UVOD UMENADMENT Menadment je nastao u veoma dalekoj prolosti.Re menadment poti e od en!leske re i mana!

e "menid#$ to %na i upravljanje predu%e&em ili javnim podu'vatima. Menadment predstavlja uspenost raspola!anja o!rani enim resursima ili sredstvima$ odnosno sposo(nost o(avljanja dato! posla.)ojava menadmenta ve%uje se %a period industrijali%a*ije.+ilj je da se sa to manjim ula!anjem elemenata proi%vodnje ostvare to ve&i re%ultati privre,ivanja$ a to se omo!u&ava aktivnostima e-ikasno! menadmenta. .vako predu%e&e$ kao &elija ro(no/nov ane privrede$ predstavlja odre,eni or!ani%a*ioni sistem.Or!ani%a*ioni sistemi su$ po pravilu$ veoma sloeni$ a pred njima se postavljaju i sve sloeniji %a'tevi.Nosio*ima -unk*ije upravljanja tako,e se postavljaju sve sloeniji %ada*i$ koje mo!u da ispune samo ljudi koji %a to imaju od!ovaraju&u kvali-ika*iju$ tj. pro-esionalni menaderi.Aktivnosti pro-esionalni' menadera predstavljaju skup %nanja$ vetina$ delovanja$ koja se koriste u re!ulisanju ponaanja or!ani%a*ioni' sistema. .ve te aktivnosti imaju %ajedni ki na%iv menadment i predstavljaju okosni*u or!ani%a*ione strukture predu%e&a.Menadment predstavlja veoma kompleksnu aktivnost i moe da se posmatra kao0 vetina upravljanja$ teorija o upravljanju i kao upravlja ka struktura..amo predu%e&e sa kvalitetnim i e-ikasnim menadmentom moe %adrati svoju konkurentsku po%i*iju$ rasti i ra%vijati se. U1O2A MENADMENA U )RO+E.U U)RAV13AN3A )REDU4E5EM Menadment predstavlja klju nu -unk*iju predu%e&a.Od sposo(nosti menadmenta %avisi uspenost predu%e&a ili dru!o! or!ani%a*iono! sistema.4ato se$ s pravom smatra da je !lavni u%rok nera%vijenosti mno!i' %emalja neprimenjivanje sistema savremeno! menadmenta$ a ne nedostatak resursa.+ilj je da se o!rani eni resursi " ljudski rad$ elementi proi%vodnje$ nova*# ra*ionalno koriste$ kako (i se postavljeni *iljevi ostvarili u% to ve&i stepen e-ikasnosti i e-ektivnosti.Veoma je %na ajno napomenuti da dananja velika predu%e&a %a'tevaju primenu sistema pro-esionalno! menadmenta.)ro-esionalni menaderi predu%e&a jesu unajmljeni stru nja*i$ koji raspolau od!ovaraju&im %nanjem$ vetinom i iskustvom i% o(lasti menadmenta..matra se da je menadment po svojoj prirodi univer%alan i otuda nje!ova iroka primena u ra%li itim o(li*ima drutveni' or!ani%a*ioni' sistema.6lju ni elementi menadmenta su univer%alni i$ u% od!ovaraju&u adapta*iju$ primenljivi u ra%li itim sredinama$ to su dosadanja nau na istraivanja i iskustva u praksi i poka%ala.Me,utim$ to ne %na i da se menadment svuda primenjuje na isti na in. 7.TOR73AT MENADMENTA 6ada se !ovori o istorijatu menadmenta neop'odno je napraviti ra%liku i%me,u menadmenta kao prakse i menadmenta kao nau ne dis*ipline..utina industrijske revolu*ije sastoji se u na!laenoj te'ni koj podeli rada i %ameni rada

radnika radom maina.Do industrijske revolu*ije dolo je tek u En!leskoj krajem osamnaesto! veka. Osnovu industrijske revolu*ije inila je parna maina koju je usavrio i osposo(io %a prakti nu industrijsku primenu Dems Vat "3ames 8att#.)rimena parne maine uti*ala je na sniavanje trokova i *ena proi%voda$ kao i proirivanje trita.Neop'odni su (ili menaderi da (i planirali ta tre(a uraditi$ da (i odredili ko &e ta raditi$ kao i da (i vodili i koordinirali ljudske napore i o(e%(edili da se postavljeni *iljevi ostvare.7 u ranom menadmentu$ kao i danas$ veliki pro(lem predstavljala je motiva*ija i dis*iplina radnika$ tako da su kori&ene ra%li ite metode da se one ostvare "po%itivne/podsti*aji$ ne!ativne/sank*ije9 i stvaranje radni' navika#. DE:7N7.AN3E MENADMENTA Aktivnosti usmerene na e-ikasno o(e%(e,ivanje$ raspore,ivanje i kori&enje ljudski' i materijalni' resursa radi posti%anja dato! *ilja predstavljaju -unk*iju menadmenta. Nosio*i ovi' aktivnosti su pose(no osposo(ljeni ljudi %a o(avljanje -unk*ija menadmenta ; menaderi.)od pojmom menadment u an!losaksonskoj terminolo!iji podra%umeva se upravljanje or!ani%a*ionim sistemima u ra%li itim o(lastima drutvene delatnosti. U takvom o(liku$ u% spe*i-i nu transkrip*iju i i%!ovor$ ovaj pojam uao je u mno!e svetske je%ike$ pa i u srpski je%ik.)od pojmom upravljanje$ u irem smislu$ podra%umeva se odlu ivanje o *iljevima or!ani%a*iono! sistema$ %atim o na inu i sredstvima kojim se takvi *iljevi mo!u ostvariti$ kao i o kori&enju re%ultata poslovanja to!a sistema.)rvo(itno$ vlasni*i kapitala uloeno! u predu%e&e (ili su nosio*i -unk*ije upravljanja i rukovo,enja.Oni su ak u estvovali u i%vrnim poslovima.To je (ilo mo!u&e u manjim predu%e&ima i u uslovima jednostavni' delatnosti.Me,utim$ ra%vojem privrede i drutveno! ivota uopte dolo je do dele!iranja upravlja ki' i rukovodila ki' nadlenosti i od!ovornosti na pro-esionalne menadere.Menadment se posmatra$ s jedne strane$ kao vetina upravljanja i rukovo,enja or!ani%a*ionim sistemima kao i nosio*i te -unk*ije$ a s dru!e strane$ kao teorija koja i%u ava ovaj -enomen i doprinosi nje!ovom usavravaju.U tom smislu$ menadment kao -enomen moe da se posmatra sa tri aspekta i to kao0 <#vetina upravljanja$ =#teorija o upravljanju i >#upravlja ka struktura. . o(%irom na kompleksnost o(lasti koju o(u'vata$ nije lako dati pre*i%nu$ valjanu i sveo(u'vatnu de-ini*iju menadmenta.Meri )arker :olet "Mar? )arker :ollett# smatra da menadment predstavlja vetinu o(avljanja posla preko "ili posredstvom# dru!i' ljudi. .utina rada menadera o!leda se u nastojanju da %aposleni u predu%e&u kvalitetno$ ra*ionalno i (la!ovremeno o(ave svoje %adatke koji su u -unk*iji postavljeni' *iljeva predu%e&a.Navedena de-ini*ija ima jedan nedostatak$ a to je to ni!de ne isti e da je pro*es donoenja odluka o poslu koji tre(a da se o(avi u predu%e&u tako,e jedna od veoma %na ajni' -unk*ija menadmenta.Autor .tenli

Vens ".tanle? Van*e# menadment de-inie i kao pro*es donoenja odluka i kontrole rada ljudi na ostvarivanju postavljeni' *iljeva.Viljem .praj!el "8illiam .prei!el# smatra da menadment predstavlja takvu -unk*iju predu%e&a koja se sastoji u usmeravanju i kontroli ra%li iti' aktivnosti u predu%e&u radi posti%anja postavljeni' *iljeva.3edan od naj%na ajniji' autora i% o(lasti menadmenta )iter Draker ")eter Dru*ker# smatra da se sutina menadmenta o!leda u -unk*ijama koje on o(avlja$ a to su planiranje$ or!ani%ovanje$ %apoljavanje$ uti*anje i kontrolisanje. RA4VO3 MENADMENTA )RO:E.7ONA1N7 MENADMENT U svim or!ani%a*ijama potre(no je planirati$ or!ani%ovati$ voditi i usmeravati rad %aposleni' ka ostvarivanju postavljeni' *iljeva.Date *iljeve tre(a ostvariti ra*ionalnim kori&enjem raspoloivi' resursa i u optimalnom vremenu$ kao i u skladu sa potre(ama trita i dru!i' korisnika.)iter Draker smatra da se$ pre sve!a$ %a'valjuju&i adekvatnom menadmentu japanska privreda ra%vila i% nera%vijene u jednu od najra%vijeniji' na svetu.3apan*i su preu%eli ameri ki menadment$ a %atim !a prila!odili svojim kulturnim spe*i-i nostima i primenili u svojoj privredi.:ajol "@enr? :a?ol# smatrao je da svako predu%e&a mora da ima slede&e -unk*ije0 menadment$ te'ni ku -unk*iju$ komer*ijalnu -unk*iju$ -inansijsku -unk*iju$ -unk*iju si!urnosti i ra unovodstvenu -unk*iju.:ajol je -unk*iju menadmenta na%vao administrativnom -unk*ijom predu%e&a i smatrao je da je ona jedna od najvaniji' aktivnosti u predu%e&u.:rederik Tejlor ":rederi*k Ta?lor# je smatrao da menadment ima odlu uju&u ulo!u u poslovnom uspe'u predu%e&a i da$ usled to!a$ mora (iti postavljen na nau nim osnovama.Danas preovla,uje miljenje da je u savremenim$ kompleksnim i veoma promenljivim uslovima privre,ivanja ulo!a menadmenta u ostvarivanju poslovno! uspe'a predu%e&a presudna.)iter Draker smatra da je kriti na ta ka prelaska na sistem pro-esionalno! menadmenta >AA do <AAA %aposleni' "u %avisnosti od spe*i-i nosti poslovanja konkretno! ekonomsko! su(jekta#. 2lavni %adatak pro-esionalni' menadera jeste uspeno i ra*ionalno ostvarivanje planirani' *iljeva predu%e&a. NAUBN7 MENADMENT 7ako je -unk*ija menadmenta stara koliko i ljudsko drutvo$ menadment kao nau na dis*iplina novije! je datuma.)rvi autor koji je o(last menadmenta prou avao sistematski i koji je dao %na ajan doprinos nje!ovom ra%voju jeste :rederik Tejlor.Tejlor je koristio nau ne metode i vrio konkretne eksperimente u upravljanju proi%vodnim po!onima. 4na ajan doprinos ra%voju nau no! menadmenta dali su i slede&i autori0 2ant$ Emerson$ :ord$ 2il(ret$ Cerner.)ose(no se moe i%dvojiti :ran*u% Anri :ajol koji je prou avao pro(lematiku upravljanja predu%e&em kao *elinom$ te je -ormulisao <D prin*ipa e-ikasno! upravljanja predu%e&em. E6O1E MENADMENTA

Od pojave Fteorije nau no! upravljanjaG do danas ra%vilo se vie kola menadmenta. Najvanije su slede&e0 <#klasi na kola menadmenta$ =#kola ljudski' odnosa$ >#kola teorije odlu ivanja$ D#kola nauke o menadmentu$ H#kola teorije sistema i I#situa*iona kola menadmenta. 61A.7BNA E6O1A MENADMENTA 6lasi na kola menadmenta predstavlja prvi sistematski pristup i%u avanju pro(lematike upravljanja.Temelje ove kole postavili su svojim nau nim istraivanjima autori0 Tejlor$ :ajol$ Ve(er i nji'ovi sled(eni*i.6lasi na kola menadmenta o(u'vata tri teorije0 "<# teoriju nau no! menadmenta$ "=# administrativnu teoriju ili teoriju pro*esa menadmenta i "># (irokratsku teoriju menadmenta. Teorija nau no! menadmenta poti e od re%ultata istraivanja uveno! ameri ko! inenjera Tejlora koji se smatra i tvor*em ove teorije.Tejlor je nastojao$ da koriste&i sa%nanja i% prakse$ -ormira menadment kao nauku koja se %asniva na vrstim$ do(ro postavljenim prin*ipima.Administrativnu teoriju ili teoriju pro*esa u okviru klasi ne kole menadmenta$ ra%vio je :ajol.2lavni *ilj nje!ovi' istraivanja (io je sistematsko ra%umevanje *elokupno! menadersko! pro*esa.Cirokratsku teoriju menadmenta ra%vio je Maks Ve(er.Ova teorija ima veliki uti*aj na ra%voj menadmenta kao nau ne dis*ipline$ ali i na njenu primenu u praksi.Neke postavke (irokratske teorije menadmenta jo uvek se koriste prilikom uspostavljanja menadersko! sistema u odre,enim or!ani%a*ijama.)ored svoji' nesumnjivi' prednosti$ klasi na kola menadmenta ima i odre,ene sla(osti$ pa je esto trpela i kritike. 3edna od naj e&i' kritika jeste %anemarivanje ljudsko! -aktora or!ani%a*ije.)ristali*e ove kole tako,e su smatrali da %aposlene interesuje samo plata$ kao i da se %aposleni uvek ponaaju ra*ionalno "to je praksa demantovala#.6lasi na kola$ %(o! manjkavosti u pristupu prema odre,enim pro(lemima$ nije adekvatno reila mno!a %na ajna pitanja menadmenta$ kao to su0 vo,stvo$ motiva*ija$ komunika*ije$ me,uljudski odnosi. E6O1A 13UD.67@ ODNO.A 4a etnik kole ljudski' odnosa (io je Elton Mejo "Ma?o# koji je prvi uo ioi vanost ljudsko! -aktora u or!ani%a*iji.Ekola ljudski' odnosa ili ponaanja po ela je da se ra%vija trideseti' !odina prolo! veka.)redstavni*i kole ljudski' odnosa smatrali su da su motiva*ija %a rad$ moral u radu i u inak "produktivnost# veoma usko pove%ani sa so*ijalnim odnosima me,u radni*ima i i%me,u radnika i menadera..matralo se da su ljudi %avisni od me,uljudski' odnosa$ a ne od

-i%i ki' uslova rada.Tvor*i kole me,uljudski' odnosa svoja istraivanja -okusirali su$ u!lavnom$ na prou avanje ulo!e oveka i nje!ovo! ponaanja u jednom or!ani%a*ionom sistemu.)ristali*e ove teorije posmatraju oveka kao psi'o/ -i%i ko (i&e i kao so*ijalnu jedinku$ kao pripadnika ra%li iti' drutveni' !rupa.7 teorije autora kole ljudski' odnosa tako,e su imale odre,ene sla(osti.)rvo$ nji'ov pristup prou avanju pro(lematike menadmenta potpuno se oslanjao na klasi nu kolu.Dru!o$ kao i autori klasi ne kole$ i oni su or!ani%a*iju posmatrali kao i%olovan$ %atvoren sistem$ to ne od!ovara realnosti (udu&i da se svaka or!ani%a*ija nala%i u interak*iji sa svojim okruenjem. E6O1A TEOR73E OD1UB7VAN3A Osniva kole teorije odlu ivanja je .imon.)rema ovoj teoriji menadment je pro*es donoenja odluka$ a ne pro*es o(avljanja menaderski' -unk*ija.U inak svi' menaderski' -unk*ija podra%umeva donoenje od!ovaraju&i' odluka tako da se *elokupna pro(lematika menadmenta moe svesti na posmatranje i prou avanje pro*esa donoenja odluka.Autori kole teorije odlu ivanja svoje prou avanje usmerili su na posmatranje0 odluka$ donosila*a odluka i na prou avanje so*ijalno! i psi'oloko! am(ijenta donosila*a odluke.Bitav sistem menadmenta posmatraju kro% se!ment donoenja odluka.2lavna sla(ost ove teorije jeste poistove&ivanje itave$ veoma kompleksne$ menaderske aktivnosti sa pro*esom odlu ivanja. E6O1A NAU6E O MENADMENTU Ekola nauke o menadmentu spada u red najstariji' kola i poti e jo i% daleke prolosti$ ali je svoj najve&i %ama' do(ila u vreme Tejlora i nje!ovi' pristali*a Fnau no! upravljanjaG.7nten%iviranje nastojanja da se menadment pretvori u nauku naro ito je na!laeno %a vreme Dru!o! svetsko! rata.Tada su menaderi vladini' predstavnika i nau ni*i nastojali da uspostave red i stro!u ra*ionalnost u radu po%adinski' slu(i koje su (ile an!aovane u ratnim opera*ijama.Ekola nau no! menadmenta tako,e ima svoje sla(osti koje se o!ledaju$ pre sve!a$ u tome to sve pojave tei da kvanti-ikuje i podvede pod matemati ke -ormule.Takav pristup$ kako je praksa poka%ala$ nije uvek mo!u& i suvie je u%ak %a svu kompleksnost koju menadment u tretiranju pro(lema tre(a da ispolji. E6O1A TEOR73E .7.TEMA Ekola teorije sistema nastala je e%deseti' !odina dvadeseto! veka i re%ultat je ra%voja opte teorije sistema.Do pojave opte teorije sistema dolo je i kao posledi*a istraivanja u o(lasti upravljanja sloenim dinami kim sistemima kao i istraivanja koja su se odnosila na ra%voj matemati ki' modela optimi%a*ije..ve to re%ultiralo je u novim nau nim sa%nanjima$ kao i u novim metodolo!ijama.2lavna odlika kole teorije sistema jeste tretiranje or!ani%a*ije kao or!ansko! otvoreno! sistema$ iji delovi "podsistemi# su me,uso(no

pove%ani i isprepleteni.Moe se re&i da ova kola menadmenta ima dosta pristali*a %(o! e!a je %a relativno kratak vremenski period postala preovla,uju&a u literaturi o menadmentu. .7TUA+7ONA E6O1A MENADMENTA )raksa je poka%ala da su situa*ije sa kojima se menader susre&e veoma ra%nolike$ a esto i spe*i-i ne$ pa je nemo!u&e i%raditi jedan jedinstven$ univer%alan model po kome &e se menader ponaati u odre,enoj vrsti situa*ije.)rema situa*ionom kon*eptu nije mo!u&e i%!raditi jedan opti menaderski prin*ip ni pristup ve& menader tre(a da projektuje or!ani%a*iju$ da de-inie njene *iljeve$ strate!iju$ politiku i planove sa!lasno konkretnim uslovima u okruenju.3edna od prednosti kole situa*iono! menadmenta jeste i to to nudi metod anali%e$ kao i na in uspene inte!ra*ije or!ani%a*ije sa njenim okruenjem. )R7N+7)7 MENADMENTA )rin*ipi menadmenta predstavljaju odre,ene %a'teve u o(avljanju menaderske -unk*ije da (i se ostvarili postavljeni *iljevi.)rvi autori koji su prou avali ovu o(last (ili su %a etni*i teorije Fnau ne or!ani%a*ije radaG ili Fnau no! upravljanjaG.Tejlor je -ormulisao prin*ip Fupravljanja putem i%u%etkaG$ koji predstavlja %a'tev ili tenju da menaderi usmeravaju svoju panju samo na one slu ajeve kojima se postavljene norme ne ostvaruju ili se pre(a*uju i%nad odre,ene !rani*e i u kojima se ne slede$ ili ne mo!u da slede$ propisane pro*edure.)rin*ip e-ikasnosti predstavlja %a'tev da se odre,eni *ilj ostvari na najra*ionalniji na in "u smislu odnosa re%ultata i ula!anja#9)rin*ip e-ektivnosti predstavlja %a'tev da se odre,enom aktivno&u posti!ne eljeni e-ekat.6od prin*ipa e-ikasnosti postavlja se pitanje kako neto radimo$ a kod prin*ipa e-ektivnosti pitanje je ta je re%ultat "e-ekat# nae! rada$ tj. ta radimo. :A3O1OV7 )R7N+7)7 MENADMENTA :rederik :ajol svojim i%u avanjima dao je veoma %na ajan doprinos ra%voju teorije menadmenta. On je -ormulisao <D prin*ipa menadmenta koji su umno!ome i danas aktuelni.)ove%anost ovla&enja i od!ovornosti. Ovla&enja koje ima menader pri o(avljanju svoji' %adataka proisti u i% nje!ove od!ovornosti. U skladu s tim$ menaderu ne (i tre(alo davati ovla&enja (e% preu%imanja od!ovornosti$ odnosno od!ovornost menadera tre(alo (i da (ude u skladu sa nje!ovim ovla&enjima.4vani ni autoritet menadera proi%la%i i% nje!ovo! poloaja u menaderskoj 'ijerar'iji$ a li ni autoritet proisti e i% nje!ove inteli!en*ije$ iskustva$ morala itd.3edinstvo komande ; svodi se na %a'tev da %aposleni u predu%e&u tre(a da imaju samo jedno! e-a "(oss# i da samo od nje!a primaju nalo!e..a %aposlenima tre(a da komuni*ira samo jedan "nji'ov# neposredni rukovodila* da se ne (i stvarala kon-u%ija oko to!a iji nalo! tre(a pre i%vriti.3edinstvo vo,enja ; predstavlja %a'tev da sve menaderske i dru!e aktivnosti u predu%e&u koje imaju isti *ilj (udu o(jedinjene i vo,ene. Te aktivnosti

tre(a da imaju jedan plan i jedno! rukovodio*a.Uspostavljenost skalarno! lan*a komande ; predstavlja %a'tev da komandni sistem or!ani%a*ije$ sastavljen od lan*a nadre,eni' i podre,eni'$ (ude postavljen du itave or!ani%a*ije$ od njeno! vr'a do dna.Uspostavljenost podele rada ; predstavlja %a'tev da se primeni spe*ijali%a*ija rada %a sve vrste posla$ i menaderske i te'ni ke.+ilj je da isti radni*i rade uvek na istim opera*ijama$ a da se menaderi susre&u uvek sa istim pro(lemima$ pa (i$ na osnovu pret'odno! iskustva$ mo!li pou%danije da reavaju nastale pro(leme.Dis*iplinovanost ; predstavlja %a'tev da svi %aposleni o(avljaju svoje %adatke i me,uso(no komuni*iraju sa!lasno pravilima$ normama i o(i ajima or!ani%a*ije.)odre,enost individualno! optem interesu ; predstavlja %a'tev da interes or!ani%a*ije (ude i%nad interesa pojedina*a i !rupa$ a to se moe posti&i samo ako top menaderi daju primer potenja$ pravednosti$ inte!riteta itd. )ravednost na!ra,ivanja ; predstavlja %a'tev da na!rade (udu uspostavljene u skladu sa tenjom i sloeno&u posla$ kvalitetom %aposleni'$ od!ovorno&u$ radnim uslovima i sl. +entrali%ovanost ; jeste %a'tev da or!ani%a*iona struktura predu%e&a (ude visoko *entrali%ovana. )ri tome$ to ne %na i da u odre,enim domenima ne tre(a primenjivati de*entrali%a*iju.De*entrali%a*iju tre(a primenjivati u velikim predu%e&ima u kojima su radni*i udaljeni od !lavno! rukovodio*a pa je i komunika*ija me,u njima oteana. 4astupljenost reda ; podra%umeva %a'tev da pravi ovek (ude na pravom mestu i da se sve to mu tre(a nala%i na nje!ovom radnom mestu.Da (i se taj red uspostavio neop'odno je do(ro po%navati ljudske %a'teve i resurse koji se ti u ti' %a'teva$ kao i uspostaviti optimalan (alans i%me,u %a'teva i resursa.)ravednost ; predstavlja %a'tev da %aposleni (udu tretirani na pravedan i lju(a%an na in. 4astupljenost ovo! prin*ipa predstavlja uslov lojalnosti i portvovanosti %aposleni'..ta(ilnost %aposlenja ; jeste %a'tev da se kod %aposleni' stvori ose&aj ra%umne si!urnosti posla. 4aposleni tre(a da (udu u(e,eni da je otputanje re%ultat do(ro osmiljene personalne politike$ a ne kapri*a nadre,eni'.)odsti*anje ini*ijative ; predstavlja %a'tev da menaderi kreiraju radni am(ijent tako da on podsti e sposo(nost$ dovitljivost i predu%imljivost %aposleni'. )ostojanje timsko! du'a ; predstavlja %a'tev %a podsti*anje ko'e%ije i timsko! du'a me,u %aposlenima. VECEROV7 )R7N+7)7 MENADMENTA Ve(er je pokuao da de-inie osnovne prin*ipe menadmenta i oni se mo!u svesti na slede&e$ ima i' pet0 <#.talnost pravila ; kao %a'tev da postoji odre,ena stalna !rupa pravila po kojoj se o(avlja sav menaderski posao. =#De-inisanost nadlenosti %a odre,ena radna mesta ; kao %a'tev da se u predu%e&u utvrde odre,ena nadlena mesta$ i%vrio*e na tim mestima$ a %atim i ovla&enja %a o(avljanje od!ovaraju&i' poslova. >#7%!ra,enost 'ijerar'ije po%i*ija ; kao %a'tev da se o(e%(edi nad%or svake kan*elarije od strane vie! autoriteta.

