&

Pojam
Menadment je vrlo iroko korienje pojma, i kada bi pokuali da ga poblie objasnimo moramo krenuti od menadmenta proizvodnje koji predstavlja kordinaciju ljudskih, informacionih, hardverskih i finansijskih resursa u funkciji postizanja ciljeva organizacije. Menadment je vrlo stara aktivnost postoji koliko i civilizacija. Menadment kao ideja ima svoju bogatu prolost koja je stalno pratila ljude kroz razliite istorijske periode ( piramide, tad mahal ..! "oznat je jo od rimskog perioda.

Menadment
Menadment je proces planiranja, organizovanja, vodjenja i kontrole svih lanova organizacije i korienje svih resursa kako bi se ostvarili postavljeni organizacioni ciljevi i sposobnost da se stvari obave preko ljudi i usmeravanje sistema iz poetnog ka eljenom stanju.

Podela
PO PRIVREDNIM GRANAMA:

#ndustrijski M, $ankarski M, %rgovinski M, M u saobraaju, poljoprivredi, zdravstvu, kolstvu...

PO VRSTAMA ORGANIZACIJA:

'elike(male) privredne(neprivredne) profitne(neprofitne) vladine(nevladine

PO FUNKCIJAMA:

*inansijski, marketing, operativni ,nabavke, kvaliteta, ljudskih resursa...

Vrste
+azliiti kriterijumi za podelu menadmenta. ,rane delatnosti "oslovne funkcije najvanije &! -perativni .! /trategijski

Operativni Menadment
-rijentisan je ka reavanju operativnih problema *okus se stavlja ka organizaciji 0 interna organizacija *okus ka transformacionim procesima1 #nputi, procesi autputi -rijentacija ka zadacima putem kojih se ostvaruju ciljevi u okviru pojedinih funkcija. 2"ravila igre3 0 poznata, brzo vidljivi rezultati 'eliki znaaj prolog iskustva

<

Stragijski Menadment
-rijentisan ka reavanju strategijskih problema *okus ka okruenju 0 eksterna organizacija. *okus ka uskladjivanju uticaja iz eksternog okruenja sa internim mogunostima organizacije . "uno rizika i neizvesnosti 0 puno promena. 4pravljanje u uslovima promena0 diskontinuiteta -rijentacija ka formulisanju ciljeva i strategija za njihovo ostvarivanje. -dluke se tiu celine organizacije, proimaju sve funkcije 0 opstanak, rast, razvoj, gaenje, spajanje, preuzimanje... +elativno mali znaaj prolog iskustva 0 neophodno strategijsko razmiljanje.

OPERATIVNI vs. STRATEGI S!I MENA"#MENT Operativni menadment 5 orijentisan ka reavanju operativnih problema u kompanijama *okus je ka organizaciji 0 #6%7+68 -+#976%8:#98 gr. Strategos; vojskovodja

stratos; vojska, ago; voditi 5 vetina generala, vodjenje vojske 5 imati pravac akcije 5 imati taku ka kojoj je akcija usmerena 5 vojna vetina koja se bavi primenom i upotrebom oruanih snaga kao celine na ratitu, radi postizanja ratnog cilja "oslovna strategija kompanije obuhvata utvr=ivanje razliitih puteva (naina! za ostvarivanje vizije, misije i ciljeva kompanije. /trategija predstavlja racionalno reagovanje menadmenta kompanija na doga=aje u sredini u kojoj kompanije obavljaju svoju poslovnu aktivnost. "ravilno formulisana i implementirana strategija iskljuuje nastajanje problema i potekoa u poslovanju i kompaniji omoguuje da stvori i odri konkurentsku prednost. >a razliku od operativnog menadmenta koji se bavi operativnim odlukama i reavanju operativnih problema, strategijski menadment je orjentisan kako na interne tako i u mnogo veoj meri na eksterne faktore 5 okru e!"e. Strategijski menadment je sloen$ kontin%irani i iterativni pro&es %n%tar kompanije. Sastoji se i' pet koraka( &. 8naliza sredine

.. 4smeravanje kompanije <. *ormulisanje strategije ?. #mplementacija strategije @. /trategijska kontrola. "red menadere savremenih kompanija namee se kao imperativ stalna borba u pravcu ostvarivanja postavljene vizije, misije i ciljeva kompanije. /trategijski menadment prihvataju i praktikuju preduzea suoena sa sve vie promenljivom, turbulentnom i kompleksnom sredinom. /trategijski menadment je jedna strana medalje tj. odgovornosti koja pripada generalnom menadmentu. Aruga strana medalje 0 odgovornosti predstavlja operativni menadment.

