1. Saobracaj, stetne posledice saob, BS. Saob.

delatnost je delatnost koja se sastoji u promeni mesta ljudi, stvari ili saopstenja. Saob. delatnost je postala znacajna za coveka, sa pojavom prvih ljudskih naseobina. Pojavila se potreba za saobracanjem za saobracajnom delatnoscu. Zato se pojava saobr. delatnosti vezuje za mladje kameno doba - neolit. Pronalazak vatre je omoguio veu pokretljivost ljudi i nomadski ivot i u hladnijim predelima. Pojava zemljoradnje uveala je potrebe za saobraanjem.S druge strane, porasla su i rastojanja prevoza, jer su se ljudi nastanjivali na due vreme oko mesta proizvodnje. Saobraaj nije isto to i saobraajna delatnost i moe se de!inisati na razli"ite na"ine. Za na e potrebe istaiemo nekoliko de!inicija saobraaja# $.Saob je samostalna ljudska delatnost "iji je cilj promena poloaja ljudi, stvari ili saop tenja. Saob kao samostalna ljudska delatnost je nastao u okviru tree velike podele rada. %zdvojio se iz trgovine. &anas se sve "e e govori o transportnoj 'saob( industriji, "ime se skree panja na ekonomski smisao saobraaja. ).Saob je organizovano kretanje saobraajnih jedinica saobraajnim putevima. * ovoj de!iniciji sadrani su osnovni elementi saobraaja# Saob. put, saob. sredstva i organizovanost. Saob. sredstva su sva sredstva kojima se odvija saobraaj. Saob. put je deo prostora koji se, prvenstveno, koristi za kretanje saob. sredstava. Za na e potrebe najzna"ajnija je sledea de!inicija saobraaja# +.Saob. je jedna od , egzistencijalne !unkcije svakog ivotnog prostora'rad, stanovanje, rekreacija i saob.(, "iji je cilj povezivanje ostalih !unkcija, *Z -./ 01234 2451.%624 4748.4. 8ao najzna"ajnije tetne posledice saob danas se isti"u# -iscrpljivanje prirodnih resursa, -zaga9ivanje okoline bukom, izduvnim gasovima i otpadnim materijama, -nastradali u saob. nezgodama 'lak e i tee povre9eni i poginuli(, -materijalne tete, gubici i tro kovi saob nezgoda i -socijalno zaga9ivanje me9uljudskih odnosa izazvano saob, a posebno S2. :S je nau"na disciplina koja se bavi izu"avanjem tetnih posledica saob i metodama njihovog smanjivanja. 2.ZNAAJ SAOB. ZA RAZVOJ DRU !VA Saob je nastao kao potreba "oveka i u tesnoj vezi je sa nivoom razvoja ljudskih potreba, odnosno sa razvojem dru tva. 2ivo razvoja saob uvek je zavisio od nivoa tehnolo kog i ukupnog razvoja dru tva i njemu se upodobljavao. 8ada su dominirali zahtevi za kratkim prevozima malih koli"ina stvari i ljudi, u saob su dominirala saob sredstva koja su to omoguavala. 2astankom zahteva za prevozom velikih koli"ina stvari i ljudi, na velikim rastojanjima, pojavila su se i transp sredstva koja su ovo omoguavala. 8ada se pojavila potreba za e!ikasnim kori enjem razli"itih grana i vidova saobraaja, javlja se integralni transport. 2ivo razvoja saob umnogome odre9uje trenutni nivo i omoguuje dalji razvoj dru tva. *koliko razvoj saob kasni za razvojem dru tva, onda nivo saob postaje smetnja daljem razvoju dru tva.* prvobitnoj zajednici ljudi su imali potrebu da prevezu male koli"ine tereta, na mala rastojanja. S razvojem robovlasni tva, robovlasnici ukrupnjavaju svoje posede i je!tino kupuju robove. 3avlja se potreba da se znatno vee koli"ine tereta svakodnevno prevoze unutar poseda na malim i srednjim rastojanjima. * okviru tree velike dru tvene podele rada izdvaja se trgovina. 7ormiranje organizovanih vojnih !ormacija i velike vojne aktivnosti stvaraju nove potrebe za saobraanjem# za brzim prebacivanjem vojnih jedinica na velika rastojanja, ali i potrebu za sigurnim i brzim prenosom saop tenja i in!ormacija. /vakvi zahtevi su se mogli zadovoljiti razvojem i primenom novih prevoznih sredstava. 3edan od najveih pronalazaka u istoriji pronalazak to"ka, omoguio je konstrukciju taljiga 'grana ili jednostavna drvena konstrukcija sa to"kom koji se okree(. * !eudalizmu 7eudalci tee da se osamostaljuju. .ako se razbijaju i par"aju velike i snane dravne zajednice. /vo dovodi do zatvaranja na svoje posede, suavanja vidika i zastoja u razvoju nauke. &rumarine, carine i druge dabine pretvarale su se u pravu plja"ku trgovaca, tako da je trgovina u nekim regionima skoro zamrla. Smanjene su koli"ine dobara koje se prevoze. Saobr delatnost ostaje u okviru zemljoradnje, zanatstva i trgovine. * vreme ra9anja modernog sveta '$;. do $<. vek( de avaju se zna"ajne promene u dru tvu i privredi# uvodi se

manu!akturna proizv, de avaju se velika geogra!ska otkria i razvijaju gradovi i trgovina. 0anu!ak proizvodnja podrazumeva proizvodnju velikih koli"ina istih proizvoda koji se ne mogu prodati u mestu proizvodnje niti u blizini i zahtevaju prevoz na velika rastojanja. /vo zahteva i prevoz velikih koli"ina sirovina sa veih udaljenosti. Serija tehni"kih pronalazaka, otkrie novih ma ina i njihova primena bili su uvod u industrijsku revoluciju i industrijsku proizvodnju, koja je stvorila nove zahteve za prevozima. %ndustrijska proizvodnja je masovna, serijska, specijalizovana i robna namenjena tri tu. %ndustrijska proizvodnja postavlja, do tada nevi9ene zahteve za prevozom ljudi i stvari i prenosom saop tenja. %storijski pronalasci koji su omoguili industrijsku revoluciju, omoguuju i pravu revoluciju u razvoju saob. Parna ma ina nalazi prvu primenu u konstrukciji parnih drumskih vozila, parnih lokomotiva, a zatim i parobroda. /to motori nalaze prvu primenu u konstrukciji motora za pokretanje prevoznih sredstava u drumskom, a zatim i u ostalim vidovima saobraaja. 2emac 8arl :enc konstru e prvi automobil sa unutra njim sagorevanjem, a zatim to radi i 5otlib &ajmler. %zme9u $<<;. i $<=+. :enc je proizveo >= automobila. 4lek struja i elek motor odmah nalazi primenu u pokretanju drumskih vozila, a zatim i lokomotiva. 8ona"no, i nuklearna energija nalazi primenu u saob 'za pogon velikih i brzih brodova i sl.(. * skladu sa ekonomskim potrebama otkrivaju se i primenjuju# cevni transport elezni"ka pruga i saob, telegra! i tele!on, radio i televizija, razvija se integralni transport, prenos in!ormacija i teleko. itd. 2a osnovu ovog kratkog istorijskog osvrta na razvoj dru tva i razvoj saob, moe se uo"iti op ta zakonitost me9uzavisnost# dru tveni razvoj odre9uje zahteve za saob i podsti"e stalni razvoj saob 'jer saob nije sebi cilj, ve ima cilj da zadovolji odre9ene dru tvene potrebe(. S druge strane, saob koristi sva dostignua u razvoju dru tva za svoj dalji razvoj. ".NAJZNAAJN#J$ S%$&#'#NOS!# (%R$DNOS!# # N$DOS!A&#) %OJ$D#N#* +RANA SAOBRA,AJA Saob sistem se moe podeliti na podsisteme, vidove i grane saob. 6idovi saob su kopneni, vodni i vazdu ni. 6idovi saob se dele na grane. * kopneni saob spadaju drumski, elezni"ki i cevni. * vodni saob spadaju saob morima i okeanima i saob rekama, jezerima i kanalima. * vazdu ni saob spadaju saob u vazdu nom prostoru i saob u kosmi"kom prostoru. Stari koncept saob pojedina"no je razmatrao i !avorizovao pojedine grane saob. Savremeni koncept polazi od "injenice da je saob sistem jedinstven, a pojedine grane saob su njegovi podsistemi. Svaka grana saob ima svoje prednosti i nedostatke, te prema tome i zauzima svoje mesto u jedinstvenom 'integralnom( saob sistemu. Dr-.s/i saobra0aj1 &rumska vozila se kreu hrapavim povr inama, a njihovi to"kovi su hrapavi. 6eliki koe!icijent prianjanja izaziva i velike otpore trenja 'oko )? puta vee nego u vodnom saob i +,, puta vee nego u inskom saob(. S druge strane, vozne jedinice se kreu nezavisno. %z ovih osobina proisti"e niz prednosti i nedostataka drumskog saob# + drumski saob je pravi transport @od vrata do vrataA. B drumski saob je vrlo elasti"an prevoz u pogledu puteva, u pogledu vozila i u pogledu korisnika.B drumski saob je prilagodljiv korisniku u pogledu koli"ine prevoza,vremena polaska, mesta polaska, itd. B automobil najbolje prati i zadovoljava potrebe individualnog prevoza, B jednostavno se kombinuje sa svim drugim granama saobC B pogodan je za neplanirane prevoze, jer je jednostavna organizacija pojedina"nih prevozaC drumski prevoz je skuplji od inskog i vodnog, drumski saob vi e zaga9uje okolinu i trai vi e povr ina drumski prevoz je sporiji od inskog, jer su manje brzine kretanja, klima i vremenske prilike znatno uti"u na odvijanje i bezbednost drumskog saobC veoma je sloena organizacija drumskog saob kon!iguracija terena zna"ajno uti"e na tro koveC drumski saob je najopasniji saob S obzirom na prednosti i nedostatke, drumski saob e biti zna"ajan podsistem saob sistema koji e na sebe preuzeti# kapilarne disperzivne prevoze iznenadne i neplanirane prevoze integralni transp. ins/i (2ele3ni4/i) saob. B inski prevoz je brz prevoz zato to su putevi krai a brzinevee nego na drumu,B manje zaga9uje okolinu od drumskog saob B jedini"na cena prevoza je niska, B prili"no je

otporan na vremenske nepogode iklimatske uslove,B inski prevoz je pouzdan i bezbedan,B prosta je organizacija inskog saob,B jednostavna je organizacija poslova bezbednosti saob u inskom prevozu, inski prevoz je krut prevoz nije elasti"an u pogledu puteva, sredstava,niti korisnika, nije prilagodljiv pojedina"nim potrebama korisnika, ve se pojedina"nikorisnici prilago9avaju inskom prevozu zaustavljanja u stanicama uveavaju tro kove prevoza i znatno smanjuju brzine putovanja, skupi su prevozi malih koli"ina na mala rastojanja, skup je prevoz praznog vozila, nije prevoz od vrata do vrata, uspostavljanje inskog prevoza iodravanje in!rastrukture su skupi, Vodni saob.B vodni saob obezbe9uje najje!tiniji prevoz pri malim brzinamaCB vodni saob je pogodan za vrlo masovne prevoze, jer se tada smanjuju jedini"ni tro kovi prevozaCB mali su tro kovi uspostavljanja saob i ne zavise od duine plovnogputa B vodni saobraDaj je pogodan za primenu mehanizacije i kontejneraCB vodni saobraDaj je pogodan za kombinaciju sa ostalim vidovima saobB pri povoljnim vremenskim prilikama vodni saob je bezbedanC vodni saob je spor, jer otpori rastu sa kvadratom brzineC vodni saob je ograni"en na prirodne plovne putevei skupe ve ta"ke kanaleC klima i vremenske prilike znatno uti"u na odvijanje vodnog saobC vodni saob nije pravi transport od vrata do vrata, skupi su prevozi malih koli"ina na mala rastojanja. Va3d-5ni saob B najkrae vreme prevoza, a posebno na duim relacijama omoguuju velike brzine i krai puteviC B mali su tro kovi uspostavljanja vazdu nog saob B letovi veih i teih aviona su rentabilni samo pri veim brzinamaC B avionski saob je jedan od najbezbednijih grana saob tro kovi odravanja u vazduhu srazmerni su masi vozila i vremenu provedenom u vazduhu vreme putovanja je due na kraim relacijama lo odnos brutoEneto mase, klima i lo e vremenske prilike uti"u na pouzdanost i bezb letaC vazdu ni saob nije pravi transport od vrata do vrata, 6. Sa7re.ene /oncepcije saob politi/e $7rope 4*, pa i druge evropske drave sve vi e koordiniraju svoje saob politike, tako da se mogu de!inisati osnovni elementi saob politike koji su op teprihvaeni u 4vropi. /p ti cilj globalne saob politike je razvoj saob sistema, a ne pojedinih vidova i grana saob. &rave obezbe9uju dru tveno racionalnu koordinaciju i usmeravanje prevoza, a prevoz se realizuje na principu slobodnog izbora saobraajnog sredstva od strane korisnika. Zemlje 4*, ali i druge evropske zemlje uskla9uju svoje saob politike, a posebno u pogledu razvoja i unapre9enja evropskog saob sistema. 8oordinirano se biraju optimalni magistralni pravci, obezbe9uje se zajedni"ko !inansiranje, dinami"ko planiranje izgradnje itd. /vo bi trebalo da obezbedi to racionalnije tokove roba i putnika na nivou 4vrope, da podri me9unarodnu robnu razmenu, razvoj turizma, privrede, nauke itd. Saob je postao oblast u kojoj se najbre ide na me9unarodne, a posebno evropske integracije 'jedinstvene tari!e, jedinstveni marketing, jedinstveni menadment, jedinstvena razvojna politika, jedinstveni standardi za saob puteve i saoba sredstva, jedinstvena mrea 4*F/ G%.H vozova visokog kvaliteta itd.(. &rave i drugi subjekti 'elezni"ke uprave i preduzea( posveuju posebnu panju broj modernizaciji elezni"kog saob kao osnove saob sistema.* tom smislu se razvijaju koncepti eleznice za velike brzine. *svojeni su zajedni"ki evropski kriterijumi koji predvi9aju da se velike brzine postiu izgradnjom novih pruga 'za brzine preko );I kmEh( ili rekonstrukcijom postojeih 'za brzine do );I kmEh(. 8. RAZVOJ !$OR#JS9$ :#S;# O B$ZB SAOB (%R#S!U%# R$ AVANJU %ROB;$:A B$ZB SAOB) %r7a <a3a ra37oja * prvoj !azi 'trajala do $=);. E $=+;( automobil je kori en po analogiji sa konjskom zapregom, a saob nezgode evidentirane i praene kao vrsta krivi"nog doga9aja. :rzine su bile ograni"ene na > $I kmEh 'u naseljima i za teretna vozila( ili oko $I do )I kmEh 'putni"ki automobili na otvorenim putevima(. S obzirom na ru"nu proizvodnju automobila, on je bio veoma skup i tretiran kao izuzetna retkost i kuriozitet. Stepen

motorizacije bio je ispod ); motornih vozila na $.III stanovnika. Problemi bezbednosti saob su smatrani prolaznim @po sebiA i vezanim za !azu neprilago9avanja ljudi vozilima i obratno. %straivanja saob nezgoda svodila su se na pojedina"ne istrage organa gonjenja 'policija i sudstvo( i odnosila su se, pre svega, na pitanje @-.1JA '-ta se to dogodiloJ(. :azama podataka o S2 nije posveivana nikakva panja. Samo najtee nezgode su se evidentirale kao vrsta krivi"nog doga9aja. * teorijama saob nezgoda prihvaena je teorija slu"aja, koja je kasnije korigovana teorijom zaraze. &ominira doktrina jednog @4A '4ngineering(, a uspostavlja se i doktrina dva @4A '4ngineering 4ducation(. Prva !aza je, za veinu razvijenih, trajala do tridesetih godina )I. veka. Dr-=a <a3a ra37oja &rugu !azu 'od $=);E+I do $=>;E?I( karakteri"e masovna proizvodnja i nagli porast broja motornih vozila u svetu 'od ); do );I motornih vozila na $.III stanovnika(, a posebno u razvijenim zemljama. Sve vi e se problem bezb saob priznaje kao zna"ajan dru tveni problem 'a ne samo problem pojedinca(, ali se mogunosti re avanja i dalje vezuju za pojedinca. *spostavljaju se prve nacionalne baze podataka o S2. Sve vi e panje se posveuje stru"noj analizi saob nezgode, otkrivanju njenih uzroka i odgovoru na pitanje @Z1-./JA. /vu !azu karakteri u koordinirani napori da se smanje stradanja u saob, ali na dobrovoljnoj osnovi. &o izraaja dolazi teorija sklonosti.6elika panja se posveuje otkrivanju i za titi od voza"a koji su skloni saob nezgodama 'recidivistima(. * ovoj !azi sve vi e se istiKe zna"aj saob za razvoj dru tva, ali se ne shvata ozbiljnost negativnih e!ekata u saob, pa se nedovoljno ceni zna"aj bezb saob. !re0a <a3a ra37oja * treoj !azi, koja zapo"inje ezdesetih godina 'od $=>;E?I. do $=<IE <;( nastavlja se razvoj saob potreba, porast broja vozila 'od );I do ;II motornih vozila na $.III stanovnika( i dalji razvoj saob. Zapo"inje sistemski pristup u re avanju problema bezb saob. /bazrivo se uvode za titne mere u saob, kao na primer# ograni"enja brzina, sigurnosni pojasevi, kacige, razdvajanje motornog od ostalog saob, standardi u pogledu bezb vozila, zakonsko ograni"avanje upotrebe alkohola za voza"e itd. 2ove mere su obi"no restriktivne iEili skupe, to nailazi na otpor kod korisnika. 1ktiviraju se pojedina"ne institucije i zaduuju za praenje pojedinih segmenata bezb saob. et7rta <a3a ra3lo=a * "etvrtoj !azi 'od $=<IE<;( i dalje raste broj vozila 'preko ;II motornih vozila na $.III stanovnika(. Saob i saob problemi postaju dominantni i prisutni u svim planovima, u saob i ukupnoj razvojnoj politici dru tva. Stru"njaci najraznovrsnijih pro!ila 'pored inenjera, lekara i psihologa, sve "e e su prisutni stru"njaci primenjene tehnologije, sistemske analize, sociologije, teorije komunikacija itd.( razvijaju teorije i modele bezbednosti saob. Problemi bezb saob nameu se kao prioritet u ukupnoj saob Politici. Prihvaeno je da se problemi bezbednosti saob mogu i preduprediti, a ne samo naknadno opisivati i tuma"iti. :ezb saob u la je, na velika vrata, u sve saob, ali i u urbanisti"ke, ekonomske i druge planove. *spostavljaju se povoljniji ukupni odnosi izme9u pojedinih grana saob 'koje drava nizom mera namee i odrava(, bezb saob postaje zna"ajna stavka u dravnim tro kovima osnivaju se nacionalne, pa i multinacionalne nau"no-istraiva"ke ustanove. /kuplja se, do tada nevi9en, nau"ni i stru"ni potencijal koji se pro!esionalno bavi problemima bezbednosti saob. /ve ustanove, na osnovu neprekidnog i sveobuhvatnog praenja stanja bezb saob u dravi i u svetu planiraju i predlau veoma iroke mere koje imaju cilj podizanje nivoa bezb saob. :4Z: S1/: 34 &F*-.642% 742/042 8/3%0 S4 0/L4 *PF16M31.% >. OSNOVN# %R$DUS;OV# ZA U%RAV;JANJ$ U OB;AS!# B$ZB SAOB. &a bi se nekim sistemom uspe no upravljalo, neophodno je# poznavati postojee stanje, de!inisati eljeno stanje i odabrati upravlja"ke mere kojima e se postojee stanje pribliiti eljenom. * oblasti bezb saob moe se sli"no de!inisati pojam upravljanja. Pri de!inisanju postojeeg stanja neophodno je uo"iti % osnovne tendencije u