D#Univer%alnost kriterijuma imenovanja i unapre,enja ; jeste %a'tev da menaderi$ ija je kompetentnost potvr,ena$ prilikom imenovanja i unapre,enja %aposleni' koriste univer%alne kriterijume$ koji (i omo!u&ili pravednost u donoenju dati' odluka. H#O(ave%nost davanja svi' dokumenata u pismenoj -ormi ; kao %a'tev da sve odluke$ ak*ije i dru!a akta (udu prosle,ena pismeno kako (i se omo!u&ila provera "kontrola# (udu&e! permanentno! i%vetavanja. VR.TE MENADMENTA Aktivnost upravljanja de-inisana je kao pro*es planiranja$ or!ani%ovanja$ %apoljavanja$ vo,enja i kontrolisanja napora lanova kolektiva i kori&enja svi' resursa predu%e&a radi ostvarivanja nje!ovi' *iljeva.Ako se posmatra stepen nadlenosti u pro*esu odlu ivanja i od!ovornosti %a ostvarivanje *iljeva predu%e&a$ teorija i praksa menadmenta ra%likuju tri osnovne varijante upravlja ki' aktivnosti i to0 <#strate!ijski menadment$ =#operativni menadment$ >#menadment poslovni' podru ja. .TRATE273A 7 MENADMENT .trate!ija je upravlja ka aktivnost predu%e&a ili dru!o! or!ani%a*iono! sistema koja se odnosi na i%(or prava*a$ metoda i instrumenata %a reali%a*iju *iljeva nje!ovo! -unk*ionisanja.Ulo!a strate!ije u teku&em poslovanju i ra%voju predu%e&a svodi se na pronalaenje naj(olji' mo!u&i' na ina %a ostvarivanje planirani' *iljeva.To se o(e%(e,uje kom(inovanjem raspoloivi' ljudski' i materijalni' resursa$ kao i dru!i' konkurentski' prednosti predu%e&a$ kako (i se od!ovorilo na i%a%ove i o!rani enja u okruenju i posti!ao to vii stepen e-ektivnosti poslovanja i e-ikasnosti privre,ivanja. E-ektivnost je o(avljanje pravi' poslova$ a e-ikasnost je o(avljanje poslova na pravi na in..trate!ija predu%e&a tre(a da o(e%(edi najpovoljniji na in ostvarivanja *iljeva predu%e&a u uslovima otre trine konkuren*ije i pod dejstvom dinami ni' promena u okruenju.7%(or strate!ije uslovljen je veli inom$ ra%vijeno&u$ vrstom i ra%novrsno&u delatnosti$ kao i stepenom de*entrali%ovanosti upravljanja predu%e&a. 61A.7:76OVAN3E .TRATE273A Mo!u&e je i%vriti klasi-ikovanje strate!ija predu%e&a prema slede&im kriterijumima0 <#Ra%vojne mo!u&nosti predu%e&a$ =#@ijerar'ijski nivoi$ >#6arakteristike promena$ D#Odnos prema konkuren*iji$ H#)oloaj na tritu. )rema kriterijumu ra%vojni' mo!u&nosti predu%e&a (ira se strate!ija0

O!rani eno! rasta ili sta(ili%a*ije$ koja se karakterie opre%no&u$ odnosno i%(orom sta(ilno! umesto (urno! i ri%i no! rasta9Ekspan%ivno! rasta$ koja podra%umeva o-an%ivni pristup ra%voju predu%e&a$ to o(u'vata prodor na nova trita$ ra%voj novi' proi%voda i proi%vodni' linija$ kao i diver%i-ika*iju delatnosti predu%e&a9Reduk*ije poslovanja$ to podra%umeva smanjivanje o(ima delatnosti predu%e&a$ osamostavljivanje pojedini' delova or!ani%a*ione strukture$ pa i nji'ovu likvida*iju.6om(inovanjem !ore pomenuti' strate!ija se postiu povoljniji e-ekti poslovanja predu%e&a. @ijerar'ijski nivoi predstavljaju kriterijum po kome se ra%likuju strate!ije0 )redu%e&a$ to podra%umeva donoenje (a%ni' odluka %a *elinu or!ani%a*iono! sistema. )oslovni' jedini*a$ to se odnosi na donoenje klju ni' odluka %a usmeravanje poslovanja pojedini' delova or!ani%a*ione strukture predu%e&a.)oslovni' -unk*ija$ koja o(u'vata pro*es odlu ivanja o *iljevima aktivnosti u o(lasti marketin!a$ proi%vodnje$ -inansija$ kadrova$ istraivanja i ra%voja i dru!i' se!menata poslovanja predu%e&a.6arakteristike promena o kojima se odlu uje u okviru strate!ije predu%e&a mo!u se svesti na0 restrukturiranje$ preorijenta*iju$ revitali%a*iju.Odnos prema konkuren*iji kao kriterijum %a i%(or od!ovaraju&e strate!ije$ podra%umeva sa!ledavanje potroa ke i konkurentske po%i*ije predu%e&a.)ostavlja se pitanje da li oda(rati varijantu strate!ije0 <#napada$ =#od(rane ili >#saradnje9 .trate!ija napada moe (iti usmerena na i%(or i%me,u konkurenata0 <#jaki' ili sla(i'$ =#(liski' ili daleki'$ >#do(ri' ili loi'$ i sl. )edu%e&a se esto opredeljuju %a strate!iju saradnje$ kada o*ene da varijante napada ili od(rane nisu *elis'odne.Ukoliko ne uspe strate!ija Fpo(edeG konkurenata$ reenje se trai u ra%li itim varijantama saradnje sa njima.Odluke o strate!ijskim *iljevima poslovanja donose se na tri osnovna nivoa upravlja ke 'ijerar'ije. U tom smislu strate!ija se utvr,uje0 <#na nivou predu%e&a kao *eline$ =#%a pojedine poslovne jedini*e i >#%a poslovne -unk*ije. Na nivou predu%e&a utvr,uje se !lo(alna strate!ija poslovanja$ koja se dalje ra%ra,uje po poslovnim jedini*ama i poslovnim -unk*ijama kao delovima or!ani%a*ione strukture predu%e&a. .TRATE273A )REDU4E5A 7 N3ENO :ORMU17.AN3E .trate!ija podra%umeva i%(or prava*a$ metoda i instrumenata %a ostvarivanje ulo!e i *iljeva predu%e&a$ na osnovu e!a se donose konkretne odluke i ula%i u odre,ene o(ave%e.)ro*es -ormulisanja strate!ije o(u'vata anali%u$ identi-ikovanje$ pro*enu i i%(or najpovoljnije varijante u odnosu na okolnosti u kojima predu%e&e posluje.Ovaj pro*es o(u'vata tri osnovne -a%e0

<#postavljanje strate!ijski' *iljeva$ =#anali%iranje predu%e&a i nje!ovo! okruenja$ >#uskla,ivanje odnosa i%me,u predu%e&a i nje!ovo! okruenja. Uskla,ivanje odnosa i%me,u predu%e&a i okruenja jeste sutina -ormula*ije strate!ije. Ovo uskla,ivanje predu%e&a sa nje!ovim okruenjem$ vie od (ilo ko! aspekta strate!ije$ predstavlja osnovu uspeno! planiranja i vo,enja poslovanja.)oto reali%a*ija strate!ijski' odluka %a'teva an!aovanje ve&e! (roja u esnika$ pro*es -ormulisanja strate!ije tre(a da (ude %asnovan na kvalitetnom odlu ivanju.U %avisnosti od nosila*a pro*esa -ormulisanja strate!ije mo!u se i%dvojiti etiri osnovna pristupa ovoj upravlja koj aktivnosti i to0 <#.trate!iju -ormulie neposredno menader9 =#Menader dele!ira pro*es -ormulisanja strate!ije na od!ovaraju&e stru ne or!ane "komisije$ slu(e i sli no#9 >#:ormulisanje strate!ije kro% saradnju9 D#Eampionski pristup -ormulisanju strate!ije. Menader je klju ni akter -ormulisanja strate!ije.On se u ovom pristupu pojavljuje kao !lavni strate! koji uti e na i%(or vrste i du(ine anali%e$ %atim na i%(or varijanti koje &e se ra%matrati$ kao i na sa!ledavanje ostali' inila*a od %na aja %a -ormulisanje strate!ije. Menader ne o(avlja navedene poslove li no.On odre,uje (itne komponente strate!ije i u estvuje sa velikim ulo!om u oda(ranoj strate!iji.Dele!iranje pro*esa -ormulisanja strate!ije podra%umeva prenoenje ove vrste aktivnosti na od!ovaraju&e !rupe$ kao to su slu(a planiranja$ komisije i od(ori %a strate!iju predu%e&a i sli no.Na taj na in$ menader se oslo(a,a o(imni' i sloeni' poslova$ te je u mo!u&nosti da se posveti dru!im vanim aktivnostima i% nadlenosti menadmenta..u(jekti koji su oda(rali strate!iju nisu od!ovorni %a njeno uspeno reali%ovanje$ ve& je od!ovoran menader. .aradnja u -ormulisanju strate!ije kao jedan od mo!u&i' pristupa ovoj upravlja koj aktivnosti %asniva se na aktivnoj pomo&i menaderu nje!ovi' pot injeni'.)ored uklju ivanja veliko! (roja saradnika postoji i odre,ena !aran*ija da &e akteri koji su uklju eni u kreiranje strate!ije (iti motivisaniji i od!ovorniji u pro*esu njeno! sprovo,enja.Eampionski pristup -ormulisanju strate!ije %asniva se na podsti*anju strate!ijski' poslovni' jedini*a$ kao relativno samostalni' se!menata predu%e&a$ da (udu lideri u podru ju svo! poslovanja.

.TRATE273.67 MENADMENT )od pojmom menadment podra%umevaju se aktivnosti i nosio*i upravljanja..trate!ijski menadment moe se o(jasniti kao jedinstvo donoenja

10

strate!ijski' odluka i skup menadera koji takve odluke donose.Ra%likuje se strate!ijski menadment0 <#predu%e&a$ =#poslovni' podru ja$ >#poslovni' -unk*ija. .vaki od navedeni' nivoa menaderske 'ijerar'ije ima svoje spe*i-i ne aktivnosti u pro*esu i%(ora strate!ijski' *iljeva poslovanja. .TRATE273.67 MENADMENT )REDU4E5A Aktivnosti strate!ijsko! menadmenta ispoljavaju se u pro*esu usmeravanja poslovanja predu%e&a na (a%i pro*ena ansi i opasnosti koje poti u i% okruenja$ kao i sa!ledavanja svoji' resursa i svo! poloaja u odnosu na konkuren*iju.Ovaj pro*es o(u'vata lo!i ke$ istraiva ke i or!ani%a*ione aspekte na mo!u&nosti predu%e&a i uslove u okruenju$ kao i pro*enu optimalno! kom(inovanja ansi i resursa sa *iljevima predu%e&a.U pro*esu utvr,ivanja strate!ije neop'odno je kom(inovanje sa%nanja u tri klju na -aktora$ koji se$ prema istim po etnim slovima$ na%ivaju Ftri strate!ijska 6G. To su0 <#kup*i$ =#konkuren*ija i >#kompanija "-irma$ predu%e&e ili korpora*ija#. Utvr,ivanje strate!ije predu%e&a pola%i od potre(a kupa*a koji su spremni da pri'vate nje!ove proi%vode i uslu!e.6ao ponu,a i proi%voda i uslu!a javljaju se (rojna predu%e&a$ %(o! e!a se me,u njima javlja konkuren*ija u prido(ijanju kupa*a.4adovoljavanje %a'teva kupa*a i sti*anje konkurentske prednosti na tritu uslovljeno je raspoloivim resursima kompanije.6ao nosio*i strate!ijsko! upravljanja javljaju se$ pre sve!a$ menaderi.Me,utim$ u ovaj pro*es uklju uju se i ostali stru ni kadrovi predu%e&a$ ime se o(e%(e,uje nji'ova motivisanost %a to kvalitetnije strate!ijske odluke$ ali i od!ovornost %a uspenost u ostvarivanju strate!ijski' *iljeva.Top menaderi$ odnosno menaderi na vr'u upravlja ke 'ijerar'ije$ preteni deo svo!a an!aovanja posve&uju kreiranju strate!ije predu%e&a$ dok manji deo svoji' aktivnosti usmeravaju na operativno upravljanje$ odnosno na vo,enje teku&e! poslovanja.Menaderi poslovni' jedini*a i menaderi poslovni' -unk*ija svoje an!aovanje preteno usmeravaju na operativno upravljanje$ dok se manjim delom (ave strate!ijom od!ovaraju&i' se!menata or!ani%a*ione strukture predu%e&a %a ije poslovanje su nadleni.Top menadment utvr,uje strate!iju na nivou predu%e&a$ vre&i i%(or od!ovaraju&i' podru ja delatnosti i utvr,uju&i odnose me,u njima$ s *iljem optimi%iranja poslovanja -irme kao *eline. .trate!ijski menadment na nivou predu%e&a$ u pro*esu donoenja strate!ijski' odluka %a *elinu -irme$ mora da %adovolji od!ovaraju&e kriterijume uspenosti$ koji se mo!u proveriti od!ovorom na slede&a pitanja0 a#/ na koji na in je najpovoljnije kom(inovanje poslovni' podru ja$ odnosno delatnosti$ (#/ u kojoj meri dati samostalnost poslovnim jedini*ama i *#/ kako rasporediti raspoloive resurse po poslovnim podru jima.

11

a#/ .trate!ijski menadment predu%e&a opredeljuje se %a kon*ep*iju irenja delatnosti predu%e&a na nova poslovna podru ja$ kako (i se posti!ao vii stepen si!urnosti. Opredeljenje %a strate!iju %asnovanu na ekonomiji o(ima omo!u&uje sniavanje trokova poslovanja$ a pose(no -iksni' trokova$ po jedini*i proi%voda i uslu!a$ ali istovremeno uslovljava opasnosti od promaaja usled promene prilika na tritu. (#/ .tepen samostalnosti koja se dodeljuje pojedinim poslovnim jedini*ama je i%ra% de*entrali%a*ije upravljanja uopte$ pa prema tome i strate!ijsko! menadmenta. Ve&a samostalnost poslovni' jedini*a o(e%(e,uje vii stepen stimulativnosti na ini*ijativu i od!ovornost nji'ovo! menadmenta.Osamostaljivanje poslovni' jedini*a uslovljava od!ovaraju&e teko&e u koordiniranju nji'ovi' pose(ni' strate!ija u okviru !eneralne strate!ije predu%e&a. *#/ Raspore,ivanje raspoloivi' resursa po poslovnim podru jima uslovljeno je opredeljenjem %a odre,ene delatnosti koje omo!u&uju posti%anje povoljniji' re%ultata poslovanja..trate!ijom na nivou predu%e&a o(e%(e,uje se podela poslova na pojedine se!mente nje!ove or!ani%a*ione strukture i postie od!ovaraju&i sklad i%me,u poslovni' podru ja.Time se tei posti%anju to ve&i' re%ultata$ odnosno e-ektivnosti poslovanja$ kao i to manji' ula!anja po jedini*i re%ultata$ odnosno e-ikasnosti privre,ivanja. .TRATE273.67 MENADMENT )O.1OVNE 3ED7N7+E Trina konkuren*ija i industrijska revolu*ija dovode do stvaranja veliki' i sloeni' predu%e&a$ iji o(im i struktura delatnosti uslovljavaju novi na in or!ani%ovanja i upravljanja.Menadment veliki' i sloeni' predu%e&a$ koja svoju delatnost o(avljaju u vie poslovni' podru ja koja neposredno komuni*iraju sa tritem$ naila%i na pro(leme de-inisanja pose(ne strate!ije ovi' se!menata svoje or!ani%a*ione strukture.)ro*es de*entrali%a*ije upravljanja velikim i sloenim predu%e&ima podra%umeva dele!iranje dela menaderski' nadlenosti na pojedine se!mente nji'ove or!ani%a*ione strukture. Top menadment predu%e&a$ u okviru pro*esa de-inisanja !eneralne strate!ije -irme kao *eline$ svoje odluke %asniva i na spe*i-i nim par*ijalnim *iljevima svoji' poslovni' jedini*a$ koje utvr,uju svoje pose(ne strate!ije..trate!ije poslovni' jedini*a neop'odno je usa!lasiti sa !eneralnom strate!ijom predu%e&a kao *eline.+ilj poslovno!$ upravlja ko! i or!ani%a*iono! de*entrali%ovanja predu%e&a na relativno osamostaljene jedini*e jeste posti%anje ve&i' ukupni' re%ultata na nivou -irme kao *eline.Ovakav *ilj mo!u&e je posti&i stimulisanjem svi' poslovni' jedini*a na interno predu%etnitvo.To se o(e%(e,uje prenoenjem na poslovne jedini*e upravlja ke nadlenosti u de-inisanju nji'ove pose(ne strate!ije.Da (i se odre,eni deo or!ani%a*ione strukture predu%e&a konstituisao kao poslovna jedini*a potre(no je da ima0 <#svoju delatnost "svoj (i%nis#$ =#pose(nu misiju "ulo!u u privrednom pro*esu# >#svoje konkurente$ D#nadleno! menadera$

12

H#strate!ijske prednosti u odnosu na konkuren*iju$ I#mo!u&nost samostalno! planiranja poslovanja u odnosu na ostale delove predu%e&a$ J#jasno de-inisane ekonomske odnose sa ostalim jedini*ama i K#ekonomske prednosti koje prua utvr,ivanje pose(ne poslovne strate!ije. :ormira se pose(na strate!ija poslovni' jedini*a u %avisnosti od !eneralne strate!ije predu%e&a$ u% uvaavanje spe*i-i nosti poslovanja svako! od nje!ovi' ovako konstituisani' or!ani%a*ioni' delova.2eneralnom strate!ijom predu%e&a se nastoji o(e%(editi to povoljniji e-ekti poslovanja u korist vlasnika kapitala/ ak*ionara$ a pose(nom se strate!ijom poslovne jedini*e tei od!ovaraju&em i%(oru proi%voda$ trita i konkurentski' prednosti$ a radi ostvarivanja to ve&e! pro-ita u okviru date delatnosti kojom se (avi ovaj deo -irme.)laniranjem aktivnosti poslovni' jedini*a konkreti%uje se !eneralna strate!ija predu%e&a. O)ERAT7VN7 MENADMENT .trate!ijske odluke koje donosi top menadment kao najvii upravlja ki or!an predu%e&a neop'odno je trans-ormisati u operativne %adatke kako (i se omo!u&ilo ra*ionalno ostvarivanje *iljeva poslovanja.Ova neop'odnost proisti e i% okolnosti da su odluke strate!ijsko! menadmenta !lo(alne i na elne$ to %na i da i' je neop'odno opera*ionali%ovati$ odnosno ra%raditi u pose(ne %adatke pojedini' i%vrni' -unk*ija predu%e&a.Operativni menadment de-inie neposredne *iljeve i %adatke %a poslovne jedini*e i -unk*ije.Neop'odno je da se operativni *iljevi i %ada*i$ kao i re%ultati nji'ove reali%a*ije mo!u kvantitativno i%ra%iti$ sa *iljem davanja pre*i%ni' uputstava neposrednim i%vrio*ima$ kao i kontrola nji'ovo! reali%ovanja. Operativni menadment o(u'vata0 a#/ upravlja ke aktivnosti na ra%radi strate!ijski' *iljeva u operativne *iljeve i %adatke i (#/ menadere na nivou poslovni' -unk*ija i or!ani%a*ioni' jedini*a predu%e&a. Upravlja ke aktivnosti operativno! menadmenta usmerene su na planiranje$ or!ani%ovanje$ vo,enje i kontrolisanje i%vrni' poslova. Upravlja ke aktivnosti operativno! menadmenta$ o(u'vataju0 a#/ donoenje odluka o operativnim *iljevima i %ada*ima or!ani%a*ioni' jedini*a i poslovni' -unk*ija predu%e&a$ (#/ planiranje visine i strukture ula!anja kapitala u pro*es reproduk*ije$ *#/ planiranje re%ultata poslovanja$ d#/ koordiniranje rada na reali%a*iji operativni' *iljeva i %adataka i e#/ kontrolisanje reali%a*ije operativni' odluka i planova or!ani%a*ioni' jedini*a i -unk*ija predu%e&a. a#/ Donoenje odluka o operativnim *iljevima i %ada*ima or!ani%a*ioni' jedini*a i poslovni' -unk*ija predu%e&a %asniva se na strate!ijskim odlukama top menadmenta i predstavlja nji'ovu opera*ionali%a*iju. Operativne odluke or!ani%a*ioni' jedini*a koje su neposredno usmerene na trite imaju druk iji karakter i sadrinu u odnosu na odluke koje donosi operativni menadment proi%vodni' po!ona.Druk iji su pro(lemi proi%vodne

13

-unk*ije u odnosu na marketin! i -inansijsku -unk*iju.To proisti e i% ra%li ite ulo!e or!ani%a*ioni' jedini*a i poslovni' -unk*ija$ koja im je dodeljena u okviru podele rada na nivou predu%e&a.4ato se i upravlja ke aktivnosti ovi' se!menata or!ani%a*ione strukture predu%e&a moraju koordinirati i kontrolisati od strane top menadmenta$ kako (i se o(e%(edilo jedinstvo ukupno! poslovanja kao sloeno! pro*esa privre,ivanja. (#/ )laniranje visine i strukture ula!anja kapitala u pro*es reproduk*ije o(u'vata utvr,ivanje potre(ni' trokova elemenata proi%vodnje i an!aovanja od!ovaraju&i' nov ani' suma.U tom postupku neop'odno je kalkulativnim metodima utvrditi od!ovaraju&e trokove radne sna!e$ sredstava %a rad i materijala.U tom smislu$ sa injava se i (udet poslovni' jedini*a i -unk*ija predu%e&a kao operativni -inansijski plan$ odnosno plan pri'oda i ras'oda dato! se!menta or!ani%a*ije. *#/ )laniranje re%ultata poslovanja kao tre&a !rupa aktivnosti operativno! menadmenta o(u'vata utvr,ivanje -i%i ko! proi%voda$ ukupno! pri'oda i pro-ita koji moe da ostvari data poslovna jedini*a predu%e&a.Na osnovu planirani' ula!anja i planirani' re%ultata$ nadleni operativni menadment planira i uspenost poslovanja date or!ani%a*ione jedini*e.)ri tome$ operativni menadment poslovni' jedini*a i -unk*ija o(ave%an je da odnos re%ultata i ula!anja u svom or!ani%a*ionom se!mentu uskladi sa planiranim poslovnim uspe'om na nivou predu%e&a kao *eline. d#/ 6oordiniranje rada na reali%a*iji operativni' *iljeva i %adataka o(u'vata aktivnosti pove%ivanja pojedina ni' i%vrila*a u jedinstvo poslovno! pro*esa$ kao i vo,enje radne !rupe kao ljudsko! resursa u or!ani%a*ionoj strukturi date poslovne jedini*e ili poslovne -unk*ije.)odra%umeva uspostavljanje od!ovaraju&i' komunika*ija po 'ori%ontalnoj i vertikalnoj liniji$ kao i po sila%nom i u%la%nom kretanju in-orma*ija$ %atim motiva*iju svi' lanova radne !rupe$ te vo,stvo kao na in uklju ivanja pojedina*a u odlu ivanje o promenama u datoj or!ani%a*ionoj jedini*i. e#/ 6ontrolisanje reali%a*ije operativni' odluka i planova or!ani%a*ioni' jedini*a i -unk*ija predu%e&a predstavlja stalnu aktivnost operativno! menadmenta na upore,ivanju ostvareni' re%ultata i stvarni' ula!anja sa planiranim re%ultatima i ula!anjima. MENADMENT )O.1OVN7@ )ODRUB3A )oslovanje predu%e&a sa injeno je od ve&e! (roja srodni' poslova koji su !rupisani u od!ovaraju&e -unk*ije$ odnosno poslovna podru ja.To su$ pre sve!a$ aktivnosti proi%vodnje$ ro(ne ra%mene "marketin!a i na(avke# i -inansiranja$ koje ine okosni*u pro*esa poslovanja predu%e&a.4ato se ove !rupe srodni' aktivnosti predu%e&a na%ivaju poslovne -unk*ije.U predu%e&u se -ormiraju i pose(ne !rupe srodni' poslova$ koje o(u'vataju o(lasti istraivanja i ra%voja$ kadrova$ in-orma*iono! sistema$ pravno! %astupanja$ normativne aktivnosti$ o(e%(e,enja ljudi i sredstava i sli no.. o(%irom na %na aj pojedini' -unk*ija %a uspeno poslovanje predu%e&a$ neop'odno je utvr,ivanje nji'ovi' pose(ni' strateki' *iljeva i nji'ove operativne ra%rade.Utvr,uju se pose(ne strate!ije

14

osnovni' -unk*ija u o(lasti proi%vodnje$ marketin!a$ na(avke$ -inansija$ kadrova i istraivanja i ra%voja i in-orma*iono! sistema$ dok su ostale$ prate&e !rupe poslova o(u'va&ene !eneralnom strate!ijom predu%e&a ili strate!ijama poslovni' jedini*a u ijem sastavu se o(avljaju.Neop'odnost proisti e i% okolnosti da predu%e&e preko ovi' -unk*ija ostvaruje uvid u0 <#kretanja na tritu i u ostale se!mente drutveno! okruenja$ =#te'noloka dosti!nu&a i >#i%vore kapitala. .vaka osnovna -unk*ija$ s o(%irom na njenu ulo!u u pripremi i sprovo,enju !eneralne strate!ije predu%e&a i pose(ni' strate!ija poslovni' jedini*a$ donosi svoj operativni plan rada i (udet$ %atim %apoljava od!ovaraju&e kadrove i raspolae potre(nim sredstvima. U manjim predu%e&ima i u predu%e&ima sa jednostavnijim proi%vodnim pro!ramima$ osnovne -unk*ije se -ormiraju na istom 'ijerar'ijskom nivou i u neposrednoj podre,enosti top menadmentu.U velikim i sloenim predu%e&ima$ poslovne -unk*ije se or!ani%uju slojevito. To %na i da na nivou predu%e&a ove -unk*ije imaju preteno strateku ulo!u$ dok na nivou poslovni' jedini*a o(u'vataju preteno operativne %adatke. a# Upravljanje marketin!om Uspenost poslovanja predu%e&a je uslovljena nje!ovim sposo(nostima da potre(e potroa a %adovolji (olje od konkurenata..trateki *iljevi marketin!a svode se na posti%anje to ve&e! pro-ita$ to povoljnije! trino! u e&a i to ve&e! o(ima prodaje. To podra%umeva usmeravanje panje ove -unk*ije na potroa e i na konkuren*iju. :unk*ija marketin!a omo!u&uje da se *iljevi predu%e&a reali%uju kro% predvi,anje$ prepo%navanje i %adovoljavanje %a'teva potroa a (olje ne!o to to ini konkuren*ija. Na osnovu strateki' odluka u o(lasti marketin!a$ ra%ra,uju se operativni *iljevi i %ada*i ovo! poslovno! podru ja. (# Upravljanje proi%vodnjom :unk*ija proi%vodnje u predu%e&u kao trino orijentisanom privrednom su(jektu svodi se na planiranje$ or!ani%ovanje$ i%vrenje i kontrolu pro*esa prerade materijala u proi%vode podo(ne da %adovolje potre(e potroa a.)odra%umeva uvaavanje kriterijuma e-ektivnosti i e-ikasnosti$ kao i uskla,ivanje sa strate!ijom marketin!a..trate!ija -unk*ije proi%vodnje ispoljava se kro%0 / i%(or veli ine proi%vodno! kapa*iteta$ sa stanovita kriterijuma produktivnosti$ ekonomi nosti i renta(ilnosti poslovanja predu%e&a$ / i%(or loka*ije kapa*iteta$ / i%(or orijenta*ije na vlastitu proi%vodnju delova ili na nji'ovu kupovinu radi u!radnje u nove proi%vode$ / i%(or stepena -inali%a*ije prerade "prodavati poluproi%vode ili -inalne proi%vode#. *# Upravljanje -inansijama Ulo!a -inansijske -unk*ije o(u'vata aktivnosti u ve%i sa pri(avljanjem i raspola!anjem nov*em.Nova* uloen u poslovanje predu%e&a$ s *iljem nje!ove oplodnje$ na%iva se kapital..trate!ija -inansija usmerena je na0