)na*aj
>naajan je iz vie razloga. -moguava zadovoljavanje potreba Aefinisanje i ostvarivanje ciljeva -bezbedjuje efikasno funkcionisanje organizacija +aste broj organizacija i broj menaderskih pozicija /ticanje bazinih znanja

-vladavanje pojmovima i terminologijom "riprema za budunost +azvoj pojedinih vetina i sposobnosti +azumevanju funkcionisanja organizacije 0 biete zaposleni 0 menaderi "omo u svakodnevnom ivotu 0 donoenje odluka +azumevanje procesa donoenja odluka 0 mogua unapredjenja "omo u razumevanju drugih (nadredjenih i podredjenih! 6astojanje da postanemo bolji saradnici 4napredjenja u procesu socijalizacije (nova kola, posao...! 0 kasnije u izboru novih lanova organizacije "odizanje motivacije

"e+inisanje
"roizvodnja predstavlja kombinaciju brojnih ulaznih (B! # izlaznih (C! tokova. -dnosno proizvodnja kao funkcionalna celina predstavlja uradjen skup organizacionih jedinica u cilju ostvarivanja proizvodnog procesa.

S%,tina

+azliito se moe tretirati i tumaiti1 4smeravanje organizacije ka ostvarivanju ciljeva Aonoenje odluka i preduzimanje akcija kako bi se aktivnosti obavile i ciljevi ostvarili Ereiranje vrednosti (za vlasnike! 0 vrhovna ciljna funkcija privrednih organizacija

-a'e menadmet pro&esa

+azliiti pristupi 5 vie koraka &! Planiranje . de+inisanje /eljenog stanja3 0 formulisanje odluka 0 ciljeva,.... .! Organi'ovanje 0 sloena aktivnost, ukljuuje veliki broj poslova organizaciona struktura <! Vodjenje 0 liderstvo 0 %pravljanje ljudskim resursima, uticanje, motivacija, timski rad.... ?! !ontrola 0 provera, verifikacija

Menaeri
Etno&entri*ni menaderi smatraju da su strane zemlje i njihovi stanovnici inferiorni u odnosu na njihovu domovinu) veruju da se prakse iz njihove domovine mogu izvesti zajedno sa njenom robom i uslugama. Poli&entri*ni menaderi smatraju da su sve zemlje razliite i podjednako teke za razumevanje) esto ostavljaju svoja predstavnitva na miru, verujui da e

lokalni menaderi bolje razumeti potrebe svojih sunarodnika. Geo&entri*ni menaderi nalaze slinosti i razlike izme=u razliitih zemalja) pokuavaju da koriste najefektniju tehniku i praksu, bez obzira odakle potiu.

Menader % savremenim %slovima poslovanja

Menader je ovek sa posebnim ovlaenjima koji se bavi poslovima upravljanja u kompanijama 0 organizacijama "oslovi i zadaci su mu planiranje, organizovanje, vodjenje, kontrola , donoenje odluka.

