SUKOB CIVILIZACIJA

Sam|ue Hantngton
Gobano-potcka stuac|a u sv|etu pos|e hadnratovskog peroda
sustnsk se zm|ena.
Bokovsku pod|eu sv|eta bpoarn sv|et zam|en|u|e
cvzac|ska pod|ea sv|eta mutpoarn sv|et. Po|av|u|e se
sv|etsk poredak zasnovan na cvzac| u ko|em se drzave
grupsu oko vodece drzave(a) ko|a cn |ezgro n|hove cvzac|e.
Cvzac|e ma|u potcku strukturu po sem:
a) na|vazn|a drzava domnantna drzava u cvzac| npr. Rus|a
u pravosavnom sv|etu.
b) drzave cance ko|e su potpuno dentfkovane sa svo|om
cvzac|om, npr. Ita|a u zapadnoevropsko| cvzac|.
c) usam|ene drzave drzave ko|ma nedosta|e kuturno
za|ednstvo sa drugm drzavavama, npr. |apan, ako se
|apanska cvzac|a posmatra kao posebna.
d) pod|e|ene drzave drzave u ko|ma veke grupe prpada|u
razctm cvzac|ama, npr BH.
e) poc|epane drzave drzave ko|e ma|u |ednu predomnantnu
kuturu ko|a |e sm|esta u |ednu cvzac|u, a n|eno vod|stvo
ze da |u prem|est u drugu cvzac|u, npr. Turska.
U posthadnoratovskom sv|etu na|vazn|e razke zmed|u |ud
drzava nsu potcke, ekonomske deooske vec kuturne.
Drustva spo|ena deoog|om a pod|e|ena cvzac|om se
raspada|u (SSSR, SFR|) a drustva razdvo|ena deoog|om a
spo|ena cvzac|om ponovo se u|edn|u|u (N|emacka).
Nazru se na|man|e cetr veke cvzac|ske grupe: 1) Sncka ; 2)
Hndu ; 3) Isamska ; 4) Zapadna, a moguce m |e prdodat 5)
|apansku; 6) Latnoamercku ; 7) Afrcku.
U sv|etu ko| se po|av|u|e nt |edna drzava uk|ucu|uc SAD, nt
cvzac|a nece mat gobanu domnac|u gobana moc
karakterstcna za perod hadnog rata |e zastar|ea.
Unverzana opstesv|etska cvzac|a se ne po|av|u|e.
Pretpostavka da kra| hadnog rata znac kra| sukoba u gobano|
potc po|avu |ednog reatvno harmoncnog sv|eta zasnovanog
na vr|ednostma zapadne cvzac|e |e pogresna. Ovu
pretpostavku zno |e Fuku|ama smatra|uc da se naazmo na
kra|u stor|e u smsu dovrsavan|a deooske evouc|e
cov|ecanstva tr|umfa berane demokrat|e. Buducnost nece bt
posvecena borbama oko de|a vec r|esavan|u sv|etskh
ekonomskh tehnckh probema.
Cvzac|ska paradgma odbacu|e de|u unverzane cvzac|e
poaz od pretpostavke da se u posthadnoratovskom sv|etu
narod grupsu na kuturno| cvzac|sko| osnov. Ide|a
unverzane cvzac|e suz samo da opravda zapadnu kuturnu
domnac|u. Nezapad vd kao zapadno ono sto Zapad vd kao
unverzano.
Modernzac|a |e odvo|ena od pozapadn|acen|a.
Sren|e Zapada promovsao |e modernzac|u pozapadn|acen|e
Zapad |e smatrao da ova dva fenomena nuzno du za|edno.