razvoju pojave, kako bi se mogli sagledavati ciljevi i e!ekti upravljanja. Pri de!inisanju eljenog stanja trebalo bi de!inisati vizije i ciljeve upravljanja. 6izije se de!ini u bez vremenskih rokova i bez konkretnih vrednosti. Giljevi su precizniji, vremenski ograni"eni i obi"no de!inisani odre9enim vrednostima. Leljeno stanje u bezb saob trebalo bi de!inisati za period od bar ; godina. &o optimalnih upravlja"kih mera moemo doi na osnovu sagledavanja i sveobuhvatne analize strategija i programa bezb saob u razvijenim zemljama, kao i e!ekata njihove primene u nekim zemljama u razvoju i na osnovu sopstvenih istraivanja i iskustava. Prvi korak koji bi trebalo preduzeti u bezb saob bio bi stru"no osmi ljavanje i usvajanje strategije i programa bezb saob. Pri tome bi trebalo imati u vidu preporuke *nkoje su sledee# analiza postojeeg stanja i de!inisanje prirode i veli"ine problema, !ormiranje radne grupe za istraivanje i ocenu problema, de!inisanje uloge i izvora !inansiranja nacionalnog tela za bezb saob 2FSG '2ational Foad Sa!etN Gouncil(, razvoj zakonodavstva u ovoj oblasti osnivanje 2FSG i obezbe9enje tehni"ke, !inansijske i svake druge podr ke, osnivanje drugih koordinacionih tela, osmi ljavanje programa hitnih, kratkoro"nih mera, pobolj avanje prikupljanja baze podataka i primena prioritetnih mera i razvoj petogodi njeg Programa. ?. %OS!#+NU!# R$ZU;!A!# # S!ANJ$ B$ZB SAOB 8ao rezultat promene u shvatanju mogunosti upravljanja i rede!inisanja ciljeva upravljanja, ostvareni su zna"ajni pozitivni, prakti"ni rezultati. /vi pozitivni rezultati prvenstveno se vezuju za najrazvijenije zemlje. Zahvaljujui neprekidnim istraivanjima u oblasti bezb saob, kao i doslednom sprovo9enju strategija bezb saob, razvijene zemlje su uspele da promene trend u razvoju broja S2 i njihovih posledica. Posle trenda neprekidnog porasta broja S2, od $=>I. belee se prva zna"ajnija smanjenja broja nezgoda i nastradalih u njima.S druge strane, nerazvijeni i zemlje u razvoju prolaze kroz prve !aze u re avanju problema bezb saob. Smrtnost u S2 seli se @na jugA, ka zemljama u razvoju, a zatim i ka nerazvijenim . 8rajem )I. veka u S2 na @jugu planeteA ginulo je preko ?IO svih poginulih u nezgodama, uz tendenciju daljeg porasta ovog procenta. &ok je u 4tiopiji zabeleeno $=) poginula na $I.III vozila, u 3apanu i 1ustraliji. @. S-5tins/a ra3li/a i3.eA- ra37ijeniB i nera37ijeniB 3e.alja - oblasti be3b saob * najboljoj poziciji su one drave koje su sedamdesetih godina uspele da ostvare prve trajne rezultate i uspostave pozitivne trendove u razvoju ove oblasti. &anas je nivo bezb saob u ovim dravama znatno vi i, uz nepromenjen trend razvoja saob. 2jihova velika prednost je uspostavljen stabilan % sveobuhvatan sistem dru tvene organizacije koji garantuje zadravanje pozitivnih trendova u razvoju bezb saob. &anas se razlikuju tri grupe drava sa aspekta stanja bezb saob# drave koje nisu prihvatile da se moe upravljati bezb saob, niti su zapo"ele upravljanje, drave koje, u na"elu, prihvataju da se moe upravljati stanjem bezb saob, ali nisu realizovale sistem upravljanja i drave koje su prihvatile mogunost upravljanja i realizovale ovo upravljanje. * prvu grupu drava spadaju nerazvijene drave i neke zemlje u razvoju. * drugu grupu spada veina zemalja u razvoju, kao i tzv. zemlje u tranziciji. * treu grupu spadaju drave koje su prihvatile da se moe upravljati bezb saob, da se moe smanjivati, "ak i apsolutni broj S2, broj nastradalih i druge tetne posledice. :etod e/speri.enta- 4ksperiment je nau"ni metod koji se sastoji u paljivom posmatranju pojava i procesa, pri "emu se kontrolisano menjaju uslovi i okolnosti. Za razliku od nau"nog posmatranja gde posmatra" nikako ne uti"e na razvoj pojave, kod eksperimenta se ve ta"ki planirano deluje na stvaranje i promenu uslova. 0etod eksperimenta omoguuje da se na neposredan na"in do9e do uzro"no-posledi"nih odnosa i veza. Prou"avanje rezultata kontrolisanih testova i realnih S2 daje istraiva"ima, ali i javnosti, bolju predstavu o tome# kako putnici u motornim vozilima bivaju povre9eni u razli"itim S2,

 kako deluju pojedini sistemi za tite i koji su njihovi e!ekti, kako vozila povre9uju pe ake i druge u"esnike u saob i kako i kolika teta nastaje na vozilima pri manjim sudarima.2a osnovu javne promocije rezultata navedenih testova proizvo9a"i su naterani da stalno unapre9uju bezb svojstva vozila kako bi odrali to bolju poziciju na tri tu. :etod /o.paracije1-poreAi7anja- S obzirom na probleme objektivnog merenja stanja bezb saob, u istraivanjima je nezaobilazan metod pore9enja komparacije. *pore9uju se pokazatelji bezb saob, ugroenost, stavovi i pona anje pojedinih kategorija stanovni tva itd. *pore9ivanja se vr e izme9u drava 'danas su nezaobilazna upore9ivanja sa 4* i zemljama /4G&(, izme9u pojedinih regiona, izme9u pojedinih op tina i kona"no, izme9u pojedinih mikrolokacija. Posebno je zna"ajan metod komparacije kod ispitivanja e!ekata pojedinih sistema za tite, kod izbora vozila, voza"a itd. 0etod komparacije moe, delimi"no, dopuniti metod eksperimenta i druge metode "ija je primena ograni"ena. 1naliza pre i posle je poseban primer primene metoda komparacije. /vde se upore9uje stanje na istom prostoru pre i posle preduzimanja nekih kontramera, u cilju sagledavanja e!ekata. /vaj metod bi trebalo redovno primenjivati posle primene kontramera, a rezultate objavljivati, kako bi rastao !ond znanja o mogunostima unapre9ivanja bezb saob. Posebno je zna"ajno objektivno istraivati proma aje kako se u budunosti ne bi pravile iste gre ke. &ase st-dC .etoda- 0a koliko bilo zna"ajno analizirati reprezentativne uzorke, analizu odabranih primera nije mogue zameniti drugim metodama. 2a primer, kada se izvr i tipizacija S2 ili kon!likata u saob, neophodno je izvr iti studiju odabranih primera 'G1S4 S.*&H(. Pri tome se posebno analizira# ko je i kako stvorio opasnu situaciju, ko je i kako mogao izbei S2 % ko je i kako doprineo veli"ini posledica. /snovni smisao je da se precizno de!iniPu problemi, kako bi se mogli re avati. 6eoma je zna"ajno u istraiva"ke timove uklju"ivati eksperte sa bogatim iskustvom u razmatranju i razja njavanju S2. $/sperts/a .etoda- 8od istraivanja u :S, veliku pomo mogu pruiti eksperti, a posebno pri izboru optimalnih kontramera. 0e9u ekspertima bi se morali nai posebno oni koji obra9uju i analiziraju S2 'stru"njaci iz policije, sudije, tuioci i sudski ve taci(, koji projektuju saobraajnice, objekte velike atrakcije i reim saob. 2a osnovu pro!esije, iskustva i drugih obeleja eksperata trebalo bi vr iti ponderisanje njihovih odgovora. 4ksperti mogu pomoi u izboru optimalnih kontramera, a posebno ako se prethodno upoznaju sa rezultatima istraivanja. .ada e njihovi stavovi biti kvalitetniji. Svaka od nabrojanih i drugih nau"nih metoda ima velike prednosti i zna"ajne nedostatke ograni"enja. / tome se mora voditi ra"una pri planiranju istraivanja, odabiru metoda i de!inisanju o"ekivanja. /dabrane nau"ne metode bi trebalo sistematski i planski primenjivati kako bi do izraaja do le prednosti ovih metoda, a prevazi li se i nadoknadili svi nedostaci. D. &ena -pra7ljanja be3b saob /smi ljavanje strategije bezb saob i uspostavljanje prvih programa je skupo i prema uje sva ranija pojedina"na ulaganja. /groman broj nastradalih i iznos godi njih materijalnih tro kova, teta i gubitaka obavezivali su da se ne to radikalnije preduzme. %zvori !inansiranja su jedna od vanih povoljnosti koja ide naruku realizaciji programa bezb saob. 2aime, saob moe sam !inansirati re avanje saob problema. 8oncept po kome nebezbedni u"esnici u saob !inansiraju bezb saob human je, po ten i podran od strane dru tvene zajednice. * svetu su posebno zna"ajni sledei izvori# kazne i sve takse koje su u vezi sa nebezbednim pona anjem su osnovni % najstabilniji izvor !inansiranja bezb saob, cena pogonskog goriva je znatno optereena potrebama saob % tako se posebno !inansiraju tro kovi izgradnje i odravanja puteva, snana automobilska industrija !inansira re avanje problema u oblasti bezb vozila, ali i ire, drave iz posebnih !ondova !inansiraju i usmeravaju poslove bezb saob. %z navedenih izvora mogu se vrlo brzo !ormirati snani !ondovi koji e garantovati neprekidnu brigu, stvaranje, praenje i razvoj za titnog mehanizma bezb saob.

1E. NAU9A # SAOB NAU9A &a bi se uspe no izu"avala bezb saob, neophodno je to korektnije de!inisati ovu nau"nu oblast, odrediti njen predmet, metode i prakti"ne ciljeve. 2auka je jedinstven !unkcionalan sistem objektivnih ljudskih saznanja. 2auka je skup svih znanja o odre9enoj temi. 2auka se stalno unapre9uje i razvija. &oprinos nauci daju nau"ni radnici, ali i svi drugi koji uop tavaju svoja i tu9a iskustva. &anas postaju sve zna"ajnije dve osobine nauke# specijalizacija i interdisciplinarnost. Specijalizacija podrazumeva da se nauka sve vi e grana i specijalizuje. %nterdisciplinarnost podrazumeva da se pojave i procesi moraju prou"avati svestrano# sa prirodnog, tehni"kog i dru tvenog stanovi ta. Fazvoj saob, porast op tih znanja, a posebno porast znanja koja se odnose na saob uslovio je izdvajanje posebne saob nauke. Saob nauka predstavlja podsistem op teg sistema nauka koji sistematizuje i dalje razvija sva znanja o saob i u vezi sa saob. 0ada je saob nauka veoma mlada ona je veoma razgranata i dalje se grana i razvija. 11. B$ZB SAOB 9AO NAUNA D#S&#%;#NA :ezb saob je nau"na disciplina koja izu"ava me9uzavisnost izme9u saob i drugih procesa u dru tvu, sa jedne i tetnih posledica saob, s druge strane. %zu"ava i poku ava otkriti zakonitosti nastanka tetnih posledica saob, s ciljem optimizacije saob procesa i smanjivanja tetnih posledica. :ezb saob pripada saob nauci. :ezb saob nije nezavisna, niti izolovana nau"na disciplina, ni u pogledu predmeta izu"avanja, ni u pogledu metoda istraivanja. /na se uveliko oslanja na dostignua i znanja prirodnih, tehni"kih i dru tvenih nauka. :ezb saob je posebno povezana sa drugim nau"nim disciplinama koje pripadaju saob nauci. :ezb saob, kao retko koja druga nau"na disciplina, integri e i koristi znanja iz razli"itih nauka i nau"nih disciplina. Znanja prirodnih nauka, a posebno znanja iz matematike, statistike, znanja u vezi kretanja i zaustavljanja, procesa sudara itd. "ine osnove nau"ne discipline bezb saob. 12. %R$D:$! # &#;J$V# B$ZB SAOB %red.et be3b saob * irem smislu, predmet bezb saob su sve tetne posledice saob. .u spadaju S2 sa svim lako merljivim posledicama, zauzimanje ivotnog prostora, iscrpljivanje prirodnih resursa i zaga9ivanje okoline, negativni psiholo ki uticaji saob na pojedinca, negativni socijalni uticaji saob, socijalno zaga9ivanje sredine itd. * uem smislu, predmet bezb saob vezuje se samo za S2 ili jo preciznije za lako merljive posledice S2. S2 su, na dana njem nivou razvoja, najzna"ajniji negativni e!ekat saob i ima smisla posebno ih istraivati. &ilje7i be3b saob /p ti cilj bezb saob je smanjivanje svih tetnih e!ekata uz neometano odvijanje saob. 1ko se suzi predmet bezb saob, onda se i cilj moe suziti na smanjivanje broja i sveukupnih posledica S2. 0e9utim, ovo se postie na dva na"ina# smanjivanjem broja S2 i smanjivanjem posledica S2 koje su se ve dogodile. * tom smislu se razlikuju ciljevi aktivne i ciljevi pasivne bezb saob. A/ti7na i pasi7na be3b. *slovno je mogue razlikovati aktivnu i pasivnu bezb saob. 1ktivna bezb saob je deo nau"ne discipline bezb saob koji ima cilj da spre"ava ili smanjuje broj S2. &akle, skup mera i aktivnosti kojima se doprinosi smanjivanju verovatnoe da se desi S2 pripada aktivnoj bezb saob. Pasivna bezb saob ima cilj da smanji broj i teinu posledica S2 koje su se, ve, dogodile. 0ada neki elementi preteno doprinose aktivnoj 'ispravnost vozila, stanje puta, obu"enost i psiho!izi"ka sposobnost voza"a itd.(, a neki preteno doprinose pasivnoj bezb saob 'konstrukcija i oprema vozila, oprema puta i ure9enje prostora oko puta, obuka gra9ana u urgentnoj medicini itd.(, korektno je istai da veina elemenata uti"e i na aktivnu i na pasivnu bezb saob. /vi uticaji mogu biti veoma kompleksni i njihovo merenje je, po pravilu, veoma skupo, a nekad podrazumeva i metode poku aja i pogre ki. 2eki uticaji se otkrivaju tek posle nekoliko godina praenja i istraivanja. 1". NAUN$ :$!OD$ # :$!ODO;O+#JA 0etod je postupak kojim se postie unapred postavljen cilj. 0etod je smi ljeno i plansko postupanje radi postizanja nekog cilja. 2au"ni metod se moe de!inisati kao sveukupnost nau"nih i tehni"kih postupaka kojima se sti"u ili

sistematizuju nova znanja o nekom predmetu istraivanja. * uem smislu to je misaoni ili prakti"ni postupak koji omoguuje da se do9e do znanja o predmetu istraivanja. 2aj"e i posebni nau"ni metodi u bezb saob su# statisti"ki metod, metod eksperimenta, metod posmatranja, metod anketa i intervjua, metod pore9enja i metod analogije. Svaki metod koji se koristi u bezb saob ima svoje prednosti i nedostatke. Samo dobrom kombinacijom metoda dolaze do izraaja prednosti i nedostaci svakog od metoda. .ako se poveava pouzdanost ukupnih rezultata istraivanja. 0etodologija je deo logike koji se bavi prou"avanjem nau"nih metoda. 0etodologija de!ini e i opisuje metode spoznaje, izu"ava njihovu zasnovanost, e!ikasnost, prednosti i nedostatke, vrednosti i oblasti primene. 0etodologija treba da pomogne u izboru metoda istraivanja. %zborom optimalnog metoda istraivanja olak ava se istraivanje. /p ti cilj primene nau"nih metoda je saznanje. * okviru ovog cilja se mogu razlikovati bar tri posebna cilja# opisati pojavu klasi!ikovati i protuma"iti i utvrditi zakonitosti# uzro"no posledi"ne odnose i veze u okviru predmeta istraivanja. :jesto i -lo=a ja7nosti- 2au"nim istraivanjima otkrivaju se odre9ane zakonitosti i na osnovu toga projektuju odre9ene kontramere. &a bi predloene kontramere bile prihvaene, neophodno je u proces njihovog projektovanja uklju"iti naj iru javnost. .ri su osnovna cilja koje treba postii# saznati nove ideje iz naj ire javnosti, dobiti kvalitetnu kritiku predloenih re enja od naj ire javnosti i pridobiti naj iru javnost da prihvati nova re enja. 2eophodno je u ceo proces uklju"iti i politi"ku javnost kako bismo istakli zna"aj :S promovisali ideje i kontramere, stvorili povoljan ambijent za njihovo sprovo9enje i dalji rad u :S. 2a ovu javnost se moe delovati direktno i indirektno. 16. :$!OD$ B$ZB SAOB # -0etod merenja, -Statisti"ki metod, -0etod ankete, -0etod nau"nog posmatranja, -0etod eksperimenta, -0etod komparacije upore9ivanja, -Gase StudN metoda, -4kspertska metoda, -0esto i uloga javnosti. :etod .jerenja1 0erenjima se upore9uje nepoznata i poznata jednorodna veli"ina. Primera radi, merenje duine se vr i tako to se nepoznata duina poredi sa poznatom duinom etalonom 'metar, pantljika, lenjir(. * nedostatku op teprihvaene veli"ine 'etalona, standarda( koriste se relativna pore9enja nepoznatih veli"ina.* bezb saob, primenjuje se metod merenja. 0ere se razli"ite veli"ine. 8ao jednostavna merenja u bezb saob moemo navesti# merenja koja se svode na brojanja 'broj nezgoda, saob protok, broj nastradalih u nezgodama itd.( ili prava merenja 'koli"ina pojedinih otrova u izduvnim gasovima ili vazduhu, brzine kretanja vozila, irine puta, radijusi krivina itd.(. Zbog nedostatka op teprihvaenih etalona mera "esto se merenje vr i tako to se upore9uju nepoznate veli"ine sa repernim veli"inama. %zbor reperne vrednosti je jedno od osetljivih pitanja koje se mora re iti pre ili u toku istraivanja. Statisti4/i .etod1 Statisti"ki metod je nezaobilazan metod u istraivanjima bezb saob i podrazumeva obradu uzoraka. Primena statisti"kog metoda, a posebno ta"nost zaklju"aka, zavise od na"ina !ormiranja uzorka i njegovog kvaliteta. Za potrebe istraivanja bezb saob, u na im uslovima, mogu se koristiti razli"ite baze podataka.3edinstven in!ormacioni sistem '3%S( 0*Pa je baza podataka o svim evidentiranim S2 kod kojih je vr en uvi9aj. &nevni policijski izve taji obuhvataju osnovne podatke i opis doga9aja za sve S2 koje su prijavljene 0*P-u. %zve taji iz zdravstvenih ustanova pruaju kvalitetnije podatke o povredama u"esnika u S2. 4videncije osiguranja pruaju dobre podatke o lak im S2 koje su raspravljala osiguranja 4kspertize S2 pruaju najdetaljnije podatke o S2, a posebno o na"inu nastanka opasne situacije, brzinama, mehanizmu sudara, propustima u"esnika nezgode i mogunostima izbegavanja nezgoda. /vi uzorci su vrlo pogodni za analizu op teprihvaenih stavova o propustima, o sankcijama, o posledicama i drugim !inijim obelejima nezgoda. Statisti"ki metod se koristi i pri primeni ostalih metoda. 2a primer, primena metoda ankete podrazumeva da anketni upitnici !ormiraju uzorke koji se statisti"ki obra9uju.

