Pomoravqa. Skoro svi prisutni
su pripadali pokretu ~etnika DM, zbog ~ega su u posleratnom periodu bili osu|eni na duè vremenske kazne zatvora. Pojedinci su se
hvalili da su i po 17 godina proveli u zatvoru, samo zato {to su bili odani kraqu i otaybini. Zorkin se, po pri~i Aran|elovi}a, stideo {to je samo 5 godina robijao. Sastanak je trajao dosta dugo, oko
9 ~asova. Istom je trebalo da prisustvuje i @arko Gavrilovi} iz Beograda, ali on nije pozvan da ne bi trpeo represiju od strane vladaju}eg reìma i crkve. Ina~e, on je zaduèn za organizovawe akcija i
deluje iz pozadine.
Svi ~lanovi Ravnogorskog pokreta su pristalice Svetosavske
i Demokratske stranke. Nosili su beyeve ovih stranaka iz konspirativnih razloga po{to je pokret ilegalan, da se ne bi dekonspirisali.
Kao glavni finansijer pokreta predstavqen je Dragan iz Poàrevca, koji je odre|eno vreme proveo na privremenom radu u Kanadi,
a ~ija supruga i sin i daqe tamo ìve. On je zaduèn za formirawe
pokreta u gradovima Pomoravqa i [umadije.
Iz Ni{a, sastanku su prisustvovali Stojanovi} Petronije,
Aran|elovi} Dragoslav i jo{ jedno lice.
Na sastanku je donet Statut pokreta i slede}e odluke:
Da se od najstarijih pripadnika ~etni~kog pokreta formira
Savet koji }e imati savetodavnu ulogu, dok }e mla|i ~lanovi biti
zaduèni za akciono delovawe;
224
Da se u {to kra}em roku o~isti i likvidira odre|eni broj

biv{ih i sada{wih komunista koji podràvaju komunisti~ki sistem vlasti;
Da odre|en broj mla|ih pripadnika pokreta treba ukqu~iti u
rad zvani~nih institucija sistema, radi postepenog preuzimawa
vlasti;
Da se o~iste redovi od saradnika DB-a, a onaj ko odaje podatke
ne}e biti iskqu~en iz pokreta, ve} }e biti likvidiran i izne{en u
mrtva~kom sanduku;
Da ~lan pokreta moè biti samo okoreli ~etnik koji }e biti dosledan principima pokreta;
Da se me|u pripadnicima VJ traè istomi{qenici, u ciqu
wihovog pridobijawa;
U svim gradovima traìti istomi{qenike radi ja~awa pokreta i pripremawa za izvr{ewe najdelikatnijih zadataka. Kada pokret dovoqno oja~a sti}i }e pomo} iz inostranstva;
Slede}i sastanak }e biti odràn sa predstavnicima [umadijskog regiona. Prisustvova}e ~lanovi iz Poàrevca, â~ka, Kragujevca i dr. Wima }e tom prilikom biti saop{tena koncepcija daqeg
rada.
Saradnik je na sastanku pruìo podatke za odre|eni broj lica
iz Ni{a, koja su u bliskoj vezi sa Stojanovi} Petronijem i koja mogu biti ~lanovi pokreta. Kao mogu}eg pripadnika pokreta izdvojio
je \ori} Luku, penzionisanog lekara VJ, odranije poznatog po ekstremnim stavovima.
3.
Aran|elovi} Dragoslav Beli, ro|en 23. 12. 1932. godine u Beloj
Palanci, od oca Milorada i majke Rusalene, zaposlen u OVO Ratko
Pavlovi} u Ni{u kao nastavnik prakti~ne nastave, nastawen u Ni{u, ulica Bulevar Lewina 72a.
Stojanovi} Petronije Zorkin, ro|en 12. 6. 1928. godine u selu
Bancarevu, op{tina Ni{, od oca Naska i majke Zorke, penzioner,
nastawen u Ni{u ulica Bulevar Lewina 93/4.
Gavrilovi} @arko iz Beograda, sve{tenik, predsednik Svetosavske stranke.
Dragan N. iz Poàrevca, odre|eno vreme proveo na privremenom radu u Kanadi gde mu i sada ìve supruga i sin. Glavni finansijer pokreta i organizator za Pomoravqe i [umadiju.
4.
225
5.
Procena je da podaci zasluùju pa`wu RDB-a, pre svega zbog saznawa da Ravnogorski pokret radi u ilegali i da postepeno sve vi{e okupqa ekstremne pripadnike iz ove grupacije.
U narednom periodu raspoloìvim merama i radwama RDB radi}e se na identifikaciji preostalih ~lanova pokreta u Ni{u i
N.N. lica iz Ni{a koje je prisustvovalo sastanku u Kru{evcu, a za
\ori} Luku uradi}e se potpuna operativna provera podataka.
Mi{qewa smo da informaciju treba dostaviti CRDB Kraqevo,
s obzirom na podatak da je u Kru{evcu odràn sastanak Ravnogorskog pokreta.
Kucano u 4 primerka
1 prim. operativnom radniku
Saglasan,
pomo}nik na~elnika Krasomir Risti}
Operativni radnik,
Qubi{a Milosavqevi}
MDXXX
V uprava
Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam Presek saznawa o delatnosti sa pozicija srpskog ekstremizma sa podru~ja CRDB Leskovac u 1994. godini.
Na~elnik Centra DB,
Stojmenovi} Stanimir
CRDB Leskovac
26. 4. 1994. godine
Presek saznawa o delatnosti

sa pozicija srpskog ekstremizma
na podru~ju CRDB Leskovac u 1994. godini
Me|u vode}im ekstremistima u Leskovcu je, po~etkom 1994. godine, do{lo do sukoba {to je dosta uticalo i na wihovu sveukupnu
226
aktivnost. Naime, po~etkom decembra 1993. godine, Vojislav [e{eq je pozvao Stojanovi} Desimira, na{ OO po ekstremizmu, radi
prevazilaèwa dotada{wih nesporazuma i dogovora oko reorganizacije rada S^P u Leskovcu. Stojanovi}a je poziv iznenadio, jer wih
dvojica nisu kontaktirali od 1992. godine, kad ga je [e{eq smenio
sa mesta predsednika S^P Leskovac. Dana 11. 12. 1993. godine, na sastanku u Batajnici nesporazumi su prevazi|eni i pripisani ~ar{ijskim pri~ama i manipulacijama Kosti} Borivoja iz Leskovca, OO
po ekstremizmu, kome je zamereno zbog preuveli~avawa rezultata
svog rada i la`nog izve{tavawa Centrale u Beogradu, kao i zbog samovoqnog slawa dobrovoqaca na rati{te gde su se neki kriminalno pona{ali zbog ~ega su do{li pod udar zakona. Na teret mu je stavqena i kompromitacija Pokreta zbog u~e{}a dobrovoqaca S^P u
napadu na kamp izbeglica iz BiH u V. Kopa{nici, SO Leskovac, u
{ta je direktno bio upu}en. Na sastanku je zato odlu~eno da se Kosti} smeni sa svih funkcija u S^P, a da na wegovo mesto bude postavqen Stojanovi}. Dana 18. 1. 1994. godine, u Leskovcu je odràna konferencija za {tampu na kojoj je Tomislav Petrovi}, komandant R[
iz Ni{a, objavio da je po odluci Centrale iz Beograda i R[ iz Ni{a, zbog raznih nepravilnosti, rasformiran Odbor S^P Leskovac,
a wegov predsednik Kosti} Borivoje smewen sa funkcije. Istovremeno je formiran novi Odbor S^P i za wegovog predsednika je postavqen Stojanovi} Desimir, a za sekretara Be{i} Ivan, wegova
bliska veza. Stojanovi} je imenovan i za komandanta R[ Leskovac.
Vaki} Branislav iz Ni{a je tada naredio Stojanovi}u da ne sme da
ide na konfrontaciju sa Kosti}em iz vi{e razloga. Naime, SRS je
osniva~ S^P koji je tako postao wegov sastavni deo, pa bi wihovim
razdvajawem S^P bio paravojna formacija. Osim toga, politiku
vodi sama stranka, tj. SRS dok su pripadnici S^P, bez obzira na sve
zasluge i ulogu u radu stranke, bili i ostali ratnici. Zato je, bez obzira na sve li~ne nesuglasice, odlu~eno da Kosti} ostane predsednik SRS, a Stojanovi} bude postavqen za predsednika S^P. Ali,
planirano je da se, do kraja marta 1994. godine, odrì Skup{tina
Okru`nog odbora SRS Leskovac na kojoj bi se raspravqalo o poverewu Kosti}u, kada bi bili ispitani i svi navodi koji ga terete. Do
provere ovih optu`bi i formalnog smewivawa Kosti}a, Stojanovi}u je zabrawen svaki kontakt s wim a sve ingerencije nad Odborom
S^P Leskovac, na ~ijem je ~elu Stojanovi}, dobio je R[ Ni{ i B.
Vaki}. Nakon ovih doga|aja, Stojanovi} u svojim komentarima tvrdi da u Leskovcu ne postoji nikakav raskol izme|u SRS i Odbora
S^P ve} da se radi o smeni rukovodstva. Tako|e isti~e da Odbor
227
S^P Leskovac, po nare|ewu Vaki}a, prioritetno treba da radi na

okupqawu dobrovoqaca S^P koje bi, u slu~aju napada NATO na Republiku Srpsku, trebalo uputiti na ugroèna podru~ja, a istovremeno treba prikupqati humanitarnu pomo} za ratom zahva}ena podru~ja.
S druge strane, Kosti} je, 4. 2. 1994. godine, odrào sastanak
Okru`nog odbora SRS i naredio da u wihove prostorije ne moè
u}i niko od ~lanova novoformiranog Odbora, jer se radi o nelegitimnom izboru jer ovakve smene rukovodstva ~ak ni sam [e{eq ne
moè vr{iti dekretom. Osim toga, S^P u Leskovcu nije raspu{ten
kako se javnosti prikazuje, jer akteri napada u s. V. Kopa{nica i nisu bili wihovi ~lanovi u vreme izvr{ewa napada. Sredinom februara, Kosti} je kontaktirao sa Draìlovi}em iz Centralne uprave u
Beogradu koji mu je predloìo da u vezi nastale situacije stupi u vezu sa B. Vaki}em, {to je ovaj i prihvatio, tako da mu je Vaki} sugerisao da Stojanovi} ostane predsednik Odbora S^P ali da je najboqe da se odrì sastanak na kome bi bilo dogovoreno oko sre|ivawa
stawa u novoformiranom Odboru S^P Leskovac. Dana 6. 3. 1994. godine, u prostorijama SRS u Leskovcu, odràn je sastanak na kome se
poku{alo sa prevazilaèwem nesuglasica, ali se u tome nije uspelo, ve} je do{lo do èstokog me|usobnog optuìvawa aktera za razne zloupotrebe. Tokom ~itavog sukoba, Kosti} je kontaktirao svoje
veze u Zaje~aru, Beogradu i Leskovcu kada je veli~ao svoj rad i zasluge a Stojanovi}a i Vaki}a optuìo da su uba~eni agenti DB koji rade na rasturawu Pokreta, i ispoqio re{enost da ra{~isti sa wima.
Posebno su ~esti wegovi kontakti sa Mojsilovi} Miladinom iz Leskovca, penzionisanim generalom VJ. Wihovi prvi kontakti bili
su po~etkom 1993. godine, kada je Kosti} zahtevao da Mojsilovi}, tada komandant Leskova~kog korpusa VJ, obezbedi za dobrovoqce S^P
opremu i obuku u objektima VJ, ali pod komandom ~etni~kih oficira. Mada Mojsilovi} tada nije prihvatio sve zahteve, kasnije, a naro~ito posle prevremenog penzionisawa avgusta 1993. godine, sve
vi{e podràva Kosti}eve ekstremne stavove. Wihove sada{we kontakte treba sagledati i u svetlu privatnog biznisa, jer Mojsilovi}
i Kosti}ev sin imaju preduze}a i zajedni~ki posluju a Mojsilovi} je
na tom planu koristio i svoje veze van SRJ, a naro~ito u BJRM.
Dna 18. 2. 1994. godine, u Leskovcu je odràno su|ewe akterima
oruànog napada na kamp izbeglica iz BiH u s. V. Kopa{nica, SO
Leskovac, kada su Mili} Ili}, Kr{ikapa Blaò i Deni} Dragan
osu|eni na po 18, a Mihajlovi} Dragan na 12 meseci zatvora. Nakon
toga, Deni} je istakao da osu|eni nameravaju da se àle na ove nepra228
vedne presude jer su zbog patriotizma osu|eni na visoke kazne. U vezi s tim, a pre samog su|ewa, evidentirano je mi{qewe Kosti} Borivoja da niko ispred SRS i S^P Leskovac ne prisustvuje su|ewu da
se ne bi stvorio politi~ki problem i da se oni ne dovode u vezu sa
izvr{iocima napada.
Do{li smo do saznawa da Veli~kovi} Miodrag iz Leskovca, OO
po ekstremizmu, aktivno radi na formirawu Nezavisnog sindikata
u RO Zdravqe i Zele Veqkovi} iz Leskovca, kao i u drugim RO
gde ima nezadovoqnih radnika, pre svega pripadnika opozicije. Na
tom planu je kontaktirao Soki}a iz NS u Beogradu, a u ovaj posao je
ukqu~io i svoju suprugu. Wegova bliska veza Bojana Risti} iz Leskovca isti~e da je sada, kao poslanik Republi~ke skup{tine, u situaciji da dozna mnoge stvari. Tako tvrdi da se me|u poslanicima
komentari{e da se sve kre}e u pravcu ostvarivawa dogovora sa Jalte i da smo mi prodati Rusima, a da je predsednik Srbije dogovorio
sa Zapadom predaju Srpske Krajine Hrvatskoj kako bi do{lo do ujediwewa Republike Srpske i SRJ. Daqe tvrdi da je u redovima opozicije do{lo do razmimoilaèwa i da predstavnici N. Demokratije i
DS {uruju sa SPS, dok Vuk Dra{kovi} sve radi na svoju ruku, ili u
dogovoru sa poslanicima iz Beograda, a poslanici iz unutra{wosti
sluè kao glasa~ka ma{ina. Zato je u okviru DEPOS-a do{lo do podele pa se grupa oko Dra{kovi}a smatra tvr|om u odnosu na drugu
koja je spremna i na kompromis. U vezi finansirawa stranke, Bojana iznosi da novac dobijaju kao dobrovoqni prilog bogatih sponzora i ~lanova, me|u kojima ima i Srba iz inostranstva, dok pori~e
bilo kakvu vezu sa zapadnim institucijama.
Ekstremisti sa podru~ja Vlasotinca nastoje da budu u stalnom
kontaktu sa istomi{qenicima van podru~ja ove op{tine. \eki}
Dragan, PO po ekstremizmu, u kontaktu sa Vaki} Branislavom iz
Ni{a za osipawe radikalne stranke na ovom terenu optuùje Kosti} Borivoja, i obojica se slaù da Kosti} mora hitno biti smewen
sa svih funkcija u stranci. S druge strane, Biyi} Branislav iz Vlasotinca, OO po ekstremizmu, je kontaktirao Borivoja Borojevi}a
iz Beograda, predsednika odbora za pravosu|e u Skup{tini RS, da
bi proteìrao pojedince iz Vlasotinca za izbor za sudiju Op{tinskog, odnosno Okru`nog suda jer se, kako kaè, radi i o na{im qudima. Ina~e, Biyi} je krajem pro{le godine poku{ao da u Australiji na|e posao s namerom da tamo ostane sve dok u zemqi ne bude
oborena komunisti~ka vlast, ali u tome nije uspeo.
Radikalna stranka na na{em terenu ve} izvesno vreme pokazuje
znake pasivizacije zbog ~ega je, 19. i 20. 3. 1994. godine, Vojislav [e229
{eq sa saradnicima posetio ovo podru~je kako bi uticao na aktivirawe rada stranke. Tom prilikom je u pojedinim mestima prisustvovao sastancima u op{tinskim odborima ove stranke i odrào zakazane promocije.
Jedan broj lica sa na{eg podru~ja istupa sa pozicija srpskog ekstremizma protiv aktuelne vlasti, politike RS i predsednika Srbije. Tako se kalu|erica Lidija, iz manastira Sv. Bogorodica u s. Golema Wiva, SO Leskovac, dosta strana~ki angaùje i pored toga
{to se SPC zvani~no distancirala od politi~kih stranaka, dok je
Cvetkovi} Dragan, u~iteq iz Bojnika, spreman da se i fizi~ki obra~una sa politi~kim protivnicima, odnosno sa svima koji su glasali za sada{wi reìm u Srbiji. An|elkovi} Jovan, potpukovnik VJ
iz Predejana, SO Leskovac, je u stalnom kontaktu sa grupom ekstremista iz Predejana kojima je pomogao da izbegnu sluèwe vojne obaveze u rezervnom sastavu, a Ristovi} Mile iz Retkocera, SO Medve|a, na radu u SAD, zalaè se za promenu vlasti u Srbiji i istu krivi za te{ko stawe u kome se na{ao srpski narod, a posebno je ogor~en na rad na{ih DKP u svetu.
Do{li smo do podataka o ume{anosti vi{e lica sa ovog terena
u {verc oru`ja i municije i wihovoj povezanosti sa pojedincima
van ovog terena. U Predejanu, SO Leskovac, postoji grupa ekstremnih lica okupqena oko An|elkovi} Stojana, OO po ekstremizmu,
~iji pripadnici ilegalno poseduju pi{toqe i povremeno organizuju ve`be u ga|awu iz istih. Krsti} Ivica iz Lebana, kre}e se me|u
ekstremistima okupqenim oko Pe{i} Bobana, PO po ekstremizmu,
a ilegalno poseduje pi{toq. êsto boravi u N. Pazaru, gde nabavqa
robu za svoj butik, i u Zemunu kod svojih roditeqa. Mitrovi} Goran
iz Leskovca bavi se {vercom oru`ja, droge i vozila a povezan je sa
licima iz Leskovca, Ni{a i Beograda kao i iz BJRM i sa pojedinim
[iptarima, a raspoloìve podatke u vezi ovog slu~aja smo ustupili SJB, pa je Mitrovi} pritvoren. Tako|e smo saznali da se {vercom oru`ja i municije bave i Deni} Dragan iz Sij. Bawe, SO Medve|a, i Manojlovi} Milan, Milovanovi} Borivoje i Be{i} Ivan, svi
iz Leskovca, dok ilegalno poseduju pi{toqe Jankovi} Stojan iz ]enovca SO Leskovac, Zdravkovi} Mi{a iz Dra{kovca, SO Leskovac,
i Stankovi} Nenad iz Leskovca a od Perovanovi} Dragana iz Leskovca je oduzet jedan gasni pi{toq. Odre|ene podatke o {vercu
oru`ja na podru~ju SO Doqevac }emo ustupiti CRDB Ni{.
Tokom 1993. godine, grupa lica sa podru~ja SO Leskovac, a me|u
wima i vlasnici nekih privatnih apoteka, organizovano je krala lekove iz DD Zdravqe, Leskovac, i ilegalno ih prodavala u BJRM i
230
[iptarima u Bujanovcu, Pre{evu i na KiM i uz to vr{ila {ticovawe i preprodaju deviza na crno. CRDB Leskovac je u toku ove godine ()
(U nastavku tekst ne~itak)
MDXXXI
CRDB Kragujevac II uprava
72-027
72-028
26. 4. 1994. godine
OI Pako
Slu`bena bele{ka
I
G.\. iz Kragujevca
Razgovor obavqen 20. 4. 1994. godine, od 10,00 do 12,00, u Kragujevcu, u vezi IO Pako.
II
U razgovoru izvor iznosi slede}e:
Slavkovi} Bogoqub, zvani Boge, ro|en 1934. godine u Lu`nicama kod Kragujevca, pukovnik u penziji, bio nastavnik motoristike u
T[C, biv{e JNA u Zagrebu, gde je i nastawen, oèwen Hrvaticom
sa kojom u braku ima 2 sina. Po izbijawu rata u Hrvatskoj 1991. godine, do{ao u rodno mesto kod majke, preko Ma|arske i tada govorio da
je iz Zagreba jedva izvukao ìvu glavu, da od stvari ima samo ode}u
na sebi. Nakon boravka od mesec dana u Lu`nicama vra}a se u Zagreb, kod porodice, gde se i sada nalazi. Prema nedovoqno proverenim podacima sinovi su mu pripadnici HVO, a jedan od wih (stariji) dolazi po zadatku u N. Sad, kod nekih svojih bliìh prijateqa.
Boge u Kragujevcu ima sestru Borku, nastawenu u nasequ Stara radni~ka kolonija. Postoji mogu}nost da porodice odràvaju bliè
kontakte.
Vra~ar Bude Stevo, ro|en 1936. godine u selu Mekiwar, op{tina Udbina, zastavnik I klase u penziji. Bio 20 godina organ bezbednosti JNA do penzionisawa 1979. godine (sa slu`bom u Kragujevcu,
Kraqevu, Vr{cu i Qubqani, gde je i penzionisan). Sada ìvi u Qubqani sa porodicom. Oèwen je Slovenkom Monikom, ro|enom u
Vr{cu, gde su weni roditeqi ìveli dugo godina, a i pomrli. Po
wihovoj smrti su prodali imovinu u Vr{cu i kupili vikendicu u
231
Umagu, naseqe Savudrija. Stevo i Monika imaju sina Viktora. Stevo je radio u KO grupa IX armije i u dobrim je odnosima sa izvorom
podataka od 1952. godine. Ima ro|enu sestru na N. Beogradu. Izvor
ne zna da li su sada u kontaktu.
Jankovi} Vitomir, potpukovnik, u penziji od 1990. godine, Srbin, nastawen u Kragujevcu, V. Manojlovi}a 4. Ima }erku, lekarku,
udatu za Hrvata i ìve u nekom mawem mestu kod Pule. Ona tamo, navodno, nema nikakvih problema i redovno pose}uje oca, kod koga se i
trenutno nalazi sa detetom od 6 godina. Zet mu je tako|e lekar. Upoznali su se dok je on bio na odsluèwu vojnog roka u garnizonoj ambulanti u Kragujevcu 1988. godine.
Napomena radnika RDB:
Izvor podataka je penzionisani radnik OB VJ. Po wegovom mi{qewu do bliìh podataka o porodici Slavkovi} moglo bi se do}i
preko lica vojnih stare{ina zaposlenih u T[C u @arkovu kod Beograda, koji su tu preseqeni iz Zagreba. Smatramo da je potrebno
potpuno identifikovati i Bogoqubovu sestru Borku, radi daqeg angaòvawa na utvr|ivawu eventualnih kontakata wene porodice sa
Bogoqubovim sinovima iz Zagreba, odnosno wihovim prijateqima
iz N. Sada.
Izvor Vra~ar Stevu ocewuje kao pozitivnu osobu i smatra da se
sa wim moè stupiti u kontakt bilo da on sam bude posrednik, bilo
preko Stevine sestre u N. Beogradu.
Za Jankovi} Vitomira uradi}emo operativnu proveru i proceniti na{e daqe postavqawe.
Kucano u 4 primerka
2 h MUP RS RDB II uprava
1 h evidenciji
Operativni radnici,
Du{an Popovi} i
Zlatko \ura{
MUP Srbije
RSDB
V Uprava
Centar za mikrofilm
30. 4. 1994. godine
Fond PD1
Po~etna pozicija: 00810V02
232

Broj snimaka: 5
Republika Srbija
Centar RDB Novi Sad
30. 4. 1994. godine
Dràvna tajna
ekstremizam
Izve{aj OTS
I
Izvor: TKTR
Podaci se odnose na: Kajmaka, OO 41001674 po ekstremizmu;
mahinacije oko zakupa poslovnog prostora, poslovi na izvozu aluminijuma sa Crnom Gorom, organizacija kra|e automobila; veze u
MUP, carini i PTT; ostala saznawa.
Razgovori su vo|eni u periodu od 24. do 30. aprila ove godine.
Izve{taj se podnosi 30. aprila 1994. godine.
II
TKTR se koristi na podru~ju delatnosti Kajmaka i na identifikaciji wegovih veza.
III
Na{ sasvim pouzdan izvor nam je preneo delatnost Kajmaka
OO po ekstremizmu u vremenu od 24. do 30. aprila ove godine. Vezano za otkup poslovnog prostora od dru{tvenih firmi, na{ izvor
navodi da je Kajmak u bliskoj vezi sa Mirovi} Igorom, potpredsednikom grada Novog Sada. Mirovi}, po dogovoru sa Kajmakom, na
licitacijama poslovnog prostora iz gradskog fonda, stavqa izuzetno visoke cene za najatraktivnije prostorije, da se ne bi niko prijavio, kako bi on zatim neposrednom pogodbom ustupio taj poslovni
prostor i pri tom ostvario li~nu korist. Na ovaj na~in je Kajmak
za bezna~ajnu sumu dobio lokal u centru grada od 120 m2, stan od 150
m2, lokal od 500 m2 i magacin od 350 m2.
Izvor daqe iznosi da je Kajmak zamolio izvesnog Mi{u iz
Podgorice (011-42-530) da obavesti Mila \ukanovi}a da }e sa Igorom Mirovi}em do}i u Nik{i}, kako bi se na{li i dogovorili za
daqe poslove.
233
Na{ izvor zatim iznosi da je Kajmaka nazvao Slavko Buri},

zvani Pajo iz Ministarstva industrije i energetike Crne Gore. Buri} ga je obavestio da je dobio Kajmakov zahtev za izvoz aluminijuma za Gr~ku, ali da nisu precizirani podaci, pa im nije jasno o ~emu se radi. Kajmak je naveo da je on sve objasnio Milu \ukanovi}u,
jer je on (Kajmak) zamoqen od Grka da im pomogne za aluminijum
jer im je potreban za druge poslove na gr~kom trì{tu. U ovaj razgovor se zatim ukqu~io Bulatovi} Boò pomo}nik Buri} Slavka.
Bulatovi} je izneo da po analizi koju je dobio uz zahtev, vidi da su
Grci dobro upoznati, ali da wemu treba vi{e podataka i osnovnih
elemenata (kad, gde, kako i sl.) za odluku, po{to aluminijuma imaju
dovoqno i da mu te podatke dostave {to pre na faks 081/42-028. Osim
toga, Bulatovi} se interesovao gde Kajmak ima veze za izvoz. Kajmak mu je rekao da moè da radi preko Makedonije, ali i preko drugih zemaqa, ali da do sada, po{to mu je Milo \ukanovi} brat, sa Crnom Gorom nije ni{ta radio kako bi izbegao govorkawa i {pekulacije.
Na{ izvor daqe prenosi da je Kajmak ukqu~en u organizovanu
kra|u automobila. Papire za ukradena kola mu obezbe|uje Amiyi}
Dragan iz (ne~itko ime mesta) i izvesni [kvare. Ova dvojica nabavqaju nema~ke i austrijske dozvole i prodaju ih po 2000 DEM. Kradene automobile obi~no rastura Dejan Vukoti} iz Vukovara sa izvesnim ân~arom iz Vukovara i preko Miroquba Vujovi}a iz Vukovara. Po navodima izvora, u neke Kajmakove poslove ukqu~en je i Goran Hayi}, kao i pojedinci iz wegovog obezbe|ewa.
Od novih Kajmakovih veza, na{ izvor iznosi da je na carini u
Novom Sadu zaposlen izvesni Enes, koji mu omogu}ava razne mahinacije. Iz SUP Novi Sad, u povremenom kontaktu (po potrebi) sa
Kajmakom su Dragan Mili} zaposlen u Odeqewu za putne isprave i strance i Mi{ko Ivan, koji je sa Kajmakom imao dogovor da
jedan drugom pomognu kada ne{to treba.
U po{ti u Novom Sadu, po na{em izvoru, zaposlen je izvesni Tika na 977, koji za Kajmakove potrebe na tu|e ra~une naziva Ameriku i druge zemqe.
IV
Preko na{ih veza radi}emo na identifikaciji Kajmakovih
veza o kojima smo informisali, a za koje nemamo potpuna imena ili
podatke.
234
V
Ocena stare{ine:
Dostavqeno:
1 h Dokumentacioni fond CRDB-NS
Operativni radnik,
Slavko Vojvodi}
MDXXXII
Republika Srbija
Centar RDB Novi Sad
30. april 1994. godine
Dràvna tajna
ekstremizam
Izve{taj OTS
I
Izvor: TKTR.
Podaci se odnose na Kajmaka 00 41001674 po ekstremizmu;
mahinacije oko zakupa poslovnog prostora; poslovi na izvozu aluminijuma sa Crnom Gorom; organizacija kra|e automobila; veze u
MUP, Carini i PTT; ostala saznawa.
Razgovori su vo|eni u periodu od 24. do 30. aprila o.g.
Izve{taj se podnosi 30. aprila 1994. godine.
II
TKTR se koristi na pra}ewu delatnosti Kajmaka i na identifikaciji wegovih veza.
III
Na{ sasvim pouzdan izvor nam je preneo delatnost Kajmaka
OO po ekstremizmu u vremenu od 24. do 30. aprila o.g.
Vezano za otkup poslovnog prostora od dru{tvenih firmi, na{
izvor navodi da je Kajmak u bliskoj vezi sa Mirovi} Igorom, potpredsednikom grada Novog Sada. Mirovi}, po dogovoru sa Kajmakom, na licitacijama poslovnog prostora iz gradskog fonda, sta235
vqa izuzetno visoke cene za najatraktivnije prostorije, da se ne bi

niko prijavio, kako bi on zatim neposrednom pogodbom ustupio taj
poslovni prostor i pri tom ostvario li~nu korist. Na ovaj na~in je
Kajmak, za bezna~ajnu sumu, dobio lokal u centru grada od 120 m,
stan od 150 m, lokal od 500 m i magacin od 350 m.
Izvor daqe iznosi da je Kajmak zamolio izvesnog Mi{u iz
Podgorice (011-42-530) da obavesti Milu \ukanovi}a da }e sa Igorom Mirovi}em do}i u Nik{i}, kako bi se na{li i dogovorili za
daqe poslove.
Na{ izvor zatim iznosi da je Kajmaka nazvao Slavko Buri}
zvani Fajo iz Ministarstva industrije i energetike Crne Gore. Buri} ga je obavestio da je dobio Kajmakov zahtev za izvoz aluminijuma za Gr~ku, ali da nisu precizirani podaci, pa im nije jasno o ~emu se radi. Kajmak je naveo da je on sve objasnio Milu \ukanovi}u,
da je on (Kajmak) zamoqen od Grka da im pomogne za aluminijum
jer im je potreban za druge poslove na gr~kom trì{tu. U ovaj razgovor se zatim ukqu~io Bulatovi} Boò pomo}nik Buri} Slavka.
Bulatovi} je izneo da po analizi koju je dobio uz zahtev, vidi da su
Grci dobro poznati, ali da wemu treba vi{e podataka i osnovnih
elemenata (kad, gde, kako i sl.) za odluku, po{to aluminijuma imaju
dovoqno i da mu te podatke dostave {to pre na faks 081/42-028. Osim
toga, Bulatovi} se interesovao gde Kajmak ima veze za izvoz. Kajmak mu je rekao da moè da radi preko Makedonije, ali i preko drugih zemaqa, ali da do sada, po{to mu je Milo \ukanovi} brat, sa Crnom Gorom nije ni{ta radio kako bi izbegao govorkawa i {pekulacije.
Na{ izvor daqe prenosi da je Kajmak ukqu~en u organizovanu
kra|u automobila. Papire za ukradena kola mu obezbe|uju Amiyi}
Dragan iz Bukovca i izvesni [kvare. Ova dvojica nabavqaju nema~ke i austrijske dozvole i prodaju ih po 2.000 DEM. Kradene automobile obi~no rastura Dejan Vukoti} iz Vukovara sa izvesnim ân~eom iz Vukovara i preko Miroquba Vujovi}a iz Vukovara. Po navodima izvora, u neke Kajmakove poslove ukqu~en je i Goran Hayi},
kao i pojedinci iz wegovog obezbe|ewa.
Od novih Kajmakovih veza, na{ izvor iznosi da je na carini u
Novom Sadu zaposlen izvesni Enes, koji mu omogu}ava razne mahinacije. Iz SUP Novi Sad, u povremenom kontaktu (po potrebi) sa
Kajmakom su Dragan Mili} zaposlen u Odeqewu za putne isprave i strance i Mi{ko Ivan, koji je sa Kajmakom imao dogovor da
jedan drugom pomognu kad ne{to treba.
236
U po{ti u Novom Sadu, po na{em izvoru, zaposlen je izvesni Tima na 977, koji za Kajmakove potrebe na tu|e ra~une naziva Ameriku i druge zemqe.
IV
Preko na{ih veza radi}emo na identifikaciji Kajmakovih
veza o kojima smo informisali a za koje nemamo potpuna imena ili
podatke.
V
Ocena stare{ina:
Dostavqeno:
1 h Dokumentacioni fond CRDB N. Sad
Operativni radnik,
Slavko Vojvodi}
MDXXXIII
Republika Srbija
Biserko Sowa, aktivnosti

Tokom novembra meseca 1992. godine, u Predstavni{tvo RSK
(Terazije 3/I) do{la je delegacija Gra|anskog saveza i to Pe{i}
Vesna i Biserko Sowa.
Iste su primqene od tada{weg rukovodstva (Hayi} Goran, Paspaq Mila) sa obrazloèwem da èle da se ukqu~e u re{avawe spora RH RSK.
Od tada u ciklusima kampawski se uo~ava aktivnost Sowe Biserko koja svojim javnim istupima napada aktuelnu vlast u Republici Srbiji i Republici Srpskoj Krajini, te Republici Srpskoj.
Biserko Sowa, ro|ena 1948. godine u Beogradu, po ocu je iz Knina. Otac je sada sa majkom (Hrvatica) na ostrvu Iù (SO Zadar).
Otac je do penzionisawa (pukovnik) radio u vojno-diplomatskim or237
ganima. U Knin je retko navra}ao, te je cela porodica bila vezana za

maj~inu rodbinu.
Do 1993. godine, Sowa je radila u SMIP-u u ambasadi u Londonu provela duì vremenski period.
Sowin brat, tako|e je radio u SMIP-u kao prevodilac, napustio 1990. ili 1991. godine Beograd, oti{ao u Republiku Hrvatsku i
prikqu~io se hrvatskoj vojsci. Poginuo je krajem 1993. godine, u borbama sa vojskom RSK. Porodica mu ìvi u Hrvatskoj (èna i deca).
Sowina mla|a sestra Qiqana, udata Gli{i} (supruga dr Gli{i}a urolog u MC Knin) radi u kancelariji Crvenog krsta u Kninu.
Nakon bratove pogibije, Sowa Biserko u svojim nastupima prema RSK jo{ je netolerantnija.
U vezi je sa grupom biv{ih radnika SSIP-a, koji su ~lanovi
Gra|anskog saveza (biv{i podsekretar Novak Pribi}evi}) a koji
odràvaju kontakte sa Srpskim demokratskim forumom (Pupavac)
iz Zagreba, te od formirawa Srpskog konsultativnog vije}a u Sarajevu vodi otvorenu kampawu podr{ke istom.
Tokom pro{log meseca, za vreme doga|aja oko Gora`da, ista je u
istupima davala podr{ku antisrpskim akcijama. Zajedno sa predstavnicima Beogradskog kruga i Centra za antisrpsku akciju poku{ala organizovati, preko UNPROFOR-a, odlazak predstavnika
ovih organizacija u Sarajevo. U istupima isti~e da je Kniwanka i
kao takva osu|uje srpsku agresiju, {to ima dodatnu teìnu.
Dostavqeno:
na~elniku uprave
op. radniku
analitici
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MDXXXIV
Republika Srbija
Centar RDB Novi Sad
Dana, 11. maja 1994. godine
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
238
Informacija
Dana 8. maja ove godine, u Tewi je odràna Osniva~ka skup{tina Stranke srpskog jedinstva kojoj je prisustvovao i wen lider @eqko Ra`natovi} Arkan. Obra}aju}i se, iznena|uju}e velikom broju
prisutnih (oko 500 gra|ana) Ra`natovi} je, izme|u ostalog, rekao da
se Srbi na ovom podru~ju moraju osloniti na sopstvene snage, jer su
dosada{wa praksa i iskustva pokazala da Beograd i Knin vode politikantsku i prevrtqivu politiku. Kao i do sada, SSJ je i ovom
prilikom imala dobru propagandnu aktivnost uz prisustvo poznatih estradnih zvezdi. Na Osniva~koj skup{tini SSJ u Tewi za predsednika je izabran Macakawa Quban, voza~, li~nost bez ugleda i
autoriteta.
Informisani smo da se primewuje i po{tuje Sporazum o prekidu oruànih dejstava, potpisan 29. marta ove godine u Zagrebu. Sa
druge strane, raspolaèmo podacima da je, zbog navodne tolerantnosti i ustupaka datih Srbima prilikom odre|ivawa bezbednosnih zona, smewen general-bojnik \uro De~ak, i da je za komandanta Zbornog podru~ja Osijek postavqen penzionisani pukovnik biv{e JNA
Kokeza Ante. Za Kokezu se navodi da je dobar strateg i oficir koji
je, pre penzionisawa, obavqao du`nost ata{ea u Libiji. Wegov sin
Vawa Kokeza je bio komandant vojne policije pri ZNG a kasnije pripadnik SIS-a.
Nakon utvr|ivawa bezbednosnih zona, i srpskih sela koja }e biti pod kontrolom i nadle`nosti UNRPOFOR-a, uo~eni su sve u~estaliji kontakti me{tana Gabo{a, Jovanovca, Osprova i Jarmine sa
me{tanima susedni hrvatskih sela. Koliko je za sada poznato, radi
se o licima iz me{ovitih brakova, a koja imaju rodbinu u Republici Hrvatskoj. Imaju}i u vidu bezbednosni aspekt, preduzimaju se
operativne mere u ciqu potpunog identifikovawa nosilaca ovakvih aktivnosti i utvr|ivawa wihovog sadràja i karaktera.
Prema dobijenim podacima, pripadnici ruskog bataqona iz sastava UNPROFOR-a, koji su razme{teni unutar bezbednosnih zona,
izloèni su svakodnevnim verbalnim provokacijama i pretwama od
strane hrvatske vojske i gra|ana. Radi toga se, tokom no}i, ruski vojnici povla~e sa svojih poloàja ostavqaju}i za{ti}ene zone iskqu~ivo u nadle`nost i kontroli malobrojnih pripadnika milicije
RSK, {to unosi nemir i strah me|u lokalno srpsko stanovni{tvo.
Operativnim putem do{lo se do podataka da je, u posledwih nekoliko dana, izvr{ena ve}a koncentracija pripadnika HV u Zbor239
nom podru~ju Osijek. Prema dobijenim podacima, na ovo podru~je su

pristigli:
4. gardijska brigada oja~ana jednim oklopno-artiqerijskim divizionom
131. brigada HV
119. brigada HV
104. brigada HV vara`dinska
108. brigada HV slavonsko-brodska
5. gardijska brigada oja~ana jedinim me{ovitim bataqonom
dva samostalna bataqona oja~ana artiqerijsko-raketnim divizionom.
Procewuje se da pomenute vojne formacije HV broje oko 10.000
vojnika.
Dostavqeno:
Operativni radnik,
Milenko Lemi}
MDXXXV
Republika Srbija
Informacija
Vi{e izvora ukazalo je na raspoloèwe boraca SV RSK koji su
nakon zagreba~kog sporazuma demobilisani.
Borci isti~u da su snage hrvatske vojske boqe organizovane, koordinirane i imaju boqi stare{inski kadar.
Borci su potpuno osvesni neorganizovanosti i nemo}i krajinske vojske. Pri~aju}i svojim porodicama ova zapaàwa, stvaraju atmosferu neizvesnosti i straha, te i borci i civilno stanovni{tvo
sve vi{e isti~u da je jedini spas i opstanak Krajine u ujediwewu sa
drugim srpskim zemqama, kako bi se na taj na~in oduprli agresiji.
Dostavqeno:
na~elniku uprave
240
operativnom radniku
analitici
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MDXXXVI
Republika Srbija
Slu`bena bele{ka
Dana 14. 5. 1994. godine, odràn je, u prostorijama II uprave RDB,
radni dogovor sa ~lanovima grupe ôvek koji su izneli zapaàwa
o toku pregovora izme|u predstavnika Republike Hrvatske i Republike Srpske Krajine. Istaknuto je zapaàwe da hrvatska strana
ima o{tre zamerke na stav i istupe Enrike Agiqara savetnika Jasu{i Aka{ija.
Ekspoze predsednika Vlade RSK Mikeli}a, u kome je obrazloèno vezivawe u privrednim tokovima za SR Jugoslaviju, izazvao je
op{tu uzbunu me|u predstavnicima OUN-a.
U nastupima predstavnika OUN-a i Evropske zajednice uo~ene
su nijanse koje ukazuju na isticawe regionalnih ciqeva pojedinih
u~esnika, tako da je istup ambasadora Belgije, Nema~ke i Francuske
iz Zagreba u Kninu osudio {ef regionalnog centra Evropske zajednice za sektor Jug @an Pjer Tebo (Thebauldt).
Istaknuto je da su predstavnici OUN-a ponudili neutralan teren (francuski brod u Japanu, ameri~ka ambasada u Zagrebu) za nastavak pregovora Republike Hrvatske i RSK (EID).
^lanovi grupe ôvek isti~u zapaàwe da je {ef hrvatske delegacije, Hrvoje [arini}, veoma realan i shvata tok daqih pregovora.
^lanovi grupe ôvek isti~u da civilni i vojni predstavnici
UNPROFOR-a u Kninu forsiraju dogovore oko nastavka pregovora
kada Milan Marti} (predsednik RSK) nije u Kninu, te na te dogovore odlazi \uro Dujakovi} (koga Francuzi smatraju za eminenciju u
sivom) koji ne konsultuje lica iz grupe za pregovore, te wegovi pristanci name}u neo~ekivane probleme.
Istaknuto je zapaàwe da Dujakovi}evo angaòvawe oko sastavqawa kabineta predsednika RSK donosi takva personalna re{ewa
koja prete da dovedu do izolacije Milana Marti}a.
241
Lica koja Dujakovi} forsira su poznata po svojim stavovima za

suìvot sa Republikom Hrvatskom u toku 90, 91. i 92. godine, {to
kod stanovnika Knina ima negativnu konotaciju.
^lanovima radne grupe ôvek ukazano je na prioritete u opservirawu predstavnika OUN-a i Republike Hrvatske i dat instrukta`.
Dostavqeno:
na~elniku Uprave
op. radniku
analitici
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MDXXXVII
Republika Srbija
Centar RDB Novi Sad
Dana, 24. maja 1994. godine
Dràvna tajna
Informacija
Dana 21. maja ove godine, u Borovom nasequ, u sali bioskopa, odràn je sastanak predstavnika Srpske radikalne stranke kojem je, pored Vojislava [e{eqa, prisustvovalo oko pedeset poslanika i odbornika sa podru~ja Slavonije, Barawe i zapadnog Srema. Prvobitna zamisao je bila organizovawe sastanka na nivou Republike Srpske Krajine, me|utim, zbog kratko}e vremena, odràn je u pomenutom
sastavu.
[e{eq je u Borovo naseqe do{ao u pratwi ~etiri lica u maskirnim uniformama i sa dugim naoruàwem. Neposredno pred po~etak sastanka, uz provokacije i na insistirawe Radeta Leskovca,
udaqena je patrola milicije, a obezbe|ewe skupa vr{ila su pomenuta ~etiri [e{eqeva pratioca. Ulazak u salu, u kojoj je odràn sastanak, dozvoqen je samo licima koja su bila na spisku pozvanih o
~emu su, ra~una opet, vodili [e{eqevi pratioci.
Kako smo informisani, na sastanku je bila pokrenuta inicijativa za smewivawe Radeta Leskovca, predsednika SRS u RSK. Na wegovo mesto predlagan je Vuji} Ranko, zvani U~o, privatnik sa Lu`242
ca, koji je veliko bogatstvo stekao u protekle dve godine iskqu~ivo

bave}i se trgovinom. Ovoj inicijativi o{tro se suprotstavio [e{eq, vre|aju}i i omalovaàvaju}i wene pokreta~e, na kraju i sve
prisutne. Po wegovim re~ima, dok se on sa crvenom bandom bori u
Beogradu, oni u RSK se pona{aju neozbiqno i neodgovorno. Svestan
je, kako navodi, da je zbog svog angaòvawa i borbe sa komunistima u
Beogradu, zapostavio rad stranke u RSK i prisutnima je obe}ao da
}e, s obzirom da su se stekli uslovi, ubudu}e ve}u pa`wu posve}ivati radu stranke na ovim prostorima.
Posebno se uo~ava da je [e{eq sve vreme bio nervozan, u diskusiji drzak i arogantan.
Nakon dvo~asovne diskusije, sastanak je zavr{en jer je za prisutne bio organizovan ru~ak u restoranu Radni~kog doma, koji im je
uprili~io Radakovi} Nikola, direktor Kombinata Borovo.
Oko 14 ~asova, [e{eq je sa svojim pratiocima napustio ovo
podru~je.
Za vreme trajawa sastanka do{lo je do maweg incidenta. Po{to
je bio onemogu}en da u|e i prisustvuje sastanku, Pe{ut Milan iz Vukovara, revoltiran, ispalio je nekoliko metaka iz svog pi{toqa u
vazduh. Na isti na~in, ali iz automatskih pu{aka, uzvratili su [e{eqevi pratioci. Pe{ut se udaqio sa lica mesta i izbegnuta je situacija sa teìm posledicama.
Gorepomenuto, kao i druga saznawa, govore da je do{lo do ozbiqnog raskola u redovima SRS u RSK. Stranka nema autoritativnog
lidera, a dosada{we aktivnosti ili neaktivnosti Radeta Leskovca,
kao i wegovo arogantno i drsko pona{awe, jo{ vi{e su poquqali
wegov ionako mali ugled koji je uìvao me|u svojim ~lanstvom.
Povodom seoske slave u Pa~etini, u svojoj porodi~noj ku}i, Goran Hayi}, biv{i predsednik RSK, priredio je slavqe za ve}i broj
svojih gostiju. Slavqu su, izme|u ostalih, prisustvovali: Mi{a Milo{evi}, predsednik Svesrpskog saveza u @enevi, kwièvnik Moma Kapor, pukovnici Bogdan Sladojevi} i \uro Kqaji} kao i stalni Hayi}evi pratioci Bogi} Stevo, zvani Jajo, \or|e âlo{evi},
zvani Briga, Bora Bogunovi} i drugi. Skup je protekao u slavqeni~koj atmosferi. Prime}eno je da su prisutni, a posebno Hayi}, velike sume deviza davali orkestru koji ih je zabavqao.
Dostavqeno:
Operativni radnik,
Milenko Lemi}
243
MDXXXVIII
Republika Srbija
Sekretarijat u Beogradu
SM za KPDG Aerodrom Beograd
Beograd
Komandiru
Slu`bena bele{ka
Dana 28. 5. 1994. godine, u 19,40 ~asova, na Aerodromu Beograd kod
Rampe AB-a od starne radnika fizi~kog obezbe|ewa zaustavqeno
je vozilo VRSK registarske oznake P-7091, u kome su se nalazila ~etiri lica, koje je nameravalo da u|e na platformu Aerodroma Beograd i pro|e do helikopterske jedinice MUP-a Republike Srbije.
Kako vozilo nije bilo najavqeno uobi~ajenom procedurom, voza~ vozila je obave{ten da se sa vozilom i licima u wemu javi u deùrnu slu`bu SM za KPDG Aerodrom Beograd.
Dolaskom u prostorije deùrne slu`be, utvr|eno je da se radi o
slede}im licima:
1. voza~ VRSK, Mihajlo Paradina, poseduje pi-SRJ br. CE994127, izdatu u SUP-u Beograd, sa stanom na Palama, Romanijska 19,
2. Nedeqko Babi}, poseduje lk. br. 98358, izdatu od SUP-a Podgorica, sa stanom u ulici Bracanovi}eva br. 82, direktor Apeksa
iz Podgorice, koji ispred Vlade RCG do~ekuje goste iz Italije i vodi ih u zvani~nu posetu u Podgoricu i to tri dràvqana Italije,
3. Dijust Glavco, posedije PI-Italije, br. 859827 sa va`no{}u
do 1999. godine,
4. Balaminut Alisio Pierino, PI-br. 084568-A, sa va`no{}u
do 1998. godine,
5. Pertot Alesandro, PI-br. 251811-G, sa va`no{}u do 1997. godine.
Uvidom u paso{e italijanskih dràvqana utvr|eno je da su isti,
dana 28. 5. 1994. godine, u SRJ u{li preko grani~nog prelaza Kelebija.
U daqem razgovoru, gospodin Babi} je rekao da ih na heliodromu ~eka helikopter MUP-a RCG, sa kapetanom Drobwakom, koji treba da ih prebaci do Podgorice. Za proceduru prijave vlasnika vozila na platformu Aerodroma Beograd izjavio je da nije znao, a da }e
ubudu}e to unapred uraditi.
244
Kontaktirawem sa deùrnim helikopterske jedinice MUP-a,

do{lo se do saznawa da je helikopter iz Podgorice sleteo u 12,00 ~asova i da se kod wih nalazi kapetan Drobwak koji ~eka putnike.
Nakon toga, specijalom je kontaktiran {ef smene de`. slu`be
MUP Republike Srbije koji je upoznat sa problemom i koji je, nakon
kontaktirawa i upoznavawa sa drugim slu`bama, odobrio ulazak vozila na platformu.
U 20,00 ~asova, slu`benim vozilom propra}eno je vozilo VRSK
do helikopterske jedinice MUP-a odakle je, u 20,05 ~asova, helikopter sa napred navedenim putnicima odleteo za Podgoricu.
Slu`benu bele{ku dostavqam na uvid radi znawa.
U Beogradu, 28. 5. 1994. godine
[ef smene,
Risti} Nenad
MDXXXIX
bezbednosti Beograd
IV odeqewe Vo`dovac
71-0522
31. 5. 1994. godine
OI Pako

1. Podaci o izvoru saznawa
Malobabi} Qubica, od oca Radeta, ro|ena 9. 7. 1949. godine u selu Katinovac, SO Vrgin Most, sa prebivali{tem u Zagrebu, ul.
@arkova~ka br. 4. Razgovor je obavqen na na{u inicijativu dana 19.
5. 1994. godine, u prostorijama odseka Vo`dovac. Izvor u fazi proveravawa podaci neprovereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
U toku razgovora Qubica je iznela da je iz Zagreba u Beograd doputovala 12. 5. 1994. godine, preko grani~nog prelaza Ba~ki Breg,
kod svog prijateqa (qubavnika) Cvetkovi} Milomira, penzionisanog oficira JNA koji ìvi kao podstanar u ul. Radovana Simi}a
Cige br. 2/21.
U vreme izbijawa ratnih sukoba u Republici Hrvatskoj, Milomir je bio sa slu`bom u Vara`dinu. Nakon toga, 1992. godine, prela245
zi u Beograd, gde radi u SSNO-u do 1994. godine, kada se penzionisao. Cvetkovi}eva biv{a supruga i troje dece su ostali u Hrvatskoj
i sada ìve u Zagrebu. Qubica se sa Milomirom upoznala 1992. godine na Kordunu, a od prelaska Milomira u Beograd, vezu odràvaju
tako {to Qubica dolazi u Beograd kod wega i ostaje 2-3 meseca. Do
sada je bila nekoliko puta, a prvi put maja 1992. godine.
Qubica je u Beogradu ìvela do 1966. godine, kada se preselila
u Zagreb, gde, po wenim re~ima, ìvi u stanu sa majkom. Stan su dobili od JNA, jer joj je pokojni otac bio potpukovnik JNA. Me|utim,
zbog vaè}ih zakona u Republici Hrvatskoj stan ne mogu da otkupe.
Qubica je po zanimawu politikolog i bila je zaposlena u Zagrebu u Institutu za pred{kolski uzrast, do 1976. godine, kada je dobila otkaz kao Srpkiwa. Od tada je nezaposlena i, kako kaè, ìvi sa
majkom od penzije i u{te|evine koju imaju.
Qubica ima dva ro|ena brata Maneta i Slavka. Mane Malobabi} ìvi u Zagrebu, a bio je zaposlen u sredwo{kolskom centru
MUP-a RH, kao vaspita~. Po izbijawu ratnih sukoba dobio je otkaz
iz istih razloga kao i ona, a nakon toga je preko suda, 1992. godine,
dobio re{ewe o penzionisawu.
Drugi brat Slavko Malobabi} poznat je iz afere Opera, zbog
~ega mu je sa jo{ nekolicinom oficira JNA bilo su|eno u Beogradu. Sada ìvi u Prwavoru i vlasnik je firme Pionir, gde sa nalazi na mestu komercijalnog direktora.
Prema wenim re~ima vi|aju se ~esto, tako {to ona pose}uje wega. Me|utim Slavko o problemima i svom u~e{}u u aferi Opera
ne èli ni sa kim da pri~a, jer kako kaè politika ga vi{e ne interesuje.
Po izbijawu afere Opera, Qubicu su pozivali na informativni razgovor u policijsku upravu na Zriwevcu, gde su sa wom razgovarali izvesni Vlado i jo{ jedan policajac u civilu, a o kojima
Qubica nema bliìh podataka. Prema wenim re~ima, pomenuti policajci su bili izuzetno qubazni, a interesovali su se za Slavka i
uglavnom uzimali osnovne podatke o celoj porodici Malobabi}.
Razgovor je trajao oko 1 ~as.
Qubica je napomenula da u Zagrebu najve}i deo vremena provodi
u stanu sa uìm krugom prijateqa i prijateqica, i to uglavnom dece oficira biv{e JNA. Napomenula je i to da tamo nemaju ve}ih
problema zato {to su Srbi, ali da ih ba{ takva situacija pomalo
pla{i. U po~etku izbijawa ratnih sukoba imali su dosta telefonskih poziva sa pretwama, ali da sada toga nema.
246
U vreme dok joj je brat Slavko ìveo u Zagrebu, Qubica je preko

wega upoznala Sredu Vu~anovi}a, Iliju Mom~ilovi}a, biv{e radnike MUP-a RH, sada penzionere, zatim biv{e oficire JNA êdu
Kneèvi}a i izvesnog Qubana sa Korduna, Prodanovi} \uru, a upoznala je, tako|e preko Slavka, i Ivu Draì}a, sada ~lana Socijaldemokratske stranke, kao i Slobodana Plati{u, biv{eg radnika
SDS MUP-a RH, kasnije direktora bolnice u Zagrebu. Sa pomenutim licima Qubica vi{e ne odràva nikakve kontakte.
O situaciji u Republici Hrvatskoj informi{e se iskqu~ivo
preko {tampe i televizije. Tako je, preko {tampe, saznala za saop{tewe MUP-a RH, o hap{ewu Radenka Radoji~i}a, tako|e aktera iz
afere Opera i Labrador. Za eksploziju u Sesvetama. Kako Qubica kaè, po Zagrebu se pri~a da je sve to namestio ministar odbrane Gojko Su{ak, a razlog tome je Tu|manov sin, koji bi za nabavku novog eksploziva iz inostranstva (sa ~ime se ina~e bavi) dobio nekoliko miliona dolara.
U vezi rascepa u HDZ-u, Qubica kaè da Tu|manova stranka vr{i torture prema qudima koji bi hteli da pre|u u novoosnovanu
stranku Manoli}a i Mesi}a, a da sa vi|enijim ~lanovima HDZ-a
Tu|man li~no obavqa razgovore. Prema wenim re~ima, me|u Srbima u Republici Hrvatskoj vlada mi{qewe da bi im, iako ne bitno,
ipak bilo boqe kada bi na vlast u Republici Hrvatskoj do{li Manoli} i Mesi}.
3. Nosioci neprijateqske delatnosti
Vlado, inspektor u PU Zriwevac, bez bliìh indentifikacionih podataka.
Plati{a Slobodan, biv{i pripadnik SDS MUP-a RH, kasnije direktor bolnice u Zagrebu, jedan od aktera afera Opera i Labrador. Nakon kra}eg boravka u SRJ, na nama nepoznat na~in odlazi u SR Nema~ku, a prema na{im najnovijim saznawima sada boravi
u Zagrebu.
U OE CRDB, kao i u indeksu lica OI Kaptol Plati{a Slobodan nije evidentiran.
4. Mere i radwe
Nisu preduzimane.
5. Napomene, ocene i predlozi op. radnika
Mi{qewa smo da je Qubica u toku razgovora bila iskrena i da
nam je objektivno prenela svoja zapaàwa o situaciji u Republici
Hrvatskoj.
247
Sa wom je dogovoren kontakt prilikom wenog ponovnog dolaska

u Beograd.
Kucano u 3 primerka
2 h II upravi RDB
1 h op. radniku
Operativni radnik,
Gari} Zoran
MDXL
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
5. 6. 1994. godine
Fond PD1
Delovodni broj dokumenta: (ne~itko)
Broj snimaka: 6
Republika Srbija
Broj 1158/2
Datum 15. 5. 1994. godine
MUP Republike Srbije
Resor DB V uprava
Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam slu`benu bele{ku o rezultatima primene OTM TKTR Mirku Jovi}u OO po srpskom ekstremizmu, iz Nove Pazove, SO Stara Pazova.
Prilog: 1
Na~elnik centra
Puni{a Yuki}
Republika Srbija
248

Odsek Ruma
Nacionalizam
5. 6. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
Izve{taj o rezultatima primena OT mere TKTR prema Jovi}
Mirku OO po srpskom ekstremizmu, iz Nove Pazove, SO Stara Pazova, u periodu 1. 5. do 14. 5. 1994. godine.
Dana 1. 5. 1994. godine, Du{an Kruni} iz Engleske, obave{tava
Jovi}evu suprugu da je kupio karte i da zajedno sa Du{anom Kova~evi}em iz Li~estera, dolazi 3. maja, preko Temi{vara u Novu Pazovu.
Isto, Kruni}a informi{e o dolasku ruske delegacije od 13 ~lanova.
Dana 5. 5. 1994. godine, Radmila, Jovi}eva supruga u kontaktu sa
prijateqicom isti~e da je sa Mirkom boravila u Borovu, gde je on
otkrio spomenik, a da su pored wega, sve~anosti prisustvovali i
Marti}, Arkan, i Paro{ki.
Dana 1. 8. 1994. godine, \oki} Goran iz Trsta u kontaktu sa Radmilom izve{tava da 10. ili 11. maja, iz Ravene, kombijem, Furgon,
zadwi broj registarskih tablica je 60, kre}e u SRJ italijanski dràvqanin PolliceBryno, dr Marko Martini?, koje ozna~ava kao usta{e i Dino Mikelaci, sa ènom, koji je prijateq, i ima zadatak da
prati wihovu aktivnost i pona{awe. Isti je novinar i Gordana moli da se pazi da ga neko ne bi maltretirao. Gordana upozorava da su
ova dva imena jako va`na, a posebno Pollice i Martini, koji su saslu{ani od italijanske policije, a zbog toga {to su u Italiju provodili usta{e.
Pomenuti putuju u SRJ sa namerom da u Vojvodini otovare besplatnu kuhiwu za penzionere. Smatra da je ovo samo maska i da im je
osnovni ciq uno{ewe nemira u vi{enacionalnu Vojvodinu i na
kraju izazivawe rata. U Pan~evu ih do~ekuje tro~lana delegacija,
katoli~ke, evangelisti~ke i pravoslavne crkve.
Posebno Gordana napomiwe da se iz Ma|arske, telefonom javio
KarloBocola, koji sa humanitarnom pomo}i ~eka na ulazak u SRJ. Wega ozna~ava kao usta{u, koji radi protiv Srba. Isti je, navodno, nosio pomo} i u [ibenik i {ire u Hrvatskoj, a sada i u SRJ.
Du{an Kruni} je kod Jovi}a do{ao uve~e 4. 5. 1994. godine, a sutradan je sa Tomom Pavlovi}em iz Lazarevca i Zoranom, oti{ao u
Bratunac i vra}a se uve~e.
249
Jovi} poziva Du{ana Kova~evi}a (iz Engleske) da sutradan 6. 5?.

1994. godine ide sa wim na Oplenac, jer mu je slava, a poseti}e i
princa Tomislava. Kova~evi} se nalazi u nasequ Galenika, telefon
011/194-678.
Dana 7. 5. 1994. godine, Velimir Brankovi}, prolazi kroz Pazovu, pa }e oko 8.00-8.15 ~asova biti u centru i traì da se sretnu on i
Jovi}. Brankovi} dolazi zelenim mercedesom.
Istog dana, Biqana Plav{i} traì Jovi}a da ga izvesti o tome
da je Karayi} pristao da primi @irinovskog i delegaciju, ali }e biti spre~en, jer ima sastanak vrhovne komande. Radmila je izve{tava
da je oti{ao da se na|e sa Veqom (verovatno je Veqa Velimir Brankovi}).
Toma Pavlovi} se u vi{e navrata interesuje za Jovi}a, koji je po
Radmili u Rumi, odakle kad se vrati ide pred @irinovskog. Toma
traì da Jovi} obavesti prevodioca da }e on u 11.30 ~asova do}i po
wega.
Radmila se interesuje za Tomino mi{qewe o zabrani mitinga, a
on je te{i da su to samo pri~e.
Dana 8. 5. 1994. godine, Dragan, advokat iz Subotice, dogovara se
sa Jovi}em, da se u 12,00 ~asova na|u u Patriji u Subotici. Dragan
saop{tava da je kontakt grupa pre{la u Ma|arsku pre 4,00 ~asa, a da
se vra}aju preko Kelebije.
Isti dan, Jovi} traì od Mire iz sekretarijata SNO u Beogradu da napi{e saop{tewe povodom àlbe o zabrani mitinga zakazanog za 4. maj i da se to dostavi sredstvima informisawa. Tako|e, da
obavesti studio TV Novi Sad u Subotici da }e Rusi biti na prelazu Kelebija izme|u 12,00 i 12,30 ~asova, te da prenese Basti da organizuje da polovina qudi iz obezbe|ewa bude, oko 15,00 ~asova, tamo
gde }e Rusi biti sme{teni, a druga polovina, tu gde }e biti konferencija za {tampu sa Veqom.
Jovi} se obra}a An|i iz sekretarijata u Beogradu, da {efu protokola Jeli, kaè da na konferenciju do|u profesor Savi}, Katarina i Rosvita i da ista u organizaciji Veqovi}a po~iwe u 18,00 ~asova u Me|unarodnom pres-centru u Beogradu.
Zoran iz sekretarijata naloìo je da obavesti @iku Jawi}a u
Subotici da sve bude spremno u 13,00 ~asova.
Jovi}, u kontaktu sa Bastom doznaje da je Jawi} organizovao prihvat u restoranu Zamak kod fabrike Pionir.
Basti nije jasno gde da odvede obezbe|ewe i pita da li na U~ku.
Jovi} se na wega quti i psuje ga, {to ne zna da }uti i taj podatak ~uva za sebe.
250
Dana 5. 5. 1994. godine, Jovi} je boravio u Subotici, gde se sastao

sa @irinovskim i delegacijom, a uve~e u 21,00 ~as kod Borovice u
Rumi (koji je wihov ~lan) organizova}e ve~eru.
Dana 9. 5. 1994. godine, Velimir Brankovi} se interesuje za Jovi}a i traì da mu se javi u fabriku. @ali se da pre neki dan nisu
uspeli da se na|u, iako je ~ekao oko sat vremena, Mirka u centru Nove Pazove.
Kova~evi} Du{an se nalazi u ulici Jovana Stanisavqevi}a broj
36/37, a interesuje se kako }e i}i na miting i gde je Kruni}.
Dana 11. 5. 1994. godine, Milica Kruni} iz Engleske interesuje
se kako je Du{an izdrào aktivnosti koje je imao u zemqi. Boravio
je u Br~kom, gde je u~estvovao u radu Skup{tine Republike Srpske,
a primqen je kod Karayi}a i Kraji{nika. Ostaje jo{ nedequ dana, a
za @irinovskog smatra da je opasan.
Dana 12. 5. 1994. godine, Jovi} u kontaktu sa Zoranom iz sekretarijata nalaè da se organizuje pres-konferencija u MPC izme|u
13,00 i 13,30 ~asova, a na kojoj }e u~estvovati Du{an Kruni} i kapetan Longinov, ~lan delegacije iz Rusije. Oni su boravili u Republici Srpskoj u Br~kom.
Dana 13. 5. 1994. godine, Radmila u kontaktu sa NN ènskom osobom, nagove{tava mogu}nost preseqewa u Beograd, gde Jovi} namerava da kupi ku}u na Bawici. U kombinaciji su i wegov kum za jednu
i Jovi} Mirko sa Tomom, direktorom SNOP-a (firma preduze}a
SNO) za drugu ku}u po pola.
Dana 22. 5. 1994. godine, iz zemqe je, preko Temi{vara, otputovao
Du{an Kruni} u London.
Napomena: Lice koje ostvaruje kontakte sa Jovi}em iz Italije,
identifikovao je kao Roki} Gordana, vlasnik radionice za hemijsko
~i{}ewe u Trstu, gde se nalazi na radu od 1972. godine. Kao predsednik Srpsko-italijanskog dobrotvornog dru{tva, u Trstu, prikupqala je humanitarnu pomo} i dolazila vi{e puta u zemqu, a boravila je na podru~ju RSK. U tom periodu sa wom nije kontaktirano od
strane RDB.
O~ekuje se wen dolazak u Sremsku Mitrovicu gde ima rodbinu,
kada }e se preduzeti mere na uspostavqawu kontakta sa istom, u ciqu razobli~avawa karaktera veza sa grupacijom Oplenac i Mirkom Jovi}em.
1 h U dosije Jovi} Mirka OO 894501257
Operativni radnik
Slavko Dra{i}
251
MDXLI
Republika Srpska
Centar DB Glina
Glina, 6. 6. 1994. godine
Strogo povjerqio
Predsjedniku Republike Srpske Krajine
n/r Milanu Marti}u
predsjedniku Vlade RSK
n/r Borislavu Mikeli}u
Komandantu G[ SVK
n/r Milanu êleketi}u
Na~elniku Resora dràvne bezbednosti
Republike Srbije
n/r Jovici Stani{i}u
Predmet: Politi~ko-bezbjedonosna procena stawa na Baniji i
Kordunu
Nakon provedenih parlamentarnih i predsjedni~kih izbora, politi~ko-bezbjedonosna situacija je takva da je karakteri{e smawewe me|ustrana~kih tenzija i sukobqavawa, kao i politi~kog nejedinstva. Moè se zakqu~iti da sve stranke koje egzistiraju na Baniji i Kordunu imaju jasno izraèn jedinstveni ciq, oruàno suprotstavqawe Republici Hrvatskoj i wenim oruànim snagama, tj. suprotstavqawe bilo kakvoj reintegraciji Krajine u Hrvatsku, odnosno, karakteri{e se sve ja~a i aktivnija afirmacija Republike Srpske Krajine.
Op{tinski privredni i politi~ki rukovodioci, izabrani na
zadwim izborima, nalaze se u fazi snalaèwa. Voqni su da prihvate stavove vlade i politi~kog rukovodstva Republike Srpske Krajine. Moè se, u mawoj mjeri, ista}i da na pojedine rukovodioce imaju uticaj strana~ki lideri u sprovo|ewu interesa stranki. Tim pre
{to se svaki uspjeh pripisuje stranci i pojedincu, a neuspjeh vladaju}im strukturama. Sva politi~ka struktura o~ekuje veliku pomo}
vlade, kako u smislu pokretawa proizvodwe tako i u politi~kim
inicijativama. Da bi ova inicijativa bila u potpunosti sprovedena, cijenimo da je vrlo bitno da se u {to kra}em roku izvr{i nova
komunalna reorganizacija i stvore okruzi. Vode}i qudi u tim okruzima lak{e bi i djelotvornije sprovodili sve odluke koje donese
252
vlada na svojim sjednicama. Samim tim, u potpunosti bi se izbjegla

politi~ka i teritorijalna rascjepqenost koja je sada prisutna.
Nakon potpisanog i sprovedenog zagreba~kog sporazuma osje}a
se mawa doza straha, ali i pove}ana zabrinutost kod narodnih masa.
Poja~ana doza zabrinutosti je uslovqena, u prvom redu, sve ~e{}im
izjavama i pretwama pojedinih hrvatskih lidera o reintegraciji
RSK u Hrvatsku ili nasilnom uspostavom wene vlasti. Cjenimo da
ove pretwe ne bi imale takav efekat ako bi na{e politi~ko rukovodstvo takvim pretwama odgovaralo na adekvatan na~in. Aktivnosti i na{e i neprijateqske strane odvijaju se, moèmo re}i, u duhu
samog sporazuma.
Reakcije naroda na zagreba~ki sporazum izraène su u vidu nezadovoqstva zbog takvog re{ewa, iz razloga {to se osje}aju neza{ti}eni na podru~ju op{tine Caprag i na podru~ju Mjesne zajednice Blinski kut. Sa ovim problemom je upoznata vlada i problem je
trenutno u fazi re{avawa. Sprovo|ewem zagreba~kog sporazuma,
izraèna je pojava neposrednih kontakata na{ih gra|ana i gra|ana
Republike Hrvatske na samoj liniji razdvajawa. Ovo je izraèno na
podru~ju op{tina Krwaka, Kostajnice i Petriwe. Od strane slu`bi preduzete su odgovaraju}e mjere u ciqu suzbijawa takvih pojava,
ali cjenimo da je neophodno u ciqu razbijawa tog elementa kod na{eg stanovni{tva sprovoditi i druge politi~ko-propagandne mjere. Kod stanovni{tva u zonama linije razdvajawa vi{e nego u unutra{wosti izraèna je èqa za kontaktima i odlascima na drugu
stranu i obrnuto. Do ove pojave dolazi zbog posjedovawa nekretnina
na jednoj i drugoj strani, rodbinskih veza i sli~no. Ovde je bitno ista}i da snage Ujediwenih nacija upravo podràvaju ovakve kontakte
i pospje{uju wihovo sprovo|ewe. Isto tako, vidqivo je da predstavnici UN-a i drugih me|unarodnih organizacija u posledwe vreme
nastoje na sve mogu}e na~ine pridobiti naklonost obi~nih narodnih masa (djele}i im gorivo, pesticide, {kolski pribor i drugo) kako bi u odre|enom momentu izvr{ili uticaj na narod i odvojili ga
od vlasti. Takvim aktivnostima stvaraju inertnost, pasivizaciju
politi~kih i privrednih subjekata, te ovisnost cjelokupnog ìvota o sebi.
Hrvatske oruàne formacije, koje se nalaze na grani~nom djelu
Republike Srpske Krajine tj. ovog regiona nalaze se u fazi demobilizacije, a neke su preba~ene (153. i 9.) na hercegova~ko rati{te.
Bez obzira na to za o~ekivati je, u narednom periodu, pove}anu aktivnost diverzantsko-teroristi~kih grupa sa poznatim ciqevima.
Pored ovoga, izuzetno je izraèna psiholo{ko-propagandna aktiv253
nost Hrvatske obavje{tajne slu`be. Posebno preko medija i Srba

koji su preostali u Republici Hrvatskoj i dolaze po instrukcijama
i zadacima hrvatske slu`be u Krajinu. Oni su naj~e{}e ucjeweni
zbog imovine i opstanka na radnom mjestu u Hrvatskoj (natjerani na
ovakvu djelatnost). Izuzetno je izraèno djelovawe uglednijih Srba u Hrvatskoj za sitnu privrednu saradwu privrede Republike Srpske Krajine sa privredom Hrvatske (nudi se nafta, drvo, stoka i
sli~no). Za uo~iti je, da je u vojnom smislu prema Republici Srpskoj
Krajini Hrvatska u fazi prividnog mira. Bez obzira na takvo trenutno pona{awe, hrvatski politi~ki i vojni vrh nije odustao od vojni~ke opcije, kao kona~nog rje{ewa i uspostave vlasti na podru~ju
regije i Republike Srpske Krajine u cjelini. Tako, jedna agresija je
za o~ekivati u jesen, a do tada se o~ekuje pritisak na snage Ujediwenih nacija i vojni~ko pripremawe. Raspolaè se podacima da }e sve
pregovore koje budu vodili sa na{im predstavnicima na me|unarodnom nivou svoditi samo na to da na|u opravdawe pred svjetom za vojni~ku agresiju koju pripremaju u toku jeseni.
Od zna~aja za bezbednost i odbranu ove regije je i pona{awe i daqi razvoj doga|aja u AP Zapadna Bosna. Ukoliko bi se dogodilo da
snage 5. korpusa, lojalne politici Alije Izetbegovi}a, uspiju poraziti snage Fikreta Abdi}a i izbiju na ju`nu granicu regije, odnosno Republike Srpske Krajine, obimno potpomognuti aktivnostima
Republike Hrvatske, odbrana Republike
Srpske Krajine a posebno ove regije na{lo bi se u vrlo nepovoqnoj situaciji.
Izlaskom snaga 5. korpusa na granicu Republike Srpske Krajine, na ovoj regiji ostvaruje se mogu}nost za sinhronizovano djelovawe sa snagama Republike Hrvatske u presjecawu Krajine, {to je naro~ito izraèno na prostoru Sluwa, Pla{~anske doline i Petriwe. Potpisivawem sporazuma o prekidu neprijateqstava u @enevi
sa Republikom Srpskom, 5. korpus je u mogu}nosti da izdvoji deo slobodnih snaga koje bi bile dovoqne da vojno poraze snage lojalne Fikretu Abdi}u. U tom slu~aju, da do|e do radikalne akcije i vidnog
napredovawa 5. korpusa procjewuje se da }e do}i do bjega civilnog
stanovni{tva iz Velike Kladu{e i okoline na podru~je ove regije,
kojom prilikom }e do}i do haosa i pometwe i slabqewa borbenog
morala, odnosno slabqewa borbene mo}i u regiji. Imaju}i ovo u vidu, potrebno je da se pod hitno razrade adekvatne planske mjere i
radwe za ovakvu varijantu.
Dosada{wa pruèna pomo} Fikretu Abdi}u je omogu}ila samo
odràvawe postignutog stawa u prvim akcijama i dostignutog ni254
voa. Uoliko bi do{lo do pobjede 5. korpusa isti bi odmah nastavili

sa borbenim dejstvima usmjerenim na podru~je ove regije, o ~emu raspolaèmo pouzdanim podacima. Wihov pravac djelovawa, prema na{im raspoloìvim podacima, usmjeren je na ve} napred navedeni
pravac (Sluw i ostalo). Ovaj pravaca je karakteristi~an iz razloga
{to je tu prisutan demografski faktor i konfiguracija terena. Na
ovom prostoru i do sada su kori{tene i ubacivane diverzantsko-teroristi~ke grupe, protiv kojih smo do sada ve} imali borbe i koji
nisu dali nekih zna~ajnijih rezultati. Ovakvu agresiju 5. korpusa za
sada ne ograni~ava niti spre~ava nijedan me|unarodni sporazum, jer
Republika Srpska Krajina nije potpisala nikakav dokument sa federacijom BiH ili bilo kojom teritorijalnom jedinicom BiH.
Zbog ovakvih procjena da bi se na{li u te{koj situaciji i donesena je odluka na Vladi Republike Srpske Krajine i savjeta organa
da se u meterijalno-tehni~kom smislu pomognu (ne~itko). Pruèna
pomo} do sada nije bila dovoqna da Fikret Abdi} svojim snagama
porazi snage V korpusa, ve} samo za odràvawe stawa statusa kvo.
Trenutna borbena dejstva se odvijaju u korist V korpusa, a s obzirom
na iznete elemente (ne~itko)jo{ boqi vojni~ki rezultati V korpusa i izbijawa (ne~itko).
Cenimo da je u ovom momentu zbog na{ih interesa (ne~itko)
sveobuhvatnije i angaòvanije podràli(ne~itko) da zadrì postoje}e linije, ve} da izbiju na rijeku Unu ~ime bi prepolovila napadnu mo} V korpusa, a (ne~itka re~enica) predstavqale neki zna~ajan vojni faktor u eventualnoj kombinaciji sa hrvatskom. Sa dosada{wom pomo}i i snagama kojima raspolaè, Fikret Abdi} nije
u stawu da se odrì na postoje}im linijama, a kamoli da ratuje.
Smatramo, ukoliko snage Fikreta Abdi}a ne dobiju potrebnu
pomo} u tehnici i eventualnom qudstvu da ne}e biti u stawu, ponavqamo, poraziti snage V korpusa. Isto tako, Fikret Abdi}, da ne bi
bio poraèn u tom slu~aju, bit }e prisiqen na pregovore (ne~itko).
Tada bi Fikret Abdi}, pod takvim okolnostima, bio prisiqen
da odigra izdajni~ku ulogu Huske Miqkovi}a u Drugom svjetskom ratu. Da bi se ovakav preokret i situacija izbjegla, potrebno je da Vrhovni savjet odbrane Republike Srpske Krajine ponovo razmotri, do
u detaqe, situaciju u AP Zapadna Bosna i na temequ ove kao i drugih procjena od drugih slu`bi i novih me|unarodnih okolnosti donese odluku o akciji i strategiji djelovawa prema AP Zapadna Bosna.
Na{e vojne snage nalaze se u fazi transformacije koja dosta
sporo te~e, radi slabog odziva, a borbena tehnika je razmje{tena u
duhu zagreba~kog sporazuma. Tako razmje{tena, u nedostatku skladi255
{nog prostora, nalazi se u dosta lo{em stawu, sa tendencijom pogor{awa zbog nemogu}nosti skladi{tewa i konzervacije. Prema na{im saznawima, sve jedinice su dovoqno snabdjevene sa odgovaraju}im borbenim kompletima, jedino se osje}a nezadovoqstvo kod pripadnika vojske u najve}oj mjeri zbog lo{ih primawa i nerje{enog
statusa, kao i neizvr{enom demobilizacijom, koja im je bila obe}ana, a nije sprovedena. Iz istog razloga, nisu pokrenuti privredni i
industrijski potencijali.
S obzirom na ukupno stawe na{eg vojnog i odbrambenog potencijala, cjenimo da je neophodno da se za naredni period, u kome se moè o~ekivati agresija Republike Hrvatske na nas, kao i aktivnostima 5. korpusa, i daqe sistematski i sveobuhvatno radi na osposobqavawu borbene tehnike, obuci i vaspitawu kako bi jedinice bile
spremne odgovoriti datom zadatku u datom momentu.
Navedena procena je ra|ena na osnovu operativnog rada i istraìvawa slu`bi dràvne bezbednosti i javne bezbednosti kao i razmjeni podataka sa drugim srodnim slu`bama, a ima za ciq da se najodgovornijim rukovodiocima prezentira trenutno fakti~no stawe
u ciqu poduzimawa adekvatnih mjera da bi se izbjegle mogu}e eventualne i neugodne posledice.
Procena je timski ra|ena i to: Pai} Milo{, na~elnik centra
DB Glina, Pai} To{o, pomo}nik ministara za unutra{we poslove,
[kaqac \uro, sekretar SUP-a Vojni} i Bjelac Nikola, sekretar
SUP-a Glina.
Na~elnik Centra,
(ne~itko ime)
MDXLII
Republika Srbija
Slu`bena bele{ka
Dana 11. 6. 1994. godine, odràn je radni sastanak sa ~lanom grupe ôvek na kome su izneta zapaàwa iz rada i boravka delegacije RSK u @enevi.
Odlazak delegacije iz Knina lo{e organizovan i haoti~an,
predsednik vlade Mikeli} èleo je da i on ide u @enevu, te na na256
log Marti} da ostaje u Kninu da bi primio delegaciju kongresmena,

odgovorio qutito nisam ja rezervni igra~!
Babi} je izbegao da putuje u @enevu. U odlasku za @enevu, u Pe{ti (dok je tankiran avion) imali probleme sa sme{tajem u aerodromskoj zgradi. Traèno je da pratwa preda oru`je i da pre|u u prolazne prostorije (tranzit rum) zajedno sa ostalim putnicima, ~emu se o{tro suprotstavio Slobodan Jar~evi}. Ovo je prvi put da delegacija RSK ima ovakve probleme.
U @enevi ih sa~ekao {ef Misije SRJ (Pavi}evi}) i osobqe
Misije, koji su maksimalno pomogli rad i boravak delegacije u @enevi.
Prvog radnog dana u @enevi, na ru~ku sa kopredsednicima (Marti}, Jar~evi}, Oven, Stoltenberg, tehni~ko osobqe) Oven je uz kafu
izvadio iz yepa papir sa {emom za kona~no re{ewe i istakao slede}e:
Podru~je Knin i Glina
Podru~je Barawe i Srem
Podru~je Zapadna Slavonija
jesu razli~iti modaliteti i kao takvi se i re{avaju.
Pitao Marti}a kakvu autonomiju èli za Knin i Glinu, isti~u}i mogu}nosti nezavisnog sudstva, policije, dvostruke monete (kuna
lternativno). Sve, izuzev spoqne politike, uz pitawe da li bi pristali na demilitarizaciju podru~ja Kina i Gline.
Pitawe kada }ete vratiti Hrvatima zapadnu Slavoniju, tu i
tako nema Srba, ovo je izazvalo o{tru polemiku Jar~evi}a.
Oven spomenuo primer Bosne, sa re{ewima konfederacije, federacije i razli~itog povezivawa pojedinih jedinica. U jednom ~asu istakao slede}e Nisu Hrvati ludi da vam daju ne{to na ekonomskom planu, {to bi oja~alo privredu RSK kao dodatna injekcija, uz
komentar kraji{kog zahteva za isplatu penzija.
Tokom razgovora, Oven je vr{io pritisak da se preko sredstava
informisawa objavi da }e se na prvom sastanku posti}i dogovor oko
ekonomskih pitawa izme|u delegacija Republike Hrvatske i RSK.
Marti} dao predlog da se vrate polovi za HE Obrovac uz uslov
pu{tawa vode za Zadar, te da }e se pustiti voda za Biograd na Moru,
uz uslov da se pusti voda za Drini{ i Teslingrad.
Ovaj predlog je prenet [arini}u, koji je odgovorio da }e se vratiti polovi za HE Obrovac, ali je odbio predlog za vodu Biogradu
na Moru, komentari{u}i da se izvor nalazi u zoni razdvajawa i da
je UNPROFOR duàn da omogu}i vodu za pi}e Biogradu. Poru~io
da on sam ne moè doneti odluku o pu{tawu vode za Drni{ i Tesli257
grad, ali je insistirao da se mora o tome potpisati dogovor na Plitvicama.

Oven je predloìo da PTT Krajine odustane od pozivnog broja
za Jugoslaviju, a da tehni~ki ostane vezan za Jugoslaviju, uz komentar
da predsednik Milo{evi} nema ni{ta protiv ovakvog re{ewa. Ovaj
predlog je Marti} odbio.
Susret sa kopredsednicima, Arensom i Eideom, tajao svega 15
minuta i sveo se na tehniku organizacije susreta na Plitvicama.
Aka{i primio Marti}a, uz prisustvo Demela i De Laprela,
oslovqavaju}i ga sa gospodine predsedni~e, {to je izazvalo hrvatske proteste.
Tokom susreta, Marti} insistirao kod Aka{ija da UNPROFOR plati za 100 u~esnika po 100 nema~kih maraka tro{kove susreta na Plitvicama, {to je izazvalo kod Aka{ija promenu u stavu i
po~eo je da oslovqava Marti}a sa gospodine Marti}u. Ovu promenu je primetio Slobodan Jar~evi}.
Aka{i je o{tro kritikovao Agiqara koji je molio predsednika
Meksika da urgira kako bi Gali primio Milana Marti}a.
Udruèwe Jugoslovena je organizovalo ru~ak sa delegacijom
RSK u Cirihu. Uprkos upozorewa na{e Misije u @enevi da apartman Milana Marti}a ne sme da bude bez obezbe|ewa, sva trojica pratilaca su i{la u Cirih, ostaviv{i oru`je u @enevi.
Na ru~ku je Danijel Bojer (usvojenik porodice Bojer, ina~e
srpskog porekla, pravo ime Dragan @ivkovi}) a koga kaù da ima
pristup do Klinton, pitao Marti}a, ho}e li pristati na autonomiju!
Klub Jugoslovena iz [afhauzena je pozvao Marti}a kao gosta da
odgovori na pitawa Kraji{nika. Tokom trajawa susreta, Marti}evo
obezbe|ewe je radilo izrazito lo{e, te su prisutni ~lanovi na{e
Misije u @enevi bili u stalnom strahu od eventualnih neugodnih
doga|aja.
U povratku za Pe{tu, sa wima nije putovao ~inovnik OUN-a, te
su, uprkos obave{tewa koje je poslato iz na{e misije u @enevi, ponovo imali problema u aerodromskoj zgradi.
Napomena:
Pozicija isti~e da je hitno potrebno da krajinska delegacija dobije stru~waka za me|unarodno pravo koji bi mogao da replicira u
slu~ajevima kada UNPROFOR tuma~i odrednice sporazuma u kojima stoji da ima pravo kontrole kao pravo jurisdikcije!
258
Zbog ovog nesporazuma, ali i lo{eg rada ~lanova krajinske centralne komisije (Novakovi}, Priji}) nije jo{ do{lo do dogovora
oko razme{taja milicije RSK u zoni razdvajawa (primedbe izvora).
Dostavqeno:
na~elniku uprave
operativnom radniku
Analitici
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MDXLIII
Ministarstvu za unutra{we poslove RS
Beograd
U prilogu akta dostavqamo Slu`benu bele{ku sa podacima koji se odnose na kontakt Jovanovi} Dragana, nosioca OO po SE iz
Kru{evca i Radosavqevi} Vladana iz Vaqeva.
Miroqub Vukadinovi}
Centar Resora DB
5-035
17. 6. 1994. godine
Kraqevo
Slu`bena bele{ka
Dana 10. 6. teku}e godine, registrovan je kontakt Vladana Radosavqevi}a, predsednika Ravnogorskog pokreta iz Vaqeva i Dragana Jovanovi}a sa istom funkcijom u RP u Kru{evcu, ina~e nosioca OO po srpskom ekstremizmu.
Pored komentara na aktuelno stawe u rukovodstvu organizacije
i konstatacije da kod pojedinaca preovladava li~ni interes i liderstvo, {to je po wima apsolutno nespojivo sa ciqevima organizacije, Vladanu je bila namera da Jovanovi}a informi{e o wegovom
boravku u SAD.
259
Vladan isti~e da je formiran inicijativni odbor koji }e pripremiti skup{tinu za Ameriku i Kanadu, a potom predstoje i drugi
poslovi aktivista organizacije u dijaspori.
Impresioniran je ~iwenicom da je mnogo mladih qudi organizovano na platformi o~uvawa duhovnosti srpskog naroda i vere u
Srbiju, monarhisti~kog tipa. Po{to ve}ina pripada nekim strankama (SPO, SRS, SNO itd.) namera im je da ih i vuku i pridobiju za
Ravnogorski pokret. Ciq im je kaù isti: da se sru{i sistem u Srbiji i da se narodu otvore vidici ka civilizovanom svetu Americi.
Slaù se da su u tome dosta zakasnili i da je trebalo pre ~etiri
godine formirati organizaciju, koja bi umno i finansijski bila
mnogo ja~a od drugih. Sada je to te{ko u~initi, jer su mnogi wihovi
qudi u drugim strankama.
Dragan Jovanovi} poziva Vladana i Boù iz Poàrevca da se sastanu u Kru{evcu, ali po{to se Boà vrati iz SR Nema~ke, gde boravi povodom preuzimawa penzije.
Jovanovi} je angaòvan na organizaciji proslave Vidovdana u
Kru{evcu, na crkvenom imawu na Bagdali.
Tim povodom poziva sve saborce ~etnike iz pro{log rata i
obe}ava duhovno prosve}ewe onih koji su ìveli u strahu pod komunistima.
Prati}emo predstoje}e okupqawe Jovanovi}evih saboraca, nastojati da ustanovimo wegove veze kao i eventualno odràvawe sastanka Ravnogorskog pokreta u Kru{evcu.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
2 h CRDB Kraqevo
Operativni radnik,
Milan Risti}
MDXLIV
II uprava Hrvatska
6-033
18. 6. 1994. godine
OI Pako
260

I
@uni} Joco iz Hrtkovaca, SO Ruma.
Razgovor je obavqen 18. 6. 1994. godine u Velikom Gradi{tu, na
inicijativu izvora.
Izvor se koristi na planu KOZ-a.
Izvor pouzdan, podaci neprovereni.
II
O ovome do sada nije pisano.
Podaci se odnose na aktuelne politi~ko-bezbednosne prilike i
doga|aje u Hrvatskoj, P. Slatini.
Prema poveravawu R.S., dràvqanke Republike Hrvatske, srpskog porekla, iz P. Slatine, koja je nedavnom prigodnom prilikom
boravila u SRJ, preneta su nam zapaàwa o bezbednosno zna~ajnim
prilikama i kretawima u Slatini i uop{te u Hrvatskoj.
Naime, dosada{wi predsednik HDZ-a za Slatinu, Ante [imara,
ina~e i poslanik-zastupnik Republi~ke skup{tine Sabora u Zagrebu, podneo je ostavku na funkciju, a kao razlog je navedeno wegovo solidarisawe i pruàwe podr{ke Stipi Mesi}u prilikom izglasavawa wegovog nepoverewa, a potom i smene sa funkcije predsednika
Skup{tine Sabora. [imara je tada bio jedini poslanik-zastupnik
koji se izjasnio protiv smewivawa Mesi}a. Jedan od osnovnih razloga za ovakvo postupawe [imare je politi~ko-ekonomska veza i saradwa wih dvojice, {to je proisteklo nekon okumqivawa, kada je
Mesi} kumovao [imarinom sinu. Potom su wih dvojica otkupili
cementaru u Na{icama i biv{u Jugobanku u Slatini pretvorili u
privatnu banku, idt.
Na mesto [imare postavqen je Pelikan N. iz Slatine, osvedo~eni usta{a, koji je kao takav su|en posle Drugog svetskog rata i
proveo na robiji 10-ak godina. Isti je sada penzionisani zanatlija
u gra|evinskom preduze}u Graditeq iz Slatine, a kao izraziti
usta{a i ekstremista eksponirao se od 1971. godine, tj. u MSPOK-u.
Prema podacima iz dobro obave{tenih preostalih srpskih krugova u Slatini, Hrvatska, saznaje se da i Stipe Mesi} sa svojim istomi{qenicima tajno organizuje i u tom smislu kontaktira uticajnije Srbe radi ostvarivawa autonomije Slavonije unutar Hrvatske,
obe}avaju}i Srbima u sada{woj Hrvatskoj uskra}eni status, da }e se
i Srbi i Hrvati vratiti iz izbegli{tva u svoje ku}e kada poru{ene i popaqene srpske ku}e budu ponovo izgra|ene ili nikada, planiraju}i za glavni grad autonomije mesto Orahovicu. Sve napred nave261
dene aktivnosti, Mesi} sprovodi za sada ilegalno i u dubokoj tajnosti, pripremaju}i se za trenutak kada }e javno iza}i sa svojim zahtevima i stavovima.
Na kraju razgovora, izvor navodi da je situacija u Hrvatskoj iz
dana u dan beznadeìnija, da je sva roba {iroke potro{we nesno{qivo sve skupqa i nedostupnija, da su najve}e firme dovedene do
bankrotstva i da mesecima ve} radnici ne primaju platu, da je nedavno uveden i porez od 30 odsto na neto platu. Kao uzrok ovakvog te{kog stawa u Hrvatskoj su u osnovnoj i najve}oj meri velike potrebe za kupovinu vojnog naoruàvawa i opreme, a da je ostalo od strane rukovode}ih struktura HDZ-a po svim mestima opqa~kano prelivaju}i dosada{wa dru{tvena sredstva u privatne yepove i tome
sli~no. Svega ovoga su svakim danom sve svesniji mnogi obi~ni gra|ani koji izraàvaju àqewe zbog raspada SFRJ kao jedne od mogu}ih wihovih dosada{wih zabluda o tzv. lijepoj wihovoj.
III
[imara Ante iz P. Slatine, dosada{wi predsednik HDZ u
Slatini i poslanik Skup{tine u Zagrebu.
Pelikan N., novopostavqeni predsednik HDZ u P. Slatini,
evidentni prousta{ki ekstremista.
Mesi} Stipe, donedavni predsednik Skup{tine Hrvatske.
IV
Obavqen razgovor i napisana bele{ka.
V
Izvor je instruisan da nas i daqe blagovremeno obave{tava o
napred navedenim prilikama u bezbednosno interesantnim kontaktima u Hrvatskoj.
Dostavqeno:
Operativni radnik
Milomir Stoki}
MDXLV
Centar resora DB
78 1 02984
262
III uprava srp. ekst.

5-035
20. 6. 1994. godine
Kraqevo
Slu`bena bele{ka
Od sasvim pouzdanog izvora RDB saznajemo da su, dana 10. 6. teku}e godine, ostvarili kontakt Predrag Govedarevi} iz Beograda i
Dragan Jovanovi} iz Kru{evca (nosioc OO), lica iz rukovodstva
Ravnogorskog pokreta. Predrag je obavestio Jovanovi}a o odnosima u Ravnogorskom pokretu, konstatuju}i da je do{lo do rasula u
izvr{nom odboru, imenuju}i krivce Antonija \uri}a i Radulovi}a,
biv{eg sekretara pokreta.
Na posledwem sastanku IO RP kojem je predsedavao Kosta N.
i vr{ilac du`nosti generalnog sekretara RP, usvojen je statut
bez kvoruma i bez u~e{}a ~lanova IO po funkciji iz unutra{wosti. Govedarevi} kaè da je statut mawkav u vi{e ta~aka, ali je po
voqi \uri}a i Radulovi}a. Oni koji su kritikovali mawkavost statuta bili su najureni sa sastanka. Me|u prvima je oteran prof.
Branko Popovi}, po Govedarevi}u i Jovanovi}u istinski borac za
wihovu stvar.
\uri} i Radulovi} (nejasno) IO koji nisu ni ~lanovi organizacije RP.
Isti~e se, tako|e, da su \uri} i Radulovi} poslali telefakse
odborima u Americi i Kanadi sa la`nim podacima o navodnoj pasivnosti odbora u unutra{wosti, posebno odboru u Vaqevu i Kragujevcu. Tim povodom je Vladan Radosavqevi} iz Vaqeva zvao Mi{u
Beqakovi}a u Americi, traè}i podr{ku od wega da centar RP
preseli u Vaqevo.
Navodno ima obe}awe Beqakovi}a da }e odbori u SAD i Kanadi obustaviti finansirawe pokreta, dok se ne razre{e sporna pitawa i konfrontacije unutar rukovodstva u Ravnogorskom pokretu.
Govedarevi} je informisao Jovanovi}a da je izvesni Zula preuzeo obavezu {tampawa novih pristupnica sa tekstom zakletve pred
Bogom i da niko nema li~ne interese u Pokretu. Nove pristupnice
}e dostaviti Govedarevi} sviom odborima.
Ina~e, o Mi{i Beqakovi}u se kaè da je iz Kragujevca i da je
mnogo u~inio na planu organizacije RP u SAD i finansijskoj pomo}i pokretu u zemqi. Prilikom boravka Vladana u SAD, Mi{a mu
je dao adrese svojih qudi u Kragujevcu koje treba ukqu~iti u organi263
zaciju i animirati ih na rad. Zbog toga dogovaraju sastanak u Kragujevcu uz u~e{}e Govedarevi}a, Jovanovi}a, Radosavqevi}a i Zorkina.
Za sada nisu precizirali termin.
Nastavi}emo sa pra}ewem ekstremne aktivnosti nosioca OO
Jovanovi}a.
Kucano u 4 primerka
2 h CRDB Kraqevo
Operativni radnik,
Milan Risti}
MDXLVI
Republika Srbija
Slu`bena bele{ka
Prijateqska pozicija iz Predstavni{tva RSK u Beogradu obavestila me je da Borivoje Ra{uo (ministar za informisawe u Vladi RSK) ure|uje kancelariju u prostorijama MIP-a RSK Terazije 3/1.
Po~etkom juna ove godine, u toj kancelariji je stalno prisutan
Zoran Kali~anin, pomo}nik Borivoja Ra{ua, a nakon zavr{etka
tehni~kog opremawa (inventar, telefon, faks) kao ~inovnik postavqena je, od 10. 6. 1994. godine, Vesna Nedeqkovi}. Osobqu kancelarije MIP-a RSK u razgovoru je izjavila, da je bila zaposlena u ambasadi SAD u Beogradu, te da je dobila otkaz, zbog prosrpskog stava.
Kancelarija Ministarstva informisawa RSK u Beogradu koristi telefon 3226-023.
Dostavqeno:
na~elniku II uprave
analitici
op. radniku
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
264
MDXLVII
Republika Srbija
Slu`bena bele{ka
Prijateqska pozicija me je obavestila da Krste @arkovi}
(MUP RSK) u razgovorima sa pojedincima istupa protiv Milana
Marti}a, a veli~a poteze Borislava Mikeli}a. U mawem dru{tvu,
@arkovi} je u pijanom stawu pri~ao da je on dobar kosovac, daju}i
podr{ku Aci Vasiqevi}u. Izjavio da je, dok je boravio u Oku~anima, uspostavio kontakt sa unukom Stoltenberga, Gudrun, koja je slu`bovala u Kancelariji OUN-a u Oku~anima. @arkovi} je izjavio da
}e i}i u Gr~ku ili na Kipar, da se vidi sa Gudrun.
Napomena:
Gudrun je li~no vozila Veqka Yakulu u Zagreb!
@arkovi} je izjavio da prikupqa podatke o aktivnostima Franka i Fi}e, koji su proneverili silne pare, ali }e ih on uhvatiti!
Dostavqeno:
na~elnik uprave
operativnom radniku
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MDXLVIII
CRDB Kragujevac I uprava
72-057
23. 6. 1994. godine
OI Kaptol

I
Podatke dao Vojin Milorad, penzioner iz Aran|elovca.
Razgovor obavqen 22. 6. 1994. godine u Aran|elovcu, u vremenu od
1012 ~asova, na inicijativu operativnog radnika.
265
Podaci se odnose na OI Kaptol.

II
U ovom razgovoru izvor iznosi da je bio oficir biv{e JNA u
avijaciji u Zagrebu. Penzionisan je 1971. godine i od tada ìvi u
Aran|elovcu.
U Zagrebu mu ìvi sin Branko, zaposlen u nekoj zagreba~koj banci, oèwen je Hrvaticom. Prilikom posete sinu, tokom pro{le godine, sin mu je pri~ao da sa wim radi èna ~iji je mu` radio u organima bezbednosti u Zagrebu, a koji je pri~ao svojoj èni da u Zagrebu postoji organizacija koja ima zaduèwe da se bavi ucenom i zastra{ivawem pojedinih lica, uglavnom Srba, a sve u ciqu da bi oni
napustili stanove, odnosno Zagreb. Poziva ovakve vrste imao je i
Branko, ali se nije radilo o otvorenim pretwama. Pored toga, u
zgradama u kojima su bili stanovi vojnih lica i sada postoje lica zaduèna za kontrolu ulaska i izlaska nepoznatih lica.
Izvor je izneo da je Branko izrazio èqu da do|e u Aran|elovac
u julu mesecu ove (1994.) godine.
III
NN lica pripadnici organizacije u Zagrebu zaduèni za ucene
i zastra{ivawe Srba u Zagrebu.
IV
Obavqen razgovor sa jugoslovenskim dràvqaninom a druge mere i radwe nisu preduzimane.
V
Napomiwemo da je ovo na{ drugi kontakt sa izvorom. Razgovori
sa wim vo|eni su po OI Kaptol. Predlaèmo da se sa Brankom,
koji u Aran|elovac dolazi iz Zagreba, obavi informativni razgovor, jer je ocena da moè biti od interesa za RDB, a na planu OI
Kaptol.
Kucano u 3 primerka
1 h CRDB Kragujevac
Operativni radnik,
Slavoqub Kala~anin
MDXLIX
CRDB Beograd
IV odeqewe-Zvezdara
266
27. 6. 1994. godine

71-0352
Slu`bena bele{ka
u vezi ôundrina Salahudina,
oficira UNPROFOR-a, {efa misije u Iloku RSK
Dana 25. 6. 1994. godine, preko saradnika Una, omogu}en nam je
tajni pretres prtqaga i li~nih stvari ôundrina Salahudina, pakistanskog dràvqanina, biv{eg ambasadora, sada {efa misije UNPROFOR-a, stacioniranih u Iloku, RSK.
Tom prilikom, u dogovoru sa operativnim radnicima VII uprave
RDB MUP RS, ura|ena je kopija svih sadràja (izve{taja, tekstova)
koji su bili pohraweni u lap-top ra~unaru Kompaku. Analizom
tih sadràja utvr|eno je da Salahudin, od 1992. godine, pored redovnih poslova radi na prikupqawu obave{tajnih podataka. Kao {to su:
procena bezbednosne situacije u reonu,
kadrovska pomerawa u organima vlasti RSK sa posebnim osvrtom na organe bezbednosti (prisustvo, brojno stawe),
prisustvo, brojno stawe i sve ostalo {to je vezano za vojsku
RSK,
stawe privrednih objekata, sa osvrtom na one u kojima je oìvqena proizvodwa,
angaòvawe kapitala sponzora van RSK (konkretno iz Srbije) na oìvqavawu privrede RSK,
analiza strukture zaposlenih lica u odnosu na nacionalnu
pripadnost (konkretno broj zaposlenih Hrvata), kao i poseban
osvrt na Srbe koji su se iselili sa podru~ja koja se nalaze pod kontrolom RH,
izve{taji o navodnim {ikanirawima Hrvata i katoli~ke crkve koji jo{ uvek borave u Iloku,
liste Hrvata i Srba koji nameravaju da napuste Ilok, odnosno
da se iz Hrvatske presele u Ilok,
neaktivnost i diskriminacija Crvenog krsta prema Hrvatima,
pona{awe pripadnika ruskog bataqona,
stawe telefonskih veza, kako hrvatskih tako i RSK,
aktivnost pripadnika Srpske radikalne stranke u RSK,
i dr.
Napomiwemo da su svi materijali analiti~ki i hronolo{ki obra|eni, potpisani od starne Salahudina i modemskim komunikacijama poslati centrali UNPROFOR-a u Zagrebu.
267
Tako|e je prona|en i telefonski imenik lica-veza Salahudina,

kao i {ifarnik za lokalni radio saobra|aj (motorola sistem) i
konkretan zahtev sa planom za instalirawe mobtel stanice u Iloku, koja bi radila preko mobitel centrale u Zagrebu.
Pored navedenih materijala, fotodokumentovan je ve}i deo prepiske Salahudina sa centralom u Zagrebu, kao i dnevnik rada sa svim
wegovim zapaàwima.
Napomena op. radnika:
Imaju}i u vidu da se radi o veoma obimnom materijalu, koji je pisan iskqu~ivo na engleskom jeziku, u narednom periodu izvr{i}emo
selekciju i analizu istog, o ~emu }emo sa~initi poseban izve{taj.
Saradnik je instruisan da nas i daqe izve{tava o svim detaqima vezanim za ôundrina Salahudina, a posebno za wegov naredni
dolazak koji je planiran za mesec dana.
Kucano u 4 primerka,
1 prim. I upravi RDB MUP RS
1 prim. V upravi RDB MUP RS
1 prim. V odeqewu CRDB Bgd.
1 prim. op. radniku
Operativni radnik,
@eqko Paravac
MDL
Republika Srbija
Slu`bena bele{ka u vezi grupe Tajfun

Imaju}i u vidu unutra{we sukobe i razmirice koji su prisutni
u RDB i RJB Republike Srpske, obave{tajna grupa poznata pod pseudonimom Tajfun iz Bawaluke, kao i bawalu~ko odeqewe za narkotike, zauzeli su stav da do daqeg smawe svoju obave{tajnu aktivnost, s obzirom da se kod wih pojavila sumwa da obave{tajni izve{taji koje su sastavqali nisu stizali do adekvatnog zadweg korisnika (predsednika Republike) ve} su, naprotiv, zavr{avali u rukama
nepozvanih lica.
S tim u vezi, pripadnici grupe Tajfun su odlu~ili da uspostave kontakt sa II upravom RDB MUP-a Republike Srbije izja{wava268
ju}i se da smo mi jedina institucija u koju jo{ veruju i iznose}i èqu da ubudu}e sva svoja obave{tajna saznawa i informacije prosle|uju direktno nama, poveravaju}i nam kompletnu daqu obradu i distribuciju podataka.
Pripadnicima ove grupe smo dali do znawa da }emo inicijativu
wihove grupe prihvatiti samo uz uslov da za to dobiju saglasnost
predsednika Republike Radovana Karayi}a i ministra unutra{wih
poslova M. Stani{i}a. S obzirom da nam je od strane pomenute grupe javqeno da su dobili Karayi}evu i Stani{i}evu saglasnost, mi{qewa smo da bi ovaj segment obave{tajnih struktura Republike
Srpske trebalo uvezati u na{ sistem.
Tim povodom izu~ene su tehni~ke mogu}nosti dvosmerne komunikacije, a pomenuta grupa }e nam se ubudu}e javqati pod pseudonimom Sigma.
Preliminarne dogovore oko uvezivawa Sigme u obave{tajni
sistem RDB MUP-a Republike Srbije obavili su na~elnik II uprave RDB MUP-a Republike Srbije, Franko Simatovi} i zamenik na~elnika Druge uprave RDB, Dragan Filipovi}.
Zamenik na~elnika uprave,
Dragan Filipovi}
MDLI
MUP Republike Srbije Resor DB
V uprava
Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam Slu`benu bele{ku, koja se odnosi na sukob Mirka Jovi}a OO po ekstremizmu sa doju~era{wim
istomi{qenicima i odràvawe vanredne Skup{tine SNO-a.
Na~elnik Centra,
Puni{a \uki}
Prilog: 1.
Republika Srbija
Odsek Ruma
29. 6. 1994. godine
Ekstremizam
269
Slu`bena bele{ka
Jovi} Mirko, OO po srpskom ekstremizmu, iz Nove Pazove, SO
Stara Pazova, u sukobu je sa doju~era{wim bliskim saradnicima i
osniva~ima SNO, koje predvodi Milimir \uri~i}, zvani @or`, iz
Nove Pazove. Sukob je kulminirao na sednici Odbora, kada je Jovi}
fizi~ki napao \uri~i}a.
\uri~i} i ostali ~lanovi Odbora iz Nove Pazove, protive se
Jovi}evoj samovoqi i uzurpaciji stranke. Nezadovoqni su preme{tawem sedi{ta SNO u Beograd, gde je preneta kompletna dokumentacija, osim pe~ata koji je ostao kod \uri~i}a. Me|utim, Jovi} je izradio drugi pe~at, bez krune, koja je simbol wihovog rojalisti~kog
opredeqewa, a u tekstu stoji kabinet predsednika SNO. Tako|e,
po \uri~i}evim istomi{qenicima, Jovi} je uzurpirao blagajnu, tako da niko od wih, kao ni blagajnik Elek Vesko iz Nove Pazove, nema uvid u istu, kao ni u finansijsko stawe stranke. Tvrde da Jovi}
nekontrolisano uzima sredstva koja redovno stiù iz inostranstva
od donatora, a koja su namewena porodicama poginulih ili rawenih
pripadnika dobrovoqa~kih jedinica, koji su pod okriqem SNO bili na rati{tima biv{e SFRJ. Tako|e, raspolaè saznawima da Jovi} u Beogradu gradi veliku ku}u od sredstava namewenih za pomo}
u~esnicima rata i aktivnosti SNO.
Zbog ovakvog Jovi}evog pona{awa, po mi{qewu \uri~i}evih
sledbenika, stranka gubi na ugledu i na masovnosti, pa da bi spre~ili ovaj proces zakazali su vanrednu Skup{tinu koja }e se odràti
16. 7. 1994. godine u Staroj Pazovi, u Hali sportova ili u centru mesta. Sa odràvawem vanredne Skup{tine saglasna je navodno ve}ina op{tinskih odbora u R. Srbiji, koji su pisano potvrdili svoj dolazak na istu.
\uri~i} strahuje da }e Jovi} preduzeti razna sredstva da onemogu}i odràvawe Skup{tine u Novoj Pazovi i da ne}e prezati ni od
fizi~kih obra~una. Navodno su ve} fizi~ki napadnuti \uri~i}
Milimir i Vukovi} Predrag, zvani Cune, od strane dobrovoqaca,
u~esnika u ratu, Borkovac Nikole i Koqevi} Radovana iz Nove Pazove. Wima Jovi}, uz pomo} Skoko Slobodana, predsednik Op{tinskog odbora OO Stara Pazova, koji je ostao uz Jovi}a manipuli{e i
laìma izaziva sukobe i razmirice me|u ostalim ~lanovima. Skoko im je rekao da su \uri~i} i Vukovi} pri~ali da su isti ratni profiteri i kukavice, {to ih je uvredilo pa im se na ovaj na~in sveti.
Podacima, navedenim u ovoj bele{ci, manipuli{u \uri~i}evi
istomi{qenici, dok Jovi}eve pristalice smatraju da \uri~i} ne270
ma nikakvu {ansu za odràvawe Skup{tine, a pogotovo ne da se izvr{i smena Jovi}a.

U narednom periodu nastavi}emo sa pra}ewem situacije i raskolom nastalim sukobom Milimira \uri~i}a i Mirka Jovi}a.
Ra|eno u 3 primerka
Dostavqeno;
1 h MUP R. Srbije Resor DB III uprava
1 h MUP R. Srbije Resor DB V uprava
1 h u dosije Mirka Jovi}a OO 894501257
Operativni radnik,
Zdravko Draì}
MDLII
Republika Srbija
Centar RDB Novi Sad
29. 6. 1994. godine
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
Ekstremizam

I
Izvor: TKTR
* Kajmaka, OO po ekstremizmu, 41001674,
u~e{}e u {ticungu;
organizuje {verc cipela;
delatnost oko ubistva @ivka Miju{kovi}a;
ostala saznawa
Razgovori su vo|eni u periodu od 20. do 28. juna 1994. godine.
Operativni radnik podnosi izve{taj 28. juna 1994. godine.
II
TKTR se koristi na obradi delatnosti Kajmaka, OO po ekstremizmu.
III
Na{ sasvim pouzdan izvor preneo nam je delatnost Kajmaka,
OO po ekstremizmu, u periodu od 20. do 28. juna 1994. godine.
271
Po navodima izvora, Kajmak je zajedno sa Matija` Popovi}em,

zvanim Mato, iz Podgorice, organizovao {verc cipela iz Italije u
SRJ. Vezano za na~in pla}awa dogovorili su se da im se roba upla}ena na ìro ra~un pla}a uve}ano za 13% ({ticung). U vezi ovoga,
Mata je uputio Kajmaka na svoju ta{tu Qumovi} Milku (45-928
Podgorica), koja im moè mewati dinare za devize. U razgovoru koji su vodili, Mata (koji se trenutno nalazi u Gr~koj) je informisao
Kajmaka da je preko svojih veza u policiji Gr~ke sredio dozvolu za
rad za izvesnu Nadu, kao i da je Kajmakova dozvola za rad ve} gotova. Kajmak je Mati preneo da je vezano za Matine probleme u Podgorici ispri~ao Brani Mi}unovi}u (poznati kriminalac iz Podgorice), koji mu je obe}ao za{titu, kao i da se vi{e ne}e ponoviti
slu~ajevi kao {to je bilo bacawe bombe u Elmag.
Izvor nadaqe prenosi da je Kajmak obezbedio letovawe Brdari} Mi{i, direktoru Novosadske mlekare, kao i izvesnom [ija~i}u i Vujovi}u kao kontrauslugu za dosada{we poslovawe.
Kajmak se, po navodima izvora, aktivno ukqu~io u istragu oko
ubistva svoje bliske veze @ivka @i}e Miju{kovi}a, vlasnika kockarnice Katena u Novom Sadu. U vezi toga je Kajmak prihvatio
ponudu GSUP Novi Sad da zajedni~ki rade na istrazi oko ubistva
Miju{kovi}a i da saznawa redovno razmewuju.
Vezano za ovo ubistvo, Kajmak je razgovarao sa advokatom Gojkovi} Draganom. Gojkovi} mu je naveo da se po gradu pri~a da je Miju{kovi}a ubio Lu~ano, PO po srpskom ekstremizmu, kao i da policija vodi istragu u tom pravcu, ali je dodao da to nije ta~no. To je
prokomentarisao time {to je sva|a koju je ubijeni @i}a imao sa
Lu~anom, oko nafte u Bugarskoj, bila bezna~ajna i da su dve ve~eri pre ubistva wih trojice (Lu~ano, @i}a i Gojkovi}) bili zajedno u provodu. Na to je Kajmak reagovao da policija dobro zna {ta
radi i da je sve mogu}e. Daqe je Kajmak izneo da je nedavno uhapsio i drào Dudvarski Damira, sve dok nije pristao da im da poslovni prostor pod uslovima koji su sa wim sklopili Lu~ano i
Kajmak. U vezi toga, Kajmak je hteo da se vidi sa Lu~anom, ali
je ovaj otputovao u Bugarsku.
Na komentar Kajmaka {ta se to desilo sa Lu~anom kada je
dao ovakav intervju u Dugi, Gojkovi} je rekao da je Lu~ano te{ko
pogre{io i da se zamerio mnogim ozbiqnim qudima, generalima,
Brani Crn~evi}u i drugim. Gojkovi} je dodao da u intervjuu nema izmi{qotina i da je Lu~ano sve to zaista rekao novinarki. Kajmak
je na to istakao da je hteo odmah da nazove Lu~ana, po{to je Beograd poludeo na wega i da ga posavetuje da se zaista skloni u Ara272
biju jer Lu~ano nije pomenuo Kajmakove qude, na ~emu su mu zahvalni.

Vezano za ubistvo @i}e Miju{kovi}a, Kajmak je razgovarao sa
izvesnom manekenkom Helenom (mogu}e Mili}, vlasnica radwe
Amor u N. Sadu), koja stanuje na istom ulazu gde je ubijen Miju{kovi}. Ona mu je prenela da je pre tri meseca bila u dru{tvu nekoliko kockara iz Beograda (bio je i izvesni Trifke). Pri povratku ku}i, kada je izvesni Caki dovezao do ulaza, po navodima Helene, prvo
su ih pratila kola beogradske registracije, koja su ih pored ulaza
naglo obi{la. Kasnije joj je Trifke rekao da je u kolima bio Mirko
Jovi}, da su ~ekali @i}u Miju{kovi}a i da umalo nisu tada ubili
wu (Helenu) i Cakija, jer su mislili da je @i}a sa suprugom. Po{to
to nije shvatila ozbiqno, ali je nakon ubistva @i}e zvala Trifketa da joj potvrdi celu pri~u, {to je on odbio, Helena je dodala da joj
je i izvesni ]ata potvrdio ovu pri~u koju je ~uo u kockarnici u Beogradu i napomenuo joj da se pazi po{to je umalo nisu gre{kom ubili.
IV
Radi}emo na identifikaciji ]ate, Cakija, Trifketa i drugih
lica iz informacije.
Dostavqeno:
Operativni radnik,
Slavko Vojvodi}
MDLIII
Centar RDB Zaje~ar
Ekstremizam srpski
3-0027
30. 6. 1994. godine
OA Tomson

Podaci se odnose na bezbednosno indikativna saznawa vezana za
poku{aj nelegalne trgovine oru`jem od strane Jasmine Raki}, iz
Bora, izdvojen slu~aj u CRDB Zaje~ar po ekstremizmu.
273
Iz vi{e pouzdanih izvora do{li smo do saznawa da Jasmina Raki}, iz Bora, nudi na prodaju automatsku pu{ku i pet okvira municije za 800 DM. Tako|e, ista traì da kupi pi{toq kalibra 6,35 mm.
U kontaktu sa jednim od izvora, Jasmina Raki} je rekla slede}e:
Treba da do|u dva ~oveka iz Beograda, telohraniteqi Vuka Dra{kovi}a, koji idu za Negotin, pa }e svratiti kod mene da pogledaju
automat. Pitala sam i Vitu, iz Beograda, koji je bio sa mnom na rati{tu, ali on kaè da kod wih to slabo ide, a i cena je mala, oko 400
DM, sa pet punih okvira. Ali, nema veze, ako ne prodam tako, imam
sigurnog kupca u Ku~evu za 800 DM....
U kontaktima sa na{im izvorima, saznali smo da Jasmina i daqe kontaktira lica sa kojima je bila na rati{tu, kao pripadnik
Srpske nacionalne gardeSNG, kojom je komandovao pokojni \or|e Boòvi} Gi{ka. Raspolaèmo i saznawem da je wihov komandant
na rati{tu bio izvesni Bora, a zamenik Ko~a. Tako|e, raspolaèmo
i saznawem da }e navedeni Vita N., iz Beograda, i}i u Bijelu, da obi|e ratne drugove, a postoji mogu}nost da po|e i Jasmina, jer planiraju da donesu ne{to od oru`ja za daqu prodaju. Tako|e, izvesni
Aca, koji je bio sa Jasminom na rati{tu, poku{ao je da proda nekoliko pi{toqa, kada su 13. 5. o.g. boravili na Ravnoj gori, kao i kasnije u Ku~evu. Jasmina sa navedenim licima razmewuje informacije o cenama oru`ja na crnom trì{tu.
Napomena operativnog radnika:
Navedena saznawa potvr|uju na{e ranije indicije vezane za inkriminisane delatnosti Jasmine Raki} oko nelegalne trgovine
oru`jem. Pro{irili smo listu indikativnih lica i wenih veza, a
uglavnom se radi o pripadnicima SNG. Jasno je da navedeno oru`je,
koje se spomiwe, vodi poreklo sa rati{ta, kao i da wihov eventualni odlazak za Republiku Srpsku upravo ima za ciq nabavku oru`ja
za nelegalnu prodaju u SRJ. Za nas su zna~ajna i saznawa vezana za
grupu ekstremista i pripadnika SNG iz Ku~eva, koji ostvaruju kontakte i sa ekstremistima sa na{eg podru~ja.
Nastavi}emo operativno angaòvawe prema navedenom licu i
wenim vezama, sa ciqem otkrivawa nelegalnog oru`ja i presecawa
inkriminisane delatnosti u ovom slu~aju.
Kucano u 4 primerka
1 h MUP RS RDB III i V uprava
2 h CRDB Zaje~ar
Operativni radnik,
Petronijevi} Goran
274
MDLIV
6-050
5. 7. 1994. godine

I
Izvor: Operativna veza Konzul 764VO649.
Sastanak odràn 5. o.m. u Poàrevcu, u restoranu Gem, na inicijativu izvora. Izvor se koristi na problematici III linije rada.
Tro{kovi sastanka 5,00 dinara.
II
O ovome je pisano i ranije. Podaci se odnose na aktivnost ekstremista iz redova Ravnogorskog pokreta.
Izvor je u razgovoru sa operativnim radnikom ispri~ao da je 3.
7. o.g. boravio u Beogradu, kojom prilikom se, izme|u ostalih prisutnih lica, upoznao i sa profesorom dr Mi}om Stamenkovi}em iz Beograda, penzionisanim ili aktivnim profesorom Medicinskog fakulteta, koji je za sebe rekao da je osu|ivan nakon Drugog svetskog
rata kao pripadnik Ravnogorske omladine, te da su wih dvojica,
kao i jo{ neka lica iz rukovodstva Ravnogorskog pokreta, mi{qewa da bi trebalo formirati novu Otaybinsku radikalnu stranku,
u ~iji sastav bi u{ao Ravnogorski pokret i tako se prakti~no legalizovao.
Planira se, prema mi{qewu izvora, da se ta nova stranka formira najverovatnije od dela sada{we Narodne radikalne stranke,
koja nije uz Veqka Guberinu. S obzirom da i sam izvor zvani~no pripada tom delu NRS, procewuje da je profesor dr Mi}a Stamenkovi}
poku{ao da dobije izvorovo mi{qewe u vezi svega toga, ali mu je izvor odgovorio da RP moè da formira novu stranku kroz koju }e se
legalizovati, a da ne ra~una NRS koji je protiv Guberine, jer }e to
i daqe ostati.
Prilikom boravka u Beogradu, izvor se sreo i sa Petrovi} Boìdarom, zvanim Boà, iz Poàrevca, pripadnikom RP, koji je tog
dana tako|e bio u Beogradu na sastanku sa Milo{evi} Radomirom
êdom i drugim licima iz rukovodstva RP. Petrovi} je u razgovoru
sa izvorom ispri~ao da je prethodnih dana boravio u Nema~koj radi
275
uzimawa penzije, ali je to iskoristio i za susretawe sa nekim starim emigrantima (nije pomiwao imena), koji su ga u~vrstili u ube|ewu da Ravnogorski pokret mora ostati u statusu pokreta, da se
intenzivno radi na wegovoj legalizaciji, a ne da se transformi{e
u politi~ku stranku. Petrovi} je napomenuo da u ovom pogledu ima
dosta podeqenog mi{qewa me|u pripadnicima RP i da se on u tom
smislu ne slaè sa beogradskim delom rukovodstva RP, isti~u}i da
svi oni u Beogradu imaju vi{e politi~ke ambicije nego ambicije
da o~uvaju tradiciju i principe RP.
Me|utim, izvor je daqe ispri~ao da je na adresu u Austriji dobio zapisnik sa skup{tine Organizacije srpskih ~etnika Ravna gora, koja je odràna 24. 5. o.g. u Milvokiju, SAD, iz koga se vidi da se
Ravnogorski pokret u SRJ uop{te ne pomaè kao postoje}i, na
osnovu ~ega izvor zakqu~uje da se sa RP u zemqi i ne ra~una ozbiqno. Osim toga, iz pomenutog zapisnika se vidi da Mom~ilo \uji} nije izabran u rukovodstvo OS^, pa ~ak ni u rukovodstvo podru`nice
OS^ za îkago.
III
Petrovi} Boìdar, zvani Boà, ro|en 2. 4. 1923. godine u selu
Vrbnica, SO Malo Crni}e, od oca Pauna, stalno nastawen u Poàrevcu, ul. Vardarska broj 24/16, koji se u ovom centru sagledava kao
izdvojen slu~aj.
Profesor dr Mi}a Stamenkovi} iz Beograda.
IV
Nisu preduzimane mere i radwe RDB.
V
Izvor ima objektivne mogu}nosti za daqe pra}ewe aktivnosti
Petrovi} Boìdara i razvoja doga|aja unutar RP, te je u tom smislu
i instruisan.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
Zlatko Aran|elovi}
276
MDLV
bezbednosti Beograd
IV odeqewe Savski venac
71-0506
6. 7. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
o delatnosti Mirka Jovi}a
Preko pouzdanog izvora informisani smo da je Mirko Jovi}, dana 5. 7. 1994. godine, kontaktirao sa Savom Rosi} iz Beograda.
U kontaktu, Rosi}ka ga informi{e da je stupila u kontakt sa
Miwakovim u Moskvi i da je on trenutno sa delegacijom iz Bugarske. Istovremeno, navodi da je @irinovski trenutno u Be~u i da se
u subotu 9. 7. 1994. godine vra}a u Moskvu. Jovi} traì od Rosi}ke da
ponovo stupi u kontakt sa Minakovim i dogovori posetu Jovi}a Moskvi od ponedeqka 11. 7. 1994. godine ili utorka 12. 7, u skladu sa dogovorom Jovi}a i @irinovskog. Tako|e, napomiwe da bi poseta trajala do 15. 7, s tim {to bi sa wim u Jugoslaviju po{ao i @irinovski
ili neko od wegovih najbliìh saradnika, navode}i imena Lengerovskog i Minakova.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h V od. CRDB
Operativni radnik,
Jovica Mani}
MDLVI
Sigma
Informacija
7. 7. 1994. 10:49 PM
DB Srbije
Za Frenkija
Prema neprovjerenim podacima, predsjednik Republike Srpske
Radovan Karayi} dobio je neku vrstu ultimatuma od predsednika
277
Slobodana Milo{evi}a. Ultimatum se sastoji u nare|ewu da se

stane na kraj ratnim profiterima, da se qudi iz vlade, Skup{tine
i svi aktivisti vladaju}e stranke koji su se u toku rata bavili odre|enim malverzacijama uklone sa rukovode}ih mesta, odnosno sa odre|enih funkcija. U protivnom, ako Karayi} to nije u stawu uraditi da organizuje nove izbore ili proglasi ratno stawe.
Pretpostavka je da }e predsednik Karayi} poku{ati eskivirati navedeni dogovor, odnosno nare|ewe Milo{evi}a, te izvr{iti
odre|ene rotacije nekoliko kqu~nih qudi za koje se zna da se bave
kriminalnim radwama, te se na taj na~in pokriti pred javno{}u i
Milo{evi}em. Karayi} je svjestan da sada nove izbore ne smije dozvoliti, jer postoji mogu}nost da izgubi, posebno o tome vodi ra~una Mom~ilo Kraji{nik.
Tako|e, ne}e dozvoliti progla{ewe ratnog stawa, jer bi to bila predaja vlasti vojnom vrhu, a poznato je da vojni vrh zavisi od Vojske Jugoslavije, odnosno da su to uglavnom qudi SPS, to jest Slobodana Milo{evi}a.
Budu}i da Karayi} nije dovoqno oja~ao SDS na podru~ju SRJ,
jer se on povremeno zanosi idejom da preuzme dominaciju (misli se
na strana~ku dominaciju), na podru~ju svih srpskih zemaqa, ovaj ultimatum, odnosno trenutna situacija mu nimalo ne odgovara. Budu}i da je u @enevi nai{ao na veoma negativan ultimativan predlog
me|unarodne zajednice, to je jo{ jedna negativna stavka u ukupnoj situaciji u kojoj se na{ao. Pored toga, javqa se veliko negodovawe naroda Krajine (Bawalu~ke i Kninske), koji se boji davawa koridora
kroz Posavinu, odnosno wegovog suàvawa, te negativno komentari{u Karayi}eve izjave da }e dati 20 odsto sada{we srpske teritorije za Sarajevo, iako su to samo takti~ki potezi.
Rok koji je navodno Milo{evi} dao Karayi}u je septembar ove
godine, {to se poklapa sa istekom roka UNPROFOR-a na teritoriji biv{e Hrvatske, {to se opet dovodi u konstelaciju sa zbivawima
u Tu|manovoj Hrvatskoj. Sada{we stawe u Republici Srpskoj proceweno je kao veoma kriti~no, pogotovo u sferi stvarawa pravne dràve, jer u principu ona i ne funkcioni{e. Posebno zabriwava finansirawe vojske, koje se svelo na donatorstvo, pravni sistem uop{te ne funkcioni{e.
Navedeni ultimatum prema Karayi}u od strane Milo{evi}a
odnosi se na cjelokupno vojno i politi~ko stawe na podru~ju Republike Srpske, a u uskoj je vezi i sa politi~kim stawem na podru~ju
SRJ. Milo{evi} i SPS su osjetili tendenciju SDS da poku{ava zauzeti odre|eni politi~ki kurs i na podru~ju SRJ, odnosno da su se
278
pojavili ve}i politi~ki apetiti. Budu}i da je vojni vrh VRS, na ~elu sa generalom Mladi}em, nezadovoqan politikom Radovana Karayi}a, oficiri mahom staju i poklonici su politike Slobodana
Milo{evi}a. Iz navedenog sledi neminovan rasplet koji ima tri
mogu}nosti: a) ~istka politi~kog vrha koju Karayi} mora napraviti i dovo|ewe novih qudi, b) sprovo|ewe novih izbora, {to je malo
vjerovatno ili c) progla{ewe ratnog stawa.
Navedene varijante nisu pogodne za politi~ki vrh Republike
Srpske, odnosno pojedince, te je za o~ekivati da se neke stvari politi~ki polovi~no odrade, te da se upotrebi stara po{tapalica koja
jo{ uvijek pali, a to je da nije vreme za raskol, da je potrebno jedinstvo srpskog naroda, da je sada srpstvo u najve}oj opasnosti itd.
Vawsko-politi~ka situacija
Zapadne zemqe kao i EZ o~ekuju da Srbi ne}e prihvatiti @enevski predlog {to je i nagove{teno. Hrvati su ga ve} prihvatili,
a muslimani, naime taktiziraju traè}i unitarnu BiH u starim
granicama, kako bi potegli jo{ jedan mamac za Srbe koji takvu BiH
ne}e prihvatiti. U cjelokupnoj konstalaciji, krajwi ciq nisu
ostvarili ni Hrvati, a pogotovu muslimani. Hrvati vide sada{we
svoje obe}ane teritorije kao i cjelovitu Hrvatsku u avnojevskim
granicama, te procesualno pripajawe sada{we Muslimansko-hrvatske federacije Republici Hrvatskoj. Muslimani svoj interes vide u
cjelovitoj BiH, {to zna~i vra}awe na prvobitno stawe u kojem bi
oni dominirali, odnosno u~vrstili dràvnosti BiH, te ostvarili
svoje prvobitne planove.
Za~u|uje ~iwenica da Karayi} nije iskoristio zadwe razgovore
u @enevi za izno{ewe stawa na frontu, kr{ewe primirja od strane muslimana, masakr nad civilnim stanovni{tvom u Doboju i Br~kom od strane muslimanske artiqerije itd. Stekao se dojam da je on
preoptere}en ne~im drugim, te da nije ni bio raspoloèn za taktizirawe. Problem mu i daqe predstavqaju zahtevi oko koridora s jedne strane i Sarajlija sa druge strane. Pretpostavqa se da }e se odlu~iti na odluku Narodne skup{tine {to se ti~e prihvatawa sporazuma, {to je u ovom momentu dobitak na vremenu. Me|utim, to se
vrijeme mora iskoristiti za pripremu za rat.
Prema informacijama dobijenim iz inostranstva, Hrvatska se
ne}e upustiti u rat bez jake podr{ke, odnosno odluke zapadnih zemaqa da se umije{aju vojni~ki u sukob. Kraj rata se ne nazire, kako on
kaè, bez obzira na ~ak i prihvatawe sporazuma, jer su muslimani
nezadovoqni i samo ih je mo`da Zapad naterao na savezni{tvo sa
Hrvatima.
279
Prema tome, oni ne misle prestati sa ratom i nastavi}e ga bez

obzira na sporazum, jer wihovo finansirawe zavisi od stvarawa muslimanske dràve na Balkanu, {to zna~i da je i za Srbe ostao samo
jedan izlaz, samo vojni~ki poraziti muslimane, jer oni su u svim drugim varijantama spremni nastaviti rat poput Palestinaca.
Nekakav kriti~an period se pretpostavqa za septembar 1994. godine. Paralelno sa vawskim problemima, Karayi} se susre}e i sa
unutra{wim problemima vezanim za interese Krajine, kako Bawalu~ke tako i Kninske. Sastav vlade i kqu~na mjesta u glavnim resorima drè Sarajlije i okolina, a glavni politi~ki protivnici su
im Kraji{nici, tu se nekako prime}uje i rivalstvo u vojnom vrhu.
Tako se predvi|aju promjene u G[, 1. KK u IBK itd.
Neke detaqnije podatke dobi}ete kasnije, zasad se predlaè da
general (ostatak dokumenta ne~itak)
***
Sigma
Informacija: kuhiwa Hotela Bosna
Prema informacijama u Krajini su gotovo do pucawa zategnuti
odnosi izme|u Pala i Kraji{nika. Kraji{nici Pale nazivaju romanijsko hercegova~kom opcijom. Ponovo su isti qudi u separatisti~kim opcijama, i ozbiqno se radi na opciji AR Krajina, koja bi
eventualno ujediwena sa RSK ~inila poseban entitet, dràvicu koju bi Zapad rado priznao. Ponovo se pogovara preko pla}enika krupnog kapitala da je Srbija izdala i da nas je predsednik Milo{evi}
prodao. Svodi se na to da po~etkom obelodawivawa o nezakonitim
radwama nekih ~lanova Vlade RS, da su se novope~eni bogata{i
ozbiqno zabrinuli za svoju sudbinu i da bi se mogli na}i pod istragom. Na sva zvona se {iri da je Mi}o Stani{i} uba~en ~ovek SPSa i radi po nare|ewu predsednika Milo{evi}a da razbije jedinstvo
naroda RS i vojske RS.
Sve to Srbija radi da bi {to pre digla embargo, pa pobogu nije
li Srbija izdajni~ka, jer je primila toliko Hrvata i muslimana koji tamo lepo ìve.
Nov {tab je ponovo u hotelu Bosna, ali su pored politi~kih
ukqu~eni i univerzitetski profesori. Krupan kapital ih otvoreno pla}a pod parolom pomo}i {kolstvu, ali one koji slu{aju. Zatim,
posebne ekipe idu po kraji{kim op{tinama i agituju. Nosioci su
Stojan @upqanin i \uro Buli}, poslu{nici Pante Damjanovi},
koji ujedno nude, ako budu {efovi policije u Krajini, da }e se krvavo obra~unati sa SPS ovde u Krajini. Iza su od vojnih lica general
280
Suboti}, a od politi~ara, pored pojedinih op{tinskih mo}nika,

uglavnom Kqu~, Mrkowi}, Dubica za koju je zaduèn Krwaji} Milan, Prijedor Simo Drqa~a, koji je na{em izvoru rekao, 9. 7. 1994,
da je @ivko Boji} SPS i Milo{evi}evac i da on raspolaè sa 1800
policajaca i da }e se obra~unati sa onima koji ho}e da sebi uzmu
plodove rata {to je sve odradio SDS. U Prwavoru je zaduèn na~elnik SJB Vin~i}, a u sektoru CSB Doboj svi poslu{nici Andrije
Bjelo{evi}a sa wim na ~elu. U hotelu Bosna je Br|anin deùrni i neko ga, po mi{qewu izvora, mudro vodi i u svim ovim situacijama. Br|anin se suzdràva od svojih ~uvenih ocena u javnosti i
izjava. Jo{ je nejasna veza dr Hrva}anina i Vite Popovi}a za koga
izvor tvrdi da se ve{to prikriva, a prakti~no ru{i dràvu. Br|anin uporno traì upori{ta me|u ostalim poslanicima i nekim vojnim krugovima. Nekad veliki poslovni protivnici Roguqi} i Momo \uki} sada sav projekat rado finansiraju. Po mi{qewu vi{e pouzdanih izvora Roguqi} i Panta Damjanovi} imaju dobre veze u Hrvatskoj gde lako putuju Pantini izaslanici a i sam Roguqi}, a pogotovo u Austriji.
MDLVII
Informacija: VRS, 10. 7. 1994.
Presek nekih tendencija i politi~kih opcija:
Prema pouzdanim informacijama iz vi{e izvora sve vi{e je
uo~qiv antagonizam izme|u samih vojnih jedinica razli~itih formacija zasnovanih na teritorijalnom poreklu, zatim izme|u AVL i
rezervnog sastava uglavnom zbog razlika u plati i razli~itih partijskih pripadnosti. Me|utim, najve}a nesigurnost vojnika i rezervnih oficira, moè se re}i i nepoverewe vlada prema organima
VRS i OB slu`bama.
Prema informacijama, vojne OB slu`be se uglavnom bave raznim politi~kim opcijama, spletkarewem, te zbog ideolo{kih i u
mawoj ili ve}oj pripadnosti i bliskosti svojim stare{inama bave
se same sobom. Kada se tome doda ve} poslovi~na netrpeqivost delova MUP-a RS i vojnih slu`bi, onda je jasan nizak moral vojnika i
oficira na prvoj liniji, jer i pre napada neprijateq dovikuje za{to
ne kre}u i prozivaju borce i oficire po imenima. Podaci dosta cure da je neverovatno koliko je neprijateq dobro obave{ten. Organi
bezbednosti se i ne trude da zaustave {verc robe i naoruàwa na
frontu.
281
U zadwe vreme je primetno da pojedini oficiri putuju u Jugoslaviju, a nama prijateqske veze prenose da idu u upravu bezbednosti VJ
po instrukcije. Postoji i druga linija, koja nije odu{evqena sa VJ,
i ima dosta separatisti~ke te`we.
U zadwe vreme, organi bezbednosti rade na locirawu izvora DB
RS, te uni{tavaju dokumentacije DB, pomo}u vojnih linija u DB RS.
Radi se o dokumentaciji koju je slu`ba obradila tokom rata, bilo o
ratnim zlo~inima ili nekim kriminalnim radwama pojedinih oficira vojske RS. Prema procenama izvora, skoro sve vojne slu`be rade na brisawu tragova te pritiscima da zatvore usta raznim saradnicima. Procena je, tako|e, da se vojna slu`ba ozbiqno priprema za
kraj rata, da inplatira nekim politi~arima ratne zlo~ine u RS,
pa i Srbiji. Primetno je i uni{tavawe nare|ewa za operacije gde je
u ratnim zonama stradalo dosta civila i gde su se artiqerijom ru{ili gradovi.
Za ratne zlo~ine bi okrivili sve dobrovoqa~ke jedinice koje su
bile pod pokroviteqstvom MUP-a Srbije, kao i ostalih partijskih
dobrovoqa~kih jedinica iz Srbije. Vojna bezbednost ih kvalifikuje kao paravojske iza kojih su stajale ~elne li~nosti Srbije. Tako|e,
sve saradnike MUP-a Srbije od po~etka rata u RS }e proglasiti i
okvalifikovati kao ekstremne i paravojske, ukqu~uju}i tu i qude
koji nisu hteli usko sara|ivati sa wima. U biti bi se tako re{avali i politi~kih protivnika, jer je vojska RS i te kako zainteresovana da bude jak politi~ki faktor.
Indikativno je da su nosioci proturawa pogovarawa da je Srbija neprijateq RS, a pogotovo predsednik Milo{evi}, organi vojne
bezbednosti koji su pobegli iz Slovenije i Hrvatske i koji su doprineli raspadu Jugoslavije mahom svi iz biv{e Pete armije. I sada veoma va`nu ulogu imaju general Kele~evi}, puk. Petar Salapura, te
poznata ekipa jo{ iz Labradora, a sada kao puk. Du{an Smiqani},
na~elnik bezbednosti vojske RSK u Kninu, ppuk. Milan Bogdani},
jedan od najsposobnijih qudi u 1 KK, ali direktno vezan za Kele~evi}a i Petra Salapuru, te êdo Knezavi} u Bijeqini, {ef OB centra 3. korpusa, te puk. Beara u Han Pjesku, kao zamenik Petra Salapure. Ako se doda da su im postavqeni qudi kao oficiri bezbednosti pijanice, reaktivirana lica, te qudi stvarno niskih moralnih
kvaliteta sposobni za pakovawa, ali su veliki poslu{nici jer im
je data zadwa {ansa. Prema izvorima, oni su boravili dosta u Sloveniji i Hrvatskoj gde su druga~iji standardi ìvqewa, te su neki
ostavili familije tamo, pogotovu ako su me{ani brakovi, a mnogima stanovi nisu dirnuti u Sloveniji i Hrvatskoj. Izvoru nije pozna282
to je li to generalna politika prema biv{oj imovini JNA ili ne{to drugo. Tako|e je ~iwenica da su ostavili tamo razne saradnike
i da sada direktno neki imaju vezu, ali izvor je mi{qewa da zbog kilavih operacija na frontu to nije u bezbednosnoj funkciji. Zaista
je indikativno koliko organi bezbednosti
èle produèwe rata i uvo|ewe ratnog stawa, {to, po mi{qewu izvora, smawuje {anse za zajedni~ku dràvu i re{avawe politi~kih protivnika, a pogotovo onih koji su za predsednika Milo{evi}a i Srbiju. Tako|e je uo~qiva wihova povezanost sa nekim krugovima krupnog kapitala i politi~arima okvalifikovanim za nezakonite radwe, {to samo pove}ava broj razli~itih opcija i dezinformacija. Svi zakqu~ci se mogu svesti da je dosta jak uticaj raznih opcija iz Jugoslavije, da preko pojedinih politi~ara vr{e jak uticaj
na Srbiju, a preko vojske RS da odràva ose}aj jakog politi~kog faktora VJ.
MDLVIII
Sigma
Republika Srbija
Informacija
Operativni izvor Sigma dostavio nam je spiskove sa procenama li~nosti iz organa bezbednosti Republike Srpske na koje se moè, odnosno ne moè ra~unati u slu~aju eskalacija politi~kih sukoba u Republici Srpskoj (na relaciji za i protiv politike Republike Srbije).
U prilogu informacije dostavqamo pomenuti spisak.
Prilog: kao u tekstu
Kucano u tri primerka:
Dostavqeno:
na~elniku uprave
zameniku na~elnika uprave
analitici
Zamenik na~elnika uprave,
Dragan Filipovi}
283
Lica na koja se moè ra~unati

Bawa Luka
Z posrednika:
Brane Pe}anac na~elnik centra
Dragomir Kutlija zamjenik na~elnika
[krbi} Dragan na~elnik milicije u CJB Bawa Luka
@ivko Boji} pomo}nik za kriminalitet u CJB Bawa Luka
Komandiri stanica u gradu Bawaluci Milan Sutilovi} (centar) i
Simo Mi{ki} (Buyak)
Nikola Savi} komandir saobra}ajne slu`be.
KO posrednika: ve}ina rukovodnih i radnika pozorni~kog sastava i 90 odsto odreda milicije za specijalne namjene
B Bawaluka
Bez posrednika:
Nedeqko Kesi}, Predrag ]erani}, Predrag Radulovi}, Goran
[ajinovi}, Mi{o Stjepanovi}, Du{ko Milinkovi}, Sini{a \uki}. Wihova pozicija uveliko zavisi od ~vrstine veze na~elnika
Kesi}a sa srodnom slu`bom MUP Srbije. Na~elnik Kesi} na teritoriji Bosanske Krajine potpuno kontroli{e sve deta{mane DB po
gradovima (26 op{tina).
INA Drvar
Na~elnik PS Dragi{a Kuwani} (bez posrednika) koji moè posredno da veè Grahovo, Glamo~, Petrovac i Ripa~ (Srpski Biha}).
Posrednu vezu moè predstavqati i neko drugi.
Prijedor
Pomo}nik na~elnika Vinko Kondi} (bez posrednika)
Vinko Kondi}, ranije na~elnik SJB Kqu~, u potpunosti posredno kontroli{e policije op{tina: Kqu~, Dubica, Sanski Most,
Krupa, Novi Grad. Problemi su sa uplivom Krwaji}a u Dubici i Sime Drqa~e u Prijedoru. Simo Drqa~a je na~elnik CJB Prijedor.
Gradi{ka
Bez posrednika:
Na~elnik Vesi} Vladan i Drago [obota (DB Bawa Luka deta{man Gradi{ka)
Neproverena opredeqewa na~elnika CJB Vase [kondri}a, koji je skoro imenovan od strane Mi}e Stani{i}a. Mi{qewa smo da
nema upori{ta i autoriteta na teritoriji centra, koji po na{im
saznawima skoro kompletno kontroli{e Andrija Bjelo{evi}, sada na mjestu pomo}nika na~elnika javne bezbijednosti MUP RS Tome Kova~a.
284
Odanost Andrije Bjelo{evi}a Tomi Kova~u, mawa je od odanosti posredniku i slu`bama MUP Srbije. Centar pokriva op{tine:
Modri~a, Derventa, Brod, [amac, Oyak i Tesli}. Svi na~elnici
odani Bjelo{evi}u.
Bijeqina
Bez posrednika:
Markovi} Boro, na~elnik policije u CJB Bijeqina, Luki} Mitar i Savi} Milenko rukovodni radnici u privrednom kriminalitetu.
Bijeqina
Bez posrednika
Tutus Vlado, pomo}nik na~elnika javne bezbjednosti, Pero Vuji~i}, na~elnik analitike javne bezbjednosti, Kezunovi} Dragan,
na~elnik uprave veze, [ari} Goran i Jevi} Du{ko, komandni kadar
specijalne brigade policije.
MUP RS
[kipina Slobodan, savjetnik ministra za pitawa DB, Sredoje
Novi}, trenutno bez funkcije po na{em mi{qewu najsposobniji
po pitawima rada DB.
RNI protivnici
Bez posrednika
Tomo Kova~, zamjenik ministra za javnu bezbjednost, Kari{ik
Milenko, na~elnik milicije MUP RS, Simo Drqa~a, na~elnik
CJB Prijedor.
Po na{em mi{qewu navedeni nemaju {ira upori{ta na terenu,
niti mogu da izvr{e presudan uticaj na niè strukture. Wihov uticaj se ostvaruje kontaktima sa IO SDS (Tintor, Veselinovi}) i djelimi~nim kontaktima sa Karayi}em i Kraji{nikom.
Sa nepoznatim posrednikom ili igrom na dve stolice
Kijac Dragan, na~elnik RDB RS pouzdano se zna da mu je jedan
od glavnih mentora Velibor Ostoji} ~ije je sinove uveo u sastav
DB, dao im vozila i ovla{tewe. Jedno od Kij~evih ja~ih pokri}a je
Kraji{nik, za ~iji interes ministru Stani{i}u dostavqa samo ono
{to odobri Kraji{nik, a Kraji{nik biva obave{ten o svemu {to
Kijac zna o Mi}i Stani{i}u. Drugi dio Kij~eve aktivnosti je koordiniran sa Stojanom @upqaninom i Krwaji} Milanom i zavr{ava kao informacija za predsednika dràve. Mislimo da je ovaj dio
autor koncepta nezavisnosti MUP RS i DB RS prema srodnoj i nadre|enoj strukturu MUP Srbije i da trenutno igra sve igre.
Prema saznawima iz razgovora Kijca, Krwaji}a i @upqanina
oni su uspjeli da presudno uti~u na predsednika dràve, a metod ko285
jim nastoje da obezbjede daqi rad, opstanak i uticaj se zasniva na, da

citiramo Krwaji}a: Pri~amo da radimo sa i za MUP i DB Srbije,
a radimo po svom. I vuk sit i ovce na broju. Ova metoda se do sada
pokazala kao uspje{na, jer wenu djelotvornost Kijac provjerava preko odelewa za posebnu pratwu, ~iji su rukovodioci E}im Quban i
Zdravko Samaryija.
U odeqewu su angaòvani izvr{ioci koji su pro{li borbenu
obuku MUP Srbije i Pajzosu (Nenad Kajut i Sjemenovi} Radomir
[ubara) te nekoliko (pet) momaka iz nekada{weg specijalnog odreda CSB Bawa Luka.
Navedene informacije, svoju potpunu polarizaciju ostvaruju u
trenutnoj politi~koj situaciji koju karakteri{u podnesene krivi~ne prijave protiv ministara i strana~ka borba koja je medijski
preeksponirana. Trenutno je situacija na pragu diferencijacije za
Slobu ili za Radovana, koju, po na{em mi{qewu, treba izbje}i radi
nepovoqnog spoqnog faktora. Smatramo da bi presudan uticaj iz
strukture MUP i dràve Srbije prema Karayi}u u~vrstio i li~ne
i zajedni~ke pozicije i tada omogu}io diferencijaciju prema kriminalu koju bi Mi}o Stani{i} uspje{no priveo kraju uz Radovanovu pomo}.
MDLIX
Informacija dostavqena pod {ifrom: Paprat.
Informacija
[ifrovano modemom
Li~no g. Frenkiju
19. 7. 1994. 1:43 PM
Zapadna Slavonija:
Du` cijele granice zapadne Slavonije, uo~eno je odre|eno pregrupisavawa oruànih formacija HV. U odnosu na raniji period pove}ana je mobilnost u zonama odgovornosti 105. brigade HV tzv. Bjelovarske, koja djeluje na pravcu Gare{nica Lipik, 127. brigade HV
tzv. Viroviti~ka, koja djeluje na pravcu Daruvar Bu~je Pakrac,
123. brigade HV tzv. Slavonsko-poè{ka, koja djeluje na pravcu Poèga Kamensko Psuw i 121 brigade HV, tzv. Novogradi{ka, koja
djeluje na pravcu Nova Gradi{ka Oku~ani.
Istovremeno, vr{i se uùrbana obuka aktivne vojske tzv. ro~nih vojnika u Slavonskoj Poègi, gdje se obu~avaju voza~i motornih vozila i tenkova, u jednoj smeni obu~ava se oko 700 vojnika.
286
Pje{adijske jedinice obu~avaju se u Bjelovaru, u nastavnom centru gde je smena oko 700 vojnika. U Gojilu kod Kutine sme{tena je jedinica MUP-a RH ja~ine bataqona i poseduju dva helikoptera. Pripadnici jedinice su obu~eni za helio-desante.
Na prostoru Nove Gradi{ke locirana je Gardijska brigada, koja
je sastavqena od vojnika profesionalaca. U gradovima Novska, Kutina, Gare{nica, Pakrac, Daruvar, Virovitica, Podravska Slatina, Slavonska Poèga i Nova Gradi{ka mobilizirani su domobranski sastavi pukovnije ja~ine oko dva pe{adijska bataqona uglavnom za ~uvawe granica.
Prema proceni na{ih izvora, napada sa strane Hrvatske ne}e
biti do jeseni, ~eka se zavr{etak ètvi i kraj turisti~ke sezone, te
ishod mapa.
Bawaluka
Prema saznawima na{eg izvora, u slu~aju da u Republici Srpskoj bude progla{eno ratno stawe, {to je najavio dr Radovan Karayi}, najozbiqnije se razmatra prijedlog da sav privatni sektor 70
odsto prihoda daje dràvi. Izvor procewuje da bi takva odluka nai{la na otpor privatnog sektora, zbog toga {to ve}ina privatnika
ne bi znala u {ta se tro{i wihov novac, i pretpostavke su da bi ve}i deo zavr{io kao do sada u rukama nekoga iz samih vrhova.
Progla{avawe ratnog stawa ozbiqno se razmatra i zbog mogu}eg restriktivnog odnosa Srbije prema Republici Srpskoj. Osim
toga, rukovodstvo Republike Srpske ra~una da bi time {to }e proglasiti ratno stawe izazvalo u Srbiji unutra{wi pritisak na Slobodana Milo{evi}a i omek{alo wegov odnos prema Republici
Srpskoj.
MDLX
26. 7. 1994. godine
OA Tomson
Slu`bena bele{ka
Predmet: Podaci u bele{ci odnose se na saznawa u vezi nelegalne prodaje ru~nih bombi od strane Radowi} Bobana iz Beograda
Preko operativne pozicije do{li smo do po~etnih saznawa da
se Radowi} Radisava Boban iz Beograda, a koji je poreklom sa pod287
ru~ja Medve|e, bavi nedozvoqenom nabavkom i prodajom ru~nih bombi. Naime, pre izvesnog vremena, Boban se na svadbi kod Risti} Slavi{e iz Medve|e, u prisustvu vi{e lica, u pijanom stawu, hvalio da
je skoro prodao sanduk bombi i da je dobro zaradio, {to mu nije
prvi put. Na pitawe jednog od prisutnih gde nabavqa bombe, odgovorio je da ~esto boravi na rati{tu i da nije problem da ih nabavi. Po
na~inu na koji je komentarisao prodaju tih bombi, prisutni su zakqu~ili da ih je prodao [iptarima. Daqe komentarisawe na tu temu prekinuo je Radowi} Mom~ilo, koji je u bliskim rodbinskim vezama sa Bobanom, opomenuv{i ga da u}uti.
U narednom periodu radi}emo na proveri podataka o utvr|ivawu ta~ne adrese stanovawa Radowi} Bobana, nakon ~ega }emo izvr{iti proveru da li stvarno boravi ~esto na rati{tu, a ukoliko do|e uskoro na na{e podru~je, prati}emo wegovo pona{awe i zavisno
od procene, obavi}emo sa wim informativni razgovor.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h Centru
Operativni radnik,
Goran Nikoli}
MDLXI
Centru resora dràvne bezbednosti
IV odeqewu
Beograd
Dostavqamo vam na upoznavawe i operativno kori{}ewe Slu`benu bele{ku CRDB Leskovac, br. 820 od 28. 7. 1994. godine, koja se
odnosi na ekstremisti~ko-kriminalnu delatnost Radowi} Bobana
iz Beograda.
Molimo da proverite da li Radowi} Boban iz Medve|e prolazi
kroz kaznenu evidenciju Beograd i OE CRDB Beograd, ustanovite
gde ta~no stanuje u Beogradu i proverite navode u bele{ci, da li se
imenovani bavi ilegalnom trgovinom oru`ja i municije i drugim
kriminalnim radwama. Naknadno }emo vam dostaviti operativnu
proveru za B. Radowi}a po mestu ro|ewa i eventualno i ta~nu wego288
vu adresu u Beogradu, nakon ~ega }emo se dogovoriti o eventualnom

preduzimawu odgovaraju}ih mera prema imenovanom.
Na~elnih III uprave,
Milosav Viloti}
I uprava OA Kaptol
Centar RDB Vrawe
55-031
27. 7. 1994. godine

I
Spasi} Borivoje, ro|en 24. 4. 1994. godine u Vrawskoj Bawi, SO
Vrawe, od oca \or|a i majke Milojke, dev. Cvetkovi}, Srbin, dràvqanin SRJ i Hrvatske, oèwen, vojni penzioner, ìvi u Zagrebu u
ulici Bar~ev trg broj 14.
Razgovor obavqen 20. 7. 1994. godine u Vrawu, u vremenu od 8,00 do
14,00 ~asova, na inicijativu operativnih radnika.
II
Operativnim putem do{li smo do podataka da u mestu ro|ewa u
Vrawskoj Bawi, od 17. 7. 1994. godine, boravi Spasi} Borivoje, vojni
penzioner, koji je potpisao lojalnost hrvatskim organima vlasti i
ostao da ìvi u Zagrebu.
Angaùju}i se po OA Kaptol, sa wim smo obavili informativni razgovor kojom prilikom je izneo slede}e:
Ro|en sam 24. 4. 1944. godine u Vrawskoj Bawi, SO Vrawe, u mahali âmoganci, u ulici Mi{inskoj broj 21-a, od oca \or|a i majke
Milojke, dràvqanin sam SRJ i Hrvatske, penzionisan sam u ~inu
potpukovnika, oèwen, stalno nastawen u Zagrebu u ulici Bar~ev
trg broj 14.
Majka mi je umrla 1967. godine, a otac 1977. Od bliè rodbine u
mestu ro|ewa imam sestru Veru, koja ìvi u Vr. Bawi, i sestru Krunu, koja ìvi u selu Jela{nica, SO V. Han. Od imovine imam ku}u u
navedenoj mahali u Vr. Bawi. Osmogodi{wu {kolu sam zavr{io u
Vr. Bawi 1958. godine, a 1959. sam oti{ao u podoficirsku {kolu u
Zadru, koja se zvala P[ PVO. Istu zavr{avam 1961. godine. [kolovao sam se na raznim ra~unskim sredstvima I generacije. Kao vodnik,
slu`bovao sam u Pri{tini, gde sam zajedno radio sa sada{wim gene289
ralom Acom Spirkovskim, koji je sada u Makedoniji. Zbog svoje nadarenosti i stru~nosti, bio sam poslat u Beograd na Vojnu akademiju kopnene vojske. Po zavr{etku odlazim u Zadar na specijalizaciju
pri artiqerijsko-raketnoj jedinici PVO u trajawu od tri godine.
Nakon toga, cela moja klasa je i{la na daqe {kolovawe za raketne
sisteme u Batajnici, tako da sam po VES-u raketa{. Iz Batajnice
odlazim za Zagreb u SPA puku, koji je bio u sastavu divizije PVO.
U tom puku sam radio do 1971. godine kao komandir bataqona u ~inu
potporu~nika. Iz tog puka oficir bezbednosti je oti{ao na drugu
du`nost, a mene su predloìli da ga zamenim. Tako od 1972. godine u
istom puku radim na poslovima bezbednosti po KOZ-u. Nakon dva
meseca sam poslat na kurs vojne bezbednosti u trajawu od 3 meseca u
Pan~evo. U me|uvremenu, dolazi naredba za formirawe novog puka
za raketni sistem u Zagrebu SAM-6, kome smo mi dali naziv KUBMZ. Tako|e, ruski raketni sistem. Po{to sam bio raketa{, a navedenom puku je trebao i predstavnik organa bezbednosti, odabrali su
mene da isti kontraobave{tajno {titim. Komandir je bio general
Ple{e Ivan, Hrvat iz Delnice. Karijeru je zavr{io u komandi V
armije u Zagrebu. U navedenom puku sam proveo do 1976. godine kad
me {aqu u komandi {taba kao naprednog stare{inu koji treba da se
razvija i da ide u generale. Komanda {taba me {aqe na Vojnu akademiju u Beogradu na daqe {kolovawe u trajawu od 2 godine. Zavr{io
sam istu u VES-u ARJ PVO, a diplomski rad sam radio iz bezbednosti po KOZ-u, zna~i zavr{io sam vojno-komandno {tabnu akademiju.
U grupi sa mnom je, izme|u ostalih, bio i Vrdak Vlada, koji je posle
toga bio poslat za vojnog ata{ea u Gr~ku. Na toj funkciji je ostao
sve do po~etka rata 1991. godine.
Po zavr{etku komandno-{tabne akademije, bio sam poslat u Dugo Selo pored Zagreba za na~elnika bezbednosti u oklopnoj brigadi. Na tim poslovima sam proveo 2 godine. Od tada po~iwe da se naru{ava moje zdravqe. Operisan sam od slepog creva i ù~i. Bio sam
na bolovawu u vreme kada je Tito umro. Nakon dva dana po Titovoj
smrti, kod mene ku}i dolazi operativac Kitani} Vlado, koji mi je
ponudio novo radno mestu u T[C u Zagrebu. Ponudu sam prihvatio
i u T[C sam radio naredne 2 godine kao operativac. T[C je bio pod
direktnom komandom tehni~ke uprave SNO u Beogradu. Od 1982. godine sam po~eo, u navedenom {kolskom centru, da drìm nastavu iz
bezbednosti i DSZ svim pitomcima. Nastavu sam drào iz predmeta unutra{weg neprijateqa, emigracije na Zapad i o stranim obave{tajnim slu`bama. Kao predava~ sam ostao sve do mog penzionisawa, decembra meseca 1991. Posebno bi se zadrào na 90. i 91. godini,
290
kada su po~ela politi~ka previrawa u Hrvatskoj, a time i raspad

SFRJ i JNA.
Dolaskom HDZ-a i Tu|mana na vlast, otpo~ela je kampawa protiv JNA, vr{eni su razni pritisci da aktivna vojna lica hrvatske
nacionalnosti pre|u u Zbor narodne garde, a ostali da napuste Hrvatsku, jer je to okupatorska vojska. U centru po~iwe podvajawe kod
stare{inskog kadra. Prvi me|u wima je bio na~elnik katedre pukovnik Tonkovi} Ivan Hrvat. Devedesete je do{ao u Centar, a pre
toga je bio komandant oklopne brigade u Dugom Selu pored Zagreba.
Kao na~elnik katedre, primewivao je nove metode, radio na dovo|ewu hrvatskog stare{inskog kadra iako nisu bili {kolovani za ta
radna mesta. Sve je to planski radio.
Posle Tonkovi}a, u Centar dolazi iz komande Armije iz Zagreba izvesni Feldi Hrvat, koji je bio operativac i izuzetan stru~wak u tom poslu. U Centru se drì vi{e sastanaka o tome {ta daqe.
Na jednom od wih nam je predloèno da se u~lanimo u politi~ku
stranku SK pokret za Jugoslaviju, {to sam ja i prihvatio. Od tada
po~iwe jo{ ve}e raslojavawe. Puno qudi nije znalo gde }e i {ta }e.
Iz Beograda stiè naredba da se pitomci u 6 meseci do godine ne pu{taju na raspust, ve} da se nastvi nastava i to udarna obuka iz op{te
vojne taktike. Po zavr{etku obuke u trajawu od mesec i po dana, dolazi nova naredba da se pitomci raspuste, a sve vi{e i vi{e se kuva.
Qudi po~iwu da se okupqaju oko kasarne. Po okolnim zgradama postavqaju osmatra~e i snajperiste. Kada su pitomci raspu{teni, po~iwu masovno da se skidaju, ne èle}i vi{e da poha|aju {kolu. Posle pu{tawa pitomaca, dolazi general Ayi} iz Beograda gde sa jednim brojem stare{ina iz Centra drì sastanak, kome sam i ja prisustvovao. Na sastanku nam ni{ta konkretno nije rekao, kada sam i
ja video da ni on nema pravi vidik za celu novonastalu situaciju. Sa
sastanka su qudi oti{li jako nezadovoqni. Po odlasku pitomaca,
dolazi nova naredba da stare{ine iz Centra daju straù i isti obezbe|uju. Ku}i se nije i{lo svaki dan, ve} nakon nekoliko dana provedenih u Centru. Od 3.000 qudi koji su bili u Centru svelo se na oko
300 i to iskqu~ivo stare{inski kadar. Jedno vreme sam bio na bolovawu. Kada sam se vratio u Centar, jedan deo qudstva je napustio Centar, odnosno Hrvati su pre{li u Zbor narodne garde. Me|u wima je
bio i pukovnik Feldi, oti{ao na godi{wi odmor i vi{e se nije vratio. Odlazak je pripremio i pukovnik Tonkovi} Ivan, {to mi je i
li~no saop{tio. Po odlasku Tonkovi}a, wega zamewuje Gali}, inèwerac, Srbin iz Bosne. Gali}u je kasnije ne{to pozlilo, odveden je u
bonicu, odakle je nestao i dan danas ne znam {ta je sa wim.
291
Ja ponovo odlazim na bolovawe. Povremeno se telefonom raspitujem {ta je u Centru. Razgovarao sam sa na~elnikom Centra Vlajkovi}em, ~iji je brat od strica iz Vojvodine, biv{i predsednik predsedni{tva. Rekao mi je ako mogu da do|em, da obavezno do|em u Centar. Me|utim, nisam bio siguran. Zatim sam pozvao Bi{ki} Marjana, koji je ranije bio komandant ~ete vojne policije u Pri{tini, a
koga sam ja doveo u Zagreb po liniji bezbednosti, Hrvat rodom iz
Dervente. U razgovoru, Marjan mi je rekao da se Centar raspada da
on sa jo{ ~etvoricom priprema bekstvo za Srbiju, i to sa Srbima
potpukovnikom Rankovi}em rodom iz [apca, majorom Mihajlovi}em iz Para}ina, majorom Stani}em rodom iz [umadije i zastavnikom @ivkovi} Jovanom, Srbin iz Bosne. Zatim mi je rekao da su ispred Centra postavqene duple prijavnice, odnosno, pripadnici
ZENG-i su postavili svoje prijavnice i kontroli{u ko ulazi i ko
izlazi iz Centra.
Kasnije sam saznao da su wih petorica odustali od bekstva iz
straha da ne budu uhva}eni. Jedino je, posle izvesnog vremena, po{lo
za rukom da pobegne potpukovnik Rankovi}, ina~e wegova supruga je
rodom iz Krajine. Po dolasku u Beograd bio je poslat na rati{te u
Krajinu, postavqen za komandanta brigade, na rati{tu je proveo 15
dana, kada su mu wegove kolege Hrvati, koji su ga znali, napravili
name{taqku i likvidirali ga.
Kada su po~ele provokacije i prema meni, odlu~io sam da i ja
odem u bolnicu i da pripremim dokumentaciju za penziju. Vi{e nisam odlazio u Centar. Iako se JNA jo{ definitivno nije povukla
iz Zagreba, nisam smeo slobodno da se {etam Zagrebom, jer su ve}
qudi iz Garde vr{ili kontrolu i traìli odre|ene propusnice koje su oni izdavali. U sredstvima informisawa je bio dat broj telefona na koji si mogao da se obrati{ i da se raspita{ kako da dobije{ propusnicu. Odlu~io sam da pozovom taj broj, kada mi je re~eno
da se za propusnicu mogu javiti u Ministarstvo hrvatske vojske. U
Ministarstvo sam oti{ao kolima, zajedno sa mojim {ogorom i starijim sinom, koji nosi ime po dedi \or|e. U Ministarstvu sam
imao {ta da vidim, ve}inom sve moje biv{e kolege Hrvati sa kojima
sam zajedno radio. Na kapiji me je vojnik uputio kod î~i} [imeta,
koga li~no znam, naime [ime je bio pravnik u na{em centru, a sada
pre{ao u gradu. Najavio sam se kod wegove sekretarice. Me|utim, sekretarica je rekla da je on odsutan, iako sam bio siguran da je tu, ali
najverovatnije nije hteo da me primi. Re~eno mi je da do|em sutra.
Na izlasku iz zgrade, u krugu wihovog objekta, sreo sam u civilu potpukovnika Qubi~i}a Hrvat, koga znam dok sam slu`bovao u Dugom
292
Selu. Penzionisao se, a sada reaktivirao. Wemu sam saop{tio razlog mog dolaska, rekao mi je da on ne moè ni{ta da mi pomogne. Pre
izlaska iz objekta, pozvao me je jedan vojnik i rekao da po|em sa wim
u Glavni stoèr HVO kod pripadnika organa bezbednosti Zbora narodne garde. Kada sam oti{ao, prepoznao sam mla|eg ~oveka koji je
po~eo da vodi razgovor sa mnom, ali wegovog imena se ni tada, a ni
sada nisam mogao setiti. Iako sam se interesovao za wegovo ime, nije hteo da mi kaè. S obzirom da su me prepoznali i da su znali ko
sam i {ta sam, mislili su u po~etku da me je tu poslao Mile Tomi},
koji je tada bio na~elnik bezbednosti u Centru, da iste navodno
{pijuniram, odnosno da sam do{ao po zadatku. Kada sam ih razuverio, odnosno kad su prihvatili razlog mog dolaska, po~elo je ispitivawe. Interesovali su se o situaciji u Centru i ko je sve ostao. Ja
im ni{ta novo nisam rekao, jer su oni ve} unapred sve znali, a kako
i ne bi, kad dobar deo koji je radio u Centru je pre{ao kod wih.
Izvr{ili su moj li~ni pretres, kao i pretres moje akt ta{ne. Tu
su na{li moje dve vojne li~ne karte, dve voza~ke dozvole, staru i novu, kao i rokovnik u kome sam imao imena svih onih sa kojima sam
kontaktirao unazad 10 godina. Ve}ina wih su bili kolege iz Slu`be
bezbednosti vojne i civilne, kao i druga lica. Sve su to fotokopirali i ponaosob se interesovali za svakog. Pri kraju razgovora mi
je bilo postavqeno pitawe kako se ja kao Srbin ose}am u Hrvatskoj,
da li se prema meni vr{e razni pritisci ili ne. Odgovorio sam da
za sada prema meni nema nikakvih pritisaka i da ìvim relativno
dobro. Ponu|eno mi je posle toga da prihvatim da o tome dam javno
izjavu pred televizijskim kamerama. To nisam prihvatio, kao i wihovu ponudu da obu~em wihovu uniformu i pre|em u Zbor narodne
garde. Ostavili su me da do sutra razmislim i ponovo do|em u 10 sati, kada bi mi dali i propusnicu. Pored mene, saslu{avali su i mog
{ogora i mog sina i izvr{ili pretres kola. Sutradan sam ta~no u
10 sati ponovo bio kod wih. Opet su me pitali da li sam prihvatio
wihove predloge. Ja sam im doslovce rekao da sam sluìo jugoslovensku vojsku i da ne èlim da sluìm ni jednim ni drugim, ni hrvatsku ni srpsku, a ako budete napadnuti od Nemaca, Bugara i drugih, ne
treba da me zovete, ja }u sam do}i, jer ne èlim pucati niti na moju
niti na èninu rodbinu. Nakon toga, nisu hteli da mi daju propusnicu rekav{i mi da ako imam problema u gradu mogu slobodno da se pozovem na Ministarstvo HVO i da }e me oni za{tititi. I tom prilikom sam traìo da se li~no vidim sa î~i} [imetom, ali mi je
re~eno da sada to ne bi bilo ba{ najboqe. To je jedini razgovor bio
sa pripadnicima organa bezbednosti ZNG. Najverovatnije me prate,
293
ali do sada im nisam dao bilo kakvog povoda da me pozovu, {to ne

zna~i kada se budem vratio da to ne}e uraditi.
Posle toga, uspeo sam da odem na vojnu lekarsku komisiju u Zagrebu i pripremim dokumentaciju za invalidsku penziju. Kasnije
stiè dopis iz Beograda da svi koji idu u penziju do|u u Beograd na
reviziju dokumenata. Da bih iza{ao iz Hrvatske bila mi je potrebna potvrda iz Narodne odbrane da nisam vojni obveznik, koju sam uspeo da nabavim sa rokom vaèwa do 1. 12. 1991. godine.
U Beograd, preko Ma|arske, stièm krajem novembra 1991. godine, kada sam do{ao na ocenu sposobnosti i reviziju dokumenata za
penziju. Tom prilikom sam Organu bezbednosti pozadinskog sektora
SNO u Beogradu dao izjavu potpukovniku \or|etu na 12 kucanih
strana, za period od 1990. do kraja 1991. godine. Pojedina~no za svakog iz Centra sam dao podatke koje sam znao. Kada su me videli, do
tada su mislili da sam pre{ao u zenge, ali sam ih u to razuverio.
U Beogradu sam odseo kod svog ro|aka Spasi} Zorana, tako|e iz Vr.
Bawe, koji radi u SUP-u kao voza~ i vozi sekretara, na tim poslovima je i dan danas. Zoran me je terao da novembarske praznike provedemo u Bawi, ali nisam smeo, jer mi je potvrda vaìla do 1. 12.
1991. godine.
Vra}am se ponovo u Zagreb preko Slovenije. Me|utim, ubrzo izlazi uredba u Hrvatskoj da svi vojni penzioneri moraju svoju penziju regulisati preko nadle`nih civilnih organa. Da bi regulisao
penziju moram da dobijem domovnicu, a da bi dobio domovnicu treba
da ispuwava{ odre|ene uslove. Jedan od bitnih uslova je potvrda iz
op{tinskog {taba odbrane, da se stavqa{ na raspolagawe vojnim
organima Hrvatske do 31. 12. 1991. godine. Popunio sam formular, a
to je ujedno i izjava lojalnosti Hrvatskoj, gde pored generalija navodi{ razlog ostanka u Hrvatskoj. S obzirom da sam imao ve} potvrdu
odranije, koju sam izvadio prilikom regulisawa penzije u Beogradu,
uz navedeni formular sam i wu dostavio, ~ime sam i dobio domovnicu, odnosno, dràvqanstvo Hrvatske, a zadrào i Srpsko. Nakon toga sam regulisao i penziju. Primam oko 60 odsto, a to je oko 300 DM
posmatrano u markama.
U SRJ sam doputovao zajedno sa Jovi} Trajanom i Dini} Dobrosavom, kolima Dini}a, a o wima mi je poznato slede}e:
Sa Dini}em se poznajem duè vreme, jer smo rodom iz Vr. Bawe.
Zavr{io je sredwu vojno-tehni~ku {kolu ABH u Bjelovaru. Zbog wegovih sposobnosti prekomandovan je u Zagreb u policiju Organ
bezbednosti, na du`nost referenta, a kasnije radi iskqu~ivo na
proverama operativnim i kartote~kim. Sara|ivali smo na poslu, a
294
i neposredno se druìli. Poslovi na kojima je radio dosta su mu pomogli da upozna {iri krug qudi, kako u organima bezbednosti, tako
i {ire. Sa pojedincima koji aktivno rade i dan danas odràva kontakte. Wegova supruga i daqe radi u vojnoj bolnici u Zagrebu. Kada
su po~ela previrawa u Hrvatskoj, uspeo je da izdejstvuje penziju, kao
ograni~eno sposoban. U Zagrebu ìvimo u istom kvartu. Za wega se
tako|e pronela vest da je oti{ao u zenge, me|utim, poznavaju}i ga,
~isto sumwam da je to ta~no. Poznato mi je da je kada je, bilo kriti~no, bio odsutan vi{e od 10 dana, a gde ne znam, niti sam ga pitao, niti mi je rekao. Garantujem da je i daqe jugoslovenski opredeqen.
Jovi} Trajan, zastavnik u penziji, zemqak, rodom iz sela Qiqance, SO Bujanovac, jedna dobri~ina od ~oveka. U Zagrebu je radio tako|e u Organu bezbednosti, kao samostalni referent u kontraobave{tajnoj grupi, koja je ofanzivno radila u ciqu za{tite slu`be od
nasrtaja emigracije i stranih obave{tajnih slu`bi, ta grupa je ne{to sli~no poput SIP-a. Na tim poslovima je bio veoma sposoban.
@ena mu je tako|e Srpkiwa, ali iz Krajine. U Zagrebu te{ko ìvi,
pa je primoran da se bavi sitnim {vercom, a i da raznosi hleb, odnosno od biv{eg na{eg kolege Zijahu Adema iz Pe}i je dobio taj posao.
Adem je tako|e radio pri Organu bezbednosti u Zagrebu, gde je i
ostao.
Od lica koja su rodom sa ovog terena, radili pri JNA, a ostali
i daqe u Hrvatskoj poznajem slede}e:
Kosti}, rodom iz sela Stubal, SO V. Han, doìveo starosnu
vojnu penziju, sa porodicom ostao da ìvi u Zagrebu;
Mihajlovi} Milan, zvani Mi}a, rodom iz Vrawa, major u penziji, u Vrawe dolazio 1992. godine;
Gogi} iz Vrawa, koji je zavr{io iste {kole kao i ja. Sa jedinicama JNA se povukao u Bosnu iz Rijeke. Kasnije se ponovo vratio u
Rijeku gde mu ìvi èna i petoro dece. Bio je osu|en na tri godine
zatvora;
Tasi}, Vrawanac, oficir, ostao u Hrvatskoj, ali u kom mestu
ne znam;
@ivkovi} Dobrivoje, zvani @ika, rodom iz nekog sela koje je
pored samog Leskovca, ostao da ìvi u Zagrebu. Wegov brat Dragan,
tako|e vojno lice, ali se vratio u SRJ i daqe je na slu`bi i treba da
je u ~inu zastavnika.
Od biv{ih mojih kolega koji su pre{li u Gardu i koji i daqe rade znam za slede}a lica, a koja u razgovoru do sada nisam pomenuo:
Braco Peri}, moj klasi} sa vi{e kurseva bezbednosti, koga cenim, volim i po{tujem i dan danas, rodom je iz Oto~ca, vrstan ope295
rativac. Pre{ao u Gardu i sada se nalazi u Glavnom stoèru u Zagrebu i radi iskqu~ivo na obave{tajnim poslovima. Nekoliko puta
sam poku{avao telefonom da sa wim uspostavim kontakt, ali nisam
uspeo i odustao sam.
Bik{i} Marjan, rodom iz Dervente, dobar stru~wak, svojevremeno po liniji bezbednosti sam ga doveo iz Pri{tine u Zagreb, sada je jedan od {efova vojne policije. Glavni komandant vojne policije je Lauri}, a Bik{i} mu je jedan od zamenika. I sa wim sam poku{avao da ostvarim kontakt, ali nisam uspeo.
Bosak Rudolf, radio u KOS-u, jugoslovenski do kraja opredeqen iako je pre{ao u Gardu. Radio jedno vreme kao saobra}ajac u
Osjeku gde je sredio da dobije punu penziju. Jednom prilikom mi je
rekao hteli su da me zajebu, ali sam ja wih zajebo. Odnosno, u Gardu je
oti{ao zato {to je morao. @ena mu je Srpkiwa, rodom iz Zaje~ara.
@ivi u Zagrebu.
Za druga lica ne mogu da se setim.
[to se ti~e trenutne politi~ke situacije u Hrvatskoj, a {to je
meni poznato iz sredstava informisawa, a i u razgovoru sa obi~nim
gra|anima, stoji ovako:
Postoji velika borba za vlast izme|u Tu|mana, sa jedne strane,
i Mesi}a, Manoli}a i Boqkovca, sa druge strane. Me|utim, Tu|man
i daqe drì poziciju jer su policija i vojska ve}inom na wegovoj
strani. Ako uspeju da sru{e Tu|mana i}i }e na vanredne izbore. Bez
obzira ko do|e na vlast, politika prema Srbima u Krajinama i SRJ
se ne}e bitno promeniti. Uticaj Tu|mana je znatno opao, Zagorci
koji su listom bili za wega nemaju vi{e poverewe u wega, a pojedinci su iz svojih domova po~eli da skidaju i sklawaju wegove slike, jer
misle da su prevareni. Smatraju da Srbi u Hrvatskoj im nisu problem, ve}i im je problem i dosta se pla{e Italijana, kada se postavi pitawe Istre. Tako|e, sa Slovencima ne èle konflikte oko
granica na moru i bi}e kako Slovenci kaù. Moral hrvatskih vojnika je znatno opao u odnosu na raniji period.
Tu|manova }erka se iz Zemuna vratila u Zagreb i sada kupuje
firme, objekte, zemqi{te, iza ~ega stoji Tu|man, maltene kriminal
cveta. Od Kninske Krajine ne}e odustati, da}e im kulturnu autonomiju, ali vlast nikako. Tako|e su za da Bosna ostane celovita, kako
bi kasnije politi~kim i drugim sredstvima istu pripojili Hrvatskoj.
Prilikom ulaska u SRJ, operativac koji je sa nama razgovarao
ispoqio je interesovawe kod Jovi} Trajana za pukovnika Stoj~i}a
koji je u Komandi armije u Zagrebu bio personalac, ~ovek koji je sve
296
znao i kod koga su se nalazili ratni planovi. Sada je u penziji, ìvi u Zagrebu, a da li je bio u Gardi nije mi poznato. Wegova èna je
Srpkiwa i zove se Qubica. Ima nekoliko firmi i pravi je biznismen. Niskog je morala i muà ne pita za ni{ta. Srbe ne sme da zapo{qava da joj ne bi hrvatski organi vlasti zamerili da oko sebe
okupqa Srbe.
III
Kao u prethodnoj ta~ki.
IV
Razgovor sa Spasi} Borivojem je fono-dokumentovan, a i uzeta
mu je izjava po ZKP-u.
V
Smatramo da se Spasi} Borivoje u ovom razgovoru dosta trudio,
èle}i da ostavi utisak da je izneo sve podatke koje je znao i za koje
se setio, a mogu biti od interesa za RDB. Me|utim, imaju}i u vidu da
se radi o licu koje je duè vreme radilo u organima vojne bezbednosti i da mu ovi poslovi nisu strani, mi{qewa smo da daleko vi{e
zna, bez obzira {to se poziva na izjavu koju je dao u SNO u Beogradu.
Tako|e, u razgovoru primetno je wegovo optere}ewe, a u vezi komentara u wegovom rodnom mestu da je pristupio Zboru narodne garde,
{to je to kategori~ki i ovom prilikom demantovao.
Ta~no je da mu je zdravqe dosta naru{eno, pored vi{e operacija,
le~io se i od TBC, a i {e}era{ je. Ranije je dosta konzumirao alkohol, a od januara meseca je prestao i da pije i da pu{i.
Vezan je za svoju porodicu. Supruga Katica radi u trgovini, Hrvatica, rodom iz Zagorja. U braku imaju dva sina: \or|e, zavr{ava
DIF, nezaposlen, sluìo JNA posle ~ega je Bora uspeo da za wega
obezbedi papire da je trajno nesposoban za vojsku, a mla|i Dejan student. Primetno je wegovo samopouzdawe, gordost, a ponekad dolazi
do izraàja i wegova prepotentnost, povremeno sklon sitnim provokacijama, sa ciqem da bi omalovaìo sagovornika.
Tvrdi da je i daqe jugoslovenski opredeqen. Ukoliko uspe da otkupi stan u Zagrebu, iako prema wemu i porodici vr{e razne psiholo{ke pritiske, najverovatnije bi odlu~io da sa porodicom do|e i
ìvi u mestu ro|ewa.
Simptomati~na je i wegova tvrdwa da je sa wim samo jednom vo|en razgovor od strane hrvatskih organa vlasti, kao i to da su u SRJ
do{li inkognito i da o tome znaju samo wihove supruge.
297
Imaju}i u vidu izneto, sa wim je dogovoreno da se pre wegovog

povratka u Hrvatsku jo{ jednom vidimo, kojom prilikom bi i{li i
na wegovo angaòvawe.
Operativni radnici,
Petar Stojkovi} i
Goran Stevanovi}
MDLXII
bezbednosti Beograd
IV odeqewe Vo`dovac
71-0472
28. 7. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
Objekat Kafa
Od sasvim pouzdanog izvora obave{teni smo da }e Kafa, dana
29. 7. 1994. godine, obi}i Bujanovac, Medve|u, Pre{evo i Vrawe, a
potom planira da otputuje za Bar, gde 30. 7. 1994. godine Stranka srpskog jedinstva ima svoju promociju.
Isti izvor nas je informisao da Kafa namerava da uveze
20.000 tona kerozina, koji }e najverovatnije prodavati po ceni od 2
DEM po litru.
Kucano u 2 primerka
1 h Pom. NRDB
Operativni radnik,
Veselin Le~i}
MDLXIII
Republika Srbija
Centar RDB Novi Sad
1. avgust 1994. godine
Slu`bena tajna
298
Strogo poverqivo
Ekstremizam
Izve{taj OTS
I
Izvor: TKTR
M. D. prijateqska veza.
Podaci se odnose na: Kajmaka OO 41001674 po ekstremizmu; delatnost oko la`nih papira i ukradene robe; aktivnost oko
istrage ubistva @ivka Miju{kovi}a; aktivnost oko afere Jugoskandik; ostala saznawa.
Razgovori su vo|eni u periodu 2531. jula 1994. godine.
Izve{taj se podnosi 1. avgusta 1994. godine.
II
TKTR se koristi na obradi delatnosti Kajmaka OO po ekstremizmu.
III
Na{ sasvim pouzdan izvor nam prenosi delatnost Kajmaka i
wegovih veza, u periodu od 25. do 31. jula 1994. godine.
Po navodima izvora, Konti} Bane iz firme Koteksprom iz
Nik{i}a, traìo je da mu Kajmak obezbedi papire za cigarete, po{to ima 420 boksova cigareta za koje nema odgovaraju}e papire za
ulaz-izlaz.
Izvor daqe iznosi da se Kajmaku obratio Kemi{ (harmonika{) koji je zatraìo za Zoricu Brunclik scensku garderobu. Kajmak mu je izneo da ima dobru stranu garderobu, ali da se ne usu|uje
da je po{aqe za Beograd, jer se radi o kradenoj robi i boji se da ne
bi bili otkriveni, ve} je predloìo da Kemi{ do|e u Novi Sad.
U razgovoru sa Brdari} Mi{om, direktorom Novosadske mlekare, Kajmak mu je ponudio 13.000 litara soka iz Ma|arske (koji
je uvezla izvesna Erìka iz firme Intermedija iz Novog Sada) po
ceni od 1,50 DEM po litri. Brdari} je ovaj predlog prihvatio, pod
uslovom da rade preko svog ~oveka sa Kosova, ali da prvo mora proveriti situaciju na Kosovu, jer je tamo gu`va, ~e{qaju generale i
celo Kosovo ribaju.
Izvor daqe iznosi da je Kajmakov ne}ak Sa{a Todorovi}
(uhap{en zbog kra|e kola i la`nog predstavqawa) priveden u Sud u
Kotoru. U vezi toga Kajmak je o detaqima vezanim za Sa{u, obavestio Branu Mi}unovi}a u Nik{i}u.
299
Dana 28. jula o. g., obavili smo informativni razgovor sa M.D.

na{om prijateqskom vezom. On nas je informisao da je, 24. jula o.g.,
bio u Nik{i}u kod Brane Mi}unovi}a. Tom prilikom je Mi}unovi}
organizovao istragu oko ubistva @i}e @ivka Miju{kovi}a. Kako
navodi M.D., Mi}unovi} je poslao tri svoja ~oveka da u Novom Sadu
prona|u i u Nik{i} dovedu voza~a i telohraniteqa koji je bio prisutan u vreme kada je Miju{kovi} ubijen. Po Mi}unovi}evim saznawima, ovaj voza~ je bio u kontaktu sa Lu~anom PO po srpskom
ekstremizmu (za koga Mi}unovi} sumwa da je ubio Miju{kovi}a), pa
mu je namestio Miju{kovi}a.
Na{ pouzdan izvor nas je daqe informisao da je Kajmaka obavestio izvesni Batica iz Podgorice da je u Podgorici, zbog privrednog kriminala, uhap{en izvesni \or|e Majski iz beogradske
firme Simpleks. Batica navodi da je Majski li~ni prijateq Mila \ukanovi}a i moli Kajmaka da Majskom obezbedi pokri}e, po{to ga (Majskog) dovode u Novi Sad na saslu{awe. Kajmak iznosi
da zna da se kod Majskog radi o velikim prevarama, ali da }e preko
svojih veza i advokata poku{ati sve da se Majski opere
Izvor nas je informisao da je Kajmaka informisao advokat
Gojkovi} Dragan da poseduje dve kasete sa intervjuima Jezdimira Vasiqevi}a u kojima pojedina~no i argumentovano proziva najvi{e
predstavnike Srbije. U vezi toga, Gojkovi} je pozvao Kajmaka da
zajedno pogledaju kasete, {to je ovaj prihvatio.
U razgovoru sa Kajmakom, Brnovi} Svetozar zvani Megre ga je
informisao o pojedinostima koje se iznose u aferi Jugoskandik.
U vezi toga, Brnovi} se raspitivao da li Kajmak poznaje aktere
iz MUP-a koji se pomiwu u ovoj aferi. Kajmak je izneo da dobro
poznaje i Bayu i Frenkija i dodao da je va`no samo da su daleko od
nas, jer ako osetim ne{to, ~im osetim jednu situaciju ne}e ih spasiti wihove funkcije, nego }e osetiti takve udarce da ne}e znati gde
su, ali ne politi~ke, nego fizi~ke.
U razgovoru sa Majom Gojkovi}, Kajmak je izneo svoje vi|ewe o
doga|ajima u Skup{tini Srbije. Naveo je da pojedinci preteruju u
svom pona{awu, {to }e im se osvetiti na slede}im izborima. Maja
je iznela da treba da se jo{ gore pona{aju, po{to ih je obezbe|ewe
tuklo, zbog ~ega ne}e ni{ta mewati u pona{awu, jer èle ili nove
izbore ili neki cirkus, pa {ta }e biti to niko ne zna.
Dawe nas je izvor informisao da se Kajmaku za savet obratio
izvesni Tanasijevi} iz Beograda (ima poslovne prostorije u biv{oj
zgradi kolumbijske ambasade na Dediwu). Tanasijevi} je izneo da poseduje sabqu koju je ruski car poklonio mar{alu dvora crnogorskog,
300
koju on sada èli da pokloni Princu i zbog toga mu je potreban Kajmakov savet. Po{to nije hteo da obja{wava telefonom, Kajmak je
dogovorio li~ni susret, {to je Tanasijevi} prihvatio.
Na kraju nas je izvor informisao da je Kajmak na ulaz u svoje
poslovne prostorije postavio video kamere.
V
Ocena stare{ine:
Dostavqeno:
1 h Dokumentacioni fond CRDB-NS
Operativni radnik,
Slavko Vojvodi}
MDLXIV
Republika Srbija
Centar RDB Novi Sad
Dana, 2. avgusta 1994. godine
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
Informacija
Neposrednim operativnim radom na podru~ju Slavonije i Barawe, kao i posredstvom RDB u Vukovaru, do{li smo do slede}ih podataka i saznawa.
Na{ izvor Drava obavestio nas je da je komanda Civilne policije Isto~nog sektora zvani~no dobila obave{tewe iz pretpostavqene komande UN da je Butros Gali dao predlog da snage UN na prostoru biv{e Jugoslavije budu zamewene snagama NATO. Ukoliko bi
do{lo do realizacije ovog plana, najpre bi se zamenile snage UN u
biv{oj BiH, a potom i one stacionirane izme|u Republike Srpske
Krajine i Republike Hrvatske.
Tako|e, ako do|e do realizacije ovog plana, izvor raspolaè saznawima da bi svi pripadnici UN, ~ije su mati~ne zemqe ~lanice
301
NATO, ostali u biv{oj Jugoslaviji i samim povla~ewem snaga UN

automatski do{li pod komandu NATO. Svi pripadnici UN ~ije mati~ne zemqe nisu ~lanice NATO napustili bi misiju u UN i vratili bi se u svoje zemqe. Wihova mesta u formacijama bila bi popuwena novodo{lim qudstvom zemaqa ~lanica NATO.
[to se ti~e plana evakuacije, u slu~aju uzbuwivawa po ~etvrtoj
fazi, za sada svi pripadnici Civilne policije Isto~nog sektora
imaju uputstvo prema kome, u slu~aju uzbuwivawa, ostaju na mestima
gde ih je uzbuna zatekla, a naknadno bi, putem kurira ili veze, bili
obave{teni o daqim merama i radwama.
Rad Civilne policije Isto~nog sektora, po izvoru, za sada
funkcioni{e normalno. Teì{te rada je u policijskim stanicama
Tewa i Oriolik, zbog sprovo|ewa potpisanog plana o razgrani~ewu.
Jedino imaju problema zbog blokade prilaznih puteva izme|u RSK i RH.
Dana 26. 7. 1994. godine, do{lo je do sastanka predstavnika Civilne policije Isto~nog sektora i predstavnika hrvatske policije
Vlade Tuli~i}a, izme|u Sarva{a i Nemetina. Na ovom sastanku Tuli~i} je saop{tio predstavnicima Civilne policije da }e se, 1. 8.
1994. godine, na Isto~nom sektoru otvoriti jedan ili dva grani~na
prelaza, dok }e ostali prilazni punktovi i daqe biti blokirani hrvatskim izbeglicama.
Za kratko vreme bi trebalo da do|e do smene {efa Civilne policije Isto~nog sektora, jer dosada{wem {efu Mutiga Muraja isti~e mandat, a na wegovo mesto treba da do|e Kana|anin Yim Wuman, sada{wi {ef operative. Prema saznawima izvora, pripadnici
Civilne policije nisu time zadovoqni po{to Yim Wuman nije
omiqen me|u kolegama zbog svog nekorektnog odnosa prema wima.
Od izvora smo, tako|e, do{li do korisnih saznawa u vezi rada
civilnih poslova unutar UN. [ef civilnih poslova za Isto~ni
sektor je Filip Korvin, dràvqanin SAD, po majci poreklom Jevrejin, star oko 55 godina. U misiji UN u Isto~nom sektoru nalazi
se ve} dve godine, gde je do{ao dobrovoqno. Korvin je visokoobrazovano lice, koje izuzetno dobro poznaje nema~ku kulturu, stil ìvota, istoriju i mentalitet. Tako|e, dobro poznaje i srpsku kulturu i
istoriju, i dobro sagledava sve bitne probleme na prostorima biv{e Jugoslavije.
Iako se radi o velikom profesionalcu, do sada su ve} nekoliko
puta kod wega proradile emocije. Naime, vi{e puta je javno kritikovao Nema~ku i wenu spoqnu politiku, a u jednom momentu je izjavio da je Nema~ka najve}i krivac za sukobe u biv{oj Jugoslaviji, jer
da ona nije vr{ila pritisak na ostale velesile u Evropi da prizna302
ju secesiju Hrvatske i Slovenije, nikada ne bi do{lo do ratnih sukoba i raspada biv{e Jugoslavije. Isto tako, za priznawe Hrvatske
i Slovenije od strane Zapada, Korvin isti~e da je bilo glupo. Tako|e je, u nekoliko navrata, bio kriti~an i prema Srbima jer, kako
je rekao, vrlo smo neslo`ni, nemarni, neorganizovani, ~esto pravimo gre{ke i takvim radom ne moèmo mnogo da pomognemo pravoslavqu.
Pored toga {to poku{ava da bude {to vi{e profesionalan, izvor smatra da je naklowen Srbima. Po izvoru, direktno je uticao na
stavove Pitera Galbrajta, vezano za problematiku biv{e Jugoslavije i mogu}nosti re{ewa tog problema. Uticaj Korvina na stavove
Pitera Galbrajta naro~ito je do{ao do izraàja u intervju koji je
Galbrajt nedavno dao hrvatskoj radio televiziji na temu problem
biv{e Jugoslavije i mogu}nost wegovog re{ewa.
Izvor raspolaè informacijama da je Korvin bio u Aka{ijevom timu jo{ pre misije u Jugoslaviji i da su wihovi odnosi veoma
bliski. Tako|e raspolaè saznawima da Korvin intenzivno u~i
srpski jezik i }irili~no pismo.
Sagledavaju}i navedena saznawa o Korvinu, u svetlu wegovih pozitivnih stavova prema re{ewu srpskog pitawa na prostoru biv{e
Jugoslavije, izvor smatra da je Korvin naklowen srpskom narodu
zbog svog jevrejskog porekla i se}awa na strahote II svetskog rata u
kojem su mu oba roditeqa stradala u nacisti~kim progonima.
S tim u vezi, izvor smatra da bi trebalo stupiti u indirektan
kontakt sa Korvinom preko jednog na{eg gra|anina koji je u svojstvu
prevodioca sa wim u svakodnevnom kontaktu. Za ovog gra|anina SRJ
izvor tvrdi da je pogodan za saradwu i da verovatno ne}e biti nikakvih problema da se sa wim stupi u kontakt. Ukoliko bi do{lo do
realizacije tog kontakta, izvor smatra da bi se do{lo do niza korisnih saznawa iz prave ruke.
Pored Filipa Korvina, u sektoru za Civilne poslove u svojstvu
koordinatora za Isto~ni sektor radi @or` Kabral. On je dràvqanin Gvineje, a u Jugoslaviji je boravio ranije kao student Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu. Kabral dobro govori srpski jezik i wime se sluì na prostoru RSK i SRJ, a engleskim u kontaktima sa hrvatskom stranom. Isto kao i Korvin, Kabral se u misiji
UN Civilnih poslova Isto~nog sektora nalazi ve} dve godine i to
na dobrovoqnoj osnovi. Po izvorovim re~ima, nedavno je rekao da je
Hrvatska blokadom prilaznih punktova UN napravila do sada najve}u uslugu RSK i da je i onima u UN, ~ije su o~i do sada bile zatvorene, sada sve jasno.
303
(ne~itko)
() snaga hrvatske vojske i na podru~ju oko Na{ica i Oku~ana.
Vi{e izvora navodi da bi do eventualne oruàne agresije hrvatske vojske na RSK moglo da do|e u prvoj polovini avgusta, iako ima
nekih saznawa da bi se to moglo dogoditi tokom septembra meseca.
Izjave da }e se agresija izvr{iti u prvoj polovini avgusta mogu se
~uti me|u hrvatskim vojnicima i oficirima, a iz [vajcarske stiù upozorewa hrvatskim radnicima na privremenom radu u ovoj zemqi da se vrate sa godi{wih odmora koji provode u Hrvatskoj, jer
moè do}i do rata. Osim navedenog, do{li smo i do saznawa da se iz
Osijeka i Virovitice razme{taju materijalno-tehni~ka sredstva u
blizini granice sa RSK. Tako|e, prema informacijama dobijenim
od oficira hrvatske vojske na podru~ju operativne zone Osijek, 1.
avgusta 1994. godine, planira se op{ta mobilizacija stanovni{tva
radi pripreme za izvo|ewe agresije.
Dana 26. 7. 1994. godine, u 10,30 ~asova, u zoni odgovornosti 43.
brigade Tewa, Slavonsko barawskog korpusa, oko 150 metara od
mesta [odolovci, zbog kvara, pala je izvi|a~ka bespilotna letilica jedrilica hrvatske vojske, verovatno vo|ena radio putem iz mesta Koprivna koje pripada zoni odgovornosti Osje~ke operativne
zone hrvatske vojske.
Letilica je ru~ne izrade, verovatno ra|ena amaterski u Domu
tehnike u Osijeku. Na~iwena je od plasti~ne mase i stiropora i obojena sivomaslinastom bojom. Opremqena je sa dve video kamere marke Blaupunkt i dva fotoaparata marke Ja{ika. Kamere su bile
montirane na predwem delu letilice i repu, a fotoaparati na krilima. Prilikom pada kamere i fotoaparati su ostali neo{te}eni.
Po{to je u pitawu video-kamera, pretpostavqa se da je slika sa wih
slata direktno na mesto vo|ewa letilice, gde je vr{eno snimawe
preko video rikordera, dok su u fotoaparatima postojali filmovi
na kojima je na~iweno 34 snimka.
O~ito je da je letilica bila u funkciji snimawa poloàja vojske RSK u sklopu ukupne obave{tajno-izvo|a~ke aktivnosti koju
Hrvatska intenzivno vr{i na ovim prostorima u posledwe vreme.
Dostavqeno:
1 h MUP R. Srbije RDB II uprava
na~elniku
1 h Dok. fondu CRDB Novi Sad
Informaciju sa~inio,
Pejin Nikola
304
MDLXV
Sigma
Hitno
Informacija:
[ifrovano modemom
3.8. 1994. 10:24 AM
Bawaluka
Za Frenkija
Dana 1. 8. 1994. godine, u zgradi SO Bawaluka odràn je dogovor
izme|u Qubi{e Kraguq-Buce, vlasnika privatne radio-stanice
BIG, iz Bawaluke i mr Rajka Kasagi}a, narodnog poslanika u Skup{tini RS i predsednika IO Bawaluka.
Prema saznawima, Kasagi} i Kraguq su se dogovorili da BIG
radio po~ne sa kampawom odbijawa mirovnog plana (mapa) me|unarodne kontakte grupe. Kasagi} je rekao Kraguqu da je za organizovawe kampawe ovla{ten od dr Radovana Karayi}a, predsednika RS.
Dana 2. 8. 1994. godine, BIG radio po~eo je sa kontakt-emisijom
na ovu temu. U ovim emisijama bjesomu~no je napadano rukovodstvo
Republike Srbije, pogotovo Slobodan Milo{evi}. Ujedno, voditeqi su ruìli i one gra|ane koji su poku{ali da se izjasne za prihvatawe plana, odnosno izraàvali povjerewe Slobodanu Milo{evi}u.
Posle uvodne re~i voditeqa, emitovana je pjesma Bore \or|evi}a Zbogom Srbijo, a u par navrata i refreni bando crvena itd.
BIG radio emituje dva programa i u Bawaluci je najslu{anija
radio-stanica. Prvi program emituje na frekvenciji 90,7 mhz sa
snagom 4,2 Kw, a drugi na frekvenciji 91,7mhz sa snagom 250W. Ovo
govori da je wihov uticaj na formirawe javnog mwewa najve}i me|u
elektronskim medijima na teritoriji Krajine.
Prema neproverenoj informaciji na BIG radiju, od pre mesec
dana, radi i Slavko Malobabi}, koji je hap{en pa pu{ten u aferi
Opera.
Nekolicina voditeqa BIG radija je poznata po uìvawu opojne
droge marihuane i mogu}e je odraditi wihovo hap{ewe i to iskoristiti za propagandne svrhe.
Zanimqiv podatak je da, od pre tri dana, TV repetitor Kozara
ne prenosi beogradski program, a na frekvenciji beogradskog programa emisije emituje TV Republike Srpske, s tim {to preuzima
dnevnik TV Beograd u 19,30 ~asova.
305
Napomena:
Molimo vas da date uputstva dokle i u kom pravcu da idemo u ovoj
situaciji po{to moè biti jo{ komplikovanija. êkamo va{ odgovor istim putem.
MDLXVI
6-067
5. 8. 1994. godine
PO
Slu`bena bele{ka
o li~nim zapaàwima operativnog radnika
Podaci se odnose na manifestaciju proslavu slave Ravnogorskog pokreta, odrànu 2. avgusta ove godine, na potezu manastira Gorwak, SO @agubica.
Prema ranijim najavama (o ~emu smo do sada vi{e puta informisali), na potezu manastira Gorwak, na pravoslavni praznik Sv. Iliju, 2. avgusta o.g., odràna je manifestacija Ravnogorskog pokreta,
koja je u komentarima pripadnika ovog pokreta ozna~ena kao slava
ove ilegalne organizacije. Glavni organizator, a ujedno i sponzor
pomenute proslave bio je Petrovi} Boìdar iz Poàrevca, PO
ovog centra po ekstremizmu.
Na osnovu neposrednog uvida operativnog radnika, proslavi je
prisustvovalo oko 150 lica sa {ireg podru~ja Republike Srbije.
Prevoz u~esnika manifestacije nije bio organizovan, osim {to su
pripadnici pokreta iz Beograda do{li zakupqenim autobusom, reg.
oznake BG 138-231. Pored ovog autobusa, na skupu su registrovana
slede}a putni~ka vozila, ~ija registarska oznaka nije sa podru~ja
ovog centra: Â 730-75 (vozilo kojim je do{ao Antonije \uri}, potpredsednik Ravnogorskog pokreta); BG 211-869 (vozilo ~iji je vlasnik Petar Jovanovi}, biv{i predsednik Ravnogorskog pokreta,
koji je i sam prisustvovao skupu); NI 288-345 (vozilo Stojanovi}
Petronija, zvanog Zorkin, iz Ni{a, koji je prisustvovao proslavi);
VA 127-614, LO 609-83, JA 121-74, BG 218-984, KG 222-785, KG 228-705
i KG 973-61. Pored pomenutih vozila, na skupu je uo~eno 20-tak vozila sa na{eg registarskog podru~ja, ~iji su vlasnici odranije poznati kao ekstremisti. Osim Petrovi} Boìdara, koji slovi za pred306
sednika okru`nog odbora RP za podru~je Poàrevca, sa na{eg podru~ja su prisustvovali: Jovi} Panta, pripadnik ~etnika DM i komandant onda{weg sreza u toku Drugog svetskog rata, Jaci} Borislav, stomatolog iz Poàrevca, Nikoli} Dejan, advokat iz Poàrevca, Mati} Zoran iz Poàrevca, Radovanovi} @eqko iz sela
Vrbnica, SO Malo Crni}e, Radivojevi} Drak~e iz sela [atowe,
SO Petrovac, Milo{evi} Qubi{a iz Petrovca, Aleksandar Jeli}
iz S. Palanke i dr.
Sama manifestacija je po~ela sa vi{e od sat vremena zaka{wewa, u odnosu na najavqeni po~etak od 10,00 ~asova, u i{~ekivawu dolaska lidera pojedinih politi~kih partija (Vojislava Ko{tunice,
Nikole Milo{evi}a, @arka Gavrilovi}a...), koji se nisu pojavili.
Na platou, neposredno pored manastira Gorwak, skup je u 11,30
~asova otvorio Petrovi} Boìdar, koji je pozdravio sve u~esnike
skupa i zahvalio im {to su do{li, napomiwu}i da ova manifestacija predstavqa nastavak tradicije i vere u ideju ravnogorstva. Potom
je prisutnima pro~itao pismo emigranta Zvonka Vu~kovi}a, kao i
pismo ameri~kih avijati~ara, u~esnika Drugog svetskog rata, upu}eno predsedniku Amerike, Bilu Klintonu, za koja je rekao da ih je dobio od Milo{a Dani~i}a iz Vrwa~ke Bawe, jedinog preìvelog
oficira {taba DM, koji, po re~ima Petrovi}a, iz zdravstvenih razloga nije bio u mogu}nosti da prisustvuje proslavi.
Posle Petrovi}a, skupu se obratio Antonije \uri}, potpredsednik pokreta, koji je u svom govoru kritikovao aktuelnu vlast u
Republici Srbiji i zatraìo od prisutnih da se vi{e angaùju na
pruàwu pomo}i Srbima van Srbije.
Na skupu je sa~iwena tzv. Gorwa~ka rezolucija koju planiraju
da proslede Srbima u Republici Srpskoj, kao i centralnoj upravi
RP u SAD, {to }e nastojati da prezentuju posredstvom medija u na{oj zemqi. U pomenutim govorima davana je verbalna podr{ka Srbima u Republici Srpskoj, a isticano da se u ime RP ne}e upu}ivati niko na rati{te, {to je decidirano re~eno grupi od pet mla|ih
lica iz Svilajnca, koji su insistirali da RP uputi dobrovoqce na
rati{te.
Nakon ovih govora, kojima je prisustvovalo oko 50-tak, uglavnom
starijih lica, dok su se ostali nalazili u obli`wem motelu Gorwak, u istoimenom manastiru se pristupilo rezawu tzv. slavskog
kola~a, a potom je za sve u~esnike skupa prire|en ru~ak u restoranu Dan i no}, privatno vlasni{tvo Novakovi} Radi{e iz Petrovca, koji se nalazi na putu Petrovac na Mlavi @agubica, odakle su
se u~esnici proslave razi{li oko 15,00 ~asova.
307
Na skupu je bilo primetno da je izvestan broj u~esnika oki}en

~etni~kim znamewima, obu~en u srpsku nacionalnu ode}u, sa {ubarama i {ajka~ama. Kod prisutnih nije uo~ena nikakva agresivnost, a
prvi komentari samih pripadnika RP govore o izvesnom nezadovoqstvu odrànom proslavom, koja poti~e iz razloga {to nije ispuweno obe}awe Petrovi}a da }e skupu prisustvovati lideri pojedinih
politi~kih partija, kao i wegov komentar dat nekoliko dana pre
proslave o dolasku Biqane Plav{i} iz Republike Srpske. Pojedini komentari idu dotle da se ve}ini prisutnih zamera da su na proslavu do{li samo zbog ru~ka i da drugih motiva nisu imali, {to ima
potvrdu u ~iwenici da je govoru prisustvovalo samo 50-tak lica od
ukupno wih oko 150 koji su uzeli u~e{}a u proslavi. Tako|e, Petrovi} je komentarisao da je proslava donekle minirana od strane
glavnog odbora RP, u kome on vidi glavnog krivca za nedolazak napred navedenih politi~kih lidera. Sve ovo ukazuje na veliku razjediwenost u samoj organizaciji RP.
Za pra}ewe skupa angaòvana je operativna pozicija i druga
operativna upori{ta, te slede potpunije informacije.
Kucano u 4 primerka
Zlatan Milisavqevi}
MDLXVII
Sigma
Informacija:
[ifrovano modemom
6. 8. 1994. godine 7:45 PM
Sagledavaju}i dosada{wa saznawa o sukobu rukovodstva Republike Srbije i Republike Srpske, moè se zakqu~iti da se ukupna
situacija na podru~ju Krajine i {ire usloìla i da ima tendenciju
daqeg pogor{avawa. Takvo stawe uo~ava se fakti~ki u svim strukturama, a posebno u Vojsci Republike Srpske, ~ije se starje{ine javno ne izja{wavaju o sukobu na relaciji, uslovno nazvanoj Beograd
Pale. Me|utim, saznawa sa terena ukazuju da je ve}ina vojnika i rezervnih starje{ina za potpisivawe mirovnog plana i prekid rata.
308
Nezvani~no se govori da }e Glavni {tab VRS izvr{iti anonimno

anketirawe pripadnika VRS i da }e se kona~na procjena raspoloèwa vojske praviti na osnovu rezultata ankete. Odbijawem mirovnog
plana, govore saznawa najnezadovoqniji su borci na prvim borbenim linijama, koji su ve} tri godine u rovovima, bez gotovo ikakvih
primawa i garancija da }e se u dogledno vrijeme wihov i poloàj
wihovih porodica poboq{ati. Ima pojedinaca koji tvrde da se koridor brani samo zbog toga da bi {vercerima i ratnim profiterima bilo mogu}e da zara|uju ogroman novac, dok vojska jede dva puta
dnevno.
Poznato nam je da je, 6. 8. 1994. godine, direktor âjeveca, iz
Bawaluke, Slobodan Ku{trinovi} ujutro rano bio pozvan kod generala Momir Tali}a, komandanta, i Bo{ka Kele~evi}a, na~elnika
[taba Prvog kraji{kog korpusa. Ku{trinovi} je u odlasku na{em
izvoru rekao da o~ekuje da }e od wega zahtevati da organizuje, pod
hitno, da âjevec po~ne da proizvodi municiju ili oru|a za vojsku.
Sredstva informisawa u Bawaluci Radio Bawaluka, studio
RTS u Bawaluci, Glas srpski i BIG radio pona{aju se umjerenije u kritici rukovodstva Srbije, nego {to se informativne ku}e u
Srbiji odnose prema rukovodstvu Republike Srpske. Glas srpski
objavio je svoju anketu sa 100 gra|ana u kojoj se ve}ina izjasnila za
politiku Radovana Karayi}a. Ove informativne ku}e pre}utkuju
poraze VRS u borbama za Dowu Brku, kod Br~kog, zatim na vozu}kom
rati{tu kote Krst i Krvavac, na Vla{i}u.
Prekid politi~kih i ekonomskih veza prouzrokovao je veliku
potra`wu gra|ana za robom {iroke potro{we, pogotovo hrane, pa
je dio prodavnica gotovo ispra`wen. Strah da }e se ostati bez hrane i drugih osnovnih potrep{tina izaziva pove}an stepen nervoze i
odre|en stepen depresivnosti gra|ana.
Prema izvje{tajima sa rati{ta, o~igledno je da muslimanska armija BiH poja~ava ofanzivna dejstva; najvjerovatnije sa ciqem da
natjera VRS da potro{i {to vi{e materijalno-tehni~kih sredstava, pogotovo municije za koju se osnovno pretpostavqa da je VRS nema u potrebnim koli~inama.
Posjedujemo i saznawe o razdoru u rukovodstvu MUP, odnosno na
podjelu po liniji ko je za ministra Mi}u Stani{i}a, kojeg karakteri{u kao ~ovjeka Slobodana Milo{evi}a, i one koji su protiv wega, a to zna~i za Tomu Kova~a, koji je prema saznawima jedan od za{titnika kriminal bijelih okovratnika. Kao budu}i kandidat za
ministra figurira @ika Raki}, dosada{wi zamjenik ministra koji ve} ima razra|enu {emu za popunu ministarstva. On je namjerio
309
da za svog zamjenika postavi Tomu Kova~a, da smjeni Dragana Kijca,

na~elnika RDB i na wegovo mjesto postavi Nedeqka Kesi}a ili Andriju Bjelo{evi}a. Za na~elnika RDB u Bawaluci postavi}e Dragomira Kutliju; namjerava da osnuje RDB u Prijedoru i da za na~elnika postavi Me|eda (ime nepoznato). Raki} je obilazio op{tine i sastajao se sa na~elnicima stanica, a na tim sastancima je vr{io promociju sebe kao budu}eg ministra.
Prekid telefonskih linija izazvao je suprotan efekat narod
je nezadovoqan i to komentari{e na dva na~ina. Prvi, Srbija je pod
sankcijama ali joj nisu iskqu~ene telefonske veze sa svijetom. Drugi, ako je Milo{evi} nezadovoqan pona{awem rukovodstva RS, onda je trebao iskqu~iti telefone na Palama a ne u Bawaluci.
Posebno treba obratiti pa`wu da narod sve u~estalije sukob
rukovodstva RS i Republike Srpske po~iwe tuma~iti kao `rtvovawe naroda zarad politi~kih interesa oba rukovodstva. U ovom kontekstu u o~ima naroda gube i Slobodan Milo{evi} i Radovan Karayi}.
MDLXVIII
Informacija:
[ifrovano modemom
9. 8. 1994. godine, 10:12 AM
Prema na{im saznawima i saznawima saradnika na terenu, mirovne snage UN nameravaju predati kompletno artiqerijsko, motomehanizovano i ostala te{ka oru|a, kao i celokupnu logisti~ku podr{ku, muslimanima ukoliko do|e do evakuacije plavih {lemova iz
Bosne. Sam ~in predaje ne bi bio direktan, ve} bi se pripadnicima
armije BiH omogu}ilo da vr{e zarobqavawe pojedinih jedinica
UN, koje bi naknadno bile oslobo|ene. Isto se predvi|a da bi jedinicama VRS bilo onemogu}eno zarobqavawe sredstava UN, pre svega vazdu{nim udarima i direktnom konfrontacijom na terenu.
***
Prema izvoru iz inostranstva, sve je vi{e mi{qewa da }e se sukob na prostoru biv{e BiH }e se preseliti na teritoriju Hrvatske,
SR Jugoslavije i Balkana, {to bi za posledice imalo stotine hiqada mrtvih Srba, Hrvata, muslimana i ostalih koji bi u~estvovali u
balkanskom ratu. Prema na{im saznawima, a to su hrvatsko muslimanska vojna koalicija, dolazak turskih trupa, preme{tawe centra
310
CIA iz Albanije u Hrvatsku, pripremawe snaga za brzu intervenciju u Evropi, zauzimawe od stane SAD svih va`nijih poloàja u
Makedoniji, poseta komandanta snaga SAD Ma|arskoj i Bugarskoj,
zabrana Izraelu od SAD da ostvari kontakte sa Jugoslavijom i plan
Kontakt grupe koji je sa~iwen za produètak borbenih dejstava.
Sve ovo govori da se NATO priprema za duì rat na teritoriji
Balkana i Evrope, a u kontekstu dovo|ewa Evrope u pot~iwen poloàj u odnosu na SAD i ru{ewe evropske koncepcije o jakoj i ujediwenoj Evropi. Prema nekim procenama, antisrpska koalicija bi na
rati{tu biv{e BiH mogla da upotrebi oko 330.000 vojnika, oko 1.350
tenkova i oklopnih transportera, oko 600 artiqerijsko-raketnih
oru|a, oko 300 aviona i helikoptera, a ra~unaju da bi joj Srbi mogli
suprotstaviti 120.000 vojnika, 400 tenkova i oklopnih transportera, 800 artiqerijsko-raketnih oru|a i 100 aviona i helikoptera.
***
Sukob izme|u rukovodstva Republike Srbije i Republike Srpske je izazvao dosta uznemirewa, straha i neizvesnosti me|u gra|anima Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Gra|ani zaposleni u inostranstvu izraàvaju negodovawe prema predsedniku Republike Srbije, koga smatraju odgovornim za nastali sukob. Zameraju mu {to je pao pod uticaj zapadne diplomatije i Kozirjeva i {to je
zbog trenutnih ekonomskih te{ko}a Jugoslavije zanemario Srbe u
Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini i sa tim se odrekao
svojih re~i Svi Srbi u jednoj dràvi.
Srbi sa podru~ja RS okupqaju se na sastancima srpskih udruèwa u Nema~koj, s ciqem upu}ivawa pismenih podr{ki rukovodstvu
Republike Srpske.
***
Sa vi{e kontakata na podru~ju RSK do{li smo do saznawa da
gra|ani i borci RSK, ta~nije zapadne Slavonije daju podr{ku rukovodstvu i narodu RS. Ve}ina sagovornika je iznena|ena izjavom gospodina Mikeli}a. Prema izjavama gra|ana zapadne Slavonije, u toku dana{weg dana se priprema miting podr{ke gra|ana zapadne
Slavonije rukovodstvu RS koji }e se odràti u Staroj Gradi{ci u
blizini mosta.
Analiza hrvatske i muslimanske {tampe
Sude}i po pisawu hrvatske i muslimanske {tampe moè se zakqu~iti da Federacija BiH, makar samo na papiru, opstaje samo zbog
311
toga {to Hrvati, a pogotovo muslimani zabavqeni ratom sa Srbima prakti~no ni{ta ni ne ~ine da wihova dràva zaìvi.
Tako Qiqan, u broju od 20. jula, donosi dva veoma indikativna
teksta Austro-Hrvatska i Politika nakon zlo~ina. U prvom,
komentator lista isti~e, analiziraju}i posetu turskog predsednika
Sulejmana Demirela Hrvatskoj, da su Turci i germanski faktor ve}
jednom pomagali Bo{wacima i da se to zavr{ilo aneksijom BiH,
posle ~ega je glavni wen grad bio Be~. Sada bi, navodi se, glavni
grad Bo{waka trebao da bude Zagreb, uz {ta se sugeri{e, da hrvatsko-turska politika ide prema hrvatizaciji bo{wa~kog naroda.
U tekstu Politika nakon zlo~ina, autor poku{ava da diskvalifikuje Darija Kordi}a, predsednika HDZ BiH. Uz tekst je objavqeno i re{ewe Vi{eg suda u Zenici, od 1. septembra 1993. godine,
kojim se zbog osnovane sumwe da su po~inili zlo~in genocida protiv muslimanskog naroda odre|uje pritvor protiv Darija Kondi}a,
Ignaca Ko{tro{omana, generalnog sekretara tada{we HZ HercegBosne, Tihomira Bla{ki}a, zapovednika Operativne zone HVO
sredwa Bosna Tekstom se sugeri{e da u politi~kom ìvotu Hrvata dominantno mesto pripada qudima koji su antimuslimanski raspoloèni i u ~ija opredelewa muslimani ne mogu da imaju poverewe.
Qiqan, u broju od 27. jula, objavquje intervju sa Sejidom ef.
Smajki}em, muftijom hercegova~kim, povodom wegove posete Duvnu
i Livnu. Smajki}, pored ostalog, kaè: Teritorija koju kontrolira
armija Republike BiH to je Bosna. A ono {to kontroli{e HVO na
ovim prostorima to nije Bosna, nego je to Hrvatska. I to neka se zna,
to ne vrijedi uqep{avati. Na pitawe koliko je projekt Federacije realno prisutan u Hercegovini, muftija je odgovorio: Mora se
desiti veliki, nagli pomak naboqe, i to sa strane Hrvata. To se mora desiti ili }e biti neki belaj, ne}e qudi to mo}i dugo trpeti. Kakve ima fajde od sporazuma, od potpisa, od Federacije ako je to tortura, ako qudi strahuju od no}i, od prepada, od premeta~ina, od ubistava.
Pisawe Qiqana ima posebnu specifi~nu teìnu, jer se procjewuje da ovaj list prenosi ono {to zvani~na muslimanska politika ne èli da, u odre|enom vremenu, kaè javno.
Hrvatska sredstva informisawa, tako|e procewuju da novo rukovodstvo HDZ BiH pripada struji Mate Bobana i da ono, {to je javno rekao i Kre{imir Zubak, sabotira provo|ewe va{ingtonskog
sporazuma i be~kog dogovora. Hrvatska {tampa, istina, isti~e da
muslimanska strana nije ispo{tovala nijedan zahtev Hrvata po~ev
od onog da Ejup Gani} bude uklowen sa politi~ke pozornice, zatim
312
da nisu prona|eni krivci za smrt 22 bugojanska Hrvata, da muslimani progone Hrvate iz Zenice, Travnika, Bugojna i Kakwa, da ne dozvoqavaju povratak Hrvata u Vare{.
Slobodna Dalmacija, u broju od 2. avgusta, objavila je izlagawe
Frawe Brati}a, predsednika Op{tinskog vije}a Usore, u kome on
kaè da poslije potpisivawa va{ingtonskog sporazuma i be~kih
dogovora civilne vlasti Te{wa ne prihvataju zate~eno stawe i civilnu vlast Herceg-Bosne u Usori. Stajali{te SDA je da se mora
provesti vlast op{tine Te{aw na cijelom podru~ju, {to zna~i na
Usori. To su Hrvati Usore shvatiti kao utjerivawe vlasti. Brati}
je ovo rekao prilikom posete Kre{imira Zubaka i Ejupa Gani}a Te{wu, koji su boravili i u Mostaru, Prozoru, Vitezu (u kome je Grani} doìveo neprijatnosti, ali novine nisu precizno navele o ~emu
je re~) i jo{ nekim mestima u kojima su hrvatsko muslimanski odnosi veoma zategnuti.
U ovom kontekstu treba posmatrati i vest objavqenu u Novoj
Bosni, od 30. jula, u kojoj se kaè da }e general bojnik Tihomi Bla{ki} uskoro biti postavqen za na~elnika glavnog stoèra HVO
umesto Milivoja Petkovi}a.
Sve ovo, kao i ranije pisawe hrvatske i muslimanske {tampe,
kao i doga|aji na terenu (zarobqavawe hrvatskih vojnika kod Vare{a, ubistvo Malika Alajbegovi}a u hrvatskom delu Mostara, opisivawe razarawa samostana u Gu~koj Gori od strane muyahedina) ukazuje da je pretpostavka da }e Federacija BiH po~eti da se raspada
onog trenutka kad Hrvati i muslimani budu u prilici da je konkretno oìvotvoruju sasvim realno. Isto tako, realno je pretpostaviti
da }e Hrvati i muslimani odga|ati svoj sukob sve dok to bude mogu}e, odnosno dok muslimanska vojska ratuje protiv Srba i, kao {to je
slu~aj posledwih nedeqa, dok bude postizala odre|ene uspehe na rati{tima.
MDLXIX
Sigma
Otvoreno faksom
Dostaviti Frenkiju
Informacija
12. 8. 1994. godine u 12:39 PM
Da bi plan me|unarodne Kontakt grupe bio prihva}en u RS, makar i na referendumu, neophodno je da podela biv{e BiH odgovara
313
srpskom narodu u Krajini, odnosno {irem bawalu~kom regionu, jer

u wemu ìvi od 60 odsto stanovni{tva Republike Srpske.
Podela BiH moè da bude prihva}ena smo pod uslovom da granica izme|u Srba i muslimana, u biv{oj Bosanskoj Krajini, bude rijeka Una. Preciznije, u sastavu RS moraju da ostanu Sanski Most, cijela prijedorska i kqu~ka op{tina, kao i Krupa na desnoj obali Une.
Jedini na~in, osim vojni~kog, da se ovo ostvari jeste davawe muslimanskoj strani odre|enih teritorija u isto~noj Bosni kao {to
su Rogatica, Vlasenica i ???(ne~itko ime mesta), op{tina sa dominantnim muslimanskim stanovni{tvom. Pitawe koridora, odnosno
Br~kog, kao i dijelove Posavine, mogu}e je rije{iti tako {to bi
srpska strana odustala od Sarajeva.
Ako bi srpska strana htjela da izvr{i ovakvu zamjenu i ako bi
na to pristali ministri zemaqa ~lanica Kontakt grupe, onda bi se
ve}ina srpskog stanovni{tva izjasnila za mape, s tim {to Srbima
~vrsto treba garantovati mogu}nost makar konfederalnog povezivawa sa Jugoslavijom. U tom slu~aju za mape bi, prema procjenama,
glasala ve}ina Srba u Krajini i Semberiji.
Dana 11. 8. 1994. godine, kontaktirali smo izvor naslovqen na
Zdravka Musta}a, i do{li do saznawa da SIS priprema strategiju
prilaska rukovodstvu RS. U toj strategiji, prema navodima izvora,
Republika Hrvatska treba preko HR Herceg Bosne da omogu}i RS
snabdevawa energentima i drugom deficitarnom robom {iroke potro{we.
Republika Hrvatska }e, prema saznawima izvora, u}i u ovaj aran`man pod uslovom da RS ostane po strani u mogu}em ratnom sukobu
izme|u RH i RSK.
Pri proceni ove informacije, dobijene od pomenutog izvora,
treba imati u vidu slede}e: odnosi izme|u RS i RSK trenutno su zahla|eni i nalaze se na niskom nivou.
Blokada UNPROFOR-a u Hrvatskoj i odlagawe SB UN da povodom we donese kaznene mere za Hrvatsku:
Hrvatskoj ne odgovara ujediwewe RS i RSK, na kojem sada insistira rukovodstvo RS:
Procene na terenu su da su hrvatsko-muslimanski odnosi u biv{oj BiH izuzetno lo{i i da se realno moè o~ekivati wihov ponovni oruàni sukob. (daqe je ne~itko) muslimane do 15. oktobra, do
kada je i Srbima ostavqen rok za definitivno izja{wavawe o planu Kontakt grupe.
Prema na{im procenama, koje izvor nije mogao da potvrdi, Hrvatska je za ovaj projekat spremna da mobili{e velika materijalno314
finansijska sredstva. Informacija stara pet dana, prebivali{te

izvora, Zagreb centar.
MDLXX
Informacija
13. 8. 1994. godine, 6:17 PM
Prema informacijama dobijenim iz pouzdanog izvora, Milan
Marti}, predsednik RSK bio je poslije razgovora sa dr Radovanom
Karayi}em, predsednikom RS, kod Slobodana Milo{evi}a, predsjednika Republike Srbije. Prema navodima izvora, predsjednik
Milo{evi} je zamerio Marti}u {to izigrava posrednika i mirotvorca izme|u wega i dr Karayi}a. Marti}u je zamjereno i zbog smjewivawa generala Bulata i Novakovi}a, a nagovje{teno mu i da }e
biti smijewen i general ^leleketi}, komandant {taba SVK, zbog
toga {to nije pomogao Fikretu Abdi}u da ovlada podru~jem zapadne Bosne, jer bi pobjeda Abdi}evih snaga, prema procjenama, olak{ala poziciju Republike Srpske u me|unarodnim pregovorima. Abdi} navodno, ne bi prelazio Unu, ve} bi Sanski Most, Krupu i dijelove prijedorske i kqu~ke op{tine prepustio Srbima.
Marti} je, u povratku za Knin, boravio u bawalu~kom Hotelu
Bosna u kome se sastao sa poslanikom Radoslavom Br|aninom,
Pantelijom Damjanovi}em, ~lanom rukovodstva SRS, \urom Buli}em, pomo}nikom na~elnika ZJB Bawaluka za poslove milicije, i
Stojanom @upqaninom, savjetnikom za bezbijednost dr Radovana
Karayi}a.
Izvor navodi da je Borislav Mikeli}, predsjednik Vlade RSK,
izjavio da u Srbiji i dijelu RSK procjewuju da se RS stvara na principima nacional-klerikalisti~ke dràve, da }e u RS, poslije prekida veze sa SRJ, brzo zavladati hiperinflacija, {verc i profiterstvo. Ovo lako moè da dovede do socijalnih nemira {irih razmjera i ozbiqnih politi~kih posqedica po RS.
Mikeli} je, prema saznawima izvora, izjavio da je Slobodan Milo{evi} upozorio dr Karayi}a da, na kraju, RS moè pripasti samo
26 odsto bosanskohercegova~ke teritorije. Milo{evi} je, navodno,
predlagao Karayi}u da se odrekne Sarajeva i da zauzvrat dobije Tuzlanski bazen, dok bi se Posavina mijewala. Uz odgovaraju}u pomo}
Abdi}u rije{ila bi se pitawa Pouwa i sanskog regiona. Na ovaj na~in RS bi pripalo 58 odsto teritorije biv{e BiH.
315
Napomena:
Molim vas da hitno, u saradwi sa gospodinom Prodani}em, odradite da nam se, preko na~elnika RDB Bawaluka Kesi}a, dodeli linija ili preko Knina, ili neki drugi specijal kako bi imali stalnu
vezu.
MDLXXI
Sigma
Otvoreno
Telefaksom
Dostaviti Frenkiju
Informacija:
14. 8. 1994. godine, 12:35 PM
Dostavqamo vam najva`nije delove iz razgovora sa generalom
Suboti}em:
a. Izbor nove vlade bi trebalo da se izvr{i nakon referenduma
naroda o kartama kontakt grupe, jer je izvor u razgovoru sa predsednikom RS i predsednikom Skup{tine sugerisao da bi moglo do}i do bojkota referenduma zbog novih kandidata koji nemaju ~istu
pro{lost, pre svega novi mandatar vlade.
Za sada su, izvor isti~e, hercegova~ki poslanici protiv novog
mandatara, a da je on li~no dobio dosta anonimnih prijava protiv
wega i Tome Kova~a i da }e se pitawe novog mandatara postaviti na
slede}oj sednici sada{we korumpirane vlade.
b. Vrh RS ne}e odustati od referenduma i li~no su ube|ewa da
}e dobiti {iru podr{ku naroda u Srbiji i Crnoj Gori, a tako|e im
je obe}ano da }e se vrh pravoslavne crkve oglasiti u wihovu korist.
Slede}e mi{qewe, koje je prisutno, jeste da Zapad ru{i Milo{evi}a sa ovim planovima i da je Milo{evi}u kraj kada prihvati posmatra~e na Drinu, odnosno po~e}e raspad unutra{weg sistema i socijalni nemiri u Srbiji, a tako|e i raspad JA.
c. Vojni vrh RS ima procene da Hrvati i muslimani ne}e zajedno napasti ugroène pravce, nego da }e do}i do pucawa wihovog saveza. U dogovoru sa predsednikom RS, vojni vrh ne}e nigde da se izja{wava o sada{wem sukobu vrha RS i Srbije. Po izjavi sagovornika, general Peri{i} se pre par dana na sastanku sa g. Mladi}em izvinuo Mladi}u re~ima da je nemo}an i da mora da izvr{ava nare|ewa Milo{evi}a. Po proceni rukovodstva RS, Peri{i} je ve} smewen, odnosno ucewen ostankom na poloàju i prekidom kontakata sa
316
vojskom RS. Sagovornik isti~e da se vi{e ni{ta ne dobija od Srbije nego se sve pla}a do zadweg dinara.
Sagovornik isti~e da procenom rukovodstva i vojnog vrha neuspela akcija u Biha}u nije donela ve}e promene, jer peti korpus po
wima ne moè ugroziti teritoriju RS, a pomo} koja je izostala sa
na{e strane je zbog toga {to na{a vojska nije imala sredstava za podr{ku Abdi}u.
d. Prema re~ima sagovornika, ve} sad Hrvatska, odnosno grani~ni deo u Hercegovini, trguje sa RS pre svega u doturu nafte i ostalih deficitarnih proizvoda.
e. Veza iz Beograda (javila se vojnom linijom na Pale) je dostavila informaciju da je DB Srbije predloìla Milo{evi}u da prona|u Branka Ostoji}a koji je u izbjegli{tvu u Bugarskoj i da ga ucene sa imovinom, jer mu je navodno preko 50 odsto imovine u Jugoslaviji, da na TV iznese negativnosti o korupciji i kriminalu u vrhovima RS.
f. Procenom vrha RS u Bawaluci, ne mogu se osloniti na Kesi}a jer, po re~ima sagovornika, radi za tri strane i to za radikale,
DB Srbije i RDB RS a tako|e ni na predsednika Radi}a.
napomena:
Sagovornik putuje, 15. 8. 1994. godine, ponovo na Pale tako da
krajem nedeqe o~ekujemo nove informacije.
Informacija
U kontaktu sa Kesi}em sam se dogovorio, protekle nedeqe, da
nam se obezbedi telefonska linija preko Knina. Kesi} je li~no rekao da se mogu spojiti na wegovu liniju koju je dobio sa pozivnim 059.
Na{i saradnici koje imamo u po{ti su izvr{ili prespajawa ugra|uju}i elektronski odvaja~ linija tako kad Kesi} razgovara, kod nas
nema linije i obrnuto. Preko te linije smo vam mogli dostavqati
informacije {ifrovano. Problem linije koja je do{la preko Knina je {to su na centrali VF i TTK Bawaluka istu liniju, bez razdelnika, spojili predsedniku Radi}u, tako kad se bira broj kod Radi}a zvocka telefon i on se javqa kao da wega neko zove. Radi} je prijavio zameniku Kesi}a da neko koristi liniju odnosno da ga prislu{kuje, i zamenik ]erani} je poveo istragu u po{ti i skinuo na{u
liniju. Daqim postupkom direktor po{te je smenio Rau{a i Jawu{a
(na{e qude) zbog izvedenih radova. U kontaktu sa Rau{em smo do{li do saznawa da je linija koju su koristili Kesi} i Radi} preko
VF razvedena jo{ na par mesta preko kojih su se mogli slu{ati razgovori Radi}a i Kesi}a.
317
Molim vas da hitno interveni{e zbog slede}eg:

1. Kesi} je li~no meni rekao da se prikqu~imo na liniju, {to kasnije nije hteo ili nije smio da potvrdi u svojoj organizaciji.
2. Zbog na{e potrebe slawa informacija {ifrovano prema vama, sad su smewena na{a dva ~oveka koja su do sada korektno obavqali poslove.
3. Ovim prespajawem je otkriveno da su Kesi} i Radi} bili slu{ani ali se to zata{kalo.
Smatramo da je trebalo nazvati Kesi}a i da on naredi direktoru po{te da ne dira Rau{a i Jawu{a sa wihovih mesta, a mi smo razgovarali sa Radi}em i on }e u ponedeqak da razgovara sa direktorom
po{te Perom Crnadkom.
Molim vas u moje ime da ovo odradite, jer nam je bitno da ne izgubimo poverewe qudi koji su radili za nas.
Informacija:
U Bawaluci je formirana Kancelarija predsednika RS, za {efa kancelarije postavqen je biv{i direktor TV Bawaluka Milan
Zori}, re{ewem predsednika RS.
Odlukom o otvarawu kancelarije, koju je tako|e potpisao predsednik RS, propisuju se delatnosti i zadaci od kojih vam dostavqamo
^lan 2.
Kancelarija }e obavqati slede}e poslove i zadatke:
pra}ewe izgradwe i funkcionisawa organa i institucija dràvne i politi~ke vlasti;
analizirawe i informisawe o politi~koj i bezbedonosnoj situaciji;
pra}ewe i podsticawe aktivnosti na oìvqavawu ekonomskih
procesa i koordinacija ostvarivawa razvojnih poslova strategije
razvoja Republike;
obavqawe i drugih poslova i zadataka po nalogu predsednika
Republike.
^lan 3.
Kancelarijom rukovodi {ef koga postavqa predsednik Republike na vreme od 4 (~etiri godine).
Napomena:
Posedujemo fotokopije re{ewa, odluke i ugovora o zakupu prostorija.
MDLXXII
Republika Srbija
MUP Republike Srbije RDB
318
CRDB Pri{tina
III linija rada
Pri{tina

I
Izvor: Grk. Razgovor obavqen dana 4, 6. i 9. 8. 1994. godine, na
inicijativu operativnog radnika. Izvor pouzdan, podaci delimi~no provereni.
II
Podaci o neprijateqskoj delatnosti: Izvor nam je rekao da dok
je bio u Hrvatskoj, Ante Prka~ina je bio predsednik kluba u kojem
se on takmi~io, u isto vreme i ranije izvor je stekao me|unarodnu
reputaciju, kao takvog Prka~ina ga je cenio i bio je jedan od najzainteresovanijih da ga dovede u BK Radni~ki iz Slavonskog Broda.
U izvora, Prka~ina je kao u sportistu dosta uloìo pa je izme|u wih postojao jedan korektan odnos. U tom smislu izvor pomiwe da
ga je Prka~ina jednom prilikom ponudio da mu bude li~ni telohraniteq. Prka~ina je veliki biznismen, ima lanac lokala {irom Hrvatske, a kao delegat Hrvatskog sabora ima veoma dobre politi~ke
veze.
Izvor je bio u bliskoj vezi sa izvesnom Vesnom N. qubavnicom
Prka~ine, koja mu vodi poslove u lokalu na Malom Lo{iwu. Osim
{to Vesna N. vodi poslove u lokalu, ona je prisutna sa Ante Prka~inom i u krugu visokog hrvatskog dru{tva.
Izvor je zainteresovan da otvori privatnu firmu u Gr~koj, to }e mu
po}i za rukom, jer izvor èli da se razvede od supruge u Pri{tini,
da bi sklopio brak sa Grkiwom, sa kojom je dobio sina Konstadina.
Da bi otvorio firmu i dobio dvojno dràvqanstvo, potrebna su
mu uredna legalna dokumenta iz SRJ, na ~emu upravo i radi. U uspeh
i poslovnost svoje firme izvor ne sumwa, jer je porodica druge supruge Grkiwe veoma bogata, ìvi u Aspravalti, a u nekim su rodbinskim odnosima i sa Papandreuom.
Izvor bi se sa Grkiwom ven~ao u crkvi, dobio gr~ka dokumenta
paso{ koji bi mu omogu}io slobodnije kretawe po Evropi. Po{to
u Gr~koj na trì{tu prolaze dobro pojedini artikli koji se proizvode u Hrvatskoj, izvor bi preko svoje firme poku{ao da posluje sa
pojedinim licima poznanicima, a me|u wima i sa Antom Prka~inom.
319
Osim {to bi kontaktirao sa Antom Prka~inom, izvor bi stupio u kontakt i sa Damirom [karom, koga poznaje iz vremena predstavqawa SFRJ u boksu. Ina~e, izvoru je poznato da je Damir [kara okupio neke biv{e sportiste i formirao specijalnu jedinicu
pod nazivom Kobre, a koja je u ratnim sukobima bila uspe{na.
Pored u~e{}a u ratu, [karo je veoma ~esto odlazio u Budimpe{tu, jer je vodio neke sumwive poslove, a tada bi u kontaktu bio sa
izvesnim Hodakom N., (biv{i bokser) kod koga bi odsedao u ku}i, a
izvor ga je video u Hodakovom butiku, koji se nalazi u neposrednoj
blizini hotela Astorija u Budimpe{ti.
Izvor je jedno vreme boravio u [vajcarskoj Cirihu i tu je upoznao Hamzu N., iz Novog Pazara. Hamza N. mu je rekao da ima lokal
u Be~u, kao i da se bavi pojedinim poslovima vezano za trgovinu drogom. Daqe mu je Hamza N. rekao da je {ef be~ke policije odseka za
narkotike, zaduèn za krijum~arewe iz biv{e SFRJ, izvesni Rolf
Kugler, da je dobar policajac, da ima dobre pozicije me|u na{im qudima, da je oèwen Crnogorkom, da ima usvojenu }erku iz ènine porodice (vezano za Rolfa Kuglera, napisana je slu`bena bele{ka o
informativnom razgovoru broj 4939 od 15. 10. 1993. godine, a izvor je
izneo da je usvojeno dete Rolfa Kuglera, Dragica Pantovi} udata
Tomi} prim. op. radnika.
Izvor je kasnije ~uo da je Hamza N. bio Rolfov ~ovek, koga je `rtvovao zbog otkrivawa lanca {vercera droge sa na{eg terena SRJ.
Dok je izvor bio u li~nom obezbe|ewu Beyeta Blace, kod wega u
Budimpe{tu je dolazio Reya N. policajac (verovatno se radi o
Beyet Ta}iju, pomo}niku komandira SM centar, koji je jedno vreme
bio suspendovan) koji je vi{e puta hteo da uspostavi kontakt sa
Beyetom, a kojem Beyet nije verovao, jer je mislio da je Reya kod wega boravio po zadatku. Tako|e, izvor nam je rekao da su Agim Ga{i i
Beyet veoma bliski sa vlasnikom butika Bos u Pri{tini, za koga
nabavqaju robu kra|om u Italiji, a koja se prodaje u Pri{tini u pomenutom butiku. Robu {aqu preko Muje Letija.
Kada Agim Ga{i boravi u Pri{tini, redovno se vi|a sa Gzim
Kukaj, vlasnikom privatne firme, i Predragom @ivi}em, predsednikom ve}a op{tinskog suda.
Po re~ima izvora, ako bi eventualno Agim bio uhap{en, @ivi}
bi verovatno intervenisao, jer za to ima interesa. U wihovom dru{tvu vrlo je ~esto izvesni Nusret Popi, koji radi na veliko neke
transakcije deviza sa kompanijom Kari} (Nusret Popija, broj telefona operativni radnici su prona{li u imeniku kod Florijana
Ukele lice obuhva}eno OA Dinar).
320
III
Ante Prka~ina, biznismen iz Hrvatske, sportski radnik, biv{i predsednik bokserskog kluba Radni~ki iz Slavonskog Broda,
sada delegat u Hrvatskom saboru. Ranija bliska veza predsednika Hrvatske Frawe Tu|mana.
Damir [karo, biv{i bokser reprezentativac biv{e SFRJ,
komandant specijalne jedinice Kobre, koja je u~estvovala i u~estvuje u ratnim akcijama na prostoru Hrvatske.
Agim Ga{i, poznat po nadimku Mati~ani, poznat Resoru.
Beyet Blaca, poznat Resoru.
Gzim Kukaj, privatni biznismen iz Pri{tine, bliska veza
Agima Ga{ija.
@ivi} Predrag, predsednik ve}a Op{tinskog suda u Pri{tini.
IV
Osim informativnog razgovora druge mere i radwe RDB nisu
preduzimane.
V
U narednom periodu izvor }e se i daqe kontaktirati, napisa}e
se predlog za angaòvawe za saradwu sa Resorom, a izve{taji }e se
dostavqati pod pseudonimom Grk. Teì{te i usmeravawe saradnika bi}e dobijawe saznawa vezano za Antu Prka~inu, Damira [kara,
to bi izvoru pro{lo za rukom, jer }e preko privatne firme koju misli da otvori u Gr~koj, sa istima da ostvari poslovnim kontakt trgovina, a interesantna saznawa do kojih bi, do{ao po dolasku u na{u zemqu izvor bi ih blagovremeno preneo.
Predlaèmo da se op. radnicima daju dodatne instrukcije, vezano za usmeravawe izvora prema Hrvatskoj i pomenutim licima. Izvoru je predo~ena mogu}nost da }e neko od rukovodilaca CRDB Pri{tina, prisustvovati jednom od narodnih kontakata, {to je izvor i
prihvatio.
Tako|e smo mi{qewa da bi izvor u narednom periodu, mogao da
nam pruì odre|ena saznawa vezana za poslove Beyeta Blace.
Izvor je insistirao u kontaktima da ga op. radnici ne kompromituju sa mawim koli~inama narkotika i oru`ja, ve} da èli i ima
mogu}nosti da u~estvuje u otkrivawu ve}ih, zna~ajnijih koli~ina
droge i oru`ja.
Veoma je interesantno naglasiti veze Agima Ga{ija u Italiji
sa {efom milanske policije. Pre svega, mi{qewa smo da je interesantno u kom je smislu karakter wihove veze, jer je jednom prilikom
izvoru izjavio da ako je potrebno Agim Ga{i bi istom zavr{io bilo koji posao, jer dobija protivusluge za svoje potrebe. Tome bi tre321
balo dodati jo{ i veze koje Agim ima kod pojedinih pripadnika RJB
CB Pri{tina.
S obzirom da je izvor zbog reprezentativnog bavqewa sportom u
vi{e navrata odlagao odsluèwe vojnog roka, a kasnije izvesno vreme proveo u inostranstvu, sada zbog starosne granice nije u mogu}nosti da ode na odsluèwe vojnog roka.
Po{to isti nema urednu PI, potrebna mu je potvrda vojnog odseka za regulisawe putne isprave. Mi{qewa smo da se izvoru izda
potvrda iz vojnog odseka da bi regulisao putnu ispravu sa kojom bi
mogao da putuje po Evropi, otvori firmu u Gr~koj, a sve to u ciqu da
bi mogao da odgovori na postavqene zadatke instrukcije koje bi mu
bile date od strane op. radnika.
Kucano u 3 primerka
Dostavqeno:
1 h 1 na~elniku Odeqewa II uprave Z. Dragovi}u
2 h 1 CRDB Pri{tina
Operativni radnici,
S. Fili} i I. Radulovi}
MDLXXIII
Republika Srbija
Slu`bena bele{ka
Prijateqska pozicija me je obavestila da je, 10. 8. 1994. godine, u
Benkovcu, pred zgradom Skup{tine op{tine (centar grada) oka~ena
{ahovnica (hrvatska trobojnica). [ahovnica je oka~ena u znak
protesta zbog lo{eg rada op{tinske vlade i po neproverenim saznawima oka~ili su je èstoki Srbi.
Me|utim, samo prisustvo (fizi~ko) zastave Republike Hrvatske
nije izazvalo zna~ajniju reakciju stanovnika Benkovca.
Dostavqeno:
na~elniku II uprave
op. radniku
analitici
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
322
MDLXXIV
Republika Srbija
Br.
Slu`bena bele{ka
Nakon susreta Mikeli}-Babi} sa [arini}em i Pa{ali}em u
Kninu, ura|ena je bele{ka koja je upisana u kompjuter u civilnim
poslovima sektora Jug-UNPROFOR.
Na operativnu vezu koja je dobavila tekst sporazuma vr{i se
pritisak od strane organa vojne bezbednosti u Kninu.
Napomena:
Susretu Mikeli} [arini} u Kninu prethodio je susret [arini} gen. Novakovi}, koji je odràn na Kordunu (Topusko) pre oko mesec i po dana.
Susret [arini} Novakovi} odràn je bez prisustva prevodilaca ili ~inovnika UNPROFOR-a (bili su sami tokom razgovora)
i o ovom susretu nije obave{tena javnost.
(Izvor pouzdan).
Dostavqeno:
na~elniku II uprave
op. radniku
analitici
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
***
U toku sastanka 5. 8. 1994. godine, i nakon sporazuma o prekidu
vatre od 29. 3. 1994. godine, postignut je sporazum da se nastavi pregovara~ki proces u okviru op{te normalizacije odnosa. Sastanku
su prisustvovali g-din Hrvoje [arini}, g-din Ivica Pa{ali}, gdin Borislav Mikeli} i g-din Milan Babi}. Odràn je u {tabu
UNPROFOR-a u Kninu pod okriqem Me|unarodne konferencije o
biv{oj Jugoslaviji.
Postignut je sporazum o neodlo`nom uspostavqawu ekspertnih
grupa koje }e pripremiti slede}e teme za pregovore dveju delegacija.
323
Humanitarna pitawa (nestale osobe i raseqena lica)

Otvarawe autoputa Beograd Zagreb
Obezbe|ewe vodosnabdevawa
Re{ewe pitawa penzija i prava {tedi{a
Re{ewe za pitawa koja se odnose na ponovno uspostavqawe hidroenergetskog elektrosistema.
Re{ewe pitawa koja se odnose na jadranski naftovod.
Re{ewe pitawa koja se odnose na transport (èleznicom, drumskim saobra}ajem i vazdu{nim putem).
Re{ewe za pitawa koja se odnose na trgovinu.
Nacrt: 3. kolovoza 1994.
Okvirni sporazum
Ovaj dokument predstavqa politi~ki sporazum strana koje zastupaju potpisnici. Strane su ovim sporazumne da odmah poduzmu odre|eni broj konkretnih mjera, kako bi poboq{ale svakodnevne uvjete ìvota znatnom broju qudi na obje strane.
1. Strane su sporazumne da se otvori dovod vode u slijede}e gradove:
a. Biograd
b. Drni{
c. Teslingrad/Li~ki Osik
d. Sisak
e. Zadar
2. Strane su sporazumne da se u elektranu u Obrovcu vrati deset
polova generatora.
3. Kako bi se osiguralo ponovno pu{tawe vode gradovima navedenim u ovom sporazumu, i proizvodwa elektri~ne energije u elektrani Obrovac, strane su sporazumne prihvatiti i po{tivati slijede}e to~ke:
a. Strane }e UNPROFOR-u dati na raspolagawe svu tehni~ku
dokumentaciju koju UNPROFOR smatra nu`nom za provedbu sporazuma koji se sklapa u to~kama 1 i 2, onda kada takva dokumentacija
postoji. To se osobito odnosi na:
i. Planove i tehni~ke specifikacije instalacija, cjevovoda,
elektri~nih vodova i drugih srodnih objekata i opreme;
ii. Procjene {tete
iii. Procjene radova potrebnih da se obnovi dovod vode i proizvodwa struje;
iv. Procjene potrebnog materijala
b. Sve instalacije, objekte i radnike koji rade na projektu izvan
Zone razdvajawa osiguravat }e (sigurnost svih... jam~ite }e...) srp324
ske, odnosno hrvatske civilne i vojne vlasti, kako za vrijeme procesa obnove, tako i tijekom kasnije uporabe.
c. Sve instalacije, objekte i radnike koji rade na projektu unutar Zone razdvajawa osiguravat }e iskqu~ivo UNPROFOR. Strane
}e UNPROFOR-u pruìti pomo} u ra{~i{}avawu mina i u otklawawu incidenata koji se dogode unutar Zone razdvajawa.
d. Strane }e radnim mom~adima omogu}iti potpuni i neometani
pristup Zoni razdvajawa sa obje starne, ukoliko to zatraì UNPROFOR, kako bi se izvr{io o~evid i radovi na projektu dovoda
vode unutar Zone razdvajawa.
e. Strane }e promatra~kim skupinama UNPROFOR-a omogu}iti puni i nesmetani pristup radovima, instalacijama i objektima
izvan Zone razdvajawa na obje starne, kako tijekom procesa obnove,
tako i tijekom kasnije uporabe, kada god to provedba sporazuma sklopqenog u to~kama 1 i 2 bude zahtijevala.
f. Strane }e izvoditi sve radove kako unutar tkao i izvan Zone
razdvajawa po napucima UNPROFOR-a, a po potrebi i u suradwi sa
UNPROFOR-om. UNPROFOR moè odlu~iti da se ukqu~e i drugi
stru~waci, nakon savjetovawa sa stranama. Ondje gdje problemi sa
nedostatkom materijala, nov~anih sredstava ili radne snage prije~e izvr{ewe radova na bilo kojoj od strana, podrobni podaci o tim
problemima bit }e dani UNPROFOR-u kako bi se mogli razrije{iti.
g. UNPROFOR }e, u suradwi sa stranama, izraditi vremenski
raspored kako bi se osigurala {to brà provedba ovog sporazuma.
Taj }e vremenski raspored ukqu~ivati i odredbe glede koli~ine vode koja se isporu~uje na svakoj od lokacija. Dovod vode svakoj od lokacija navedenih u to~ki 1 otvorit }e se ~im se zavr{e radovi na vodovodnom sustavu za pojedinu lokaciju. Povrat polova generatora i
otvarawe zadarskog vodovoda odvijat }e se istovremeno.
h. Po zavr{etku obnove, vodovode koji prolaze kroz Zonu razdvajawa nadzirat }e ona strana koja prima vodu i UNPROFOR kako
bi se sve odredbe sporazuma, ukqu~uju}i i one o koli~inama za isporuku, po{tivale.
i. Ako do|e do ikakvog spora ili kr{ewa neke od odredbi ovog
sporazuma, nijedna od strana ne}e uzvratiti ili poduzeti bilo kakvu jednostranu akciju, ve} }e se problem predati me|unarodnim
stru~wacima, koje }e imenovati UNPROFOR i koji }e stvar istraìti i o woj presuditi.
325
MDLXXV
PD1
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
22. 8. 1994. godine
Broj snimaka: 5
Resor DB V uprava
Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam izve{taj o rezultatima primene TKTR prema Ulemek Mihajlu OO po srpskom ekstremizmu iz
Stare Pazove, SO Stara Pazova.
Prilog: 1.
Na~elnik centra,
Puni{a Yuki}
Republika Srbija
Odsek Ruma
Srpski ekstremizam
14. 11. 1994. godine

Primenom TKTR prema Ulemek Mihajlu OO 8944101284, iz
Stare Pazove, u proteklom periodu do{li smo do slede}ih podataka:
Dana 8. 11. 1994. godine, Ulemek je kontaktirao sa suprugom Bogi} Stevana (telefon 021/062-728). Interesovao se da li je budu}i
potpredsednik tu (re~ je o Bogi} Stevanu, biv{em ~lanu vlade
RSK, prim. operativnog radnika). Bogi}eva supruga je rekla da je
Stevan na putu u Crnoj Gori, a Ulemek je na to upozorava. Kaè da je
pogre{ila i da se nikada ne govori gde je on. Dovoqno je re}i da je
326
na putu. On se trenutno nalazi kod Ulemeka i uspostavqa vezu sa suprugom. Supruga kaè da se nada da nije pogre{ila {to je Ulemeku
rekla gde je Stevan oti{ao sa ~ime se i on slaè. Nalazi se u Staroj Pazovi, jer se razi{ao sa onim lopovima, tako da nisu ni{ta
uradili. Supruga ga izve{tava da je kod we jutros dolazio Suqin tata i da je bilo nekih problema, jer su hteli da pretresaju Suqin lokal. Traè neko ma{insko uqe. Bili su kod wih ku}i i pretresali
stan. Hteli su da u|u i u Suqin lokal, ali to Suqin tata nije dao rekav{i da lokal nije samo Suqin ve} i wegov (Bogi}ev). Suqa je, navodno, bio oti{ao za Novi Sad. Suqin tata joj je ju~e rekao da je tu
bio isteran i neki auto. Ona ne zna {ta je u pitawu, ali se pla{i da
bi mogli do}i i kod wih u pretres. Stevan je te{i i kaè da on na
sebi nema ni{ta, pa nek slobodno pretresaju. A on }e se potruditi
da u ve~erwim satima do|e ku}i.
Dana 9. 11. 1994. godine, izvesni Qubo iz Bijeqine traìo je
Ulemeka i rekao da mu se javi na telefon broj 0210 076 472 743,
a moè probati i bez broja 0210. Ulemek je tokom dana bio u Beogradu.
Dana 10. 11. 1994. godine, Ulemek je kontaktirao Iliju iz Stare
Pazove, telefon broj 315-255 (re~ je o Vukovi} Iliji, vlasniku radwe elektro-gvo`|ar, koji je Ulemekov prijateq i koga smo ranije
identifikovali, prim. operativnog radnika). Ulemek se àli Iliji da je ovih dana prezauzet ne zna gde mu je glava. Ilija se interesuje da li Ulemek ide za Bosnu, a on kaè da }e, ako treba, i}i, a da
}e krenuti ~im krene gazda (misli na @eqka Ra`natovi}a Arkana, prim. operativnog radnika). Gazda je jo{ tu, pa je i on tu, a ina~e
je ve} polovina wih oti{la, jer je situacija ozbiqna. Daqi razgovor
sa Vukovi} Ilijom vo|en je vezano za detaqe oko preuzimawa restorana FK Jedinstvo iz Stare Pazove, ~iji je Ulemek predsednik.
Dana 14. 11. 1994. gogine, Ulemek je nazvao sedi{te stranke Srpskog jedinstva u Beogradu (telefon 011/668-904). Ostvario je kontakt sa deùrnim u stranci, izvesnim Trpkom, sa kojim se dobro poznaje. Ulemek pita za{to ih @eqko zajebava i interesuje se ho}e li
oni i}i, ili ne}e. Tako|e ga interesuje gde je @eqko. Trpko mu kaè da je iza{ao u grad, a do malopre je bio tu. Ulemek izraàva nestrpqewe, jer kako kaè sedi kao neka budala, kao neki penzioner i
~eka, a niko ga ne tretira ni dva posto. Trpko kaè da on oko toga
ne zna bliè podatke. Ulemeka interesuje da li je Peja navra}ao i
dobija odgovor da je tamo ju~e svratio, a danas nije dolazio. Na kraju Ulemek kaè da }e sutra do}i u Beograd.
U proteklom periodu, registrovali smo jedan kontakt Ulemeka
i @eqka Ra`natovi}a Arkana na ovaj na~in. Dana 1. 11. 1994. godi327
ne, u ve~erwim satima, Ulemek je zvao sedi{te SSJ u Beogradu na napred navedeni telefonski broj i od Mi}e i Sandre traìo @eqkov
direktan broj, ali mu to ovi nisu dali. Sandra je rekla da je to @eqko zabranio, jer je dala broj wegovoj k}erki, a ona dala broj nekom
drugom, te je @eqko poludeo. Savetuju ga da ostavi poruku na pejyer.
Ulemek poziva pejyer centar i ostavqa poruku za pejyer broj 777, koja glasi: Molim te javi se hitno na 022/312-800. Mile Ulemek (ku}ni broj Ulemeka, prim. operativnog radnika). U me|uvremenu, Ulemek je nazvao broj 011/664-264 i od nepoznate ènske osobe traìo
gospodina @eqka, a ona zakqu~uje da ga on nije zvao verovatno ve}
dve godine, jer ona toliko dugo ima ovaj broj. Posle izvesnog vremena, javio se Arkan i interesovao se za novosti. Ulemek ga izve{tava
da je wegov brat bio tamo da nudi nekog-igra~a Hajduku iz Liona. Re~
je o nekom igra~u za koga se traì 15.000 (neko traì od Ulemeka
15.000, prim. operativnog radnika), a za wega nije ni{ta dobijeno.
Tako|e FK Jedinstvo iz Stare Pazove nije ni{ta dobilo za wega
i Ulemek ne zna {ta da radi. Planira da ga registruje za Obili} i
kasnije ga proda (na ovom mestu je kontakt prekinut iz tehni~kih
razloga).
Napomena:
Kontakti Ulemeka i Bogi} Stevana su ranije registrovani.
CRDB Novi Sad }emo izvestiti o vezi Bogi}a i Suqe i wegovog sina sa kojim Bogi} verovatno posluje. Potvr|eni su raniji podaci o
odlasku pripadnika SSJ u Bosnu i nameri @eqka Ra`natovi}a Arkana, kao i Ulemeka da tamo idu.
Ra|eno u 3 primerka
Dostavqeno:
1 h u dosije broj 894501284
Operativni radnik,
Milan Pavlovi}
MDLXXVI
Republika Srbija
Br.
328
ârls Kiru|a saznawa

Novi koordinator civilnih poslova u kancelariji UN-a u Beogradu, dugogodi{wi radnik u UN, po ro|ewu Kenijac, ali odavno nema ni{ta sa Kenijom, ìvi stalno u Wujorku, a po neproverenim saznawima ima ku}u u Londonu.
U Jugoslaviju je do{ao u martu 1992. godine, od po~etka misije.
U sektoru Sever Topusko, vr{io poslove koordinatora civilnih poslova. Blizak saradnik mu je bio Paolo Rafone, Italijan,
koji se deklari{e kao socijalista. Rafone je ostvario kontakte sa
Srpskim demokratskim forumom Milorada Pupavca u Zagrebu,
ali i sa pojedincima u Krajini sudija Jovi} u Glini (u~esnik Verona foruma u Be~u blizak Borislavu Mikeli}u!), Borom Martinovi}em iz Gline (SDS svih srpskih zemaqa) i Milom Paspaqom
(u vreme dok je bio predsednik Skup{tine RSK).
Rafone je bio dobar sa Milo{em @ivkovi}em (predsednik op{tine Krwak) i ~lan Komiteta za saradwu sa UNPROFOR-om
RSK-a).
@ivkovi} je pozicija OB G[ SVRSK (pukovnik Krweta)!
Kiru|a je kontaktirao ova lica, isti~u}i svima da se on bavi samo ekonomskim pitawima. Dolaskom Aka{ija, prelazi u Zagreb, u
komandu UNPROFOR-a na mesto na~elnika za personalna pitawa
civilnih poslova. Kiru|a je povukao u Zagreb i Paola Rafonea.
Na pregovorima o prekidu vatre u Be~u, 1993. godine, Kiru|a je
pokazao izuzetno dobru upu}enost u op{te prilike u celoj RSK, dobro poznavawe implikacija vojne situacije, te izvanredno poznavawe prilika u UNPROFOR-u.
Susretu Kiru|e i potpredsednika vlade @eqka Simi}a, prisustvovala je, kao prevodilac Aida Samaryi}.
Napomena:
Pukovnik Krweta sastao se, u subotu popodne, sa Aidom Samaryi}.
Dostavqeno:
na~elniku II uprave
op. radniku
analitici
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
329
MDLXXVII
Republika Srbija
Br.
Izbeglice iz Cazinske krajine

problem sme{taja
Do 23. 8. 1994. godine, izbeglo je iz Cazinske krajine na teritoriju RSK oko 45.000 lica. Ra~una se da jo{ oko 15.000 lica prelazi
na teritoriju RSK-e.
Sutra, 24. 8. 1994. godine, na Plitvicama }e se odràti sastanak
izme|u rukovodstva RSK i Jasu{i Aka{ija i rukovodioca visokog
komesarijata za izbeglice u biv{oj Jugoslaviji.
U krugovima kancelarije UNA, u Kninu, pri~a se da }e se predloìti rukovodstvu RSK da se izbeglice nasele na podru~je Vrlike
i Drni{a.
Dostavqeno:
na~elniku II uprave
op. radniku
analitici
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MDLXXVIII
Republika Srbija
Centar Resora DB Sremska Mitrovica
Odsek Ruma
29. 8. 1994. godine
OI Pako

1.
Izvor je Popovi} \uro iz Daruvara, Republika Hrvatska, sa kojim je obavqen informativni razgovor, dana 24. 8. 1994. godine, u we330
govom stanu u In|iji, u vremenu od 9,00 do 13,00 ~asova, na inicijativu operativnog radnika.
Popovi} \uro, ro|en 18. 8. 1939. godine u Sluwu, Republika Hrvatska, po narodnosti Srbin, po zanimawu penzioner, bio nastawen
u Daruvaru, ulica ê{ke brigade broj 1, sada sa prebivali{tem u
In|iji, Blok 63, objekat 23/14.
Sa izvorom se prvi put kontaktira. Izvor pouzdan podaci se
mogu prihvatiti kao ta~ni. Operativnih tro{kova nije bilo.
2.
Izvor se na na{e podru~je doselio po~etkom avgusta meseca teku}e godine iz Daruvara, Republika Hrvatska, gde je uspeo da proda
ku}u. Prilikom izlaska iz Republike Hrvatske, izvor je bio vra}en
sa grani~nog prelaza u Daruvar, radi razduèwa li~nog naoruàwa,
odnosno pi{toqa koji je na poklon dobio kao dugogodi{wi radnik
i rukovodilac SUP-a Daruvar, a koji nije predao u mesnom nadle`nom SUP-u pre iseqavawa, na {ta je bio obavezan prema uredbi
MUP-a Republike Hrvatske, koja se odnosi na lica koja se iseqavaju iz iste. Kao razloge koji su uticali na odluku za iseqavawe iz Republike Hrvatske, izvor navodi stalne sitne provokacije, koje su dovodile u pitawe li~nu bezbednost, kao i bezbednost imovine izvora,
a kao povod navodi fizi~ki napad i poku{aj ubistva wegovog sina
Gorana, starog 17 godina. Izvor je preko prijateqa uspeo da do|e u
kontakte sa biv{om kom{inicom, koja se duì niz godina nalazi na
radu u Nema~koj i koja je kupila izvorovu ku}u.
Izvor je zavr{io Vi{u {kolu unutra{wih poslova u Zagrebu,
1970. godine, i potom ceo radni vek, do penzionisawa 1990. godine,
proveo rade}i u MUP-u, od ~ega polovinu vremena na rukovode}im
mestima, prvo kao komandir SUP-a Daruvar, a potom na~elnik zajedni~kih slu`bi sa koga je i oti{ao u penziju. Naime, 1990. godine,
i 1991. godine izvr{ena je reorganizacija u MUP-u Republike Hrvatske, koja je sprovedena po nalogu HDZ-a, radi ~i{}ewa rukovode}eg kadra od neposlu{nih, odnosno Srba, koji su do tada bili u
znatnoj meri zastupqeni u tim strukturama. Sa mesta na~elnika
SUP-a Daruvar tada je smewen Loli} Ranko, a na wegovo mesto do{ao je Gatari} Ivan, koji je prethodno radio u SUP-u u Krièvcima. Na mestu komandira nalazio se Baweglav Qubo, a zamenik komandira je bio Jare{ Zlatko. Jare{ je, po izbijawu ratnih sukoba u
Hrvatskoj bio smewen, ali se kasnije dokazao i sada se nalazi na
mestu komandira SUP-a u Grubi{inom Poqu. U drugoj polovini
1991. godine i tokom 1992. godine, u miliciju su primani ekstremni
331
pripadnici HDZ-a, koje je upu}ivalo Ministarstvo vojske Republike Hrvatske. Ova lica su imala zadatak da drè na oku stare radnike SUP-a i ujedno preduzimaju specijalne akcije prema licima
srpske narodnosti. Oni su se isticali brutalno{}u i fizi~kim
maltretirawem Srba, {to je u vi{e slu~ajeva rezultiralo i likvidacijama.
U Daruvaru prvi ozbiqniji atak na Srbe dogodio se 29. 12. 1991.
godine, kada su pripadnici ZNG-a uhapsili 34 lica srpske narodnosti radi traèwa razmene sa JNA sa zarobqene svoje ekstremiste.
Tom prilikom bio je uhap{en i izvor. Komandant hrvatske vojske
koji je vodio ovu akciju bio je \uro De~ak, general bojnik iz Virovitice. Nakon nekoliko dana provedenih u zatvoru, po nalogu De~aka upu}ena su dvojica od uhap{enih talaca prema poloàjima JNA
sa ultimativnim zahtevom za momentalno osloba|awe svih uhap{enih hrvatskih vojnika ili }e u protivnom taoci u Daruvaru biti
streqani. Za ovaj zadatak odabrani su Loli} Ranko i Novakovi} Borivoj. Kako se isti u odre|enom vremenu nisu vratili, po istom zadatku su upu}eni izvor i Popara Jovo. Nakon stizawa do poloàja
JNA, oni su predali pisani ultimatum vezno za daqe postupawe sa
taocima. Po{to su Loli} i Novakovi} odbili da se vrate na hrvatsku teritoriju, izvor je sa Poparom prihvatio da se vrati sa odgovorom na teritoriju pod kontrolom hrvatske strane.
Nakon povratka, iste je sa~ekala patrola hrvatske vojne policije, koji su ih vezali i sproveli do prvih poloàja nakon ~ega su dobili uputstvo da iste zajedno sa odgovorom sprovedu kod brke. Tada se odnos prema izvoru i Popari vidno promenio, bili su ponu|eni kafom, nakon ~ega su slu`benim yipom dovedeni kod \ure De~aka. Isti ih je pohvalio za hrabro i lojalno dràwe i pustio ih da
slobodno odu ku}i. Nakon 15 dana, u izvorovu ku}u do{la je patrola
milicije zahtevaju}i od istog da po|e sa wima na informativni razgovor.
Po dolasku u policijsku stanicu, izvor je zatekao Popara Jovu.
Dok su ~ekali na razgovor, nai{ao je Turkovi} Stjepan, radnik SDB
Bjelovar, koga je izvor odranije poznavao, jer su slu`beno sara|ivali. Isti je Popari zamerio za uspostavqawe nekih telefonskih linija licima srpske narodnosti, a potom se obratio izvoru re~ima:
îm ste sumwivi armiji interesantni ste i nama. Kasnije je izvor
saznao da se srpska strana prilikom razmene interesovala za sudbinu wega i Popare nakon povratka na hrvatsku teritoriju i traìli
su ih u razmeni. Na te okolnosti sa istima je obavqen informativni razgovor od starne radnika SUP-a Daruvar [mit Slavka. Nakon
332
razgovora, izvor i Popara su vra}eni me|u 29 lica u zatvoru namewenih za razmenu.

