Biseri arapsko - islamske tradicije

POUCNK PRICK

SADRAJ

PRIA O G UBAVCU, ELAVCU I SLIJEPCU SE'ID IBN AMIR

. . .

?
ll l4

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

AMR IBN EL- 'AS l RIMSKI ZAPOYJEDNTK

. . . . . . . . . . .

PRIA O OVJEKU KOJI JE POSUDIO HILJADU DINARA

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

l6

TARIK IBN ZTJAD

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

l8 22 24 29 J4 36 37 38 39

UENICI l ZEKAT.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

SALAHUDDIN EL- EJJUBI.. I KRIMINA TAJNA

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

PRIA O UDESNOM AMCU PRIA O JEDNOM DIRHEMU

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

PRIA O IZGUBLJENOM JME T KU

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

PRIA O MUDROM HALIFI (VLADARU) PRIA O OVJEKU KOJI JE KTHNU0

. . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

PRIA O OVJEKU KOJI J E VOLIO RASPRAVU .40

. .

PRIA O KUG1

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4l

NE RECI RODITELJIMA Nl:" UH "! BITKA NA JERMUKU LA

. . . . .. . . . .. . . . .. . . . ......

42 46
51

. ........ . . . . . . . . . . . . . ...... . . . . . . . . .. . . .. . .. . . . . .

.. . . . .. . . . . . . . . . .. . . . .. . . . . .. . ...... . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . .... . . .. . ...... . . ....

JA V NO GRIJEENJE KARUN .

. . ... . . . . . . . . . . . . ......... . . . . . . . . . . . . .. . . . .. . . . ....

55 59

. . .. .. ....

. . . . . . . .... . . . . . .. ... . . . . . . . . . . . .. . . . . . .. . . . . . . . . .

. . .. . . . . . . ..

UDNA PALMA.

o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o o O O o o o o o o o o o o o o o o o o o o o oo o o o o

64

PRIA O OKLOP U

. . . ......

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . .

. . . .. . .

67
fJ9

UZDIZA NJE NAUKE TRI STARCA .

... . . .

....... . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

..... . . . . . . .

. ... .

..
.

. ...... . . . . . . .. .. . . . .

...... . . . . . .. . . . . . . . .

.? l 75 78 .85

MUDRI KROJA EJH REBI'A

. .. . . .

.. . . . ...

..

. .. . . . . . .. .... . . . . . .. . . . . . . . . . . .. . ... . . . .

.... . . . . . . . . . . . . .

. . . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . . .

TBLIS J E NA DJAA0

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . .. . . . . .. . . . . . . . . . ..

MUS'A B IBN 'UMEJR.

OO o o o o o o o o ooO o o o o o oo O O Oo O o o o o o o O O oo o o o o o o o O O O o o o o

90

SAD IBN EBI VEKKAS, JUNA K BITKE NA KADISIJJI. ..................................................................... 95 SUPRUG A"PRVAKA ARAPA"

...

. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . ...... . . .

99

Recenzija hfz. Devada Hrvaia

Odgoj mladih spada u stvari na kojima islam posebno insistira. Kur'ansko - hadiski tekstovi trae, kako od pojedinaca - roditelja tako i od drutva, da u loe maksimalan napor na planu islamskog odgoja djece i omladine. Na tome putu treba koristiti razne metode i sredstva za koja sma tramo da su efikasna. Svakako da je jedna od tih korisnih i efikasnih metoda prianje i itanje pria koje u sebi sadre pouke i poruke o moralnim vri jednostima kojima se svaki musl iman treba okititi . Ova metoda je posebno znaajna u vremenu kada su naa djeca izloena raznim audio - vizuelnim sredstvima i postoji mogunost da dou u kontakt sa tetnim i neprimjerenim sadrajima za njihov uzrast. Ova knjiga je izbor pria iz arapsko - islamske tradicije koje sadre pouke o moralnim vrijednos tima kao to su potenje, emanet - povjerenje, skromnost itd. Prevodilac ovih pria, Ahmed Dinovi, je napravio izbor kojeg moemo prepo ruiti ne samo djeci nego i odraslim itaocima, jer svaka od njih na odreeni nain motivira i podstie
5

na pridravanje islamskog morala, a to nije potreb no samo mladima nego svakom pojedincu, bez obzira na uzrast. Zato, toplo preporuujem itanje ove knj ige, ne samo naoj djeci i omladini nego i starij im itaoci ma.

Recenzent: Hfz. Devad Hrvai

PRIA O GUBAVCU, ELAVCU I SLIJEPCU

Hurejre, r.a., da je uo Poslanika, s.a.v.s., kako pria: "Allah, d. . je htio d a iskua trojicu ljudi od Izraelana, od kojih je jedan bio gubavac, drugi bez kose, a trei slijep, pa im je poslao jednog meleka. Melek je doao gubavcu i upitao ga: - ta bi ti najvi e el io? Najvi e bi el io imati l ijepu boju i lijepu kou, i da se oslobodim ovog od ega se svijet zgraa na mene,- odgovori on . Melek pree rukom preko njegova tijela, te od njega sva guba spade, i dobi l ijepu boju koe. Zatim ga melek upita: - A koji ti je imetak najdrai? Deve (ili krave prenosilac hadisa je u sumnji ta je rekao),- ree on. Allah mu tada dade jednu l ijepu devu koja je u stomaku nosila mladune, a melek mu ree: - Allah ti dao berieta u njoj. Zatim je melek doao onome bez kose i upi tao ga: - ta bi ti najvie vol io? Lijepu kosu, i da se oslobodim ovog od ega se svijet zgraa na mene, odgovori on. Melek ga pomi lova po glavi, te ga
7

Prenosi se od Ebu

bo lest proe i dobi l ijepu kosu . Melek ga upita: - A koj i bi imetak najvie voli o? Krave, odgovori on. A ll ah mu tada dade jednu lljepu steonu kravu, a melek mu ree : - A l l ah t i dao berieta u njoj. Zatim melek doe slijepcu i ree m u: - ta b i ti naj vi e elio imati? Da m i Allah vrati moj vid, kako bi lj ude mogao gledati,- odgov ori on. Melek ga pomi lova po oima i Allah mu vrati vid, zatim ga upita: - A koj i bi imetak najvie volio? Ovce, odgovori on. A l l ah mu dade jednu ovcu. U sve troj ice se imetak p lodi o i mnoio, pa je bivi gubavac imao p unu dolinu deva, a bivi elavac punu dolinu krava, a bivi slijepac punu dol i nu ovaca. Zatim melek doe gubavcu u njego vom bivem l iku i obliku te mu ree: - Ja sam ovjek bijednik, ostao sam odsjeen na svom putovanj u , i niko m i nije u stanj u danas pomoi osim A llaha, pa onda ti. Zato te molim Onim koji ti je dao tako lijepu boj u i l ijepu kou, i tol iki imetak, da mi dadne jednu devu kako bi mogao nastaviti put. On mu na to ree: - Obaveze i izdaci su mnogobrojni . Melek mu ree:
8

- Kao da te ja od nekud znam, da ti nisi bio onaj gubavac to se svijet zgraavao na njegov izgled i bijedu, pa ti je A llah podario (zdravlje i bogastvo)? On mu tada odgovori: - Naprotiv, ja sam ovo naslijedio od svojih predaka. Melek mu tada ree: - Ako si mi slagao, neka te Al lah povrati u ono stanje u kojem si bio . Zatim je melek doao elavcu u njegovom prijanjem liku i obliku, i rekao kao to je rekao gubavcu, a ovaj mu uzvratio kao i prvi. Melek mu ree: - Ako si mi slagao neka te Allah vrati u ono stanje u kom si bio. Zatim je doao s l ijepcu u nJ egovom prijanjem l iku i obliku, i rekao mu: - Ja sam siromaan ovjek, i ostao sam odsjeen na svom p utovanju, i niko mi nije u sta nju danas pomoi osim Allaha, pa onda ti. Zato te molim Onim koji ti je podario tvoj vid da mi da jednu ovcu, k ako bi se njom pomogao na svme putu. On mu odgovori : - I ja sam bio slijep, pa mi je Allah d. . povratio vid, uzmi koliko hoe, a ostavi koliko hoe. Tako mi Allaha, nita ti neu danas zabra niti da uzme, radi M onog i Vel ikog Allaha.
9

Melek mu tada ree: - Z adri sav svoj imetak, v i ste b i l i samo iskuani . A l l ah je zadovolj an sa tobom, a rasrdio se je na tvoj a dva druga . . " (Buharija i M uslim)

lO

SE.,ID IBN AMIR

Oner ibn El- Hattab, da je Allah nj ime zado

volj an, je postavio Se' ida ibn Amira za namj esn ika H i msa. N ije p rolo mnogo vremena a kod Omera, vladara muslimana, doe delegacij a stanovnika Himsa. On im ree : "Napiite m i imena vaih siromaha, da im udijelim od imetka muslimana ! " O ni mu napisae imena siromaha, a meu nj ima bi lo je i ime Se'ida ibn Amira. Omer ih upita: "A ko je Se'i d ibn Amir?" Oni odgovorie: "To je na namjesni k ! " Omer upita: "Zar je va namj esnik siromaan? ! " Oni odgovorie: "Da, tako nam Al laha, znaj u proi mnogi dani a da se u njegovoj k u i ne potpali ni vatra." Omer zaplaka, a potom stavi hiljadu dinara u kesu i ree: "Daj te mu ovaj novac da ima od ega ivjeti . " Kada se delegacij a vratila u Rims, dali s u mu kesu, a Se'id ree: "Mi smo Allahovi i Njemu emo se vratiti ! " Izgledao j e kao da mu se desila neka nesrea. Njegova ena ga upita: " ta se desilo? Da nije umro vladar muslill

mana?" On odgovori : "Desilo se gore od toga, doao mi je dunjaluk da mi upropasti Ahiret ! " Ona ree: "Rijei se toga", ali ona n ije znala nita o novcu. On je upita: "Hoe li m i pomoi u tome?" Ona odgovori : " D a . " On nakon toga podije l i novac siromanim muslimanima. Nakon nekog vremena, Omer ibn El- Hattab je posjetio H ims kako bi ispitao njihovo stanje. Susreo se sa stanovnicima H imsa i upitao ih o nji hovom namjesniku, Se'idu ibn Amiru. Oni ga pohvalie, ali su se poalili na tri stvari kod njega, koje im se nisu dopadale. Omer pozva Se'ida ibn Amira te ih sakupi zajedno i upita: "Na to se alite kod v aeg namjesnika?" Oni rekoe: "Tako nam Allaha, ne izlaz i pred ljude dok dan ne poodmakne ! " Omer p ogleda u Se'ida i zatrai odgovor na to od njega, p a on ree: "Tako mi Allaha, ne volim to ovo govorim, ali moja porodica nema slugu, pa ja zajedno s nji ma mijesim tijesto a onda ekam da nadoe, pa im ispeem hljeb. Zatim abdestim i izaem pred ljude. "

12

Omer potom upita: "Na to se jo alite kod njega?" Oni rekoe: "Navee n ikome ne odgovara ! " Se'id na to ree: "Tako mi Allaha, to mi, takoe, nije drago da obznanim, ali ja sam dan odredio za njih, a no za Uzvienog A l l aha ! " Omer upita: "Na to se jo alite kod njega?" Oni rekoe: "On ima dan u mjesecu, kada nee n ikoga da primi ! " Omer upita: " ta ima rei na to, Se'i de?" Se'id ree: "Nemam slugu koji bi mi oprao odjeu, a nemam drugu odjeu osim ove koja je n a meni, pa toga dana perem odjeu i ekam da se ona osui, a potom izlazim pred ljude krajem dana." Tada Omer ree: "Hvala Allahu, koji je uinio da ne pokvarim svoje miljenje o teb i ! "

13

AMR IBN EL- 'AS I RIMSKI ZAPOVJEDNIK

osvaj anj a Egipta, u toku borbe muslimana proti v Rimlj ana, rimski zapovjedni k pozva Amra ibn E l - 'Asa da s nji m pregovara u vezi utvrenj a" B abilon". M eutim, svoj im ljudi ma j e izdao nareenj e da na Amra obrue stijenu odmah kad izae iz tvrave. Pri prem io je sve da njegovo ubistvo bude i zvreno. Amr je uao kod zapovj ednika ne sumnjajui nita, i odvio se razgo vor meu nj ima. Kada je Amr krenuo da napusti tvravu pri mj etio je na njenim zidinama sumnj ive pokrete, to j e u njemu izazvalo veliku podozrivost. Odmah je postupio shodno svoj oj poznatoj otroumnosti . Vrati se do zapovj edni k a tvrave sigurnim i mir nim koracima, potpuno spokojan kao da ga nita nij e prestrai la, i kao da nita ne sumnja. Amr j e uao kod zapovjednika i rekao mu: "Pala mi j e jedna i dej a na um pa hou da ti je predloim. S a mnom, u mom logoru, je grupa asha ba Allahovog Poslanika, s. a.v.s., koj i su meu prvima prim i l i islam . Voa muslimana nita ne odluuj e dok se ne posavjetuje s nj ima, niti alje
14

Pri l i kom

voj sku a da nj i h ne postavi kao zapovj ednike. M is l io sam da ti doem s nj ima, kako bi uli od tebe ovo to sam ja uo i da shvate stvar kao to sam je j a potpuno shvatio od tebe. Rimski zapovj ednik je shvatio da mu je Amr ponudio ivotnu ansu ! ! Stoga je prihvatio nj ego vu idej u , da ode i da sa sobom dovede ove musli manske prvake, nj ihove najbolje ljude i zapovjed nike. Onda bi ih sve pobio u mj esto da ubije samo Amra. Zapovj ednik dade neprimjetan signal koj im j e izdao naredbu da se p lan koj im je bilo p lanirano Amrovo ubistvo obustavi . Rimski zapovjednik s e srdano oprosti sa Amrom i s nj im se vrsto rukova, oekivaj ui da se on ubrzo vrati sa svoj im prij atelj ima. Uj utro, j aui svoga konj a, Amr se vrati do tvrave na elu svo je vojske. S nj im su b i l i nj egovi neustraivi borci koj i svom silinom napadoe na tvravu i okupirae j e , i A l l ah , d. . , im podari pobj edu protiv Rimlj ana, a musl imani nakon toga oslobodie Egipat.