Menaer mora da 1%de

5 #6%7,+8%-+ 5 E-M46#E8%-+ 5 E+78%-+ 8%M-/*7+7 5 "+-8E%#'86 5 *G7E/#$#G86 5 #6-'8%#'86 5 #6%4#%#'86 5 -"%#M#/%8

Planiranje . pojmovno odre2ivanje

"laniranje je faza procesa upravljanja u kojoj se donose odluke o ciljevima, programima, planovima i strategijama. -no je usko povezano sa jo dve faze procesa upravljanja, i to1 orga5nizovanjem i kontrolom. "laniranje je dinamian proces kojim se preduzee, kao poslovni sistem, prilago=ava unutranjim i vanjskim promenama. >a planiranje se istie da je ono usmeravanje na osnovu analize prolosti i sagledavanja budunosti. "laniranje premauje jaz izme=u onoga gde je preduzee sada i onoga kuda eli stii. "laniranje je posebna struna oblast, te ima svoje koncepcije i metodologiju ije poznavanje doprinosi racionalnom donoenju planskih odluka i njihovom efikasnom vo=enju i provo=enju. /am plan posebna je planska odluka. %o je kvalitativno i kvantitativno izraen zadatak preduzea kojeg treba ostvariti. 6jime se detaljno preciziraju ciljevi te obezbje=uju kriteriji za donoenje odluka u svakodnevnoj osnovnoj aktivnosti. "ri tome, plan mora da sadri akcije koje je nuno preduzeti da bi se ostvarili ciljevi i precizno odredila vremenska dinamika akcije.

Planiranje pred%'e3a
'iestruki je znaaj planiranja u poslovanju preduzea. "laniranjem, kao permanentnom akcijom, preduzee nastoji ne samo da se prilagodi, ve i da aktivno utie na uslove u kojima obavlja svoju aktivnost. #skustva pokazuju da se na promene u sredini esto reaguje eI post, tj. kada je preduzee ve pretrpelo odre=ene gubitke. Arugi

&L

je pristup plansko reagovanje, te je planiranje potrebno zbog promena u ekonomskoj, tehnolokoj, demografskoj, ekolokoj te politikoj i pravnoj sredini. "laniranje je od bitnog zanaaja za stabilno i uspeno poslovanje. -no omoguava preduzeima da se bezbolnije suoe sa tzv. Kokom budunosti i adekvatnije savladaju uticaji na poslovanje preduzea. "lanskim odlukama uva se integritet aktive preduzea kao preduslov za efikasno poslovanje, tj. planiranje omoguava efikasno upravljanje aktivom firme. "lanski pristup vaan je ne samo zbog oekivanih rizika ve i zbog potrebe preduzea da blagovremeno i u kontinuitetu osigura kako finansijska sredstva tako i materijalne faktore procesa rada i to na trajnoj osnovi. 6eiskoritenost kapaciteta uz prisustvo nepodmirenih potreba potroaa i korisnika proizvoda i usluga moe se prevazii samo planskim uskla=ivanjem. / tim u vezi, planiranje omoguava da se rad i sredstva kontroliu (kanaliu, usmeravaju! na one aktivnosti kojima se zadovoljavaju primetne potrebe u odre=enim intervalima vremena. Aanas se smatra da je planiranje nain da se stimulie kreativnost inovacija u preduzeu. "laniranje je pri tome okvir za inovaciju i stimulativ za sve nove proizvode, tehnoloke procese i nova trita.

!arakteristike i na*ela planiranja

&&

Me=u najvanije karakteristike i naela planiranja spadaju1 doprinos planiranja svrsi i ciljevima, primat planiranja me=u menaderskim zadacima, sveprisutnost planiranja, orjentiranost na dobit, efikasnost planova, kontinuiranost, marketing orjentacija, realnost planiranja, integralnost, preciznost ili specifinost plana. "oprinos planiranja svrsi i &iljevima podrazumeva da svaki srodni ili pratei plan trebao bi da doprinosi ostvarenju svrhe i ciljeva preduzea. -vo proizilazi iz prirode organizovanog predu5zea koje posluje radi ispunjenja svrhe radi koje je i formirana. Pris%tnost planiranja podrazumeva injenici da sve faze upravljanja kao kontinuirani proces okretanja i usmeravanja ukupne aktivnosti preduzea za sve poslovne aktivnosti. Earakte5ristika je u tome da ona postavlja ciljeve. 6aravno, pored planiranja ukupnom ispunjenju procesa upravljanja znaajno doprinosi i aktivnost organizovanja te aktivnost kontrole kojom se proverava ostvarenje planiranog. /toga se tvrdi da su planiranje i kontrola nerazdvojne funkcije. Svepris%tnost planiranja podrazumeva da svi menaderi u preduzeu od predsednika kompanije do bilo kojeg nivoa,

