FAKULTET DRAMSKIH UMETNOSTI

BEOGRAD

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA POETIKA POZORINE REIJE

TEMA:
UGAO GLEDANJA NA POETIKU NOVOG DRAMSKOG
NARATIVA
ELFRIDE JELINEK: REHNIC (ANEO UNITENJA)

STUDENT: URIJA RADIVOJEVI

PROFESOR: IVANA VUJI

JUN 2013.

Nisam spreman da Vas potedim napora da mislite svojom glavom! 1

Delo Rehnic (aneo unitenja), Elfride Jelinek rui sve konvencije dramskog
teksta. Autorka se bavi prevazilaenjem ustaljenog i ve vienog i u formi i u sadrini.
Ovakav pristup ne slui da bi se arogantno krila pravila, zarad samog krenja, ve da bi se
panja usmerila na sutinu. Rehnic je pria o zaboravljenom zloinu koji se dogodio u
noi izmeu 24. i 25. marta 1945. godine. Grofica Margit fon Baanji ugostila je u svom
zamku Rehnic u Burgenlandu, voe Gestapa i domae kolaboracioniste. Oko 23 asa
podeljeno je oruje, kao ulaznica za krvavi nastavak urke i orgije svako iole
zainteresovan mogao je da uestvuje u ubistvima i bahanalijama. Do jutra je ubijeno 180
maarskih Jevreja na prinudnom radu, prekomandovanih u Burgenland za izgradnju
Jugoistonog bedema. Nakon masakra, masovne grobnice su zatrpane, a ruske trupe
zatekle su samo zamak u plamenu. O ovom zloinu, kao i o mnogim drugim, najuspenije
se utalo. Elfride Jelinek ustaje protiv toga. Ona razmatra diskurs javnog govora, odnosno
uvebavanja kolektivnog preutkivanja ovog, nacistikog, monstruoznog zloina. Ako se o
neemu dovoljno intenzivno i dovoljno dugo uti, ne znai da se nije desilo.
Rehnic nema inove ili scene, nema likove u smislu klasine podele. Zapravo,
nema ni pravog zapleta. Glavni likovi su glasnice i glasnici koji nam naizmenino, kao
svedoci i uesnici, govore o ovom dogaaju. Kroz njihovo pripovedanje prolazimo kroz
razne take gledanja aristokrata, oficira i sluga.
Dugogodinje utanje o masakru predstavlja teret, ne olakavajuu okolnost, pa kroz
naraciju glasnica i / ili glasnika, ne dobijamo samo taksativno navoenje istorijskih
injenica i pretpostvaki, ve bujicu emocija, stavova, etikih dilema i napada grie savesti,
nastalih usled konflikta sa nepodnoljivom istinom sa kojom se trebalo pomiriti.
Zbog svega navedenog moe se uiniti da je Rehnic svojom formom blii romanu
nego drami. Meutim, Rehnic se tretira kao dramski tekst. ( ak je dobio nagradu
Festivala u Milhajmu za najbolji dramski tekst na nemakom jeziku 2009. godine. ) U
ovom radu emo se baviti razlozima koji nas vode do takvog zakljuka.

Umetnost je za mase kojoj se ona objasniti ne moe. Umetnost je sutinski

neobjanjiva. Razumeju je samo dve, tri osobe. Ona je fenomen, ona je nevidljiva,
besmislena, beskorisna.2

1 Elfire Jelinek - Rehnic: (aneo unitenja); Rende, Beograd, 2010 / strana 39.
2 Elfire Jelinek - Rehnic: (aneo unitenja); Rende, Beograd, 2010 / strana 30.

