Obligobligaciono Pravoaciono Pravo Sasa Skripta

Obligaciono Pravo opti deo
POJAM I PREDMET OBLIGACIONOG PRAVA Obligaciono pravo je deo graanskog prava, u koje spadaju jo i porodino, nasledno, stvarno i graansko procesno pravo. Obligaciono pravo u obje !ivno" #"i#lu je # up pravni$ nor"i oji"a #e reguli#ani obligacioni %&u'nic o(poverila) i* o&no#i+ , #ubje !ivno" #"i#lu !o #u on re!na prava i obave-e oje pripa&aju o&re.eno" licu %poveriocu i &u'ni u i- on re!nog obligacionog o&no#a*/ a oja #u reguli#ana pravili"a obje !ivnog obligacionog prava+ Obligaciono pravo u objektivnom smislu nastaje mimo volje subjekata, voljom zakonodavca ili obiaja i morala, dok obligaciono pravo u subjektivnom smislu nastaje voljom pravnih subjekata Obligaciono pravo regulie promet roba i usluga, i ono odraava dinamiku pravnog prometa, za razliku od stvarnog prava koje je statino. Pre&"e! obligacionog prava su prava i obaveze koji proizilaze iz obligacionog odnosa, pri emu poverilac ima prava da zahteva neko ponaanje koje se sastoji u injenju, neinjenju ili trpljenju! a dunik ima obavezu da to uini. "ama re obligare znai vezati, zavezati Pravna pravila obligacionog prava su nastala sa naputanjem naturalne privrede i razvojem robno#novanih odnosa. $nogi instituti rimskog prava se i danas primenjuju. % &eudalnom drutvu se vra'a naturalna razmena pa obligaciono pravo doivljava stagnaciju, da bi prelaskom na kapitalizam i pojavom buroazije doivelo razvoj posebno u ()( i (( veku! i taj trend se i danas nastavlja. Ono se stalno menja i razvija sa razvojem robno# novanih i drugih drutveno#ekonomskih odnosa, a obligacioni odnosi predstavljaju naje'e pravne odnose u savremenom drutvu.
ODNO0 OBLIGACIONOG PRAVA I DR,GI1 0RODNI1 GRANA o&no# obligacionog i #!varnog prava Obligaciona prava su relativna i deluju izmeu tano odreenih ugovornih strana, dok su stvarna prava apsolutna i deluju erga omnes prema svima!. )zuzeci su obligacioni odnosi koji proizvode stvarnopravno dejstvo* ugovori u korist tre'eg lica, kolektivni ugovori, ugovor o zakupu nepokretnosti koji je upisan u zemljine knjige, paulijanska tuba koja se podie protv tre'eg lica sa kojim poverilac nije u pravnom odnosu. +ruga razlika je u predmetu, dok je predmet stvarnih prava stvar, predmet obligacionih je ponaanje dunika. ,azlikuju se i po nainu sticanja, stvarna se stiu predajom i upisom u zemljine knjige, a obligaciona na osnovu ugovora i drugih obligacionih poslova. "tvarna prava se tite reivindikacionom, a obligaciona akvilijanskom tubom tuba za naknadu tete! "tvarna prava su taksativno nabrojana u zakonu princip numerus clausus!, a obligaciona nisu zakonom ograniena i njihov broj se stalno menja. "tvarna prava ne zastarevaju, za razliku od obligacionih. o&no# obligacionog i na#le&nog Obligaciono pravo regulie odnose meu ivima inter vivos!, a nasledno pravo odnose za sluaj smrti mortis causa!. "toga je nasledno pravo neprenosivo i neotuivo. -asledna prava su speci&ina. Po svom dejstvu, erga omnes, se pribliavaju stvarnim pravima, a sa druge strane i kod njih dolazi do prelaza imovine sa jednog na drugo lice, kao to je sluaj sa obligacijama. $eutim, za razliku od obligacija, taj prenos se ostvaruje u sluaju smrti. o&no# obligacionog i poro&i)nog Prema kodi&ikacijama graanskog prava u buroaskom drutvu, porodino pravo je svrstavano u oblast
.
graanskog prava. % socijalistikom periodu porodino se izdvaja, ali se kasnije opet vra'a u porodicu graanskog prava. $nogi porodini odnosi su imovinsko#pravnog karaktera i predstavljaju izvore obligacija predbrani i brani ugovor, izdravanje itd!
I2VORI OBLIGACIONOG PRAVA I I2VORI OBLIGACIJA
I-vori obligacionog prava u &ormalnom smislu su propisi kojima su regulisani obligacioni odnosi* %stav ,", /OO i drugi zakoni, podzakonski akti, meunarodne konvencije i opti akti. 2OO je donet 3456 godine kako bi se pojedini obligacioni odnosi regulisali na saveznom nivou, a ostali republikim i pokrajinskim zakonima, kao to su poklon, ortakluk, posluga. $eutim, ovi zakoni nisu doneti. u-an#e i &rugi !rgovin# i obi)aji ( +o donoenja /akona bilo je dosta u primeni uzansi i drugih trgovinskih obiaja, -akon donoenja /OO, obiaji i uzanse se mogu primeniti ukoliko stranke izriito ugovore njihovu primenu, i ukoliko nisu u suprotnosti sa imperativnim normama /akona. Opte uzanse za promet robe koje je donela 0lavna dravna arbitraa 1ugoslavije .234. imale su ogroman praktini znaaj jer su predstavljale vie pravila obligacionog prava nego trgovinske obiaje! #u&# a pra #a koju ine naelni stavovi, shvatanja i odluke sudova, &ormalnopravno nije izvor obligacionog prava iako ima velik uticaj. -ae pravo spada u kontinentalni pravni sistem, i za njega nije karakteristino precedentno pravo. +elatno'u sudova dolo je do konkretizacije odreenih apstraktnih pojmova iz pravnih normii do de&inisanja pravnih instituta. Od izvora obligacionog prava treba razlikovati izvore obligacija. I-vori obligacija #u pravne )injenice oje #!varaju obligacije7 ugovori prou-ro ovanje 8!e!e #!icanje be- o#nova po#lovo&#!vo be- naloga je&no#!rana i-java volje % izvore obligacija moemo svrstati i injenice kao to su brak, srodstvo, suvlasnitvo, susedski odnosi isl, koji su regulisani drugim propisima a ne /akonom o obligacionim odnosima. Obligaciono pravo #e &eli na op8!i i po#ebni &eo+ Opti deo obuhvata norme koje imaju opti znaaj i koje vae za obligacione odnose u celini naela, nastanak, dejstvo i prestanak obligacija i ugovora, promena subjekata u ugovornom odnosu, obezbeenje ispunjenja ugovornih obaveza prouzrokovanje tete, sticanje bez osnova, jednostrana izjava volje itd!, a posebni deo obuhvata pravila koja vae za pojedine vrste obligacionih ugovora. NA9ELA OBLIGACIONOG PRAVA 1. na)elo au!ono"ije volje znai da subjekti svojom voljom zasnivaju, menjaju i gase obligacione odnose. Od volje ugovornih strana zavisi sa kim 'e zasnovati obligacioni odnos, koje vrste, koje sadrine, &orme ako nije zakonom propisana obavezna &orma! itd. Ovo naelo najvie dolazi do izraaja u oblasti ugovora, a manje u materiji naknade tete. Ogranieno je imperativnim propisima, javnim poretkom, moralom i dobrim obiajima
5
2. na)elo &i#po-i!ivno#!i znai da ugovorne strane mogu svoj ugovor da urede i drugaije od onoga to predviaju dispozitivne norme. One mogu da zakonsku normu izmene ili iskljue, ili da koriste zakosnke norme kao dopunu onoga to su regulisale ili propustile da reguliu ugovorom 3. na)elo ravnopravno#!i : ravnopravnost mora postojati kako u momentu nastanka, tako i u toku trajanja obligacije. Odstupanja postoje kod tipskih i adhezionih ugovora 4. na)elo #ave#no#!i i po8!enja znai da su strane dune da se ponaaju savesno i poteno u toku izvravanja svojih obaveza. "tranke su dune da jedna drugu obavetavaju o svim okolnostima koje su od znaaja za njihove odnose i da uzajamno sarauju. Ovo je jedno od temeljih naela ne samo obligacionog, ve' itavog graanskog prava. "voju primenu je nalo u mnogim lanovima /akona, recimo kod posledica nitavosti ugovora, gde sud vodi rauna o savesnosti stranaka, kod naknade tete, sticanja bez osnova, poslovodstva bez naloga itd. 6umaenjem ovog naela ne sme da se dovodi u pitanje pravna sigurnost 5. na)elo -abrane -loupo!rebe prava znai da je zabranjeno vrenje prava protivno cilju zbog kojeg je ustanovljeno /OO polazi od objektivnog pojma zloupotrebe!. Ovo naelo je usko povezano sa naelom savesnosti i potenja 6. na)elo je&na e vre&no#!i &avanja znai da ugovorne strane prilikom zasnivanja obligacionih odnosa moraju imati u vidu ekvivalentnost davanja. Ovo naelo je nalo svoju primenu kroz institute prekomernog ote'enja i zelenakog ugovora 7. na)elo -abrane #!varanja i i# or8i;avanja "onopol# og polo'aja je uvedeno da bi se spreile negativne posledice monopola na tritu, jer se njegovim postojanjem ugroava naelo ravnopravnosti i jednake vrednosti davanja 8. na)elo -abrane prou-ro ovanja 8!e!e se odnosi kako na ugovorne i vanugovorne odnose, tako i na pregovore. /OO predvia da je svako duan da se uzdri od postupaka kojima se drugome prouzrokuje teta. 9. na)elo &u'no#!i i#punjenja obave-e znai da je svako duan da ispuni svoju obavezu i odgovara za neispunjenje 10. na)elo pona8anja u i-vr8enju obave-a i o#!varivanju prava podrazumeva postupanje sa panjom dobrog doma'ina panja koja se zahteva kod obligacionih odnosa van privrede!, privrednika panja koja se zahteva kod obligacionih odnosa u privredi! i strunjaka panja koja se zahteva kod obligacionih odnosa u obavljanju pro&esionalne delatnosti, u nekoj struci!. "ubjekti moraju da se uzdre od postupaka kojima bi oteali izvrenje obaveze druge strane 11. na)elo "irnog re8avanja #porova podrazumeva da stranke svoje sporove pokuaju da ree na miran nain, i to direktnim pregovorima, posredovanjem i mirenjem koncilijacijom!. %koliko ovi naini mirnog reavanja ne daju rezultate, stranke se mogu obratiti sudu ili arbitrai, ukoliko je ugovorena 12. na)elo pri"ene &obri$ po#lovni$ obi)aja vai pre svega za privredne subjekte koji obavljaju privrednu delatnost. % privrednim odnosima postoje poslovni obiaji i poslovni moral kojih se privredni
7
subjekti moraju pridravati. 6u su i kodi&ikovani poslovni obiaji uzanse! iju primenu stranke moraju ugovoriti. %zanse ne smeju biti u suprotnosti sa imperativnim normama. 13. na)elo po#!upanja u # la&u #a op8!i" a !i"a nalae pravnim licima da postupaju u skladu sa svojim optim aktima u zasnivanju obligacionog odnosa. 8kt koji je zakljuen suprotno aktima ostaje na snazi ako je druga strana znala ili morala znatik za to. POJAM I <ARA<TERI0TI<E OBLIGACIJA Obligacija je pravni o&no# i-"e.u naj"anje &va lica u o"e je&no lice %poverilac* i"a pravo &a -a$!eva o& &rugog lica %&u'ni a* &a ne8!o pre&a/ u)ini ili !rpi+ % uem smislu obligacija je obaveza dunika, odnosno dug. <ara !eri#!i e7 pravni o&no# zati'en sankcijom. /atita se realizuje putem tube i prinudnim putem u izvrnom postupku, kao i prigovorima koji stoje na raspolaganju to je odnos i-"e.u o&re.eni$ lica, poverioca i dunika. Poverilac ima pravo da zahteva od dunika neko injenje neinjenje ili trpljenje!, a dunik ima obavezu da to ispuni. % zavisnosti od toga da li se prava i obaveze nalaze na obe strane ili samo na jednoj, razlikujemo jednostrano i dvostrano#obavezne obligacije odnos #a o&re.eno" #a&r'ino". "adrinu ine prava i obaveze ugovornih strana davanje, injenje, neinjenje, trpljenje!. Davanje je obaveza dunika da preda neki stvar, injenje da izvri odreenu radnju, neinjenje da se uzdri od injenja na koje bi inae imao pravo, trpljenje obaveza da dozvoli poveriocu da uini neto to bi inae imao pravo da mu zabrani. 6rpljenje treba razlikovati od stvarne slubenosti, jer je slubenost apsolutnog karaktera, a tgrpljenje relativnog i deluje samo u odnosu na konkretnog poverioca i dunika, a slubenost u odnosu na bilo kod vlasnika povlasnog dobra. odnos koji ima i"ovin# u vre&no#! rela!ivnog ara !era, to znai da ima dejstvo samo u odnosu na lica koja su zakljuila obligacioni odnos, pri emu poverilac ima pravo samo od dunika da zahteva ispunjenje obaveze. )zuzeci od ovog su u sluaju upisa zakupa nepokretnosti u zemljine knjige pri emu ovaj obligacioni odnos dobija stvarnopravni karakter i deluje prema svima!, i u sluaju paulijanske tuzbe gde poverilac pobija raspolaganje dunika sa tre'im licem iako nije ni u kakvom pravnom odnosu sa tre'im licem! +a bi bila punovana obligacija mora da bude* "ogu;a to znai da se dunik obavezuje na neto to je mogu'e izvriti. -emogu'nost moe da bude objektivna kad obligaciju ne moe izvriti ni jedno lice!, subjektivna kad obavezu ne moze izvrsiti duznik!, poetna kad je nemogu'nost postojala u momentu nastanka obligacije!, naknadna kad je obligacija bila mogu'a prilikom nastanka ali je postala nemogu'a kasnije!, &izika kad je predmet propao!, pravna obavezu pravno nije mogu'e izvriti! o&re.ena=o&re&iva odnosno i jedna i druga strana moraju znati svoje prestacije prava i obaveze! ili moraju znati kriterijum na osnovu kojeg 'e ih odrediti &opu8!ena to znai da ne sme biti u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i dobrim obiajima inae je apsolutno nitava! <LA0I>I<ACIJA OBLIGACIJA
4
1. pre"a #a&r'ini ra&nje po-i!ivne kada se prestacija sastoji u davanju ili injenju nega!ivne, kada se prestacija sastoji u proputanju ili trpljenju, pri emu dunik mora da se uzdri od ponaanja na koje bi inae imao pravo 2. pre"a vre"enu !rajanja ra&nje !renu!ne, kada se prestacija izvrava u jednom trenutku !rajne, kada se izvrava u duem periodu pla'anje zakupnine, alimentacije! #u ce#ivne, kada se izvrava u delovima pla'anje komunalija, struje, tele&ona! 3. pre"a pre&"e!u obligacije &eljive kada se deobom ne menja sutina i vrednost predmeta obligacije! i ne&eljive kada deoba utie na vrednost predmeta, i predmet nije mogu'e deliti!. Obligacije davanja su preteno deljive, a obligacije injenja nedeljive. %koliko se ugovori da neka stvar koja je po prirodi deljiva ne sme da se deli, radi se o pravnoj nedeljivosti obligacije nov)ane prestacija je izraena u novcu! i nenov)ane. -ovane imaju ve'i znaaj u praksi, a vrednost svih stvari se moe izraziti u novu, pa tako i nenovane mogu postati novane. -ovane su po pravilu regulisane imperativnim normama i naje'e su sloene jer se pored glavne obaveze glavnice! javljaju isporedne kamate! in&ivi&ualne kod kojih je predmet odreen individualno! i generi)ne obaveza se sastoji u predaji bilo koje stvari odreenog roda! 4. pre"a #ubje !u oji i-vr8ava obligaciju li)ne intuitu personae! kada je obligacija vezana za linost dunika. Ove obligacije se ne mogu preneti na drugo lice, ustupiti, naslediti i ne moe se dati jemstvo neli)ne inter partes!, obligaciju moe izvriti i drugo lice 5. pre"a broju lica i broju pre&"e!a pro#!e su one kod kojih postoji samo jedan poverilac, samo jedan dunik i samo jedan predmet obligacije #lo'ene obligacije #a vi8e lica* zajednike, solidarne, nedeljive. 9od ovih obligacija se pojavljuje vie lica na strani poverioca ili dunika #lo'ene #a vi8e pre&"e!a* kumulativne, alternativne i &akultativne. 9od ovih obligacija se pojavljuje vie predmeta obaveze 6. # ob-iro" na -a8!i!u oju u'ivaju #an cioni#ane utuive! kod kojih poverilac ima pravo da trai zatitu interesa pred sudom na!uralne=priro&ne neutuive! nisu zati'ene aparatom dravne prinude i tu spadaju* zastarele obligacije, ugovor o igri, opkladi, kocki izmeu &izikih lica ako predmet opklade nije predat tre'em licu, obaveza izdravanja izmeu srodnika gde ne postoji zakonska obaveza izdravanja, obaveza iz ugovora koji je zakljuilo poslovno nesposobno lice. 9arakteristino je da ukoliko dunik ispuni svoju obavezu ne moe zahtevati natrag ono to je dao 0,BJE<TI OBLIGACIJA
3
"ubjekti obligacija su &izika i pravna lica izmeu kojoh postoji konkretan obligacioni odnos. 6o su poverilac kreditor! i debitor dunik! PROMENA 0,BJE<ATA , OBLIGACIJI % toku obligacionog odnosa moe do'i do promene subjekata obligacije putem ugovora, zakona, testamenta ili sudske odluke!, a da se ne menja sadrina obligacije. 1. ce#ija je preno8enje po!ra'ivanja je&nog poverioca na &rugo lice/ pri )e"u #e #a&r'ina obligacije i li)no#! &u'ni a ne "enjaju+ Prenoenje se vri putem ugovora. 6ri lica* ustupilac ce&en!!, novi poverilac ce#ionar! i dunik ce#u#!. /a cesiju se ne zahteva saglasnost dunika, ali ako nije obaveten dunik svoju obavezu moe ispuniti i starom poveriocu. "a glavnim potraivanjem prenose se i sporedna potraivanja. :esijom se mogu preneti novana potraivanja i injenje, dok se obligacije vezane za linost naknada nematerijalne tete, izdravanje! ne mogu ustupiti. ;orma zavisi od &orme ugovora koji je posluio kao osnov cesije /akljuenjem ugovora o cesiji nastaje trostrani odnos. +unik vie nije u obavezi prema starom poveriocu, ali se pravni poloaj dunika ne menja. Po#ebni #lu)ajevi ce#ije7 ustupanje potraivanja bez obavetavanja dunika, tako da dunik svoju obavezu ima samo prema starom poveriocu ustupanje potraivanja umesto ispunjenja i radi napla'ivanja, pri emu dunik umesto da ispuni svoju obavezu prema poveriocu, ustupa svoje potraivanje koje ima prema tre'em licu. +unikova obaveza se gasi do iznosa ustupljenog potraivanja. 8ko je u pitanju ustupanje radi napla'ivanja, dunikova obaveza se gasi tek kad poverilac naplati potraivanje ustupanje radi obezbeenja slui samo za obezbeenje potraivanja, i kad se poverilac naplati moe da zadri za sebe koliko iznosi njegovo potraivanje, a ostalo da vrati duniku ustupanje hartije na donosioca ustupanjem hartije ustupa se i samo potraivanje i nikakvu drugu radnju nije potrebno izvriti za valjanost cesije. %koliko se radi o ustupanju hartije po naredbi, potrebno je upisati ime novog poverioca ,azlika izmeu cesije i subrogacije* cesija nastaje na osnovu saglasnosti poverioca, a subrogacija i mimo njegove volje< kod cesije cedent garantuje za postojanje potraivanja, a kod subrogacije nema garancija< u sluaju steaja poverilac kod subrogacije ime prvenstvo, dok se cedent i cesionar napla'uju istovremeno i proporcionalno. 2. preu-i"anje %prije"* &uga pre&#!avlja pro"enu &u'ni a u obligaciono" o&no#u za koji se zahteva saglasnost i pristanak poverioca. Poverilac se poziva da u odreenom roku da svoj pristanak, a ukoliko se ne izjasni smatra se da ga nije dao. ;orma zavisi od &orme ugovora koji je posluio kao osnov preuzimanja duga. +ugovi koji su vezani za linost se ne mogu preneti. +ejstva* preuzimanjem duga novi dunik stupa na mesto starog i ima sva prava i obaveze koje je imao i stari dunik. %koliko poverilac nije znao za insolventnost novog dunika tada obaveza starog ne prestaje, ve' preuzimanje duga ima dejstvo ugovora o pristupanju duga. =icna obezbedjenja potrazivanja se moraju ponovo dati jemstvo, zaloga! inace se gase prema novom duzniku. Preuzimalac ne odgovara za nenapla'ene kamate koje su dospele pre preuzimanja. 9ad je dug obezbeenjen hipotekom, smatra se da je poverilac dao pristanak ukoliko se u roku do 7 meseca ne izjasni, ali mora biti upozoren na rok do 7 meseca u kome treba da se izjasni. % protivnom, smatra'e se da poziv nije ni upu'en.
