ZAKON

O DRAVNOJ UPRAVI
I. OSNOVNE ODREDBE
Poloaj i sastav dravne uprave lan 1.

Dravna uprava je deo izvrne vlasti Republike Srbije koji vri upravne poslove u okviru prava i dunosti Republike Srbije (u daljem tekstu: poslovi dravne uprave). Dravnu upravu ine ministarstva, organi uprave u sastavu ministarstava i posebne organizacije (u daljem tekstu: organi dravne uprave).
Obrazovanje i delokrug organa dravne uprave lan 2. Organi dravne uprave obrazuju se zakonom. Delokrug organa dravne uprave odre uje se zakonom. Nadzor nad organima dravne uprave lan 3. Rad organa dravne uprave podlee nadzoru Vlade. Narodna skuptina nadzire rad organa dravne uprave preko nadzora nad radom Vlade i lanova Vlade. Preko upravnog spora sudovi nadziru zakonitost pojedina nih akata organa dravne uprave donesenih u upravnim stvarima. Poveravanje poslova dravne uprave lan 4. Pojedini poslovi dravne uprave zakonom se mogu poveriti autonomnim pokrajinama, optinama, gradovima i gradu Beogradu, javnim preduze ima, ustanovama, javnim agencijama i drugim organizacijama (u daljem tekstu: imaoci javnih ovla enja). Odgovornost za tetu lan 5. Za tetu koju svojim nezakonitim ili nepravilnim radom organi dravne uprave prouzrokuju fizi kim i pravnim licima odgovara Republika Srbija.

-2Imaoci javnih ovla enja sami odgovaraju za tetu koju svojim nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuju fizi kim i pravnim licima u vrenju poverenih poslova dravne uprave. Finansiranje rada organa dravne uprave lan 6. Sredstva za rad organa dravne uprave obezbe uju se u budetu Republike Srbije.

II. NA ELA DELOVANJA ORGANA DRAVNE UPRAVE

Samostalnost i zakonitost lan 7. Organi dravne uprave samostalni su u vrenju svojih poslova i rade u okviru i na osnovu Ustava, zakona, drugih propisa i optih akata. Stru nost, nepristrasnost i politi ka neutralnost lan 8. Organi dravne uprave postupaju prema pravilima struke, nepristrasno i politi ki neutralno i duni su da svakom omogu e jednaku pravnu zatitu u ostvarivanju prava, obaveza i pravnih interesa. Delotvornost u ostvarivanju prava stranaka lan 9. Organi dravne uprave duni su da strankama omogu e brzo i delotvorno ostvarivanje njihovih prava i pravnih interesa. Srazmernost. Potovanje stranaka lan 10. Kad reavaju u upravnom postupku i preduzimaju upravne radnje, organi dravne uprave duni su da koriste ona sredstva koja su za stranku najpovoljnija ako se i njima postiu svrha i cilj zakona. stranaka. Organi dravne uprave duni su da potuju li nost i dostojanstvo

Javnost rada lan 11. Rad organa dravne uprave je javan.

-3Organi dravne uprave duni su da javnosti omogu e uvid u svoj rad, prema zakonu kojim se ure uje slobodan pristup informacijama od javnog zna aja.

III. POSLOVI DRAVNE UPRAVE

1. U estvovanje u oblikovanju politike Vlade lan 12. Organi dravne uprave pripremaju nacrte zakona, druge propise i opte akte za Vladu i predlau Vladi strategije razvoja i druge mere kojima se oblikuje politika Vlade. Organ uprave u sastavu ministarstva u estvuje u oblikovanju politike Vlade preko ministarstva. 2. Pra enje stanja lan 13. Organi dravne uprave prate i utvr uju stanje u oblastima iz svoga delokruga, prou avaju posledice utvr enog stanja i, zavisno od nadlenosti, ili sami preduzimaju mere ili predlau Vladi donoenje propisa i preduzimanje mera na koje je ovla ena. 3. Izvravanje zakona, drugih propisa i optih akata
Pojam

lan 14. Organi dravne uprave izvravaju zakone, druge propise i opte akte Narodne skuptine i Vlade tako to donose propise, reavaju u upravnim stvarima, vode evidencije, izdaju javne isprave i preduzimaju upravne radnje (u daljem tekstu: izvrni poslovi). Organ uprave u sastavu ministarstva ne moe donositi propise. Za preduzimanje upravnih radnji kojima se posee u li nu slobodu i bezbednost, fizi ki i psihi ki integritet, imovinu i ostala ljudska prava i slobode organi dravne uprave moraju imati neposredni osnov u zakonu.
Propisi koje donose organi dravne uprave

lan 15. uputstva. Ministarstva i posebne organizacije donose pravilnike, naredbe i Pravilnikom se razra uju pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade. Naredbom se nare uje ili zabranjuje neko ponaanje u jednoj situaciji koja ima opti zna aj.