Prilikom razmene, koja je dugo odlagana zbog masakra Srba u
Pakra~koj Poqani, izvor je izrazio èqu da ostane u Daruvaru, {to
mu je i dozvoqeno i od tada do pre dva meseca nije uznemiravan od
strane hrvatskih vlasti. Ta~nije, 11. 7. 1994. godine, u Daruvaru je ubijeno {est lica hrvatske narodnosti za {ta su optuèni Srbi. Tada je
podignuta hajka na lica srpske narodnosti i svakodnevno su vr{ena
hap{ewa, pretresi ku}a i maltretirawa ovih lica. Izme|u ostalog,
patrola milicije je do{la u ku}u izvora zahtevaju}i od istog da im
iznese svoj alibi za pomenuti dan kada se desilo ubistvo, zapretiv{i mu da }e u protivnom biti uhap{en. Po{to im je izvor pokazao
putnu ispravu, iz koje se nedvosmisleno videlo da se on toga dana nalazio u NR Ma|arskoj, pomenuti su odustali od daqih isle|ivawa
obe}av{i da }e se nakon provere podataka vratiti. Istragu u vezi
ovog ubistva je vodio Hodak Nikola, rodom sa Plitvica, ina~e radi
se o tri brata, koji poti~u iz krvave usta{ke porodice. Nikolin
brat Drago je bio me|u prvim ekstremistima u Daruvaru i kao takav
bio je zamenik komandanta usta{kih specijalaca Maleka, koji je do{ao sa tim zadatkom iz emigracije, a koji je kasnije likvidiran. Tre}i brat, Ivica Hodak, tako|e je bio dobrovoqac u ZNG.
U daqem razgovoru izvor nam je izneo da su dolaskom HDZ-a na
vlast u Hrvatskoj po mestima naseqenim srpskim ìvqem formirani mesni odbori SDS-a, sa ciqem organizovawa i odbrane od nadolaze}e nacionalisti~ke euforije HDZ-a. U Daruvaru je predsednik
Mesnog odbora SDS-a bio Stevo Ratkovi}, zamenik je bio êdo
Uskokovi}, a sekretar Vuki} Veqko. Ratkovi} je, kao prosvetni radnik optere}en kompleksima, bio nedorastao ovom zadatku. Uskokovi}, kao sitni kriminalac koji je iskoristio ovu situaciju i na preprodaji oru`ja, kao ratni profiter, zaradio bogatstvo, i sada se nalazi u Beogradu, dok je Vuki} bio premalo zainteresovan za ovakvo
politi~ko angaòvawe i zbog toga su na~inili niz gre{aka. Izme|u ostalog, prilikom odlaska iz Daruvara zaboravili su kompletne
spiskove ~lanstva SDS-a u ku}i Vuki}a, koje su pripadnici ZNG-a
nakon pretresa prona{li i odmah preduzeli drasti~ne mere prema
tim licima. Zbog toga je momentalno bez posla ostalo preko 120 lica srpske narodnosti, neki od wih su zavr{ili u zatvoru, a ve}ina
ostalih su bili primorani da pobegnu iz Daruvara ne stigav{i da
reguli{u svoju imovinu.
Dolaskom HDZ-a na vlast, u Daruvaru je na mesto predsednika
Mesnog odbora HDZ-a do{ao advokat Majcen Branko, wegov zamenik
333
je bio Knapi} @eqko, biv{i direktor RO Kamena Sira~, a tajnik

je bio [tefanovi} Tomo, zaposlen u vodoprivredi u Daruvaru. Sada
se nijedan od wih ne nalazi na poloàju. Majcen radi u op{tini Daruvar kao pravobranilac, [tefanovi} u odjelu za op{tu upravu, dok
se Knapi} vratio na staro radno mesto.
Od ekstremista u Daruvaru, izvor navodi jo{ slede}a lica:
Ament @eqko, sada{wi potpredsednik Mesnog odbora HDZ-a,
ina~e obave{tajni oficir hrvatske vojske.
Farka{ Miroslav, biv{i direktor specijalne {kole, a sada
potpredsednik op{tine Daruvar. Za vreme ratnih sukoba isticao se
ekstremnim postupawem prema licima srpske narodnosti.
Jurjevi} Nikola, bio zapovednik daruvarske brigade hrvatske
vojske.
Fazli}, komandant domobranskih jedinica hrvatske vojske,
ina~e biv{i komandant {taba TO.
âstek Josip, Galini} Josip, Peter Mirko i Jeli} Zlatko,
pripadnici obave{tajnog odeqewa hrvatske vojske u Daruvaru.
Guberini} Miroslav, koji je nekad radio u Sekretarijatu NO,
sada ~asnik hrvatske vojske.
Mio~ Vinko, {ef pobo~nog krila domobranskih jedinica iz
Daruvara.
Filipovi} Milan, radio u [tabu NO, a izbijawem ratnih sukoba bio organizator i ustrojiteq mesnih {tabova domobranskih
jedinica, dok se sada nalazi na poloàju visokog ~asnika hrvatske
vojske.
Kad je u pitawu ustrojstvo hrvatske vojske, izvor napomiwe da
postoje redovne operativno-takti~ke i gardijske jedinice kao profesionalna vojska, potom domobranske jedinice, koje drè punktove po mestima i vr{e redovne kontrole i koje su pod platom, i dobrovoqa~ke jedinice namewene za izvr{avawe posebnih ratnih zadataka koje se upu}uju na ratom obuhva}eno podru~je. U wih se ukqu~uju ekstremisti i strani pla}enici uz nov~anu nadoknadu od 300
DEM za vojnika. U ove jedinice je bio ukqu~en i izvorov kom{ija
Fotek Miroslav, kao artiqerac, sa kojim je izvor imao ~estih verbalnih duela.
Kad je u pitawu sada{wa bezbednosna situacija u Hrvatskoj, izvor napomiwe da su Hercegovci preuzeli u potpunosti sve rukovode}e poloàje u vlasti, po~ev od ùpanijskih pa do ministarskih.
Ina~e, hercegova~ki klan je izuzetno povezan i kompaktan i ne dozvoqavaju pristup drugim kadrovima. Oni drè i predsednika Frawu Tu|mana finansijskim ustupcima, s obzirom da su dozvolili da
334
porodica Tu|man bude finansijski najbogatija u Hrvatskoj i jedna

od imu}nijih evropskih porodica. Tako je mla|i Tu|manov sin Mato vlasnik deoni~arskog dru{tva, koje je prvobitno osnovao HDZ
radi uvoza oru`ja u Hrvatsku, a sada ovo preduze}e drì monopol
spoqne trgovine Hrvatske gde se slivaju ogromna devizna sredstva.
Stariji Tu|manov sin Miroslav, promovisan je u generala i na~elnik je hrvatske obave{tajne slu`be. Tu|manova k}erka Nevenka je
vlasnik lanca fri-{opova i specijalnih prodavnica pod okriqem
dràvnih organa, koja drì monopol u ovoj oblasti. Tu|manov unuk
je vlasnik uvozno-izvozne firme za transfer visoke kompjuterske
tehnologije, dok se pod Tu|manovom neposrednom kontrolom nalazi
fond Zrinski Frankopan u koji se slivaju dobrovoqni prilozi iz
inostranstva.
Poku{aj razbijawa HDZ-a, koje su izveli Manoli}, Mesi} i Degolicija je u stvari bio poku{aj suprotstavqawa hercegova~koj liniji u vlasti koji o~ito nije dao èqene rezultate, s obzirom da se
Tu|man priklonio Hercegovcima.
U sada{wem trenutku, hrvatska vlast se suo~ava sa izazovom vojnog intervenisawa u tzv. UNP-a zonama, odnosno srpskim krajinama, zbog ~ega trpi ogroman pritisak javnosti, a da u vezi toga o~ito
nema dovoqnu me|unarodnu podr{ku i vojno nije spremna za takvu
intervenciju.
3.
\uro De~ak general bojnik hrvatske vojske iz Virovitice.
Turkovi} Stjepan radnik ureda za za{titu Ustavnog poretka
Republike Hrvatske iz Daruvara.
Holdak Nikola radnik MUP-a Republike Hrvatske iz Daruvara.
Ament @eqko obave{tajni oficir hrvatske vojske iz Daruvara.
Jurjevi} Nikola zapovednik daruvarske brigade hrvatske vojske.
Filipovi} Milan ~asnik hrvatske vojske.
Futak Miroslav pripadnik specijalnih dobrovoqa~kih jedinica hrvatske vojske.
4.
Sa izvorom je dogovoreno da nakon provere navedenih podataka
po potrebi obavimo ponovni razgovor, u ciqu produbqavawa dobijenih podataka i prikupqawa novih bezbednosno interesantnih saznawa.
335
5.
Treba napomenuti da je izvor, kao dugogodi{wi radnik SUP-a
Daruvar, sa prilikama neposredno pre i za vreme ratnih sukoba na
podru~ju Daruvara upoznat. U toku razgovora pruìo je punu samoinicijativnost u oceni bezbednosnih prilika na ovom podru~ju.
Izvr{i}emo potrebna proveravawa dobijenih podataka i po potrebi sa izvorom obaviti novi razgovor na navedene okolnosti.
Ra|eno u 4 primerka.
Dostavqeno:
2 h MUP R. Srbije Resoru DB Iuprava
1 h u dosije OI Pako
1 h op. radniku.
Operativni radnik,
Miroslav Boì}
MDLXXIX
Republika Srbija
RDB II uprava
Na~elniku F. Simatovi}u
Beograd
Predmet: Dobroslav Paraga
U vezi sa zahtevom Gli{i} Ilije, predsednika Srpskog nacionalnog saveza Australije, upu}enog MIP RSK u Beogradu, povodom
zahteva Paraga Dobroslava za dobijawe australijske vize, dostavqamo vam slede}e saznawe za Paragu:
Paraga Dobroslav, ro|en 9. 12. 1960. godine u SO Maksimir, Zagreb, jo{ kao student prava u Zagrebu 1980. godine, zapo~eo je neprijateqsku delatnost protiv SFRJ u smislu kaqawa wenog ugleda u
svetu predstavqaju}i je kao staqinisti~ku zemqu.
Pored ovog opozicionog politi~kog delovawa, Paraga ve} tada
stupa u vezu sa teroristi~kim organizacijama usta{ke emigracije,
kao {to su Hrvatske oruàne snage (HOS) vojni deo Hrvatskog
oslobodila~kog pokreta (HOP) na ~elu sa Se~en Vladimirom,
oficirom kvislin{ke dràve Hrvatske iz Drugog svetskog rata,
koju je stvorio Tre}i Rajh na ~elu sa Antom Paveli}em i Hrvatskim dràvotvornim pokretom (HDP) na ~elu sa [tedul Nikolom,
~iji su pripadnici izveli vi{e teroristi~kih akcija na podru~ju
336
tada{we SFRJ, [vedske, SAD i Nema~ke, kojom prilikom je izgubilo ìvot vi{e lica. Za svoju aktivnost Paraga je 1981. godine bio
pravosna`no osu|en od strane Vrhovnog suda SR Hrvatske na 5 godina zatvora od ~ega je izdrào 4 godine.
Tokom izdràvawa kazne i nakon izlaska na slobodu, Paraga ne
prestaje sa antidràvnom aktivno{}u zagovaraju}i radikalne teroristi~ke oblike borbe protiv tada{we vi{enacionalne dràve
SFRJ, uz raspirivawe me|unacionalne mr`we uglavnom uperene
protiv Srba i drugih naroda.
Pred izbijawe ratnih sukoba u biv{oj SFRJ, u vreme kada jo{
postoji celovita federalna dràva, Paraga zajedno sa poznatim teroristom Bari{i} Mirom (ubica ambasadora SFRJ Vladimira Rolovi}a u Stokholmu 1971. godine) organizuje kampove za obuku paravojnih formacija u Hrvatskoj, koje su tokom rata na podru~ju Republike Hrvatske po~inile najteè zlo~ine prema srpskom ìvqu.
Pripadnici ovih formacija, pod nazivom Hrvatske oruàne snage
(HOS), koji je preuzet iz Drugog svetskog rata i tada{we NDH, izvr{ili su tokom marta 1991-1993. godine, ubijawe zarobqenih Srba
èna i dece na posebno bezobziran i svirep na~in.
Paragina stranka, Hrvatska stranka prava (HSP), posebno wen
vojni deo HOS i daqe praktikuje najteè oblike progona i etni~kog ~i{}ewa srpskog ìvqa sa prostora sada{we Republike Hrvatske koju je me|unarodna zajednica priznala. Da HSP na ~elu sa Paragom po~iva na usta{koj ideologiji i platformi delovawa ilustruju i primeri, {to je HSP za rukovodioce svojih informativnih
ureda u Kanadi i Australiji postavila potomke ratnih zlo~inaca
iz Drugog svetskog rata Ante Paveli}a i Fabijana Lovokovi}a. Tako informativni ured u Kanadi vodi unuka Ante Paveli}a P{eni~nik [eridan Ivana, a u Australiji, k}erka Lovokovi} Fabijana Vesna.
Na~elnik III uprave,
Milosav Viloti}
MDLXXX
Centar RDB Uìce
III
79 043
337

Izve{taj o primeni adhocPS-a nad Milanovi} Dafinom hotel îgota, Zlatibor
Na osnovu odobrewa na~elnika CRDB Uìce, str. pov. br. 1441,
od 10. 8. 1994. godine, nad Milanovi} Dafinom, vlasnicom Dafiment banke u Beogradu, a shodno nalogu III uprave RDB MUP-a RS
(depe{a br. 2357 od 10. 8. 1994. godine) primewena je mera adhoc PS
u trajawu od 11. 8 26. 8. 1994. godine u rezidenciji hotela îgota
(spojeni apartmani 324 i 326) na Zlatiboru. Sve vreme boravka, imenovana je operativno pokrivana od strane CRDB Uìce. Kao weni
gosti u istom hotelu boravili su: Pavlovi} An|a, izvr{ni direktor Dafiment banke iz Beograda, sa muèm Pavlovi} Milanom, a
koristili su sobu 320 istog hotela. Uz Dafinu Milanovi}, kao li~no obezbe|ewe, sve vreme bili su Er~i} Goran i Baki} Neboj{a u
sobi 318 i Jankovi} Milan, koji je boravio u rezidenciji sa Milanovi} Dafinom.
Na Zlatibor, Dafina je sa obezbe|ewem do{la vozilima peò
306, registarske oznake 30-E-115, mercedes kupe, registarske
oznake BG 700-500 i mercedes, registarske oznake 44-E-104.
U toku boravka, Dafina je zlatiborski hotel îgotu napustila 14. 8. ove godine u 10 ~asova, zajedno sa svojim telohraniteqiem,
Er~i} Goranom, navode}i kao razlog hitan boravak u Beogradu, radi
razgovora sa predstavnicima grada Beograda, Vlade Republike Srbije i rukovodiocima MUP-a Republike Srbije u Beogradu. U Beogradu je ostala do 18. 8. kada se vratila na Zlatibor (o navedenom je
blagovremeno telefonom obave{ten centar RDB Beograda pr.
operativnog radnika).
Na Zlatiboru, u restoranu hotela îgota, Dafina Milanovi}
je 23. 8. ove godine, u vremenu od 10-10,30 ~asova, ostvarila bezbednosno interesantan kontakt sa Radowi} Bo{kom, zvanim Bole iz Uìca i Slavkom Stefanovi}em, navodno li~nim a|utantom dr Radovana Karayi}a, predsednika Republike Srpske. Razgovor su vodili
utroje i nije nam poznat predmet istog (o istom ste obave{teni na{om depe{om br. 1530 od 23. 8. ove godine).
U dane boravka Dafine Milanovi} na Zlatiboru, istu je u dva
navrata posetila izvr{na direktorka Dafiment banke iz Beograda, @ivkovi} Branka i izvesni Rade (prezime nepoznato) i Rajh Slobodan, tako|e predstavqen kao izvr{ni direktor navedene banke.
Na Zlatiboru su se zadràvali do jedan dan sa no}ewem. Predzadwi
dan boravka (25. 8) do{la je Dafinina }erka Olivera sa suprugom
338
Goranom u pratwi telohraniteqa Slavoquba Novakovi}a, sa Kipra.

Isti su se vratili sutradan u Beograd uz napomenu da }e od srede (31.
8. 1994) do}i na Zlatibor i da }e boraviti 7 dana na odmoru.
Dana 26. 8. 1994, oko 11,30, Dafina Milanovi} je napustila Zlatibor, zajedno sa svojim gostima i li~nim obezbe|ewem, a gore navedenim vozilima (o ~emu je blagovremeno telefonom upoznat Centar
RDB Beograd, radi wenog operativnog prihvatawa).
Pisano u 2 primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP RS III
1 h ovom centru
Operativni radnik,
Radenko Novakovi}
MDLXXXI
Republika Srbija
Slu`bena bele{ka
Dana 29. 8. 1994. godine, susreo sam Branka Marjanovi}a (Benkovac) potpredsednik SDS-a svih srpskih zemaqa (Karayi}evci). U
razgovoru, Marjanovi} je istakao da je, kao ~lan Glavnog odbora
SDS-a, prisustvovao nedavno odrànom mitingu u Bawaluci. Tom
prilikom sa wim su razgovarali Radovan Karayi} i Mom~ilo Kraji{nik, interesuju}i se za genezu osnivawa SDS-a u Bosanskoj Krajini (septembar 1990) i grupu osniva~a Vojislav Kupre{anin, Vojislav Br|anin, Radoslav Vuki} koji su bliski sa Milanom Babi}em.
Babi} i wegova stranka SDS Krajine nisu dali podr{ku ujediwewu RSK i RS u parlamentu Republike Srpske Krajine.
Tokom nedavnog boravka Karayi}a i Kraji{nika u Kninu, SDS
svih srpskih zemaqa organizovao je tribinu u mestu Kistawe, na kojoj je Kraji{nik govorio o potrebi ujediwewa.
Kistawe je, kao sedi{te Bukovice, jo{ od 1990. godine upori{te
Milana Babi}a.
U parlamentu RSK, SDS svih srpskih zemaqa ima 24 poslanika
i tre}a je stranka po broju mandata. Od nekada{weg rukovodstva
SDS-a u vreme profesora Ra{kovi}a u sada{wem rukovodstvu SDS339
a svih srpskih zemaqa su ~lanovi Glavnog odbora Branko Marjanovi}, Radoslav Tawga, Mile Paspaq.
Marjanovi} je, tokom razgovora istakao da je Milan Marti}
potpuno blokiran u radu od strane lica bliskih Borislavu Mikeli}u.
Posebno je naglasio da se sprema da razgovara sa Marti}em oko
novonastale situacije. Isti~e da je pro{le sedmice (pre referenduma) bio na sastanku glavnog odbora SDS-a na Palama i da je od Velibora Ostoji}a ~uo da je Marti} predvi|en za otpis, te da }e biti zamewen sa Mikeli}em!
Napomena:
Branko Marjanovi} je blizak sa Dobricom ]osi}em i Dragoqubom Mi}unovi}em jo{ od pre rata (1990. godine).
Ceo radni vek (32 godine) proveo je u Radio Zadru. Rat 1990. godine zatekao ga je na funkciji urednika programa. U~estvovao u
osnivawu SDS-a 1990. godine. Bio potpredsednik stranke. U sukobu
Ra{kovi} Babi} dao podr{ku Ra{kovi}u. Jedan od osniva~a Srpske op{tine Zadar, zalagao se, 1991. godine, za formirawe Zadarskog odreda od Srba stanovnika Zadra.
U prijateqskim odnosima sa Radomirom Smiqani}em (SDS za
Srbiju).
U Beogradu }e boraviti do kraja sedmice, a potom se vra}a u Benkovac.
Dostavqeno:
na~elniku uprave
operativnom radniku
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MDLXXXII
Centar RDB Ni{
Ekstremizam
73-019
1. 9. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
Stojanovi} Petronije, zvani Zorkin, OO po ekstremizmu kod
CRDB Ni{, zakazao je sastanak najeminentnijih pripadnika Rav340
nogorskog porketa koji }e se sadràti u prostorijama PP TS,

vlasni{tvo Tomi} Sini{e iz sela Dragocvet, op{tina Jagodina, sa
po~etkom u 10 ~asova.
Navedeni sastanak ima pripremni karakter i predstavqa uvodnu fazu uo~i sednice Glavnog odbora, koja }e se odràti u Beogradu
u prvoj polovini septembra meseca o.g.
Ina~e, Stojanovi} je do detaqa razradio tok i pojedinosti dnevnog reda (o ~emu je informisano na{om Slu`benom bele{kom sp.
br. 2782 od 12. 8. 1994. godine) isplanirav{i, pri tom, formirawe
raznih odbora i tela, a tretira}e se i pitawe raskola u samom vrhu
pokreta.
Skupu }e prisustvovati oko tridesetak ~lanova Ravnogorskog
pokreta, tj. iz svakog Okru`nog odbora predsednik, potpredsednik
i jedan delegat.
Na sastanak je pozvao: Govedarovi} Predraga, zvanog Pega, Milo{evi} Radomira, zvanog êda, \uri} Antonija, Todorovi} Dragoja, svi iz Beograda, Jovanovi} Dragana iz Kru{evca, ]irovi} Slobodana iz Kragujevca, Cileta N. iz Qiga i Radosavqevi} Vladana iz
Vaqeva, koga je zaduìo da pozove predstavnike iz [apca, â~ka,
Loznice, Lazarevca i Uìca.
Iz Ni{a sastanku }e, pored Stojanovi}a, prisustvovati Veqkovi} Rodoqub, zvani Ro|a, Mladenovi} Radomir, zvani âruga i
Aran|elovi} Dragoslav, zvani Beli.
Prema najnovijim operativnim saznawima, Govedarovi} Predrag, zvani Pega, iz Beograda izrazio je nezadovoqstvo najavom prisustva odre|enih lica, pre svega sa podru~ja Beograda, a u prvom redu prisustvom Antonija \uri}a i Milo{evi} Radomira, zbog wihove opstrukcije u dosada{wem radu RP.
Smatra da sastanku treba da prisustvuju predstavnici okru`nih
odbora koji su nezadovoqni dosada{wim radom Glavnog odbora na
~elu sa Radomirom Milo{evi}em.
Ocewuje da sastanak ima privatni karakter i da odstupa od ranije postignutih dogovora, kada je precizirano da je potrebno da se
svi odbori suprotstave rukovodstvu RP.
U tom ciqu, kontaktirao je neke od pozvanih ~lanova (Radosavqevi} Vladana, Jovanovi} Dragana) radi dobijawa li~ne podr{ke,
odnosno bojkota zakazanog sastanka.
Ovakav stav Govedarovi} je zauzeo, pre svega, zbog li~nog sukoba
sa \uri} Antonijem i Milo{evi} Radomirom, kao i zbog sve izraènijih liderskih ambicija. Povodom ovakvog razvoja doga|aja,
Stojanovi} je pod pritiskom Govedarovi}a odlu~io da otkaè pozi341
ve \uri}u i Milo{evi}u, a sve u pravcu o~uvawa jedinstva pokreta

i smewivawa R. Milo{evi}a.
Dobijeni podaci ukazuju da je evidentan raskol u vrhu RP i da je
Stojanovi} imao ulogu i nameru da na zakazanom sastanku pomiri suprotstavqene strane. Me|utim, pod uticajem Govedarovi}a, odstupio je od ranije zami{qene ideje i odlu~io da se odrì stanak predstavnika Okru`nih odbora bez prisustva navedenih lica iz Beograda.
U narednom periodu, primenom raspoloìvih mera i radwi
RDB, sagledava}e se delatnost Stojanovi}a, pre svega u vezi odràvawa najavqenog sastanka i sednice GO, kao i wegovo daqe angaòvawe na planu formirawa, ja~awa i delovawa Ravnogorskog pokreta.
Kucano u 3 primerka
1 prim. RDB MUP RS I uprava
1 prim. Centar RDB Ni{ OO P. Stojanovi}
Saglasan,
pomo}nik na~elnika Krasomir Risti}
Operativni radnik,
Qubi{a Milosavqevi}
MDLXXXIII
Ministarstvo unutra{wih poslova RS
Resor dràvne bezbednosti V uprava Beograd
U prilogu akta dostavqamo Slu`benu bele{ku o informativnom razgovoru sa podacima koji se odnose na aktivnost hrvatskih i
srpskih ekstremista na podru~ju âpqine.
Miroqub Vukadinovi}
Centar resora DB
III uprava hrvatski ekstremizam
5-072
5. 9. 1994. godine
Kraqevo

I
Zurovac Bo{ko, ro|en 2. 8. 1936. godine u selu Grabovina, op{tina âpqina, od oca Jove i majke \ur|e, Jugosloven, penzioner, izbe342
glica, sa stanom u Kru{evcu ulica Kara|or|eva broj 7, naseqe Bagdala III.

Razgovor obavqen na inicijativu izvora dana 29. 8. 1994. godine,
u vremenu od 9 do 10 ~asova, u prostorijama RDB u Kru{evcu.
Sa izvorom je ranije kontaktirano.
II
Podaci se odnose na delovawe hrvatskih ekstremista na teritoriji op{tine âpqina.
U Razgovoru sa izvorom, isti nam je izneo podatak da je Pavlovi} Slavo, vlasnik kafi}a i privatne mesare u âpqini, prvi opalio projektil iz topa, na kasarnu Miro Popara u âpqini. Nakon
toga, Slavo je postao i komandant jedne jedinice. Ina~e, u predratnom periodu Slavo je bio jedna od veza za dopremawe oru`ja iz Nema~ke, gde je bio na privremenom radu i bavio se drugim sumwivim
poslovima za potrebe hrvatskih ekstremista.
Izvor je ukazao na zlo~ina~ko delo Jaki{a Pi{e iz âpqine,
koji je hladnokrvno ubio Elezovi} Nevenku, tako {to je na wen prozor bacao kamen~i}e, a kad se ona pojavila rafalom iz automatske
pu{ke li{io je ìvota.
Zbog toga {to je Srbin, izvor je privo|en i saslu{avan u ~apqinski zatvor, ~iji je upravnik Previ{i} Boko, nekada{wi konobar.
Pre nego {to je odveden na saslu{awe u âpqinu, Zurovac je bio priveden u zatvor u selo Grabovina, op{tina âpqina, sme{ten u nekada{wem vojnom objektu. Zapovednik tog zatvora bio je Ivankovi} N.,
koji je ujedno obavqao i funkciju komandanta vojne policije.
Govore}i o licima srpske nacionalnosti koja su pristupila
oruànim vojnim snagama Hrvatske, izvor je ukazao na slede}a lica:
Zurovac Mile, od oca Bogosava, radnik UNIS-a, pripadnik je
HVO-a;
Zurovac Risto, od oca Dimitrija, po zanimawu trgovac, pripadnik je HVO-a;
Zurovac Du{an, od oca Dimitrija, po zanimawu varioc, pripadnik je HVO-a;
Zurovac Nenad, zvani Ke{o, pripadnik HVO-a.
Sva pomenuta lica su iz sela Grabovina, op{tina âpqina, gde
su i stalno nastawena.
III
Pavlovi} Slavo, star 36 godina, visok 173 cm, crn, kratko pod{i{an, vlasnik kafi}a i mesare u âpqini, bio na privremenom
radu u Nema~koj;
343
Jaki{a Pipa, star 30 godina, krupan, }elav, plav, ìveo u âpqini u ulici Oslobo|ewa;
Previ{i} Boko, star 42-43 godine, visok 170 cm, pun ogrebotina po licu, sa zelenim o~ima, nekada bio konobar, sada upravnik zatvora u âpqini;
Ivankovi} N. star 35 godina, plav, nièg rasta, upravnik zatvora u selu Grabovina kod âpqine i komandant vojne policije u
istoimenom selu;
Zurovac Mile, od oca Bogosava, star 37 godina, krupan, plav,
studirao pravni fakultet, radio u UNIS-u;
Zurovac Risto, od oca Dimitrija, star 40 godina, trgovac iz
Grabovine kod âpqine;
Zurovac Du{an, od oca Dimitrija, star 42 godine, varioc u
preduze}u Kablovi, ìvi u Grabovini kod âpqine;
Zurovac Nenad, zvani Ke{o, star 33 godine, zanatlija u preduze}u Dalekovodi, ìvi u Grabovini, op{tina âpqina.
IV
Osim obavqenog razgovora sa izvorom druge mere i radwe nisu
preduzimane.
V
Izvor je instruisan da u razgovoru sa svojim ro|acima i prijateqima produbi saznawa i do|e do novih u vezi aktivnosti pojedinih hrvatskih ekstremista. Tako|e, dat mu je zadatak da prikupi nova saznawa o licima srpske nacionalnosti koja su pripadnici HVO,
o wihovoj eventualno zlo~ina~koj i drugoj aktivnosti.
Mi{qewa smo da sve podatke iz bele{ke treba ustupiti organima bezbednosti Republike Srpske, radi daqeg kori{}ewa.
Kucano u 4 primerka
2 h ovom Centru
Operativni radnik
Jovan Jovanovi}
MDLXXXIV
Republika Srbija
344
Br.
Informacija
o kontaktu Milana Marti}a i Vojislava [e{eqa
Pre dve sedmice, predsednika RSK Milan Marti} je iz Zvornika, gde je imao susret sa rukovodstvom RS Karayi}em i Koqevi}em,
zamolio Vojislava [e{eqa da se susretnu. Na predlog [e{eqa, susret je organizovan u Loznici, u ku}i Novaka Simi}a poslanika
Savezne skup{tine (radikala) kojem je [e{eq kum. Pri susretu,
Marti} je od [e{eqa traìo podr{ku u ru{ewu Borislava Mikeli}a predsednika Vlade RSK. [e{eq mu je obe}ao podr{ku.
Napomena: Izvor informacije je prisustvovao susretu.
Dostavqeno:
na~elniku uprave
op. radniku
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MDLXXXV
MUP Srbije RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
17. 9. 1994. godine
Fond PD1
Broj snimaka: 4
Centar RDB Ni{
Ekstremizam
73 027
17. 9.1994. godina
Izve{taj o rezultatima primene OTM PS

Na osnovu odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije
broj 129/94 od 2. 4. 1994. godine kojom se nalaè OTM PS u prosto345
rijama Ratnog {taba S^P-a, koje koristi Vaki} Branislav, OO kod

CRDB Ni{ po ekstremizmu, u periodu od 12. 9. 1994. do 16. 9. 1994. godine dobijena su slede}a bezbednosno interesantna saznawa.
Dana 12. 9. 1994. godine, nakon objavqivawa teksta u dnevnom listu Borba u kojem Vaki} u intervjuu datom novinariki Zorici
Miladinovi} iz Ni{a, napada MUP Republike Srbije i organe vlasti, Vaki}a je telefonom zvao Vojislav [e{eq, ali je on izbegavao
kontakt sa wim, pla{e}i se wegove reakcije povodom tog teksta.
Me|utim, 14. 9. 1994. godine, u telefonskom razgovoru [e{eq je pohvalio Vaki}a za wegov intervju listu Borba, re~ima juri{ na organe vlasti.
Tom prilikom [e{eq je Vaki}u dozvolio da takav intervju da i
televiziji Studio B iz Beograda. U istom razgovoru [e{eq je Vaki}u rekao da je tog dana u prostorijama SRS imao kontakt i razgovor sa {panskim diplomatom. Prema ranijem dogovoru, sa novinarkom Zoricom Miladinovi} a na zahtev televizije Studija B zbog
interesovawa i animirawa javnosti koje je tekst objavqen u Borbi
imao, Vaki} je, dana 15. 9. 1994. godine, u prostorijama Ratnog {taba
S^P u Ni{u, pomenutoj novinarki pred TV ekipom Studio B dao
slede}i intervju u trajawu od 6 minuta:
Imate li dokaza da ste zajedno sa MUP-om Srbije, uz pomo}
srpskih vlasti odlazili na rati{ta?
Kako da ne, na skelanskom rati{tu mi smo, sara|ivali sa
MUP-om Srbije, ta~nije sa specijalnim snagama MUP-a Srbije.
Imali smo obu~ni centar na Tari, to jest MUP Srbija je imao i zajedno sa wima dejstvovali smo na teritoriji Republike Srpske. Vi{e od 400 qudi prodefilovalo je zadwih mesec dana zajedno sa specijalnim snagama. Na po~etku na{ih dejstava mi smo bili pod stare{instvom TO skelana, kasnije bili smo pod MUP-om, mi smo ih zaduìvali naoruàwe kod MUP-a Srbije. Ja imam kod sebe dokaz da
smo zaduìvali i naoruàwe i opremu za ratna dejstva u Srpskoj Republici. Kasnije, na razaduèwu ja sam predao vi{e minobaca~a koje sam zarobio ispred Srebrenice MUP-u Srbije. Kao ratni plen, ja
sam zna~i predavao to zarobqeno naoruàwe kao i naoruàwe koje
sam zaduìo kod MUP-a Srbije.
Jeste li sara|ivali sa VJ?
Tako|e, jo{ u po~etku ratnih dejstava mi smo sara|ivali sa vojkom, prvo JNA jo{ u Slavoniji, posle sa JA, ta~nija u zapadnoj Slavoniji, gde je bio glavnokomanduju}i general Nikola Uzelac. Kasnije na vukovarskom rati{tu gde smo imali 450 boraca, {to oni i danas negiraju.
346
Jeste li se obu~avali u nekim vojnim kasarnama?

Obu~avali smo se na Bubaw potoku u Beogradu i kasarni 4.
juli u Beogradu. Vi{e hiqada dobrovoqaca i ~etnika je za vi{e od
6 meseci bilo {to obu~avano, naoruàno, pod uniformama i prebacivano na ratna podru~ja.
Tvrdite da vas sada pripadnici MUP-a, sa kojima ste zajedno
ratovali, progawaju?
Pa nave{}u primere pozivawa na informativne razgovore,
omalovaàvawe na{ih dobrovoqaca, maltretirawe i otpu{tawe sa
posla. Nave{}u primer op{tine @itora|a gde je grupa dobrovoqaca hap{ena, zatim obijawe na{ih prostorija u Ni{u vi{e puta, gde
je jednom ba~ena bomba. Ja sam intervenisao, traìo od na~elnika
SUP-a da se utvrdi ~iweni~no stawe, da se kaè ko je ali ni do danas nisam dobio izve{taj. Tako|e, jedan na{ dobrovoqac je maltretiran, tu~en, koji je kasnije izvr{io samoubistvo, Mitrovi} Slavi{a. Posle sahrane objavqena je vest da je samoubistvo izvr{io u alkoholisanom stawu i da je kod wega prona|ena ve}a koli~ina oru`ja, {to nije ta~no. Da li vi vidite kako se vlast odnosi prema nama,
prema srpskim patriotama, koji su se borili i bori}e se i pomagati srpski narod i daqe, i mi ne}emo da obustavimo slawe dobrovoqaca, jer na{em narodu je potrebna pomo} kako u RS tako i RSK.
Mislite li da bi ipak na kraju svega neki dobrovoqci mogli
da budu progla{eni za ratne zlo~ince?
Znate {ta, ako bi neko morao da bude ratni zlo~inac, to bi morao da bude gospodin Milo{evi}, jer je on kazao da se mi borimo zajedno sa vojskom, da nismo nikakva paravojska, niti }emo to biti,
zna~i glavni krivac za to bi}e Slobodan Milo{evi} i ova vlast.
Da li vi li~no trpite neke posledice od policije ili vlasti?
Kako da ne, nave{}u primer u pro{loj godini gde je kod mene u
stan, kao poslanika, upadala policija bez naloga za pretres. Poslani~ki imunitet nije wima bio vaàn. Kad tako rade sa poslanikom,
kako tek rade sa ostalim dobrovoqcima.
Protiv mene je podignuta optu`nica u Prokupqu da sam, navodno, doneo oru`je sa rati{ta, u pro{loj godini, a ja sam tada bio poslanik, a to ne stoji. Ja }u da iza|em sa dokazima, najverovatnije da
pripremaju da mi oduzmu poslani~ki imunitet na narednom zasedawu Narodne skup{tine, po~etkom oktobra.
Vi zna~i tvrdite da je to montirani proces.
Da, montirani proces. Ja imam dokaze, neka izvole, neka podignu optu`nicu a ja }u da iza|em na su|ewe, to }e biti jedna lakrdija
od su|ewa, montirani proces, ja }u da iznesem dokumentaciju i vide}emo ko je u pravu.
347
Nakon toga, Vaki} je TV ekipi prezentirao dokumentaciju o zaduèwu i razduèwu naoruàwa na rati{tu kao i dokumentaciju kojom MUP RS odobrava izno{ewe ratnog plana iz Bajine Ba{te.
Preko saradnika (ne~itko) dobijeni su podaci koji ukazuju da je
Zorica Miladinovi} novinarka dopisni{tva Borba iz Ni{, dobila podr{ku iz Beograda i instrui{e da nastavi i produbquje dobijene podatke iz intervjua sa Branislavom Vaki}em , {to se i potvrdilo dolaskom ekipe TV Studio B.
Daqim operativnim angaòvawem i procewivawem postoje}ih
pozicija radi}e sa (ne~itko) postoje}e dokumentacije kojom raspolaè Vaki} Branislav.
1 prim. CRDB Ni{
Operativni radnik,
Pavi} Bojan
MDLXXXVI
II uprava Hrvatska
6-041
6. 10. 1994. godine
OI Pako

I
Jerko Markota iz Smederevske Palanke.
Razgovor obavqen 4. ovog meseca u Smederevskoj Palanci, na
inicijativu operativnog radnika. Izvor se povremeno koristi na
poslovima RDB. Izvor delimi~no proveren, podaci neprovereni.
II
Podaci se odnose na situaciju u Republici Hrvatskoj.
U razgovoru sa operativnim radnikom, Markota je rekao da je sa
suprugom i dvoje maloletne dece, posle ~etiri godine, prvi put otputovao u posetu svojim roditeqima koji ìve u selu Rgotina kod
Plo~a u Republici Hrvatskoj. Sva potrebna obave{tewa o uslovi348
ma i mogu}nostima za ulazak u Hrvatsku dobio je u telefonskom kontaktu sa slu`benikom Biroa Republike Hrvatske u Beogradu, koji je
tom prilikom, po Marktotinim re~ima, bio veoma nequbazan prema
wemu. U svoje rodno mesto Markota je putovao sopstvenim kolima i
u toku puta nije imao bilo kakvih problema, niti je bio provociran
zbog registarskih tablica iz SRJ. Po wegovim re~ima, prilikom
ulaska na teritoriju ove biv{e jugoslovenske republike, morao je da
da ta~ne podatke gde putuje, kao i razloge zbog kojih to ~ini i na samom grani~nom prelazu je dobio potvrdu koja mu je omogu}avala tromese~ni boravak na teritoriji Republike Hrvatske. U vezi sa tim,
rekao je da on ima domovnicu Republike Hrvatske, a da je wegovoj supruzi bio dovoqan izvod iz mati~ne kwige ven~anih, na osnovu ~ega
joj je odobren ulazak i boravak na teritoriji pomenute republike.
O svom boravku u Rgotini rekao je, da je ve}inu vremena proveo
u roditeqskoj ku}i i da je izbegavao da obilazi okolna mesta, boje}i se mogu}ih provokacija i neprijatnosti. U Plo~e je odlazio iskqu~ivo sa svojim bratom, Markota Viktorom, koji je zaposlen kao
policajac u Ispostavi MUP-a u Plo~ama, tako da mu je to omogu}avalo nesmetano kretawe. Po wegovim re~ima, u razgovoru sa Viktorom saznao je da su u Ispostavi MUP-a izvr{ene velike kadrovske
promene u odnosu na period pre rata. Naime, promewen je ~itav rukovode}i sastav, tako {to su dovedeni qudi odani HDZ i Frawu
Tu|manu, i to mahom Hercegovci koji su i najdosledniji u sprovo|ewu politike hrvatskog predsednika. Tako je za na~elnika ispostave
postavqen izvesni Hercegovac Rezo, koji je u Plo~e do{ao iz Hercegovine i koji, do ove funkcije, nikada nije radio u policiji. Ina~e, po re~ima Markote, uloga policije u sprovo|ewu politike Frawe Tu|mana je dominantna u Plo~ama i oni drè sve pod svojom kontrolom. Pored policije, i na svim drugim vitalnim mestima u op{tini postavqene su tvrdokorne pristalice i ~lanovi HDZ Hercegovci, koji ~vrsto drè svu vlast u svojim rukama nedozvoqavaju}i bilo kakve poku{aje da se ugrozi pozicija aktuelnog hrvatskog
predsednika. U vezi sa tim, Markota je rekao da je saznao da je popularnost Frawe Tu|mana na tom prostoru izuzetno mala, da on me|u
narodom sve vi{e gubi pozicije i popularnost i da narasta nezadovoqstvo zbog ukupne politike koju vodi, ali da jo{ uvek to nezadovoqstvo niko ne sme javno da manifestuje iz straha od, wemu odanih,
policije i ekstremnih Hercegovaca koji drè vlast u ovom gradu.
Nasuprot tome, u ovom delu Hrvatske naglo raste popularnost Draèna Budi{e i u slu~aju novih izbora sigurno bi tu odneo ubedqivu pobedu nad Tu|manom.
349
U vezi sa policijskim snagama, Markota je rekao da je ostao i jedan broj policajaca i inspektora iz predratnog perioda, i to onih
koji su se dokazali svojom odano{}u prema aktuelnom rukovodstvu
Hrvatske i to Denis Bubi~i} i dva inspektora srpske nacionalnosti, Mihajlovi} i Babi}. Po wegovim re~ima, Mihajlovi}eva }erka
ìvi i radi u Beogradu.
[to se ti~e wegovog brata Viktora, Markota je rekao da je u razgovoru sa wim saznao da je u po~etku rata postojala odre|ena doza nepoverewa prema wemu i da mu je u vi{e navrata na razgovorima sa
stare{inama prebacivano {to mu se ro|eni brat nalazi u Srbiji i
{to nije do{ao u Hrvatsku koja je wegova domovina. Prema wegovim
re~ima, Viktor sada nema nikakvih neprijatnosti i nema vi{e nikakvog podozrewa rukovodilaca Ispostave prema wemu.
[to se ti~e vojnih struktura, Markota je rekao da su u Plo~ama
locirane znatne vojne snage u kasarnama koje su pripadale biv{oj
JNA. Koliko je uspeo da sazna, celokupan stare{inski kadar je promewen i na komandne du`nosti su, tako|e, postavqeni osvedo~eni
~lanovi HDZ i Hercegovci. Jedinice hrvatske vojske iz Plo~a, zajedno sa jedinicama iz Metkovi}a, drè poloàje prema jedinicama
Vojske RS u isto~noj Hercegovini, i to tako {to mobilisani vojnici ostaju po tri meseca na poloàjima i vr{i se redovno tromese~no smewivawe. Ina~e, prema wegovim saznawima dobijenim od brata Viktora, te regularne jedinice Hrvatske vojske nemaju ratnih sukoba sa VRS, odnosno Hercegova~kim korpusom, ve} imaju problem
sa sopstvenim paravojnim formacijama koje egzistiraju na tim prostorima. Ina~e, postoji vi{e tih paravojnih formacija, od kojih
svaka broji po 50 lica, a od kojih pojedine imaju i sopstvene tenkove
kojima provociraju jedinice Hercegova~kog korpusa VRS. One su sastavqene iskqu~ivo od veoma ekstremnih Hercegovaca i wihov prevashodni ciq je bavqewe pqa~kama i krijum~arewem. Radi ostvarewa tih ciqeva ~esto su u oruànim sukobima i sa regularnim jedinicama hrvatske armije.
Tako|e, Markota je slu{ao od svog brata i o ~estim obra~unima
izme|u pripadnika rasformiranih jedinica HOS-a i vojske Hrvatske, i to iskqu~ivo na grani~nim linijama Hrvatske i Hercegovine.
Mada su jedinice HOS-a razoruàne od strane hrvatske vojske i civilne policije, {to je i{lo veoma te{ko i pretila je opasnost od
izazivawa ve}ih incidenata, ostao je prili~an broj ekstremnih
HOS-ovaca Hercegovaca koji se sada svete regularnoj vojsci Hrvatske.
350
Govore}i o vojsci, Markota je rekao da je i na prostoru Plo~a

bilo dosta dezertera i da je veliki broj vojno sposobnih lica pobeglo u inostranstvo po~etkom rata, tako da je bilo dosta problema, a
ima ih jo{ uvek, sa popunama wihovih vojnih formacija. Taj problem
je, po wemu, utoliko izraèniji {to sada u tom delu Hrvatske uop{te nema ratne euforije i narod je za mirno re{ewe krize i opredeqen je da se oìve privreda i turizam, od ~ega su pre rata veoma
lepo ìveli. U vezi sa tim, Markota je rekao da je privreda u Plo~ama potpuno paralisana, da nema proizvodwe, a kako ni luka u Plo~ama ne funkcioni{e, stanovni{tvo uglavnom ìvi od pomo}i me|unarodnih humanitarnih organizacija kojih u samim Plo~ama ima
dosta.
Na kraju razgovora, Markota je rekao da je u Plo~ama, kao i {iroj okolini, izvr{eno potpuno etni~ko ~i{}ewe muslimana i da su
svi oni proterani za biv{u BiH. Narod u tom kraju, po wegovim re~ima, uop{te ne veruje u mogu}nost realizacije sporazuma o Hrvatsko-muslimanskoj federaciji i nema me|u wima nimalo èqe za zajedni~ki ìvot sa muslimanima.
III
Lica navedena u stavu II ove informacije.
IV
Primewena institucija informativnog razgovora. U razgovoru
sa Markota Jerkom u~estvovao je i pomo}nik na~elnika CRDB Smederevo, Milivoje Ivanovi}. Druge mere i radwe RDB nisu preduzimane.
V
S obzirom da }e Markota ponovo putovati u Plo~e, dogovoren je
ponovni razgovor sa wim, kada }e biti detaqno i instruisan. S obzirom da je ranije kori{}en na poslovima RDB, ovaj razgovor je iskori{}en i u pravcu wegovog usmeravawa za sagledavawe delatnosti
Meri Marjanovi}, koju smo indicirali po hrvatskom nacionalizmu.
Dostavqeno:
1 h oper. radniku
Miodrag Resavac
351
MDLXXXVII
Resor dràvne bezbednosti V uprava
Beograd
Dostavqamo Slu`benu bele{ku o informativnom razgovoru sa
Goranom \. u vezi OA Tomson.
Na~elnik Centra,
Miroqub Nikoli}
CRDB Kragujevac
III odsek
72-028
25. 10. 1994. godine
OA Tomson

I
Goran \. iz Kragujevca.
Razgovor vo|en 24. 10. 1994. godine od 8-10 ~asova u Kragujevcu na
inicijativu izvora.
Razgovor vo|en u vezi OA Tomson.
Tro{kovi sastanka iznose 7 novih dinara.
Izvor se koristi po OA Tomson.
Izvor u fazi proveravawa podaci delimi~no provereni.
II
Izvor u razgovoru iznosi da se Dejan N., zvani Kabas, iz okoline
Jagodine (o kome je izve{tavano u prethodnom izve{taju) bavi ilegalnim prometom eksploziva (nabavqa dinamit u koli~inama od 50
kg za 100 DM, a potom isti prodaje NN licima po ceni 1 kg za 100 DM.
Dinamit (vitezit i trotil) kupuje od NN lica koja rade u rudniku,
koji se nalazi u selu Bawevac kod Despotovca. Po dolasku u selo odseda u NN kafi}u ~iji je vlasnik wegov dobar prijateq. (U ovom selu se obi~no krije kada ga SUP potraùje). Kabas, kako navodi izvor, u dvori{tu (u svom selu) ima zakopanu zoqu a pri~ao je da ima
i automatsku pu{ku sa prigu{iva~em. Preko Bojana [ar~evi}a,
biv{eg oficira JNA, sada vlasnika detektivske agencije u Kragujevcu, izvor je saznao da je Kabas za vreme sluèwa vojnog roka (kod
[ar~evi}a bio vojnik, verovatno u Vrawu) ukrao automatsku pu{ku
iz kasarne i istu potom prodao izvesnom [iptaru za 2.400 DM.
352
Pored kupovine eksploziva, oru`ja, bavi se i trgovinom droge

koju uglavnom nabavqa u Para}inu. S tim u vezi kontaktira izvesnog Iv~a N., poznatog dilera droge iz Jagodine ili Para}ina (bio
u vezi sa [pancem iz Kragujevca, Markovi} Slobodanom, primedba
operativnog radnika, sve dok ga ovaj nedavno nije prevario za izvesnu sumu novca dobijenu od prodaje droge) a @ikicu N., dilera droge iz Kragujevca su nedavno (Kabas i Iv~e) otka~ili iz dru{tva
jer su navodno ustanovili da radi za SUP. Uz sve to Kabas raspolaè informacijama o 2-3 ukradena automobila (izvoru pokazao kqu~
jednog od tih, a u wegovoj garaì izvor video vi{e mehani~ara koji
su radili izvesne prepravke) pa zakqu~uju da je isti ume{an i u
kra|u automobila (ovo potkrepquje ~iwenicom da mu je Kabas ovih
dana ponudio da mu na|e stan u Jagodini i da radi za wega i [ar~evi} Bojana na otkrivawu, uz nadoknadu, ukradenih automobila).
Predlog izvor saslu{ao ali se nije izjasnio.
Kabas je, kako navodi izvor, u vezi sa NN taksistom iz Jagodine
koga pla}a 1.000 DM mese~no (isti je u obavezi da se uvek na Kabasov
poziv, no}u ili dawu, odazove i preveze ga tamo gde ovaj èli, crn je,
mr{av, vozi kadeta bledo braon boje metalik, parkira se ispred
kafi}a Enigma u Jagodini.
Mesto gde Kabas obi~no odseda u Jagodini je kafi} Enigma gde
ima stalno otvoren ra~un (drì ga pod zakupom izvesni Srbin, izbeglica iz Krajine, Kabasov blizak prijateq, koji prilikom SUPove kontrole, pokriva Kabasa, sluì mu kao alibi, na primer da je
Kabas navodno bio u kafi}u i sli~no).
Vlasnik Enigme uglavnom zna gde se Kabas nalazi, {ta radi,
prima za wega telefonske poruke i predaje ih istom.
Kabas je pri~ao izvoru da mu je SUP Jagodina nedavno oduzeo
yip suzuki vitaro te da je bio saslu{avan i zbog pucawa u Para}inu na Bracu N. (koji sada radi sa Kova~em N. u obezbe|ewu Folkoteke u Kragujevcu) da navodno za sve {to radi ima veliku podr{ku
Arkana i da je bio u sukobu sa komandirom milicije iz Jagodine, izvesnim Kneèvi}em, koga je nokautirao, ali da mu zbog toga ni SUP
ni DB ne mogu ni{ta iako ga redovno kontroli{u i prate.
U vezi sa Kabasom je i NN lice iz Para}ina koje se bavi izradom falsifikovanih PI i viza. (Kabas poseduje slovena~ku PI na
ime Sande N., prezime izvor ne moè da se seti, ulica Pre{ernova
broj 42, Kopar), koju namerava da prepravi uz pomo} lica iz Para}ina stavqawem svoje fotografije.
Pored pomenutog lica iz Para}ina, Kabas kontaktira i Bojana
N. (ìvi u jednom selu na ulazu u Jagodinu) a koji je izvr{io dva ubi353
stva (jednog mladi}a pregazio kolima a potom se vra}ao nekoliko

puta i to~kovima mu prelazio preko tela kako bi ga dotukao). Da li
je za ova dela krivi~no odgovarao, odnosno da li je izvr{io ubistvo
po nalogu, izvoru nije poznato. Bojan vozi beli golf beogradske
registracije, star je oko 21. godine, plav, mr{av. I wemu, kao i Kabasu, NN lice iz Para}ina radi falsifikovani slovena~ki paso{.
Kabas je, kako navodi daqe izvor, rekao [ar~evi} Bojanu da moè da naru~i ubistvo za 50.000 DM (tj. da je spreman da za pomenutu
sumu ubije ili da na|e izvr{ioca ubistva za bilo koje lice po wegovoj èqi). Dodao je da je sin zlatara Luke Perolija ubijen krateòm
iz dva hica (od kojih ga je jedan pogodio u glavu, a drugi u stomak).
III
Dejan N., zvani Kabas, iz okoline Jagodine, bavi se ilegalnim
prometom eksploziva, oru`ja, droge i drugo.
NN lice iz Para}ina, u vezi sa Kabasom, bavi se izradom falsifikovanih PI, viza i drugo.
Bojan N. iz okoline Jagodine, star oko 21. godinu, izvr{io dva
ubistva, vozi beli golf beogradske registracije.
NN lica iz rudnika koji se nalazi u selu Bawevce, koja prodaju eksploziv.
IV
Obavqen informativni razgovor sa izvirom na wegovu inicijativu.
V
Pa`wu Resora zasluùje aktivnost Kabasa, ~ija je identifikacija u toku, a koji se, kao {to je evidentno, bavi pored ilegalnog prometa eksploziva, oru`ja, municije, tako i drogom i dr.
Izvor instruisan i usmeren na prikupqawe dodatnih podataka
koji bi upotpunili napred iznete navode (da ustanovi od koga nabavqa eksploziv, kome prodaje, vreme, na~in, mesto izvr{ewa krivi~nog dela i dr.). S tim u vezi, izvr{i}e se identifikacija taksiste
iz Jagodine, zatim Iv~eta N. kao i Bojana N. iz okoline Jagodine,
odgovornog za dva ubistva (izvor instruisan da ustanovi da li su u
pitawu pla}ena-naru~ena ubistva, za {ta postoje indikativni podaci, te da li je za u~iwena dela odgovarao). Nakon toga sledi na{e daqe adekvatno postavqawe.
Izvr{i}emo identifikaciju i NN lica iz Para}ina, koje se
bavi izradom falsifikovanih PI, viza i dr. kao i vlasnika kafi354
}a Enigma, prema kome predlaèm da se primene i ad hok OTM Resora.

Kucano u 3 primerka
1 h CRDB Kragujevac
Operativni radnik,
Zlatko \ura{
VI
Imaju}i u vidu da su pomenuta lica uglavnom sa na{eg prostora,
izvr{i}e se identifikacije istih i provere bezbednosno interesantnih podataka, prvenstveno kada je u pitawu ilegalni promet i
posedovawe oru`ja i eksploziva. Nakon provere, odlu~i}emo uz saglasnost mati~ne uprave koje podatke ustupati Slu`bi javne bezbednosti a koje operativno produbiti uz primenu mera RDB.
Pomo}nik na~elnika,
Branislav Ili}
MDLXXXVIII
Sigma
Republika Srbija
Bele{ka
Pro{irewe optu`nice u aferi Tajfun
Po saznawima izvora na kontaktu sa pripadnicima rukovodnih
struktura MUP-a Republike Srpske, Rati} i Mari} su u istrazi optuìli Stevandi}a za organizovawe rada u korist RDB-a Srbije, kojom prilikom su i sami zavrbovani.
Kao neposredne nosioce rada na terenu apostrofirali su pripadnike DB-a RS Radulovi}a i [ajinovi}a, kao i Kesi}a.
Izvor savetuje Stevandi}u da ne dolazi na teritoriju Republike Srpske ni po koju cenu.
Na~elnik SUP-a Drvar Dragi{a Kuwadi} je dobio depe{u da
izvr{i pretres ku}e Stevandi}evih roditeqa, kao i stana u Drvaru.
Kuwadi} ne}e u~initi ni{ta na {tetu Stevandi}a.
355
Ve~eras je na Palama sastanak kolegijuma MUP-a Republike

Srpske, na kojem }e se elaborirati novonastala situacija oko afere Tajfun. Izve{taj }emo imati tokom dana, 27. 10. 1994. godine,
po{to }e izvor kontaktirati jednog ~lana kolegijuma.
Kucano u jednom primerku.
Dostavqeno:
na~elniku uprave
Gavrilo
MDLXXXIX
Republika Srbija
Bele{ka
situacija na prostoru biha}ko-petrova~kog regiona
Vi{e izvora (SJB Petrovac, SUP Drvar, Republi~ki {tab za
obave{tavawe Knin) potvrdilo je saznawe da je tokom no}i 26/27. 10.
ove godine delimi~no stabilizovan front na podru~ju Petrovca u
liniji Dubovsko Gorjevac.
U reonu sela Gorjevac, jedan divizion haubica prihvatio je borbu i formirao kru`nu odbranu tokom 25/26. i 26. 10. te tako omogu}io stabilizaciju fronta usporavaju}i nastupawa 5. korpusa.
U Drvaru (2. kraji{ki korpus) i Petrovcu kolaju dezinformacije i daqe traje panika.
Civilna vlast ne drì situaciju pod kontrolom, a organi vojne
vlasti doprinose panici na~inom kako vr{e mobilizaciju (upotreba sirena na vozilima).
U Bawaluci javnost nije upoznata sa doga|ajima na frontu, te
postoji mogu}nost za plasirawe dezinformacija, po{to je op{ta
klima nestabilna, {to je uslovqeno doga|ajima oko afere Tajfun.
U stabilizaciji fronta u~e{}e su uzeli pripadnici SUP-a Drvar
i okolnih stanica javne bezbednosti (interventni vodovi) koji su
uspeli spre~iti daqu paniku i fizi~kim prisustvom u borbi oja~ati srpsku pe{adiju.
U ovim doga|ajima zna~ajnu ulogu je imao i jo{ ima Nedeqko Kesi} i grupa pripadnika MUP-a koja je od 1991. godine vezana na patriote (Gavrilo), te su li~nim primerom uspeli animirati borce
i stanovni{tvo.
356
Na podru~ju SO Dowi Lapac ima oko 1.000 izbeglica iz Rip~a,

{to je izazvalo paniku kod stanovnika mesne zajednice Nebqusi, koji su po~eli da se pripremaju za evakuaciju, iako nema nikakvih borbenih dejstava sa muslimanske strane.
U gradu Kninu jo{ uvek nije kompenzovana nervoza kod stanovni{tva nastala sledom doga|aja na prostoru Kupresa i Petrovca.
Dostavqeno:
na~elniku uprave
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MDXC
bezbednosti Beograd
IV odeqewe Zemun
71-0372
29. 10. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
radi se o protestnom skupu ekstremista, odrànom 23. 10. 1994.
ispred prostorija SRS-a
Dana 23. 10. 1994. godine u i ispred prostorija Srpske radikalne
stranke, sa po~etkom u 20,20 ~asova, odràn je protestni skup ekstremista ove stranke, a povodom hap{ewa predsednika stranke Vojislava [e{eqa.
Okupqawe ispred prostorija je po~elo oko 30 minuta pre po~etka tribine, a bilo je propra}eno ~etni~kim pesmama koje su emitovane preko razglasa.
U nazna~eno vreme, pred oko 40-50 okupqenih, po~ela je tribina
na kojoj su kao gosti u~estvovale glumice Qiqana La{i}, Nade`da
Mirkovi}, profesor kwièvnosti Vasilije Kalezi} i poslanik
SRS, Stevan Dragi{i}.
Qiqana La{i} i Nade`da Mirkovi} su svoja izlagawa odmah
po~ele napadima na postoje}i reìm i predsednika Milo{evi}a,
nazivaju}i ga neokomunisti~kim, fa{isti~kim i dr.
La{i}eva je iznela da za sva zla koja ovaj reìm ~ini, krivi budu uvek qudi iz opozicije, prvo Dra{kovi}, sada [e{eq, a izrazila je uverewe da }e na red do}i i Boòvi} i Milo{evi}.
357
Nade`da Mirkovi} je u odbranu [e{eqa iznela, da je on na

uvredu od strane Boòvi}a odgovorio uvredom, zbog koje sada nepravedno robija, ali da }e on svakako iza}i, a Radoman }e zauvek ostati pqunuti Radovan, {to je propra}eno gromkim aplauzom.
Kwièvnik i profesor Vasilije Kalezi}, na samom po~etku, izrazio je àqewe za ovakve necivilizacijske postupke reìma, a u daqem
izlagawu je uglavnom odrào hvalospev [e{equ i wegovom delu, kako za vreme komunizma tako i sada, isti~u}i da je on uvek imao pravi
put i da sa tog puta nije skretao. Takvi qudi, zavr{io je, uvek su osu|eni na progon ali oni su spremni da istraju u svojim ciqevima.
Stevan Dragi{i} je pozdravio goste i prisutne i, kao doma}in
ispred SRS, izrazio nadu da }e ovo {to se sada de{ava u Srbiji, posledwi put u istoriji ovog naroda uticati na wegovu budu}nost i da
}e narod do}i pameti i zbaciti tutore koji ih vode u propast.
Pored navedenog, svi u~esnici tribine su dali svoj glas protiv
uzurpacije NTV Studio B od strane reìma, poru~uju}i da }e
ova medijska ku}a ostati dosledna u svojoj objektivnosti i da ne}e
dozvoliti me{awe qudi koji su navikli na jednoumqe.
Skup je zavr{en u 20,50 ~asova.
Kucano u 4 primerka
1 h V odeqewe CRDB
Operativni radnik,
Zoran Georgijevi}
MDXCI
bezbednosti Beograd
IV odeqewe Vo`dovac
71-0518
31. 10. 1994. godina
DR
OI Pako
Slu`bene bele{ke o informativnom razgovoru

I Podaci o izvoru saznawa:
Malobabi} Qubica, ro|ena 9. 7. 1949. godine u Kitanovcu, SO
Vrgin Most, od oca Radeta, sa prebivali{tem u Zagrebu, ul. @arkova~ka br. 4.
358
Razgovor je obavqen na na{u inicijativu dana 18. 10. 1994. godine, u prostorijama odseka Vo`dovac.
II Podaci o neprijateqskoj delatnosti:
O ovome je ve} pisano.
U toku razgovora Qubica je iznela da je od zadweg kontakta sa
nama od kraja maja meseca ove godine, do sada uglavnom boravila u
Beogradu kod Cvetkovi} Milomira, penzionisanog pukovnika VJ sa
kojim jo{ dok je isti slu`bovao u Republici Hrvatskoj ìvi u vanbra~noj zajednici.
U toku avgusta meseca Qubica je jednom putovala u Zagreb u posetu majci. Kako je napomenula, ovog puta nije pozivana na razgovor
u MUP RH, a kao obja{wewe iznela je da je u Republiku Hrvatsku
u{la vozom koji iz Ma|arske Pe~uja ide za Zagreb, gde su kontrole mnogo slabije nego kada se putuje autobusom. Osim majke, u Zagrebu je posetila i svog ro|enog brata Maneta Malobabi}a, penzionisanog vaspita~a sredwo{kolskog centra MUP-a Republike Hrvatske. Tom prilikom, Mane joj je ispri~ao da su u junu mesecu ove godine pripadnici MUP-a Republike Hrvatske izvr{ili pretres wegovog stana, garaè, vikendice koja se nalazi u okolini Zagreba, kao i
u ku}i wegovog {uraka koju ovaj poseduje u Puli, a koja je uglavnom
tokom godine prazna.
Kao razlog ovih pretresa, pripadnici MUP-a su naveli da traè eksploziv. Me|utim, po{to isti nisu prona{li ve} samo 100-150
metaka za pi{toq koji je Mane pribavio jo{ kao aktivni pripadnik
MUP-a Republike Hrvatske, odveli su ga na razgovor koji je trajao
vi{e sati. Sam tok razgovora i odnos pripadnika MUP-a Republike Hrvatske, po Manetovim navodima, bio je veoma korektan. Najvi{e interesovawa pripadnici MUP-a Republike Hrvatske pokazali
su prema Slavku Malobabi}u, ro|enom Manetovom i Qubi~inom
bratu, jednom od najpoznatijih aktera afere Labrador, êdi Kneèvi}u biv{em savetniku generala Mladi}a, sada aktivnog oficira vojske RSK i Radenku Radoi~i}u, tako|e poznatom akteru iz
afere Labrador koji je pre nekoliko meseci na za sada nepoznat
na~in uhap{en u Zagrebu, gde se i nalazi u istra`nom zatvoru.
Po Qubi~inom, a i mi{qewu wenog brata Maneta, povod pretresa i privo|ewa Maneta na informativni razgovor leì u hap{ewu ve} pomenutog Radenka Radoi~i}a, i istrage koju pripadnici
MUP-a RH verovatno jo{ uvek vode, a u vezi poznatih eksplozija na
jevrejskom grobqu i jevrejskoj op{tini.
Na kraju razgovora, kao obja{wewe korektnog odnosa pripadni359
ka MUP-a RH prema wenom bratu Manetu, ista je iznela da je Mane

u Hrvatskoj ostvario penziju, regulisao pitawe stana, oèwen je Hrvaticom sa kojom ima jednog sina i nema nameru da se iseli iz Republike Hrvatske.
III Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti:
Radenko Radoi~i} (poznati akter iz afere Labrador) koji se
pre nekoliko meseci na nama nepoznat na~in obreo u Zagrebu gde je
uhap{en i trenutno se nalazi u istra`nom zatvoru,
Malobabi} Mane, penzionisan radnik sredwo{kolskog centra MUP-a RH.
IV Podaci o merama i radwama RDB:
Nisu preduzimane.
V Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika:
O~igledno je da MUP RH i daqe vodi istragu vezanu za aferu
Labrador koju su intenzivirali nakon hap{ewa Radenka Radoi~i}a i da je Mane Malobabi} samo jedan u nizu prema kome }e MUP RH
preduzeti odgovaraju}e mere i radwe.
Sa Qubicom je dogovoreno da nas ubudu}e blagovremeno izve{tava o svim bezbednosno-interesantnim saznawima do kojih do|e
prilikom svojih boravaka u Republici Hrvatskoj.
Dostavqeno:
1 h op. radniku
Operativni radnik,
Ratko Qubojevi}
MDXCII
bezbednosti Beograd
IV odeqewe Zemun
71-0525
31. 10. 1994. godine
Beograd
Slu`bena bele{ka
Podaci se odnose na protestno okupqawe ekstremista, ~lanova SRS, ispred prostorija SRS, ulica Pariska 12. u Beogradu, dana
28. 10. 1994. godine.
360
Uvodni~ar (ne raspolaèmo potpunim identifikacionim podacima o wemu jer se nije predstavio) je rekao da je Slobodan Milo{evi} stavio Srbe u izolaciju i da su svi dogovori i akti koje je potpisao sa me|unarodnom zajednicom nelegitimni. Slobodan Milo{evi} nije toliko popularan u Gr~koj kao {to se prikazuje, a to, kako je naveo, dokazuje pomo} koju Grci {aqu Srbima preko Drine.
Rade Simi}, pesnik, pro~itao je svoju rodoqubivu pesmu sa nagla{enom politi~kom konotacijom i povezao srpsku istoriju sa dana{wom politi~kom situacijom.
@ivorad Jovanovi} je govorio o bezakowu u Srbiji, navode}i da
je Srbija najnepravnija dràva u ovom delu sveta, dràva kojom vlada medijski mrak, te se u Srbiji sprovodi politika Srbin na Srbina umesto politike nacionalnog pomirewa. Slobodana Milo{evi}a nazvao je kabinetskim politi~arem koji ne poznaje situaciju na
terenu. Re~ima da ne}e jo{ dugo vremena pro}i dok narod shvati {ta
je za wega boqe, zavr{io je svoje izlagawe Jovanovi}.
Radivoje Marjanovi}, profesor, zaloìo se za o~uvawe srpskog
jezika, jekavice, od izumirawa. Srbi preko Drine, kako je naveo, bore se za o~uvawe pravoslavqa i nacionalne kulture i priznaju Milo{evi}u ono {to je on uradio da 1992. godine, a posle toga, za sve
poteze koje je u~inio, smatra Marjanovi}, on nema legitimitet.
Priznawe Bosne i Hercegovine smatra}emo najve}im izdajni~kim
~inom.
Advokat @ivojin \uki}, izneo je neke li~ne stavove i emocije
{to ìvi u dràvi koja ima mnogo nacija i to ga, kako je izneo, ~ini nesre}nim, a istovremeno je sre}an {to ìvi u Srbiji, me|u Srbima. Presuda [e{equ, po wegovim re~ima, ima pravnu, ali nema
pravi~nu formu. Sa prezirom je govorio o ~lanovima sudskog ve}a
koji su izrekli presudu Vojislavu [e{equ. Na toj presudi gradili
su sopstveni imiy poslu{nika, a kritikovao je i Advokatsku komoru Srbije. Reìmu je, kako je naveo, bitno da kazna izre~ena [e{equ pre|e vremensko trajawe od 6 meseci, da bi mu se oduzeo poslani~ki mandat, a ako se to desi Srbijom }e, dodao je, uskoro zavladati eskardoni smrti.
Tomislav Nikoli} je pomenuo da se biv{i ministri Vlajkovi}
i Mihajlovi}, optuèni za kra|u, nalaze na slobodi i wima se sudi
godinu dana, dok je Vojislav [e{eq za kratko vreme osu|en na mesec dana. [e{equ sude, naveo je, politi~ari, a ne pravnici. Matiji
Be}kovi}u je zamerio {to je [e{eqa nazvao blesavi [e{eq i
{to je, kao ~etni~ki sin, primio komunisti~ku sedmo julsku nagradu. Mi smo sve u~inili za oslobo|ewe [e{eqa kao i da narodu
361
ukaèmo na bezakowe. Radoman Boòvi} se promenio, kako je naveo

Nikoli}, posle pquvawa, vidite to je pomoglo, a ja }u se te{ko
uzdràti da ga ne izgazim slede}i put kada ga budem video. Ako [e{eq ne iza|e, istakao je Nikoli}, mi }emo nastaviti sa protestnim
ve~erima, a i kad iza|e, mi ne}emo promeniti politiku koju vodimo.
Izgleda, dodao je na kraju Nikoli}, da }emo mi morati da priredimo Slobodanu Milo{evi}u veliko iznena|ewe u Srbiji, jer ono
{to on radi nije dobro za srpski narod. Na kraju je pozvao ~lanove
SRS da se okupe 29. 10. 1994. godine, u 8,00 ~asova, ispred CZ-a i sa~ekaju pu{tawe Vojislava [e{eqa. Istog dana, za ve~erwe ~asove,
Nikoli} je predvideo nastavak protestnih tribina, dodav{i da se
nada da }e narednu otvoriti Vojislav [e{eq.
Napomena:
O protestnom skupu ekstremista SRS informisano je depe{om
br. 4964 od 28.1 0. 1994. godine.
Dostaviti:
1 h V odeqewu CRDB
Operativni radnik,
Du{ko Radovi}
MDXCIII
V uprava
Beograd
U prilogu vam dostavqamo Slu`benu bele{ku radnika RDB
podaci se odnose na Risti} Sini{u, iz Bora, lice interesantno po
OA Tomson.
Na~elnik Centra,
Slobodan Aleksi}
Centar RDB Zaje~ar
Ekstremizam srpski
3-0012
31. 10. 1994. godine
OA Tomson
362

Podaci se odnose na Risti} Sini{u iz Bora, indikativna veza
sa Draganom Milovanovi}em, zvanim Omega, kao i delatnosti vezane za neovla{}eno nabavqawe, dràwe, razmenu ili prodaju vatrenog oru`ja i municije i izre~ene kazne zatvora u trajawu od 3
meseca.
Veza: Na{ SP br. 1391 od 21. 7. 1994. godine.
Risti} Sini{a, ro|en 6. 11. 1966. godine u Boru, od oca Srbislava i majke Dobrice, devoja~ko Miti}, po nacionalnosti Srbin, dràvqanin SRJ, neoèwen, po zanimawu elektro-vikler, zaposlen u
Topionici bakra u Boru, stalno nastawen u Boru, u ulici êde Kecmana broj 3.
Na osnovu dobijenih saznawa iz obavqenog informativnog razgovora sa Draganom Milovanovi}em, zvanim Omega, do{lo se do saznawa da je kupac pu{komitraqeza i tri okvira municije kalibra
7,62 mm, upravo Risti} Sini{a. S tim u vezi dana 19. 7. 1994. godine,
Risti} Sini{a je, u prepodnevnim ~asovima, pred ovla{}enim radnikom CRDB Zaje~ar dao izjavu na okolnosti nabavke i daqe prodaje oru`ja. Risti} je tom prilikom istakao da je, u jesen 1992. godine,
septembra-oktobra, preuzeo pu{komitraqez od svog kolege s posla
Dragana Milovanovi}a, sa tri okvira municije. Pomenuto oru`je
Risti}, po prethodnom dogovoru, predaje Milutinovi} Ivici, kom{iji, po{to je ovaj ispoqio stepen interesovawa za kupovinu oru`ja. Usled pote{ko}a oko naplate ugovorenog iznosa od 1.000 DM, za
PM i tri okvira municije od Milutinovi}a i predaje Draganu Milovanovi}u, Risti} Sini{a je u ciqu namirewa duga prodao stvari
(zamrziva~ i video-plejer) dok je Milutinovi} u istom ciqu prodao
muzi~ki stub. Po oduzimawu oru`ja od Ivice Milutinovi}a, prema
Risti}u i Milutinovi}u je izre~ena mera trodnevnog pritvora.
Istovremeno je protiv Risti}a podneta krivi~na prijava, uz prilog
od 4 izjave, po ZKP od strane Milovanovi}a (dve) i Milutinovi}a
(jedna). U istra`nom postupku izvr{ena je potvrda iznetih navoda
u krivi~noj prijavi, zbog osnovane sumwe da je isti izvr{io krivi~no delo iz ~lana 33, stav 2 Zakona o oru`ju i municiji Republike Srbije. U daqem postupku, protiv Risti} Sini{e je podignuta optu`nica od strane op{tinskog javnog tuìoca zbog osnovane sumwe da
postoje elementi krivi~nog dela neovla{}enog nabavqawa, dràwa, no{ewa, razmene ili prodaje vatrenog oru`ja i municije. Dana
27. 10. 1994. godine, pred Op{tinskim sudom u Boru, od strane kri363
vi~nog ve}a prema Risti} Sini{i, izre~ena je presuda kojom je isti

osu|en na kaznu zatvora u trajawu od tri meseca zatvora.
Kucano u 4 primerka
1 h CRDB Zaje~ar
Operativni radnik,
Neboj{a Cvetkovi}
MDXCIV
6-067
1. 11. 1994. godine
PO

I
Operativna veza î~a 764VO699.
Sastanak odràn 1. ov. meseca, u periodu od 11 do 12 ~asova, u Poàrevcu, na inicijativu izvora.
Izvor se koristi na PO po ekstremizmu.
Izvor u fazi proveravawa, podaci delimi~no provereni.
Tro{kovi razgovora: 5,00 dinara.
II
O ovome je pisano i ranije. Podaci se odnose na aktivnost ekstremista u okviru Ravnogorskog pokreta.
Izvor je u razgovoru sa operativnim radnikom ispri~ao da je u
kontaktu sa Petrovi} Boìdarom iz Poàrevca (PO ovog centra
po ekstremizmu) saznao da je daqe postojawe Ravnogorskog pokreta
kao jedinstvene organizacije dovedeno u pitawe i da nekoliko
struja, koje postoje u okviru ove ilegalne organizacije, deluju svaka
za sebe. Po Petrovi}u, u ovakvoj situaciji, jedan od na~ina da Ravnogorski pokret opstane je nastojawe da se on registruje kao politi~ka stranka. Petrovi} je izvoru objasnio da je on dugo bio protiv
takve ideje, ali da je u postoje}oj situaciji to najboqe re{ewe za RP
i da }e tada svako ko bude ~lan RP, kao politi~ke stranke, morati
da deluje u okviru programa RP ili mu u pokretu ne}e biti mesta.
364
Tako }e se izbe}i sada{wa situacija, gde pripadnici RP, po{to su

ujedno pripadnici razli~itih politi~kih partija, deluju svako sa
stanovi{ta svoje politi~ke partije.
Petrovi} je rekao da je okosnica RP wegovo ~lanstvo u inostranstvu, ali je, po wemu, najve}i problem lo{a me|usobna saradwa.
Petrovi} je ispri~ao izvoru da su odnedavno izna{li mogu}nost da
pisanim putem komuniciraju sa pripadnicima RP u Americi.
Petrovi} je objasnio izvoru da ~lan RP iz sela Boèvac, op{tina Malo Crni}e, @ika Markovi} radi duì niz godina u
Austriji, u Be~u, da je sin vlasnika preduze}a u kome je Markovi} zaposlen po zanimawu pilot i da ~esto leti za Ameriku, te ovim putem
putuje po{ta odavde za Ameriku i obratno. Tako|e, Petrovi} je izvoru naveo izvesno lice pod imenom Mika, koji je emigrant u îkagu i koji je pravi ravnogorac. Za Miku je rekao da je tako|e iz sela Boèvac, op{tina Malo Crni}e.
III
Petrovi} Boìdar, ro|en 2. 4. 1923. godine u selu Vrbnica, op{tina Malo Crni}e PO ovog Centra po ekstremizmu;
Ili} Miodrag, zvani Mika Mil~in, iz sela Boèvac, op{tina Malo Crni}e, emigrant u SAD, pripadnik RP u SAD, nad kojim
je vo|ena OO;
Markovi} @ika iz sela Boèvac, na radu u Austriji, pripadnik RP.
IV
bele{ka.
Identifikovano lice sa imenom Mika kao Ili} Miodrag, zvani Mika Mil~in, emigrant u SAD.
U ciqu primene OT mera, u stanu Petrovi} Boìdara, opservirali smo stan istog i tom prilikom uo~ili da na ulaznim vratima
stana postoje dve brave, od kojih je jedna specijalne izrade, te smo,
radi izvr{ewa napred navedene operativne mere i radwe, izu~ili
potrebne okolnosti i izvr{ili uzimawe otisaka kqu~eva od ulaznih vrata stana Petrovi}a.
Daqe mere i radwe RDB nisu preduzimane.
V
Izvor raspolaè objektivnim i subjektivnim mogu}nostima za
daqe pra}ewe aktivnosti Petrovi}a i drugih ekstremista u okviru
Ravnogorskog pokreta, te je u tom pravcu i instruisan.
365
Izvr{i}emo operativnu proveru za Markovi} @iku iz sela Boèvac, op{tina Malo Crni}e.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
Zlatan Milisavqevi}
MDXCV
bezbednosti Beograd
71-0373
2. 11. 1994. godine
Beograd
Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na u~e{}e pojedinih ekstremno orijentisanih
lica na protestnoj ve~eri povodom hap{ewa Vojislava [e{eqa
Dana 29. 10. 1994. godine, odràno je 31. po redu protestno ve~e,
povodom hap{ewa Vojislava [e{eqa, u prostorijama SRS, ulica
Pariska broj 13, u vremenu od 20,10 do 21,20 ~asova.
Prethodnoj ve~eri je prisustvovalo oko 100 lica, od kojih oko 40
ispred prostorija stranke.
Na protestnoj ve~eri govorili su slede}i u~esnici: advokat Nada Kotarac, jedan od branilaca Vojislava [e{eqa, izvesni {ahista
[ahovi}, potpredsednik Gradskog odbora SRS za Beograd, Zoran
Bjelovi}, zamenik generalnog sekretara SRS Aleksandar \or|evi}, kao i predsednik SO Mirkovci iz RSK, izvesni Zoran.
Kao uvodni~ar, protestno ve~e je vodio Nikola Popla{en, koji
je prisutne upoznao sa najnovijim doga|ajima u RS, odnosno ofanzivom muslimanske vojske i wenim po~etnim uspesima, koji su direktna posledica, kako je naveo, politike reìma Slobodana Milo{evi}a, koji je uveo embargo Srbima u RS i oslabio wihove strate{ke
vojni~ke, politi~ke i pregovara~ke pozicije.
366
U svom izlagawu, advokat Nada Kotarac je pro~itala pismo koje

}e branioci Vojislava [e{eqa uputiti Advokatskoj komori Beograda, u kojem se iznose ~iwenice o zloupotrebi pravosudne profesije u slu~aju su|ewa Vojislavu [e{equ.
U pismu je, izme|u ostalog, izneto da se zakazuje sastanak Advokatske komore povodom ugroàvawa prava i slobode ~oveka, ne od
strane vladaju}eg reìma, ve} od strane pravosudnih organa, kojih
se danas stidimo.
Daqe se konstatuje da pravosudni organi moraju ostati nezavisni, bez obzira na ideolo{ko opredeqewe i strana~ku obojenost.
[e{equ je izre~ena kazna zatvora od tri meseca, a ve}e okru`nog suda ne obrazlaè za{to su àlbe advokata neosnovane. Ne daju ni obrazloèwe da li je povre|en krivi~ni postupak ili nije, da
li je povre|en krivi~ni zakon.
Presuda bez obrazloèwa i nije presuda, navodi se u pismu, ve}
akt Okru`nog suda posle obavqenog informativnog razgovora sa
pretpostavqenima. Ako je to tako, konstatuje se, onda sudija iz
Okru`nog suda ne moè da radi svoj posao i izri~e presude.
U delu izlagawa, Nada Kotarac je iznela svoje vi|ewe postupka
v. d. predsednika III op{tinskog suda Zorana Petrovi}a, koji, dana
28. 10. 1994. godine, nije hteo da odlu~uje o molbi za odlagawe izvr{ewa kazne Vojislavu [e{equ, iako mu ta ista kazna isti~e 29. 10.
1994. godine. Ovde nije re~ o neznawu, navela je Nada Kotarac, da se
mogao pozvati na ~lan 94, ta~ku 2 Zakona o izvr{ewu krivi~nih
sankcija, ve} on zna samo jedno, da je dobio naredbu da [e{eqa uputi na izdràvawe kazne i da sebe ustoli~i na mestu predsednika III
op{tinskog suda.
To {to je Vojislav [e{eq u zatvoru, moè se re}i i drugim re~ima: Ja sam bio u Srbiji, Srbija je na robiji, zavr{ila je izlagawe Nada Kotarac.
Drugi u~esnik, izvesni {ahista [ahovi}, izneo je da je svaka Jugoslavija grobnica srpskog naroda.
Daqe je izneo da je i nova Jugoslavija, srpska grobnica, jer je po~ela seobom srpskog naroda.
[ahovi} je naveo da u novoj Jugoslaviji postoje sve pretpostavke za postradawe na{eg naroda. Prva je, federacija u kojoj postoji
jak separatisti~ki pokret u Crnoj Gori. Druga pretpostavka, po [ahovi}u je, grupacija na vlasti koja koketira sa Srpstvom, demokratijom i qudskim pravima. To su naslednici svojih o~eva, koji su odgojeni u GK-ima, CK-ima, naveo je [ahovi} i dodao da je la`, kako je
konstituisana Srbija.
367
U Srbiji je na delu stravi~na izdaja, a srpski narod u RS i RSK

je izloèn mnogobrojnim protivnicima koje je nabrojao: biv{i Srbi, odnosno sada{wi muslimani i Hrvati, zatim UNPROFOR, koji
je na poziv Slobodana Milo{evi}a do{ao navodno da za{titi srpski narod. To je la`, naveo je kategori~no [ahovi}, to su okupacione trupe.
êtvrti, i najopasniji, protivnik Srba u RS i RSK su, kao i
1941. godine, srpski komunisti, naveo je [ahovi}. Sve se odvija u
kontinuitetu po utvr|enom redosledu, po utvr|enom obe}awu o sudbini srpskih teritorija.
Daqe je konstatovao da se pojavila nova kategorija gra|ana Srba osim Srba komunista, nominalno su se pojavili i gra|ani Jugosloveni.
To vi{e nisu Srbi, naveo je [ahovi}, oni imaju neke druge ciqeve, koji nisu u saglasju sa srpskim ciqevima.
[ahovi} je, na kraju, naveo da }e Slobodan Milo{evi} biti na
vlasti dok ne bude smewen u korist mondijalisti~ke vlade. Cini~ni Zapad }e ga dràti dok mu odgovara, a onda }e ga zbaciti sa vlasti. Do}i }e na vlast ona druga, preobu~ena grupa Srba, biv{ih komunista, ogrnutih pla{tom demokratije, koji su, tako|e, pogubni za
srpski narod. U ovu kategoriju je ubrojao ~elnike SPO i DS, demokrate i razne odbore.
Solucija je za Srbiju, po [ahovi}u, iracionalna, jer Srbija nema drugog re{ewa u borbi sa Zapadom, ve} da Karayi} i Marti}, kada procene situaciju da je do{ao trenutak, u smrt nikako ne odu sami, ve} kada do|e ~as kolektivnog samoubistva, sve rezerve oru`ja
koje imaju upotrebe bilo gde i na bilo koji na~in.
Aleksandar \or|evi}, zamenik generalnog sekretara SRS, pro~itao je pismo podr{ke studenata radikala Pravnog fakulteta u
Beogradu, naporima SRS da se Vojislav [e{eq, {to pre oslobodi
iz zatvora.
Predsednik SO Mirkovci iz RSK, izvesni Zoran, govorio je o
situaciji u RSK i RS. Navedeni Zoran je ~lan SRS.
Izme|u ostalog izneo je da je u RS velika muslimanska ofanziva na svim linijama fronta i da su velike srpske teritorije izgubqene u reonu Biha}a. Na taj na~in se sprovodi politika reìma u
Beogradu, koji je pristao na podelu srpskih zemaqa.
Navedeni predsednik SO Mirkovci je daqe naveo da se u RSK
sprovodi kampawa protiv radikala i Milana Marti}a, koji su protiv izdaje i cepawa srpskih teritorija.
368
Novinarima je pokazao, navodno originalni, tekst najnovije Rezolucije UN, od pre pet dana, u kojoj se teritorija RSK naziva okupiranom teritorijom Hrvatske.
Hap{ewe [e{eqa je okarakterisao kao potrebu reìma da se
o~uva na vlasti.
Na kraju je uvodni~ar Nikola Popla{en naveo da }e se protestne ve~eri odràvati i daqe, sve do oslobo|ewa [e{eqa iz zatvora,
ali, verovatno, jednom nedeqno, na drugom mestu, na otvorenom prostoru, o ~emu }e javnost biti obave{tena.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h V odeqewu CRDB Beograd
Operativni radnik,
Dragan Dodig
MDXCVI
73-019
2. 11. 1994. godine
Izve{taj saradnika
1.
Izvor: Saradnik Print
Sastanak odràn dana 1. 11. 1994. godine u slu`benom stanu, u
vremenu od 10,1511 sati, po ranije utvr|enom dogovoru. Saradnik se
koristi za pra}ewe lica koja se eksponiraju sa pozicija srpskog ekstremizma.
Izvor pouzdan. Podaci delimi~no provereni.
2.
Saradnik je ostvario kontakt dana 29. 10. 1994. godine sa Vaki}
Branislavom, OO po ekstremizmu, i o odre|enim zapaàwima podneo je pisani izve{taj:
U prvom delu razgovora, Vaki} je govorio o sudskom postupku
koji se protiv wega vodi pred Op{tinskim sudom u Prokupqu. Istakao je da je sve izmi{qeno, po{to u optu`nici stoji da ga je mili369
cija zaustavila dana 13. 7. 1993. godine, kada je bio na sednici Narodne skup{tine Republike Srbije, o ~emu ima urednu potvrdu skup{tinske slu`be, koja ga je tog dana evidentirala da prisustvuje sednici Skup{tine. Me|utim, po{to u me|uvremenu treba da do|e do
izmene datuma, jer se radi o pogre{noj godini, Vaki} je izneo da i za
taj datum 1992. godine ima dokaza ali da to nije kod wega. Tvrdi da je
tog dana, ta~nije u intervalu od 10. do 14. jula 1992. godine leào u
bolnici u Trebiwu, zbog rawavawa na rati{tu.
Zamera miliciji iz SM u @itora|i {to nije uzeta izjava od wega ili bilo koga drugog ko je tog dana zaustavqen sa eksplozivom u
kolima. Tvrdi da na potvrdi wegovog potpisa nema, ~ak ni falsifikovanog, niti ima zapisnika o eventualnom privo|ewu i saslu{awu.
Za prona|eni pi{toq ima naknadno izdatu potvrdu u kojoj stoji da
je dobijen na upotrebu od strane @arka Vu~ini}a, komandanta TO
Trebiwa. Radi se o pi{toqu kalibra 7,62 mm.
Me|utim, potvrda je izdata 1. 4. 1993. godine, a datum oduzimawa
pi{toqa je raniji 16. 6. 1992. godine.
Ne pla{i se zatvora i u~ini}e sve da ode tamo i to sada kada na
prvoj predstoje}oj sednici Narodne skup{tine Srbije otvoreno napadne predsednika Republike Srbije i proglasi ga najve}im kriminalcem i ratnim profiterom u zemqi. Ne èli da ide u zatvor zbog
name{taqki kao {to je ova koja se odvija u prokupa~kom sudu, gde
mu se na osnovu izmi{qenog nalaza eksploziva u wegovim kolima sudi. Procewuje da je to posledica politi~kog obra~una sa radikalima, kako bi im se umawio ugled u narodu, da bi izgubili na predstoje}im izborima. Takav scenario je na pro{lim izborima imao rezultat, jer su pre glasawa, odjednom, radikali nazvani ratnim profiterima, a progla{eni su kao paravojne formacije i ratni zlo~inci. Takve konstatacije posebno poga|aju B. Vaki}a kao komandanta srpskih dobrovoqaca, jer su se wegove jedinice borile u sastavu, najpre JNA, a zatim teritorijalnih odbrana i specijalnih jedinica MUP-a Republike Srbije.
Po wemu, ratni zlo~in je kada se ubijaju civilno stanovni{tvo,
ène, deca i pripadnici drugih nacionalnosti, samo zato {to nisu
Srbi. Tvrdi da to wegove jedinice i on sam nisu radili. Borili su
se samo protiv neprijateqa u uniformi a ne i sa civilima.
Prvi put iznosi, do sada nepoznatu ~iwenicu, da je on Srbin iz
me{ovitog braka, od oca Srbina i majke Ma|arice. Zbog toga su u
wegovoj jedinici bili i pripadnici drugih nacionalnosti.
370
U vezi dono{ewa ratnog plena sa rati{ta, isti~e da wegovi dobrovoqci, a i on, nisu imali {anse da bilo {ta donesu, po{to je
pretres na granici bio od strane vojske i milicije. Po wemu, ratni
plen su uzimali pripadnici tih formacija kao i pojedini visoki
dràvni funkcioneri.
Govore}i o Srpskom ~etni~kom pokretu, sa àqewem je konstatovao da je on zvani~no prestao da postoji iz politi~kih razloga,
ali napomiwe da su ostali srpski ~etnici i to je za sada najva`nije. êtni~kog majora Petrovi} Tomislava iz Ni{a je odstranio, jer
je procenio da se on prodao socijalistima, a kao dokaz je naveo da
se on sada nalazi u rukovodstvu jedne fabrike u EI Ni{.
U razgovoru je delovao vidno prepla{en, uzrujan i zabrinut za
svoju porodicu. Ne smatra da ~estim pojavqivawem u javnosti (izjava Telegrafu, Borbi, nema~kom radiju) sam sebi pi{e optu`nicu za
sud u Hagu, ve} kao opravdawe za svoje postupke.
3.
Vaki} Branislav, OO po ekstremizmu.
4.
5.
Procena je da je saradnik uspe{no plasiran prema Vaki} Branislavu i da mu je ovaj u razgovoru izneo i neke podatke, koje je on do sada drào pod velom tajne.
Saradniku je dat zadatak da povremeno kontaktira B. Vaki}a radi sticawa jo{ ve}eg poverewa i prikupqawa relevantnih podataka od interesa za RDB.
Kucano u 4 primerka
1 prim. CRDB Ni{, u OO Vaki} Branislava
1. prim. u dosije saradnika Print
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih organa:
Saglasan,
pomo}nik na~elnika
Risti} Krasomir
Operativni radnik,
Milosavqevi} Qubi{a
371
MDXCVII
V uprava
Beograd
U prilogu dostavqamo Slu`benu bele{ku koja se odnosi na Radosavqevi} Vladana iz Vaqeva, prethodna obrada po ekstremizmu.
Operativni radnik,
Qubodrag Gaji}
Prilog: 1
Centar RDB Vaqevo
77-1A-0289
III odsek ekstremizam
7-031
21. 11. 1994. godine
Slu`bena bele{ka
Operativnim putem, preko pouzdanog izvora, do{li smo do podataka da je, dana 11. novembra 1994. godine, doputovao u zemqu Vladan Radosavqevi}, potpredsednik Ravnogorskog pokreta Srbije,
koji je predvodio delegaciju Pokreta na kongresu Ravnogoraca Amerike i Kanade, odrànog u îkagu, SAD. (O odràvawu kongresa
Ravnogorskog pokreta za Ameriku i Kanadu, u îkagu, 22. 10. 1994.
godine, do sada je vi{e puta informisana III uprava RDB MUP-a Republike Srbije POR).
Radosavqevi} je u kontaktu sa istomi{qenicima i ~lanovima
Ravnogorskog pokreta Srbije informisao da je, na kongresu u îkagu, za predsednika Ravnogorskog pokreta za Ameriku i Kanadu
izabran Mi{a Beqakovi} iz Wujorka, kao i da su kongresu prisustvovali delegati iz svih krajeva Amerike i Kanade. Wih osamdesetak se dogovorilo o budu}em radu kao i o do sada postignutim rezultatima. Izrazili su spremnost za pomirewem unutar pokreta i prevazilaèwem dosada{weg nejedinstva. Obavestili su u~esnike kongresa da su registrovali Ravnogorski pokret kao politi~ku organizaciju i da o tome imaju dokumentaciju saglasnost ameri~kih
vlasti. Tako|e, po re~ima Radosavqevi}a, ravnogorci su priznati i
od strane Srpske pravoslavne crkve u Americi i episkopa Irineja,
koji je prisustvovao ovom kongresu. Na kongresu je, u ime Ravnogorskog pokreta Srbije, govorio Vladan Radosavqevi} koji je informi372
sao prisutne o politi~kom i ekonomskom stawu u zemqi, kao i o problemima Ravnogorskog pokreta na planu registracije istog. Dogovoreno je da se Ravnogorski pokret Srbije pomogne materijalno,
kao i da se podrì struja unutar pokreta u zemqi koju zastupaju dr
Predrag Govedarevi} i Vladan Radosavqevi}, potpredsednici Ravnogorskog pokreta u zemqi, a ne êda Milo{evi}, aktuelni predsednik Ravnogorskog pokreta i wegovi istomi{qenici.
Odmah po povratku, Radosavqevi} je obave{ten od strane Jovanovi} Dragana iz Kru{evca da je êda Milo{evi} u Beogradu zakazao, 12. novembra 1994. godine, odràvawe sednice glavnog odbora
Ravnogorskog pokreta na kojoj treba da budu osu|eni za razbijawe
Ravnogorskog Pokreta i stvarawe nejedinstva u wemu dr Predrag
Govedarevi}, Vladan Radosavqevi}, Marjanovi} Dragoslav, Dragan
Jovanovi} i Moma Vu~kovi} iz Kru{evca, kao i drugi ~lanovi Ravnogorskog pokreta iz unutra{wosti koji su nakloweni wima. U
tom smislu, Dragan Jovanovi} je u svoje ime i u ime Mome Vu~kovi}a poslao pismo glavnom odboru Ravnogorskog pokreta i êdi Milo{evi}u, predsedniku, slede}e sadrìne:
... Gospodo, po{to smo po istoj stvari obojica pozvani, to se
ovom prilikom preko ovog teksta i javqamo. Naime, pozvani od gospodina Spasi}a da do|emo u subotu na sastanak, na kome bi trebali
da se dokaèmo ili izjasnimo da li smo i daqe ravnogorci ili ne;
àlosno je {to se ovim i kod nas javqa rezolucija IB-a. Zar smo do
toga do{li? Dolaze}i vi{e puta u Beograd, primetili smo busawe
i grabe` oko zvawa i titula, a nama je to strano. Mi pokret ne delimo na srpski i jugoslovenski, jer jednom pripadamo od rane mladosti. Odvratno je pomiwati {ta je ko i koliko uloìo u wega. Mi smo
za duh pokreta, ono {to mnogi nisu, jer se kod vas videlo da oni koji
nisu direktno u~estvovali ispada da nemaju pravo na to. Mi ne}emo
da pokret ìvi dok smo ìvi, ve} pokret treba da ostaje mla|ima,
bez obzira na u~e{}e i udeo u wemu. Na{i siroma{ni domovi su
oki}eni srpskim velikanima, od VIII do HH veka, zakqu~no sa pokojnim î~om. î~a je posledwi Pijemont Srbije, koga vi{e nema, ali
ga nismo zaboravili.
Gospodo, nepravedno je da ~asne i po{tene qude pravimo nepo{tenima, nedokazav{i wihovu krivicu. To mnogo li~i da je neko
razbija~. Primetno je, osetili smo na{im robija{kim {estim ~ulom, da me|u vama postoje crvi, krtice, rovci i moqci. @ao nam je
{to smo tamo dovodili perspektivne mlade qude, jer smo im mnogo
puta pri~ali i ispredali bajke i legende o borcima i robija{ima,
jer su se prilikom povratka sa tih skupova uvek vra}ali razo~arani.
373
Razo~arani su bili, jer su tamo videli raskol, sva|u i prepirku. Ne}emo da u~estvujemo u osudi qudi koji su do dana{weg dana ostali
~isti i po{teni i za koje ne znamo da postoji krivica. Nije ~udo
{to su te pojave prisutne, jer vi niste u narodu. To je strana~ka praksa za ovo vreme nepoèqna i pogubna. Primer brata Perice Jovanovi}a (biv{i predsednik Ravnogorskog pokreta koji je smewen
POR), to najboqe dokazuje, jer do dana{weg dana niko nije dokazao
wegovu krivicu, a mi smo ga okaqali i pored toga {to je ~asno i po{teno toliko godina robijao. Okaqati nekoga, to je zlo~in i ne odgovara onim koji su svoje ìvote poloìli na oltar istine i po{tewa. Sa ovim bi, draga bra}o, zavr{ili nadaju}i se da je sa na{e strane dovoqno. Znajte da u ovoj stvari ne postoji popravni ispit i da
neprijateqi ne gledaju {ta ste dobro uradili, ve} koje ste zlo napravili. Primite bratske pozdrave od Mome i Dragana...
Tako|e, Radosavqevi} je Jovanovi} Draganu nagovestio odràvawe godi{we skup{tine Ravnogorskog pokreta Srbije u Vaqevu, o ~emu se dogovorio sa rukovodstvom pokreta u Americi, na kome }e izabrati nove organe i rukovodstvo Ravnogorskog pokreta u zemqi.
O svim novim saznawima i pripremama za odràvawe skup{tine Ravnogorskog pokreta u Vaqevu, blagovremeno }emo vas informisati.
Kucano u 3 primerka
Dostavqeno:
1 h CRDB Zaje~ar
1 h OE u predmet Radosavqevi}a
Operativni radnik,
Sava Gaji}
MDXCVIII
Ministarstvu unutra{wih poslova Republike Srbije
Resoru dràvne bezbednosti V upravi
Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam Slu`benu bele{ku o informativnom razgovoru koja se odnosi na OI Kaptol.
Na~elnik CRDB,
Savi} Milivoje
374

RDB CRDB Prizren
ORDB \akovica
21. 11. 1994. godine
Strogo poverqivo
I uprava
OI Kaptol

I
Izvor: Sufaj Hafiz, ro|en 2. 3. 1967. godine u selu Damjane, op{tina \akovica, od oca Aqo{a i majke [irete, dev. Mu~aj, [iptar,
dràvqanin SRJ, zemqoradnik, stalno nastawen u mestu ro|ewa.
Podaci se odnose na OI Kaptol.
Razgovor obavqen dana 17. 11. 1994. godine, na inicijativu operativnog radnika.
Tro{kova nije bilo.
Bele{ka se podnosi dana 21. 11. 1994. godine.
II
Izvor je do pre {est meseci radio, duè vreme, u Hrvatskoj i
Sloveniji pa smo sa wim obavili informativni razgovor u ciqu
prikupqawa bezbednosno interesantnih saznawa shodno OI Kaptol
III
a) Podaci iz delokruga rada RDB.
Izvor u razgovoru navodi da je godinu dana, zajedno sa bratom
Hajdarom, radio u Dubrovniku, Republika Hrvatska, odakle je pobegao za Qubqanu, Republika Slovenija, po~etkom septembra meseca
1991. godine, odnosno uo~i rasplamsavawa rata u Hrvatskoj, kada je
pretila opasnost da bude mobilisan u HV i upotrebqen u borbama
protiv Srba. Naime, tih dana Dubrovnikom su harale bande, pretile nehrvatskom stanovni{tvu da se iseli, jer je to grad samo za Hrvate i sli~no. U toj sveop{toj medijskoj i fizi~koj hajci najgore su
prolazili Srbi, koji su tada masovno beàli iz Dubrovnika, pre
svega radi li~ne bezbednosti ne mare}i za materijalna dobra koja su
ostavqali za sobom. Kod hrvatske vlasti nije se moglo obezbediti
nikakva za{tita, ~ak su mnogo gore prolazili oni koji su i{li da
se àle. Po saznawu izvora, mnogi [iptari su tako|e oti{li iz Dubrovnika, a radwe ostavili zatvorene, sve zbog straha od rata i hrvatske prisilne mobilizacije. Me|utim, bilo je i onih, koji su se u
takvim prilikama dobro sna{li, me|u kojima izvor poznaje Agima
375
Morinu, koji je rodom iz sela Ku{nina, SO Prizren, i koji poseduje pekaru u Dubrovniku. Naime, Agim se posle pretwe od strane hrvatskih ekstremista lako prilagodio i postao primer odanosti-lojalnosti mladoj hrvatskoj dràvi, tj. tako su za wega isticali militantni Hrvati. Tako|e, gledano procentualno, Agim je jedan od retkih koji je ostao u Dubrovniku za sve vreme rata i danas se tamo nalazi. Od tog vremena nije dolazio u SRJ, odnosno u svoje rodno mesto.
Izvor je zatim naveo da je iz Dubrovnika sa bratom Hajdarom
krenuo za SRJ preko Qubqane, gde je on ostao, a brat se vratio u
svoje rodno mesto. Navodno, pod uticajem raznih pri~a da [iptari
sa KiM, koji do|u iz Hrvatske u Srbiju, odmah od VJ bivaju mobilisani i upu}eni na rati{te, izvor je potraìo posao u Sloveniji,
odnosno nije smeo da se vrati u SRJ. U Qubqani je ubrzo na{ao posao kod izvesnog Hoti Azema, rodom iz Podujeva, koji poseduje privatnu gra|evinsku firmu Trinton. Kod Hotija uglavnom rade
[iptari sa KiM, koji su pobegli iz SRJ, odnosno koji nemaju nikakve papire za boravak i rad u Sloveniji. Azem poseduje dve barake za sme{taj svojih radnika, a koji pored hrane dobijaju platu u iznosu od 200300 DM, ispla}ene u tolarima. Izvor navodi da su sa
wim kod Azema radili i stanovali slede}i [iptari sa KiM: Miftar Zeka, star oko 30 godina, ]azim [aqa, star oko 35 godina, ]amil Beri{a, star oko 25 godina, svi iz okoline Podujeva i Mensur
Ta}i iz Uro{evca, koji je star oko 25 godina. Oni ne dolaze u SRJ
i svi su ekstremni, tj. smatraju da je KiM okupirano od strane Srbije, te da }e se vratiti samo kada bude slobodno. Pored toga, veruju da takozvana Republika Kosovo ima sve svoje dràvne organe
vlasti i pitawe je samo dana kada }e legalno profunkcionisati,
jer, navodno, svetske sile, pre svih SAD, rade na tome da primoraju Srbiju da boqe milom nego silom napusti KiM i sli~no. Izvor navodi da mu je poznato da u Qubqani postoji ìro ra~un na koji se mogu uplatiti nov~ana sredstva za potrebe vlade RK, ali da
za wih ilegalce uplate vr{i gazda Azem Hoti. Po re~ima izvora, Azem je svojim radnicima obezbedio nesmetan boravak u Republici Sloveniji, iako je boravak stranaca bez dozvole slovena~ke
vlasti vrlo strog, odnosno odmah se takva lica deportuju doti~noj
zemqi. Naime, slovena~ka policija sigurno zna za wihov boravak u
Azemovim barakama, ali jo{ nikad nije vr{ila nikakvu kontrolu.
Radnici koji se pla{e policije, jer su ~uli da je neko proteran, pitaju Azema u vezi wihove bezbednosti, a on im odgovara da se ne
brinu, jer je za wih sve sre|eno. Pored toga Azem obavezno primi
svakog [iptara sa KiM, koji mu se obrati za pomo} ili posao, zaposli ga ili mu na|e posao na drugom mestu. Mnogi [iptari, koji
376
su boravili i radili kod Azema, oti{li su u neku od zemaqa Zapadne Evrope.

U vezi kulturnog dru{tva Mi|eni, izvoru je poznato da postoji, da ga je vodio izvesni Abedin Mali}i iz Pri{tine, te da je izme|u wega i nekih drugih ~lanova pomenutog kluba bilo dosta sva|e
oko novca i sli~no. Azem Hoti sigurno odlazi i kontaktira sa rukovodiocima u klubu, a izvor i drugi ilegalci nemaju nikakvog
upliva u rad pomenutog dru{tva.
Izvor, sa generalijama navedenim pod ta~kom 1, ne prolazi kroz
OE ORDB \akovica.
Morina Agim, rodom iz sela Ku{nina, op{tina Prizren, hrvatski dràvqanin nastawen u Dubrovniku;
Hoti Azem, rodom iz Podujeva, dràvqanin Republike Slovenije, nastawen u Qubqani;
Miftar Zoka, rodom iz okoline Podujeva, dràvqanin SRJ,
ilegalno boravi u Qubqani, Republika Slovenija;
[aqa ]azim, rodom iz okoline Podujeva, dràvqanin SRJ,
Beri{a ]amil, ro|enu okolini Podujeva, dràvqanin SRJ,
Ta}i Mensur, rodom iz Uro{evca, dràvqanin SRJ, ilegalno
boravi u Qubqani, Republika Slovenija.
IV
Izvor nepouzdan, podaci su neprovereni. Izvorni materijal je
sa~iwen zbog lica koja se pomiwu, radi wihovog evidentirawa, kao
potencijalnih saradnika Hrvatske i Slovena~ke obave{tajne slu`be za rad na podru~ju KiM. Preduze}emo potrebne mere kako bismo na vreme bili obave{teni o wihovom, eventualnom, dolasku da
bismo obezbedili prihvat. Stvoreni su uslovi i za budu}e kontakte
sa izvorom ukoliko procenimo da }e nam biti od koristi.
V
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina.
Dostavqeno:
1 h CRDB Prizren
1 h RDB Pri{tina
1 h I upravi RDB MUP-a
1 h V upravi RDB MUP-a
1 h ovom odeqewu IO Kaptol
Operativni radnik,
Qubodrag Mihailovi}
377
MDXCIX
Republika Srbija
28. 11. 1994. godine
srpski ekstremizam
Izve{taj o rezultatima primene OTM TKTR

Dana 24. 11. 1994. godine, Zoran Atanackovi} iz sedi{ta SNO u
Beogradu poziva Mirka Jovi}a, konstatuju}i da je sa Bogavcem sro~io tekst sa zajedni~kog sastanka, odrànog 23. 11. 1994. godine,
predstavnika SNO, NRS i SJ. Bogavac, ~itaju}i tekst, nagla{ava da
su predstavnici SNO, NRS i SJ o{tro osudili agresivne akcije
snaga NATO na Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu, ocewuju}i da je to agresija prema ~itavom srpskom narodu.
Bacaju}i bombe na srpsku teritoriju, gde srpske strane vode odbrambene akcije protiv muslimanskog V korpusa, bombarderi zapadnih sila bombardovali su mirovni proces. Wihovi naredbodavci
tako su jo{ jednom pokazali da im nije stalo do mira, ukoliko takav
mir ne podrazumeva srpsku predaju i srpski poraz.
Direktnim vojnim angaòvawem, podràvaju}i muslimansku
ofanzivu iz za{ti}enih zona, zapadne sile prestale su kriti da su
na muslimanskoj strani. SNO, NRS i SJ moraju i ovoga puta da ponove da su OUN i NATO u direktnoj funkciji ostvarivawa islamskih interesa na Balkanu.
Ponovno bombardovawe Srba uvod je u pro{irewe rata, ne samo
na teritoriji Balkana. Evropske sile }ute pred ~iwenicom da, bombarduju}i Srbe, otvaraju vrata za muslimansko-ameri~ki pohod na
Evropu.
Jugoslovenska nazovi mirovna politika ne moè se ostvarivati
nemu{tim protestima i mirnim prelaèwem preko novih srpskih
`rtava, niti nagovarawem `rtve da preuzme deo odgovornosti, koja
pripada wenim krvnicima. SRJ je du`na da diplomatskim i drugim
koracima u~ini sve {to je mogu}e na za{titi srpskog naroda i srpskih teritorija, u protivnom, na Jugoslaviji }e ostati istorijski
pe~at izdaje, bi}emo sau~esnici u tragediji svoje bra}e.
Mirko Jovi} je zadovoqan i isti~e da je obuhva}eno sve {to je
trebalo. Sugeri{e Zoranu i Bogavcu da tekst treba odmah pustiti u
javnost.
378
Dana 25. 11. 1994. godine, Du{an Kruni} iz Londona razgovara sa

Radmilom, suprugom Mirka Jovi}a. Mirko trenutno nije kod ku}e,
iza{ao je u grad, a preksino} je do{ao sa puta. I{ao je za Pale, Vukovar, Knin i Bawaluku. Radmila se interesuje da li }e Du{an uskoro do}i u SRJ, a on joj odgovara da to jo{ nije izvesno, jer mora proveriti da li je bezbedno po wega da do|e u Srbiju, s obzirom da predsednik Milo{evi} hapsi politi~ke protivnike.
Dana 26. 11. 2994. godine, Mirko zove sedi{te stranke u Beogradu i razgovara sa Zoranom. Zoran je obavestio Guberinu o konferenciji, koja bi trebalo da se odrì u ~etvrtak, 1. 12. 1994. godine, u Me|unarodnom pres centru u Beogradu. Guberina nije zadovoqan ~iwenicom da su pozvani [e{eqovi radikali i pita se kako je Jovi}u samo palo na pamet tako ne{to. Zoran je dobio Pelevi}a i wemu preneo termin odràvawa konferencije. Ostalo je jo{ samo da pozove
Veselina \ureti}a.
Zorana interesuje da li je u ponedeqak, 28. 11. o.g., potrebno odràti konferenciju za {tampu, a Jovi} odgovara potvrdno, isti~u}i
da je to radni dan, te da izlaze novine.
Zoran ne vidi svrhu toga i sugeri{e Mirku da tako ne{to nije
potrebno, jer }e se u ~etvrtak svemu dati vi{e pompe, a u ponedeqak
je potrebno samo poslati pozive faksom na{im i stranim dopisni{tvima.
Zoran daqe navodi da se javio Marini, sa kojom se dogovorio oko
detaqa. Saop{tio joj je ko su ~lanovi organizacionog odbora, ko }e
otprilike biti na konferenciji za {tampu, a Marina je saglasna da
u organizacioni odbor treba navesti {to vi{e ~lanova, kako bi se
dao ve}i zna~aj konferenciji.
U nastavku razgovaraju o dve sahrane Arkanovih qudi. Jednoj je
prisustvovala delegacija SNO, ~ime je Pelevi} bio dirnut. Jovi}
sugeri{e da i na drugu, u selu kraj Pan~eva, ode neko iz SNO iz Pan~eva ili Ka~areva i nalaè sekretarici Miri da sa Bastom organizuje odlazak.
Ra|eno u 3 primerka
Dostavqeno:
1 h MUP RS Resor DB Vuprava
1 h u dosije Mirka Jovi}a
Operativni radnik,
Klaji} Milivoj
379
MDC
Republika Srbija
Centar RDB Novi Sad
2. decembar 1994. godine
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
ekstremizam
Izve{taj o primeni operativno-tehni~kog sredstva

I
Izvor: TKTR
Podaci se odnose na Kajmaka OO po ekstremizmu, reg. br.
41001674:
organizuje {verc robe iz Gr~ke;
prebacuje devize u Gr~ku;
bavi se {ticungom;
u~estvuje u legalizaciji kradenih kola;
ilegalno nabavqa i nosi oru`je;
ostala saznawa.
Razgovori su vo|eni u periodu od 25. do 30. 11. 1994. godine.
Izve{taj se podnosi dana 2. decembra 1994. godine.
II
TKTR se koristi na obradi delatnosti Kajmaka OO po ekstremizmu.
III
U periodu od 25. do 31. 11. o.g., na{ sasvim pouzdan izvor nam je
preneo delatnost Kajmaka OO po ekstremizmu.
Izvor iznosi da je Kajmaku, zbog u~e{}a u oruànom sukobu,
oduzeto oru`je koje je legalno posedovao do okon~awa sudskog postupka. U me|uvremenu je Kajmak ilegalno nabavio i nosio oru`je, {to je otkriveno pri rutinskom zaustavqawu, zbog ~ega je SUP
Novi Sad protiv wega podneo novu prijavu.
Na{ izvor daqe prenosi da je Kajmak organizovao {iroku akciju preko vojnih veza da pribavi odgovaraju}u dokumentaciju da bi
spre~io oduzimawe robe i smawio pla}awe poreza, koji mu je naloìla Finansijska policija iz Novog Sada nakon pregleda i ustano380
vqenih propusta (podatke o Kajmakovim transakcijama i izbegavawu pla}awa poreza smo dostavili Finansijskoj policiji na osnovu
~ega je ista izvr{ila uvid u poslovawe Kajmakove privatne firme i ustanovila niz propusta i potvrdu na{ih podataka).
Kajmak je, po navodima na{eg izvora, nastavio da se bavi {vercom cipela i odela iz Gr~ke. U ovaj posao je aktivno ukqu~ena wegova supruga Smiqka, koja mu robu {aqe preko izvesnog Pante (mogu}e da je voza~ neke {oping ture do Soluna) i preko izvesnog Radeta
iz â~ka (032/52-463, mogu}e je da je prezime Milovanovi}) koji robu iz Soluna ilegalno prebacuje kombijem.
U razgovoru sa suprugom, Kajmak joj je rekao da joj po Panti {aqe 27.000 DM, tako da bi u sefu u Solunu imala ~isto oko 150.000
DM. Daqe je izneo da planira da skupi jo{ ne{to maraka i da }e
tada definitivno pre}i u Gr~ku kod porodice.
Izvor daqe iznosi da se Kajmak i daqe bavi {ticungom. U ovaj
posao su ukqu~eni Ba{i} Pavle iz Novog Sada, Ratko Samaryi} iz
Soluna, Vujovi} Zoran, zvani ôki iz Novog Sada i drugi.
Po navodima na{eg izvora, Kajmak je i daqe ukqu~en u kra|e
i legalizacije ukradenih kola. Tako je za potrebe svog prijateqa Vilotijevi} Ki}una, Kajmak prihvatio da obezbedi dozvolu za vozilo reg. br. NS 384-746.
U dogovoru sa Lu~anom PO po srpskom ekstremizmu, preko
advokata Gojkovi} Dragana, Kajmak je zakupio poslovni prostor u
hotelu Vojvodina u Novom Sadu. Nakon renovirawa ovog objekta,
Kajmak i Lu~ano su izdali, uz odgovaraju}i profit, ove poslovne prostorije. Zvani~ni zakupac ovog celog poslovnog prostora je
Dudvarski Damir iz Novog Sada (lice blisko na{im obradama po
hrvatskom ekstremizmu), koji je kao reket najve}i deo prostorija
ustupio Kajmaku i Lu~anu.
IV
O svim daqim saznawima }emo vas blagovremeno informisati.
V
Ocena stare{ina.
Dostavqeno:
1 h Dok. fond CRDB Novi Sad
Operativni radnik,
Slavko Vojvodi}
381
MDCI
Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam informaciju koja se odnosi na
sadrìnu Poruke pokreta srpskih ~etnika Ravne Gore, uru~ene
skup{tinama RS RSK.
Na~elnik III odeqewa,
Radovan Boòvi}
bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0197
6. 12. 1994. godine
Informacija
Podaci se odnose na sadrìnu Poruke pokreta srpskih ~etnika Ravne Gore, upu}ene skup{tinama RS i RSK.
Obra}aju}i se skup{tinama Republike Srpske i Republike Srpske Krajine u ime pokreta srpskih ~etnika Ravne gore, predsednik
pokreta vojvoda Mom~ilo \uji}, predlaè da se donese odluka o ujediwewu te dve dràve i obrazuje wihova zajedni~ka vlada, vojna komanda i sistem odbrane.
U Poruci, Mom~ilo \uji} iznosi da je srpski narod, na osnovu tiranskog plana tzv. novog svetskog poretka, na ~emu uporno radi
Vlada SAD, uz svesrdnu saradwu Nema~ke, Vatikana i muslimanskih
zemaqa, ~iji je ciq stvarawe muslimanske dràve u Evropi, odnosno
na srpskim zemqama Bosne i Hercegovine, predvi|en da bude izbrisan sa lica zemqe ili pretvoren u robqe. Tom planu tvoraca novog
svetskog poretka, po izjavi M. \uji}a, svesrdno idu na ruku srpski
komunisti na ~elu sa Milo{evi}em koji je priznao avnojevske granice i uspostavio blokadu na Drini, da bi Srbe sa leve obale prisilio da prihvate smrtonosni plan mra~nih sila.
Upravo zbog toga, po mi{qewu \uji}a, ujediwewe Srba sa leve
strane Drine name}e se kao preka potreba u odbrani srpskih zemaqa i srpstva uop{te i predstavqalo bi temeq budu}eg ujediwewa
svih srpskih zemaqa u jednu dràvu.
Kucano u 4 primerka
382
Dostavqeno:
1 h V odeqewe CRDB
Operativni radnik,
Vuka{in Makevi}
MDCII
Republika Srbija
Br.
Strogo poverqivo
Izve{taj saradnika
Saradnik ôvek dostavio je, 25. 12. 1994. godine, tekst pisma
izve{taja lorda Ovena o toku posete u Beogradu 23. 12. 1994. godine.
Tekst glasi:
Kada su kopredsednici bili u Beogradu, u nedequ poslepodne,
18. 12. 1994. godine, Mikeli} je odbio da otvori autoput Zagreb Beograd tako da je bilo malo prilike da se razgovara o predloènoj zajedni~koj komercijalnoj naftnoj kompaniji. Pre odlaska iz Beograda, kopredsednici su kazali koordinatoru ICFY (Konferencija o
biv{oj Jugoslaviji) g. Bo Pelnasu da zaustavi sav saobra}aj ka Srbima u Hrvatskoj, osim vozila za koja je ve} ugovoreno da voze humanitarnu pomo}.
U ponedeqak, g. Stoltenberg u telefonskom razgovoru sa predsednikom Milo{evi}em, koji je mnogo pomogao, i lord Oven u teìm pregovorima sa g. Mikeli}em, uspeli su da ustanove da }e se
autoput otvoriti u sredu u 14,00 ~asova.
Dana 20. 12, g. [arini}u i g. Mikeli}u poslat je predlog od kopredsednika (Aneks D) zajedno sa pojedina~nim pismima (Aneks B i
C). Lord Oven je, 22. 12. razgovarao sa Mikeli}em telefonom, po{to je g. Mikeli} bio vrlo uzbu|en zbog ~iwenice da kamionima sa
gorivom nije dozvoqen tranzit do sektora Jug, Sever i Zapad.
Lord Oven ga je podsetio da }e te{ke posledice pratiti wegovu odluku da ne otvori autoput. G. Mikeli} je odgovorio da je autoput pot383
puno otvoren, gorivo bi trebalo da pro|e. Lord Oven je rekao da Mikeli} sada ima fer predlog za zajedni~ku trgovinsku naftnu kompaniju u rukama i da je potrebno prihvatiti {to je mogu}e pre, kako bi
kompanija po~ela da funkcioni{e pre 11. januara 1995. godine.
Uskoro je postalo jasno da su telefonski pregovori nedovoqni
i lord Oven je rekao da on i Stoltenberg dolaze u Beograd slede}eg
dana. Tada je g. Stoltenberg imao prehladu i nije mogao da leti. Lord
Oven se, 23. 12, najpre sreo sa predsednikom Milo{evi}em na radnom ru~ku, gde je pokazano inteligentno razumevawe dileme sa kojom
su suo~eni kopredsednici. Potom je sledio dvo~asovni sastanak sa
Mikeli}em i Babi}em sa dva savetnika. Oni su lordu Ovenu dali dokumenat (Aneks D) Predlog za zajedni~ku naftnu kompaniju. Posle
detaqnog obja{wewa kopredsedni~kog predloga, uskoro je postalo
o~igledno da je glavna primedba hrvatskih Srba da ne èle da daju
hrvatskoj vladi nikakva vlasni~ka prava u Krajini. Lord Oven je objasnio da je to i gledi{te kopredsednika i wihovog predloga kome je
prigovorila hrvatska vlada i g. [arini} je napisao da posedi INE
50 odsto }e se sastojati od 38 INI-nih benzinskih stanica, koje
se fakti~ki nalaze na okupiranim teritorijama. Lord Oven je rekao da su on i Stoltenberg odlu~ili da se drè svoje formulacije i
da ne namewuju imenovane posede deoni~arima, iako i Zagreb i Knin
imaju te{ko}a sa prihvatawem re~i (formulacije), {to samo potvr|uje su{tinsku korektnost predloga.
Lord Oven im je predloìo da lete u @enevu te ve~eri da potpi{u, a pozvao bi i [arini}a. Alternativno, ako odlu~e da potpi{u ICFY misija u Beogradu bi bila svedok wihovog potpisa u svako
doba, i pogodni aran`mani bi mogli biti sa~iweni u @enevi u
ICFY da potpi{e [arini}.
Kopredsednici }e ponovo doputovati 2. januara. U me|uvremenu
ne}e biti dozvoqene tranzitne po{iqke nafte.
Lord Oven, èle}i da odrì maksimalan pritisak, nije razgovarao o te{ko}ama koje se u Krajini pojavquju zbog nedostatka benzina i dizela. Istina je da ih je predsednik Milo{evi} snabdevao sa
znatno mawe od 5.000 tona mese~no koje je hrvatska vlada ponudila.
Ako postoje prave te{ko}e to }e biti stvar koju treba da proceni
UNHCR i da napravi predloge.
Lord Oven misli da predsednik Milo{evi} ima svoje sopstvene
razloge da obustavi tranzit nafte preko Bosne i Hercegovine, {to
je pre mogu}e.
Sasvim posebno od daqe izolacije Karayi}a, opasno je da se nafta i daqe vozi preko severnog koridora.
384
Onog trenutka kad hrvatski Srbi potpi{u Sporazum o uspostavqawu zajedni~ke trgova~ke naftne kompanije, kopredsednik }e
predloìti hrvatskoj vladi da za vreme do kona~nog uspostavqawa
kompanije (po~ev{i od potpisivawa sporazuma) cisterne sa naftom
iz SRJ (Srbija i Crna Gora) mogu da prolaze autoputem Beograd
Zagreb do UNPA zona, a koli~inu nafte i broj cisterni }e nadzirati zajedno i UNPROFOR i hrvatska vlada.
Ako hrvatska vlada odbije, a hrvatski Srbi pristanu na sporazum, kopredsednik }e dozvoliti tranzitni saobra}aj za kamione koji prevoze naftu sve do ponovnog poku{aja da se hrvatska vlada ubedi da dozvoli upotrebu autoputa i osnuje naftnu kompaniju. Kopredsednik je ve} pisao g. [arini}u i g. Mikeli}u, te se nada da }e obe
strane potpisati predloèni sporazum o zajedni~koj naftnoj kompaniji u nekoliko narednih dana, pa bi se onda i mogli preduzeti koraci za po~etak snabdevawa Krajine naftom kroz Hrvatsku (preko
Hrvatske) a ne Bosne i Hercegovine.
Dostavqeno:
na~elniku Uprave
analitici
operativnom radniku
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MDCIII
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD1
Broj snimaka: 5
Republika Srbija
Sremska Mitrovica
385
Br. 117/22
Sremska Mitrovica 17. 1. 1995.
MUP Republike Srbije Resor DB V uprava, Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam Izve{taj o rezultatima primene TKTR prema Ulemek Mihajlu OO po srpskom ekstremizmu iz
Stare Pazove, SO Stara Pazova.
Prilog: 1
Na~elnik centra,
Puni{a Yuki}
Republika Srbija
Odsek Ruma
13. 1. 1995. godine
-Srpski ekstremizamIzve{taj o rezultatima primene TKTR

Primenom TKTR prema Ulemek Mihajlu OO 894501284, iz
Stare Pazove,SO Stara Pazova, dobili smo slede}e podatke:
Dana 4. 1. 1995. godine, Ulemek je ostvario kontakt sa izvesnim
Jovom i @eqkom Ra`natovi}em Arkanom iz Beograda, tel.
011/668-904. Ulemek se u kontaktu sa Jovom, izme|u ostalog, interesovao da li on poznaje izvesnog Vladu êlzija i dobio potvrdan odgovor, kao i podatke da je re~ o dobrom momku, koji je bio kod wih
(verovatno ~lan SDG-e, prim. op. radnika). Tako|e se interesovao za
izvesnog Jocu Uro{evi}a, ali je dobio podatak da Joca Uro{evi}
nije poznat Jovi. Ulemek je rekao da sutra dolazi u Beograd da zavr{i neke poslove i da ima broj Vladinog pejyera (broj 10196). Posle
toga, Ulemek traì na telefon Arkana. Arkan mu kaè da pi{toq 357 odmah donese kod wega u {tek. Re~ je o pi{toqu koji je
Ulemek doneo odande (verovatno iz Bosne odakle se nedavno vratio, prim. op. radnika). Ulemek izraàva negodovawe i kaè da mu je
@eqko uzeo i pendrek i pi{toq. Daqi kontakt odvija se na slede}i
na~in:
@eqko Ra`natovi}: Pendrek, pi{toq, sve }u da ti uzmem mamu
ti jebem.
Mihajlo Ulemek: Sve }e{ da mi uzme{? Pa pi~ka mu materina,
oni ni{ta ne prijavquju, a sutra do|e i cinkari.
386
@eqko Ra`natovi}: Nego {ta.

Mihajlo Ulemek: Pa vidi, mogu li ja ne{to da
@eqko Ra`natovi}: Slu{aj, nije cinkario, nego mora da mi kaè.
Mihajlo Ulemek: Pa ne mora da kaè, pa mogu i ja da metnem u
@eqko Ra`natovi}: A ti }e{ dobiti 25 po guzici {to laè{.
Mihajlo Ulemek: Dobi}u kurac 25 po guzici, pa treba li meni
ne{to? Pa zna{ da su mi uzeli tri komada.
@eqko Ra`natovi}: Tri komada su ti uzeli?
Mihajlo Ulemek: Jel zna{ da su mi uzeli CL-a, jel zna{ da su mi
uzeli Brovinga, jel zna{ da su mi uzeli Tetejca?
@eqko Ra`natovi}: Ko ti je uzeo?
Mihajlo Ulemek: Pa, jesi ti naredio da dam?
@eqko Ra`natovi}: Ko ti je uzeo?
Mihajlo Ulemek: Pa u Pazovi, je si ti naredio da dam?
@eqko Ra`natovi}: A onda? Da.
Mihajlo Ulemek: Pa onda. Pa moram imati ne{to, pi~ka mu materina, {ta sad treba da idem ko kurac.
@eqko Ra`natovi}: Dobro.
Mihajlo Ulemek: Jesam li u pravu?
@eqko Ra`natovi}: Pa dobro, nemoj da me pita{ je si li u pravu. U pravu nisi nikada. Ja sam stalno u pravu.
Mihajlo Ulemek: Aha.
@eqko Ra`natovi}: To u redu.
Mihajlo Ulemek: Zna~i, ostaje meni?
@eqko Ra`natovi}: Dobro, reci {to si zvao.
Mihajlo Ulemek: Zvao sam da onog idiota dole skloni{ sa centrale, zamisli, ~estita mi Novu godinu {oka~ku.
@eqko Ra`natovi}: Ko ti ~estita?
Mihajlo Ulemek: Jova, kaè sretna ti nova.
@eqko Ra`natovi}: Ma, zajebava se bre.
Mihajlo Ulemek: [ta jo{ ima novo?
@eqko Ra`natovi}: Dobro je sve.
Mihajlo Ulemek: E, to je va`no, bio si malo i na televiziji.
@eqko Ra`natovi}: Jesam, jesi me gledao?
Mihajlo Ulemek: Pa da.
@eqko Ra`natovi}: E, dobro, 19. februara do}i }e{.
Mihajlo Ulemek: Hvala bogu da }u do}i.
@eqko Ra`natovi}: Ti i tvoj brat, ~ekaj, ko jo{ iz Pazove?
Obavezno da do|e onaj pop, onaj va{ pop, i wega pozivam.
387
Mihajlo Ulemek: Kad ja do|em sutra prekosutra ja }u tebi doneti ne{to drugo {to sam doneo, na{ao sam ja i za tebe, jel okej?
@eqko Ra`natovi}: Vaì.
Dana 7. 1. 1995. godine, Irena Ra`natovi} nazvala je stan Ulemeka u Staroj Pazovi i razgovarala sa wegovom }erkom Sawom, s obzirom da on nije bio kod ku}e. Rekla je da ne èli ni{ta posebno, samo da prenese tati ~estitke za Novu godinu, Badwe ve~e i Boì}.
Isto ~estita i mami i svima ostalima. Zvala je vi{e puta, ali nije
mogla da dobije vezu, a izgubila je broj pejyera.
Napomena:
19. februara 1995. godine zakazano je ven~awe @eqka Ra`natovi}a Arkana i Cece Veli~kovii}. Sve{tenik koga Arkan, pored Ulemeka i wegovog brata poziva na svadbu, je verovatno Pavlovi} Pantelija iz Stare Pazove. U narednom periodu radi}emo na
identifikaciji Vlade, zvanog êlzi i Joce Uro{evi}a za koje se
Ulemek interesovao. Tako|e }emo pratiti daqe kontakte Ulemeka i
@eqka Ra`natovi}a Arkana.
Ra|eno u 3 primerka
Dostavqeno:
1 h MUP Republike Srbije Resor DB-III uprava
1 h MUP Republike Srbije Resor DB-V uprava
1 h u dosije broj 894501284.
Operativni radnik,
Milan Pavlovi}
MDCIV
Glavni {tab SVK
Odeqewe bezbednosti
Str.pov.br. 13-14
3.2.1995. godine
MUP R.Srbije
-na li~nost gospodina Jovice Stani{i}aOtmice m/v UNPROFOR-a
Operativna saznawa
Uz saznawe i saglasnost sa predsednikom RSK i komandantom GS
SVK obave{tavamo Vas o slede}em:
Operativnim radom organa bezbednosti na podru~ju Korduna,
do{li smo do proverenih i ta~nih podataka u vezi otmice m/v Un388
profor-a. Ustanovili smo da otmice prete`no vr{e pripadnici

tzv. (ne~itak broj) kojom komanduje kapetan Torbica Nikola (poznat
po kriminalnoj delatnosti, blizak generalu Novakovi}u i pukovniku (ne~itko ime)).
Dana 1.2.1995. godine (...)
(ostatak dokumenta je ne~itak)
MDCV
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
6. 2. 2995. godine
Fond PD1
Broj snimaka: 5
Republika Srbija
Broj 292/2
Sremska Mitrovica
V uprava
Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam izve{taj o rezultatima primene OTM TKTR, koja se primewuje prema Mirku Jovi}u iz Nove Pazove, SO Stara Pazova, OO po srpskom ekstremizmu.
Prilog: 1
Na~elnik centra
Puni{a Yuki}
Republika Srbija
389

6. 2. 1995. godine
Srpski ekstremizam

Primenom OTM TKTR prema Mirku Jovi}u iz Nove Pazove, SO
Stara Pazova, OO po srpskom ekstremizmu 894501257, do{li smo
do slede}ih saznawa:
Dana 26. 1. 1995. godine, Dragan Kova~evi}, sekretar MZ Nova
Pazova, javqa se Mirku Jovi}u, vezano za regulisawe izbegli~kog
statusa za dva lica za {ta je procedura sloènija nego {to je Mirko u prvi mah mislio. Naime, predsednik SNO je zamolio Kova~evi}a da mu sredi papire za dve izbeglice, a Kova~evi} nagla{ava da
je potrebno i}i u Sremsku Mitrovicu i prijaviti pomenute u prihvatni centar, nakon ~ega onaj ko prihvati izbegla lica mora u Mesnoj zajednici potpisati izjavu, da bi se odnele slike u OUP Stara
Pazova i dobila legitimacija. Kova~evi} na sebe prihvata deo posla koji se odnosi na odlazak u Sremsku Mitrovicu.
Isti dan, Jela Jovanovi} iz sedi{ta SNO saop{tava Mirku Jovi}u da se vr{e pripreme za Glavni odbor, materijali su stigli, potrebno je jo{ sve spakovati i poslati. U vezi prostranog plana Srbije, Jela je zvala svog te~u, doktora Du{ana Duki}a, sa Geografskog
fakulteta, koji joj je dao broj telefona Dimitrija Peri{i}a, zaduènog za poslove oko izrade plana, ali Jela Peri{i}a nije uspela
dobiti vezu.
Mirko sugeri{e da se direktno zove Vlada Srbije, te od vladine administracije zatraì jedan primerak prostranog plana, me|utim Zoran je ve} zvao i dobio odgovor kako vi{e nema nijednog plana. Mirku je to neshvatqivo, jer prostorni plan treba da ide na javnu raspravu, a ispada da qudi s wim ne mogu da se upoznaju.
Zoran je, ina~e, zvao vladu, pa Skup{tinu, odakle je usmeren na
Ministarstvo za urbanizam i gra|evinarstvo, gde mu je sekretarica
rekla da nemaju vi{e nijedan primerak prostornog plana, te da ovih
dana isti~e rok za primedbe, daju}i mu telefone na koje se moè
obratiti po~etkom februara, kada }e se kucati novi plan sa prispelim primedbama. Mirku treba sada{wa verzija plana i zahteva da se
preko veza, ukqu~uju}i i SSJ i NRS, poku{a na}i plan.
Dana 26. 1. 1995. godine, Milorad Jovi} iz Lopara, Republika
Srpska, poziva Mirko Jovi}a, isti~u}i da su letos u Loparama bili
Beli orlovi koje je on upoznao, zbog ~ega je èleo ~uti predsedni390
ka SNO i produbiti postoje}u vezu sa ovom strankom. Milorad Jovi} je ina~e iz Nove Gajdobre, a na rati{tu u Republici Srpskoj nalazi se od maja 1992. godine, ta~nije od pucawa u vojnu kolonu u Tuzli. Isti~e da se u Republici Srpskoj brane Srbi i Srbija, a ne Jugoslavija, te da se ne smeju pustiti socijalisti da u Republici Srpskoj razore srpski narod. Milorad je, ina~e, kapetan Srpske garde,
koju je predvodio na podru~ju Lopara, dok je komunisti nisu rasturili. On je ostao na tim terenima, odakle je rodom, i sada vodi Topuske sokolove. U Loparama je sretao Mirkove kapetane, koji su i{li
na Teo~ak. Milorad Mirku sugeri{e da poja~a svoju aktivnost u Republici Srpskoj, kako bi se wihovi ideolo{ki sledbenici pro{irivali, a ne da to u~ine socijalisti.
Dana 27. 1. 1995. godine, Jela Jovanovi} informi{e Mirka Jovi}a da je dobila Ministrastvo, odakle su je uputili na Mariju Mici},
koja je odsutna, pa je Jela razgovarala direktno sa ~ovekom zaposlenim na izradi prostranog plana. Dobila je informaciju da je javna
rasprava bila do 25. 12. 1994. godine, te da je prostorni plan bio izloèn po op{tinama od 17. 11. do 17. 12. 1994. godine. U ministarstvu
imaju jedan jedini primerak radne verzije plana i taj ne mogu dati
nikome.
Uputio je Jelu da poku{a po mesnim zajednicama i op{tinama,
{to je ona prethodno ve} i uradila bez uspeha i rekao da se dostave
eventualne primedbe, ali se boji da je sada mo`da ve} kasno, jer oni
koji rade na selekciji primedaba, ve} unose prispele u novi plan,
kao zavr{ni dokument.
Napomena:
Identifikova}emo lica za koja Mirko Jovi} obezbe|uje izbegli~ki status, u ciqu sagledavawa mogu}nosti obavqawa razgovora
sa istima u okviru OI ZID ili PAKO, u zavisnosti od podru~ja sa kojeg dolaze.
Sa Draganom Kova~evi}em obavi}emo razgovor na okolnosti
wegovih kontakata sa Mirkom Jovi}em.
Kucano u 3 primerka
Dostavqeno
1 h V dosije Mirka Jovi}a
Operativni radnik,
Klaji} Milivoj
391
MDCVI
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
15. 2. 1995. godine
Fond PDD
Po~etna pozicija: 328E06
Krajwa pozicija: 328E08
Broj snimaka: 3
Republika Srbija
pom. NRDB Q. Risti}u
Beograd
Dostavqamo vam izve{taj o rezultatima primene mere TKTR
nad objektom Kafa.
Na~elnik IV odeqewa,
Branko Vaì}
bezbednosti Beograd
IV odeqewe Vo`dovac
71-0472
7. 2. 1995. godine
Izve{taj
o rezultatima primene mere TKTR
Objekat Kafa. Mera se primewuje Odlukom Vrhovnog suda Republike Srbije sp. bro. SU I 276/94 od 20. 1. 1994. godine. Dana 6. 2.
1995. godine, primenom mere dobijeni su slede}i rezultati:
Kafu je pozvao Vlada Brati} (direktor SDG kompanije
prim. operativnog radnika) i obavestio ga da ima papire iz kojih
se vidi da je Pima iz Kotora uvezla iz Temi{vara 15.914.000 litara benzina, a Mile Jerkovi} iz Ba~ke Topole 48 vagona benzina i ~etiri vagona dizela, {to }e im (SDG kompaniji nap. op. radnika)
biti èstoka konkurencija. Na kraju razgovora, Brati} je Kafu
392
obavestio da imaju ponudu od Slobe Nikoli}a za kupovinu blindiranog Mercedesa 600 po ceni od 300.000 dem, {to je Kafa prokomentarisao ako moè{ skini cenu, u protivnom ni{ta, za te pare
mogu ku}u kupiti.
Istog dana Kafa je kontaktirao Mihaqa Kertesa, koji je u toku
razgovora pozvao Kafu na ve~eru na koju je Kertes pozvao i Branu
Crn~evi}a, Kafa je prihvatio Kertesov poziv i za vreme ve~ere
uru~io Kertesu i Crn~evi}u pozivnice za predstoje}e Kafino ven~awe sa estradnom umetnicom Cecom Veli~kovi}.
Dostaviti:
1 h pom. NRDB
Operativni radnik,
Le~i} Veselin
MDCVII
MUP Srbije
RSDB V uprava
Centar za mikrofilm
4. 3. 1995. godine
Fond PD1
Broj snimaka 5
Republika Srbija
Sremska Mitrovica
Br. 485/2
1. 3. 1995.
U prilogu akta dostavqamo vam Izve{taj o rezultatima primene OTM TKTR prema Ulemek Mihajlu PO po srpskom ekstremizmu
iz Stare Pazove, SO Stara Pazova.
Na~elnik centra,
Puni{a Yuki}
393
Republika Srbija
Odsek Ruma
27. 2. 1995. godine
Srpski ekstremizam
Primenom OTM TKTR prema Ulemek Mihajlu PO 894501284,
iz Stare Pazove, SO Stara Pazova, u proteklom periodu dobili
smo slede}e rezultate:
Dana 16. 2. 1995. godine, Ulemek je preko telefona broj 0210/611-30 ostvario kontakt sa Goranom Hayi}em, biv{im predsednikom
RSK. Interesovao se da li je ovaj dobio pozivnicu za @eqkovu svadbu. Hayi} kaè da jeste i da se puno zahvaquje, a Ulemek obja{wava
da je stavio primedbu @eqku zbog toga {to je ispred imena Hayi}a
napisao predsednik, a on je biv{i predsednik. Goran kaè da se ne
zna {ta nosi dan a {ta no}. Hayi} se interesuje koliko ima kilometara od Stare Pazove do Rume, jer }e dolaziti u Rumu pa ima nameru
da do|e i kod wega. Posle toga, Ulemek daje Hayi}u na vezu Zlatana
iz \akova i Jovu, koji se sa wim odranije znaju i izve{tavaju ga da vi{e nisu u Ba~koj Palanci, ve} u Pan~evu. Zlatan je kasnije nazvao
svoju }erku Biqanu u Pan~evu na broj 013/51-21-25. Razgovor je bio
porodi~ne prirode.
Kasnije, Ulemek je kontaktirao s Ugqe{om Markovi}em, vlasnikom agencije Gvozden na broju 011/444-15-22. Interesuje sa da li
moè navratiti kod wega u Pazovu. Ulemek kaè da se upravo sprema da krene u Beograd.
Hayi} Goran je iz Ulemekove ku}e, dana 16. 2. 1995. godine, nazvao
011/222-302 i ostavio poruku na pejyer broj 79-28 da mu se jave na telefon 022/312-800 (pejyer pripada Du{ku Borovici, biznismenu iz
Rume). Ne{to kasnije javqa se Borovica u stan Ulemeka i traì Gorana. Razgovara kratko sa Ulemekom, kaè da je dobro i da se bori da
nekako preìvi. Ulemek mu kaè da je srpsku Novu godinu proslavio sa wegovim direktorom i od istog ~uo da Borovica ne slavi srpsku Novu godinu, ve} da je samo zaduèn (za {okice u Rumi). Borovica kaè da je to ta~no. U me|uvremenu, Ulemek kaè da na drugoj liniji ima Arkana, a Borovici daje Hayi}a. Hayi} ga pita gde se nalazi, a Borovica kaè da je trenutno u Rumi i poziva ga da navrati
kod wega. Kasnije, Borovica poziva ku}u Ulemeka i od wegove supru394
ge Radojke saznaje da je ovaj odsutan. Kaè da ima da mu prenese jednu

va`nu vest i da }e nazvati ujutru.
Dana 18. 2. 1995. godine, Ulemek je kontaktirao, preko telefona
011/666-754 sa {tabom SDG u Beogradu. Kaè da ga je traìo Legija, a nepoznati mu{ki glas mu kaè da je to verovatno zbog onog kolta koji je on oduzeo, a tamo se oko toga digla velika frka, pa to treba da se vrati. Ulemek kaè da je sam taj kolt doneo u {tab.
Istog dana, Ulemek je preko telefona broj 011/663-904 ostvario
kontakt sa izvesnim Cvrkom iz Stranke srpskog jedinstva. Interesuje se {to su ga traìli. Cvrko kaè da nije imao saobra}ajnu
dozvolu za beli auto. Ulemek kaè da oko toga ne}e biti problema i
pita da li je tu Sava. Dobija ga na vezu i interesuje se {to ga je traìo. Sava kaè da je Branka poslala poruku samo da ga podseti u vezi saobra}ajne dozvole. Ulemek daqe kaè da je obezbedio voza~a i
za jedan i za drugi kombi kao i za {evroleta, a yipa }e on voziti. Daqe pri~aju oko poklona za Arkana i Ulemek kaè da je obezbedio
tepih, a pita Savu {ta je on ukrao i poklonio komandantu. Sava kaè da je obezbedio sliku od izvesnog umetnika Torbice Milenka.
Dogovaraju se da se sutra ujutro u pet sati krene iz Beograda za @itora|u.
Dana 18. 2. 1995. godine, Ulemeka je nazvao Bogi} Stevan, biv{i
ministar u vladi RSK. Kaè da ga je vi{e puta traìo u toku dana,
ali ga nije mogao dobiti. Ulemek obja{wava da je pre pola sata do{ao iz Blaca (u Blacu ìvi Ulemekova }erka Sawa). Dogovaraju se
da se pre {est sati na|u pred Arkanovom ku}om u Beogradu.
Napomena: Veze Ulemeka sa Goranom Hayi}em i Bogi} Stevanom
su ranije evidentirane, kao i wihova veza sa @eqkom Ra`natovi}em
Arkanom, o ~emu smo pisali u prethodnim izve{tajima.
Ra|eno u 3 primerka
Dostavqeno:
1 h MUP Republike Srbije Resor DB-III uprva
1 h u dosije broj 894501284.
Operativni radnik,
Milan Pavlovi}
MDCVIII
Centar RDB Novi Sad
395
Dana, 9. marta 1995. godine

Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
Informacija
Posredstvom sasvim pouzdanih izvora upoznati smo sa aktivnostima i doga|ajima u SRS za RSK, nakon {to je do{lo do raskola i
smewivawa lidera ove stranke, odlukom Vojislava [e{eqa.
Rade Leskovac intenzivno preduzima aktivnosti u ciqu pridobijawa podr{ke postoje}eg ~lanstva stranke. U tu svrhu, u Bawa Luci je u dva navrata, 25. 2. i 4. 3. 1995. godine, zasedao Glavni odbor
SRS za RS i RSK.
Po tvr|ewu Leskovca, na ovim sastancima dobio je gotovo apsolutnu podr{ku ve}ine op{tinskih odbora. Sa druge strane, doga|aji na terenu ne govore u prilog ovoj wegovoj tvrdwi. Protekle nedeqe, Op{tinski odbor Tewa odrào je sastanak na kojem se ve}ina
prisutnih izjasnila i dala podr{ku politici Vojislava [e{eqa.
Leskovcu se zamera da je ve}i deo vremena posvetio privatnom biznisu, za razliku od [e{eqa koji prevashodno vodi ra~una o svom
~lanstvu. Uvereni su da }e u slu~aju vojne agresije RH na RSK [e{eq animirati znatan broj dobrovoqaca iz redova svoje stranke,
{to se za Leskovca ne moè re}i.
Leskovac je izgubio podr{ku gotovo svih poslanika Skup{tine
RSK iz redova svoje stranke.
Po re~ima istog, glavni zadatak u narednom periodu }e biti povezivawe i pridobijawe poverewa politi~kog rukovodstva RS, pogotovo jer nema nameru da na bilo koji na~in ostvaruje kontakte i
saradwu sa [e{eqem.
Leskovac ne èli da u~estvuje u sukobu na relaciji Milan Marti} B. Mikeli}, jer smatra da za to nije povoqan trenutak. Sa druge strane direktno optuùje [e{eqa da je inicijator proteklih de{avawa u krajinskom parlamentu.
Dana 4. marta 1995. godine, u Beogradu je [e{eq odrào sastanak sa ~lanovima stranke iz Knina, Benkovca, Gra~aca, Belog Manastira, Tewa, Vukovara i Mirkovaca. Kako smo informisani, [e{eq je dobio podr{ku svih prisutnih, osim Pere Tojagi}a Op{tinski odbor Vukovar i Beldar Zorana op{tinski odbor Mirkovci. Doneta je odluka da Leskovac sa svojim pristalicama napusti
prostorije stranke u Vukovaru i prepusti ih Ranku Vuji}u, zvanom
U~o, odnedavno specijalnom savetniku predsednika Milana Marti}a.
396
[e{eq je insistirao da se pozabave radom preduze}a kojeg je, u

okviru stranke, osnovao Leskovac i prikupe dokumentaciju koja treba istog te{ko da kompromituje.
Dana 6. marta ove godine, [e{eq je pozvao kancelariju stranke
u Vukovaru i svojim sagovornicima rekao da neizostavno napuste
istu, jer je to odluka najuèg rukovodstva. Uz mno{tvo izgovorenih
vulgarnosti, [e{eq je rekao da }e u Vukovar uputiti svoje qude koji }e, ako treba, poubijati Leskovca i wegove pristalice, a na taj postupak i li~no je spreman. Optuùje ih i naziva izdajnicima srpskog
naroda i dou{nicima srpske UDBE.
Me|u pristalicama Leskovca, nakon ovih [e{eqevih pretwi,
zavladala je izvesna uznemirenost, ali su odlu~ni u stavu da istraju
u svojim stavovima i deluju kao samostalna stranka na ovim prostorima.
Dostavqeno:
Operativni radnik,
Milenko Lemi}
MDCIX
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
18. 3. 1995. godine
Fond PDD
Broj snimaka: 4
Republika Srbija
Broj: (ne~itko)
397
Sremska Mitrovica
V Uprava
Beograd
Prilog: 1
Na~elnik centra
Puni{a Yuki}
Republika Srbija
15. 3. 1995. godine
Srpski ekstremizam

Dana 9. 3. 1995. godine, Du{an Kruni} saop{tava Radmili Jovi}
da u SRJ treba da do|e oko, 6. 5, na slavqe onih koji su pobedili wega i wegov narod. Radmila je u pro{lu subotu bila u Novom Slankamenu, u Centru za rehabilitaciju, zajedno sa Mirkom. Povodom dana
rawenika, u Slankamen su do{li i novinari Srpke televizije sa
Pala i iz Bawa Luke. Me|u rawenicima bio je i jedan pripadnik
Belih orlova, neki umetnik, vajar, iz Prijedora, koji je u borbama
u Republici Srpskoj ostao bez noge i ovih dana je preba~en na VMA.
Du{an je mi{qewa da istom treba materijalno pomo}i i obezbediti wegovu porodicu, o ~emu }e se on dogovoriti u svojoj organizaciji.
Dana 11. 3. 1995. godine, Mirko Jovi} diktira slu`benici u sedi{tu SNO tekst saop{tewa za javnost Sekretarijata za informacije SNO, koji je potrebno odmah otkucati i poslati. U saop{tewu
se pozdravqaju ~lanovi, simpatizeri i gosti SNO na izbornoj skup{tini op{tinskih ogranaka SNO. S obzirom da je o~igledno da se
neprijateqi srpskog naroda, kao i takozvani me|unarodni posrednici, odnosno velike sile, spremaju za ratno razre{ewe jugoslovenske krize, na{ celokupan narod treba da uloì svu svoju energiju ,
398
kako bi iz rata iza{ao kao pobednik. Svuda u svetu se kaè: pobedniku pripada sve i te{ko pobe|enima, zbog ~ega je u ovom trenutku
za srpski narod i wegovu otaybinu nacionalni zadatak broj jedan pobeda u oslobodila~kom ratu. Jovi} je traìo da se tekst saop{tewa
{aqe na sve strane, i u Crnu Goru i u RSK i na Pale. On, ina~e, danas boravi u Beo~inu, odakle }e se jo{ javqati u sedi{te stranke.
Dana 12. 3. 1995. godine, razgovaraju Du{an Kruni} i Mirko Jovi}. Du{an }e, u toku marta meseca, po Kova~i}u poslati rezervne
delove za automobil, kako je ranije i dogovoreno. Predstavnik Radovana Karayi}a u Engleskoj Trivkovi}, ukqu~io se u mra~no dru{tvo, za koje radi. Du{an ne èli Jovi}u o tome pri~ati telefonom. Radi se o antisrpskom delovawu grupe u koju su uba~eni strani
agenti, a pored ostalih tu je ume{an i pop Zori}, kao i neki biv{i
levi~ari i qoti}evci. Sa wima je povezan i Nikola Koqevi}, ~iji
brat ìvi u Engleskoj. Ova grupacija je za 9. 4. 1995. zakazala sastanak u Lesteru.
Du{an smatra da se radi od dru{tvu levi~ara koje }e upropastiti srpsku stvar, zbog ~ega je wemu ào Mladi}a, Plav{i}eve i wihovog dru{tva. Karyi} je jako naivan i po{ten ~ovek, politi~ki neiskusan, pa slu{a savete levi~ara i qudi koji rade za razne strane
slu`be. Na ove probleme Du{anu se àlio Slobodan Petrovi},
predstavnik Srne u Engleskoj.
Du{an zamera {to se po pitawu Biha}a stalo na pola puta, kad
je bitka gotovo bila dobijena. Misli da je sve Koqevi}evo maslo, i
da je on dao presudan doprinos prilikom predavawa UNPROFOR-u
aerodroma u Tuzli i Sarajevu. Du{an insistira da Mirko Jovi} sa
ovim problemima upozna rukovodstvo Republike Srpske.
Ra|eno u 3 primerka
Dostavqeno:
Operativni radnik,
Klaji} Milivoj
MDCX
MUP Srbije
RSDB
V uprava
399
Centar za mikrofilm
20. 3. 1995. godine
Fond PD
Broj snimaka: 2
Centar RDB Ni{
Unutra{wi ekstremizam
73 018
20. 3. 1995.
Izve{taj o tajnoj kontroli telefonskih razgovora

Na osnovu Odluke Vrhovnog suda Republike Srbije broj 129/94,
od 2. 4. 1994. godine, odobrena je primena kontrole telefona broj
714-512 u Ni{u, ulica Somborska broj 53/13, koji koristi Vaki}
Branislav, OO po srpskom ekstremizmu i terorizmu.
Mera je primewivana 14. 3. 1995. godine.
Dana 14. 3. 1995. godine, Vaki} Branislav je bio u vezi sa Vaskovi} Stojanom iz Kru{evca kojom prilikom je istom preneo da 17. 3.
1995. godine ne}e i}i sa svojom grupom ~etnika u Manastir Prohor
P~iwski, s obzirom da mu je od strane Vojislava [e{eqa upu}en poziv da prisustvuje mitingu u [apcu. Svoj odlazak }e, navodno, odloìti za petnaestak dana, s tim {to bi Vaskovi} sa grupom koja bude
boravila 17. 3. 1995. godine realizovao plan oko kojeg su se ve} ranije dogovorili.
Istog dana, Vaki} je bio u vezi sa Draìlovi} Zoranom iz Beograda, kada je dobio zadatak da do 25. 3. 1995. godine prikupi {to vi{e dobrovoqaca sa ovog terena kako bi bili upu}eni u RSK. I pored upozorewa Vaki}a Draìlovi}u da }e u Ni{u te{ko na}i vi{e
od dva dobrovoqaca, kao i ukazane ~iwenice da mu je razbijen Ratni
{tab, a najsposobniji pre{li u druge partije, prihvatio je nare|ewe Draìlovi}a uz konstataciju da }e poku{ati da dobrovoqce
prona|e u Kwaèvcu, Prokupqu, Pirotu, @itora|i kao i Gwilanu.
Nakon ovog kontakta, Vaki} je ostvario vezu sa Markovi} Zoranom iz Kwaèvca, obavestio ga o nare|ewu iz Centrale oko prikupqawa dobrovoqaca. Pri tom je istom savetovao da prilikom angaòvawa traì qude koji se do sada nisu isticali, odnosno lica ko400
ja su za wih i wihov pokret neva`ni i wih {aqe, dok bi proverene

i sposobne ~uvao za ovaj teren, odnosno za eventualnu kriznu situaciju koja bi se ovde desila. Markovi} je u potpunosti prihvatio ovakvu Vaki}evu sugestiju nagla{avaju}i da treba nastaviti sa ranijim
dogovorom koji su imali u toku pro{log meseca, a u vezi stvarawa
elitne grupe ~etnika na terenu Kwaèvca. U tom smislu je dogovoreno da krajem meseca Vaki} ponovo ode u Kwaèvac, kada bi odràli zajedni~ki sastanak.
U vezi angaòvawa dobrovoqaca, u prostorijama S^P-a je, 14. 3.
1995. godine, boravio bugarski dràvqanin Dimitrov Veselin, koji je traìo da bude upu}en u RS, s obzirom da je tamo u vi{e navrata boravio kao dobrovoqac i da poseduje vojnu kwiìcu RS pod brojem 12549. Od strane Baki}a istom je savetovano da se javi Birou u
Beogradu i ovoga puta preko wih ode u RS.
Smatramo, a i operativna saznawa do kojih se do{lo u radu prema Vaki} Branislavu ukazuju da je Baki} svesno izbegao odlazak u
manastir Prohor P~iwski pla{e}i se posledica koje bi on li~no imao i da je zato savetovao Vaskovi}u iz Kru{evca, da realizuju
planiranu akciju, s tim {to bi on oti{ao nakon petnaestak dana.
Wegove sugestije Markovi}u iz Kwaèvca, Kosi}u iz @itora|e, kao i Veqkovi}u iz Pirota da angaùju za dobrovoqce neafirmisana lica, dok bi proverene ~uvali, ukazuju na Vaki}eve namere
da sa~uva najboqe qude s obzirom da smatra da }e u Republici Srbiji do}i do {irih nemira pa eventualno i do gra|anskog rata.
Kucano u 3 primerka
ND
Operativni radnik,
Branimir Madi}
MDCXI
Republika Srbija
Resor dràvne bezbednosti druga uprava
Strogo poverqivo br. 133
401
Neke ocene odbora za odbranu i bezbednost

Skup{tine RSK u vezi Ministarstva
unutra{wih poslova RSK
Na Skup{tini Republike Srpske Krajine, odrànoj 1. marta
1995. godine, predsednik Odbora za bezbednost Skup{tine RSK
Vujanovi} Stanko (ina~e komandant bataqona Bogdanovci) podelio je poslanicima materijal u kojem se traì smewivawe pomo}nika ministra odbrane RSK Milana Milanovi}a i postavqawe na
wegovo mesto majora Miroquba Vujovi}a (komandanta Vojnog odseka Vukovar).
U uvodnom materijalu Vujanovi} Stanko, u kontekstu problema
nastalih u vezi mobilizacije, iznosi da je mo`da odluka o ukidawu kurirskog pozivarskog sistema pri Ministarstvu odbrane RSK
donesena u ciqu da se vojska prikaè nesposobnom za izvr{ewe mobilizacije kako bi wenu ulogu postepeno preuzele brigade milicije.
Na ovakav zakqu~ak, po Vujanovi}u, upu}uje i formirawe posebne jedinice milicije ranga brigade u Erdutu. Navode}i da je {kolski centar u Erdutu, protivno naredbi predsednika Milana Marti}a, preuzet od strane paramilicijskih snaga, Vujanovi} ocewuje da
je sve to mo`da smi{qeno u ciqu postepenog uni{tewa vojske, po{to po Vensovom planu vojska RSK ne postoji.
U prilogu fotokopija teksta koji objavquje Na{a borba, 31.
jula 1995. godine. Specijalci u Barawskim dvori{tima uvozni,
je nadnaslov, naslov Kad oslobodioci otimaju i podnaslov Vra}aju}i se ku}i sa wive, Spomenka [alaji} u dvori{tu zati~e tridesetak uniformisanih i naoruànih qudi, koji }e zapleniti 11.650
nema~kih maraka, 3.500 austrijskih {ilinga, 190 dinara, tri kulena
i par automobila. Odmah nakon wih po svoje su do{li drugi,
U posledwe vreme kao da se potvr|uje istorijsko pravilo na
ovim prostorima, da teror oslobodilaca ni po ~emu nije bezazleniji od terora okupatora, o ~emu posebno svedo~e sve u~estalije
pojave razbojni{tva, ~ije su `rtve nedu`no civilno stanovni{tvo.
Posledwih meseci, zabeleèno je nekoliko slu~ajeva upada specijalaca u ku}e ìteqa Belog Manastira iz kojih su, po slu`benoj
du`nosti i pod patronatom dela zvani~ne vojne vlasti Republike
Srpske Krajine, izno{ene pove}e sume deviza, oduzimane bez pravog
povoda i bilo kakve slu`bene potvrde. Sve to, uz neretke slu~ajeve
biznisa sa humanitarnom pomo}i, koju na ove prostore upu}uje direktor jugoslovenske carine Mihaq Kertes, primoralo je deo zvani~nih organa op{tine Beli Manastir da upute o{tar protest Mi402
nistarstvu odbrane RSK, sa molbom da se pojedinci na vrlo visokim

i zna~ajnim funkcijama onemogu}e u ovakvim akcijama.
Prvi slu~aj zabeleèn je u Jagodwaku 3. juna u uglednoj i bogatoj
porodici [alaji}. Vra}aju}i se ku}i sa wive, na kojoj je provela ceo
dan, Spomenka [alaji} u dvori{tu zati~e tridesetak uniformisanih i naoruànih qudi, dok nekolicina wih ve} uveliko vr{i pretres ku}e, ostavqaju}i poprili~an nered iza sebe. Iznena|ena, ali
i upla{ena, uspela je samo da pita: [ta se de{ava, da bi jedno od
uniformisanih lica repertiralo pu{ku i prisilno je zatvorilo u
{pajz, dok su ostali nastavili sa premeta~inom po ku}i. Pokazuju}i navodnu zainteresovanost odakle porodici [alaji} ~itav arsenal oru`ja (poluautomatska pu{ka, mitraqez 12,7 mm, kao i mitraqez M53 uz ne{to municije) i odgovor da je u pitawu oru`je zaduèno u ratnim operacijama u Barawi, specijalci su, verovatno iz
bezbedonosnih razloga, zaplenili i 11.650 nema~kih maraka, 3.500
austrijskih {ilinga i 190 jugoslovenskih dinara, zatim tri kulena,
a vrhunac je svakako, oduzimawe tri vozila: BMW registarskih
oznaka BM 63-74, ford siera BM 74-29 i micubi{i dvosed sa otvorenom karoserijom, registarske oznake BM 78-52. Odmah nakon odlaska
ove grupe uniformisanih lica, do{la je druga, kojoj se Spomenka
[alaji} poàlila da su joj vojnici koji su bili pre wih oduzeli devize. Jadan od wih, predstavio se kao Sa{a, rekao je da, otprilike,
zna o kome se radi i da }e u Biqu, gde su navodno stacionirani kao
jedinica, intervenisati da joj taj novac bude vra}en, preporu~uju}i
upla{enoj èni da se u ponedeqak i sama javi nadle`nim organima
u Biqu. Sve bi bilo u radu da ova grupa nije pokidala tablice na
preostalim vozilima u dvori{tu, odnose}i sa sobom i kqu~eve dva
automobila marke golf i saobra}ajne dozvole. Pred kapijom ostaje i naoruàna straà zbog koje u narednih nekoliko dana niko iz
porodice [alaji} bukvalno nije mogao napu{tati dvori{te.
Lisice, za svaki slu~aj
Strah od svega {to se de{avalo, ukqu~uju}i i fizi~ko maltretirawe mla|eg sina Sa{e, i majke Spomenke, koji su grubo prilikom
samog pretresa vezivani lisicama uz pogrdne pretwe i druge brutalnosti, nije omeo Spomenku da se pisanim putem obrati Sekretarijatu unutra{wih poslova Beli Manastir, ta~nije pukovniku Vasiliju Mijovi}u, u kom ga podse}a.
U razgovoru sa vama obe}ali ste mi da }e mi sav novac biti vra}en, te se ovim putem i pisanim zahtevom obra}am li~no vama sa nadom da }ete meni i mojoj porodici iza}i u susret. Svi navodi o na{em imovnom stawu su ta~ni, {to lako moète i proveriti, uz podse}awe da smo svu imovinu stekli ne u ratu ve} daleko pre toga ra403
de}i najteè poqoprivredne poslove navodi se u pisanom zahtevu

Spomenke [alaji}, upu}enom jo{ 7. juna nadle`nima u Belom Manastiru, na koji nije dobila odgovor.
Prodajom prasi}a, i {trikaju}i yempere jednoj osobi, Qubica
Jovi} je zaradila 150 nema~kih maraka, koje su se, na wenu nesre}u,
zatekle u nov~aniku kada je, 3. juna, u wenu ku}u u Jagodwaku upala
grupa uniformisanih i naoruànih qudi. Uzeli su taj novac pod izgovorom da traè wenog brata Bogdana Jovi}a, koji se tog dana vratio sa poloàja. Po{to su iz ku}e Jovi}evih pokupili ono {to se
zateklo, odlu~uju da sa lisicama na rukama odvedu Bogdana Jovi}a,
verovatno iz predostro`nosti, s obzirom da je re~ o vojno angaòvanom obvezniku koji bi mogao na adekvatnom mestu prirediti i niz
neprijatnosti ovoj bahatoj grupi oslobodilaca. I ovaj slu~aj je
prijavqen ve} pomenutom pukovniku Vasiliju Mijovi}u, ali od intervencije nije bilo ni{ta. Sve u~estalije pojave ovog tipa, uz slu~aj i rawavawa jedne ène na mostu u Biqu, kojoj je iz ta{ne uzeto
tri hiqade nema~kih maraka (specijalci priznaju da je bilo samo
700) primorale su referenta bezbednosti u Belom Manastiru, profesora Mihaila Zori}a, da se pisanim putem obrati Ministarstvu
odbrane RSK u Erdutu, uz konstataciju:
Pro~istite te specijalce
Nakon svega {to se dogodilo gospo|i Spomenki [alaji}, ona
se obratila gospodinu pukovniku Vasiliju Mijovi}u 7. juna sa zahtevom da joj vrati novac koji joj je oruànom pqa~kom oduzet. Prvi odgovor, boqe re}i izgovor, gospodina Mijovi}a da ne vrati te devize
i dinare, bio je u vidu pitawe da li ima brojeve oduzetih nov~anica.
Kad se dugi put obratila, re~eno joj je da ne zna koja je to grupa odnela, a tre}i put da }e joj biti vra}en novac, ali }e to potrajati duè
vremena. Gospodo, vi koji ste nadre|eni ovoj poslanoj gospodi upotrebite svoj autoritet i vratite novac porodici [alaji}, pro~istite te specijalce, mada bi bilo najboqe da kompletnu grupu zamenite novom. U Barawi, gospodo, treba da rade ~etiri takve grupe
specijalaca ali ne na ovakav na~in i prevashodno na otkrivawu privrednog kriminala, uzimawe ku}a, stanova, lokala, odnosno onaj posao koji na{a policija realno nije u mogu}nosti da uradi upozorava Mihajlo Zori}.
Razbojni{tva ovakvog tipa postala su svakodnevnica Barawe. U
pitawu su uvozni specijalci koji }e jednog dana, kad rat vi{e ne
bude paravan uz uniformu i oru`je biti vra}eni nazad, preko Dunava. Zanimqivo je primetiti da je u ovim barawskim slu~ajevima
kori{}en i dobro smi{qen metod psihi~ke manipulacije jer tek
po{to bi jedna naoruàna grupa zavr{ila sa pqa~kom, nailazila bi
404
druga, obe}avaju}i nesre}nim qudima kako }e im pomo}i da oduzeti

novac ipak povrate.
Ko je pukovnik Mijovi}
Do{av{i na prostore Barawe, Vasilije Mijovi} se vrlo otvoreno predstavqao kao pukovnik Udbe, kog su li~no uputili Slobodan Milo{evi} i Jovica Stani{i}, na~elnik SDB MUP Srbije, da
zavede red. Barawci ove tvrdwe nisu uzimali za ozbiqno, tim pre
{to se zna da je Mijovi} ro|en 23. marta 1954. godine u Golubcu, op{tina Titograd, te samim tim i suvi{e mlad da bi posedovao ~in pukovnika u bilo kojoj slu`bi ili naro~ito ne u ve} davno nepostoje}oj Udbi (pod tim nazivom)? (ne~itko) Beli Manastir koji danas sa
svojim qudima li~no drì kao ispostavu SDB Srbije) registrovao 12 komada raznog oru`ja oduzetog Hrvatima i Ma|arima, a oru`je je legalno registrovao i wegov kum Milojica Boòvi}. Uvidom u
mikrofilmovanu dokumentaciju MUP Srbije, utvr|eno je da i Mijovi} i Boòvi} ve} poseduju dosije o saznawima SDB da su upravo
wih dvojica velike koli~ine oru`ja iz Barawe preneli u Srbiju.
Ono {to buni lokalne vlasti u Barawi, jeste sumwa da su ove qude
zaista poslali Milo{evi} i Stani{i}, ali i dilema kakve veze sa
wima ima Frenki Stamatovi}, na~elnik Druge uprave SDB MUP
Srbije, na koga se ovi pozivaju. Naprosto ne èle da poveruju da qudi koji po Barawi {etaju u crnim uniformama, sa ogromnim noèvima za pojasom imaju bilo kakve veze sa vlastima u Beogradu.
Humanitarne cigarete
Problem u ovom delu ratnog podru~ja, predstavqa i nezakonita
trgovina kao {to je bio slu~aj sa cigaretama koje je u Beli Manastir uputio direktor Savezne uprave carina Mihaq Kertes. Naime,
20. maja, nekada{wi ministar za narod, upu}uje na ove prostore 7.578
boksova cigareta raznih vrsta, ~ija proizvodwa datira iz 1984. godine. Cigarete je u svom {leperu do dvori{ta zgrade SUP-a u Belom Manastiru iz Novog Sada dovezao Branko Nikoli}. Prema informaciji upu}enoj Ministarstvu odbrane RSK u Erdutu, re~ je o
cigaretama koje je Kertes poslao borcima Barawe, uz preporuku da
se podele besplatno. Sa tim se, naravno, ne slaè komandant barawske divizije pukovnik Stojan Mladenovi} koji, pod izgovorom da su
cigarete naj{tetnije po zdravqe za borce na prvim borbenim linijama, odlu~uje da ih pusti u slobodnu prodaju. Biznis se vrti u krugu direktora firme Dunav Maksima Te{i}a, {efa trì{ne inspekcije Qubomira Nikoli}a, igrom slu~aja ro|enog brata pomenutog Branka, koji je preuzeo cigarete u Novom Sadu i dovezao ih svojim {leperom, i naravno, u dogovoru sa pukovnikom Vasilijem Mijatovi}em, koji za potrebe svojih specijalaca odvaja dve najlon
405
vre}e zapremine 50 kilograma i dve kartonske kutije sa 100 boksova,

dok se ostatak raspore|en na dve prodajne liste pu{ta u prodaju.
Vrednost humanitarnih cigareta se kre}e negde oko 140 hiqada
dinara.
MDCXII
Republika Srbija
Slu`bena bele{ka
U listu Srpski glas, iz Topuskog, objavqen je serijal o kriminalu u RSK. ^lanak je bogato ilustrovan dokumentima koji potkrepquju tvrdwu o ratnom profiterstvu. Kao nosioci radwi apostrofirani su: privatne firme (î~i} Dragan) organi G[ SV RSK i
MUP RSK iz vremena kad je ministar bio Milan Marti} (1993. godine). Nigde se kao nosioci kriminalnih radwi ne pomiwu lica iz
vlasti ~lanovi SDS-a Krajine.
Kako je pisac ~lanka (Milka Qubi~i}) ve} odranije (1993. i
1994. godine) bila u sukobu sa Milanom Marti}em, to ovaj tekst objavqen sada nije puka slu~ajnost.
Napomena:
List Srpski glas pokrenut je 1989. godine, od strane glavnog
odbora Srpskog kulturnog dru{tva Sava Mrkaq. Prvi predsednik
SKD je bio Mile Bosni} sada{wi ministar trgovine i turizma.
Iako su robne rezerve RSK radna jedinica u Ministarstvu trgovine, on se nigde ne pomiwe.
Mile Bosni} je blizak saradnik Milana Babi}a, a ovaj ~lanak
je objavqen nakon wihovog dogovora.
Izvor iz redakcije Srpskog glasa izjavio mi je da su dokumentaciju dobili uglavnom od oficira (Korduna{a) iz G[ SV RSK u
toku 1994. godine.
Prilog: kopija teksta
Dostavqeno:
na~elniku Uprave
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
406
***
Nadnaslov teksta je Kriminal: Srpski glas o srpskim gangsterima u Srpskoj Krajini naslov Po {umama i gorama na{e zemqe ponosne, a podnaslov ...Idu horde profitera slavu marke pronose, ~uje se odjek {lepera po kamewu krajinskome hej, haj, hoj....
U mjestu Veqin, u jednoj gositonici, ~ekali su nas dvojica, meni nepoznatih lica, koji su nam saop{tili da }emo cigarete istovariti kod jedne obiteqske ku}e, nedaleko od ove gostionice. Sa glavnog puta skrenuli smo... izjavi}e jedan od aktera u poku{aju {verca stotinu kartona partnera, osuje}enom 30. januara ove godine na
sluwskom dijelu granice sa Cazinskom krajinom.
Pripadnici vojne policije Korduna{kog korpusa tog su dana zaustavili {leper sa pomenutim cigaretama i prate}om dokumentacijom, iz koje su saznali da je po{iqka pripadala privatnom preduze}u Drvoplast iz Petriwe (vlasnik Dragan î~i}) kojeg je Direkcija za robne rezerve iz Dvora na Uni ovlastila da gra|anima
RSK prodaje cigarete. Naravno, kako podru~je koje kontroli{e
Alijin Peti korpus Armije BiH nije nastaweno gra|anima RSK, to
je {leper cigareta iskqu~en iz {verca, ostali su bez ~istog profita, koji bi, da je prodaja bila realizovana iznosio negdje izme|u
700 i 900 hiqada wema~kih maraka...
î~i}eve cigarete
Cigarete sam trebao napla}ivati iskqu~ivo u DM. Meni je bilo poznato da je Direkcija robnih rezervi, sa sjedi{tem u Dvoru,
vlasnik tih cigareta, pa sam bio ubije|en da se radi o ~istom i legalnom poslu, kao i da iza toga stoji vlada, odnosno dràva. Po dokumentima koje sam dobijao za pratwu tih cigareta, moje li~no mi{qewe je bilo da to bilo pokriveno odgovaraju}om dokumentacijom. Moj poslodavac î~i} Dragan, kao i direktor Robnih rezervi
Boì} mi nisu dali neke pobliè upute, uglavnom sam se ja trebao
sam snalaziti, kako znam i umijem... pojasni}e svoju ulogu u ovom biznisu ~ovjek, ~ije ime ne navodimo, jer je bio tek puki izvr{ilac naloga svog poslodavca. Slu~ajni akter, koji je, sticajem okolnosti
morao da progovori. [ta je, me|utim sa mnogim drugim slu~ajevima,
o kojima rijetko ko ho}e da pri~a?
Jer, ako progovori, kao {to je progovorio smijeweni ministar
krajinske policije mr. (ne~itko) na~eo temu, obavijestiv{i republi~ke poslanike da je, u samo pet dana kontrole na grani~nom prelazu Ilok, u maju 1994. godine, ustanovqeno da su vlasnici desetak
privatnih firmi, uvoze}i a ne prijavquju}i vukovarskoj carinarni407
ci cigarete o{tetili dràvu Krajinu za 6,7 miliona wema~kih maraka?!

Hayi}evi trupci
Javnost je ve} umorna od raznih malverzacija koje su ~inili, ili
su ih podràvali vode}i qudi u dràvnom i vojnom vrhu Krajine.
Mnogi su ve} zaboravili storiju o Hayi}evim trupcima iz februara 1993. godine. Tada{wi predsjednik RSK naredio je, zbog vi{ih
dràvnih interesa, prodaju hrastovih i orahovih trupaca po cijeni od deset wema~kih maraka po kubnom metru, {to je, u to vrijeme
bila desetostruko nià cijena od najniè po kojoj se takva vrsta drveta prodavala. Ni u toj, kao ni u drugim prilikama, nije konsultovano Javno preduze}e Krajina {ume, ~ija je rukovode}a ekipa smetala raznim me{etarima u wihovoj sje~i krajinskih {uma. Ubrzo po
dolasku sada{weg premijera Borislava Mikeli}a u Knin, me|u prvima u akciji kadrovskog podmla|ivawa dràvnih preduze}a na{le su se upravo Krajina {ume. Stigli su novi, mla|i i pouzdaniji kadrovi, sa JUL-ovom preporukom?! Program Drvo, u kome su bili angaòvani stru~waci iz {umskih gazdinstava i vode}i drvoprera|iva~i u Krajini, a od kojih se o~ekivalo da organizovanom brigom o drvnom bogatstvu Krajine napune dràvni buyet jednostavno
je propao.
Po~ele su nicati privatne pilane, predwa~io je, naravno Drvoplast, odnosno wegov vlasnik Dragan î~i}, a srbijanska televizija nije {tedela minute kako bi promovisala ovog sposobnog krajinskog menayera, o kome i sam premijer Mikeli} uvek govori s po{tovawem
î~i} }e, nedavno, sa skup{tinske govornice u Petriwi u}utkati komandanta petriwske brigade tvrdwom da mu je premijer li~no odobrio sje~u hrastovine u Kotar {umi kod Petriwe, te Zelenika kod Kostajnice. Sposobni menayer smatra da je sve rije{io time {to je za potrebe birgade nabavio par stotina ~izama lo{e kvalitete, a i moè mu se, jer i u ovom slu~aju, ba{ kao i kod Robnih rezervi wegovo preduze}e dobiva povjerewe od dràvnih institucija
Abdi}eve marke
î~i}evo preduze}e ima prioritete i upleteno je, kao {to sam
vlasnik ~esto nagla{ava, u neke dràvne poslove u kojima se u javnosti pronose razni podaci i cifre, a koji zvani~no nisu nikada obja{weni. Isto tako, izostalo je obrazloèwe, koje je svojevremeno
najavio tada{wi predsjednik RSK Goran Hayi} o svom biznisu sa
trupcima i sudbini 760.000 DM oduzetih od Abdi}evih muslimana,
po~etkom 1993. godine, na grani~nom prelazu Mo{}enica kod Pe408
triwe. Kao {to je poznato, te su devize, 7. aprila 1993. godine, predstavnici G[ SVK i MUP Krajine odnijeli u Petriwu, a nekoliko
mjeseci kasnije g. Milan Marti}, tada{wi ministar policije, rekao je u Petriwi da se taj novac tro{i za nabavku motorola i drugih modernih sredstava veza, obe}av{i da }e podnijeti o svemu detaqan izvje{taj. Osta}e zapam}eno da su se takvom tretmanu zaplijewenih deviza usprotivili sudije Okru`nog suda u Glini, koje su
smatrale da novac treba da bude pod sudskim depozitom, sve dok se ne
zavr{i postupak vezan za wihovo oduzimawe. Ali, umjesto najavqenog obja{wewa, na visokim krajinskim adresama moè da se ~uje tek
konstatacija da je novac utro{en u skladu sa vi{im dràvnim interesima.
Na sli~an na~in, {turo i povr{no, uz dràvni interes kao
alibi, obja{wavaju se i drugi poslovi u kojima su tokom protekle
tri godine u~estvovali predstavnici dràvnih organa i ~lanovi administracije.
Brigade uvoze gorivo
Promet naftom i naftnim derivatima podveden je pod istu rubriku, pa su svi detaqi oko nabavke i distribucije te~nosti koja
ìvot zna~i tako|e obavijeni velom tajne. Ova strate{ka sirovina i op{te dobro, u svom toku od izvora u \eletovcima do NIKovih pumpi u Krajini sa velikim naporom savladava meandre i ponore po {umama i drumovima od Drine do Dinare. [verc naftom zapo~eo je jo{ u qeto 1991. godine, a razmahao se od aprila 1992. godine, po~etkom rata u biv{oj BiH, uspostavqawem tzv. {entiqa. Na
stotine i stotine cisterni krstarilo je krajinskim drumovima, odlaze}u u Cazinsku krajinu. Dobavqa~i nafte, sem privatnika i dràvnih firmi, bile su i pojedine jedinice srpske vojske, {to je te{ko obja{wivo u normalnim, mirnodopskim uslovima, a pogotovo u
ratu. Brigade su se pojavqivawe kao ekskluzivni uvoznici goriva i
druge strate{ke robe, prolaze}i kroz carinske i grani~ne rampe
bez ikakve kontrole, {to je pokrivano pozivawem na razne pravilnike o prioritetima. Slu~ajno ili namjerno, Ministarstvo odbrane prepustilo je niìm jedinicama da se samostalno snabdijevaju, uz
velik rizik da se ogrije{e o moral i zakone, ali i da na mala vrata pojedinci pribave za sebe veliku materijalnu korist, a sve pod
okriqem da rade za op{ti interes.
Sli~no se de{avalo sa uvozom nafte na Kordun, koja je bila prijeko potrebna da snabdijevawe ovda{we vojske, kao i sa umjetnim |ubrivom, koje je iz Kutine dopremqeno i prodavano preko milicije u
op{tem interesu, bez poreza i carine, sa proizvoqno utvr|enim
cijenama.
409
Isti sistem primjewivao se i kod obu}e i uniformi za potrebe vojske. Ministarstvo odbrane, umjesto da reaguje sa dràvnog nivoa, u skladu sa svojim logisti~kim obavezama, deligiralo (), da
ni nakon tri godine ratovawa, jo{ uvijek, umjesto provo|ewa porezne politike i puwewa buyeta imamo lokalne crne fondove iz kojih se proizvoqno podmiruju obaveze prema vojsci. Veliki donatori, izbjegavaju}i porezne obaveze, svoju propusnicu za nelegalno
mlatarawe u potrazi za profitom pokrivaju raznim donacijama u
brigadne i korpusne blagajne koje, mimo buyeta RSK, sluè za opremawe i hrawewe vojske, ali i u razne druge, uglavnom privatne svrhe.
Razarawe morala Kraji{nika
Ovakav na~in poslovawa, uslovqen op{tim (ne)prilikama se
uglavnom ne poklapa sa op{tim. Naprotiv, on bez sumwe, nagriza i
udaquje od ciqa ostvarewe dràvotvorne ideje u Krajini, razaraju}i moral wezinih gra|ana i slabe}i time ideju koja je, zar smo zaboravili, i mobilisala Kraji{nike na wihov otpor Tu|manovom reìmu.
Nema dana, a da na putu pored pripadnika vojske, ili, uop{te, pored gra|ana pje{aka ne protutwe luksuzni automobili, turbo-dizel
ma{ine, ~iji vlasnici nimalo ne zarezuju stopere. Vozni park u
Krajini moè da se nosi, i ima rejting gotovo jednog Be~a ili Milana. Dodu{e, ovda{wi vlasnici ne mogu da dokaù porijeklo i pedigre svojih ma{ina, pa wihov radijus kretawa, u naj~e{}em broju
slu~ajeva, biva ograni~en. Problemati~an je i vozni park vlade
RSK, izuzetno luksuzan, neprimjeren op{toj situaciji u Krajini.
Me|utim, uza sve papire, te uz vladine dokumente, ipak, u nekim
slu~ajevima poneki mercedes ili golf biva zaustavqen na Uni,
zajedno sa prtqagom, pa bila ona i ministarska.
Vozni park i ~i{}ewe terena
Pored luksuznih automobila porijeklom iz Krajine, koji krstare drumovima srpskih zemaqa, u voznom parku lojalnih privatnika,
ali i dràvnih firmi, nalaze se i kamioni, autobusi i kombi-vozila, konfiskovana i zaplijewena u ratnim operacijama. Kasnije }e na
nekima od wih, put Srbije, biti odva`ni, uz vojne propusnice, mercedesi i BMW-ei, osvojeni, u ratnim dejstvima, odnosno u tzv. ~i{}ewu terena.
Ne ~udi ni poplava drumskog razbojni{tva, koje je u Krajini poprimilo razmjere hajdu~ije, u kojoj se zbog nefunkcionisawa pravne
dràve i vladavine zakona akteri naj~e{}e tretiraju kao heroji i
hrabri momci, jer ih tako promovi{u wihovi mo}ni za{titnici.
Samo tako moè se objasniti op{ta otima~ina UNPROFOR-ovih
410
vozila, posebno nakon zahtjeva o wihovom odlasku, i mlake reakcije

krajinske vlasti da to sprije~i.
Spisak nemo}nih
Pomiwati u sklopu ove pri~e funkcionisawe pravosudnih organa predstavqalo bi tro{ewe papira. Bogiwa pravde je nemo}na.
Wezini poslanici, sa prosje~nih 150 dinara mjese~ne plate, tako|e
postaju neka vrsta robe, negdje skupqe, a negdje jeftinije. Ako se poneki opasniji predmet iz sfere dràvnog kriminala i privede
kraju, uvijek postoji adresa koja }e to da stornira. Milicija }e se
opravdavati brojem podnesenih krivi~nih prijava, koje niko nije
uzeo u postupak, iz pravosu|a }e stizati odgovori da prijave nisu vaqano obra|ene, advokati }e na brzaka }opiti lovu od onih za koje
nije imao ko da interveni{e... Narod }e se zadovoqavati uop{tenim
trabuwawima o potrebi zaustavqawa {verca i kona~nog obra~una
sa kriminalcima, tu i tamo, poneki }e republi~ki poslanik postaviti kakvo nezgodno pitawe, na koje }e mu biti obe}an odgovor na
jednoj od narednih sjednica, novinari }e, s vremena na vrijeme, objaviti poneku opasniju pri~u, i na tome }e se, uglavnom, zavr{iti.
Iole va`niji svjedoci kriminalnih radwi, u slu~aju da prolupaju
i izlanu neku pikanteriju, izgubi}e ìvot pod ~udnim okolnostima,
u saobra}ajnoj nesre}i, no}u pred ku}om, na frontu, na kom se nije
pucalo, ~ine}i samoubistvo i sli~no.
Rezultati istra`nih radwi, ako ih bude, uglavnom nikada ne}e
biti saop{teni javnosti. Sve }e biti podvedeno pod rubriku rata i
wegovih posqedica. I zato, ne o~ekujte da rat skoro prestane. Sem
borbi, u ratu se ~ine i druge unosnije i va`nije stvari.
Pripremili:
Milan Buwac i Milka Qubi~i}
Antrfilei:
I plavci u igri
U dva navrata, u januaru ove godine, pripadnici UNPROFOR-a,
stacionirani u zoni odgovornosti dvorske brigade SVK traìli su
od 3. bataqona iste brigade da im nabavi ve}u koli~inu cigareta za
wih. Grupa iz 3. bataqona obezbijedila je traènu po{iqku kod jednog privatnika u Glini, gdje su cigarete utovarene u UN-kamion.
Me|utim, Srbi, organizuju zasjedu na Vratniku i oduzimaju plavcima 47 kartona HB-a, a nekoliko dana kasnije, u vozilu UN-a i cigarete i odre|enu koli~inu wema~kih maraka. I sa cigaretama i sa
markama de{avaju se zanimqive stvari, o ~emu vojna policija obavije{tava nadle`ne organe, {to nije bitno za ovu pri~u. Ono {to je,
411
me|utim, zanimqivo jeste iskaz privatnika iz Gline o porijeklu

spornih cigareta. One su, naime, dopremqene iz Drvoplastovog
skladi{ta iz Petriwe i u koli~ini do 100 kartona prodate UNPROFOR-u. Naravno, opet su u pitawu cigarete iz robnih rezervi.
Novi {leperi u Oku~anima
I pored ~iwenice o razobli~avawu {verca cigaretama, novi
{leperi i daqe stiù. Tako je u Oku~ane pristigao cijeli konvoj od
sedam {lepera. Dva su zavr{ila negdje u Republici Srpskoj, u skladi{tu Drvoplasta i Gavrilovi}a.
Finansijska policija zabranila je daqe kori{tewe ovih cigareta dok se ne zavr{i istraga o wihovom porijeklu i namjeni.
Gavrilovi} izme|u Oku~ana i Petriwe
Petriwski mesni gigant Gavrilovi} udruìo se sa PIK-om
iz Oku~ana. Udruènom firmom trebao bi da rukovodi Ranko Baki}, poslanik u Republi~koj skup{tini i predsjednik krajinskih socijaldemokrata, ~ovjek koji se svojevremeno i novinarima Srpskog
glasa u {ali predstavio kao oku~anski Al Kapone.
Uvozna carinska deklaracija
Br. 47
Republika Srpska Krajina
Resor dràvne bezbjednosti
Broj 8/2-322/94.
Knin, 13.4.1994. godine
Strogo povjerqivo
predsjednik Republike Srpske Krajine
predsjednik Vlade RSK
Ministar unutra{wih poslova RSK
ministar odbrane RSK
Predmet: Nedozvoqena trgovina uniformi
Antrfile 6
Nadnaslov antrfilea glasi, Vlada RSK odgovara predsjedniku
Marti}u i naslov Preraspodjela na {tetu onih sa prvih linija.
Na plate i naknade pripadnika SVK je posebno negativno utjecala mobilizacija (ne~itko)
Obrazloèwe je dao sam premijer, Borislav Mikeli} u programu Radio Petriwe odgovaraju}i na na{a pitawe i koriste}i terminologiju iz na{eg saop{tewa, iako ono nije prethodno objavqeno
na radiju, ne znam iz kojih razloga kaè Nikola Bandur iz petriwskog SDS-a Krajine. Gospodin Mikeli}, razumije se, ne vidi
ni{ta lo{e u udruìvawu Gavrilovi}a i PIK-a, dapa~e, sve je
pod kontrolom.
412
Nare|ujem:
1. Popuniti sve kamione 1994. godine.
2. Svako vojno lice, koje se na vreme ne javi u svoju jedinicu i time izbegava da brani i ~uva srpski narod i RSK, da se privede vojnom policijom u k-du brigade, da im ~as odrì komesar i da ih upozna da je sada biti ili ne biti za ceo srpski narod i da svaki Srbin
treba da izvr{ava svoje zadatke. Za svako prvo privo|ewe ne primewivati nikakve represivne mere, ali ih upozoriti ako se privo|ewe ponovi da sledi kazna i to uz potpis.
Za svako drugo privo|ewe vojnog lica, policija je du`na da se isti~e. Sa ovom molbom upoznati celokupni vojni~ki sastav i organe vlasti. Naredba je trajnog karaktera i va`nosti, dok se na du`nosti komandanta 39. K nalazim.
SL/NI
Dostavqeno:
ONO
N[
PkPo
PRMV
NB
k-di: 24, 26, 31. i 33. pbr
k-dantu G[ SVK
predsednicima SO Petriwa, Glina, Dvor, Kostajnica i Gradu{a (na znawe)
Komandant
Pukovnik
(potpis ne~itak)
... A otmi~ari progovore
U iskazu datom organima vojne policije Korduna{kog korpusa
SVK, otmi~ar koji je presretao i oduzimao vozila UN-a potvrdio je
da to radi po nalogu pretpostavqenih sa vrlo visokim ~inovima. U
interesu istrage, imena i otmi~ara i wegovih nalogodavaca zasad
nisu objavqena. Ono {to bi ovih dana moglo biti objelodaweno jesu podaci o kra|ama UN-vozila {to su ih prikupili pripadnici civilne milicije na Kordunu i Baniji, o ~emu }e upoznati nadle`ne u
sjevernom sektoru UNPROFOR-a.
Vrtoglavica od cijena
Prema podacima vojne policije, Drvoplast je trebalo da Robnim rezervama plati 550 dinara za karton HB-a, odnosno 500 dinara za karton Partnera. Od Dvora do Petriwe cijene su znatno uve}ane, pa su razni dileri od Drvoplasta kupovali karton HB-a za
413
750 wema~kih maraka, a Partner za 700 DM. Kad roba stigne do

{entiqa, wena vrijednost pove}avala se i do deset puta. Pa, tako,
na primjer, {leper od 500 kartona HB-a, u Biha}u se moglo prodati za 6,5 miliona maraka. Dovoqno da se svi posrednici u lancu podmire i ostvare zaradu o kojoj normalni qudi ne mogu ni sawati.
Vlada RSK pokriva {verc?!
Direkcija za robne rezerve, kao organ Vlade RSK, sklopila je sa
privatnim preduze}em Drvoplast iz Petriwe ugovor o prevozu,
uskladi{tewu i prodaji cigareta 28. avgusta 1994. godine, navodno, u
skladu sa odgovaraju}om odlukom Vlade.
Me|utim, Mikeli}ev kabinet tek je tri mjeseca kasnije, ta~nije
30. novembra 1994. godine, na 25-oj sjednici donio Odluku o prodaji
cigareta putem robnih rezervi.
Ne ulaze}i u vaqanost nijednog od ova dva dokumenta (pod kojim
uslovima i uz kakvu cijenu i rokove pla}awa) ostaje za razmi{qawe
za {to su robne rezerve izabrale ba{ Drvoplast, privatnu kompaniju za ekskluzivnog, dràvnog trgovca koji cigarete namijewene
potro{a~ima u Krajini prodaje muslimanima na tzv. {entiqu?!
Otpremnica br. 113/5
Kupac: gra|ani RSK
Mjesto RSK
Petriwa, 30. 1. 1995. godina
Sekretarijat unutra{wih poslova Glina
Stanica javne bezbednosti Petriwa
Petriwa, 7. 4. 1993. godine
Potvrda
Dana 7. 4. 1993. godine, pomo}nik ministra unutra{wih poslova
MUP-a Knin, Nikola Rastovi}, na osnovu Odluke predsjednika Republike Srpske Krajine broj: str. pov. 17-243-1, od 12. 3. 1993. godine,
preuzeo je iz Stanice javne bezbednosti Petriwa 760.000 DM.
Predao:
Na~elnik SJB Petriwa
@eqko Ostoji}
Primio:
Pomo}nik ministra UP-a
Nikola Rastovi}
Ministarstvo trgovine i turizma
Republi~ka direkcija za robne rezerve
414
Broj: 10-02/1-56/95
Dvor na Uni, 19. 1. 1995. godine
Ovla{tewe
Ovla{}uje se Preduze}e za unutra{wu i vawsku trgovinu Drvoplast Petriwa da u ime i za ra~un Direkcije vr{i prodaju cigareta.
Cigarete }e se prodavati u skladu sa Odlukom o prodaji cigareta, koju je vlada RSK donijela na svojoj 25. sjednici, odrànoj 30. 11.
1994. godine, i Ugovora br. 10-02/1-296/94 koji su zakqu~ili Drvoplast Petriwa i Direkcija.
Sve cigarete koje }e se na taj na~in prodavati bi}e ozna~ene pe~atom Direkcije na svakom kartonu.
Ovla{tena lica iz Drvoplast Petriwa su:
1. âkalo Qubi{a iz Petriwe, Partizanska bb
2. Jan~i} Simo iz Petriwe, R. Pribi~evi}a
od kojih }e uvijek jedan biti u pratwi i na mjestima prodaje robe.
Ovo ovla{tewe se izdaje u svrhu dokazivawa porijekla i vlasni{tva cigareta i u druge se svrhe ne moè upotrijebiti.
Direktor,
Boì} Dragan
Antrfile 14
Intermetro preduze}e za spoqnu
i unutra{wu trgovinu
Beograd, Bulevar revolucije br. 432
Tel. 011/402-543, faks, ìro ra~un 60803-001-170668
Zakqu~nica: Preduze}a Krka Knin
Otpremnica br. 17/93.
Antrfile 15
Intermetro preduze}e za spoqnu
i unutra{wu trgovinu
Beograd, Bulevar revolucije br. 432
Tel. 011/402-543, faks, ìro ra~un 60803-001-170668
Zakqu~nica: Preduze}a Krka Knin
Otpremnica br. 17/93-03
(Slede}i antrfile je kopija tovarnog lista)
Po na~inu pripreme, organizacije i toka transporta robe do odredi{ta, te ume{anosti lica od institucije robnih rezervi RSK do
415
dilera, sasvim je o~igledno da je po sredi aktivnost organizovane

mafije kojoj se ne moè na adekvatan na~in suprotstavqati samo
vojna policija, {to }e se po na{oj proceni verovatno pokazati u daqem toku navedenog slu~aja (intervencije sa najvi{eg nivoa, nadle`nost i sl.) u vezi sa ~im traìmo va{ stav i mi{qewe.
MK/MKl/MB
Na~elnik,
potpukovnik
Republika Srbija
MDCXIII
Resoru dràvne bezbednosti
II i III uprava na~elniku
Beograd
U prilogu dopisa dostavqamo vam Slu`benu bele{ku sa bezbednosno interesantnim saznawima o muslimanskim enklavama Gora`de i @epa.
Na~elnik Centra RDB,
Jakov Joki}
Pisano u 3 primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP RS II/N
1 h Arhiva
Centar resora DB Uìce
II i III
79-046
29. 3. 1995. godine
Slu`bena bele{ka
Bezbednosno interesantna saznawa o muslimanskim enklavama
Gora`de i @epa.
Gora`de
Prema na{im saznawima, vojna organizacija u Gora`du reorganizovana je septembra 1994. godine dolaskom oficira, pripadnika
specijalnih snaga iz Sarajeva, na ~elu sa generalom Sulejmanom
416
Vranom. Tom organizacijom od vojnog potencijala Gora`da, odnosno

ranije IBOG, stvorena je 81. drinska divizija ekvivalenta osam
brigada. Prema raspoloìvim podacima, osam novoformiranih lakih brigada su defanzivnog (4) i ofanzivnog (4) karaktera. Komandant 81. drinske divizije je brigadni general Bahto Hamid; na~elnik {taba kapetan Ri{anin Hamed; oficir za vezu major Hrapo
Salko; na~elnik artiqerije kapetan Imamovi} Suqo; na~elnik veze Tafro Sejo i na~elnik saniteta Korjeni} Kemo.
Komanda 81. drinske divizije je sme{tena u objektu Staza u Gora`du, u kome je ranije bila razvijena komanda IBOG. Od identifikovanih jedinica 81. DD poznate su:
801. brigada nastala preraspodelom biv{e I DUBr;
802. brigada nastala preraspodelom biv{e I DUBr;
831. brigada nastala iz biv{e 31. DUBr;
843. brigada nastala iz biv{e 43. DUBr;
851. brigada nastala od I rogati~ke i I vi{egradske brigade;
Laka manevarska brigada nastala od interventnih jedinica,
Garnizon, rezervna dopunska, popuwena sa v/o na kadrovskoj
obuci,
êta vojne policije pri komandi 81. drinske divizije;
êta specijalne policije, pridodata iz sastava I korpusa armije BiH;
Artiqerijske jedinice
801. brigada komanda locirana u Vitkovi}ima u motelu radni~kog doma, a IKM verovatno u rejonu sela Fao~i}i i sela Smoq.
Komandant brigade je Drekenda [efik. Po raspoloìvim podacima, brigada broji oko 2.000 vojnika i drì poloàje: levo ukqu~no s.
Mraviwac levom obalom Drine Osanica Ilova~a Ravno brdo
Bogovi}i Borovac (tt 1750) Klek (tt 1743). U rejonu Baba (tt
964) imaju PAT 20/8 i bestrzajni top 82 mm. U rejonu Vrani}a, objekta Brijeg (tt 654) imaju MB 82 mm, a u rejonu Perjani, isto~no od G.
Bratiwe, lociran je PAT 37 mm. U rejonu Kola, ispod objekta Crkvina (tt 1107), postavqen je MB 120 mm. U {irem rejonu Ilova~e
locirana je Praga 30/2, 2 RsT 75 mm i 3 MB 60 mm. U {irem rejonu
Zorovi}a nalaze se v/p artiqerije, verovatno haubice 122 mm, prage
30/2 i MB 120 mm. U rejonu Orahovice, na objektu [u{wata glava
(tt 1249) postavqena je Praga 30/2, a na ju`nim padinama objekta Krwa Jela nalazi se v/p PAT 20/1. U zaseoku Qubqevi}i lociran je MB
120 mm.
802. brigada komanda locirana u s. êmernica, izme|u zaseoka Bogune i Bare, nedaleko od dalekovodnog betonskog stuba (koji se
417
moè uzeti kao orijentir). Komanda je razme{tena u 6-7 kontejnera,

gde je organizovan i centar veze. IKM se nalazi u s. Tovarnica. Komandant brigade je Fejzi} Esad, a wegov zamenik Pe{tek Mujo. Pomo}nik komandanta za moral je Klinac Nihad, pozadinac je Pe{tek
Yemo, a na~elnik bezbednosti Hrle Kemo. Brigada drì poloàje:
Lijevo Klek (tt 1743) Brdari}i Dateqi êqadini}i Renovica Strane Kaqani êmerska wiva Melac. Na osnovu raspoloìvih podataka, zakqu~uje se da su poloàji 802. brigade, koja broji
oko 2.000 vojnika, najutvr|eniji u enklavi. Radi se o jako utvr|enom
sistemu odbrane sa ure|enim osnovnim i rezervnim poloàjima,
spletom tran{eja i saobra}ajnica, gustim minskim poqima i sa borbenim grupama u pretpoqu (posebno {iri rejon Renovice). Brigada
u svom sastavu ima ja~u izvi|a~ko-diverzantsku jedinicu, verovatno
razme{tenu u s. Tre{wica (1207). U rejonu Crnog vrha (tt 1406) lociran je PAT 37 mm. U rejonu Cerice (tt 1271) lociran je MB 82 mm,
a u rejonu sela Pogled PAT 20/3. Na objektu Gradina (tt 1154) nalazi se MB 82 mm. Na potezu Prpori{ta Browi}i navodno je locirana nepokretna praga 30/2 i MB 120 mm. Na potezu Gorwe Bare
Sredwe Bare nalazi se verovatno poloàj artiqerije i to 2 ZIS-a
76 mm i haubica 155 mm. U blizini su locirana i najmawe dva PAT
37 mm.
831. brigada komanda locirana u zgradi stare apoteke, a IKM
u rejonu Uprave puteva, gde je, pored ostalog, stalno prisutna interventna jedinica od oko 40 qudi. Brigada broji oko 1.200 boraca i drì poloàje na liniji: Uprava puteva Potkamen Radi}i Sjenokos Mravi Kowbaba Ilijak brdo Gorwe Ilino. Deo poloàja ove brigade nalazi se u ekskluzivnoj zoni od 3 km i posebno je utvr|en, a u vidu je drveno-zemqanih i kamenih bunkera za dejstvo i za{titu, povezanih skoro neprekidnim tra{ejama duìne oko 4.000
metara, dimenzija 80h120 cm. U zoni odgovornosti ove brigade, pored dela grada na levoj obali i svih va`nijih objekata na istoj, nalazi se i fabrika Pobjeda, oko koje je {iri rejon dodatno utvr|en
i predstavqa ne samo neposrednu za{titu fabri~kog kruga, ve} i rezervne poloàje. U rejonu Grbovog brda iskopana je tran{eja u duìni od oko 400 metara (80h120 cm) sa ura|enim vatrenim poloàjem
PAM-a 12,7 mm. Na [ekari}a kosi nalaze se ura|eni (predratni)
betonski vatreni poloàji za PA oru|a. U rejonu Glamo~a nalaze se
vatreni poloàji tri MB 120 mm okrenuti prema Bisernoj. U rejonu Podhrawena, blizu objekta osnovne {kole, verovatno se nalazi
vatreni poloàj MB 82 mm, pozadinski punkt i centar veze. Drugi
IKM bi moga biti lociran ili u selu Ostru`no ili u Tre{nici.
418
Komandant brigade je Prqa~a Mehmed, a wegov zamenik Drqevi}

Meho, organ bezbednosti je Agovi} Mirsad.
843. brigada komanda sme{tena u prostorijama biv{eg {taba TO u zgradi zvanoj qepotica. Brigada drì poloàje na potezu
Vitkovi}i Ba}ci Most u Barama Bare Biserna Pargani
desna obala reke Drine (rejon motela). Brigada broji 1.200 boraca,
a komandant je izvesni Salko, rodom iz Fo~e. Na~elnik {taba je
Glu{ac [efko, moralista Bogdani} Idriz, a na~elnik bezbednosti
izvesni Salko, rodom iz Sarajeva. Brigada raspolaè sa ja~om izvi|a~ko-diverzantskom jedinicom, kojom komanduje kapetan Ba~i} Rizo. U rejonu Gorwa Brda locirana je praga 30/2. Na potezu Vinari}i
Vitkovi}i, na levoj obali Drine, iskopana je duga~ka tran{eja, a
u posledwe vreme na pogodnim mestima, na istoj obali od Gora`da
prema Vitkovi}ima, preduzeto je locirawe i ukopavawe teèg oru|a. Druga linija rovova se, najverovatnije, proteè grebenom: Baba
(tt 964) Gorwa brda (tt 720) Mi{ijak (613) i daqe se pruà na
[ekari}a kosu i Grbovo brdo. U svom sastavu brigada ima ve}i broj
starijih vojnih obveznika, i do 60 godina starosti. Zadatak brigade
je da u povoqnom momentu iza|e na liniju po planu KG: Kolijevke
Potkozara Paqika C. Guvno Potrku{a C. Ravan Zubovi}i
Osanica.
851. brigada komanda je locirana u objektu Elektrodistribucije u Gora`du, a IKM u rejonu {kole na Krivoj Drazi. Brigada drì poloàje na potezu Kriva Draga (tt 1061) Vranovina (tt 1225)
Bijele vode Prosjek (tt 1195) Korijska kosa (K.982). Brigada je,
i nakon reorganizacije ~etnog sastava, verovatno zadràla dosada{wu strukturu ~ete: Vatra, ôle, Lim, 16. maj, Yemo, Diverzanti, Artiqerci. Komandna struktura je verovatno ostala
istog sastava, na ~elu sa komandirima Fehri} Ademom, izvesnim
Kemom, Yanko [emsom, Karaman Fadilom, izvesnim Ramizom i Kabaklija Bakirom. Jedinica raspolaè sa dva MM 82 mm (rejon O{
na Krivoj Drazi i s. Podmjera), PAM 12,7 u rejonu Korijske kose i
Prosjeka, grebenom na potezu Golo brdo (tt 1267) Korijska kosa (tt
1178) Borovo brdo (tt 1172). Jedinica ima ure|ene bajte za odmarawe qudi, a na potezu Golo brdo Bulozi êmerska wiva verovatno
i rezervne poloàje. Brojnost brigade po najnovijoj reorganizaciji
nije utvr|ena.
Laka manevarska brigada je elitna i prva novoformirana jedinica 81. drinske divizije, organizovana od interventnih jedinica
iz sastava svake od biv{ih brigada IBOG. Popuwena je vojnim obveznicima starosti do 30 godina, naro~ito sa podru~ja Fo~e, Vi{e419
grada, Rogatice i Rudog. Kao elitna formacija, namewena je prvenstveno za ofanzivna borbena dejstva, proboje na izabranim i intervencije na ugroènim pravcima. Kao stimulativna mera za predstoje}e borbene zadatke, pripadnicima ove jedinice se mese~no u bonovima ispla}uje po 100 DM. Deo boraca nosi duge kose i brade, {ubare i lan~i}e sa krstovima. Komanda je sme{tena u stacioniranu fabriku Pobjeda, a sme{taj qudstva je organizovan u magacinima kasarne [i{eta. Prema saznawima izvora, smene su trostruke, sa po
140 boraca u smeni. Aktivnost jedne smene traje 10 dana, a 20 dana su
na odmarawu. Na osnovu ovoga, izvodi se zakqu~ak da ova jedinica
broji najmawe oko 500 vojnih obveznika. Komandant je Sejdi} Ahmet,
a na~elnik {taba izvesni Avdi} Emir, elektro-inèwer iz Vi{egrada. Organ bezbednosti je kapetan Efendi} Izudin. Zadaci jedinice su sadràni kroz ~este obilaske zone odgovornosti ostalih jedinica, neprekidno izvo|ewe, planirawe diverzantsko-teroristi~kih akcija. Naj~e{}e se upu}uju na pravac: Orahovice, Zorovi}i,
Borovac, gde je u posledwe vreme i najve}a koncentracija neprijateqskih snaga. Kao specijalan zadatak, jedinici je naloèno da budno prati i izvi|a {iri rejon Kopa~a, prikupi sve potrebne podatke i u datom, povoqnom momentu pre|e u iznenadni napad sa ciqem
ovladavawa pomenutim rejonom. Pripadnici ove brigade su naoruàni uglavnom sa AP, PM M-84, zoqama, osama, RPG, RB... Trenutna obuka se izvodi na temu Borba u naseqenom mjestu, {to je
krajwe indikativno ako se u razmatrawe uzme prethodni podatak o
Kopa~ima, kao konkretnom vojnom ciqu. Brigada je dobila zadatak
da u povoqnom momentu, preko Sjenokosa, napadne Kopa~e, a da ja~im
snagama desnom obalom Drine, preko Hubijera i Kozari}a, forsira
napad preko Strga~ine ka Vi{egradu.
Garnizon (brigada u rezervi) komanda je sme{tena u zgradi
biv{e Qubqanske banke na desnoj obali, kod stare pijace. Komandant Garnizona, koji broji oko 1.200 vojnih obveznika, je Sijer~i}
Abdulselam-Pelam. Vojni obveznici su ujedno na odsluèwu kadrovskog vojnog roka i imaju svakodnevnu obuku. Obuka se izvodi na
poligonima, posebno u kasarni [i{eta, rejonu Glamo~a, Beri~a i Ilova~e.
Vojna policija navodno je ranga ~ete i pri komandi 81. drinske divizije. Komanda je locirana u zgradi biv{eg ZOIL-a, gde je
organizovan i sme{taj qudstva. Vojna policija je obu~ena u crne
kombinezone ili maskirne uniforme, a nosi vidqive bele opasa~e.
Pored obezbe|ewa komande divizije i redovnih patrola u gradu, popuwavaju punktove u Vitkovi}ima, Beri~u, Barama i Ilova~i. Pa420
trole na terenu se kre}u od 3-6 qudi, a pri kontroli policijskog ~asa (od 22,00 do 05,00 ~asova) 1-2 vojna policajca su u dru{tvu sa civilnom policijom. Komandir bi mogao biti izvesni Briga.
êta specijalne policije jedinica koja je, septembra 1994, do{la iz Sarajeva zajedno sa generalnom Vrawom. Radi se prakti~no o
formaciji iz sastava I korpusa takozvane armije BiH, pridodatoj
snagama 81. drinske divizije. Komanda jedinice je sme{tena u centru
grada, iza zgrade na kojoj je montirana reklama Azota, u jednoj od
privatnih ku}a. Jedinica broji oko 100 policajaca naoruànih
automatskim pu{kama, pi{toqima, a postoje podaci da svaki pripadnik ima dve zoqe. Svi imaju pancire i za{titne kacige specijalne policije. Jedinica je namewena za intervencije, a me|usobno komunicirawe patrola i grupa ostvaruje se motorolama. Naj~e{}e
se angaùju na gradskim punktovima, a posebno na komunikaciji prema Kopa~ima i kod Uprave puteva.
Artiqerija oru|a artiqerije i sredstva podr{ke uglavnom
su locirana na vatrenim poloàjima i prethodno nabrojana. Odre|eni podaci govore da se deo teèg oru|a i oklopnih sredstava nalazi u magacinima fabrike Pobjeda, i to: 2 tenka, od kojih je jedan
pokretan, a jedan nepokretan; jedna samohotka, jedna praga, bofors,
PAT 30/4, PAT 20/3. Tu bi trebalo da se nalazi i jedno oklopno borbeno vozilo. Na~elnik artiqerije je kapetan Imamovi} Suqo, za
koga imamo podatke da je do kraja demoralisan stawem postoje}ih
sredstava, posebno stawem municije i wenog kvaliteta. Artiqerijskom municijom, koja se proizvodi u fabrici Pobjeda, nije zadovoqan. Novootrkiveni vatreni poloàj 1 haubica, 5 PAT 37 mm, je u
rejonu Bogu{i}a.
Tokom protekle godine, pod rukovodstvom generala Sulejmana
Vrawa, izvr{en je proces reorganizacije i preformacije postoje}ih snaga u enklavi Gora`de, od kojih je na ve} opisan na~in stvorena 81. drinska divizija, koja bi trebala da ima karakteristike sna`ne, visoko-pokretne manevarske formacije sa jakom udarnom probojnom mo}i. Iz izjave generala Vrawa, date RTV Sarajevo, zakqu~uje se da je 81. drinska divizija sposobna da izvr{i predstoje}e zadatke, a koji se, pre svega, odnose na u~e{}e ove jedinice u planiranoj prole}noj ofanzivi. Na osnovu svih raspoloìvih saznawa,
planirano je spajawe enklave Gora`de sa {irim prostorima Sarajeva, {to zna~i da }e jedinice 81. drinske divizije vr{iti sna`nija
ofanzivna borbena dejstva na zapadnom sektoru enklave. Glavne snage }e verovatno napadati pravcem Orahovice Zorovi}i Borovac
Grebak sa prethodnim ubacivawem DTG u rejone Gorwe Varde (tt
421
1527), Mlije~nika (tt 1637) rejon Stoca (tt 1520) i {iri rejon Nekopa. Pomo}ne snage bi ostvarile, verovatno, demonstrativno dejstvo na potezu êmernica Brdari}i (jugoisto~ne padine Jahorine)
prema Pra~i i Podgrabu. Te snage bi ujedno {titile i desni bok
snagama na glavnom pravcu udara. Na sli~an na~in, verovatno dejstvom na pravcu Osanica Bo{kovi}i Ustikolina bio bi za{ti}en levi bok. U posledwem periodu rejon êmernice (Gorwe, Sredwe i Dowe Bare) posebno je interesantan u vojnom smislu, gde je neprijateq locirao ve}i broj borbene tehnike, qudstva, komandno mesto, IKM i centar veze. Imaju}i u vidu da se radi o najutvr|enijim
odbrambenim poloàjima ba{ na tom delu, gde je predwi kraj odbrane sa osnovnim i rezervnim poloàjima dodatno obezbe|en borbenim grupama u Pretpoqu ({iri rejon Renovice), izvodi se zakqu~ak
da se radi o otpornoj ta~ki odbrane enklave i bo~nom osigurawu
snaga na glavnom pravcu napada. Istovremeno, snage raspore|ene u
ovom rejonu {tite ìlu kucavicu enklave put Hrawen êmernica Orahovice.
Demonstrativno dejstvo na pravcu êmernica Renovica Gosina, u datom momentu nije iskqu~eno, jer postoje potvr|ena saznawa
da izvi|a~ke grupe aktivno izvi|aju poloàje od Pra~e do Gosine,
kojom prilikom su utvrdili da se radi o najslabije brawenim poloàjima. Izme|u ostalog, u samom Gora`du, posebno od strane ekstrema iz Rogatice, bilo je predloga da jedan od pravaca napada bude
upravo Renovica Gosina radi eventualnog spajawa sa enklavom @epe. Tako|e, u posledwe vreme sve je ve}a zainteresovanost ekstremista iz Vi{egrada za povratak prema istoku, zbog ~ega je usledio i
predlog za napad na Kopa~e.
Uzimaju}i sve ovo u obzir, moè se zakqu~iti da }e neprijateq
na pomenutim pravcima verovatno izvoditi demonstrativna borbena dejstva, sa poku{ajem ubacivawa DTG, a u slu~aju eventualnog
uspeha, verovatno }e produìti napad radi wegove eksploatacije.
Sa druge strane, ono {to je vidno sa poloàja VRS na isto~nom sektoru enklave, ide u prilog ~iwenici da su se na tom potezu neprijateqske snage dodatno utvrdile i da }e verovatno izvoditi aktivnu
odbranu. Linije frontova su utvr|ene bunkerima, zaklonima za dejstvo i za{titu, te duga~kim tran{ejima i saobra}ajnicama. Predwi
kraj je zaminiran PP minama (NATO M-25) i razli~itim MES, posebno na tenko prohodnim pravcima. Sistem veza je raznovrstan (paket-radio, RU, RST KT i UKT, a po svemu sude}i da su sve jedinice
uvezane ì~anom induktorskom vezom). Snabdevawe sa naoruàwem,
vojnom opremom i materijalno-tehni~kim sredstvima je i daqe aktu422
elno i verovatno }e se nastaviti vazdu{nim putem. Fabrika Pobjeda i pogon Tes i daqe su u neprekidnoj funkciji proizvode}i vojna sredstva i municiju razli~itih kalibara.
Posebno detaqno, uz pomo} UNPROFOR-a i aero foto snimaka NATO avijacije, izvi|a~ko-diverzantske jedinice iz sastava 81.
drinske divizije izvi|ale su sistem odbrane VRS na isto~nom delu
fronta i na delu Sjenokos Vranevina Vraàlice Gosina Pra~a. Tom prilikom sakupili su podatke o liniji odbrane, stepenu
utvr|enosti, brojnom stawu, opreznosti, rasporedu vatrenih ta~aka,
sredstava podr{ke i rasporedu minskih poqa. Na propagandnom
planu, vojna vlast forsira podatke da }e VRS prva napasti i na taj
na~in poku{avaju da kod sopstvenih jedinica opravdaju razloge za
svoju planiranu ofanzivu, izazovu ve}u pa`wu i ozbiqnost pred
predstoje}a borbena dejstva. Izvori iz UNPROFOR-a upozoravaju
da je u enklavi stawe mobilno, da su ~este smotre jedinica i kretawa formacija po ~itavoj zoni.
Proces mobilizacije je pri kraju, a mobili{u se svi vojno sposobni od 16 do 60 godina. Izvori bliski UNPROFOR-u imaju saznawa da postoje planovi takozvane armije BiH za upotrebu helikopterskih desanata specijalnih jedinica u no}nim uslovima, koje bi
trebale desantirati u dubinu slobodne srpske posebno napu{tene
teritorije. Po~etak ofanzivnih borbenih dejstava bi trebao da se
poklopi sa prethodnim ubacivawem izvi|a~ko-diverzantske i diverzantsko-teroristi~ke grupe u dubinu na{e teritorije, sa zadatkom uni{tewa komandnog mesta, centra veze, artiqerije, napada sa
le|a i bokova.
Uhva}eni razgovori neprijateqskih vezista govore o tome da
}e do ofanzive sigurno do}i i da }e ista otpo~eti u najskorije vreme. Po~etkom marta o.g., polupijani stare{ina iz Vitkovi}a, pretio je jednom ukrajinskom oficiru re~ima: Sa~ekaj jo{ 15-20 dana,
pa }e{ videti {ta moè muslimanska vojska!
Obuka vojnih obveznika vr{i se za godi{ta od 16 do 60 godina,
{to zna~i da su istom obuhva}eni i sredwo{kolci. Obuka traje 3 dana sedmi~no, a u posledwe vreme je i specijalizovanog karaktera
(obuka za diverzante i za borbu u naseqenim mestima). Obukom su
obuhva}ene i ène do 55 godina i dobrovoqke za specijalno ratovawe. Udarna obuka vr{i se u kasarni [i{eta. Trenutno je ovim
planom obuhva}eno 1.100 vojnih obveznika i vode se kao garnizon.
Vojni instruktori su Drqevi} Midhat, Mehmedovi} [uhret, Togo
Ferid i Kari} Mirela. Me|u wima je i izvesni Pilav, zvani Jogi
(inìwerska obuka), koji je ujedno i komandir neke od diverzantskih grupa. Deo obuke se izvodi u rejonu Bogu{i}a.
423
Zahvaquju}i doturu kopnom i iz vazduha, vlasti su formirale

znatne rezerve hrane koje su raspore|ene na terenu u vidu pozadinskih punktova i zajedno sa ostalim potrep{tinama nameweni su prvenstveno za pripadnike vojske. Punktovi su organizovani u Gora`du, Vitkovi}ima, Beri~u, Ilova~i, Orahovicama, Barama, Pothrawenu. Magacini u Gora`du su organizovani u krugu fabrike Pobjeda i robnoj ku}i na desnoj obali Drine. Jedinice 81. drinske divizije imaju problema zbog nedostatka obu}e i uniformi. Enklava
raspolaè sa dovoqno lekova, sanitetskog i posebno zavojnog materijala, koji je u posledwe vreme dopreman u helikopterima. Na~elnik saniteta 81. drinske divizije je Kemo Korjeni}. Komandant ratne bolnice je Alija Begovi}, zvani Merko, a direktor Doma zdravqa
lekar Asim Prutina. Gradska bolnica na desnoj obali je u funkciji
ratne bolnice i vojnog stacionara, a po istom principu je organizovana i ambulanta u Vitkovi}ima. Ambulantni punktovi su locirani u Vinari}ima, Beri~u, Ilova~i, Orahovicama, Barama i Pobjedi. Kada je u pitawu zdravstvena situacija, postoji podatak da se
preko 2.000 lica medicinskih slu~ajeva prijavilo za spisak za medicinsku evakuaciju.
Raspolaèmo podatkom da se u rezervoarima stare benzinske
pumpe nalaze ~etiri pune cisterne goriva.
Podaci govore i o tome da je u Beri~u prakti~no razvijena pozadinska baza, da imaju formiran kowi~ki vod verovatno vod teroristi~ke grupe. U blizini organizovane ambulante nalazi se i centar veze.
Politi~ko-bezbednosna situacija sve je teà. Netrpeqivost izme|u me{tana starosedelaca i izbeglica je svakim danom sve ve}a.
Okrug Gora`de (zgrada biv{eg Biroa za zapo{qavawe) svakodnevno
trpi pritiske i kritike za nesposobnost i izdaju. Predsednik okruga, Esad Ohranovi}, smatra se srpskim ~ovekom. Pripisuje mu se
otvorena saradwa sa agresorom, posebno kroz pu{tawe zarobqenih Srba iz zatvora i omogu}avawe odliva srpskog stanovni{tva iz
enklave. Tako|e mu se pripisuju zloupotrebe procesa medicinske i
socijalne evakuacije i sumwa se da je po tim pitawima Ohranovi}
do{ao do velike svote deviznog novca. Osu|uju ga i zbog bekstva ve}eg broja vi|enijih lica iz Gora`da za Sarajevo, putem helikoptera. Odlazak helikopterom generala Sulejmana Vrawa, pukovnika
Ferida Buquba{i}a, kapetana Zaima Imamovi}a, Himze Selimovi}a, sekretara Sekretarijata okruga Ha{e Kuquha, kapetana Ramiza
Durakovi}a, predsednika Organizacije ratnih vojnih invalida
Mensura ]urovi}a, zvanog Roka, Januza Herende, pozadinca Selvera
424
Sijer~i}a, izvesnog Kudina, porodice Rijada Ra{~i}a, komandira

SJB Predraga Bogunovi}a, zvanog Braca, direktora Pobjede Hasana Tafre i 17 specijalaca instruktora, kod stanovni{tva se tuma~e kao najklasi~nije bekstvo. Oko pedesetak lica hrvatske nacionalnosti poku{ava da se politi~ki organizuju formirawem hrvatske politi~ke zajednice. Nosioci poslova su dokazane usta{e: Nemec Ivica, Nemec Anton, Kustec @eqko i Kova~i} Milan.
[to se ti~e morala, situacija se kre}e od apsolutnog defetizma, straha, panike i bezna|a, pa do klasi~ne ratne euforije zasnovane na islamskom fanatizmu. Najve}i broj, posebno intelektualaca, zainteresovan je za izlazak iz enklave, {ire}i strah od sindroma zvanog Biha}. Ekstremisti mla|ih godi{ta iz Vi{egrada, Rogatice, Rudog zainteresovani su za povratak na istok. U wihovim
redovima (ve}i broj wih su pripadnici manevarske brigade) sve vi{e se raspravqa o Kopa~ima kao vojnom ciqu. U izvesnom broju jedinica na mesta pomo}nika komandira i komandanata za moral, verske i pravne poslove postavqene su hoye. Pritisak stanovni{tva za
nastavak procesa medicinskih i socijalnih evakuacija je veliki. Zainteresovanih je preko 2.000, a jo{ oko 6.300 je izrazilo èqu za odlaskom.
Fabrika Pobjeda radi neprekidno u toku 24 ~asa, proizvode}i
razli~ite vrste minsko-eksplozivnih sredstava, posebno nagaznih
PP mina, po licenci NATO, M-25. Dotur repromaterijala za proizvodwu ovih sredstava, a posebno baruta, vr{en je u posledwe vreme vazdu{nim putem. Proizvodwa metaka za PAM 12,7, mina za MB
28, granata za PAT 37 (koje se mogu ispaqivati iz improvizovanih
kratkih cevi ru~nih mehanizama za okidawe) je i daqe u toku. Imamo podatke da se u pogonima iste fabrike pune ~aure i prave zrna za
tenk. U jednom od magacina garaìrani su praga, samohotka, 2 tenka,
bofors i PAT-ovi. Krug fabrike je dodatno obezbe|en qudstvom i
minskim poqima, a na visovima zapadno od fabri~kog kompleksa zaposednuti su stari i ure|eni novi poloàji u vidu bunkera, platformi, rovova i tran{eja, gde su postavqena i deùrna oru|a. Novi
direktor je Ayovi} Ahmo, zvani Binda, a wegov prvi saradnik je
[iqak Kemo (sin poznatog [iqak [emse).
Pogon TES Tvornica spojnih elemenata, na desnoj obali,
proizvodi ru~ne odbrambene bombe, zvane husova~e. Konstruktor
bombe je izvesni Husein Hastor (oèwen Srpkiwom Slavicom, koja
se sada nalazi u {vedskoj, ro|ena Mari}). Veliki dizel agregat je u
funkciji, jer se koristi pogonsko gorivo, koje od UNPROFOR-a dobija ratna bolnica.
425
@epa
Septembraoktobra 1994. godine zapo~eta je reorganizacija i
preformacija snaga I èpske brigade u laku vite{ku èpsku brigadu 8. operativne grupe II korpusa takozvane armije BiH, kojom prilikom su u ovoj zoni boravili oficiri sa podru~ja Srebrenice i iz
sastava II korpusa iz Tuzle. Reorganizacija jedinica u zoni @epe te~e paralelno sa intenzivnom obukom vojnih obveznika, posebno pripadnika izvi|a~ko-diverzantskih sastava. Proces reorganizacije i
preformacije jedinica prakti~no je okon~an sprovo|ewem posledwe mobilizacije, a podaci govore da se radi o cifri od oko 1.300 vojno angaòvanih.
Biv{a I èpska brdska brigada reorganizovana je u takozvanu
laku vite{ku èpsku brigadu ~etnog sastava. Wen komandant je pukovnik Pali} Avdo; zamenik je kapetan Brguqa Yevad; na~elnik
{taba kapetan ârdakovi} Ramo; na~elnik bezbednosti kapetan Hasanovi} Salih; na~elnik za moral, verske i pravne poslove Poyi}
Nazif; na~elnik za mob. personalne poslove Hoyi} Juso; pomo}nik
komandanta za pozadinu Otajagi} Fikret, a zamenik Kre{talica
Alija.
Pri {tabu brigade su registrovani izvesni Pupi} Asim i Kuli} Nesib. Komanda je locirana u objektu Zadruge, a pri komandi
funkcioni{e vod vojne policije na ~elu sa komandirom Hoyi}em.
Ratno predsedni{tvo SO @epa locirano je u istom objektu, a u wegovom sastavu su: predsednik SO @epa Poyi} Ago; predsednik IO
Torlak Hamdija; sekretar SNO Omanovi} Mujo; na~elnik SJB [ahi} Hurem; komandant {taba CZ je Imamovi} Amir; predsednik
SDA je Mujki} Himzo; potpredsednik SO @epa je Kulovac Bewamin; sekretar RPR je Heqi} Galib; sekretar sekretarijata za op{tu
upravu ârdakovi} Bego; ~lanovi su Poyi} Nazif, Baji} Amir i
Kuli} Nesib.
Kao ~lanovi ratnog predsedni{tva, u vidu organizovanog kluba
@epqaka, u Sarajevu su zaduèni: za OS MUP i zdravstvo dr Be}ih
Heqi}; za privredu, planirawe i razvoj Kulovac Ra{id, a za ekonomiju i finansije mr Sejdalija Su}eska.
Op{tinski i ratni sud usko su povezani sa organizacijom sudstva iz Srebrenice. Predsednik op{tinskog suda u @epi je Otajagi} Ferid, a predsednik ratnog vojnog suda je Omerovi} Edhem. Pri
organima civilne vlasti organizovan je i funkcioni{e crveni polumjesec, na ~elu sa [titkovac Nijazom, trenutno jedinim lekarom
u zoni @epe.
426
SJB @epa u svom sastavu ima 100 pripadnika, na ~elu sa na~elnikom Kari} Safetom, komandirom Gakovi} Merdanom i zamenikom komandira Kari} Safetom. Pripadnici civilne policije naoruàni su sa AP, PAR, 3 zoqe i jednim minobaca~em, nepoznatog kalibra.
[to se ti~e pripadnika SJB @epa, identifikovani su slede}i:
[titkovac Ibrahim, Kazi} Safet, ]esko Neyad, Poyi} Edhem, âvi} Muhidin, âv~i} Amir, Zimi} Seid, @ivojevi} Jusuf, ârdakovi} Fadil, Me{anovi} ]amil, Suba{i} Ekrem, Hoyi} Re{id,
Omanovi} Ahmo, Omanovi} Suqo, Omanovi} Ibro, Kuli} Naser,
Cocali} Semir, Meho N., Ibro Kujovi}.
Punktovi civilne policije na terenu razme{teni su u rejonima:
Luke, Vukolin stan, âv~i}i, Pripe~ak i Slap.
@epska ~eta drì poloàje na potezu: Brezova ravan Qubomi{ka krivina Stop Vrelo Gradina Kaldrma Paqika Pogow Borova~ke stijene. Borno mesto ~ete je Viwi{te (tt 703). êta broji 120 vojnika, raspore|enih u 4 voda sa po 30 qudi. Komandir
~ete je Poyi} ]amil, zamenik Poyi} Sejo (ujedno i moralista), kurir je Poyi} Rasim, komandir I voda Poyi} Emir, II voda @iga Ahmo, III voda Poyi} [emso, a IV Poyi} Zulfo. Ova ~eta je popuwena
vojnim obveznicima starosedeocima i predstavqa elitnu jedinicu
brigade.
Lu~anska ~eta drì poloàje na potezu: Luke Klis [anik
Vukolin stan Crnih vrh Brestovik. êta broji 120 vojnika, raspore|enih u vodove. Komandir ~ete je Zejnilovi} [efko, a wegov
zamenik Mustafi} Safet.
@upska ~eta drì poloàje na potezu: Pripe~ak Slap Starogorske stijene, prema Ribiocu. êta broji 140 vojnika, raspore|enih po vodovima. Komandir je Cocali} Samir, a wegov zamenik Isakovi} Idriz. êta je popuwena qudstvom iz Vi{egradske ùpe,
uglavnom izbeglicama sa tog podru~ja.
Vratarska ~eta drì poloàje na potezu: Starogorske stijene
Ribioc Zlovrh (k.959) Heqi}i Jelik Brdo Brezova ravan.
êta broji 150 vojnika. Raspolaè sa 3-4 PM M84 i M-53, i nekoliko RBR, posebno na poloàjima u zahvatu komunikacije prema @epi.
Pored toga, imaju 1-2 PAM-a 12,7 mm u rejonu Vratara i MB-60 mm u
rejonu s. Brdo.
Lazanska ~eta drì poloàje na potezu: Pogow Borova~ke
stijene Go|ensko poqe (k.605) Brlo`nik. êta broji 160 vojnika,
a wen komandir je ]esko Neyad.
427
Go|enska ~eta drì poloàje na potezu: Bo|ewe Podma}eha

Brlo`nik, a wen komandir je izvesni ]iro. êta broji 160 vojnika.
Radavska ~eta drì poloàje na potezu: Brlo`nk Radava Javor Mrkodo Brestovik. Komandir je Mujki} Hamed, wegov zamenik izvesni Mustafa, a kurir Hasanovi} Hamo. êta broji 160 vojnika.
Logisti~ka ~eta ne drì poloàje, a u samom sastavu ima oko
130 qudi, ~iji je komandir Cocali} Mensur.
U zoni odgovornosti Lake èpske vite{ke brigade, koja uglavnom odgovara zoni predvi|enoj za demilitarizaciju, qudstvom se ne
pokrivaju slede}i rejoni: greben na levoj obali Drine, od {ireg rejona Slapa do Crnog potoka, zatim Starogorske stijene, Borova~ke
stijene i Brlo{ka planina. Istovremeno, komanda brigade je uglavnom sastavqena iz @epske i @upske ~ete. Organizuje patrole ja~ine 5-10 qudi i mahom tokom dana upu}uje ih u rejone: Bok{anica, Qubomi{qe, Go|ewe, Brlo`nik, Kupusna, Radava, Mrkodo, Stubli} i
[titarevo. Posebno organizovane straè su u rejonima: Ribioc (30
qudi), Vratar (15), Brezova ravan (10), Go|ensko poqe (15), Brlo`nik (20), Radava (25), Luka (30), Pripre~ak (10) i Slap (15 qudi).
Minska poqa su du` Bok{anice, Kupusna, Satura, Brlo`nika i
prema Poyepqu. Komandir izvi|a~ko-diverzantske jedinice i vo|a
inèweraca je ]esko Sinan.
Prema neproverenim podacima, brigada zajedno sa SJB @epa
raspolaè sa oko 700 cevi razli~itog kalibra, uglavnom streqa~kog naoruàwa (AP, PAP, M-48, karabini, lova~ke pu{ke, PM i
dr.). Posledwim vazdu{nim doturom brigada u @epi je dobila 3 MB
120 mm sa vi{e hlornih mina istog kalibra, ne{to pu{aka ameri~ke proizvodwe, verovatno kalibra 5,56 mm, AP argentinske proizvodwe i odre|en broj nitroglicerinskih pu{ki. Novoformirano
skladi{te MTS i NVO je u vidu rezervnog skladi{ta obrazovano
na objektu Zloduh. Sanitetska slu`ba sa magacinom sredstava locirana je u mesnoj ambulanti.
Po pitawu veze, brigada raspolaè jednom amaterskom radiostanicom (Heqi} Fadil), par motorola i, za sada, jednim novim nepoznatim sistemom veze na relaciji @epa Srebrenica Sarajevo.
Me|utim, naj~e{}e se sluè kurirskom vezom, posebno dobro organizovanom na koridoru @epa Srebrenica. Glavni brigadni kurir
je Kulovac Ramiz.
Izvi|a~ko-diverzantske aktivnosti su u posledwem periodu intenzivirane, a nosioci tih aktivnosti su pripadnici @epske ~ete.
Posebnu pa`wu neprijateqski izvi|a~i su obratili na rejone: Vi428
{egradska ùpa, Bok{anica, Go|ewe, Brlo`nik, Kupusna, Stubli}.

