REPUBLIKA SRBIJA NARODNA SKUPTINA Odeljenje za informativno i!tra"iva#$e i %i%liote#$e &o!love Od!e$ za informativno i!tra"iva#$e &o!

love

Tema' Parlament Re&(%li$e R(m(nije Dat(m' Br/' )*+,-+),.. 0 )1 +..

Ovo i!tra"ivanje je (radio Od!e$ za informativno i!tra"iva#$e &o!love za &otre%e rada narodni2 &o!lani$a i Sl("%e Narodne !$(&3tine/ 0a vi3e informa4ija molimo da na! $onta$tirate &(tem telefona 1,)5 61) i ele$tron!$e &o3te istrazivanja@parlament.rs/ I!tra"ivanja $oja &ri&rema Od!e$ za informativno

i!tra"iva#$e &o!love ne odra"avaj( zvani#ni !tav Narodne !$(&3tine Re&(%li$e Sr%ije/

SADR7AJ

NADLENOST PARLAMENTA REPUBLIKE RUMUNIJE.....................................3 ORGANIZACIJA UPRAVE PARLAMENTA RUMUNIJE .......................................4 ZAKONODAVNA PROCEDURA...................................................................................6 OGRANIZACIJA SLUBE PREDSTAVNIKOG DOMA I SENATA...................10 ISTRAIVAKE AKTIVNOSTI..................................................................................11

Nadle"no!t Parlamenta Re&(%li$e R(m(nije Prema Ustavu Rumunija je suverena, nezavisna, unitarna i nedeljiva nacionalna drava i republika po ureenju. Rumunija je demokratska i socijalna drava, koja poiva na vladavini prava, graanskim pravima i slobodama, slobodnom razvoju linosti, pravdi i politikom pluralizmu. Drava je organizovana na podeli i ravnotei vlasti na zakonodavnu, izvr nu i sudsku u okviru ustavne demokratije. !uverenost pripada rumunskom narodu, koji je ostvaruju kroz predstavnika tela, koja biraju na slobodnim i periodinim izborima. Prvo poglavlje Ustava lanovima "#. do $%. najop tije propisuje organizaciju, nain &unkcionisanja, ulogu i struktutru parlamenta, najvi eg predtavnikog tela graana i jedinog zakonodavnog tela u zemlji. Parlament Rumunije je dvodoman i sastoji iz Predstavnikog doma i !enata. 'lanove oba doma biraju graani na op tim izborima na etiri godine. !tarosna granica za izbor za Predstavniki dom je 2( godine, a za !enat () godina. *roj poslanika oba doma propisan je izbornim zakonom, a u sada njem sazivu Predstavniki dom ima ((2 poslanika, a !enat +($ senatora. Domovi Parlamenta imaju dva redovna zasedanja godi nje. Prvo zasedanje poinje u &ebruaru i traje najkasnije do juna. Drugo zasedanje poinje u septembru i traje do kraja decembra. Postoji mogu,nost i sazivanja vanrednog zasedanja i to na za-tev predsednika Republike, stalni- odbora ili najmanje jedne tre,ine broja poslanika, odnosno senatora. !ednice saziva predsednik doma. Predstavniki dom i !enat rade u odvojenim sednicama, a mogu se sastati i zajedno prilikom dono enja odreeni- odluka i tada se odluke donose ve,inom glasova poslanika i senatora. U skladu sa Ustavom Republike Rumunije, lan ")., stav 2. oba doma Parlamenta mogu se zajedniki sastati u sluaju kada Parlament. / / / / / / / / / / prima poruku predsednika Republike0 odobrava dravni budet i dravni budet socijalnog osiguranja0 progla ava deliminu ili potpunu mobilizaciju0 progla ava ratno stanje0 suspenduje ili prekida upotrebu sile0 odobrava nacionalnu strategiju odbrane zemlje0 imenuje na osnovu predloga od strane predsednika Republike, direktore obave tajni- slubi0 imenuje i razre ava ombudsmana0 vr i kontrolu nad radom obave tajni- slubi0 rati&ikuje meunarodne ugovore i rezolucije.