15

PRIA O OVJEKU KOJI JE POSUDIO HILJADU DINARA

se o d E b u Hurej re , r. a., da j e Poslanik, s. a. v. s . , spomenuo jednog Izraelana koji je zamolio drugog da mu posudi hiljadu dinara, pa je taj odgovorio : - Dovedi mi svj edoke d a posvj edoe! On mu ree: - A l l ah j e dovolj an kao svj edok. Onda mi dovedi iranta!- ree mu on. A llah je dovoljan kao irant!- odgovori. Istinu si rekao- ree drugi, te mu posudi novac do odreenog roka. Ovaj uze novac te ode na put morem. Nakon obavlj enog posla potrai lau kojom e se vratiti kui do odreenog roka za vraanje d uga ali ne nae ni j ednu. Onda uze j edno drvo u kojem napravi otvor te u njega stavi hilj adu dinara i pismo za ovjeka koj i mu je posudio novac, te zaepi taj otvor. Drvo odnese do mora te ree: - Gospodaru moj Ti zna da sam traio od toga i toga da m i posudi h i lj adu dinara, pa j e on zatraio da neko garantuj e a j a sam rekao da je All ah dovolj an za t o , i o n j e time bio zadovolj an. Trai o j e i svj edoke p a sam rekao da je Allah
16

Prenosi

dovoljan kao svjedok, pa j e i time b io zadovolj an . J a sam s e trudio d a naem lau kako b i h mu vratio dug a l i nisam uspio, pa ostav lj am ovo drvo Teb i na uvanje. Potom ga baci u more i ponovo ode traiti lau koj om bi se vratio u svoj e mj esto . ovjek koj i mu j e posudio novac izaao j e da vidi j e l i do la kakva laa sa onim to je pripadalo nj emu kad spazi upravo ono drvo u kome je bio novac, te ga izvadi za drva svojoj porodici. Kada je isc ijepao drvo nae novac i pismo. N akon odreenog vre mena doe onaj koj i j e od nj ega uzeo novac i donese h i lj adu dinara, te ree : - Tako m i Al laha, neprestano sam traio lau kako bih ti donio tvoj novac ali ne naoh ni j ednu prije ove koj om sada dooh. Ovaj drugi ga up ita: - Da li si ti meni neto poslao? On odgovori : - Ja te obavjetavam da n isam naao nijednu lau prij e ove kojom sam doao ! Ovaj drugi mu odgovori : - Al lah je dostavio za tebe ono to si poslao u drvetu, pa moe m irno otii sa tih h i lj adu dinara." (Buharij a)

17

TARI K IBN ZIJAI)

(morski tj esnac) koj i se zove Moreuz D ebel Tari k" (Gibraltar), a sj everno od njega je brdo koje se zove " Debelu Tari k" (Tari kovo brdo). Neko e se upitati: "Zbog ega su ovaj moreuz i ova planina dobi l i ovo ime?" N azvani su po imen u uvenog arapskog voj skovoe, Tarika ibn Zijada, koj i je sa svojom voj skom krenuo iz Maroka i proavi kroz ovaj moreuz doao do Sredozemnog mora i osvo j io panij u . Tokom dugog vremena i slam s e irio svjet skim prostranstvima dok n ij e obuhvatio Irak, Perzij u , d io I ndije, zemlj e ama i zemlje sj everno od nj ih. Takoe, na drugoj strani , i sl am je obuhva tio Egipat i Sj evern u Afriku, a zatim su se musli manske voe usredsrijedile n a Evropu, a panija je b i la naj bl ia evropska zem lj a. U M aroku je bila stacionirana arapska voj ska, ij i je broj bio veoma mali ali ij i su vojni ci bili izuzetne snage. Nj ihov zapovj ednik bio je Tarik ibn Zij ad koj i je bio poznat po svoj oj hrabrosti i vj etini u vojnoj taktici .
18

M aroko i paniju dije li jedan uski moreuz "

Tarik j e sagradi o nekol i ko laa i zaj edno sa svoj o m voj skom i nj i h o v i m konj i ma, kroz Sredozemno more, stigao do panije, i to prije vie od 1200 godina. Tarik se obreo sa svojom voj skom na tlu neprij atelj a, pri emu je more bi lo iza nj i h a neprij atelj ispred nj ih. Pri tome, pristizanj e voj nog poj aanj a iz Maroka n ij e b i lo n i malo l ahko. Nalaz i l i su se pred voj skom ij i j e broj izno sio vie od stotinu h i lj ada vojnika, dok broj mus l i manskih voj ni ka n ij e prel azio sedam h i ljada! Tarik je dobro znao pred kakv i m tekoama su b i l i on i nj egova voj ska, j er nj i hove l ae su b i le malobrojne a mogunosti za spaavanj e neznatne. Ako bi b i l i pobijeeni panci bi ih sve pob i l i , sto ga je shvat io da ovakva situacija zna i i l i pobj edu ili smrt ! Tari k j e onda naredio neko lic in i svoj ih lj udi da zapale nj ihove lae ! Kada su nj egovi vojni ci vidj e l i vatru koja je zahvat i la nj ihove lae obuhva tio ih je strah, jer su pom i s l i l i da su to uin i l i nj i hovi neprij atelj i. Poel i su da viu: "Neprij atelj nas j e porazio ! Svi emo b it i ubi j en i ! " Tada Tarik stade pred nj i h da i m se obrati , te ree: "Ja sam naredio da se zapale l ae ! Ljudi, gdj e
19

j e izl az? M ore je iza vas a neprijatelj pred vama, i tako m i Allaha, ne preostaje vam n i ta drugo osim iskrenost i strpljenj e ! Lj udi, postup ite i sto kao to sam i j a ! Ja sam odluio da trpim pa i vi u inite i sto, i ustaj em odluno protiv neprij atelj a pa i vi uinite i sto ! Napadnite svi kao jedan i porazite svoga neprijatelj a ! Mi emo ovdje ostati i neemo napustiti panij u ! " S amo to j e Tarik izgovorio tekbir, musl iman ski konj anici j umue u borbu da zarade pobjedu i l i ehadet (pogib iju n a Allahovom putu). Pred j akim naletima muslimana panc i poee da se povlae, a zatim se dae u b ijeg traei spas. Musl iman i su pri stizal i neprijatelj ske grupe i nanijel i su im teke gubitke. V l adavina Arapa u panij i potraj ala je vie od 780 godina, a sa dol askom islama zavladal a je pravda i s loboda te u panij i zapoe zlatno doba. M u s l imani su u panij i proirili nauku i civi liza c ij u, i n ij e potraja lo dugo a to isto se ra iri po raz n i m kraj evima Evrope, koj a je b i l a utonu la u tminu neznanj a i civilizacij ske zaostalosti . Ako i danas posj eti panij u, vidj et e m noge l ijepe arapske graevine, koje su oni podi g l i . Vidj et e"Crveni zamak" ( E l- Hamra) u Granadi i vel iku damij u u Kordobi. Muslimani su izgubi l i panij u al i su u
20

nj oj ostavili ono to svjedoi o nj ihovoj veliini. Muslimani su osvoj i li panij u zahvalj uj ui velikom voj skovoi Tari ku ibn Zijadu, koj i je zapalio lae i u duama svoj i h vojnika pobudio portvovanj e u borbi na putu pomaganj a islama. I stinski su se bori l i i pobij edi l i !

21

UENICI I ZEKAT

J ednoga Ramazana uitelj dobi neto novca

od zekata da ga pod\j eli siroman im uenicima, koj ih j e u razredu b io pril i an broj . Poto je dobro poznavao stanj e svakog od nj ih, novac je podijelio shodno tome. Tako j e onima koj i su bi l i siromanij i dao vei iznos, a ostalima manj i . Nakon toga, uitelj j e uo da je meu ueni cima nastala svaa zbog toga to su neki dobil i vie a neki manje. Stoga odlui da im odri jednu praktinu l ekcij u . Odveo i h j e na mj esto gdj e je bilo vrele vode, a na tom mj estu su staj ale kamene ploe koje su u dodiru s vre lom vodom bi l e vrlo vrue. Ispred tih ploa uitelj postavi sto i stoli cu te sj ede. Onda je prozivao j ednog po jednog uenika koj i bi staj a l i na te p loe pred nj im. Zatim bi upi tao : "Kol iko si ti dobi o novca?" N eko bi rekao : "Jednu marku" . " A ta si kupio za to?"- upitao b i uitelj. " Svesku i o lovku" - rekao bi, a zatim bi otiao a da se ne opr i . Meutim, oni koj i su dob i l i vie novca nabra jali su:
22

"Cipele, hlae, maj icu, svesku, o lovk u, per " nicu, len ij ar, flomastere . . . . Dok b i sve nabroj a l i poskakival i b i , jer s u p loe pr i le nj ihove tabane. Toga dana bogatij i ueni c i postadoe svjesni ji svoj e odgovornos t i p re ma A l l ahovim d. . blagodati ma i d a valja z a t o teak raun poloiti , n a to i m j e s l i kovito u k azao nj ihov ui telj. Pomislie kako je bogatstvo kao i siromatvo iskuenj e na koje je stavlj en ovjek. Stoga se poka j ae to su se ali l i na nain na koj i je u itelj podi jelio novac . S druge strane, siromanij i uen ici shvatie da nemaj u na emu da zav ide bogatij i m uen icima, j er e se pred A llahom d. . polagati raun za sve blagodati koj e nam je On podario a s iromanij i e ga si gurno lake i bre po loiti . Na ovaj nain uite lj j e izgladio nesporazum meu uenicima i svi su b i l i zadovo lj n i . . .

23

SALAHUDDIN EL- EJJUBI

E l - Ejj u b i j e b i o j edan od naj veih m u s l i manskih vl adara i voj skovoa. Nj egova slava n ij e ostala samo na prostorim a arap skog svij eta nego j e dosegla i do E vrope. On je bio taj koj i j e ivio u doba krstaa u Palestini, protiv koj ih je vodio borbu i na kraj u izvojevao pobjedu nad nj ima, te ih protj erao iz is lamskih zemalja. Naime, evropski kraljevi su mob i l i sal i svoje voj ske iz raznih kraj eva Evrope, i usmjeril i ih na Palestinu, tvrdei d a musl imani sprjeavaj u kranske hodoasnike da posjete nj ihova sveta mj esta. Meutim, nj i hove tvrdnj e b i le su ista la, j er su crkve b i le otvorene i dostupne svima onima koj i su ih elj e l i posjetiti, bez da ih muslimani ometaj u u tome. A li , krstai nisu do l i u ova podruj a iz tog razloga nego zbog neeg drugog . . . Krstaki pohodi s u trajali stotinama godina tokom koj ih su oni osvoj il i dij elove zemalja ama u koj e spadaj u Sirij a, Liban, Jordan i Palestina. Onda su svoj e snage usmjeri li na osvaj anj e Bej tul Makdisa (Jerusalema) . Musl imani su se boril i protiv krstaa dugo vremena kako bi ih protj erali sa podruj a koj a su
24

S alahudd i n

okupirali. Salahuddin j e uspio da im nanese teak poraz u poznatoj bici kod H ittina na sj everu Palestine. Takoe je uspio da 1187. god. Povrati Bejtul- Makdis iz ruku krstaa. Time je zatvorena poslj ednj a stranica u vezi s okupacijom svetih mj esta od strane krstaa, nakon ega su poel i da se bespovratno vraaj u u svoj e zem lje. Prenesen j e i jedan dogaaj koj i se zbio izmeu Salahuddina i kralj a Riarda Lavljeg Srca, koj i j e samo j edan primj er onoga to je krasilo Salahuddina od plemenitih svoj stava i l ij epog odgoja. Bio j e dobar i plemenit i vo lio je initi dobra dj ela, te nij e pravio razliku izmeu ugled nika i obinog podanika. Sada emo navesti sluaj susreta izmeu Salahuddina i kralja Riarda, onako kako se on i zbio : Poznato nam je da su se izmeu nj ih dvoj ice vodile mnoge bitke, a muslimanski voj nici su se boril i protiv neprij atelj a s velikom hrabrou i portvovanj em, kako bi ih protj erali sa podruj a i slamskih zemalja . Kada su s e krstai zamoril i , tra i l i s u pri mirj e o d m u s limana, p a j e pred Salahuddinorn b i l a odluka i l i da nastavi rat i l i da prihvati primirje . N aposl ijetku, i pored toga to je ostvario po b25

j ede u ve i n i b i taka koje je vodio, sklopio j e prim irj e sa R iardom. Neko l i ko ena iz Riardove fami lije eljele su da posj ete crkvu koj a je bila na podruj u koje su kontro l i s a t i m u s l iman i , p a su zatraile od Salahuddina dozvol u za to. On im je to dozvo lio i na nj ihovom putu do crkve nijedan voj ni k im nije pravio s metnj e . Kada su b i le u povratku do S alahuddinovih uij u doprijee nj i hove rijei da je Riard bo lestan od grozn ice koj a ga je pogodila. Salahuddinu je b i lo vrlo lahko da ponovo otpone borbu, koristei ovu Riardovu bo lest i nepostoj anj e dostoj nog voj s kovoe koj i bi ga zam ij enio. Meutim, nj egova ast i p lemenitost nUe m u dozvol i la da iznevjeri primirje. S alahuddin pozva neko l iko lj ekara i obavi j esti ih o Riardovoj bolesti od groznice, a arapski lj ekari su se u to vrijeme istical i i prednj a i l i u medici n i . On im je naredio da naine lijek za Riarda. Potom je Salahuddin uzeo l ijek sa sobom i uputio se prema Riardovom logoru, i to u prat nji svoga s l uge i preobuen u odj eu ljekara. Kada j e stigao do Riardovog logora obratio se uva nma: "Ja sam lj ekar i doao sam da l ij eim vaeg kralj a!" A l i , krstai ne povjerovae u nj egove
26

rijei, nego povikae: "Salahuddin ne bi n i kada poslao lj ekara da l ijei Riarda. Ti si doao samo da ubije naeg kralj a ! " I sprij e i e ga da ue kod kralja. Meutim , Riard mu dozvol i d a ue rekav i onima koj i su b i l i oko njega: "Ja u sigurno umrij eti ako m i ljekar ne da kakav l ijek. Uvedite ga, moda e mi dati l ijek od koga u ozdrav it i ! " Tri dana nakon po etka uzi manj a l ij e ka groznica nestade, a ljekar ode ne otkrivi ko je on zapravo. Dvij e voj ske su se nakon toga sukobile u neko liko b itaka . Riard j e potom sl uajno doznao ko je zapravo bio onaj lj ekar, i obznan io je da vie ne eli da se bori protiv Salahuddi nove voj ske, rekavi : "Ja se ne mogu boriti protiv onoga ko m i j e spasio ivot. Kako da m i bude drago d a ubij em onoga ko me spasio smrti?" Riard po drugi put sklopi pri mirj e sa Salahuddinom i krenu za svoju zemlju E ngl esku . Na svom putu morao je proi kroz Francusku, ij i ga j e kralj pomagao u Palestini . Francuski kralj ne uini nita drugo do hapenj a Riarda. Kada su stanovn ici Engleske uli ta se desi l o nj ihovom
27

kralj u pl atie ogromnu svotu novca za nj egov otkup. Pogledaj te raz l i k u i zmeu ponaanj a S a l ahuddina i ponaanj a kralj a Francuske ! Salahuddinovi postupc i su odisali m i lostivou i tolerancij om to mu j e nalagala njegova uzviena vjera !

