PRIRUNIK IZ AKADEMSKOG PISANJA: UPUTSTVA I SUGESTIJE ZA IZRADU SEMINARSKIH/NAUNIH/STRUNIH RADOVA

Jelena Filipovi Ana Kuzmanovi Maja Andrijevi

Katedra za iberijske studije Filoloki fakultet Univerziteta u Beogradu

2 Beograd, !! "

3 Seminarski/Nau ni/S!ru ni ra"#$i #zrada seminarski$%stru&ni$%nau&ni$ radova podrazumeva aktivnost istra'ivanja" Kako re& (istra'ivanje( kod mnogi$ na prvi pogled izaziva zazor, zebnju ili &ak stra$ od neuspe$a, potrebno je da se prisetimo da je istra'ivanje zapravo deo nai$ svakodnevni$ aktivnosti, kako u u&ioni)i, tako i van nje" *ronala'enje restorana sa dobrom $ranom, odabir filma koji planiramo da vidimo ili knjige koju 'elimo da pro&itamo i sl", podrazumevaju primenu odre+eni$ te$nika koje nam omoguavaju da napravimo najbolji mogui izbor" # svaki put kada pomislimo na probleme vezane za zatitu &ovekove okoline, na alko$olizam i narkomaniju kod mladi$, na problem upisa u gimnaziju ili na fakultet, ili na problem zapoljavanja mladi$, zapravo doti&emo poten)ijalne teme za istra'ivanje, teme &ija se obrada mo'e preto&iti u pisanu re& u obliku istra'iva&kog, to jest, seminarskog%nau&nog%stru&nog rada" U ovom tekstu ponudiemo vam odre+eni broj te$nika korisni$ pri pisanju seminarskog%nau&nog%stru&nog rada" *okuaemo da vam uka'emo na korake koji vam mogu pomoi u pripremi za pisanje rada, iznala'enju i korienju razli&iti$ izvora pri pisanju rada, prikupljanju podataka, pripremi bele'aka, obradi gra+e, dokumentovanju izvornika, pripremi radne verzije teksta, reviziji, izradi bibliografije, fusnota ,to jest, bele'aka na dnu strane-, itd" .i ete se, svakako, prvo susresti sa potrebom ,uslovljenom nastavnim planovima i programima- da u okviru nastave odre+eni$ predmeta na univerzitetu piete seminarske radove" Kasnije, ukoliko nastavite da se bavite akademskim radom, ili kada uplivate u dublje vode odabrane profesije, gotovo je izvesno da ete, jednom ili vie puta, biti u situa)iji da piete nau&ne, to jest, stru&ne radove" Kakva je razlika izme+u ove tri vrste pisani$ radova koje pominjemo od samog naslova teksta/ 0eminarski rad treba s$vatiti kao deo obrazovnog pro)esa, kao mogunost da kroz samostalnu istra'iva&ku delatnost nau&ite neto vie, detaljnije, o temi vezanoj za neki od predmeta &iju nastavu po$a+ate, kao i mogunost da svoja nova znanja u okviru &asova seminara podelite sa svojim kolegama" 1eme kojima ete se baviti u toku tog pro)esa su u najveem broju slu&ajeva ve veoma detaljno obradili drugi autori, u naem slu&aju eksperti u o oblasti jezika i lingvistike" 2akle, budite spremni da ete se u izradi seminarski$ radova, barem oni$ prvi$, pre svega usredsrediti na sistematizovanje i jasno predstavljanje obra+enog materijala" 3aime, od vas se o&ekuje da detaljno pregledate postojeu literaturu na odre+enu

4 temu ,koju birate sa liste tema koje vam nudi nastavnik, ili, na kasnijim godinama studija, birate sami u skladu sa vaim interesovanjima iz odre+eni$ oblasti koje se obra+uju nastavnim planom i programom-, da napravite kriti&ki izbor izvornika koje ete koristiti pri pisanju rada, i da na logi&an, pregledan i informativan na&in predstavite &injeni)e u vezi sa temom kojom se bavite vaoj )iljnoj publi)i, a sve to uz potovanje me+unarodni$ konven)ija u vezi sa grafi&kim izgledom i predstavljanjem podataka u radu" 3au&ni radovi, me+utim, predstavljaju rezultat dugogodinjeg bavljenja odre+enom nau&nom dis)iplinom, to jest, uskom oblasti odre+ene nau&ne dis)ipline, i oni treba da nose informa)ije i &injeni)e koje do tada iroj nau&noj javnosti nisu bile poznate" 2akle, nau&ni radovi su ne samo informativni, oni po defini)iji sadr'e i zna&ajne pomake u poimanju odre+eni$ nau&ni$ pitanja, nude nova reenja, nove metode i te$nike za pristup odre+enim problemima od zna&aja za odre+enu nau&nu oblast, pretpostavke za definisanje teorijski$ modela, ili potvrdu isti$ na osnovu irokog spektra &injeni)a koje je utvrdio, proverio i definisao autor nau&nog rada" 0tru&ni, ili radovi vezani za odre+ene profesije, nemaju nau&nu vrednost u naju'em smislu" 4ni se piu sa )iljem da se stru&noj publi)i, pre svega kolegama iz iste oblasti, predstave novi trendovi u pro)esu obavljanja odre+eni$ aktivnosti, unapre+enja ve postojei$ te$nika i metoda, kao i nove te$nike i metodi koji odre+enoj stru&noj grupa)iji mo'da nisu do tada poznati, a koji nude zna&ajno poboljanje uslova i rezultata rada" 3a primer, u jednoj oblasti primenjene lingvistike, koja se kod nas naj&ee naziva metodikom nastave strani$ jezika, stru&ni radovi obraaju se pre svega profesorima i nastavni)ima strani$ jezika koji u svojoj nastavni&koj praksi nemaju uvek mogunosti da ostanu u toku sa najnovijim trendovima i dostignuima u nastavi strani$ jezika ,primena novi$ metoda i te$nika u nastavi, zasnovani$ na odre+enim teorijskim dostignuima vezanim za nova znanja u oblasti teorije u&enja, psi$olingvistike, itd"- 3au&ni i stru&ni radovi &esto sadr'e apstrakt%rezime na jeziku na kome su pisani, ili na nekom od svetski$ jezika, kao i listu klju&ni$ re&i koja omoguava da se oni na najpre)izniji na&in katalogiziraju kako u tampanom formatu ,u obliku fia u katalozima prire+enim prema klju&nim re&ima-, tako i u elektronskim bazama podataka" 4no to je izuzetno zna&ajno jeste da u pogledu strukture, te$ni&ke i grafi&ke obrade, dokumentovanja podataka, izvornika i bibliografije ne postoji zna&ajna razlika izme+u seminarski$ radova sa jedne strane, i nau&ni$ i stru&ni$ radova sa

5 druge strane" 5na&i, sve to ovde nau&ite o pisanju seminarski$ radova mo'ete uspeno primeniti u svojoj buduoj akademskoj ili profesionalnoj karijeri6 Upravo iz gore navedenog razloga, ove tri vrste radova nazvaemo zajedni&kim imenom (istra'iva&ki rad(, i u daljem tekstu koristiti ovu sintagmu kao termin koji obu$vata sva tri pojma7 seminarski, nau&ni i stru&ni rad" Te%nike k#&e k#ris!im# 'ri 'ri'remi is!ra(i$a ki% ra"#$a Kao i sve druge vrste pisanja, istra'iva&ki rad za$teva da se usredsredite na odre+enu oblast, u okviru nje na jasno definisanu temu, a koju ete dalje obrazlo'iti, navodei razloge za njenu obradu, )iljeve sa kojima pristupate obradi teme, kao i mogue o&ekivane rezultate do koji$ ete doi prilikom istra'ivanja koje pret$odi samom pro)esu pisanja finalne verzije rada" 8ad tako+e treba da sadr'i uverljive dokaze za odbranu stava koji zastupate ili predstavljate vaoj &itala&koj publi)i, to jest, dokaze koji &itao)u omoguavaju da pri$vati &injeni)e koje u radu navodite, to obezbe+ujete navo+enjem relevantni$ informa)ija prikupljeni$ iz stru&ne literature na datu temu ,tj" navo+enjem miljenja, stavova, dokaza, &injeni)a i zaklju&aka do koji$ su doli referentni autori u datoj oblasti-" 0ve gore navedene te$nike kojima se slu'ite u uobli&avanju znanja koje 'elite da prenesete svojim &itao)ima morate dokumentovati kako u samom radu, tako i u obliku bibliografske liste na kraju rada" 2etaljnija uputstva o dokumentovanju izvornika u istra'iva&kom radu bie navedena u posebnom odeljku ovog teksta" Mo'e se rei da je metodologija pisanja istra'iva&kog rada na odre+eni na&in sli&na metodologiji izvo+enja nau&nog eksperimenta" 0vaki eksperiment mora biti dovoljno dobro objanjen, korak po korak, kako bi bio proverljiv i ponovljiv" #sto je i sa istra'iva&kim radom7 vaoj &itala&koj publi)i morate pru'iti mogunost da sledi va tok misli i istra'ivanja, od po&etne ideje, preko &injeni)a i informa)ija koje ste prikupili tokom istra'ivanja na odre+enu temu, uz podatke o tome gde ste informa)ije prikupili i na koji na&in ste i$ u radu upotrebili" U slu&aju da &itao)i imaju bilo kakva pitanja vezana za vae zaklju&ke, ili za navode zaklju&aka drugi$ autora koje ste u radu koristili, moraju biti u mogunosti da se vrate na izvornike i sami (ponove( eksperiment" Ukoliko 'ele da nastave sa istra'ivanjem na istu temu, koristie vae izvornike i vae zaklju&ke kao polaznu ta&ku za svoj rad" U tom smislu, korisno je imati na umu i primenjivati sledee te$nike pri pisanju istra'iva&kog rada7