-4Uputstvom se odre uje na in na koji organi dravne uprave i imaoci javnih ovla enja izvravaju pojedine odredbe zakona ili drugog propisa. Pravilnici, naredbe i uputstva objavljuju se u Slubenom glasniku Republike Srbije.
Ograni enja pri donoenju propisa

lan 16. Ministarstva i posebne organizacije mogu donositi propise samo kad su na to izri ito ovla eni zakonom ili propisom Vlade. Ministarstva i posebne organizacije ne mogu propisom odre ivati svoje ili tu e nadlenosti, niti fizi kim i pravnim licima ustanovljavati prava i obaveze koje nisu ve ustanovljene zakonom.
Reavanje u upravnim stvarima

lan 17. akte. Organi dravne uprave reavaju u upravnim stvarima i donose upravne

Organi dravne uprave reavaju o albama i vanrednim pravnim sredstvima na upravne akte koje su doneli oni ili imaoci javnih ovla enja, prema zakonu. 4. Inspekcijski nadzor lan 18. Inspekcijskim nadzorom organi dravne uprave ispituju sprovo enje zakona i drugih propisa neposrednim uvidom u poslovanje i postupanje fizi kih i pravnih lica i, zavisno od rezultata nadzora, izri u mere na koje su ovla eni. Inspekcijski nadzor ure uje se posebnim zakonom. 5. Staranje o javnim slubama lan 19. zakonu. Organi dravne uprave staraju se da se rad javnih slubi odvija prema

Pri tome organi dravne uprave vre poslove i preduzimaju mere na koje su ovla eni zakonom.

-56. Razvojni poslovi lan 20. Organi dravne uprave podsti u i usmeravaju razvoj u oblastima iz svoga delokruga, prema politici Vlade. 7. Ostali stru ni poslovi lan 21. Organi dravne uprave prikupljaju i prou avaju podatke u oblastima iz svoga delokruga, sa injavaju analize, izvetaje, informacije i druge materijale i vre druge stru ne poslove kojima doprinose razvoju oblasti iz svog delokruga.

IV. URE ENJE ORGANA DRAVNE UPRAVE

1. Ministarstva
Obrazovanje ministarstava

lan 22. Ministarstvo se obrazuje za poslove dravne uprave u jednoj ili vie me usobno povezanih oblasti.
Ministar

lan 23. Ministarstvom rukovodi ministar. Ministar predstavlja ministarstvo, donosi propise i reenja u upravnim i drugim pojedina nim stvarima i odlu uje o drugim pitanjima iz delokruga ministarstva. Ministar je odgovoran Vladi i Narodnoj skuptini za rad ministarstva i stanje u svim oblastima iz delokruga ministarstva.
Dravni sekretar

lan 24. Ministarstvo moe da ima jednog ili vie dravnih sekretara, koji za svoj rad odgovaraju ministru i Vladi. Dravni sekretar pomae ministru u okviru ovla enja koja mu on odredi. Ministar ne moe ovlastiti dravnog sekretara za donoenje propisa, niti za glasanje na sednicama Vlade. Kad ministarstvo ima vie dravnih sekretara, ministar pismeno ovla uje jednog od njih da ga zamenjuje dok je odsutan ili spre en. Dravni sekretar je funkcioner koga postavlja i razreava Vlada na predlog ministra i njegova dunost prestaje s prestankom dunosti ministra.

-6Dravni sekretar podlee istim pravilima o nespojivosti i sukobu interesa kao lan Vlade, s tim to ne moe biti narodni poslanik.
Pomo nik ministra

lan 25. Ministarstvo ima pomo nike ministra, koji za svoj rad odgovaraju ministru. Pomo nik ministra rukovodi zaokruenom obla u rada ministarstva za koju se obrazuje sektor. Pomo nika ministra postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra, prema zakonu kojim se ure uje poloaj dravnih slubenika.
Sekretar ministarstva

lan 26. Ministarstvo moe da ima sekretara ministarstva, koji za svoj rad odgovara ministru. Sekretar ministarstva pomae ministru u upravljanju kadrovskim, finansijskim, informati kim i drugim pitanjima i u uskla ivanju rada unutranjih jedinica ministarstva i sara uje sa drugim organima. Sekretara ministarstva postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra, prema zakonu kojim se ure uje poloaj dravnih slubenika.
Posebni savetnici ministra

lan 27. Ministar moe imenovati najvie tri posebna savetnika. Posebni savetnik ministra po nalogu ministra priprema predloge, sa injava miljenja i vri druge poslove za ministra. Prava i obaveze posebnog savetnika ministra ure uju se ugovorom, prema optim pravilima gra anskog prava, a naknada za rad prema merilima koja odredi Vlada. ministarstvo. Broj posebnih savetnika ministra odre uje se aktom Vlade za svako

2. Organi uprave u sastavu ministarstava

Uslovi za obrazovanje

lan 28. Ministarstvo moe da ima jedan ili vie organa uprave u svom sastavu (u daljem tekstu: organ u sastavu).