15

/ o(e%(e,enje dovoljno! i%nosa kapitala u% od!ovaraju&e kamate i rokove otplate$ / ula!anje kapitala u pri(avljanje potre(ni' resursa %a poslovanje predu%e&a$ / naplatu potraivanja od kupa*a$ / pla&anje o(ave%a predu%e&a prema partnerima i prema dravi$ / osi!uranje imovine predu%e&a i / kontrolu ra*ionalnosti raspola!anja sredstvima predu%e&a. :inansijska -unk*ija doprinosi sa%nanjima o tritu kapitala$ kon*ipiranju strate!ije -inansiranja teku&e! poslovanja i ra%voja$ kao i o uvanju -inansijske sna!e predu%e&a. )REDU4ETN76$ MENADER 7 17DER 6AO NO.7O+7 U)RAV13AB6O2 )RO+E.A Tenden*ije u ra%voju trine privrede po!odovale su uspostavljanju spe*ijali%ovani' nosila*a upravlja ke -unk*ije ; upravljanja i rukovo,enja..pe*ijali%ovani nosio*i ovi' -unk*ija u predu%e&u ispoljavaju se (ilo kao predu%etnik$ (ilo kao menader$ ili kao lider$ u %avisnosti od ulo!e koju imaju u predu%e&u.Ove tri varijante ispoljavanja -unk*ije menadmenta naj e&e se me,uso(no isprepli&u u istoj li nosti$ sa ra%li itim stepenom %astupljenosti svake od nji'. )REDU4ETN76 6AO NO.71A+ U)RAV13AB6E :UN6+73E 3edan od na ina ispoljavanja upravlja ki' ini*ijativa u trinoj privredi jeste predu%etnitvo koje se o!leda u spe*i-i nim sklonostima i sposo(nostima vo,enja predu%e&a.Upravlja ke oso(enosti predu%etnika mo!u se o%na iti kao sposo(nost pronalaenja$ aktiviranja i koordiniranja kadrovski' i materijalni' resursa u *ilju to ve&e e-ikasnosti i e-ektivnosti privre,ivanja.Nje!ova osnovna preokupa*ija jeste rast i ra%voj predu%e&a.Moe se %aklju iti da se u li nosti predu%etnika neop'odno ra%vijaju oso(ine menadera koji uspeno kom(inuje raspoloive resurse$ kao i lidera koji je sposo(an da mo(ilie kadrove %a reali%a*iju svoji' ini*ijativa.7ni*ijative i aktivnosti predu%etnika motivisane su pro-itom kao neto e-ektom oplodnje uloeno! kapitala u uspostavljanje i -unk*ionisanje predu%e&a. MENADER U U)RAV13AB6OM .7.TEMU )REDU4E5A )renoenjem upravlja ke nadlenosti na spe*ijali%ovane nosio*e menadment -unk*ije$ vlasni*i kapitala udrueni u korpora*iju odvajaju se od poslovanja predu%e&a.7nteresuje samo oplodnja nji'ovo! kapitala koji su$ u vidu ak*ionarski' ulo!a$ udruili u datu korpora*iju.Vlasni*i kapitala korpora*ije ; ak*ionari ; dele!iraju svoju upravlja ku mo& upravnom od(oru.Me,utim$ neposredno ispoljavanje upravlja ke mo&i ostvaruje se u vidu rukovo,enja.4ato

16

se upravlja ka mo& vlasnika kapitala$ preko upravno! od(ora$ dalje prenosi i na !rupu pla&eni' rukovodila*a.Na taj na in$ lanovi upravno! od(ora i rukovodio*i korpora*ije predstavljaju njen menadment.Neposredni nosio*i rukovo,enja su pro-esionalni menaderi$ koji su raspore,eni po 'ijerar'ijskoj strukturi or!ani%a*iono! sistema korpora*ije od !eneralno! menadera$ do menadera prve linije.6orpora*iju vode lanovi upravno! od(ora i menaderi$ a ne vlasni*i kapitala.Tako se$ putem dele!iranja uprave$ delatnost korpora*ije stavlja u nadlenost kompetentni' stru njaka$ koji snose punu od!ovornost %a poslovni uspe'. 4ada*i menadera mo!u se !rupisati u slede&e -unk*ije0 / planiranje radni' %adataka$ / or!ani%ovanje i%vravanja %adataka "podela poslova na spe*ijali%ovane nosio*e#$ / koordiniranje poslova i%me,u nosila*a par*ijalni' %adataka$ / kontrolisanje i%vravanja %adataka. Ostvarivanje ovi' %adataka menadera o(e%(e,uje se ispoljavanjem nji'ove ulo!e kro%0 komuni*iranje "<# in-ormisanje "=# i kreiranje ">#. 17DER.TVO 6AO MAN7:E.TA+73A MENADMENTA Menadment korpora*ije$ pored upravljanja resursima i poslovanjem$ podra%umeva i vo,enje ljudi koji o(avljaju ra%li ite %adatke na reali%a*iji *iljeva ovo! privredno! su(jekta.3edna od osnovni' karakteristika lidera jeste sposo(nost da kreira takve *iljeve koji mo!u da mo(iliu saradnike da do(rovoljno uloe svoj maksimalni napor na nji'ovoj reali%a*iji.To podra%umeva po%navanje psi'oso*ijalni' oso(ina ljudi i nji'ovi' kolektiviteta$ kao i uvaavanje li nosti saradnika..poso(nosti lidera po ivaju na nje!ovim %nanjima$ ali i na li nom autoritetu$ kojim prido(ija i motivie saradnike na i%vravanje %adataka.)ri tome$ nje!ova vana ulo!a u okviru -unk*ije menadmenta jeste i ne!ovanje do(ri' me,uljudski' odnosa$ ime uspeva da podstakne aktivnosti u radnoj !rupi.Tako se$ pored 'ijerar'ijski uspostavljene kontrole$ ostvaruje i autokontrola pojedina*a i radni' !rupa u kojima oni deluju.1iderstvo se tretira samo kao jedna od mani-esta*ija -unk*ije menadmenta$ koja komplementarno sa predu%etnitvom i menaderstvom o(e%(e,uje uspeno poslovanje korpora*ije. :ORM7RAN3E .TRATE273E TE@NO1OE6O2 RA4VO3A )REDU4E5A 6ako je te'noloki ra%voj inte!ralni deo ukupno! ra%voja predu%e&a$ te'nolo!ija je jedan od naj(itniji' -aktora to! ra%voja to se odraava u slede&em0 /nivo te'noloke ra%vijenosti ima esen*ijalni %na aj %a predu%e&a$ uklju uju&i tu i one te'nolo!ije koje su u prolosti imale mali uti*aj$ /nivo te'noloke ra%vijenosti jeste klju ni -aktor u okruenju predu%e&a$ /te'nolo!ija jeste primarni resurs konkurentske prednosti predu%e&a$

17

/strate!ijski uti*aj te'nolo!ije moe da (ude takav da promeni strukturu trita i industrije$ o emu tre(a da vodi ra una top menadment predu%e&a$ /visoka te'nolo!ija %a'teva i vii nivo investiranja u ra%voj proi%voda i pro*es proi%vodnje ne!o to je to (io slu aj u prolosti$ +713EV7 RA4VO3A Osnovni *ilj rasta i ra%voja predu%e&a jeste po(oljanje nje!ove ekonomske i ukupne drutvene po%i*ije.Dati *ilj moe se posti&i primenom ra%li iti' metoda$ od koji' su naj e&e0 <#uvo,enje novi' te'noloki' reenja9 =#modi-ika*ija proi%vodno! pro!rama9 >#pove&anje stepena kori&enja kapa*iteta9 D#po(oljanje or!ani%a*ije poslovanja$ i sl. .trate!ijski *iljevi predu%e&a mo!u se de-inisati i kro%0 <#posti%anje e-ikasnosti u teku&im opera*ijama9 =#pro-ita(ilnost kapitalne %aposlenosti9 >#upravljanje ri%ikom0 optimi%iranje ri%ika povra&aja uloeni' sredstava9 inoviranje$ D#u enje$ adaptiranje0 ra%vijanje adekvatni' resursa i strukture da (i predu%e&e du!oro no ostalo konkurentno. U.A21AEENO.T RA4VO3N7@ +713EVA )redu%e&e predstavlja sloen ekonomski$ te'noloki i so*ioloki sistem koji je sastavljen od vie podsistema.)ri tome$ svaki podsistem predstavlja *elinu %a se(e$ to nuno dovodi do kon-likata prilikom -ormulisanja par*ijalni' *iljeva i *iljeva predu%e&a kao *eline.+iljevi predu%e&a o(u'vataju kako individualne i !rupne *iljeva %aposleni' tako i *iljeve stake'oldera predu%e&a.7%me,u *iljeva tre(a da (udu uspostavljeni odnosi uskla,enosti i komplementarnosti.6apa*iteti predu%e&a i -aktori okruenja umno!ome limitiraju i usmeravaju i%(or ra%vojni' *iljeva.Ra%vojni *iljevi predu%e&a$ po pravilu$ spadaju u !rupu du!oro ni' *iljeva$ to %na i da je nji'ova reali%a*ija pove%ana sa odre,enim stepenom nei%vesnosti i ri%ika.Usled du!oro nosti ra%vojni' *iljeva$ neop'odno nji'ovo stalno preispitivanje da (i se utvrdila nji'ova aktuelnost i ra*ionalnost$ (udu&i da tokom vremena uslovi poslovanja mo!u (itno da se i%mene. TE@NO1OE67 RA4VO3 6AO RA4VO3N7 +713 Cudu&i da je na dananjem nivou ra%vijenosti te'noloka ra%vijenost uslov i poka%atelj nivoa ra%voja predu%e&a kao ekonomsko! su(jekta$ to je te'noloki ra%voj jedan od (itni' ra%vojni' *iljeva predu%e&a.)redu%e&a koja posluju u industrijskim !ranama koje karakterie inten%ivan te'ni ko/te'noloki pro!res$ u strukturi svoji' ra%vojni' *iljeva te'nolokom ra%voju moraju dati primarno mesto.Ra%lo! %a ovo lei u injeni*i da nivo te'noloke ra%vijenosti predu%e&a u %na ajnoj meri determinie nje!ovu konkurentsku po%i*iju na tritu pa$ samim tim$ i ekonomsku uspenost nje!ovo! poslovanja. Ostvarivanje te'noloko!

18

ra%voja kao ra%vojno! *ilja umno!ome je odre,eno i %a'tevima okruenja u kojem predu%e&e posluje.Uti*aji okruenja ra%li ite su prirode i ti u se pravni'$ politi ki'$ ekoloki'$ ekonomski'$ so*ijalni' i dru!i' %a'teva koje predu%e&e mora da %adovolji u svom poslovanju da (i ispunilo drutvenu opravdanost svo! -unk*ionisanja. 74COR .TRATE273E TE@NO1OE6O2 RA4VO3A )REDU4E5A 7%(or strate!ije te'noloko! ra%voja predu%e&a %avisi$ pre sve!a$ od inovativni' poten*ijala predu%e&a.)od inovativnim poten*ijalom predu%e&a podra%umeva se nje!ova sposo(nost da ra%vija nova reenja$ od pojave ideje do njene prve komer*ijalne primene. E-ikasnost inova*iono! pro*esa podra%umeva od!ovaraju&i sistem upravljanja i or!ani%ovanja ove o(lasti$ posmatrano u *elini$ inova*ioni pro*es sadri slede&e aktivnosti0 /strate!ijski marketin!$ /(a%na istraivanja$ /usmerena istraivanja$ /primenjena istraivanja$ /industrijski ra%voj$ /projektnu i konstruk*ionu ra%radu$ /te'ni ku pripremu i u'odavanje proi%vodnje$ i /ini*ijalni marketin!. )rilikom i%(ora optimalne strate!ije te'noloko! ra%voja pose(no %na ajnu ulo!u i!ra in-ormisanost i %nanje predu%e&a o$ na jednoj strani$ potre(noj te'nolo!iji i$ na dru!oj strani$ o tritu na koje se data te'nolo!ija plasira.Ukoliko je stepen in-ormisanosti i %nanja predu%e&a o te'nolo!iji i tritu ni%ak$ predu%e&e je manje orijentisano na samostalni te'noloki ra%voj$ a vie na dru!e vidove ra%voja te'nolo!ije..vi ri%i*i sa kojima se predu%e&e susre&e u pro*esu svo! te'noloko! ra%voja mo!u se !lo(alno podeliti na dve kate!orije0 trini ri%ik i te'ni ki ri%ik. Trini ri%ik posledi*a je nei%vesnosti u po!ledu0 reak*ije poten*ijalni' potroa a na novitet proi%voda ili pro*esa$ protek*ioni%ma i dru!i' o(lika interven*ije na tritu koji su i%van uti*aja konkretno! predu%e&a. Te'ni ki ri%ik posledi*a je nei%vesnosti koje se ti u0 raspoloivo! %nanja$ vetine i iskustva kadrova predu%e&a$ mo!u&nosti ostvarivanja planirani' trokova inoviranja$ mo!u&nosti da predu%e&e inova*iju reali%uje u potre(nom vremenskom periodu "dovoljno vremena pre konkuren*ije#. .trate!iju svo! te'noloko! ra%voja predu%e&e utvr,uje pre sve!a$ u %avisnosti od delovanja dve !rupe -aktora i to0 /%a'teva okruenja$ na koje pose(no uti u trine %akonitosti$ pri emu se ne sme %anemariti ni uti*aj so*ijalni'$ politi ki'$ pravni'$ ekoloki' i dru!i' -aktora okruenja$

19

/strate!ijski' kapa*iteta predu%e&a$ u koje spadaju nje!ovi materijalni$ -inansijski i kadrovski resursi. Trans-er te'nolo!ije kao strate!ijska op*ija te'noloko! ra%voja predu%e&a.Te'noloki ra%voj nastaje kao posledi*a !enerisanja ideja$ kreiranja %nanja i primene dati' ideja i %nanja u ra%voju novi' proi%voda i pro*esa.4nanje i in-orma*ije su sterilni sve dok se ne upotre(e i ne primene.Upotre(a %nanja podra%umeva nje!ov trans-er od su(jekta koji !a kreira do su(jekta koji !a primenjuje.)ro*es prenoenja %nanja i% jedne sredine u dru!u i od jedno! su(jekta ka dru!om na%iva se trans-er te'nolo!ije.Trans-er te'nolo!ije$ pored pret'odno navedeni' -ormula*ija$ moe se de-inisati kao pro*es sakupljanja$ dokumentovanja i uspeno! irenja nau ni' i te'ni ki' in-orma*ija od stvarao*a ka primao*ima.)redu%e&e mora ra%reiti pro(lem metoda te'noloko! ra%voja$ pri emu mu se kao mo!u&e javljaju dve ekstremno ra%li ite strate!ijske op*ije0 / pri(avljanje !otovi' te'noloki' reenja trans-erom te'nolo!ije od dru!i' privredni' su(jekata$ ili / samostalno kreiranje potre(ne te'nolo!ije. DE:7N7.AN3E TRAN.:ERA TE@NO1O273E Nijedna na*ionalna privreda nema takvu privrednu strukturu$ niti takav o(im drutveno! proi%voda i materijalni' do(ara koji u potpunosti od!ovaraju mo!u&nostima i potre(ama njeno! trita..vakoj na*ionalnoj privredi nedostaje (ar neki od potre(ni' inila*a *iklusa reproduk*ije$ kao to su0 sirovine$ poluproi%vodi$ materijalni proi%vodi ra%li ite namene i stepena o(rade$ kvali-ikovani radni*i$ te'nolo!ija$ proi%vodno %nanje i iskustvo$ trite$ i sl.6ada se !ovori o kupovini i prodaji te'nolo!ije misli se na0 <#proi%vodnu opremu$ =#pro*es prerade predmeta rada$ >#savremenu podelu rada$ D#ra*ionalno or!ani%ovanje rada u proi%vodnji i ra%meni$ H#in-orma*ioni sistem$ I#primenu marketin!a u poslovanju$ J#upravljanje kvalitetom$ K#te'no/ekonomsko projektovanje i sl.

)REDMET 7 V7DOV7 TRAN.:ERA TE@NO1O273E Te'noloko %nanje kao predmet kupoprodaje$ tj. kao ro(a koja se prodaje i kupuje na tritu te'nolo!ije$ ima odre,ene spe*i-i ne oso(ine po kojima se ra%likuje od ostali' vrsta ro(e..pe*i-i ne karakteristike su slede&e0 veoma i%raena podo(nost %a prenoenje "od jedne %emlje do dru!e$ od jedno! privredno! su(jekta do dru!o!$ od jedno! nivoa ra%voja i proi%vodnje do dru!o!#$

20

mo!u&nost vlasnika te'nolo!ije da datu te'nolo!iju ustupi na kori&enje "proda# velikom (roju korisnika istovremeno$ pri emu je moe i sam koristiti. Te'nolo!ija moe da se javi kao skup nematerijalni' tvorevina ljudsko! uma "te'noloko %nanje# i u o(liku materijalni' inila*a proi%vodnje "opredme&eno te'noloko %nanje#. )redmet trans-era te'nolo!ije mo!u (iti i %ati&ena i ne%ati&ena %nanja.Te'noloko %nanje koje je predmet trans-era moe se javiti u velikom (roju o(lika. .vi ti o(li*i mo!u se svrstati u tri !rupe0 a# elementi industrijske svojine "patentirani pronalas*i$ %ati&eni modeli i u%or*i$ %na*i ra%likovanja#$ (# knoL/'oL i te'ni ka unapre,enja$ *# ostalo ; oprema$ proi%vodna saradnja$ %ajedni ka ula!anja i dru!i. Trans-er te'nolo!ije moe se vriti putem ra%li iti' vidova kao to su0 /uvo% opreme$ /kupovina li*en*i$ /knoL/'oL$ /direktne investi*ije$ /u!ovori o podi%anju kompletni' postrojenja$ /%ajedni ka ula!anja "joint ventures#$ /du!oro na proi%vodna koopera*ija$ /poslovno/te'ni ka saradnja$ /konsultantske uslu!e$ /i%rada %ajedni ki' istraiva ko/ra%vojni' projekata$ /trans-er pu(lika*ija i dru!i' in-orma*ija$ /kolovanje kadrova. ME.TO 7 U1O2A TRAN.:ERA TE@NO1O273E U RA4VO3NO3 .TRATE2737 )REDU4E5A )redu%e&e moe da ima ulo!u0 <#davao*a te'nolo!ije =#primao*a te'nolo!ije >#i davao*a i primao*a te'nolo!ije. )ro*es osvajanja i trans-era te'nolo!ije moe da ima tri stepena ra%voja koji se mo!u de-inisati kao0 "<# identi-ika*ija resursa %nanja$ "=# upotre(a resursa %nanja$ "># trans-er %nanja unutar kompanije. 21AVN7 OC17+7 TRAN.:ERA TE@NO1O273E U savremenim uslovima ra%voja svetske privrede postoje ra%li iti o(li*i trans-era te'nolo!ije$ od koji' se naj e&e javljaju slede&i0 /uvo% opreme$ /kupovina li*en*e$

21

/knoL/'oL$ /direktne investi*ije$ /u!ovori o podi%anju kompletni' postrojenja$ /%ajedni ka ula!anja "joint ventures#$ /du!oro na proi%vodna koopera*ija$ /poslovno/te'ni ka saradnja$ /konsultantske uslu!e$ /%ajedni ki istraiva ko/ra%vojni projekti$ /trans-er pu(lika*ija i dru!i' in-orma*ija$ /kolovanje i o(u avanje kadra i sl. )osmatrajmo slede&a etiri o(lika trans-era te'nolo!ije0 <#kupovina materijalni' prava na te'nolo!iju$ =#du!oro na proi%vodna koopera*ija$ >#poslovno/te'ni ka saradnja$ D#%ajedni ka ula!anja. MATER73A1NA )RAVA NA TE@NO1O273U )od materijalnim pravom na te'nolo!iju podra%umevaju se0 a# materijalno pravo na %ati&ene tvorevine$ odnosno pravo industrijske svojine$ u koje spadaju0 patent$ industrijski u%orak$ industrijski model$ -a(ri ki %nak i usluni %nak$ (# pravo na proi%vodno/te'ni ku dokumenta*iju$ koje podra%umeva pravo na kompletnu te'ni ku i te'noloku dokumenta*iju %a proi%vodnju jedno! ili vie proi%voda$ dela proi%voda i 'emijske materije. DU2OROBNA )RO74VODNA 6OO)ERA+73A Du!oro na proi%vodna koopera*ija predstavlja sloeni i trajni o(lik trans-era te'nolo!ije.Ovaj o(lik saradnje primenjuju predu%e&a koja su ve& posti!la odre,eni nivo te'noloke ra%vijenosti.U!ovorima o du!oro noj proi%vodnoj koopera*iji uspostavlja se saradnja i%me,u proi%vodni' ekonomski' su(jekata koji imaju iste ili sli ne proi%vodne pro!rame isporukom sastavni' delova$ sklopljeni' postrojenja ili poluproi%voda koji slue %a %avravanje i i%radu !otovi' proi%voda iste te'noloke !rupe.Du!oro na proi%vodna koopera*ija %asniva se na %ajedni ki utvr,enom proi%vodnom pro!ramu.)redu%e&e koje kupuje te'nolo!iju putem du!oro ne proi%vodne koopera*ije mora reiti ni% pitanja koja se ti u0 /i%(ora partnera$ /de-inisanja proi%vodno! i marketinko! pro!rama$ /de-inisanja standarda kvaliteta$ /odre,ivanja spe*i-ika*ije delova i sklopova koji &e (iti predmet me,uso(ne ra%mene$ /o(eleavanja delova i sklopova.