9 4dredite vau &itala&ku publiku 9 4dredite tezu, to jest, razloge za obradu teme i )iljeve koje o&ekujete da postignete kroz vae istra'ivanje 9 4dredite formu ,du'inu i strukturu rada, organiza)iju sadr'aja i sadr'ine9 Koristite svoje defini)ije &itala&ke publike, teze i forme rada kao smerni)e prilikom pisanja 9 *rona+ite 3AJB4:J; izvornike, odnosno 3AJK4M*;1;313#J; autore koji su se bavili temom koja vas zanima" 2rugim re&ima, nemojte se mu&iti da (ponovo izmiljate to&ak(, ve pokuajte da saznate ta drugi autori znaju ,ili ne znaju- na zadatu temu i svoje stavove i miljenja bazirajte na nji$ovima" 9 3au&ite da koristite izvornike i informa)ije na pravi na&in" 3emojte dozvoliti da vas koli&ina informa)ija zaplai" *okuajte da razlikujete zna&ajno od manje zna&ajnog i trudite se da odaberete prave navode koji e potkrepiti vae stavove" 1ako+e, mogue je da ete u svetlu novi$ informa)ija koje prona+ete u vezi sa vaom temom morati da preformuliete tezu ili o&ekivane rezultate istra'ivanja" 9 Uvek dokumentujte izvornike, kako u samom tekstu, tako i u listi bibliografski$ odredni)a, to jest, referen)i, na kraju rada" ,5loupotreba ideja, &injeni)a ili &itavi$ re&eni)a i iri$ strukturalni$ )elina bez navo+enja izvornika naziva se plagijatorstvo" *lagijatorstvo je ka'njivo6-

K#ri)*en&e i!a+a ke 'u,+ike- !e.e i /#rme ka# smerni0a 'ri 'isan&u #stra'iva&ki rad, kao i najvei broj tipova pisani$ radova, ima )iljnu publiku" 1ema kojom se bavite, vrsta istra'ivanja koje sprovodite, format i na&in dokumenta)ije izvornika, stil pisanja i izbor vokabulara moraju biti u skladu sa potrebama, interesovanjima, stepenom znanja i razumevanja vae &itala&ke publike" 3a primer, kada piete seminarski rad iz odre+enog predmeta u okviru univerzitetske nastave, vau &itala&ku publiku sa&injavaju va profesor ili asistent, vae kolege koji po$a+aju nastavu iz istog predmeta, i, ponekad, ira akademska publika koju ova tema zanima" Ukoliko radite kao saradnik pri nekoj stru&noj slu'bi koja se bavi istra'ivanjem kvaliteta nastave strani$ jezika ,re)imo, pri ministarstvu prosvete-, vai nadre+eni vam mogu zatra'iti da sastavite izvetaj o uspe$u u&enika odre+enog uzrasta u pro)esu u&enja odre+enog stranog jezika" U tom slu&aju vau )iljnu publiku predstavljaju ti isti nadre+eni i pri izradi izvetaja morate potovati nji$ove za$teve u vezi sa vrstom informa)ija koje tra'e i na&inom nji$ovog predstavljanja" Ukoliko ste menad'er prodaje u lan)u prodavni)a ra&unara, vlasnik vam mo'e u zadatak staviti da sastavite izvetaj o prodaji, ili o strategiji

7 marketinga protivni&kog lan)a" Jasno je da i ovde morate imati puno slu$a za njegove za$teve i uklju&iti relevantne broj&ane podatke u va izvetaj" <iljevi ili svr$a sa kojom se pie istra'iva&ki rad mogu biti razli&iti7 pregled &injeni)a na odre+enu temu, objanjenje odre+enog fenomena, kriti&ka pro)ena odre+enog stanja ili grupe &injeni)a, iznala'enje reenja odre+enog problema i sl" <iljevi pisanja mogu se i kombinovati7 rad, na primer, mo'e sadr'ati pregled literature na odre+enu temu, a zatim ponuditi reenje spe)ifi&nog gorueg problema u datoj oblasti" =ak i kada rad predstavlja samo pregled literature, vaa odgovornost kao istra'iva&a nije umanjena" 3a vama je da temu u&inite zanimljivom i pribli'ite je &itao)ima, da im objasnite zato se ona uopte obra+uje i da i$ zainteresujete da rad pro&itaju do kraja>" # kona&no, rad treba da bude formalno uobli&en u skladu sa vaim )iljevima i prema potrebama i o&ekivanjima vae &itala&ke publike" *re svega, )iljevi istra'ivanja i pisanja uslovljavaju formu rada" Ukoliko piete sa )iljem da reite odre+eni problem, rad ete organizovati tako to ete prvo postaviti problem, odrediti njegov zna&aj u irem okviru oblasti kojoj pripada, navesti sve relevantne pret$odne pokuaje da se problem rei ,ukoliko i$ je bilo- i ponuditi vae reenje uz argumenta)iju koja e &itao)e ubediti da je va predlog reenja bolji od pret$odni$ ili da je primenjiv u praksi" Ukoliko piete rad sa )iljem da zastupate odre+eni stav ili tvrdnju, predstaviete istra'ivanje koje obu$vata stavove ili tvrdnje svi$ suprotstavljeni$ strana i zatim pokuati da &itao)a ubedite u verodostojnost tvrdnji ili stavova koje vi zastupate" U svakom od gore navedeni$ slu&ajeva, vodiete ra&una da navedete sve izvornike iz koji$ ideje, podatke i &injeni)e navodite u tekstu" =itala&ka publika kojoj se obraate tako+e na odre+eni na&in uslovljava formu istra'iva&kog rada koji piete" 8e)imo, ukoliko piete na temu upotrebe jezika u medijima masovne komunika)ije, i obraate se publi)i koju sa&injavaju eksperti u oblasti lingvistike, odlu&iete se za sveobu$vatniji pregled problematike, uklju&iete apstrakt ili rezime osnovni$ ideja na po&etku rada, jedan odeljak
Postoji i posebna vrsta pregleda literature pod nazivom komentarisana bibliografija ,engl. annotated bibliography-, koja se pie sa )iljem da se autor svojim &itao)ima predstavi kao kompetentan sakuplja& i selektor klju&ni$ radova na odre+enu temu ,npr" u )ilju zadovoljenja za$teva odre+enog predmeta na univerzitetu-, ili , pak, da ponudi pregled klju&ni$ dela iz odre+ene oblasti koji priprema eminentni stru&njak &ije miljenje uva'ava ira ekspertska publika" Komentarisana bibliografija se te$ni&ki i sadr'ajno razlikuje od ostali$ radova koji se bave pregledom literature jer se sastoji iz detaljni$ kriti&ki$ prikaza tekstova za koje se autor opredelio, a svaki opis zapo&inje novim poglavljem ,odeljkom- i kompletnim bibliografskim podatkom o tekstu koji se obra+uje"
1

8 posvetiete kriti&kom pregledu relevantne literature u oblasti so)iolingvistike, analize diskursa, ili mo'da dijalektologije, a svoje zaklju&ke potkrepiete )iframa, statisti&kim poda)ima i sl" 8ad ete zavriti eventualnim preporukama za dalje korake u istra'ivanju teme i ponudiete sveobu$vatnu bibliografiju izvornika na datu temu" Ukoliko, me+utim, istu temu obra+ujete za &itao)e kakvog dnevnog glasila, ograni&iete se na osnovne ideje i kon)epte i predstaviete i$ jezikom koji ne sadr'i termine iz profesionalnog registra lingvistike" Ra" k#" ku*e: Na tekst od ne vie od 2-3 strane, tematike po vaem izboru, primenite gore navedene kriterijume i u pisanoj formi odredite ciljeve rada, tezu rada, formalnu strukturu teksta i itala ku publiku. P#!ra1a .a in/#rma0i&ama *rikupljanje informa)ija je klju&ni deo pro)esa istra'ivanja" 1im pro)esom ne bave se samo pis)i istra'iva&ki$ radova" 2obri advokati, novinari, lekari, psi$olozi, treneri, pis)i, univerzitetski profesori, svi oni veliki deo svoje radne energije ula'u u pretra'ivanje postojee literature iz oblasti kojom se bave, ili pretra'ivanjem drugi$ vrsta izvora ,izvorni)i se ne nalaze uvek u formi objavljeni$ tekstova, ve se istra'ivanje obavlja kroz usmene intervjue sa relevantnim pojedin)ima, ankete, koresponden)iju sa ekspertima iz dati$ oblasti, prikupljanje podataka kojima raspola'u razli&ite stru&ne slu'be i agen)ije i sl"-" 1ako+e je korisno prepoznati i terminoloku razliku izme+u primarni$ i sekundarni$ izvornika, to jest, primarne i sekundarne literature, kako se to naj&ee navodi u naoj literaturi" #zvorni)i kao to su nau&ni radovi, transkripti govora ili predavanja, upitni)i, intervjui, privatna dokumenta)ija, to jest, sve ono to se mo'e smatrati (informa)ijom iz prve ruke(, naziva se primarna literatura" *rimarnom literaturom se naj&ee smatraju dela koja slu'e kao polazna ta&ka za teorijsku raspravu i istra'ivanje" 0ekundarnu literaturu &ine izvetaji, analize, studije, priru&ni)i i sl" koji se baziraju na primarnim izvorni)ima, to jest, koji se bave sadr'inom i informa)ijama koji se njima nalaze" 0ekundarna literatura mo'e sadr'ati identi&nu informa)iju kao i primarna literatura, ali je ona u tom slu&aju (prepri&ana( na osnovu originalnog teksta" 3a primer, nau&ni &lanak u kome se predstavljaju rezultati eksperimenta o stepenu zaga+enja vode na odre+enoj teritoriji je primarni izvornik" =lanak u gradskim dnevnim novinama koji izvetava o rezultatima istog eksperimenta, a na osnovu originalnog teksta, predstavlja primer sekundarne literature"