28

IKRIMINA TAJNA

ibn B ir ivio je u mj estu E l Dezira, na sjeveru S irij e . B io j e p oznat po dobrom srcu, plemeni toj dui i darelj ivosti . N ij e m u s e obratio niko k o je imao neku potrebu a da mu nUe udovolj io, ak i ako bi trebao posuditi od drugih . Nij e prolo dugo vremena a H uzej me osta prazn ih ruku, ne posjeduj ui ni kakav i metak. Takoe, n i ko nije htio da mu posudi novac, bez obzira to se radi l o i o malome iznosu . Nj egov ponos nije m u dozvolj avao d a trai pomo od lj udi, svejedno o kome se radilo. Dugovi su se nagom il ali i neimat ina poe da ga sve vie stee, tako da n ije bi.o u stanj u da kupi ni ono osnovno to mu je bilo potrebno od hrane i odjee. Ustraj avao j e u odlasku u grad svaki dan, ne bi l i togod zaradio i kupio hranu kojom b i ublaio glad. Ali, situ ac ij a se jo vie pogorala primoravi ga da iskusi svu gorinu siromatva. Potom je poeo da prodaje namj etaj koj i je imao u kui i sve gotovo prodao . Svaki put b i otiao s a neim o d toga u grad a vraao s e ophrvan tugom. Nj egova ena je pokual a da ublai nj egovu
29

Huzej me

tugu, rekavi m u: "Moj plemeniti muu ! Ne daj da tobom zavl ada osj eaj nesree, niti dozvoli da bude rtva brige i tuge ! Ne smij e se sek irati, jer Al lah je Tvorac svega i O n t e nee zaboraviti, a poslije tekoe dolazi olakanj e ! " Dani su prolazili, a H uzej mino siromatvo je sve vie ras lo, odjea mu se izlizala, obo l io j e i smrao. Kada j e nei matina dostigla vrhunac odluio je da se zatvori u sobu, pa je rekao svojoj en i : "J a u s e zatvoriti u svoj u sobu i neu n i s kim vie razgovarati. Ostau u kui dok ne umrem od gladi ! " Vij est o tekom stanju u kojem j e ivio H uzejme rairi se u mnoge kraj eve. Ona doprije i do Ikrime, namjesnika El- Dezire, te on pozva neke svoj e podanike i upita i h : " ta s e t o desi lo s a Huzejmom? N isam ga vidio neko l iko sedmica! " Kada je saznao detalje stanj a u kome se nalazio Huzej me obuze ga alost i poe da razmilj a o nainu na koj i bi mu pomo gao, ali da on ne sazna. I krime je prom ijenio odj eu kako ne bi svo j im izgl edom odavao da je on namjesnik, a potom je obavio al oko svog li ca. U kasnim nonim sati30

ma uzj aha svoga konj a i ponese sa sobom kesu sa novcem koj eg je uzeo iz dravne kase. Kada je sti gao do H uzej m ine kue lagano pokuca. im je H uzej me otvori o vrata I krime ubac i kesu sa novcem u k u u i brzo se udalj i na svom konj u . H uzej fe n ij e stigao ni d a ga upita k o je on, a tama noi n ije mu omoguila da ga prepozna. Huzej m e se veoma obradovao kada je vidio da j e nj egova nevolj a okonana, pa j e zahvalio Al lahu, d. . , na Nj egov im blagodatima. Uj utro napusti kuu kako bi vratio svoje dugove te kupio hranu i novu odjeu. Jkri me j e sakrio svoj postupak i n ije ga otkrio osim svoj oj eni , nakon to je obeala da taj nu nee kazati n ikome. N akon nekol iko dana, I krime napusti svoje mj esto i ode d o halife (vladara) u Damask, kako bi sebi naao posao. U to vrij eme hal i fa je bio S u l ej man ibn Abdul- M e l i k . On se veoma obradovao kada je vidio ovakvu c ij enjenu linost kao to je bio H uzej me, a zatim mu se obrati rij eima: " Huzej me ! N isi odavno bio u Damasku. Je li te to bolest natjeral a da doe?" H uzej me mu i spria o nevolj ama koj e je preivio te o nepoznatom ovj eku koj i ga je po mo31

gao, a nij e uspio da sazna o kome se radi i l i da ga prepozna. Hali fa se zaudio i upitao ga j e : "Kako s e t o moglo desiti? Zar nije I krime namj esnik El- Dezire? Zar nije znao za tvoju nevo lj u? Zato ti nij e pritekao u pomo ako je znao za tvoj e stanj e? U istinu, on n ij e dobar namjesnik ! " Halifa naredi svome pi saru da napi e dva pis ma, j edno koj e se ticalo smjene Ikrime, a drugo o postav lj anj u H uzej m e na po loaj namj esnika umj esto nj ega. H uzej me se vrati u E l - Deziru i preuze vlast nad nj om. Kada je u pratnj i I krime otiao do dravne kase otkrio je manj ak novca u nj oj . Upitao j e Ikrimu o tome ali mu on n ije odgovorio na pita nj e, nego mu j e rekao: "Ne mogu n i u kom sl uaj u da ti kaem neto u vezi sa novcem koj i nedostaj e ! " Huzej me tada naredi da ga stave u zatvor. On j e u nj emu proveo d ugo vremena pa je obolio i bio j e na samrti, ali nije htio da otkrije tajnu u vezi s novcem . lkriminu enu je uplailo zdravstveno stanje u kome se nalazio nj en suprug, pa je prisiljena time odluila da prekri obeanj e koje mu je dala da nee nikome odati taj nu. Napusti la j e svoj u kuu i
32

otila do Huzejme, novog n amj esnika El- Dezire, te mu otkril a tajnu novca koj i je nedostaj ao iz dravne kase . Huzej me je bio lj ut n a samog sebe j er nij e naslutio uzrok nedostatka novca. Novac koj eg j e o n primio bio je identian iznosu koj i j e nedosta j ao . Osj etio se ponienim zbog svoga postupka prema svome i skrenom prij atelj u, tom preruenom strancu koj i mu je doao j edne noi i spasio ga nevolje, a sada je u zatvoru ! Huzej me odmah ustade i uputi se u zatvor te oslobodi !krimu. Povede ga sa sobom u dvor gdj e ga odj enu u naj ljepu odj eu a potom odoe Ikriminoj ku i . I krime s e estoko nalj utio kada j e saznao da j e nj egova ena odala tajn u koj u joj je povjerio na uvanj e, ali ga Huzejme zamol i da joj oprosti jer ona nij e htjela nita drugo osim da ga spasi od smr ti u zatvoru . Nakon kratkog vremena Huzejme se uputi u Damask, i ispria halifi itav dogaaj . Halifa se veoma obradovao Ikriminom postupku i nagradio ga za to tako to ga je postavio namjesnikom ne samo j edne pokraj ine nego c ij ele tri !

33

PRIA O UnE SNOM AMCU

J edan ateista (koj i nij e vjerovao u postoj an

j e Al laha) izazvao je islamske uenj ake u svojoj zemlj i, pa oni odabrae najotroumnijeg meu nj i ma da m u odgovori , i odredie mu tenn in. U odreeno vrij eme svi su ekal i dolazak tog uenj aka, ali je on kasnio. Atei sta ree ok uplje nuna: "Va uenj ak se prepao i nij e smio doi, j er je znao da u ga pobijediti i dokazati da ovaj svemir nema B oga! Tokom njegovog govora stie uenjak i izv inu se za svoj e kanjenj e te ree: "Na svome putu dovdj e nisam mogao nai amac koj im bi preao preko rij eke. Dok sam ekao na oba l i iznenada se u rij eci poj avie daske i vel ikom brzinom i prec iznou se sastavie jedna uz drugu tako da nastade amac. Zatim n i se amac pribl ii pa se j a ukrcah na njega i dooh do vas ! " Ateista ree: "Ovaj ovjek je lud ! Kako da se sastave daske i nastane amac bez da ga iko naprav i i kako da on doe do nj ega bez onoga ko nj ime upravlj a?" Uenj ak se nasmija i ree:
34

" ta onda misli o sebi, koj i kae da ovaj savreni i ogromni svemi r nema Boga koj i ga je stvorio i nj ime upravlj a? ! "

35

PRIA O JEDNOM DIRHEMU

se da je neka ena dola kod j ednog i slamskog pravnika i rekl a mu: "Umro mi j e brat i ostav io iza sebe 600 dirhe ma, pa kada su ih podij e l i l i ni su mi dali osim j ednog dirhema! " Uenj ak je razm i slio nekol iko trenutaka a potom j oj j e rekao: "Moda j e tvoj brat imao enu, majku, dvije kerke i dvanaest brae. " ena i znenaeno ree: "Da, tako j e ! " O n ree : "Onda j e taj d irhem zaista tvoje pravo, i oni ti nisu uin i l i nepravdu: nj egovoj eni pripada osmina ostavtine a to j e 75 dirhema, dvj em a kerkama dvij e treine a to j e 400 dirhema, nj egovoj maj c i estina a to j e l OO dirhema. Ostane 25 dirhema koj i se rasporeuj u na nj egovih dvanaest brae i sestru, a mukarcu pripa da duplo od iznosa kojeg uzima ena. Tako svaki brat dobij a po dva d irhema a sestri , a to si ti, osta je jedan dirhem ! "

Pripovij eda

36

PRIA O IZGUBLJENOM IMETKU

Pripovij eda se da j e jedne noi neki ovj ek

doao do Imama Ebu Hanife i upitao ga: "Prije mnogo vremena zakopao sam novac na j edno mj esto, ali sam zaboravio gdj e je to, pa moe li m i pomoi da rij eim ovaj problem?" Ebu Han i fe mu ree: "To nij e posao isl amskog pravni ka da bih mogao da t i kaem rjeenj e tog problema. " Potom je razm islio j edan trenutak a onda mu je ponovo rekao : "Idi i k lanj aj do uj utro, pa e se sj etiti tog mj esta ako Bog da ! " ovjek j e otiao i poeo da klanja. Iznenada, nakon kratkog vremena i u samom namazu, sj eti se mjesta gdj e je zakopao novac . Zavri namaz i pouri na to mj esto te nae i donese novac . Uj utro on ode do Ebu Hanife i obavijesti ga da je pronaao novac te mu se zahvali. Zatim ga upita: "Kako si znao da u se sjetiti mjesta gdje sam zakopao novac?" Ebu Hanife mu odgovori: "Tako to sam znao da te ej tan nee ostaviti da na miru kl anj a, nego e te ometati u namazu podsj eanj em na tvoj novac!"
37

PRIA O MUDROM HALIFI (VLADARU)

i bn Abdul- Aziz j e bio poznat po mudrosti i blagosti . Jednog dana kod nj ega ue j edan od nj egovih si nova i ree mu: "Oe! Zbog ega poputa u nekim stvarima? Tako mi Allaha da sam ja na tvom mjestu ne bih se radi istine n ikog boj ao ! '' Halifa odgovori sinu: "Ne uri sine ! A llah, d. . , je u Kur'anu dva puta pokudio alkoho l a tek trei put ga je zabranio ! Ja se boj i m da ljudima kaem istinu odjednom pa da sve ostave a time b i n astal a smutnj a ! " Tj . da ih primoram na to pa da odbij u . Sin se okrenu i ode zadovolj an, nakon to se uvj erio u ispravno postupanje nj egovog oca te da nj egova bl agost nije zbog nj egove s labosti, nego rezultat pravi lnog shvatanj a njegove vj ere.

O mer

38

PRIA O OVJEKU KOJI JE KIHNUO

ibnul- Mubarek je b i o poboni uenj ak i vrsni poznavalac Kur'ana i sunneta. Nj egovim predavanj ima prisustvovali su mnogi lj udi kako bi nau ili neto od njegovog ogromnog znanJ a. Jednog dana je i ao putem s a nekim ovj ekom, pa je taj ovj ek kihnuo a l i n ije zahvalio Al lahu (nij e rekao el hamduli l lah). Ibnul - Mubarek ga namj erno pogleda kako bi ga upozorio da je izgovaranj e"elhamdu l il lah" , nakon to se kihne, sunnet koj eg treba praktikovati svaki musliman. Meutim, ovjek nije shvatio njegov pogled. lbnul- Mubarek je elio da ovj ek i zvri ovaj sunnet, al i da ga ne dovede u nezgodnu s ituacij u, pa ga j e upitao : " ta kae onaj koj i kihne?" ovjek odgovori : "Eihamduli llah ! " Na to m u Ibnul- Mubarek odvrati : "Jerhamukel lah ! " (A l l ah t i se smi lovao ! )

Abdu l lah

39

PRIA O OVJEKU KOJI JE VOLIO RASPRAVU

dana ovj ek koj i je v o l i o da raspravlj a ode do I mama afije i upita ga: "Znamo da je I b l i s stvoren od vatre pa kako e ga onda A l l ah k azniti vatrom? ! " Imam afij a j e kratko razmislio, a zatim je donio komad suhe zem lj e i nj ime pogodio ovj eka. Na l icu ovj eka se mogao uoiti bol i lj utnja. I mam afij a ga upita: "Jesam l i ti nanio bol?" On odgovori : "Da, nanio s i mi bol ! " afija ga upita: "Kako to da s i ti stvoren od zemlje a zemlja ti nanosi bol ? ! " ovj ek nij e odgovorio nita na ove rij ei i shvatio je ta je time elio I mam afija. Shvatio j e da j e t o s luaj i sa ej tanom: Al lah, d. . , ga j e stvorio od vatre i kaznit e ga vatrom .