Izvi|a~ko-diverzantske grupe su obi~no ja~ine od 5 do 10 vojnika,
uvek naoruàni sa AP.
Osnovni osmatra~ki punkt brigade, organizovan kao osmatra~nica komande, oformqen je na visoravni Sjema~, odakle neprijateqski osmatra~i mogu povoqno da prate sve aktivnosti VRS, posebno na objektima Gusinac, Laze, Vrta~e, Borovac i Ruji{ta. [iri
rejon Vrlo{ke planine pokriva se organizovanim patrolama, odakle se pomno osmatraju rejoni Podèpqa, Kriva~a i Stoborana. Sa
rejona Kupusne osmatraju rejon Podravawa, Rupovog brda, \ila i Guwaka, a istovremeno obezbe|uju kretawe qudstva koridorom. Izvi|awem su utvrdili da su poloàji na Bok{inici izuzetno jaki, a da
su na delu fronta prema Han Pijesku slabiji. Navodno, najslabija
odbrana VRS je na potezu Stoborani Podèpqe.
[to se ti~e odluka brigade u sklopu priprema za prole}nu
ofanzivu, one su slede}e: ne dozvoliti izvla~ewe UNPROFOR-a
bez èna, dece i staraca; na osnovu postoje}eg plana u slu~aju povla~ewa UNPROFOR-a poku{ati zarobiti naoruàwe i opremu; iz
objekta osnovne {kole izuzeti svo predato naoruàwe koje je trenutno pod kontrolom UNPROFOR-a.
U sklopu priprema brigade za predstoje}a ofanzivna borbena
dejstva izvr{ena je i priprema stanovni{tva, koja se uglavnom ogleda u izradi velikog broja zemunica (2h3h2 m), kapaciteta za 2-3 porodice. Zemunice su kopane pored stambenih objekata i sluè prvenstveno za za{titu od dejstva artiqerije. Snabdevawe putem helikoptera }e se najverovatnije nastaviti i u narodnom periodu.
U rejonu Radave izgra|en je novi objekat sa ulogom prihvatnog
magacina, dimenzija 7h6 m, jer se uskoro o~ekuje dotur ve}ih koli~ina municije, razli~itih vrsta RBR i sredstava veze. Istovremeno,
planirano je dopremawe sredstava iz Kladwa kopnenim putem, pravcima: @epa Stoborani Studena gora Kladaw, odnosno @epa
Stoborani Kraqeva gora Ruìna voda Debelo brdo Kladaw (i
obratno).
Izvori upozoravaju da je muslimanska prole}na ofanziva planirana za po~etak aprila ove godine, udarom snaga iz Srebrenice,
pravcima koji iz ove enklave izvode ka tuzlanskom basenu. Po tom
planu, brigada u @epi ima zadatak da ~vrsto drì postoje}e linije
odbrane. Kao komandant 8. operativne grupe II korpusa takozvane armije BiH, Naser Ori}, traì punu lojalnost @epske brigade, ~emu
se protivi narod u @epi, ali i deo vojske. Izvor navodi da bi u slu~aju napada VRS na zonu @epa znatniji otpor pruìli jedino @e429
pqaci starosedeoci, dok bi se vojnici sa statusom izbeglica izvla~ili ka Drini i poku{ali beàti sa narodom. Tako|e se navodi da
se na prole}e 1995. godine moè o~ekivati zahtev za masovanu evakuaciju stanovni{tva.
Ratno predsedni{tvo op{tine @epa ne funkcioni{e vi{e
od 4 meseca. Sukobi unutar ratnog predsedni{tva su kulminirali, a
odnos izme|u civilne i vojne vlasti je svakim danom sve lo{iji. Deo
vojske i ogromna ve}ina naroda pla{e se razvoja doga|aja i strahuju
od sopstvenih ofanzivnih borbenih dejstava. Interes za evakuaciju
po bilo kom osnovu je ogroman. Na spisku za medicinsku evakuaciju
nalazi se preko 500 lica stvaranih medicinskih slu~ajeva. Lokalno rukovodstvo nije u stawu adekvatno da odgovori i izna|e re{ewa
za ove probleme. Vojna vlast u saradwi sa policijom iz Srebrenice
poku{ava terorom da utera strah i suzbije èqu za izlaskom. Sarajevo upozorava da eventualno u obzir moè do}i samo medicinska
evakuacija.
Trenutni razvoj doga|aja ne iskqu~uje mogu}nost da moè do}i
do zna~ajnijih raslojavawa i oruànih me|usobnih sukoba u enklavi
@epa.
Pisano u 3 primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP RS II/N
1 h Ovom centru RDB
Operativni radnik,
Mikajlo Luki}
MDCXIV
MUP Srbije
RSDB V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD1
Broj snimaka: 8
430
Centar RDB Zaje~ar

1. 4. 1995. godine
Strogo poverqivo
Aktivnost ekstremista iz SRS

sa posebnim osvrtom na paravojno
organizovawe i naoruàvawe
Analiti~ki osvrt na stawe na podru~ju CRDB Zaje~ar
U skladu sa utvr|enim zadacima iz jedinstvenog Plana rada RDB
MUP RS na analiti~kim poslovima u 1995. godini, CRDB Zaje~ar je
sa~inio ovaj materijal i dostavqa ga V upravi kao svoj prilog za obradu teme Aktivnost ekstremista iz redova SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe.
Osnovni oblici i ciqevi sada{weg delovawa ekstremista SRS
na podru~ju Centra sa ocenom stepena wihove realne dru{tvene
opasnosti.
Delovawe SRS na podru~ju CRDB Zaje~ar prisutno je od samog
nastanka vi{estrana~kog sistema u na{oj republici. Mada je ekstremizam u redovima ove stranke prisutan od wenog nastanka1) wegovo izraènije ispoqavawe po~iwe tokom 1993. godine, posle poznatog izja{wavawa politi~kih stranaka u na{oj republici po
pitawu daqeg re{avawa sukoba na prostoru biv{e BiH, odnosno po
pitawu re{avawa srpskog nacionalnog interesa na tom prostoru.
Kao {to je poznato, SRS od tada zauzima stav da vladaju}i reìm u
Srbiji vodi izdajni~ku politiku prema Srbima na ratom zahva}enim podru~jima i uop{te prema srpskom nacionalnom interesu u celini, da taj reìm zbog toga treba sru{iti i u tom ciqu otpo~iwe
svoje delovawe. U tom wenom delovawu, me|utim, ima elemenata ekstremizma od kojih su neki prisutni i na podru~ju SRDB Zaje~ar.
Delovawe ekstremista iz redova ove stranke na podru~ju CRDB
Zaje~ar za sada se jo{ uvek odvija kroz wihova me|usobna okupqawa
na zatvorenim skupovima i zagovarawa ekstremnih metoda borbe za
vlast: politi~kog terorizma (likvidacija nosilaca istaknutijih
dràvnih funkcija, pre svega predsednika Republike, zatim rukovode}ih struktura u MUP-u itd., zauzimawe SM i magacina oru`ja i
sli~no), pokretawe i manipulaciju socijalnim nemirima, manipulaciju sukobima na Kosovu, izazivawe i manipulaciju sukobima u
BJRM, podràvawe srpskih ekstremista u BiH.
O svemu ovome imamo {iri fond operativnih saznawa.
Operativnim prisustvom na PO za Z. Markovi}a iz Kwaèvca,
te kod pojedinih izdvojenih slu~ajeva iz Zaje~ara i Bora, obezbedili smo saznawa o tome da je u redovima ekstremista iz tih sredina
431
razgovarano na temu neophodnosti likvidacije predsednika Republike i nekih drugih istaknutijih dràvnih rukovodilaca i pripadnika MUP-a.
Preko operativnih pozicija registrovali smo naloge V. [e{eqa, T. Nikoli}a, B. Vaki}a i A. Stefanovi}a vode}im ekstremistima, ranijim rukovodiocima u organizaciji S^P, da pripremaju
qude za Kosovo, gde se o~ekuju sukobi.
Prate}i nedavne pripreme grupe ekstremista za odlazak u Prohor P~iwski, registrovali smo izjave pojedinih ekstremista da tamo idu, pored ostalog, i zbog odre|enih aktivnosti prema BJRM.
Tako|e, kada su u pitawu mogu}i socijalni nemiri, registrujemo
pojavu da vode}i ekstremisti daju instrukcije svojim pristalicama
da prate ekonomsko-socijalna kretawa u svojim preduze}ima i da budu u kontaktu sa radnicima potencijalnim vo|ama socijalnih nemira, ali da ni{ta ne preduzimaju bez wihovog nare|ewa.
U celini, delovawe ekstremnih pripadnika SRS na podru~ju
CRDB Zaje~ar, je za sada, jo{ uvek u fazi zagovarawa navedenih ekstremnih metoda i okupqawa pristalica na toj platformi. Daqe od
toga se za sada ne ide. êka se povoqan momenat i instrukcija iz
Centrale za eventualne konkretne ekstremne aktivnosti.
Procewujemo da je ovo sada osnovni pravac wihovog delovawa na
na{em podru~ju. S obzirom da se daqe od zagovarawa ekstremnih aktivnosti do sada nije i{lo, stepen dru{tvene opasnosti prisustva i
delovawa ekstremnih pripadnika SRS na podru~ju ovog Centra (do)
sada nije posebno izraèn. Me|utim, imaju}i u vidu platformu (koju smo ovde izloìli) oko koje se okupqaju ekstremisti iz ove stranke, wihovu strukturu, zatim mogu}nost wihovog zajedni~kog delovawa sa ekstremistima iz drugih grupacija, kao i ~iwenicu da im na
ruku idu odre|eni dru{tveni tokovi (trajawe sukoba na prostoru
biv{e SFRJ, izolacija zemqe, ekonomsko-socijalna kretawa u zemqi), procewujemo da u perspektivi delovawe ove grupacije moè
dobiti nove oblike, odnosno da se iz faze zagovarawa ekstremne politike pre|e u fazu wene realizacije, ~ime bi bezbednosni zna~aj
wihovog delovawa, odnosno stepen dru{tvene opasnosti bio daleko
izraèniji.
Glavni nosioci ekstremisti~ke delatnosti i brojnost wihovih
sledbenika
Operativnim radom prema grupaciji ekstremista iz redova SRS
na podru~ju na{eg Centra, izdvojili smo i identifikovali oko 60
lica, za koje raspolaèmo saznawima da ekstremno deluju (pojavni
432
oblici toga delovawa opisani su napred) i za koje procewujemo da su

spremna za konkretnija i teà ekstremisti~ka delovawa. Od toga
broja, 12 lica (1-2 u svakoj od 8 op{tina na podru~ju Centra) smatramo glavnim nosiocima ekstremisti~kog delovawa a ostale wihovim
sledbenicima (najvi{e ih je na podru~ju op{tine Kwaèvac do 20,
zatim do 10 na podru~jima op{tina Zaje~ar i Bor, dok ih je drugim
op{tinama mawe).
Me|u glavnim nosiocima ekstremisti~kog delovawa ve}ina je
iz rukovode}ih struktura SRS, a 2 lica su narodni poslanici na republi~kom ili saveznom nivou. U strukturi sledbenika dominiraju
lica iz kriminogene sredine, mahom mla|eg starosnog doba.
Kada su u pitawu nosioci ekstremisti~ke delatnosti iz redova
SRS, zapaà se da ovoj grupaciji prilaze ekstremisti iz drugih partija (na primer SPO), nezadovoqni aktuelnom politikom svojih ranijih stranaka, dok istovremeno jedan broj ranijih pristalica SRS
napu{ta ovu partiju, tako da SRS dobija ~vr{}e ekstremno jezgro.
Aktuelno stawe paravojnog organizovawa i ilegalnog naoruàvawa pripadnika SRS
Klasi~nog paravojnog organizovawa ekstremista SRS na podru~ju CRDB Zaje~ar nema. Odre|enih nastojawa za organizovawe u
tom pogledu bilo je kod grupacije ekstremista iz ove stranke sa podru~ja op{tine Kwaèvac. Naime, pripadnici S^P sa podru~ja te
op{tine planirali su da se, tokom septembra 1994. godine, okupe
kod manastira Suvodol, da formiraju odred pod nazivom Vitezovi srpstva, izaberu komandni sastav, defini{u ciqeve i izvr{e
wegovo osve}ewe. Me|utim, na intervenciju pojedinih ~lanova
Glavnog odbora SRS od toga se odustalo, zbog straha da bi navedene
aktivnosti vlast mogla kvalifikovati kao paravojno organizovawe
i zbog toga izloìti stranku represiji. Zapravo, oceweno je da jo{
uvek nije momenat za takvo organizovawe. Planirani skup je ipak
odràn ali samo kao neformalno druèwe pripadnika S^P iz
Kwaèvca, Ni{a, Zaje~ara i Bora, uz prisustvo i dela najvi{eg rukovodstva stranke: S. \or|evi}a Mize, R. Ugrenovi}a Maje, I. Mati}a, B. Vaki}a Nikakvi zakqu~ci nisu formalno usvojeni.
Iz pomenutog razloga (strah od represalija) prestala je formalno aktivnost organizacija S^P na podru~ju svih op{tina koje
pokriva ovaj centar. Mada pripadnici SRS zvani~no vi{e ne pomiwu S^P, operativna saznawa ukazuju da ova grupacija i daqe postoji u okviru SRS, da weni pripadnici me|usobno kontaktiraju kroz
neformalna me|usobna druèwa i okupqawa, da ~ak primaju i nove
433
~lanove (ovih dana smo preko saradnika Trajan identifikovali

jedno lice iz Kladova @. Gruji}, koji ispred SRS radi na prijemu
novih ~lanova za S^P) uz stroge mere konspirativnosti i prethodne provere (u ciqu za{tite od ubacivawa saradnika RDB). Na ovu
temu registrovali smo izjavu A. Stefanovi}a, iz Vaqeva, pred na{im saradnikom: Mi smo u Bosni ~etnici; ovde smo samo strana~ki opredeqeni qudi. Tako treba da u~imo svoje qude, da se mnogo ne
eksponiraju, jer }e policija da im upadne u ku}e da ih pretresa, a to
nam sada nije potrebno.
[to se ti~e naoruàvawa ekstremnih pripadnika SRS na podru~ju na{eg centra, za sada nemamo pouzdanih podataka o wihovom
masovnijem, ilegalnom naoruàvawu i skladi{tewu oru`ja. O tome
imamo samo odre|ene indicije: da su pojedina lica donela sa rati{ta izvesnu koli~inu oru`ja, te da se odre|ena koli~ina oru`ja drì uskladi{tena na tajnom mestu. Podatak o skladi{tewu oru`ja
obezbedili smo preko jedne saradni~ke pozicije, do koga je ona navodno do{la od I. Mati}a, predsednika OO SRS za Zaje~ar. âk i
ako je Mati} zaista to rekao, procewujemo da je to u~inio u nameri
da ohrabri ekstremiste, a ne da izrazi fakti~ko stawe. Neka od
ekstremnih lica registrujemo u ilegalnim kanalima kupoprodaje
oru`ja, ali to dovodimo u vezu sa klasi~nim kriminalom.
Raspolaèmo, me|utim, pouzdanim podacima da ve}ina ovih lica legalno poseduje li~no naoruàwe (pi{toqe, revolvere, karabine). Neka operativna saznawa ukazuju da je legalno naoruàvawe
osnovni pravac naoruàvawa ove grupacije. Tako smo, u slu~aju ve}
pomenutog @. Gruji}a iz Kladova do{li do saznawa da prilikom
prikupqawa podataka o novim ~lanovima, izme|u ostalog, prikupqa podatke o tome da li doti~no lice poseduje oru`je i da li je sluìlo vojni rok.
Mada na na{em podru~ju ne postoje klasi~ne paravojne organizacije, navedene grupacije ekstremista (pripadnika S^P, uglavnom,
dobrovoqni u~esnici rata na prostoru biv{e SFRJ) smatramo jezgrom potencijalnih ~vr{}ih paravojnih organizacija, koje bi bile
upotrebqene i za postizawe svojih politi~kih ciqeva u samoj Republici.
Me|usobna povezanost na teritoriji SRJ i sprega sa ekstremistima iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine
Kada je u pitawu sprega ekstremista iz redova SRS sa podru~ja
CRDB Zaje~ar sa ekstremistima iz RS i RSK , na osnovu raspoloìvih operativnih saznawa smatramo da direktne sprege nema, bez ob434
zira {to je sa ovog podru~ja nekoliko desetina lica (oko 50) u~estvovalo, u organizaciji SRS, u ratnim operacijama na podru~jima
tih republika. Kontakte sa ekstremistima iz RS i RSK oko prihvata i sme{taja ekstremista dobrovoqci sa na{eg podru~ja, ostvaruju lica koja nisu sa ovog podru~ja, a vode}i ekstremisti sa na{eg
podru~ja dobijaju iz Centrale nalog i instrukcije u vezi sa realizacijom utvr|enog plana (broj qudi, vreme, mesto i na~in odlaska do
odre|enog mesta).
[to se pak, ti~e sprege sa ekstremistima iz ove stranke sa drugih podru~ja SRJ, do sada smo utvrdili postojawe takve sprege sa ekstremistima sa podru~ja Ni{a. Ova sprega je posebno prisutna kod
grupacije sa podru~ja Kwaèvca. B. Vaki} iz Ni{a i Z. Markovi}
iz Kwaèvca su u stalnim kontaktima. Prema dosada{wim saznawima B. Vaki} ima presudnu ulogu u idejnom ali i organizacionom
usmeravawu ekstremistima na podru~ju Kwaèvca. Nedavno je planiran zajedni~ki odlazak ekstremista iz Ni{a, Kwaèvca i nekih
drugih mesta u Prohor P~iwski, o ~emu je napred bilo re~i. (Grupa
iz Kwaèvca nije oti{la zbog, prema operativnim saznawima, nedostatka materijalnih sredstava za put).
O povezanosti sa ekstremistima sa nekih drugih podru~ja SRJ
nemamo saznawa. [to se ti~e me|usobne povezanosti izme|u ekstremista SRS sa podru~ja pojedinih op{tina ovog Centra, moè se re}i da ne postoji neka ~vr{}a saznawa. Prisutne su liderske ambicije, prepucavawa i sli~no.
Mere i radwe RDB preduzete u proteklom periodu (1994-1995.
god.) na suzbijawu navedene ekstremisti~ke delatnosti
U proteklom periodu, CRDB Zaje~ar je prema grupaciji ekstremista iz redova SRS na svom podru~ju preduzimao iskqu~ivo operativne mere. Jedno lice (Z. Markovi}) je pod tretmanom kroz PO, a
~etiri lica su pod tretmanom kao izdvojeni slu~ajevi, dok ostala
lica tretiramo kao wihove bezbednosno interesantne veze.
U operativnom radu prema ovoj grupaciji stalno se koriste 4 saradni~ke pozicije (Vili, Stojan, Braj~e, Grk) od kojih su dve
(Braj~e i Grk) angaòvani tokom samog operativnog rada prema
ovoj grupaciji. Povremeno se koriste i neke druge pozicije. Prema
jednom licu (M. Budimir) u primeni je mera TKTR. U jednom slu~aju
primewena je mera tajnog TV snimawa (skup ekstremista u Suvodolu). Operativnim putem obezbe|ena je i fotokopirana odre|ena dokumentacija sa spiskovima lica pripadnika S^P i dobrovoqaca,
na osnovu koje je izvr{ena potpuna identifikacija tih lica i sli~435
no. Obavqeno je vi{e informativnih razgovora. Sa CRDB Ni{ uspostavqena je dobra saradwa po pitawu pra}ewa zajedni~kog delovawa ekstremista sa na{eg i wihovog podru~ja. Represivne mere nisu
preduzimane.
Procena daqeg pravca delovawa ekstremista SRS
Procewujemo da }e daqi pravac delovawa ekstremista iz redova SRS najdirektnije zavisiti od razvoja doga|aja u zemqi i neposrednom spoqnom okruèwu, pre svega na podru~ju RS i RSK. S obzirom da je nerealno o~ekivati da se ubrzo sasvim otklone uzroci
ratnog sukoba na prostoru biv{e SFRJ, odnosno uzroci unutra{we,
pre svega ekonomsko-socijalne nestabilnosti, o~ekujemo da osnovni
pravac daqeg delovawa ekstremista iz redova SRS bude koncentrisan na te oblasti, odnosno kroz slede}e aktivnosti: pruàwe podr{ke ekstremistima u RS i RSK, kroz politi~ko ali i vojno delovawe (provocirawemdaqih sukoba putem svojih pripadnika u tim
republikama i preko dobrovoqaca iz SRJ); podstrekavawe radnika
na {trajkove i organizovawe {irih socijalnih nemira; organizovawe demonstracija sa elementima agresivnosti i provokacija; udruìvawe sa ekstremistima i drugih stranaka i sli~no.
Ne iskqu~ujemo ni mogu}nost odre|enih aktivnosti u pravcu
provocirawa sukoba na Kosovu (pa ~ak i u BJRM). Osnovni ciq takvih aktivnosti bio bi stvarawe unutra{we nestabilnosti, paralisawe organa vlasti i postizawe politi~kih ustupaka.
Na unutra{we organizacionom planu, o~ekujemo jo{ ve}u aktivnost na za{titi od policije i na izbegavawu (odnosno strogu
konspirativnost) svih aktivnosti koje mogu da ih kompromituju u
javnosti. Ovde, pre svega, mislimo na paravojno organizovawe i ilegalno naoruàvawe. Mada se politi~ki terorizam zagovara me|u
pripadnicima ove ekstremisti~ke grupacije, smatramo da je wegova
realizacija za sada nerealna i da se on zagovara pre svega u funkciji motivisawa i zadràvawa ekstremista u svojim redovima. [to se
ti~e aktivnosti ekstremista sa na{eg podru~ja, ne o~ekujemo nikakve posebne oblike wihovog delovawa, koji bi bili specifi~ni samo za ovo podru~je, ili pak, koji bi bili izvan utvr|ene politike
stranke, kao ni to da wihovo delovawe na ovom podru~ju zna~ajnije
uti~e na ukupne bezbednosne prilike u zemqi.
Napomena:
U prvoj polovini 1991. godine dolazi do pristupawa S^P SRS,
kao wenog kolektivnog ~lana. Upravo ta grupacija ~ini jezgro eks436
tremisti~kih snaga u redovima ove stranke. Preko operativnih pozicija, posebno saradnika Vili (Gradi{a) i Stojana koji su
operativnim kombinovawem bili ugra|eni u te strukture, pratili
smo wihovo ekstremisti~ko delovawe koje je, me|utim, iz politi~ko-takti~kih razloga bilo prigu{ivano izvesno vreme.
Kucano u 2 primerka
1 h CRDB Zaje~ar
Na~elnik centra,
Slobodan Aleksi}
MDCXV
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
3. 4. 1995. godine
Fond PD1
Broj snimaka: 5
Republika Srbija
Broj 762/2
Sremska Mitrovica
Resor dràvne bezbednosti MUP Republike Srbije Resor DB
V uprava
Beograd
Prilog: 1
Na~elnik centra
Puni{a Yuki}
437
Republika Srbija
3. 4. 1995. godine
Srpski ekstremizam

Iz sedi{ta SNO u Pariz je faksom poslato saop{tewe za prvu
skup{tinu Srba u raseqewu, koja je odràna 25. 3. 1995. godine. Istovremeno je isto saop{tewe poslato sredstvima informisawa {irom SRJ, RS i RSK.
U ime brojnih simpatizera, glasa~a i ~lanova SNO, rawene i
poginule bra}e na rati{tima, SNO se obra}a Saboru u glavnom gradu Francuske, posmatraju}i wegov rad sa velikim zadovoqstvom i
simpatijama, ohrabrena patriotizmom sudionika, koji su u svom saop{tewu naglasili da je jedini garant mira i opstanka srpskog naroda wegovo jedinstveno delovawe. Deluju}i celinom srpski narod
ukinuo je Titovski koncept SFRJ, po koje je na{ narod ~etiri decenije dràn pod protektoratom i okupacijom. U toku 1987. godine i
1988. godine slomqena je ki~ma albanskom separatizmu i na istorijskoj srpskoj, kosovskometohijskoj zemqi obnovqen srpski suverenitet i dràvne institucije. U periodu 1988-1989. godina, sru{ena je
Titovska prousta{ka vlast u Vojvodstvu, a 1990. godine srpski narod
izborio se za minimalne politi~ke i qudske slobode, vi{estrana~ki sistem, slobodu {tampe i parlamentarizam. Deluju}i jedinstveno, svojom celinom, srpski narod je 1990-1991. godine spre~io totalni raspad JNA i za{titio Srbe u biv{im RH i BiH, od novog usta{kog genocida. Od tada, sve do danas, dobijene su skoro sve bitke u
oslobodila~kom i otaybinskom ratu, kroz koji je stvorena sjajna i
nepobediva generacija vojnika i oficira na ~elu sa mudrim i juna~kim generalima Milovanovi}em i Mladi}em. Srpski narod {irom
RS i RSK dobio je mnogo narodnih vo|a, jake politi~are i dràvnike kao {to su dr Radovan Karayi}, Milan Marti}, Biqana Plav{i}, Milan Babi}, Mom~ilo Kraji{nik i drugi. Dobijen je kompaktan teritorij, granice su dobro ~uvane, stvorene su nacionalne institucije, jednom re~ju egzistira dobro organizovana srpska dràva
u zapadnim zemqama. U proteklih nekoliko godina doìveli smo sa438
mo nekoliko neuspeha na unutra{wem i spoqnopoliti~kom planu,

gubqewem pojedinih etni~ki srpskih teritorija.
Nijednu od velikih politi~kih vojnih pobeda na{ narod i
otaybina ne bi bili u stawu izvojevati da nije bilo stalne i nesebi~ne pomo}i Srba koji ìve van granica domovine, rasejani po celom svetu. Ta pomo}, bilo da se radilo o politi~kim zalagawima
ili moralnoj i materijalnoj pomo}i, dala je nemerqiv doprinos
pravednoj borbi srpskog naroda i ona }e biti od velike pomo}i i u
budu}nosti, jer tek predstoje aktivnosti na ujediwewu srpskog naroda i teritorija i wegovo me|unarodno priznawe.
Dana 27. 3. 1995. godine, Zoran Atanackovi} konsultuje Mirka
Jovi}a oko konferencije za {tampu SNO, koja danas treba da se odrì. Aktuelne teme o kojima bi se moglo razgovarati su izjava Gorana Per~evi}a u novinama, po kojoj SPS ne}e napraviti gre{ku kakva je ranije u~iwena preurawenim priznawem BiH i Hrvatske, najava dana{weg sastanaka Kontakt grupe kojim se ne predvi|a ni{ta
spektakularno, sem mo`da pribliàvawa ruskom i francuskom planu, jer je Milo{evi}, navodno, odbio redosled po kojem bi SRJ najpre trebala priznati Republiku Hrvatsku i BiH, da bi joj se potom
ukinule sankcije i na kraju vojni komentar o tome za{to muslimani
napadaju srpske poloàje, vezano za ~lanak jednog ameri~kog ~asopisa u kojem se kaè da Srbima ne odgovara dug rat, nego mir ili rat
ve}ih razmera u kojem bi ostvarili kona~nu pobedu.
Zoran daqe navodi da je sino} na Studiju B bio prikazan [e{eqev miting u Bawa Luci, odràn u prepunoj Sportskoj hali, kojem je
izme|u ostalih prisustvovala i Biqana Plav{i}. [e{eq je jasno
nagovestio da je SRS prava nacionalna stranka, a ne neke policijske stranke, koje se predstavqaju kao nacionalne, pri ~emu je naveo
SNO Mirka Jovi}a, stranku kriminalaca Arkana i Narodnu radikalnu stranku V. Guberine. Lider radikala saznao je za savez ove tri
stranke i sada na svakom svom javnom nastupu o tome govori u negativnom kontekstu.
Dana 29. 3. 1995. godine, novinarka Borbe nazvala je sedi{te
SNO i u razgovoru sa Atanackovi}em interesovala se da li SNO
ima telohraniteqe, te da li ih angaùje posredstvom profesionalnih agencija.
SNO, po re~ima Atanackovi}a, ima svoju slu`bu obezbe|ewa,
koja vr{i procene, nema klasi~ne telohraniteqe, jer za tako ne{to
ne postoje ni potrebe. Koliko je brojna slu`ba obezbe|ewa SNO
Zoran u nije poznato, on u slu~aju nekog mitinga, tribini ili putovawa na ratna podru~ja obave{tava {efa obezbe|ewa, koji sve osta439
lo obavqa, animiraju}i potrebne qude. Najve}i broj do sad angaòvanih qudi iz obezbe|ewa bio je prilikom posete Vladimira @irinovskog SRJ, jer je to zahtevala i situacija, odnosno prisustvo nekolik desetina hiqada gra|ana mitingu. Ina~e, na skupovima SNO nikada nije bilo incidenata, {to zna~i da su dosada{we procene slu`be obezbe|ewa bile u redu.
Jovi} zamera Zoranu Atanackovi}u {to na takav na~in, bez
prethodne pripreme, obavqa delikatan razgovor sa novinarkom, sa
kojom je mogao dogovoriti sastanak i prethodno se pripremiti.
Kucano u 3 primerka
Dostavqeno
Operativni radnik,
Milivoj Klaji}
MDCXVI
II uprava RDB
Dràvna tajna
Beograd, 4. 4. 1995. godine, vreme 13,40
Broj informacije: 455
Broj strana: 2
Informacija
Dana 4. 4. 1995. godine, u 11,07, razgovarali su Sula i Jovanka (Beograd).
Jovanka: Ve~eras bi trebala sti}i prva dva kamiona, javili su
mi jo{ za 2 kamiona {e}era i... To kad pristigne ja }u vr{iti pretovar. Ne znam kako }e{ jo{ to pre}i granicu, autoput je proradio,
{e}er i ovo }e i}i na papirima, a pivo mora na granicu, ako usput
ne dogovorim s Kertesom da ide na ra~un, kad se sklone posmatra~i.
Sula: Imamo mi svoj kanal tamo, mora tuda pro}i.
Jovanka: To ti je oko posla.
U nastavku je privatan razgovor.
Sula: Ja imam sad ~etiri vozila, da li da ih {aqem sve preko Ra~e?
Jovanka: Da li si sredio sve putne naloge?
440
Sula: Jesam.
Jovanka: Onda ga moè{ slati na Ra~u, ja imam 2 {lepera {e}era i 1 {leper bra{na. Moè{ i ti slati tvoje.
Sula: Kad su oni kod tebe?
Jovanka: O~ekujem da }e ve~eras sti}i. Ti moè{ svoje poslati
sutra ujutru rano. Prekosutra moèmo vr{iti utovar.
Sula: Kako }e oni preko rampi, granice?
Jovanka: Imaju li li~ne karte i putne naloge?
Sula: Li~ne karte su kao da su oni u Vojni}u, tamo su nastaweni
i rade tamo.
Jovanka: Za{to ste tako radili?
Sula: Oni me nisu razumeli, toga se ja bojim.
Jovanka: To je gadno. To mora{ da se raspita{ sa ovima iz Ko{kaqca. Ovde kad pre|u nema problema.
Sula: Ovo nije problem.
Jovanka: Ali kroz Republiku Srpsku je problem.
Sula: Onda }u ja da im re{im kroz RS.
Jovanka: Onda je u redu, najavi im kad ih kontroli{u da ih ne diraju.
Sula: Reci mi ulicu gde se nalazi{.
Jovanka: Mo{e Pijade br. 8, 4. sprat, Predstavni{tvo vlade
Krajine.
Sula: Vide}u, tamo se parkiraj...
Jovanka: Kod hotela Nacional, onda mi se jave, i ja im kaèm
{ta }e daqe.
Sula: Rekao sam Braci da mi treba kamion stakla i cementa.
Jovanka: To mora i}i drugom linijom.
Sula: Dobro. ûjemo se.
Jovanka: Vaì.
U 11,36 razgovaraju Miroslav iz Bawa Luke i Rade. Miro pita da
li imaju nekih poruka za wih. Rade kaè da nemaju ni{ta. Oni {aqu
dopise na drugi na~in.
Rade: Bilo bi dobro da gore popri~ate, radi se o ovome da ovi
{to god jave, {to god vi wima kaète, oni pronesu i to ulazi u izve{taje. Poèqno je da ih {to redovnije i kvalitetnije izve{tavate
o stvarima.
Miro: To nam je poznato, radimo na tome, nema problema.
Rade: Mo`da je to svakodnevni izve{taj presa. Mi to ~ujemo na
radiju, pa prenesemo to, to ulazi u izve{taj. [to god im prenesu iz
Bawa Luke, oni prenesu.
441
Miro: Moète li se raspitati, ima li {ta dogovoreno za slede}i petak, ako bude bilo odobreno odozgo, mi bi poslali ne{to.
Rade: Moèmo.
Miro: Da se raspitate {ta je odlu~eno i kad }e to biti poslato.
Rade: Sutra ti javqamo, danas }emo se raspitati.
Miro: U redu, ~ujemo se sutra pre podne.
Rade: Svako dobro, ~ujemo se.
U 11,47 razgovarali su F. Abdi} i wegov sekretarica u Rijeci,
ona mu kaè da je ona razgovarala sa advokatom i da je on rekao da on
mora da po{aqe papir u vezi sa Agrokomercom, da je u pitawu ometawe poseda. U nastavku pri~aju o otvarawu prodavnica razne robe.
U 11,55 razgovaraju Abdi} i Mohamed (tel. 251-066). Mohamed kaè da }e oni iz Qubqane imati skupove, samo moraju na}i salu, ujedno }e i sakupqati priloge.
U 12,40 obavqen je razgovor izme|u Alije Izetbegovi}a i Safeta Oru~evi}a. Alija kaè da imaju problema sa Cerom i Alikadi}em u Kowicu, nikako da se sloè oko organizacije. Safet mu odgovara da }e danas popodne biti sednica regiona i Masle{a }e govoriti, bi}e pitawe i o Kowicu. Alija moli Safeta da on pozove ovu
dvojicu i sa wima razgovara da se sloè na neki na~in. U nastavku
se govori o strankama, sastancima.
U 13,06 javqaju se iz kabineta gen. Kabiqara i ostavqaju poruku
za prof. Koqevi}a da }e gen. Kabiqar biti danas na aerodromu do
17,00 ~asova, i ako je mogu}e da do|e prof. Koqevi} na razgovor, a
ako ne moè danas, onda neka sutra do|e do 17,00 ~asova.
U 13,10 Ferid iz MUP Sarajevo razgovara sa Kemom u vezi sa nekim gostom koji treba da do|e u Sarajevo, gde ga treba sa~ekati i
prevesti.
Kraj informacije
MDCXVII
MUP Srbije
RSDB V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD1
Broj snimaka: 8
442
Republika Srbija MUP resor DB

Centar RDB Pan~evo
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
Analitika
Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom
na paravojno organizovawe i naoruàvawe
na podru~ju Centra Pan~evo
Ukupna aktivnost i delovawe ekstremista iz Srpske radikalne
stranke na podru~ju Centra Pan~evo (i Okru`ni odbor SRS za Ju`ni Banat obuhvata istu teritoriju od 8 op{tina), u posledwe vreme znatno je mawe izraèna, nego u ranijem periodu. Ovaj proces slabqewa intenziteta delatnosti ekstremista SRS, uo~en je od sredine 1993. godina, po{to je suèn prostor za wihovo delovawe, pre svega preduzimawe konkretnih zakonskih mera na suzbijawu ilegalnog
naoruàvawa i posedovawa oru`ja i paravojnog organizovawa.
Istovremeno, tome su doprinele i izmewene politi~ke okolnosti
do kojih je do{lo u Republici Srbiji, kao i u samom Okru`nom odboru SRS za Ju`ni Banat, gde je zapaèno osipawe ~lanstva.
Na znatno smawenu aktivnost i uticaj ekstremista SRS na ovom
podru~ju, od sredine 1994. godine, uticale su odre|ene kadrovske diferencijacije i distancirawa pojedinih uticajnih ~lanova od politike koju vode vrh stranke i wen lider dr Vojislav [e{eq. Naime, dva odbornika SRS u Skup{tini op{tine Pan~evo podneli su
ostavke na ~lanstvo u stranci, ali su i daqe zadràli odborni~ka
mesta. U ostalim Skup{tinama op{tina, radikali, u 3 op{tine
imaju po jednog odbornika, a u 4 nemaju svoje predstavnike. Nekoliko uglednih pripadnika SRS iz Op{tinskog odbora Pan~evo se pasiviziralo, pa je najvi{e rukovodstvo stranke iz Beograda, po~etkom 1995. godine, uvelo neku vrstu privremenih mera u ovaj Op{tinski odbor, a za kordinatora OO postavqen je Rajko Vasili} iz Beograda. Ina~e, na ukupno stawe i dezorijentaciju u Okru`nom odboru stranke za Ju`ni Banat, uticala je i odluka dotada{weg predsednika Okru`nog odbora, da krajem 1994. godine, u saveznom parlamentu formira novi poslani~ki klub, pod nazivom Srpska radikalna
stranka Nikola Pa{i}. Sve navedene kadrovske promene i unutra{wi problemi u ve}ini organizacionih delova SRS, ukazuju na
sve izraènije aktuelno odsustvo stvarnog uticaja radikala u ovoj
443
sredini. Me|utim, mora se imati u vidu ~iwenica, da jedan broj pristalica SRS, pre svega od ostataka wihovih ranijih paravojnih oblika organizovawa, izraàva poslu{nost i odanost vrhu stranke i
svom lideru, a sve to pokazuju na jedan agresivan i ekstreman na~in.
Paravojne aktivnosti na podru~ju Centra me|u pristalicama
SRS zapo~ele su 1991. godine, a intenzivno su nastavqene i u toku
1992. godine i do sredine 1993. godine. Uglavnom su bile usmerene na
regrutovawe i upu}ivawe dobrovoqaca na ratom zahva}ena podru~ja u Republiku Srpsku Krajinu i Republiku Srpsku. Odlasci na rati{ta u to vreme bili su dobro organizovani i u okviru formiranih jedinica Srpske radikalne stranke, s tim {to su ove formacije, bar u po~etku, stavqane pod neposrednu vojnu komandu vojski RSK
i RS. Prema na{im saznawima, posebno veliki broj (wih oko 150)
~lanova i simpatizera SRS je oti{ao u Republiku Srpsku Krajinu,
nakon agresije Hrvatske 22. januara 1993. godine. Na nivou Op{tinskog odbora Pan~evo, posebno je bila angaòvana jedinica ~eta,
koja je u svom sastavu imala oko 30 pripadnika. Ova jedinica je boravila na vi{e rati{ta u biv{oj BiH, a najvi{e u okolini Skelana.
Posledwi put u punom sastavu pripadnici ove jedinice zajedno su
bili pre dve godine na rati{tu u okolini âjni~a, odakle su proterani zbog kra|e oru`ja municije i druge vojne opreme. Komandant
ove jedinice bio je pokojni Arsenov Novica iz Pan~eva. Sa bezbednosnog stanovni{tva, moglo bi se re}i da izraèniju opasnost predstavqa jo{ uvek formalno postojawe ove jedinice koja okupqa najekstremnije pripadnike SRS, pre svega iz Pan~eva i okoline, ~iji
je sada{wi komandant Stojkovi} Jovan iz Pan~eva. U okviru ~ete su
i drugi ekstremisti: Mandre{evi} Igwat, Lapadat Aleksandar, Lapadat Joca, Stevanovi} Petronije i drugi. Do sada su u okviru ove jedinice bila i trojica pripadnika SRS iz Subotice. U sedi{tu
stranke u Pan~evu postoji spisak pripadnika ove jedinice sa wihovim osnovnim podacima i brojevima telefona. Tako|e je indikativno to, {to komandanta ove jedinice Stojkovi} Jovana, povremeno pozivaju na sastanke u Centralu stranke u Beogradu, mada isti nema
funkciju u Op{tinskom odboru Pan~evo.
Pored organizovanog odlaska na ratom zahva}ena podru~ja, ekstremisti iz SRS sa ovog podru~ja su i samostalno odlazili kao dobrovoqci, ali ne uvek iz nacionalnih i patriotskih ose}awa. Pojedinci su odlazili radi li~ne afirmacije i sticawa materijalne koristi. Neki od wih su jo{ odranije ispoqili kriminalno pona{awe, a po povratku sa rati{ta su nastavili kriminalnu delatnost.
444
Prema raspoloìvim saznawima, borave}i na ve}ini rati{ta,

pripadnici SRS su doneli i izvesnu koli~inu dugog i kratkog oru`ja, municije, bombi i ostale vojne opreme. Prema proceni jednog od
dobrovoqaca, pripadnici Srpske radikalne stranke su samo u Pan~evo preneli oko 50 komada raznog oru`ja. Od strane SUP Pan~evo,
u toku proteklih godina, otkrivene su i oduzete odre|ene koli~ine
oru`ja, municije i eksplozivnih sredstava koje su bile u posedu ovih
ekstremista. Deo podataka ustupio je i Centar Pan~evo. Me|utim,
odre|ena koli~ina naoruàwa jo{ uvek se nalazi kod ovih lica, a
ponekad je i predmet ilegalne trgovine.
U vezi sa pona{awem dobrovoqaca radikalne stranke na rati{tima, do{li smo do podataka, da su se pojedinci isticali po surovosti, brutalnosti i pqa~ki. Neki su dolazili u sukob sa stare{inama i odbijali su poslu{nost oficirima regularne armije. U tom
smislu, kao najekstremniji pripadnik SRS je Stevanovi} Petronije iz Pan~eva. Stevanovi} je bio na ve}ini rati{ta, a hvalisao se da
je pro{ao specijalnu obuku za klawe, a da je u okolini Zvornika
zaklao puno muslimana. Stevanovi} je vi{e puta osu|ivan za teà
krivi~na dela. Sa rati{ta je donosio razno oru`je i drugu opqa~kanu robu. Od strane SUP Pan~evo deo oru`ja i drugih predmeta mu
je oduziman. Pred radnicima SUP Pan~evo Stevanovi} je svojevremeno izjavio da je on ubio zaklao oko 20-25 qudi i da wihove li~ne karte drì kao trofeje. Stevanovi} je i kasnije samostalno odlazio u biv{u BiH, a s obzirom da je rodom iz ovog podru~ja, odràva veze sa pojedinim licima. Tako|e, povremeno odlazi i u sedi{te
stranke u Beogradu.
Sli~nog kriminalnog pona{awa je i Nikolaidis Aleksandar iz
Pan~eva, koji je u vreme organizovanog odlaska na rati{te bio komandir jedne jedinice. Isti je i kasnije samostalno odlazio u biv{u
BiH. Sada je jedan od zapaènih aktivista SRS u Pan~evu.
Prema na{im operativnim saznawima, To{i} Du{an iz Vr{ca
je u, toku 1992 i 1993. godine, u okolini Bjeqine ~inio odre|ena zlodela. Isti je le~en u neuropsihijatrijskoj bolnici Vr{ac.
Zapaènu ekstremnu aktivnost ispoqava i desetak ~lanova Mesnog odbora SRS u Debeqa~i, op{tina Kova~ica (u ovom mestu Ma|ari su ve}insko stanovni{tvo). U Debeqa~i je u dugom periodu
prisutna tenzija i problemi u me|unacionalnim odnosima izme|u
Ma|ara i Srba izazvani ekscesima i politi~kim sukobima ~lanova
Srpske radikalne stranke i Demokratske zajednice vojvo|anskih
Ma|ara, koju podsti~u ekstremisti na obe strane. Od pojedinih ekstremista SRS u proteklom periodu u ovom mestu je oduzimano oru`445
je i isti su krivi~no goweni. Me|utim, prema na{oj proceni jedan

deo oru`ja i daqe je u posedu kod wih i dobro skriven. (ne~itko)
?mesni odbor izraàva potpunu podr{ku i poslu{nost stranci i
u~estvuje u akcijama koje preduzima Centrala u Beogradu. Me|usobna povezanost radikala iz Debeqa~e i Lov?(ne~itak naziv mesta)
prerasla je u saradwu, pa je zatim ovo predstavqeno kao bratimqewe
na nivou dva mesta. Sredinom 1993. godine u okviru Op{tinskog odbora SRS Pan~evo bile su otpo~ele aktivnosti oko formirawa
Srpskog ~etni~kog pokreta, koji je trebalo da bude kao nekakva poluvojna formacija i da okupqa mla|e radikale. Me|utim, sa ovom
inicijativom je ubrzo prekinuto i za sada ne raspolaèmo bilo kakvim podacima o organizacionom postavqawu S^P.
Izneta saznawa i ocene o aktivnosti ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe, rezultat su operativnog angaòvawa Centra po ovoj problematici u posledwe 3-4 godine. Me|utim, mora se ista}i ~iwenica da je u 1994. i
1995. godini, izostao ofanzivniji nastup prema ovoj kategoriji ekstremista, jer na odgovaraju}i na~in nije dokumentovana i presecana
wihova delatnost.
Odgovaraju}a pa`wa posve}ena je jednom broju ekstremista. Trenutno iz ove grupacije nema lica koja su obuhva}ena jednim od stepena obrade. Kao izdvojena lica vode se: Popovi} Radomir, Stevanovi} Petronije i Nikoladis Aleksandar. Operativno istraìva~kim i preventivnim radom obuhva}eno je jo{ 10 lica ~ime se upotpuwuju saznawa o ekstremisti~koj aktivnosti. Na planu suprotstavqawa delovawu ekstremista SRS, CRDB Pan~evo ima jednu saradni~ku poziciju koja je direktno ukqu~ena u àri{te ekstremne aktivnosti. Pored toga, u pripremi je za angaòvawe jo{ jedno lice iz
ove grupacije. Osim toga, po ovoj problematici koristi se jo{ 8 saradnika, koji imaju drugu osnovnu liniju usmerewa.
U toku 1994. i 1995. godine obavqeno je 50 informativnih razgovora sa ciqem dolaèwa do podataka o planovima i namerama ovih
ekstremista. U dva slu~aja primewivana je i mera tajna kontrole
telefonskih razgovora.
Budu}a sadrìna i vidovi delovawa ekstremista iz SRS na ovom
podru~ju umnogom }e zavisiti od eventualnog inicirawa i organizovawa ekstremisti~kih akcija od strane najvi{eg rukovodstva
stranke. Prema tome treba imati u vidu ~iwenicu, da ve}inu ekstremista karakteri{e poslu{nost u izvr{avawu zadataka koje pred
wih postavqa rukovodstvo stranke. Sa bezbednosnog aspekta ne{to
izraèniju opasnost predstavqa delovawe i kompaktnost ekstremi446
sta u Debeqa~i (wih 10) i formalno postojawe jedinice ~ete u

Pan~evu od 30 biv{ih dobrovoqaca, koji su se istakli i po ekstremisti~koj aktivnosti.
Najverovatnije je da }e se ova grupacija za sada baviti re{avawem unutra{wih pitawa u okviru Okru`nog odbora i niìm organizacionim delovima, u ciqu prevazilaèwa kadrovskih i organizacionih problema.
Kucano u 3 primerka
1 h RS MUP RDB III uprava
1 h RS MUP RDB V uprava
1 h CRDB Pan~evo
Analiti~ar,
(ime ne~itko)
MDCXVIII
Republika Srbija
6. 4. 1995. godine
Slu`bena bele{ka
Dana 4. 4. 1995. godine, preko na{eg pouzdanog izvora iz Rume, do{li smo do tabelarnog prikaza odnosa snaga vojnih jedinica kopnene vojske i avijacije na prostorima prethodne Jugoslavije (bez
BJRM), a sa pomenutim podacima se manipuli{e na nivoima Skup{tina RS i RSK, kao mogu}oj veli~ini vojski u totalnom ratu zara}enih strana.
Prema podacima iznetim u pomenutoj tabeli, ukupna vojna efektiva (vojske i oficira) na podru~ju biv{e Republike BiH iznosi
225.000, od ~ega na Vojsku HR Herceg Bosne otpada 35.000, a na R. BiH
muslimane 190.000. Za pretpostaviti je da se druga kolona odnosi
na trenutno aktivni sastav wihovih jedinica. Ra~unaju}i ukupni
broj vojnika i oficira koje ima na raspolagawu i Republika Hrvatska (110.000), ukupna wihova efektiva u qudstvu i stare{inskom kadru iznosi 335.000. Daqe se vr{i analiza po rodovima wihove vojske, gde se na kraju u rekapitulaciji govori da bi u eventualnom totalnom ratu zara}enih snaga (R. Hrvatska, HR Herceg-Bosna i R. BiH
muslimani) imale na raspolagawu ukupno 665.000 boraca.
447
Na drugoj strani, u istim kolonama, prikazana je vojna efektiva

SRJ, Republike Srpske i RSK iz koje se vidi, prema wihovim podacima, da bi na drugoj strani u eventualnom totalnom ratu zara}enih snaga, bilo ukqu~eno ukupno 1,735.000 vojnika i oficira, od ~ega SRJ, prema wima, raspolaè (kopnene vojske i avijacije) sa ukupno 1,500.000, RS 170.000, a RSK 65.000 vojnika i oficira.
Navedena tabela sa podacima je deqena poslanicima u Skup{tini Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, pa je preko nekoga od wih izvor do{ao do iste.
Nismo u situaciji da ocewujemo vrednost navedenih podataka,
ali ako su isti ta~ni, mogli su do}i u posed nepozvanih lica.
Ra|eno u 4 primerka
Dostavqeno:
2 h RDB MUP R. Srbije II uprava
1 h OE
Operativni radnik,
Nikola Kalu|erovi}
MDCXIX
Republika Srbija
Centar RDB Novi Sad
Odeqewe RDB Sombor
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
Srpski ekstremizam

I
Izvor: Ostoji} Jovo iz Prigrevice.
ERU, PO po srpskom ekstremizmu, reg broj 41001734, i ostala izvorova zapaàwa.
Razgovor sa izvorom je obavqen 4. 4. 1995. godine u ugostiteqskom objektu Kazablanka u Prigrevici, na na{u inicijativu.
Tro{kova razgovora nije bilo.
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru podnosi se 6. 4.
1995. godine.
448
II
Razgovor sa Ostoji}em obavqen je na osnovu zakqu~aka radnog
dogovora u CRDB Novi Sad od 1. 3. 1995. godine, odnosno Predloga
na~elnika III uprave M. Viloti}a. Sa Ostoji}em je Resor kontaktirao i to iskqu~ivo na wegovu inicijativu, me|utim, tokom 1994. godine ti kontakti su prestali.
Ovaj kontakt je uspostavqen nakon nekoliko ranijih poku{aja
od strane Resora do kojih nije do{lo iz objektivnih razloga, odnosno zbog zauzetosti izvora.
III
Na po~etku razgovora izvor je izrazio zadovoqstvo zbog ponovnog uspostavqawa kontakta sa operativnim radnicima koje odranije poznaje. Re~eno mu je da su ga operativci i ranije traìli u proteklih par meseci vi{e puta, na {ta je on odgovorio da je veoma zauzet, s obzirom da je od pre par meseci otvorio u Prigrevici privatnu trgovinsku radwu.
Kao povod za detaqniji razgovor iskoristili smo hap{ewe
oficira jugoslovenske vojske âvku{i} Envera koji je bio cewen i
uvaàvan me|u radikalima u Somboru i Prigrevioci, pitaju}i ga
{ta on misli o tome. Ostoji} je odao priznawe Resoru za tu akciju,
naglasiv{i da je âvku{i} za wega uvek bio samo jedan balija.
Ostoji} je potom u kratkom monologu izneo svoje nezadovoqstvo
svojim li~nim poloàjem, kako u materijalnom smislu, tako i svom
poloàju u dru{tvu. Poàlio se da je od strane SPS-a bezrazlo`no
smewen sa funkcije koju je imao u Mesnoj zajednici u Prigrevici.
Posebno je nezadovoqan svojim materijalnim poloàjem, navode}i
da mu je ku}a pred ru{ewem, da nema materijalnih sredstava za izdràvawe sebe i porodice i sli~no. Za ovo okrivquje sistem i stranku na vlasti, tvrde}i da je odnos istih prema wemu morao biti druga~iji, s obzirom na wegovo u~e{}e i zasluge u ratu, kako wegovim
direktnim u~e{}em u ratu, tako i u prikupqawu dobrovoqaca.
Na na{u primedbu da nisu tako pro{li ba{ svi ~lanovi wegove
stranke, navode}i primer Ere koji je jo{ i vojvoda, Ostoji} je rekao koliko je on radikal i ~etnik, toliko sam ja Lewinista. Ja znam
da je mene za vojvodu predloìo vojvoda pop \uji}, a za wega ne znam
ko je, te zato takvi ne zasluùju da govorim o wima.
Na na{e pitawe da li je jo{ u stranci zajedno sa [e{eqom,
Ostoji} je odgovorio da jeste i da }e sa wim ostati do kraja ìvota.
Ovaj momenat iskoristili smo da ga pitamo {ta on misli i kako obja{wava izjave ~elnika wegove stranke (pomenuli smo istup Nikoli}a u Somboru) da se postoje}a vlast mora ru{iti po svaku cenu i
449
na svaki na~in, ~ak i silom i oru`jem. Pitali smo ga da li to zna~i

da bi on, s obzirom da je pripadnik te stranke, pucao u nas, jer smo
mi deo sistema, i da li to zna~i da bi trebali izazvati oruàne sukobe na teritoriji Srbije, odnosno da li }e ponovo Srbin pucati
na Srbina. Ostoji} je na ovu primedbu reagovao vrlo emotivno, rekav{i: Neka se meni i mojima osu{e ruke kad bi digli pu{ku na Srbina. Vezano za oru`je, izuzetno je qut na pripadnike Resora javne
bezbednosti zbog pretresa koji je pre par meseci vr{en kod wega i u
ku}ama jo{ nekih dobrovoqaca u Prigrevici. S tim u vezi, otvoreno je rekao imam top i minobaca~ koje smo doneli sa rati{ta na Kupresu, nisu kod mene, ali se nemojte pitati gde su jer vam ni po koju
cenu ne}u re}i. Onog momenta kad rat stane, ja i svi moji dolazimo
na centar Prigrevice ili centar Sombora, da predamo sve oru`je
koje imamo.
Na kraju razgovora, prili~no rezignirano, Ostoji} je rekao da
}e verovatno ponovo i}i na rati{te i to u Sarajevo, rekav{i: Boqe je poginuti kao ~ovek, nego ìveti ovako kako ja ìvim. Razgovor je zavr{en na obostrano zadovoqstvo uz dogovor o potrebi daqih kontakata, kao i uz nagla{eno uvaàvawe Resora od strane
Ostoji}a, jer kako kaè: Velika je razlika izme|u vas i onih jajara.
IV
Utisak operativnih radnika je da je Ostoji} stvarno sa zadovoqstvom prihvatio kontakt sa Resorom. S obzirom da je ovo bio prvi
razgovor posle duèg vremena, sa izvorom se nije ulazilo u dijalog
o wegovim zaslugama (koje su nesumwive), kao i o wegovoj generalnoj
osudi sistema i partije na vlasti za wegov sopstveni poloàj.
Evidentna je ~iwenica da se nalazi u te{koj materijalnoj situaciji, za razliku od ostalih rukovodioca Srpske radikalne stranke
u Somboru i okolini. Koliko je wegova materijalna situacija te{ka, potkrepqujemo ~iwenicom da je i pored toga {to je ponosan,
dozvolio sebi da mu na ovom kontaktu operativni radnici uz pi}e
plate i kutiju cigareta.
Mi{qewa smo da kontakte sa Ostoji}em treba i daqe nastaviti
i od rezultata istih zavisi}e stav Resora prema wemu.
V
Sa izve{tajem je upoznat i ocenskim delom saglasan na~elnik
Centra RDB Novi Sad.
Dostavqeno:
1 h Centru RDB Novi Sad
450
1 h dokumen. fond Odeqewa

1 h dosije Era
Operativni radnici,
Andrija{evi} @eqko i
ôvi} Petar
MDCXX
Republika Srbija
Centar RDB Novi Sad
Odeqewe RDB Sombor
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
Srpski ekstremizam
Izve{taj saradnika
I
Izvor: saradnik [ime, reg. broj 894182507.
Podaci se odnose na formirawe operativnih trojki u okviru
S^P za Somborski okrug i druga ekstremna pona{awa i aktivnosti
SRS i S^P u op{tini, to jest Okrugu koji pripada Somboru.
Sastanak sa saradnikom odràn je 3. 4. 1995. godine u javnom lokalu, na inicijativu saradnika.
Operativni tro{kovi iznose 30,00 dinara.
Izve{taj saradnika se podnosi 6. 4. 1995. godine.
II
Saradnik [ime angaòvan je za operativnu poziciju krajem
decembra 1994. godine, a usmeren je na pra}ewe neprijateqske aktivnosti Ere i drugih ekstremnih ~lanova SRS i S^P u Somborskom
okrugu gde je duè ugra|en.
Na prethodnom kontaktu je dobio zadatak da nastavi da prati neprijateqska i druga ekstremna pona{awa ~lanova SRS, to jest S^P
u Somboru i {ire, da otkriva wihove namere i planove i o svemu nas
blagovremeno informi{e.
III
[ime iznosi da je 3. 4. 1995. godine, u prepodnevnim ~asovima,
posetio prostorije S^P u Somboru gde je zatekao Jankovi} Peru i
451
sa wim proveo jedno vreme u razgovoru. Jankovi} ga je obavestio da je

do{lo do odre|enih promena u rasporedu qudi u operativnim trojkama i, izme|u ostalog, i wega je prebacio kod sebe, to jest u trojku
koju on predvodi. Objasnio je da je on konstruktor te organizacione
{eme i da je uglavnom on i odre|ivao i postavqao ~lanove S^P u
op{tini Sombor u oper. trojke. Prema re~ima Jankovi}a, trojke su
podeqene u tri grupe po stepenu va`nosti i poverqivosti. Prvu
grupu sa~iwavaju trojke na ~ijem ~elu su predsednici okruìh i op{tinskih odbora, wihovi zamenici i sekretari. Za sada su odre|eni za vo|e trojki u toj grupi Jovanovi} Slava, Era i Jankovi} Petar, dok su sekretari okru`nog, to jest op{tinskog odbora SRS to
jest S^P @ivanovi} @ivojin, zvani @ika i Le~i} Qiqan, mimoi|eni jer su najavili odlazak iz Sombora. Drugu grupu oper. trojki
predvode najpoverqiviji i do sada najpouzdaniji ~lanovi S^P, dok
su u tre}u grupu odre|eni ostali ~lanovi koji su u fazi proveravawa i dokazivawa i oni su u pravom smislu re~i izvr{ioci. Vo|ama
I grupe su dodeqena i dva mlada ~lana S^P kao kuriri, me|utim,
[ime im za sada ne zna imena. Vo|e grupa nisu upoznate sa ~lanovima drugih oper. trojki.
Prema re~ima [ime, Jankovi} je 1. 4. 1995. godine boravio u Beogradu na razgovoru kod Draìlovi}a, zvanog î~a, kome je podneo
izve{taj o boravku dobrovoqaca iz Sombora u Draìnom selu i
problemima koje S^P stvara Jova Glamo~anin u Slavoniji i Barawi. Izve{taj o tome mu je podneo @ivanovi} po povratku iz Draìnog sela, gde je predvodio grupu od 11 dobrovoqaca, ~etnika, tvrde}i
da Glamo~anin ozbiqno ugroàva S^P u RSK, jer je do sada uspeo da
ubedi ve}i broj pripadnika SRS to jest S^P da pre|u u SRS Nikola Pa{i}. Navodno da i Ostoji} Jovo, vojvoda iz Prigrevice, namerava kompletnu mesnu organizaciju da prevede kod Glamo~anina.
Prema re~ima Jankovi}a, Draìlovi} je ozbiqno qut na Glamo~anina i namerava da preduzme energi~ne korake da ga onemogu}i {to
ne iskqu~uje i likvidaciju.
Daqe [ime iznosi da je od Le~i} Qiqana saznao da mu je Jovanovi} Slava pre nekoliko dana naredio da kod sebe prebaci svu
dokumentaciju iz radnog stola sekr. okru`nog odbora SRS to jest
S^P @ivanovi}a, jer raspolaè podacima da @ika prodaje stan u
Somboru, sa namerom da odseli u Srbiju kod prve supruge i dece. Le~i} je, tako|e, ispri~ao [imetu da ima saznawa da Jankovi} tako|e namerava da beì u Srbiju jer je navodno pokrao ve}u koli~inu
para koje pripadaju SRS, to jest S^P.
Na kraju razgovora, [ime je izneo da je na sastanku op{tinskog odbora SRS, 24. 3. 1995. godine, kojem su prisustvovali Jovano452
vi} Slava, Era, Govedarica, Vujkov, Jankovi}, \ur|evi}, [apowa,

Le~i} i [ime, donesena odluka da se osnuje Udruèwe boraca ovog
rata i isto pod hitno registruje, s obzirom da su sve potrebne pripreme izvr{ene. U po~etku bi u Udruèwe primali sve borce ovog
rata, kasnije samo ~lanove SRS, to jest S^P. Prema re~ima [ime, radi se o takti~kom potezu jer je proceweno da u posledwe vreme SRS, to jest S^P, nailazi na sve vi{e slu~ajeva da ih ne prihvataju i odbijaju rukovodioci privrednih, politi~kih i drugih struktura, posebno kada je u pitawu sponzorstvo i humanitarna pomo}.
IV
Podatke dobijene od saradnika ocewujemo interesantnim i korisnim za RDB, jer i pored toga {to su unutar SRS, i S^P stalno
prisutne trzavice, neslagawa i sve ve}i rascep kako kod ~lanstva,
tako i rukovodstva, deo ekstremnih rukovodilaca ne odustaje od planova da nedemokratski i protivustavno traì mogu}nost ru{ewa
sada{wih vlasti, to jest Ustavom utvr|enog poretka.
[ime je dobio zadatak da nastavi da prati neprijateqska i
druga ekstremna pona{awa pripadnika SRS to jest S^P u Somboru
i {ire, da otkriva wihove namere i planove i o svemu nas blagovremeno informi{e. Tako|e je dogovoreno da identifikuje ~lanove
S^P koji su odre|eni za kurire vo|ewe operativnih trojki I grupe
i ~lanove trojki po grupama.
V
Sa izve{tajem je upoznat i ocenskim delom saglasan na~elnik
Centra RDB Novi Sad.
Dostavqeno:
1 h dokumen. fond Odeqewa
1 h dosije saradnika
Operativni radnik,
@ivanov Jovan
MDCXXI
MUP Srbije
RSDB V uprava
453
Centar za mikrofilm
7. 4. 1995.
Dokument, evidencioni broj: 95 94187 Fond PD1
Broj snimaka: 23
Republika Srbija
Beograd, Br. 9033
7. 4. 1995. godine
Beograd
U prilogu akta dostavqamo analiti~ki materijal: Aktivnost
ekstremista iz Srpske radikalne stranke sa posebnim osvrtom na
paravojno organizovawe i naoruàvawe.
Na~elnik odeqewa,
Vladimir Nikoli}
Centar resora dràvne bezbednosti, Beograd
V odeqewe, 30. 3. 1995. godine
Aktivnost ekstremista iz Srpske radikalne stranke sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe.
Dostaviti:
1 h N CRDB
1 h III odeqewe CRDB Bgd.
1 h V odeqewe CRDB Bgd.
Planom rada analiti~kih poslova i zadataka u toku 1995. godine, po problematici unutra{weg ekstremizma i terorizma koji nam
je V uprava RDB MUP RS dostavila dopisom br. 14533, od 8. 3. 1995.
godine, pored ostalih, predvi|ena je izrada i teme Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i
naoruàvawe.
S obzirom da je izvr{ilac ovog posla V Uprava RDB MUP RS,
kojoj priloge za navedenu temu treba da dostave svi CRDB, ovaj ana454
liti~ki materijal je prilog CRDB Beograd koji obuhvata sva raspoloìva saznawa do kojih je Centar do{ao operativnim radom i primenom raspoloìvih mera i radwi RDB, a odnose se na datu temu.
Osnovni oblici i ciqevi delovawa ekstremista Srpske radikalne stranke na podru~ju CRDB Beograd
Nakon kulminacije sukoba u tek osnovanom Srpskom pokretu obnove, Vojislav [e{eq1) je, 18. 6. 1990. godine, u Beogradu, od pristalica otcepqenog krila ove stranke, formirao Srpski ~etni~ki pokret (S^P). U Odluci o promeni strana~kog naziva isti~e se da
je S^P jedini pravni naslednik Srpskog slobodarskog pokreta i
politi~ki sledbenik srpskih hajduka, uskoka, komita i ~etnika, kao
i da nastavqa tradiciju predratnog Srpskog kulturnog kluba i ratnog Srpskog ravnogorskog pokreta. Zbog ekstremnog delovawa pripadnika S^P-a sa nacional-{ovinisti~kih pozicija koji su, pored
ostalog, zagovarali militarizam i terorizam, ovaj pokret nije mogao biti registrovan tako da od po~etka deluje ilegalno, kao i sada,
u okviru Srpske radikalne stranke (SRS). Apsolutizam i samovoqa
[e{eqa u odlu~ivawu i rukovo|ewu ubrzo su uzrokovali nezadovoqstvo pojedinih pripadnika S^P-a, koji su, krajem avgusta 1990.
godine, na jednom sastanku S^P-a glasali da se [e{eq iskqu~i iz
Pokreta i to su putem saop{tewa objavili u Ve~erwim novostima. [e{eq i wegovi istomi{qenici su potpisnicima saop{tewa
javno pretili likvidacijom, a Vojin Vuleti}2), sekretar Srpskog
~etni~kog pokreta, je Neboj{u \or|evi}a3) upoznao sa wihovim
imenima i adresama i naredio da ih zastra{i. Dana 1. 9. 1990. godine, grupa od trinaest najekstremnijih ~lanova S^P-a, predvo|ena
Neboj{om \or|evi}em i Sr|anom Glamo~aninom, naoruàna pi{toqima, automatskom pu{kom, krateòm i bezbol palicama, u kafi}u Indeks 10 u N. Beogradu, pretukla je Mrkaji} Vlatka,4)biv{eg [e{eqevog telohraniteqa i A{}eri} Nedeqka5) (obojica su
potpisnici pomenutog saop{tewa).
Ovaj doga|aj je pokazao da ekstremisti S^P-a ilegalno poseduju
oru`je i da su spremni da ga upotrebe, u po~etku za obra~un sa svojim neistomi{qenicima, a kasnije i {ire. Tada se posebno isticao
Vu~ini} Sini{a6). O me|usobnim odnosima unutar S^P-a i surovosti pojedinih ~lanova prema neistomi{qenicima govori i podatak
da je, 29. 9. 1990. godine, To{i} Milan7) iz Zemuna pretu~en od ~lanova S^P-a zbog istupawa iz pomenute organizacije, a 30. 10. iste
godine, Miqkovi} Predrag, tako|e iz Zemuna, vatrenim oru`jem ranio je u Knez Mihajlovoj ulici Mladenovi} Miliju. Ina~e, Miqko455
vi} je u svom stanu redovno okupqao mla|e ekstremne ~lanove S^Pa, koji su kasnije maltretirali i noèvima pretili gra|anima koji
su se izja{wavali za Socijalisti~ku partiju Srbije.
Markovi} Dragan iz Kwaèvca, na studijama u Beogradu, polovinom oktobra 1990. godine, pri~ao je saradniku RDB-a da je od [e{eqevih najbliìh saradnika dobio zadatak da sa~ini spisak dotada{wih partijskih rukovodilaca, stare{ina SUP-a i predstavnika
vlasti u Kwaèvcu koji su predvi|eni za likvidaciju kada za to do|e pravo vreme, kao i da se takvi spiskovi prave i u drugim sredinama. Naglasio je da je S^P ilegalna organizacija koja namerava da
u Srbiji silom uzme vlast i da se zbog toga formiraju i spremaju
~etni~ke trojke. Do prvih saznawa o najavi formirawa paravojnih
formacija u Srbiji u okviru S^P-a do{lo se 18. 2. 1991. godine, kada je Todorovi} Sta{a, predsednik mesne uprave S^P-a u Leskovcu
zahtevao zvani~ni prijem kod Prokopovi} Jovana, na~elnika [taba
TO Leskovac. Predstaviv{i se kao ovla{}eni predstavnik S^P-a,
Todorovi} je Prokopovi}u saop{tio da S^P namerava da formira
male ~etni~ke grupe za intervenciju ukoliko do|e do unutra{wih
nemira u zemqi. Po wemu, [e{eq je naredio da se u slu~aju mobilizacije JNA vojni obveznici ne javqaju u jedinice gde imaju ratni
raspored, ve} u ~etni~ke jedinice koje oni formiraju, a za koje je bio
navodno sa~iwen {ifarski sistem obave{tavawa i pozivawa ~lanova S^P-a u kriznim situacijama. Za organizaciju i delovawe
S^P-a za ju`ni deo Srbije, po Todorovi}u, bio je zaduèn Vaki}
Branislav iz Ni{a. S obzirom da S^P nije mogao biti registrovan, a Vojislav [e{eq i wegovi istomi{qenici imali su potrebu
za javnim politi~kim delovawem, 23. 2. 1991. godine, do{lo je do ujediwewa ovog pokreta sa delovima Radikalne stranke iz vi{e gradova Srbije u Srpsku radikalnu stranku(SRS). S^P je i daqe egzistirao, ali kao kolektivni ~lan SRS.
Me|usobna povezanost na teritoriji SRJ i sprega sa ekstremistima iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine
Po~etak ratnih sukoba u Hrvatskoj, posebno u Borovu Selu, 2.
maja 1991. godine, uticao je na ekstremiste iz SRS da intenziviraju
svoju aktivnost i preduzmu konkretne akcije na formirawu ili omasovqavawu paravojnih grupa koje su upu}ivali kao dobrovoqce u ratom zahva}ena podru~ja prvo Hrvatske, a potom i Bosne. Zajedni~ko
ovim grupama je ~iwenica da su osnivane mimo pozitivnih pravnih
normi Republike Srbije, kao i to da su wihovi rukovodioci i samozvani komandanti odbijali predvi|enu mogu}nost delovawa kroz
formu dobrovoqaca u okviru teritorijalne odbrane.
456
Marta meseca 1991. godine, rukovodstvo SRS naredilo je op{tu

mobilizaciju svog ~lanstva i zapo~elo sa upisivawem dobrovoqaca
za odlazak na rati{te u Hrvatsku. Na teritoriji Slavonije, u Borovu Selu, u organizaciji S^P-a uspostavqen je ~etni~ki dobrovoqa~ki odred sa komandantom Miladinom Todosijevi}em iz â~ka,
~iji zamenik je bio Baret Oliver Denis8). Oni su, zajedno sa Drecun
Vukanom9) bili u stalnom kontaktu sa Vuleti} Vojinom, sekretarom
S^P-a, koji je preko poverenika mesnih odbora S^P-a {irom Srbije organizovao redovne nedeqne smene qudstva na rati{tu u Slavoniji. U tom smislu posebno su bili aktivni Branislav Vaki} iz
mesnog odbora S^P Ni{a, Devi} Neboj{a, predsednik MO S^P
Novog Sada, Rosvita Topolac10) i Zoran Draìlovi}11) iz Beograda. U to vreme, najzapaèniju ulogu imali su Petkovi} Qubi{ko,12)
komandant Kriznog {taba S^P, i Stefanovi} Aleksandar iz Vaqeva, potpredsednik S^P-a.
Rosvita Topolac je ispred S^P-a, 7. 5. 1991. godine, prisustvovala sastanku u prostorijama Udruèwa Srba iz Hrvatske u Beogradu,
na kome su penzionisani general JNA Du{an Peki} i dr Dragoqub
Bulat predloìli stvarawe Srpske vojske. Pomenuta ideja nai{la
je na podr{ku rukovodstva S^P-a i Srpske narodne obnove. Odmah
se pristupilo i prvim konkretnim koracima na planu wene realizacije. Formiran je Glavni {tab dobrovoqa~kih odreda na ~elu sa
generalnom Peki}em. Po utvr|enom dogovoru, predstavnici S^P i
SNO bili su zaduèni za upis dobrovoqaca i wihovo okupqawe po
potrebi. Ispred S^P-a, za kontakte sa ~lanovima Glavnog {taba
bili su zaduèni Petkovi} Qubi{ko i Ranki} Zoran13), Petkovi}ev zamenik u Kriznom {tabu S^P, mada je i Vojislav [e{eq vi{e puta kontaktirao sa generalom Peki}em.
Nastavqene su aktivnosti oko obezbe|ewa naoruàwa i uniformi za dobrovoqce, regulisawa wihovog statusa u preduze}ima i
vojnim odsecima, pronalaèwu pogodnih mesta i objekata za obuku i
sli~no. U neposrednom prebacivawu dobrovoqaca u Slavoniju i
Krajinu u~estvovali su Petkovi} Qubi{ko i Ranki} Zoran iz
S^P-a, kao i dr Dragoqub Bulat i Ciganovi} Zoran. U po~etku je
bilo dosta problema i nesuglasica izme|u [taba u Beogradu i Jove
Ostoji}a i Ilije Koji}a, zaduènih za prihvat dobrovoqaca u Slavoniji, kao i kapetana Dragana iz Krajine. Krajem jula 1991. godine,
pristupilo se reorganizaciji celokupne akcije slawa dobrovoqaca.
Odlu~eno je da se oni prvo {aqu na poligon u Prigrevici, gde su dobijali oru`je i celokupnu opremu, prolazili kra}u obuku, a potom
upu}ivani u sela Slavonije. Pored ovakvog na~ina naoruàvawa do457
brovoqaca, bilo je poku{aja da S^P sam organizuje nabavku oru`ja. Tako je Rosvita Topolac, posredstvom Mihajla âli}a (ro|en 13.
11. 1927. godine u Zagrebu, sa stanom u Beogradu, Vojvode Dobrwca br.
30, ~lan Udruèwa Srba iz Hrvatske) do{la u kontakt sa Sari} Zoranom (ro|en 24. 1. 1959. godine u Beogradu, gde je nastawen Ul. 27.
marta broj 7) koji se ponudio da nabavi oru`je. Ostvaren je na~elan
dogovor oko vrste oru`ja, isporuke i cene, ali, prema na{im saznawima, postignuti dogovor nije realizovan. Tako|e, i Krkqe{ Jovan14), jedan od ~lanova beogradskog podzemqa, nudio se da nabavi
oru`je.
Decembra 1994. godine, na traèwe vojvode Mande, komandanta
dobrovoqa~kog odreda SRS na Majevici, Pavlovi} Petar15)je iz
îkaga doneo tri radio-stanice sa po 40 kanala, 2 radio telefona
predvi|ena za rad u sistemu mobilne telefonije, radio aparat koji
se moè koristiti kao radio prijemnik sa frekventnih podru~ja koje koriste vojska i policija i drugu sitniju opremu, a koju je poslao
@arko Solakovi}, funkcioner SRS u îkagu. Prilikom pretresa
Pavlovi}a prona|ena je pomenuta oprema, kao i 90 metaka kalibra
7,62 milimetara, dvogled, dva spreja za samoodbranu i drugo. Oprema
je oduzeta, a protiv Pavlovi}a je podneta krivi~na prijava.
Prema najnovijim saznawima, preprodajom sredstava radio veze,
oru`ja i opreme bavi se i Gali} Milan 16) iz Beograda.
Povratkom sa rati{ta u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, veliki broj dobrovoqaca sa sobom je doneo oru`je, municiju i eksplozivna sredstva, neki kao trofeje, ali, kako nas je informisalo vi{e izvora, veliki broj i radi stvarawa strana~kih
vojski, jer naoruàni i obu~eni pripadnici stranke mogu koristiti za suprotstavqawe organima reda u nekim protestnim okupqawima i nemirima {irih razmera. Tako je Ili} Milutin17), dobrovoqac SRS, sa rati{ta Slavonije i Barawe, tokom 1992. i 1993. godine, doneo ve}u koli~inu oru`ja i eksplozivnih sredstava. Me|utim,
iako se protiv wega vodi sudski postupak zbog toga, prema na{im
najnovijim saznawima, Ili} je nakon toga dva puta i{ao u Bosnu sa
namerom da tamo prikupi naoruàwe i formira jedinice koje bi u
datom trenutku bile na raspolagawu [e{equ.
Jo{ na samom rati{tu, strana~ki neopredeqeni borci bili su
na meti ekstremista iz S^P-a i SPO-a, koji su poku{ali da ih pridobiju za svoje stranke. Posebnu agresivnost u tom smislu ispoqavali su pripadnici S^P-a, koji su pojedincima predlagali da za wih
vr{e akcije podmetawa bombi po javnim objektima u Beogradu radi izazivawa psihoze straha i nesigurnosti kod gra|ana.
458
Aktuelno stawe paravojnog organizovawa i ilegalnog naoruàvawa pripadnika SRS

U nastojawu ekstremista iz SRS da svoju stranku reformi{u
od ultradesne u stranku umerene desnice nacionalno-demokratske
orijentacije, Vojislav [e{eq je, u jesen 1993. godine, formirao Politi~ki savet SRS, ~iji je predsednik Tomislav Nikoli}18), koji
poprima sve zna~ajniju ulogu u upravqawu i kreirawu politike
SRS. Na predlog dr Radosava [uqagi}a19), [e{eq je raspustio
S^P kao legalnog kolektivnog ~lana SRS i zaduìo [uqagi}a da
izradi plan, organizacioni razvoj i mobilizacijski sistem delovawa ~etni~kih formacija u ilegali, u ~emu je pomagao i prof. dr
Slavko Milosavqevi}20), obojica ~lanovi Politi~kog saveta SRS.
Po ovom planu, paravojno organizovawe SRS opet se zasniva na
S^P-u, koji je formalno raspu{ten aprila 1994. godine, a prakti~no preveden u ilegalni. Osnovna zamisao ovog organizovawa je ilegalno formirawe vojnih jedinica u Srbiji, Crnoj Gori i eventualno u RSK i RS ukoliko bi one tamo bile zabrawene po{to se jo{
uvek nalaze u sastavu wihovih regularnih vojski. Plan predvi|a da
S^P bude organizovan na teritorijalnom principu u mesne, op{tinske, okru`ne, oblasne i Centralni odbor. Svaki odbor je u obavezi da organizuje, razvija, popuwava, oprema i uve`bava odgovaraju}e vojne jedinice zavisno od mogu}nosti popune qudstvom, naoruàwem i drugom opremom: mesni odbori odeqewa ili vodovi; op{tinski odbori ~ete, bataqoni ili odredi; regionalni odbori
brigade; oblasni odbori divizije ili korpusi; Centralni odbor
Glavni {tab. Zami{qeno je da se u svim ve}im gradovima formiraju mobilni ~etni~ki odredi ili grupe razli~ite ja~ine, sa naoruàwem, koji se mogu brzo okupiti i dovesti u punu borbenu gotovost i
pokretqivost kao udarna snaga. Svaki odbor treba da ima formirana jezgra za razvoj odgovaraju}ih vojnih jedinica na ~elu sa komandantom i wihovim {tabom. Ova komandna jezgra su u obavezi da pronalaze i pridobijaju qude za popunu svoje jedinice, saop{te borcima sistem pozivawa (obave{tavawe metodom konspirativnih trojki
svaki ~lan trojke ima zadatak da prona|e, ubedi, drì na vezi i na
dati znak povede svoje qude na odre|eno mobilizacijsko mesto za
razvoj jedinice) i da za svoj sastav pridobiju {to vi{e pripadnika
profesionalnog dela vojske i milicije, odnosno najmawe jednog
oficira iz najblièg garnizona Vojske Jugoslavije u svojstvu komandira komandanta jedinice, koji bi bili u obavezi da se odazovu
pozivu sa dostupnim naoruàwem i municijom. Predvi|eno je da se
ostali, koji dobrovoqno prihvate da budu raspore|eni u jedinice
459
S^P-a, vojno osposobqavaju kao dobrovoqci u okviru vojski RSK i

RS, a nezaposleni da konkuri{u u VJ ili miliciju na odre|eno vreme.
Vojislav [e{eq je, uèm krugu svojih saradnika, jednom prilikom rekao da je ovim sistemom obuhva}eno oko 80.000 qudi, a da u
roku od 6 do 8 sati mogu okupiti i vojno organizovati oko 30.000. Po
oceni autora ovog plana, najve}i problem je oru`je. Imaju ga malo,
uglavnom lako pe{adijsko, koje je, kako su istekli, dobro skriveno,
a do dodatnog planiraju da do|u preko oficira VJ, svojih istomi{qenika, iz vojnih skladi{ta ili nasilnim putem, odnosno, zauzimawem skladi{ta borbenom akcijom.
Legalna vojna organizovanost S^P-a postoji u sastavu regularnih vojski RSK i RS. Ove snage su naoruàne i grupisane u ~ete,
odrede i brigade, a glavnina je raspore|ena na prostoru Semberije
i Majevice. [uqagi} ~esto pomiwe da imaju 12.000 boraca, mada neki u SRS smatraju da ih nema vi{e od 5.000 do 6.000.
Krajem 1994. godine, pojedini ~lanovi Politi~kog saveta SRS
su se energi~no zalagali da se sve ove snage grupi{u u jednu brigadu
lociranu na prostoru Semberije Vi{egrad, dovedu u visoku borbenu gotovost u funkciji operativno-takti~ke rezerve G[ Vojske RS
i pripreme za brze intervencije na raznim pravcima i ofanzivna
dejstva. Ovim snagama bi komandovali iskqu~ivo oficiri ~etni~kog opredeqewa, a za delegata-oficira u G[ VRS predvi|en je pukovnik JNA u penziji Mani} Milorad. Za sada nam nije poznato da
li je odluka za ovo grupisawe usagla{ena sa Vrhovnom komandom
VRS. Tako|e, za sada nam nije poznato da li je i u kojoj meri izvr{en
razvoj mobilnih ~etni~kih odreda u gradovima Srbije i Crne Gore.
Operativnim radom, radnici ovog Centra nastoje da utvrde u kojoj meri rukovodstvo SRS ima upori{te i pozicije me|u stare{inskim kadrom VJ. Prema dosada{wim saznawima, [uqagi} je, tokom
1994. godine, boravio na prostorima Uìca, Vaqeva, Podriwa, Svilajnca i obilazio neka mesta u Vojvodini radi razvoja mobilizacijskog sistema S^P u ilegali i povezivawa oficira, wegovih istomi{qenika, iz tamo{wih garnizona VJ sa odabranim i poverqivim
qudima iz redova S^P. S obzirom da je pomenuti plan stru~no ura|en, za {ta je bilo potrebno dobro poznavawe teorije vojne organizacije i sistema mobilizacije, pretpostavka je da je [uqagi} radio
plan zajedno sa timom vojnih stru~waka iz Centra visokih vojnih
{kola, me|u kojima ima dosta poznanika i prijateqa. Ekstremisti
iz SRS procewuju da bi upori{te mogli imati i u RV i PVO VJ po{to navodno raspolaù saznawima da me|u oficirima pilotima
vlada nezadovoqstvo sada{wim komandnim kadrom.
460
[uqagi} je, juna 1993. godine, u rad SRS-a ukqu~io i Milo{a

Dimitrijevi}a21), penzionisanog oficira bezbednosti VJ, koji je
ubrzo posto i ~lan Politi~kog saveta SRS. Stekav{i [e{eqevo
poverewe, koji mu je u ciqu za{tite dao konspirativno ime Stojan Kneèvi}, Dimitrijevi} je bio angaòvan na sistematizovawu,
obradi i analizi podataka iz oblasti politike, ekonomije i vojne
problematike, na osnovu kojih je sa~iwavao posebne informacije za
potrebe predsednika SRS. Do navedenih podataka dolazio je iz neformalnih i uop{tenih razgovora sa poznanicima iz General{taba VJ, dràvnih organa i pojedinih politi~kih partija.
Tako|e, na predlog [uqagi}a, oktobra 1994. godine, formirana
je Radikalna informativna slu`ba (RIS). Odlukom [e{eqa, Spasi} Boìdar22) je imenovan za wenog rukovodioca. Koristoqubiv i
ambiciozan, u èqi da se politi~ki afirmi{e, Spasi} je nastojao
da sebe prikaè kao izuzetno obave{tenu osobu sa pozicijama koje
doseù do samog centra bezbednosnog sistema zemqe, iako to ni iz
bliza nije odgovaralo istini. Permanentno je nastojao da iskoristi
li~ne, slu`bene i druge veze, posebno sa licima zaposlenim u MUPu Srbije, kako bi do{ao do poverqivih podataka i informacija, ali
vi{e nije bio u mogu}nosti da raspolaè adekvatnim izvorima informacija, niti da do|e u posed bezbednosno interesantnih podataka, {to bi na bilo koji na~in ugrozilo ustavni poredak Srbije. Uz
to, on nije uspeo da stekne poverewe ekstremnih pripadnika SRS, a
[e{eq je po izlasku iz zatvora, januara 1995. godine, nekoliko puta
odbio da se sastane i razgovara sa wim, tako da on sada nije ukqu~en
u bilo kakve aktivnosti SRS.
Glavni nosioci ekstremisti~ke delatnosti
[e{eq (Nikole) Vojislav, ro|en 11. 10. 1954. godine u Sarajevu,
Srbin, dràvqanin SRJ, doktor pravnih nauka, predsednik Srpske
radikalne stranke, sa stanom u Beogradu, naseqe Batajnica, ulica
Posavskih odreda broj 36.
USDB Sarajevo je nad [e{eqem, od 1981. do 1983. godine, vodila operativnu obradu zbog delovawa sa pozicija gra|anske desnice,
a CRDB Beograd od 9. 2. 1987. do 2. 6. 1992. godine, zbog ekstremnog
srpskog nacionalizma. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-1-23698.
Nikoli} (Radomira) Tomislav, ro|en 15. 2. 1952. godine u Kragujevcu, Srbin, dràvqanin SRJ, stalno nastawen u Kragujevcu, ul.
Eli Fincija bb. Potpredsednik je Srpske radikalne stranke i predsednik Politi~kog saveta SRS. U OE CRDB Beograd evidentiran
je pod brojem PK-2787.
461
[uqagi} (Mitra) Radosav, ro|en 28. 3. 1940. godine u selu Zdrav~i}i, op{tina Poèga, Srbin, dràvqanin SRJ, penzioner, sa stanom u Beogradu, ul. Koste Racina broj 12. Na predlog [uqagi}a, Vojislav [e{eq je, krajem 1993. godine, formirao Politi~ki savet
SRS. Vr{io je izbor i pridobijao istomi{qenike za ~lanove Saveta, a sam je bio zaduèn za pitawa odbrane i bezbednost stranke. U
to vreme bio je aktivni oficir VJ u ~inu kapetana bojnog broda, a
kao doktor vojnih nauka, i vi{i nau~ni istraìva~ u Institutu za
ratnu ve{tinu u Centru visokih vojnih {kola VJ. Penzionisan je
31. 12. 1994. godine. Tako|e, na predlog [uqagi}a, [e{eq je, aprila
1994. godine, raspustio S^P, a wemu prepustio da izradi plan, organizacioni razvoj i mobilizacijski sistem delovawa ~etni~kih vojnih formacija u ilegali. Kao osoba od posebnog poverewa, od strane [e{eqa je zaduèn da odràva tajnu vezu sa pojedinim visokim
oficirima VJ. Bitno uti~e na izbor metoda politi~kog delovawa
SRS, naro~ito u predizbornim aktivnostima. [uqagi} je visokoobrazovan, lukav i prodoran ~ovek, izuzetno komunikativan, èqan
afirmacije i samopotvr|ivawa. Povezan je sa brojnim aktivnim i
penzionisanim visokim oficirima, univerzitetskim profesorima
i uglednim li~nostima iz politi~kog i dru{tvenog ìvota Srbije.
Oèwen je Hrvaticom, ali odràva vi{e vanbra~nih intimnih veza sa ènama na dràvnim funkcijama, koje koristi i za prikupqawe podataka o stavovima i namerama odre|enih dràvnih organa.
Zbog neprijateqskog delovawa sa pozicija srpskog ekstremizma, nad
wim se, od 17. 2. 1995. godine, vodi operativna obrada. U OE CRDB
Beograd evidentiran je pod brojem 71-1-24166.
Milosavqevi} (Vojislava) Slavomir, ro|en 26. 9. 1930. godine u
selu Brodarac, op{tina Poèga, Srbin, dràvqanin SRJ, profesor Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu, sa stanom u Beogradu,
ul. Dobra~ina 29. Za vreme Drugog svetskog rata, Milosavqevi} je
simpatisao ~etni~ki pokret DM i bio povezan sa Boòm Miladinovi}em, komandantom ~etni~kog korpusa, po ~ijem uputstvu je, tokom 1945. godine, radio na stvarawu ilegalne pro~etni~ke teroristi~ke organizacije pod nazivom Organizacija kraqevske borbene
omladine, koja je pripremala atentate na aktiviste KPJ i pripadnike OZN-e. U januaru 1946. godine, kao pripadnik ove organizacije, uhap{en je u Dubrovniku, ali iz predmeta se ne vidi da li je su|en. Tokom 1994. godine, ilegalno je radio na prikupqawu, obradi i
analizi raznih bezbednosno interesantnih podataka za potrebe V.
[e{eqa. Tako|e, koriste}i se dobijenim saznawima od lica bliskih zvani~nim organima vlasti u Srbiji, u vi{e navrata davao je
462
[e{equ smernice i uputstva za wegove aktivnosti i javne nastupe.

Nakon [e{eqeve odluke da raspusti S^P, Milosavqevi} je u~estvovao u kreirawu i izradi plana, organizacionog razvoja i mobilizacijskog sistema delovawa ~etni~kih vojnih formacija u ilegali. Imaju}i u vidu mogu}e politi~ko-bezbedonosne implikacije po
odbranu i ustavni poredak Republike Srbije do kojih moè do}i
ovakvom aktivno{}u Milosavqevi}a, nad wim je, 17. 2. 1995. godine,
zavedena operativna obrada. U OE CRDB Beograd evidentiran je
pod brojem 71-1-17424.
Dimitrijevi} (Ilije) Milo{, ro|en 3. 8. 1939. godine u Ledincima, op{tina Novi Sad, Srbin, dràvqanin SRJ, penzionisani pukovnik VJ, sa stanom u Beogradu, Bulevar JNA broj 128. U slu`bi
bezbednosti VJ Dimitrijevi} je radio od 1969. do 1988. godine. Od
oficira bezbednosti puka napredovao je do na~elnika analiti~kog
odeqewa SSNO-a. Od 1988. do 1991. godine, radio je kao nastavnik u
Centru visokih vojnih {kola VJ. Po izbijawu ratnih sukoba u Hrvatskoj, Dimitrijevi} je oti{ao na rati{te u svojstvu ~lana analiti~ke grupe [taba vrhovne komande na vukovarsko-barawskom
frontu. Prevremeno je penzionisan 30. 9. 1992. godine. Januara 1995.
godine, CRDB Beograd je I OJT u Beogradu protiv wega podneo krivi~nu prijavu zbog osnovne sumwe da je po~inio krivi~no delo bavqewa preno{ewa robe preko carinske linije uz izbegavawe mera
carinskog nadzora iz ~lana 179, stav 1 Carinskog zakona SRJ. U OE
CRDB Beograd evidentiran je pod brojem PK-3027.
Pani} (Miodraga) Petar, ro|en 2. 8. 1966. godine u Beogradu, suvlasnik diskoteke Arhaik u Beogradu, sa stanom u Beogradu, ul. Gospodar Jevremova br. 42. Uìva posebno [e{eqevo poverewe. Jedan
je od rukovode}ih qudi ekstremno-teroristi~ke grupe koju sa~iwavaju uglavnom lica koja su u okviru paravojnih formacija SRS u~estvovala u ratnim operacijama na podru~ju biv{e BiH. Ova grupa
bavi se nedozvoqenom trgovinom oru`ja, eksploziva, municije, razne robe i uterivawem dugova. Pani} je neposredno u~estvovao u organizovawu nekih akcija podmetawa eksploziva u objekte na ~ije
vlasnike je vr{en pritisak iz politi~kih razloga, kao i u fizi~kom maltretirawu politi~kih neistomi{qenika. CRDB nad wim
vodi operat. Obradu, a evidentiran je pod brojem 71-1-24097.
Draìlovi} (Danila) Zoran, zvani î~a, ro|en je 19. 5. 1947. godine u Ranovcu, op{tina Petrovac, Srbin, dràvqanin SRJ, pilot
biv{e JNA u penziji, sa stanom u Beogradu, Ustani~ka br. 63. Od po~etka je ukqu~en u rad S^P-a. Bio je ~lan Centralne otaybinske
uprave S^P-a i ~lan Ratnog {taba SRS. Tokom 1991. godine, radio
463
je na organizovawu i upu}ivawu pripadnika S^P-a u Borovo Selo i

druga mesta u Slavoniji. Nad wim je, od 7. 5. do 19. 11. 1991. godine, vo|ena operativna obrada. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod
brojem 71-1-23882.
Topolac (Bosiqke) Rosvita, ro|ena 24. 2. 1931. godine u Sewskom Rudniku, op{tina Despotovac, Srpkiwa, dràvqanin SRJ, penzioner, sa stanom u Beogradu, ul. Tome Jovanovi}a br. 6. Rosvita je
bila jedan od najbliìh [e{eqevih saradnika, zaduèna za organizovawe promotivnih skupova i funkcionisawe Gradskog odbora
S^P u Beogradu. Bila je predsednik SKK Sv. Sava. Maja 1991. godine, u svom stanu, odràla je sastanak sa predstavnicima mesnih odbora SRS i sekcije S^P iz Beograda, Obrenovca, Pan~eva i Vr{ca,
na kome se dogovaralo o formirawu dobrovoqa~kih jedinica od ~lanova SRS. Polovinom 1991. godine, ispred S^P-a kontaktirala je
sa generalom Du{anom Peki}em i dr Dragoqubom Bulatom, obojica
iz Udruèwa Srba iz Hrvatske, i angaòvala se oko poslova organizovawa, naoruàvawa i upu}ivawa dobrovoqa~kih odreda u Hrvatsku. U tome se nije najboqe sna{la, pa joj je sugerisano da se bavi samo organizacijom pomo}i za izbeglice iz Hrvatske. Time je bila nezadovoqna, pa je znatno umawila svoju aktivnost u S^P. Od 7. 5. do
20. 11. 1991. godine, CRDB Beograd je nad wom vodio operativnu obradu. Evidentirana je pod br. 71-1-23881.
Ranki} (@ivana) Zoran, ro|en 1. 8. 1955. godine u Bogati}u, Srbin, dràvqanin SRJ, sa stanom u Beogradu, Sewa~ka br. 14. Jedan je
od osniva~a i najaktivnijih ~lanova S^P. Bio je ~lan Kriznog {taba u svojstvu zamenika komandanta. Aktivno je radio na organizovawu, obu~avawu i upu}ivawu dobrovoqaca u okviru paravojnih formacija. U CRDB Beograd evidentiran je pod brojem PH-208.
Mere i radwe RDB preduzete na suzbijawu navedene ekstremisti~ke delatnosti
Tokom operativnog angaòvawa na otkrivawu, pra}ewu, dokumentovawu i presecawu aktivnosti grupe lica ~ija ekstremisti~koteroristi~ka delatnost ugroàva ustavni poredak Republike Srbije, operativni radnici CRDB Beograd vodili su ili vode osam operativnih obrada ([e{eq Vojislav, [uqagi} Radosav, Milosavqevi} Slavomir, Pani} Petar, Vuleti} Vojin, Topolac Rosvita, Draìlovi} Zoran, Spasi} Boìdar) i jednu prethodnu obradu (Vu~ini} Sini{a). Prema wima, a i drugim licima za koje je proverom
utvr|eno da su ukqu~ena u aktivnost ove grupe ekstremista, primewivane su skoro sve raspoloìve mere i radwe RDB stalne i adhoc
mere TKTR, tajno pra}ewe, tajni pretresi i pretresi, TV, foto i
464
fono dokumentovawe, obavqawe informativnih razgovora, uzimawe izjava po ZKP-u i drugo.

Protiv tri lica (Pavlovi} Petar, Dimitrijevi} Milo{ i
Ili} Milutin) nadle`nim tuìla{tvima podnete su krivi~ne
prijave za krivi~na dela koja su napred navedena, a izvesna saznawa,
do kojih se do{lo tokom operativnog rada po ovoj problematici,
ustupqena su Resoru javne bezbednosti, kao, na primer, u slu~aju Drecun Vukana.
Procena daqeg pravca delovawa ekstremista SRS
Nakon ovog pregleda i sistematizovawa saznawa o formirawu i
delovawu paravojnih formacija i dobrovoqa~kih grupa, neophodno
je ukazati na neke momente koji navode na potrebu punog angaòvawa RDB. Naime, sve aktivnosti koje su preduzimane u ciqu okupqawa i naoruàwa pojedinaca ili grupa, predstavqaju radwu krivi~nog dela i neophodno je preduzimati odgovaraju}e mere i radwe radi presecawa ovakve delatnosti. Ovo tim pre {to ve} postoje}e grupe predstavqaju realnu opasnost za pravni poredak i bezbednost zemqe.
Tako|e, mora se imati u vidu i ~iwenica da jezgro ovako formiranih paravojnih jedinica ~ine pojedinci poznati po kriminalnoj
pro{losti, ali i po strana~koj iskqu~ivosti i netolerantnosti,
spremni na me|ustrana~ke sukobe i obra~une u kojima se ne bi prezalo ni od upotrebe oru`ja. U takvoj situaciji, u slu~aju izbijawa
sukoba {irih razmera, realno je o~ekivati i mogu}nost da pojedinci ili ve}e grupe ekstremista sa ratnim iskustvom pruè oruàni otpor pripadnicima milicije {to bi izazvalo nesagledive posledice po bezbednost u Beogradu i Srbiji.
îwenica je da pojedini ekstremisti iz Politi~kog saveta SRS
nastoje da par hiqada dobrovoqaca iz svoje stranke, koji su dobro
naoruàni i prekaqeni borci, a trenutno se bore na rati{tu u
Bosni, grupi{u i lociraju na prostoru Semberija Vi{egrad, odnosno u blizini granice Republike Srbije. Ako se uzme u obzir da u posledwe vreme V. [e{eq i drugi ekstremisti iz SRS sve otvorenije
napadaju legalnu vlast i predsednika Srbije, uz navedene aktivnosti
oko formirawa ~etni~kih jedinica, onda i ovo grupisawe dobrovoqaca uz granicu Srbije moè ukazati na re{enost da oni krenu u kona~no razra~unavawe i preuzimawe vlasti u Srbiji. Doda li se ovome i wihova povezanost sa ekstremistima bliskih rukovodstvu Republike Srpske, koji su u sukobu sa predstavnicima vlasti Republike Srbije, unutarstrana~ke podele i sve izraènije osipawe
~lanstva SRS, kao i nezadovoqstvo pojedinih najbliìh [e{eqe465
vih saradnika wegovim sveukupnim angaòvawem u stranci, ne iskqu~uje se i mogu}nost da [e{eq, koga jo{ uvek bezrezervno podràvaju militaristi i krajwe desni ekstremisti, shvataju}i da gubi
poziciju i snagu koju je donedavno imao, isprovocira oruàni sukob
sa organima vlasti u Srbiji, {to bi, u krajwem slu~aju, moglo dovesti i do gra|anskog rata. Brojnost wihovih pristalica nije ni izdaleka kakvom je on predstavqa, ali nije ni zanemarqiva, te je strogo
prioritetan zadatak RDB-a blagovremeno presecawe navedene neprijateqske delatnosti.
Fus note
1) Vidi na str. 13
2) Vuleti} (Jak{e) Vojin, ro|en 6. 4. 1941. godine u selu Kujovo, op{tina Danilovgrad, umro je 26. 11. 1992. godine. Kao sekretar Centralne otaybinske
uprave bio je jedan od najekstremnijih ~lanova S^P. Nad wim je, od 12. 12.
1990. do 22. 1. 1992. godine, vo|ena OO po SE. U OE CRDB Beogradu evidentiran je pod brojem 71-1-23859.
3) \or|evi} (Qubomira) Neboj{a, zvani [uca, ro|en 9. 5. 1968. godine u Beogradu, Srbin, dràvqanin SRJ, radnik bez stalnog zaposlewa, nastawen u
Resniku, ul. Jelezova~ka 26, op{tina Rakovica. Bio je jedan od ekstremnijih ~lanova S^P-a. Posle sukoba sa [e{eqem napustio je S^P i pre{ao
u Srpski rojalisti~ki pokret. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod
brojem 71-7-52368.
4) Mrkaji} (Blagote) Vlatko, ro|en 23. 11. 1969. godine u Nik{i}u, gde je stalno i nastawen. U vreme dok je bio aktivan ~lan S^P-a, kao ilegalac stanovao je u Studentskom gradu u Novom Beogradu. Bio je [e{eqev telohraniteq. Sa nekolicinom ~lanova S^P-a organizovao je tzv. udarnu grupu
pod nazivom Crna ruka, koja je imala zadatak da se obra~unava sa kolebqivcima i neistomi{qenicima u svom pokretu. Sada je ~lan Srpskog rojalisti~kog pokreta. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-754255.
5) A{}eri} (Despota) Nedeqko, ro|en 19. 7. 1958. godine u mestu A{}eri}i,
op{tina [ekovi}i, Srbin, dràvqanin SRJ, stalno nastawen u Novoj Pazovi, ul. Cvije Kukoqa br. 71. Bio je jedan od najekstremnijih ~lanova
S^P-a. Aprila 91. godine, sa Mrkaji}em je u restoranu Ruski car, u Beogradu, napao [e{eqa i naneo mu lak{e telesne povrede. Sada je ~lan Srpskog rojalisti~kog pokreta. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-7-54249.
6) Vu~ini} (Bo{ka) Sini{a, ro|en 4. 7. 1967. godine u Trebiwu, Crnogorac,
dràvqanin SRJ, sa stanom u Novom Beogradu, ul. Beànijska br. 42. Kao
~lan S^P-a, 1990. godine formirao je Klub ~etni~ke omladine u Novom
Beogradu. Po izbijawu ratnih sukoba u RH i BiH, sa Aleksandrom Spasi}em i Aleksandrom Filipovi}em formirao je dobrovoqa~ku jedinicu
Du{an Silni, komandovao je wome i u~estvovao u borbama. Zagovara terorizam, etni~ko ~i{}ewe i nasilnu promenu ustavnog poretka Republike
Srbije. Sada je pripadnik Srpskog rojalisti~kog pokreta. Nad wim se od
15.9.1994. godine vodi PO po SE. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod
brojem 71-1-A0797.
466
7) To{i} (Milosava) Milan, ro|en 1. 12. 1963. godine u [apcu, Srbin, dràvqanin SRJ, ekonomski tehni~ar, bez stalnog zaposlewa, sa stanom u Zemunu, Kara|or|ev trg broj 24. Bio je jedan od najaktivnijih ~lanova S^P-a.
Sklon je sileyijskom pona{awu i prekomernom konzumirawu alkoholnih
pi}a. Bavi se {vercom razne robe. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod
brojem 71-1-11341.
8) Baret Oliver Denis (do 1990. godine zvao se Mujo Buwaku) ro|en 21. 4. 1969.
godine u Beogradu, ubijen je avgusta 1994. godine u Novom Beogradu. Od 1990.
bio je ~lan S^P-a, blizak saradnik i telohraniteq Vojislava [e{eqa.
U~estvovao je u poznatom oruànom sukobu me{tana Borova Sela sa pripadnicima MUP-a Hrvatske. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-7-53597.
9) Drecun (Petra) Vukan, ro|en 18. 11. 1960. godine u Surdulici, Srbin, dràvqanin SRJ, sa stanom u Opovu, ul. Ive Lole Ribara 85. Jedno vreme bio je
~lan S^P-a, a sada Srpskog rojalisti~kog pokreta. Maja 1991. okupio je
grupu dobrovoqaca i sa wima se, u vi{e navrata, borio u RS i RSK. Sumwa
se da je septembra 1991. godine, postavio eksplozivnu napravu u Ruskom caru. Prema saznawima dobijenim maja 1993. godine od operat. veze Igman
(CRDB Vrawe), Drecun je nameravao da sa svojom jedinicom iz Bosne do|e
u Srbiju sa ciqem da u okolini Surdulice likvidira rukovode}e qude lokalne vlasti i SPS i pripremi se za novi front na jugu. S tim u vezi, boravio je u Surdulici i traìo pogodnu lokaciju za sme{taj svoje jedinice,
bazu i jatake. Nad wim je CRDB Pan~evo vodio PO a u CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-7-53726.
10) Vidi na str. 16.
11) Vidi na str. 16
12) Petkovi} (Du{ana) Qubi{ko, ro|en 29. 11. 1952. godine u selu Derowe, op{tina Oyaci, Srbin, dràvqanin SRJ, sa stanom u Beogradu, Aleksandra
Fleminga br. 22. Bio je potpredsednik SRS i komandant Kriznog {taba
S^P. Jedan je od glavnih organizatora stvarawa paravojnih formacija i
upu}ivawa dobrovoqaca na podru~je RSK. Aktivno je radio na ilegalnoj
nabavci oru`ja, municije i vojne opreme, organizaciji wihovog transporta u Slavoniju, kao i na pronalaèwu pogodnih objekata za obuku dobrovoqaca. Nakon sukoba sa [e{eqem, napustio je SRS. U OE CRDB Beograd
evidentiran je pod brojem 71-7-53779.
13) Vidi na str. 17.
14) Krkqe{ (Slobodanke) Jovan, ro|en 25. 7. 1969. godine u Beogradu, sa stanom
u Novom Beogradu, ulica Palmira Toqatija br. 16/II. Prema na{im saznawima, maja 1991. godine, izvesni ruski dràvqanin je sa Krkqe{om ugovorio da mu proda 20 pi{toqa i nekoliko automata, a jula iste godine bio je
angaòvan oko nabavke 40 komada automatskog oru`ja iz Ma|arske. U OE
CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-7-53727.
15) Pavlovi} (Miloja) Petar, ro|en 5. 3. 1942. godine u Toponici, op{tina
@itora|a, Srbin, dràvqanin SRJ, penzioner, sa stanom u Beogradu, naseqe Kalu|erica, ul. Ratka Pavlovi}a 45. Ranije je ìveo i radio u SAD. Januara 1995. godine, protiv wega je podneta krivi~na prijava zbog osnovane
sumwe da je po~inio krivi~no delo bavqewa preno{ewa robe preko carinske linije uz izbegavawe mera carinskog nadzora iz ~lana 179, st. 1 Carinskog zakon SRJ. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem PK-3028.
16) Gali} (Milete) Milan, ro|en 11. 1. 1966. godine u Beogradu, sa stanom u Novom Beogradu, Jurija Gagarina 103. Bavi se preprodajom oru`ja, sredstava
veze, a preko majke Vasilije, koja je zaposlena u GSUP-u Beograd, sre|uje da
467
17)
18)
19)
20)
21)
22)
pojedina lica, wegovi istomi{qenici iz SRS, mimo uobi~ajene procedure dobiju putne isprave, voza~ke dozvole i druga dokumenta. U OE CRDB
Beograd evidentiran je pod brojem PK-2990.
Ili} (Milivoja) Milutin, ro|en 27. 5. 1969. godine u Beogradu, sa stanom u
Bari~u, ul. Grobqanska br. 27, op. Obrenovac. Predsednik je op{tinskog
odbora SRS u Bari~u. Protiv wega je podneta krivi~na prijava zbog krivi~nog dela nedozvoqeno dràwe oru`ja ili rasprskavaju}ih materijala
iz ~lana 229 KZ RS. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-713622.
Vidi na strani 14.
Vidi na strani 14.
Vidi na strani 15.
Vidi na strani 15.
Spasi} (Aleksandra) Boìdar, ro|en 6. 1. 1949. godine, u â~ku, dipl. pravnik, biv{i radnik RDB MUP RS, Srbin, dr`. SRJ, sa stanom u Beogradu,
Dunavski kej br. 15. Zbog kontakata sa licima koja nastupaju sa pozicija SE
i koja se bave teroristi~kom delatno{}u i organizovanim kriminalom,
nad wim je od 7. 10. 1994. do 21. 3. 1995. godine, vo|ena OO. U OE CRDB Beograd, evidentiran je pod br. 71-1-24108.
MDCXXII
MUP Srbije
RSDB V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD1
Broj snimaka: 16
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova Slu`bena tajna
Centar resora bezbednosti Novi Sad Strogo poverqivo
Br. 2826
7. 4. 1995. godine
Resor dràvne bezbednosti V uprava, Beograd
Veza: Va{ akt str. pov. br. 17300 od 18. 3. 1995. godine
Dostavqamo vam, u 2 primerka, prilog za izradu teme Aktivnost ekstremista iz SRS, sa posebnim osvrtom na paravojno angaòvawe i naoruàvawe
Na~elnik centra RDB
Milovan Popivoda
468

Centar resora dràvne bezbednosti Novi Sad
Slu`bena tajna!
Strogo poverqivo!
Aktivnost ekstremista iz redova

Srpske radikalne stranke sa posebnim osvrtom
Novi Sad, aprila 1995. godine.
Aktivnost srpskih ekstremista iz redova SRS, od po~etka izbijawa ratnih sukoba pa do danas, manifestovala se uglavnom kroz aktivnost Srpskog ~etni~kog pokreta i aktivno u~e{}e u paravojnim
formacijama na podru~jima ratnih zbivawa kako u Republici Srpskoj Krajini, tako i u Republici Srpskoj. U ovim paravojnim formacijama, koje su se kasnije prikqu~ivale regularnim formacijama
Vojske RSK i RS, u~estvovao je veliki broj ~lanova, pristalica i
simpatizera SRS, koji su uglavnom bili organizovano upu}ivani na
ratna podru~ja od strane pojedinih op{tinskih organizacija Srpske radikalne stranke. Prate}i aktivnost ovih ekstremista, Centar RDB Novi Sad je sve vi{e uo~avao pojave da pojedini ekstremisti prilikom povratka sa rati{ta donose sa sobom i li~no naoruàwe, a i sve vi{e ispoqavaju nacionalnu netrpeqivost i iskqu~ivost prema pripadnicima drugih nacionalnosti i nacionalnih mawina na podru~ju Centra. Pored toga, u novije vreme, sve su u~estalije pojave i otvorenog suprotstavqawa zvani~nim vlastima i zagovarawe nasilnog obarawa postoje}eg reìma. U vezi sa tim, pojedini ekstremisti iz SRS zagovaraju i nove oblike organizovawa i delovawa ilegalan rad i ilegalno naoruàvawe, a sve u ciqu efikasnijeg suprotstavqawa oficijelnim vlastima ili ru{ewa ustavno
pravnog poretka Republike Srbije, odnosno SRJ. Imaju}i u vidu
ovakva operativna saznawa, CRDB Novi Sad je izdiferencirao grupe i pojedince koji su karakteristi~ni po ekstremisti~kom pona{awu i delovawu i prema wima se preduzimaju odgovaraju}e operativne mere i radwe. S obzirom da se radi o licima koja su duè vreme provela na ratnim podru~jima, koja imaju odre|ena ratna iskustva i koja raspolaù oru`jem, postoji realna opasnost da u datom
momentu ovakve grupacije uti~u na destabilizaciju bezbednosne situacije na podru~jima gde ìve. Za sada su one pod kontrolom CRDB
Novi Sad i objektivno ne predstavqaju neku posebnu dru{tvenu opasnost po stawe bezbednosti na podru~ju Centra.
469
Prate}i aktivnost ekstremista iz redova SRS, Centar RDB Novi Sad je aprila i maja 1993. godine registrovao aktivnost pojedinca na planu organizovanog naoruàvawa pristalica SRS u ciqu
oruànog suprotstavqawa eventualnoj pobuni pripadnika ma|arske narodnosti na podru~ju Centra. Naime, u tom periodu postojala
su javna dogovarawa o navodnom naoruàvawu pripadnika ma|arske
narodnosti i pripremawu oruàne pobune u mestima gde su pripadnici ma|arske narodnosti bili u ve}ini. U vezi s tim, do{lo se
do operativnih saznawa da je tada{wi komandant garnizona vojske
Jugoslavije u Ba~. Topoli potpukovnik An|i} (srpski radikal po
politi~kim uverewima) ostvario kontakt sa Stanojev Branislavom, ~lanom SRS iz Be~eja (od V. [e{eqa promovisan u majora),
preko kojeg je traìo da obezbedi oko 400 lica kojima bi An|i} podelio oru`je, a koje bi bilo upotrebqeno ako bi do{lo do pobune
pripadnika ma|arske narodnosti na podru~ju Be~eja. Prema operativnim saznawima, do ove podele oru`ja licima sa podru~ja Be~eja
nije do{lo, jer je u me|uvremenu Novosadski korpus vojske Jugoslavije regularno formirao udarnu grupu od oko 120 vojnih obveznika
rezervista, koji su, ina~e, ve} imali ratno iskustvo u Hrvatskoj i
BiH. Na ~elu te grupe bio je aktivni oficir vojske Jugoslavije Vojnovi} Branislav. Me|utim, prema operativnim saznawima, An|i}
je navedeno oru`je (oko 400 komada) podelio licima sa podru~ja Ba~ke Topole. U podeli ovog oru`ja u~estvovali su oficiri tada{weg
garnizona u Ba~koj Topoli, Matijevi} i Obradovi} i podoficir
Kneèvi}. Ina~e, An|i} je nakon toga smewen i trenutno se nalazi
u vojsci Republike Srpske.
Prate}i aktivnost ekstremista iz redova SRS, vezano za eventualnu pobunu pripadnika ma|arske narodnosti, CRDB Novi Sad
je krajem jula 1993. godine, registrovao povezanost rukovodstva SRS
iz Temerina sa Glavnim odborom SRS u Beogradu i sa pojedinim ekstremistima SRS iz Ni{a. Naime, krajem jula 1993. godine u Temerinu je registrovan duì boravak (oko dva meseca) grupe ekstremista
iz redova SRS i ~lanova S^P iz Ni{a Branislav Vaki}, Zoran
Miti}, Dragan Milenkovi} Musa, Zoran Konstantinovi}. Ova grupa je do{la u Temerin po zahtevu V. [e{eqa i Du{ana Milojevi}a,
predsednika SRS u Temerinu, zbog nekih informacija da se pripadnici ma|arske narodnosti naoruàvaju i obu~avaju na sala{ima u
okolini Temerina. Ciq boravka ove grupe je bio aktivirawe rada
SRS ([e{eq nije bio zadovoqan radom) i zastra{ivawe pripadnika ma|arske narodnosti u Temerinu i okolini. Za vreme boravka ove
grupe u Temerinu nisu registrovani ozbiqniji slu~ajevi ekscesnog
pona{awa i delovawa, sem pucawa iz pi{toqa ispred motela gde su
470
bili odseli, kao i tu~e sa jednom grupom mladi}a pripadnika ma|arske narodnosti iz Temerina, koji su ih provocirali.
Po karakteru ekstremisti~ke aktivnosti, po ciqevima za koje
se zalaù, po na~inu organizovawa i delovawa, po vezama sa centralom u Beogradu, kao i sa ostalim ekstremistima van podru~ja Centra i u RS i RSK, posebna operativna pa`wa posve}ena je grupi ekstremista iz redova SRS sa podru~ja Sombora. Prema ovoj grupaciji
preduzete su odgovaraju}e mere i radwe i krajem aprila 1994. godine
najekstremnije lice iz ove grupacije zavedeno je u prethodnu obradu
pod pseudonimom Era. Zbog zasluga u ratu i zbog aktivnosti u
stranci, Era je dobio zvawe vojvode 1993. godine. Era je tako|e i
jedan od osniva~a i ~lan Upravnog odbora ~etni~kog pokreta u Somboru, kao i predsednik SRS u Somboru. Na pra}ewu ekstremisti~ke
aktivnosti Era i grupacije oko wega primewuju se odgovaraju}a
operativno tehni~ka sredstva, a angaòvano je i jedno lice za saradwu pod pseudonimom [ime ~iji podaci su veoma dragoceni, s
obzirom da je iz redova ove ekstremne grupacije. Pored Ere, po
svojoj ekstremisti~koj aktivnosti i delovawu isti~u se jo{ i Perica Jankovi}, predsednik S^P u Somboru, Slavoqub Jovanovi},
predsednik Okru`nog odbora SRS, [apowa Nikola, Hurte{anin
Simo, @ivanovi} @ivojin, Leri} Ivan i ân~ar Du{an. Na podru~ju Sombora S^P deluje u okviru SRS i koristi wihove prostorije, a broji oko 40-tak lica. Sva ova lica su duè vreme kao dobrovoqci i pripadnici S^P boravili na rati{tima u BiH i Hrvatskoj, gde su delovali samostalno ili u sklopu regularnih formacija Vojske RS i RSK. Ve}ina ovih lica su po povratku sa rati{ta sa
sobom donela i li~no naoruàwe.
Prate}i aktivnost ove grupacije ekstremista, do{lo se do operativnih saznawa da zagovaraju nasilno ru{ewe postoje}e vlasti,
koje je navodno trebalo da se sprovede ve} u vreme posledwih izbora, ali se odustalo jer je proceweno da nisu sazreli uslovi za takvu
akciju. U vezi sa tim, Era je bio zaduèn da sa svojom grupom u datom momentu napadne i osvoji zgradu SM u Somboru, gde navodno
imaju svoje pristalice i saradnike, dok su ostali ~lanovi bili zaduèni za zauzimawe kasarni, aerodroma, vodovoda, Informativnog
centra, suda i drugih zna~ajnijih ustanova i institucija u Somboru.
Ovakva ekstremno radikalna pona{awa ove grupacije posebno su
do{la do izraàja nakon hap{ewa i osude na kaznu zatvora V. [e{eqa, kao i nakon posete Tomislava Nikoli}a Somboru, 19 .11. 1994.
godine, gde je u sali Gradske ku}e, u organizaciji SRS, odràna tribina na temu Aktuelna politi~ka situacija. Na tom skupu, Niko471
li} je podsticao pripadnike SRS na nasilno ru{ewe ustavno pravog poretka, isti~u}i da SPS i Milo{evi} moraju oti}i sa vlasti, ali ne mirnim putem, ve} onako kako su i do{li komunisti
oru`jem, uz napomenu: Revolucija je jedini put i na~in da se SRS
obra~una sa SPS i SK-PJ i od toga se ne}e odustati. Pored toga,
Nikoli} je, tom prilikom, zapretio Hrvatima i Ma|arima koji ìve u Vojvodini, da kada SRS do|e na vlast, wima nema mesta na ovim
prostorima.
U vezi hap{ewa i izdràvawa kazne zatvora Vojislava [e{eqa, grupacija Srpske radikalne stranke okupqena oko Ere prikupqala je potpise za peticiju u kojoj se traìlo pu{tawe [e{eqa iz
zatvora, a organizovala je i prijavqivawe potencijalnih u~esnika
mitinga, koji se, navodno, trebao odràti krajem novembra 1994. godine u Beogradu. U vezi s tim, iz centrale SRS u Beogradu doneto je
oko 1.000 plakata u kojima se izraàvao protest povodom slu~aja
[e{eq, a plakate su po Somboru lepili aktivisti SRS. Imaju}i
u vidu instrukcije koje su dobili od Nikoli} Tomislava, kao i hap{ewe wihovog vo|e Vojislava [e{eqa, u to vreme grupacija ekstremista SRS okupqenih oko Ere, po~ela je zagovarati i organizovati konspirativne metode rada ilegalan rad, ilegalno naoruàvawe, organizovawe po sistemu trojki i sli~no jer se na taj na~in mogu efikasnije suprotstaviti legitimnim vlastima. Pored toga,
predsednik Okru`nog odbora Srpske radikalne stranke, Slavoqub
Jovanovi}, pozvao je pristalice SRS i S^P da permanentno organizuju javne mitinge, izvo|ewe gra|ana na ulicu u svim krajevima Srbije i na taj na~in ugroàvaju stabilnost sada{we vlasti i stvaraju uslove za ru{ewe SPS sa sada{wih pozicija. Pored ovih aktivnosti, ova ekstremisti~ka grupacija i daqe organizuje odlazak dobrovoqaca na rati{te u RS i RSK. Prema operativnim saznawima,
u organizaciji Srpske radikalne stranke u Somboru, po~etkom februara ove godine, vr{eno je prikupqawe dobrovoqaca za odlazak
na Pale radi davawa krvi. Navodno bi po povratku ova grupa trebalo da u Vogo{}u preuzme oru`je (10 automatskih pu{aka, koje su
Era, Jankovi} Petar i @ivanovi} @ivojin ukrali dok su bili na
rati{tu) i donese ga ilegalno u Sombor. Tako|e je, prema operativnim saznawima, krajem februara ove godine, od strane SRS u Somboru, u RSK, u selo Bogdanovce (sada Draìno selo) poslato 14 dobrovoqaca pripadnika S^P iz Sombora, gde ih je do~ekao vojvoda
Vojnica. Ova grupa dobrovoqaca je dobila zadatak od Ere, Jankovi}a i Jovanovi}a, da, dok su na rati{tu, {to vi{e oru`ja ukradu i
donesu u Sombor za potrebe S^P. Preko operativne pozicije [i472
me dobijena su i operativna saznawa da rukovodstvo SRS i S^P

planira likvidaciju predsednika stranke SK PJ u Republici Srpskoj dr prof. Mi}e Carevi}a iz Bawa Luke. Navodno je taj zadatak
dobio da izvr{i Draìlovi}, vojvoda iz Beograda.
Prate}i aktivnost ekstremista iz redova SRS sa podru~ja Sombora, utvr|eno je da su Era, Jankovi} i Jovanovi} ~vrsto povezani
sa Vojislavom [e{eqem i vojvodom Draìlovi}em. Pored toga,
ostvaruju i stalne kontakte sa izvesnim êletom iz â~ka, koga je
Era, krajem pro{le godine, upoznao da se êko Da~evi} sa porodicom doselio u Vukovar, gde je dobio ku}u i stan. Tako|e, veze odràvaju i sa pojedinim ekstremistima iz RS i RSK. U novije vreme,
ostvarili su kontakte i sa R. Leskovcem i Vojincom; novim predsednikom SRS, koja se odvojila od [e{eqa, vezano za slawe dobrovoqaca u RSK. Ina~e, Perica Jankovi} odràva kontakte i sa S^P u
Australiji, od kojih je nedavno dobio pismo u kojem ga obave{tavaju
da tamo (u Australiji) i daqe deluju komunisti koji rade na razbijawu dijaspore.
Preko operativne pozicije [ime, dobijena su i saznawa da je
SRS, odnosno S^P u Somboru pristupilo i nekoliko biv{ih pripadnika SUP Sombor, koji su zbog povreda radnih obaveza i discipline udaqeni iz SUP. U vezi s tim, jedan od biv{ih radnika SUP
(Terzin Goran) je Jankovi}u preneo podatke o broju zaposlenih u
SUP Sombor, posebno uniformisani, posebno civilni deo, zatim
broj specijalaca i na koji na~in se mogu identifikovati kao i koji
su im zadaci. Preko ove operativne pozicije dobijena su i saznawa
da Era kod ku}e ima pu{komitraqez i {korpion.
Pored grupacije iz Sombora, posebno je bezbednosno interesantna grupacija okupqena oko Jove Ostoji}a iz Prigrevice, biv{eg poslanika Skup{tine Srbije i ~lana SRS. Naime, Jovo Ostoji} je neposredno pred izbijawe ratnih sukoba bio glavni organizator prikupqawa dobrovoqaca i formirawa dobrovoqa~kih odreda
koji su duè vreme boravili na rati{tima u Hrvatskoj i biv{oj
BiH. U prvoj polovini 1991. godine, pre izbijawa ratnih sukoba u
Hrvatskoj, u Prigrevicu su, posredstvom Ostoji}a, stigla dva {lepera oru`ja, koje je pretovareno u kamione i preba~eno u Hrvatsku,
gde je podeqeno srpskom narodu. Jedna mawa koli~ina oru`ja podeqena je i pojedinim me{tanima iz Prigrevice. Krajem 1991. godine,
nakon povratka sa rati{ta, Ostoji} je po~eo sa propagandom ~etni~kih ideja, a krajem 1992. godine formira SRS u Prigrevici i biva
izabran za wenog predsednika. Sredinom 1993. godine, na rati{tu u
biv{oj BiH, Ostoji} je progla{en za vojvodu. Od tada, Ostoji} je
473
bio u stalnoj vezi sa [e{eqom, a jedan mandat je proveo i kao poslanik SRS u Skup{tini Srbije. U novije vreme, do{lo je do sukoba na
relaciji [e{eq Ostoji}, a sukobio se i sa predsednikom SRS za
Apatin, tako da dolazi do formirawa dve frakcije u SRS na podru~ju op{tine Apatin. Ina~e, sa Ostoji}em i wegovom aktivno{}u
nije zadovoqno ni rukovodstvo SRS i S^P u Somboru, na ~elu sa
Erom, Jankovi}em i Jovanovi}em, koji ga otvoreno optuùju kao
ratnog profitera i nameravaju da ga iskqu~e iz stranke. U vezi s
tim, navodno je rukovodstvo Okru`nog odbora SRS donelo odluku da
se vojvoda Ostoji} vi{e ne {aqe na rati{te. Prema najnovijem operativnim saznawima, grupacija oko Ostoji}a broji oko 200 qudi iz
Prigrevice koji su naoruàni, a Ostoji} je nedavno rukovodstvu
RSK i RS obe}ao da }e na rati{te dovesti od 150 200 qudi.
Prate}i aktivnost ekstremista iz redova SRS i S^P sa podru~ja Novog Sada, CRDB je, u drugoj polovini 1994. godine, izdiferencirao jedno lice i ono je zavedeno u prethodnu obradu pod pseudonimom Dizel. Ina~e, Dizel je pristupio SRS, odnosno S^P
odmah po osnivawu i sa grupom dobrovoqaca duè vreme proveo je na
rati{tima u Hrvatskoj i biv{oj BiH. Po~etkom jula pro{le godine, sa grupom dobrovoqaca bio je na rati{tu u reonu Majevice, gde
je sebe proglasio ~etni~kim komandantom. U okviru S^P zagovara
prikupqawe oru`ja i naoruàwe pripadnika pokreta u ciqu pruàwa podr{ke snagama koje odlu~e da ru{e aktuelnu vlast. Grupacija koja se okupqa oko wega broji oko 20-tak ~lanova i svi su, uglavnom, duè vreme proveli na rati{tima i imaju ratno iskustvo. Sva
ova lica, sem Dizela, su minorne li~nosti koje nisu uspele u ìvotu i sklone su kriminalu. U sredini u kojoj ìve nemaju ugleda, a
svoje odlaske na rati{ta ve}ina koristi da protiv-pravno do|e do
materijalne koristi. Ina~e, ova grupacija kao S^P deluje u okviru
SRS i za svoje sastanke koriste prostorije SRS i kontaktiraju sa
rukovodstvom SRS u Novom Sadu. Prilikom boravka Vojislava [e{eqa na podru~ju Novog Sada i odràvawa mitinga, Dizel i pojedinci iz S^P u Novom Sadu u~estvovali su u wegovom fizi~kom
obezbe|ewu. Pored toga, ova grupacija je aktivno u~estvovala u pripremawu mitinga u znak podr{ke rukovodstvu Republike Srpske u
Novom Sadu i Beogradu. Me|u ovom grupacijom bilo je zagovarawa
da ove mitinge treba iskoristiti za ru{ewe aktuelne vlasti i predsednika Republike Srbije Slobodana Milo{evi}a. U vezi s tim,
pripadnici S^P u Novom Sadu su se naoruàvali, kako kratkim tako i dugim oru`jem i bombama. Prilikom povratka sa Majevice, avgusta pro{le godine, grupa dobrovoqaca je u sanduku jednog poginulog borca, donela dve automatske pu{ke i nekoliko bombi.
474
U novije vreme, ekstremisti~ka aktivnost ove grupacije i Dizela je znatno smawena, naro~ito nakon zadweg povratka sa rati{ta iz isto~ne Bosne, gde su dva dobrovoqca poginula. Naime, prili~no se izmenio odnos Dizela prema S^P i wenim pristalicama i najnovija operativna saznawa ukazuju na wegove namere da formira legalnu ~etni~ku organizaciju, ali pod drugim imenom, koja
navodno u svom radu ne}e primewivati metode rada koje su suprotne
Zakonu, sem kada je u pitawu za{tita Srpstva i Srba na Kosovu, Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. U vezi s tim, Dizel
se angaùje na izradi Statuta i plana rada takve nove organizacije.
Navodno, ova organizacija bi se bavila problemima dobrovoqaca
koji su preko S^P i{li u rat (zapo{qavawe, materijalna pomo} i
dr.) i egzistirala bi samostalno, bez ikakvih veza sa Srpskom radikalnom strankom. Na pra}ewu ekstremisti~ke aktivnosti Dizela
i grupacije oko wega angaòvana je jedna operativna veza \uka,
a koriste se i operativno tehni~ka sredstva. Koriste}i ove mere
i radwe, Centar je blagovremeno dolazio do kvalitetnih operativnih saznawa vezano za planove, namere i ciqeve Dizela i grupacije koja ga okruùje.
Pored navedenih ekstremisti~kih pojedinaca i grupa, CRDB
Novi Sad je, u novije vreme, identifikovao jo{ jednu grupu ekstremista iz redova, SRS, odnosno S^P sa podru~ja Be~eja i izdiferencirao je jedno lice koje se izrazito isti~e po ekstremisti~kom pona{awu i delovawu. Ovo lice je, nakon svestrane i detaqne provere,
zavedeno u prethodnu obradu pod pseudonimom Tihomir. Ina~e,
Tihomir se odmah po izbijawu ratnih sukoba u Hrvatskoj i biv{oj
BiH, kao dobrovoqac borio na mnogim rati{tima u okviru dobrovoqa~kih jedinica, pod komandom tada{we JNA, a kasnije Vojske RS
i RSK. Posledwe dve godine, kao dobrovoqac i pripadnik S^P,
proveo je na rati{tima u biv{oj BiH. Prilikom rutinskih kontrola mera kontrole SJB prema vi{e lica u Be~eju, u stanu Tihomira
su prona|ene dve snajperske pu{ke, jedna poluautomatska, jedna automatska pu{ka, 11 {oqi za izbacivawe ru~nih bombi, mawa koli~ina eksploziva i dosta prate}e opreme za navedeno oru`je. U vezi s
tim, protiv Tihomira je podneta krivi~na prijava. Srpskom ~etni~kom pokretu Tihomir je pristupio po povratku sa rati{ta u
Slavoniji, nakon ~ega je od beogradske centrale dobio zvawe vojvode ba~ko be~ejskog. Po tom osnovu Tihomir komanduje grupom od
50-tak lica koji sada ìve i rade u Be~eju i okolini, a jedan od ciqeva im je i oruàno suprotstavqawe svim nesrpskim narodima koji bi poku{ali da oru`jem ili na politi~ki na~in odvoje deo teri475
torije koja pripada Srbiji i pripoje se drugoj dràvi. Navedena grupa je organizovana po strogim principima konspirativnosti, pri
~emu se pojedinci ne poznaju izme|u sebe, a jedina im je du`nost da
se na dobijeni dogovoreni signal pojave sa oru`jem i opremom na dogovoreno zborno mesto. Pripadnici ove ~etni~ke grupe su iskqu~ivo Srbi, koji imaju odre|eno ratno iskustvo i uglavnom se radi o licima niskog stepena obrazovawa i lo{eg materijalnog i socijalnog
statusa. Navodno, od oru`ja poseduju automatsku pu{ku, pi{toq, dve
bombe, kamu i prate}u opremu. Navedene stvari su dobijene od centrale iz Beograda. Tihomir dosta vremena provodi na putu, borave}i u Srbobranu, Novom Be~eju, Adi i Senti, pri ~emu, navodno,
kontaktira jo{ dvojicu ~etni~kih vojvoda, a povremeno odlazi i u
beogradsku centralu S^P, a u kontaktu je i sa Vojislavom [e{eqom. Prema najnovijim operativnim saznawima, Tihomir i grupacija oko wega, kao i ve}ina ~etni~kih vojvoda sa kojima Tihomir
kontaktima ogor~eni su pona{awem i delovawem Vojislava [e{eqa, kojeg optuùju da je potpuno uni{tio ~etni~ki pokret i zbog toga su se distancirali od wega. Prate}i aktivnost Tihomira do{lo se do saznawa da je ~esto u kontaktu sa Milanom Paro{kim,
predsednikom Narodne stranke, sa kojim zajedni~ki priprema reaktivirawe ~etni~kog pokreta, pod politi~kim patronatom Narodne
stranke. U vezi s tim, Tihomir se dogovorio sa Paro{kim da {to
hitnije formiraju Gorski ~etni~ki {tab za Srbiju. Organizacija, politi~ka platforma i promocija navedenog ~etni~kog {taba
odvijala bi se pod pokroviteqstvom Narodne stranke, a sam ~in
formirawa bio bi prakti~no poveren Tihomiru i ostalim ~etni~kim vojvodama. U ovaj ~etni~ki {tab, pored Tihomira, u{le bi
slede}e vojvode: Bra}a Majstorovi} iz Apatina, Mandi} iz Vrbasa,
Nikoli} Nenad iz Lov}enca, ]uri} Petar iz Sremske Mitrovice,
Miladin Todosijevi} iz â~ka, koji u {tab treba da dovede vojvodu
jeli~kog (sa planine Jelice), javorskog i vaqevskog. Prema raspoloìvim operativnim saznawima, ovaj {tab bi trebao biti formiran
u toku aprila ove godine, a za promociju ovog {taba u sredstvima
javnog informisawa zaduèna je izvesna Lidija.
Pored ovih aktivnosti, Tihomir se posebno angaòvao i na
prikupqawu dobrovoqaca (oko 100 lica) za odlazak na rati{te u
Slavoniju, u sektor Posavine prema Br~kom. U vezi ovoga, Tihomir je kontaktirao vojvodu ]uri} Petra iz Sremske Mitrovice,
kao i centralu S^P u Beogradu. Sli~nu aktivnost Tihomir preduzima i na planu organizovawa inicijativnog ~etni~kog odbora za
476
Slavoniju. U vezi s tim, stupio je u kontakt sa izvesnim Sredojem

Sredojevi}em iz Trpiwe, koji se nalazi u hotelu Dunav u Vukovaru, kojem je povereno formirawe inicijativnog ~etni~kog odbora i
odràvawe ~etni~kog sabora za Slavoniju.
Prate}i aktivnost ekstremista iz redova SRS i S^P, CRDB
Novi Sad je izdiferencirao i zaveo u obradu tri lica Era, Dizel i Tihomir, Pored ovih lica, kontinuirano se prati i ekstremisti~ka aktivnost grupe lica kojima su okruèni. Ekstremisti~ka aktivnost ovih lica prati se preko saradnika [ime: operativne veze \uka, koji su inflitrirani u redove SRS i S^P i preko
kojih su do sada dobijena vrlo kvalitetna operativna saznawa. Tako|e su blagovremeno ukazivali na planove, namere i ciqeve ovih ekstremista, kao i grupe lica kojima su okruèni iz redova SRS, odnosno S^P. Svi predmeti obrade pokriveni su operativno tehni~kim sredstvima, odnosno tajnom kontrolom telefonskih razgovora.
Pored toga, u saradwi sa SJB u nekoliko navrata, prema ovim grupacijama, preduzimane su mere pretresa i oduzimane su ve}e koli~ine
oru`ja i municije za koje nisu posedovali uredne dozvole za dràwe
i protiv wih su preduzimane odgovaraju}e zakonske mere. Me|utim,
bez obzira na dosada{we rezultate operativnog rada, u narednom periodu neophodan je jo{ intenzivniji rad na pra}ewu ove ekstremisti~ke aktivnosti, {to podrazumeva daqe ja~awe operativnih pozicija kako u kvantitativnom, tako i u kvalitativnom smislu, uz jo{
intenzivniju i svestraniju upotrebu operativno tehni~kih sredstava, kako bi se pravovremeno otkrila i spre~ila ekstremisti~ka
aktivnost uperena na destabilizaciju bezbednosne situacije u regionu
i naru{avawu ustavno pravnog poretka u Republici Srbiji i SRJ.
Imaju}i u vidu karakter wihove ekstremisti~ke aktivnosti, duè prisustvo na rati{tima, bogato ratno iskustvo, me|usobnu povezanost i povezanost sa ekstremistima sa podru~ja Republike Srbije
i Republike Srpske Krajine; a polaze}i od wihovog politi~kog nezadovoqstva prema oficijelnim vlastima, i najavama nasilnog ru{ewe ustavno pravnog poretka, ovoj grupaciji ekstremista i u narednom periodu mora se posvetiti posebna pa`wa. Tako|e je potrebno ve}u operativnu pa`wu obratiti i na pona{awe i delovawe ovih
ekstremista prema pripadnicima nacionalnih mawina, s obzirom
da se radi o vi{enacionalnoj sredini, kako bi se blagovremeno
spre~ili me|unacionalni ekscesi i eventualno pogor{awe ukupnih
me|unacionalnih odnosa, a time i ugrozilo stawe bezbednosti na
podru~ju Centra.
477
U uslovima daqeg trajawa sankcija, nastavka rata u biv{oj BiH,

izbijawa eventualnih ratnih sukoba u Hrvatskoj i sve teèg materijalno-socijalnog poloàja gra|ana, ove grupacije ekstremista mogle
bi predstavqati realnu dru{tvenu opasnost po daqu stabilnost
bezbednosne situacije u regionu. Procena je da bi u ovakvim uslovima ekstremisti jo{ vi{e radikalizovali svoje pona{awe i delovawe sa krajwim ciqem ru{ewa postoje}eg ustavno pravog poretka u
Republici Srbiji, odnosno SRJ.
Dostavqeno:
Dobrivoj Milo{ev
MDCXXIII
MUP Srbije
RSDB V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD1
Broj snimaka: 6
Republika Srbija
Ministarstvo unutra{wih poslova Smederevo
Centar resora bezbednosti
Br. 780
7. 4. 1995. godine
Veza: Va{ akt str. pov. br. 17300 od 16. 3. 1995. godine
U prilogu akta dostavqamo vam prilog za izradu teme Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim akcentom na paravojno organizovawe i naoruàvawe.
Slobodan Rankovi}
478

7. 4. 1995. godine
Prilog za izradu teme

na paravojno organizovawe i naoruàwe
Na podru~ju Centra RDB Smederevo, gledano po op{tinama,
razli~it je stepen i intenzitet aktivnosti ekstremista iz SRS.
Na podru~ju op{tine Smederevo, od osnivawa op{tinskog odbora SRS, u wegovom okviru egzistira grupa pripadnika Srpskog ~etni~kog pokreta, a u okviru koje je okupqeno vi{e lica kriminogene
pro{losti, koja deluju sa pozicije ekstremizma. I pored izri~ite
zabrane lidera stranke wihovog podvojenog delovawa, koja je bila
jedno vreme na snazi, kompaktnost i organizovana aktivnost ove grupe kontinuirano je nastavqena. U okviru svoje organizacije, navodno su formirali preki ~etni~ki sud i juri{ne grupe, dok u svom
àrgonu ~esto pomiwu i postojawe ~etni~ke obave{tajne slu`be.
Ve}ina pripadnika S^P boravila je u svojstvu dobrovoqaca na rati{tima u Hrvatskoj i biv{oj BiH. Na podru~ju op{tine, prema na{im operativnim saznawima, izazvali su nekoliko incidenata,
o{tetiv{i pija~nu tezgu ~iji je vlasnik Albanac, izazvali eksploziju ubacivawem ru~ne bombe u piqarnicu, ~iji je vlasnik tako|e,
lice albanske narodnosti i drugo. Izvr{ioci ovih dela nisu otkriveni niti su krivi~no goweni. Posledwih meseci, pomenuti ekstremisti u velikoj meri su okrenuti re{avawu sopstvenih problema u
okviru op{tinskog odbora, zbog ~estih promena rukovodilaca, kao
i nastojawa da izbore svoje (S^P) {to zna~ajnije prisustvo me|u
~lanovima odbora. Indikativna je i wihova nezainteresovanost i
za u~estvovawe na organizovanim protestima u Beogradu, gde su pojedinci odlazili vi{e iz formalnih razloga. Jedno vreme su izraàvali neslagawe sa politikom Vojislava [e{eqa i zagovarali
wegovo smewivawe, kao i dovo|ewe na wegovo mesto ~oveka iz Srbije. Wihova aktivnost se u velikoj meri svodi na okupqawe u prostorijama stranke, gde se, po pravilu, konzumira alkohol, posle ~ega dolazi do me|usobnih verbalnih sukobqavawa, a bilo je slu~ajeva i
fizi~kog razra~unavawa. Svoja slu~ajna i pojedina saznawa, koja su
~esto i plod me|usobnih sukoba i netrpeqivosti, ekstremisti poku{avaju da pred rukovodstvom pokaù kao plod svoje organizovane delatnosti, neretko pomiwu}i svoju ob. slu`bu.
479
S obzirom da duè vreme u Smederevu egzistira grupa pripadnika S^P, koji deluju sa pozicija ekstremizma, imaju}i u vidu da se radi o licima sklonim kriminogenim radwama, da su boravili na rati{tu, da verovatno ilegalno poseduju oru`je i da su sa niskim intelektualnim kvalitetima, postoji realna mogu}nost i opasnost da
do|e do eskalacije wihove delatnosti sa ovih pozicija.
Za ostale op{tine na podru~ju Centra, karakteristi~no je da u
ve}ini wih formalno egzistiraju mesni odbori, dok pojedinci nose
celokupnu aktivnost koja ima karakter propagande. Otuda nije bilo
slu~ajeva organizovane delatnosti sa pozicija ekstremizma, niti je
realno to o~ekivati u nekom organizovanijem i intenzivnijem obliku, s obzirom da je izuzetno mali broj pripadnika Srpske radikalne stranke uop{te.
Kao glavni nosioci ekstremisti~ke delatnosti na ovom podru~ju, izdvajaju se Pecnik Miroslav, Vrani} Nenad, Kneèvi} Aca,
\or|evi} Miroslav i Mila{inovi} Dragi{a, svi iz Smedereva. U
okviru ove grupe, kao inicijator egzistirao je i Rabi} Milan, koji
je nedavno preminuo.
Pecnik Miroslav, ro|en 1947. godine, magacioner Instalacije Jugopetrola u Smederevu, osu|ivan, ~lan Izvr{nog odbora Srpske radikalne stranke i ~lan S^P, predvodnik navodne grupe ekstremista. Poseduje odre|ene organizacione sposobnosti pa veoma
brzo i uspe{no mobili{e ~lanstvo, uz to solidno je materijalno
obezbe|en, {to koristi ~ine}i sitne usluge, za zadobijawe poverewa istomi{qenika. Indikativan je wegov kukavi~luk i redovno izbegavawe delikantnijih ili incidentnih situacija, tako da do sada
nijednom nije bio na rati{tu. Poseduje ilegalno oru`je. Radnici
SUP-a Smederevo vr{ili su vi{e puta pretres wegovog stana, ali
nije bilo rezultata. Sredinom pro{le godine na kontrolnom punktu SM, Pecniku je oduzet revolver, koji je ilegalno posedovao.
Vrani} Nenad, ro|en 1964. godine, bez zaposlewa, osu|ivan,
~lan S^P i izvr{nog odbora SRS. Vrani} je u vi{e navrata, kao dobrovoqac, boravio na rati{tu, gde se istakao hrabro{}u i borbenom obu~eno{}u. Kra}e vreme proveo je kao vojnik pod ugovorom u
VJ. Posao je izgubio posle nerasvetqenog nestanka automatske pu{ke u wegovoj jedinici. Vrani} je sklon kriminalu i do sada je po~inio niz sitnih kra|a, zbog nekih je i osu|ivan. Poseduje ilegalno
oru`je i bavi se wegovom preprodajom. Sredinom 1994. godine protiv wega je podneta krivi~na prijava zbog ilegalnog posedovawa
oru`ja. Ina~e, Vrani} vaì za miqenika Vojislava [e{eqa, koji
480
ga je, kao dobrog poznavaoca eksplozivnih naprava, ~esto li~no angaòvao na posebnim zadacima.
Kneèvi} Aca, ro|en 1950. godine, radnik Sartida 1913. u
Smederevu, nije osu|ivan, jedan od najaktivnijih ~lanova S^P i
blagajnik u izvr{nom odboru SRS u Smederevu. Kneèvi} je aktivno u~estvovao u pripremawu i organizovawu svih akcija S^P. Me|u
istomi{qenicima se predstavqa kao pripadnik ~etni~ke ob. slu`be.
\or|evi} Miroslav, ro|en 1951. godine, radnik Sartida
1913 u Smederevu, osu|ivan, ~lan S^P. Sklon je izvr{ewu krivi~nih dela bilo koje vrste. Za odre|enu nov~anu nadoknadu spreman je
da izvr{i zadatak bilo koje vrste.
Mila{inovi} Dragi{a, ro|en 1955. godine, bez zaposlewa,
osu|ivan, ~lan S^P. Do sada je bio u~esnik svih aktivnosti S^P. U
vi{e navrata, kao dobrovoqac, boravio na rati{tu. Posledwih meseci intenzivirao je svoju aktivnost. Ovih dana organizovao je odlazak grupe dobrovoqaca, sa wim na ~elu, na Majevicu.
Navedena petorica ekstremista uìvaju odre|en ugled i poverewe kod svojih istomi{qenika i u mogu}nosti su da u datoj situaciji
okupe oko 30 svojih istomi{qenika sa {ireg podru~ja Smedereva,
Velike Plane i Smederevske Palanke.
Prema na{im raspoloìvim saznawima, na ovom prostoru nema
paravojnog organizovawa ni u kom obliku. Iako pomenuti ekstremisti ~esto u svojoj konverzaciji koriste termine juri{ne grupe ili
pojedince tituli{u ~etni~kim komandantima (M. Babi}, D. Mila{inovi}), nismo do{li do konkretnih podataka o wihovom organizovawu u tom obliku, odnosno bilo kakve aktivnosti koja bi to indicirala. Ve}ina ekstremista iz redova SRS koji su boravili na rati{tu, ilegalno poseduje oru`je. Me|utim, tako|e, ve}ina wih kroz
svoju kriminogenu delatnost bavi se i ilegalnom trgovinom oru`ja,
pa je u ve}ini slu~ajeva to ciq wegovog dono{ewa sa rati{ta. Uop{te, ekstremisti odlaze na rati{ta radi sticawa materijalne koristi u bilo kom obliku. Ne raspolaèmo operativnim saznawima
o dono{ewu, prikupqawu ili stokirawu oru`ja namewenog, eventualnom naoruàvawu paravojnih formacija ili nekakvih grupa.
Pojedini ~lanovi S^P su u kontaktu sa istomi{qenicima u Republici Srpskoj i Republici i Srpskoj Krajini. Ta poznanstva su
vezana za wihove povremene boravke na tom ratom zahva}enom podru~ju. Evidentirani su povremeni kontakti ekstremista iz Smedereva, sa Slavkovi} Zoranom i Gavrilovi} N, zvani Brne sa Romanije (kako se predstavqaju). Pomenuti ekstremisti kontaktiraju sa
svojim istomi{qenicima iz Ni{a, Zaje~ara i ]uprije, ali su to po481
vremeni i kurtoazni kontakti. Sve instrukcije i eventualne inicijative, ~lanovi S^P dobijaju od svojih lidera iz centrale u Beogradu. Indikativne su wihove konsultacije o statusu pripadnika S^P
u okviru SRS sa Zoranom Draìlovi}em, zvanim î~a, iz Beograda,
koji je organizovao i posledwi odlazak dobrovoqaca na Majevicu.
U ciqu pra}ewa, dokumentovawa i presecawa nedozvoqene delatnosti pomenute grupe ekstremista, u ovom centru zavedena je PO
nad Pecnik Miroslavom, a kroz formu izdvojenog slu~aja sagledavaju se jo{ dvojica ekstremista iz Smederevske Palanke i Malog Crni}a. Radom na ovoj obradi, planski i organizovano sagledavamo delatnost Pecnika i wegovih istomi{qenika.
Tokom 1991. i 1992. godine inicirali smo i ustupili podatke
RJB, na osnovu kojih je preduzeto vi{e pretresa kod jednog broja ekstremista, za koje smo imali saznawa o ilegalnom posedovawu oru`ja. Tokom 1994. godine, sticajem okolnosti protiv dvojice ekstremista, RJB je podneo krivi~ne prijave zbog izvr{ewa krivi~nih dela
iz ZOM-a, a zbog tu~e ispred prostorija stranke u Smederevu podneta je prekr{ajna prijava protiv ~etvorice ekstremista.
Vezano za pravce daqe aktivnosti ekstremista S^P u Smederevu, realno je o~ekivati da posle nedavne smrti M. Babi}a, jednog od
inicijatora wihove aktivnosti, do|e do odre|ene me|usobne borbe
oko nasle|ivawa wegove uloge ~oveka iz senke u pokretu. U prilog
tome ide i aktuelno okupqawe dobrovoqaca za odlazak na Majevicu,
{to je dodatni razlog za me|usobne sukobe, zbog nastojawa da se
ostvare li~ne ambicije i wihovi razli~iti ciqevi.
Na osnovu iznetog, moè se zakqu~iti da na ovom podru~ju nema
organizovane delatnosti ekstremista SRS usmerene na nasilno ru{ewe ustavom utvr|enog poretka. Me|utim, identifikovani ekstremisti, pripadnici S^P, zbog svojih niskih intelektualnih kvaliteta, asocijalnog pona{awa, pa i izvr{ewa te{kih krivi~nih dela, ste~enog iskustva sa rati{ta i odre|enog obima posedovawa vatrenog oru`ja, predstavqaju stalni potencijal za, eventualno organizovawe delatnosti sa ovih pozicija, koja bi eskalirala u odre|enoj dru{tvenoj situaciji. Tako|e, procewujemo da }e u bliskoj budu}nosti glavni pravac delatnosti ekstremista SRS biti na propagirawu svojih stavova i opredeqewa, radi sticawa {to ve}eg broja
istomi{qenika na ovom prostoru, s obzirom da do sada na tom planu nisu imali kvalitetnih rezultata.
MUP Srbije
RSDB V uprava
482
MDCXXIV
Centar za mikrofilm
Fond PD1
Broj snimaka: 6
Republika Srbija
Centar resora bezbednosti Zrewanin
Br. 970
7. 4. 1995. godine
Resor dràvne bezbednosti, V upravi Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam prilog za temu Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i
naoruàvawe.
Na~elnik Centra RDB
(ne~itko ime)
Centar RDB Zrewanin
7. 4. 1995.
Prilog za temu Aktivnost ekstremista iz SRS

1) Osnovni ciqevi i planovi za sada{we delovawe ekstremista
iz redova Srpske radikalne stranke odre|eni su programom koje je
pred wih postavila centrala iz Beograda. Naime, na tribini koja je
23. 3. 1995. godine odràna u Zrewaninu, a na kojoj su kao gosti i govornici nastupili V. [e{eq, S. Dragi{i} i A. Vu~i}, izneti su
planovi budu}ih aktivnosti. Po Vojislavu [e{equ, Srpska radikalna stranka je krenula u ofanzivu na aktuelnu vlast u Republici Srbiji sa ciqem wenog ru{ewa, kao i smewivawa predsednika
Republike Srbije. U tom ciqu koristi}e parlamentarne i vanparlamentarne metode borbe. Polaze}i od ocene da parlamentarna
sredstva ne}e doneti èqene rezultate, [e{eq je najavio organizovawe mitinga, demonstracija, {trajkova, generalnih {trajkova,
483
svih oblika gra|anske neposlu{nosti, a najavio je i odràvawe velikog mitinga u Beogradu na kome }e se, po wegovom mi{qewu, okupiti od 200 do 300 hiqada qudi. U tom ciqu najavio je i zajedni~ki
nastup sa Demokratskom strankom i Demokratskom strankom Srbije.
Polaze}i od brojnosti i ugleda koji ekstremisti iz redova Srpske radikalne stranke uìvaju na na{em terenu, procewujemo da na
podru~ju Centra nisu u mogu}nosti da organizuju neku manifestaciju ili aktivnost koja bi usloìla bezbednosnu situaciju, ali da bi,
imaju}i u vidu blizinu Beograda, ve}i broj lica iz ove kategorije
uzeo u~e{}a na eventualnom mitingu i demonstracijama u Beogradu.
U tom smislu ekstremisti su prièqkivali odràvawe takvog mitinga za mart ove godine i preduzimali su mere za organizovani odlazak, a sa~iwavali su spiskove i mogu}ih u~esnika. Deo svoje aktivnosti, na podru~ju Centra, ekstremisti iz redova SRS usmerili su
u pravcu animirawa javnosti i upoznavawa sa svojim idejama i stavovima. U tom ciqu, nezadovoqni lokalnim sredstvima informisawa, u Kikindi su pokrenuli inicijativu za otvarawe lokalne radiostanice, a odnedavno je po~eo i da izlazi Bilten, glasilo Srpske
radikalne stranke. Prvi broj ovog biltena je iza{ao u 1000 primeraka, a planira se da ubudu}e u istom tiraù izlazi jednom mese~no.
Pojedina lica, bliska ekstremistima iz redova SRS, deo svoje aktivnosti ispoqavali su i u pojedinim sindikalnim organizacijama
nastoje}i da rad ovih organizacija kanali{u za ciqeve svoje stranke. Na tom planu je karakteristi~an slu~aj u ?(ne~itko ime preduze}a) u Kikindi gde su pojedinci bliski ekstremistima iz redova SRS
nastojali da se nametnu {trajka~kom odboru i ubede radnike svog
kolektiva da iza|u na ulice i pored ekonomskih, istaknu i politi~ki zahtev za smenu lokalnog rukovodstva.
2) Glavni nosioci ekstremne delatnosti su u ranijem periodu
bili izuzetno aktivni na planu organizovawa i slawa dobrovoqaca
na ratom zahva}ena podru~ja. Pored aktivnosti u Srpskoj radikalnoj stranci, ova lica su bila aktivna i u radu Srpskog ~etni~kog pokreta, kao i u udruèwu boraca i invalida rata iz 1992. godine koje
je fakti~ki delovalo kao filijala ove stranke. îwenice da je tokom 1994. godine, a naro~ito tokom ove godine, izostalo organizovano slawe dobrovoqaca na ratom zahva}ena podru~ja, kao i da je do{lo do pasivizacije u radu Srpskog ~etni~kog pokreta na ovom prostoru, uticale su na smawivawe ugleda i uticaja glavnih nosilaca
ekstremizma iz ove kategorije, a pre svega nosioca obrada Sinadinovi} Save i Vuka{inovi} Milana. Prema ranijim saznawima, tokom 1993. godine na podru~ju Centra bilo je oko 600 lica koja su kao
484
dobrovoqci ispred SRS boravili na rati{tu, i po procenama ekstremista, SRS je na ova lica, koja ina~e, poseduju uniforme, mogla
uvek ra~unati. Radi se uglavnom o licima sa sumwivom pro{lo{}u
koja su odranije poznata RJB zbog brojnih krivi~nih dela koja su po~inili. Imaju}i u vidu da je do{lo do pasivizacije u radu S^P, kao
i da je izostalo slawe dobrovoqaca na ratom zahva}ena podru~ja, aktivnost ovih lica, kao i wihova vezanost za ekstremiste iz redova
Srpske radikalne stanke je veoma slaba, pa se stoga ne mogu dati decidirane procene koji broj lica podràva wihove ekstremne aktivnosti.
3) Me|u ekstremistima iz redova SRS do{lo je do pasivizacije
na planu paravojnog organizovawa, {to je rezultat, pre svega, izostanaka slawa dobrovoqaca na ratom zahva}ena podru~ja. Ova ~iwenica uticala je i na izostanak organizovanog ilegalnog naoruàvawa wihovih ~lanova. Najnovija, neproverena, saznawa ukazuju da lica iz ove kategorije ra~unaju da bi u kriti~nom momentu, kada oni
to procene, zna~ajnu pomo} u oru`ju mogli dobiti od vojnih struktura u Republici Srpskoj Krajini, me|u kojima, navodno, imaju ve}i
broj politi~kih istomi{qenika. Tako na primer, Kosi} Zoran iz
Kikinde iznosi da je u Erdutu uskladi{teno oru`je za oko tri stotine boraca, koje bi se u pogodnom trenutku moglo podeliti pripadnicima SRS.
4) Lica iz ove kategorije su primarno vezana za centralu ove
stranke od koje dobijaju konkretne zadatke i uputstva, i u svom radu
ne ispoqavaju samoinicijativnost. Wihovi me|usobni kontakti na
nivou Centra, nisu intenzivni, podeqeni su, uslovno u dve grupacije (Zrewanin i Kikinda) koje izme|u sebe retko kontaktiraju. Na
podru~ju Republike Srpske i Republike Srpske Krajine imaju veze
koje su ostvarili jo{ prilikom boravka na rati{tu. U posledwe
vreme lica iz ove kategorije ozbiqnije ra~unaju na me|usobno politi~ko povezivawe sa svojim istomi{qenicima iz Republike Srpske
i Republike Srpske Krajine. Pored pruàwa humanitarne pomo}i,
lica sa na{eg terena koriste odlaske u Republiku Srpsku za delovawe na propagandnom i politi~kom planu. Tako je grupa lica bliska Srpskoj radikalnoj stranci, prilikom nedavnog boravka u Sarajevu, koje je usledilo neposredno pred posetu Vojislava [e{eqa Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, iskoristila svoj boravak me|u vojnim i politi~kim strukturama da bi osudila aktuelnu vlast u Republici Srbiji i predstavila svog lidera kao jedinog
pravog zastupnika wihovih interesa. Dele}i humanitarnu pomo},
aktivisti SRS su borcima delili i propagandni materijal, sa ciqem wihovog pridobijawa za svoje ~lanstvo.
485
5) Tokom 1994. godine, na nivou Centra po problematici srpskog

ekstremizma vo|eno je ukupno {est predmeta obrade od kojih su trojica bliska SRS. Tokom 1994. godine, jedan predmet je realizovan
podno{ewem krivi~ne prijave od strane RJB i upu}ivawem na izdràvawe kazne zatvora. Tako da se trenutno u Centru po ovoj problematici vode dve prethodne obrade.
Pored toga, krajem 1994. godine, jedno lice je izdvojeno u formi
indiciranog slu~aja i za isto je sa~iwen konkretan plan rada. Na
operativno-istraìva~kom planu sa~iweni su spiskovi ekstremnijih ~lanova iz redova SRS, sa podru~ja svih osam op{tina koje Centar pokriva, i za ista lica sa~iwene i kra}e provere kao i provere
kroz evidencije RJB, radi sagledavawa wihove kriminalne pro{losti.
6) Polaze}i od na{ih ukupnih saznawa vezano za aktivnost ekstremista iz redova SRS, a imaju}i u vidu wihovu brojnost i upori{te me|u stanovni{tvom na nivou Centra, procewuje se da }e se wihova daqa aktivnost odvijati shodno direktivama iz centrale u Beogradu. Napomiwemo da do sada ova lica nisu ispoqavala samoinicijativnost u svom radu, kao i da zbog svojih moralnih i drugih kvaliteta nisu postigli zna~ajnije rezultate na planu animirawa gra|ana za svoje ideje. Ocewujemo da }e wihova daqa aktivnost na na{em terenu i}i u pravcu stvarawa upori{ta u sredstvima informisawa, tzv. nezavisnim sindikatima, a pre svega nezavisnom sindikatu zemqoradnika Srbije, gde }e poku{ati ostvariti dominantan
uticaj na ~lanstvo, kako bi ih iskoristili za svoje politi~ke ciqeve. Pored toga, moè se o~ekivati te{wa saradwa lica iz ove kategorije sa istomi{qenicima iz redova drugih opozicionih stranaka
(AS, ASS) na planu zajedni~kog koalicionog nastupa usmerenog na
ru{ewe lokalnih organa vlasti.
Ra|eno u 3 primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP Republike Srbije III upravi
1 h OE
1 h Op. radniku
MDCXXV
MUP Srbije
RSDB V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD1
486

Broj snimaka:
Centar RDB Ni{
Unutra{wi ekstremizam
73 051
7. 4. 1995. godine

1. Osnovni oblici i ciqevi sada{weg delovawa ekstremista
Srpske radikalne stranke na podru~ju Centra sa ocenom stepena wihove realne dru{tvene opasnosti.
Ekstremisti iz redova Srpske radikalne stranke, posebno
S^P, su u posledwe vreme usmeravali svoju aktivnost na animirawu
~lanstva kao i prikupqawu ~lanstva za eventualnu kriznu situaciju, koju najavquju nekoliko meseci. Stalni zadatak im je prikupqawe kompromituju}ih podataka o li~nostima koje se nalaze na va`nim i zna~ajnim poloàjima i funkcijama. Svakodnevnim prezentirawem ovakvih podataka èle da dokaù da su nosioci funkcija
produkt socijalista, odnosno sada{we vlasti, koja je nesposobna da
vodi zemqu. Ciq im je da u javnosti na taj na~in izazovu {ira nezadovoqstva i revolt gra|ana, gra|ansku neposlu{nost, koja bi, uz odre|eno kanalisawe ekstremista Srpske radikalne stranke, prouzrokovala nasilno obarawe Ustavom utvr|enog poretka. Prate stawe u
RO i raspoloèwe masa, {to je posebno potvr|eno u periodu restrikcije elektri~ne energije, kada su pojedinci u~estvovali u stvarawu barikada i blokada me|ugradskih saobra}ajnica. [tampaju
letke i novine u svojoj organizaciji (Velika Srbija, ?ne~itko ime
novina) u kojima napadaju Vladu Republike Srbije da je nesposobna
da oìvi proizvodwu, spre~i kriminal, ratno profiterstvo i sivu
ekonomiju. Sli~no poku{avaju da plasiraju i preko privatne radiostanice Sunce. Traè upori{ta u zna~ajnim institucijama dru{tva (pravosu|a, organa uprave, MUP-a) koji mogu da im pruàju odre|ene informacije ili da im pomognu u odre|enom trenutku. Posebno interesovawe je pokazano prema studentskoj populaciji, te je
u tom smislu sa~iwen spisak 20 studenata, sa kojima }e se obaviti
razgovor od strane ~elnika Srpske radikalne stranke, i koji }e na
487
izvestan na~in biti pripremqeni za daqe delovawe me|u ovom populacijom.

Organizovano okupqawe ekstremista S^P, odnosno SRS na
podru~ju Centra je bilo ispoqeno u Pirotu u ciqu onemogu}avawa
predavawa u organizaciji Adventisti~ke crkve. Smatraju da na teritoriji Republike Srbije moè delovati samo jedna verska zajednica, SPC. U tom smislu imaju nameru da onemogu}avaju i rad drugih verskih zajednica i sekti.
Ukupna situacija u zemqi, ekonomska kriza, nizak socijalni poloàj stanovni{tva, nefunkcionisawe svih elemenata dràvnih
organa i institucija uz ovakvo delovawe ekstremista SRS mogu
predstavqati realnu opasnost za izazivawe socijalnih nemira {irih razmera i wihovo usmeravawe ka nasilnom ru{ewu Ustavom
utvr|enog poretka. Mada trenutno ovakva delatnost ne nailazi na
{iru podr{ku gra|ana, wihovi agresivni nastupi }e se daqe nastaviti u tom pravcu, jer procewuju da }e 1. juna 1995. godine SRS preuzeti vlat u Republici Srbiji.
2. Glavni nosioci ekstremisti~ke delatnosti i brojnosti wihovih sledbenika.
Na podru~ju Centra RDB Ni{, kontinuirano u duèm vremenskom periodu deluje grupa ekstremista ~iji su glavni nosioci Vaki}
Branislav OO, Kosi} Boban OO, Veqkovi} Vojin OO, Joci} Goran
PO, Krasi} Zoran PO, Stojadinovi} Zvonimir PO, Stamenkovi}
Dragoqub NS, Dini} Nikola NS.
Wihova je procena da aktivnih ~lanova SRS ima oko 3.000, a da
je od toga u samom S^P u~laweno oko 70 lica.
Procewujemo da SRS manipuli{e sa ovim brojem, a da je realna
procena i da broj privrènih ~lanova SRS iznosi oko 300 ~lanova.
Ovakav zakqu~ak se izvodi na osnovu akcija koje su preduzimali i na
kojima se javqao veoma mali broj wihovih pripadnika. Posledwih
meseci do{lo je i do raslojavawa ove grupacije, s obzirom da je jedan
broj pripadnika pristupio RSS (ovo se posebno odnosi na jedan broj
ekstremnih pripadnika S^P). Zbog velikog odliva ~lanova, wihova aktivnost je i poja~ana u ovom periodu na pridobijawu i aktivirawu novih ~lanova.
3. Aktuelno stawe paravojnog organizovawa i ilegalnog naoruàvawa pripadnika SRS.
Nakon zvani~nog utapawa S^P u okviru SRS, delatnost ove grupacije je prakti~no i daqe nastavqena i ni{ta bitno nije mewano.
Ranije formirani ratni {tabovi u Ni{u, Pirotu, Beloj Palanci,
@itora|i, Gwilanu, Trgovi{tu, Kwaèvcu, sa odre|enim vojnim
488
ustrojstvom (komandant RM, oficir za vezu, oficir za bezbednost,

oficir za pozadinu) sa odgovaraju}im ~etni~kim ~inovima, nastavili su sa svojim aktivnostima. Ratni {tabovi su obilaèni od
strane ~elnika S^P, i preko wih je uglavnom vr{eno slawe dobrovoqaca na ratom zahva}ena podru~ja u Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu. U posledwe vreme slawe dobrovoqaca na ratom
zahva}ena podru~ja je zastalo iz razloga {to je stav Vaki} Branislava, da se najboqi qudi iz S^P (koji su i pro{li vojnu obuku na
rati{tima) sa~uvaju zbog eventualne krizne situacije i mogu}eg
gra|anskog rata u Republici Srbiji. Jedan od strate{kih zadataka
S^P je bio i stvarawe baza za slu~aj eventualne krizne situacije u
zemqi. Opredelili su se za manastire koji su sme{teni u grani~nim
podru~jima (Prohor P~iwski, Pantalejmon i Poganovo). Prema
planu, u ove manastire bi sklawali svoje porodice u kriznim situacijama, a sluìli bi im i kao baze za daqe delovawe. Zbog tog su u
navedenim manastirima organizovano provodili po vi{e dana, radi
upoznavawa terena i odre|enih ve`bovnih aktivnosti.
Postoji tendencija formirawa elitnih ~etni~kih jedinica na
podru~ju Ni{a, @itora|e i Zaje~ara.
Dosada{wa saznawa, kojima raspolaè Centar, ukazuju da je naoruàwe sa kojim raspolaù pripadnici S^P i drugi, uglavnom doneto sa rati{ta u ranijem periodu. Procena je pojedinih pripadnika S^P je da jo{ uvek ne raspolaù sa dovoqno oru`ja te u tom smislu i planiraju aktivnosti na daqem ilegalnom naoruàvawu. Odre|ena operativna saznawa ukazuju da ova grupacija raspolaè sa mawom koli~inom automatskog oru`ja, eksplozivnih naprava i odgovaraju}om municijom.
4. Me|usobna povezanost na teritoriji SRJ i sprega sa ekstremistima iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine.
Me|usobna povezanost ekstremista SRS, a posebno S^P, je svakodnevna. Ostvaruju kontakte i dogovaraju aktivnost na ~itavoj teritoriji Republike Srbije (Prijepoqe, â~ak, Loznica, Qubovija,
Temerin, Kru{evac, Smederevo, Zaje~ar, Kwaèvac, Bujanovac,
Vrawe, Trgovi{te, Gwilane). Ostvaruju veze i sa svojim istomi{qenicima u Republici Crna Gora (Pqevqa i Bar). U ranijem periodu u koordinaciji sa ekstremistima iz navedenih gradova, slali
su dobrovoqce na ratom zahva}ena podru~ja, dok se sada{we aktivnosti svode na organizovawe mitinga.
S obzirom da su u vi{e navrata boravili na rati{tima u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, upoznali su jedan broj
tamo{wih ekstremnih pripadnika S^P sa kojima i danas odràva489
ju kontakte ~elni ekstremisti sa na{eg podru~ja. êsti su kontakti

sa ekstremistima sa Hercegova~kog podru~ja (Radoslav Ke{eq i Ke{eq Marinko U~a) kao i sa ~etni~kim vojvodom iz Bijeqine i ekstremnim pripadnicima S^P sa Pala, odnosno Romanije. Do sada su
utvr|ene kurirske veze Vaki}a prema ovim licima (Luki} Nenad i
Sikire{ Neboj{a) koje imaju status izbeglica u Republici Srbiji.
Ove veze se redovno odràvaju, prenose se uzajamne poruke i prati se
situacija kako u Republici Srbiji tako i u Republici Srpskoj, odnosno Republici Srpskoj Krajini, radi objektivnog informisawa, koje im je onemogu}eno zbog navodno tendencioznog i neistinitog prezentirawa u sredstvima javnog informisawa. Vaki}, tako|e,
kontaktira i oficire u Republici Srpskoj pod ~ijom komandom je
ratovao.
êlni ekstremisti SRS ostvaruju i kontakte sa ~elnicima Srpskog pokreta otpora sa KIM-a u ciqu uzajamne podr{ke. Spremni su
da podrè Srpski pokret otpora sa KIM-a, koji potencira ugroènost srpskog ìvqa od albanske populacije, i traè animirawe naroda u ciqu ispoqavawa {irih nezadovoqstava gra|ana (da se ponovo dogodi narod) sa izraènim pretenzijama za ru{ewe legalnih
organa vlasti.
Tako|e, u posledwih nekoliko meseci u vezi su sa ~elnicima i
ekstremistima SG iz Ni{a, u ciqu dobijawa podr{ke sa svoje ekstremne aktivnosti. Stalno je prisutna ~iwenica podr{ke jednog
broja ekstremnih pripadnika SPC za ovakve ekstremne aktivnosti.
MDCXXVI
MUP Srbije
RSDB V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD1
Broj snimaka: 6
Republika Srbija
Centar resora dràvne bezbednosti
Kragujevac
490
Br. 533
7. 4. 1995. godine
Veza: va{ akt br. 17300 od 18. 3. 1995. godine
Dostavqamo vam prilog za izradu teme Aktivnost ekstremista
iz SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe.
Na~elnik Centra
(ne~itko ime)
CRDB Kragujevac
6. 4. 1995. godine
Predmet: Prilog za izradu teme Aktivnost ekstremista iz
Srpske radikalne stranke sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe
1. Osnovni oblici i ciqevi sada{weg delovawa ekstremista
SRS na podru~ju Centra sa ocenom stepena wihove realne dru{tvene opasnosti:
Na podru~ju ovog centra delovawe ekstremista navedene stranke prisutno je prvenstveno u propagandnoj aktivnosti istih, koji aktuelnu vlast poku{avaju da diskredituju na pitawu odnosa prema Srbima u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Jedna struja u okviru SRS, do kraja odana lideru stranke, sledi ga i podràva
u vulgarnom napadu na predsednika Republike, nazivaju}i ga izdajnikom srpskih nacionalnih interesa i za{titnikom krupnih kriminalaca iz vrha dràve. Javni nastup lidera Srpske radikalne
stranke i wegovih saradnika u Kragujevcu, 23. 2. 1995. godine, o~it su
primer ovakvog delovawa. Pri ovakvom odnosu snaga i u neizmewenom socijalnom stawu gra|ana ne predstavqaju ve}u dru{tvenu opasnost.
2. Glavni nosioci ekstremisti~ke delatnosti i brojnost wihovih sledbenika:
Jak podstrek ekstremistima ovog podru~ja je delovawe Tomislava Nikoli}a koji, za sada, ~vrsto stoji uz lidera stranke i kako-tako drì na okupu i jedinstvene (prividno) pripadnike ove stranke
kao i ekstremiste iz redova iste. Ipak, glavni nosioci ekstremisti~ke delatnosti iz redova ove stranke na podru~ju na{eg centra su
Slobodan Miqkovi} iz Kragujevca i Sini{a Maksimovi} iz Aran|elovca. Ekstremista, koji slede ove vo|e, na podru~ju ovog centra
491
ima oko 30. Sva ta lica su uglavnom boravila na rati{tima kao pripadnici dobrovoqa~kih jedinica i sada se stavqaju na raspolagawe
stranci za razna obezbe|ewa i sli~no. U Kragujevcu i Aran|elovcu
ima po desetak ovih lica, a u drugim gradovima su to pojedinci.
3. Aktuelno stawe paravojnog organizovawa i ilegalnog naoruàwa pripadnika Srpske radikalne stranke
Paravojno-dobrovoqa~ke jedinice, sastavqene od pripadnika
Srpske radikalne stranke, postojale su u ranijem periodu u Kragujevcu i Aran|elovcu. Iz drugih gradskih centara pojedina~no se
prikqu~ivalo ovim jedinicama po nekoliko lica. Ove jedinice su
po povratku sa rati{ta prestale da postoje. Prou~avaju}i sastav
istih, do{li smo do podataka koji ukazuju da ve}ina pripadnika ovih
jedinica nisu ekstremisti niti bi se odazvali pozivu na izazivawe
konflikta u zemqi, odnosno protivustavnom i nasilnom ru{ewu
pravnog poretka. Dobar deo ovih lica vi{e ne pruà podr{ku svom
lideru u ekstremisti~kim nastupima U Kragujevcu postoji jezgro
ekstremista od desetak lica koja su u ~estom me|usobnom kontaktu,
sklonih avanturizmu i zagovarawu ponovnog okupqawa u oruànu jedinicu koja bi se vratila tradiciji ~etni{tva u okviru ranije grupacije S^P. Ova grupa ima, ipak, rezerve prema lideru stranke zbog
raspu{tawa S^P 16. 4. 1994. godine. Grupu ~ine: Slobodan Miqkovi} (OO ovog Centra po ekstremizmu), Dragan Mi}i}, Predrag
Stankovi}, Zoran Lazovi}, Tomislav Dimitrijevi}, Predrag Raketi}, Goran Simovi}, @ivorad Avramovi}, @ivorad \or|evi}, Sa{a Novakovi}, Jovan Rihterovi} i Zoran Obradovi}. Sva ova lica
boravila su na rati{tu jednom ili vi{e puta, uglavnom donosila
pojedine komade vatrenog oru`ja, municije i bombi. Deo donetog
oru`ja sa rati{ta je oduzet, a verujemo da neki od wih ilegalno poseduju pojedina~no oru`je i sada.
U Aran|elovcu postoji grupa lica koju predvodi Sini{a Maksimovi} (osu|en na 8 meseci zatvora po krivi~noj prijavi ovog centra 1986. godine, zbog pripadawa ilegalnoj teroristi~koj organizaciji Crna ruka). Uz ovo lice, ni{ta mawe ekstremni, su i Dejan
Luki} i Milivoje âmpar. Raspolaèmo, za sada neproverenim, podacima da ova lica poseduju ilegalno oru`je doneto sa rati{ta i da
su sa{ila maskirne uniforme sa oznakama pripadnosti ~etni~koj
jedinici Srpske radikalne stanke. Uz wih, ima u Aran|elovcu jo{
oko 10 lica ekstremne orijentacije.
4. Me|usobna povezanost na teritoriji SRJ i sprega sa ekstremistima iz RS i RSK
492
Ekstremisti SRS iz Kragujevca, Aran|elovca i Rekovca su me|usobno u vezi i kontaktiraju prilikom strana~kih akcija i manifestacija. Povezani su blisko i sa ekstremistima iz â~ka (Stijovi} i dr). O vezama navedenih lica sa ekstremistima iz RS i RSK
nemamo informacija. Postoje odre|ene veze, koje su, po na{im procenama, li~ne, nastale iz vremena boravka lica na rati{tu.
5. Mere i radwe RDB preduzete u proteklom periodu (1994. i
1995. god.) na suzbijawu navedene ekstremisti~ke delatnosti
Centar u ovom periodu vodi OO za Slobodana Miqkovi}a i
kroz wu sagledava i delatnost ostalih ekstremista iz Kragujevca.
Na obradi i iz ove strukture angaòvane su u ovom periodu dve op.
veze Fo~a i Tihi. Povremeno i planirano kontaktiran je i
Miqkovi} u ciqu pasivizacije istog. Prema Miqkovi}u je na na{
zahtev izvr{eno pretresawe strana i drugih prostorija od strane
SUP-a Kragujevac i od istoga oduzeto oru`je (vojni~ka snajperska
pu{ka, jedan revolver, municija i vojna oprema) i jedan kamion tegqa~. SUP-u Kragujevac tako|e su ustupqeni podaci kao pomo} u dokazivawu krivi~nog dela ubistva koje je isti po~inio 1994. godine.
Pored Miqkovi}a, obavqeni su povremeni razgovori sa ekstremistima iz ove grupacije: Sa{a ]ulibrk, Dragan Mi}i}, Milivoje
Zlatanovi} i Predrag Raketi}. Na{i razgovori su uticali na delimi~nu ili potpunu pasivizaciju nabrojanih lica (]ulibrk je potpuno pridobijen i deluje u pravcu interesa Resora). U svakom slu~aju,
stvorena je mogu}nost kontinuiranog kontaktirawa istih, pribavqawa informacija o wihovim namerama, akcijama i uticaju na aktivnost istih. O ekstremnosti ove grupe lica, podatke Resoru pruàju, u povremenim kontaktima, Radoslav Nikoli} i Dobrosav Topalovi}, za koje smo ranije vodili operativne obrade po ekstremizmu.
U ovim kontaktima uticali smo da se dve automatske pu{ke donete
sa rati{ta od strane ovih lica vrate na rati{te i da se 5-6 komada
pojedina~nog oru`ja preda SUP-u Kragujevac bez pokretawa krivi~ne odgovornosti.
U Aran|elovcu smo u ovom periodu sagledavali delatnost grupe
kroz izdvojen slu~aj za Dejana Luki}a. Ulaèmo napore da angaùjemo za saradwu sa Resorom lice, pripadnika ove grupacije sa kojim
smo ve} u kontaktu. S obzirom da operativni podaci ukazuju da ova
grupa u Aran|elovcu poseduje ilegalno oru`je i uniforme, preduze}e se opse`ne mere na op. izu~avawu lica pa }e se u tom smislu dati
predlog za zavo|ewe OO prema Sini{i Maksimovi}u, glavnom nosiocu ekstremne delatnosti.
493
6. Procena daqeg pravca delovawa ekstremista SRS

Na osnovu ukupnih saznawa prikupqenih o ovoj grupaciji i iskustava u radu po ovoj problematici, procewujemo da }e aktivnost
ekstremista iz SRS u narednom periodu zavisiti od smirivawa ili
podizawa unutra{wih politi~kih tenzija u me|ustrana~kim sukobima na politi~koj sceni Srbije i daqem razvoju doga|aja u RSK i
RS i wihovim odnosima sa aktuelnim vlastima u Srbiji i SRJ. Ukoliko opstanak Srba u RS i RSK bude doveden u pitawe, o~ekujemo
ponovni odlazak ovih grupa na rati{te. Na podru~ju Centra, ve}ina lica iz ove grupacije je sklona kriminogenom pona{awu, ekstremnom i ekscesnom eksponirawu i predstavqaju izvesnu dru{tvenu opasnost. Procewujemo da je ekstremnost istih, inspirisana
krajwe desnim politi~kim opredeqewima i nastupima strana~kih
lidera, i izraz wihovih li~nih osobina i psiholo{kih promena koje su posledica boravka na rati{tu. Prema na{im saznawima, nisu
mnogo vezani za Srpsku radikalnu stranku, ~esto su nezadovoqni
istom i odnosom prema wima, uglavnom pripadnicima ranije S^P.
U mirnom razvoju doga|aja delatnost ovih lica odvija}e se, po
na{oj proceni, u okvirima obeleàvawa godi{wice okupqawem u
Kragujevcu-Gro{nica 7. jula (obeleàvawe prvog logorovawa S^Pa), 13. maja na Ravnoj gori, i sli~no. Okupqawa }e verovatno biti sa
~etni~kim scenarijom, uniforme, zastave i sli~no.
Kucano u 3 primerka
1 h CRDB Kragujevac
Analiti~ar,
Milovan Jovanovi}
MDCXXVII
MUP Srbije
RSDB V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD1
Broj snimaka: 6
Republika Srbija
494

Leskovac
Br. 446
7. 4. 1995. godine
U prilogu akta dostavqamo vam aktivnost ekstremista iz SRS
sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe.
Na~elnik Centra DB
Stojmenovi} Stanimir
CRDB Leskovac
5. 4. 1995. godine

Osnovni ciq sada{weg delovawa ekstremista SRS na podru~ju
Centra je ru{ewe aktuelne vlasti i predsednika RS i uvo|ewe demokratije, odnosno preuzimawe vlasti u svoje ruke. Kako Kosti}
Borivoje iz Leskovaca, na{ OO po srp. ekstr. i terorizmu, predsednik Okru`nog odbora SRS i savezni narodni poslanik, smatra da je
za ostvarewe ovog ciqa potrebno imati zdravo i sposobno ~lanstvo koje je, po wegovoj proceni, u ovom regionu zapao u totalnu letargiju i apatiju, to namerava da odlu~no raskrsti sa svim neaktivnim ~lanovima pa je poja~ao svoju aktivnost na animirawu ~lanstva, {to je naro~ito intenzivirao nakon izlaska Vojislava [e{eqa iz zatvora. Ina~e, Kosti} je zaduèn za rad op{tinskih odbora
na podru~ju Ju`nomoravskog regiona, u Prokupqu, Blacu, Kur{umliji i Gwilanu. On o~ekuje da, u skladu sa [e{eqevim najavama,
do|e do ra{~i{}avawa i u rukovodstvu stranke u Beogradu, kao i u
ve}ini gradova u Srbiji, {to bi sve bilo u kontekstu wihovih priprema za izbore koje oni najavquju i o~ekuju za kraj ove godine. Na
tom planu trenutno se pripremaju za stvarawe koalicije sa ostalim
opozicionim strankama kako bi izbore do~ekali spremni. Naime,
od centrale su dobili odobrewe da stupe u koaliciju sa DS i DSS, a
ujedini}e se na politi~kom planu i sa SPO, mada sa pripadnicima
istih nisu u dobrim odnosima, jer su spremni na svaku vrstu kompromisa u ciqu ru{ewa aktuelne vlasti. Osim toga, Kosti} je naro~ito aktivan na animirawu starih i pronalaèwu novih donatora radi obezbe|ivawa potrebnog novca za ostvarivawe wihovih ciqeva.
495
Pored Kosti}a, aktivnost na politi~kom planu ispoqava i

Mladenovi} Slavi{a iz Leskovca, predsednik Op{tinskog odbora
SRS Leskovac kao i mawa grupa od 3-4 aktivista koji rade pod uticajem pomenute dvojice. U Leskovcu postoji jo{ pedesetak ~lanova
koji povremeno dolaze na sastanke i pla}aju ~lanarinu, dok prema
wihovim strana~kim spiskovima wihovo ~lanstvo broji oko 200 qudi. Ovome treba dodati da na podru~ju Grdelice, SO Leskovac, postoji grupa od pedesetak pripadnika SRS od kojih su na propagandnom planu aktivna 4-5 lica. U ostalim mestima na na{em podru~ju
nema izraène aktivnosti ~lanova SRS, dok se u Vlasotincu predsednik Odbora SRS \eki} Dragan, na{ PO po srpskom ekstr. i ter.,
pod uticajem mera RDB u potpunosti pasivizirao i distancirao od
istomi{qenika u Leskovcu, {to je uticalo i na pasivizaciju ostalih ~lanova kojih ima oko 20. Broj pripadnika stranke varira i ne
moè se kona~no odrediti zbog ~estog i stalnog mewawa strana~ke
pripadnosti nekih ~lanova ali je evidentno da nije veliki {to se
potvrdilo kod akcije prikupqawa potpisa pristalica za razne peticije kada, i pored svih napora aktivista, nije prikupqeno vi{e od
stotinak potpisa, pa su morali da falsifikuju spiskove prepisivawem imena iz telefonskog imenika. Zbog malobrojnosti, slabe organizovanosti i neaktivnosti ~lanstva, preokupiranosti li~nim
problemima i me|usobnih sukoba za prevlast unutar stranke, ne
predstavqaju ve}u dru{tvenu opasnost. Me|utim, zbog svoje agresivnosti i ekstremnosti pojedinaca u odre|enom trenutku, posebno ako
do|e do socijalnih nemira zbog te{ke ekonomske situacije, {to i
o~ekuju, mogu da iskoriste nastalu situaciju u pravcu ostvarewa svojih ciqeva. U ovom periodu su se opredelili za sistem gandijevskog
pasivnog otpora stanovni{tva {to najavquju za predstoje}i miting opozicije kada }e ulicama Beograda defilovati veliki broj
qudi mirno i bez provokacija. Tako|e su se opredelili za aktivnosti na popularizaciji stranke, pove}awu brojnosti i animirawu
~lanstva, a deklarativno prihvataju politi~ki oblik borbe za
vlast uz kori{}ewe nezadovoqstva naroda i eventualnih gre{aka
ili neaùrnosti dràvnih organa. Rade}i na popularizaciji i {irewu uticaja SRS, Kosti} u dogovoru sa Mladenovi}em namerava da
se vi{e aktiviraju i u|u me|u radnike kako bi na najboqi na~in iskoristili wihovo nezadovoqstvo. Smatraju da je pogodna prilika za
to februarski {trajk radnika u DP Inkol, Leskovac, do koga je
do{lo zbog nere{enih finansijskih i kadrovskih problema, pa su
svoju povezanost sa pojedincima iz {trajka~kog odbora iskoristili
za pruàwe politi~ke podr{ke {trajka~ima i agitovawe u korist
496
svoje stranke me|u radnicima. O~ekuju da }e do sli~nih pojava do}i

i u ostalim leskova~kim preduze}ima i spremni su da i tamo uti~u
na doga|aje preko svojih qudi. Kosti} se direktno ume{ao i u doga|aje na podru~ju sela D. Brijawe, SO Leskovac, gde ve} duè vreme
postoji problem oko povra}aja zemqe seqacima, jer grupa lica pruà otpor sprovo|ewu odluka dràvnih organa. Po~etkom 1995. godine, najaktivniji predstavnici ove grupe Jovanovi} Stojan, dugogodi{wi ~lan SRS i Stankovi} Branislav, Stojkovi} Dobrivoje i Stojanovi} Jovan, ~lanovi SRS, stupaju u kontakt sa Kosti}em traè}i
od wega podr{ku da ovaj problem dignu na {to ve}i politi~ki nivo
uz obe}awe novih ~lanova stranke i bira~a sa ovog podru~ja, dok se
Kosti} zaloìo da im obezbedi pravnu pomo} i politi~ku potporu.
Ohrabrena ovakvom politi~kom podr{kom, ova lica postaju agresivna a problem poprima ozbiqne razmere sa politi~kom pozadinom, pa smo protiv navedene ~etvorice podneli dve krivi~ne prijave zbog ugroàvawa sigurnosti i samovla{}a.
U ranijem periodu ekstremisti su, uz kori{}ewe ilegalnih i
legalnih metoda, zagovarali i radili na ru{ewu postoje}e vlasti u
Srbiji koju krive za sve neda}e srpskog naroda. Organizovawe i naoruàvawe paravojnih formacija je bilo na nivou propagndne aktivnosti i ne raspolaèmo podacima da je takvih jedinica bilo na
ovom podru~ju. U toku 1994. godine, i naro~ito 1993. godine, jedan
broj ekstremista je dobrovoqno, organizovano odlazio na rati{ta
preko Ratnog {taba S^P Leskovac radi nabavke oru`ja i sticawa
materijalne koristi pa je, po povratku na ovaj teren, doneo sa sobom
odre|enu koli~inu oru`ja i municije radi prodaje ili ilegalnog
posedovawa. Ne{to ovog oru`ja i opreme smo samostalno ili u saradwi sa RJB oduzeli a prema izvr{iocima su preduzete zakonske
mere. Osim toga, februara 1994. godine, u Leskovcu su na kazne zatvora osu|eni akteri teroristi~kog napada na kamp izbeglica iz
BiH u V. Kopa{nici, SO Leskovac, a radi se o ekstremnim pripadnicima S^P, Mihajlovi} Draganu iz Leskovaca, Deni} Draganu iz
Bojnika, Mili} Ili}u iz Leskovca i Kr{ikapa Blaù iz Mojkovca
protiv kojih je na{ centar, novembra 1993. godine, podneo krivi~nu
prijavu. Kosti} se tom prilikom ogradio od postupka ovih lica ali
je naknadnim op. radom utvr|eno da je isti bio jedan od inicijatora
napada.
Opredeliv{i se za politi~ki oblik borbe za vlast, ~elnici
SRS na ovom terenu decidno izjavquju da stranka nema paravojnu organizaciju i da se ~ak vi{e ne bavi ni slawem dobrovoqaca na rati{ta. [to se ti~e me|usobne povezanosti ekstremista, raspolaèmo
497
podacima da su u ranijem periodu bili povezani sa istomi{qenicima u Beogradu, Ni{u i Zaje~aru, dok u posledwe vreme odràvaju
kontakte samo sa centralom u Beogradu.
Na osnovu iznetog, moè se proceniti da }e pripadnici SRS nastaviti borbu za vlast prvenstveno politi~kim sredstvima uz kori{}ewe pa i izazivawe eventualnog nezadovoqstva naroda. U tom
pravcu radi}e na pove}awu rejtinga stranke me|u stanovni{tvom
traè}i mogu}eg saveznika za ru{ewe aktuelne vlasti me|u ostalim opozicionim strankama i na taj na~in }e se pripremati za budu}e izbore. Mada tvrde da nema organizovanog formirawa i naoruàvawa paravojnih jedinica, pojedinci }e nastaviti da se individualnim poku{ajima, kupovinom ili dono{ewem sa rati{ta, ilegalno snabdevaju oru`jem potrebnim za odre|eni momenat.
Kucano u 2 primerka
Dostavqeno:
1 h MUP RS RSDB V uprava
1 h Centru
Analiti~ar,
A. Spasi}
MDCXXVIII
II uprava RDB
Dràvna tajna
Beograd, 10. 4. 1995, vreme 14,40
Broj strana: 4
Informacija
Dana 10. 4. 1995. godine, u 10,30, razgovaraju Jovanka Je{i} iz Beograda i Sula (Boì}) iz kabineta Fikreta Abdi}a.
Sula kaè da je kontaktirao sa Raki}em u vezi kamiona koji su
pre{li na teritoriju Bosanske Ra~e i dodaje da je neko (kaè ime
ali se ne razume, moè biti Asim) ve} obavestio o dolasku kamiona
ali na pogre{an telefon, na telefon koji nije dozvoqen, pa s tim
u vezi traì kooperativnost izme|u te osobe i Jovanke, jer se ovako
ne sme raditi. Navodno, Asim je uzeo jedan privatni telefon koji se
ne sme zvati i javio da su kamioni pre{li u Bosansku Ra~u.
498
Jovanka se ~udi za{to je Asim (?) to javqao, jer je bio obave{ten

da je Jovanka ve} javila Suli. Sula traì broj telefona Brace Kertesa i Jovanka diktira 695-025, to je wegov li~ni telefon, a broj
telefona Brane Kneì}a (Kneèvi}) upravnika carinarnice je
695-287.
Jovanka se jutros sa Kertesom i Kneì}em ~ula i oni su je obavestili da oko tih kamiona ima jo{ problema, da to mora jo{ sa~ekati. Ina~e, u kamionima su pra{ak, pivo, vo}e... Jovanku sve ovo
nervira i misli da sve i najvi{e zavisi od @ike Raki}a, jer pivo
stoji na Srpskoj Ra~i a {e}er i vo}e je na bosanskoj Ra~i. Jovanka
daqe kaè da su kamione zaustavili i carina i policija.
Suli ni{ta nije jasno, za{to se zaustavqaju i zadràvaju kamioni koji imaju sve oznake da su u tranzitu, kao i to ko je krajwi korisnik. ûdi se ovakvom ishodu jer, kako sam kaè, Kertes je obe}ao
sve. Sula traì od Jovanke da opet nazove Kertesa i da mu prenese
da je Sula zvao i traìo da se angaùje u vezi kamiona onako kako je
obe}ao i da nazove Asima (ili Akima) da nikada vi{e ne okrene
onaj broj.
U 10,39, Sula se javqa Kneèvi}u u Beograd i pita kako da kontaktira sa (? ne ~uje se ime) a Kneèvi} daje broj telefona u Kninu
050-60-161 govore}i da je to wegov direktni telefon.
U 10,43, razgovaraju Dragan i Jadranka (mislimo da je Be~ u pitawu). Dragan traì Dinu zbog nekih otpremnica ali je ova u Beogradu i vra}a se za par dana. Zatim, Dragan pita da li je i Braco Kertes u Beogradu. Jadranka ga obave{tava da jeste i da tamo moè na}i
i Dinu. Dragan }e pozvati Beograd.
U 10,44, Dragan zove Bracu, sagovornica ga obave{tava da nije tu,
zvali su ga i iz firme {to o~ito zna~i da nije ni tamo i dodaje da je
sa Dinom oti{ao najverovatnije u grad.
U 10,48, Sula traì Bracu u kancelariji, ovaj nije tu i Sula kaè da ga treba obavestiti da se hitno moraju ~uti.
U 10,58 kona~no razgovaraju Sula i Braco.
Braco je neraspoloèn i nikakav, kako sam kaè, od jutros poku{ava sa onim stupiti u kontakt ali ne uspeva da uspostavi vezu
jer je ovaj stalno zauzet ili nema vremena, ~ak se ni sekretarica
ne javqa nego neki mu{karac.
Sad Sula obja{wava gde je zastalo sa prolaskom kamiona, da
tranzit ne dozvoqavaju oni Bracini, Braca se ~udi za{to ne daju
i kaè koji moji, u p... materinu.
Braca pita Sulu je li zvao gore u {umu, Sula je zvao Raki}a koji
je rekao da }e danas re{iti ali Sula nema mnogo poverewa dok ne vidi.
499
Braco se pla{i da roba ne propadne, pita jesu li qudi koji su zaustavili kamione telad i konstatuje da su stvarno {umari i da se
uvek na|e neko m... koje zadràva.
Sula }e sada zvati ~oveka koga Kertes juri celo jutro, prene}e Bracinu poruku da ga je traìo, da je ostavio ~ak i poruku da mu
se ~ovek javi pejyerom ali ni{ta od toga. Misli da je ~ovek verovatno zauzet poslovima ali bi morao da odvoji par minuta vremena da kaè kako daqe, da da kakve upute.
Sula }e daqe gawati ~oveka i kaè da su kamioni od petka na
bosanskoj strani, ~ekaju, iako je sa Kozi}em dogovoreno da se kao
tranzitna roba propuste.
U 11,22, razgovaraju gospodin Mikuli} i Sula.
Mikuli} je dao nare|ewe da se utovari plin i da ide na Dvor pa
kada se bude pre{lo dole, jo{ nije zavr{eno, bi}e usmereno prema
Kladu{i, a danas se re{ava problem cigareta koje }e i}i preko Gavrilovi}a. Mikeli} je upoznat da kamioni ~ekaju na bosanskoj strani, a Sula kaè da }e Fikret direktno kontaktirati sa Kertesom, a
da je on li~no kontaktirao Raki}a tim povodom.
Sula ima problema sa gorivom pa pita moè li se posuditi za setvu bar 10 tona.
Mikeli} misli da ne moè ni{ta da se uradi dok ne ode do Dvora, jer se jo{ uvek nalazi na prelazu, nije jo{ stigao do Dvora.
û}e se opet kasnije.
Dana 10. 4. 1995. godine, u 8,51, razgovarali su Rasim Deli} i
Atif Dudakovi}.
Dudakovi} se jo{ uvek lo{e ose}a zbog udesa koji je imao, danas
nema nikakvih posebnih dejstava osim sporadi~nih. Ostaje problem
transporta rawenika koji je Deli}u ve} poznat. Deli} }e poku{ati
da problem re{i sa Irfanom (Qubqanki}em verovatno) ali nije
zadovoqan saradwom.
U vezi sino}weg razgovora, Deli} je aktuelizirao maksimalno
sve ono o ~emu su pri~ali i kaè da moè da obezbedi 800 jednog i
800 drugog sa ~im je Dudakovi} jako zadovoqan, jer to bi mu taman odgovaralo da opremi...
Dudakovi} sada saop{tava svoju procenu situacije, govore}i da
Abdi} pritiska ali da on li~no nije zabrinut jer }e prona}i metod
da ga neutrali{e, a vide}e {ta Srbi iz SAO Krajine pripremaju. U
jednom trenutku Dudakovi} je, ti{e nego obi~no, konstatovao da je
dosta sloèna situacija.
Dana 10. 4. 1995. godine, u 10,55, Kemal Mufti} daje intervju Radiju 101 u Zagrebu, a povod je poseta grupe Srba iz Beograda Sarajevu.
500
Kemal obja{wava da nije novina da je veliki broj srpskih intelektualaca, uglednih qudi u Sarajevu okupqen u Srpsko gra|ansko
ve}e, jednu nevladinu organizaciju. To su qudi koji BiH smatraju
svojom zemqom, domovinom, tu ìve, tu su ve}inom ro|eni. Karayi},
u stvari, vlada sa brojem Srba mawim od polovine ukupnog broja Srba u BiH. Narod je shvatio da jedna partija ne moè predstavqati
ceo jedan narod pa makar to bila i Karayi}eva bratija. Gosti u poseti Sarajevu, ~ini se da imaju jako jasne stavove u tom pogledu i iza
wih ne stoji ~itava vojna ma{inerija kao iza Karayi}a.
Kemal najavquje odlazak grupe Srba iz srpskog gra|anskog ve}a
u Ameriku gde bi trebalo da kaù pravu istinu o ~emu se radi u BiH
i koji bi trebalo da razbiju ono {to pi{u mediji u svetu o podeqenosti tri naroda i sli~no. Od stava zapadnih zemaqa i Rusije zavisi razvoj situacije.
Novinarku zanima da li od wihovog stava zavisi i prijem Srba,
kao konstitutivnog naroda, u sastav federacije. Kemal odgovara da
takav zahtev od strane Srba postoji i da treba da pro|e odre|enu
proceduru, odre|eni politi~ki proces koji zavre|uje pa`wu, a zadwi koji odlu~uje o tome je parlament BiH. Tako|e, konstatuje da Federacija muslimana i Hrvata nije betonirana federacija.
Novinarka pita Kemala da li se zna da kontaktna skupina dolazi za par dana u Sarajevo, jer, kao {to je poznato, Amerika je pritisnula Srbiju da prizna BiH {to pre zbog eventualnog izbijawa jo{
è{}ih sukoba. Taj proces sa Hrvatskom je malo zastao, konstatuje ona.
Kemal kaè da je obave{ten o dolasku Kontakt grupe u Sarajevo, s tim {to prvo idu u Beograd. Pritisak na Srbiju je dosta jak
{to je sasvim logi~no jer ~itav svet misli da je to jedini put ka miru. Plan kontaktne skupine muslimanska strana je dosta te{ko prihvatila ali je to uradila u ciqu mira. Sam Slobodan Milo{evi},
kaè Kemal, je zapo~eo jednu radwu sa Karayi}em, Mladi}em i Marti}em, ali je propustio da uradi zapo~eto do kraja, prema tome Milo{evi} mora misliti na interese zemqe Srbije, pritisnute sankcijama, pritisnute nezadovoqstvom svetske zajednice zbog nepopustqivosti Slobodana Milo{evi}a. Mufti}u se ~ini da Slobodan
Milo{evi} nema drugog izbora, ili da prizna BiH, odnosno plan
Kontakt grupe ili da odstupi {to se ~ini mawe verovatnim, jer nije ~ovek koji bi prepustio vlast.
Intervju se zavr{ava a Kemal dodaje da se nastavqa grantirawe
Sarajeva, ju~e je bilo nekoliko mrtvih i rawenih, zlo~ini nad civilima se nastavqaju i vrlo je te{ko govoriti o jednom delu rati{ta.
Velika mogu}nost od odmazde nad civilima postoji.
501
Dana 10. 4. 1995. godine u, 12.00, razgovaraju Tatjana Quji} Mijatovi} iz Be~a i Alija Izetbegovi}.
Tatjana je krenula avionom u Sarajevo na Skup{tinu ali su avion ga|ali pa je morao da se vrati, a pre toga zbog java{luka u Ambasadi u Be~u morala je da odloì put ali o tome ne moè telefonom.
Tatjana je bila u Gorwem Vakufu, obavila je dosta kontakata,
imala je neprijatnosti od jednog HDZ-ovaca i pri~a}e o tome Aliji
u li~nom kontaktu.
Tatjanu je zvala g-|a Soni Hant kojoj je prenela ono {to je Alija poru~io, i ona moli ne{to u vezi ambasadora BiH u Americi, Alkalaja jer ima intervenciju ~ak i Vizentala da se Alkalaj ne smeni
sa du`nosti. Tatjana kaè da joj je prene{eno da oni u Americi smatraju da ga ne bi trebalo pomerati. Tatjanu zbog toga svaki dan zovu,
uàsna je urgencija da se Alkalaj ne smeni.
Alija kaè da je nevoqa u tome {to su Hrvati navalili na to mesto i ve} se dugo odugovla~i taj problem. Alija je objasnio Alkalaju situaciju, on shvata i bi}e postavqen za glavnog ambasadora za Ju`nu Ameriku, najverovatnije Brazil.
Alija moli Tatjanu da situaciju objasni g-|i Hant i kaè joj da
bi Hrvati jedva do~ekali da muslimani ne povuku Alkalaja da bi sve
druge probleme ostavili po strani.
Tatjana iznosi svoje vi|ewe o situaciji a to je da ovi (Amerikanci) uop{te nisu za to da ~ovek koji je planiran do|e (Hrvat).
Alija pretpostavqa da nisu za wega.
Kraj informacije
MDCXXIX
Centar za mikrofilm
Fond PD1
Broj snimaka: 6
Republika Srbija
Vrawe
Br. 538
502
10. 4. 1995.
Resoru dràvne bezbednosti V upravi Beograd
U prilogu akta dostavqam Presek saznawa o aktivnosti ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe, na podru~ju CRDB Vrawe.
Zamenik na~elnika Centra,
Zoran Sto{i}
Centar RDB Vrawe
Srpski ekstremizam i terorizam
10. 4. 1995. godine
Aktivnost ekstremista iz SRS

sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe
i naoruàvawe na podru~ju CRDB Vrawe
Neprijateqska aktivnost sa pozicija srpskog ekstremizma i terorizma na podru~ju CRDB Vrawe, ispoqava se kroz aktivnost ekstremnih pojedinaca i grupa i wihove verbalne napade na zvani~ne i
legalne organe vlasti i zagovarawe i pozivawe na nasilnu promenu
sistema. Svoju aktivnost na tom planu najvi{e iskazuju ekstremisti
iz okvira SRS, u prvom redu Stojmenovi} Jovica, poslanik SRS iz
Bujanovca, Mladenovi} Zlatko, predsednik MO SRS u Vladi~inom
Hanu, Popovi} Miodrag, komandant ~etni~kog odreda u Trgovi{tu,
svi PO po SET-u kod ovog centra, kao i Kmetovi} Traj~e, iz Skopske Crne Gore, koji boravi na podru~ju Centra i za koga ovaj centar
vodi pomo}ni dosije po SET-u. Kao glavni organizator, koordinator i usmeriva~ aktivnosti ovih i drugih ekstremista je Branislav
Vaki}, poslanik SRS iz Ni{a i Jovica Stojmenovi}, koji se javqa
kao produèna ruka Vaki}a.
Poja~ana i organizovanija aktivnost ekstremista iz redova
SRS po~iwe jula meseca 1993. godine, kojom prilikom je u selu Kozji Dol, op{tina Trgovi{te, odràn parastos pripadnicima S^P
poginulim za vreme Drugog svetskog rata. Ovom skupu je prisustvovalo oko 40 ~lanova a gosti su bili Stojmenovi} i Vaki}, koji je u
svom govoru dao instrukcije za omasovqavawe ~lanstva i prikupqawe sredstava za izgradwu spomen obele`ja poginulim ~etnicima
ovog kraja, kao i daqim aktivnostima S^P. Nakon ovog doga|aja, dana 19. 8. 1993. godine, na verski praznik Preobraèwe, u navede503
nom selu u prisustvu oko 50 gra|ana, me|u kojima su bili Vaki} i

Stojmenovi}, kao i dva savezna i tri republi~ka poslanika SRS sa
juga Srbije i Kosova, postavqen je nadgrobni spomenik na grob Petru{a Stefanovi}a, ~etni~kog komandanta za vreme Drugog svetskog rata. Na ovom skupu formirana je paravojna formacija êtni~ki odred p~iwskog kraja sa oko 40 ~lanova. Za komandanta odreda
progla{en je Miodrag Popovi} iz sela Kozji Dol. Tom prilikom,
Popovi}a je u ~in ~etni~kog poru~nika unapredio Vaki}, koji je na
ovom skupu odrào govor i istakao da je ciq formirawa odreda navodno za{tita srpskog stanovni{tva u BJRM, a odred bi u~estvovao
i u eventualnim sukobima na Kosovu. Me|utim, osim formalnog pravqewa spiska ~etni~kog odreda, druge aktivnosti u tom pravcu nisu
evidentirane. Nakon toga, grupa ekstremista iz redova SRS u selu
[iroka Planina, op{tina Trgovi{te, suprotstavila se locirawu
karaule VJ u ovom selu i kasnije ometala aktivnosti ove karaule, na
{ta je reagovano i spre~ene su daqe ovakve aktivnosti ekstremista.
Ne po{tuju}i rezultate izbora, ekstremisti ove stranke, uz
primenu pritisaka i pretwi, u jednom trenutku uspeli su da osvoje
lokalnu vlast u op{tini Trgovi{te ali samo za kratko vreme. Jedan
od glavnih nosilaca ove aktivnosti na podru~ju op{tine Trgovi{te je Popovi} Miodrag, komandant ~etni~kog odreda, nad kojim je
zavedena PO. Radi se o ekstremisti koji je, kao dobrovoqac SRS,
bio na rati{tu u isto~noj Slavoniji i sa sobom doneo izvesnu koli~inu oru`ja i municije. Popovi} zagovara nasilnu promenu vlasti
u Republici Srbiji i u svojim istupima omalovaàva i preti pripadnicima VJ. Novembra meseca 1994. godine, do{lo je do fizi~kog
obra~una izme|u grupe ekstremista na ~elu sa Popovi}em i pripadnika VJ, nakon provokacije pripadnika VJ od strane ~lanova SRS,
kojima je, nakon toga, podneta prekr{ajna prijava od organa JB.
Na podru~ju op{tine Vladi~in Han tako|e je izraèna neprijateqska aktivnost srpskog ekstremizma i terorizma od strane ekstremista iz redova SRS. Svojim ekstremnim dràwem i pona{awem
posebno se isti~e Mladenovi} Zlatko, nad kojim ovaj Centar vodi
PO. U svojim istupima zagovara obarawe postoje}eg sistema nasilnim putem, fizi~ku likvidaciju, odnosno atentat na predsednika
Republike i druge visoke politi~ke rukovodioce zemqe, organizuje
rasturawe plakata kojima se {iri defetizam i nepoverewe prema
aktuelnoj vlasti, zalaè se za bojkot i minirawe ekonomskog programa, podràva ekstremiste svoje stranke i ekscese koje izazivaju,
504
prièqkuju}i izbijawe gra|anskog rata u Srbiji, kada vidi {ansu

za preuzimawe vlasti. Na ovoj platformi okupio je jedan broj ekstremista sa podru~ja Vladi~inog Hana i me|u wima zagovara stvarawe ogranka paravojne formacije S^P-a, koja bi se angaòvala za
obarawe postoje}e vlasti kada se za to ukaè prilika. U tom pravcu
planira materijalno opremawe, naoruàvawe i iznosi pojedine detaqe o planu wihove navodne aktivnosti u slu~aju izbijawa nemira
{irih razmera, kao {to je osvajawe policijskih stanica, likvidacija pojedinih li~nosti i dr. Tako|e, zagovara otvarawe Ju`nog
fronta, tj. osvajawe makedonske teritorije. Povezuje se sa svojim
istomi{qenicima iz Surdulice, Bujanovca i Trgovi{ta, me|u kojima posebnu pa`wu zasluùju wegovi kontakti i druèwe sa Stojmenovi} Jovicom, poslanikom SRS iz Bujanovca. Preko wega se uglavnom informi{e o planovima i aktivnostima svoje stranke, a i sam
~esto putuje u Beograd gde ostvaruje kontakte sa najuìm rukovodstvom SRS. Stojmenovi} Jovica, predsednik Okru`nog odbora SRS
sa sedi{tem u Bujanovcu, glavni je koordinator aktivnosti ekstremista iz redova SRS na ovom podru~ju. On zagovara ideju o ilegalnom organizovawu i naoruàvawu pripadnika stranke kao i formirawu tajnih spiskova ~lanova stranke na kojima bi bili pripadnici stranke iz redova MUP-a, VJ i rukovodioci dru{tvenih firmi.
Stojmenovi} se zalaè za izazivawe sukoba sa [iptarima na podru~ju Pre{eva, kao i izazivawe incidenata na granici sa BJRM, u
ciqu kori{}ewa situacije za nasilno preuzimawe vlasti u Srbiji.
Ova aktivnost iz redova SRS nailazi na podr{ku i blagonaklon
stav ekstremnijih pripadnika SPC na ovom podru~ju, u prvom redu
Pahomija, vladike vrawske eparhije, koji je do{ao iz biv{e BiH i
koji je aktivan u kontaktu sa Srbima u BJRM, gde podràva radikalnu struju i ekstremne pojedince, pripadnike S^P, kojima pruà
uto~i{te u manastiru Prohor P~iwski, kao {to je to bio slu~aj sa
Kmetovi} Traj~etom, iz Skopske Crne Gore. Wihova zajedni~ka aktivnost, odnosno organizovana saradwa izme|u ekstremista iz redova SRS i SPC do{la je do izraàja prilikom nasilnog zauzimawa
dela konaka manastira Prohor P~iwski kada je do{lo do uznemiravawa i osude wihovog postupka od strane gra|ana sa ovog podru~ja.
Povremenim dolascima na ove prostore Branislav Vaki} prati
i usmerava aktivnosti ekstremista iz okvira SRS. Vaki} naj~e{}e
boravi na prostoru manastira Prohor P~iwski i pokazuje interesovawe o bezbednosnoj situaciji na ovom prostoru i granici prema
505
BJRM, o ~emu ga redovno informi{u Stojmenovi}, Miodrag Popovi} i Kmetovi}. Vaki} je wima sugerisao da daqe aktivnosti treba
usmeriti na izazivawe provokacija [iptara koji se nalaze na podru~ju Pre{eva i da nailazi vreme skorog obra~una sa wima. Namera mu je izazivawe incidenata na podru~ju BJRM, odnosno napada na
stanice milicije i pripadnike ARM i sl. Isti~e da su rukovodioci SRS duè vreme u kontaktu se pojedinim visokim oficirima JA
od kojih dobijaju poverqive informacije i koji }e im pomo}i u svrgavawu vladaju}e stranke. Kona~an ciq ekstremista iz redova SRS
i wihovih istomi{qenika sa ovih prostora je osvajawe vlasti po
svaku cenu. Nakon hap{ewa Vojislava [e{eqa, Stojmenovi} je iz
Beograda doneo plakate sa [e{eqevim likom, na kojima se predsednik Republike osu|uje i optuùje da je izdao nacionalne interese.
Plakate su rasturali ekstremisti SRS na podru~ju Trgovi{ta, Bujanovca i Vladi~inog Hana. Ekstremisti iz redova SRS isti~u da }e
se u Republici Srpskoj ustoli~iti kraq koji }e, tako|e, biti zainteresovan da se postoje}a vlast u Srbiji sru{i i stvori jedinstvena
srpska dràva na ~elu sa kraqem i u tome }e radikalima u Srbiji
pomo}i radikali iz Republike Srpske, koji }e blagovremeno biti
preba~eni u Srbiju. Isti~u da }e deo novca koji su dobili iz inostranstva za potrebe rada stranke, usmeriti na finansirawe nezavisnih sindikata u ve}im preduze}ima, ~iji bi rukovodioci izveli
radnike na ulice i izazvali nemire i to, pre svega, u ve}im gradovima {to bi iskoristili za nasilno osvajawe vlasti. Me|utim, na
glavnom odboru stranke, 4. 2. 1995. godine, dogovoreno je da se za sada ne preduzimaju radikalne mere na planu nasilnog obarawa reìma kako je planirano, ve} }e se ostvarewe tog ciqa najpre poku{ati
politi~kim putem. Naime, wihov je zakqu~ak da }e najpre u Krajinama do}i do obarawa postoje}eg reìma na vanrednim izborima, a
nakon toga }e i opozicija u Srbiji traìti vanredne lokalne a potom i republi~ke izbore. Ukoliko do vanrednih izbora ne do|e, ekstremisti SRS }e se organizovati da na drugi na~in svrgnu postoje}i reìm, ukqu~uju}i tu i silu.
Rade}i na suprotstavqawu delovawu ekstremista iz redova SRS,
CRDB Vrawe je zaveo tri PO, tako|e vodi pomo}ni dosije nad Kmetovi}em, koji je, nakon incidenta u manastiru Prohor P~iwski i
intervencije organa JB, konspirativno priveden. Kmetovi}a je sudija za prekr{aje kaznio kaznom zatvora od 30 dana zbog neprijavqivawa mesta boravka kao stranog dràvqanina i 20 dana zbog reme}a506
wa javnog reda i mira, i izrekao mu meru proterivawa iz SRJ. Kmetovi}u je, od strane RDB, izvr{en pretres stana kojom prilikom je
prona|ena jedna bomba ka{ikara i 17 pi{toqskih metaka. Rad na
ovom slu~aju je u toku.
Iako ekstremisti iz redova SRS na podru~ju Centra nemaju veliki broj pristalica, oni mogu biti zna~ajan remetila~ki faktor
s obzirom na poloàj Centra, odnosno na aktivnost bugarskih i albanskih ekstremista, odnosno blizine dveju granica. U narednom periodu o~ekuje se daqa aktivnost ekstremista iz redova SRS. Ona }e
zavisiti od daqeg ishoda situacije, odnosno stava me|unarodne zajednice u re{avawu krize u biv{oj Jugoslaviji, od socijalnog i ekonomskog poloàja naj{ireg sloja stanovni{tva, kao i stepena aktivnosti nosilaca aktuelne vlasti na re{avawu goru}ih pitawa, i
o~ekuju se daqi poku{aji i akcije ekstremista za ostvarewe wihovih ciqeva.
Kucano u 2 primerka
Dostavqeno:
1 h Centru RDB Vrawe
Analiti~ar CRDB Vrawe,
Neboj{a Nedeqkovi}
MDCXXX
MUP Srbije
RSDB V uprava
Centar za mikrofilm
11. 4. 1995.
Fond PD1
Broj snimaka: 9
Republika Srbija
Uìce
Br. 546
507
10. 4. 1995.
Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije, Resor dràvne bezbednosti V uprava, Beograd
Veza: Va{ dopis SP. br. 17300 od 18. 3. 1995. godine
U prilogu dopisa dostavqamo vam prilog za izradu teme Aktivnost ekstremista iz SRS, sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe.
Prilog: 1.
Pisano u 2 primerka.
Dostavqeno:
1 h naslovu
1 h ovom CRDB
Jakov Soki}
Uìce
Strogo poverqivo
Sp. 546
Aktivnost ekstremista iz SRS,

sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe
i naoruàvawe
prilog za izradu analiti~ke teme
Uìce, 10. aprila 1995. godine
Programskom orijentacijom CRDB Uìce za 1994. i 1995. godinu, jedan od zadataka radnog angaòvawa bio je pra}ewe, sagledavawe
i presecawe ekstremisti~ke delatnosti sa pozicija muslimanskog,
srpskog, strana~kog i drugog ekstremizma, kao i ekstremizma iz redova verskih zajednica koje na ovom prostoru egzistiraju.
Iako je u protekloj godini, kao i u prvom tromese~ju ove godine,
prioritet u suprotstavqawu ekstremizmima dat delovawu muslimanskih ekstremista i secesionista na podru~ju op{tina Prijepoqe, Priboj i Nova Varo{ (pri ~emu je prikupqen i najve}i broj operativnih saznawa, a uz to preduzete i konkretne mere i radwe RDB
na presecawu ovog delovawa, pre svega na paravojnom organizovawu
i ilegalnom naoruàvawu), kao jednom od bezbednosno najaktuelnijih problema na podru~ju, operativno angaòvawe je bilo usmereno
i na kontinuirano pra}ewe i sagledavawe delatnosti ekstremista
508
iz srpske nacionalne, strana~ke i verske sredine. U tom smislu, posebno zna~ajni rezultati su ostvareni na planu pra}ewa i sagledavawa aktivnosti paravojne grupacije Beli orlovi na podru~ju
Priboja, pre svega na u~e{}u wenih pripadnika u organizovawu ilegalnih kanala za {verc oru`ja i municije, kao i na izuzimawu istog
od pripadnika ove grupacije i drugih ekstremista na {irem podru~ju Priboja. Pored toga, radwama i merama RDB u proteklom periodu otkrivena je i oduzeta izvesna koli~ina oru`ja i municije i druge opreme od lica srpske nacionalnosti sa {ireg podru~ja CRDB
Uìce Ivawica, Ariqe, Poèga, Bajina Ba{ta, koje je uglavnom
poreklom sa rati{ta u biv{oj BiH, gde su ova lica boravila kao
pripadnici JNA ili dobrovoqci. Bezbednosni zna~aj ovih radwi i
mera RDB ogleda se u ~iwenici da su navedena lica naj~e{}e iz sredina sa srpskom ekstremnom nacionalisti~kom obojeno{}u pod jo{
uvek jakim optere}ewem pro{losti (krajevi sa izraènim ~etni~kim pokretom DM u toku Drugog svetskog rata). Kao takva, iako politi~ki neorganizovana, ova lica su potencijalni pripadnici paravojnih organizacija koje bi ekstremisti iz opozicionih politi~kih stranaka u datom momentu formirali i upotrebili u borbi za
obarawe aktuelne vlasti, ili za izazivawe politi~ke nestabilnosti u zemqi.
Naporedo sa navedenim aktivnostima CRDB Uìce, kontinuirano je pra}eno i delovawe ekstremista iz drugih ekstremnih organizacija opozicione orijentacije, kao {to su Srpska garda (obe
frakcije) iz Poège, Srpski ~etni~ki pokret sa podru~ja Kosjeri}a, Poège i Ivawice, te pojedinih ekstremista iz redova drugih
opozicionih politi~kih stranaka (pre svega SPO i SRS). Prisutna operativna saznawa, iako malobrojna i neznatna, ukazuju da Srpska radikalna stranka na ovom podru~ju deluje, pre svega, kroz rad
okruènih, op{tinskih i mesnih odbora, uglavnom po instrukcijama Centrale, odnosno Glavnog odbora SRS u Beogradu, u sklopu wihove redovne politi~ke aktivnosti, ali i kroz pojedine povremene
akcije ekstremnog karaktera, kroz koje dolazi do izraàja i aktivnost pojedinih ekstremista.
Prema raspoloìvim operativnim saznawima, jedna od zna~ajnijih akcija ekstremista iz redova SRS tokom 1994. godine bila je
organizovawe prikupqawa potpisa gra|ana za peticiju kojom se zahtevalo osloba|awe dr Vojislava [e{eqa od daqeg izdràvawa kazne zatvora. Organizovawe potpisivawa peticije naloìo je predsednik Okru`nog odbora SRS Luka Mitrovi}, profesor iz Bajine
509
Ba{te, a po nalogu Centrale iz Beograda. Istovremeno, Okru`ni

odbor SRS Uìce sprovodio je pripreme za organizovan odlazak
svojih ~lanova i simpatizera na protestni miting u Beograd, koji je
trebalo da se odrì na U{}u u neprekidnom trajawu od 17. do 20. novembra 1994. godine.
Izraènije i aktivnije delovawe SRS registrovano je po~etkom i u prvom tromese~ju ove godine. U organizacionom pogledu, wihova aktivnost je usmerena na formirawe novih mesnih odbora, koji se teritorijalno poklapaju sa postoje}im mesnim zajednicama. Do
1995. godine, na podru~ju Uìca postojalo je pet mesnih odbora, a u
prvom tromese~ju ove godine formirana su jo{ dva MO (Kr~agovo i
Terazije).
Po~etkom 1995. godine, Op{tinski odbor SRS je uveo i reviziju ~lanskih karti, a prema operativnim podacima, imaju i strana~ki list koji se distribuira iz Beograda. Ra~unaju}i na mogu}nost
raspisivawa prevremenih parlamentarnih izbora, kao i izbora za
lokalnu samoupravu, koji bi bili rezultat pritiska svih udruènih
opozicionih snaga, angaòvawe ekstremista iz SRS u ovom periodu
naro~ito je usmereno na uspostavqawe kontakata i veza sa ostalim
parlamentarnim opozicionim strankama, u vezi dogovora za zajedni~ki nastup prema SPS-u i aktuelnoj vlasti u Skup{tini Republike Srbije, kao i van we (kao {to su protestni mitinzi). Tako je
na proslavi krsne slave Srpske radikalne stranke (Sv. Tri Jerarha,
12. 2. 1995.) u Kosjeri}u, kojoj su prisustvovali predstavnici op{tinskih odbora SPO, DS, DSS i êtni~kog ravnogorskog udruèwa za Kosjeri}, izme|u ostalog, postignut dogovor predstavnika
svih pomenutih stranaka i organizacija da wihovi op{tinski odbori za Kosjeri} u potpunosti podrè eventualni dogovor sporazum
svih opozicionih stranaka u Beogradu oko organizovawa protestnih skupova u Beogradu, te da oni sa svoje strane organizuju {to masovniji odlazak svojih ~lanova i pristalica na iste. Istovremeno,
na predlog Rogi} Bo{ka, jednoglasno je prihva}eno da se na nivou
op{tine Kosjeri} sa~ine spiskovi svih ~etnika boraca od 1941.
godine, te da se za wih zahteva isti status i tretman kao i za borce
NOP-a. Na podru~ju Uìca, ekstremisti iz redova SRS naro~ito
bliske veze i kontakte ostvaruju sa Demokratskom strankom, koja je
nedavno u Uìcu otvorila svoj informativni centar. U sklopu
navedenih aktivnosti na udruìvawu opozicionih snaga, prisutna
su operativna saznawa o sve u~estalijim kontaktima ekstremnih
pripadnika SRS (prvenstveno wenih lidera dr Vojislava [e{eqa
510
i Tomislava Nikoli}a) sa ekstremnim pripadnicima UGS Nezavisnost. U tom smislu, posebno su indikativni wihovi kontakti sa
Milojem Igwatovi}em (OO), predsednikom metalske grane UGS
Nezavisnost iz Vaqaonice bakra i aluminijuma u Sevojnu. Tako su,
u posledwa tri meseca, registrovani wihovi kontakti na dogovarawu zajedni~kog organizovawa protestnog mar{a pripadnika metalske grane UGS Nezavisnost u Beogradu, organizovawa zimske {kole za ~lanove i aktiviste UGS Nezavisnost na Zlatiboru, odràvawa mitinga SRS u Beogradu i â~ku, kao i radi koordiniranog nastupa u Skup{tini Republike Srbije u vezi stavqawa na dnevni red
skup{tinskog zasedawa (vanrednog i redovnog) zahteva metalske
grane UGS Nezavisnost povodom stawa u metalskom kompleksu,
kojima su lideri SRS dali punu podr{ku.
Prema operativnim saznawima, na podru~ju CRDB Uìce nisu
registrovane militantne aktivnosti ekstremista iz Srpske radikalne stranke, posebno na planu paravojnog organizovawa i naoruàvawa. Ipak, neki podaci su indikativni po tom pitawu. Brojna saznawa o ilegalnom posedovawu oru`ja i municije u rukama lica koja su kao dobrovoqci ili pripadnici biv{e JNA boravili na rati{tu, a poti~u iz sredina koje su odranije poznate kao ekstremne nacionalisti~ke sredine, uz to optere}ene pro{lo{}u (u ovim krajevima je bio tokom Drugog svetskog rata izrazito razvijen ~etni~ki
pokret DM), ukazuju na mogu}nost takvih aktivnosti i na ovom podru~ju. Iako su mnoga od ovih lica politi~ki neorganizovana i ìve
u seoskim sredinama, a neka od wih i kriminogenih sklonosti, u odre|enom trenutku mogla bi biti potencijalni pripadnici paravojnih skupina kakve bi i SRS mogla organizovati. Prema neproverenim operativnim saznawima, izvesna koli~ina oru`ja nalazi se u
rukama ekstremnih ~lanova SRS. U tom smislu indikativan je podatak da su se pojedini ~lanovi SRS, pred organizovawe odlaska na
protestni miting u Beograd za osloba|awe dr Vojislava [e{eqa iz
zatvora, interesovali kod predsednika okru`nog odbora SRS Luke
Mitrovi}a da li je potrebno na miting u Beograd poneti i oru`je
sa sobom. Pored toga, dosada{wa operativna saznawa ukazuju da su
pojedini pripadnici SRS ume{ani u ilegalni {verc oru`ja i municije poreklom sa rati{ta u biv{oj BiH (skelansko rati{te) na
{ire podru~je republike Srbije (Beograd, Vaqevo, Qubovija, [abac, Kragujevac), te da su izvesni kontingent naoruàwa prodali
ili predali ekstremnim ~lanovima SRS, koji su svojevremeno boravili na rati{tu u svojstvu dobrovoqaca. U tom pogledu, bezbedno511
sno zna~ajna su saznawa o aktivnosti Maksimovi} Vladislava (PO)

iz Bajine Ba{te (ranije ~lan SDS u BiH, a od 1991. ~lan SRS), koji
je kao dobrovoqac na skelanskom rati{tu, u sprezi sa dobrovoqcima sa {ireg podru~ja Republike Srbije, ~lanovima Srpske radikalne stranke, i licima iz Republike Srpske (Cvijetinovi} Mom~ilo,
~lan SDS za Republiku Srpsku u Srebrenici, Cvijetinovi} Milun
iz Skelana, biv{i milicionar SM Bajina Ba{ta, Cvijetinovi}
Gojko iz Oboda, Srebrenica, Cvijetinovi} Qubo iz Obada, Derowi}
Miroslav, predsednik SDS za Bratunac i drugo) organizovao prenos, skladi{tewe i distribuciju oru`ja i municije u Republici Srbiji. Maksimovi}eve veze sa ekstremnim pripadnicima SRS su bile
posebno intenzivne tokom 1994. godine, kada je u vi{e navrata kontaktirao sa ovim licima sa podru~ja Kragujevca. Navedena lica, ~iji identitet nije utvr|en, prelazila su na teritoriju Republike
Srpske (Skelane) privatnim vozilima kragujeva~ke registracije
kojima je Maksimovi} prodavao oru`je iz svoje radionice za popravku oru`ja u Skelanima. U navedenoj aktivnosti, prema operativnim
saznawima, zna~ajnu pomo} Maksimovi}u je pruìla [tuli} Radmila, rodom iz sela @lijepca, op{tina Srebrenica, sada student medicine u Kragujevcu, bliska krugovima dobrovoqaca, ~lanovima
SRS iz Kragujevca, i krugu lica oko Maksimovi}a.
U pogledu paravojnog organizovawa, kao i prijema i prihvata
eventualnih dobrovoqaca (mahom su to pojedina~ni slu~ajevi) u
okviru Odbora SRS na ovom podru~ju ne postoji jasno izgra|en stav
{ta da se radi i kako sa wima da se postupi. Prema operativnim saznawima, sve poslove u vezi upisa i regrutovawa eventualnih dobrovoqaca za rati{te u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini obavqa Centrala, odnosno Glavni odbor SRS u Beogradu preko
svog referenta Draìlovi} Zorana (on vodi spiskove dobrovoqaca i obavqa sve druge poslove u vezi naoruàvawa i upu}ivawa prijavqenih dobrovoqaca).
Tokom protekle godine, na planu suzbijawa navedene ekstremisti~ke delatnosti, CRDB Uìce je, osim pra}ewa i sagledavawa
iste, preduzeo i niz mera i radwi, pre svega na pronalaèwu i izuzimawu ilegalno posedovanog oru`ja i municije od pripadnika srpske nacionalnosti sa {ireg prostora Centra (Ivawica, Ariqe i
drugo), napred navedenih kao potencijalnih pripadnika paravojnih
organizacija koje bi, izme|u ostalih, mogli organizovati i ekstremisti iz Srpske radikalne stranke. U tom smislu, uzeto je i vi{e izjava po odredbama ZKP, a prema odre|enom broju ovih lica, u sarad512
wi sa RJB, preduzete su i mere odgovaraju}eg zakonskog progona. Na

osnovu raspoloìvih operativnih saznawa o ekstremnoj aktivnosti
usmerenoj ka ostvarewu ratnog profiterstva, sprezi sa ekstremnim
licima sa podru~ja Republike Srpske, kao i ekstremnim ~lanovima
Srpske radikalne stranke na ilegalnom {vercu oru`ja i municije,
kako za ra~un ekstremista SRS, tako i za ra~un drugih ekstremista
i lica sklonih kriminalu, Maksimovi} Vladislav, zvani Buco, je
obuhva}en merama i radwama RDB kroz status PO sa ciqem rasvetqavawa napred navedenih operativnih podataka i presecawa ove
ekstremisti~ke delatnosti, posebno sa pozicija ekstremizma iz redova SRS.
I pored svih do sada navedenih aktivnosti ekstremista iz Srpske radikalne stranke, saznawa ovog centra ne ukazuju da je ona poprimila karakter masovnosti i ve}eg broja simpatizera i pristalica na ovom podru~ju te se, i kada postoje, svode na individualne i povremene ekstremisti~ke istupe i akte, izuzev redovne aktivnosti
Odbora SRS, koja je u osnovi inicirana i koordinirana odlukama
najvi{eg rukovodstva stranke u Beogradu.
Imaju}i u vidu dosada{we oblike delovawa ekstremista iz SRS
na ovom podru~ju, kao i ciqeve stranke u svom politi~kom delovawu
i nastupu, pre svega prema aktuelnoj vlati u Republici Srbiji, koji
su i u proteklom periodu imali ekstreman karakter, nije iskqu~eno da }e nakon konsolidacije i regulisawa nekih unutra{wih organizacionih pitawa, wihova aktivnost postati organizovanija i sistemati~nija. U zavisnosti od razvoja trenutne politi~ke situacije u okruèwu (R. Srpska i RSK), realno je o~ekivati da }e ekstremisti iz SRS gubiti strpqewe, te da }e u pripremawu uslova za
ostvarewe svojih ciqeva pribe}i i nelegalnim metodama rada i time dosada{wi neznatan stepen realne dru{tvene opasnosti wihovog delovawa podi}i na mnogo vi{i nivo.
U tom smislu, realno je o~ekivati da }e wihovi kontakti sa
ostalim opozicionim strankama zapo~eti u ovom periodu, postati
intenzivniji sa ciqem stvarawa jake udruène opozicije kao pandana vladaju}oj politi~koj stranci, a sa tim u vezi i iznalaèwe novih metoda nastupa, kako u Su{tini Republike Srbije, tako i van
we. Tako|e, i veze sa ekstremistima iz UGS Nezavisnost }e i}i uzlaznom linijom na osnovu zajedni~kih ciqeva u destabilizaciji aktuelne vlasti i na bazi obostrane zainteresovanosti za me|usobnu
saradwu. Tendencija sre|ivawa stawa u sopstvenim redovima, kao i
proces dogra|ivawa sistema teritorijalne organizovanosti ukazuju na te`wu ka omasovqewu stranke i stvarawu brojnije snage u na513
stupaju}em periodu, u kome o~ekuju vanredne izbore i osvajawe vlasti u Republici Srbiji, kao i u lokalnim organima vlasti.
MDCXXXI
MUP Srbije
RSDB V uprava
Centar za mikrofilm
11. 4. 1995.
Fond PD1
Broj snimaka: 15
Republika Srbija
Vaqevo
Br. 767
10. 4. 1995.
V uprava, Beograd
U vezi va{eg zahteva Str. pov. br. 17300, od 18. 3. 1995. godine, dostavqamo vam prilog za izradu teme: Aktivnost ekstremista iz
SRS, sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe.
Prilog: 1.
Na~elnik centra,
Qubodrag Gaji}
Centar RDB Vaqevo
V Odsek
8. 4. 1995. godine
Aktivnost ekstremista iz SRS, sa posebnim osvrtom

