Najvanije srodstvo je krvno srodstvo ( prirodno). Ono se zasnivaroenjem.

T azbinsko se stvara enidbom ili udajom, adoptivno nastajeusvojenjem, a duhovno je kumstvo, pobratimstvo itd.6.3. Socijalno-psiholoka vezaSocijalno-psiholoke veze su takve porodine veze pod kojima sepodrazumeva briga o podizanju deteta, vaspitanje i zatita dece, i socijalnoformiranje linosti, a to nije sve, jer pored ovih pojmova postoji itav nizdrugih emotivno-psiholokih potreba koji su vezani za zadovoljstva porodice.6.4. Ekonomska vezaEkonomske funkcije porodice su se istorijski menjale, ali se sve do danasnisu izgubili. Ima vie autora koji smatraju da je porodica nastala upravoonda kada su ekonomske funkcije sa ire drutvene grupe prele na porodicu.Savremena porodica od proizvoako- potroake prerasla u potroakuzajednicu, ona je jo uvek u velikoj meri ekonomska jedinica drutva.7.PORODICA KROZ ISTORIJUSociolozi su mislili da je pre modernog doba vladajui oblik porodice uZapadnoj Evropi bila proirena porodica. Meutim istraivanja su pokazalada su ta gledita pogrena. Sociolozi su mislili da je domainstvo prolosti bilovee od dananjeg. U Engleskoj, na primer, od 17. do 19. veka veliinaporodice iznosila je u proseku 4,75 osoba, dok je sadanja cifra 3,04. Uprolosti deca su esto radila, pomaui roditeljima u obradi zemlje. Ona decakoja to nisu radila rano su naputala dom i odlazili da rade u drugimdomainstvima ili uili zanat. I mnogi drugi razlozi inili su porodine grupemanje stalnim, no to su to one i danas, uprkos visokoj stopi razvoja. Stopesmrtnosti ranije su bile znatno vie no danas. Jedna etvrtina novorodjencadi iu ranom periodu moderne Evrope nije preivela prvu godinu ivota, a ene suesto umirale pri poroaju. Smrt jednog od lanova porodice esto je znaila irazbijanje porodinih odnosa . 7.1.Podela porodice kroz istoriju: 1. Totemski klan je najstariji oblik porodinog ivota kojeg karakteriezajedniko ime obino prema nekoj ivotinji, zajedniki grb preko kojeg se toime ispoljava, verovanje u zajedniko poreklo svih njegovih lanova iraunanje potomstva po materinskoj liniji.2. Velika porodica ili kuna zajednica javlja se u tri oblika: materinsko-pravna u kojoj je stareina porodice ena, kao oinsko-pravna u kojoj jestareina porodice otac po kojem se odreuje i nasledstvo i velika porodica ukojoj su uloge oca i majke podjednake, te se potomstvo odreuje premamukoj i enskoj liniji.3. Monogamna porodica kakva je stara rimska familija koja se svedonedavno mogla identifikovati i u Kini. ine je otac, majka, sinovi i keri doudaje, tienici i kuni robovi . 8.ZAKLJUAK Iako nam se ini da sve znamo o porodici, to je moda tako u praksi, alinjeno nauno prouavanje ni malo nije lako, tako e ostati jo nizneraienih pitanja i problema poevi od istorijskog razvoja preko njenestrukture i funkcije do budunosti.esto se uje da e porodica nestati savremenom. injenica da su velike promene u braku i porodici u dananjevreme, ali moemo biti sigurni da porodica nee i ne moe nestati, jer e onauvek biti tu u nekom obliku.Mogli bi zakljuiti da bez porodine podrke, ilibez harmonine atmosfere u porodici ni jedan pojedinac koji je lan porodicene moe uspeti u njegovim ambicioznim planovima gledajui u budunost, jerzdrava i potpuna porodica je ono to prua zatitu, utehu i podrku pojedincuu trenucima tekoe i problema, porodica je ono drutvo to nas guranapred u tekim ivotnim putevima. Da ima vie potpunih harmoninihporodica, to bi delovalo i

na drutvo u celini sasvim drugaije, odnosno napozitivniji nain, i smanjio bi se broj konfliktnih osoba na svetu. Literatura1. Anthony Giddeus: Sociologija, Budapest, 1997.2. Dr Dragan Suboti: Sociologija, Beograd, 2005.3. Duan Doi: Demografija sa statistikom, Novi Sad, 1996.4. Majkl Volcer: Porduja pravde, Beograd, 2000.5. Marko Mladenovi: Uvod u sociologiju porodice, Beograd, 1969.6. Milan Mitrovi i Sreten Petrovi: Sociologija, Beograd, 2004.7. Mile Nenadi: Socioliki itiner, Beograd, 1999.8. Rajko Kulji: Sociologija, Beograd, 1999