22

)O.1OVNO/TE@N7B6A .ARADN3A )oslovno/te'ni ka saradnja predstavlja vii o(lik privredne saradnje ekonomski' su(jekata u ra%li itim %emljama.Ovaj o(lik trans-era te'nolo!ije re!ulie se u!ovorima kojim se de-inie %ajedni ka du!oro na poslovna i te'ni ka saradnja u!ovorni' strana. )ose(no %na ajan momenat ove saradnje predstavlja trans-er te'nolo!ije u ra%nim vidovima i u e&e -inansijski' sredstava sa jedne ili sa o(e strane.)od poslovno/te'ni kom saradnjom podra%umeva se saradnja doma&e! predu%e&a i strano! li*a$ koja se sastoji u %ajedni kom0 /istraiva ko/ra%vojnom radu na osnovu %ajedni ki utvr,eno! pro!rama$ /istraivanju$ projektovanju$ i%radi dokumenta*ije i osvajanju proi%vodnje odre,eno! /proi%voda$ na osnovu dato! materijalno! prava na te'nolo!iju$ /istraivanju trita$ /proi%vodnji proi%voda radi %ajedni ko! plasmana$ /istupanju na stranom tritu u odre,enim poslovima$ /odravanju ure,aja instrumenata i osposo(ljavanju kadrova %a rad na tim sredstvima$ /nau no/istraiva kom radu i studijama po odre,enim pitanjima od interesa %a %emlju. 4A3EDN7B6A U1A2AN3A )od %ajedni kim ula!anjima podra%umeva se svaki o(lik saradnje i%me,u dva ili vie privredni' su(jekata.4ajedni ka ula!anja predstavljaju jedan od najvii' o(lika spre%anja materijalni' interesa i%me,u predu%e&a u o(lasti proi%vodnje$ prometa$ or!ani%a*ije$ marketin!a$ itd.Ca%ira se na %ajedni kom ula!anju rada i sredstava u %ajedni ku aktivnost i$ na (a%i to!a$ od!ovaraju&e u e&e u ostvarenom re%ultatu poslovanja$ kao i u %ajedni kom snoenju ri%ika poslovne aktivnosti..voju najve&u primenu u svetskoj privredi %ajedni ka ula!anja imala su tokom <MJA/ti' !odina$ dok je nji'ova popularnost neto opala posle <MKA. !odine.4ajedni ka ula!anja predstavljaju jedan od najpovoljniji' na ina trans-era savremeni' te'ni ko/te'noloki' dosti!nu&a od jedno! privredno! su(jekta do dru!o!.4ajedni ka ula!anja mo!u o(u'vatiti saradnju u o(lasti0 /%ajedni ko! nau no/istraiva ko! rada$ projektovanja$ prodaje te'nolo!ije$ i sl.$ proi%vodne saradnje$ /komer*ijalne saradnje "u o(lasti reali%a*ije proi%voda$ marketin!a$ servisa#$ /-inansijske saradnje. )rednosti koje predu%e&e u %emlji u ra%voju tei da ostvari ovim putem jesu slede&e0 /uvo,enje savremeni' te'nolo!ija u pro*es proi%vodnje$ /inten%ivnije uklju ivanje u me,unarodnu podelu rada$ /pove&anje o(ima proi%vodnje u% manja ula!anja sopstveni' sredstava$ /o(o!a&ivanje asortimana proi%vodima koji su do tada uvoeni$

23

/pove&anje i%vo%a i po(oljanje nje!ove strukture$ /potpunije %adovoljavanje potre(a doma&e! trita$ /rastere&enje platno! (ilansa smanjenjem uvo%a. )artner u ra%vijenoj %emlji %ajedni kim ula!anjem tei da ostvari slede&e prednosti0 /kori&enje doma&i' i%vora %a proi%vodnju$ po niim na(avnim *enama "rude minerala i metala$ ener!ija$ poljoprivredni proi%vodi$ i sl.#$ /kori&enje doma&e je-tine stru ne radne sna!e$ /kori&enje ve& postoje&i' doma&i' proi%vodni' kapa*iteta$ u% mo!u&nost an!aovanja stru ne radne sna!e$ ije (i %aposlenje u sopstvenim po!onima u inostranstvu uslovljavalo daleko ve&e trokove$ /kori&enje poreski' i ra%ni' dru!i' -iskalni' i pravni' olaki*a u %emlji ula!anja kapitala. DE:7N7.AN3E 7 +713 )1AN7RAN3A )O3AM )1AN7RAN3A :unk*ija planiranja o(u'vata aktivnosti utvr,ivanja *iljeva teku&e! poslovanja i ra%voja$ %atim predvi,anja i de-inisanja (udu&i' %adataka$ kao i uslova u kojima tre(a da se i%vravaju %ada*i i ostvaruju *iljevi.)laniranje predstavlja osnovu %a o(avljanje ostali' menaderski' aktivnosti kao to su0 <#or!ani%ovanje$ =#%apoljavanje$ >#uti*anje i D#kontrolisanje. O(avljanje navedeni' ostali' -unk*ija menadmenta %avisi od kvaliteta doneseni' planski' odluka.)laniranjem se kon*ipiraju aktivnosti predu%e&a tako da vode u prav*u ostvarenja nje!ovi' *iljeva.)lanske odluke se$ prema tome$ moraju donositi unapred$ a one se odnose na poslove koje tre(a uraditi$ %atim na to kada tre(a da se urade ti poslovi$ kao i na to ko tre(a da uradi date poslove.Menaderi koriste planove i kao standarde poslovanja$ koji su im neop'odni %a kontrolisanje poslovanja predu%e&a$ upore,ivanjem ono!a to se desilo sa onim to je tre(alo da se desi.)ro*es planiranja o(u'vata kako donoenje planski' odluka$ tako i utvr,ivanje upravlja ki' mera u prav*u i%vravanja planirani' %adataka$ odnosno ostvarivanja *iljeva predu%e&a.)lanske odluke mo!u se donositi na osnovu0 ; anali%e i kriti ke o*ene poslovanja predu%e&a u prolosti$ i ; predvi,anja uslova poslovanja u (udu&em periodu. :unk*ija planiranja predstavlja veoma sloenu aktivnost menadmenta$ koja se sastoji i% vie o(lika planski' odluka$ i to0 ; utvr,ivanja *iljeva poslovanja predu%e&a$ ; i%(ora poslovne politike$ ; utvr,ivanja strate!ije$ ; donoenja pro!rama i ; i%rade planova. )laniranje je primarna -a%a pro*esa upravljanja$ koja omo!u&uje menadmentu da sa vie pou%danosti koordinira poslovanje predu%e&a i da i%nena,enja koja !a

24

o ekuju i% okruenja svede na to je mo!u&e manju meru.)ro*es planiranja o(e%(e,uje menadmentu od!ovaraju&i etalon %a kontrolu poslovanja predu%e&a.)laniranje je primarna -unk*ija menadmenta koja o(u'vata aktivnosti donoenja odluka o *iljevima$ politikama$ strate!ijama$ pro!ramima i planovima$ kojima se omo!u&uje usmeravanje i prila!o,avanje poslovanja predu%e&a u kontinuelnom pro*esu privre,ivanja. .ADRA3 )RO+E.A )1AN7RAN3A )ro*es planiranja predstavlja sistemati%ovano sa!ledavanje (udu&i' aktivnosti predu%e&a$ kako (i se pripremile od!ovaraju&e mere %a ak*ije u sadanjosti.)laniranje je kreativni pro*es$ to podra%umeva stalno nastojanje predu%e&a da usavrava svoje poslovanje i da se ne miri sa postoje&im stanjem.)laniranje kao kontinuelni pro*es u okviru -unk*ije menadmenta o(u'vata aktivnosti donoenja i sprovo,enja planski' odluka.)laniranjem se doprinosi po(oljanju poloaja predu%e&a na tritu$ jer je to svesna$ uskla,ena i permanentna aktivnost menadmenta usmerena na ostvarivanje poslovno! uspe'a. )lanitanjem menadment moe ne samo da sa!leda postoje&e pro(leme ve& i da uo i mo!u&nosti ra%voja predu%e&a.)od poslovanjem predu%e&a u ovom kontekstu podra%umevaju se planirani *iljevi i %ada*i$ %atim uslovi %a nji'ovo ostvarivanje$ kao i i%vrio*i pojedini' %adataka.Vreme %a koje se donose planske odluke predstavlja dimen%iju kojom se odre,uje (udu&nost poslovanja predu%e&a..tepen pou%danosti planski' odluka uslovljen je mo!u&no&u planiranja da o(e%(edi kontrolu (udu&i' do!a,aja$ kao i da omo!u&i rea!ovanje predu%e&a na pojave u (udu&nosti koje se ne mo!u kontrolisati.Na osnovu sa%nanja do koji' se dola%i u okviru teorije planiranja$ mo!u&e je otklanjati smetnje koje se javljaju u pro*esu ra%voja predu%e&a.)laniranje je na in da se po(olja sposo(nost predu%e&a da se suo i sa promenama ; da i%(e!ne opasnosti i da koristi mo!u&nosti koje promene sa so(om nose.+ilj planiranja nisu promene kao takve$ ve& da se oda(ere to povoljniji na in poslovanja i prava* ra%voja predu%e&a.)laniranjem se menadment predu%e&a usmerava da svojim aktivnostima ini*ira promene uslova poslovanja$ ne do%voljavaju&i da mu se te promene nametnu i% okruenja.. o(%irom na to to se pro*es planiranja odnosi na (udu&e do!a,aje u poslovanju$ (itna determinanta planski' odluka jeste vremenski period %a koji se predvi,aju aktivnosti predu%e&a.6ada se planske odluke ve%uju sa vremenom %a koje se donose$ planiranje moe (iti kratkoro no$ srednjoro no i du!oro no i operativno.)ri tome$ kratkoro no planiranje odnosi se na !odinje periode$ dok se srednjoro nim planiranjem o(u'vata period od pet !odina$ a du!oro nim planiranjem se o(u'vataju periodi deset ili dvadeset !odina$ da (i se operativnim planiranjem ra%ra,ivali !odinji %ada*i na kra&e vremenske periode "mese*e$ sedmi*e$ dane#. Re%ultat pro*esa planiranja i%raava se u vidu ; planski' odluka$ ; politika$ ; strate!ija$

25

; pro!rama i ; planova. NUNO.T 7 +713EV7 )1AN7RAN3A Nunost planiranja uslovljena je i veli inom predu%e&a i strukturom nje!ove delatnosti. Ve&a predu%e&a su manje elasti na na promene u okruenju$ %(o! ve&e kon*entra*ije sredstava i kadrova.U ovakvim predu%e&ima "ve&a# pose(no je (itno do(ro i e-ikasno planiranje$ kako (i se i%(e!le nei%vesnosti u (udu&nosti na koje veliki poslovni sistemi tee mo!u da rea!uju.U manjim predu%e&ima je tako,e neop'odno do(ro planiranje. Me,utim$ manja predu%e&a$ sa manjim o(imom sredstava %a proi%vodnju i manjim (rojem %aposleni' lake se prila!o,avaju promenama u okruenju.Nunost planiranja nametnuta je predu%e&u uslovima u kojima posluje$ to se pose(no ispoljava kro% trinu konkuren*iju.6ada je u pitanju predu%e&e kao or!ani%a*ioni sistem$ *ilj planiranja jeste omo!u&avanje stvaranja to ve&e! pro-ita na uloeni kapital.4ato menadment predu%e&a mora donositi odluke o *iljevima$ politikama$ strate!ijama$ pro!ramima i planovima kao proi%vodima pro*esa planiranja$ kojima se iska%uje ukupna orijenta*ija predu%e&a na stvaranje pro-ita$ ali i o(u'vataju mere %a i%vravanje par*ijalni' %adataka po odre,enim se!mentima or!ani%a*ione strukture.Moe se i%vu&i %aklju ak da je planiranje skup mera i aktivnosti menadmenta usmereni' na ostvarivanje *iljeva poslovanja predu%e&a.6ako je poslovanje predu%e&a kontinuelan pro*es$ to i planiranje mora (iti kontinuelno..ti*anje pro-ita kao krajnje! *ilja poslovanja predu%e&a podra%umeva %adovoljavanje potre(a potroa a ; !ra,ana i drutva u *elini.U sreditu -unk*ije planiranja jeste odlu ivanje kao osnovni %adatak menadmenta.Citna karakteristika planiranja jeste da je to primarna -unk*ija menadmenta.)laniranjem %apo inje upravlja ko odlu ivanje$ tim pre to se u toj -a%i utvr,uju *iljevi$ politike$ strate!ije$ pro!rami i planovi teku&e! poslovanja i ra%voja predu%e&a.6ada se radi o predu%e&u kao or!ani%a*ionom sistemu koji o(avlja privrednu delatnost$ menadment donosi poslovne odluke.Menadment kao upravlja ki or!an predu%e&a mora da raspolae potre(nim o(imom i vrstama in-orma*ija da (i donosio kvalitetne odluke$ kako (i stalno po(oljavao poloaj svoje or!ani%a*ije na tritu i u ukupnom drutvenom okruenju.)oslovne odluke proisti u i% (rojni' aktivnosti menadmenta i mo!u se !rupisati kao0 ; traenja novi' ideja %a ini*iranje poslovanja$ ; rea!ovanja na pritiske i% same or!ani%a*ije i i% njeno! okruenja$ ; ra%metaj elemenata proi%vodnje i / pre!ovaranje sa u esni*ima u poslovanju. Donoenje kvalitetni' poslovni' odluka mora se %asnivati na injeni*ama i na po%navanju podru ja poslovanja.)laniranje kao primarna -unk*ija menadmenta predstavlja pro*es donoenja odluka pre %apo injanja poslovne aktivnosti.)laniranje poslovanja podra%umeva i preispitivanje doneseni' odluka.Odlu ivanje u pro*esu planiranja usmereno je na donoenje od!ovaraju&i' odluka o0

26

; *iljevima$ ; politikama$ ; strate!ijama$ ; pro!ramima$ ; planovima i ; (udetu. ODREN7VAN3E +713EVA U )RO+E.U )1AN7RAN3A DE:7N7.AN3E )O3MA +713 F+ilj svake or!ani%a*ije jeste stvaranje neko! proi%voda ili o(avljanje odre,ene uslu!e$ koji imaju vrednost %a njene potroa eG.Ra%ne or!ani%a*ije$ kao to su *rkva$ vojska$ kola$ udruenje !ra,ana$ nastoje da stvore neku vrednost %a svoje potroa e$ odnosno %a korisnike proi%voda svo!a delovanja.6ada se radi o *ilju predu%e&a kao or!ani%a*iono! sistema ije poslovanje je u -okusu *elo! ovo! u enja o menadmentu$ mo!lo (i se$ pojednostavljeno$ re&i da je to pro-it.Milton :ridman "M.:riedman#$ ameri ki! no(elov* %a ekonomiju$ je i%javio Fda je jedina o(ave%a koju predu%e&e ima ostvarivanje pro-itaG.Ren i Voi* tvrde da je ra%lo! osnivanja i poslovanja date or!ani%a*ije$ a pre sve!a predu%e&a$ stvaranje vrednosti$ odnosno ne e!a to moe da koristi potroa ima.U protivnom$ potroa i &e svoj nova* upotre(iti %a neke dru!e proi%vode ili uslu!e.Ovi autori smatraju$ nije dovoljno ako se menaderima kae da je u nji'ovim svakodnevnim poslovima pro-it jedini *ilj.Oni misle da je mno!o korisnije ako se kae da je pro-it na!rada %a e-ikasno kori&enje raspoloivi' materijalni' i kadrovski' resursa u pro*esu stvaranja vrednosti.F+iljevi su nameravana stanja ili situa*ije u koje se eli da do,e na osnovu predu%ete planske ak*ije. Oni odraavaju aspira*iju predu%e&a u (udu&nostiG.Na osnovu ovako de-inisani' *iljeva moe se %aklju iti da se planskim odlukama ra%ra,uju i pre*i%iraju ra%lo%i osnivanja predu%e&a.Na osnovu utvr,eni' *iljeva -ormiraju se i kriterijumi ra*ionalnosti planski' odluka pri i%(oru jedne od mo!u&i' varijanti prava*a ak*ije..tepen ostvarivanja planirani' *iljeva predstavlja poka%atelj uspenosti poslovanja$ jer se *iljevima i%raava standard %a kontrolu e-ikasnosti -unk*ionisanja predu%e&a. 21AVNA +713NA )ODRUB3A )1AN.67@ OD1U6A )iter Draker ")eter Dru*ker#$ navodi slede&i' osam najvaniji' podru ja koja opredeljuju *iljeve predu%e&a0 ; poloaj na tritu$ ; inova*ije$ ; ljudska or!ani%a*ija ; -i%i ki resursi "i%vori sredstava %a proi%vodnju#$ ; -inansijski i%vori$ ; drutvena od!ovornost$ ; produktivnost i ; od!ovornost %a pro-it.

27

)oloaj na tritu je *iljna -unk*ija pro*esa donoenja planski' odluka %ato to se uspenost ukupno! poslovanja predu%e&a proverava preko trini' kriterijuma.7nova*ije predstavljaju neumitnost u poslovanju predu%e&a ukoliko eli da opstane u trinoj konkuren*iji i da se i%(ori %a to povoljniji poloaj na tritu.1judska or!ani%a*ija je podru je koje je relevantno %a menaderske odluke$ jer se menadment ispoljava kao sposo(nost o(avljanja poslova pomo&u ljudi.:i%i ki resursi predstavljaju materijal$ sredstva %a rad i prirodne uslove kojima predu%e&e raspolae u pro*esu ostvarivanja svoje poslovne aktivnosti.:inansijski resursi predstavljaju nov ane i%nose %a %apo injanje i odravanje kontinuiteta poslovanja predu%e&a.U trinoj privredi sve poslovne aktivnosti nuno %apo inju od nov ano! o(lika vrednosti.4a nova* se na(avljaju materijalni elementi proi%vodnje$ a nov*em se ispla&uju i %arade radnika.Drutvena od!ovornost kao *iljno podru je poslovanja predu%e&a mora se imati u vidu kada se donose planske odluke. To proisti e i% injeni*e da je predu%e&e neodvojivi deo drutva i da nje!ovo poslovanje mora (iti u skladu sa optim drutvenim normama i *iljevima.)roduktivnost kao *ilj predu%e&a podra%umeva stvaranje to ve&e koli ine proi%voda u% odre,eno troenje radne sna!e.Od!ovornost %a pro-it predstavlja podru je ispoljavanja aktivnosti menadmenta pri donoenju planski' odluka %ato to se visinom pro-ita opravdava predu%imanje poslovni' pote%a pomo&u kapitala koji pripada ak*ionarima.Ak*ionari o ekuju da se poslovanje predu%e&a usmeri u prav*u sti*anja to ve&e! pro-ita na nji'ov uloeni kapital$ i% e!a njima pripada dividenda$ kao na!rada %a ri%ik kupovine ak*ija dato! predu%e&a.)otroa i proi%voda ili uslu!a dato! predu%e&a svoj interes %adovoljavaju kro% visinu *ena koje pla&aju i kro% kvalitet upotre(ni' vrednosti koje do(ijaju %a svoj nova*.4aposleni kao kreativni -aktor poslovanja predu%e&a %ainteresovani su %a to ve&e plate$ ali i %a to povoljniji poloaj u or!ani%a*iji. Do(avlja i kao i%vor sredstava %a proi%vodnju svoj interes u poslovanju predu%e&a vide u (la!ovremenom pla&anju isporu eni' do(ara.3avnost svoje %a'teve prema poslovanju predu%e&a ispoljava kro% %adovoljavanje %ajedni ki' i opti' potre(a drutva "o(ra%ovanja$ %dravstva$ kulture$ nauke$ od(rane$ dravne uprave i sli no#. +iljevi predu%e&a koji se utvr,uju u okviru planski' odluka nuno se trans-ormiu u %adatke$ kako (i se o(e%(edilo nji'ovo e-ikasno ostvarivanje. 4ada*i$ ustvari$ predstavljaju opera*ionali%a*iju *iljeva po pojedinim aktivnostima u esnika u pro*esu poslovanja i po vremenskim intervalima u kojima se moraju o(aviti. UTVRN7VAN3E )O17T76E 6AO E1EMENT )1AN.6O2 OD1UB7VAN3A DE:7N7.AN3E )O17T76E )REDU4E5A )od pojmom politika podra%umeva se skup odluka kojima se odre,uju ponaanja predu%e&a u reali%ovanju nje!ovi' planski' *iljeva.)olitikom se pre*i%iraju prin*ipi$ metode i kriterijumi kojima se usmeravaju poslovne aktivnosti predu%e&a.)olitika predstavlja osnovu odlu ivanja o planskim *iljevima$ u% uvaavanje odre,eni' prin*ipa i primenu od!ovaraju&i' metoda u pro*esu planiranja.)oslovna politika moe se utvr,ivati na kra&i i na dui rok$ to %avisi od

28

planirani' *iljeva i %adataka predu%e&a.)oslovna politika na kra&i rok o(u'vata pro*es odlu ivanja o ponaanju predu%e&a u neposredno predstoje&em periodu u kome se (udu&i do!a,aji mo!u sa!ledavati sa vie i%vesnosti i pou%danosti.Utvr,ivanje poslovne politike predu%e&a na dui rok podra%umeva i odlu ivanje o stratekim *iljevima$ to %na i da se poslovni do!a,aji u (udu&nosti mo!u predvideti sa manje i%vesnosti i pou%danosti. 61A.7:76OVAN3E )O17T76A )REDU4E5A )olitike se mo!u klasi-ikovati po tri kriterijuma i to prema0 ; o(u'vatanju elemenata or!ani%a*ione strukture predu%e&a$ ; periodu %a koji se utvr,uju i ; poslovnim aktivnostima. Utvr,ivanje poslovne politike na kra&i rok podra%umeva usmeravanje ponaanja predu%e&a u postoje&im uslovima poslovanja..kup ovakvi' odluka menadmenta na%iva se teku&a poslovna politika.Odluke menadmenta kojima se usmerava ponaanje predu%e&a na dui rok$ to podra%umeva prila!o,avanje promenama koje nastaju u veli ini proi%vodno! kapa*iteta$ u kadrovskoj strukturi i u po%i*iji na tritu$ predstavljaju ra%vojnu politiku.Ra%vojna politika je usmerena na donoenje odluka i predu%imanje aktivnosti kojima se menjaju0 ; trina po%i*ija predu%e&a$ ; raspoloiva te'nika$ ; primenjena te'nolo!ija$ ; kadrovska struktura i ; -inansijski resursi. Ra%voj kadrovske strukture je pose(an element ra%vojne politike$ koji podra%umeva an!aovanje novi' stru njaka i osposo(ljavanje postoje&i' %a nove uslove poslovanja i novi na in ponaanja predu%e&a.U okviru odluka o ra%voju predu%e&a nuno utvr,uje -inansijska politika$ ijom reali%a*ijom se stvaraju uslovi %a na(avku nove te'nike i te'nolo!ije$ to je mo!u&e ukoliko se o(e%(ede potre(na nov ana sredstva. )O.1OVNA .TRATE273A 6AO E1EMENT )1AN.6O2 OD1UB7VAN3A DE:7N7.AN3E .TRATE273E .trate!ija predstavlja jedan od elemenata plansko! odlu ivanja o *iljevima neko! or!ani%a*iono! sistema.U teoriji i praksi menadmenta strate!ija o%na ava skup pravila$ prin*ipa i %akona na osnovu koji' se donose du!oro ne odluke o upravlja kim ak*ijama$ s *iljem optimalno! ra%voja dato! sistema.)ola%e&i od ovakvo! pristupa$ pojam strate!ija moe se o(jasniti kao -undamentalna upravlja ka odluka o *iljevima$ politikama i metodama reali%ovanja tako -ormulisane odluke.To podra%umeva da se strate!ija predu%e&a utvr,uje u pro*esu planiranja$ ije su najvanije -a%e0 i%(or podru ja poslovanja$ raspored materijalni' i kadrovski' resursa$ usmeravanje prema %a'tevima trita i maksimi%iranje pro-ita po jedini*i uloeno! kapitala..trate!ija kao -undamentalna odluka menadmenta o(u'vata i reali%a*iju planirani' *iljeva$ to

29

je ini kompleksnom i inte!ralnom poslovnom kon*ep*ijom..trate!ijom se o(e%(e,uje sadejstvo$ odnosno siner!etsko delovanje kadrovski' resursa raspoloivim materijalnim elementima proi%vodnje u pro*esu ostvarivanja planirani' *iljeva$ u% prila!o,avanje uslovima na tritu i u ukupnom drutvenom okruenju.)olitikom se utvr,uju stavovi$ na ela i kriterijumi ponaanja predu%e&a$ a strate!ijom se o(u'vata i%(or na ina da se ostvare planirani *iljevi.. o(%irom na to to su i eksterni i interni uslovi predu%e&a podloni promenama$ utvr,ivanje strate!ije predu%e&a predstavlja kontinualnu aktivnost menadmenta. 6ARA6TER7.T76E .TRATE273E .trate!ija kao planska odluka predstavlja produetak aktivnosti menadmenta na utvr,ivanju *iljeva predu%e&a. 6ada su po%nati *iljevi predu%e&a$ menadment pristupa -ormulisanju plana ak*ije kojim se de-inie na in na koji se *iljevi mo!u ostvariti. Od!ovaraju&a strate!ija omo!u&uje menadmentu predu%e&a da ra*ionalno koristi raspoloive kadrovske poten*ijale i materijalne resurse$ kako (i se to e-ikasnije ostvarivali planirani *iljevi.)ri utvr,ivanju strate!ije predu%e&a$ menadment mora da vodi ra una o prednostima koje predu%e&e ima ili moe da stekne u trinoj konkuren*iji$ kao i o raspoloivim internim uslovima privre,ivanja$ koji se ispoljavaju u vidu kadrovski' i materijalni' resursa.6onkretno predu%e&e moe da ima di-eren*ijalne prednosti u odnosu na svoju konkuren*iju u ra%li itim vidovima$ kao to su0 ; kvalitet proi%voda$ ; asortiman$ ; prodajne *ene$ ; usluivanje kupa*a$ ; disper%iranost prodajne mree$ i sli no. .trate!ija predu%e&a$ %a ra%liku od strate!ije dru!i' or!ani%a*ioni' sistema$ na%iva se poslovna strate!ija. Ona je usmerena na ostvarivanje poslovni' re%ultata predu%e&a kao nje!ovo! osnovno! *ilja. )ODRUB3A .TRATEE67@ OD1U6A U pro*esu planiranja$ menadment predu%e&a utvr,uje !lo(alnu strate!iju to! privredno! su(jekta kao *eline.Na taj na in se poslovanje predu%e&a usmerava na posti%anje konkurentske prednosti u odnosu na dru!a predu%e&a.Delovi or!ani%a*ione strukture na ijem nivou se donose planske odluke o na inu sti*anja konkurentske prednosti na%ivaju se strateke poslovne jedini*e..trate!ija koja se utvr,uje kao skup odluka menadmenta usmereni' na sti*anje konkurentske prednosti predu%e&a u odnosu na ire trite i na vie !rana i !rupa*ija privredni' delatnosti predstavlja optu strate!iju predu%e&a.)od optom strate!ijom predu%e&a podra%umevaju se planske odluke menadmenta usmerene na rast i ra%voj ovo! privredno! su(jekta u *elini..trateke poslovne jedini*e$ kao to im i sam na%iv kae$ predstavljaju spe*i-i ne se!mente or!ani%a*ione strukture predu%e&a$ na ijem nivou se utvr,uje strate!ija.Ako se

30

po,e od injeni*e da pro-it predu%e&a ini %(ir pro-ita nje!ovi' strateki' poslovni' jedini*a$ neop'odno je pose(ne strateke odluke me,uso(no uskladiti kako (i se omo!u&ilo maksimi%iranje pro-ita na nivou *eline ovo! privredno! su(jekta. )RO2RAM 6AO E1EMENT )1AN.6O2 OD1UB7VAN3A DE:7N7.AN3E )RO2RAMA +iljeve poslovanja predu%e&a utvr,ene u pro*esu planiranja neop'odno je opera*ionali%ovati u vidu %adataka koje tre(a o(aviti$ %atim vremena nji'ovo! i%vravanja$ kao i resursa koji su potre(ni %a ostvarivanje planirani' *iljeva.Ovaj postupak konkreti%a*ije planirani' *iljeva predstavlja pro!ramiranje$ kao jednu od aktivnosti menadmenta u ukupnom pro*esu planiranja.Menadment predu%e&a sa injava pro!ram nakon utvr,eni' *iljeva$ -ormulisane politike i de-inisane poslovne strate!ije. Aktivnost menadmenta na navedenoj konkreti%a*iji planirani' *iljeva$ politika i strate!ija$ predstavlja pro*es pro!ramiranja$ kojim se planiranje pri(liava -unk*iji i%vrenja.)ro!ramom se neposrednije raspore,uju %ada*i koje je neop'odno o(aviti u od!ovaraju&im intervalima$ u% an!aovanje potre(ni' kadrova$ kao i primenu raspoloivi' sredstava.O!rani avaju&i -aktor orijenta*ije menadmenta na pojedine pro!rame jeste raspola!anje -inansijskim poten*ijalom.