Pra}ewem ekstremne delatnosti pojedinaca i grupa kroz obrade, izdvojene slu~ajeve, akcije, operativna istraìvawa i druge oblike operativnog rada, kao i pra}ewem pojavnih oblika ekstremi514
zma na teritoriji, do{lo se do podataka o poja~anoj aktivnosti ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke, koji su samostalno
ili u sprezi sa ekstremistima sli~nih opredeqewa zagovarali podrivawe i nasilno ru{ewe ustavnog poretka Republike Srbije, naru{avawe wenog teritorijalnog integriteta, izazivawe me|unacionalnih sukoba, ru{ewe svih grani~nih obele`ja prema Republici
Srpskoj i produbqivawe spoqne izolacije.
I Osnovni oblici i ciqevi sada{weg delovawa ekstremista
SRS na podru~ju Centra sa ocenom stepena wihove realne dru{tvene opasnosti
Na podru~ju {esnaest op{tina koje pokriva Centar RDB Vaqevo, Srpska radikalne stranke nije organizaciono ustrojena u svim
op{tinama i ne postoji ~vr{}a homogenizacija i povezanost wenih
~lanova i simpatizera sa postoje}im op{tinskim odborima stranke, pa je tako i wihova aktivnost prvenstveno izraèna kroz ekstremnu delatnost pojedinaca i to posebno za vreme hap{ewa, izdràvawa kazne i izlaska iz zatvora Vojislava [e{eqa, lidera ove
stranke. Ekstremisti su svoju aktivnosti usmerili na lepqewe i
rasturawe plakata i letaka, u kojima se traìlo wegovo osloba|awe i pu{tawe na slobodu, ili su mu svojim pojedina~nim odlascima
na razne protestne skupove i manifestacije èleli pruìti podr{ku i odati puno priznawe za wegovu dosada{wu aktivnost, na planu nasilnog preuzimawa aktuelne vlasti u Republici Srbiji. U ve}ini ovih op{tina gde nisu registrovani op{tinski odbori SRS,
ili je wihova aktivnost zbog ~estih sukoba me|u ~lanstvom i rukovodstvom potpuno zamrla, prisutno je evidentno osipawe ~lanova i
wihovih simpatizera, pa se procewuje da je trenutno broj wihovih
sledbenika veoma mali, sa stalnom tendencijom daqeg opadawa i da
u dogledno vreme ne mogu predstavqati potencijalnu dru{tvenu
opasnost.
Aktivnost SRS na podru~ju op{tine Vaqevo bila je u usponu sve
do odlaska u Beograd Aleksandra Stefanovi}a, jednog od organizatora stranke, i weni osnovni oblici delovawa svodili su se na organizovawe tribina i mitinga, a registrovan je i slu~aj skrnavqewa spomenika palim borcima NOP-a u Vaqevu. Nakon odlaska Stefanovi}a na mesto predsednika Okru`nog odbora za Kolubarski
okrug izabrano je lice koje je dobrim delom finansiralo predizbornu kampawu stranke, ali s obzirom da nije imalo nikakvog ugleda u svojoj sredini, do{lo je do masivnog osipawa ~lanstva i prestanka bilo kakve aktivnosti ove stranke, te je usled toga najuè ru515
kovodstvo SRS donelo odluku da se pristupi kadrovskim promenama

i animira aktivnost stranke na podru~ju Kolubarskog okruga ponovnim postavqawem A. Stefanovi}a za vr{ioca du`nosti predsednika Okru`nog odbora.
Na podru~ju op{tine Loznica, zbog neposredne blizine rati{ta u biv{oj Republici BiH, postojawa granice sa Republikom
Srpskom i odre|enih ekonomskih te{ko}a u funkcionisawu privrede, ekstremisti iz Srpske radikalne stranke na{li su prostor
za svoje delovawe kako kroz zvani~ne, tako i kroz neformalne oblike organizovawa. Pored klasi~nih politi~kih formi organizovawa i delovawa, pri ~emu su napadali program ekonomskih mera u celini, spoqnopoliti~ku orijentaciju SRJ i weno zalagawe
za mirovnu opciju u re{avawu oruànih sukoba u biv{oj BiH, pojedini ekstremisti SRS, samostalno ili u sprezi sa istomi{qenicima, organizovali su {verc oru`ja u zemqi i inostranstvu, bavili se teìm oblicima privrednog kriminala, vr{ili fizi~ke
i oruàne napade na na{e gra|ane, predstavnike organa vlasti i
pripadnike me|unarodnih institucija. Ve}i broj ekstremista
SRS i wihovih ideolo{kih veza, nakon prekida ekonomskih odnosa sa Republikom Srpskom, bavili su se uvozno-izvoznim poslovima izigravaju}i carinske i druge zakonske propise, ostvaruju}i
enormne zarade, ~ime su direktno naru{avali program ekonomskog
oporavka zemqe. U obavqawu navedenih inkriminisanih delatnosti vr{ili su korumpirawe slu`benika dràvnih organa uprave
od carinika i milicionera na grani~nim prelazima, do slu`benika i odgovornih lica u raznim ministarstvima. Najekstremniji
me|u wima postavqali su eksplozivne naprave sa satnim mehanizmom u dvori{ta svojih neistomi{qenika (Loznica), ispaqivali
granate na grani~ni prelaz Trbu{nica, uznemiravali i pretili
pripadnicima posmatra~ke misije i milicionerima na grani~nim
prelazima i ostvarivali bezbedonosno-interesantne kontakte sa
stranim dràvqanima.
Ekstremna delatnost pojedinih ~lanova i simpatizera SRS na
podru~ju op{tine [abac bila je usmerena na nasilno ru{ewe sistema, legalnih organa vlasti i rukovodstva Republike Srbije, a ~esti
objekti napada bili su i sredstva javnog informisawa zbog wihove
medijske blokade, Wihova aktivnost manifestovala se i kroz
stalnu povezanost sa istomi{qenicima i kriminalcima iz drugih
sredina, pruàwu za{tite, uzimawu reketa, {vercu i preprodaji
oru`ja, municije i razne tehni~ke robe, kao i angaòvawu pojedina516
ca u svojstvu strana~kih poverenika na planu naoruàvawa i pruàwa pomo}i Srbima na podru~ju isto~ne Bosne.
Sada{wa aktivnost ekstremista SRS na na{em podru~ju usmerena je na odràvawe raznih mitinga i skupova, na kojima se napada
i kritikuje predsednik Republike Srbije i najvi{e politi~ko i dràvno rukovodstvo za uvo|ewe sankcija prema srpskom narodu u Republici Srpskoj, nacionalnu izdaju i kriminal u vrhovima vlasti,
koji je doveo do ekonomske, moralne i politi~ke propasti Republike Srbije. Pored ve} odrànih, zagovarali su organizovawe mitinga u svim ve}im mestima Republike Srbije, {tampali i rasturali
letke, obezbe|ivali prevoz za svoje ~lanove i simpatizere i nagove{tavali ru{ewe grani~nih prelaza, rampi i objekata prema Republici Srpskoj u kojima su sme{teni na{i grani~ni organi i posmatra~i iz Me|unarodne konferencije o biv{oj Jugoslaviji. Pojedinci su javno podràvali politiku Skup{tine Republike Srpske povodom odbijawa plana Kontakt grupe, optuìvali najvi{e rukovodstvo Republike Srbije za separatizam, nacionalnu izdaju i prekid
svih politi~kih i ekonomskih odnosa sa Republikom Srpskom. O~ekivali su krah mirovne politike prema biv{oj BiH i komplikovawe odnosa u woj, potpuni slom ekonomske i politi~ke situacije u zemqi, itd. Zalagali su se za ujediwewe opozicije po pitawu poloàja Srba u biv{oj BiH i re{avawu srpskog nacionalnog pitawa, uz
stalno kompromitovawe i razbijawe SPS, rasturawe Skup{tine i
wenih organa, izazivawe krvoproli}a i poja~ano propagandno delovawe o nedemokrati~nosti sistema, monopolu nad medijima i dràvnu represiju u oblasti qudskih prava.
Na grani~nim podru~jima prema biv{oj BiH izazivali su nacionalnu i versku mr`wu i netolerantnost prema gra|anima muslimanske nacionalnosti, sa ciqem etni~kog ~i{}ewa lokaliteta na
kojima su nastaweni, a registrovana su i nastojawa da u organima
unutra{wih poslova ostvare {to ve}i uticaj i svoja upori{ta kako
na podru~ju Centra, tako i u pograni~nim op{tinama Republike
Srpske. Procewivali su da najja~a upori{ta imaju u MUP-u i da }e
postepeno i}i na zadobijawe poverewa u ovim strukturama. Smatrali su da Vojska SRJ ne predstavqa nikakvu realnu snagu, da je bremenita unutra{wim problemima, te da se ne moè koristiti u slu~aju izazivawa pu~a.
U toku 1994. godine, postepeno dolazi do stagnacije u radu i osipawa ~lanstva Srpske radikalne stranke na na{em podru~ju, {to je
izazvalo odre|ene sukobe i raskole me|u wima, te je do{lo do obra517
zovawa inicijativnog odbora za formirawe op{tinskih odbora radikalne stranke Srbije i daqih podela me|u ~lanstvom SRS na na{em podru~ju. U posledwe vreme, na podru~ju CRDB Vaqevo do{lo
je do naglog pada popularnosti V. [e{eqa i wegove stranke i osipawa ~lanstva, zbog zagovarawa ekstremnih stavova u re{avawu konflikata na prostorima biv{e Jugoslavije, kao i zagovarawa vanparlamentarnih metoda na destabilizovawu politi~ko-bezbednosne situacije i ru{ewa ustavnog poretka Republike Srbije.
Imaju}i u vidu napred izneto, procewujemo da ekstremisti Srpske radikalne stranke na podru~ju ovog centra, i pored svega, predstavqaju najinteresantniju grupaciju i realnu dru{tvenu opasnost,
i da }e kroz kori{}ewe odre|enih slabosti u funkcionisawu pravne dràve, istrajavawu rukovodstva Republike Srpske na odbijawu
plana Kontakt grupe na mirnom re{avawu odnosa u biv{oj Republici BiH, te zalagawu na nacionalnom konstituisawu dràve, dobiti
prostor za delovawe i regrutovawe svojih istomi{qenika, pri ~emu bi glavni nosioci takve orijentacije bili predsednici op{tinskih odbora SRS i lica sklona destruktivnom i kriminalnom pona{awu.
2. Glavni nosioci ekstremisti~ke delatnosti i brojnost wihovih sledbenika
Glavni nosioci ekstremne delatnosti iz redova Srpske radikalne stranke na podru~ju CRDB Vaqeva, regrutuju se uglavnom iz
krugova rukovodstva stranke i pojedinih op{tinskih i okru`nih
odbora, biv{ih pripadnika paravojnih formacija i jednog broja
vlasnika privatnih preduze}a i biznismena, koji su davali znatna
finansijska sredstva za finansirawe predizbornih kampawa, organizovawe raznih protestnih skupova i manifestacija, {tampawe
letaka, pamfleta i drugog propagandnog materijala i wegovo rasturawe. U svojoj ekstremnoj delatnosti usmerenoj na pridobijawe novih ~lanova i simpatizera stranke, nastojali su da steknu poverewe
i regrutuju {to vi{e lica i iz struktura dràvnih organa vlasti,
posebno u organima unutra{wih poslova na podru~ju op{tine Loznica, gde, po sopstvenim procenama, imaju jaka upori{ta i oko 25
odsto svojih ~lanova i simpatizera. Iz propagandnih razloga, formalno se kroz ~lanske pristupnice odràva broj ~lanova, pla}awem
~lanarine od strane pojedinih biznismena, kako bi se u javnosti
stvorio utisak o omasovqewu ~lanstva i simpatizera SRS, mada je
evidentno da je drasti~no opao interes gra|ana za u~lawewe i bilo
kakvu aktivnost u ovoj stranci, ~ak i u onim sredinama gde ina~e
518
Srpska radikalne stranka ima lokalnu vlast osvojenu na vi{estrana~kim izborima 1992. godine. Na{a procena je da Srpska radikalna stranka na ovom podru~ju ima svega par hiqada svojih ~lanova i
simpatizera, koji se iz dana u dan sve vi{e osipaju, zbog vo|ewa izuzetno agresivne politike od strane rukovodstva ove stranke i wihovih sve u~estalijih nastojawa da nasilnim putem sru{e ustavni poredak Republike Srbije i do|u na vlast krvoproli}em i izazivawem
gra|anskog rata. Najekstremnija lica iz ove stranke, koja u svojim
redovima ima i ve}i broj lica sklonih vr{ewu kriminalnih i drugih nedozvoqenih aktivnosti, redovno se sagledava kroz sloène
oblike operativnog rada i prati se wihova ekstremna delatnost na
planu povezivawa sa istomi{qenicima i preduzimawa subverzivnih aktivnosti sa ciqem ru{ewa i osvajawa aktuelne vlasti u Republici Srbiji.
3. Aktuelno stawe paravojnog organizovawa i ilegalnog naoruàvawa pripadnika SRS
Na podru~ju Centra RDB Vaqevo iz redova S^P i SRS, po~etkom 1991. godine, formirane su paravojne formacije preko dobrovoqaca ili wihovih ukqu~ewa u organe unutra{wih poslova i teritorijalne odbrane, koji su se naoruàvali i obu~avali u rukovawu
vatrenim oru`jem, a sve sa ciqem upu}ivawa na ratna podru~ja u Republiku Hrvatsku. U kasnijem periodu dobrovoqci S^P iz Loznice predstavqali su okosnicu za formirawe Lete}e ~etni~ke brigade koja bi se koristila na tzv. kriznim podru~jima Republike
Hrvatske i biv{e BiH. Na na{em podru~ju nisu vr{ili obuku u rukovawu naoruàwem i kondicione pripreme, ve} su to radili na rati{tima: SAO Krajine, SAO Barawe, Slavonije i Zapadnog Srema,
zajedno sa ~lanovima SRS i wihovim istomi{qenicima sa ovih
podru~ja. Nakon povratka sa rati{ta, rukovodstvo SRS u Beogradu
stalno je dràlo dobrovoqce u kursu svih zbivawa kroz organizovawe sastanaka, upoznavawe sa ukupnom situacijom i kooptirawem pojedinaca u op{tinske odbore SRS. Aktivnost ekstremista SRS na
podru~ju op{tine Vaqevo usmeravana je, preko kontakata Aleksandra Stefanovi}a sa ekstremistima iz redova ~etni~ke emigracije
oko obezbe|ivawa finansijske pomo}i za delatnost S^P u zemqi,
na planu stvarawa, opremawa i naoruàvawa paravojnih formacija,
kao i okupqawa jedne ~vrste i homogene grupe pripadnika S^P iz
Vaqeva, sa ciqem wihovog naoruàvawa i upu}ivawa na podru~je isto~ne Slavonije. Povratkom sa rati{ta, ova grupa je pokazala poseban interes za magacine i skladi{ta naoruàwa i vojne opreme u
519
Vaqevu i okolini, izu~avaju}i na~in obezbe|ewa, ja~inu jedinica,

broj i poloàj straàrskih mesta, raspored magacina u skladi{tima i sli~no. Istovremeno, povezuju se sa istomi{qenicima iz Kragujevca i Aran|elovca u vezi dogovora o na~inu formirawa, opremawa i naoruàvawa paravojnih formacija, a ujedno nastavqaju sa
prikupqawem naoruàwa i druge vojne opreme, nakon ~ega sledi akcija SUP-a Vaqevo i oduzimawe ve}ih koli~ina oru`ja, bombi i
razne municije.
Na podru~ju op{tine [abac nisu registrovani slu~ajevi paravojnog organizovawa i naoruàvawa ~lanova i simpatizera SRS, izuzev stvarawa dobrovoqa~kih jedinica, koje su u~estvovale na rati{tima Republike Srpske Krajine u sklopu teritorijalnih jedinica
iz [apca.
Nakon toga, sve do maja 1994. godine, nije se raspolagalo operativnim saznawima o postojawu ili stvarawu paravojnih formacija,
kada je u organizaciji Okru`nog odbora SRS Loznica organizovan
upis dobrovoqaca SRS i pripreme za wihovo upu}ivawe na rati{te
u biv{u BiH. Iako je ukupna organizacija po ovom pitawu bila
usmerena preko najekstremnijih i ve} dokazanih boraca SRS i
predsednika op{tinskih i okru`nih odbora na na{em podru~ju, odziv dobrovoqaca je bio izuzetno mali i cela akcija je ubrzo propala.
Na{a najnovija saznawa ukazuju da pojedini ekstremisti iz Loznice i Vaqeva, u kontaktu sa istomi{qenicima iz Beograda, nastoje obezbediti ve}e koli~ine oru`ja, municije i eksploziva iz Republike Srpske, sa ciqem preprodaje istog na podru~je Kosova i
Metohije i BJRM, gde me|u licima albanske nacionalnosti vlada
veliko interesovawe za kupovinom svih vrsta oru`ja i druge vojne
opreme. Posebno je ispitivana mogu}nost ilegalnog nabavqawa plasti~nog eksploziva i upaqa~a proizvedenih u fabrici vojnog naoruàvawa HK Kru{ik u Vaqevu, radi ru{ewa odre|enih objekata
i postrojewa.
Dosada{wim operativnim radom nismo do{li do podataka o postojawu paravojnih formacija na na{em podru~ju, ili organizovanom ilegalnom naoruàvawu pripadnika Srpske radikalne stranke,
ali prikupqena saznawa nedvosmisleno ukazuju da ve}ina dobrovoqaca SRS i wihovih sledbenika, ilegalno poseduje oru`je doneto sa
rati{ta ili nabavqeno putem {vercerskih kanala. Ovakvoj situaciji doprinosi i neposredna blizina rati{ta u biv{oj BiH, koja
pruà mogu}nost dodatnog naoruàvawa, s obzirom da najekstremnija lica iz SRS, posredstvom li~nih ili ideolo{kih veza, mogu na520
baviti potrebno naoruàwe i municiju preko Vojske Republike

Srpske i organa unutra{wih poslova, u kojima imaju brojne veze i
jaka upori{ta i isto ilegalnim kanalima prebacivati u SRJ.
4. Me|usobna povezanost na teritoriji SRJ i sprega sa ekstremistima iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine
Dosada{wa operativna saznawa ukazuju na intenzivniju me|usobnu povezanost ekstremista SRS na celoj teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, ali isto tako i na spregu sa ekstremistima iz
Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Pored me|usobne
povezanosti, uo~ena su nastojawa ekstremista SRS iz [apca da
ostvare ~vr{}e kontakte sa ~lanovima Srpskog pokreta otpora sa
Kosova i Metohije i ekstremnim licima iz redova sve{tenstva
SPC, pre sveta na planu pridobijawa lica iz ovih sredina za ostvarivawe svojih ciqeva.
U svojoj dosada{woj delatnosti, ekstremna lica SRS sa na{eg
podru~ja, uglavnom su redovno kontaktirala sa najuìm rukovodstvom Centrale u Beogradu i sprovodila wihove direktive i smernice, ali je registrovana i wihova povezanost sa ekstremistima iz
drugih sredina u Republici Srbiji, prvenstveno na planu pruàwa
pomo}i u lepqewu i rasturawu letaka, pamfleta i drugog propagandnog materijala. U onim op{tinama koje pokriva CRDB Vaqevo,
gde ne postoje registrovani op{tinski odbori SRS, ili se sprovo|ewe bilo kakvih ekstremnih aktivnosti nije moglo izvesti zbog
neaktivnosti i ~estih sukoba izme|u rukovodstava i ~lanova op{tinskih i okru`nih odbora ove stranke. Pojedina~ni kontakti sa
ekstremistima i istomi{qenicima na podru~ju jugoisto~ne Srbije
ostvarivani su uglavnom radi organizovawa izvozno-uvoznih i {pekulativnih poslova, ali su registrovani i kontakti sa ovim licima
u ciqu ilegalnog prebacivawa oru`ja i municije iz Republike Srpske u SRJ i wegovo daqe distribuirawe u Bugarsku, BJRM i neka mesta Kosova i Metohije.
Posredstvom najuè rukovodne strukture u Regionalnom odboru
SRS u Loznici, izvr{eno je ~vr{}e povezivawe sa ekstremistima
na podru~ju [apca i wihovi stalni kontakti usmereni na ostvarivawe zajedni~kih aktivnosti i spregu sa eskstremistima SRS i SDS
u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini.
U Republici Srpskoj prisustvo ekstremista Srpske radikalne
stranke posebno se ose}a na podru~ju Zvornika, Bijeqine i [ehovi}a, gde postoje wihovi odbori i jaka upori{ta u organima unutra{wih poslova i pojedinim privrednim sredinama, u kojima su u mo521
gu}nosti da obezbede neophodnu dokumentaciju za ostvarivawe raznih zloupotreba i mahinacija, kao i materijalna i finansijska
sredstva neophodna za daqi rad stranke. Uz pomo} svojih ~lanova i
simpatizera, poznatih privrednika i ratnih profitera, koji imaju
uticaja u svim segmentima dru{tvenog i politi~kog organizovawa,
u vi{e navrata su organizovali poslove {pekulativne prirode i
ostvarivali veliku materijalnu dobit, a registrovani su i slu~ajevi ilegalne nabavke oru`ja i municije, koje je uhodanim kanalima
prebacivano u SRJ i deqeno ~lanovima i simpatizerima SRS sa na{eg podru~ja.
Ekstremisti SRS iz Loznice i [apca ostvarivali su ~vrste veze i kontakte i sa pojedinim privrednim i politi~kim rukovodstvima u Republici Srpskoj iz redova SDS, koja su pruìla punu podr{ku rukovodstvu Republike Srpske, prihvatila ratnu opciju i otvoreno se konfrontirala stavovima SRJ i Republike Srbije u re{avawu konflikata u biv{oj Republici BiH. U kontaktima sa istomi{qenicima iz Republike Srpske i Republike Srpske Krajine javno
su optuìvali predsednika Republike Srbije da je vo|ewem pogre{ne politike podelio srpsku bra}u uspostavqawem granica na Drini, da }e uskoro izgubiti vlast, ~ime }e se automatski stvoriti neophodni uslovi za ujediwewe svih srpskih zemaqa.
5. Mere i radwe RDB preduzete u proteklom periodu (1994. i
1995) na suzbijawu navedene ekstremisti~ke delatnosti
Prema ekstremistima SRS sa podru~ja CRDB Vaqevo preduzimane su mere na pra}ewu, otkrivawu i presecawu svih nedozvoqenih
delatnosti, a posebno prema organizatorima i inicijatorima koji
su zagovarali i pozivali na nasiqe i drugu protivustavnu delatnost
i rasvetqavan karakter wihovih veza sa istomi{qenicima kako u
zemqi, tako i u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini.
Operativnim radom na teritoriji izdiferenciran je jedan broj
lica koja su, kao dobrovoqci SRS, vr{ila genocid nad muslimanskim stanovni{tvom i u sklopu vo|ewa obrada prema najekstremnijim licima iz ove grupacije, preduzimane su mere i radwe RDB na
identifikovawu, rasvetqavawu i preduzimawu represivnih mera i
prema drugim licima za koja su postojala operativna saznawa da se
bave ratnim profiterstvom, {vercom ilegalnog naoruàwa i municije ili bilo kojom drugom protivustavnom delatno{}u.
U proteklom periodu Centar RDB Vaqevo je zaveo jednu operativnu i {est prethodnih obrada prema onim licima za koje je postojala polazna sumwa da zagovaraju nasilnu promenu vlasti, da su na ra522
ti{tima u biv{oj BiH vr{ili genocid nad civilnim stanovni{tvom ili se bavili organizovanim {vercom oru`ja, automobila i
druge tehni~ke robe, a jedan broj lica se prati i kroz formu slu~ajeva za izu~avawe. Resoru javne bezbednosti pruèna su mnogobrojna
saznawa o ilegalnom posedovawu oru`ja od strane ekstremista SRS,
koja su preduzimawem zakonskih mera oduzeta i protiv jednog broja
lica pokrenut krivi~ni postupak zbog krivi~nih dela iz ~lana 33
Zakona o dràwu i no{ewu oru`ja. Me|u ovim licima posebno je karakteristi~na grupa ekstremista SRS iz Loznice koja je podmetala
minsko-eksplozivne naprave sa satnim mehanizmom, a u stambenim i
drugim prostorijama krila ve}e koli~ine automatskog oru`ja, municije i plasti~nog eksploziva, namewenog za izvo|ewe teroristi~kih akcija.
6. Procena daqeg delovawa ekstremista SRS
Realno se moè o~ekivati da }e ekstremisti SRS na ovom podru~ju, prate}i generalnu politiku rukovodstva Srpske radikalne
stranke, delovati u skladu sa wegovim proklamovanim instrukcijama i stavovima, prvenstveno kroz blokirawe rada skup{tinskih i
lokalnih organa, organizovawem protestnih mitinga i infiltrirawem u sve oblike organizovanih protesta gra|ana, radi destabilizacije politi~ko-bezbednosne situacije. I u narednom periodu
mogu se o~ekivati pojedina~ni napadi na predstavnike pograni~nih
organa vlasti i stranih institucija i podsticati gra|ani na nasilno ru{ewe onih organa i dràvnih subjekata koji realizuju stavove
vlade SRJ i Republike Srbije vezanih za prekid ekonomskih i politi~kih odnosa sa Republikom Srpskom. U svojoj ekstremnoj delatnosti intenzivira}e i propagandnu aktivnost na terenu, kao i ~e{}e
prisustvo u Republici Srpskoj, radi stvarawa odbojnosti i nezadovoqstva gra|ana ukupnim postavqawem najvi{ih dràvnih organa
na unutra{wem i me|unarodnom planu, sa ciqem podizawa politi~kog rejtinga i ostvarivawa strana~kih interesa. Svoju ekstremnu
aktivnost i daqe }e usmeravati na organizovawe protestnih skupova i mitinga na na{em podru~ju, kako bi procenili svoje snage, mogu}nosti i podr{ku {irih narodnih masa za ostvarivawe sopstvenih ciqeva, eventualno raspisivawe novih izbora i preuzimawe aktuelne vlasti.
S obzirom na sopstvene procene da im trenutna situacija u Republici Srbiji ide na ruku i da bi eventualno priznavawe Republike Hrvatske i biv{e BiH od strane SRJ, oslabilo poziciju predsednika Republike Srbije i SPS-a, nastoja}e da takvu situaciju isko523
riste da nasilnim putem sru{e sada{wi sistem i najvi{e rukovodstvo Republike Srbije.
U ciqu sticawa materijalne koristi, nastavi}e sa ilegalnom
nabavkom i preprodajom oru`ja i municije, kao i uvozom deficitarne robe u SRJ, a u slu~ajevima preduzimawa represivnih mera prema
wima, optuìva}e predstavnike dràvnih organa za tendenciozno i
nezakonito pona{awe samo zato {to su ~lanovi Srpske radikalne
stranke.
MDCXXXII
MUP Srbije
RSDB V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD1
Broj snimaka: 5
Republika Srbija
Gwilane
Br. 1119
11. 4. 1995.
Resor dràvne bezbednosti V uprava, Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam informaciju o aktivnostima
SRS, vezano za izradu teme: Aktivnost ekstremista iz SRS, sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe.
Kucano u 2 primerka
1. prim. naslovu
1. prim. arhivi
Na~elnik CRDB Gwilane,
Boìdar Trajkovi}
Republika Srbija
Centar RDB Gwilane
524
4. 4. 1995.
Strogo poverqivo
Informacija
U skladu sa izradom Plana rada analiti~kih poslova i zadataka
u 1995. godini, dostavqamo prilog za izradu teme: Aktivnost ekstremista iz SRS, sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i
naoruàvawe.
Uvo|ewe vi{epartijskog sistema 1990. godine, koje je u eufori~nom naletu dovelo do formirawa velikog broja politi~kih partija, stranaka i udruèwa na tlu prethodne Jugoslavije, nije ostavilo
ravnodu{nim ni pripadnike srpske i crnogorske nacionalnosti nastawene na prostorima Kosova i Metohije, odnosno podru~ja na{eg
Centra RDB Gwilane. Na na{em podru~ju od opozicionih politi~kih partija i stranaka najvi{e pristalica imaju Srpski pokret obnove, Srpska radikalna stranka i Demokratska stranka Srbije, koje
u posledwe dve godine i ne ispoqavaju neku posebnu aktivnost. Pre
bi se moglo re}i da pomenute politi~ke partije vi{e egzistiraju na
papiru, nego {to wihovi ~elnici preduzimaju bilo kakve aktivnosti na na{em terenu.
Vezano za SRS, karakteristi~no je da ona ima svoje odbore u sve
~etiri op{tine koje pokriva na{ centar (Gwilane, Kamenica, Vitina, Uro{evac) ali sem aktivnosti koje su preduzimane u vreme prvih i drugih vi{estrana~kih izbora u Republici Srbiji, nisu registrovane u me|uvremenu neke posebne aktivnosti.
Na ~elu Op{tinskog odbora SRS u Gwilanu nalazi se Stojanovi} Filip, poslanik u Saveznoj skup{tini, poznat na{oj javnosti
vi{e po ekscesu koje su on, [e{eq i jo{ nekoliko lica inicirali
u Saveznoj skup{tini, nego po svojim izlagawima. ^lanove SRS u
Gwilanu, kojih jedva da ima dvadesetak, ~ine lica nièg obrazovawa,
iskompromitovana lica i lica od nepoverewa, zatim lica koja poti~u iz porodica ~iji su se roditeqi ili blià rodbina borili na
strani okupatora, lica problemati~nog pona{awa koja su zbog svoje kriminalne delatnosti dolazili u sukob sa zakonom i sli~no.
Zbog ovakvog sastava me|u ~lanovima SRS, jo{ pre ~etiri godine,
odnosno neposredno po osnivawu, do{lo je do podela i odvajawa jedne struje sastavqene od desetak intelektualaca, koji su se distancirali od grupe predvo|ene Stojanovi} Filipom. Do podvajawa je posebno do{lo 1993. godine, kada je 2. oktobra u manastiru Draganac,
op{tina Gwilane, na inicijativu Stojanovi} Filipa do{lo do
formirawa srpskog ~etni~kog odreda. Uz ~etni~ku zastavu, ikono525
grafiju Vojislava [e{eqa, ukr{tene kame i pi{toqe, prisutni su,

wih oko dvadeset, poloìli zakletvu. Sve~anom ~inu su prisustvovala i lica van podru~ja Gwilana, odnosno ~lanovi drugih op{tinskih odbora SRS. Kao goste posebno izdvajamo Branislava Vaki}a,
biv{eg saveznog poslanika i Kmetovi} Traj~eta, obojica iz Ni{a.
Sem ovog osniva~kog sastanka, SÔ nije preduzimao nikakve druge
aktivnosti.
Za sada ne raspolaèmo podacima da ~lanovi SRS sa podru~ja
na{eg centra poseduju oru`je, ali, s obzirom da su pojedinci bili na
rati{tima u Republici Hrvatskoj i biv{oj BiH, nije iskqu~eno da
neovla{}eno poseduju naoruàwe, na ~emu se od strane RJB preduzimaju odre|ene mere. Tako je protiv Maksimovi} Blagoja, nastawen u
selu Klokot, op{tina Vitina, koji je u vi{e navrata boravio na rati{tu u Republici Hrvatskoj i biv{oj BiH, podneta krivi~na prijava zbog nelegalnog posedovawa oru`ja, ka`wivo po ~lanu 33 Zakona o oru`ju Republike Srbije. Za Blagoja ne raspolaèmo podacima
da u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini odràva veze
sa politi~kim istomi{qenicima, jer ako i odràva veze sa nekim
licima, onda se to vi{e odnosi na {verc oru`ja ili profiterstvo.
Pojedini ~lanovi SRS, poput Vilotijevi} Dragana, komercijalnog direktora u Fabrici baterija u Gwilanu, svojim pona{awem
destruktivno deluju na zaposlene i unose razdor u ovaj kolektiv. Me|u zaposlenima vlada uverewe da Vilitojevi} smi{qeno radi po zadacima Vojislava [e{eqa, sa kojim je u dobrim odnosima, oslovqavaju se sa kume, svojim splektarewem i sli~nim pona{awem ima za
ciq da unese razdor i nemir, i stvori jo{ ve}u nesigurnost me|u
radnicima u ovom kolektivu. Otac Vilotijevi}a je za vreme Drugog
svetskog bio harmonika{ u odredu Draè Mihajlovi}a.
^lanovi SRS, s obzirom da se wihova aktivnost svodi na me|usobne kontakte tri do ~etiri lica okupqenih oko Stojanovi} Filipa, ne predstavqaju neku dru{tvenu opasnost, niti su takvog autoritativnog pona{awa da bi u odre|enom trenutku mogli da povedu
ve}i broj lica za sobom.
Kucano u 2 primerka
1. prim. RDB V uprava MUP RS
1. prim. CRDB Gwilane
Boìdar Trajkovi}
Analiti~ar:
Svetlana Ne{i}
526
MDCXXXIII
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
12. 4. 1995. godine
Fond PD1
Broj snimaka: 4
Republika Srbija
Centar RDB Novi Sad
odeqewe RDB Sombor
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
Srpski ekstremizam
Izve{taj o primeni operativno-tehni~kog sredstva

I
Izvor: TKTR
Podaci se odnose na Eru, registarski broj 41001734, PO po
srpskom ekstremizmu i wihove veze bezbednosno interesantna lica.
U periodu od 20. 3. do 5. 4. 1995. godine, po osnovu primena OTS
TKTR na Eru, PO po srpskom ekstremizmu, do{li smo do vi{e
kontakata sa bezbednosno interesantnim licima.
Izve{taj o primeni OTS se podnosi 6. 4. 1995. godine.
II
Primena OTS TKTR na Eri, PO po srpskom ekstremizmu, koristi se od juna 1994. godine sa ciqem pra}ewa i utvr|ivawa karaktera wegovih veza.
III
Perica Jankovi} (Perica je predsednik S^P u Somboru) je telefonom kontaktirao Vojvodi} Milorada. Sa istim se dogovara da
idu u Bogojevo u Cigan malu, popri~aju sa Ciganima, izvr{e priti527
sak na wih i u~lane ih u SRS. Kaè da u Bogojevu 40 odsto stanovnika ~ine Cigani, a vlast se osvaja brojno{}u ~lanstva.
Tako|e, Perica je nazvao kancelariju SRS u Beogradu, traè}i
izvesnu Qiqu, javio se [e{eq interesuju}i se za rad stranke u Somboru, kao i da li primaju neke ~lanove. Perica je rekao da na tome
radi posebna ekipa, dok on radi na prikupqawu dobrovoqaca. Tada
mu je [e{eq skrenuo pa`wu da vi{e ne rastura skupove verskih
sekti jer to nije posao stranke, wegovo je da ubacuje klicu, a da to
drugi rade i da se on ne eksponira. Daqe, [e{eq se interesovao da
li ima dobrovoqaca koji bi i{li na Majevicu, kao i zainteresovanih da u|u u Tuzlu, s tim da se radi na nabavci uniformi, jer je na
Majevici velika kriza za uniforme. Pitao je za raspoloèwe u
stranci i da li ima sva|a. Perica je odgovorio da nema i da su se bacili na koalicioni rad sa DS, jer je takva odluka doneta na lokalnom nivou. Tome se [e{eq iznenadio. Me|utim, Perica je objasnio
da se sa wima radi u okviru izbora za osvajawe poslani~kih mesta,
kao i kompletne op{tinske vlasti. Na to je [e{eq rekao, ako ostane ovaj zakon idemo svi sa svojim kandidatima na svim izbornim jedinicama, to je ako budu dva kruga, ako bude jedan krug dogovori}emo
se sa DS o podeli. Tako|e, [e{eq skre}e pa`wu da je najpre~i rad
u svojoj stranci, a tek posle saradwa sa drugim strankama. Perica
kaè da se toga pridràva i da rade neki prednacrt o radu i saradwi. Tada je [e{eq prebacio vezu Perici, koji je nastavio razgovor
sa Qiqom. Razgovarali su o ~lanarini za pro{lu godinu, Perica je
rekao da je u pro{loj godini u Somboru bilo 308 ~lanova.
IV
Izvor pouzdan, podaci provereni.
Podatke iz Informacije ocewujemo interesantnim jer ukazuju
na stvarawe koalicije SRS i DS i wihovu pripremu za osvajawe op{tinske vlasti u Somboru.
V
Sa izve{tajem je upoznat i (ne~itko) saglasan na~elnik Centra
RDB Novi Sad.
Dostavqeno:
1 h dokument fond odeqewa
1 h dosije Era
Operativni radnik,
Budisavqevi} Milorad
528
MDCXXXIV
MUP Srbije
RSDB V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD1
Broj snimaka: 7
Republika Srbija
Kraqevo
Br. 470
12. 4. 1995.
Resoru dràvne bezbednosti V uprava Beograd
Veza: Va{ akt broj 17300 od 18. 3. 1995. godine
U prilogu akta dostavqamo analizu o aktivnostima ekstremista iz SRS, sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe.
Miroqub Vukadinovi}
Centar resora DB
V uprava
Kraqevo
Analiza o aktivnosti ekstremista iz SRS

Prate}i ekstremnu aktivnost SRS, u vremenskom periodu 1994.
godine i 1995. godine na podru~ju CRDB Kraqevo, na{a je ocena da
ova grupacija na predstavqa ozbiqnu politi~ku grupaciju, kako u
organizacionom, tako i u profilarnom smislu. Dosada{wa saznawa
ukazuju da je aktivnost SRS intenzivnija na podru~ju Trstenika,
529
â~ka i Kru{evca. Na ostalim op{tinskim podru~jima, aktivnost

SRS je minimalna, nedovoqna i neorganizovana.
U posledwe vreme do{lo je do me|usobnih sukoba i dezorijentacije pripadnika SRS i me|usobnih optuìvawa. Takva situacija posebno je evidentna na podru~ju Trstenika, â~ka i Kru{evca, gde je
do{lo do raskola i polarizacije u redovima. Iz redova SRS u ovim
sredinama izdvojila su se dva krila: Radikalna stranka Srbije i
SRS Nikola Pa{i}, me|u ~ijim pristalicama i sledbenicima je
nastala netrpeqivost, me|usobno optuìvawe za pogre{ne politi~ke poteze, izdaju programskih na~ela i sli~no. Prisutne podele
i dezorijentacija u redovima SRS imala je za posledicu napu{tawe
redova SRS jednog broja ~lanova, prelazak u druge srodne stranke
ili pasivizaciju maweg broja ~lanstva, dok su kod simpatizera ostale dileme prema SRS. U celini gledano, rejting SRS je u znatnoj meri opao, kako zbog poznatih javnih eksponirawa predsednika stranke, tako i zbog ispoqenih ekstremnih aktivnosti pojedinih ~lanova na planu destabilizacije prilika u zemqi.
[to se ti~e oblika delovawa ekstremista SRS na ovim podru~jima, evidentno je naj~e{}e wihovo verbalno propagandno i kritizersko delovawe, organizovawe skupova, tribina ili protestnih
okupqawa.
Delovawe ekstremista na podru~ju SO Kraqevo, svedeno je
uglavnom na neredovno odràvawe sastanaka ~lanova op{tinskog
odbora i na zagovarawe vaninstitucionalnog na~ina ru{ewa vlasti. Koriste svaku priliku da omalovaè aktuelnu vlast, imaju}i
pri tom verbalno-kritizerski i uvredqiv ton, preko sredstava mas
medija (lokalne novine, televizija Kraqevo), javnih nastupa i skupova, koji se u zadwe vreme znatno re|e i u mawem broju organizuju.
Ciq wihovog sada{weg delovawa je destabilizacija postoje}eg dru{tveno-ekonomskog i politi~kog sistema i izazivawe nepoverewa
kod glasa~kog tela u Republici Srbiji, kako bi se stvorili uslovi
da prilikom prvih demokratskih parlamentarnih izbora, upravo
predstavnici SRS-a dobiju ve}inu glasova.
Glavni nosioci ekstremisti~ke delatnosti u okviru SRS su Rastovi} Zoran, predsednik Op{tinskog odbora SRS Kraqevo, Ba~evi} Milan, profesor, predava~ na Ma{inskom fakultetu, predsednik Okru`nog obora SRS Kraqevo, Aleksandar Gaji} i drugi. Procewuje se da sada ima oko 200 ~lanova SRS na podru~ju SO Kraqevo,
i nekoliko stotina simpatizera, od kojih se oko 50 odsto pasiviziralo ili napustilo ~lanstvo, posle ekscesa koje su u saveznom i re530
publi~kom parlamentu izazvali wihovi predstavnici, kao i posle

hap{ewa lidera SRS Vojislava [e{eqa, koji je odràvao kontinuitet stranke.
Op{tinski i okru`ni odbor su imali redovnu i tesnu saradwu
sa odborima na teritoriji Republike Srbije pa i na podru~ju Republike Crne Gore. Te saradwe vi{e nema, kao ni sa zvani~nim organima vlasti Republike Srpske Krajine. Srpski ~etni~ki pokret se
vi{e ne nalazi u sastavu SRS, samim tim ni dobrovoqci ovog pokreta, koji se trenutno nalaze na podru~ju Republike Srpske, nisu pripadnici SRS. Raspolaèmo podacima da je ~lanstvo SRS Kraqevo u
nekoliko navrata prikupqalo humanitarnu pomo} za stanovni{tvo
Republike Srpske i Republike Srpske Krajine.
U â~ku je, po~etkom ove godine, do{lo do smene ~elnih qudi u
op{tinskom odboru SRS, zbog neaktivnosti u radu. Stevani} Mikan
je smewen, a na wegovo mesto je postavqen Gavrilovi} Draìmir.
Glavnu re~ vodi Dramli} Miroslav, poslanik SRS u Skup{tini i
vlasnik privatne {tamparije. Pored finansirawa stranke, Dramli} vr{i i {tampawe propagandnog materijala za potrebe SRS,
koji se distribuira po celoj Srbiji. Na podru~ju â~ka, u okviru
SRS, kao militantna grupacija deluje i aktivnost ispoqava S^P sa
Stijovi} Slobodanom na ~elu. Ova grupacija broji oko tridesetak
najekstremnijih pripadnika. Prema nepotvr|enim saznawima, Stijovi}eva grupa poseduje odre|enu koli~inu oru`ja, koje je uglavnom
doneto sa rati{ta. Stijovi} je u neposrednom kontaktu sa Rajkom
Kusi}em, komandantom Rogati~ke brigade, preko koga je, u vi{e navrata, odlazio na rati{te u biv{oj BiH. Jedan od vode}ih ekstremista je i Vukovi} Miroslav tzv. êle ~etnik iz â~ka, kojeg je Vojislav [e{eq proglasio za vojvodu. Vukovi} uz sebe ima posebnu mawu grupu ~etnika sa kojima je odlazio na rati{ta u biv{u BiH i
odakle je, prema neproverenim saznawima, donosio oru`je. Vukovi}
ima brojne istomi{qeni~ke veze, kako na podru~ju Republike Srpske, Republike Srpske Krajine tako i u Srbiji. Povezan je sa pojedincima iz Kraqeva (Jankovi} Darko, Savi} Goran) i juga Srbije.
Prema na{im saznawima, daqa aktivnost ekstremista na ovom
prostoru odvija}e se kroz organizovawe mitinga i raznih protesta
u okviru stranke.
Na bazi operativnih saznawa za podru~je Lu~ana, Gorweg Milanovca, ]i}evca, Varvarina, ocena je da se celokupna ekstremna delatnost sastoji u pravcu propagirawa programa i pridobijawa {to
ve}eg broja ~lanova i simpatizera, uz neistinito i tendenciozno iz531
no{ewe podataka o rukovodstvu Srbije, vladaju}e stranke i legetimnih organa vlasti, i zagovarawe vaninstitucionog na~ina ru{ewa vlasti. Na ovim podru~jima prisustvo SRS je zanemarqivo i nema izgleda za pro{irivawe svojih redova u narednom periodu.
U Kru{evcu, pod rukovodstvom Mileti} Dragana, nosioca PO
po SE, u~estvovalo je oko desetak lica na rati{tima na podru~ju
BiH. Mileti} je sa rati{ta doneo automatsko oru`je i druge vrste
naoruàwa, a to je radio u saradwi sa Jankovi} Draganom, zvani Lari, iz Kru{evca. Krajem 1994. godine, MO SRS u Kru{evcu, na ~elu
sa Mileti}em i Simi} Milo{em, zauzeo je stav da je Vojislav [e{eq upropastio SRS i zato su osnovali sopstvenu stranku pod nazivom Radikalna stranka Srbije (RSS).
Raspoloìva saznawa do kojih smo do{li operativnim putem za
podru~je Trstenika, ukazuju da je SRS dosta aktivna na ovom prostoru. Wihovo sada{we delovawe svedeno je na organizovawe promotivnih skupova, verbalno kritizersku aktivnost i pridobijawe novih ~lanova za SRS. I na ovom podru~ju do{lo je do me|usobnog raskola i podela u redovima, pa je jedan broj doju~era{wih vatrenih
pristalica napustio Vojislava [e{eqa. Grupa ekstremnih radikala na ~elu sa Vasiqevi} Goranom (nosilac OO po SE) i Miroslavom Radoji~i}em, priklonila se SRS Nikola Pa{i}. Me|utim,
aktivnost ekstremista iz redova SRS na podru~ju Trstenika bila
je izraènija u periodu 1993-1994. godine. Pojedini ekstremisti
SRS (Mileti} Milovan, PO, Vasiqevi} Goran PO i dr.) zagovarali su napad sa svojom jedinicom na vojne objekte u Trsteniku (aerodrom) u ciqu oduzimawa oru`ja i naoruàvawa svojih pripadnika,
radi priprema i eventualnog odlaska na KiM i pomo}i srpskom
ìvqu, ukoliko za to bude potrebe. Ra~unali su da tako naoruàni
mogu blokirati grad i pojedine va`ne institucije i zagovarali su
likvidaciju nesrpskog stanovni{tva i politi~kih neistomi{qenika. Rade}i na proveravawu navoda i ustanovqavawu ~iweni~nog
stawa, RDB nije do{ao do pouzdanih podataka o iznetim namerama
ekstremista. Ocena je da je to plod hvalisavosti i ma{te pojedinaca, pod uticajem wihove psihofizi~ke rastrojenosti i optere}enosti ratnim prizorima sa rati{ta u biv{oj BiH. Me|utim, ne iskqu~uje se mogu}nost obra~una sa politi~kim neistomi{qenicima ili licima nesrpske nacionalnosti, {to }e biti daqi zadatak
u operativnom radu RDB. Prema dosada{wim raspoloìvim saznawima, ova grupa u Trsteniku, koja, istina, nije homogena i u ~ijim
redovima je do{lo do podvojenosti, predstavqa realnu opasnost ko532
ja bi u datom trenutku ispoqila svoju agresivnu i revan{isti~ku

aktivnost. U posledwe vreme, glavni nosioci ekstremne aktivnosti na podru~ju Trstenika su Milun Bara} sa grupom istomi{qenika (âmogi} Rajko, âjetinac Miroslav, Savi} Du{an, svi biznismeni i dr). Pripada ekstremnom krilu SRS koje zagovara radikalne poteze u politici stranke, kao i prema doju~era{wim sledbenicima ili politi~kim neistomi{qenicima. Neka saznawa ukazuju da Bara} povremeno u Brezovici kod Trstenika okupqa grupu
istomi{qenika i simpatizera, mahom u ve~erwim ~asovima, gde se,
navodno, obu~avaju u rukovawu oru`jem, izvode fizi~ko-kondicione ve`be, izvode ga|awe i dr. Na ovom lokalitetu, prema nekim saznawima, skriva se odre|ena koli~ina naoruàwa iz Drugog svetskog rata. Mogu}e je, s obzirom da je ve}ina provela izvesno vreme
na rati{tima u biv{oj BiH, da je sa rati{ta doneto oru`je, {to }e
biti predmet daqeg operativnog istraìvawa.
Kroz dosada{we pra}ewe i sagledavawe delatnosti ekstremista
iz SRS, do{li smo do podataka da pripadnici SRS uspostavqaju
kontakte sa istomi{qenicima u Republici Srpskoj i Republici
Srpskoj Krajini. Saradwa se, pored odlazaka na rati{te, sastoji u
pruàwu humanitarne pomo}i i davawu krvi.
Evidentno je da pojedini dobrovoqci i daqe odlaze na rati{te
u biv{u BiH i Hrvatsku. RSK je otkazala pomo} paravojnih formacija SRS na svom podru~ju. Jedini vid saradwe postoji jo{ individualno sa Kninom, dok je ne{to te{wa saradwa sa ekstremistima u
Republici Srpskoj.
Rade}i na sagledavawu i pra}ewu ekstremne aktivnosti SRS,
CRDB Kraqevo u dosada{wem operativnom radu nije do{ao do podataka koji ukazuju na paravojno organizovawe ove grupacije. Neka
indikativna saznawa iz 1992. i 1993. godine, ukazivala su na vr{ewe priprema za formirawe paravojne jedinice na podru~ju op{tine Kraqevo. Pojedini ekstremisti zagovarali su formirawe jedinice od stotinak lica, mahom iz redova povratnika sa rati{ta iz
biv{e BiH ili Hrvatske, koji su se na rati{tima dokazali po svojoj ekstremnosti. Planirali su da po odabiru qudstva izvode kondicione i druge vojno-takti~ke ve`be na lokalitetu Gotovca kod
Kraqeva. Za potencijalnog komandanta jedinice postavqen je Sin|eli} Zoran, iz Adrana kod Kraqeva, ~iji je zadatak bio daqi rad
na formirawu jedinice. Me|utim, odlaskom i preseqewem Sin|eli}a u biv{u BiH, aktivnost na planu formirawa paravojne jedinice je prestala. Operativnim putem kao i raspoloìvim sred533
stvima i metodama RDB, pomenuti indikativni podaci nisu potvr|eni.

U sklopu rada po problematici ekstremizma iz redova SRS,
RDB je preduzimala odgovaraju}e mere i radwe iz svoje nadle`nosti.
Izvr{ena je identifikacija vode}ih ekstremista na ovom prostoru
kao i znatnog broja u~esnika na raznim rati{tima na prostorima
biv{e BiH i Hrvatske. Glavni nosioci ekstremne aktivnosti zahva}eni su odgovaraju}im merama i radwama. Pod tretmanom RDB
nalazi se pet lica (00-1, PO-4), a kroz operativno sagledavawe obuhva}eno je 8 lica. Stvorene su odgovaraju}e operativne pozicije
prema ovoj grupaciji (tri saradnika i 6 operativnih veza), koje daju
zadovoqavaju}u produkciju. Svojim merama i radwama, RDB je u dobroj meri uspeo da doprinese podvojenosti u redovima ekstremista,
wihovoj razjediwenosti pa i pasivizaciji maweg broja lica. Operativno su pokrivani razni skupovi, tribine, protestna okupqawa,
koje su organizovali ekstremisti.
Na podru~ju Kraqeva, oktobra 1994. godine, spre~eno je rasturawe i lepqewe propagandnih plakata SRS i izvr{eno oduzimawe
oko 1000 komada ovakvog materijala koji su bili nameweni da se distribuiraju na {irem podru~ju CRDB.
Na jednoj obradi (Mileti} Dragan iz Kru{evca) stvorena je delimi~na krivi~nopravna dokumentacija o wegovoj ume{anosti u dono{ewe oru`ja sa rati{ta iz biv{e BiH. Daqi rad bi}e usmeren na
potvr|ivawu indikativnog podatka da je Mileti} organizovano sa
Vaki}em Branislavom, nosiocem OO iz Ni{a, donosio oru`je koje
je navodno na podru~ju Ni{a lagerisano, radi strana~kog naoruàvawa.
U sklopu akcije Tomson, izvr{eno je privo|ewe Mili} Dragana iz Kraqeva, koji je od lica iz Kragujevca kupio dve AP. u Dogovoru sa CRDB Kragujevac protiv Mili}a je CRDB podneo krivi~nu
prijavu zbog krivi~nog dela iz ~lana 33 Zakona o oru`ju i municiji.
U sklopu kontinuirane OA Maj 93 CRDB je operativnim putem do{ao do podataka da je jedan broj lica sa podru~ja Ra{ke oblasti preprodavao oru`je muslimanima na podru~ju Novog Pazara. Realizacijom akcije, ustanovqeno je da je u poslove nedozvoqene trgovine oru`jem bio ume{an jedan broj ~lanova SRS iz Ra{ke, protiv
kojih je podneta krivi~na prijava (zbog ~ega su tri lica osu|ena u
sudskom postupku).
Na{a je procena da }e ekstremisti SRS i u narednom periodu,
iako su dezorijentisani i razbijeni u pojedinim sredinama, nastavi534
ti sa ekstremnom, uglavnom verbalno-kritizerskom aktivno{}u.

Nastoja}e da vaninstitucionalnim putem sru{e rukovodstvo sa vlasti. Nastavi}e, kao i na nedavnim mitinzima (u Trsteniku i â~ku)
da se otvoreno zalaù za destabilizaciju bezbednosnog stawa u Srbiji, zagovaraju}i generalne {trajkove, pozivawe na gra|ansku neposlu{nost, bojkote, uklawawe barikada prema Republici Srpskoj,
pa i obra~un sa politi~kim neistomi{qenicima. S obzirom na ekstremnost lidera stranke i wegovih bliskih saradnika, kao i na aktuelnu situaciju vezanu za odnos RS prema srpskim krajinama, ne iskqu~uje se mogu}nost eventualnog paravojnog organizovawa.
Dostavqeno:
1 h OE
Analiti~ar,
Violeta Zeqi}
MDCXXXV
MUP Srbije
RSDB V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD1
Broj snimaka: 9
Republika Srbija
Sremska Mitrovica
Br. 832
12. 4. 1995.
V uprava Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam prilog za izradu teme Aktivnost ekstremista iz SRS, sa posebnim osvrtom na paravojno organi535
zovawe i naoruàvawe u skladu sa Planom rada analiti~kih poslova i zadataka u 1995. godini.
Prilog: 1
Na~elnik Centra,
Puni{a Yuki}
Republika Srbija
10. 4. 1995.
srpski ekstremizam
Prilog za izradu teze:

Aktivnost ekstremista iz SRS,
organizovawe i naoruàvawe.
U ciqu sagledavawa sada{weg delovawa ekstremista SRS, neopohodno je izneti i kra}u genezu wihove delatnosti u posledwe dve
godine, koja }e dati realniju sliku sada{weg stawa.
Naime, krajem 1992. godine i tokom 1993. godine, na teritoriji
na{eg centra, SRS sa svojom sekcijom S^P se organizovala kao
organizacija sa svim karakteristikama paravojne formacije, opskrbqena lakim naoruàwem, uglavnom poreklom iz RSK. Kao takva,
vremenom se S^P izdvaja uzimaju}i primat u smislu selekcije lica
koja mogu biti ~lanovi SRS. Pored toga, u skoro svim MZ op{tina
Sremska Mitrovica, [id, i delimi~no Ruma osnivaju ogranke tzv.
mesne odbore pod vidom prikupqawa informacija od gra|ana srpske nacionalnosti o delovawu Hrvata i muslimana jer navodno SJB
i RDB imaju tolerantan odnos prema istima. Na osnovu toga, ekstremni pojedinci stupaju u organizovawe grupa od po nekoliko lica, po ugledu na sistem crnih trojki, te kod nepodobnih Hrvata
i muslimana vr{e napade na fizi~ki integritet i imovinu. Ohrabreni takvim na~inom rada, sredinom 1993. godine, pripremaju osnivawe organizacije sa statutom, zakletvom i drugim obele`jima.
Ustrojstvo planirnwe organizacije je odre|eno tako {to su glavni
nosioci ekstremne delatnosti zaslu`nim pojedincima, uz navodni dogovor sa liderom SRS, dodelili zvawa ~etni~kih komandanata
na nivou op{tina i komandira na nivou MZ. Pored toga, u organiza536
ciju je uvedeno proveravawe podobnosti, jer su u istoj oformili i

formacijska mesta oficira za vezu, bezbednost i dr., za {ta su
ilegalno od{tampali kwiìce sli~ne vaè}im vojnim legitimacijama VJ crvene boje, sa fotografijom i konstatacijom o vojnoj
obu~enosti kandidata pripadnika S^P.
Prate}i navedenu aktivnost SRS S^P, na{ centar je, oktobra
meseca 1993. godine, energi~nom akcijom presekao navedenu delatnost, li{iv{i slobode kreatore akcija, protiv kojih su podnete
krivi~ne prijave nadle`nim sudovima u Sremskoj Mitrovici, po
kojima se vodi sudski postupak koji je jo{ u toku. Preduzeta akcija
CRDB Sremska Mitrovica je u dobroj meri uzdrmala redove ekstremista {to je imalo odjeka i u {iroj javnosti, na teritoriji Srema i
Republike Srbije. Prezentovano je bilo bitno navesti, jer je 1994.
godina, za razliku od prethodne, bila godina me|usobnih optu`bi u
wihovim redovima, rascepa u svim segmentima vertikalne hijerarhije. Ipak, funkcionisawe kroz oblike delovawa MO i OO SRS
jo{ uvek je odolelo gore pomenutoj pometwi. Kroz poku{aje da se
o~uva jedinstvo i pridobiju novi ~lanovi, organizuju se tribine u
mestima gde je, po wihovim procenama, jo{ uvek bilo pogodno tlo,
kojima prisustvuju ~elnici SRS. Uglavnom se rehabilitacija
stranke preko mitinga odvijala kroz kritiku sada{we vlasti u Republici Srbiji i SRJ, vre|awe li~nosti i institucije predsednika
Republike Srbije, uz apele da se ne prihvati zvani~na politika, koja se, navodno, odrekla Srba u biv{oj Republici BiH i Republici
Hrvatskoj.
Nakon li{ewa slobode lidera SRS i u vreme izdràvawa kazne
zatvora od strane istog, ekstremisti sa ve}im entuzijazmom, igraju}i na kartu kr{ewa demokratije nastoje pridobiti javnost kako u
Republici Srbiji tako i u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj
Krajini. Kroz razne oblike, kao {to su apeli za pu{tawe na slobodu lidera SRS, {irewe dezinformacija u javnosti kojima su nastojali uneti uznemirenost, kao i kroz poku{aje da diskredituju visoke funkcionere SRJ i Republike Srbije kroz prikupqawe, navodno,
kompromituju}eg materijala, preko nezavisnih TV medija u Republici Srbiji, a posebno u Republici Srpskoj, nailaze na prijem ali
ne sa o~ekivanim efektom. Vremenom, i sami svesni da je narod u
koga su verovali suvi{e preokupiran borbom za boqi egzistencijalni poloàj, sredinom protekle godine, po~iwe lagano, ali ve} zapo~eto osipawe ~lanstva, uz kalkulisawe najekstremnijih lica ~i537
ji deo je zauzimao mesta od op{tinskih odbornika do republi~kih

poslanika. Entuzijazam gubi prednost nad li~nim interesima, jer se
pojedinci u sprezi sa licima sklonim kriminalu, bogate na ra~un
stranke. Navedeno ne ostaje nezapaèno u niìm institucionalnim
oblicima SRS (MO, OO SRS), gde dolazi do sve ~e{}ih sukoba, ali
i preorijentacije.
Na politi~koj sceni se pojavquje nova stranka, SRS Nikola
Pa{i}, koja se afirmi{e na teritoriji na{eg centra u vreme ponovne aktivnost lidera SRS, nakon izdràne kazne. Jo{ uvek, ali ne
kao ranije, ugled Vojislava dr [e{eqa vra}a nadu najekstremnijima u SRS da poku{aju da se ponovo, ja~e i agresivnije nametnu javnosti. Na sve ~e{}im sastancima MO, OO i Regionalnog odbora nastoje da anuliraju postojawe upori{ta SRS Nikola Pa{i}, koju
prestavqaju kao izdajni~ku, kao i wene ~lanove, uzdaju}i se u, navodno, svoje staro o~uvano jezgro uz pridobijawe novih, neiskompromitovanih ~lanova.
Po~etak 1995. godine do danas, obeleèn je daqim padom aktivnosti u redovima ekstremista SRS, nagomilanim nepoverewem i sve
otvorenijim sukobima pojedinaca i grupa, kako me|usobno, tako i sa
rukovodstvom u Beogradu. Sukobi su eskalirali do te mere, da su iz
SRS S^P iskqu~eni weni najekstremniji ~lanovi osniva~i i
kreatori skoro svih aktivnosti.
Kada se uzme sve napred navedeno u obzir, smatramo da }e medijska pa`wa prema SRS S^P koja je ve} u opadawu i daqe opadati,
kao i da }e odbornici u SO na teritoriji Srema biti bez zna~ajnijeg uticaja na rad skup{tina op{tina i dono{ewe odluka, bez obzira na wihove te`we da vr{e opstrukcije istih. Ekstremisti iz redova SRS mogu, trenutno, jedino upori{te potraìti u pojavi narastaju}eg nezadovoqstva radnika u preduze}ima koja su uglavnom u lo{em finansijskom poloàju, {to je ve} na teritoriji Centra evidentirano.
Glavni nosioci ekstremisti~ke delatnosti SRS na teritoriji
CRDB Sremska Mitrovica su: Petri} Milenko (pod tretmanom
RDB) i Vasi} Nikola (poslanik Skup{tine Republike Srbije) iz
[ida, ûli} Mladen, Milo{evi} Gradimir, Sekuli} Petar (svi
pod tretmanom RDB), Herceg Zoran (bio pod tretmanom RDB), Rosi} dr Radisav, Stanivukovi} Brane i [krpan Stjepan, svi sa teritorije SO Sremska Mitrovica, @arkov Sava (pod tretmanom
RDB), Petrovi} Neboj{a i Ze~evi} Milorad, svi iz Rume i Dimi}
538
Dragan, Raki} Milenko, Miqevi} Du{an i Radojevi} Aleksandar

iz In|ije.
Pored navedenih lica, nosilaca ekstremne delatnosti, okupqa
se i jedan broj lica, moglo bi se re}i vernih pratilaca navedenih,
~ija aktivnost se ogleda u realizaciji planova i namera nosilaca
ekstremne delatnosti.
Imaju}i u vidu da SRS S^P kako u svojim javnim nastupima,
tako i na strana~kim sastancima, iznosi da uz sebe ima na hiqade
sledbenika, na{a saznawa ukazuju da se na teritoriji CRDB Sremska Mitrovica kao sledbenici ekstremista SRS, u pravom smislu
re~i, moè izdvojiti ne vi{e od 300 - 400 lica, ne ra~unaju}i takozvane simpatizere koji se animiraju jedino u predizbornim i izbornim aktivnostima stranke. Navode}i brojnost i glavne nosioce ekstremne delatnosti SRS, treba ista}i starosnu i intelektualnu
strukturu pomenutih lica. Naime, radi se o tome da navedena struktura u proseku prelazi starosnu granicu od 35 godina, da se ve}i broj
lica regrutovao iz redova lica sklonih kriminalnim radwama, dok
se deo takozvane intelektualne elite koji je neznatan, opredelio
u SRS iz karijeristi~kih ambicija. Iz predwe iznetog proizlazi,
{to je i provereno, da SRS S^P me|u strukturom lica od 18-25 godina starosti skoro da i nema pristalica. Isto tako, evidentiran je
i odliv ~lanstva SRS u redove drugih stranaka i organizacija koje
deluju sa pozicija srpskog ekstremizma, naj~e{}e u SNO i SÔ.
Razlog za napu{tawe stranke je uglavnom bio u tome {to su isti smatrali da je SRS S^P izgubila na prethodnoj agresivnosti i
o{trini, zapostaviv{i akciono delovawe na ra~un politi~kih rasprava.
Nadovezuju}i se na uvodni deo iznetog, treba ista}i da na teritoriji CRDB Sremska Mitrovica, trenutno nije utvr|eno egzistirawe bilo kakvog oblika paravojnog organizovawa. Presecawem wihove aktivnosti 1993. godine, ovakav oblik delovawa se sveo na pojedina~ne zamisli najekstremnijih lica, ali bez uspeha. Vezano sa
tim, i ilegalno naoruàvawe je preraslo u pojedina~ne akcije, u dobrom delu u ciqu preprodaje i sticawa imovinske koristi.
Ve} po~etkom 1994. godine, ekstremisti SRS uspostavqaju ~vr{}e veze sa ekstremistima iz Republike Srpske Krajine i Republike Srpske. Veze su postojale i prethodnih godina, ali u 1994. godini
se intenziviraju, jer se oslonac u Republici Srbiji sve vi{e gubio.
Intenzitet kontakata je bio ve}i sa Republikom Srpskom i wenim
539
ekstremistima (i u redovima oficira VRS) a naro~ito nakon ekonomske blokade SRJ i Republike Srbije prema Republici Srpskoj.
Aktivnost ekstremista SRS se ogledala od naizgled ~isto humanitarne pomo}i (dobrovoqno davawe krvi, dopremawe lekova i sanitetskog materijala i drugo) jer su je zloupotrebqavali svojim boravkom, te kroz razne vidove {verca pribavqali materijalnu korist, do kontakata sa ekstremistima koji su bili ogor~eni politikom SRJ i Republike Srbije i time zajedni~ki dogovarali atentate
i otmice najvi{ih funkcionera SRJ i Republike Srbije, do mogu}nosti atentata na predsednika Republike Srbije u saradwi sa ekstremistima SRS u Republici Srbiji (van podru~ja na{eg centra).
Pored navedenog, isti su preko oficira VRS poku{avali, i jo{
uvek poku{avaju, pribaviti la`na dokumenta o u~e{}u pojedinih
lica na ratom zahva}enim podru~jima biv{e Republike Bosne i
Hercegovine, u ciqu stvarawa alibija (radi se o stvarawu alibija
za lica protiv kojih je na{ centar podneo krivi~ne prijave 1993. godine). Isto tako, ekstremisti SRS sa ekstremistima Republike
Srpske vr{e ilegalno prebacivawe lica u SRJ iz Republike Srpske, u ciqu regulisawa wihovog izbegli~kog statusa, opet iz koristoqubqa, i vr{e promet oru`ja na teritoriji SRJ, gde se isto ilegalno preprodaje.
Za razliku od navedenih aktivnosti, kontakti sa ekstremistima Republike Srpske Krajine se tokom 1994. godine i po~etkom
1995. godine, vidno smawuju, ali samo u jednom delu, jer je delovawe
SRS Nikola Pa{i} sve agresivnije, te ekstremisti SRS S^P
koji su pre{li u SRS Nikola Pa{i} rade na stvarawu upori{ta
odbora stranke u Republici Srpskoj Krajini, jer su odnosi doju~era{wih istomi{qenika, lidera SRS Vojislava dr [e{eqa i
lidera SRS u Republici Srpskoj Krajini i u Republici Srpskoj
prekinuti.
Imaju}i u vidu navedenu aktivnost ekstremista SRS u periodu
1994/95. godine, CRDB Sremska Mitrovica, u koordinaciji sa III
upravom RDB MUP-a Republike Srbije, primenom svih raspoloìvih metoda i sredstava rada, pratila je i dokumentovala navedenu delatnost. Radi preglednijeg uvida o preduzetim merama i radwama
RDB, isti~emo da smo u periodu 1994/95. godine pratili aktivnost
ekstremista navedene grupacije kroz vo|ewe 3 operativne obrade i
4 prethodne obrade. Na predmetima smo koristili 3 OTM TKTR.
Osim navedenog, aktivnost ekstremista SRS pratili smo i kroz
540
druge vidove operativnog rada, kroz koje smo pratili navedenu delatnost, {to je rezultiralo i kvalitetnijim radom vrbovawem dve
saradni~ke pozicije na kompromituju}em materijalu, preko kojih
smo stvorili ~vrsta upori{ta u redovima ekstremista SRS, preko
kojih pratimo wihovu aktivnost i namere.
Procewujemo, na osnovu iznetog, da }e daqi pravci delovawa
ekstremista SRS u narednom periodu biti usmereni na daqe nastojawe da se kroz napade na predsednika Republike Srbije kao i na rukovodstvo, vrati, kako smo naveli, ve} u dobroj meri izgubqeni
ugled stranke. Isto tako, wihova aktivnost bi}e usmerena na ~vr{}e povezivawe sa ekstremistima, posebno iz Republike Srpske.
Osim navedenog, pravci delovawa ekstremista bi}e usmereni i na
rezre{avawe me|usobnih sukoba i kompromitaciju SRS Nikola
Pa{i} u ciqu pridobijawa povra}aja ~lanstva, kao i nastojawa
da se kroz vid podmi}ivawa poslanika u Skup{tini Republike Srbije iz drugog tabora do|e do èqenog ciqa rehabilitacije u javnosti.
U narednom periodu, posebnu pa`wu treba obratiti i na wihovu delatnost koja poprima sva obele`ja kriminalne delatnosti, kao
{to su reketi, vr{ewa krivi~nih dela izazivawa op{te opasnosti i drugo. Kako je ve} napred pomenuto, wihova aktivnost u narednom periodu bi}e, tako|e, usmerena i na stvarawe upori{ta u redovima nezadovoqnih radnika u preduze}ima na teritoriji koju pokriva na{ centar, ali i prodor u redove pripadnika RJB, RDB i VJ, jer
postoje}a saznawa ukazuju na prisutnost kontakata ekstremista SRS
sa pripadnicima RJB i VJ sa krajnim ciqem ostvarewa namere da
iste pridobiju u slu`bu svojih interesa.
Ra|eno u 2 primerka
Dostavqeno:
1 h OE
Analiti~ar,
(ne~itko ime)
MDCXXXVI
II uprava RDB
Dràvna tajna
Beograd, 13. 4. 1995, vreme 21:08
541

Broj strana: 2
Informacija
Dana 13. 4. 95. godine, u 15,45, razgovaraju Damir iz komande 5.
korpusa i mu{karac iz Austrije.
Ovaj iz Austrije se interesuje koliko je novca stiglo iz Austrije, a Damir kaè da je ju~e stiglo u jednom kovertu 43 000 austr. {ilinga, u drugom 70 000 {ilinga i 76 000 DM. To je novac za namensku,
kaè sagovornik iz Austrije i pita za koji tip topa od 20 mm su ovi
iz korpusa traìli ne{to jer u Austriji ima 20 vrsta toga. Damir
}e da javi naknadno.
Dana 13. 4. 1995. godine, u 17,04, razgovaraju Dudakovi} i neki mu{karac koji se nalazi u Nema~koj.
Gospodin iz Nema~ke pita da li postoji kakva {ansa da se u biha}koj regiji uspostavi prekid vatre. Pita to jer je neki dan bio sa
glavnim Fikretovim logisti~arom u Nema~koj, Mujom Osman~i}em
koji mu je rekao da je voqan da ide preko Fikreta pa dok razgovaraju politi~ari da ostane prekid vatre. Dudakovi}u odgovara taj
predlog, naravno sam komentari{e. Za Osman~i}a kaè da je glavni logisti~ar i glavni izvor para za Fikreta, a za Fikreta da je zaguqen do zla boga, ali nije za rat. Sagovornik Dudakovi}ev za svoj
rad kaè da je konspirativan, da niko ne zna {ta i za koga radi itd.
Napomena: Prvi deo razgovora je oko one nesre}e Dudakovi}eve na putu ali je jako slaba ~ujnost. Ovaj iz Nema~ke traì Dudakovi}ev broj iz Be~a jer ih nije jako dugo ~uo (mogu}e je da je Dudakovi}eva porodica tamo). Naravno, Dudakovi} ne daje, iz predostro`nosti, a broj na koji Dudakovi} moè da nazove sagovornika je
broj Brace Suqi}a konzula 365-002.
Dana 13. 4. 1995. godine, u 20,14, razgovaraju Damir i Nada Alisa.
Napomena na po~etku ~ujnost je jako lo{a i reprodukujemo samo ono {to Nada ponavqa posle Damirove pri~e. Na svu sre}u i sagovornici se jedva ~uju.
Situacija je jako te{ka. Diktira imena qudi za koje ne znamo da
li su poginuli ili zarobqeni Trifunovi} Dragan, Stevanovi}
Mitar iz Zvornika, Ulemek Milorad iz Stare Pazove, Raja iz Nik{i}a.
Damir pri~a, Nada ponavqa zna~i za svakog traè po 500 maraka a zatim ponavqa ono {to Damir kaè zna~i Frenkiju na Petrovoj Gori. Nada se smeje.
542
...Pripadnici HVO su zatvarani i mu~eni u halama Dubrave, Ponikve i biv{em zatvoru Velike Kladu{e, je li?
... Postavili i ostavili 2 VBR-a i 1 (?) kod repetitora na Starom gradu...
... Kopali grobove za Fikretove, dobro... navodno ima 300 grobnica. Nada se smeje Damirovom komentaru koji sigurno preuveli~ava broj i dodaje pa dobro stavi}emo 400 grobnica!!!
...Zna~i Srbi vladaju gradom... mobilizirali su qude preko 60
godina...
...Danas su bili napadi u pravcu Vrnogr~a i Todorova
...Ima 600 pla}enika iz Beograda...
...Panteri iz Bijeqine, Vukovi s Drine...
Kraj informacije
MDCXXXVII
MUP Srbije
RSDB V uprava
Centar za mikrofilm
13. 4. 1995.
Fond PD1
Broj snimaka: 4
Republika Srbija
Prizren
Br. 174
10. 4. 1995.
MUP RS
V uprava Beograd
U prilogu akata dostavqamo vam prilog za izradu analiti~kog
materijala Aktivnost ekstremista iz SRS, sa posebnim osvrtom na
paravojno organizovawe i naoruàvawe.
Prilog: 1
Na~elnik CRDB Prizren
Milivoje Savi}
543
MUP RS RDB
Centar RDB Prizren
10.4.1995.
Prilog za izradu analiti~kog materijala

Aktivnost ekstremista iz SRS,sa posebnim osvrtom
na paravojno organizovawe i naoruàvawe.
Na podru~ju ovog centra deluju mesni odbori SRS u Pe}i, \akovici, Prizrenu i Suvoj Reci. Broj ~lanova u Pe}i kre}e se otprilike oko 100, u \akovici je najaktivniji predsednik odbora koji manipuli{e sa brojkom od 70 ~lanova, dok na podru~ju Prizrena ~lanstvo
SRS broji oko 50, a najaktivnija su 15 lica. Wihova aktivnost je
uglavnom usmerena na vrbovawe novih ~lanova, kao i na verbalne napade i kritike upu}ene rukovodstvu Republike Srbije i ru{ewu lokalnih vlasti. Glavni nosioci ove aktivnosti su uglavnom predsednici odbora i pojedini ~lanovi, koji su uglavnom lica nezadovoqna
svojim statusom i ekstremna u svom opredeqewu, sklona raznim kriminalnim aktivnostima i raznim malverzacijama, pa kroz ovu politi~ku partiju èle da re{e svoje probleme.
U zadwe vreme uo~ena je pojava da ekstremisti SRS nastoje da se
ukqu~e u glavni odbor SPS-a u Prizrenu i vrbuju neka lica koja bi
im dostavqala podatke i materijale, preko kojih bi sprovodili svoje inicijative, odnosno doveli svoje qude na rukovode}a mesta u
Skup{tini op{tine.
Prema raspoloìvim saznawima, u Suvoj Reci je savetovano wihovom ~lanu, od strane ekstremista iz redova SRS iz Beograda, da
fiktivno pri|e vladaju}oj stranci, a da i daqe radi po inicijativi
ekstremista SRS iz Beograda.
Pripadnici SRS u Prizrenu nastoje da izazovu nezadovoqstvo
me|u prisutnim radnicima i penzionerima, navodno zbog niskih
penzija i li~nih dohodaka, zagovaraju}i kod istih {to masovnije demonstracije i okupqawa ispred zgrade Skup{tine op{tine i traè}i smenu op{tinskog rukovodstva.
[to se ti~e povezanosti ~lanstva SRS sa ekstremistima iz Republike Srpske i RSK, dobijeni su podaci koji ukazuju da ekstremno
~lanstvo SRS, kroz udruèwe Boraca rata 1991. godine odràva
kontakte sa vojnim vrhom Republike Srpske i Republike Srpske
Krajine.
Ekstremisti SRS sa podru~ja Prizrena su u stalnom kontaktu sa
Artemijem Radovi}em, PO/SPC, od koga traè mi{qewe i uput544
stva za rad, a Artemije kroz verske obrede nastoji da uti~e na {iroke mase.
U zadwe vreme, i to nakon izlaska Vojislava [e{eqa iz zatvora, zapaèna je aktivnost ~lanova SRS na mirewu, tj. povezivawu sa
~lanstvom SPO, pa je prvi korak ka tome u~iwen 12. 2. 1995. godine,
kada je organizovana ve~era na slavi SRS Sveta tri Jerarha kojoj su prisustvovali i ~lanovi SPO.
Prema operativnim saznawima, 4. 3. 1995. godine, u hotelu Grand
u Pri{tini, okruglom stolu na temu Srpski nacionalni program, prisustvovali su pripadnici SRS sa na{eg podru~ja. Ovaj sastanak je bio prethodnica za odràvawe sednice Srpskog nacionalnog saveta u Beogradu 17. 3. 1995. godine u Pres centru studija 5, gde je odlu~eno da se u Pe}koj patrijar{iji, 8. 4. 1995. godine,
odrì zatvoreno Nacionalno savetovawe, kome bi prisustvovali
i ~lanovi SPO pored ~lanova sa KiM-a i lidera opozicionih stranaka. Do ovog savetovawa nije do{lo 8. 4. 1995. godine, a prema saznawima, planirano je za 29. 4. 1995. godine.
Zapaèna je aktivnost i povezanost ekstremnog ~lanstva SRS sa
ekstremistima iz Kosova Poqa.
Tokom 1994. i 1995. godine, Resor je pored iznetog pra}ewa i primena ad hoc TKTR, obavqawa IR-a, preduzimao mere prema ekstremnim pripadnicima SRS, ali nije do{ao do drugih saznawa. Centar
}e i ubudu}e preduzimati adekvatne mere i radwe radi blagovremenog dolaèwa do saznawa o delovawu ekstremista iz ovih redova sa
krajwim ciqem presecawa wihove aktivnosti.
Na~elnik CRDB Prizren,
Milivoje Savi}
MDCXXXVIII
V uprava
Beograd
U prilogu dostavqamo Izve{taj o rezultatima primene, TKTR,
koji se odnosi na Vladana Radosavqevi}a, iz Vaqeva, PO po srpskom
ekstremizmu i terorizmu.
Na~elnik Centra,
Gaji} Qubodrag
Prilog: 1
545
Centar RDB Vaqevo

77-1a-0289
III odsek srpski ekstremizam i terorizam
7-032

Primenom OT mere TKTR koji se obavqaju preko telefona broj
24-937, instaliranog u stanu Vladana Radosavqevi}a, potpredsednika neregistrovanog Ravnogorskog pokreta iz Vaqeva, naseqe
Oslobodilaca Vaqeva, broj 5, nad kojim ovaj centar RDB vodi PO
po srpskom ekstremizmu i terorizmu, dana 10. i 11. 4. 1995. godine, dobijeni su slede}i bezbednosno interesantni podaci.
Vezano za organizaciju proslave povodom pedesetogodi{wice
pobede nad fa{izmom, koji Ravnogorski pokret namerava da obeleì dana 8. 5. 1995. godine na Ravnoj gori, Radosavqevi} je ostvario
niz kontakata sa licima bliskim rukovodstvu RP.
Tako je Radosavqevi}, dana 10. 4. 1995. godine, ostvario kontakt
sa Jovanovi} Petrom, iz Starog sela, kod Velike Plane, smewenim
predsednikom Ravnogorskog pokreta. Jovanovi} je preneo Radosavqevi}u da je Okru`ni odbor Ravnogorskog pokreta za Smederevo
obeleìo pedesetogodi{wicu pobede nad fa{izmom, organizovawem prigodne duhovne akademije u Velikoj Plani, gde su, pored pripadnika RP, na akademiji uzeli u~e{}e i pripadnici SPO-a i DSS.
Jovanovi} je daqe preneo da je imao problema sa SUP-om u Velikoj
Plani oko organizacije akademije, s obzirom da je istu organizovao
OO Ravnogorskog pokreta, koji jo{ nije registrovan kao politi~ka stranka, pa je SUP zabranio odràvawe iste. U naknadnoj prijavi Jovanovi} je navodno naveo da akademiju organizuju op{tinski
odbori SPO i DSS, tako da je organizacija iste odobrena od strane
SUP-a. Pored toga, Jovanovi} je na akademiji naveden kao penzioner, a ne kao predsednik Ravnogorskog pokreta.
Vezano za stawe u pokretu, Jovanovi} je izneo da povremeno kontaktira noviizabrano rukovodstvo iz Beograda, ali da ne ide na sastanke, jer je on upravo od tih qudi smewen i oklevetan za proneveru finansijskih sredstava pokreta. Informisao je Radosavqevi}a,
da op{tinski odbor RP sa podru~ja Smedereva i Poàrevca ne priznaju wegovu smenu, jer o istoj nisu ni raspravqali. Pored toga, naveo je da wegovu smenu sa mesta predsednika RP, ne priznaje ni dr
Vojislav [e{eq. Na sastanku kod dr Vojislava [e{eqa, povodom
nastalog stawa u RP, Jovanovi}u je navodno re~eno da je on prvi i
posledwi u pokretu.
546
Radosavqevi} je preneo Jovanovi}u, da op{tinski odbor RP za

Vaqevo namerava da, dana 8. maja 1995. godine, na Ravnoj gori organizuje proslavu povodom pedesetogodi{wice pobede nad fa{izmom,
pa je, s tim u vezi stupqeno u kontakt sa prof. Milanom St. Proti}em, da tom prilikom govori.
Petar Jovanovi} ne}e u~estvovati u proslavi koju na Ravnoj gori organizuju SPO i Vuk Dra{kovi}, dana 13. maja 1995. godine. Kao
razlog naveo je da nije u dobrim odnosima sa Vukom Dra{kovi}em.
O stawu u Ravnogorskom pokretu, Jovanovi} je izneo da je isti
razbijen spoqa i to od strane Predraga Govedarevi}a i Antonija
\uri}a, koji ni{ta ne rade za pokret, ve} samo grde one koji rade.
Naveo je da se radi o dvoli~nim qudima. Jovanovi} je daqe izneo da
ima poziv iz Bosne da zajedno sa Slobodanom ]irovi}em, iz Kragujevca i in`. Kostom N. otputuje u Fo~u, gde bi bila odràna promocija kwige Qoti}evska dràva, koju je napisao Kosta N.
Dana 11. 4. 1995. godine, Radosavqevi} je kontaktirao Zuki}a N.
iz Beograda, vezano za izradu ~lanskih karata za Ravnogorski pokret. Zuki} je obe}ao da }e ~lanske karte i privesci biti uskoro
gotovi. O stawu u Ravnogorskom pokretu, Zuki} je izneo da niko ne
moè biti ~lan glavnog odbora ko ima vi{e od 75 godina, bez obzira na wegove zasluge iz perioda pripadawa ~etni~kom pokretu, da iz
pokreta moraju biti izba~eni izvesni ??Bo{kovi}?? N i in`. Kosta N., kao i da Petar Jovanovi}, smeweni predsednik pokreta, mora biti isprebijan, zbog kra|e novca koji je pokret dobio iz inostranstva.
Zuki} ne priznaje rukovodstvo pokreta koje predstavqaju Antonije \uri} i dr Predrag Govedarevi}, jer wih nije birao beogradski okru`ni odbor Ravnogorskog pokreta, na ~ijem se ~elu nalazi upravo Zuki}. Zuki} zahteva da rukovodstvo Ravnogorskog porketa prvo prizna wegov okru`ni odbor za Beograd, koji broji 18
op{tinskih odbora. Nakon priznawa beogradske organizacije pokreta, Zuki} namerava da zakaè nove izbore za rukovodstvo pokreta, jer }e onda biti u situaciji da beogradskim glasovima preglasa
svoj predlog.
Zuki} je navodno ~uo od Ko{tunice, da rukovodstvo pokreta
(Antonije \uri}, Predrag Govedarevi} i Radomir Milo{evi}, zvani êda), priprema organizovawe proslave povodom pedesetogodi{wice pobede nad fa{izmom, koja bi u reìji glavnog odbora pokreta trebalo da se odrì 8. maja 1995. godine na Ravnoj gori. Radosavqevi} je zaduìo Zuki}a da preko Dragoja Todorovi}a, ~lana
glavnog odbora pokreta, proveri namere rukovodstva (beogradska
struja) vezano za proslavu na Ravnoj gori.
547
Na kraju razgovora, Radosavqevi} je obavestio Zuki}a, da }e u

narednom periodu, Dragoslav Stefanovi}, penzioner iz Vaqeva
(OO po srpskom ekstremizmu i terorizmu), pisati u Na{oj borbi
na temu o antifa{isti~kom karakteru Ravnogorskog pokreta
predvo|enog od strane Draè Mihailovi}a.
U narednom periodu prati}e se Radosavqevi}eva aktivnost i
kontakti sa ekstremistima iz redova Ravnogorskog pokreta, vezano za organizovawe proslave povodom pedesetogodi{wice pobede
nad fa{izmom, koju rukovodstvo Ravnogorskog pokreta namerava
da odrì dana 8. maja 1995. godine na Ravnoj gori.
Kucano u 3 primerka
Dostavqeno:
1 h u dosije Radosavqevi}a
Operativni radnik,
Milovanovi} Mom~ilo
MDCXXXIX
Resoru dràvne bezbednosti MUP Republike Srbije
V uprava
Beograd
U prilogu akta dostavqamo Slu`benu bele{ku o informativnom razgovoru sa Novakovi} Qiqanom iz Bijeqine, koja se odnosi
na odvijawe ratnih dejstava u Republici Srpskoj.
Na~elnik Centra,
Qubodrag Gaji}
Centar RDB Vaqevo
I odsek Ob. slu`ba
biv{e BiH
7-043
17. 4. 1995. godine

1.
Izvor podataka: Izvor je Novakovi} Qiqan, sa kojim je obavqen razgovor u Badovincima, SO Bogati}, dana 14. 4. 1995. godine,
u vremenu od 11 do 11.30 ~asova.
548
Novkovi} Qiqan, ro|en u Bijeqini, R. Srpska, Srbin, dràvqanin Republike Srpske, milicioner, raspore|en u posebnoj jedinici milicije u Bijeqini, stalno nastawen u Bijeqini, drugi identifikacioni podaci nepoznati.
Izvor nepouzdan podaci neprovereni
2.
Podaci o neprijateqskoj delatnosti: ... U toku pro{le no}i
13/14. aprila 1995. godine, muslimanske snage su izvr{ile jedan ja~i
napad u rejonu Teo~aka. S obzirom da je akcija kojom bi se Teo~ak odsekao i zaokruìo od muslimanske teritorije bila planirana da zapo~ne danas, procewuje se da su muslimani saznali za ovaj podatak i
da je zato usledio wihov no}a{wi udar, ~ime su osujetili zapo~iwawe akcije Vojske Republike Srpske. Ina~e se u redovima milicije
kao i vojske ve} dugo komentari{e da muslimani raspolaù podacima o svim zna~ajnim elementima, koji se odnose na raspored, snagu jedinica i planova napada ili odbrana, {to je rezultat izdaje u redovima vojske Republike Srpske.
U no}a{ewem napadu je rawen komandant specijalnih jedinica
milicije Savo Cvetinovi}, a rawena su jo{ tri komandira ~eta milicije. Svi su raweni od jedne tenkovske granate, koja je pala u wihovu neposrednu blizinu. Ina~e, Savo Cvetinovi} je izuzetno cewen kod milicije, tako da se wegovim izbacivawem iz borbe dosta
izgubilo na moralu boraca.
[to se ti~e celokupne akcije kojom je zaustavqena ofanziva muslimana na Majevici i spa{en rejon Stolica sa telekomunikacionim relejem, koji je bio zaokruèn od muslimana, sve ove akcije su
izvr{ile jedinice specijalnih i posebnih jedinica milicije uz sadejstvo garde iz Bijeqine. Vojska je potpuno zatajila u po~etnoj fazi muslimanske ofanzive, a tako|e i kasnije u akcijama povra}aja teritorija koje su muslimani zauzeli. Kada se jedinica vojske Republike Srpske nalazila u okruèwu na releju u Stolicama, muslimani su
ih zvali na predaju. Ova jedinica je dobila nare|ewe iz {taba isto~nobosanskog korpusa (IBK) da se preda. Zahvaquju}i brzoj akciji
boraca milicije ponovo je uspostavqena veza sa ovom jedinicom, tako da je izbegnuta wena predaja. Kada je kasnije raspravqano o tome
u {tabu IBK, komandant general Novica Simi} je izjavio da nije
ta~no da je komanda {taba poslala takvo nare|ewe o predaji.
Na Majevici se sada nalazi sedam odreda specijalnih jedinica
milicije iz Bijeqine, Bawaluke i Zvornika, koji su i glavni nosioci svih borbenih operacija koje su u toku. Vojska ima vrlo malo
549
udela, osim garde iz Bijeqine, a komanda vojske je tako|e u potpunom

rasulu. Me|u vojnicima vlada veliko nezadovoqstvo i odsustvo morala. Prakti~no svi koji su mogli da izbegnu liniju su to i uradili.
Jedan od uzroka ovih pojava je, verovatno, {to se u vojnim kwiìcama boraca, koji su na liniji, upisuje da su dobrovoqci. Ovakav raspored je tako|e upisan i u vojne kwiìce milicije. Vojnici zahtevaju da se objavi ratno stawe, tako da se spre~i izbegavawe ili dezertirawe pojedinaca sa borbenih linija. Za generala Novicu Simi}a se stalno komentari{e da je nesposoban i neodgovoran kao komandant {taba IBK. On ina~e do sada nije uspe{no zavr{io nijednu borbenu akciju u zoni odgovornosti IBK kojom je on direktno komandovao, a ipak je postao komandant i dobio ~in generala. Do sada
se sedi{te {taba selilo iz Ban brda u Lopare, odatle Ugqevik, u
Suvo Poqe i na kraju u Bijeqinu, gde se i sada nalazi. Vojnici komentari{u da }e se {tab iz Bijeqine preseliti u Badovince.
Borci jo{ ne shvataju za{to ima ~estih pojava da iz {taba IBK
stiù nare|ewa, da se tako osvojene teritorije napu{taju i predaju
muslimanima bez borbe, uz komentar da nisu bitne, da bi se posle
nekoliko dana ponovo osvojile, jer ugroàvaju bezbednost teritorije Republike Srpske, a sve to ne moè da pro|e bez gubitaka.
Poznato mi je da je Vla{i} potpuno osvojen od muslimanskih
snaga, a komentari{e se da je u pitawu izdaja u redovima Vojske Republike Srpske. Kona~ni prodor muslimana na Vla{i}u, kojim su
zauzeli celokupnu teritoriju, izvr{en je tako {to ih je vodio jedan
borac Srbin iz redova jedinica sa Vla{i}a, za koga sam ~uo da je
uhva}en i uhap{en.
S obzirom da sam u~estvovao u borbama kontranapada na muslimane na Majevici, poznato mi je na koji na~in se muslimani bore i
{ta im je ciq. Muslimani su za glavni ciq imali da odseku deo teritorije izme|u Teo~aka i êli}a, ~ime bi mogli da kontroli{u i
odseku Ugqevik, Lopare i Priboj. Tako|e im je vaàn ciq bio da
osvoje Kowic i Stolice (sa relejom) odakle bi lako mogli da dejstvuju artiqerijom po Bijeqini. Ina~e, sada ne mogu da granatiraju
Bijeqinu, jer zbog visine Kowica i Stolica artiqerija nema dejstva.
Kada izvr{e napad, {to je bilo u slu~aju ofanzive, muslimani
se odmah ukopaju i prave tri reda odbrane. Kad smo potisli muslimane sa linije koju su zauzeli u po~etnoj fazi ofanzive, bili smo iznena|eni koliko su se dobro ukopali, jer je bila ukopana i jedna kompletna bolnica sa leàjima, infuzijom i drugom bolni~kom opremom. Zapazili smo da su im uniforme ameri~ke proizvodwe, a pose550
duju dosta ameri~kih ru~nih baca~a, koji su sli~ni na{im zoqama,

ali su mnogo efikasniji...
3.
Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti: Podaci navedeni u razgovoru.
4.
Mere i radwe RDB: Nisu preduzimane druge mere i radwe.
5.
Napomena, predlozi i ocene operativnog radnika: Sa izvorom je
uspostavqen kontakt sticajem okolnosti. Sa izvorom nije dogovoren slede}i kontakt, te }emo raditi na tome da se isti ponovo kontaktira i stvori bliì odnos, s obzirom da je u razgovoru pokazao
otvorenost i spremnost da razgovara o celokupnoj bezbednosnoj situaciji, koja se odnosi na ratno podru~je Majevice i Semberije.
Ra|eno u 3 primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP R. Srbije I uprava
1 h OE
Operativni radnik,
Mi{kovi} Vlada
MDCXL
Republika Srbija
Slu`bena bele{ka
Dana 17. 4. 1995. godine, na radnom dogovoru sa predstavnicima
Udruèwa boraca rata 1990/91. izvr{ena je analiza dosada{wih aktivnosti u pripremama za organizovawe dobrovoqaca u SVK. Analizirani su uo~eni detaqi.
Predstavni{tvo vlade RSK (Mo{e Pijade 8) aùriralo je
adrese Kraji{nika u Republici Srbiji (samo u gradu Beogradu u
ovom ~asu ima 12.500 vojnih obveznika). Zavi~ajni klubovi u Vojvodini (potomci kolonista) su nosioci aktivnosti oko evidentirawa
dobrovoqaca sa tih prostora.
551
Uo~ena je pojava da pojedini komandanti brigada sa prostora

RSK (Pla{ki) poku{avaju da organizuju dobrovoqce, kako bi kompenzovali hroni~ni nedostatak qudstva, ali i poja~ani odlazak obveznika u posledwa 3 meseca.
Ovim odlascima su naro~ito pogo|ene brigade u Obrovcu, Benkovcu, Vrhovinama i Pla{kom.
Silazak komandanata dobrovoqa~kih brigada u RSK, gde su obavili izvi|awe svojih reona, od strane boraca i stanovni{tva primqen je izuzetno povoqno, kao znak podr{ke u borbi za odbranu srpskog etni~kog prostora.
Pojedini komandanti dobrovoqa~kih brigada su u~esnici rata
od 1991. godine i prihva}eni su od lokalnih vo|a iz 1990. godine {to
obe}ava eventualnu simbiozu svih struktura na terenu u zoni odgovornosti wihovih brigada.
Plan G[ SVK u Kninu je bio da od 5 brigada dobrovoqaca, angaùju 3 u Kninskom korpusu, jednu u Korduna{kom i jednu brigadu u
Oku~anskom korpusu.
Tek na insistirawe pojedinaca koji su ratovali na prostoru Like odvojena je jedna brigada kao spojnica izme|u Li~kog i Korudna{kog korpusa.
Ovakav raspored dobrovoqaca ukazuje na namere G[ SVK da sa
ovim jedinicama re{i dva goru}a problema odbrana pravca Vrlika Dinara, te pravca Drni{ Kistawe, uz zadràvawe status kvo
problema, neodazivawa na mobilizaciju u gradu Kninu.
Glavni {tab SVK nije odgovorio na pitawe komandanata dobrovoqaca, kako }e se organizovati snabdevawe wihovih jedinica, po{to je re~ o lakim brigadama koje u svom sastavu nemaju pozadinska
vozila, a na terenu nema motornih vozila, jer su ve} mobilisana.
Na komandantsko izvi|awe su trebala po}i 37-orica stare{ina
VJ, rodom iz Krajine (komande pet lakih brigada) ali su oti{la samo sedmorica, ostali su otvorili bolovawe.
Na predlog radne grupe koja organizuje dobrovoqce, da se u komande angaùju penzionisani oficiri kao dobrovoqci (koji to zaista èle) re~eno je u VJ da su napisane naredbe za sva formacijska
mesta i da se to ne moè mewati.
Ocene oficira, koji su bili u Krajini na izvi|awu, bitno se
razlikuju od G[ SVK i to u slede}em:
na predwem kraju odbrane nema dovoqno qudi u odbrani, a i to
{to ima nisu u stepenu borbene gotovosti. Vlada izrazita nedisciplina i neodgovornost. Odnosi izme|u civilne vlasti i vojnih ko552
mandi su u skali od podno{ewa do izrazite netrpeqivosti, zavisno

o kojim licima je re~. Kao izrazito lo{ utisak isti~u komandu Korduna{kog korpusa (puk. Bosanac) koju su doìveli kao kr~mu, a ne
{tab, iako su u blizini aktivnih borbi (Biha}).
Drugo {to isti~u jeste zapaàwe da je tehnika (oru|a) u veoma
lo{em stawu (zbog neodràvawa). êtiri ratne godine su ostavile
trag na topovima, koji su u ve}ini u Krajini (ZIS-ovi-76mm) te je
vatrena podr{ka srpskih jedinica daleko slabija od neprijateqa.
Komande kraji{kih korpusa su uglavnom sastavqene od oficira
koji ne pokazuju samoinicijativu, da bi se ovi problemi re{ili, to
je delimi~no uslovqeno i ograni~enim vremenskim boravkom (3-6
meseci) u Krajini, te se problemi prenose iz mandata u mandat, pri
~emu se gubi vreme i elan (izjave pojedinaca).
Kucano u 2 primerka
Dostavqeno:
na~elniku uprave
operativnom radniku
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MDCXLI
Centar RDB Ni{
Ekstremizam
73-019
18. 4. 1995. godine
Izve{taj o primeni mere TKTR

Operativno tehni~ka mera TKTR prema Stojanovi Petroniju,
zvanom Zorkin, OO po srpskom ekstremizmu i terorizmu kod CRDB
Ni{, primewuje se na osnovu Odluke predsednika Vrhovnog suda Republike Srbije sp. br. SU I 308/94 od 20. 10. 1994. godine.
Primenom mere u proteklom periodu dobijena su nova saznawa o
kontaktu P. Stojanovi}a sa Cvetkovi} Miroslavom iz Beograda i
Petrovi} Boìdarom iz Poàrevca, PO po ekstremizmu kod CRDB
Smederevo.
M. Cvetkovi} je obavestio Stojanovi}a da je zvani~no formiran Monarhisti~ki pokret Srbije (MOPOS), kome su za sada pristupile pojedine vanparlamentarne stranke. Posebno je potencirao
553
da je pokret dobio podr{ku emigracije iz Australije i Ravnogorskog pokreta. Me|utim, Cvetkovi} je razo~aran negativnim stavom
Vojislava Ko{tunice, jer je ra~unao da, preko poslanika iz redova
DSS-a, i MOPOS bude zastupqen u saveznim i republi~kom parlamentu.
M. Cvetkovi} procewuje da su sada{wi strana~ki lideri kvaziintelektualci, da su oni u proteklom periodu izigrali interese
srpskog naroda i da postepeno ali sigurno gube poverewe gra|ana.
Zbog toga, Cvetkovi} se zalaè da se u narednom periodu ve}a pa`wa posveti Monarhisti~kom pokretu, koji je stvoren na inicijativu Ekonomske stranke. Po wegovim re~ima, pokret ne}e dozvoliti
da celokupnu opoziciju personifikuju V. Dra{kovi}, V. Ko{tunica ili neko drugi.
P. Stojanovi} se sloìo sa iznetim konstatacijama Cvetkovi}a, ali mu je sugerisao da se olako ne odri~e pojedinaca koji su se dokazali kao pravi monarhisti, ve} da diplomatskim putem pridobije
wihovu saglasnost i blagonaklonost. Na insistirawe Cvetkovi}a,
Stojanovi} je prihvatio da bude reprezent monarhisti~kih ideja
MOPOS-a na podru~ju Ni{a.
P. Stojanovi} ve} duè vreme priprema sastanak pripadnika
R.P. u Kragujevcu. êkao je da se iz Nema~ke vrati Petrovi} Boìdar iz Poàrevca, koji je tamo boravio, iz zdravstvenih razloga, oko
tri meseca. Nakon wegovog povratka, Stojanovi} mu je preneo da je
neophodno da se pod hitno sastanu predsednici svih okru`nih odbora kako bi zauzeli stav oko daqeg rada i delovawa. Procenio je da je
rukovodstvo RP iz Beograda inertno, da okru`ni odbori rade samoinicijativno, a da glavnu re~ vodi novoformirani pokret u emigraciji pod nazivom Srpski ravnogorski pokret u emigraciji (SRPE).
Po wegovim re~ima, to su glavna pitawa o kojima treba raspravqati na predstoje}em sastanku i u vezi kojih treba zauzeti stav. Obojica su konstatovali da su ~lanovi RP uglavnom stare li~nosti, koje
ne mogu blagovremeno da reaguju i re{avaju nagomilane probleme. U
vezi s tim, wihov stav je da iste treba uvaìti, ali da daqu delatnost treba prepustiti mla|im ~lanovima koji su sposobni da realizuju zacrtani plan.
Petrovi} Boìdar procewuje da je formirawe SRPE u inostranstvu farsa jer nema ~lanstva, a lica koja se nalaze na ~elu pokreta su uglavnom kriminogene pro{losti. Potkrepquju}i svoju
konstataciju, Petrovi} navodi da je sastanku u îkagu prisustvova554
lo samo 27 lica i to iz razli~itih struktura, a vrlo mali broj je

pravih ravnogoraca. Petrovi} li~no poznaje Ivkovi} @ivotu, za
koga kaè da je pobegao iz Jugoslavije da bi izbegao izdràvawe kazne zatvora, u trajawu od 2 godine, zbog odre|enih malverzacija i
kriminala. Sli~na situacija je i sa Mi{om Beqanovi}em iz îkaga. On nikada nije bio ravnogorac a i wemu se pripisuje odre|ena
kriminalna delatnost dok je bio u Jugoslaviji.
Obojica su se sloìli da takva lica ne mogu da kreiraju rad pokreta u Jugoslaviji i da legitimno predstavqaju pokret u emigraciji.
Zbog svega toga, P. Stojanovi} predlaè da se, do 23. 4. 1995. godine, odrì pripremni sastanak u Kru{evcu kod Jovanovi} Dragana, na kome }e se razmotriti sva pitawa a ujedno }e se izvr{iti i
priprema za sastanak predsednika svih okru`nih odbora u Kragujevcu.
U tom pravcu, P. Stojanovi} je stupio u kontakt sa ]irovi}
Slobodanom iz Kragujevca, koga je obavestio o predstoje}im aktivnostima u okviru pokreta. ]irovi} se sloìo sa pomenutom inicijativom i insistirao je da se takva delatnost ubrza, s obzirom da on
ima odre|ene aktivnosti na podru~ju Republike Srpske.
Naime, Mom~ilo Kraji{nik je pozvao S. ]irovi}a da, 9. avgusta
1995. godine, odrì govor u selu Mladikovima, Republika Srpska,
gde }e se odràti opelo poginulim ravnogorcima, pa je neophodno da
se sa wim sretne radi konkretnog dogovora. Odlazak na Pale ]irovi} je planirao za kraj meseca aprila.
Ina~e, ]irovi} Slobodan je ukqu~en u rad udruèwa @rtve zatvora i komunisti~kog terora u Beogradu, ~iji su ~lanovi uglavnom
svi biv{i ravnogorci. On traì od Stojanovi}a da se i na podru~ju
Ni{a sa~ini spisak takvih lica, radi osnivawa istog udruèwa na
ovom podru~ju.
Imaju}i u vidu poja~anu delatnost P. Stojanovi}a na planu formirawa Monarhisti~kog pokreta, kao i ulogu na oìvqavawu rada
RP, u narednom periodu primenom raspoloìvih mera i radwi RDBa prati}e se wegova delatnost.
Kucano u 3 primerka
1 h CRDB Ni{ OO S. Petronije
Operativni radnik,
Qubi{a Milosavqevi}
555
MDCXLII
V uprava
Beograd
U prilogu dostavqam Izve{taj o rezultatima primene TKTR,
koji se odnosi na Radosavqevi} Vladana, iz Vaqeva, PO po srpskom
ekstremizmu i terorizmu.
Na~elnik Centra,
Gaji} Qubodrag
Prilog: 1
Centar RDB Vaqevo
77-1a-0289
III Odsek srpski ekstremizam i terorizam
7-032

Primenom OT mere TKTR koji se obavqaju preko telefona broj
24-937, instaliranog u stanu Vladana Radosavqevi}a, PO po srpskom ekstremizmu i terorizmu, iz Vaqeva, naseqe Oslobodilaca
Vaqeva, broj 5, dana 17. aprila 1995. godine, dobijeni su slede}i bezbednosno interesantni podaci:
Navedenog dan, Radosavqevi}a je kontaktirao Boà N. iz Poàrevca, ~lan glavnog odbora neregistrovanog Ravnogorskog pokreta Srbije i predsednik okru`nog odbora RP u Poàrevcu. Boà je
tom prilikom obavestio Radosavqevi}a da je, dana 15. 4. 1995. godine, u Beogradu odràn glavni odbor RP, na kome je doneta odluka o
obeleàvawu pedesetogodi{wice pobede nad fa{izmom. Odlu~eno
je da se navedena proslava odrì 8. maja 1995. godine u selu Ba, op{tina Qig, na mestu odràvawa takozvanog Svetosavskog kongresa. Zami{qeno je da se proslava odrì kao skup veterana Ravnogorskog pokreta, na koji bi bili pozvani svi preìveli pripadnici Ravnogorskog pokreta, ~etni~kih formacija DM, kao i wihovi
potomci. Pozivi da u~estvuju u proslavi bi}e upu}eni svim okru`nim odborima RP u zemqi, kao i odborima u inostranstvu.
Organizator o~ekuje da }e se najve}i broj preìvelih pripadnika ~etni~kih formacija DM, odazvati sa podru~ja Beograda (rezer556
visana 4 autobusa), Poàrevca (2 autobusa), Kragujevca (3 autobusa),

Ni{a, Sombora i Vaqeva. Tako|e, odlu~eno je da se na proslavu pozovu predstavnici svih frakcija u Ravnogorskom pokretu, izme|u
ostalih i smeweni predsednik Petar Jovanovi}, iz Velikog Sela
kod Velike Plane, kao i ~lanovi biv{eg rukovodstva pokreta, kako
bi tom prilikom do{lo do pomirewa me|u frakcijama i prevazilaèwa raskola u pokretu. Oceweno je da se mora prevazi}i frakcijsko delovawe u pokretu, {to bi uticalo i na odnose unutar opozicije i onih opozicionih stranaka koje za osnovu svog politi~kog programa uzimaju Ravnogorski porket Draè Mihailovi}a.
Vezano za navedenu proslavu, glavni odbor RP je doneo odluku da
se tim povodom {tampa prigodan plakat sa likom Draè Mihailovi}a, a bi}e izdat i proglas u kome }e biti istaknut i nagla{en antifa{isti~ki karakter Ravnogorskog porketa DM. Pored toga, u
proglasu }e biti negiran 13. maj, kao po~etak takozvanog III srpskog ustanka i promovisan 8. maj, kao dan dolaska Draè Mihailovi}a na Ravnu goru i po~etak gerilskog ratovawa.
Za organizaciju proslave u selu Ba, ispred glavnog odbora Ravnogorskog pokreta zaduèni su Dragoje Todorovi} i Antonije \uri} (Beograd), Vladan Radosavqevi} (Vaqevo), Vuki}evi} N. (Sombor), ]irovi} Slobodan (Kragujevac), Boà N. (Poàrevac i Smederevo) i drugi.
Tako|e, ovom prilikom je na glavnom odboru odlu~eno da se ovogodi{wa proslava sv. Ilije, odrì u Somboru, u organizaciji tamo{weg okru`nog odbora RP. Navedenu organizaciju je prihvatio Vuki}evi} N. iz Sombora, predsednik OO.
Na glavnom odboru je prihva}en Boìn predlog da pripadnici
Ravnogorskog pokreta ne u~estvuju u proslavi koju SPO i Vuk
Dra{kovi} organizuju 13. maja 1995. godine na Ravnoj gori, zbog ukupnog neslagawa sa politikom koju vodi Vuk Dra{kovi}, kao i zbog
svojatawa ideja Ravnogorskog porketa i Draè Mihailovi}a.
Na kraju razgovora, Boà N. iz Poàrevca je obavestio Radosavqevi}a da je tri meseca proveo u Nema~koj, gde je bio na operaciji
oka, kao i da je tom prilikom ostvario vi{e kontakata sa svojim
istomi{qenicima i preìvelim pripadnicima ~etni~kih formacija DM.
Istim povodom, u Vaqevu }e se 7. maja 1995. godine, u organizaciji op{tinskog odbora RP za Vaqevo, odràti sve~ana akademija
na kojoj }e govoriti Milan St. Proti} i izvesni Kotlaji} N., preìveli ~lan ~etni~kog {taba DM.
557
O svim novim saznawima vezano za proslavu takozvanih ~etni~kih jubileja od strane ekstremista iz redova neregistrovanog Ravnogorskog pokreta, blagovremeno }emo informisati.
Dostavqeno:
1 h u dosije Radosavqevi}a
Operativni radnik,
Milovanovi} Mom~ilo
MDCXLIII
II uprava BiH
6-070
19. 4. 1995. godine
PD IO ZID

I
Izvor: vla{ki Tihomir iz Trnova, BiH.
Razgovor obavqen 14. o.m, u vremenu od 10,00 do 11,30 ~asova, u
prostorijama ORDB u Poàrevcu, na inicijativu operativnog radnika.
II
O ovome se pi{e prvi put. Podaci se odnose na aktuelna vojnopoliti~ka zbivawa na prostoru Trnova, BiH.
U razgovoru sa operativnim radnikom izvor je, izme|u ostalog,
naveo da je do 1989. godine radio u fabrici }ilima na Iliyi, a potom do 1991. godine imao privatnu trafiku u Trnovu, mestu blizu
Sarajeva. Po izbijawu gra|anskog rata u BiH, izvor je bio neposredni u~esnik borbi oko Trnova, sve do wegovog pada, 28. 6. 1992. godine. Izvoru je poznato da je do izbijawa sukoba sa muslimanskim jedinicama, na~elnik SUP-a u Trnovu bio Edo Kodiwak, a na~elnik vojnog odseka Enver [ari}, koji su bili aktivisti SDA i glavni organizatori u naoruàvawu i mobilisawu muslimana u Trnovu. Izvor
je potom porodicu smestio na slobodnu srpsku teritoriju, a sam se
558
ukqu~io u borbu kao pripadnik VRS, gde je u~estvovao u julu 1993. godine u osloba|awu Trnova. U wegovoj ku}i u Trnovu, koja je bila na
skrovitom mestu, nalazio se {tab muslimanskih snaga, gde je komanda srpskih jedinica prona{la spiskove zarobqenih Srba, koji su
ostali u Trnovu. Zarobqeni Srbi su se prvo nalazili u jednoj pe}ini blizu Trnova, a odatle su odvo|eni u zatvore u Tar~inu, Kowicu
i Hrasnici.
U leto 1994. godine, muslimanska armija znatno oja~ana dobijenim naoruàwem preko hrvatskih teritorija, zauzela je planinu
Treskavicu, sa koje moè da se kontroli{e ~itav taj rejon. Izvoru
je, kao borcu, poznato da se prilikom masakra srpskih boraca na Igmanu, u sastavu francuskih plavih {lemova nalazio izvi|a~ muslimanske vojske, koji je otkrio poloàj komande i zdravstvene stanice srpske vojske, koji je potom od strane muslimanskih diverzanta
raketiran iz neposredne blizine. Tom prilikom je 21 srpski borac
ubijen i izmasakriran.
Za trenutnu situaciju u tom selu BiH, izvor ima zapaàwe da u
oficirskim krugovima VRS vlada uverewe da je mirovni plan Kontakt grupe trebalo prihvatiti, iz razloga {to moral VRS iz dana
u dan opada, {to se jedinice osipaju u qudstvu, jer se nikome ne ratuje dok se drugi bave {vercom i drugim inkriminisanim radwama.
Isto tako, izvor isti~e da je ugled generala Ratka Mladi}a, na~elnika G[ VRS, me|u vojnicima i narodom izuzetno veliki i da bi on,
na eventualnim izborima, sigurno ubedqivo odneo pobedu. Po izvorovim re~ima, prisutan je nesklad izme|u vojnog i politi~kog rukovodstva Republike Srpske.
Humanitarna pomo} iz SRJ i daqe pristiè, ali se ona, po izvorovim re~ima, te{ko distribuira, tako da borci na prvim linijama
dobijaju samo mawe delove pomo}i, pa se time kod wih stvara odre|eni revolt prema rukovodstvu Crvenog krsta, na ~ijem ~elu se nalazi supruga predsednika Karayi}a.
III
Edo Kodiwak, musliman, na~elnik SUP-a u Trnovu, BJR BiH i
aktivista SDA.
Enver [ari}, musliman, na~elnik vojnog odseka u Trnovu, BRJ
BiH, aktivista SDA.
IV
Obavqen informativni razgovor. Mere i radwe RDB nisu preduzimane.
559
V
Izvor je, odnedavno, sa porodicom dobio status izbeglice u Poàrevcu. Kao vi{egodi{weg u~esnika rata u BiH, smatramo da je
wegovo kazivawe o trenutnoj situaciji verodostojno. Izvor poseduje objektivne i subjektivne mogu}nosti za zapaàwe odre|enih bezbednosno interesantnih doga|aja, pa je, s tim u vezi, sa wim dogovoreno da prilikom narednog dolaska u SRJ, o svojim zapaàwima obavesti operativnog radnika, jer ima nameru da uskoro ponovo na kratko boravi u poseti rodbini na podru~ju Republike Srpske.
Ra|eno u 4 primerka
Dostavqeno:
Sa{a Rogoàrski
II uprava RDB
Dràvna tajna
Beograd
20. 4. 1995. vreme 12:26
Broj strana: 2
Informacija
Dana 20. 4. 95. godine, u 8,58, razgovaraju Fikret Abdi} i Milan
Marti}
Fikret traì intervenciju od Marti}a da interveni{e za {lepere koji stoje u Oku~anima, govore}i da su prvo stajali na Ra~i pa
im Amerikanci nisu dali da pro|u, jer roba nije humanitarna a zatim su se vratili autoputem i do{li do Marti}evih gde su zaustavqeni. U {leperima se nalaze deteryent i pivo, regulisano je sa Kozi}em da {lepere wihova pratwa proprati od Novog do Dvora kod
Oku~ana.
Marti} ne}e da se u to me{a, jer nikada nije radio takve poslove, ali }e videti {ta je sporno pa ako nema ni~ega u tom smislu, roba }e biti pu{tena.
Po Fikretu je problem u tome {to su ovi {leperi i{li u koloni gde su i {leperi sa gorivom bili i gde je stao i wegov plin. Tako|e kaè da je naznaka na {leperima da su upu}eni na RSK, jer pre560
ko autoputa ne moè biti naznaka za AP ZB, jer Hrvati ne dozvoqavaju da im se roba propusti, s tim {to je na Fikretovim {leperima
znak A. Sve stoji kod vojne policije pa zbog toga Fikret nije zvao
Boru Mikeli}a radi intervencije.
Dana 20. 4. 1995. godine, u 10,33, razgovaraju Toni (HVO) i Berislav Cvitanovi} iz Sarajeva.
Toni traì da razgovara sa Pu{i}em (u Vakufu je), Peri} Boòm ili Kraqevi}em (oni nisu na ovom broju).
Razgovaraju u vezi ju~e najavqene razmene za koju je HVO bio
spreman ali se niko vi{e nije pojavio na dogovorenom mestu. Cvitanovi} daje Pu{i}ev broj telefona kod ku}e 317-140. Ina~e, Cvitanovi} nema pojma za{to nije do{lo do razmene troje qudi u Sarajevu i 9 u Biha}u, a dogovor je da ako se ne obavi razmena u Biha}u otpada i u Sarajevu.
Toni moli sagovornika da prenese poruku Pu{i}u da ga ve~eras
nazove na broj 099-412-586.
Dana 20. 4. 1995. godine, u 10,10, razgovaraju Sandi iz komande 5.
korpusa i Jurlina iz Zagreba.
Sandi (slaba ~ujnost) obave{tava da su Srbi zauzeli ono mesto
na severu a Jurlina shvata i kaè zna~i na sjeveru gdje smo bili sada su Srbi. Jurlina poru~uje da se upravo radi na ovom gorivu i
predaje vezu Brezi.
Sandi od Breze traì rezervne delove za vozila, a ovaj traì
relevantne podatke o vrsti kola itd. Tako|e, traì vojni~ke ~izme
za koje Breza kaè da su ranije poslate i to one iz Isto~ne Nema~ke.
Breza traì da se, u vezi Klintonovog govora, iz Biha}a po{aqe linija (ne~itko) jer je hitno (verovatno pri~aju o slawu informacija faksom).
Dana 20. 4. 1995. godine, u 9,38 razgovaraju Fikret Abdi} i Slaven iz Qubqane.
Slaven treba sutra da do|e kod Abdi}a i ve} oko 9 ili 10 }e biti na dogovorenom mestu u hotelu Bosna u Bawa Luci. Slaven }e
krenuti autoputem, jer je to najpovoqnija varijanta za putovawe iz
Qubqane, s tim {to mora da plati da`bine. Slaven donosi pripremqene propise od Gojka Stani}a.
Sada razgovaraju Fikret i Stani}.
Stani} kaè da je obavestio svoju republiku o namerama Fikreta Abdi}a da AP proglasi Republikom i komentari{e da je taj potez nai{ao na simpatije u Sloveniji. Preporu~uje da Fikret traì
da to nadgledaju i Unprofor i strani novinari, jer tek tada Slovenija moè zvani~no da kontaktira s Fikretom ravnopravno. Gojko
561
{aqe po Slavenu kompletno i Ustav i Poslovnik za parlament, zatim Zakon o dru{tvima itd.
Fikret traì broj g-dina Rupnika koga bi, tek onako, hteo da ~uje
mada mu u su{tini ne treba kod ku}e je 210-395 i na poslu 131-8098.
Dana 20. 4. 1995. godine, u 10,04, razgovarali su Fikret Abdi} i
Darko [icel.
Fikret Traì od Darka da stupi u vezu sa Zlajom koji treba da
do|e u hotel Interkontinental u Budimpe{ti gde bi mu Fikret javio program rada. [icel, ina~e, ide u Qubqanu na skup koji se organizuje za APZB pa razmi{qa o tome da sve to {to bude na skupu
re~eno objave neke novine u Zgrebu. Me|utim, Fikret kaè da od toga nema ni{ta, da u Hrvatskoj mogu to objaviti sa neukusom {to bi
samo {tetilo, treba u ovom trenutku biti realan i priznati da nije vreme za to, ali }e Fikret sve objaviti na Velkatonu.
[icel konstatuje da se u Hrvatskoj {uti o svemu, da se objavi jedva u jednoj re~enici ne{to iz Bosne, ili neka izjava Unprofora.
Mislim da Hrvati èle da pi{u ne{to protiv ideje APZB, imali
bi mnogo materijala da pi{u ali ipak }ute i ne ogla{avaju se.
Fikret se interesuje da li je Darko kontaktirao s Pitkenenom,
ovaj nije ali misli da je Pitkenen stigao u Zagreb pa }e poku{ati
da nazove Unprofor i da ga prona|e.
Fikret kaè da je ju~e razgovarao sa Jagodom, ènom Vlade [anti}a, naime muslimani su plasirali la`nu informaciju porodici
[anti} da je [anti} sada kod Fikreta Abdi}a, pa joj je on objasnio
da su to laì, da je Vlada ubijen, na koji na~in itd.
[icel je upoznat sa ~iwenicom da je jedan mladi} koji je rawen
prilikom obra~una 5. korpusa sa Vladom [anti}em, za za koga je
korpus mislio da je mrtav, u Karlovcu u bolnici. Od wega se moè
~uti prava istina kako je poginuo [anti}.
MDCXLIV
V uprava
Beograd
U prilogu dostavqamo Slu`benu bele{ku o informativnom
razgovoru sa operativnom vezom Fo~a, koja se odnosi na aktuelnu
politi~ko-bezbednosnu situaciju u Republici Srpskoj.
Na~elnik Centra,
Qubodrag Gaji}
562
Centar RDB Vaqevo

II odsek srpski ekstremizam
7-034
24. 4. 1995. godine

1.
Izvor je operativna veza Fo~a (77-4V-0430), sa kojom je pravqen razgovor dana 22. 4. 1995. godine u Bogati}u, na inicijativu
operativne veze.
Operativna veza se koristi po problematici I odseka rada.
Izvor pouzdan podaci u fazi proveravawa.
2.
Operativna veza informi{e da je op{ta situacija u Republici
Srpskoj te{ka, u pojedinim segmentima i dramati~na. Po{to ovih
dana isti~e ~etvoromese~no primirje, svi podaci ukazuju da predstoje velike ofanzive muslimana i Hrvata na skoro svim linijama
razdvajawa. Stawe u Vojsci Republike Srpske je vrlo te{ko. Op{ta
je ocena da se Vojska RS nije reorganizovala na adekvatan na~in i da
nepripremqena treba da se suprotstavi najavqenoj i skoro sigurno
o~ekivanoj hrvatsko-muslimanskoj ofanzivi. Tu se posebno misli
na nepopuwenost Vojske RS specijalnim jedinicama za ofanzivna
dejstva. Pored toga, najve}i deo vi{ih oficira biv{e JNA, koji su
sada angaòvani u VRS u ~inu majora i vi{e ne u~estvuje u ofanzivnim dejstvima i nalaze se negde duboko u pozadini (u glavnom {tabu
u Han-Pijesku, u Ministarstvu odbrane na Palama i u odeqewima
Ministarstva narodne odbrane na terenu). Posebno negativno raspoloèwe u vojsci je izazvala taktika kreni-stani (Igman, Hrasnica, Bjela{nica i tako daqe). S tim u vezi, postavqa se opravdano pitawe motiva VRS, posebno kada su u pitawu ofanzivna dejstva
i zauzimawe podru~ja koja se name}u kao imperativ radi zaokruèwa teritorije RS (Gora`de, Teo~ak, @epa i sli~no). Javnosti u RS
nametnuto je stanovi{te da je za strategiju kreni-stani odgovorno
rukovodstvo iz Beograda, koje je, navodno, direktno usmeravalo plan
vojnih aktivnosti Vojske Republike Srpske. U tom kontekstu tuma~e se i neuspesi VRS u zauzimawu centralnih delova Sarajeva). Zbog
toga, a i zbog posledwih neuspeha VRS (Vla{i}, Majevica, Treskavica, okolina Trnava), dolazi do sve otvorenijeg sukoba izme|u Ra563
dovana Karayi}a i Mom~ila Kraji{nika, sa jedne, i Ratka Mladi}a

i wegovih najbliìh saradnika sa druge strane. Radi se zapravo o sukobu izme|u vojnog i civilnog rukovodstva RS, koji moè imati vrlo negativne implikacije. Sve govori da se Karayi} odlu~io da smeni Mladi}a.
Izvor saop{tava da problem poja~ava ~iwenica da ni nova vlada Du{ana Kozi}a (tre}a po redu od po~etka rata) nije uspela da napravi nikakav pomak naboqe. Zapravo, ponovila je sve gre{ke prethodnih vlada. (Stawe u buyetu je katastrofalno, nema sredstava ni
za najosnovnije funkcije dràve, najve}i broj ministara jednom ili
dva puta u toku meseca dolazi na Pale, sednice vlade se drè retko,
prose~no jednom u 15 dana i sli~no). Stawe u vladi se posebno iskomplikovalo posle smewivawa Radoslava Br|anina, dosada{weg
potpredsednika vlade za privredu i ministra za urbanizam, gra|evinarstvo i stambeno-komunalne poslove i oduzimawe mandata narodnog poslanika u Narodnoj skup{tini RS. Najavqena rekonstrukcija vlade nedopustivo kasni i prolongira se na neodre|eni period.
Pored toga, vlada nije uspela da rasvetli nijednu od afera koje su joj
ostale od prethodnih vlada: (nafta, golfovi, aluminijum, angaòvawe sredstava primarne emisije i sli~no). Op{ta je ocena da sada{wa vlast u Republici Srpskoj nije sposobna i ne èli da rasvetli
nijednu od ovih afera, zbog ~iwenice da su u sve ove afere upleteni
i nosioci ~elnih funkcija u Republici. Na sednici vlade, odrànoj
krajem marta, formirana je komisija sa zadatkom da vladi predloì
razja{wewe svih spornih slu~ajeva i afera. U komisiju su u{li, izme|u ostalih, Miroslav Gladanac, republi~ki javni tuìlac, i Goran Ne{kovi}, zamenik ministra za pravosu|e i upravu. Komisija,
iako joj je to bila obaveza, jo{ nije zavr{ila ovaj zadatak.
Operativna veza isti~e da je formiran novi dràvni komitet
RS za saradwu sa UNPROFOR-om na ~ijem ~elu je dr Nikola Koqevi}, potpredsednik Republike. Me|utim, pod pritiskom Karayi}a i
Kraji{nika, u sastav komiteta ukqu~eni su i neki kadrovi koji su
se ranije iskompromitovali zbog u~e{}a u raznim aferama (Mom~ilo Mandi}, koji treba ovih dana da preduzme funkciju direktora
ovog komiteta, ina~e biv{i direktor Biroa RS u Beogradu, Qubi{a Vladu{i}, komesar Komesarijata za izbeglice i humanitarnu
pomo} Republike Srpske, ina~e sestri} Mom~ila Kraji{nika, Dragan [oji}, do sada predsednik komisije za prelazak civilnog stanovni{tva preko Plavog mosta na Grbavici, Mom~ilo Jungi}, do sa564
da potpredsednik [taba za pomo} Srbima u Sarajevu i drugim okupiranim gradovima, ina~e, ku}ni prijateq Radovana Karayi}a i tako daqe).
Izvor saop{tava da, iako se ve{to skriva od javnosti, svaki dan
sve vi{e eskalira sukob izme|u Karayi}a i Kraji{nika. Radi se o
stvarnom sukobu pre svega oko toga ko }e biti lider bosanskih Srba, ali i o razli~itom odnosu prema re{avawu statusa Republike
Srpske u odnosu na plan Kontakt grupe, kao i u odnosu na ??stavove?? rukovodstva SRJ, Republike Srbije i Crne Gore prema situaciji u Republici Srpskoj i na~inu razre{ewa bosansko-hercegova~ke
krize. Prema mi{qewu najbliìh saradnika Radovana Karayi}a,
Karayi} je spreman da ponovo sedne za pregovara~ki sto sa predsednicima Srbije i Crne Gore i verovatno nije daleko od toga da prihvati ponu|eni plan Kontakt grupe, na na~in kako to traì rukovodstvo Srbije. Tome se energi~no suprotstavqa Mom~ilo Kraji{nik, uz podr{ku najve}eg broja ekstremno orijentisanih poslanika SDS u Narodnoj skup{tini. U postoje}oj kontelaciji odnosa, u
kojima stvarno svu vlast u Republici Srpskoj drì i kontroli{e
Mom~ilo Kraji{nik, Karayi} objektivno ne moè mnogo da uradi.
Dokle seè vlast Kraji{nika govori i podatak da on direktno odlu~uje ko }e na Palama dobiti prostor za rad dràvnih organa, ko
ima pravo na upotrebu slu`benog automobila i slu`benog goriva i
sli~no. Tako|e, uticaj Kraji{nika na kadrovsku politiku u RS je
ogroman, moè se re}i da ne postoji dràvni organ, javna slu`ba
ili dràvno preduze}e u Republici Srpskoj, gde Kraji{nik nema
makar po jednog svog ~oveka. To se posebno odnosi na vladu RS (predsednik vlade je istovremeno i narodni poslanik, pored toga, narodni poslanici i ministri su Milan Ninkovi}, ministar odbrane,
Dragan Kalini}, ministar zdravqa, rada i socijalne za{tite, na radio i televiziji generalni direktor Guzina i pomo}nik generalnog direktora Mirko âbrilo su li~ni prijateqi Kraji{nika, s
tim {to je âbrilo iz istog mesta gde je ro|en Kraji{nik Zabr|e
Rajlovac, komesar Komesarijata za izbeglice, i humanitarnu pomo} komesar Qubi{a Vladu{i}, sestri} Kraji{nika i tako daqe). Isto tako, skoro svi nosioci najvi{ih funkcija u srpskom Sarajevu su kadrovi Mom~ila Kraji{nika (predsednik Izvr{nog odbora Maksim Stani{i} je ku}ni prijateq Kraji{nika, nedavno je
imenovan i za potpredsednika dràvnog komiteta za saradwu sa UNPROFOR-om, dr Vojislav Maksimovi}, predsednik Skup{tine srp565
skog Sarajeva je istovremeno i poslanik u Narodnoj skup{tini RS

i tako daqe. Prema tome, sa kadrovima koje je doveo na ~elne funkcije u Republici, a koji ga nesebi~no podràvaju, i uz podr{ku Narodne skup{tine te{ko je o~ekivati radikalniji zaokret najvi{eg
rukovodstva RS u odnosu na plan Kontakt grupe i eventualno mirovno re{ewe spora u biv{oj BiH.
Operativna veza informi{e da je realno o~ekivati da se, u postoje}em odnosu snaga, od strane najvi{eg rukovodstva u RS i daqe
energi~no odbija plan Kontakt grupe, a to zna~i daqu eskalaciju sukoba Srba sa jedne i muslimana i Hrvata sa druge strane, gubqewe novih teritorija koje Srbi drè pod kontrolom, nove `rtve i razarawe i sli~no. îni se da su procene najvi{eg rukovodstva u RS o
spremnosti vojske i naroda da vodi rat do kona~ne pobede nad Hrvatima i muslimanima potpuno nerealne. U prilog tome govori i ~iwenica da raste nezadovoqstvo posebno u vojsci i MUP-u za daqe vo|ewe rata, kao i procene dobro obave{tenih stru~waka iz RS da se
nema ~ime vi{e uspe{no voditi rat (nedostatak goriva, municije,
uniformi, protivoklopnih sredstva, sve ve}i broj dezertera koji
beè u SRJ ili inostranstvo). Problem poja~ava i ~iwenica da nema jasno utvr|enih ciqeva rata (je li to kona~na pobeda nad Muslimansko-hrvatskom federacijom ili o~uvawe RS i RSK, i tako daqe).
Izvor obave{tava da je na pro{lonedeqnom zasedawu Narodne
skup{tine u Sanskom Mostu, na zatvorenoj sednici, formirana radna grupa za pripremu teksta Ustava RS i RSK i drugih neophodnih
akata za ujediwavawe ove dve srpske dràve. Karayi} se za ovu varijantu opredelio, i pored upozorewa najbliìh saradnika da }e to
izazvati otpor predsednika Republike Srbije. Iza ovog poteza stajao je u stvari Mom~ilo Kraji{nik.
Genaral-major Bogdan Suboti}, ministar odbrane u biv{oj vladi, sada savetnik predsednika Republike za pitawe odbrane i jedan
od najbliìh saradnika Radovana Karayi}a, kaè izvoru da sada{wa vlast u RS jednostavno ne zna kuda daqe. Sve je svedeno na nivo
improvizacija, i u vojsci i u civilnoj vlasti. Kaè, tako|e, da je naro~ito u prvoj godini rata napravqeno mnogo kupnih gre{aka, pre
svega kada je u pitawu Sarajevo, koje se, naàlost, vi{e ne mogu ispraviti. Tvrdi, da kada bi se rat zaustavio godinu dana, da bi se ponavqale iste gre{ke. Izlaz vidi u radikalnoj smeni kompletne rukovode}e garniture u RS, izuzimaju}i predsednika Republike. Navodi da su pripremqene akcije za presecawe grada Sarajeva na srpski
566
i muslimanski deo i to linijom Vrbawa most, kasarna Mar{al Tito, vojna bolnica i daqe prema Vogo{}i, zauzimawe zgrade RTV
biv{e BiH i stanice policije Novo Sarajevo, direktno onemogu}ili Karayi}, Kraji{nik, Koqevi} i \eri}. Posebno negativnu ulogu u tome vidi u li~nosti Koqevi}a, koji je tada govorio da }e se pitawe srpskog i muslimanskog dela Sarajeva dogovoriti direktno sa
muslimanima i Hrvatima. Na wegovo insistirawe, na sastanku Vlade RS, odrànom u Palama sredinom 1992. godine, kojom je predsedavao Branko \eri}, a prisustvovali Karayi} i Kraji{nik, donesena
je odluka da se ne zauzima zgrada RTV u muslimanskom delu Sarajeva.
Koqevi} je tada tvrdio da je dogovoreno da se zgrada RTV podeli na
tri dela srpski, hrvatski i muslimanski, iako je te no}i bilo dogovoreno da specijalna jedinica MUP-a RS (oko 300 qudi) izvr{i
borbeni zadatak zauzimawa ove zgrade Karayi}, koji je tada prisustvovao sednici vlade, na insistirawe Koqevi}a naredio je da se
planirana akcija odgodi i to pitawe vi{e nije bilo predmet razmatrawa. General Suboti} àli {to i mimo naredbe. Karayi}a i odluke tada{we Vlade RS nije na li~nu odgovornost dao odobrewe za
ovu akciju. Pri tome, treba imati u vidu da je u toj zgradi RTV ostala ogromna i izuzetno skupa oprema, te da je RTV biv{e BiH, emituju}i celo vreme rata radio i televizijski program, odigrala ogromnu ulogu u suprotstavqawu vojsci RS i wenom narodu.
3.
Za lica koja se pomiwu u izve{taju ne raspolaèmo {irim podacima.
4.
Nisu preduzimane druge mere i radwe RDB.
5.
Sa operativnom vezom je dogovoreno da i daqe sagledava politi~ko-bezbednosnu situaciju u RS i da nas o najzna~ajnijim podacima blagovremeno informi{e.
Dostavqeno:
1 h RDB MUP RS, III uprava
1 h RDB MUP RS, V uprava
1 h CK
Operativni radnik,
Borislav Raki}
567
MDCXLV
II uprava RDB
Dràvna tajna
Beograd
29. 4. 1995, vreme 20:04
Broj strana: 3
Informacija
Dana 29. 4. 1995. u 9,14 Mustafa iz Plo~a se javqa Faruku u Visokom da mu kaè da prenese Haciji i ostalima da su 38 kamiona plus Salemovih 8 krenuli prema Visokom. Svi slobodni kamioni moraju do
nedeqe nave~e biti u Plo~ama, jer od ponedeqka se mewa neki zakon.
U 9,51 Nihad iz Plo~a zove Dideta da mu kaè da se od 1. 5. 95. mewa reìm razmene prolaza konvoja tako da do sutra nave~e moraju
do}i kamioni nazad. Moraju im nabaviti vize za ponovno slawe.
U 13,00 javqao se Naim Kadi} iz Kuvajta u Sarajevo i obave{tava Top~agi}a da su ga iz kabineta {eika Sada obavestili da o~ekuju
posetu premijera Harisa Silajyi}a za po~etak juna meseca.
U 14,12 Sulejman Ugqanin se javqa iz Istambula Aliji Izetbegovi}u. Bio je na folkloru i ispratio je hayije iz sanyaka. Dobio je
faks od Alije. Oni idu na to da se obave razgovori. Traè me|unarodno posredovawe u razgovoru i imaju podr{ku u tome. Me|utim,
Srbija traì da izaberu s kim }e pregovarati. Preko {tampe afirmi{u one qude sa kojima bi èleli da razgovaraju. Ima ~lanak iz
Borbe u kome pi{e da Srbi imaju saglasnost od vlade u Sarajevu,
me|utim, nemaju kakvu saglasnost od koga da dobiju.
A Poslao sam ti dva faksa, u jednom ti kaèm da nas nisu ni{ta pitali, niti smo mi bilo kome davali saglasnost, nisu nam se
obra}ali u vezi sa tim. Oni nam se nisu obra}ali niti smo im dali
saglasnost.
S Mi smo uredili neke stvari, malo su ih @eneva i Bon pritisli, prestalo je prisilno mobilisawe qudi, teror i daqe traje, ne
tuku qude, samo ih zastra{uju, Milo{evi} mora sa nama pri~ati,
ako Bog da, a ja radim na tome da se vratim dole. Moji qudi }e se pojaviti sa peticijom kod nekih organizacija me|unarodnih, ako ne dobijemo garancije, da dignemo na vi{i nivo kad se ja vratim, {ta bude sa mnom, da to ne ko{ta mnogo narod. Bar da naplatimo to dobro
568
u na{u korist. Srbija vidi da sam ja odlu~io da do|em i sada afirmi{e ove qude koji su otpali. Na dnu ~lanka pi{e oni se (stav SDA)
zalaù za suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i Jugoslavije. Mi se zalaèmo samo za integritet cele Jugoslavije (ostatka
Jugoslavije) jer nama treba celi sanyak, ako se borimo za posebni
integritet Srbije i Crne Gore, razbijamo sanyak. Onog dana kada se
bude Srbija pojavila za me|unarodno priznawe posebno, i Crna Gora posebno, onda }emo se mi boriti za wihov integritet i suverenitet. Ne mogu na moju {tetu da se zalaèm unapred za Srbiju, koja ne
traì me|unarodno priznawe i da sebi natovarim razbijawe sanyaka na dva sitna dela. To je podvala koju Borba propagira. U~inili
bi mi veliku pomo} kada bi se oglasili preko na{e emisije, {ta
traì Srbija preko Borbe da vi nemate s tim veze, da od vas niko
nije traìo saglasnost, da vi dajete podr{ku muslimanskom nacionalnom vije}u koje se zalaè za teritorijalni integritet ostatka
Jugoslavije. Nepromewivost granica, me|unarodno priznatih granica. Onaj iz Sarajeva iz Udruèwa sanyaklija, ho}e da diktira politiku u sanyaku, ta emisija nama prezentira ciqeve kod na{eg naroda.
A Preporu~ujem ti, {to se ti~e te emisije, da ne bude previ{e
prepucavawa, neka se ne govori o hap{ewu, pona{awu vlasti prema
narodu, itd. Ne bi dobro bilo da se spomiwu imena i da bude prepucavawa u vidu li~nog sukoba. Emisiju popunite ohrabrewima narodu, ne name}ite qudima sva|u i prepucavawa. Vi govorite o radu
stranke, stawu naroda, protkano na{im pjesmama. Ovo ne treba stavqati u prvi plan, ne treba govoriti o sva|ama.
S Samo su jednom u emisiji provukli ime Munafika [efketa
Krsti}a, koji je protiv nas. Ja ho}u da se narod odlu~i s kim }e sam,
a ne da mu ja ne{to name}em.
A Dosada{we emisije su bile dobre, nisam svaku slu{ao, ali
mislim da su jako dobre.
S Posla}u ti kasetu sa susreta na{e omladine, da vidi{ folklor na{, pesme. Na{a omladina u svakom gradu sanyaka drì predstave i budi narod. Ima desetak kaseta, Sulejman Kupusovi} bi mogao da ti napravi iz vi{e kaseta jednu, pa da ti on to uradi i po{aqe.
U 17,30 obavqen je razgovor izme|u Sule (kabinet F. Abdi}a) i
nekog mu{karca:
S Kako ste gospodine?
M Pa evo dobro je, evo ja sam gore na trenu, blizu.
569
S Ja sam vas nazvao u vezi ovoga {to treba uplatiti dinare. Ja

imam fakturu i imam ìro ra~un. Pa bi bilo dobro da uplatite.
Ukupan iznos je 332.200 dinara, ìro ra~un je br. 98040-637-3-154. To
je ra~un robne direkcije RSK.
M A gde je faktura.
S Kod mene je ovde. Ra~un je broj 82/95. To treba hitno uplatiti, jer zaduìli smo se za novu robu. Ja }u ovo u ponedeqak slati za
torbu.
M Moè, moè.
S Ali onu ve}u. Ja {aqem u onu 29. Vi ste bili u kontaktu sa
Mujom.
M Jesam, ja }u ve~eras biti kod wega. Sutra me zovni.
S Dobro, pozdravqam vas.
M Zdravo.
U 17,43 su razgovarali Alija Izetbegovi} i Irfan Qubqanki}.
Irfan kaè da je bio na sastanku koji je trajao 6 sati, bio je na prijemu kod predsednika i kod Rafsanyanija.
A Ima li novih abera, ili je to u okviru starih stvari?
I Mislim da nisu bili prazni razgovori. Iskoristio sam priliku da ovog ~oveka upoznam detaqno sa na{im Srbima, Pejanovi}em, Karayi}em, o nekim stvarima za koje oni nisu svesni da su se desile u BiH. To je bila dobra prilika, imao sam dobrog slu{aoca, on
ima tu jednu dimenziju borca protiv srpskog reìma, ~ovek je demokratski nastrojen. Nijednu re~enicu nije rekao koja bi bila diskutabilna za nas, sa pozicija ocjene Karayi}a, wegovih dela i radwi.
Mi smo ispitivali ideje oko eventualnog priznawa, {ta bi mogli
uraditi za priznavawe, koja je to trgovina. Ostaje na{ stav suspenzija sankcija za priznavawe.
A Ima li tu novih vijesti?
I Pravo da vam kaèm ne mogu puno govoriti toga preko telefona, bi}u tamo za dva dana, pa }u vam sve potanko ispri~ati. Mene
jedino zanima jedna stvar, mi }emo sutra nastaviti razgovore i da}emo nekakvu izjavu za {tampu. U toj izjavi, sloìli smo se da kaèmo
slede}e: {to se ti~e nastavka prekida vatre, da izbegnem da kaèm
da ne}emo potpisati, ali da kaèm da ne}emo preduzimati ofanzive nakon isteka perioda od 4 meseca.
A Upravo me ~ekaju novinari, znam da je samo to pitawe. Evo
moga odgovora. Rekao sam da ne}emo formalno, pitali su {ta zna~i
to, da li se primirje nastavqa, ja sam rekao da su ovde forme va`ne,
570
da ne}emo preduzimati vojne akcije, ali formalno to se pretvara u

zamrziva~a fakti~nog stawa koje je za nas nepovoqno. Pitaju me da
li ne}emo prihvatiti formalni prekid vatre, ali da ne}emo vr{iti nikakvu akciju. Rekao sam da ne zna~i da }e do}i odmah posle 1. maja do oruànih sukoba, da to zavisi od druge strane. Naglasio sam da
}emo pokazivati maksimalnu izdr`qivost, ako druga strana pokaè
izdr`qivost. Odgovori}emo na sve napade, i da se ne obavezujemo da
ne}emo preduzimati akcije ako oni nastave da garantiraju Sarajevo.
Aka{iju }u isto to re}i, kad do|e. Oni pokaù izdr`qivost i mi
}emo pokazati izdr`qivost. Oni ne grantiraju grad, mi ne}emo
preduzimati ni{ta oko Sarajeva. Mi ne garantujemo da }emo preduzimati akcije, ako oni nastave da granatiraju grad. Oni nas optuùju da ne po{tujemo primirje, mi kaèmo da su oni nastavili napade
na Biha} i da su na{e slu`be otkrile da su oni poslali jedinice sa
Vla{i}a gore da slome 5. korpus, da smo mi to otkrili i pokazali
im da im je to pogre{na ra~unica. Primirje je nedjeqivo. Formalnog produìvawa primirja nema, ali imamo dva uvjeta, da po{tuju
primirje na ~itavoj teritoriji i da ne garantiraju Sarajevo.
I Uglavnom je to ovaj stav koji smo i ranije zauzimali.
A Oni su digli ruke od produèwa primirja, jer ga ni druga
strana ne}e da potpi{e. Od nas traè da ne}emo poduzimati vojne
akcije. Mi imamo dva uvjeta, da prestanu i oni sa akcijama i da prestanu da gu{e i bombarduju grad.
I Ovaj ~ovek }e i}i sutra-prekosutra Moram vas pitati, on
}e ovih dana videti Milo{evi}a. Ja sam wemu izneo ideju o mogu}nosti sastanka pod onim uvjetima da kominike bude unapred pripremqen, da sadrì elemente budu}eg priznawa, da imenuje na{u stranku kao takvu.
A Broj jedan je i su{tinska strana da sadrì forma i su{tina, forma da bude zadovoqena, broj dva da sadrì barem naznaku
priznawa. Ne mora biti direktna, ali mora{ podràvati to da }e
oni da urade priznawe.
I On ovo ide tek ispitivati kod Milo{evi}a. I druga stvar
je jesmo li spremni za nastavak trileteralnog dogovarawa? Mislim
da bi trebali biti, Iran je jako zainteresiran, moramo dràti taj
kontakt, jer ni na {ta ne obavezuje a malo brine one druge.
A Nije lo{a stvar, mora}emo iskorigovati kod Turaka, to kada se vrati{ da obavestimo Turke o razgovorima.
I Dobro predsedni~e, ostatak }u vam ispri~ati kad do|em.
571
A Kada dolazi{?
I Imam ujutru rano avion za Be~.
A Vidi da malo bane{ taj dan. Ovde se nagomilalo stvari, nigde nikoga nema.
I I ja jedva ~ekam da do|em, ne volim kad me tamo nema.
A Dobro, ìvio mi.
I Alah imanet.
Kraj informacije
MDCXLVI
II uprava RDB
Beograd
Datum: 30. 4. 1995, vreme 12:11
Broj strana: 4
Dràvna tajna
Informacija
Razgovor vo|en 29. 4. 1995. godine u 16,51 ~as.
Sagovornici: ? Damir Miyi} (sekretar Atifa Dudakovi}a)
Lokacija: ? Biha}
Damir Miyi}: A gde su moji papiri?
?: Pa da li je do{lo ono?
Damir Miyi}: Jeste.
?: Dobro, posla}u ti.
Damir Miyi}: êkaj, jesi li ti poslao ono ili je to ne{to drugo?
?: Ne znam ja. Da ti kaèm nisam bio tamo kad se to... oti}i }u
ja stura pa }u sve to da objedinim. Je li ono za Alana do{lo sve?
Damir Miyi}: Jeste. [ta ima kod tebe?
?: Da li je do{lo ono za {efa?
Damir Miyi}: I to je do{lo.
?: E, drago mi je da je do{lo. Izvini se {efu u moje ime i reci
da sam ja tu najmawe kriv.
Damir Miyi}: U redu je stvar. E, zna{ {ta je bilo? To je stiglo
a ja ne znam kako to Sandi nije video.
?: Pa da, ja sam to naslovio na tebe i na drugog.
(Damir se veoma lo{e ~uje)
572
?: Ima ovde jo{ paketa za {efa. Naslovi}u ja to isto na wega.

Damir Miyi}: Od koga je?
?: Ne znam od koga je. Ne pi{e, ali ja mislim da je to od Nade. Ja
}u precrtati pa }u staviti ime institucije, ali ispod }e biti da je
na wega.
Damir Miyi}: (Ne ~uje se)
?: Ne znam, ti zna{ da ja {to mi stigne u ruke ja to prosledim.
Vide}u uglavnom {ta je. Va`no je da to nije oti{lo nigde daqe ve}
je sve u skladi{tu. Najgore je {to ja nisam bio tu kada je to stiglo
tako da ne znam {ta je to, pa moram sve otvarati. Nego reci ti meni,
da nismo {ta radili tamo oko Plitvica?
Damir Miyi}: Nismo.....
?: îji avioni?
(Damir se ne ~uje)
?: Ovi ovde zemqaci, ovi ovde glavni, imaju nekakve podatke
i pitaju jesmo li mi radili ne{to oko Plitvica.
Damir Miyi}: Ja koliko znam nismo.
?: Jer neka je pometwa tamo velika. Neko je ne{to radio na Plitvicama i oko Plitvica, pa zato oni pitaju. A kaù ako jesmo, da oni
podrè to.
D: (?)
?: Reci mi kako je {ef?
Damir Miyi}: Dobro je.
?: Molim te ispitaj mi ono oko Plitvica jer mi je to veoma va`no za daqu saradwu sa ovima. Nego reci mi kako mi je Maka i
ostala ekipa?
Damir Miyi}: Odli~no su, rade i tako. [ta ima kod tebe?
?: Nema ni{ta posebno. Zna{, ovi, uhvatila ih je panika pa
treba to iskoristiti.
Damir Miyi}: (?)
?: A da li je ovo sto posto ta~no da su wihovi dejstvovali?
Damir Miyi}: (?)
?: Bi}e tih bebica jo{. Traìm ja i ono {to sam {efu zadwe obe}ao, ono sa peticom.
Damir Miyi}: Znam.
?: E to traìm i iznenadi}u ga samo. Bi}e to sve ubrzo. Pozdravi {efa i ~u}emo se. On je pomalo mene i zaboravio. Da nije ne{to
na mene qut?
Damir Miyi}: Ma nije, ima puno obaveza.
573
?: Znam ja to. Da ti ne{to kaèm, ja znam da sam sto posto u redu,

i da sve ovo {to radim radim za ovaj na{ ciq dole. Nekada puknem jer vidim sve nepravilnosti, neko ìvi kao grof, neko nema
na {ta le}i, neko ovo, neko ono i tako to, ali bi}e boqe.
Razgovor vo|en: 29. 4. 1995. godine u 20,02 ~asa.
Sagovornici: ? Damir(?) (ne ~uje se)
Citiramo:
Nema ni{ta posebno...kako je tu kod tebe?...Jeste li im koji avion skinuli?...Dobro je sada ti ima{ sa ~ime, avionskim...ima{ ti tamo ~etiri ili {et komada...bilo bi ~udo da je druga~ije...
...Ono je spakovano, sutra }e biti preuzeto i to }e kratki uraditi za tebe. To je ovaj moj lepo spakovano i smawivao je obim i tako... nije ne{to specijalno, ali je pote{ko. A ima negde oko 15 bala.
Ovo {to je spakovano danas sve je ènsko....
Razgovor vo|en: 29. 4. 1995. godine u 16,25 ~asova
Sagovornici: Slaven i Fikret Abdi}
Funkcija: ? predsednik zapadne Bosne
Lokacija: Qubqana Velika Kladu{a
Fikret Abdi}: [ta ima?
Slaven: Upravo mi je do{ao jedan prijateq iz Amerike, ali ne
onaj va{, ve} jedan iz Kolorada. Ina~e zvao me je i onaj drugi prijateq i dogovorili smo slede}u sedmicu da se vidimo u Zagrebu.
Fikret Abdi}: Odli~no.
Slaven: On }e se javiti kada bude stigao, i rekli smo da }emo
pri~ati oko onih stvari koje ste mu vi ve} rekli. On kaè da ima
ve}inu te robe i da moè da je isporu~i, a oko detaqa }emo kada on
do|e.
Fikret Abdi}: Slu{aj, ono {to treba da se kuca i po{aqe
Muji, da li si ti dobio od Rame?
Slaven: Niko me nije zvao za to.
Fikret Abdi}: A da li je to kod tebe?
Slaven: Jeste. Meni je Ramo rekao da }e mene Muja zvati, ali se
niko nije javqao.
Fikret Abdi}: Da ti kaèm, treba videti da to neko od{tampa
u Qubqani.
Slaven: Dobro. Ali posle praznika. I treba uraditi za pravu
cenu.
Razgovor vo|en: 29. 4. 1995. godine u 21,01 ~as.
Sagovornici: Senaid(?) Rasim Deli} (vrh. komandant armije
BiH Visoko)
574
Rasim Deli}: Ima li {ta novo?

Senaid: Nema ni{ta posebno. Evo u me|uvremenu me je zvao...(?)...
pa kaè da su malo sa onim avionima radili.
Rasim Deli}: Ni{ta posebno, zna~i?
Senaid: Ni{ta, jer vidim ja i po wegovom glasu da...
Rasim Deli}: Ni{ta, ni{ta, ~ak nije ni po nama, nego po kom{ijama.
Senaid: Je li?
Rasim Deli}: Nije po na{im, ovim elementima, nego po HVO.
Ali opet nije bilo ni to.
Senaid: On kaè da su wemu rekli da su na{i neki helikopter
mlatnuli i tako.
Rasim Deli}: Nisu. Drugo, ima li {ta kod tebe?
Senaid: Pa vidim ja po wegovom tonu da i {ta traì, da je ono
u redu.
Rasim Deli}: Dobro je. Je li prwe traìo neke?
Senaid: Nije, samo za neku {kolu. îm se on po~eo baviti tim
poslom, onda je to u redu.
Rasim Deli}: To je u redu. Ma mislim nemaju oni tamo sada, jer
smo se mi povukli ovamo i ja mislim da }e sada ~etnici iz Hrvatske morati da dolaze ovamo da spasavaju carinu (?). Dobro je, ja sam
ceo dan bio na terenu. Bio sam tamo odakle je onaj Brada. Tamo sam
bio ~itav dan.
Sanaid: Fino, fino. I ono grobqe tamo ima gvo`|urije.
Rasim Deli}: E tamo sam bio ~itav dan, dobro je, motivisani qudi i sve je na nivou. Nije li ti se Flik (Hasan êngi}) javqao?
Senaid: Nije. Bio je ostavio neku poruku, da se javim ali nema teorije da ga dobijem.
Rasim Deli}: Dobro, ni ja nemam ni{ta.
Senaid: Ako bude ne{to vi mi javite.
Rasim Deli}: Jesi li video oko onih papiri}a?
Senaid: Nisam jo{, ali ne bi trebalo da bude problema. Jer su
oni tamo, koga smo upravo spomenuli, wemu slali to, pa }u ja preko wega koristiti istu vezu.
Rasim Deli}: U redu.
Razgovor vo|en: 30. 4. 1995. godine u 9,44 ~asova.
Sagovornici: Ante (radnik kabineta u Splitu) Pr{i}(?) (iz
HVO-a iz Biha}a).
Pr{i} je traìo generala Stoèra koga nije na{ao, i zatim je
ostavio poruku koja je glasila:
575
Ju~e su tukli sa avijacijom, sa vazdu{nim borbama na poloàju

ju`no od Biha}a. Imam nekoliko povre|enih i jednog poginulog.
Daqe su se dogovarali oko faksa, jer je Pr{i} èleo to poslati. Dobio je broj faksa u Splitu koji glasi: 058/858-081.
Pr{i} je potom odmah poslao faks, i po{to je prosle|en, sagovornik u Splitu mu je rekao da }e obavestiti generala. Zatim su se
dogovorili oko nekakvog spiska koji bi Pr{i} odmah trebao poslati. Nepoznati sagovornik je pitao Pr{i}a da li je qudstvo upozoreno na daqu mogu}nost (verovatno bombardovawa, jer se Pr{i} gotovo uop{te ne ~uje). Odobravawe nepoznato, ukazuje na potvrdan odgovor Pr{i}a.
Razgovor vo|en: 30. 4. 1995. godine u 10,59 ~asova
Sagovornici: ? Sandi Zuli}
Funkcija: ? sekretar A. Dudakovi}a
Lokacija: Hrvatska (?) Biha}
Sandi se ne ~uje uop{te. Citiramo nepoznatog sagovornika:
... Da li je pala u grad?...A mo`da ne bi bilo lo{e, vi savetujete generalu i Pr{i, i oni se mogu ve~eras opet javiti, pa neka se to
malo izdramatizuje, znate? ...ti wihovi napadi avionima?... jer je
problem u tome {to ovi iz Unprofora ni{ta nisu napravili, jer
oni su trebali skinuti avione, i ne dati im uop{te da polete... Recite {ta jo{ ima novo? ...Sandi, da li je stiglo ovo {to sam poslao
i da li to vredi?... meni je rekla Breza da je to oti{lo i kako da nije do{lo?... vi to proverite da li je do{lo, jer to su dva, i oba su za
generala, sa tim {to je unutra jedan za HDZ i za profesora, a u jednom imaju za vas ko{uqe i jo{ puno drugih stvari... javite {ta se
dogodilo...jer tamo ima za va{eg {efa veoma va`nih obave{tewa,
koja se ti~u nekih novih akcija i predloga {to smo on i ja ovde usagla{avali. On treba potvrditi da li je to u redu ili ne, tako da se
moè, ukoliko se to odobri odavde, odmah slati, razumete li?... Sve
je to tamo. Ima onaj predlog {to sam dao za posu|ivawe, to je to
kqu~no pismo i to je ve} oti{lo na va`no mesto, i on bi meni trebao to sve odgovoriti danas ili sutra, tako da mi moèmo slede}e
nedeqe to odraditi. To je to najva`nije. Vi odmah zovite Brezu. Zatim ona ergela, {to sam ja predloìo da se vama posudi, s tim {to
nije samo ona ergela koju ho}e va{ {ef, ve} jo{ jedna koju mi proizvodimo. To su najva`nije stvari... kako nismo ~uli? Znam. Ja sam se
sreo i ovde sa zapovednikom banglade{kog bataqona, i on mi je sve
rekao. Zato oni i rade odmazdu... Ovo {to je u predlogu u tom pismo
mi èlimo i}i daqe. Zato hitno proverite i javite mi.
576
MDCXLVII
Resor dràvne bezbednosti V upravi
Beograd
Dostavqamo vam u jednom primerku Slu`benu bele{ku, od 5. 6.
1995. godine, koja se odnosi na aktivnost Vojislava [e{eqa i drugih ekstremista iz redova SRS-a.
Radovan Boòvi}
bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
5. 5. 1995. godine
Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa i drugih ekstremista iz redova SRS-a
Prate}i ekstremisti~ko-teroristi~ku aktivnost Vojislava
[e{eqa kao i drugih ekstremno orijentisanih lica koja deluju u
okviru SRS-a, a ~ija je aktivnost usmerena na nasilno ru{ewe Ustavom utvr|enog poretka Republike Srbije, do{li smo do pouzdanih
saznawa da je Vojislav [e{eq nakon izre~ene kazne zatvora u trajawu od 20 dana, zbog naru{avawa javnog reda i mira u Gwilanu, izdao odre|ene naloge Maji Gojkovi} i Draganu Todorovi}u.
Po nalogu Vojislava [e{eqa, tokom wegovog boravka u zatvoru
strankom }e rukovoditi, odnosno koordinirati Maja Gojkovi}, s tim
da }e deo poslova preneti na Dragana Todorovi}a i Aleksandra Vu~i}a. Prema na{im saznawima, Vojislav [e{eq je posebno apostrofirao da se svi planirani mitinzi tokom juna meseca (Smederevo, Sombor, Vrawe, Uìce, Pan~evo i Poàrevac) moraju odràti, ukqu~uju}i i miting u Beogradu. S tim u vezi, [e{eq je podvukao da ove mitinge ni u kom slu~aju ne treba odràvati ukoliko do|e do wihove zabrane. U vezi gore iznetog [e{eq je tako|e naglasio da umesto wega, odnosno Tomislava Nikoli}a, na predstoje}im
mitinzima govore prvenstveno strana~ki aktivisti iz tih okruga,
te da se sve strana~ke aktivnosti moraju obavqati najnormalnije i
bez ikakvih me|usobnih razmirica.
577
Prema najnovijim saznawima, procena je Maje Gojkovi} i Aleksandra Vu~i}a, da }e se najverovatnije odràti miting u Beogradu,
zakazan za 17. 6. t. g. ispred Savezne skup{tine.
Kona~na odluka o odràvawu mitinga u Beogradu bi}e doneta u toku dana (5. 6. t. g.) na sastanku Centralne otaybinske uprave. U tom
kontekstu, Maja Gojkovi} je apostrofirala da o~ekuje da }e se miting u Beogradu odràti, s tim da }e prvenstveno biti posve}en stawu u (...)
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h V odeqewu CRDB
oblasti qudskih prava u SRJ kao i doga|ajima u Gwilanu.
Operativni radnik,
Du{ko Bobi}
MDCXLVIII
Centar RDB Zaje~ar
II uprava RDB
3 0008
8. 5. 1995. godine
Izve{taj operativne veze

I
Operativna veza Bogdan
Izve{taj primqen 8. 5. 1995. godine
Operativna veza se koristi na zadacima iz problematike II
uprave
Izvor pouzdan podaci neprovereni
II
Izve{taj obra|uje odre|ena saznawa o aktivnosti kanadskog kapetana Patrika Hejnca, pripadnika UNMO (vojno osmatrawe) koji
je stacioniran u Beogradu, kao i druge bezbednosne podatke i saznawa.
Veza: na{ SP broj 873 od 5. 5. 1995. godine
Operativna veza Bogdan:
578
Tokom protekle nedeqe, pored ostalog, kontaktirao sam i sa

kanadskim oficirom, kapetanom Patrikom Hejncom, pripadnikom
UNMO, koji je in~e stacioniran u Beogradu.
Patrik mi je, pored ostalog, ispri~ao da se izvesno vreme nalazio na redovnom odsustvu, a da je po povratku iz Kanade, proveo 5 dana na prostoru oko Gospi}a. Na pomenutom prostoru, kod mesta Li~ki Osik, prema saznawima do kojih je on do{ao, na bazi izve{taja
UNMO, stacionirano je oko 20.000-25.000 pripadnika HV, pod punom
ratnom opremom i spremno za borbena dejstva.
Prema saznawima Patrika, koja mi je preneo, predstavnici UN
o~ekuju dejstva navedenih hrvatskih snaga na Maslenici. Razlog je
taj {to Hrvati èle da kopnenim putem poveù hrvatske severne i
ju`ne delove jadranske obale i time ovladaju, pored ostalog, i kopnenim pravcem (jadranskom magistralom), odnosno Dalmacijom.
Kada mi je Patrik govorio o sukobima u zapadnoj Slavoniji, istakao je i slede}e: Srbi su u zapadnoj Slavoniji, po wemu, a i proceni nadle`nih slu`bi UN, zate~eni i nespremno se i neadekvatno suprotstavili HV. Naime, HV je iz tri pravca izvr{ila napad na zapadnu Slavoniju, sa veoma jakim vojnim snagama i potencijalima, dobro obu~enim, potpomognuti artiqerijom i avijacijom i uspeli da
za veoma kratko vreme, od oko 5-6 sati, ovladaju prostorima zapadne
Slavonije koji su se nalazili pod kontrolom Srba. Bilo je o~igledno da su Hrvati imali precizne podatke o stawu na tom prostoru.
[to se ti~e pripadnika UN, samo su êsi i Jordanci pruìli odre|eni otpor HV, ali to nije bilo dovoqno, s obzirom da su se ostali
pripadnici UN povukli sa navedenih prostora.
Prema procenama i saznawima UNMO, koja mi je Patrik preneo, HV i drugi se, najverovatnije, ne}e povu}i sa prostora koji su
osvojili u zapadnoj Slavoniji, a tako|e da se eventualno i povuku,
bi}e veoma te{ko nagovoriti Srbe, da se ponovo vrate na pomenute
prostore, posle masakra koji je nad wima izvr{en, na {ta verovatno i Hrvati ra~unaju.
Na sve ovo, kako Patrik iznosi, Srbi su odgovorili, raketirawem Zagreba i drugih mesta 3. 5. 1995. godine sa 4 projektila, koji su
ispaqeni iz okoline Siska. Patrik mi je tako|e rekao da UNMO
raspolaè podacima da hrvatske snage izme{taju nekoliko lansirnih raketnih rampi, koje su se nalazile do sada na prostoru Papuka,
na prostoru oko Vinkovaca, odakle mogu da raketiraju vojvo|anske
gradove, kao i sam Beograd.
Tako|e mi je Patrik rekao da je UNMO-u poznato da Srbi poseduju rakete koje su, prema wihovim saznawima, stacionirane na pro579
storu Kostajnice, dok su odre|ene rakete stacionirane na prostoru

Petrove gore, kojima se direktno rukovodi, komanduje iz Beograda.
Napomiwem da mi ugovor o radu u UN jo{ nije zvani~no produèn (istekao je sa 31. 3. 1995. godine prim. op. radnika) ali da sam
za rad u aprilu ove godine dobio i platu, {to ukazuje da ra~unaju u
narednom periodu na mene.
Ponovo se za Beograd vra}am 9. 5. 1995. godine, kako bi se po ranije utvr|enom dogovoru, javio u {tab UN u Beogradu 10. 5. 1995. godine.
III
Kapetan Patrik Hejnc, kanadski dràvqanin, pripadnik UNMO, stacioniran u Beogradu.
IV
V
Podaci koje je izvor izneo, zasluùju pa`wu RDB, zbog trenutne
sloène situacije na prostorima Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, nastavi}emo permanentne kontakte sa operativnom
vezom uz davawe konkretnih zadataka, a sve u ciqu blagovremenog dolaèwa do bezbednosnih podataka i saznawa od interesa za RDB.
Kucano u 4 primerka
2h II uprava RDB MUP RS
1h CRDB Zaje~ar
1h op. radnik
Operativni radnik,
Qubi{a Temi{anovi}
MDCXLIX
MUP Srbije
RSDB V uprava
Centar za mikrofilm
20. 5. 1995. godine
Fond PD1
Broj snimaka: 4
580
Republika Srbija
Sremska Mitrovica
Br. 1114/2
17. 5. 1995.
U prilogu akta dostavqamo vam Izve{taj o rezultatima primene OT mere TKTR, koja se primewuje prema Ulemek Mihajlu iz Stare Pazove nad kojim se vodi OO po srpskom ekstremizmu.
Prilog: 1
Na~elnik centra,
Puni{a Yuki}
Republika Srbija
Resor Dràvne bezbednosti
Odsek Ruma
15. 5. 1995. godine
Srpski ekstremizam
Primenom TKTR prema Ulemek Mihajlu OO 894501284 iz
Stare Pazove, SO Stara Pazova do{li smo do slede}ih podataka:
Dana 1. 5. 1995. godine, Ulemek je kontaktirao @eqka Ra`natovi}a Arkana. @eqko ga je, psuju}i mu majku, pitao {ta on ~eka, zar
ne vidi da tamo koqu narod. Ulemek kaè da ni{ta nije ~uo. @eqko
mu obja{wava da je Pakrac pao i da drè Pakrac, kontroli{u ceo
autoput, oko Oku~ana, sve opkolili, ima oko hiqadu qudi opkoqenih. Kaè Ulemeku da odmah do|e u Beograd i da donese ~izme koje
ima, treba 42. Treba poneti {to vi{e ~izama, opasa~a i svega {to
ima od vojnih stvari. Ulemek kaè da odmah kre}e, ali da nema auto,
jer je yip prodao. @eqko odgovara da yip nije problem, ima on i posla}e ga.
Ulemek kasnije naziva restoran Sremska ku}a broj 301-406 i
traì Mila (Vra~evi} Miodrag, zvani Malajac, vlasnik navedenog
restorana u Vojki, SO Stara Pazova, Ulemekov prijateq, primedba
op. radnika).
581
Kaè mu da mu ono brzo donese. Mile pita da li malo ili veliko, a Ulemek odgovara veliko i da mu odmah donese ku}i.
Napomena: Vra~evi} je ranije identifikovan kao Ulemekova
prijateqska veza. Osnovano pretpostavqamo da postoji mogu}nost
da je Ulemek kod istog drào deo svog naoruàwa. Operativnim putem smo ustanovili da je Ulemek duè vreme odsutan iz Stare Pazove.
Ra|eno u 3 primerka
Dostavqeno:
1 h u dosije Ulemek Mihajla
Operativni radnik,
Pavlovi} Milan
MDCL
MUP Srbije RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
1. 6. 1995. godine
Fond PD1
Broj snimaka: 5
Republika Srbija
Broj 1200/2
Sremska Mitrovica
V Uprava Beograd
Na~elnik centra,
Puni{a Yuki}
582
Republika Srbija
25. 5. 1995. godine
Srpski ekstremizam

Dana 21. 5. 1995. godine, doktor Milo{ Kosti}, srpski emigrant
u SAD, iz stana Mirka Jovi}a poziva broj 011/659-924 i razgovara sa
Tolimirom. Isti~e da su mu danas na Aerodromu Sur~in zadràli
40 komada municije i u tom smislu od Tolimira zahteva da se interveni{e kod na~elnika uprave za strance MUP-a Republike Srbije,
Mila Puzovi}a, kako bi municija bila vra}ena odmah, a ne kada on
bude napu{tao SRJ, jer tada od vra}awa ne}e biti nikakve koristi.
Kosti} bi, u slu~aju da mu se municija vrati, istu doneo na dogovoreno mesto, mo`da ve} sutra. Ina~e je sme{ten kod Mirka Jovi}a u
Novoj Pazovi i Tolimir }e ga obavestiti na tu adresu {ta je ura|eno oko municije.
Kosti} daqe saop{tava, po svom mi{qewu, vrlo va`nu stvar, da
se UNPROFOR sprema da napusti muslimanske enklave Gora`de,
@epu i Srebrenicu, zbog ~ega je potrebno da Srbi budu spremni i u
tom slu~aju odmah krenu na Gora`de. Kosti} }e se javqati Tolimirovom {efu (najverovatnije je re~ o Ratku Mladi}u) telefonom,
kad bude hteo da ga poseti.
Isti dan, nepoznat mu{ki glas (najverovatnije general Ratko
Mladi}) poziva Jovi}ev broj i razgovara sa Kosti}em o municiji koju mu je ovaj doneo, a ista je zaplewena na carini. Kosti} je, ina~e,
municiju namenio svom sagovorniku, za oru`je koje je u SRJ uneo ranije. Problemi su nastupili na carini iz razloga {to uneto oru`je Kosti} nije izneo iz SRJ, zbog ~ega mu je municija i zadràna.
Prilikom ovog dolaska, Kosti} je imao odre|enih problema i
nije mogao uneti u SRJ novo oru`je, ali }e doneti u nekoj od narednih prilika. Ovog puta, pripremio je ne{to, za {ta misli da je mnogo va`nije, pa u tom smislu, za otprilike dva dan, namerava posetiti svog sagovornika. Ima odre|enih zdravstvenih problema, zbog kojih je morao u Be~u prekinuti putovawe na nekoliko dana.
583
Kosti}u }u se u toku sutra{weg dana javiti pratilac wegovog

sagovornika (najverovatnije Puhalo), kojemu on treba da ispri~a sve
{to misli da je zna~ajno.
Napomena:
Iz prvog razgovora ne moè se sa sigurno{}u izvu}i zakqu~ak s
kim je razgovarao Milo{ Kosti}, a mi{qewa smo da je re~ o Tolimir Zdravku, jedno od {efova bezbednosti u Republici Srpskoj.
Drugi razgovor Kosti}, po na{em mi{qewu, vodi sa Ratkom
Mladi}em, sa kojim je, 23. 5. 1995. godine, ostvario li~ni kontakt u
Beogradu.
Na carini u Beogradu potrebno je utvrditi ~iwenice oko oduzimawa municije doktoru Kosti}u, odnosno sagledati kompletnu situaciju oko uno{ewa oru`ja i municije u SRJ i mogu}nost preno{ewa
takve vrste robe preko me|udràvnih granica.
Ocewujemo obave{tajno interesantnim dr Milo{a Kosti}a,
srpskog emigranta sa visokim statusom u ameri~kom dru{tvu, koji
ostvaruje kontakte sa zna~ajnim li~nostima politi~kog ìvota na
na{im prostorima i iznosi informacije o planovima mirovnih
snaga Ujediwenih nacija, za sada nedostupne javnosti.
Ra|eno u 3 primerka
Dostavqeno
1 h MUP RS Resor RDB III uprava
1 h MUP RS Resor RDB V uprava
Operativni radnik,
Klaji} Milivoj
MDCLI
Radna grupa za izradu sistemskih zakona
Ujediwene Republike Srpske
Zapisnik
sa Prve sjednice,
odràne 6. juna 1995. godine u Bawaluci
Sjednici su prisustvovali:
iz Republike Srpske Krajine: Uro{ Funduk, ministar za pravosu|e i upravu, Du{an Vje{tica, predsjednik Odbora za pravosu|e
i upravu u Skup{tini Republike Srpske Krajine i Milorad Buha,
poslanik u Skup{tini Republike Srpske Krajine.
584
iz Republike Srpske: Jovo Rosi}, potpredsjednik Vlade Republike Srpske, dr Miodrag Simovi}, sekretar Ustavnog suda i Vitomir Peji}, republi~ki sekretar za zakonodavstvo.
I
Radna grupa je saglasna da se pristupi izradi slede}ih sistemskih zakona, neophodnih za funkcionisawe Ujediwene Republike
Srpske:
1. Zakon o Vladi Ujediwene Republike Srpske,
2. Zakon o ministarstvima,
3. Zakon o dràvnoj upravi,
4. Zakon o Vojsci Ujediwene Republike Srpske,
5. Zakon o odbrani,
6. Zakon o unutra{wim poslovima,
7. Zakon o redovnim sudovima,
8. Zakon o javnom tuìla{tvu,
9. Zakon o javnom pravobranila{tvu,
10. Zakon o vojnim sudovima,
11. Zakon o vojnim tuìla{tvima,
12. Zakon o teritorijalnoj organizaciji i lokalnoj samoupravi,
13. Zakon o Narodnoj banci,
14. Zakon o platnom prometu,
15. Zakon o carinskoj slu`bi i
16. Zakon o pe~atima.
II
1. Zakon o Vladi Ujediwene Republike Srpske. Dogovoreno je da
osnovu za izradu novog zakona ~ini Zakon o Vladi Republike Srpske
(Slu`beni glasnik Republike Srpske, broj 15/92), kao i Zakon o
primjeni Zakona o Vladi Republike Srpske za vrijeme ratnog stawa
ili neposredne ratne opasnosti, objavqen u Slu`benom glasniku
Republike Srpske Posebno glasilo, broj 1/94 i to bez ~lana 3. Radnu verziju novog zakona pripremit }e Republi~ki sekretarijat za
zakonodavstvo Republike Srpske.
2. Zakon o ministarstvima. Osnovu za pripremu novog zakona ~ine Zakon o ministarstvima (Slu`beni glasnik Republike Srpske,
broj 19/93) i Zakon o ministarstvima (Slu`beni glasnik Republike Srpske Krajine, broj 3/92). Radnu verziju novog zakona pripremit }e Ministarstvo pravosu|a i uprave i Republi~ki sekretarijat
za zakonodavstvo Republike Srpske.
3. Zakon o dràvnoj upravi. Osnovu za izradu novog zakona ~ini
Zakon o dràvnoj upravi (Slu`beni glasnik Republike Srpske,
585
broj 11/94). Tekst novog zakona pripremit }e Ministarstvo pravosu|a i uprave i Republi~ki sekretarijat za zakonodavstvo Republike
Srpske.
4. Zakon o Vojsci Ujediwene Republike Srpske. Tekst novog zakona pripremit }e ~lanovi Radne grupe iz Republike Srpske Krajine, ostaruju}i potrebnu saradwu sa ministarstvima odbrane Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, kao i glavnim {tabovima vojske obe republike.
5. Zakon o odbrani. Osnov za izradu ovog zakona je Nacrt zakona
o odbrani Republike Srpske Krajine, koji je nedavno dostavqen, radi usvajawa, Skup{tini Republike Srpske Krajine. Tekst novog zakona pripremit }e ~lanovi Radne grupe iz Republike Srpske Krajine, ostvaruju}i potrebnu saradwu sa ministarstvima odbrane i glavnim {tabovima vojski obje republike.
6. Zakon o unutra{wim poslovima. Osnov za pripremu novog zakona su Zakon o unutra{wim poslovima (Slu`beni glasnik Republike
Srpske. broj 6/94 i 32/94) i Zakon o unutra{wim poslovima (Slu`beni glasnik Republike Srpske Krajine, broj 9/92 i 3/92). Radnu verziju novog zakona pripremit }e ~lanovi Radne grupe iz Republike
Srpske Krajine, uz odgovaraju}u saradwu sa ministarstvima unutra{wih poslova Republike Srpske i Republike Srpske Krajine.
7. Zakon o redovnim sudovima. Osnov za izradu ovog zakona je Zakon o redovnim sudovima (Slu`beni glasnik Republike Srpske,
broj 6/93). Tekst novog zakona pripremit }e Ministarstvo pravosu|a i uprave Republike Srpske.
8. Zakon o javnom tuìla{tvu. Osnov za izradu ovog zakona je Zakon o javnom tuìla{tvu (Slu`beni glasnik Republike Srpske,
broj 6/93). Tekst novog zakona pripremit }e Ministarstvo pravosu|a i uprave Republike Srpske.
9. Zakon o javnom pravobranila{tvu. Osnov za izradu novog zakona je Zakon o javnom pravobranila{tvu (Slu`beni glasnik Republike Srpske, broj 17/93 i 14/94). Tekst novog zakona pripremit }e
Ministarstvo pravosu|a i uprave i Republi~ko javno pravobranila{tvo Republike Srpske.
10. Zakon o vojnim sudovima. Osnov za izradu ovog zakona je Zakon o vojnim sudovima (Slu`beni glasnik Republike Srpske, broj
27/93). Dogovoreno je da vojni sudovi I stepena budu u Sarajevu, Bijeqini, Bawaluci, Bile}i, Kninu, Petriwi i Vukovaru. Tekst novog
zakona pripremit }e Ministarstvo pravosu|a i uprave i Ministarstvo odbrane Republike Srpske.
11. Zakon o vojnim tuìla{tvima. Osnov za izradu ovog zakona
je Zakon o vojnim tuìla{tvima (Slu`beni glasnik Republike
586
Srpske, broj 27/93). Tekst novog zakona pripremit }e Ministarstvo

pravosu|a i uprave i Ministarstvo odbrane Republike Srpske.
12. Zakon o teritorijalnoj organizaciji i lokalnoj samoupravi.
Osnov za izradu ovog zakona je Zakon o teritorijalnoj organizaciji
i lokalnoj samoupravi (Slu`beni glasnik Republike Srpske, broj
11/94). Tekst novog zakona pripremit }e Republi~ki sekretarijat za
zakonodavstvo Republike Srpske.
13. Zakon o Narodnoj banci. Osnov za izradu ovog zakona je Zakon o Narodnoj banci (Slu`beni glasnik Republike Srpske Krajine, broj 12/94). Radnu verziju ovog zakona pripremit }e ~lanovi Radne grupe iz Republike Srpske Krajine, u saradwi sa narodnim bankama obje republike.
14. Zakon o platnom prometu. Osnov za izradu ovog zakona je Zakon o platnom prometu (Slu`beni glasnik Republike Srpske, broj
13/94). Tekst novog zakona pripremit }e Ministarstvo finansija
Republike Srpske.
15. Zakon o carinskoj slu`bi. Osnov za izradu ovog zakona je Zakon o carinskoj slu`bi (Slu`beni glasnik Republike Srpske Krajine, broj 3/93). Dogovoreno je da sjedi{te uprave carina Ujediwene Republike Srpske bude u Bawaluci. Za izradu novog zakona zaduèna je Uprava carina Republike Srpske Krajine, u saradwi sa
Upravom carina Republike Srpske.
16. Zakon o pe~atima. Osnov za izradu ovog zakona je Zakon o pe~atima (Slu`beni glasnik Republike Srpske Krajine, broj 3/92 i
16/92). Tekst novog zakona pripremit }e Ministarstvo pravosu|a i
uprave Republike Srpske Krajine.
III
Radna grupa je zakqu~ila da se tekstovi novih zakona pripreme
najkasnije do 19. juna 1995. godine.
Odlu~eno je, tako|e, da se naredni sastanak Radne grupe odrì
19. juna 1995. godine (ponedeqak), u 12 sati u maloj sali Banskih dvora u Bawaluci.
Zapisni~ar,
Aleksandar ]ulum
^lanovi Radne grupe
1. Uro{ Funduk
2. Du{an Vje{tica
3. Milorad Buha
4. Jovo Rosi}
5. Miodrag Simovi}
6. Vitomir Peji}
587
MDCLII
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD1
Broj snimaka: 6
Republika Srbija
Centar RDB Novi Sad
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
Srpski ekstremizam
Izve{taj o primeni
operativno-tehni~kog sredstva
I
Izvor: TKTR
Rusa OO po srpskom ekstremizmu, registarski broj 41001550,
Bojovi}a (Gorwi Milanovac)
Podaci su od izvora dobijeni u periodu 21. 5. 2. 6. 1995. godine.
Operativni radnik podnosi izve{taj 2. 6. 1995.
II
Izvor se koristi u operativnom tretamnu Rusa s ciqem da se dokumentuju i preseku wegove nelegalne aktivnosti.
III
Dana 22. 5. 1995. godine, Mirko Jovi} (predsednik SNO) je kontaktirao Rusa u vezi inicijalne konferencije SNO za severnu Srbiju. Jovi} èli da pre realizacije navedenog skupa obavi razgovor
sa predstavnicima op{tinskih odbore Sremske Mitrovice, Pan~eva, i Ba~ke Palanke. Iz tog razloga }e u toku nedeqe postati Novi
588
Sad i obaviti neophodne konsultacije. O ta~nom terminu dolaska u

Novi Sad Rusa }e naknadno obavestiti.
Jovi} je rekao Rusu da ubrza re{ewe problema Nade Lazarevi}
(Podgorica) i da proceni da li realizacija akcije moè da ih kompromituje. U tom slu~aju, Rus treba hitno da obavesti Batu Mihajlovi}a koji }e organizovati dolazak qudi sa druge strane da pritiskom naplate potraìvawe prema Lazarevi}evoj. Rus je obavestio
Jovi}a da su mere u realizaciji akcije u toku i da }e shodno tome za
2-3 dana definitivno re{titi da li }e aktivirati Mihajlovi}eve qude.
Dana 24. 5. 1995. godine, Rus je sa Dejanom (SNO Beograd) razgovarao u vezi realizacije akcije upu}ivawa dobrovoqaca u RS. Dejan je obavestio Rusa da nema kandidata za sutra{we putovawe u Bosansku Krupu. Ni on li~no ne moè da ide jer je potreban Mirku Jovi}u u vezi aktivnosti oko konferencije.
Sekretarica Mirka Jovi}a je obavestila Rusa da }e se sastanak,
o kome se Jovi} sa wim prethodno dogovorio, odràti sutra (25. 5.
1995. godine) u 17,00 ~asova u biv{oj zgradi socijalisti~kog saveza
I sprat (ulica Vojni~kih brigada).
Rus je obavestio saradnicu da navedenom skupu ne}e mo}i da prisustvuje Ikoni} @ivko (koga je Mirko Jovi} traìo) po{to je isti
imao zdravstvene probleme (operisan).
Istog dana, Rus se dogovorio sa Goranom Lemi}em (SUP Novi
Sad) o realizaciji pritiska na Rada Agi}a (Ba~ka Palanka), Rus
je naglasio da idu do kraja i da se novac mora uzeti. O svemu }e se
preciznije dogovarati u klubu. Dogovoreno je da u akciji u~estvuje i
Zoran (Rusov saradnik). Na kraju razgovora Rus je podsetio Lemi}a
da ve~eras u klub donese krate` koji je zaduìo.
Dana 25. 5. 1995 godine Bojovi} (Gorwi Milanovac) je Rubinovoj
supruzi ostavio kontakt poruku za Rusa. Ne{to kasnije Joka je obavestila NN sagovornika daje Rus otputovao na sastanak u Novi Sad.
Dana 25. 5. 1995. godine, Aleksi} Radmilo (dobr. Bosanska Krupa) je obavestio Rusa da je stawe u wihovoj jedinici nezadovoqavaju}e te ga zato moli da do|e i konsoliduje vojnu disciplinu. Rus je rekao Aleksi}u da }e o tome vi{e razgovarati sutra kada on planira
da dogovori neke stvari sa Borom Mihajlovi}em (SNO Beograd).
Bojovi} (SNO Gorwi Milanovac) je informisao Rusa da ima nameru da sutra organizuje sastanak (u Gorwem Milanovcu) sa predstavnicima OO SNO: â~ka, Mladenovca i Ba~ke Palanke. Svoje
589
u~e{}e na sastanku potvrdili su @ika (Kraqevo), Bata Mihajlovi}

i Ilke. Ciq sastanka je da s dogovori politi~ka taktika koja bi se
realizovala u slu~aju da Mirko Jovi} ne postupi u skladu sa sporazumom koji je postignut na razgovoru u Beogradu.
Rus je rekao da je ju~e u Novom Sadu bio sa Mirkom Jovi}em i da
mu je isti rekao da je na osnovu predsedni~kih ovla{}ewa ukinuo odluku glavnog odbora i doneo re{ewe u skladu sa wihovim dogovorom. Me|utim, kaè Rus Jovi} nije sazvao sednicu skup{tine
stranke koja bi verifikovala wegovu odluku tako da su u su{tini
oba akta (i Jovi}ev i glavnog odbora) protivstatutarni. Zato Rus
predlaè da se organizuje sastanak Skup{tine SNO na kome }e se
izvr{iti statutarne promene i precizirati nova organizaciona
struktura stranke.
U vezi sa izborom predsednika regionalnih odbora Rus je rekao
da }e iste birati regionalne konferencije. Bojovi} je na to dodao
da je vrlo va`no da se izborni postupak realizuje na taj na~in, jer se
ne sme dozvoliti da Mirko Jovi} samostalno i po svom naho|ewu postavqa predsednike regionalnih odbora. Bojovi} àli {to jo{ nisu ukinuti oruàni odbori, jer isti nemaju organizacionu svrhu. Rus
je ponovio da Jovi} dosledno realizuje dogovoreni kurs te da nije
pomiwao Atanackovi}a i Jelu, ali je siguro, da se izvr{ni odbor
kompletno ukida. Navedenu odluku Jovi} je i pisano koncipirao.
Rus je obe}ao da }e tekst odluke dostaviti Bojovi}u faksom. Bojovi}
je na kraju razgovora rekao da predstavnike koji }e u~estvovati u radu skup{tine SNO treba pa`qivo odabrati jer Jovi} se pla{i
realizacije dogovorenih odluka i zato mu treba obezbediti podr{ku skup{tinske ve}ine.
Dana 26. 5. 1995. godine, Boò Kqaji} (doborovoqac iz Krupe) je
obavestio Rusa da je vojna policija pokupila oru`je koje je ostalo od
dobrovoqaca koji su se vratili u SRJ.
Rus je rekao da treba obaviti razgovor u komandi mesta u vezi
mogu}nosti da se oru`je ponovo zaduì. Po{to je Kqaji} rekao da u
nedequ ide ku}i, Rus je za komandira odredio Aleksi} Radmila.
Dana 29. 5. 1995. godine, Rus i Srba su zakazali sastanak u klubu
Ravna gora (u 19.00) radi dogovora o davnim aktivnostima OO
SNO Ba~ka Palanka.
Dana 31. 5. 1995. godine, Rus je otputovao u Bosansku Krupu.
IV
Izvor pouzdan, podaci ta~ni.
590
V
Ocena stare{ine.
Kucano u 3 primerka
Dostavqeno
1 h Dok. Fond CRDB NS?
Operativni radnik,
Nenad Kozomora
MDCLIII
bezbednosti Beograd
IV odeqewe Vo`dovac
71-0502
7. 6. 1995. godine
Beograd
Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na Zorana Draìlovi}a, zvanog î~a, iz Beograda
Od sasvim pouzdanog izvora, obave{teni smo da je, dana 6. 6. 1995.
godine, Zoran Draìlovi} kontaktirao izvesnog Dragana iz sedi{ta SRS-a i interesovao se kada }e SRS da krene sa odràvawem
protestnih tribina.
Vezano za ovo, Dragan mu je odgovorio, da je saop{tewe za javnost
otkucano, da u wemu stoji da odràvawe tribina treba da po~ne 7. 6.
1995. godine, u 19 sati, ali pomenuto saop{tewe nije pu{teno, jer
ne mogu da obezbede medijsku pratwu.
Na Draìlovi}evo pitawe, {ta je sa Studiom B, Dragan je odgovorio, da su pregovori u toku, ali da sumwa da }e im oni dati medijsku pratwu.
Na kraju razgovora, Dragan je Draìlovi}a obavestio, da je na
mitingu SRS-a u Prokupqu bilo prisutno oko 5.000 qudi i da je naredni miting SRS-a u sredu, 7. 7. 1995. godine, u Boru.
Kucano u 4 primerka
591
Dostavqeno:
Operativni radnik,
Dejan Nenezi}
MDCLIV
Republika Srbija
Slu`bena bele{ka
Pouzdan izvor obavestio me je da je prilikom zarobqavawa grupe {vercera od stane dobrovoqaca u reonu Li~kog Petrovog Sela,
31. 5. 1995. godine, me|u {vercerima bio i Petar Bori}, p.puk. OB
Li~kog korpusa. Isti je sa la`nim dokumentima uhva}en i predat
organima Korpusne policije koji su prikrili aferu.
Bori} je, po izjavi izvora, imao kod sebe sakriveno 650.000
DEM koje je nosio sa muslimanske strane.
Pukovnik [uput (Ministarstvo odbrane RSK) je izjavio da je u
pitawu dràvna stvar, te su svi uhva}eni {verceri pu{teni iz
pritvora odmah ujutru 1. 6. 1995. godine.
Napomiwem da je no}u 1/2. 6. 1995. godine, usledio incident sa rawavawem jednog dobrovoqca i ubistvima i rawavawem nekoliko
{vercera (o ~emu je ve} pisano).
na~elniku uprave
analitici
operativnom radniku
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MDCLV
592
V upravi
Beograd
Dostavqamo vam slu`benu bele{ku koja se odnosi na Medi}
Zdravka iz Novog Sada.
Na~elnik Centra,
Miodrag Kova~evi}
Prilog 1
Centar RDB Subotica
I/OI Orijent
8. 6. 1995. godine
Slu`bena bele{ka
Dana 5. 6. 1995. godine, na izlazu iz SRJ preko grani~nog prelaza Kelebija, bio je Medi} Zdravko, ro|en 21. 5. 1995. godine u mestu
Seona, op{tina Pucarevo, sa prebivali{tem u Novom Sadu Klisa, ulica Biha}ka broj 7, poseduje jugoslovensku putnu ispravu broj
32470 izdatu od konzulata SRJ u Be~u. Osim pomenute putne isprave,
Medi} poseduje i putnu ispravu takozvane R. Bosne i Hercegovine,
izdatu 17. 9. 1993. godine u ambasadi R. BiH u Be~u.
Sa imenovanim smo obavili razgovor u slu`benim prostorijama na okolnosti posedovawa putne isprave takozvane R. BiH. Medi}
navodi da je do po~etka rata u Bosni i Hercegovini radio u preduze}u Bratstvo u Novom Travniku koje je obavqalo namensku proizvodwu za potrebe JNA. Radio je na poslovima pripreme proizvodwe,
po{to je po struci inèwer organizacije rada. Kada je zapretilo
izbijawe oruànih sukoba, suprugu i decu je evakuisao kod ro|aka u
Novi Sad. Ne{to kasnije, Novi Travnik su okruìle Hrvatske i muslimanske paravojne formacije, tako da je on sa grupom lica srpske
nacionalnosti iz Novog Travnika, poku{ao da se probije na teritoriju koju su kontrolisali vojnici Republike Srpske. U okolini mesta Komar upali su u zasedu hrvatsko-muslimanskih paravojnih formacija, gde su bili zarobqeni. Od likvidacije ih je spasio Medi}ev
poznanik Kriànac Ivo iz Bugojna, koji je komandovao jednom jedinicom HVO. Medi} daqe iznosi da mu je Kriànac dao 2.000 DM i
svoju adresu u Be~u, nakon ~ega im je omogu}io prelaz preko reke Vrbas na teritoriju koju su kontrolisale snage Republike Srpske. Po
wegovim navodima, Kriànac se pre rata nalazio na radu u Austriji odakle je do{ao da se prikqu~i jedinici HVO, ali se ubrzo vratio nazad u Austriju, smatraju}i rat u Bosni besmislenim.
593
Izvesno vreme nakon izlaska iz biv{e Republike BiH, Medi} je

proveo kod supruge u Novom Sadu, nakon ~ega je otputovao u Be~ gde
je ve} zatekao Kriànac Ivu na adresi koju mu je dao prilikom zarobqavawa. Kriànac mu je preko svojih veza me|u muslimanima u
Be~u, pomogao prilikom dobijawa putne isprave takozvane R. BiH,
ali Medi}u nisu poznati bliì podaci o wegovim vezama me|u muslimanima.
Medi} sada u Be~u radi u gra|evinskoj firmi MDS, koja je
vlasni{tvo Nikola Milana iz Mramorka, op{tina Kovin, dok wegova supruga i daqe ìvi kao podstanar kod porodice Stupar u Novom Sadu, ulica Biha}ka broj 7.
Podatke dostavqamo radi upoznavawa i eventualnog operativnog kori{}ewa.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h I uprava RDB
1 h V uprava RDB
1 h CRDB Novi Sad
1 h CRDB Subotica
Operativni radnik,
Cicka Adam
MDCLVI
MUP Srbije
RSDB V uprava
Centar za mikrofilm
12. 6. 1995.
Fond PD1
Broj snimaka: 6
Republika Srbija
Subotica
Br. 885
10. 4. 1995.
594

MUP Republike Srbije V uprava, Beograd
U vezi va{eg akta sl. br. 17300, od 18. 3. 1995. godine, dostavqamo
vam prilog za izradu teme Aktivnost ekstremista iz SRS, sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe.
Prilog: 1
Na~elnik Centra,
Miodrag Kova~evi}
Subotica
Strogo poverqivo
Aktivnost ekstremista iz SRS, sa posebnim osvrtom

Subotica, 8. 4. 1995. godine
Organizovanija ekstremisti~ka aktivnost iz redova SRS na
podru~ju Centra RDB Subotica je od polovine 1993. godine, kada je
u Subotici po~elo formirawe Srpskog ~etni~kog pokreta (S^P)
na principima ekstremne paravojne formacije, pod motivom da zvani~ni dràvni organi Republike Srbije nisu u stawu i ne preduzimaju adekvatne mere na suprotstavqawu i presecawu secesionisti~ke aktivnosti ma|arskih i hrvatskih ekstremista. Glavni inicijatori i organizatori su bila lica iz najuèg rukovodstva SRS i to
Vuji} Boìdar, predsednik Okru`nog odbora SRS iz Subotice i
Stojanovi} Milan, ~lan Okru`nog odbora SRS iz Subotice. Na wihovu inicijativu, po~etkom 1994. godine, do{lo je do formalnog
konstituisawa paravojne formacije Srpski ~etni~ki pokret za
~ijeg komandanta je postavqen Vasi} @iva, radnik iz Subotice. Ova
paravojna formacija je brojala oko 15 aktivnih pripadnika uglavnom iz kategorije dobrovoqaca, koji su uzimali u~e{}e na rati{tu
u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini. Jedan broj ih je
raznim kanalima uspeo da, li~no ili preko istomi{qenika, ilegalno nabavi oru`je. Krajem 1993. godine i po~etkom 1994. godine organizovanom akcijom RJB i RDB preduzete su mere krivi~nog progona
4 pripadnika S^P, me|u kojima i Vasi} @ive, komandanta S^P,
zbog ilegalnog posedovawa oru`ja i municije. Nakon toga fakti~ki
dolazi do rasformirawa paravojne formacije, ali S^P i daqe kao
ogranak SRS postoji. Me|utim, od tog perioda do sada preduzetim
merama nisu registrovane organizovanije i bezbednosno zna~ajnije
595
aktivnosti ovih pripadnika, ali su prisutni oblici verbalnog ekstremizma, pa i povremenog zagovarawa odre|enih ekstremisti~kih
akcija prema pripadnicima drugih nacionalnosti i ideolo{kim
neistomi{qenicima. Krajem 1994. godine, me|u pojedincima bilo je
zagovarawa akcije ru{ewa spomenika Palim ma|arskim `rtvama
iz 1944. godine, koje su podigli ma|arski ekstremisti u op{tinama
sa ve}inskim ma|arskim ìvqem, {to bi u postoje}oj bezbednosnoj
i politi~koj situaciji i stawu me|unacionalnih odnosa, da je do realizacije do{lo, izazvalo ve}e bezbednosne posledice. I pored toga {to je od nekoliko lica oduzeto oru`je procewujemo da ga jo{ jedan broj ima u ilegalnom posedu. O slabqewu intenziteta aktivnosti ovih lica govore i podaci da su poku{aji pojedinih ekstremista
za organizovawe protestnih mitinga, skupova i organizovanih odlazaka u druga mesta, u 1994. godini i po~etkom 1995. godine, ostali bez
zna~ajnijeg odziva me|u pristalicama SRS.
Novija saznawa govore da ekstremisti iz najuèg rukovodstva
SRS kontituirano ~ine poku{aje za destabilizaciju postoje}eg stawa u Republici Srbiji, plasirawem dezinformacija i glasina o izdaji srpskih nacionalnih interesa od aktuelne vlasti. Bezbednosnu teìnu imaju i wihova nastojawa (Vuji} Boìdar i dr.) na stvarawu svojih pozicija u zna~ajnijim dràvnim organima kao {to su
sud, tuìla{tvo, SUP i dr. Raspoloìvi podaci ukazuju da su u nekim od ovih sredina me|u pojedincima uspeli da stvore svoje izvore
informisawa, pre svega u Okru`nom javnom tuìla{tvu u Subotici.
Operativni podaci su da ekstremisti SRS imaju veze me|u licima iste orijentacije u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, po osnovu boravka na rati{tu, ali u ovom trenutku nema podataka da su one u funkciji organizovawa ekstremisti~ke aktivnosti
na ovom podru~ju.
U periodu 1994. i 1995. godine, ovaj centar RDB je po ovoj problematici vodio 3 prethodne obrade, od kojih je jedna realizovana krivi~nim progonom (prijavu podnela RJB), a dve obrade se i daqe vode.
Procewujemo da }e karakter i pravci daqe aktivnosti ekstremista iz redova SRS uglavnom zavisiti od naloga iz Centrale iz
Beograda. Bez obzira na slabiji intenzitet aktivnosti, imaju}i u
vidu izrazitu ekstremisti~ku opredeqenost pojedinaca i nacionalno me{ovit sastav stanovni{tva na ovom podru~ju, ne iskqu~ujemo
ekstremne aktivnosti, pre svega od pojedinaca, ~iji bi postupci mogli bitno uticati na pogor{awe bezbednosne situacije. U tom smislu, u narednom periodu i daqe }emo kontinuirano sagledavati i
596
pratiti aktivnost ekstremno opredeqenih pojedinaca i grupa i

preduzimati mere na presecawu, pre svega, novijih poku{aja paravojnog organizovawa i ilegalnog naoruàvawa.
Pisano u 2 primerka:
Dostavqeno:
1 h OE CRDB Subotica
MUP Srbije
RSDB V uprava
MDCLVII
Resor dràvne bezbednosti V upravi
Beograd
Dostavqamo vam u jednom primerku Slu`benu bele{ku, od 12. 6.
1995. godine koja se odnosi na aktivnost ekstremista iz redova SRS.
Radovan Boòvi}
bezbednosti Beograd
III odeqewe
71-0414
12. 6. 1995. godine
Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na aktivnost ekstremista iz redova SRS-a
Prate}i ekstremisti~ko-teroristi~ku delatnost pojedinih lica koja deluju u okviru SRS-a, do{li smo do pouzdanih saznawa da je
Stanislav Mom~ilovi} potpredsednik P~iwskog okru`nog odbora SRS-a, obavestio Dragana Todorovi}a da objektivno nisu u mogu}nosti da organizuju najavqeni miting u Vrawu, zakazan za 13. 6.
1995. godine.
Kao razloge za otkazivawe mitinga, Mom~ilovi} je naveo da na~elnik MUP-a Vrawe nije èleo da uop{te primi wihovu prijavu
mitinga, a da im je, s druge strane, poru~eno da bez odobrewa miting
ni u kom slu~aju ne smeju dràti. Tako|e je Mom~ilovi}, u prilog
tome da miting treba otkazati, posebno naglasio da Okru`ni odbor
597
smatra da bi bez prisustva Vojislava [e{eqa i Tomislava Nikoli}a miting bio potpuni proma{aj, sa vrlo malim odzivom gra|ana, i
u krajwoj instanci kontraproduktivan za samu stranku i wen daqi
opstanak.
U okviru priprema za predstoje}i miting SRS-a u Beogradu zakazan je, za 16. 6. t. g., sastanak poslani~ke grupe SRS-a u Republi~koj skup{tini.
Raspolaèmo saznawima da je Maja Gojkovi}, u internoj komunikaciji sa Jadrankom [e{eq, naglasila da se pripreme za beogradski miting odvijaju nesmawenim intenzitetom i bez ve}ih problema, te da za sada jedino imaju problema oko prikqu~aka za struju, pa
}e shodno tome obezbediti sopstveni agregat.
Tako|e raspolaèmo podacima da je Op{tinski odbor SRS-a
Novi Beograd preuzeo oko 2000 plakata, koji su ura|eni za predstoje}i miting, a ~ije je plakatirawe po gradu po~elo 10. 6. 1995.
godine.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h V odeqewu CRDB
Operativni radnik,
Du{ko Bobi}
MDCLVIII
Beograd
Le{wak [}epanom, vezano za OA Tomson.
Na~elnik Centra,
Mioqub Nikoli}
Prilog: izjava
CRDB Kragujevac
III uprava
12. 6. 1995. godine
OA Tomson
598

I
Izvor: Le{wak [}epan, ro|en 27. 3. 1972. godine u Bijelom Poqu, Srbin, dràvqanin SRJ, po zanimawu monter parnog grejawa,
bez zaposlewa, stalno nastawen u Kragujevcu, ulica Pivska broj 2.
Podaci se odnose na ilegalnu trgovinu oru`jem u Kragujevcu.
Razgovor obavqen dana 8. 6. 1995. godine na na{u inicijativu, u
vremenu od 8 do 12 ~asova.
Izvor proveren, podaci delimi~no provereni.
II
OA Tomson
U razgovoru izvor je rekao da je, decembra meseca 1994. godine, u
restoranu Mama-mia u Kragujevcu, gde je zaposlen kao no}ni ~uvar,
upoznao dva mladi}a, Sr|ana i Qubu, obojica iz Nik{i}a, koji su
do{li u restoran da ru~aju. Sr|an je nièg rasta, suv, }elav, star oko
22 godine, Qubo vi{eg rasta, nosi duù crnu kosu, star oko 22 godine. Prvo su se predstavili kao studenti iz Kragujevca, me|utim, kasnije kroz razgovor su rekli da je Sr|an pobegao iz zatvora i da se
nalazi u bekstvu. Nakon {to su ru~ali, svi zajedno su po{li u grad.
Kada su prolazili pored restorana Srpska kapqica, pozvao je izvora, wegov prijateq Sa{a zvani Sale Mafija iz Kragujevca, koji je
na privremenom radu u Austriji Be~, da popiju pi}e. Dok su sedeli, Sa{a je pitao Sr|ana i Qubu da li imaju ne{to od oru`ja za prodaju. Oni mu tada ni{ta nisu odgovorili, me|utim, kada su iza{li
iz restorana, Sr|an i Quba su izvoru rekli da imaju pi{toq marke
ZCZ-kal 7,65 mm i da bi ga prodali Sa{i za 400 DM. Izvor se tada
vratio u restoran i ponudio Sa{i da kupi napred navedeni pi{toq
od Sr|ana i Qube, po ceni koju su oni dali. On je pristao na ponudu
i ispred restorana preuzeo pi{toq od Sr|ana i Qube. [ta je daqe
bilo sa tim pi{toqem nije izvoru poznato, samo zna da je Sa{a ubrzo posle toga oti{ao za Be~ i od tada ga vi{e nije video.
Nakon prodaje oru`ja, sa Qubom i Sr|anom je izvor oti{ao u
Tr`ni centar Ineks gde su oni kupili neke majice, a posle toga su
se rastali.
Izvor daqe navodi da mu je poznato da se ilegalnom trgovinom
oru`ja bavi izvesni Lale iz Kragujevca, graver u FNP, stanuje u Va{ari{tu, Josipa Pan~i}a broj 3. Laleta je upoznao u restoranu Mama-mia, gde je on stalno dolazio. Avgusta meseca 1994. godine, izvor
je sedeo u restoranu Mama-mia sa Slavi{om Jankovi}em iz sela
599
Bratinca, kod Poàrevca, sa kojim je trenirao boks u BK Radni~ki Alpen u Kragujevcu. Slavi{a je visok oko 1,90, krupne gra|e, }elav, star oko 25 godina. Dok smo sedeli i razgovarali, pridruìo
nam se i Lale, koji je poznavao Jankovi}a odranije i sa wim se tako|e upoznao u restoranu Mama-mia. Tada je Lale Jankovi}u ponudio
da kupi dva revolvera marke ZCZ, 357 magnum po ceni 800-900 DM po
komadu. Jedan je revolver bio sa kra}om, a drugi sa dugom cevi i oba
su bila nova. Jankovi} mu je odgovorio da mu cena ne odgovara, jer ne
moè da ih preproda po vi{oj ceni. Nakon 7 dana, Jankovi} je ponovo do{ao u Kragujevac, u restoran Mama-mia, ge se sa izvorom ponovo sastao. Tu su popili pi}e i oti{li do kafi}a Maska. Dok su
sedeli za stolom i pili pi}e, pri{ao im je @ikica N., narkoman iz
Kragujevca, prosed, mr{av, star oko 35 godina i pitao, da li ih interesuje da kupe pi{toq za 400 DM. Jankovi} mu je traìo da pogleda
pi{toq, @ikica je izvadio pi{toq i pokazao. Pi{toq je strane
proizvodwe, hromiran, li~i na pi{toq kalibra 6,35 mm, me|utim,
ovaj je koristio municiju 9 mm, a u {arèr staje 6 metaka. Nakon {to
je pogledao pi{toq, Jankovi} je dao @ikici 400 DM, a pi{toq stavio u yep. Posle toga su oti{li u restoran Mama-mia, gde su zatekli Laleta.
Seli su kod wega za sto i tada mu je Jankovi} pokazao pi{toq,
koji je kupio od @ikice. Lale mu je ponudio da se trampe pi{toqima, odnosno da Lale da Jankovi}u pi{toq M-88 kal. 9 mm, marke
ZCZ, za pi{toq koji je kupio Jankovi}. Jankovi} je na to pristao i
oni su tada oti{li kod Laleta u stan da izvr{e trampu. Nakon kra}eg vremena, Jankovi} je do{ao u restoran Mama-mia i pokazao izvoru pi{toq koji je uzeo od Laleta. Pi{toq je bio nov, i na wemu
nije bilo utisnutog fabri~kog broja. Imao je jedan okvir bez municije. [ta je daqe u~inio Jankovi} sa tim pi{toqem izvoru nije poznato. Pre nego {to je Lale izvr{io trampu pi{toqa sa Jankovi}em, ta~nije kada mu je ponudio revolvere da kupi, sva trojica su oti{li kod Laleta u stan da pogledaju ponu|ene revolvere. Lale je revolvere drào u jednoj akt ta{ni, koja se zakqu~ava, a wu je doneo iz
druge sobe. Ta{nu je otkqu~ao, pokazao revolvere, nisu ih uzimali
u ruke. Izvor je zapazio da su novi. Nakon {to su ih pogledali, Lale ta{nu je ponovo zatvorio i odneo u sobu.
Septembra meseca 1994. godine, jednom prilikom dok je izvor sedeo u restoranu Mama-mia, do{la su dva mu{ka lica i seli za sto.
Jedan od wih je bio sredwe visine, debeo, crn, kratko pod{i{an,
star oko 40 godina, drugi je imao prosedu kosu, sredwe gra|e, imao je
bradu prosedu, star 35-40 godina. Posle izvesnog vremena, u restoran
je do{ao i kod wih seo Lale. Izvor je stajao za {ankom i video da se
600
wih trojica ne{to dogovaraju. Debeli, sa kratkom crnom kosom, dao

je Laletu lova~ku pu{ku-pumparicu, pi{toq TT, kal. 7,62 mm i jedan
revolver. Lale je navedeno oru`je odneo ku}i, da bi se posle kratkog
vremena vratio kod ovih lica. Tada je u restoran doneo ispod jakne
automat-{majser kal. 7,62 mm, koji je pokazao ovoj dvojici. Izvor je
zapazio da je automat dobro o~uvan, iako je star. Nakon toga su se sva
trojica digla i oti{la iz restorana. Lale je oru`je odnosio-donosio svojim kolima marke fiat duna.
Za vreme dok su sedeli u restoranu, crni, debeli kratko pod{i{ani je pokazao Laletu neku legitimaciju, sivkaste boje, a preko cele wene povr{ine pisalo je DB. To je izvor video kada ga je on pozvao da mu pokaè pi{toq, kalibra 11 mm, koji je nosio za pojasom.
Sutradan mu je Lale rekao da su to bili wegovi prijateqi iz Ni{a,
crni, debeli je Crnogorac, treba da ima nadimak Rora ili Rara, a
ovaj drugi sa bradom je neki zlatar iz Ni{a. Oru`je koje su dali Laletu, imalo je oruàne listove.
Posle nekoliko dana, Lale je izvoru u restoranu Mama-mia nudio da mu na|e kupca za pi{toq M-88 u Poàrevcu, s obzirom da je i
tamo radio preko vikenda, kao no}ni ~uvar kafi}a San i da je tamo poznavao qude. Me|utim, po{to nije radio vi{e u Poàrevcu izvor je odbio wegovu ponudu. Tako|e, izvor zna da je Lale prodavao pi{toqsku municiju raznog kalibra, po ceni 1 DM za 1 komad. Wemu je
prodao 10 metaka kalibra 7,62 mm za 10 DM, koje je ispucao wegov
brat od strica.
III
Pavlovi} Miroslav, zvani Lale, ro|en 2. 8. 1950. godine u Lapovu, Srbin, dràvqanin SRJ, po zanimawu graver oru`ja, zaposlen
u FNP, stalno nastawen u Kragujevcu, u ulici Josipa Pan~i}a broj
3/3, zahva}en po OA Tomson.
Jankovi} Slavi{a iz sela Bratinca, kod Poàrevca, bokser
BK Alpen-Radni~ki.
@ikica N. iz Kragujevca, narkoman
Quba N. iz Nik{i}a.
Sr|an N. iz Nik{i}a.
IV
Osim informativnog razgovora, uzeta izjava po ZKP.
V
S obzirom da smo raspolagali podacima da je Pavlovi} preko
izvora nudio pi{toqe na prodaju, za istog smo uradili operativnu
601
proveru kroz koju smo procenili da }e obavqawe informativnog

razgovora sa wim biti celishodno, {to se i potvrdilo u razgovoru.
Kroz razgovor sa izvorom stekli smo utisak da je iskren i da mu
se moè verovati. Imaju}i u vidu da izvor nije vi{e u dobrim odnosima sa Pavlovi}em, isti se ne moè koristiti prema wemu. Sa izvorom je dogovoreno da identifikuje Sa{u N. u ciqu pronalaska
predmetnog pi{toqa, koji je kupio od Qube N. i Sr|ana N. iz Nik{i}a.
S obzirom da je Slavi{a Jankovi} iz sela Bratinca kod Poàrevca izvr{io trampu pi{toqa sa Pavlovi}em, odnosno od wega dobio pi{toq nov bez utisnutog fabri~kog broja, posla}emo zahtev
CRDB Smederevo da za istog uradi potpunu identifikaciju i proveru, odnosno da nam ga obezbedi za informativni razgovor u ciqu
pronalaska predmetnog pi{toqa, koji bi se koristio kao materijalni dokaz u krivi~nom postupku protiv Pavlovi}a.
Kucano u 3 primerka
1 h CRDB Kragujevac
Operativni radnik,
Zoran Jovanovi}
***
Le{wak [}epan, ro|en 27. 3. 1972. godine u Bijelom Poqu, od
oca Vukote i majke Mladenke, dev. Prebira~evi}, Srbin, dràvqanin SRJ, po zanimawu monter parnog grejawa, bez zaposlewa, stalno
nastawen u Kragujevcu, ulica Pivska broj 2, dana 8. 6. 1995. godine
pred ovla{}enim slu`benim licem CRDB dao je, na osnovu ~lana
151, stav 2 ZKP dobrovoqno slede}u izjavu:
Decembra meseca 1994. godine u restoranu Mama-mia u Kragujevcu, gde sam zaposlen kao no}ni ~uvar, upoznao sam dva mladi}a Sr|ana i Qubu, obojica iz Nik{i}a, koji su do{li u restoran da ru~aju. Sr|an je nièg rasta, suv, }elav, star oko 22 godine, Qubo vi{eg
rasta, nosi duù crnu kosu, star oko 22 godine. Prvo su mi se predstavili kao studenti iz Kragujevca, me|utim kasnije, kroz razgovor
su mi rekli da je Sr|an pobegao iz zatvora i da se nalazi u bekstvu.
Nakon {to su ru~ali svi zajedno smo po{li u grad. Kada smo prolazili pored restorana Srpska kapqica pozvao me je drug, moj prijateq Sa{a, zvani Sale Mafija, iz Kragujevca koji je na privremenom
radu u Austriji-Be~, da popijemo pi}e. Dok smo sedeli Sa{a je pi602
tao Sr|ana i Qubu da li imaju ne{to od oru`ja za prodaju. Oni mu

tad ni{ta nisu odgovorili, me|utim, kada smo iza{li iz restorana,
Sr|an i Quba su mi rekli da imaju pi{toq marke ZCZ-kal. 7,65 mm
i da bi ga prodali Sa{i za 400 DM. Ja sam se tada vratio u restoran
i ponudio Sa{i da kupi napred navedeni pi{toq od Sr|ana i Qube
po ceni koju su oni dali. On je pristao na ponudu i ispred restorana preuzeo pi{toq od Sr|ana i Qube. [ta je daqe bilo sa tim pi{toqem nije mi poznato, samo znam da je Sa{a ubrzo posle toga oti{ao za Be~ i od tada ga vi{e nisam video.
Nakon prodaje oru`ja sa Qubom i Sr|anom sam oti{ao u Tr`ni
centar Ineks, gde su oni kupili neke majice, a posle toga smo se
rastali, ja sam oti{ao ku}i i vi{e ih nisam video.
Poznato mi je da se ilegalnom trgovinom oru`ja bavi izvesni
Lale iz Kragujevca, graver u FNP, stanuje u Va{ari{tu, Josipa
Pan~i}a broj 3. Laleta sam upoznao u restoranu Mama-mia gde je
on stalno dolazio. Avgusta meseca 1994. godine, sedeo sam u restoranu Mama-mia sa Slavi{om Jankovi}em iz sela Bratinca kod Poàrevca, sa kojim sam ja trenirao boks u BK Radni~ki Alpen u
Kragujevcu. Slavi{a je visok oko 1,90, krupne gra|e, }elav star oko
25 godina. Dok smo mi sedeli i razgovarali, pridruìo nam se i Lale, koji je poznavao Jankovi}a odranije i sa wim se tako|e upoznao u
restoranu Mama-mia. Tada je Lale Jankovi}u ponudio da kupi dva
revolvera marke ZCZ, 357 magnum po ceni 800-900 DM po komadu. Jedan je revolver bio sa kra}om, a drugi sa dugom cevi i oba su bila nova. Jankovi} mu je odgovorio da mu cena ne odgovara, jer ne moè da
ih preproda po vi{oj ceni. Nakon 7 dana, Jankovi} je ponovo do{ao
u Kragujevac, u restoran Mama-mia gde smo se ponovo sastali. Tu
smo popili pi}e i oti{li do kafi}a Maska. Dok smo sedeli za
stolom i pili pi}e, pri{ao nam je @ikica N., narkoman iz Kragujevca, prosed, mr{av, star oko 35 godina, i pitao, da li nas interesuje da kupimo pi{toq za 400 DM. Jankovi} mu je traìo da pogleda
pi{toq, @ikica je izvadio pi{toq i pokazao. Pi{toq je strane
proizvodwe, hromiran, li~i na pi{toq kalibra 6,35 mm, me|utim,
ovaj je koristio municiju 9 mm i u {arèr staje 6 metaka. Nakon {to
je pogledao pi{toq, Jankovi} je dao @ikici 400 DM a pi{toq stavio u yep. Posle toga smo oti{li u restoran Mama-mia gde smo zatekli Laleta. Seli smo kod wega za sto i tada mu je Jankovi} pokazao pi{toq koji je kupio od @ikice.
Tada mu je Lale ponudio da se trampe pi{toqima, odnosno da Lale da Jankovi}u pi{toq M-88 kal. 9 mm marke ZCZ, za pi{toq koji
je kupio Jankovi}. Jankovi} je na to pristao i oni su tada oti{li
603
kod Laleta u stan da izvr{e trampu. Nakon kra}eg vremena, Jankovi} je do{ao u restoran Mama-mia i pokazao mi pi{toq koji je
uzeo od Laleta. Pi{toq je bio nov, pogledao sam, na wemu nije bilo
utisnutog fabri~kog broja. Imao je jedan okvir bez municije. [ta je
daqe u~inio Jankovi} sa tim pi{toqem nije mi poznato. Pre nego
{to je Lale izvr{io trampu pi{toqa sa Jankovi}em, ta~nije kada
mu je ponudio revolvere da kupi, sva trojica smo oti{li kod Laleta
u stan, da pogledamo ponu|ene revolvere. Lale je revolvere drào u
jednoj akt ta{ni, koja se zakqu~ava, a wu je doneo iz druge sobe. Ta{nu je otkqu~ao, pokazao nam revolvere, nismo ih uzimali u ruke,
video sam da su novi. Nakon {to smo ih pogledali, ta{nu je ponovo
zatvorio i odneo u sobu.
Septembra meseca 1994. godine, jednom prilikom dok sam sedeo u
restoranu Mama-mia, do{la su dva mu{ka lica i sela za sto. Jedan
od wih je bio sredwe visine, debeo, crn kratko pod{i{an, star oko
40 godina, drugi je imao prosedu kosu, sredwe gra|e, imao je bradu
prosedu, star 35-40 godina. Posle izvesnog vremena, u restoran je do{ao i kod wih seo Lale. Ja sam stajao za {ankom i video sam da se wih
trojica ne{to dogovaraju. Debeli, sa kratkom crnom kosom, dao je
Laletu lova~ku pu{ku-pumparicu, pi{toq TT, kal. 7,62 mm i jedan
revolver.
Lale je navedeno oru`je odneo ku}i, da bi se posle kratkog vremena vratio kod ovih lica. Tada je u restoran doneo ispod jakne automat-{majser kal. 7,62 mm, koji je pokazao ovoj dvojici. Zapazio sam da
je automat dobro o~uvan, iako je star. Nakon toga su se sva trojica digla i oti{la iz restorana. Lale je oru`je odnosio-donosio svojim
kolima marke fiat duna.
Za vreme dok su sedeli u restoranu, crni, debeli, kratko pod{i{ani je pokazao Laletu neku legitimaciju, sivkaste boje, a preko cele wene povr{ine pisalo je DB. To sam video kada me je on pozvao da
mi pokaè pi{toq, kalibra 11 mm, koji je nosio za pojasom. Sutradan mi je Lale rekao da su to bili wegovi prijateqi iz Ni{a, crni,
debeli je Crnogorac, treba da ima nadimak Rora ili Rara, a ovaj drugi sa bradom je neki zlatar iz Ni{a. Oru`je koje su dali Laletu,
imalo je oruàne listove.
Posle nekoliko dana, Lale mi je u restoranu Mama-mia nudio
da mu na|em kupca za pi{toq M-88 u Poàrevcu, s obzirom da sam i
tamo radio preko vikenda kao ~uvar no}nog kafi}a San, i da sam
tamo poznavao qude. Me|utim, po{to nisam radio vi{e u Poàrevcu odbio sam wegovu ponudu. Tako|e, znam da je Lale prodavao pi{toqsku municiju raznog kalibra po ceni 1 DM za 1 komad. Meni je
604
prodao 10 metaka kalibra 7,62 mm za 10 DM koje je ispucao moj brat

od strica.
Izjavu sam pro~itao, priznajem je za svoju i kao takvu je svojeru~no potpisujem.
Izjavu dao,
Le{wak [}epan
MDCLIX
V uprava
Beograd
U prilogu dostavqamo Slu`benu bele{ku o informativnom
razgovoru sa O.V. FOÂ, koja se odnosi na politi~ko-bezbednosnu situaciju u Republici Srpskoj i weno ujediwewe sa Republikom
Srpskom Krajinom, kao i fotokopiju zapisnika sa prve sednice
radne grupe za izradu sistematskih zakona Ujediwene Republike
Srpske.
Na~elnik Centra,
Qubodrag Gaji}
Prilog: 2
Centar RDB Vaqevo
70-3A-0037
I odsek
7-034
14. 6. 1995. godine

1.
Izvor je operativna veza FOÂ (77-4V-0430), koja je na ugovoren na~in dostavila podatke dana 10. 6. 1995. godine.
Operativna veza se koristi po problematici I odseka rada.
2.
Operativna veza informi{e da je, dana 6. 6. 1995. godine, u Bawaluci odràna prva sednica radne grupe za izradu sistematskih zakona Ujediwene Republike Srpske. Sednici su prisustvovali iz Republike Srpske Krajine: Uro{ Funduk, ministar za pravosu|e i
605
upravu, Du{an Vje{tica, predsednik Odbora za pravosu|e i upravu

u Skup{tini Republike Srpske Krajine i Milorad Buha, poslanik
u Skup{tini Republike Srpske Krajine.
Iz Republike Srpske: Jovo Rozi}, potpredsednik Vlade Republike Srpske, dr Miodrag Simovi}, sekretar Ustavnog suda i Vitomir Peji}, republi~ki sekretar za zakonodavstvo. Radna grupa je saglasna da se pristupi izradi slede}ih sistematskih zakona, neophodnih za funkcionisawe Ujediwene Republike Srpske: 1. Zakon o Vladi Ujediwene Republike Srpske, 2. Zakon o ministarstvima, 3. Zakon o dràvnoj upravi, 4. Zakon o vojsci Ujediwene Republike Srpske, 5. Zakon o odbrani, 6. Zakon o unutra{wim poslovima, 7. Zakon
o redovnim sudovima, 8. Zakon o javnom tuìla{tvu, 9. Zakon o javnom pravobranila{tvu, 10. Zakon o vojnim sudovima, 11. Zakon o vojnim tuìla{tvima, 12. Zakon o teritorijalnoj organizaciji i lokalnoj samoupravi, 13. Zakon o Narodnoj banci, 14. Zakon o platnom
prometu, 15. Zakon o carinskoj slu`bi, 16. Zakon o pe~atima. Radna
grupa je zakqu~ila da se tekstovi novih zakona pripreme najkasnije
do 19. 6. 1995. godine. Odlu~eno je tako|e da se naredni sastanak radne grupe odrì 19. 6. 1995. godine u 12 sati u maloj sali Banskih dvora u Bawaluci.
Operativna veza informi{e da je u vezi ovoga posledwih dana
vi{e puta kontaktirala sa Radovanom Karayi}em i Mom~ilom Kraji{nikom, kao i ~lanovima radne grupe iz RSK. Na osnovu wihovih
stavova i komentara, izvor navodi da je stekao utisak da nikome od
wih nije do ujediwewa stalo.
Izvor saop{tava da rukovodstvo Republike Srpske, deklarativnim zalagawem za ujediwewem èli, da sa sebe spere teret krivice za verovatan skori pad RSK. U tom smislu, ne poùruju sazivawe
Ustavotvorne skup{tine (prvobitno bila planirana za 28. juni, ali
je to po svemu otpalo). S druge strane, rukovodstvo RSK je do te mere razjediweno da je potpuno neizvesno koji }e wihovi poslanici
do}i na Ustavotvornu skup{tinu, a pogotovo kako }e glasati.
Najve}i je problem, izgleda, kako }e se usaglasiti oko raspodele kqu~nih dràvnih funkcija. Izvor saop{tava da Milan Marti} traì da bude prvi potpredsednik Republike, na {ta ne pristaju dr Biqana Plav{i} i dr Nikola Koqevi}, sada{wi potpredsednici RS.
Potpuno je otvoreno pitawe {ta èli i {ta }e traìti dr Milan Babi}, ministar inostranih poslova u Vladi RSK. Izvor kazuje da od wegovog za ili protiv ujediwewa, izgleda sve zavisi.
606
U narednu sredu u Palama je zakazano redovno zasedawe Narodne skup{tine Republike Srpske. Na dnevni red (zatvorene sednice)
}e se verovatno uvrstiti i pitawe odgovornosti predsednika Vlade
RS (Du{ana Kozi}a) za izvr{ene promene u sastavu vlade (tri potpredsednika i ministar pravosu|a i uprave) bez konsultovawa SDS
i Narodne skup{tine. Po mi{qewu operativne veze, sve govori da
predstoji kriza i nove vlade Republike Srpske.
3.
Za lica koja se pomiwu u tekstu ne raspolaèmo negativnim podacima.
4.
Nisu preduzimane druge mere i radwe RDB. Operativna veza je
dostavila zapisnik sa prve sednice radne grupe za izradu sistemskih zakona URS, odràne 6. 6. 1995. godine.
5.
Opetativna veza je instruisana da i daqe sagledava politi~kobezbednosnu situaciju u Republici Srpskoj, da prikupqa podatke u
vezi OI Orijent i da nas o najzna~ajnijim podacima blagovremeno informi{e.
Ra|eno u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP RS, I uprava
1 h RDB MUP RS, III uprava
1 h RDB MUP RS, V uprava
1 h OE
Operativni radnik,
Borislav Raki}
MDCLX
Resoru dràvne bezbednosti MUP Republike Srbije
V uprava
Beograd
U prilogu akta dostavqamo Izve{taj saradnika Suvi, koji se
odnosi na aktivnost ekstremista SRS iz [apca, u vezi mitinga SRS
u Beogradu.
Na~elnik Centra,
Qubodrag Gaji}
607
Centar RDB Vaqevo

III odsek srpski ekstremizam i terorizam
7-038
14. 6. 1995. godine
Izve{taj saradnika
1. Izvor podataka
Izvor je saradnik SUVI, (77-4-00068), sa kojim je kontaktirano dana 13. 6. 1995. godine, u vremenu od 10.30 do 11 ~asova u [apcu, na
na{u inicijativu.
Saradnik Suvi, koristi se na pra}ewu ekstremne aktivnosti
pripadnika SRS, koji istupaju sa pozicije srpskog ekstremizma i terorizma.
Tro{kovi kontakta 20,00 dinara.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
U toku razgovora izvor je rekao slede}e: ... Dana 9. 6. 1995. godine, odràna je sednica Op{tinskog odbora SRS-a za [abac, kojoj
nisam prisustvovao iz razloga spre~enosti zbog privatnih obaveza.
U razgovoru koji sam imao sa ~lanovima i aktivnostima SRS-a
za [abac, koji su prisustvovali sednici, i u razgovoru sa Nevenkom,
koja je sekretarica Op{tinskog odbora SRS, do{ao sam do podataka oko odràvawa predstoje}eg mitinga SRS u Beogradu, zakazanog
za 17. 6. 1995. godine.
U razgovoru, isti su me upoznali o odlukama donetim na pomenutom sastanku u vezi odràvawa pomenutog mitinga.
Saop{tili su mi da je odluka op{tinskog rukovodstva SRS-a za
[abac, da se na miting, koji }e se odràti u Beogradu, ne ide organizovano, ve} da se za tu priliku koriste sredstva javnog saobra}aja
kao i privatni prevoz.
Napomenuli su mi, da je to jedna od mera predostro`nosti koja
se preduzima da ne bi do{lo do onemogu}avawa u~esnika da odu na
miting tako {to bi akcijom MUP-a bili spre~eni, jer bi isti navodno iskqu~ili iz saobra}aja sve autobuse koji bi organizovano
prevozili u~esnike.
Tako|e su mi rekli, da postoji malo interesovawe kod gra|ana za
pomenuti miting, pa zbog toga mesni odbori SRS treba da rade na
boqem organizovawu i povezivawu qudi, radi organizovanijeg odlaska na miting u Beogradu.
Blaà Kneèvi}, ~lan rukovodstva odbora, naro~ito je istakao,
da je stav rukovodstva SRS uop{te, da se na planirani miting ne nosi nikakvo oru`je, pogotovo ne vatreno, jer }e biti, po wegovim sa608
znawima, vr{ene kontrole u~esnika mitinga od strane radnika milicije, pa se radi izbegavawa eventualnih incidenata pomenuta mera predostro`nosti sugeri{e. Posebno mi je skrenuo pa`wu, da se
~uvamo eventualnih provokacija od strane pripadnika vladaju}e
stranke i MUP-a u ciqu kompromitovawa u~esnika mitinga.
Na kraju razgovora, Kneèvi} je napomenuo, da je ciq odràvawa mitinga vr{ewe pritiska na aktuelnu vlast u Republici Srbiji, zbog nacionalne izdaje koju je po~inila, prema pripadnicima
Srpskog naroda u Republici Srpskoj i RS Krajini...
3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
Kneèvi} Blaà, ~lan SRS, ekstremno deluje sa pozicije srpskog nacionalizma i terorizma.
4. Mere i radwe RDB
Nisu preduzimane druge mere i radwe DRB.
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Saradniku je dat konkretan zadatak, sa ciqem sagledavawa ekstremne aktivnosti ~lanova iz SRS-a, kao i namera u vezi odlaska na
miting SRS-a, 17. 6. 1995. godine u Beogradu.
Tako|e, saradniku je dat zadatak, da prisustvuje mitingu u Beogradu, radi dolaèwa do bezbednosnih saznawa o ekstremnim aktivnostima pripadnika SRS sa na{eg podru~ja, i o tome nas informi{e na dogovoren na~in javqawa.
Ra|eno u 3 primerka
Dostavqeno:
1 h OE
Operativni radnik,
ûgurovi} Dragan
MDCLXI
Beograd
Fu{tar Slavkom, voza~em iz Kragujevca, po akciji Tomson.
Na~elnik Centra,
Mioqub Nikoli}
609
CRDB Kragujevac
III uprava OA Tomson
72-031
15. 6. 1995. godine