Ve na poetku vidimo izuzetno fleksibilan odnos autorke prema reditelju koji odlui
da se delom bavi. Govore iskljuivo glasnice i glasnici (mogue je, takoe, da bude samo
on ili samo ona, to se preputa reiji). Naoruanu osobu povremeno pokuavaju da zadre
ili da gurnu napred ka prozoru ne bi li pucala. Mada, naravno, kako to ve kod mene biva,
mogue je uraditi i neto sasvim drugaije. 3 Dakle, autorka dela daje novom autoru
(reditelju), kreativnu slobodu i odreene ruke. Oni su na istoj strani u borbi protiv
ignorisanja i izvetaene tiine; u borbi za Rehnic; u borbi za pozorite.
Autorka kao naratora postavlja glasnicu i / ili glasnika. Ona/on nam prireuje ludu
vonju na narativnom rollercoaster-u. Od poetka do kraja, stilski dosledno, glasnik nas
provlai kroz dogaaje, uz stalne digresije komentare, line utiske i razmiljanja,
pravdanje sopstvenih postupaka, sporadino podseanje da je zaao u drugi komad da bi se
brzo vratio u ovaj, itd. Celokupno izlaganje glasnika moe se tumaiti kao unutranji
monolog anksiozne osobe ili osobe sa dijagnozom graninog sluaja 4, pomeanog sa
napadima depresije, koja je ponekad okida novog narativnog segmenta, a ponekad
opravdanje za nedostatak inicijative da se neto preduzme. U svakom sluaju, izlaganje
glasnika predstavlja mrani libreto. Moje miljenje je da temelje narativne strukture treba
treba pre traiti u muzici, nego u dramaturgiji ili knjievnosti. Rehnic je precizna
kompozicija, gde akcenti i intervali grade uzbudljivu formu na nivou jezikog
eksperimenta. Ovakvo stilsko umee autorke, dobitnce i Nobelove nagrade, verovatno je
logina posledica njenog obrazovanja iz oblasti teatrologije, istorije umetnosti i
kompozicije.
Ipak, kao to je to esto sluaj sa Elfride Jelinek, uopte ne mora da znai da je iskaz
glasnika, jedan unutranji monolog. Ili monolog kakav bilo. Mogue je tretirati ga i kao
dijalog u kome druga strana uti. ak bi to bilo loginije i vie u skladu sa idejom ovog
dela. Time bi se, verujem, bolje objasnili prelazi izmeu napada, optubi, opravdanja,
pripovedanja o dogaajima i zakljucima glasnika. On ide redom, ne tedei nikoga, ne
3 Elfire Jelinek - Rehnic: (aneo unitenja); Rende, Beograd, 2010 / strana 6.
4 arko Trebjeanin - Lesikon psihoanalize; Matica srpska, Novi Sad, 2003. / srt. 45. - 46:
Granini sluaj - Osoba s psihopatolokim poremeajima u linosti i ponaanju koja se nalazi na granici izmeu
psihoze i neuroze ili izmeu psihopatije i neuroze. Bolesnik koji nije potpuno shizofren, psihotian, ni sasvim
neurtian. Kod njega nije re o tome da psihijatri ne mogu da ga tano dijagnostikuju, odn. da se odlue kuda da ga
svrstaju, ve o tome da je upravo njegova prava dijagnoza da ima i elemente neuroze i psihoze, tj. psihotine
mehanizme i crte linosti, koji se aktiviraju u situaciji frustracije. Granini sluaj je pseudoneurotini bolesnik s
potencijalnom ili pritajenom shizofrenijom.
Granina linost je impulsivna, nepredvidljiva, te esto donosi nerazumne odluke i nepotrebno se izlae
opasnostima. Njene emocije su nestabilne: nestrpljiva je, esto ekstremno menja raspoloeja od euforije do
depresije, netolerantna je i lako je obuzme bes zbog neke "sitnice". Neodgovorna je na poslu lako i brzo menja
planove i ciljeve i nema vrsto oseanje linog identiteta. Karakterie je nedostaak dubljih emocija u odnosu sa
drugim ljudima koji se doivljavaju kao puko sredstvo za ostvarenje linih potreba i ciljeva. Granina linost je vrlo
drueljubiva, esto i armantna, srdana, ali je zapravo bezobzirno egoistiki orijentiana, asocijalna i emocionalno
hladna. Ona nema pravih prijatelja mada ima ogroman broj poznanika. Iza njene hiperaktivnosti i naglaene
socijabilnosti skriva se strah od usmljenosti, kao i hronino oseanje dosade i praznine.U njenom ponaanju se esto
susree autodestruktivnost koja je rezultat nesvesne porebe za kaznom to u nekim sluajevima vodi do
samoubistva.
Psihoanalitiari smatraju da je granina organizacija linosti posledica neke rane traume ili ranog emocionalnog
liavanja koji su dovele do zastoja u razvoju linosti. Zato kod ove osobe postoji ogromna i neutaiva potreba za
ljubavlju i za priznanjem od strane svoje socijalne okoline.

preskaui nita.