.ADRA3 )RO2RAMA )ro!ram kao spe*i-i na planska odluka ima svoje elemente pomo&u koji se konkreti%uje ra%rada planirani' *iljeva$ politika i strate!ija predu%e&a. Elementi pro!rama su0 ; %ada*i$ ; re%ultati$ ; resursi$ ; or!ani%a*ione jedini*e$ ; vreme. 4ada*i predstavljaju prvi element pro!rama kao planske odluke.+iljevi kao !eneralno usmerenje predu%e&a mo!u se reali%ovati tek poto se -ormuliu %ada*i koje tre(a neposredno o(aviti.6ao %ada*i u pret'odnom mo!u se i%dvojiti aktivnosti na(avke$ proi%vodnje$ prodaje$ kao i -inansiranja poslovanja.Navedeni pro!ramski %ada*i mo!u se dalje ra lanjivati na !rupe poslova u okviru i%vrni' -unk*ija predu%e&a.Re%ultati poslovanja kao element pro!rama ispoljavaju se u vidu proi%voda ili uslu!a koji se mo!u ponuditi potroa ima posredstvom trita.Dru!i o(lik re%ultata poslovanja predu%e&a je reali%ovana vrednost proi%voda i uslu!a$ u vidu ukupno! pri'oda.Nakon pokrivanja trokova materijala i sredstava %a rad$ kao i isplata %arada radni*ima$ predu%e&u ostaje pro-it.Resursi predstavljaju raspoloive kadrovske poten*ijale i materijalna sredstva predu%e&a.Navedeni resursi tre(a da imaju veoma sloenu i ra%novrsnu

31

strukturu koju je neop'odno prila!oditi potre(ama reali%a*ije pro!rama.6adrovi se an!auju u% u!ovaranje od!ovaraju&e naknade %a o(avljeni posao$ a sredstva %a proi%vodnju se kupuju na tritu kao ro(a.Or!ani%a*ione jedini*e uspostavljaju se na osnovu podele rada u okviru predu%e&a.)ojedine or!ani%a*ione jedini*e imaju visok stepen samostalnosti u odlu ivanju$ a to su strateke poslovne jedini*e$ koje neposredno istupaju na tritu i na taj na in doprinose ostvarivanju konkurentski' prednosti predu%e&a u ijem su sastavu. 6ao elementi or!ani%a*ione strukture predu%e&a uspostavljaju se i poslovne -unk*ije$ kao to su marketin!$ proi%vodnja$ -inansije i dru!e.)ro!rami aktivnosti poslovni' -unk*ija su sastavni delovi pro!rama predu%e&a.Vreme predstavlja dimen%iju u kojoj se raspore,uju %ada*i koji su o(u'va&eni pro!ramom. )RO3E6T7 6AO DE1OV7 )RO2RAMA U pro*esu reali%a*ije pro!rama esto se sa injavaju od!ovaraju&i projekti kojima se usmerava konkretna aktivnost predu%e&a i utvr,uju uslovi %a o(avljanje dati' %adataka. )rojekti se i%ra,uju s *iljem reavanja pojedini' poslovni' pro(lema$ kao to su0 ; konkretni nastup na novom tritu$ ; primena nove te'nolo!ije$ ; osvajanje novi' proi%voda$ ; proirenje i moderni%a*ija proi%vodni' kapa*iteta ; uspostavljanje poslovno/te'ni ke saradnje$ ; promena or!ani%a*ione strukture predu%e&a$ i sli no. 6onkretni nastup na tritu de-inie se kao neposredna ra%rada pro!ramom utvr,eni' %adataka na reali%a*iji strateki' odluka menadmenta$ a podra%umeva istraivanje odre,eno! se!menta trita$ %atim propa!andu me,u poten*ijalnim kup*ima$ pro*enu konkuren*ije i sli no. )1AN 6AO E1EMENT )RO+E.A )1AN7RAN3A DE:7N7.AN3E )1ANA )REDU4E5A .loenost pro*esa planiranja o!leda se u utvr,ivanju *iljeva$ de-inisanju politika$ -ormulisanju strate!ija$ i%radi pro!rama i donoenju planova.)ro*es planiranja se ne %avrava donoenjem plana$ jer se ova primarna aktivnost menadmenta produava koordina*ijom ostvarivanja planirani' *iljeva i anali%om poslovno! uspe'a predu%e&a. )lan je instrument pro*esa planiranja$ kojim se kvalitativno i kvantitativno i%raava %adatak predu%e&a koji tre(a da se ostvari u (udu&em periodu$ a to %na i da se planom *iljevi predu%e&a ra%ra,uju u %adatke koji slue kao osnova %a predu%imanje ak*ije i %a kontrolu ostvareni' re%ultata poslovanja.)lan predu%e&a mora da o(u'vati ukupno nje!ovo poslovanje %a odre,eni period$ kao i -unk*ionisanje svi' delova nje!ove or!ani%a*ione strukture.)lanom se usmeravaju aktivnosti u skladu sa raspoloivim kadrovskim poten*ijalima i materijalnim resursima$ kao i sa prilikama koje vladaju u okruenju.)lanom se aktiviraju nedovoljno kori&eni resursi i podsti e po(oljanje konkurentske

32

sposo(nosti predu%e&a.)lanom se de-inie *ilj poslovanja predu%e&a$ na osnovu e!a se utvr,uju potre(na materijalna sredstva i kadrovi %a reali%ovanje tako de-inisano! *ilja.Menadment predu%e&a donosi vie varijanti plana %a isti planski period$ kako (i se o(e%(edio od nei%vesnosti i i%nena,enja koja mo!u nastati u (udu&nosti. :1E6.7C71N7 )1ANOV7 7%rada vie varijanti plana %a jedan planski period podra%umeva o(u'vatanje mo!u&i' %(ivanja u (udu&nosti na -leksi(ilan na in.Donoenje -leksi(ilno! plana %asniva se na mo!u&im promenama koje se odraavaju preko0 ; kori&enja proi%vodno! kapa*iteta$ ; prilika na tritu$ ; sna(devanja -inansijskim sredstvima$ ; opti' uslova privre,ivanja u okruenju$ i sl. CUDET 6AO OC176 )1AN.6O2 DO6UMENTA )ojam (udet u ekonomskoj teoriji i praksi esto se koristi %a o%na avanje plana pri'oda i ras'oda u dravnim i dru!im vanprivrednim ustanovama.Cudet je prvo(itno predstavljao !odinji -inansijski plan drave$ ime se teilo o(e%(e,enju ravnotee i%me,u pri'oda i ras'oda.U novije vreme$ i%ra% (udet upotre(ljava se i u teoriji i praksi menadmenta %a o%na avanje -inansijsko! aspekta plana.Cudet se -ormira %a svaki plan predu%e&a u delu kojim se utvr,uju i%da*i neop'odni %a predu%imanje planirani' aktivnosti.Cudet kao planski dokument donosi se !odinje i ra%ra,uje se po kvartalima i mese*ima$ jer se nov ana sredstva o(e%(e,uju postepenim prilivom od prodaje proi%voda ili i% dru!i' i%vora.U pro*esu planiranja$ odnosno u -a%i donoenja plana kao instrumenta to!a pro*esa$ (udet se sa injava u nov anim jedini*ama mere.Menadment predu%e&a koristi (udet u *ilju sa!ledavanja potre(ni' nov ani' sredstava %a pojedine aktivnosti. 4ato se (udet javlja kao odre,eni planski dokument.6ako (udet ima dve strane ; pri'odnu i ras'odnu ; nje!ova ulo!a se proiruje i na kontrolu poslovanja$ odnosno na proveru ostvarenja planom utvr,eni' ras'oda %a dati period.Cudet kao jedan od vidova planski' dokumenata ima$ dakle$ i kontrolnu ulo!u u pro*esu planiranja kao primarne -unk*ije menadmenta.)itera Drakera ")eter :. Dru*ker# je %aklju io da (udet kao planski dokument ima ulo!u ne samo pasivne kontrole i%dataka ve& i instrumenta u rukama menadmenta$ koji slui kao podlo!a %a spre avanje rasta trokova$ kao i nji'ovo! smanjenja. )ODE1A )1ANOVA )REMA VREMENU 6O3E OCU@VATA3U )lan se donosi kao instrument pro*esa planiranja (udu&i' aktivnosti predu%e&a. )lanom se o(u'vata poslovanje predu%e&a koje tre(a da se o(avi u duem ili kra&em periodu.Na toj osnovi ra%likuju se slede&e vrste planova i to0

33

; du!oro ni$ ; srednjoro ni$ ; kratkoro ni i ; operativni. DU2OROBN7 )1ANOV7 Ve& i% samo! imena ove vrste planski' dokumenata moe se %aklju iti da se u njima sadre %ada*i %a dui rok. )ri tome$ duina roka %a koji se donose planovi predu%e&a$ kao osnovni' privredni' su(jekata$ utvr,uje se prema osnovnoj jedini*i mere vremena u privredi ; !odini.

.REDN3OROBN7 )1ANOV7 6ontinuitet pro*esa planiranja %a'teva donoenje i srednjoro ni' planova. To su$ u!lavnom$ planovi koji se donose %a peto!odinji period i o(u'vataju tako,e *iljeve i %adatke i% o(lasti rasta i ra%voja predu%e&a. 6RAT6OROBN7 )1ANOV7 )od pojmom kratkoro ni planovi podra%umevaju se oni planski dokumenti koji se donose %a period od jedne !odine. To su planski dokumenti koji se donose u vidu !odinje! plana ili (udeta predu%e&a$ a kojima se o(u'vataju %ada*i koje tre(a i%vriti u neposrednoj (udu&nosti. O)ERAT7VN7 )1ANOV7 2odinji plan predu%e&a o(u'vata *elinu aktivnosti to! privredno! su(jekta u jednoj poslovnoj !odini. Me,utim$ ukupno poslovanje predu%e&a sastoji se i% vie pose(ni' !rupa poslova koje tre(a o(aviti da (i se i%vrio !odinji planski %adatak. OR2AN74OVAN3E 6AO :UN6+73A MENADMENTA DE:7N7.AN3E :UN6+73E OR2AN74OVAN3A Or!ani%ovanje je aktivnost menadmenta koja o(e%(e,uje skladno pove%ivanje ljudi koji pri(avljaju$ raspore,uju i koriste sredstva %a rad i materijal u *ilju uspeno! poslovanja predu%e&a.Or!ani%ovanje se %asniva na podeli rada i%me,u u esnika u pro*esu poslovanja predu%e&a.Na toj osnovi ukupno poslovanje predu%e&a raspore,uje se na pojedine !rupe radnika$ a %atim i na pojedin*e.Nastala podela rada nuno i%iskuje koordina*iju i%me,u radni' !rupa$ ali i i%me,u pojedina*a u radnim !rupama$ pa se u nadlenosti or!ani%ovanja javljaju i aktivnosti koordina*ije.E-ikasnost koordina*ije o(e%(e,uje se

34

posti%anjem od!ovaraju&e! autoriteta rukovodila*a.Or!ani%ovanje se ispoljava i kao svesna priprema aktivnosti predu%e&a i njena ulo!a dola%i do i%raaja neposredno po utvr,ivanju *iljeva poslovanja.Do(ro or!ani%ovano predu%e&e uspeno posluje i sti e to ve&i pro-it na uloeni kapital.Menadment predu%e&a koristi or!ani%ovanje da to e-ikasnije kom(inuje ljudske i materijalne resurse$ prila!o,avaju&i se uslovima u okruenju predu%e&a.Or!ani%ovanje$ kao element menadmenta$ ispoljava se preko or!ani%a*ione strukture i or!ani%a*iono! o(lika kao od!ovaraju&e! otelotvorenja aktivnosti skladno! pove%ivanja delova u *elinu poslovno! sistema predu%e&a. .ADR7NA :UN6+73E OR2AN74OVAN3A Osnovne aktivnosti u pro*esu or!ani%ovanja koje tre(a o(aviti da (i se omo!u&ilo e-ikasno ostvarivanje *iljeva poslovanja su slede&e0 /utvr,ivanje pose(ni' poslova koje tre(a o(avljati9 /pove%ivanje poslova u %adatke i raspore,ivanje na %aposlene9 /!rupisanje poslova i -ormiranje or!ani%a*ioni' jedini*a9 /me,uso(no uskla,ivanje i o(jedinjavanje !rupisani' poslova u jedinstven sistem9 /de*entrali%ovanje poslova i ovla&enja. Navedene aktivnosti menadmenta u pro*esu or!ani%ovanja poslovanja predu%e&a predstavljaju sloene postupke %asnovane na prin*ipima e-ikasnosti i e-ektivnosti. )R7N+7)7 OR2AN74A+73E RADA Radni kolektiv$ da (i mo!ao da ostvaruje svoje ekonomije$ tre(a da se inte!rie u jedinstvenu privre,iva ku li nost to se postie0 <#or!ani%a*ionim uskla,ivanjem odnosa i%me,u %a'teva poslova i kvali-ika*ija i%vrila*a ti' poslova$ i =#stvaranjem takvi' li ni' odnosa i%me,u lanova kolektiva koji omo!u&uju -unk*ionisanje nji'ove or!ani%a*ije kao privre,iva ke li nosti.Da (i se ostvarili ovako postavljeni *iljevi$ rad pojedina*a$ kao i rad kolektiva u *elini$ tre(a da po iva na slede&im prin*ipima or!ani%a*ije rada0 <#. )rin*ipi or!ani%a*ije individualno! rada prin*ip minimalno! psi'o-i%i ko! napre%anja i prin*ip minimalno! trajanja pro*esa rada "prin*ip produktivnosti # =#. )rin*ipi or!ani%a*ije kolektivno! rada prin*ip jedinstva suprotni' interesa prin*ip jedinstva *ilja i prin*ip stimulisanja ini*ijative udrueni' radnika. )R7N+7)7 OR2AN74A+73E 7ND7V7DUA1NO2 RADA )rin*ip minimalno! psi'o-i%i ko! napre%anja je %a'tev da se maksimalni re%ultati proi%vodnje ostvare u% minimalno troenje radnikove (ioener!ije.Ovaj

35

prin*ip je u i%vesnom smislu u suprotnosti sa dru!im od !ore navedena dva prin*ipa or!ani%a*ije individualno! rada$ naime$ sa prin*ipom minimalno! trajanja pro*esa rada$ tj. sa prin*ipom produktivnosti.6onkreti%a*ija ekonomski' prin*ipa ima svoj drutveni smisao samo ako je sprovedena u skladu sa (iolokim i drutvenim interesima proi%vo,a evim. 7%mirenje ovi' suprotnosti postie se i%nalaenjem ravnotee koja o(e%(e,uje optimalan radni u inak u% optimalno napre%anje radnikovo pri radu. :A6TOR7 OD 6O37@ 4AV7.7 ).7@O:747B6O NA)RE4AN3E Optimalan radni u inak s optimalnim troenjem radnikove (ioener!ije posti&i &e se samo pri kompleksnom or!ani%ovanju svi' elemenata pro*esa rada.To %na i da minimalno psi'o-i%i ko napre%anje %avisi od0 /uslova rada /inten%iteta rada /kvali-ika*ije radnika i /or!ani%a*ije sami' radnikovi' pro*esa rada. )R7N+7)7 OR2AN74A+73E 6O1E6T7VNO2 RADA +iljevi predu%e&a ostvaruju se proi%vodnjom proi%voda$ odnosno ostvarenjem do'otka kao neto/re%ultata reproduk*ije.)osmatran sa stanovita *iljeva predu%e&a$ ukupni %adatak kolektiva svodi se na0 <# predvi,anje i de-inisanje *iljeva or!ani%a*ije i kontrolu nji'ovo! i%vrenja$ i =# samo i%vrenje predvi,eni' i de-inisani' *iljeva. .utina ovo! prin*ipa je0 /o(e%(editi suprotnosti interesa pri i%vravanju pojedina ni' ; par*ijalni' %adataka i /o(e%(editi jedinstvo ti' suprotni' interesa pri i%vravanju ukupno! %adatka kolektiva. :unk*ijom i%vrenja radni kolektiv ostvaruje predvi,ene i de-inisane *iljeve predu%e&a$ pri emu on i%vrava svoj ukupni pro*es rada.U tome pro*esu prola%i se kro% ni% ra%ni' -a%a ; priprema proi%vodnje$ planiranje$ operativno i%vrenje "na(avka$ proi%vodnja$ prodaja$ -inansijska reali%a*ija#$ kontrola ; iji re%ultat tre(a da (ude odre,ena koli ine predvi,eni' proi%voda$ odnosno odre,ena visina do'otka$ kao re%ultata proi%vodnje. .misao i sutina prin*ipa jedinstva suprotni' interesa je u tome da se poslovi kojima se i%vravaju par*ijalni %ada*i !rupiu u slu(e srodni' poslova na taj na in0 /da i%vrio*i par*ijalni' %adataka unutar jedne slu(e (udu pove%ani istovetnim interesima /da se istovremeno i%me,u i%vrila*a ra%ni' slu(i o(e%(edi suprotnost interesa. Me,uso(nim suprotstavljanjem slu(i suprotni' interesa o(e%(e,uje se jedinstvo suprotni' interesa u ostvarenju %ajedni ko! %adatka kolektiva$ koji se kontrolie optimalnim re%ultatima proi%vodnje. U predu%e&ima se javljaju slede&e slu(e0

36

/te'ni ka priprema proi%vodnje$ /priprema planova predu%e&a$ /proi%vodno i%vrenje /komer*ijalno i%vrenje$ /-inansijsko i%vrenje$ /te'ni ka kontrola$ i /ekonomska kontrola. Te'ni ka priprema proi%vodnje de-inie te'ni ke elemente potre(ne kako %a i%vrenje par*ijalni' tako i %a i%vrenje ukupno! %adatka kolektiva.Ukoliko su ti elementi pre*i%nije odre,eni i ukoliko su tei te'ni ki uslovi proi%vodnje$ utoliko &e kvalitetniji (iti proi%vod$ utoliko ve&a !aran*ija %a uspeno ostvarivanje *iljeva predu%e&a.Or!ani pripreme planova predu%e&a imaju %a %adatak da$ na osnovu anali%e uslova proi%vodnje$ projektuju takve planove$ ije &e i%vrenje o(e%(editi najpotpunije ostvarenje *iljeva predu%e&a kako kvantitativno tako i sa stanovita kvaliteta ekonomije ovo! proi%vodno! su(jekta.Or!ani proi%vodno! i%vrenja ili proi%vodne operative i%vravaju te'noloke %adatke u ukupnom pro*esu rada radno! kolektiva.Or!ani komer*ijalno! i%vrenja ili komer*ijalna operativa o(avljaju poslove na(avke i prodaje u sklopu ukupni' %adataka kolektiva.Or!ani -inansijsko! i%vrenja ili -inansijske operative i%vravaju -inansijske poslove u ukupnim %ada*ima kolektiva.4adatak te'ni ke kontrole je o(e%(e,enje te'ni ki' i te'noloki' kvaliteta proi%voda.Ukoliko se savesnije o(avlja rad or!ana te'ni ke kontrole$ utoliko je ve&a !arantija pruena %a kvalitet proi%voda$ utoliko je verovatnije ostvarenje *iljeva predu%e&a i utoliko je lake poslovanje prodajni' or!ana pri plasmanu ti' proi%voda.Ekonomska kontrola ima %a %adatak da prati i analiti ki proverava ostvarivanje kvaliteta ekonomije poslovanja.Ukoliko je ekonomska kontrola potpunija$ kontinuelnija i u kra&im vremenskim prese*ima$ utoliko je neposredniji uvid u ostvarivanje *iljeva or!ani%a*ije$ utoliko je istovremeno i neposredniji uvid u propuste svi' ostali' slu(i i uti*aj ti' propusta na kona ne ekonomske re%ultate. OCE4CEN7VAN3E 3ED7N.TVA .U)ROTN7@ 7NTERE.A 6RO4 :UN6+73U U)RAV13AN3A Na!laena suprotnost interesa i%me,u pojedini' slu(i -unk*ije i%vrenja nala%i svoje jedinstvo u sadrini -unk*ije upravljanja i to0 <# odre,ivanje *iljeva predu%e&a i =# postavljanje ukupno! %adatka kolektiva. +iljevi predu%e&a ; asortiman proi%voda$ o(im proi%vodnje$ veli ina do'otka ; predvi,aju se i odre,uju na osnovu postoje&i' drutveni' potre(a %a konkretnim proi%vodima dato! proi%vo,a a i na osnovu o(jektivni' i or!ani%a*ioni' uslova pod kojima proi%vo,a tre(a da ostvaruje te *iljeve.)ravilno sa!ledani i de-inisani *iljevi predu%e&a konkreti%uju se planovima$ koji predstavljaju sistematski pre!led %adataka ukupno! radno! kolektiva.Realno postavljenim planovima o(e%(e,uje se jedinstvo interesa svi' lanova kolektiva$ u% o uvanje suprotnosti interesa i%me,u pojedini' slu(i pri i%vravanju par*ijalni' %adataka.

37

)R7N+7) 3ED7N.TVA +713A )rin*ip jedinstva *ilja svodi se na tenju ili %a'tev da se ukupni %adatak kolektiva i par*ijalni %ada*i nje!ovi' lanova u dinami*i reproduk*ije stalno prila!o,avaju *iljevima predu%e&a$ u skladu sa promenama -aktora koji uslovljavaju nji'ovo ostvarenje. 6onkreti%a*ija prin*ipa jedinstva *ilja postie se pravilnim or!ani%a*ionim ustrojstvom i pravilnim delovanjem triju osnovni' -unk*ija u predu%e&u$ i to0 <# -unk*ije upravljanja =# -unk*ije i%vrenja i ># -unk*ije rukovo,enja. :unk*ija upravljanja se svodi na odlu ivanje o *iljevima predu%e&a i uslovima i metodama ostvarivanja ti' *iljeva$ na osnovu dati' o(jektivni' ; drutveni' i te'ni ki' uslova reproduk*ije..adrina -unk*ije i%vrenja je kontinuelno i%vravanje par*ijalni' *iljeva0 ostvariti *iljeve predu%e&a u% optimalne ekonomske %adatke do koji' se dolo ra lanjavanjem ; -unk*ionisanjem ; ukupno! %adatka u% primenu prin*ipa podele rada. .utina -unk*ije rukovo,enja je u unoenju ini*ijative i koordiniranja ak*ija i%vrila*a par*ijalni' %adataka od strane lanova radno! kolektiva$ kako (i se to uspenije ostvario ukupni %adatak$ odnosno kona ni *ilj predu%e&a. )R7N+7) .T7MU17.AN3A 7N7+73AT7VE 6O1E6T7VA .misao materijalno! stimulisanja svako! pojedin*a ; lana kolektiva lei u o(e%(e,enju0 / materijalno! ekvivalenta %a i%vreni rad / materijalno! ekvivalenta %a doprinos svako! pojedin*a poslovnom uspe'u predu%e&a. Na ovim tenjama po iva prin*ip stimulisanja ini*ijative kolektiva$ koji se svodi na %a'tev da se u predu%e&u re%ultati rada dele sra%merno doprinosu kolektiva i nje!ovi' lanova ostvarivanju *iljeva radne or!ani%a*ije.)rimenjivani su slede&i sistemi na!ra,ivanja radnika$ (ilo samostalno (ilo kom(inovani0 /pla&anje po vremenu$ /pla&anje po normi$ /pla&anje po akordu i /premije i na!rade. Norma je unapred odre,eni radni u inak u odre,enom trajanju vremena$ i%raen najpo!odnijom jedini*om %a merenje u inka.Ta jedini*a moe (iti -i%i ka jedini*a merenja proi%voda ili norma/ as koji o%na ava o(jektivno potre(no vreme trajanja rada na konkretnom poslu$ odnosno opera*iji..istem pla&anja po akordu je po svojoj -ormi vrlo (li%ak sistemu pla&anja po normi0 %a odre,eni radni u inak pla&a se odre,ena plata$ kao i u sistemu pla&anja po normi.Navedeni sistemi na!ra,ivanja samo delimi no o(e%(e,uju stimulisanje ini*ijative kolektiva u ostvarivanju *iljeva svoje or!ani%a*ije. Uspe' u ostvarivanju ti' *iljeva materijalno/-inansijski je i%raen kro% visinu ostvareno! do'otka$ kao neto/re%ultata reproduk*ije.Re%ultati proi%vodnje i