I
Fu{tar Slavko, od oca Vlade, ro|en 1951. godine u selu Zebina
[uma, op{tina Fo~a, Republika Srpska, voza~ po zanimawu, stalno
nastawen u Kragujevcu.
Razgovor je obavqen dana 12. 6. 1995. godine, od 15 do 20 ~asova, u
prostorijama CRDB Kragujevac na inicijativu operativnog radnika.
Podaci se odnose na ilegalnu trgovinu oru`jem.
Izvor nepouzdan, podaci delimi~no provereni.
II
OA Tomson
Izvor navodi da je, kao voza~ Autosaobra}aja iz Kragujevca, u
drugoj polovini 1991. godine vi{e puta prevozio vojnike biv{e
JNA za Vukovar. Jednom prilikom u Vukovaru kontaktirao je sa nepoznatim licem, vojnikom koji mu je ponudio na prodaju jednu automatsku pu{ku po ceni od 100 DM.
Slavko je prihvatio ponudu ovog lica i kupio ponu|enu pu{ku
po navedenoj ceni. Pu{ku sa jednim okvirom i mawom koli~inom
municije u wemu stavio je u prtqa`nik autobusa i prevezao do Kragujevca, a potom je odneo svojoj ku}i i ostavio u spava}oj sobi.
Izvor daqe navodi da je nakon kupovine navedene pu{ke, do{lo
u Bosni do eskalacije sukoba, da su deo sela Zebina [uma, gde ìve
wegovi roditeqi i brat Milo zauzeli muslimani, te da nije bio u
mogu}nosti da bratu odnese i pokloni navedenu pu{ku. Odlu~io je
da je proda. Kontaktirao je sa svojim prijateqima Matovi} N., rodom iz Novog Pazara, po zanimawu je vodoinstalater, zaposlen u
JKP Vodovod i kanalizacija u Kragujevcu, koji je naveo da poznaje
lice iz Novog Pazara koje je zainteresovano da navedenu pu{ku kupi.
Nakon dogovora putem telefona sa NN licem iz Novog Pazara,
sutradan je izvor svojim automobilom marke lada, reg. oznake KG
191-751, zajedno sa Matovi}em pu{ku odneo do Novog Pazara, gde ih
je u restoranu Breza ~ekao kupac. Navedeno lice opisuje kao lice
staro oko 45 godina, sme|e, sredwe visine i uhrawenosti, a iz razgovora saznao je da je isto ranije radilo u DP Romanija iz Kragujevca. (Identifikacijom je ustanovqeno da se radi o Popovi} @eqku,
610
iz Novog Pazara). Ispred restorana Breza izvr{ena je je predaja

naveden pu{ke od strane izvora Popovi}u, za koju je ispla}ena cena
od 700 DM.
Izvor daqe navodi da je u navedenom kontaktu Popovi} izrazio
voqu da od izvora kupi i drugo oru`je, ali da sa istim licem nikada vi{e nije kontaktirao.
III
Fu{tar Slavko, ro|en 4. 11. 1951. godine u selu Zebina [uma,
op{tina Fo~a, Republika Srpska, od oca Vlade i majke Jele, dev. Pajovi}, Srbin, dràvqanin SR Jugoslavije, po zanimawu voza~, zaposlen u DP Autosaobra}aj u Kragujevcu, stalno nastawen u Kragujevcu, ulica Dediwe broj 57.
Matovi} Vukomir, rodom iz Novog Pazara, nastawen u nasequ
Stanovo u Kragujevcu.
Popovi} @elimir, zvani @eqko, ro|en 29. 3. 1960. godine u selu Dolac, op{tina Novi Pazar, od oca Radivoja i majke Jagode, dev.
Bugari}, po zanimawu ma{inista parnih kotlova, stalno nastawen
u mestu ro|ewa.
IV
Obavqen je informativni razgovor sa Fu{tar Slavkom i od
istog uzeta izjava po ZKP-u u smislu ~lan 151, stav 2 ZKP. Ostale
mere i radwe RDB nisu preduzimane.
V
Od CRDB Kraqevo dobijeni su podaci da je protiv vi{e lica sa
wihovog terena pokrenut krivi~ni postupak zbog osnovane sumwe da
su izvr{ili krivi~no delo iz ~lana 33 Zakona o oru`ju i municiji,
te da je deo oru`ja kupqen od lica sa teritorije Kragujevca. Pristupilo se hitnoj identifikaciji navedenih lica, te je na navedene
okolnosti i identifikovan Fu{tar Slavko i sa istim obavqen informativni razgovor. Mi{qewa smo da je izvor korektno izneo
svoja saznawa i ulogu u ilegalnoj trgovini oru`jem prema Ra{koj
oblasti. Identifikova}emo Matovi} Vukomira, u ciqu obavqawa
informativnog razgovora i uzimawa izjave po ZKP-u.
Kucano u 3 primerka
1 h CRDB Kragujevac
Operativni radnici,
Slobodan Simovi} i
Zvonko Jan~i}
611
***
Fu{tar Slavko, ro|en 4. 11. 1951. godine u selu Zebina [uma, op{tina Fo~a, od oca Vlade i majke Jele, dev. Pejovi}, Srbin, dràvqanin SRJ, oèwen, otac dvoje dece, KV voza~, neosu|ivan, zaposlen u Autosaobra}aju, Kragujevac, stalno nastawen u Kragujevcu,
u ulici Dediwe broj 57, dana 12. 6. 1995. godine na osnovu ~lana 151
stav 2 ZKP ovla{}enim slu`benim licima CRDB Kragujevac, dobrovoqno je dao slede}u izjavu:
U drugoj polovini 1991. godine vi{e puta vozio sam, po nalogu
pretpostavqenih rukovodioca, autobusima Autosaobra}aja vojnike biv{e JNA za Vukovar. Prilikom jednog od mojih boravaka u Vukovaru, pri{ao mi je, meni nepoznat vojnik i ponudio mi automatsku
pu{ku na prodaju. Za istu mi je traìo 100 DM. Ova automatska pu{ka bila je sa drvenim kundakom, sadràla je jedna okvir sa vi{e
metaka u wemu. Prihvatio sam da od ovog lica kupim ovu pu{ku, u nameri da istu poklonim svome pokojnom bratu Milu, koji je ìveo u
Bosni sa na{im roditeqima. Pu{ku sa okvirom i municijom stavio
sam u prtqa`nik autobusa i bez ikakvih problema istu prevezao do
Kragujevca. Po dolasku u Kragujevac, ovu automatsku pu{ku odneo
sam svojoj ku}i i stavio je u orman u spava}oj sobi. Po{to je ve} do{lo do eskalacije sukoba u Bosni i nemogu}nosti da bratu pu{ku odnesem i poklonim, istu sam drào u svojoj ku}i mesec i vi{e dana, a
potom sam se re{io da se iste otarasim, odnosno da je prodam. O ovoj
svojoj nameri ispri~ao sam svom prijatequ Matovi}u, koji ìvi na
Popovoj [umi, radi kao vodoinstalater u Vodovodu. Na ovo mi je
Matovi} rekao, po{to je on iz Novog Pazara, da ima tamo kom{iju
koji bi kupio moju pu{ku. Odmah smo se dogovorili da ga pozovemo
telefonom i da mu ponudimo pu{ku na prodaju. U telefonskom razgovoru on je pristao na kupovinu pu{ke, dogovorili smo cenu, 700
DM, i na~in kontakta sa wim. Sutradan smo se, Matovi} i ja, mojim
kolima marke lada samara registarski broj KG 191-751, odvezli u
Novi Pazar. Pu{ku smo, uvijenu u papirni yak, stavili u gepek auta.
Stigav{i u Novi Pazar odvezli smo se do restorana Breza, gde nas
je po dogovoru ~ekao kupac. Po ispijenom pi}u sa ovim, meni nepoznatim licem, po imenu i prezimenu, ali znam da je nekada ìveo u
Kragujevcu, radio u Romaniji, da ima oko 45 godina, sme|, sredwe
visine, sredwe uhrawenosti, oti{li smo do mojih kola, wemu predali automatsku pu{ku sa okvirom i municijom, a on je meni isplatio
700 DM. Ovo lice traìlo je od mene da mu donesem jo{ oru`ja na
prodaju, ali po{to nikakvog drugog oru`ja nisam imao, niti sam è612
leo da se bavim preprodajom oru`ja, rekao sam mu da nemam i od tada sa ovim licem vi{e se nikada nisam video.
Izjavu sam pro~itao, priznajem je za svoju i kao takvu potpisujem.
Izjavu uzeli,
Simovi} Slobodan i
Jan~i} Zvonko
Izjavu dao,
Fu{tar Slavko
MDCLXII
Beograd
Pu{ica Dragomanom iz Kragujevca, koja se odnosi na OA Tomson.
Na~elnik Centra,
Mioqub Nikoli}
Prilog: izjava Pu{ica Dragomana
CRDB Kragujevac
III uprava
72-036 i 72-033
16. 6. 1995. godine
OA Tomson

I
Pu{ica Dragoman, iz Kragujevca, ulica Svrqi{ka broj 7.
Razgovor obavqen 13. 6. 1995. godine u vremenu od 8 do 20.45 ~asova na inicijativu operativnih radnika u prostorijama CRDB Kragujevac
Podaci se odnose na ilegalnu trgovinu oru`jem.
Izvor neproveren, podaci delimi~no provereni.
II
OA Tomson
U razgovoru izvor iznosi da je oktobra meseca 1991. godine u
Kragujevcu upoznao Popovi} @eqka, zvanog Pop iz Novog Pazara.
Prilikom jednog od kontakata, Popovi} se kod izvora interesovao
da li ima oru`je na prodaju i da li moè da ga obezbedi ako ga izvor
613
nema. Izvor je Popovi}u obe}ao da }e videti da li neko oru`je ima

na prodaju pa }e ga o tome obavestiti prilikom wihovog slede}eg susreta. Izvor se po Kragujevcu raspitivao za oru`je, ko ga ima za prodaju, pa je tako, navodno, upoznao izvesno lice po nadimku âki koji
mu je preneo da on ima 10 automatskih pu{aka na prodaju po ceni od
900 DM po komadu. Prilikom slede}eg susreta sa Popovi}em, izvor
ga je o ovome obavestio, napomiwu}i da je cena 1000 DM po komadu.
Popovi} je prihvatio da kupi AP, s tim da izvor pu{ke donese kod
sebe ku}i, napomiwu}i da ne èli da upozna vlasnika. Izvor je ovo
prihvatio i u dogovoru sa âkijem oti{ao da pu{ke preuzme. Pu{ke
je âki, po re~ima izvora, sakrio u grmqe {ume pored puta Kragujevac Beograd u delu sela Lu`nice. Bile su spakovane u drvenom sanduku. Sanduk je izvor prebacio kod sebe ku}i, stavio u sobu i prekrio kafanskim ~ar{avima. Posle dan-dva, izvor je otvorio sanduk
i u wemu se nalazilo 10 AP u 2 reda po 5, sa rapovima i municijom u
kutijama i dve ru~ne bombe.
Izvor je posle izvesnog vremena sreo Popovi}a, koga je obavestio da je pu{ke doneo i zatim su zajedno kolima 126 P izvora oti{li kod izvora gde je Popovi} uzeo 3 AP i 3 rapa sa municijom. Popovi} je oru`je spakovao u vojni~ku torbu i odneo u Novi Pazar. Pu{ke je platio 3.000 DM. Posle dva dana na berzi u Kragujevcu sreo
je âkija i dao mu 2.500 DM.
Posle 3-4 dana, ponovo je sreo Popovi}a u Kragujevcu. Odveo ga
je ku}i i dao mu nove tri pu{ke za koje je dobio 3.000 DM. Od ovog
novca âkiju je dao 2.000 DM. Prilikom ove prodaje oru`ja izvor je
Popovi}u dao na poklon jednu ru~nu bombu.
Krajem novembra 1991. godine, Popovi} je ponovo do{ao kod izvora i uzeo dve automatske pu{ke sa rapovima i platio 2.000 DM.
Izvor daqe iznosi da je, pred kraj 1991. godine, Tomi} Ranku iz
Kragujevca prodao jednu AP u kompletu za 650 DM. Preostalu AP
odneo je u rodno selo D. Strawani, op{tina Prijepoqe, sa izvesnom
koli~inom municije i jednu bombu.
âkiju je za 10 AP ukupno platio 6.000 DM. Na kraju razgovora
izvor iznosi da u ovu trgovinu oru`ja nije bio ukqu~en wegov ro|eni brat Milojica Pu{ica.
III
Pu{ica Dragoman, ro|en 11. 5. 1969. godine u selu D. Strawani, op{tina Prijepoqe, od oca Petra i majke Dmitre, devoja~ko Vulovi}, elektrotehni~ar, bez zaposlewa, nastawen u Kragujevcu, Svrqi{ka broj 7.
614
Popovi} @elimir, ro|en 29. 3. 1960. godine u selu Dolac, op{tina Novi Pazar, od oca Radivoja i majke Jagode, po zanimawu ma{inista parnih kotlova, nezaposlen, nastawen u mestu ro|ewa.
Tomi} Ranko, ro|en 23. 2. 1958. godine u selu Rajeti}, op{tina
Novi Pazar, od oca Apostola i majke Darinke, PK radnik zaposlen
u FNP Kragujevac, nastawen u Kragujevcu u ulici Blaè Hayivukovi}a broj 84.
Lice pod nadimkom âki, star oko 28 godina iz Kragujevca.
IV
Obavqen informativni razgovor sa jugoslovenskim gra|aninom, lice privedeno, izvr{en pretres ku}e i uzeta izjava po ZKP-u.
V
U razgovoru su potvr|eni podaci dobijeni od CRDB Kraqevo u
vezi akcije Tomson.
Radimo na identifikaciji lica pod nadimkom âki, koji je izvoru prodao pomenutu koli~inu oru`ja.
Tako|e }emo izvr{iti identifikaciju i obaviti razgovor sa
Tomi} Rankom iz Kragujevca.
Kucano u 3 primerka
1 h CRDB Kragujevac
Operativni radnici,
Zvonko Ple{tina i
Boìdar \ordan
***
Pu{ica Dragoman, od oca Petra i majke Dmitre, devoja~ko Vulovi}, ro|en 11. 5. 1969. godine u D. Strawani, op{tina Prijepoqe,
po zanimawu elektrotehni~ar, bez zaposlewa, oèwen, sluìo JNA,
Srbin, dràvqanin SRJ, naseqen u Kragujevcu, ulica Svrqi{ka 7,
dana 13. 6. 1995. godine u 20.45 ~asova ovla{}enim radnicima CRDB,
na osnovu ~lana 152, ta~ka 2 ZKP, dajem dobrovoqno slede}u izjavu:
Po~etkom oktobra meseca 1991. godine upoznao sam Popovi}
@eqka iz Novog Pazara. Do poznanstva je do{lo jer sam ja dilerisao u Kragujevcu a @eqko je ~esto kod mene mewao 20-30 DM za dinare, pa sam tako sa wim uspostavio prijateqstvo. Negde sredinom
ovog meseca, u kafeyinici Rojal u Kragujevcu, @eqko me je pitao
da li neko ima na prodaju oru`je i da li ja mogu da mu nabavim, ja sam
615
odgovorio da ne znam ali kako je on ~esto boravio u Kragujevcu, to

sam ja obe}ao da }u da se raspitam i da ga o tome obavestim. Na berzi gde sam radio sasvim slu~ajno sreo sam lice po nadimku âki. U
nevezanom razgovoru on me je pitao da li znam da je neko zainteresovan da kupi automatske pu{ke. Ja sam rekao da imam @eqka iz Pazara i kad bude do{ao da }u da ih poveèm.
âki je to odbio a ja mislim i @eqko isto, ve} su traìli da ja
to uradim i da uhvatim i ja neki dinar. Posle dan-dva sreo sam @eqka i rekao mu da imam ~oveka koji ima 10 automatskih pu{aka sa municijom i da je cena 1.000 DM po komadu. @eqko je na ovo odgovorio
da mu cena odgovara i da ja to prebacim kod sebe ku}i. Po dogovoru
ranijem na berzu je do{ao âki i ja sam ga obavestio da imam kupca
i da oru`je treba da prebacim ku}i. âki je ovo prihvatio i dogovorili smo se da ja do|em po wega uve~e, a da me on u 23 ~asa ~eka na beogradskom putu, kod Italijana, vulkanizera. Po dogovoru, ja sam do{ao, âki me je ~ekao, seo je u moj auto 126 i uputili smo se putem
prema Topoli. Oti{li smo do sela Lu`nice, zaustavio me pored jedne {ume koja se nalazi sa desne strane beogradskog puta, neposredno
posle raskrsnice koja vodi ka centru sela sa beogradskog puta. Iza{li smo zajedno iz kola, âki je i{ao napred a ja za wim, u{li smo
u {umu koja je odmah pored puta. U {umu smo u{li 5-6 koraka i âki je iz vrzine izvadio drveni sanduk koji je bio pokriven maskirnim {atorskim krilom. Sanduk smo ubacili u kola, vratili se u
Kragujevac i ovo odneli ku}i kod mene. Sanduk smo uneli u ku}u i
stavili ga u prostoriju sa desne strane ulaza, a ja sam sanduk pokrio
kafanskim ~ar{avima. Sa âkijem sam se dogovorio da wemu dam
900 DM po komadu, a da moja zarada bude 100 DM i on je posle ovoga
oti{ao u grad. Sutradan sam otvorio sanduk i video u wemu 10 automatskih pu{aka u dva reda po 5 komada, municiju u kutijama za puwewe svih okvira, nisam siguran za koli~inu municije. Okviri su se
nalazili u RAP torbici.
Za âkija znam slede}e: stariji je od mene 1-2 godine, izuzetno
visok, crne kose, kratko pod{i{an, bio dobrovoqac na rati{tu u
okolini Dubrovnika, po wegovoj pri~i oru`je je sa tog dela, radio
je povremeno u studentskoj zadruzi, nastawen je u Kragujevcu. Posle
5-6 dana na berzi sam sreo @eqka i oti{li smo kod mene ku}i. Uveo
sam ga u sobu gde se nalazio sanduk, otvorili i on je izabrao 3 pu{ke
i 3 RAP-a u kojima je bila municija, odmah mi je dao 3.000 DM, ali
nisam siguran da li je bio i Milojica sa nama. @eqko je pu{ke rasklopio i spakovao ih u vojnu torbu i zatim sam oti{ao prema gradu.
Posle 1-2 dana na berzi sam âkiju dao 2.500 DM. @eqka sam ponovo
616
sreo na berzi posle 3-4 dana i opet smo oti{li kod mene ku}i da uzme
jo{ 3 pu{ke. Pre nego {to je do{ao, ja sam pu{ke i rapove izvadio
iz sanduka i spakovao u kau~, a svaka je bila posebno umotana. @eqko je uzeo 3 pu{ke i 3 rapa i dao mi 3.000 DM. Isto je pu{ke spakovao u vojnu torbu i ja sam ga kolima prebacio do kafane Popova {uma, gde sam ga ostavio. Sutradan sam âkiju dao 3.000 DM. Zadwi put
@eqka sam sreo na berzi posle 5-6 dana i odveo ga ku}i gde je on uzeo
2 pu{ke i dva rapa. Za ovo mi je dao 2.000 DM isto sam ga prebacio
kolima do Popove {ume.
Posle ove zadwe kupovine, @eqka vi{e nisam video. Sve ovo odvijalo se u novembru i po~etkom decembra meseca 1991. godine.
Pred kraj 1991. godine, Tomi} Ranku iz Kragujevca, koji je rodom
iz Pazara ponudio sam da kupi automatsku pu{ku. Tomi} je prihvatio i ja sam mu je prodao za 600 ili 650 DM. Pu{ku sam mu dao u mojoj ku}i, kad mi je on i dao novac, sa pu{kom je uzeo i jedan rap. Napomiwem da sam @eqku Popovi}u prilikom preuzimawa druge ture
pu{aka dao na poklon ru~nu bombu nepoznate marke. Ovu bombu kao
i jo{ jednu, dobio sam od âkija, prilikom preuzimawa sanduka nalazile se unutra.
Drugu bombu sam bacio u selu Strawani, kada sam ocu Petru odneo automatsku pu{ku sa municijom. Ova automatska pu{ka se sada
nalazi kod mog oca u selu, dok ostale pu{ke ne znam gde se sada nalaze.
Tako|e napomiwem da je @eqko za Pazar nosio odre|enu koli~inu municije koju sam mu ja dao prilikom svake isporuke, ali ne
znam ta~nu koli~inu. Ocu sam odneo, pored automatske pu{ke, i pet
punih okvira. Ja sam prilikom boravka u selu Strawani u vi{e navrata pucao iz pomenute pu{ke, ali sada ne znam koliko je tamo ostalo. Poznato mi je tako|e da moj otac Petar ima na zaduèwu jednu pu{ku, nepoznate marke.
Za ovih deset pu{aka koje sam uzeo od âkija, wemu sam dao 8.000
DM. Ja sam zaradio pu{ku koja je ostala u selu.
Tako|e napomiwem da sam u vi{e navrata pitao @eqka kome pu{ke prodaje i za koga ih nabavqa, jer sam ja potencirao da ih on slu~ajno ne prodaje muslimanima u sanyaku, na {ta mi je on uvek odgovarao da wima ne prodaje, jer su oni dobro naoruàni, ve} iste prodaje Srbima, kako bi se branili od muslimana.
Na kraju izjavqujem da moj brat Milojica nije bio prisutan ni
ukqu~en u ove poslove, jer je bio kod oca u selu a ja sam ga o ovom delimi~no upoznao 1993. ili 1994. godine, ne se}am se ta~no, kada me je
za sve ovo kritikovao, iznose}i da }u zaglaviti zatvor zbog toga.
617
Isto tako, izjavqujem da ni pre ni posle toga se nisam bavio takvim ni sli~nim poslovima.
Ovoj izjavi nemam ni{ta vi{e da dodam, pa je kao takvu smatram
za svoju i istu potpisujem.
Izjavu uzeli
potpisi ne~itki
Izjavu dao,
Pu{ica Dragoman
Svrqi{ka 7, Kragujevac
MDCLXIII
Beograd
Dostavqamo Slu`benu bele{ku koja se odnosi na aktivnost
CRDB Kragujevac po OA Tomson u vezi dokumentovawa ilegalnog
prometa automatskog oru`ja koje je zavr{ilo kod muslimanskih ekstremista.
Na~elnik Centra,
Mioqub Nikoli}
CRDB Kragujevac
III uprava
16. 6. 1995. godine
OA Tomson
Slu`bena bele{ka
I
Predmet: informacija o preduzetim merama i radwama CRDB
Kragujevac u ciqu stvarawa krivi~no-pravne dokumentacije za vi{e lica iz Kragujevca koja su u~estvovala u ilegalnom prometu
automatskim oru`jem koje je zavr{ilo kod muslimanskih ekstremista u Novom Pazaru.
II
Prvi podatak o delimi~no identifikovanim licima iz Kragujevca, koja su licu iz Novog Pazara prodala vi{e AP, stigao je 12. 6.
1995. godine od CRDB Kraqevo. Istog dana, angaòvano je sedam
operativnih radnika na identifikaciji pomenutih lica i izradi
kra}ih provera za lica. Napravqen je plan rada po kojem se postupalo.
618
Istog dana, u ve~erwim satima, zavr{ene su identifikacije i

kra}e provere za: bra}u Pu{ica Milojicu i Dragomana ro|ene u Bijelom Poqu, Crnoj Gori a nastawene u Kragujevcu, ulica Svrqi{ka
7. Slavka Fu{tara, ro|enog u Fo~i, nastawenog u Kragujevcu ulica
Dediwe 57 i Dragoja Jovanovi}a, zvanog âpqa, iz Kragujevca, a koji se ve} dve godine nalazi u Rusiji.
Na razgovor je odmah priveden Slavko Fu{tar, ro|en 4. 11. 1951.
godine u Fo~i, voza~ Autosaobra}aja iz Kragujevca, koji je u informativnom razgovoru potvrdio da je, 1991. godine, u Vukovaru kupio jednu AP i istu, krajem te godine, preko Popovi} @eqka i Vukomira Matovi}a, oba iz N. Pazara, prodao u Novom Pazaru.
U skladu sa ZKP od istog je uzeta izjava.
U zoru, 13. 6. 1995. godine, organizovano je i izvedeno pretresawe stana i drugih prostorija bra}i Pu{ica, a zatim su privedeni i
sa istima obavqeni informativni razgovori. Nisu prona|eni tragovi po~iwenog krivi~nog dela. Obave{teno OJT u Kragujevcu u
skladu sa zakonom.
Pu{ica Dragoman, ro|en 1969. godine, ma{inski tehni~ar, bez
zaposlewa, izneo je da je krajem 1991. godine od lica koje zna kao âki kupio sanduk sa 10 komada AP sa pripadaju}im priborom, od kojih je @eqku Popovi}u iz Novog Pazara prodao 8, jednu Ranku N.
(identifikovan kao Tomi} Ranko iz Kragujevac) a jednu poneo i
ostavio ocu Petru u selu Dowi Strawani kod Prijepoqa. Pored pisane izjave od Dragomana je privremeno oduzeta PI.
Priveden je Ranko Tomi}, ro|en 1958. godine u Rajeti}u, kod Novog Pazara, radnik FNP Zastava u Kragujevcu, koji je u informativnom razgovoru potvrdio da je 1992. godine kupio jednu AP sa pripadaju}om opremom od Dragomana Pu{ice i istog dana prodao pomenuto oru`je licu koje zna samo kao Bosanac, i koje se bavilo kupoprodajom deviza na ulici. Kako je Tomi} potvrdio da je ilegalno kupio pa prodao AP od istog je, uz potvrdu, privremeno oduzeto i
oru`je koje poseduje sa dozvolom a koje }emo proslediti u nadle`nost SUP-u Kragujevac. Od istog je u skladu sa ZKP-om uzeta pisana izjava.
Nakon identifikacije na informativni razgovor je priveden i
Boban \or|evi} iz Kragujevca, koji je 1991. godine prodavao @eqku
Popovi}u iz Novog Pazara pi{toqe. \or|evi} je potvrdio da je
prodao 4 pi{toqa istom, ali da je za to ve} osu|en, negirao je nove
koli~ine za koje ga optuùje izjava Popovi}a.
Automatska pu{ka i pripadaju}a oprema koji su se nalazili kod
Petra Pu{ice u selu Dowi Strawani, Prijepoqe, oduzeti su od
strane CRDB Uìce po na{em zahtevu.
619
Pu{ica Milojica i Dragoman su, 14. 6. 1995. godine, u jutarwim

satima predati radnicima CRDB Kraqevo kako bi bili privedeni
istra`nom sudiji u Novom Pazaru uz krivi~nu prijavu.
III
Pored izvr{enih poslova ostao je zadatak za radnike CRDB
Kragujevac da identifikuju âkija koji je prodao vojni~ki sanduk
sa 10 AP i Bosanca koji je kupio jednu AP od Tomi} Ranka.
Isti~emo dobru saradwu i koordinaciju aktivnosti pri ovoj realizaciji sa CRDB Kraqevo i wihovim odsekom u Novom Pazaru.
Svu dokumentaciju koja moè biti od zna~aja za krivi~ni postupak koji CRDB Kraqevo pokre}e sa OJT u Novom Pazaru, dostavqa}emo pomenutom Centru.
Kucano u 3 primerka
1 h DRDB Kragujevac
Pomo}nik na~elnika,
Branislav Ili}
MDCLXIV
bezbednosti Beograd
IV odeqewe Vo`dovac
71-0502
16. 6. 1995. godine
Slu`bena bele{ka
podaci se odnose na Zorana Draìlovi}a, zvanog î~a, iz Beograda
Od sasvim pouzdanog izvora obave{teni smo da je, dana 15. 6.
1995. godine, Zorana Draìlovi}a kontaktirao izvesni Jovo iz
Sombora. Tom prilikom Jovo je Zorana obavestio da je pozvan da 16.
6. o. g. do|e u SUP na razgovor i da je èleo da se konsultuje sa Draìlovi}em da li da se odazove pozivu. Draìlovi} je Jovu posavetovao da ode na taj razgovor, jer nema ~ega da se boji i da je to verovatno vezano za predstoje}i miting, ali da se prethodno konsultuje i sa
Draganom Todorovi}em, predsednikom Izvr{nog odbora SRS-a.
620
Jovo je, tako|e, obavestio Draìlovi}a da su oni napravili

plan dolaska iz Sombora za Beograd, a Draìlovi} im je skrenuo pa`wu da obavezno svi wegovi qudi doputuju u civilu i da ne nose nikakvo oru`je.
Na kraju razgovora Draìlovi} je obavestio Jovu da dozvolu za
odràvawe mitinga jo{ nisu dobili i da vlast ima pravo da zabrani miting na dvanaest sati pre wegovog odràvawa, kao i da }e se u
tom slu~aju odràvawe mitinga pomeriti za neki drugi termin.
Kucano u 4 primerka
1 h V odeqewe CRDB
Operativni radnik,
Dejan Nenezi}
MDCLXV
Republika Srbija
Strogo poverqivo br.
Slu`bena bele{ka
Prijateqska pozicija iz gospi}ke grupe (Srbi koji kontaktiraju sa uredom RH iz Beograda) ukazala je na aktivnosti Du{ana
E}imovi}a (biv{i ministar informisawa RSK) u Beogradu.
E}imovi} (iz Oku~ana) je u Beogradu od 2. 5. 1995. godine, gde zajedno sa Sowom Biserko (Gra|anski savez Srbije) organizuje akciju nagovarawa izbeglica iz zapadne Slavonije za povratak u stari
kraj, a po saznawima pozicije, sredstva za finansirawe ove akcije su
obezbe|ena, a spiskovi i adrese povratnika se ~uvaju u prostorijama
ureda RH.
Kucano u 3 primerka
1 h NU
1 h analitici
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
621
MDCLXVI
Republika Hrvatska
Ministarstvo spoqnih poslova
Ministar
W. E. Butros Butros Gali,
generalni sekretar
Ujediwenih nacija
Wujork
Zagreb, 28. juni 1995.
Ekselencijo,
Hrvatska vlada je krajwe uzbu|ena i zabrinuta zbog zadwih doga|aja u Saveznoj Republici Jugoslaviji (Srbija i Crna Gora) i zbog
direktnih implikacija i posledica tih doga|aja za okupirane teritorije Hrvatske. Stepen ume{anosti reìma u Beogradu, u ime wihovih zastupnika u Hrvatskoj, i nivo wegove intervencije na okupiranim teritorijama Hrvatske zna~ajno se pove}ao u zadwe vreme, posebno zadwih dana. Va{ specijalni predstavnik, g. Jasu{i Aka{i,
informisan je o toj stvari od kriti~nog zna~aja 26. juna 1995. u Zagrebu.
Povezani doga|aji u Saveznoj Republici Jugoslaviji (Srbija i
Crna Gora) i na okupiranim teritorijama Hrvatske ~ine: (i) neovla{}enu direktnu vojnu intervenciju od strane Savezne Republike Jugoslavije) Srbija i Crna Gora preko me|unarodne granice jedne suverene dràve, kr{e}i Povequ UN i relevantne rezolucije
Saveta bezbednosti; (ii) nastavak okupacione politike koju sprovodi Savezna Republika Jugoslavija (Srbija i Crna Gora), ~ime kr{i rezoluciju 49/43 Generalne skup{tine; (iii) kr{ewe od strane
Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora) blokade granice utvr|ene rezolucijom 943 (1994) i potvr|ene rezolucijom 988
(1995) i (iv) ozbiqno kr{ewe me|unarodnog humanitarnog prava od
strane Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora) {to
ide do ratnog zlo~ina.
Hrvatska vlada je ve} dokumentovala, u nekoliko pisama, da je
Vojska Jugoslavije aktivno angaòvana u Hrvatskoj putem slawa materijala iz Srbije i Crne Gore na okupirane teritorije; putem rukovo|ewa paravojnim jedinicama na okupiranim teritorijama sa
6000 oficira iz Beograda poslatih u tu svrhu na te teritorije; ispla}ivawem zarada tih oficira i drugih pripadnika zastupni~ke
vlade i vojske, kao i nasilnim mobilisawem dràvqana Savezne
622
Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora) i etni~kih Srba iz Hrvatske i BiH radi sluèwa vojnog roka na okupiranim teritorijama Hrvatske (S/1995/229, S/1995/401, A/50/229).
Nasilna mobilizacija odvija se u velikom obimu. Do 14. juna
1995. godine, preko 4.500 mobilisanih mu{karaca preba~eno je, protiv wihovo voqe, dok je jo{ 500 dobrovoqaca tako|e preba~eno na
okupirane teritorije u Hrvatskoj. Preme{taj vojnih lica iz Srbije i Crne Gore, preko teritorije Republike BiH, pod kontrolom bosanskih Srba, direktno je kr{ewe rezolucije Saveta bezbednosti
752 (1992), 820 (1993), 871 (1993), 943 (1994), a posebno 988 (1995). Vojnici se transportuju vozilima Vojske Jugoslavije, preko srpsko-bosanske granice kod Ra~e, od 14. juna 1995. godine, a na okupirane teritorije Hrvatske ulaze kod Dvora, od 15. juna 1995. Mobilizacija u
Srbiji i Crnoj Gori i poja~awe paravojnih snaga n okupiranim teritorijama o~ekuju se i daqe. Ve}ina mobilisanih u Srbiji i Crnoj
Gori, i poslatih u Hrvatsku, su civili, ali zna~ajan broj regrutovanih su pripadnici specijalnih snaga Vojske Jugoslavije. Neki su poslati i u BiH.
Prema informacijama kojima raspolaè Vlada Republike Hrvatske, glavni ciq vlasti u Beogradu, u tom pogledu, je da preba~ene
specijalne jedinice Vojske Jugoslavije upotrebi za daqe poja~awe i
utvr|ivawe wihovog upori{ta u regionu Sluwa u Hrvatskoj, pa da
time obezbede okupaciju tog regiona, kao i da nagomilaju zna~ajne
snage za daqe angaòvawe u strate{ki va`nom regionu Biha}a u
BiH, koji je Savet bezbednosti proglasio bezbednim podru~jem.
Kao dokaz vi{e o direktnoj i pove}anoj ume{anosti Savezne
Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora) u Hrvatskoj, èleo bih
da skrenem va{u pa`wu na ~iwenicu da je komandant srpskih paravojnih snaga u Hrvatskoj general-pukovnik Mile Mrk{i}, pre sada{weg postavqewa, bio pomo}nik na~elnika General{taba Vojske
Jugoslavije, a bio je zaduèn za wene specijalne snage. General-pukovnik Mile Mrk{i} bio je, tako|e, oficir JNA odgovoran za opsadu Vukovara. [tavi{e, samo u toku juna 1995. godine, slede}i vi{i oficiri vojske Jugoslavije postavqeni su na du`nosti na okupiranim teritorijama u Hrvatskoj:
1. Pukovnik Slobodan Tarbuk, iz Kragujeva~kog korpusa Vojske
Jugoslavije, preba~en je u 39. korpus tzv. Vojske RSK u Petriwi, Hrvatska, 9. juna 1995. godine.
2. Potpukovnik Vu~ekovi}, iz Vojske Jugoslavije, preba~en je u
11. korpus tzv. Vojske RSK u Hrvatskoj, 23. juna 1995. godine,
623
3. Pukovnik Uro{ Despotovi}, iz Vojske Jugoslavije, preba~en

je u 70. paravojnu pe{adijsku brigadu tzv. Vojske RSK u Pla{kom,
Hrvatska, u junu 1995. godine.
4. Pukovnik Milivojevi}, iz Vojske Jugoslavije, preba~en je u 70.
paravojnu pe{adijsku brigadu tzv. Vojske RSK u Pla{kom, Hrvatska, u junu 1995. godine.
5. Potpukovnik Milo{ Cvjeti~anin, iz Vojske Jugoslavije, preba~en je u 2. oklopnu brigadu tzv. Vojske RSK u Hrvatskoj, juna 1995.
godine.
6. Pukovnik Milorad Stupar, iz Vojske Jugoslavije, Pan~eva~ki korpus specijalnih jedinica, preba~en je u paravojni Korpus specijalnih snaga tzv. Vojske RSK u Hrvatskoj, u junu 1995. godine.
Daqe, 13. juna 1995. godine, dve tenkovske jedinice Vojske Jugoslavije, sa ukupno 26 vojnih borbenih tenkova M-84, kojima upravqa
211. oklopna brigada Vojske Jugoslavije, poslate su iz Ni{a, Srbija, preko granice sa BiH, pa razme{tene u Sluwu, na okupiranim teritorijama Hrvatske, u sektoru Glina. Dana, 12. juna 1995. godine,
jedna jedinica oklopnih transportera, od 10 vozila, kojima rukuje
Druga motorizovana brigada Vojske Jugoslavije, poslata je iz Vaqeva, Srbija, preko granice sa BiH, pa razme{tena u istom regionu u
Hrvatskoj, kod Banovine. Pored toga, 19. juna 1995. godine, Vojske Jugoslavije poslala je opremu za dva MI-8 vazduhoplova sa rotacionim krilima, koji se nalaze na aerodromu Udbine na okupiranim teritorijama, sektor Knin, preko teritorije BiH.
Ekselencijo,
@eleo bih isto tako da vas obavestim da se, od maja 1995. godine,
ukupno 320 srpskih paravojnih trupa zadràlo u zoni razdvajawa,
protivno sporazumu o prekidu vatre od 29. marta 1994. godine, i rezoluciji 994 (1995). Od toga, 70 je u sektoru Vukovar, 50 u sektoru
Glina, a 200 u sektoru Knin. Na dan 22. juna 1995. godine, jo{ dva voda paravojnih lica razme{tena su u zoni razdvajawa u blizini Kasi}a, u sektoru Knin, ugroàvaju}i direktno civilni saobra}aj na
autoputu Zadar Maslenica, dok su, 23. juna 1995, jo{ dva voda paravojnih lica razme{tena u zoni razdvajawa u blizini Osijeka. Prebacivawe vojnika iz Srbije i Crne Gore verovatno je doprinelo gomilawu trupa u zonama razdvajawa.
Gorenavedene ~iwenice jasno pokazuju da paravojne snage hrvatskih Srba zastupaju Saveznu Republiku Jugoslaviju (Srbija i Crna
Gora), da ih organizuje, oprema, kontroli{e, obu~ava i wima komanduje Vojska Jugoslavije. Stoga vlada u Beogradu mora da bude uze624
ta na punu odgovornost za vr{ewe otvorene vojne intervencije protiv dràve ~lanice UN i okupirawe delova te suverene dràve.
U tom pogledu, Vlada Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i
Crna Gora) mora tako|e biti uzeta na odgovornost zbog ozbiqnih
povreda me|unarodnog humanitarnog prava. Nasilna mobilizacija
etni~kih srpskih gra|ana Republike Hrvatske u paravojne jedinice,
koje su neprijateqske za zemqu ~iji su gra|ani, a u {ta su ume{ane
vlasti iz Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora),
predstavqa ozbiqno kr{ewe êtvrte ènevske konvencije iz 1949,
~lan 51, i ratni je zlo~in (Londonski sporazum iz 1945).
îsto kr{ewe me|unarodnog humanitarnog prava i kr{ewe relevantnih rezolucija UN, posebno rezolucije 988 (1995), od strane
Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora), ne mogu se
oprostiti. Moja vlada ovim putem podnosi gorwu informaciju, koju
treba celovito tretirati prilikom predstoje}eg razmatrawa od
strane Saveta bezbednosti reìma suspenzije sankcija posle rezolucije 988 (1995). Hrvatska vlada je ~vrstog stanovni{tva da gorwi
doga|aji predstavqaju ozbiqno kr{ewe rezolucije 988 (1995), te da
stoga, suspendovane delove reìma sankcija treba bez odlagawa ponovo uvesti. Hrvatska vlada je, tako|e, mi{qewa da Savet bezbednosti mora da razmotri, najhitnije, i da osudi najstroìje najnovije
akte me{awa od strane Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i
Crne Gora) u unutra{we stvari Hrvatske, i da preduzme odgovaraju}e mere u duhu i slovu rezolucije Saveta bezbednosti 49/43 i rezolucija Saveta bezbednosti 871(1994) i 994 (1995). Opra{tawe ovog
ozbiqnog kr{ewa granice i }utawe o intervenciji Beograda u Hrvatskoj zna~ili bi teàk neuspeh za situaciju na okupiranim teritorijama Hrvatske i za mirovni proces u regionu uop{te.
Primite, ekselencijo, izraze mog osobitog po{tovawa.
Mate Grani}
MDCLXVII
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD 1
625

Broj snimaka: 15
Republika Srbija
Br: 1902
6. 7. 1995.
Gwilane
Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam prilog za izradu analiti~ke teme Rezultati i daqi pravci rada po OA Tomson.
1 prim. naslovu
1. prim. arhivi
Boìdar Trajkovi}
Centar resora dràvne bezbednosti Gwilane
Gwilane, juli 1995. godine
Strogo poverqivo
Rezultati i daqi pravci operativnog rada

PO OA Tomson
Materijal je ra|en kao prilog za izradu celovite analiti~ke
teme shodno Planu rada analiti~kih poslova i zadataka u 1995. godini.
Ilegalne aktivnosti albanskih separatista na planu organizovanog naoruàwa kroz paravojno i paramilicijsko organizovawe,
kupovina i ilegalno dopremawe naoruàwa iz inostranstva na
KiM, vojno obu~avawe Albanaca u inostranstvu, formirawe ilegalnih organizacija (NPRK i dr.) koje sve u osnovi sadrè terorizam i zagovarawe nasilnog otcepqewa Kosova od Republike Srbije
posledwih godina odvijaju se nesmetanim intenzitetom.
Pomenute ilegalne delatnosti rezultat su veoma ~vrsto ostvarene sprege albanskog separatisti~kog pokreta (ASP) sa stranim
faktorom, posebno ALOS i ANE, koji su u svom sinhronizovanom
626
sadejstvu i kreatori svih separatisti~kih aktivnosti na ovim prostorima.

U tom sklopu, na{ centar konstantno dolazi do saznawa da se albanski separatisti na ilegalan na~in naoruàvaju razli~itom vrstom naoruàvawa. Organizovano ili pojedina~no, ilegalno se naoruàvaju pripadnici svih albanskih politi~kih partija, stranaka i
organizacija, bez obzira da li su u osnovi svog programa delovawa
zagovornici ratne opcije (UNIKOMB, Republikanska partija i
sl.) ili mirnog, demokratskog na~ina u re{avawu kosovskog pitawa (DSK, Parlamentarna partija Kosova i sl.).
Iz napred iznetog konteksta moè se zakqu~iti da se jedan deo
albanskih separatista, u sprezi sa ANE i ALOS, organizovano naoruàva za dati trenutak, gde pojedinci ovakav na~in naoruàvawa èle da iskoriste za pribavqawe li~ne materijalne koristi,
kroz ilegalno bavqewe {vercom oru`ja. I, jedan deo albanskog stanovni{tva, koji se li~no naoruàva kupovinom dugog ili kratkog
naoruàwa od preprodavaca-{vercera, iz straha da na KiM ne do|e
do izbijawa ratnog sukoba.
Prema na{im operativnim podacima, albanski separatisti~ki
pokret je po~eo intenzivnije da se naoruàva negde od 1991. godine,
kada je po direktivi vode}e albanske politi~ke partije DSK do{lo
do formirawa tzv. kriznih {tabova po selima ili delovima grada,
gde je zastupqena ve}a populacija albanskog ìvqa i organizovawe
no}nih straà, sa ciqem navodne odbrane od srpske agresije.
Krizni {tabovi i no}ne straè su bili po~eci paravojnog organizovawa ASP na prostorima KiM, koji je vremenom prerastao u
organizovaniji oblik formirawem tzv. Ministarstva odbrane Republike Kosovo. Kasnije je usledilo i organizovawe biv{ih radnika OUP u okviru formiranog nelegalnog Ministarstva unutra{wih poslova Republike Kosovo.
Nosilac aktivnosti u formirawu pomenutih ministarstava je
bila vlada Republike Kosovo koja se u tom periodu (1991 1993. godine) nalazila na Bledu Republika Slovenija.
Krajem pro{le i po~etkom ove, 1995. godine, uspe{nim akcijama
na{eg centra, uz primenu odgovaraju}ih radwi i mera RDB (podnete
dve krivi~ne prijave i 13 dopuna krivi~nim prijavama protiv 65 lica, privo|ewem 68 lica, odre|ivawem pritvora za 57 lica, izvr{enim pretresima stambenih i drugih prostorija kod 35 lica, uzimawem preko 300 izjava po Odredbama ZKP i 16 izjava na zapisnik o saslu{awu svedoka i dr.) do{lo je do presecawa neprijateqskog delo627
vawa biv{ih radnika OUP, koji su svoju separatisti~ku aktivnost

ispoqavali kroz funkcionisawe nelegalnog MUP Republike Kosovo.
Kroz istra`ne radwe nad ve}im brojem pritvorenih biv{ih
radnika OUP, do{li smo do podataka da su u formirawu tzv. MUP
Republika Kosovo u~estvovali i drugi akteri, i to na Kosovu i Metohiji, na prvom mestu DSK, zatim pojedine radikalnije opozicione partije (UNIKOMB, Republikanska partija) ilegalna organizacija NPRK, pojedini biv{i politi~ki osu|enici, a u inostranstvu ALOS, ANE, novoformirana obave{tajna slu`ba Republike
Hrvatske, iza kojih su stajale ob. slu`be SAD, Nema~ke, Austrije i dr.
U toku 1992. i 1993. godine, glavni koordinatori za formirawe
takozvane MUP Republike Kosovo, Januz Trstena i Avdija Mehmedovi} su ~esto putovali na relaciji Pri{tina Bled Zagreb
Qubqana Tirana, dobijaju}i ne samo idejnu ve} i finansijsku pomo}, a posebno pomo} u naoruàvawu od odre|enih subjekata. Na taj
na~in, pripadnicima MUP Republike Kosovo od strane Vlade Republike Hrvatske, a posredstvom Tom Beri{e, biv{eg oficira JA,
predsednika ogranka DSK za Hrvatsku, jednog od rukovodilaca Nacionalne garde Albanaca bila je obe}ana pomo} u naoruàwu, i to
od 1500 do 2000 automatskih pu{aka sa borbenim kompletima i po
500 metaka za po~etak. Zadatak pripadnika tzv. MUP Republike Kosovo je bio da na Kosovu i Metohiji odrede alternativne pravce za
legalno dopremawe naoruàvawa koje bi iz Republike Hrvatske
stizalo do BJR Makedonije, a zatim bi se dopremalo na Kosovu i Metohiji i na odre|enim mestima skladi{tilo.
Prilikom realizacije lica ukqu~enih u funkcionisawe nelegalnog MUP Republika Kosovo, uglavnom sa podru~ja Uro{evca i
Ka~anika, od naoruàwa je oduzeto: jedan pu{komitraqez, jedna poluautomatska pu{ka, jedna automatska pu{ka, tri vojni~ke pu{ke,
sedam revolvera kolt-specijal, ~etiri pi{toqa i preko 800 komada municije razli~itog kalibra.
Naoruàvawe pripadnika nelegalnog MUP Republike Kosovo,
tj. stanice milicije u Ka~aniku, vr{eno je na osnovu prikupqenih
nov~anih sredstava od albanskih gra|ana na ime poreza za DSK, a
glavni nosioci aktivnosti u nabavci naoruàwa su bili: Naser Kuka, BPO, Idriz Krasni}i i Raka Ismaiq. Pomenuta trojka je, preko lica koja se organizovano bave {vercom oru`ja i municije, nabavqala naoruàwe. Najvi{e oru`ja za ovakve potrebe kupqeno je od
[abana Blace, zlatara iz sela Cernica, op{tina Gwilane (biv{a
obrada, u to vreme ~lan rukovodstva ogranka UNIKOMB-a u Gwila628
nu, sada emigrant u [vajcarskoj) i to: jedan pu{komitraqez, {est

pu{aka strane proizvodwe i znatna koli~ina municije, kao i
Yemaq Qame iz Ka~anika, koji se nalazi na privremenom radu u
Austriji, a u specijalno ugra|enom bunkeru svog automobila kontinuirano je prenosio oru`je. Yemaq Qama je jednom prilikom Ebibu [ehu, predsedniku ogranka DSK za Ka~anik, isporu~io 500 cevi
dugog i kratkog naoruàwa za potrebe naoruàvawa paramilicije i
paravojske ([tab TO).
Jedan od preprodavaca oru`je koje je Yemaq Qama donosio iz
inostranstva bio je Ismaq Spahiu, iz sela Gajre, op{tina Ka~anik.
Isqam Spahiu je uz uredno vo|enu evidenciju, oru`je iz pomenutog
arsenala delio pripadnicima MUP-a Republike Kosovo u Ka~aniku. Pomenuto podeqeno naoruàwe je prilikom pretresa prona|eno
i oduzeto. (Strana 3)
Za potrebe paramilicije u Ka~aniku iz BJR Makedonije je od naoruàwa bilo dopremqeno i: ~etiri pu{ke repetirke, sedam pu{aka pumparica i drugo. Pomenuto naoruàwe su u par navrata
ilegalno prenosili Ismaq Raka, Idriz Krasni}i i Aziz Rudi (naoruàwe nije prona|eno prilikom pretresa).
Tako|e, prilikom pretresa kod pojedinih lica nije prona|eno
ni 80 komada pi{toqa marke bereta i nekoliko automatskih pu{aka, koje je bilo nameweno za pripadnike posebne jedinice za likvidaciju koja je egzistirala u okviru tzv. CB MUP Republike Kosovo u Uro{evcu. Pomenuto naoruàwe bilo je sakriveno u ku}i Hizri Varo{ija iz Uro{evca i Sulejman S??e i sela Sojeva, op{tina
Uro{evac (u oba slu~aja izvr{eni pretresi).
Poku{aj naoruàvawa pripadnika nelegalnog MUP-a Republike Kosovo izvr{en je i u Gwilanu od strane pojedinih biv{ih radnika OUP Sinana Reyepija, Envera Ramizija, Esata Marovcija, u saradwi sa rukovode}im strukturama ogranka UNIKOMB-a i Odbora za za{titu qudskih prava u Gwilanu, na ~elu sa Fatmir Salihuom. Pomenuta lica su u ime radne grupe sastavili dva spiska potraìvawa o nabavci oru`ja i vojne opreme za grupu od 40 lica.
U jednom spisku nabrojano je naoruàwe od 28 automatskih pu{aka, 4 snajpera sa prigu{iva~em, 4 poluautomatske pu{ke, 60 ru~nih bombi, protiv-tenkovskih mina i dr., a u drugom spisku, u ne{to
mawem obimu: 6 mitraqeza M-53, tri snajpera, 15 automatskih pu{aka, radio-stanica, pancir-ko{uqe, noèvi i dr.
Spiskovi su predati Fatmiru Salihuu (BPO) a on je iste dao
Ibrahimu Osmaniju, brati}u Kadri Osmanija, koji je trebao da ot629
putuje u [vajcarsku i preko pojedinih lica iz redova NPRK nabavi

potrebno naoruàwe i ilegalno dopremi do Gwilana. Na aerodromu u Pri{tini, Ibrahim Osmani je uhap{en.
Na{ centar je, po~ev{i od 1993. godine, preduzimao radwe i mere RDB na planu presecawa neprijateqskog delovawa lica ukqu~enih u paravojno organizovawe. Na taj na~in, septembra 1993. godine,
podneta je krivi~na prijava protiv 11 lica koja su bila ukqu~ena u
formirawe [taba TO u Uro{evcu, a po~etkom 1995. godine, tako|e, podno{ewem tri krivi~ne prijave protiv 28 lica prese~ena je
aktivnost neprijateqskog delovawa {tabova TO u Ka~aniku i Kosovskoj Kamenici, kao i nelegalnog Sekretarijata NO u Gwilanu,
u ~ije formirawe je bila ukqu~ena grupa RVS. Sve pomenute paravojne formacije funkcionisale su u okviru nelegalnog Ministarstva odbrane Republike Kosovo sa ciqem organizovawa odbrane albanskog stanovni{tva za slu~aj izbijawa rata na Kosovu i Metohiji.
Wihova delatnost, u okviru paravojnog organizovawa, bila je sa~iwavawe globalnog Plana za samoza{titu i teritorijalnu odbranu za sve ve}e centre, postupno sve do mesnih zajednica, sa ta~no nazna~enim formacijskim zaduèwima i aktivnostima, zajedno sa
formirawem paravojnih jedinica do nivoa MZ i wihovo naoruàvawe.
Prilikom realizacije na planu presecawa pomenutog paravojnog organizovawa, Centar je do{ao do podataka da je do naoruàvawa ~lanstva do{lo jedino u okviru [taba TO u Ka~aniku. Od naoruàvawa prona|eno je: dve automatske pu{ke, dve poluautomatske
pu{ke, jedna lova~ka pu{ka, dva revolvera, tri pi{toqa, dve ru~ne
bombe, devet ru~no izra|enih eksplozivnih naprava, ve}a koli~ina
baruta i preko 800 komada municije razli~itog kalibra.
Kako se iz napred iznetog vidi, ciq formirawa paralelnih organa vlasti albanskih separatista, ukqu~uju}i i paravojno i paramilicijsko organizovawe, ra|eno je u sklopu globalne politike
ASP, a to je potpuno eliminisawe albanskih gra|ana iz svih tokova ìvota zvani~ne politike Republike Srbije i wenih legalnih
organa. Na taj na~in, albanski separatisti su èleli da kroz opstrukciju sistema vlasti Republike Srbije i pruàwem otpora merama zvani~nih organa Republike Srbije dovedu do wene destabilizacije, direktno atakuju}i na wen ustavni sistem.
Hap{ewem rukovode}ih struktura i pripadnika nelegalnog ministarstva NO Republike Kosovo i MUP-a Republike Kosovo, na
nivou KiM, razbijena su jezgra koja su u datom trenutku mogla da
budu potencijalni inicijatori izbijawa ratnog poàra na prostorima KiM.
630
Uporedo sa formirawem paravojnih i paramilicijskih snaga,

ASP je permanentno radio i na pojedina~nom naoruàvawu albanskog stanovni{tva.
Prema operativnim saznawima, najve}i doprinos u snabdevawu naoruàwa ASP na Kosovu i Metohiji, pripada ANE, koja do
nov~anih sredstava za kupovinu naoruàvawa dolazi preko vi{e izvora finansirawa: ubirawem nov~anih sredstava po 3 odsto od svakog zaposlenog Albanca na privremenom radu na ime fonda vlada
Republike Kosovo, ili od dobrovoqnih priloga pojedinaca koji iznose od 1.000 do 5.000 DM, pa i vi{e po pojedincu, zatim preko dobro
organizovanih i razra|enih kanala {verca droge, crvene ìve,
ili sredstava dobijenih od strane albanskog lobija u inostranstvu
i drugo.
U organizaciji kupovine naoruàwa u inostranstvu, kao i wihovom prebacivawu do Kosova i Metohije, ukqu~eni su pojedinci iz
redova ANE i to ne samo pripadnici ogranka DSK koji su i najaktivniji, ve} i ~elnici i pristalice pojedinih frakcija u okviru
NPRK (bra}a Yemaiqi) zatim pripadnici ogranaka UNIKOMB-a
(Fatmir Salihu) i dr., koje deluju u inostranstvu.
Za podru~je Nema~ke, ispred ogranka DSK, glavni nosilac aktivnosti oko kupovine i prebacivawa naoruàwa na Kosovo i Metohiju, inicijator i koordinator drugih aktivnosti kao {to su sa~iwavawe spiskova dobrovoqaca i wihovo upu}ivawe na vojnu obuku u Republiku Albaniju, ili odràvawe vojne obuke u Nema~koj na
poligonima nema~ke armije i sli~no, je Hafiz Gagica. Osim wega,
na tom planu su aktivni jo{ Hizri Reka, Hazir Krasni}i, \eqiq
Musa, Yafer Kamaj i drugi.
Za podru~je [vajcarske, po pitawu istih aktivnosti glavni nosioci su: Sami Drmaku, Haqiq i Ramadan Haqiqi, Zijadin Abdulahu, Kadri Abdulahu, Miftar Abdulahu, a ispred UNIKOMB-a Fatmir Salihu.
U pojedinim slu~ajevima u kupovinu naoruàwa i wihovo prebacivawe do Republike Albanije, a zatim do Kosova i Metohije ukqu~ena su i kompletna rukovodstva emigrantskih klubova Igbale
Pri{tina u @enevi, Ka~anik 90 u Kelnu i Kosova u Hamburgu.
Iz inostranstva, razra|enim kanalima i punktovima, naoruàwe se doprema do Republike Albanije, zatim se legalno prebacuje do
BJR Makedonije, gde se skladi{ti, a kad nastanu povoqni uslovi
ilegalno se prebacuje u sela sme{tena u pograni~nom delu Kosova i
Metohije, prema Makedoniji.
631
Zapadni deo BJR Makedonije (prvenstveno Tetovo i okolina)

zbog ve}inskog albanskog stanovni{tva, postalo je poligon za dopremawe naoruàwa koje se ilegalnog, {umskim puteqcima ili dobro sakriveno u putni~ka i teretna vozila, gde izmi~u kontroli carine i milicije, prebacuje u pograni~na sela Kosova i Metohije.
Sela u ovom grani~nom i pograni~nom delu Kosova i Metohije su tako|e ~isto albanska, tako da predstavqaju idealne uslove albanskim
separatistima za skladi{tewe naoruàwa, a kasnije, pri povoqnim
uslovima, wihovom transportovawu ka unutra{wosti Kosova i Metohije. Osim navedenih dobro organizovanih lanaca transporta naoruàwa, koji su rezultat sinhronizovanog sadejstva ASP, ANE i
ALOS, na podru~ju na{eg centra postoje i drugi ilegalni {vercerski kanali, gde je u svaki lanac ukqu~en odre|en broj lica, u zavisnosti od mesta kupovine oru`ja, transporta naoruàwa, prostora
na Kosovu i Metohiji, na kome se vr{i prodaja naoruàwa i drugo.
Prodaja ilegalnog oru`ja i municije pojedina~no albanskim gra|anima vr{i se na vi{e na~ina, a naj~e{}e preko prijateqskih veza
upu}ivawem na odre|ena lica, ili pak direktnim nu|ewem {vercera na prodaju poznatom, a nekad i nepoznatom licu, naj~e{}e kada su
pija~ni dani i kada zbog velike frekvencije gra|ana ovakva lica izmi~u kontroli pripadnika MUP-a Republike Srbije.
Na{ centar je sa presecawem ilegalne nabavke i prodaje oru`ja i municije krenuo tek negde 1993. godine, podno{ewem 11 krivi~nih prijava protiv 17 lica za koje smo raspolagali podacima da nelegalno poseduju oru`je i municiju. Podno{ewem krivi~nih prijava (3 od ukupno iznetih 11) protiv sedam lica sa podru~ja CRDB Uro{evac prese~en je kanal organizovanog {verca oru`ja i municije sa
prodajom usmerenom na podru~je teritorije Ka~anika i Uro{evca.
Navedeni lanac {verca oru`ja i municije ~inili su Ramiz [abani iz sela Kamenoglava i Barjam [emsedini iz Uro{evca, sa kojima su kontaktirali Ilir êrimi i wegov ujak Avduq Isqami radi nabavke oru`ja, a onda i prodavali Fadiqu \okliju i wegovom
bratu Naseru, obojica iz sela Doganovi}, op{tina Ka~anik, zatim
Kemaq Varo{iju i Isqam Domanekuu, obojica iz Uro{evca. Ramiz
[abani je oru`je i municiju nabavqao od Yemaq Qame iz sela Vata, op{tina Ka~anik.
Navedena grupa je, prema tada{wim na{im raspoloìvim saznawima, prodala oko 60 pi{toqa na podru~ju Uro{evca, nekoliko pu{ka repetirki, zatim nekoliko pu{aka pumparica, zatim automatskih pu{aka, ru~nih bombi i drugo. Oru`je je, na ovakav na~ina,
nabavqano za potrebe paravojske i paramilicije u Ka~aniku.
632
U sklopu preduzimawa odre|enih radwi i mera RDB, u toku 1993.

godine, sem podno{ewa 11 krivi~nih prijava izvr{eno je 25 javnih
pretresa, privedeno preko 30 lica i oduzeta odre|ena koli~ina naoruàwa i to jedan pu{komitraqez, jedan automat kineske proizvodwe, {est pu{aka, jedna lova~ka pu{ka, 15 pi{toqa i preko 100
komada municije razli~itog kalibra.
Vaqa napomenuti, da je na{ centar, u toku 1992. i 1993. godine,
dosta podataka za lica koja nelegalno poseduju oru`je ili su ukqu~ena u ilegalan {verc oru`ja i municije ustupao Javnoj bezbednosti. Tako, na primer, u toku 1993. godine, SUP u Pri{tini je na podru~ju op{tine Novo Brdo, prema na{im podacima, oduzeo 6 pu{aka
i 4 pi{toqa. Sli~no je bilo i na podru~ju Gwilana, Uro{evca, ili
Kosovske Kamenice i Vitine.
Me|utim, vremenom i aktivnost na{eg centra sve vi{e je bila
usmerena na na{em otkrivawu, dokumentovawu i presecawu ove protivzakonite delatnosti albanskih separatista, ~ime je rezultirao
i ve}i broj podnetih krivi~nih prijava i oduzetog naoruàwa u toku 1994. i 1995. godine.
Tako je, u toku 1994. godine, podneto 38 krivi~nih prijava protiv
38 lica kod kojih je postojala osnovana sumwa da legalno poseduju
oru`je i municiju. Tom prilikom oduzeto je: 17 automatskih pu{aka,
osam vojni~kih pu{aka, pet lova~kih pu{aka, tri malokalibarske
pu{ke, dva lova~ka krateà, 6 pi{toqa i preko 1300 komada municije razli~itog kalibra.
Izvr{eno je privo|ewe 45 lica, izvr{en pretres u 54 slu~aja i
drugo.
U prvoj polovini 1995. godine podneto je 18 krivi~nih prijava
protiv 18 lica, kod kojih je izvr{en i pretres stambenih prostorija kao i wihovo privo|ewe.
Od oru`ja je oduzeto 4 automatske pu{ke, osam vojni~kih pu{aka, 12 pi{toqa, i preko 400 komada municije raznog kalibra.
Na nivou Centra, od 1993. godine do prve polovine 1995. godine,
podneto je ukupno 67 krivi~nih prijava protiv 73 lica koja su neovla{}eno posedovala oru`je i municiju, ili su bili ukqu~eni u
ilegalan {verc oru`ja i municije. Kod pojedinih lica oduzeto
oru`je je posluìlo kao kompromituju}i materijal za wihovo angaòvawe za saradwu na planu otkrivawa novih lica ili {vercerskih
kanala.
Na nivou Centra ukupno je oduzeto 148 cevi razli~itog naoruàwa i to: 67 dugo naoruàwe i 81 kratko naoruàwe i preko 3.500
komada municije razli~itog kalibra.
633
Za sada, na nivou Centra ne nalazi se nijedno lice u obradi po

ovoj operativnoj akciji. Me|utim, prema indiciranim licima za koja postoje po~etna saznawa da su ukqu~ena u nedozvoqenu trgovinu
oru`jem kombinovano se koriste OTS i raspoloìve operativne
pozicije. Na osnovu ovakve kombinatorike, na{ centar je i realizovao odre|ene slu~ajeve.
S obzirom da je OA Tomson, ìva akcija koji traì kontinuirano angaòvawe centra na suzbijawu nelegalnog naoruàvawa
ASP, na tom poqu periodi~nim sa~iwavawem konkretnih planova
rada ide se ne realizaciju svakog konkretnog slu~aja. Trenutno su u
toku aktivnosti na{eg centra na planu realizacije lica sa podru~ja Uro{evca, Kamenice i Gwilana, za koja raspolaèmo podacima da
nelegalno poseduju sakriveno oru`je.
Pojedine akcije RDB na planu oduzimawa nelegalnog oru`ja i
daqe }e biti ra|ene u sadejstvu sa RJB, ili }e do}i do ustupawa odre|enih podataka wima na realizaciju.
1 h 1 RDB V uprava MUP RS
1 h CRDB Gwilane
Analiti~ar,
Ne{i} Svetlana
Boìdar Trajkovi}
MDCXLVIII
V odeqewe
19. 7. 1995. godine

PO OA Tomson
prilog
Dostaviti:
1 h Na~elniku CRDB Beograd
1 h III odeqewu CRDB Beograd
634
Planom rada analiti~kih poslova i zadataka u toku 1995. godine, po problematici unutra{weg ekstremizma i terorizma, koji nam
je V uprava RDB MUP Republike Srbije dostavila dopisom br.
14533, od 8. 3. 1995. godine, predvi|ena je i izrada tema Rezultati i
daqi pravci operativnog rada po OA Tomson.
S obzirom da je izvr{ilac posla po ovoj temi V uprava RDB
MUP RS, ovaj analiti~ki materijal je prilog CRDB Beograd i on
obuhvata potvr|ena saznawa o ilegalnoj trgovini oru`ja i paravojnom organizovawu, do kojih je Centar do{ao operativnim radom i
primenom odre|enih mera i radwi RDB.
Nakon dobijawa operativnih podataka da na podru~ju Bari~a,
op{tina Obrenovac, grupa lica nabavqa i preprodaje ve}e koli~ine oru`ja, municije i eksploziva, preduzete su neophodne mere i radwe, i po{to su po~etni podaci potvr|eni, marta 1994. godine, pristupilo se realizaciji.
Dana, 28. 3. 1994. godine, izvr{en je pretres stambenih prostorija Ili} Milutina1) i tom prilikom kod wega je prona|eno: 1 automatska pu{ka M70, 1 lova~ka pu{ka, 1 vazdu{na pu{ka, 1 pi{toq
TT, 4 tromblonske trenutne mine MH-10, 1 troblonska kumulativna mina HT-70, 2 ru~ne bombe, 2 kutije crnog dimnog baruta, 233 metaka razli~itog kalibra, 1 prigu{iva~ marke @iroskopi, 2 bajoneta, 1 kutija inicijalnih kapisli, 2 sajle za upaqa~ za poteznu minu, 1 kolska radio-stanica i dr. vojna oprema.
Istog dana izvr{en je i pretres stambenih prostorija Jav|enovi} Marka2)kod koga je prona|en 1 automat marke tomson i 1 revolver M-83/91 Zastava 357 magnum.
Prilikom pretresa ku}e Ili} Petra3) u podrumu je prona|eno
vi{e komada improvizovanih ko{uqica eksplozivnih naprava.
Operativnim radom utvrdili smo da je Ili} Milutin sa rati{ta u isto~noj Slavoniji i Bosni, gde se borio kao dobrovoqac Srpske radikalne stranke, donosio naoruàwe i eksplozivna sredstva,
koje je kasnije prodavao. Po navodima Jev|enovi}a, postojala je sprega izme|u Ili} Milutina, predsednika op{tine [ehovi}i, Jezdimira Kazanovi}a, i biv{eg sudije Op{tinskog suda u Obrenovcu
Branislava Drewanina, koji je organizovao odlazak dobrovoqaca
SRS na rati{te u Bosni, oko nezakonite nabavke oru`ja, municije,
skupocenih predmeta i tehni~ke robe na podru~ju [ehovi}a i kasnije preprodaje na teritoriji Obrenovca.
Jev|enovi} je tvrdio da je automat tomson dobio od Ili} Milutina kao kompenzaciju za neispla}eni deo nov~ane nadoknade za
635
mesec dana provedenih na rati{tu u Bosni, a revolver Zastava 357

mangum kupio je za 300 USD u [ehovi}ima, gde je boravio zajedno sa
Milutinom.
Ili} Petar je za ko{uqice eksplozivnih naprava tvrdio da ih
je za potrebe svoje jedinice u Hrvatskoj napravio u fabrici Lepenka Umka. Poricao je da se bavi preprodajom oru`ja, me|utim,
aprila 1994. godine, inspektori OUP-a Obrenovac su od Vasi} Zorana, zvani Ciga, iz Bari~a, oduzeli automat tomson i dva okvira
sa 35 metaka koje je on, krajem 1993. godine, kupio za 700 DEM od
Ili} Petra. Ovo je potvrdilo na{a po~etna saznawa da se Petar bavi preprodajom oru`ja, te }emo nastaviti sa prikupqawem dokaznog
materijala radi krivi~nog progona.
Protiv Ili} Milutina, 29. 3. 1994. godine, OJT-u u Beogradu
podneli smo krivi~nu prijavu zbog krivi~nog dela nedozvoqeno dràwe oru`ja ili rasprskavaju}ih materija iz ~lana 299, stav 2, u vezi stava 1 KZ RS, nedozvoqenog posedovawa i kori{}ewa radio-stanice iz ~lana 219, stav 1 KZ RS i falsifikovawe isprava iz ~lana
235, stav 1 KZ RS.
Milutin je nakon pritvora pu{ten da se brani sa slobode, me|utim do{li smo do saznawa da, kao predsednik Op{tinskog odbora
SRS u Obrenovcu, namerava da sa grupom ekstremnih pripadnika
SRS ode u Bosnu sa namerom da tamo prikupi naoruàwe i formira jedinice koje bi se u datom momentu stavile na raspolagawe Vojislavu [e{equ. Navodno, ove pripreme se vr{e u strogoj tajnosti
i samo malom broju proverenih qudi je saop{ten pravi ciq ove akcije, a Milutin je predvi|en za obuku paravojnih formacija ukoliko rukovodstvo SRS odlu~i da se formiraju na teritoriji Srbije.
Vu~kovi} Vojin4) je, aprila 1992. godine, ispred Srpskog ~etni~kog pokreta Srpske radikalne stranke, organizovao paravojnu
formaciju pod nazivom Igor Mirkovi}, poznatiji kao grupa @ute ose, koja je kao dobrovoqa~ka jedinica delovala na podru~ju
Zvornika. Pripadnik ove jedinice bio je i Vu~kovi} Du{an5), Vojinov ro|eni brat.
Na osnovu prikupqenih podataka da su Vojin i Du{an po~inili
krivi~no delo ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva i da su
se na ratom zahva}enim podru~jima bavili pqa~kom, kojom su oni i
drugi pripadnici SRS sticali protivzakonitu imovinsku korist,
4. 11. 1993. godine, li{eni su slobode. Prilikom pretresa wihovih
stambenih prostorija i firme Tradeks, u kojoj je Vojin zaposlen,
636
prona|eno je: 1 pi{toq marke Mauzer, 1 pi{toq marke Margulin-Vostok, lova~ka pu{ka, dvocevka, plasti~ni eksploziv, 1 topovski udar, 6 {arèra za automatske pu{ke, 46 metaka razli~itog
kalibra, 3 noà i bode`, 1 kompas, druga vojna oprema i pribor.
Utvrdili smo da je Vojin oru`je i municiju doneo sa rati{ta, a
da za to nije posedovao nikakvu dokumentaciju niti dozvolu nadle`nih organa.
Sa Vojinom i Du{anom smo obavili razgovore i uzeli izjave po
ZKP-u u kojima su potvrdili da su u nekoliko navrata organizovali
mu~ewe, ne~ove~no postupawe, nano{ewe velikih patwi i povreda
telesnog integriteta i zdravqa, a zatim i li{avawe ìvota gra|ana muslimanske nacionalnosti koji su, kao zarobqenici Vojske Republike Srpske, bili sme{teni u zatvor koji je bio improvizovan u
Domu kulture u mestu êlopek kod Zvornika. Prema sopstvenoj izjavi, Du{an je tada likvidirao oko 50 muslimana.
Vojin je kao komandant jedinice postavio svoje proverene borce na punktu na putu Zvornik Sarajevo, toboè radi kontrole. Me|utim, oni su na nezakonit na~in oduzeli preko 30 putni~kih vozila, 2 {lepera papira, vi{e zlatnih predmeta i drugu skupocenu robu, koju su kasnije preprodali.
Sve podatke i sudske dokaze ovaj centar je ustupio CRDB Vaqevo, koji je podneo krivi~nu prijavu, a OJT u [apcu podigao optu`nicu protiv Vu~kovi} Du{ana za u~iweno krivi~no delo ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva iz ~lana 142, stav 1 KZ SRJ, za
krivi~no delo silovawe iz ~lana 103, KZ RS i krivi~no delo razbojni{tva iz ~lana 168, stav 1 KZ RS, i Vu~kovi} Vojina za krivi~no delo la`no predstavqawe iz ~lana 224, stav 2, KZ RS i jedno krivi~no delo iz ~lana 33, stav 3 Zakona o oru`ju i municiji.
Zbog sumwi da se bavi nelegalnom nabavkom i preprodajom
oru`ja i da finansira ekstremni deo ~lanstva Stranke demokratske akcije, okupqenog oko Sulejmana Ugqanina, ovaj centar je, aprila 1994. godine, nad Sadovi} Sadrijom6) zaveo prethodnu obradu. On
je, jo{ dok je boravio u mestu ro|ewa, bio sklon kriminalnim radwama i nedozvoqenom dràwu i no{ewu oru`ja, za {ta je od strane
Op{tinskog suda u Novom Pazaru bio nov~ano ka`wen. Nastaniv{i se i zaposliv{i na podru~ju Obrenovca, Sadovi} se zainteresovao za nabavku oru`ja.
Tokom 1992. godine, sa @ivkovi} Zdravkom, iz Obrenovca, dogovorio se o kupovini 3.000 metaka za automatsku pu{ku, ali do reali637
zacije kupovine nije do{lo po{to su radnici OUP-a Obrenovac

pretresom kod @ivkovi}a prona{li i oduzeli 3.124 metaka.
Iste godine, preko Zorana Andrejevi}a, iz Zve~ke, poku{ao je
da nabavi oru`je koje su sa rati{ta u Slavoniji i Bosni donosili
dobrovoqci SRS. Posebno ga je interesovalo automatsko oru`je
zoqe i maqutke.
Prema neproverenim podacima, od Arsenijevi} Zorana7)iz
Obrenovca, kupio je 6 automatskih pu{aka, koje mu je ovaj odvezao u
Novi Pazar. Slu`ba bezbednosti VJ raspolaè podacima da je navedene pu{ke iz magacina garnizona u Obrenovcu ukrao vojnik Savanovi} Radosav, a potom ih prodao Arsenijevi}u.
Operativnim radom smo utvrdili da je Sadovi}, u periodu od
1990. do 1993. godine, u vi{e navrata i od vi{e lica kupovao ili razmewivao vatreno oru`je razli~ite vrste i kalibra, od ~ega je jednu
koli~inu kasnije preprodao.
U prole}e 1992. godine, od sada pokojnog Stojanovi} Du{ana, iz
Obrenovca, kupio je pi{toq Unionpolice 7,65 mm za 700 DEM.
Ustanovqeno je da je taj pi{toq ukraden, pa je od starne OUP-a
Obrenovac oduzet.
Krajem 1992. godine, od lica koje poznaje pod nadimkom Boban
kupio je pi{toq nepoznate marke kal. 6,35 mm za 500 DEM. Ovaj pi{toq je prilikom pretresa prona|en u ku}i Kovanyi} Negoslava8)
i uz potvrdu oduzet.
U leto 1991. godine, od pomenutog Stojanovi} Du{ana, Sadovi}
je kupio 2 automatske pu{ke Zastava sa prate}im {arèrima i municijom za 1.000 DEM i odneo ih u Novi Pazar, gde je jednu prodao za
700 DEM, a drugu poklonio svom ro|aku. Pretresom od strane radnika CRDB Kraqevo, pu{ke su prona|ene i oduzete.
Prole}a 1992. godine, Sadovi} je od A{anin Vladimira, iz
Obrenovca, dobio pi{toq bereta 7,65 mm, koji je preko svojih prijateqa u OUP-u kasnije legalizovao i to nakon isteka roka za legalizaciju.
Marta 1992. godine, od Ujkanovi} Neymije, koji ìvi u Turskoj i
bavi se prevozom putnika na relaciji Turska Jugoslavija, Sadovi}
je kupio pu{ku Weihpauh za 2.000 DEM, koju je kasnije legalizovao
u OUP-u Obrenovac, iako je do tada dva puta prekr{ajno ka`wavan
nov~anom kaznom zbog ilegalnog posedovawa oru`ja.
Po{to smo prikupili dovoqno dokaza, 11. 3. 1994. godine, OJT-u
u Beogradu podneli smo krivi~nu prijavu protiv Sadovi} Sadrije,
638
wegovog brata ]amila9), A{anin Vladimira10) i Kovanyi} Negoslava za krivi~no delo neovla{}eno dràwe oru`ja i rasprskavaju}ih materijala iz ~lana 229, stav 2, KZ RS i ~lana 33, stav 1,2 i 3 Zakona o oru`ju i municiji, odnosno krivi~no delo neovla{}eno nabavqawe, dràwe, no{ewe, izrada, razmena ili prodaja vatrenog
oru`ja, municije ili eksplozivnih naprava.
Rajnovi} Boà11), kao samozvani komandant 21. diverzantskog
odreda, sme{tenog na poligonu Sluw, u RSK, je 1992. godine, uz saglasnost pojedinaca iz vrha VJ, u Srbiji pronalazio dobrovoqce
i nabavqao oru`je i opremu za zapadnoslavonsko rati{te. Me|utim, veliki deo opreme nikada nije stigao na svoje odredi{te, pa
pretpostavqamo da ga je Rajnovi} sa grupom svojih qudi zadrào. Na
svoje i ime Zlokas Du{ana, biv{eg predsednika Udruèwa Srba iz
Gorskog Kotara, u RSK registrovao je firme Atpetrol i Albatros i po~eo da se bavi uvozom i prodajom nafte i wenih derivata
na benzinskoj pumpi koju je otvorio u Sluwu.
Apila 1992. godine, od strane radnika UZSK GSUP-a Beograd,
izvr{en je pretres vile u ulici Kapetana Zavi{i}a br. 4, Beograd,
gde je i beogradsko sedi{te Rajnovi}evog odreda. Tom prilikom je
prona|eno: 3 pu{komitraqeza, 22 {korpiona, 15 pi{toqa, 2 snajperske pu{ke, 4 raketna baca~a, 1 radio-stanica, 6 satnih upaqa~a,
3 kutije detonatora i dr vojna oprema. Rajnovi} je tvrdio da je to
oru`je VJ ustupila teritorijalnoj odbrani BiH, a da je u dogovoru
sa pojedinim vojnim stare{inama ono povereno wemu na ~uvawe. S
obzirom da ovu tvrdwu nije mogao da potvrdi nikakvom dokumentacijom, izdato mu je re{ewe o pritvoru. Me|utim, protiv wega nije
podne{ena krivi~na prijava po{to su dobijene garancije da oru`je nije bilo nameweno {vercu.
Operativnim radom i primenom ad hok mere TKTR, do{li smo
do saznawa da je Rajnovi} decembra 1993. godine od izvesnog Dikana
dobio ponudu da mu proda tri pakovawa trotila od po 2,8 kg. Uz obrazloèwe da toga ima u dovoqnoj koli~ini, odbio je ponudu ali se interesovao za nabavku plasti~nog eksploziva.
Vesna Vlk12), Rajnovi}eva sekretarica, raspitivala se kod Spiri} Nenada13) za mogu}nost nabavke 100.000 tona nafte bez carinske
deklaracije, koja je verovatno bila potrebna Rajnovi}u radi prodaje
u Sluwu, a marta 1994. godine, Vesni je izvesni Vlada preneo Rajnovi}evu poruku da za potrebe wegove jedinice uradi suvi ìg i {tampa
200 vojnih legitimacija, 500 propusnica, 700 dozvola za no{ewe
oru`ja, nalepnice za vozila i legitimacije Slu`be bezbednosti.
639
Februara 1994. godine, prilikom povratka iz RSK u Beograd, na

punktu u Pe}incima, kod Rajnovi}a je prona|eno oru`je za koje nije
imao dozvolu. Priveden je od strane radnika GSUP-a Beograd, koji
su izvr{ili i pretres firme Albatros. Tom prilikom prona|en
je jedan broj dokumenata koji je ukazivao da je Rajnovi}, u okviru svog
odreda, formirao i obave{tajnu slu`bu za ~iji je rad u Beogradu
i Sluwu bio zaduèn pomenuti Zlokas Du{an.
Prate}i aktivnost Pa{i} Sadika14), do{li smo do saznawa da
je, nakon osnivawa SDA, u Sarajevu bio jedan od glavnih agitatora i
nosilaca izborne kampawe Alije Izetbegovi}a i da je po nastawewu u Beogradu, polovinom 1992. godine, nastavio sa javnim izno{ewem muslimanskih i antisrpskih stavova u kontaktima sa ekstremno muslimanski orijentisanim licima.
Tako|e, juna 1994. godine, do{li smo do saznawa da Pa{i} poseduje revolver 357 mangum i da u stanu krije ru~nu bombu koju je, prema sopstvenoj izjavi, planirao da pre odlaska u SAD baci ili na
tramvaj ili na obdani{te.
Pretresom stana i automobila prona{li smo ru~nu bombu, revolver (vlasni{tvo Branke Sovrli}, wegove neven~ane supruge), 2
kutije metaka za revolver, paso{e muslimanske Bosne na wegovo i
ime Branke Sovrli} i dva paso{a SFRJ na ime Isakovi} Ismeta i
Bi~o Enesa.
Protiv Sadika Pa{i}a smo, 4. 6. 1994. godine, III OJT u Beogradu podneli krivi~nu prijavu za krivi~no delo neovla{}eno nabavqawe, dràwe, no{ewe, izrada, razmena ili prodaja vatrenog
oru`ja, municije ili eksplozivnih materijala iz ~lana 33, stav 2 Zakona o oru`ju Republike Srbije. Presudom III op. suda u Beogradu, od
25. 1. 1995. godine, Pa{i} je ka`wen zatvorom od 1 godine, uslovno
na 3 godine.
Marta 1994. godine, preko dva izvora, do{li smo do podataka da
je Star~evi} Stevan15) sa rati{ta u Bosni, gde je boravio u vi{e navrata, donosio oru`je koje je prodavao na podru~ju Batajnice i u Crnoj Gori. S obzirom da se Star~evi} nalazi u bekstvu zbog poku{aja
ubistva 24. 2. 1994. godine, radimo na prikupqawu dodatnih saznawa
koja se odnose na nelegalnu trgovinu oru`ja.
Tako|e, preko vi{e izvora, tokom 1993. godine, do{li smo do saznawa da se turski dràvqanin Retsep Gyldiz16) bavi finansirawem
i ubacivawem qudi, oru`ja i municije muslimanima u Bosni i Albancima na podru~ju KiM. Neophodna finansijska sredstava navod640
no obezbe|uje {vercom valuta, zlata i droge svojim autobusima i kamionima, kojima prevozi radnike iz Nema~ke u Trusku i obratno, uz
pomo} sina i posebno obu~enih qudi.
Decembra 1994. godine, na traèwe vojvode Mande, komandanta
dobrovoqa~kog odreda SRS na Majevici, Pavlovi} Petar17) je iz
îkaga doneo 3 radio-stanice, 2 radio-telefona prilago|enih za
rad u sistemu mobilne telefonije, radio-aparat koji se moè koristiti kao radio prijemnik sa frekventnih podru~ja koje koriste
vojska i policija i drugu sitniju opremu, a koju je poslao @arko Solakovi}, funkcioner SRS u îkagu. Prilikom pretresa Pavlovi}a
prona|ena je pomenuta oprema, kao i 90 metaka kal. 7,62 mm, dvogled,
dva spreja za samoodbranu i sli~no. Oprema je oduzeta, a protiv Pavlovi}a smo, januara 1995. godine, podneli krivi~nu prijavu zbog
osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo bavqewa preno{ewa
robe preko carinske linije uz izbegavawe mera carinskog nadzora
iz ~lana 179, stav 1 Carinskog zakona SRJ.
Prema na{im saznawima, preprodajom sredstava veze, oru`ja i
opreme bavi se i Gali} Milan18) iz Beograda, koji preko svoje majke
Vasilije, zvane [emsa, zaposlene u GSUP-u Beograd, sre|uje i da
pojedina lica, wegovi istomi{qenici iz SRS, mimo uobi~ajene
procedure dobiju putne isprave, voza~ke dozvole i druga dokumenta,
a Vasilija, uz nov~anu nadoknadu, sre|uje da pojedine muslimanske
izbeglice iz Bosne u Beogradu dobiju li~ne karte na osnovu kojih
kasnije vade paso{ radi odlaska u inostranstvo.
Povratkom sa rati{ta u RSK i RS, veliki broj dobrovoqaca sa
sobom je doneo oru`je, municiju i eksplozivna sredstva, neko kao
trofej, ali, kako nas je informisalo vi{e izvora, veliki broj i radi stvarawa strana~kih vojski, jer naoruàni i obu~eni pripadnici pojedinih stranaka mogu koristiti za suprotstavqawe organima reda u nekim protestnim okupqawima i nemirima {irih razmera. Jo{ na samom rati{tu, strana~ki neopredeqeni dobrovoqci bili su na meti ekstremista iz Srpskog ~etni~kog pokreta i SPO-a,
koji su poku{avali da ih pridobiju za svoje stranke. Posebnu agresivnost u tom smislu ispoqavali su pripadnici S^P-a, koji su pojedincima predlagali da za wih vr{e akcije podmetawa bombi po
javnim objektima u Beogradu, radi izazivawa psihoze straha i nesigurnosti gra|ana.
Operativni radnici CRDB Beograd su, tokom realizacije pojedinih akcija u okviru OA Tomson, samostalno prona{li i oduzeli slede}e vrste oru`ja, eksplozivnih naprava i municije:
641
1993. 1994. Ukupno

Automatske pu{ke
2
2
Pu{ke
1
1
Lova~ke pu{ke
1
1
2
Pi{toqi i revolveri
2
5
7
Tromblonske mine
5
5
Bombe
3
3
Eksploziv
1 pak.
1 pak.
Barut
2 kut. 2 kut.
Municija
46
373
419
[to se ti~e aktuelnog stawa paravojnog organizovawa i nelegalnog naoruàvawa, CRDB Beograd raspolaè podacima da u tome
predwa~e pojedini ekstremisti iz Srpske radikalne stranke.
[e{eq Vojislav19) je, u jesen 1993. godine, formirao Politi~ki savet SRS, ~iji je predsednik Nikoli} Tomislav20), koji poprima sve zna~ajniju ulogu u upravqawu i kreirawu politike SRS. Na
predlog dr Radoslava [uqagi}a21), [e{eq je raspustio S^P kao
legalni kolektivni ~lan SRS i zaduìo [uqagi}a da izradi plan,
organizacioni razvoj i mobilizacijski sistem delovawa ~etni~kih
formacija u ilegali, u ~emu mu je pomagao i prof. dr Slavko Milosavqevi}22), obojica ~lanovi Politi~kog saveta SRS.
Po ovom planu, paravojno organizovawe SRS opet se zasniva na
S^P-u, koji je formalno raspu{ten aprila 1994. godine, a prakti~no preveden u ilegalni. Osnovna zamisao ovog organizovawa je ilegalno formirawe vojnih jedinica u Srbiji, Crnoj Gori i eventualno u Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj, ukoliko bi
one tamo bile zabrawene, po{to se jo{ uvek nalaze u sastavima wihovih regularnih vojski.
Plan predvi|a da S^P bude organizovan na teritorijalnom
principu u mesne, op{tinske, okru`ne, oblasne i Centralni odbor.
Svaki odbor je u obavezi da organizuje, razvija, popuwava, oprema i
uve`bava odgovaraju}e vojne jedinice, zavisno od mogu}nosti popune qudstvom, naoruàwem i drugom opremom. Zami{qeno je da se u
svim ve}im gradovima formiraju mobilni ~etni~ki odredi ili grupe razli~ite ja~ine, sa naoruàwem, koji se mogu brzo okupiti i dovesti u punu borbenu gotovost i pokretqivost kao udarna snaga.
Svaki odbor treba da ima formirana jezgra za razvoj odgovaraju}ih vojnih jedinica na ~elu sa komandantom i wihovim {tabom.
Ova komandna jezgra su u obavezi da pronalaze i pridobijaju qude za
642
popunu svoje jedinice, saop{te borcima sistem povezivawa (obave{tavawe metodom konspirativnih trojki svaki ~lan trojke ima zadatak da prona|e, ubedi, drì na vezi i na dati znak povede svoje qude na odre|eno mobilizacijsko mesto za razvoj jedinice) i da za svoj
sastav pridobiju {to vi{e pripadnika profesionalnog dela vojske
i milicije, odnosno najmawe jednog oficira iz najblièg garnizona VJ u svojstvu komandira komandanta jedinice, koji bi bili u
obavezi da se odazovu pozivu sa dostupnim naoruàwem i municijom.
Predvi|eno je da se ostali, koji dobrovoqno prihvate da budu
raspore|eni u jedinice S^P-a, vojno osposobqavaju kao dobrovoqci u okviru vojski RSK i RS, a nezaposleni da konkuri{u u VJ ili
miliciji na odre|eno vreme.
Vojislav [e{eq je uèm krugu svojih saradnika jednom prilikom rekao da je ovim sistemom obuhva}eno oko 80.000 qudi, a da u
roku od 6 do 8 sati mogu okupiti i vojno organizovati oko 30.000.
Po oceni autora ovog plana, najve}i problem je oru`je. Imaju ga
malo, uglavnom lako pe{adijsko, koje je, kako su istakli, dobro sakriveno, a do dodatnog planiraju da do|u preko oficira VJ, svojih
istomi{qenika, iz vojnih skladi{ta ili nasilnim putem, odnosno,
zauzimawem skladi{ta borbenom akcijom.
Legalna vojna organizovanost S^P-a postoji u sastavu regularnih vojski RSK i RS. Ove snage su naoruàne i grupisane u ~ete,
odrede i brigade, a glavnina je raspore|ena na prostoru Semberije
i Majevice. [uqagi} ~esto pomiwe da imaju 12.000 boraca, mada neki u SRS smatraju da ih nema vi{e od 5.000 do 6.000.
Krajem 1994. godine, pojedini ~lanovi Politi~kog saveta su se
zalagali da se sve ove snage grupi{u u jednu brigadu lociranu na
prostoru Semberija Vi{egrad, dovedu u visoku borbenu gotovost u
funkciji operativno-takti~ke rezerve G[ Vojske RS, i pripreme
za brze intervencije na raznim pravcima i ofanzivna dejstva. Ovim
snagama bi komandovali iskqu~ivo oficiri ~etni~kog opredeqewa, a za delegata-oficira u G[ VRS predvi|en je pukovnik JNA u
penziji Mani} Milorad. Za sada nam nije poznato da li je odluka za
ovo grupisawe usagla{ena sa Vrhovnom komandom VRS.
Tako|e, za sada nam nije poznato da li je i u kojoj meri izvr{en
razvoj mobilnih ~etni~kih odreda u gradovima Srbije i Crne Gore.
Operativnim radom, radnici ovog centra nastoje da utvrde u kojoj meri rukovodstvo SRS ima upori{te i pozicije me|u stare{inskim kadrom VJ. Prema dosada{wim saznawima, [uqagi} je tokom
643
1994. godine boravio na prostorima Uìca, Vaqeva, Podriwa, Svilajnca i obilazio neka mesta u Vojvodini radi razvoja mobilizacijskog sistema S^P u ilegali i povezivawa oficira, wihovih istomi{qenika, iz tamo{wih garnizona VJ sa odabranim i poverqivim
qudima iz redova S^P-a.
S obzirom da je pomenuti plan stru~no ura|en, za {ta je bilo potrebno dobro poznavawe teorije vojne organizacije i sistema mobilizacije, pretpostavka je da je [uqagi} plan radio zajedno sa timom
vojnih stru~waka iz Centra visokih vojnih {kola, me|u kojima ima
dosta poznanika i prijateqa.
Ekstremisti iz SRS procewuju da bi upori{te mogli imati i u
RV i PVO VJ po{to, navodno, raspolaù saznawima da me|u oficirima pilotima vlada nezadovoqstvo sada{wim komandnim kadrom.
[uqagi} je, juna 1993. godine, u rad SRS ukqu~io i Milo{a Dimitrijevi}a23)i penzionisanog oficira bezbednosti VJ, koji je ubrzo postao i ~lan Politi~kog saveta SRS. Stekav{i [e{eqevo poverewe, koji mu je u ciqu za{tite dao konspirativno ime Stojan
Kneèvi}, Dimitrijevi} je bio angaòvan na sistematizovawu, obradi i analizi podataka iz oblasti politike, ekonomije i vojne problematike, na osnovu kojih je sa~iwavao posebno informacije za potrebe predsednika SRS. Do navedenih podataka dolazio je iz neformalnih i uop{tenih razgovora sa poznanicima iz G[ VJ, dràvnih
organa i pojedinih politi~kih partija.
Tako|e, na predlog [uqagi}a, oktobra 1994. godine, formirana
je Radikalna informativna slu`ba (RIS). Odlukom [e{eqa, Spasi} Boìdar24) je imenovan za wenog rukovodioca. Koristoqubiv i
ambiciozan, u èqi da se politi~ki afirmi{e, Spasi} je nastojao
da sebe prikaè kao izuzetno obave{tenu osobu, sa pozicijama koje
doseù do samog centra bezbednosnog sistema zemqe, iako to ni izbliza nije odgovaralo istini. Permanentno je nastojao da iskoristi
li~ne, slu`bene i druge veze, posebno sa licima zaposlenim u MUPu Srbije, kako bi do{ao do poverqivih podataka i informacija, ali
vi{e nije bio u mogu}nosti da raspolaè adekvatnim izvorima informacija, niti da do|e u posed bezbednosno interesantnih podataka, {to bi na bilo koji na~in ugrozilo ustavni poredak Srbije. Uz
to, on nije uspeo da stekne poverewe ekstremnih pripadnika SRS, a
[e{eq je, po izlasku iz zatvora, januara 1995. godine, nekoliko puta odbio da se sastane i razgovara sa wim, tako da on sada nije ukqu~en u bilo kakve aktivnosti SRS.
644
U sklopu operativnog angaòvawa na otkrivawu, pra}ewu, dokumentovawu i presecawu aktivnosti lica ~ija eksteremisti~ko-teroristi~ka delatnost ugroàva ustavni poredak Republike Srbije,
CRDB Beograd trenutno vodi dve operativne obrade i to:
1) [uqagi} Mitra Radosav, ro|en 28. 3. 1940. godine u selu
Zdrav~i}i, op{tina Poèga, doktor vojnih nauka i biv{i vi{i nau~ni istraìva~ u Institutu za ratne ve{tine u Centru visokih
vojnih {kola VJ. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 711-24166.
2) Milosavqevi} Vojislava Slavomir, ro|en 26. 9. 1930. godine,
u selu Brodarac, op{tina Poèga, profesor Fakulteta politi~kih
nauka u Beogradu, sa stanom u Beogradu, ul. Dobra~ina br. 29. U OE
CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-1-17424.
Prema [uqagi}u i Milosavqevi}u primewuju se ad hok mere
TKTR, a vr{eno je i tajno pra}ewe [uqagi}a. Za sada prema wima
nije angaòvana nijedna operativna pozicija.
Nakon ovog pregleda i sistematizovawa saznawa o paravojnom
organizovawu i nelegalnom naoruàvawu, neophodno je ukazati na
neke momente koji navode na potrebu punog angaòvawa RDB. Naime, sve aktivnosti koje su preduzimane u ciqu okupqawa i naoruàvawa pojedinaca ili grupa, predstavqaju radwu krivi~nog dela i
neophodno je preduzimati odgovaraju}e mere i radwe radi presecawa ovakve delatnosti.
Tako|e, mora se imati u vidu da jezgro ovako formiranih paravojnih jedinica ~ine pojedinci poznati po kriminalnoj pro{losti,
ali i po strana~koj iskqu~ivosti i netolerantnosti, spremni na
me|ustrana~ke sukobe i obra~une u kojima se ne bi prezalo ni od
upotrebe oru`ja. U takvoj situaciji, u slu~aju izbijawa sukoba {irih razmera, realno je o~ekivati i mogu}nost da pojedinci ili ve}e
grupe ekstremista sa ratnim iskustvom pruè oruàni otpor pripadnicima milicije {to bi izazivalo nesagledive posledice po
bezbednost u Beogradu i Srbiji.
îwenica je da pojedini ekstremisti iz Politi~kog saveta SRS
nastoje da dobrovoqce iz svoje stranke, koji su dobro naoruàni i
prekaqeni borci, a trenutno se bore na rati{tu u Bosni, grupi{u
i lociraju na prostoru Semberija Vi{egrad, odnosno u blizini
granice Republike Srbije. Ako se uzme u obzir da u posledwe vreme
[e{eq i drugi ekstremisti iz SRS sve otvorenije napadaju legalnu vlast i predsednika Srbije, uz navedene aktivnosti oko formi645
rawa ~etni~kih jedinica, onda i ovo grupisawe dobrovoqaca uz granicu Srbije moè ukazati na re{enost da oni krenu u kona~no razra~unavawe i preuzimawe vlasti u Srbiji. Dodaju li se ovome unutarstrana~ke podele i sve izraènije osipawe ~lanstva SRS, ne iskqu~uje se i mogu}nost da [e{eq, koga jo{ uvek bezrezervno podràvaju militaristi i krajwe desni ekstremisti, shvataju}i da gubi
poziciju i snagu koju je donedavno imao, isprovocira oruàni sukob
sa organima vlasti u Srbiji, {to bi, u krajwem slu~aju, moglo dovesti i do gra|anskog rata. Brojnost wihovih pristalica nije ni izdaleka kakvom je on predstavqa, ali nije ni zanemarqiva, te je stoga
prioritetan zadatak RDB-a blagovremeno presecawe navedene neprijateqske delatnosti.
Fusnote:
1) Ili} Milivoja Milutin, zvani Misa, ro|en je 27. 5. 1969. godine, u Beogradu, KV ma{inobravar, stalno nastawen u Bari~u, op{tina Obrenovac, ulica Grobqanska br. 27. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-713622.
2) Jev|enovi} Milivoja Marko, zvani Ma{a, ro|en 2. 5. 1960. godine, u Obrenovcu, stalno nastawen u Bari~u, Novo naseqe br. 30.
3) Ili} Milutina Petar, zvani Lutinka, ro|en 2. 9. 1955. godine u Obrenovcu, stalno nastawen u Bari~u, Bari~ka reka br. 85. U OE CRDB Beograd.
evidentiran je pod. br. 71-7-18193.
4) Vu~kovi} Milana Vojin, zvani @uta osa, ro|en 9. 1. 1962. godine u Priboju, zaposlen u PP Tradeks u Beogradu, stalno nastawen u Umci, ul. Milivoja Stanojlovi}a br. 69a/1. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod br. 717-05984.
5) Vu~kovi} Milana Du{an, zvani Repi}, ro|en 21. 3. 1963. godine, u Priboju,
sa stanom u Umci, M. Stanojlovi}a 69a/1. U OE CRDB Beograd evidentiran
je pod br. PK-3288.
6) Sadovi} Bajre Sadrija, ro|en 15. 12. 1962. godine, u selu Ba}ice, op{tina
Tutin, musliman, dràvqanin SRJ, stalno nastawen u U{}u, op{tina
Obrenovac, Radni~ke barake TE Nikola Tesla. U OE CRDB Beograd nad
wim je, od 28. 4. 1993. godine, do 6. 4. 1994. godine, vo|ena PO po muslimanskom ekstremizmu. Evidentiran je pod br. 71-1-24092.
7) Arsenijevi} Milovana Zoran, zvani Piksi, ro|en 5. 11. 1957. godine, u Beogradu, sa stanom u Obrenovcu, ul. Rva}anska 15c. U OE CRDB Beograd, evidentiran je pod brojem 71-7-54486.
8) Kovanyi} Prodana Negoslav, ro|en 6. 1. 1935. godine u Trstenici, op{tina Obrenovac, nastawen u Bari~u, Obrenova~ki drum broj 104.
9) Sadovi} Bajrama ]amil, ro|en 15. 2. 1947. godine u selu Ba}ica, op{tina
Tutin, nastawen u Novom Pazaru.
10) A{anin Koste Vladimir, ro|en 4. 9. 1958. godine u Ostro{cu, op{tina Jablanica, nastawen u Obrenovcu, Mirka Milanovi}a br. 19a.
11) Rajnovi} Nikole Boà, ro|en 25. 9. 1951. godine u Rijeci, Srbin, dràvqanin SRJ, vlasnik PP Albatros u Beogradu, sa stanom u Beogradu, Kapetana Zavi{i}a br. 4. U OE CRDB Beograd, evidentiran je pod brojem 71-754774.
646
12) Vlk, ro|ena Babarogi}, Svetozara Vesna, ro|ena 10. 2. 1955. godine u Pe}i,
sekretarica u PP Albartos, vlasnica vile u ulici Kapetana Zavi{i}a
br. 4, Beograd.
13) Spiri} Miodraga Nenad, ro|en 6. 5. 1955. godine u Beogradu, gra|evinski
inèwer, sa stanom u Beogradu, Deligradska br. 11.
14) Pa{i} Hamida Sadik, dràvqanin BiH, muslimanske nacionalnosti, ro|en 11. 1. 1945. godine u Sarajevu, estradni menayer, nastawen u Beogradu,
ul. Ni{ka br. 6, kod Branke Sovrli}. U OE CRDB Beograd, evidentiran je
pod brojem PK-4481.
15) Star~evi} Milo{a Stevan, zvani Par, ro|en 9. 5. 1965. godine u Ugrinovcima, op{tina Zemun, nastawen u Ugrinovcima, Krwe{eva~ka 48, trenutno u bekstvu. U OE CRDB Beograd, evidentiran je pod brojem PK-4743.
16) Gyldiz Retsep, dràvqanin Turske, na radu u Minhenu, Nema~ka, navodno je
bio stare{ina u specijalnim jedinicama turske armije, u OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem PK-4729.
17) Pavlovi} Miloja Petar, ro|en 5. 3. 1942. godine u Toponici, op{tina @itora|e, penzioner, sa stanom u Beogradu, Ratka Pavlovi}a br. 45, naseqe
Kalu|erica. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem PK-3028.
18) Gali} Milete Milan, ro|en 11. 1. 1966. godine u Beogradu, sa stanom u Novom Beogradu, Jurija Gagarina 103. U OE CRDB Beograd, evidentiran je pod
brojem PK-2990.
19) [e{eq Nikole Vojislav, ro|en 11. 10. 1954. godine u Sarajevu, Srbin, dràvqanin SRJ, doktor pravnih nauka, predsednik SRS, sa stanom u Beogradu, naseqe Batajnica, ul. Posavskih odreda 36. USDB Sarajevo je nad wim
od 1981. do 1983. godine vodila OO zbog delovawa sa pozicija gra|anske desnice, a CRDB Beograd od 1987. do 1992. godine zbog ekstremnog srpskog nacionalizma. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-1-23698.
20) Nikoli} Radomira Tomislav, ro|en 15. 2. 1952. godine u Kragujevcu, gde je
stalno i nastawen. Potpredsednik je SRS i predsednik Politi~kog saveta SRS. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem PK-2787.
21) Vidi na strani 20
22) Vidi na strani 20
23) Dimitrijevi} Ilije Milo{, ro|en 3. 8. 1939. godine u Ledincima, op{tina Novi Sad, sa stanom u Beogradu, Bulevar JNA broj 128. Radio je kao nastavnik u Centru visokih vojnih {kola VJ. Po izbijawu ratnih sukoba u
Hrvatskoj, oti{ao je na rati{te u svojstvu ~lana analiti~ke grupe [taba
vrhovne komande na vukovarsko-barawskom frontu. Prevremeno je penzionisan septembra 1992. godine. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem PK-3027.
24) Spasi} Aleksandra Boìdar, ro|en 6. 1. 1949. godine u â~ku, dipl. pravnik, biv{i radnik RDB MUP RS, sa stanom u Beogradu, Dunavski kej br. 15.
Zbog kontakata sa licima koja nastupaju sa pozicija srpskog ekstremizma,
i koja se bave teroristi~kom delatno{}u i organizovanim kriminalom,
nad wim je, od 7. 10. 1994. godine do 21. 3. 1995. godine, vo|ena operativna obrada. U OE CRDB Beograd evidentiran je pod brojem 71-1-24108.
MDCLXIX
MUP Srbije
RSDB
647
V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD 1
Broj snimaka: 7
Republika Srbija
Br: 897
Leskovac
21. 7. 1995.
U prilogu akta dostavqamo vam prilog za temu: Rezultati i daqi pravci op. rada po OA Tomson predvi|enu Analiti~kim palnom rada za 1995. godinu.
Na~elnik Centra DB,
Stojmenovi} Stanislav
CRDB Leskovac
10. 7. 1995. godine

po OA Tomson
Od zavo|ewa OA Tomson u RDB MUP RS jula 1991. godine, na{
centar je rade}i po problematici formirawa i naoruàwa paravojnih formacija na ovom podru~ju do{ao do slede}ih podataka. Sa razvojom kriza u biv{oj SFRJ ekstremisti u pojedinim opozicionim
strankama su po~eli da zagovaraju potrebu organizovawa i naoruàvawe paravojnih formacija. Me|utim, ovakve aktivnosti su se
uglavnom svodile na verbalne aktivnosti i pravqewe spiskova dobrovoqaca, dok je naoruàvawe i{lo u pravcu individualnih poku{aja ilegalne kupoprodaje i naoruàvawa pojedinaca, tako da iste
nisu imale karakter masovnosti i organizovanosti.
Na osnovu uputstava dobijenih od rukovodstva iz Beograda, ekstremisti na ovom terenu su, u toku 1991. godine, radili na formirawu, omasovqewu i legalizaciji dobrovoqa~kih, elitnih jedinica u
okviru svojih stranaka SPO i SRS. Posebnu aktivnost na tom planu ispoqio je Vja~eslav Ne{i}, OO po srpskom ekstremizmu i tero648
rizmu, koji je intenzivno kontaktirao sa licima iz Ni{a u vezi

formirawa Sokolskog dru{tva u Leskovcu, koje bi posluìlo za
maskirawe i legalizaciju delatnosti Srpske garde. Sa~iweni su
spiskovi dobrovoqaca Srpske garde kojih je, prema tvrdwama ekstremista, bilo 150 na podru~ju sub. regiona Leskovac (prema na{im
op. saznawima bilo ih je oko 80 od kojih su neki bili ilegalno naoruàni) dok su aktivisti nastojali da prona|u terene pogodne za
obuku a krenulo se i u prikupqawe sanitetskog materijala za potrebu Centrale SPO u Beogradu. Aktivnost ekstremista iz redova
S^P se uglavnom manifestovali u pravqewu spiskova dobrovoqaca i organizovawu wihovog slawa u Hrvatsku gde su se deklarisali
kao dobrovoqci milicije i TO Srba u Hrvatskoj. U tom periodu
Stojanovi} Desimir, OO po SET, se angaòvao na prikupqawu pomo}i od PP i DP za dobrovoqce kojih je, prema wegovim re~ima, na
rati{tu bilo oko 40 a prema na{im saznawima oko 20.
Primenom op. mera i radwi RDB prema interesantnim licima,
do{li smo do op. podataka da vi{e lica sa ovog podru~ja poseduje
ilegalno oru`je a za devet lica su podaci dostavqeni RJB, od ~ega
su dva lica predmet interesovawa na{eg centra. Na osnovu tih podataka, RJB je u prekr{ajnom postupku oduzela pi{toqe bez odobrewa od dva dobrovoqca: Miti} Sla|ana iz Lebana i \urovi} Bo{ka
iz Leskovca.
I u narednoj, 1992. godini, aktivnost ekstremista na ovom planu
je nastavqena istim tempom. Jedan broj ekstremista se ilegalno naoruào bilo kroz odlazak na rati{ta ili pak ilegalnom kupovinom, ali treba re}i da se ovde radilo o samoinicijativnom naoruàwu pojedinaca a ne o organizovanoj delatnosti.
Poku{aji paravojnog organizovawa bili su prisutni u okviru
SPO, SRS, odnosno S^P i SNO, odnosno organizacije Beli orlovi. U okviru SPO ra|eno je na formirawu Srpske garde i vr{en je
upis dobrovoqaca za istu. Formalno je formiran [tab Srpske garde i naimenovan komandant, a jedinstveni spisak dobrovoqaca na
prostoru Centra sadrào je oko 300 imena, od ~ega je bilo 80 ekstremnijih lica. Planirali su i izvo|ewe obuke ali do realizacije
nije do{lo.
Zbog ~estih me|usobnih li~nih nesporazuma i sukoba, u toku godine je do{lo do prelaska jednog broja lica iz S^P u organizaciji
Beli orlovi, mada wihova ube|ewa i ciqevi nisu promeweni. Ove
organizacije su na rati{ta u Hrvatskoj i BiH direktno slale dobrovoqce koji su se stavqali pod komandu srpske vojske ili {tabo649
va TO mesta gde su boravili. Prema na{im saznawima, na rati{tu

je boravilo oko 80 dobrovoqaca od kojih su 2 poginula. Ve}ina svih
lica je sklona nasilni~kom pona{awu i kriminalu, a na rati{ta su
prvenstveno i{li zbog kra|a i naoruàvawa, a ne iz patriotskih
razloga.
U saradwi sa RJB podnete su krivi~ne prijave protiv Jovi} Miodraga iz Grdelice, SO Leskovac, koji je aktivirao jednu bombu, protiv Bogdanovi} Neboj{e iz Gorweg Brestovca, SO Bojnik, od koga
su oduzete dve bombe i protiv Peki} Bobana iz Lebana, na{ OO po
SET, od koga je oduzet pi{toq. Osim toga, od {est lica oduzeto je: 1
pi{toq, 6 bombi, 1 no` i 50 komada metaka a RJB i OB VJ dostavqeno je po ovoj problematici osam informacija za 14 lica radi preduzimawa daqih mera.
Po~etkom 1993. godine, pojavila se ideja o legalizaciji dobrovoqa~kih jedinica i wihovom angaòvawu u okviru VJ. U tom smislu su Kosti} Borivoje, OO po SET, kao predstavnik S^P i Stojanovi} Desimir, u to vreme OO po SET, kao predstavnik Srpskog
otaybinskog saveza, nezavisno jedan od drugog, kontaktirali predstavnike VJ u Leskovcu sa zahtevima da se wihovi dobrovoqci prikqu~e jedinicama VJ gde bi se u kasarnama opremili i obu~avali
pod komandom svojih oficira, ali konkretan dogovor oko ovih predlog nije postignut. Ina~e, dobrovoqci iz redova ekstremista su na
rati{tima organizovano boravili uglavnom preko S^P, mada je jedan broj odlazio na rati{te i samoinicijativno. U ovom periodu su
bili izraèni me|usobni sukobi i optuìvawa ekstremista {to je
zna~ajno uticalo i na sve wihove aktivnosti.
Na{im angaòvawem do{li smo do podataka na osnovu kojih su,
u saradwi sa RJB, podnete krivi~ne prijave: protiv Nikoli} Aleksandra iz Leskovca zbog posedovawa jednog {korpiona, protiv Igwatovi} Gorana iz Bu~umeta, SO Medve|a, zbog posedovawa pi{toqa, automatske pu{ke i municije, dok su pritvoreni Nikoli} Sa{a
iz Bojnika, zbog posedovawa 4 pakovawa eksploziva, 2 bombe i municije, kao i Grozdanovi} Tomislav i Stojkovi} Stanko iz Leskovca
zbog trgovine oru`jem sa licima iz Gwilana, a SJB je preduzela i
zakonske mere protiv Doj~inovi} Bobana iz Mijajlice, SO Bojnik
i Stefanovi} @ivojina iz Leskovca zbog ume{anosti u kupoprodaju jednog pi{toqa. Tako|e su RJB i OB VJ, po ovoj OA, dostavqene 9
informacija u vezi 11 lica radi preduzimawa daqih mera. Na{ centar je u vezi ove problematike podneo 2 krivi~ne prijave protiv 3
650
lica, i to Veli~kovi} Dragana iz V. Grabovnice, SO Leskovac, i

ôli} Qubinka i Stojanovi} Desimira, OO po SET, obadvojica iz
Leskovca. Nakon preduzetih potrebnih mera i radwi identifikovani su izvr{ioci teroristi~kog napada na kamp izbeglica Srba i
muslimana iz biv{e BiH u V. Kopa{nici, SO Leskovac, a prijavu
protiv 4 lica, i to Mihajlovi} Dragana iz Leskovca, Deni} Dragana iz Bojnika, Mili} Ili}a iz Leskovca i Kr{ikapa Blaà iz Mojkovca. U ovom periodu je od 14 lica oduzeto tri pi{toqa, dva {korpiona, jedan karabin, jedan {majser, dva AP, pet bombi, tri noà,
jedna lova~ka pu{ka i odre|ene koli~ine eksploziva i municije.
Tokom 1994. godine, aktivnosti u vezi ove problematike su bile
na nivou propagande, a jedan broj ekstremista se individualno ilegalno naoruào {to je, kao i ilegalno naoruàvawe gra|ana uop{te, pra}eno kroz OA Tompson. Evidentirano je da su lica koja se
bave nedozvoqenom trgovinom oru`jem ume{ana i u druge vidove
kriminala a povezana su sa istomi{qenicima {irom SRJ kao i sa
licima iz Bugarske i BJRM.
Ilegalno posedovano oru`ja i municija su bili oduzeti a sa konkretnim podacima smo sa ~etiri informacije u vezi 21. lica upoznali RJB i OB VJ radi preduzimawa potrebnih mera. Na osnovu na{ih podataka, RJB je oduzeo pi{toq i preduzeo mere prema Milanovi} Qubi{i iz Lebana, na OO po SET, i prema Miqkovi} Tomislavu iz sela Me|a, SO Leskovac, od koga su oduzete 2 bombe, dok je protiv Jankovi} Stojana iz \enova, SO Leskovac, podneta prekr{ajna
prijava i oduzet mu je i{toq, a Mitrovi} Goranom, PO po SET, je
priveden i odre|en mu je pritvor. Tako|e smo saznali da oru`je ilegalno poseduje Bislimovi} Agim iz Tupala, od koga su oduzeti pi{toq i pu{ka i protiv wega je od strane SJB podneta krivi~na prijava. Krivi~na prijava zbog nelegalne trgovine oru`jem podneta je
od starne OUP Medve|a i protiv Sadikovi} Sulejmana iz Tupala,
koji je bio povezan sa licima sa ovog terena, a u vezi ovog slu~aja oduzeta su tri pi{toqa i 2 automata. Od [efkije Pajazitovi}a iz \ulekara, SO Medve|a, oduzet je jedan pi{toq i pu{ka M-48 i protiv
wega je SJB podnela krivi~nu prijavu, a jedan pi{toq je oduzet i od
Asanovi} Atema iz Sijarine, SO Medve|a.
U toku godine na{ centar je podneo dve krivi~ne prijave protiv
dva lica, i to Krsti} Dragana iz Leskovca, od koga su oduzeti MK
pu{ka, pi{toq i mornari~ki kolt i protiv Bajramovi} Alije iz
Kapita, SO Medve|a, od koga su oduzeti pi{toq i karabin. Osim to651
ga, od osam lica oduzeto je slede}e oru`je i municija: jedna lova~ka

pu{ka, jedan karabin, dva AP, jedan {majser, tri noà, tri bombe i
216 metaka raznog kalibra.
Vode}i ekstremisti su se u ovoj godini opredelili za politi~ki oblik borbe za vlast i decidivno izjavquju da na ovom terenu nema paravojnih organizacija i da se politi~ke stranke ne bave vi{e
ni slawem dobrovoqaca na rati{ta. Pored toga, u redovima SRS i
SPO do{lo je do me|usobnih sukoba {to je dodatno umawilo aktivnost ~lanstva, {to je wihovo angaòvawe na ovom planu svelo na minimum. Po~etkom ove godine, do{li smo do po~etnih op. saznawa o
planovima i namerama pripadnika SNO. Naime, ova stranka postoji na teritoriji Jablani~kog okruga od po~etka 1992, godine, a u
okviru we je vojno-dobrovoqa~ka organizacija Beli orlovi. Na~elnik SNO je Danilo Ili} iz Predejana, SO Leskovac. U okviru
Okru`nog odbora SNO postoje tri op{tinska odbora, gde leskova~ki i lebanski broje oko 70 ~lanova dok bojni~ki postoji samo na papiru, i od kojih je ve}ina dobrovoqno boravila na rati{tima. Januara 1995. godine, kod Ili}a je boravio Bastaja iz Nove Pazove, komandant Ratnog {taba Belih orlova za SRJ, RS i RSK kada je sa
predstavnicima SNO iz Lebana i Vrawa razgovarano oko toga da bi
trebalo malo pokrenuti crveni jug. Tako|e je zacrtano da opozicija mora uskoro preuzeti vlast u Srbiji bilo politi~kim sredstvima ili silom, za {ta bi bili aktivirani i Beli orlovi kojih je
tada u Srbiji, prema wihovom tvrdwama, bilo 500 aktivnih i dobro
naoruànih i obu~enih. Me|utim, wihove namere su ostale na nivou
planova i dogovora mada su, prema na{im podacima, raspolagali sa
ne{to pe{adijskog naoruàwa i eksploziva donetih sa rati{ta.
Ina~e, R[ Belih orlova je pod direktnim finansijskim patronatom emigrantske organizacije SNO, a glavni posrednik za sve tajne
nov~ane transakcije stranke je preduze}e SNOP iz Beograda.
Prema na{im podacima, grupa lica iz Leskovca i Beograda ume{ana je u ilegalni transport oru`ja [iptarima na KiM iz Beograda preko Leskovca i Golemog Sela, SO Vrawe, a isto je mahom poreklom iz RS. Nosioci navedenog posla na na{em terenu su Pavlovi}
Goran iz Belog Potoka, SO Leskovac, PO po OA Tomson i Branislav Miti}, ro|en u Stojkovcu, SO Leskovac, stalno nastawen u Beogradu, a u grupi su jo{ Ivan Ili} iz Strojkovca, SO Leskovac, sestre Isakovi} Nata{a i Barbara, izbeglice iz RS nastawene u Beogradu i Igwatovi} Vesna iz Gwilana. Pored toga, Pavlovi} i Miti} su deo oru`ja rasturili tokom pro{le godine na teritoriji
652
CRDB Leskovac, a radi se o automatskim pu{kama, pi{toqima, municiji i eksplozivnim olovkama.

U proteklom periodu {iptarski ekstremisti sa ovog terena su
se, pod uticajem i po ugledu na istomi{qenike sa Kosova, opredelili za kori{}ewe legalnih metoda u borbi za ostvarewe svojih ciqeva, odnosno dobijawe kulturne autonomije i pripajawa Kosovo republici pod nazivom Isto~na pokrajina. Uporedo sa ovakvim aktivnostima, preduzimane su i druge mere za za{titu {iptarskog
ìvqa. Tako je zabeleèna te`wa [iptara za individualnim ilegalnim naoruàwem, dok je istovremeno zapaèno da [iptari sa
ovog podru~ja pod uticajem ekstremista izbegavaju sluèwe redovnog vojnog roka. Osim toga, nakon sastanka Predsedni{tva PDD,
odrànog u Pre{evu juna 1994. godine, kome su prisustvovali i predstavnici OO PDD iz Medve|e, na ovom podru~ju se krenulo sa paravojnim organizovawem. U selu Svircu je sa~iwen spisak od oko 160
dobrovoqaca za odbranu sela u slu~aju potrebe, a grupa istaknutih
ekstremista, me|u kojima su i na{ OO Ze}iri Reyep, predsednik
PDD za Svirce, Januz Fetahu PO i Bajrami Zenel, slu~aj u OI, radi na nabavqawu oru`ja za dobrovoqce u ~emu su o~ekivala finansijsku pomo} od zemqaka iz [vedske, koja je trebalo da stigne krajem 1994. godine. S obzirom, da je akcija sprovedena na inicijativu i
pod rukovodstvom PDD, moè se pretpostaviti da i u drugim selima sa {iptarskim ìvqem ima ovakvih spiskova u kojima su dobrovoqci odre|enih rodova i VES-ova raspore|eni po odeqewima i
vodovima za ~iji su komandni kadar predvi|eni istaknuti ekstremisti sa ovog podru~ja. Krajem 1994. godine, evidentirana su nastojawa
grupe ekstremnih lica da se na podru~ju Medve|e formira Op{tinski odbor za za{titu qudskih prava i sloboda gra|ana i kontakti
{iptarskih prvaka sa ovog podru~ja sa [iptarima sa KiM, ~lanovima Odbora za za{titu qudskih prava. Isti bi posluìo da se po
ugledu na KiM formiraju paralelni organi vlasti i na ovom podru~ju, jer je kroz rad odbora planirano vr{ewe popisa {iptarskog
stanovni{tva i evidentirawe vojno sposobnih lica. Nakon odre|enih priprema, dana 24. 12. 1994. godine, u S. Bawi je formiran Op{tinski odbor i izabrano petnaesto~lano Predsedni{tvo. U ovoj
godini nije odràn nijedan sastanak odbora, a ve} je do{lo do sukoba i me|usobnih optuìvawa u Predsedni{tvu. Po~etkom maja 1993.
godine, odràn je sastanak podogranka za Grbavce, SO Medve|a, kojim je rukovodio Kadri Ferati, OO po AET, predsednik ogranka
PDD za Medve|u, a prisustvovalo je oko 30 lica iz ovog sela. Kadri
653
je upoznao prisutne sa formirawem Odbora za za{titu qudskih

prava i sa potrebom jedinstva {iptarskog ìvqa, a pred grupom odabranih je izneo da je neophodno da se izvr{e priprema za odbranu sela u slu~aju potrebe, odnosno da se paravojno organizuju po ugledu na
Kosou i Metohiju. Iz napred navedenog, moè se zakqu~iti da na
podru~ju Medve|e, osim dogovora i diskusija ekstremista na temu
naoruàvawa {iptarskih sela za odbranu od eventualne agresije
srpskih vlasti, nije bilo konkretnih rezultata zbog nedostatka
novca, pomawkawa odlu~nosti i me|usobnih sukoba.
U 1995. godini, smo ovu problematiku pratili kroz aktuelne obrade po SET i AET i kroz PO po OA Tomson nad Pavlovi} Goranom, a prete`no po ovoj OA radila su tri saradnika i 2 op. veze. U
vezi ove problematike, OB VJ i RJB smo dostavili ~etiri materijala za 3 lica, na osnovu ~ega je RJB podneo krivi~nu prijavu protiv
Markovi} Ivana iz Brestovca, SO Leskovac, od koga je oduzeta jedna bomba. Na{ centar je podneo krivi~nu prijavu protiv Stojanovi} Gorana iz Ni{a, pripadnika S^P, od koga je oduzet jedan {korpion. Osim toga od dva lica su oduzeta dva pi{toqa.
Paravojno organizovawe i naoruàvawe je na ovom podru~ju i do
sada bilo na nivou planirawa i dogovora istaknutih ekstremista, a
zbog me|usobnih sukoba, finansijskih problema, slabe organizovanosti i malobrojnosti ove formacije u ovom trenutku ne predstavqaju dru{tvenu opasnost. Me|utim, zbog svoje agresivnosti i ekstremnosti pojedinaca u odre|enom momentu, posebno ako iskoriste
eventualne socijalne nemire koje o~ekuju, mogu da predstavqaju odre|eni problem, jer bi nastalu situaciju poku{ali da iskoriste za
osvajawe vlasti. Tako|e }e nastaviti sa individualnim poku{ajima
ilegalnog naoruàvawa. Zbog toga }emo i daqe kontinuirano usmeravati postoje}e pozicije i raditi na angaòvawu novih kvalitetnih pozicija za rad po ovoj problematici, uz upotrebu OT mera tamo gde postoje uslovi. U saradwi sa RJB i OB VJ radi}emo na pra}ewu i presecawu ilegalnog naoruàvawa pojedinaca i grupa i otkrivawu eventualnih lokacija za obuku, kao i otkrivawu izvora nov~anih sredstava za nabavku oru`ja.
Kucano u 2 primerka
Dostavqeno:
1 h Centru
Analiti~ar,
A. Spasi}
654
MDCLXX
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD1
Broj snimaka: 18
Republika Srbija
Vaqevo
Br. 1801
21. 7. 1995. godine
MUP Republike Srbije V uprava Beograd
U vezi va{eg dopisa str. pov. br. 40673, od 23. 6. 1995. godine, dostavqamo vam prilog za izradu teme: Rezultati i daqi pravci operativnog rada po OA Tomson.
Prilog: 1.
Na~elnik centra,
Qubodrag Gaji}
Centar RDB Vaqevo
III Odsek
28. 7. 1995. godine
Prilog za izradu teme:

Rezultati i daqi pravci
operativnog rada po OA Tomson
Nakon zavo|ewa OA Tomson formiran je {tab akcije na nivou
SUP-a Vaqevo u koji su u{li i radnici CRDB Vaqevo, sa~iwen je
zajedni~ki plan mera i zadataka uz konkretizaciju poslova, a Resor
je sa~inio i poseban plan mera i radwi, spiskove lica za koja su postojale indicije da ilegalno poseduju vatreno oru`je ili imaju ekstremno dràwe, a pripadnici su desno orijentisanih opozicionih
stranaka, koje su zagovarale ili formirale legalne i ilegalne paravojne formacije.
655
Na podru~ju Centra RDB Vaqevo, po~etkom 1991. godine, formirane su prve paravojne formacije iz redova S^P i SRS, a kasnije i Srpske garde pri SPO, preko dobrovoqaca ili wihovih ukqu~ewa u organe unutra{wih poslova i teritorijalne odbrane, koji su
se naoruàvali i obu~avali u rukovawu vatrenim oru`jem, a sve sa
ciqem upu}ivawa na ratna podru~ja u Republiku Hrvatsku.
U kasnijem periodu dobrovoqci S^P iz Loznice predstavqali
su okosnicu za formirawe lete}ih ~etni~kih brigada, koje su kori{}ene na kriznim podru~jima Republike Hrvatske i biv{e BiH,
gde je i izvo|ena obuka u rukovawu naoruàwem i kondicionim pripremama.
U vi{e navrata lideri S^P i jedan broj ekstremista iz Vaqeva ostvarili su kontakte sa ekstremistima iz redova ~etni~ke emigracije, oko obezbe|ivawa finansijske pomo}i na planu stvarawa,
opremawa i naoruàvawa paravojnih formacija, sa ciqem wihovog
upu}ivawa na podru~je isto~ne Slavonije. Tom prilikom, u zemqu je
ilegalno uneta jedna koli~ina vatrenog oru`ja i municije preko
Aleksandra Stefanovi}a, ekstremiste S^P iz Vaqeva.
Povratkom sa rati{ta iz isto~ne Slavonije, pojedini pripadnici paravojne formacije S^P iz Vaqeva pokazali su poseban interes za magacine i skladi{ta naoruàwa i vojne opreme u Vaqevu
i okolini, izu~avali na~in obezbe|ewa, ja~inu jedinica, broj i poloàj straàrskih mesta, raspored magazina u skladi{tima i sli~no.
Istovremeno, povezivali su se sa istomi{qenicima u drugim
mestima Republike Srbije u vezi dogovora o na~inu formirawa,
opremawa i naoruàvawa paravojnih formacija i ujedno nastavqali sa prikupqawem naoruàwa i druge vojne opreme, nakon ~ega je
usledila akcija pripadnika unutra{wih poslova i oduzimawe ve}ih
koli~ina oru`ja, bombi, razne municije i krivi~ni progon pojedinih lica (Grkovi} Mom~ilo, Milivojevi} Zoran, zvani Doktor i
dr.) poznati kao prekaqeni borci S^P sa rati{ta u Republici
Hrvatskoj.
Jedno vreme, pojedini ekstremisti sa na{eg podru~ja nastojali
su obezbediti ve}e koli~ine oru`ja, municije i eksploziva iz Republike Srpske sa ciqem preprodaje istog na podru~ju Kosova i Metohije i BJRM, gde me|u licima albanske nacionalnosti vlada veliko
interesovawe za kupovinom svih vrsta oru`ja i druge vojne opreme.
Posebno je ispitivana mogu}nost ilegalnog nabavqawa plasti~nog
eksploziva i upaqa~a proizvedenih u fabrici vojnog naoruàwa
HK Kru{ik u Vaqevu, radi ru{ewa odre|enih objekata i postrojewa.
656
Pojedina podru~ja i op{tine, koje gravitiraju sa biv{om BiH u

kojoj se vode ratni sukobi na me|unacionalnoj osnovi, u vi{e navrata su kori{}ena za tranzit i ilegalan {verc oru`ja, municije i eksplozivnih sredstava, u kome su naj~e{}e u~estvovali gra|ani SRJ i
biv{e BiH, a u pojedinim slu~ajevima i dobrovoqci iz Rusije. Me|u ovim licima registrovani su i pripadnici paravojnih formacija SDG, @ute ose, Beli orlovi i druge grupacije, koje su oru`je unosile za strana~ke potrebe i radi sticawa materijalne koristi. Registrovani su i pojedina~ni slu~ajevi uno{ewa oru`ja u SRJ
od strane pripadnika Vojske Republike Srpske i ekstremista iz redova SDA.
Sa pove}awem stepena kontrole prilikom zaduìvawa li~nog
naoruàwa pripadnika VRS i dobrovoqaca na rati{tima u biv{oj
BiH, smawene su i mogu}nosti pojedina~nih kra|a oru`ja i municije, nakon ~ega su pojedinci pristupili organizovanom prikupqawu
oru`ja i wegovom ilegalnom prebacivawu u SRJ.
Pored ilegalnog uno{ewa oru`ja, namewenog preprodaji i sticawu materijalne koristi, registrovane su i pojave skladi{tewa
automatskog i pe{adijskog naoruàwa, sa ciqem wegovog kori{}ewa u slu~ajevima, izazivawa nereda i ru{ila~kih demonstracija ve}ih razmera, kao i eventualnih oruànih intervencija i sukoba na
podru~ju Republike Srbije.
Kqu~ni nosioci u organizovawu kanala za ilegalno prebacivawe i skladi{tewe naoruàwa na na{em podru~ju bili su pripadnici paravojnih formacija iz desno orijentisanih opozicionih stranaka, posebno iz SRS, koji su isticali da wihova stranka nije odustala od destabilizovawa politi~ko-bezbednosne situacije i nasilnog preuzimawa vlasti u Republici Srbiji. Prema raspoloìvim
podacima, najekstremniji me|u wima izvr{ili su skladi{tewe odre|ene koli~ine oru`ja i municije na podru~ju op{tine Loznica i
Republike Srpske, s obzirom da me|u pripadnicima SUP-a Zvornik
i VRS imaju brojne veze i blagonaklon stav dela rukovodstva Republike Srpske.
I me|u drugim pripadnicima opozicionih stranaka registrovani su poku{aji organizovawa kanala za ilegalno uno{ewe oru`ja i
municije iz Republike Srpske u SRJ, a zatim prebacivawe u Bugarsku, iskqu~ivo sa ciqem sticawa materijalne koristi.
Na suprotstavqawu ilegalnog uno{ewa oru`ja u SRJ, pored radnika Centra i Resora javne bezbednosti, angaòvali su se i pripad657
nici Uprave za granicu, pograni~ne i upravne poslove MUP Republike Srbije, kao i pripadnici grani~nog bataqona Vojske Jugoslavije. Prema svim otkrivenim i identifikovanim licima, koja su
ilegalno posedovala oru`je ili su ga poku{ala uneti u SRJ bez odobrewa, preduzimane su represivne mere podno{ewem krivi~nih i
prekr{ajnih prijava i oduzimawem istog.
Pored automatskih pu{aka, pu{komitraqeza, mitraqeza, bombi i eksploziva, oduzeta je i ve}a koli~ina signalnih, gasnih i raketnih pi{toqa, tromblonskih i protivpe{adijskih mina, delova
za oru`je, kao i oru`je ru~ne izrade u vidu pi{toqa olovaka, eksplozivne naprave sa satnim mehanizmom, plasti~ni eksploziv, itd.
Uo~qivo je da se me|u primercima oduzetog oru`ja nalaze i ona sa
vrlo ubita~nom vatrenom mo}i, koja se koriste u ve}im vojnim operacijama ili im je namena specifi~ne prirode, kao {to je upotreba
eksplozivnih sredstava velike razorne mo}i.
Veliki broj lica koja ilegalno poseduju oru`je, blizina grani~nog podru~ja sa biv{om BiH gde se vode ratna dejstva, velika frekvencija qudi i saobra}aja, mali broj operativnih radnika, angaòvawe na vanrednim poslovima, nesistemati~nost i nekontinuiranost u operativnom radu po OA Tomson i nedovoqna koordinacija sa drugim nadle`nim dràvnim organima, znatno su uticali na
ne{to slabije rezultate od o~ekivanih.
S obzirom na relativno dobru organizovanost ekstremista na
podru~ju Loznice, posebno u onim sredinama gde imaju lokalnu vlast
ili podr{ku op{tinskih rukovodilaca, nailazilo se na mnogobrojne pote{ko}e prilikom pretresa i oduzimawa oru`ja od onih lica
za koja se pretpostavqalo da ga ilegalno poseduju.
Zapaèno je i da su u pojedinim dràvnim organima, prvenstveno kod sudija za prekr{aje u Malom Zvorniku i istra`nih sudija
Okru`nog suda u [apcu, bili blagonakloni i tolerantni prema izvr{iocima krivi~nih dela i prekr{aja iz Zakona o oru`ju i municiji Republike Srbije, {to je oteàvalo i sputavalo daqe sprovo|ewe aktivnosti ostalih subjekata na spre~avawu i presecawu ovih
inkriminisanih delatnosti.
Imaju}i u vidu izneto, procewujemo da ekstremisti SRS i jo{
nekih opozicionih stranaka, predstavqaju najinteresantniju grupaciju i realnu dru{tvenu opasnost za nasilnu promenu ustavnog poretka Republike Srbije i da }e glavni nosioci takve orijentacije
biti lica sklona destruktivnom i kriminalnom pona{awu, koja po658
seduju ve}e koli~ine ilegalnog oru`ja, municije i eksplozivnih

sredstava namewenih za izvr{ewe teroristi~kih i diverzantskih
akcija.
Pregled oduzetog oru`ja u krivi~nom, prekr{ajnom i upravnom
postupku od strane SUP [abac i Vaqevo, za period od 1991 1995.
godine
Podneto krivi~nih prijava
1991. godine 51; 1992. godine 347; 1993. godine 470; 1994. godine
361; 1995. godine 131; Ukupno: 1360 krivi~nih prijava.
Podneto prekr{ajnih prijava
254; 1995. godine 34; Ukupno: 836 prekr{ajnih prijava.
Upravni postupak
260; 1995. godine 62; Ukupno: 604 upravnih postupaka.
Oduzeto oru`je po godinama
A) 1991. godina: pi{toqa i revolvera 130, gasnih pi{toqa 15,
ru~nih bombi 11, MK pu{ki 6, automatskih pu{ki 7, revolverskih
snajpera 1, vazdu{nih pu{ki 6, lova~kih karabina 7, M-48 pu{ki 9,
ostalih pu{aka 76, ukupno 268.
B) 1992. godina, pi{toqa i revolvera 292, gasnih pi{toqa 21,
ru~nih bombi 197, {korpiona 5, zoqa 8, MK pu{ki 15, krateà 6,
snajperskih pu{aka 1, signalnih pi{toqa 1, pu{komitraqeza 3, PA
pu{ki 6, automata 12, vaz. pu{aka 5, lova~kih karabina 13, ostalih
pu{aka 95, ukupno 680.
plasti~nog eksploziva 1 kg., eksploziva 25 kg., raznih metaka za
pi{toq 1800 kom., metka za M-48 4500 kom.
C) 1993. godina: pi{toqa i revolvera 470, gasnih pi{toqa 18,
ru~nih bombi 188, {korpiona 9, automata 56, mitraqeza 6, PA pu{ki 17, signalnih pi{toqa 2, M-48 pu{ki 11, pu{komitraqeza 4,
MK pu{ki 5, krateà 7, lova~kih karabina 22, vazdu{nih pi{toqa
1, MK pi{toqa 1, snajperskih pu{ki 1, vazdu{nih pu{ki 18, ostalih
pu{aka 167, ukupno 1003.
D) 1994. godina: pi{toqa i revolvera 410, gasnih pi{toqa 10,
automata 39, {korpiona 2, ru~nih bombi 98, PA pu{ki 10, M-48 pu{ki 3, zoqa 2, MK pu{ki 17, krateà 1, granata 2, tromblonskih mina 1, lova~kih karabina 25, opti~kih ni{ana 6, ostalih pu{aka 236,
vazdu{nih pu{ki 12, ostalo 47, ukupno 921.
eksploziva 1750 gr., barutnog puwewa 3 kg., razno 27 kg, razne
municije 1894 komada.
659
E) 1995. godina, pi{toqa i revolvera 136, ru~nih bombi 63, gasnih pi{toqa 10, automatskih pu{aka 9, {korpiona 6, mitraqeza 2,
PA pu{ki 3, MK pu{ki 7, zoqa 1, opti~kih ni{ana 2, lova~kih karabina 11, vazdu{nih pu{aka 13, ostalih pu{aka 86, ukupno 349.
Ovim tabelarnim pregledom obuhva}ena su sva lica kojima je
oru`je oduzeto u krivi~nom, prekr{ajnom i upravnom postupku po
Zakonu o oru`ju i municiji Republike Srbije, s obzirom da SUP
[abac i Vaqevo ne vode posebne evidencije po OA Tomson. Me|utim, iz samog pregleda i po vrsti oduzetog oru`ja vidqivo je da se u
ve}ini slu~ajeva radi o ilegalno nabavqenom automatskom i drugom
oru`ju ~ije dràwe, no{ewe i ~uvawe nije dozvoqeno pozitivnim
zakonskim propisima.
Centar RDB Vaqevo je u proteklom periodu dostavio preko 30
informacija RJB o licima za koja smo operativnim radom do{li do
podataka da se bave ilegalnim {vercom i preprodajom razli~itih
vrsta naoruàwa i municije, na osnovu ~ega su SUP [abac i Vaqevo preduzimali konkretne mere na planu presecawa nedozvoqenih
aktivnosti, oduzimawa ve}ih koli~ina oru`ja i primeni represivnih mera kroz podno{ewe krivi~nih i prekr{ajnih prijava.
U dosada{wem operativnom radu po OA Tomson, CRDB Vaqevo je ostvario tesnu saradwu sa Resorom javne bezbednosti na planu
informisawa i pruàwa podataka o ilegalnom {vercu, nabavqawu
i preprodaji oru`ja i municije, a u jednom slu~aju podneo je i krivi~nu prijavu, 25. 11. 1993. godine, protiv Maksimovi} Miroslava iz
Kalawevaca, op{tina Qig, zbog izvr{enog krivi~nog dela iz ~lana 33, stav 1 i 2 Zakona o oru`ju i municiji Republike Srbije, kod
koga je pretresom prona|en 1 pi{toq marke savage, ameri~ke proizvodwe, kal. 7,65 mm i 49 komada municije razli~itog kalibra. Ova
krivi~na prijava nije evidentirana u kaznenoj evidenciji SUP-a
Vaqevo i jo{ uvek nema ishoda po woj.
2. Aktuelno stawe paravojnog organizovawa i nelegalnog naoruàvawa
Za sada na podru~ju centra RDB Vaqevo nisu registrovani podaci o postojawu paravojnih formacija i wihovom organizovanom ilegalnom naoruàvawu, ali neke ~iwenice ukazuju da ve}i broj ekstremista iz opozicionih stranaka i wihovih simpatizera ilegalno poseduju oru`je doneto sa rati{ta ili nabavqeno putem {vercerskih
kanala iz Republike Srpske, gde imaju brojne ideolo{ke veze i jaka
upori{ta, koja im pruàju mogu}nost dodatnog naoruàvawa.
660
Sve do maja 1994. godine, nije se raspolagalo operativnim saznawima o ponovnom stvarawu ili postojawu paravojnih formacija nastalih u periodu od 1991 1993. godine, prete`no strana~kog karaktera, kada je u organizaciji Okru`nog odbora SRS Loznica organizovan upis dobrovoqaca SRS i pripreme za wihovo upu}ivawe na
rati{te u biv{u BiH. Iako je organizacija po ovom pitawu bila
usmerena preko najekstremnijih i ve} dokazanih boraca SRS i
predsednika op{tinskih i okru`nih odbora na na{em podru~ju, odziv dobrovoqaca je bio izuzetno mali i cela akcija je ubrzo propala.
Sli~nu akciju na planu paravojnog organizovawa poku{ali su
sprovesti i pripadnici SNO i Ravnogorskog pokreta u [apcu, ali
zbog malog broja svojih pristalica i neznatnog interesovawa pojedinaca, nije do{lo do organizovanog upu}ivawa dobrovoqaca na rati{ta u biv{u BiH.
Na osnovu dosada{wih saznawa, procewujemo da je aktivnost paravojnih formacija na na{em podru~ju u ovom trenutku gotovo zanemarqiva, imaju}i u vidu i ~iwenicu da je Srpska garda pri SPO
prakti~no ukinuta zbog pasivizacije wenih ~lanova, kao i da su pojedini pripadnici paravojnih formacija SRS usko vezani za stranku i wihovu Centralu u Beogradu, tako da wihova aktivnost uglavnom zavisi od direktiva najuèg rukovodstva Srpske radikalne
stranke iz Beograda, od kojih se jedan broj nalazi na izdràvawu kazne u zatvoru u Gwilanu.
Bez obzira na trenutnu pasivizaciju pripadnika ovih paravojnih formacija, ~ija je brojnost gotovo zanemarqiva i u stalnom
opadawu, treba imati u vidu ~iwenicu da je ve}ina wih ilegalno naoruàna oru`jem prenetim iz Republike Srpske. Realno je o~ekivati da }e ekstremisti, posebno pripadnici SRS na ovom podru~ju,
prate}i generalnu politiku rukovodstva svoje stranke, delovati u
skladu sa proklamovanim instrukcijama i stavovima na planu nasilnog ru{ewa sada{weg sistema i najvi{eg rukovodstva Republike Srbije.
Kao potvrda svemu ovome je i ve} registrovana aktivnost grupe
ekstremista SRS iz Loznice (Stepanovi} Milan, Jovi} Petar i Jovi} Dragan) koja je svojim neistomi{qenicima podmetala minskoeksplozivne naprave sa satnim mehanizmom, a pretresom wihovih
stambenih i drugih prostorija prona|ena je ve}a koli~ina automatskog oru`ja, municije i plasti~nog eksploziva, namewenog za izvo|ewe teroristi~kih akcija.
661
S obzirom da su od pojedinih ekstremista SRS oduzete znatne

koli~ine oru`ja, municije i eksplozivnih materija koje su ilegalno posedovali, pretpostavqamo da }e u narednom periodu biti mnogo oprezniji i konspirativniji u nabavqawu, preno{ewu i ~uvawu
istog, {to }e istovremeno nametati i potrebu Resora na planu poja~anog istraìva~kog i operativnog rada, kao i kori{}ewe svih operativnih mera, radwi i pozicija na ustanovqavawu, dokumentovawu
i presecawu ilegalnog naoruàvawa sa ciqem nasilnog ru{ewa
ustavnog poretka Republike Srbije.
3. Va`niji podaci o stawu sada{weg angaòvawa CRDB Vaqevo
po OA Tomson kroz sloène oblike operativnog rada
Po operativnoj akciji Tomson prikupqena su mnogobrojna saznawa o {vercu, preprodaji i ilegalnom posedovawu ve}ih koli~ina oru`ja i municije, naj~e{}e donetih sa rati{ta u Republici Hrvatskoj i biv{oj BiH. U dogovoru sa III upravom RDB MUP Republike Srbije, ovi podaci su naj~e{}e ustupani Resoru javne bezbednosti
na podru~ju, radi upoznavawa i daqeg operativnog kori{}ewa.
Tako|e, prikupqani su i svi relevantni podaci o planovima, merama i akcijama ekstremnih pojedinaca i grupa usmerenih na ilegalno paravojno organizovawe, ukqu~uju}i upis dobrovoqaca, izvo|ewe obuke, naoruàwe, vr{ewe smotri i sli~no, a redovno su preduzimane i mere nadzora prema radnim organizacijama koje se bave
prometom oru`ja i municije, eksplozivnim materijama, itd.
U dosada{wem radu na predmetima prethodnih i operativnih
obrada koje se prvenstveno vode po srpskom ekstremizmu i terorizmu, pored ekstremne delatnosti ovih lica na planu zagovarawa ru{ewa ustavnog poretka Srbije, potvr|ena su saznawa da se jedan broj
ekstremista iz Srpske radikalne stranke i Srpskog pokreta obnove
bavio i ilegalnim naoruàwem i preprodajom oru`ja i municije,
naj~e{}e nabavqenim na rati{tima u biv{oj BiH.
Tako su Koji} Tomislav, Bir~anin Jordan i [imonovi} Stevan,
sa podru~ja op{tine [abac, kao pripadnici paravojne formacije
Srpske garde u vi{e navrata boravili na rati{tima u Republici
Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, odakle su doneli ve}e koli~ine municije raznog kalibra, koju su kasnije preprodavali na podru~ju CRDB Vaqevo. U me|uvremenu su obustavqene prethodne obrade nad Koji} Tomislavom i Bir~anin Jordanom zbog wihove pasivizacije, a prethodna operativna obrada i ekstremna delatnost [imonovi} Stevana operativno se sagledava.
662
Od dobrovoqaca SRS sa podru~ja op{tine Loznica pod tretmanom RDB nalaze se Mitrovi} @eqko i Nikoli} Zoran, prethodne
obrade po srpskom ekstremizmu, koji su se 1994. godine bavili ilegalnim {vercom i preprodajom oru`ja nabavqenog u Republici
Srpskoj. Prema Mitrovi}u se primewuje tajna kontrola telefonskih razgovora, a wegova ekstremna delatnost se prati i preko saradnika Brada i Mato{.
Prethodne obrade nad Radakovi} Momirom, ekstremistom SRS
iz Malog Zvornika, koji se jedno vreme bavio {vercom oru`ja i Sekuli} Stojimirom, organizatorom upu}ivawa dobrovoqaca na zvorni~ko rati{te, prate se preko saradnika Kotur i operativne veze Laza, {to je u ovom trenutku nedovoqno za sagledavawe wihove
ekstremne delatnosti.
Suboti} Zoran, operativna obrada po srpskom ekstremizmu, poslanik SRS, uspeo je da legalizuje jedan pi{toq i da ilegalnim putem nabavi pu{ku i proda je Dap~evi} Stanku iz Budve, koja poti~e
sa zvorni~kog rati{ta. Wegova ekstremna delatnost prati se putem
tajne kontrole telefonskih razgovora i saradnika Gu~evo.
Antonijevi} Branislav, prethodna obrada po TOPK-u i Jevti}
Zoran, prethodna obrada po srpskom ekstremizmu, oba iz Vaqeva,
ostvarili su vi{e kontakata vezano za ilegalno nabavqawe i preprodaju oru`ja preko neidentifikovanih kanala, a wihova aktivnost za sada se prati samo primenom TK TR prema Antonijevi}u.
Na osnovu svega iznetog, moè se re}i da na pra}ewu ekstremne
delatnosti ovih lica u obradi, ne postoje kvalitetne saradni~ke i
operativne pozicije za ukupno sagledavawe wihovih aktivnosti, posebno na planu paravojnog organizovawa i ilegalnog {verca oru`ja i municije, ~emu }e se u narednom periodu posvetiti znatno ve}a
pa`wa.
4. Daqi pravci rada po OA Tomson sa preduzimawem konkretnih aktivnosti CRDB Vaqevo
U ciqu efikasnijeg presecawa i spre~avawa aktivnosti ekstremista na planu ilegalnog naoruàvawa, nastavi}e se sa operativnom orijentacijom na prodore u àri{ta i centre wihove delatnosti, vr{iti selekcija obrada prema stepenu wihove dru{tvene opasnosti, stvarati kvalitetne operativne pozicije i primewivati sve
raspoloìve OT mere i radwe.
Nastavi}e se sa spre~avawem svih organizovanih formi stvarawa ili omasovqavawa paravojnih formacija, prete`no strana~kog
karaktera, oduzimawem ilegalno nabavqenog oru`ja, municije i voj663
ne opreme i preduzimawu drugih mera na wihovom spre~avawu i razbijawu. Odgovaraju}a operativna pa`wa posveti}e se paravojnim i
drugim ekstremnim aktivnostima Srpskog ~etni~kog pokreta, Ravnogorskog pokreta, Srpske garde, Belih orlova, kao i eventualno
novim paravojnim organizacijama.
Intenzivira}e se rad na prikupqawu saznawa o postojawu kanala za ilegalno ubacivawe oru`ja u SRJ iz Republike Srpske, te razja{wavati svi slu~ajevi u kojima je otkrivena ve}a koli~ina oru`ja, municije i eksploziva razorne mo}i, radi dolaèwa do podataka
o motivima i namerama sakrivawa i skladi{tewa istog.
Redovno }e se pratiti aktivnost pojedinih ekstremista iz redova paravojnih formacija, a posebno wihove namere i akcije na planu pridobijawa novih ~lanova, ilegalne nabavke naoruàwa i municije, izvo|ewa obuke i u~e{}a na ratom zahva}enim podru~jima u
biv{oj BiH, kao i sve aktivnosti sa ciqem izazivawa ve}ih sukoba
i nemira u zemqi, radi ru{ewa legalnih institucija i organa vlasti.
Svestranije }e se izu~avati lica pogodna za angaòvawe sa Resorom i stvarati kvalitetne pozicije prema pojedincima i ekstremnim grupacijama koje u osnovi svoje delatnosti zagovaraju izvo|ewe
oruànih i teroristi~kih akcija sa ciqem nasilnog preuzimawa
vlasti.
Posebno }e se pratiti aktivnost lica u obradi koja su ve} izdiferencirana kao nosioci nelegalnog naoruàvawa i stvarawa paravojnog organizovawa i rasvetqavati karakter wihove povezanosti sa ekstremistima iz Republike Srpske i drugih sredina.
Intenzivno }e se pratiti i delatnost drugih lica u obradi i poznatih ekstremista, koji se ilegalnom nabavkom i preprodajom
oru`ja i municije iskqu~ivo bave sa ciqem sticawa materijalne
koristi.
Prema nosiocima ovih aktivnosti primewiva}e se represivne
mere u koordinaciji sa Resorom javne bezbednosti, organima bezbednosti Vojske Jugoslavije, pravosudnim organima i drugim nadle`nim dràvnim institucijama.
Dostavqeno:
1 h RDB MUP RS, V uprava,
1 h OE.
Operativni radnik,
Jankovi} Slobodan
664
MDCLXXI
MUP Srbije
RSDB V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD1
Broj snimaka: 5
Republika Srbija
Sremska Mitrovica
Br. 1658/2
U prilogu akta dostavqamo vam Izve{taj o rezultatima primene TKTR prema Ulemek Mihajlu OO iz Stare Pazove, SO Stara
Pazova i dr.
Prilog: 1
Na~elnik centra,
Puni{a Yuki}
Republika Srbija
Odsek Ruma
24. 7. 1995. godine
Srpski ekstremizam
Izve{taj o rezultatima TKTR
Primenom OTM TKTR prema Ulemek Mihajlu OO 894501284
iz Stare Pazove, SO Stara Pazova, u proteklom periodu dobili
smo slede}e podatke:
Dana 3. 7. 1995. godine, Ulemeka je kontaktirao Ivan~evi} Dragan iz Stare Pazove, inspektor za strance OUP-a Stara Pazova, ranije {ef Deta{mana DB u Rumi i operativni radnik RDB. Izve{tava ga da je imao nekih problema, neke sva|e. Poziva Ulemeka da
do|e kod wega da oko toga konkretnije razgovaraju. Daqi kontakt
665
obavqaju Ulemekov sin @ivan i Draganova k}i Ivana (u~enici prvog razreda gimnazije) i dogovaraju se oko zajedni~kog izlaska u bioskop.
Dana 20. 7. 1995. godine, Ulemek je ostvario kontakt sa Ristom iz
Novog Sada (021/56-291) koga izve{tava da trenutno gluvari u Erdutu. Bio je dva dana u Sarajevu da ne{to zavr{i. Wegovi (pripadnici SDG-e, pr. op. radnika) su kod Sarajeva i kod Kladu{e. Daqe ih vodi jedan momak koji je bio na Vukovaru, ovaj Kajman. Tamo
su imali troje mrtvih, od granate.
Risto kaè da i gore, na Bjela{nici gori, vodi se borba prsa u
prsa. Muslimani su svesni da ukoliko izgube Bjela{nicu i Igman,
ne}e imati prostora ni {atore da razapnu. Iz @epe ih iseqavaju
a dali su je lako, jer su bili okruèni ovi su ekstremi, ovi {to su
pobegli iz Srebrenice tamo uhvatili unproforce i rekli ako budu
na{i ulazili unutra da }e ih poklati Onda je Alija traìo bezbedno iseqewe civila. Po Ristinoj proceni, muslimani }e dati i
Gora`de, jer vi{e niko nema novca da pla}a reketa{e.
Na Ulemekovo pitawe {ta }e biti sa Tuzlom, Risto konstatuje
da je Tuzla zatvor. U Tuzli i okolini aerodroma, do @ivinica nema gde {ibica da padne. Sli~no je u Zenici i Sarajevu. Hrvati muslimanima ne daju svoju teritoriju.
Kod Riste, ina~e, nema ni{ta novo. Bio je dole 15 dana, pozvan.
Neki su ostali. Pokupili su dosta qudi. On treba da ide da vidi sa
gazdom kako da se organizuju, jer je SUP stao sa mobilizacijom.
Ulemek kaè da sve treba pokupiti da idu na rati{te a da navodno RSK sutra ponovo po~iwe ne{to malo }e raditi oni, a ne{to
mi (verovatno misli na pripadnike SDG, primedba op. radnika).
Izraàva revolt {to ve}ina mu{karaca mirno ìvi u Srbiji i bavi se {vercom, a treba da su na rati{tu u RSK i RS. Ulemek }e sutra prolaziti kroz Novi Sad i navratiti do Riste.
Istog dana (20. 7. 95. godine) Ulemek je nazvao {tab SDG u Erdutu (0210/724-088) i interesovao se da li ga je neko traìo. Od [arca
zvanog [aruqa saznao je da je 99 stigao i traìo ga (@eqko Ra`natovi} Arkan primedba op. radnika). Poru~io mu je da odmah
uzme autobus i do|e u Erdut. Ulemek obja{wava [arcu da je bolestan, a on mu daje vezu sa Arkanom.
Arkan odmah pita za{to je Ulemek doterao autobus, a ovaj se
pravda da autobus nije wegov, ve} jednog wegovog ~oveka. On ga je doterao samo da bi ga registrovao u Vukovaru. Arkan pita da li je sve
pla}eno (carina i dr.). Dobija potvrdan odgovor, ali kaè da Ulemek to nije smeo u~initi bez wegovog odobrewa i da je zbog toga ta
666
registracija nevaè}a. Optuùje Ulemeka da se bavi prevarama, jer

je rekao da autobus dovozi za wihove potrebe. Ponavqa da nije imao
pravo da autobus registruje i da }e autobus, u toku dana, biti konfiskovan. Ako treba i Ulemeka }e, li~no likvidirati. Na kraju, kaè
mu da ho}e da ga odmah vidi u Erdutu. Ulemek kaè da dolazi.
Napomena:
Ivan~evi} Dragan i wegova supruga Vesna biv{i referent za
oru`je u OUP-u Stara Pazova su dugogodi{wi prijateqi Ulemeka.
Ulemek im je pruìo veliku pomo} vezano za dobijawe dozvole za postavqawe kioska u samom centru Stare Pazove, u kome je Vesna, po
napu{tawu posla u OUP-u otvorila kopirnicu i papirnicu.
Od CRDB Novi Sad traì}emo identifikaciju Riste iz Novog
Sada (tel. 021/56-291).
Ra|eno u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h u dosije Ulemek Mihajla OO
1 h op. radniku
Operativni radnik,
Pavlovi} Milan
MDCLXXII
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD1
Broj snimaka: 17
Resor dràvne bezbednosti Centar RDB Novi Sad
24. 7. 1995.
Rezultati i daqi pravci operativnog rada po OA Tomson
(prilog)
Prate}i ekstremisti~ke aktivnosti pojedinaca i grupa od 1991.
godine do sada, na podru~ju CRDB Novi Sad, do{li smo do saznawa,
667
da su se najvi{e naoruàvali i stvarali paravojne formacije srpski ekstremisti. U isto vreme, registrovali smo samo nekoliko slu~ajeva posedovawa nelegalnog oru`ja hrvatskih i ma|arskih ekstremista, dok wihovo paravojno organizovawe nismo otkrili. Ovo
oru`je otkriveno kod pojedinih hrvatskih i ma|arskih ekstremista
je oduzeto, nije vojno i poti~e iz klasi~nih {vercerskih kanala, a
nabavqano je individualno. Aktivnost srpskih ekstremista na ovom
poqu posebno je bila izraèna me|u pripadnicima SRS, SNO, S^P
i Narodne stranke, koji uzimaju u~e{}e u ratnim zbivawima.
Na teritoriji op{tine @abaq, juna 1991. godine, u organizaciji Milana Paro{kog iz Narodne stranke, formiran je dobrovoqa~ki odred Srpske narodne garde sa 150 dobrovoqaca. Oni su raspolagali sa 60 komada oru`ja (20 pu{aka M-48, 10 automata M-57 i 30
pi{toqa) kao i ve}om koli~inom druge vojne opreme nepoznatog porekla. Navedena grupa je, tokom avgusta i septembra 1991. godine,
razoruàna od strane pripadnika JNA.
Sredinom 1991. godine, na obroncima Fru{ke gore kod Novog
Sada, formirana je i ve}a paravojna formacija Srpske garde, koja je
bila naoruàna oru`jem iz magacina TO u Novom Sadu. Jedan od vo|a i instruktor ove jedinice bio je Lu~ano, koji je 1991. godine zaveden u PO po srpskom ekstremizmu. Ova jedinica je posle obuke,
krajem 1991. godine, oti{la na rati{te u Hrvatskoj. Po wenom dolasku nazad, 1992. godine, Lu~ano je po sopstvenim re~ima, deo oru`ja Srpske garde ilegalno prodao. Kasnije je uspeo da Srpsku gardu legalizuje u Beogradu. Jezgro ove jedinice sa~iwavala je grupa od tridesetak lica okupqenih oko Lu~ana. Uglavnom se radilo o poznatim
kriminalcima i licima sklonim asocijalnom pona{awu. Neka od
ovih lica (dva) bila su svojevremeno vo|ena kao na{e PO po srpskom ekstremizmu.
Posle pogibije \or|a Boòvi}a Gi{ke u Gospi}u, Lu~ano je postao komandant Srpske garde. Postoji vi{e saznawa da je jezgro Garde okupqeno oko Lu~ana, tokom boravka na rati{tima, u~estvovalo
u pqa~kawu i ubijawu civilnog stanovni{tva. Pored toga, Garda je
za novac u~estvovala u osloba|awu pojedinih mesta u RS i RSK. Za
vreme boravka na rati{tima, Lu~ano je uspostavio kontakte sa ~elnim qudima vojske RS i RSK, pa je Garda uskoro bila uvr{tena u redovnu vojsku RS i RSK. Pored toga, Lu~ano je bio u vezi i sa mnogim
visokim oficirima biv{e JNA kao i sa politi~arima u RS i RSK
i Srbiji. Krajem 1992. i po~etkom 1993. godine, do{lo je do raskola
unutar Srpske garde i Lu~ano se definitivno povukao sa rati{ta i
668
posvetio svom starom zanatu, obavqawu raznih kriminalnih aktivnosti (kra|a i {verc oru`ja, automobila, nafte, cigareta, umetni~kih slika, nakita i dr.) ~ime se i danas bavi. U novije vreme do{li smo do saznawa o vezama Lu~ana sa bezbednosnim strukturama
Italije i Bugarske, kao i saznawima o vezama sa nekim na{im politi~kim, privrednim, bankarskim, sudskim i bezbednosnim strukturama. Tako|e smo do{li do operativnih saznawa o wegovim vezama
sa pripadnicima vojske Rusije, Ukrajine, Bugarske i ê~enije, u vezi kupovine ili prodaje oru`ja. Zbog ovakve kontinuirane aktivnosti Lu~ano je, po~etkom ove godine, zaveden u vi{i stepen obrade OO.
U ovom periodu tako|e je formirano vi{e novih dobrovoqa~kih jedinica sa nama nepoznatim poreklom naoruàwa, koje su isto
tako upu}ene na rati{ta u Republici Hrvatskoj, a kasnije i u biv{u
BiH. Karakteristi~no je da su prilikom dolazaka sa rati{ta na odsustva dobrovoqci u mnogim slu~ajevima sa sobom donosili oru`je
i drugu vojnu opremu, a poneki i ru~ne bombe, nagazne mine i plasti~ni eksploziv. Prilikom povratka na rati{te, deo oru`ja su nosili nazad, a ostatak prodavali ili delili istomi{qenicima.
Tako smo u 1991. i 1992. godini registrovali ve}i broj dobrovoqaca pripadnika nekih partija odnosno pokreta (SPO, SRS, S^P,
Narodna stranka i dr.) koji su nelegalno posedovali kratko i dugo
oru`je. Tako|e smo registrovali da je jedan broj lica iz ovih partija i organizacija, koji nisu dobrovoqci, nelegalno posedovao oru`je. Iz ove grupacije 1991. godine, izdvojeno je 14 lica za koje je Centar ve} raspolagao podacima o wihovim ekstremisti~kim, odnosno
kriminalnim aktivnostima. Neka od ovih lica kasnije su zavedena
kao na{e obrade, uglavnom po srpskom ekstremizmu.
U toku 1992. godine, rade}i uglavnom prema licima koja deluju
sa pozicija srpskog ekstremizma, do{li smo do podataka da 26 lica
sa na{eg podru~ja poseduje ve}e koli~ine raznog naoruàwa, i druge vojne opreme.
Od ovog broja 23 su bili dobrovoqci, pripadnici raznih paravojnih formacija koji su ratovali na rati{tima {irom biv{e
SFRJ, a tri lica su se bavila klasi~nim {vercom oru`ja. Me|utim
i ve}ina dobrovoqaca je nelegalno prodavala oru`je ili ga delila
istomi{qenicima. U ovome su predwa~ili trinaestorica pripadnika tzv. [ajka{kog odreda. Karakteristi~no je da su me|u ilegalnim prodavcima oru`ja bili i jedan milicionar iz Novog Sada
i jedan biv{i milicionar iz Oyaka, koji je zbog raznih zloupotreba dobio otkaz i prikqu~io se dobrovoqcima. U vezi ilegalnog po669
sedovawa i prodaje oru`ja ovih lica u toku 1992. godine tri informacije su ustupqene na daqu nadle`nost RJB za ukupno 15 lica.
Prate}i pona{awe ekstremista iz redova SPS, CRDB Novi
Sad je, u aprilu i maju 1993. godine, registrovao wihovu aktivnost na
prikupqawu oru`ja u ciqu suprotstavqawa eventualnoj pobuni
pripadnika ma|arske mawine u mestima gde su sa~iwavali ve}inu
stanovni{tva. S tim u vezi, do{lo se do operativnog saznawa da je
tada{wi komandant garnizona u Ba~koj Topoli, potpukovnik An|i}
(blizak radikalima) sa jo{ nekoliko oficira i podoficira kontaktirao sa Stanojev Branislavom, aktivistom SRS iz Be~eja (promovisan u ~etni~kog majora) preko koga je traìo da obezbedi oko
400 lica kojima bi podelio oru`je da bi spre~io eventualnu pobunu Ma|ara u Be~eju. O ovome su obave{teni OB VJ tako da do podele oru`ja na teritoriji CRDB Novi Sad nije do{lo, ali je, prema
na{im saznawima, An|i} ipak podelio navedeno oru`je (oko 400 komada) licima sa podru~ja CRDB Subotica (u Ba~koj Topoli i okolini).
U toku jula 1993. godine, u vezi eventualne pobune pripadnika
ma|arske mawine, CRDB Novi Sad je registrovao povezanost rukovodstva SRS iz Temerina sa glavnim odborom SRS u Beogradu i pojedinim ekstremistima iz Ni{a. Naime, u Temerinu je dva meseca
boravila grupa od ~etvorice naoruànih ekstremista SRS iz Ni{a, po zahtevu Du{ana Milojevi}a, predsednika SRS u Temerinu,
zbog glasina da se pripadnici ma|arske mawine naoruàvaju i obu~avaju na sala{ima u okolini ovog mesta. Ciq boravka ove grupe
bio je aktivirawe rada SRS i zastra{ivawe pripadnika ma|arske
mawine. Za vreme boravka u Temerinu, ova grupa se nasilni~ki pona{ala (pucala iz oru`ja i tukla se sa grupom mladi}a pripadnika
ma|arske mawine).
Tokom 1993. godine, operativnim radom prema licima koja su delovala sa pozicija srpskog i hrvatskog ekstremizma do{li smo do
podataka za 43 lica koja su nelegalno posedovala oru`je i drugu vojnu opremu. Od ovog broja 40 su bili srpske, 2 hrvatske i 1 albanske
nacionalnosti. Lica srpske nacionalnosti, u najve}em broju, bili
su dobrovoqci, pripadnici SRS i S^P, dok hrvatske nisu bili partijski ili na drugi na~in organizovani na nacionalnoj osnovi (radilo se o klasi~nom {vercu oru`ja). U slu~aju lica pripadnika albanske mawine, radilo se o ilegalnom {vercu oru`ja iz Nema~ke na
Kosovo i Metohiju.
U vezi ilegalnog naoruàvawa, u toku 1993. godine, na daqu nadle`nost RJB ustupqeno je 6 informacija za ukupno 32 lica, a III
670
upravi RDB 1 informacija za 1 lice. RJB je na na{ zahtev izvr{io

pretres kod 21 lica, od kojih je kod 7 lica (5 u Sivcu, 1 u [ajka{u, 1
u Ba~kom Petrovcu) na|eno ilegalno oru`je, municija i druga vojna
oprema (1 pu{ka M-48, 2 automatske pu{ke ZCZ, 1 pi{toq ZCZ M57, 2 pi{toqa 6,35 MM, 1 signalni pi{toq, jedna protivoklopna
mina, 7 ru~nih bombi, 5,5 kg plasti~nog eksploziva, 1170 grama eksploziva, A-5, 10 metara {tapina, 1 detonator SNB, 181 metak 7,9 mm,
5 metaka 6,35 mm, 50 metaka 11,43 mm, 372 metka 7,62 mm i drugo). Sva
ova lica ka`wena su u krivi~nom ili prekr{ajnom postupku, a radi
se o dobrovoqcima SRS i S^P (5) i kriminalcima (2). Oru`je
uglavnom poti~e sa rati{ta u RS i RSK i kra|e iz skladi{ta VJ i TO.
U toku 1994. godine, posebna pa`wa CRDB Novi Sad posve}ena
je grupi ekstremista iz redova SRS sa podru~ja Sombora. Ova grupacija ispoqavala je intenzivnu aktivnost, a po svojim politi~kim
ciqevima bila je veoma ekstremna. Najekstremnije lice iz ove grupacije zavedeno je u PO pod pseudonimom Era. On je jedan od osniva~a i ~lan Upravnog odbora S^P u Somboru i predsednik SRS u Somboru, a zbog svojih zasluga na rati{tima dobio je zvawe vojvoda. Na
podru~ju Sombora S^P je delovala u okviru SRS i koristila wene
prostorije, a brojala je oko 40 lica. Sva ova lica su duè vreme kao
dobrovoqci boravili na rati{tima u RS i RSK. Ve}ina ih je po povratku sa rati{ta donosila li~no naoruàwe, a pojedinci i ve}u
koli~inu oru`ja koju su prodavali ili delili istomi{qenicima.
Ova grupacija ekstremista zagovarala je oruàno ru{ewe postoje}e vlasti, koje je, navodno, trebalo da se sprovede ve} u vreme
posledwih izbora, ali se od toga odustalo jer je proceweno da jo{
nisu sazreli uslovi za takvu akciju. U vezi s tim, Era je bio zaduèn da sa svojom grupom osvoji SM u Somboru gde, navodno, imaju
svoje pristalice, dok su ostali ~lanovi bili zaduèni za zauzimawe kasarni, aerodroma, vodovoda, informativnog centra, suda i drugih zna~ajnih ustanova u Somboru.
Ovakva ekstremno radikalna pona{awa ove grupacije posebno
su do{la do izraàja nakon hap{ewa i zatvarawa Vojislava [e{eqa 1994. godine, kao i posle posete Tomislava Nikoli}a Somboru,
novembra iste godine, kada je na javnoj tribini podsticao pripadnike SRS na nasilno ru{ewe ustavnog poretka i pozivao na proterivawe Ma|ara i Hrvata iz Vojvodine. Na osnovu instrukcija dobijenih od Nikoli}a, grupacija SRS oko Ere u to vreme po~iwe da zagovara i organizuje konspirativne metode rada (ilegalan rad i naoruàvawe, organizovawe po sistemu trojki i sl.). Pored toga, pripad671
nici SRS i S^P dobili su instrukcije da stalno odràvaju mitinge, sakupqaju od gra|ana peticije i uop{te da poku{aju da {to ~e{}e izvode gra|ane na ulicu i na taj na~in ugroàvaju stabilnost
vlasti i stvaraju uslove za weno ru{ewe.
U toku 1994. godine, intenziviran je i rad grupacije SRS iz Prigrevice okupqene oko Jove Ostoji}a, biv{eg poslanika SRS i pripadnika S^P, koji je duè vreme proveo na rati{tu gde je progla{en za vojvodu. Jo{ 1991. godine, Ostoji} je delio oru`je pripadnicima SRS i S^P i organizovao wihov odlazak na rati{te. Tada
se ~vrsto povezao sa [e{eqem i drugim vo|ama SRS i S^P. Prema
operativnim saznawima, grupa oko Ostoji}a broji oko 200 qudi od
kojih je ve}ina naoruàna. S tim u vezi, kod wega je RJB bez na{eg
saznawa, izvr{io pretres, ali oru`je nije na|eno.
Prate}i aktivnost ekstremista iz redova SRS i S^P sa podru~ja Novog Sada, CRDB je, u drugoj polovini 1994. godine, izdiferencirao jedno lice i ono je zavedeno u PO pod psedudonimom Dizel. Ina~e, Dizel je pristupio SRS, odnosno S^P, odmah po wihovom osnivawu i sa grupom dobrovoqaca duè vreme proveo na rati{tima u RS i RSK. U okviru S^P zagovarao je prikupqawe oru`ja
u ciqu oruànog svrgavawa vlasti. Prema operativnim podacima,
avgusta 1994. godine, grupa wegovih dobrovoqaca, prilikom povratka sa rati{ta, u sanduku jednog poginulog borca donela je 2 automatske pu{ke i nekoliko ru~nih bombi. Grupacija koju okupqa broji
oko 20 ~lanova od kojih su svi sa dugogodi{wim ratnim iskustvom.
Ve}ina ovih lica su sklona kriminalu i odlaske na rati{ta koriste da do|u do protivpravne imovinske koristi. Ova grupacija kao
S^P deluje u okviru SRS. Prilikom boravka Vojislava [e{eqa na
podru~ju Novog Sada i odràvawa mitinga 1994. godine, Dizel i pojedinci iz S^P u Novom Sadu u~estvovali su u wegovom fizi~kom
obezbe|ewu. Ova grupa je u~estvovala i u pripremawu mitinga u znak
podr{ke rukovodstvu RS u Novom Sadu i Beogradu. Tom prilikom
bilo je zagovarawa da ove mitinge trba iskoristiti za ru{ewe aktuelne vlasti.
Tokom 1994. godine, rade}i na problematici srpskog ekstremizma, osim napred navedenih grupacija, do{li smo do operativnih podataka da 8 lica, uglavnom dobrovoqaca, ilegalno poseduje oru`je
ili se bavi wegovom preprodajom. S tim u vezi, RJB su na daqu nadle`nost ustupqene tri informacije za tri lica. Od ovih lica oduzeta su dva pi{toqa 7,65 mm i jedna automatska pu{ka sa 250 metaka.
672
Automatska pu{ka i jedan pi{toq poti~u sa rati{ta u RS i RSK, a

jedan pi{toq iz klasi~nih {vercerskih kanala.
U toku prvih {est meseci 1995. godine, prate}i aktivnost ekstremista iz redova SRS i S^P u Somboru i okolini, do{li smo do
podataka da ove grupacije i daqe {aqu dobrovoqce na rati{ta u RS
i RSK. Februara ove godine, jedna grupa dobrovoqaca SRS iz Sombora, prema na{im operativnim podacima, donela je po povratku sa
rati{ta 10 automatskih pu{aka, koje je Era svojevremeno ukrao dok
je bio na rati{tu i sklonio u Vogo{}e. Tako|e je, februara ove godine, upu}ena grupa od 14 dobrovoqaca iz Sombora i okoline na rati{te u RSK. Ova grupa dobila je od Ere zadatak da na rati{tu prikupi {to vi{e oru`ja i donese u Sombor za potrebe S^P.
Tokom ove godine potvr|eno je da ekstremisti iz SRS, odnosno
S^P okupqeni oko Ere, odràvaju ~vrste veze sa Vojislavom [e{eqem i Centralom stranke u Beogradu. Pored toga, ostvaruju kontakte sa radikalima u â~ku, Ni{u i drugim gradovima Srbije, kao
i sa pojedinim ekstremistima iz RS i RSK. U novije vreme ostvarili su kontakte i sa R. Leskovcem, novim predsednikom SRS, koja se
odvojila od [e{eqa, a ostvaruju i kontakte sa S^P u Australiji.
Ove godine SRS u Somboru pristupilo je nekoliko biv{ih radnika
SUP, koji su zbog povreda radnih obaveza i nediscipline udaqeni
iz SUP. Jedan od wih je Eri preneo sva saznawa o organizacionom
ustrojstvu, naoruàwu, broju i zadacima radnika SUP Sombor. U
ovom periodu do{li smo i do operativnih saznawa da Era kod ku}e
krije pu{komitraqez i automatsku pu{ku.
Rade}i tokom ove godine na pra}ewu grupacije SRS okupqene
oko Jove Ostoji}a iz Prigrevice, do{li smo do saznawa da je do{lo
do sukoba [e{eqa i Ostoji}a, a sukobio se i sa predsednikom SRS
za Apatin, tako da dolazi do formirawa dve frakcije u SRS na podru~ju apatinske op{tine. Sa Ostoji}em i wegovom aktivno{}u nije
zadovoqno ni rukovodstvo SRS i S^P u Somboru, na ~elu sa Erom,
koji su ga otvoreno optuìli kao ratnog profitera i iskqu~ili iz
stranke. Me|utim, na intervenciju rukovodstva stranke iz Beograda, Ostoji} je ponovo vra}en u stranku. Ina~e, Ostoji} je nedavno
obe}ao rukovodstvu RSK i RS da }e na rati{te dovesti 150 do 200
qudi.
Tokom juna 1995. godine, Era i Ostoji} bili su ukqu~eni u organizaciju protestnih mitinga SRS u Beogradu i Somboru povodom
hap{ewa ~elnika ove stranke [e{eqa i Nikoli}a i stvarawa ve{ta~ke granice izme|u Srba na Drini od strane vlasti. Era i
673
Ostoji} na svojim teritorijama pripremaju ~lanstvo SRS za masovne manifestacije i mitinge na jesen ove godine, sa ciqem da se vlast
SPS sru{i nasilnim putem. Na ovaj korak, prema na{im operativnim saznawima, odlu~ilo se rukovodstvo SRS u Beogradu da bi spre~ili vlasti da, po izlasku [e{eqa i Nikoli}a iz zatvora, pokrene
protiv wih novu krivi~nu prijavu i osudi ih na vi{e od pet godina
zatvora i samim tim stvori uslove za zabranu rada stranke.
Tokom ove godine, ekstremisti~ka aktivnost grupacije SRS, odnosno S^P okupqene oko Dizela u Novom Sadu je znatno smawena.
Naime, izmenio se odnos Dizela prema S^P i najnovija operativna
saznawa ukazuju da namerava da formira legalnu ~etni~ku organizaciju, ali pod drugim imenom, koja navodno ne}e u svom radu primewivati nezakonite metode rada, sem kada je u pitawu za{tita Srpstva
na Kosovu, RS i RSK. U vezi sa tim, Dizel se angaòvao na izradi
statuta nove organizacije. Navodno, ova organizacija bi se bavila
problemima dobrovoqaca koji su posredstvom S^P oti{li u rat
(zapo{qavawe, le~ewe, materijalna pomo} i dr.) a postojala bi samostalno, bez ikakvih veza sa SRS.
Po~etkom ove godine, RJB je izvr{io pretres kod jednog lica iz
Be~eja kod koga je prona|eno ilegalno oru`je (dve snajperske pu{ke,
jedna poluautomatska pu{ka, 11 {oqa za izbacivawe ru~nih bombi,
mawa koli~ina eksploziva i dosta prate}e opreme za navedeno
oru`je). Ovo lice je zavedeno u PO pod pseudonimom Tihomir i protiv wega je podneta krivi~na prijava. Operativnim radom ustanovqeno je da je Tihomir kao dobrovoqac boravio vi{e puta na rati{tima u RS i RSK i da pripada S^P, gde ima zvawe vojvoda. Po
tom osnovu komanduje grupom od 50 lica iz Be~eja i okoline. Po re~ima Tihomira, sva ova lica su naoruàna, oru`jem dobijenim iz sedi{ta S^P u Beogradu, i organizovana na konspirativnom principu, pri ~emu se pojedinci ne poznaju izme|u sebe, a jedina im je du`nost da se na dogovoreni signal pojave sa oru`jem i opremom na dogovoreno zborno mesto. Svi pripadnici ove grupe imaju ratno iskustvo, a uglavnom se radi o licima lo{eg materijalnog i socijalnog
statusa. Navodno, jedan od osnovnih ciqeva ove grupacije, pored borbe za srpske interese u RS i RSK, je da se oruàno suprotstave Ma|arima iz svoje okoline, ukoliko bi poku{ali da deo teritorije
SRJ pripoje Ma|arskoj.
Tihomir odràva kontakte sa svim ~etni~kim vojvodama u Vojvodini, a u li~noj vezi je i sa [e{eqem, koga optuùje da je uni{tio
~etni~ki pokret i zbog toga nastoji da se distancira od wega. S tim
674
u vezi, od marta ove godine, Tihomir je u stalnom kontaktu sa Milanom Paro{kim, predsednikom Narodne stranke, sa kojim je formirao Gorski ~etni~ki {tab za Srbiju u ~iji sastav su u{le sve ~etni~ke vojvode iz Srbije. Ovaj {tab organizuje i koordinira pruàwe vojne i materijalne pomo}i srpskom narodu u RS i RSK i nalazi
se pod pokroviteqstvom Narodne stranke.
U posledwe vreme Tihomir se posebno angaòvao na organizovawu inicijativnog ~etni~kog odbora za Slavoniju i odràvawu ~etni~kog sabora za Slavoniju. Tako|e je stalno angaòvan na prikupqawu dobrovoqaca za odlazak na rati{ta u RS, gde je navodno uputio ve}u grupu od oko 100 lica.
Po~etkom 1995. godine, rade}i na problematici srpskog ekstremizma u Ba~koj Palanci, CRDB Novi Sad je izdiferencirao jedno
lice i zaveo ga u PO pod pseudonimom Rus. On je, ve} 1991 godine,
pristupio srpskim dobrovoqcima u Hrvatskoj, a kasnije je uglavnom
ratovao na rati{tima biv{e BiH, gde je dobio ~in majora u vojsci
RS. U dosada{wim politi~kim aktivnostima bio je angaòvan u mesnim odborima SPO, SRS a trenutno je predsednik SNO u Ba~koj
Palanci, gde okupqa nekoliko desetina lica od kojih su uglavnom
svi dobrovoqno ratovali u RS. Operativnim radom ustanovqeno je
da se sa nekoliko svojih najbliìh saradnika bavi {vercom oru`ja
iz RS, iznu|ivawem za{tite, uterivawem dugova i drugim inkriminisanim radwama. Pored toga, ova grupa oko wega u nekoliko navrata je vr{ila zastra{ivawe nesrpskog stanovni{tva u Ba~koj Palanci i okolini.
Operativnim radom je tako|e utvr|eno da grupa okupqena oko
Rusa ilegalno poseduje ve}e koli~ine oru`ja, koje ne drè kod svojih ku}a, ve} kod ro|aka, prijateqa i nekih simpatizera, koji se nisu eksponirali u radu SNO i Kluba Ravna Gora koji radi u okviru
stranke. Navedeno oru`je iz skloni{ta uzimaju samo prilikom odlazaka na rati{te ili za obavqawe pojedinih kriminalnih akcija.
U ovoj grupi me|u najaktivnijim je jedan radnik RJB (nalazi se pod
suspenzijom zbog propusta u radu) kao i jedno lice koje je u~estvovalo u kra|i oru`ja i municije za vreme sluèwa vojnog roka 1993. godine.
Tokom ove godine, do{li smo do operativnih podataka da 18 lica ilegalno poseduje ili prodaje oru`je. U gotovo svim slu~ajevima
radi se o dobrovoqcima koji su boravili na rati{tima u RS i RSK,
ili i danas tamo povremeno borave, a uglavnom su ~lanovi SRS iz
Novog Sada i Sombora i okoline. S tim u vezi, jedna informacija
675
za jedno lice za koje postoje operativni podaci da poseduje ilegalno

oru`je, predata je na daqu nadle`nost RJB.
Prate}i napred navedenu aktivnost ekstremista iz SRS, SNO i
S^P na ilegalnom, paravojnom organizovawu, naoruàvawu i preprodaji oru`ja, CRDB Novi Sad je, od 1991. do 1995. godine, izdiferencirao i zaveo u obradu ukupno sedam lica, od kojih se trenutno u
obradi vodi 5 lica (Lu~ano, Era, Rus, Dizel i Tihomir). Pored lica
u obradama, kontinuirano se prati i ekstremisti~ka delatnost najuè grupe lica kojima su okruèni (oko 300 lica) od kojih je nekoliko lica izdvojeno. Wihovu aktivnost pratimo preko dva saradnika (Mrki i [ime) i 4 operativne veze (Boùr, Futrola, \uka i
11427) koji su svi ugra|eni u ekstremisti~ke redova SRS, SNO i
S^P. Sem kod Dizela, za sve obrade koristimo TKTR, a povremeno
i druge operativno-tehni~ke mere.
U celini gledano, primenom opisanih operativno-tehni~kih
mera i radwi moèmo biti zadovoqni jer smo do{li do vrlo korisnih operativnih saznawa, koja su blagovremeno ukazivala na delatnost, planove, namere i ciqeve lica pod obradama, kao i grupacija
koje ih okruùju. Me|utim, rasporedom op. pozicija po pojedinim
obradama (na tri obrade nema saradnika, a na dve operativne veze)
ne moèmo biti zadovoqni. Tako|e, smatramo da bi postoje}e operativne pozicije, po{to su ugra|ene u sredine iz kojih se ekstremisti~ki deluje i po{to se sa wima redovno kontaktira i vr{i instruktaà, objektivno mogle da daju kvalitetnija i kvantitetnija
saznawa. No, i pored toga, ove operativne pozicije su od zna~aja zbog
toga {to se preko wih proveravaju sva zna~ajnija saznawa dobijena
preko operativno-tehni~kih sredstava. Upotreba operativno-tehni~kih sredstava, i pored svih wihovih ograni~enosti, do sada je davala veoma kvalitetna i brojna operativna saznawa, kojima moèmo
biti zadovoqni.
Pored napred navedenih operativnih i operativno-tehni~kih
mera i radwi, CRDB Novi Sad je u vi{e navrata, zajedno sa RJB, u~estvovalo u merama pretresa i oduzimawa ve}e koli~ine oru`ja, municije i druge vojne opreme. Isto tako, gotovo uvek, kad to nije moglo da uti~e na dekonspiraciju na{ih izvora, ili na{e dugoro~ne
planove, CRDB Novi Sad je prikupqena operativna saznawa o ilegalnom posedovawu ili preprodaji oru`ja i ustupao RJB na daqu
nadle`nost. Ova saradwa rezultirala je otkrivawem i oduzimawem
nelegalnog naoruàwa i spre~avawem daqeg nelegalnog naoruàvawa i stvarawa paravojnih formacija.
676
Me|utim, bez obzira na dosada{we rezultate, u narednom periodu neophodno je jo{ intenzivnije raditi na pra}ewu ove ekstremisti~ke aktivnosti. To podrazumeva daqe ja~awe operativnih pozicija, kako u kvantitativnom, tako i u kvalitativnom smislu, uz jo{
intenzivniju i svestraniju upotrebu operativno-tehni~kih sredstva. Na taj na~in bi se pravovremeno otkrila i spre~ila ekstremisti~ka aktivnost uperena na destabilizaciju bezbednosne situacije
na podru~ju CRDB Novi Sad i naru{avawe ustavnog poretka u celoj
Republici Srbiji i SRJ.
Ako se ima u vidu karakter wihove ekstremisti~ke aktivnosti,
naoruànost, bogato ratno iskustvo, me|usobna povezanost i povezanost sa ekstremistima sa podru~ja RS i RSK, a polaze}i od wihovog politi~kog nezadovoqstva prema vlastima i najave oruànog
ru{ewa ustavnog poretka, ovoj grupaciji ekstremista i u narednom
periodu mora se posvetiti posebna pa`wa. Tako|e je neophodno
obratiti ve}u pa`wu na pona{awe i negativno delovawe ovih ekstremista prema pripadnicima nacionalnih mawina, s obzirom da je
podru~je CRDB Novi Sad vi{enacionalna sredina, kako bi se blagovremeno spre~ili me|unacionalni sukobi i eventualno pogor{awe ukupnih me|unacionalnih odnosa, a time i ugrozilo stawe bezbednosti na podru~ju Centra i {ire.
U uslovima daqeg trajawa sankcija ili wihovog poo{travawa,
nastavka ili eskalacije rata u biv{oj BiH, izbijawa novih ratnih
sukoba izme|u RSK i Republike Hrvatske, odnosno u slu~aju eventualnog rata izme|u Republike Srbije i Republike Hrvatske, kao i sve
teèg materijalnog i socijalnog poloàja gra|ana, ove grupacije
naoruànih ekstremista mogle bi predstavqati realnu dru{tvenu
opasnost po stabilnost bezbednosne situacije na podru~ju CRDB
Novi Sad i {ire. Procewujemo da bi u takvim uslovima ekstremisti jo{ vi{e radikalizovali svoje pona{awe, sa krajwim ciqem ru{ewa postoje}eg ustavnog poretka. Me|utim, za sada su navedene ekstremisti~ke grupacije i wihove vo|e pod kontrolom i objektivno
ne predstavqaju neku posebnu dru{tvenu opasnost po stawe bezbednosti na podru~ju Centra.
Dostavqeno:
1 h Dokum. fond CRDB NS
1 h op. radniku
Nikola Pejin
677
MDCLXXIII
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD 1
Broj snimaka: 17
Republika Srbija
Prizren
Broj:2397
25. 7. 1995. godine
Prizren
MUP RS RDB
V uprava Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam prilog za izradu teme Rezultati i daqi pravci operativnog rada po OA Tomson.
Prilog:/
Na~elnik CRDB Prizren
Milivoje Savi}
MUP RS RDB
CRDB Prizren
V uprava
21. 7. 1995. godine
Prilog
Za izradu teme Rezultati i daqi pravci
operativnog rada po OA tomson
Na podru~ju CRDB Prizrena preduzimane su mere i radwe u ciqu
otkrivawa i oduzimawa nelegalnog naoruàvawa kao i spre~avawu
daqeg nelegalnog naoruàvawa i stvarawa paravojnih formacija.
Od formirawa Centra, 1992. godine pa do danas, vezano za ovu
problematiku Centar je imao dosta uspeha i podneo je 56 krivi~nih
prijava protiv 133 lica.
678
U toku 1992. godine je realizovano vi{e lica po OA Front. Navedena ilegalna organizacija je formirana sa ciqem radikalnih nastupa na stvarawu Kosova Republike. Strategija Nacionalnog
fronta zasnivala se, pre svega, na organizovawu i pripremawu svih
vidova oruànih aktivnosti. Kod pripadnika Nacionalnog fronta izraèna je odlu~nost da se oruànim putem ostvare seceseonisti~ki ciqevi te su u tom ciqu razra|eni planovi izvo|ewa akcije
nabavke ve}e koli~ine oru`ja i municije ilegalnim kanalima, priprema uniformi, okupqawa istomi{qenika i sli~no. Ovu ilegalnu organizaciju karakteri{e ~vrsta povezanost sa albanskom ob.
slu`bom.
Realizacijom ove ilegalne organizacije, za krivi~no delo iz
~lana 33 Zakona o oru`ju i municiji RS, podneta je jedna krivi~na
prijava za 3 lica i to:
Selimaj Selim oduzet pi{toq i 16 metaka
Krasni}i Ahmet oduzeta 1 lova~ka pu{ka
Krasni}i Bademe oduzeto 68 sporogoru}ih {tapina i 40 metaka
OA Imam
Akcija Imam zavedena je decembra 1992. godine od strane
CRDB Prizren, a odnosila se na realizaciju lica koja su nelegalno
nabavqala oru`je i naoruàvali ~lanove IVZ a u Prizrenu. Novac za nabavku oru`ja dobijen je iz Turske i Irana, Saudijske Arbije, a oru`je nabavqeno u Sloveniji i Hrvatskoj i besplatno deqeno
~lanovima IVZ-a. Ovom akcijom je prese~en kanal dopremawa
oru`ja iz Slovenije i Hrvatske, podneta je jedna krivi~na prijava
protiv 26 lica iz ~lana 33 Zakon o oru`ju i municiji RS.
Aqu{ [aqa oduzeto je 11 AP i 232 metka, podneta krivi~na
prijava
Ga{i Isen oduzeta je 1 AP i 20 metaka, 1 pi{toq
Selimaj Adem oduzeta je 1 AP i 1 pi{toq.
Ibrahimi Neyatim oduzete su 7 AP, 596 metaka, 4 pi{toqa
sa 89 metaka.
Ajdini Miftar oduzete su 2 AP, 87 metaka.
Muhameti Adnan oduzete su 2 AP, 60 metaka.
Hasani Yevat oduzete su 3 AP, sa 57 metkom
Halim Prekadini oduzeta je 1 AP sa 31 metkom.
Morina Ilijaz oduzet je 1 pi{toq.
Morina Sefedin oduzet je 1 pi{toq.
Isaku Feti oduzete su 10 AP sa 720 metaka.
Jakupi Halim oduzeta je 1 AP sa 60 metaka.
679
Selmani ]amiq oduzet je 1 pi{toq.

[aqa Afrim oduzeta je 1 AP sa 120 metaka, 1 pi{toq, 82 metaka i 1 bomba.
Imeti Ferik oduzeta je 1 AP.
Sulejmani Naser oduzeta je 1 AP.
Aliju Hasan oduzeta je 1 AP.
Krasni}i Azir oduzeta je 1 AP, 45 metaka i 1 pi{toq.
Ibrahimi Nayi
Hasani Feti
Beri{a Adum,
Mar|anovi} Jovan
]unaj Kamer,
Morina Hayi
Ali Hasan
Hayaj Yavit
Rizanaj Osman
Za sva napred navedena lica podneta je krivi~na prijava osim za
Morina Ilijaza.
Ukupno je oduzeto 44 AP, sa 2197 metka, 11 pi{toqa sa 263 metka i 1 bomba.
Po ovoj akciji bila su obuhva}ena i 3 predmeta obrade i to: Ajdini Miftar, Hasani \evat i Prekadini Halim.
Tokom 1992. godine prese~en je jo{ jedan kanal dopremawa oru`ja iz Albanije u koji su bila ukqu~ena slede}a lica:
Hoti Bekri oduzeto 250 gr. eksploziva.
Nimonaj Maq oduzeta je 1 bomba.
Qu{aj Zvezdan oduzeto je 20 gr eksploziva, 26 {tapina i 36
inicijalnih kapisli.
Ruci Agim oduzete su 2 bombe, 20 sm. sporogore}eg {tapina i
2 kapisle.
Hoti [erif oduzeta je 1 bomba, 65 sm {tapina, 24 kapisle,
200 gr eksploziva.
Krivi~na prijava je podneta samo protiv Hoti Bekri koji je navedeno oru`je, odnosno eksplozivna sredstva koja su od napred navedenih lica izuzeta dopremio iz Albanije i prodao navedenim licima.
Od Isufaj Ba{kima oduzet je 1 automat i 1 pi{toq, a krivi~na
prijava nije podneta.
Na osnovu napred iznetog, prese~ena su kroz dve akcije tri kanala za dopremawe oru`ja i to dva iz Albanije i jedan iz Slovenije,
kroz tri krivi~ne prijave i dve dopune obuhva}eno je 30 lica. Tokom
1992. godine oduzeto je slede}e oru`je:
680
AP 44 2197 metaka.
13 pi{toqa sa 319 metaka.
5 bombi.
650 gr eksploziva.
1 lova~ka pu{ka.
270 sm sporogoru}eg {tapina.
83 inicijalne kapisle.
Tokom 1993. godine realizovano je slede}e:
Realizovani su ~lanovi ilegalne organizacije NPRK, ~iji program i statut predvi|a oruànu opciju za re{avawe kosovskog problema, gerilski na~in ratovawa, izvo|ewe diverzantsko-teroristi~kih akcija i drugo. Po mesnim zajednicama organizovali su odbore za samoodbranu i u skladu sa tim vr{ili kurseve prve pomo}i
i drugo.
Po ovoj akciji realizovano je 29 lica.
Za krivi~no delo iz ~lana 33 Zakona o oru`ju i municiji Republike Srbije podneta je jedna krivi~na prijava protiv 5 lica i to:
Behajdin Ala}i oduzet 1 pi{toq.
Gega Hisen oduzeta je 1 AP sa 100 metaka, 1 pi{toq i 1 bomba.
Beri{a Binak oduzet je 1 pi{toq bez metaka.
Kadoli Ilijaz oduzeta je 1 AP sa 70 metaka.
Beri{a Skender
Navedeno oru`je je nabavqeno od sredstava koje su ~lanovi
NPRK dobili iz inostranstva, odnosno od ~lanova NPRK i pripadnika ANE.
Kroz ovu akciju obuhva}ene su bile 4 obrade ovog centra i to:
Behajdin Ala}i, Arsim Braha, OO/ALOS, Saqajdin Braha
PO/AES, Aqi Qaj}i OO/AES.
Realizovani su i ~lanovi ilegalne organizacije za nacionalni
spas Albanaca na podru~ju \akovice, koji su delovali u pravcu samoorganizovawa stanovni{tva u mawe paravojne formacijske jedinice i vr{ili obuku istih.
Kroz ovu akciju realizovano je 9 lica, a samo za krivi~no delo
iz ~lana 33 zakona o oru`ju i municiji RS podneta je krivi~na prijava protiv Pren Beìja.
U ovoj akciji oduzeto je slede}e oru`je:
Pren Beì 1 AP sa 123 metaka, 1 hekler sa 105 metaka, 1
{korpion sa 73 metaka, 1 gasni pi{toq.
Komani Koq vojni~ka pu{ka sa 27 metaka.
PO OA Front nastavqen je rad tokom 1993. godine, i podnete
su dve krivi~ne prijave protiv 5 lica i to jedna krivi~na prijava za:
681
]unaj Ibrahima i [erifa od kojih je oduzeto: 1 AP sa 150 metaka i 2 pi{toqa sa 15 metaka.

Podneta je i druga krivi~na prijava po ~lanu 33 Zakona o oru`ju i municiji za 3 lica koja su u~estvovala u nabavci oru`ja i to: za
Teqaku Sahita, Ga{i Yafera i Ismet Qeku.
Tokom 1993. godine, podnete su jo{ dve krivi~ne prijave u pojedina~nim slu~ajevima i to:
Hetem Doda, OO/ANS oduzeta 1 pu{ka i 3 pi{toqa.
Binaku Avni oduzeta 1 vojni~ka pu{ka, 2 pi{toqa i 14 metaka.
Tokom godine izuzeto je slede}e naoruàwe, a protiv lica od kojih je izuzeto oru`je nisu preduzimane zakonske mere, tj. nisu podnete krivi~ne prijave i to:
Musa Sami 1 pi{toq.
Paqokaj Marko 1 AP.
Paqokaj Koqko 1 pi{toq.
Taqaj Ba{kim 1 vojni~ka pu{ka.
Dakle, tokom 1993. godine, podneto je ukupno 6 krivi~nih prijava protiv 13 lica a oduzeto je ukupno slede}e oru`je:
1 hekler sa 105 metaka,
1 {korpion sa 73 metaka,
1 gasni pi{toq,
5 AP sa 345 metaka,
4 vojni~ke pu{ke sa 27 metaka,
12 pi{toqa sa 49 metaka,
1 bomba.
Tokom 1994. godine nastavqen je rad na akciji Front pa je oduzeto slede}e oru`je:
Ajgeraj Sabre 1 AP sa 130 metaka, 1 lova~ka pu{ka, 3 bombe,
2 kg baruta, 1 revolver
Foniku Esat 1 mitraqez sa 30 metaka, 1 bomba, 1 pi{toq hemijska olovka
Krasni}i Rifat 1 lova~ka pu{ka i 1 bomba.
Po ovoj akciji podneta je jedna krivi~na prijava za \im{it
Krasni}ija, Ajgeraj Sabiju i Poniku Esata.
Navedeno oru`je koje je oduzeto {vercovano je iz Albanije.
Po OA @eton realizovano je oko 80 lica me|u kojima su 7
predmeta obrade. Samo po ~lanu 33 Zakona o oru`ju i municiji RS
podneta je jedna krivi~na prijava za 2 lica, i to Eqa{ani Mitata i
Ramu{ Krasni}ija.
Ina~e, po ovoj akciji oduzeto je slede}e oru`je:
Eq{ani Mitat 1 mitraqez sa 2003 metaka,
Krueziju Imer 1 pu{ka karabin,
682
Astrit Ko{i 2 lova~ke pu{ke, 1 pi{toq,

Ba{kim Braha 1 lova~ka pu{ka i 1 pi{toq.
Realizacijom ~lanova ilegalnog MUP-a dobijena su saznawa o
delovawu iste i u ratnim uslovima, pa je formiran krizni {tab
sa ta~no odre|enim zaduèwima za svako lice, a u skladu sa planom
postupawa u ratnim uslovima. Pored toga {to su odredili ~lanove
{taba, preduzeli su mere i sa~inili planove napada na objekte od
vitalnog zna~aja, ucrtali su pravce dejstva, sa~inili spiskove biv{ih radnika albanske narodnosti u MUP-u, koji su sada na radu u
inostranstvu, spiskove onih koji su i daqe u radnom odnosu, tj. pripadnici MUP-a, a albanske narodnosti, spiskove lica koje treba
slati na obuku, spiskove lica srpske i crnogorske nacionalnosti
predvi|enih za likvidaciju sa ta~no nazna~enim licima koja }e taj
zadatak obaviti, spiskove vojnih lica i ~lanova wihovih porodica
za likvidaciju kao i spiskove lica RDB za likvidaciju. Odredili su
mesta za evakuaciju albanskog stanovni{tva, mesta za skladi{tewe
oru`ja, mesta za skladi{tewe hrane, izvr{ili su skladi{tewe
nafte i naftnih derivata i drugo.
Tokom 1994. godine, prese~en je kanal iz Podujeva za dopremawe
oru`ja na podru~ju ovog centra i realizacijom je obuhva}eno 7 lica
kroz jednu krivi~nu prijavu, a oduzeto je slede}e oru`je:
Dakaj Isqam 1 AP, sa 36 metaka.
Ukimeraj Ze}ir 1AP sa 200 metaka,
]ani Zekaj 2 AP sa 403 metaka, 1 pi{toq sa 6 metaka,
Kaba{i Fadiq 1 pi{toqa sa 8 metaka,
Dakaj Qatif AP sa 60 metaka
Krivi~nom prijavom su obuhva}ena slede}a lica:
Dakaj Isqam
Avdi Zeka
Ukimeraj Ze}ir
Gani Zekaj
Dakaj Qatif i
Zekaj Bajram.
Prese~en je kanal dopremawa oru`ja iz RA i od Krasni}i Isqama je oduzeto 5 kgr. dinamita, 10, 5 metara {tapina, 6 bombi, 1 pi{toq i podneta je krivi~na prijava.
Tokom 1994. godine podneto je u pojedina~nim slu~ajevima 15
krivi~nih prijava protiv 18 lica i to:
1. Istrefaj Reyep 1 vojni~ka pu{ka, podneta krivi~na prijava.
2. Maqaj Rasim 1 vojni~ka pu{ka, podneta krivi~na prijava.
3. Ka}oraj Sejdo 1 pi{toq, podneta krivi~na prijava.
683
4. Istrefaj Yafer 1 pu{ka, 10 metaka, podneta krivi~na prijava

5. Tere}i Bib 2 pi{toqa sa 45 metaka, podneta krivi~na prijava
6. Elvir [parti 2 pi{toqa
6/a Ga{i Ne|ip (za lice pod rednim brojem 6. i 6/a podneta je jedna krivi~na prijava)
7. Salihi ]azim 1 pi{toq, podneta krivi~na prijava
8. Rustem Salcaj 1 karabin, 20 metaka, podneta krivi~na prijava
9. Podrima}ki Ibrahim 1 vojni~ka pu{ka, podneta krivi~na
prijava
10. Riza Osmani 50 bombi, 50 upaqa~a i 233 metaka kal.9 mm,
podneta je jedna krivi~na prijava
11. Yavit Morina 1 pi{toq, podneta krivi~na prijava.
12. Haqiq Hoti 1 pi{toq i 1 vojni~ka pu{ka
12/a. Gani Ga{i 1 pi{toq ( za lice pod brojem 12 i 12/a podneta je jedna krivi~na prijava).
13. Hetem Doda 1 vojni~ka pu{ka i 2 pi{toqa, podneta krivi~na prijava.
14. ]onaj Ze}ir 1 pi{toq, podneta krivi~na prijava.
15. Hoti Aziz 1 pu{ka
15/a. Hoti Abdula 2 pi{toqa (za oba lica pod brojevima 15 i
15/a podneta krivi~na prijava)
Lica od kojih je oduzeto slede}e oru`je a prema kojima nisu podnete krivi~ne prijave ve} druge mere i radwe:
Bibaj Frawo 1 pi{toq
Maksutaj Suqo 1 lova~ka pu{ka
Muzlijaj Ahmet 1 lova~ka pu{ka
Mustaf Biti}i 1 vojni~ka pu{ka
Ga{i \er| 1 pi{toq, 2 metka
Sokoq Morina 1 vojni~ka pu{ka, 16 metaka
Quqz Ga{i 1 pi{toq
Ta}i Gan 1 pi{toq
Kastrati Sulejman 1 pi{toq, 2 metka
Kastrati Fadiq 1 pi{toq
Kruezi Amru{ 1 pi{toq
Sulejmani Ismet 1 pi{toq, 3 metka
Ga{i Adem 1 pi{toq
Muhamet Zogaj 1 pi{toq
Ta}i Hajdar 1 pi{toq
Morina Isaja 1 pi{toq
684
Ta}i Jakup 1 pi{toq

Biti}i Agim 1 pi{toq
Krasni}i Smaiq 1 revolver
Kastati Azem, 1 pi{toq, 2 metka
Krueziu Naim 5 kgr. dinamita, 12 inicijalnih kapisli, 5 m.
sporogore}eg {tapina
Biti}i [aban 1 pi{toq
Morina Agim 1 pi{toq, 3 metaka
Ga{i Haki 1 pi{toq
Zogaj Yevat 1 revolver
Kastrati Mehmed 1 pi{toq
Ridvaj [erif 1 pi{toq
Ibrahimi Suq 1 pi{toq
Kaba{i Bujar 1 pi{toq
Morina [ani 1 pi{toq
Krasni}i Nezir 1 pi{toq
Pa~arizi Yevat 92 metka AP.
Dakle tokom 1994. godine oduzeto je slede}e oru`je:
AP 6 sa 921 metkom,
Mitraqeza 2 sa 2033 metaka,
Lova~ke pu{ke 7,
Pu{ke karabini 9 sa 46 metaka,
Pi{toqa 41 sa 303 metka,
3 revolvera,
61 bomba,
12 kgr. eksploziva,
15, 5 m. sporogoru}eg {tapina,
62 inicijalne kapisle.
Tokom 1994. godine podneto je ukupno 19 krivi~nih prijava protiv 31 lica.
Tokom 1995. godine, u skladu sa planiranim merama i radwama
zahva}enim po OA Obuka podneta je jedna krivi~na prijava protiv
5 lica koja su posedovala i prodavala dinamit i oru`je nabavqeno u
RA tj. po ~lanu 33 Zakona o oru`ju i municiji RS.
Protiv Morina Zenela, od koga je oduzeto 12 kgr dinamita, podneta je krivi~na prijava kao i jo{ za 4 lica koja su u~estvovala u
ovoj nabavci i prodaji i to:
Ga{i Binak,
Ga{i Fatmira,
Ga{i Ilijaza i
Morina Hisena
685
O naoruàvawu pripadnika muslimanske nacionalnosti na podru~ju op{tina Pe} i Istok na planu vojnog, odnosno paravojnog organizovawa saznawa su prikupqena tokom zadwe dve godine, a tokom
ove godine do{lo je do realizacije lica koja su u ovom u~estvovala.
Naime, u organizaciji ekstremista SDA za Kosovo i Metohiju na
podru~ju sela Vitomirica, op{tina Pe} i Dobru{e, op{tina Istok, do{lo je do formirawa paravojnih formacija ~ije se delovawe
ogledalo kroz aktivnost kriznog {taba koji je funkcionisao kao
vojno-politi~ki organ, koji je imao funkciju da izvr{i organizacione pripreme sa krajwim ciqem da se vojno organizuju muslimanski
ekstremisti u okviru seoskih straà koje su u stvari posluìle kao
legenda, a osnovni ciq bio je napad na pripadnike srpske i crnogorske nacionalnosti u slu~aju intervencije MUP-a RS i VJ u okr{aju sa wima. ^lanovi kriznog {taba bili su uglavnom rukovodioci
glavnog odbora SDA za Kosovo i Metohiju, a predsednik je bio Bali} Numan OO/MNC. Ova aktivnost se sprovodila po nalogu SDA
za sanyak i Bosnu i Hercegovinu te je u tom kontekstu Bali} Numan
preko rukovodstva SDA za Bosnu i Hercegovinu obezbedio ve}u koli~inu oru`ja koju je distribuirao krajem 1991. godine na podru~ju
ovog centra. Ovim naoruàwem je obuhva}en i jedan broj albanskih
ekstremista od kojih su Re|aj Musa, Jahaj Luka, pod tretmanom RDB.
Po ovoj akciji je oduzeto:
27 AP sa preko 900 metaka
12 pi{toqa sa 11 metaka,
31 bomba,
1 revolver,
1 lova~ka pu{ka,
3 karabina.
Podneto je 11 krivi~nih prijava i 3 dopune za ukupno 37 lica i to:
Ferka Bali} AP, 35 metaka, za sada nije podneta krivi~na
prijava
Sijari} Ahmet obuhva}en krivi~nom prijavom
Dubaj Agim 1 AP, 1 pi{toq sa 8 metaka, obuhva}en krivi~nom prijavom
Dubaj Mirsad 1 AP, 57 metaka, 2 pi{toqa, 1 bomba, nalazi se
u bekstvu.
Keqmendi Mirsad obuhva}en krivi~nom prijavom
Guri Izet 1 automat, obuhva}en krivi~nom prijavom
Smaiqi Mustafa obuhva}ena krivi~nom prijavom
Zekaj Beko 1 AP sa 60 metaka, 1 karabin, 1 lova~ka pu{ka
pumparica, obuhva}en krivi~nom prijavom
686
[abovi} Sead 1 AP sa 70 metaka, 1 bomba, obuhva}en krivi~nom prijavom

Reyaj Musa obuhva}en krivi~nom prijavom
Ga{i \evat 1 AP sa 30 metaka, 10 bombi, obuhva}en krivi~nom prijavom
Agovi} Mustafa obuhva}en krivi~nom prijavom
Reyaj Miralem 1 AP, obuhva}en krivi~nom prijavom
Reyaj Kamer 1 AP, 84 metka, obuhva}en krivi~nom prijavom
Reyaj Sali 2 AP, 188 metaka, obuhva}en krivi~nom prijavom
[kreq Sadik obuhva}en krivi~nom prijavom
Jahaj Luka obuhva}en krivi~nom prijavom
Kurtaj Osman 1 AP, obuhva}en krivi~nom prijavom
[aqunovi} Ramo, 1 pi{toq, obuhva}en krivi~nom prijavom
Sefo Neyat 1 pi{toq, obuhva}en krivi~nom prijavom
Rizvani Agim 1 pi{toq, obuhva}en krivi~nom prijavom
Rizvani Afrim 3 bombe, obuhva}en krivi~nom prijavom
Be}iraj Maqo 1 AP sa 15 metaka, obuhva}en krivi~nom prijavom
Qoci Besim obuhva}en krivi~nom prijavom
Bro}i Skender 1 AP, 20 metaka, obuhva}en krivi~nom prijavom
Muri} Hayo 1 pi{toq, obuhva}en krivi~nom prijavom
Kapu}i Hajrula 2 AP, 100 metaka, obuhva}en krivi~nom prijavom
@ara Havzija 1 AP, obuhva}en krivi~nom prijavom
Zuka Fatmir 6 bombi, 1 pi{toq, 1 revolver, obuhva}en krivi~nom prijavom
Reyaj Nimon 1 AP, 50 metaka, obuhva}en krivi~nom prijavom
Maksutaj Tahir 1 AP, 30 metaka, obuhva}en krivi~nom prijavom
Beri{a \evat obuhva}en krivi~nom prijavom
Beri{a Ekrem 1 AP, 90 metaka, obuhva}en krivi~nom prijavom
âvdarba{a Mitat 1 AP
Bu~uku Mitat 2 AP sa 100 metaka, 10 bombi, ve}a koli~ina
municije, obuhva}en krivi~nom prijavom
Muri} Hasan obuhva}en krivi~nom prijavom
[kreq Fehim 3 AP, obuhva}en krivi~nom prijavom
[kreq Adem 1 vojni~ka pu{ka, obuhva}en krivi~nom prijavom
Muri} Adem 1 AP, obuhva}en krivi~nom prijavom
687
Rastoder Ekrem obuhva}en krivi~nom prijavom

Sadikaj [keqzen 1 pi{toq
Mukovi} Safet 1 pi{toq
[kreq Sadik 1 pi{toq
Akcija je jo{ u toku.
Lica od kojih je oduzeto oru`je i protiv kojih su podnete krivi~ne prijave: 1. Hayija Bedri 1 pi{toq, 3 metka, podneta krivi~na prijava
2. Cano Faton 2 pi{toqa, 7 metaka, podneta krivi~na prijava
3. Brahimi [aban 1 pu{komitraqez, 20 metaka, podneta krivi~na prijava
4. Brahimi Nimon 1 lova~ka pu{ka, podneta krivi~na prijava
5. Eq{ani Dalip 1 pi{toq, 15 metaka, podneta krivi~na prijava
6. Kurtaj [ef}et 1 pi{toq, podneta krivi~na prijava
7. Ga{i Abduq 1 pi{toq, podneta krivi~na prijava
8. Saqi [aqa 2 pi{toqa, podneta krivi~na prijava
9. Reya Hayija 2 pi{toqa, podneta krivi~na prijava
10. Dukaj Ramo 1 karabin, 30 metaka, 1 AP, 30 metaka, 1 pi{toq,
80 metaka, 1 revolver, podneta krivi~na prijava
11. Huqaj Isuf 1 AP, 2 pi{toqa, 1 gasni pi{toq, podneta krivi~na prijava
12. Ramadan Hoti 1 pi{toq, 5 metaka, podneta krivi~na prijava
13. Hoti Sejdi 1 pi{toq, 30 metaka, podneta krivi~na prijava
14. Kastrati Gzim 1 pi{toq, 3 metka
14/a. Hoti Hamit (za lice pod rednim brojem 14. i 14/a. podneta je jedna krivi~na prijava)
15. Morina [ani 1 pi{toq, podneta krivi~na prijava
16. Tofaj Hasan 1 pu{ka vojni~ka, podneta krivi~na prijava
Zna~i, ukupno 16 krivi~nih prijava, protiv 17 lica.
Lica od kojih je oduzeto oru`je, a za sada jo{ nisu podnete krivi~ne prijave:
1. Ismet Krueziju 1 AP, 15 metaka
2. Yafer Yaferi 1 pi{toq
3. [ukri Krasni}i 1 pi{toq
4. Eq{ani Iqmi 1 AP, 15 metaka (nalazi se u bekstvu)
5. Isqam Morina 1 pi{toq
6. Maqu{ Isakaj 1 gasni pi{toq,
7. Ismet Rudaj 1 pi{toq
8. Pa}arizi [ef}et 1 pi{toq, 3 metka
9. Morina Murat 1 pi{toq
688
10. Morina Avduq 1 pi{toq, 4 metka

11. Kastrati Hajdar 1 pi{toq, 3 metka
12. [ehadin [a}ir 1 AP, 60 metaka (nalazi se u bekstvu)
13. Qatif Popaj 1 pi{toq, 10 metaka
14. Hoti Hisen 1 pi{toq
15. Hoti Seqman 1 pi{toq, 10 metaka, 1 revolver
16. Fazliju Refki 1 pi{toq, 4 metka
17. Krasni}i Hisen 1 pi{toq, 5 metaka
18. Ga{i Deli 1 pi{toq, 6 metaka
19. Pajaziti Avni 1 revolver, 1 pi{toq
20. Vok{i [emsedin 1 AP
21. Kajtazi Qazar 1 pi{toq
22. Hayi Morina 280 gr dinamita
23. Refki Fazliju 1 pi{toq, 4 metka
24. Eq{ani Iqmi 5 kg dinamita
25. Sadik [aqa 1 AP, 110 metaka
26. \em Morina 1 pi{toq
27. Agim Morina 1 pi{toq
28. Gani [aqa 1 pi{toq, 4 metka
29. Toqaj Naser 1 pi{toq
30. Sahitaj Tafiq 1 pi{toq, 3 metka
31. Pa~arizi Isuf 1 pi{toq, 8 metaka
32. Maraqu{a Hiqmi 2 pi{toqa
33. [erif Krasni}i 1 pi{toq
34. Kokola Salih 1 pi{toq
35. Kupuska Genc 1 AP
Tokom sedam meseci ove godine, oduzeto je slede}e oru`je: 35 AP
sa preko 1050 metaka, 1 mitraqez sa 20 metaka, 2 lova~ke pu{ke, 4 pu{ke karabini sa 30 metaka, 53 pi{toqa sa 227 metaka, 4 revolvera, 2
gasna pi{toqa, 31 bomba, eksploziva 17 kg i 280 gr.
Na podru~ju ovog centra izvr{eno je presecawe i paravojnog organizovawa, to jest stvarawa ilegalnih {tabova narodne odbrane.
Tako su realizovani ilegalni {tabovi narodne odbrane u Prizrenu,
Suvoj Reci, Orahovcu, Draga{u, Pe}i, \akovici, Istoku i De~anima tokom 1993. godine, a {tabove u Mali{evu i Orahovcu tokom
1994. godine.
Ilegalno Ministarstvo narodne odbrane R. Kosova sa~inilo
je planove odbrane i procenu uslova ratne opasnosti, mobilizacioni plan, odredili mesta za evakuaciju, odredili su mesta za uzbunu,
spisak vojnih obveznika sa vezom i drugo. Sva svoja uputstva Ministarstvo R. Kosova, spustilo je na nivo op{tina, odnosno mesnih
689
zajednica, koji su daqe preuzimali mere i radwe. Prema dobijenim

saznawima, ilegalno Ministarstva R. Kosova raspolagalo je procenom da u datom trenutku moè mobilisati oko 30.000-40.000 lica
albanske narodnosti, a navodno je Ilijaz Ramajlija u Nema~koj dobio obe}awe za nabavku naoruàwa za oko 150.000 vojnika. Ovo
oru`je je trebalo da se iz RA ubaci na teritoriju Kosova i Metohije u datom trenutku. Po ovoj akciji je realizovano 40 lica sa podru~ja ovog centra, a oru`je nije prona|eno.
Shodno planiranim zadacima i daqe }e se preduzimati mere i
radwe na otkrivawu lica koja ilegalno nabavqaju, poseduju ili prodaju oru`je i municiju. Tako su u toku radwe na pronalaèwu lica,
vezano po OA Obuka, po OA Front, vezano za OA @eton i drugo. Preko kvalitetnih pozicija ovog centra, prikupqaju se saznawa
jo{ za jedan broj lica koja poseduju ilegalno oru`je, pa }e do kraja
godine biti izvr{ena i wihova realizacija.
Na osnovu svega proizlazi da je od 1992. godine, do 25. jula 1995.
godine, podneto ukupno 56 krivi~nih prijava, za 133 lica i to:
1992. godine
3 krivi~ne prijave 30 lica
1993. godine
6 krivi~nih prijava 13 lica
1994. godine
19 krivi~nih prijava 31 lice
1995. godine
28 krivi~nih prijava 59 lica
Saznawa o ilegalnom posedovawu oru`ja ustupqena su Javnoj
bezbednosti i to: 1992. godine 25 informacija, 1993. godine 35 informacija i 1994. godine 38 informacija. Ne raspolaèmo podacima koliko i koju vrstu naoruàwa su oduzeli.
(U tabeli je navedeno: vrsta oru`ja; 1992. g; 1993. g; 1994. g; 1995. g
iukupno)
AP: 44 2917 met, 5 345 met, 6 921, 35 1050 met, 90 4513 met,
Mitraqezi: , , 2, , 2333, 1, , 20, 3, , 253, Hekler: , 1, , 105 met, ,
, 1, , 105 met; [korpion, 1,, 73 met, , 1, , 73 met; Pu{ke karabini: , 7, , 27 met, 9 46 met, 4 30 met, 20 10 met; Lova~ke pu{ke: 1,
, 7, 2, 10; Pi{toqi: 13 319 met, 12 49 met, 41 303 met, 53 227 met,
119 898 met; Revolveri: .3, 4, 7; Gasni pi{toq: , 1, , 2, 3; Bombe: 5,
1, 61, 31, 98; Pi{toq: , Hemijska olovka: , , 1, , 1; Eksploziv: 650
kg, , 12 kg, 17.280 kg, 29.930 kg; Sporogoru}i {tapin: 2,75 m, , 15,5 m,
, 17,80 m; Inicijalne kapisle: 83, , 62, , 145
Fond PD1
690
MDCLXXIV
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD1
Broj snimaka: 7
Republika Srbija
Br. 2049
26. 7. 1995.
Zrewanin
U prilogu akta dostavqamo vam prilog za analiti~ku obradu teme Rezultati i daqi pravci operativnog rada po OA Tomson,
{to je predvi|eno godi{wim planom rada V uprave.
Na~elnik centra RDB,
Slobodan Rankovi}
Centar RDB Zrewanin
26. 7.1995. godine
Prilog
Za analiti~ku obradu teme
operativnog rada po OA Tomson
Angaòvawe operativnog sastava Centra po zadacima koji proizilaze iz OA Tomson bilo je, pre svega, usmereno na sagledavawe
problematike srpskog ekstremizma, s obzirom da su lica iz ove kategorije zagovarala paravojno organizovawe, kao i da je ve}i broj lica boravio u sastavu dobrovoqa~kih jedinica na ratom zahva}enom
podru~ju. Neophodno je napomenuti da lica koja deluju sa pozicija
ma|arskog i rumunskog ekstremizma, nisu zagovarala paravojno organizovawe, a u ovoj populaciji nisu registrovane pojave ilegalne
trgovine i posedovawa oru`ja i municije.
691
Tokom rada po ovoj operativnoj akciji nisu registrovane pojave

organizovanog naoruàvawa paravojnih formacija u ve}em obimu, a
preduzimane su akcije iskqu~ivo prema pojedincima koji su zbog
svoje ranije kriminalne pro{losti poznata RJB.
Tako su na osnovu podataka koji su ustupqeni RJB preduzete zakonske mere protiv Popovi} Milorada iz Bobote, u toku 1991. godine, a na osnovu ustupqenih podataka SUP Zrewanin je od istog lica oduzeo pi{toq i bombu. U toku 1992. godine, na osnovu podataka
koji su ustupqeni RJB Sinadinovi} Savi (PO po srpskom ekstremizmu) oduzete su tri bombe i jedan pi{toq.
U sadejstvu sa RJB protiv Veselinovi} Petra (biv{a PO po
srpskom ekstremizmu) 1993. godine, podneta je krivi~na prijava zbog
nelegalnog posedovawa i stavqawa u promet oru`ja, a isti je od
strane op{tinskog suda u Kikindi osu|en na 10 meseci zatvora.
U toku 1994. godine, za vi{e lica Kuli} Nenada iz Zrewanina,
Pe{ko Nedeqka iz Ja{e Tomi}a, Deli} Vlade iz Me|e, Stojkov
Vladislava iz Mu`qe, Bodo Joèfa iz Kikinde, dostavqeni su podaci RJB na osnovu kojih su preduzete zakonske mere i radwe.
Prate}i aktivnost Nuhanovi} Seada, koji se u ovom centru obra|uje po problematici obave{tajne slu`be BiH, fotodokumentovano je posedovawe eksploziva, koji je isti pribavio prilikom povla~ewa sa tuzlanskog aerodroma gde je sluìo vojni rok kao vojnik
pod ugovorom. Na osnovu raspoloìvih saznawa pristupi}e se realizaciji ovog predmeta wegovim krivi~nim progonom.
Aktivnost CRDB Zrewanin, nakon zavo|ewa OA Tomson bila
je, pre svega, usmerena na pra}ewu lica aktivnih na stvarawu paravojnih formacija, kao i wihovo angaòvawe u ilegalnoj trgovini i
nabavqawu oru`ja i municije. Na podru~ju Centra, od zavo|ewa akcije Tomson, egzistirale su tri organizacije sa elementima paravojnog organizovawa i to: Srpska garda, Srpski ~etni~ki pokret i
Srpska ~etni~ka organizacija.
Nakon raspada SFRJ, na podru~ju CRDB Zrewanin, 12. 8. 1991.
godine, osnovana je Srpska garda, koja je delovala kao organizacija
pod patronatom SPO. U ovu organizaciju su se regrutovali vojno
sposobni ~lanovi i simpatizeri SPO, a u trenutku osnivawa Srpska garda je brojala 93 aktivna ~lana. Nakon osnivawa, aktivnost
~lanova Srpske garde u Zrewaninu ogledala se u organizovawu vojne obuke, bez kori{}ewa oru`ja i pripremawe za odlazak na rati{te. U tom periodu registrovani su organizovani odlasci ~lanstva
Srpske garde i to uglavnom na li~ko rati{te.
692
Po~etkom 1992. godine, tada{wi komandant Srpske garde u Zrewaninu, Krtini} Mirko je izvr{io samoubistvo nestru~nim rukovawem pi{toqem, tako da je nakon wegove smrti do{lo do kadrovskih promena u komandnom sastavu, {to je uticalo i na osipawe
~lanstva.
Tokom 1992. godine, na podru~ju Centra delovale su dve organizacije Srpske garde, i to jedna u Zrewaninu, pod komandom Dizdarevi} Antona i druga u Kikindi pod komandom Petra Veselinovi}a.
Ove dve organizacije me|usobno nisu bile u kontaktu, s obzirom da
je grupa iz Zrewanina za svog vrhovnog komandanta priznavala Zvonka Osmajli}a, dok je kikindska organizacija bila pod patronatom
Branislava Lainovi}a.
U to vreme, pripadnici Srpske garde su organizovali slawe dobrovoqaca na rati{te a nastojali su da ostvare i kontakte sa policijskim i vojnim strukturama u ciqu legalizacije organizacije, i
dobijawa naoruàwa. Na unutra{wem planu, ~elnici Srpske garde
zalagali su se za obra~un sa politi~kim neistomi{qenicima, a pre
svega sa rukovodstvom DZVM i izbeglicama nesrpske nacionalnosti. U isto vreme, zagovarali su potrebu da se nasilnim putem, svim
raspoloìvim sredstvima, sru{i aktuelna vlast, navode}i da je
ista komunisti~ka i da ne vodi ra~una o interesima srpskog naroda.
Nakon osnivawa Srpskog ~etni~kog pokreta, ve}ina ~lanova Srpske garde, nezadovoqna organizovano{}u iste i nacionalnom politikom SPO, napu{ta ~lanstvo i pristupa ovoj novoj organizaciji.
Aktivnost ove organizacije pra}ena je kroz dve prethodne obrade, koje su vo|ene za Dizdarevi} Antuna i Veselinovi} Petra, koji
su bili komandanti Srpske garde za Zrewanin i Kikindu. Zbog pasivizacije, predmet Dizdarevi} Antuna je realizovan obustavqawem prethodne obrade, dok je u sadejstvu sa RJB protiv Veselinovi}a podneto 12 krivi~nih prijava, a od starne op{tinskog suda u Kikindi, 29. 3. 1993. godine, osu|en je na kaznu zatvora od 10 meseci zbog
falsifikovawa isprava i nedozvoqene trgovine oru`jem. Veselinovi} je tek krajem 1994. godine oti{ao na izdràvawe kazne, {to
je, izme|u ostalog, uticalo na pasivizaciju ~lanova Srpske garde u
Kikindi, tako da u posledwe vreme nema organizovane aktivnosti.
Po~etkom 1992. godine, u Zrewaninu je osnovan Srpski ~etni~ki pokret, od biv{ih ~lanova SPO i Srpske garde, koji prilaze
Srpskoj radikalnoj stranci. Wihova aktivnost ogledala se u slawu
dobrovoqaca na rati{te, prikupqawu pomo}i za stanovni{tvo na
ratom zahva}enom podru~ju, kao i za porodice poginulih i rawenih
boraca sa ovog prostora.
693
Prema raspoloìvim operativnim saznawima, SRS je sa podru~ja Centra organizovala odlazak na rati{te za oko 600 dobrovoqaca i, po proceni ekstremista iz ovih redova, na ova lica se uvek
moè ra~unati. Radi se o licima sa sumwivom pro{lo{}u, koja su
odranije poznata RJB zbog brojnih krivi~nih dela koja su po~inili.
Imaju}i u vidu da je, tokom 1994. godine i 1995. godine, izostalo organizovano slawe dobrovoqaca Srpskog ~etni~kog pokreta na rati{te, aktivnost ovih lica, kao i wihova vezanost za ekstremiste iz
redova SRS, je veoma slaba {to je uticalo na pasivizaciju ~lanstva
i wihovo paravojno organizovawe. Operativna saznawa ukazuju da
lica iz ove kategorije ra~unaju da bi u kriti~nom momentu, kada oni
to procene, zna~ajnu pomo} u oru`ju mogli dobiti od vojnih struktura u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, me|u kojima navodno imaju ve}i broj politi~kih istomi{qenika. Tako, na
primer, Kosi} Zoran, izdvojen slu~aj po ovoj problematici iz Kikinde, iznosi da je u Erdutu uskladi{teno oru`je za oko 300 boraca
koje bi se u pogodnom trenutku moglo podeliti pripadnicima SRS.
Lica iz ove kategorije su primarno vezana za centralu ove stranke
od koje dobijaju kompletne zadatke i uputstva, a u svom radu ne ispoqavaju inicijativu. Wihovi me|usobni kontakti na nivou Centra
nisu intenzivni, podeqeni su uslovno na dve grupacije Zrewanin i
Kikindu, koje me|usobno retko kontaktiraju.
Polaze}i od na{ih ukupnih saznawa vezano za aktivnost ekstremista iz redova SRS aktivnih u S^P, a imaju}i u vidu wihovu brojnost, ugled me|u stanovni{tvom kao i ~iwenicu da u svom radu nisu
ispoqavali samoinicijativnost, procewujemo da }e se wihova daqa
aktivnost odvijati shodno direktivama iz Centrale SRS u Beogradu.
Aktivnost lica koja su se eksponirala na planu paravojnih organizovawa u ovoj organizaciji pra}ena je kroz predmete obrada Sinadinovi} Save i Vuka{inovi} Milana, kao i kroz rad na jednom izdvojenom slu~aju (Kosi} Zoran).
Na podru~ju CRDB Zrewanin registrovana je i aktivnost na
planu organizovawa Srpske ~etni~ke organizacije, koja je pra}ena u
okviru prethodne obrade za Albuq Stevana.
Ova organizacija je nastala kao izraz nezadovoqstva postoje}im
S^P, koji je, po mi{qewu osniva~a SÔ, republikanski i kao takav udaqen od interesa dinastije Kara|or|evi}. Aktivnost SÔ na
podru~ju Centra ogledala se samo kroz delatnost Albuq Stevana,
koji nije uspeo da animira gra|ane i pridobije novo ~lanstvo. Bez
ve}eg uspeha, Albuq je poku{ao da {aqe dobrovoqce na ratom za694
hva}ena podru~ja, a prema na{im operativnim saznawima poslao je

ukupno osam dobrovoqaca, i nismo registrovali ilegalnu nabavku
oru`ja.
Vremenom je do{lo do pasivizacije Albuqa tako da je isti realizovan tokom 1994. godine obustavqawem obrade.
Za razliku od ranijeg perioda, kada su na podru~ju CRDB Zrewanin egzistirale tri organizacije sa elementima paravojnog organizovawa, u sada{wem trenutku ove organizacije vi{e ne egzistiraju
a svoje aktivnosti ispoqavaju jedino biv{i ~lanovi S^P, koji su
sada aktivni u SRS.
Na podru~ju Centra po ovoj problematici vode se dve prethodne
obrade i to za: Sinadinovi} Savu i Vuka{inovi} Milana, a sagledava se aktivnost i jednog lica Kosi} Zorana u formi izdvojenog
slu~aja. Prema jednom nosiocu obrade primewuje se i OT mera
TKTR. Aktivnost ovih lica prati se preko saradnika Mika i Seneka. Postoje}im operativnim pozicijama nismo u potpunosti zadovoqni, pa je u planovima rada akcenat stavqen na stvarawe paralelne saradni~ke mreè.
U narednom periodu daqi pravci rada po OA Tomson bi}e
usmereni na podizawe kvaliteta obrade, intenzivirawu rada na izdvojenom slu~aju Kosi} Zorana, kao i intenzivirawu operativnog
istraìva~kog rada.
Kako nismo zadovoqni rezultatima postignutim po OA Tomson, akcenat u daqem radu bi}e stavqen na operativno-istraìva~ki rad, gde }emo nastojati da izu~imo istomi{qeni~ke i druge veze
lica sa na{eg terena sa licima sa ratom zahva}enog podru~ja u ciqu
otkrivawa lica i kanala koji su ukqu~eni u ilegalni promet oru`ja i municije.
Ra|eno u dva primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP Republike Srbije V uprava
1 h O. E.
MDCLXXV
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD1
695