Ja sam izvan sebe, ali i to ima svoje prednosti, to nema nikog, osim mene. Svi su u
meni i ele da izau i to svi odjednom. Ali, osim mene: nema nikoga. Nema ko da te
saslua. Nema nikoga ko bi te sasluao. Jadan ja, glasnik.5

Jo vei dokaz da je Rehnic drama, a ne roman, treba potraiti u antikoj

tragediji. Tematika antike tragedije, osim u retkim sluajevima preuzimana je iz
mitologije, a svaki tragiar imao je potpunu slobodu u obradi mitske prie. Mit nije bio
kanonski zatvoren to je omoguavalo njegovu slobodnu interpretaciju i postupnu
reinterpretaciju. Obraujui poznatu mitsku priu pesnici pokreu brojna religioznofilozofska pitanja, otkrivajui aktuelnu dimenziju i problematiku u tradicionalnoj mitskoreligioznoj temi. U Rehnicu prva reenica glasi Pretpostavlja se verodostojnost sledeih
injenica, nakon ega se hronoloki navode dogaaji iz noi masakra. Budui da je
verodostojnost dogaaja pretpostavka, a ne tvrdnja; budui da je preutkivanje dogaaja
trajalo preko pedeset godina; i budui da je zloin toliko monstruozan da deluje nestvarno,
moe se rei da se autorka bavila monstruoznim mitom, legendom, sa kraja Drugog
svetskog rata.
Ako u analizu ukljuimo i Aristotelova razmiljanja o tragediji, kojima pokuava da
otkrije njenu prirodu i osobenosti i da pokae njenu vrednost zasnovanu na emocionalnom
dejstvu koji prua, oigledno je da je Rehnic daleko od romana. Naime, prema Aristotelu
osnovni cilj tragedije i naelo delovanja tragiografske umetnosti jeste postizanje katarze,
emocionalnog proienja, pranjenja, rastereenja od afekata koje prikazivanje tragike
radnje izaziva kod gledaoca. Dakle, i Elfride Jelinek nam, poput antikih tragikih pesnika,
nudi put ka proienju kroz prekid utanja o uasima iz noi marta 1945. Za razliku od
antikih tragiara koji su prikazivanjem radnje u kojoj junaci stradaju, kod gledaoca
izazivali poistoveivanje sa junacima, ovde nam se o stradanjima pripoveda. S jedne strane
smo kao itaoci/gledaoci poteeni brutalnih vizuelnih prikaza, a s druge strane, preputeni
sopstvenoj mati, sposobni smo, da u svojim mislima, rekonstruiemo dogaaje, moda i
krvavije, perverznije i morbidnije. U svakom sluaju, efekat je isti, svi traimo svoj
komadi katarze.

Upravo ste sluali nau emisiju o banalnosti zla koja se emituje svakodnevno, ve
ste je sluali, i to jue i prekljue, a sada ponovo muzika.6

Kompozicija razvijene grke tragedije odreena je strogo propisanom smenom

5 Elfire Jelinek - Rehnic: (aneo unitenja); Rende, Beograd, 2010 / strana 176.
6 Elfire Jelinek - Rehnic: (aneo unitenja); Rende, Beograd, 2010 / strana 60.