J ednoga

40

PRIA O KUGI

J ednog dana se halifa Omer ibn E l - H attab

zaj edno sa grupom ashaba uputio prema amu . Tokom puta saznao je da se u amu rairil a kuga koj a j e ub i la mnoge lj ude, pa je odluio da se vrati i zabranio je onima koj i su b i l i s nj im da idu za am . Ehu Ubej de ibn E l - Derrah, poznati ashab, ga upita: "Zar bj eimo od A llahove odredbe, o v ladaru pravovj ernih? ! " Omer mu o dgovori : "Da j e to barem neko drugi kazao, o Ehu Ubej de ! " Potom doda: " Da, bj eimo o d A l lahove odredbe u Allahovu odredbu ! ta m i s l i da posjeduj e deve i da si s nj ima doao do do l ine koj a ima dvije strane : j edna j e p lodna ( tj . na nj oj i ma p lodova i ras tinj a to pogoduje da se tu uvaj u deve) a druga suha i nerodna (tj . na kojoj nema nita i nij e pogodna z a uvanje deva). Zar njihovo uvanje na p lodnom d ij e l u n e b i b i l a A l l ahova odredba kao i kada b i ih uvao na nerodnom d ij elu? ! "

41

NE RECI RODITELJIMA NI: UH "%

"

fl ih je dozivao:
"Muhennede, Muhennede, gdj e si? Ostavio si goste same ! " Muhenned ue u sobu i ree : "Oprostite m i , spremao sam vam aj . Znate da j a nemam nikoga osnn mamu, a ona nema snage za tako to . " Madid: "Nema te svo ovo vrijeme, a onda nam donese samo aj ! Gdj e su orasi i badem i? Gdje je . . voce ? . GdJ e J e . . . Muhenned : "Sve e stii u sv9je vrijeme, nemoj te b iti nestrplj ivi ! " M uhenned izae iz sobe te ga zaustavi 1:\iegova mama i ree mu : "S ine, j a sam ti zabrani l a da se drui sa ovim loim drutvom, ali ti . . . " M uhenned : "Znam, ali oni s u moj i prijatelj i . . . , da l i treba da ih otj eram zbog tebe?" M ama: ''M i izraavamo dobrodo l icu svakom odgo j enom gostu a l i ovi . . . , oni koriste tvoj u dobrotu ! " Muhenned :
'

42

"Molim te mama, ne m ijeaj se u moj e pri vatne stvari, ja sam slobodan ovjek ! " Iz unutranjosti doprije F a li hov glas : " Muhennede, dones i nam karte ! Hoemo nove karte ! " Mama ree M uhennedu: "S ine, jesi li sad vidio kakvi su? Sve to zara di tokom sedm ice potroi na nji h u jednoj noi ! " M uhenned odgovori povienim gl asom : "Da li sam ja to teb i neto uskratio? Ti me izbacuj e iz ravnotee tim svoj im govorom: Ne drui se s nj i ma, ne pui, ne troi ! Prestani vie s time, rekao sam ti stotinu puta da uut i j er nemam potrebe za tvoj im savjetima ! " Muhennedova mama ne odgovori nita na ove sinove rijei, a l i dvij e tople suze skotrlj ae se niz nj ene obraze. Ona obrisa oi i ode u svoj u sobu. Muhenned ue kod gostiju, nosei tacnu sa kolaima i ree: "Dobrodoli prijatelj i , inite mi ast vaim dolaskom ! Izvol ite i j edite ove l ijepe kolae ! " Madid ree: "Tako m i Al laha, kola i prij aj u tek nakon veere . Ili nij e tako?" Falih mu odgovori: "Tako mi A l l aha, istinu si kazao ! Ali, ta b i nam prij alo?"
43

M adid: " ta mislite o posudi ful a i tanj i ru humusa (fu l i humus su vrsta arapske hrane) kojeg pravi moj otac Vel i d?" Muhenned : "Nekol iko trenutaka i to e biti pred vama ! " Uj utro s ljedeeg dan a M uhenned prespava i zakasni na posao, j er su sij e l i l i do kasno u no. Mama mu ree: "Sine, nemamo nimalo h lj eba ! " Muhenned: "Uh, ta trai ! Vidi da sam zakasnio a poinj e sa nekim zahtj evim ! " M ama: "Tvoj i prij atelj i ti nisu ostav i l i ni komad hlje ba da dorukuj e ! " Muhenned ree sa vel i kom estinom : "Tvoj i prij atelj i, tvoj i prij atelj i , ugasi tu traku starice ! Kada bi se sutra sru ila kua na nae glave po tebi bi opet b i l i krivi moj i prij atelj i , zar ne ! Poela si da izmi lja ! " M ama: "S i ne, nema pravo da tako sa mnom razgo vara, j a sam ti mama ! " M uhenned: "Ti si m i mama j er s i me rodila i nita v ie, a l i nisi pol icaj ac i l i straar! " M ama:
44

"Ja ti elim samo dobro ! " M uhenned: " Dobro za mene je da me ostavi na miru , zar ne shvata ! "Oh, dosadio mi je ivot sa tobom, ostavi me na m iru i moj e stvari , starice, zar ne shvata?" Srce M uhennedove maj ke je pucalo od bola zbog njenog s ina, ali nij e nikada uputila dovu pro tiv njega. Meutim, Allah sve vidi i zna . . . Vrijeme j e pro lazi lo . . . Umrije M uhennedova majka i ne proe ni nekol iko mj esec i nakon nj ene smrti a M uhenned se oeni . Pro l e s u godine i bo lest z av l ada Muhennedom i prikova g a za kuu. Imao j e sina koj i mu je govorio : "Ti n i s i otac kao ostal i ! Ne izvodi me u park niti me vodi u posj etu. Dosad i lo mi je da te gledam u poste lj i i dan i no . . . Uh, b i lo b i bolj e da nisi ni raao djecu, ti nepokretni ovj ee ! ta vie, b i lo bi bolj e da se n i s i ni en io ! Poeo sam prielj ki vati da umre ! Da, zamrzio sam i tebe i ovu kuu ! Odvratan j e ovaj ivot sa tobom ! " M uhenned ne progovori niti j ednu rij e, a njegove oi se rairie od straha govorei sam seb i : "Da l i j e ovo Allahova kazna na dunj aluku prij e Ahireta?"
45

BITKA NA JERMUKU

H alid i bn Yel id spada u red najveih arap

skih voj skovoa i nj ihovih naj ugl ednij i h lj udi . Razlog tome j e to se odl ikovao veli kom voj nom mudrou, i skrenou u svoj im djel ima, natpros j enom hrabrou te potpunom predanou u irenj u islama i uzdizanj u nj egove zastave. Vodio je musl imansku voj sku iz pobjede u pobj edu, bacivi na kolj ena Kisrinu voj sku na jugu I raka te Kaj serovu voj sku u zem lj ama ama. Prvi vladar u islam skoj dravi nakon smrti Poslan ika, s.a.v. s . , bio je Ebu Bekr Es- Siddik. Za vrijeme Poslanikovog, s . a . v. s . , ivota mnoga arap ska plemena su ula u islam iz lj ubavi prema nj e mu i prema onome sa ime je doao od svoga Gospodara. Meutim, samo to je Muhammed, s . a. v. s . , presel i o na Ahiret neka o d t i h plemena s u se odmetn u la od i s l ama, odbivi pokornost Ebu Bekru i vrativi se oboavanj u kipova. Ebu Bekr je b io naj uglednij i ashab Poslanika, s . a . v. s . , i n aj b lii nj egovom srcu, i bio je poznat po svoj oj mudrosti, i spravnom miljenj u, mi losti vosti i pobonosti . N ije oklij evao ni trenutak da povede
46

borbu protiv neprijatelj a i s lama pa j e poslao voj sku da se bori protiv odmetnika i izvojevao pobjedu nad nj ima. Takoe, pos lao je voj sk u van Arapskog poluostrva te postavio Halida ibn Vel ida za zapovj ednika voj ske prvo protiv Perzij anaca u fraku, a potom i proti v B izantinaca u S irij i . Halid j e poveo voj sku n a sjever i poeo da osvaj a grad po grad, te je uspio da zaposjedne Juni I rak i da protjera Perzij ance sa tih podruja. Nakon toga, poveo j e svoj u voj sk u na prostore ama i u logorio se u bl izini rij eke Jennuk. Tu su mu se pridrui le druge arapske voj ske pod nj egov im vodstvom . to se tie B i zantinaca u Si rij i oni su mob i l i sali svoj u voj sku, ij i je broj prelazio stotinu h i ljada boraca, te su se u logori li na samoj oba l i rijeke Jermuk, u b lizini musl i manske voj ske. Onda su se obe voj ske poele pripremati za odlunu b itku . Halid j e sakupio zapovjedni ke j edinica radi odreivanj a borbene taktike, nakon to su saznali da su B i zantinci sakupi l i voj sk u koj a j e bila tri puta vea od muslimanske voj ske, i l i jo v ie od toga. Muslimani su ulazi li u b itku srca preplavi j enih vj erovanjem u Al laha, d. . , i Nj egovog Poslani ka te vjeruj u i u rijei Uzvi enog Al l aha: " Ko l i ko p uta je mala skupina pobij edi la
47

vel iku skupinu, s A l l ahovom dozvolom" . Takoe, nj ima j e preovl adala nj ihova hrabrost i elj a za ehadetom na A l l ahovom putu. Te noi je doao izaslanik novog halife Omera ibn E l - H attaba, koj i j e nosio p ismo sa vij eu o Ebu B ekrovoj smrt i . Takoe, u tom pis mu j e bila naredba od strane Omera o Halidovom smj enj ivanj u sa ela voj ske i postavljanj u Ebu Ubej de ibn El- Derraha na to mjesto . E bu Ubej da j e obuzela neodlunost u pogledu toga kako da postupi u novo- nastaloj situacij i . M islio j e u sebi : "Kako da postup i m ? Ova vij est moe prouzrokovati H al idovo negodovanj e ! Zar nije mudro da ga o tome obavij esti m nakon bitke? ta je najbolj e da uradim a da to bude korist za musli mane?" Dugo je razm ilj ao o tome, a naposlijetku je odluio da ne saoptava tu vijest nikome. Nakon izlaska S unca poe velika bitka na Jennuku. To j e b i l a jedna od n aj teih bitaka u his torij i Arapa, traj ala j e od j utra do mraka, a itavim prostorom razl ij egali su se povici vojnika i vapaj i ranj enih, dok s u oblaci praine nadvij ali nebo i znad nj ih. Svaki muslimanski vojnik imao je pro tiv sebe tri i l i etiri neprij atelj ska vojnika, zbog
48

brojne nadmonosti neprij atelj a, koj i j e bio brojni j i tri do etiri puta. Halid j e bio stalno u pokretu, kretao se izmeu musl imanskih borben ih redova i bodrio ih i hvalio zbog nj i h ove hrabrost i . Ovo je j o vie poj aalo moral voj n ik a pa su udvostru iti svoje napore u borbi. estina bitke n ij e doputala voj n icima ak ni uzimanje hrane i p ia. Musliman ska voj ska je i pored svega ustrajavala u borb i i l iil i su na raz j arene tigrove te nisu dozvolj avali da ih obuzme umor i malaksalost. Kada j e nastupio prvi mrak ukazala se velika pobjeda Halidove voj ske ij i je rezultat bio bespovratno naputanj e S i rij e od strane B izantinaca. S lj edei dan Ebu Ubej de je morao prenijeti Ha lidu nareenje koje je stiglo od halife Omera . . Nema sumnje d a j e H a l i d ibn Vel id, nakon vel ike pobj ede koj u je izvoj evao u b i c i na Jerm uku, postao jo uvenij i kao voj skovoa. Bio je o d najhrabrij ih boraca i naj mudrij i . P itanje koje se ovdje namee jeste : " ta je uinio Halid kada j e uo o d Ebu Ubej de nareenje o njegovom smjenj ivanju?" On nij e uinio ni ta, nego j e veli koduno pri hvat io naredbu, bez negodovanj a i prij ekora, te je rekao Ebu Ubej d i :
49

"Al l ah ti se sm ilovao ! Ti si to namjerno uinio. Sakrio s i od mene stvar koj u sam volio saz nati dan ranij e ! " H a l i d se borio jo u m nogi m b itkama, i uestvovao j e u osvaj anj u S irij e i d ij e l a Annenije. Nakon njegove smrti zakopan j e pored velike damij e u gradu H imsu (S irij a) .

50

LA

[bu Asim (Asimov otac) j e primio pismo od

svoga sma: Dragi oe: Piem ti ovo pi smo n akon to se oduila tvo je odsustvo od nas . . . Puno smo te poeljel i, a moj a sestrica svake noi eka da ti otvori vrata, ali . . . to se tie mene j a te nestrplj i vo oekuj em da primim poklon od tebe . M ora da se pita, zbog ega poklon? Zar mi n i si obeao vrijedan poklon ako uspi jem u koli? I evo, proao sam sa visok im ocjenama. Pii nam kada se vraa i ne zaboravi moj poklon! Tvoj sin Asim Ebu Asim je primio pi smo i kada je proitao vij est da je nj egov sin postigao izuzetan uspj eh u ko li, suze s kvasie njegove obraze . Govorio j e sam sebi : "Jo neko l i ko dana i vraam se svoj ima, ako Bog da! "
51

N ij e mogao da se savlada od radosti pa je uzeo pi smo i odnio ga do kolega na poslu te rekao: ''Uzmi M uhammede i itaj ! Hvala Allahu, on nij e iznevj erio oekivanj a svoga oca ! Doi Fuade, da ti proitam pismo svoga sina . . . Tol iko sam ponosan na nj ega ! " Te noi, Ebu Asim nij e mogao da spava te je ustao iz kreveta i napi sao pismo: Primio sam v ijest o tvom vel ikom uspjehu pa mi je dunj aluk postao tij esan i broj i m preostale dane svake sekunde. Biu kod vas u idui petak, ako Bog da. Meutim, neu biti sam . Sa mnom e biti poklon za tebe, a to se tie samog pok lona elim da te iznenadim nj ime . Priprem i mi svjedoanstvo da obradujem svoj e o i . Ja sam dobro i sve vas selam i m . Ebu Asim Kada je Asi mova mama pro i ta l a p ismo nj enog mua pocrveni i na njenom l icu se mogao vidjeti bijes . . . Asim je shvatio ta j e uzrok tome i pokuao se izvui ali ga prodoran povik nj egove majke ukopa ne mjestu: "Asime, ta si ovo urad io? ta e rei svome
52

ocu kada se vrati, ti . . . ti lalj ive jedan ! Javio si mu da si poloio a ti si propao? ! Kako e tvoj otac pri miti tu vij est? G ubi mi se s oij u, ti lalj ive ! " Kada j e Eb u Asim stigao u navedeno vrijeme, oekivao je da e Asim biti prvi koj i e ga doekati. Ali, on se pose lamio sa svima i jo ekao, a onda upita: "Gdj e j e Asim?" Asimova mama je utjela i Ebu Asim na nj enom l icu nij e mogao proitati ni ta . Poboj ao se da se neto n ij e desilo nj egovom sinu. Ponovio je pitanje: "Gdj e j e Asim? Je li bolestan?" Supruga odgovori : "Bolj e bi bilo da je bolestan . . . On j e u kui ali ne eli da ga vidi ! " Prij e nego to je otac uspio da pita o razlogu za to nj egova kerkica progovori : "Oe, on je propao . S lagao ti je sve . . . ! " Ebu Asim se osjeao kao da ga je vel iki eki udarao po glav i : Asim j e propao, propao, propao . . . on je lalj i vac, lalj i vac, lalj i vac . . . to se tie Asima on j e shvatio veliinu grije ha koj i j e poinio. Steglo ga je u prsima a glava mu je postala teka. On ode do oca i baci se na nj ego va prsa te gorko zaplaka :
53

"Molim te da m i oprosti, oe ! Poinio sam grij eh, pa uini sa mnom ta hoe, al i j a n isam u stanj u da uradim ni ta vie do ovo . . . oprosti m1 oe, jesi li mnogo tuan zbog mene?" Ebu Asim j e odgovorio tihim g lasom : "Da, moj a nada u tebe se raspr i la ! " Asim ree : "Uiu marlj ivo i obnoviti o vu godinu ! Ja cu . . . " E b u Asim g a prekinu: "Ja ne govorim o tvom propadanj u u koli, mene j e povrijedi l a tvoj a l a. Asime, vj ernik ne l ae ! Na Poslanik, s.a . v. s . , nas j e obavijestio da je la osobina l icemjera. Vjenik n ikada ne l ae, da l i s i shvatio?" Asim odgovori : "Da, oe ! Sve sam shvatio osim jedne stvari ! Ebu Asim upitno podign u obrve, a Asim na brzinu ree: "Jo uvijek ne znam koj i j e to poklon koj i si mi donio, dragi oe!
'