-7Organ u sastavu obrazuje se za izvrne odnosno inspekcijske i s njima povezane stru ne poslove, ako njihova priroda ili obim zahtevaju ve u samostalnost od one koju ima sektor u ministarstvu. odre eno. Organ u sastavu moe ste i svojstvo pravnog lica kad je to zakonom

Vrste organa u sastavu

lan 29. Vrste organa u sastavu su uprave, inspektorati i direkcije. Uprava se obrazuje za izvrne i s njima povezane inspekcijske i stru ne poslove, inspektorat za inspekcijske i s njima povezane stru ne poslove, a direkcija za stru ne i s njima povezane izvrne poslove koji se, po pravilu, odnose na privredu.
Direktor organa u sastavu

lan 30. Organom u sastavu rukovodi direktor, koji za svoj rad odgovara ministru. Direktor reava u upravnim stvarima iz delokruga organa u sastavu i odlu uje o pravima i dunostima zaposlenih u organu u sastavu. Direktora postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra, prema zakonu kojim se ure uje poloaj dravnih slubenika.
Pomo nik direktora organa u sastavu

lan 31. S obzirom na prirodu i obim poslova, organ u sastavu moe imati jednog ili vie pomo nika direktora. Pomo nik direktora rukovodi poslovima u jednoj ili vie me usobno povezanih oblasti rada organa u sastavu i za svoj rad odgovara direktoru i ministru. Pomo nika direktora postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra, prema zakonu kojim se ure uje poloaj dravnih slubenika.
Odnos ministarstva i organa u sastavu. Odnos Vlade i Narodne skuptine i organa u sastavu

lan 32. Poslove iz svoga delokruga organ u sastavu vri samostalno. Ipak, ministar usmerava rad organa u sastavu i donosi propise iz njegovog delokruga. ministar. Organ u sastavu pred Vladom i Narodnom skuptinom predstavlja

-8Ovla enja prema organima dravne uprave, kad se odnose na organ u sastavu, Vlada i Narodna skuptina ostvaruju preko ministarstva u ijem sastavu je organ. 3. Posebne organizacije
Uslovi za obrazovanje

lan 33. Posebna organizacija obrazuje se za stru ne i s njima povezane izvrne poslove ija priroda zahteva ve u samostalnost od one koju ima organ u sastavu.
Vrste posebnih organizacija

lan 34. Vrste posebnih organizacija su sekretarijati i zavodi, a zakonom se mogu obrazovati i posebne organizacije s druk ijim nazivom. Sekretarijat se obrazuje za stru ne poslove zna ajne za sve organe dravne uprave i s njima povezane izvrne poslove, a zavod za stru ne poslove koji iziskuju primenu posebnih metoda i saznanja i s njima povezane izvrne poslove. Posebna organizacija moe ste i svojstvo pravnog lica kad je to zakonom odre eno.
Direktor posebne organizacije

lan 35. Vladi. Posebnom organizacijom rukovodi direktor, koji za svoj rad odgovara

Direktora postavlja Vlada na pet godina, na predlog predsednika Vlade, prema zakonu kojim se ure uje poloaj dravnih slubenika.
Zamenik direktora posebne organizacije

lan 36. Posebna organizacija moe imati zamenika direktora, koji za svoj rad odgovara direktoru. Zamenik direktora pomae direktoru u okviru ovla enja koja mu on odredi i zamenjuje ga dok je odsutan ili spre en. Direktor ne moe ovlastiti zamenika na donoenje propisa. Zamenika direktora postavlja Vlada na pet godina, na predlog direktora, prema zakonu kojim se ure uje poloaj dravnih slubenika.

-9Pomo nik direktora posebne organizacije

lan 37. Posebna organizacija ima jednog ili vie pomo nika direktora, koji za svoj rad odgovaraju direktoru. Pomo nik direktora rukovodi zaokruenom obla u rada posebne organizacije za koju se obrazuje sektor. Pomo nika direktora postavlja Vlada na pet godina, na predlog direktora, prema zakonu kojim se ure uje poloaj dravnih slubenika. 4. Upravni okruzi
Pojam upravnog okruga

lan 38. Upravni okrug obrazuje se radi vrenja poslova dravne uprave izvan sedita organa dravne uprave. U upravnom okrugu organi dravne uprave mogu, po sopstvenoj odluci, da vre jedan ili vie slede ih poslova dravne uprave: da reavaju u upravnim stvarima u prvom stepenu odnosno o albi kad su u prvom stepenu reavali imaoci javnih ovla enja, da vre nadzor nad radom imalaca javnih ovla enja i da vre inspekcijski nadzor. Organ dravne uprave koji odlu i da u upravnom okrugu vri jedan ili vie poslova dravne uprave obrazuje aktom o unutranjem ure enju i sistematizaciji radnih mesta svoju okrunu podru nu jedinicu.
Na in obrazovanja upravnih okruga

lan 39. Upravne okruge obrazuje Vlada uredbom, kojom odre uje i podru ja i sedita upravnih okruga. Vlada je duna da podru je upravnog okruga tako odredi da ono omogu i racionalan i delotvoran rad okrunih podru nih jedinica organa dravne uprave. Uredbom kojom obrazuje upravne okruge Vlada odre uje i uslove pod kojima organi dravne uprave mogu obrazovati podru ne jedinice za dva ili vie upravna okruga, jednu ili vie optina, grad ili autonomnu pokrajinu.
Na elnik upravnog okruga

lan 40. Upravni okrug ima na elnika, koji za svoj rad odgovara ministru nadlenom za poslove uprave i Vladi. Na elnik upravnog okruga uskla uje rad okrunih podru nih jedinica i prati primenu direktiva i instrukcija koje su im izdate; prati ostvarivanje planova rada