&.

svi planiraju jer se radi o aktivnosti kojom se zahvata delatnost preduzea u cjelini. Orjentisanost na do1it znai da su sve planske odluke i ciljevi usmereni ka ostvarivanju pozitivnog poslovnog rezultata, tj. dobiti, to je i razumljivo jer je dobit preduzea osnova za podmirenje potreba zaposlenih a naravno ona je istovremeno i osnova za formiranje prihoda u vanprivrednim djelatnosti. Planiranje je kontin%iran pro&es to znai da se rad na planiranju kratkorono, a tako i srednjorono pa i dugorono kontinuirano odvija. "ri tome treba naglasiti da je dugoroni plan osnova srednjoronog a ovaj je osnova za kratkoroni plan. E+ikasnost planova podrazumeva doprinos plana svrsi i ciljevima, a u vezi je i sa trokovima odnosno i drugim faktorima potrebnim za njegovo formulisanje i izvo=enje. "lanovi su efikasni ako ostvaruju svoju svrhu uz relativno niske trokove. Elasti*nost ili prilagodljivost znai da je najefikasniji nain da plan tako bude jeste izrada plana u vie varijanti. "ri tome se predvi=a kao prva, izrada plana u tzv. 6ormalnoj varijanti, te jo izrada tzv. -ptimistike i pesimistike varijante. Pre&i'nost je znaajna karakteristika plana i u pravilu sve planske odluke podrazumevaju preciziranje planskih zadataka u tom smislu da se zna odgovor na pitanja. Marketing orjenta&ija plana podrazumeva zasnovanost planskih veliina u proizvodnji na potrebama trita odnosno na vremenskoj dimenziji a tako=e i na samoj strukturi tih potreba. %o podrazumeva koordinaciju odgovarajuih poslovnih funkcija tj. planska sa prodajnom.

&<

Realnost planiranja podrazumeva sprovodljivost planskih odluka odnosno ostvarivanja planskih veliina. %o ostvarivanje moe biti iznad planskih veliina i to znatno, a mogue je i neostvarenje. %o podrazumeva kontinuirano praenje izvrenja planskih veliina i praenje uticajnih faktora na ostvarivost plana. Integralnost znai ukupnost, preduzee je sloen i otvoren sistem, a pojedinane optimizacije podsistema (pogoni! treba da vode ka optimizaciji planskih veliina na nivou celog preduzea.

Misija$ vi'ija$ &iljevi i planiranje Misija potie od latinske rei misio to znai slati, poslati, ili zadati, poziv ili poruka. Misija bi za preduzee znaila ono to preduzee radi, tj. ime se bavi. -na se moe prepoznati odgovorom na sledea pitanja1 Kta je osnovni posao ili delatnost firme, koji je poeljan strateki poloaj preduzea na tritu, kakav je stav rukovodstva preduzea prema poslovnim partnerima, kupcima, poveriocima. Misija ili svrha opisuje razloge zbog kojih je firma osnovana. Misija jednog proizvodnog preduzea bila bi proizvoditi dobra za koji je osnovana, i tako podmirivati potrebe stanovnitva i privrede, te istovremeno osigurati jaku ekonomsku poziciju. 'izija (lat.visio 0 pojava, predodba! ili dalekovidna predodba o tome kakva bi firma trebala biti u budunosti. Arugim reima, vizija je ono to bi preduzee trebalo postaviti, tj. postati u grani delatnosti u kojoj deluje ukoliko

&?