>
3. pri#!upanje &ugu #e -a lju)uje i-"e.u poverioca i !re;eg lica/ pri )e"u #e !re;e lice obave-uje &a ;e i#puni!i njegovo po!ra'ivanje o& &u'ni a+ 6re'e lice stupa u obavezu pored dunika. 9ada na neko lice pree imovina drugog lica ono odgovara za dugove koji se odnose na tu imovinu pored dotadanjeg imaoca imovine, solidarno s njim, ali samo do vrednosti aktivne imovine koja je na njega preneta. Ova odgovornost se ne moe ograniiti ili iskljuiti ugovorom 4. preu-i"anje i#punjenja po#!oji a& #e -a lju)i ugovor i-"e.u &u'ni a i ne og !re;eg lica oji" #e !re;e lice obave-uje &a ;e i#puni!i obave-u pre"a poveriocu+ Poverilac nema pravo prema tre'em licu, nego samo prema duniku, jer tre'e lice nije preuzelo dug, niti pristupilo dugu. "amo dunik moe zahtevati od tre'eg lica da ispuni njegovu obavezu. OBLIGACIJE 0A VI?E OBJE<ATA %PREDMETA* 1. u"ula!ivne obligacije ( dunik je u obavezi da ispuni vie predmeta istovremeno i tek poto preda sve stvari obligacija se gasi. %koliko propadne jedna od stvari dunik je u obavezi da preda ostale. $eutim, ukoliko poverilac moe da ostvari cilj zbog koga je zakljuio ugovor tek predajom svih stvari, a jedna od njih propadne, obligacija se gasi a dunik ima obavezu da nadoknadi tetu koju je poverilac pretrpeo
2. al!erna!ivne obligacije ( dunik duguje vie predmeta ali se oslobaa obaveze predajom jednog od njih. Pravo izbora pripada duniku ako nita drukije nije odreeno. )zbor predmeta predstavlja jednostranu izjavu volje i bez toga je nemogu'e realizovati obligaciju. )zjava se moe dati usmeno, pismeno, konkludentnom radnjom, ali ne sme da bude data pod uslovom ili vezana za rok. )zvren izbor se ne moe opozvati. Pravo izbora moe da ima i tre'e lice. 8ko usled vie sile propadnu svi predmeti, obligacija se gasi. 8ko od dva predmeta propadne jedan, usled dogaaja za koje je kriv dunik, on ima obavezu da preda preostali predmet, a ako pravo izbora pripada poveriocu, on moe traiti preostali predmet ili naknadu tete. %koliko je predmet obaveze postao nemogu' usled krivice poverioca, dunikova obaveza prestaje, a u sluaju da njemu pripada pravo izbora, on moe izvriti svoju obavezu preostalim predmetom i traiti naknadu tete. 8ko pravo izbora pripada poveriocu on moe dati naknadu tete i traiti preostali predmet. 3. @a ul!a!ivne obligacije ( dunik je u obavezi da preda jedan odreen predmet, ali se moe osloboditi obaveze i predajom drugog predmeta jedan predmet je u obligaciji, vie predmeta je u isplati!. %koliko propadne predmet koji se duguje usled vie sile, poverilac nema pravo da zahteva drugi predmet. 9ada predmet propadne zbog dogaaja za koje je kriv dunik poverilac moe da zahteva samo naknadu tete, a dunik se moe osloboditi obaveze pla'anjem naknade ili predajom drugog predmeta OBLIGACIJE 0A VI?E 0,BJE<ATA %LICA* 1. -aje&ni) e %&eljive* obligacije : pojavljuje se vie lica na strani poverioca ili na strani dunika i obligacija se deli na onoliko lica koliko ih ima. Obaveza je deljiva ako se moe ispuniti u delovima ali tako da svaki deo zadrava svoja svojstva i vrednost. 8ko u obligaciji ima vie dunika, obaveza se deli na jednake delove i svaki do njih odgovara samo za svoj deo obaveze % zavisnosti da li ima vie poverilaca ili vie duznika razlikujemo a !ivne ili pa#ivne zajednike obligacije.
?
Obligacija ima dejstvo za svako lice pojedinano, povoljne ili tetne posledice nastupaju samostalno za svakog poverioca ili dunika i bez uticaja na druga lica npr ukoliko jedan dunik postane insolventan poverioci ne mogu zahtevati od ostalih duznika da plate i njegov deo duga! 2. ne&eljive obligacije : obligacije kod kojih je predmet nedeljiv i mora se ispuniti odjednom u celosti. 6akoe mogu biti pa#ivne i a !ivne. 9od pasivnih svaki dunik je u obavezi da ispuni poveriocu celu obavezu jer je predmet nedeljiv!. 8 kod aktivnih svaki poverilac moe da trai izvrenje obaveze u celini. 9ada dunik ispuni obavezu prema jednom poveriocu obligacija se gasi. 3. #oli&arne obligacije : obaveza se ispunjava u celini iako je deljiva, to znai da je svaki poverilac ovla'en da zahteva ceo dug, i svaki dunik je u obavezi da isplati ceo dug. 6akoe mogu biti a !ivne ili pa#ivne/ a nastaju kao i ostale na osnovu ugovora, zakona i testamenta. +unik moe da ozvri dug prema bilo kom od poverilaca i obligacija se gasi, osim ako je neki od poverilaca pokrenuo tubu. 6ada moe da ispuni dug samo njemu. -akon isplate duga od strane bilo kod dunika obligacija se gasi a nastaje odnos izmeu dunika i poverilaca meusobno. -aslednici solidarnog dunika ne odgovaraju u celini ve' srazmerno njegovom delu. Propast stvari usled vie sile ne oslobaa od odgovornosti sve solidarne dunike. 8 ukoliko do propasti stvari doe krivicom jednog od njih, samo on odgovara poveriocu. Otpust duga prema jednom nema uticaj na ostale, kao ni kon&uzija spajanje poverioca i dunika u jednom licu! DEJ0TVA OBLIGACIJE se sastoje u ovla8;enju poverioca &a !ra'i o& &u'ni a i#punjenje obave-e na oju #e &u'ni obave-ao/ i u obave-i &u'ni a &a i#puni ovaj -a$!ev . 8ko dunik ne ispuni obavezu poverilac moe traiti naknadu tete obine i izmakle koristi!. "trana koja se poziva na tetu duna je da preduzme sve razumne mere da bi se smanjila teta, u protivnom druga strana moe da istakne prigovor i zahteva da joj se smanji naknada tete. +unik se moe osloboditi odgovornosti za neipunjenje ako dokae da je do toga dolo usled okolnosti koje se nisu mogle spreiti ili izbe'i, a koje su nastale nakon zakljuenja ugovora. &ocnja &u'ni a : pada u docnju kad ne ispuni obavezu u roku koji je ugovoren, a ako rok nije ugovoren dunik pada u docnju kada ga poverilac opomene i pozove da ispuni svoju obavezu. Poverilac ne mora da opominje dunika kod &iksnih ugovora gde je rok precizno odreen!, kada dunik izjavi da ne'e ispuniti obavezu, kad se odrekne prava na opomenu ili kad obe'a ispunjenje obaveze na tano odreen dan. 9rivica dunika nije uslov za padanje u docnju obje !ivni poja" &ocnje!. % sluuju docnje rizik sluajne propasti stvari prelazi na dunika, duan je da nadoknadi tetu koju je poverilac pretrpeo zbog docnje, i poverilac moe da zahteva raskid ugovora i trai naknadu tete zbog neispunjenja obaveze &ocnja poverioca : pada u docnju ako bez osnovanog razloga odbije da primi ispunjenje obaveze od dunika, ili ako svojim ponaanjem spreava dunika da ispuni svoju obavezu. 8ko pak dokae da dunik nije bio u mogu'nosti da ispuni svoju obavezu ne pada u docnju. Poloaj dunika se olakava tako to rizik sluajne propasti prelazi na poverioca, prestaju te'i kamate, duan je da nadoknadi tetu duniku, a dunik moe stvar da preda u sudski depozit i time se oslobodi obaveze PA,LIJAN0<A T,ABA
je !u'ba ojo" poverilac pobija pravne ra&nje &u'ni a oji"a je &u'ni u"anjio #voju i"ovinu &a bi o#uje!io poverioca u napla!i njegovog po!ra'ivanja+ Ovom tubom se ne ponitava pravni posao dunika sa tre'im licem, ve' se stavlja van snage u odnosu na poverioca, i to do iznosa potraivanja. Pravo na ovu tubu ima svaki poverilac ije je potraivanje dospelo, i to protiv svake pravne radnje kojom se dunik dovodi u insolventan poloaj. Poverilac ne moe pobijati pravne radnje koje su vezane za linost dunika odricanje od prava da opozove poklon!, kao ni pravne radnje poklone! koji su srazmerni materijalnim mogu'nostima dunika. 6eret dokazivanja je na poveriocu osim u sluaju dobroinih poslova!. 8ktivnu legitimaciju ima poverilac, a pasivnu tre'e lice na koje je dunik preneo svoju imovinu. +unik nije tueni u ovoj parnici. Paulijanska tuba se moe podneti i protiv univerzalnih i protiv singularnih sukcesora, ali uspeh tube zavisi od savesnosti tih lica. Ova tuba ima relativno dejstvo deluje samo u odnosu na poverioca i to samo u visini njegovih potraivanja! ,#lovi -a po&i-anje !u'be7 da je poverilac ote'en ovom radnjom da je dunik imao nameru da oteti poverioca da je tre'e lice bilo nesavesno 6eret dokazivanja je na poveriocu, osim u sluaju besplatnih raspolaganja npr poklon! Ro ovi7 kod teretnih raspolaganja rok je godinu dana od momenta preduzimanja pravne radnje kod dobroinih ili kad je tre'e lice blizak srodnik brani drug, krvni srodnih u pravoj liniji neogranieno, a u pobonoj i po tazbini do 4tog stepena!, rok je 7 godine od momenta preduzimanja pravne radnje koja se pobija /akon ovde iz razloga pravne sigurnosti odreuje samo objektivne rokove PRAVO 2ADRAAVANJA %I,0 RETENCIONI0* je pravo poverioca &a -a&r'i #!var oja je u njegovo" po#e&u &o &u'ni ne i#pla!i &o#pelo po!ra'ivanje/ a a o je &u'ni in#olven!an on&a i pre &o#pelo#!i po!ra'ivanja+ Poverilac ne"a pravo da zadri stvar* ako dunik zahteva da mu se vrati stvar koja je iz njegove dravine izala protivno njegovoj volji ako je data poveriocu na uvanje ili na poslugu kada se radi o stvarima koje se ne mogu prodati legitimacije, isprave, pisma! Poverilac ima pravo da se naplati iz zadrane stvari ali je duan da prethodno obavesti dunika o nameri da stvar proda i namiri svoje potraivanje. PRE0TANA< OBLIGACIJA 3+ i#punjenje %i-vr8enje* obave-e po#!oji a&a &u'ni i#puni #voju obave-u i- ugovora+ Obavezu moze ispuniti i tre'e lice i poverilac je duan da primi to ispunjenje. $eutim, ako je dunik ponudio da on odmah ispuni obavezu, poverilac ne moe prihvatiti ispunjenje od tre'eg lica. 9od ugovora intuitu personae samo dunik moe ispuniti obavezu. 9ada tre'e lice ispuni obavezu povericu radi se o #ubrogaciji i on stupa na mesto poverioca u odnosu na dunika. "ubrogacija je zamena/ i razlikujemo realnu zamena stvari, predmeta ugovora! i personalnu zamena linosti poverioca!. "ubrogacija moe biti zakonska npr jemac! i ugovorna. +unik mora da ispunjenje izvri poslovno sposobnom poveriocu. %koliko poverilac nije poslovno sposoban,
2
dunik se oslobaa obaveze samo ako je ona bila korisna za poverioca i ako se stvar nalazi u imovini poverioca. 8ko je stvar otuena, dunik i dalje ima obavezu iz ugovora. +unik ne moe obavezu da ispuni poveriocu nad ijom je imovinom otvoren steaj. % naelu isplatom tre'em licu dunik se ne oslobaa obaveze osim ako je tre'e lice ovla'eno da primi ispunjenje, ako se ispunjenje vri putem hartije od vrednosti na donosioca ili ako se ispunjenje vri cedentu a dunik nije bio obaveten o cesiji. +unik se oslobaa obaveze ako poloi stvar u sudski depozit ali samo ako je poverilac nepoznat, poslovno nesposoban a nema zastupnika ili u docnji. 9ada stvari nisu podesne za uvanje u sudskom depozitu kvarljiva roba, ivotinje! ili kad trokovi uvanja prelaze vrednost same stvari, dunik moe da proda stvar na javnoj drabi stvari male vrednosti ili stvari koje imaju trisnu vrednost moe prodati iz slobodne ruke!. +unik mora da obavesti poverioca o svojoj nameri da proda stvar, a dobijenu cenu da poloi u sudski depozit. Poverilac moze da odbije delimino ispunjenje ako nisu u pitanju sukcesivne prestacije!. Davanje ra&i i#punjenja postoji kada dunik da poveriocu neku stvar da je ovaj proda i da se namiri iz dobijene vrednosti. Poverilac ne postaje sopstvenik stvari ve' radi po nalogu dunika. $esto i vreme ispunjenja obaveze strane sporazumno odreuju i zavisi od prirode obaveze. -ovane se ispla'uju u mestu prebivalita poverioca, pokretne se predaju u mestu zakljuenja ugovora, a nepokretne u mestu gde se nalaze o"pen-acija %prebijanje* je na)in pre#!an a obave-e a& &u'ni #voju obave-u o"pen-uje -a po!ra'ivanje oje on i"a pre"a poveriocu i i#pla;uje #e #a"o ra-li a+ % savremenom prometu kompenzacija ima veliki znaaj pogotovo u meunarodnom!, a poznate su i multilateralne kompenzacije. Opti uslovi za kompenzaciju* uzajamnost da postoje meusobna dugovanja! i istorodnost potraivanja da potraivanje glasi na novac ili zamenljive stvari istog roda ili kvaliteta!, kao i dospelost isplata po pravilu ne moe da se vri pre roka dospelosti, izuzetak je steaj* otvaranjem steajnog postupka sva potraivanja i dugovanja u vezi sa imovinom su dospela!. %tuivost kako istiu pojedini teoretiari! nije opti uslov jer je mogu'e izvriti kompenzaciju i naturalnih obligacija. +ejstvo kompenzacije se ogleda u gaenju prava i obaveza koja su na taj nacin izmirena. /a kompenzaciju se zahteva izjava o prebijanju. ,azlikujemo ugovornu nastaje na osnovu sporazuma i stranke same odreuju uslove!, #u&# u nastaje na osnovu odluke suda po prigovoru dunika kompenzacioni prigovor ili ako je njegovo potraivanje ve'e od poverioevog onda mu stoji na raspolaganju kompenzaciona protivtuba. Postoje razlike izmeu prigovora i protivtube. Prigovor je akcesorne prirode i ukoliko poverilac povue tubu, o kompenzacionom prigovoru se ne'e ni raspravljati. Prigovor moe da se istakne samo do visine tubenog zahteva! i -a on# u o"pen-aciju nastaje po sili zakona, kad se sretnu dva potraivanja koja ispunjavaju usloveza kompenzaciju!. Obligacija se ne moe ugasiti kompenzacijom kada se radi o potraivanju koje se ne moe prinudno izvriti npr socijalna pomo'!, potraivanja stvari koje je dunik uzeo bespravno ili koje su mu date na poslugu, potraivanje koje je nastalo namernim prouzrokovanjem tete, potraivanje koje potie iz zakonske obaveze izdravanja i potraivanja naknade tete priinjene ote'enjem zdravlja ili prouzrokovanjem smrti. C+ novacija %prenov* potie iz rimskog prava koje nije dozvoljavalo promenu subjekata obligacije. +anas je to na)in pre#!an a obligacije na o#novu #pora-u"a poverioca i &u'ni a &a po#!ojec;u obligaciju -a"ene novo" # !i" &a #e ra&i o &rugo" pre&"e!u i &rugo" %ra-li)i!o"* pravno" o#novu+ %koliko se u postoje'oj obligaciji menja rok, mesto i nain ispunjenja, ili sporedni elementi kamata, ugovorna kazna!, tad se ne radi o novaciji. %slovi za nastanak novacije* postojanje punovane stare i punovane nove obligacije, kao i postojanje razlike u pogledu predmeta i osnova izmeu ove dve obligacije. %govorom o novaciji ranija obligacija prestaje a nova nastaje. Prigovori iz stare obligacije se ne mogu koristiti kod nove. "poredna potraivanja zaloga, jemstvo! se gase sa starom obligacijom ako neto drugo nije ugovoreno!