9 *ri pisanju seminarski$ radova, kao to smo rekli, od vas se o&ekuje da se prvo upoznate sa onim to je na temu kojom se bavite napisano, zaklju&eno, preto&eno u teorijske postulate, pre no to krenete u bilo kakvo samostalnu nadgradnju" U svakom slu&aju, biblioteke su uvek pravo mesto za po&etak istra'ivanja i prikupljanja informa)ija" *ri tome morate imati u vidu da se ne smete ograni&iti na biblioteku vaeg seminara na fakultetu" *ored univerzitetske biblioteke ?0vetozar Markovi? i 3arodne biblioteke u Beogradu &esto e vam od koristi biti i biblioteke drugi$ fakulteta na univerzitetu, ili drugi$ katedara u okviru vaeg mati&nog fakulteta" 0vaka biblioteka poseduje katalog knjiga, &asopisa, i svi$ ostali$ tampani$ materijala koje nudi svojim &lanovima" U naoj zemlji veina biblioteka, na 'alost, jo uvek ne raspola'e informati&kom podrkom u obliku elektronski$ kataloga i baza podataka na ra&unaru, dok su u svetu elektronski katalozi prakti&no postali norma" Bez obzira na to da li pretra'ujete katalog u obliku fia ili u elektronskoj formi, naj&ee ete pretra'ivanje vriti preko prezimena autora, naziva dela ili klju nih re i" 3emojte zanemariti priru&nike, kao to su en)iklopedije, en)iklopedijski ili terminoloki re&ni)i, bibliografski indeksi, komentarisane bibliografije i sl" 4va vrsta priru&nika vrlo je korisna za definisanje osnovni$ pojmova, ali morate voditi ra&una da se ne zadr'ite samo na njima" .eina tema kojima ete se baviti pri izradi istra'iva&ki$ radova za$tevae pregled stru&ne literature, to jest, tekstova pisani$ od strane eksperata za &itala&ku publiku koju tako+e &ine eksperti ,ili budui eksperti- u datoj oblasti" 3emojte koristiti opte en)iklopedijske defini)ije za objanjenje usko stru&ni$ pojmova @ u najveem broju slu&ajeva nisu dovoljno pre)izne" 1ako+e, obratite pa'nju na starost izvornika koje koristite" 3auka se razvija gotovo nepojmljivom brzinom, tako da &lanak ili priru&nik iz A!@i$ godina !" veka mo'e biti beznade'no prevazi+en u poimanju odre+eni$ fenomena6 0 obzirom na to da bibliote&ki fond najveeg broja biblioteka u naoj zemlji nije a'uriran tokom poslednje de)enije prolog veka, budite spremni da se suo&ite sa frustra)ijom prouzrokovanom nemogunou da prona+ete najnovije tekstove objavljene na datu temu" 3emojte odustajati6 4bratite se vaim profesorima ili asistentima, mogue je da oni neke od noviji$ tekstova imaju u svojim li&nim bibliotekama, a veina nji$ spremna je da vam i$ posudi na korienje ,naravno, pod uslovom da se prema njima odnosite odgovorno i da ste spremni da materijale koje vi posudite podelite sa svojim kolegama-" 3e zaboravite da koristite liste bibliografski$ podataka na kraju radova ili priru&nika koje prona+ete za nastavak vaeg istra'ivanja" 1ako+e nemojte zaboraviti da su sa razvojem novi$ te$nologije, sa uvo+enjem #nterneta u u&ioni)e, vae mogunosti zna&ajno unapre+ene u odnosu na vae kolege koji su po&injali univerzitetske studije pre, re)imo, deset godina" 3emojte nikada zanemarivati mogunosti koje vam nude nove te$nologije6 3emojte se

10 plaiti ra&unara, to pre nau&ite da ga stavite u slu'bu zadovoljenja vai$ intelektualni$ i akademski$ potreba" 3emojte se brinuti ukoliko nemate sopstveni ra&unar ili pristup #nternetu iz vae radne sobe" 3a univerzitetu postoji vei broj mesta koji vam besplatno nudi usluge korienja #nterneta" 4bratite se svojim profesorima i asistentima za informa)ije o mogunostima za pretra'ivanje #nterneta, kao i za uputstva za korienje ra&unara" 3emojte se stideti da tra'ite pomo, svi smo jednom bili po&etni)i" Kada koristite ra&unar na javnom mestu, najva'nije je da ga koristite kompetentno kako ne biste prouzrokovali kvar i onesposobili mainu, a time ugrozili i vae kolege kojima je pristup ra&unarima neop$odan" 1ako+e, budite uporni u kombinovanju klju&ni$ re&i na svetskim pretra'iva&ima ,npr" BBB"altavista")om, BBB"Ca$oo")om, BBB"google")om-" 8azgovarajte sa svojim profesorima i asistentima kako bi vam pru'ili pomo pri odabiru klju&ni$ re&i na po&etku istra'ivanja" Jedan od preduslova za vei deo aktivnosti na #nternetu je znanje ,pasivno je dovoljno- engleskog i makar jo jednog svetskog jezika" .rlo brzo ete s$vatiti da je #nternet nesistemati&an DkonglomeratE najrazli&itiji$ vrsta informa)ija, predstavljeni$ na nasumi&an na&in ,zna&i, poda)i namenjeni ekspertskoj publi)i, koju &ine, na primer univerzitetski radni)i i studenti, nude se paralelno sa materijalima namenjenim najiroj publi)i-" 3a vama je da nau&ite da pravite razliku izme+u jedni$ i drugi$ i da tra'ite i koristite samo one koji obezbe+uju odgovarajui kvalitet informa)ija" 1ako+e ete brzo s$vatiti da ve postoji veliki broj nau&ni$ i stru&ni$ &asopisa koji imaju tzv" elektronska izdanja, to jest, &iji se &lan)i mogu dobiti sa #nterneta" *ristup nekima od nji$ je komer)ijalan ,to zna&i da je neop$odno pretplatiti se na iste kako biste imali pristup svim materijalima koji se nude u elektronskoj formi-, dok su drugi dostupni bez nov&ane nadoknade" 5atim, zna&ajan broj autora u elektronskoj formi nudi (zbornike( radova na odre+ene teme svima onima koji 'ele da i$ pro&itaju" # kona&no, najvei broj svetski$ dnevni$ novina i periodistike ima svoja elektronska izdanja" 0vi gore navedeni izvorni)i stoje vam na raspolaganju F &asa dnevno6 3aravno, ne smemo zaboraviti da se izvori informa)ija sa #nterneta moraju dokumentovati ba kao i izvori u tampanom formatu" 3a&in za navo+enje elektronski$ izvornika, kako u tekstu, tako i u listi referen)i bie predstavljen u posebnom odeljku, zajedno sa poda)ima o predstavljanju ostali$ vrsta izvornika ,primetiete da je termin (lista referen)i( mo'da adekvatniji u ovom dobu upotrebe novi$ te$nologija, jer termin (bibliografija( uklju&uje samo tampane materijale-" Pr#0ena i.$#rnika

11 Materijale koje prikupite u pro)esu istra'ivanja koji pret$odi pisanju rada morate kriti&ki pro)eniti" 3emojte pretpostaviti da je sve to je napisano i odtampano apsolutna istina i verodostojan podatak" 1ako+e je mogue da u prvoj fazi istra'ivanja nai+ete na seriju tekstova koji uprkos (primamljivim( naslovima svojom sadr'inom ne odgovaraju okvirima vaeg istra'ivanja, jer su previe spe)ijalizovani ili previe opteg karaktera, namenjeni irokoj, lai&koj, publi)i" 2akle, jo jednom emo rezimirati osnovne prin)ipe koje treba slediti pri odabiru materijala koji e vam poslu'iti kao izvori informa)ija koji vam omoguavaju da nau&ite vie o temi kojom se bavite7 9 izvorni)i moraju biti re+e$an!ni7 materijali koje odaberete moraju biti direktno vezani za vau temu, )iljeve istra'ivanja, kao i &itala&ku publiku za koju piete" 9 izvorni)i moraju biti a(urirani7 kao to smo ve rekli, vrlo je verovatno da je, na primer, tekst iz oblasti kompjuterske te$nologije napisan po&etkom G!@i$ godina !" veka danas zastareo, te se poda)i vezani za softverske ili $ardverske komponente navedeni u istom ne mogu koristiti kao baza za obradu teme iz te oblasti deset ili petnaest godina kasnije" 3aravno, to ne zna&i da treba a priori odba)iti materijale iz pret$odni$ de)enija ili vekova" U mnogim nau&nim oblastima potrebno je prvo izu&iti pret$odna dostignua kako bi se razumeli tekui problemi, nedoumi)e, tokovi misli i istra'ivanja" 3a vama je da pro)enite koji podatak mo'ete smatrati a'urnim i relevantnim za vae istra'ivanje" 3e ustru&avajte se da se u vezi sa time posavetujete sa vaim profesorima ili asistentima" 9 izvorni)i moraju biti '#u."ani7 dok istra'ujete i &itate, pokuavajte da identifikujete mogue predrasude ili subjektivne stavove autora teksta" 3emojte o&ekivati da e, na primer, izvetaj kompanije koja proizvodi genetski modifikovanu sojinu sa&mu biti dovoljno objektivan da navede sve mogue zdravstvene probleme koje upotreba iste mo'e izazvati u lan)u is$rane" =ak ni kulturne strane ugledni$ &asopisa nisu uvek najpouzdaniji izvor informa)ija o kvalitetu i umetni&kom zna&aju tek objavljenog knji'evnog dela, najnovije pozorine predstave ili nedavno zavrene izlo'be slika" Kako biste bili sigurni da ete u predstavljanju teme i pisanju rada izbei subjektivna miljenja i stavove odre+eni$ autora, potrebno je da se ne zadr'ite na prvom tekstu koji na+ete, ve da pro&itate vie izvornika na istu temu i budete sigurni da se vae miljenje bazira na objektivnim &injeni)ama koje se mogu proveriti i potvrditi" 9 izvorni)i moraju biti "#s!u'ni" 4vaj uslov je posebno va'an pri odabiru teme, i zato, kada se na+ete u situa)iji da sami odre+ujete oblast kojom ete se tokom

12 izrade rada baviti, vodite ra&una o tome da li vam je literatura koja vam je neop$odna za pisanje rada na raspolaganju" Ra" k#" ku*e: !daberite odre"eni broj izvornika u vezi sa temom koju obra"ujete na asovima seminara ili nekog od predmeta i procenite njihovu podobnost na osnovu kriterijuma relevantnosti, a#uriranosti, pouzdanosti i dostupnosti.

