Suneri

SUNERI

(SPONGIA - PORIFERA)

Carstvo: Animalia Tip: Porifera

Najjednostavnije vieelijske ivotinje. Privreni su za podlogu, ne kreu se (sesilni su), razliitih su boja i oblika. (zato se mislilo da su biljke a kada je bolje prouena njihova unutranja graa svrstani su u ivotinje). Nemaju tkiva i organske sisteme. Poznato je oko 5000 vrsta, veina ivi u morskoj vodi a manji broj (oko 150 vrsta) u slatkoj. Svi slatkovodni suneri pripadaju familiji Spongillidae. Mogu biti razlilite veliine, od nekoliko milimetara do 2 metra. Najee su kolonijalni.

Aplysina fistularis

Graa sunera
Imaju telesni zid i unutranju upljinu - spongocel. Telesni zid je izgraen od dva sloja elija: spoljanji sloj - ektoderm i unutranji sloj - endoderm. Ektoderm je izgraen od elija pljosnatog oblika a endoderm od elija koje imaju bieve. Izmeu ova dva sloja elija se nalazi elatinozna mezogleja (pihtijasta masa).

ektoderm = epidermis

Mnogi suneri imaju mezogleju neprijatnog mirisa i ukusa. U mezogleji mogu postojati otrovne materije koje imaju zatitinu ulogu.

Telesni zid ima mnogo sitnih otvora (pora) kroz koje voda ulazi u spongocel (otud naziv Porifera). Voda izlazi kroz veliki otvor koji se zove oskulum. U mezogleji se nalaze razne vrste elija koje su nepravilnog oblika, podseaju na amebe pa su zato nazvane amebocite. Ameboidne elije imaju razliite funkcije, neke vare hranu, neke stvaraju skelet, neke su ispunjene pigmentom i daju boju suneru a neke uestvuju u formiranju polnih elija.

Suneri imaju filtracioni nain ishrane. elije hoanocite imaju bieve pomou kojih zadravaju hranljive estice dospele vodom. Hoanocite imaju ogrlicu iz ijeg centra izlazi bi. Zbog svoje specifine grae dobile su naziv elije sa ogrlicom. Suneri ive u istoj vodi u kojoj nema materija koje bi mogle da zapue njihove pore.

Respiracija se obavlja preko cele povrine tela. Kiseonik uzimaju iz vode koja protie kroz telo.
respiracija - disanje

Skelet sunera moe biti mineralan ili organski.

Mineralan: sastoji se od iglica (spikula) koje se nalaze u mezogleji. Iglice su pojedinane ili su povezane i formiraju mreu. Iglice su izgraene od kalcijum karbonata ili od silicijum dioksida. Organski (roni skelet): izgraen je od materije koja se zove spongin. Organski skelet je uvek u obliku mree.

Spikule posmatrane mikroskopom Razliiti oblici spikula

A sponge's skeleton is made up of: - spicules, which are microscopic needles composed of calcium carbonate or silica - protein fibers called spongin - combination of fibers and spicules.

Razlikuju se tri osnovna tipa sunera:

Askon tip - ovakvu grau imaju najjednostavniji i najmanji suneri. Hoanocite oblau ceo spongocel. Sikon tip - u mezogleji postoje kanalii obloeni hoanocitama. Leukon tip - u mezogleji postoje kanalii i komore u kojima su hoanocite. Debljina mezogleje je razliita kod razliitih tipova sunera. Najtanju mezogleju ima askon tip.

kanali

komora

askon
grki:askos = dak,vrea

sikon

leukon
hoanocite

Razmnoavanje sunera
Suneri se razmnoavaju bespolno i polno. Bespolno se razmnoavaju pupljenjem i fragmentacijom (otkidanjem delova tela). Pupljenje moe biti spoljanje i unutranje. Spoljanje: na telu se formira pupoljak koji se odvoji i zapone samostalan ivot, ako se ne odvoji nastaje kolonija. Kod slatkovodnih vrsta i nekih morskih formiraju se unutranji pupoljci -gemule. Gemule nastaju kada spoljanji uslovi postanu nepovoljni (u jesen, pred poetak zime). Gemule nastaju tako to se odreene vrste amebocita grupiu, oko njih se formiraju dve opne izmeu kojih je vazduh. Kada suner ugine (raspadne se) gemule koje su otporne na niske temperature preive i na prolee se razvijaju u nove sunere.

Polno razmnoavanje Suneri su hermafroditi (formiraju i muke i enske polne elije). Iako su hermafroditi oploenje se odvija izmeu dve jedinke. Polne elije nastaju u mezogleji. Spermatozoidi iz jednog sunera vodom dospevaju u drugi suner gde se spajaju sa jajnom elijom. Nastaje larva koja neko vreme pliva a potom se sputa na dno, privruje se za podlogu i razvija u odraslu jedinku.

Klasifikacija sunera
Prema grai skeleta suneri su podeljeni u tri grupe (klase) : Calcarea, Hexactinellida, Demospongia.
Calcarea Sitni morski suneri. Skeletne iglice ovih sunera su izgraene od kalcijum karbonata (krenjaki skelet). Ovi suneri ive pojedinano ili u kolonijama. Koloniju ini nekoliko jedinki povezanih donjim delom. U ovoj grupi su uglavnom suneri najjednostavnije grae (askon tip) ali postoje i suneri koji imaju sloeniju grau (sikon i leukon tip).

Hexactinellida staklasti suneri ive u morskoj vodi na veim dubinama (100-300m) privreni za morsko dno. Solitarni su (ive pojedinano, ne formiraju kolonije). Veliina im je od 30cm do 1m. Skelet im je izgraen od silicijum-dioksida. Skelet formiraju estoosne (heksaktinelidne) iglice koje mogu biti pojedinane ili formiraju mreu lepog izgleda, npr. skelet sunera Venerin koveg - Euplectella aspergillum.

Venerin koveg (skelet)

Demospongia Morski i slatkovodni suneri, imaju leukoidnu grau. Suneri iz ove grupe imaju razliite tipove skeleta. Mekani suneri, imaju skelet od organske materije koja se zove spongin (protein). U prolosti su se koristili za kupanje, pranje, farbanje ( i danas se koriste). Predstavnik je obian suner - Euspongia officinalis. Neki suneri iz grupe Demospongia imaju skelet od SiO2 a neki imaju kombinovan skelet (SiO2 + spongin)

Izbeljen,obraen suner.

U sunerima mogu da ive razni sitni organizmi (mali raii, alge...) Neke ivotinje se sakriju u suner beei od predatora.

pore

Giant sea sponge Location: Belize (Central America)

Trumpet sponge - Stylissa stipitata

Two banded butterflyfish (Chaetodon striatus), barrel sponge, yellow and purple tube sponges. Turks and Caicos Islands

London, zgrada sazidana po uzoru na skelet staklastog sunera.

Xestospongia testudinaria Kingdom: Phylum: Class: Order: Family: Genus: Species: Animalia Porifera Demospongiae Haplosclerida Petrosiidae Xestospongia testudinaria

Sistematika
je bioloka disciplina koja prouava biljne i ivotinjske vrste i na osnovu stepena slinosti svrstava ih u odreene grupe.
Osnovne sistematske kategorije su: lat Regnum Phylum Classis Ordo Familia Genus Species srp Carstvo Tip Klasa Red Familija Rod Vrsta eng Kingdom Phylum Class Order Family Genus Species

Pored osnovnih postoje i sledee kategorije: subphylum, superclassis, subclassis, infraclassis, superordo, subordo, superfamilia, subfamilia. Svako ivo bie ima svoje nauno ime koje je na latinskom i sastoji se od dve rei: prva re je ime roda i pie se velikim slovom, druga re je ime vrste, pie se malim slovom. Canis lupus - vuk

Sonja Kovaevi