.A
B+
on@u-ija %#pajanje* je na)in pre#!an a obligacije #je&injenje" &uga i po!ra'ivanja u je&no" licu+ 9od &izikih lica do kon&uzije naje'e dolazi putem nasleivanja univerzalna sukcesija!, a kod pravnih lica u sluaju statusnih promena spajanje, pripajanje!. $ogu'a je i kon&uzija putem singularne sukcesije, kad poverilac ustupi svoje potraivanje duniku. +ejstva kon&uzije* kon&uzija automatski proizvodi dejstvo bez nekih posebnih uslova, osim u sluaju kad je obaveza upisana u javnoj knjizi mora se izvriti upis brisanja!, kad jemac nasledi poverioca obaveza glavnog dunika ne prestaje! i kad poverioci zahtevaju odvajanje zaostavtine od imovine naslednika E+ opro8!aj %o!pu#!* &uga %a cep!ilacija* je ugovor -a lju)en i-"e.u poverioca i &u'ni a oji" poverilac i-javljuje &a ne;e !ra'i!i o& &u'ni a &a i#pla!i &ug oji i"a pre"a nje"u/ a &u'ni i-javljuje &a je #agla#an #a !o" i-javo"+ Otpust duga je dvostrani pravni posao, jer se zahteva saglasnost dunika ,azlikujemo potpuni gase se i glavna i sporedna potraivanja poverioca prema duniku! i delimini otpust duga poverilac mu oprata samo deo duga!. Otpust duga uinjen jednom solidarnom duniku ima dejstvo samo u odnosu na njega dok se prema ostalima obligacija ne gasi. % sluaju zakonske obaveze izdravanja nije mogu' otpust duga F+ Pac!u" &e non pe!en&o je je&no#!rana i-java %obe;anje* poverioca &a ne;e !ra'i!i i#pla!u &uga o& &u'ni a+ Ovo je jednostrana izjava volje kojom se dunik ne oslobaa svoje obaveze, ve' moe da istakne prigovor ako poverilac zahteva isplatu. "poredna prava poverioca se gase. 2A0TARELO0T je pro!e o&re.enog vre"ena na on ojeg obligacija po#!aje neu!u'iva+ Obligacija ne prestaje, samo se gubi pravo da se trai ispunjenje obaveze. /astarelost nastupa kad protekne zakonom odreeno vreme u kome je poverilac mogao traiti ispunjenje obaveze. "ud na zastarelost pazi po prigovoru tuenog, ne po slubenoj dunosti. Prigovor se moe ista'i samo do zakljuenja glavne rasprave. 9ad zastari glavno potraivanje zastarevaju i sporedna potraivanja kamate, plodovi!. /astarelost po)inje !e;i prvog &ana po &o#pelo#!i po!ra'ivanja/ tj kad poverilac ima pravo da zahteva ispunjenje obaveze, a nastupa kada je istekao poslednji dan roka koji je zakonom odreen. Odredbe koje reguliu rokove zastarelosti su imperativnog karaktera, a dunik se ne moe unapred odre'i prava na prigovor zastarelosti. Potraivanja iz zakonske obaveze izdravanja i pravo na deobu zajednike stvari ne zastarevaju. 8ko je potraivanje bilo obezbeeno zalogom ili hipotekom, poverilac se i po proteku roka moe naplatiti iz vrednosti dobijene prodajom zaloene stvari ako zaloenu stvar ima u posedu ili ako je hipoteka upisana u javnim knjigama! Ro ovi -a#!arelo#!i7 opti rok je 3G go&ina za E go&ina zastarevaju* povremena potraivanja, potraivanja ugovaraa osiguranja iz ugovora o osiguranju ivota u roku od C go&ine zastarevaju potraivanja povremenih davanja koja dospevaju godinje ili u kra'im periodima zakupnina!, meusobna potraivanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga, naknada tete objektivni rok 3 godina, subjektivni 7 godine!, potraivanja osiguravaa iz ugovora o osiguranju u roku od 3 go&ine zastarevaju potraivanja za isporuenu toplotnu i elektrinu energiju, plin, vodu,
..
D+
odravanje isto'e, radio i 6B pretplate, pote, tele&ona, pretplate na povremene publikacije 2a#!oj -a#!arelo#!i -na)i &a ro ni ne po)inje &a !e)e7 izmeu suprunika, roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo, za vreme mobilizacije u pogledu potraivanja lica na vojnoj dunosti, potraivanja koja imaju lica zaposlena u tuem doma'instvu prema poslodavcu sve dok traje radni odnos zastarevanje tee i prema maloletniku i drugom poslovno nesposobnom licu ali zastarelost potraivanja koja imaju ova lica, ako nemaju zakonskog zastupnika, ne moe nastupiti dok ne protekne dve godine od kad su postali poslovno sposobni ili dobili zastupnika Pre i& -a#!arelo#!i -na)i &a -a#!arelo#! oja je po)ela &a !e)e #e pre i&a -bog o&re.eni$ )injenica7 kad dunik prizna dug ili kad poverilac podigne tubu ili preduzme neku drugu procesnu radnju ako poverilac povue tubu ili ona bude odbaena ili tubeni zahtev odbijen, smatra se da do prekida nije ni dolo! Posle prekida zastarevanje tee iz poetka 9od pre lu-ije nema zastoja ni prekida i gubi se pravo, odnosno prestaje obaveza dunika za razliku od zastarelosti, kada pravo postoji samo je neutuivo!. O prekluzivnim rokovima sud vodi rauna po slubenoj dunosti. ,GOVORI : POJAM/ 2NA9AJ I <ARA<TERI0TI<E ,govor je pravni po#ao oji na#!aje #agla#no8;u volja &va ili vi8e lice #a cilje" &a #e po#!igne ne o pravno &ej#!vo+ Obligacionopravno dejstvo ugovora se sastoji u stvaranju, izmeni ili gaenju obligacija. 1edno od osnovnih naela je na)elo #lobo&e ugovaranja, meutim ova sloboda ne sme biti protivna imperativnim normalna, javnom poretku, dobrim obiajima i moralu. "loboda ugovaranja se ogleda u slobodnom izboru svakog lica da li 'e zakljuiti ugovor, sa kim, koju vrstu ugovora, koja 'e biti sadrina i &orma uz ogranienje zakonom propisane &orme!, kako 'e urediti svoja prava i obaveze, kako 'e menjati ugovor, kako 'e ugovor prestati isl. I-u-eci* sluajevi obaveznog osiguranja, prevoznika u javnom saobra'aju i ostalih javnih preduze'a sloboda ugovaranja je ograniena kod tipskih kod kojih su pravila unapred odreena javnopravnim propisima ili pravilima odreenih organizacija! i adhezionih ugovora sloboda ugovaranja je ograniena i u pogledu &orme kod odreenih ugovora recimo kod kupoprodaje nepokretnosti gde se zahteva pismena &orma! OP?TI ,0LOVI 2A 2A<LJ,9ENJE ,GOVORA 1. #agla#no#! volja i po#lovna #po#obno#! ugovorni$ #!rana %govorne strane moraju da postignu saglasnost o bitnim elementima ugovora, a izjavljena volja mora biti slobodno data. "aglasnost volja se postie kroz ponudu i prihvat ponude. ponu&a je i-java volje je&nog lica ojo" po-iva &rugo lice na -a lju)enje ugovora po& u#lovi"a &a!i" u ponu&i+ Ponuda mora biti ozbiljna, data sa namerom da se zakljui ugovor animus contrahendi!, mora biti data odreenom licu ili odreenom krugu lica i mora da sadri bitne elemente
.5
ugovora. Ponudilac moze dati ponuenom rok da se izjasni o ponudi. 9ada se radi o ponudi uinjenoj odsutnom licu, ponudilac je vezan ponudom onoliko koliko je potrebno da ponuda stigne do ponuenog i da ovaj odgovori. "ve do momenta dok ponuda ne stigne do ponuenog ponudilac je moe opozvati. Punuda obavezuje i naslednike za ovo vreme ukoliko je nastupila smrt u meuvremenu! pri$va!anje ponu&e je i-java volje ponu.enog ojo" pri$va!a pre&log ponu&ioca -a -a lju)enje ugovora po& u#lovi"a o&re.eni" u #a"oj ponu&i+ Prihvat ponude se mora u potpunosti slagati sa ponudom, mora biti dat od strane ponuenog ili njegovog ovla'enog zastupnika, izjava mora biti data u nameri da se zakljui ugovor, mora da se dostavi u roku ukoliko je rok odreen!, odnosno blagovremeno. Ponueni ne sme da menja ponudu mora je prihatiti u celosti! inae 'e se smatrati da je ponuda odbijena i da je uinjena nova ponuda od strane ponuenog. Ponuda se ne moze prihvatiti pre'utno osim u sluaju kada su stranke zakljuile ugovor na odreeno vreme. 6ada se isti moe pre'utno produiti. 9ao i kada su ugovorne strane u stalnom poslovnom odnosu, ili ako se sporazumeju da 'utanje jedne od njih znai da je ugovor zakljuen. 9od prisutnih lica ugovor se smatra zakljuenim od trenutka kada je ponueni dao izjavu o prihvatu. 9od ugovora izmeu odsutnih lica razlikujemo teoriju izjave ugovor je zakljuen kad je ponueni dao saglasnost na ponudu!, teoriju slanja kad je ponueni poslao izjavu o prihvatu!, teoriju prijema kad je ponudilac primio izjavu o prihvatu! i teoriju saznanja kad je ponudilac saznao za sadrinu izjave!. 6eorija slanja i teorija izjave su povoljnije za ponuenog, meutim ponudilac jo ne zna kakva je njegova izjava a ugovor se smatra zakljuenim. 9od nas je prihva'ena !eorija prije"a ugovor je zakljuen kad ponudilac primi izjavu o prihvatu! 2. po#!ojanje pre&"e!a ugovora Predmet ugovora su obaveze koje ugovorne strane treba da izvre, odnosno neko injenje, trpljenje, neinjenje. Predmet mora biti odreenCodrediv, mogu' i dozvoljen. -emogu'nost moe biti* subjektivna kada odreeno lice ne moe da ispuni obavezu i dunik je u obavezi da naknadi tetu! i objektivna poetna i naknadna pravna kada nije mogu'e ispuniti obavezu zbog imperativnih normi, recimo prodaja stvari van prometa! i &aktika % sluaju objektivne, poetne ili pravne nemogu'nosti ugovor nije ni nastao. 3. po#!ojanje o#nova % au-e*ugovora Osnov ugovora je ono zbog ega se dunik obavezuje, odnosno pravni cilj obave-ivanja. ,azlikujemo objektivno i subjektivno shvatanje* subjektivno shvatanje de&inie osnov kao psiholoku kategoriju vezanu za izjavu volje, odnosno to je razlog koji je stranke naveo da zakljue ugovor takav kakav su zakljuile objektivno shvatanje osnov poistove'uje sa ciljem koji je naveo stranke na preuzimanje obaveza subjektivno#objektivno shvatanje polazi od toga da osnov ima i subjektivne i objektivne elemente. Pri se ogledaju u izjavi volje da se zakljui ugovor sa odreenim ciljem, a drugi elemenat je u prenosu imovine sa jedne na drugu stranu )z ovoga dolazimo do zakljuka da osnov nije psiholoki ili ekonomski, ve' pravni cilj obavezivanja. /a razliku od osnova "o!iv predstavlja pobude koje su navele stranke da zakljue ugovor i preuzmu obaveze, i on je psiholoka kategorija. Osnov ugovora je uvek isti za odreenu vrstu ugovora i poznat je i drugoj ugovornoj strani, dok motiv nije. PO0EBNI ,0LOVI 2A 2A<LJ,9ENJE ,GOVORA
.7
1. o&re.ena @or"a >or"a ugovora je na)in na oji ugovorne #!rane i-ra'avaju #voju volju+ 9roz &ormu se ispoljava sadrina ugovora. % zavisnosti od toga da li je &orma bitan element ugovora razlikujemo &ormalne i ne&ormalne ugovore. -e&ormalni se mogu zakljuiti u bilo kojoj &ormi, dok se kod &ormalnih zahteva propisana &orma za panovanost. % rimskom pravu je preovlaivao princip &ormalizma, dok u savremenom pravu preovlauje on#en-uali-a"/ to znai da je dovoljna saglasnost volja ugovornih strana u bilo kojoj &ormi. )zuzeci su ugovori za koje zakon propisuje pismenu &ormu kao to su ugovor o prometu nepokretnosti, o graenju, o licenci, osiguranju, jemstvu, doivotnom izdravanju isl. -aknadne izmene i dopune ugovora moraju biti u &ormi koja se zahteva za osnovni ugovor 2. &avanje #agla#no#!i ili pri#!an a na -a lju)enje ugovora /a zakljuenje nekih ugovora zahteva se saglasnost tre'eg lica ili odobrenje nadlenog dravnog organa kao npr za kupovinu pitolja, izvoz odreenih proizvoda itd!, prethodno ili naknadno. +ozvola, odnosno odobrenje moraju biti u &ormi propisanoj za ugovor za koji se daju. %koliko se zahteva naknadna saglasnost, tj odobrenje, i ono bude dato, ugovor proizvodi pravno dejstvo od momenta zakljuenja. "aglasnost se zahteva kod zakljuenja ugovora sa maloletnim licima i licima koja ne mogu da se sama staraju o sebi, kao i radi zatite javnih interesa. <LA0I>I<ACIJA >ORMI 1. pre"a na)inu i#poljavanja pi#"ena @or"a znai da sadrina ugovora mora biti data u pismenom obliku i da ugovor mora biti svojeruno potpisan ispod teksta ugovora. 9od dvostranih ugovora mora da stoji potpis obe strane, dok kod ugovora gde se samo jedna strana obavezala mora da stoji njen potpis. Potpis se stavlja ispod teksta ugovora. 9od ugovora o kupoprodaji nepokretnosti &orma je bitan elemenat ugovora, a potpisi se moraju overiti kod suda. % sluaju da su strane ve' izvrile ugovor ali nisu ispotovale &ormu kod &ormalnog ugovora, zakon predvia mogu'nost konvalidacije takvog ugovora uz odreena pravila* ako se radi o usmenom ugovoru, on se ne moe konvalidirati. %koliko se radi o pismenom ugovoru ali potpisi nisu overeni kod suda, takav ugovor se moe konvalidirati ukoliko je izvren u celosti ili preteno, ukoliko nije povreeno pravo pree kupovine ili prinudni propis. #ve)ana @or"a %@or"a javne i#prave* je u odreenim situacijama uslov punovanosti ugovora. "veana &orma podrazumeva ue'e dravnog organa, kao to je to sluaj sa kupoprodajom nepokretnosti, gde se radi o pasivnom ue'u dravnog organa. 9od ugovora o doivotnom izdravanju ili kod ugovora o ustupanju i raspodeli za ivota zakon propisuje aktivno ue'e dravnog organa na taj nain to 'e sudija pred kojim stranke zakljuuju ugovor prethodno upozoriti stranke na pravne posledice i tek nakon toga overiti ugovor. 8ko se ovakvi ugovori overavaju preko punomo'nika i njegovo punomo'je mora prethodno biti dato u &ormi javne isprave. Postoji i no!arijalna @or"a za ugovore koji se overavaju kod notara kao to je ugovor o poklonu, brani ugovori, konstituisanje hipoteke isl!. realna @or"a podrazumeva pored saglasnosti volja i predaju stvari. ,anije su to bili ugovor o zajmu, zalozi, kapari, prevozu robe isl, a savremeni pravni sistemi naputaju realnu &ormu. /OO propisuje da su ugovor o zajmu, ostavi i zalozi konsezualni i nastaju prostom saglasno'u volja, dok se za ugovor o poklonu, posluzi i kapari koriste predratna pravila "0/, O0/ ili 80/ i oni su ostali relani ugovori. 2. pre"a na)inu na#!an a
.4
-a on# a @or"a postoji kad je zakon propisao &ormu, kao ius cogens, kao uslov punovanosti. % situacijama kada nije dovoljno jasno da li se radi o bitnoj &ormi ili ne polazi se od svrhe &orme i njenog znaaja. ,govorena @or"a postoji kada se stranke dogovore da posebna &orma bude uslov punovanosti ugovora. %govorena &orma ne sme biti slabija od zakonom propisane za tu vrstu ugovora.