38

reproduk*ije u predu%e&u$ ostvareni kao odre,ena suma do'otka$ namenjeni su0 a# podmirenju li ni' potre(a lanova kolektiva$ (# podmirenju %ajedni ki' drutveni' potre(a i *# podmirenju potre(a proirene reproduk*ije "proirenju materijalne (a%e %a dalju proi%vodnju#. OR2AN74A+7ONA .TRU6TURA 6OM)AN73A U teoriji i praksi or!ani%a*ije predu%e&a$ struktura predstavlja skladan raspored ljudski' i materijalni' resursa i od!ovaraju&e odnose me,u njima$ to omo!u&uje e-ikasno -unk*ionisanje predu%e&a kao or!ani%a*iono! sistema.)od strukturom predu%e&a podra%umeva se raspore,ivanje sredstava %a rad$ materijala i radnika unutar ovo! privredno! su(jekta i nji'ovo pove%ivanje u *elinu or!ani%a*iono! sistema$ s *iljem to uspenije! poslovanja.Te'ni ka podela rada u predu%e&u i%vrena je u *ilju pove&avanja uspenosti poslovanja.Osnovna ulo!a or!ani%a*ione strukture predu%e&a jeste o(e%(e,enje e-ikasnosti poslovanja i e-ektivnosti privre,ivanja.)od pojmom -unk*ije o%na ava se pojedina na ili !rupna aktivnost u poslovanju predu%e&a.U or!ani%a*ionoj strukturi predu%e&a$ na osnovu podele rada$ uspostavljaju se od!ovaraju&i nosio*i pojedini' -unk*ija.E-ikasnost poslovanja podra%umeva (la!ovremeno i%vravanje %adataka$ a e-ektivnost o%na ava uspenost u ostvarivanju *iljeva poslovanja.:unk*ije predu%e&a ra%vrstavaju se po dva osnovna kriterijuma$ i to0 /po vertikalnom rasporedu i /po 'ori%ontalnom redosledu. Vertikalna podela -unk*ija %asniva se na %na aju po ran!u$ odnosno 'ijerar'iji.Na toj osnovi uspostavljaju se tri !lavne -unk*ije.To su -unk*ije upravljanja$ rukovo,enja i i%vrenja.4a svaku od ovi' -unk*ija -ormiraju se pose(ni nosio*i ; or!ani.Tako se u predu%e&u uspostavlja or!an upravljanja u vidu upravno! od(ora ili dru!o! sli no! upravlja ko! tela.)rve dve !rupe -unk*ija predstavljaju elemente menadmenta$ koji o(u'vata aktivnosti ini*iranja$ usmeravanja$ koordina*ije i kontrole poslovanja predu%e&a.Nosio*i ovi' -unk*ija su menaderi na ra%li itim stepeni*ama 'ijerar'ijske podele nadlenosti$ od neposredni' rukovodila*a ; menadera prve linije$ preko menadera srednje! nivoa$ do !eneralno! menadera predu%e&a.Tre&a !rupa -unk*ija po vertikalnoj podeli predstavlja i%vrenje %adataka.Ove -unk*ije o(u'vataju poslove kojima se neposredno i%vravaju %ada*i predu%e&a.@ori%ontalna podela -unk*ije %asniva se na te'ni koj podeli rada i%me,u pojedini' nosila*a i%vrni' %adataka predu%e&a.Na toj osnovi u predu%e&u se uspostavljaju$ o(i no$ i%vrne -unk*ije$ kao to su planiranje$ proi%vodnja$ marketin!$ -inansije$ ra%voj$ ra unovodstvo$ anali%a poslovanja$ kontrola$ %atita na radu$ o(e%(e,enje i sli no.4a svaku od navedeni' -unk*ija uspostavljaju se od!ovaraju&i nosio*i ; or!ani ; u vidu sektora$ slu(i$ po!ona$ odeljenja$ radioni*a i sli no..vaki od ovi' delova predu%e&a raspolae i od!ovaraju&im sredstvima %a o(avljanje svoji' %adataka.Na pojedine nosio*a ovi' %adataka prenosi se i deo rukovodila ke nadlenosti$ ime oni sti u i%vesnu samostalnost u okviru poslova %a koje su %adueni.)rva aktivnost menadera u okviru -unk*ije or!ani%ovanja jeste utvr,ivanje pojedina ni' poslova koje tre(a o(aviti da (i se o(e%(edilo

39

ostvarivanje *iljeva poslovanja predu%e&a.To se sprovodi ra lanjavanjem "anali%om# ukupno! pro*esa poslovanja predu%e&a do pojedina ni' poslova.Ukupan %adatak predu%e&a ra lanjuje se postepeno$ od sloeniji' !rupa poslova ka jednostavnijim.Ovim postupkom ra lanjavanja utvr,uje se nekoliko nivoa sloenosti poslova$ kao to su0 /poslovne -unk*ije$ /delovi poslovni' -unk*ija ili podru je rada$ /pojedina ni poslovi$ /radni postup*i. )OVE47VAN3E )O.1OVA U RADNE 4ADAT6E .provo,enje podele rada u predu%e&u je$ u stvari$ raspore,ivanje odre,eni' poslova na pojedin*e ili od!ovaraju&e !rupe i%vrila*a.)oto de-inie elementarne radne postupke i pojedina ne poslove$ menader i' pove%uje u od!ovaraju&e %adatke koji se mo!u$ u vidu konkretni' %aduenja$ dodeliti individualnim i%vrio*ima.:ormiranje radni' %adataka se vri kro% or!ani%a*ione mere$ koje se ispoljsvaju u vidu0 /podele rada$ /spe*ijali%a*ije %aposleni'$ /proirenja radni' %adataka pojedina ni' i%vrila*a i /inova*ija u strukturi i trajanju radno! vremena. )odelom rada na pojedin*e omo!u&uje se da odre,eni radnik lake savlada deo posla ne!o nje!ovu *elinu$ tim pre to pojedina* esto i nije dovoljno stru an da o(avi sve opera*ije u okviru neko! sloeno! posla.)odelom rada na individualne i%vrio*e omo!u&uje se spe*ijali%a*ija "lat. spe*ialisatio ; stru no usavravanje# radnika %a odre,enu vrstu posla.O(u avanje radnika %a jednostavniji posao traje kra&e i manje kota..loeniji %adatak %a'teva due vreme i ve&e trokove u enja..pe*ijali%a*ija radnika %a odre,ene poslove omo!u&uje o(avljanje ukupno! %adatka predu%e&a %a kra&e vreme. )rimena prin*ipa spe*ijali%a*ije u o(avljanju radni' %adataka individualni' i%vrila*a dola je pose(no do i%raaja %a'valjuju&i0 /me'ani%a*iji proi%vodnje$ /uvo,enju sistema teku&e trake i /ra%voju nau ne or!ani%a*ije rada. )ojedina ni poslovi de-inisani i pove%ani u osnovne radne %adatke moraju se !rupisati$ a %atim rasporediti na od!ovaraju&e or!ani%a*ione jedini*e.)osle tako i%vedene anali%e$ menaderi pristupaju sinte%i$ odnosno !rupisanju par*ijalni' poslova u radne %adatke. )oslovi se !rupiu postepeno.)rvo se istorodni poslovi svrstavaju u vie !rupa$ a %atim se -ormiraju ire !rupe me,uso(no sli ni' poslova$ te najire !rupe ra%li iti'$ ali me,uso(no uslovljeni' poslova$ odnosno oni' koji se o(avljaju sa istim krajnjim *iljem.Ovo je veoma sloen posao koji %a'teva visok nivo menaderske sposo(nosti$ a pose(no iskustvo u pro*esu or!ani%ovanja predu%e&a.

40

:ORM7RAN3E OR2AN74A+7ON7@ 3ED7N7+A )ar*ijalni poslovi !rupisani u radne %adatke raspore,uju se na pojedine i%vrio*e$ a %atim na od!ovaraju&e !rupe i%vrila*a kao or!ani%a*ione se!mente predu%e&a.)ostupkom !rupisanja par*ijalni' poslova u radne %adatke menaderi vre sinte%u pret'odno ra lanjeno! ukupno! poslovanja predu%e&a$ u% kriti ki i%(or neop'odni' opera*ija i i%(e!avanje nepotre(ni' troenja radne sna!e$ odnosno u% skra&ivanje trajanja pro*esa rada.Departmani%a*ija predu%e&a je raspodeljivanje nadlenosti i od!ovornosti nad pojedinim se!mentima i%me,u menadera.Menadment predu%e&a sprovodi postupak departmani%a*ije u okviru svoje aktivnosti or!ani%ovanja. DE+ENTRA174A+73A U)RAV13AN3A U nastojanju da se to iri kru! stru ni' kadrova uklju i u odlu ivanje o poslovanju predu%e&a$ ali i u snoenje od!ovornosti %a uspenost u ostvarivanju planirani' *iljeva$ primenjuje se postupak de*entrali%a*ije upravljanja.)ro*es de*entrali%a*ije sprovodi se$ po pravilu0 / )renoenjem ovla&enja i od!ovornosti sa menadera vie! nivoa na njima podre,ene menadere$ i / Ra lanjavanjem poslovanja predu%e&a na relativno osamostaljene poslovne jedini*e. U manjim predu%e&ima pro*es de*entrali%a*ije sprovodi se$ o(i no$ prenoenjem dela nadlenosti i od!ovornosti sa nadre,eni' menadera na podre,ene menadere$ odnosno menadere poslovni' -unk*ija ili dru!i' se!menata poslovanja.)ro*esom *entrali%a*ije kon*entriu se ovla&enja$ odnosno nadlenosti u donoenju odluka o *iljevima poslovanja predu%e&a$ kao i od!ovornosti %a uspe' nji'ove reali%a*ije.)ro*esom *entrali%a*ije upravlja ke -unk*ije o(e%(e,uje se vii stepen e-ikasnosti u prenoenju menaderski' ini*ijativa$ komande$ koordina*ije i kontrole sa vii' na nie nivoe or!ani%a*ione strukture predu%e&a.)ro*esi *entrali%a*ije i de*entrali%a*ije me,uso(no se dopunjuju i u od!ovaraju&oj kom(ina*iji daju optimalne re%ultate. To podra%umeva da se *entrali%a*ijom o(e%(e,uje odlu ivanje o stratekim *iljevima predu%e&a$ kao i sprovo,enje kontrole ostvarivanja *iljeva ukupno! poslovanja.. dru!e strane$ pro*esi de*entrali%a*ije doprinose rastere&enju top/ menadmenta od (ri!e o neposrednim poslovnim aktivnostima u pojedinim delovima predu%e&a$ kao i podsti*anju menadera srednje! nivoa "menadera departmana ili divi%iona# da se %alae %a to uspenije o(avljanje poslova u svojim or!ani%a*ionim jedini*ama. )R7N+7)7 DE+ENTRA174A+73E U)RAV13AN3A Uspeno sprovo,enje de*entrali%a*ije upravljanja predu%e&em uslovljeno je uvaavanjem odre,eni' prin*ipa prema kojima se uspostavljaju odnosi i%me,u top/menadmenta i menadera or!ani%a*ioni' jedini*a.Ovi prin*ipi mo!u se svesti na slede&e0

41

/pre*i%no de-inisanje ulo!e top/menadmenta$ /*entrali%ovanje kontrole i merenja u inka menadera divi%iona$ odnosno or!ani%a*ioni' jedini*a$ /pre*i%no de-inisanje nadlenosti or!ani%a*ioni' jedini*a i /uspostavljanje sklada i%me,u de*entrali%a*ije i *entrali%a*ije. .misao de*entrali%a*ije podra%umeva usmeravanje top/menadmenta na0 /utvr,ivanje *iljeva predu%e&a kao *eline$ /-ormulisanje strate!ije poslovanja$ /de-inisanje du!oro ni' planova$ /kreiranje !lo(alne poslovne politike predu%e&a$ /odre,ivanje nadlenosti i od!ovornosti pojedini' departmana$ /koordina*iju -unk*ionisanja or!ani%a*ioni' jedini*a$ odnosno departmana predu%e&a$ /nad%or i kontrolu ukupno! poslovanja predu%e&a i sli no. Radi ostvarivanja skladni' odnosa i%me,u or!ani%a*ioni' jedini*a i top/ menadmenta neop'odno je pre*i%no de-inisati nadlenosti i od!ovornosti menadera nie! 'ijerar'ijsko! nivoa.4ato se menaderima or!ani%a*ioni' jedini*a ; sektora ili divi%iona ; dodeljuju ovla&enja u nji'ovom delokru!u.Na taj na in i%(e!ava se suko(ljavanje nadlenosti i%me,u top/menadmenta i menadera pojedini' poslovni' jedini*a$ pose(no u ve%i sa nastupanjem na tritu.Uspostavljanje sklada i%me,u *entrali%a*ije i de*entrali%a*ije neop'odno je ostvariti i radi kori&enja prednosti i i%(e!avanja nedostataka jedno! i dru!o! pro*esa$ kada se kom(inovano primenjuju u or!ani%ovanju -unk*ije menadmenta. )RO+E. OR2AN74OVAN3A )O.1OVN7@ 3ED7N7+A )oslovne jedini*e kao se!menti or!ani%a*ione strukture predu%e&a -ormiraju se na prin*ipima de*entrali%a*ije upravlja ke -unk*ije.)ro*es -ormiranje se sastoji u FdekomponovanjuG or!ani%a*ione strukture predu%e&a na relativno samostalne podsisteme koji predstavljaju poslovno %aokruene *eline.To %na i da se na nivou ovi' poslovni' jedini*a moe pose(no planirati re%ultat poslovanja i%raen u vidu pro-ita ili neke dru!e vrste u inka "o(ima proi%vodnje$ -inansijsko! re%ultata i sli no#.)ro*es -ormiranja poslovni' jedini*a moe se sprovoditi na osnovu vie kriterijuma$ od koji' su u or!ani%a*ionoj teoriji i privrednoj praksi najpo%natiji0 /pro-itni *entri$ /strateke poslovne jedini*e "investi*ioni *entri#$ /*entri trokova i *entri pri'oda. Osnovni kriterijum %a -ormiranje navedeni' vrsta poslovni' jedini*a jeste stepen nji'ove samostalnosti u okviru poslovanja predu%e&a.U tom smislu$ najvii stepen samostalnosti imaju strateke poslovne jedini*e$ a %atim pro-itni *entri$ dok su *entri trokova i *entri pri'oda manje or!ani%a*ione jedini*e u okviru pro-itni' *entara.Osim ovla&enja %a vo,enje poslovanja$ menadment predu%e&a prenosi na poslovne jedini*e i od!ovornost %a nji'ov poslovni uspe'.4ato se ovako -ormirane poslovne jedini*e na%ivaju %ajedni kim imenom

42

*entri od!ovornosti.:ormiranje *entara od!ovornosti ima %a *ilj motivisanje na Finterno predu%etnitvoG$ to se ostvaruje$ pored ostalo!$ sistemom na!ra,ivanja nji'ovi' menadera$ %asnovanom na re%ultatima proi%vodni' -a%a. .amostalnost pro-itni' *entara o!leda se u visokom stepenu nji'ove autonomije u poslovanju.Autonomnost poslovanja pro-itni' *entara %asniva se na %aokruenosti *iklusa reproduk*ije koji oni o(u'vataju$ %ato pro-itni *entri imaju karakteristike Fpredu%e&a u malomG. .TRATEE6E )O.1OVNE 3ED7N7+E U pro*esu de*entrali%a*ije poslovanja predu%e&a esto se od pojedini' ve&i' i sloeniji' se!menata nje!ove or!ani%a*ione strukture -ormiraju strateke poslovne jedini*e$ koje imaju veoma visok stepen samostalnosti.Na nivou strateki' poslovni' jedini*a menaderi planiraju$ prate i utvr,uju visinu pro-ita na uloeni kapital.Menaderi ovi' poslovni' jedini*a nadleni su i od!ovorni %a raspola!anje pro-itom$ to %na i da mo!u da odlu uju o investi*ionim ula!anjima u svoj ra%voj. Ovakve poslovne jedini*e na%ivaju se i investi*ioni *entri..trate!ijske poslovne jedini*e -ormiraju se kao !rupe divi%iona ili dru!i' or!ani%a*ioni' jedini*a$ na ijem nivou je mo!u&e donositi strate!ijske planove.To su ne%avisni proi%vodno/trini se!menti predu%e&a$ koji -unk*ioniu kao veoma samostalne poslovne *eline.Na nivou ovi' strateki' poslovni' jedini*a -ormiraju se -unk*ije marketin!a$ ra%voja$ proi%vodnje i prodaje$ kao i strate!ijsko! planiranja.Na taj na in top/menadment veliki' predu%e&a prenosi deo svoje nadlenosti u donoenju strate!ijski' planova na menadere ovi' poslovni' jedini*a po kriterijumu uspenosti.

)RO:7TN7 +ENTR7 Ova vrsta poslovni' jedini*a predstavlja delove or!ani%a*ione strukture predu%e&a iji se u inak moe pose(no utvrditi u vidu pro-ita.Re%ultat poslovanja pro-itni' *entara se javlja ra%lika i%me,u nji'ovo! ukupno! pri'oda i trokova poslovanja uslovljeni' o(avljanjem %adataka ovi' or!ani%a*ioni' jedini*a.)oslovanje pro-itni' *entara ima tri osnovna o(eleja0 /re%ultat nji'ovo! poslovanja planira se i o(ra unava u vidu pro-ita$ /u svojoj or!ani%a*ionoj strukturi imaju poslovne -unk*ije neop'odne %a ostvarivanje pro-ita$ /oni su relativno samostalni u svom poslovanju. )ro-it$ kao re%ultat nji'ovo! poslovanja$ ini ove vrste or!ani%a*ioni' jedini*a trino usmerenim se!mentima predu%e&a.Na nivou pro-itni' *entara neop'odno je planiranje$ pra&enje i utvr,ivanje pro-ita kao neto re%ultata poslovanja.)ro*esom de*entrali%a*ije u pro-itnim *entrima -ormiraju se osnovne poslovne -unk*ije$ kao to su planiranje$ proi%vodnja$ marketin!$ -inansije i dru!e. +ENTR7 TROE6OVA

43

Ova vrsta or!ani%a*ioni' jedini*a -ormira se od delova predu%e&a u kojima nije mo!u&e meriti re%ultate poslovanja.U ovakvim delovima predu%e&a kao mera uspenosti utvr,uje se ra%lika i%me,u planirani' i ostvareni' trokova$ i% e!a i proisti e nji'ov na%iv.+entri trokova su or!ani%a*ione jedini*e manje od pro-itni' *entara i o(i no predstavljaju nji'ove delove.)ojedini pro-itni *entri mo!u imati vie *entara trokova$ u %avisnosti od veli ine i sloenosti nji'ovo! poslovanja. Na primer$ pro-itni *entar %a proi%vodnju odevne kon-ek*ije moe imati *entre trokova0 krojenje$ ivenje$ dorada i sli no.+ilj -ormiranja *entara trokova kao or!ani%a*ioni' jedini*a jeste motivisanje na predu%etni ko ponaanje.

+ENTR7 )R7@ODA +entri pri'oda kao poslovne jedini*e -ormiraju se i prodajnoj s-eri poslovanja$ a nji'ov u inak i%raava se i meri vredno&u reali%a*ije proi%voda na tritu.Nji'ova uspenost uslovljena je o(imom prodati' proi%voda$ uslu!a ili tr!ovinske ro(e i *ena po jed7ni*i ovako i%raeni' u inaka.+entri pri'oda -ormiraju se esto od sektora prodaje ili nje!ovi' delova.Ova vrsta poslovni' jedini*a moe se -ormirati (ilo u prodajnoj s-eri predu%e&a kao *eline$ (ilo %a prodaju pojedini' proi%voda ili !rupa proi%voda.U *ilju sprovo,enja prin*ipa pro-itne de*entrali%a*ije$ odnosno ne!ovanja interno! predu%etnitva$ u *entrima pri'oda planiraju se trokovi neop'odni %a ostvarivanje prodaje dato! o(ima proi%voda. )lanirani trokovi utvr,uju se u vidu (udeta "-r. (ud!et ; nov anik$ tor(a#$ kojim se predvi,aju visina plana %aposleni' u *entru pri'oda$ %atim putni trokovi$ reklama$ propa!anda i sli no. OR2AN74A+7ON7 OC17+7 )REDU4E5A .VO37N.67 OC17+7 OR2AN74OVAN3A )R7VREDN7@ .UC3E6ATA )redu%e&a se or!ani%uju u odnosima prema okruenju$ a pose(no prema tritu kao samostalni privredni su(jekti.Or!ani%a*ioni o(lik %avisi od ni%a okolnosti$ me,u kojima su vrsta delatnosti$ svojinski odnosi$ na in i stepen inte!risanosti i sli no.Osnovna klasi-ika*ija privredni' su(jekata0 /predu%etnik$ /orta ko drutvo$ /komanditno drutvo$ /drutvo sa o!rani enom od!ovorno&u i /ak*ionarsko drutvo. )rivredni su(jekt moe da se pojavi na tritu kao predu%etnik koji ima !otovo sve karakteristike predu%e&a$ a da ipak nije predu%e&e$ jer nema dovoljno ra%vijenu unutranju or!ani%a*ionu strukturu$ a sve -unk*ije ovo! privredno! su(jekta o(avlja nje!ov vlasnik ; predu%etnik.4a ra%liku od predu%etnika kao

44

-i%i ko! li*a$ predu%e&e je pravno li*e koje o(avlja svoju delatnost ne%avisno od vlasnika kapitala.U pro*esu ra%voja$ vie predu%etnika ili dru!i' vlasnika kapitala moe osnovati orta ko drutvo. .ra%merni svojim ulo%ima$ u njemu parteri u estvuju u raspodeli do(itka i ri%iku od !u(itka.Vii o(lik udruivanja kapitala jeste komanditno drutvo$ u kome se partneri ra%likuju prema stepenu od!ovornosti.3edni su komplementari ; oni od!ovaraju neo!rani eno i solidarno *elokupnom svojom imovinom %a o(ave%e predu%e&a$ a dru!i su komanditori ; oni od!ovaraju %a o(ave%e predu%e&a samo do visine svoji' ulo!a. Navedeni o(li*i privredni' su(jekata$ prema 4akonu o predu%e&ima$ karakteriu se ve%ano&u %a odre,ene li nosti$ (ilo inokosno! predu%etnika$ (ilo oni' i% ra%li iti' o(lika partnerstva ; orta ko! drutva ili komanditno! drutva.Ova se predu%e&a %asnovana na udruivanju li nosti na%ivaju drutva li*a.Udruivanjem kapitala na takav na in da se od!ovornost %a o(ave%e prenosi na samo predu%e&e$ koje ukupnom svojom imovinom od!ovara prema tre&im li*ima$ nastaje drutvo s o!rani enom od!ovorno&u.Blanovi to! drutva snose ri%ik poslovanja sra%merno svom udelu u imovini predu%e&a.Udeli u kapitalu ove vrste predu%e&a nisu i%raeni u 'artijama od vrednosti te se ne mo!u javljati u slo(odnoj ra%meni na tritu..avremeniji i elasti niji o(lik udruivanja kapitala jesu ak*ionarska drutva. Ona pri(avljaju potre(na nov ana sredstva ; kapital i%dvajanjem ak*ija kao 'artija od vrednosti$ koje se mo!u kupovati i prodavati na tritu$ a ija se *ena utvr,uje na osnovu ponude i tranje.To omo!u&uje nesmetan rast i ra%voj ovakvi' privredni' su(jekata$ jer je (roj ak*ionara koji ulau svoj kapital u ova predu%e&a neo!rani en.Na taj na in nastaju privredni su(jekti ; korpora*ije "lat. *orpus ; telo# u kojima vlasni*i kapitala ; ak*ionari svoje upravlja ke nadlenosti i od!ovornosti dele!iraju na pro-esionalne menadere$ koji su$ visokim na!radama i stvarala kim i%a%ovima$ motivisani na ostvarivanje to ve&e! pro-ita.Drutva sa o!rani enom od!ovorno&u i ak*ionarska drutva predstavljaju drutva kapital$ a ona -unk*ioniu na udruenom kapitalu$ koji je anoniman "(e%imen#$ odnosno koji pripada li nostima koje nemaju upravlja ku -unk*iju.

7NTE2RA+7ON7 OC17+7 OR2AN74OVAN3A )REDU4E5A 6onkuren*ija na tritu$ te'ni ko/te'noloki pro*es i me,unarodna podela rada uslovili su me,unarodno pove%ivanje predu%e&a u krupnije$ e-ikasnije poslovne sisteme u pro*esu privre,ivanja i sa (oljim uslovima %a ra%voj.)ove%ivanje ili udruivanje vie predu%e&a u ve&e privredne su(jekte predstavlja pro*es inte!ra*ije "lat. inte!ratio ; dopunjavanje#$ jer se na taj na in jednim poslovnim sistemom o(u'vata ira lepe%a privredni' aktivnosti i kon*entriu kadrovski i materijalni resursi.7nte!ra*ioni pro*esi o(avljaju se$ o(i no$ u tri o(lika or!ani%ovanja sloeni' predu%e&a$ u %avisnosti od na ina pove%ivanja$ te$ prema tome$ postoji0 ; vertikalno$

45

; 'ori%ontalno i ; kon!lomeratsko inte!risanje. )ored navedeni' o(lika inte!ra*ije predu%e&a$ koji se %asnivaju$ u!lavnom$ na pove%ivanju po te'nolokim pro*esima ili dru!im poslovnim interesima$ savremeni o(li*i nastaju udruivanjem na (a%i kapitala ili radi ostvarivanja monopolsko! poloaja na tritu. VERT76A1NO 7NTE2R7.ANO )REDU4E5E Vertikalno inte!risano predu%e&e nastaje pove%ivanjem vie samostalni' privredni' su(jekata iji se te'noloki pro*esi nadove%uju i dopunjuju "npr. rudarsko predu%e&e inte!rie se sa metalurkim predu%e&em i sa predu%e&em u o(lasti maino!radnje i sl.#. Udruena predu%e&a koja o(avljaju delatnost u pojedinim -a%ama te'noloko! pro*esa %adravaju svoju samostalnost$ u% %ajednitvo u koordiniranju ra%voja proi%vodni' kapa*iteta$ nastupanju na tritu$ o(e%(e,ivanju -inansijski' sredstava i stratekom upravljanju poslovanjem.Uskla,ivanje ra%voja ovako inte!risani' predu%e&a o(e%(e,uje se stratekim planiranjem$ to podra%umeva donoenje planski' dokumenata$ kao i utvr,ivanjem ra%vojne politike %a *eo poslovni sistem.U stratekom vr'u "top/menadment# skon*entrisani su poslovi0 ; planiranja$ ; koordina*ije$ ; poslovne politike$ ; istraivanja i ra%voja$ ; -inansija$ ; kadrovske politike i dr. @OR74ONTA1NO 7NTE2R7.ANO )REDU4E5E U 'ori%ontalnu inte!ra*iju ula%e predu%e&a i% iste ili srodne delatnosti.+ilj ovakve inte!ra*ije jeste kori&enje prednosti spe*ijali%a*ije$ koopera*ije i komplementiranja proi%vodni' pro*esa$ kao i %ajedni ko! nastupa na tritu.Na taj na in se doprinosi otklanjanju paralelni' kapa*iteta i nji'ovom potpunijem kori&enju i%(e!avanjem uski' !rla u proi%vodnji. 4A)OE13AVAN3E Ako se po,e od osnovno! o(janjenja pojma menadmenta kao vetine o(avljanja poslova pomo&u ljudi$ ne tre(a pose(no doka%ivati %na aj nje!ove -unk*ije koja se pojednostavljeno na%iva %apoljavanje.)od ovakvim na%ivom mo!u&e je o(u'vatiti ire %na enje ove vane -unk*ije menadmenta$ koja se odnosi na vo,enje kadrovske politike u predu%e&u$ to podra%umeva sloenu aktivnost upravljanja ljudskim resursima.Doma&i i%ra% %a -unk*iju menadmenta %apoljavanje moe se upotre(iti kao slo(odniji prevod en!leske re i sta--in!$ od korena sta-- to %na i oso(lje ili kadar.