Or1ani.a0i&a ma!eri&a+a Jedan od najozbiljniji$ problema sa kojima se pri izradi istra'iva&ki$ radova ,i mnogo veeg obima, kao to su magistarska teza ili doktorska diserta)ija- suo&ava veliki broj autora jeste uobli&avanje prikupljeni$ podataka u ko$erentnu, logi&ki i sadr'ajno informativnu formu" U organiza)iji materijala prikupljeni$ tokom istra'ivanja mo'e vam pomoi ponovni osvrt na jasnu defini)iju teme rada i )iljeve pisanja" *okuajte da odgovorite na sledea pitanja7 >" Kako definiete oblast istra'ivanja u koju ste zali/ " Kako definiete temu vaeg rada u u'em smislu, ili istra'iva&ki problem koji ste sebi postavili7 kojim aspektima teme ili problema 'elite da se bavite/ 3a koje konkretno pitanje 'elite da odgovorite kroz rad koji piete/ 3. Koji su )iljevi sa kojima piete rad/ 2a li 'elite da sastavite informativni pregled podataka na odre+enu temu, ili da identifikujete odre+eni problem i ponudite konkretno reenje, ili, pak, da iznesete miljenje o odre+enom fenomenu, uz pokuaj da &itao)e navedete da va stav pri$vate kao jedini ispravan, ili jedan od mogui$ na&ina sagledavanja odre+ene problematike/ F" Koja je vaa osnovna teza/ Koje je to miljenje, tvrdnja ili predlog koji iznosite svojim &itao)ima/ 5. 2efiniite svoju &itala&ku publiku" 8azmislite o tome ko su poten)ijalni &itao)i kojima se obraate, i o na&inu da i$ zainteresujete za temu kojom se bavite" *okuajte da na najbolji na&in uskladite materijale koje ste prikupili sa interesovanjima vai$ budui$ &itala)a"

13

A" =esto je korisno na gore navedena pitanja odgovoriti glasno, u prisustvu prijatelja ili kolega sa grupe" *okuajte da pred njima identifikujete na koji na&in i kojim redosledom ete informa)ije koje 'elite da prenesete predstaviti u tekstu" Ukoliko je njima jasno &ime 'elite da se bavite i o &emu piete, biete sigurni da ste na pravom putu, tj" da e i vai &itao)i s$vatiti poruku koju 'elite da im prenesete" Ra" k#" ku*e: !dgovorite na gore postavljena pitanja u vezi sa radom koji pripremate u okviru asa seminara ili nekog od predmeta. De+#$i is!ra(i$a k#1 ra"a *rakti&no je o radu misliti kao o jedinstvu tri integralna dela7 u$#"n#1 "e+a0en!ra+n#1 "e+a i .ak+&u ka2" *ogledajmo ta u najirim )rtama treba da sadr'i svaki od ova tri dela" U$#"ni "e# bi trebalo da sadr'i sledee elemente7 odre+ivanje teze, to jest, osnovne ideje rada, koja tako+e sadr'i razloge za obradu teme, plan prezenta)ije materijala u tekstu, kao i osnovne zaklju&ke, to jest, rezultate istra'ivanja koji se u radu predstavljaju" U uvodni deo rada tako+e spadaju i poda)i o pret$odnim relevantnim materijalima vezanim za temu, kao i defini)ije pojmova ,to jest, uvo+enje relevantne stru&ne terminologije koja e biti koriena u nastavku rada-" U odre+enim situa)ijama, kada je pisanju rada pret$odilo istra'ivanje koje se bazira na spe)ifi&nim prin)ipima odre+ene nau&ne metode, potrebno je najaviti i metodoloke postupke primenjene tokom pripreme rada" Uvodni deo se &esto deli na vie manji$ )elina, npr"7 >" Uvod7 odre+ivanje teze ,osnovne ideje- rada i razlozi za obradu teme uz nagovetaj zaklju&aka do koji$ se tokom istra'ivanja dolo" " *ret$odna relevantna literatura7 kratak, informativan i funk)ionalan pregled pret$odni$ znanja obra+eni$ u stru&noj literaturi na datu temu" H 8elevantne defini)ije7 detaljan terminoloki glosar koji &itao)u omoguava da bez potekoa prati sadr'inu rada"

Naravno, ne treba zaboraviti apstrakt i spisak kljunih rei koji se obavezno navode u ozbiljnijim istraivakim radovima.
2

14 Morate imati u vidu da je pregled relevantne literature i terminoloki$ odredni)a direktno vezan za odabir &itala&ke publike kojoj se obraate ,u slu&aju pisanja seminarski$ radova vezani$ za nastavne planove i programe odre+eni$ univerzitetski$ predmeta najbolje je da uputstva o definisanju publike zatra'ite od svoji$ profesora i asistenataI seminarski rad je, izme+u ostalog, i jedan od elemenata obrazovnog pro)esa kojim vi treba da poka'ete svoje znanje iz date oblasti, te vam vai nastavni)i mogu o)enu usloviti detaljnijim pregledom literature i terminolokim glosarom koji uklju&uje defini)ije kako u'e stru&ni$ tako i osnovni$ pojmova, dok pri pisanju nau&ni$ i stru&ni$ radova morate da vodite ra&una o tome da ne pre)enite, ali ni pot)enite pret$odna znanja vai$ &itala)a-" 4dre+ivanje teze, to jest, osnovne ideje rada obi&no se sastoji od jedne do dve re&eni)e u uvodnom delu rada ,mo'e dostii i du'inu )elog pasusaI u svakom slu&aju, treba voditi ra&una da teza mora biti kon)izna, ali u isto vreme informativna-" 1eza sadr'i informa)iju o temi, kao i o tome kako e se tema razviti u daljem tekstu" 1eza se ne sastoji od proste najave teme rada, ona sadr'i i odre+ene podatke o temi kojom se bavite" Kroz tezu vi kao autori &itao)e obavetavate o obimu i )iljevima istra'ivanja, kao i o smerni)ama koje ste tokom pisanja rada sledili" 1ako+e, nakon teze obavezno sledi i kratka verzija zaklju&aka do koji$ ste tokom istra'ivanja i pisanja rada doli" 1eza treba da bude izra'ena uz upotrebu k+&u ni% re i ,naj&ee su to imeni)e i glagoli, ili druge vrste re&i u funk)iji imeni)a i glagola- koje su dovoljno pre)izne da izraze nivo nau&ne%stru&ne%istra'iva&ke kompeten)ije autora, si'e argumenta ili analize predstavljene u radu, kao i na&in predstavljanja relevantni$ podataka u tekstu" 5na&i, tezu ne treba formulisati kao7 ?U ovom radu baviemo se pore+enjem glasovni$ sistema srpskog i panskog jezika"?, ve7 ?0 obzirom na &injeni)u da razlike izme+u glasovni$ sistema panskog i srpskog jezika mogu prouzrokovati probleme panskim izvornim govorni)ima koji u&e srpski kao strani jezik, a koji mogu rezultirati &ak i nerazumevanjem jezi&ke poruke, u ovom radu pozabaviemo se razlikama ,i sli&nostima- koji me+u njima postoje, sa )iljem da identifikujemo problemati&ne glasove i grupe glasova i uka'emo na mogunosti prevazila'enja ovog problema?"

15 3en!ra+ni "e# ra"a tako+e mo'e sadr'ati vie od jednog odeljka" Mo'ete po&eti sa detaljnim predstavljanjem metodoloki$ postupaka koje ste koristili tokom istra'ivanja" 3a primer, ukoliko ste se bavili istra'ivanjem stavova prema u&enju strani$ jezika od najranijeg detinjstva, morate definisati kriterijume na osnovu koji$ ste odabirali svoje ispitanike, navesti pitanja koja ste im postavljali ,kao i razloge za odabir upravo ti$ a ne neki$ drugi$ ispitanika ili pitanja-, kao i na&in obrade podataka do koji$ ste doli ,u oblasti drutveni$ nauka naj&ee se radi o manje ili vie slo'enim pro)esima statisti&ke analize-" Ukoliko ste istra'ivanje obavili sa )iljem da &itao)ima predstavite rezime ve postojei$ najzna&ajniji$ znanja u vezi sa odre+enom temom, to jest, ukoliko ste se bavili pregledom literature a ne onim to se naj&ee naziva (istra'ivanje na terenu(, nije potrebno da objanjavate metodoloke postupke koje ste koristili, jer se pretpostavlja da su oni opte poznati" 2akle, nije potrebno da u radu ekspli)itno navodite7 ?#stra'ivanje je obavljeno i&itavanjem svi$ zna&ajni$ radova napisani$ na temu JK5"""?" *rilikom izrade )entralnog dela rada preporu&ljivo je ii od opteg ka pojedina&nom i natrag, to jest, kretati se gore@dole po skali stepena generaliza)ije pojmova i informa)ija" 2rugim re&ima, krenite od opti$ informa)ija vezani$ za vau temu, zatim obradite spe)ifi&ne segmente teme koje smatrate najzna&ajnijima, to jest, najrelevantijima za vau argumenta)iju, ili za vae &itao)e, da biste na kraju )entralnog dela ponovo generalizovali znanja i podatke koje ste pret$odno naveli" 3a primer, re)imo da se bavite temom zna&aja u&enja strani$ jezika u detinjstvu" U uvodnom delu rada ve ste naveli razloge sa kojima ulazite u istra'ivanje ,npr" da navedete relevantne stru&ne slu'be i prosvetne vlasti da unaprede nivo nastave strani$ jezika u predkolskim ustanovama i osnovnim kolama, kao i da ponude vei broj jezika me+u kojima bi maliani i nji$ovi roditelji birali strani jezik koji najbolje zadovoljava nji$ove potrebe, interesovanja i afinitete-" U uvodnom delu ste tako+e dali pregled zna&ajne literature vezane za temu, a zatim ste )entralni deo rada zapo&eli pregledom metodoloki$ postupaka koje ste prilikom istra'ivanja koristili ,ukoliko se radi o istra'ivanju na terenu-" <entralni deo rada mo'ete nastaviti optim pore+enjem stanja u ovoj oblasti u naoj zemlji i u inostranstvu, da biste potom detaljno opisali po vama najzna&ajnije probleme vezane za ovu problematiku u nas, i, kona&no, zavrili pregledom predloga aktivnosti kojima bi se zate&eno stanje moglo popraviti" *ri tome, naravno, svaki podatak preuzet iz izvornika najrazli&itiji$ vrsta ,zna&i sve ono to nisu vae misli, ideje i zaklju&)imorate dokumentovati bibliografskim poda)ima u samom tekstu rada kako biste izbegli plagijatorstvo"