pri tome uspeno ostvaruje svoju misiju. %o bi trebalo znaiti stei veliki kapital, imati mnogo zaposlenih, savremene kapacitete, ostvarivati obimnu i zahtevima kupaca prilago=enu proizvodnju, te izvozno orjentisanu proizvodnju. 'izija je vodi za strategiju, tj. ona sugerie puteve za poslovanje i pri tome pomae da se osiguraju konkurentske prednosti. :iljevi u najoptijem smislu, predstavljaju budua stanja ili rezultate u poslovanju koji se ele ostvariti. :iljevi su prva (primarna! odluka, tj. oni su polazna taka za definisanje poslovne politike, strategije razvoja, i programa i plana poslovnih aktivnosti. Earakteristike ili obeleja ciljeva su1 racionalno formulisani ciljevi preduzea imaju svoje karakteristike. -ni, pre svega, treba da odravaju svrhu postojanja i poslovanja preduzea, treba da budu realni, tj. verovatno ostvarivi, treba da imaju motivacijsku snagu, poeljno je da budu merljivi, tj. kvantificirani, mogu usmeravati na aktivno i efikasno privre=ivanje, ukoliko se radio spletu(mnotvu ciljeva, oni nuno moraju biti hijerarhijski identifikovani te prostorno i vremenski usaglaeni, ciljevi trebaju osigurati konzistentnost(usaglaenost kod odluivanja na svim nivoima organizacijske strukture, njihova komplementarnost koja podrazumeva njihovo znaenje. "ostoje mnoge klasifikacije ciljeva i to1

&@

opti i posebni, tj. funkcijski ciljevi 4 op,te &iljeve se svrstavaju1 opstanak preduzea, rast i razvoj, te stabilnost u poslovanju. Pose1ni &iljevi su evidentni u nekoliko segmenata, kao npr.1 finansijska funkcija, u segmentu trinog poslovanja, proizvodnja, u segmentu istraivanja i razvoja, kadrovska funkcija. 4 segmentu finansijske funkcije mogli bi se identifikovati ciljevi kao to su1 profitabilnost(rentabilnost, akumulativnost, likvidnost, reproduktivnost, poveanje obrta u poslovanju, poveanje plata, minimiziranje trokova. Eada se radi o segmentu trinog poslovanja, tu se podrazumevaju ciljevi koji se ele ostvariti u okviru prodajne i nabavne funkcije. 4 okviru prodajne funkcije ciljevi su1 poveanje trinog uea firme, poveanje broja kupaca, poveanje izvozne funkcije, postizanje marke proizvoda. 4 okviru nabavne funkcije glavni ciljevi su1 nabavka materijala, opreme i dr., po najpovoljnijim uslovima (cena nabavke, kvalitet!. Arugi vaan cilj je blagovremenost, tj. kontinuiranost u nabavkama, poveanje broja dobavljaa itd. 4 segmentu proizvodne kao ciljevi postavljaju se optimizacija poslovnog programa saglasno potrebama trita, racionalizacija proizvodnje, maksimalno iskoritenje proizvodnih kapaciteta, standardizacija proizvodnje, razvoj kapaciteta nove proizvodnje, kontrola kvaliteta proizvodnje. 4 segmentu istraivako 0 razvojne funkcije postavljaju se ciljevi u vezi sa istraivanjem i razvojem proizvoda. "ri tome firma se moe orjentisati na licence, tj. na gotova reenja kupljena od drugih (to uglavnom susreemo u malim i srednjim preduzeima!. 'ee firme