Ekonomsk tehnoosk razvo| ce zaht|evat radkano
preobkovan|e nezapadnh drustava. Nezapadne kuture su
nkompatbne sa modernzac|om mora|u da budu uknute da b
se drustvo usp|esno modernzovao. Med|utm u savremenom
sv|etu nezapadna drustva krenua su u pravcu pokusa|a da se
modernzac|a kombnu|e sa domacom kuturom. Izrazava|u ga
sogan tpa |apansk duh, Zapadna tehnka Knesko
ucen|e za fundamentane prncpe, Zapadno ucen|e za praktcnu
upotrebu. Sustna |e u tome da nezapadna drustva prhvata|u
modernzac|u zee da budu modernzovana, a ne zee da budu
pozapadn|acena. Modernzac|a da pozapadn|acen|e ne. U
praks se pokazao da modernzac|a nezapadnh drustava u
svo|m ranm fazama promovse pozapadn|acen|e a da u drugo|
generac| ma suprotan efekat promovse depozapdn|acen|e. |er
modernzac|a povecava ekonomsku, vo|nu potcku moc
drustva ohrabru|e n|egove canove da ma|u pov|eren|a u svo|u
kuturu postanu kuturno samouv|eren. Nekoko v|ekova
nezapadn narod zavd|e su zapadnm drustvma na
ekonomskom prospertetu, tehnoosko| sofstkovanost, vo|no|
moc potcko| kohez|. Da b posta bogat mocn on su
mora da postanu kao zapad. Ipak danas su ovakv kemastck
stavov scez. Svo| razvo| on prpsu|u prvrzenost vastto|
kutur, a ne uvozu zapadne kuture. On tvrde da su usp|e zato
sto su drugac| od Zapada. Az|at na pr. v|eru|u da |e n|hov
ekonomsk usp|eh prozvod az|ske, u osnov konfuc|anske
kuture. N|u karakterse poredak, dscpna, porodca,
koektvzam, um|erenost, uopsteno nadmoc drzave u odnosu
na drustvo drustva u odnosu na ndvduu. Ta kutura |e po
n|hovom ms|en|u superorna u odnosu na dekadentnu evropsku
kuturu samozadovo|stva, ndvduazma, nertnost,
nepostovan|u autorteta skonost da se zaborav prosost,
gnorse buducnost usredsred na maksmazovan|e trenutnh
dobtaka. Na scan nacn samsko uskrsnuce oteov|u|e
prhvatan|e modernost, odbacvan|e zapadne kuture ponovno
predavan|e samu kao vodcu kroz zvot u modernom sv|etu
(str.121-129.).
- paradoks demokrat|e : demokratsk zbor u mnogm
zem|ama, posebno samskog podruc|a, dovode na vast
fundamentastck ektremstck nastro|ene snage.
Ravnoteza sa med|u cvzac|ama se m|en|a u pravcu:
1) Opadan|e moc Zapada. Moc se sa dugo predomnantnog
zapada prem|esta na nezapadne cvzac|e sto se manfestu|e
u vse nvoa:
- tertor|a: na vrhuncu svo|e tertor|ane ekspanz|e 1920 god.
Zapad |e draktno vadao nad 25,5 mona kvadratnh m|a
skoro poovnom zem|e. Do 1993. ova tertor|a se prepoova
Zapad se vrato svom |ezgru.
- stanovnstvo: Zapadn|ac su 1900. god. cn oko 30% sv|etskog
stanovnstva a zapadne zem|e su vadae nad 48% tog
stanovnstva. Godne 1993. zapadne vade su vadae samo
zapadn|acma, a on su se sve na oko 13% sv|etskog
stanovnstva sa da|n|om tendenc|om opadan|a. Ravnoteza se
prom|ena kvatatvno |er nezapadn narod posta|u sve
zdrav|, urban| obrazovan|. (str.92.). Istovremeno se otvara
drugac| |az. Pros|ecna starost zapadn|aka stano raste , dok
nezapadna drustva osta|u mada u odnosu na Zapad.
- Zapad |e osvo|o sv|et svo|om tehnoog|om, prvenstveno
svo|om sposobnoscu u organzovano| upotreb se. Med|utm
tehnooska, naucna, ndustr|ska dr. moc se rasprsa po sv|etu
n|e vse strktna prveg|a Zapada. Godne 1950. Zapad |e
prozvodo oko 64% bruto sv|etskog prozvoda: 1980. god. oko
40% a proc|ene govore da ce 2013. god. Zapad pokrvat samo
30% BP.