3. pre"a pravno" &ej#!vu bi!na @or"a %a& #ole"ni!a!e"* je &orma koja se zahteva za punovanost ugovora, a nepotovanje ove &orme povlai nitavost &o a-na @or"a %a& proba!ione"* znai da ugovor nastaje i bez te &orme, &orma nema konstitutivni karakter, ali slui kao dokazno sredstvo i jedino se u toj &ormi moe dokazivati postojanje ugovora. Od ovog treba razlikovati @or"alno#! publici!e!a koji slui da bi se zatitila tre'a lica, recimo upis u zemljinim knjigama! i @i# alne @or"alno#!i koje slue radi naplate poreza i zatite &iskusa, npr ugovor o kupovini putnikog vozila se zakljuuje u pismenoj &ormi radi naplate poreza a ne zato to je pismena &orma uslov punovanosti!
PREGOVORI : PRAVNA DEJ0TVA %Culpa in Con!ra$en&o* Pre nego to doe do zakljuenja ugovora po pravilu se vre pregovori. Pregovori ne obavezuju i svaka strana ih moe prekinuti kad ho'e. $eutim, ukoliko je jedna strana vodila pregovore bez namere da zakljui ugovor ili odustane bez valjanog razloga, duna je da nadoknadi tetu drugoj strani koju je imala u vezi sa pregovorima primena naela savesnosti i potenja!. +rugim reima, na zakon propisuje da iako pregovori ne obavezuju, stranke se moraju ponaati u skladu sa naelom savesnosti i potenja. T,MA9ENJE ,GOVORA 6umaenje znai odreivanje smisla ugovora u situaciji kada su odredbe ugovora nejasne ili neprecizne, pa o njima postoji nesaglasnost izmeu ugovornih strana. 9ao tuma se javlja sud. ,azlikujemo tri metoda tumaenja* subjektivni metod cilj tumaenja je prona'i zajedniku volju ugovornih strana objektivni metod ugovor treba tumaiti prema obiajima sredine u kojoj je ugovor zakljuen danas preovlauje subjektivno#objektivni metod koji polazi od stvarne volje ugovornih strana ali ne zanemaruje ni pravila javnog poretka i morala odreenog drutva -a /OO predvia da se ugovorne odredbe primenjuju onako kako glase, pa se jasne odredbe i ne tumae. 9od spornih odredbi se istrauje stvarna volja ugovornih strana. Pored ovog osnovnog pravila postoje i neka dopunska* ugovornu odredbu treba tumaiti tako da ugovor ostane na snazi< pojedinane odredbe se tumae u duhu celine ugovora< kad se radi o &ormularnim i adhezionim ugovorima nejasne odredbe se tumae u korist druge strane, koja je pristupila takvom ugovoru< nejasne odredbe u ugovoru bez naknade se tumae u korist strane koja je u obavezi, a u teretnom tako da se postigne uzajamnost davanja ugovornih strana
.3
VR0TE ,GOVORA 1. pre"a -a on# o" reguli#anju i"enovani su oni koji su navedeni u zakonu kupoprodaja, zakup, zajam, ortakluk! nei"enovani su oni koji postoje u praksi ali nisu regulisani zakonom ugovor o &aktoringu! "tranke su slobodne da zakljuuju kako imenovane tako i neimenovane ugovore, a neimenovani ugovori koji su esti u praksi uglavnom vremenom prerastu u imenovane kao to je sluaj sa ugovorom o alotmanu Pra !i)ni -na)aj se ogleda u tome to kod imenovanih ugovora dovoljno je da se stranke sporazumeju o bitnim elementima ugovora a ostali su regulisani zakonom i stranke ih ne moraju posebno ureivati. 9od neimenovanih ugovora sva pitanja se moraju detaljno regulisati uz potovanje imperativnih propisa, javnog poretka i morala! 2. pre"a o&no#u prava i obave-e je&no#!rano(obave-ni %unila!eralni* i &vo#!rano(obave-ni %#inalg"a!i)ni* 9od unilateralnih obaveza nastaje samo za jednu ugovornu stranu poklon, zajam, ostava, posluga bez kamate ili naknade!, dok kod sinalgmatinih obaveze postoje na obe strane kupoprodaja, zakup, ugovor o delu! Ovo se razlikuje od jednostranih pravnih poslova. %govor je uvek dvostran pravni posao, a jednostrani poslovi nastaju izjavom volje jedne strane testament, javno obe'anje nagrade ! 9od dvostrano-obaveznih ugovora vae slede'a pravila* ako jedna ugovorna strana nije ispunila obavezu, druga strana ima prigovor neispunjenja< ako jedna strana ne ispuni obavezu druga moe traiti raskid ugovora< pravo na ponitaj ugovora zbog prekomernog ote'enja ili zelenaenja< rizik sluajne propasti stvari je mogu' samo kod dvostrano#obaveznih ugovora< razliita su pravila o tumaenju spornih odredbi< ustupanje ugovora tre'em licu je mogu'e samo kod sinalgamtinih ugovora !ere!ni %onero-ni* i &obro)ini %lu ra!ivni* 6eretni su oni kod kojih jedna ugovorna strana daje naknadu za ono to prima od druge, dok se kod dobroinih ne daje nikakava naknada. Ovu podelu treba razlikovati od prethodne. +vostrano#obavezni ugovori su svi teretni, ali svi jednostrano#obavezni nisu dobroini npr. zajam sa kamatom, posluga ili ostava sa naknadom! /a ove ugovore vae i neka posebna pravila* kod teretnih ugovora odgovara se za pravne i &izike nedostatke, a kod dobroinih samo za zlu nameru< dobroini se lake ponitava ili prestaje opoziv poklona!< uslovi za paulijansku tubu kod dobroinih su laki< tumaenje je drugaije o"u!a!ivni i alea!orni Komutativni su one kod kojih se prava i obaveze znaju u momentu zakljuenja ugovora, precizno su odreeni i ne zavise od nekog budu'eg dogaaja, a prestacije su po pravilu ekvivalentne. Aleatorni su oni kod kojih strane u momentu zakljuenja ne znaju tane vrednosti prestacija ugovor o doivotnom izdravanju, igre na sre'u itd!. Prekomernom ote'enju podleu samo komutativni ugovori. 3. pre"a nu'ni" u#lovi"a -a na#!ana ugovora @or"alni su oni kod kojih se za punovanost zahteva odreena &orma kupoprodsja nepokretnosti, osiguranje itd!. ;orma moe biti ad solemnitatem ili ad probationem u kom sluaju ugovor nastaje i bez te &orme ali u sluaju spora moe se dokazivati jedino u toj &ormi ,azlikujemo konsezualne i relane ugovore. 9od on#e-ualni$ ugovor nastaje prostom saglasno'u volja, dok se kod realni$ zahteva i predaja stvari poklon, kapara! ne@or"alni su oni koji se mogu zakljuiti u bilo kojoj &ormi
.>
4. pre"a &u'ini !rajanja pre#!acije ugovori #a !renu!ni" pre#!acija"a su oni kod kojih se prestacije izvravaju u jednom trenutku poklon, kupoprodaja! ugovori #a !rajni" pre#!acija"a se ne izvravaju u jednom momentu, ve' periodino zakup, doivotno izdravanje! Ovde razlikujemo ugovore sa periodinim izvrenjem u tano odreenim vremenskim razmacima i na isti nain! i ugovore sa sukcesivnim izvrenjem u delovima u ugovorenim rokovima! Ova podela ima i praktini znaaj jer se primenjuju razliita pravila u zavisnosti od vrste* ugovori sa trajnim prestacijama se zbog neizvrenja raskidaju otkazom koji vai za ubudu'e, dok kod ugovora sa trenutnim prestacijama otkaz deluje retroaktivno vra'a se ta je dato!< klauzula rebus sic stantibus se moe primeniti samo kod ugovora sa trajnim prestacijama 5. pre"a ara !eru pre#!acije je&no#!avni %pro#!i* su oni koji se sastoje od jednog tipa ugovora zajam, ostava, prodaja, poklon! "e8ovi!i ugovori su oni koji se sastoje od elemenata koji su karakteristini za vie tipova ugovora, i naje'e su neimenovani se&, ugovor o pansionu itd!. Postavlja se pitanje koja pravila 'e se primeniti na ove ugovore i razvile su se tri teorije* teorija apsorpcije primeni'e se pravila za vrstu ugovora koji je dominantan!, teorija kombinacije primeni'e se kombinacija ugovora! i teorija kreacije ostavlja sudu ovla'enje da primeni pravila koja smatra da su najcelishodnija u konkretnom sluaju! 6. pre"a !e$nici i na)inu -a lju)enja ugovori #a #pora-u"no o&re.eno" #a&r'ino" i ugovori po pri&#!upu ole !ivni i in&ivi&ualni ugovori Kolektivni ugovori su oni kod kojih prilikom zakljuenja uestvuju lica koja su predstavnici odreenih kolektiviteta. )ako sva ta lica nisu uestvovala uzakljuenju ugovora nego samo njihovi predstavnici!, ugovor se odnosi na sve njih. Individualni ugovori proizvode dejstvo samo prema strankama koje su zakljuile taj ugovor. /a obligaciono pravo su karakteristini individualni, a za radno pravo kolektivni ugovori. % s&eri obligacija kolektivni ugovori se javljaju u oblasti osiguranja. generalni i po#ebni ugovori 0eneralni ugovori se uglavnom zakljuuju na due vreme i obaveze stranaka su regulisane na uopten nain recimo kod izgradnje velikih investicionih objekata!, dok se posebni zakljuuju na kra'i period i obaveze ugovorih strana su utvrene na konkretan nain. % praksi se obino zakljuuje jedan opti i vie posebnih ugovora, pri emu posebni zavise od opteg, a poto se zakljuuju na kra'i period njima mogu da se otkloni uticaj promenjenih okolnosti. 7. pre"a -avi#no#!i je&ni$ o& &rugi$ #a"o#!alni %glavni* samostalno egzistiraju i ne zavise od drugog ugovora ugovor o delu, kupoprodaji, poklonu, zakupu! a ce#orni %#pore&ni* ugovori su vezani za glavni ugovor i bez glavnog nemaju znaaj. $ogu nastati istovremeno sa glavnim ili naknadno, kao njegov sastavni deo ili kao poseban ugovor ugovor o kapari, jemstvu, zalozi! Praktini znaaj se ogleda kod prestanka* kad prestane glavni ugovor, sporedni se ne moe odrati bez njega 8. pre"a vi&ljivo#!i o#nova % au-e*
.?
au-alni su oni ugovori kod kojih je vidljiv osnov kupoprodaja! ap#!ra !ni ugovori su oni kod kojih osnov nije vidljiv to ne znai da ne postoji!, kao to je sluaj sa menicama i ekovima.
9. pre"a li)no#!i ugovorni$ #!rana in!ui!u per#onae su onih kod kojih je bitan elemenat ugovora svojstvo linosti ugovor o delu, ortakluku, doivotnom izdravanju!. %glavnom se zakljuuju izmeu lica koja uivaju meusobno poverenje. Praktini znaaj* kod ovih ugovora ne vai sukcesija, ve' smr'u ugovorne strane prestaje ugovor< izvrenje obaveze se ne moe preneti na drugo lice, i ne moe se prinudno izvriti obaveza ugovori -a lju)eni be- ob-ira na #voj#!vo li)no#!i %in!er par!e#* 10. pre"a ugovornoj obave-i &a #e -a lju)i &rugi ugovor pre&ugovor %pre!$o&ni ugovor* prethodi konanom ugovoru i njime se stranke obavezuju da 'e zakljuiti konani ugovor. Predugovor sadri sve bitne elemente konanog ugovora. 9ada je za glavni ugovor predviena &orma i predugovor mora biti u toj &ormi. /a predugovor vae pravila o promenjenim okolnostima, pri emu predugovor ne obavezuje ugovorne strane Od predugovora treba razlikovati pregovore koji u naelu ne obavezuju ali stranka koja vodi pregovore bez namere da zakljui ugovor i drugoj strani prouzrokuje tetu, duna je da je nadoknadi. ona)ni %glavni* ugovor # zakljuenje glavnog ugovora moe se zahtevati u roku od > meseci od isteka roka predvienog za zakljuenje u predugovoru, a ako rok nije odreen onda od dana kada je prema prirodi posla trebao da se zakljui. %koliko jedna strana odbije da zakljui ugovor, druga strana ima pravo na naknadu tete Od glavnog ugovora treba razlikovati pun !aciju koja je pismeni koncept ugovora koji su potpisale obe strane. -ije konani ugovor ali sadri sve bitne elemente ugovora, i ukoliko ne doe do zakljuenja pismenog ugovora punktacija vai kao ugovor i obavezuje strane u pogledu onoga to su predvidele u punktaciji. OP?TA DEJ0TVA ,GOVORA 1. &ej#!va ugovora "e.u ugovorni" #!rana"a : ugovor proizvodi obligaciono#pravna dejstva, ugovor je justus titulus pravi osnov!, a da bi proizvodio stvarno#pravno dejstvo mora da postoji modus aDuirendi upis u zemljie knjige recimo!. +alje, ugovor proizvodi relativno dejstvo, to znai da u naelu ne proizvodi dejstva u odnosu na tre'a lica. %govorna dejstva se prostiru na univerzalne sukcesore izuzev ugovora intuitu personae! bez obzira to oni nisu uestvovali u zakljuenju ugovora. %govor ne proizvodi dejstvo prema nasledicima i kad ugovorne strane same to ugovore. %govorne strane mogu zakljuiti ugovor preko zastupika ili punomo'nika, ali ova lica nisu tre'a lica, jer zakljuuju ugovor u ime i za raun stranke. 2. &ej#!va ugovora pre"a !re;i" lici"a : ugovori po pravilu ne proizvode dejstva prema tre'im licima, uz izuzetak ugovora u korist tre'eg lica. %govori na teret tre'eg lica nisu dozvoljeni. ugovor u ori#! !re;eg lica je ugovor kod koga se jedna strana obavezala prema drugoj da 'e uiniti neku prestaciju u korist tre'eg lica. %govorne strane su #!ipulan! i pro"i!en!, a tre'e lice je bene@icijar bene&icijar nije ugovorna strana!. /a nastanak ugovora ne zahteva sa saglasnost bene&icijara. Eene&icijar iako nije stranka u ugovornom odnosu ima pravo da zahteva ispunjenje
.@
od dunika. 6re'e lice moe biti svako lice sem promitenta i stipulanta i njihovih univerzalnih sukcesora!, ne mora biti poslovno sposobno, ni precizno odreeno. Ovo je ne&ormalan ugovor. Fto se tie pravne prirode ovog ugovora imamo razliite stavove* prema teoriji ponude radi se o dva odnosa u ovom ugovoru izmeu stipulata i promitenta i izmeu promitenta i bene&icijara!. Ova teorija je naputena. Prema drugom shvatanju ovaj ugovor je poslovodstvo bez naloga, prema tre'em jednostrana izjava volje, a prema etvrtom miljenju radi se o samostalnom nezavisnom ugovoru obe;anje ra&nje !re;eg lica postoji kada jedna ugovorna strana preuzima obavezu da se zauzme kod tre'eg lica da ono neto uini drugoj ugovornoj strani, pri emu ne garantuje da 'e tre'e lice tu radnju i izvriti. 8 druga situacija je kada jedna ugovorna strana strana garantuje jemi! drugoj da 'e tre'e lice izvriti odreenu radnju. % sluaju da tre'e lice ne izvri radnju, ugovorna strana koje je garantovala mora nadoknaditi tetu PO0EBNA DEJ0TVA DVO0TRANI1 TERETNI1 ,GOVORA 3+ obave-a -a8!i!e o& pravni$ ne&o#!a!a a %evi cija* "vaka ugovorna strana odgovara za pravne nedostatke koji mogu da prouzrokuju nemogu'nost ispunjenja obaveze. Evi cija je pravno u-ne"iravanje pribavioca #!vari+ Ovo treba razlikovati od &aktikog uznemiravanja kada pribavilac ima tubu zbog smetanja dravine poseda!. 6re'e lice koje smatra da je vlasnik stvari pokre'e spor protiv pribavioca reivin&i aciono" !u'bo". ,azlikujemo potpunu i deliminu evikciju. Potpuna evikcija postoji kada je pribaviocu oduzeta cela stvar, a delimina kad mu je oduzet deo npr deo poseda!, ili kad na stvari postoji teret npr slubenost prolaza!. % sluaju potpune evikcije ugovor se raskida po sili zakona, dok kod delimine evikcije pribavilac moe da raskine ugovor ili da zahteva srazmerno umanjenje cene. % oba sluaja mu pripada pravo na naknadu tete osim u sluaju da je znao da postoji ova mogu'nost. Pravo pribavioca na zatitu od evikcije prestaje posle isteka od godinu dana od saznanja za postojanje prava tre'eg. /a zatitu od evikcije nije od znaaja da li je prenosilac znao ili ne za postojanje prava tre'eg, ali jeste od znaaja da pribavilac nije znao za taj nedostatak, kao i da je nedostatak postojao u mometu zakljuenja ugovora, i da je pribavilac blagovremeno obavestio prenosioca. B+ obave-a -a8!i!e o& "a!erijalni$ ne&o#!a!a a $aterijalni nedostaci postoje ako stvar nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu, ili za naroitu upotrebu koja je bila poznata prenosiocu, ako nema svojstva koje su strane ugovorile, ili ako nije u skladu sa uzorkom ili modelom koji je pribaviocu bio prezentovan. Prodavac ne'e odgovarati za mane koje su kupcu bile poznate ili mu nisu mogle biti nepoznate. -aime, obaveza kupca je da stvar pregleda i u roku od @ dana a kod ugovora u privredi odmah! obavesti prodavca. %koliko je pregled obavljen u prisustvu prodavca duan je da mu odmah stavi primedbu na nedostatak. "kriveni nedostatak je onaj koji se nije mogao otkriti uobiajenim pregledom prilikom preuzimanja stvari. 9upac je duan da u obavetenju opie u emu se sastoji nedostatak. Pored subjektivnog roka od @ dana, postoji i objektivni i on iznosi > meseci od dana predaje stvari. Prodavac odgovara za skrivene nedostatke bez obzira da li je znao ili ne, ali ukoliko je prodavac znao za nedostatak, kupac ne gubi pravo ni nakon > meseci. 9upac koji kupi stvar na prinudnoj javnoj prodaji nema pravo na zatitu od materijalnih nedostataka. 9upac ima pravo da zahteva da se otkloni nedostatak ili preda druga stvar, snienje cene, moze da raskine ugovor. 9upac nema pravo da raskine ugovor* ako je stvar potpuno ili delimicno propala ili ote'ena, ako je potroen deo stvari pre nego to je otkriven nedostatak, ako je izmenjen deo stvari u toku redovne upotrebe, ako se radi o neznatnom otecenju stvari. 9ad je u pitanju tehnika roba maine, aparati!, prodavac garantuje i za ispravno &unkcionisanje stvari. %koliko stvar ne &unkcionie kupac moe da trai da se obavi popravka u razumnom roku, a ako se ne obavi popravka da
.2
se zameni drugom stvari. Ovo pravo kupac ima i prema prodavcu i prema proizvoau. Eitno je da je zahtev podnet u garantnom roku. 9upac takoe ima pravo i na naknadu tete koje je pretrpeo to nije mogao da koristi stvar. %koliko je stvar bila na popravci garatni rok se produava, a kod zamene poinje da tee od poetka. "tranke se mogu dogovoriti da prodavac ne odgovara za &izike nedostatke robe iili da se njegova odgovornost suzi recimo kad se kupuje uture!. Ova odredba 'e ipak biti nitava ako je u momentu zakljuenja prodavac znao za nedostatak i nije to saoptio kupcu, ili ako je tu odredbu nametnuo koriste'i svoj monopolski poloaj C+ pre o"erno o8!e;enje Prekomerno ote'enje postoji ako je u vreme zakljuenja ugovora postojala oigledna nesrazmera izmeu obaveza ugovornih strana u dvostranom teretnom ugovoru. %govorna strana koja nije znala i nije mogla znati za pravu vrednost uzajamnih obaveza, moe traiti ponitenje ugovora. )nstitut prekomernog ote'enja postoji da bi se zatitilo naelo ekvivalecije jednakosti uzajamnih davanja! ,#lovi -a pri"enu ovog in#!i!u!!a7 ugovor mora biti teretan i komutativan kod dobroinih ugovora nema uzajamnih davanja, a kod aleatornih sama priroda ugovora ne doputa primenu ovog instituta nesrazmera u davanjima mora biti oigledna &aktiko pitanje koje se utvruje u svakom konkretnom sluaju! ote'ena strana nije znala niti je mogla znati za pravu vrednost prestacija Ote'ena strana moe zahtevati raskih ili ponitaj ugovora. % oba sluaja vri se restitucija svaka strana vra'a oo to je primila! a ako se ne moe vratiti onda se vra'a novana protivrednost. %govor se moe i odrati na snazi, uz smanjenje vrednosti prestacije koja je u oiglednoj nesrazmeri ,ok za ponitaj ili raskid je prekluzivan i iznosi godinu dana od momenta zakljuenja ugovora. D+ ra# i& ili i-"ena ugovora -bog pro"enjeni$ o olno#!i %rebu# #ic #!an!ibu#* Prilikom zakljuivanja ugovora imaju se u vidu okolnosti koje postoje u tom mometu. $eutim, mogu'e je da u meuvremenu doe do promene okolnosti koje oteavaju ili onemogu'avaju izvrenje ugovora. -aime ugovorne strane su obavezne da izvre ugovor samo ukoliko su okolnosti ostale iste kao i u vreme zakljuenja ugovora. +a bi klauzula rebus sic statibus imala uticaj moraju biti ispunjeni slede'i uslovi* ugovor mora biti dvostran i teretan, sa trajnim prestacijama nove okolnosti znato oteavaju ili onemogu'avaju izvrenje ugovora zakljueni ugovor vie ne odgovara oekivanjima stranaka i nije ga pravino odrati na snazi proenjene okolnosti su se desile nezavisno od volje ugovornih strana i bez njihove krivice "trana na iju tetu su se okolnosti promenile moe da raskine ugovor al ora drugu stranu blagovremeno obavestiti o raskidu, im su promene nastupile. +ruga strana, pak, moe ponuditi da izeni ugovor kako bi se prilagodio novih okolnostima. /ahtev za raskid se postavlja tubo, eventualno protivtubom ili prigovorom. E+ ne"ogu;no#! i#punjenja 9od dvostrano teretnih ugovora mogu'e je da naknadno nastupi nemogu'nost ispunjenja ugovorne obaveze za jednu ugovornu stranu. ,izik u ovoj situaciji snosi strana koja ne moe da ispuni obavezu jer gubi pravo na protivinidbu. ,azlikujemo tri situacije* nemogu'nost za koju je odgovoran dunik obligacioni odnos se ne gasi ve' poverilac ima pravo na naknadu tete, ime se zamenjuje prvobitna obaveza dunika teorija zamene i surogata!. -aknada tete pokriva kako vrednost celokupne prestacije tako i eventualnu tetu. Poverilac, takoe, mora da izvri svoju obavezu prema duniku. +ruga solucija je da poverilac odustane od ugovora, pri emu ne mora da ispuni svoju obavezu, a ako je ispunio moe da zahteva da mu se vrati ono to je dao. %koliko je pretrpeo tetu ima pravo na naknadu. neomogu'nost za koju je odgovora poverilac obaveza dunika se gasi ali on zadrava svoje
5A
potraivanje prema poveriocu neomogu'nost za koju nije odgovorna ni jedna strana obligacioni odnos se gasi i ugovorne strane nisu dune da izvre svoje obaveze
F+ prigovor nei#punjenja ugovora %eHcep!io a&i"ple!i con!rac!u#* 9od dvostrano teretnih ugovora obe ugovorne strane imaju i prava i obaveze. %koliko jedna ugovorna strana ne ispuni svoju obavezu druga moe da istakne prigovor neispunjenja i nije duna da izvri svoju obavezu. %slovi za isticanje prigovora su* mora da se radi o dvostrano teretnom ugovoru prestacije moraju da budu trenutne, odnosno mora da postoji istovremenost u izvravanju obaveza da druga strana nije izvrila svoju obavezu da se radi o glavnim obavezama akcesorna obaveza ne moe biti osnov za isticanje ovog prigovora, a takoe se ne moe isticati ni ako je obaveza delimino izvrena! da je druga strana, koja je podigla tubu za ispunjenje ugovorne obaveze, nije navela u tubi da 'e izvriti svoju obavezu istovremeno sa izvrenjem obaveze tuenog Ovaj prigovor suspenduje izvrenje obaveze tuenog, i titi subjekte od nesavesnog ponaanja druge ugovorne strane. 9ad se istakne ovaj prigovor, teret dokazivanja je na drugoj ugovornoj strani, tj na tuiocu. Od ovog treba razlikovati prigovor nei-ve#nog i#punjenja koji se istie kod dvostrano teretnih ugovora gde ne postoji istovremenost ispunjenja ugovornih obaveza, i drugi uslov je da se strana kojoj prvoj treba da se izvri obaveza, nalazi u looj materijalnoj situaciji za koju druga strana nije znala u momentu zakljuenja ugovora ili joj se situacija pogorala, pa nije izvesno da li 'e biti u mogu'nosti da ispuni svoju obavezu. +ejstvo ovog prigovora ogleda se u odlaganju izvrenja dok druga strana ne ispuni svoju obavezu ili ne prui garanciju. ,0T,PANJE ,GOVORA %stupanje postoji kad se menja jedna od ugovornih strana u dvostrano obaveznom ugovoru. 1 e&na ugovorna #!rana %u#!upilac* i- &vo#!rano obave-nog ugovora u#!upa #voja prava i obave-e !re;e" licu %prije"ni u*/ &o pre&"e! i o#nov o#!aju nepro"enjeni+ %stupanje je mogu'e samo kod dvostrano obaveznih ugovora, koji nisu izvreni i koji nisu zakljueni intuitu personae. 9od jednostrano obaveznog ugovora se radi o cesiji promena poverioca! ili prijemu duga. /a ustupanje se zahteva saglasnost druge ugovorne strane i to u &ormi koja se zahteva za punovanost ustupljenog ugovora. Ovo iz razloga to nije svejedno ko 'e biti nova ugovrna strana, od znaaja su kako njegova lina svojstva tako i imovinske prilike. Pristanak se moe dati prilikom zakljuenja ugovora o ustupanju, pre zakljuenja, ili naknadno. Fto se tie pravih dejstava, prijemnik preuzima sva prava i obaveze ustupioca, osim neki akcesornih kao to su jemstvo, zaloga tre'ih lica isl. +a bi dolo do prelaska i ovih prava i jemac i zalogodavac moraju dati saglasnost. %stupilac odgovara prijemniku samo za punovanost ustupljenog ugovora ali ne i da 'e druga strana izvriti svoju obavezu. +ruga strana moe da istakne sve prigovore koje je imala prema ustupiocu. 2ELENA?<I ,GOVOR 2elena8 i ugovor je -abranjen i ao !a av ap#olu!no ni8!av /a postojanje zelenakog ugovora moraju biti ispunjeni slede'i uslovi* oigledna nesrazmera uzajamnih davanja, to procenjuje sud u svakom konkretnom sluaju
5.
namera da se iskoristi teko materijalno stanje, stanje nude ili nepovoljan poloaj druge strane. Potrebno je da je zelena znao ili mogao znati da se druga ugovorna strana nalai u stanju nude /elenaki ugovor moe biti i delimino nitav, u onom delu koji se odnosi na zelenaenje. Ote'ena strana moe zahtevati da se njena obaveza umanji, i ovaj zahtev moe podneti u roku od E go&ina od zakljuenja ugovora+ 8 !u'ba -a poni8!aj ne -a#!areva jer se radi a apsolutno nitavom ugovoru. 0li)no#!i i-"e.u -elena8 og ugovora i pre o"ernog o8!e;enja7 oba se primenjuju kod dvostrano obaveznih teretnih ugovora postoji oigledna nesrazmera davanja Ra-li e i-"e.u -elena8 og ugovora i pre o"ernog o8!e;enja7 kod prekomernog ote'enja strana se nalazi u zabludi ili je prevarena, dok kod zelenakog ugovora nije u zabludi ve' u tekom materijlanom poloaju ili stanju nude zelenaki ugovor je apsolutno nitav, a prekomerno ote'enje ruljiv ugovor u roku od jedne godine od zakljuenja! OP?TI ,0LOVI >ORM,LARNI1 ,GOVORA % savremenim uslovima razvijene trzisne privrede na znacaju dobijaju opsti uslovi poslovanja koji su najcesce sadrzani u &ormularnim ugovorima. To #u pravila oja je&na ugovorna #!rana #a#!avlja unapre& i oja #e pri"enjuju na #ve bu&uce poje&inacne ugovore o&re.ene vr#!e+ Obino su odtampana na odreenom &ormularu+ Ova pravila se primenjuju samo ukoliko je druga strana upoznata sa njima i ukoliko se saglasila sa njihovom primenom strana koja je sastavila opte uslove duna je da upozori na njih i da drugoj strani omogu'i da se sa njima upozna!. Opti uslovi se moraju objaviti na uobiajen nain. %koliko doe do neslaganja izmeu optih uslova i onoga to su stranke dogovorile, vai'e ono to su se stranke sporazumele. 9od &ormularnih ugovora stranke mogu da menjaju uslove, dok kod adhezionih stranka koja pristupa ugovoru ne moe da ga menja, ve' samo da prihvati propisane uslove 0RED0TVA OBE2BEIENJA I2VR?ENJA ,GOVORA 0re&#!va obe-be.enja #lu'e &a #e poverilac -a8!i!i o& even!ualnog nei#punjenja ili neblagovre"enog i#punjenja obave-e o& #!rane &u'ni a+ 0TVARNA 0RED0TVA apara je #u"a novca ili -a"enljivi$ #!vari oja #e pre&aje prili o" -a lju)enja ugovora+ " jedne strane to je znak da je ugovor zakljuen, a sa druge obezbeenje ispunjenja obaveze. 6o je realan i akcesoran ugovor. ,azlikuje se od avansa jer je avans delimino izvrenje novane obaveze, uvek se vra'a u sluaju neispunjenja, a kod konane isplate se uvek uraunava u ukupan iznos duga. Pravna &ej#!va kapare* ako je ugovor izvren kapara se vra'a ili uraunava ako je za neispunjenje kriva strana koja je dala kaparu, gubi je ako je za neispunjenje kriva strana koja je primila kaparu duna je da vrati dvostruki iznos ako za neizvrenje nije kriva ni jedna strana kapara se vra'a u sluaju deliminog izvrenja kapara se vra'a ili se uraunava u naknadu tete zbog neispunjenja ili zadocnjenja!
55
1.
2.