46

)RO+E. U)RAV13AN3A 13UD.67M RE.UR.7MA U doma&oj literaturi -unk*ija menadmenta koja se odnosi na (ri!u o ljudskoj komponenti or!ani%a*ione strukture predu%e&a na%iva se esto vo,enje kadrovske politike ili upravljanje ljudskim resursima. DE:7N7.AN3E 6ADROV.6O2 MENADMENTA 1judi sa svojim stru nim kvali-ika*ijama i ulo!om u pro*esu poslovanja predstavljaju kadrovsku osnovu predu%e&a i dru!i' or!ani%a*ioni' sistema.Upravljanje ljudskim resursima se u teoriji i u praksi$ na%iva i kadrovski menadment.)od ovim pojmom podra%umevaju se aktivnosti upravljanja ljudskim resursima i menaderi koji te aktivnosti o(avljaju.Aktivnosti upravljanja ljudskim resursima predstavljaju kadrovsku politiku$ iji su nosio*i top menaderi$ kao i menaderi poslovni' jedini*a i -unk*ija$ u% pomo& kadrovske slu(e na ijem elu je od!ovaraju&i menader.Osnovna ulo!a kadrovsko! menadmenta jeste usa!laavanje (roja i strukture ljudski' resursa sa planiranim o(imom i strukturom poslovanja predu%e&a.U nadlenosti operativno! menadmenta su aktivnosti0 utvr,ivanja potre(a %a radni*ima$ nji'ove o(uke i usavravanja$ o*ene rada$ na!ra,ivanja$ %atite na radu i %amene radnika koji su napustili predu%e&e.Upravljanje ljudskim resursima predstavlja polje delovanja menadera na svim 'ijerar'ijskim nivoima or!ani%a*ione strukture predu%e&a.6adrovska slu(a sa od!ovaraju&im menaderom na elu$ ima savetodavnu ulo!u u vo,enju kadrovske politike predu%e&a.Upravljanje ljudskim resursima ili kadrovski menadment odvija se na dva osnovna 'ijerar'ijska nivoa.U tom smislu$ kao to je slu aj i sa menadmentom uopte$ ra%likuje se strate!ijsko i operativno upravljanje ljudskim resursima..trate!ijsko upravljanje ljudskim resursima %asniva se na !eneralnoj strate!iji predu%e&a i na strate!iji nje!ovi' poslovni' jedini*a i -unk*ija.U ovom pro*esu (itnu ulo!u ima kadrovska -unk*ija predu%e&a$ iji je nosila* kadrovska slu(a.Ulo!a kadrovske slu(e u ovom smislu ispoljava se u poma!anju menadmentu u pro*esu kon*ipiranja i sprovo,enju strate!ije0 /pronalaenja$ /i%(ora$ /raspore,ivanja$ /na!ra,ivanja i /unapre,ivanja kadrova. Operativno upravljanje ljudskim resursima o(u'vata ra%radu strate!ijski' planova kadrova. U tom smislu$ operativni menaderi0 /utvr,uju plan potre(a kadrova i %a'tevaju od kadrovske slu(e da prona,e od!ovaraju&e radnike$ /i%vode o(uku na radnom mestu$ /odlu uju o platama i dru!im na!radama radnika$ /o*enjuju i ran!iraju radnike radi odmeravanja me,uso(no! odnosa u visini plata$ /od!ovaraju %a primenu mera %atite na radu i %dravstvene %atite radnika$ /od!ovaraju %a sprovo,enje u!ovora sa sindikatima$

47

/predu%imaju mere %a popunu upranjeni' radni' mesta$ i /vre kona ni i%(or novi' radnika. )RONA1AEN3E 6ADRA Utvr,ivanje potre(a %a kadrovima predstavlja deo planske aktivnosti menadera. To je prvi %adatak kadrovske -unk*ije$ koji menaderi tre(a da o(ave na osnovu o(e%(e,eni' od!ovora na slede&a pitanja0 <#koji su poslovi neop'odni %a ostvarivanje *iljeva predu%e&aO =#kakva %nanja i koje vetine tre(a da ima radnik da (i uspeno o(avljao te neop'odne posloveO >#koliko radnika je potre(no %a o(avljanje utvr,eni' poslova u predu%e&uO 74COR 6ADRA U postupku i%(ora kadrova menaderima pomae kadrovska slu(a. )omo& kadrovske slu(e je pose(no (itna u postupku snimanja$ intervjuisanja i testiranja kandidata kako (i i%(or (io to uspeniji$ odnosno kako (i se oda(rali kandidati koji &e$ po svojim stru nim kvali-ika*ijama i po dru!im oso(inama$ najvie od!ovarati potre(ama i *iljevima poslovanja predu%e&a.Menaderi koji su %ainteresovani %a i%(or i prijem radnika moraju se upo%nati sa vae&im %akonskim propisima koji re!uliu o(last radni' odnosa.U tome im pomau i od!ovaraju&i stru ni or!ani predu%e&a$ kao to su pravna i kadrovska slu(a.Mo!u&a pitanja %a primanje u radni odnos0 <#4ato ste %ainteresovani %a rad u naem predu%e&uO =#6akvo je vae iskustvo u predu%e&u u kome ste (ili %aposleniO >#Eta su vae sla(e i jake straneO D#4ato o ekujete da &emo vas primiti u nae predu%e&eO H#6akvi su vai *iljevi u ve%i sa karijeromO I#6akav je va odnos sa pretpostavljenim i sa kole!amaO J#Eta je u poslu %a koji konkuriete %a vas najinteresantnijeO K#Eta o ekujete od vae! radno! odnosa u naem predu%e&uO O.NOVNE 6ARA6TER7.T76E 17BNO.T7 RADN76A U pro*esu upravljanja ljudskim resursima pose(no mesto %au%ima motivisanje radnika na ve&e %ala!anje na poslu i na ra*ionalnije kori&enje raspoloivi' materijalni' uslova poslovanja predu%e&a$ a na taj na in se pokre&u i dalje ra%vijaju poten*ijalne mo!u&nosti i sposo(nosti radnika.Motiva*ija je jedna od komponenti menadersko! delovanja u prav*u to (olje! kori&enja ljudski' resursa.Menadment predu%e&a koristi se motiva*ijom %a usmeravanje ponaanja radnika prema ostvarivanju *iljeva poslovanja.U pro*esu planiranja poslovanja neop'odno uvaavati *iljeve i interese radnika$ kako (i (ili motivesani da ispolje svoje radne i stvarala ke sposo(nosti u ostvarivanju *iljeva predu%e&a. 6ADROV.6A )O17T76A )REDU4E5A )1AN7RAN3E 6ADRA

48

U okviru upravlja ke strate!ije predu%e&a neop'odno je o(u'vatiti i planiranje kadrova po odre,enim kvali-ika*ionim pro-ilima i nivoima predu%e&a.Ovi planovi kadrovske strukture sa injavaju se u -unk*iji strate!ije ra%voja proi%vodnje$ i predstavljaju jedan od elemenata or!ani%a*ije ra%vojne -unk*ije.)laniranje kadrova uslovljeno je troenjem radne sna!e u pro*esu reproduk*ije.U proi%vodnom predu%e&u$ u okviru ra%vojni' pro!rama$ donose se i od!ovaraju&e odluke i mere u ve%i sa reavanjem kadrovske pro(lematike$ koje se na%ivaju %ajedni kim imenom kadrovska politika$ o(u'vataju kon*ep*ije o(e%(e,ivanja stru ni' radnika u skladu sa %a'tevima proi%vodnje.Ove mere o(u'vataju planiranje kadrova po dve komponente i to0 /te'ni koj "<# i /drutvenoj "=#. U613UB7VAN3E 7 OCUBAVAN3E NOV7@ RADN76A )R73EM NOV7@ RADN76A Novi radni*i se uklju uju u kolektiv predu%e&a kada %a to ispune uslove konkursa ili o!lasa o upranjenim radnim mestima i potpisivanjem kolektivno! u!ovora o me,uso(nim odnosima u predu%e&u.)rijem novi' radnika naj e&e prola%i kro% nekoliko -a%a0 /konkurs$ /prvi kontakt i ra%!ovori sa kandidatima$ /donoenje odluke i /samo uklju ivanje. U mno!im slu ajevima$ naro ito u manjim predu%e&ima$ pro(ni rad se koristi kao metoda pri(avljanja !lavne in-orma*ije o kandidatu pre donoenja odluke o nje!ovom kona nom uklju ivanju u kolektiv.Ako je kandidat %adovoljio na pro(nom radu$ kadrovska slu(a donosi reenje o nje!ovom kona nom uklju ivanju u radni kolektiv.Time je -ormalna strana uklju ivanja novo! radnika u kolektiv %avrena.Me,utim$ pro*es stvarno! uklju ivanja i dalje traje.Od naro ite vanosti %a kadrovsku politiku jeste i uklju ivanja mladi' stru njaka$ koji neposredno i%la%e i% kole$ u kolektiv predu%e&a.4a ovakve kate!orije radnika or!ani%uje se pripravni ki sta$ na odre,eno vreme u kome se omo!u&uje nji'ovo postepeno prila!o,avanje radnim pro*esima. OCUBAVAN3E 6ADRA )od o(u avanjem kadrova podra%umeva se svaka or!ani%ovana primena peda!oki' metoda u *ilju i%mene i dopune kvali-ika*iono! pro-ila lanova radno! kolektiva. O(u avanje kadrova moe (iti usmereno na0 /proirenje opte! o(ra%ovanja /produ(ljivanje stru nosti i /pove&anje i i%otravanje umenosti u radu. )RO+E. )R7)REMAN3A MENADERA

49

Aktivnosti menadera u pro*esu poslovanja predu%e&a %natno su sloenije i od!ovornije ne!o to je slu aj sa i%vrnim poslovima.4ato se menaderi ne mo!u o(u iti %a svoje sloene i od!ovorne %adatke$ ne!o se pripremaju u toku ukupno! radno! veka.Menaderi moraju stalno ra%vijati svoje sposo(nosti u *ilju napredovanja na 'ijerar'ijskoj lestvi*i menadmenta predu%e&a.4ato su menaderi upu&eni da neprekidno u e i dopunjuju svoja %nanja i umenosti kako u o(lasti te'nike$ tako i u s-eri opte! menadmenta.)ripremanje menadera je komponenta kadrovske politike koja omo!u&uje da do,u do i%raaja i liderske sposo(nosti pojedini' nosila*a aktivnosti menadmenta.Osposo(ljavanje ljudi %a menadment$ a pose(no stvaranje timova predstavlja jednu od (itni' komponenti kadrovske politike u domenu pripremanja menadera.Menaderi se pripremaju %a aktivnosti na sva tri osnovna nivoa menadmenta.)ripremanje %a po etni nivo menadmenta podra%umeva sti*anje od!ovaraju&e! -onda %nanja i iskustva mlado! menadera$ koje se sprovodi kro% rad$ a pod vo,stvom i nad%orom iskusniji' menadera. )ripremanje mladi' menadera moe se or!ani%ovati i u okviru spe*ijali%ovani' institu*ija / kola$ -akulteta$ instituta i sl.)ripremanje menadera %a srednji nivo menadmenta podra%umeva ve&e na!laavanje menaderski' i opti' vetina u odnosu na te'ni ke vetine.Menader na srednjem nivou ve& ima ste ena %nanja i iskustva$ na osnovu e!a do(ija vie ovla&enja$ a pred nje!a se postavljaju takvi *iljevi ije ostvarivanje omo!u&uje ve&u slo(odu u odlu ivanju.)ripremanje menadera srednje! nivoa o(u'vata i upu&ivanje u pose(ne o(ra%ovne ustanove koje or!ani%uju kurseve$ seminare$ predavanja i dru!e o(like eduka*ije %a menadere srednje! nivoa$ a u *ilju sti*anja iri' sa%nanja pojmova i vetina i% o(lasti menadmenta.)ro*es pripremanja menadera na najviem nivou menadmenta ima %a *ilj da omo!u&i ra%vijanje sposo(nosti da se sa!leda slika poslovanja predu%e&a u *elini.Takav pro*es pripremanja menadera o(avlja se u dva osnovna prav*a0 <#menjanjem or!ani%a*ioni' jedini*a i poslovni' o(lasti predu%e&a i =#eduka*ijom o poslovanju predu%e&a i o nje!ovim odnosima prema okruenju. NA)REDOVAN3E )od napredovanjem se jednostavno naj e&e podra%umeva promena u radnom odnosu koja ima %a re%ultat pove&anje plate li*a koje napreduje.6ao kriterijum %a napredovanje$ u praksi se naj e&e primenjuju0 /radni sta i /diskre*ioni i%(or kandidata. UT7+AN3E Menadment se de-inie kao vetina vo,enja poslova sa ljudima i u% pomo& ljudi radi ostvarivanja *iljeva or!ani%a*ije.)roisti e %aklju ak da je -unk*ija uti*anja usmerena na slede&e elemente0 *iljeve or!ani%a*ije$ menadere$ radnike i poslove.+iljeve or!ani%a*ije utvr,uju menaderi$ a ostvaruju i' radni*i$ o(avljaju&i od!ovaraju&e poslove na osnovu podele rada i uspostavljanja

50

or!ani%a*ione strukture predu%e&a.:unk*ija uti*anja de-inie se kao aktivnost menadera usmerena na e-ikasno ostvarivanje *iljeva or!ani%a*ije$ kro% me,uso(nu saradnju$ komuni*iranje$ motiva*iju i vo,stvo radnika u o(avljanju planirani' %adataka.Vode&i predu%e&e$ menaderi uti u na radnike da e-ikasnije rade i da to vie doprinose uspe'u or!ani%a*ije kao *eline.7% ovako de-inisane -unk*ije vo,enja$ odnosno uti*anja$ mo!u se uo iti navedeni elementi ove aktivnosti$ i to0 /ponaanje pojedina*a i !rupa "saradnja#$ /komuni*iranje i%me,u u esnika u poslovanju$ /motiva*ija radnika na %ala!anje na poslu$ /vo,stvo "autoritet i stil menadera#.

6OMUN76A+73A U OR2AN74A+737 DE:7N7.AN3E 6OMUN76A+73E )ojam komunika*ija "lat. *omuni*atio ; op'o,enje$ optenje# jeste aktivnost op'o,enja i%me,u pojedina*a ili !rupa u *ilju e-ikasno! prenoenja in-orma*ija i nji'ovo! ra%umevanja.6omunika*ija je jedna od komponenata or!ani%a*ije$ jer se ve%e i%me,u elemenata or!ani%a*iono! sistema uspostavljaju nji'ovim me,uso(nim optenjem$ odnosno ra%menom in-orma*ija.Menaderi predu%e&a$ nastoje da omo!u&e to (olje upu&ivanje i primanje poruka$ odnosno ra%menu in-orma*ija$ kako (i or!ani%a*ija na ijem se elu nala%e to uspenije -unk*ionisala.Neop'odno je da in-orma*ija (ude ne samo upu&ena od jedne oso(e dru!oj ve& i da (ude primljena i ra%umljiva.Nesposo(nost da se uspostavi uspena komunika*ija i%me,u lanova porodi*e$ me,u prijateljima$ u drutvenoj %ajedni*i$ a pose(no u privrednoj or!ani%a*iji$ donosi mno!e pro(leme. Menaderi predu%e&a$ kao i rukovodio*i dru!i' drutveni' !rupa$ %ato nastoje da omo!u&e to (olje upu&ivanje i primanje poruka$ odnosno ra%menu in-orma*ija$ kako (i or!ani%a*ija na ijem se elu nala%e to uspenije -unk*ionisala.6omunika*ija se moe o(jasniti kao sistem ve%a me,u ljudima.Me,utim$ to nisu ve%e te'ni ke prirode$ kao to su delovi sloeni' ure,aja pove%ani *evima i i anim provodni*ima radi prenoenja mase i ener!ije$ ve& je to pro*es prenoenja in-orma*ija od jedne oso(e do dru!e$ u% uslov nji'ovo! prijema i ra%umevanja.4ato je komunika*ija aktivnost menadmenta u pro*esu planiranja$ or!ani%ovanja$ kadrovske politike i kontrolisanja.Menaderi predu%e&a %natan deo svo! vremena provode u pro*esu komunika*ija. 6omunika*ije slue menaderima da in-ormiu radnike o planskim %ada*ima$ da im o(e%(ede in-orma*ije potre(ne %a donoenje odluka$ kao i da olakaju koordiniranje rada svi' lanova or!ani%a*ije. 6omuni*iraju&i$ menaderi u(e,uju$ in-ormiu$ motiviu i vode pojedin*e ka ostvarenju planirano! *ilja or!ani%a*ije.6ada se komunika*ija posmatra sa ire! aspekta$ moe se %aklju iti da se *elokupna or!ani%a*ija javlja kao o!romna mrea komunika*ioni' kanala i tokova in-orma*ija.To su tele-onske ve%e$ poslovna koresponden*ija$ ra unarski i%vetaji$ sastan*i menadmenta i stru ni' timova i dru!i vidovi komunika*ija u

51

okviru or!ani%a*ije$ to se vidi u svakodnevnom radu predu%e&a.Me,utim$ sa stanovita -unk*ije vo,enja$ odnosno rukovo,enja$ najvaniji element komunika*ija jesu me,uljudske komunika*ije.6omunika*ija me,u ljudima podra%umeva komuni*iranje menadera sa radni*ima i radnika i%me,u se(e. 6OMUN76A+7ON7 .7.TEM 6omunika*ioni sistem sastoji se od nekoliko osnovni' elemenata. To su0 /poiljala* ili i%vor poruke$ /slanje poruke$ /sim(oli %a slanje poruke$ /medijum ili sredstvo slanja poruke$ /kanali ili putevi %a prenos poruka. .vaki od navedeni' elemenata ima pose(nu ulo!u u ostvarivanju uspene komunika*ije u okviru or!ani%a*ije.Ovi elementi su me,uso(no pove%ani i isprepletani pa i' je mo!u&e uo iti tek na osnovu detaljne anali%e pro*esa komunika*ije.)oiljala* ili i%vor poruke "in-orma*ije# jeste li*e koje eli da komuni*ira s dru!im li*em. U predu%e&u to je menader koji i%daje nalo! radniku da o(avi neki %adatak.Tako,e$ radnik na jednom i%vrnom poslu moe slati poruku dru!om radniku u ve%i sa %ajedni kim %adatkom ili dostavljati i%vetaj menaderu i sli no.Aktivnost poiljao*a poruke uslovljena je nje!ovom eljom i potre(om da komuni*ira.Tako$ menader ima potre(u da uputi od!ovaraju&e poruke podre,enima u or!ani%a*iji$ (udu&i da je menadment vetina vo,enja poslova preko ljudi.U eni*i imaju elju da me,uso(no komuni*iraju$ to je neop'odni deo nji'ovo! druenja..li no je sa komunika*ijama u porodi*i ili dru!im drutvenim %ajedni*ama.Roditelji imaju i potre(u i elju da komuni*iraju sa svojom de*om da (i i' uspenije vaspitali..lanje poruke o(u'vata aktivnost (iranja sim(ola$ odnosno kodiranja "-r. *ode ; %nak$ i-ra#.To su !ovor$ pismo$ mimika$ !estovi$ intona*ija i dru!i o(li*i i%raavanja poruke.)oruka se moe poslati poto se oda(ere na in kodiranja.)ostupak kodiranja ljudski' poruka je veoma sloen.On je uslovljen trenutnim raspoloenjem poiljao*a poruke ili spe*i-i nim odnosima i%me,u u esnika u komunika*iji..redstvo kojim se prenosi poruka (itan je element pro*esa komunika*ije. 6ao medijum %a prenoenje poruka naj e&e se koriste re i i slike$ a ponekad i odre,ene aktivnosti$ kao to su sle!anje ramenima$ !estikuliranje i dru!i o(li*i Fje%ika telaG. Medijumi komunika*ije koji se koriste u poslovanju predu%e&a o(i no su0 /li ni kontakt menadera i radnika$ /tele-onski ra%!ovori$ /interna televi%ija ili ra%!las$ /radni sastan*i$ /pisani i%vetaji$ /!ra-ikoni$ /planski dokumenti i sli no. .vaki od navedeni' medijuma$ kao i dru!a sredstva komunika*ije$ ima svoje prednosti i nedostatke.Nekada je li ni kontakt menadera i radnika veoma

52

povoljan medijum komunika*ije$ ali nije uvek i%vodljiv$ ili ima odre,eni' sla(osti (udu&i da se tok ra%!ovora ne (elei.4ato je povoljnije sredstvo %a istovremenu komunika*iju menadera sa vie radnika interna televi%ija ili ra%!las. Me,utim$ ako tre(a da i%daju sloenije nalo!e$ menaderi sa injavaju pisane dokumente$ kao to su planovi$ pro!rami i sli no. 7sto tako$ radni sastan*i su korisno sredstvo komunika*ije$ jer omo!u&avaju povratnu spre!u i%me,u poiljao*a poruke i njeno! primao*a.To pose(no dola%i do i%raaja u pro*esu pripreme strateki' odluka ili donoenja planski' dokumenata$ kada je neop'odno ra%meniti miljenja o ra%li itim varijantama reenja od koji' tre(a oda(rati ono koje najvie od!ovara datoj or!ani%a*iji.6anali %a prenos poruka su odre,eni putevi kojima se kre&u in-orma*ije od poiljao*a do primao*a.U strukturi or!ani%a*ije kanali %a protok poruka vode nadole$ na!ore i u stranu.Me,utim$ postoje i ne%vani ni vidovi komunika*ija$ kao to su !lasine$ tra evi i sli no$ kojima se dopunjuju %vani ni kanali. 6omunika*ije nadole podra%umevaju tok in-orma*ija od nadre,eni' prema podre,enim$ po 'ijerar'ijskoj lestvi*i autoriteta.To su tokovi prenoenja direktiva$ uputstava$ o(janjenja$ pravila$ o*ene rada podre,eni'$ motiva*ije i sli no$ od top/menadmenta do neposredni' i%vrila*a planirani' %adataka.6omunika*ija na!ore predstavlja tok in-orma*ija kojima se alju poruke od neposredni' i%vrila*a prema top/menadmentu. To su o(i no in-orma*ije o pojedin*ima i o nji'ovom radu i pro(lemima na koje naila%e$ kao i o me,uso(nim odnosima u !rupi.Tome tre(a dodati i ra%li ite pro*ene o tome ta i kako tre(a da se radi u se!mentu -unk*ije i%vrenja %adataka.Ovim kanalima upu&uju se i%vetaji o poslovanju$ preporuke %a unapre,enje i premetanje kadrova$ predlo%i %a pove&anje nadni*e$ planovi odeljenja u okviru susretno! planiranja$ kao i dru!a pitanja koja tre(a da ree ili odo(re vii or!ani predu%e&a.@ori%ontalna komunika*ija odvija se i%me,u u esnika u pro*esu rada na istom 'ijerar'ijskom nivou u or!ani%a*ionoj strukturi predu%e&a.Na primer$ ako nastane kvar na maini u jednom proi%vodnom odeljenju$ predradnik ili poslovo,a to!a odeljenja moe direktno da komuni*ira sa poslovo,om radioni*e %a mainsko odravanje$ koji se nala%i na istom 'ijerar'ijskom nivou rukovo,enja.U protivnom$ poslovo,a proi%vodno! odeljenja morao (i se o(ratiti menaderu proi%vodnje$ a ovaj top/menaderu$ da (i se komunika*ija prenela preko menadera po!ona %a odravanje sredstava %a rad$ koji (i dao nalo! poslovo,i mainske radioni*e.@ori%ontalne komunika*ije se sli no odvijaju i%me,u menadera pojedini' sektora ili -unk*ija.Tako$ menader na(avne -unk*ije %a o(e%(e,enje potre(ni' nov ani' sredstava %a neke 'itne na(avke neposredno komuni*ira sa menaderom -inansijske -unk*ije.Na ovakav na in omo!u&uje se e-ikasnije komuni*iranje mimo utvr,ene linije autoriteta$ to podra%umeva pret'odno uspostavljenu sa!lasnost o takvom na inu komuni*iranja.Taj o(lik komuni*iranja na%iva se prela%.Njime se omo!u&uje (r%a i si!urna 'ori%ontalna komunika*ija$ (e% optere&enja %vani ni' kanala prenosa in-orma*ija.)ri tom je neop'odno da nadre,eni menaderi (udu o(aveteni o ovim 'ori%ontalnim komunika*ijama da (i mo!li da ostvare svoje kontrolne ulo!e.Ne-ormalna komunika*ija predstavlja pose(an kanal in-orma*ija$ koji je