- 10 okrunih podru nih jedinica i stara se o uslovima za njihov rad; prati rad zaposlenih u okrunim podru nim jedinicama i predlae pokretanje disciplinskog postupka protiv njih; sara uje sa podru nim jedinicama organa dravne uprave koje nisu obrazovane za podru je okruga; sara uje sa optinama i gradovima i vri druge poslove odre ene zakonom. Na elnika upravnog okruga postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra nadlenog za poslove uprave, prema zakonu kojim se ure uje poloaj dravnih slubenika.
Stru na sluba upravnog okruga

lan 41. U upravnom okrugu postoji stru na sluba upravnog okruga, zaduena za stru nu i tehni ku potporu na elniku upravnog okruga i za poslove zajedni ke svim okrunim podru nim jedinicama organa dravne uprave. Stru nom slubom upravnog okruga rukovodi na elnik upravnog okruga, koji odlu uje i o pravima i dunostima zaposlenih u stru noj slubi. Ministarstvo nadleno za poslove uprave nadzire svrsishodnost rada stru ne slube upravnog okruga, prati osposobljenost zaposlenih u njoj i izdaje joj instrukcije. upravi. Na stru nu slubu upravnog okruga primenjuju se propisi o dravnoj

Savet upravnog okruga

lan 42. Upravni okrug ima Savet upravnog okruga, koji uskla uje odnose okrunih podru nih jedinica organa dravne uprave i optina i gradova sa podru ja upravnog okruga i daje predloge za poboljanje rada upravnog okruga i okrunih i drugih podru nih jedinica koje organi dravne uprave imaju na podru ju upravnog okruga. Savet upravnog okruga ine na elnik upravnog okruga i predsednici optina i gradona elnici gradova sa podru ja upravnog okruga. Na elnik upravnog okruga duan je da sve predloge Saveta upravnog okruga prosledi ministru nadlenom za poslove uprave i rukovodiocima organa dravne uprave koji imaju podru ne jedinice na podru ju upravnog okruga. Na in rada Saveta upravnog okruga odre uje Vlada uredbom. 5. Unutranje ure enje organa dravne uprave
Akt o unutranjem ure enju i sistematizaciji radnih mesta

lan 43. Unutranje ure enje i sistematizacija radnih mesta u organima dravne uprave zasnivaju se na na elima koja odre uje Vlada uredbom.

- 11 Akt o unutranjem ure enju i sistematizaciji radnih mesta u ministarstvu i organu u sastavu donosi ministar, u posebnoj organizaciji direktor, a u stru noj slubi upravnog okruga na elnik upravnog okruga. Akt o unutranjem ure enju i sistematizaciji radnih mesta ne moe stupiti na snagu dok na njega Vlada ne da saglasnost.
Direktive

lan 44. Rukovodilac organa dravne uprave moe da izdaje direktive kojima odre uje na in rada, postupanja i ponaanja zaposlenih u organu dravne uprave. upravnoj stvari. Direktivom se ne moe odre ivati na in postupanja i reavanja u

V. UNUTRANJI NADZOR
1. Pojam i oblici unutranjeg nadzora lan 45. Unutranji nadzor jeste nadzor koji organi dravne uprave vre nad drugim organima dravne uprave i imaocima javnih ovla enja u vrenju poverenih poslova dravne uprave. Unutranji nadzor sastoji se od nadzora nad radom, od inspekcijskog nadzora preko upravne inspekcije i od drugih oblika nadzora ure enih posebnim zakonom. Upravna inspekcija ure uje se posebnim zakonom. 2. Nadzor nad radom
Pojam i predmet nadzora nad radom

lan 46. Nadzor nad radom sastoji se od nadzora nad zakonito u rada i nadzora nad svrsishodno u rada organa dravne uprave i imalaca javnih ovla enja u vrenju poverenih poslova dravne uprave. Nadzorom nad zakonito u rada ispituje se sprovo enje zakona i drugih optih akata, a nadzorom nad svrsishodno u rada delotvornost i ekonomi nost rada i svrhovitost organizacije poslova. Ministarstvo ne moe vriti nadzor nad radom drugog ministarstva.

- 12 Opta ovla enja u vrenju nadzora nad radom

lan 47. Organ dravne uprave ovla en je da u vrenju nadzora nad radom: 1) zahteva izvetaje i podatke o radu; 2) utvrdi stanje izvravanja poslova, upozori na uo ene nepravilnosti i odredi mere i rok za njihovo otklanjanje; 3) izdaje instrukcije; 4) naloi preduzimanje poslova koje smatra potrebnim; 5) pokrene postupak za utvr ivanje odgovornosti; 6) neposredno izvri neki posao ako oceni da se druk ije ne moe izvriti zakon ili drugi opti akt; 7) predloi Vladi da preduzme mere na koje je ovla ena. Izvetaj o radu sadri prikaz izvravanja zakona, drugih optih akata i zaklju aka Vlade, preduzete mere i njihovo dejstvo i druge podatke.
Instrukcije

lan 48. Instrukcijom se usmerava organizacija poslova i na in rada zaposlenih u organu dravne uprave i imaocu javnih ovla enja u vrenju poverenih poslova dravne uprave. upravnoj stvari. Instrukcijom se ne moe odre ivati na in postupanja i reavanja u

Nadzor nad radom organa u sastavu

lan 49. organ. Nadzor nad radom organa u sastavu vri ministarstvo u ijem sastavu je

Ministarstvo pri tome ima sva opta ovla enja u nadzoru nad radom koja su ovim zakonom propisana.
Nadzor nad radom posebne organizacije

lan 50. Zakonom moe biti odre eno ministarstvo koje vri nadzor nad radom posebne organizacije. Ministarstvo je u nadzoru nad radom posebne organizacije jedino ovla eno da zahteva izvetaje i podatke o radu posebne organizacije, utvrdi stanje izvravanja poslova i upozori na uo ene nepravilnosti, izdaje instrukcije i predloi Vladi da preduzme mere na koje je ovla ena.