:etod an/ete- 1nketa je nau"ni metod koji se sastoji u ispitivanju okolnosti pojedina"nih slu"ajeva. Pri tome se koriste sledee tehnike# upitnik, intervju, skale procene i testovi. *pitnik je sistem pitanja "ija je valjanost za konkretno istraivanje ranije utvr9ena. Pitanja u upitnicima mogu biti otvorenog 'ispitanici daju slobodan odgovor(, zatvorenog 'ispitanici biraju jedan od ponu9enih odgovora( ili poluotvorenog tipa 'ispitanici biraju me9u ponu9enim odgovorima ili daju slobodan odgovor(. 1ko se na pitanja odgovara pismeno to su upitnici, a ako se pitanja postavljaju i odgovori daju usmeno to su intervjui. Skale procene podrazumevaju da se ispitanicima zada da ocene neku pojavu 'na primer, na skali od $ do ;(. &a bi nau"ni metod ankete dao pravi e!ekat neophodno je da budu realno de!inisana o"ekivanja od ankete, da se odaberu i obu"e anketari i odabere populacija koja e biti anketirana. 6eoma je korisno pre prihvatanja anketnog upitnika napraviti pilot anketiranje kako bi se doradio upitnik i preciznije de!inisala o"ekivanja. :etod na-4no= pos.atranja- 2au"no posmatranje posebno doprinosi procenjivanju bezb u slu"ajevima kada nema dovoljno drugih in!ormacija. 2au"no posmatranje mora biti dobro osmi ljeno i unapred isplanirano, sistematski i svrsishodno sprovedeno. Pre posmatranja zna"ajno je odrediti vreme, mesto i na"in posmatranja. Za vreme posmatanja posmatra" sistematski i po unapred utvroeenom planu registruje precizno de!inisane podatke i !ormira dokumentaciju. /va dokumentacija e posluiti kao osnova za kasnije !aze istraivanja. 2aj"e e se primenjuju sledee vrste prou"avanja pona anja# &ubinske studije kon!likata, -Studije interakcije, -Fazgovori, -1naliza pona anja, 18 !eorije SN s-F teorija slu"aja, zaraze, sklonisti i spell teorija. !eorija sl-4aja- Prva nau"na teorija koja je poku ala dati zakonitost broja nezgoda koje e imati pojedini voza"i zasnivala se na statistici, odnosno na Puasonovoj raspodeli verovatnoa koja se odnosi se na retke doga9aje. /va teorija polazi od vane pretpostavke da svi voza"i imaju jednaku ansu da imaju jednak broj nezgoda, odnosno da su im iste anse da u"estvuju u nezgodama. S obzirom na to da su S2 retke broj nezgoda ima Puasonovu raspodelu verovatnoa. !eorija 3ara3e - &a bi protuma"ili bitne razlike u broju nezgoda izme9u pojedinih voza"a, nau"nici su unapredili teoriju slu"aja, tako to su uveli teoriju zaraze. Prema ovoj teoriji, samo prva nezgoda je slu"ajna i svi imaju jednaku ansu da u"estvuju u prvoj nezgodi. Posle prve nezgode menja se odnos pojedinca prema saob. 2eki voza"i postaju obazriviji i te ko mogu imati drugu nezgodu, a neki postaju optereeni prvom nezgodom i u sli"nim situacijama neadekvatno reaguju, pa raste njihova ansa da imaju naredne nezgode. /va kategorija voza"a se, posle prve nezgode, zarazi S2. Zato se ova teorija i zove teorija zaraze. Prvi rezultati primene teorije zaraze bili su ohrabrujui, jer je ova teorija protuma"ila bitne razlike izme9u u"e a pojedinih grupa voza"a u S2. * nastavku se pokazalo da i ova teroija ne moe protuma"iti neke vane pojave. Sa druge strane, ova teorija je podrazumevala da su na po"etku svi voza"i isti imaju istu ansu da u"estvuju u nezgodi. .ek kada neki voza" u"estvuje u nezgodi ova teorija ga isti"e i posebno prou"ava. /vo nije bilo prihvatljivo za praksu. !eorija s/lonosti - .eorija sklonosti je prva nau"na teorija koja je ponudila mogunost da oceni bezb pojedinih voza"a i pre nego to u"estvuju u nezgodama. /va teorija polazi od pretpostavke da su razli"iti ljudi razli"ito skloni incidentima, a u zavisnosti od njihovih psiho!izi"kih karakteristika. S druge strane, pretpostavilo se da lice koje je sklono jednoj vrsti incidenta sklono je i ostalim incidentima, pa i S2. * tom smislu, ova teorija tvrdi da lica koja su sklona razli"itim incidentima sklona su i S2. 2a osnovu ove analogije, ova sklonost se moe meriti i saop titi i pre prve S2. .eorija sklonosti je protuma"ila zna"ajne prakti"ne probleme i prvi put ponudila mogunost da meri sklonost pojedinih lica ka S2, a na osnovu njihovog psiho!izi"kog sklopa i drugih incidenata koje su imali u svome iskustvu. /va teorija je beleila i brojne proma aje u tuma"enju pojedinih pojava. &e avalo se da voza" koji je

progla en ekstremno sklonim nezgodama u duem periodu nije imao ni jednu nezgodu i obratno. Zato se pristupilo usavr avanju i korigovanju ove teorije. Spell teorija - Spell teorija polazi od pretpostavke da li"nosti koje su sklone jednom incidentu sklone su i ostalim, pa su sklone i S2. 0e9utim, ova teorija, pored psiho!izi"kih osobina li"nosti, uzima u obzir objektivne okolnosti u kojima se nalazi lice. /va teorija polazi od toga da odreoeeno lice moe biti veoma sklono incidentima 'i S2( u jednim, a veoma bezbedno u drugim okolnostima. 2a primer, jedno lice je veoma sklono incidentima nou, drugo lice rano ujutro, a tree u sumrak, po ki i itd. * ovim objektivnim okolnostima lice je sklono i S2. &akle, ova teorija, spaja i uvaava subjektivne karakteristike li"nosti i objektivne karakteristike situacije u kojoj lice vozi. 1>. :$R$NJ$ N#VOA B$ZB SAOB- 0erenje se moe de!inisati kao upore9ivanje nepoznate i poznate veli"ine iste vrste. 8valitetno merenje zna"ajnih veli"ina je uslov za razvoj neke nau"ne oblasti. Pri tome su se prvo pojavljivale kakve-takve mere i metode merenja, a zatim su one usavr avane i optimizirane. 0erenja u bezb saob nisu razvijena, niti su uspostavljeni op teprihvaeni standardi i etaloni merenja. Sa druge strane, merenja i kada nisu sasvim precizna, omoguavaju sagledavanje i ocenjivanje stanja. Zato je bolje primenjivati neprecizna merenja, nego nemati nikakva. 0erenje nivoa bezb saob bi trebalo da omogui# opisivanje i ocenjivanje postojeeg stanja, de!inisanje eljenog stanja merenje e!ekata kontramera i unapre9ivanje bezb saob. &anas se, pri ocenjivanju nivoa bezb saob, ocenjuju# trenutno stanje bezb saob i uspostavljeni trend u bezb saob. /cena :S moe se vr iti na osnovu direktnih i indirektnih pokazatelja 'merila( i drugim metodama. 1?. Dire/tni po/a3atelji BS- &irektni pokazatelji se odnose na S2 i njihove posledice, i to su# apsolutni pokazatelji o S2 apsolutni pokazatelji o posledicama S2 relativni pokazatelji o S2 relativni pokazatelji o posledicama S2. 2ajzna"ajniji apsolutni pokazatelji o S2 su# ukupan broj S2 broj S2 'samo( sa materijalnom tetom, broj S2 sa nastradalim licima, broj S2 sa lakim telesnim povredama, broj S2 sa te kim telesnim povredama, broj S2 sa poginulim licima i ponderisani broj S2. 1psolutni pokazatelji o posledicama S2 su# veli"ina materijalne tete, broj nastradalih, broj lak e povre9enih, broj tee povre9enih i broj poginulih u S2. Felativni pokazatelji :S se dobijaju kao koli"nik nekog od nabrojanih apsolutnih pokazatelja 'o broju nezgoda ili njihovih posledica( i neke druge zna"ajne veli"ine 'broj stanovnika, vroj voza"a, broj vozila, broj pre9enih kilometara, duina deonice puta, broj tona kilometara, broj putnih kilometara itd.(. broj S2 na $I.III registrovanih voza"a, broj S2 na $II km puta, broj S2 na $I.III vozila, broj S2 na $II milion pre9enih kilometara, broj nastradalih na $II.III stanovnika, broj nastradalih na $I.III registrovanih vozila, broj nastradalih na $II milion pre9enih km, broj poginulih na $II.III stanovnika 'javni rizik(, broj poginulih na $I.III registrovanih vozila 'saob rizik( i broj poginulih na $II milion pre9enih km 'dinami"ki saob rizik(. 1@. Ja7ni ri3i/1 3avni rizik predstavlja smrtnost 'godi nji broj poginulih u S2( na $II.III stanovnika i meri rizik svakog stanovnika da pogine u S2. :roj poginulih u S2 na $II.III stanovnika je dobar pokazatelj smrtnosti stanovni tva i posebno je zna"ajan za upore9ivanje razli"itih izvora opasnosti i uzroka smrtnosti. /vaj pokazatelj dobro skree panju na zna"aj S2 i stradanja u saob. /va upore9ivanja se mogu vr iti na istom prostoru. 2a osnovu pokazatelja smrtnosti, mogu se analizirati i trendovi u :S. 1D. Saob ri3i/- 1ko se dva prostora 'na primer, dve drave( bitno razlikuju u stepenu motorizacije onda nije korektno njihovo stanje :S upore9vati na osnovu pokazatelja javnog rizika. Zato se koriste drugi relativni pokazatelji :S, a posebno saob rizik. Saob rizik predstavlja smrtnost 'godi nji broj poginulih u S2( na $I.III registrovanih vozila. Saob rizik

uzima u obzir nivo motorizacije. 8oliko god je vano tekue stanje saob rizika, jo je zna"ajnije analizirati uspostavljeni trend. Pri tome bi trebalo imati na umu i upore9ivati trendove u posmatranom prostoru, sa trendovima u drugim re!erentnim prostorima. 2a primer, pri oceni :S u nekoj zemlji mogu se upore9ivati trendovi smrtnosti u toj zemlji sa trendovima smrtnosti u drugim zemljama. 2E. Dina.i4/i saob ri3i/- 1ko se mobilnost bitno razlikuje, onda se nivo :S moe ocenjivati pomou dinami"kog saob rizika. &inami"ki saob rizik predstavlja broj poginulih lica na $II miliona pre9enih km. /vaj pokazatelj je najbolja mera rizika pogibije pri putovanju vozilom i najbolji pokazatelj :S. Postoji niz problema skop"anih sa odre9ivanjem i primenom dinami"kog saob rizika. /snovni problem se odnosi na odre9ivanje pre9ene kilometrae u posmatranom periodu. 8ao i kod ostalih parametara, veoma je zna"ajno uo"iti trend u dinami"kom saob riziku. 21 %rocene ni7oa be3b - pojedini. sl-4aje7i.a 8oji e parametri biti kori eni zavisi od problema koji se istrauje, od cilja istraivanja, ali i od raspoloivih podataka. Pri oceni :S u autotransportnim preduzeima, mogu se koristiti pokazatelji koji uvaavaju veli"inu voznog parka, pre9enu kilometrau i transportn rad. 0ogu se koristiti sledei parametri# broj poginulih putnika u odnosu na $II milion putnik km, broj nastradalih putnika u odnosu na $II milion putnik km, ukupan broj poginulih u odnosu na $II milion vozilo km, broj S2 u odnosu na $II milion vozilo km, broj nezgoda koje su izazvali voza"i preduzea u odnosu na $II milion vozilo km, veli"ina materijalne tete u odnosu na $II milion tona km itd. Pri proceni :S na odre9enoj deonici puta, trebalo bi voditi ra"una o duini te deonice i o intenzitetu saob na deonici. Zato se obi"no koriste sledei parametri# broj nezgoda na $II km puta, broj nezgoda na $II.III vozila koja pro9u putem, broj nezgoda na $II milion vozilo km, broj nastradalih 'poginulih i povre9enih( na $II km puta, broj nastradalih 'poginulih i povre9enih( na $II.III vozila koja pro9u putem, broj nastradalih 'poginulih i povre9enih( na $II milion vozilo km. Pri oceni bezb pojedinih ta"ki na putu trebalo bi koristiti parametre koji uzimaju u obzir intenzitet saob na tom mestu, kao na primer# broj nezgoda na $II.III vozila koja pro9u putem, broj nastradalih 'poginulih i povre9enih( na $II.III vozila koja pro9u putem itd. Pri oceni :S na raskrsnicama# broj nezgoda na $II.III vozila koja u9u u raskrsnicu broj nastradalih na $II.III vozila koja u9u u raskrsnicu itd. 22. #ndire/tni po/a3atelji BS- %ndirektni pokazatelji :S su# broj i teina kon!likata u saob, pokazatelji o potencijalnim saob kon!liktima, nivo izloenosti saob, razli"ita merila pona anja koja ukazuju na nivo :S, merila standarda i kvaliteta puteva i vozila i dr. :roj i teina kon!likata su najzna"ajniji indirektni pokazatelj za ocenu :S. 8on!likt je situacija u kojoj se dva ili vi e u"esnika u saob pribliavaju jedan drugom 'u prostoru i vremenu(, tako da je sudar neizbean, ako se njihovo kretanje ne promeni.8on!liktna tehnika ima prednosti u odnosu na analizu direktnih parametara 'S2(. &ok analiza nezgoda omoguuje da shvatimo ta se desilo u i posle kriti"nog momenta, kon!liktna tehnika omoguuje da prou"imo ceo proces koji se zamalo nije zavr io nezgodom. 1naliza vrste i teine kon!likata omoguuje da saznamo koje vrste kon!likata se de avaju, koji u"esnici ih "ine, ta izaziva nezgode. 2". Ostale .etode ocjenji7anja BS- :S se moe uspe no ocenjivati i na osnovu nekih metoda koje ne podrazumevaju striktno kvanti!ikovanje odre9enih parametara. * ove metode spadaju# ekspertska i druge sli"ne metode stru"ne procene stepena opasnosti, anketna i druge metode ocenjivanja subjektivnih stavova o opasnostima u saob itd. kvalitetna analiza strukturalnih i organizacionih uslova '!unkcionisanje za titnog sistema(, analiza saob zakona i njihove primene, analiza postojanja sistemskih saob mera, analiza svesti gra9ana o problemima :S i mogunostima upravljanja itd.

26. ANA;#ZA BS NA %ODRUJU- 1nalizirati stanje :S na nekom podru"ju ili na nekoj deonici puta je veoma zna"ajan zadatak u :S. 2aime, stalno analizirajui, upore9ujui i ocenjujui stanje :S ocenjuju se i dalje razvijaju mere i aktivnosti na unapre9ivanju :S i smanjivanju stradanja u saob. 2a osnovu toga se mogu stru"no projektovati i realizovati budue aktivnosti. 1naliza stanja :S na nekom podru"ju bi trebalo da obuhvati sledee sadraje# -*vod, -1naliza karakteristika putne 'uli"ne( mree, -1naliza reima 'tehni"kog regulisanja( saob i stanja signalizacije, -1naliza karakteristika saob tokova, -1naliza vanih elemenata okoline 'ambijenta(, -/p ta analiza broja i strukture S2, -/p ta analiza broja i strukture nastradalih u S2, -Prostorna distribucija raspodela S2, -6remenska distribucija raspodele S2, -.ipolo ka analiza S2, -1naliza naj"e ih okolnosti nastanka S2 i najzna"ajnijih propusta, -*poredna analiza sa re!erentnim podru"jima, -1naliza dosada njih mera i aktivnostim, -Predlog buduih aktivnosti sa procenom tro kova i o"ekivanih e!ekata. 28. OV$9 9AO 'A9!OR BS- Qovek je najzna"ajniji !aktor u konturi Q-6-P-/. 0nogo je elemenata "oveka koji na razli"ite na"ine uti"u na aktivnu i pasivnu :S. 0e9u ovim elementima posebno se isti"u sposobnosti, znanja, stavovi i pona anje "oveka. *ticaj "oveka na :S nije dovoljno istraen. 2eki od najvanijih elemenata "oveka i njihov uticaj na aktivnu i pasivnu :S# pol, starost, sposobnosti znanje-obuka stavovi iskustvo pona anje vonja pod uticajem umor, ostali elementi 'standard, obrazovanje, uticaji droga i lekova, bolest, ishrana, pu enje(. %ol1 0u karci i ene se razlikuju po mnogim obelejima, to uti"e i na razliku u njihovom riziku u"e a u S2. Lene su manje izloene saob. Qak i kada se ima u vidu smanjena izloenost, moemo zaklju"iti da ene imaju manji rizik u"e a u nezgodama, a posebno manje u"estvuju u najteim nezgodama, tj. retko ginu. Lene, u proseku, bolje shvataju opasnosti i manje su sklone rizicima. Lene "ine manje saob prekr aja, a posebno re9e prekora"uju brzinu, prolaze na crveno, voze agresivno i voze pod uticajem alkohola. S druge strane, ene su manje sklone traganju za uzbu9enjima u saob i rizi"nim situacijama u saob. %zgleda da stavovi i pona anje odlu"ujue doprinose smanjenju rizika kod ena, a ne neke razlike u sposobnostima i znanjima. Starost -4esni/a - saob- Fazli"ite starosne grupe imaju razli"ita znanja, stavove, sposobnosti, pona anja,razli"itu izloenost saob itd. 0ladi mu karci imaju znatno vei rizik nego mlade ene, kako u apsolutnim vrednostima, tako i u odnosu na voza"e srednje starosti. 8od starijih voza"a je obrnuto# starije ene imaju vei rizik o odnosu na starije mu karce Fizik u"e a u saob nezgodama kod mladih voza"a je +-, puta vei nego kod ostalih. Fizik nezgode i smrtonosnih povreda raste i kod starijih voza"a, tako da za voza"e preko <I g. on je oko ; puta vei nego za voza"e od ,I ,=. g. /bja njenje visokog rizika za mlade i stare ljude nemaju ni"eg zajedni"kog. 0ladi ljudi su sposobniji, zdraviji, bre reaguju, bolje "uju itd. * osnovi njihovog rizika je njihovo neiskustvo, sklonost ka rizi"nom pona anju i po"etni"ke gre ke. Stariji ljudi dobro poznaju rizike u saob, imaju vee iskustvo 'ivotno i saob(, ali biolo ka starost umanjuje njihove psiho!izi"ke sposobnosti#smanjena im je mogunost da okreu glavu,sporije reaguju, oslabljen im je vid, itd. Zato se oni te ko snalaze u raskrsnicama i dr. sloenim situacijama. %zgleda da shvatanje "oveka o slabljenju sposobnosti kasni za stvarnim slabljenjem, to je u osnovi poveanog rizika starih u"esnika u saob. 0la9i ljudi, zbog svojih sposobnosti i boljeg zdravstvenog stanja, u prosekue zadobiti manje povrede i "e e preivati nego starija lica. #s/-st7o- *kupno ivotno, a posebno iskustvo u saob zna"ajno uti"u na rizik S2. /vo je prisutno kod svih kategorija u"esnika u saob, ali je najvi e istraeno kod voza"a i pe aka. 6oza"ko iskustvo 'voza"ki sta( se moe izraavati na razli"ite na"ine# brojem pre9enih km, brojem sati vonje, brojem godina intenzivne vonje, obimom i vrstom vonje u razli"itim uslovima itd. 0e9utim, najjednostavnije je prikupljati podatke o ukupnom 'nominalnom( voza"kom stau, tj. o periodu od polaganja voza"kog ispita. /vaj nominalni voza"ki sta se sastoji od mrtvog i stvarnog voza"kog staa. Prema nominalnom voza"kom stau, svi voza"i