Broj snimaka: 14
Republika Srbija MUP Resor DB
Centar RDB Pan~evo
Analitika
26. 7. 1995. godine
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
Srpski ekstremizam
Analitika
operativnog rada PO OA Tomson
prilog za izradu teme
Centar RDB Pan~evo je u sklopu izvr{avawa zadataka iz Programske orijentacije i operativnih planova rada u vezi sa operativnom akcijom Tomson preduzimao mere i radwe na otkrivawu, dokumentovawu i oduzimawu ilegalno pribavqenog oru`ja, municije i
eksplozivnih sredstava. Odgovaraju}a operativna pa`wa posve}ivana je otkrivawu stvarawa paravojnih formacija i wihovim aktivnostima, sa nosiocima tih delatnosti.
Na ovim zadacima razmewivani su podaci i saznawa sa drugim
centrima RDB. Radi preduzimawa odgovaraju}ih krivi~nih i drugih
represivnih mera prema izvr{iocima ovakvih protivzakonitih aktivnosti, odre|ena saznawa ustupana su RJB. Po ovom pitawu u proteklom periodu povremeno je ostvarivana saradwa i sa OB VJ.
1. Rezultati rada RDB na otkrivawu i oduzimawu nelegalnog naoruàwa, spre~avawa daqeg nelegalnog naoruàvawa i stvarawu paravojnih formacija
Problem ilegalnog uno{ewa oru`ja na podru~je Centra Pan~evo i stvarawe paravojnih formacija i ukqu~ivawe lica u ove jedinice prisutan je, od izbijawa ratnih sukoba na prostorima prethodne Jugoslavije. Po~etna saznawa o ovom vidu ekstremne delatnosti
i protivzakonitih aktivnosti evidentirana su od polovine 1991. godine.
Najve}a koli~ina oru`ja, municije, eksplozivnih naprava i vojne opreme, ilegalno je doneta na ovu teritoriju, od strane vojnih ob696
veznika, dobrovoqaca i pripadnika paravojnih formacija koji su

boravili na ratnim podru~jima. Jedan deo ovog oru`ja, razli~itim
kanalima, bio je predmet kupoprodaje izme|u lica iz kriminogenih
sredina.
Sagledavaju}i ovaj problem, operativno pokrivaju}i lica indiciranih po ovoj problematici, do{li smo do slede}ih bezbedonosno
relevantnih saznawa, {to je rezultiralo oduzimawem i spre~avawem nelegalnog naoruàvawa i paravojnog organizovawa.
U vi{e slu~ajeva, povremeno realizovanih u sadejstvu sa RJB, u
proteklom periodu otkrivene su i oduzimane uglavnom mawe koli~ine oru`ja, municije i eksplozivnih sredstava, pre svega od pristalica Srpske radikalne stranke i Srpskog pokreta obnove (Srpske
garde) i drugih lica strana~ki neopredeqenih.
U septembru 1991. godine, od dobrovoqaca Srpske radikalne
stranke (Babi} Ivan, Aksin Milorad, Bugarin Jovica) koji su boravili na rati{tu na Baniji, op. radnici centra RDB Pan~evo, oduzeli su 2,5 kg. eksploziva (trotila) i jednu ru~nu bombu M-75. Oduzeti predmeti ustupqeni su SUP Pan~evo, koji je preduzeo daqe mere
prema ovim licima.
U drugoj polovini 1992. godine, operativnim putem, do{li smo
do podataka da je Milosavqevi} Milan, zvani Daba, doneo u Debeqa~u, op{tina Kova~ica, dve pu{ke, jedan {korpion i nekoliko pi{toqa. Ovo oru`je bilo je sme{teno kod ê{qar @ivanka (~lana
SRS, dobrovoqca) a zatim ga je Milosavqevi} odneo sa NN osobom
u Beograd, i najverovatnije prodao. U periodu u kome je oru`je bilo
kod ê{qara, radnici OUP Kova~ica su vr{ili pretres ali ono
nije prona|eno.
Tokom 1993. godine, raspolagali smo podacima da jo{ jedan broj
pripadnika SRS iz ovog mesta nelegalno poseduje oru`je. Raspoloìva saznawa ustupqena su RJB na daqu nadle`nost, koji je preduzeo
represivne mere prema licima iz ove grupacije. Ovo je rezultirano
podno{ewem krivi~ne prijave, od strane OUP Kova~ica, protiv
Glogovac Dragana, koji je osu|en na 9 meseci zatvora, zbog posedovawa i trgovine oru`jem (automatska pu{ka) i Balog Dragana (posedovawe pi{toqa). Obojica su ~lanovi SRS iz Debeqa~e.
Na{a operativna saznawa ukazuju da pojedini pripadnici SRS
u Debeqa~i jo{ uvek nelegalno poseduju oru`je koje su svojevremeno
zaduìli kao vojni obveznici, dobrovoqci ili pripadnici paravojnih formacija, a isto je doneto sa rati{ta, a sada se jo{ uvek nalazi u wihovom posedu i dobro sakriveno.
697
Tokom 1992. a posebno 1993. godine, zapaèno je u~estalo odlaèwe pripadnika SRS na ratom zahva}ena podru~ja, me|u kojima je
jedan broj ekstremista iz ovih struktura. Preko izvora koji je blizak ovim licima, do{li smo do bezbednosno interesantnih saznawa
koja su nam ukazivala na odre|eni broj pripadnika SRS koji su ilegalno, sa rati{ta, doneli oru`je koje je, delom, na podru~ju CRDB
Pan~evo bilo i predmet ilegalne trgovine. Naime, Arsenov Novica, u to vreme komandir dobrovoqa~ke jedinice SRS (umro u Skelanima, aprila 1993. godine, od posledica sr~anog udara) doneo je sa
rati{ta dva karabina, dve automatske pu{ke (jednu sa drvenim i jednu sa preklapaju}im kundakom) jednu pumparicu, jedan pi{toq M-57
kal. 7,62 mm i nekoliko bombi. Prema navodima istog izvora, 1992.
godine, sa mostarskog rati{ta, u mrtva~kom sanduku jednog poginulog dobrovoqca, preba~eno je u Pan~evo vi{e automatskih pu{aka
i jedan pu{komitraqez sa nekoliko spojenih redenika. Pu{komitraqez je Arsenov Novica odneo u sedi{te SRS u Pan~evo, kod Grubanov Stevana, sekretara stranke, a zatim je pu{komitraqez odnet
i sakriven van Pan~eva. Automatske pu{ke su Arsenov Novica i dobrovoqci Lapadat Aleksandar i Jovan, prodavali po ceni od 100
300 nema~kih maraka.
Centar Pan~evo je za navedena lica, dostavio informaciju
SUP Pan~evo o nelegalnom posedovawu i prodaji oru`ja. Po{to se
do ovih podataka do{lo naknadno, i s obzirom da nisu bili poznati
krajwi kupci oru`ja isto nije prona|eno, a prema pomenutim licima nisu preduzimane zakonske mere.
Od ekstremnih pripadnika SRS navodimo i Stevanovi} Petronija (u CRDB Pan~evo vodi se kao izdvojeni slu~aj) koji se, prema
raspoloìvim saznawima, borave}i na mnogim rati{tima, isticao
po brutalnosti i surovosti. Sa rati{ta je donosio raznu vredniju
opqa~kanu robu, a tako|e i odre|enu koli~inu oru`ja. Deo ovog naoruàwa i druge robe od Stevanovi} Petronija oduzimali su radnici SUP Pan~evo prema kome su preduzimane i druge mere.
Od po~etka izbijawa ratnih sukoba registrovali smo i pojedina~ne slu~ajeve nelegalnog posedovawa naoruàwa od strane pristalica Srpskog pokreta obnove, odnosno ~lanova Srpske garde, a
isto je poreklom sa rati{ta, koje je uneto u Republiku Srbiju.
U tom smislu posebno izdvajamo slu~aj Boì~kovi} Milana,
privatnik iz Bele Crkve, pripadnik SPO i SG, a do 1994. godine
~lan najuèg obezbe|ewa Vuka Dra{kovi}a. Boì~kovi} je sa pod698
ru~ja Oto~ca i Gospi}a, uz posredovawe i pomo} rodbine, doneo ve}u koli~inu oru`ja i municije. Deo tako pribavqenog oru`ja, prema na{im saznawima, Boì~kovi} je podelio pristalicama SPO u
Beogradu, a pre svega licima koja su se nalazila u obezbe|ewu Vuka
Dra{kovi}a.
Na osnovu na{ih operativnih saznawa i podataka, koje smo ustupili SUP Pan~evo, o nelegalnom posedovawu oru`ja od strane Boì~kovi} Milana, radnici pomenutog sekretarijata preduzeli su
daqe mere. Pretresom, u februaru 1994. godine, kod Boì~kovi}a je
prona|ena ve}a koli~ina raznovrsnog naoruàwa, municije i eksplozivnih sredstava (1 automatska pu{ka M-56, jedna lova~ki karabin 8h57, lova~ka pu{ka kal. 16 mm, 2 PAP, od toga jedna sa specijalnim snajperom, 1 pi{toq kal. 9 mm, 5 ru~nih bombi, 1,2 kg. eksploziva, 5 m sporogoru}eg {tapina, 599 metaka, 2 bodeà, vi{e komada
okvira za PAP i aut. pu{ke).
Isto tako, Centar Pan~evo je, u martu 1993. godine, uputio informaciju SUP Pan~evo na daqu nadle`nost za Klipa Milana,
privatnik iz Plandi{ta, u to vreme ~lan Srpske grade. Kod Klipe
je tada prona|eno: 1 PAP M-59, 1 no}ni snajper 8 h 40, 1 vojni~ki
no`, 11 ru~nih bombi M-53, 7 bombi ka{ikara, 1 ru~na defanzivna
bomba, 511 kom. pu{~ane i 120 kom. pi{toqske municije, 53 kom. pancirne municije, 1 tromblonska mina M-60, 17 kom. {tapina plasti~nih, 6 kom. inicijalnih elektroupaqa~a sa kablovima, 1 detonatorska kapisla.
Pored iznetog, Centar je u toku 1993. godine, do{ao do saznawa
da pripadnici Srpske garde u jo{ nekim sredinama poseduju oru`je
koje je poreklom sa rati{ta. U op{tini Plandi{te: Mijajilovi}
Mikan, Dramli~anin Miladin, Mileki} Milorad, prema kojima su
radnici Javne bezbednosti preduzimali zakonske mere. Zatim, u op{tini Pan~evo, ]uk Boìdar, Mi{kovi} Gradimir, Tu{i} Sekula, Dumitru Aleksandar, Wagul Nikola, Nikoli} Radi{a. Na podru~ju op{tine Kovin Vuksan Milovi} je indiciran po mogu}em posedovawu odre|ene koli~ine ilegalnog oru`ja, a isti se u to vreme
ve} eksponirao kao nosilac paravojnog organizovawa, odnosno aktivnostima u Srpskoj gardi.
U ciqu ostvarivawa intenzivnog uvida u aktivnosti paravojnog
organizovawa i eventualnog prikupqawa oru`ja i municije sa ratom zahva}enih podru~ja i prebacivawa u Republiku Srbiju, \or|evi} Gradimir je, 1993. godine, zaveden u prethodnu obradu po srpskom
699
ekstremizmu, a Milovi} Vuksan je vo|en kao izdvojeni slu~aj. Me|utim, po~etna saznawa nisu potvr|ena, a kod pomenutih lica do{lo
je i do pasivizacije, pre svega zbog izmewene politi~ke orijentacije do koje je do{lo u delovawu stranke kojoj pripadaju.
U oktobru 1994. godine, ra{~i{}avan je i dokumentovan slu~aj
kupoprodaje jednog automata marke tomson sa municijom u kome su
u~estvovala ~etiri lica iz Kovina. Od trojice iz ove grupe (Taba{evi} Darko, Popadi} Zvonko i Boàni} Zlatko) uzete su izjave na
osnovu ~lana 151, stav 2 i 3 ZKP, koje su prosle|ene CRDB Kragujevac u ciqu dopuwavawa podataka za krivi~nu prijavu, koju je Centar
Kragujevac podneo protiv vi{e lica sa wihovog terena za krivi~no
delo neovla{}eno nabavqawe, dràwe, no{ewe, izrade, razmene
ili prodaje vatrenog oru`ja iz ~lana 33, stav 2 i 3 Zakona o oru`ju
i municiji.
Na osnovu iznetog, vidi se da je centar RDB Pan~evo ve}inu saznawa i podataka o licima koja neovla{}eno poseduju oru`je ustupao na daqu nadle`nost SUP Pan~evo. Takvih informacija je u
proteklom periodu (dato RJB) bilo 11 za 23 lica. Organima bezbednosti VJ, po ovoj akciji, ustupqene su tri informacije za pet lica.
Od strane Centra prema nosiocima navedene delatnosti nisu
preduzimane zakonske mere krivi~ne ili prekr{ajne prijave.
Sagledavaju}i i ocewuju}i dosada{wu angaòvanost po OA
Tomson, moè se konstatovati da je centar Pan~evo obezbedio solidan fond po~etnih operativnih saznawa o nelegalnom naoruàvawu i stvarawu paravojnih formacija. Me|utim, osim registrovawa i informisawa o ovim pojavama i nosiocima, nisu preduzimane
daqe represivne mere, delom i zbog toga, {to se smatralo da je to u
nadle`nosti RJB.
Od sredine 1993. godine, dolazi do naglog smawewa navedenih
protivzakonitih aktivnosti, pre svega zbog odlu~nih mera nadle`nih organa Republike Srbije, kao i izmewenih politi~kih okolnosti.
Paravojne aktivnosti na podru~ju Centra me|u pristalicama
pojedinih politi~kih partija zapo~ele su 1991. godine, a intenzivno su nastavqene i u toku 1992. godine, i do sredine 1993. godine.
Uglavnom su bile usmerene na upisivawe i upu}ivawe dobrovoqaca
u Republiku Srpsku i Republike Srpsku Krajinu.
700
Odlasci na rati{te pristalica Srpske radikalne stranke u po~etnom periodu bili su dobro organizovani i u okviru formiranih
jedinica ove stranke. Ove formacije su se u po~etku stavqale pod
neposrednu vojnu komandu RSK i RS. Prema na{im saznawima, posebno veliki broj (wih oko 150) ~lanova i simpatizera SRS oti{lo
je u Republiku Srpsku Krajinu, nakon agresije Hrvatske 22. januara
1993. godine.
Na nivou Op{tinskog odbora SRS Pan~evo, posebno je bila angaòvana jedinica ~eta, koja je u svom sastavu imala oko 30 pripadnika. Ova jedinica je boravila na vi{e rati{ta u biv{oj BiH, a najvi{e u okolini Skelana. Posledwi put u punom sastavu pripadnici
ove jedinice zajedno su bili sredinom 1993. godine na rati{tu u okolini âjni~a, odakle su proterani zbog kra|e oru`ja, municije i
vojne opreme. Komandant ove jedinice bio je pokojni Arsenov Novica iz Pan~eva. Sa bezbednosnog stanovni{tva, moglo bi se re}i da
izraèniju opasnost predstavqa jo{ uvek formalno postojawe ove
jedinice koja okupqa najekstremnije pripadnike SRS, pre svega iz
Pan~eva i okoline, ~iji je sada{wi komandant Stojkovi} Jovan iz
Pan~eva. U sastavu ~ete su i drugi ekstremisti: Mandre{evi} Igwat, Lapadat Aleksandar, Lapadat Jovan, Stevanovi} Petronije i
drugi. Do sada su u okviru ove jedinice bila i trojica ~lanova SRS
iz Subotice. U sedi{tu stranke u Pan~evu postoji spisak pripadnika ove jedinice sa wihovim osnovnim podacima i brojevima telefona. Indikativno je {to komandanta ove jedinice, Stojkovi} Jovana,
povremeno pozivaju u Centralu stranke u Beogradu, mada isti nama
funkciju u op{tinskom odboru stranke. Pripadnici ove formacije bili su angaòvani na obezbe|ewu mitinga Srpske radikalne
stranke, koji je odràn u Pan~evu 15. 6. 1995. godine.
Prema raspoloìvim saznawima, borave}i na ve}ini rati{ta
pristalice SRS su doneli i izvesnu koli~inu naoruàwa, municije, eksplozivnih sredstava i ostale vojne opreme. Pored toga {to je
deo ovog naoruàwa oduzet i prese~eni pojedini kanali nelegalnog
prometa, procewujemo da se odre|ena koli~ina naoruàwa jo{ uvek
nalazi kod ovih lica, a ponekad je predmet ilegalne trgovine.
Odre|enu ekstremnu aktivnost ispoqava desetak ~lanova mesnog odbora SRS u Debreqa~i, op{tina Kova~ica (u ovom mestu Ma|ari ~ine 65 odsto od ukupnog broja stanovnika). U Debeqa~i su, u
duèm vremenskom periodu, prisutni tenzija i problemi u me|unacionalnim odnosima izme|u Ma|ara i Srba izazvani ekscesima i
701
politi~kim sukobima ~lanova SRS i DZVM, koju podsti~u ekstremisti na obe strane. Od pojedinih ekstremista SRS u proteklom periodu u ovom mestu oduzimano je oru`je i isti su krivi~no goweni.
Me|utim, prema na{oj proceni jedan deo oru`ja i daqe je u posedu
kod wih i dobro sakriven. Kompletan mesni odbor izraàva potpunu podr{ku i poslu{nost stranci i u~estvuje u akcijama koje preduzima Centrala u Beogradu.
Sredinom 1993. godine, u okviru op{tinskog odbora SRS Pan~evo bile su otpo~ele aktivnosti oko formirawa Srpskog ~etni~kog
pokreta, koji je trebalo da bude nekakva poluvojna formacija i da
okupqa mlade radikale. Sa ovom inicijativom se ubrzo stalo i za sada ne raspolaèmo bilo kakvim podacima o organizacionom postavqawu S^P.
Budu}a sadrìna i vidovi delovawa ekstremista iz SRS na ovom
podru~ju u mnogome }e zavisiti od eventualnog inicirawa i organizovawa ekstremisti~kih akcija od strane najvi{eg rukovodstva
stranke. Pri tome traba imati u vidu ~iwenicu, da ve}inu ekstremista karakteri{e poslu{nost u izvr{avawu zadataka. Sa bezbednosnog aspekta, ne{to izraèniju opasnost predstavqa delovawe i
kompaktnost ekstremista u Debeqa~i (wih 10) i formalno postojawe jedinice ~ete u Pan~evu od 30 biv{ih dobrovoqaca, koji su se
istakli i po ekstremisti~koj aktivnosti.
Na teritoriji koju pokriva Centar Pan~evo, delovawe Srpske
garde, odnosno paravojno organizovawe pristalica Srpskog pokreta obnove, registrovano je u drugoj polovini avgusta 1991. godine. U
to vreme, grupa od 28 lica ~lanova SPO boravila je pod {atorima u Gorwoj {umi kod Kovina gde je pod komandom Milovi} Vuksana
izvodila ve`bovne aktivnosti. Izuzev li~nog naoruàwa, za koje su
pojedinci posedovali uredne dozvole, tada nisu raspolagali drugim
oru`jem.
Sli~nih poku{aja i inicijativa, na planu paravojnog organizovawa i delovawa pripadnika Srpskog pokreta obnove, bilo je i u kasnijem periodu, ali takve aktivnosti prekidane su jo{ u po~etnoj
fazi.
U vezi sa aktivnostima na planu obnavqawa Srpske garde, do kojih je do{lo po~etkom 1993. godine, kao glavni nosilac oko organizovawa SG na teritoriji ju`nog Banata eksponirao se \or|evi}
Gradimir, predsednik Okru`nog odbora SPO. U to vreme (po~etkom 1993. godine) Srpska garda je, prema tvrdwama najuèg rukovod702
stva Okru`nog odbora SPO za ju`ni Banat, imala vi{e stotina

~lanova, organizovanih u ju`nobanatski odred î~a. Ovaj broj
smo i tada sa rezervom prihvatali, jer je, prema na{im operativnim
saznawima, najve}i broj gardista samo formalno bio u~lawen u
SG, a da na bilo koji na~in je uzimao u~e{}e u aktivnosti Garde. Do
1993. godine, jedan broj ~lanova Srpske garde nalazio se na rati{tima RSK i RS. Na neposrednom angaòvawu oko pripreme i upu}ivawa dobrovoqaca iz redova SPO bio je angaòvan \or|evi} Gradimir. Pojedinci su uneli oru`je u Republiku Srbiju pri povratku sa
rati{ta.
Prema raspoloìvim saznawima, paravojno organizovawe pripadnika Srpskog pokreta obnove u posledwe dve godine nije registrovano, a u tom smislu nema podataka o bilo kakvom angaòvawu
Srpske garde.
Srpska narodna obnova je, sredinom 1991. godine, ispoqila aktivnosti oko paravojnog organizovawa. U Pan~evu je tada osnovana
brigada Vojvoda Putnik, a u Ka~arevu lete}i odred Qutica Bogdan. êlnici ove stranke su izjavqivali da je oko 70 qudi na po~etku rata izrazilo spremnost da preko SNO ide i bori se u Slavoniji na strani srpskog naroda. Osim ovih po~etnih saznawa, koja su
ukazivala na mogu}e paravojno organizovawe pristalica SNO, u kasnijem periodu nije bilo sli~nih podataka, jer je odziv dobrovoqaca za odlazak na rati{te sa ovog podru~ja bio zanemarqiv.
Kao {to je izneto, od pojedinih pripadnika paravojnih formacija i dobrovoqca koji su bili ukqu~eni u ove formacije pri povratku sa rati{ta otkrivena je i zaplewena izvesna koli~ina naoruàwa. Centar RDB ne raspolaè saznawima o eventualnom organizovanom prenosu oru`ja u Republiku Srbiju. Slu~ajevi ovakve
protivzakonite aktivnosti u posledwe vreme skoro i da nisu registrovani.
3. Stawe angaòvawa CRDB Pan~evo po OA Tomson
Osim operativnog angaòvawa na zadacima koji neposredno
proisti~u iz operativne akcije Tomson, CRDB Pan~evo u okviru
ove problematike vodi i jednu prethodnu obradu \or|evi} Gradimir.
Prethodna obrada je vo|ena i nad Drecun Vukanom (septembar
1993 mart 1995. godine) zbog postojawa osnovane sumwe da je angaòvan na planu paravojnog organizovawa i nelegalnog naoruàvawa. S obzirom da se imenovani pasivizirao i da je odustao od navedenih protivzakonitih aktivnosti, PO nad Drecunom je obustavqena.
703
Kao izdvojeni slu~ajevi vode se: Stevanovi} Petronije, Popovi} Radomir i Nikolaidis Aleksandar, ekstremisti iz SRS; Boì~kovi} Milan (ukqu~uju}i i wegove veze) i Milovi} Vuksan ekstremisti SPO.
Po ovoj problematici koriste se saradnici Lovac i Orijent, uz
napomenu da saradnik Lovac u posledwe vreme ne daje podatke zbog
svoje strana~ke pripadnosti (SRS). Pored toga, u pripremi je za angaòvawe jo{ jedno lice iz ove grupacije.
U ~etiri slu~aja primewivana je i mera tajna kontrola telefonskih razgovora.
4. Daqi pravci rada PO OA Tomson
Povodom iznetih ocena i konstatacija, daqe operativno postavqawe i zadaci CRDB Pan~evo, u okviru operativne akcije Tomson u narednom periodu bi bili slede}i:
aùrirati podatke i preglede za sve identifikovane pripadnike tzv. paravojnih formacija i nelegalno naoruànih pojedinaca,
radi kontinuiranog sagledavawa i ocewivawa stepena wihove stvarne angaòvanosti i organizovanosti, eventualnog reaktivirawa i
daqih namera na tom planu, u ciqu wihovog diferencirawa i selektirawa radi operativnog tretirawa kao izdvojenih slu~ajeva ili
obrada po akciji Tomson ili stvarawa operativnih pozicija me|u
wima.
U tom smislu prioritetan zadatak CRDB Pan~evo je da, pored
registrovawa takvih pojava i nosilaca, na~ini daqi pomak u pravcu zavo|ewa novih obrada (Popovi} Radomir, Stevanovi} Petronije, Milovi} Vuksan, Stojkov Jovan) i stvarawe novih pozicija (\akovi} Boban i dr.).
Samostalno, a povremeno i u saradwi sa RJB, dokumentovati,
ra{~i{}avati i presecati delatnost grupica i pojedinaca iz reda
pripadnika ili pristalica SRS u Debeqa~i i Pan~evu, kao i pripadnika SPO iz Kovina oko Milovi} Vuksana, indiciranih po mogu}em posedovawu odre|enih koli~ina ilegalnog oru`ja i municije.
U svim slu~ajevima, ubudu}e, prema konkretnim nosiocima
preduzimati zakonske mere krivi~ne i prekr{ajne prijave.
Kucano u 3 primerka
1 h RS MUP RDB III uprava
1 h RS MUP RDB V uprava
1 h CRDB Pan~evo
Analiti~ar,
Stemeni} Dragan
704
MDCLXXVI
CRDB Subotica
II i I/terorizam
Dana, 26. 7.1995. godine
Slu`bena bele{ka
Malki} Suqo i Osmanovi} Hedib, pripadnici MV u Srebrenici poku{aj ilegalnog prelaska dràvne granice
Dana 23. 7. 1995. godine, pri poku{aju ilegalnog prelaska dràvne granice SRJ, prema Republici Ma|arskoj uhva}ena su dva lica koja kod sebe nisu imala nikakva li~na dokumenta, a o sebi su dali slede}e podatke:
Malki} Suqo, ro|en 23. 7. 1973. godine, u selu Poznanovi}i,
op{tina Srebrenica, od oca Hasana i majke Time, devoja~ko Jahi},
musliman, po zanimawu tesar, bez zaposlewa, neoèwen, sa prebivali{tem u selu Poznanovi}i, op{tina Srebrenica.
Osmanovi} Hedib, ro|en 9. 2. 1971. godine, u selu Poznanovi}i,
op{tina Srebrenica, od oca Kadrije i majke Munire, devoja~ko Deli}, musliman, zemqoradnik, oèwen, sa prebivali{tem u selu Poznanovi}i, op{tina Srebrenica.
U razgovoru Malki} Suqo je izjavio da ga je rat zatekao u selu
Poznanovi}i. Sa svojim bratom Malki} Husom dobrovoqno je stupio u redove muslimanskih oruànih formacija na tom podru~ju. Od
maja 1992. godine do sredine 1993. godine, bio je pripadnik bataqona Biqeg, jedinica Poznanovi}, komandant bataqona bio je Tihi}
Ahmo iz Skelana, op{tina Srebrenica, a komandir ~ete Malki}
Yevad, u~iteq iz Poznanovi}a. Posle toga pripadao je 283. manevarskoj brigadi takozvane armije BiH, a komandir ~ete bio mu je Sabahudin Salihovi}, zvani Beli. U sastavu ove jedinice ostao je do
osloba|awa Srebrenice od strane VRS. U po~etku je bio naoruàn
lova~kom pu{kom. Prva akcija u kojoj je u~estvovao, bio je napad na
srpsko selo Ratkovi}e, koji je izveden 28. 6. 1992. godine. Za akciju se
javio dobrovoqno, a iz wegovog bataqona u napadu je jo{ bilo angaòvano 30 qudi pod komandom Tihi} Ahme. Wegova jedinica je napadala zaseok Polimice i Gorwe Ratkovi}e. Malki} je izjavio da je
prilikom napada na Gorwe Ratkovi}e iz lova~ke pu{ke pucao i ubio
jednog civila (stariji ~ovek) koji je poku{ao da pobegne. Nakon zauzimawa Ratkovi}a, Malki} je u~estvovao u pqa~ki i paqewu srpskih ku}a. Video je vi{e mrtvih civila, a naknadno je ~uo da je u Rat705
kovi}ima ubijeno 27 Srba a me|u wima i pet èna. Neki civili koji su se sakrili u {tali ìvi su zapaqeni. Prilikom pqa~ke zauzetog srpskog sela Obarak, Malki} je prona{ao i prisvojio lova~ki
karabin sa opti~kim ni{anom, sa kojim je bio naoruàn sve do osloba|awa Srebrenice od strane VRS.
Malki} je kao snajperista u~estvovao u napadu na srpsko selo
Kostolomice gde je zapalio jednu ku}u. U napadu na srpsko selo Kravicu, koji je izveden na Boì} 7. 1. 1993. godine, pod komandom Nasera Ori}a, Malki} je po vlastitom priznawu iz snajpera ubio dva
srpska civila, koji su poku{avali da pobegnu. U borbama oko Poznanovi}a, Stoàrskog i Srebrenice, u prole}e 1993. godine, ubio je,
tako|e iz snajpera, 4 srpska borca.
Nakon dolaska UNPROFOR-a u Srebrenicu, Malki} nije predao oru`je ve} je bio prekomandovan u 283. brigadu takozvane armije BiH, koja je kasnije nazvana manevarska, gde je obavqao patrolnu
slu`bu na podru~ju Srebrenice i navodno nije u~estvovao u teroristi~kim akcijama.
U razgovoru, Malki} je izneo svoja saznawa o ubistvu Novaka
Krstaji}a iz sela Breàna, op{tina Srebrenica u kome je, po wegovim re~ima, u~estvovao i Osmanovi} Hedib, koji je zajedno sa wima
uhap{en prilikom poku{aja ilegalnog izlaska iz SRJ. Po wegovim
re~ima, u julu 1992. godine, Krstaji} Novak iz sela Breàna je zalutao na podru~je muslimanskih sela Dedi}i i Kari}i. Po{to je opkoqen od strane muslimanskih vojnika, Krstaji} je poku{ao da pobegne, pri ~emu je rawen. U borbi koja je nastala, iako rawen Krstaji} je ubio Jusi} Jusu, nakon ~ega je bio pogo|en. Po saznawima i izvora prvi su mu pri{li Osmanovi} [ukrija (Hedibov stric), Jusi}
Azem (brat ubijenog Jusi} Juse) i Osmanovi} Hedib. Jusi} je u Krstaji}evo telo ispalio ~itav okvir iz automatske pu{ke. Po wegovim
saznawima, mrtvog Krstaji}a su priklali Osmanovi} Hedib i [ukrija, koji je i uzeo Krstaji}evu pu{ku. Nakon toga, izvesni Pilac
iz Skelana, pripadnik i I ~ete bataqona Biqeg, polio je Krstaji}evo telo benzinom i zapalio ga.
Osim toga, Malki} je izneo da je Hedib duìo poluautomatsku a
ponekad i automatsku pu{ku sa kojom je u~estvovao u vi{e borbi na
podru~ju Srebrenice. Po wegovim re~ima, Hedib se isticao u pqa~ki srpskih sela odakle je ukradene stvari (hranu, ìto, tehni~ku robu i name{taj) volovskom zapregom odvozio u Poznanovi}e. Rekao je
i da je Hedib tokom 1993. i 1994. godine, kao pripadnik 283. brigade,
bio u jedinici Dauta Tihi}a iz Skelana, gde je obavqao du`nost komandira patrole.
706
Osmanovi} Hedib je u razgovoru izjavio da je od po~etka rata u

biv{oj BiH bio pripadnik bataqona Biqeg, jedinica Poznanovi}. Negirao je svoje u~e{}e u akcijama napada na srpska sela, navodno zbog toga {to mu je u junu 1992. godine, od granate poginuo otac.
Naveo je da je u~estvovao u borbama oko Osma~a, Poznanovi}a, Skenderovi}a i Prebi}evca. Osim toga, priznao je svoje u~e{}e u pqa~ki srpskih sela u okolini Srebrenice. Negirao je svoje u~e{}e u
masakrirawu Novaka Krstaji}a iz Breàna, optuìv{i za taj zlo~in svog strica [ukriju Osmanovi}a i Jusi} Azema.
Nakon dolaska UNPROFOR-a u Srebrenicu, Hedib je bio pripadnik 283. brigade takozvane armije BiH i navodno nije u~estvovao
u teroristi~kim akcijama. Po wegovim re~ima, u okviru svake brigade tzv. BiH na prostoru Srebrenice formirane su posebne diverzantske ~ete ~iji zadatak je bio da vr{e upade na srpsku teritoriju.
Ove ~ete su u junu intenzivirale svoje aktivnosti izvr{iv{i vi{e
teroristi~kih akcija u ciqu vezivawa srpskih snaga za ovaj front,
kako bi se pomogla muslimanska ofanziva na srpsko Sarajevo. Naveo je slu~aj ubistva ~etiri srpska vojnika u blizini Zelenog Jadra.
Ove akcije su prouzrokovale srpski napad na Srebrenicu u julu ove
godine.
Malki} i Osmanovi} su izneli da je pred srpski napad na Srebrenicu izdato nare|ewe da se oko 5.000 naoruànih vojnika tzv.
BiH, kao i svi vojno sposobni muslimani, povla~e prema Tuzli, a da
se ène i deca povuku u bazu UNPROFOR-a u Poto~arima i da se
stave pod wihovu za{titu. Obojica su se povla~ili sa snagama takozvane armije BiH do Kowevi} poqa gde su ove snage razbijene. U op{tem haosu koji je nastupio me|u muslimanskim vojnicima, grupa koju su pored Suqa i Hediba ~inili i: Malki} Abdurahman, ro|en
1964. godine u Selu Poznanovi}i, op{tina Srebrenica, od oca Ru{ida i majke Abide, biv{i direktor Srebrenica ekspresa, Malki} Hamdija, ro|en 1961. godine, u selu Poznanovi}i, op{tina Srebrenica, od oca Ru{ida i majke Abide, biv{i direktor fabrike
stolica u Zelenom Jadru u toku rata i Malki} Hamza, ro|en 1963. godine u selu Poznanovi}i, op{tina Srebrenica, od oca Hakije i majke Hamide, elektri~ar, svi pripadnici takozvane armije BiH, krenula je nazad u pravcu Srebrenice. Nakon vi{ednevnog lutawa po
planini odlu~ili su da pre|u u Srbiju i odatle poku{aju da pre|u u
Ma|arsku. Po dolasku na Drinu, izme|u Grabova~ke rijeke i Fakovi}a, Malki} Suqo i Osmanovi} Hedib su ostavili svoje naoruàwe (Malki} pu{ku sa snajperom i bombu, a Osmanovi} bombu). Ostala trojica su zadràli svoje pi{toqe. Malki} Abdurahman ima pi707
{toq kalibra 7,65 mm, Malki} Hamza, pi{toq CZ 7,62 mm i Malki}

Hamdija, pi{toq kalibra 6,35 mm. Nakon toga, po{to su prona{li
~amac, wime su u no}i izme|u 21. i 22. 7. ove godine pre{li Drinu.
Prelaskom u Republiku Srbiju, da ne bi bili prime}eni, razdvojili su se u dve grupe. Dogovoreno je da nezavisno jedni od drugih poku{aju do}i do Subotice i ilegalno pre|u Ma|arsku.
Jednu grupu su ~inili Osmanovi} Hedib i Malki} Suqo, a drugu Malki} Abdurahman, Malki} Hamdija i Malki} Hamza (sva trojica naoruàna).
Nakon odvajawa, Suqo i Hedib su pe{ke do{li do Debelog brda,
odakle su autobusom u 13,30 ~asova krenuli u Vaqevo. Ne zadràvaju}i se u Vaqevu, istoga dana, 22. 7. ove godine, taksijem su nastavili
put do Beograda. Izjavili su da se radi o taksiju, ~iji je vlasnik èna sredwih godina, crne kose, a automobil je marke mercedes, crvene boje, vaqevske reg. oznake. Istog dana, u 19 ~asova, autobusom su
iz Beograda krenuli za Suboticu, gde su stigli oko 22 ~asa. Navodno
su prespavali u nekom `buwu na periferiji Subotice, a sutradan su
poku{ali da ilegalno pre|u dràvnu granicu nakon ~ega su uhap{eni. Imenovani tvrde da drugu grupu, nakon razdvajawa nisu videli i
nemaju saznawa gde se oni trenutno nalaze.
Napomena:
Zbog poku{aja ilegalnog prelaska dràvne granice Malki} i
Osmanovi} su, od strane sudije za prekr{aje, ka`weni sa 8 dana zatvora, i trenutno se nalaze na izdràvawu kazne u Op{tinskom zatvoru u Subotici.
Na{im depe{ama informisali smo II i I upravu RDB MUP-a Republike Srbije o hap{ewu Malki}a i Osmanovi}a.
U razgovoru imenovani su izneli vi{e bezbednosno interesantnih podataka o pripadnicima takozvane armije BiH i zlo~inima
nad srpskim civilnim stanovni{tvom, o ~emu }e biti napisane posebne informacije.
Najinteresantniji delovi razgovora sa Osmanovi}em i Malki}em su video dokumentovani.
Smatramo da imenovani nisu bili do kraja iskreni, {to se naro~ito odnosi na Osmanovi} Hediba, te }emo radi produbqivawa
saznawa sa wima obaviti jo{ jedan informativni razgovor.
Dostavqeno:
1 primerak II upravi RDB
1 primerak I upravi RDB
708
1 primerak V upravi RDB

1 primerak OE CRDB Subotica
Operativni radnici:
Petronijevi} Du{an,
Jovi} Dragomir,
Gudovi} Milovan
Popovi} Rade
***
Spisak radnika slu`be javne sigurnosti (SJS) Republike Hrvatske
Rukovodilac SSJ Mori} Jo{ko (pomo}nik ministra za policiju), Benko Marjan (pomo}nik ministara za krim. policiju).
Policijska uprava Zagreb: na~elnik PU Tomislav Karamarko;
zamenik na~elnika PU Lon~arevi} Damir; na~elnik sektora policije Faber Vladimir; na~elnik sektora kriminalne policije [kener Darko.
Radnici: Vuk{i} Bato, specijalni savetnik; Kova~ Vinko, Staji} Milenko, Srbin, na~elnik Odseka gospodarstvenog kriminaliteta; Mari~i} Jozo, inspektor; [krti} Dragan, obezbe|ewe Tu|mana; Plati{a Slobodan, Srbin, pristalica Pupovca i suìvota Srba i Hrvata; Peri} Drago, Jovanovi} Milivoje, Gazibari} Mihajlo,
Pjevac Dragoqub, inspektor; Ribi~i} Damir, inspektor; Klari}
Drago, droga; Guti} Ante, rukovodstvo; Gordi} Steva, inspektor;
Vuksan Milan, inspektor; Samac êdo, pomo}nik zapovednika; Tajaga Tawa, ra~unovodstvo; Jagarinec Marija; Belugan Branko, trener
borila~kih ve{tina; Careti} Maksim, trener borila~kih ve{tina; Pandi} Igor, trener; Opanica Vlado; Kozlica Mladen; Poqak
Ivica, zamenik zapovednika policijske stanice u Trwu; Cesar Vitomir, zamenik zapovednika policijske stanice na Aerodromu
Pleso; Kurikali} Mirko; ]ubi} Branko; Surla Zdravko; Petrovci Vlada; [tef Juri~ka; Spasojevi} Rada; Marka~ Mladen, rukovod.
Centra za obuku MUP RH.
Policijska stanica Maksimir
Zapovednik Konti} Halid; Voboìn Goran, vo|a sektora; @uqevi} Marijan, inspektor; Mihaqevi} Mira, inspektor; Pupovac
Milan, operativni radnik; @uqevi} Sini{a, operativni radnik,
Bedekovi} Tomislav, operativni radnik; Mance Zdravko, operativni radnik; Zajec Marko, operativni radnik; Kruq Branislav, rodom
iz Ba~kog Brega, gde ìve roditeqi.
709
Policijska stanica êrnomerac i Susedgrad:

Zapovednik, Rukavina Ivan;
Policijska stanica Vrbovec
Lazarevi} Branko, {ef Odseka za suzbijawe op{teg kriminaliteta; Staji} Vlada {ef Odseka za vezu; Brana @eqko, Odsek za radio vezu; Mikul~i} Marijan, {ifrant; Qugowi} Zdenko {ef operative.
Obrazovni centar MUP RH u Zagrebu
Na~elnik Arneri} Josip; pomo}nik na~elnika Ajhner Marko;
na~elnik sredwe {kole Strmoti} Josip; Li~ina Qubo, Srbin; Resanovi} Neboj{a, Srbin; Trkuqa Dane, Srbin; Dr~a Branko, Srbin;
Petrovi} Qiqana, Srpkiwa; Marjanovi} Branka.
Policijska stanica Centar
Belan Branko, zapovednik; Janzak Ivan, zamenik zapovednika;
Knezi} Du{ko, pomo}nik zapovednika; Stefanov Marko, vo|a sektora; Savi} Pero, vo|a sektora; @gelo Mila, operativni radnik;
Zari} Borislav, operativni radnik; Sedlar @eqko, operativni
radnik; Tomi} Stanko, operativni radnik.
Policijska uprava Slavonski Brod
Bukvi} Jakob, na~elnik PU; Kesi} Pavao, zamenik na~elnika
PU; Ra{i} Marko, na~elnik za poslove milicije; Rozman Stjepan,
na~elnik Odjela kriminalisti~ke policije; Vukovi} Vlado, pomo}nik za poslove milicije; Vukovi} Drago, na~elnik upravnog odjela;
Vitas @eqko, ekonom. kriminalitet; Romani} Nikola, krim. tehni~ar; Bodruì} Vlado, ponovo aktiviran penzioner; Gaji} Zvonko.
Policijska stanica Slavonska Poèga
Englman Vladimir, zapovednik PS; Kova~evi} Vladimir, zamenik zapovednika; Gali} Vinko, komandir saobra}ajne policije; Gogi} Milan, zamenik komand. saob. policije; Rakuni} Ivan; Vukoja
Boro; Dedi} Luka; Rajzer Zvonko, policajac; Mato{evi} Mate,
krim. tehni~ar; E}imovi} Ilija, policajac; Petrovi} Ante, inspektor; Lovri} Ranko, inspektor.
Policijska stanica Nova Gradi{ka
Bobi} Arso, Srbin; Ma~ek Ivo.
Policijska uprava Bjelovar
Si~aja Mato, na~elnik PU; Novak Dubravko, zamenik na~elnika; Grudi} Marijan, pomo}nik na~elnika PU; Martin~i} Ivan, pomo}nik na~elnika PU; Gregurovi} Branko, {ef Odseka za klasi~an
kriminal; Krawec Josip, {ef Odseka za ekonom, kriminal; Tu{ek
Viktor, na~elnik upravnog odseka; Prekodravac Zdravko, Srbin,
pomo}nik komandira; Doki} Mitar; Kapusti} Ante, policajac; Za710
ica Ivan, na~elnik Odjela krim. policije; Kupsjak Stjepan; Vrawe{evi} Mato, zapovednik PS Bjelovar; Cinek @eqko, pomo}nik zapovednik PS Bjelovar; Krwak Stevo, pomo}nik zapovednika PS
Bjelovar; Saraja Miodrag, komandir saobr. milicije; [imunovi}
Toko, zamenik saobr. milicije; Oliver @eqko, Srbin, policajac;
Stanivukovi} Nikola, Srbin, policajac; Divi} Milan, Srbin, policajac; Laskovi} Dragan, policajac, Balabanovi} Miroslav, policajac; Lazi} Slobodan (Zvonko), Srbin; Ku{tri} Du{anka, Srpkiwa, ref. u upravnom odjelu; Kolunyi} Branka, referent u upravnom
odjelu; Hajdukovi} @ivka, referent u upravnom odjelu; Jakovqevi}
Vesna, referent u upravnom odjelu, Marke{i} Luka; Kirin Mirko,
na~elnik Odjela policije; Qubi} Sini{a, Srbin, inspektor;
Policijska stanica Virovitica
Troha Antun, zapovednik PS; Vukovi} Mladen; Cvini} @eqko.
Policijska uprava Sisak
Milankovi} Vladimir, na~elnik PU; Pe{taj Ivan, zamenik na~elnika; Bobetko Zdravko, na~elnik Odjela policije; Tojnec Ivan,
na~elnik Odjela krim. policije; Cavri} @eqko, policajac spec.;
Brajkovi} N.;
Policijska uprava Karlovac
Derk Dubravko, na~elnik PU; Kraja~i} Zvonimir, zamenik na~elnika PU; Baksa Stjepan, na~elnik Odjela policije; Vu~inec
Stjepan, na~elnik Odjela krim. policije; Ani} Slavko, ref. u saob.
policiji; Bordi} Milan, zamenik kom. saob. milicije; Buzayi} N;
Ivawevi} Mirjana; Kesi} Marko; Kapac Nikola; Milankovi} \uro; Mrk{i} Branko; Pemi} Petar; Pjevac \ura|; Rakini} Vladimir, Rebi} Qiqana; Zlanoga \uro; Borota Jelenko, ôrak Ivica;
Novakovi} Marko; Zimaja Draga; Brajkovi} Ankica.
Policijska uprava [ibenik
Vuka{i} Nikola, na~elnik PU; Fu{tin Ivo, zamenik na~elnika PU; Grguri~in Zoran, na~elnik Odjela policije; Jurijev Damir,
na~elnik Odjela krim. policije; Crvqanin Dane, inspektor; Crvqanin Vlado, inspektor.
Policijska uprava Rijeka
Lenac Josip (Zlatko), na~elnik; Ruì} Mirko, zamenik na~elnika PU; Gavani} Nedeqko, na~elnik sektora za policiju; Vuko{i}
Milan, na~elnik Sektora za krim. policiju; Vukeli} Svetozar, zamenik za policiju, Brn~i} Miroslav, komandir Prve policijske
stanice;
Policijska stanica Pore~
Vodiwaf Josip, zapovednik; Luki} Cvjetin, Srbin; Mawdu{
Nikola, Srbin.
711
Policijska stanica Umag

[por~i} Mijo Mi{ko, inspektor.
Policijska uprava Dubrovnik
Jasparica Damir, na~elnik PU; Lu~in Miqenko, zamenik na~elnika PU; Glumac Ton~i, na~elnik Odjela policije; Miro{evi}
Jerko, na~elnik za privredni kriminalitet; Rai} Zdenko, na~elnik
krim. policije; [uperak N., vo|a sektora; Brbara Pero, inspektor;
Pu{i} Baldo, inspektor; Mareti} Antun, kom. saobr. policije; Vuki} Niko, zam. kom. saobr. policije; Popovi} Zoran, inspektor saobr. policije; Jakuz Zvonko, vo|a sektora saob. policije; Mandi}
Kre{o, vo|a sektora saob. policije; Derakovi} Nijaz, vo|a sektora
saob. policije; Oberan Dragan, inspektor; Butigan Zdravko, vo|a
smene; ]orvila Ivan, policajac; [veqa \uro, Srbin, policajac;
Bender Mato, inspektor; Ra{i} \oro, Srbin, policajac, podràva
HDZ; Belin Ante, policajac; Jurkovi} \uro, policajac; êjvanovi}
Zijad, policajac; Mihaqevi} Darko, policajac; Gali} Miroslav, policajac; Dalmatin Vesna; Zvono Miqenko, policajac, ekstreman;
Alavawa Slobodan, Srbin; Jo{i} Pavao, policajac; Mati} Zoran,
Srbin; Pe}anac Milan, Srbin;
Policijska uprava Zadar
Duka Eudard, na~elnik PU; Bu~i} Josip, spec. savetnik kontrolor; Pavlovi} Nedeqko, zamenik na~elnika PU; Bitanga Marijan,
na~elnik Odjela policije; Klari} Ante, na~elnik Odjela krim. policije; Raspopovi} Slavko, {ef Odseka; Mikecin Marko; Vidi}
Cviko, Srbin, inspektor; Orli} Marko, radio u GSUP Beograd;
Kneèvi} Milo, policajac; Brki} Branko, komandir policije u
PU; Qubi~i} Filip, komandir saobra}ajne policije; @upan \uro,
komandir specijalne jedinice policije. Iki} Ante, pomo}nik komandira specijalne jedinice policije; Mali} Ante; Bursa~ Rajko,
Srbin, policajac; Joki} Milan, Srbin, inspektor; Kusalo @eqko,
Srbin, policajac; Petko Du{an, Srbin, policajac; Kodi} N., Srbin,
komandir policijske stanice; @upan \uro, policajac; Ivi} Ante,
saobra}ajni policajac.
Policijska uprava Split
Na| Ivan, na~elnik PU; Stazi} Petar, zamenik na~elnika PU;
Radaq Jure, na~elnik Sektora policije; Buble Nenad, na~elnik
Sektora krim. policije; Radnici: Radinovi} \or|e, Srbin; Veselinovi} Marko, Srbin.
Policijska uprava Vukovar (sa sedi{tem u Vinkovcima)
Bujak Ivan, na~elnik PU; [umundi} @eqko, zamenik na~elnika PU; Gra~anac Josip, na~elnik Odjela kriminalisti~ke policije,
Svirac Antun, na~elnik Odjela krim. policije.
712
Policijska uprava Slavonski Brod

Bukvi} Jakob, na~elnik PU; Kesi} Pavao, zamenik na~elnika PU;
Ra{i} Marko, na~elnik Odjela policije; Rozman Stjepan, na~elnik Odjela krim. policije.
MDCLXXVII
CRDB Subotica
II i I/terorizam
Slu`bena bele{ka
Malki} Suqo i Osmanovi} Hedib
pripadnici MV obavqen ir.
Dana 23. 7. 1995. godine, pri poku{aju ilegalnog prelaska dràvne granice SRJ, prema Republici Ma|arskoj, uhva}ena su dva lica
koja kod sebe nisu imala nikakva li~na dokumenta, a o sebi su dali
slede}e podatke:
Malki} Suqo, ro|en 23. 7. 1973. godine u selu Poznanovi}i, op{tina Srebrenica, od oca Hasana i majke Time, devoja~ko Jahi}, musliman, po zanimawu tesar, bez zaposlewa, neoèwen, sa prebivali{tem u selu Poznanovi}i, op{tina Srebrenica.
Osmanovi} Hedib, ro|en 9. 2. 1971. godine u selu Poznanovi}i,
op{tina Srebrenica, od oca Kadrije i majke Munire, devoja~ko Deli}, musliman, zemqoradnik, oèwen, sa prebivali{tem u selu Poznanovi}i, op{tina Srebrenica.
U informativnom razgovoru imenovani su, pored podataka o
svom u~e{}u u jedinicama takozvane armije BiH, izneli i vi{e bezbednosno interesantnih podataka o pripadnicima takozvane armije
BiH na podru~ju Srebrenice i wihovim zlo~inima nad srpskim stanovni{tvom. Radi se o slede}im licima:
Naser Ori}, rodom iz Poto~ara, komandant muslimanskih jedinica takozvane armije BiH u Srebrenici, kasnije 28. divizije, organizator skoro svih akcija i zlo~ina nad srpskim stanovni{tvom
u {iroj okolini Srebrenice. Pre pada Srebrenice prebegao u Tuzlu.
Manyi} Ibrahim, zvani Mrki, rodom iz Poto~ara, komandant
280. brigade, 28. divizije takozvane armije BiH, bliski saradnik Nasera Ori}a, neposredno izdavao naredbe o ubijawu srpskih civila i
pqa~kawu wihove imovine.
713
Tursunovi} Zulfo, star oko 55-60 godina, rodom iz Su}eske,

biv{i robija{, komandant 281. brigade, neposredni naredbodavac
zlo~ina nad srpskim civilima. Po tvrdwi izvora, ubio li~no Dragu po{tara iz Fakovi}a, u~estvovao u napadu na srpska sela Fakovi}i, Kravica, Skelane i dr.
Dudi} Ibro, ro|en 1969. godine, iz Sulica, op{tina Srebrenica, komandant 282. brigade, rukovodio ve}im brojem akcija u kojima su vr{eni zlo~ini nad srpskim stanovni{tvom. U sklopu brigade imao sebi odanu grupu vojnika koji su bili zaduèni za ubijawe
srpskih civila. Svaku akciju u kojoj su imali uspeha gromoglasno su
proslavqali, sem akcije na srpsko selo Jezero, gde su imali velike
gubitke.
Salihovi} Huso, rodom iz sela Mo}evi}a, op{tina Srebrenica, komandant bataqona Skenderovi}, kasnije komandant 283. brigade. Zbog neslagawa sa Naserom Ori}em, oko prerastawa 283. brigade u 283. manevarsku brigadu smewen sa ove du`nosti.
Manyi} Smajo, star oko 25-30 godina, rodom iz Poto~ara, od
prvog dana rata bliski saradnik Nasera Ori}a. Pre sedam meseci
imenovan za komandanta 283. manevarske brigade nakon smene Husa
Salihovi}a.
Izvesni [emso, rodom iz Kowevi} Poqa, ili Cerske, komandant 284. brigade. Imao svoju grupu zaduènu za ubijawa i pqa~ku
nad srpskim civilima i wihovom imovinom u reonu Kowevi} Poqa.
Bekti} Ramiz, nakon odlaska Nasera Ori}a u Tuzlu, postavqen
za komandanta 28. divizije takozvane armije BiH. Nakon napada VRS na
Srebrenicu, izdao naredbu o povla~ewu 28. divizije u pravcu Tuzle.
Bekti} Neyad, rodom iz sela Karayi}i, op{tina Srebrenica,
biv{i poru~nik JNA, do 1993. godine, komandant bataqona OsatKradqivode. Sa Naserom Ori}em planirao izvo|ewe teroristi~kih akcija na srpska sela u {irem reonu Srebrenice. Kao komandant
bataqona OSAT direktno u~estvovao u napadu na srpska sela Ratkovi}i, Polimice, Obarak, Fakovi}e, Kostolomce, Popovi}e, Kravicu, Skelane i dr. Po wegovom nare|ewu u Gorwim Ratkovi}ima ubijeno je 27 srpskih civila, od ~ega 5 èna. Naredio da se izvr{i minobaca~ki napad na Bajinu Ba{tu. Po dolasku UNPROFOR-a u Srebrenicu radio u operativnom {tabu 28. divizije takozvane armije
BiH.
Tihi} Ahmo, rodom iz Skelana, do 1993. godine komandant bataqona Biqeg. U~estvovao u svim akcijama napada na srpska sela
Ratkovi}i, Fakovi}i, Kostolomce, Kravica, Jezero, Skelani i dr.
Li~no nare|ivao da se u napadima na srpska sela pobiju svi civili,
714
bez obzira na pol i starost, te da se nakon pqa~ke sve srpske ku}e zapale kako bi se onemogu}io povratak izbeglih na svoja ogwi{ta.
Li~no se zalagao kod Nasera Ori}a za napad na Jezero i Skelane, s
obzirom da je rodom iz Skelana. Po dolasku UNPROFOR-a u Srebrenicu, bavio se {vercom cigareta, hrane i dr.
Tihi} Daut, rodom iz Skelana, zamenik komandanta bataqona
Biqeg. Zajedno sa Tihi} Ahmom, do 1993. godine, u~estvovao u svim
akcijama napada na srpska sela u {iroj okolini Srebrenice. Po dolasku UNPROFOR-a u Srebrenicu Daut je rukovodio patrolnom
slu`bom u Srebrenici.
Usti} Akif, iz Srebrenice, komandant ~ete Stari Grad iz
Srebrenice. Sa grupom sebi odanih vojnika vr{io pqa~ke i ubistva
po okolnim srpskim selima. U jednoj od pqa~ki je poginuo.
Malki} (Osman) Yevad, rodom iz sela Poznanovi}i, gde je do
po~etka rata radio kao u~iteq, komandir III ~ete bataqona Biqeg.
U~estvovao u akcijama na Ratkovi}e, Fakovi}e i Borovac. Po prelasku u Tuzlu nastavio da radi u prosveti. Porodica mu na po~etku
rata izbegla u Tuzlu.
Kemo, rodom iz sela Pali, star oko 35 godina, pripadnik jedinice koja je bila pod direktnom komandom Nasera Ori}a. Ubijao i
klao Srbe koji su bili u zatvoru u Srebrenici. Iz jedne akcije doneo je odse~enu glavu jednog Srbina koju je javno nosio kroz Srebrenicu.
Izvesni Mi{, ro|en 1970. godine, rodom iz Voqavice, op{tina Bratunac, bio pripadnik jedinice koja je bila pod direktnom komandom Nasera Ori}a. Na osnovu zasluga, od strane Nasera Ori}a
imenovan za komandira specijalnog voda. U napadu na Kravicu, u selu Kaji}ima iz snajpera ubio tri srpska civila.
Izvesni Mirza, rodom iz Voqavice, vojnik od poverewa Nasera Ori}a, ubijao srpske vojnike i civile u akcijama, iìvqavao se
nad zarobqenim Srbima u srebreni~kom zatvoru.
Izvesni Ferid, star oko 27 godina, vojnik od poverewa Nasera
Ori}a, po zavr{etku akcija ubijao preìvele, vr{io pqa~ku i paqewe srpskih sela.
Muji} Zurijet, iz sela Skenderovi}a, op{tina Srebrenica,
star oko 27 godina. Vojnik od poverewa Akifa Usti}a, komandanta
~ete Stari Grad. Poznat po tome {to je ubijao ène i decu po srpskim selima, u~estvovao u svim akcijama, do rawavawa u selu Boì}i.
Ademovi} Zijad, ro|en 1972. godine u selu [u{wari, kao dobrovoqac u~estvovao u svim akcijama napada na srpska sela. Isticao se u paqewu ku}a i ubijawu civila. Dva puta rawavan. Helikop715
terom UNPROFOR-a preba~en na le~ewe u Tuzlu, odakle se po izle~ewu pe{ke vratio u Srebrenicu.
Dautovi} Nezir, ro|en 1969. godine u selu [ubin, kao dobrovoqac u~estvovao u svim akcijama napada na srpska sela. U prole}e
1993. godine rawen, helikopterom UNRPOFOR-a preba~en u Tuzlu,
odakle se po izle~ewu pe{ke vratio u Srebrenicu.
Muji} Mirsad, iz sela Skenderovi}i, star oko 22 godine, u~esnik svih akcija napada na srpska sela, poznat po ubijawu civila i
paqewu ku}a.
Manyi} Mujo, star oko 25-30 godina, rodom iz Poto~ara, li~ni
pratilac Nasera Ori}a.
Goli} Ejub, rodom iz sela Glogove, star 35-40 godina, komandant samostalnog brdskog bataqona, bataqon raspolagao sa 550-600
qudi iz bratuna~ke op{tine. Wegovi vojnici ~esto su izazivali nerede u gradu, bili zatvarani od strane lokalnih vlasti, odakle ih je
Goli} vadio prete}i oru`jem. Pre rata je bio autoprevoznik. Bio je
rawen prilikom obarawa helikoptera iznad @epe. U helikopteru
bio sa Naserom Ori}em i Rasimom Bekti}em.
Izvesni Pilac iz Skelana, pripadnik bataqona Biqeg, po~etkom jula 1992. godine, u muslimanskom selu Dedi}i zapalio mrtvo
telo Novaka Krstaji}a iz Breàna. Krstaji} je prethodno ubijen od
strane Osmanovi} [ukrije i Jusi} Azema. U reonu Skelana malokalibarskom pu{kom ubio srpskog civila koji je kosio u livadi. U~esnik je svih napada na srpska sela u okolini Srebrenice.
Izvesni Sabahudin, rodom iz sela Osma~a, pripadnik bataqona OSAT prilikom napada na srpsko selo Ratkovi}e, 28. 2. 1992. godine, u ku}i iz automatske pu{ke je ubio starca srpske nacionalnosti i od wega uzeo lova~ku pu{ku ili pu{ku M-48.
Izvesni Zlo}o, iz sela Skenderovi}i, pripadnik 283. manevarske brigade, kao komandir diverzantske ~ete, u~estvovao u ubistvu
~etiri vojnika Republike Srpske u reonu Zelenog Jadra. Hvalio se
da je do pada Srebrenice, ubio 37 Srba, {to je vidno obeleìo reckama na opasa~u. Trenutno se nalazi u Tuzli.
Izvesni Esad iz Skelana, hvalio se da je prilikom napada na
srpsko selo Kravicu ubio dvojicu srpskih civila, isti~u}i da je za
takve poslove najboqa pu{ka M-48, koju je i duìo.
Rami} Adema Sado, ro|en 1966. godine u selu Potkorijen, pripadnik bataqona Biqeg, komandir voda. U napadu na Ratkovi}e sa
Maliki} Suqom (izvor) pucao u jednog nepoznatog civila. U~estvovao pored ostalog, i u napadu na Skelane, gde je bio u borbama oko samog mosta.
716
Malki} Hasana Huso, izvorov brat, ro|en 1967. godine u selu

Poznanovi}i, pripadnik bataqona Biqeg, a kasnije 283. manevarske brigade, gde se dobrovoqno prijavio u diverzantsku ~etu. Dobrovoqno u~estvovao u napadu na Ratkovi}e, Fakovi}e, Borovac i dr.
Kao diverzant u~estvovao u ubistvu ~etiri srpska vojnika kod Zelenog Jadra.
Suqi} Idriza Mehmed, ro|en 1967. godine, u selu Poznanovi}i, oèwen, èna Sabra, komandir voda III ~ete bataqona Biqeg,
duìo automatsku pu{ku. Doborovoqno u~estvovao u napadima na
srpska sela: Ratkovi}i, Mle~a, Borovac, Fakovi}i, Kostolomice,
Voqavice i Skelani.
Suqi} Bekte Alija, ro|en 1970. godine u selu Poznanovi}i,
oèwen, èna Senada, ima troje dece, pripadnik bataqona Biqeg.
U~estvovao u napadima na srpska sela: Tatkovi}e, Mle~va, Fakovi}i, Borovac i Kostolomice.
Ibrahimovi} Reufa Habib, ro|ena 1969. godine u selu Poznanovi}i, oèwen, ima jedno dete, u~estvovao u napadima na srpska sela Ratkovi}i, Sase, Popovi}i, Skelane i Borovac. Sem toga, kao
pripadnik radne jedinice obezbe|ivao iznos hrane iz opqa~kanih
srpskih sela, duìo poluautomatsku pu{ku.
Ibrahimovi} Reufa Hamed, ro|en 1973. godine u selu Poznanovi}i u~estvovao u napadima na Ratkovi}e, Obarak, Boì}e i Borovac.
Malki} Ru{id Abaurahman, ro|en 1964. godine u selu Poznanovi}i, biv{i direktor Srebrenice-ekspresa, saobra}ajni inèwer, pripadnik bataqona Biqeg. U~estvovao u napadima na Ratkovi}e, Mle~vu, Borovac, Kostolomce, Voqavicu, Skelane i dr. Posle
pada Srebrenice, sa izvorima pre{ao u Republiku Srbiju. Kod Debelog Brda mu se gubi svaki trag. Sa sobom ima pi{toq kalibra 7,65
mm, supruga Aziza nalazi se u Austriji.
Hasi} Sead, ro|en 1970. godine u selu Kari}i, pripadnik bataqona Biqeg. U~estvovao u napadu na srpska sela: Kravicu i Ratkovi}e.
Hasi} Hameda [eval, ro|en 1972. godine u selu Kari}i, neoèwen, zemqoradnik, pripadnik bataqona Biqeg, duìo automatsku
pu{ku. U~estvovao u akcijama napada na Ratkovi}e, Sase i Popovi}e. Iz zasede, 8. 6. 1992. godine, ubio Ogwena zvanog Batu iz Fakovi}a. Po dolasku UNPROFOR-a u Srebrenicu bio pripadnik vojne
policije.
Malki} Hakije Hamza, ro|en 1963. godine u selu Poznanovi}i,
elektri~ar, oèwen, pripadnik bataqona Biqeg. Kao pripadnik
vojne policije u~estvovao u akcijama napada na Ratkovi}e, Mle~va,
717
Borovac, Fakovi}e, Voqovicu i Skelane. Posle pada Srebrenice sa

izvorima pre{ao u Republiku Srbiju. Kod Debelog Brda mu se gubi
svaki trag. Sa sobom ima pi{toq marke CZ-7,62 mm.
Malki} Ru{ida Hamdija, ro|ena 1961. godine u selu Poznanovi}i, tokom 1992. godine bio pripadnik vojne policije bataqona Biqeg. Nakon sva|e napustio Poznanovi}e i oti{ao u Srebrenicu.
Posle pada Srebrenice sa izvorima pre{ao u Republiku Srbiju. Sa
sobom ima pi{toq kalibra 6,35 mm. Kod Debelog Brda mu se gubi
svaki trag.
Jusi} Huseina Zijad, ro|en 1969. godine u selu Deli}i, zemqoradnik, oèwen, otac maloletnog deteta. Kao pripadnik bataqona
Biqeg u~estvovao u napadima na srpska sela Ratkovi}i, Mle~va,
Borovac, Fakovi}i, Voqavicu i Skelane. Hvalio se da je u Sasama
ubio srpskog vojnika.
Jusi} Avdo, ro|en 1960. godine, u selu Dedi}i, kao pripadnik
bataqona Biqeg u~estvovao je u akcijama na srpska sela Fakovi}i, Mle~va i Borovac i drugo.
Jusi} Rasima Kasim, ro|en 1974. godine, u selu Dedi}i, oèwen, kao pripadnik bataqona Biqeg: u~estvovao u napadima na Fakovi}e, Mle~ve, Borovac, Kavacu i Skelane.
Malki} Behaije Mevlo, ro|en 1964. godine u selu Poznanovi}i, oèwen, otac dvoje dece, u~estvovao u napadima na Ratkovi}e,
Mle~vu, Voqavicu, Borovac i Skelane.
Smailovi} [evke [eval, ro|en 1967. godine u selu Dedi}i, zidar, oèwen, otac dvoje dece. Kao komandir I voda, III ~ete i bataqona Biqeg u~estvovao u napadima na Ratkovi}e, Mle~vu, Borovac,
Fakovi}e, Kostolomce, Voqavicu, Skelane i dr.
Mehanovi} Mehmeda Meho iz Dedi}a, oèwen, u~estvovao u napadima na Ratkovi}e, Mle~ve, Borovac i Fakovi}e.
Osmanovi} Abdurahman, ro|en 1973. godine u selu Potkorijen,
kao pripadnik bataqona Biqeg u~estvovao u napadu na Ratkovi}e,
Mle~vu, Fakovi}e i Skelanu.
Rami} Bega Ibro, ro|en 1969. godine u selu Pot~au{i, oèwen, pripadnik bataqona Biqeg. U~estvovao u napadima na Kravicu, Fakovi}e i dr.
Kryi} Malmuta Savit, ro|en 1965. godine u selu Potkorijen,
oèwen, otac dvoje dece, radio u Akumulatorki, u~estvovao u napadima na Ratkovi}e, Mle~ve, Fakovi}e, Borovac, Voqavice, Skelane
i Kostolomce.
Hasanovi} Nufik, ro|en 1966. godine u selu @awevo, pripadnik III ~ete bataqona Biqeg, u~estvovao u napadima na srpska sela Tatkovi}e, Fakovi}e, Borovac, Skelane i Mle~ve.
718
Jusi} Ibro, ro|en 1972. godine u selu Dedi}i, kao pripadnik

bataqona Biqeg u~estvovao u napadima na Tatkovi}e, Mle~ve, Borovac i Kravicu.
Jusi} Zaima Yemail, ro|en 1964. godine u selu Dedi}i, oèwen, kao pripadnik bataqona Biqeg u~estvovao u napadima na
Ratkovi}e, Mle~vu, Borovac, Fakovi}e i Popovi}e. Imao svoju pu{ku.
Hasanovi} Omer, ro|en 1972. godine u selu @awevu, pripadnik
bataqona Biqeg. U~estvovao u napadima na Ratkovi}e, Mle~ve,
Fakovi}e, Borovac i Skelane.
Suqi} Idriza Senahid, ro|en 1969. godine u selu Poznanovi}i, pripadnik bataqona Biqeg, u~estvovao u napadu na Skelane,
bio pomo}nik na ru~nom baca~u.
Osmanovi} Kemal, ro|en 1959. godine u selu Potkorijen, kao
pripadnik jedinice Poznanovi} bataqon Biqeg, u~estvovao u napadu na Mle~vu i Skelane.
Osmanovi} Hajrudina Ramo, ro|en 1973. godine u Selu Potkorijen, kao pripadnik bataqona Biqeg u~estvovao u napadu na Skelane.
Jusi} Nurije Juso, ro|en 1966. godine u selu Dedi}i, po zanimawu rudar, duìo automatsku pu{ku, poginuo u sukobu sa Novakom Krstaji}em iz sela Breàna.
Jusi} Nurije Azem, ro|en 1959. godine u selu Dedi}i, oèwen,
radio u Akumulatorki, ispalio rafal iz automatske pu{ke u telo
Novaka Krstaji}a, iz Breàna, da bi osvetio svoga brata Jusa.
Hasanovi} Mevludin, ro|en 1969. u selu @awevo, kao pripadnik vojne policije u~estvovao u napadima na Ragiovi}e, Kravicu,
Skelane, Voqavice, Fakovi}e i dr.
Osmanovi} Mehmed, ro|en 1945. godine u selu Potkorijen, zemqoradnik, oèwen, otac ~etvoro dece, u~estvovao u odbrani Pozanovi}a, [ubina i Skenderovi}a.
Osmanovi} Omer, ro|en 1967. godine u selu Potkorijen, oèwen, kao pripadnik vojne policije u~estvovao u napadu na srpsko selo
Ratkovi}e. Zbog neaùrnosti odstrawen iz redova vojne policije.
Osmanovi} [ukrija, ro|en 1949. godine u selu Potkorijen,
oèwen, otac petoro dece, pripadnik bataqona Biqeg, u~estvovao
u ubijawu i masakrirawu Novaka Krstaji}a, od kojeg je uzeo poluautomatsku pu{ku.
Krì} Sabahudin, star oko 30 godina, rodom iz Osma~a, pripadnik bataqona Osat. U napadu na Dowe Ratkovi}e iz automatske
pu{ke ubio jednog Srbina, a potom i opqa~kao ku}u istoga.
719
Jusi} Zahira Rifet, ro|en 1967. godine u selu Dedi}i, zemqoradnik, u~estvovao u akciji na selo Raktovi}e. Imao svoju pu{ku.
Hasi} Hameda Mujo, ro|en 1971. godine u selu Kari}i, oèwen,
zemqoradnik, u~estvovao u napadu na Ratkovi}e, Borovac i Sase.
Imao lova~ku pu{ku bokericu.
Rami} Hameda Ramo, ro|en 1970. godine u selu Potkorijen, neoèwen, student, pripadnik bataqona Biqeg, duìo automat,
{majser, kalibar 7,62 mm, u~estvovao u akciji na Sase.
Mehanovi} Mehmeda Meho, ro|en 1966. godine u Poznanovi}ima, oèwen, zemqoradnik, u~estvovao u napadu na Ratkovi}e, Popovi}e i Skelane. Hvalio se da je ubio [}epana iz Ratkovi}a.
Smailovi} Alije Mujo, ro|en 1973. godine u selu Poznanovi},
SSS, u~estvovao u napadu na Ratkovi}e, Obarak i Popovi}e.
Osmanovi} Hamdije Isudin, ro|en 1970. godine iz Potkorijena, duìo lova~ku pu{ku.
Malki} Selme Senad, ro|en 1966. godine u selu Poznanovi},
pripadnik bataqona Biqeg.
Hasi} Reya Hasan, ro|en 1965. godine, u selu Kari}i, trgovac,
vlasnik S. T. R., imao lova~ki karabin i davao ga drugim borcima za
u~e{}e u akcijama.
Salihovi} Avdula Hidjaz, ro|en 1971. godine, radnik, bio zaposlen u DP Hidrotehna Beograd, vojnik bataqona Biqeg, duìo AP {majser 9 mm, u~estvovao u napadima na Ratkovi}e i Obarak.
Mustafi} Ibran, star oko 30 godina, iz Poto~ara, jedan od rukovodilaca stranke SDA iz Srebrenice. Pre rata prodavao oru`je
muslimanima u {irem reonu Srebrenice. Nije se slagao sa Naserom
Ori}em.
Ademovi} Sead, iz sela Jagodwe, pripadnik bataqona Biqeg,
a kasnije 283. manevarske brigade, protivdiverzantska ~eta. Kao diverzant, kod Zelenog Jadra pucao u kombi gde su bila ~etiri vojnika
VRS, a koji su tom prilikom ubijeni. U~estvovao u napadima na srpska sela Fakovi}e, Kravica, Skelane i Jezera.
Mali} [ukrija, iz Poto~ara, star oko 30 godina, u~esnik u
svim akcijama, izuzetno ekstreman.
Mali} Edo, star izme|u 25-30 godina iz sela Pe}i{ta, u~estvovao u akcijama, na Sase, izuzetno ekstreman.
Pripadnici MUP-a tzv. BiH u Srebrenici:
Mehoqi} Hakija, star izme|u 35-40 godina, ro|en u Srebrenici, pre rata bio milicionar, nije bio u dobrim odnosima sa Naserom Ori}em i Zulfom Tursunom. Ori} je hteo da razoruà wegovu
jedinicu. Sukob je spre~io Usti} Akif.
720
Halilovi} Dahmo, star izme|u 20-25 godina, iz sela Dimni}i,

u~estvovao u akcijama na sela Sase, [pat, i Andri}e.
Husti} Almir, ro|en 1972. godine u selu [qivica, u~esnik u
akcijama na srpska sela Breàne i Jezero, ~esto se javqao kao dobrovoqac i istakao se u ubijawu srpskih civila.
Avdi} Hasib, ro|en 1972. godine u Srebrenici, dobrovoqac,
u~estvovao u ubijawu srpskih civila, u paqewu ku}a i pqa~ki Akcije, Breàni i Jezero Krwi}i.
Ri|i} Ramo, star oko 25-28 godina, iz sela @aweva, radio oko
dva meseca u policiji, potom napustio.
Mali} Hakija, star oko 20-25 godina, iz sela Pe}i{ta, u~esnik
u vi{e akcija.
Krì} Hazif, star izme|u 25-30 godina, iz sela Osma~e, u~esnik u akcijama na Breàne, Fakovi}e i Prebi}evac.
Napomena:
Zbog poku{aja ilegalnog prelaska dràvne granice, Malki} i
Osmanovi} su od strane sudije za prekr{aje ka`weni sa 8 dana zatvora, i na izdràvawu kazne osta}e do 28. 7. ove godine, u op{tinskom
zatvoru u Subotici.
Na{im depe{ama informisali smo II i I upravu RDB MUP-a Republike Srbije o hap{ewu Malki}a i Osmanovi}a. O aktivnostima
Malki}a i Osmanovi}a, kao pripadnika takozvane armije BiH, napisana je posebna bele{ka.
Dostavqeno:
1 primerak II uprava RDB
1 primerak I uprava RDB
1 primerak V uprava RDB
1 primerak OE CRDB Subotica
Operativni radnici:
Jovi} Dragomir,
Gudovi} Milovan
Petronijevi} Du{an
MDCLXXVIII
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
721

Broj snimaka: 9
Republika Srbija
Br. 1401
28. 7. 1995. godine
Zaje~ar
Resor dràvne bezbednosti, V uprava Beograd
U prilogu vam dostavqamo materijal Rezultati i daqi pravci
operativnog rada po OA Tomson.
Na~elnik centra,
Slobodan Aleksi}
Resor dràvne bezbednosti, CRDB Zaje~ar
Strogo poverqivo

po OA Tomson
Zaje~ar, jul 1995. godine
U skladu sa Planom rada analiti~kih poslova i zadataka u 1995.
godini, CRDB Zaje~ar je sa~inio ovaj materijal i dostavqa ga V
upravi RDB MUP RS, kao svoj prilog za obradu teme Rezultati i
daqi pravci operativnog rada po OA tomson.
Rezultati rada CRDB Zaje~ar na otkrivawu i oduzimawu nelegalnog naoruàwa, spre~avawa daqeg nelegalnog naoruàvawa i
stvarawa paravojnih formacija
CRDB Zaje~ar je od samog zavo|ewa OA Tomson intenzivno radio na otkrivawu paravojnih formacija na svom podru~ju i wihovog
ilegalnog naoruàvawa, na spre~avawu delovawa tih formacija, oduzimawu nelegalnog naoruàwa i spre~avawu daqeg nelegalnog naoruàvawa i stvarawa novih paravojnih formacija.
Ukupna politi~ko-bezbedonosna situacija u na{oj republici
tokom prve polovine 1991. godine, kao i bezbedonosna situacija na
podru~ju biv{ih jugoslovenskih repubika, dovela je do pojave raznih
oblika paravojnog organizovawa u Srbiji, a nekih oblika tog organizovawa i na podru~ju ovog centra.
722
Do pojave paravojnog organizovawa na podru~ju CRDB Zaje~ar

do{lo je sredinom 1991. godine, pod okriqem SPO.1)Mesni odbori
te stranke izvr{ili su upis dobrovoqaca sa podru~ja svih osam op{tina zaje~arskog i borskog okruga za tzv. SNG, od kojih je nastao
tzv. Timo~ki bataqon Hajduk Veqko. U sastav tog bataqona
u{li su dobrovoqci iz Zaje~ara, Bora, Boqevca, Negotina i Kwaèvca. Dobrovoqci iz op{tine Majdanpek nisu pristupili ovom
bataqonu, ve} organizaciji Garde iz Poàrevca. S druge strane,
pripadnici SG iz op{tine Svrqig (podru~je CRDB Ni{) kasnije su
se prikqu~ili Timo~kom bataqonu. Iz op{tina Kladovo i Sokobawa nije bilo lica ukqu~enih u ovaj vid organizovawa, mada je i u tim
op{tinama organizovan upis dobrovoqaca u SG i bilo je par prijavqenih lica.
Mada se sa podru~ja CRDB Zaje~ar za SG prijavilo oko 550 dobrovoqaca, aktivno u~e{}e kroz tzv. Timo~ki bataqon Hajduk
Veqko imao je znatno mawi broj lica. Svega 35 lica je zavr{ilo
vojnu obuku i kasnije u~estvovalo na rati{tu. Operativna saznawa
ukazuju da je osnovni ciq formirawa ove formacije bio priprema
za eventualno suprotstavqawe miliciji i nasilno preuzimawe vlasti, dok je weno u~e{}e na ratom zahva}enim podru~jima bilo u
funkciji politi~ke promocije stranke (SPO) i nelegalnog obezbe|ivawa razli~itog naoruàwa i municije.
Primenom mera i radwi RDB, posebno operativnim kombinovawem, CRDB Zaje~ar je bio u toku svih aktivnosti ove formacije:
pra}en je tok vojne obuke wenih pripadnika, obezbe|ivana saznawa
o wihovim planovima i namerama, dràwu na rati{tu, a posebna pa`wa je bila usmerena na pra}ewe nelegalnog naoruàvawa wenih
pripadnika oru`jem i municijom, koje je doneseno sa rati{ta. Rezultat tog angaòvawa je realizacija, u saradwi sa RJB, lica obuhva}enih ovom akcijom, koja je izvr{ena tokom jula, avgusta i septembra
1994. godine.
Na informativne razgovore ukupno je pozivano 26 lica. Sa wima je obavqen 61 IR i uzeto 58 izjava po ZKP. Izvr{eno je 11 pretresa stanova i drugih prostorija i oduzeto vi{e komada oru`ja, municije, eksplozivnih materija, bajoneta i druge opreme. Zbog osnovane sumwe da su izvr{ili k. d. neovla{}eno nabavqawe, dràwe,
no{ewe, izrada, razmena ili prodaja vatrenog oru`ja, municije ili
eksplozivnih materijala (~lan 33 Zakona o oru`ju i municiji)
CRDB Zaje~ar je nadle`nim OJT podneo 19 krivi~nih prijava protiv 22 lica (jedna krivi~na prijava podneta je, zajedno sa SUP Zaje~ar, protiv ~etiri lica). Za sedamnaest lica odre|ivan je trodnevni pritvor.
723
Krivi~ne prijave podnete su protiv slede}ih lica: Vu~kovi}

Du{an, Raki} Jasmina, Milovanovi} Dragan, Vu~kovi} Vladimir,
Mikulovi} Jovan, Mavrinac Miodrag, Manojlovski Dragan, Trendafilovi} Goran, Stankovi} Slavoqub, Ili} Rusomir, Sibinovi}
Dragoslav, Stankovi} Dragan, Milutinovi} Ivica, Radovanovi}
@ivorad, Petrov Asen, Orlovi} Branislav, Risti} Sini{a, Marija~i} Dragoslav, Radujev~anovi} Rade, Bankovi} Miloje, Koìci}
Dragan i Trokici} Milorad.
Na osnovu informacija CRDB Zaje~ar (gde je proceweno da RDB
nema interesa, odnosno gde je to bilo nu`no zbog dinamike preduzimawa mera i radwi) potrebne mere prema pojedinim licima preduzimao je SUP Zaje~ar. Ovaj organ je samostalno podneo krivi~ne
prijave protiv tri lica (Mileti} Dragan, Jurkovi} Gradislav, Milanovi} Lepomir).
Ina~e, ukupno je oduzeto 5 PM (od Vu~kovi} Du{ana, Trendafilovi} Gorana, Milanovi} Lepomira, Mileti} Dragana i Milutinovi} Ivice), zatim 4 AP (od Raki} Jasmine, Orlovi} Branislava,
Trokici} Milorada, Radovanovi} @ivorada), jedan krate` (G.
Trendafilovi}) 16 bombi i oko 2.000 metaka razli~itog kalibra,
vi{e bajoneta i kama, te razne vojni~ke opreme ({atorskih krila,
zavoja prve pomo}i itd.).
Utvr|eno je da je jedan PM (od Radovanovi} @ivorada posle preprodaje zavr{io kod lica albanske narodnosti u Makedoniji).
Kroz ovu akciju, CRDB Zaje~ar je do{ao do po~etnih podataka za
pojedina lica sa drugih podru~ja. O tome su sa~iwene 4 informacije i odstavqene CRDB u Beogradu, Smederevu, Ni{u i Kraqevu.
Aktuelno stawe paravojnog organizovawa i nelegalnog naoruàvawa na podru~ju Centra RDB Zaje~ar
Mere koje je CRDB Zaje~ar preduzeo tokom 1994. godine, prema
pripadnicima Timo~kog bataqona Hajduk Veqko, te odre|ene
promene u politi~kom delovawu SPO, pod ~ijim okriqem je nastala ova formacija, uticali su da wena aktivnost na podru~ju CRDB
Zaje~ar u potpunosti zamre. Trenutno ovde nema paravojnog organizovawa.
Odre|enih nastojawa za organizovawe u tom pogledu bilo je kod
grupacije ekstremista iz redova SRS sa podru~ja op{tine Kwaèvac. Naime, pripadnici S^P sa podru~ja te op{tine planirali su
da se, tokom septembra 1994. godine, okupe kod manastira Suvodol,
da formiraju odred pod nazivom Vitezovi srpstva, izaberu komandni sastav, defini{u ciqeve i izvr{e wegovo osve}ewe. Me|u724
tim, na intervenciju pojedinih ~lanova Glavnog odbora SRS od toga se odustalo, zbog straha da bi navedene aktivnosti vlast mogla
okvalifikovati kao paravojno organizovawe i zbog toga izloìti
stranku represiji. Zapravo, oceweno je da jo{ uvek nije momenat za
takvo organizovawe. Planirani skup je ipak odràn, ali samo kao
neformalno druèwe pripadnika S^P iz Kwaèvca, Ni{a, Zaje~ara, i Bora, uz prisustvo i dela najvi{eg rukovodstva stranke: pok.
S. \or|evi}a Mize, R. Ugrenovi}a Maje, I. Mati}a, B. Vaki}a.
Nikakvi zakqu~ci nisu formalno usvojeni.
Iz pomenutog razloga (strah od represalija) prestala je formalna aktivnost organizacije S^P na podru~ju svih op{tina koje
pokriva ovaj centar.
Mada pripadnici SRS zvani~no vi{e ne pomiwu S^P, operativna saznawa ukazuju da ova grupacija i daqe postoji u okviru SRS,
da weni pripadnici me|usobno kontaktiraju kroz neformalna me|usobna druèwa i okupqawa, da ~ak primaju i nove ~lanove (tokom
marta ove godine preko saradnika Trajan identifikovali smo jedno lice iz Kladova @. Gruji}, koji ispred SRS radi na prijemu novih ~lanova za S^P) uz stroge mere konspirativnosti i prethodne
provere (u ciqu za{tite od ubacivawa saradnika RDB). Na ovu temu
registrovali smo izjavu A. Stefanovi}a, iz Vaqeva, pred na{im saradnikom: Mi smo u Bosni ~etnici, ovde smo samo strana~ki opredeqeni qudi. Tako treba da u~imo svoje qude: da se mnogo ne eksponiraju, jer }e policija da im upada u ku}e, da ih pretresa, a to nam sada nije potrebno.
[to se ti~e naoruàvawa ekstremnih pripadnika SRS na podru~ju na{eg centra, za sada nemamo pouzdanih podataka o wihovom
masovnijem, ilegalnom naoruàvawu i skladi{tewu oru`ja. O tome
imamo samo odre|ene indicije: da su pojedina lica donela sa rati{ta izvesnu koli~inu oru`ja, te da se odre|ena koli~ina oru`ja drì uskladi{tena na tajnom mestu. Podatak o skladi{tewu oru`ja
obezbedili smo samo preko jedne saradni~ke pozicije, do koga je ona
navodno do{la od I. Mati}a, predsednika OO SRS za Zaje~ar. âk
i ako je Mati} zaista to rekao, procewujemo da je to u~inio u nameri da ohrabri ekstremiste, a ne da izrazi fakti~ko stawe. Neka od
ekstremnih lica registrujemo u ilegalnim kanalima kupoprodaje
oru`ja, ali to dovodimo u vezu sa klasi~nim kriminalom.
Raspolaèmo, me|utim, pouzdanim podacima da ve}ina ovih lica ilegalno poseduje li~no naoruàwe (pi{toqe, revolvere, karabine).
725
Neka operativna saznawa ukazuju da je legalno naoruàvawe

osnovni pravac naoruàvawa ove grupacije. Tako smo, u slu~aju ve}
pomenutog @. Gruji}a, iz Kladova, do{li do saznawa da prilikom
prikupqawa podataka o novim ~lanovima, izme|u ostalog prikupqa
podatke o tome da li doti~no lice poseduje oru`je i da li je sluìlo vojni rok.
Mada na na{em podru~ju ne postoje klasi~ne paravojne organizacije, navedene grupacije ekstremista (pripadnika S^P, uglavnom,
dobrovoqni u~esnici rata na prostoru biv{e SFRJ) smatramo jezgrom potencijalnih, ~vr{}ih paravojnih organizacija, koje bi bile upotrebqene i za postizawe svojih politi~kih ciqeva u samoj republici.
[to se ti~e brojnosti ekstremista iz redova SRS na podru~ju
CRDB Zaje~ar, operativnim putem je izdvojeno i identifikovano
oko 60 lica, za koja su obezbe|ena odre|ena saznawa o wihovom ekstremnom delovawu. Od ovog broja izdvojeno je 12 lica, koja se mogu
smatrati glavnim nosiocima ekstremnog delovawa. Wihovo delovawe se za sada odvija kroz me|usobna okupqawa na zatvorenim skupovima i zagovarawa ekstremnih metoda borbe za vlast: politi~kog terorizma (likvidacija nosilaca istaknutih dràvnih funkcija, pre
svega, predsednika Republike, zatim rukovode}ih struktura u MUP
itd., zauzimawe SM i magacina oru`ja i sl.) pokretawe i manipulaciju socijalnim nemirima, manipulaciju me|unacionalnih sukoba
na Kosovu podràvawe srpskih ekstremista u BiH
Kada je u pitawu sprega ekstremista iz redova SRS sa podru~ja
CRDB Zaje~ar sa ekstremistima iz Republike Srpske i Republike
Srpske Krajine, na osnovu raspoloìvih operativnih saznawa, smatramo da direktne sprege nema, bez obzira {to je sa ovog podru~ja
nekoliko desetina lica (oko 50) u~estvovalo, u organizaciji SRS, u
ratnim operacijama na podru~ju tih republika. Kontakte sa ekstremistima iz RS i RSK oko prihvata i sme{taja ekstremista dobrovoqaca sa na{eg podru~ja, ostvaruju lica koja nisu sa ovog podru~ja,
a vode}i ekstremisti sa na{eg podru~ja dobijaju iz Centrale nalog
i instrukcije u vezi sa realizacijom utvr|enog plana (broj qudi,
vreme, mesto i na~in odlaska do odre|enog mesta).
[to se pak ti~e sprege sa ekstremistima iz ove stranke sa drugih podru~ja SRJ, do sada smo utvrdili postojawe takve sprege sa ekstremistima sa podru~ja Ni{a. Ova sprega je posebno prisutna kod
grupacije sa podru~ja Kwaèvca. B. Vaki} iz Ni{a, i Z. Markovi}
iz Kwaèvca su u stalnim kontaktima. Prema dosada{wim saznawi726
ma B. Vaki} ima presudnu ulogu u idejnom ali i organizacionom

usmeravawu ekstremista na podru~ju Kwaèvca.
O povezanosti sa ekstremistima sa nekih drugih podru~ja SRJ
nemamo saznawa.
[to se ti~e me|usobne povezanosti izme|u ekstremista SRS sa
podru~ja pojedinih op{tina ovog centra, moè se re}i da ne postoji neka ~vr{}a saradwa. Prisutne su liderske ambicije, prepucavawa i sli~no.
Procewujemo da }e daqi pravac delovawa ekstremista iz redova SRS najdirektnije zavisiti od razvoja doga|aja u zemqi i neposrednom spoqwem okruèwu, pre svega na podru~ju Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. S o bzirom da je nerealno o~ekivati da se brzo sasvim otklone uzroci ratnog sukoba na prostoru biv{e SFRJ, odnosno uzroci unutra{we, pre svega ekonomsko-socijalne nestabilnosti, o~ekujemo da osnovni pravac daqeg delovawa ekstremista iz redova SRS bude koncentrisan na te oblasti, odnosno
kroz slede}e aktivnosti: pruàwe podr{ke ekstremistima u RS i
RSK, kroz politi~ko ali i vojno delovawe (provocirawem daqih
sukoba putem svojih pripadnika u tim republikama i preko dobrovoqaca iz SRJ); podstrekivawe radnika na {trajkove i organizovawe
{irih socijalnih nemira; organizovawe demonstracija sa elementima agresivnosti i provokacija; udruìvawe sa ekstremistima iz
drugih stranaka i sl
Ne iskqu~ujemo ni mogu}nost odre|enih aktivnosti u pravcu
provocirawa sukoba na Kosovu (pa ~ak i u BJRM). Osnovni ciq takvih aktivnosti bio bi stvarawe unutra{we nestabilnosti, paralisawe organa vlasti i postizawe politi~kih ustupaka.
Na unutra{wem organizacionom planu, o~ekujemo jo{ ve}u aktivnost na za{titi od policije i na izbegavawu (odnosno strogu
konspirativnost) svih aktivnosti koje mogu da ih kompromituju u
javnosti. Ovde, pre svega, mislimo na paravojno organizovawe i ilegalno naoruàvawe.
Mada se politi~ki terorizam zagovara me|u pripadnicima ove
ekstremisti~ke grupacije, smatramo da je wegova realizacija za sada nerealna i da se on zagovara pre svega u funkciji motivisawa i
zadràvawa ekstremista u svojim redovima.
[to se ti~e aktivnosti ekstremista sa na{eg podru~ja, ne o~ekujemo nikakve posebne oblike wihovog delovawa, koji bi bili specifi~ni samo za ovo podru~je ili pak, koji bi bili izvan utvr|ene
727
politike stranke, kao ni to da wihovo delovawe na ovom podru~ju

zna~ajnije uti~e na ukupne bezbednosne prilike u zemqi.
Podaci o stawu sada{weg angaòvawa CRDB Zaje~ar po OA
Tomson
S obzirom da trenutno na podru~ju CRDB Zaje~ar nema paravojnog organizovawa, angaòvawe ovog centra po OA Tomson je mawe
u odnosu na prethodne godine. Ono je usmereno na operativno istraìvawe, pre svega grupacije ekstremista iz redova SRS, kao mogu}eg
nosioca odre|enih oblika paravojnog organizovawa. Iz te grupacije u PO obradi imamo dva lica (Zoran Markovi} iz Kwaèvca i Radoslav Ugrinovi} iz Bora) kao i 11 lica, koje tretiramo kao izdvojene slu~ajeve. Prema wima stalno koristimo ~etiri saradni~ke pozicije: dva saradnika (Stojan i Vili) i dve op. veze (Grk i Braj~e) a
povremeno i pojedine druge pozicije. Ovaj broj pozicija je za sada sasvim dovoqan za uspe{no pokrivawe ove grupacije.
Tako|e, preko operativnih pozicija ostvarujemo uvid u delovawe pojedinih lica koja su u okviru ove akcije realizovana tokom
pro{le godine, u ciqu dolaèwa do saznawa o eventualnom oìvqavawu wihovog ekstremnog delovawa i ponovnog paravojnog organizovawa, ali i za sada nemamo takvih saznawa. Operativnim prisustvom
kod ove grupacije nastojimo da otkrijemo i oduzmemo oru`je koje je
doneto sa rati{ta, a koje, eventualno, do sada nije otkriveno i oduzeto.
Daqi pravci angaòvawa CRDB Zaje~ar PO OA Tomson
U daqem radu CRDB Zaje~ar }e nastaviti angaòvawe prema
grupaciji ekstremista iz redova SRS, kroz rad na predmetima obrada i izdvojenim slu~ajevima. Tako|e, nastavi}e da ostvaruju uvid u
delovawe lica koja su ranije tretirana po ovoj OA, u ciqu blagovremenog obezbe|ivawa saznawa o eventualnom oìvqavawu wihovog
delovawa, ponovnog paravojnog organizovawa i ilegalnog naoruàvawa.
Akcenat u radu bi}e na otkrivawu i oduzimawu oru`ja od lica
za koja raspolaèmo odre|enim saznawima da poseduju vi{e komada
oru`ja koje je doneto sa rati{ta. U tom smislu radi}emo na ~etiri
slu~aja, od kojih jedan u saradwi sa OB VJ, koji nam je ustupio podatke o tome (slu~aj ~etiri lica iz Bukov~a, op{tina Negotin) kao i
prema vi{e lica za koja raspolaèmo podacima da nelegalno raspolaù sa po jednim ili dva komada oru`ja, namewena daqoj ilegalnoj
preprodaji.
728
Napomena:
Od strane pojedinih drugih stranaka bilo je poku{aja (iz redova SRS) i zagovarawa (iz redova PViRJ) stvarawa sopstvenih paravojnih formacija, ali do prakti~ne realizacije toga nije do{lo.
1 h CRDB Zaje~ar
MDCLXXIX
Centar RDB Vaqevo
I odsek ob. slu`ba Hrvatske
7052
28. 7. 1995. godine
OI Pako
Slu`bena bele{ka
Preko sasvim pouzdanog izvora do{li smo do podataka o odre|enim vezama Radovana Karayi}a, predsednika Republike Srpske, sa
gra|anima koji su interesantni po hrvatskoj obave{tajnoj slu`bi,
wegovim kontaktima sa Frawom Tu|manom, predsednikom Republike Hrvatske, stavovima Karayi}a o predsedniku Republike Srbije,
na~inu razre{avawa krize u biv{oj Republici BiH i sadràju Nacrta uredbe sa zakonskom snagom o osnovama sistema bezbednosti u
Republici Srpskoj.
Dana 7. i 8. jula 1995. godine, na Palama je boravio Mihailovi}
Milorad, zvani Mi}o, iz Bawaluke, vlasnik privatne firme u Gracu, Austrija. U oba dana boravka na Palama, Mihailovi} je posetio
Radovana Karayi}a, koga je do sada kontaktirao u vi{e navrata i kod
koga je izgradio dobre pozicije. Prilikom susreta sa Karayi}em,
Mihailovi} je, izme|u ostalog, od Karayi}a zatraìo saglasnost i
potporu da 5. korpusu tzv. armije BiH u Biha}u dostavi nekoliko hiqada pari vojni~kih ~izama, a {to Karayi} nije do sada odobrio.
Prvog dan boravka na Palama, Mihailovi} je boravio i u hotelu Kikinda, gde je primqen od Dragana Kijca, na~elnika DB MUP
Republike Srpske, {to uredno ~ini prilikom svakog dolaska na Pale. U toku zadràvawa u Kikindi, Mihailovi} je imao susrete i sa
Dragi{om Mihi}em i Du{kom @ivkovi}em, rukovodiocima DB
MUP RS, kojima je izneo razloge posete Karayi}u.
729
Mihailovi} je rekao da su ga pre 2-3 dana, u Gracu, posetili pripadnici hrvatske obave{tajne slu`be i zaduìli da poseti Radovana Karayi}a i prenese mu odre|ene poruke od Frawe Tu|mana, predsednika Republike Hrvatske. U navedenim porukama Tu|man je od
Karayi}a zatraìo da se u budu}im me|unarodnim pregovorima o
re{ewu krize u biv{oj Republici BiH elimini{e predsednik Republike Srbije kao legitimni predstavnik Srba, da predstavnik
Srba bude Karayi}, te da }e ga Tu|man u tome podràti kod me|unarodnih faktora. Tu|man je od Karayi}a zatraìo da uspori postupak ujediwewa Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, predo~avaju}i da }e se to u protivnom negativno odraziti na srpski narod. Tako|e, Karayi}u je sugerisao da uti~e na Milana Marti}a,
predsednika RSK, da odustane od stvarawa samostalne dràve u
okviru Hrvatske. Kroz poruku Karayi}u, Tu|man je izrazio spremnost da razmeni delove hrvatske teritorije u biv{oj BiH za delove
teritorije u RSK. Tu|man je ponudio da se sa Karayi}em ilegalno
sastane na mestu i vremenu koje Karayi} predloì.
Prema tvrdwi izvora, Mihailovi}a na vezi drè izvesni Pa{ali} ili Pa{i} i Oluji} iz Zagreba, pripadnici hrvatske obave{tajne slu`be. Za Mihailovi}a interesovawe pokazuju i organi
bezbednosti VRS i dràvna bezbednost VRS. Mihailovi} je, ina~e,
u dobrim odnosima sa generalom Momirom Tali}em, komandantom
Prvog kraji{kog korpusa VRS i wegovim na~elnikom {taba. Mihailovi} se vozi putni~kim automobilom marke BMW, registarskih
oznaka Graca br. 116-955.
Dana 8. jula 1995. godine, na Palama je odràn pro{ireni kolegijum DB MUP RS. Na predlog Dragana Kijca, u delu sastanka kolegijumu je prisustvovao i Radovan Karayi}. Prilikom upoznavawa
Karayi}a sa bezbednosnom situacijom po centrima DB od strane na~elnika tih centara, Karayi} je posebno pokazao interesovawe za
problematiku unutra{weg neprijateqa i pona{awe pojedinih oficira VRS na podru~ju svakog centra. Karayi} je tom prilikom odnose u VRS negativno komentarisao. Nagovestio je da }e uskoro pristupiti re{avawu odre|enih kadrovskih problema u VRS.
U zavr{nom delu kolegijuma, Karayi} je rekao da re{ewe krize
u biv{oj Republici BiH vidi samo kroz vojni poraz neprijateqa.
Smatra da svaka vojna pobeda ide u prilog Republici Srpskoj i wenom rukovodstvu u predstoje}im pregovorima. Sa dosta cinizma, Karayi} je rekao da sada razume i shvata pona{awe predsednika Republike Srbije na me|unarodnom planu, jer se boji sopstvene satanizacije i dekriminilizacije Republike Srbije. Po re~ima Ka730
rayi}a, predsednik Republike Srbije se tako pona{a da bi se odrào na vlasti i da ne bi doìveo sudbinu Sadama Huseina. Karyi}
je rekao da Milo{evi} ima katastrofalne procene koje ni mala deca ne bi donela u vezi pona{awa me|unarodnih faktora prema woj.
Kada se ti~e skidawa me|unarodnih sankcija prema SRJ i Republici Srbiji, Karayi} je rekao da te sankcije moè skinuti samo rukovodstvo Republike Srpske. Prilikom izno{ewa stavova o predsedniku Republike Srbije, Karayi} je negativno govorio i o Vladislavu Jovanovi}u, ministru inostranih poslova Vlade SRJ, rekav{i da
je on najve}e zlo za srpski narod, jer ih je sahranio u nekim pregovorima i kontaktima.
Karayi} je izneo da rukovodstvo Republike Srpske ima diskretne kontakte sa pojedinim vladama iz Evrope, te da se poruke
tih vlada dobijaju preko Bugarske. Pribliàvawe stavova Francuske i Velike Britanije u posledwe vreme Karayi} je procenio potrebom wihovog zajedni~kog suprotstavqawa interesima Nema~ke.
Za novog pregovara~a Evropske unije Bilta, Karayi} nije mogao da
kaè ~iji je ~ovek. Govore}i o budu}em statusu Republike Srpske u
vezi daqih pregovora, Karayi} je rekao da postoje samo dve opcije,
samostalna i suverena dràva ili pripajawe SRJ, smatraju}i da je
druga opcija znatno neizvesnija.
U vi{e navrata, Karyi} je rekao da se upotrebom vojne opcije,
poni{tavaju unutra{wi raskoli i razlike u Republici Srpskoj,
{to se moè videti i na terenu.
Karayi} smatra nepotrebnim postojawe i delovawe u Republici Srpskoj politi~kih stranaka JUL, SPS i SK-PJ. Ove stranke je
nazvao teroristi~kim strankama, s obzirom na situaciju u Republici Srpskoj.
Prilikom izno{ewa podataka o stawu u VRS i unutar vojne bezbednosti, Karayi} je rekao da se odlu~io na formirawe Saveta nacionalne bezbednosti Republike Srpske, te da je u toku izrada radne verzije Predloga uredbe sa zakonskom snagom o osnovama sistema
bezbednosti Republike Srpske, {to }e se usvojiti vrlo brzo, na jednom od narednih zasedawa parlamenta. U Savet nacionalne bezbednosti, pored predsednika Republike, po funkciji bi u{li predsednik Narodne skup{tine, predsednik vlade i ministar unutra{wih
poslova. Izvor podataka nije siguran, ali pretpostavqa da u Savet
ulazi i neko iz vojnih struktura. Preko navedenog saveta Karayi}
planira da objedini, integri{e i stavi pod li~nu kontrolu sve bezbednosne slu`be u Republici Srpskoj.
731
Nakon odrànog kolegijuma, izvor je ostvario uvid u predlog

pomenute uredbe. U ~lanu 10, Predloga uredbe kaè se: Osniva se
Biro nacionalne bezbednosti kao stru~no-operativna slu`ba za neposredno vr{ewe poslova bezbednosti iz nadle`nosti predsednika
Republike. U jednom od ~lanova predloga, kaè se da Biroom nacionalne bezbednosti rukovodi direktor biroa, koji je po funkciji
savetnik predsednika Republike.
Kao zadaci Biroa navedeni su:
a) nadzirawe rada slu`bi bezbednosti;
b) objediwavawe rada slu`bi bezbednosti i
c) pripremawe programske orijentacije.
Na osnovu navedenog Predloga uredbe, predvi|eno je formirawa Odeqewa biroa na nivou Republike Srpske, ~iji }e radnici imati posebne legitimacije i zna~ke, a koji }e biti ovla{}eni da pripadnicima slu`bi bezbednosti na terenu naloè primenu konkretnih mera i radwi.
Na tekstu Predloga uredbe je radio Ne|o Vla{ki, savetnik
predsednika Republike Srpske za bezbednosnu komponentu. Izvor
procewuje da je jo{ neko radio na izradi Predloga, jer smatra da
Vla{ki, koga li~no poznaje, nije u mogu}nosti da osmisli i uobli~i navedene predloge. Izvor i jedan uì krug rukovodilaca DB
MUP RS procewuju da se usvajawem navedene uredbe ide na formirawe nove slu`be.
Ina~e, o radu DB MUP RS, pre dve nedeqe raspravqalo se i na
sednici Izvr{nog odbora SDS na Palama. Konstatovano je da u posledwe vreme nije bilo pritu`bi na rad DB. Kao propust u radu DB,
naveden je slu~aj odràvawa sednice SPS u Zvorniku, o ~emu nije
izvestila DB iz Zvornika, pa su dobili podatke od poverenika SDS.
Velibor Ostoji}, predsednik Izvr{nog odbora SDS, izneo je podatke da }e se u narednom periodu pristupiti radikalnim kadrovskim promenama u DB MUP RS. Izvor pretpostavqa da su kao poverenici za bezbednosnu problematiku u SDS Zvornika, angaòvani
Stevo Radi}, direktor Hladwa~e ili Dragomir Vasi}, na~elnik
SUP-a Zvornik.
Prethodno smo izve{tavali o Mihailovi} Miloradu, o wegovim kontaktima sa Radovanom Karayi}em i pripadnicima hrvatske
obave{tajne slu`be. U me|uvremenu smo, posredstvom na{eg izvora,
do{li i do operativne provere za Mihailovi}a, koju }emo naknadno dostaviti, a radi sagledavawa pona{awa Mihailovi}a i wegovih
veza.
732
Napomena: Izvor navedenih podataka je pripadnik Slu`be DB

Republike Srpske i jedan od rukovodilaca u ovoj Slu`bi, koji nas je
u vi{e navrata upoznavao o bitnim doga|ajima u Republici Srpskoj.
Imaju}i to u vidu, izvoru se moè u potpunosti verovati.
Dostavqeno:
1 h na~elniku RDB MUP RS,
1 h Centru RDB Vaqevo.
Operativni radnik,
[uka Drago
MDCLXXX
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD 1
Broj snimaka: 19
Republika Srbija
Br: 1162
1. 8. 1995.
Kragujevac
Veza: va{ akt br. 40673 od 22. 6. 1995. godine
Dostavqamo prilog Centra RDB Kragujevac za izradu teme: Rezultati i daqi pravci operativnog rada po OA Tomson.
Za na~elnika centra,
Mioqub Nikoli}
CRDB Kragujevac
V uprava
733
20. 7. 1995. godine

Predmet: Prilog za izradu teme Rezultati i daqi pravci operativnog rada po OA Tomson.
1. Po~etkom avgusta 1991. godine, po dobijawu Odluke o zavo|ewu OA Tomson, akt br. 1843 od 23. 7. 1991. godine, ovaj centar je zajedno sa SUP-om Kragujevac osnovao {tab akcije sastavqen od rukovodilaca obe radne jedinice. Nakon toga, ura|en je plan rada i podeqeni zadaci izme|u organizacionih jedinica, sa jasno odre|enim izvr{iocima.
Centar RDB Kragujevac je maksimalnim angaòvawem istraìvao okupqawe i organizovawe ekstremista, odnosno drugih dobrovoqa~kih grupa i jedinica koje su posedovale ili pribavqale oru`je,
prvenstveno za borbu u za{titi srpskog ìvqa na podru~ju dana{we
RSK i Republike Srpske. U svakom momentu, ovaj centar je imao saznawa o oformqenim dobrovoqa~kim jedinicama koje su se pripremale, boravile na rati{tima ili samo deklarativno postojale, stepenu wihovog organizovawa i naoruàvawa, broju pripadnika, vo|ama, strana~koj opredeqenosti.
I
Marta meseca 1991. godine, u Aran|elovcu je u okviru MO SNO,
po instrukcijama iz centrale ove stranke, formiran deo dobrovoqa~kog odreda Du{an silni, koji je sastavqen od 20 dobrovoqaca
sa podru~ja Aran|elovca i Topole. Ciq wihovog organizovawa je da
nenaoruàni odlaze na podru~je Borova Sela, gde bi, navodno, trebali da budu naoruàni, da bi se stavili u za{titu srpskog ìvqa
na tom podru~ju.
Po~etkom juna 1991. godine, po instrukcijama iz Centrale
SNO, na planini Bukuqi, nedaleko od Aran|elovca, formiran je
dobrovoqa~ki odred Crni \or|e koji je deo {ire paravojne formacije Du{an Silni, formirane od strane Centrale SNO. Prilikom formirawa odreda, na planini Bukuqi dobrovoqci su poloìli zakletvu i upoznati a sa ciqem formirawa i drugim radom odreda, odnosno odlaskom na podru~je Borova Sela, radi za{tite srpskog stanovni{tva. Odred je sa~iwavalo oko 50 dobrovoqaca sa podru~ja Aran|elovca, Mladenovca i Topole.
Na planini Bukuqi, od 13. 7. do 20. 7. 1991. godine, pripadnici
odreda Crni \or|e, obu~eni u maskirna odela sa kokardama na kapama, bez naoruàwa, fizi~ki su se pripremali i vr{ili obuku.
Bilo je prisutno oko 25 lica, a obuka je vr{ena pod rukovodstvom
Dragi{e Jak{i}a, organizatora i komandanta dobrovoqa~kog odreda.
734
Odmah posle obuke, Jak{i} je sa Bosanac Qubomirom, Radovanovi} Slobodanom i jo{ petoricom dobrovoqaca, svi iz Aran|elovca, u organizaciji Mirka Jovi}a, predsednika SNO, krenuo u Borovo Selo, me|utim, svi su navodno vra}eni od strane pripadnika jedinica JNA kod prelaza na Dunavu.
Prema podacima kojima smo tada raspolagali, pripadnici dobrovoqa~kog odreda Crni \or|e podràvali su legalne organe
vlasti u Srbiji i bili spremni da se, u slu~aju potrebe, stave pod komandu JNA i TO.
Podaci o najaktivnijim pripadnicima dobrovoqa~kog odreda
Crni \or|e (jul 1991. godine):
1. Dragi{a Jak{i}, organizator i komandant dobrovoqa~kog odreda Crni \or|e, ina~e radnik servisa Obod Cetiwe. Raspolaèmo podacima da je Jak{i} prodao dva pi{toqa Radosavu Tokovcu,
dobrovoqcu ovog odreda. Ovi podaci su dostavqeni OJB Aran|elovac i pi{toqi su oduzeti od Tokovca (1991. godine). Ovaj centar je
za Jak{i}a vodio OO po ekstremizmu od 14. 7. 1992. godine, do 4. 3.
1995. godine. Obrada je obustavqena zbog pasivizacije lica.
2. Radovanovi} Slobodan, ro|en u selu @ivkovci, op{tina Qig,
radnik IEP-a Aran|elovac, nije prijavqen u Aran|elovcu, ina~e
predsednik MO SNO u Aran|elovcu. Ne raspolaèmo podacima da
poseduje oru`je.
3. Bogovac Qubomir, ro|en 6. 9. 1948. godine u selu @ari, SO
Mojkovac, Crna Gora, od oca Milisava i majke Mire, po zanimawu
elektromehani~ar, zaposlen u IEP-u Aran|elovac, nastawen u
Aran|elovcu, ulica Slobodana Penezi}a broj 4. Ne raspolaèmo
podacima da poseduje oru`je. Bogovac je od strane ovog centra vo|en
kao izdvojen slu~aj.
4. Markovi} Vladimir, ro|en 10. 6. 1951. godine u selu Zagrmqe,
SO Pe}, AP Kosovo i Metohija, od oca Dragoquba i majke Milene,
po zanimawu ma{inski tehni~ar, zaposlen IEP-u, nastawen u Aran|elovcu, T. Raji}a broj 80, ne poseduje oru`je po dozvoli.
5. Tokovac Radosav, ro|en u G. [atorwi. SO Topola, nije prijavqen u Aran|elovcu. Kako je navedeno, isti je kupio dva pi{toqa od
Jak{i}a, a isti su oduzeti.
6. Petkovi} Slavoqub, ro|en 20. 1. 1951. godine u selu Kowevi},
SO Zvornik, Bosna i Hercegovina, od oca Rajka, po zanimawu NK
radnik, zaposlen u IEP-u Aran|elovac, gore je i nastawen, ulica
Slobodana Penezi}a broj 46/22. Ne poseduje oru`je po dozvoli.
7. Pavlovi} Tomislav, ro|en 25. 8. 1952. godine u Prwavoru, SO
[abac, od oca Du{ana i majke Stanojke, po zanimawu NK radnik, za735
poslen u IEP-u Aran|elovac, gore je i nastawen, ulica Radni~ka

broj 17. Tomislav je lice sklono kriminogenom pona{awu i do sada
je vi{e puta krivi~no odgovarao. Ne raspolaèmo podacima o posedovawu oru`ja.
8. Kosti} @ivko, ro|en 19. 3. 1958. godine u selu Podravski Sokolac, SO Virovitica, Republika Hrvatska, od oca Stanka i majke
Slavke, po zanimawu varioc, zaposlen u RI[-u [amot Aran|elovac, nastawen u Aran|elovcu, Ulica Janka Kati}a broj 22. Ne raspolaèmo podacima o posedovawu oru`ja.
9. Mili} Branislav, ro|en 23. 1. 1963. godine u Uro{evcu, AP
Kosovo i Metohija, od oca Milorada i majke Zlatke, po zanimawu
trgovac, zaposlen u TP Kolektiv, Aran|elovac, gde je i nastawen,
ulica JNA 4/46. ^lan je Srpske radikalne stranke, ne poseduje oru`je po dozvoli.
10. Ani} Radovan, ro|en 15. 11. 1963. godine u Ora{cu, SO Aran|elovac, od oca Milovana i majke Milanke, po zanimawu ekonomski
tehni~ar, nezaposlen, nastawen u Ora{cu. ^lan je Srpske radikalne stranke, ne poseduje oru`je po dozvoli.
11. Babi} Dragan, ro|en 15. 10. 1957. godine u Aran|elovcu, od
oca Mihaila i majke Sene, po zanimawu ekonomski tehni~ar, zaposlen u RI[ [amot, Aran|elovac, gde je i nastawen, ulica Zagorska broj 6. Ne poseduje oru`je po dozvoli.
12. âmpar Milivoje, ro|en 20. 10. 1961. godine u Boqarima,
SO Sjenica, od oca Du{ana i majke Vukosave, devoja~ko \alovi},
po zanimawu zidar, zaposlen u RI[ [amot, Aran|elovac, ulica
Bawi~ka broj 35. Poseduje lova~ku pu{ku po dozvoli OJB Aran|elovac.
13. Svorcan Miladin, ro|en 4. 3. 1957. godine u selu Korita, SO
Bile}a, Bosna i Hercegovina, nastawen u Aran|elovcu, ulica Hercegova~ka broj 23. Ne poseduje oru`je po dozvoli.
14. \uki} Mladen, privatni automehani~ar iz Topole, gde je i
nastawen, ulica Ive Andri}a broj 6. Sekretar je MO SNO u Topoli. Kao ~lan odreda Crni \or|e, boravio je u Borovu Selu oko 7 dana. Ne raspolaèmo podacima da poseduje oru`je, ali je po povratku
iz Borova Sela pri~ao da ih je naoruàvalo navodno NN lice iz
Novog Sada (starije lice).
15. Simi} Nenad, po zanimawu kondukter, zaposlen u RO Autosaobra}aj, Topola, gde je stalno nastawen. Radi se o licu sklonom
naru{avawu JRM pod dejstvom alkohola. Ne raspolaèmo podacima
da poseduje oru`je.
736
Dobrovoqa~ki odred Crni \or|e, koji je delovao u okviru paravojne formacije SNO Du{an Silni, bio je aktivan kratko vreme
u sada{woj Republici Srpskoj Krajini. Dugo posle toga isti je formalno egzistirao da bi vremenom sve veze me|u wegovim pripadnicima bile raskinute. Lice koje je vodilo ovu paravojnu formaciju,
Dragi{a Jak{i}, bio je pod aktivnim tretmanom RDB, ali je, po~etkom marta 1995. godine, obustavqena OO zbog wegove pasivizacije.
II
Prva dobrovoqa~ka jedinica u Kragujevcu formirana je u organizaciji i pod komandom penzionisanog milicionara Sre}ka Radovanovi}a, koje je od nezavisne patriotske pre{la, preko uticaja
stranaka SPO i SRS, do komande vojske Republike Srpske Krajine.
Na po~etku formirawa politi~kih stranaka, na prostoru Kragujevca, eksponirala se grupa pojedinaca, ekstremista, zajedni~ke
~etni~ke i monarhisti~ke orijentacije, koja je pojedina~nim ekscesima privukla pa`wu RDB. Na{av{i oslonac u novoformiranim
politi~kim strankama desne orijentacije, ohrabreni li~nim odnosom lidera tih stranaka prema wima, grupa tih lica organizuje prvo ~etni~ko logorovawe od 4. do 7. jula 1991. godine u mestu Gro{nica kod Kragujevca. Ova grupa je kasije postala stoèr svih aktivnosti i okupqawa ekstremista, odlazaka na rati{ta, dono{ewa oru`ja, odlazaka na strana~ke ru{ila~ke demonstracije i sli~no. Iako
su pojedina~no pripadali raznim politi~kim strankama i prelazili iz jedne u drugu, pripadnici ove grupe odràli su me|usobne veze
svih ovih godina.
Najaktivniji pripadnici ove grupe su: Sre}ko Radovanovi}, Radoslav Nikoli} Mikron, Dobrosav Topalovi} Top, Zoran Ristivojevi}, Milo{ Krsti}, Dragan Mi}i}, Sa{a ]ulibrk, Slobodan
Miqkovi}, Radi{a Matovi}, Dejan Cveti}, Dragan [arowi}, Dejan
Gazdi}.
Iz ove grupe, centar RDB je obradama po ekstremizmu zahvatio
4 lica. Dve operativne obrade su obustavqene zbog pasivizacije lica, do koje je do{lo primenom mera i radwi resora, sa jedne strane,
i, s druge, promenom politi~kog kursa partija kojima su pripadali.
Operativne obrade su obustavqene za Radoslava Nikoli}a Mikrona i Dobrosava Topalovi}a Topa.
Centar RDB je najvi{e uspeha imao u radu sa Nikoli} Radoslavom, koji je li~nim angaòvawem nagovorio vi{e lica iz pomenute
grupe da, 1992. i 1993. godine, dobrovoqno predaju oru`je doneto sa
rati{ta. Ne raspolaèmo o preciznim podacima o koli~ini i vr737
sti predatog oru`ja i napomiwemo da je isto predavano SUP-u Kragujevac i organima bezbednosti VJ.
Od samog nastanka napred navedene takozvana Gro{ni~ke grupe,
kontaktirali smo pojedine pripadnike ove jedinice i pratili wihovu aktivnost. Po povratku sa rati{ta od lica, pripadnika ove paravojne formacije, oduzet je 1 vojni~ki karabin, 1 automatska pu{ka, 1 automatska pu{ka nema~ke proizvodwe i 2 bombe.
Nakon raspada ove formacije, krajem 1993. i po~etkom 1994. godine, dolazi do povratka sa rati{ta wenih najekstreminijih pripadnika. Me|usobna sukobqavawa i borbe za primat u ovoj grupaciji se nastavqaju. Dodatno ih zao{travaju promene politi~kog kursa
desnih politi~kih partija, posebno odluka SRS o prestanku rada
S^P i stavovi politi~kih partija u odnosu na odluku o prekidu odnosa SRJ sa Republikom Srpskom.
Centar RDB Kragujevac, za najekstremnijeg pripadnika ove grupe, Slobodana Miqkovi}a, zavodi OO. Prema licu pod obradom, zajedno za SUP-om Kragujevac, izvr{eno je pretresawe stana i drugih
prostorija i tom prilikom oduzeta je jedna pu{ka sa snajperom, revolver, izvesna koli~ina municije, vojna oprema i kamion tegqa~.
Svi oduzeti predmeti su doneti sa rati{ta. Za navedeno lice, centar je SUP-u Kragujevac dostavio podatke o izvr{enom krivi~nom
delu ubistva, ali je lice ipak oslobo|eno zbog nedostatka dokaza.
Obrada nad ovim licem se i daqe vodi.
Sa Ristivojevi} Zoranom (drugo lice iz ove grupe pod obradom)
obavqen je informativni razgovor. Dokumentovano je dono{ewe automatskog oru`ja sa rati{ta od strane wega i jo{ dva lica iz ove grupe.
Tako|e, iz ove grupe, obavqen je informativni razgovor sa Milo{em Krsti}em (1995. godine) od koga je oduzeta pu{ka sa snajperom. Istog koristimo za identifikovawe drugih lica koja su donela oru`je sa rati{ta, nelegalno ga poseduju i nelegalno trguju
istim. Iz tih razloga, imenovanom nije podneta krivi~na prijava.
Pored navedenog, ovoj grupi pripadaju Dragan Mi}i} i Sa{a
]ulibrk, sa kojima je Centar RDB u kontaktu ve} tri godine i preko kojih uti~emo na aktivnost i namere grupe.
Operativni uvid u aktivnost takozvane Gro{ni~ke grupe, Centar RDB sada ostvaruje povremenim kontaktima sa 4 biv{a pripadnika ove jedinice, ukqu~uju}i i wenog komandanta.
III
Postupaju}i po direktivi Centralne uprave SPO-a u Beogradu,
op{tinski odbori SPO-a na ovom podru~ju su pristupili, po~etkom juna 1991. godine, upisu dobrovoqaca za stvarawe Srpske garde.
738
Najkompaktnija i najhomogenija grupa dobrovoqaca formirana

je u Aran|elovcu. Organizator i prvi komandant Srpske garde u
Aran|elovcu je Zoran Da~i}, ro|en 10. 7. 1954. godine u Aran|elovcu, po zanimawu kuvar, zaposlen u hotelu Izvor. Kasnije je za komandanta postavqen Kuzmanovi} Dragan, ro|en 1954. godine u selu
Ven~ane, Aran|elovac.
Identifikacioni podaci za lica, pripadnike Srpske garde iz
Aran|elovca, saznawe o wihovoj politi~koj pripadnosti, u~e{}u u
rati{tima, ilegalnom posedovawu oru`ja, ekcesnom i kriminogenom pona{awu:
1. \onovi} Bora, ro|en 17. 5. 1957. godine u Aran|elovcu, od oca
Qubomira i majke Slavice, devoja~ko Gaji}, bez zaposlewa, stalno
nastawen u Aran|elovcu, ulica Svetozara Markovi}a broj 29. \onovi} je osoba drskog i arogantnog pona{awa, do sada je vi{e puta krivi~no i prekr{ajno odgovarao. U~esnik je martovskih demonstracija u Beogradu kojom prilikom je i uhap{en. Jedan je od ekstremnijih
pripadnika Srpske garde. U~estvovao je u borbama kod Gospi}a. Poseduje oru`je, kako automatsko, tako i bombe, ilegalno, a od strane
SJB Aran|elovac, oduzete su mu 2 ru~ne bombe. ^lan SPO-a.
2. Vasiqevi} Milo{, ro|en 8. 5. 1966. godine u Aran|elovcu, od
oca Miroslava i majke Natalije, bez zanimawa i zaposlewa, stalno
nastawen u Aran|elovcu, ulica 29. novembra broj 47. Milo{ je vi{e
puta krivi~no i prekr{ajno osu|ivan i ka`wavan. U veoma je bliskim odnosima sa \onovi}em. Poku{ao je da izvr{i samoubistvo,
imao je prostrelnu ranu u predelu stomaka, ali tokom vr{ewa uvi|aja, oru`je nije prona|eno. U~esnik je martovskih demonstracija
1991. godine i veoma je aktivan u radu Srpske garde Aran|elovac.
Poseduje ilegalno naoruàwe, ~lan je SPO-a.
3. Milanovi} Slavi{a, ro|en 18. 2. 1964. godine u Aran|elovcu,
od oca Milovana i majke Mileve, radnik fizi~kog obezbe|ewa u
Pobedi Go{a u Aran|elovcu. Stalno nastawen u Aran|elovcu,
ulica Petra Ko~i}a broj 23. Radi se o nestabilnoj osobi, sklonoj
prekomernoj upotrebi alkohola. Veoma je aktivan oko organizovawa
i odlaska Srpske garde na rati{te kod Gospi}a. Do sada je 3 puta odlazio na rati{te.
4. Da~i} Zoran, ro|en 10. 7. 1954. godine u Aran|elovcu, od oca
Miloja i majke Du{anke, po zanimawu kuvar, zaposlen u hotelu Izvor u Aran|elovcu, stalno nastawen u Aran|elovcu, ulica Slobodana Penezi}a broj 23. Da~i} je jedan od organizatora Srpske garde
Aran|elovac, a radi se o osobi sklonoj prekomernoj upotrebi alkohola. U~esnik je martovskih demonstracija u Beogradu, kojom prilikom je hap{en. ^lan je SPO-a.
739
5. Osmajli} Veselin, ro|en 30. 4. 1963. godine u Ivangradu, Republika Crna Gora, od oca \ura i majke Du{anke, po zanimawu hemijski tehni~ar, zaposlen u RI[-u [amot u mestu Partizani, op{tina Aran|elovac, stalno nastawen u Aran|elovcu, ulica Kraji{kih brigada broj 23. Za Osmajli}a raspolaèmo saznawima da je
ro|eni brat od strica Osmajli}u, telohranitequ Vuka Dra{kovi}a.
U~esnik je devetomartovskih demonstracija, a tako|e je bio na rati{tu kod Gospi}a. ^lan je SPO-a.
6. Kova~ Miodrag, ro|en 25. 6. 1959. godine u \akovici, AP Kosovo i Metohija, od oca Jovana i majke Bosiqke, po zanimawu diplomirani pravnik, stalno nastawen u Aran|elovcu, ulica Milana
Blagojevi}a broj 7. Za Kova~a ne raspolaèmo negativnim podacima, s obzirom da se na na{ teren nastanio 1988. godine. Boravio je
na rati{tu kod Gospi}a. ^lan SPO-a.
7. Tomkovi} Tomislav, ro|en 6. 9. 1953. godine u selu Bawa, op{tina Aran|elovac, od oca Branislava i majke Darinke, po zanimawu radnik, zaposlen u RO Bukovi~ka bawa, Aran|elovac. Stalno nastawen u selu Bawa. Tomkovi} je aktivan u radu stranke SPO, ~iji
je ~lan. Ne raspolaèmo podacima da poseduje ilegalno oru`je.
8. Jankovi} Radovan, ro|en 5. 5. 1958. godine u selu Ven~ani, SO
Aran|elovac, od oca Radovana i majke Radmile, po zanimawu metalostrugar, zaposlen u RI[-u [amot, Aran|elovac. Stalno nastawen
u selu Ven~ani. ^lan je SPO. Boravio je na rati{tu kod Gospi}a.
9. Rakovi} Qubi{a, ro|en 23. 9. 1969. godine u Aran|elovcu, od
oca Slobodana i majke Kosare, po zanimawu metalogloda~, zaposlen
u Bukovi~koj Bawi, Aran|elovac. Stalno je nastawen u Aran|elovcu, Ulica Omladinskih brigada broj 11. ^lan je S^P. Bio je na rati{tu kod Gospi}a. Ne raspolaèmo podacima da poseduje oru`je.
10. Ne}ak Du{ko, ro|en 24. 3. 1967. godine u Smederevskoj Palanci, od oca Milana i majke Kosane, po zanimawu muzi~ar, nastawen u
Aran|elovcu, ulica M. Tita 71/8. O wemu ne raspolaèmo negativnim saznawima. Bio je na rati{tu kod Gospi}a. Ne raspolaèmo podacima da poseduje oru`je.
11. Peri{i} Zoran, ro|en 4. 10. 1963. godine u selu Ven~ani,
Aran|elovac, od oca Sini{e i majke Srbijanke, po zanimawu elektromehani~ar, bez stalnog zaposlewa, stalno nastawen u Ven~anima. Veoma je aktivan u radu stranke SPO, kao i Srpske garde u Aran|elovcu. Radi se o drskoj i arogantnoj osobi, bezobraznog pona{awa.
Bio je na rati{tu. Ne raspolaèmo podacima da poseduje oru`je.
12. Fle{ Gordan, ro|en 10. 5. 1953. godine u Topoli, SO Topola,
od oca Miroslava i majke Danice, po zanimawu zemqoradnik, stal740
no nastawen u Aran|elovcu, ulica Mar{ala Tita 180. Fle{ je jedan

od organizatora Srpske garde u Aran|elovcu, nalazi se u wihovom
{tabu. Izuzetno je aktivan u radu stranke, a naro~ito materijalnom
finansirawu iste. Sklon je prekomernom konzumirawu alkohola.
U~esnik je martovskih demonstracija u Beogradu. ^lan je SPO-a.
13. Mihailovi} Dragi{a, zvani Julinac, ro|en 3. 10. 1953. godine u selu Brezovac, SO Aran|elovac, od oca Miodraga i majke Jule,
po zanimawu je kamenorezac, nastawen u Aran|elovcu, ulica Svetozara Markovi}a broj 28. Dragi{a je jedan od estremnijih ~lanova
Srpske garde, u bliskim je prijateqskim odnosima sa \okovi} Borom, koji mu je idol. U~esnik je martovskih demonstracija u Beogradu. Do sada je vi{e puta odlazio na rati{te kod Gospi}a. Ne raspolaèmo podacima da poseduje oru`je. ^lan je SPO-a.
14. Jankovi} Milorad, ro|en 24. 10. 1953. godine u G. Tre{wevici, SO Aran|elovac, od oca Radenka i majke Nade, trgovac, privatna radwa Neon, stalno nastawen u selu Vrbici, SO Aran|elovac.
Milorad je osoba koja je do sada dva puta odgovarala krivi~no, zbog
krivi~nog dela pronevere. Rezervni je oficir u ~inu kapetana
[TO Aran|elovac. U~esnik je martovskih demonstracija u Beogradu. Boravio je jedanput na rati{tu kod Gospi}a. ^lan je SPO. Poseduje legalno po dozvoli, karabin.
15. Kuzmanovi} Vladan, ro|en 20. 7. 1959. godine u Beogradu, od
oca @ivorada i majke Mirjane, po zanimawu frigomehani~ar, zaposlen u hotelu Izvor, Aran|elovac, nastawen u Ven~anima, SO
Aran|elovac. Za Vladana ne raspolaèmo negativnim podacima,
kao ni da poseduje oru`je. Nije ~lan nijedne stranke.
16. Vojinovi} Sa{a, ro|en 18. 3. 1964. godine u Aran|elovcu, od
oca Andrije i majke Branke, po zanimawu ma{inobravar, nezaposlen, nastawen u Aran|elovcu, ulica Partizanska broj 73. Sa{a je
aktivni ~lan SPO, kao i Srpske garde. U~esnik je martovskih demonstracija 1991. godine u Beogradu. Jedanput je bio na rati{tu kod
Gospi}a. Poseduje pi{toq marke magnum, legalno.
17. Gvozdi} Nikola, ro|en 17. 12. 1964. godine u Aran|elovcu, od
oca Stanimira i majke Qubinke, devoja~ko Simi}, po zanimawu KV
kerami~ar, zaposlen u EIP-u Aran|elovac, nastawen u Aran|elovcu, ulica Svetozara Markovi}a 39a. Nikola je osoba kriminogenog
pona{awa i do sada je vi{e puta krivi~no odgovarao. U~esnik je
martovskih demonstracija 1991. godine u Beogradu. Na rati{tu kod
Gospi}a boravio je do sada 3 puta. ^lan je SPO-a.
18. Radovi} Dragan, zvani Kid, ro|en 12. 2. 1958. godine u Aran|elovcu, od oca @ivojina i majke Qubinke, bez zanimawa i zaposle741
wa. Dragan je osoba sklona vr{ewu krivi~nih dela i prekr{aja protiv JRM, zbog ~ega je do sada vi{e puta ka`wavan. Radovi} je u bliskim prijateqskim odnosima sa \onovi}em. Prilikom boravka na
rati{tu, kao rezervista, i kra}eg boravka u Aran|elovcu, prijavio
je nestanak automatske pu{ke, ali se najverovatnije radi o fingiranom delu. U~esnik je martovskih demonstracija 1991. godine u Beogradu. Boravio je na rati{tu kod Gospi}a. ^lan je SPO-a.
19. Dujovi} Rade, ro|en 22. 6. 1966. godine u Aran|elovcu, od oca
Qubomira i majke Amalije, po zanimawu NK radnik, zaposlen u
RI[-u [amot, Aran|elovac, stalno nastawen u Aran|elovcu, ulica Mar{ala Tita 186/3. Rade nije ~lan nijedne stranke i o wemu ne
raspolaèmo negativnim podacima. Boravio je na rati{tu kod Gospi}a jedanput.
20. âmpar Milivoje, ro|en 20. 10. 1961. godine u selu Boqari,
SO Sjenica, od oca Du{ana i majke Vukosave, zidar, zaposlen u
RI[-u [amot, Aran|elovac, nastawen u Aran|elovcu, ulica Bawi~ka broj 35. âmpar je ekstremna osoba, kako u svojim nastupima,
tako i u pona{awu, o ~emu je pisano. Radi se o licu sklonom nasilni~kom pona{awu, agresivan je, a sklon je prekomernom konzumirawu alkohola. âmpar poseduje lova~ku pu{ku po dozvoli, ~lan je
SRS.
21. Bo{kovi} Dragan, ro|en 25. 10. 1957. godine u Aran|elovcu,
od oca @ivorada i majke Vere, po zanimawu trgovac, zaposlen na stovari{tu [umadija promet u Aran|elovcu, nastawen u Aran|elovcu, ulica Mo{e Pijade broj 36. Dragan je ~lan SPO-a. Na rati{tu
kod Gospi}a, bio je jedanput.
22. Kuzmanovi} Dragan, ro|en 5. 11. 1954. godine u selu Ven~ane,
SO Aran|elovac, od oca Miroslava i majke Slavke, po zanimawu metalostrugar, nezaposlen, nastawen u Ven~anima. Dragan je osoba
sklona kriminogenom pona{awu. Do sada je vi{e puta osu|ivan.
Dragan je i arogantan, a veoma je aktivan u radu stranke SPO, ~iji
je i ~lan. U~esnik je martovskih demonstracija 1991. godine u Beogradu. Na rati{tu kod Gospi}a do sada je boravio 2 puta. Poseduje
ilegalno oru`je.
23. ]irovi} Slobodan, ro|en 25. 8. 1952. godine u Aran|elovcu,
od majke Natalije, po zanimawu ugostiteq, u Aran|elovcu poseduje
3 privatne radwe, nastawen u Aran|elovcu, ulica Mar{ala Tita
142. ]irovi} je kao maloletnik vr{io krivi~na dela, zbog ~ega je
vi{e godina proveo u vaspitno-popravnim ustanovama. Dugo godina
je boravio u SR Nema~koj, a u Aran|elovac se vratio 1988. godine.
Po osnivawu stranke SPO, postaje wen ~lan i aktivno se ukqu~uje
742
u wen rad. U novembru mesecu 1991. godine, uhap{en je od strane radnika JZSK Beograd, zbog indicije da je u~estvovao u bomba{kom napadu na kafi} Banana. Tom prilikom oduzet mu je pi{toq {korpion. U~esnik je martovskih demonstracija 1991. godine u Beogradu.
Boravio je na rati{tu kod Gospi}a jedanput. Poseduje oru`je ilegalno, iako mu je oduzet navedeni pi{toq.
24. Radi} Dragan, ro|en 30. 9. 1952. godine u selu êdna, op{tina
Mrkowi} Grad, Bosna i Hercegovina, od oca Stanka i majke Stane,
po zanimawu trgovac, nezaposlen, stalno nastawen u Aran|elovcu,
ulica Narodnog fronta bb. Radi} je organizator Srpske garde u
Aran|elovcu. Sada je v.d. predsednika OO SPO Aran|elovac. Veoma je agilan i pokretan u radu stranke. Ina~e, radi se o paranoi~noj
osobi (manija gowewa) agresivan je. U~esnik je i organizator odlazaka Srpske garde na rati{te kod Gospi}a. Tako|e je u~esnik martovskih demonstracija 1991. godine u Beogradu. Poseduje nelegalno
oru`je.
Jedinica Srpske garde iz Aran|elovca, u po~etku izuzetno kompaktna i ekstremna, raspala se krajem 1993. i po~etkom 1994. godine.
êtiri wena pripadnika su poginula, najvi{e u me|usobnim obra~unima. Nekoliko wenih pripadnika je razoruàno na osnovu na{ih
podataka dostavqenih SUP-u Kragujevac, odnosno OJT u Aran|elovcu. Centar RDB je kontaktirao sa dva lica iz ove jedinice.
Kod Strainovi} Gorana, pripadnika navedene jedinice, radnici
ovog CRDB izvr{ili su pretresawe stana i drugih prostorija i tom
prilikom oduzeli jednu pu{ku, pi{toq i izvesnu koli~inu municije, obavili IR i uzeli izjavu.
Postupaju}i po direktivi i instrukcijama Centrale, SPO-a iz
Beograda, AO SPO u svim op{tinama na podru~ju [umadije i Pomoravqa su 1991. godine poku{ali da organizuju dobrovoqce za Srpsku gardu, me|utim, nije se oti{lo daqe od pravqewa spiskova dobrovoqaca, uglavnom pripadnika i pristalica SPO-a.
Operativnim istraìvawem po OA Tomson u 1991. godini, do{li smo do spiskova dobrovoqaca za Srpsku gardu na ovom podru~ju
pravqenih po op{tinama od strane MO SPO-a.
Nagla{avamo da osim paravojne formacije u Aran|elovcu, pod
patronatom SPO, nije bilo organizovanog odlaska grupa dobrovoqaca sa podru~ja Centra RDB Kragujevac. Bilo je pojedinaca koji su
se nalazili na spiskovima Srpske garde, a koji su samoinicijativno
i pojedina~no, u okviru drugih paravojnih formacija sa drugih podru~ja, odlazili na rati{ta biv{e Jugoslavije.
743
U junu 1993. godine, u za~etku je razbijen poku{aj Tomi} Sini{e

iz Jagodine (na{ao OO) da oformi oruànu, pla}eni~ku grupu od
najekstremnijih pripadnika i pristalica SPO-a, kako bi u vreme
dok je predsednik ove stranke sa suprugom bio u zatvoru izvr{ili
teroristi~ke akte, odmetnuli se u {umu i tako navodno zapo~eli
gra|anski rat u samoj Srbiji.
IV
U Kragujevcu je, krajem 1992. i po~etkom 1993. godine, formiran
komitsko-~etni~ki pokret Vojvoda Vuk, koji je nastao transformacijom iz Narodne radikalne stranke na ovom podru~ju. Organizator i predsednik K^P Vojvoda Vuk je Wego{ Ili}, ranije predsednik MO NRS u Kragujevcu.
U organizaciji ovog pokreta, u prvoj polovini 1993. godine, na
rati{tima u Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj boravile su dve grupe dobrovoqaca od po 30-40 lica, pripadnika raznih
politi~kih orijentacija, koji su i ranije u~estvovali u borbama na
rati{tima biv{e Jugoslavije.
Dobrovoqci K^P Vojvoda Vuk, boravili su na rati{tima Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, pod komandom @ivomira Cvetkovi}a iz Kragujevca. Na rati{tima su delovali pod komandom vojske Republike Srpske Krajine i Republike Srpske.
Isti~emo da pripadnici i dobrovoqci K^P Vojvoda Vuk na
ovom podru~ju nisu delovali organizovano i homogeno sa ekstremnih pozicija. Tako|e, sa rati{ta, prema na{im saznawima, nisu donosili oru`je, {to je potvr|eno kasnije operativnim istraìvawem po OA Tomson.
Povratkom sa rati{ta, ova paravojna formacija se raspala, a
K^P Vojvoda Vuk se transformisao i preregistrovao u Srpsko
humanitarno dru{tvo Vojvoda Vuk.
Oduzeto naoruàwe, preduzete zakonske mere (krivi~ne i prekr{ajne prijave) prema licima koja su nelegalno posedovala oru`je:
1991. godina
Na osnovu na{ih podataka dostavqenih SUP-u Jagodina, od
Slavoquba Filipovi}a iz Jagodine (predsednik MO SPO, organizator pravqewa spiskova dobrovoqaca za Srpsku gardu) oduzet je 1
pi{toq i 5 metaka. RJB je Filipovi}u podneo prekr{ajnu prijavu.
Nikoli} Mom~ilu iz Jagodine (bliska veza Sini{e Tomi}a,
na{a OO, tada uticajni funkcioner SPO-a) na osnovu na{ih podataka RJB je oduzeo 1 pu{komitraqez, i 1 automatski pi{toq, 2 ru~ne bombe, 4 okvira za automatsku pu{ku, 1166 metaka raznih kaliba744
ra, 7 patrona za lova~ku pu{ku, 2 bajoneta za automatsku pu{ku i 2

lova~ka noà.
Sini{i Tomi}u iz Jagodine (na{a OO, tada uticajni rukovodilac SPO-a) na osnovu na{ih podataka SUP Jagodina oduzeo je 1
automatsku pu{ku i podneo krivi~nu prijavu.
Ukupno u 1991. godini, na osnovu na{ih podataka dostavqenih
RJB, isti je oduzeo 1 pu{komitraqez, 1 automatsku pu{ku, 1 automatski pi{toq, 1 pi{toq, 2 ru~ne bombe, 4 okvira za automatsku pu{ku
i 1173 metaka raznih kalibara.
RJB je na osnovu na{ih podataka i prikupqenih dokaza podneo
2 krivi~ne i jednu prekr{ajnu prijavu protiv 3 lica.
1992. godina
Na osnovu na{ih podataka, Dragomiru Mici}u iz Jagodine RJB
je oduzeo: 1 pi{toq 7,62 mm, 4 ru~ne bombe, 2 okvira za pi{toq 7,65
mm sa 16 metaka, 1 tromblonsku minu, 1 ru~nu radio-stanicu, 22 svetle}a metka za AP-M 70 kal. 7,62 mm, 8 komada pancirnih metaka kal.
7,62 mm, 177 metaka za automatsku pu{ku M 70 kal. 7,62 mm. Zbog ilegalnog posedovawa oru`ja SUP Jagodina je protiv Mici}a podneo
krivi~nu prijavu.
Od Slobodana Miqkovi}a iz Kragujevca, na osnovu na{ih podataka, SUP Kragujevac je oduzeo: 1 automat hekler sa snajperom, 1
kolt mangum ameri~ke proizvodwe i ve}u koli~inu municije raznih kalibara, 2 radio-stanice, 1 pancir i 1 kamion tegqa~ marke
reno. Podneta je krivi~na prijava od SUP-a Kragujevac. (Miqkovi} je pripadnik paravojnih formacija SRS).
Ukupno u 1992. godini, na osnovu na{ih podataka, RJB je oduzeo
1 automat hekler sa snajperom, 1 kolt mangum ameri~ke proizvodwe, 1 pi{toq 7,62 mm, 4 ru~ne bombe, 1 tromblonsku minu, 3 radiostanice, ve}u koli~inu metaka raznih kalibara, 1 pancir i 1 kamion tegqa~ marke reno.
RJB je na osnovu na{ih podataka podnela 2 krivi~ne prijave
protiv 2 lica.
1993. godina
Od Krivokapi} Radoslava iz Jagodine, CRDB Kragujevac oduzeo je 1 lova~ku pu{ku, 11 patrona za lova~ku pu{ku, 1 pi{toq i 24
metka. Protiv ovog lica podneta je krivi~na prijava zbog ilegalnog
posedovawa i nelegalne trgovine oru`ja sa licima {iptarske nacionalnosti sa Kosova.
Od Jovanovi} Dragutina iz Jagodine Centar je oduzeo 1 skra}eni karabin, 2 opti~ka ni{ana za snajper, 14 metaka. Protiv Jovanovi}a je podneta krivi~na prijava.
745
Od Despotovi} Jovana iz Aran|elovca oduzeta je 1 automatska

pu{ka. Protiv Despotovi}a je podneta krivi~na prijava od strane
RJB, na osnovu na{ih podataka i dokaznog materijala.
Od Danka Popovi}a iz Aran|elovca oduzeta je 1 automatska
pu{ka sa okvirom, 72 metaka i 1 bomba ka{ikara. Protiv Popovi}a je RJB podneo krivi~nu prijavu na osnovu na{ih podataka i dokaznog materijala.
Od Aleksandra Markovi}a iz sela Partizani, op{tina Aran|elovac (pripadnik aran|elova~ke grupe u ilegalnoj trgovini
oru`jem sa licima muslimanske nacionalnosti iz Novog Pazara)
oduzeto 29 metaka. Protiv Markovi}a je CRDB Kraqevo na osnovu
na{ih podataka i dokaznog materijala podneo krivi~nu prijavu.
Od Bogoquba Rajkovi}a iz Velikog Popovi}a, op{tina Despotovac, oduzet je raketni pi{toq. Podneta je krivi~na prijava.
Od Mileta Arizovi}a iz Jagodine oduzeta je 1 automatska pu{ka i 3 metka. Podneta je krivi~na prijava.
Od Vladana Kova~evi}a iz Jagodine oduzete su 2 AP, 3 ru~ne
bombe, 3 okvira sa 30 metaka za AP, 500 grama eksploziva, 92 metka
raznih kalibara. Kova~evi}u je od SUP-a Jagodina podneta krivi~na prijava. Od istog je oduzeta i 1 ma{ina za paqewe eksploziva.
Ukupno u 1993. godini, Centar je oduzeo 5 AP, 1 lova~ku pu{ku,
1 pi{toq, 4 okvira za AP, 3 ru~ne bombe, 2 opti~ka ni{ana, 324 metka raznih kalibara, 500 grama eksploziva i 1 ma{inu za paqewe eksploziva.
Centar RDB je 1993. godine, po OA Tomson podneo 4 krivi~ne prijave protiv 20 lica:
1) KP br. 1646, od 22. 11. 1993. godine, obuhvata slede}a lica:
1. Jevti} Sr|an, Jagodina,
2. Milo{evi} Mile, Aran|elovac,
3. Krivokapi} Radoslav, Jagodina,
4. Mileti} Miroslav, Jagodina,
5. Jovanovi} Milan, Aran|elovac,
6. Jovanovi} Dragutin, Jagodina,
7. Mili} Dragan, Aran|elovac,
8. Vi}entijevi} Milorad, Aran|elovac,
9. Obradovi} Qubomir, Aran|elovac,
10. Miki} Radi{a, Aran|elovac
1. Suqa Adem, Podujevo,
2. Suqa Ali, Podujevo,
3. Suqa Agim, Podujevo
746
3) KP br. 1661 od 23. 11. 1993. godine:

1. Gavrilovi} Nikola iz Aran|elovca.
1. Miloradovi} Milan, Jagodina
2. Milosavqevi} Vladimir, Jagodina
3. Jovanovi} Novak, Jagodina
4. Arizovi} Mile, Jagodina
5. Rajkovi} Bogoqub, Jasenovo
6. Nestorovi} Sa{a, Jagodina
Iste godine centar RDB Kragujevac ustupio je CRDB Kraqevo 9
lica sa dokaznim materijalom, a isti je protiv ovih lica podneo
krivi~nu prijavu OJT u Novom Pazaru. Radi se o slede}im licima.
1. Joksi} Radovana Slobodan iz Aran|elovca
2. Pavlovi} Rajka Radoslav Raki iz Aran|elovca
3. Pavlovi} @ivorada Radivoje Prka iz Aran|elovca
4. Markovi} Mom~ila Milun iz Aran|elovca
5. Markovi} Milorada Aleksandar iz Partizana kod Aran|elovca
6. Hudi~ek Vladimira Zoran iz Aran|elovca
7. Savi} Dragoquba Srbislav iz Aran|elovca
8. Vi}entijevi} Milivoja Milomir iz Aran|elovca
9. \uri} Dragi{a iz Mladenovca.
Pomenuta lica su osu|ena od strane Okru`nog suda u Novom Pazaru, dana 30. 12. 1993. godine, na vremenske kazne zatvora, zbog krivi~nog dela iz ~lana 33 Zakona o oru`ju i municiji.
Centar je, 1993. godine, ustupio RJB tri lica sa dokaznim materijalom, na osnovu koga je SUP Kragujevac podneo tri krivi~ne
prijave protiv tri lica, za u~iweno krivi~no delo iz ~lana 33
ZOM-a, OJT-u u Aran|elovcu. Radi se o slede}im licima:
1. Despotovi} Zoran iz Aran|elovca
2. Popovi} Danko iz Aran|elovca
3. Markovi} Radoslav iz Aran|elovca
Napomiwemo da kod jednog broja lica, protiv kojih su podnete
krivi~ne prijave, nije prona|eno ilegalno oru`je, ali je utvr|eno
i dokazano da su se bavila kra|om ili ilegalnim prometom istog.
Preduzimawem navedenih mera i radwi, prese~ena su dva ilegalna kanala za trgovinu oru`jem:
1. Aran|elovac Novi Pazar
2. JagodinaPodujevo
Nagla{avamo da oru`je ve}inom poti~e sa isto~no-slavonskog
rati{ta, koje je bilo sme{teno u magacinu TO u Aran|elovcu.
747
1994. godina
Od Aleksi} Gorana iz Kragujevac oduzeta je AP.
Od Josifovi} Milorada iz Kragujevca oduzeta je AP i 25 metaka.
Od Milosavqevi} Neboj{e oduzeta je 1 pu{ka, pi{toq i 49
metaka.
Od Marinkovi} Aleksandra iz Kragujevaca oduzet je 1 lova~ki karabin.
Od Milivojevi} Sr|ana oduzet je 1 pi{toq mangum i 4 metka.
Od Kozomari} Boè iz Kragujevca oduzeta je 1 AP i 57 metaka.
Od Vulovi} Milete iz Kragujevca oduzeta je 1 AP i 1284 metaka raznih kalibara.
Od Jakovqevi} Sre}ka iz Kragujevca oduzeta je 1 AP, 150 metaka i ru~na bomba. Podneta krivi~na prijava.
Od Radivojevi} Milorada iz Kragujevca oduzeta je 1 poluautomatska pu{ka.
Od \or|evi} Vese iz Despotovca oduzeta je 1 AP.
Od Markovi} Slobodana iz Kragujevca oduzeto je 7 metaka.
Ukupno, Centar je oduzeo 6 AP, 1 PAP, 1 lova~ki karabin, 1
pi{toq magnum, 1 ru~nu bombu i 1621 metak raznih kalibara.
U 1994. godini, Centar je podneo 3 krivi~ne prijave i 2 dopune
krivi~nih prijava protiv 7 lica:
1) KP br. 478 od 8. 4. 1994. godine, podneta OJT u Aran|elovcu
protiv:
1. Maksovi} Danka iz Bukovika, Aran|elovac.
2) UP br. 1504, od 30. 9. 1994. godine, podneta Okru`nom javnom
tuìla{tvu u Kragujevcu protiv:
1. Vulovi} Milete iz Kragujevca i
2. Kozomari} Boè iz Kragujevca
Dopuna krivi~ne prijave br. 1504, od 30. 9. 1994. godine, podneta protiv:
1. Kazakovi} Dragana iz Kragujevca i
2. Markovi} Slobodana iz Kragujevca
Dopuna KP br. 1504, od 30. 9. 1994. godine, podneta protiv:
1. Mili} Dragana iz Kragujevca
3) KP br. 1675, od 1. 11. 1995. godine, podneta OJT Kragujevac protiv:
1. Jakovqevi} Sre}ka iz Kragujevca
Napomiwemo da se radi o kra|i oru`ja iz magacina TO lociranog u Zastavi u Kragujevcu. Preduzetim merama prese~en je kanal
Kragujevac Kraqevo.
748
1995. godina
Od Milivoja Strainovi}a oduzet je 1 pi{toq.
Centar RDB Kragujevac je, u 1995. godini, podneo 2 krivi~ne
prijave protiv 11 lica za izvr{eno KD iz ~lana 33 ZOM-a:
1) KP br. 36, od 10. 1. 1995. godine, podneta Okru`nom javnom tuìla{tvu u Kragujevcu protiv:
1. Marinkovi} Aleksandra iz Kragujevca
2. Nikoli} Vladana iz Kragujevca
3. Milosavqevi} Neboj{e iz Kragujevca
4. ]iri} Neboj{e iz Kragujevca
5. Te{ovi} Zorana iz Kragujevca
2) KP br. 130, od 25. 1. 1995. godine, podneta Okru`nom javnom tuìla{tvu u Kragujevcu protiv:
1. Aleksi} Gorana iz Kragujevca
2. Josipovi} Milorada iz Kragujevca
3. Milo{evi} Gorana iz Kragujevca
4. Mijatovi} Dragana iz Kragujevca
5. Stojanovi} Milana iz Kragujevaca
6. Simi} Slobodana iz Kragujevca
Napomiwemo da su prema licima protiv kojih su podnete KP
preduzete mere i radwe (IR, izjave, pretresawe stanova i drugih
prostorija, oduzimawe oru`ja koje su ilegalno posedovali) krajem
1994. godine.
Centar RDB Kragujevac je, 1991. godine, po OA Tomson uputio RJB informacije za 10 lica, od kojih je RJB za 4 lica podnela
krivi~ne prijave i za 1 lice prekr{ajnu prijavu.
Godine 1992, CRDB je RJB ustupio informacije za 3 lica, od
kojih je RJB podneo krivi~ne prijave za 2 lica.
U 1993. godini, centar RJB je ustupio informacije, podatke i
dokazni materijal za 4 lica, od kojih je RJB za 3 lica podneo krivi~ne prijave.
U 1994. godini, RJB su dostavqeni podaci za 6 lica, koja su ilegalno posedovala i nedozvoqeno trgovala oru`jem. Za 2 lica su dostavqene izjave koje se odnose na inkriminisanu delatnost. SUP
Kragujevac je podneo krivi~nu prijavu protiv 1 lica OJT u Aran|elovcu.
U 1995. godini, SUP-u Kragujevac su dostavqeni podaci po OA
Tomson za 2 lica.
Ukupno od zavo|ewa OA Tomson RJB su ustupqeni podaci za
22 lica. Prema raspoloìvim podacima RJB je podneo 10 krivi~nih
prijava protiv 10 lica i 1 prekr{ajnu prijavu protiv 1 lica.
749
Ustupqene informacije OB VJ
U 1991. godini informacije za 1 lice
U 1992. godini informacije za 1 lice
U 1993. godini informacije za 2 lica
U 1994. godini ustupqeni podaci OB FNP za 5 lica koja su
ilegalno iznosila oru`je iz fabrike
U 1995. godini dostavqena je informacija za 1 lice.
Ukupno organima bezbednosti VJ ustupqeno je informacija po
OA Tomson za 10 lica.
Centar RDB Kragujevac je na planu istraìvawa po OA Tomson zahvatio 336 lica.
Na raznim spiskovima dobrovoqaca, formiranim od strane desno orijentisanih stranaka sa ovog podru~ja, pojavquje se 110 lica.
U pogledu politi~ke pripadnosti lica sa spiskova dobrovoqaca, 16 se izja{wavalo za SNO, 17 za S^P, 12 za SRS i 31 lice za
SPO.
U borbama na rati{tima biv{e Jugoslavije vi{e puta je u~estvovalo oko 40 dobrovoqaca sa ovog podru~ja u paravojnim formacijama, pod patronatom desno orijentisanih politi~kih stranaka
(SNO, SRS, SPO).
Paravojne dobrovoqa~ke jedinice sastavqene od pripadnika
SRS, postojale su u ranijem periodu u Aran|elovcu i Kragujevcu. Iz
drugih gradskih centara pojedina~no se prikqu~ivalo ovim jedinicama po nekoliko lica. Ove jedinice su po povratku sa rati{ta prestale da postoje. Prou~avaju}i operativni sastav istih, do{li smo
do podataka i saznawa koja ukazuju da ve}ina pripadnika ovih jedinica nisu ekstremisti, niti bi se odazvali pozivu za izazivawe konflikata u zemqi, odnosno protivustavnog i nasilnog ru{ewa pravnog poretka.
Deo ovih lica vi{e ne pruà podr{ku svom lideru u ekstremisti~kim nastupima.
Na podru~ju ovog centra, prema na{im saznawima, sli~na je situacija u pogledu paravojnog organizovawa grupacije ekstremista,
koje su se inspirisale u ranijem periodu antikomunisti~kim opredeqewem politi~kih stranaka desne orijentacije i aktivno{}u wihovih lidera (SPO, SNO).
U Kragujevcu postoji grupa od 10-ak ekstremista koji su u ~estom
me|usobnom kontaktu, sklonih avanturizmu i zagovarawu ponovnog
okupqawa u oruànu jedinicu, koja bi se vratila tradiciji ~etni750
{tva u okviru ranije grupacije S^P. Ova grupa ima velike rezerve
prema lideru stranke SRS, zbog raspu{tawa S^P 16. 4. 1994. godine. Grupu ~ine: Slobodan Miqkovi} (OO ovog Centra po ekstremizmu) Dragan Mi}i}, Predrag Stankovi}, Zoran Lazovi}, Tomislav
Dimitrijevi}, Predrag Raketi}, Goran Simovi}, @ivorad Avramovi}, @ivorad \or|evi}, Sa{a Novakovi}, Jovan Rihterovi} i Zoran Obradovi}.
Sva ova lica boravila su na rati{tima jednom ili vi{e puta,
uglavnom donosila pojedine komade vatrenog oru`ja, municije i
bombi. Deo oru`ja donetog sa rati{ta je oduzet, a verujemo da neki
od wih ilegalno poseduju pojedina~no oru`je i sada.
U Aran|elovcu postoji grupa ekstremista, koju predvodi Sini{a Maksimovi} (na OO) predsednik MO SRS (su|en na 8 meseci zatvora po KP ovog centra 1986. godine, zbog pripadawa ilegalnoj teroristi~koj organizaciji Crna ruka). U bliskoj vezi sa Maksimovi}em su, ni{ta mawe ekstremni, Dejan Luki} i Milivoje âmpar.
Ova lica, po na{im saznawima, ilegalno poseduju oru`je. Za Maksimovi}a je, 1995. godine, zavedena OO i angaòvan saradnik. Saradnik }e se koristiti prema Maksimovi}u i drugim licima iz ove grupacije, za pra}ewe wihove aktivnosti i stvarawe uslova za preduzimawe adekvatnih operativnih mera.
Raspolaèmo najnovijim neproverenim podacima o postojawu
dve grupe ekstremnih lica naoruànih automatskim oru`jem. Jednu
~ine lica iz Brzana kod Bato~ine: Selimir Milanovi}, Dragomir
Jovanovi} i Predrag Stankovi}. Drugi grupu ~ine lica iz Jarmenovaca kod Topole: Velibor Vasiqevi}, Predrag Markovi} i Dragan
Marjanovi}.
Ovi podaci su u fazi proveravawa, a posebna pa`wa se posve}uje grupi iz Jarmenovca, jer se u Topoli, 11. maja ove godine, dogodio
teroristi~ki akt podmetawa eksploziva na vrat muzeja NOR-a, od
jo{ uvek neidentifikovanih izvr{ioca.
Na na{em podru~ju formalno postoje spiskovi dobrovoqaca
SRS, od kojih bi se mogle oformiti paravojne jedinice, koje bi mogle biti poslate na rati{ta u RSK i RS. Bilo je nagove{taja i mogu}nosti wihove zloupotrebe. Imamo dobar uvid u mogu}e aktivirawe ovih jedinica, preko novoangaòvanih operativnih pozicija (1
saradnik i 2 operativne veze) i preko 4 lica, pripadnika ovih formacija, koji su u~estvovali u borbama na rati{tima, ukqu~uju}i i
doskora{weg komandanta jedne dobrovoqa~ke jedinice, sa kojima
CRDB u duèm periodu odràva kontakte.
751
Isti~emo primer poku{aja okupqawa dobrovoqaca, u organizaciji Centrale SRS iz Beograd, za pomo} Srbima i Vojsci RSK u
borbama u zapadnoj Slavoniji u maju ove godine. Naime, u ovom slu~aju, izbegli su da se prijave i odu na rati{te i raniji inicijatori
i organizatori paravojnih grupa na na{em podru~ju.
Prema na{im saznawima, unutar grupacije ekstremista, pristalica SRS, do{lo je do me|usobnih podela, nesuglasica, netrpeqivosti i sukoba. Saglasno tim saznawima, procewujemo da se u sada{wim uslovima na podru~ju Centra mogu okupiti i paravojno organizovati najvi{e tri grupe sa po 10-ak lica.
Budu}i razvoj delatnosti grupacije ekstremista, pristalica
krajwe desnih politi~kih partija, bitno }e zavisiti od mirovnog
procesa i daqeg razvoja doga|aja na rati{tima u RSK i RS, odnosa
SRJ i aktuelne vlasti prema RS i RSK i stawa na politi~koj sceni
Srbije. Prema sada{wim saznawima, aktivnost ekstremista na podru~ju ovog centra je u opadawu, a stepen dru{tvene opasnosti u bezbednosnom smislu se smawuje.
3. Podaci o stawu sada{weg angaòvawa centra RDB po OA
Tomson
Iz strukture dobrovoqaca koji su u~estvovali u borbama na rati{tima na podru~ju biv{e Jugoslavije u paravojnim formacijama,
Centar RDB Kragujevac vodi 4 operativne obrade za slede}a lica:
1. Miqkovi} Slobodan, ranije pripadnik S^P, sada SRS, vi{e
puta u~estvovao u borbama u RS i RSK.
2. Ristivojevi} Zoran, pripadnik SPO, vi{e puta odlazio na
rati{ta u isto~noj Slavoniji i Hercegovini.
3. Milanovi} Miodrag, pripadnik obezbe|ewa SPO, na rati{tima boravio kao dobrovoqac Srpske garde.
4. Maksimovi} Sini{a, predsednik MO SRS u Aran|elovcu, raniji pripadnik S^P, na rati{tima boravio kao dobrovoqac SRS.
Prema ovim licima koriste se operativne pozicije: Fo~a,
Tihi i Gladijator. Prema Maksimovi}u (novootvorena OO) koristi se lice za koga je Centrali RDB upu}en predlog za angaòvawe za saradwu.
Uz to, Centar u duèm periodu odràva kontakte sa 4 lica, koja
su sa predmetima obrada odlazila na rati{tu i u~estvovala u borbama. Od ovih lica dva su bila na{e obrade po ekstremizmu. Tako|e,
centar je u kontaktu sa doskora{wim komandantom paravojne jedinice iz Kragujevca, kojoj su dva lica pod obradama pripadala.
Prema dva lica pod OO primewivana je TKTR. Za novootvorenu
OO (Maksimovi}) podnet je predlog za primenu TKTR.
752
Pored obrada, CRDB Kragujevac je na planu istraìvawa po OA

Tomson zahvatio 6 lica, koje tretira kao izdvojene slu~ajeve (Stevanovi} Dragutin, Saku Predrag, Pavlovi} Miroslav, Rakowac Miodrag, Radisavqevi} Dejan i Tomovi} Dragan). Prema ovim licima
se koriste postoje}e pozicije, a u dva slu~aja je primewivana ad hok
TKTR.
Prema sada{wim saznawima, po OA Tomson, ukupne mogu}nosti operativnih pozicija koje se koriste po ovoj problematici, ocewujemo solidnim za ostvarivawe blagovremenog uvida u aktivnost i
delatnost ekstremista i procewujemo da se ve}a iznena|ewa u narednom periodu ne mogu o~ekivati.
4. Daqi pravci rada po OA Tomson
Centar }e u narednom periodu, saglasno planovima rada, intenzivno raditi na izu~avawu i operativnom sagledavawu delatnosti
lica zahva}enih obradama i lica koja tretiramo kao slu~ajeve u izu~avawu. Prema tome, prioritet u radu }e imati istraìvawe pojava i oblika paravojnog organizovawa sa najekstremnijim nosiocima
koji su zahva}eni obradama.
Pored toga, u sada{wem trenutku Centar sagledava dve grupe
lica koje se, prema na{im saznawima, bave kra|om i ilegalnom trgovinom oru`jem, poreklom iz fabrike Namenske proizvodwe.
Naime, prvu grupu predvode Miroslav Pavlovi} i Vlada Mili}evi}, oba iz Kragujevca, koji iz FNP iznose u delovima ili kompletne pi{toqe i revolvere i ilegalno ih prodaju.
Drugu grupu, prema na{im saznawima, vode Dejan Radisavqevi}
i Milorad Radowi}, koja je udruèna sa kriminalcima iz Poàrevca i Kru{evca, preko kojih oru`je (pi{toqe i revolvere) uz kradene automobile, ilegalno distribuiraju u Bugarsku, a iz Bugarske
ilegalno unose drogu u zemqu.
U vezi prve grupe iz FNP, Centar RDB ostvaruje saradwu sa organima bezbednosti FNP.
CRDB Kragujevac je u vezi druge grupe lica ostvario saradwu sa
centrima RDB u Kraqevu i Smederevu.
Tako|e, Centar }e, kao i u prethodnim slu~ajevima, prilikom
realizacije po OA Tomson, i u narednom periodu ostvarivati potrebnu saradwu sa Resorom javne bezbednosti.
Kucano u 3 primerka
Dostavqeno:
2 h MUP RS RDB V uprava.
1 h CRDB Kragujevac
Analiti~ar,
Milovan Jovanovi}
753
MDCLXXXI
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD1
Broj snimaka: 12
Republika Srbija
Br.1693
Sremska Mitrovica
2. 8. 1995.
V uprava
Beograd
U prilogu akta dostavqamo vam prilog za izradu teme: Rezultati i daqi pravci operativnog rada PO OA Tomson.
Prilog: 1
Na~elnik centra,
Puni{a Yuki}
Republika Srbija
2. 8. 1995. godine
Prilog za izradu teme: Rezultati i daqi pravci operativnog

rada PO OA Tomson
Od izbijawa ratnih sukoba na teritoriji biv{e SFRJ na teritoriji koju pokriva na{ centar registrovali smo i pratili na~in,
organizovawa i brojnost pripadnika paravojnih formacija koje su
poreklo vukle u zavisnosti od strana~ke pripadnosti (SRS, SPO,
SNO, SSJ, SÔ).
754
Hronolo{ki posmatraju}i, kao prete~e paravojne organizovanosti grupa lica, pojavili su se ekstremisti SNO pod nazivima Du{an Silni i Beli orlovi. Svoju aktivnost (borbena dejstva) usmerili su na teritoriju tada{we Republike Hrvatske (druga polovina 1991. godine) sada RSK Isto~na Slavonija. Navedene paravojne
formacije ~inile su grupe lica ekstremnog pona{awa ~ija brojnost
se kretala izme|u 200-300 pripadnika. Naoruàwe ~iji su bili posednici (pe{adijsko i delom lako protiv-oklopno) zaplenili su u
mestima sada{we RSK (Tovarnik, Lovas i dr.). Po dolascima na teritoriju SRJ, izbegavali su donositi oru`je, niti su se osim verbalnih istupa eksponirali kao paravojna organizacija formacija.
Nakon pada Vukovara, pripadnici navedenih paravojnih formacija, pod rukovodstvom lidera SNO, zna~ajno umawuju svoju angaòvanost koju je uslovio i pad eufori~nosti i podr{ke tamo{weg
stanovni{tva (RSK) tako da se u vrlo brzom roku grupe od oko stotinak lica razbijaju na mawe grupe koje se, ve}inom stihijski, prikqu~uju VRSK a kasnije i VRS. Pojedinci se i pasiviziraju uglavnom iz straha od progona, jer je ratno profiterstvo i vandalizam
istih isplivao na povr{inu, {to im je umawilo ugled u narodu.
Na{ centar je u tom periodu zavo|ewem lica u obrade i primenom
drugih mera i radwi RDB aktivno pratio wihovu aktivnost na teritoriji Srema i {ire u Republici Srbiji koja je vremenom minimizirana.
Tokom 1992. godine, stupawem na politi~ku scenu SRS i sekcije
S^P, paravojna organizovanost (S^P) svoju aktivnost za razliku
od prethodnih {iri na teritoriji Centra i {ire u Republici Srbiji. Pod pla{tom legalne stranke SRS, sekcija S^P po~iwe u tom
periodu da se osamostaquje kao klasi~na paravojna formacija, osnivaju}i u okviru MO SRS {irom Srema svoje odbore sa ustrojstvom
i nasle|em ~etni~kih formacija iz Drugog svetskog rata. Naoruàwe za pripadnike S^P, koji po~etkom 1993. godine dobijaju na
razmaku, uglavnom dobijaju iz RSK ali i iz Republike Srpske. Ohrabreni navedenim, pripadnici S^P zapo~iwu etni~ko ~i{}ewe teritorije Srema od lica nesrpske nacionalnosti, pretwama, ucenama, kao i izazivawem op{te opasnosti (uni{tavawem imovine lica
uglavnom hrvatske nacionalnosti, kori{}ewem eksplozivnih naprava).
Nosioci aktivnosti S^P u tom periodu, na teritoriji na{eg
centra, bili su Petri} Milenko zvani î~a iz [ida, Milo{evi}
Gradimir iz Sremske Mitrovice i Petrovi} Neboj{a iz Rume, u
ulozi ~etni~kih komandanata.
755
Septembra 1993. godine, S^P se pod uticajem lidera SRS sve vi{e osamostaquje i okre}e ka krajwem ciqu ru{ewu Ustavom utvr|enog poretka Republike Srbije i SRJ kroz tajno i organizovano delovawe.
Na{ centar je ve} tad imao obimnu operativnu dokumentaciju o
ustrojstvu, planovima i namerama navedene grupacije SRS S^P.
Dobro organizovanom i koordiniranom akcijom, oktobra 1993.
godine, od starne CRDB Sremska Mitrovica li{eno je slobode vi{e lica, pripadnika S^P sa teritorije Srema, protiv kojih su podnete krivi~ne prijave nadle`nom tuìla{tvu u Sremskoj Mitrovici.
Konkretno radi se o slede}im licima:
1. [krpan Stjepan, ro|en 7. 4. 1956. godine u Slavonskom Brodu,
Rusin, dràvqanin SRJ, stalno nastawen u Sremskoj Mitrovici,
ulica Matije Hu|i broj 17. Od istog je prilikom protresa stana i
drugih prostorija oduzeto slede}e oru`je:
plasti~ni eksploziv REP-500 PIG-8913-7 pakovawa, upaqa~
umphop 1 9 komada, ru~na bomba M-57 2 komada, elektrodetonatorske kapisle 5 komada, detonatorske kapisle 32 komada, signalne rakete 12 komada.
Na osnovu ~lana 151, stav 6 ZKP na{ centar je protiv imenovanog podneo krivi~nu prijavu Okru`nom javnom tuìla{tvu u Sremskoj Mitrovici, dana 19. 11. 1993. godine, zbog osnovane sumwe da je
po~inio krivi~no delo iz ~lana 33, stav 3 Zakona o oru`ju i municiji Republike Srbije.
2. Marjanovi} Zlatko, ro|en 7. 3. 1960 godine u Sremskoj Mitrovici. Hrvat, dràvqanin SRJ, osu|ivan, stalno nastawen u Sremskoj
Mitrovici, ulica Kuzminska broj 80. Protiv imenovanog na{ centar je podneo krivi~nu prijavu Okru`nom javnom tuìla{tvu u
Sremskoj Mitrovici, zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no
delo iz ~lana 187 KZ Republike Srbije.
3. Varga @eqko, ro|en 1. 11. 1966. godine u Sremskoj Mitrovici,
Ma|ar, dràvqanin SRJ, osu|ivan, nastawen u Sremskoj Mitrovici, ulica Petrovaradinska broj 10. Protiv imenovanog je Okru`nom javnom tuìla{tvu u Sremskoj Mitrovici podneta krivi~na
prijava zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo iz ~lana
187, stav 1 KZ Republike Srbije.
4. Raukovi} Milo{, ro|en 25. 11. 1940. godine u mestu Grabovica,
op{tina Doboj, Srbin, dràvqanin SRJ, nastawen u Beraksovu, op{tina [id, ulica [idska broj 150.
Raukovi} Nikola, sin prethodnog, ro|en 6. 8. 1965. godine u
Ba~koj Palanci, Srbin, dràvqanin SRJ, stalno nastawen u [idu,
756
ulica Cara Lazara broj 8. Pretresom stana i drugih prostorija kod

imenovanih je prona|eno slede}e oru`je: automatska pu{ka M-70
AB-2, fabri~ki broj 644995, automatska pu{ka M-70 AB-2, fabri~ki broj 600424, {est okvira za automatsku pu{ku, ru~na bomba M-75
fabri~ki broj 8902, ru~na bomba M-75 fabri~ki broj 8653, protivpe{adijska nagazna mina sa upaqa~em i 272 komada metaka za AP.
Protiv navedene dvojice na{ centar je Okru`nom javnom tuìla{tvu podneo krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo iz ~lana 33, stav 2 i 3, u vezi stava 1 Zakona o oru`ju i municiji Republike Srbije, a Raukovi} Nikola samostalno po~inio krivi~no delo iz ~lana 217, stav 1 KZ Republike Srbije.
5. Vu~kovi} Zdravko, ro|en 5. 5. 1932. godine, u Batrovcima, SO
[id, Srbin, dràvqanin SRJ, stalno nastawen u [idu, ulica Marka Ore{kovi}a broj 35. Kod imenovanog je prilikom pretresa prona|ena automatska pu{ka M-70-a broj 102776 sa ~etiri okvira i 200
metaka. Protiv imenovanog na{ Centar je 8. 11. 1993. godine, Okru`nom javnom tuìla{tvu podneo krivi~nu prijavu zbog osnovane
sumwe da je po~inio krivi~no delo iz ~lana 33, stav 2 Zakona o
oru`ju i municiji Republike Srbije.
6. [ili Goran, ro|en 4. 1. 1971. godine, u Sremskoj Mitrovici,
radnik, oèwen, sa stalnim mestom prebivali{ta u [idu, ulica
Zmaj Jovina broj 50. Prilikom pretresa kod imenovanog je prona|eno slede}e oru`je: pu{komitraqez ^Z brno m37 broj B 960-D kal.
7,9 mm, automat M-56 broj E86057, kalibra 7,62 mm.
Protiv imenovanog na{ centar je Op{tinskom javnom tuìla{tvu u [idu podneo krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo iz ~lana 33, stav 2 Zakona o oru`ju i municiji
Republike Srbije.
7. Radojevi} Aleksandar, ro|en 3. 5. 1955. godine u In|iji, Srbin, dràvqanin SRJ, sa prebivali{tem u In|iji, ulica Dunavska
broj 38. Prilikom pretresa stana i drugih prostorija kod imenovanog je prona|eno slede}e oru`je: pu{ka m-48, broj 63398, automatska
pu{ka M-70 broj B-30085, automatska pu{ka M-70 broj 148597, revolver 38 specijal broj 634361, municija za pu{ku M-48, 19 komada, municija za AP 243 komada, ru~na bomba M-53 2 komada i upaqa~ za
M-53 2 komada. Protiv imenovanog na{ centar je, 8. 11. 1993. godine, Op{tinskom javnom tuìla{tvu u Sremskoj Mitrovici podneo
krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo
iz ~lana 33, stav 2 i 3 Zakona o oru`ju i municiji Republike Srbije.
8. \a~anin Slavko, ro|en 15. 10. 1936. godine u Va{ici, op{tina [id, Srbin, dràvqanin SRJ, nastawen u [idu, ulica Kara|or757
|eva 15/2. Pretresom stana i drugih prostorija kod imenovanog je

prona|ena poluautomatska pu{ka broj C-40831 sa 199 metaka kalibra 7,62 mm. Protiv imenovanog je na{ centar, 8. 11. 1993. godine,
podneo krivi~nu prijavu Okru`nom javnom tuìla{tvu u Sremskoj
Mitrovici zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo iz ~lana 33, stav 3 Zakona o oru`ju i municiji Republike Srbije.
9. @ivkovi} Petar, ro|en 6. 3. 1945. godine u Kalu|erovu, SO Babu{nica, Srbin, dràvqanin SRJ, sa prebivali{tem u Sotu, op{tina [id, ulica Mo{e Pijade broj 6. Protiv istog vodi se krivi~ni postupak pred Okru`nim sudom u Sremskoj Mitrovici zbog krivi~nog dela iz ~lana 47 KZ Srbije u vezi sa ~lanom 23 KZ Srbije.
Na{ centar je protiv @ivkovi} Petra podneo krivi~nu prijavu
Op{tinskom javnom tuìla{tvu zbog osnovane sumwe da je izvr{io
krivi~no delo iz ~lana 33, stav 2 Zakona o oru`ju i municiji Republike Srbije, zbog osnovane sumwe da je po~etkom 1993. godine, ilegalno dostavqao automatske pu{ke i municiju gorenavedenim licima. Radi se o ~etiri automatske pu{ke M-70 A.
10. Petri} Milenko, ro|en 31. 1. 1937. godine u Ne{tinu, op{tina Ba~ka Palanka, Srbin, dràvqanin SRJ, nastawen u [idu,
ulica Veqka Paunovi}a broj 4. Kod imenovanog je prilikom pretresa uz potvrdu oduzeta automatska pu{ka M-72 kalibra 7,62 mm,
fabri~ki broj 631542 sa noèm i ~etiri okvira, kao i revolver
magnum 357 broj 20071. Na{ centar je protiv imenovanog Okru`nom
javnom tuìla{tvu u Sremskoj Mitrovici, 8. 11. 1993. godine, podneo krivi~nu prijavu zbog postojawa osnovane sumwe da je izvr{io
krivi~no delo iz ~lana 33, stav 3 Zakona o oru`ju i municiji Republike Srbije.
11. Vu~i}evi} Du{ko, ro|en 24. 7. 1955. godine u [idu, Srbin, dràvqanin SRJ, stalno nastawen u [idu, ulica Zmaj Jovina 29. Prilikom pretresa stana i drugih prostorija uz potvrdu je od imenovanog oduzet pi{toq CZ M-57 kalibra 7,62 mm, fabri~ki broj C120210, sa 68 metaka. Na{ centar je protiv imenovanog podneo krivi~nu prijavu Okru`nom javnom tuìla{tvu u Sremskoj Mitrovici, 8. 11. 1993. godine, zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no
delo iz ~lana 33, stav 2 i 3, u vezi stava 1 Zakona o oru`ju i municiji Republike Srbije.
12. Kawuh Zdenko, ro|en 10. 5. 1954. godine, u [idu, od oca Pere, Rusin, dràvqanin SRJ, stalno nastawen u [idu, Zmaj Jovina broj 16.
Kawuh Pera, ro|en 3. 11. 1925. godine, u Morovi}u, Rusin, nastawen u [idu, ulica Zmaj Jovina broj 16 otac prethodnog. Prilikom
pretresa stana i drugih prostorija kod imenovanih je prona|eno
758
slede}e oru`je: automatska pu{ka M-70 B broj 86289 sa dva okvira i

60 metaka, automatska pu{ka M-70 AB-2 broj 642744, tromblonski
dodatak za automatsku pu{ku i ru~na bomba broj M-52 P2.
Protiv Kawuh Pere i Zdenka, 8. 11. 1993. godine, na{ centar je
Okru`nom javnom tuìla{tvu u Sremskoj Mitrovici podneo krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da su kao saizvr{ioci izvr{ili
krivi~no delo iz ~lana 33, stav 2 i 3, u vezi stava 1 Zakona o oru`ju
i municiji Republike Srbije.
13. Vlajsavqevi} Vlada, ro|en 21. 11. 1950. godine u Dabru, SO
Oto~ac, Srbin, sa mestom prebivali{ta u Sotu, op{tina [id, ulica Mar{ala Tita broj 11. Prilikom pretresa stana i drugih prostorija kod imenovanog je prona|ena automatska pu{ka M-70 AB-a serijski broj 320867 sa jednim okvirom i 340 metaka. Na{ centar je, 9.
12. 1993. godine, Op{tinskom javnom tuìla{tvu u [idu, protiv
imenovanog podneo krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo iz ~lana 33, stav 2 Zakona o oru`ju i municiji
Republike Srbije.
14. Stavri} Rajko, ro|en 1. 8. 1948. godine u mestu Porebrica, op{tina Grada~ac, Srbin, dràvqanin SRJ, sa prebivali{tem u Berkasovu, ulica [idska broj 128. Prilikom pretresawa stana i drugih
prostorija od imenovanog je uz potvrdu privremeno oduzeto slede}e
oru`je: automatska pu{ka M-70A broj 318026 sa dva okvira i 60 metaka, protivpe{adijska mina pa{teta, sa upaqa~em, pi{toq
zbrojovka broj D44334 sa okvirom i 8 metaka. Na{ centar, je 8. 11.
1993. godine, Okru`nom javnom tuìla{tvu u Sremskoj Mitrovici
podneo krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo iz ~lana 33, stav 2 i 3 Zakona o oru`ju i municiji Republike Srbije.
15. Todorovi} Du{an, ro|en 20. 10. 1953. godine u Pala~i, op{tina Knin, Srbin, dràvqanin SRJ, stalno nastawen u Sremskoj Mitrovici, ulica Petrovaradinska broj 54. Na{ centar je protiv imenovanog Okru`nom tuìla{tvu u Sremskoj Mitrovici podneo krivi~nu prijavu, dana 22. 11. 1993. godine, zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo iz ~lana 187, stav 1 KZ Republike Srbije.
16. Milo{evi} Gradimir, iz Sremske Mitrovice. Dana 18. 11.
1993. godine, na{ centar je protiv imenovanog podneo krivi~nu prijavu Okru`nom javnom tuìla{tvu u Sremskoj Mitrovici zbog
osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo iz ~lana 187, sav 1 KZ
Republike Srbije, kao i ~lana 219 KZ Republike Srbije.
Tokom 1994. godine, na{ centar je prilikom pretresa stana i
drugih prostorija kod Vukovi} Nikole iz [ida, uz potvrdu privre759
meno oduzeo automatsku pu{ku M-70 A, zbog ~ega je protiv imenovanog Okru`nom javnom tuìla{tvu podneta krivina prijava iz ~lana 3, stav 3 Zakona o oru`ju i municiji Republike Srbije. Pored navedenog, uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima na{ centar
je tako|e od Tramo{wanin Milana iz Rume oduzeo dve ru~ne bombe.
Protiv imenovanog nije podneta krivi~na prijava. U toku 1995. godine, na{ centar je tako|e uz potvrdu privremeno oduzeo, prilikom
pretresa stana i drugih prostorija, Me|edovi} @eqku iz Sremske
Mitrovice poluautomatsku pu{ku i dve ru~ne bombe. Protiv imenovanog nije podneta krivi~na prijava.
Za navedena lica protiv kojih nisu podnete krivi~ne prijave
proceweno je da postoje operativni razlozi o ~emu je obave{tena
nadle`na uprava RDB MUP-a Republike Srbije.
Tokom 1992. godine, na{ centar je SJB dostavio 57 informacija
koje se odnose na podatke koji ukazuju na ilegalno posedovawe oru`ja lica sa teritorije koju pokriva na{ centar. Navedenim informacijama obuhva}eno je 86 lica.
Aktuelno stawe na podru~ju Centra ukazuje da su ekstremni pripadnici SRS, SPO, SNO, SSJ i SÔ u pro{loj i teku}oj godini,
usled bojazni od represivnih mera, paravojno organizovawe zamenili vidom dobrovoqa~kih odlazaka, stvarawem mawih vojnih dobrovoqa~kih jedinica koje su periodi~no upu}ivane na rati{ta u
Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu. Na teritoriji Srema brojnost pripadnika se kre}e od 150-200 lica, od ~ega S^P regrutuje oko polovinu od navedenog broja.
Trenutno stawe ukazuje da im je ugled opao, kako u Republici
Srpskoj (zbog nediscipline i samovoqnosti) tako i u RSK. Jedan
broj lica (oko 10-tak) na rati{te odlazi iz li~nih interesa izbegavawa krivi~nog progona.
Operativna saznawa ukazuju da }e budu}a delatnost navedenih
lica u zavisnosti od daqih dru{tveno-politi~kih prilika u SRJ, i
daqe biti angaòvawe na ru{ewu postoje}eg poretka u Republici
Srbiji i SRJ, uz oslonac na izgra|enu spregu sa ekstremistima iz
Republike Srpske i RSK.
Na{ centar pod tretmanom (obrade) vodi 11 lica nosioca i kreatora navedene delatnosti, koriste}i nekoliko kvalitetnih ugra|enih saradni~kih pozicija. Procewujemo da u perspektivi prioritet treba dati na pove}awu i izu~avawu novih lica za rad po zadacima RDB prema licima pod tretmanom, jer postoje}e pozicije i pored
evidentnog kvaliteta jo{ uvek nisu dovoqne za potpunije pra}ewe
760
ekstremisti~ke delatnosti, posebno pripadnika ekstremista iz redova SNO i SÔ.

U skladu sa programskom orijentacijom centra za 1995. godinu,
akcenat rada po OA Tomson }e, pored pra}ewa aktivnosti predmeta obrade i wihovih veza, biti dat ve}oj saradwi sa RJB, a posebno
sa OB VJ koja je minimizirana.
CRDB Sremska Mitrovica }e u narednom periodu, sa zahvatawem vi{e lica merama i radwama RDB i izdvajawem vi{e slu~ajeva
za izu~avawe, samostalnije usmeriti aktivnost u radu po navedenoj
akciji.
Ra|eno u 2 primerka
Dostavqeno:
1 h OE
Analiti~ar,
Jovani} Milivoj
MDCLXXXII
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD1
Broj snimaka: 7
2. 8. 1995.
Beograd
Veza: va{ dopis broj 40073 od 23. 6. 1995. godine.
Shodno planu rada V uprave MUP RS RDB izrade analiti~kih
materijala dostavqamo vam prilog o Rezultatima i daqim pravcima operativnog rada po OA Tomson.
Na~elnik centra resora DB,
Miroqub Vukadinovi}
761
Centar resora DB
V uprava
Kraqevo

po OA Tomson
Jo{ od izbijawa sukoba na prostoru biv{e SFRJ i stvarawa vi{e novih dràva znatno oslabqenih u svakom pogledu, mogla se o~ekivati i eskalacija u nezakonito naoruànim pojedincima i grupama, kao i ve}i {verc i protok oru`ja i municije iz zara}enih oblasti (biv. Bosna i Hercegovina i Republika Hrvatske) na teritoriju
SRJ. Uzimaju}i u obzir krizna podru~ja svuda oko SRJ i wen povoqan geografsko-tranzitni poloàj, u periodu 1991 1993. godine,
znatno je pove}an {verc i trgovina oru`ja i municije na ovom prostoru, kao i do sada retki primeri naoruàvawa grupa, a ~e{}e pojedinaca.
Dramati~an razvoj situacije u zemqi bitno je doprineo raznim
poku{ajima organizovawa i naoruàvawa odre|enih grupa i zapretio normalnom funkcionisawu institucija pravne dràve i u Republici Srbiji. Poluilegalno i ilegalno po~eli su da dejstvuju
razli~iti oblici i nivoi protivustavnog i protivzakonitog organizovawa strana~kih, etni~kih i dr. naoruànih grupa. Aktivnosti koje pojedine stranke, u suprotnosti sa zakonom, preduzimaju na
planu upisivawa i naoruàvawa dobrovoqaca direktno su bile
usmerene na podrivawe i ru{ewe ustavnog poretka u Srbiji i slabqewe odbrambene mo}i Republike. Niz saznawa ukazuju da albanski secesionisti u okviru DSK i dr. stranke alternative, kao i
muslimanski ekstremisti, predvo|eni SDA, ve} imaju svoje naoruàne paravojne jedinice, koje }e u odre|enom trenutku biti uperene protiv SRJ.
Uzimaju}i u obzir raspoloìva saznawa, ministar unutra{wih
poslova Republike Srbije, doneo je odluku o zavo|ewu OA Tomson
pod brojem 1848/91 od 23. 7. 1991. godine. Ciq zavo|ewa OA Tomson
je preduzimawe hitnih mera i radwi od strane RDB u ciqu razoruàwa svih nezakonito naoruànih pojedinaca i grupa i spre~avawe
daqeg nelegalnog naoruàvawa grupa i pojedinaca i poku{aja stvarawa paravojnih formacija.
S tim u vezi, u zajedni~kom radu RJB i RDB formirale su posebne timove ~iji je zadatak da preduzimaju mere i aktivnosti na razo762
ruàwu svih nezakonito i ilegalno naoruànih pojedinaca i grupa

i suzbijawe daqeg poku{aja wihovog naoruàvawa.
Shodno zadacima iz OA Tomson sa~iwen je plan i organizovan
operativni rad u ciqu prikupqawa svih relevantnih podataka o
planovima, namerama i akcijama ekstremnih pojedinaca i grupa
usmerenih na ilegalno paravojno organizovawe, ukqu~uju}i upis dobrovoqaca, vr{ewe obuke, naoruàvawe i sli~no.
Izvr{ena je i bezbedonosna procena na podru~ju Centra RDB, a
na osnovu izvr{ene procene sa~iwen je konkretan plan rada za preduzimawe mera i radwi. Od zavo|ewa OA, kroz dosada{wi operativni rad, a na osnovu preduzetih mera i radwi, nismo do{li do saznawa da na podru~ju Centra ima stvorenih paravojnih formacija. Postojale su indicije da su pojedinci zagovarali upis dobrovoqaca, vr{ewe obuke i strana~kog naoruàvawa {to kroz oper. rad nije u
potpunosti potvr|eno. Organizuju}i operativni rad po akciji
Tomson za sada se do{lo do indikativnih podataka o nezakonitom
i ilegalnom naoruàvawu pojedinaca. Izdiferenciran je jedan broj
lica koja ilegalno poseduju oru`je (pi{toqe, automatsko oru`je i
municiju) a koja su poznata i po svom ekstremnom dràwu. Polaze}i
od navedenih operativnih saznawa, izvr{ena je identifikacija lica, izvr{ene su operativne provere i sa~iweni konkretni planovi
za realizaciju pojedinih akcija u ciqu pronalaèwa ilegalnog
oru`ja. Prema do sada raspoloìvim saznawima, jedan broj lica bio
je ukqu~en u ilegalnu trgovinu oru`jem i municijom sa ratom zahva}enih podru~ja kao i sa drugih prostora.
Motivi ovakvih pojava mogu se razli~ito tretirati, po~ev od
koristoqubqa, pa do ekstremnog postupawa pojedinaca na bazi strana~ke pripadnosti. U vi{e slu~ajeva bilo je i upu}enih pretwi gra|anima bombama i dr.
Imaju}i u vidu ovakve pojave, Centar RDB je po svojoj proceni
preduzeo potrebne mere i radwe u suzbijawu i presecawu ilegalnog
naoruàvawa.
Ono {to je relevantno ti~e se strukture lica koja se bave {vercom i nelegalnom trgovinom oru`ja i municije kao i pravci tranzita istog. Naime, ta lica su uglavnom u~esnici na rati{tima u Hrvatskoj i biv{oj BiH, a uglavnom su bili u svom pona{awu ekstremno raspoloèni prema vladaju}oj partiji ili su pripadnici neke od
opozicionih partija (SRS, SNO, SPO i dr.). Isto oru`je i municiju su doneli radi eventualne upotrebe u slu~aju rata na podru~ju
763
SRJ, a neki i za sticawe protivpravne imovinske koristi. Oru`je i

municiju su prodavali pripadnicima i zagovornicima najekstremnijih politi~kih partija u ciqu naoruàvawa eventualno postoje}ih paravojnih formacija. Jedan deo oru`ja i municije distribuiran je za potrebe albanskih ekstremista i secesionista na podru~ju
KiM i muslimanskog ekstremizma na podru~ju Ra{ke oblasti.
Dosada{wa raspoloìva saznawa ukazuju da su se pojedini pripadnici opozicionih partija bavili nabavkom ili {vercom oru`ja, od ~ega su deo zadràli za sebe, a drugi deo preprodavali albanskim ili muslimanskim ekstremistima. Proverena saznawa ukazuju
da je Mileti} Dragan, nosilac PO po SET iz Kru{evca, kao dobrovoqac SRS, sa rati{ta iz biv{e BiH, samostalno ili organizovano sa Vaki} Branislavom (OO kod CRDB Ni{) donosio oru`je
(automatsko, bombe i municiju) navodno radi strana~kog naoruàvawa. Wegovu ukqu~enost u ovakvim nezakonitim radwama dokumentovali smo kroz uzimawe dve izjave po ZKP.
Indikativna saznawa ukazuju a su pojedini dobrovoqci iz SRS
sa podru~ja Trstenika, prilikom povratka sa rati{ta iz biv{e
BiH, donosili oru`je, navodno za pripadnike stranke. Neki od wih
zagovarali su da }e uz postoje}i arsenal oru`ja napasti vojni aerodrom u Trsteniku i oduzeti oru`je radi naoruàvawa svojih ~lanova i navodne odbrane srpskih interesa na KiM. Pojedini pripadnici SRS iz Ra{ke (Radulovi} Radenko, [}elovi} Radenko i dr.) su
deo oru`ja nabavqenog sa podru~ja Vojvodine i Slavonije, preprodavali muslimanskim ekstremistima u Novom Pazaru. Evidentni su
pojedina~ni slu~ajevi ilegalnog naoruàvawa pojedinih pripadnika opozicionih stranaka, koji su oru`je nabavqali radi li~nih ili
strana~kih interesa (Mili} Dragan iz Kraqeva, Koòvi} iz Mataru{ke Bawe i dr.) prema kojima su preduzimane odgovaraju}e mere i
radwe.
Postupaju}i po OA Tomson CRDB Kraqevo do{ao je do indikativnih saznawa da se grupa lica iz Kraqeva bavi ilegalnom trgovinom oru`ja i na taj na~in sebi pribavqa protivpravnu imovinsku
korist.
Ilegalnom trgovinom oru`ja se bave Marenovi} Dragan i Balti} Dragan, obojica iz Kraqeva, na taj na~in {to iz Austrije vozom
prenose oru`je do Kraqeva, a daqe ga distribuiraju i prodaju uglavnom licima koja su na privremenom radu u inostranstvu. Od oru`ja
trguju uglavnom pi{toqima i plasti~nim eksplozivom. Oru`je,
764
prema nekim saznawima, preuzimaju na mostu izme|u Malog Zvornika i Zvornika. Ina~e, postoje indicije da je taj plasti~ni eksploziv
postavqen na pruzi Kraqevo Kragujevac pre dve godine. Sem toga,
Marenovi} i Balti} se bave i {vercom automobila, zlata i falsifikovanim ispravama. Poznato je da Balti} Dragan u svojoj ku}i, ispod kreveta, drì oru`je i municiju, koju je doneo sa rati{ta. Na
drugoj strani, postoje indicije da Marenovi} {vercuje drogu i da izvesnu koli~inu distribuira po Beogradu, a drugi deo zadràva za sebe i Ranitovi} Dragana zvanog Gagi, peva~ u grupi Oaza.
Prema licima iz pomenute grupe primewene su operativne i
druge raspoloìve mere u ciqu ustanovqavawa i potvrde indikativnih saznawa i eventualnog presecawa wihove aktivnosti.
Operativnim putem do{li smo do podataka da se izvesni Simo
Radovanovi} iz Svetozareva, ina~e izbeglica iz â~inaca, Hrvatska, bavi {vercom oru`ja i municije. Naime, Simo Radovanovi} ~esto putuje u RS i RSK i odatle {vercuje oru`je i municiju i na taj
na~in sti~e protivpravnu imovinsku korist. Tako|e pqa~ka napu{tene ku}e i na podru~ju SRJ, odnosno Svetozareva, gde i prodaje
opqa~kane stvari. Radovanovi} za sebe kaè da radi u fondu kapetana Dragana, a postoje indicije da mu to omogu}ava li~no kapetan
Dragan i da on od toga uzima deo sredstava za svoje aktivnosti.
Postupaju}i po OA Tomson do{li smo do saznawa da izvestan
broj lica {vercuje oru`je sa rati{ta iz biv{e BiH i Hrvatske, gde
su bili upu}eni od strane svojih politi~kih partija, ~iji su ~lanovi SPO, SRS i dr. Tako se ilegalnim posedovawem i {vercom oru`ja bave [uwevari} Vladimir, Aran|elovi} Zdravko, izvesni Aco
N. iz Sir~e kod Kraqeva, Stepi} Svetomir iz Vrwa~ke Bawe, ina~e pripadnik SPO u Vrwa~koj Bawi, veoma ekstreman u svojim politi~kim stavovima. Tako|e, {vercom oru`ja sa zara}enih podru~ja bavi se i Popra{i} Dejan zvani Klene i grupa lica bliska wemu
iz ]i}evca, ina~e je pripadnik Srpske garde.
Rade}i po OA Tomson CRDB Kraqevo do{ao je do saznawa da
se izvestan broj lica iz Varvarina bavio {vercom oru`ja, municije i da su {vercerskim kanalima povezani sa licima sa KiM. To su
Nikoli} Goran, Ogwanovi} Dejan, Popovi} Miroqub, Toli} Zoran,
Stefanovi} Slavoqub, Nestorovi} Sa{a i Savi} Zoran (PO po
SE). Za ova lica je stvorena odgovaraju}a krivi~no-pravna dokumentacija, podnete su krivi~ne prijave za k. delo iz ~lana 33, stav 3 Zakona o oru`ju i municiji, koja su u sudskom postupku osu|ena na ka765
zne zatvora od 3 6 meseci. Zahvaquju}i ovoj akciji, li{en je jedan

broj {iptarskih ekstremista iz Podujeva i drugih mesta na KiM.
Identifikovana je i otkrivena i druga grupa lica koja se bavila {vercom oru`ja i municije sa podru~ja Aran|elovca, â~ka i
Mladenovca, a oru`je je distribuirano iz Aran|elovca i pograni~nih mesta (Bajina Ba{ta) prema Novom Pazaru.
Ovu grupu lica sa~iwavaju: Muli} Faik, Lekovi} Bahrija, Sadovi} Esad, Kurtanovi} Rizvan, svi iz Novog Pazara, Mihailovi} Du{an, Tomovi} Miodrag, oba iz â~ka, Kola{inac Sait, iz Novog
Pazara, Joksi} Slobodan, Savi} Srbislav, Vi}entijevi} Milomir,
Markovi} Milan, Pavlovi} Radivoje i Hudi~ek Zoran, svi iz Aran|elovca i \uri} Miodrag iz Mladenovca. Naime, ova lica su krala
oru`je iz magacina TO i SUP-a u Aran|elovcu i preprodavala ga
na podru~ju Novog Pazara. Protiv svih lica su podnete krivi~ne
prijave i osu|eni su na kazne zatvora u trajawu od jedne do tri i po
godine. Ova grupa je preprodala ve}u koli~inu automatskog oru`ja
(oko 30 40 cevi) pi{toqa i municije, od ~ega je znatan deo prona|en i oduzet.
Tako|e, otkrivena je i takozvana Ra{~anska grupa sa podru~ja
Ra{ke, Para}ina i Trstenika, koja je dovozila oru`je sa podru~ja
Slavonije i Vojvodine i preprodavala ga muslimanskim ekstremistima sa podru~ja sanyaka. Organizovanom akcijom slu`be RDB, grupa je otkrivena, nosioci aktivnosti su identifikovani, protiv kojih su podnete krivi~ne prijave. U~esnici ovog {vercerskog lanca
osu|eni su na kaznu zatvora u trajawu od po jednu godinu. Na podru~ju Novog Pazara, od jednog broja u~esnika u {vercu je prona|eno i
oduzeto oru`je. Tu grupu su sa~iwavali: [}epovi} Radenko iz Ra{ke, Ibrahimovi} Besim, iz Novog Pazara, Mi{ovi} Milan, Radulovi} Radenko, oba iz Ra{ke, Nedovi} Miloje iz Trstenika i Buban
\or|e iz Para}ina.
U istra`nom postupku, istra`ni sudija u Kraqevu je pored pomenutih lica, pro{irio istragu za jo{ {est lica, koja su osu|ena na
uslovne kazne zatvora.
Zajedni~kom akcijom CRDB Kragujevac i Kraqevo, krajem maja
i po~etkom juna ove godine, otkriven je i prese~en kanal ilegalnog
naoruàvawa muslimanskih ekstremista na podru~ju Novog Pazara.
Naime, oru`je je kradeno iz pogona u Zastavi iz Kragujevca, a delom
je nabavqano i od izbeglica sa podru~ja BiH i distribuirano za Novi Pazar. Protiv Popovi} @elimira, [ehovi} Esada, Ra{qanin
766
Rasima, [omi} Esada, svi iz Novog Pazara i Pu{ica Dragomana iz

Kragujevca podnete su krivi~ne prijave. Krivi~ni postupak je u toku, a o ishodu krivi~ne prijave bi}emo naknadno obave{teni.
CRDB Kraqevo je jedan broj lica, koja su se bavila {vercom i
trgovinom oru`ja, posebno sa prostora Ra{ke oblasti sagledavao i
preduzimao odgovaraju}e mere po OA Maj 93 o ~emu je dostavio
analiti~ki materijal Vupravi RDB MUP RS pod brojem 362/1, od 3.
5. 1995. godine, u kome se detaqnije govori o {vercu oru`ja i municije i oduzetim koli~inama oru`ja. Znatna koli~ina oru`ja oduzeta je na prostoru Ra{ke oblasti, koja nije iskazana u ovom materijalu kao ni preduzete represivne i druge mere.
Na{a je ocena da je proces ilegalnog naoruàvawa i nelegalne
trgovine oru`jem, bez obzira na nepovoqnu bezbedonosnu situaciju
u zemqi, u toku pro{le i ove godine u znatnoj meri smawen, ~emu su
doprinele efikasne akcije CRDB Kraqevo i RJB na pojedinim op{tinskim podru~jima i dokumentovawu i presecawu ovakve inkriminisane aktivnosti.
U tom pravcu CRDB je od zavo|ewa OA preduzimao odgovaraju}e
operativne mere i radwe, prevashodno na dokumentovawu i presecawu ekstremne aktivnosti. U proteklom periodu, po problematici
ilegalnog {verca oru`ja CRDB je podneo 28 krivi~nih prijava protiv 31 lica. Kod izvesnog broja lica, prema kojima su preduzete mere, prona|ena je izvesna koli~ina oru`ja i municije, koje je oduzeto.
Protiv 35 lica odre|en je trodnevni pritvor. Izvr{eno je privo|ewe 72 lica, kako neposrednih u~esnika u ilegalnoj trgovini
oru`jem, tako i wihovih sau~esnika. U 39 slu~ajeva izvr{eni su pretresi stambenih i drugih prostorija, kojom prilikom je u ve}ini
slu~ajeva prona|ena izvesna koli~ina oru`ja. Od 83 lica uzete su
izjave po ZKP po ovoj problematici. U 12 slu~ajeva RJB je informisana o raspoloìvim saznawima po OA Tomson radi preduzimawa odgovaraju}ih mera i radwi. U devet slu~ajeva primewivane su
odgovaraju}e OTM.
Do sada je po OA Tomson oduzeto: ru~nih bombi 55, pu{komitraqeza 5, pi{toqa 22, pu{aka 24, metaka raznih kalibara 3843, zoqa 1, okvira za municiju 60, tromblonskih dodataka 1, kutije suzavaca 2, pakovawe trotila od 200 gr. 1, elektri~nih detonatorskih kapisli 8, detonatorskih kapisli 31, bajoneta 5, gumenih palica 3 i noèva 2.
U izneti pregled oduzetog oru`ja, nije iskazano oduzeto oru`je
u podru~ju Ra{ke oblasti.
767
Imaju}i u vidu neke elemente koji se ti~u bezbednosne situacije i do sada preduzetih mera i radwi od strane RDB, moè se zakqu~iti da je proces ilegalnog {verca oru`ja i municije iz zara}enih
podru~ja, tj. biv{e BiH i Hrvatske prema SRJ i sanyaku, u mnogome
prese~en i suzbijen. CRDB je najve}i broj {vercerskih kanala presekao, od po~inioca oduzeto oru`je i municija, a po~inioci su osu|eni na kazne zatvora.
CRDB Kraqevo }e i daqe po ovoj problematici preduzimati odgovaraju}e mere i radwe u ciqu spre~avawa i presecawa ilegalnog
{verca oru`ja i municije, a samim tim i direktnog ugroàvawa sigurnosti gra|ana.
U daqem operativnom radu po ovoj problematici preduzima}emo sve operativne i druge raspoloìve mere i radwa u ciqu sagledavawa, dokumentovawa i presecawa nezakonite trgovine oru`jem i
municijom, kao i otkrivawem {vercerskih kanala i u~esnika u tom
poslu. I daqe }e se nastaviti proces na identifikaciji nosilaca
ovakve inkriminisane delatnosti, a u zavisnosti od dobijenih saznawa prema pojedinim organizatorima {verca oru`jem preduze}e
se adekvatne mere (obrade, represivne mere i dr.).
Kucano u 3 primerka
Dostavqeno:
1 h OE
Analiti~ar,
Violeta Zeqi}
MDCLXXXIII
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
6. 8. 1995.
Fond PD1
Broj snimaka: 10
Republika Srbija
768

Subotica
Resor Dràvne bezbednosti MUP Republike Srbije V uprava
Beograd
Veza: Va{ akt strogo poverqivo br. 40673, od 22. 6. 1995. godine
Dostavqamo vam rezultate i daqe pravce operativnog rada po
OA Tomson.
Prilog: 1
Na~elnik centra,
Miodrag Kova~evi}
Subotica
Strogo poverqivo
Rezultati i daqi pravci operativnog
rada po OA Tomson
Subotica, avgusta 1995. godine
Od zavo|ewa OA Tomson ovaj centar RDB je kontinuirano
preduzimao aktivnosti i mere na otkrivawu oru`ja u nelegalnom
posedu i paravojnog organizovawa, te presecawa takve delatnosti.
I
Na planu paravojnog organizovawa srpskih ekstremista, tokom
1993. godine, organizovana aktivnost je ispoqena pod okriqem Srpske radikalne stranke. Februara 1993. godine, do{lo je do formirawa paravojne formacije S^P, koja je brojala 30-tak lica regrutovanih iz kategorije dobrovoqaca SRS koji su odlazili na rati{te u
Republiku Srpsku i Republiku Srpsku Krajinu. Za komandanta ove
paravojne formacije je postavqen Lukovac Miodrag, biv{i milicionar SUP-a Subotica. Tokom boravka na rati{tu ova lica su
preduzimala aktivnosti na ilegalnoj nabavci oru`ja, opreme, sanitetskog materijala i drugo. Na osnovu raspoloìvih operativnih i
drugih saznawa, krajem 1993. godine i po~etkom 1994. godine, u saradwi sa RJB preduzete su aktivnosti na presecawu ovakve delatnosti
oduzimawe oru`ja u ilegalnom posedu i podno{ewe krivi~nih
prijava protiv Lukovca i wegovih bliskih veza. Nakon toga fakti~ki dolazi so rasformirawa S^P kao paravojne formacije, mada
S^P formalno i daqe postoji kao organizacija, ali u novije vreme
ne registruju se bilo kakvi oblici wihove aktivnosti.
Po liniji hrvatskog ekstremizma do{lo se do po~etnih operativnih neproverenih podataka da su, tokom 1991. i 1992. godine, eks769
tremisti iz najuèg rukovodstva DSHV bili angaòvani na planu

paravojnog organizovawa i ilegalnog naoruàvawa. Naime, maja
1992. godine, prilikom pretresa Bele Tonkovi}a, predsednika
DSHV, na GP Horgo{ kod wega je u rokovniku prona|en rukom pisan teksta pod naslovom Mere za odbranu Hrvata u Vojvodini u kome je istaknuto da Hrvati iz sastava JNA treba da se vrate ku}ama i
da se po selima i drugim mestima organizuju u jedinice TO pod komandom lokalnih ~asnika.
Operativnim radom sa Pehar Tomislavom, li~nim voza~em Bele Tonkovi}a, dobijeni su podaci da je sredinom jula 1992. godine na
sastanku predsedni{tva DSHV kome su, izme|u ostalih, prisustvovali Bela Tonkovi}, Petar Skenderovi} i Hajduk Vojin Lazo, raspravqano o razlozima paravojnog organizovawa Hrvata. Tom prilikom Tonkovi} je istakao da }e oru`je prema planu dobiti iz Ma|arske ilegalnim kanalom preko îkerijske {ume. Po re~ima Pehara,
tada je razra|en detaqan plan ilegalnog snabdevawa i naoruàvawa
~lanova DSHV u Tavankutu, \ur|inu, Maloj Bosni, Malom Bajmoku
i Subotici, sa konkretnim zaduèwima aktivista i mestima uskladi{tewa naoruàwa i municije.
Osim ovih, do drugih saznawa o paravojnom strana~kom ili drugom vidu paravojnog organizovawa na podru~ju CRDB dosada{wim
radom po OA Tomson nije se do{lo.
II
U proteklom periodu otkriveno je i prese~eno vi{e slu~ajeva
nelegalnog posedovawa oru`ja, municije i druge vojne opreme i materijala. Navodimo konkretne slu~ajeve sa preduzetim merama:
Feher Jene, ro|en 1955. godine u Subotici, sada trenutno u Ma|arskoj, ina~e sa prebivali{tem u Subotici. Juna 1992. godine kod
wega je prona|ena jedna bomba, dve tromblonske mine, pi{toq, sporogoru}i {tapin i kapisle, dvogled, lekovi i druga oprema. Feher
je kao pripadnik ZNG iz Virovitice, Hrvatska, poslat u SRJ radi
vr{ewa teroristi~kih akcija prema Srbima. Protiv wega je (RJB)
podneta krivi~na prijava za krivi~no delo iz ~lana 125, a u vezi
~lana 138 KZ SFRJ i krivi~nog dela iz ~lana 33, stav 3 Zakona o
oru`ju i municiji. Feher je osu|en na 3,5 godina zatvora.
îvi} Ramo, ro|en 1967. godine u Tokoqacima, op{tina Srebrenica, musliman. Kao student Vi{e tehni~ke {kole u Subotici,
maja 1992. godine, ilegalno je nabavio jednu automatsku pu{ku kala{wikov sa 27 metaka. Operativnim radom je ustanovqeno da su Cvitanovi} Marinko, Hrvat, sa prebivali{tem u mestu @ep~e, u to vre770
me pripadnik ZNG i wegova qubavnica @uò Marina, sa Pali}a,

op{tina Subotica, ilegalno iz Republike Ma|arske uneli, krajem
aprila 1992. godine, automatsku pu{ku i municiju koju su prodali
îvi}u. Kod @uò Marine u stanu na Pali}u je prona|ena i uniforma ZNG i vojni~ki no`. Protiv sva tri lica su podnete krivi~ne prijave za delo iz ~lana 33, stava 2 Zakona o oru`ju i municiji.
Sabo Aleksandar, ro|en 1957. godine u mestu Korni~ani, op{tina Daruvar, sa prebivali{tem u Korni~anima, kao pripadnik
ZNG, decembra 1991. godine, posetio je sestru Oto Jelenu u Subotici. Na osnovu operativnih saznawa, 5. 1. 1992. godine, izvr{en je pretres stana i tom prilikom prona|eno: 1 automatska pu{ka, 5 bombi,
bajonet i 288 komada municije razli~itog kalibra. Sabo je sa oru`jem i municijom predat nadle`nom OB VJ.
Gale{i} Mateja, ro|en 1952. godine u Livnu, sa prebivali{tem
u \uri{tu, op{tina Vrbovec, Republika Hrvatska, Hrvat, pripadnik HV, novembra 1992. godine, po{ao je u privatnu posetu u SRJ i
kod wega je prilikom pretresa na GP, prona|en vojni~ki no` i karta sa ucrtanim granicama Velike Hrvatske. Od sudije za prekr{aje ka`wen je sa 8 dana zatvora.
Wari Peter, ro|en 1968. godine u Somboru, sa prebivali{tem
u Bogojevu, op{tina Sombor, Ma|ar, ~lan DZVM, 8. 1. 1992. godine,
prilikom legitimisawa od strane milicionara SUP-a Subotica
aktivirao je ru~nu bombu. Nakon toga izvr{en je pretres ku}e u Bogojevu kojom prilikom je prona|ena jedna bomba i izvesna koli~ina
municije i vojne opreme koju je kupio na rati{tu u Barawi. Protiv
Warija je RJB podneo krivi~nu prijavu.
Pauer Karl (1957) i Salinger Albert (1928) godine, dràvqani Austrije koji su po nalogu Karitasa vozili humanitarnu pomo}
u Suboticu. Prilikom pregleda na GP Kelebija, oktobra 1992. godine, kod wih je prona|eno: vojni~ki no`, CB radio-stanica, fotografija Pauera sa automatskom pu{kom, hrvatskim amblemima i dr.
Oba su proterana iz SRJ sa zabranom ulaska od 3 godine.
Lukovac Miodrag, biv{i milicionar SUP-a Subotica (nalazio se u PO po srpskom ekstremizmu do aprila 1995. godine). Krajem
1993. godine, kod Lukovca, kao komandanta paravojne formacije
S^P, u ilegalnom posedu je prona|ena 1 automatska pu{ka i 2 bombe. Protiv Lukovca je RJB podnela krivi~nu prijavu za delo iz ~lana 33, stav 3 Zakon o oru`ju i municiji.
Vasi} @iva (PO po srpskom ekstremizmu). Kod Vasi} @ive i
wegovih bliskih veza, ~lanova paravojne formacije S^P Luki}
Qubi{e, Radi} Branka, Aleksi} Dobrivoja i Stojanovi} Milana,
771
krajem 1993. godine prona|ene su 3 automatske pu{ke, 1 automat

tomson, 4 bombe, nekoliko pi{toqa i municija. Protiv svih lica
su podnete krivi~ne prijave od strane RJB na osnovu dokumentacije
CRDB.
Jakoveti} Pera, ro|en 15. 11. 1950. godine u Tavankutu, sa prebivali{tem u Maloj Bosni, op{tina Subotica, Hrvat, radnik na
privremenom radu u Minhenu SRN i Rometa Pavla, ro|en 13. 8.
1945. godine u Subotici, Ma|ar, zaposlen u [pediterskoj organizaciji Intertrade u Subotici, ilegalno su avgusta 1993. godine u zemqu
iz inostranstva uneli 2 pu{ke sa opti~kim ni{anima i ??pi{toqa
sa ve}om koli~inom municije i sve to skrivali kod Jakoveti} Paje
(oca Pere) Vujkovi} Lami} Nazra i Duda{ Mihaqa iz Male Bosne.
Pribavqena dokumentacija je ustupqena RJB koja je protiv svih lica podnela krivi~ne prijave.
Bene{ Josip, iz Tavankuta, op{tina Subotica, penzioner. Avgusta 1993. godine, kod Beni{a je u ilegalnom posedu prona|ena malokalibarska pu{ka sa opti~kim ni{anom i prigu{iva~em. Protiv Beni{a je na osnovu dokumentacije RDB, RJB podnela krivi~nu
prijave.
Pehar Tomislav, ro|en 1956. godine u Subotici, sa prebivali{tem u Subotici, Crveno Selo br. 58/c, voza~ lidera DSHV Bele
Tonkovi}a i ~lanu DSHV, novembra 1994. godine, kod Pehara su u ku}i prona|ena: 23 {tapina eksploziva, 19 sporogoru}ih {tapina, 20
inicijalnih kapisli, 100 grama artiqerijskog baruta, 50 grama plasti~nog baruta, 100 grama crnog baruta i 5 grama bezdimnog baruta.
Podaci su ustupqeni RJB koja je protiv Pehara podnela krivi~nu
prijavu za krivi~no delo iz ~lana 33, stav 3 Zakona o oru`ju i municiji.
Po OA Tomson, do sada je merama zahva}eno 21 lice kod koga je
u ilegalnom posedu otkriveno oru`je ili su bila ukqu~ena u {verc
oru`ja, i to: 1992. godine 9 lica, 1993. godine 11 lica i 1994. godine 1 lice. U 1992. godini oduzete su 2 automatske pu{ke, 6 bombi, 1
pi{toq, 2 tromblonske mine, sporogoru}i {tapin, ve}a koli~ina
municije razli~itog kalibra i druga vojna oprema i materijal. Tokom 1993. godine, oduzeto je 8 automatskih pu{aka, 8 bombi, 2 pi{toqa i ve}a koli~ina municije, a 1994. godine od 1 lica je oduzeta ve}a koli~ina eksploziva.
U realizaciji navedenih slu~ajeva ostvarena je dobra saradwa i
radna povezanost sa RJB. Po ovoj problematici u proteklom periodu ustupqeno je RJB 11 informacija kojima je bilo obuhva}eno 16 lica. U jednom slu~aju, 1 lice sa prona|enim oru`jem je predato OB VJ.
772
III
Po OA Tomson u dosada{wem periodu obradama su zahva}ena
dva lica (po srpskom ekstremizmu) od kojih je 1 obrada obustavqena,
nakon pasivizacije lica po podno{ewu krivi~ne prijave. Druga obrada (Vasi} @iva) je fakti~ki realizovana podno{ewem krivi~ne
prijave i osudom lica koje se sada nalazi na izdràvawu kazne.
Kroz teku}i operativni rad indiciran je jedan broj lica pre
svega iz redova hrvatskih ekstremista za koja se raspolaè po~etnim operativnim podacima da ilegalno poseduju oru`je ili su bila
ukqu~ena u nabavku i distribuciju, {to }e se kroz daqi operativni
rad rasvetqavati u ciqu stvarawa preduslova za preduzimawe konkretnih mera i radwi RDB. U tom pravcu kroz postoje}e oblike operativnog rada preduzima}e se intenzivne, operativne i druge mere
i radwe RDB.
Pisano u 2 primerka:
Dostavqeno:
1 h V uprava RDB
1 h OE CRDB Subotica
MDCLXXXIV
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
12. 8. 1995.
Fond PD1
Broj snimaka: 7
Centar RDB Ni{
Un. ekstremizam
73 051
8. 8. 1995. godine

po OA Tomson
1.
OA Tomson je zavedena na osnovu Odluke ministra unutra{wih poslova (RDB i RJB) da se preduzmu mere i aktivnosti na raz773
oruàvawu svih nezakonito naoruànih grupa i pojedinaca i spre~avawa poku{aja daqeg nelegalnog naoruàvawa grupa i pojedinaca
i poku{aja stvarawa paravojnih formacija.
Na osnovu Odluke o zavo|ewu OA Tomson sa~iwen je zajedni~ki plan rada RDB i RJB sa utvr|enim rokovima i nosiocima delatnosti. Za sprovo|ewe OA Tomson formiran je poseban {tab koji
su sa~iwavali: na~elnik SUP-a Ni{, kao rukovodilac {taba, na~elnik CRDB Ni{, na~elnik RJB Ni{, na~elnik Odeqewa za poslove milicije, tada{wi {ef Odseka odbrambenih priprema RDB i
na~elnik Odeqewa za poslove kriminaliteta RJB.
Sli~ni planovi sa~iweni su za podru~ja SUP-a Prokupqe i
Pirot i nadle`nim odsecima RDB u tim mestima.
Prema planu rada sa~iweni su spiskovi: ekstremisti S^P-a
40, organizatori formirawa SG 7, ~lanovi regrutne komisije 4,
~lanovi garde 240 i gardisti obuhva}eni ve`bovnim aktivnostima 38.
Tokom 1991. godine, najva`niji segment ekstremne aktivnosti
odnosio se na odre|ene vidove paravojnog organizovawa (stvarawe
organizacionih, materijalno-finansijskih i kadrovskih pretpostavki za funkcionisawe Srpske garde i wenog osposobqavawa da
omogu}i preuzimawe vlasti).
Na podru~ju Ni{a formiran je [tab SG na ~ijem ~elu je bio
penzionisani pripadnik JNA Mla|enovi} Radoman, zvani Major
Pe{terac. Organizovana je regrutna kwiga u koju je upisano 254 dobrovoqca za SG kojima su odre|eni i gardijski brojevi. Formirana
je i vojnolekarska komisija koja je pregledala i ocenila sposobnim
za gardu 45 upisanih dobrovoqaca. U Gra~anici je, 28. 7. 1991. godine, 36 najekstremnijih pripadnika SG poloìlo sve~anu zakletvu.
Nakon toga, na terenima u okolini Ni{a zapo~elo se sa obukom
gardista i ona je sa prekidima odràvana cele jeseni. Ukupno je
stalno ili povremeno na obuci prisustvovalo 34 pripadnika SG.
Obuka se odnosila na ovladavawe osnovnim znawima iz pe{adijske
obuke, sticawa kondicije i delom upotrebe pe{adijskog naoruàwa.
Od najekstremnijih pripadnika SG izabrano je 10 lica koja su
unapre|ena u zvawe instruktora i ~iji je bio zadatak da sprovode
vojnu obuku na podru~ju Ni{a i ju`ne Srbije.
U tom periodu, identifikovani su svi pripadnici SG (254).
Osnovna aktivnost pripadnika SG, a i glavni problem, bila je
nabavka naoruàwa. U tom periodu oru`je su nabavqali kupovinom
od ilegalnih prodavaca, {vercom sa rati{ta u Hrvatskoj, a bilo je
i zagovarawa obijawa vojnih magacina.
774
Tada je zapaèno odre|eno kontraobave{tajno postavqawe prema organima vlasti. Plasirawe dezinformacija o delovawu tada{we JNA, {to je uticalo na uspe{nost mobilizacijskih aktivnosti
(organizovawe roditeqa ~ija su dece mobilisana i sl.).
Sredinom 1991. godine, nastaje i inicijativa za formirawem
mawih jedinica od pripadnika S^P za razli~ita dejstva. Bilo je i
zagovarawa o mogu}im mawim diverzantsko-teroristi~kim jedinicama. Pripadnici S^P-a u ovom periodu su iskazali intenzivnu aktivnost na planu naoruàvawa i stvarawa strana~ke vojske. Evidentirano je u~e{}e jednog broja dobrovoqaca u Hrvatskoj.
Operativni podaci su ukazivali da ekstremni pripadnici S^P
raspolaù sa izvesnom koli~inom bombi i drugih eksplozivnih
sredstava.
Prema operativnim podacima, pripadnici S^P su postavili
eksplozivne naprave ispred RKC u Ni{u, koja je eksplodirala i ispred yamije koja nije eksplodirala. Kod pripadnika SG je utvr|eno
posedovawe otrovnih materija iz grupe cijanida pogodnih za diverzantsko-teroristi~ka dejstva. (Ura|eno zajedni~kom akcijom RDB,
RJB i tada OB JNA). Na osnovu podataka CRDB Ni{, RJB je oduzela 100 metaka i nekoliko oru`ja (Anakijev Asen i dr.).
Od Stankovi} Miodraga, pripadnika SG, oduzete su dve gumene
pu{ke za obu~avawe.
1992. godina
U po~etnom periodu 30-tak pripadnika SG obu~avano je vojnim
ve{tinama i ga|ewu iz vatrenog oru`ja. Oru`je, municiju i druge
vojne rekvizite su ilegalno nabavqali. Vremenom je ovakva inicijativa slabila zbog me|usobnih sukoba i nedostataka materijalnih
sredstava, te ovakve formacije nisu zaìvele.
Poku{aji sa osnivawem Nove garde i wenog prelaska u ilegalu, ostali su samo inicijativa pojedinih ekstremista u 1992. godini.
Tokom 1992. godine, oko 20 lica je boravio na rati{tu (kao pripadnici SG, dobrovoqci S^P ili pojedina~no). Jedan deo je sa rati{ta odnosio oru`je, municiju i druge eksplozivne naprave. Iako
brojna, ova pojava nije bila organizovana kod ve}ine wih i kod pojedinaca je oru`je sluìlo za preprodaju i sticawe materijalne dobiti.
Doneto oru`je sa rati{ta je no{eno na javnim manifestacijama
u okviru strana~kih aktivnosti, uglavnom kao strana~ko obezbe|ewe. Izvesna koli~ina oru`ja je od strane ekstremista zadràna i
sa~uvana.
775
U okviru S^P formirana je grupa za posebne namene oko Tomislava Petrovi}a koja nije zaìvela.
îweni su poku{aji sa formirawem obave{tajne slu`be u
okviru SG koja bi prikupqala podatke o radu i snazi MUP-a VJ,
utvr|ivala saradnike RDB i sli~no. Zbog razli~itih stavova i me|usobnih zalagawa ovakva delatnost je ispoqavana samo u odre|enim situacijama.
Na osnovu podataka CRDB Ni{, RJB u Prokupqu je prona{ao i
oduzeo od Vaki} Branislava, pripadnika S^P 600 grama eksploziva u obliku pa{teta, jedan pi{toq i podneli su krivi~nu prijavu
zbog neovla{}enog dràwa eksplozivnih sredstava i oru`ja. Tako|e, SUP u Ni{u je od Vaki}a oduzeo dve automatske pu{ke i podneo
odgovaraju}u krivi~nu prijavu.
SUP Ni{ je od Stankovi} Miodraga, pripadnika SG, oduzeo dva
pi{toqa, municiju, tromblon i {kolsku bombu u ilegalnom posedu,
{to je bilo nameweno za obuku i potrebe SG.
Tokom 1991. i 1992. godine, odre|eni broj podataka o ilegalnom
posedovawu oru`ja je ustupqen RJB i OB VJ. Operativnim putem dobijeni su podaci o dekonspiraciji pojedinih na{ih podataka tako da
u narednom periodu isti nisu ustupani.
1993. godina
Klasi~nog paravojnog organizovawa u 1993. godini nije bilo.
îweni su poku{aji za oìvqavawem rada SG upu}ivawem dobrovoqaca na rati{ta u Srpskoj Krajini, a u ciqu afirmacije SG i prikupqawa oru`ja za strana~ke potrebe. Oko 120 pripadnika SG boravilo je na rati{tu. Uo~ena je sprega pripadnika SG sa ekstremnim
delom sve{tenstva SPC, kao i sa pripadnicima TO na ratom zahva}enim podru~jima oko ilegalne nabavke oru`ja.
Formiran je, od strane pripadnika SG u Ni{u, Ni{ki gvozdeni puk kao i Svrqi{ka ~eta SG, koja je bila organizaciono vezana
za Timo~ki bataqon SG Hajduk Veqko iz Zaje~ara. Aktivnosti
pripadnika SG na ovom podru~ju ogledale su se u obezbe|ivawu strana~kih aktivnosti (Svesrpski sabor SPO-a u Beogradu, organizovawe demonstracija i {trajka gla|u zbog hap{ewa wihovih lidera).Zapaèni su poku{aji zapo{qavawa pripadnika SG kod VJ u ~emu su pojedinci i uspeli.
Pripadnici S^P-a su po~etkom godine organizovali masovniji
odlazak na ratom zahva}ena podru~ja (oko 180 pripadnika). Mnogi su
oti{li iz patriotskih razloga, ali se ne moè zanemariti ~iwenica da je dvadesetak pripadnika S^P-a na terenima na kojim su bora776
vili izazvalo revolt zbog svog ekstremnog delovawa (kra|a oru`ja

i robe, silovawa, maltretirawa mesnog stanovni{tva i sl.) zbog ~ega su pojedinci od mesnih vlasti proterivani, a za neke su raspisane i poternice.
Ekstremni pripadnici S^P iz Ni{a, Pirota i Bele Palanke
poku{ali su da pretwom i ucenama izvr{e pritisak na odbornike
OO @itora|a oko izbora predsednika op{tine. U ve}im mestima
pripadnici S^P osnovali su ratne {tabove sa odre|enim vojnim
ustrojstvom.
Merama RDB (kroz obrade) je bilo obuhva}eno pet pripadnika
SG i pet pripadnika S^P.
1994. godina
Najve}i deo aktivnosti ekstremnih pripadnika S^P i SG odvijao se na stvarawu odre|enih formacija sa elementima paravojnog
organizovawa. Od strane ovih grupacija preduzimane su mere kontraobave{tajne za{tite u ciqu otkrivawa saradnika policije i
ofanzivno delovawe prema SUP-ovima.
Vr{ena je konsolidacija S^P sa ciqem daqeg organizovawa i
delovawa u duhu ~etni~ke ideologije sa odre|enim vojnim ustrojstvom (komandant {taba, oficir za bezbednost, oficir za vezu,
oficir za pozadinu). Izvr{eno je opservirawe i obilazak teritorije sa ciqem stvarawe mogu}ih punktova koje bi koristili za sedi{ta ratnih {tabova S^P (manastir Prohor P~iwski i Poganovo).
Delatnost SG i komandanta Ni{kog gvozdenog puka se odvijala na
poku{ajima ostvarivawa ~etni~ke ideologije i obnovi monarhisti~kog ure|ewa na celom prostoru gde ìve Srbi. Prisutno je bilo povezivawe pripadnika SG sa bosanskim Srbima. Deo pripadnika SG sa na{eg podru~ja je realizovan akcijom CRDB Zaje~ar i
SUP-a Zaje~ar u sklopu realizacije prema pripadnicima Timo~kog
bataqona SG Hajduk Veqko iz Zaje~ara. I u ovoj godini ekstremisti su donosili oru`je sa rati{ta ali u znatno mawoj meri.
CRDB Ni{ je, u 1994. godini, podneo 10 krivi~nih prijava za 11
lica zbog neovla{}ene nabavke, dràwa ili prodaje vatrenog oru`ja, municije ili eksplozivnih materijala ~lana 33 Zakona o oru`ju
i municiju. (Jedno lice je bilo zahva}eno merama RDB). Oru`je koje
je prona|eno u ilegalnom posedu poti~e iz {verca, a delimi~no i sa
rati{ta. Osnovna karakteristika je da su lica koja su se bavila nelegalnom trgovinom oru`ja i municije isto prodavala pripadnicima albanske nacionalne mawine.
777
Operativno je izuzeto, u 1994. godini, slede}e oru`je i eksplozivne naprave: 14 ru~nih bombi, 1 automatska pu{ka, 2 pi{toqa, 1
automatski pi{toq {korpion, 1 karabin, jedan {tapin eksploziva, jedno eksplozivno puwewe i nekoliko stotina metaka razli~itog kalibra.
2.
U 1995. godini klasi~nog paravojnog organizovawa nije bilo.
Ekstremni pripadnici S^P nastoje da animiraju svoje biv{e pripadnike (i nove) u ciqu konsolidacije i daqeg omasovqewa ove grupacije. Me|u wima je prisutno raslojavawe zbog me|usobnih sva|a i
razlika u stavovima (ve} je izvr{ena polarizacija na pripadnike
S^P u okviru SRS i S^P u okviru SRS Nikola Pa{i}).
Operativni podaci ukazuju da pripadnici S^P, sa podru~ja Ni{a, raspolaù odre|enom mawom koli~inom oru`ja koje ~uvaju na
podru~ju sela Jela{nica. Prema wihovoj proceni ta koli~ina je nedovoqna za wihove potrebe i nadaju se dobijawu odgovaraju}e koli~ine oru`ja u datom trenutku. Trenutno na podru~ju Ratnog {taba
S^P-a Ni{a i okoline mogu}e je organizovati oko 30-tak pripadnika S^P-a za wihove potrebe kao i oko 10-tak pripadnika S^P u
okviru SRS Nikola Pa{i}. U posledwe vreme, prisutna je povezanost sa pripadnicima S^P iz Zaje~ara, i povremene posete.
Pripadnici SG u 1995. godini su se pasivizirali, tako da nisu
preduzimali aktivnosti na planu paravojnog organizovawa.
Procena je da pripadnici S^P i SG mogu da koriste socijalne
nemire, nezadovoqstvo {irih razmera, izazivawe gra|anske neposlu{nosti u ciqu ru{ewa legalnih organa vlasti i Ustavom utvr|enog poretka.
S obzirom da wihove dosada{we aktivnosti nisu nai{le na {iru podr{ku naroda, procewuju da bi u slu~aju hiperinflacije, koja
bi izazvala masovne socijalne nemire i destabilizaciju stawa u zemqi, bili stvoreni uslovi za wihovo delovawe i nasilno ru{ewe
legalnih organa vlasti.
3.
U okviru OA Tomson CRDB Ni{ vodi jednu prethodnu obradu. Me|utim, zbog ekstremne delatnosti gde su prisutni i odre|eni
elementi paravojnog organizovawa vodi se 12 obrada (7-OO i 5-PO)
i izdiferencirano je 51 lice za daqe operativno sagledavawe.
Primewuju se dve OTM TKTR, 11 puta je primewivana OTM tajno
pra}ewe i osmatrawe. Preko 11 saradnika i 45 operativnih veza angaòvanih po unutra{wem ekstremizmu, prati se i delatnost lica
778
u okviru OA Tomson (Saradni~ka mreà se usmerava prema potrebi).

4.
U narednom periodu i daqe }e se pratiti svi vidovi paravojnog
organizovawa i ilegalnog naoruàvawa kroz ve} postoje}e obrade
kao i izdvojene slu~ajeve sa ciqem presecawa takve delatnosti. Posebno }e se sagledavati grupacije S^P i SG koje su i u dosada{wem
periodu ispoqavale delatnosti sa odre|enim elementima paravojnog organizovawa.
Prema licima zahva}enim merama RDB (3-PO) zbog neovla{}ene nabavke i dràwa oru`ja predvi|a se preduzimawe represivnih
mera (pretres, oduzimawe oru`ja i podno{ewe krivi~nih prijava).
Radi za{tite primewenih mera i sredstava rada RDB, CRDB
Ni{ }e navedene aktivnosti sprovesti samostalno.
Ustupawe podataka ili odre|ena saradwa sa RJB ili OB VJ bi}e sprovedena nakon odre|enih konsultacija sa III upravom RDB
MUP RS.
Analiti~ar,
Radoje Nikoli}
MDCLXXXV
Republika Srbije
Slu`bena bele{ka
Pouzdan izvor (B.F.) obavestio je slede}e:
Milena Tawga (u stanu Mikeli}a) je izjavila da ju je wena prijateqica obavestila da su Kraji{nici po~eli masovno da dolaze u
Ured RH u Beogradu i da traè odobrewe za povratak u Krajinu.
Izjavila da veruje da bi se mnogi Kraji{nici vratili natrag.
Istovremeno je, navodno, saop{tila Mikeli}u da bi se i ona sutra
vratila u Knin, te da ne veruje da bi imala neprilika. Wen mu`
(biv{i ministar odbrane RSK) nije na to reagovao, a Mikeli}u je
779
zbog toga bilo jako neprijatno u o~ekivawu reagovawa izvora. Kada

su oti{li, Mikeli} je izjavio da mu je Milena Tawga postala sumwiva. Sama izjava data u prili~no neuverqivom tonu.
Pona{awe Milene Tawge moè se okarakterisati kao flegmati~no i sti~e se utisak da je skinula teret s du{e i da najzad moè
da se vrati u Hrvatsku.
Primedba izvora: Rade Tawga bez komentara. Utisak se sti~e kao
da je sve ovo o~ekivao.
Mikeli}eva planirana taktika za budu}nost:
Ciq mu je da traì specijalni status za Krajinu kako bi imao
prostor za manevrisawe oko isto~ne Slavonije, Barawe i zapadnog
Srema. Wegova procena je da }e se najmawe 50 hiqada Kraji{nika
vratiti nazad u Hrvatsku i da }e oni predstavqati osnovicu za specijalni status Krajine.
Od decembra meseca pa do danas, primetio sam da Mikeli} ima
oko sebe odre|enu grupu qudi sa kojima sara|uje, bilo da je u pitawu
nekada{wi transport robe za zapadne delove RSK, bilo da je u pitawu razre{ewe sada{we situacije. Prilikom razgovora sa tim qudima, uvek je vodio ra~una da moje prisustvo bude izuzeto, bilo da su
razgovori uìvo, bilo da se vode telefonom.
Mikeli} je ube|en da wegova vlada nije oborena, wegova bi politika urodila plodom i za{titila bi kraji{ke interese.
Dodatak:
Prilikom ju~era{wih razgovora stekao se utisak da Mikeli}u
nije bilo milo pomiwawe visokih cifara izbeglica, tako da se sti~e utisak kao da mu je ciq da se stvori utisak da u Krajini, mo`da,
jo{ uvek ima Srba! Moje mi{qewe je da Mikeli}, mo`da, planira
da na me|unarodnom planu igra na kartu navodnog prisustva Srba u
Krajini kako bi stekao politi~ke poene na tom poqu.
Napomena:
Ovu potencijalnu taktiku obavezno analizirati i utani~iti
svrsishodnost iste, kako ne bi ispalo da je SRJ gurnula kraji{ke Srbe u rat mimo wihove voqe i tim putem dala reìmu u Zagrebu za prvo, kada je tvrdio da je Srbija napala Hrvatsku.
Planira da op{tine Slavonije, Barawe i Srema organizuju Oblasno ve}e i da uz pomo} milicije iz Vukovara reorganizuje Biro
(Mo{e Pijade 8) i Predstavni{tvo RSK (Terazije 3). Osobqe }e otpustiti (ne sve) i dovesti nove qude.
Mikeli} trenutno kontaktira (satelitskim telefonom) sa Srbima u okruèwu (Topusko) i izjavquje da su Korduna{i strahovito
780
besni na Marti}a i Babi}a i da }e po dolasku u Beograd ubiti Babi}a.