aucija je #u"a novca oju &u'ni &aje prili o" -a lju)enja ugovora+ ,ealan i akcesoran ugovor. /a razliku od kapare kaucija uvek propada kad doe do neizvrenja, bez obzira na to ko je kriv. 9aucija se ne moe smanjiti
3. %ru)na* -aloga je obave-ivanje &u'ni a ili !re;eg lica &a ;e povericu pre&a!i ne u po re!nu #!var ioje "o'e na"iri!i #voje po!ra'ivanje a o &u'ni ne i#puni #voju obave-u i- glavnog ugovora o &o#pelo#!i+ Poverilac je obavezan da stvar uva i da je po ispunjenu ugovora vrati. /alogoprimac nema pravo da koristi zaloenu stvar niti da je da drugom na kori'enje, ve' mora da je uva s npanjom dobrog privrednika, odnosno doma'ina. % naem pravu je zabranjeno ugovaranje leG commisoriae, odnosno ugovorne strane ne mogu ugovoriti da 'e u sluaju neispunjenja zaloena stvar pre'i u svojinu zalogoprimca automatski. "tranke se samo mogu sporazumeti da 'e zalogoprimac mo'i prodati stvar i tako se namiriti, ili je po prodajnoj ceni zadrati za sebe. 8ko zaloena stvar daje plodove, poverilac moze da ih zadrzi ali se u tom sluaju oni odbijaju od trokova uvanja zaloene stvari, kamate i na kraju glavnice. 8ko zaloena stvar ima materijalni ili pravni nedostatak zalogorpimac ima pravo da trai drugu stvar. %koliko ne naplati svoje potraivanje ima pravo od suda da trai prodaju zaloene stvari i iz te cene namiri svoje potraivanje. /aloni poverilac ima pravo da naplati svoje potraivanje pre svih ostaih poverilaca. /alono pravo prestaje prestankom potraivanja ili kada zaloena stvar izae iz dravine zalogoprimca. 4. $ipo!e a je -alo'no pravo na nepo re!no#!i"a LI9NA 0RED0TVA 3+ ugovorna a-na %#!ipula!io poenae* je #re&#!vo obe-be.enja po!ra'ivanja g&e #e &u'ni obave-uje &a ;e pla!i!i o&re.enu #u"u novca u #lu)aju &a ne i#puni #voju obave-u ili u #lu)aju &a je ne i#puni na vre"e+ %govorna kazna je akcesorne prirode a moe se zakljuiti kao posebna klauzula u okviru glavnog ugovora ili kao poseban ugovor. $oe se odrediti u &iksnom iznosu ili procentualno. % sluaju neispunjenja obaveze poverilac moe da bira da li 'e traiti ispunjenje ili ugovornu kaznu. 8ko je ugovorna kazna ugovorena za zadocnjenje poverilac moe traiti i ispunjenje i ugovornu kaznu za zadocnjenje. % sluaju nesrazmerno visoke ugovorne kazne u odnosu na vrednost i znaaj predmeta obaveze! sud je na zahtev dunika moe smanjiti. %govorna kazna moe biti i via od iznosa pretrpljene tete i poverilac ima pravo da je zahteva, ak i u situaciji kada nije nastupila teta. %koliko je ugovorna kazna manja od stvarno pretrpljene tete, poverilac moe zahtevati i razliku do iznosa stvarne tete. /a razliku od ugovorne kazne penali su propisani zakonom i ne mogu se smanjiti. % sluaju da postoje i penali i ugovorna kazna, poverilac moe odabrati jedno od ova dva, ali se ne moe naplatiti po oba osnova. B+ o&u#!anica je o&re.ena #u"a novca %naj)e8;e* oja #e ugovara -a #lu)aj &a #!ran e 'ele &a o&u#!anu o& ugovora+ Ona se ne daje unapred jer bi bila kapara ili avans!. Odustanica moe da bude ugovorena za jednu ili za obe ugovorne strane. %koliko je odustanica ugovorena strana koja odustaje od ugovora zajedno sa izjavom o odustajanju daje i odustanicu. /a razliku od ugovorne kazne odustanica je pravo da se odustane od ugovora ime se ugovor ujedno i gasi! i nikad se ne kumulira sa izvrenjem ugovora, za razliku od ugovorne kazne kad se ugovara za zadocnjenje u kom sluaju se moe traiti i ugovorna kazna i ispunjenje ugovora!. C+ je"#!vo je li)no #re&#!vo obe-be.enja oji" #e je"ac obave-uje poveriocu &a ce i-vr8i!i obave-u &u'ni a a o &u'ni !o ne u)ini+ Obaveza mora biti punovana i dospela. /a jemstvo se ne zahteva
57
saglasnost glavnog dunika. 1emstvo moe nastati na osnovu zakona npr kad drava garantuje za tedne uloge banaka! i na osnovu ugovora. /a jemstvo se zahteva pi#"ena @or"a+ 1emstvo je akcesorne prirode i ako prestane obaveza glavnog dunika gasi se i jemstvo, ne moe se dati za prirodnu obligaciju, obaveza jemca ne moe biti ve'a od obaveze glavnog dunika, jemstvo ne moe da se prenese na drugo lice i odvoji od glavnog duga, jemac ima pravo na sve prigovore koje ima i glavni dunik prema poveriocu obi)an je"ac je duan je da isplati dug tek ukoliko to ne uini glavni dunik poverilac prvo morada se obrati glavnom duniku! je"ac pla!ac solidarno odgovara za obavezu glavnog dunika, ali za razliku od solidarnog dunika on ne odgovara ako ne postoji glavna obaveza, odnosno nije glavni dunik, i ima pravo na regres u potpunosti, dok solidarni dunik ima pravo da zahteva regres umanjen za svoj deo duga #aje"ci postoje kada vie lica garantuje za obavezu glavnog dunika, i odgovaraju solidarno povericu, to znai da poverilac od bilo kog jemca moe naplatiti ceo iznos duga. "ajemac ima pravo regresa prema gllavnom duniku, a ako glavni dunik ne isplati moe da se obrati ostalim sajemcima ali ne za ceo iznos, ve' za izno sumanjen za njegov deo je"ac -a na na&u 8!e!e garantuje drugom jemcu da 'e mu naknaditi tetu koju ovaj trpi zato to je isplatio glavni dug poveriocu. Ovo nije poznato u naem /OO je")ev je"ac garantuje da 'e isplatiti dug poveriocu ako to ne uine glavni dunik i jemac, s tim to se ova dva jemca ne nalaze u odnosu solidarnosti. Poverilac prvo mora traiti od prvog jemca isplatu pa tek onda od jemevog jemca. 1emev jemac regresni zahtev moe da postavi samo prema glavnom duniku ali ne i prvom jemcu. PRE0TANA< ,GOVORA 3+ i#punjenje" B+ ra# i& ugovora : gasi se obligacioni odnos i prestaju sva prava i obaveze. Bri se restitucija vra'aju se i plodovi! uz obavezu naknade tete zbog neizvrenja obaveze. % odnosu na tre'a lica raskid ne proizvodi dejstvo ako se radi o savesnom tre'em licu to je &aktiko pitanje! #pora-u"ni ra# i& postoji kad se ugovorne strane sporazumno dogovore da im prestaje obligacioni odnos. /ahteva sa saglasnost obe strane. -ije potrebna posebna &orma, osim u sluaju kada zakon propisuje posebnu &ormu jer to zahteva cilj ugovora npr kupoprodaja nepokretnosti!. 9od ugovora sa trenutnim prestacijama raskid ima retroaktivno dejstvo, dok kod ugovora sa trajnim prestacijama vazi za ubudu'e. "porazumni raskid nije mogu' kod trenutnih ugovora koji su u potpunosti izvreni jer takvi ugovori vie i ne postoje prestali su ispunjenjem!. ra# i& -bog nei-vr8enja, pri emu se pravi razlika da li se radi o &iksnim ili ne&iksnim ugovorima. 9od &iksnih ugovora rok je bitan element i u sluaju zadocnjenja ugovor se raskida po sili zakona. 9od ne&iksnih ugovora gde rok nije bitan elemenat moraju biti ispunjeni neki drugi uslovi* da je dvostranoobavezan i teretan ugovor, da dunik nije izvrio svoju obavezu, da poverilac jeste ispunio svoju obavezu. -e&iksni ugovori se ne mogu odmah raskinuti nego poverilac ostavlja duniku primeren rok za ispunjenje i tek po proteku tog roka ugovor se raskida, uz obavetavanje dunika koje je deklarativnog a ne konstitutivnog karakatera!. -aknadi rok ne mora da se ostavi kada je oigledno da dunik ne'e ili ne moe da ispuni svoju obavezu
54
C+ poni8!aj ugovora znai da ugovor od samog poetka nije pravno valjan. %govorne strane nisu potovale imperativnu zakonsku normu koja propisuje opte uslove za zakljuenje kao to su poslovna sposobnost, saglasnost volja, predmet ugovora, osnov ugovora i &orma kod onih kod kojih je propisana kao konstitutivni element! ap#olu!no ni8!avi ugovori #u ugovori oji #u pro!ivni i"pera!ivni" nor"a"a/ javno" pore! u i &obri" obi)aji"a. -itavi su ugovori bez osnova, sa nedozvoljenim osnovom, iji je predmet nedoputen, nemogu', neodreen, gde nije potovana konstitutivna &orma isl. Ovi ugovori ne vae od samog poetka eG nunc!. -itavost jedne odredbe ne povlai za sobom nitavost celog ugovora ukoliko on bez nje moe da se odri. Bri se restitucija uz obavezu naknade tete strane koja je kriva za zakljuenje nitavog ugovora. -a apsolutnu nitavost sud pazi po slubenoj dunosti, a tuba za ponitaj ne zastareva. rela!ivno ni8!avi %ru8ljivi* ugovori su oni koji sadre nedostatak koji pogaa interese jedne ugovorne strane, a tu spadaju pre svega "ene volje zabluda, prevara, prinuda!. %govori koje je zakljuilo maloletno poslovno nesposobno lice, kao i ugovori kod kojih postoji prekomerno otecenje. Ovi ugovori se mogu konvalidirati, a tubu moe podi'i samo ugovorna strana ija je volja bila manljiva. "ubjektivni rok je godinu dana, a objektivni 7 godine od zakljuenja ugovora. "ud ne vodi rauna o ruljivosti po slubenoj dunosti nego po prigovoru stranke. ) u ovom sluaju se vri restitucija uz obavezu naknade tete nesavesne strane.
3. 4. 5. 6.
-bog #"r!i -bog propa#!i #!vari %pre&"e!a* ugovora -bog pro!e a vre"ena -bog o! a-a PO0LOVOD0TVO BE2 NALO1A %NE2VANO VR?ENJE T,II1 PO0LOVA* negotiorum gestio
Ovo je prema /akonu o obligacionim odnosima jedan od izvora obligacija. Po#lovo&#!vo be- naloga je vr8enje !u.i$ po#lova be- naloga ovla8;enog lica/ ali -a njegov ra)un i ra&i -a8!i!e njegovi$ in!ere#a+ % ovom odnosu imamo dva lica, poslovou bez naloga i gospodara posla, i oba lica se nalaze u duniko#poverilakom odnosu. Brenju tueg posla se moe pristupiti ako* posao ne trpi odlaganje ako predstoji teta ili proputanje oigledne koristi ,#lovi za poslovodstvo bez naloga* posao &aktiki ili pravni! mora biti tu poslovoa preduzima posao bez naloga, i bez dunosti da ga preduzme. %koliko je postojala dunost za preduzimanjem posla ne moemo govoriti o poslovodstvu bez naloga posao je preduzet da bi se zatitio tu interes Ra-li e i-"e.u po#lovo&!#va be- naloga i #!icanja be- o#nova je u tome to poslovoa preduzima posao da bi spreio tetu, ili uve'ao tuu imovinu, a kod sticanja bez osnova lice uve'ava svoju imovinu na raun drugog lica i bez pravnog osnova Poslovoa bez naloga ima pravo na naknadu nunih i korisnih trokova, kao i tete koju je imao u vezi sa vrenjem posla, kao i pravo na odgovaraju'u nagradu. 0ospodar posla je duan da preuzme sve obaveze i koristi
53
iz posla bez naloga. Vr#!e* nuno kad poslovoa preduzima posao da bi otklonio nastupanje tete, pri emu je irelevantno da li je u tome i uspeo korisno poslovodstvo preduzima se radi ostvarivanja oigledne koristi nedozvoljeno postoji kad postoji zabrana vrenja poslovodstva bez naloga, ali ga poslovoa ipak izvri. % ovom sluaju poslovoa nema pravo na naknadu trokova, a odgovara za tetu nastalu i bez njegove krivice. /abrana gospodara mora biti u skladu sa zakonom npr ne moe se staviti zabrana na pla'anje alimentacije za maloletno dete! nepravo postoji kad neko vri tu posao u nameri da pomogne ali nisu ispunjeni uslovi za poslovodstvo bez naloga 0TICANJE BE2 O0NOVA %NEO0NOVANO OBOGAJENJE* /a prelaz imovine sa jednog na drugo lice potreban je pravni osnov, naje'e ugovor. %koliko taj osnov ne postoji radi se o sticanju bez osnova. 6o je #!icanje ori#!i je&nog lica na ra)un &rugog lica/ a be- pravnog o#nova kao to su pravni posao, sudska odluka ili zakon! Ra-li a i-"e.u #!icanja be- o#nova i na na&e 8!e!e 9od sticanja bez osnova jedno lice se obogatilo na raun drugog bez pravnog osnova, a kod naknade tete jedno lice je drugom prouzrokovalo tetu i duno je da je nadoknadi. Oblici #!icanja be- o#nova7 i#pla!a ne&ugovanog # naje'i sluaj sticanja bez osnova. Postoji kad jedno lice u zabludi isplati tu dug, ili isplati svoj postoje'i dug pogrenom licu. Ovaj oblik postoji i ako jedno lice kod alternativnih obligacija isplati obavezu kao kumulativnu. )splata nedugovanog ne postoji ako lice isplati svoj dug pre roka i#pla!a # ob-iro" na o#nov oji #e nije o#!vario : postoji kad lice izvri isplatu oekuju'i da 'e se ostvariti osnov koji se na kraju ne ostvari. )splatilac nema prava na vra'anje onog to je isplatio ako je znao ili mogao znati da se osnov ne'e ostvariti ili ako je on kriv za to i#pla!a # ob-iro" na o#nov oji je &ocnije o!pao : lice je izvrilo isplatu kad je osnov postojao ali je on kasnije otpao npr pla'anje zakupnine unapred za godinu dana, ali nakon > meseci ugovor prestane! upo!reba #!vari u !u.u ori#! : tada je tre'e lice duno da vrati stvar ili nadoknadi njenu vrednost. -ije relevantno da li je lice upotrebilo svoju ili tuu stvar i da li je to bilo poznato licu u iju korist je izvreno sticanje bez osnova upo!reba !u.e #!vari u #voju ori#! : imalac stvari ima pravo da zaheva da mu se naknadi korist ostvarena od stvari, kao i teta koju je pretrpeo. Eez uticaja je savesnost lica koje je upotrebilo tuu stvar. i-&a!a -a &rugog : postoji kad neko lice plati ili uini neto za drugo lice to je ovo bilo duno da uini po zakonu . )splatilac ima pravo na naknadu ukoliko je isplatu izvrio s namerom da trai naknadu kasnije #!icanje be- o#nova priro&ni" &oga.aje" : nastaje mimo volje privrednih subjekata, ka to je nanoenje zemljita sa jedne parcele na drugu. Dej#!vo7 zasniva se obligacioni odnos izmeu oboga'enog i osiromaenog, u kom oboga'eni ima poloaj dunika a
5>
osiromaeni poloaj poverioca. Oboga'eni mora da vrati ono to je uzeo. 8ko je savestan plodove do dana podnoenja zahteva za vra'anje ne mora da vrati, a ako je nesavestan vra'a i sve plodove. -esavestan sticalac je duan i da naknadi tetu usled propasti stvari zbog vie sile. "avesni sticalac ima pravo na naknadu nunih i korisnih, a nesavesni samo nunih trokova. <on&i cija %!u'ba -bog #!icanja be- o#nova* 6uba se podie u situaciji kad su ispunjeni uslovi za sticanje bez osnova i uperena je protiv oboga'enog lica i njegovih naslednika. 6re'a lica koja su stekla svojinu nad stvarima putem pravnog posla nisu pasivno legitimisana. 6ubom se trai ono to je oboga'eni primio bez osnova. O&no# on&i cije #a &rugi" !u'ba"a7 odnos sa tubom za naknadu tete ove dve tube konkuriu i dopunjuju se. 8ko je do sicanja bez osnova dolo nedozvoljenom radnjom osiromaeno lice ima pravo da bira koju 'e podi'i. % sluaju zastarevanja prava na naknadu tete moe se podi'i tuba zbog sticanja bez osnova jer je ovde rok dui, .A godina odnos sa svojinskom tubom ove dve tube ne mogu konkurisati, jer je svojinska po prirodi stvarnopravna i ne zastareva, a moe se podi'i protiv svih koji dou u posed stvari odnos sa tubom zbog neispunjenja ugovora takoe ne konkuriu jer kod neispunjenja ugovora postoji valjan pravni osnov#ugovor, a kod kondikcije nema valjanog osnova JEDNO0TRANA I2JAVA VOLJE 9od ovih pravnih poslova nastaju samo obaveze, a ne i prava. Pravo nastaje tek kad se pojavi lice koje zahteva ispunjenje obaveze. Je&no#!rano" i-javo" volje #e je&no lice obave-uje &rugo" licu/ ili neo&re.eno" broju lica/ &a ;e u # la&u #a -a ono" i propi#ani" u#lovi"a i-vr8i!i o&re.enu obligaciju+ JAVNO OBEJANJE NAGRADE je je&no#!rana i-java volje u)injena neo&re.eno" broju lica ojo" #e je&no lice %obe;avalac* obave-uje &a i#pla!i o&re.enu nagra&u &rugo" licu oje bu&e i-vr8ilo ne u ra&nju ili po#!iglo o&re.eni re-ul!a!+ Obe'anje mora biti izvreno javnim oglasom, i upu'eno neodreenom broju lica. %koliko je upu'eno odreenom broju lica radi se o ponudi. Predmet mora biti odreen, kao i nagrada. Pravna &ej#!va javno obe'aje nagrade proizvodi obligaciono#pravno dejstvo. =ice koje je obe'alo nagradu duno je da je isplati, i ta obaveza nastaje momentom davanja obe'anja. Pravo na nagradu ima lice koje je izvrilo radnju. 1avno obe'anje se moe opozvati dok neko nije izvrio radnju, a opoziv se mora izvriti na isti nain kao i obe'anje. % tom sluaju tre'a savesna lica koja su uestvovala u konkursu do opoziva imaju pravo na naknadu trokova koja su imali u vezi sa tim. 1ARTIJE OD VREDNO0TI su pismene isprave kojima se izdavalac obavezuje da 'e ispuniti obavezu koja je upisana na hartiji zakonitom imaocu hartije. Ovo su strogo &ormale isprave koje imaju slede'e bitne elemente* vrsta hartije od vrednosti enica, ek, skladinica! ime i prezime, prebivalite ili sedite izdavaoca podatke o korisniku po ijoj naredbi! ili naznaku da se radi o hartiji na donosioca obaveza izdavaoca
5?