- 13 -

VI. POSEBNE ODREDBE O IMAOCIMA JAVNIH OVLA ENJA

1. Osnovne odredbe o vrenju poverenih poslova dravne uprave
Poloaj imalaca javnih ovla enja

lan 51. Pri vrenju poverenih poslova dravne uprave imaoci javnih ovla enja imaju ista prava i dunosti kao organi dravne uprave. Vlada i organi dravne uprave zadravaju i posle poveravanja poslova dravne uprave odgovornost za njihovo izvravanje.
Finansiranje poverenih poslova

lan 52. Sredstva za vrenje poverenih poslova dravne uprave obezbe uju se u budetu Republike Srbije.
Donoenje propisa

lan 53. Kad je imaocima javnih ovla enja povereno donoenje propisa, oni po prirodi i nazivu moraju da odgovaraju propisima koje donose organi dravne uprave. Imaoci javnih ovla enja duni su da propis povereno objave u Slubenom glasniku Republike Srbije. ije im je donoenje

2. Ograni enja pri poveravanju poslova dravne uprave lan 54. Poslovi dravne uprave vezani za oblikovanje politike Vlade ne mogu biti nikom povereni. Poslovi inspekcijskog nadzora mogu biti povereni jedino organima autonomne pokrajine, optine, grada i grada Beograda. 3. Nadzor nad radom imalaca javnih ovla enja u vrenju poverenih poslova dravne uprave a) Opta ovla enja nadzornog organa lan 55. Organ dravne uprave koji vri nadzor nad radom imalaca javnih ovla enja u vrenju poverenih poslova dravne uprave odre uje se zakonom (u daljem tekstu: nadzorni organ dravne uprave).

- 14 Pri tome nadzorni organ dravne uprave ima sva opta ovla enja u nadzoru nad radom koja su ovim zakonom propisana. b) Posebna ovla enja nadzornog organa
Preuzimanje poverenog posla

lan 56. Nadzorni organ dravne uprave duan je da neposredno izvri povereni posao ako bi neizvrenje posla moglo da izazove tetne posledice po ivot ili zdravlje ljudi, ivotnu sredinu, privredu ili imovinu ve e vrednosti. Ako imalac javnih ovla enja i pored viestrukih upozorenja ne po ne da vri povereni posao ili ne po ne da ga vri pravilno ili blagovremeno, nadzorni organ dravne uprave preuzima izvrenje posla, najdue na 120 dana.
Nadzor nad zakonito u propisa imalaca javnih ovla enja

lan 57. Imalac javnih ovla enja duan je da pre objavljivanja propisa pribavi od nadlenog ministarstva miljenje o ustavnosti i zakonitosti propisa, a ministarstvo da njemu dostavi obrazloeni predlog kako da propis usaglasi sa Ustavom, zakonom, drugim propisom ili optim aktom Narodne skuptine i Vlade. Ako imalac javnih ovla enja ne postupi po predlogu ministarstva, ono je duno da Vladi predloi donoenje reenja o obustavi od izvrenja propisa i na njemu zasnovanih pojedina nih akata i pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa. Reenje Vlade o obustavi od izvrenja propisa stupa na snagu kad se objavi u Slubenom glasniku Republike Srbije.

VII. SUKOB NADLENOSTI, REAVANJE O ALBI, IZUZE E

Nadlenost za reavanje sukoba nadlenosti lan 58. Sukob nadlenosti izme u organa dravne uprave, izme u organa dravne uprave i imaoca javnih ovla enja i izme u imalaca javnih ovla enja reava Vlada. Sukob nadlenosti izme u podru nih jedinica organa dravne uprave reava rukovodilac organa dravne uprave.

- 15 Nadlenost za reavanje o albi lan 59. O albi na prvostepeno reenje podru ne jedinice organa dravne uprave reava ministar, odnosno direktor organa u sastavu u upravnim stvarima iz delokruga organa u sastavu, odnosno direktor posebne organizacije. O albi na prvostepeno reenje organa u sastavu reava ministar. Na prvostepeno reenje ministarstva i posebne organizacije alba se moe izjaviti samo kad je to zakonom izri ito odre eno. O albi reava Vlada. O albi na prvostepeno reenje imaoca javnih ovla enja doneseno u poverenim poslovima dravne uprave reava ministar, odnosno direktor organa u sastavu u upravnim stvarima iz delokruga organa u sastavu, odnosno direktor posebne organizacije, ako zakonom nije druk ije odre eno. Reavanje o izuze u slubenog lica lan 60. O izuze u slubenog lica u ministarstvu reava ministar, a u organu u sastavu i posebnoj organizaciji direktor. O izuze u direktora organa u sastavu reava ministar, a o izuze u ministra i direktora posebne organizacije reava Vlada. O izuze u slubenog lica u imaocu javnih ovla enja reava rukovodilac nadlenog organa imaoca javnih ovla enja.