Mikeli}evi poznanici su izjavili da je Babi}, navodno, sagradio ku}u u Srem~ici. Ovih dana u nekoliko navrata Mikeli} je javno izneo da je obave{ten od Neboj{e Pavkovi}a (zamenika ministra
UP RSK) da je video stra{ne stvari prilikom napu{tawa Knina,
od strane Marti}a. Pavkovi} je izneo da su Marti}evi pratioci iznosili pune kofere iz Marti}evog kabineta.
Mikeli} je bio nedvosmisleno jasan da se u koferima nalaze devize. Prema Mikeli}evim obave{tewima, Marti} je pobegao iz
Knina u subotu ujutru oko 00,30 ~asova, a da je general Mrk{i} pre{ao u Republiku Srpsku istog dana u 1,30 ~asova. Tako|e, Mikeli}
je izjavio da je Mrk{i}ev {tab odmah po postavqawu Mrk{i}a za
komandanta G[ SVK, po~eo da se bavi {vercom. Prema dodatnim
Mikeli}evim obave{tewima, i general Mile Novakovi} je napustio RSK za vreme borbi, i prebegao u Republiku Srpsku, gde ga naknadno umalo nisu ubili pripadnici vojske RSK jedan je izvadio
pi{toq, repertirao ga i hteo je da puca u Novakovi}a, ali su ga prisutni u posledwem momentu spre~ili. Mikeli} je jako iznena|en
Novakovi}evim pona{awem, ali ne i Mrk{i}evim.
Za Mrk{i}a je rekao da je pun sebe i da je bio protiv wegovog
postavqewa za komandanta G[ SVK. Tako|e, za pad RSK Mikeli}
okrivquje Karayi}a koji je dozvolio Hrvatima da uzmu Grahovo,
Marti}a koji je dozvolio ulazak Hrvata u Knin i Babi}a koji im se
prikqu~io iz straha da po planiranom ujediwewu RSK sa RS ne izgubi svoj politi~ki uticaj, odnosno da za sebe pridobije nove politi~ke pozicije.
Namerava da Milana Babi}a kroz {tampu razotkrije u wegovom
pravom svetlu. Utisak je i Mikeli}a i wegovih saradnika, da }e Milan Babi} sada poku{ati preokrenuti situaciju i svoju krivicu baciti na drugoga, jer mu je ciq da se po svaku cenu izvu~e iz situacije u koju je zapao. Utisak je, tako|e, da Babi} za to ne}e birati sredstva.
Po osnovu izjava pripadnika vojske RSK datih Mikeli}evim saradnicima kao i novinarima, ispada da je G[ SVK izdao RSK time
{to je zabranio kontranapade koji su pokazivali uspeh, te upotrebu
artiqerije i time {to je nare|ivao nepotrebno povla~ewe. Ovakva
nare|ewa su izazvala veliku pometwu u redovima vojske RSK odmah se proneo glas da je vojska izdala, navode}i i da je u Dalmaciji
50 odsto qudstva htelo da ide daqe u kontranapad, a 50 odsto da se povu~e.
781
Prilaz Kninu iz pravca Grahova uop{te nije bio brawen, na op{te ~u|ewe kako pripadnika vojske RSK, tako i civila. Tako|e, postoje protivre~ne glasine da oklopno-mehanizovane jedinice u Dalmaciji nisu imale dovoqno goriva i municije.
Op{ti je utisak, kako pripadnika SVK tako i novinara, da u napadu na RSK Hrvatska nije koristila jake snage, ve} grupacije profesionalaca potpomognute domobranima i da te jedinice nisu bile
kvalitetne, {to se dokazuje i ~iwenicom da je vojska RSK u svim svojim kontranapadima uspela sa lako}om da natera hrvatske trupe na
povla~ewe. Svi ti faktori su stvorili, kako me|u vojskom tako i
me|u narodom, duboko ube|ewe da su prodati.
U po~etku, krivica je iskqu~ivo bacana na Beograd i na G[
SVK, da bi se naknadno bes usmerio na Babi}a i Marti}a.
U ovom momentu nemogu}e je precizno re}i koga Kraji{nici
najvi{e okrivquju, ali je sasvim sigurno da trenutno svoj bes najvi{e usmeravaju na nesrpske nacionalne grupacije (prvenstveno Hrvate) sa komentarima da }e sve Hrvate izbaciti iz Srbije.
Napomena:
Mogu se o~ekivati te{ke scene u me{ovitim sredinama Srbije.
Zakqu~ak novinarskih ku}a u Beogradu, a prvenstveno me|unarodnih je taj da je pad Krajine povezan sa dogovorom Milo{evi}a i
Tu|mana oko podele Bosne i Hercegovine.
Bele{ka je diktat izvora, koji nije u mogu}nosti da ovo otkuca,
a smatra da je potrebno da se blagovremeno o ovom izvesti.
Kucano o tri primerka
Dostavqeno:
na~elniku uprave
analitici
operativnom radniku
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MDCLXXXVI
MUP Srbije
RSDB V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD1
782

Broj snimaka: 3
Bezbednosti Beograd
I odeqewe AOS
71-0310
14. 8. 1995. godine
PO Doder Du{ko
Izve{taj o primeni mera TKTR

telefona koji koristi Doder Du{ko
Mere se primewuju na osnovu Odluke Vrhovnog suda Republike
Srbije br. 116/94 od 21. 4. 1994. godine.
Primenom mere saznajemo da je 9. 8. 1995. godine Doder Du{ko
razgovarao sa Johan Edvard Yejmsom urednikom lista TheBoston
Globe. Yejms je tom prilikom obavestio Dodera da jebio primoran
da objavi oblasnu fotografiju Srebrenice. Fotografija pokazuje
sveè kopano poqe pored zone bezbednosti UN koju drè Srbi {to
ukazuje na masovnu grobnicu `rtava, navodi Yejms. Ovim je smatra
on, StateDepartmentpotvrdio pri~u.
Dana 10. 8, Doder je u dva navrata razgovarao sa ministrom inostranih poslova Republike Srpske Aleksom Buhom u nameri da izdejstvuje sebi i supruzi dozvolu za ulazak u Republiku Srpsku. Uz
obrazloèwe da ne moè ni{ta u vezi ovoga da uradi, Buha ga je odbio i naveo da bi zbog aktuelnih postupaka SAD-a bilo boqe da Doder sada i ne dolazi u Republiku Srpsku.
Dana 11. 8, Doder je povodom ~lanka objavqenog u Na{oj borbi
o isterivawu stanovnika Hrvata iz svojih ku}a u Rumi, Kukujevcima i Gibavcima od strane novoprido{lih izbeglica iz Republike
Srpske Krajine, nazvao Ligu socijaldemokrata Vojvodine i razgovarao sa Emil Gionom, s obzirom da Nenad ânak nije bio prisutan.
Gion je Doderu potvrdio napise iz Na{e borbe dodav{i da je
te informacije on li~no dobio nave~e 9. 8. ove godine. Odmah je nazvan Nenad ânak koji je te ve~eri bio u ambasadi SAD-a na ve~eri
kod prvog sekretara ambasade tako da je, navodi, odmah alarmiran i
svet. Informacije izbeglicama koje su ku}e hrvatske dao je lokalni
odbor Srpske radikalne stranke.
Posle razgovora s Gionom, Doder i supruga Luiz Bronson su oti{li u Rumu. Po (ne~itko) nakon razgovora sa (ne~itko) koja je iste783
rana iz svoje ku}e, Doder je na (ne~itko) za radio stanicu Doj~e Vele izvestio o ovome.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h Iupravi RDB MUPRS
1 h Vupravi RDB MUPRS
1 h V odeqewu CRDB
1 h op. radniku.
Operativni radnik,
Mi{a Mili}evi}
MDCLXXXVII
Centar Resora DB
Odsek RDB â~ak
Hrvatska
5056
Kraqevo
OI Pako

I
Macut Milan, ro|en 18. 8. 1970. godine u Karlovcu, po zanimawu
medicinski tehni~ar, Srbin, zadwe prebivali{te selo Knez Gorica, SO Krwak, kod Vojni}a. Razgovor obavqen na inicijativu operativnog radnika u prihvatnom centru za izbeglice, u Domu u~enika u
â~ku, dana 14. 8. 1995. godine. Izvor i podaci u fazi proveravawa.
II
Podaci se odnose na situaciju u Kninu, koja je prethodila egzodusu Srba iz RSK. U razgovoru, izvor je istakao slede}e:
Posledwa ofanziva hrvatske vojske zatekla me je u mojoj jedinici, 11. brigadi 21. korpusa Vojske RSK u vojnoj ambulanti, koja je bila pod komandom potpukovnika Dragana Kova~i}a u Jela{ima. U Jela{ima je bila sme{tena i komanda i ambulanta pri 21. korpusu. Bilo nas je oko 1500-2000 naoruànih vojnika RSK. Dana 6. 8. 1995. godine, stigla je naredba da se sva sanitetska vozila natankuju gorivom i u wih spakuje {to je mogu}e vi{e lekova i ostalog sanitetskog
materijala i pripreme za odlazak. Re~eno je da je iz glavne komande
stigla naredba da se poloàji napu{taju i ceo korpus povla~i. Pra784
vac povla~ewa bio je preko Babine Gore, Bukovice, Vojni}a, Vrginog Mosta ka Topuskom. Niko nije davao nikakvo bliè obrazloèwe. Pre napada i pada Knina, vodile su se borbe, bilo je rawenih i
poginulih, ali gubici nisu bili zna~ajniji, niti je Hrvatska u~inila zna~ajnije prodore na bilo kom delu fronta. Pri~alo se i o~ekivala se ofanziva {irih razmera, ali je mi{qewe da se Krajina moè odbraniti. O~ekivao se dolazak oko 10.000 dobrovoqaca iz Srbije, kao i direktna vojna pomo} Srbije i SRJ u slu~aju sveop{teg
napada Hrvatske na Krajinu. Prored toga, na{a vojska bila je solidno naoruàna i popuwena, tako da je op{te mi{qewe bilo da ni ova
ofanziva nema izgleda na uspeh. Moral vojnika bio je zavidan, a mnogi su prosto ~ekali kona~an obra~un, smatraju}i da je vreme da se
pre~istimo sa usta{ama i stavimo im do znawa da u Krajini nemaju ni{ta da traè. Prema svim indicijama, o~ekivala se odbrana
svih linija fronta, nikako povla~ewe.
Kada je stigla naredba qudi nisu mogli da poveruju. Svi su bili
iznena|eni i zate~eni. U naredbi nije re~eno da se vojska izvla~i na
rezervne poloàje, niti da odbranu pomera na pogodnije lokacije,
jednostavno je nastalo povla~ewe bez borbe i otpora.
Povla~ili su se i civili i vojska. Na{ komandant je rekao da
smo u okruèwu i da se moramo povu}i dok je pomenuti pravac jo{
bio slobodan i prohodan. U zbegu su bili i civili i vojska. Do Topuskog smo stigli bez ikakvih problema. Nismo imali nikakvog kontakta sa usta{ama. U Topuskom je sa Hrvatima, posredstvom UNPROFOR-a, sklopqen dogovor da se predaju oru`je, municija, oprema, sanitetska vozila i oprema i da nam oni omogu}e prolaz do Srbije. Tako je i postupqeno. Svo naoruàwe i oprema, koja je izneta
do Topuskog, predata je Hrvatima. Predata su im i sanitetska vozila i lekovi, uniforme, sve sem li~nog prtqaga. Video sam da su ostavqeni minobaca~i, topovi, pe{adijsko naoruàwe. U momentu predaje, Hrvatima se predalo oko 1.500 vojnika i zajedno sa civilima
uputilo ka Srbiji. U Topuskom smo preno}ili kao hrvatski zarobqenici, da bi ujutro, 8. 8. (nisam ba{ siguran) me|u nas upala grupa naoruànih usta{a i po~ela da maltretira, tu~e, provocira i
otima novac. Nas medicinare nagovarali su da ostanemo u Hrvatskoj
i garantovali nam bezbednost. Nakon par sati do{la je vojna policija Hrvatske i oterala pomenutu grupu, a onda nam se obratio hrvatski general Stani{i}, i obe}ao da ne}e biti problema i da }e
nas wihovim autobusima otpratiti do granice sa Srbijom. Svo medicinsko osobqe ukrcano je u hrvatski autobus i ispra}eno do [ida, gde smo pre{li na teritoriju Srbije.
785
Prema mojoj proceni, sa podru~ja gde sam se ja nalazio, izbeglo

je oko 2000-3000 {to civila {to vojnika. Ostalo je vrlo malo qudi
i to uglavnom starci i lica iz me{ovitih brakova.
Iz razgovora sa qudima sa kojima sam bio u jedinici, jednodu{an
zakqu~ak je da su Knin i Krajina prodati, da su nekim dogovorom
predati Hrvatima bez opaqenog metka. U zadwe vreme, Marti} nije
uìvao neki ugled me|u Kraji{nicima, dok je Babi}u malo sko~io
rejting. Mrk{i}, kao komandant vojske nije uspeo da uspostavi disciplinu me|u stare{inskim kadrom, pa je i vojska bila nedisciplinovana. Tako|e, vojska je imala stra{no lo{e uslove za ìvot, pa
je bilo prisutno i nezadovoqstvo. Me|utim, niko ni u snu nije verovao da se moè desiti ono {to se desilo. Mi smo bili ube|eni da smo
ja~i od Hrvata, da moèmo odbraniti svaki wihov napad, iako su
imali punu podr{ku zapadnih zemaqa i, ~ak, otvorenu pomo} UNPROFOR-a. [to se ti~e Srbije i Jugoslavije, poznato nam je da su
pod te{kim sankcijama, ali da su pomagali koliko su mogli i tu ni{ta ne zameramo. Kada ovo kaèm, mislim na krajinski narod, mada
se mora priznati da smo bili i u medijskoj blokadi, pa su nam servirane razne informacije. Ali, svaki Kraji{nik je znao da je Srbija
sa nama i da nam pomaè. To se i sad vidi kada su nas najsrda~nije
prihvatili i pruìli sigurnost i najnu`nije uslove za ìvot. Bilo je propagande protiv Srbije i predsednika Milo{evi}a, kako su
prodali Krajinu, kako su uveli sankcije Republici Srpskoj, kako ne
pomaù, kako se Milo{evi} poga|a sa Tu|manom i ustupa mu Krajinu, ali, ponavqam, kraji{ki narod nije nasedao tim dezinformacijama. Znao je da je Srbija sa nama i da }e pomo}i koliko moè. Zbog
toga smo i krenuli u Srbiju, a ne na neku drugu stranu.
III
Osim podataka pod ta~kom dva, drugih nije bilo.
IV
Sa izvorom obavqen razgovor, druge mere i radwe nisu preduzimane.
V
Iz razgovora se stekao utisak da je izvor verno preneo zapaàwa o situaciji koja je vladala u Krajini u vreme i nakon hrvatske
ofanzive i pada Knina.
Izvor je privremeno sme{ten u kolektivnom sme{taju za prihvat izbeglica u Domu u~enika u â~ku, gde }e ostati dok se trajno
ne re{i wegov daqi status. U prihvatnom centru je sme{teno oko 50
786
lica, dok je jo{ nekoliko stotina razme{teno u okolnim selima u

kolektivnom sme{taju ili u porodicama.
Nastavi}emo praksu obavqawa razgovora sa licima koja dolaze
iz Krajine u ciqu rasvetqavawa situacije i prikupqawa interesantnih podataka za RDB.
Obavi}emo razgovore sa svim licima sme{tenim u prihvatne
centre. U tom pravcu uspostavqena je saradwa i kontakt sa [tabom
za prihvat izbeglica pri SO â~ak, kao i Crvenim krstom.
Kucano u 4 primerka
1 h op. radniku
1 h OE
Operativni radnik,
Dragan Bojovi}
MDCLXXXVIII
Centar Resora DB
Odsek RDB â~ak
Hrvatska
5056
Kraqevo
OI Pako

I
Vujadin Jurkovi}, ro|en 8. 8. 1957. godine u Kninu, NK radnik,
oèwen, Srbin, izbeglica iz Knina, sme{ten u kolektivnom prihvatnom sme{taju u Domu u~enika u â~ku.
Nikola Jurkovi}, ro|en 6. 3. 1960 godine u Rijeci, Srbin, elektri~ar, izbeglica iz Knina, sme{ten u kolektivnom prihvatnom
centru u Domu u~enika u â~ku.
8. 1995. godine, u prostorijama Doma u~enika u â~ku.
II
Podaci se odnose na situaciju u Kninu, koja je prethodila egzodusu Srba iz RSK.
787
U razgovoru izvori isti~u slede}e:

Bili smo pripadnici 75. mehanizovane brigade Vojske Republike Srpske Krajine. Posledwa ofanziva hrvatske vojske zatekla nas
je na poloàju na Dinari, udaqenom oko tridesetak km. od Knina. Na
sam dan bombardovawa Knina, bili smo kod ku}e, jer smo dva dana ranije dobili odsustvo da posetimo porodice, okupamo se i provedemo
par dana kod ku}e. Bombardovawe je po~elo oko pet sati ujutro. Trajalo je ceo dan i, po nekim procenama, na grad i okolinu palo je nekoliko desetina hiqada granata raznih kalibara. Bilo je stra{no,
do sada nikada nije bilo tako. Ceo dan proveli smo u skloni{tu, jer
se nije moglo iza}i na ulicu. Za sve vreme granatirawa Knina, nije
se ~ula uzvratna reakcija na{e vojske. Niko nije pruào nikakav otpor. Predve~e smo nas dvojica obukli uniforme, uzeli oru`je i krenuli na svoje poloàje na Dinari. Me|utim, ve} na izlazu iz Knina,
po~eli smo da sre}emo kolone vojnika i civila u neorganizovanom
povla~ewu. Rekli su nam da ne poku{avamo nigde da idemo, jer je stigla naredba za povla~ewe. Nisu znali gde se povla~e, samo su rekli
da sa sobom vode porodice i idu pravcem Like. Na brzinu smo pokupili decu i ène i na{im vozilom golf, krenuli put Buline Stene
iz Knina. Usput su nam qudi pri~ali da je vojska u rasulu, da neorganizovano beì i da nema nikakve komande koja upravqa zbegovima.
Rekli su nam da se sami snalazimo kako znamo. Nikakvog reda nije
bilo, komunikacije su bile zakr~ene, qudi su pani~no beàli, nose}i sa sobom samo najnu`nije stvari. Svi smo bili poti{teni i razo~arani, jer smo verovali u svoju vojsku i nadali se pomo}i iz Republike Srpske i Srbije. Verovali smo da moèmo odbraniti Knin,
bez obzira na snagu usta{a i ja~inu wihovog napada. Nigde nismo ni
videli ni ~uli bilo kog oficira, niti je bilo komandovawa zbegom.
Sve je bilo neorganizovano i stihijsko.
U automobilu nas je bilo devet. Probijali smo se pravcem Srb,
Petrovac, kroz Bosnu i u Srbiju u{li preko Pavlovi}a mosta na
Drini. Na{ utisak je da je Knin pao zbog izdaje dràvnog rukovodstva, na ~elu sa Marti}em. Ve} desetak dana pre napada, iz Knina su
po~eli da se evakui{u ~lanovi porodica ministara, vojnih i dràvnih rukovodilaca i to natenane, iseqavali su stvari, sa sobom nosili sve, vozili su i svoje automobile, svu pokretnu imovinu koju su
posedovali. To je bio znak za zabrinutost, ali se jo{ uvek verovalo
da to nije znak za ovakav ishod. Niko nije mogao pretpostaviti da }e
Knin i cela dràva pasti bez opaqenog metka, bez ikakvog otpora.
Kada su se pomenuta lica evakuisala, progla{ena je op{ta opasnost i zabrana daqeg napu{tawa Knina. Narod je video da ovi odlaze pa je po~eo masovni odlazak. Tada je zabraweno daqe evakuisa788
we. îm je Grahovo palo, znalo se da je prese~ena veza sa RS i da }e

Knin biti ozbiqno ugroèn. Vojska je na nekim delovima fronta
pruàla otpor, ali je odjednom stigla komanda za povla~ewe i nastala je panika i povla~ewe. Daqe se de{avalo ono {to je ve} opisano. O~igledno je da je na sceni bila izdaja i to sa najvi{eg dràvnog nivoa. Narod je prepu{ten samom sebi, bez za{tite vojske, najvi{i dràvni rukovodioci ranije su napustili Knin, a Babi} je danima pre napada ve} bio u Beogradu. Pored toga, izostala je i pomo}
Republike Srpske, tako da je pad Knina bio neizbeàn.
Napomiwem da sem naredbe za povla~ewe, nije izdata naredba za
izme{tawe qudstva i naoruàwa na rezervne poloàje niti okupqawe vojske na novim poloàjima i eventualno ponovno zapo~iwawe borbi. O~ito se radi o dogovoru i izdaji najvi{eg dràvnog rukovodstva RSK.
III
IV
V
Mi{qewa sam da su izvori bili iskreni u razgovoru i da wihovi iskazi realno odslikavaju situaciju u Kninu uo~i, za vreme i nakon ofanzive hrvatske vojske po~etkom avgusta. Ocene izvora o
uzrocima ovakvog ishoda su wihovi li~ni zakqu~ci i tako ih treba
i tuma~iti.
Nastavi}emo praksu obavqawa razgovora sa izbeglim licima iz
RSK koja su sme{tena u kolektivnom prihvatnom centru u â~ku i
o svemu izve{tavati.
1 h op. radniku
1 h OE
Operativni radnik,
Dragan Bojovi}
MDCLXXXIX
Republika Srbija
789

Odsek Ruma
21. 8. 1995. godine

1.
Izvor je Mrki} Nikola iz Krwaka, sa kojim je obavqen informativni razgovor dana 19. 8. 1995. godine, u vremenu od 9,30 do 11,30
~asova, na inicijativu operativnog radnika, a vezano za telegram
broj 1489, dobijen od III uprave RDB MUP-a Republike Srbije.
Mrki} Nikola, ro|en 7. 3. 1945. godine u Brebornici, Krwak,
Republika Hrvatska, od oca Tome i majke Anke, devoja~ki Mrgi}, zavr{io sredwu tehni~ku {kolu, bio je sekretar Komiteta u Rijeci u
periodu 1986-87. godine, a kasnije zaposlen u brodogradili{tu 3.
maj u Rijeci do 21. 12. 1991. godine, kada je iza{ao iz Rijeke. Bio je
predsednik op{tine Krwak u RSK od 1994. godine do sada, oèwen,
otac jednog deteta, rezervni stariji vodnik, trenutno sme{ten u Rumi kod ro|aka.
Sa izvorom se prvi put kontaktira od strane RDB. Izvor pouzdan podaci neprovereni. Operativnih tro{kova nije bilo.
2.
Izvor je Rijeku napustio 21. 12. 1991. godine i preko SRJ oti{ao
u Krwak, RSK, gde se prikqu~io vojsci RSK kao vojnik, tempira~ na
topu. Po{to uìva veliki ugled kod vojnika, vr{ili su pritisak na
izvor da se kandiduje kao nezavisni kandidat za predsednika op{tine Krwak, na izborima koji su bili u januaru mesecu 1994. godine, u
RSK, i tada je i izabran. Ovu du`nost je obavqao sve do 9. 8. 1995. godine, kada se iz Topuskog, izvukao autoputem Beograd Zagreb, i u
SRJ stigao 10. 8. 1995. godine, u 10,00 ~asova.
Kao predsednik op{tine, ~esto je kontaktirao sa komandom 11.
pe{adijske brigade i komandom 21. korduna{ke brigade. Tokom ovih
kontakata primetio je neozbiqno shvatawe situacije od strane ovih
komadni. Bili su previ{e sigurni u sebe, po sistemu lako }emo sa
Hrvatima. Nedostajale su prave procene neprijateqskih i svojih
snaga. Iako je komandant korpusa, pukovnik Veqko Bosanac, ~esto
upozoravao na opreznost, niè komande se nisu tako pona{ale. Tako|e, i Kova~i} Dragan, potpukovnik, komandant 11. pe{adijske brigade je bio pravi narodni vo|a, ali sastav komande se nije odgovaraju}e pona{ao.
790
O samim dejstvima, izvor iznosi da su po~ela 4. 8. 1995. godine, u

5,00 ~asova. Komandant korpusa ga je istog dana, oko 14,00 ~asova, izvestio da ima nare|ewa da se brane. Dana 6. 8. 1995. godine, oko 18.00
~asova, izvor je, preko kurira (po{to su PTT veze bile pokidane
oko 11 ~asova), obave{ten da se civili izvla~e prema Glini i Dvoru. Nakon dva ~asa, saznao je da se i vojska povla~i istim pravcem.
Izvoru je poznato da su u pregovorima sa hrvatskim vlastima,
koji su trajali dva dana, o izvla~ewu civila i vojske RSK, u~estvovali: pukovnik Bulat êdomir, Paji} To{o ministar unutra{wih
poslova RSK i Blagojevi} Slobodan, predsednik op{tine Vojni}.
Dana 9. 8. 1995. godine, oko 1,30 ~asova, izvor je obave{ten, po kuriru, da poku{a da proceni broj vozila, po vrsti, i broj qudi, u wegovom rejonu, i da obavesti qude da su obavezni predati svo naoruàwe. Izvor je istog dana, oko 6,00 ~asova, obavestio {tab u Topuskom da se u wegovom rejonu nalazi oko 7.700 qudi. [tab u Topuskom
su sa~iwavali: To{o Paji} komandant, pukovnik Bulat zamenik,
potpukovnik Kova~i} Dragan odgovoran za vojsku, \uro [kaqac
odgovoran za policiju i obezbe|ewe, Paji} Milo{ za saradwu sa
pripadnicima UNPOFOR-a, i Blagojevi} Slobodan za civile.
Izvor je od strane ovog {taba imenovan u poseban {tab od deset lica, zaduèn za organizovawe civila u kolonama. U toku putovawa
kolone putni~kih vozila i kamiona, koji su iz Topuskog krenuli 9.
8. 1995. godine, oko 13,00 ~asova, preìveli su dosta neprijatnosti
od strane hrvatskih vojnika i stanovnika.
Izvor procewuje da je bilo qudi ~ije su pona{awe i postupci
bili sumwivi, i da su obi~ni qudi sumwali da rade za hrvatske vlasti. Jedan od wih je organ bezbednosti u 11. pe{adijskoj brigadi, rezervni major Peura~a Mile. Mile je vodio rezervni sastav u doga|aju na Koranskom mostu, 21. 9. 1991. godine, kada je bio zarobqen od
strane hrvatskih vlasti, a razmewen je u decembru mesecu 1991. godine. Vi{e podataka o Milu (a po proceni izvora i sumwi) verovatno
bi mogao dati Matijevi} Mile, ro|en 3. 7. 1945. godine, poru~nik
vojne policije u 11. pe{adijskoj brigadi. Matijevi} je jedno vreme
bio pot~iweni Peura~i, a zatim je bio organ bezbednosti u oklopnom bataqonu ove brigade. Za Matijevi}a izvor iznosi da je iskren
i po{ten, a nalazi se verovatno negde u Beogradu. Peura~a Mile je
bio inspektor u Karlovcu do leta 1991. godine, a èna mu je verovatno u Beogradu. Nakon dolaska u RSK, posle razmewivawa, imao je dosta kontakata sa UNPROFOR-om. Izvor tako|e iznosi, a to je ~uo
od drugih qudi, da je Sveto Mihajlovi}, ~lan komande 11. pe{adijske
791
brigade, posedovao radio-stanicu, a nije vi|en u koloni prilikom

napu{tawa RSK.
Za pravoslavnog popa Mrkaq Milana, poreklom iz Vequna, a
koji je radio u Rijeci do 1994. godine, izvor iznosi da je veoma dobar
~ovek, koji je imao dosta prijateqa i verenika u Rijeci, a sa kojima
je i kasnije imao telefonskih kontakata. Prema izvoru, ovaj pop bi
verovatno bio voqan da pomogne na{oj slu`bi. Bio je jedini pravoslavni pop u koloni prognanih lica iz Topuskog, tako da i to ostavqa veoma dobar utisak kod qudi.
U Rumi se, tako|e, nalazi i predsednik op{tine Sluw Popovi}
Milan, za kojeg izvor smatra da bi u razgovoru mogao izneti zna~ajne podatke vezane za lica iz Sluwa.
Izvor iznosi da je prilikom izlaska iz Topuskog bio u putni~koj koloni, koja se nije zaustavqala na benzinskoj pumpi kod Slavonskog Broda, tako da mu nisu poznati detaqi u vezi navodnog trovawa
vodom lica koja su se na{la u koloni. Pretpostavqa da se traktorska kolona, koja je i{la iza wih, zaustavqala kod Slavonskog Broda, ali vi{e detaqa o tome ne zna.
Izvor je trenutno sme{ten kod ro|aka u Rumi i èleo bi da
ostane u SRJ izvesno vreme, dok ne re{i status svoje porodice.
3.
Peura~a Mile, rezervni major, organ bezbednosti u 11. pe{adijskoj brigadi, bio inspektor javne bezbednosti u Karlovcu do leta 1991. godine, kada je do{ao u RSK. Bio je zarobqen na Koranskom
mostu u septembru mesecu, a razmewen je u decembru mesecu 1991. godine.
Mihajlovi} Sveto, ~lan komande 11. pe{adijske brigade, navodno posedovao radio-stanicu, a nije vi|en u koloni prognanih lica iz RSK.
4.
Osim informativnog razgovora, druge mere i radwe Slu`be nismo preduzimali.
5.
Cenimo da je izvor bio izuzetno iskren u razgovoru iz razloga
ranijeg poznanstva sa operativnim radnikom. Samoinicijativno je
izrazio èqu da pomogne slu`bi u vezi lica prognanih iz RSK i
wihovih eventualnih veza sa vlastima u Hrvatskoj. U periodu od dolaska u Rumu do sada kontaktirao je sa dosta qudi koji su prognani
iz RSK, koji su mu se, zbog ranijeg ugleda, sami javqali. Izrazio je
spremnost da nam sve va`ne podatke, dobijene iz ovih razgovora,
792
prezentira. U narednom periodu obavi}emo razgovor sa Popovi}

Milanom, predsednikom op{tine Sluw, koji se nalazi u Rumi.
Ra|eno u 4 primerka
Dostavqeno:
2 h MUP Republike Srbije RDB II uprava
1 h OE
Operativni radnik,
Dragan Grbi}
MDCXC
Centar Resora DB
Odsek RDB â~ak
Hrvatska
5056
Kraqevo
OI Pako

I
Pavlovi} Mirko, ro|en 2. 12. 1958. godine u selu Podgorje, SO
Vrgin Most, Srbin, po zanimawu voza~, pre rata radio kao voza~ u
Slavija Trans Petriwa, posledwe prebivali{te u rodnom selu.
8. 1995. godine u kolektivnom sme{taju za izbeglice iz RSK, u Domu
u~enika u â~ku. Izvor i podaci u fazi proveravawa.
II
Podaci se odnose na okolnosti egzodusa Srba iz RSK.
U razgovoru, izvor isti~e slede}e:
U momentu hrvatske ofanzive na RSK, nalazio sam se na poloàju u sastavu me{ovite protivavionske divizije 21. korpusa vojske
RSK, ~iji komandant je bio êdo Bulat. Nalazili smo se na poloàju Perjasica i dràli linije prema Karlovcu. Taj poloàj dràli
smo od jeseni pro{le godine. Uo~i napada hrvatske vojske, vr{ene su
probne evakuacije civilnog stanovni{tva, {to je moglo ukazivati
da se o~ekuje sna`niji napad hrvatske vojske. Tako|e, ~ulo se da se u
Hrvatskoj vr{i masovna mobilizacija, dok na drugoj strani, na{i
793
vojnici su neposredno pred agresiju dobijali odsustva i odlazili

ku}ama. Na sam dan agresije linije su bile osetno slabije, jedinice
nepopuwene.
Nakon po~etnog bombardovawa, usta{e su u{le u na{e linije,
zauzele brdo Kestenak, koje dominira okolinom i odatle po~ele da
tuku Krwak, Vojni} i ostalu teritoriju. Samim padom Kestenaka,
otpor je bio prakti~no onemogu}en i slomqen. Veze me|u jedinicama i komandom su se prekinule, tako da nismo znali {ta da radimo.
Nastalo je povla~ewe, prakti~no beàwe. Na{a jedinica je uspela
da izvu~e tehniku i opremu na Karosovo Selo u Skrad, prema mostu
na Korani i ~ekali smo oko dva sata da se skupi celokupna jedinica.
Tokom naredne no}i, vratili smo se na poloàj Vequn, gde smo bili
jedan dan i jednu no} bez ikakve podr{ke. Poku{avano je da se uspostavi veza sa komandom korpusa, ali to nije uspevalo, bili smo odse~eni i obezglavqeni. Ve} u toku preme{tawa na poloàj videli smo
tragove povla~ewa, odba~eno oru`je i opremu, oru|a, transporteri
i mehanizacija bili su u jarugama kraj puta. Shvatili smo da se komanda povukla i re{ili smo da se i mi povla~imo. Bilo nas je osam,
kod sebe smo imali 27 raketa i ~etiri pulta, dve stanice i li~no naoruàwe. Krenuli smo ka Vojni}u, gde nismo zatekli nikoga, pa smo
produìli ka staroj bazi Voji{nica, gde smo se ranije nalazili. Ni
tu nismo zatekli nikoga.
Odatle smo iza{li na glavni put i tu videli neke borce koji su
nam rekli da se povla~e ka Republici Srpskoj. Stigli smo do Bi~jega, gde je ve} bio kraj kolone, za koju smo saznali da je duga oko 50 kilometara. To je bio zbeg, ali je u zbegu bilo dosta vojske koja je evakuisala naoruàwe i opremu. Tu smo ~uli da su pali Petriwa i Glina i shvatili da je kraj. Ta kolona je bombardovana iz topova i aviona hrvatske vojske i bilo je dosta mrtvih i rawenih. Nastavili smo
put i stigli do Topuskog, gde smo kona~no prona{li na{u komandu
i stare{ine êdu Bulata i Dragana Kova~i}a, koji su nam rekli da
ostanemo i ~ekamo {ta }e daqe biti. U koloni je bila tenkovska ~eta sa tridesetak tenkova, kojom je komandovao Mile Novakovi} i
oni su izvr{ili proboj ka RS. Za wima je krenulo oko 2000 traktora. Mi smo ostali odse~eni i okruèni. êda Bulat, Dragan Kova~i} i Boò Bjeli} poku{ali su da organizuju odbranu Topuskog i izbacili jedinice na prilaze gradu, ali s obzirom da smo bili u okruèwu, i da je bilo nekoliko hiqada civila, bili smo svesni da ne
treba prihvatati borbu sa usta{ama, jer bi rizikovali ìvote civila. Nadali smo se da posredstvom UNPROFOR-a stupimo u pregovore sa Hrvatima i da puste kolonu da pro|e daqe ka Srbiji. Prego794
vori su vo|eni u Glini i dogovoreno je da se svo naoruàwe i oprema ostavi, preda, a Hrvati propuste i civile i nas vojnike ka Srbiji. Odre|eno je da se kolona kre}e pravcem Glina, Petriwa, Sisak,
gde bi iza{la na autoput i daqe ka Srbiji. Tako je i ura|eno, oru`je i opremu smo predali Hrvatima, oduzeli su nam vojna vozila i
kompletnu mehanizaciju, tako da smo bili prinu|eni da se ukrcavamo u civilna vozila, traktore i zajedno sa civilima nastavimo put.
Ose}ali smo se jadno, ponièno, pogotovo tokom daqeg puta kada su
nas Hrvati pquvali, ga|ali kamewem, psovali, dobacivali i maksimalno poniàvali. Sve smo morali da otrpimo, samo da izvu~emo
ìvu glavu. Pretpostavqam da je u ovoj koloni bilo oko 20.000 qudi.
Usput smo sretali hrvatske civile koji su se vra}ali u svoja mesta,
i oni su nas udarali, ga|ali kamewem i uni{tavali vozila. Hrvatska vojna policija je nastojala da nas bilo kako za{titi, ali je veoma blago intervenisala. Bilo je povre|enih i rawenih, kao i razbijenih automobila i traktora.
U Srbiju smo u{li na prelazu Morovi}.
Napomiwem da je stawe u na{oj vojsci do dolaska UNPROFORa 1992. godine, bilo izvanredno. Moral je bio na zavidnoj visini, a
onda, je sve krenulo naopako. Naime, sporazumom sa UNPROFORom, zone pod za{titom UN trebale su biti demilitarizovane, pa je
fiktivno na{a vojska raspu{tena. U stvari, ona je transformisana
u takozvane jedinice posebne namene i delovala i postojala prakti~no poluilegalno. Tada je u vojsci po~eo nered, nedisciplina,
kriminal, pqa~ka. Po~eo je progon Hrvata, pqa~ka wihovih doma}instava, {verc raznom robom, ~ak i oru`jem. Jedinice su bile sve
siroma{nije opremqene, hrana je bila sve lo{ija, plate niske, za
razliku od oficirskih, koje su bile ogromne. Na komandna mesta su
postavqani nedokazani qudi koji su dovo|eni ko zna odakle. U {tabovima su postavqeni nesposobni oficiri. Vojska je sve to pratila
i znala, pa je i ona postala nedisciplinovana. Jednostavno, od one
vojske koja je ustala protiv usta{kog reìma i odlu~no re{ila da
brani svoju zemqu, pretvorila se u paravojsku kojom nije bilo lako
komandovati i kanalisati je. Zbog svega toga, ni stawe u jedinicama
uo~i i za vreme hrvatske ofanzive nije bilo kako treba. Me|utim,
Hrvati su zazirali od nas, pla{ili su se znaju}i kakvi smo mi ratnici. Imao sam priliku da ~ujem od kom{ija Hrvata da su se wihovi
obveznici unere|ivali kada su saznali da idu na korduna{ki front,
jer su smatrali da je tamo najopasnije. Zbog svega toga, iznena|uje i
zaprepa{}uje naredba o povla~ewu i olako prepu{tawe cele teritorije, takore}i bez opaqenog metka. Niko od nas jasno ne zna {ta
795
se desilo i ve}ina smatra da je u pitawu izdaja najvi{eg dràvnog i

vojnog vrha Krajine.
III
Osim podataka pod ta~kom dva drugih nije bilo.
IV
V
Ocewujem da je izvor bio konkretan i precizan u ocewivawu situacije u RSK uo~i, za vreme i nakon hrvatske ofanzive na teritoriji na kojoj se nalazio.
RSK koja su sme{tena na na{em podru~ju.
Kucano u 4 primerka
1 h op. radniku
1 h OE
Operativni radnik,
Dragan Bojovi}
MDCXCI
Centar Resora DB
Odsek RDB â~ak
Hrvatska
5056
Kraqevo
OI Pako

I
Qubi{i} Slavi{a, ro|en 31. 10. 1976. godine u Dvoru na Uni,
u~enik, Srbin, nastawen u selu Gorwa Stupnica, SO Dvor na Uni.
8. 1995. godine, u prostorijama za kolektivni sme{taj izbeglica iz
RSK u Domu u~enika u â~ku.
796
II
Podaci se odnose na egzodus Srba iz RSK.
U razgovoru, izvor je istakao slede}e:
Uo~i posledwe hrvatske ofanzive nalazio sam se u Slavskom
Poqu na Vlajni} Brdu u svojoj jedinici za vazdu{no osmatrawe na
radarima. Bilo nas je 18 i imali smo zadatak da pratimo uzlete i pokrete hrvatskih aviona sa vojnog aerodroma iz Zagreba. Na{a jedinica bila je u sastavu 45. bataqona Vojin, ~ija komanda je bila u Kninu.
Nakon pada Knina, sve veze sa komandom su prekinute i mi smo
ostali odse~eni od ostatka bataqona. Sutradan je stigla komanda za
demontaù radara i ostale opreme i nare|eno je povla~ewe ka Petrovcu. Naredba je stigla iz 21. korpusa od strane Veqka Bosanca.
Postupili smo po naredbi i sa kompletnom opremom upali u zbeg
koji se kretao ka Topuskom. Nare|ewe je bilo da se ide u Republiku
Srpsku. Kada smo stigli u Topusko, ono je ve} bilo zauzeto od strane hrvatske vojske, dogovorena predaja i mi smo izvr{ili naredbu da
predamo svu opremu i naoruàwe hrvatskoj vojnoj policiji. Daqi
put nastavili smo zajedno sa civilima, kojih je po slobodnoj proceni bilo nekoliko desetina hiqada. Neposredno pred [idom, zaustavila nas je hrvatska specijalna policija i oduzela nam kamione i
uniforme i pustila nas da pre|emo u Srbiju. Prilazili su nam hrvatski vojnici i vre|ali nas, ismejavali i poniàvali, ali nismo
smeli da im se odupremo, jer smo bili u wihovim rukama. Jedan oficir hrvatske policije pitao je da li neko èli da ostane u Hrvatskoj i ponudio garanciju sigurnosti, ali smo svi to odbili, nakon
~ega su nas pustili u SRJ. Neposredno uz garanicu gde smo trebali
da pre|emo u SRJ, primetio sam veliki broj hrvatskih vojnika koji
su se muvali okolo, a ne{to daqe primetio sam inìwerijske jedinice i pe{adijsku kako kopaju rovove i tran{eje i utvr|uju se. Lokacija je neposredno iza {ume u blizini granice prema [idu. Pored
toga, u blizini su bile jake mehanizovane snage i veliki broj specijalaca u karakteristi~nim uniformama.
III
IV
V
Izvor je sme{ten u kolektivnom prihvatnom centru u Domu u~enika u â~ku sa jo{ oko 50 izbeglica iz RSK. Mi{qewa sam da je u
797
razgovoru bio iskren i da je verno preneo svoja zapaàwa o situaciji u RSK nakon hrvatske agresije.
Kucano u 4 primerka
1 h op. radniku
1 h OE
Operativni radnik,
Dragan Bojovi}
MDCXCII
Centar Resora DB
Odsek RDB â~ak
Hrvatska
5011
Kraqevo
OI Pako

I
Srdi} \or|a Zdravko, ro|en 30. 5. 1961. godine u Mlakovcu, SO
Krwak, RSK, Srbin, KV konobar, neoèwen, borac 11. brigade Korduna{kog korpusa, sada izbeglica, sme{ten u MZ u Vapi, SO â~ak.
Razgovor je obavqen u Vapi, na inicijativu operativnog radnika.
Izvor delimi~no pouzdan podaci u fazi proveravawa.
II
Podaci se odnose na situaciju oko progona srpskog stanovni{tva iz RSK. U toku razgovora izvor je, izme|u ostalog, izjavio slede}e:
Na samom po~etku rata, na prostorima RSK, 1991. godine,
prikqu~io sam se organizovanom narodu za odbranu srpskog ìvqa
na prostorima Korduna. U po~etku je to bio otpor me{tana, a tokom
1992. godine smo se vojno organizovali i formirali 11. brigadu
Korduna{kog korpusa.
U vreme hrvatskih priprema za napad na Krajinu, moja jedinica je povu~ena iz Cazina, gde smo jedno vreme pomagali jedinice
Fikreta Abdi}a, u Vojni}. Tu smo, krajem jula, preorganizovani i
formiran je bataqon za brze intervencije u okviru 11. brigade
798
Korduna{kog korpusa i preba~eni smo na poloàje na liniji Sluw

Pla{ko.
Na{i poloàji su prvo bombardovani sa dva aviona tipa Mig
21, a onda je po~elo bombardovawe na{ih poloàja i civilnih naseqa. Mi smo prihvatili borbu i uzvra}ali smo na{im naoruàwima. Ubrzo je po~elo povla~ewe civila, od kojih su nam se neki pridruìli u borbi. Tada se, bar u na{im jedinicama, nije znalo ni{ta
o naredbi za prestanak borbe, predaje oru`ja Hrvatima i povla~ewe
zajedno sa civilima.
S obzirom da nam nije stizala nikakav vojna pomo} i niko nas
nije obave{tavao o stawu na frontu, morali smo da se povla~imo ka
Korani zbog velikog nadirawa hrvatske vojske.
Na obali Korane sreli smo, u selu Vequn, komandanta 13. brigade pukovnika Reli}a koji je naredio na{em komandiru, kapetanu
Uro{u Mali}u, da nas organizuje i vrati na po~etne poloàje. U
tom me|uvremenu, dok smo se mi grupisali i pripremali da se vra}amo na po~etne poloàje, otuda je polumrtav do{ao pe{ice major
Mu`deka sa jednim rawenim i jednim zdravim borcem i ispri~ao
nam da tamo nemamo kud, jer su usta{e zauzele sve poloàje, pa je odlu~eno da ostanemo gde smo i prihvatimo borbu sa usta{kom pe{adijom.
Tu smo ostali sve do 5. 8. 1995. godine, u kasne no}ne ~asove, kada
su kod nas pristupila dvojica seqaka iz sela Dowi Skradi, selo u
neposrednoj blizini na{ih poloàja, i rekli nam da se povla~imo
jer su selo zauzele usta{e. Mi im nismo verovali i naterali ih da
se ponovo vrate odakle su do{li. Oni su oti{li ali su se ubrzo vratili, jer su ih usta{e do~ekale vatrom.
Po{to i daqe nismo dobijali nikakva obave{tewa i naredbe od
vi{ih vojnih stare{ina, a vide}i ozbiqnost situacije, na{ komandir, kapetan Uro{ Mali}, naredio nam je povla~ewe u pravcu Zagorja, gde nas ~ekaju autobusi, a da }e nam kasnije sve pojedinosti objasniti.
U toku povla~ewa, kapetan Uro{ Mali} nam je, na na{e insistirawe, rekao da je dobio nare|ewe od pukovnika Radovi}a, da ne moèmo da se borimo i da nam preostaje povla~ewe, jer je ceo svet protiv nas i niko ne}e da nas pomogne i da ne bi trebalo Srbiju uvu}i
u rat.
Tako je po~elo na{e povla~ewe zajedno sa civilima u pravcu Krwak Zagorje i svi smo stigli u Topusko. Iz Topuskog nismo imali
gde, jer su usta{e presekle odstupnicu u pravcu Gline, tako da smo
bili opkoqeni i tu je do{lo do pregovora od strane na{e vrhovne
799
komande Veqka Bosanca, Dragana Kova~i}a i êda Bulata i hrvatskih bojovnika.

Pregovorima je dogovoreno da predamo oru`je i svu borbenu tehniku, izuzev tenkova koji su ranije izvr{ili proboj i povukli se ispred usta{a, i da nas odatle prebace autobusi âzmatransa.
Po predaji oru`ja u Topusko je do{la 1. zagreba~ka gardijska
brigada i 5. muslimanski korpus i po~eli su da nas tuku, vre|aju i
maltretiraju. Tada se ume{ao UNPROFOR i za{titio nas od usta{a i muslimana.
Pri odlasku iz Topuskog, do{ao je komandant vojne policije
Stipani} i obratio nam se nagovaraju}i nas da se vratimo ku}ama,
garantuju}i nam punu slobodu i za{titio nas od maltretirawa usta{a.
Tako smo napustili Topusko i krenuli ka Srbiji. U nailasku
kroz Hrvatsku, kroz Sisak i ostala mesta, ponovo su nas tukli, vre|ali, lomili nam vozila i oduzimali vrednu robu, i da nas ponovo
nisu za{titili plavi {lemovi, ko zna {ta bi sa nama bilo?
III
Ne pomiwu se konkretni izvr{ioci neprijateqske delatnosti.
IV
Osim obavqenog razgovora, druge mere i radwe nisu preduzimane.
V
U toku razgovora, navode izvora su potvrdili dvojica wegovih
saboraca Devi} Vlade i Vidovi} Milan, oba iz Vojni}a, tako|e sme{teni u MZ sela Vapa, SO â~ak.
Kucano u 4 primerka
1 h op. radniku
1 h OE
Operativni radnik,
Miroslav Veqovi}
MDCXCIII
Centar resora DB
Odsek RDB â~ak
Hrvatska
5056
800
Kraqevo
OI Pako

I
Vujaklija Miroslav, ro|en 28. 8. 1974. godine, u Glini, NK radnik, Srbin, sa posledwim prebivali{tem u Glini, trenutno sme{ten u kolektivnom prihvatnom centru za izbeglice iz RSK u Domu u~enika u â~ku.
8. 1995. godine, u prostorijama Doma u~enika u â~ku.
II
Podaci se odnose na okolnosti egzodusa Srba iz RSK.
U razgovoru, izvor je istakao slede}e:
Uo~i hrvatske agresije na RSK nalazio sam se na poloàju u Tabori{tu kraj Gline, u raketnoj protivoklopnoj bateriji pod komandom 24. brigade vojske RSK. Jedinica je brojala oko 30 qudi, bili
smo naoruàni maqutkama, a stare{ina jedinice je bio \uro Rado{evi}, iz Gline. Na sam dan agresije, 4. 8, po~ela je da nas tu~e hrvatska artiqerija, a po ta~nosti poga|awa videlo se da su imali unapred pripremqene i naciqane ciqeve. S obzirom da smo bili veoma ugroèni i bespomo}ni da pruìmo efikasan otpor, premestili
smo se na rezervni poloàj, u unutra{wost ka Kordunu. Sutradan je
stiglo nare|ewe da se povla~imo daqe, prema Glini, na poloàj Lu{~ani, gde su ve} bile probile usta{e. Do{li smo do periferije
Gline, do èqezare, gde smo saznali i videli da su usta{e zauzele
Glinu i da narod masovno beì. S obzirom da je neprijateq bio veoma blizu, prakti~no je bilo onemogu}eno na{e dejstvo (linije su bile udaqene 300 metara, a maqutke najefikasnije deluju preko 1000
metara) stigla je naredba za daqe povla~ewe. Uputili smo se u Republiku Srpsku, ka Prijedoru. Stigli smo u Svodnu, gde smo vojsci RS
predali celokupnu opremu i naoruàwe. Tu nam je re~eno da svako
potraì svoje porodice i da se daqe snalazi kako zna i ume. Tada i
tu se na{a jedinica prakti~no raspala i prestala da postoji.
Ja sam u izbegli~koj koloni prona{ao majku i sa wom, preko Bosne, stigao u Zvornik, odakle sam daqe preba~en i sme{tan u â~ak.
Napomiwem da je od samog po~etka ofanzive, cela moja jedinica dobijala samo naredbe za povla~ewe, prakti~no nije uop{te pruàla
otpor niti imala bilo kakav kontakt sa neprijateqem. Sve to je ve801
oma ~udilo borce, jer se osnovano pretpostavqalo da smo i moralno, a i vojni~ki spremni da branimo Krajinu i odbijemo usta{ke napade, bez obzira koliko sna`ni bili. Raspoloèwe u jedinici bilo
je optimisti~ko, moral boraca na visokom nivou, bili smo dobro naoruàni i èqni borbe. Svima nama je dosadila ovakva situacija
po|i-stani koja je trajala ~etiri godine, i nadali smo se da }e do}i
do sveop{te borbe u kojoj }emo se pre~istiti sa Hrvatima ili mi
ili oni. Mi smo bili spremni za to, i bili smo zgranuti kada smo usput videli i ~uli da ceo narod napu{ta dràvu, prakti~no bez opaqenog metka. U kolonama se govorilo o izdaji najvi{eg dràvnog i
vojnog vrha Krajine, jer jedino to moè biti razlog za ovako sraman
poraz i predaju. Posebno nam je krivo {to je Krajina Hrvatima predata bez borbe, {to je iseqena i {to nama tamo vi{e nema povratka. I mi i Hrvati smo znali da se Krajina tek tako ne moè pobediti, znali smo da smo boqi borci od wih, da branimo svoja vekovna ogwi{ta i porodice i da taj momenat preteè na vagi nad svim ostalim faktorima. Mi smo znali da su oni boqe naoruàni, da imaju
pomo} i podr{ku Nema~ke i SAD, ali smo bili re{en i da se bijemo do posledweg, pa {ta nam bude. Ovako, osramo}eni smo i ponièni i to nikada sebi ne}emo mo}i da oprostimo.
III.
U informaciji se ne pomiwu konkretni nosioci neprijateqske
delatnosti.
IV
V
Izvor je u razgovoru potvrdio saznawa kojima smo raspolagali
o situaciji u Krajini, na ovom delu fronta, a do kojih smo do{li u
razgovoru sa izbeglicama iz ovog dela Krajine i iz jedinica koje su
bile locirane na ovom podru~ju.
RSK i o svemu izve{tavati.
Kucano u 4 primerka
1 h op. radniku
1 h OE
Operativni radnik,
Dragan Bojovi}
802
MDCXCIV
Centar Resora DB
Odsek RDB â~ak
Hrvatska
5047
Kraqevo
OI Pako

I
Trifunovi} Marko, ro|en 1954. godine u Kninu, po narodnosti
Srbin, dràvqanin Republike Srpske Krajine, po zanimawu radnik, bio zaposlen na èleznici u Kninu, stalno nastawen u selu Ri|ane, SO Knin, sada u izbegli{tvu u selu Dqin, SO Lu~ani. Razgovor obavqen dana 16. 8. 1995. godine, u prostorijama Odeqewa milicije u Lu~anima, na inicijativu operativnog radnika.
Izvor i podaci neprovereni
II
Podaci se odnose na zapaàwa izvora na situaciju progona srpskog stanovni{tva sa podru~ja Knina.
U razgovoru, izvor je izneo slede}e:
Od 1991. godine, nalazim se na rati{tu u sastavu 75. motorizovane brigade, kojom je komandovao potpukovnik David Davidovi}.
Moja jedinica dràla je poloàje na drni{kom pravcu, a od Knina
bila je udaqena negde oko 25 kilometara. Mogu slobodno re}i da je
borbeni moral kod vojnika bio na vrlo visokom nivou, i pored toga
{to se ratovalo i ìvelo u te{kim uslovima. Jedno vreme smo primali nekakvu platu, a u zadwe vreme ni toga nije bilo. Bili smo ube|eni da moèmo sa~uvati teritoriju koju smo branili. Objektivno
gledaju}i, bez nekih ve}ih napora mogli smo i pro{iriti na{u teritoriju. Me|utim, nekoliko dana pred ovaj egzodus Srba iz Knina i
okoline, ose}ala se nekakva ~udna atmosfera uop{te, a odraàvala
se i na na{u jedinicu. Traìli smo popunu municije i materijalnotehni~kih sredstava, na {ta nam je stalno odgovarano da }e biti popuweno, ali popuna nikako nije stizala. A 3. 8. 1995, (~etvrtak) jo{
ni{ta nismo znali {ta se de{ava i {ta }e se sa nama desiti, niti
smo ne{to mogli naslutiti. Prethodnih dana bilo je granatirawa
sa jedne i druge strane, ali toga dana sve se uti{alo i samo se pone803
gde ~ulo pe{adijsko pu{karawe. U petak izjutra, oko 5,30 ~asova, javqa nam jedan vojnik iz pe{adije da se {to brè pakujemo i povla~imo prema Pa|anima. Bili smo zaprepa{}eni {ta se to de{ava,
jer nikakvu zvani~nu informaciju u tom trenutku nismo imali niti smo mogli gde proveriti. Nije bilo druge, ve} smo na brzinu spakovali oru|e i po~eli se povla~iti prema Lici tj. mestu Pa|ani.
Prilikom povla~ewa videli smo i druge jedinice da se povla~e, ali
niko od wih nije znao da nam kaè {ta sve to treba da zna~i. Te{ko
naoruàwe ostavili smo u Petrovcu, a pu{ke u Bawaluci. Nastavili smo put kamionom, gde nas je bilo 25, i isti smo ostavili u Bijeqini, a u SR Jugoslaviju pre{li smo na Pavlovi}a mostu. Tu smo se
razdvojili, a ja po{to sam imao pa{enoga u selu Dqin, SO Lu~ani,
do{ao sam kod wega.
Prilikom povla~ewa nisam znao {ta mi je sa porodicom (èna
i troje dece) jer nije imalo vremena da se svra}a u selo. Oni su bili
pre mene izbegli sa stanovni{tvom iz sela i kada su do{li u SR Jugoslaviju upu}eni su u ]i}evac, a ne{to kasnije i oni su stigli u
Dqin, gde se sada nalazimo zajedno.
Moj stariji brat Jovo i sinovac Milan, tako|e su bili na frontu, tj. na poloàju Svilaja i za sada ne znam {ta li je sa wima bilo.
Imam nekakvih neproverenih saznawa da su poginuli.
Prilikom povla~ewa ~uo sam da je Knin sav u plamenu, da je dosta razru{en i da ima mnogo `rtava, kao i da hrvatski vojnici pqa~kaju napu{tene ku}e. Usput, povla~e}i se, u Srbu sam primetio Milana Marti}a, predsednika Republike Srpske Krajine.
Kako meni, tako i mojim drugovima sa poloàja, sve ovo {to se
desio vrlo te{ko je palo. Predali smo teritorije bez borbe, takore}i bez ispaqenog metka i bez ikakvih saznawa {ta se sve dogodilo. Svi smo ube|eni da je nekakva politi~ka igra ili izdaja, ali niko ne moè da kaè koja i od koga.
Prisutne su pri~e, a koje su ve}inom ta~ne, da su mnogi koji su
bili na istaknutijim mestima u Kninu, kao i bogatiji qudi, napustili Knin mnogo ranije, da su svoje porodice smestili na sigurno mesto i da su za ne{to ovako {to se dogodilo znali mnogo ranije. Najvi{e je stradalo seosko stanovni{tvo, obi~ni vojnici na frontu i
siroma{niji sloj stanovni{tva po gradovima.
Tokom prethodne ~etiri godine u Kninu, a i drugim mestima Republike Srpske Krajine, bilo je dosta kriminala, koji se pre svega
odnosio na sve mogu}e vrste {verca i dr., tako da se veliki broj qudi sumwivog morala obogatio i sebi obezbedio egzistenciju van Republike Srpske Krajine.
804
Svemu ovom, napred iznetom, sigurno su kumovala i politi~ka

neslagawa i trvewa me|u ~elnim qudima Republike Srpska Krajina.
III
Osim podataka iznetih pod ta~kom dva, drugim podacima i saznawima ne raspolaèmo.
IV
Obavqen razgovor sa izvorom podataka. Druge mere i radwe nisu preduzimane.
V
U toku razgovora stekao se utisak da je izvor iskren, ali da ne
raspolaè sa drugim bliìm podacima od interesa za RDB.
Kucano u 4 primerka
1 h op. radniku
1 h OE
Operativni radnik,
Radoji~i} Miroslav
MDCXCV
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
28. 8. 1995. godine
Fond PD1
Po~etna pozicija:
Krajwa pozicija:
Broj snimaka: 5
Republika Srbija
broj 1988
28. 8. 1995. godine
Vaqevo
805
Resoru dràvne bezbednosti

V uprava
Beograd
U prilogu akta dostavqamo Izve{taj o rezultatima primene
OT mere TKTR, koji se odnosi na neprijateqsku aktivnost Vasiqevi} êdomira iz [apca, nad kojim se vodi operativna obrada po srpskom ekstremizmu.
Prilog: 1
Na~elnik centra,
Qubodrag Gaji}
Centar RDB Vaqevo
III odsek srpski ekstremizam
77-1-01484
7-044
23. 8. 1995. godine
Izve{taj o rezultatima primene OT mere TKTR

Primenom OT-mere, tajne kontrole telefonskih razgovora koja
se primewuje prema Vasiqevi} êdomiru iz [apca, nad kojim se vodi Operativna obrada po problematici srpskog ekstremizma do{li
smo do slede}ih bezbednosnih podataka:
Dana 18. 8. 1995. godine, Vasiqevi} je kontaktirao sa Vojislavom
[e{eqom, koji se tada nalazio u Loznici kod Novaka Savi}a. Tom
prilikom [e{eq se interesovao dali je na Studiju B emitovana
wegova konferencija za {tampu na kojoj je on govorio o izdaji Milo{evi}a i da ga je Tu|man prevario za isto~nu Slavoniju, zatim o
iseqavawu Hrvata iz SRJ mirnim putem, zamenom nekretnina.
Vasiqevi} ga je obavestio da je sve to emitovano u celini i da je
po wegovom mi{qewu konferencija bila uspe{na, te da im rejting
raste naglo i da treba preduzeti konkretnije akcije.
Istog dana, Vasiqevi} je vodio razgovor sa Budimirom N. iz
Crne Gore i tom prilikom naglasio da je Milo{evi} prodao RSK,
da je postigao dogovor sa Amerikancima i tako|e prodao i isto~nu
Slavoniju i da }e prodati Kosovo i Vojvodinu, tako da }e od Srbije
ostati samo Ada Ciganlija. Vre|aju}i sagovornika, koji je po wegovim re~ima ~lan partije koja }e u istoriji Srbije biti zapam}ena
po izdaji, tako|e je naglasio da su srpski radikali branili RSK sve
806
dok Milo{evi} nije poslao generale iz Beograda da je prodaju i da

im narod sada veruje po{to se sve obistinilo onako kako su oni govorili, ali daje za sve kasno, jer }e uskoro narod u Srbiji biti u logorima i gladovati.
Budimir N. se nije sloìo sa mi{qewem Vasiqevi}a i istakao
je da nije moglo biti druga~ije i da Srbija ne treba da ratuje protiv
celog seta, ve} da se bori za mir. U daqem toku razgovora Vasiqevi} je rekao da }e u Srbiji na kraju izbiti gra|anski rat i da }e Milo{evi} morati, pod wihovim pritiskom, da ode sa politi~ke scene Srbije.
Dana 20. 8. 1995. godine, Vasiqevi} je kontaktirao sa Srbom Vasiqevi}, ~lanom rukovodstva SRS u Beogradu i tom prilikom ga
obavestio da je bio u Loznici na razgovoru sa [e{eqom. Kaè da
je razgovor bio ozbiqan i da [e{eq ozbiqno razmi{qa da preuzme vlast u Srbiji. Po mi{qewu [e{eqa, Milo{evi} mora da
padne jer su ga navodno prevarili Amerikanci i Hrvati i obe}ali mu isto~nu Slavoniju i Dubrovnik u zamenu za RSK, a ne}e dobiti ni{ta. Vasiqevi} je, tako|e, upoznao Srbu da je [e{eq rekao da
svi moraju i daqe da rade isto kao i do sada, pa na vreme upozore narod {ta ih ~eka i da }e sara|ivati sa DS-om i DSS-om, jer su to partije sa istim programom uz ~iju pomo} je najlak{e preuzeti vlast u
Srbiji.
[e{eq je ovih dana vodio razgovore sa Kraji{nikom koji ga je
obavestio o aktuelnoj situaciji u Republici Srpskoj i o najnovijem
ameri~kim planu o podeli biv{e BiH, i uspostavqawu mira na tim
prostorima. Vasiqevi} je rekao Srbi da je mi{qewe [e{eqa da }e
se Karayi} odràti na vlasti, iako se protiv wega vodi velika kampawa iz Beograda, jer je uz wega civilna vlast i policija u Republici Srpskoj.
Na kraju je Vasiqevi} upoznao Srbu da [e{eq o~ekuje rasplet
doga|aja u biv{oj BiH najdaqe do druge polovine septembra, da }e
jo{ neki dan boraviti u Loznici jer treba da ostvari neke kontakte sa svojim qudima iz Republike Srpske.
Oba sagovornika su se na kraju razgovora sloìla da }e sukob
Karayi}a i Mladi}a biti opasan i da jedan od wih mora iza}i kao
pobednik, te da sve to moè dovesti u veliku opasnost celokupan
srpski narod u Republici Srpskoj.
Vasiqevi} se, od 22. 8. 1995. godine, nalazi na godi{wem odmoru
u svom stanu u Budvi, gde }e boraviti 15 dana.
807
I daqe }emo redovno pratiti neprijateqsku aktivnost Vasiqevi}a i wegove kontakte sa drugim ekstremistima iz redova SRS i o
tome redovno informisati.
Ra|eno u 3 primerka
Dostavqeno;
1 h Dosije Vasiqevi}a
Operativni radnik,
Radovan Ivanovi}
MDCXCVI
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
28. 8. 1995. godine
Fond PD1
Po~etna pozicija: (ne~itko)
Krajwa pozicija: (ne~itko)
Broj snimaka: 2
bezbednosti Beograd
IV odeqewe Palilula
71-0533
28. 8. 1995. godine.
Beograd
OO Rade Radovanovi}
Izve{taj
O rezultatima primene mere TKTR
Prema Radetu Radovanovi}u se na osnovu Odluke predsednika
Vrhovnog suda Republike Srbije, SU-152/94, od 29. 4. 1994. godine,
primewuje mera TKTR.
Rade Radovanovi} je, 27. 8. 1995. godine, telefonom razgovarao sa
Nadom Risti} iz Radio Kelna. U tom razgovoru, Rade je Nadi rekao,
808
da se u celokupnoj rukovode}oj strukturi spremaju velike promene.

Ono {to je najinteresantnije je, da {est ~lanova SPO-a ulazi u
Vladu Republike Srbije, a da 12 ~lanova ove stranke treba da budu
postavqeni za ambasadore SRJ u svetu. Po Radetu, ovo su potpuno
provereni podaci i to }e ovih dana biti objavqeno.
Rade je jo{ rekao, da do 18. 9. 1995. godine, Radovan Karayi} treba da nestane sa politi~ke scene, a celokupnu vlast u Republici
Srpskoj preuzme Ratko Mladi}. Ovu informaciju Rade je saznao od
tre}eg ~oveka pored Mladi}a, jer 18. 9. 1995. godine isti~e rok za
suspenziju dela Sankcija SRJ, pa se do tad mora potpisati mir, ina~e }e nam vratiti sankcije onakve kakve su bile pre.
Nada Risti} kroz OE CRDB Beograd ne prolazi.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
Operativni radnik,
Predrag Peruni~i}
MDCXCVII
Republika Srbija
Odsek [id
4. 9. 1995. godine
Slu`bena bele{ka
Operativnim radom na podru~ju zapadnog Srema, do{li smo do
podataka da su organi bezbednosti VJ, navodno li{ili slobode, zbog
{pijunaè Savi} Milovana rezervnog kapetana prve klase, Stoj~i} Ivicu, te izvesne Peura~u i Vilu.
Isti su, prema neproverenim podacima, zbog nedostatka dokaza,
pu{teni na slobodu.
809
Pomenuti organi su na podru~ju Jankovaca li{ili slobode penzionisanog potpukovnika VJ Dondur Jandru, koji je do{ao u posetu
bratu u navedeno mesto. Razlozi li{avawa slobode za sada su nam nepoznati.
Na{ izvor je kroz razgovor sa na~elnikom bezbednosti 45. brigade 11. korpusa SVK, izvesnim kapetanom Borom, do{ao do podataka da je za referenta bezbednosti u ovoj brigati, pored Te{i} Milovana (o ~emu smo ranije informisali) postavqen Beldar Zoran,
biv{i predsednik SO Mirkovci, ina~e ekstremista iz redova SRS
S^P. Izvor je uo~io da se isti kre}e u civilu, te da ve}i deo vremena provodi na teritoriji op{tine [id. Me|utim, razlozi za boravak na ovom terenu, izvoru su nepoznati.
Ra|eno u 4 primerka
Dostavqeno:
2 h MUP RS Resor DB II uprava
1 h OE
1 h op. radniku
Operativni radnici,
Trbojevi} Milovan i
Kneì} Radovan
MDCXCVIII
Republika Srbija
18. 9. 1995. godine
ekstremizam
Slu`bena bele{ka
Dana 16. 9. 1995. godine, u Rumi je obavqen razgovor sa Stambolija Predragom, ro|enim 10. 8. 1972. godine, u mestu Grmu{ani, op{tina Dvor, od oca Dmitra i majke Mire, milicionar Stanice milicije SJB u Dvoru, Srbin, neoèwen, sa posledwim mestom prebivali{ta u Grmu{anima, broj 39.
Iznosi se da je od 1993. godine pripadnik milicije u Dvoru,
prethodno je bio na odsluèwu vojnog roka u âpqini auto jedinica, da bi posle zavr{enog kursa u trajawu od {est meseci u Golubi}u kod Knina, do{ao na pomenutu du`nost. Tako|e je zavr{io kurs
810
specijalne obuke i u~estvovao je u ratnim operacijama sa specijalnim jedinicama iz Golubi}a oko Petriwe. Iznosi da su mogli u}i u
Sisak. Me|utim, hrvatska vojska je probila odbranu koju je dràla
vojska Republike Srpske Krajine, koja je napustila poloàje i koja
im je do{la iza le|a, zbog ~ega su se morali povu}i. Smatra da su bili izdani, a da je Vojska Republike Srpske Krajine i na ostalim delovima teritorije bez stvarnih razlog napu{tala prve linije odbrane, zbog ~ega je, smatra krivcem za pad Knina i drugih prostora,
a time i egzodusa srpskog naroda. Zakqu~uje da se stare{inski kadar
u vojsci i miliciji nije mogao mitom i korupcijom efikasno suprotstaviti hrvatskoj i muslimanskoj agresiji i da novostvorena dràva Republika Srpska Krajina nije zbog toga imala perspektivu
duèg opstanka. Kaè da sli~na razmi{qawa ima ve}ina obi~nih
radnika koji su bili zaposleni u SJB u Dvoru.
Po wemu, pomenuta lica imaju sli~no dràwe i prilikom wihovog dolaska kao izbeglica u Republiku Srbiju, a svoj tretman i popravqawe statusa sme{taja, nadokna|uju nema~kim markama koje su
stekli kroz kriminalne radwe u RSK. Kupuju stanove, nameravaju da
otvore privatna preduze}a i sl.
Prema wegovim saznawima, u Rumi boravi nekoliko takvih lica:
Raj{i} Simo, predsednik op{tine Dvor, po zanimawu {umarski
inèwer, supruga je radila kao zubotehni~ar, u Rumi ima majku i sestru (supruga). Nedavno je boravio sa delegacijom na Kosovu i Metohiji, da bi sagledao mogu}nost sme{taja izbeglih lica iz RSK. Nakon povratka nepovoqno se izraàvao o toj mogu}nosti, a prenosio
je svoje utiske u razgovorima sa drugim izbeglim licima koja su trenutno sme{tena u Rumi. Kaè da ih ima oko 9.200 lica.
Dmitrovi} Branko, predsednik op{tine Kostajnica, boravi kod
ro|aka sa sinom u Rumi, biv{i trgovac u Dvoru, po wegovoj oceni zna
samo lepo da pri~a, kriminalac.
Radoj~i} Mile, bio je na~elnik SJB Dvor, boravio u Rumi, posledwih nekoliko dana ga nije vi|ao. Wegova supruga ima strica u
Rumi, gde je boravio slu`benim automobilom marke golf, bele boje, registarske oznake GN 19-02.
Sva navedena lica su prijavqena i prema tvr|ewu izvora prolaze kroz evidenciju Crvenog krsta u Rumi.
Tako|e, poznato mu je da je u Kninu delovao tzv. rezervni sastav specijalne milicije, uglavnom lica rodom iz Knina i bliè
okoline, koji su delovali samostalno. Jedinica je bila poznata pod
nazivom Min|u{ari, a wihove stare{ine poznate pod nadimcima
Qute i Ciga. Smatra da je to bila vi{e privatna milicija koja je
811
dizana na zahtev nekog od najuèg rukovodstva ili ~lanova Vlade

RSK. Bili su naj~e{}e zaduèni za ~i{}ewe uzimawe plena,
zbog ~ega su upu}ivani neposredno posle odlaska vojske u napu{tena
mesta. ûo je za pri~u, koju smatra vrlo mogu}om, da su pripadnici
pomenute jedinice neposredno sa izlaskom stanovni{tva iz Knina,
pqa~kali napu{tenu imovinu. Navodno da im je M. Babi} izdao takvo nare|ewe.
Pored ovoga, iznosi podatak do kog je do{ao u razgovoru sa izbeglicama iz Rume, da je izvesno vreme u Rumi tako|e boravio, ili je
nameravao da boravi, ûpkovi} Petar biv{i na~elnik za pozadinu
Centra za obuku milicije u Golubi}u. Nameravao je, kako je saznao,
da nasilno u|e u neku od hrvatskih ku}a u Rumi. Nije mu poznato da
li je svoje namere i ostvario.
U toku razgovora, izvor je izrazio èqu da se prikqu~i jedinicama milicije u zapadnom Sremu, a u tom pravcu zatraìo je pomo}.
Tako|e bi prihvatio i radno mesto milicionara u Stanici milicije u Vukovaru ili Belom Manastiru, odnosno mestima koje pokrivaju pomenuti centri.
Stvoreni su uslovi da se sa Stambolijom obnovi razgovor.
Ra|eno u 5 primeraka
Dostavqeno:
2 h MUP RS Resor DB IIuprava
1 h OE
Operativni radnik,
Kalu|erovi} Nikola
MDXCIX
Uìce
Strogo poverqivo
br. 1341
Rezultati i daqi pravci rada PO AO Tomson

Uìce, 19. 9. 1995. godine
Uvodne napomene
Ukupna politi~ka i ekonomsko-socijalna situacija, sa svojim
negativnim manifestacijama i tendencijama, u Republici Srbiji i
812
SRJ, u posledwih nekoliko godina imala je za posledicu usloàvawe i bezbedonosne situacije. Jedan od bitnijih uticajnih momenata
sloène bezbedonosne situacije svakako je i pojava nelegalnog naoruàvawa, paravojnog organizovawa, kao i pojava organizovanog i
pojedina~nog {verca oru`ja, municije i drugih sredstava u funkciji navedenih pojava.
Krupne politi~ke promene u SRJ, a posebno uvo|ewe vi{estrana~kog parlamentarizma, dalo je povoda i prostora da se na politi~koj sceni pojave reakcionarne, ekstremne, nacionalisti~ke i separatisti~ke snage, koje su svoj ekstremizam zaodenule pla{tom legalnih politi~kih partija i stranaka, ispoqavaju}i pri tom krajwu me|ustrana~ku netrpeqivost i netoleranciju, naro~ito prema vladaju}oj politi~koj stranci. Ne mogav{i da u normalnom i redovnom
parlamentarnom postupku postignu ostvarewe svojih politi~kih
ciqeva, neke od ovih stranaka pribegavaju pripremama za druga~ije
na~ine realizacije svojih ciqeva, pre svega militantnog karaktera,
formirawem takvih skupina i organizacija sa prizvukom i obele`jima paravojnih formacija, koje bi u datom momentu mogle posluìti i biti okosnica neustavnog, protivzakonitog, odnosno nelegalnog obarawa aktuelne vlasti. Izbijawe rata na prostorima biv{e
SFRJ, u kome se vodila borba za za{titu fizi~kog, teritorijalnog
i nacionalnog integriteta srpskog naroda van granica SRJ, jo{ vi{e je doprinelo stvarawu i aktivnosti paravojnih formacija i organizacija, me|u kojima i onih koje su formirane od strane pojedinih politi~kih stranaka izrazite nacionalisti~ke i {ovinisti~ke obojenosti i politi~ke netolerantnosti.
Pod motivacijom pruàwa pomo}i srpskom narodu u ratom zahva}enim podru~jima, pripadnici ovih paravojnih skupina su organizovano ili pojedina~no, pod vidom dobrovoqaca, odlazili na rati{te. Tako su sticali ratnu ve{tinu, koja bi im bila potrebna i
kasnije u SRJ. Sa druge strane, boravak na tim prostorima iskori{}en je i za naoruàvawe ovih paravojnih skupina. Za wihove potrebe, pored pojedina~nih slu~ajeva preno{ewa oru`ja i municije,
evidentni su bili i organizovani ilegalni kanali za prenos i distribuciju istog.
Pored navedenog, ilegalni {verc oru`ja i municije, kao i organizovawe {vercerskih kanala vr{eno je iz ~isto ekonomskih razloga. Nalaze}i da su politi~ko-bezbedonosne prilike u SRJ, odnosno
Republici Srbiji, takve da kod gra|ana stvaraju ose}aj nesigurnosti
i potrebu za naoruàvawem, te da je {verc i preprodaja oru`ja veo813
ma profitabilna, pojedinci su to iskoristili za sticawe znatne

imovinske koristi. Moglo bi se re}i da su mnogi dobrovoqci na rati{tu u Hrvatskoj, i posebno u biv{oj BiH, upravo ovaj {vercersko-profiterski momenat imali u vidu kada su odlazili na ratom
zahva}ena podru~ja, a posebno se to odnosi na pripadnike paravojnih
formacija i skupina. Ovo tim pre ako se ima u vidu socijalni status personalnog sastava ovih formacija, gde najve}u masu ~ine ili
su ~inila lica bez zanimawa, kriminalne pro{losti, ili kriminogenih sklonosti, prekr{ioci zakona u mirnodopsko vreme, qudi lo{ih moralnih i karakternih osobina i dr., jednom re~ju qudi iz tzv.
dru{tvenog taloga.
Posebnu kategoriju nosilaca ilegalnog naoruàvawa predstavqala su i lica koja su se na ratom zahva}enim podru~jima na{la kao
pripadnici rezervnog sastava biv{e JNA u vreme neposredno po izbijawu ratnih sukoba, dok je JNA jo{ bila prisutna na tim prostorima. I ova lica, pored te`we da po povratku sa rati{ta obezbede
za sebe izvesnu koli~inu naoruàwa, koristila su priliku da deo
toga preprodaju u ciqu ostvarewa materijalne dobiti. Pri tome su,
svesno ili nesvesno, prodavali oru`je pripadnicima paravojnih
skupina, ekstremistima iz razli~itih politi~kih i nacionalnih
sredina, me|u kojima i nacional-secesionistima ({to je bilo karakteristi~no za podru~je CRDB Uìce) koje bi u nekom budu}em,
eventualnom sukobu bilo upotrebqeno i protiv wih samih.
Otvorenost dràvne granice SRJ sa Republikom Srpskom omogu}ila je da se kao akteri {verca i ilegalnog naoruàvawa pojave i
lica sa ratom zahva}enih prostora, odnosno dràvqani Republike
Srpske, sli~nih moralnih i karakternih osobina sa pomenutim licima iz Republike Srbije i SRJ, koja su iz li~nih materijalnih, a
~esto i iz politi~kih razloga (simpatizeri i pripadnici SRS
npr.)1), individualno ili u sprezi sa licima iz Republike Srbije,
vr{ila {verc i preprodaju oru`ja, ili bila ukqu~ena u ilegalne
{vercerske kanale. Pored toga, i jedan broj izbeglica sa ratom zahva}enih podru~ja pojavquju se kao akteri {verca, preprodaje i distribucije raznih vrsta naoruàwa.
Neretka je i pojava da se, kao akteri ilegalnog naoruàvawa,
{verca i preprodaje oru`ja i municije pojavquju i aktivna vojna lica u sprezi sa civilima gra|anima SRJ, odnosno Republike Srbije, iz ve} iznetih motiva i pobuda.
Na ovaj na~in, u SRJ, odnosno Republici Srbiji, u ilegalnom posedu kod gra|ana na{ao se znatan kontingent najrazli~itijeg naoru814
àwa, {to je predstavqalo i danas predstavqa izuzetno aktuelan

bezbedonosni problem, kako po pitawu ugroènosti fizi~kog integriteta pojedinaca, tako i po pitawu mira, bezbednosti i politi~ke stabilnosti dru{tva u zemqi.
Poseban bezbedonosni problem u Republici Srbiji i SR Jugoslaviji tokom proteklog perioda, a delimi~no i sada, bilo je strana~ko ilegalno naoruàvawe i paravojno organizovawe od strane
muslimanskih ekstremista i secesionista na podru~ju Ra{ke oblasti i Republike Crne Gore, pod okriqem SDA. Uspe{nim akcijama
MUP-a Srbije i Crne Gore, tokom 1992, 1993. i 1994. godine, ovaj bezbednosni problem je znatnim delom re{en, akteri i nosioci ove aktivnosti privedeni zakonskim sankcijama, a otkrivawe i presecawe
takve aktivnosti ubudu}e postavqeno kao jedan od prioritetnih zadataka RDB, odnosno MUP-a Republike Srbije.2)
Planovima rada i programskom orijentacijom, u nekoliko posledwih godina, CRDB Uìce je bio aktivno angaòvan na planu sagledavawa, pra}ewa, otkrivawa i presecawa svih pojava vezanih za
ilegalno naoruàvawe i paravojno organizovawe, indicirawe i
identifikaciju osnovnih nosilaca ove aktivnosti, wihove me|usobne povezanosti i sprege, odnosno otkrivawu i presecawu ilegalnih kanala za {verc i distribuciju oru`ja, municije i drugih sredstava. Ova aktivnost CRDB Uìce do{la je posebno do izraàja tokom 1992, 1993. i 1994. godine, kada je posebno intenzivno ra|eno na
ovoj bezbedonosnoj problematici u okviru zahvatawa muslimanskog
ekstremizma i secesionizma na delu teritorije koja pripada Ra{koj
oblasti (Prijepoqe, Priboj i Nova Varo{). U tom pogledu, posebno se isti~e kraj 1993. i prva polovina 1994. godine. Istovremeno,
aktivno je pra}ena i problematika paravojnog organizovawa i ilegalnog naoruàvawa pripadnika srpske nacionalnosti, kako na podru~ju Ra{ke oblasti, tako i na {irem prostoru CRDB Uìce, kao i
pojedina~ni slu~ajevi, ekstremne strana~ke ili vanstrana~ke obojenosti.
Pored operativnih saznawa o aktivnosti paravojne skupine Beli orlovi, kao organizacije SNO, na podru~ju Priboja i Srpske garde (obe frakcije) kao organizacije SPO na podru~ju Poège, pra}ena je i sagledavana aktivnost ekstremnih pripadnika SRS, posebno
u pogledu paravojnog organizovawa i ilegalnog naoruàvawa. Uz sve
to, brojna saznawa o ilegalnom posedovawu oru`ja i municije u rukama lica koja su kao dobrovoqci ili pripadnici biv{e JNA boravili na rati{tu, a poti~u iz sredine koje su odranije poznate kao
815
ekstremne nacionalisti~ke sredine, uz to optere}ene pro{lo{}u

Ariqe, Ivawica, Kosjeri} i Bajina Ba{ta (u ovim krajevima je tokom Drugog svetskog rata bio izrazito razvijen ~etni~ki pokret
DM) ukazivala su na mogu}nost takvih ili sli~nih aktivnosti i na
ovim podru~jima. Iako su mnoga od ovih lica politi~ki neorganizovana i domicilno vezana za seoska podru~ja, a neka od wih kriminogenih sklonosti, u odre|enom politi~kom momentu mogla bi biti
potencijalni pripadnici paravojnih skupina organizovanih od
strane neke od ekstremnih politi~kih stranaka u Srbiji. Stoga je,
tokom 1994. godine, preduzeto niz mera i radwi RDB na otkrivawu i
izuzimawu ilegalnog posedovanog oru`ja od pripadnika srpske nacionalnosti i presecawu ilegalnih kanala za {verc oru`ja.3)
Na bazi prikupqenih i proverenih operativnih saznawa o pojedincima i grupama koji nelegalno poseduju oru`je i municiju, CRDB
Uìce je u posledwe tri godine oduzeo ve}u koli~inu istog, preduzimaju}i pri tom i druge zakonske mere. Angaòvawe na ovom poqu
vrlo ~esto je bilo uz dogovor i saradwu sa organima RJB, a za neke
slu~ajeve RJB je ustupan relevantan materijal za wihovo angaòvawe u postupku daqeg preduzimawa radwi i mera. Tako|a je u ovom poslu, u nekoliko slu~ajeva, ostvarivana saradwa i sa organima bezbednosti VJ, ukoliko se radilo o pripadnicima VJ kao akterima {verca i preprodaje oru`ja.
Tokom 1993. godine, radwama i merama RDB na planu pronalaèwa i oduzimawa ilegalno posedovanog oru`ja i municije zahva}ena
su slede}a lica:
1. Stojanovi} Branko, radnik iz Vaqeva, kod koga je prilikom
kontrole saobra}aja i pregleda putni~kog vozila u Poègi, 24. 1.
1993. godine, od strane organa RJB SUP-a Poèga prona|eno i oduzeto slede}e: 1 pi{toq marke Zastava kal. 7,62; 1 okvir municije
kal. 7,62 mm (pi{toqski); 50 metaka kal. 7,62 mm (pi{toqski); 1305
metaka za AP kal. 7,62 mm (pu{~ani). Sa Stojanovi}em su obavqena
dva informativna razgovora na okolnosti ilegalnog posedovawa i
{verca oru`ja, a SUP Poèga je protiv istog podneo krivi~nu prijavu.
2. Maksimovi} âslav iz Vaqeva, kod koga je prilikom kontrole saobra}aja i pregleda putni~kog vozila u Poègi, 24. 1. 1993. godine, od starne organa RJB SUP-a Poèga prona|eno i oduzeto: 1
automatska pu{ka marke {korpion i 5 okvira sa municijom. Protiv Maksimovi}a je SUP Poèga podneo krivi~nu prijavu.
816
3. Vuja{evi} Predrag, student iz Prijepoqa. Na zahtev SUP-a

Vrawe, od strane radnika SUP Prijepoqe i CRDB Uìce, izvr{en
je pretres wegove ku}e, kojom prilikom je prona|eno i oduzeto: 1
krate` karabina, god. proizvodwe 1903; 1 okida~ (o{te}en). U ku}i
Vuja{evi}evog suseda Kuveqi} Milana, gde je Vuja{evi} sakrio
ostalo oru`je, prona|eno je i oduzeto: 1 automatska pu{ka marke
tomson, fabr. br. 35944; 484 metaka kal. 45 mm; 2 prazna okvira za
tomson. Zajedno sa prona|enim i oduzetim predmetima Vuja{evi}
je sproveden u Uìce, odakle je preduzet od SUP-a Vrawe.
4. Roàjac Ramiz, zvani Palac, iz Priboja, {vercer i utvr|ena
veza sa muslimanskim i srpskim ekstremistima oko {verca i distribucije oru`ja preprodaje. U saradwi sa organima RJB, kojima
su od strane RDB ustupqeni operativni podaci o ilegalnom posedovawu oru`ja kod imenovanog, prilikom pretresa ku}e i poslovnih
prostorija prona|eno je i oduzeto: 1 pi{toq kal. 7,62 mm; 60 metaka;
1 bomba (ru~na); 100 gr plasti~nog eksploziva; detonatorske kapisle; sporogoru}i {tapin. Roàjac Ramiz je potom priveden i zadràn u OUP Priboj.
5. Pra{o Zahir iz Priboja, {ef autoservisa Uvac u RO
Autograna Priboj, utvr|ena {vercerska veza Roàjac Ramiza iz
Priboja. Operativni podaci o ilegalnom posedovawu oru`ja delimi~no su ustupqeni RJB SUP Priboj, nakon ~ega je usledila zajedni~ka akcija organa RJB i RDB na pronalaèwu istog. Tom prilikom u dvori{tu wegovog tasta prona|ena je i oduzeta: 1 ofanzivna
bomba. Pra{o Zahir je potom priveden u OUP Priboj, od strane
radnika RDB, sa wim je obavqen informativni razgovor, a SUP
Priboj je podneo krivi~nu prijavu za delo iz ~lana 33 Zakona o
oru`ju i municiji.
6. Ili} Milan iz sela Jakaq, op{tina Bajina Ba{ta, lice kriminogenih sklonosti. Na osnovu operativnih saznawa o ilegalnom
posedovawu oru`ja i municije, koja su ustupqena RJB OUP Bajina
Ba{ta, pripadnici RJB su izvr{ili pretres wegove ku}e i tom prilikom prona{li i oduzeli: 1 pi{toq i 2 ru~ne bombe. Posle toga
usledila je krivi~na prijava protiv Ili}a, koju su podneli organi
OUP Bajina Ba{ta.
7. Kova~evi} Aco, privatni autoprevoznik iz sela Brekova, op{tina Ariqe. Pretresom wegove ku}e prona|eno je i oduzeto: 1
automatska pu{ka 14-70 A-62 kal. 7,62 mm, fabr. br. 204053; 3 okvira
za municiju za AP; 77 metaka kal. 7,62 mm (za AP). Kova~evi} je na
osnovu ~lana 195, stav 1, a u vezi ~lana 191, ZKP li{en slobode i uz
817
krivi~nu prijavu za krivi~no delo iz ~lana 33, stav 2 Zakona o

oru`ju i municiji sproveden istra`nom sudiji Op{tinskog suda u
Ariqu, koji je za imenovanog odredio pritvor.
Oktobra 1993. godine, na bazi vi{e proverenih saznawa da grupa muslimana sa podru~ja Brodareva i Prijepoqa ilegalno poseduje
ve}u koli~inu oru`ja, municije i druge opreme, a koju su ilegalno
nabavili uz pomo} pojedinaca srpske nacionalnosti, preduzete su
mere i radwe RDB na pretresu vi{e ku}a i drugih objekata u Brodarevu, selu Gra~anici i Prijepoqu. Tom prilikom (nevezano za akciju Januar 1994) ovim merama i radwama obuhva}ena su slede}a lica:
1. Rov~anin Abid, ugostiteq iz sela Gra~anica, Prijepoqe, kod
koga je pretresom prona|eno i oduzeto: 1 snajperska pu{ka M-76; 1
opti~ki ni{an za snajpersku pu{ku M-76; 2 okvira za pu{ku; 1 poluautomatska pu{ka kal. 7,62 mm; 1 automatska pu{ka M-70; 2 pu{ke
talijanke iz Drugog svetskog rata; 2 pi{toqa marke astra; 5 ru~nih bombi, 6 komada trotilskih metaka od 100 gr; 32 komada eksploziva Vitezit; 27 komada eksploziva dinamita; 28 komada detonatorskih kapisli; 11 metara sporogoru}eg {tapina; 209 pu{~anih metaka kal. 7,62 mm; 365 pu{~anih metaka kal. 7,9 mm; 12 metaka za lova~ki karabin; 733 metka pi{toqska, razli~itog kalibra; 1 dvogled;
1 drveni sanduk za RAP od topa M-39/44, kal. 85 mm; 1,5 kg sanitetske
vate; 6 pakovawa gaze; 1 bo~ica medicinskog benzina; 1 bo~ica medicinskog alkohola; 10 udlaga; 1 gumena poveska. Protiv Rov~anin
Abida podneta je krivi~na prijava Okru`nom javnom tuìla{tvu u
Uìci za krivi~no delo iz ~lana 33, stav 3 Zakona o oru`ju i municiji, a on se nalazio u istra`nom zatvoru.
2. Rov~anin Kadrija, penzioner iz sela Gra~anica, Prijepoqe,
kod koga je prona|eno i oduzeto: 1 pu{ka M-48; 1 pi{toq CZ M-60;
84 komada pu{~anih metaka kal. 7,9 mm; 245 pi{toqskih metaka.
Protiv Rov~anin Kadrije je podneta krivi~na prijava Op{tinskom
javnom tuìla{tvu u Prijepoqu za krivi~no delo iz ~lana 33, stav
2 Zakona o oru`ju i municiji, a on se nalazio u istra`nom zatvoru.
3. Rov~anin Ferid, radnik iz Velike @upe, Prijepoqe. Kod wega je prona|eno i oduzeto: 1 automatska pu{ka; 3 okvira za AP; 84 pi{toqska metka kal.7,62 mm. Protiv Ferida je podneta krivi~na
prijava Op{tinskom javnom tuìla{tvu u Prijepoqu za krivi~no
delo iz ~lana 33, stav 2 Zakona o oru`ju i municiji, a on se nalazio
u istra`nom zatvoru.
4. Rov~anin Hasan, penzioner iz sela Gra~anica, Prijepoqe.
Kod wega je prona|eno i oduzeto: 190 pu{~anih metaka kal. 7,62 mm;
818
1 za{titna maska; 1 za{titni ogrta~. Protiv Hasana je podneta krivi~na prijava Op{tinskom javnog tuìla{tvu u Prijepoqu za krivi~no delo iz ~lana 33, stav 2. Zakona o oru`ju i municiji i on se nalazio u istra`nom zatvoru.
5. Mujezinovi} Vehabija, radnik iz Brodareva, Prijepoqe, ~lan
SDA i predsednik IO SDA za Brodarevo. Kod wega je prona|eno i
oduzeto: 1 automatska pu{ka M-70; 3 okvira za AP M-70; 256 metaka
za AP M-70. Protiv Vehbije je podneta krivi~na prijava Op{tinskom javnom tuìla{tvu u Prijepoqu za krivi~no delo iz ~lana 33,
stav 2 Zakona o oru`ju i municiji i on se nalazio u istra`nom zatvoru.
6. ]osovi} Juso, penzioner iz sela Gra~anica, Prijepoqe, kod
koga je prona|eno i oduzeto: 1 automatska pu{ka M-70; 3 okvira za
AP M-70; 190 pu{~anih metaka za AP. Protiv ]osovi}a je podneta
krivi~na prijava Op{tinskom javnom tuìla{tvu u Prijepoqu za
krivi~no delo iz ~lana 33, stav 2 Zakona o oru`ju i municiji, i odre|en istra`ni zatvor.
7. Preqevi} Hanefija, penzioner iz sela Gra~anica, Prijepoqe, kod koga je prona|eno i oduzeto: 1 automatska pu{ka M-56 (automat); 5 okvira za AP M-56; 170 metaka za AP M-56. Protiv Preqevi}a je podneta krivi~na prijava Op{tinskom javnom tuìla{tvu u
Prijepoqu za krivi~no delo iz ~lana 33, stav 2 Zakona o oru`ju i
municiji i on se nalazio u istra`nom zatvoru.
8. Preqevi} Hakija, penzioner iz sela Gra~anica, Prijepoqe.
Kod wega je prona|eno i oduzeto: 1 pu{ka talijanka iz Drugog svetskog rata; 1 no` za pu{ku talijanku; 5 metaka za pu{ku talijanku. Protiv Hakije je podneta krivi~na prijava Op{tinskom javnom
tuìla{tvu u Prijepoqu za krivi~no delo iz ~lana 33, stav 2 Zakona o oru`ju i municiji i on se nalazio u istra`nom zatvoru.
9. Preqevi} Hamdija, poqoprivrednik iz sela Gra~anica, Prijepoqe. Kod wega je prona|eno i oduzeto: 1 pi{toq marke Star.
Protiv Hamdije je podneta krivi~na prijava Op{tinskom javnom
tuìla{tvu u Prijepoqu za krivi~no delo iz ~lana 33, stav 1 Zakona o oru`ju i municiji.
U 1993. godini prona|eno je i oduzeto ukupno 7 kratkih i 15 dugih cevi, i to: 2 pi{toqa CZ kal. 7,62 mm; 1 pi{toq CZ M-60; 2
pi{toqa Astra; 1 pi{toq Star; 1 pi{toq nepoznate marke; 3
pu{ke talijanke; 1 pu{ka snajperska M-76; 1 poluautomatska pu{ka kal. 7,62 mm; 1 automatska pu{ka M-56; 4 automatske pu{ke M70; 1 automatska pu{ka (nepoznat model); 1 automatska pu{ka
819
{korpion; 1 automatska pu{ka tomson; 1 vojni~ki karabin M-48;

1 vojni~ki karabin krate`, model 1903. godine.
Uz navedeno oru`je prona|eno je i oduzeto ukupno 4. 525 komada
municije, i to: 2.227 metaka za AP M-70 kal. 7,62 mm; 449 metaka za
vojni~ki karabin M-48 kal. 7,9 mm; 12 metaka za lova~ki karabin; 5
metaka za vojni~ki karabin talijanka; 170 metaka za AP M-56; 6
trotilskih metaka od po 100 grama; 484 metaka kal. 45 mm; 194 metaka
(pi{toqska) kal. 7,62 mm; 978 pi{toqskih metaka raznog kalibra.
Od eksplozivnih sredstava prona|eno je i oduzeto ukupno: 9 ru~nih bombi; 100 grama eksploziva; 32 komada eksploziva marke Vitezit; 27 komada eksploziva dinamita.
Od ostalog materijala koji pripada borbenim kompletima i
sredstvima za izvo|ewe borbenih i diverzantsko-teroristi~kih akcija prona|eno je i oduzeto: 1 okvir (pi{toqski) sa municijom kal.
7,62 mm; 5 okvira sa municijom za AP {korpion; 2 okvira za AP
tomson; 12 okvira za AP M-70; 5 okvira za AP M-56; 2 okvira za
pu{ku M-76; 1 opti~ki ni{an za pu{ku M-76, 1 dvogled; 1 no` za vojni~ki karabin talijanka; vi{e detonatorskih kapisli preko 30;
vi{e metara sporogoru}eg {tapina preko 15 m; 1 sanduk za RAP od
topa M-39/44 kal. 85 mm; 1,5 kg sanitetske vate; 6 pakovawa gaze; 1 bo~ica medicinskog benzina; 1 bo~ica medicinskog alkohola; 10 udlaga; 1 gumena poveska; 1 za{titna maska i 1 za{titni ogrta~.
U navedenom postupku, pored oduzimawa ilegalnog posedovanog
oru`ja, municije i drugih sredstava, prema ovim licima su preduzete i zakonske mere podno{ene krivi~ne prijave Okru`nom i Op{tinskom javnom tuìla{tvu u Uìcu, odnosno Priboju, Prijepoqu, Ariqu i Bajinoj Ba{ti. Tako je u toku 1993. godine podneto ukupno 14 krivi~nih prijava za delo iz ~lana 33, stav 2 Zakona o oru`ju
i municiji.
Na osnovu raspoloìvih operativnih saznawa dobijenih u postupku pronalaèwa i izuzimawa oru`ja i municije u ilegalnom posedu, kroz institut informativnih razgovora sa navedenim licima,
uo~eni su i elementi organizovanih kanala za ilegalno uno{ewe i
distribuciju preprodaju oru`ja, koji su merama i radwama RDB otkriveni i prekinuti. Takav jedan ilegalni kanal bio je organizovan
na liniji Loznica Ose~ina Vaqevo Ivawica Sjenica, kojim
je oru`je i municija, najve}im delom poreklom sa rati{ta u biv{oj
BiH, dospevala u ruke muslimanskih ekstremista na podru~ju Sjenice, odnosno tzv. sanyaka. U ovom kanalu u~estvovalo je vi{e lica sa
navedenih podru~ja: Borov~anin Slavko, privatni ugostiteq iz Lo820
znice; âslav Maksimovi} iz Vaqeva; Branko Stojanovi}, radnik iz

Vaqeva; @eqko [ehovac, aktivni stare{ina VJ iz Vaqeva; Milivoje Ili}, automehani~ar iz Vaqeva i Alija Kurtanovi} iz Sjenice. Ovaj vaqevsko-sjeni~ki {vercerski kanal prese~en je 24. januara 1993. godine u Poègi.
Pojedina~ni slu~ajevi ilegalnog posedovawa oru`ja i wihovog
preno{ewa sa ratom zahva}enog podru~ja BiH ukazuju da je na liniji Skelani (RS) Bajina Ba{ta i daqe postojao konstantan kanal za
{verc oru`ja tokom 1992. i 1993. godine, u kome je u~e{}e uzelo vi{e lica, kako dràvqana Republike Srpske, tako i lica iz Republike Srbije, koja su se svojevremeno nalazila u BiH kao dobrovoqci u
VRS (Jovanovi} Milosav iz Majdanpeka i brat mu Vitomir u sprezi
sa Peji} Rajkom, rodom iz Tesli}a, BiH; Kulizi} Radomir iz Bajine
Ba{te u sprezi sa Gligi} Branislavom iz Skelena; Ili} Milan iz
sela Jakqa, Bajina Ba{ta).
Tre}i {vercerski kanal, prema operativnim saznawima, postojao je na relaciji Vi{egrad Rudo Priboj, i daqe. U ovom kanalu
aktivno u~e{}e su uzela lica kriminogenih sklonosti sa podru~ja
Priboja, kako srpske, tako i muslimanske nacionalnosti. Interesantno je u ovom primeru ista}i da se radi o licima koja su sebe u
javnosti prikazivala kao nacionaliste sa otvorenom srpskom ili
muslimanskom nacionalisti~kom obojeno{}u i organizovano{}u
(Beli orlovi, SNO ili SDA) {to im nije smetalo da se u profitabilnom {vercu i preprodaji oru`ja neposredno povezuju sa svojim
kolegama kriminalne predratne pro{losti druge nacionalnosti.
U tim me|usobnim {vercerskim transakcijama kao osnovni nabavqa~i oru`ja poreklom sa rati{ta javqaju se pripadnici Belih orlova (Goran ]uji}, PO, Dragan Ota{evi}, Slobodan Gagi}, Dragan
Novakovi}, Slobodan Pantovi}, zvani Panto, Jelenko Pjevac, zvani
Leko, Goran Penezi}, \oko Rakovi}, Marko Stanojevi} svi iz
Priboja; Roàjac Ramiz, zvani Palac, Gogali} Rele, Manyuka Mali}, Pra{o Zahir, Hodovi} Lutvo, [uki} Mujo, Salkanovi} Munib, Kokora Rifat, Horo Elvin, Yidi} Zijo, Ibrovi} Rizo tako|e iz Priboja).
Prema operativnim podacima, ilegalno uno{ewe i distribucija oru`ja i municije na ovom podru~ju kretala se i sa podru~ja Republike Crne Gore, na relaciji Pqevqa Jabuka Prijepoqe. I u
ovom slu~aju, kao osnovni akteri ove {vercerske linije, javqaju se
lica srpske nacionalnosti, koja iz svojih kriminalno-materijalisti~kih razloga nemaju nikakve selektivnosti, ve} oru`je prodaju i
821
pripadnicima muslimanske nacionalnosti, a kao posrednici u prodaji oru`ja javqaju se i lica sa podru~ja Republike Crne Gore (âbarkapa êdomir i Ke~ina @eqko iz Pqevaqa, Bulatovi} Dragi},
Despotovi} Mom~ilo iz Prijepoqa, Gruji~i} Milanko iz JabukePrijepoqe, Kukuqac Hasan, privatni ugostiteq iz Prijepoqa,
Hamzi} Senad, zvani Plazma, iz Prijepoqa, Nayak Elmedina-Dina
iz Prijepoqa i dr.). U toku pronalaèwa i oduzimawa oru`ja na
ovom podru~ju prema nekolicini ovih aktera primewene su i zakonske mere. Tako je protiv Ke~ine @eqka iz Pqevaqa podneta krivi~na prijava Okru`nom javnom tuìla{tvu u Uìcu za delo iz
~lana 33, stav 3 Zakona o oru`ju i municiji; protiv Gruji~i} Milanka iz Jabuke, Prijepoqe, podneta je krivi~na prijava Op{tinskom
javnom tuìla{tvu u Prijepoqu za delo iz ~lana 33, stav 2 Zakona o
oru`ju i municiji, a tako|e i protiv Despotovi} Mom~ila i Kukuqac Hasana za delo iz istog ~lana. Istovremeno, ova lica su li{ena slobode, a po podno{ewu krivi~nih prijava za wih je, od strane
istra`nih sudija, odre|en istra`ni zatvor.
Kada je re~ o ilegalnim kanalima za {verc oru`ja i municije,
kojima su pojedinci ili grupe na ovom podru~ju naoruàvani, napred
izneti podaci u osnovi su ostali relevantni kod rasvetqavawa porekla oru`ja, municije i drugih sredstava, koje je u toku 1994. i 1995.
godine, prona|eno i oduzeto. Tako|e, ilegalno posedovano oru`je u
rukama pojedinaca srpske nacionalnosti sa {ireg podru~ja CRDB
Uìce, koje je prona|eno i oduzeto tokom 1994. godine, uglavnom poti~e sa rati{ta gde su ovi pojedinci boravili kao dobrovoqci na
strani VRS, ili kao biv{i pripadnici JNA.
Proces iznalaèwa i identifikacije lica koja ilegalno poseduju oru`je, kao i wegovo izuzimawe nastavqeno je i u 1994. godini.
Specifi~nost ove akcije ogleda se u tome {to je wome obuhva}en
najve}i broj pripadnika militantne, ekstremisti~ke organizacije
Beli orlovi u Priboju, nakon ~ega je wihova aktivnost gotovo na
svim poqima paralizovana. Tokom 1994. godine, merama i radwama
RDB obuhva}ena su slede}a lica:
1. Pavlovi} Radan iz Ariqa. Na osnovu operativnih saznawa da
ilegalno poseduje oru`je, koja su mu predo~ena, Pavlovi} je dobrovoqno predao 1 ru~nu bombu koju je doneo sa rati{ta gde je boravio
kao dobrovoqac u JNA.
2. Milovanovi} Drago, poqoprivrednik iz sela Brekova, Ariqe. Na osnovu predo~enih mu saznawa da ilegalno poseduje oru`je,
on je dobrovoqno doneo u RDB i predao: 1 automatsku pu{ku M-70 i
822
1 okvir za AP (prazan). Navedenu pu{ku doneo je sa rati{ta gde je

tokom 1991/92. godine, boravio kao dobrovoqac.
3. Crnkovi} Milan iz Latvice, Ariqe, pripadnik ekstremno
orijentisane grupe lica iz Latvice i deluje sa pozicija srpskog ekstremizma. Operativni podaci su ukazivali da on poseduje pi{toq
marke CZ kal. 9 mm, kojim je ~esto pretio politi~kim neistomi{qenicima. Od strane organa CRDB uzeta izjava od izvora i ustupqena RJB SUP Ariqe na daqu nadle`nost.
4. Vuji} Jovan, izbeglica iz Republike Hrvatske, sme{ten u izbegli~kom prihvatnom centru Varda kod Kosjeri}a. Kod wega je
prona|eno i oduzeto: 1 pi{toq CZ TT kal. 7,62 mm; 11 metaka kal.
7,62 mm (pi{toqski) i 1 rezervni okvir za pi{toq CZ kal. 7,62
mm. Nakon kasnijih operativnih proveravawa, pomenuto oru`je je
vra}eno vlasniku (8. 12. 1994).
5. Yelalija Lazar, izbeglica iz Republike Hrvatske, sme{ten u
izbegli~kom prihvatnom centru Varda kod Kosjeri}a. Kod wega je
prona|ena i oduzeta 1 lova~ka pu{ka. Nakon operativnih proveravawa pomenuto oru`je je vra}eno vlasniku (8. 12. 1994. godine).
6. Markovi} Milan iz sela Du{kovci, Poèga, u toku krivi~nog postupka zbog ranije ilegalno posedovanog oru`ja, Markovi} je
u sedi{te RDB u Poègi doneo i operativnom radniku predao 1 pi{toq marke zbrojovka kal. 7,65 mm fabr. br. 83951.
7. Stamatovi} Du{ko, poqoprivrednik iz Brezova, Ivawica.
Kod wega je prona|eno i oduzeto: 1 automatska pu{ka M-70 AB-2 kal.
7,62 mm, fabr. br. 79654, 3 okvira za AP M-70, 612 metaka kal. 7,62 mm
i 40 metaka kal. 7,9 mm. Od Stamatovi}a je, pored obavqenog informativnog razgovora, uzeta izjava po odredbama ZKP na okolnosti
nabavke i posedovawa oru`ja.
8. êkerevac Milisav, poqoprivrednik iz Brezove, Ivawica.
Kod wega je prona|eno i oduzeto: 1 lova~ki karabin 8 h 57, fabr. br.
10736 (vlasni{tvo Matovi} Vidoja, pukovnika JA iz Beograda, rodom iz Brezove) i 77 metaka kal. 7,9 mm. Pored obavqenog informativnog razgovora, od êkerevca je uzeta izjava po odredbama ZKP.
9. Ocokoqi} Mikailo iz Brezove, Ivawica. Kod wega je prona|eno i oduzeto: 1 automatska pu{ka M-70 AB-2, fabr. br. 59401, 1 pi{toq tulumba{ fabr. br. 917, nepoznate marke, starije proizvodwe,
kal. 45 mm i 53 metka za automatsku pu{ku M-70. Pored obavqenog
informativnog razgovora, od Ocokoqi}a je uzeta izjava po odredbama ZKP i podneta krivi~na prijava.
823
10. Stamatovi} Slavko iz sela Mo~ioci, Ivawica, kod koga je

pretresom prona|eno i oduzeto: 1 automatski pi{toq {korpion
kal. 7,65 mm, fabr. br. 37695, 3 okvira za AP {korpion i 157 metaka razli~itog kalibra. Od Stamatovi}a je, pored pretresa, uzeta izjava po odredbama ZKP-a.
11. Filipovi} Svetislav iz Brezove, Ivawica. Kod wega je pretresom prona|eno i oduzeto: 14 metaka kal. 7,9 mm. Pored pretresa
ku}e, od wega je uzeta izjava po ZKP-u.
12. Grkovi} Vidan iz Brezove, Ivawica. Kod wega je pretresom
ku}e prona|eno i oduzeto: 15 metaka za AP M-70 kal. 7,62 mm. Pored
pretresa, od Grkovi}a je uzeta izjava po odredbama ZKP.
13. Milivojevi} Nikola, zvani Pampur, iz Uìca. CRDB Uìce je raspolagao operativnim saznawima da je Milivojevi} u neposrednoj vezi sa {vercerskim kanalima koji su iz BiH, odnosno Republike Srpske prenosili i distribuirali oru`je, municiju i drugu
opremu u SRJ, odnosno Republiku Srbiju. Kao pu{kar i neposredna
veza majora VJ Nedi} Milana iz Uìca, za koga su postojala operativna saznawa o {vercu oru`ja sa rati{ta, u svojoj ku}i je skladi{tio {vercovano oru`je i opremu. Svi navedeni operativni podaci ustupqeni su OB VJ, koji su potom u saradwi sa RJB priveli Milivojevi}a, izvr{ili pretres stana i prona{li i oduzeli ve}u koli~inu oru`ja, municije i druge opreme.
14. Didanovi} Mirko iz Priboja. Na osnovu predo~enih mu saznawa da ilegalno poseduje oru`je koje je nabavio od Radovi} Zorana, pripadnika Belih orlova iz Priboja, Didanovi} je samoinicijativno predao: 1 automatsku pu{ku M-70 i 1 automatsku pu{ku kala{wikov. Od istog je uzeta izjava po odredbama ZKP na okolnosti
ilegalnog posedovawa oru`ja.
15. Filipovi} Milinko iz sela Brezove, Ivawica. Za wega su
postojali operativni podaci da ilegalno poseduje automatsko oru`je. Ovi podaci su ustupqeni RJB OUP Ivawica u ciqu daqeg preduzimawa radwi i mera na otkrivawu i oduzimawu oru`ja u ilegalnom posedu.
16. Filipovi} Tanasije iz sela Brezova, Ivawica. Operativna
saznawa da ilegalno poseduje automatsko oru`je ustupqena su RJB
OUP Ivawica.
17. Ocokoqi} Ivanko iz sela Brezova, Ivawica. Operativna saznawa da ilegalno poseduje automatsko oru`je ustupqena su RJB
OUP Ivawica.
824
18. Grkovi} Dragoslav iz Brezove, Ivawica, operativna saznawa

da ilegalno poseduje pi{toq CZ kal. 7,65 mm, ustupqena su RJB
OUP Ivawica.
19. Stani{i} Radojko iz Priboja. Na osnovu predo~enih mu saznawa da poseduje automatsko oru`je, Stani{i} je priznao da poseduje 1 automatsku pu{ku, koju je kupio od Jawi} Vidana iz Rudog, Republika Srpska, i da ju je sakrio u manastiru Sv. Nikola u Pribojskoj Bawi kod svog ro|aka Topalovi} Radomira-Kiprijana, stare{ine manastira. Tamo je u manastiru prona|ena i oduzeta 1 automatska pu{ka M-70 fabr. br. 681744. Od Stani{i}a je uzeta i izjava po
odredbama ZKP-a.
20. Sokovi} Stani{a iz Priboja, pripadnik Belih orlova. Pored podataka da se bavio preprodajom oru`ja, kod wega su organi
MUP-a prona{li i oduzeli: 1 vojni~ki karabin M-48. Od Sokovi}a
je, pored toga, uzeta i izjava po odredbama ZKP.
21. Kozica Fako iz Priboja. Na osnovu operativnih saznawa da
je Kozica u tesnoj povezanosti sa grupom {vercera ekstremnih
pripadnika Belih orlova iz Priboja, od kojih je kupovao oru`je, izvr{en je pretres wegove ku}e i tom prilikom prona|eno i oduzeto:
1 automatska pu{ka marke {pagin, fabr. br. 6645, 1 AP M-70 kal.
7,62 mm, fabr. br. 21029 i 1 vojni~ki karabin M-48, fabr. br. 21250.
Protiv Kozice je podneta krivi~na prijava.
22. Ba{ovi} Azem iz Priboja (sada u Nema~koj). Na osnovu podataka da je Kozica Fako prodao jednu AP Ba{ovi}u, izvr{en je pretres kod wega i tom prilikom prona|ena i oduzeta: 1 automatska pu{ka M-70, fabr. br. 28901.
23. Pecikoza Smajo iz Priboja (sada u Nema~koj). Kod wega je
pretresom ku}e prona|ena: 1 defanzivna bomba. S obzirom da je
Smajo u to vreme bio odsutan, tj. nalazio se u Nema~koj, od wegovog
podstanara Zekovi} Avda uzeta je izjava po odredbama ZKP.
24. Pantovi} Dragan iz Priboja, pripadnik Belih orlova. Od
wega je oduzeta: 1 automatska pu{ka {majser. Pored oduzimawa
oru`ja, od Pantovi}a je uzeta izjava po odredbama ZKP.
25. Penezi} Goran iz Priboja, pripadnik Belih orlova. Na
osnovu indicija da ilegalno poseduje oru`je, sa wima je obavqen IR
i uzeta izjava po odredbama ZKP.
26. Radovi} Radoje iz Priboja. Na osnovu saznawa da poseduje
automatsko oru`je, {to mu je i predo~eno, Radoje je predao radniku
RDB: 1 automatsku pu{ku hekler dugi, fabr. br. 37757, 3 okvira za
AP hekler i 60 metaka kal. 9 mm. Od Radovi} Radoja je, pored toga,
825
uzeta izjava po odredbama ZKP-a, po kojoj je navedeno oru`je kupio

od Radovi} Zorana, ekstremnog pripadnika Belih orlova.
27. Bukvi} Radan iz Priboja, pripadnik Belih orlova. Od wega
je oduzeto: 1 poluautomatska pu{ka kal.7,62 mm, fabr. br. K-381396.
Pored oduzimawa navedenog oru`ja, od Bukvi}a je uzeta izjava po odredbama ZKP.
28. \urovi} Milomir iz Priboja, pripadnik Belih orlova, od
koga je oduzeto: 1 automatska pu{ka M-70 AB-2 kal. 7,62 mm, fabr. br.
242425, 1 poluautomatska pu{ka kal. 7,62 mm, fabr. br. 0-567728 i 70
metaka za AP kal. 7,62 mm. Pored oduzetog oru`ja i municije, od \urovi}a je uzeta izjava po odredbama ZKP.
29. Dr~eli} Rade iz Priboja. Kod wega je primenom radwi i mera RDB prona|eno i oduzeto: 1 pi{toq CZ kal. 7,62 mm, fabr. br.
C-17884 i 14 metaka za pi{toq 7,62 mm. Od Dr~eli}a je pri tome uzeta i izjava po odredbama ZKP, iz koje se vidi da je navedeno oru`je
kupio od Penezi} Zorana, ekstremnog pripadnika Belih orlova.
Ova izjava je ustupqena OUP Priboj radi dopune krivi~ne prijave
protiv Penezi} Zorana.
30. Mitrovi} Milinko iz Poège, ekstremni pripadnik Srpske
Garde u Poègi. Operativni podaci o ilegalnom posedovawu oru`ja, kao i o neposrednoj povezanosti sa Nedi} Milanom, majorom VJ,
u {vercu i preprodaji oru`ja ustupqeni su OB VJ, koji su u saradwi
sa RJB izvr{ili meru pretresa ku}e i tom prilikom prona{li i oduzeli: 1 pi{toq CZ-99 kal. 9 mm (sa dozvolom) i 1 pi{toq CZ
M-88 kal. 9 mm (bez dozvole). Posle navedene mere i pronalaèwa
oru`ja, protiv Mitrovi}a je podneta krivi~na prijava.
31. Pejovi} Vidosav iz Pribojske Bawe. Kod wega je prona|eno
i oduzeto: 1 poluautomatska pu{ka kal. 7,62 mm, fabr. br. 726046 i 1
metak kal. 7,62 mm. Od Pejovi}a je uzeta i izjava po odredbama ZKP.
32. \urovi} Sreten iz Priboja. Kod wega je prona|eno i oduzeto: 1 vojni~ki karabin M-48 kal. 7,9 mm, fabr. br. 32063. Od \urovi}a je uzeta izjava po odredbama ZKP i ustupqena OUP Priboj radi
dopune krivi~ne prijave protiv Penezi} Zorana, kao preprodavca i
{vercera oru`ja.
33. A{}eri} Vehbija iz Priboja. Kod wega je prona|eno i oduzeto: 1 malokalibarska pu{ka brno, fabr. br. 326188, 1 okvir za malokalibarsku pu{ku, 10 metaka za MK pu{ku i 1 pi{toq marke
zbrojovka kal. 7,65 mm. Od A{}eri}a je izuzev toga, uzeta i izjava
po odredbama ZKP.
826
34. ]etkovi} @eqko iz Priboja. Kod wega je prona|eno i oduzeto: 1 automatska pu{ka M-70A kal. 7,62 mm, fabr. br. 518652, 4 okvira za AP sa torbicom i 1 tromblonski nastavak za AP. Od ]etkovi}a je, pored toga, uzeta i izjava po odredbama ZKP.
35. Kova~evi} Obrad iz sela Poègrmac, Priboj. Kod wega je
prona|eno i oduzeto: 1 automatska pu{ka marke {pagin kal. 7,62
mm, fabr. br. 8730 i 14 metaka pu{~anih kal. 7,62 mm. Pored toga, od
wega je uzeta i izjava po odredbama ZKP.
36. Komarica Rade iz Priboja. Kod wega je prona|eno i oduzeto:
1 PAP kal. 7,62 mm, fabr. br. 0-567721 i 6 pu{~anih metaka kal. 7,62
mm. Od Komarice je uzeta i izjava po odredbama ZKP, koja je ustupqena OUP Priboj radi dopune krivi~ne prijave protiv Penezi}
Zorana.
37. Boji} Slobodan iz sela Du{kovci, Poèga. Kod wega je prilikom pretresa prona|eno i oduzeto: 1 pi{toq pla{qivac gasni, 25 metaka kal. 7,65 mm, 19 metaka kal. 9 mm i vi{e petardi.
38. Lisica Vladan iz Priboja. Kod wega je prona|eno i oduzeto:
1 automatska pu{ka M-70, fabr. br. 392010 i 5 okvira za AP. Od Lisice je uzeta i izjava po odredbama ZKP.
39. Zimowi} Jovan, poqoprivrednik iz sela Kru{~ica, Ariqe.
Kod wega je prona|en i oduzet: 1 pi{toq CZ M-57 kal. 7,62 mm. U
dogovoru sa RDB, SUP Ariqe je protiv Zimowi}a podneo krivi~nu
prijavu za delo iz ~lana 33, stav 2 Zakona o oru`ju i municiji.
40. Aleksi} Dragan, poqoprivredni tehni~ar iz Severova, Ariqe. Kod wega je prona|eno i oduzeto: 1 pi{toq CZ kal. 7,65 mm,
fabr. br. 221590, 1 opti~ki ni{an japanske proizvodwe, vi{e detonatorskih kapisli i 728 metaka kal. 7,62 mm za AP. Pored pretresa
ku}e, od Aleksi}a je uzeta izjava po odredbama ZKP-a, a po dogovoru
sa RDB, SUP Ariqe je protiv wega podneo krivi~nu prijavu za delo iz ~lana 33, stav 2 Zakona o oru`ju i municiji.
41. Dujovi} Mile iz sela Zaostro, Priboj. Na bazi predo~enih
mu saznawa o ilegalno posedovanom oru`ju, Dujovi} je samoinicijativno predao: 1 poluautomatsku pu{ku CZ M-59/66 kal. 7,62 mm, f.
br. 81069.
42. Lisica Savo iz sela Zaostro, Priboj. Na bazi predo~enih mu
saznawa o ilegalno posedovanom oru`ju, Lisica je predao: 1 automatsku pu{ku CZ M-70A kal. 7,62 mm, fabr. br. 655624, 30 metaka
kal. 7,62 mm za AP i 1 okvir za AP M-70.
43. Markovi} Milan iz sela Qutice, Poèga. Od wega je oduzet
1 pi{toq CZ kal. 7,62 mm, fabr. br. 85533.
827
44. Pantovi} Petar iz sela Qutice, Poèga. Operativni podaci, da ilegalno poseduje bombu ka{ikaru ustupqeni su RJB SUP
Poèga.
45. Halilovi} Zorica iz Priboja. Kod we je prona|eno i oduzeto: 1 bomba, 2 lova~ka noà, 4 futrole za pi{toqe. Protiv Zorice
je SUP Priboj, a u dogovoru sa RDB, podneo krivi~nu prijavu.
46. Quca Fadila iz Priboja. Kod we je prona|ena: 1 bomba. U dogovoru sa RDB, SUP Priboj je protiv Fadile podneo krivi~nu prijavu.
47. Kr~evinac Boban iz Ariqa. Kod wega je prona|eno i oduzeto: 1 bomba ka{ikara i 190 metaka kal. 7,62 mm za AP. Od Kr~evinca je uzeta izjava po odredbama RDB.
48. Avramovi} Miloje iz Priboja. Kod wega je prona|eno i oduzeto: 1 poluautomatska pu{ka kal. 7,62 mm, fabr. br. 705157, 1 lova~ki karabin 8h57, fabr. br. 134353, 1 opti~ki ni{an snajper, br.
8704097 ON2L, 40 metaka za pu{ku kal. 7,62 mm i 4 metka kal. 7,9 mm.
Pored izvr{enog pretresa, od Avramovi}a je uzeta pisana izjava na
okolnosti posedovawa navedenog oru`ja.
49. Stani{i} Zoran iz Priboja, pripadnik Belih orlova. Kod
wega je prona|eno i oduzeto: 1 pu{komitraqez CZ kal. 7,62 mm,
fabr. br. 127689 i 5 okvira za PM. Od Stani{i}a je uzeta pisana izjava na okolnosti posedovawa oru`ja.
Tokom 1994. godine, prona|eno je i oduzeto ukupno 12 komada
kratkih cevi, 30 komada dugih cevi, 5 bombi, 2.190 metaka raznog kalibra, 27 okvira za oru`je, razli~itog kalibra i to: 4 pi{toqa
CZ kal. 7,62 mm, 1 pi{toq CZ kal. 7,62 mm, 2 pi{toqa zbrojovka kal. 7,65 mm, 1 pi{toq CZ 99 kal. 9 mm, 1 pi{toq CZ 88 kal.
9 mm, 1 automatski pi{toq {korpion kal. 7,65 mm, 1 revolver tulumba{ kal. 45 mm, stare proizvodwe, 1 pi{toq pla{qivac, 11
automatskih pu{aka M-70 kal, 7,62, mm, 3 vojni~ka karabina M-48
kal. 7,9 mm, 2 automatske pu{ke {pagin, 1 automatska pu{ka kala{wikov, 1 automatska pu{ka hekler, 1 automatska pu{ka M-56
({majser), 1 pu{komitraqez CZ kal. 7,62 mm, 6 poluautomatskih
pu{aka CZ kal. 7,62 mm, 1 lova~ka pu{ka, 2 lova~ka karabina 8h57,
malokalibarska pu{ka marke brno, 5 bombi, 25 pi{toqskih metaka kal,. 7,65 mm, 1.147 metaka za AP M-70 kal. 7,62 mm, 25 metaka pi{toqskih kal, 7,62 mm, 612 metaka kal. 7,62 mm (raznih), 135 metaka
za vojni~ki karabin M-48 kal. 7,9 mm, 79 metaka kal. 9 mm, 10 metaka
za malokalibarsku pu{ku, 157 metaka razli~itog kalibra, 14 okvira za automatsku pu{ku M-70, 3 okvira za automatsku pu{ku he828
kler, 3 okvira za automatsku pu{ku {korpion, 1 okvir za pi{toq

kal. 7,65 mm, 1 okvir sa malokalibarsku pu{ku, 5 okvira za pu{komitraqez CZ, 1 tromblonski nastavak za AP, 2 opti~ka ni{ana
snajpera, 2 lova~ka noà, vi{e detonatorskih kapisli, vi{e petardi, 4 futrole za pi{toqe.
Pored izuzimawa ilegalno posedovanog oru`ja i municije, prema mnogima od ovih lica primqene su i zakonske mere podnete krivi~ne prijave. U svim ovim slu~ajevima saradwa RDB i RJB je bila
maksimalna, a po prethodnom dogovoru relevantni operativni i
drugi podaci su ustupqeni RJB, kako radi preduzimawa radwi i mera za pronalaèwe i oduzimawe oru`ja, tako i za podno{ewe krivi~nih prijava. Tako je u oko 11 slu~ajeva raspoloìvi materijal
ustupqen RJB (pre svega izjave po odredbama ZKP) koji je podneo 9
krivi~nih prijava (Penezi} Zoran, Kozica Fako, Ocokoqi} Mikailo, Aleksi} Dragan, Pil~evi} Qubomir, Zimiwi} Jovan, Mitrovi} Milinko, Halilovi} Zorica i Quca Fadila).
Radnici CRDB Uìce su u okviru ove akcije uzeli 37 izjava po
odredbama ZKP, kako od lica od kojih je oduzimano oru`je u ilegalnom posedu, tako i od drugih lica koja su pruàla podatke o posednicima oru`ja. Pored toga, uzeto je i 6 pisanih izjava.
Saradwa RDB i OB VJ je tako|e do{la do izraàja. RDB je u dva
slu~aja svoja raspoloìva saznawa ustupio OB VJ, koji su potom u
saradwi sa RJB uspe{no sproveli akciju pronalaèwa i oduzimawa
oru`ja u ilegalnom posedu i primenili zakonske mere prema predmetnim licima.
U toku 1994. godine, primenom napred navedenih radwi i mera
RDB CRDB Uìce, otkriveni su i prese~eni neki od ilegalnih kanala za {verc oru`ja i municije, ili pojedinci koji su u to bili
ukqu~eni. Tako je u potpunosti razotkrivena uloga pripadnika militantne organizacije Beli orlovi iz Priboja i wenog lidera Gorana ]uji}a (PO) a protiv nekih od wih podnete su i krivi~ne prijave (Penezi} Zoran). Na podru~ju Poège prese~en je {vercerski
kanal u koji su bili ukqu~eni Boji} Slobodan i Markovi} Milan
iz Du{kovaca, Poèga, a na podru~ju Ariqa, podno{ewem krivi~ne
prijave protiv Pil~evi} Qubomira iz sela Brekovo, tako|e je prese~en jedan {vercerski kanal. U istom periodu rasvetqena je uloga
pojedinih gra|ana Republike Srbije sa podru~ja Bajine Ba{te (\oki} Slavko iz Peru}ca) u organizovanom {vercu oru`ja sa rati{ta
u biv{oj BiH i wihovoj sprezi sa licima sa {ireg prostora Srbije
(Mileti} Dragan, PO po srpskom ekstremizmu CRDB Kraqevo, i dr.).
829
Aktuelna situacija nalagala je potrebu daqeg preduzimawa radwi i mera na otkrivawu i izuzimawu oru`ja i municije u ilegalnom
posedu i tokom 1995. godine. Prema operativnim saznawima, znatna
koli~ina oru`ja i daqe se nalazi u ilegalnom posedu kod gra|ana,
{to ukazuje da proces otkrivawa i izuzimawa nije zavr{en, odnosno
da predstavqa trajniji zadatak CRDB Uìce. Tako su merama i radwama CRDB Uìce u toku 1995. godine obuhva}ena slede}a lica:
1. Karaklaji} Miroslav iz sela Bjelu{a, Ariqe. Kod wega je
prona|eno i oduzeto: 1 pi{toq marke zastava kal. 7,65 mm (fabr.
br. izbru{en), 1 lova~ka pu{ka ru~ne izrade. Od Karaklaji}a je uzeta izjava po odredbama ZKP.
2. Aleksi} Milosav iz sela Severova, Ariqe. Kod wega je prona|eno i oduzeto: 1 pi{toq marke Zastava M-57, kal. 7,62 mm, f. br.
249907, 64 metka razli~itog kalibra, 3 metaka sporogoru}eg {tapina, 3 detonatorske kapisle br. 8, 4 patrona za dinamit, 1 vojni~ki
dvogled fabr. br. 8607074, 1 no` za AP br. 147005. Od Aleksi} Milosava je pri tome uzeta izjava po odredbama ZKP na okolnosti ilegalnog posedovawa ovih predmeta.
3. Dra{ki} Qubisav iz sela Severova, Ariqe. Kod wega je prona|eno i oduzeto: 1 pi{toq Zastava M-70 kal. 7,65 mm, fabr. br.
37402, 1 lova~ka pu{ka zastava kal. 16 mm, fabr. br. 100882, 22 metka razli~itog kalibra, 1 oru`ni list na ime Omerovi} Mehmeda iz
Me|e|e, Vi{egrad. Od Dra{ki}a je uzeta pisana izjava na okolnosti ilegalnog posedovawa navedenog oru`ja, u kojoj je navedeno da
oru`je poti~e iz biv{e BiH sa podru~ja Vi{egrada, gde se Dra{ki}
nalazio 1992. godine, kao vojnik biv{e JNA.
4. Pajovi} Qubomir iz sela Bjelu{a, Ariqe. Kod wega je prona|en i oduzet: 1 vojni~ki karabin VTZ Kragujevac, fabr. br. 170511,
poreklom iz Drugog svetskog rata.
5. Pajovi} Miqko iz sela Bjelu{a, Ariqe. Kod wega je prona|eno i oduzeto: 1 vojni~ki karabin M-48 (krate`) fab. Br. G74814, 5
metaka kal. 7,62 mm za AP, 6 metka nepoznatog kalibra.
6. Pajovi} Milan iz sela Bjelu{a, Ariqe. Kod wega je prona|eno i oduzeto: 1 vojni~ki karabin francuske proizvodwe, nepoznatog
kalibra, 26 metaka razli~itog kalibra, 9 detonatorskih kapisli br.
8. Za posledwa tri lica Pajovi} Qubomira, Miqka i Milana, RDB
je ustupila potrebne podatke RJB radi podno{ewa krivi~nih prijava protiv istih.
7. Pu{ica Petar iz sela Dowi Strawani, Prijepoqe. Kod wega
je prona|eno i oduzeto:1 automatska pu{ka M-70 kal. 7,62 mm (fabr.
830
br. izbrisan) 9 okvira za AP, 95 metaka kal. 7,62 mm za AP, 1 torbica za okvir od AP. Od Pu{ice je uzeta izjava po odredbama ZKP na
okolnosti pribavqawa i ilegalnog posedovawa navedenog oru`ja.
8. Salkanovi} Bahro iz Priboja. Kod wega je prona|eno i oduzeto: 1 pi{toq marke zbrojovka kal. 7,65 mm, fabr. br. B52255, 7 metaka kal. 7,65 mm, i 1 ru~na bomba ka{ikara br. 8520. Od Salkovi}a je uzeta izjava po odredbama ZKP na osnovu koje su potvr|eni raniji operativni podaci da je navedeno oru`je dobio od grupe muslimana iz biv{e BiH, pripadnika MOS iz @epe, koja je nedavno (jul
1995) prebegla u SRJ i uspela da se, neprijavqena pograni~nim organima SRJ, probije do Priboja u nameri da preko Novog Pazara
ilegalno pre|e u tre}u zemqu, ili da se uz pomo} aktivista SDA
prijavi Me|unarodnom komesarijatu za izbeglice.
Protiv Salkanovi} je podneta krivi~na prijava za delo iz ~lana 33, stav 2 Zakona o oru`ju i municiji OJT u Priboju, a na osnovu
prijave za delo iz ~lana 142, stav 1 KZ Salkanovi} je od strane Op{tinskog suda u Priboju osu|en na kaznu zatvora u trajawu od 12 dana, uslovno na 1 godinu.
9. Buji{i} Spasoje iz Priboja. Kod wega je prona|eno i oduzeto:
1 AP moskovka kal. 7,62 mm, fabr. br. AP-948, 47 pu{~anih metaka za AP kal. 7,62 mm.
Zakqu~no sa avgustom 1995. godine, na podru~ju CRDB Uìce
prona|eno je i oduzeto ukupno : 4 komada oru`ja kratke cevi, 6 dugih
cevi, 225 komada metaka, 1 ru~na bomba, druga oprema, i to: 2 pi{toqa marke CZ kal. 7,65 mm, 1 pi{toq marke zbrojovka kal. 7,65 mm,
1 pi{toq marke CZ model M-57 kal. 7,62 mm, 1 automatska pu{ka
CZ M-70 kal. 7,62 mm, 1 vojni~ki karabin M-48 VTZ Kragujevac,
predratni, 1 vojni~ki karabin krate` M-48, 1 vojni~ki karabin
francuske proizvode, nepoznatog kalibra, 1 lova~ka pu{ka ru~ne
izrade, 1 lova~ka pu{ka CZ kal. 16 mm, 118 metaka razli~itog ili
nepoznatog kalibra, 100 metaka za automatsku pu{ku kal. 7,62 mm, 7
metaka za pi{toq kal. 7,65 mm, 1 ru~na bomba ka{ikara, 4 patrona za dinamit, 3 metra sporogoru}eg {tapina, 12 detonatorskih kapisli, 9 okvira za automatsku pu{ku M-70, 1 vojni~ki dvogled, 1 no`
za automatsku pu{ku, 1 torbica (RAP) za okvire od AP M-70 i 1 oru`ni list.
I tokom 1995. godine, saradwa RDB i RJB na pomenutim zadacima bila je maksimalna, a za tri lica, kod kojih je prona|eno oru`je
u ilegalnom posedu, ustupqeni su relevantni podaci organima RJB
radi preduzimawa zakonskih mera, tj. podno{ewa krivi~nih prija831
va. U istom postupku uzete su ~etiri izjave po odredbama ZKP i vi{e pisanih izjava, a protiv jednog lica podneta je krivi~na prijava
za delo iz ~lana 33, stav 2 Zakona o oru`ju i municiji.
Aktuelno stawe paravojnog organizovawa
U posledwih nekoliko godina aktivnost ekstremno orijentisanih pripadnika pojedinih politi~kih stranaka bila je usmerena na
formirawe ili oìvqavawe rada nekih militantnih grupacija pod
formom organizacija ovih stranaka. Na prostoru koji operativno
pokriva CRDB Uìce prisutne su tri takve militantne grupacije
i to: Beli orlovi u Priboju kao organizacija SNO, Srpska garda
(obe frakcije) na podru~ju Poège kao organizacija SPO, i SÔ
na podru~ju Kosjeri}a i Poège, koji ima kontakte i veze, kako sa
predstavnicima SPO, takao i SRS.
Na bazi dosada{wih operativnih saznawa pribavqenih operativnim pokrivawem, pra}ewem i sagledavawem rada ovih organizacija, odnosno grupacija, kao jedina ozbiqnija i bezbedonosno zna~ajnija grupacija pojavqivali su se Beli orlovi u Priboju, koji su u jednom momentu imali i obele`ja paravojne skupine. Naime, ve}i broj
pripadnika Belih orlova uzeo je po~etkom rata u biv{oj BiH u~e{}e u ratnim dejstvima na strani VRS na podru~ju Rudog i Vi{egrada i delom Gora`da i âjni~a. Zaduìv{i oru`je u Republici Srpskoj od strane komandnog sastava jedinica VRS (dr Du{ko Korwa~a
i dr.) u statusu dobrovoqaca, ova lica su u vi{e navrata boravila i
na podru~ju Priboja, tj. Republici Srbiji. Po tome, kao i po vojnoformacijskoj organizovanosti u tzv. Lete}i odred Vuk Kalait
(komandant Bojovi} Zoran) mogli bi se svrstati u paravojnu formaciju. Prema prvim operativnim saznawima, ova paravojna formacija je u po~etku rata u biv{oj BiH mogla da okupi i mobili{e oko 150
lica, a u su{tini wihov broj se kretao oko 30-tak lica (o ovim licima je pisano u prethodnom poglavqu, s tim {to izvestan broj wih
nije bio obuhva}en merama i radwama RDB na planu izuzimawa ilegalno posedovanog oru`ja). Aktivnost ove grupacije na podru~ju
Priboja uglavnom se odvijala kroz pretwe i ucene pojedincima muslimanske veroispovesti sa karakterom pritisaka na iseqavawe,
izazivawe ekscesnih i konfliktnih situacija izme|u Srba i muslimana, skrnavqene muslimanskih verskih objekata i {irewe destruktivnih informacija sa ciqem izazivawa uznemirewa kod gra|ana
Priboja i okoline. Kao glavni inspirator ovih aktivnosti javqa se
Goran ]uji}, komandant Belih orlova za Uì~ki okrug, postavqen
na ovu funkciju od strane predsednika SNO Mirka Jovi}a. Zbog
832
svog ekstremisti~kog stava i pona{awa ]uji} je pod operativnim

tretmanom RDB u statusu PO po liniji srpskog ekstremizma.
Posebna karakteristika Belih orlova je socijalna struktura
pripadnika ove grupacije. Ve}ina lica je iz kruga pribojskih predratnih i sada{wih kriminalaca i kriminogenih sklonosti, nasilni~kog pona{awa i sli~no. Izbijawem ratnih sukoba u BiH, a prethodno strana~kim organizovawem iz oportunisti~kog odnosa prema vlastima Republike Srbije, odnosno SRJ, koje su ih do tada progonile zbog kriminala, ova lica svoj socijalni status i moralnu bedu zaodevaju patriotizmom i srpskim nacionalizmom. Devijantnost wihovog novog imiya i krajwa ekstremnost ogleda se u odre|ivawu imena svog lete}eg odreda po imenu ratnog zlo~inca iz
Drugog svetskog rata, Vuka Kalaitovi}a, ~etni~kog komandanta iz
zlatarskog kraja, li~nosti ozlogla{ene, kako me|u Srbima, tako i
me|u muslimanima. Wihovo pravo lice se vrlo brzo pokazalo. Velike koli~ine oru`ja koje su zaduìvali u Republici Srpskoj,
pqa~kali u vojnim skladi{tima u Vardi{tu i Dobrunskoj Rijeci,
Rudom i âjni~u, prenosili su ilegalno u Republiku Srbiju i tu ga
preprodavali, ne prezaju}i da isto prodaju i muslimanima, koje su
svojim zvani~nim stavom progla{avali neprijateqima srpskog naroda. Gotovo da nema nijednog ~lana ove militantne grupacije koji
nije uzeo u~e{}a u ilegalnom uno{ewu i rasturawu, odnosno {vercu oru`ja. Takva aktivnost poprimila je razmere organizovanog
{verca, pri ~emu su u wegove kanale bila uvr{}ena i lica sa podru~ja Republike Srpske, ali i muslimani sa podru~ja Priboja, wihove doju~era{we kolege po kriminalnoj aktivnosti i sklonostima. Sticawe materijalne dobiti kroz ovaj vid kriminala isplivalo je na povr{inu kao osnovni motiv i wihovog paravojnog organizovawa, patriotskog opredeqewa i dobrovoqa~kog u~e{}a u
ratu na strani VRS.
Operativnim angaòvawem CRDB Uìce, na planu otkrivawa i
izuzimawa ilegalno posedovanog oru`ja u rukama pripadnika srpske nacionalnosti doprinelo je da se uloga Belih orlova u svemu tome raskrinka, jer je od ve}eg broja wenih ~lanova oru`je oduzeto, a
protiv nekih aktera {verca preduzete mere zakonske represije
(protiv Penezi} Zorana iz Priboja podneta je krivi~na prijava, a
krivi~ni postupak je jo{ uvek u toku). Nakon preduzetih mera i radwi RDB, aktivnost ove paravojne formacije je gotovo zamrla. Posledwi operativni podaci ukazuju da su wihov lider Goran ]uji}
(PO) i nekolicina istaknutijih pripadnika ponovo otpo~eli sa
klasi~nom kriminalnom aktivno{}u (kra|e, reketirawe gra|ana i
833
sl.). Na politi~kom planu prisutna su saznawa o raskolu unutar

SNO i u~e{}u G. ]uji}a na skupovima stranke, na kojima je glavna
tema bila ra{~i{}avawe me|usobnih odnosa, razre{ewe predsednika stranke ove du`nosti i nastojawe oìvqavawa rada u novim
uslovima, ali bez jasno izdiferenciranih i definisanih stavova i
smernica.
Na podru~ju Poège deluju dve frakcije tzv. Srpske garde.
Frakciju B. Lainovi}a Dugog predvodi Milija Kruni}, ekstremista
iz Poège, a frakciju Vuka Dra{kovi}a predvodi Miroqub Lazi},
zvani Mire êtnik, dugogodi{wi emigrant u Bilefeldu, Nema~ka,
biv{i ekstremni pripadnik UBKJV Draà Mihailovi} i emigrantske organizacije SNO u Nema~koj. Lazi} sebe predstavqa kao
komandanta Srpske garde, dok mu je zamenik Marjanovi} Jordan, zvani Qoqa, iz Poège, PO.
Tokom 1993. godine, aktivnost lidera Srpske garde bila je prevashodno usmerena ka wihovom organizovawu, omasovqewu i oìvqavawu rada posle rascepa. U tome su se angaòvala sva tri lidera, a naro~ito M. Kruni} i J. Marjanovi}. Ciq zbog koga su organizovali Srpsku gardu najboqe prezentira Jordan Marjanovi} re~ima:
Krajwe je vreme da se aktuelna vlast sru{i i to iskqu~ivo oruànim putem. Stoga, mi smo odlu~ili da osnujemo zvani~nu i legalnu
vojnu formaciju koja }e biti naoruàna i imati sva obele`ja vojske.
Na tom planu nas niko ne}e osujetiti. I sam predsednik Srbije ima
svoju paravojnu formaciju u Arkanovoj vojsci. To isto ima Tu|man u
Paraginim Hosovcima Mi stvaramo Vukovu gardu, to }e u po~etku
biti dobrovoqa~ka vojska na ~elu sa Vukom Dra{kovi}em. Mi ne}emo vojsku kapetana Dragana, ni Milana Marti}a, mi ho}emo da oìvimo Vukovu gardu. Wu }e u po~etku ~initi dobrovoqci koje }emo
slati na rati{te. Tamo ima oru`ja koliko ho}e{ Spreman sam da
pod Vukovom komandom, ako treba i koqem, a da bi preuzeli vlast
potrebna nam je vojska. Ova sada{wa vojska je pred raspadawem. U tome vidimo {ansu da dobar deo tih qudi uzmemo u svoje redove
Na ovakvoj platformi Srpske garde poku{ano je weno omasovqewe, ali se u tome malo postiglo, odnosno izuzev nekolicine dobrovoqaca, ceo poduhvat je doìveo fijasko. Miroqub Lazi} je u vi{e navrata boravio u Nema~koj, gde je navodno vr{io regrutaciju
dobrovoqaca, dok je na podru~ju Poège upisano svega 6-7 dobrovoqaca, ~ija se aktivnost do sada ni u ~emu nije ispoqila. Operativna saznawa ukazuju da je jedan broj dobrovoqaca boravio na rati{tu u Republici Srpskoj, gde su u~estvovali u vojnoj obuci na Bora~kom jezeru kod Kowica 1993. godine, gde su ih pose}ivali wihovi
834
lideri (Miroqub Lazi}). Takvu istu aktivnost ispoqavao je i Milija Kruni}, komandant Srpske garde frakcija B. Lainovi}a Dugog. On je u nekoliko navrata poku{avao da omasovi svoju organizaciju, ali u tome nije uspeo. Zbog izuzetno slabog odziva bio je prinu|en da bude u funkciji Srpske garde iz drugih mesta u Srbiji, kao
posrednik u organizovawu prebacivawa dobrovoqaca na rati{te
u BiH, u ~emu tako|e nije imao vidnog uspeha. Uglavnom, wihova aktivnost (obe frakcije) svodila se na verbalne istupe u kojima su zagovarali revan{izam prema aktuelnoj vlasti u Republici Srbiji.
Prema posledwim operativnim saznawima, aktivnost lidera
Srpske garde usmerena je na formirawe organa bezbednosti Srpske
garde po ugledu na OB VJ, ali o konkretnom ostvarewu ovog ciqa ne
postoje raspoloìva saznawa. I pored vidnih neuspeha u organizovawu i preduzimawu bilo kakvih aktivnosti u skladu sa izre~enom
platformom delovawa, sama ~iwenica da Srpska garda, kao militantna organizacija, postoji kao latentna opasnost po unutra{wi
red i mir, od bezbednosnog je interesa da se i ubudu}e operativno pokriva i sagledava. Stoga se me|u ekstremistima koje okupqa nalaze
i lica zahva}ena radwama i merama RDB (Jordan Marjanovi}, PO).
Tokom 1994. i 1995. godine, do{lo je do oìvqavawa rada SÔ.
Za sada se wihova delatnost naro~ito manifestuje na podru~ju Kosjeri}a i Poège, kroz aktivnost wenog predsednika Bo{ka Rogi}a,
izraènu kroz poku{aje rehabilitacije ~etni~kog ravnogorskog
porketa u saradwi sa lokalnim liderima SPO i SRS. U tom smislu
registrovana je wegova aktivnost na sa~iwavawu spiskova ~etnika
boraca od 1941. godine sa ciqem da se za wih zahteva isti status i
tretman kao i boraca NOR-a: organizacione pripreme za obeleàvawe smrti Draè Mihailovi}a, izlaska na Ravnu goru i drugo, odnosno legalizacije ovih svetkovina i prerastawe u tradicionalne
datume. U tom smislu registrovani su wegovi kontakti sa liderima
SÔ sa {ireg podru~ja Srbije, naro~ito Vaqeva, ali i sa liderima
SPO i SRS od kojih o~ekuju podr{ku. Iako se u ovom slu~aju ne moè govoriti o paravojnoj organizaciji (starost i malobrojnost ~lanova, te izraèn deklarativan i sve~arski karakter) ipak SÔ na
podru~ju zasluùje pa`wu RDB zbog wegovih veza sa takvim istim
organizacijama odborima u zemqi i inostranstvu, kao i zbog eventualne podr{ke koju bi dali militantnim i ekstremnim aktivnostima SPO i SRS.
Fusnote:
1) O ovoj bezbedonosnoj problematici pisano je 10. aprila 1995. godine pod
radnim naslovom Aktivnost ekstremista iz SRS, sa posebnim osvrtom na
paravojno organizovawe i naoruàvawe (prilog za izradu analiti~ke teme).
835
2) O aktivnosti muslimanskih ekstremista i secesionista na planu ilegalnog naoruàvawa i paravojnog organizovawa pod okriqem SDA za Srbiju,
kao i o rezultatima preduzetih mera i radwi MUP-a Republike Srbije
CRDB, pisano je ranije. Za podru~je CRDB Uìce po svom zna~aju na planu otkrivawa i izuzimawa oru`ja u ilegalnom posedu i presecawu {verca
istog, kao i paravojnog organizovawa posebno se isti~e akcija Januar
1994, o ~ijim rezultatima je ranije pisano.
3) Sva raspoloìva dokumentacija CRDB Uìce o merama i radwama na otkrivawu i izuzimawu ilegalno posedovanog oru`ja od lica o kojima se govori u ovom radu, presecawu ilegalnih kanala za {verc oru`ja, kao i o pra}ewu i sagledavawu aktivnosti pojedinih formacija i skupina, nema oznaka OA Tomson, tako da po woj posebne dokumentacije nema, ali su navedena saznawa, radwe i mere RDB iskazane u ovom radu, preduzimane u duhu OA
Tomson.
MDCC
Republika Srbija
Odsek [id
20. 9. 1995. godine
Slu`bena bele{ka
Dana 16/17. 9. 1995. godine, na GP Batrovci obavqeno je vi{e razgovora sa licima srpske nacionalnosti koja su se od pada RSK do danas nalazila u kampu UNKRO-a u Kninu, ili zatvorima u Republici
Hrvatskoj. Naime, pomenuta lica su navedenog dana u pratwi UNKRO-a i UNHCR-a preko GP Batrovci u{la u SRJ.
Kroz razgovor sa istima do{lo se do podatka da je UNKRO organima pravosu|a Republike Hrvatske izru~io 39 ili 40 lica srpske
nacionalnosti protiv kojih je podignuta optu`nica navodno zbog
u~iwenih ratnih zlo~ina na teritoriji Republike Hrvatske.
Prema neproverenim podacima, u Kninu i {iroj okolini nalazi se vi{e masovnih grobnica u koje su sahrawena lica srpske nacionalnosti. Ista su pobijena od strane oruànih snaga Republike
Hrvatske, neposredno nakon povla~ewa VRSK sa ovog prostora.
Tako se masovne grobnice nalaze na mestu zvanom Bulina Strana, nedaleko od Knina, gde je ubijeno i sahraweno oko 250 lica. Navodno fotografije ovog masakra poseduje Alen Roberts, oficir
UNKRO-a.
836
Pored toga, masovne grobnice se nalaze na severnoj strani gradskog grobqa u Kninu, te na livadi koja je locirana izme|u sredwo{kolskog centra i naseqa zvanog Pejton.
Na tom mestu le{evi su spaqeni.
Ra|eno u 4 primerka
Dostavqeno:
2 h MUP RS Resor DB-II uprava
1 h u dosije OI Pako
1 h op. radniku.
Operativni radnik,
Trbojevi} Milovan
MDCCI
bezbednosti Beograd
IV odeqewe Rakovica
71-0492
30. 10. 1995. godine
OI Pako Rijeka

1. Podaci o izvoru saznawa:
Radanovi} Vaso, ro|en 8. 1. 1932. godine u mestu [qivovac, op{tina Vrginmost, od oca Petra i majke An|elije, devoja~ko Trkuqa, Srbin, dràvqanin Republike Hrvatske, nosilac hrvatske
putne isprave broj 09798416 izdate u PU Rijeka, penzioner po zanimawu, prijavqen i stalno nastawen u Rijeci u ulici Ivana Lupisa broj 7, u Beogradu boravio kod svog brata Radanovi} êde,
ulica Bulevar revolucije broj 320, u OE CRDB Beograd nije evidentiran.
Razgovor je obavqen dana 28. 10. 1995. godine, u slu`benim prostorijama, u vremenu od 9.00-11.00 sati, na inicijativu operativnog
radnika.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti:
Podaci se ti~u odnosa hrvatskih vlasti prema Srbima u Rijeci, kao i op{te vojnopoliti~ke situacije u tom gradu. O ovome pi{emo prvi put.
837
U razgovoru sa nama, izvor je izneo da ve} ~etrdesetak godina

ìvi u Rijeci, gde je rade}i kao diplomirani pravnik op{tine Rijeka zaradio i penziju koju danas uìva. Naveo je i to da je u braku
od 1956. godine sa suprugom Marijom, devoja~ko Yapo, ali da nemaju dece, tako da ìve sami u svom trosobnom stanu.
Osvr}u}i se na poloàj i stradawe Srba u samoj Rijeci, izvor
je naveo da je od 1991. godne do danas drasti~no smawen broj Srba
od predratnih 70.000 danas u Rijeci ìvi jedva 3.000 srpskih du{a,
kao rezultat sistematskog dràvno-policijskog progona tamo{weg srpskog ìvqa.
U daqem razgovoru, izvor je izneo da je i sam bio `rtva vi{emese~ne policijske torture u periodu od februara do septembra 1992.
godine. Naime, krajem februara bio je pozvan na informativni razgovor u MUP RH, Odeqewe za za{titu ustavnog poretka.
Tom prilikom, izvor je u PS Rijeka, u kancelariji 218, inspektora Vuko{i}a bio isle|ivan dva puta nedeqno svih {est meseci,
od februara do septembra 1992. godine. Prilikom tih isle|ivawa,
izvor je, navodno, najvi{e strepeo od pomenutog inspektora Vuko{i}a koji se proslavio maltretirawima, tu~om i prosle|ivawem
Eskadronu smrti Tomislava Mer~epa, nakon ~ega bi ti Srbi
uglavnom nestajali, tj. bili likvidirani. Me|utim, po wegovim re~ima, zloglasni Vuko{i} je u to vreme preme{ten u PU Dubrovnik,
tako da su razgovore s wim obavqala dvojica policajaca izvesni Komadina N., kao i Tro{eq N., ina~e sinovi nekada{wih pripadnika
biv{e jugoslovenske UDBE.
Prilikom tih vi{e~asovnih ispitivawa, Komadina i Tro{eq
su ga vrbovali nude}i mu otvoreno saradwu sa hrvatskom Slu`bom
dràvne bezbednosti, {to je on kategori~ki odbio, ostav{i sve vreme dosledan u svom stavu. Nakon toga, jedne julske no}i 1992. godine,
grupa policajaca poku{ala je naoruàna da provali u wegov stan, po
izvorovim re~ima s namerom da ga likvidiraju, ali im on, naoruàn
sopstvenom beretom, nije otvorio vrata. Zahvaquju}i tome, kao i op{toj pobuni kom{ija zbog takvog upada u zgradu, policija se navodno povukla.
Ubrzo nakon toga, krajem avgusta, kao teàk bolesnik s gangrenom ù~ne kese i obolelom prostatom, izvor je oti{ao na le~ewe u
Zagreb. Preko svojih srpskih veza uspeo je da uspostavi vezu sa profesorom Bor~i}em, koji ga je uspe{no operisao, tako da se on krajem septembra 1992. godine vratio u Rijeku. Po izvorovim re~ima, od
tog momenta vi{e nije bio pozivan u MUP RH PU Rijeka, navodno
jer kao supru`nici naru{enog zdravqa ìve krajwe povu~eno.
838
Osvr}u}i se na isle|ivawa i toruturu koju je preìveo od strane inspektora Tro{eqa i Komadine, izvor je posebno podvukao da su
se oni ponajvi{e interesovali za wegovog ro|enog brata êdu Radanovi}a, pukovnika Vojske Jugoslavije, ina~e pomo}nika na~elnika
kabineta generala Peri{i}a u SSSNO-u u Beogradu. âk su mu, po
wegovim re~ima, nudili da oni organizuju wihov zajedni~ki susret
u Qubqani, {to je on kategori~ki odbacio. U tom kontekstu, naveo
je da je iskoristio poziv svog brata êde, koji je u Be~u boravio sredinom 1993. godine u sastavu nekakve vojne pregovara~ke delegacije,
objasniv{i mu telefonom da se ~uva {to daqe od Hrvatske, {to je
on i shvatio.
Uz to, pomenuti inspektori su se interesovali za wegov odnos sa
Milanom Kobcem, Korduna{em iz wihovog zavi~ajnog Vrginmosta,
ina~e organizatorom i tvorcem srpske vlasti RSK u tom delu Korduna. U razgovorima kojima je bio podvrgnut od strane Komadine i
Troqe{a izvor je stekao utisak da se radi o izuzetnim hrvatskim
ekstremistima, ali niskog profesionalnog nivoa.
U oba slu~aja izvor je, navodno, kategori~ki odbio saradwu kao
i povezivawe po nalogu hrvatskih organa bezbednosti sa bratom êdom i pomenutim Kobcem.
Na kraju, naveo je da je svoje stradawe, krajem 1993. godine, detaqno prezentovao UB SSNO Vojske Jugoslavije i to konkretno pukovniku Banetu Pavlovi}u u Beogradu.
Na samom kraju razgovora, izvor je naveo da su mu hrvatski policijski organi ostavili wegovo li~no naoruàwe, pi{toq beretu iz
1940. godine, 9 mm kratka, ali samo sa dozvolom za dràwe oru`ja, ne
i za no{ewe.
U osvrtu na vojnopoliti~ku situaciju, izvor je naveo kako u samoj Rijeci HDZ nije toliko jaka koliko Ra~anova SDP, oli~ena u
Butorac Frawi i gradona~elniku Lini}u, obrazovanim i odmerenim qudima koji su takvi bili i u odnosu prema Srbima tokom proteklih nekoliko godina, dovode}i svoje izlagawe u kontradikciju.
[to se ti~e planova, naveo je da planira da proda svoj stan, kada i ako bude uspeo da ga otkupi, u Rijeci, te da potom kupi neku stambenu celinu u SRJ, jer navodno èli da umre u svojoj otaybini, tamo gde su mu grobovi predaka.
3. Podaci o licima nosiocima neprijateqske delatnosti:
Komadina Mladen, inspektor MUP RH Ureda za za{titu
ustavnog poretka Odeqewa u Rijeci, u OE CRDB Beograd prolazi
kroz indeks lica OI Kaptol.
839
Tro{eq Marinko, inspektor MUP RH, Ureda za za{titu

ustavnog poretka Odeqewa u Rijeci, u OE CRDB Beograd prolazi
kroz indeks lica OI Kaptol.
Vuko{i} Milan, na~elnik Sektora za kriminalnu policiju
MUP RH, Ureda za za{titu ustavnog poretka Odeqewa u Rijeci, odnosno u Dubrovniku, u OE CRDB Beograd prolazi kroz indeks lica
OI Kaptol.
4. Podaci o merama i radwama RDB:
Osim razgovora, druge mere i radwe nisu preduzimane.
5. Napomena, ocena i predlozi operativnog radnika:
Mi{qewa smo da je izvor bio iskren samo u delu razgovora koji
se odnosi na maltretirawe koje je preìveo od strane hrvatskih
oragana bezbednosti, ali smatramo da podatke koji se odnose na wihov poku{aj wegovog vrbovawa ne moèmo u potpunosti prihvatiti kao istinite.
S obzirom na prezentovane podatke, smatramo da Vaso Radanovi} zasluùje pa`wu RDB, kao i wegove veze u Beogradu, te }emo u
narednom periodu prema wima primeniti odre|ene mere i radwe
RDB, u ciqu ustanovqavawa, dokumentovawa i presecawa wihove
eventualne veze sa HOBS-om.
Kucano u 3 primerka
Dostavqeno:
Operativni radnik,
Ranko Sokolovi}
MDCCII
Republika Srbija
Slu`bena bele{ka
^lanovi operativnog {taba za pomo} RSK puk. Mirkovi}a i
puk. Jurasovi} iz Udruèwa boraca rata 1990. (Trg Nikole Pa{i}a
3) boravili su 27. i 28. 9. u isto~noj Slavoniji.
840
Tokom boravka posetili su odeqewe Ministarstva odbrane u

Vukovaru. U razgovoru su konstatovali da je prihvat dobrovoqaca
dobar, a ve}ina wih ne pravi probleme u sredini u koju se upu}uju.
Nekoliko lica koja su odranije (Lika, sjeverna Dalmacija) poznata
kao ekscesne li~nosti, udaqeni su iz jedinice.
U odeqewu Ministarstva odbrane su upoznati sa zakqu~kom da
je prostor Slavonije i Barawe popuwen sa oficirskim kadrom, ali
isti~u da ima i onih oficira koji su u prethodnom periodu
1991/1995. godine, na prostoru ju`nog dela RSK ostavili lo{ utisak.
Kao primer isti~u pukovnika Babi}a pomo}nika ministra odbrane [uputa u Kninu za koga se vezuje pri~a o davawu uverewa o
nesposobnosti za trupu (borbene jedinice). Pukovnik Babi} (blizak [panovi}u) je naredbom iz Beograda (40. kadrovski centar) upu}en u komandu 11. korpusa SVK.
^lanove Operativnog {taba za pomo} RSK primio je, u komandi 11. korpusa, na~elnik {taba pukovnik Antoni}. U razgovoru im
je izneo stav da je bitno za odbranu {ta je ko uradio na poboq{awu
odbrambenih priprema, a ne ko ima odgovaraju}u diplomu vojne {kole. Antoni} je izneo primer Legije komandanta Operativne grupe,
iza koga stoje rezultati koji opravdavaju wegov odnos prema pojedinim oficirima.
Dozvolio im je posetu brigadama u Tewi i Daqu, gde su stacionirani dobrovoqci.
U komandi brigade u Tewi, komandant pukovnik [trbac i na~elnik {taba pukovnik Drobac deluju upla{eno, bez agilnosti. U razgovoru iznose dilemu da li odbranu organizovati po dubini ili na
liniji!
@ale se na Legiju isti~u}i da on nije {kolovani oficir, a
posebno za du`nost komandanta Operativne grupe.
Wima ta ~iwenica sluì za opravdawe nerada (primedba pukovnika Jurasovi}a)!
U Daqu, pri razgovoru sa stanovnicima, ponovno je istaknuto da
pukovnik Petrovi}, komandant brigade i daqe ne kontaktira organe civilne vlasti.
^lanovi Operativnog {tab za pomo} RSK posetili su biv{e selo Aqmo{, sada nazvano Papuk Dolina, gde ih je primio predsednik
MZ [aki} Nikola (rodom iz okoline Podravske Slatine). [aki}
je ispri~ao da je selo kolonizirano 1992. godine, a stanovnici su iz
zapadne Slavonije. Izjadao se o problemima odbrane. Naime, ve}ina
stanovnika se spakovala i ~ekaju. Mnogi {pekuli{u odbrana ili
ne? Pojedini su ve} prebacili decu u {kolu u Republici Srbiji.
841
Niko se ne priprema za redovne jesenske poqske radove.

[aki} se àli da nema rada sa narodom kako bi se ovi problemi
prevazi{li.
NU
analitici
op. radniku
Operativni radnik,
Orlovi} Du{an
MDCCIII
MUP Srbije
RSDB
V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD1
Broj snimaka: 24
Republika Srbija
Uìce
18. 10. 1995.
Resor dràvne bezbednosti, V uprava
Beograd
U vezi va{eg akta sp.br. 55552, od 12. 9. 1995. godine, dostavqamo
vam prilog za izradu analiti~ke teme Delovawe militantnih grupacija sa pozicija srpskog ekstremizma SÔ, Srpska garda, Beli
orlovi, Ravnogorski pokret i dr..
Pisano u 2 primerka
Dostavqeno:
1 h RDB MUP RS V
1 h arhivi
Na~elnik Centra RDB
Jakov Soki}
842

Uìce
Strogo poverqivo
Delovawe militantnih grupacija

sa pozicija srpskog ekstremizma
SÔ, Srpska garda, Beli orlovi,
Ravnogorski pokret i dr
Uìce, 17. 10. 1995. godine
Uvodne napomene
Krupne politi~ke promene, nastale krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih godina u SFRJ, odnosno SRJ, a naro~ito uvo|ewe
vi{estrana~kog parlamentarizma, dalo je povoda i prostora da se
na politi~koj sceni pojave i afirmi{u reakcionarne, nacionalisti~ke, separatisti~ke, revan{isti~ke i ekstremisti~ke snage. Do
tada latentne, sa slu~ajevima pojedina~nog istupawa, ove snage su u
novonastaloj situaciji zaodenule svoj reakcionarni i ekstremisti~ki stav pla{tom demokratije i legalnog politi~kog organizovawa kroz rad nacionalnih (nacionalisti~kih) desni~arskih partija i stranaka. Izuzimaju}i muslimanski ekstremizam iz redova
SDA, posebno izraèna ekstremisti~ka aktivnost pripadnika srpske nacionalnosti kanalisana je pod okriqem srpskih nacionalisti~kih stranaka u ~emu su se posebno isticali SPO, SRS i SNO,
pri ~emu je wihovo delovawe podsticano od pojedinih strana~kih
lidera. Bitna karakteristika wihove aktivnosti je u sve ve}oj te`wi i nastojawu rehabilitovawa pro~etni~ke ideologije, ~etni~kog pokreta i wegovog vo|e Draè Mihailovi}a. U ekstremisti~kom delovawu naro~ito su se isticala lica pro~etni~ke orijentacije i kriminogenih sklonosti, a to su ~inila sve otvorenije i drskije. Od samog po~etka organizovawa vi{estrana~kog politi~kog
ìvota, delovawe ovih ekstremista poprimilo je militantan karakter i druge osobine neposredno proistekle iz ovakvog politi~kog opredeqewa, kao {to su: propagirawe nacionalne i verske mr`we i iskqu~ivosti, revan{izma prema pripadnicima drugih nacionalnosti, vr{ewe pritisaka na iste, izazivawe ekscesnih situacija i dr., pa do ispoqavawa krajwe politi~ke me|ustrana~ke netolerantnosti, naro~ito prema vladaju}oj politi~koj stranci, kao i
zagovarawe revan{izma prema pripadnicima biv{eg SKJ itd.
843
Ne uspevaju}i da u redovnom i normalnom demokratskom i parlamentarnom postupku osvoje vlast i ostvare svoje politi~ke ciqeve, ~esto manifestuju}i svoju pravu antidemokratsku, pa i fa{isoidnu i ru{ila~ku pozadinu, neke od ovih stranaka pribegavaju
pripremama za nedemokratske postupke i metode osvajawa vlasti i
realizacije politi~kih ciqeva, pre svega militantnog karaktera,
kroz formirawe skupina i organizacija sa prizvukom i ikonografijom vojnih formacija. One bi u datom momentu mogle posluìti
i biti okosnica za neustavno, nezakonito, odnosno nelegalno i nasilno obarawe aktuelne vlasti u zemqi.
Izbijawe ratnih sukoba na prostorima biv{e SFRJ, u kome se
vodila i jo{ uvek vodi borba za za{titu fizi~kog i teritorijalnog
integriteta srpskog naroda van granica SRJ, kao i srpskih nacionalnih interesa, jo{ vi{e je doprinelo i ubrzalo stvarawe i aktivnost militantnih paravojnih organizacija, me|u kojima i onih koje su stvarane u okviru opoziciono-desni~arskih stranaka izrazito
nacionalisti~ke i {ovinisti~ke obojenosti i politi~ke netolerantnosti. Pod motom srpskog patriotizma i pruàwa pomo}i srpskom narodu u ratom zahva}enim oblastima, pripadnici ovih militantnih skupina i grupacija organizovano ili pojedina~no, pod vidom dobrovoqaca, odlaze na rati{te. Tamo sti~u ratnu ve{tinu koja bi im dobro posluìla i u nekom kasnijem vremenu u SRJ. Sa druge strane, boravak na tim prostorima dobro im je posluìo za naoruàvawe.
Pojava organizovawa militantnih grupacija koje deluju sa pozicija srpskog nacional{ovinizma, odnosno ekstremizma, ima posebnu bezbedonosnu dimenziju u nacionalno me{ovitim sredinama, kao
{to je podru~je sanyaka, ~iji jedan deo pripada i Zlatiborskom
okrugu, odnosno podru~ju koje je u operativnoj zoni CRDB Uìce,
gde je posledwih godina upravo zbog ovakvog delovawa do{lo do negativne nacionalne homogenizacije. Ekstremna pona{awa pojedinaca i grupa manifestovala su se kroz propagirawe nacionalne i verske mr`we i iskqu~ivosti, a kada je u pitawu srpski ekstremizam na
ovim prostorima, kroz pojave zagovarawa provocirawa muslimana,
propagirawe kontinuirane borbe protiv wih kao neprijateqa Srba, pojedina~ne slu~ajeve pretwi, ucena i drugih oblika pritisaka
prema licima muslimanske veroispovesti. Pojava organizovanih
militantnih grupacija na podru~ju sanyaka donekle je uslovqena
eskalacijom muslimanskog ekstremizma i secesionizma i islamskofundamentalisti~kom euforijom pod okriqem SDA, a potom i neposrednom blizinom ratom zahva}enog podru~ja biv{e BiH pod mo844
tom za{tite srpskog ìvqa u sanyaku, ali i u~e{}a u ratnim operacijama u BiH na strani Vojske Republike Srpske. Ujedno, wihova delatnost je bila usmerena i na permanentnu konfrontiranost sa organima aktuelne vlasti na ovom podru~ju kao odraz politi~ke platforme stranaka kojima su ove organizacije pripadale. Sli~no je bilo i na {irem prostoru CRDB Uìce (Kosjeri}, Poèga, i dr.), s
tom razlikom {to su militantne skupine sa ovog prostora ne{to
malobrojnije i {to je wihova aktivnost, pre svega, imala opozicionu a ne{to docnije i patriotsku obojenost kroz u~e{}e dobrovoqaca na rati{tu u BiH na strani VRS, ukoliko se iskqu~i onaj drugi ciq wihovog boravka na rati{tu, o kome je napred bilo re~i.
Srpske militantne grupacije na podru~ju CRDB Uìce
Na prostoru Zlatiborskog okruga, odnosno podru~ja koje operativno pokriva CRDB Uìce, u posledwih nekoliko godina aktivnost ekstremno orijentisanih pripadnika pojedinih opozicionodesni~arskih i nacionalisti~kih stranaka, izme|u ostalog, bila je
usmerena na formirawe ili oìvqavawe ranije zagovaranih militantnih grupacija, u osnovi pro~etni~ke provenijencije. Ovakva aktivnost odvijala se, a i danas je prisutna na ovim delovima podru~ja gde je tokom Drugog svetskog rata bio izrazito razvijen ili ostavio dubokog traga u svesti qudi, ~etni~ki pokret DM, odnosno u sredinama optere}enim pro{lo{}u i srpskom ekstremnom nacionalisti~kom obojeno{}u. Ove sredine predstavqale su veoma pogodno
tle za ekstremno strana~ko me{etarewe pojedinih politi~kih
stranaka, na prvom mestu SPO, SRS i SNO, a kao akteri ovih aktivnosti pojavila su se lica pro~etni~ke orijentacije i kriminogenih sklonosti. Iz razloga navedenih u uvodnom delu, u ovim sredinama tokom 1991. i 1992. godine, do{lo je do formirawa dve militantne grupacije: Beli orlovi na podru~ju Priboja, kao organizacija
SNO (Mirko Jovi}) i Srpska garda na podru~ju Poège, kao organizacija SPO (Vuk Dra{kovi} i B. Lainovi} Dugi) a tokom 1993. i
1994. godine do{lo je do oìvqavawa rada S^P ili Srpskog ~etni~kog ravnogorskog pokreta na podru~ju Kosjeri}a, Poège i delom Ivawice, koji u svom radu nastoji da se istakne kao nadstrana~ka organizacija, ali sa osloncem i na SPO i SRS. Na bazi dosada{wih operativnih saznawa, kao jedina ozbiqnija i bezbedonosno
zna~ajnija grupacija na ovom podru~ju pojavqivali su se Beli orlovi, kako po brojnosti, tako i po teritoriji i nacionalno me{ovitoj
sredini u kojoj je delovala, kao i po kontaktima i vezama sa ekstremnim paravojnim formacijama na podru~ju Republike Srpske itd. Ne845
{to maweg bezbedonosnog zna~aja je delovawe pripadnika Srpske

garde (obe frakcije) koje, prema dosada{wim operativnim saznawima, izuzev slawa jednog broja svojih ~lanova na vojnu obuku u Republiku Srpsku, nije izlazilo iz okvira verbalnih istupa i zagovarawa revan{izma prema ideolo{kim protivnicima i obarawa aktuelne vlasti. U posledwe vreme, evidentno je oìvqavawe aktivnosti Srpskog ~etni~kog ravnogorskog pokreta (u otaybini) ~ije delovawe zasluùje pa`wu RDB, bez obzira na malobrojnost svog ~lanstva i wegovu starosnu strukturu, s obzirom na wegove kontakte sa
drugim opozicionim strankama, kao i SÔ na teritoriji Republike Srbije i Ravnogorskim pokretom u inostranstvu.
Beli orlovi
Krajem 1991. i po~etkom 1992. godine, grupa lica iz Priboja,
srpske nacionalnosti, pokrenula je inicijativu i aktivnosti na
formirawu paravojne formacije, a sa tim u vezi ostvarili su i kontakte sa pripadnicima SDS iz Rudog radi nabavke uniformi, naoruàwa, eksploziva i dr. Ovakva inicijativa bila je motivisana naoruàwem muslimana i strahom da u odre|enom trenutku Srbi ne
budu iznena|eni. Me|u inicijatorima bila su i neka lica kriminogenih sklonosti i pro~etni~ke orijentacije, koja su, kao dobrovoqci SNO, uzeli u~e{}a u ratnim doga|ajima u Slavoniji. Pod patronatom SNO i wenog lidera Mirka Jovi}a, ova inicijativa je realizovana formirawem omladinske organizacije Beli orlovi, koja je u
sprezi sa pripadnicima iste organizacije sa podru~ja Rudog, BiH,
~inila istovremeno i paravojnu, odnosno militantnu skupinu. Za
predsednika, tj. komandanta Belih orlova za ceo Zlatiborski ili
Uì~ki okrug postavqen je ]uji} Goran, iz Priboja. Izrazito ekstremisti~ka, nacionalisti~ka i suberzivna delatnost Belih orlova, koja je u po~etku okupqala oko 15-tak lica, odmah se ispoqila
kroz maltretirawe pojedinih gra|ana, pqa~ke, ucewivawa, diverzije, provokativno i nasilni~ko pona{awe prema pripadnicima milicije i dr. Wihova aktivnost se ispoqavala i kroz klasi~ne slu~ajeve revan{izma prema muslimanima podmetawem eksploziva u ugostiteqske objekte ~iji su vlasnici oni, pucawe u wihove vikendice,
vr{ewe pritisaka na wih da se sele, skrnavqewe wihovih verskih
objekata i grobaqa, pretwe klawem i ubistvima, upu}ivawe poziva
muslimanima da priznaju SRJ i Republiku Srbiju, ina~e im se moè
desiti osnivawe druge ekstremne teze Ra{ke oblasti bez muslimana, upu}ivawe telefonskih pretwi pojedinim muslimanima, vr{ewe pritisaka na wih, ali i na pojedine Srbe, za davawe nov~anih
846
priloga, navodno za gradwu nove pravoslavne crkve u Priboju (sredstva bi bila upotrebqena za finansirawe Belih orlova). Pored toga, oni su u nekoliko navrata rasturali pamflete ekstremisti~korevan{isti~ke sadrìne, te vr{ili pritisak na zaposlene u Radio
Priboju da objavquju wihova razna obave{tewa, sa ciqem dizawa
nacionalnih tenzija i diskreditovawa organa vlasti i MUP-a Republike Srbije. Jedna od karakteristika ekstremnog delovawa Belih orlova je i otvoreno prièqkivawe da se iz podignutih nacionalnih tenzija izrode otvoreni sukobi poput onih u biv{oj BiH, te
su u tom pravcu pravqeni i planovi za inicirawe takvih ekscesnih
situacija.1)
Posebnu bezbednosnu teìnu i zna~aj Beli orlovi su dobili izbijawem rata u biv{oj Bosni i Hercegovini. Ova militantna grupacija tad dobija karakter paravojne formacije pod imenom Lete}i
odred Vuk Kalait (komandant Bojovi} Zoran). Ve}i broj pripadnika Belih orlova uzima u~e{}e u ratnim dejstvima na strani VRS na
podru~ju Rudog i Vi{egrada i delom Gora`da i âjni~a. Zaduìv{i
oru`je u Republici Srpskoj od strane komandnog sastava VRS, prvenstveno na podru~ju Rudog i âjni~a (dr Du{ko Korwa~a i dr.) u
statusu dobrovoqaca, ova lica su vrlo ~esto boravila i na podru~ju
Priboja zajedno sa pojedinim pripadnicima VRS, sli~nih ili istih
sklonosti i osobina, gde su samom pojavom i krajwe drskim i bahatim pona{awem unosili strah i ose}aj li~ne fizi~ke i imovinske
nesigurnosti kod gra|ana obe konfesionalne zajednice. U po~etku
rata, ova paravojna grupacija, prema izjavama nekih od wenih ~lanova, mogla je da skupi oko 150 lica, te su po tom kriterijumu i svojoj
formaciji dali naziv lete}i odred. U su{tini, wihov broj se kretao oko 80 lica.2)
Kao glavni inspirator svih aktivnosti javqa se ]uji} Goran,
komandant Belih orlova za uì~ki okrug, postavqen na ovu funkciju neposredno od strane predsednika SNO Mirka Jovi}a. Zbog svog
ekstremnog pona{awa i inspiratorstva svih navedenih aktivnosti,
]uji} je obuhva}en operativnim tretmanom RDB u statusu PO po liniji srpskog ekstremizma, a aktivnost ove militantne grupacije
operativno je pokrivana i kroz pra}ewe i sagledavawe jo{ nekoliko izdvojenih slu~ajeva (Penezi} Zoran, Pjevac Jelenko, Pantovi}
Dragan, Radovi} Zoran i dr., svi iz Priboja).
Na bazi dosada{wih operativnih saznawa, sti~e se utisak da su
pribojski Beli orlovi delovali potpuno samostalno, bez povezanosti sa istim organizacijama u Srbiji i drugim bezbedonosno interesantnim snagama, a na osnovu instrukcija svog komandanta u Pribo847
ju. Me|utim, izvesni podaci govore da su o mnogim wihovim akcijama bili upoznati, kako lokalni, tako i Glavni odbor SNO, preko
koga su bili povezani i u kontaktu sa bezbednosno interesantnim
licima u inostranstvu. To potvr|uje i boravak (u vi{e navrata)
Vlasta Pavlovi}a, dràvqanina Velike Britanije, zaposlenog u
Kraqevskom institutu u Londonu, na podru~ju Priboja, Nove Varo{i, Kokinog Broda i dr., i kontakti sa ]uji} Goranom i drugim pripadnicima Belih orlova. Wegovi boravci su bili organizovani posredstvom Glavnog {taba SNO. Pod motom odabirawa placa za
gradwu vikendice, Pavlovi} je u pratwi ]uji}a uspostavio kontakt
i sa direktorom DP MEP na Kokinom Brodu (kod Nove Varo{i)
sa kojim je vodio razgovor o mogu}oj saradwi na proizvodwi elektri~nih aparata i ure|aja za prislu{kivawe, za koje bi on u Kraqevskom institutu obezbedio planove i tehni~ku dokumentaciju.
Prema izjavama samog ]uji}a, Pavlovi} je stru~wak za ure|aje za radio i telefonsko prislu{kivawe, koji }e i wemu, tj., Belim orlovima obezbediti uslove za primenu ovih sredstava u wihovoj borbi
protiv muslimanskog ekstremizma, ali i svih drugih protivnika. I
pored postoje}ih operativnih saznawa, uloga Pavlovi}a i priroda
wegovih kontakata sa pripadnicima Belih orlova nije u potpunosti
razja{wena.
Posebno su zanimqivi operativni podaci o kontaktima ove militantne grupacije sa pripadnicima drugih militantnih grupacija
i pojedinaca srpske nacionalnosti u inostranstvu, iz redova biv{e
ekstremne srpske emigracije. Tako je Glavni odbor SNO planirao
posetu jedne svoje delegacije Mom~ilu \uji}u u Kanadi, u koju bi
bio uvr{ten i Goran ]uji} iz Priboja, sa ciqem razmene iskustava
i konsultacija, a ujedno i preuzimawa izvesne finansijske pomo}i
prikupqene u Kanadi za potrebe SNO u zemqi.
Posebna karakteristika Belih orlova je socijalna struktura
pripadnika ove grupacije. Ve}ina lica je iz kruga pribojskih predratnih i sada{wih kriminalaca i kriminogenih sklonosti, nasilni~kog i huliganskog pona{awa i t. sl. Strana~kim organizovawem
iz oportunisti~kog i revan{isti~kog odnosa prema organima vlasti Republike Srbije, koji su ih do tada progonile zbog kriminalne
delatnosti, kao i izbijawem ratnih sukoba u biv{oj BiH, ova lica
svoj socijalni status dru{tvenog taloga i moralnu bedu zaodevaju
patriotizmom i srpskim nacionalizmom. Devijatnost wihovog
novog imiya i krajwa ekstremnost ogleda se i u odre|ivawu imena
svog lete}eg odreda po imenu ratnog zlo~inca iz Drugog svetskog
rata, Vuka Kalaitovi}a, ~etni~kog komandanta iz zlatarskog kraja,
848
ozlogla{ene li~nosti, kako me|u Srbima, jo{ vi{e me|u muslimanima. Sa tim imiyom èleli su da postignu efekat zastra{ivawa
muslimanskog ìvqa.
Kulminacija wihove ekstremne aktivnosti, ali i pravo kriminalno lice, su se vrlo brzo manifestovali. Velike koli~ine oru`ja, koje su zaduìvali u Republici Srpskoj, pqa~kali u vojnim skladi{tima u Vardi{tu, Dobrunskoj Rijeci, Rudom i âjni~u, ilegalno
su prenosili u Republiku Srbiju i tu ga preprodavali, ne prezaju}i
da ga prodaju i muslimanima, koje su svojim zvani~nim stavom progla{avali neprijateqima srpskog naroda. Gotovo da nema nijednog
~lana ove militantne grupacije koji nije uzeo u~e{}e u ilegalnom
uno{ewu i rasturawu, odnosno {vercu oru`ja. Takva aktivnost poprimila je razmere organizovanog {verca, pri ~emu su u wegove kanale bila ukqu~ena i lica iz Republike Srpske (dobrovoqci i
pripadnici VRS), ali i pojedini muslimani sa podru~ja Priboja,
wihove doju~era{we kolege po kriminalnoj aktivnosti i sklonostima. Sticawe materijalne dobiti kroz ovaj vid kriminala, od ~ega je deo i{ao i za finansirawe organizacije, isplivalo je na povr{inu kao osnovni motiv wihovog paravojnog organizovawa, patriotskog opredeqewa i dobrovoqa~kog u~e{}a u ratu na strani VRS.
Operativnim angaòvawem SRDB Uìce na planu sagledavawa
i izuzimawa oru`ja i municije u ilegalnom posedu u rukama pripadnika srpske nacionalnosti na podru~ju Priboja, posebno tokom
1994. godine, doprinelo je da se uloga Belih orlova u svemu tome
raskrinka, jer je od ve}eg broja wenih pripadnika oru`je oduzeto.
Protiv nekih od aktera {verca preduzete su mere zakonske represije (npr. protiv Penezi} Zorana iz Priboja podneta je krivi~na
prijava, a krivi~ni postupak je jo{ uvek u toku).3)Nakon preduzetih
mera i radwi RDB, aktivnost ove paravojne militantne grupacije
je gotovo zamrla, a posledwi operativni podaci ukazuju da su wihov
lider Goran ]uji} (PO) i nekolicina istaknutijih pripadnika ponovo otpo~eli sa klasi~nim kriminalom (kra|e, reketirawe gra|ana i sl.).
Na politi~kom planu prisutna su saznawa o raskolu unutar
SNO i u~e{}u G. ]uji}a na posledwim skupovima stranke, na kojima je glavna tema bila ra{~i{}avawe unutar strana~kih odnosa,
personalne promene (razre{ewe du`nosti dosada{weg predsednika
stranke zbog raznih finansijskih malverzacija) i nastojawa oìvqavawa rada u novim uslovima, ali bez jasno izdiferenciranih i
definisanih stavova i smernica.
849
Srpska garda
Tokom 1991. godine me|u srpskim nacionalno desni~arskim
strankama, koje su preduzimale aktivnosti na strana~kom paravojnom organizovawu, isticao se i Srpski pokret obnove. Wegova aktivnost bila je usmerena ka stvarawu tzv. srpske nacionalne garde.
Me|utim, ova aktivnost ni izdaleka nije dostigla stepen organizovanosti kao {to je to bio slu~aj kod SDA ili SNO. Konkretne aktivnosti i postupci registrovani su na podru~ju op{tine Poèga.
Tako je, po~etkom septembra 1991. godine, po~elo upisivawe evidentirawe dobrovoqaca gardista, kojim je u ~lanstvo Srpske garde
upisano oko 30-tak lica. Na planu osposobqavawa wenih pripadnika za obavqawe du`nosti u ovoj paravojnoj formaciji vr{ena je obuka, pre svega u oblasti tzv. kondicionih priprema (tr~awe, savladavawe prepreka, uve`bavawe borila~kih ve{tina i dr.) bez obu~avawa u upotrebi vatrenog oru`ja i drugih sredstava. Obuka je vr{ena
prete`no na podru~ju sela Visibaba (Poèga), a kao instruktori
pojavqivali su se pojedinci iz Poège, a povremeno i ~lanovi karate kluba Borac iz â~ka (lica iz neposrednog obezbe|ewa Vuka
Dra{kovi}a) kao i pojedinci iz Beograda. Ovakvo angaòvawe gardista je vrlo brzo splaslo, na obuci se pojavqivao sve mawi broj lica, starosti do 40 godina. Ve}i broj wih je bezbednosno interesantan zbog ekstremizma ili kriminogenih sklonosti, a u tom smislu
posebnu pa`wu zasluìvali su: Lazi} Miroqub, zvani Mire êtnik, iz Poège, emigrant povratnik, su|en zbog diverzantsko-teroristi~ke aktivnosti, samozvani komandant Srpske garde u Poègi (u wegovoj ku}i nalazi se klub SPO i tu se vr{ilo evidentirawe upis gardista); Stefanovi} Milan iz Poège, sekretar MO
SPO, samozvani komandant Srpske garde u Poègi; [u{i} Rade iz
Poège; Obradovi} Milomir; dr Zoran Porubovi} iz Poège, biv{i poslani~ki kandidat SPO; Marjanovi} Jordan, zvani Qoqa, iz
Poège i dr.
Ekstremna aktivnost pripadnika Srpske garde do{la je do izraàja u antiarmijskoj kampawi SPO u jeku ratnih sukoba u biv{oj
BiH, u vreme kada je JNA jo{ bila prisutna na tim prostorima. U
to vreme bile su karakteristi~ne pojave neodazivawa mobilizacijskim pozivima i masovnog dezerterstva kompletnih mobilisanih jedinica sa ratnih podru~ja. Ovo stawe posebno je bilo karakteristi~no za podru~je op{tina Poèga, Kosjeri}, Ariqe i Ivawica.
Otkazivawe poslu{nosti svih mobilisanih jedinica ove ~etiri op{tine, samovoqno napu{tawe mobilizacijskih zbori{ta i ostavqawe neobezbe|ene opreme i oru`ja, odbijawe vra}awa oru`ja, mu850
nicije i druge vojne opreme od jednog broja rezervista, pucawe iz vatrenog oru`ja, prisustvo civila, roditeqa i rodbine mobilisanih
rezervista na mobilizacijskim zbori{tima u ciqu demonstrirawa
protiv mobilizacije, nezakonito prisvajawe oru`ja i municije, organizovawe protestnih mitinga rezervista i civila i dr., izme|u
ostalog, podstrekivane i inicirane od strane pripadnika Srpske
garde. U ovim aktivnostima posebno su se isticali dr Zoran Porubovi}, poslani~ki kandidat SPO; Milan Stefanovi}, sekretar
MO SPO Poèga; Du{an Poli}, aktivista SPO, su|en za neprijateqsku delatnost; Zoran @ivkovi}, potpredsednik SPO za Kosjeri}; Dragan Tulimirovi}, predsednik SPO u Kosjeri}u; dr Predrag
Mijailovi}, zvani Lune, narodni poslanik grupe SPO iz Uìca u
Skup{tini Srbije; dr Primislav Stanisavqevi}, predsednik SPO
u Poègi, Miroqub Lazi}, emigrant-povratnik, samozvani komandant Srpske garde u Poègi; Milomir Obradovi}, zvani Papu~a, iz
Visibabe Poèga, zamenik komandanta Srpske garde u Poègi; Jordan Marjanovi} zvani Qoqa, gardista iz Poège, u~esnik u borbi u
Borovom Selu, rawavan, i dr.
Dezerterstvom i napu{tawem mobilizacijskih zbori{ta i povratkom sa ratnih podru~ja ukraden je jedan deo oru`ja i vojne opreme. Prema operativnim saznawima, jedan deo tog oru`ja nalazio se
u rukama ekstremnih pripadnika SPO, odnosno Srpske garde, mada
u neznatnoj koli~ini. Izvr{ioci, podstreka~i i pomaga~i kra|e
oru`ja i municije prilikom mobilisawa ratne jedinice JNA za
MOBZ u Poègi su bili: Lazi} Miroqub, [u{i} Rade, rezervista
JNA (gardista); Porubovi} Sneàna iz Poège, vlasnik kafi}a
Apis, supruga dr Z. Porubovi}a, ~lana MO SPO; Pajovi} Du{ko,
rezervista JNA iz Poège (mobilisan); An|eli} Zdravko, rezervista JNA iz Poège (gardista); To{i} Sreten iz Poège, rezervista; To{i} Bato, rezervista iz Poège; \uri} Du{an, rezervista
JNA iz Mili}evog Sela kod Poège; Kruni} Milija iz Uìca, Poèga (nije mobilisan), i dr.
Prema operativnim podacima, jedan broj automatskog oru`ja nalazio se u ku}i Lazi} Miroquba, a jedan deo u stanu Kruni} Milije
u Uzi}ima, a indicije su ukazivale da je ukradeno oru`je bilo nameweno pripadnicima Srpske garde. (Raspoloìvi operativni podaci
za ova lica ustupqeni su OB JNA).
I posle raskola nastalog u redovima Srpske nacionalne garde,
kada se ova organizacija podelila na dve frakcije, ekstremisti~ka
aktivnost wenih lidera i pripadnika je daqe nastavqena na ovom
podru~ju. Frakciju Branislava Lainovi} Dugog predvodi Milija
851
Kruni}, a frakciju Vuka Dra{kovi}a predvodi Miroqub Lazi} (dugogodi{wi emigrant u Bilefeldu, Nema~ka, biv{i ekstremni pripadnik UBKJV Draà Mihailovi} i emigrantske organizacije
SNO u Nema~koj). Lazi} sebe predstavqa kao jedinog pravog komandanta Srpske garde, dok mu je zamenik Marjanovi} Jordan, zvani Qoqa, iz Poège. Svaka za sebe, obe frakcije nastavqaju delovawe, pre
svega na propagirawu borbe protiv aktuelne vlasti u Republici Srbiji. Tokom 1992. godine i nadaqe, do{lo je do posebno izraène aktivnosti J. Marjanovi}a i M. Kruni}a, zbog ~ega je nad Marjanovi}em zavedena PO. Tako, Marjanovi} zagovara odlaske na mitinge
SPO 9. marta 1992. godine i na Vidovdanski miting u Beogradu iste
godine, vr{e}i pritisak na pojedine gra|ane da prisustvuju ovim
mitinzima, te propagirawem preduzimawa teroristi~kih akata,
gra|anske neposlu{nosti, {trajkova i obustava rada, stvarawa ilegalnih paralelnih organa vlasti i itd., a sve u ciqu svrgavawa aktuelne vlasti.
Suo~eni sa slabim odzivom i postepenim jewavawem nacionalisti~ke euforije i ekstremizma, tokom 1993. godine, lideri Srpske
garde svoju aktivnost usmeravaju ka omasovqewu i ponovnom oìvqavawu rada. Na to je posebno uticao rascep u organizaciji. Sva
tri lidera javqaju se kao glavni akteri i nosioci ove aktivnosti.
Ciq ponovnog oìvqavawa Srpske garde, iako vi{e deklarativnog
nego nekog ozbiqnijeg karaktera, najboqe prezentira Marjanovi}
Jordan (PO) re~ima: Krajwe je vreme da se aktuelna vlast sru{i, i
to iskqu~ivo oruànim putem. Stoga, mi smo odlu~ili da osnujemo
zvani~nu i legalnu vojnu formaciju koja }e biti naoruàna i imati
sva obele`ja vojske. Na tom planu nas niko ne}e osujetiti. I sam
predsednik Srbije ima svoju paravojnu formaciju u Arkanovoj vojsci. To isto ima Tu|man u Paraginim HOS-ovcimaMi stvaramo
Vukovu gardu, to }e u po~etku biti dobrovoqa~ka vojska na ~elu sa
Vukom Dra{kovi}em. Mi ne}emo vojsku kapetana Dragana, ni Milana Marti}a, mi ho}emo da oìvimo Vukovu gardu. Wu }e u po~etku
~initi dobrovoqci koje }emo slati na rati{te. Tamo ima oru`ja
koliko ho}e{Spreman sam da pod Vukovom komandom, ako treba, i
koqem, a da bi preuzeli vlast potrebna nam je vojska
Na ovakvoj platformi Srpske garde poku{ano je weno omasovqewe, ali se u tome malo postiglo, odnosno ceo poduhvat, izuzev nekolicine dobrovoqaca, doìveo je fijasko. Miroqub Lazi} je u vi{e navrata boravio u Nema~koj hvale}i se da je tamo vr{io regrutaciju dobrovoqaca gardista, koji ~ekaju pogodan momenat i komandu pa da se ukqu~e u rad garde, odnosno da budu poslati na rati852
{te u biv{oj BiH. Na podru~ju Poège upisano je svega 6-7 dobrovoqaca, ~ija se aktivnost do sada ni u ~emu nije ispoqila. Operativna saznawa ukazuju da je jedan broj ovih dobrovoqaca boravio na
rati{tu u Republici Srpskoj, gde su na Bora~kom jezeru kod Kowica u~estvovali na vojnoj obuci, gde ih je pose}ivao i wihov komandant M. Lazi}, zajedno sa Z. Osmajli}em.
Istu takvu aktivnost ispoqavao je i Kruni} Milija (frakcija
B. Lainovi}a). U nekoliko navrata poku{avao je da omasovi svoju
organizaciju, ali u tome nije uspeo. Zbog izuzetno slabog odziva,
Kruni} je bio prinu|en da se stavi u funkciju posrednika u organizovawu prebacivawa dobrovoqaca iz drugih organizacija Srpske
garde iz Srbije na podru~je Republike Srpske. U tom svojstvu, boravio je na Palama i na rati{tu zajedno sa dobrovoqcima iz Obrenovca i Mladenovca. Uglavnom, aktivnost Srpske garde na podru~ju Poège odvijala se i daqe se svodila na verbalne istupe i komentare
wihovih lidera, u kojima su zagovarali revan{izam prema aktuelnoj
vlasti u Republici Srbiji.
Iako do sada nisu potvr|eni po~etni podaci da je jedan broj pripadnika Srpske garde naoruàn, te da se na tome, osim zagovarawa,
aktivno radi, ipak neka operativna saznawa indiciraju mogu}nost i
verovatno}u da ilegalno posredovanog oru`ja u wihovim rukama
ima, te da stoga ipak predstavqaju izvesnu dru{tvenu opasnost. Na
to posebno ukazuju podaci da je jedan broj dobrovoqaca, ina~e pripadnika SPO i Srpske garde, boravio na rati{tu, odakle je mogao
doneti ili je donosio oru`je i drugu opremu, kao i izvesni, za sada,
nepotpuno razja{weni kontakti lidera ove militantne grupacije
sa izvesnim licima iz Republike Srpske. Tako su registrovani ~esti kontakti Mitri} Dragana, aviomehani~ara iz Rajlovca, Sarajevo, koji ~esto boravi u Poègi u poseti rodbini i porodici, sa pripadnicima Srpske garde Poli} Du{anom, Kruni} Milijom i Marjanovi} Jordanom, {to se moè dovesti pod pretpostavku wegove
ume{anosti u ilegalnu nabavku oru`ja i municije sa bosanskog rati{ta za potrebe Srpske garde.
Bez obzira na dosada{we propuste i neuspehe u radu, aktivnost
lidera Srpske garde (kroz koju se ogleda aktivnost, stavovi i planovi ove grupacije na op{tem nivou) u posledwe vreme i daqe je uporno usmerena na wenu dogradwu i oìvqavawe, pre svega u militantnom smislu. Prema operativnim saznawima, aktivnost wenih lidera usmerena je na formirawe organa bezbednosti Srpske garde, po
ugledu na OB VJ, ali o konkretnom ostvarewu ovog ciqa ne postoje
raspoloìva saznawa, kao i organizovawu wihovih odbora i na pod853
ru~ju Kosova i Metohije, u ~emu bi ulogu organizatora imali lideri Srpske garde iz Poège. Tako Milija Kruni}, lider Lainovi}eve frakcije, u obra}awu organu RDB u Poègi, obave{tava da je
Srpska grada donela odluku da svoje odbore formira i na Kosovu, sa
ciqem za{tite interesa srpskog naroda na Kosovu kad ga ne brani
aktuelna vlast, istovremeno traè}i informaciju o eventualnim
smetwama od strane RDB. Podse}aju}i da je Srpska garda vanpoliti~ko udruèwe i da su joj osnovni ciqevi pomo} u ratu postradalim srpskim krajevima i stvarawe srpske profesionalne vojske,
Kruni} traì da mu se odobri okupqawe dobrovoqaca, biv{ih
boraca rata sa Kosova i da ih pod barjakom Srpske garde povede na
front, te da mu se obezbedi neophodna vojna oprema za jedinice koje odranije operi{u na tlu Ba~ke.
Srpski ~etni~ki odbori (Ravnogorski pokret)
U proteklom periodu, na podru~ju CRDB Uìce redovno je pra}ena i sagledavana i ekstremna aktivnost pripadnika Srpske radikalne stranke i Srpskog ~etni~kog pokreta u okviru we. Sve do
1994. godine, aktivnost SRS i S^P nije bila posebno izraèna na
ovim prostorima u militantnom smislu, iako su u nekoliko op{tina ovog kraja formirani wihovi odbori. Poseban akcenat u pra}ewu delovawa ovih grupacija dat je wihovom paravojnom organizovawu i ilegalnom naoruàvawu. U tom smislu naro~ito je bezbednosno
interesantna aktivnost ekstremnih pripadnika SRS sa podru~ja
Bajine Ba{te i wihova povezanost sa istomi{qenicima sa {ireg
podru~ja Srbije (Maksimovi} Vladislav Buco, PO).4)
Tokom 1994. i 1995. godine, do{lo je do oìvqavawa rada SÔ,
odnosno odbora Srpskog ravnogorskog pokreta u otaybini. Ova aktivnost se posebno manifestovala na podru~ju Kosjeri}a i Poège,
kroz aktivnost wegovog lidera predsednika Rogi} Bo{ka. Dosada{wa aktivnost izraàvala se kroz politi~ko delovawe u saradwi
sa odborima SPO i SRS, kao i DSS, ali i na poku{ajima rehabilitovawa ~etni~kog ravnogorskog pokreta u zemqi.
Ra~unaju}i na mogu}nost raspisivawa prevremenih parlamentarnih izbora, kao i izbora za lokalnu samoupravu, koji bi bili rezultat pritiska svih udruènih opozicionih snaga, angaòvawe
ekstremista iz SRS je bilo usmereno na uspostavqewe kontakata i
veza sa ostalim parlamentarnim opozicionim strankama u vezi zajedni~kog nastupa prema SPS-u i aktuelnoj vlasti u Skup{tini
Republike Srbije, kao i van we (protestni mitinzi). Tako je na proslavi krsne slave SRS (12. februara 1995. godine) u Kosjeri}u, kojoj
su prisustvovali predstavnici op{tinskih odbora SPO, DS, DSS
854
i êtni~kog ravnogorskog udruèwa za Kosjeri}, izme|u ostalog,

postignut dogovor predstavnika svih pomenutih stranaka i organizacija da wihovi op{tinski odbori za Kosjeri} u potpunosti podrè eventualni dogovor sporazum svih opozicionih stranaka u Beogradu oko organizovawa protestnih skupova u Beogradu, te da oni
sa svoje strane organizuju {to masovniji odlazak svojih ~lanova i
pristalica na iste. Istovremeno, na predlog Rogi} Bo{ka, predsednika êtni~kog ravnogorskog udruèwa u otaybini za Kosjeri}, jednoglasno je prihva}eno da se na nivou op{tine Kosjeri} sa~ine spiskovi svih ~etnika boraca od 1941. godine, te da se za wih zahteva isti status i tretman kao i za borce NOP-a.
Tokom ove godine, aktivnost êtni~kog ravnogorskog pokreta i
wegovog lidera u Kosjeri}u bila je usmerena i na rehabilitaciju
~etni~kog pokreta i Draè Mihailovi}a. U tom smislu, Ravnogorski odbor i wegov predsednik Rogi} su, u saradwi sa SPO za Kosjeri}, organizovali marta ove godine promociju kwige Vuka Dra{kovi}a, No} |enerala, a od Vuka Dra{kovi}a je dobio saglasnost za
formirawe Odbora boraca Ravne gore, a uz preporuku istog i u saradwi sa istomi{qenicima sa podru~ja Vaqeva organizovao masovan izlazak simpatizera ~etni~kog pokreta DM na Ravnu goru, 13.
maja ove godine, kao dela aktivnosti za 1995. godinu, koja je, po re~ima Vuka Dra{kovi}a, cela u znaku rehabilitacije ~etni~kog pokreta i wegovog vo|e Draè Mihailovi}a. Prema operativnim saznawima, proslavi tre}eg srpskog ustanka na Ravnoj gori prisustvovali su predstavnici Ravnogorskog odbora iz Kosjeri}a: Rogi}
Bo{ko (predsednik) i Peri{i} Mijalko (potpredsednik) a posebno
revan{isti~ko i ekstremisti~ko pona{awe ovom prilikom je ispoqio An|eli} Goran, zvani Tarzan, iz Kosjeri}a, koji je uvredqivim
re~ima omalovaàvao partizanski pokret, i pripadnike NOR-a,
traè}i ~ak i wihovu likvidaciju.
Istovremeno su tekle pripreme za obeleàvawe pedesetogodi{wice smrti Draè Mihailovi}a. Tokom jula ove godine, ~lanovi
Ravnogorskog pokreta i MO Udruèwa boraca Ravna gora iz Kosjeri}a, u saradwi sa Kraqevskim krunskim savetom iz Beograda i MO
SPO iz Kosjeri}a, organizovali su parastos pomen Draì Mihailovi}u odràn u selu Sabjelu, kod Kosjeri}a, u seoskoj crkvi pred
oko 80 lica sa podru~ja Kosjeri}a, Vaqeva, Beograda i dr. Ovom crkvenom ~inu prisustvovali su i specijalni gosti: Radosavqevi}
Vladan, profesor iz Vaqeva, predsednik Udruèwa ravnogoraca za
Srbiju; Gaji} Nenad iz Vaqeva, poslanik u Skup{tini Srbije; Stefanovi} Aleksandar iz Vaqeva; i Proti} Qubica iz Beograda, su855
pruga biv{eg ~etni~kog komandanta Proti}a. Na ovom skupu, pored

parastosa, evocirane su uspomene na ~etni~ki pokret i Draù Mihailovi}a, uz dono{ewe odluke da se ubudu}e svake godine 17. jula
{irom Srbije vr{i pomen i evociraju uspomene na Draù Mihailovi}a.
Kao vid politi~kog delovawa SÔ, odnosno Srpskog ravnogorskog pokreta i wegovog odbora u Kosjeri}u, registruje se davawe moralne podr{ke svim aktivnostima opozicionih stranaka, ~etni~ke
obojenosti, usmerene protiv aktuelne vlasti i vladaju}e politi~ke
stranke. Takav je slu~aj i podràvawa priprema ekstremistima iz
ovih stranaka da organizuju protestni miting gra|ana zbog odluke
o ukidawu zabrani rada Radio-stanice Kosjeri}, koja je do tada radila neregistrovano i nastupala kao opoziciono glasilo.
U pomenutim aktivnostima, a posebno u pogledu re{avawa organizacionih pitawa, statusa i javnog nastupa, te u procesu rehabilitacije ~etni~kog pokreta i Draè Mihailovi}a, posebnu bezbednosnu dimenziju predstavqaju kontakti lokalnih lidera sa istomi{qenicima i rukovodstvom Ravnogorskog porketa, kako u zemqi tako i u inostranstvu. Naj~e{}e kontakte odràvaju sa predsednikom
Ravnogorskog pokreta za Srbiju, prof. Vladanom Radosavqevi}em
iz Vaqeva. U tom smislu, karakteristi~an je wihov kontakt u Kosjeri}u, aprila ove godine, povodom priprema za masovan odlazak na
Ravnu goru 13. maja. Izme|u ostalog, Radosavqevi} je Rogi} Bo{ku i
Peri{i} Mijalku preporu~io da usko sara|uju sa MO SPO, a Rogi}a je zaduìo da vr{i upis i u~lawavawe biv{ih pripadnika ~etni~kog pokreta u Udruèwe boraca biv{e jugoslovenske vojske u
otaybini, s tim da to mogu biti samo oni koji su do kraja rata pripadali ~etni~kom pokretu, a ne i oni koji su pre{li u partizane.
Pokrenuo je i inicijativu da se vr{i identifikacija pobijenih i
nestalih ~etnika sa podru~ja Kosjeri}a i Vaqeva.
Posredstvom prof. Radosavqevi}a, Srpski ~etni~ki ravnogorski pokret i wegov odbor u Kosjeri}u povezan je sa istomi{qenicima i inicijatorima osnivawa Srpskog ravnogorskog porketa u
otaybini kao nove politi~ke stranke, koji se nalaze u inostranstvu,
kao {to je Mi{a Beqakovi} iz Wujorka, SAD, sa osnovanom sumwom da se preko wih u odre|enom stepenu vr{i upliv AOS-a.5)
Iako se u slu~aju SÔ, odnosno Srpskog ravnogorskog pokreta
na ovom podru~ju ne moè govoriti kao o paravojnoj organizaciji,
imaju}i u vidu starost, malobrojnost ~lanstva i izraèn deklarativan i sve~arski karakter, ipak ova organizacija zasluùje pa`wu
RDB zbog wenih veza sa organizacijama istog tipa i u drugim kraje856
vima zemqe, a isto tako i u inostranstvu, naro~ito sa aspekta infiltracije stranih obave{tajnih slu`bi, kao i zbog eventualne podr{ke koju bi pruìla militantnim grupama i ekstremnim pojedincima, posebno iz redova SRS i SPO.
Delovawe sve tri grupacije, ~iji je razvojni put, dosada{wa delatnost i politi~ka pozadina delimi~no prikazana kroz ovaj rad, u
ovom trenutku ne predstavqa znatan bezbednosni problem, imaju}i
u vidu wihovo trenutno stawe organizovanosti i dejstvo mera i radwi RDB i drugih represivnih mera preduzetih prema nekima od wih.
Neke od wih su, moglo bi se re}i, pasivizirane i znatnim delom marginalizovane (Beli orlovi, Srpska garda), ali se wihov zna~aj ipak
ne moè zapostaviti sve dok postoji mogu}nost wihove reanimacije, ~emu u mnogome doprinosi postoje}e stawe u zemqi i me|unarodno okruèwe preoptere}eno konfliktnim i ekscesnim situacijama. Smirivawe, pa i okon~awe rata na prostorima biv{e SFRJ doprinelo bi delimi~nom prestanku razloga za wihovo postojawe, ali
tendencije preno{ewa ratnih dejstava na tle SRJ, ili me|ustrana~ki sukobi i borba za vlast latentna su opasnost wihovog aktivirawa kao strana~kih paravojnih formacija i oruànih odreda u toj
borbi, odnosno faktora izazivawa nereda i nemira na unutra{wem
politi~kom planu. S toga se i u narednom periodu RDB mora baviti
aktivnim pra}ewem i sagledavawem wihovog delovawa, posebno na
planu konsolidovawa i oìvqavawa, ali i primenom mera represije spre~avati i presecati ekstremisti~ko delovawe iz wihovih redova u ciqu o~uvawa ustavnog poretka SRJ i Republike Srbije.
Fus note:
1) Izme|u ostalog, planirano je i bacawe bombe na pravoslavnu crkvu u Prijepoqu, {to bi izazvalo revolt srpskog ìvqa u ovom gradu i {ire, a sam
~in bi se pripisao muslimanima.
2) O pripadnicima Belih orlova iz Priboja pisano je ranije u okviru analiti~ke teme Rezultati i daqi pravci rada po OA Tomson, SP. br. 1341 od
19. 9. 1995. godine.
3) Konkretni podaci o merama i radwama RDB, kao i zakonskim merama preduzetim protiv ~lanova ove militantne grupacije dati su u prilogu za analiti~ku temu Rezultati i daqi pravci rada po OA Tomson SP br. 1341
od 19. 9. 1995. godine.
4) O aktivnosti ekstremnih pripadnika SRS na paravojnom organizovawu i
naoruàvawu pisano je u prilogu za izradu analiti~ke teme Aktivnost
ekstremista iz SRS, sa posebnim osvrtom na paravojno-organizovawe i naoruàvawe, SP br. 546 od 10. aprila 1995. godine.
5) Miodrag Mi{a Beqakovi}, rodom od Kragujevca, je biv{i pripadnik ekstremne srpske emigracije u SAD, a sada predsednik Ameri~ko-srpskog komiteta u SAD. Prema raspoloìvim operativnim saznawima, Beqakovi}
je tesno povezan sa ameri~kom FBI. Uz to, Beqakovi} je organizator anti857
jugoslovenskih demonstracija usmerenih na razbijawe rada Kongresa srpskog ujediwewa. Posredstvom Beqakovi}a, ~lana najuèg rukovodstva Ravnogorskog pokreta Srbije za Ameriku i Kanadu, FBI je izvr{io prodor i
upliv na rad ove emigrantske organizacije, koji se ogleda i u organizovawu
Skup{tine RPS sa ciqem trasirawa kursa budu}e akcije kojom bi pomogli ja~awe RPS u otaybini..., borbe protiv komunizma i pomo}i opoziciji koja je ve{to izmanipulisana od Milo{evi}a. Beqakovi} se javqa kao
jedan od istaknutih aktera organizovawa RPS u Srbiji, ~iju politi~ku
platformu iznosi u prvom broju lista Ravnogorac, glasilu tzv. nove politi~ke stranke SRP, za neke pi{e ~lanke u svetlu kampawe za legalizaciju RPS u Srbiji. U tom smislu on usko sara|uje i sa prof. V. Radosavqevi}em iz Vaqeva, predsednikom RPS u Srbiji, koji je u nekoliko navrata
boravio u SAD u poseti Beqakovi}u.
MDCCIV
MUP Srbije
RSDB V uprava
Centar za mikrofilm
Fond PD1
Dokument, evidencioni broj: 95 112 168
Broj snimaka: 8
Republika Srbija
Sremska Mitrovica
Br. 2225/2
U prilogu akta dostavqamo vam Izve{taj o rezultatima primene OTS TKTR prema Ulemek Mihajlu OO po srpskom ekstremizmu
iz Stare Pazove, SO Stara Pazova.
Prilog: 1
Na~elnik centra,
Puni{a Yuki}
Republika Srbija
858
Odsek Ruma
17. 10. 1995. godine
Srpski ekstremizam
Izve{taj o rezultatima primene OTS
Primenom OTM TKTR prema Ulemek Mihajlu OO 894501284
iz Stare Pazove, SO Stara Pazova, u prethodnom periodu dobili
smo slede}e podatke:
Dana 28. 9. 1995. godine, Ulemek se javio svojoj supruzi Radojki,
koja ga je izvestila da se kod wih u ku}i nalazi Ilija Vukovi} (Vukovi} je prijateqska i poslovna veza Ulemeka iz Stare Pazove,
prim. op. radnika). Ulemek ga je kritikovao {to se nije duè vreme
javqao. Vukovi} mu je rekao da se nalazio u Bugarskoj u vezi odre|enih poslova, odnosno duga. êkao ih je ~etiri meseca i ào mu je {to
nije poslu{ao Ulemeka kada mu je govorio da mu on to moè srediti
preko Bate. Tek sada se uverio da Bata ima mnogo jake qude. Rekao je du`nicima da dug od 250.000 maraka stvore u roku od 2-3 dana.
Vukovi} se pozvao na Ulemeka kao Batinog prijateqa. Ulemek obja{wava da trenutno nije u Bosni, ve} u RSK u ku}i Steve Bogi}a
(biv{i ministar u Vladi RSK, prim. op. radnika). On Bogi}u duguje 10.000 maraka i treba da mu ih vrati u nedequ, te s toga moli Iliju da se sna|e za pare. Jako je qut i kaè da }e u slu~aju da se Ilija
ne sna|e u wegovu ku}u dovesti 20 izbeglica i re}i da je sve u ku}i
wihovo. Kaè da druga~ije sa Ilijom ne moè razgovarati, jer svako prijateqstvo ima neku granicu, a ako wihovo prijateqstvo treba
da ko{ta 75.000 maraka, onda oni vi{e nisu prijateqi. Ponavqa da
ne èli prema Bogi}u da ostane nekorektan, a pare mu duguje jer je
od wega kupio yip. Bogi} }e do}i u nedequ po pare. Napomiwe Vukovi}u da kaè Bati da to u~ini za wega i traì Batin broj telefona, koji mu Vukovi} daje: 010/21-560 (Pirot). Upozorava Iliju da
je Bata wegov ~ovek i da }e, ako treba, ceo Pirot da podigne. Vukovi} ga uverava da Bugari, koji mu duguju, imaju neku robu u Pirotu,
neki parafin, za nekih 500.000 hiqada, a Ulemek upozorava da ta roba iz Pirota ne sme iza}i. Vukovi} daqe kaè da je izvesni Lajinovi} Rajko ~uo da on ima na dugu u Makedoniji 120.000 hiqada, te nudi
da mu donese papire i da }e mu on to zavr{iti. Ulemek ga savetuje da
sve prepusti Bati Lazarevi}u iz Pirota, koji }e uzeti 10 do 20 odsto i zavr{iti posao.
Dana 9. 10. 1995. godine, Ulemek se javio supruzi Radojki iz Erduta i rekao da }e za sat-dva do}i ku}i. Do}i }e sa jednim ~ovekom i we859
govim bratom. Kasnije, Ulemek poziva Radojku i kaè da }e kod we

do}i uskoro Acin brat, te da ga sa~eka dok on ne do|e.
Istog dana, Ulemeka zove Ta{kovi} Bata i izve{tava ga da nosi
cement, da je u toku gradwa. Ulemek mu ~estita i interesuje se gde je
Peja i kaè da }e ga streqati. Bata poziva Ulemeka da do|e kod
wega.
Dana 9. 10. 1995. godine, Ulemek je nazvao deùrni {tab SDG iz
Erduta i izvestio ga da je u Erdutu jedan momak {to je doterao {leper, pa bi hteo da se ~uje sa wim. Deùrni ga je daqe izvestio da se
javio [arac i rekao da se Ulemek javi u Bawa Luku. Ulemek to obe}ava, a prethodno ostvaruje kontakt sa Zoranom, koji je doterao {leper u Erdut. Zoran mu obja{wava da je trebao i}i za Beograd, jer mu
je tamo sin na operaciji, a da ima problema sa mercedesom. Uzeli
su mu kqu~ od auta i hteli su ga o{i{ati na }elavo. Ulemek obe}ava da }e on srediti i u vezi sina i u vezi sa problemima koje je imao
sa kolima. Zva}e Vladu i sredi}e sa wim. [leper neka ostane u Erdutu. Daqi kontakt Ulemek nastavqa sa deùrnim SDG u Erdutu,
Pukijem. Kaè mu da mu je trebao re}i za tog ~oveka Zorana, te
ga Vlada ne bi maltretirao. Taj ~ovek se sada vra}a i ne treba mu
praviti probleme. Vlada treba da se javi Ulemeku, ili da do|e kod
wega. Dobija odgovor da je Vlada oti{ao za [abac, jer tamo imaju
problema sa nekim vozilom i da }e do}i u toku no}i. Deùrni Puki kaè da }e on organizovati da Zoran ode za Beograd, a Ulemek savetuje da je najboqe da Puki nazove Bawa Luku i postupi onako kako komandant kaè da se uradi.
Dana 9. 10. 1995. godine, Ulemek je na broju 078/785-225 traìo kapetana [arca, a posle kra}e pauze javio se @eqko Ra`natovi} Arkan. Iskritikovao je Ulemeka {to mu se ne javqa da on zna da je stigao i da je sve bilo u redu. Ulemek kaè da nije bilo problema, ali
da nije imalo smisla da ga budi no}u u ~etiri sata. @eqko pita da
li je on prevezao neka tri golfa preko granice, o ~emu je izve{ten
od Fi}e. Fi}a se ukqu~uje i pita da li je Ulemek imao tri golfa u koloni. Ulemek kaè da to nije ta~no i da nijedno vozilo sem
mercedesa nije bilo. Obja{wava i @eqku da sem mercedesa iz
Sanskog Mosta u koloni nije bilo drugih putni~kih automobila.
Obja{wava daqe @eqku da je naredio da ono lice ostane tamo i da
obu~e uniformu. @eqko kaè da je to super. Ulemek kaè da je Puki hteo da tog ~oveka po{aqe za Beograd da obi|e ènu. @eqko obja{wava da je on rekao da ga sa~eka dok on ne do|e jedanaestog (verovatno razgovarao o Zoranu koji je dovezao {leper, prim.op. radnika). Ulemek daqe kaè da se Puki me{a Vladi u posao. Na kraju se
860
Ulemek interesuje otkud ta pitawa, jer i policija na granici ima

podatke o tome {ta je sve pre{lo u koloni. @eqko kaè da je sve u
redu.
Istog dana, 9. 10. 1995. godine, Ulemeku se javila Awa, Pejina
}erka iz Beograda i rekla da je zainteresovana da kupi auto od wegove supruge, s tim da je za novac sa~ekaju nedequ-dve dana. Re~ je o
fordu-kabrioletu. Ulemek pored toga uspostavqa i vezu sa Pejom i àli se {to su ga ve} zvali i optuìli da je iz Bawa Luke,
preko granice, doterao tri golfa. Oni su to tamo navodno javili
DB-u. On je razgovarao sa @eqkom i objasnio mu da je on prevezao
onoliko vozila (osam) koliko je @eqko i prijavio.
Dana 9. 10. 1995. godine, Ulemek je nazvao i Batu Lazarevi}a iz
Pirota 010/ 21-560. Ulemek ga je kratko izvestio da se vratio u toku
no}i iz Bosne. Dovezao je rawenike. Tamo je haos. Ima 82 rawena i
16 poginulih. Lazarevi} posle toga obja{wava da mu je dolazio ~ovek iz Pazove, koji mu se obratio za pomo} (Vukovi} Ilija, prim. op.
radnika). @ali se da gubi neke pozicije. Ne moè da dobije papire
za kontingent {e}era, niti da u|e u neki posao. Treba da na|e neku
firmu koja bi mu dala papire za uvoz {e}era. [to se ti~e posla u
vezi Vukovi}a, Lazarevi} kaè da radi u Bugarskoj 70 odsto u vezi
wega. Me|utim, on je klasi~no prevaren. Ulemek predlaè da on te
Bugare nekako prevede ovamo, pa da ih on (Ulemek) pozatvara sve u
podrum i drì ih dok pare ne stignu. Lazarevi} kaè da su ovi wegovi gore jaki kao crna zemqa. Oni su se svi kad ih je ovaj pozvao
postrojili i do{li i sad su ispri~ali kakva je situacija. Vukovi}eva potraìvawa su 90.000 dolara i jo{ 60 ili 68.000 dolara, negde
oko 150.000 dolara ukupno. Ulemek ga moli da pomogne Vukovi}u, s
obzirom da on wemu duguje pare, a posebno i {to su veliki prijateqi. Lazarevi} }e biti nagra|en. Ulemek mu kaè da odradi i ono za
Makedoniju, za Strumicu i isto mu sleduje nagrada. Vukovi} }e do}i
prekosutra kod Lazarevi}a. Ulemek to ne}e mo}i u~initi, s obzirom
da je dan SDG u Erdutu. Kaè Lazarevi}u da je Rade tamo ostao, ali
da }e do}i jedanaestog. Oti{li su i Legija i Pelevi}. Lazarevi}
se daqe àli da bi od petnaestog trebalo da mu se pomogne, da se obnovi kontingent, kako bi mogao da uvu~e 5-6 tona {e}era. Ne trebaju mu pare. Sve dobija na ler. Trebaju mu samo papiri od [e}erane
ili od firme koja uzima {e}er. To moè recimo biti i fabrika sokova, kako bi dobio kontingent od ministarstva. Ulemek kaè da on
u ministarstvu ima ~oveka koji mu to moè srediti, a tu je i Kertez.
Kada bude trebalo, oti}i }e u Beograd i to odraditi. Ulemeka daqe
interesuje da li Lajavi dolazi u Bugarsku. Lazarevi}u to nije po861
znato, jer nije s wim u dobrim odnosima jo{ od slu~aja kada je nafta
bila u pitawu. Ulemek ga moli da mu proveri u kom gradu je Dugi,
pa da tu potraì i Mikicu Tajkova. Kada prona|e Tajkova da mu kaè da se javi Ulemeku. Na kraju, Ulemek jo{ jednom moli Lazarevi}a
da zavr{i to za Vukovi}a, a on }e wemu srediti ono za ministarstvo.
Daje mu broj svog pejyera: 9726, a uzima broj Lazarevi}evog pejyera:
11777.
Dana 10. 10. 1995. godine, Ulemeka je kontaktirao Ta{kovi} Bata i izvestio ga da se kod wega nalazi saobra}ajna dozvola od forda, koju mu je dao Peja. Tako|e ga izve{tava da wegova }erka Awa
èli da kupi tog forda od Ulemeka, te bi do{la da mu donese pare. Ulemek kaè da ona do|e kod Bate, gde }e i on kasnije do}i.
Dana 12. 10. 1995. godine, Ilija Vukovi} je kontaktirao Ulemeka,
zajedno sa Lazarevi} Batom iz Pirota. Lazarevi} mu obja{wava da
ima jednu drugu, mnogo boqu kombinaciju za Vukovi}a, odnosno wegovog du`nika Velizara iz Bugarske. Naime, Velizar ima parafin
kod jednog Piro}anca i taj parafin je u vrednosti negde oko 250.000
maraka. Oni kod tog Piro}anca ne mogu ni{ta da urade, te ga je on
zvao i predstavio se da zove u ime Ulemeka, za koga treba da se kupi
roba. Bitno je da se on zadrì i da bude danas i sutra tu. ôvek je ina~e rekao da nema problema i da ima robu, a i Velizar-Bugarin je molio Iliju da mu tu robu proda. Taj Piro}anac jedini moè dovu}i
Bugarina. Ulemek bi trebalo da sutra do|e i samo da bude po strani,
a Bata bi rekao Piro}ancu da zove Bugarina, jer je roba navodno
ocariwena. Piro}ancu bi bila pla}ena carina, on bi morao robu
osloboditi, ili zadràti samo onu u vrednosti carine. Bugarin bi
morao dati robu, jer Mi{ko-Piro}anac nema toliko novca da to
finansira. To je boqa kombinacija nego da idu u Bugarsku. Pro{li
put kada je Bata i{ao u Bugarsku sa svojim qudima i ove postrojio,
a to su sve qudi od onog glavnog Maye, rekli su da je Ilija kao sve
to znao i da je traìo neki kredit. Ne èli da Iliju vodi u Bugarsku da ga tamo ne bi neko uhapsio. Pro{li put kada se Bata tamo
pojavio bilo je wih negde oko 30. Bata Lazarevi} je sredio to sa svojim qudima. Zna ko su oni i {ta im treba uzeti, a oni aparati vi{e
ne postoje i oni laù da su ti aparati ukradeni. O~igledno je da su
Iliju prevarili. Me|utim, imaju robu u Pirotu. Pod uslovom da su
to Mayini qudi, a Lazarevi}u kre}e kanal sa gorivom postoji i
druga varijanta, a to je da se uzme gorivo i da se kaè Mayi da mu
wegovi qudi plate gorivo. Me|utim, ta varijanta nije dobra, zbog
duga koji @eqko ima prema Bojanu, a koga se Bojan odrekao. Najboqa
varijanta ostaje sa parafinom. Bitno je da se Ulemek pojavi s Ili862
jom kao du`nik. Lazarevi} }e sa~ekati sutra Ulemeka u Pirotu.

Istog dana, 12. 10. 1995. godine, Vukovi} je dva puta traìo Ulemeka, ali je wegova supruga rekla da se ne nalazi kod ku}e.
Dana 13. 10. 1995. godine, Ilija Vukovi} se ponovo javqao i od
Ulemekove supruge Radojke saznao da je ovaj oti{ao da primi injekciju i da se jako lo{e ose}a, jer je celu no} imao temperaturu i Radojka ne veruje da }e on mo}i bilo gde da ide.
Napomena: Vukovi} Obrena Ilija, ro|en 2. 1. 1958. godine u Novim Karlovcima, SO In|ija, Srbin, dràvqanin SRJ, ma{inski
tehni~ar, vlasnik privatne gra|are u Staroj Pazovi, nastawen u
Staroj Pazovi, ulica Vuka Karayi}a broj 153, prijateqska je i poslovna veza Ulemeka. Kao takav je ranije identifikovan i za istog
je izvr{ena operativna provera. Re~ je o nepouzdanoj osobi.
Od CRDB Ni{ traì}emo identifikaciju i proveru za Lazarevi} Batu, tel. 010/21-560. Izvr{i}emo identifikaciju i drugih lica, koja se pomiwu u izve{taju.
Ra|eno u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h u dosije broj: 894501284
Operativni radnik,
Milan Pavlovi}
MDCCV
Republika Srpska
RDB II uprava
Sarajevo
Broj: 02/95
Dana: 23. 10. 1995. godine
Slu`bena tajna
Strogo povjerqivo
Informacija
Predmet: Novija saznawa o bezbjednosno-interesantnoj situaciji na podru~ju Ora{ja i @upawe, te koncentraciji hrvatskih snaga
u Sisku i Osijeku
863
Kroz informativne razgovore sa vi{e lica srpske nacionalnosti, koja su bila ili su i sada nastawena u Hrvatskoj, a borave ili su
boravili na na{oj teritoriji, do{li smo do odre|enih saznawa o
bezbjednosno interesantnoj situaciji na podru~ju Ora{ja, @upawe
i Siska i koncentraciji vojnog efektiva prema RS i isto~noj Slavoniji.
Bezbjednosnu situaciju na podru~ju Ora{ja karakteri{e rje{enost ekstremnog dijela HVO da brani ovaj prostor, ali i primjetna
doza nesigurnosti me|u stanovni{tvom. Naime, zbog najnovijeg mirovnog plana koji, pored ostalog, predvi|a pro{irewe srpskog koridora kod Br~kog, kao i akcija VRS posebno Plamen (maj 1995.
godine) registrovano je vi{e slu~ajeva iseqavawa u obli`wa mjesta
na podru~ju @upawe. Da ova pojava ne bi uzela maha, lokalne vlasti
su u poslijedwe vrijeme znatno poo{trile kontrolu napu{tawa
ora{kog reona. Ina~e, od maja ove godine, zbog granatirawa u Ora{ju je zabraweno okupqawe gra|ana. Sa ovog podru~ja ima dosta poginulih, grobqa su postala pretjesna, pa se za te svrhe koriste zelene
povr{ine (u O{troj Luci dio fudbalskog igrali{ta i sl.). Najvi{e uticaja na stanovni{tvo ima katoli~ka crkva, odnosno gvardijan fra Marko Or{oli}, koji je i glavni ideolog zvani~ne hrvatske
politike. U katoli~kom samostanu u Tolisi dugo je bila smje{tena
glavna bolnica, koja je nedavno dislocirana u Ora{je. Federacija
na ovom prostoru ne funkcioni{e, jer muslimani ~ine svega 7 odsto
populacije. Muslimani su uglavnom na prvim linijama fronta, a nema ih ni na zna~ajnijim mjestima u ora{kim strukturama vlasti.
Podru~je Ora{ja je sa teritorijom Hrvatske povezano skelama.
Za razliku od onih u Dowoj mahali i Ora{ju (kod robne ku}e) koje
se koriste za prevoz civila, skela u Domaqevcu se koristi iskqu~ivo u vojne svrhe. Sve skele su maweg kapaciteta, a prema jo{ neprovjerenim saznawima u RO Mehanika u Ora{ju, na osnovu nacrta
stru~waka tvornice \uro \akovi} iz Osijeka, izgra|ena je skela
velikog kapaciteta. Za prevoz stanovni{tva i robe koriste se i
brodice (proizvedene u pogonima Mehanike) i ribarski ~amci.
Navodno, planirano je i postavqawe pontonskog mosta. Snabdijevenost robom {iroke potro{we je prili~no dobra, a ostvaruje se raznim kanalima iz Hrvatske i inostranstva. Me|utim, prodaja je oteàna zbog visokih cijena i smawene kupovne mo}i stanovni{tva.
Kako izvori isti~u, nedavno je na podru~ju Ora{ja, radi popune
qudstvom, izvr{ena reorganizacija postoje}ih HVO formacija1) od
kojih su formirane 201. i 202. domobranska pukovnija, dok je 106.
brigada ostala nepromjewena. Pored pukovnija, reorganizacijom je
864
oformqena i 4. gardijska motorizovana brigada HVO, tzv. Sinovi

Posavine, veoma dobro opremqena, posjeduje nekoliko tenkova T-55
i Leopard, te dva VB (prema neprovjerenim podacima jedan je uni{ten u akciji VRS u maju o.g.). Sve jedinice pripadaju zbornom podru~ju Ora{je, ~iji je zapovjednik \uro Matuzovi}, a komanda je smje{tena u Tolisi. U sastavu 106. pukovnije, kojom komanduje Ivo Orsoli}, postoji interventna jedinca tzv. Bizi grupa (naziv po komandiru) koju ~ine ekstremi, rje{eni da brane Ora{je i Posavinu
do posqedweg, a one koji ih napuste prona|u i likvidiraju. Od po~etka rata, u Ora{ju su prisutne i regularne jedinice HV iz gotovo
svih gradova Hrvatske (Rijeka, Split, Zagreb, Karlovac, Vara`din,
Bjelovar itd.) sastavqene prete`no od dobrovoqaca, koji za smjenu
(30 dana) dobijaju dvije vojni~ke plate. Prema podacima jednog izvora, dio artiqerijskog oru|a HVO lociran je u [ibova~ama, a dio je
u Dowoj mahali, kod grobqa.
U Ra~inovcima, @upawa, u posqedwe vrijeme je, kako navode izvori, primjetna velika koncentracija hrvatske vojske i ratne tehnike. @upanijska regija pripada tre}em zbornom podru~ju Osijek i na
wenom prostoru djeluje 131. brigada HV, ~ija je komanda u @upawi.
Pored ove, planirano je bilo da se formira i aktivna (profesionalna) brigada od vojnika po ugovoru (3000-5000) s obzirom na teritoriju op{tine. Jedinice HV angaòvane na ovom podru~ju trebale
bi biti upotrebqene za odbranu u slu~aju napada Vojske SRJ iz pravca Jamene (Hrvati ra~unaju da }e se Jugoslavija umje{ati u rat ako
napadnu isto~nu Slavoniju) kao i u slu~aju presjecawa koridora i
povezivawa sa pripadnicima tzv. BiH, pri ~emu bi, navodno, jedan od
pravaca napada HV bio Ra~inovci Brezovo Poqe Raìqevo êli} Majevica.
U @upawskim selima (Rajevo selo, Guwa i Ra~inovci) koja od teritorije Br~kog dijeli Sava, vojno angaòvano stanovni{tvo ~uva
straù duìnom rije~nog nasipa, a postoji i stalni punkt na mostu
koji povezuje Guwu i Br~ko. Vojska iz drugih krajeva (Zagreb, Vara`din, Bjelovar i dr.) uglavnom opsluùje artiqerijska oru|a, a
smjena se obavqa svakih 30 dana. Usled nedostatka adekvatnog prostora (kasarne i prate}i objekti) vojska i MTS raspore|uju se po
privatnim ku}ama ~iji se vlasnici nalaze u inostranstvu (prete`no srpske ku}e) mjesnim domovima, {kolskim i zgradama poqoprivrednih dobara (na PD u Soqanima i Drenovcima, magacini MTS i
vojna vozila).
Izvori navode da su artiqerijsku vatru po Br~kom i okolini iz
naseqa Padeì, dio Guwe, otvarale jedinice HV u ~ijem sastavu ima
865
dosta pripadnika muslimanske nacionalnosti. Na ulazu u Mari~e,

zaseok Posavskih Podgajaca, sa desne strane puta, uz ivicu {umarka,
nalaze se ~etiri haubice koje su, kako izvori navode, dejstvovale po
Br~kom u junu 1994. godine. Artiqerija, koja je bila stacionirana u
blizini spomenika u nasequ îsto, dio Guwe, premje{tena je na novu lokaciju, oko 300 metara, prije pru`nog prelaza, sa lijeve strane
puta Posavski Podgajci, Stari Drenovci. Na prostoru Grujinog stana, izme|u \uri}a i Drenovaca, sa lijeve i desne strane puta, ukopana su po tri topa (sa lijeve strane puta cijevi su okrenute u pravcu
Br~kog), a dio artiqerijskih oru|a nalazi se u blizini osnovne
{kole u Posavskim Podgajcima, kao i u neposrednoj blizini raskrsnice, na putu od Guwe prema Rajevom selu u Posavskim Podgojcima.
Nekoliko artiqerijskih oru|a smje{teno je na ulazu u Soqane iz
pravca Drenovaca, a jedan tenk je ukopan na plaì u Rajevom selu.
Glavna linija odbrane Ra~inovci ide kanalom Obo{nica, sa lijeve
i desne strane puta Ra~inovaci-Jamena, a cijelom duìnom linije
odbrane iskopani su tran{ei sa zaklonima, s tim {to su na odre|enom rastojawu postavqene betonske ku}ice, tzv. bajte, za osmatrawe. Policijske stanice nalaze se u @upawi i Drenovcima, dok su
okolna podru~ja pokrivena policijskim patrolama.
Kao lica srpske nacionalnosti koja se u redovima hrvatske vojske, izvori pomiwu @eqka âu{evi}a, iz Ora{ja, Boru Vukovi}a,
iz Guwe, oba oèwena Hrvaticama, Radojicu Lazarevi}a iz Ra~inovaca, Boru Jovi~i}a iz Ra~inovaca, te Maksima i Dejana Trifunovi}, koji sluè redovan vojni rok u Hrvatskoj.
U Sisku je i daqe primjetna velika koncentracija vojske i policije, jer je svo sposobno stanovni{tvo mobilisano. Zbog mobilizacije, od privrednih postrojewa u funkciji je samo Rafinerija nafte. Mobilizacija se koristi i kao jedan od vidova pritiska na preostala lica srpske nacionalnosti, a neodazivawe sluì vlastima
kao povod za oduzimawe imovine i protjerivawe iz Hrvatske. Nakon
hrvatske akcije Oluja i pada Krajine, porastao je borbeni moral,
te stanovni{tvo prihvata vojnu opciju kao jedini put za postizawe
mira. U tom pravcu kanalisana je i propaganda putem koje politi~ki i vojni vrh Hrvatske potenciraju da }e pitawe isto~ne Slavnije,
Banata i Barawe biti rje{eno vojni~ki.
Pripadnici hrvatske gardijske jedinice Gromovi (ina~e smje{teni u Sisku) nalaze se na rati{tu u biv{oj BiH, a po navodima
izvora u~estvovali su u posledwem napadu na Novi Grad i pri tom
imali 27 poginulih. Navodno, bili su preba~eni na desnu stranu rijeke Une, teritorija RS, ali su dobili nare|ewe iz Zagreba da se
vrate na polazni poloàj.
866
Na podru~ju Osijeka postoje 116, 130. i 135. brigada HV, nekoliko domobranskih jedinica, kao i tzv. Tre}a gardijska brigada HV.
Gardijsku brigadu sa~iwavaju vojnici po ugovoru i smje{teni su u
Bijeloj kasarni u Osijeku, a 135. brigada je sastavqena od izbjeglica. Sli~na situacija je na podru~ju \akova, gdje djeluje 5. gardijska
brigada HV, Vinkovci.
Fusnota:
1) Od po~etka rata, na ovom prostoru djelovale su 101. brigada, sa~iwena od
izbjeglica iz B. Broda, 102. brigada od izbjeglica iz Oyaka, 103. od izbjeglica iz
Dervente, 104. od izbjeglica i Domaqevca i B. [amca, 105. od izbjeglica iz Modri~e i 106. od lokalnog stanovni{tva iz Ora{ja i okoline.
MDCCVI
Centar Resora DB
Odsek RDB â~ak
Hrvatska
Kraqevo

I
Operativna veza RZAV 78 44 1244.
Razgovor obavqen 30. 10. 1995. godine prema ranijem dogovoru na
inicijativu izvora.
Izvor je angaòvan i koristi se po ekstremizmu.
II
Podaci se odnose na boravak izvora, kao dobrovoqaca u vojsci
RSK, i wegova saznawa o stawu na podru~ju razgrani~ewa RSK i Hrvatske u isto~noj Slavoniji, zapadnom Sremu i Barawi.
U razgovoru izvor je izneo slede}e podatke:
. Od avgusta ove godine, nalazim se kao dobrovoqac u RSK u
zoni odgovornosti 11. korpusa Vojske RSK, na mestu komandira vojne policije u sektoru Nijemaca, Ila~e, \eletovaca i Ada{evaca. U
tom sektoru nalazi se tri do ~etiri hiqade vojnika Vojske RSK.
Prema saznawima sa terena na kome se ja nalazim, nakon pregovora u Dejtonu (SAD) u zavisnosti od ishoda istih, ukoliko se ne ispune zahtevi Hrvatske, o~ekuje se ofanziva hrvatske vojske na teritoriju isto~ne Slavonije, zapadnog Srema i Barawe.
Prema sektoru na kome se mi nalazimo, Hrvatska je do sada angaòvala-mobilisala i drì u pripravnosti preko deset hiqada svojih vo867
jinika, najsavremenije opremqenih, verovatno i dobro obu~enih.

Ofanziva koja je nagove{tena, sprovela bi se kroz akciju Grom.
U svojim dejstvima prema nama, odnosno teritoriji RSK, Hrvatska bi koristila kao ìvi {tit vi{e hiqada srpskih izbeglica, koje se nalaze kao zarobqenici u logorima u Spa~vanskim {umama.
Govori se i me|u gra|anima da bi i na drugim sektorima tako|e
u prve borbene redove bili postavqani Srbi koji se nalaze po zatvorima u celoj Hrvatskoj. Procewuje se da taj broj prelazi petnaest hiqada
III
Bliìm podacima osim iznetih u ta~ki dva ovog izve{taja ne
raspolaèmo.
V
Podaci koje je izvor pruìo, potvr|uju neka na{a ranija saznawa koja se odnose na pripremu ofanzive HV na isto~nu Slavoniju.
Izvoru su dati zadaci da prati aktivnost pojedinih ekstremista
sa podru~ja â~ka koji senalaze u vojnim formacijama RSK.
Kucano u 4 primerka
1 h OE
Operativni radnik,
Slobodan Luki}
MDCCVII
Republika Srbija
Centar RDB Zrewanin
Hrvatska
OI Pako

I
Izvor: Radanovi} Simo iz Vrgin Mosta.
razgovor obavqen u prostorijama CRDB Zrewanin, dana 3. 1.
1996. godine, u vremenu od 10,30 do 12,30 ~asova. Razgovoru prisustvovala i izvorova }erka Pe{ut ro|. Radanovi} Vesna.
868
Izvor do sada nije kori{}en od strane RDB.