pevanih, horskih odseka i govornih odseka glumaca. U Rehnicu imamo glasnika/cu (n)i
uesnik, (n)i svedok, (n)i odgovoran, (n)i oteen. Takoe, ne smemo zaboraviti ni da se na
samom kraju ovog dramskog dela, ipak pojavljuju likovi. Kroz njihovu govornu radnju
dobijamo potvrdu svega to smo saznali od glasnika/ce. Dobijamo informacije o odnosu
meu likovima i njihovoj obesti. Naravno, i za ovu postavku autorka daje svoj predlog, ali
ne insistira na njemu, ve budi rediteljsku kreativnost. Stie se utisak da autorka pronalazi
zadovoljstvo u inventivnim, uzbudljivim rediteljskim reenjima, koja bi je mogla iznenaditi.
Kao studentkinja filmske i televizijske reije, moram priznati da nisam ostala
ravnoduna, ve sam prilino zaintrigirana potencijalnom postavkom ove drame u
pozoritu. Verujem da svaki pozorini reditelj kada treba da se uhvati u kotac sa ovakvim
komadom, ima jednu misao: Sa koje strane mu prii? U posednjih pet godina ovaj komad
su na scenu postavljali razni reditelj ("Rehnic" je premijerno izveden 28.11.2008. godine na
sceni Mnchner Kammerspiele u reiji Josi Vilera). Naalost, nisam imala priliku da
pogledam nijednu postavku, te na tu temu mogu pisati voena iskljuivo sopstvenim
rediteljskim instinktom. Velika sloboda u izboru, ne samo postupaka, ve anra, moe
dalovati optereujue i zastraujue. Moje je miljenje da "Rehnic" nije klasina drama, pa
ga ne treba tako ni tretirati, ni postavljati. Osim toga, autorka dotie razne teme koje su
kamen spoticanja naeg drutva danas. Koliko zaista vredi ljudski ivot? Koliko nas ovakav
dogaaj, ili slian, zaista zanima ako se ne desi nama? Koliko imamo vremena da se
bavimo time? Dali nam je lake ako je krivica kolektivna? Koliko opravdanja smo sposobni
da smislimo u minutu?
Na due staze dosadi sluati ljude kako ne diu. Bolje ljudima pomoi pri toj
neaktivnosti. Ali bojim se da moja ruka nije snana nita da uradi.7
Ve na samom poetku mog razmiljanja o potencijalnoj postavci komada, shvatam
da mi naviru razliite ideje, koje moda osnovnu varnicu vuku iz filma i video arta.
Moda bih glasnika postavila kao turistikog vodia koji u autobusu govori
turistima. Turiste bih obukla u havajske koulje, natakla im slamnate eire na glave i
stavila oko vrata masivan Canon ili Nikon aparat. Umesto prozora autobusa, postavila
bih velike plazma televizore na kojima bi se emitovali kadrovi iskasapljenih tela ili delova
tela, ili golih ljudi koji bee u mraku, ili plamena, ili delovi spota za pesmu Black Hole
Sun benda Soundgarden. U pozadini bih pustila neku veselu, optimistinu muziku. Iz
Rehnica bih iscedila svaku kap teksta koja se bavi naim nihilizmom, naom
nezainteresovanou, naim Jebi ga, nije se desilo meni, niti nekom meni bliskom...
Moda bih Rehnic postavila kao stand up komediju ili kao kabare. I na scenu
ispred mikrofona dovukla psa ili sovu da sede, dok se iz off-a uje glas glasnika. I publiku
bih, u toj postavci, birala iz ivotinjskog carstva. Neka jedna ivotinja, drugoj izmami
7 Elfire Jelinek - Rehnic: (aneo unitenja); Rende, Beograd, 2010 / strana 172.

osmeh, priajui joj o najgoroj od svih ivotinja oveku. Moda se Elfride Jelinek ne bi
bunila da na zidovima budu okaeni trofejni ljudi.
Moda bih, ipak, kako to kod mene esto biva, uradila neto sasvim tree...
Sve je mogue. Tamo gde traim ljude pronalazim iskljuivo umetnost, gde traim
umetnost, pronalazim iskljuivo ljude, bauljaju unaokolo, teko ih je uhvatiti, ne mogu se
stii, nikako se ne mogu dobiti, ni za sve pare ovog sveta, a inae, ne vrede ni prebijene
pare, prava misterija.8

Literatura:
8 Elfire Jelinek - Rehnic: (aneo unitenja); Rende, Beograd, 2010 / strana 83.

- Elfire Jelinek - Rehnic: (aneo unitenja); Rende, Beograd, 2010.

- Dr. Milo uri - Istorija Helenske knjievnosti; Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
Beograd, 1988.
- Miron Flaar - Tragedija antika; U Reniku knjievnih termina; Nolit Beograd, 1992.
- Aristotel - Poetika, Zavod za udbenike i nastavna sredstava, Beograd 1990.
- arko Trebjeanin - Lesikon psihoanalize; Matica srpska, Novi Sad, 2003.
- http://en.wikipedia.org/wiki/Elfriede_Jelinek
- http://de.wikipedia.org/wiki/Massaker_von_Rechnitz