16 .e smo rekli da '+a1i&a!#rs!$# je svako preuzimanje tu+i$ informa)ija, ideja ili kompletni$ re&eni&ni$ i iri$ jezi&ki$ struktura bez navo+enja izvornika, to jest, predstavljanje isti$ kao vai$ sopstveni$" *lagijatorstvo predstavlja ozbiljan prestup koji se ka'njava, bez obzira na to da li je po&injeno namerno ili slu&ajno" 5bog toga morate biti svesni da svaki put kada iskoristite ne&ije misli to i obele'ite zna)ima navoda ,ukoliko se radi o direktnom )itatu- i%ili podatkom o autoru i delu iz koga je materijal preuzet" 3a primer7 $% aorist i imperfekat su oblici za ozna avanje prolih radnji, stanja ili zbivanja koji su u povla enju pred perfektom.$ ,0tanoj&i i *opovi, >GGL7 HMNili7 Uprkos &injeni)i da su aorist i imperfekat i dalje aktivna glagolska vremena u srpskom jeziku, perfekat je naj&ee korien glagolski oblik za $ozna avanje prolih radnji, stanja ili zbivanja$" ,0tanoj&i i *opovi, >GGL7 HMNodnosno7 *role radnje u srpskom jeziku se naj&ee izra'avaju perfektom, iako su i aorist i imperfekat i dalje aktivna prola glagolska vremena" ,0tanoj&i i *opovi, >GGL7 HMNKao to se vidi u pret$odnom primeru, svako doslovno navo+enje teksta izvornika mora biti praeno zna)ima navoda, &ak i kada se ne radi o kompletnoj re&eni)i" #sto tako, kada se u tekstu navodi tu+a misao, ideja, defini)ija, i sl", bez direktnog preuzimanja kompletne jezi&ke strukture ,parafrazom- tako+e je potrebno navesti izvornik iz koga je materijal preuzet" Zak+&u ak treba da sadr'i osnovne informa)ije o sadr'ini rada, rezultatima istra'ivanja, kao i preporuke o buduim aktivnostima vezanim za obra+enu temu" 3emojte se brinuti ako vam se &ini da zaklju&ak predstavlja ponavljanje ve napisanog u uvodu i )entralnom delu rada" .i svojim stilom i te$nikama pisanja i prezenta)ije materijala treba da nastojite da to je mogue vie olakate posao vaem &itao)u, te mu tako rezimiranjem ve re&enog jo jednom skreete pa'nju na najzna&ajnije momente vaeg istra'ivanja"

17 8ad tako+e treba da sadr'i i listu referen)i ,to jest, bibliografski$ podataka-, a u odre+enim situa)ijama sadr'i i dodatke, beleke na dnu strane ili na kraju teksta, stranu sa sadr'ajem i sl" 1e$ni&ki aspekti organiza)ije teksta u istra'iva&kim radovima ,na&in navo+enja bibliografski$ podataka u tekstu, izrada bele'aka, na&in pripreme bibliografije, to jest, liste referen)i, izrada naslovne strane, strane sa sadr'ajem, i sl"- pre)iziraju se konven)ijama koje variraju od jedne nau&ne oblasti do druge ,npr" pravila koja pri pisanju primenjuju autori iz oblasti teorije i istorije knji'evnosti &esto se razlikuju se od oni$ korieni$ u oblasti nauke o jeziku, to jest, lingvistike-" U nastavku teksta naveemo me+unarodno priznate prin)ipe vizuelne i te$ni&ke organiza)ije rada, kao i prin)ipe navo+enja bibliografski$ podataka naj&ee koriene u savremenoj literaturi iz oblasti drutveni$ naukaH" 5a detaljnija uputstva mo'ete posetiti #nternet prezenta)ije vei$ me+unarodni$ aso)ija)ija, %nstituto &ervantes ili 'eal (cademia )spa*ola u Opaniji, ili M:A ,+odern ,anguage (ssociation- u 0A27 $ttp7%%BBB")v)"es $ttp7%%BBB"rae"es $ttp7%%BBB"mla"org 1ako+e je va'no da va rad zadovoljava ortografske, gramati&ke i stilske kriterijume jezika na kome piete" U tom smislu, neop$odno je u slu&aju nedoumi)e konsultovati referentne priru&nike, kao to su na primer7 za srpski jezik7 *eikan M", J" Jerkovi i M" *i'uri)a" >GGN" -ravopis srpskoga jezika" Beograd7 Mati)a 0rpska i 5avod za ud'benike i nastavna sredstva" za panski jezik7 8A;, ,>GGG-" !rtograf.a de la lengua espa*ola" 8A;7 ;spasa $ttp7%%BBB"rae"es%3#.;:>%<430U:1A0%4814P8AF#<A0"Q1M $ttp7%%BBB"analiti)a")om%bitbibliote)a%rae%ortografia"asp
Ukoliko piete seminarski rad za odre+eni predmet i predmetnog nastavnika dobiete detaljna uputstva za prire+ivanje rada tokom susreta sa nastavnikom" U slu&aju izrade nau&nog ili stru&nog rada sa )iljem njegovog objavljivanja u profesionalnim ili nau&nim &asopisima konsultujte uputstva za autore koji se nalaze u svim tipovima nau&ne i stru&ne periodistike"
3

18 $ttp7%%roble"pnti)"me)"es%Rmsanto>%ortografia $ttp7%%BBB"lenguaje")om%nuevaortog%2efault"$tm $ttp7%%BBB"indiana"edu%R)all%lengua"$tml +anual de redacci/n cient.fica de JosS A" Mari Mutt $ttp7%%)aribjs)i"org%epub>%temario"$tm

za engleski jezik7 1urabian, Kate :" >GML" ( manual for 0riters of term papers, theses and dissertations" <$i)ago7 UniversitC of <$i)ago *ress" 1he &olumbia 2uide to !nline 3tyle bC Jani)e 8" Talker and 1odd 1aClor $ttp7%%BBB")olumbia"edu%)u%)up%)gos%idUVbasi)"$tml Elements of style by 4illiam 3trunk, 5.'. $ttp7%%BBBsiegert"informatik"tu@ muen)$en"de%WBeiser%mirrors%strunk%strunk>!!"$tml $ttp7%%>HF">>L" !A">L%BBB%tools%Briting%stCle%all"$tml $ttp7%%BBB"diku"dk%students%mCt$%;40% $ttp7%%BBB"bartlebC")om%>F>% $ttp7%%BBB"esl"about")om%$omeBork%esl%librarC%strunk%blstrunkV)ontents"$tm ( 2uide for 4riting 'esearch -apers +odern ,anguage (ssociation 6+,(7 8ocumentation" $ttp7%%Bebster")ommnet"edu%:ibrarC%mla"$tm

Ra" u 1ru'ama na asu: 9 grupama od 3-: lanova pokuajte da svojim kolegama predstavite u usmenoj ili pisanoj formi strukturu vaeg rada i sadr#aj svakog od delova u nekoliko re enica.

19 I.ra"a ra"ne $er.i&e is!ra(i$a k#1 ra"a i sara"n&a sa k#+e1ama #zrada radne verzije rada tako+e je zna&ajan korak u unapre+enju kvaliteta finalne verzije teksta" # dok piete, stalno imajte na umu da je va zadatak da -')N)3)1) ideje i informa)ije, miljenja i stavove, opa'anja i iskustva, kako drugi$ autora, tako i sopstvena, vaoj &itala&koj publi)i" 1ako+e, va'no je da ne zaboravite da je va rad rezultat .AO;P istra'ivanja i da sve to napiete treba da nosi va autorski pe&at kojim podatke koje iznosite uobli&avate za svoje &itao)e" 4dre+eni broj autora smatra da je pisanje radne verzije rada dobro zapo&eti tzv" (slobodnim pisanjem(" 3a primer, mo'da vam se u&ini da je dobro zapo&eti pro)es pisanja navo+enjem i pre)iziranjem osnovne ideje ,teze- rada" #li vam se, pak, u&ini da je dobro krenuti sa navo+enjem miljenja i stavova eksperata iz oblasti kojom se bavite ,u akademskim krugovima ova aktivnost i njen direktan rezultat naj&ee se nazivaju (pregled literature(-" #li ste mo'da naili na savren )itat kojim ete potvrditi stav za koji se zala'ete u zaklju&ku" U svakom slu&aju, dobro je vratiti se na svoje beleke i na same izvornike i 9;)< se truditi da podatke do koji$ ste doli predstavite na na&in koji najbolje potkrepljuje osnovnu ideju vaeg rada" 3emojte odustajati od aktivnosti pisanja pri prvom neuspe$u da (sastavite( (savrenu re&eni)u koja izra'ava (savrenu( misao" *okuajte da nastavite sa pisanjem, sa uobli&avanjem ideja koje vam padaju na pamet, a u vezi su sa vaom temom" # nemojte se brinuti ukoliko vam se u&ini da vas pisanje odvodi putem organiza)ije sadr'ine koji se razlikuje od onoga koji ste prvobitno imali na umu" 8azmotrite nove mogunosti, dozvolite da je mogue da ste pronali novi ,i mo'da- bolji ugao iz koga ete jasnije sagledati temu kojom se bavite" *rilikom izrade radne verzije slediete sva uputstva za dokumentovanje izvornika u tekstu, prirediete bibliografiju, to jest, listu referen)i, i u radnu verziju uklju&iete sve slike, tabele ili druge grafi&ke segmente koje smatrate neop$odnim za efektno predstavljanje podataka" 0aradnja sa kolegama ili nastavnikom i asistentima pri izradi seminarski$ radova pre svega se sastoji u izradi kriti&kog komentara na radnu verziju teksta" 4va aktivnost tako+e zna&ajno doprinosi unapre+enju kvaliteta istra'iva&kog rada" Ukoliko vam profesor ili asistent ponudi da pro&ita radnu verziju vaeg rada, nemojte propustiti priliku da dobijete miljenje osobe koja e o)enjivati finalnu verziju rada6 1ako+e je mogue da ete u okviru predmeta za koji piete rad biti pozvani da ovu aktivnost obavite u parovima, ili u grupama od troje, &etvoro ili petoro kolega" U tom slu&aju svako od studenata na datom predmetu imae u rukama radnu verziju teksta seminarskog rada nekog od svoji$ kolega i bie u

20 obavezi da na odre+eni na&in odgovori na sadr'inu i organiza)iju teksta" ,#majte u vidu da je ovo uobi&ajena aktivnost u akademskom svetu7 i profesori univerziteta i istra'iva&i sa presti'ni$ instituta u najveem broju slu&ajeva svoje tekstove pre objavljivanja u nau&nom ili stru&nom &asopisu ili u ud'beniku, priru&niku, i sl", daju na (kriti&ko( &itanje svojm kolegama kako bi bili sigurni da je nji$ov tekst apsolutno (pre&ien( i oslobo+en suvini$ detalja sa jedne strane, i sasvim jasan i informativan sa druge strane-" *otrebno je da sledite sledea uputstva kada pristupite izradi komentara na radnu verziju seminarski$ radova svoji$ kolega7 >" *okuajte da identifikujete sve klju&ne elemente rada koji &itate ,sve ono o &emu smo govorili u pret$odnim delovima ovog teksta7 koja je teza rada/ sa kojim )iljevima i za koju &itala&ku publiku se rad pie/ da li autor sledi formu koju predstavlja u uvodnom delu teksta i da li je konsistentan u svom izlaganju stavova, miljenja i zaklju&aka/ da li je autorova argumenta)ija ubedljiva/" *ro&itajte &)! tekst pre no to po&nete sa bele'enjem komentara" H" .a kriti&ki komentar radne verzije istra'iva&kog rada vai$ kolega treba da sadr'i sledee elemente7 9 *o$valite pozitivne strane radne verzije 9 2iskutujte o irim )elinama pre no to pre+ete na detalje 9 4d vas se o&ekuje da na ovu aktivnost utroite odre+eno vreme ,koje pre svega zavisi od du'ine radne verzije, a kada su u pitanju seminarski radovi, veina profesora postavie ograni&enja u du'ini teksta kao jedno od pravila pri pisanju rada-, ali to vreme se u svakom slu&aju ne meri danima" 0toga, usredsredite se na va'ne elemente rada koje treba izmeniti, dopuniti, preformulisati" Ukoliko primetite tamparske i stilske greke mo'ete popraviti one koje vam ne oduzimaju mnogo vremena, ali u svakom slu&aju skrenite pa'nju kolegi optim komentarom da je potrebno da koriguje ove aspekte rada" 9 *okuajte da utvrdite da li je radna verzija teksta izdeljena na )eline koje logi&ki i sadr'ajno odgovaraju osnovnoj ideji rada i &itala&kog publi)i kojoj je rad namenjen" 9 U.;K jasno objasnite koje delove teksta treba menjati i zato" Ukoliko je to u okvirima vae kompeten)ije, mo'ete sugerisati i na&in na koji promene treba izvriti" 9 3AJ.AX3#J; je da u svakom trenutku sa&uvate mogunost da objektivno sagledavate tekst koji je pred vama i da ni&im to ka'ete ili napiete ne uvredite kolegu ili kolege kojima ovom aktivnou olakavate pro)es pisanja" # ne

21 zaboravite, vau radnu verziju e tako+e &itati neko drugi, te kada budete pripremali komentare za kolegu ili kolege sa kojima u ovoj aktivnosti sara+ujete stalno imajte na umu kako biste 'eleli da se oseate kada budete &itali kriti&ki komentar onoga to ste vi napisali" 3ikada ne zaboravite na pravila lepog ponaanja i svoje komentare uobli&avajte sledei i$6 Ra" k#" ku*e i+i na asu: <oriste=i gore navedene principe pripremite komentar na radnu verziju rada jednog od vaih kolega ili grupe 6u slu aju rada na grupnim projektima7.

22 D#kumen!#$an&e i.$#rnika u !eks!u i u +is!i re/eren0i 4,i,+i#1ra/i&i5 ,navedeno prema 8eid >GG Kao to smo ve naveli, svako pominjanje misli, re&i i ideja koje nisu vae, to jest, koje su preuzete od drugi$ autora, potrebno je potkrepiti informa)ijom o autoru" D#kumen!#$an&e i.$#rnika u !eks!u: U tekstu rada to se obavlja tako to se pored )itata ili parafraze u zagradi navede prezime autora ,ili vie autoraF-, godina izdanja i broj strane ,ukoliko je relevantan-" Y4snovne karakteristike komunikativne nastave strani$ jezika mogu se definisati na sledei na&in ,Berns, >GG!7 >!F-7 """"Z Y0e llama desarrollo interlingual a todo pro)eso por el [ue debe pasar el [ue est\ aprendiendo la lengua para ser )apaz de $ablarla tan bien o )asi tan bien )omo un $ablante nativo"Z Bello, *", A" Feria, J" M" Ferr\n, et" al, >GG!7 >LD#kumen!#$an&e i.$#rnika u +is!i re/eren0i 4,i,+i#1ra/i&i5 Kn&i1e: M6A7 /#rma! 3avedite bibliografski podatak na sledei na&in, izostavljajui nerelevantne podatke7 Autorovo prezime, ime" ?3aslov &lanka ili dela knjige"? 3aslov knjige" #me izdava&a ili prevodio)a" #zdanje" Broj tomova" Mes!# i."an&a: Ime i."a$a a- Da!um i."a$an&a <njiga jednog autora 0ala, Marius" )studios sobre el judeoespa*ol de >ucarest" MSUi)o7 Universitas, >GL!"

Uobiajena je praksa da se navode prezimena prva tri autora. U sluaju da ih ima vie od tri, navedite prva tri prezimena i potom upotrebite skraenicu et al.
4 5

Modern :anguage Asso)iation

23 8ruge knjige istog autora ]" ,enguas en contacto" Madrid7 Predos, >GGM" ,Uobi&ajeno je knjige istog autora navoditi $ronoloki, to jest, starija dela navode se pre noviji$"<njiga dvoje ili vie autora Alvar, Manuel C Bernard *ottier" +orfolog.a hist/rica del espa*ol" Madrid7 Predos, >GMH" ;ie od tri autora <atal\n, 2iego et al" 1eor.a general y metodolog.a del romancero pan-hisp?nico. &at?logo general descriptivo. Madrid7 0eminario MenSndez *idal, >GMF" Nepoznati ili anonimni autor &antar de +.o &id" ;d" de Alberto Montaner"
a

edi)i^n" Bar)elona7 <r_ti)a, >GGM"

(utor i prire"iva Par)_a :or)a, Federi)o" ,a casa de >ernarda (lba" ;d" de Allen Josep$s" Madrid7 <\tedra, >GGL" (ntologije i zbornici 6prire"iva i7 2_az 8oig, Mer)edes, ed" )l 'omancero viejo, Madrid7 <\tedra, >GGG" *osner, 8", ed" 1rends in 'omance ,inguistics and -hilology" .ol N" Qague7 :evendorp, >GGF 1o&ana), 2uanka, 8admila Oevi i Mi$ail 1ir" -rimenjena lingvistika br. @. (ktuelni problemi u nastavi i u enju stranih jezika" 5bornik radova sa skupa odr'anog u >F" i >N" aprila !!!" u 3ovom 0adu" 3ovi 0ad7 Jugoslovensko drutvo za primenjenu lingvistiku i Filozofski fakultet u 3ovom 0adu, !!!" " -revod Qomer" %lijada" *revod Milo `uri" 3ovi 0ad7 Mati)a 0rpska, >GLM" 8elo u vie od jednog toma Parnier, F" ,e langage de lAimage au +oyen (ge, .ol " *aris7 :e :eopard dE4r, >GM @MG"

24 8elo u antologiji ili zborniku ?;l moro de Ante[uera"? 'omancero. ;d" *aloma 2_az Mas" Bar)elona7 <r_ti)a, >GGF" >MF@>MA" ,2elo se nalazi na stranama >MF@>MA"!drednica u enciklopediji ili re niku ?;strella variable irregular"? ;ocabulario cient.fico y tBcnico de la 'eal (cademia )spa*ola" >GGA ed" ,U slu&aju da je priru&nik &ine autorizovane odredni)e i da izdanje ima prire+iva&a%prire+iva&e, odredni)a se navodi kao da se radi o delu u antologiji ili zborniku";ladina dokumenta Jo$nson, M" 1o0ard a &leaner (ir )nviroment. ;nviromental *rote)tion Agen)C" 4ffi)e of Air and Tater *rograms" Tas$ington7 Povernment *rinting 4ffi)e, >GML" CCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCCC +an0i: M6A /#rma! 5a sve &lanke objavljene u periodi)i, navedite autorovo ime, naslov &lanka i ime publika)ije" 5a &asopise, dodajte kompletan datum i brojeve strana" 5a nau&ne i stru&ne &asopise dodajte tom, broj ,ukoliko je potrebno-, godinu izdanja i brojeve strana" Dlanak u nedeljnom ili dvonedeljnom asopisu 8osa Mendes, *" ?A flor apesar"? -Eblica, !" jun$o >GGG7 F@H> Dlanak u mese nom ili dvomese nom asopisu Bofill, 8" ?:a bondad de la #n[uisi)i^n"? )l ciervo, 2i)iembre >GGM7 M" Nepotpisan lanak u asopisu ?<airo *lan of A)tion"? 8i?logo mediterr?neo Julio !!!7 >H Dlanak u stru nom ili nau nom asopisu Mnogi nau&ni &asopisi imaju kontinualnu pagina)iju tokom )ele godine" *rvi broj u godini po&inje stranom >, ali prva strana u svakom sledeem broju nadovezuje se na poslednju stranu pret$odnog broja" 5a takve &asopise, navedite tom i godinu"

25

Pimeno, F" ?2imensiones del multilingaismo"? 'evista espa*ola de lingF.stica" #J ,Julio@2i)iembre >GM>-7 Fas)" , HF>@HLH" Ako nau&ni &asopis po&inje stranom >, za svaki broj navedite tom, broj i godinu, ili tom, mese) i godinu" Dlanak u dnevnim novinama 0\n)$ez <\mara, #" ?:a )onfianza"? (>&, M de agosto de !!>7 >H" Nepotpisani lanak u dnevnim novinama ?3iegan el asesinato del nibo nigeriano en :ondres"? (>&, M de agosto de !!>7 L" 9vodnik Mart_n Ferrand, M" ?:eCes, )\r)eles C presos"? ;ditorial" )l -a.s semanal H> de maCo de >GGM7 @H" Nepotpisani uvodnik ?2el deporte7 un duelo Spi)o"? ;ditorial" (>&, M de agosto de !!>7 H" -rikaz Qern\ndez Miguel, :" A" 8eseba de 3tatistics for ,inguists, por Frank Ans$en" 'evista espa*ola de lingF.stica, >GM> ,fas)" >-7 F>@F " !bjavljeni intervjui 3ono, :uigi" ?;n torno a -rometeo.? <on Massimo <a))iari" (rchipBlago, H , >GGM7 HN@FA" Ne#,&a$+&eni i.$#rni0i: M6A /#rma! 5a neobjavljene izvornike navedite relevantne podatke koji bi mogli biti od pomoi &itao)u u nji$ovoj identifika)iji ili pronala'enju" <ompjuterski programi Mi)rosoft Tord" <omputer 0oftBare" Mi)rosoft, >GMG" Gilm 1ri palme za dve bitange i ribicu" 8ed" 8" Andri cfilmd" 2akar, >GGM"