II
O ovome do sada nije pisano.
Podaci se odnose na masakr srpskih izbeglica iz RSK, koji su se
u koloni kretali prema RS avgusta 1995. godine.
Izvor iznosi da su, dana 6. 8. 1995. godine, oko 13 ~asova, nakon
dogovora sa op{tinskim vojnim i civilnim vlastima Vrgin Mosta,
stanovnici tog kraja u traktorskoj kolonikrenuli prema Dvoru na
Uni i daqe Republici Srpskoj. Isti dan uve~e, oko 19 ~asova, kod sela Maja, na putu Glina-Dvor iz obli`weg {umarka ispaqena je zoqa koja je pogodila nekoliko traktora ispred wegovog. Prema re~ima izvora, zatim je otvorena rafalna paqba iz pe{adijskog naoruàwa {to je izazvalo pravu pometwu u koloni. Narod je beào na
sve strane, a neki su uspeli da produè traktorima put. Izvor, s obzirom da je invalid i te{ko se kre}e uz pomo} dva {tapa, uspeva samo da si|e sa traktora i zalegne iza to~ka u zaklon.
Kako izvor iznosi, ubrzo se sve uti{alo i primetio je kako vojnici u uniformama HV prilaze izre{etanim traktorima. U jednom
momentu ispred wega je izbio jedan od hrvatskih vojnika i sa otprilike trideset metara otvorio na wega vatru. Izvor iznosi da je u momentu pada na zemqu osetio jak bol u glavi, ali je jo{ uvek bio pri
svesti. Posle toga, izvor kaè da se ni~ega ne se}a, jer otprilike do
pono}i je leào bez svesti na zemqi. Kada se pridigao, video je da su
prikolice u kojima su povezali stvari opqa~kane a nedaleko u kanalu pored puta prona{ao je le{eve slede}ih lica:
Radanovi} Ranka, ro|ena 1953. godine, supruga Izvora
Radanovi} Miqka, ro|ena 1924. godine, izvorova kom{inica
Komadina Stevan, ro|en 1930. godine, tako|e izvorov kom{ija,
Utvi} Stana, ro|ena 1922. godine, koja je preìvela pre polaska na put infarkt, pa je nepokretna leàla na prikolici. Za wu izvor kaè da je bila skoro potpuno ugqenisana, a kasnije je video da
je prikolica u kojoj se ona nalazila izgorela.
Izvor iznosi da je do zore poku{avao da prona|e nekog kako bi
se spasio, ali nije imao snage da se kre}e. Ujutru je putem nai{la
hitna pomo} i vozilo hrvatske policije, koji su ga prebacili u Sisa~ku bolnicu, gde je video Radovanovi} Seku iz wegovog sela, koja
je tako|e bila u koloni rawena. Izvor iznosi da je ve} sutradan pre869
ba~en u zagreba~ku vojnu bolnicu Dubrave, gde je imao policijsko

obezbe|ewe ispred sebe i gde su mu za naredna dva meseca radili ~etiri operacije.
Izvor se se}a da su odmah nakon wegovog blagog oporavka do{la
dvojica qudi u civilu, koji su se predstavili kao pripadnici hrvatske policije. Oni su mu objasnili da su na wih vatru otvarali Srbi, odnosno ~etnici te da su ih oni i opqa~kali. Ti qudi su izvoru
rekli da je pod istragom i ako se utvrdi da je u~estvovao u borbama
protiv Hrvata, odgovara}e za ratne zlo~ine. Izvor daqe iznosi da
mu je, u oktobru 1995. godine, saop{teno od strane gorenavedenih
pripadnika MUP-a Hrvatske da je istraga u vezi wega okon~ana i da
nakon zavr{etka le~ewa moè slobodno da se vrati svojoj ku}i, jer
je istragom utvr|eno da nije u~estvovao u borbama na strani Srba.
Izvor iznosi da je nakon nekoliko dana obavestio telefonom
svoju zemqakiwu [poqar, ro|enu Radanovi}, Nadu, udatu za Hrvata,
ìvi i radi ve} deset godina u Zagrebu, gde se nalazi i da mu pomogne da iza|e iz bolnice.
Izvor kaè da su mu [poqar Nada i wen suprug omogu}ili da se
smesti u wihovu ku}u i u me|uvremenu je sa wima pribavio potrebne papire za dobijawe domovnice i ostalih papira. Zbog domovnice izvor je morao da ide u Vrgin Most, gde je video da su u wihove
ku}e useqeni Hrvati, za koje je ~uo da su izbeglice iz Bosne. Tako|e,
izvor je pitao u tamo{woj policiji da li moè da se vrati u svoju
ku}u, na {ta je dobio odgovor da on vi{e nema {ta tu da traì. Posle toga, izvor je odlu~io da napusti Hrvatsku {to je i u~inio 29. 12.
1995. godine, bez ikakve odjave u tamo{wem MUP-u i sa namerom da
se u Hrvatsku vi{e ne vra}a.
Izvor iznosi da je za vreme boravka u Zagrebu u vi{e navrata
~uo, od strane predstavnika zvani~ne hrvatske politike, obja{wewe Hrvatima iz Posavine koji su nezadovoqni Dejtonskim sporazumom, da se ta teritorija morala `rtvovati zbog RSK u koju Srbima
nema povratka. Tako|e, izvor nam prenosi izjavu glavnog stoèra
Hrvatske generala êrvenka, koji kaè da do 15. 1. 1996. godine, NATO ima obavezu da razoruà sve srpske paravojne formacije u isto~noj Slavoniji i da }e nakon toga Hrvatska policija preuzeti
kontrolu nad tim prostorom. Odmah potom, prema izjavi êrvenka,
svi Srbi za koje ima osnova da su u~estvovali u ru{ewu hrvatskog
dràvnog suvereniteta bi}e uhap{eni i protiv wih }e se voditi
krivi~ni postupak. U slu~aju da NATO ne ispuni svoje obaveze, Hrvatska }e do 15. 2. 1996. godine, preuzeti tu teritoriju vojnim putem.
870
III
Lica od interesa za RDB
[poqar Nada, Srpkiwa, udata za Hrvata, ìvi i radi u Zagrebu u fabrici Staklo
Radanovi} Simo, izvor, Srbin, iz Vrgin Mosta, selo êrmu{nica, ro|en 1947. godine, 60 odsto invalidnosti, rawen u izbegli~koj koloni avgusta 1995. godine. Poginula lica od 6. 8. 1995. godine u
koloni srpskih izbeglica:
Radanovi} Ranka, 1953. godine, supruga izvora
Radanovi} Miqka, 1924, Srpkiwa
Komadina Stevan, Srbin, 1930. godine
Utvi} Stana, Srpkiwa, 1922. godine.
Niko od navedenih lica ne prolazi kroz OE CRDB Zrewanin.
IV
U vezi iznetih saznawa nisu preduzimane druge mere i radwe od
strane RDB.
V
Razgovor sa izvorom ocewujemo kao korektan i iskren. Izvor je
od po~etka pokazao èqu da nam pomogne i ve}i deo razgovora, kroz
suze, iznosio svoje neda}e zadwih nekoliko meseci.
Izvor je u Zrewaninu sme{ten u ku}i ro|aka A}in Ivana, na
adresi Takovska broj 68, gde su od avgusta 1995. godine sme{teni i
wegova }erka Pe{ut Vesna sa muèm i detetom. Izvorova druga }erka Radunovi} Nena, izbegla iz Gline, sada ìvi u Irigu sa neven~anim muèm i detetom. Izvor nema vi{e nikoga od bliè rodbine u
Hrvatskoj, i namera mu je da ostane da ìvi sa }erkama u SRJ koje }e
se starati o wemu.
Ra|eno u 4 primerka
Dostavqeno:
2 h MUP RDB RS-II uprava
1 h OE
1 h op. radniku
Operativni radnik CRDB,
Radovanovi} Nenad
MDCCVIII
Republika Srbija
871

Beograd, februar 1996. godine
Dràvna tajna
Izve{taj
o radu Resora dràvne bezbednosti u 1995. godini
3. Srpski ekstremizam i terorizam
Na osnovu programske orijentacije, planova rada i u skladu sa
vanrednim zadacima nametnutim razvojem bezbednosne situacije,
kontinuirano operativno angaòvawe Resora bilo je usmereno na
blagovremeno otkrivawe, dokumentovawe i spre~avawe delatnosti
srpskih ekstremista i terorista u ciqu nasilnog ru{ewa, politi~ke i ekonomske destabilizacije ustavnog poretka Republike Srbije
i protivpravnog osvajawa vlasti. Kombinovanom primenom operativnih mera na predmetima obrada i izdiferenciranim licima i uz
zna~ajnu upotrebu operativno-tehni~kih sredstava, pra}eno je i
evidentirano delovawe srpskih ekstremista kroz zloupotrebe politi~kog angaòvawa u okviru pojedinih partija, raznih udruèwa,
saveza, humanitarnih i kvazi-humanitarnih organizacija, kao i kroz
spregu sa ekstremistima iz redova tzv. nezavisnih sindikata, pojedinih sredstava informisawa; ekstremistima iz redova SPC, istomi{qenicima u Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, te
kriminogenim grupama i sl. Tako|e, blagovremeno su otkrivani i
dokumentovani kontakti i sprega pojedinih srpskih ekstremista sa
muslimanskim, hrvatskim, ma|arskim, albanskim i drugim ekstremistima i registrovana wihova podr{ka pojedinim separatisti~kim, autonoma{kim i drugim zahtevima, te internacionalizaciji
navodne ugroènosti qudskih i gra|anskih prava i sloboda pripadnika nacionalnih mawina i etni~kih grupa.
Posebna pa`wa bila je poklowena registrovawu i operativnom
sagledavawu brojnih kontakata srpskih ekstremista sa predstavnicima dràvnih i obave{tajnih struktura stranih zemaqa, kao i
brojnih me|unarodnih humanitarnih organizacija. U ovom segmentu
rada jo{ uvek je prisutan nedostatak kvalitetnih operativnih pozicija, tako da je ve}ina saznawa dobijena primenom operativne tehnike, {to Slu`bu stavqa u defanzivan poloàj.
Prioritetno operativno angaòvawe Resora bilo je usmereno
na pra}ewe, dokumentovawe i pravovremeno presecawe svih formi
paravojnog organizovawa, naoruàvawa i delovawa u okviru ilegalnih organizacija Srpskog ~etni~kog pokreta, Srpske garde, Srp872
ske ~etni~ke organizacije, Belih orlova, Ravnogorskog pokreta,

Srpskog otaybinskog saveza i drugo.
Intenzivnim operativnim angaòvawem preko {iroko postavqenog istraìva~kog rada, radom na obradama i izdiferenciranim licima preko kvalitetno plasirane saradni~ke mreè i adekvatnom primenom operativno-tehni~kih mera istraìvane su, pra}ene i dokumentovane aktivnosti na upu}ivawu wihovih ~lanova i
dobrovoqaca na ratna podru~ja u ciqu sticawa vojne ve{tine i ilegalnog uno{ewa oru`ja, municije i vojne opreme za eventualne poku{aje nasilnog preuzimawa vlasti i trgovinu oru`jem. Zapaène
rezultate u blagovremenom otkrivawu i uspe{nom presecawu ilegalnog uno{ewa oru`ja i municije iz ratnih podru~ja, kra|om iz
vojnih magacina i fabrika oru`ja, te wihove preprodaje u AP KiM,
Ra{koj oblasti i van granice Republike (Bugarska, Gr~ka) postigli
su CRDB Kragujevac, Kraqevo, Ni{, Vrawe, Leskovac i Sremska
Mitrovica.
U okviru suprotstavqawa ekstremisti~koj aktivnosti iz navedenih formacija i operativnim radom na OA Tomson i Jug otkriveno je i represivnim merama realizovano nekoliko grupa iz redova paravojnih formacija i klasi~nih kriminalaca koje su se bavile ilegalnom trgovinom oru`jem, municijom i eksplozivnim napravama. Otkriveno je i prese~eno 5 ve}ih kanala ilegalne trgovine oru`jem i municijom sa podru~ja Kragujevca, Kraqeva, Kru{evca, Ni{a i Uìca. Na osnovu obezbe|ene operativne i krivi~nopravne dokumentacije RDB je podneo 16 krivi~nih prijava protiv 44
lica, dok je najve}i deo prikupqenih podataka ustupqen RJB, a u jednom slu~aju OB VJ, radi krivi~nog progona. Za jedan broj slu~ajeva
u toku je finalizacija krivi~no-pravnog procesuirawa, a za ve}i
broj ekstremista iz paravojnih formacija i pojedina~nih slu~ajeva
u toku je operativno proveravawe i produbqivawe po~etnih saznawa. U ovim akcijama prona|eno je i oduzeto 32 oru`ja dugih cevi, 45
kratkih, 8 bombi, preko 92.000 metaka i oko 2.500 eksplozivnih naprava razli~ite vrste.
Permanentnim usmeravawem kvalitetnih operativnih pozicija
(Braj~e, Grk, Simpo, Dunav, Ogwen, Ratnik, Grza, [ime i dr.) i primewenim operativno-tehni~kim merama, blagovremeno je ostvarivan kvalitetan fond saznawa o namerama, planovima
i aktivnostima ekstremista iz redova Srpskog ~etni~kog pokreta,
Srpske garde, Belih orlova na podru~ju Kraqeva, Trstenika, Kru{evca, Ni{a, Vrawa, Leskovca, Sremske Mitrovice, Zaje~ara, Sombora i dr. u pravcu konsolidacije ~lanstva, organizacionog ja~awa,
873
formirawa ~etni~kih ravnogorskih odbora u Otaybini, Gorskog

~etni~kog {taba, Sremskog ~etni~kog odreda, obuke i planova
naoruàvawa, zagovarawa formirawa trojki i ostvarivawa kontakata sa ekstremistima iz drugih grupacija, RS i RSK i iz ~etni~kih i monarhisti~kih grupacija u inostranstvu. Kroz operativni
istraìva~ki rad tokom godine, izdiferencirana je grupa ekstremista iz redova SNO na podru~ju Gorweg Milanovca koja zagovara
formirawe trojki i vr{i pripreme za izvo|ewe teroristi~kih
akcija nabavkom i prikupqawem oru`ja, eksploziva i vojne opreme
sa rati{ta u RS i RSK. Preko ugra|ene saradni~ke pozicije identifikovani su inicijatori ove aktivnosti, jedan broj pripadnika
grupe, pribavqen deo operativne dokumentacije o naoruàvawu i u
toku je daqi rad na dokumentovawu i presecawu ove delatnosti. Poseban kvalitet u radu tokom ovog izve{tajnog perioda predstavqa
~iwenica da su operativnim kombinovawem inicirani i podsticani me|usobni sukobi, nepoverewe i raskoli u okviru navedenih ekstremisti~kih grupacija (Sremska Mitrovica, Leskovac, Ni{, Zaje~ar) ~ime je uspe{no spre~avana wihova ekstremisti~ko-teroristi~ka delatnost, {to je, uz prethodnih godina preduzete represivne mere, kriminalizaciju ve}eg broja pripadnika i razo~arawe politikom lidera desnih opozicionih partija, znatno minimiziralo
bezbednosnu opasnost najmilitantnijih grupacija.
Intenzivno operativno angaòvawe bilo je usmereno na pra}ewe i onemogu}avawe aktivnosti srpskih ekstremista, posebno iz redova S^P SRS na planu vr{ewa pritisaka na prinudno iseqavawe nesrpskog stanovni{tva, kroz ugroàvawe imovinske i li~ne sigurnosti podmetawem poàra, bomba{kim napadima, pretwama i dr.
Intenzitet navedene ekstremisti~ke delatnosti je bio naro~ito
izraèn po~etkom avgusta meseca ove godine, u vreme priliva izbeglica iz RSK u Republiku Srbiju nakon agresije Republike Hrvatske na Krajinu, a najmasovnije je bila izraèna na podru~ju op{tina [id, Sremska Mitrovica, Ruma i In|ija, gde je registrovano i
preko 300 slu~ajeva nasilnog useqewa izbeglica u organizaciji ekstremista iz redova S^P SRS. Operativnim pra}ewem utvr|eno je
da su ove aktivnosti sprovo|ene po instrukcijama ekstremista iz
Centrale SRS u Beogradu, s ciqem izazivawa me|unacionalnih sukoba i destabilizacije stawa u nacionalno me{ovitim sredinama i
napada na legalne vlasti.
Operativno je pra}ena i sagledavana aktivnost ekstremista iz
redova Ravnogorskog pokreta u ciqu ujediwewa frakcija, omasovqewa ~lanstva, ja~awa unutarpartijske discipline, podele ~lano874
va, poku{aja legalizacije stranke, te wihovi kontakti sa istomi{qenicima u inostranstvu (Kanada, SAD, Velika Britanija, Francuska) i drugim monarhisti~kim snagama u Republici, RS i RSK. Registrovana su wihova zalagawa za formirawe nacionalnog fronta i dobrovoqa~kih jedinica za pomo} srpskom narodu preko Drine i u~e{}e u osniva~koj skup{tini êtni~kog ravnogorskog pokreta na Iliyi (RS), kao i propagandna i manifestaciona aktivnost kroz organizovawe ~etni~kih skupova.
Posebna pa`wa posve}ivana je operativnom pra}ewu i procewivawu znatno intenzivnijih aktivnosti ekstremista iz redova
S^P, SRS, SG i drugih desni~arskih organizacija na planu podstrekavawa, inicirawa, pa i organizovawa {trajkova u ve}im radnim organizacijama, manipulacije socijalnim nezadovoqstvom gra|ana organizovawem protestnih okupqawa u ciqu izazivawa {irih
nemira, ekonomske destabilizacije i ru{ewa legalne vlasti. Na
tom planu naro~ito je istraìvana i dokumentovana sprega sa ekstremistima iz redova tzv. nezavisnih sindikata.
Intenzivnim preventivnim i operativnim angaòvawem ostvaren je kvalitetan uvid u aktivnosti ekstremista na planu organizovawa ve}eg broja protestnih i promotivnih strana~kih skupova,
tribina i mitinga (~etni~ki skupovi na Ravnoj Gori, Gu~i, Oplencu, mitinzi SRS u Beogradu, Novom Sadu, Loznici, Ni{u, Gwilanu
i drugim mestima u Republici) na kojima je napadano najvi{e rukovodstvo zbog mirovne politike u re{avawu krize na prostoru biv{e Jugoslavije, {iren defetizam u pogledu realizacije Programa
ekonomskog oporavka i otvoreno pozivano na nasilno ru{ewe legalnih vlasti.
Na podru~ju KiM operativno su pra}ene aktivnosti iz redova
Srpskog porketa otpora na stvarawu Srpskog nacionalnog saveta u
Gra~anici, uz u~e{}e pojedinih ekstremnih predstavnika drugih
opozicionih partija, istomi{qenika iz rukovodstva RS, te ekstremista iz redova Srpske pravoslavne crkve.
Vanredno operativno angaòvawe centara u Vojvodini bilo je
usmereno na pra}ewe i dokumentovawe aktivnosti sa pozicija autonoma{tva iz redova Vojvo|anskog kluba, RDSV, LSDV, i drugih u
vezi sa promocijom Platforme za savremenu autonomiju Vojvodine.
Radom na obradama i primenom operativno-tehni~kih mera operativno je istraìvana i pra}ena sprega srpskih ekstremista sa nosiocima ekstremizma iz redova SPC, koji svoju aktivnost i daqe ispoqavaju preko Eparhijskog odbora za za{titu pravoslavqa, Zajednice pravoslavne omladine Justin Popovi}, Kola srpskih sesta875
ra, izdava~ke delatnosti, ~asopisa Srpski sion i sl. Registrovana su i nastojawa na formirawu Crkveno-prosvetnog odbora u ciqu vr{ewa pritisaka na legalne organe vlasti za uvo|ewe veronauke u {kole.
Preventivnim i operativno-istraìva~kim radom poja~ano je
sagledavana i pra}ena bezbednosno indikativna aktivnost raznih
satanisti~kih sekti i grupa (Red orijentalnih templara, Jehovini
svedoci, Hari Kri{na, Belagnosti~ka crkva, masonskih loà Rotari kluba i sli~nih grupacija), posebno wihovi kontakti sa obave{tajno indikativnim stranim faktorima i delovawe na propagandnom planu (Beograd, Ni{, Vaqevo, Pan~evo).
Na suprotstavqawu srpskom ekstremizmu i terorizmu vo|eno je
185 obrada (PO 120, OO 65) od ~ega CRDB Kraqevo i Vaqevo po
27, CRDB Ni{ 25, CRDB Sremska Mitrovica 26, Leskovac 18,
Beograd 15, Kragujevac 13, Smederevo 9, Vrawe 6, Novi Sad i
Uìce po 5, Zrewanin i Zaje~ar po 3, Subotica 2 i CRDB Pan~evo 1. Centri na KiM nisu vodili nijednu obradu po srpskom ekstremizmu i terorizmu.
Vo|ene su i dve operativne akcije Jug i Tomson. Na suprotstavqawu ekstremizmu iz redova SPC vo|eno je 9 obrada i 1 operativna obrada objekta.
Po ovoj liniji rada kori{}en je fond od 390 operativnih pozicija, od ~ega 151 saradnik i 239 operativnih veza.
MDCCIX
Pako/Zagreb
bezbednosti Beograd
71-0502
15. 5. 1996. godine

I. Podaci o izvoru saznawa:
Aleksandar Tepav~evi}, ro|en 30. 12. 1968. godine u Zagrebu, od
oca Blagutina i majke \ur|e, po zanimawu stomatolog, Crnogorac,
dràvqanin Republike Hrvatske, sa prijavom prebivali{ta u Zagrebu, Ilica 35, privremeno nastawen u Sloveniji, Kr{ko, ulica
Kr{kih `rtava 48, nije evidentiran u OE CRDB Beograd i evidenciji OI Kaptol.
876
Razgovor obavqen dana 9. 5. 1996. godine u restoranu Ruski car

na inicijativu izvora.
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na bezbednosno-interesantna lica srpske i crnogorske nacionalnosti iz Zagreba, indikativna sa pozicije
HOBS-a.
O ovome prvi put informi{emo.
Tokom razgovora, izvor nam je ukazao na vi{e lica srpske i crnogorske nacionalnosti iz Zagreba, koja, po wegovim saznawima i
mi{qewu, sprovode neprijateqsku delatnost prema SRJ i Srbiji.
Po re~ima izvora, do tih saznawa on je do{ao indirektno, u mnogobrojnim razgovorima sa brojnim licima iz dru{tvenog, politi~kog,
dràvnog i kulturnog ìvota Hrvatske, ina~e poznanicima, pacijentima i prijateqima wegovog oca Blagutina, uglednog zagreba~kog
stomatologa.
Kao prvo, izvor nam je ukazao na Mirka Vuleti}a, biv{eg komandira Policijske stanice Dubrava, sada pripadnika Tajne policije
Hrvatske. Po saznawu izvora, Mirko Vuleti} je odràvao kontakte
sa Slu`bom bezbednosti RSK, gde je navodno slovio za wihvog agenta u Zagrebu. Taj kontakt, po re~ima izvora, odràvao je preko generala Mileta Novakovi}a, sa kojim je bio dugogodi{wi prijateq jo{
pre izbijawa ratnih sukoba u Hrvatskoj. Izvoru je poznato da je tokom rata Mirko Vuleti} vi{e puta odlazio za Knin, i to tako {to
je prvo dolazio u Beograd, a potom putovao za RSK. Godine 1992,
Mirko Vuleti} je od strane hrvatskih vlasti smewen sa du`nosti
komandira stanice Dubrava, a {to je, po re~ima izvora, predstavqalo samo igru kako bi se javnosti prikazalo daje M. Vuleti} {ikaniran od strane vlasti, dok je u stvari radio za Tajnu policiju. Izvor
isti~e da se u javnosti u Zagrebu smatra kakko ogromna zasluga za
pad Krajine upravo pripada Mirku Vuleti}u.
Izvor nam je, tako|e, ukazao na Du{ka Jakovqevi}a, biv{eg komandira Policijske stanice ^rnomerec. Po saznawu izvora, D. Jakovqevi}, kao i M. Vuleti}, u Zagrebu je slovio za dvostrukog agenta, koji je istovremeno radio i za Slu`bu bezbednosti RSK, kao i za
Tajnu policiju Hrvatske i za wega se u Zagrebu smatra kako mu pripadaju velike zasluge za pad Krajine.
U daqem toku razgovora, izvor nas je obavestio da se najve}a propagandna delatnost protiv SRJ sprovodi iz Dru{tva Crnogoraca iz
Zagreba Montenegro, me|u ~ijim ~lanovima svojim aktivnostima
877
naro~ito se isti~u Vuk [aranovi}, inèwer gra|evine (povremeno

boravi u Crnoj Gori), Mi{o Skromanovi}, privatni ugostiteq,
Mi{o Ze~evi}, biv{i direktor Geotehnike, Drago Kastratovi},
novinar i Savo Drenovac, privatni stomatolog.
Na kraju razgovora, izvor nam je saop{tio da planira da se zaposli kao stomatolog u Be~u, Austrija, po{to nema nameru da se vra}a
u Zagreb, posle tragedije i ubistva wegove porodice (o ubistvu majke i brata izvora informisali smo slu`benom bele{kom o informativnom razgovoru od 22. 3. 1996. godine nap. op. radnika).
Pomo} u nalaèwu zaposlewa mu je obe}ao dugogodi{wi prijateq i pacijent wegovog oca, Andreas Berlakovi}, ambsador Austrije u Hrvatskoj, koji se po re~ima izvora, posle ubistva majke i brata,
dosta zaloìo za bezbednost wega i oca kod hrvatskih vlasti. Andreas Berlakovi} je poreklom gradi{}anski Hrvat, mada se on ose}a i izja{wava kao Austrijanac i jedan duì period je slu`bovao u
ambasadi Austrije u Beogradu u biv{oj SFRJ.
III. Podaci o licima nosiocima neprijateqske delatnosti
Mirko Vuleti}, Zagreb,
Du{ko Jakovqevi}, Zagreb,
Vuk [aranovi}, inìwer gra|evine, Zagreb,
Mi{o Skromanovi}, privatni ugostiteq, Zagreb,
Mi{o Ze~evi}, Zagreb,
Drago Kastratovi}, novinar, Zagreb,
Savo Drenovac, privatni stomatolog, Zagreb.
Navedena lica nisu evidentirana u OE CRDB Beograd i evidenciji OI Kaptol.
Andreas Berlakovi} evidentiran u OE CRDB Beograd pod
brojem PK-850 (biv{i ata{e za {tampu austrijske ambasade u Beogradu).
IV. Podaci o preduzetim merama i radwama RDB
Osim obavqenog informativnog razgovora druge mere i radwe
RDB nisu preduzimane.
V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Tokom razgovora, kao i prilikom prethodnog informativnog
razgovora, izvor nam je u vi{e navrata predo~avao svoje patriotsko
raspoloèwe i ose}awe prema SRJ i Srbiji, te otovreno nudio svoje usluge u obavqawu zadataka, bilo koje vrste, koji su od interesa za
SRJ. Tako|e, izvor je dosta nagla{avao svoj negativan stav prema
Hrvatskoj, koji je, po wegovim re~ima, naro~ito intenzivan posle
porodi~ne tragedije i ubistva brata i majke. Krug qudi sa kojim se
878
poznaje i sre}e izvor, kao i wegov otac moè se slobodno re}i da

pripada dru{tvenoj, politi~koj i kulturnoj eliti Zagreba.
Izvor odaje utisak dosta inteligentnog, obrazovanog, sposobnog
~oveka, ìvotno realnog i svesnog prirode kontakta sa nama. Izvor
govori i razume vi{e svetskih jezika (engleski, nema~ki) i tokom
ìvota je dosta putovao i boravio u inostranstvu gde ima ve}i broj
poznanika i prijateqa.
Dostaviti:
Operativni radnik,
Vladimir Ninkovi}
MDCCX
bezbednosti Beograd
IV odeqewe Rakovica
71-0522
30. 5. 1996. godine
OI Pako Rijeka

I. Podaci o izvoru saznawa:
Golubovi} Branislav, ro|en 19. 7. 1964. godine u Rijeci, od oca
Milenka i majke Nade, Srbin, dràvqanin Republike Hrvatske, po
zanimawu ma{inski tehni~ar, sa prijavom prebivali{ta u Rijeci,
ulica Kvaternikova broj 66, u OE CRDB Beograd, kao ni u Indeksu
lica OI Kaptol nije evidentiran.
Razgovor obavqen dana 15. 5. 1996. godine na inicijativu izvora,
a na okolnosti boravka wegovog oca u Rijeci.
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na pripadnike HV-a i policije u Rijeci.
Izvor je izneo da ga je nedavno Beogradu posetio otac, ina~e nastawen u Bawa Luci, koji je po~etkom maja meseca ove godine boravio u Rijeci po osnovu podizawe penzije. Prenose}i saznawa do kojih je do{ao u razgovoru sa wim, izvor nas je informisao o slede}im
bezbednosno interesantnim saznawima.
879
Od pripadnika HV-a, izvor je istakao Norac Alana, u vreme trajawa ratnih sukoba zapovednika HV-a u Gospi}u. Zatim Boì} @eqka, ro|enog 1953. godine, od po~etka izbijawa ratnih sukoba dobrovoqac fanatik, navodno u~estvovao na svim rati{tima. Uselio se
u stan iz kojeg je prethodno izbacio srpsku porodicu. Za Jurina Sini{u, ro|enog 1969. godine u Rijeci izjavio je da je bio pripadnik IX
gardijske brigade, da mu je otac Niko poreklom iz Bawa Luke, kao i
da mu stric ìvi u Bawa Luci. Za izvesnog Tonija, zvanog Kobra, napomenuo je da je pre rata izvr{io dvostruko ubistvo i bio na izdràvawu zatvorske kazne. Ubrzo, po izbijawu ratnih sukoba pu{ten je
iz zatvora i ukqu~en na rati{te.
Izvoru su od pripadnika HV-a jo{ poznati: [alov Zoran, pripadnik Specijalne brigade, koji je 1993. godine, nakon povratka sa
rati{ta, ubio u Rijeci Omera Boji~i}a poznatog kriminalca narkodilera. Zbog toga je bio u pritvoru 2-3 dana, nakon ~ega je pu{ten
i vra}en na rati{te. Zatim, Vurdeqa Mile, dobrovoqac, rodom iz
Slavonije, koji je u izuzetno bliskim odnosima sa Tomislavom Mer~epom. Izvor nije siguran, me|utim, misli da je Vurdeqa u par navrata boravio u Beogradu. Antunovi} Hrvoje, dobrovoqac od po~etka izbijawa ratnih sukoba, veliki ekstremista, ~esto je maltretirao Srbe primoravaju}i ih da pevaju hrvatske nacionalisti~ke pesme, izraàvaju}i svoju mr`wu prema Srbima, ~ak je i svom psu dao
ime Srbo`der. Vuko{a \ani, ro|en 1964. godine, pripadnik HOS-a,
~esto se hvalio kako je okrvavio svoje ruke i ubio mnogo Srba. Vincenti} Denis, pripadnik vojne policije. Osim toga, izvor je napomenuo da je glavni zapovednik Rije~kog zbornog podru~ja Rabar Ser|o,
koji je pre izbjawa ratnih sukoba bio inspektor u PU Rijeka. Zatim
da je Agati} Mira, rodom iz okoline Doboja, podoficir administrator na kompujuterima Rije~kog zbornog podru~ja, a izvesno vreme provela je i na kursu u Zagrebu.
Od Srba, pripadnika HV-a i policije izvoru su poznati: ]alima Draèn, od oca Spase, poreklom iz Karlovaca, koji je kao dobrovoqac sve vreme rata proveo u Karlova~kom regionu. Draènov
stric ìveo je u Lici, do akcije HV-a takozvana Oluja, kada je sa
porodicom izbegao na Kosovo i Metohiju. Izvor nije siguran, ali
misli da je to Pri{tina. Me|utim, poznato mu je da je Spaso, marta
meseca ove godine, boravio na Kosovu i Metohiji u poseti svom bratu. Kao i Vukadinovi} Nenad, ro|en 1964. godine, Li~anin, policajac, koji je i pre izbijawa ratnih sukoba radio na istim poslovima u
PU Rijeka.
880
Prema navodima izvora, sedi{te centra Specijalne antiteroristi~ke brigade bio je u mestu Kukuqanovo u okolini Rijeke, gde je
sme{ten najve}i pogon za proizvodwu municije. Osim toga, municija se proizvodila i u tvornicama Rikard Ben~i} i Torpedo, sme{tenim u samom gradu. Izvor je jo{ napomenuo da je naoruàwe za
Hrvatsku, 1993. i 1994. godine, ukrcano u luci Konstanca, kao i u Argentini, a dopremano brodovima Croatia-Line (ranije Juglinija-Rijeka prim. op. radnika).
III. Podaci o licima nosiocima neprijateqske delatnosti
Norac Alan, Hrvat, u vreme trajawa ratnih sukoba zapovednik
HV-a u Gospi}u, u OE CRDB Beograd ni u Indeksu lica OI Kaptol nije evidentiran.
Boì} @eqko, ro|en 1953. godine, Hrvat, pripadnik-dobrovoqac HV-a, u OE CRDB Beograd, kao ni u Indeksu lica OI Kaptol
nije evidentiran.
Jurina Sini{a, ro|en 1969. godine u Rijeci, od oca Nika, pripadnik IX gardijske brigade, u OE CRDB Beograd, kao ni u Indeksu
Izvesni Toni, zvani Kobra, pripadnik HV-a.
[alov Zoran, Hrvat, pripadnik Specijalne brigade HV-a, u
OE CRDB Beograd, kao ni u Indeksu lica OI Kaptol nije evidentiran.
Vurdeqa Mile, Hrvat, rodom iz Slavonije, pripadnik-dobrovoqac HV-a, u OE CRDB Beograd, kao ni u Indeksu lica OI Kaptol nije evidentiran.
Antunovi} Hrvoje, Hrvat, pripadnik dobrovoqac HV-a, u
Vuko{a \ani, ro|en 1964. godine, Hrvat, pripadnik HOS-a, u
Vincenti} Denis, Hrvat, pripadnik Vojne policije, u OE
CRDB Beograd, kao ni u Indeksu lica OI Kaptol nije evidentiran.
Rabar Ser|o, Hrvat, zapovednik Rije~kog zbornog podru~ja, u
OE CRDB Beograd nije evidentiran. Uvidom u OI Kaptol ustanovqenoje da je Rabar Ser|o evidentiran kao rukovodilac [taba za
odbrambene pripreme Rije~kog podru~ja, a da je pre izbijawa ratnih
sukoba u Hrvatskoj bio major JNA.
881
Agati} Mira, rodom iz okoline Doboja, podoficir, administrator na kompujuterima Rije~kog zbornog podru~ja, u OE CRDB
Beograd, kao ni u Indeksu lica OI Kaptol nije evidentiran.
]alina Draèn, poreklom iz Karlovaca, od oca Spase, Srbin,
pripadnik-dobrovoqac HV, u OE CRDB Beograd, kao ni u Indeksu
Vukadinovi} Nenad, ro|en 1964. godine, Srbin, Li~anin, policajac u PU Rijeka, u OE CRDB Beograd, kao ni u Indeksu lica OI
Kaptol nije evidentiran.
IV. Podaci o preduzetim merama i radwama RDB
Osim obavqenog razgovora druge mere i radwe RDB nisu preduzimane.
V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Sa izvorom je kontaktirano i ranije, prilikom ~ega smo do{li
do bezbednosno interesantnih podataka o policijskim i vojnim
strukturama na podru~ju Rijeke. Mi{qewa smo da je izvor bio
iskren, te je sa isti mi dogovoreno da nas i ubudu}e informi{e o
svim bezbednosno interesantnim saznawima do kojih bude do{ao.
Tako|e nam je preneo spremnost i svog oca da nas informi{e o svim
bezbednosno interesantnim saznawima do kojih bude do{ao preko
svojih poznanika u Rijeci, s obzirom da i daqe namerava da putuje u
Hrvatsku po osnovu podizawa penzije. U narednom periodu }emo obaviti razgovor i sa wim prilikom wegovog boravka u Beogradu, a po
povratku iz Hrvatske o ~emu }e nas izvor blagovremeno obavestiti.
Dostaviti:
Operativni radnik,
Zoran Gari}
MDCCXI
Republika Srbija
Pako/Zagreb
882
Slu`bena bele{ka
o Dautovi} Iliji, licu u izu~avawu
Dana 11. 9. 1996. godine, u razgovoru sa Jovom Orlovi}em (diplomiranim inìwerom tehnologije, zaposlen u RO Minel montaà
sa stanom u Novom Beogradu, ulica Otona @upan~i}a 47) saznao sam
da u Beograd (subota ili nedeqa) treba da doputuje lice iz Zagreba
Dautovi} (Mile) Ilija, ro|en u Bruvnu, SO Gra~ac, penzioner, starosti 70-tih godina.
Dautovi} u Zagrebu stanuje u zgradi gde su iz perioda SR Hrvatske funkcionerski stanovi, a tokom 1990. i 1991. godine deo starih
stanara se iselio i doselili su se predstavnici nove vlasti, te je tako Dautovi}ev kom{ija Vladimir [eks, ~lan sredi{wice HDZ,
saborski zastupnik, jedan od jastrebova HDZ-a.
Iako je Srbin po poreklu, Dautovi} nije imao neugodnosti tokom perioda 1990-1996. godine. Dautovi} je u Zagrebu radio kao direktor RO Narodne novine ({tampawe slu`benih obrazaca i
formulara za vladu SR Hrvatske, a sada za Vladu Republike Hrvatske) i poznat je po ~iwenici da je u vreme mas-poka bio jedini direktor u Zagrebu, Srbin po nacionalnosti, koji nije smewen od strane grupe Savke Dab~evi} Ku~ar i Mike Tripala. U biv{oj SFRJ,
Dautovi} je u Beogradu imao {irok krug poznanika iz redova privrednika i politi~kih i dràvnih ustanova.
Tokom rata 1991-1995, nije dolazio u SRJ, a izvor nije u razgovoru decidirano naveo kod koga od mnogobrojne rodbine }e odsesti.
Cenim da bi sa Dautovi}em bilo korisno obaviti razgovor u ciqu
prikupqawa saznawa o Vladimiru [eksu, kao i o ostalim ~elnicima HDZ-a koji tu stanuju.
Kucano u dva primerka
Dostavqeno:
Analitici
operativnom radniku
Operativni radnik,
Du{an Orlovi}
MDCCXII
Republika Srbija
CRDB Beograd
883
V odeqewe
9. 11. 2001.
Slu`bena tajna
Milanovi} Dafina
presek saznawa
Milanovi} Dafina, ro|ena 27. 8. 1947. godine u Skobaqu (Smederevo), od oca Dragutina, Srpkiwa, dràvqanin SRJ, po zanimawu
ekonomista, biv{a vlasnica Dafiment banke, sa prijavom prebivali{ta u Beogradu, na adresi Vladimira Popovi}a 6. U OE CRDB
Beograd, evidentirana pod brojem 720-01-24805.
U kra}em vremenskom periodu, tokom 1993. godine, prema Milanovi} Dafini primewivane su raspoloìve mere i radwe RDB (mere TKTR i mera tajnog pra}ewa), kako zbog izno{ewa strane valute
iz zemqe, koje je ona organizovala u sprezi sa tada{wim politi~kim faktorima, ali i sa licima iz redova MUP-a Republike Srbije i iz kriminalnih struktura, tako i zbog mogu}nosti napu{tawa
zemqe. Tako|e, pra}eni su weni kontakti sa pojedinim izraelskim
biznismenima, koji su imali veze sa najvi{im funkcionerima izraelske dràve i izraelske slu`be bezbednosti, a u ciqu sagledavawa
wenih veza sa izraelskim poslovnim partnerima i prikupqawa svih
drugih saznawa interesantnih sa aspekta RDB-a.
Nadle`ni dràvni organi su, 1993. godine, oduzeli Milanovi}evoj putnu ispravu, zbog wenih planova da pobegne iz zemqe. S tim
u vezi, ona je nastojala da posredstvom tada{weg britanskog parlamentarca Yona Kenedija, kao i zvani~nika Republike Srpske Mom~ila Kraji{nika, pribavi paso{ uz istovremeno razmatrawe mogu}nosti ilegalnog napu{tawa SRJ ()
(ne~itko)
() sredinom 1994. godine, savetovao je Klari Mandi} (koja se u
me|uvremenu distancirala od vlasnice banke) da obnovi kontakt sa
Dafinom Milanovi}, kako bi spre~ila da iznese u javnost informacije o navodnom delovawu jevrejske mafije.
Firma Electronic&Automaticcorp, radila je na promociji Dudaijevog projekta za izgradwu garaè pod nazivom Parking plus i
obavqala teku}e poslovawe preko Dafiment banke. Na afirmaciji pomenutog projekta, ispred Dafiment banke, radili su Klara Mandi} (koja je Dudaija povezivala sa tada{wim politi~kim
predstavnicima grada Beograda) i Slobodan Rajh7). Sa blokirawem
rada Dafiment banke i personalnim promenama na funkciji gra884
dona~elnika Beograda, zakqu~eni ugovor o poslovnoj saradwi izme|u Dudaijeve firme i beogradskog Parking servisa, storniran je
po~etkom 1994. godine, a daqa poslovna saradwa je zamrznuta. Pored
toga, postoje podaci po kojima je Dudai davao Milanovi}evoj velike
koli~ine dragog kamewa iz Izraela. Za svaki brilijant, pomenuti
poseduje, navodno, kopiju sertifikata, na osnovu ~ega je u mogu}nosti da potvrdi svoj poverila~ki odnos zbog koga je od vlasnice Dafiment banke podigao 16,5 miliona DM.
Tako|e, Milanovi}eva je gradila veze sa predstavnicima tada{weg privrednog i politi~kog ìvota u SRJ, koje su mogle biti u
funkciji poslovawa banke. Me|u wenim bliskim saradnicima i
prijateqima, vladalo je uverewe da je jedan od kqu~nih qudi u poslovawu Dafiment banke bio tada{wi direktor CIP-a Milutin
Mrkowi}, koji je uz posredovawe ove banke finansirao izgradwu
najve}ih projekata CIP-a u Beogradu8). Ilustrativan primer predstavqa i podatak po kome je Milanovi}eva, navodno dala Mrkowi}u
40 miliona DM za izgradwu podzemne èleznice kod Vukovog spomenika. Budu}i da je za realizaciju ovog projekta bila neophodna suma
od 33 miliona DM, Milanovi}evoj je predstavqeno da je preostalih
7 miliona DM utro{eno za izbornu kampawu SPS-a, te da joj je tada{wi predsednik Slobodan Milo{evi}, s tim u vezi, poru~io da o
tome ne sme da govori9).
Sastaju}i se sa Mrkowi}em u vili CIP-a (u Uì~koj ulici),
Milanovi}eva je, kako je sama isticala, bila u prilici da razgovara sa u to vreme visokim predstavnicima politi~ke i monetarne
vlasti zemqe Milomirom Mini}em, visokim republi~kim funkcionerom, Borivojem Atanackovi}em, biv{im guvernerom Narodne
banke Jugoslavije, \or|em Jovi}em, nekada{wim direktorom Instituta Mihajlo Pupin, koji je 1991. godine, bio i ministar za nauku, Radojem Konti}em, biv{im saveznim premijerom10). Pored toga, nastoje}i da obezbedi poslovni prostor za svoju banku, ona je
ostvarila kontakte sa tada{wim gradona~elnikom Beograda, Slobodankom Gruden, kao i sa visokim funkcionerom SPS-a Zlatanom
Peru~i}em11).
Sa Milom \ukanovi}em, koji je tada bio premijer Crne Gore,
Milanovi}eva je vodila pregovore povodom otkupa odre|enog broja
objekata (Dr Sima Milo{evi}, vile Galeb, hotela Plaà), koji nisu urodili plodom.
Odre|ene veze, Milanovi}eva je imala i sa licima iz kriminogene sredine. S navedenim u vezi, raspoloìvi podaci ukazuju da je
kontaktirala preko izvesnog Kokana12) sa Slavkom Mijovi}em13).
885
Tako|e, postoje informacije, po kojima je pokojnom @eqku Ra`natovi}u Arkanu, navodno, dala 1,5 milion DM za otvarawe mewa~nice u ûmi}evom soka~etu.
Pored toga, Milanovi}eva je odràvala kontakte sa Frankom
Simatovi}em Frenkijem, pripadnikom MUP-a Republike Srbije.
Prema wenoj proceni iz 1993. godine, wihov odnos je bio baziran na
obostranom nepoverewu. Smatrala je da je on prema woj nekorektan,
budu}i da joj je mnogo toga obe}ao, a ni{ta nije zavr{io. Tako|e,
tvrdila je da je, svojevremeno, za potrebe pomenutog uvezla iz
Austrije dva kamiona vojne opreme ({lemove, pancire, no}ne ni{ane), kao i dva aviona iz SAD.
Nelikvidnosti u poslovawu Dafiment banke nagnala je Milanovi}evu da razmi{qa da za neuspeh poku{a da optuì ili kriminalce (koji su je, navodno, opqa~kali) ili dràvu. U to vreme, izraàvala je spremnost da ucewuje vladaju}e strukture pretwom da }e
objaviti gde i kome je dala novac, mada svesna da, u slu~aju bankrotstva i sama moè biti ucewena od strane onih koji su u wenu banku
novac ulagali pod garancijom.
Prema saznawima iz 1995. godine, po wenom nalogu, Mile Bari},
zaposlen u Dafiment banci, vr{io je kontrolu sredstava koja se
nalaze u Be~u, a bio je ukqu~en i u posao prebacivawa sredstava Dafiment banke u inostranstvo, koji nije realizovan. Tako|e, iz ovog
perioda datira podatak po kome je Dafina Milanovi}, preko Bari}a, navodno poklonila lokale kod stanice Vukov spomenik @eqku Ra`natovi}u Arkanu.
U jesen 1999. godine, u Beogradu je boravio izraelski biznismen
ShummuelEmmanuelAbijakQuijano14). Tokom vi{ednevnog boravka,
on je ostvario nekoliko kontakata sa Dafinom Milanovi}, a u ciqu
razrade sistema za povra}aj dela kapitala Dafiment banke, koji
se nalazi u vi{e banaka {irom Evrope, kao i priliva inostranih
sredstava za razvoj na{e privrede. S obzirom na ~iwenicu da Milanovi}eva nije mogla da podiè sredstva u inostranim bankama, na
predlog Shummuela je formiran Srpski nezavisni trast, koji je,
po vaè}im me|unarodnim normama, mogao da do|e u posed kapitala
i vrati ga u zemqu. U sastavu Srpskog nezavisnog trasta, koji je
trebalo da bude registrovan u Austriji i Lihten{tajnu, bili su
osim Shummuela, wegov izvr{ni pomo}nik, Darko Trifunovi}15) i
Dafina Milanovi}. Ina~e, ceo projekat je bio utemeqen na nameri
Shummuela da deo kapitala Dafiment banke (u iznosu od 175 miliona USD, koji pripada wemu i nalazi se u evropskim bankama)
uloì u srpsku privredu. Prema raspoloìvim saznawima, posred886
stvom Dafine Milanovi}, on je svoje zamisli predstavio tada{wem

na~elniku GSUP-a, generalu Branku \uri}u, kao i ve}em broju lica iz bankarskih krugova.
Po{to su joj jugoslovenske vlasti 1999. godine vratile paso{,
Milanovi}eva je napustila zemqu. Nakon toga, aprila 2000. godine,
dobila je {engensku vizu (na tri meseca) za neograni~en broj ulazaka u SR Nema~ku, koja joj je izdata u konzulatu te zemqe u Budimpe{ti. Neophodne garancije za wen poslovni boravak u SR Nema~koj,
obezbedili su joj Bo{ko Mirkovi} 16), privatni ugostiteq iz Minstera i Nedeqko Vukovi}17), biznismen iz Dizeldorfa, u ~iju gra|evinsku firmu je Milanovi}eva, ina~e, nameravala da uloì deo svog
kapitala. Posrednik kod nema~kih vlasti za dobijawe vize je bio i
Stanko Ramqak18), koji je, zajedno sa Vukovi}em, izdejstvovao da Milanovi}eva dobije vizu u Konzulatu Savezne Republike Nema~ke u
Budimpe{ti, iako u tom periodu taj konzulat nije bio nadleàn za
izdavawe viza gra|anima SRJ, s obzirom da je konzularno odeqewe
Ambasade Savezne Republike Nema~ke u SRJ otpo~elo sa radom 1. 2.
2000. godine.
Ina~e, povodom izdavawa vize Dafini Milanovi}, u konzulatu
Savezne Republike Nema~ke u Budimpe{ti, tada{wi {ef Sekcije
za za{titu interesa Savezne Republike Nema~ke u SRJ u Beogradu,
Joakim [mit, je upozorio da bi ulazak Milanovi}eve u Saveznu Republiku Nema~ku mogao da nanese {tetu nema~kom ugledu kod gra|ana SRJ, ukoliko saznaju da je pomenuta sa novcem jugoslovenskih
{tedi{a, uz pomo} nema~kog konzulata, napustila zemqu, smatraju}i da bi Ministarstvo inostranih poslova Nema~ke trebalo da preispita odluku o izdavawu vize Dafini Milanovi}.
Po~etkom ove godine, Milanovi}eva se oglasila iz inostranstva, pretpostavqa se da je boravila u Nema~koj, i obratila pismom
guverneru Narodne banke Jugoslavije, o ~emu su izvestili ovda{wi
mediji. U tom pismu je nagovestila da bi u slu~aju bezbednog povratka u zemqu, obezbedila novac za isplatu svojih {tedi{a. Guverner
joj je javno poru~io da su joj vrata otvorena i da je niko ne spre~ava
da prikupi novac za obe{te}ewe oko 100 000 gra|ana koji su {tedeli u Dafiment banci. Od tada se Dafina Milanovi} nije ogla{avala. Pretpostavqa se da je procenila da bi u slu~aju povratka u zemqu imala tretman kao Jezdimir Vasiqevi}, vlasnik Jugoskandika.
Fus note:
7) Rajh Slobodan, ro|en 21. 7. 1945. godine u Novom Sadu, od oca Arnolda i majke Vere, dràvqanin SRJ, diplomirani elektroinèwer, oèwen, sa stanom u ulici Sewa~ka broj 6, Beograd. Prema raspoloìvim saznawima,
887
8)
9)
10)
11)
12)
13)
14)
15)
16)
17)
18)
Rajh je obavqao funkciju predsednika Kelmanove firme RainInternacional, sa sedi{tem na Kipru. Istovremeno je radio i u Dafiment banci,
gde je, avgusta 1994. godine, predstavqen kao wen izvr{ni direktor. U OE
CRDB Beograd, evidentiran pod brojem BG-21711
Prema na{im saznawima, u kontaktima sa Dafinom Milanovi}, Mrkowi}
se, govore}i o zahtevima prema wenoj banci, redovno pozivao na tada{weg
predsednika Republike Srbije, odnosno tvrdio je da su zahtevi potekli od
strane samog Slobodana Milo{evi}a.
Zahtevaju}i povra}aj pomenutih 7 miliona DM, Milanovi}eva je pretila
da }e javno obelodaniti kako je ta suma upotrebqena za finansirawe izborne kampawe SPS-a i optuìti tada{weg predsednika Republike Srbije da je, zajedno sa Slu`bom dràvne bezbednosti, upropastio banku i dràvu.
Prema tvrdwama Milanovi}eve, prilikom jednog susreta sa pomenutim
funkcionerima, oni su joj, navodno, nudili mesto ministra finansija.
Pred jednim brojem slu`benika svoje banke, Milanovi}eva je izjavila, da
je Grudenovoj dala 1 milion DM za ustupawe zgrade na trgu Nikole Pa{i}a, a Peru~i}u 800 000 DM za ekspozituru London. Pomenute sume je predala bez bilo kakvog pisanog traga, odnosno isplatila im je gotovinu, {to
je, ina~e, poznato Qubinki Dimitrijevi}, biv{em {efu rukovodstva u
Dafiment banci.
O ovom licu, ne raspolaèmo identifikacionim podacima. Postoje saznawa da je bio blizak, kako sa licima iz beogradske kriminogene sredine, tako i sa nekim licima iz MUP-a Republike Srbije.
Slavko Mijovi}, od oca Dragoquba, prijavqen u Beogradu, na adresi Beogradskog bataqona 95, trgovac, lice iz kriminogene sredine, navodno, zaduèn za prqave poslove i likvidacije. Pre oko mesec dana ubijen u Beogradu.
Prema saznawima kojima raspolaèmo Shummuelje ~lan takozvane izraelske kraqevske porodice i smatra se direktnim potomkom (105. po redu)
kraqa Davida. Pripada ortodoksnim jevrejskim krugovima i odràva veoma ~vrste veze sa Evangelisti~kom verskom zajednicom. Ina~e, predsednik
je Sinoda jevrejske verske zajednice. Vlasnik je EmpireStateFinancialGroup, suvlasnik Foxnews i S-Spen. U OE CRDB Beograd, evidentiran je
pod brojem PK-11651.
Trifunovi} Darko, ro|en 20. 11. 1971. godine u Beogradu, dràvqanin SRJ
i Bosne i Hercegovine, diplomirani pravnik. Sada se nalazi na mestu prvog sekretara stalne diplomatske misije Bosne i Hercegovine u Ujediwenim nacijama ispred Republike Srpske. Bio je predsednik Evropskog udruèwa studenata Pravnog fakulteta u Beogradu, a potom i predsednik IO
Pravnog projektnog centra Jugoslavije u Beogradu (LPC). U OE CRDB
Beograd, evidentiran pod brojem BG-19052.
Mirkovi} Bo{ko nije evidentiran u OE CRDB Beograd.
Vukovi} Nedeqko nije evidentiran u OE CRDB Beograd.
Ramqak Stanko, dvojni dràvqanin Republike Hrvatke i Savezne Republike Nema~ke, od 1955. godine sa boravi{tem u Nema~koj, biv{i slu`benik u nema~koj vladi, trenutno generalni menayer gra|evinskog holdinga
KB u Visbadenu u Nema~koj. U OE CRDB Beograd je evidentiran pod brojem PK-11985.
Novembar 2002. godine

888
Milanovi} Dafina ro|ena je 27. 8 1947. godine u Skobaqu (Smederevo), od oca Dragutina, Srpkiwa, dràvqanin SRJ, po zanimawu
je ekonomista, biv{a vlasnica Dafiment banke, sa prijavom prebivali{ta u Beogradu, u ul. Vladimira Popovi}a br. 6.
Zbog finansijskih zloupotreba i malverzacija po~iwenih u
vreme funkcionisawa Dafiment banke, te wenih planova da, navedenim povodom, pobegne iz zemqe, nadle`ni dràvni organi su
1993. godine oduzeli Milanovi}evoj putnu ispravu1). Me|utim, po{to su joj jugoslovenske vlasti 1991. godine vratile paso{, Milanovi}eva je napustila zemqu i od tada boravi u inostranstvu, uglavnom
u Nema~koj, [vajcarskoj i Austriji, a povremeno i na Kipru.
Ina~e, protiv Milanovi}eve je u Okru`nom sudu u Beogradu u
toku krivi~ni postupak zbog zloupotrebe slu`benog poloàja i nelegalnog pribavqawa i prisvajawa 19.000.000 DEM, za wom je bila
raspisana poternica, a za 25. septembar 2002. godine bilo je zakazano ro~i{te u Okru`nom sudu, na koje se ona nije odazvala, pravdaju}i svoj nedolazak navodnim zdravstvenim problemima. Stoga je Milanovi}evoj koja, trenutno, boravi u Nema~koj, ponovo upu}en sudski poziv, ali nije se odazvala ni na ispitivawe zakazano za 28. oktobar u Okru`nom sudu u Beogradu.
Kao pravni zastupnici Dafine Milanovi} u SRJ angaòvani su
advokati Branimir Gugl, Dragoqub Tatomirovi} i Ne|a Vukovi},
dok je wen zastupnik u inostranstvu izvesni advokat Koh.
***
Nezakonite finansijske transakcije, odnosno izno{ewe deviznih sredstava iz zemqe, prema tvrdwama najbliìh saradnika Dafine Milanovi}, otpo~elo je samim osnivawem Dafiment banke,
a posebno je intenzivirano 1992. godine, kada je Milanovi}eva zbog
pomenutih ilegalnih aktivnosti, privo|ena od strane nadle`nih
organa. Novac je izno{en iz zemqe, uz u~e{}e ve}eg broja lica, me|u kojima su, prema ustaqenoj praksi, obavezno bili ili ~lanovi wene porodice ili neko iz kruga wenih najbliìh, odnosno najpoverqivijih saradnika.2) Nov~ana sredstava Dafiment banke prebacivana su u Be~ (na ra~une pokojnog supruga Milanovi}eve), u Luksemburg (gde je vlasnica navedene banke posedovala vi{e ra~una), u
Izrael, kao i na Kipar, gde je brat Milanovi}eve kupovao nekretnine.
U pomenutim ilegalnim aktivnostima u~estvovala je bliska
prijateqica i saradnica Milanovi}eve, Klara Mandi},3) koja joj je,
po~etkom 90-tih, organizovala kontakt sa Izraelom Kelmanom,4)
889
izraelskim biznismenom. Kelman je Mandi}evu i Milanovi}evu

upoznao sa Davidom Dudaijem, vlasnikom firme Electronic&Automatic corp. iz @eneve.5) Osim toga, Kelman je u kapitalu Dafiment banke, navodno, imao u~e{}e od 25 odsto. Po{to je banka obustavila rad, on je prekinuo saradwu sa Milanovi}evom i prestao da
dolazi u Beograd.6) Ipak, sredinom 1994. godine, savetovao je Klari
Mandi} (koja se, u me|uvremenu, bila distancirala od vlasnice banke) da obnovi kontakt sa Dafinom Milanovi}, kako bi je spre~ila
da iznese u javnost informacije o navodnom delovawu jevrejske mafije na na{im prostorima.
Pored navedenog, firma Electronic&Automaticcorp. radila je
na promociji Dudaijevog projekta za izgradwu garaè pod nazivom
Parking plus i obavqala teku}e poslovawe preko Dafiment banke. Na afirmaciji pomenutog projekta, ispred Dafiment banke,
bili su angaòvani Klara Mandi} (koja je Dudaija povezivala sa tada{wim politi~kim predstavnicima grada Beograda) i Slobodan
Rajh.7) Po~etkom 1994. godine, blokirawem rada Dafiment banke
i personalnim promenama na funkciji gradona~elnika Beograda,
ugovor o poslovnoj saradwi, zakqu~en izme|u Dudaijeve firme i beogradskog Parking servisa je storniran, a wihova poslovna saradwa zamrznuta. Tako|e, u javnosti se spekulisalo podacima po kojima
je Dudai davao Milanovi}evoj velike koli~ine dragog kamewa iz
Izraela, za koje je, navodno, posedovao kopije sertifikata, na osnovu ~ega je bio u mogu}nosti da od vlasnice Dafiment banke podigne sumu u iznosu od 16,5 miliona DEM.
U jesen 1999. godine, u Beogradu je boravio izraelski biznismen
Samujel Emanuel Abijak Kihano,8) koji je, tom prilikom, ostvario
nekoliko kontakata sa Dafinom Milanovi}, u ciqu razrade sistema za povra}aj dela kapitala Dafiment banke, lociranog u vi{e
banaka {irom Evrope. Istovremeno, on je, u tom periodu, bio angaòvan i na plasirawu finansijskih sredstava iz inostranstva u razvoj na{e privrede. S obzirom na ~iwenicu da Milanovi}eva, u tom
periodu, nije mogla da podiè novac u inostranim bankama, na predlog Kihana, u tu svrhu je formiran Srpski nezavisni trast registrovan u Austriji i Lihten{tajnu. U radu Srpskog nezavisnog trasta, osim Kihana, u~estvovali su wegov izvr{ni pomo}nik Darko
Trifunovi}9) i Dafina Milanovi}.
Sem kontakata sa navedenim biznismenima iz inostranstva, Milanovi}eva je gradila veze i sa predstavnicima tada{weg privrednog i politi~kog ìvota u SRJ, koje su mogle biti u funkciji poslovawa banke. Me|u wenim bliskim saradnicima i prijateqima, vla890
dalo je uverewe da je jedan od kqu~nih qudi u poslovawu Dafiment

banke bio tada{wi direktor CIP-a Milutin Mrkowi} koji je, uz
posredovawe ove banke, finansirao izgradwu najve}ih projekata
CIP-a u Beogradu.10) Ilustrativan primer predstavqa i podatak
po kome je Milanovi}eva, navodno, dala Mrkowi}u 40 miliona DEM
za izgradwu podzemne èleznice kod Vukovog spomenika. Budu}i da
je za realizaciju ovog projekta bila neophodna suma od 33 miliona
DEM, Milanovi}evoj je, navodno, saop{teno da je preostalih 7 miliona DEM utro{eno za izbornu kampawu SPS-a, uz istovremeno
upozorewe da tu informaciju ne objavquje u javnosti.
Pored toga, Milanovi}eva je ostvarila komunikaciju sa tada{wim visokim predstavnicima politi~ke i monetarne vlati zemqe
Milomirom Mini}em, visokim republi~kim funkcionerom, Borivojem Atanackovi}em, biv{im guvernerom Narodne banke Jugoslavije, \or|em Jovi}em, nekada{wim direktorom Instituta Mihajlo Pupin i Radojem Konti}em, biv{im saveznim premijerom.11)
Pored toga, nastoje}i da obezbedi poslovni prostor za svoju banku,
ona je ostvarila kontakte sa tada{wim gradona~elnikom Beograd
Slobodankom Gruden, kao i sa visokim funkcionerom SPS-a Zlatanom Peru~i}em.12)
Osim navedenih, Milanovi}eva je uspostavila kontakt i sa \or|ijem Nicovi}em koji se 1991. godine nalazio na funkciji jednog od
direktora NBJ. Nicovi} je bio u stalnom kontaktu sa rukovode}im
licima firme Astro Orion holding posebno sa Borislavom Radosavqevi}em, tada predsednikom Upravnog odbora navedenog holdinga, te je koriste}i svoj tada{wi poloàj u vode}oj finansijskoj instituciji u zemqi, posredovao u realizaciji poslova i transakcija
ove firme. Tako je u~estvovao u transakciji 2.300.000 DEM izme|u
Dafiment banke i Astro Orion holdinga i Kapital banke.
Konkretno, pomenuti iznos je Dafiment banka uplatila na ra~un
Astro Orionu na ime obe}awa Nicovi}a da }e, posredstvom Saveta guvernera NBJ, pomo}i Dafiment banci u dobijawu velikog
ovla{}ewa za realizaciju platnog prometa sa inostranstvom. Shodno navedenom, po wegovoj instrukciji je napravqen ugovor izme|u
banaka Dafiment i Kapital po kojem je, sve do dobijawa ovla{}ewa od strane NBJ, Dafiment banka, preko Kapital banke,
iznosila devize iz zemqe, uz proviziju od 4 odsto. Za ove usluge, na
ra~un Nicovi}a i wegove firme upla}eno je 1.000.000 DEM.
Milanovi}eva je, u vreme uspe{nog poslovawa Dafiment banke, ostvarila komunikaciju sa Milom \ukanovi}em koji je, tada,
bio premijer Crne Gore. Tom prilikom, vo|eni su pregovori povo891
dom eventualnog otkupa ore|enog broja objekta u Herceg Novom, kao

{to su Institut Dr Sima Milo{evi}, vila Galeb i hotel Plaà, ali ovakvi poslovni aran`mani Milanovi}eve nisu bili realizovani.
Pored toga, Milanovi}eva je odràvala kontakte sa Frankom
Simatovi}em Frenkijem, pripadnikom MUP-a Republike Srbije.
Tako je, 1993. godine, navodno, po Simatovi}evom zahtevu, a za potrebe MUP-a, uvezla iz Austrije dva kamiona vojne opreme ({lemove,
pancire, no}ne ni{ane), kao i dva aviona iz SAD.
Odre|ene veze Milanovi}eva je imala i sa licima iz kriminogene sredine. Posredstvom Dragana \uri{i}a Kokana,13) kontaktirala je sa Slavkom Mijovi}em,14) a prema nekim informacijama, pokojnom @eqku Ra`natovi}u Arkanu uru~ila je, navodno, 1,5 miliona DEM za otvarawe mewa~nice na jednoj od lokacija u ulici ûmi}evo soka~e i poklonila mu lokale kod beogradske stanice Vukov
spomenik. Osim toga, bila je u kontaktu i sa Bo{kom Radowi}em,
licem iz kriminogne sredine i vlasnikom beogradskog Lotos bara, od koga je traìla da joj, posredstvom svojih poslovnih i drugih
veza, pomogne u povra}aju kapitala, navodno zamrznutog u [vajcarskoj. Radowi} je obe}ao svoju pomo} u ovom poslu, usloviv{i takve aktivnosti maksimalnom konspirativno{}u.15)
Milanovi}eva je, 1999. godine, napustila zemqu. Aprila 2000.
godine, dobila je {engensku vizu (na tri meseca) za neograni~en
broj ulazaka u SR Nema~ku, koja joj je izdata u konzulatu te zemqe u
Budimpe{ti. Neophodne garancije za wen poslovni boravak u SR
Nema~koj obezbedili su joj izvesni Bo{ko Mirkovi}, privatni ugostiteq iz Minstera, i Nedeqko Vukovi}, biznismen iz Dizeldorfa,
u ~iju gra|evinsku firmu je Milanovi}eva, ina~e, nameravala da
uloì deo svog kapitala. Posrednik kod nema~kih vlasti za dobijawe vize je bio i Stanko Ramqak16) koji je, zajedno sa Vukovi}em, izdejstvovao da Milanovi}eva dobije vizu u konzulatu SR Nema~ke u
Budimpe{ti, iako, u tom periodu, taj konzulat nije bio nadleàn za
izdavawe viza gra|anima SRJ, s obzirom da je konzularno odeqewe
ambasade SR Nema~ke u SRJ otpo~elo sa radom 1. 2. 2000. godine.17)
***
Po~etkom 2001. godine, Milanovi}eva se oglasila iz inostranstva, najverovatnije iz Nema~ke, sa namerom da se, povodom krivi~nog postupka koji se vodi protiv we u SRJ, vrati u zemqu. U tom smislu, obratila se pismom guverneru Narodne banke Jugoslavije, o ~emu su izvestili i ovda{wi mediji i nagovestila da bi, u slu~aju bezbednog povratka u zemqu, obezbedila novac za isplatu svojih {tedi{a.
892
U kontekstu preduzimawa radwi na aktivirawu kapitala koji

se, navodno, nalazi na blokiranim ra~unima u inostranim bankama,
Milanovi}eva je bila u intenzivnoj komunikaciji sa svojim advokatima, Ne|om Vukovi}em18) i Branimirom Guglom19). Osim navedenih lica, jedan od pravih zastupnika Dafine Milanovi} je i Miroslav \or|evi}, advokat (mogu}e da se radi o licu koje je, svojevremeno, zastupalo doma}e preduze}e Fer{ped, ali i kiparsku firmu
Exterinto), angaòvan na uspostavqawu kontakata biv{e vlasnice
Dafiment banke sa {vajcarskim bankarima. Istovremeno, \or|evi}, po sopstvenom iskazu, poku{ava da animira neimenovane ~lanove Vlade Srbije da spre~e podno{ewe krivi~ne prijave i raspisivawe me|unarodne poternice za Dafinom Milanovi}.20)
Osim toga, Milanovi}eva je, oktobra te godine, borave}i u Cirihu i Be~u, najavila da }e izvesni Kraul, u saradwi sa neimenovanom ènskom osobom, navodno pripadnicom ruske mafije, za sumu od
15 hiqada evra, na Bahamima, izdejstvovati originalna dokumenta
koja po wenoj tvrdwi predstavqaju glavne papire.
Budu}i da je Milanovi}eva prilikom boravka u inostranstvu, od
strane nama nepoznatih lica, bila izloèna odre|enim pretwama
likvidacijom, ukoliko bude progovorila, Branimir Ujdur, zvani
Braca21), wena bliska veza, angaòvao je izvesnog Plavog koji je, s
obzirom na sopstvene kontakte sa licima iz kriminogene sredine,
trebalo da organizuje Milanovi}evoj li~no obezbe|ewe.22)
Osim toga, Dafina Milanovi} tvrdi da se neimenovani mu{karac, navodno li~ni izaslanik Stipe Mesi}a, predsednika Republike Hrvatske, tako|e, nalazi u Nema~koj, te da od we, na osnovu izvesnih zajedni~kih poslova, realizovanih tokom 1991. godine, potraùje zna~ajna finansijska sredstva. Isto lice, po wenim navodima,
iako ne poseduje validnu dokumentaciju koja bi potvrdila autenti~nost potraìvawa gra|ana Republike Hrvatske od Dafiment banke, insistira na {to skorijoj isplati svih navodnih dugovawa i,
istovremeno, u slu~aju negativnog odgovora biv{e vlasnice pomenute banke, preti podno{ewem krivi~ne prijave kod nadle`nih organa. Sa svoje strane, Milanovi}eva ovaj anga`man pomenutog lica tuma~i kao wegovu nameru da, na taj na~in, od we naplati dodatnih 3,5
miliona u valuti koja nije navedena, budu}i da mu je, kako nagla{ava, ve} uru~ila sumu od deset hiqada (valuta nije precizirana) koju
je on, prema wenim re~ima, suprotno ranijem dogovoru, prosledio u
Be~, izvesnim Kralu i doktoru Zovku.23) Navedena lica, po tvrdwi
Milanovi}eve, planiraju podelu wenog novca koji se nalazi na ra~unima neimenovane banke u Be~u, tako {to bi svako od wih uzeo po
3 miliona u valuti koja nije navedena.
893
Milanovi}eva je, navodno, 23. ili 24. oktobra ove godine, trebalo da ostvari li~ni kontakt sa predsednikom Vojislavom Ko{tunicom. Budu}i da do nameravanog susreta nije do{lo, ona je angaòvala izvesnu Sowu koja, zahvaquju}i sopstvenim kontaktima u Demokratskoj stranci Srbije, navodno, moè da ugovori sastanak sa predsednikom SRJ.
U sklopu aktivnosti preduzetih na povra}aju finansijskih
sredstava sa ra~una u inostranim bankama, Dafina Milanovi} odràva kontakt i sa nama nepoznatim licem koje imenuje kao Dedu.
Tako je, na wen zahtev, pomenuti Deda, 23. oktobra te godine, doputovao u Cirih, gde je trebalo da joj uru~i sumu od 25.000 evra, kako bi
ona, u Bernu, uz pomo} neimenovanih {vajcarskih bankara, zavr{ila papire i, do 10. novembra te godine, okon~ala prvu fazu projekta za koji su, po wenoj formulaciji sa~iweni zapisnik i protokol.24)
Me|utim, 24. oktobra te godine, Deda je, uz optu`be da je Dafina Milanovi} ubila muà i dvoje dece, ali i u strahu da ne bude slede}i koga }e ona ubiti, doneo odluku da, suprotno ranije postignutom dogovoru sa Milanovi}evom, li~no uru~i neimenovanim
bankarima u [vajcarskoj pomenutu sumu od 25.000 evra.
U istom kontekstu, izvesni Sima tvrdi da je Milanovi}eva, u novonastalim okolnostima, gotova i, s tim u vezi, ispoqava sumwu u
neophodnost uru~ivawa bilo kakvih finansijskih sredstava {vajcarskim bankama, dok, sa druge strane, Dafina Milanovi} insistira na ~iwenici da se sumom od 25.000 evra, zapravo, ne {titi wena
li~nost, ve} se kupuje neophodna baza podataka.
Realizaciju wenog preuzimawa nasledstva od pokojnog supruga,
kako Milanovi}eva isti~e, najvi{e oteàva advokat Gugl koji, u
tom smislu, uslovqava pruàwe pravne pomo}i sumom od 100.000 u
valuti koja nije precizirana,25) kao i potpisivawem dokumenta kojim bi se Milanovi}eva obavezala da }e, po povra}aju svog novca, izdvojiti odre|ena finansijska sredstva za Srbiju. Imaju}i navedeno u vidu, Milanovi}eva je, po sugestiji svojih inostranih advokata,
uputila Guglu pismo kojim, uz isplatu odgovaraju}e tarife, od wega
zahteva puni pravni anga`man i istovremeno ga obave{tava da }e,
nakon toga, sklopiti ugovor o servisirawu svojih obaveza prema dràvi Srbiji i {tedi{ama Dafiment banke26)
Istovremeno, Dafina Milanovi} je veoma revoltirana ~iwenicom da srpskim vlastima nije poznat podatak da se sva sporna finansijska sredstva nalaze na ra~unu wenog pokojnog supruga i da }e
ona, tek nakon preuzimawa nasledstva, do}i u posed navedenog kapi894
tala. U tom kontekstu, ona navodi da je srpski premijer Zoran \in|i}, navodno, veoma zainteresovan za wen kapital i, u tom smislu,
tvrdi da je, nedavno, boravio u SR Nema~koj i Austriji sa namerom
da do|e do podataka o ta~nom iznosu nov~ane sume kojom ona, trenutno, raspolaè.27) Tako|e, uz navode da Mla|an Dinki}, guverner Narodne banke Jugoslavije, ne raspolaè mogu}nostima da u|e u trag
ra~unima Slobodana Milo{evi}a, biv{eg predsednika SRJ, Milanovi}eva eksplicitno izjavquje kako ona poseduje sve relevantne
informacije vezane za tajne ra~une biv{eg jugoslovenskog establi{menta u inostranim bankama.28)
Osim toga, Milanovi}eva je, prema sopstvenim navodima, u nameri da u {to skorijem vremenskom periodu preuzme finansijska
sredstva sa ra~una svog pokojnog supruga, krajem oktobra, boravila
u Klagenfurtu, Bernu i Be~u, o~ekuju}i zavr{etak svih poslovnih
transakcija do sredine novembra te godine. U tom smislu, ona je ponovo izrazila èqu da stupi u kontakt sa predsednikom Vojislavom
Ko{tunicom kome bi, prema sopstvenim navodima, ukoliko izna|e
na~in, poslala neimenovano lice sa relevantnom dokumentacijom
koja, navodno, potvr|uje da }e povra}aj wenog kapitala biti uspe{no
realizovan.
Sa svoje strane, Branimir Gugl koga Milanovi}eva optuùje za
sklapawe tajnog dogovora sa srpskim vlastima, uperenog protiv
wenih interesa, preduzima aktivnosti na osloba|awu Dafine Milanovi} od krivi~ne odgovornosti i, u tom smislu, nastoji da, pred
srpskim pravosudnim organima, dokaè da je biv{a vlasnica Dafiment banke ve}, uru~ila sumu od 19 miliona DEM, te da, istovremeno, potraùje od dràve Srbije svotu od 64 miliona USD. Osim
toga, sama Milanovi}eva tvrdi da je isplatila 19 miliona DEM
Izraelu Kelmanu za specijalne namene dràve Srbije, o ~emu je
zvani~no obavestila na{e sudske organe, ali i dodaje kako ne raspolaè originalnom dokumentacijom koja bi potkrepila navedenu
tvrdwu.
Dragoqub Tatomirovi}, advokat, ina~e biv{i inspektor MUPa Republike Srbije i vlasnik Preduze}a za intelektualne usluge
A.G.A. Zoqita, uveren je da je re{avawe slu~aja Dafiment banke,
zapravo, preuzela srpska mafija. U tom smislu, zatraìv{i od Dafine Milanovi} punomo}je na osnovu koga bi, u slu~aju wenog hap{ewa u SRJ, mogao da postupa po wenim nalozima, Tatomirovi} je
sugerisao da odre|ena finansijska sredstva Milanovi}eva prebaci
na ra~un neke od inostranih banaka, kako bi on, ukoliko se za tim
ukaè potreba, bio u mogu}nosti da, po wenom nalogu, raspolaè po895
menutim kapitalom. Tako|e, predloìo je Milanovi}evoj da, u Klagenfurtu, isplati mafiji sumu od 100.000 evra, i, na taj na~in predupredi eventualno ha{ewe od strane na{ih organa bezbednosti.
Dana 28. 10. 2002. godine, istra`ni sudija Branislav Todi} doneo
je re{ewe o odre|ivawu pritvora Milanovi}evoj, budu}i da se ona,
po drugi put, nije pojavila na zakazanom ispitivawu. Reaguju}i na
ovakav razvoj doga|aja, Milanovi}eva se, po sopstvenim navodima,
zvani~no obratila sudskim vlastima u Srbiji traè}i od wih odlagawe odràvawa ro~i{ta i, istovremeno, zapretila da }e, u suprotnom, zatraìti politi~ki azil, u jednoj od zemaqa Zapadne Evrope.29) Tako|e, u o~ekivawu da }e, 10. 12. 2002. godine, prema informacijama kojima ona raspolaè, navodno, nastupiti krupne promene u
Republici Srbiji, Milanovi}eva je najavila da }e, do navedenog perioda, aùrirati i privesti kraju sopstvene finansijske transakcije, odnosno da }e povratiti kapital zamrznut na ra~unima u inostranim bankama.
Povodom aktuelnih doga|aja vezanih za Dafiment banku, u Nema~koj je, po~etkom novembra te godine, navodno, boravila delegacija predsednika Ko{tunice koja je, tom prilikom, uz prisustvo neimenovanog direktora Evropskog udruèwa pravnika, odràla sastanak sa Dafinom Milanovi}.30) Na pomenutom susretu, navodno,
postignut je kompromis po kome se, sa jedne strane, za Dafinom Milanovi}, izvesno vreme, ne}e raspisivati me|unarodna poternica,
ve} }e joj, naprotiv, biti ostavqen prostor da, do sredine novembra,
povrati finansijska sredstva sa ra~una u inostranim bankama, dok
se, sa druge strane, ona obavezala da }e, kao po~etnu sumu za izmirewe sopstvenih obaveza prema dràvi Srbiji, uplatiti 250.000 evra
Nacionalnoj {tedionici u Beogradu.31) U istom kontekstu, ukoliko
se ispostavi da suprotna pregovara~ka strana ne po{tuje ovaj dogovor, Dafina Milanovi} je zapretila da }e javno publikovati izvesnu dokumentaciju koja, po wenoj formulaciji, moè da kompromituje pojedine aktuelne nosioce vlasti u Srbiji.
Povodom informacije da srpska slu`ba bezbednosti, navodno,
preduzima odre|ene aktivnosti na organizovawu nadzora Dafine
Milanovi} sa ciqem da joj, po povratku u zemqu, obezbede li~nu sigurnost, ona je izjavila da su navedene aktivnosti, najverovatnije,
inicirane od strane izvesnog Bracike. Osim toga, izrazila je èqu
da dva pripadnika pomenute slu`be, uz odre|enu nov~anu nadoknadu,
doputuju u Nema~ku i pruè joj profesionalnu pomo} nakon 15. novembra, kada o~ekuje da }e okon~ati sve poslove vezane za povra}aj
finansijskih sredstava zamrznutih na ra~unima inostranih banaka
u iznosu od jedne milijarde u valuti koja nije precizirana.32)
896
Navode}i da }e, ukoliko svi weni uslovi budu prihva}eni, krajem decembra doputovati u SRJ, Milanovi}eva je najavila da, s tim u
vezi, od srpskih vlasti o~ekuje sopstveno postavqewe na funkciju
republi~kog ministra finansija, sa svim beneficijama koje obavqawe takav du`nosti povla~i, ili, bar, imenovawe na mesto visokog ~inovnika pomenutog ministarstva, budu}i da bi, u takvim okolnostima, po li~nim o~ekivawima, imala uvid u plasirawe svog kapitala koji }e, shodno postignutom dogovoru, uloìti u privredu
Srbije.
U kontekstu eventualnog povratka Dafine Milanovi} u SRJ,
Dragoqub Tatomirovi} izraàva uverewe da }e ona, tom prilikom,
prekinuti komunikaciju sa predstavnicima biv{eg jugoslovenskog
establi{menta sa kojima je, svojevremeno, odràvala dobre veze, te
da }e izmiriti sva sopstvena dugovawa prema dràvi Srbiji. Osim
toga, Tatomirovi} je potvrdio da }e, ukoliko po tom pitawu bude po{tovana maksimalna konspirativnost, dva neimenovana pripadnika
srpske slu`be bezbednosti, u terminu koji odredi Milanovi}eva,
doputovati u Nema~ku.
Fusnote:
1) Milanovi}eva je, navedenim povodom, posredstvom tada{weg britanskog
parlamentarca Yona Kenedija, kao i zvani~nika Republike Srpske Mom~ila Kraji{nika, nastojala da pribavi paso{, uz istovremeno razmatrawe
mogu}nosti ilegalnog napu{tawa SRJ.
2) Referent za isplatu u Dafiment banci, Glumac Mihailo (ro|en 27. 6.
1970. u Obrenovcu, preminuo 23. 3. 1993. godine), tokom 1991. godine, u 5-6 navrata, iznosio je, po nare|ewu Milanovi}eve, iz SRJ sume novca, dobiv{i
od we za takve usluge nagradu od 200.000 DEM.
3) Mandi} Klara, ro|ena 26. 8. 1944. u Bariju (Italija), Jevrejka, dràvqanin
SRJ, stomatolog, ubijena 10. 5. 2001. godine.
4) Kelman Izrael, ro|en 7. 8. 1930. godine u Kanadi, Jevrejin, dràvqanin
Izraela, trgovac vojnom opremom i oru`jem, vlasnik kompanije RainInternacional.
5) Dudai David, ro|en 1. 1. 1944. godine u SSSR-u, Jevrejin, dràvqanin Izraela, trgovac.
6) Interesantno je pomenuti da je Kelman, u vreme saradwe sa Milanovi}evom, za svaki svoj dolazak u Beograd dobijao 10.000 DEM od Dafiment banke.
7) Rajh Slobodan, ro|en 21. 7. 1945. godine u Novom Sadu, od oca Arnolda i majke Vere, dràvqanin SRJ, diplomirani elektroinèwer, oèwen, sa stanom u ulici Sewa~ka broj 6, Beograd. Rajh je obavqao funkciju predsednika Kelmanove firme RainInternational, sa sedi{tem na Kipru. Istovremeno je radio i u Dafiment banci, gde je, avgusta 1994. godine, predstavqan kao wen izvr{ni direktor.
8) Kihano je ~lan tzv. izraelske kraqevske porodice i smatra se direktnim
potomkom (105. po redu) kraqa Davida. Pripada ortodoksnim jevrejskim
krugovima i odràva veoma ~vrste veze sa Evangelisti~kom verskom zajed897
9)
10)
11)
12)
13)
14)
15)
16)
17)
18)
19)
898
nicom. Ina~e, predsednik je Sinoda jevrejske verske zajednice. Vlasnik je

EmpireStateFinancialGroup, suvlasnik FoxNews-a i S-Spen kanala.
Trifunovi} Darko, ro|en 20. 11. 1971. godine u Beogradu, dràvqanin SRJ
i BiH, diplomirani pravnik. Svojevremeno se nalazio na funkciji prvog
sekretara stalne diplomatske misije BiH u UN ispred Republike Srpske.
Bio je predsednik Evropskog udruèwa studenata Pravnog fakulteta u Beogradu, a potom i predsednik IO Pravnog projektnog centra Jugoslavije
u Beogradu.
Prema na{im saznawima, u kontaktima sa Dafinom Milanovi}, Mrkowi}
se, govore}i o zahtevima prema wenoj banci, redovno pozivao na tada{weg
predsednika Republike Srbije, odnosno tvrdio je da su zahtevi potekli od
strane samog Slobodana Milo{evi}a.
Prema tvrdwama Milanovi}eve, prilikom jednog susreta sa pomenutim
funkcionerima, oni su joj, navodno, nudili mesto ministra finansija.
Pred jednim brojem slu`benika svoje banke, Milanovi}eva je izjavila da je
Grudenovoj dala 1 milion DEM za ustupawe zgrade na Trgu Nikole Pa{i}a, a Peru~i}u 800.000 DEM za ekspozituru London. Pomenute sume je
predala bez bilo kakvog pisanog traga, odnosno, isplatila im je gotovinu,
{to je, ina~e, poznato Qubinki Dimitrijevi}, biv{em {efu ra~unovodstva u Dafiment banci.
\uri{i} je bio u neposrednim kontaktima sa licima iz tzv. beogradskog
podzemqa, ali i sa pojedinim pripadnicima MUP-a Republike Srbije.
Slavko Mijovi} je bio prijavqen u Beogradu, u ul. Beogradskog bataqona
95. Kao lice iz kriminogene sredine bio je, navodno, zaduèn za prqave
poslove i likvidacije. Krajem 2001. godine je ubijen u Beogradu.
Istim povodom, Milanovi}eva je kontaktirala i Miroslava Majkla \or|evi}a, jednog od osniva~a i prvog predsednika Kongresa srpskog ujediwewa u SAD i predsednika Ve}a za demokratske promene u dijaspori, od koga
je traìla da joj omogu}i kontakt sa predstavnicima izvr{ne vlasti u Srbiji.
Ramqak Stanko je dvojni dràvqanin Republike Hrvatske i SR Nema~ke.
Od 1995. godine boravi u Nema~koj, gde je bio slu`benik u nema~koj vladi,
a nakon toga generalni menayer Gra|evinskog holdinga KV u Visbadenu,
u Nema~koj.
Ina~e, povodom izdavawa vize Dafini Milanovi} u konzulatu SR Nema~ke u Budimpe{ti, tada{wi {ef Sekcije za za{titu interesa SR Nema~ke
u SRJ u Beogradu, Joakim [mit, upozorio je da bi ulazak Milanovi}eve u
SR Nema~ku mogao da nanese {tetu nema~kom ugledu kod gra|ana SRJ, ukoliko saznaju da je ona, sa novcem jugoslovenskih {tedi{a, a uz pomo} nema~kog konzulata, napustila zemqu. Stoga, on je sugerisao da MIP Nema~ke
preispita odluku o izdavawu vize Dafini Milanovi}.
Krajem septembra teku}e godine, Milanovi}eva je izrazila sumwu da je Ne|a Vukovi} zloupotrebio ovla{}ewa za raspolagawe delom wenog kapitala iz neimenovane banke u inostranstvu, ~ime je do{ao u posed 12-13 miliona evra koje je plasirao u odre|ene investicije, nakon ~ega je, po uspe{no
obavqenoj transakciji, pomenutu sumu vratio na ra~un.
Milanovi}eva je Guglu, za wegov pravni anga`man, obe}ala sumu od 3 miliona USD, od ukupne sume od 52 miliona USD i 9,6 miliona SCF koliko, navodno, postoji na wenim ra~unima u inostranim bankama. U tom smislu, ona
je, 4. 11. 2002., posredstvom izvesnog @arka Dulovi}a, poslala Guglu deo pomenutog novca, uz obe}awa da }e, za par dana, isplatiti celokupnu sumu.
20) Pomenuti \or|evi}, s vremena na vreme, boravi u beogradskom preduze}u

PoimexDoo koje se nalazi u ulici Vojina \ura{inovi}a Kostje br. 11.
Tako se, 6. 11. 2002. godine, u prostorijama pomenutog preduze}a sastao sa
Todi}em i Krsti}em, gde je o~ekivao telefonski poziv od Dafine Milanovi}.
21) Ujdur je ro|en 3. 6. 1943. godine u Ivani}gradu, Republika Hrvatska. Poseduje prijavu o prebivali{tu u Beogradu, u ul. 22. oktobra br. 47. Ina~e, svojevremeno je bio zaposlen u Geneksu.
22) Sa druge strane, kao lica koja joj pruàju pomo} u obavqawu poslova u Cirihu, Milanovi}eva je imenovala izvesnog Mileta, neimenovanu ènsku
osobu iz Gorweg Milanovca, kao i sestri~inu Vlajka Stojiqkovi}a, nekada{weg ministra unutra{wih poslova Republike Srbije.
23) Po tvrdwi Dafine Milanovi}, Zovku je, navodno, zbog duga nema~kim bankama, oduzet paso{, ali je on, uprkos takvim okolnostima, uspeo da otputuje za Be~, kod Krala i izvesnog Mede, muslimana. Pomenuti Meda je, bez
obzira na Zovkovo upozorewe da wihov kontakt drì u strogoj tajnosti, izvestio Milanovi}evu da Zovko i Kral ne rade u wenom interesu, ve} nameravaju da je izigraju.
24) Milanovi}eva je, prema sopstvenim navodima, odbila predlog vlasti [vajcarske i Austrije koje su joj ponudile azil, budu}i da bi takav aran`man,
kako je objasnila podrazumevao zadràvawe wenog kapitala u dràvi za ~iju bi se za{titu, eventualno, odlu~ila.
25) Revoltirana ovakvim pona{awem Gugla, Milanovi}eva je dodatno zapretila da }e pomenutog advokata optuìti kod nadle`nih sudskih organa za iznu|ivawe sume od 200.000 evra koju on, navodno, potraùje na ime otkupa.
Tako|e, dodala je da }e i svom novom advokatu Mi{i \or|evi}u, ven~anom
sudijinom kumu, uru~iti sumu od 10.000 evra.
26) Osim toga, Milanovi}eva je zapretila da }e protiv Gugla odneti krivi~nu prijavu zbog, kako je formulisala, malverzacija koje je, navodno, on po~inio prilikom prodaje lokala u Beogradu, u blizini Vukovog spomenika.
27) Tako|e, Dafina Milanovi} tvrdi kako premijer \in|i}, navodno, ima nameru da, nakon wenog eventualnog hap{ewa u SRJ, pribavi ovla{}ewe pomo}u koga }e biti u mogu}nosti da raspolaè finansijskim sredstvima koja se nalaze na wenim ra~unima u inostranim bankama. Me|utim, po wenim
navodima, pomenuti kapital moè biti preuzet iskqu~ivo uz weno li~no
prisustvo i potpisivawe izvesne klauzule.
28) Pomenuv{i da je, nekoliko puta, boravila u Hagu i, tom prilikom, kontaktirala sa istraìteqima Ha{kog tribunala, Milanovi}eva je kategori~no odbacila mogu}nost da se, pred pomenutim sudom, pojavi u svojstvu svedoka u procesu protiv Slobodana Milo{evi}a, uz obrazloèwe da se ni~ega ne se}a.
29) U ovom kontekstu, Milanovi}eva navodi da joj je i Republika Hrvatska ponudila azil, pod uslovom da sva svoja finansijska sredstava prenese na ra~une banaka u pomenutoj dràvi.
30) Advokat Dragoqub Tatomirovi} potvrdio je da je pomenuta delegacija boravila u Nema~koj, te da je, navedenom prilikom, kontaktirala Dafinu
Milanovi}.
31) Istom prilikom, Milanovi}eva je, prema sopstvenoj tvrdwi, obavestila
~lanove ove delegacije da je, svojevremeno, od strane neimenovanog lica na
visokoj politi~koj funkciji, navodno, bila opqa~kana i primorana da, ra899
di povra}aja sopstvenog novca, napusti zemqu. Imaju}i navedeno u vidu, ona

je predo~ila pregovara~ima iz Srbije kako, ni u kom slu~aju, ne}e dozvoliti sopstvenu instrumentalizaciju u slu~aju da delegacija iz Srbije, zarad
skupqawa politi~kih poena, odlu~i da se sveti pomenutom licu.
32) Osim sume u navedenom iznosu, Milanovi}eva o~ekuje i dodatni priliv
novca koji }e, kako navodi, upotrebiti za isplatu biv{ih {tedi{a Dafiment banke.
MDCCXIII
Republika Srbija Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
CRDB Beograd
III odeqewe
III odsek
06444
14. 6. 2002.
Izve{taj o rezultatima primene mere

tajne kontrole telefona
Objekat: Jezdimir Vasiqevi}, PO po vla{kom ekstremizmu
Mera se primewuje na osnovu Re{ewa ministra unutra{wih poslova Republike Srbije za odstupawe od na~ela nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava op{tewa br. 01-24/02-1 od 17. 1. 2002. godine.
Primenom navedene mere dobijeni su slede}i rezultati:
Dana 13. 6. 2002. godine, u komunikaciji sa NNM, Jezdimir Vasiqevi} je rekao da }e povodom odluke Okru`nog javnog tuìla{tva
da mu zabrani izlazak iz zemqe, Rade Terzi}, okru`ni javni tuìlac, zbog toga imati ozbiqnih problema, jer se zbog wega zaka~io sa Toreom Soldalom, istraìteqem Ha{kog tribunala u Beogradu.
S tim u vezi, Vasiqevi} je ocenio da }e Rade Terzi} biti prisiqen da do kraja juna ove godine zatvori slu~aj Jugoskandik.
Na kraju, napomiwu}i da ovaj sutra putuje u Hag (pretpostavqamo da je re~ o Toreu Soldal) Vasiqevi} je rekao da }e nakon toga biti uspostavqena direktna telefonska veza izme|u Karle del
Ponte, glavnog tuìoca Ha{kog tribunala i Zorana \in|i}a, pred900
sednika Vlade Republike Srbije, komentari{u}i ovo re~ima a onda \in|i} neka vidi {ta }e da radi.
Dana 14. 6. 2002. godine, Jezdimir Vasiqevi} kontaktirao je izvesnog Cileta (korisnika telefona broj 063/246-020, ~iji je vlasnik Jugoimport SDPR Bulevar umetnosti broj 2, Novi Beograd)
i tom prilikom ga obavestio da je, 13. 6. 2002. godine, sudsko ve}e
Okru`nog suda u Beogradu trebalo da donese odluku kojom se okon~ava postupak protiv Jugoskandika.
Me|utim, navode}i da tuìla{tvo ne}e da odustane od sudskog
procesa, zbog ~ega }e tim povodom wegovi advokati uru~iti àlbu
Vrhovnom sudu, Vasiqevi} je dodao da dok traje postupak protiv Jugoskandika Okru`ni javni tuìlac Rade Terzi} izbegava da donese
odluku da mu se vrate paso{ i kaucija data za obezbe|ewe wegovog
prisustva na sudu.
Napomena:
Tore Soldal, istraìteq Ha{kog tribunala u Beogradu, koji se
bavi ispitivawem finansijskih malverzacija koje su vr{ene za vreme prethodnog reìma. (Redigovan jedan red)
Cile N., identifikacija u toku.
Kucano 4 primerka
Dostavqeno:
1 h III upravi RDB MUP Republike Srbije
1 h V upravi RDB MUP Republike Srbije
1 h V odeq. CRDB Beograd
1 h op. radniku
Operativni radnik,
poru~nik
Sini{a ]osi}
MDCCXIV
Republika Srbija Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
CRDB Beograd
III odeqewe
III odsek
06444
901
17. 6. 2002. godine

Objekat: Jezdimir Vasiqevi}, PO po VET
Mera se primewuje na osnovu Re{ewa ministra unutra{wih poslova Republike Srbije za odstupawe od na~ela nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava op{tewa br. 01-24/02-1 od 17. 1. 2002. godine.
Dana 12. 6. 2002. godine izvesni Durej (korisnik telefona broj
064/610-5706, ~iji je vlasnik UNICTJ kancelarija Ha{kog tribunala, Jevrema Gruji}a br. 11. Beograd) nazvao je Jezdimira Vasiqevi}a i tom prilikom ga obavestio da je upravo zavr{io sastanak sa slu`benikom Okru`nog javnog tuìla{tva u Beogradu, od koga je saznao da on (Vasiqevi}) s obzirom da je optuèn nikako ne moè da
napusti zemqu. Na izjavu Vasiqevi}a, da je protiv wega povu~ena
optu`nica, sagovornik je rekao da slu~aj jo{ uvek nije zavr{en,
dodaju}i da ipak postoji odre|eno re{ewe vezano za wegov odlazak u Hag radi svedo~ewa pred Ha{kim tribunalom. Na kraju, sagovornik je prihvatio poziv Vasiqevi}a da 13. 6. 2002. godine, u 11,00
~asova do|e kod wega.
Dana 13. 6. 2002. godine, Vasiqevi} je ponovo kontaktirao Dureja (pretpostavqamo da se radi o istraìtequ Ha{kog suda u Beogradu) i informisao ga da je proteklih godina traìo da iznajmi dvanaest benzinskih pumpi u Srbiji, uz napomenu da mu je za to bila potrebna dozvola Slobodana Milo{evi}a, po{to prethodno plati
~etiri miliona nema~kih maraka. S tim u vezi, Vasiqevi} je ocenio da je Milo{evi}, bez obzira {to nije bio direktor Beopetrola, direktno odlu~ivao o izdavawu dozvola za rentirawe ovih pumpi, {to zna~i da je imao kontrolu od vrha do dna. Na kraju, na pitawe sagovornika da li ima jo{ takvih dokaza o Milo{evi}u, Vasiqevi} je potvrdno odgovorio.
Napomena:
Durej N. u narednom periodu nastoja}emo da izvr{imo wegovu
identifikaciju. (redigovan jedan red)
Dostavqeno:
1 h III upravi RDB MUPRS
1 h V upravi RDB MUPRS
902

1 h op. radniku
Operativni radnik,
poru~nik
Sini{a ]osi}
MDCCXV
Republika Srbija
Slu`bena tajna
CRDB Beograd
Strogo poverqivo
III odeqewe
III odsek
06444
27. 6. 2002. godine

Mera se primewuje na osnovu potpisanog Predloga za odstupawe
od na~ela nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava op{tewa
od strane ministra unutra{wih poslova Republike Srbije, broj 0124/02-1 od 17. 1. 2002. godine.
Dana 26. 6. 2002. godine, Jezdimir Vasiqevi} je kontaktirao Dejana Mihova, {efa kancelarije Ha{kog tribunala u Beogradu, nakon {to je prethodno bezuspe{no poku{ao da stupi u vezu sa Toreom
Soldalom, istraìteqom Ha{kog tribunala u Beogradu.
Tom prilikom, navode}i da bi èleo da se sastane sa wim (Mihovim) jer su se desile mnoge stvari, Vasiqevi} je dodao kako ovog
puta èli da presko~i Soldala, uz obrazloèwe da je sa wim ve}
razgovarao o nekoj stvari, a da se potom desilo potpuno suprotno
od onoga o ~emu su razgovarali. Na Vasiqevi}evu konstataciju da bi
zbog iznetog, trebalo da kontaktira neke vi{e instance nego {to
je Soldal, Mihov je pozvao Vasiqevi}a da 27. 6. 2002. godine, u 10,30
~asova, do|e kod wega u kancelariju Ha{kog tribunala u Beogradu.
903
Na kraju, Vasiqevi} je informisao Mihova da je do sada mnogo puta pomagao Soldalu i da }e wegovo ime lako prona}i u fajlovima.
Napomena:
Dejan Mihov, {ef kancelarije Ha{kog tribunala u Beogradu.(Redigovan jedan red)
Tore Soldal, istraìteq Ha{kog tribunala u Beogradu, koji
se bavi ispitivawem finansijskih malverzacija koje su vr{ene za
vreme prethodnog reìma.( Redigovana dva reda)
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h op. radniku
Operativni radnik,
poru~nik
Sini{a ]osi}
MDCCXVI
Republika Srbija
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
CRDB Beograd
III odeqewe
III odsek
06444
2. 7. 2002. godine

od strane ministra unutra{wih poslova Republike Srbije, Odluka
broj 01-24/02-1, od 17. 1. 2002. godine.
904

Dana 29. 6. 2002. godine, Jezdimir Vasiqevi} je kontaktirao Yejmsa Luka iz kancelarije Ha{kog tribunala u Beogradu, informi{u}i ga da je Rade Terzi}, okru`ni javni tuìlac u Beogradu odlu~io
da ga ponovo vrati u zatvor, zbog ~ega bi trebalo hitno da razgovara sa Tore Soldalom, istraìteqem Ha{kog tribunala u Beogradu.
S obzirom da ga je Yejms Luko uputio da iznetim povodom kontaktira Dejana Mihova, {efa kancelarije Ha{kog tribunala u Beogradu, Vasiqevi} je istog dana kontaktirao Mihova i preneo mu
identi~nu informaciju uz ocenu da je u pitawu neka prqava igra
i da o tome treba hitno da obavesti Tore Soldala.
Istog dana, Tore Soldal kontaktirao je Jezdimira Vasiqevi},
obavestiv{i ga da }e navedenim povodom (vezano za najavu pritvarawa Vasiqevi}a) hitno razgovarati sa Yefrijem Najsom, zamenikom
glavnog tuìoca Ha{kog tribunala i da }e mu sugerisati da preduzme ne{to po pitawu spre~avawa wegovog (Vasiqevi}evog) hap{ewa. S tim u vezi, napomiwu}i da se u Beograd vra}a 6. 7. 2002. godine,
ali da }e do tada sve re{iti telefonom, Soldal je ispoqio za~u|enost najavom mogu}eg pritvarawa Vasiqevi}a, posebno zbog toga
{to je nedavno o wemu li~no razgovarao sa Radetom Terzi}em i predo~io mu da mu je on (Vasiqevi}) potreban kao svedok pred Ha{kim
tribunalom. U vezi s tim, Vasiqevi} i Soldal su se sloìli u oceni da je pravi razlog namere okru`nog tuìla{tva da ga ponovo po{aqe u pritvor, motivisan strahom da }e kao svedok pred Ha{kim
tribunalom Vasiqevi} ponoviti izjavu koju je ranije dao, ne ekspliciraju}i sadrìnu pomenute izjave. Napomiwu}i da }e, ukoliko se
ponovo na|e u zatvoru, wihova saradwa biti onemogu}ena, Vasiqevi} je zatraìo od Soldala da ga za{titi od najavqenog hap{ewa,
ako èli wegovu pomo}.
Na Vasiqevi}evu konstataciju da mu je ve} oduzet paso{ i da je
na ime sudske kaucije ve} poloìo milion nema~kih maraka, te da ne
postoji razlog da ga ponovo pritvaraju, Soldal se nadovezao obe}awem da }e o svemu obavestiti Yefrija Najsa koji }e sigurno preduzeti ne{to kako bi mu pomogao.
Napomena:
Yejms Luko, (Redigovan jedan red) istraìteq u beogradskoj kancelariji Me|unarodnog suda u Hagu (97) od oktobra 1998. do marta
1999. godine, bio je operativni oficir kancelarije ha{kog tuìoca u Beogradu.
905
Dejan Mihov, {ef kancelarije Ha{kog tribunala u Beogradu. U

OE CRDB Beograd. (Redigovan jedan red)
Tore Soldal, istraìteq Ha{kog tribunala u Beogradu, koji se
bavi ispitivawem finansijskih malverzacija koje su vr{ene za vreme prethodnog reìma. (Redigovana tri reda)
Yefri Najs, zamenik glavnog tuìoca Ha{kog tribunala.(zatamwena dva reda)
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h op. radniku
Operativni radnik,
poru~nik
Sini{a ]osi}
MDCCXVII
Republika Srbija
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
CRDB Beograd
III odeqewe III odsek
06444
3. 7. 2002. godine

od strane ministra unutra{wih poslova Republike Srbije, Odluka
broj 01-24/02-1 od 17. 1. 2002. godine.
Dana 1. 7. 2002. godine, u komunikaciji sa svojim sinom koji se
nalazi u Holandiji, Jezdimir Vasiqevi} je izneo da je Savezna
906
skup{tina donela odluku da mu se vrati paso{, ali da sud ne}e da

ispo{tuje tu odluku. Napomiwu}i da tim povodom namerava da
uputi àlbu Saveznom sudu, Vasiqevi} je istakao da je razgovarao
sa Grejem Bluitom, zamenikom glavnog tuìoca Ha{kog tribunala, koji treba da kontaktira ministra pravosu|a i kona~no re{i
stvar.
Na kraju, Vasiqevi} je dodao da su mu traìli novac u zamenu
za paso{, ali da on nije pristao na takav predlog (pretpostavqamo
da je re~ o predlogu suda da u zamenu za paso{, kao sredstvo obezbe|ewa wegovog (Vasiqevi}evog) prisustva na sudu, poloì dodatni
iznos na ime sudske kaucije prim. op. radnika).
Istog dana, Jezdimir Vasiqevi} je kontaktirao Dragoquba
\or|evi}a iz Beograda i tom prilikom mu saop{tio da je danas
Grejem Bluit, zamenik glavnog tuìoca Ha{kog tribunala, preuzeo
stvar u svoje ruke po pitawu ove tu`be, ne navode}i druge pojedinosti u vezi za tim.
Govore}i o wegovom (Vasiqevi}evom) najavqenom odlasku u Hag
radi svedo~ewa u postupku pred Ha{kim tribunalom, \or|evi} je
naglasio da je na tu temu detaqno razgovarao sa neimenovanim predstavnikom Ha{kog tribunala, koji mu je preneo da se on (Vasiqevi})
moè pojaviti jedino u postupku za{ti}enog svedoka, {to podrazumeva ku}ni pritvor uz obezbe|ewe u trajawu od pet dana, a ne pritvor po re{ewu suda zbog onoga {to mu se stavqa na teret.
Napomena:
\or|evi} Dragoqub, ro|en 27. 6. 1955. godine u Beogradu, od oca
Jovana, sa prebivali{tem u Beogradu, ulica Mile Dimi} broj 12, Rakovica. Vlasnik je mobilnog telefona broj 063/393-240. (Redigovan
jedan red)
Grejem Bluit, zamenik glavnog tuìoca me|unarodnog suda u Hagu, biv{i {ef II tima istraìteqa Ha{kog tribunala U-2.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h op. radniku
Operativni radnik,
poru~nik
Sini{a ]osi}
907
MDCCXVIII
Republika Srbija
CRDB Beograd
III odeqewe
III odsek
06444
8. 7. 2002. godine
Dràvna tajna

Dana 5. 7. 2002. godine, Jezdimir Vasiqevi} kontaktirao je Torea Soldala, istraìteqa Ha{kog tribunala i tom prilikom mu saop{tio da o~ekuje da do 8. 7. 2002. godine nadle`ni pravosudni organi odlu~e da li }e protiv wega samo podi}i optu`nicu ili }e mu
ujedno odrediti i pritvor.
Vasiqevi} je daqe naveo da ima izvesnih qudi koji su bili komandanti na Kosovu, a koji nisu ispitivani, napomiwu}i u tom kontekstu da je jedan od wih u zatvorskoj }eliji, ne navode}i konkretno
o kome je re~. Osim toga, Vasiqevi} je rekao da su prona{li komandanta Vu~kovi}a koji tako|e èli da svedo~i, a koji je prema wegovim saznawima ranije bio komandant @utih osa.
Na kraju, Soldal je saop{tio Vasiqevi}u da }e 6. 7. 2002. godine
doputovati u Beograd i da }e tog dana, oko 18,00 ~asova, do}i kod wega (Vasiqevi}a) ku}i.
Napomene:
Tore Soldal, istraìteq Ha{kog tribunala, koji se bavi ispitivawem finansijskih malverzacija koje su vr{ene za vreme prethodnog reìma.( Redigovana tri reda)
Kucano u 4 primerka
908
Dostavqeno:
1 h op. radniku
Operativni radnik,
poru~nik
Sini{a ]osi}
MDCCXIX
Republika Srbija
Dràvna tajna
CRDB Beograd
III odeqewe
III odsek
06444
10. 7. 2002. godine

Dana 7. 7. 2002. godine, Jezdimir Vasiqevi} je u komunikaciji sa
NNM istakao da su mu upravo oti{li gosti (pretpostavqamo da je
re~ o predstavnicima Ha{kog tribunala) i dodao da 9. 7. 2002. godine o~ekuje papir, ali da misli da su pobednici, ne navode}i druge pojedinosti u vezi s tim.
Vasiqevi} je tako|e naglasio da su predstavnici Ha{kog tribunala strogo skrenuli pa`wu Radetu Terzi}u, okru`nom javnom tuìocu u Beogradu da povede ra~una o svojoj karijeri, koji im se, po
re~ima Vasiqevi}a, pravdao izgovorom da mu nare|uju drugi.
909
Istog dana, u komunikaciji sa izvesnim Zokijem (korisnikom telefona broj 011/3117-182, ~iji je vlasnik fudbalski klub Partizan) Vasiqevi} je istakao da 8. 7. 2002. godine o~ekuje odluku doma}ih pravosudnih organa uz napomenu da je gotovo sigurno pobednik.
Vasiqevi} je ponovio da se mu u gostima bili predstavnici Ha{kog tribunala, koji su mu preneli da su Radetu Terzi}u, okru`nom
javnom tuìocu o{tro zapretili i poru~ili mu da se ne pravda time da prima naloge, da razmisli o svojoj karijeri i upozorili ga da
je zloupotreba poloàja ka`wiva i za tuìoca.
Dana 9. 7. 2002. godine, Jezdimir Vasiqevi} je u komunikaciji sa
svojim sinom, koji se nalazi u Holandiji, naglasio da je Savezna
skup{tina donela odluku da mu se izda paso{ i dozvola da iza|e iz
zemqe, ali da tu odluku ne po{tuje Okru`no tuìla{tvo, odnosno
sudija koji sa trojicom svojih kolega {trajkuje do 12. 7. 2002. godine.
Vasiqevi} je, tako|e, istakao da su mu bili qudi iz Haga i da
su isti zapretili srpskom premijeru i ministru pravde u Vladi Republike Srbije, ne navode}i druge pojedinosti u vezi s tim. Napomiwu}i da niko ne èli da preuzme odgovornost i da odgovori na pitawe gde je novac gra|ana i ko je ukrao 100 miliona dolara, Vasiqevi} je rekao da je Vlada Republike Srbije odlu~ila da vrati narodu uloèni novac, ali da tog novca nema nigde.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h Vodeq. CRDB Beograd
1 h op. radniku
Operativni radnik,
poru~nik
Sini{a ]osi}
MDCCXX
Republika Srbija
Dràvna tajna
CRDB Beograd
III odeqewe
III odsek
910
06444
12. 7. 2002. godine

Dana 11. 7. 2002. godine, u komunikaciji sa Dragim \or|evi}em,
advokatom iz Beograda, Jezdimir Vasiqevi} je rekao da je bio par
sati sa wima (pretpostavqamo sa predstavnicima Ha{kog tribunala u Beogradu), kao i da }e se sa istima ponovo sastati 14. 7. 2002. godine u 11,00 ~asova.
Govore}i o sudskom postupku koji se vodi protiv wega, Vasiqevi} je izrazio uverewe da }e postupak biti obustavqen i da ne veruje da }e ha{ki istraìteqi odustati od usluga koje im nudi, zbog
toga {to Rade Terzi}, okru`ni javni tuìlac u Beogradu ho}e da
protiv wega (Vasiqevi}a) nastavi gowewe. Napomiwu}i da ha{ki
istraìteqi ne {tite nikog i da imaju prevedenu dokumentaciju o
prevarama koje su pojedinci izvr{ili na {tetu Jugoskandika i
ostale wegove imovine, Vasiqevi} je dodao da ne moè da veruje da
}e protiv wega biti nastavqeno krivi~no gowewe, jer je, kako je rekao, mnogo potrebniji vani, kao svedok pred Ha{kim tribunalom.
U nastavku, Vasiqevi} je izneo da su istog dana predstavnici
Ha{kog tribunala odveli Lili}a u Hag (Zorana Lili}a, biv{eg
predsednika SRJ). S tim u vezi, on je rekao da je Lili} sa sobom poneo izvesnu dokumentaciju, zbog koje je zajedno sa Tore Soldalom, ha{kim istraìteqem, na beogradskom aerodromu zadràn od strane
nadle`nih organa, koji nisu hteli da ga puste sa papirima. Navode}i da ga je (Lili}a) tom prilikom Tore Soladal izvukao, Vasiqevi} je izrazio uverewe da }e Lili} u postupku pred Ha{kim tribunalom biti obavezan svedok, koji }e u slu~aju da odbije da svedo~i, dobiti od 3 do 7 godina robije.
Vasiqevi} je potom rekao da je Lili}, dok je bio predsednik
SRJ, iz rezidencije na Dediwu u kojoj je stanovao, uzeo umetni~ke
slike i druge vredne stari i predao Milo{evi}u, ali nakon ha{ewa
Milo{evi}a i wegovog izbacivawa iz rezidencije na Dediwu, pome911
nute slike i druge dragocenosti koje mu je Lili} ustupio nisu prona|ene.

Na kraju, Vasiqevi} je obavestio sagovornika da je 200 metara od
wegove ku}e na Dediwu ubijen kum pokojnog Branislava Lainovi}a,
a da o tome za sada nema nijedne re~i u medijima.
Napomena:
Dragi \or|evi}, advokat u Beogradu, u JIS MUP-a Srbije ima
vi{e lica sa ovim imenom i prezimenom, identifikacija u toku.(
Redigovan jedan red)
Tore Soldal, istraìteq Ha{kog tribunala, koji se bavi ispitivawem finansijskih malverzacija koje su vr{ene u vreme prethodnog reìma.( Redigovana tri reda)
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
1 h Vodeq. CRDB Beograd
1 h op. radniku
Operativni radnik,
poru~nik
Sini{a ]osi}
MDCCXXI
Republika Srbija
Bezbednosno-informativna agencija
Centar Beograd
V odeqewe
31. 1. 2003.
Slu`bena tajna
Strogo poverqivo
Jezdimir Vasiqevi}
presek saznawa
Jezdimir Vasiqevi}, zvani gazda Jezda, ro|en 15. 11. 1948. godine
u mestu Topolovik, op{tina Veliko Gradi{te, od oca Qubomira,
Vlah, dràvqanin SRJ, oèwen, biznismen, biv{i vlasnik {tedionice Jugoskandik, sa prijavom prebivali{ta u Beogradu, ul. Augusta Cesarca br. 2-6. U OE Centar BIA Beograd registrovan je pod
brojem 720-01-24918, jer se nad wim vodi PO po vla{kom ekstremizmu i terorizmu (VET).
912
Jezdimir Vasiqevi} je u Velikom Gradi{tu ìveo do svoje 19.

godine, kada je oti{ao na privremeni rad, prvo u Australiju gde je,
izvesno vreme, radio u fabrici guma, a nakon toga u [vedsku, gde je
boravio 15 godina i oènio se dràvqankom pomenute zemqe. Nasledstvo svoje supruge je iskoristio kao po~etni kapital za osnivawe preduze}a Jugoskandik D. D. 1989. godine. Iako je registracija
Jugoskandika izvr{ena za obavqawe poslova {tedwe, a ne i bankarskih poslova, ova firma se, nekoliko godina po osnivawu, pojavila na trì{tu i kao preduze}e za trgovinu na veliko strate{kom robom ({e}er, bra{no, uqe) i sl. Pomenuti artikli su nabavqani u velikim koli~inama, na kredit, a potom prodavani za gotov
novac. Prema oceni dobrih poznavalaca bankarstva i trgovine, neregularnim poslovima {tedwe, kredita i kupoprodaje, Jugoskandik je, ubrzo, ostvario ogromna nov~ana sredstva, iako takav na~in
poslovawa nije bio zasnovan na realnim ekonomskim pokazateqima,
ve} je bio izraz megalomanskih apetita Vasiqevi}a i wegovih saradnika da, {to pre, do|u do velike koli~ine obrtnih sredstava koja bi, zatim, ulagali u razli~ite poslove u kojima ekonomski motiv
nije uvek bio primaran. Sve ovo je, zbog velikih kamata na {tedwu
koje je Jugoskandik ugovarao, kao i davawa kredita poznatim li~nostima sa malim kamatama, te drugih finansijskih zloupotreba i
malverzacija, dovelo do nemogu}nosti ispuwavawa obaveza prema
poveriocima, i prakti~no, do pucawa lanca finansirawa. Ovakav
na~in dosada{weg poslovawa bio je mogu} uz dobro osmi{qen marketing Jugoskandika, ali i zbog poslovne politike ovog preduze}a
da upla}uje donacije humanitarnim organizacijama, o ~emu su redovno informisali javnost (donacija od jednog miliona DM De~joj bolnici u Tir{ovoj ulici, zakup kompleksa Sveti Stefan, navodno u
humanitarne svrhe, organizacija {ahovskog me~a Fi{er-Spaski,
finansirawe dnevnih novina na ma|arskom jeziku i sl.). Sve ovo je
stvaralo utisak o ogromnoj ekonomskoj mo}i ove firme i podsticalo pravna i fizi~ka lica da posluju sa wom.
Prema sopstvenim navodima, Jezdimir Vasiqevi} je, navodno,
pre 2000. godine, dao vi{e nov~anih donacija pojedinim liderima
tada pozicionih i opozicionih partija, da bi kasnije izjavqivao kako nije siguran da su ta finansijska sredstava prosle|ena strankama kojima su bila namewena.
Treba pomenuti da je Vasiqevi} poslove Jugoskandika pro{irio i na teritoriju Republike Crne Gore. Istovremeno, uspevao je
da obezbedi i garancije nekih stranih, uglavnom privatnih banaka,
kao na primer garancije neimenovane banke iz Austrije, preko kojih je
finansirao prodaju automobila marke suzuki na na{em trì{tu.
913
U me|uvremenu, Vasiqevi} se posredstvom firme Jugoskandik, kao {to je pomenuto, bavio nizom poslova koji nisu bili u domenu bankarskog poslovawa. Postoje indicije da se, po~etkom 1993.
godine, posredstvom svog prijateqa Bena Dorona, biznismena iz
Izraela, angaòvao u ovoj zemqi, po pitawu nabavke ve}e koli~ine
pe{adijskog naoruàwa specijalne namene.
Nakon definitivnog finansijskog kraha Jugoskandika i nerazja{wenog kidnapovawa wegove supruge u toku 1993. godine, Vasiqevi} je napustio SRJ. Jedno vreme je, navodno, boravio u Izraelu, a
zatim u pojedinim zemqama Zapadne Evrope. Sve do 1997. godine, nije se ukqu~ivao u zbivawa na teritoriji SRJ. Iste godine je boravio
u Rumuniji, a naredne u Bugarskoj. Tokom NATO agresije na SRJ, Vasiqevi} je opravdao bombardovawe i ostale akcije koje je NATO
preduzeo.
Tokom 2001. godine, po povratku u SRJ, Vasiqevi} je nastojao da
se, ponovo, ukqu~i u velike finansijske poslove. Tako je poku{ao da
registruje organizaciju Regionalizacija i subvencije. S tim u vezi, od Ministarstva trgovine Vlade Srbije, dobio je podr{ku za svoj
program subvencija poqoprivredne proizvodwe ìtarica i drugih
kultura. Za ukqu~ivawe u poslove biznisa, krajem 2001. godine, Vasiqevi} je o~ekivao podr{ku Stranke srpskog jedinstva (SSJ), Srpske radikalne stranke (SRS), dela Demokratske stranke Srbije
(DSS) i lidera pojedinih vojvo|anskih partija, ali je realizacija
ovakvih o~ekivawa izostala.
Uporedo sa naporima da se ponovo ukqu~i u poslove biznisa, Vasiqevi} je nastojao da re{i i pitawe dugovawa Jugoskandika, tako
{to bi se dug ovog preduze}a proglasio dràvnim. U tom smislu, kao
preduslov, zahtevao je formirawe Anketnog odbora u Skup{tini
Republike Srbije za ispitivawe ukupnog poslovawa Jugoskandika.
Pored ovoga, po~etkom 2002. godine, zagovarao je formirawe
Stranke {tedi{a koja bi, zajedno sa ostalim srodnim politi~kim
partijama i subjektima, formirala Savez privrednika i agrara Srbije (SPAS) koji bi, u okviru svoje aktivnosti, pored ostalog, organizovao i protestne mitinge kao formu politi~ke borbe.
Prema nekim neproverenim podacima, Vasiqevi} je, po~etkom
2002. godine, od neimenovane me|unarodne kreditne organizacije
dobio kredit od 400 miliona DM, navodno za ulagawe u razvoj poqoprivrede i sto~arstva. Prema na{im saznawima, Vasiqevi} je deo
ovog novca nameravao da iskoristi za pokrivawe dugova Jugoskandika. Osim toga, poku{ao je da, po osnovu nekih ranijih potraìvawa, preuzme TV Palmu, koju je nameravao da iskoristi za sopstvenu
politi~ku promociju.
914
Prema sopstvenim navodima, Vasiqevi} se, sredinom 2002. godine, navodno dogovorio sa Vladom Republike Srbije, da dug Jugoskandika pre|e u dràvni dug po ugledu na Dafiment banku, pri ~emu
je dogovoreno da mu se vrate zlato i novac iz trezora Jugoskandika,
TV Palma, Hipodrom i nekretnine, a da se, zauzvrat odrekne novca
ranije datog za naftu, kao i novca u dràvnoj banci, te dela finansijskih sredstava uloènih u Crnoj Gori.
Pored navedenog, Jezdimir Vasiqevi} pripada kategoriji lica
koja deluju sa pozicija blagog ekstremizma i terorizma (VET) zbog
~ega se nad wim u Centru Beograda i vodi PO po ovoj problematici. U toku 1998. godine, on je koriste}i svoje vla{ko poreklo iz Bukure{ta uspostavio kontakt sa Dimitrijem Kra~unovi}em1), tada
predsednikom Demokratskog pokreta Rumuna u SRJ, interesuju}i se
za program ove partije, kao i sa Zoranom Sibinovi}em2), ~elnikom
Vla{ke demokratske unije, ina~e licima interesantnim po VETu. U tom smislu, prema raspoloìvim podacima od 1998. godine i kasnije, Vasiqevi} se posebno angaòvao na stvarawu tzv. Vla{ke Republike na prostoru Republike Srbije, gde ve}inski ìvaq ~ine
pripadnici vla{ke nacionalne mawine, sa krajwim ciqem otcepqewa ovog prostora i wegovog pripajawa Rumuniji. Zbog pomenutog projekta, Vasiqevi} je, u vi{e navrata, tokom 1998. godine iz Bukure{ta putovao za Bugarsku, kako bi, i u ovoj zemqi, dobio podr{ku za svoj projekat Vla{ke Republike.
Nakon raspisivawa saveznih izbora 2001. godine, angaòvao se u
pravcu animirawa vla{kih politi~kih subjekata da se prikqu~e tada{wim opozicionim partijama, a u ciqu osvajawa politi~ke vlasti. Navodni diskriminatorski odnos prema wemu od strane aktuelne vlasti, Vasiqevi} je nastojao javno da isti~e, posebno nakon povratka u SRJ 2001. godine, tj. posle pu{tawa iz istra`nog zatvora da
se brani sa slobode. U pomenutim izjavama, Vasiqevi} je nastojao da
u doma}oj i me|unarodnoj javnosti diskvalifikuje politi~ku vlast,
insistiraju}i na tvrdwi da wegove nevoqe poti~u zbog ~iwenice da
je pripadnik vla{ke zajednice. Od tada pa do sada Vasiqevi} kontinuirano deluje sa pozicija VET-a.
Raspolaèmo saznawima da je Vasiqevi}, jo{ od aprila meseca
2002. godine, bio predmet interesovawa Ha{kog tribunala. Tako je
sam ~esto isticao da je na optu`nici ovog Tribunala, ali ne kao
okrivqeni, ve} u svojstvu osumwi~enog, zbog ~iwenice da je svojevremeno finansirao vojsku i policiju u SRJ, mada je pomenuti novac, po sopstvenom iskazu, dao pod pritiskom, a ne dobrovoqno. Konstatuju}i da ne}e ~ekati da bude uhap{en i isporu~en Ha{kom tribunalu, ve} da }e se dobrovoqno predati, Vasiqevi} je nagla{avao
da je svestan ~iwenice da }e morati delimi~no da svedo~i i u korist
915
ha{kih istraìteqa, upravo zbog toga {to je, svojevremeno, obezbe|ivao finansijska sredstva za potrebe MUP-a Republike Srbije.
U vezi eventualnog svedo~ewa pred Ha{kim tribunalom, Vasiqevi} je tokom 2002. godine kontaktirao Torea Soldala3) istraìteqa ovog tribunala, Greja Bluita4), zamenika glavnog tuìoca tribunala, Yejmsa Luka5), slu`benika kancelarije u Beogradu i Dejana
Mihova6), {efa kancelarije Ha{kog tribunala u Beogradu. Istovremeno se hvalio svojim prijateqima da su predstavnici Ha{kog
tribunala u vezi mogu}eg wegovog pritvora zbog malverzacija u poslovawu Jugoskandika, intervenisali kod Radeta Terzi}a, okru`nog javnog tuìoca u Beogradu, u smislu Vasiqevi}evog osloba|awa. Me|utim, ne raspolaèmo podacima u kojoj su fazi pregovori
Vasiqevi}a i predstavnika Ha{kog tribunala u vezi wegovog svedo~ewa u Hagu.
Pored navedenog, Vasiqevi} je povodom pronalaèwa lica koja
bi, eventualno, angaòvao za sopstveno obezbe|ewe, te zbog odre|enih poslova vezanih za trgovinu nekretninama, povremeno kontaktirao sa jednim brojem lica iz kriminogene sredine, me|u kojima su
Orce Korunovski7) (ubijen 2002. god. u Bugarskoj) i lica iz wegovog
okruèwa, kao i Milan Naranyi}8), zvani Limun, lice iz kriminogene sredine u Sur~inu.
Osim navedenog, tokom 2002. godine, ustanovqeni su i Vasiqevi}evi kontakti sa Petre Sofronijem9), otpravnikom poslova ambasade Rumunije u Beogradu, koji nisu do kraja razja{weni.
Fusnote:
1) Kra~unovi} Dimitrije, dràvqanin SRJ, penzioner, stalno nastawen u Zaje~aru. Sada obavqa du`nost predsednika glavnog odbora partije Rumuna u
SRJ. (Redigovan jedan red)
2) Sibinovi} Zoran, ro|en 11. 4. 1958. godine u Zaje~aru, od majke Milice, poqoprivrednik, stalno nastawen u selu [qivar, op{tina Zaje~ar. (Redigovan jedan red)
3) Soldal Tore, ro|en 30. 11. 1957. godine u Norve{koj, boravi u Beogradu. (Redigovan jedan red)
4) Bluit Grej, ro|en 20. 6. 1947. godine u Austriji, pravnik, biv{i {ef tima istraìteqa Ha{kog tribunala, sada boravi u Hagu.
5) Luka Yejms, ro|en 9. 12. 1966. godine u Kanadi, boravi u Beogradu, ulica Qutice Bogdana broj 11 a. (Redigovan jedan red)
6) Mihov Dejan, ro|en 9. 1. 1957. godine u Sofiji, Bugarska, po nacionalnosti
Bugarin, po zanimawu oficir, boravi u Beogradu, ulica Generala Mihaila
Nedeqkovi}a broj 83.
7) Korunovski Orce, ro|en 1. 6. 1964. godine u Skopqu, Makedonija, od oca Kirila, po nacionalnosti Makedonac, bio nastawen u Skopqu a boravio u Beogradu.( Redigovan jedan red)
8) Naranyi} Milan, ro|en 15. 10. 1960. godine u Doqanima, Oto~ac, Republika
Hrvatska, Srbin, dràvqanin SRJ, aviomehani~ar, stanuje u Beogradu, ulica Narodnih Heroja broj 5. (Redigovan jedan red)
916
9) Sofronije Petre, ro|en 17. 3. 1950. godine u mestu Baragan, Konstanca, po

nacionalnosti Rumun, dràvqanin Rumunije, boravi u Beogradu, ulica Siva
stena broj 1a. (Redigovan jedan red)
MDCCXXII
Na osnovu ~lana 11 Zakona o saradwi Srbije i Crne Gore sa Me|unarodnim tribunalom za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka
kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji
biv{e Jugoslavije od 1991. godine (Slu`beni list SRJ, broj 18/02 i
Slu`beni list SCG, broj 16/03), ~lana 17, stav 1 i ~lana 43, stav 3 Zakona o Vladi (Slu`beni glasnik RS, br. 55/05 i 71/05 ispravka),
Vlada donosi
Zakqu~ak
1. Dozvoqava se Timu za odbranu Vojislava [e{eqa, dostavqawe dokumentacije dostavqene u prilogu dopisa Bezbednosno-informativne agencije Broj: 03/3465 od 1. decembra 2006. godine, uz obavezivawe da navedenu dokumentaciju ne}e javno objavqivati i koristiti osim u predmetu protiv optuènog Vojislava [e{eqa u postupku pred MKT.
2. Zakqu~ak dostaviti: Nacionalnom savetu Srbije za saradwu
sa Me|unarodnim tribunalom za krivi~no gowewe lica odgovornih
za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na
teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine, Ministarstvu spoqnih poslova, Ministarstvu pravde, Ministarstvu unutra{wih poslova, Bezbednosno-informativnoj agenciji i Timu za odbranu Vojislava [e{eqa.
Pov. 05 Broj: 00-124/2007-1
U Beogradu, 8. marta 2007. godine
Vlada
Predsednik
Vojislav Ko{tunica
Na{ broj: ToS/TmA/SRB-1345
Zahtev za pomo}
Tuìla{tva Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju
Vladi Republike Srbije
Tuìlac Me|unarodnog krivi~nog suda Ujediwenih nacija za
biv{u Jugoslaviju ima ~ast da zatraì saradwu Vlade Republike
Srbije, u skladu s ~lanom 29 Statuta i pravilom 39 Pravilnika o
postupku i dokazima Me|unarodnog suda.
917
Ovaj zahtev za pomo} (u daqem tekstu: ZZP) odnosi se, izme|u

ostalog, na predmet br. IT-03-67-PT, Tuìlac protiv Vojislava
[e{eqa.
Kontekst
U periodu od 23. do 25. oktobra 2006. godine, slu`benici Tuìla{tva pregledali su dokumente u okviru pretrage arhiva DB u posedu Bezbednosno-informativne agencije (u daqem tekstu: BIA).
Slu`benici Tuìla{tva odabrali su konkretne dokumente i ozna~ili ih radi lak{eg snalaèwa.
Tuìla{tvo sada traì da mu se dostave svi odabrani i ozna~eni dokumenti. U prilogu se nalazi spisak ozna~en kao Dodatak A.
Na tom spisku navedeni su traèni dokumenti.
Tuìla{tvo stoga traì slede}e:
Da Vlada Republike Srbije dostavi sve dokumente navedene na
spisku ozna~enom kao Dodatak A.
Da mu se gorepomenuti dokumenti dostave u roku od trideset (30)
dana od dana prijema ovog zahteva za pomo}.
Ako imate bilo kakvih pitawa u vezi s ovim zahtevom moète se
obratiti g. Dejanu Mihovu, {efu kancelarije MKSJ u Beogradu, na
telefonski broj 306 5467.
U slu~aju da Vlada Republike Srbije nije u mogu}nosti da udovoqi ovom zahtevu, molimo vas da o tome {to pre pisanim putem obavestite Tuìla{tvo.
Tuìla{tvo zahvaquje Vladi Republike Srbije na trajnoj pomo}i i saradwi.
Karla del Ponte, tuìlac
Hag, 9. novembar 2006.
***
Statut MKSJ
^lan 29
Saradwa i sudska pomo}
1. Dràve moraju sara|ivati sa Me|unarodnim sudom u istrazi i
krivi~nom gowewu lica optuènih za te{ka kr{ewa me|unarodnog
humanitarnog prava.
2. Dràve moraju bez nepotrebnog odga|awa udovoqiti svakom
zahtevu za pomo} ili nalogu koji je izdalo Pretresno ve}e, {to
ukqu~uje ali nije ograni~eno na slede}e:
a) identifikovawe i pronalaèwe lica;
b) uzimawe iskaza i dostavu dokaza;
c) uru~ewe dokumenata;
918
d) hap{ewe ili pritvarawe lica;

e) predaju ili transfer optuènika na Me|unarodni sud.
Pravilnik o postupku i dokazima MKSJ
Pravilo 39
Vo|ewe istraga
Pri vo|ewu istraga, tuìlac moè da:
i Poziva i ispituje osumwi~ene, `rtve i svedoke, te beleì wihove i izjave, i prikupqa dokazni materijal i vr{i uvi|aje;
ii preduzima druge radwe koje mogu da budu potrebne za okon~awe
istrage, pripremu i vo|ewe krivi~nog postupka, ukqu~uju}i i preduzimawe posebnih mera za za{titu potencijalnih svedoka i osoba
koje pruàju informacije;
iii zatraì, u tu svrhu, pomo} od relevantnih dràvnih organa
vlasti i me|unarodnih tela, ukqu~uju}i i Me|unarodnu organizaciju kriminalisti~ke policije (Interpol);
iv zatraì od Pretresnog ve}a ili sudije da izda sve potrebne
naloge.
Dokument: DoH/TmA/SRB-1345
Tabela sadrì slede}e kolone: sadràj registratora; broj evidencije/arhive; broj delovodnika; autor dokumenta; potpisnik dokumenta; datum; broj akta; Naziv/opis dokumenta na B/H/S; Opis dokumenta na engleskom.
1 (paravojne snage u BiH); 7109; 1/249; 24. avgust 92; Centar RDB
Smederevo, III uprava-ekstremizam 6-015; Slobodan Popovi}, operativni radnik; 17. avgust 1992; Slu`bena bele{ka o informativnom
razgovoru; Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru s Draganom Jovanovi}em.
1 (paravojne snage u BiH); 32233; 1369 6. oktobar 93; Centar
RDB Kragujevac, III uprava 72025; Slobodan Simovi}, operativni
radnik; 27. septembar 1993; Slu`bena bele{ka o informativnom
razgovoru; Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru.
1 (paravojne snage u BiH); 7144 4. maj 1993; Centar RDB Beograd, IIIodeqewe 70-0401 DR; Goran Kuzmanovi}, operativni radnik;
30. april 1993; Informacija; Informacija o aktivnostima Vuka
Dra{kovi}a.
1 (paravojne snage u BiH) Srpska garda; 93/2; MUP, RDB; 9.
februar 1993; Informcija o najnovijoj aktivnosti pripadnika Srpske garde; Informacija o najnovijoj aktivnosti pripadnika Srpske
garde.
1 (paravojne snage u BiH) Beli orlovi; 71-1-24695-8; Uprava
SDB Beograd, IVodeqewe Savski venac, 71-0385 TG; Mikowa Todo919
rovi}, operativni radnik; 24. april 1992; sp.5/1953; Slu`bena bele{ka-Bokan Dragoslav i wegova neprijateqska delatnost; Slu`bena
bele{ka: Dragoslav Bokan i wegova neprijateqska delatnost.
SDB Beograd, IVodeqewe Savski venac, 71-0385 TG; Mikowa Todorovi}, operativni radnik; 11. jun 1992.; sp.5/2917; Slu`bena bele{ka:
Dragoslav Bokan; Slu`bena bele{ka: Dragoslav Bokan.
SDB Beograd, IVodeqewe Savski venac, 71-0385 TG; Mikowa Todorovi}, operativni radnik; 12. oktobar 1992; sp.5/4507; Izve{taj o
primeni mere TKTR/tajna kontrola telefonskih razgovora/; Izve{taj o prislu{kivawu telefonskih razgovora;
1 (paravojne snage u BiH) fascikla br. 6; Centar RDB Sremska
Mitrovica; Nikola Kalu|erovi}; 11. novembar 1993; Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru; Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru s Gradimirom Milo{evi}em.
1 (paravojne snage u BiH) fascikla br. 6; 411/4; Centar RDB
Sremska Mitrovica, ekstremizam; Milivoj Kqaji} i Branko Kova~,
operativni radnici; 17. februar 1994; Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru; Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru sa Zoranom âvi}em.
1 (paravojne snage u BiH) fascikla br. 6; 1352/1 17. 10. 1993.;
Centar RDB Sremska Mitrovica; 17. oktobar 1993.; Slu`bena bele{ka; Slu`bena bele{ka o formacijama S^P u Sremu
1 (paravojne snage u BiH) fascikla br. 7; 54. 9584, 9. oktobar 95;
Centar RDB Novi Sad; Dobrivoje Milo{ev, operativni radnik; oktobar 1995; Delovawe militantnih grupacija sa pozicija srpskog
ekstremizma; Delovawe militantnih grupacija sa pozicija srpskog ekstremizma.
1 (paravojne snage u BiH) fascikla br. 7; 73; 236; Savezni sekretarijat za narodnu odbranu, Uprava bezbednosti; 26. maj 1992.;
Informacija o zlo~inima izvr{enim nad civilnim stanovni{tvom u Republici Srpskoj Krajini od strane pripadnika paravojnih i dobrovoqa~kih formacija; Informacija o zlo~inima izvr{enim nad civilnim stanovni{tvom u Republici Srpskoj Krajini
od strane pripadnika paravojnih i dobrovoqa~kih formacija.
1 (paravojne snage u BiH) fascikla br. 7; Centar RDB Beograd;
27. maj 1992; Analiza informacije UB SSNO broj 236 od 26. maja
1992.; Analiza informacije UB SSNO broj 236 od 26. maja 1992.
1 (paravojne snage u BiH); 65/1; 69/1 23. 1. 92.; Drago [uka, operativni radnik; Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru;
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru s Branom Gruji}em.
920
1 (paravojne snage u BiH); 78/1; sp02 664/1 15. maj 1992.; Centar
RDB Vaqevo, IIIodsek 7-051; Miroslav Gligori}, operativnik radnik; 6. maj 1992.; Slu`bena bele{ka; Slu`bena bele{ka o pripadnicima TO Vukovar u Bratuncu aprila 1992. godine.
1 (paravojne snage u BiH); 99/1; 882/1 6. jul 92; Centar RDB Vaqevo, IIIodsek 7-052; Drago [uka, operativni radnik; 2. jul. 1992.;
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru; Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru s Branom Gruji}em.
1 (paravojne snage u BiH); 101/1; 901/1 13. jul 92; Centar RDB Vaqevo, III odsek 7-052; Drago [uka, operativni radnik; 4. jul 1992.;
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru; Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru s Vladimirom Sam~evi}em.
1 (paravojne snage u BiH); 107/1; 982/1 4. avgust 1992.; RDB Vaqevo; Drago [uka, operativni radnik; 25. jul 1992.; Slu`bena bele{ka;
Slu`bena bele{ka o informacijama dobijenim od Luke Bogdanovi}a.
1 (paravojne snage u BiH); 72-10101-?31; Centar RDB Vaqevo, III
odsek 7-051; Miroslav Gligori}, operativni radnik; 28. jul 1992.;
Slu`bena bele{ka; Slu`bena bele{ka o informacijama dobijenim
od Zorana Mili~kovi}a.
1 (paravojne snage u BiH); 1014/1 12. avgust 92; Centar RDB Vaqevo, IIIodsek 7-039; Zoran Jeli{evi}, operativni radnik; 10. avgust
1992.; Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru; Slu`bena
bele{ka o informativnom razgovoru s Ranisavom Kova~evi}em;
1 (paravojne snage u BiH); 122/1; 1031/1 17. avgust 92; Centar
RDB Vaqevo, IIIodsek 7- 052; Drago [uka, operativni radnik; 12. avgust 1992.; Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru; Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru s Radovanom Nova~i}em.
1 (paravojne snage u BiH); 1497/? 18. decembar 92.; Centar RDB
Vaqevo, III odsek 7-052; Drago [uka, operativni radnik; 14. decembar 1992.; Slu`bena bele{ka; Slu`bena bele{ka o informacijama
dobijenim od Riste Zari}a.
1 (paravojne snage u BiH); Centar RDB Vaqevo; Milivoje Milinkovi}, zamenik na~elnika Centra; 17. oktobar 1993.; Informacija; Informacija o zlo~inima dobrovoqaca SRS u Zvorniku.
1 (paravojne snage u BiH); 19/1; Centar RDB Vaqevo; Milivoje
Milinkovi}, zamenik na~elnika Centra; 6. novembar 1993.; 1982;
Krivi~na prijava; Krivi~na prijava protiv Vojina i Du{ka Vu~kovi}a.
1 (paravojne snage u BiH); 23/1; 2117 19. novembar 93; Centar
RDB Vaqevo, III odsek-ekstremizam 7-052; Drago [uka, operativni
radnik; 19. novembar 1993.; Slu`bena bele{ka o informativnom
921
razgovoru; Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru s Acom

Baji}em.
1 (paravojne snage u BiH); 24/1; 2146 1. decembar 93.; Centar
RDB Vaqevo, III odsek- ekstremizam 7-052; Drago [uka, operativni
radnik; 1. decembar 1993.; Slu`bena bele{ka; Slu`bena bele{ka o
problemima vezanim za bezbednost svedoka iz RS tokom su|ewa bra}i Vu~kovi}.
1 (paravojne snage u BiH); 28/1; Okru`no javno tuìla{tvo
[abac; Branko Wegovan, okru`ni javni tuìlac; 28. april 1994.;
KT br. 398/93; Optu`nica; Optu`nica protiv bra}e Vu~kovi}.
1 (paravojne snage u BiH); 29/1; 960 11. maj 1994.; Okru`no javno
tuìla{tvo [abac; Branko Wegovan, okru`ni javni tuìlac; 6. maj
1994.; KT br. 398/93; Informacija; Informacija upu}ena MUP,
Centar RDB Vaqevo.
1 (paravojne snage u BiH); 32/1; 2502 5. decembar 94; Centar RDB
Vaqevo, srpski ekstremizam i terorizam; Vlada Kovanovi}, operativni radnik; 25. novembar 1994.; Slu`bena bele{ka; Slu`bena bele{ka o su|ewu Du{ku i Vojinu Vu~kovi}u.
1 (paravojne snage u BiH); 34/1; 190 26. januar 95; Centar RDB
Vaqevo, srpski ekstremizam i terorizam 7-039 7-036; Vlada Kovanovi}, operativni radnik; Slu`bena bele{ka; Slu`bena bele{ka o
su|ewu Du{ku i Vojinu Vu~kovi}u.
1 (paravojne snage u BiH) fascikla br. 10; 79-6-00068-383; Sektor SDB Titovo Uìce, III/ ekstremizam 79 064; Mikajlo Luki}, operativni radnik; 6. jun 1991.; sp 02-810/1; Slu`bena bele{ka o IR (informativnom razgovoru); Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru sa dr Svetozarom Uqarevi}em.
1 (paravojne snage u BiH) fascikla br. 10; 703A-24-1; Sektor
SDB Titovo Uìce, III/ ekstremizam 79 064; Mikajlo Luki}, operativni radnik; 31. januar 1992.; sp 02-107/1; Slu`bena bele{ka o IR;
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru o situaciji u kojoj
se nalaze Srbi u Vi{egradu.
1 (paravojne snage u BiH) fascikla br. 10; 703A-37-1; Sektor
SDB Titovo Uìce, III/ ekstremizam 79 064; Mikajlo Luki}, operativni radnik; 24. april 1992.; sp 02-481/1; Slu`bena bele{ka o IR;
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru o situaciji u Srebrenici i Skelanima.
1 (paravojne snage u BiH) fascikla br. 10; 79-6-00068-545; Sektor SDB Titovo Uìce, III/ ekstremizam 79 056; Miloje Savi}, operativni radnik; 29. oktobar 1992.; sp 02-936/1; Slu`bena bele{ka
radnika RDB; Slu`bena bele{ka o Milanu Luki}u i Belim orlovima iz Priboja u Rudom.
922
1 (paravojne snage u BiH) fascikla br. 10; 703A-83-1; Centar

Resora DB Uìce III 79 047 i 79 043; Sreten Dimitrijevi} i Radenko Novakovi}; 2. novembar 1992.; sp 02-938/1; Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru; Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru o Milanu Luki}u i otmici u Sjeverinu.
1 (paravojne snage u BiH) fascikla br. 10; 703A-84-1; Centar
Resora DB Uìce III 79 043; Radenko Novakovi}, operativni radnik;
2. novembar 1992.; sp 02-939/1; Slu`bena bele{ka o informativnom
razgovoru; Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru s Milanom Luki}em.
1 (paravojne snage u BiH) fascikla br. 10; 79-6-00169-142; Centar Resora DB Uìce III 79 056; Miloje Savi}, operativni radnik;
5. mart 1993.; sp br. 381; Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru; Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru o Milanu Luki}u i incidentu u [trpcima.
3-b Oliver Denis Baret; 71-123882-11; Uprava SDB- Beograd III
odeqewe; 16. jun 1991.; Informacija; Informacija o Baretovom poku{aju da prebaci 50-60 qudi u Trpiwu.
3-b Oliver Denis Baret; Uprava SDB- Beograd IIIodeqewe; Rade \or|evi}, na~elnik III uprave; 16. jun 1991.; depe{a br. 5541; Izve{taj upu}en MUP Srbija, SDB, III upravi, u vezi s Baretovim poku{ajem da prebaci qude u Trpiwu
3-g Miroslav Vukovi}; 5 2651; Uprava SDB- Beograd IIIodeqewe; Zoran Komar~evi}; 10. jun 1991.; Informacija; Informacija o
Miroslavu Vukovi}u-êletu
3-g Miroslav Vukovi}; 72-70103230/2; 769/2 1. septembar 93;
Centar RDB, III Uprava 5-059 Kraqevo; Milan Bradi}; 31. avgust
1993.; Informativni razgovor; Informativni razgovor s Aleksandrom Zlati}em.
3-g Miroslav Vukovi}; 72-70103230/1; 769/1 18. avgust 93.; Centar RDB, III Uprava-srp. ekstr. 5-040 Kraqevo; Milorad Gruji}; 18.
avgust 1993.; Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru; Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru s Draganom Lazovi}em
3-d Branislav Vaki}; 71-123861-16; Sektor SDB Ni{ ekstremizam u zemqi 73 063; 7. mart 1991.; Izve{taj o tajnoj kontroli telefonskih razgovora; Izve{taj o tajnoj kontroli telefonskih razgovora.
3-d Branislav Vaki}; Centar RDB Ni{, ekstremizam 73 018;
Branimir Madi}, operativni radnik; 25. februar 1993.; sp 502 od 25.
februara 1993.; Slu`bena bele{ka; Slu`bena bele{ka o aktivnostima Branislava Vaki}a u vezi sa slawem dobrovoqaca i formirawem oruànih grupacija.
923
3-d Branislav Vaki}; 930025814; 25814 BC; RS MUP RDB Centar RDB Ni{, Unutra{wi neprijateq 73027; Bojan Pavi}, operativni radnik; 15. jun 1993.; Slu`bena bele{ka; Izve{taj o Vaki}evom razgovoru o predstoje}em obilasku ratnih {tabova S^P-SRS
od strane Qubi{e Petkovi}a.
3-d Branislav Vaki}; 930026085; 25085 BC; RS MUP RDB Centar RDB Ni{, Unutra{wi neprijateq 73021; Toplica Milo{evi},
operativni radnik; 17. jun 1993.; Izve{taj saradnika Snajpera; Izve{taj saradnika Snajper o motornom vozilu koje su pripadnici
S^P doneli po povratku iz Bosne.
3-d Branislav Vaki}; 27705 BC; Sektor RDB Ni{, ekstremizam u zemqi 73 018; 15. jul 1993.; Slu`bena bele{ka; Slu`bena bele{ka o strukturi Ratnog {taba S^P Ni{ i Vaki}evim kontaktima
s generalom Peri{i}em.
3-d Branislav Vaki}; 30100 BC; Centar RDB Ni{, ekstremizam 73 018; Branimir Madi}, operativni radik; 31. avgust 1993.; Slu`bena bele{ka; Slu`bena bele{ka o planovima Vaki}a, Veqkovi}a i vojvode Sre}ka
3-d Branislav Vaki}; 63221493; 32616; RS MUP Centar RDB
Gwilane; potpisano za Boìdara Trajkovi}a, na~elnika CRDB
Gwilane; 13. oktobar 1993.; Informacija; Informacija o ~etni~kom odredu formiranom u Gwilanu.
3-d Branislav Vaki}; 33166; Centar RDB Ni{, ekstremizam 73
018; Branimir Madi}, operativni radnik; 20. oktobar 1993.; Slu`bena bele{ka; Slu`bena bele{ka o Vaki}evom u~e{}u u ilegalnom naoruàvawu.
3-d Branislav Vaki}; 35118; Centar RDB, III uprava- srp. ekstr.
5-062 i 5-072 Kraqevo; Dragan Nikoli} i Jovan Jovanovi}, operativni radnici; 22. novembar 1993.; Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru; Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru s
Miroslavom Miladinovi}em.
3-d Branislav Vaki}; 920013803; Centar RDB Ni{, ekstremizam
u zemqi 73 018; Branimir Madi}, operativni radnik; 9. decembar 1992.;
Izve{taj saradnika Snajper; Izve{taj saradnika Snajper
3-d Branislav Vaki}; 920013279; Centar RDB Ni{, ekstremizam 73 021; Toplica Milo{evi}, operativni radnik; 27. novembar
1992.; Izve{taj saradnika Snajper; Izve{taj saradnika Snajper;
3-d Branislav Vaki}; 920012617; Centar RDB Ni{, ekstremizam 73 026; Boban Jankovi}, operativnik radnik; 19. novembar 1992.;
Slu`bena bele{ka o identifikaciji Neboj{e Petrovi}a; Slu`bena bele{ka o identifikaciji Neboj{e Petrovi}a.
924
3-d Branislav Vaki}; 92001265; Centar RDB Ni{, ekstremizam

u zemqi 73 018; Branimir Madi}, operativni radnik; 18. novembar
1992.; Izve{taj o rezultatima primene OTM (operativno-tehni~ke
mere) TKTR; Izve{taj o prislu{kivawu telefonskih razgovora.
3-d Branislav Vaki}; 920009254; Centar RDB Ni{, ekstremizam u zemqi 73 018; Branimir Madi}, operativni radnik; 6. oktobar
1992.; Izve{taj o rezultatima primene OTM TKTR; Izve{taj o prislu{kivawu telefonskih razgovora.
3-d Branislav Vaki}; 920008707; Centar RDB Ni{, ekstremizam u zemqi 73 018- 73 051; Branimir Madi}, operativni radnik; 23.
septembar 1992.; Slu`bena bele{ka; Slu`bena bele{ka o Vaki}evom u~e{}u u ilegalnom naoruàvawu.
3-d Branislav Vaki}; 1996/1 21. avgust 1992.; Centar RDB Ni{,
ekstremizam u zemqi 73 063; Branimir Madi}, operativni radnik;
20. avgust 1992.; Slu`bena bele{ka; Slu`bena bele{ka o dobrovoqcima u BiH.
3-d Branislav Vaki}; 1986/1 17. avgust 92.; Centar RDB Ni{, 73
063; Branimir Madi}, operativni radnik; 17. avgust 1992.; Slu`bena bele{ka; Slu`bena bele{ka o dobrovoqcima u BiH.
3-d Branislav Vaki}; 1913/1 30. jul 92; Centar RDB Ni{, ekstremizam u zemqi 73 018; Branimir Madi}, operativni radnik; 30.
jul 1992.; Izve{taj saradnika Farmera; Izve{taj saradnika Farmera.
3-d Branislav Vaki}; 1772/1 9. jul 92.; Centar RDB Ni{, ekstremizam u zemqi 73 018; Branimir Madi}, operativni radnik; 9. jul
1992.; Slu`bena bele{ka; Slu`bena bele{ka o Vaki}evim aktivnostima.
3-d Branislav Vaki}; 1664/1 23. jun 92; Centar RDB Ni{, ekstremizam u zemqi 73 063; Branimir Madi}, operativni radnik; 22.
jun 1992. Izve{taj saradnika Farmera; Izve{taj saradnika Farmera.
3-d Branislav Vaki}; 1288/1 21. maj 92.; Centar RDB Ni{, ekstremizam u zemqi 73 051; Goran @ivadinovi}, operativni radnik;
21. maj 1992.; Slu`bena bele{ka o identifikaciji Qube Ivanovi}a;
Slu`bena bele{ka o identifikaciji Qube Ivanovi}a.
3-d Branislav Vaki}; 1216/1 12. maj 92.; Centar RDB Ni{, ekstremizam u zemqi 73 063; Branimir Madi}, operativni radnik; 12.
maj 1992.; Slu`bena bele{ka; Slu`bena bele{ka o Vaki}evim aktivnostima.
3-d Branislav Vaki}; 930018618; Centar RDB Ni{, ekstremizam 73 018; Branimir Madi}, operativni radnik; 24. februar 1993.;
Slu`bena bele{ka; Slu`bena bele{ka o Vaki}evim aktivnostima.
925
3-d Branislav Vaki}; 930021331; Centar RDB Ni{, ekstremizam u zemqi 73 051; Branimir Madi}, operativni radnik; 7. april
1993.; Slu`bena bele{ka; Slu`bena bele{ka o Vaki}evim aktivnostima.
3-j Zoran Draìlovi}; 71-123882-3; Uprava SDB- Beograd, III
odeqewe, 71-0; Rade \or|evi}, na~elnik IIIodeqewa; 18. april 1991.;
Predlog za vo|ewe operativne obrade; Predlog za vo|ewe operativne obrade Zorana Draìlovi}a.
3-j Zoran Draìlovi}; 71-123881-2; Uprava SDB za Beograd, 71-0
MG; 18. april 1991.; Predlog za vo|ewe OT mere tajne kontrole;
Predlog za prislu{kivawe telefonskih razgovora Rosvite Topolac.
3-j Zoran Draìlovi}; 71-123882-12; Uprava SDB za Beograd, III
odeqewe, 71-0383 MG; Zoran Komar~evi}; 1. jul 1991.; Informacija;
Informacija o Qubi{i Petkovi}u i Aleksandru Stefanovi}u.
3-j Zoran Draìlovi}; 71-1-23882-9; Republika Srbija, ministar unutra{wih poslova; Zoran Sokolovi}; 30. oktobar 1991.; str.
pov. 01-313/2-91; Re{ewe; Re{ewe da se obustavi prislu{kivawe
Draìlovi}evih telefonskih razgovora.
3-j Zoran Draìlovi}; 71-1-23882-10; Republika Srbija, ministar unutra{wih poslova; Zoran Sokolovi}; 19. novembar 1991.;
8347/3; Odluka; Odluka o obustavi operativne obrade Draìlovi}a.
3-k Zoran Ranki}; 1594 17. novembar 93; Centar RDB Zaje~ar,
Ekstrimizam- srpski 3 0030; Tomislav Videnovi}, operativni radnik; 15. novembar 1993.; Izve{taj saradnika Gradi{e; Izve{taj saradnika Gradi{e.
3-q Qubi{a Petkovi} (Qubi{ko); Republika Srbija, MUP
Sekretarijat u Beogradu, SJB; Nedeqko Bucalo, pomo}nik na~elnika SJB; 6. maj 1991.; sp br. 230-138/91-01; Izve{taj o razgovoru sa Petkovi} Qubi{om iz SRS; Izve{taj o razgovoru sa Petkovi} Qubi{om iz SRS
3-q Qubi{a Petkovi} (Qubi{ko); 71-7-53779-3; Republika Srbija, ministar unutra{wih poslova; Zoran Sokolovi}; 12. jul 1991.;
spov. 01-467/1-91; Re{ewe; Re{ewe o prislu{kivawu Petkovi}evih
telefonskih razgovora.
3-q Qubi{a Petkovi} (Qubi{ko); 01-1114; Uprava SDB za Beograd, IIIodeqewe, 71-0383 VS; Zoran Komar~evi}; 19. jul 1991.; Informacija; Informacija o aktivnostima Qubi{e Petkovi}a
3-q Qubi{a Petkovi} (Qubi{ko); 71-7-53779-5; Uprava SDB za
Beograd, III odeqewe, 71-0316 VS; Nikola Baji} i Edo Buki}, operativni razgovor; 18. septembar 1991.; Slu`bena bele{ka o obavqenom
informativnom razgovoru; Slu`bena bele{ka o obavqenom informativnom razgovoru s Qubi{om Petkovi}em.
926
3-q Qubi{a Petkovi} (Qubi{ko); 71-7-53779-8; Republika Srbija, ministar unutra{wih poslova; Zoran Sokolovi}, ministar
unutra{wih poslova; 27. januar 1992.; spov. 01-467/91-2; Re{ewe; Re{ewe da se obustavi prislu{kivawe Petkovi}evih telefonskih
razgovora.
3-q Qubi{a Petkovi} (Qubi{ko); 398 28. april 93; Centar
RDB Vrawe, III odsek; Goran Stevanovi}; 26. april 1993.; Slu`bena
bele{ka o informativnom razgovoru; Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru.
3-s Sre}ko Radovanovi}; 19823; 353 16. mart 93; Centar RDB
Kragujevac, III uprava; Branislav Ili}, pomo}nik na~elnika; 10.
mart 1993; Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru; Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru sa Sini{om Martinovi}em.
3-s Sre}ko Radovanovi}; 20509; 449 26. mart 93; Centar RDB
Kragujevac, III uprava, ekstremizam 72 037; Srbislav Nikoli}, operativni radnik; 23. mart 1993.; Slu`bena bele{ka o informativnom
razgovoru; Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru sa Sini{om Martinovi}.
3-v Miodrag Tripkovi}; 162; Centar RDB Beograd, IVodeqewe-Zemun 71-0373 L@; Dragan Dodig, operativni radnik; 25. maj
1992.; sp 5/2489; Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru;
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru sa Miodragom
Tripkovi}em.
4 (Hrtkovci); 01sp 520/15 20. avgust 1992.; Centar RDB Sremska
Mitrovica; 19. avgust 1992.; Slu`bena bele{ka o informativnom
razgovoru; Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru sa Nikolom Kova~evi}em.
4 (Hrtkovci); 01sp 619/1 21. septembar 92; Centar RDB Sremska
Mitrovica, odsek Ruma; 25. avgust 1992.; Slu`bena bele{ka; Slu`bena bele{ka o protestima zbog hap{ewa Sibin~i}a.
4 (Hrtkovci); 91/5; Centar RDB Sremska Mitrovica; 4. jun
1992.; Slu`bena bele{ka; Slu`bena bele{ka o razli~itim vidovima pritiska koji srpske izbeglice iz Hrvtske vr{e na Hrvate i muslimane u Vojvodini.
4 (Hrtkovci); 110/4 01sp 515/1 30. jun 92.; Centar RDB Sremska
Mitrovica, odsek Ruma; Slavko Kolunyi}, operativni radnik; 23.
jun 1992.; Slu`bena bele{ka; Slu`bena bele{ka o aktivnostima
Ostoje Sibin~i}a i Radeta âkmaka u Hrtkovcima.
4 (Hrtkovci); Centar RDB Sremska Mitrovica, odsek Ruma;
Slavko Kolunyi}, operativni radnik; 11. maj 1992.; Slu`bena bele{ka; Slu`bena bele{ka o mitingu SRS 6. maja 1992. u Hrtkovcima.
927
5 (Dokument prethodno cenzurisan); 71-123698-556; Republika

Srbija, ministar unutra{wih poslova; Zoran Sokolovi}, ministar
unutra{wih poslova; 30. oktobar 1991.; spov. 01-452/2-91; Re{ewe; Re{ewe o obustavi prislu{kivawa telefonskih razgovora Vojislava
[e{eqa.
MDCCXXIII
Stru~ni tim koji pomaè u pripremi odbrane prof. dr Vojislava [e{eqa
Gorwogradska broj 28
11080 Zemun
Nacionalni savet za saradwu sa Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju
Predmet: Zahtev za korektan odnos u ispuwewu obaveze prema
Stru~nom timu koji pomaè u pripremi odbrane prof. dr Vojislava [e{eqa.
U ciqu {to kvalitetnije pripreme odbrane prof. dr Vojislava
[e{eqa pred Me|unarodnim tribunalom za krivi~no gowewe lica
odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine, potrebno je
da hitno donesete odluku i Stru~nom timu dostavite 759 dokumenta
koja ste dostavili Tuìla{tvu MKSJ. Naime, u posedu Tuìla{tva, nalaze se dokumenta koja nisu u posedu odbrane prof. dr Vojislava [e{eqa, a pod kojim okolnostima su dokumenta dostavqena
Tuìla{tvu moèmo samo pretpostaviti. Postavqa se osnovno pitawe, zbog ~ega dokumenta nisu istovremeno dostavqena i Stru~nom
timu odbrane. Dakle, prof. dr Vojislav [e{eq se nalazi pet godina u pritvoru Ha{kog tribunala, dràvqanin je Republike Srbije
i bilo bi krajwe vreme da predstavnici institucija Srbije, kona~no shvate da imaju obavezu prema svojim gra|anima. Nacionalni savet za saradwu sa Me|unarodnim krivi~nim tribunalom nije formiran u ciqu da bude produèna ruka Tuìla{tva MKSJ, u progonu
gra|ana Srbije, ve} da gra|anima Srbije, koji su optuèni pred
MKSJ, u~ine dostupnim sva dokumenta koja im mogu posluìti u
pripremi odbrane. Na ovom primeru se vidi da to nije slu~aj kada je
u pitawu prof. dr Vojislav [e{eqa. Od wega se kriju dokumenta koja se dostavqaju Tuìla{tvu, a vrhunac cinizma predstavqa obrazloèwe zahteva Republike Srbije, od 7. decembra 2007. godine, za
928
za{titne mere koji je potpisao Rasim Qaji} u svojstvu predsednika

Nacionalnog saveta za saradwu sa MKSJ. Tuìla{tvu se dostavqaju kompletna dokumenta BIE, a Vojislavu [e{equ redigovan-zacrwen dokument, po zahtevu Tuìla{tva se postupa hitno dostavqa im
se i ono {to ne traè, a kada je u pitawu postupawe po zahtevu
Stru~nog tima, zahtev mora da pro|e odre|enu proceduru, ~eka se zakqu~ak Vlade, pa odluka Nacionalnog saveta i svi poku{avaju da se
pravdaju gre{kom i sporo{}u drugih. Imaju}i u vidu da je prof. dr
Vojislavu [e{equ su|ewe po~elo, zahtevamo da Stru~nom timu, bez
odlagawa dostavite 759 dokumenta popisanih na 30 strana, koji vam
dostavqamo u prilogu ovog zahteva, uz napomenu da ne gubite vreme
u prepiskama sa Bezbednosno informativnom agencijom, jer se primerak ovih dokumenta nalazi u va{oj arhivi i potrebno je da ih kopirate i dostavite Stru~nom timu koji pomaè u pripremi odbrane
prof. dr Vojislava [e{eqa.
U Beogradu, 25. februar 2008. godine
[ef Stru~nog tima
koji pomaè u pripremi odbrane,
Tomislav Nikoli}
MDCCXXVI
Republika Srbija
Kancelarija Nacionalnog saveta za
saradwu sa Me|unarodnim krivi~nim
tribunalom za biv{u Jugoslaviju
Broj: 1/0-5/23-08
Datum: 11. mart 2008. godine
Beograd
Advokat Slavko Jerkovi}
Predmet: Dostavqawe dokumentacije po va{em zahtevu od 25.
februara 2008. godine.
Povodom va{eg zahteva, od 25. februara 2008. godine, u prilogu
vam dostavqamo zakqu~ak Vlade Republike Srbije pov. 05 broj: 0096/2008, od 6. marta 2008. godine, sa dokumentacijom navedenom u prilogu Zakqu~ka.
Direktor kancelarije
Nacionalnog saveta,
Du{an Igwatovi}
929
***
Poverqivo
Na osnovu ~lana 11 Zakona o saradwi Srbije i Crne Gore sa Me|unarodnim tribunalom za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine (Slu`beni list SRJ, broj
18/02 i Slu`beni list SCG, broj 16/03) i ~lana 43, stav 3 Zakona o
Vladi (Slu`beni glasnik RS, br. 55/05, 71/05 - ispravka i 101/07),
Vlada donosi
Zakqu~ak
1. Dozvoqava se Stru~nom timu koji pomaè u pripremi odbrane Vojislava [e{eqa dostavqawe dokumentacije iz priloga ovog
zakqu~ka, dostavqene u prilozima dopisa Bezbednosno-informativne agencije, kao odgovor na zahteve Tuìla{tva MKT br. 1333 i
1338, pod uslovima odre|enim u ovom zakqu~ku.
2. Upozorava se Stru~ni tim, koji pomaè u pripremi odbrane
Vojislava [e{eqa, da su nadle`ni organi Republike Srbije pred
Sudskim ve}em MKT pokrenuli postupak za odre|ivawe posebnih
mera za{tite u odnosu na dokumentaciju iz priloga ovog zakqu~ka.
3. Obavezuje se Stru~ni tim, koji pomaè u pripremi odbrane
Vojislava [e{eqa, da }e dokumentaciju iz priloga ovog zakqu~ka
koristiti iskqu~ivo za potrebe pripremawa odbrane u postupku
pred MKT, odnosno da je ne}e javno objavqivati, ni na drugi na~in
koristiti van postupka pre MKT, niti ustupati tre}im licima.
Vojislava [e{eqa, da dokumentaciju iz priloga ovog zakqu~ka ne}e javno citirati, niti koristiti na javnim sednicama Suda do dono{ewa kona~ne odluke o za{titnim merama od strane Sudskog ve}a.
Vojislava [e{eqa, da }e u slu~aju da namerava da koristi dokumentaciju iz priloga ovog zakqu~ka u postupku pred MKT o tome, pre
kori{}ewa, blagovremeno obavestiti nadle`ne organe Republike
Srbije.
6. Zakqu~ak dostaviti: Nacionalnom savetu za saradwu sa Me|unarodnim tribunalom za krivi~no gowewe lica odgovornih za te{ka kr{ewa me|unarodnog humanitarnog prava po~iwena na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine, Ministarstvu spoqnih po930
slova, Ministarstvu pravde, Ministarstvu unutra{wih poslova,

Ministarstvu odbrane, Bezbednosno-informativnoj agenciji i
Stru~nom timu koji pomaè u pripremi odbrane Vojislava [e{eqa.
Pov. 05 Broj: 00-96/2008
U Beogradu, 6. marta 2008. godine
Vlada
Potpredsednik,
Boìdar \eli}
4100308.028.doc/14
Prilog:
1. Informacija, SSDB Kragujevac, III odsek ekstremizam, 14.
maj 1991. godine.
2. Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije, Slu`ba dràvne bezbednosti IIIuprava, str. pov. Br. 653/1 od 15 maja
1991. godine.
3. Slu`bena bele{ka, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednosti, Centar resora dràvne bezbednosti
Sremska Mitrovica, Odsek Ruma, 11. 5. 1991. godine.
4. Izvod iz izve{taja saradnika, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednosti, Centar resora dràvne bezbednosti Sremska Mitrovica, 15. 6. 1992.
5. Slu`bena bele{ka, Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednosti, Centar Sremska Mitrovica 8. 7. 1992. godine.
6. Izve{taj, Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednost, Centar Novi Sad, 10. 9. 1992. godine.
7. Slu`bena bele{ka, Centar resora dràvne bezbednosti Kraqevo, IIIuprava, 5-016 od 22. 2. 1993. godine.
8. Slu`bena bele{ka, Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednosti, Centar Zrewanin, od 25.
2. 1993. godine.
9. Izve{taj, Centar resora dràvne bezbednosti Vaqevo, IIIlinija, 7-052 od 12. 3. 1993. godine.
10. Slu`bena bele{ka, CRDB Vaqevo, IIIodsek, 7-052, od 4 avgusta 1993. godine.
11. Slu`bena bele{ka, CRDB Sremska Mitrovica od 18. avgusta
1993. godine.
12. Slu`bena bele{ka, CRDB Sremska Mitrovica odsek [id
od 12 avgusta 1993 godine.
931
13. Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru, CRDB

Sremska Mitrovica srpski ekstremizam od 27. oktobra 1993. godine.
14. Slu`bena bele{ka, CRDB Subotica, IIIOdsek Srpski ekstremizam od 23. avgusta 1993. godine.
15. Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru, CRDB Ni{,
Ekstremizam u zemqi, 73 013 i 73 018, od 27. januara 1994. godine.
16. Slu`bena bele{ka, CRDB Ni{, ekstremizam, 73 018, od 17.
18. Slu`bena bele{ka, CRDB Sremska Mitrovica, Odsek [id
ekstremizam od 24. februara 1994. godine.
20. Slu`bena bele{ka, CRDB Ni{, ekstremizam, 73 018 od 17.
aprila 1994. godine.
22. Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàwe Analiti~ki osvrt na stawe na
podru~ju CRDB Zaje~ar, od 1. aprila 1995. godine.
23. Aktivnost ekstremista iz Srpske radikalne stranke sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe, CRDB
Beograd, Vodeqewe, od 30. marta 1995. godine.
24. Aktivnosti ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe na podru~ju Centra Pan~evo,
CRDB Pan~evo, analitika, od 5. aprila 1995. godine.
25. Prilog za izradu teme Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe, CRDB
Smederevo, od 7. aprila 1995. godine.
26. Aktivnost ekstremista iz redova Srpske radikalne stranke
sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe,
CRDB Novi Sad od 7. aprila 1995. godine.
27. Prilog za izradu teme Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe, CRDB
Sremska Mitrovica, od 10. aprila 1995. godine.
28. Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije, Slu`ba dràvne bezbednosti IIuprava, str. pov. br. 01-512, od 3. aprila 1991. godine,
29. Izve{taj, Uprava slu`be dràvne bezbednosti Beograd, II
odeqewe AOS71-0336 od 12. aprila 1991 godine,
932
30. Predlog, Uprava slu`be dràvne bezbednosti Beograd, II

odeqewe IZOS71-0402, od 25. juna 1991. godine,
33. Izve{taj, Uprava slu`be dràvne bezbednosti Beograd, II
odeqewe ITOS71-0426, od 23. avgusta 1991. godine,
34. Izve{taj, Uprava Slu`be dràvne bezbednosti Beograd, II
odeqewe ITOS71-0426, od 23. avgusta 1991. godine,
odeqewe IZOS71-0402, od 3. oktobra 1991. godine,
odeqewe IZOS71-0402, od 25. oktobra 1991. godine,
37. Predlog, Uprava Slu`be dràvne bezbednosti Beograd, II
odeqewe AOS 71-0463, od 6. novembra 1991. godine,
38. Predlog, Uprava Slu`be dràvne bezbednosti Beograd, II
odeqewe AOS 71-0463, od 6. novembra 1991. godine,
odeqewe IZOS71-0402, od 12. decembra 1991. godine,
40. Slu`bena bele{ka, Sektor SDB Smederevo, IIIlinije ekstremizam, 8. avgust 1991. godine,
41. Slu`bena bele{ka, Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednosti Resor dràvne bezbednosti Centar Novi Sad, 18. 5. 1992. godine,
42. Izve{taj, Centar resora dràvne bezbednosti, Beograd, II
odeqewe AOS71-0463 od 13. 6. 1992. godine,
odeqewe BOS71-0415, od 18. 5. 1992. godine,
odeqewe OOS71-0415, od 18. 5. 1992. godine,
45. Slu`bena bele{ka, Uprava Slu`be dràvne bezbednosti Beograd, IIodeqewe AOS 71-0423 od 18. 5. 1992. godine
46. Slu`bena bele{ka, Uprava Slu`be dràvne bezbednosti Beograd, IIodeqewe - AOS 71-0423 od 18. 5. 1992. godine
47. Slu`bena bele{ka, Uprava Slu`be dràvne bezbednosti Beograd, IVodeqewe Obrenovac, 71-0252, od 19. 5. 1992.
48. Izve{taj, Centar resora dràvne bezbednosti, Beograd, III
odeqewe, 71-0484 od 20. 5. 1992. godine,
odeqewe, 71-0294 od 20. 5. 1992. godine,
933
50. Slu`bena bele{ka, Sektor SDB Uìce, III- ekstremizam, 79

043, 20. 1. 1992. godine.
52. Izve{taj, Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednost, Resor dràvne bezbednosti, Centar Novi Sad, 23. 5. 1992. godine.
odeqewe - IZOS 71-0402, od 25. 5. 1992. godine,
54. Slu`bena bele{ka, Uprava Slu`be dràvne bezbednosti Beograd, IVsektor ûkarica, 71-0343 od 27. 5. 1992.
55. Slu`bena bele{ka, Uprava Slu`be dràvne bezbednosti Beograd, IVodeqewe Mladenovac, 71-0456, od 27. 5. 1992.
56. Slu`bena bele{ka, Uprava Slu`be dràvne bezbednosti Beograd, IVodeqewe ûkarica, 71-0343 od 27. 5. 1992.
57. Slu`bena bele{ka, Centar resora dràvne bezbednosti, Beograd, IIodeqewe - MOC 71-0473 od 27. 5. 1992. godine,
58. Slu`bena bele{ka, Centar resora dràvne bezbednosti, Beograd, IVodeqewe - Zemun 71-0373 od 29. 5. 1992. godine,
59. Slu`bena bele{ka Centar resora dràvne bezbednosti, Beograd, IVodeqewe - Stari Grad 71-0412, od 29. 5. 1992. godine,
60. Slu`bena bele{ka, Centar resora dràvne bezbednosti, Beograd, IIodeqewe - AOS 71-0410 od 1. 6. 1992. godine,
odeqewe - IZOS 71-0402, od 1. 6. 1992. godine,
odeqewe - AOS 71-0410 od 31. 5. 1992. godine,
63. Izve{taj, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednosti, Centar resora dràvne bezbednosti Sremska Mitrovica, Odsek Ruma, 2. 6. 1992. godine.
odeqewe - AOS 71-0410, od 3. 6. 1992. godine,
65. Slu`bena bele{ka, Centar resora dràvne bezbednosti, Beograd, IVodeqewe - Zvezdara 71-0421 od 3. 6. 1992. godine,
odeqewe - ITOS 71-0402 od 14. 6.1992. godine,
odeqewe - IZOS 71-0402 od 14. 6. 1992. godine,
68. Slu`bena bele{ka Uprava Slu`be dràvne bezbednosti Beograd, IIodeqewe - AOS 71-0410, od 11. 6. 1992. godine,
934
69. Slu`bena bele{ka Centar resora dràvne bezbednosti, Beograd, IVodeqewe Zemun, 71-0398, od 14. 6. 1992. godine,
70. Slu`bena bele{ka, Uprava Slu`be dràvne bezbednosti Beograd, IVodeqewe - ûkarica, 71-0291 od 12. 6. 1992. godine.
71. Slu`bena bele{ka, Uprava Slu`be dràvne bezbednosti Beograd, IVodeqeqe - Novi Beograd, 71-0475 od 11. 6. 1992. godine.
Sremska Mitrovica, Odsek Ruma, 5. 6. 1992. godina.
Sremska Mitrovica, 15. 6. 1992. godine.
74. Predlog, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne
bezbednosti, Centar resora dràvne bezbednosti Sremska Mitrovica, 15. 6. 1992. godine.
77. Slu`bena bele{ka, Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednost, Centar Novi Sad, 11. 6.
1992. godine.
78. Slu`bena bele{ka, Centar resora dràvne bezbednosti, Beograd, IVodeqewe - Zemun 71-0479 od 16. 6. 1992. godine,
79. Slu`bena bele{ka, Centar resora dràvne bezbednosti, Beograd, IIIodeqewe - 71-0425 od 17. 6. 1992. godine
80. Slu`bena bele{ka, Centar resora dràvne bezbednosti, Beograd, IIIodeqewe - 71-0401 od 22. 6. 1992. godine
81. Slu`bena bele{ka, Centar resora dràvne bezbednosti, Beograd, IVodeqewe - JAT 71-0466 od 23. 6. 1992. godine
82. Pismo Stipi Mesi}u, 3 strane, plus 4 stranice ne~itkih pisama,
83. Vlada Republike Hrvatske, iseqenim Hrvatima
84. Pismo HDZ-a,
85. HVO, pismo,
86. Slu`bena bele{ka, Centar resora dràvne bezbednosti, Beograd, IVodeqewe - Rakovica 71-0220 od 22. 6. 1992. godine
935
88. Slu`bena bele{ka, Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednosti, Centar Novi Sad, 23. 6.
1992. godine.
89. Slu`bena bele{ka, Centar resora dràvne bezbednosti, Beograd, IIIodeqewe - 71-0401 od 25. 6. 1992. godine,
90. Slu`bena bele{ka, Centar resora dràvne bezbednosti, Beograd, IIIodeqewe - 71-0414 od 25. 6. 1992. godine,
odeqewe - AOS; 71-0410 od 24. 6. 1992. godine,
odeqewe - IZOS; 71-0402 od 25. 6. 1992. godine,
93. Slu`bena bele{ka, Centar resora dràvne bezbednosti, Beograd, IIodeqewe - IZOS; 71-0 od 29. 6. 1992. godine,
94. Slu`bena bele{ka, Centar resora dràvne bezbednosti, Beograd, IVodeqewe - Rakovica 71-0282 od 29. 6. 1992. godine,
97. Izve{taj, R. Srbija, MUP, Resor DB, Centar RDB Pan~evo,
ekstremizam, 22. 6. 1992. godine,
98. Slu`bena bele{ka, Centar resora dràvne bezbednosti, Beograd, IVodeqeqe - @TO 71-0282 od 29. 6. 1992. godine,
99. Slu`bena bele{ka, Centar resora dràvne bezbednosti, Beograd, IIIodeqewe - od 2. 7. 1992. godine
odeqewe - AOS; 71-0410 od 1. 7. 1992. godine
101. Slu`bena bele{ka, CRDB Kragujevac, IIIodsek, 72-037 od 2.
7. 1992. godine
102. Slu`bena bele{ka, Centar resora dràvne bezbednosti,
Beograd, IIodeqewe - AOS; 71-0410 od 6. 7. 1992. godine
103. Slu`bena bele{ka Centar resora dràvne bezbednosti,
Beograd, IIIodeqewe - od 71-0414 8. 7. 1992. godine
Beograd, IVodeqewe - Stari grad 71-0412 od 8. 7. 1992. godine,
105. R. Hrvatska, aùrirawe podataka
106. RH, HVO, Obavjest
107. RH, Zapovjedni{tvo 123. brigada HVO - poklawawe imovine
Beograd, IVodeqewe - Palilula, 71-0358 od 15. 4. 1992. godine,
936
109. Izve{taj, Centar resora dràvne bezbednosti, Beograd, IV

odeqewe - Zvezdara, 71-0324 od 15. 4. 1992. godine,
odeqewe - Zvezdara, 71-0350 od 15. 4. 1992. godine,
111. Slu`bena bele{ka, Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednosti, Centar Novi Sad, 8.
7. 1992. godine.
112. Slu`bena bele{ka, Centar resora dràvne bezbednosti Beograd, IVodeqewe - Novi Beograd, 71-0307 od 11. 7. 1992. godine
113. Slu`bena bele{ka, Centar resora dràvne bezbednosti Beograd, IVodeqewe - Novi Beograd, 71-0307 od 10. 7. 1992. godine
114. Izve{taj, Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednosti, Centar Novi Sad, 14. 7. 1992. godine.
odeqewe 71-0410 od 21. 7. 1992. godine
116. Slu`bena bele{ka, Centar resora dràvne bezbednosti Beograd, VIodeqewe - Rakovica, 71-0282 od 23. 7. 1992. godine
7. 1992. godine.
118. Izve{taj, Centar resora DB IIIuprava-ekstremizam, 5-049
Kraqevo,
119. Izve{taj, Centar resora DB IIIuprava-ekstremizam, 5-059
Kraqevo, 14. 5. 1992.
120. Slu`bena bele{ka, Centar resora DB IIIuprava-ekstremizam, 5-032 Kraqevo, 13. 5. 1992.
121. Slu`bena bele{ka, Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednost, Resor dràvne bezbednosti, Centar Zrewanin, odeqewe Kikinda, 29. 7. 1992. godine.
122. Slu`bena bele{ka, Centar resora DB, IIIuprava-ekstremizam, 5-059 Kraqevo, 21. 5. 1992.
124. Slu`bena bele{ka, Centar resora dràvne bezbednosti
Beograd, IVodeqewe - Zemun, 71-0398 od 19. 8. 1992. godine
Beograd, IVodeqewe - Zemun, 71-0398 od 20. 8. 1992. godine
126. Slu`bena bele{ka, Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednosti, Centar Sremska Mitrovica 2. 6. 1992. godine.
937
127. Slu`bena bele{ka, Centar resora DB, IIIodsek 7-052 Vaqevo, 30. 5. 1992.
128. Slu`bena bele{ka, Centar resora DB IIIodsek 7-041 Vaqevo, 28. 5. 1992.
129. Slu`bena bele{ka, Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednosti, Centar Sremska Mitrovica, Odsek Ruma, 6. 9. 1992. godine.
Beograd, IVodeqewe - Novi Beograd, 71-0307 od 14. 9. 1992. godine.
131. Prilog za izradu Informacije o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji u zemqi, Centar RDB Smederevo, 16. 9. 1992.
Beograd, IIIodeqewe 71 0463 od 17. 9.1992. godine.
Beograd, IIodeqewe AOS; 71-0463 od 18. 9. 1992. godine
odeqewe IZOS; 71-0402 od 21. 9. 1992. godine
135. Slu`bena bele{ka, Centar RDB Smederevo, IIuprava BiH,
6-062 24. 9. 1992.
136. Slu`bena bele{ka Centar RDB Smederevo, IIuprava BiH,
6-060 24. 9. 1992.
137. Slu`bena bele{ka Centar RDB Smederevo, IIIuprava, ekstremizam, 6-054 28. 9. 1992.
138. Slu`bena bele{ka, Centar RDB Smederevo, IIIuprava, muslimanski ekstremizam, 6-058 28. 9. 1992.
139. Slu`bena bele{ka Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednosti, Centar Novi Sad, 29. 9.
1992. godine.
140. Slu`bena bele{ka, Centar Resora dràvne bezbednosti,
Beograd, IV odeqewe Stari grad, 71 -0420 od 2. 10. 1992. godine
Beograd, IVodeqewe Obrenovac, 71-0379 od 2. 10. 1992. godine
Beograd, IIodeqewe 71-0415 od 6. 10. 1992. godine
143. Slu`bena bele{ka Centar RDB Smederevo, IIuprava BiH,
6-063, od 2. 10. 1992.
144. Informacija, Centar resora dràvne bezbednosti, Beograd, IIodeqewe 71-0415 od 12. 10. 1992. godine
145. Slu`bena bele{ka, Centar RDB Smederevo, IIIuprava, Ekstremizam, 6-057 11. 10. 1992.
938
146. Slu`bena bele{ka, Centar RDB Smederevo, IIuprava BiH,

6-062, od 8. 10. 1992.
147. Slu`bena bele{ka, Centar RDB Ni{, 73-040, od 23. 7. 1992.
Beograd, IVodeqewe Palilula, 71-0476 od 19. 10. 1992. godine
Beograd, IIodeqewe 71-0415 od 19. 10. 1992. godine
150. Slu`bena bele{ka, Centar RDB Smederevo, III uprava, Ekstremizam, 6-033 27. 7. 1992.
151. Slu`bena bele{ka, Centar RDB Vaqevo, III odsek, 7-050, od
24. 7. 1992.
152. Slu`bena bele{ka, Centar RDB Smederevo, IIIuprava, ekstremizam, 6-049 od 14. 10. 1992.
153. Slu`bena bele{ka Centar RDB Smederevo, IIIuprava, ekstremizam, 6-051 od 15. 10. 1992.
154. Slu`bena bele{ka, Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednosti, Centar Sremska Mitrovica, Odsek Ruma, od 13. 10. 1992. godine.
155. Slu`bena bele{ka, Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednosti, Centar Sremska Mitrovica Odsek Ruma, od 14. 10. 1992. godine.
156. Slu`bena bele{ka, Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednosti, Centar Sremska Mitrovica, Odsek Ruma, od 14. 10. 1992. godine.
odeqewe Savski Venac, 71-0385 od 22. 10. 1992. godine
160. Slu`bena bele{ka, Centar resora DB Vaqevo, IIIodsek, 7052, 15.05.1992.
162. Slu`bena bele{ka, Centar RDB Smederevo, IIIuprava ekstremizam, 6-051 od 26. 10. 1992.
163. Slu`bena bele{ka, Centar RDB Kraqevo, IIIuprava, muslimanski ekstremizam, 6-065 od 19. 8. 1992.
939

165. Izve{taj, Centar resora dràvne bezbednosti, Ni{, 73-025
od 29. 10. 1992. godine.
Leskovac, 46-039 od 22. 10. 1992. godine
167. Izve{taj, Centar resora dràvne bezbednosti, Zaje~ar, 30027 od 27. 10. 1992. godine.
Kragujevac, IIIuprava, 72-039 od 29. 10. 1992. godine
169. Slu`bena bele{ka, Centar RDB Smederevo, IIIuprava, ekstremizam, 6-065 26. 8. 1992.
Beograd, IVodeqewe, Palilula, 71-0477 od 2. 11. 1992. godine
171. Izve{taj, Centar resora dràvne bezbednosti, Zaje~ar, hrvatski nacionalizam 3-0027 od 26. 8. 1992. godine
173. Slu`bena bele{ka, Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednosti, Centar Sremska Mitrovica od 22. 10. 1992.
174. Izve{taj, Centar resora dràvne bezbednosti, Kragujevac,
IIIuprava, 72-037 od 22. 6. 1992. godine
Kragujevac, Iuprava, 72-039 od 28. 10. 1992. godine.
176. Izve{taj, Centar resora dràvne bezbednosti, Ni{, KOB
Hrvatska, 73-006 od 13. 7. 1992. godine.
178. Izve{taj, Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednost Resor dràvne bezbednosti, Centar Novi Sad, 3. 11. 1992. godine.
179. Slu`bena bele{ka, Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednosti, Centar Novi Sad,
odeqewe Sombor, 31. 8. 1992. godine.
181. Izve{taj, Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednost, Centar Zrewanin, 9. 9. 1992. godine.
940
184. Slu`bena bele{ka, Centar RDB Smederevo, IIIuprava-ekstremizam, 6-038 12. 11. 1992.
185. Slu`bena bele{ka, Centar resora DB, IIIuprava - muslimanski ekstremizam, 5-029 Kraqevo 21. 9. 1992.
Zaje~ar, Hrvatska obave{tajna slu`ba 3-0029 od 16. 11. 1992. godine
Beograd, IVodeqewe Novi Beograd 71-0475 od 19. 11. 1992. godine
189. Slu`bena bele{ka, Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednosti, Centar Zrewanin,
odeqewe Kikinda, 12. 11. 1992.
190. Slu`bena bele{ka, Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednost Resor dràvne bezbednosti, Centar Sremska Mitrovica, Odsek Ruma od 18. 11. 1992.
Ni{, KO BiH, 73-043 od 24. 11. 1992. godine
Beograd, IVodeqewe, Palilula, 71-0476 od 24. 11. 1992. godine
Ni{, KO BiH, 73-039 od 5. 12. 1992. godine
Beograd, IVodeqewe Mladenovac, 71-0465 od 5. 12. 1992. godine
198. Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednost, Centar Zrewanin, odeqewe Kikinda, 25. 11.
1992. godine.
941

Beograd, IVodeqewe, Mladenovac, 71-0465 od 9. 12. 1992. godine.
Zaje~ar, ob. Slu`ba BiH 3-0023 od 8. 12. 1992. godine.
Zaje~ar, ob. Slu`ba BiH 3-0023 od 15. 12. 1992. godine.
12. 1992. godine.
Beograd, IVodeqewe, Rakovica, 71-0220 od 22. 12. 1992. godine.
Beograd, IVodeqewe, Rakovica, 71-0220 od 22. 12. 1992. godine
206. Slu`bena bele{ka, Centar RDB Smederevo, IUprava Ekstremizam van zemqe, 6-038 od 21. 12. 1992.
208. Slu`bena bele{ka Centar RDB Leskovac, Iodsek, 46004, od
22. 12. 1992.
209. Izve{taj, Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednosti bezbednost, Centar Novi Sad, 22.
11. 1992. godine.
212. Slu`bena bele{ka, Centar resora DB, IIIodsek 7-052 Vaqevo, 28. 12. 1992. godine.
215. Slu`bena bele{ka, Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednosti, Centar Zrewanin,
odeqewe Kikinda, 24. 12. 1992. godine.
942
216. Slu`bena bele{ka, Centar resora DB, IIIuprava-muslimanski ekstremizam, 5-067 Kraqevo, 13. 1. 1993. godine.
217. Izve{taj, Centar resora dràvne bezbednosti, Zaje~ar,
obave{tajna slu`ba BiH 3-0027 od 8. 1. 1993. godine
Zaje~ar, Ekstremizam 3-0016 od 12. 1. 1993. godine.
Beograd, IVodeqewe Mladenovac, 71-0493 od 13. 1. 1993. godine
Ni{, ekstremizam 73-023 i 73-051 od 16. 1. 1992. godine
222. Slu`bena bele{ka, Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor bezbednosti, Centar Novi Sad, 13. 1. 1993.
godine.
Ni{, KO BiH 73-043 od 19. 1. 1992. godine.
Leskovac, Iuprava HOBS 46037 od 19. 1. 1993.
Prizren, Iuprava HOBS od 22. 1. 1993.
Smederevo, IIIuprava, Ekstremizam 6-061 od 25. 1. 1993. godine
228. Izve{taj, Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednost, Centar Novi Sad, 30. 1. 1993. godine.
229. Slu`bena bele{ka, Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednost; Centar Kragujevac, I
uprava, od 11. 2. 1993.
Kraqevo, [ uprava 5-059 od 28. 1. 1993.
231. Izve{taj o proveri, 4. 2. 1993.
232. Izve{taj Centar resora dràvne bezbednosti, Zaje~ar, ekstremizam u zemqi 3-0024 od 28. 1. 1993. godine
233. Slu`bena bele{ka, Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednost, Centar Novi Sad, 1. 2.
1993. godine.
Kraqevo, IIIuprava 5-043 od 5. 2. 1993.
943
235. Predlog, Centar resora dràvne bezbednosti Pan~evo od 2.

2. 1993.
Uìce, I uprava 79-046 i 79-051 od 8. 2. 1993.
237. Slu`bena bele{ka, Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednost, IIuprava, odeqewe Novi Sad, 3. 2. 1993. godine.
238. Izve{taj, Republika Srbija Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednost, Centar Novi Sad, 4. 2. 1993. godine.
Smederevo, Iuprava - SOS, 6-038 od 4. 2. 1993. godine.
Beograd, IIIodeqewe - 71-0419 od 15. 2. 1993. godine
Smederevo, Iuprava - SOS, 6-058 od 15. 2. 1993.
Beograd, IVodeqewe Vo`dovac 71-0472 od 17. 2. 1993. godine
Vrawe, IIIodsek, 55-043 od 8. 2. 1993.
244. Izve{taj, Centar resora dràvne bezbednosti, Zaje~ar, ekstremizam u zemqi 3-0027 od 19. 2. 1993. godine
245. Slu`bena bele{ka 73-019 i 73-023 od 18. 2. 1993
246. Zapisnik,
247. Zapisnik,
Smederevo, IIIuprava, 6-051 od 15. 2. 1993.
Beograd, IIIodeqewe 71-0419 od 24. 2. 1993. godine
252. Spisak, CRDB Leskovac od 24. 2. 1993.
Zaje~ar, Ekstremizam u zemqi 3-0005 od 24. 2. 1993. godine
254. Spisak, Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednost, Centar Novi Sad, 23. 2. 1993. godine.
Beograd, IIIodeqewe 71-0419 od 1. 3. 1993. godine
256. Informacija, Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednosti, Centar resora dràvne
bezbednosti Pan~evo, Analitika, 165 od 1. 3.1993. godine
944

Uìce, III79 026 od 4. 3. 1993. godine
Uìce, III79 053 i 79 060 od 4. 3. 1993. godine
259. Izve{taj, Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednosti, Centar resora dràvne bezbednosti Novi Sad,
Smederevo, IIIuprava-Ekstremizam, 6-050 od 3. 3. 1993. godine
Smederevo, IIIuprava-Ekstremizam, 6-054 od 4. 3. 1993. godine
262. Izve{taj, Centar resora dràvne bezbednosti Zaje~ar, ekstremizam, 3 0027 od 3. 2. 1993. godine
Uìce, III79 056 od 5. 3. 1993. godine
Uìce, III/ Ekstremizam 79 019 od 5. 3. 1993. godine
265. Slu`bena bele{ka, Centar resora dràvne bezbednosti Beograd, IVodeqewe - Zemun 71-0398 od 9. 3. 1993. godine.
266. Slu`bena bele{ka, Centar resora dràvne bezbednosti, III
uprava - muslimanski ekstremizam, 5-065 od 9. 3. 1993. godine
Smederevo, Iuprava - Ekstremizam van zemqe, 6-033 od 3. 3. 1993. godine.
268. Slu`bena bele{ka, Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednosti, Centar resora dràvne bezbednosti Novi Sad,
Kraqevo, IIIuprava srpski ekstremizam 5-059 od 4. 3. 1993. godine
270. Slu`bena bele{ka, Centar resora dràvne bezbednosti Beograd, IVodeqewe - Zemun 71-0373 od 18. 3. 1993. godine.
271. Slu`bena bele{ka, Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednosti, II uprava, odeqewe
Novi Sad, od 22. 3. 1993. godine
Smederevo, Iuprava - BOS, 6-061 od 22. 3. 1993. godine.
273. Slu`bena bele{ka, Centar resora dràvne bezbednosti Beograd, IVodeqewe - Obrenovac, 71-0379 od 24. 3. 1993. godine.
274. Slu`bena bele{ka, Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednosti, Centar resora dràvne bezbednosti - Novi Sad, od 23. 3. 1993. godine.
945
275. Slu`bena bele{ka, Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, Resor dràvne bezbednosti, Centar resora dràvne bezbednosti - Novi Sad,
Smederevo, IIIuprava, 6-064 od 22. 3. 1993. godine.
Beograd, IIIodeqewe, 71-0314 od 23. 3. 1993. godine
Vaqevo, TO-3A-0036, Iodsek, 7-034 od 27. 3. 1993. godine
Vaqevo, IIodsek, 7-050 od 24. 3. 1993. godine
Kragujevac, IIIuprava, od 29. 3. 1993. godine.
281. Izve{taj o proveri, CRDB Beograd, IVodeqewe - Novi Beograd, 71-0475 od 9. 4. 1993. godine.
Ni{, ekstremizam, 73 043 od 7. 4. 1993. godine.
283. Slu`bena zabele{ka, CRDB Smederevo, IIIuprava, ekstremizam, 6-061 od 7. 4. 1993. godine.
Kragujevac, IIIuprava - ekstremizam od 5. 4. 1993. godine.
285. Izve{taj saradnika, CRDB Uìce, III/ekstremizam, 79-926
od 12. aprila 1993. godine, sp br. 629
286. Izve{taj operativno-tehni~kog sredstva, Ministarstvo
unutra{wih poslova, RDB, CRDB Novi Sad od 19. aprila 1993. godine
287. Slu`bena bele{ka, CRDV Leskovac, ekstremizam, 46-006 od
17. aprila 1993. godine
288. Slu`bena bele{ka radnika RADB, CRDB Zaje~ar, hrvatski
ekstremizam, 3 0027 od 26. aprila 1993. godine
289. Slu`bena bele{ka. CRDB Kraqevo, IIIuprava, 5-032 od 4.
maja 1993. godine
290. Slu`bena bele{ka, CRDB Beograd, IIIodeqewe, 71-0419 od
6. maja 1993. godine
291. Slu`bena bele{ka, CRDB Kraqevo, IIIuprava - srpski ekstremizam, 5-043, 5-059 od 29. maja 1993. godine
Kraqevo, IIIuprava - srpski ekstremizam, 5-040 od 21. maja 1993. godine
293. Slu`bena bele{ka, CRDB Kraqevo, IIIuprava, 5-043 od 31.
maja 1993. godine
946

Kraqevo, III uprava - muslimanski ekstremizam, 5-036 od 27. maja
1993. godine
295. Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru , CRDB
Kraqevo, IIIUprava, 5-047 od 26. maja 1993. godine
1993. godine
1993. godine
298. Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru, CRDB Zaje~ar, ekstremizam - srpski, 3 0020 od 31. maja 1993. godine
299. Slu`bena bele{ka, CRDB Beograd, IVodeqewe - Savski venac, 71-0380 od 2. juna 1993. godine
300. Slu`bena bele{ka, CRDB Vaqevo, Iodsek, 7-034 od 1. juna
1993. godine
301. Slu`bena bele{ka, CRDB Kraqevo, IIIuprava - ekstremizam, 5-042 od 2. juna 1993. godine
302. Slu`bena bele{ka, CRDB Kraqevo, IIIuprava - srpski ekstremizam, 5-049 od 2. juna 1993. godine
303. Slu`bena bele{ka, CRDB Beograd, IVodeqewe - Savski venac, 71-0506 od 5. jula 1993. godine
304. Slu`bena bele{ka, CRDB Ni{, 73 030 od 22. juna 1993. godine
305. Slu`bena bele{ka, CRDB Vrawe, Iodsek - MOS, 55-035 od
28. juna 1993. godine
Smederevo, IIIuprava - ekstremizam, 6-061 od avgusta 1993. godine
307. Izve{taj operativno-tehni~kog sredstva, Ministarstvo
unutra{wih poslova, RDB, CRDB Novi Sad od 12. avgusta 1993. godine
Smederevo, IIIuprava-ekstremizam, 6-044 od 10. avgusta 1993. godine
Smederevo, IIIuprava - ekstremizam, 6-065 od 12. avgusta 1993. godine
310. Odluka, Ministarstvo unutra{wih poslova, RDB, 55043 od
3. avgusta 1993. godine
311. Slu`bena bele{ka, CRDB Sremska Mitrovica - Odsek [id
od 3. avgusta 1993. godine
312. Izve{taj saradnika, CRDB Zaje~ar, ekstremizam - srpski, 3
0030 od 20. avgusta 1993. godine
947

Kraqevo, IIIuprava - srpski ekstremizam, 5-062 od 18. avgusta 1993.
godine
Smederevo, Iuprava ob. slu`ba BiH, 6-068 od 24. avgusta 1993. godine
Smederevo od 13. avgusta 1993. godine
316. Slu`bena bele{ka, CRDB Beograd, Iodeqewe - ITOS, 710426 od 24. avgusta 1993. godine
317. Slu`bena bele{ka o li~nom zapaàwu operativnog saradnika, CRDB Smederevo, IIIuprava - ekstremizam, 6-068 od 19. avgusta
1993. godine
Smederevo, Iuprava, 6-028 od 1. septembra 1993. godine
Kraqevo, IIIUprava , 5-047 od 3. septembra 1993. godine
320. Slu`bena bele{ka, CRDB Vaqevo, IIIodsek, 7-043 od 2. septembra 1993. godine
321. Slu`bena bele{ka, CRDB Vaqevo, IIIodsek, 7-043 od 2. septembra 1993. godine
322. Informacija, CRDB Beograd - III odeqewe, 71-0401 od 28.
septembra 1003. godine
Smederevo, IIIuprava - ekstremizam, 6-050 od 27. septembra 1993. godine
324. Slu`bena bele{ka o identifikaciji, CRDB Kraqevo, III
uprava, 5-060 od 29. septembra 1993. godine
325. Slu`bena bele{ka, CRDB Vaqevo, III odsek, 7-037 od 16. novembra 1993. godine
326. Slu`bena bele{ka, CRDB Vaqevo, IIIodsek - ekstremizam,
7-051 od 17. novembra 1993. godine
327. Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru, CRDB Novi Sad - odeqewe Sombor od 20. novembra 1993. godine
Smederevo, IIIuprava - ekstremizam, 6-033 od 24. novembra 1993. godine
Smederevo, Iuprava - HOBS, 6-067 od 27. decembra 1993. godine
330. Izve{taj operativne veze, CRDB Novi Sad od 31. decembra
1993. godine
948

Smederevo, IIIuprava - ekstremizam, 6-051 od 11. januara 1994. godine
Smederevo, IIuprava - BiH, 6-068 od 13. januara 1994. godine, sp br. 74
Ni{, ekstremizam, 73 028, 73 018 od 28. januara 1994. godine
januara 1994. godine
335. Slu`bena bele{ka, CRDB Kraqevo, Iuprava - SAD, 5-064 od
9. februara 1994. godine
336. Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru, CRDB Novi Sad, 1452 od 17. februara 1994. godine
337. CRDB Sremska Mitrovica, Br. 346/2 od 28. februara 1994.
godine
338. Slu`bena bele{ka, CRDB Sremska Mitrovica, Odsek [id
od 22. februara 1994. godine
339. CRDB Sremska Mitrovica, Br. 347/2 od 28. februara 1994.
godine
340. Slu`bena bele{ka, CRDB Beograd, IVodeqewe Obrenovac,
71-0379 od 28. februara 1994. godine
341. Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru, CRDB Beograd, IVodeqewe Obrenovac, 71-0379 od 28. februara 1994. godine
Uìce, III/ekstremizam, 79 036 od 7. februara 1994. godine, Sp. br. 167
februara 1994. godine
Smederevo, IIIuprava - ekstremizam, 6-050 od 21. februara 1994. godine
347. Izve{taj saradnika, CRDB Ni{, ekstremizam, 73 020 od 21.
Kraqevo, IIIuprava, 5- 026 od 3. marta 1994. godine
Kraqevo, IIIuprava - muslimanski ekstremizam, 5- 036 od 7. marta
1994. godine
949

Kraqevo, IIIuprava - muslimanski ekstremizam, 5- 058 od 7. marta
1994. godine
352. Slu`bena bele{ka, CRDB Beograd, IVodeqewe Zemun, 710373 od 30. marta 1994. godine
353. Slu`bena bele{ka, CRDB Beograd, IVodeqewe Palilula,
71-0358 od 23. marta 1994. godine
354. Slu`bena bele{ka; CRDB Ni{, ekstremizam, 73 027 od 18.
marta 1994. godine
355. Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru, CRDB Leskovac Ekstremizam od 24. marta 1994. godine
356. CRDB Zaje~ar, Br. 596 od 30. marta 1994. godine
357. Izve{taj saradnika, CRDB Zaje~ar - ekstremizam - srpski,
3 0030 od 29. marta 1994. godine
358. CRDB Leskovac, Br. 751 od 29. aprila 1994. godine
359. Presek saznawa o delatnosti sa pozicija srpskog ekstremizma na podru~ju CRDB Leskovac u 1994. godini, CRDB Leskovac od
360. Slu`bena bele{ka o radnom dogovoru, CRDB Leskovac ekstremizam od 20. aprila 1994. godine
361. Slu`bena bele{ka radnika RDB, CRDB Uìce - I/Rusija, 79
046 od 28. februara 1994. godine
362. Slu`bena bele{ka, CRDB Kragujevac, IIuprava, 72 027 i 72
028 od 26. aprila 1994. godine
363. Izve{taj - OTS, ekstremizam, CRDB Novi Sad od 30. aprila 1994. godine
aprila 1994. godine
365. Slu`bena bele{ka, CRDB Sremska Mitrovica, Odsek Ruma
- ekstremizam od 29. juna 1994. godine
366. Izve{taj o primeni operativno-tehni~kog sredstva, Ministarstvo unutra{wih poslova, RDB, CRDB Novi Sad od 29. juna 1994.
godine
367. Slu`bena bele{ka radnika RDB, CRDB Zaje~ar ekstremizam - srpski, 3 0027 od 30. juna 1994. godine
368. Slu`bena bele{ka, CRDB Kraqevo, 78 1 02984, IIIuprava srpski ekstremizam, 5-035 od 20. juna 1994. godine
369. CRDB Kraqevo, Sp. br. 555/5 od 20. juna 1994. godine
370. Slu`bena bele{ka, CRDB Kraqevo, IIIuprava - ekstremizam, 5- 035 od 17. juna 1994. godine
950
371. Slu`bena bele{ka, CRDB Ni{, ekstremizam, 73 051 od 7. juna 1993. godine
372. Slu`bena bele{ka, CRDB Beograd, IVodeqewe Savski venac, 71-0506 od 6. jula 1994. godine
Smederevo, IIIuprava - ekstremizam, 6- 050 od 5. jula 1994. godine
Kragujevac, Iuprava, 72 057 od 23. juna 1994. godine.
375. Slu`bena bele{ka, CRDB Leskovac, ekstremizam od 26. jula 1994. godine.
376. IVodeqewu CRDB Beograd, br. 43389 od 5. avgusta 1994. godine
Vrawe, Iuprava OA Kaptol, 55- 031 od 27. jula 1994. godine
378. Slu`bena bele{ka, CRDB Beograd, IVodeqewe Vo`dovac,
71-0472 od 28. jula 1994. godine
379. Izve{taj - OTS, ekstremizam, CRDB Novi Sad od 1. avgusta
1994. godine
Kraqevo, III uprava - hrvatski ekstremizam, 5-072 od 5. septembra
1994. godine
381. Slu`bena bele{ka o li~nim zapaàwima operativnog radnika, CRDB Smederevo, IIIuprava - ekstremizam, 6- 067 od 5. avgusta
1994. godine
382. Slu`bena bele{ka, CRDV Ni{, ekstremizam, 73 019 od 1.
septembra 1994. godine
383. Slu`bena bele{ka, CRDB Beograd, IVodeqewe Zemun, 710525 od 31. oktobra 1994. godine
384. Slu`bena bele{ka, CRDB Beograd, IVodeqewe Zemun, 710372 od 29. oktobra 1994. godine
385. Slu`bena bele{ka, CRDB Beograd, IVodeqewe Stari grad,
71-0373 od 2. novembra 1994. godine
386. CRDB Zaje~ar, br. 2061 od 2. novembra 1994. godine
387. Slu`bena bele{ka radnika RDB, CRDB Zaje~ar - ekstremizam - srpski, 3 0012 od 31. oktobra 1994. godine
Kragujevac, Iodsek, 72- 028 od 25. oktobra 1994. godine
novembra 1994. godine
Smederevo, IIIuprava - ekstremizam, 6- 067 od 1. novembra 1994. godine
951
391. Izve{taj o rezultatima primene OTM TKTR, CRDB Sremska Mitrovica, srpski ekstremizam, od 28. novembra 1994. godine
392. Slu`bena bele{ka, CRDB Vaqevo, 77 1A-0289, III odsek ekstremizam, 7-031 od 21. novembra 1994. godine
393. CRDB Prizren, br. 3897 od 5. decembra 1994. godine
Prizren, ORDB \akovica, operativni radnik Q. Mihailovi}, od
21. novembra 1994. godine
395. Izve{taj o primeni operativno-tehni~kog sredstva, Ministarstvo unutra{wih poslova, RDB, CRDB Novi Sad od 2. decembra
1994. godine
396. Informacija, CRDB Beograd; IIIodeqewe, 71-0197 od 6. decembra 1994. godine
397. Slu`bena bele{ka, CRDB Uìce, IIi III, 79 046 od 29. marta 1995. godine, sp. br. 480
398. Prilog za temu Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe, CRDB
Zrewanin, od 7. aprila 1995. godine
399. Prilog za izradu teme Aktivnost ekstremista iz SRS sa
posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe,
CRDB Kragujevac, od 6. aprila 1995. godine
400. Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe, CRDB Ni{, unutra{wi ekstremizam, 73 051 od 7. aprila 1995. godine
401. Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe, CRDB Leskovac od 5. aprila
1995. godine
402. Slu`bena bele{ka, CRDB Sremska Mitrovica od 6. aprila
1995. godine
403. Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru, CRDB Novi Sad, odeqewe RDB Sombor od 10. aprila 1995. godine
404. Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe na podru~ju CRDB Vrawe,
CRDB Vrawe, srpski ekstremizam i terorizam, od 10. aprila 1995.
godine
406. Izve{taj saradnika, CRDB Novi Sad, odeqewe RDB Sombor od 10. aprila 1995. godine
407. Izve{taj o primeni mere TKTR, CRDB Ni{, ekstremizam,
73 019 od 18. aprila 1995. godine
952
408. Izve{taj o rezultatima primene TKTR, CRDB Vaqevo, 771a-0289, IIIodsek - srpski ekstremizam i terorizam, 7-032 od 17. aprila 1995. godine
409. Izve{taj o rezultatima primene TKTR, CRDB Vaqevo, 771a-0289, IIIodsek - srpski ekstremizam i terorizam, 7-032 od 18. aprila 1995. godine
Smederevo, IIuprava - BiH, 6-070 od 19. aprila 1995, godine, br. 919
411. Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru, CRDB Vaqevo, IIIodsek - srpski ekstremizam, 7-034 od 24. aprila 1995. godine
412. Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru, CRDB Vaqevo, Iodsek - 06. slu`ba biv{e BiH, 7-043 od 17. aprila 1995. godine
5. maja 1995. godine
71-0502 od 7. juna 1995. godine
416. Slu`bena bele{ka, CRDB Subotica. I/OI Orijent, od 8. juna 1995. godine
418. Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru, CRDB Vaqevo, 70-3A- 0037, Iodsek, 7-034 od 14. juna 1995. godine
419. Zapisnik sa prve sjednice Radne grupe za izradu sistemskih
zakona Ujediwene Republike Srpske, odràne 6. juna 1995. godine u
Bawaluci
420. Izve{taj saradnika, CRDB Vaqevo, IIIodsek - srpski ekstremizam i terorizam, 7-038 od 14. juna 1995. godine
Kragujevac, IIIuprava - OA Tomson, 72 031 od 15. juna 1995. godine
Kragujevac, IIIuprava, 72 036 i 72 033 od 16. juna 1995. godine
Kragujevac, IIIuprava, od 12. juna 1995. godine
424. Slu`bena bele{ka, CRDB Kragujevac, IIIuprava, od 16. juna
1995. godine
71-0502 od 16. juna 1995. godine
426. Slu`bena bele{ka, CRDB Kraqevo, Odsek RDB â~ak, srpski ekstremizam, 5-040 od 8. juna 1995. godine
953
427. Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd, IIIodeqewe, 71-0399 od 19. 2. 1991. godine, slu`bena bele{ka,
428. Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd, IIIodeqewe, 71-0399 od 20. 2. 1991. godine, slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru,
429. Sektor SDB Leskovac, IIIodsek - ekstremizam, 46-050 od 20.
marta 1991. godine, slu`bena bele{ka,
430. Uprava Slu`be dràvne bezbednosti Beograd, IV odeqewe Zvezdara, 71-0377 od 22. 4. 1991. godine, slu`bena bele{ka,
431. Uprava Slu`be dràvne bezbednosti Beograd, IIIodeqewe,
71-0383 od 22. 4. 1991. godine, slu`bena bele{ka,
4. 5. 1991. godine, slu`bena bele{ka,
6. 5. 1991. godine, informacija,
434. Uprava Slu`be dràvne bezbednosti Beograd, Vodeqewe,
6. 5. 1991. godine,
informacija,
436. Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd, IIIodeqewe, 71-0422 od 14. 5. 1991. godine, informacija,
437. Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd, IVodeqewe - Obrenovac, 71-0379 od 22. 5. 1991. godine, slu`bena bele{ka o
informativnom razgovoru,
438. Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova, str.
pov. 01-390-1-91 od 30. 5. 1991. godine, re{ewe o primeni operativnotehni~kih mera,
439. Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd, IIIodeqewe, 71-0422 od 4. 6. 1991. godine, predlog za primenu tajne kontrole
telefonskih razgovora,
442. Socijalisti~ka Republika Srbija, Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove, str. pov. 01-452-1-91 od 12. 7. 1991. godine,
re{ewe o primeni operativno - tehni~ke mere tajne kontrole razgovora,
954
444. Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd, IIIodeqewe, 1. 8. 1991. godine, informacija,
445. Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd, IIIodeqewe, 71-0422 od 2. 8. 1991. godine, predlog za ukidawe mere tajne kontrole telefonskih razgovora,
446. Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd, IIIodeqewe, 9. 8. 1991. godine, slu`bena bele{ka,
pov. 01-452-2-91 od 30. 10. 1991. godine, re{ewe o obustavi primene
mere tajne kontrole telefonskih razgovora,
449. Uprava Slu`be dràvne bezbednosti za Beograd, IIIodeqewe, 71-0383 od 14. 5. 1992. godine, predlog za obustavqawe obrade na
Vojislavom [e{eqem,
pov. 4965/2 od 2. 5. 1992. godine, odluka o obustavi obrade na Vojislavom [e{eqem,
451. Republika Srbija, Ministarstvo unutra{wih poslova,
Centar RDB Gwilane, 13. 10. 1993. godine, informacija,
452. Centar RDB Ni{, ekstremizam, 73 018, 20. 10. 1993. godine,
slu`bena bele{ka,
453. Centar RDB Ni{, ekstremizam, 73 027 od 10. 3. 1994. godine,
izve{taj o tajnoj kontroli telefonskih razgovora,
454. Centar RDB Ni{, unutra{wi ekstremizam, 73 018 od 20. 3.
1994. godine, izve{taj o tajnoj kontroli telefonskih razgovora
455. RS, MUP, Centar RDB Novi Sad, hrvatski nacionalizam i
{ovinizam, 1. 12. 1993. godine, izve{taj o rezultatu tajne kontrole
telefonskih razgovora,
456. RS, MUP, Centar RDB Novi Sad, izve{taj o primeni tehni~kog sredstva,
izve{taj o rezultatima primene,
izve{taj,
459. RS, MUP, Centar RDB Novi Sad, odeqewe RDB Sombor, 10.
4. 1995. godine, izve{taj o primeni tehni~kog sredstva,
460. RS, MUP, Centar RDV Vaqevo, str. pov. 1988, od 28. 8. 1995.
godine,
461. Centar RDB Vaqevo, IIIOdsek - srpski ekstremizam, 77-101484, 7-044, od 23. 8. 1995. godine, izve{taj o rezultatima primene
mere,
955
462. RS, MUP, Centar RDB Sremska Mitrovica, Odsek Ruma

srpski ekstremizam, 1. 2. 1993. godine, rezultati primene mera,
463. RS, MUP, Centar RDB Sremska Mitrovica, Odsek Ruma srpski ekstremizam, 28. 1. 1993. godine, izve{taj o rezultatima primene mera,
464. RS, MUP. Centar RDB Sremska Mitrovica, Odsek Ruma srpski ekstremizam, 10. 3. 1993. godine, rezultati primene mera,
465. RS, MUP, Centar RDB Sremska Mitrovica, Odsek Ruma srpski ekstremizam, 9. 3. 1993. godine, slu`bena bele{ka,
466. RS, MUP, Centar RDB Sremska Mitrovica, Odsek Ruma srpski ekstremizam, 17. 3. 1993. godine, rezultati primene mera,
467. RS, MUP, Centar RDB Sremska Mitrovica, Odsek Ruma srpski ekstremizam, 11. 3. 1993. godine, slu`bena bele{ka,
468. RS, MUP, Centar RDB Sremska Mitrovica, Odsek Ruma srpski ekstremizam, 26. 7. 1993. godine, rezultati primene mera,
469. RS, MUP, Centar RDB Sremska Mitrovica, Odsek Ruma
srpski ekstremizam, 21. 7. 1993. godine, izve{taj o rezultatima,
470. RS, MUP, Centar RDB Sremska Mitrovica, 1158 od 15. 6.
1994. godine,
471. RS, MUP, Centar RDB Sremska Mitrovica, Odsek Ruma, 7.
6. 1994. godine, slu`bena bele{ka,
472. RS, MUP, Centar RDB Sremska Mitrovica, 292/2 od 6. 2.
1995. godine,
473. RS, MUP, Centar RDB Sremska Mitrovica - srpski ekstremizam, 6. 5. 1995. godine, izve{taj o rezultatima,
474. RS, MUP, Centar RDB Sremska Mitrovica,
476. RS, MUP, Centar RDB Sremska Mitrovica, 26. 5. 1995. godine,
478. RS, MUP, Centar RDB Novi Sad - srpski ekstremizam, 7. 6.
1995. godine, izve{taj o rezultatima,
1995. godine,
481. Centar resora dràvne bezbednosti Beograd, IVodeqewe
Palilula, 71-0533 od 28. 8. 1995. godine, izve{taj o primeni mera,
482. RS, MUP, Centar RDV Novi Sad, 8. 3. 1993. godine,
956
483. RS, MUP, Centar RDB Novi Sad, 8. 3. 1993. godine, izve{taj
o rezultatima,
484. RS, MUP, Centar RDB Novi Sad, 8. 4. 1993. godine,
485. RS, MUP, Centar RDB Novi Sad, 8. 4. 1993. godine, izve{taj
o rezultatima,
486. RS, MUP, Centar RDB Beograd, Iodeqewe, 13. 7. 1993. godine,
487. Centar resora dràvne bezbednosti Beograd, I odeqewe
IZOS, 71-0402 od 12. 7. 1993. godine, izve{taj o primeni mera,
488. RS, MUP, Centar RDB Novi Sad, 12. 8. 1993. godine,
489. RS, MUP, Centar RDV Novi Sad, 12. 8. 1993. godine, izve{taj o rezultatima,
490. RS, MUP, Centar RDB, 8282,
491. Centar resora dràvne bezbednosti Beograd, Iodeqewe Vo`dovac, 71-0472 od 7. 2. 1995. godine, izve{taj o primeni mera,
492. RS, MUP, Centar RDB Novi Sad, 6504 od 18. 8. 1994. godine,
1994. godine,
494. RS, MUP, Centar RDB Sremska Mitrovica, Odsek Ruma srpski ekstremizam, 14. 11. 1994. godine, izve{taj,
1995. godine,
1995. godine,
1995. godine,
1995. godine,
1995. godine,
AOS, 71-0510 od 14. 8. 1995. godine, izve{taj o primeni mera,
957
506. RS, MUP, Centar RDB Novi Sad, 1107 od 7. 2. 1994. godine,
507. RS, MUP, Centar RDB Novi Sad od 30. 4. 1994. godine,
508. Centar resora dràvne bezbednosti Beograd, IVodeqewe,
Odsek Zvezdara, od 2. 7. 1995. godine,
Odsek Zvezdara, 71-0421 od 2. 7. 1995. godine, izve{taj o primeni mera,
Odsek Zvezdara, 71-0421 od 26. 7. 1995. godine, izve{taj o primeni mera,
AOS, 71-0508 od 31. 8. 1995. godine, izve{taj o primeni mera,
514. MUP Republike Srbije, IIuprava RDB, 30. 4. 1995. godine,
519. MUP Republike Srbije, IIuprava RDB, 4. 4. 1995. godine
Odsek Novi Beograd, 71-0475 od 12. 4. 1994. godine, slu`bena bele{ka,
521. Savezni sekretarijat za unutra{we poslove, SDB 23 pov. br.
3203 od 16. 4. 1992. godine, Rekonstrukcija organizacije delovawa
bezbednosnih struktura R. Hrvatske,
522. Izve{taj o radu RDB za 1992. godinu,
526. MUP Srbije SDB, Iuprava, Beograd, 12. 4. 1991. godine, slu`bena bele{ka,
527. MUP Srbije SDB, Iuprava, Beograd, 12. 4. 1991. godine; slu`bena bele{ka,
528. RS, MUP, RDB, IIuprava, Beograd 7. 1. 1992. godine, slu`bena bele{ka,
529. SSUP OSDB, 485/1 od 22. 6. 1992. godine,
530. RS, MUP, Centar RDB Sremska Mitrovica, terorizam, 20.
6. 1992. godine, slu`bena bele{ka,
531. MUP Srbije, RDB, IIuprava, Beograd, str. pov. 744-1 od 28. 7.
1992. godine,
958
532. RS, MUP, RDB, CRDB Novi Sad, 25. 7. 1992. godine, informacija,
533. MUP Srbije, RDB, str. pov. 1275 od 23. 2. 1993. godine,
534. . RS, MUP, RDB, CRDB Novi Sad, 22. 2. 1993. godine, informacija
535. Du{an Kneèvi}, informacija pomo}niku na~elnika SJB,
23. 4. 1991. godine.
536. MUP Srbije SDB, Iuprava, Beograd, 15. 5. 1991. godine, izve{taj,
537. MUP Srbije SDB, Iuprava, Beograd, 21. 6. 1991. godine, slu`bena bele{ka,
538. Uprava Slu`be dràvne bezbednosti Beograd, IVodeqewe,
71-0412 od 26. 11. 1991. godine, slu`bena bele{ka,
539. MUP Srbije, SDB, I uprava, Beograd, 6. 12. 1991. godine, informacija,
540. Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove SR Srbije,
Slu`ba dràvne bezbednosti, 02 str. pov. 12705/1 od 9. 12. 1991. godine,
541. MUP, Kabinet ministra, 17. 12. 1991. godine, 01-2702/91, informacija sa spiskom doma}instava i stanovnika,
542. SFRJ, SSUP, 25996/1 od 17. 12. 1991. godine, {ifrovana depe{a,
543. Slu`bena bele{ka, 23. 12. 1991. godine,
544. RS, MUP, SDB, Beograd, 24. 12. 1991. godine, informacija,
545. SSNO, Uprava bezbednosti, str. pov. 37-14 od 13. 1. 1992. godine,
546. MUP Srbije, RBD - Iuprava, Beograd 9. 4. 1992. godine, slu`bena bele{ka,
547. MUP Srbije, RBD - IIuprava, Beograd 12. 10. 1992. godine,
slu`bena bele{ka,
548. RS, MUP, RDB, CRDB Novi Sad, 24. 12. 1993. godine, nnforamcija,
549. Analiza dejstva snaga MUP-a Hrvatske na {irem podru~ju
Plitvica,
550. Uprava Slu`be dràvne bezbednosti - Beograd, IIodeqewe,
71-0364, 8. 8. 1991. godine, izve{taj
551. RS, MUP, RDB, CRDB Beograd, IIIodeqewe, IIIodsek, 06444
od 14. 6. 2002. godine, izve{taj
959

559. RS, BIA, Centar Beograd, Vodeqewe, 31. 1. 2003. godine,
presek stawa,
560. CDDB Beograd, Vodeqewe, 1. 4. 1993. godine, informacija
561. CRDB Beograd, Iodeqewe AUOS 71-0390 6. 4. 1993, izve{taj,
562. Izjava, 29. 4. 1993. godine,
563. CRDB Beograd, Iodeqewe ITOS 71-0426, 24. 8. 1993. godine
slu`bena bele{ka,
564. CRDB Beograd, Iodeqewe 71-0410, 31. 8. 1993. godine slu`bena bele{ka,
565. Centar RDB Uìce, III, 79043 od 30. 8. 1994. godine, slu`bena bele{ka
566. RS, MUP, RDB, CRDB Beograd, Vodeqewe, 9. 11. 2001, presek saznawa,
567. Novembar 2002, Dafina Milanovi}, izve{taj,
568. Krivi~na dela i po~inioci krivi~nih dela protiv ~ove~nosti i me|unarodnog prava u~iweni pre i za vreme oruànih sukoba u Vukovaru i okolini
569. MUP RS, RDB, CDB Zaje~ar, Aktivnost ekstremista iz
SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe, 1. 4. 1995. godine
570. RS, MUP, SDB Beograd, 9033, 7. 4. 1995. godine,
571. Centar resora dràvne bezbednosti Beograd, V odeqewe,
30. 3. 1995. godine, Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe,
572. R. Srbija, MUP Resor DB, Centar RDB Pan~evo, 5. 4. 1995.
godine, Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe na podru~ju centra Pan~evo
574. MUP RS, RDB, CDB Novi Sad, Aktivnost ekstremista iz
SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe, april 1995. godine
960

576. Centar RDB Smederevo 7. 4. 1995. godine, prilog za izradu
teme Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe
577. RS, MUP, SDB Zrewanin, 970, 7. 4. 1995. godine,
578. Centar RDB Zrewanin, 7. 4. 1995. godine Prilog za izradu
teme Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe
579. Centar RDB Ni{, unutra{wi ekstremizam, 73 051 od 7. 4.
1995. godine, Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom na
paravojno organizovawe i naoruàvawe,
580. RS, MUP, SDB, CRDB Kragujevac, 533, 7. 4. 1995. godine,
581. CRDB Kragujevac, 6. 4. 1995. godine, prilog za izradu teme
Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom na paravojno
organizovawe i naoruàvawe,
582. RS, MUP, SDB, CRDB Leskovac, 446, 7. 4. 1995. godine,
583. CRDB Leskovac, Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe, 5. 4. 1995.
godine,
584. RS, MUP, SDB, CRDB Uìce, 546, 10. 4. 1995. godine,
585. CRDB Uìce, Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim
osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe - prilog za izradu teme, 10. 4. 1995. godine,
586. RS, MUP, SDB, CRDB Vaqevo, 767, 10. 4. 1995. godine,
587. CRDB Vaqevo, Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim
osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe, 8. 4. 1995. godine,
588. RS, MUP, SDB, CRDB Subotica, 885, 10. 4. 1995. godine,
589. CRDB Subotica, Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe, 8. 4. 1995.
godine,
590. RS, MUP, SDB, CRDB Vrawe, 538, 10. 4. 1995. godine
591. MUP RS, RDB, CRDB Vrawe Aktivnost ekstremista iz
SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe, 10. 4. 1995. godine,
592. RS, MUP, SDB, CRDB Prizren 1574, 10. 4. 1995. godine
593. MUP RS - RDB, Centar RDB Prizren, prilog za izradu analiti~kog materijala Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim
osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe, 10. 4. 1995. godine,
594. RS, MUP, SDB, CRDB Gwilane 1119, 11. 4. 1995. godine
595. RS, MUP, SDB, CRDB Gwilane, informacija, 4. 4. 1995. godine,
961
596. RS, MUP, SDB, CRDB 470-1, 12. 7. 1995. godine

597. Centar resora DB, Vuprava, Kraqevo, 12. 4. 1995. godine,
Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom na paravojno
organizovawe i naoruàvawe,
598. RS, MUP, SDB, CRDB Sremska Mitrovica 832, 12. 4. 1995.
godine
599. RS, MUP, SDB, CRDB Sremska Mitrovica, prilog za izradu analiti~kog materijala Aktivnost ekstremista iz SRS sa posebnim osvrtom na paravojno organizovawe i naoruàvawe, 10. 4. 1995.
godine,
600. RS, MUP, SDB, CRDB Beograd, 11238, 28. 9. 1995. godine
601. Centar resora DB, Vodeqewe, 18. 9. 1995. godine, Delovawe
militantnih grupacija sa pozicija srpskog ekstremizma - S^P, Srpska garda, Beli orlovi, Ravnogorski pokret. idr. - prikaz,
602. RS, MUP, SDB, CRDB Vaqevo, 2292, 9. 10. 1995. godine
603. CRDB Vaqevo, 9. 10. 1995. godine, prilog za izradu teme Delovawe militantnih grupacija sa pozicija srpskog ekstremizma S^P, Srpska garda, Beli orlovi, Ravnogorski pokret, idr.
604. RS, MUP, SDB, CRDB Pan~evo 5. 10. 1995. godine prilog za
izradu teme Delovawe militantnih grupacija sa pozicija srpskog
ekstremizma - S^P, Srpska garda, Beli orlovi, Ravnogorski pokret, idr.
605. RS, MUP, SDB, CRDB Novi Sad 9584, 9. 10. 1995. godine
606. RS, MUP, SDB, CRDB Novi Sad, Delovawe militantnih
grupacija sa pozicija srpskog ekstremizma S^P, Srpska garda, Beli orlovi, Ravnogorski pokret, idr. - prilog,
607. RS, MUP, SDB, CRDB Zrewanin 2713, 9. 10. 1995. godine
608. RS, MUP, SDB, CRDB Zrewanin, Delovawe militantnih
grupacija sa pozicija srpskog ekstremizma - S^P, Srpska garda, Beli orlovi, Ravnogorski pokret, idr. - prilog,
609. RS, MUP, SDB, CRDB Leskovac 1145, 9. 10. 1995. godine
610. CRDV Leskovac, Delovawe militantnih grupacija sa pozicija srpskog ekstremizma- S^P, Srpska garda, Beli orlovi, Ravnogorski pokret, idr. 6. 10. 1995. godine,
611. RS, MUP, SDB, CRDB Vrawe 1548, 9. 10. 1995. godine
612. RS, MUP, SDB, CRDB Vrawe Delovawe militantnih grupacija sa pozicija srpskog ekstremizma - S^P, Srpska garda, Beli orlovi, Ravnogorski pokret, idr. 6. 10. 1995. godine,
613. Centar RDB Ni{, unutra{wi ekstremizam 73 051 od 12. 10.
1995. godine. Delovawe militantnih grupacija sa pozicija srpskog
ekstremizma - S^P, Srpska garda, Beli orlovi, Ravnogorski pokret, idr.
962
614. RS, MUP, SDB, CRDB Kragujevac 1589, 1. 10. 1995. godine
615. CRDB Kragujevac, Vuprava, 7. 10. 1995. godine, prilog za izradu teme Delovawe militantnih grupacija sa pozicija srpskog ekstremizma - S^P, Srpska garda, Beli orlovi, Ravnogorski pokret. idr.
616. RS, MUP, SDB, CRDV Kraqevo, 1139-1, 16. 10. 1995. godine
617. Centar RDB Kraqevo, V uprava, Delovawe militantnih
grupacija sa pozicija srpskog ekstremizma - S^P, Srpska garda, Beli orlovi, Ravnogorski pokret, idr., 16. 10. 1995. godine
618. RS, MUP, SDB, CRDB Sremska Mitrovica, 2174, 13. 10.
1995. godine
619. RS, MUP, SDB, CRDB Sremska Mitrovica, Delovawe militantnih grupacija sa pozicija srpskog ekstremizma S^P, Srpska garda, Beli Orlovi, Ravnogorski pokret, idr., 11. 10. 1995. godine,
620. RS, MUP, SDB, CRDB Uìce, 1545, 18. 10. 1995. godine
621. RS, MUP, SDB, CRDB Uìce, Delovawe militantnih grupacija sa pozicija srpskog ekstremizma - S^P, Srpska garda, Beli
orlovi, Ravnogorski pokret, idr. 11. 10. 1995. godine - prilog
622. CRDB Beograd, Vodeqewe, 19. 7. 1995. godine, Rezultati i
daqi pravci rada PO OA Tomson
623. CRDB Uìce, 19. 9. 1995. godine, Rezultati i daqi pravci
rada PO OA Tomson, prilog,
624. RS, MUP, SDB. CRDB Subotica, 2161, 20. 8. 1995. godine
625. CRDB Subotica, Rezultati i daqi pravci rada PO OA
Tomson, avgust 1995. godine,
626. Centar RDB Ni{, unutra{wi ekstremizam 73 051 od 8. 8.
1995. godine Rezultati i daqi pravci rada PO OA Tomson, avgust
1995. godine,
627. RS, MUP, SDB, CRDB Sremska Mitrovica, 1693, 2. 8. 1995.
godine
628. RS, MUP, SDB, CRDB Sremska Mitrovica, 2. 8. 1995. godine, prilog za izradu teme Rezultati i daqi pravci rada PO OA
Tomson,
629. RS, MUP, SDB, CRDB Kraqevo, 886-1, 2. 8. 1995. godine
630. Centar resora DB, Vuprava Kraqevo, 31. 7. 1995. godine Rezultati i daqi pravci rada PO OA Tomson,
631. RS, MUP, SDB, CRDB Kragujevac, 1162, 1. 8. 1995. godine
632. CRDB Kragujevac, Vuprava, 20. 7. 1995. godine, prilog za izradu teme Rezultati i daqi pravci rada PO OA Tomson
633. RS, MUP, SDB, CRDB Novi Sad 24. 7. 1995. godine, Rezultati i daqi pravci rada PO OA Tomson - prilog,
634. RS, MUP, SDB, CRDB Gwilane. 1902, 6. 7. 1995. godine
963
635. RS, MUP, SDB, CRDB Gwilane, 7. 1995. godine, Rezultati i

daqi pravci rada PO OA Tomson,
636. RS, MUP, SDB, CRDB Leskovac, 897 od 21. 7. 1995. godine,
637. CRDB Leskovac, 10. 7. 1995. godine. Rezultati i daqi pravci
rada PO OA Tomson,
638. RS, MUP, SDB, CRDB Zrewanin, 2049 od 26. 7. 1995. godine
639. CRDB Zrewanin, 26. 7. 1995. godine, prilog za izradu teme
Rezultati i daqi pravci rada PO OA Tomson,
640. RS, MUP, SDB, CRDB Prizren, 2397, 25. 7. 1995. godine.
641. RS, MUP, SDB, CRDB Prizren, Vuprava, prilog za izradu
teme Rezultati i daqi pravci rada PO OA Tomson,
642. RS, MUP, SDB, CRDB Zaje~ar, 1405 od 28. 7 1995. godine,
643. RS, MUP, SDB, CRDB Zaje~ar, Rezultati i daqi pravci rada PO OA Tomson, jul 1995. godina.
644. RS, MUP, SDB, CRDB Pan~evo, 26. 7. 1995. godine, prilog
za izradu teme Rezultati i daqi pravci rada PO OA Tomson,
645. RS, MUP, SDB, CRDB Vaqevo, 31. 7. 1995. godine.
646. CRDB Vaqevo 28. 7. 1995. godine, prilog za izradu teme Rezultati i daqi pravci rada PO OA Tomson,
647. Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru, Centar
RDB Beograd IVodeqewe Rakovica 71-0522 od 30. 5. 1996.
RDB Beograd IVodeqewe Zvezdara 71-0492 od 30. 10. 1995.
RDB Vaqevo od 70-3a-0036 II odsek od 20. 9. 1993.
RDB Smederevo IIuprava 6-033 od 18. 6. 1994.
RDB Beograd IVodeqewe Zvezdara 71-0324 od 28. 7. 1993.
652. Dopis MUP RS RDB IIUprava 10860/2 od 8. 9. 1992. godine
653. Zabele{ka u vezi stawa u Iloku, Savezni sekretarijat za
unutra{we poslove br. 2769 od 2. 4. 1992. godine
654. Informacija o jedinicama HV (18 strana)
655. Informacija o jedinicama Armije BiH (21 strana)
656. Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru, Odsek RDB
â~ak 5.041 od 6. 11. 1995.
657. Saznawa o aktivnostima Hrvatske vojske, MUP RDB IIuprava, od 14. 12. 1993. godine
658. Dopis Uprave bezbednosti SSNO SP. br. 37-215 od 28. 5.
1992.
659. Dopis SDB SSUP or. 699 od 30. 1. 1992. godine
964
660. Dopis SDB SSUP br. 127 od 10. 1. 1992. godine

RDV Beograd IVodeqewe Stari grad 71-0520 od 15. 5. 1996.
662. Slu`bena bele{ka o Dautovi} Iliji, MUP RDB IIuprava,
od 12. 9. 1996.
663. Slu`bena bele{ka, Uprava SDB Beograd III odeqewe, 71275 od 18. 2. 1992. godine
664. Slu`bena bele{ka, Uprava SDB Beograd, IVodeqewe - Stari grad 71-0412 od 25. 2. 1992.
666. Predlog za primenu operativno-tehni~ke mere, Uprava
SDB Beograd, IVodeqewe - Stari grad 71-0 od 2. 3. 1992.
672. Slu`bena bele{ka, Uprava SDB Beograd, IVodeqewe - Zvezdara 71-0335 od 22. 4. 1992.
674. Slu`bena bele{ka, Centar resora DB Beograd, IVodeqewe
- Stari grad 71-0412 od 3. 6. 1992.
- Stari grad 71-0388 od 27. 1. 1993.
676. Dopis Sekretarijata za unutra{we poslove Novi Sad, br.
1217 i Informacija Centra RDB Novi Sad od 19. 11. 1993. godine
(ukupno 5 strana)
- Stari grad 71-0420 od 25. 2. 1993.
678. Informacija, Centar RDB Novi Sad od 28. 2. 1993. godine
- Stari grad 71-0420 od 31. 3. 1993.
- Stari grad 71-0504 od 15. 12. 1993.
965

- Stari grad 71-0504 od 7. 2. 1994.
682. Slu`bena bele{ka, Centar resora DB Beograd, IVOdeqeqe - Stari grad 71-0520 od 14. 3. 1994.
683. Slu`bena bele{ka, Resor dràvne bezbednosti IIuprava od
21. 6. 1994.
684. Saznawa o aktivnostima kancelarije OUN-a u Kninu, Resor
DB IIuprava od 3. 2. 1994.
685. Saznawa o aktivnostima Komande Sektora JUG, Resor DB II
Uprava od 3. 2. 1994.
686. Informacija o promenama u organizaciji UNPROFOR-a
na prostoru RSK, Resor DB II Uprava od 16. 2. 1994.
687. Slu`bena bele{ka, Resor DB IIuprava bez datuma, 1 strana
688. Dopis MUP-a RDB br. 13880 od 18. 3. 1994.
689. Informacija Centra RDB Novi Sad od 29. marta 1994.
690. Saznawa - Enrike Agiqar, RDB IIuprava, 19. 4. 1994.
691. Saznawa - Samaryi} Aida, RDB IIuprava, 21. 4. 1994.
692. Biserko Sowa - aktivnosti, RDB IIuprava, 10. 5. 1994.
693. Informacija, RDV IIuprava, 17. 5. 1994.
694. Informacija, Centar RDB Novi Sad, 11. 5. 1994.
695. Slu`bena bele{ka RDB IIuprava 17. 5. 1994.
696. Informacija Centar RDB Novi Sad od 24. 5. 1994.
697. Slu`bena bele{ka MUP SM ZA KPDG AERODROM BEOGRAD od 28. 5. 1994.
698. Slu`bena bele{ka Resor DB IIuprava od 13. 6. 1994.
700. Slu`bena bele{ka CRDB IVodeqewe - Zvezdara 71-352 od
27. 6. 1994.
701. Informacija Centar RDB Novi Sad od 2. 8. 1994.
704. Saznawa - ârls Kiru|a, Resor DB IIUprava od 22. 8. 1994.
705. Izbeglice iz Cazinske krajine - problemi sme{taja, Resor
DB IIuprava od 23. 8. 1994.
707. Informacija, Resor DB IIuprava od 9. 9. 1994.
708. Izve{taj saradnika, RDB IIuprava od 27. 12. 1994.
709. Slu`bena bele{ka, Resor DB IIuprava od 8. 3. 1995.
710. Informacija Centra RDB Novi Sad od 9. 3. 1995.
711. Neke ocene Odbora za odbranu i bezbednost Skup{tine
RSK u vezi Ministarstva unutra{wih poslova RSK, Resor DB II
uprava, strogo poverqivo broj 133 od 21. 3. 1995.
966
712. Slu`bena bele{ka o kontaktu sa OP pozicijom DIM, Resor DB IIuprava od 30. (?). 4. 1995.
713. Slu`bena bele{ka Resor DB IIUprava od 18. 4. 1995.
714. Izve{taj operativne veze, Centar RDB Zaje~ar , 3 0008 od
8. 5. 1995.
718. Slu`bena bele{ka, Resor DB, Centar RDB Sremska Mitrovica, Odsek [id, od 4. 9. 1995.
719. Slu`bena bele{ka, Resor DB, Centar RDV Sremska Mitrovica od 18. 9. 1995.
721. Informacija Centra RDB Novi Sad od 7. 6. 1993.
722. Informacija Centra RDB Povi Sad od 5. 8. 1993.
723. Slu`bena zabiqe{ka, dve strane, u gorwem desnom uglu redni broj 80, napisan rukom.
724. Slu`bena zabiqe{ka, dve strane, u gorwem desnom uglu redni broj 81, napisan rukom.
725. Slu`bena zabiqe{ka od 26. 2. 1993, tri strane, u gorwem desnom uglu redni broj 82, napisan rukom.
726. Izve{taj saradnika, Resor DB IIuprava, 22. 4. 1993.
728. Informacija od 9. 4. 1994. (SIGMA)
729. Analiza od 30. 6. 1994. (SIGMA)
732. Informacija, Resor DB IIuprava od 18. 7. 1994.
735. Informacije od 6. 8. i 9. 8. 1994. (SIGMA)
736. Informacije od 12. 8. i 13. 8. 1994. (SIGMA)
738. Bele{ka, Resor DB IIuprava od 26. 10. 1994.
739. Bele{ka, Resor DB IIuprava od 27. 10. 1994.
RDB Beograd, IVodeqewe Vo`dovac, 71-0518 od 31. 10. 1994.
RDB Smederevo, IIuprava, 6-041 od 6. 10. 1994.
Pri{tina, IIIlinija rada od 15. 8. 1994.
967

RDB Sremska Mitrovica, Odsek Ruma, 29. 8. 1994.
744. Resor DB IIuprava, 31967 od 10. 6. 1994.
RDB Beograd, IVodeqewe Vo`dovac, 71-0522 od 31. 5. 1994.
746. Slu`bena bele{ka, Centar RDB Sremska Mitrovica, Odsek [id od 20. 9. 1995.
747. Slu`bena bele{ka, Centar RDB Sremska Mitrovica, Odsek Ruma od 21. 8. 1995
RDB â~ak 5-056 od 21. 8. 1995.
RDB â~ak 5-056 od 21. 8. 1995.
RDB â~ak 5-011 od 21. 8. 1995.
RDB â~ak 5-056 od 21. 8. 1995.
RDB â~ak 5-047 od 21. 8. 1995.
RDB â~ak 5-056 od 16. 8. 1995.
RDB â~ak 5-056 od 21. 8. 1995.
755. Slu`bena bele{ka, Centar RDB Vaqevo, 7-052 od 28. 7. 1995.
756. Slu`bena bele{ka, Centar RDB Beograd, IVodeqewe Savski venac, 71-0310, od 22. 10. 1991.
757. Dopis, SSNO, Uprava bezbednosti, sp. br. 37-80 od 26. 2. 1992.
758. Dopis, SSUP SDB, sp. br. 20-70 od 12. 3. 1992. (u prilogu slu`bena bele{ka SSUP SDB 19-86 od 10. 3. 1992.)
759. Slu`bena bele{ka, Centar RDB Beograd, IVodeqewe Stari grad, 71-0404 od 19. 3. 1993.
761. Slu`bena zabele{ka, Resor DB IIuprava od 30. 3. 1993.
762. Informacija, Centar RDB Novi Sad od 16. 4. 1993.
763. Informacija, Centar RDB Novi Sad od 17. 5. 1993.
RDB Smederevo, IIuprava, 6-061 od 24. 5. 1993.
765. Slu`bena bele{ka, Centar RDB Novi Sad od 26. 5. 1993.
766. Pismo ministra spoqnih poslova Republike Hrvatske od
28. 6. 1995.
968
767. Politi~ko-bezbednosna procena stawa na Baniji i Kordunu, RDB MUP RSK, Centar DB Glina od 6. 6. 1994.
768. Komandni [tab SVK, str. pov. br. 13-14 od 3. 2. 1995.
769. MUP RH, Resor DB IIuprava, Beograd, avgust 1993. godine
770. MUP RSK, RDB, broj 08/2-137/93 od 26. 5. 1993.
771. Dopis, G[ VJ, Uprava bezbednosti. sp. br. 33-217 od 6. 4. 1993.
772. Dopis, G[ VJ, Uprava bezbednosti, sp. br. 33-216 od 6. 4. 1993.
RDB Zrewanin od 4. 1. 1996.
774. Informacija, MUP Republike Srpske, RDB IIuprava od 23.
10. 1995.
775. Slu`bena bele{ka, Centar RDB Vaqevo, Iodsek, 7-041 od 13.
8. 1993.
776. Slu`bena bele{ka, Centar RDB Subotica od 27. 7. 1995.
777. Slu`bena bele{ka, Centar RDB Subotica od 26. 7. 1995.
969
Sabrana dela
prof. dr Vojislava [e{eqa
1. Vreme preispitivawa
2. Hajka na jeretika
3. Fenomenologija balkanskog despotizma
4. Veleizdajni~ki proces
5. Narkomanija Vuka manitoga
6. Politika kao izazov savesti
7. Milan Pani} mora pasti
8. Na me|unarodnoj sceni
9. Su~eqavawe sa sedmom silom
10. Narodni tribun
11. Poslani~ke besede
12. Filipike ~etni~kog vojvode
13. Pali, àri, dediwski dizdare
14. Crveni tiranin sa Dediwa
15. Da sve srpsko bude kao zemunsko
16. Promene po voqi naroda
17. Bez dlake na jeziku
18. Mo} argumenata
19. Falsifikovana voqa naroda
20. Vlada nacionalnog jedinstva
21. Srbija pod ameri~kim bombama
22. Dok patriote obnavqaju izdajnici razaraju
23. Radikali se nisu obrukali
24. Pakleni planovi Zapada
25. Kontrarevolucionar u buldoèr revoluciji
26. Dosmanlijski zulum nad Srbijom
27. Kontinuitet radikalske doslednosti
28. Glavni Milo{evi}ev politi~ki robija{
29. Ubistvo ministra odbrane Pavla Bulatovi}a
30. Dosmanlijski sejmeni na Pravnom fakultetu
970
31. Glogov kolac u dosovskom srcu

32. Dosmanlije kao novi jawi~ari
33. êtni~ka sabqa nad dosmanlijskom glavom
34. Na juna~kim rukama kroz srpsku Boku
35. Kora od banane
36. Srpski ~etni~ki pokret
37. Srpska radikalna stranka
38. Peti otaybinski kongres
39. Sudanije nepokornog vojvode
40. Ideologija srpskog nacionalizma
41. Afirmacija parlamentarizma
42. Slom savezne dràve
43. @igosawe dosmanlijskog be{~a{}a
44. êli~ni vojvoda
45. Stazom slave, u slu`bi otaybine
46. Hrabrost i savesnost u istorijskim lomovima
47. Uporna odbrana Srpstva
48. Stanko Suboti} Cane @abac, kraq duvanske mafije
49. Mafija{ka pudlica Neboj{a ôvi}
50. Cijin major Grujica Spasovi}
51. êtni~ki vojvoda pred Ha{kim tribunalom
52. Suo~avawe sa ha{kim inkvizitorima
53. Ha{ki dosije nabe|enog ratnog zlo~inca
54. Pocepana ha{ka inkvizitorska ode`da
55. U ~equstima Kurve del Ponte
56. Genocidni izraelski diplomata Teodor Meron
57. \avolov {egrt zlo~ina~ki rimski papa Jovan Pavle Drugi
58. Va{ingtonski seksualni manijak Bil Klinton
59. Ha{ko bajramsko prase
60. La`qiva ha{ka peder~ina Yefri Najs
61. Svedok odbrane Slobodana Milo{evi}a u ha{kom procesu
62. Engleski pederski isprdak Toni Bler
63. Kriminalac i ratni zlo~inac Havijer Solana
64. Podmukli galski picopevac @ak [irak
65. Hitlerovi najverniji sledbenici Helmut Kol i Hans Gen{er
66. Krvave ru~erde Madlen Olbrajt
67. Pontifeks maksimus satanisti~ke crkve Jovan Pavle Drugi
68. Antihristov namesnik zlikova~ki rimski papa Benedikt
[esnaesti
69. Najve}i izdajnik Rusije Boris Jeqcin
70. Milo \ukanovi} novi Skenderbeg Crnojevi}
971
71. Boris Tadi} novi Sinan Pa{a Koya

72. Izdajni~ki akreditivi usta{kog konzula Vuka Dra{kovi}a
73. Politi~ki ortakluk Kurve del Ponte i Kurve del Ko{tunice
74. Vatikan glavno Satanino gnezdo
75. Rimska kurija ve~ito èdna srpske krvi
76. Evropska unija satanisti~ka tvorevina
77. Vatikanski antisrpski instrument Frawo Tu|man
78. Ameri~ki antisrpski instrument Alija Izetbegovi}
79. Holandski kurvin sin Alfons Ori
80. Ubica Slobodana Milo{evi}a Patrik Robinson
81. Korumpirani predsednik nelegalnog Ha{kog suda Fausto Pokar
82. Pitomac minhenske pivnice Volfgang [omburg
83. Ha{ki {trajk gla|u
84. Varvarska gozba
85. Kad bitange mar{iraju
86. Siktawe crvene zmije
87. Skalpirawe kao smisao informisawa
88. Ko pose~e bega Gutenberga
89. Robija kao sudbina
90. Politi~ka partija Prodanovi}a
91. Pokvareni malte{ki pacov Karmel Agijus
92. Smrdqiva gvajanska sviwa Mohamed [ahabudin
93. Pqa~ka{ novca Ujediwenih nacija Hans Holtajus
94. Degenerisani majmun Bakone Yastis Moloto
95. Retardirana ha{ka tuìteqka Hildegard Uerc-Reclaf
96. Qubavnik Yefrija Najsa Danijel Sakson
97. Jedna banana za Kofi Anana
98. O~erupana ha{ka }urka Kristina Dal
99. Afera Hrtkovci i usta{ka kurva Nata{a Kandi}
100. Ha{ka instrumentalizacija la`nih svedoka
101. Rimokatoli~ki zlo~ina~ki projekat ve{ta~ke hrvatske nacije
102. Ubistvo mafija{kog premijera Zorana \in|i}a
103. Mafija ubila svog lidera
104. Propali pu~ Tomislava Nikoli}a
105. Ha{ki denuncijant Tomislav Nikoli}
106. Portparol lopovske stranke Aleksandar Vu~i}
107. Srpski baron Minhauzen Aleksandar Vu~i}
108. Sanaderova ma~kica Aleksandar Vu~i}
109. Narogu{eno {kotsko govno Jan Bonomi
110. Smeùrano kengurovo mudo Kevin Parker
111. Ju`nokorejska gwida O-Gon Kvon
972

Dosije IV

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dosije IV

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Dr Vojislav [e{eq

Srpska radikalna stranka

Sabrana dela dr Vojislava [e{eqa,

do{lo do velikih poreme}aja u odnosima Ilok Vukovar, pre svega

saveta Vukovara na stvarawu slu~aja Ilok, nije bilo jasno nikom

bio voqan da ih primi u crkvenim prostorijama, Mazi} je izrazio

Dokument, evidencioni broj: 9300 27007

Primenom mere dobijeni su slede}i rezultati:

Izve{taj o rezultatu tajne kontrole

Slu`bena bele{ka o obavqenom razgovoru

Mi{qewa smo da bi u ciqu ra{~i{}avawa i ustanovqavawa

Izve{taj o rezultatima primene TKTR

^ Bez daqwega, pa to se mora raditi.

Ako bude ne{to trebalo nek se javi M. }e ovih dana biti tu u

`anog protestnog mitinga u Loznici pod geslom Ne}emo granice

Operativno }u se anga`ovati na prikupqawu i drugih podataka

su pripadnici ovih slu`bi iskompromitovana lica sa kriminalnom pro{lo{}u.

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

kvom stawu. Me|utim, koriste}i metode wegovog kompromitovawa,

Izve{taj operativno-tehni~kog sredstva

no i nalo`eno Lu~anovo ubistvo. Na to je Lu~ano izneo da mu je

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

poznatog po svom ekstremizmu, okupqa jedan broj lica kako iz samog

muslimanskim `ivqem. U prilog pomenutoj tvrdwi, Ori} je naveo

13. 8. 1993. godine

mir je stupio u kontakt sa generalom Mojsilovi}em. Razgovor je

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

nika SUP-a u Velikoj Kladu{i, koji je po nacionalnosti musliman

Izve{taj operativno-tehni~kog sredstva

Podaci se odnose na:

da }e sada sve objaviti. Dodao je da ga je dosta {lepao, a on gurnuo u

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

we 10 kvadratnih metara stambenog prostora, u protivnom ga proteruju, ka`e izvor.

23. 8. 1993. godine

Po odlasku na rati{te, Markovi} i Risti} su se bavili ratnim

U pojedinim mestima ~lanovi mesne organizacije SRS su dobro

posetio agenciju Popovi} u Mirijevu, koja se bavi istra`ivawem u

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

Halilovi} N. Ina~e, sestra Refa Franca, Fadila, udata Veskovi},

uticajne polo`aje u Zenici. Ina~e, wen suprug, posredstvom svojih

ro|endana bili Yon Kenedi, sudija Gerasimovi}, zatim istra`ni

Podaci o zaposlenim licima

U sedi{tu SZUP-a i centrima linije rada se vode kao odjeli i to:

V. odjel na~elnik Gabri{ Jan

odseka za Istok Qubi{i} Qubomir, oko 40 godina, Srbin, sposoban operativac,

Centar SZUP Karlovac

Centar SZUP Gospi}, na~elnik Pavi~i} Nikola, op. radnici:

Toni{i} Livio, Kro{eq Marinko, Mika{inovi} Mihajlo, Srbin

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

li, deca i `ene su iz zaseoka Klop~e, uz maltretirawe i nekoliko

U vezi sa navedenim, izvor izra`ava spremnost da, eventualno,

Zbog te{kih uslova `ivota u Bijeqini planirao je da sa Azrom

Pomenuta lica muslimanske nacionalnosti su:

Logori za muslimane postoje u Batkovi}u, SO Bijeqina, i u

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

Izvor se koristi na sagledavawu ekstremizma iz redova SPC na

Tokom razgovora nisam mogao do}i do zakqu~ka koji je pravi

Izve{taj o rezultatu tajne kontrole

Momo (najverovatnije Mom~ilo Kraji{nik) u razgovoru sa NN

Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru

vi} je izvoru najavio uspostavqawe telefonskih kontakata sa nekim

Po navodima izvora, Goran Stopari} je aktivan u~esnik ratnih