VIII. ODNOS ORGANA DRAVNE UPRAVE SA DRUGIM ORGANIMA

1. Odnosi organa dravne uprave sa Vladom
Usmerenja Vlade

lan 61. Vlada zaklju cima usmerava organe dravne uprave u sprovo enju politike i izvravanju zakona i drugih optih akata, uskla uje njihov rad i ministarstvima i posebnim organizacijama odre uje rokove za donoenje propisa ako nisu odre eni zakonom ili optim aktom Vlade. Vlada je duna da na zahtev organa dravne uprave zaklju kom zauzme stav o pitanju iz njegovog delokruga. Vlada moe zaklju kom naloiti organu dravne uprave da prou i neko pitanje ili preduzme neki posao i da joj o tome pripremi poseban izvetaj.

- 16 Koordinaciona tela

lan 62. Vlada moe osnivati koordinaciona tela radi usmeravanja pojedinih poslova iz delokruga vie organa dravne uprave. Vlada odre uje i zadatke koordinacionog tela, rukovo enje koordinacionim telom i sva druga pitanja vezana za rad koordinacionog tela. Podnoenje plana rada Vladi. Podnoenje Vladi izvetaja o radu lan 63. Ministarstva i posebne organizacije duni su da sa ine godinji plan rada, radi pripreme godinjeg plana rada Vlade. Ministarstva i posebne organizacije podnose Vladi najmanje jednom godinje izvetaj o svom radu, koji sadri opis stanja u oblastima iz njihovog delokruga, podatke o izvravanju zakona, drugih optih akata i zaklju aka Vlade i podatke o preduzetim merama i njihovom dejstvu. Rokovi za podnoenje godinjeg plana rada i izvetaja o radu odre uju se poslovnikom Vlade. 2. Me usobni odnosi organa dravne uprave
Saradnja

lan 64. Organi dravne uprave duni su da sara uju u svim zajedni kim pitanjima i da jedni drugima dostavljaju podatke i obavetenja potrebna za rad. Organi dravne uprave osnivaju zajedni ka tela i projektne grupe radi izvravanja poslova ija priroda zahteva u e e vie organa dravne uprave. Osnivanje i rad zajedni kih tela i projektnih grupa blie se odre uju uredbom Vlade.
Priprema optih akata

lan 65. U pripremi zakona i drugih optih akata ministarstva i posebne organizacije pribavljaju miljenja onih ministarstava i posebnih organizacija sa ijim delokrugom je povezano pitanje koje se ure uje. Postupak pripreme zakona i drugih optih akata blie se ure uje poslovnikom Vlade.

- 17 Poslovi iz delokruga vie organa dravne uprave

lan 66. Poslom iz delokruga dva ili vie organa dravne uprave upravlja onaj organ dravne uprave u ijem delokrugu je preteni deo posla.
Reavanje spornih pitanja

lan 67. Ako akt sporazumno donose dva ili vie organa dravne uprave, ili jedan organ uz saglasnost drugog, pa saglasnost izostane, o sporu odlu uje Vlada. Vlada odlu uje i o svim pitanjima koja organi dravne uprave sporazumno ne ree. 3. Odnosi organa dravne uprave sa Narodnom skuptinom i predsednikom Republike lan 68. Odnosi ministarstava i posebnih organizacija sa Narodnom skuptinom i predsednikom Republike zasnivaju se na pravima i dunostima odre enim Ustavom, zakonom i drugim optim aktima. Ministarstva i posebne organizacije duni su da Narodnoj skuptini i predsedniku Republike preko Vlade proslede obavetenja, objanjenja i podatke vezane za njihove nadlenosti. 4. Odnosi organa dravne uprave sa drugim dravnim organima lan 69. Odnosi organa dravne uprave sa sudovima, javnim tuilatvima i drugim dravnim organima zasnivaju se na pravima i dunostima odre enim Ustavom, zakonom i drugim optim aktima. 5. Odnos organa dravne uprave sa organima autonomne pokrajine
Saradnja i obavetavanje

lan 70. Odnosi organa dravne uprave sa organima autonomne pokrajine zasnivaju se na saradnji i obavetavanju u okviru Ustava, zakona i drugih optih akata.
Nadzor nad zakonito u optih akata autonomne pokrajine donesenih u njenom delokrugu

lan 71. Ministarstva nadziru zakonitost optih akata koje autonomne pokrajine donesu u svom delokrugu.