26 Hvu ni zapisi UU_a" ?Aves"? 8anza das areias" .irgin 8e)ords ;spaba, !!!" 1elevizijski ili radio programi 9tisak nedelje" 0tudio B" Beograd" N" jul !!>" -isma Markovi, K" *ismo autoru" > " januar !!>" -redavanje ili govor Jevtovi, 8astko" Modernisti&ka knji'evnost i pravoslavna du$ovnost" Filoloki fakultet" Beograd, H" maj !!>"

Neobjavljene disertacije *ro$i, Asja" ?<ommunantSs linguisti[ues en p$ase de transition identitaireI eUample des lou)uteurs de lean)ien 0erbo)roate"? 2iss" UniversitS *aris . f 8enS 2e)artes, !!! ,i na komunikacija 2iSguez, Julio" :i&na komunika)ija" G" april !!>" -amfleti 3uprotstavite se mentalnoj agresiji" 3ovi 0ad7 <entar za 'rtve ratova >GG>@>GGG, !!!"

27 D#kumen!#$an&e e+ek!r#nski% i.$#rnika ,navedeno prema7 http://www.mla.org)

Dokumentovanje elektronskih izvornika treba da sledi opte principe koji se primenjuju pri navoenju bibliografskih podataka koji se odnose na materijale u tampanom formatu. Ipak, treba imati u vidu da je esto potrebno navesti i dodatne podatke, na primer, datum kada je tekst, slika i dr., preuzet sa elektronske mree, elektronsku adresu izvornika itd. Posebno treba voditi rauna o navoenju datuma: za razliku od tampanih izvornika, materijali u elektronskoj formi se esto periodino auriraju, zbog ega je potrebno pored datuma prvog pojavljivanja na mrei navesti i datum kada je materijal preuzet (naravno, kada je taj podatak dostupan). Takoe, MLA preporuuje navoenje kompletne Internet adrese, koja ukljuuje sledee podatke: adresu protokola (engl. access-mode identifier (e.g., http, ftp, gopher, telnet, news), kao i adresu servera i ime dokumenta (engl. path and file names). Adresu treba navesti u uglastim zagradama: <http:%%beomund$is"grf"bg"a)"Cu> Navoenje elektronskih izvornika u tekstu Navoenje elektronskih izvornika u tekstu rada obavlja se na isti nain kao i navoenje tampanih izvornika: U zagradi se navodi prezime autora, godina i datum, kao i broj strane (kada je taj podatak dostupan i relevantan). Ukoliko ime autora ili datum nisu navedeni u originalnom dokumentu, navedite deo naslova teksta koji citirate (sa ili bez prezimena autora). Na primer: Sportski novinari i lingvisti prema tome imaju razliite stavove, te moemo rei da se problemu moe pristupiti na tri naina: intervencionistiki, uz primenu zakona o zatiti jezika, kroz promociju pravilne upotrebe jezika. (Castan Rodrguez, El lenguaje...)

28

Projekti, baze podataka sa Interneta i Internet strane (engl. Online documents) Council of Europe. Languages in Europe. <http://europa.edu.int> Soca, Ricardo. La pgina del idioma espaol. <http://www.iis.com.br/~rsoca/ain> Nebraska K-12 Foreign Language Program. <http://nde4.nde.state.ne.us/CURR/forlang/ForLang.html>. Field,Heather. EU cultural policy and the creation of a common European identity. <http://www.pols.canterbury.ac.nz/ECSANZ/papers/Field.html> Lina prezentacija na Internetu Milutinovi, .eljko" Qomepage" !" juni !!>" <http://galeb.etf.bg.ac.yu/~vmg Knjiga i enciklopedija na Internetu Dickens, Charles. Great Expectations. London, 1861. Project Guttenberg. 6 Sept. 1998 <ftp://uarchive.cso.uiuc.edu/pub/etext/gutenberg/etext98/ grexpl0.txt>. Eliot, George. Middlemarch. London, 1871-72. 6 Sept. 1998 <http://etext.virginia.edu/subjects/women.html>. ORB. Online Encyclopedia. 1998 <http://orb.rhodes.edu/encyclop.html>. lanci na Internetu lanak u profesionalnom/nau n#m/s!ru n#m asopisu Slowinsky, Joseph. SOCRATES invades Central Europe. Education Policy Analysis Archives, vol. 6, no.9. (April 1998). <http://olam.ed.asu.edu/epaa>

29

lanak u dnevnom listu Z.R. Miroslavljevo jevanelje u Politici. Politika na Internetu. 11. oktobar 2001.<http://www.politika.co.yu> Mora, Rosa. Los editores superan el desconcierto y empiezan a contratar libros en Francfort.El Pas en Internet. 11 de octubre de 2001. <http://www.elpais.es> Plomin, Joe. Home office publishes racism guidelines. The Guardian on the Web. October 11, 2001. <http://www.guardian.co.uk> E-Mail komunikacija Petrovi, 2ragan. "Predlog poslovne saradnje" E-mail poruka autoru. 14 juni 2001. Neil, Qarl. "Re: First Intl Conference" E-mail poruka M. Jovanoviu. 21 maj 2001. Poruke sa diskusionih grupa (engl. online posting) Gilbert, D.G. Languages in Contact. Poruka sa diskusione grupe. 5 novembar, 1998. LINGUIST list <http://www.linguistlist.org> CD-ROM izdanja The Oxford English Dictionary. 2nd ed. 1992 CD-ROM. Oxford: Oxford University Press. Moliner, Mara. Diccionario de uso del espaol. 1996 CD-ROM.Madrid: Gredos.

30 Kn&i1e: APA8 /#rma! <njiga jednog autora 0ala, M" ,>GGM-" ,enguas en contacto. Madrid7 Predos 8ruge knjige istog autora 0ala, M" ,>GL!"- )studios sobre el judeoespa*ol de >ucarest" MSUi)o7 Universitas <njiga dvoje ili vie autora Alvar, Manuel h *otier, Bernard ,>GMH-" +orfolog.a hist/rica del espa*ol" Madrid7 Predos Nepoznati ili anonimni autor &antar de +.o &id , a edi)i^n-" ,>GGM-" ;d" de Alberto Montaner" Bar)elona7 <r_ti)a (utor i prire"iva Par)_a :or)a, Federi)o" ,>GGL-" ,a casa de >ernarda (lba" ,Allen Josep$s, ;d"Madrid7 <\tedra 8elo u antologiji ,>GGF-" ;l moro de Ante[uera" ;n *aloma 2_az Mas ,;d"-, 'omancero ,pp" >MF@ >MA-" Bar)elona7 <r_ti)a *a'nja7 3aslovi pesama, kratki$ pri&a, eseja ili &lanaka u knjizi nisu podvu&ena niti navedena u kurzivu ili pod navodni)ima" ,Jedino je naslov antologije u kurzivu-revod Qomer" ,>GLM-" %lijada ,Milo `uri, prevod-" 3ovi 0ad7 Mati)a 0rpska ;ladina dokumenta Jo$nson, M" ,>GML-" 1o0ard a &leaner (ir )nviroment. ;nviromental *rote)tion Agen)C" 4ffi)e of Air and Tater *rograms" Tas$ington7 Povernment *rinting 4ffi)e VVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVVV +an0i: APA /#rma!
6

American Psychological Association

31 0ledei primeri ilustruju kako se navode &lan)i u &asopisima i periodi)i prema A*A formatu" Pa(n&a7 3e podvla&ite i ne navodite u kurzivu niti pod navodni)ima naslove &lanaka" *odvu)ite ,ili navedite u kurzivu- naslove &asopisa ili periodike" Ako navodite tom, izostavite ?p"? ili ?pp"? ispred broja strana" Dlanak u nedeljnom ili dvonedeljnom asopisu 8osa Mendes, *" , ! jun$o >GGG-" A flor apesar" -Eblica, pp" F@H> Dlanak u mese nom ili dvomese nom asopisu Bofill, 8osario ,>GGM, di)iembre-" :a bondad de la #n[uisi)i^n" )l ciervo, p" M" Nepotpisan lanak u asopisu <airo *lan of A)tion" , !!!, julio-" 8i?logo mediterr?neo, p" >H" Dlanak u asopisu sa kontinuiranom paginacijom Pimeno, F" ,>GM>- 2imensiones del multilingaismo" 'evista espa*ola de lingF.stica" #J, HF>@HLH" *a'nja7 3avedite u kurzivu broj toma i nemojte navoditi ?pp"? 4sim toga, A*A format za$teva ponavljanje svi$ )ifara7 piite NN!@ NNM, ne NN!@NM, kao u M:A formatu" Dlanak u asopisu koji posebno paginira svaki broj 8obles, <" ,>GMN-" 1rans)ultura)i^n linga_sti)a" ,as lenguas de +BIico, L , -, AN@ MG" *a'nja7 *odvu)ite broj toma, a zatim navedite broj sveske u zagradi" Dlanak u novinama 0\n)$ez <\mara, #" , !!>, M de agosto-" :a )onfianza" (>&, p" >H" Nepotpisani lanak u novinama 3iegan el asesinato del nibo nigeriano en :ondres" , !!>, M de agosto-" (>&, p" L" 9vodnik Mart_n Ferrand, M" ,>GGM, H> de maCo-" :eCes, )\r)eles C presos" c;ditorial"d )l -a.s semanal pp" @H" Nepotpisani uvodnik 2el deporte7 un duelo Spi)o" , !!>, M de agosto-" c;ditorial"d (>&, p" H"