11

11

54

JAVNO GRIJEENJE

[bu M ahmud je sjedio u parku kada doe

Ebu Muhammed i pose lami ga: " Es- selamu alej kum Ebu M ahmude ! " Eb u Mahmud odgovori : " Ve alej kumus- selam ve rahmetul l ahi ve berekatuhu, Ebu M uhammede ! Kako tvoj post?" Ebu Muhammed: " Hvala A l l ahu, ovaj l agani povj etarac ublauj e vruinu. To je Al lahova mi lost prema Njegovim stvorenj ima. Ali, ko to ulazi u park?" Ebu M ahmud: "To j e ahir, zar ga ne poznaj e?" Ebu M uhammed: " Da, znam ga, ali ne mogu vj erovati svoj im oima da on jede ! " Ebu Mahmud : "Jede u ramazanu? Moda ima neko oprav danj e za to? ahire ! ahire ! " ah ir: "Da, Ebu M ahmude? S igurno si ti j o j edan koj i me e l i p itati o . . . " Ebu Mahmud : "Nadam se da ima neki opravdan razlog za
55

tvoj e j e lo?" ah ir: "Naravno ! Razlog tome je to kada postim budem gladan, ha, ha . . . . " Ebu Mahmud: "Ako ne eli postiti barem nemoJ j esti j avno ! " ah ir: "Ja ne uznemiravam nikoga, i ne traim od onih koj i poste da se omrse ! " Ebu M ahmud : "M islio sam da ako hoe jesti , 1n1 to daleko od oij u lj udi ! " ah ir: "Molim te da se ne m ij ea u stvari koje te ne interesuju, mogao bi uti neto ime ne bi bio zadovolj an ! " ahir potom otk inu zalogaj i proguta ga te nastavi svoj put. Ebu Muhammed ree : "Ebu M ahmude, e l im da te neto pitam ! Zbog ega si ga upozorio da ne mrsi j avno, j er on j e nepokoran A l l ahu u oba sluaj a, svejedno jeo na osami i l i meu lj udima? Ebu M ahmud: nj egovo "Javno grij eenj e prema A l lahu
56

ponavlj anj e odreeno vrij eme, dovode do toga da grij eenj e postane uobiajeno kod lj udi, pa se on i ohrabre da ga ine, i time mogunost zapadanj a u grijeh postaj e mnogo vea ! " Nakon neko l iko dana Ebu Mahmud j e razgo varao sa Ebu Muhammedom u b lizini izvora, koj i se nalazi usred naselj a . Njegova voda b i l a j e veo ma pitka i h l adna, i n a njega su svra a l i pro l aznici van ramazana, kako bi ugasi l i e. Sada su pri l i ku koristi l a dj eca, pa su se prskal i vodom sa izvora , to je dovelo do toga da se zem lj a oko nj ega n atopi vodom. Iznenada naie ahir. . . Kada je vidio nj i h dvoj ic u prib li i s e izvoru i priavi bli zu nj i h ree: "Pogled na vodu pri vlai da se ona pije . . . " On se napi a potom doda: "Kako j e hladna i p itka ! Divna li j e ! " Ebu Muhammed se razbj esni te glasno i nam j erno p ljunu na zem lj u . ahir se na to brzo okrenu da v i d i ko je to uinio a l i se okl iznu i pade ravno na l ice, pri emu polomi prednj e zube. U stao je, a iz nj egovih usta i nosa tek l a je krv. Pogleda prema nj i ma dvoj i ci pogledom koj i m kao da je htio neto da kae, zatim se urno udalj i da potrai pomo. Zubar u ambulanti povadi ahirove poloml j ene zube i postavi ice u nj egova usta kako b i
57

uvrstio druge raskl imane zube. ahir izae iz ambulante zamotane glave u zavoj e . Jedan ovjek koj i j e bio svj edok ahirovog pada je upitao: ''Kako e ovaj m ladi j esti?" Ebu M uhammed je rekao: "Postie preko svoj e volj e ! " Ebu M ahmud na to ree: "Postie, ali za to nee i mati nagradu ! " Ebu Muhammed doda: "Neka j e slavlj en Uzvieni A llah ! "

58

K ARUN

Kur'an nam prenosi priu o Karunu, a on j e

bio i z M usaovog, a . s . , n aroda. Meutim, Kur'an ne prec izira vrij eme prie n iti mj esto nj enog dogaanja, da li se ova pria desila u Egiptu, prij e izlaska Muse i l sraelana iz njega? I l i s e desila nakon toga, za Musaova, a.s., ivota? Ili se desi la meu Israelanima, nakon M usaove smrti? Daleko od razliitih predaj a ove prie, mi emo navesti ovaj s luaj onako kako je spomenut u asnom Kur'anu. Uzvieni A llah u suri "E l - Kasas" kae : " Karun j e iz M usaova naroda bio, pa ih je tlaio, a b il i s m o mu dal i toliko b laga da mu je k lj ueve od nj ega teko m o g la nositi gom i l a snanih lj udi .- Ne budi obij estan, jer A l l ah n e voli one koj i su obij esn i ! - govori li su mu lj udi iz n aro da nj egova- i nastoj da time to ti je A l l ah dao stekne onaj svijet, a ne zaboravi ni svoj udio n a ovom svij etu i i n i drugima dobro, kao to je A l l ah tebi dobro uinio, i ne ini nered po Zem lj i, jer Allah ne voli one koji nered ine." "Ovo to imam stekao sam znanjem svoj im,
59

tako j a mislim"- govorio je on. A zar n ij e znao da je Al lah prij e nj ega unitio neke narode koj i su b i l i o d nj ega j ai i koj i s u b i l i vie nakup i l i,- a zloinci nee o grijesima svoj im ni ispitivani biti. I izie on pred narod svoj u svom sj aj u .- Ah, da j e i nama ono to je dato Ka runu ! govori l i su oni koj i su eznuli za ivotom na ovom svijetu,- on je, u istinu, presrean . " - Teko vam a ! '- govori l i su uen i- , onome koj i vj eruje i ini dobra dje la bolj e je Al l ahova nagrada, a bie samo strplj iv ima pruena. I M i smo i nj ega i dvorac njegov u zemlj u utjerali, i niko ga od Al lahove kazne nij e mogao odbran iti, a n i sam sebi nije mogao pomo i . A o n i koj i su ranij e prielj kivali da s u na nj e govu mj estu, stadoe govoriti : - Zar ne vidite da A l lah daj e obi lj e onome od robova S voj ih kome On hoe, a i da uskrauj e ! Da nam A llah nije m i lost Svoj u ukazao, i nas bi u zem lj u utj erao. Zar ne vidite da nezahvalnici ni kad uspj eti nee?- Taj drugi svij et daemo onima koj i ne ele da se n a Zem lj i ohole i d a nered ine, a one koj i se A l laha boje eka srean kraj . " ( Sura El Kasas, ajeti 76- 83)

60

Al lah, d. . , nam pripovijeda o Karunovom blagu te kae da su k lj uevi odaj a u koj ima se nalazi lo b l ago b i l i teki za vel iku grupu snan ih lj udi ! Ako znamo da su k lj uevi blaga b i l i tol iki, kakvo j e tek onda bilo bl ago? ! Kur'an ne spom i nje u emu je o n bio obij estan prema svome narodu : moda time to je b i o nepravedan prema nj i ma il i im j e bespravno otimao zem lj u i imetke i l i im nij e davao nj ihovo pravo u tom imetku, kao to je pravo siromanog u imetku bogatog. I l i je nj ego va obij est b i l a iz nekog drugog razloga. Ueni lj udi iz nj egovog naroda su ga savj eto val i da postupa prav i l no prema tom b lagu i da bude umjeren . To je bio ispravan metod, i oni su ga opomenuli da se tome previe ne raduj e, j er to dovodi ovj eka da zaboravi na to ko mu je podario imetak . Savj etova li su ga da koristi imetak na dun jaluku al i da ne zaboravi na Ahiret, jer nj egova dunost je da taj i metak koristi i za Ahiret. Opomen u l i su ga da je taj imetak pok l on i dobroinstvo od strane Al laha, d. . , te j e nj egova dunost da postupa s nj im na lijep na in i udjelj u je od nj ega, kako b i dobro uzvratio dobrim. Takoe su ga opomen uli da ne ini nered po Zemlj i , t irani j om, nepravdom, zavidno u, neprij atelj stvom, troenj em i metka u nedozvoljene svrhe te nj egov61

i m uskraivanjem ondj e gdje je obavezno da se da, j er Allah ne voli one koj i nered ine. Karunov odgovor n a sve to j e u j ednoj reeni ci sadravao vie vrsta nereda: "Ovo to imam stekao sam znanj em svoj im " . Nj egova vlastita zavedenost ga j e uin i l a d a zabo ravi ko je izvor te b l agodati i kakva je nj ena mudrost te njeno iskuenj e, i zasl ij epi la ga je bogatstvo . Stoga, Karun n ij e s luao savjete svoga naroda n iti je osj e ao b lagodat od strane svoga Gospodara. Prij etnj a za ovaj gn usan govor i milj enj e dolazi u istom aj etu: "A zar nije znao d a j e A llah prij e nj ega unitio neke narode koj i su b i l i od njega j ai i koj i su bili vie nakupili,- a zloinci nee o grijesima svoj im n i ispitivani b iti . " P a ako j e on bio moan i bogat, A l l ah je prij e nj ega unitio mnoge narode koj i su b i li j a i i bogatij i od njega. Jednoga dana Karun izae pred svoj narod u punom sj aju, pa su zatreptal a srca nekih ljudi koj i poelj ee d a imaj u poput onoga to je dato Karunu, i smatrali su da je on u velikoj b lagodati . Ueni i bogoboj azni ljudi, koj i su uli nj ihove elje, im rekoe: "Teko vama, koj i sami sebe varate, uvajte se i skuenj a i b oj te se A l l ah a ! Znajte da j e
62

Allahova nagrada bolj a od Karunovih ukrasa te da j e ono to j e kod A llaha mnogo bolje od onoga to je kod nj ega ! " Kada j e iskuenje Karunovog sj aj a doseglo vrhunac i kada su se pred nji m raspl amsale strasti u duama lj udi, stie A llahova mo da to zaustavi, kao milost s labim lj udima od njegovog zavoenj a, te da uniti zasl ijeplj enost oholih. Stie teka kaz na: "I M i smo i njega i dvorac nj egov u zemlju utj eral i ! " Tako j e u j ednom treptaj u zem lja progutala nj ega i nj egov dvorac, te je okonao nemoan i s lab, niko m u n ij e mogao pritei u pomo niti j e sebi mogao p o moi svoj im poloaj em i imetkom. Lj udi poee da govore j edni s drugima, per straen i , zaueni i izv l aei pouku iz ovog dogaaj a. Oni koj i su bi li opinj eni Karunovim imetkom, vlau i sj ajem na dunj a l uku, rekoe: "Uistinu, Al l ah daje u obilj u onome od robo va Svoj ih kome On hoe, i l i u skrauje. Pa hvala Al l ahu to nam je ukazao milost i sauvao nas od bolne kazn e ! Mi ti se k aj em o na Uzvieni Gospodaru i tebi pripada zahvala na dunj aluku i Ahiretu. "

63

U J)NA PALMA

se okupie oko djeda kako b i im i spriao priu o udnoj pal m i . Nakon nekol iko trenutaka ti ine djed progovori : Naa zem lj a j e poznata po palmama, koje predstavlj aj u j edno od naj starij ih vrsta drvea. Svi nai prethodnici su voj e l i palmu koja nam daje sone i vrlo korisne hurme. Takoe, ona nam daje h l adovinu. Palme su veoma znaaj an dio onoga to posj eduj e naa zem lj a, zbog toga im pridajemo vel i ku panj u . Nai oevi su mnogo vod i l i rauna o nj i ma i sad i l i su ih na svakom mjestu koje je bilo pogodno za to . S toga su se naom zem lj om proiri l i mnogobroj n i palmovic i . Dj eco, priaj u d a je jedna palma u jednom palmoviku sama sebe naglas zapita l a: "Zbog e g a uv ij ek daruj em svoj a dobra drugima? Zbog ega i m dajem ove uk usne hunne? Zbog ega im prosti rem svoj duboki hlad?" Ostale palme pogledae u nj u sa uenj em , tako je b ila buntovna i j uta. Jedna stara, i skusna palma joj ree : "To ini j er j e to tvoj zadatak zbog kojeg te j e stvorio Uzvieni A llah . B udi zahvalna A l l ahu
64

Dj eca

to si bujna i zdrava i na svemu ostalom ! " M eutim, m lada palma n ij e b i l a uvj erena u te rij ei, i ostale palme ostae zaprepatene kada ue ovu lj utu palmu kako govori : "Od ovog trenutka u uskratiti svoj h l ad i svoj e hurme drugima . . . pticama i ivotinjama . . . i neu dati svoj e hunne nijednom s tvorenj u ! " Neke palme su pokuale da je uvj ere da je takav postu pak sasvim pogrean, ali gl upa palma je vrsto odluila da ne vri svoj u zadau koj u je imala. Nakon toga ona strese svoj e l i e te vie nije davala pl odove. Dj eco, poznato je da palma nosi svoje zeleno l i e tokom cij ele godine i takoe znate da se hurme hrane preko tog lia. A l i , prkosna palma nij e dala pri l iku nijednoj hurmi da rodi. Prolo je neko vrij eme i ova palma, koj a je ranij e bila veo ma lij epa, postade samo jedan obini suhi stub. Dolo je i vrij eme raanja plodova i sve palme su prolazile svoj e naj ljepe dane . . . Sve vrste ptica su ih posj eivale . . . . dj eca su se igrala u nj ihovoj h l adovini . . . samo je gl upa palma, koj a j e izgleda la veoma runo, bila potpuno naputena! Kada j e doao vlasnik palmovika i ugledao je u tom stanj u rekao je : "Ova j e palma bez sumnj e bolesna, i boj im se
65

da se bo lest ne proiri n a ostale palme." Onda je posij ee u korijenu i odnese j e daleko, te poe da j e c ij epa za ogrj ev. Osta l e palme su bile zbog toga veoma tune. Stara palma je kazal a : "Da! Takav biva kraj onoga ko uskrauj e svo ja dobra i pomo drugima ! "

66

PRIA O OKLOP U

Vo da musli mana, A l ij a b . Ebu Tal i b j e bio na

putovanj u a svoj elj ezni oklop, koj i je obl aio pri l ikom borbe, je privezao iza sebe, na lea deve . Kada j e sti gao u mj esto u koje j e krenuo potrai svoj oklop, ali ga ne nade. On mu je ispao tokom putovanj a a da on to nij e ni primijetio. Kada j e pro lazio kroz ariju vidio j e svoj ok lop kod j ednog jevrej a pa ga zaustavi i zatrai od nj ega da mu ga vrat i . Meutim, jevrej na to ne pris tade i ree Alij i : "Zaista j e ovo moj ok lop i neu ti ga dati ! " Alija zatrai od nj ega da se uputi s nj im kod kadije (sudije), kako bi presudio meu nj ima, te nj ih dvoj ica dooe do kadije grada Medinc, koj i se zvao urej h . Alij a i spria k adij i kako je izgubio svoj oklop i kako ga j e sluajno spazio kod ovog jevrej a te kako j e zatraio da mu ga on vrati. M eutim, j evrej ostade uporan pri tome da j e to nj egov oklop kojeg posjeduje ve odavno, t e da su oklopi slini jedni drugima. Kadij a urej h zatrai od Alj e dokaz da je oklop nj egov, pa mu Alij a ukaza na znakove na oklopu po koj i ma ga prepoznaje .
67