mesto i vreme izdavanja potpis izdavaoca
Vr#!e7 prema inkorporisanom pravu razlikujemo lino#pravne, stvarno#pravne i obligaciono#pravne prema linosti titulara razlikujemo hartije na donosica izdavalac 'e ispuniti naznaenu obavezu svakom licu koje donese hartiju!, na ime samo upisan poverilac ima pravo na isplatu, npr tedna knjiica, polisa osiguranja! i po naredbi ime poverioca je naznaeno, ali to moe biti i drugi poverilac koje naredbom odredi prethodni poverilac. 6u spadaju menica i ek. Prenos prava kod ovih hartija vri se indosamentom. )ndosament je izjava poverioca koji je upisan na hartiji da prenosi pravo iz hartije na naznaeno lice!. 8ko vlasnik izgubi hartiju moe da pokrene vanparnini postupak za ponitenje amortizaciju! izgubljene hartije 1ARTIJE 0LI9NE 1ARTIJAMA OD VREDNO0TI %legi!i"acione $ar!ije i legi!i"acioni -naci* legitimacione hartije su pismene isprave gde njen imalac ima pravo da zahteva od izdavaa izvrenje radnje naznaene u hartiji bonovi, ulaznice u pozorite, utakmicu, autobuske karte itd!. 8ko nije naznaeno ime izdavalac hartije je duan da izvri radnju svakom donosiocu legitimacioni znaci nisu pismene isprave, ve' samo znaci za raspoznavanje na kojima je utisnut broj ili druga oznaka garderobi broj, potvrda o predaji prtljaga isl! GRAIAN0<OPRAVNA ODGOVORNO0T je obave-a @i-i) og ili pravnog lica &a na na&i 8!e!u oju je prou-ro ovalo &rugo" licu+ H9o drugome prouzrokuje tetu duan je da je naknadi, ukoliko se ne dokae da je teta nastala bez njegove kriviceI # /OO je prihvatio pojam subjektivne odgovornosti Hbez njegove kriviceI! Vr#!e7 3+ ugovorna o&govorno#! nastaje iz povrede ugovorne norme B+ vanugovorna %&eli !na* o&govorno#! nastaje iz povrede zabrane da se drugome prouzrokuje teta naelo zabrane prouzrokovanja tete drugome! Ra-li e i-"e.u ugovorne i vanugovorne o&govorno#!i7 kod ugovorne odgovornosti i pre tete je postojao pravni odnos izmeu tetnika i ote'enog, dok kod vanugovorne nije vanugovorna je regulisana imperativnim normama po osnovu ugovorne odgovornosti mogu da odgovaraju samo poslovno sposobna lica kod ugovorne odgovornosti vazi princip pretpostavljene krivice, dok kod vanugovorne vazi i princip pretpostavljene i princip dokazane krivice kod vanugovorne odgovornosti pored tetnika mogu da odgovoraju i tre'a lica podstreka, pomaga, roditelji i staratelji itd! kod vanugovorne odgovornosti ote'eni ima pravo na potpunu naknadu tete, a kod ugovorne na naknadu proste tete i izmakle koristi kod vanugovorne odgovornosti subjektivni rok je 7 godine od saznanja za tetu i uinioca, a objektivni 3 godina od nastanka tete, a kod ugovorne odgovornosti rok zavisi od vrste obaveze, a tee od dospelosti O&no# gra.an# e i rivi)ne o&govorno#!i7
5@
1ednom radnjom se moe uiniti i krivino delo i graanskopravni delikt prouzrokovati teta!. krivina odgovornost je ua jer pretpostavlja postojanje krivinog dela, a krivina dela su taksativno nabrojana u zakonu dok je graanskopravni delikt na uopten nain de&inisan kod graanske odgovornosti radnja ne mora biti protivpravna odgovornost za opasnu stvar i opasnu delatnost!, dok krivina odgovornost zahteva protivpravnost u krivinom pravu krivica je vezana za linost, dok kod graanske odgovornosti postoje i sluajevi kad odgovara neko drugi umesto tetnika krivica mora da se dokae, dok se graanska odgovornost pretpostavlja a teret dokazivanja je na tetniku. u krivinom parvu se ne odgovora za nehat ako nije predvien zakonom razlika izmeu graanske i krivine odgovornosti je i u posledici, naime posledica krivinog dela je krivina sankcija, dok je posledica graanskopravnog delikta naknada prouzrokovane tete O0NOVI GRAIAN0<OPRAVNE ODGOVORNO0TI 1. o&govorno#! po o#novu rivice %#ubje !ivna o&govorno#!* =ice koje je priinilo tetu duno je da je nadoknadi osim ako dokae da je teta nastala bez njegove krivice. Postoje razliiti stepeni krivice, pri emu se obi)na nepa'nja pretpostavlja, dok tee oblike krivice treba da dokaze ote'eni. u"i8ljaj %&olu#* znai da je radnja preduzeta s namerom da proizvede takve posledice. Direktni umiljaj je htenje nastupanja posledice, a eventualni umiljaj je pristajanje na posledicu nepa'nja %culpa* se odreuje objektivno, tako sto se ponaanje tetnika uporeuje sa ponaanjem drugih ljudi. Gruba nepanja postoji kad tetnik u svom radu nema panju koju bi imao svaki prosean ovek, a obina nepanja postoji kad tetnik nema panju koju bi imao vrlo paljiv ovek razlikujemo panju dobrog doma'ina, privrednika i strunjaka!. Obina nepanja moe da bude apstraktna kada se ponaanje tetnika poredi sa ponaanjem prosenog oveka! i konkretna kada se ponaanje tetnika poredi sa njegovim redovnim ponaanjem! 2. o&govorno#! be- ob-ira na rivicu %obje !ivna o&govorno#!* je odgovornost za tetu od stvari ili delatnosti od kojih postoji pove'ana opasnost tete za okolinu. opa#na #!var nije de&inisana u zakonu, ni sudskoj praksi. % teoriji je de&iniciju dao pro&. $ihajlo 9onstantinovi'* imaonik stvari, pokretnih ili nepokretnih, iji poloaj ili upotreba, ili osobine, ili samo postojanje, predstavljaju pove'anu opasnost tete za okolinu opasne stvari!, odgovara za tetu koja potie od njih eksplozivne materije, butan#boce, li&t, automobil u pokretu, puka itd! opa#na &ela!no#! je svaka ovekova delatnost od koje preti ve'a neuobiajena opasnost tete, koja se ne moe izbe'i ni uz najve'u panju delatnost u rudniku, kamenolomu isl! /a tetu odgovara imalac stvari i lice koje obavlja opasnu delatnost, osim ako je imaocu oduzeta opasna stvar na protivpravan nacin. 6ada 'e za tetu odgovarati lice koje mu je oduzelo opasnu stvar. E# ulpacija %o#lobo.enje* o& obje !ivne o&govorno#!i7 vi8a #ila je spoljni dogaaj koji je nepredvidiv, neotklonjiv i koji se nije mogao izbe'i ni spreiti zemljotres, poplava, poari!. )malac se moe osloboditi odgovornosti ako dokae da teta potie od uzroka koji se nalazi van stvari a ije se dejstvo nije moglo predvideti, izbe'i ili otkloniti. ra&nja !re;eg lica koja se nije mogla predvideti i ije posledice se nisu mogle izbe'i ili otkloniti oslobaaju imaoca stvari od odgovornosti. %koliko je, pak, tre'e lice samo delimino doprinelo teti, odgovara solidarno sa imaocem
52
ra&nja o8!e;enog oslobaa imaoca opasne stvari od odgovornosti ukoliko je teta nastala iskljuivo radnjom ote'enog. % sluaju da jemote'eni delimino doprineo teti, imalac stvari se delimino oslobaa odgovornosti
3. o&govorno#! po o#novu pravi)no#!i kada je tetu prouzrokovalo lice koje nije odgovorno za nju, a naknada se ne moe dobiti od lica koje je bilo duno da vodi nadzor nad njim, sud moe osuditi tetnika da naknadi tetu potpuno ili delimino, po principu pravinosti, vode'i rauna o materijalnom stanju tetnika i ote'enog kad je tetu prouzrokovao maloletnik sposoban za rasuivanje koji nije u stanju da je nadoknadi, sud moe kada pravinost to zahteva da obavee roditelje da nadoknade tetu, iako nisu krivi, vode'i rauna o materijalnom stanju ako je odgovorno lice slabog imovinskog stanja sud moe dosuditi da isplati manju naknadu nego to iznosi teta samo ako teta nije prouzrokovana namerno ili krajnjom nepanjom! ODGOVORNO0T 2A DR,GOG je izuzetak od pravila da svako odgovara za svoje radnje, i linost tetnika i lica koje je duno da nadoknadi tetu se razlikuju. Ovaj institut je poznat jo od rimskog prava kad je otac odgovarao za tetu koju priini maloletno dete. 1. o&govorno#! ro&i!elja i &rugi$ lica -a "alole!na lica /a tetu koju priini maloletno dete po pravilu odgovaraju roditelji, s tim to se prvo mora utvrditi deliktna sposobnost maloletnika. /a tetne radnje maloletnika do ? godina odgovaraju roditelji bez obzira na krivicu, a od ? do .@ godina po principu relativne pretpostavke o krivici to znai da roditelji mogu da dokazuju da je teta nastala bez njihove krivice!. ,oditelji ne odgovaraju za tetu koja je nastala dok je dete bilo povereno drugom licu osim ako to lice dokae da je teta nastala usled loeg vaspitanja deteta a ne zbog nevrenja nadzora nad detetom. 8ko dete ivi u zajednikom doma'instvu sa roditeljima, oba roditelja odgovaraju solidarno, a u sluaju razvoda braka odgovara roditelj kojem je dete povereno. /a deliktnu sposobnost maloletnika bitne su godine ivota i sposobnost za rasuivanje. Od ? do .4 godina maloletnik odgovara ako je bio sposoban za rasuivanje, a od .4 do.@ solidarno sa roditeljima 2. o&govorno#! ro&i!elja i &rugi$ lica -a punole!na lica li8ena po#lovne #po#obno#!i Punoletna lica potpuno liena poslovne sposobnosti nisu sposobna za rasuivanje te za tetu koju priine ova lica odgovaraju subjekti koji vre nadzor nad njima. )zuzeci su* kad je teta prouzrokovana u tzv Hsvetlim trenucimaI, i kada je staralac slabog, a tetnik dobrog imovnog stanja Punoletno lice koje je delimino lieno poslovne sposobnosti odgovara za svoje tetne radnje po optim naelima o odgovornosti za tetu 3. o&govorno#! pravnog lica -a #voje organe Poto pravno lice izraava svoju volju preko svojih organa, za tetu koju priini organ, odgovara pravno lice. %slov je da je teta priinjena u vrenju &unkcija tog organa. Pravna lica odgovaraju po principu objektivne odgovornosti s tim to imaju pravo regresa ako je teta priinjena namerno ili uz grubu nepanju. %koliko je teta priinjena namerno organ neposredno odgovara ote'enom licu, zajedno sa pravnim licem. Pravno lice se moe osloboditi odgovornosti ako je teta priinjena usled vie sile, krivicom oste'enog ili krivicom tre'eg lica 4. o&govorno#! po#lo&avca -a -apo#lene
7A
,egulisano /OO i /akonom o radu. Poslodavac odgovara za tetu koju priini njegov zaposleni na radu ili u vezi sa radom, osim ako dokae da je zaposleni postupao kako je trebalo s panjom dobrog strujaka!, to je &aktiko pitanje i sud ceni u svakom konkretnom sluaju. Poslodavac ima pravo regresa ako je teta priinjena namerno ili krajnjom nepanjom. 8ko je tetu prouzrokovalo vie zaposlenih svaki odgovara srazmerno svojoj krivici. %koliko se ne moe utvrditi koliko je ko doprineo, zaposleni snose tetu u jednakim delovima. "olidara odgovornost zaposleih postoji samo u sluaju krivinog dela s umiljajem 5. o&govorno#! -a ra&nje po"ocni a /a tetu koju prouzrokuje pomo'nik odgovara pored njega i lice koje ga je agaovalo. 9od ugovorne odgovornosti ve' postoji odnos izmeu ote'enog i lica koje je angaovalo pomo'nika. 8ko je pomo'nik prouzrokovao tetu u obavljanju posla za koji je angaovan, lice koje ga je angaovalo odgovara po principu pretpostavljene krivice. %koliko lice koje je angaovalo pomo'nika naknadi tetu ima pravo regresa. 9od deliktne odgovornosti izmeu lica koje je angaovalo pomo'nika i ote'enog ne postoji ranije zasnovan obligacioni odnos. % ovom sluaju lice koje je angaovalo pomo'nika odgovara po principu relativno pretpostavljene krivice, odnosno odgovara ukoliko nije pokazao potrebnu panju pri izboru pomo'nika. 8ko je teta priinjena opasnom stvari ili u vezi sa opasno delatno'u, tada lice koje je agaovalo pomo'ika odgovara po principu objektivne odgovornosti. PO0EBNI 0L,9AJEVI ODGOVORNO0TI 2A ?TET, 3+ o&govorno#! u#le& !erori#!i) i$ a a!a/ javni$ &e"on#!racija ili "ani@e#!acija za ovu tetu odgovara drava iji su organi bili duni da je spree. +rava treba da obezbedi sigurnost graana i njihove imovine. % zvornom tekstu /OO drava je odgovarala samo za tetu nastalu usled smrti ili telese povrede. Od .2@3. odgovornost je proirena i za tetu nastalu unitenjem ili ote'enjem imovine. %koliko je tetnik poznat drava ima pravo i obavezu da zahteva ono to je platila. Pravo na naknadu tete po ovom osnovu nemaju organizatori, uesnici, podstreka i pomaga B+ o&govorno#! organi-a!ora prire&bi organizator odgovara po principu objektivne odgovornosti za tetu nastalu usled smrti ili telesne povrede nekog lica ne i za ote'eje stvari!. Organizator je duan da preduzme sve mere da do tetnih dogaaja ne doe i odatle izvire njegova odgovornost. C+ o&govorno#! -bog u# ra;ivanja neop$o&ne po"o;i uslovi koji moraju kumulativno biti ispunjeni da bi postojala odgovornost po ovom osnovu su* da je nekom licu oigledno ugroen ivot ili zdravlje da spasilac ne ugroava sebe pruanjem pomo'i da je spasilac mogao predvideti da 'e do'i do tete D+ o&govorno#! u ve-i #a obave-o" -a lju)enja ugovora odgovornost proizilazi iz zakonske obaveze odreenog subjekta da zakljui ugovor sa svakim licem koje ispunava uslove npr. drutvo za osiguranje, za javni prevoz, komunalna preduze'a itd! E+ o&govorno#! u ve-i #a vr8enje" po#lova o& op8!eg in!ere#a ukoliko preduze'a koja se bave poslovima od opteg interesa snabdevanje gasom, vodom, strujom, grejanjem! bez opravdanih razloga obustave ili neredovno vre svoju uslugu, ote'eno lice ima pravo na naknadu tete F+ o&govorno#! proi-vo.aca #!vari #a ne&o#!a! o"
7.
je deliktna odgovornost, koju treba razlikovati od ugovorne odgovornosti za materijalne nedostatke stvari. Proizvoe odgovora po principu objektivne odgovornosti bez obzira na krivicu, a oslobaa se ako dokae da je teta nastala radnjom ote'enog ili tre'eg lica. 5+ o&govorno#! -a 8!e!u na#!alu u #lu)aju u&e#a i-a-vanog "o!orni" vo-ilo" u po re!u ovde imamo dva odnosa* odnos izmeu imaoca motornih vozila koja su uestvovala u udesu odnos izmeu imaoca motornih vozila i tre'ih lica koja su pretrpela tetu Fto se tie odnosa izmeu imaoca motornih vozila, njihova odgovornost zavisi od krivice i srazmerna je krivici. %koliko nema krivice odgovaraju podjednako. Fto se tie tre'ih lica, imaoci motornih vozila odgovaraju po principu objektivne odgovornosti, i to solidarno. OP?TI ,0LOVI 2A O0TVARENJE PRAVA NA NA<NAD, ?TETE 9O+ OBJE<TIVNE ODGOVORNO0TI* 1. po#!ojanje 8!e!e Fteta je povreda neijeg subjektivnog prava ili pravno zati'enog interesa. Fteta predstavlja umanjenje neije imovine obina teta! ili spreavanje njenog uve'anja izmakla korist!, kao i nanoenje drugome &izikog ili duevnog bola i straha materijalna i nematerijalna teta!. Obe vrste tete se mogu ispoljiti kao postoje'a i kao budu'a teta. 2. u-ro)na ve-a i-"e.u 8!e!ni ove ra&nje i 8!e!e da bi dolo do odgovornosti za naknadu tete mora da postoji uzrona veza izmeu tetnikove radnje i priinjene tete, to znai da priinjena teta mora biti rezultat tetnikove radnje. Prema !eoriji a&e va!ne u-ro)no#!i uzrokom se smatra samo ona okolnost koja je pravno relevantna i koja po redovnom toku stvari prouzrokuje tetnu posledicu. =judska radnja se uvek smatra glavnim uzrokom nastanka tete. Ova uzrona veza mora biti u kontinuitetu neprekinuta! i mora se dokazati, s tim to je teret dokazivanja na ote'enom licu. Praktini znaaj uzrone veze sastoji se u tome to ona po pravilu ukazuje na odgovorno lice. Teorija u#lova znai da je uzrok tete svaki uslov koji je mogao da je prouzrokuje, bez obzira kad se desio. Teorija nepo#re&ne u-ro)no#!i smatra da samo neposredan uzrok moze biti osnov za naknadu tete. 9O+ 0,BJE<TIVNE ODGOVORNO0TI "J /8K6JB81% )* 3. pro!ivpravno#! 8!e!ni ove ra&nje Ftetnikova radnja je protivpravna ako je njome povreeno neko pravilo predvieno pozitivnim propisima. % graanskom pravu protivpravnost obuhvata i protivnost moralu i obiajima. Protivpravnost ne postoji u sluaju nune odbrane osim kad doe do prekoraenja iste!, u sluaju kada je teta prouzrokovana uz pristanak ote'enog, u sluaju vrenja javne dunosti i to u granicama ovla'enja! i u sluaju vrenja svog prava kad ne postoji zloupotreba, npr dozvoljena samopomo'! Fto se tie zloupotrebe postoje tri teorije* prema subjektivnoj teoriji zloupotreba postoji u nameri da se drugome nanese teta, dok prema objektivnoj teoriji zloupotreba postoji u vrenju prava protivno cilju zbog koga je ustanovljeno. 6re'a teorija je subjektivno#objektivna. -a /OO prihvata objektivnu teoriju. 4. rivica 8!e!ni a % pravnoj teoriji postoji podela na dokazanu i pretpostavljenu krivicu. % /OO usvojena je koncepcija o pretpostavljenoj krivici, i poznate su dve osnovne teorije o pojmu krivice u
75
graanskom pravu!* objektivna teorija posmatra krivicu kao ponaanje koje odstupa od oekivanog ili zakonski predvienog ponaanja, odnosno odstupa od ponaanja dobrog doma'ina, dobrog privrednika ili strunjaka. subjektivna teorija polazi od odnosa tetnika prema svom ponaanju i priinjenoj teti, tj. da li je hteo da preduzme takvu radnju i da li je hteo nastupanje tetne posledice ovde se radi o umiljaju, tj nameri i nepanji kao oblicima krivice! $oderno graansko pravo na na&u 8!e!e o&re.uje ne-avi#no o& #!epena rivice i to prema visini tete saglasno naelu potpunosti naknade i naelu odtete. Ote'ei ima pravo na naknadu obine, tj stvarne tete i izgubljene dobiti NA<NADA ?TETE Obaveza naknade tete nastaje samim inom prouzrokovanja tete. 6o je graanskopravna sankcija za prouzrokovanje tete. Fteta moe nastati povredom ugovorne odredbe zbog neispunjenja ili zadocnjenja! ili deliktnom radnjom ?!e!a je u"anjene ne)ije i"ovine/ ili #pre)avanje njenog uve;anja/ ili nano8enje ne o" @i-i) og ili &u8evnog bola i #!ra$a+ Osnovna podela je na $86J,)18=-% i -J$86J,)18=-% F6J6% $aterijalna teta se moe podeliti na* #!varnu 8!e!u i i-gubljenu &obi! on re!nu konkretna se moe dokazati i tano utvrditi u vreme donoenja sudske odluke! i ap#!ra !nu 8!e!u koja se pretpostavlja i propisuje unapred! $aterijalna i nematerijalna teta se mogu podeliti na* po#!oje;u nastupa nakon preduzete radnje! i bu&u;u 8!e!u izvesno nastupa u budu'nosti! nepo#re&na nastaje neposredno nakon tetne radnje! i po#re&na 8!e!a proistie iz povrede neke stvari ili pravom zati'enog interesa i predstavlja tetu izvan ote'ene ili unitene stvari! Ne"a!erijalna 8!e!a se moe podeliti na* duevne bolove &izike bolove strah NA<NADA MATERIJALNE ?TETE Ma!erijalna 8!e!a je u"anjene i"ovine @i-i) og ili pravnog lica+ -aje'e se mani&estuje kroz ote'enje ili unitenje neke stvari, ili kod spreavanje vlasnika da stvar koristi. $eutim, usled povrede lica takoe moe do'i do materijalne tete npr trokovi leenja, sahrane, rehabilitacije itd! #!varna 8!e!a je protivpravno umanjenje vrednosti neije imovine i-gubljena &obi! je spreavanje uve'anja neije imovine. )zgubljena dobit moe da se javi kako kod ote'enja stvari, tako i kod povrede lica Na na&a "a!erijalne 8!e!e je na)in o! lanjanja 8!e!e oji o"ogu;ava o8!e;eno" licu &a #e u#po#!avi #!anje oje je po#!ojalo pre prou-ro ovanja 8!e!e+ -aknada je obaveza tetnika koja nastaje kao posledica prouzrokovanja tete. Obaveza naknade tete je &o#pela od momenta nastanka tete i od tog trenutka tee rok zastarelosti.