su podeljeni u pet klasa# neiskusni voza"i sa voza"kim staom do ; g, nedovoljno iskusni voza"i 'od > do $I godina nominalnog voza"kog staa(, iskusni voza"i 'od $$ $; godina nominalnog voza"kog staa(, zreli voza"i 'od $> )I g(, vrlo iskusni voza"i ')$ ); g( i stari voza"i 'preko ); godina poseduju voza"ku dozvolu(. *o"eno je da oko ,) O voza"a koji su u"estvovali u S2 "ine voza"i po"etnici 'do ; godina voza"kog staa(. Sta7o7i- Sta7o7i 7i5e ne=o 3nanja -ti4- na BS. * tom smislu su brojna zalaganja za izgradnju i ukorenjivanje ispravnih stavova o :S. Posebno su zna"ajni stavovi o veli"ini rizika u saob, o mogunosti upravljanja :S, o li"noj i dru tvenoj odgovornosti za :S, o zna"aju po tovanja propisa, o opasnostima pojedinih radnji u saob itd. Stavovi se izgra9uju i ukorenjuju od ro9enja. Presudnu ulogu u tome ima porodica, dobri -3ori i najranija is/-st7a. veoma je vano sistematski i kontinuirano uticati na izgradnju pozitivnih stavova# u vrtiima i pred kolskim ustanovama, u toku osnovne i srednje kole, radio i .6 emisijama, kampanjama u :S itd. Zna"ajno je da ovo delovanje to ranije po"ne, da bude kontinuirano i prilago9eno uzrastu, mentalitetu, vrsti i nivou obrazovanja i sl. * procesu izgradnje pozitivnih stavova o :S najtee je eleminisati negativne uticaje, tj. spre"iti izgradnju negativnih stavova o saob i :S. Znanja G obra3o7anje i ob-/a - 2a :S uti"u obim i struktura znanja u"esnika u saob. Fanije se ovaj uticaj precenjivao. %zgleda da je za bezb u"e e u saob potreban odreoeeni minimum znanja, a posebno minimum poznavanja saob propisa. nedostatak minimuma znanja poveava rizik u"e a u S2 kod svih kategorija u"esnika. 8od pe aka i drugih u"esnika u saob najvei uticaj imaju "esta i kratka u"enja praena prakti"nim vebama u saob, interdisciplinarno u"enje i vebanje aktuelne kampanje i studije primera. Poseban zna"aj ima obrazovanje i obuka voza"a. Zbog velikog me9unarodnog zna"aja i me9uuticaja, obuka voza"a se sve vi e uni!icira u 4vropi i u svetu. struktura i nivo znanja uti"u na aktivnu 'rizik od nezgode(, ali i na pasivnu :S. Sposobnosti- Sposobnost je, izvr na mogunost da se neposredno izvedu telesne i mentalne aktivnosti 'operacije( sa valjanim ishodom. Sposobnosti mogu biti prirodne 'uro9ene( ili ste"ene. Za :S su najzna"ajnije senzorne, psihomotorne i mentalne sposobnosti. * senzorne sposobnosti spadaju sposobnosti koje su u vezi sa "ulima vida, sluha, mirisa i dodira. Preko =IO najzna"ajnijih in!ormacija za u"e e u saob prima se "ulom vida. Qovek selektivno opaa, tj. bira ta e opaziti i na ta e reagovati. /paanje je u direktnoj vezi sa o"ekivanjem i panjom. 2aime, "ovek dobro i lako opaa ono to o"ekuje i ono to smatra opasnim. 6eoma je vana koordinacija sredi njeg i peri!ernog vida. Qovek peri!ernim vidom opaa, a sredi njim prepoznaje. Predmeti se prvo uo"avaju peri!ernim vidom, a zatim se usmerava pogled i predmet prepoznaje. %ona5anje- Pona anje u"esnika u saob, a posebno po tovanje propisa, najbitnije uti"u na :S. Posebno su opasna sledea pona anja u saob# zna"ajno prekora"enje ograni"enja brzine, nepo tovanje svetlosnih signala 'prolazak na crveno svetlo(, preticanje na mestima zabrana i u opasnim situacijama, nepo tovanje prvenstva prolaza, nedranje bezb odstojanja izme9u vozila, nekori enje za titne opreme i prelazak kolovoza van pe a"kog prelaza. Br3ina 7o3ila - saob.- :rzina uti"e na vreme putovanja, tro kove prevoza, zaga9ivanje vazduha, buku, izbor vida prevoza, klimu, rizik od nezgode, posledice nezgode, kvalitet ivota, zdravlje itd. 2a rizik od nezgode uti"u# ograni"enje brzine, prose"na brzina vozila, procenat vozila "ija brzina je vea od ograni"ene, procenat sporih vozila i disperzija brzina. 1ko se procenat voza"a koji voze prebrzo udvostru"i, broj nezgoda poraste za oko $IO. 1ko njihova prose"na brzina poraste za ) kmEh, broj nezgoda poraste za preko )IO. &isperzija brzina 'razlike izme9u brzina vozila u saob( uti"e na broj kon!likata brzina na putu, pa i na broj nezgoda. Sa porastom sudarnih brzina poveava se teina nezgode, a posebno pri obaranju pe aka. Za kontrolu brzina pored tradicionalnih metoda 'radar, tahogra! i sl.(, danas se sve vi e koriste automatizovane savremene metode koje koriste radar sa !otoaparatom ili kamerom. 8oriste se dva tipa ure9aja. 3edan tip ure9aja snima trenutne brzine vozila

'koristei radar ili detektore instalirane u kolovoz(, a drugi tip ure9aja snima prose"nu brzinu na posmatranoj deonici puta. Vo2nja pod -ticaje.- &va su najvanija, negativna uticaja alkohola na "oveka. &ejstvom alkohola, pogor avaju se !iziolo ke sposobnosti# slabi o trina vida, produava se vreme reakcije, slabi koordinacija i preciznost pokreta itd. S druge strane, pod dejstvom alkohola slabi panja, poveava se samouverenost, slabi kriti"nost i raste sklonost ka rizicima. /va dva uticaja se poja"avaju. Fizik od u"e a u saobraDajnim nezgodama i rizik od smrtnog stradanja rastu sa porastom koncentracije alkohola u krvi. 6oza"i sa preko $,; promil alkohola u krvi imaju od )I do >I puta veDi rizik da u"estvuju u nezgodi nego voza"i do I,; promila. 0e9u nezgodama sa pijanim voza"ima ima +,; puta vi e nezgoda sa nastradalim, nego me9u ostalim nezgodama. 1lkohol poveava rizik saobraDajne nezgode vi e nego bilo koji drugi poznati !aktor rizika. 1lkohol je povezan sa drugim !aktorima rizika i oni se obi"no multipliciraju. 1ko pijan voza" vozi nou, u uslovima smanjene vidljivosti, ako se radi o mladom i neiskusnom voza"u, ako je vozilo neispravno itd. rizici se mogu i vi estruko poveati. 0e9utim, alkohol poveava i rizik kod drugih u"esnika u saob, a posebno kod pe aka. Pijani pe aci,;, voza"i traktora i biciklisti su tako9e veoma rizi"ne grupe. Posebno su ugroeni pijani pe aci pedesetih godina, nou i tokom vikenda. U.or1 *mor izaziva slabljenje !iziolo kih i psiholo kih !unkcija "oveka. Fazdraljivost,tromost, bezvoljnost, smanjena koncentracija i usporenost 'u opaanju, shvatanju, odlu"ivanju, reagovanju( su rani znaci umora koji ve uti"u na rizik nastanka S2. Pospanost, opti"ke iluzije, padanje glave, san i @gubljenje !ilmaA su kasni i veoma opasni znaci umora. /vo je posebno istraivano kod voza"a. *pravljanje vozilom je veoma naporan posao koji zahteva stalnu panju i koncentraciju, sa obiljem stresnih situacija. *mor dovodi do "e ih gre aka u vonji, slabi opaanje i procene, ometa precizne i koordinirane pokrete, produava vreme reagovanja itd. Posebno je opasno nagomilavanje umora. 0ada se voza"i posle due vonje prilago9avaju na umor, kratke pauze ne elemini u posledice umora, to stvara veoma opasne situacije, a da voza"i nisu svesni opasnosti. Ne/ori50enje siste.a 3a5tite&a bi se poveala pasivna :S, projektovani su i stalno se usavr avaju razli"iti sistemi za tite. &anas su najzna"ajniji sistemi za tite tehni"ki usavr eni i predstavljaju standardnu opremu na vozilima. 0e9utim, voza"i i drugi putnici nedovljno koriste ove sisteme. Zato danas ima smisla ovaj element vi e vezivati za "oveka, a manje za vozilo. 2ajzna"ajniji sistemi za tite su# sigurnosni pojasevi, vazdu ni jastuci, nasloni za glavu i za titne kacige za dvoto"ka e. Ostali ele.enti <a/tora 4o7e/- &anas je dokazano da nacionalni dohodak i voljnost plaanja odlu"ujue uti"u na :S. 6i i standard pojedinca, ali i op ti standard 'dru tva( pozitivno uti"u na sve !aktore :S. 6oljnost plaanja se odnosi na spremnost pojedinca i zajednice da ulau u :S. 6oljnost plaanja se poveava sa unapre9enjem svesti o zna"aju problema :S i ja"anjem svesti o mogunosti da se upravlja :S. Pu enje i upotreba alkohola i droga u mla9im uzrastima su pouzdan predvi9ajui !aktor za budui vei rizik od ozbiljnih prekr aja i S2. Lelja za ispitivanjem nepoznatog, potreba za uzbu9enjima i avanturama dobro predvi9aju riskantnu vonju. 1gresivni ljudi su agresivni voza"i. 2aime, !izi"ka agresivnost ljudi je direktno povezana sa agresivno u u vonji. 1gresivnost ljudi uveava rizik od nezgode, a posebno kod voza"a. 1gresivnost je posebnoprisutna kod mu karaca, adolescenata i kod onih koji su u vozilu imali vatreno oruje. 6i e e!ekata daje kombinacija primera koje daju odrasli, izgradnja dru tvene odgovornosti i rana edukacija o li"noj odgovornosti u saob.

2>. Vo3ilo /ao <a/tor BS - Vrsta p-ta- Sa gledi ta :S, putevi se mogu klasi!ikovati u tri kategorije# brzi putevi 'autoputeve i puteve rezervisane za saob motornih vozila(, ostali otvoreni 'ruralne( putevi i gradske ulice. 2avedene kategorije puteva se razlikuju po reimu saob, strukturi u"esnika u saob, brzini kretanja, tehni"ko tehnolo kim karakteristikama, strukturi i u"estalosti kon!likata u s aob itd. 1utoputevi su najbezb putevi. !rasa p-ta- .rasa puta veoma uti"e na :S, a posebno promene radijusi krivina i nagibi. * krivinama sa radijusom od ,II m rizik od nezgode je dva puta vei nego na pravoj deonici, a na krivinama sa $II )II m, ovaj rizik je , do < puta vei. 0e9utim, na rizik nezgode jo zna"ajnije uti"u promene radijusa krivina i nagiba kolovoza. 2egativan uticaj nagiba i o trih radijusa uti"e na :S i na ostalim 'pravim i ravnim( deonicama. 2eki tipovi nezgoda 'npr. nezgode pri preticanju( se koncentri u na pravcima posle serije o trih krivina i na ravnim deonicama posle duih uspona. %rose4an broj pri/lj-4niB p-te7a (ras/rsnica)1 :roj nezgoda raste sa porastom broja raskrsnica po kilometru puta. /vo je logi"no, jer svaka raskrsnica predstavlja vei broj kon!likata i opasnih situacija koji se mogu realizovati u nezgodu. Fizik nezgode je vei u raskrsnicma sa vi e prilaza, sa intenzivnijim saob 'a posebno sa vi e vozila iz sporednih puteva( i veim brzinama ispred raskrsnica. Faskrsnice zamaraju voza"e, stvaraju uslove za agresivnost i druge negativne pojave koje poveavaju rizik nezgode i izmeoeu raskrsnica. Stanje kolovoza 2a mokrom i prljavom kolovozu oteano je upravljanje i kolenje vozila. Posebno su opasne promena stanje kolovoza. 2ajvi e nezgoda se doga9a u vreme prvih ki a posle dueg suvog perioda. Posle dueg perioda sa lo om podlogom voza"i prilago9avaju svoje pona anje i rizik nezgode opada. Zato se u zimskim mesecima doga9a manji broj nezgoda %repre/e pored p-ta- Pored puta se "esto nalaze razli"ite prepreke 'stablo drveta, betonski i drugi stubovi, "vrsti objekti, vegetacija i sl.( koji uti"u na aktivnu i pasivnu :S. 1ko ometaju preglednost, ove prepreke mogu doprineti nastanku nezgode. Qeste prepreke zamaraju voza"e i skreu im panju, pa tako mogu poveati rizik nastanka nezgode.. Prepreke uti"u i na pasivnu :S. 1ko se radi o "vrstim preprekama 'stabla drveta, stubovi, zidani objekti i sl.(, pri silasku sa puta, vozila "esto udaraju u ove prepreke. .ako se poveava teina S2. 5eometrijski dizajn puta i stanje povr ina za pe ake 'bankina, bermi i sl.( najvi e uti"u na rizik od S2 na otvorenim putevima. %zgra9enost i odravanje trotoara najvi e uti"u na rizik stradanja u naseljima. 2a :S uti"u brojni elementi koji se ne odnose na "oveka, niti na vozilo, niti na put. /ve elemente pripisujemo okolini. 2?. O9O;#NA 9AO 'A9!OR BS1 24P/6/M32% 6F4042S8% *SM/6%. * vreme padavina raste rizik od nezgode. 2eo"ekivane snene padavine, prvi jesenji sneg i padavine posle duih perioda bez padavina zna"ajno poveavaju rizik nezgoda, a posebno nezgoda sa nastradalim. *"esnici u saob se privikavaju na lo e vremenske uslove i ovaj negativan uticaj slabi. Posebno opada rizik od nezgoda sa povre9enim i poginulim. 2egativni uticaji roditelja# :lagi stavovi prema konzumiranu alkohola mladih, slab nadzor, i sl. poveavaju rizik od u"e a u ozbiljnim saob prekr ajima i nezgodama. &4G1 % F/&%.4M3% 6oza"i "iji roditelji su imali tri ili vi"e saob prekr aja imaju +<O veu verovatnou da na"ine prekr aj, nego ostali. P/M%G%31*ticaj neposredne kontrole na smanjivanje brzine. 2eposredna kontrola brzo deluje, ali su e!ekti ograni"eni u vremenu i prostoru. S.12&1F&-pojedinca. stopa poginulih u S2 mnogo vea me9u stanovnicima siroma nih oblasati, nego u bogatim oblastima. S8F%6424 8104F4 koje prati odgovarajui publicitet 'kampanje(, imaju vee e!ekte na smanjivanje broja prekora"enja brzine, broja nezgoda i broja poginulih u odnosu na vidljive kamere. Z18/2 % F1S21 PF%P1&2/S. Primena primarnih zakona o pojasevima poveava upotrebu sigurnosnih pojaseva, u pore9enju sa sekundarnim zakonima, a posebno kod nekih rasaEetni"kih grupa 'npr. kod 1merikanaca a!ri"kog porekla(. Prelazak na primarne zakone vi e je uticao na one grupe koje su manje koristile pojaseve.PF%S*S.6/ S1P*.2%81 smanjuje rizik od nezgode, a posebno nou 8od mladih voza"a obrnuto.

2@. %OS;OV# BS U 'UN9&#J# B$ZB DRHAV$ # OS!VAR#VANJA %RAVA # S;OBODA +RAIANA. Svaka drava se brine o razli"itim aspektima bezb svojih gra9ana. Posebno se misli na za titu ivota, zdravlja ljudi i na za titu njihove imovine. S obzirom na to da se u saob de ava najvei broj nasilnih smrti, najvei broj povre9ivanja ljudi i ogromne materijalne tete, tro kovi i gubici, umanjivanje ovih tetnih posledica je vaan segment ukupne bezb drave. * tom smislu, svi poslovi i aktivnosti kojima se unapre9uje :S veoma su zna"ajni za bezb drave.Livot savremenog "oveka je najvi e ugroen u saob. * saob kao legalno dozvoljenoj delatnosti vi e stradaju ljudi nego u svim ilegalnim delatnostima zajedno. Zato je :S u !unkciji za tite prava gra9ana, a posebno u !unkciji za tite prava na ivot, prava na slobodu, prava na bezb % prava na zdravu ivotnu sredinu. 2D. ZA !#!N# S#S!$: U BS1 &a bi se moglo uspe no upravljati :S, neophodno je koordinirano sprovoditi niz vrlo opsenih mera i aktivnosti. /vo ne moe da realizuje ni jedan subjekt samostalno, ve je neophodno uspostaviti i stalno ja"ati za titni sistem :S koji obuhvata niz vrlo zna"ajnih elemenata. Svaki od ovih elemenata ima veoma vanu ulogu i zna"ajan je za uspe no !unkcionisanje za titnog sistema. 2ajzna"ajniji elementi za titnog sistema su# skup tine 'zakonodavni organi(, dravni organi 'izvr ni organi vlasti(, privredni subjekti, obrazovne institucije i odgovarajui sistem obrazovanja, struKne organizacije, politiKke partije i organizacije, nevladine organizacije, pravosuoee 'organi sudske vlasti(, nauKno-obrazovne ustanove, zdravstvene ustanove, meoeunarodne organizacije i institucije, osiguranja, prirodni pomagaKi i ostali subjekti. "E. :$S!O # U;O+A OU% U ZA !#!NO: S#S!$:U BS- /*P imaju zna"ajnu !unkciju u :S. 2aime, u skladu sa zakonskim ovla enjima i odgovornostima, /*P u znatnoj meri participira u poslovima za tite gra9ana i njihove bezb uop te, pa i u za titi gra9ana u saob i u :S. Svrha policijskog rada u oblasti :S je za tita organizovanog !unkcionisanja drumskog saob i za tita gra9ana i materijalnih vrednosti u procesu prevoenja. .o se postie primenom mera za tite bezb i sprovo9enjem preventivnih aktivnosti, uz podr ku jedinstvene baze podataka o vozilima, voza"ima, saob prekr ajima i S2. 2ajvanije usluge saob policije su# obezbe9enje i pobolj anje protoka saob, obezbe9enje po tovanja utvr9enog reima saob, otkrivanje i obrada delikata u saob i S2, saob inenjerstvo podr ka bazama podataka, analiti"ko praenje, predvi9anje, planiranje i u"e e u organizovanju bezb za tite, podr ka i doprinos optimalnoj obu"enosti voza"a i unapre9enju bezb svojstava vozila u saob, podr ka i u"e e u sprovo9enju programa prevencije :S i u ostvarivanju posebnih programa za tite rizi"nih grupa i ranjivih u"esnika u saob, iniciranje i pomo unapre9enju administrativno-regulativnog ure9enja :S, u skladu sa evropskim standardima, podr ka drugim organizacionim jedinicama 0*P-a i upravljanje i stalno unapre9ivanje organizovanosti saob policije. 2ajvaniji korisnici usluga saob policije su# gra9ani, u"esnici u saob, lokalna samouprava, dravna administracija, nevladine i druge organizacije, stru"ne organizacije i institucije u oblasti saob, saob privreda i industija vozila, institucije u oblasti obrazovanja i nauke i osiguravajue kompanije. Zadaci saob policije su# saob-policijski nadzor nad obavljanjem saob, otkrivanje delikata u saob i sprovooeenje saob-policijskih procedura, policijsko obezbe9ivanje saob u posebnim prilikama, saob inenjerstvo analiti"ko praenje, predvi9anje i podr ka u organizovanju bezb za tite, prevencija i unapre9enje :S, praenje sticanja prava u"e a vozala i bezb svojstava vozila u saob, iniciranje administrativno-regulativnog uticaja na unapre9enje :S posebni programi bezb za tite u saob, podr ka bazama podataka o saob i S2, u"e e u izvr avanju zadataka drugih organizacionih jedinica 0inistarstva i organizacija i menadment saob-policijskih poslova. *loga /*P u oblasti :S je vrlo speci!i"na i realizuje se kroz vr enje vrlo razli"itih poslova :S. 0a koliko bila velika uloga /*P-a, nikada ne treba zaboraviti da je /*P samo jedan od subjekata :S.

"1. %OS;OV# BS U NAD;$HNOS!# OU%1a- Zakonom su ure9ena ovla enja i odgovornost /*Pa u oblasti :S. 6rlo je nezahvalno praviti klasi!ikacije i ve ta"ki deliti poslove /*Pa u :S, jer su svi oni deo jedne celine nastojanja /*Pa da doprinese e!ikasnom !unkcionisanju sistema :S. %pak, na osnovu na e prakse, za potrebe ovog izlaganja, mogue je uo"iti sledee grupe stru"nih poslova :S koje obavlja /*P# $( neposredna kontrola i interventno regulisanje saob )( upravni poslovi :S +( praenje i unapre9enje propisa u :S ,( obrada i rasvetljavanje saob prekr aja i S2 ;( inspekcijskotehni"ki poslovi :S >( preventivno-propagandni poslovi :S i ?( ostali poslovi :S. "2. N$%OSR$DNA 9ON!RO;A SAOB. 2eposredna kontrola saob se odnosi na u"esnike u saob, vozila i put. /snovni zadaci neposredne kontrole saob su# nadzor nad po tovanjem propisa, otkrivanje i dokumentovanje saob prekr aja. 2eposredna kontrola u"esnika u saob- 2eposredna kontrola voza"a u saob obuhvata# $( kontrolu prava u"e a voza"a u saob# identi!ikacija voza"a, posedovanje vaee voza"ke dozvole za odgovarajuu kategoriju, vonja pre sticanja prava na upravljanje, po tovanje mera bezb i za titnih mera, po tovanje ograni"enja, itd. )( kontrolu trenutnog psiho!izi"kog stanja voza"a# alkoholisanost, upotreba droga, lekova i dr. psihoaktivnih materija, umor i bolest. +( kontrolu pona anja voza"a u saob. 2eposredna kontrola vozila u saob- 2eposredna kontrola vozila u saob obuhvata# $( kontrolu prava u"e a vozila u saob# identi!ikacija vozila, posedovanje vaee saob dozvole, sravnjivanje podataka iz saob dozvole sa obelejima vozila itd. )( kontrolu trenutnog stanja tehni"ke ispravnosti vozila# vizuelna kontrola, kontrola primenom tehni"kih sredstava na licu mesta, odnosno upuivanje na vanredni tehni"ki pregled. +( kontrolu tereta# poreklo, vlasni tvo tereta, pravilan raspored tereta na vozilu, po tovanje ograni"enja u pogledu mase i drugih dimenzija. 2eposredna kontrola stanja puta i saob signalizacije- 2eposredna kontrola puta obuhvata# $( kontrolu stanja putnih povr ina# kolovoza, trotoara, bankina, bermi itd. )( kontrola saob signalizacije# postojanje predvi9enih saob znakova, stanje i vidljivost horizontalne i vertikalne signalizacije, !unkcionisanje sema!ora itd. +( kontrola opreme puta i objekata na putu# stanje tunela, propusta za vodu, potpornih zidova, ograda, smerokaza i dr. 2ajvanija postupanja saob policije u neposrednoj kontroli policije- &a bi se sagledali poslovi neposredne kontrole saob, treba objasniti najvanija postupanja saob policijaca u neposrednoj kontroli saob# a( nadzor nad odvijanjem saob, b( rutinska 'slu"ajna( kontrola voza"a 'u"esnika u saob( vozila i puta, c( opomena u"esnika u saob, d( nov"ana kazna na licu mesta, e( pokretanje prekr ajnog postupka, !( isklju"enje voza"a iz saob, g( isklju"enje vozila iz saob, h( otkrivanje i prijavljivanje privrednog prestupa i i( otkrivanje i prijavljivanje krivi"nog dela. "". N$%OSR$DNO R$+U;#SANJ$ SAOB- Fegulisanje saob predstavlja sistem mera kojima se upravlja odvijanjem saob, a posebno obezbe9uje projektovanje, postavljanje i po tovanje reima saob. Pri tome se pod reimom saob podrazumeva skup pravila, ograni"enja i zabrana kojima se ure9uje na"in odvijanja saob i na"in kori enja saob povr ina. Saob se reguli e op tim pravilima saob koja su utvr9ena u me9unarodnim konvencijama i Zakonu o osnovama :S na putevima, saob znakovima i drugom opremom i ure9ajima koji omoguuju optimalno kori enje saob povr ina. Pod neposrednim 'interventnim( regulisanjem saob podrazumeva se propisno izdavanje nareoeenja u"esnicima u saob, od strane ovla enog lica, u skladu sa me9unarodnim sporazumima, zakonom i podzakonskim aktima 2eposredno 'interventno( regulisanje saob se vr i poloajem tela, zvu"nim i svetlosnim znacima i pokretima ruku. S obzirom da se podrazumeva prisustvo ovla enog lica opravdan je termin @neposrednoA 2aj"e e se interventno regulisanje saob sprovodi u sledeim slu"ajevima# u raskrsnicama da bi se omoguilo bezbedno ukr tanje saob tokova, da se omogui bezbedno ulivanje vozila u saob, da se omogui ili pospe i proto"nost saob,

da se omogui bezbedno kretanje odre9enih kategorija vozila da se omogui kretanje ranjivih u"esnika u saob da se obezbede odre9ene zone i situacije da se omogui bezbedno odstupanje od reima saob da se omogui bezbedna promena reima saob da se omogui bezbedna kontrola saob itd. "6. #nspe/cijs/o1teBni4/i -pra7ni poslo7i BS 2ajzna"ajniji inspekcijsko-tehni"ki upravni poslovi :S su# dono enje re enja o otvaranjuEzatvaranju tehni"kih pregleda vozila, dono enje re enja o otvaranjuEzatvaranju centara za obuku voza"a, izdavanje raznih re enja i naloga u vezi puteva, nalaganje mera za otklanjanje propusta u vr enju unutra nje kontrole :S '*8:S( i davanje saglasnosti, odnosno mi ljenja o prevozu vangabaritnih tereta. Za svako preduzee koje je registrovano za tehni"ke preglede vozila, ovla eno lice /*Pa treba da iza9e na lice mesta i proveri da li ispunjava sve propisane uslove za obavljanje tehni"kih pregleda vozila. /*P-u se podnose dokazi o ispunjavanju propisanih uslova i zahtev da ovla eno lice utvrdi ispunjenost uslova. 2a osnovu ovog zahteva, ovla eno lice iz /*P-a, izlazi na lice mesta i proverava da li su ispunjeni uslovi, a posebno uslovi u pogledu# kadrova objekata opreme dokumentacije. / izvr enom uvidu se sa"injava Zapisnik u kome se unose svi zna"ajni nalazi. 2a osnovu ovog zapisnika donosi se Fe enje kojim se utvr9uje ispunjavanje uslova za vr enje tehni"kih pregleda vozila. Prema Zakonu o :S na putevima, obuka kandidata za voza"e i polaganje voza"kih ispita se vr e u ovla enim centrima za obuku voza"a. /vla eno lice iz /*P-a izlazi na lice mesta i proverava da li su ispunjeni svi propisani uslovi za vr enje ove delatnosti, a posebno uslovi u pogledu# kadrova objekata vozila nastavnih sredstava i druge opreme i dokumentacije. "8. %RAVN# %OS;OV# BS. 0ada svi poslovi :S podrazumevaju primenu prava, za na e potrebe emo pod pravnim poslovima :S podrazumevati# a( poslove praenja i unapre9enja propisa u :S i b( poslove neposredne primene prava u obradi i rasvetljavanju saob prekr aja i S2. 0oemo razlikovati sledee poslove praenja i unapre9enja propisa u :S# u"e e u pripremi nacrta zakona i drugih propisa koje donosi Skup tina, odnosno 6lada. pomo drugim subjektima u pripremi i dono enju podzakonskih akata, u skladu sa zakonskim ovla enjima. priprema i dono enje podzakonskih akata za koje je ovla eno 0inistarstvo unutra njih poslova, odnosno 0inistar unutra njih poslova. pomo organima lokalne samouprave u pripremi i dono enju propisa iz svoje nadlenosti. pomo preduzeima i ustanovama da donose propise iz svoje nadlenosti. /brada i rasvetljavanje saob prekr aja su poslovi kojima se neposrednom primenom prava dokazuju i sankcioni u saob prekr aji i druga dela u saob. /vla eno slubeno lice /*P-a uo"ava i sankcioni e soab prekr aje za koje je predvi9eno plaanje nov"ane kazne na mestu izvr enja prekr aja. *koliko prekr ilac nije platio kaznu, onda se u /*P-u vodi prvostepeni prekr ajni postupak. 8ada lice na"ini prekr aj za koji je zakonom predvi9eno vo9enje prekr ajnog postupka pred sudijom za prekr aje, u /*P-u se !ormira predmet sa svim dokazima. ">. U%RAVN# %OS;OV# U OB;AS!# VOZAA . &a bi lice upravljalo vozilima u saob treba da ispunjava zdravstveni, starosni, stru"ni i uslov lepog pona anja. Prema Zo/:S ovi uslovi su konkretizovani, tako da pravo na upravljanje motornim vozilima moe stei lice koje ispunjava sledee uslove# $( da je du evno i telesno sposobno da upravlja motornim vozilom, )( da je navr ilo $< godina ivota, +( da je poloilo voza"ki ispit za upravljanje vozilim odre9ene kategorije i ,( da mu odlukom nadlenog organa nije zabranjeno upravljanje motornim vozilima. 2ajzna"ajniji upravni poslovi u oblasti voza"a su# izdavanje novih voza"kih dozvola, zamena inostranih voza"kih dozvola za nacionalnu voza"ku

dozvolu, upisivanje novopoloenih kategorija, produenje vanosti voza"ke dozvole, izdavanje duplikata voza"ke dozvole, izdavanje voza"kih dozvola za voza"e traktora, izdavanje potvrde o poznavanju saob propisa, izdavanje instruktorskih dozvola, prijavaEodjava voza"a, upuivanje voza"a na kontrolni zdravstveni pregled, oduzimanje voza"kih dozvola, izdavanje uverenja i dono enje re enja o poni tenju voza"ke dozvole ili ispita. %zdavanje nove voza"ke dozvole obuhvata sledee poslove# provera svih pisanih podnesaka, pridruivanje oznake broja voza"u, upisivanje osnovnih podataka o voza"u u ru"nu evidenciju, popunjavanje obrasca voza"ke dozvole, provera da li je licu zabranjeno izdavanje voza"ke dozvole uno enje podataka o voza"u u jedinstveni in!ormacioni sistem 0*P-a, !ormiranje dosijea voza"a i izdavanje voza"ke dozvole. *z zahtev za zamenu inostrane voza"ke dozvole prilau se i sledei dokumenti# $( inostrana voza"ka dozvola, )( overen prepis inostrane voza"ke dozvole, +( dokaz da je lice boravilo due od > meseci u zemlji "iju dozvolu poseduje, ,( vaee lekarsko uverenje, ;( dve istovetne !otogra!ije, >( dokaz o uplaenoj naknadi tro kova voza"ke dozvole i o uplaenim dabinama i ?( li"na karta. *pisivanje novopoloenih kategorija u voza"ku dozvolu vr i se kada voza" naknadno poloi neku drugu kategoriju. Produenje vanosti voza"ke dozvole se vr i na zahtev stranke kojoj je istekla vanost voza"ke dozvole. %zdavanje duplikata voza"ke dozvole se vr i ukoliko voza" izgubi ili mu nestane voza"ka dozvola. %zdavanje voza"kih dozvola za voza"e traktora se vr i na osnovu uverenja o poloenom ispitu za voza"e traktora. %zdavanje povrde o poznavanju saob propisa vr i se na osnovu poloenog testa o poznavanju saob propisa. %zdavanje instruktorske dozvole vr i /*P na zahtev stranke koja prilae dokaze o ispunjavanju sledeih uslova# $( da je poloila ispit za voza"a instruktora, )( da je navr ila )+ godine starosti, +( da ima odgovarajuu stru"nu spremu ,( da ima + godine voza"ku dozvolu za upravljanje onom kategorijom vozila za koju se izdaje instruktorska dozvola i ;( da za poslednjih ; godina nije pravosnano osu9ivana za krivi"na dela ugroavanja :S.Prijava i odjava voza"a zbog promene prebivali ta se vr i na zahtev voza"a kada promeni prebivali te preseli se van sekretarijata u kome se vodi u evidenciji voza"a. %zvr enje za titnih mera i mera bezb se vr i po slubenoj dunosti, na osnovu pravosnanih sudskih odluka. *puivanje voza"a na kontrolni zdravstveni pregled se vr i u slu"ajevima kada se osnovano posumnja da je bitno promenjen zdravstveni status voza"a/duzimanje voza"ke dozvole zbog zdravstvenih razloga vr i se na osnovu saznanja da je voza" koji se vodi u evidenciji oboleo od bolesti koja je nespojiva sa upravljanjem motornim i priklju"nim vozilom za koju ima upisanu kategoriju u voza"ku dozvolu. %zdavanje uverenja na osnovu dosijea i evidencija voza"a, vr i se na zahtev voza"a. &ono enje re enja o poni tenju voza"ke dozvole ili ispita vr i se po slubenoj dunosti kada se do9e do saznanja da je voza"ka dozvola izdata na osnovu neispravnih dokaza i !alsi!ikovanih dokumenata ili je ispit poloen na nedozvoljen na"in. "?. U%RAVN# %OS;OV# BS- Pod upravnim poslovima :S podrazumevaemo one poslova koji se odnose na sprovo9enje nekih upravnih postupaka na zahtev stranke, odnosno po slubenoj dunosti. Za na e potrebe se mogu razlikovati sledee grupa upravnih poslova :S# upravni poslovi u oblasti vozila, upravni poslovi u oblasti voza"a, inspekcijsko tehni"ki upravni poslovi i ostali upravni poslovi. Zakonom o op tem upravnom postupku propisan je na"in pokretanja, vo9enja i okon"anja upravnog postupka. "@. U%RAVN# %OS;OV# U OB;AS!# VOZ#;A Prema Zo/:S, motorna i priklju"na vozila koja u"estvuju u saob na putu moraju biti registrovana. 2ajzna"ajniji upravni poslovi u oblasti vozila su# prva registracija motornih i priklju"nih vozila i vozila na motorni pogon, produenje vaenja registracije vozila, promena vlasnika vozila, promena tehni"kih podataka o vozilu, odjava vozila, zamena registarskih tablica registracija vozila sa drugih registracionih podru"ja, registracija diplomatskih vozila i vozila stranih predstavni tava, privremena registracija vozila izdavanje privremene registarske tablice,

 izdavanje tablica sa oznakom RPF/:1R, registracija vangabaritnih vozila, registracija motocikla,- izdavanje tree tablice za lake prikolice, izdavanje naloga za ukucavanje broja motora i asije, izdavanje naloga za ispitivanje vozila, izdavanje uverenja o vozilima, izdavanje duplikata saob dozvola i upravni postupak poni tenja registracije. Prva registracija motornih i priklju"nih vozila obuhvata sledee poslove# provera svih pisanih podnesaka, provera da li ima zakonskih smetnji da se vozilo registruje, pridruivanje registarske oznake vozilu, upisivanje osnovnih podataka o vozilu u ru"ni registar, popunjavanje obrasca saob dozvole, uno enje podataka o vozilu u in!ormacioni sistem 0*P-a, provera vozila preko %nterpola i u zemlji !ormiranje dosijea vozila, izdavanje saob dozvole i izdavanje registarskih tablica. Produenje vaenja registracije vozila je upravni postupak koji se realizuje svake godine za motorna i priklju"na vozila. Pored zahteva za promenu vlasnika vozila, vlasnik vozila podnosi i sledee dokaze# $( dokaz o poreklu vozila, )( dokaz o vlasni tvu vozila, +( dokaz o plaenim dabinama i naknadama ko tanja. *koliko se vozilo zna"ajno o teti, do9e do havarije vitalnih delova vozila ili se promene obeleja vozila,vlasnik vozila je duen da podnese zahtev za promenu tehni"kih podataka o vozilu. /djava motornih i priklju"nih vozila vr i se u sledeim slu"ajevima# kada se vozilo otu9i i menja registraciono podru"je, kada vlasnik vozila, odnosno nosilac prava raspolaganja promeni stalno mesto prebivali ta, odnosno sedi te preseli se u drugo registarsko podru je, ako je vozilo nestalo, ako je vozilo uni teno, ako je vozilu istekla registracija, odnosno saob dozvola istekla due od +I dana i sl. *koliko do9e do gubitka, o teenja ili nestanka jedne ili obe registarske tablice, vlasnik vozila je duan da to prijavi nadlenom organu. Fegistracija motornih i priklju"nih vozila koja dolaze sa drugih registarskih podru"ja za vozila koja su kupljena, ali su prethodno bila registrovana na drugom registarskom podru"ju ili se vlasnik vozila doseli sa drugog registarskog podru"ja, neophodno je promeniti registarske tablice i saob dozvolu. Fegistracija diplomatskih vozila i vozila stranih predstavni tava se vr i pod posebnim uslovima i za njih se vodi posebna evidencija. Privremena registracija se odnosi na registraciju motornih i priklju"nih vozila "iji su vlasnici stranci koji privremeno borave u na oj zemlji, na osnovu vaee putne isprave. %zdavanje privremene registarske tablice odnosi se na vozila koja se odvoze iz na e zemlje, posle zavr enog boravka stranog dravljanina iz zemlje i za vozila kupljena u na oj zemlji koja e se registrovati u drugoj zemlji. %zdavanje tablica sa oznakom @PF/:1A odnosi se na motorna i priklju"na vozila koja jo nisu registrovana, a treba da u"estvuju u saob na putu. Fegistracija vangabaritnih vozila se odnosi na motorna i priklju"na vozila koja ne ispunjavaju propisane uslove u pogledu dimenzija, mase i osovinskih optereenja. Fegistracija motocikla vr i se pod istim uslovima kao i registracija vozila, s tim to se za motocikle izdaje jedna registarska tablica "etvrtastog oblika. %zdavanje treih tablica za lake prikolice. %zdavanje duplikata saob dozvole se vr i u slu"ajevima gubitka saob dozvole, na zahtev stranke 'izjava(, na osnovu dosijea vozila. *pravni postupak poni tenja registracije se vr i po slubenoj dunosti, a na osnovu saznanja da je registracija vozila izvr ena i vozilo registrovano na osnovu neispravne dokumentacije. "D. #NS%$9&#JS9# NADZOR G %RAVN# OSNOV # O% !A RAZ:A!RANJA- Gilj inspekcijskog nadzora je da se ispita sprovo9enje zakona i drugih propisa. /vo se ostvaruje neposrednim uvidom i upore9ivanjem stvarnog stanja i pona anja nadziranog subjekta sa propisanim stanjem i obavezama. /snovni elementi nadzora su# metod vrenja, predmet nadzora i izricanje upravnih mera nakon utvr9enog stanja. %nspekcijski nadzor je upravna delatnost. S toga se, kao osnovni zakon kojim je ure9en postupak vrenja nadzora, namee Zakon o optem upravnom postupku. Za bolje shvatanje nadzora vane su i odredbe# Zakona o privrednim drutvima, Zakona o privrednom registru, Zakona o steaju i Zakona o drutvenim organizacijama i udruenjima graana. 2ajvanija ovla enja ovla enog lica u nadzoru su# $( pregled op tih i pojedina"nih akta,

evidencije i druge dokumentacije, )( saslu avanje i uzimanje izjava od odgovornih i zainteresovanih lica, +( pregledanje poslovnih prostorija, objekata, postrojenja, ure9aja, predmeta i robe, ,( uzimanje uzoraka robe i drugih predmeta, radi naknadnih analiza i ;( nare9ivanje merenja koja obavljaju stru"ne organizacije. 2ajvanije propisane upravne mere koje inspektor moe preduzeti su# $( dono enje re enja o nalaganju izvr enja mera i radnji, )( izricanje mandatne kazne, +( podno enje prijave nadlenom organu za u"injeno krivi"no delo ili privredni prestup i podno enje zahteva za pokretanje prekr ajnog postupka, ,( izdavanje privremenih nare9enja, odnosno zabrana, u skladu sa zakonom, ;( dono enje mera obezbe9enja u slu"aju opasnosti za ivot i zdravlje ljudi ili za druge javne interese, >( obave tavanje drugog organa, ako postoje razlozi za preduzimanje mera za koje je taj organ nadlean, ?( pokretanje kod ovla enog organa postupka za obustavljanje od izvr enja, odnosno poni tenja ili ukidanje propisa ili drugog op teg akta organa, organizacije, koja vr i poslove dravne uprave, odnosno za obustavljanje od izvr enja op teg akta preduzea ustanove ili druge organizacije, ako nisu u skladu sa ustavom i zakonom i <( preduzimanje drugih mera i radnji za koje je zakonom ili drugim propisom ovla en. Postupak inspekcijskog nadzora se uvek pokree po slubenoj dunosti, bez obzira na to da li gra9ani to zahtevaju podno enjem prijave zbog nezakonitog pona anja, pritube i drugog sli"nog akta. *pravni postupak inspekcijskog nadzora moe se podeliti u dva dela# na prethodni postupak i postupak izricanja upravnih mera ili preduzimanja drugih mera i radnji. 6E. #NS%$9&#JS9# NADZOR G SADRHAJ # %RO&$DURA . 2ajzna"ajnije radnje u postupku nadzora su# $. /bezbe ivanje dokaza Pri dokazivanju se mogu koristiti isprave, iskazi svedoka, izjave stranaka, nalazi i mi ljenja ve taka i uvi9aj. ). Saslu anje lica svedoka Svedok u upravnom postupku moe biti svako !izi"ko lice sposobno da uo"i "injenice o kojoj treba da svedo"i i koje je u stanju da to svoje opaanje saop ti. +. 2eposredni uvid i primena pravila op teg upravnog postupka o uvi9aju /vde se primenjuju pravila op teg upravnog postupka koja se odnose na uvi9aj. Pregled poslovne prostorije i stvari vr i se na licu mesta. ,. *poznavanje i omoguavanje izja njenja o utvr9enom "injeni"nom stanju Prema Zakonu o op tem upravnom postupku mora se omoguiti da se stranka upozna sa svim utvr9enim "injenicama, okolnostima i prikupljenim dokazima, da se na to izjasni i da dS svoje predloge. ;. Pisanje zapisnika i re enja Zakon o op tem upravnom postupku propisuje dve !orme !iksiranja radnji koje se sprovode tokom upravnog postupka, to su# zapisnik i zabele ka u spisu. Zapisnik se sastavlja o usmenoj raspravi, kada se sprovode vanije radnje ili uzimaju vanije izjave stranaka ili treih lica. >. Fa"unanje rokova Fokovi se odre9uju zakonom, drugim propisom ili ih odre9uje slubeno lice koje vodi postupak. Fokovi se ra"unaju na dane, mesece i godine, a mogu se ra"unati i na "asove. ?. &ostavljanje pismena pravnim licima &ostavljanje dravnim organima, preduzeima i drugim pravnim licima vr i se predajom pismena slubenom licu, odnosno licu odre9enom za primanje pismena, ako za pojedine slu"ajeve nije druk"ije propisano. <. %zjavljivanje albe Protiv re enja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na albu. &ravni, odnosno javni tuilac, javni pravobranilac i drugi dravni organi, kad su zakonom ovla eni, mogu izjaviti albu protiv re enja kojim je povre9en zakon u korist !izi"kog ili pravnog lica, a na tetu javnog interesa. =. Postupanje po albi 1ko organ koji je doneo prvostepeno re enje na9e da je alba osnovana, a nije potrebno sprovoditi nov posebni ispitni postupak, moe stvar re iti druk"ije i novim re enjem zameniti re enje koje se albom pobija. Protiv novog re enja stranka ima pravo albe. /*P danas vr i inspekcijsko-tehni"ke poslove u oblasti# $( osposobljavanja voza"a i polaganje voza"kih ispita, )( tehni"kih pregleda vozila, +( odravanja puteva i tehni"kog ure9enja saob i ,( prevoza.

61. #NS%$9&#JS9O1!$*N#9# %OS;OV# U OB;AS!# OS%OSOB;JAVANJA VOZAA # %O;A+ANJA VOZA9#* #S%#!A . Prema savremenoj teoriji i praksi, osposobljavanje voza"a realizuje se u tri !aze# % pre dolaska u auto kolu, u procesu saob obrazovanja i vaspitanja sti"u se najvaniji stavovi, znanja i ukorenjuje navika 'ne(pravilnog pona anja u saob, %% u auto koli, u procesu osposobljavanja kandidata za voza"e, sistematizuju se i unapre9uju znanja, ispravljaju neispravni i ukorenjuju ispravni stavovi, u"e osnovne ve tine za upravljanje vozilom i uvebava pravilno pona anje u saob i %%% posle polaganja voza"kog ispita, kroz u"e e u saob, ispravljaju se nepravilna i opasna ponaanja, uvebavaju i ukorenjuju ispravna pona anja, izgra9uju ispravni stavovi i unapre9uju ve tine zna"ajne za bezbedno u"estvovanje u saob. Savremeni sistem obuke obuhvata sledee elemente# $( saob obrazovanje i vaspitanje pre dolaska u auto kolu, selekciju kandidata za voza"e, )( minimalne uslove za rad auto kola, +( instruktore i nastavnike teorijske nastave, ,( teorijsku nastavu i polaganje teorijskog dela ispita, ;( prakti"nu nastavu i polaganje prakti"nog dela ispita, >( doobuku kandidata koji su pali na ispitu,?( doobuku voza"a, <( poseban tretman kandidata koji ne poloe ispit iz tri poku aja, =( sistem voza"kih dozvola, $I( obuku za vi u kategoriju, $$( sistem kazni, $)( rad sa voza"ima recidivistima $+( naknadno saob obrazovanje, vaspitanje i unapre9ivanje voza"a i $,( organizacija poslova obuke i unapre9ivanja voza"a. /*P ima tri zna"ajna ovla enja u vezi osposobljavanja kandidata za voza"e i polaganja voza"kih ispita# a( proverava da li centar za obuku voza"a ispunjava uslove za rad, b( vr i nadzor nad radom centara za obuku voza"a i c( u"estvuje u radu komisije na voza"kom ispitu. 62. #NS%$9&#JS9O1!$*N#9# %OS;OV# U OB;AS!# #S%#!#VANJA VOZ#;A # !$*N#9#* %R$+;$DA VOZ#;A. Privredna dru tva i druga pravna lica koja su ovla ena da vr e tehni"kepreglede vozila su du9na da vr e tehni"ke preglede u skladu sa propisima. 2adzor nad njihovim radom vr e mesno nadleni /*P-ovi. 0*P donosi re enje kojim se ovla uje preduzee ili drugo pravno lice da vr i tehni"ki pregled vozila, kao i re enje o oduzimanju ovla enja. /*P ima dva razli"ita ovla enja u oblasti tehni"kih pregleda vozila# a( proverava ispunjenost uslova za rad, b( vr i inspekcijski nadzor nad radom. a( Proverava ispunjenost uslova za rad# zainteresovano lice podnosi *pravi saob policije u sedi tu 0inistarstva Z1T.46 za utvr9ivanje uslova, ovla eno lice iz /*P-a izlazi na lice mesta i ostvaruje neposredni *6%& u stanje, - ovla eno lice sa"injava Z1P%S2%8 o izvr enom pregledu, 0*P donosi F4-4234 kojim se preduzee ovla uje da vr i tehni"ke preglede vozila ili kojim se odbija zahtev. Fe enje se moe odnositi na sva vozila ili na odre9ene kategorije vozila. b( vr i inspekcijski nadzor nad radom preduzea i drugih pravnih lica ovla enih za vr enje tehni"kih pregleda vozila, s ciljem provere# da li pravno lice 'i dalje( ispunjava uslove za rad, da li su ispravni svi ure9aji i oprema, da li se u preduzeu pravilno i uredno vode sve evidencije, stru"nosti zaposlenih radnika i da li pravno lice i svi zaposleni vr e tehni"ke preglede pravilno i savesno. / nadzoru se sa"injava Z1P%S2%8 o izvr enom pregledu, na osnovu kojega se moe doneti F4-4234 o oduzimanju ovla enja za vr enje tehni"kih pregleda. Posebne mere koje se mogu izrei su# oduzimanje ovla enja za rad 'ako se u nadzoru utvrdi da vi e nisu ispunjeni uslovi za rad u pogledu ure9aja i opreme, odnosno da se pregled ne vr i savesno i na propisan na"in(, podno enje prijave za privredni prestup ili prijave za prekr aj 'ako ovla eno lice utvrdi da se ne vode uredno propisane evidencije(. 6". #NS%$9&#JS9O1!$*N#9# %OS;OV# U OB;AS!# ODRHAVANJA %U!$VA # !$*N#9O+ R$+U;#SANJA SAOB. *pravljanje putevima izgradnje i odravanje puteva i tehni"ko ure9enje saob su u nadlenosti organa za saob. /rgani za saob 'direkcije(, vr e nadzor nad stanjem puteva i nad odravanjem puteva. /*P, na osnovu neposredne kontrole saob, svakodnevno prati stanjeputeva. S obzirom na to da je /*P nadlean za :S,

/*P vr i i nadzor na putevima sa gledi ta :S, a posebno nadzor nad stanjem puteva i saob signalizacije sa gledi ta :S. / uo"enim nedostacima /*P obave tava organ za saob koji nalae preduzeu koje gradi ili odrava put da otkloni nedostatke. 0e9utim, ukoliko se uo"e nedostaci koji neposredno ugroavaju :S, /*P je ovla en da preduzme posebne mere bezb# naloi ograni"enje brzine, ograni"i ili obustavi saob, nalo9i preduzeu ili organu da preduzme mere s ciljem uspostavljanja uslova za bezb saob, odnosno donese re enje da se postavi, ukloni ili zameni saob znakPreduzea za puteve su duna da organizuju i trajno vr e kontrolu nad stanjem i odavanjem puteva i objekata na njima, nad postavljanjem saob znakova i nad obezbe9enjem uslova za bezbedan i nesmetan saob o "emu /*P vr i nadzor. Posebno je zna"ajna uloga /*P-a u vezi stvaranja uslova za bezb odvijanje saob u oteanim zimskim uslovima, u vreme turisti"kih sezona, sportskih i sli"nih doga9aja. 66. #NS%$9&#JS9O1!$*N#9# %OS;OV# U OB;AS!# %R$VOZA . Prevoz je privredna delatnost koju obavljaju preduzea kako za potrebe tri ta, tako i za sopstvene potrebe. 2adzor nad prevozom vr e organi za saob, a /*P vr i nadzor nad vr enjem unutra nje kontrole :S '*8:S(, odnosno nad bezb prevoza. Savezni Zo/:S je odredio 8/ je duan da organizuje i trajno vri poslove unutra nje kontrole :S '*8:S(. * tom smislu su istaknuti subjekti# $( koji se staraju o javnim P*.46%01 i odravaju javne puteve, )( koji vr e javni PF46/Z i prevoz za sopstvene potrebe, +( koji koluju ili /:*Q1613* kandidate za voza"e i ,( kod kojih se polau vozaki %SP%.%. *8:S se odnosi na# kontrolu nad postavljanjem saob znakova i nad obezbe9enjem uslova za bezbedan i nesmetan saob na javnim putevima, staranje o postavljanju i odravanju saob znakova, ure9aja za osvetljavanje i ozna"avanje obeleenih pe a"kih prelaza i kontrolu nad ispunjavanjem propisanih uslova rada voza"a, voza"a instruktora, nad tehni"kom ispravno u vozila i dr. uslova predvi9enih zakonom. Fepubli"ki Zo:S je predvideo i najvanije poslove *8:S koji se odnose na# zdravstvene uslove za voza"e, psiho!izi"ko stanje voza"a, proveru poznavanja propisa za voza"e, radno vreme voza"a, posedanje vozila, redove vonje i na"in nagra9ivanja, tehni"ke preglede vozila kori enje tahogra!a, kontrola i evidentiranje tah. uloaka,- optereenje vozila, evidencije, analizu i spre"avanje S2i saob prekr aja, saob-vaspitni i preventivni rad itd. %nspekcijski nadzor u preduzeu za prevoz posebno obuhvata provere# $( da li postoji op ti akt o *8:S, )( da li akt sadri sve poslove predvi9ene Zo:S, +( da li se i kako realizuju zadaci *8:S i ,( da li se uredno vode propisane evidencije. *8:S ima veliki zna"aj za :S i za rad /*Pa. *8:S je mera generalne prevencije koja bi trebalo da zahvati sva vozila, svaki pravoz, svakog voza"a koji je zaposlen kod prevoznika, svakog instruktora, svakog kandidata za voza"e, novog voza"a i svaku deonicu puta. 68. %re7enti7no propa=andni poslo7i BS. 2ajzna"ajniji preventivno-propagandni poslovi :S iz nadlenosti /*P-a su# $( snimanje i praenje obeleja:S, )( in!ormisanje gra9ana o stanju :S, +( pomo i podr ka drugim subjektima :S, ,( u"e e u pripremi strategija :S, ;( realizacija posebnih programa sa rizi"nim i najugroenijim grupama, >( u"e e u saob obrazovanju i vaspitanju, ?( pomo i u"e e u kampanjama :Si <( ostali preventivnopropagandni poslovi :S. 6>. SN#:ANJ$ # %RA,$NJ$ OB$;$HJA BS Snimanje i praenje zna"ajnih obeleja :S je veoma znaajno za prevenciju S2 i unapre9enje :S. S obzirom na ova i druga ovla enja, /*P ima zna"ajna uloga u snimanju i praenju sledeih obeleja :S# brzina vozila na putu, stepena po tovanja propisa u saob, stepena prihvatanja propisa, kon!likata u saob, saob prekr aja % S2. :rzina vozila na putu je slu"ajna promenljiva koja bitno uti"e na rizik nastanka i teinu nezgode. Stepen po tovanja propisa bitno determini e nivo :S na putu. Stepen prihvatanja propisa veoma je zna"ajan za odriv razvoj saob. :roj i strukture kon!likata u saob su dobra mera opasnosti na putu.

8on!liktna tehnika je poseban nau"ni metod praenja stanja :S tako to se prate kon!likti na putu. :roj i struktura saob prekrPaja u vremenu i prostoru zna"ajni su pokazatelji po tovanja propisa i problema :S. :roj i strukture S2 i njihovih posledica su najvaniji pokazatelji :S. 6?. #N'OR:#SANJ$ +RAIANA O S!ANJU BS . %n!ormisanje gra9ana o stanju :S veoma doprinosi shvatanju problema, unapre9ivanju stavova graoeana o :S i unapre9enju pona anja u saob. /*P vodi veoma zna"ajne evidencije o voza"ima, vozilima i S2. Zna"ajno je stalno unapre9ivanje kvaliteta ovih evidencija i njihova otvorenost za sve korisnike, a posebno# dostavljanje in!ormacija 10S, nau"nim i stru"nim institucijama, dravnim organima i drugim subjektima, periodi"ne in!ormacije o stanju :S publikovanje statisti"kih podataka u vidu stru"nih radova, izve taja i biltena, pomo stru"njacima i drugim zainteresovanim u stru"nom sagledavanju stanja :S. 6@. %O:O, # %ODR 9A DRU+#: SUBJ$9!#:A BS. Pomo i podr ka drugim subjektima :S treba da doprinese njihovom radu i unapre9enju pojedinih aspekata :S. Posebno su zna"ajni# pomo u radu subjekata u oblasti obuke voza"a, polaganja voza"kih ispita, tehni"kih pregleda, odravanja puteva, prevoza, stru"nih udruenja, nevladinih i drugih organizacija koje se bave :S itd. zajedni"ke aktivnosti 0*P-a i drugih subjekata u oblasti :S, u"e e 0*P-a u realizaciji redovnih aktivnosti drugih subjekata kojima se unapre9uje :S usmeravanje aktivnosti drugih subjekata itd. 6D. U$ ,$ U %R#%R$:# S!RA!$+#JA BS . *"e e /*P-a u pripremi i realizaciji strategija :S je od presudne vanosti za kreiranje kvalitetnih dokumenata i za njihovo sprovo9enje u praksi. Posebno je zna"ajno da /*P prati i analizira me9unarodne strategije i strategijske planove i preporuke u :S na globalnom, na evropskom ili regionalnom nivou. * skladu sa najboljim me9unarodnim iskustvima, /*P treba da stalno inicira dono enje, da u"estvuje u kreiranju i podri sprovo9enje# nacionalne, regionalne i lokalne strategije :S, kao i strategije :S za pojedine subjekte. /*P moe odlu"ujue doprineti koordinaciji i usagla avanju, realizaciji i praenju, razvoju i unapre9ivanju strategija :S. /vo se naje!ikasnije radi kreiranjem i sprovo9enjem posebne strategije saob- policijske prinude. 8E. R$A;#ZA&#JA %OS$BN#* %RO+RA:A SA R#Z#N#: # NAJU+ROH$N#J#: +RU%A:A. Fealizacija posebnih programa sa najugroenijim i rizi"nim grupama ima cilj da se skromna sredstva i energija usmere na najzna"ajnije ciljne grupe :S. /*P moe mnogo doprineti iniciranju i realizaciji ovih programa, tako to e# omoguiti identi!ikaciju ranjivih u"esnika u saob i drugih najugroenijih grupa pratiti rizik u"e a u saob ovih i drugih grupa u"esnika, u"estvovati u pripremi programa rada sa ovim grupama, raditi sa najugroenim grupama planirati mere i raditi sa drugim subjektima s ciljem za tite najugroenijih grupa u"esnika u saob itd. identi!ikovati rizi"ne grupe u"esnika u saob, identi!ikovati opasna pona anja u saob i posebno pratiti op ti i specijalni recidivizam, stalno pratiti rizik u"e a u saob za uo"ene rizi"ne grupe i pojedince, u"estvovati u pripremi programa rada sa rizi"nim grupama, - u"estvovati u realizaciji, pratiti e!ekte i unapre9ivati ove programe. 81. U$ ,$ U SAOBR OBRAZOVANJU # VAS%#!ANJU . *"e e u saob obrazovanju i vaspitanju zakonom je utvr9eno, veoma zna"ajno ovla enje /*P-a koje se ostvaruje u razli"itim oblicima# dosledno po tovanje propisa od strane policijskih slubenika, a posebno stare ina, pri u"e u u saob najvi e doprinosi saob obrazovanju i vaspitanju gra9ana. &obar uzor policajca kada u saob u"estvuje kao pe ak ili kao voza", a posebno kada koristi slubena vozila, ne moe se zameniti, niti nadoknaditi nikakvom drugom aktivno u, stru"an rad u neposrednoj kontroli saob predstavlja neprekidan i nezamenljivproces edukacije s ciljem jednostavnog sticanja i koncentracije najvanijih znanja, promocije i u"vr ivanja ispravnih stavova i pona anja u saob pomo, podsticanje i usmeravanje saob obrazovanja i vaspitanja

u pred kolskim ustanovama, saob obrazovanje i vaspitanje u osnovnim kolama rad sa u"enicima, sa njihovim roditeljima i u"iteljima, upoznavanje sa konkretnim problemima :S i podsticanje vaspita"a, u"itelja, roditelja i drugih da stalno rade na unapre9ivanju znanja, stavova, ve tina i pona anja u saob, pomo u izradi i auriranju elaborata :S, elaborata saob obrazovanja i vaspitanja, saob projekata okruenja kola i obdani ta, u izradi i realizaciji kolskih strategija :S i uspostavljanju mree partnera. -kolske saob patrole i saob patrole gra9ana organizuje /*P, na zahtev obrazovno vaspitnih ustanova tj, preduzea, organa uprave i gra9ana. 82. %O:O, # U$ ,$ U 9A:%ANJA:A BS 8ampanja se de!ini e kao koordinirani sistem mera i aktivnosti unapred odre9enog trajanja, kojima se deluje na odre9ene grupe ljudi radi ispunjenja unapred de!inisanog zadatka. 8ampanja u :S je sistem aktivnosti "iji je op ti cilj promovisanje bezb kori enja puteva. 8onkretni ciljevi kampanja u :S odnose se na promenu znanja, stavova, ve tina i pona anja u saob, a sve s ciljem unapre9enja :S. 1lgoritam kampanje u :S obuhvata sledee poslove# $( analiza stanja i de!inisanje problema :S, )( izbor i analiza ciljnih grupa, +( odre9ivanje ciljeva i zadataka kampanje, ,( analiza dosada njih istraivanja i kampanja, ;( izbor optimalne strategije kampanje, >( odre9ivanje uloge mas-medija, ?( planiranje ostalih aktivnosti, <( planiranje aktivnosti koje e se nastaviti i posle kampanje, =( odre9ivanje o"ekivanih rezultata $I( odre9ivanje sadraja poruke, $$( odre9ivanje po"etka, trajanja i tro kova kampanje, $)( planiranje prateih istraivanja, $+( de!inisanje eksperimentalne i kontrolne grupe, $,( de!inisanje kriterijuma za praenje kampanje, $;( koordinirana realizacija svih aktivnosti u kampanji i $>( praenje i razvoj kampanje. /snovni elementi kampanje u :S su# $( cilj kampanje, )( ciljna grupa, +( poruka 'kratka, jasna, jednoznaKna(, ,( sredstvo preno enja poruke, ;( period 'vreme( izvo9enja kampanje, >( eksperimentalna i kontrolna grupa i ?( podr ka kampanji. *"e e /*P-a u kampanjama :S je presudno za uspeh kampanja, ali i za uspe nu realizaciju policijske !unkcije u :S. /*P bi trebalo da# pomogne pri de!inisanju problema :S, ciljnih grupa i ciljeva kampanje, pomogne u pripremi dinami"kog plana kampanje, prui policijsku podr ku kampanji, u"estvuje u praenju pona anja kontrolne i ekperimentalne grupe u saob, pomae u sagledavanju e!ekata kampanje, omogui praenje i dalji razvoj kampanje i sprovodi mere i aktivnosti posle kampanje. 8". %R#:$NA ZA9ONA # %RO:$NA %ONA ANJA U SAOB . &anas se procenjuje da u promeni pona anja lei najvei potencijal uticaja na :S. Propisi imaju veoma vanu ulogu u promeni pona anja. &a bi se ovaj potencijal realizovao, neophodno je# da se donese dobar zakon i drugi propisi, da ljudi po tuju propise i da budu kanjeni oni koji ih ne po tuju. Primena zakona ima razli"ite kratkoro"ne i dugoro"ne ciljeve koji se realizuju u tri !aze# $. !aza# PF/0421 P/21-1231 Z:/5 P/M%G%34 .o su trenutni e!ekti na terenu na mestu i u vreme kontrole saob. ). !aza# PF/0421 S.16/61 .o su kratkoro"ni memorijski e!ekti koji se odnose na isto mesto ili na isti prekr aj, a traju i posle policijske kontrole. +. !aza# PF/0421 0/F1M2%T S/G%31M2%T 2/F0% .o su dugoro"ni e!ekti stru"no projektovanih kampanja i dosledne primene zakona, a oslanjaju se na shvatanje opasnosti od pojednih saob prekr aja. * 4vropi je u toku proces usagla avanja propisa u :S. Posebno se prate i usagla avaju# usvajanje zakona, po tovanje zakona i e!ikasnost sudova. &anas se sve otvorenije izu"ava i preporu"uje usagla avanje policijske prakse. 86. O4e/i7ana 7rednost /a3ne i pro.ena pona5anja. /snovni cilj primene propisa u saobr je omoguavanje neometanog odvijanja saob uz stalno smanjivanje rizika nastanka S2. 0a koliko ovi ciljevi bili razumni i op teprihvaeni, te ko ih je ostvarivati u praksi. S obzirom na to da je rizik nezgode minoran za pojedinca, preostalo je da primenom zakona korigujemo njegovo pona anje u saob. 2eophodno je da se povea rizik zaustavljanja 'Fzaust(, odnosno

kontrolisanja zaustavljenih u"esnika u saob 'FkontEzaust(. 1ko su ove kontrole stru"ne, to e uveati i rizik otkrivanja saob prekr aja 'FotkrEkont(. 2eophodno je stalno poveavati rizik kanjavanja prekr ilaca koji su otkriveni u prekr aju 'FkaEotkr(. 8ona"no, rizik kanjavanja 'Fka( se dobija kao proizvod rizika zaustavljanja, kontrole, otkrivanja i kanjavanja# Fka U Fzaust V FkontEzaust V FotkrEkont V FkaEotkr. 2a pona anje u saob uti"e i veli"ina kazne za pojedine prekr aje '6k(. /"ekivana kazna predstavlja srednju vrednost kazne koju @plaaA u"esnik u saob za neki prekr aj i dobija se kao proizvod rizika kazne i vrednosti kazne# 0'8( U Fka V 6kC 0'8( U Fzaust V FkontEzaust V FotkrEkont V FkaEotkr V 6k. -to je vea o"ekivana vrednost kazne vea je i verovatnoa da u"esnike u saob odvratimo od "injenja pojedinih prekr aja. 88. Op5ti i speci<i4ni ri3i/ /ontrole. /p ti rizik kontrole predstavlja rizik da e bilo koji u"esnik u saob biti zaustavljen i kontrolisan. 0oe se izra"unavati kao broj zaustavljanja u odnosu na broj vozila, vozilo km, voza"a, pe aka i sl. /p ti rizik ograni"ava dru tvena zajednica, a na osnovu javne prihvatljivosti i saob zahteva. Giljani op ti rizik kontrole se moe de!inisati i strategijom :S, odnosno strategijom policijske prinude u saob. Speci!i"an rizik kontrole je rizik da e po"inilac prekr aja biti zaustavljen i kontrolisan. Speci!i"an rizik kontrole se izra"unava kao odnos broja kontrolisanih i ukupnog broja prekr ilaca. Sli"no se moe de!inisati i speci!i"an rizik kanjavanja 'odnos broja kanjenih i ukupnog broja pijanih voza"a u saob(. Speci!i"an rizik mnogo vi e uti"e na pona anje u saob, a nema dru tvenih ograni"enja za njegovo poveavanje. Zato je zna"ajno stalno poveavati speci!i"an rizik, ali tako da se ne prekora"i op ti rizik. .o se moe postii samo vrlo stru"nim radom saob policije. 8>. Obje/ti7an i s-bje/ti7an ri3i/ /ontrole i /a2nja7anja 8rajem pro log veka shvaena je razlika izme9u objektivnog i subjektivnog rizika kontrole i kanjavanja. /bjektivni rizik se de!ini e kao odnos broja kontrolisanih i broja u"esnika ili broja prekr ilaca. 0e9utim, ako u"esnici u saob nisu upoznati sa rizikom kontrole i kanjavanja, oni nee promeniti pona anje. Zato je neophodno Pto bolje in!ormisati u"esnike u saob. .ako se poveava njihov subjektivni rizik, tj. oseaj da e biti zaustavljeni, kontrolisani, otkriveni u prekr aju i kanjeni.Pod subjektivnim rizikom podrazumevamo procenat onih u"esnika u saob koji misle da e biti zaustavljeni, odnosno kanjeni u prekr aju. &anas je op te prihvaeno da samo subjektivni rizik menja pona anje u saob, a objektivni rizici samo slue da odre i poveaju subjektivne oseaje rizika kanjavanja. Subjektivni oseaj rizika se moe poveavati poveavanjem objektivnih rizika, dobro uo"ljivom prinudom na putevima, metodama automatske kontrole kampanjama u :S in!ormisanjem javnosti itd. 8?. DONO $NJ$ # %R#:$NA %RO%#SA U BS. 8ada se pominje zakon, trebalo bi raspravljati o sledeim vanim poljima rada# $( !ormiranje polaznih stru"nih stavova na kojima se temelje zakon i propisi u :S, )( usagla avanje i veri!ikacija stavova, na"ela i principa u iroj stru"noj javnosti, +( oblikovanje jasnih stru"nih stavova u zakone i druge propise, ,( promovisanje stru"nih stavova i zakonskih odredbi u politi"koj i naj iroj javnosti, ;( dono enje zakona i drugih propisa, >( realizacija najPire kampanje s ciljem unapre9ivanja stavova naj ire javnosti da prihvati i podri odredbe zakona, ?( sprovo9enje zakona u praksi i <( permanentno praenje i unapre9ivanje propisa. 0ada se policija, prvenstveno, stara o po tovanju zakona u saob, veoma je zna"ajno da aktivno u"estvuje i u drugim poljima rada. 8@. 'or.iranje str-4niB sta7o7a. 7ormiranje stru"nih stavova na kojima e se temeljiti budui zakon i drugi propisi u :S je jedna od temeljnih aktivnosti od koje zavisi kvalitet i uspe nost svih ostalih aktivnosti, a posebno uspe nost primene zakona. Stru"ni stavovi se crpe

iz nau"nih dostignua i prakti"nih iskustava u svetu i u na im uslovima. :S je visoko standardizovana i normirana oblast u me9unarodnim razmerama. S druge strane, pogre ni stru"ni stavovi su se uvek plaali pove anjem broja nezgoda i svih negativnih posledica. 8ada se u bilo kom delu sveta pokae da su odre9eni stavovi prevazi9eni, vrlo brzo se menjaju u svim drugim nacionalnim zakonodavstvima. :rojni eksperimenti i zablude 'pogre ni stru"ni stavovi( su krvavo plaeni, a posebno u najrazvijenijim zemljama. .ako se u"ilo i danas se u"i u :S. &anas je period prihvatanja novih znanja znatno krai i za pojedine sisteme za tite i pravila saob kree se od $ do ; godina. &a bi se u zakon ugradili napredni stru"ni stavovi i savremena dostignua, neophodno je da se stalno prate svetska iskustva, razvoj teorije i prakse. /vome veoma doprinose meo9narodne organizacije. &anas se posebno isti"e doprinos /4G&, *2, G40., PF%, Saveta 4vrope, 4* i dr. 8D. Usa=la5a7anje i 7eri<i/acija sta7o7a, na4ela i principa - 5iroj str-4noj ja7nosti . 2eophodno da se, u !azi !ormiranja stru"nih osnova za pripremu ili izmenu zakona, uspostave to "vr i kontakti sa naj irom stru"nom javno u. /vim se promovi u i preispituju akumulirana stru"na znanja i stavovi, kreiraju i koncentri u nova saznanja, a posebno na a iskustva u primeni zakona i sagledava spremnost za promene. 2a nau"no-stru"nim skupovima se iznose i usagla avaju stru"ni stavovi i angauje ira stru"na javnost da promovi e stru"ne stavove. .ako po"inje i priprema naj ire javnosti da shvati, uvai i prihvati neophodnost promena propisa. 8ona"no, sistematskim uobli"avanjem i organizovanom proverom stru"nih stavova vr i se pritisak na politi"ku javnost da podri nova re enja, ali joj se i pomae da ova re enja obrazloi i sprovede. /vaj proces e biti olak an, a uspeh izvesniji, ukoliko se maksimalno uvae svetska dostignua, usagla eni stavovi u me9unarodnim organizacijama, iskustva najrazvijenijih, na a praksa i ograni"enja, kao i tendencije u :S. >E. Obli/o7anje jasniB str-4niB sta7o7a - 3a/one i dr-=e propise . 8ada su usagla eni stru"ni stavovi koji e biti osnova za novi zakon, neophodno je u timove eksperata za :S uklju"iti stru"njake koji e pomoi u oblikovanju stru"nih stavova u pravne norme. 3ako je vano da eksperti koji poznaju pravni sistem zemlje, sistemske zakone i pravno okruenje, a posebno probleme primene propisa u na oj zemlji uvaavaju usagla ene stru"ne stavove i pravno okruenje. Pravne norme moraju da se temelje na stru"nim stavovima, da budu u skladu sa ostalim propisima, te da omogue e!ikasno sprovo9enje u na im uslovima. 2ije dobro ako zakonska re enja ne prate savremena dostignua u :S, ako nisu usagla ena sa me9unarodnim ugovorima i propisima u na em okruenju, ako nisu usagla ena sa na im sistemskim zakonima ili ako ne budu uspostavljeni mehanizmi koji garantuju e!ikasnu primenu u na oj praksi. >1. %ro.o7isanje str-4niB sta7o7a i 3a/ons/iB odredbi - politi4/oj i naj5iroj ja7nosti . &obra promocija stavova 'kampanja( bi trebalo da garantuje da e najzna"ajniji stru"ni stavovi biti ispo tovani u zakonu i drugim propisima. 0ada je politi"ka javnost dala poverenje stru"nim timovima da pripremaju predlog zakona, neophodno je da se nova re enja promovi u i zadobije podr ka najzna"ajnijeg dela politi"ke javnosti. 1ko zna"ajan deo zakonodavnih tela ne podri zakon, on nee biti izglasan. .ako bi se umanjio ili potpuno obezvredio rad stru"nih timova. S druge strane, politi"ka javnost mora da vodi ra"una o naj iroj javnosti. 1ko glasa"i ne prepoznaju svoj interes da se usvoji zakon, onda ga nee podrati. 1ko politi"ari donesu zakon suprotan volji naj ire javnosti, to e ih ko tati# izgubie deo glasova na sledeim izborima. Zato je vano da se promocija novih re enja vr i paralelno u politi"koj i naj iroj javnosti. >2. Dono5enje 3a/ona i dr-=iB propisa. Zakone donose zakonodavna tela. 1ko je koordinirana priprema, onda bi razli"iti politi"ki !aktori trebalo da prepoznaju svoj interes da podre napredna re enja u novom zakonu i drugim propisima. .ada je jednostavno i

dono enje novih propisa. * suprotnom, razli"ite politi"ke snage e poku ati da kritikom nekih novih re enja dobiju politi"ke poene, a u krajnjim slu"ajevima da bitne odredbe novog zakona izmene ili "ak spre"e njegovo dono enje. S druge strane, kada se usvoje, zakoni ostaju da ive nezavisno od toga kako su i za to doneti. >". Reali3acija /a.panje s cilje. -napreAi7anja sta7o7a naj5ire ja7nosti . 2aj ira javnost treba da prihvati i podri odredbe zakona. Zato je kampanja veoma vana !aza koju treba planirati i dobro organizovati. /vde je vana uloga politi"ke, a posebno stru"ne javnosti. * prethodnim !azama je bilo prostora za suprotstavljanje razli"itih stru"nih i politi"kih stavova o novim re enjima. 0e9utim, kada je zakon usvojen, trebalo bi skoncentrisati sve argumente da se ubedi naj ira javnost da ga podri, da je to najbolje re enje, da je ono u skladu sa evropskim trendovima, da je ono interes gra9ana, te da nema bolje alternative. 1ko ovo podrazumeva drasti"no menjanje stavova naj ire javnosti, neophodno je stalno pruati dobar izgovor za ove promene. &akle, nije cilj da se javnost ponizi i uterau red, ve da se maksimalno ispo tuje, da se uvae i opravdaju njeni raniji stavovi, a ponudi izgovor za promenu ovih stavova. /d toga kako e javnost prihvatiti nova re enja u zakonu, zavisi kako e se donositi podzakonski akti, a posebno kako e se sprovoditi ovi propisi. Pri tome bi trebalo uvek voditi ra"una o stru"noj, politi"koj i naj iroj javnosti, odnosno o njihovim interesima koji nisu uvek isti. >6. Spro7oAenje 3a/ona - pra/si. Pod sprovo9enjem zakona treba podrazumevati nekoliko veoma zna"ajnih aktivnosti# otkrivanje saob prekr aja na licu mesta, dokumentovanje i obrada prekr aja, pokretanje odgovarajueg postupka, sankcionisanje prekr aja i praenje realizacije kazne. &a bi se zakon sprovodio, neophodna je jasna podr ka stru"ne, politi"ke i naj ire javnosti. /vo se obezb9euje u prethodnim !azama. Politi"ka javnost svojim primerom moralnim odnosom prema zakonskim obavezama podrava ili ne podrava propise u :S. :S je oblast u kojoj politi"ka javnost "esto ne pokazuje dovoljno spremnosti da svojim primerom podri propise. uspostavljen je lo ambijent u kome je normalno da se mogu kr iti propisi u :S od strane politi"ke javnosti kojoj se odmah pridruuju i policajci i drugi povla eni slojevi stanovni tva. /vo nikako ne doprinosi sprovo9enju zakona, a nekad i remeti odnose policije i javnosti, vlasti i gra9ana itd. S druge strane, politi"ka javnost uticajem na izvr nu vlast, a posebno na policiju, moe da pomogne ili odmogne doslednom sprovo9enju zakona. Stvara se ambijent da cilj policijske prinude nije samo prikupljanje novca za dravni budet, ve se policijska prinuda de!ini e kao deo irokih kampanja :S, sa unapred poznatim i objavljenim ciljevima, sa poznatim metodama i stru"no veri!ikovanim i javnosti predstavljenim rezultatima. >8. %er.anentno pra0enje i -napreAi7anje propisa . Praksa je najbolja provera ispravnosti pojedinih zakonskih re enja. Paljivo uvo9enje i praenje primene novih zakona i drugih propisa mora biti stru"no vo9eno i stalno proveravano od strane nezavisnih eksperata. .ako se obezbe9uju nepristrasni stru"ni stavovi o pojedinim zakonskim re enjima i o zakonu u celini. 2a osnovu stru"nih i nezavisnih analiza, trebalo bi u"vr ivati sva dobra re enja, a biti spreman da se lo a re enja vrlo brzo unaprede ili promene. * ovoj !azi je veoma zna"ajna uloga i doprinos policije koja svakodnevno primenjuje zakon i vrlo brzo uo"ava manjkavosti i nedostatke. 2a osnovu prvih iskustava u primeni zakona, oni e biti spremni da uo"e probleme i predloe preispitivanje nekih re enja. >>. $VRO%S9# %RO&$S# U %R#:$N# %RO%#SA U BS . 4vropska komisija za transport vrlo intenzivno prati stanje propisa i primene propisa u :S u evropskim zemljama. * tom smislu je realizovano opseno istraivanje koje je obuhvatilo evropski kontinent, a imalo je cilj da se analiziraju razli"iti zakonski sistemi u 4vropi# usvajanje zakona, praenje po tovanja zakona i e!ikasnost sudskih odluka. Zaklju"eno je da, irom kontinenta, postoji veliki prostor