M euti m kadij i nisu b i l i dovolj ni ti dokazi pa presudi u korist j evreja tj . da moe zadrati ok lop u svom posj edu. A l ij a se povinova kadij inoj odluci iako je b io uvjeren da j e to njegov oklop i da je kadija pogri jeio u svoj oj odl uc i . Potom j e htio da ode, ali ga j evrej zaustav i , zadivlj en onim to je vidio od pravednosti m u s l i mana i nj i hovog uzvi enog odgoj a, te mu ree : "Voo pravovjernih, ovo j e zaista tvoj oklop, a ja sam ga naao nakon to ti je i spao . Mogao si ga uzeti od mene bez obraanj a kadij i jer si tje lesno j ai od mene i u tvoj im rukama je vlast . Uprkos tome, nisi upotrijebio svoj u snagu niti svo j u vlast, nego si se obratio kadij i kao i svi drugi obini lj udi ! Potom se okrenu prema kadij i , vidno uzbuen i dirnut vel iinom onoga to j e doivio, te mu ree: "Ako j e ono po emu si presudio islam, onda j a svj edoim da nema drugog boga osim Allaha i da je M uhammed A l l ahov poslanik!
11 11

68

UZDIZANJt NAUKE

Preneseno

je od Poslanika, s.a.v. s . , da je

rekao : "Traenj e nauke j e obaveza svakog musl i mana! " Takoe, od njega se prenose i drugi hadi si koj i ukazuj u na v i sok stepen koj i ima nauka te na uzdizanje poloaj a uenih lj udi . Od nj ih j e s lj ede i had i s: " Ko krene putem trae i na nj emu nauku, Al lah e mu olakati put u Dennet. Za ista, meleci podmeu svoj a kri la onome koj i trai nauku iz zadovolj stva s on i m to on radi . Za uenog oprost trae oni na nebesima i na Zem lj i , pa ak i ribe u vodi . Prednost uenog nad pobonim j e kao pred nost Mj eseca u odnosu na ostale zvij ezde. , Zai sta su uenj aci nasljednici vjerovjesn ika, a vj erovj es n i c i n i su ostav i l i u n a s lj edstvo ni d i n are n i dirheme, nego s u ostav i l i u naslj edstvo nauku, pa ko je uzme, uzeo je obi lan dio . " U knj izi " M u'demul- 'udebai" s e prenosi od fakiha ( i s l am s k i pravn ik) A l ij e b . Ise E l Velvaldijj a da j e rekao : "Doao sam kod E bu E r- Rej han a E l 69

Bej runij a, koj i j e bio na samrti, pa me j e upitao neko pitanj e koj e ga j e zaokuplj a l o . Ja sam mu, saalivi se nad nj im, rekao: "Zar pita u takvom stanj u?" Odgovorio mi "Da napustim ovaj dunj aluk zn aj ui propis po ovom pitanj u je bolj e od toga da ga napustim ne znaj ui ga ! " Ja sam mu dao odgovor na nj egovo pi tanj e i on ga je zapamtio, a onda sam izaao od nj ega. im sam izaao uo sam njegov poslj ednj i hropac . Zar ovo nij e naj bolj a potvrda motu ovoga ummeta: "Trai znanje od ko lij evke pa do groba ! "

70

'I,RI STARCA

ovjeka u poodmakl i m godinama su sj edi l i u parku, pa se jedan od nj i h okrenu prema drugom i upita ga: " ta si inio u ivotu kada si dostigao svoje pozne god ine?" Drugi starac podie svoj u sij edu glavu, sretan to e odgovoriti na to p itanj e, te ree: "J a sam ljekar, i ivio sam potpuno zdravim na inom ivota, a s druge strane sam izvravao sve svoj e vj erske obaveze. Jeo sam hranu koj a mi je odgovara la a n e samo onu koj a mi se dopadala. Izbj egavao sam masnu hranu i hranu koj a je sadraval a eer, osim to je od nj ega sadravalo prirodno voe i p lodovi . Mnogo sam j eo povre i svj eu salatu poput paradaj za, luka i krastavaca. Takoe, upranj avao sam tje l esne vj ebe i to dva sata svakoga j utra i veeri. Ne pijem i ne puim, lij eem rano i ustajem rano. Svoj e slobodno vri jeme i vrij eme odmora provodi m u itanj u i l i u raz govoru sa onima koj i su uenij i od mene i l i starij i i l i koj i imaj u vie i votnog isk ustva. Udalj avam se od briga i tuge kol iko sam u stanju i to spr:j eava jui nj i hove uzroke i suoavajui se s nj ima prije
71

Tri

nego se dese . " Potom ponosno die glavu i doda: "Na taj nain sam uspio dostii ove pozne godine ! " Onaj prvi ga ponovo upita: "A koliko t i je sada godina?" Stari lj ekar mu ponosno odgovori : "Osamdeset i devet godina ! " Potom upita svoga sagovomi ka: "A ti , kako s i ti dostigao te godine?" Ovaj mu odgovori : "Prosto reeno, j a sam poboan ovjek, i osim svoga posla izvravam sve ono to m i propi suj e moj a vj era. Klanj am pet puta dnevno izuzev nafi la, spavam rano poput tebe, kako bih se probudio prij e zore i obavio namaz. Pridravam se tj elesne istoe abdestom i kupanjem , te duevne istoe izbj egavaj ui ogovaranj e, prenoenj e tu ih rij ei, gublj enje vremena na beskori sne stvari, pomagaj u i siromane i ispunj avaj ui potrebe star ih i nesposobnih. Obi l azim bolesnike u bolnicama, a posebno strance i l i one koj i nemaj u nikoga. Pored toga, vod i m rauna o i spravnom odgoj u svo j ih s inova te im pomaem u uenj u i vodim ih na izlete kako bi se igra l i i odmori l i . Zbog toga sam cijeli svoj ivot ivio m irne savjesti i zdravoga tijela."
72

S tari lj ekar podie glavu sa odobravanjem, a onda ree : - To j e potpun i uspjean nain ivota, kojeg preporuuj u lj ekari. A kol iko ti je sada godina? - Meni je devedeset i osam godina, odgovori on. - Vel i anstveno ! ini se mnogo mlaim od toga . Neka te Al lah j o dugo poivi i pobolj a ti tvoje zdravlj e ! Zatim s e nj i h dvoj i ca okrenue prema treem ovjeku, koj i se isto inio veoma starim. Sjedio je pognute glave i kao d a j e utonuo u dubok san, a nj ih dvoj ica ga upitae : - A ti , ta si ti inio kada si dostigao te godine? On s tekoom podie glavu i drhtavim i slabim glasom odgovori : - to se mene tie j a nisam niti lj ekar niti poboan ovj ek, niti sam uinio ita od toga to ste uinili vas dva. Naprotiv, j a sam radio suprotno tome. ivio sam ivotom koj i se u potpunosti sas toj ao od avantura, zabave i lakrdij a. Bdio bih do j utra i mnogo sam puio te sam j eo samo ono to mi se dopadalo, poput kol aa i jeftinih i tetn ih jela, ije su konzumiranj e doktori zabranj ival i . ivim u potpunom neredu i nikada s e nisam enio
73

ni pro itao neku knj i gu niti sam i kad klanjao i bav io se sportom. Druga dvoj ica su gleda l i svoga sagovomika, zauen i i zaprepateni onim to s u ul i .- Ako je istina ono to s i rekao, ti s i onda nadnaravna poj a va u ovom vremenu. Kol i ko ti je onda god ina? upi tae ga. - Trideset i pet ! odgovori on.

74

MUDRI KROJA

Nj egov duan je bio u selu i bio je veoma

skroman, uk lapaj u i se u oko l i n u u koj oj je otvoren. Vidio sam g a ka ko sj edi a pred nj im j e bio visoki radni sto na kome je staj ao nj egov alat. Bio j e sredovj ean i na nj egovom l icu se primjeivalo zdravlje a na dlanovima grubost koja je bila u sk ladu sa nj egov im zanatom . Primio me ozb i lj nog lica koj e nij e odavalo n ita i na nj emu se nisu mogi i primj et it i znakovi lj ubaznosti n i t i dobrodo l i c e . B ac i o j e b rz pogled na mene prouavaj ui cipele u koji m sam doao . Osj etio sam se postiena kada je poeo da ih prevre u svojoj ruc i kao to doktor prevre mrtvo dijete i kao da mi govori : "Od ovih cipela nije ostalo nita ! " Potom ih j e stavio n a radn i sto i okrenuo s e prema svojoj novoj i vaoj main i . Sve ovo, a d a m e nije n i pogledao, tako da osjetih nelagodu i ljutnj u . Nakon nekog vremena me upita: " ta si trebao?" - elim da m i popravi cipele! - Pedeset dinara, odgovori on, a da mJ e
75

promij enio svoj izraz l ica i kao da me izaziva. - J a te ne pitam o cijeni novih cipela, rekoh . - J asno. S vaki od nas je utio, a on poe da radi sa iglom koj a je bi la u nj egovim rukama, i nije mi nita govorio. - Zar n ij e dovoljno trideset? upitah . - N ij e. Zgrabih cipele i lj utito napustih nj egovu rad nj u . H odao sam putem svata pom iljaj ui o tom ovj ek u . K ada sam sti gao ku i poeo sam razm ilj ati o svemu to se desilo. Kada se moja lj utnj a smanj i la, pomislih: "Nema drugog izlaza, zar da hodam bos? N eka bude kol iko bude ! " Vratih se do nj ega, a on j e sjedio kao i prije i radio sa svojom iglom. Nazvao sam mu selam i stavio cipele pred nj ega a on se n ije ni pomjerio. Tada sam rekao : - elim samo da danas budu gotove ! - Ako Bog da. P rogutao sam plj uvaku i rekao : - Zar mi ne moe spustiti deset dinara? Pretj eruj e sa c ijenom ! - Ti dobro zna u kakvom su stanj u tvoje c i pele, o dgovori on.
76

- Pretpostavi da nemam tol i ko novca, rekoh mu. - U tom sluaj u odustani od cipe l a i hodaj bos ! Potom podie pogl ed prema meni i po prvi p u t se nasmij ei t e m i ree : - Ne lj uti se! N ita na dunj aluku nije vrijedno tuge ! - Ti n e zna ta govori ! rekoh mu. - M eni se ini da ne grijeim. N a dunj a l uk u postoj e lj udi koj i ele d a mogu hodati bosi i bil i bi veoma sretn i kada bi to bili u stanj u . Zar ne vj eru V? Jes . p og l e d aJ' !. Pokaza mi j ednu svoj u nogu ispod odjee, kad ona odsj een a ! J pri tome se mirno osmj e hivao ! U tom trenutku se sj etih onoga ko j e rekao : " Izaao sam da naem obuu pa sam naao lj ude bez obj e noge ! " Vratih se u svoj stan mirnij i i vesel ij i .
'

77

EJII a BI" A

Kada j e Ferruh doao u Medi nu bio je hrabar

mladi i pribl iio se svoj oj tridesetoj godi n i . Odluio j e d a sebi kupi kuu u kojoj e borav iti i da sebi odabere suprugu uz koj u e se smiri t i . K u p i o j e kuu u sred grada i odabrao je sebi suprugu , razumnu enu i vj ernicu, koj a je bil a pri b l ino nj egov ih god i na, te se oen i . FeiTuh j e sretno ivio sa svojom enom i j ednoga dana je uo ini ama dam ije kako na hutbi govori o pobjedama musl imansk ih voj ski te pod stie lj ude na borbu na A l l ahovom putu. Vratio se kui i obavij estio je en u da on odlazi u borbu na A l l ahovom putu. Nj egova supru ga ga upita: - Kome ostavlj a mene i ovaj plod kojeg nosim u svoj oj utrobi ? On j oj odgovori : - Ostavlj am te A llahu i Njegovom Pos laniku, a ostavlj am ti i trideset h i lj ada dinara koje posjedu j em . Koristi taj novac i troi ga na sebe i svoje d (jete dok t i s e ne vratim zdrav i itav i l i dok ne postignem ehadet na Allahovom putu koj i elim. Potom se oprosti od nj e i krenu ka svom c i lj u . ena s e porod i l a samo neko l i ko mjesec i nakon od l aska nj enog m ua i rodila je lijepo
78

muko d ij ete. S il no m u se obradovala i ta radost samo to j e nije dovela da zaborav i na nj egovog oca. N azvala ga je Reb i'a i na nj emu su se jo od malena uoavali znakovi otro umnosti . M ajka ga je dala na poduavanje i traila od nj egovih uitel ja da g a podue na najbolj i mogui nain. N ije prolo mnogo vremena a Rebi'a j e ve znao pisati i itati, a zatim je nauio K ur'an napamet te ga je u io sa zadovolj stvom. Takoe, nauio je i dosta had isa A l l ahovog Pos lan ika, s.a.v. s . , kao i i zreka Arapa, te je nauio od svoje vj ere ono to je bilo neophodno da se zna. ena je ekala povratak svoga m ua, ali se Ferruhovo odsustvo veoma odui la. Potom su dolazile kontradi ktorne v (j esti o nj emu : nek i su govori l i da j e pao u ruke neprij atelj a kao zarobljenik, a drugi da j e j o uvij ek slobodan i da se bori na Allahovom putu, a trei da je zaradio eh adet koj i je to liko el io. Ova poslj ednja vijest je prev lada l a kod Rebi'ove maj ke, zbog nj egovog dugog odsu stva, pa je mnogo pati la zbog nj ega. Rebi'a se pri b l i avao punoljetstvu pa su neki lj udi govori l i njegovoj maj c i : - Rebi'a j e usavrio itanj e i p isanje i nauio napamet Kur'an te prenosi hadise. Zato mu ne odabere neko zanimanj e?
79

Nj egova maj k a je odgovarala: - Molim Allaha da mu odabere ono to e mu koristiti i na dunj aluku i na Ahiretu . Rebi'a je za sebe odabrao nauku i odluio da ivi ue i i po uavaj u i druge, koliko god bude ivio. Rebi'a poe da prisustv uj e hal kama znanj a koje su se odravale u medinskoj damij i . Uio je od Enesa ibn Mal ika i drugih velikih uenjaka. Uio je i danj u i nou sve dok se ne bi potpuno iscrpio. A kada bi mu neko neto rekao za to on bi go von o : - uo sam o d svoj ih uitelja kako kau da ti znanj e nee dati dio sebe dok mu ti ne da cijeloga sebe. Nakon toga se prouo glas o Rebi'i meu lj udima i postade poznat po znanj u i uenost i . Jedne noi u Meinu stie nepoznati kon j anik, koj i je bio u estoj decenij i svoga ivota. Jahao j e na svom konj u kreui se prema svojoj kui,a n ij e znao da l i nj egova kua j o uvijek pos toj i . Jer, b io j e dugo odsutan od nj e . . . Trideset god ina i l i priblino tol i ko . Sam sebe je zap itkivao o svoj oj ml adoj eni koj u j e ostavio u toj kui, ta l i j e u inila nakon njega? I o p lodu koj i j e b i o u nj enoj utrobi , d a l i je rod i la ensko i l i muko? Je l i i v i l i mrtav? I o imetku koj i j oj j e ostavio, ta l i je uinila s nj im?
80