77
Na na&a "o'e &a #e i-vr8i na &va na)ina* %na!uralna* re#!i!ucija je primarni nain otklanjanja tetnih posledica. %koliko se uspostavljanjem preanjeg stanja teta ne ukloni potpuno, odgovorno lice je duno da ostatak isplati u novcu. ,estitucija moe da bude vra'anje protivpravno oduzete stvari, popravka ote'ene ili pak zamea stare ote'ene stvari novom nov)ana na na&a se primenjuje ukoliko restitucija nije mogu'a ili kad to zahteva ote'eni, i moe se isplatiti u jednokratnom iznosu ili u vidu nov)ane ren!e/ i to u sluaju smrti ili telesne povredeCote'enja zdravlja, moe se dosuditi doivotno ili za odreeno vreme. Ova renta se pla'a mesecno unapred. %koliko prema okolnostima sluaja postoji opasnost da dunik ne pla'a redovno novanu rentu poverilac moe zahtevati da mu ona bude ispla'ena jednokratno. Nov)ana ren!a je na na&a 8!e!e &o#u.ena u novcu !a o &a #e pla;a perio&i)no ili #u ce#ivno pu!e" &o#peli$ poje&ina)ni$ ra!a+ Pravo na naknadu tete u vidu novane rente usled smrti bliskog lica ili usled povrede tela i ote'enja zdravlja ne moe se preneti drugom licu. $eutim, dospeli iznosi naknade se mogu preneti drugome ako je iznos naknade odreen pismenim sporazumom strana ili pravosnanom sudskom odlukom. -ovana renta moe da se dosudi i za nematerijalnu tetu ukoliko bi to predstavljalo odgovaraju'u satis&akciju npr kod tekih sluajeva telesnog ote'enja bez izgleda za poboljanje pri emu su oteane svakodnevne ivotne aktivnosti, kao i kod tee povreenih mladih koji 'e tetne posledice trpeti dui vremenski period!. /natnije promene u okolnostima utiu na mogu'nost izmene visine rente. O#novni principi in!egralne na na&e 8!e!e7 ote'eni ima pravo na naknadu obine tete i izmakle koristi visina se odreuje prema vrednosti stvari u momentu donenje sudske odluke pri odreivanju visine izmakle koristi uzima se u obzir dobit koja se mogla osnovano oekivati prema redovnom toku stvari u sluaju da je stvar unitena krivinim delom, sud moe visinu naknade odrediti prema vrednosti koju je ona imala za vlasnika ote'enog! 8ko je odgovorno lice slabog imovnog stanja, a nije tetu priinilo namerno ili krajnjom nepanjom, sud moe dosuditi manju naknadu nego to iznosi teta. )sto vai i kada je teti doprine ote'eni, ili kada nije spreio njeno dalje uve'anje. Na na&a "a!erijalne 8!e!e i-a-vane !ele#no" povre&o"/ o8!e;enje" -&ravlja ili #"r!i lica7 trokovi leenja nabavka lekova, proteza i drugih pomagala, trokovi leenja u banji, pregledi i snimanja, putni trokovi lanova ue porodice koji pose'uju bolesnika itd! izgubljena zarada zbog privremene spreenosti za rad bolovanja! ote'eni moe da trai naknadu tete do iznosa pune zarade koju bi ostvarivao da nije na bolovanju izgubljena zarada zbog trajne spreenosti za rad u ovom sluaju se naknada obino dosuuje u vidu mesene novane rente. Ovde spada i prena!alna 8!e!a pravo na naknadu ima zaeto a neroeno dete koje se usled tetnog dogaaja rodi sa nekom &izikom manom! 8ko je dolo do #"r!i lica7 trokovi leenja dok ote'eni nije umro, trokovi sahrane, trokovi podizanja nadgrobnog spomenika kao i teta zbog izgubljenog izdravanja pravo na naknadu, u vidu mesene rente, imaju lica koja je pokojnik izdravao i traje do momenta do kojeg bi pokojnik da je iv imao obavezu izdrvanja! Vi#ina "a!erijalne 8!e!e i na na&e7 Fteta se utvruje u vreme donoenja sudske presude a ne u momentu nastanka tete ili u momentu podnoenja tube!. % sluaju budu'e tete iznosi se mogu korigovati na ime promenjenih okolnosti. Procena visine tete se moe odrediti*
74
prema objektivnom kriterijumu trina vrednost stvari koja je jednaka za svako lice, u datom momentu! prema subjektivnom kriterijumu vrednost se odreuje prema znaaju koji je imala za ote'enog u smislu konkretne, praktine vrednosti te stvari, ne a&ekcione koja predstavlja nematerijalnu tetu! pravo na a&ekcionu vrednost ote'eni ima samo ako je do tete dolo umiljajnim krivinim delom. 8&ekciona vrednost ne predstavlja naknadu materijalne, nego nematerijalne tete.
O&govorno#! vi8e lica -a 8!e!u7 "vi uesnici, podstreka, pomaga, kao i lica koja su spreila da se uinioci otkriju odgovaraju solidarno. "olidarni dunik koji isplati vie nego to iznosi njegov deo moe traiti od svakog duika da mu isplati ono to je za njega dao. %deo svakog dunika odreuje sud na osnovu njegove krivice i teine posledice koje su nastale iz njegovog dela. %koliko ne mogu da se odrede udeli u teti, solidarni duici odgovaraju u jednakim delovima. Odnos solidarnih dunika prema isplatiocu ije solidaran, odnosno svaki odgovara samo za svoj deo. NA<NADA NEMATERIJALNE ?TETE Ne"a!erijalna 8!e!a je povre&a li)ni$ prava i in!egri!e!a li)no#!i/ o&o#no povre&a @i-i) og i!egri!e!a+ -aknada ove tete nije ekvivalent teti ve' predstavlja satis&akciju, kojom se ublaava ili popravlja poreme'eni duevni ili &iziki integritet. Prilikom odmeravanja visine naknade sud vodi rauna o intenzitetu i trajanju duevnih ili &izikih bolova, ili straha. Fto se tie zastarelosti, potraivanje za naknadu tete zastareva u roku od 7 godine od saznanja za tetu, njenog obima i intenziteta zavretka leenja, kad je postalo izvesno da se stanje ne'e popraviti!, odnosno u roku od 3 godina od momenta tete objektivni rok!. %koliko je, pak, teta prouzrokovana krivinim delom, a za krivino gonjenje je predvien dui rok, zahtev za naknadu tete zastareva protekom tog roka. Ovo ne vai ukoliko je krivini postupak okonan neosuuju'om odlukom. OBLICI NA<NADE NEMATERIJALNE ?TETE 1. na na&a -a pre!rpljene &u8evne bolove -bog u"anjenja op8!e 'ivo!ne a !ivno#!i ,adi se o umanjenju ivotnih &unkcija u takvoj meri da se one nadalje mogu ostvariti tek pove'aim naporom, uz &izike bolove, ili se uopte i ne mogu ostvariti. -aknada se moe dosuditi i u sluaju kad je umanjenje ivotne aktivnosti privremeno, ako je jaeg intenziteta i dueg trajanja. Ova teta se sastoji u duevnim bolovima koje ote'eni zbog toga trpi. Ftetu utvruje sud nakon zavretka leenja, medicinskim vetaenjem, a iskazuje se procentualno. Prilikom odmeravanja visine naknade sud ceni i inenzitet i trajanje bolova, kao i druge okolnosti ivotnu dob, pol, zanimanje isl!. "atis&akcija se ne moe dosuditi za pojaane napore pri obavljanju ivotnih &unkcija u vreme leenja mirovanje, kretanje sa takama itd!, ali se duina leenja moe uzeti u obzir prilikom odmeravanja visine naknade. 8ko se stanje ote'eog u budu'nosti pogora, moe se menjati visina naknade zbog promenjenih okolnosti. -aknada se ispla'uje u jednokratnom novanom iznosu, ili na zahtev ote'enog u vidu novane rente. Ovu tetu treba razlikovati od umanjenja radne sposobnosti koja predstavlja materijalnu tetu. 2. na na&a -a pre!rpljene @i-i) e bolove +a bi se dosudila naknada nuno je utvrditi prirodu i obim povrede, poto je &iziki bol uvek posledica telesne povrede. Ovaj bol moe biti* neuralgian najjai, javlja se u jednakim vremenskim intervalima!, pulsiraju i neto slabiji od neuralginog pojaava se sa svakim otkucajem srca i onda se smanjuje!, di!uza bol sluznice ili koe konstatnog intenziteta, slabiji od prva dva! i vegetativni ima karakter arenja i paljenja, ali se retko javlja!. Prema trajanju moe biti kratkotrajan, periodian ili povremen i doivotan. Prema intenzitetu moe biti slabog, srednjeg i jakog itenziteta.
73
/a odmeravanje visine novane naknade znaajan je intenzitet &izikog bola, trajanje, mera krivice ote'enog, znaaj telesnog bola, kao i druge okolnosti broj operativnih zahvata, dugotrajno leanje, &izikala terapija, oteao kretanje itd! 3. na na&a -a pre!rpljen #!ra$ +osuuje se samo ako je strah bio itezivan i trajao do tog stepena da kod ote'enog izazove traumu, odnosno psihiki ok. "trah moe nastati kao posledica telesne povrede ali i ne mora. "trah se uvek javlja ad se ovek nae u kriznm situacijama, on predstavlja emocionalnu reakciju na opasnu situaciju. Prema intenzitetu strah moe biti slabog, srednjeg ili jakog intenziteta. "ud donosi odluku o zahtevu za naknadu po obavljenom vetaenju, od strane neuropsihijatra uz pomo' psihologa. Oni treba da se izjasne o naiu kako se doivljeni strahmani&estovao, koliko je bilo trajanje i intezitet, o uzrocima pojave straha i posledicama koje je ostavio na psihu ote'enog.-ovana naknada se dosuuje u jednokratnom iznosu. 4. na na&a -a pre!rpljene &u8evne bolove -bog naru'eno#!i -aruenost podrazumeva potpuni ili delimini gubitak nekog ekstremiteta, naruenje izgleda ili dela tela. "amo postojanje estetskog de&ekta bez duevnog bola nije dovoljan osnov za dosuivanje ove vrste nakade. Potrebno je da je naruenost nastala na vidljivim delovima tela i da je de&ormitet znaajan i izraen objektivni uslovi!, kao i sam doivljaj naruenosti subjektivan uslov!. Pored ovog sud ceni i druge okolnosti uzrast, pol, zanimanje itd!. "vakako bi trebalo dosuditi ve'i iznos naknade za naruenost na delovima koji se ne mogu sakriti lice, izraena hromost itd! Pravo na naknadu imaju i deca koja jo nisu svesna naruenosti ali je izvesno da 'e u budu'osti trpeti duevne bolove. Pravo na naknadu po ovom osnovu pripada samo neposredno ote'enom, ne i njegovim srodnicima 5. na na&a -a pre!rpljene &u8evne bolove -bog #"r!i bli# og lica Ova naknada se dosuuje bliskim lanovima porodice branom drugu, deci, roditeljima, bra'i i sestrama i vanbranom drugu ukoliko je postojala trajnija zajednica ivota! ukoliko su ova lica trpela trajne psihike bolove usled smrti bliskog lica. Pod duevim bolom podrazumeva se stanje stalne tuge koje je nezavisno od spoljanjih dogaaja. Opte je poznato da je smrt roditelja, naroito majke za detetom najve'i, da je bol roditelja trajniji od suprunika naroito ako se radi o mladoj osobi! itd. "ve ovo sud mora uzeti u obzir prilikom odmeravanja visine naknade. )zuzetno sud 'e priznati pravo na naknadu babi i dedi, unucima, ma'ehi, ouhu i pastorcima ukoliko su izmeu njih postojali takvi odnosi koji se mogu izjedaiti sa odnosom roditelja i dece. 6akoe, majka ima pravo na naknadu zbog smrti zametka. Pravo na naknadu se priznaje i detetu koje se rodilo posle smrti roditelja. 6. na na&a -a pre!rpljene &u8evne bolove -bog naro)i!o !e8 og invali&i!e!a bli# og lica Ova naknada pripada braom drugu, deci, roditeljima i vanbraom drugu ukoliko je postojala trajnija zajedica ivota. Od velike vanosti je miljenje medicinskog vetaka. -aroito tekim invalidom se smatra lice kome je telesni izgled tako narue da je nesposobno &aktiki za obavljanje i osnovnih ivotnih &unkcija, da vegetira, da mu nedostaju pojedini vidljivi delovi tela koji kod bliskog srodnika izazivaju duevne bolove. -aknada se moe priznati samo onom licu koje je u svakodnevnom kontaktu izloeno tome neguju'i povreenog. Od vanosti je i procenat ivaliditeta 7. na na&a -a pre!rpljene &u8evne bolove -bog -bog povre&e ugle&a i )a#!i %stav ," garantuje &iziki i psihiki integritet linosti. 9rivini zakon je ast i ugled zattio tako to sankcionie klevetu, uvredu i iznoenje linih i porodiih prilika. -aje'i sluajevi povrede asti i ugleda vre se putem uvrede i klevete. %vreda predstavlja neistinitu ili istinitu izjavu o &izikom ili pravnom licu kojom se naruava ugled i ast ote'enog lica. %vreda se moe naneti reima, pismom, gestom i na drugi nain. 9leveta predstavlja iznoenje ili prenoenje neistinitih injenica o nekom &izikom ili pravnom licu. 9levetom moe da nastane i
7>
materijalna teta ukoliko se lice bavi privrednom delatno'u!, u kom sluaju lice ima pravo na naknadu i materijalne i nematerijalne tete. Pitanje uvrede i klevete se moe da se rei u graanskoj parnici kao glavno. $eutim, ukoliko postoji krivina presuda povodom ovog pitaja ona obavezuje sud u parninom postupku 8. na na&a -a pre!rpljene &u8evne bolove -bog povre&e #lobo&e "vaki ovek u svojoj sredini uiva odreeni ugled, a ugled u velikoj meri zavisi od dostojanstva. -eosnovanim lienjem slobode povreeno je jedno do najosnovnijih ovekovih dobara, dostojanstvo. Pravo na slobodu nije povreeno ako je* do obustave postupka ili presude kojom se optuba odbija dolo zbog toga to je tuilac odustao od gonjenja, a do odustanka je dolo na osnovu sporazuma sa okrivljenim ako je optuba odbaena zbog nenadlenosti suda ako ej svojim lanim priznanjem ili na drugi nain namerno prouzrokovao osudu /a ovu tetu odgovara drava, a naknada moe biti u novcu ili na drugi nain objavljivanjem oslobaaju'e krivine presude npr!. Prilikom odmeravanja visie naknade vodi se rauna o duini trajanja neosnovanog lienja slobode, uslovima npr boravak u samici!, prisilnom odvajanju od porodice, da li je imeC&otogra&ija objavljeno u sredstvima javog in&orisanja itd 9. na na&a -a pre!rpljene &u8evne bolove -bog povre&e prava li)no#!i Prava linosti se odnose na ivot, telo, zdravlje, slobodu, ime, ast, lik itd, i neprenosiva su. Ftetne posledice se nekad mogu otkloiti i restitucijom povlaenjem izjave tetnika, objavljivanjem ispravke o troku tetnika ili na drugi slian nain!. /a ve'i broj povreda restitucija ipak nije mogu'a i tada se nematerijaslna teta adoknauje putem novane naknade 10. na na&a -a pre!rpljene &u8evne bolove -bog rivi)nog &ela pro!iv polnog i!egri!e!a/ &o#!ojan#!va li)no#!i ili "orala =ice koje je prevarom, prinudom, zloupotrebom nekog odnosa poverenja, zavisnosti! navedeno na kanjivu obljubu ili kanjivu bludnu radju, kao i lice prema kome je izvreno neko drugo krivio delo protiv dostojastva linosti i morala silovanje, obljuba zloupotrebom poloaja, podvoeje i omogu'avaje polnog odnosa, obljuba nad detetom itd!ima pravo na naknadu tete.
7?

Obligobligaciono Pravoaciono Pravo Sasa Skripta

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Obligobligaciono Pravoaciono Pravo Sasa Skripta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

I2VORI OBLIGACIONOG PRAVA I I2VORI OBLIGACIJA

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

mesto i vreme izdavanja potpis izdavaoca

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

Obligaciono Pravo opti deo

You might also like