- 18 Ako nadleno ministarstvo smatra da opti akt donesen u delokrugu autonomne pokrajine nije u skladu sa Ustavom, zakonom, drugim propisom ili optim aktom Narodne skuptine i Vlade, duno je da Vladi predloi donoenje reenja o obustavi od izvrenja opteg akta i na njemu zasnovanih pojedina nih akata i pokretanje postupka za ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti. Reenje Vlade o obustavi od izvrenja opteg akta stupa na snagu kad se objavi u Slubenom glasniku Republike Srbije.
Nadzor nad izvravanjem optih akata autonomne pokrajine donesenim u njenom delokrugu

lan 72. Ako organ autonomne pokrajine ne izvrava opti akt donesen u njenom delokrugu, nadleno ministarstvo nalae mu da u roku od najvie 30 dana preduzme mere potrebne za izvravanje opteg akta. Nadleno ministarstvo moe odrediti da drugi organ autonomne pokrajine izvrava opti akt ili najdue na 120 dana neposredno preuzeti izvravanje opteg akta, ako organ autonomne pokrajine ne preduzme mere koje su mu naloene. U svakom slu aju, nadleno ministarstvo duno je da postavi pitanje odgovornosti rukovodioca organa autonomne pokrajine.
Nadzor nad vrenjem poslova dravne uprave poverenih autonomnoj pokrajini

lan 73. Pri nadzoru nad radom organa autonomne pokrajine u vrenju poverenih poslova dravne uprave, organi dravne uprave imaju sva opta i posebna ovla enja koja prema ovom zakonu imaju u nadzoru nad radom drugih imalaca javnih ovla enja.
Sudska zatita prava autonomne pokrajine

lan 74. Organ odre en optim aktom autonomne pokrajine moe nadlenom sudu podneti tubu za zatitu prava autonomne pokrajine, ako smatra da je pojedina nim aktom ili radnjom organa dravne uprave povre eno neko Ustavom ili zakonom zajam eno pravo autonomne pokrajine. Tuba se moe podneti u roku od 30 dana od dana dostavljanja akta, odnosno u injene radnje, a u postupku pred sudom shodno se primenjuje zakon kojim se ure uju upravni sporovi. 6. Odnos organa dravne uprave sa organima optina, gradova i grada Beograda lan 75. Odnosi organa dravne uprave sa organima optina, gradova i grada Beograda u pitanjima iz njihovog delokruga zasnivaju se na pravima i dunostima odre enim zakonom.

- 19 Pri nadzoru nad radom organa optina, gradova i grada Beograda u vrenju poverenih poslova dravne uprave, organi dravne uprave imaju sva opta i posebna ovla enja koja prema ovom zakonu imaju u nadzoru nad radom drugih imalaca javnih ovla enja.

IX. JAVNOST RADA I ODNOSI SA GRA ANIMA

Obavetavanje javnosti o radu organa dravne uprave lan 76. Organi dravne uprave duni su da obavetavaju javnost o svom radu preko sredstava javnog informisanja i na drugi prikladan na in. Zaposleni koji su ovla eni za pripremu informacija i podataka vezanih za obavetavanje javnosti odgovorni su za njihovu ta nost i blagovremenost. Javna rasprava u pripremi zakona lan 77. Ministarstvo i posebna organizacija duni su da u pripremi zakona kojim se bitno menja pravni reim u jednoj oblasti ili kojim se ure uju pitanja koja posebno zanimaju javnost sprovedu javnu raspravu. Sprovo enje javne rasprave u pripremi zakona blie se ure uje poslovnikom Vlade. Upravni dani lan 78. Organi dravne uprave mogu da vre pojedine poslove u mestu izvan svog sedita i sedita podru ne jedinice, u upravnim danima. Poslove koji se preduzimaju u upravnim danima i vreme i mesto odravanja upravnih dana odre uje rukovodilac organa dravne uprave. Upravni dani oglaavaju se u mestima u kojima se odravaju. Dunost obavetavanja stranaka i gra ana lan 79. Organi dravne uprave duni su da na primeren na in, pre svega u prostorijama u kojima rade sa strankama, obavetavaju stranke o njihovim pravima, obavezama i na inu ostvarivanja prava i obaveza, svome delokrugu, o organu dravne uprave koji nadzire njihov rad i na inu kontakta s njime i o drugim podacima bitnim za javnost rada i odnose sa strankama. Organi dravne uprave duni su da pruaju informacije preko telefona i drugih sredstava veze kojima su tehni ki opremljeni.

- 20 Davanje miljenja lan 80. Na traenje fizi kih ili pravnih lica, organi dravne uprave duni su da daju miljenja o primeni odredaba zakona i drugih optih akata, u roku od 30 dana. Miljenja organa dravne uprave nisu obavezuju a. Postupanje sa pritubama lan 81. Organi dravne uprave duni su da svima omogu e prikladan na in za podnoenje pritubi na svoj rad i na nepravilan odnos zaposlenih. Na podnetu pritubu organ dravne uprave duan je da odgovori u roku od 15 dana od dana prijema pritube, ako podnosilac pritube zahteva odgovor. Organ dravne uprave duan je da najmanje jednom u 30 dana razmatra pitanja obuhva ena pritubama. Odnos sa strankama lan 82. Organi dravne uprave moraju ostvariti primeren odnos sa strankama i primati stranke u toku radnog vremena. Nedeljni i dnevni raspored radnog vremena i druga pitanja vezana za radno vreme u organima dravne uprave ure uje Vlada. Ozna avanje organa dravne uprave lan 83. Na zgradama u kojima su smeteni organi dravne uprave isti u se naziv organa, grb i zastava Republike Srbije. Na ulazu u slubenu prostoriju isti u se li na imena, funkcija ili radno mesto lica koja u njoj rade, a na odgovaraju em mestu unutar zgrade isti e se raspored prostorija organa dravne uprave.