&D

mogu razvijati proizvod u vlastitoj istraivako 0 organizacionoj jedinici. 4 segmentu kadrovske funkcije postavljaju se ciljevi u vezi sa podizanjem nivoa strunosti zaposlenih, zatim izgradnji uzorne organizacije rada, humanizacije rada, izgradnje efektnog naina rukovo=enja itd. "laniranje je vana funkcija u sistemu upravljanja. "ored planiranja, ovdje se jo uvrtava organizovanje, kadrovsko popunjavanje, vo=enje i motivisanje, finansiranje, i kontrola. Sistem %pravljanja, brojni autori definiu na razliite naine. #zme=u ostalog, kao umee obavljanja stvari pomou ljudi, ili usmeravanje poslovnog sistema iz poetnog ka eljenom ciljnom stanju ili to je proces koordiniranja faktora poslovanja radi postizanja planiranih ciljeva. "laniranje u okviru sistema upravljanja podrazumeva izbor i postavljanje zadataka i ciljeva, te akcija kojima bi se ciljevi ostvarili. %o podrazumeva i donoenje odgovarajuih odluka u vezi sa izborom buduih smerova akcije izme=u vie moguih smerova. 4 osnovi, planiranje sadri dijagnozu postojeeg stanja i poloaja firme, te odre=ivanjem pravca delovanja, a sadri, tako=e, i strategiju koju treba primeniti pri ostvarenju postavljenih ciljeva. 4 sistemu upravljanja, nakon planiranja, sledi organizacija. %o podrazumeva oblikovanje odgovarajue organizacije preduzea kao instrumenta za ostvarivanje ciljeva. Eao deo menadmenta, organizovanje podrazumeva uspostavljanje odgovarajue strukture uloga za angaovane kadrove. -rganizovanje je trajan proces, to

&F

znai da unutrasnju organizacionu strukturu je nuno stalno usavravati. /ledea funkcija u sistemu upravljanja je kadrovsko delovanje to podrazumeva motivisanje, a tako=e i vo=enje personala. "oslednja funkcija u sistemu upravljanja je kontrolisanje, a ono se definie kao merenje i korekcija pojedinanog i organizacionog delovanja da bi se obezbedilo da poslovne aktivnosti teku po planu. Planiranje i predvi2anje "laniranje je donoenje planskih odluka u proizvodnji, ulaganjima, zapoljavanju, u sadanjosti, a za naredni kratkoroni, srednjoroni i dugoroni period, za razliku od planiranja, predvi=anje je prvenstveno stvaranje predstave o moguem ishodu doga=aja mogunosti. "laniranje podrazumeva preduzimanje akcije, a predvi=anje istraivanje uslova za realizaciju poslovnih akcija. Arugim reima, planiranje je konkretizacija u poslovnoj aktivnosti u vezi sa ulaganjem, izborom poslovnog programa, izborom oblika finansiranja itd. 6a drugoj strani predvi=anje podrazumeva iri krug opcija za poslovne poduhvate preduzea. - planiranju se esto govori kao kreativnoj fazi u procesu upra5vljanja, dok je predvi=anje vie istraivaka delatnost o buduem moguim promenama, kako u internim tako i eksternim faktorima, a u vezi su sa izgledima za realizaciju poslovne orjentacije preduzea. "laniranje daje odgovor na pitanje kako postii ciljeve, ili re je o koncepciji programa odnosno postupaka, i samo

&H

preduzimanje akcije. 6a drugoj strani, predvi=anje kao istraivanje daje odgovor gde bi moglo preduzee da se na=e u smislu njegove trine pozicije. >a planiranje i predvi=anje zajedniko je usmerenost na budunost. Metodologija planiranja "laniranje poslovanja preduzea, po definiciji, obuhvata predvi=anje1 (&! zadataka u buduem poslovanju, (.! naina izvrenja zadataka, (<! potrebnih sredstava, (?! potrebnih kadrova, (@! rezultata izvrenja zadataka, (D! raspodele tih rezultata. Metodologija planiranja poslovanja je svojevrsni i specifian propis ili poslovnik kojim se utvr=uje1 ta, ko, kako i kada treba uraditi u vezi sa izradom i izvrenjem planova. -dnosno, meto5dologija je propis kojim se predvi=aju detaljni zadaci u vezi sa planiranjem poslovanja i naini izvrenja tih zadataka. #stie se tako=e, da je metodologija prikaz organizacije planiranja koju treba stalno usavravati u cilju postizanja sve znaajnijih poslovnih rezultata. Metodologija planiranja ima sledee faze1 (&! program izrade plana, (.! utvr=ivanje nosioca planiranja, (<! ocena sadanjeg poloaja preduzea,

&J

(?! (@! (D! (F! (H! (J! (&L! (&&! (&.!

predvi=anje tranje (trine pozicije preduzea!, definisanje ciljeva poslovanja i poslovne politike, planiranje elemenata marketinga, planiranje ekonomsko 0 finansijskih pokazatelja, alternativne strategije, zadaci nosioca planiranja, eventualne organizacijske promene, kontrola izvrenja plana diskusija i rasprava u vezi sa planom.