32

-rikaz Qern\ndez Miguel, :" A" ,;nero f Junio >GM>-" 0tatisti)s for :inguists" c8eseba de Ans$en, F", 3tatistics for ,inguistsd" 'evista espa*ola de lingF.stica, pp" F>@ F " !bjavljeni intervjui 3ono, :uigi" ,>GGM-" ;n torno a -rometeo. c;ntrevista )on Massimo <a))iari"d (rchipBlago, H 7 HN@FA" <ompjuterski programi Mi)rosoft Bord" .ers" N"!" c<omputer softBared" ,>GMG-" Mi)rosoft" Gilm Andri, 8" ,8editelj-" ,>GGM-" 1ri palme za dve bitange i ribicu cfilmd" 2akar" Hvu ni zapisi UU_a ,#ntSrprete-" , !!!-" Aves" 8anza das areias cAlbumd" .irgin 8e)ords ;spaba, 0"A" 1elevizijski ili radio programi 9tisak nedelje c1elevizijski programd" , N" jul !!>-" Beograd7 0tudio B -redavanja ili govori Jevtovi, 8astko" , !!>, H" maj-" Modernisti&ka knji'evnost i pravoslavna knji'evnost" *redavanje odr'ano na Filolokom fakultetu, Beograd Ne#,&a$+&eni i.$#rni0i: APA /#rma! U A*A sistemu, neobjavljena pisma i intervjui &ine li&nu komunika)iju i ne navode se u listi referen)i" 1reba, me+utim, navesti podatke o li&nim pismima ili intervjuima u okviru teksta"

6ek!ura i k#rek!ura :ektoriite svoj rad kako biste postigli kon)iznost, jasnost i gramati&ku i ortografsku ta&nost" Konsultujte pravopisne priru&nike jezika na kom piete ,za

33 srpski jezik7 *eikan, M" i dr" ,>GGF-, a za panski jezik7 8A;, ,>GGG-, ili <ruz 8odr_guez, 1" ,>GG>-, ne biste li ispravili greke i stilski doterali tekst" *roverite direktne navode kako biste se uverili da su ta ne, doslovne transkrip)ije originala" *roverite da li ste ta&no naveli izvore u tekstu" #zvrite korekturu kako samog teksta, tako i liste referen)i" 3a kraju, neka vam jo neko izvri korekturu rada zbog te$ni&ki$ i ortografski$ greaka, isputeni$ re&i ili nejasni$ konstruk)ija" 6is!a na& e)*e k#ri)*eni% skra*eni0a u nau n#/s!ru n#& +i!era!uri ca. ,circaoko cf. ,conferuporedi en ili in u et. al. i drugi ib., ibid. ,ibidemna istom mestu idem. isto infra ispod ,upuuje se na ono to dolazi do)nijeloc. cit nav" mesto ,navedeno mestoN. >. ,Nota beneobratiti pa'nju op. cit ", obra citada nav" delo ,navedeno delop., p?g. str" ,stranapass. ,passimna raznim mestima pp., p?gs. str" ,stranes. a. ,sine annobez godine s. d. ,sine databez datuma sic tako ,nije skraeni)a7 obele'ava se da je tako i u originalu, kao i &u+enjesupra gore ,upuuje na ono o &emu je ve bilo re&iv. v" ili vid" ,videtivol. tom ili knjiga

34

Te%ni ki .a%!e$i k#&e &e '#!re,n# '#)!#$a!i 'ri i.ra"i seminarski% ra"#$a i. )'ansk#1 &e.ika i i. S#0i#+in1$is!ike 4Ka!e"ra .a I,eri&ske s!u"i&e i Ka!e"ra .a #')!u +in1$is!iku5 0eminarski rad se predaje otku)an na listovima formata AF, sa M@H! redova teksta na strani, A!@L! slovni$ mesta u redu, sa dvostrukim proredom" 2u'inu rada odre+uje predmetni nastavnik" 0tudenti se sa predmetnim nastavnikom tako+e mogu dogovoriti o izradi grupnog seminarskog rada" U tom slu&aju mora se imati u vidu da takav rad mora kvalitetom i du'inom znatno prevazii radove pisane od strane samo jednog autora" 4vakav rad o)enjuje se grupnom o)enom koja je ista za sve studente u grupi" 0eminarski rad na Katedri za iberijske studije mo'e se u dogovoru sa predmetnim nastavnikom mo'e pisati i na panskom jeziku" 8adove napisane na panskom jeziku pre predaje predmetnom nastavniku moraju pro&itati i :;K148#0A1# izvorni govorni)i panskog jezika ,npr" lektori sa nae katedre-" Molimo vas da imate u vidu da su lektori ve optereeni velikim brojem profesionalni$ obaveza, te da morate ra&unati na to da ponekad morate &ekati i par nedelja da oni prona+u dovoljno slobodnog vremena za &itanje vaeg rada" *lanirajte unapred6 0trane seminarskog rada je potrebno paginirati, tj" obele'iti brojevima po&evi od prvog lista posle sadr'aja, tj" od po&etka izlaganja" 8ad je potrebno izraditi u dva primerka, od koji$ jedan zadr'ava student a drugi predaje predmetnom nastavniku" 0tudent potpisuje seminarski rad iznad svog odtampanog imena i prezimena na naslovnoj strani" 0eminarski rad treba da ima sledee delove7 >" 3aslovnu stranu " 0adr'aj ,sa podnaslovimaH" 1ekst seminarskog rada F" :istu referen)i ,bibliografiju8okovi za predaju seminarski$ radova odre+uju se na po&etku svake kolske godine i mogu se menjati samo U5 24P4.48 sa predmetnim nastavnikom"

35 0matrae se da je student odustao od pisanja seminarskog rada za tu kolsku godinu ukoliko rad ne preda na vreme ,ili na dan dogovoren sa predmetnim nastavnikom-"

9i,+i#1ra/i&a: A)osta QoCos, :uis ;duardo" >GLM" 2u.a pr?ctica para la investigaci/n y redacci/n de informes" Buenos Aires7 *iados" Alsina Fran)$, J" >GGF" (prender a investigarJ +Btodos de trabajo para la redacci/n de tesis doctorales" Madrid7 <ompab_a :iteraria" Amat 3oguera, 3uria" >GLM" 1Bcnicas documentales y fuentes de informaci/n" Bar)elona7 Bibliograf" Asti .era, Armando" >GL " +etodolog.a de la investigaci/n" Madrid7 <in)el Bor)$ardt, 2"Q" >GAM" Ko0 to Gind !ut in -hilosophy and -sychology" 4Uford7 *ergamon *ress" BrusaB, <$arles 1"I Perald J" Alred h Talter ;" 4liu" >GGH" 1he business 0riterLs handbook. 3eB Kork7 0t" Martin(s *ress" <ervo, Amado :uis" >GM!" +etodolog.a cient.fica" Bogot\, et)"7 ;d" M)"PraB@Qill :atinoameri)ana <lan)$C, J C Ballard, B" >GGN" &/mo se hace un trabajo acadBmico. 2u.a pr?ctica para estudiantes universitarios" 5aragoza" <oblans, Q" >GNL" Nuevos mBtodos y tBcnicas de difusi/n del conocimiento" Bolet_n de la U3;0<4 para las bibliote)as" <omes, *ruden)i" >GL>" 2u.a para la redacci/n y presentaci/n de trabajos cient.ficos, informes tBcnicos y tesinas" Bar)elona7 4ikos@1au" <orzo, J"M" >GL " 1Bcnicas del trabajo intelectual" 0alaman)a7 ;di)iones AnaCa" <ruz 8odr_guez, 1" >GG>" 3top a sus faltas de ortograf.a. Madrid7 0_ntesis" ;)o, Qumberto" >GM " &/mo se hace una tesis. 1Bcnicas y procedimientos de estudio, investigaci/n y escritura" Bar)elonaI Pedisa" Pallego, Antonio" >GML" 3er doctorJ &/mo redactar una tesis doctoral" Madrid7 Funda)i^n Universidad@;mpresa"

36 Ponz\lez Moral, #reneo" >GLH" +etodolog.a del trabajo cient.fico" 0antander7 0al 1errae" #b\bez Brambila, B" >GG!" +anual para la elaboraci/n de 1esis" MSUi)o7 1rillas" :asso 2e :a .ega, Javier" >GLL" &/mo nace una tesis doctoral. 1Bcnicas, normas y sistemas de la investigaci/n cient.fica y tBcnica" Madrid7 Funda)i^n Universitaria ;spabola" @@@@">GLN" )l trabajo intelectual. Normas, tBcnicas y ejercicios de documentaci/n" Madrid7 *araninfo" @@@@">GAG" +anual de documentaci/n" Bar)elona%Madrid7 :abor" :o)ke, :aBren)e F" h 0ilvermann, 0tep$en 0" >GML" -roposals that 4orkJ ( 2uide for -lanning 8issertations and 2ran -roposals" 3eBburC *ark ,<A, ;;"UU"-7 0age" M) <uen, Jo 8aC h Ant$onC <" Tinkler" >GMG" Grom idea to essay. ( rhethoric, reader and handbook" <$i)ago, QenleC@on@1$ames, 1oronto7 A MaUBell *ergamon *ublis$ing <o" *eikan, M i dr" ,>GGF- -ravopis srpskog jezika. 3ovi 0ad7 Mati)a 0rpska iuesada Qerrera, JosS" >GML" 'edacci/n y presentaci/n del trabajo intelectualJ tesinas, tesis doctorales, proyectos, memorias, monograf.as" Madrid7 *araninfo" 8A;, ,>GGG-" !rtograf.a de la lengua espa*ola" 8A;7 ;spasa 8eid, 0tep$en" >GG " 1he -rentice Kall guide for college 0riters. ;ngleBood <liffs7 *renti)e Qall" 8omano, 2avid" >GLM" )lementos y tBcnica del trabajo cient.fico" Bar)elona7 1eide" 1rze)iak, Jo$n h Ma)kaC, 0";" >GGF" 3tudy 3kills ofr (cademic 4riting" :ondon7 *$oeniU ;:1 ,*renti)e Qall Ma)millan-" .elilla Bar[uero, 8" >GLG" &/mo se realiza un trabajo monogr?fico" Bar)elona7 ;unibar"