1 svim pitanjima u nadlenosti Parlamenta odluuju oba doma i to ve,inom sviposlanika u svakom domu ili ve,inom prisutni- poslanika 2zakoni i odluke3, i tek kada je isti tekst usvojen u oba doma, smatra se da je predloeni akt usvojen.

Parlament Rumunije u skladu sa lanom $(. Ustava donosi ustavne, sistemske zakone i zakone. !istemskim zakonima ureuje se. / / / / / / / / / / / / / / / / / izborni sistem, organizacija i &unkcionisanje izborni- organa vlasti0 organizacija, &unkcionisanje i &inansiranje politiki- stranaka0 status poslanika i senatora kao i nji-ova prava0 organizovanje i odravanje re&erenduma0 organizacija i rad vlade i 4r-ovnog saveta za odbranu0 status dravni- slubenika0 amnestija, krivina dela, kazne i izvr enje isti-0 stanje opsade i vanredno stanje0 stanje delimine ili potpune mobilizacije oruani- snaga i ratno stanje0 poslovi koji spadaju u nadlenost administrativni- sudova0 organizacija i &unkcionisanje sudova0 pravni status imovine i nasledstva0 organizacija op teg obrazovanja0 organizacija lokalne javne administracije, teritorije, lokalna samouprava0 radni odnosi, sindikati, udruenja poslodavaca kao i socijalna za tita0 status nacionalni- manjina u Rumuniji0 pitanja koja se tiu verski- zajednica i dr.

Poglavlje 5 Ustava lanovima od +++. do ++). najop tije de&ini e kontrolnu &unkciju Parlamenta prema 4ladi i predvia naine vr enja kontrole. in&ormisanje od strane 4lade i drugi- organa dravne administracije, poslanika pitanja, interpelacije, podno enje predloga za glasanje o nepoverenju 4ladi, pretpostavku odgovornosti 4lade, zakonodavne delegacije. Or8aniza4ija (&rave Parlamenta R(m(nije 'lanom "5. Ustava Rumunije predvieno je da se organizacija i &unkcionisanje svakog doma reguli e posebnim poslovnikom, a da se &inansijska sredstva odreuju budetom koji Parlament odobrava. !vaki dom bira !talni *iro, a predsednici oba doma se biraju na vreme koliko traje mandat Parlamenta. 1stali lanovi !talnog biroa biraju se na poetku svakog redovnog zasedanja i mogu biti razre eni dunosti pre zavr etka mandata. Poslanici i senatori su organizovani u parlamentarnim grupama, u skladu sa poslovnikom svakog doma. !vaki dom bira stalne odbore, kao i odbore za istrage i posebne odbore. 6akoe domovi mogu uspostavljati zajednike odbore. 7 !talni biro i odbori moraju odslikavati politiku kompoziciju svakog doma. 8unkcionisanje Predstavnikog doma ureeno je Poslovnikom+, a prvo poglavlje ureuje uspostavljanje Predstavnikog doma. Do izbora !talnog biroa sednice ,e voditi najstariji
+