Program i'rade plana podrazumeva utvr=ivanje osnovnih koraka u vezi sa izradom plana, i njime se utvr=uje nain planiranja, terminski rokovi izrade pojedinih faza, nosioci pojedinih faza i nain sudjelovanja pojedinih aktera u izradi dokumenta plana. %ako=er se predvi=a i nain sinhronizacije u izradi pojedinanih planova svih organizacijskih delova i svih poslovnih funkcija u preduzeu. "rogram izrade plana utvr=uje se za pojedine nivoe, a oni su sledei1 ukupno preduzee, pojedine organizacijske jedinice, te pojedine poslovne funkcije. 4tvr2ivanje nosio&a planiranja podrazumeva konkretno zaduenje zaposlenih, kao i pojedinih slubi, a u vezi sa izradom plana. 4 ovom poslu angauju se1 zaposleno osoblje u funkciji planiranja (analitika pravna sluba!, zaposleni u svim ostalim funkcijama, a posebno u rukovodnim i drugim strunim radnicima. O&ena sada,njeg poloaja pred%'e3a podrazumeva izradu jedne potpune analize o raznim aspektima poslovanja preduzea u sadanjem trenutku, a uzimajui u

.L

obzir i ocenu tendencija u sa5danjem razvoju (retrospektiva!. -va analiza sadri ocene stanja i ostvarenja u proizvodnji, zaposlenosti, plasmanu proizvoda, u nabavkama opreme, sirovina, materijala i ocene ekonomskih efe5kata (prihodi i trokovi!, ocenu stanja kadrova i kapaciteta. Predvi2anje tranje je sledei korak u izradi plana. "ri tome se razmatra stanje i mogunosti u plasmanu proizvoda na domaem i na stranom tritu. "e+inisanje &iljeva poslovanja i poslovne politike podrazumeva iskaze realnih elja menadmenta u vezi sa moguim ostvarenjima u proizvodnji, prodoru na trite , zatim u zapoljavanju, u tehniko 0 tehnolokom osavremenjavanju. Planiranje elemenata marketinga obuhvata planiranje sva etiri elementa marketinga a oni se odnose na proizvod, cenu, promociju i distribuciju. "laniranje asortimana definisano je zahtevima trita i u tom pogledu za preduzee postoji vie mogunosti, i to1 zadravanje ili izmene irine i duine poslovnog programa, odnosno i promena kvaliteta asortimana. "laniranje cena, tako=e, je sastavni deo marketinga plana. "ri tome se, kao mogunosti pri planiranju, istiu potreba promene ili zaduivanja postojeeg nivoa cena, promena naina formiranja cena, a tako=e se sagledava i nain, visina formiranja nabavnih cena u marketing programu, planiranje distribucije proizvoda odnosi se na sagledavanje mogunosti proirenja

.&

kanala distribucije, odnosno zaduivanje postojeih ukoliko osiguravaju kontinuirani uspon poslovnih rezultata. Planiranje ekonomsko0+inansijski5 poka'atelja podrazumeva planiranje prihoda i trokova na osnovu planirane proizvodnje i realizacije. *inansijski plan se utvr=uje za nivo preduzea, a tako5=e i po organizacionim delovima preduzea. Alternativne strategije predvi=aju jednu ili vie varijantnih mogunosti u vezi sa eventualnim alternativnim tehniko5tehnolokim mogunostima, te s tim u vezi, i alternativnih strategija poslovnog programa, odnosno i tome prilago=ena i strategija trinih plasmana. )ada&i nosila&a plana obuhvataju odgovarajua zaduenja ili zadatke za slube i pojedince. -vde se prvenstveno misli na slubu plana, a naravno i na druge slube koje trebaju pripremati neo5phodne parametre u vezi sa plasmanom proizvoda, nabavkom itd. %u su, tako=e, i zadaci za pojedince a i neka druga struna lica koja mogu pomoi.