Ni ko nij e poznavao tog konj anika niti mu je k o pridavao panj u. Odjednom je shvatio da j e pred svoj om kuom, i vidje da su vrata otvorena te ue u nj u. K ada j e Rebi'a vidio tog ratnika koj i j e iamo sablj u, kako ulazi u njegovu k uu, o n povika: - Zar provalj uj e u moju kuu? Zar napada moj e ukuane? Potom se svaki od nj ih usprotiv i . Komij e pourie d o kue i opko li e nepoznatog ovj eka, te pomogoe svome komij i tite i ga. Reb i'a mu ree: - Predau t e namjesniku, t i Al l ahov nepri j atelj u ! Neznanac odgovori : - N isam j a Allahov neprij atelj , niti sam ta pogrijei o ! Ovo je moj a kua i vidio sam da su vra ta otvoren a pa sam uao. Zatim se okrenu prema lj udima i ree: - Lj udi, sasl uaj te me. Ova kua j e moj a, j a sam j e kupio svoj im novcem. Lj udi , j a sam Ferruh ! Reb i'ova maj ka je spavala ali je probudila galama. Pogledala je kroz prozor i vidj ela svoga mua, te je povikala: - Pustite ga ! Pusti ga, Rebi'a! Pusti ga sine moj jer to j e tvoj otac ! Kada su njene rijei dopri j ele do Reb i'e i Ferruha oni se srdano zagrl ie. Ferruh sjede pored svoje eni i poe da joj
81

pria o svoj im dogaaj ima, a onda joj ree: - Ovo su etiri h i lj ade dinara koj e posjedu j em. Gdj e j e novac koj i sam ostavio kod tebe? e l i m da kup imo neki vonj ak i l i nj ivu. Nj egova supruga mu odgovori : - Ja sam novac utroila na pravom mj estu i vidj ee to nakon nekoliko dana, ako Bog da. Ferruh je abdestio a potom upita: - Gdj e je Rebi'a? Rekoe mu: - i m j e uo ezan odmah se uputio u damij u . Kada je Ferruh stigao u damij u vidio je da je namaz u dematu ve obavljen. Klanj ao je a zatim je vidio ve l i ku skupinu ljudi koj i su sj edi l i u halki i u koj oj su sticati znanje, kakvu do sada nije vidio. Vidio j e lj ude koj i su se okup i l i oko predavaa na toj halki. Ferruh j e pokuao da uoi o kome se radi a l i nij e uspio, jer je bio daleko od nj ega. Kada se predavanj e okonalo Ferruh upita j ednog ovjeka koj i je bio u njegovoj b l izini o predavau. On mu ree: - Zar ti n isi iz Medine? Pa zar postoj i iko u Medini a da ne poznaj e ej ha? Ferruh mu odgov on : - I zb ivao sam iz Medine oko trideset godina i tek j ue sam se vratio. ovjek mu ree: - Sj edi, i spriau ti o ej hu. ejh kojeg si sada
82

sluao j e od uglednih tabi'ina i uenjak u hadisu i fikhu i pored toga to j e veoma mlad. Pored toga on je p lemenit i skroman ovjek. F eiTuh m u ree: - Ali, ti mi n isi rekao nj egovo ime ! ovjek odgovori : - Ime mu je Rebi'a, a li su ga uenj aci Medine " nazval i Rebi'atur- Re'j'', jer on kad ne nae tekst po nekom pitanj u u Kur'anu i l i hadisu, onda pokuava da sam dosegne propis. To ini tako to p01edi stvari o koj i ma je naveden tekst sa on ima u koj ima to nij e sluaj . Ferruh ga upita: - Kako mu se zove otac? ovjek odgovori : - FeiTuh , i uo sam da je jue stigao u M ed i n u . U tom trenutku s e dvije velike suze skotrljae niz Ferruhovo lice. Ferruh se vrati kui i kada ugleda svoj u enu ree j oj : - Vidio sam naeg sina na naunom predavan j u kakvo n ikada nisam v idio ranije. Ona ga upita: - ta ti j e drae, trideset h i ljada dinara il i ovo to je tvoj sin postigao u nauci i njegovo uvenj e u tome? Ferruh odogovori: - Tako mi A l l aha, ovo m i je drae i bolj e od itavog blaga na svij etu ! Nj egova ena mu ree : - Ja sam ono to s i ostavio kod mene potroila
83

na nj ega. Pa da l i ti j e drago to sam to uinila? On J OJ ree: - Da, i imae n aj bolj u n agradu zbog mene i zbog nj ega i zbog muslim an a koj i e se okoristiti nj egovi m znanjem !

84

IBLI S JE NADJAAO

J edan narod je poeo da oboava drvo ! Za to

j e uo pobonj ak , vjernik u A llaha, pa ponese sj ekiru i ode do drveta da ga odsij ee . . . Kada se pri b l i io drvetu, pred nj im se u kaza lb l i s , isprij eivi s e izmeu njega i drveta, t e povika n a nJega : - Skloni se ovjee ! Zato hoe posj ei ovo drvo? - Jer ono zavodi lj ude ! - ta te se oni tiu ! Ostavi ih u nj ih ovoj zablu. d l ., - Kako da ih ostavim, kad j e moj zadatak da ih uputim na pravi put! - Tvoj zadatak j e da ostavi lj ude slobodne da rade ta ele . . . - Oni nisu slobodni . . . oni sluaj u ej tansko doaptavanj e. - D a l i to el i da sluaj u ta im t i kae? ! - Ja samo el i m da sluaj u ono to im A l l ah kae ! - J a ti neu dozvoliti da posijee ovo drvo ! - Ja ga moram obavezno posj ei ! Iblis uhvati pobonj aka za vrat, a pobonj ak
85

dohvati ej tana . . . i tako su se dugo hrvali, sve dok pobonj ak nij e nadj aao i pob ij edio u toj borbi. On j e bacio ej tana na Zemlj u i sj eo na nj egova prsa, te mu ree: - Jesi l i vidio moju snagu? I b l is, koj i je bio poraen, odgovori slabim gl asom : "N isam raunao da si t ako snaan . . . pusti me i ini ta hoe ! Pobonj ak pusti ej tana, a napor koj i je uloio u borbi veoma ga je izmorio. Potom se vrati u svo j u k uu da se odmori te noi. Slj edeeg dana ponovo ponese svoj u sj ekiru i ode do drveta sa namj erom da ga posijee. Meutim, I b lis izae iza drveta viui : - Zar si i danas doao da ga posijee? - M oram to uini ti. - A da li misli da si u stanj u da me i danas pobij edi? - J a u se boriti protiv tebe dok ne pobijedi istina! - A gdj e ti je snaga? Pobonj ak ga dohvati i poee da se hrvu. B itka se okona tako to je ej tan ponovo zavrio pod nogama pobonj aka. On sj ede na nj egova prsa
86

i upita ga: - ta sad misli o moj oj snaz i ? ! - U istinu, tvoj a snaga je iznenauj ua . . . pusti me i ini ta ti je volj a, ree ejtan gl asom onoga koj i se gui . Pobonj ak ga pusti i vrati se svoj oj kui, te prespava no. Proe no i osvanu dan, pa pobonjak pono vo ponese svoj u sj ekiru i ode do drveta. l b l i s se pojavi pred nj im i pov ika: - Zar nee o dustati od svoj e namj ere, ovj ee? - N i kada . . . ja moram posjei ovo zlo. - Zar misli da u te pustiti da to uradi ? - Ako se opet bude borio sa mnom, opet u pobij editi . I b l is j e razm i s l io n a trenutak . . . Shvatio j e da ga borba protiv ovog ovj eka nee dovesti do pob jede . . . J er, nema nita j ae od ovjeka koj i se bori za idej u i l i vj erovanje . N ij e b i lo n ij ednog na ina d a I b l is porazi ovog ovjeka, osim j ednog : vark a. l bli s m u se blago obrati, rekavi m u : - Zna l i zbog ega te spj eavam d a odsij ee ovo drvo? ! J a to inim j er se boj i m za tebe i iz saaj enj a prema teb i . J er, ako ga posij ee, 011 1
87

koj i oboavaj u ovo drvo te nee volj eti . . . pa zato da sebi pravi nevolj e? Nemoj ga posjei a ja u ti svaki dan dati dva di nara, da se nj ima pomogne u svome izdravanj u, te da ivi u m iru i sigurnosti . - Dva dinara? - Da, svaki dan e ih n ai ispod tvoga j astuka ! Pobonj ak j e dugo razmi lj ao a zatim podie glavu i ree Iblisu: - A ko mi garantuj e da e uiniti to to gov ori? - Ja ti to obeavam . . . i saznae istinitost moga obeanja. - I sprobat u te. - Da, isprobaj me. - Dogovori li smo se. I b l i s prui ruku pobonj aku i tako sklopie dogovor. . . Pobonj ak se vrati svojoj kui i svaki dan kada bi se probudio i zavukao ruku pod jastuk, nalazio bi dva dinara. Sve dok n ij e doao kraj tog mj eseca. Tog j utra zavue ruku pod j astuk ali ne nae nita . . . I b l i s je prekinuo davati zlatnike . . . P obonj ak se nalj ut i i skoi , t e uze svoj u sj ekiru i ode da posij ee drvo . . . l b l i s ga zaustavi na putu i povika: - Stan i ! Gdj e si krenuo?
88

- Do drveta da ga posijeem ! lblis se glasno nasmija . - Hoe da g a posij ee zato to sam ti prestao davati novac ! - Ne, nego hou da uklonim zab ludu i uinim da zasij a svj etlo istine ! - Ti? - Jel t i to mene ismij ava, prokletnie? - Nemoj m i zamjeriti, ali tvoj prizor me n asmiJ ava, - Ti to govori , l alji ve? ! Pobonj ak se okomi na ej tana i uhvati ga . . . H rvali s u se neko liko trenutaka . . . ali borba okona tako to je pobonj ak zavrio pod I b l i sovim noga ma . . . lblis je pobijedio i sjeo na pobonj akova prsa, ponosno mu govore i : - Gdj e j e sada tvoja snaga, ovjee? ! On ree glasom onoga koj i se gu i : - Reci m i . . . kako si me uspio pobij editi, ej tanu jedan ? ! J b l i s mu odgovori : - Kada si bio srdit radi Al laha pobijedio si me, a kada si se rasrdio zbog sebe pobijedio sam te . . . Kada s i se borio z a svoje vj erovanj e pobij edio si me, a kada si poeo da se bori za svoj u korist pobij edio sam te !
89

MUS AB IBN UMEJR

ibn 'Umej r j e bi o nJ ezan m ladi, srednj eg rasta, l ij epoga li ca, prijatnog glasa i l ije pog govora. S amo to b i na nj ega pao pogled dua bi ga zavolj ela i samo to bi njegov glas dopro do uij u srce bi osj etilo nak lonost prema nj emu . Nosio je l ij epu odjeu i vod io je rauna o svojoj odj e i i izgledu. Kada bi ga ovjek vidio znao bi odmah da j e ivio u bl agostanj u . Kori stio je naj l j epe miri se, i ne bi proao pored neke skupine, a da neko ne bi rekao : - Ovo j e Mus'ab ibn 'Umejr. Rodite j i su ga puno voljeli,a majka mu je davala mnogo novca iz svoga vel ikog imetka. Kurej ij e su b i l i zadivljeni nj egovom lj epo tom, mladou, l ijepom odjeom i velikim bogat stvom. Mus'ab nije vol io lov kao osta l i m l ad ii od Kurej a, niti j e volio da pria o novcu i poslovima kao to su to volje li prvaci Kurej a, nego je nj egov c i lj bio da ivi jedan miran ivot. Jednoga dana, prijepodne, Mus'ab se uputi prema mj estu gdj e su se okuplj a l i Kurej ije, a na tom putu srete dvije skupine svoj i h vrnjaka, jedna je krenul a u l ov a druga se uputila prema jednoj od
90

M us'ab

krmi, kako bi pi la vino. Prva skupina ga pozva u lov a druga na vino, ali on odbi oba poziva. Mus'ab je vie volio da ode do mj esta gdj e su se okuplj a l i Kurejij e, kako bi prisustvovao nj i hovim razgovorima. Kada je bi o sasvim b l izu, uo je raspravu koja se vod i l a meu prvacima Kurej a, te je sj eo b lizu nj i h. Rasprav lja li su oko onog ovj eka koj eg su svi oni mrz i li , jer je elio da promijeni vj eru nj ihovih oeva i da pobuni siro mane protiv bogatih. M us'ab j e sve to sasl uao i poe l io da sazna neto o tom ovjeku, zbog koga se svaao itav narod. Otiao je od nj ih i uputio se prema kui u kojoj se sastaj ao Muhammed, s.a. v. s., i nj egovi sljedbenici. Kada je stigao do kue pokucao je, te mu je otvoreno. Uao je i pozdravio prisutne a potom j e sj eo dok su svi gleda li u njega, divei se toj nj egovoj l ij epoj odjei i izgledu. Mus'ab je sasluao Muhammedov, s . a . v. s . , govor a onda m u s e pribl iio i pruio mu ruku, t e obj avio svoj u l azak u ovu vjeru . M l adi j e odreeno vrij eme krio svoj u vj eru, boj ei se Kurej a . N ije obavijestio ni svoj u maj k u o svome islam u j er j u je vo l io i nije htio d a j e uzne mirava. M eutim, jednog dana ga je Osman ibn Ta l ha vidio kako k lanja u mesdidu pa je obavijes91

tio Kurejij e o tome. Kurej ij e to jako rasrdi, kao i nj egove roditelj e, te postade siromaan . Meutim, on j e bio veoma strp lj i v m ladi i u islamu je naao utj ehu. Kada se z l o stavlj anj e nad musl imanima poj aalo, Pos lanik, s . a.v. s . , im dozvoli hidru (isel j enje) u Abesinij u . M us'ab je sa nj ima uinio hidru u Abesinij u , a kada se vratio u Mekku nj e govo stanj e se potpuno promij enilo. Nj egova odj ea je b i l a pocij epana i jedva da je bila dovolj na da ga pokrij e dok j e njegova nj ena koa posta la gruba. Kada su ga Poslanik, s.a.v. s . , i nj egovi ashab i vidj e l i u tom stanj u, Poslanik, s . a.v. s . , je rekao: "Evo ta sam vidio, a u Mekki nij e bilo mla dia koj eg su roditelj i vie pazi l i od nj ega, a potom ga je od toga odvoj i la elj a za dobrom sadrana u lj ubavi prema Al lahu i Njegovom Poslaniku ! " M us'ab se n ij e odvaj ao o d Poslan ika, s.a.v. s . , i sluao j e nj ega n a najbolj i nain. Pamtio je to bi uo od Poslanika i u tome je bio veoma precizan, tako da je postao od n aj uenij i h ashaba. Onda ga je P os l an i k , s . a . v. s . , p o s l ao u M einu da tamo pouava muslimane Kur'anu i vj eri . M us'ab je u tome uspio, p a su mnoge Ensarije prele u islam Kada se pri bli i lo vrij eme hadda krenu sa
92