7nternet adresa. -ttp.99:::.cdep.ro9pls9dic9site.page;id<2((=idl<2

poslanik, kome ,e pomagati etiri najmlaa poslanika, koji ,e za poetak initi !ekretarijat Parlamenta. >a to vreme ne,e biti parlamentarni- debata, osim oni- koje se odnose na potvrivanje poslaniki- mandata. ?a samom poetki mandata politike stranke uspostavi,e parlamentarne grupe, koje ,e predloiti lanove, a Predstavniki dom ,e izabrati odbor od (# lanova, srazmerno politikoj kon&iguraciji parlamenta, koji ,e raditi kao 1dbor za potvrivanje poslaniki- mandata. ?jega ,e izabrati Predstavniki dom, ve,inom glasova prisutni- poslanika. 6aj odbor ,e potom izabrati predsednika, potpredsednika i sekretara, koji ,e initi *iro odbora. 1vaj odbor ,e potom u skladu sa lanovima ". i $. Poslovnika veri&ikovati rezultate @entralne izborne komisije i mandate poslanika i o tome ,e izvestiti plenum, koji ,e ve,inom glasova veri&ikovati mandate, u poslednjoj instanci. Po &ormiranju Parlamenta, poslanici se grupi u u poslanike grupe, iji je poloaj regulisan u drugom poglavlju Poslovnika Poslanikog doma. Predsednici poslaniki- grupa ine 1dbor za utvrivanje dnevnog reda, ije je &ormiranje takoe predvieno posle izbora predsednika poslaniki- grupa. 1vaj 1dbor odobrava dnevni red sednice parlamenta, kao i amandmane ili dodavanje taaka odobrenog dnevnog reda. 6akoe, on organizuje debate i raspored vremena poslaniki- grupa za izlaganje. 1dbor za utvrivanje dnevnog reda donosi odluke kvali&ikovanom ve,inom glasova lanova odbora. Predstavniki dom vodi Predsednik doma i !talni biro koga pored predsednika ini etiri potpredsednika, etiri sekretara i etiri &inansijska supervizora. 1ni se biraju u dogovoru sa predsednicima poslaniki- grupa, na nji-ov predlog, ve,inom glasova svi- poslanika u Predstavnikom domu, uzimaju,i u obzir politiki sastav Parlamenta. ?adlenost !talnog biroa propisana je detaljno u etvrtom poglavlju, lanom (+. Poslovnika a njegove pojedinane nadlenosti lanovima od (2. do (A. ukljuuju,i i nadlenosti predsednika doma. !talni biro, naelno predlae vreme trajanja zasedanja, predlae predsedniku sazivanje vanredni- sednica, predlae plenumu regulative, kao i predloge amandmana, nacrt budeta i zavr ni raun, prima i distribuira predloge zakona, izve taje parlamentarni- odbora, priprema nacrt dnevnog reda sednice i raspored poslova, organizuje odnose Predstavnikog doma i drugi- parlamenata i parlamentarniorganizacija, predlae plenumu sastav stalni- parlamentarni- delegacija Rumunije, predlae Poslovnik Predstavnikog doma i organizaciju strune slube, a potom i kontroli e njen rad. Predsednik Predstavnikog doma saziva i vodi sednice doma, uz asistenciju dva sekretara, moderira debatu, objavljuje red glasanja, vodi sastanke !talnog biroa, saziva sednice 1dbora za utvrivanje dnevnog reda i predsedava njime, stara se o tome da akta usvojena u Predstavnikom domu budu prosleena u dalju proceduru !enatu i predstavlja Predstavniki dom u unutra njim i meunarodnim odnosima.

0a$onodavna &ro4ed(ra Prema lanu $5. Ustava pravo predlaganja zakona i drugi- op ti- akata imaju svaki narodni poslanik, lanovi !enata, 4lada i najmanje +##.### biraa2 Braani koji imaju pravo zakonodavne inicijative moraju pripadati najmanje C upanija zemlje, dok u svakoj od ti- upanija ili op tina mora biti najmanje ).### potpisa u znak podr ke ovakve inicijative. Braani nemaju pravo da predlau zakone iz oblasti poreske politike, amnestije i meunarodni- odnosa. 1vla ,eni predlaga podnosi predlog zakona u obliku u kome se zakon donosi s obrazloenjem. Predlog zakona se podnosi prvo domu koji ima nadlenost za usvajanje akta koji je u pitanju. Prema lanu $). Ustava, Predstavniki dom kao dom kome se prvo podnosi akt, raspravlja i usvaja predloge zakona i predloge rati&ikacija ugovora i drugi- meunarodnisporazuma i zakonske mere koje proizilaze iz implementacije ti- ugovora i sporazuma, kao i sistemske zakone predviene pojedinanim lanovima Ustava. 1stali predlozi zakona i ostali- akata podnose se !enatu, kao domu kome se prvo podnosi akt, na raspravu i usvajanje. Domovi imaju rok od 5) dana za raspravu o podnetom predlogu, osim u sluaju veoma kompleksni- zakona, kada je rok "# dana. Dada jedan od domova usvoji ili ne usvoji zakon, zakon ili zakonski predlog se alju drugom Domu, na konanu odluku. Ukoliko su graani predlagai zakona, predsednik doma pre nego to predlog prosledi poslanicima i nadlenom odboru obavezan je da dobije mi ljenje Ustavnog suda da li su ispunjeni uslovi za zakonodavnu inicijativu predvieni Ustavom. Predlog zakona, pre razmatranja na sednici Predstavnikog doma, razmatraju nadleni odbor i 4lada, ako nije predlaga zakona. ?akon toga dostavljaju se poslanicima. ?a poetku svake plenarne sednice, predsednik je duan da obavesti poslanike da im je potrebni materijal distribuiran. Pod potrebnim materijalom se podrazumevaju nacrti zakona, dnevni red, mi ljenje nadlenog odbora kao i rokovi za podno enje izve taja i dopuna. Predlaga zakona moe i pre usvajanja dnevnog reda plenarne sednice povu,i svoj predlog. ?adleni odbor obavezan je da dostavi izve taj o predlogu zakona. U svom izve taju nadleni odbor se izja njava da li pri-vata ili ne pri-vata predlog zakona u naelu. Eko nadleni odbor pri-vati predlog zakona u naelu mora da navede da li pri-vata predlog zakona u celini ili sa izmenama koje se predlau u obliku amandmana. ?a plenarnoj sednici se najpre vodi naelni pretres. 1dbor ovla ,uje svog predstavnika koji ,e izneti razloge za dono enje predloenog zakona. Predstavnik moe biti predsednik odbora ili lan odbora koga odredi nadleni odbor. >a op tu raspravu o predlogu zakona svaka poslanika grupa moe ovlastiti jednog predstavnika. Predsednik doma daje re predstavnicima poslaniki- grupa prema redosledu prijavljivanja.
2

7nternet adresaUstava Republike Rumunije. -ttp.99:::.cdep.ro9pls9dic9site.page; den<act2F2=par+<(Gt(c+s(a$(

"

U sluaju da dom kome se prvo podnosi akt, usvoji akt koji je u njegovoj nadlenosti, &inalna odluka je donesena ukoliko i drugi dom usvoji taj akt. U svakom drugom sluaju, akt se vra,a izvornom domu, koji po ubrzanoj proceduri razmatra samo odredbe u pitanju i donosi konanu odluku. Dada jedan dom odbije usvajanje akta u celini, a drugi ga usvoji, dom koji je usvojio akt ponovo ga razmatra, i ako ga ponovo odbije, ta odluka je konana. U sluaju da se u dva doma usvoje razliiti tekstovi, obrazuje se parlamentarni 1dbor za medijaciju 2usagla avanje3. Eko 1dbor za medijaciju postigne saglasnost, tj. usaglasi tekst, takav tekst mora dobiti potrebnu ve,inu u oba doma. Eli, ako u 1dboru za medijaciju nije postignuta saglasnost ili ako jedan od domova ne potvrdi usagla eni tekst, o takvom tekstu izja njavaju se lanovi oba doma na zajednikoj sednici, pri emu lanovi glasaju zajedno, a ne po domovima, i nji-ova odluka je konana. !istemski zakoni i rezolucije u vezi sa Poslovnikom donose se ve,inom glasova svilanova parlamenta u oba doma, a ostali zakoni i rezolucije donose se ve,inom sviprisutni- lanova parlamenta. ?a za-tev 4lade ili na sopstvenu inicijativu Parlament moe raspravljati o zakonima po -itnom postupku, u skladu sa Poslovnikom svakog doma. >akon se potom podnosi predsedniku Republike na progla enje, za koje postoji rok od 2# dana. Predsednik Republike ima pravo da vrati jednom zakon na ponovno razmatranje Parlamentu. Ukoliko je predsednik zatraio ponovno razmatranje zakona ili utvrivanje saglasnosti sa Ustavom, progla enje treba da bude deset dana nakon prijema zakona posle ponovnog razmatranja u Parlamentu, ili odluke Ustavnog suda o ustavnosti zakona u pitanju. >akon se potom objavljuje u !lubenom glasniku Rumunije i stupa na snagu ( dana od dana objavljivanja, ili drugog datuma navedenog u tekstu zakona. 'lanom $%. Ustava predvieno je postojanje >akonodavnog saveta, kao savetodavnog tela Parlamenta koje razmatra predloge normativni- akata u svr-u sistemske uni&ikacije i koordinacije celokupnog zakonodavnog sistema. 1vo telo vodi zvaninu statistiku o zakonodavstvu Rumunije. !istemskim zakonom ureuje se postavljenje, organizacija i &unkcionisanje >akonodavnog saveta. Radna tela Pred!tavni#$o8 doma i Senata1 1dbori se osnivaju kao radna tela iji je zadatak da u skladu sa ovla ,enjima obavljaju poslove koji su utvreni zakonom i poslovnikom. Pored stalni- odbora mogu se na za-tev &ormirati i 1dbori za istrage i posebni odbori 5. ?a prvoj sednici odbora biraju se predsednik, 2 potpredsednika i 2 sekretara. Predstavniki dom takoe moe osnivati odbor za medijaciju i druge zajednike odbore sa !enatom.

Poslovnik !enata 2-ttps.99:::.senat.ro9!tart.aspH3 dostupan je samo na rumunskom jeziku, stoga su u ovom delu obraene nadlenosti i &unkcionisanje 1dbora Predstavnikog doma i >ajedniki- odbora Doma i !enata 5 7nternet adresa. -ttp.99:::.cdep.ro9pls9dic9site.page;den<regcd2F+Gs)

?a prvoj sednici odbori biraju *iro, ve,inom glasova prisutni- lanova odbora, koga ine predsednik, dva potpredsednika i dva sekretara. Poslovnikom su predvieni slede,i zadaci koje *iro odbora obavlja i to. +. 2. (. 5. ). ". $. A. predlae dnevni red sastanka0 predlae nacrt Poslovnika tog odbora, zajedno sa amandmanima0 donosi odluke koje su neop-odne za nesmetani rad odbora0 utvruje dunosti, obaveze lanova osoblja odbora i obezbeuje nji-ovo po tovanje0 ukoliko je potrebno osniva pododbore, odreuje nji-ov sastav i predsednika, kao i zadatak koji pododbor treba da izvr i0 poziva ukoliko je to potrebno predstavnike sindikalni- udruenja, centralne ili lokalne javne administracije kao i druga lica, na za-tev lanova odbora da prisustvuju sednici odbora0 organizuje na za-tev lanova odbora sastanke sa predstavnicima graana, sindikata, struni- udruenja, centralne ili lokalne vlasti0 odobrava prisustvo zainteresovanim licima na sednicama odbora.

Predsednik odbora predsedava sednicama odbora, predlae da sednicama prisustvuju i druga zainteresovana lica, saziva sednice i odreuje dnevni red i saziva *iro odbora kako bi omogu,io pravilan i nesmetan rad odbora, u skladu sa Poslovnikom i nadlenostima. !ekretar odbora ima zadatak da vodi evidenciju o prisustvu lanova odbora sednicama, obezbeuje svu potrebnu dokumentaciju za sastanak, broji glasove na sednicama odbora, sastavlja izve taj o radu odbora, sastavlja zapisnik, prati i obezbeuje pravilan i nesmetan rad odbora i njegovog osoblja, obavlja druge aktivnosti koje su potrebne za pravilno i nesmetano &unkcionisanje odbora. ?a poetku sednice, pre usvajanja dnevnog reda, predsednik stavlja na glasanje sve predloge za izmene i dopune dnevnog reda. !ednice odbora sazivaju se najmanje 25 sata unapred. !aziva i- predsednik, ili zamenik u sluaju njegove odsutnosti. Prisustvo sednicama je obavezno. Da bi se odrala sednica potrebno je da je prisutna ve,ina lanova odbora. 1dluke odbora se donose ve,inom prisutni- lanova. !astanci odbora se mogu odravati u isto vreme kad i plenarne sednice. !ednice se po pravilu odravaju u zgradi Parlamenta, a u izuzetnim sluajevima, na osnovu pret-odnog odobrenja, sastanak odbora se moe odrati i van zgrade Parlamenta. !ednice odbora su otvorene za javnost, osim ako se ne donese drugaija odluka. !ednice odbora Predstavnikog doma mogu se emitovati i na internoj 64 mrei, radio i 64 stanicama. ?a sednicama odbora moe da uestvuje i ministar. Eko je ministar posebno pozvan, u tom sluaju njegovo prisustvo je obavezno. Predsednik odbora je duan da o tome obavesti resornog ministra 25 asa unapred. Iinistri na sednici mogu da predstave izve taj o radu i strategiju ministarstva. !ednici odbora mogu prisustvovati i predlagai zakona, autori amandmana kao i zainteresovani predstavnici nevladini- organizacija, pravnici i drugi eksperti iz specijalizovani- institucija. Predstavnici nevladini- organizacija i strunjaci mogu da

podnesu mi ljenja o pitanjima koja su na dnevnom redu ili mogu predati dokumentaciju koja je vezana za temu sastanka. Pravo glasa imaju samo poslanici koji su lanovi odbora. ?a predlog lanova odbora govornicima se moe ograniiti vreme. ?a poetku rasprave o taki dnevnog reda, odbor odreuje jednog ili vi e izvestilaca iz redova svoji- lanova. 7zvestilac moe uestvovati u izradi izve taja ili mi ljenja ili moe itati izve taj na plenarnoj sednici. U !lubenom glasniku Rumunije objavljuje se kratak sadraj svake sednice odbora. Rezime obino obu-vata pitanja koja su bila predmet rasprave, rezultat glasanja, kao i imena lica koja su bila prisutna i odsutna na sednici. 1dbor moe podneti za-tev drugom nadlenom odboru da saine zajedniki izve taj ili da izda svoje mi ljenje o nacrtu zakona. >a-tev se podnosi u roku od ) dana od dana obave tenja nadlenog odbora. ?adleni odbor moe odbiti ovaj za-tev. ?a predlog najmanje )# poslanika iz najmanje dve poslanike grupe, Predstavniki dom moe osnovati posebne odbore koji imaju obavezu da sastave zakonske predloge, da podre sloene zakonske dokumente ili u druge svr-e. U odluci o osnivanju posebnog odbora mora biti naveden razlog i cilj njegovog osnivanja, njegov sastav i naziv. Predstavniki doma ima +% stalni- odbora, pet odbora za istrage, pet zajedniki- stalniodbora Predstavnikog doma i !enata i pet zajedniki- posebni- odbora. !talni odbori Predstavnikog doma su slede,i. / 1dbor za ekonomsku politiku, re&ormu i privatizaciju0 / 1dbor za budet, &inansije i banke0 / 1dbor za industriju0 / 1dbor za poljoprivredu i umarstvo0 / 1dbor za ljudska prava i nacionalne manjine0 / 1dbor za javnu upravu, prostorno planiranje i ekologiju0 / 1dbor za rad i socijalnu za titu0 / 1dbor za zdravlje i porodicu0 / 1dbor za obrazovanje, nauku, omladinu i sport0 / 1dbor za kulturu i umetnost0 / 1dbor za pravna pitanja, disciplinu i imunitet0 / 1dbor za odbranu javnog reda i nacionalne bezbednosti0 / 1dbor za spoljnu politiku0 / 1dbor za ispitivanje zloupotreba, korupciju i predstavke0 / 1dbor za poslovnik0 / 1dbor za in&ormacione te-nologije i komunikacije0 / 1dbor za ravnopravnost polova0 / 1dbor za dijasporu0 / 1dbor za evropske poslove. >ajedniki stalni odbori Predstavnikog doma i !enata su.