!ora&i % planiranj% Eoraci u planiranju podrazumevaju sledee1 (&! analizu stanja i rezultata dosadanjeg poslovanja (proizvodnja, plasman, nabavke, prihodi i trokovi, investicije...! (.! postavljanje ciljeva (atributivno i kvantitativno!

..

(<! razvitak pretpostavki planiranja i ocena uticaja relevantnih faktora podrazumeva spoznaju kljunih faktora koji mogu uticati na ostvarenje plana. -vde se posebno misli na uticaj tehnologije, od tehniko5 tehnolokog progresa, promena u potrebama kupaca, pojava supstituta proizvoda, promene u poreskoj politici, spoljnotrgovinskom poslovanju... (?! odre=ivanje alternativnih pravaca akcije podrazumeva varijantno sagledavanje planskih veliina u vezi sa moguim promjenama na tritu, u tehnologiji, u nameni proizvoda itd. (@! 'rednovanje alternativnih pravaca akcije je korak koji podrazumeva razliite mogunosti u odre=ivanju planskih veliina a u vezi je sa uticajem navedenih eksternih i internih faktora koji determiniu poslovanje preduzea. (D! #zbor pravca akcije ili izbor optimalne varijante je logian sled vrednovanja prethodno analiziranih varijanti i mogunosti. (F! *ormulisanje izvedenih planova je konkretan in planiranja proizvodnje, plasmana, potrebnih nabavki, ljudskih resursa... Podela 6vrste7 planova 4 teoriji planiranja susreu se tri podele planova1 (&! prema vremen% 0 planovi se dele na kratkorone, srednjorone i dugorone. (.! prema sadraj% 0 imamo planove proizvodnje, investicija, radne snage, obrtnih sredstava... -vi se

.<

planovi nazivaju jo i pojedinanim, a postoje i tzv. /vodni ili ukupni plan poslovanja preduzea. (<! prema 'na*aj% 0 planove moemo grupisati na1 osnovne (plan realizacije, plan investicija, plan proizvodnje!, te pomone a to su planovi nabavke, plan o sredstvima, plan radne snage, plan trokova poslovanja. Vremenski planovi !ratkoro*ni plan 0 zovu se jo i tekuim, godinjim, budetskim i taktikim. -vi planovi odnose se na period do jedne godine dana. -ni se razgra=uju na kraa razdoblja1 na polugodinje, kvartarne i mesene. Srednjoro*ni plan se izvodi na bazi stratekog dugoronog plana. -n se donosi na period od . do @ godina. >a kratkoroni plan je karakteristino da uvaava sezonska kolebanja poslovanju. Earakteristino je naglasiti da za neke firme posebno je specifino uraditi srednjoroni plan za period dui od tri godine. "%goro*ni plan 0 sredstvo je za ostvarivanje dugoronih ciljeva preduzea. -ni imaju strategijski karakter (kao i srednjoroni!, dok je kratkoroni taktiki. Augoronim planom daje se odgovor na pitanje1 Eako e i koliko brzo preduzee da raste i da se razvijaM #zrada dugoronog plana (period dui od @ godina! temelji se na poznavanju trendova, i to1 ekonomskih, tehnolokih, demografskih, ekolokih...

.?

Augorono planiranje posebno je znaajno kod velikih firmi kojima je prirodno potreban relativno dug vremenski period za prilago=avanje tehnolokim, trinim trendovima. Eljune etape u vezi sa izradom dugoronog plana su sljedee1
868G#>8 "-G-N898 A4,-+-O6"+-#>'-A68 -+976%8:#98 A4,-+-O6%7P6-G-KE8 -+976%8:#98 /%+8%7,#98 "G8/M868 68 %+N#K%4

.@

8iterat%ra o
Mr Qura= Mitrakovi $ulat '. , $ojkovi +, Aei '. , R4pravljanje proizvodnjomR R-rganizacija proizvodnje.R

R Modeliranje organizacije preduzeaR