X. DRAVNI SLUBENICI
lan 84. Poslove iz delokruga organa dravne uprave vre dravni slubenici. Dravni slubenik moe da radi na poslovima dravne uprave ako je poloio dravni stru ni ispit, prema zakonu kojim se ure uje poloaj dravnih slubenika.

- 21 Za vo enje upravnog postupka i donoenje reenja u upravnom postupku moe biti ovla en samo dravni slubenik koji ima visoku kolsku spremu odgovaraju e struke. Poloaj dravnih slubenika ure uje se posebnim zakonom.

XI. KANCELARIJSKO POSLOVANJE. PRIMENA ODREDABA OVOG ZAKONA

Kancelarijsko poslovanje organa dravne uprave lan 85. Kancelarijsko poslovanje obuhvata evidentiranje, uvanje, razvrstavanje i arhiviranje materijala koji je primljen u radu organa dravne uprave ili koji nastane u radu organa dravne uprave i sva druga pitanja vezana za poslovanje organa dravne uprave. Kancelarijsko poslovanje ure uje se uredbom Vlade. Primena odredaba ovog zakona lan 86. Odredbe ovog zakona o kancelarijskom poslovanju i o poloenom dravnom stru nom ispitu potrebnom za vrenje poslova dravne uprave primenjuju se i na slube Narodne skuptine, predsednika Republike i Vlade. Odredbe ovog zakona o na elima delovanja organa dravne uprave, javnosti rada i odnosima sa gra anima, poloenom dravnom stru nom ispitu potrebnom za vrenje poslova dravne uprave, kolskoj spremi potrebnoj za dobijanje ovla enja za vo enje upravnog postupka i donoenje reenja u upravnom postupku i o kancelarijskom poslovanju shodno se primenjuju na sve imaoce javnih ovla enja kad vre poverene poslove dravne uprave, kao i na organe autonomnih pokrajina, optina, gradova i grada Beograda u njihovom delokrugu.

XII. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

Primena akata Vlade donesenih do stupanja na snagu ovog zakona lan 87. Do donoenja akata Vlade predvi enih ovim zakonom primenjuju se akti Vlade doneseni do dana stupanja na snagu ovog zakona, izuzev odredaba koje su u suprotnosti sa ovim zakonom.

- 22 Poloaj funkcionera lan 88. Danom stupanja na snagu ovog zakona zamenici ministara postaju dravni sekretari, a rukovodioci posebnih organizacija postaju direktori posebnih organizacija. Do stupanja na snagu zakona kojim se ure uje poloaj dravnih slubenika Vlada postavlja i razreava: 1) pomo nike ministara, sekretare ministarstava, direktore organa u sastavu i pomo nike direktora organa u sastavu, na predlog ministara; 2) direktore posebnih organizacija, na predlog predsednika Vlade; 3) zamenike i pomo nike direktora posebnih organizacija, na predlog direktora posebnih organizacija; 4) na elnike upravnih okruga, na predlog ministra nadlenog za poslove uprave. Polaganje stru nog ispita lan 89. Do stupanja na snagu zakona kojim se ure uje poloaj dravnih slubenika, stru ni ispit za rad u organima dravne uprave polae se prema Uredbi o stru nom ispitu zaposlenih u organima dravne uprave (Slubeni glasnik RS, br. 80/92 i 62/01). Obaveze polaganja stru nog ispita oslobo ena su lica sa poloenim pravosudnim ispitom, kao i lica sa poloenim stru nim ispitom za rad u drugim organima ako program tog ispita odgovara programu stru nog ispita zaposlenih u organima dravne uprave. Do stupanja na snagu zakona kojim se ure uje poloaj dravnih slubenika radni odnos u organu dravne uprave moe da zasnuje i lice koje nije poloilo stru ni ispit, s tim to mu radni odnos prestaje po sili zakona ako ne poloi ispit u roku od jedne godine od zasnivanja radnog odnosa. Nastavljanje poverenih poslova dravne uprave lan 90. Imaoci javnih ovla enja nastavljaju da vre poslove dravne uprave koji su im povereni do dana stupanja na snagu ovog zakona. Obrazovanje stru nih slubi upravnih okruga lan 91. Na elnici upravnih okruga duni su da donesu akte o unutranjem ure enju i sistematizaciji radnih mesta u stru nim slubama upravnih okruga u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

- 23 Stru ne slube upravnih okruga od Uprave za zajedni ke poslove republi kih organa preuze e zaposlene koji su vrili poslove za potrebe okruga u seditu okruga, odgovaraju a prava i obaveze, predmete, arhivu, opremu i sredstva, a od Ministarstva za dravnu upravu i lokalnu samoupravu odgovaraju a sredstva. Vo enje upravnog postupka s viom kolskom spremom lan 92. Zaposleni s viom kolskom spremom u organima dravne uprave, imaocima javnih ovla enja, organima autonomnih pokrajina, optina, gradova i grada Beograda mogu da vode upravni postupak i donose reenja u upravnom postupku najdue pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona. Prestanak vaenja Zakona o dravnoj upravi lan 93. Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Zakon o dravnoj upravi (Slubeni glasnik RS, br. 20/92, 6/93, 48/93, 53/93, 67/93, 48/94 i 49/99), izuzev odredaba l. 22-37. i lana 92. Stupanje na snagu ovog zakona lan 94. Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije.