LI VE ULI

DA

Lemuri provode u dubokom snu skoro pola godine - od aprila do oktobra. Kratkotrajna psihi ka napetost posle ko!e sli!edi opu"tan!e #na prim!er$ uo i ispita na %akultetu ili pismenog &adatka u "koli' o!a ava odbrambene mo(i l!udskog organi&ma. )o poka&u!u nova istra*ivan!a nau nika sa univer&iteta u +entaki!u #,AD'. Grci se od svih Evropl!ana na!man!e bave sportom. ,amo devetnaest odsto stanovnika -r ke v!e*ba$ mada ri!etko$ ili se opredi!elilo &a neki sport. Grci se ponose obalom ko!a se prote*e u du*ini od ./.000 kilometara i gd!e bar tri hil!ade sati u godini$ ili .1/ dana$ si!a ,un2e. Vjeruje se da !e !edan od ra&loga "to !e Leonardo da Vin i #.3/1-./.4' pisao tako da !e tekst mogao da se pro ita samo u ogledalu bilo to "to !e po!edina svo!a otkri(a *elio da sakri!e od uvi!ek budnih o i!u 2rkve. Oi "impan&e su iste kao l!udske$ s tom ra&likom "to su beon!a e "impan&e tamne. Iako !e Volt Di&ni #.40.-.455' nosio brkove$ u &abavnim parkovima ko!i su na&vani n!egovim imenom$ sve do 1000. godine &aposlenima to ni!e bilo do&vol!eno. 6abrana i dal!e va*i &a bradu$ tetova*u ili pirsing. Ukoliko bi se godi"n!a proi&vodn!a od .30 miliona komada medenog sr2a$ slatki"a po&nate %abrike 78ionir9 i& ,uboti2e$ pore:ala po 6eml!i$ 7slatki put9 bi bio duga ak od ;eograda do <!u Delhi!a u Indi!i. Od ukupne koli ine vode na 6eml!i$ 4= odsto nala&i se u okeanima$ u !e&erima man!e od 0./ odsto$ a u ri!ekama samo 0.01/ odsto. Godine 1000. >olandi!a !e postala prva &eml!a u svi!etu u ko!o! !e do&vol!eno sklapan!e brakova i&me:u osoba istog pola. Jedna godina ima ?..//=.500 sekundi. Od .454. -odine u ,AD na!ve(a nov ani2a u opti2a!u !e ona od sto dolara. Kao "to l!udi vi"e koriste li!evu$ odnosno desnu ruku$ tako i hobotni2e od ukupno osam pipaka !edan upotrebl!ava!u e"(e. Monako !e druga na!man!a dr*ava na svi!etu i na!man!a dr*ava U!edin!enih na2i!a. 6au&ima povr"inu od dva kvadratna kilometra. Johan >aveli!us#.5..-.5@='$ n!ema ki astronom pol!skog pori!ekla$ i&radio !e prvu detal!nu topogra%sku kartu A!ese eve povr"ine. Crni biseri u&ga!a!u se !edino oko ostrva Bran2uske 8oline&i!e. Ruski kosmonaut Valeri! 8ol!akov do sada !e na!du*e boravio u vasioni. <a rusko! stani2i 7Air9 proveo !e tokom .443. i .44/. godine 3?= dana i .@ sati.

Vjeruje se da !e na" daleki predak Homo erektus koristio drvo &a potpalu !o" pri!e =/0.000 godina. Britanski psiholo&i Endru Cole! i De!vid +enedi utvrdili su da gri2kana limunova trava pokre(e a2etilholin u mo&gu$ supstan2u ko!a prenosi nervne impulse "to opu"ta!u ti!elo. Slika 7ama29 Anri!a Aatisa #.@54-.4/3'$ %ran2uskog slikara$ u n!u!or"kom Au&e!u moderne um!etnosti .45.. godine etrdeset sedam dana sta!ala !e na &idu okrenuta naopako. Injekcija sa ./ kubnih 2entimetara l!udskog &no!a ubila bi psa$ a &e2a ubri&gana &apremina od 1/ kubnih 2entimetara ove i&lu evine. Univerzitet u ;olon!i na!stari!i !e evropski univer&itet. Iako se ne &na ta an datum osnivan!a$ u ovom itali!anskom u ili"tu rimsko pravo prou avalo se !o" u ... vi!eku. Crna okolada ini krvne sudove elasti ni!im. +akao$ ko!i !e u n!o! &astupl!en u veliko! m!eri$ sadr*i materi!u ko!a spre ava krtost krvnih sudova. Riard ,term$ geneti ar sa +vinsled univer&iteta$ otkrio !e postupak ko!im na osnovu na!man!eg D<+ u&orka mo*e da se odredi bo!a ko*e i o i!u odre:ene osobe. Prema statisti kim poda2ima nedavno ob!avl!enim u ;ogoti$ br&a$ drska$ ak i opasna vo*n!a osnovni !e ra&log "to u glavnom gradu +olumbi!e gotovo da nema velikih &agu"en!a u saobra(a!u iako !e na uli2ama vi"e od milion vo&ila. Patuljasti lemur sa Aadagaskara uvu e se u neku rupu na drvetu i tu provede sedam m!ese2i u dubokom snu$ iako !e spol!a"n!a temperatura ?0 i vi"e stepeni Del&i!usa. Od stru n!aka <A,E !edan %armer i& +enta dobio !e &adatak da u&go!i posebnu vrstu !agoda ko!e uspi!eva!u i u uslovima vrlo slabe spol!a"n!e sv!etlosti. Eednog dana$ ako l!udi polete na Aars$ u let!eli2i (e se mo*da na(i i ove !agode. Pomijean sa !onima i& va&duha$ dim svi!e(e napravl!ene od voska s eteri nim ul!ima$ tam!anom ili eukaliptusom uni"tava bakteri!e. Jaja u ti!elo guseni2e ko!u !e prethodno paralisala svo!im otrovom pola*e !edna vrsta lisnih &ol!a$ a kada se larve i&legu po!edu svog doma(ina. Ajden -reg smislio !e novi detektor la*i ko!i !e u @/ odsto slu a!eva ta an. ,prava ovog psihologa sa Univer&iteta u ,autemptonu &asniva se na tome da l!udima ko!i la*u treba vi"e vremena da odgovore na pitan!e nego onima ko!i ni"ta ne kri!u. Za dvi!e godine vi"e od sedamdeset odsto svih elektronskih poruka bi(e beskorisne reklame ko!e uglavnom treba ba2iti u komp!utersku kantu &a sme(e. Egipat !e u davna vremena bio omil!eno turisti ko odredi"te budu(i da se smatrao koli!evkom &nan!a$ %ilo&o%i!e i um!etnosti. Holandsko predu&e(e 7>68D9 odga!ilo !e posebnu vrstu krompira ko!i ima &a tre(inu man!e ugl!enih hidrata od obi nog. Od devedesetih godina pro"log vi!eka$ iako se v!erovalo da su steni2e gotovo nestale i& ku(a u ra&vi!enim &eml!ama$ i& godine u godinu se n!ihov bro! pove(ava &a dvadeset odsto. Ameriki geolog Dag Fobertson smatra da su dinosaurusi nestali s li2a 6eml!e &a ne"to vi"e od sat vremena pri!e otprilike 5/ miliona godina kada !e na na"u planetu pao ogroman meteorit ko!i se prilikom udar2a raspr"io i pobio sve *ivo.

U <!ema ko! su na:eni %osili pti2e kolibri stari ak 14 miliona godina. Do sada ni!e bilo po&nato da !e kolibri ikada *ivio na tlu Evrope. U svi!etu !e po ela proi&vodn!a tkanina od kukuru&nih vlakana. Gd n!e se &asad prave du"e2i$ !astu2i i &av!ese. Najnovija sv!etska nau na istra*ivan!a poka&u!u da od psihi kih tegoba na!man!e pate Itali!ani i Cpan2i$ "to uka&u!e da !e u Itali!i$ odnosno Cpani!i$ *ivot na!pri!atni!i. 8omenutim istra*ivan!em obuhva(eno !e "e&deset hil!ada l!udi sa pet konntinenata. Ina e$ svaki drugi Amerikana2 pati od neke vrste psihi kih tegoba. Prije 1/ godina proi&veden !e prvi vokmen. <a tr*i"te ga !e i&nio 7,oni9. Svaki Evropl!annin ko!i ima mobilni tele%on m!ese no$ u pros!eku$ po"al!e ?/ ,A, poruka. Statistike poka&u!u da !e tek !edan od 3=00 horoskopa ta an$ te da bar d!elimi no poga:a "ta (e se desiti osobi ro:eno! u odre:enom &naku. I ribe pi!u vodu$ s tom ra&likom "to one ko!e *ive u morima$ dakle u slano! vodi$ pi!u deset puta vi"e od onih ko!e *ive u slatko!. Raunarska %irma 7Aa!kroso%t9 ponudila !e kup2ima novi elektronski ure:a! &a sniman!e ko!i pods!e(a na 2rnu kuti!u u avionima. 7,ens+em9$ veli ine bed*a$ ima ugra:enu digitalnu kameru sposobnu da snimi do 1000 %otogra%i!a dnevno i pri tom prikupi podatke o kretan!u onog ko !e nosi$ kao i temperaturu i !a inu sv!etlosti. Kada !e ov!ek gladan$ n!egov os!e(a! &a ukus hrane mnogo !e !a i nego kada !e sit. , ve(om pou&dano"(u opa*a koliko !e odre:eno !elo slano$ slatko$ kis!elo Jedna i po mili!arda l!udi u svi!etu *ivi be& elektri ne stru!e. )o su uglavnom stanovni2i tropskih pred!ela. Ovih dana !edna nau na ekspedi2i!a uputi(e se u )ursku$ na planinu Ararat$ s nam!erom da na:e ostatke <o!eve barke$ kov ega u ko!em se ova! staro&av!etni pravednik spasio od Velikog potopa. ,atelitski snim2i poka&ali su da na vrhu posto!i duga ak predmet ko!i d!elimi no i&viru!e ispod nanosa sni!ega. uveni pariski mu&e! Luvr ima /00 dvorana u ko!ima !e na .50..05 kvadratnih metara H povr"ini kao petnaest %udbalskih igrali"ta H i&lo*eno .0./=0 d!ela. U !unu 1003. godine isto nu obalu ,AD napali su ro!evi 2vr aka duga kih oko etiri 2entimetra. 8ri!e nego "to su se po!avili na povr"ini da polo*e !a!a$ trilioni ovih insekata *iv!eli su sedamnaest godina pod &eml!om. Grenland !e na!ve(e ostrvo na svi!etu. <!egova povr"ina i&nosi 1..?0.@00 kvadratnih kilometara. Japanski nau ni2i tvrde da nosoro&i ima!u samo&a"titu od "tetnih ultral!ubi astih &raka. <!ihove *li!e&de lu e pigment ko!i ne samo da ih uva od ,un2a$ ve( ima i antibakteri!ska svo!stva$ pa poma*e da im rane br*e &a2i!ele. Naunici sa univer&iteta u Ari&oni rade na stvaran!u pilule 7;arbi drag9 ko!a (e l!udima omogu(iti da dobi!u bron&ani ten$ pobol!"a!u spremnost &a l!ubav i pomo(i da i&gube suvi"ne kilograme. Kraljevsko britansko geogra%sko dru"tvo nedavno !e prvi put i&lo*ilo predmete ko!i se uva!u u arhivama. U &bir2i od dva miliona mapa$ %otogra%i!a i dokumenata$ na"ao se i sekstant prirodn!aka arlsa Darvina #.@04-.@@1'$ ure:a! &a m!eren!e uglova i geogra%ske "irine i du*ine.

Izreka 7Eede kao pti2a9$ kao slikovitopis osobe ko!a tro"i malo hrane$ potpuno !e neta na !er pti2e !edu mnogo. ,vakog asa po!edu toliko hrane koliko i&nosi polovina n!ihovog ti!ela$ a 2!elodnevni obro2i mladuna2a prema"u!u te*inu n!ihovog ti!ela. Meu na!ve(e brbl!iv2e u svi!etu ubra!a!u se Bran2u&i H ko!i u !ednom minutu i&govore oko ?/0 slogova H potom Eapan2i sa ?.0 slogova$ n!em2i sa 1/0$ a i&a n!ih su Engle&i. Gstali narodi pri a!u neuporedivo spori!e$ utvrdili su !e&i ki stru n!a2i. Bojni otrovi ni!esu i&um modernog vremena$ po!avili su se mnogo pri!e baruta. ,tari Egip(ani &nali su &a n!ih !o" pri!e 3000 godina. 6a vri!eme bitaka palili su velike vatre i!i !e dim kosio nepri!atel!e ra&orni!e od stri!ela. Slijepo 2ri!evo$ intestinum 2ae2um$ 7(orsokak9 2ri!evnog trakta$ duga ko od 3 do .1 2m i savi!eno u obliku udi2e ili spirale$ prekriveno !e slu&oko*om nalik ono! u vratnim *ilama. Lame$ vrsta kamila be& grbe$ na!&na a!ni!a su tovarna *ivotin!a Eu*ne Amerike. Iako su pripitoml!ene u doba Inka$ svo!u divl!u narav ispol!ava!u u nev!erovatnim prilikama. U stan!u su da be& protivl!en!a na svo!im le:ima ponesu ogroman teret$ ko!i esto i vi"estruko prema"u!e n!ihovu t!elesnu te*inu$ ali$ ako se upregnu u kola$ tvrdoglavo (e odbi!ati da ih povuku i niko ih ne(e nat!erati da naprave i !edan !edini korak. Srce *ira%e #-ira%%idae' pumpa krv dvostruko ve(om snagom nego l!udsko. Fa&log !e !asan H *ivotin!a !e visoka tri- etiri metra. Ipak$ im krv dospi!e do mo&ga *ira%e$ pritisak se sman!u!e do te m!ere da bi ga moglo podni!eti i l!udsko ti!elo. 8riroda !e udesila da se pritisak sman!i i kada *ira%a spusti glavu. Osim po !e&erima$ Binska !e po povr"ini pod "umom na!bogati!a dr*ava u evropi. Cume prekriva!u vi"e od tri etvrtine$ odnosno @5I kopnene povr"ine %inske. Alpe$ ri!e nastala od keltske ri!e i 7alp9 H planina$ sti!ena$ i latinske 7alba9 H bi!el$ sa in!ava!u planinski vi!en2i ko!i se prostiru na teritori!i %ran2uske$ itali!e$ "va!2arske$ austri!e$ n!ema ke i sloveni!e. Ukupna du*ina alpa$ od )ulona do ;e a$ po spol!a"n!em luku i&nosi .100 km$ "irina dosti*e do 150 km$ a visina do 3@0= km$ koliko ima Aon ;lan$ na!vi"i vrh u Evropi. Ur-Namu smatra se na!stari!im &akonom svi!eta. Donio ga !e sumerski vladar Aesopotami!e Ur-<amu oko 1.00. -odine pri!e nove ere. ,adr*a! &akonika$ ispisan klinastim pismom na plo i2i veli ine .0 sa 10 2m$ u istanbulskom mu&e!u .4/1. godine uspio !e da de"i%ru!e amerikana2 ,.<.+ramer. ,elma Lagerle% #