2) Sren|e ekonomske, vo|ne potcke moc az|ske cvzac|e sa
Knom kao predomnantnom regonanom som. Sagasno
vecn proc|ena kneska ekonom|a ce u ranom perodu XXI
v|eka postat na|veca sv|etska ekonom|a. Az|a ce do 2020.
god. mat cetr od pet na|vech sv|etskh ekonom|a preko
40% sv|etskog prozvoda. (str.114-120.)
3) Demografsko ekspodran|e samske cvzac|e samsko
uskrsnuce. Izmed|u 1965. 1990. ukupan bro| |ud na zem|
narastao |e sa 3,5 m|ard na 5,3 m|arde, sto |e godsn|a
stopa rasta 1,85%. U musmanskm zem|ama stope rasta
uv|ek su be preko 2% a cesto su dostzae preko 2,5% pa
3%. Na pr. u tom perodu se stanovnstvo Magreba povecao
sa 29,8 mona na 59 mona sa stopom rasta od 2,65%.
Devedeseth godna stopa podnost zena u Rusko| Federac|
ba |e 1,5 a u musmanskm repubkama bvseg SSSR oko
4,4. Uz to u godnama ko|e doaze musmansko stanovnstvo
ce bt dsproporcano mado, sa prm|etnom demografskom
prevascu stanovnstva godna 15-25. Mad |ud su radnc
vo|nc, protagonst prom|ena revouc|a to |e znaca|an zvor
sukob|avan|a sama Zapada.
Zapadne unverzastcke pretenz|e, po|acane koapsom
komunzma ko| |e na zapadu po|acao gedste da |e deoog|a
demokratskog berazma unverzano va|ana, doaze u sukob
sa drugm cvzac|ama sa reanoscu. Posebno az|ska drustva
sve man|e reagu|u na zaht|eve SAD sve su vse u stan|u da se
odupru prtsku SAD drugh zapadnh zema|a. SAD su ocekvae
da h az|ske vade prhvate kao gobanog vod|u prstanu na
prm|enu zapadnh vr|ednost, dok su az|c sa druge strane
ocekva da se sa n|ma postupa kao sa |ednakma. Neskad
zed|u napora Zapada, posebno SAD da promovse unverzanu
kuuru n|egove sve sab|e sposobnost da to ucn |e tem|no
ob|ez|e gobane potke na pocetku XXI v|eka. Sv|et |e danas
az|sk, arapsk afrck koko zapadn.
U sv|etu ko| se po|av|u|e zapadna v|era u unverzanost zapadne
kuture |e pogresna, nemorana opasna. Ona |e nemorana sa gedsta
sta b bo nuzno da do n|e dod|e. Kutura prat moc. Ako nezapadna
drustva budu opet obkovana zapadnom kuturom to ce se dogodt
samo kao rezutat ekspanz|e zapadne moc. Imper|azam |e ogck
nuzna pos|edca unverzazma. Zapadn unverzazam |e opasan za
sv|et zato sto moze da dovede do veceg med|ucvzac|skog rata u
konacnc do poraza Zapada. Razbort kurs za Zapad n|e da zaustav
prom|enu moc, nego da nauc da |u prhvat, da um|er svo|e ambc|e
da sacuva svo|u kuturu. Zapad se razku|e od drugh cvzac|a po
osobenom karakteru n|egovh vr|ednost nsttuc|a. Evropa |e
|ednstven zvor de|a o ndvduano| sobod, potcko| demokrat|,
vadavn zakona, |udskm pravma kuturno| sobod. To su evropske,
a ne az|ske, afrcke sredn|estocne de|e osm po prhvatan|u. Otuda
gavna odgovornost zapadnh vod|a n|e u tome da pokusa|u da
preobku|u druge cvzac|e prema vasttom modeu, sto |e zvan
n|hovh moc ko|e opada|u, nego da sacuva|u, zastte obnove
|ednstvene kvatete zapadne cvzac|e. Zapadna cvzac|a treba da
reafrmse svo| denttet kao |ednstvene a ne unverzane cvzac|e
ko|u treba sacuvat od zazova nezapadnh drustava. U
mutcvzac|skom sv|etu konstruktvan prstup |e odustat od
unverzazma, prhvatt raznokost tezt scnostma. |er unverzane
skonost, poput eementarnh moranh norm mogu se pronac u svm
cvzac|ama.