sedamdeset Ensarij a prema M ekki, i kada je stigao u nj u nij e mislio ni na svoj u porodicu niti maj ku, nego j e otiao pravo d o Pos l ani ka, s. a.v. s . M us'ab j e nosio Poslan ikovu, s . a.v.s., zastavu u bici na Bedru, pa se s nj om vratio kao pobjednik. U bici na U hudu je takoe nosio zastavu. Napad Kurejij a na muslimane se poj aavao a l i j e Mus'ab ostao postoj an i nije isputao svoj u zastavu. Jedan neprij ateljski vojnik se okomi na nj ega i udari ga sablj om po ruci te j e odsij ee. Zastava pade na zemlj u, ali j e Mus'ab uze drugom rukom a onaj isti mu odsijee i drugu ruku. Meutim, zastava i dal je osta uzdignuta i onaj ga pogodi kopljem u prsa te pade M us'ab zajedno sa zastavom . . . Preuze je Ebur- R u m i zastava ostade uzdignuta sve dok se muslimani ne vratie u Medinu. Kurej ij e se vrati e pobj edonosno u Mekku,a musl imani poee da zakopavaj u svoj e ehide pa naoe i Mus'aba meu nj ima, l icem okrenuta pre ma zemlj i . Muslimani su elj el i da ga zakopaju, a on je na sebi imao samo kratku pocij epanu odj eu. Ako bi mu pokri li g lavu otkri le b i mu se noge, a ako bi mu pokri l i noge otkri l a b i se gl ava. Poslanik, s. a. v. s., je uio A l l ahove, d.., rij ei : "Ima vj ernika koj i ispunj avaj u zavjet dat Al l ahu, ima ih koj i su poginuli, i ima ih koj i to
93

oekuj u- nisu nita izmjeni li . " Zatim j e naredio da s e pokrije nj egov gornj i dio odj eom a donj i svj eim rastinjem.

94

SAD IBN EHI V EKKAS JUNAK BITKE NA KADISIJJI

\(;_ adar musl imana, Omer ibn El- Hattab, je

naredio S'adu i bn Ebi Yekkasu d a povede musli mane pod svoj om komandom u bitku protiv Perzij anaca. S'ad je poveo svoje voj nike i kada su stigl i u Kad isijj u, izmeu tog mj esta i maloga rukavca t ij eke Eufrat podie logor, a to j e b i lo u Trak u. Potom j e poslao izaslani ke do Jezdedrida, kralj a Perzij e, i pozvao ga u islam . On je to odbio i zapnJ etw je musl iman ima da e ih nj egov voj skovoa Rustem sve pokopati u kanal Kadisijj e. Rustem j e znao snagu musl imana i nj ihovu estinu u borbi, pa je poe l io da sazna nain koj im bi ih odvratio od borbe protiv njega. Zatraio je od S'ada da mu poalj e izaslanika s koj i m bi on poraz govarao i od nj ega saznao zahtj eve muslimana. A zahtj ev i muslimana nisu b i l i mnogobroj n i niti udni . . . Ko primi islam postaj e brat po vj eri svim muslimanima i njemu pripada to i nj ima a nj e gove obaveze su kao i nj i hove obaveze. A ko p lati dizj u ulazi pod zatitu musliman a pa ga oni brane i tite nj egova prava. Meutim, Rustem nije prih95

vatio i slam niti p l aanj e dizje. Stoga, muslimani ma nij e preostalo n ita drugo nego da povedu bor bu protiv nj ega. Poele su pripreme za borbu, a bolest je bi l a ophrvala S'ada, p a j e b itku vodio leei na poste lj i . Broj musliman a pod njegovom komandom bio je dvadeset i osam h i ljada boraca, dok j e, s druge strane, broj perzij skih vojn ika pod komandom Rustema dosezao oko stotinu h i ljada. Perzijanci su pristizali sa i stoka, a S'ad ih je pustio da preu rij eku, dok j e on ostao na poloaj u koj i je ranije odabrao. S'ad j e zabranio svoj im vojnicima da ponu borbu dok ne obave podne namaz, kako bi namazorn oj aa l i svoje due i poveali svoj u odlunost. Bolest n ij e sprijeila ovog j unaka da i zvri svoj e zapovj ednike d unosti , pa je zatraio od svoj ih lj udi da ga odnesu na vrh utvrenj a u kojem se nalazio. Odatle je posmataro bitku i izdavao nareenj a jednom od svoj ih lj udi koj i je staj ao pored, p a b i i h on urno dostavlj ao onima koj i su ih trebali sprovesti u dj elo. Perzij anci napadoe, a i spred nj ih su i l i slonovi , koj i su pla i l i arapske konje i udarali kon j anike svoj i m surlarna, te gaz i l i sve to i m je b i lo na putu . S'ad j e zaduio strij elce da ubij aj u voj n ike koj i su b i l i na slonovima, pa kad su to uspjeli,
96

poee da gaaj u slonove u oi, koj i se potom dadoe u bij eg. Pala je no i b itka je obustavljena . . . Drugi dan, i z ama stie E l - K'aka'u ibn Amr, na el u j edinice koj a j e broja la h i lj adu konj anika, kao poj aanj e S'adovoj voj sci. Kod muslimana se poj aa moral kada vidjee El- K'aka'a kako probi j a neprij ate lj ske redove, traei perzij skog voj sko vou, kako bi se borio protiv njega i ubio ga. Onda napadoe na Perzij ance velikom estinom i razbie nj ihove boj ne redove, a borba potraj a do ponoi. Trei dan, napadoe Perzijanci, a na elu slonova bila su dva vel ika s lona. Tada El- K'aka'u i Asim sebi prokr ie put do jednog od ta dva slona i zabodoe mu koplj a u oi, a u isto vrijeme druga dva muslimanska konj anika to isto uinie sa drugim s lonom . Dva s lona pobjegoe u rijeku a za nj ima i osta l i s lonov i . M us l imani iskoristie ovu pri l iku te napadoe svom s i l inom na Perzijance, koj i su bili mnogobroj nij i , tako da je borba potra j al a do j utra s ljedeeg dana. Naposlij etku, poe puhati snaan vj etar koj i odnese Rustemov suncobran s a njegove nosi lj ke, i odnese ga u rij eku, dok je on po obiaj u sj edio u svoj oj nosi lj c i i izdavao nareenj a Perzij ancima. El- K'aka'u ohrabri svoj e vojnike i usmjeri ih u pravcu Rustema. Rustem se preplai i pouri pre97

m a rijeci, elei da j e pree. Meutim, vidio ga je j edan Perzij anac, koj i j e bi o mus l i man, te je zagazio u rij eku za nj im i ubio g a . Perzij anci saz nae za ubistvo nj ihovog voe pa im opade moral i poee da se povlae. M u s l imani krenue za nj i ma i zarobie velik broj voj n ika t e stekoe veliki ratni p l ijen. Ovako j e okona la bi tka na Kadisijj i , porazom Perzij anaca, a S'ad posla izaslanika voi musl imana, Omeru i bn E l - H attabu, kako bi mu donio radosnu vij est o ovoj velikoj pobj edi.

98

SUPRUGA''PRVAKA ARAPA "

Haris ibn 'Avf, koga su zvali "Prvak Arapa",

se okrenu prema svome amidiu i upita ga: " ta misli da li bi me ijedan Arap odbio kada bih zaprosio njegovu ker?" Njegov amidi m u odgovori : "E vs ibn H arise, naprimj er. . . " H aris ree: "Te tvoj e rij ei me podstiu da sutra uj em odgovor iz nj egovih usta . . . " Haris te noi nij e mogao zaspati od straha d a e g a Evs odbiti. Prij e izlaska S unca o n krenu s a svoj im amidiem pre ma kui Evsa ibn Hari se kako bi zaprosio jednu od nj egovih keri . N aporno su putovali dok nisu stigli uz zalazak S unca do E vsove kue, koj i je u tom trenutku staj ao u svome dvoritu. Oni ga posela mie, a Haris, ne silazei s konj a, ree: "Mi smo u urbi, a dol i smo da zaprosimo j ednu od tvoj ih kerki . . . Pa ta misli? Da li da sj aemo ili da idemo?" Evs odgovori uzbuenim glasom : "Ne . . . n isam tu . . . selam alejkum ! " Potom im okrenu lea i ode u svoj u kuu. U takvom stanju ga vidj e njegova ena, pa ga upita ta se desilo. On j oj i spria o Harisovom
99

dolasku, koj i j e doao da zaprosi j ednu od nj egov ih kerk i a da n ije iz oholosti ni siao sa konj a, pa k ao da je doao da kupi neku j eft i nu robu . Nj egova supruga poe da ga omekava, up itavi ga: - Zar ne el i da uda svoj e keri? - Bez sumnj e, odgovori on. - Ako nisi prihvatio za zeta" Prvaka Arapa", pa koga e onda prihvatiti? upita ona. - Desi lo se to se desilo, i sada nema povrat ka! ree on. - Nj egova ena doda: - Ne gubi vrij eme, stigni ga i vrati, i izvini mu se time to e kazati da si ga sreo u stanj u al osti, zbog neega to te je snalo . . . Ne pri l ii da ih pusti da otputuj u a ve je nastupi la no. Evs uzj aha svoga konj a i krenu za nj ima . . . Kada i h j e susti gao, zamol i i h d a stanu i ree im: - Ne spada u l ij ep odgoj kod Arapa da vas pustim da pu tujete po no i, a b i l i ste kod mene . . . A to se tie onoga zbog ega ste doli, daj te mi malo vremena . . . Te nj egove rij ei p onovo i m vrati e raspoloenj e te se vratie. E vs j e uao u svoj u kuu i pozvao je kod sebe svoj u naj starij u ker, te j oj je rekao: - Keri , tu je Haris ibn 'Avf, j edan od prvaka
1 00

Arapa, i doao m i je kao prosac. Ja sam pom i s l io da tebe udam za nj ega, pa ta t i veli? Ona j e razmisli l a nekoliko trenutaka, a potom je rekla: - Tako ti A llaha, ne ini to ! Oe, ja ni sam l ij epa i brzopleta sam, a on ne ivi u tvom komi luku pa da te se stidi, te nisam sigurna da nee na meni n ai neto to m u se ne svia, pa e me razvesti. Onda bih ivj e l a nesretna, kaj ui se to sam to uini la . . . Otac joj ree: - Idi, da ti A l l ah podari svaki bereket ! Potom j e pozvao srednj u kerku i isto j e upi tao, a ona mu odgovori : - Oe, ti zna da j a ne poznajem mnoge stvari, niti imam kakvo znanj e u koj em sam spretna, te nisam sigurna da nee na meni nai neto to mu se ne svia, pa e me razvesti . . . On j oj ree: - Moe ii, A l l ah t i podario svaki bereket ! Onda pozva svoj u naj m l au ker koj a se zvala B uhejsa, te je upita i sto to i nj ene sestre, a ona mu odgovori : - Ti odlui, a j a sam, tako m i A l l aha, l ij epoga l ica, vj ete ruke, b lage n aravi i p lemenitog pori j ekla, pa ako mi i da razvod, mol iu Allaha da m u
101

podari svako dobro . . . Otac j oj ree : - Neka ti Allah podari svaki bereket, to sam i oekivao od tebe . On izae pred svoje goste da im izj avi svoj pristanak n a udaj u B uhej se za" P rvaka Arapa" . Haris provede no sretan to je uspio a s ljedei dan provede kao gost kod Evsa. N avee, Evs naredi da se pripremi odaj a za mladence, te se Buhej sa osami sa svoj i m muem . On j e vidio svu nj enu lj epotu i bio j e zadivljen nj ome. Pokuao je da joj se priblii, al i mu ona ree: - Znaj da se to ne bi trebalo desiti ovdje meu moj ima! Zar b i se ponosio time da prvu branu no provedemo meu moj im b l inj i m i moj om braom ? U rano j utro, povorka sa nos i lj kom za mladu krenu preko pustm.J e , uputivi se prema m ladoenj inoj k u i . Naposl ij etku, sti goe na odre dite a dj eaci iz m ladoenj inog plemena poee mahati sablj ama i radovati se. itavo mjesto se obradova mladencima, ak i starc i i oni naj mlai. Kada se sve stialo, m ladenci se uputie u svoj stan. Haris se priblii svoj oj supruzi, a ona mu ree:
1 02

- ula sam o mnogim tvoji m primj erima humanosti i p lemenitosti, p a sam zbog toga i eljela da ti budem supruga . . . Meutim, ti sj edi sa enom a Arapi se meusobno ubij aju (a time je eljela da ukae na plemenski rat koj i se vodio izmeu p lemena Absa i Zubj ana) . Zar te ne uzne mirava krv koj a se prolj eva, djeca koja ostaj u bez oeva, ruenj e naselj a i unitavanje imovine? On j oj odgovori: - Zato se ti brine o ratu? ! Ona ga pogleda, rekavi : " - Govori tako, Prvae Arapa", a posjeduj e veliki imetak koj im moe izmiriti svoju bra u ! Tek tada bi s e zaista ponos i t a to sam s e udala za " Prvaka Arapa" . . . A zati m briznu u p la Uj utro, slj edeeg dana, Haris i odreeni broj ugledni ka iz p l e mena se uputie prema dva zaraena plemena. H aris im darova mnogo novca i oni sklop i e primirj e . S v i pohvalie ovakav H arisov postupak. Kada se H aris vratio kui, vij est o tome j e ve bila stigla do nj egove supruge, koj a j e osj eti la da j e uradila neto to ju j e uinilo sret nom, i to je usreilo i druge ljude. B i l a je vrlo vesela i on j oj se primae, upitavi je: - I ma l i jo neka elja?

1 03

Ona odgovori: - Danas j e moj e pravo da se ponosim tobom, j er vidim da se mir ponovo vraa u arapska nasel ja i to tvoj im djelom! On n a to ree: - Ne, nego tvoj im djelom, B uhej sa !

1 04

Ova knjiga je izbor pria iz arapsko - islamske tradicije koje sadre pouke o mora l n i m vrijednostima kao to s u potenje, ema net povjerenje, s kromnost itd . Prevodi lac ovih pria, Ahmed Di n ovi, je napravio izbor kojeg moemo preporuiti ne samo djeci nego i odras l i m odre e n i p ot re b n o itaocima, nain samo jer sva ka i morala, neg o od a nj i h to na na n ije m ot i v i ra mladima podst i e

pridravanje

islamskog

svakom

pojed i ncu, bez obzira na uzrast. Zato, toplo preporuujem itanje ove knj ige, ne samo naoj djeci i omlad i n i nego i star" " i m itaocima.

,_/
Recenzent: