Beskonano veliki solarni koncentrator

Original site

Opis
Za one koji sanjaju o ogromnim solarnim kolektorima koji mogu generisati temperaturu dovoljno veliku za topljenje elika, ispod je opisana gradnja solarne povrine bilo koje veliine. Ove skice prikazuju mali niz od 36 (6X6) ogledala kao primer. Ogledala su zalepljena za povrinu silikonskim kitom. On je pogodan za postavljanje jer je elastian, pa se ogledala mogu fino podeavati sa suprotne strane. Takoe ogledala se mogu iznova podeavati ako nam je potrebna drugaija daljina do fokusa. Ako vi elite povrinu sa fiksnim fokusom, moete koristiti zavrtnje za podeavanje ogledala, a zatim ih trajno zalepiti u tom poloaju. Oigledno je da moete poveavati dimenzije niza koliko god elite. Moj san je izgradnja niza veliine 1,2 X 2,4 metara. Sa ogledalima stranice 2,5cm povrina bi trebala biti 4000 puta svetlija od normalnog sunevog svetla. Izgradnja je prosta: Napravite ili kupite veliki broj malih kvadratnih ogledala od stakla ili plastike, sa stranicom od 2 do 3cm. Ogledalo moete kupiti kod bilo kog stakloresca i sami ga izrezati na potrebne dimenzije noem za staklo, ili pak taj posao moete prepustiti njemu. Isto tako uspeno moete koristiti ogledala od pleksiglasa (ako uspete da ih nabavite) i isei ih obinim bonsekom. to su manja vaa ogledala, fokus e biti topliji. Nabavite plou od iverice i gomilu rafova duine za oko 1cm vee od debljine iverice (ako je iverica debela 2cm, uzmite rafove duine najmanje 3cm). Ja sam koristio rafove za metal veliine 6 i duine 32mm, ali skori svi rafovi e verovatno isto tako dobro posluiti. Ako su vam ogledala dua od 3cm, koristite due rafove. Ako e povrina pod ogledalima biti velika, koristite deblju ivricu da bi spreili njeno krivljenje. Poloite je i izbuite rupe kao to je prikazano, koristei burgiju malo manju od prenika rafa. rafovi bi se trebalo lako okretati rafcigerom. Ako e povrina pod ogledalima biti velika razmislite o pravljenju 4 zasebne povri na iverici, gde su ogledala u svakoj od povri nagnuta ka centru. Ako se ovo ne uradi, onda odstojnik pomenut ispod moda nee moi da postigne dovoljnu visinu silikonskog kita, tako da neka ogledala nee moi da se fokusiraju (Ili, ete morati fokusirati ogledala oko take fokusa.).

Da biste napravili "drae" za ogledala iseckajte nekoliko okruglih drvenih akalica ili ibica u parie 4mm duine, istisnite malo silikona na ugao ogledala, postavite akalicu u silikon kao odstojnik, a onda poloite ogledalo na svoju poziciju na ploi. Silikon e ovla zakaiti ogledalo za plou, dok e mu akalica dati potreban ugao i vei opseg podeavanja. Odstojnik takoe brani da teina ogledala ne spljeska previe silikon. Paljivo ponovite ovaj postupak za sva svoja ogledala. akalica krivi ogledala u jednu stranu, i kada kasnije dodate rafove, oni e podii ogledalo na eljenu visinu. Ostavite silikonski kit da se osui. Trebae mu oko 24 asa. Kada se osui, postavite sve rafove u svoje rupe samo toliko koliko im je potrebno da ovla dodiruju ogledala.

Fokusiranje ogledala
Isecite parie hartije na komadie veliine jednog ogledala. Postavite ih preko svih ogledala tako da blokiraju prolaz svetlosti. OSTAVITE JEDNO OGLEDALO U CENTRU NEPOKRIVENO. Ovo ogledalo sluie nam kao referenca za podeavanje svih ostalih. (Kako se Sunce kree mesto ove take e se takoe menjati, pa ovako ne morate pomerati itavu plou za vreme podeavanja ugla ogledala. Iznesite plou sa ogledalima na Sunce i postavite je par metara od pogodne mete. Daljin a izmeu ogledala i ove mete bie fokusna duina solarne povrine. Prvo podesite rafcigerom centralno ogledalo tako da bude paralelno u odnosu na plou. Usmerite neto svetlosti sa ovog ogledala ka meti, i pomerajte celu plou sve dok taka svetlosti ne pogodi metu. Sada sklonite papiri sa nekog drugog ogledala, i podesite ga rafcigerom tako da se odsjaji svetlosti ova dva ogledala spoje. Pokrijte ovo novopodeeno ogledalo, i otkrite sledee. Ponovite postupak podeavanja, onda ga pokrijte, i idite na sledee. Normalno ne menjajte podeenost vaeg centralnog "referentnog" ogledala. Kada je svako ogledalo podeeno tako da poklapa odsjaj svoje svetlosti sa "referentnim" ogledalom odlepite svu hartiju sa ogledala i pogledajte ta ste postigli. Sve svetle take trebalo bi da sijaju u istoj taci. Ako neko od ogledala baca svetlost van take fokusa, slobodno ga uvrnite jo malo da biste ga doveli u red. Ako elite moete zalepiti svako ogledalo za plou za stalno, i tada skinuti sve rafove. Niz od 6X6 ogledala je prilino bezbedan za eksperimentisanje. On nee moi nita zapaliti, ali e pri letnjem suncu zagrejati crnu kesu za smee do take topljenja. Jednom kada ste ovladali procesom, probajte napraviti niz od 16X16 ogledala (256 komada), ili ak vee. Ovaj proces omoguava vam da polako prekrijete bilo koju drvenu povrinu ovakvim solarnim nizom. Uz dobro planiranje, moete prekriti ak i neravne povrine solarnim nizom. Ako imate dovoljno vremena, moete napraviti niz BILO KOJE veliine i temperature. *UPOZORENJE* ako pravite veliki niz, pokrijte ga kada ga ne koristite. Ako ga samo ostavite pored kue, kretanje sunca moglo bi ga osvetleti i tako zapaliti vatru.

Gorionik za drvo
Jednom mi je neto palo na pamet, i kada sam ga zapravo isprobao, radilo je: poaljite jaku svetlost u jedan kraj optikog vlakna i koristite drugi kraj kao gorionik za drvo. Ja sam koristio skupi stakleni optiki kabl prenika 1cm i duine 50cm. postavio sam jedan kraj u fokus frenselovog soiva od 30cm prenika pri jakom suncu. Drugim krajem kabla mogao sam pomalo crtati po drvenoj povrini. Vei solarni niz bi imao daleko bolje rezultate. Izgravirajte svoje ime u drvetu!!! Ako probate ovo, zapamtite da ete verovatno otetiti svoj optiki kabl, pa ne pokuavajte ovo sa neki m koji vam je neophodan. Plastini optiki kablovi mogli bi se istopiti, pa zato obavezno uzmite stakleni.

Veliina ogledala i fokusna daljina

to su manja vaa ogledala, to je i fokus manji i topliji. Na kraju krajeva, fokus moe biti najmanje veliine jednog ogledala. Niz ogledala duine 2,5cm na 0,3m e dati 144 zraka, ali ako koristite ogledala sa stranicom od 5cm na 0,3m ia e primiti samo 36 zraka. Ipak ako koristite mala ogledala i podesite vau solarnu povrinu za veoma veliku daljinu fokusa, otkriete da e ia postati vea, zamagljenija i hladnija. Ovo se deava zbog toga to sunce nije mala takica ve je disk, i ravne povrine ogledala ponaaju se kao soivo oka. Mala ogledala formiraju sliku sunca, umesto sliku oblika ogledala. Svaki mali kvadrati e imati zamagljene ivice, i jedino e centar imati "punu svetlost". Da bi se kompenzovao ovaj efekat koristite vea ogledala. Pravilo je da fokusna duina mora biti puno manja od 120-tostruke duine ogledala (ovo 120 dolazi od 1/tan(0.5deg), gde se sunce vidi pod 1-2 stepena svoje veliine). Na primer, ogledala stranice 2,5cm daju zamagljenu taku ako je fokusna duina vea od 1 metra, a na 3m zamagljena povrina skroz prekriva vru centar ie. Ovo zamagljenje je slika sunca. Ako elite da gorite objekte 30m daleko, moraete napraviti povrinu sa mnogo veim ogledalima. Veliina diska sunca je uzrok ovome (da je sunce mala takica ali isto ovoliko svetlo, mogli bismo odbiti njegove zrake u jedan jak paralelan zrak poput lasera). Maksimalna Stranica duina Osvetljenost ogledala fokusa 2,5cm 5cm 7,5cm 1dm 2,7m 5,7m 8,5m 11,5m 576 144 64 36

Umetnost ogledala
Umesto podeavanja vaih ogledala tako da formiraju solarnu povrinu, moete ih podesiti tako da formiraju eljeni oblik svetlih taaka. Na primer da projektuju vae

inicijale. Prvo podesite sva ogledala tako da su potpuno ravna. Na suncu, ogledala trebaju projektovati kockastu povrinu od svetlih taaka. Sada izaberite polovinu ogledala i podesite ih tako da se dobije prvo slovo vaih inicijala. Uradite isto sa drugom polovionom za drugi inicijal. Sada imate "magino ogledalo" koje izgleda kao gomila nabacanih ogledala, skoro kao ravno ogledalo, ali kada se izloi sunevoj svetlosti pravi ogromnu projekciju inicijala vaeg imena. Za ovu svrhu mogu se koristiti i stari i pokvareni CD diskovi. Naalost silikon se ovde ne moe upotrebiti kao zglob, jer e tanka plastika popucati, pa se CD-ovi moraju uvrstiti na neki drugi nain.

Komentari