za unapre9ivanje svih karika u lancu usvajanja i sprovo9enja zakona. &anas u 4vropi postoji velika razli"itost sistema nacionalnih zakona i sistema primene ovih zakona. /vo se tuma"i razli"itim istorijskim uslovima nastankanormi i njihove primene, razli"itim tradicijama, razlikama u ekonomskom i dru tvenom razvoju itd. /vo je doprinelo da su zna"ajne razlike u zakonskim odredbama, a posebno u primeni zakona# u stopi otkrivanja nepo tovanja zakona,u brzini otkrivanja prekr aja, u posledicama za prekr ioce, ali i u uticaju na pona anje voza"a i drugih u"esnika u saob. Stavovi prema :S nisu povoljni u naj iroj, niti u politi koj javnosti 4vrope, a posebno u manje razvijenim zemljama. 2aime, velika veina voza"a smatra da je njihov rizik od u"e a u nezgodama prakti"no jednak nuli. .ro kovi nebezb plaaju se solidarno i prihvataju kao nuda, a unapre9ivanje bezb vozila, puta i saob bi plaali pojedini subjekti. 0ada je policija nosilac primene prinude, za primenu zakona su veoma zna"ajni i drugi !aktori# in!ormisanost, publicitet i edukacija, stanje puteva i vozila, dru tvenoekonomsko okruenje, zakoni i sudska praksa. >?. Zna4aj de<inisanja /lj-4niB oblasti. &a bi se ostvarili to bolji e!ekti u unapre9ivanju :S, neophodno je stalno isticati prioritete delovanja. &obro odabrani prioriteti obezbe9uju veu e!ikasnost pri manjem ulaganju, manje rasipanje energije, bolju podr ku svih javnosti i bolje usmeravanje rada pojedinih subjekata, a posebno policije i dr. dravnih organa. Pri odre9ivanju prioriteta u :S, kao i pri sprovo9enju zakona, trebalo bi polaziti od# de!inisanih prioriteta u 4vropi, konkretnih problema :S u na oj zemlji i od mogunosti promovisanja i prihvatanja pojedinih mera. >@. 9lj-4ne oblasti - $U. 6eina evropskih zemalja je, sedamdesetih godina pro log veka, !okusirala rad na usagla avanje i uvo9enje op tih ograni"enja brzine i na procedure sprovo9enja ovih ograni"enja. 8on!erencija 4vropskih 0inistara .ransporta '840.( je $==>. godine usvojila preporukeEzaklju"ke u kojima se pona anje voza"a odre9uje kao glavna determinanta :S na putevima i preporu"uje sprovo9enje akcija prema vozilu, in!rastrukturi i voza"ima. * tom smislu 840. je preporu"ila uskla9ivanje op tih ograni"enja brzine na evropskom nivou840. preporu"uje dravama# da na putu sprovode adekvatan broj kontrola brzine kako bi se poveala svest voza"a da mogu biti uo"eni u prekr aju u bilo kom trenutku, da se povea e!ektivnost kontrole da se unaprede sankcije za prekora"enje brzina, da se promovi u kursevi za obnovu znanja, za prevenciju saob prekr"aja i prevenciju S2, da se razvije sudska saradnja izme9u drava na nivou 4vrope u cilju e!ikasnog sprovo9enja zakona u svim regionima. .rea kon!erencija o :S promovisala je postupke u vezi sa smanjivanjem brzine vo9nje u 4vropi. 4* je marta )III. godine usvojila svoje prioritete u :S na putevima. * ovom dokumentu je istaknuto osam prioriteta# '$( razvoj 4uro2G1P testova i in!ormisanje potro a"a na nivou 4*, ')( projektovanje sigurnije prednje strane automobila zbog pe aka i biciklista, '+( upotreba sigurnosnih pojaseva i de"ijih sedi ta, ',( uvo9enje limitatora brzine, ';( smanjivanje vonje pod uticajem alkohola, '>( upotreba svetala u toku dana, '?( konstrukcija opra tajuih puteva i okoline i '<( menadment crnim ta"kama na putu. 4* je, kao prioritete u primeni zakona izdvojila# alkohol, brzinu, upotrebu sigurnosnih pojaseva i mlade voza"e. >D. 9lj-4ne oblasti - na5i. -slo7i.a. a( :rzina &anas se kao najzna"ajnije zakonske mere u oblasti brzine preporu"uju# uspostaviti evropska ograni"enja brzine kretanja, podrati automatsku kontrolu brzine, zahtevati obaveznu upotrebu limitera brzine kod odre9enih kategorija vozila, ohrabriti upotrebu limitera brzine kod ostalih vozila, podrati upotrebu limitera brzine kao alternativu za o tre kazne, podrati opremanje in!rastrukture i vozila savremenim ure9ajima za merenje i limitiranje brzina. zao triti sankcije za prekora"enja brzine, posebnu panju posvetiti bezobzirnoj vonji velikom brzinom# prekora"enja vea od +I i ;I kmEh bi trebalo poistovetiti sa upotrebom smrtonosnog

oru9a i predvideti vrlo o tre i e!ikasne sankcije predvideti automatsku kontrolu brzine i odgovornost vlasnika vozila. b( 1lkohol je identi!ikovan kao najopasniji !aktor poveanja rizika u"e a u S2 i !aktor poveanja teine nezgoda. Posebno su opasni voza"i sa veim koli"inama alkohola u krvi. * na em novom Zakonu bi trebalo predvideti razli"ite mehanizme koji e smanjiti vonje pod uticajem alkohola, a posebno# predvideti dugotrajne kampanje u vezi tetnosti alkohola za sve u"esnike u saob, a posebno za voza"e, predvideti slu"ajne kontrole u saob i uskladiti obim kontrole sa dobrim primerima u svetu. podrati e!ikasniju primenu zakona na licu mesta, isklju"ivanje svih pijanih voza"a iz saob, a hap enje te ko pijanih voza"a, uz mogunost privremenog oduzimanja klju"eva i vozila, poo triti sankcije, a posebno predvideti velike nov"ane kazne, mogunost hap enja na licu mesta, kazne zatvora, privremenu zabranu upravljanja vozilom, zabranu upravljanja vozilom dok se voza" ne podvrgne posebnom lekarskom tretmanu, posebnim kursevima ili novom voza"kom ispitu, ponovno vraanje voza"ke dozvole usloviti doobukom, proverama zdravstvenog stanja i proverama stru"nosti. v( Sigurnosni pojasevi 2a dana njem nivou razvoja, sigurnosni pojasevi su najzna"ajniji sistem za tite za voza"a i putnike u vozilu. &osledna policijska prinuda, praena dugotrajnim i dobro organizovanim kampanjama najvi e su doprineli zna"ajnijoj upotrebi pojaseva u vozilima. * Zakonu bi trebalo predvideti# obaveznu ugradnju sigurnosnih pojaseva na svim sedi tima u sve putni"ke automobile, kombi vozila, laka i srednja teretna vozila, kao i u nove autobuse, obaveznu upotrebu sigurnosnih pojaseva u svim vozilima i na svim sedi tima gde su ugra9eni, posebno obavezati policiju i sve dravne "inovnike da upotrebljavaju sigurnosne pojaseve, podrati sprovo9enje dugotrajnih kampanja upotrebe sigurnosnih pojaseva, a posebno kampanja koje e podravati policijske aktivnosti, prekr aj nekori enja pojaseva tretirati kao primarni prekr aj, predvideti periodi"na snimanja i preispitivanja primene zakona u ovoj oblasti. g( 0ladi voza"i imaju najvi i rizik u"e a u S2, a nezgode u kojima u"estvuju su najtee. 0ada mladi voza"i u 4* "ine + do ; O svih voza"a u saob, njihov udeo me9u voza"ima u"esnicima u nezgodama prelazi +I O.&a bi se unapredilo pona anje novih, a posebno mladih voza"a, u Zakonu bi trebalo predvideti# o trije sankcije za voza"e po"etnike, kori enje novih tehnologija u vozilima kojima upravljaju voza"i po"etnici, uvo9enje stepenovanih voza"kih dozvola ili probnih voza"kih dozvola uvo9enje ograni"enja za voza"e po"etnike, integrisane aktivnosti na unapre9enju bezb voza"a po"etnika, d( 2epo tovanje svetlosnih signala sema!ora .Prve sema!orizovane raskrsnice pojavile su se da olak aju rad policajaca na optereenim raskrsnicama *ticaj primene automatske kontrole nije vezan samo za konkretnu raskrsnicu, ve su pozitivni uticaji i na po tovanje sema!ora na drugim raskrsnicama. &a bi se smanjio broj nepo tovanja sema!ora, neophodno je Zakonom# podrati e!ikasan nadzor, otkrivanje i dokumentovanje ovih prekr aja, uklju"ujui i video nadzor, automatsku kontrolu i primenu savremenih tehnologija u vozilu i na in!rastrukturi, urediti e!ikasan nadzor, tako da prekr ioci !inansiraju nabavku i odravanje savremenih ure9aja, kao i njihovu eksploataciju, predvidi o tre sankcije za nepo tovanje svetlosnih signala na sema!oru i njihovo e!ikasno i brzo sprovo9enje, ponovno vraanje voza"ke dozvole usloviti doobukom poha9anjem stru"nih seminara i proverama zdravstvenog stanja. ?E. NOR:A!#VNO UR$I$NJ$ BS U SRB#J# . %storijat Srbija je bila jedna od prvih dvadesetak zemalja koje su potpisale prvu me9unarodnu 8onvenciju o putovanjima automobilima. /vom 8onvencijom usagla ena su pravila saob i prvi saob znakovi. Srbija je, na osnovu obaveza iz ove 8onvencije, usvojila Zakon o javnim suvozemnim putevima, *redbu o izgradnji puteva, a u :eogradu je doneta 2aredba o javnom saob u :eogradu. 2a osnovu me9unarodne 8onvencije o automobilskom saob i me9unarodne 8onvencije o saob po drumovima i putevima, Srbija je izmenila i unapredila svoje propise u :S. Posle &rugog svetskog rata, intenzivirana je me9unarodna saradnja. &akle, na a zemlja je, u posmatranom periodu, pro la kroz tri vrlo razli"ite koncepcije ure9ivanja :S na putevima# prema prvoj

koncpeciji, /S2/64 :S na putevima ure9ivala je savezna drava, a republike "lanice su ure9ivale :S, druga koncepcija je podrazumevala potpuno razvla ivanje republika i prebacivanje svih nadlenosti na saveznu dravu i poslednja koncepcija ne prepoznaje nikakve nadlenosti &ravne zajednice u :S, ve ovu oblast, u potpunosti, prepu ta dravama Srbiji i Grnoj 5ori. 0e9utim, do dana njih dana, u Srbiji nisu dono eni novi propisi, tako da sada vae zakoni i podzakonski akti, koji su doneti saglasno *stavu S7F3 iz $=?,. /vi propisi su vi e puta menjani u nekim detaljima. 0e9utim, nikad nisu sistematski preispitani i prilago9eni promenama u dru tvu i novom pravnom ambijentu. * me9uvremenu su se desile veoma krupne dru tveno-ekonomske promene i stvoreno potpuno druk"ije pravno okruenje. ?1. Nor.ati7no -reAenje BS G str-/t-ra propisa &anas je :S ure9ena na "etiri nivoa# 2a saveznom nivou ure9ene su osnove :S na putevima, a najzna"ajniji normativni akti su# *stav S7F3, Zakoni o rati!ikaciji me9unarodnih konvencija i sporazuma iz oblasti :S, Zakon o osnovama :S na putevima, Zakon o prevozu opasnih materija, Zakon o me9unarodnom prevozu, Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saob i dr. zakoni. Fepubli"ki propisi ureoeuju :S, a najzna"ajniji normativni akti su# *stavi republika, Zakon o :S na putevima, Zakon o policiji, Zakon o putevima, Zakon o prevozu u drumskom saob, Zakon o saob inspekciji i drugi zna"ajni zakoni. 2a lokalnom nivou ure9eni su reim i tehni"ko regulisanje saob na ulicama i lokalnim putevima, a najzna"ajniji normativni akti su# odluka o utvr9ivanju reima saob, odluka o kategorizaciji ulica, odluka o utvr9ivanju lokalnih puteva, odluka o javnom gradskom prevozu, odluke o odravanju ulica i lokalnih puteva, odluka o pariranju itd. 2a nivou preduzea i ustanova ure9ena su pitanja :S iz njihovog delokruga rada, a najzna"ajniji normativni akti su# akt o osnivanju, statut preduzea, akt o sistematizaciji radnih mesta, akt o nagra9ivanju, interni akt o unutra njoj kontroli saob itd. 2a osnovu ovla enja iz ovih zakona doneti su mnogobrojni podzakonski akti na saveznom i republi"kom nivou. * toku )II>. pripremljen je 2acrt novog Zakona o :S na putevima, ali do kraja )II?. ovaj zakon nije usvojen. ?2. Str-/t-ra i sadr2aj pra7niB a/ata. Strukturalo sadrinski savezni i republi"ki zakon ure9uju sva bitna pitanja u vezi uslova i obaveza koje imaju pojedini subjekti i u"esnici u saob na putevima. /ba ova zakona su normativno de!inisala i uredila zaokruen sistem za tite :S na putevima. .aj sistem se sastoji od sledeih instituta ili celina# pravila saob i druge regulacione mere sa stanovi ta bezb i proto"nosti i, s tim u vezi, prava i obaveze pojedinih subjekataC osnovni uslovi za bezb i nesmetano u"e e u saob u odnosu na put, voza"a i vozilo i mere i sankcije radi obezbe9ivanja utvr9enog sistema za tite :S na putevima. /vo je oblikovano u $$ poglavlja saveznog Zo/:S-a i $) poglavlja republi"kog Zo:S-a. ?". DRU !V$N$ %RO:$N$, %RO:$N$ %O;#&#JS9$ 'UN9&#J$ # ODNOS# %O;#&#J$ # JAVNOS!#. &ru tvo, prema svojim potrebama, u zavisnosti od preovla9ujuih stavova, odre9uje ulogu, svrhu, ciljeve i zadatke rada policije. Sa promenama u dru tvu moe se menjati i odnos prema policiji. Savremene dru tvene teorije sve vi e vide policiju kao servis gra9ana koji je e!ikasan i e!ektivan, okrenut i otvoren ka gra9anima, odnosno poreskim obveznicima koji plaaju uslugu policije. Stav javnosti prema saob policiji "esto je optereen lo im nasle9em, nepotpunim poznavanjem policijske nadlenosti i obima ovla enja u organizaciji :S. Saob policija se "esto dovodi u neposrednu uzro"no-posledni"nu vezu sa uslovima i stradanjima u saob, bez sagledavanja delovanja drugih subjekata i njihove odgovornosti. ?6. %OJA: # ZNAAJ ODNOSA SAOB %O;#&#J$ # JAVNOS!#. /dnos saob policije i javnosti se moe de!inisati kao strate ka komunikacija saob policije i njenih javnosti u cilju otklanjanja nepoverenja i uspostavljanja odnosa poverenja, razumevanja i saradnje, na obostranu korist. .reba naglasiti da je to strate ki vana komunikacija i da njen zna"aj

prevazilazi pojedinca, pa "ak i najvi e rukovodioce. .reba uvaiti da ima vi e javnosti sa kojima mora da se gaje dobri odnosi. 8ona"no, cilj dobrih odnosa sa javnostima nije nikakva prevara. * ovom procesu svi dobijaju. Mo i odnosi saob policije i javnosti oteavaju rad saob policije i ugroavaju :S. &obri odnosi saob policije i javnosti olak avaju rad saob policije i unapre9uju :S. ?8. S%$&#'#NOS!# ODNOSA SAOB %O;#&#J$ # JAVNOS!# . 1naliza odnosa saob policije i javnosti je sli"na analizi odnosa drugih dravnih organa i javnosti. /vo je rezultat istorijskog nasle9a kome se obi"no duguju negativne predstave o policiji, zbog uloge koju je imala u revolucionarnim i drugim zna"ajnim doga9ajima u pro losti, kao i "injenici da je ona uvek simbol drave i politi"kog sistema, protiv koga mogu biti pripadnici rasnih, etni"kih i drugih manjina, odre9enih dru tvenih klasa i slojeva. Sve ovo stvara uslove da odnos javnosti prema policiji "esto bude apriori negativan. Prvi cilj uspostavljanja dobrih odnosa policije i javnosti je pridobijanje gra9ana kao partnera u borbi protiv kriminala i u obezbe9ivanju stabilnog javnog reda i mira. Za uspostavljanje dobrih me9usobnih odnosa policije i javnosti, prioritetno su zna"ajni karakteristike policijskog delovanja, ali i realno dru tveno i politi"ko okruenje. ?>. ZA !O J$ VAHAN ODNOS SAOB %O;#&#J$ # JAVNOS!#J 0a koliko zadaci saob policije bili u osnovi javni i humani, ona ne moe pretendovati na simpatije i odobrenja njenog rada od strane svih gra9ana. 0e9utim, ukoliko ve"ina u"esnika u saob ima negativan stav prema radu saob policije, e!ikasnost i e!ektivnost njenog postupanja bie minimizirani. 1ktivno uklju"ivanje gra9ana, e!ektivni doprinosi svih subjekata :S i puna podr ka masmedija naj iri su !ront borbe protiv nebezb. 2egativan stav javnosti prema saob policiji doprinosi# stvaranju !ronta protiv saob policije, prihvatanju i u"vr ivanju stava da je prinuda nepotrebna, masovnom uskraivanju aktivne saradnje sa policijom, podozrivom prihvatanju e!ekata i vrednosti rada saob policije od subjekata :S, sumnji i stalnom proveravanju postupanja saob policije od strane stru"ne javnosti, broj"anom poveanju pripadnika saob policije, slabljenju e!ektivnosti u radu, slabljenju li"ne i kolektivne odgovornosti za aktivnosti i propuste, niem nivou za tite bezb gra9ana i materijalnih vrednosti u saob. ??. ODNOS# SAOB %O;#&#J$ SA O% !O: JAVNO ,U. Saob policija dolazi u direktan ili indirektan kontakt sa veinom gra9ana. Sa veim brojem gra9ana u"esnika u saob ostvaruje se vi e kontakata razli"itog sadraja, to upotpunjava njihov stav o saob policiji. Zavisno od karaktera i sadraja kontakta, mogu se de!inisati razli"ite ciljne grupe. 8on!likti izme9u gra9ana i saob policije, posebno se mogu o"ekivati pri sprovo9enju mera direktne za tite saob, sankcionisanju otkrivenih prekr aja, neispunjavanju zahteva u upravnom postupku. Fizik kon!likata raste ukoliko saob policija nema pro!esionalni pristup u svakom pojedina"nom slu"aju.