Kazneno-popravne ustanove u Bosni i Hercegovini zasnivaju se na formalnom sistemu koji u sebi sadri dosta represivnih mjera, iako se svakim

danom tei humanizaciji uslova u kaznenim ustanovama. Formalni i neformalni sistem su meusobno uslovljeni, tj. to je jedan jai drugi je slabiji i obrnuto. Postojanje neformalnog sistema u kazneno-popravnim ustanovama je kao ljudska potreba neminovno i nuno, a snaga njegovog dejstva i uticaja je u direktnoj zavisnosti od naina funkcionisanja svakog formalnog sistema, kao druge strane socijalnog miljea. Drutvo oekuje da e osuena lica promijeniti svoje ponaanje, da e se resocijalizirati to formalni sistem i pokuava, meutim prisutnost neformalnog sistema i oteava takav proces to se odraava i na realizaciju samog prevaspitnog tretmana

resocijalizacije uopte. Brojna istraivanja pokazuju da je zatvoreniki kodeks uvijek prisutan kao sastavni deo osuenike subkulture i neformalnog sistema. Neformalni sistem upravo pomou zatvorenikog kodeksa postie kontrolu nad ponaanjem osuenika. I jedan i drugi sistem imaju svoje principe koji su suprostavljeni. Osuena lica, zavisno od svojih prioriteta i potreba, prihvataju neka od njih, jer upravo na taj nain pokuavaju da prevaziu brojne deprivacije i probleme vezane za status u osuenikom kolektivu. Odnos formalnog i neformalnog sistema ukazuje na niz nedostataka, koje smo donekle pokuali i predoiti u ovom radu. Svakodnevno kanjavanje osuenika zbog krenja kunog reda, esti neredi, pobune, opstrukcije su samo od nekih indikatora koji ukazuju na injenicu da nema idealnih zatvorskih sistema, a samim tim i mirnih zatvora. Takvo stanje veoma esto dovodi i u sumnju ostvarenost svrhe kanjavanja, tj.resocijalizacije osuenih lica uopte.