/ !talni zajedniki odbor Predstavnikog doma i !enata za kontrolu unutra njibezbednosni- slubi0 / !talni zajedniki odbor Predstavnikog doma i !enata za kontrolu meunarodnibezbednosni- slubi 0 / >ajedniki parlamentarni odbor za implementaciju >akona br 529+%%# za odavanje poasti -erojima i davanje prava naslednicima oni- koji su se borili u Revoluciji decembra +%%#. Bodine0 / !talni zajedniki odbor za organizaciju rada Predstavnikog doma i !enata0 / !talni zajedniki odbor za saradnju sa U?J!D1/m. !talni odbori !enata su slede,i. / 1dbor za pravna i mandatno/imunitetska pitanja0 / 1dbor za budet, &inansije, bankarstvo i tri te kapitala0 / 1dbor za privredu, industriju i usluge0 / 1dbor za poljoprivredu, umarstvo i ruralni razvoj0 / 1dbor za spoljne poslove0 / 1dbor za javnu administraciju, teritorijalnu organizaciju i za titu ivotne sredine0 / 1dbor za odbranu, javni red i nacionalnu bezbednost0 / 1dbor za rad, porodicu i socijalnu za titu0 / 1dbor za obrazovanje, nauku, omladinu i sport0 / 1dbor za javno zdravlje0 / 1dbor za kulturu, umetnost i in&ormisanje0 / 1dbor za ljudska prava, vere i manjine0 / 1dbor za ravnopravnost polova0 / 1dbor za privatizaciju i upravljanje dravnom imovinom0 / 1dbor za ispitivanje zloupotreba, korupciju i predstavke0 / 1dbor za poslovnik0 / 1dbor za evropska pitanja0 / 1dbor za dijsporu. O8raniza4ija !l("%e Pred!tavni#$o8 doma6 i Senata5 Poslovnikom je takoe odreen poloaj i &unkcionisanje slube Parlamenta. !luba Predstavnikog doma regulisana je u petom poglavlju Poslovnika Predstavnikog doma, lanom 22(. kojim je predvieno da !lubom rukovodi Beneralni sekretar i njegov zamenik, koje bira Predstavniki dom, na predlog !talnog biroa i posle konsultacija sa 1dborom predsednika parlamentarni- grupa. !ekretar potom donosi pravilnik o radu i organizaciji !lube. !talni biro nadgleda rad Beneralnog sekretarijata. Beneralni sekretarijat Predstavnikog doma naelno ima nadlenost da obezbeuje logistike i materijalne uslove za rad Predstavnikog doma, a njime rukovodi Beneralni sekretar koji ima i dva zamenika.
) "

7nternet adresa/ samo na rumunskom jeziku. -ttp.99:::.cdep.ro9pls9dic9site.page;den<servicii2/sc-ema 7nternet adresa/ samo na rumunskom jeziku. -ttps.99:::.senat.ro9!tart.aspH

+#

Beneralni sekretarijat prua uslove za pripremu i tok sednica, stvara neop-odne &inansijske, materijalne i logistike uslove, sainjava predloge u vezi sa odnosima sa organima dravne uprave, doma,im i meunarodnim organizacijama i dobija saglasnost, vr i unutra nju kontrolu i upravlja pomo,nim slubama. U vezi sa pripremom i odravanjem sednica aktivnosti !ekretarijata podrazumevaju pruanje i obezbeivanje uslova za adekvatno voenje sednica Predstavnikog doma i !enata i pruanje strune pomo,i u vezi sa predlozima zakona koji su na dnevnom redu u Predstavnikom domu, !enatu, parlamentarnim odborima, kao i !talnom birou Parlamenata i 1dboru za utvrivanje dnevnog reda sednice. I!tra"iva#$e a$tivno!ti Direkcija za istraivanje i dokumentaciju u Predstavnikom domu Parlamenta ima tri organizacijske jedinice K *iblioteku, Parlamentarnu istraivaku slubu i !lubu za dokumentaciju. Direkcija ima ukupno dvadeset i devet zaposleni-, od ega devet radi u Parlamentarnoj istraivakoj slubi, deset u !lubi za dokumentaciju i deset u *iblioteci. Direkcija za istraivanje i dokumentaciju je deo Beneralnog sekretarijata i obezbLuje organizacione i materijalne uslove, kao i strunu podr ku za pripremu parlamentarniaktivnosti u svom sedi tu i u izbornim jedinicama. Beneralni sekretarijat vr i unutra nju kontrolu svi- odeljenja !lube Predstavnikog doma, a !talna *iro upravlja i kontroli u aktivnosti Beneralnog sekretarijata. Parlamentarna istraivaka sluba u svom radu koristi bogatu kolekciju *iblioteke i specijalizovane baze podataka. Izvori informa4ija @amerei DeputaMilor.:::.cdep.ro !enatul RomNniei. :::.senat.ro

i!tra"ivanje (radile' Datarina Risti, istraiva/analitiar 7vana !te&anovi, istraiva/analitiar

++