53

i%van %vani ni' tokova na%na eni' u or!ani%a*ionoj strukturi predu%e&a.To su ne%vani ni kanali u o(liku !lasina$ tra eva$ o!ovaranja i sli ni' tokova in-orma*ija. Oni mo!u da unesu nemir i neprilike u sistem in-orma*ija u predu%e&u.4ato i' menaderi moraju paljivo primati. 7na e$ sistem ne-ormalni' komunika*ija moe se koristiti u po%itivnom smislu %a poja avanje %vani no! sistema komuni*iranja.Ne-ormalni sistem in-orma*ija prenosi se usmeno$ %(o! e!a se niko ne moe po%vati na od!ovornost u slu aju neistinite poruke. Me,utim$ ponekad se$ i% opravdani' ra%lo!a$ neke in-orma*ije ne unose u %vani ne (eleke$ te se koristi sistem ne%vani ne$ usmene komunika*ije$ tako to se do%voli da vest Fpro*uriG u okruenje.Na primer$ u nekoj koli se sprema smena direktora %(o! nje!ovo! odlaska na novu dunost.Ekolski od(or ili upravni od(or$ u elji da sa uva tu tajnu do kona no! reenja$ ne i%daje pismeno saoptenje. Me,utim$ da (i se i%(e!le ra%li ite spekula*ije i sumnji enja u ra%lo!e smene$ ovaj or!an upravljanja do%voli da Fpro*uriG prava in-orma*ija.Ovakav sistem in-orma*ija nema o%vani ene kanale %a prenos poruka. Tako,e$ nije mo!u&e potvrditi ili od(a*iti verodostojnost in-orma*ija koje se prime ovim sistemom$ ve& se na taj na in mo!u iriti i lane in-orma*ije.4ato je dunost menadera da opre%no pristupa ovakvim in-orma*ijama$ ne %anemaruju&i i%vesnu korist koju od nji' moe imati. MOT7VA+73A U OR2AN74A+737 DE:7N7.AN3E MOT7VA+73E )ojam motiva*ija "lat. motiv ; po(uda$ podsti*aj# ve%uje se %a ljudske potre(e.)otre(a se o(janjava kao unutranje -i%i ko ili psi'i ko stanje neravnotee$ odnosno nedostatka ne e!a. To neto moe da (ude 'rana$ voda$ ode&a i sli no$ ali i neka du'ovna vrednost$ kao to je mu%ika$ poe%ija$ druenje i sli no.Motiva*ija kao odre,eni podsti*aj ljudi na neku aktivnost ima veoma iroko i sloeno %na enje i veoma ra%novrsnu primenu. Na primer$ roditelji motiviu de*u o(e&anjima ispunjenja nji'ovi' elja da u e ili da (udu posluna9 politi ari motiviu (ira e da !lasaju %a nji'ovu stranku ose&anjima da &e im (iti vii ivotni i drutveni standard i sli no.Me,utim$ u upravljanju predu%e&em motiva*ija ima spe*i-i no %na enje$ jer se njome o(e%(e,uje poeljno ponaanje ljudi radi posti%anja *iljeva or!ani%a*ije i %adovoljavanja nji'ovi' sopstveni' potre(a.Na taj na in se inte!riu *iljevi or!ani%a*ije i motivi ljudi koji su u njoj %aposleni.6ako se to moe o(jasnitiO Evo jednostavno! od!ovora na to pitanje. Radnik se %apoljava u nekom predu%e&u %ato to o ekuje da &e$ rade&i na od!ovaraju&im poslovima$ do(ijati platu kojom moe da pri(avi ra%li ita materijalna i du'ovna do(ra %a %adovoljenje svoji' potre(a.)ri tome$ rad u predu%e&u$ odnosno u or!ani%ovanoj !rupi radnika omo!u&uje ve&u e-ikasnost ne!o individualni rad. . dru!e strane$ predu%e&u su potre(ni radni*i koji &e o(avljati poslove u okviru nje!ove privredne delatnosti$ ime se omo!u&uje ostvarivanje *iljeva or!ani%a*ije. Tako se uspostavlja re*ipro an odnos i%me,u or!ani%a*ije i pojedin*a.)ola%e&i od opte postavke o menadmentu kao o vetini vo,enja poslova u% pomo& ljudi$ moe se i%vu&i

54

%aklju ak da je motiva*ija radnika na ve&e %ala!anje jedan od (itni' %adataka menadera. U strukturu ukupni' aktivnosti menadera$ osim planiranja$ or!ani%ovanja i kontrole$ spada i vo,enje predu%e&a$ koje je sve vie uslovljeno motivisanjem radnika na e-ikasno i%vravanje pojedina ni' %adataka i na to ra*ionalnije kori&enje sredstava %a proi%vodnju.4adatak menadera u o(lasti motivisanja sastoji se u navo,enju ljudi da to uspenijim o(avljanjem svoji' radni' %adataka omo!u&e ostvarivanje *iljeva predu%e&a. Ostvarivanjem *iljeva predu%e&a stvaraju se i uslovi %a %adovoljenje potre(a radnika$ odnosno %a ispunjenje nji'ovi' *iljeva.1jude je u predu%e&u mo!u&e uspeno motivisati udruivanjem sposo(nosti pojedina*a s *iljevima or!ani%a*ije$ u% %adovoljavanje nji'ovi' li ni' potre(a.4adatak menadmenta da pronala%i to povoljnije na ine %a podsti*anje svi' pojedina*a u or!ani%a*iji na ispoljavanje nji'ovi' umni' i -i%i ki' sposo(nosti$ na doma&insko raspola!anje materijalnim resursima predu%e&a i na posti%anje od!ovaraju&e! kvaliteta proi%voda.Motiva*iju kao na in uti*anja menadmenta na radnike o(u'vataju teorije o ljudskim potre(ama i teorije o pro*esima motivisanja.

RA4VO3 TEOR73A O MOT7VA+737 Motiva*ija kao element menaderske aktivnosti svoj ve&i %na aj po ela je da do(ija od industrijske revolu*ije.U periodu pre industrijske revolu*ije tako,e su postojali veliki i kompleksni or!ani%a*ioni sistemi ije *iljeve je tre(alo reali%ovati na od!ovaraju&i na in. Me,utim$ podsti*anje i usmeravanje %aposleni' ka ostvarivanju dati' *iljeva (ilo je daleko jednostavnije jer su i uslovi poslovanja u to vreme (ili dru!a iji.4a nei%vravanje %adataka radni*i su mo!li (iti kanjeni -i%i ki$ drutveno$ -inansijski$ tako da je sistem ka%ni predstavljao osnovno oru,e motiva*ije..a pojavom industrijske revolu*ije uslovi privre,ivanja (itno su se i%menili. Usled to!a$ motiva*ija pomo&u ka%ni nije vie (ila delotvorna.3avila se potre(a da se na motiva*iju %aposleni' uti e dru!im sredstvima koja je tre(alo da (udu prila!o,ena novonastalim uslovima privre,ivanja.4apo ela su inten%ivna istraivanja u o(lasti motiva*ije koja su re%ultirala u pojavi t%v. tradi*ionalno! kon*epta motiva*ije %aposleni'$ kon*epta me,uljudski' odnosa$ a %atim i modela ljudski' resursa.Tradi*ionalni kon*ept motiva*ije ; kola nau no! upravljanja.U literaturi postoji miljenje da je tradi*ionalni kon*ept motiva*ije %aposleni' imao vie prakti ni ne!o teorijski karakter.Najistaknutiji predstavnik ovo! kon*epta koji se ra%vio u okviru kole nau no! upravljanja ".*ienti-i* mana!ement s*'ool# (io je ameri ki inenjer :rederik V. Tejlor ":rederi* 8. Ta?lor#.)rema nje!ovoj teoriji najvanije o(ave%e menadera (ile su slede&e0 /da na,e radnike koji od!ovaraju %a'tevima posla$ /da o(u i radnike tako da svoj posao o(avljaju na naje-ikasniji na in$

55

/da prona,u stimulativni sistem na!ra,ivanja koji &e podsta&i radnike da o(avljaju ta no %adati posao$ to je mo!u&e (re$ pri emu &e maksimi%irati svoj pri'od. )rema Tejlorovoj teoriji$ ukoliko se radni*ima o(e%(ede neop'odni uslovi$ oni &e$ kao i svaki dru!i element proi%vodnje$ raditi kontinuirano$ (e% prekida i (e% os*iliranja u inaka.)od neop'odnim uslovima po ovoj teoriji podra%umevali su se0 /adekvatni sistem selek*ije radnika koji &e u -a(rike dovesti i %adrati u njima samo naj(olje radnike$ /od!ovaraju&e %arade radnika "ve&e od oni' koji radni*i mo!u do(iti od konkurenata# pre*i%no -ormiran i de-inisan$ jednostavan radni %adatak$ /propisan standardni metod %a o(avljanje %adataka$ /propisan (onus %a i%vrenje i pre(a aj normirano! %adatka$ /striktni i permanentni nad%or radnika od strane menadera. Navedeni metod motiva*ije (io je veoma prakti an i ra*ionalan.Me,utim$ praksa je poka%ala da je on dosta jednostran i da suvie pojednostavljeno tretira stvarnost.Naime$ u po etnoj -a%i primene ovaj metod dao je o'ra(ruju&e re%ultate. Me,utim$ u(r%o je dolo do pada re%ultata proi%vodnje.2lavni ra%lo! preokreta (io je ne%adovoljstvo radnika %(o! mera koje su menaderi primenjivali$ kao to su0 revi%ija radni' normi tj. nji'ovo pove&anje$ uvo,enje sistema na!ra,ivanja koji je (a%iran na de!resivnom rastu plata$ sve ve&e otputanje radnika sa posla %(o! 'iperproduk*ije "usled pove&anja nji'ove e-ikasnosti#.Ne%adovoljstvo radnika uslovilo je ja anje sindikata. TEOR73A MENU13UD.67@ ODNO.A Cudu&i da se tradi*ionalni metod motiva*ije nije poka%ao dovoljno e-ikasnim u praksi$ vrena su odre,ena istraivanja kako (i se utvrdio u%rok te nee-ikasnosti. 6ao re%ultat ti' istraivanja javlja se pristup me,uljudski' odnosa u o(janjenju sistema motiva*ije.6ao jedan od najistaknutiji' u -ormiranju ovo! pristupa javlja se Elton Mejo "Elton Ma?o#.)o nje!ovom miljenju !lavni ra%lo! neuspe'a tradi*ionalno! metoda motiva*ije jeste to to ona oveka ; radnika posmatra upro&eno$ %anemaruju&i ovekovu *elokupnu li nost$ kao veoma kompleksnu kate!oriju.Naime$ Mejo smatra da je industrijska revolu*ija$ putem upro&avanja i rutini%iranja radno! %adatka$ uti*ala na smanjenje %adovoljstva radnika u poslu.Radni*i se nisu tretirali kao ljudska (i&a pa otuda nji'ova ne%ainteresovanost %a posao$ usavravanje i napredovanje.Model me,uljudski' odnosa je takav pristup motiva*iji koji teite stavlja na oveka i nje!ovu drutvenu po%i*iju u or!ani%a*iji.)rema ovoj teoriji$ ukoliko menadment predu%e&a eli da motivie radnike i usmeri i' na e-ikasno ostvarivanje %adataka$ neop'odno je da korenito promeni svoj odnos prema radni*ima u or!ani%a*iji.Menadment tre(a da kod radnika ra%vija ose&aj vanosti i korisnosti u odnosu na or!ani%a*iju$ da ra%vija ose&aj pripadnosti or!ani%a*iji i sl. Na taj na in$ prema ovom pristupu$ %adovljavaju se najvanije potre(e radnika u or!ani%a*iji ; nji'ove so*ijalne$ tj. drutvene potre(e.Drutvene potre(e radnika

56

%au%imale su sve %na ajnije mesto u teoriji i praksi motiva*ije.Vie se nije prou avao odnos radnik ; maina ve& me,uljudski i !rupni odnosi u pro*esu rada.Mno!a predu%e&a nastojala su da pove&aju motivisanost svoji' %aposleni' tako to su otvorila i demokrati%ovala komunika*ione tokove u or!ani%a*iji.Radni*i su (ili u prili*i da sa%naju vie in-orma*ija o poslovanju predu%e&a kao i o pro(lemima sa kojima se predu%e&e susretalo.Tako,e im je data mo!u&nosti da i%nesu svoje miljenje o pojedinim pro(lemima kao i da sami donose odre,ene odluke u domenu svo! radno! %adatka. Cudu&i da su !lavna pretpostavka motiva*iono! modela me,uljudski' odnosa upravo drutveni odnosi u predu%e&u$ !lavni %adatak menadmenta (io (i da stalno ispituju potre(e i elje svoji' %aposleni' i da na taj na in radnike motiviu %a e-ikasno o(avljanje postavljeni' %adataka.)raksa je poka%ala da ni ovaj model nije adekvatno reio pro(lem motiva*ije %aposleni' tako da je dolo do pojave novo! modela motiva*ije ; modela ljudski' resursa. MODE1 13UD.67@ RE.UR.A )rema teoriji ljudski' resursa ovek se posmatra kao re%ervoar poten*ijalni' talenata i mo!u&nosti$ dok je osnovni %adatak menadera da na naj(olji na in iskoriste te resurse. Model ljudski' resursa %astupa %natno kompleksniji pristup tretiranju oveka i nje!ovi' poten*ijala.)rema ovom modelu motiva*iju %aposleni' ini veoma sloeni set me,uso(no pove%ani' -aktora$ kao to su nova*$ potre(a %a pripadanjem$ potre(a %a od!ovorno&u$ potre(a %a doka%ivanjem itd.Bovek se po ovom modelu tretira kao jedinka a ne kao univer%alni deo radne sna!e. 6ao takva jedino radnik ima ra%li ite *iljeve i motive ra%li itu sposo(nost da i%ra%i svoje %nanje i ume&e. Menader ima %adatak da prona,e naj(olji na in da adekvatno iskoristi poten*ijale svoji' radnika. Model ljudski' resursa pola%i od etiri pretpostavke0 <#%aposleni ele svojim radom da prue %na ajan doprinos predu%e&u u kome rade$ =#radni*i ne ele u radu da (udu neprijatni i od(ojni$ >#radni*i mo!u da donose %na ajne i ra*ionalne odluke u ve%i sa svojim poslom to je u interesu predu%e&a$ D#porast samostalnosti i samokontrole u radu kao i usmerenost na posao "%ajedno sa pove&anjem o(ima i %na aja radno! %adatka#$ moe da osi!ura %adovoljstvo radnika na radu. 7% ovo!a sledi %aklju ak da do(ar i %na ajan posao i u inak doprinose %adovoljenju radnika na radu$ a ne o(rnuto.Teite modela motiva*ije stavlja se na to da menader tre(a da prona,e metod kako i% %aposleni' da i%vu e maksimum a da$ pri tome$ i %aposleni kro% pro*es rada ostvare i neke svoje *iljeve.Model ljudski' resursa predstavlja %na ajan korak u ra%voju menadmenta. Naime$ menaderska aktivnost nije se vie ti*ala samo kreiranja i araniranja poslova$ ve& i ra%matranja kako &e se radni*i ponaati prilikom o(avljanja svoji' %adataka.)reovladalo je sa%nanje da je motiva*ija kompleksna kate!orija i da je$ usled to!a$ neop'odno u%eti u ra%matranje samu or!ani%a*iju$

57

njenu te'nolo!iju$ radnike i nji'ove *iljeve.Na taj na in mo!u&e je posti&i maksimalnu %ainteresovanost %aposleni' %a o(avljanje posla.U konkretnom slu aju$ u %avisnosti od konkretni' okolnosti$ menadment (i tre(alo da odredi adekvatnu strate!iju i kon*ept motiva*ije..usrevi se u stvarnosti sa konkretnim uslovima i sa konkretnim pro(lemima menadment mora da i%a(ere optimalni kon*ept motiva*ije ili nji'ovu kom(ina*iju. )o%navanje i ra%umevanje svako! od navedeni' modela motiva*ije omo!u&i&e menadmentu da u konkretnom slu aju primeni od!ovaraju&i model ili kom(ina*iju vie modela motiva*ije.

.AVREMENE TEOR73E O MOT7VA+737 TEOR73E O 13UD.67M )OTRECAMA 1judske potre(e ispoljavaju se u vidu unutranje! -i%i ko! ili emo*ionalno! stanja neravnotee. To se o(janjava kao i%ra% ose&anja lienosti ne e!a$ ime (i se uspostavila naruena ravnotea.Na primer$ ose&aj !ladi ispoljava se kao i%ra% -i%i ke neravnotee materija u or!ani%mu oveka. .li no je i sa ose&anjem e,i. O(e ove potre(e mo!u se %adovoljiti unoenjem odre,ene koli ine 'rane$ odnosno vode u or!ani%am.Me,utim$ ovek predstavlja ne samo -i%i ko ne!o i umno drutveno (i&e.4ato su nje!ove potre(e mno!o sloenije od ose&aja nedostatka 'rane$ vode$ kiseonika$ ode&e i sli no.Bovek ose&a i nedostatak odre,eni' du'ovni' vrednosti ra%li ito! o(lika i sadraja.)otre(e$ kao ose&aj neravnotee$ uslovljavaju odre,en motiv %a nji'ovo %adovoljavanje.Me,utim$ da (i se posti!lo %adovoljavanje$ neop'odna je od!ovaraju&a aktivnost kojom se %adovoljava potre(a.)ro*es od nastanka potre(e do njeno! %adovoljenja moe se predstaviti kao neprekidni *iklus..loenost ljudski' (i&a uslovljava ra%novrsnost i o(imnost potre(a. 1judi su ra%li ito motivisani na %adovoljavanje svoji' potre(a.4ato je neop'odno potre(e !rupisati po %na aju i po redosledu %adovoljavanja$ kako (i se ljudi to (olje motivisali da se %alau %a uspe' or!ani%a*ije. MA.1OV13EVA TEOR73A )OTRECA Nastoje&i da to (olje primene motiva*iju ljudi$ nau ni*i su pokuavali da klasi-ikuju potre(e po ra%li itim kriterijumima. U tom smislu$ po%nati ameri ki nau nik A(ra'am Maslov "A(ra'am MasloL# sa inio je sredinom ovo! veka teorijsku 'ijerar'iju ljudski' potre(a.)rema kon*eptu A.Maslova$ ljudske potre(e mo!u se svrstati u pet !rupa$ i to prema 'itnosti na!ona %a nji'ovo %adovoljavanje. To su slede&e potre(e0 /-i%ioloke potre(e$ ije %adovoljavanje omo!u&uje opstanak "'rana$ voda$ kiseonik$ ode&a i sl.#$ /potre(e si!urnosti$ ijim se %adovoljavanjem ovek ose&a %ati&enim od spoljanji' opasnosti i pretnji$

58

/potre(e pripadanja i lju(avi$ koje se ispoljavaju u nastojanju da se steknu prijatelji i da se o(e%(edi nji'ova panja$ /potre(e potovanja$ ije %adovoljavanje omo!u&uje sti*anje uspe'a$ ne%avisnosti i slo(ode li nosti$ /potre(e samopotvr,ivanja$ ijim %adovoljavanjem ovek napreduje$ sti e ose&aj %adovoljstva i s'vata svoje mo!u&nosti. Maslovljeva 'ijerar'ija potre(a poka%uje da &e pojedin*i prvo nastojati da %adovolje -i%ioloke potre(e$ a tek potom (i&e motivisani na %adovoljavanje potre(a vie! ran!a. 7%raenost pojedini' potre(a %avisi od opti' prilika u drutvu$ kao i od konkretne situa*ije u datoj or!ani%a*iji.U privredno ra%vijenim %emljama$ sa visokim ivotnim i drutvenim standardom$ kao i re!ulisanim !ra,anskim pravima$ %adovoljenje elementarni' -i%ioloki' potre(a se podra%umeva.)lata radnika mora (iti dovoljno visoka da podmiri potre(e is'rane$ odevanja i stanovanja.Tako,e$ uslovi radne sredine i ukupno! ivotno! okruenja !arantuju visok stepen si!urnosti pojedin*a. 4ato se radni*i u ve&oj meri mo!u motivisati %a rad %adovoljavanjem vie! nivoa potre(a.Me,utim$ u %emljama na niem stepenu privredno! ra%voja radni*i su motivisani i mo!u&no&u %adovoljavanja -i%ioloki' potre(a$ jer su najvie plate nedovoljne %a is'ranu$ odevanje i stanovanje.U takvim uslovima menadment tee postie motivisanost radnika %a vii kvalitet proi%voda i ve&u ra*ionalnost kori&enja sredstava %a proi%vodnju$ pa i predu%e&a manje uspeno posluju.6oriste&i sa%nanja i% teorijski' i%u avanja potre(a$ menaderi sastavljaju od!ovaraju&e pro!rame motiva*ija. Na taj na in nastoje da %adovolje sve vrste potre(a radnika. )ola%e&i od Maslovljeve 'ijerar'ije potre(a$ menaderi nastoje da %adovolje potre(e na slede&i na in0 /nov anom motiva*ijom %adovoljavaju se osnovne potre(e "is'rana$ odevanje$ stanovanje$ ra%onoda$ kultura$ o(ra%ovanje i sl.#$ /pro!ramom %atite na radu %adovoljavaju se potre(e (e%(ednosti$ /!rupnim sastan*ima u predu%e&u omo!u&uje se %adovoljavanje potre(a radnika %a pripadanjem$ /pro!ramom Fuspeno o(avljeno! poslaG omo!u&uje se %adovoljavanje potre(a %a potovanjem$ kao i potre(e vlastito! e!a$ odnosno samodoka%ivanja. Osim %na aja %a teoriju motiva*ije$ Maslovljeva 'ijerar'ija potre(a ne moe se smatrati idealnom.Navedene kate!orije potre(a me,uso(no se preklapaju i nisu jasno ra%!rani ene.Tako,e$ po %adovoljenju jedne potre(e$ koja je smatrana !lavnom$ postaje dominantna dru!a potre(a.@ijerar'ijski redosled potre(a prema Maslovljevoj teoriji ne moe smatrati pre*i%nim niti trajnim.Me,utim$ ovako kon*ipirana 'ijerar'ija potre(a moe veoma korisno posluiti menaderima %a motivisanje radnika u poslovanju predu%e&a. @ER+CER2OVA TEOR73A )OTRECA Ulo!u motiva*ije u upravljanju i%u avali su (rojni teoreti ari.3edan od po%natiji' (io je i :rederik @er*(er! ":rederi*k @er%(er!#$ koji je$ i%u avaju&i motiva*iju sa !rupom svoji' saradnika$ doao do %aklju ka da su u ameri kom drutvu "to se odnosi i na dru!e ra%vijene %emlje# potre(e nie! nivoa u!lavnom

59

%adovoljene.Naime$ @er*(er! pri%naje postojanje potre(a nie! stepena$ odnosno osnovni' potre(a$ kao i nunost nji'ovo! %adovoljavanja.Me,utim$ prema nje!ovom s'vatanju$ prava motiva*ija nastaje kao posledi*a na!ona da se %adovolje potre(e vie! stepena.Menaderi %(o! to!a svoje napore %a pove&anje motiva*ije tre(a da usmere na %adovoljavanje potre(a vie! stepena. @er*(er!ova teorija podra%umeva dva stepena potre(a$ odnosno dva -aktora motiva*ije. To su0 <#potre(e nie! stepena$ koje se na%ivaju F'i!ijenskiG -aktori motiva*ije$ i =#potre(e vie! stepena$ odnosno FpraviG -aktori motiva*ije. Na%iv F'i!ijenskiG -aktori motiva*ije @er*(er! je dao potre(ama nie! stepena$ kao to su plate$ uslovi rada$ stalnost posla i sli no$ pola%e&i od postavke da 'i!ijena ne le i ne!o otklanja ri%ike po %dravlje i% ljudske okoline.On smatra da se %adovoljavanjem potre(a nie! stepena ne doprinosi motivisanosti radnika. F)ravi P -aktori motiva*ije$ prema @er*(er!u$ dovode do po%itivno! stava i %adovoljstva radnika. To su motivi kao to su sadraj samo! rada$ od!ovornost$ uspe'$ napredovanje i pri%nanje.@er*(er!ova teorija motiva*ije %asniva se na prilikama koje vladaju u ra%vijenom privrednom i drutvenom okruenju.On naputa tradi*ionalno s'vatanje o -aktorima motiva*ije$ kao to su mo!u&nost ve&e %arade$ (olji me,uljudski odnosi i do(ri uslovi rada..avremeni na in upravljanja predu%e&em$ koji se %asniva na o(avljanju poslova u% pomo& ljudi$ podra%umeva od!ovaraju&u (ri!u o radni*ima$ to o(u'vata visinu plate kojom se mo!u podmiriti osnovne potre(e savremeno! oveka$ do(ru %atitu na radu koja je i %akonski popisana$ kao i ure,ene odnose me,u ljudima$ o kojima (rinu itavi timovi psi'olo!a$ so*iolo!a i kadrolo!a.)rva !rupa -aktora motiva*ije prema$ @er*(er!u$ doprinosi otklanjanju ne%adovoljstva radnika i smanjenju pro(lema u radu. Me,utim$ kada nji'ovo delovanje dosti!ne optimalni nivo$ oni ne uti u vie na pove&anje motiva*ije i ne daju dru!e po%itivne re%ultate$ ve& samo neutraliu ne%adovoljstvo.Uspeno motivisanje radnika tre(a %asnivati na o(o!a&ivanju rada. Naime$ prena!laena podela rada u pro*esu industrijali%a*ije su%ila je radne %adatke radnika na samo kratkotrajne opera*ije$ koje se u estalo ponavljaju$ to i%a%iva monotoniju i dosadu.4ato su teoreti ari or!ani%a*ije rada i menaderi nastojali da prona,u to povoljniji na in %a preva%ilaenje ne!ativni' posledi*a takve podele rada. 3edno od reenja upravo je pomenuto o(o!a&ivanje rada$ koje @er*(er! na%iva i Fvertikalno optere&enjeG.)od o(o!a&ivanjem rada @er*(er! podra%umeva0 /pove&anje od!ovornosti %a planiranje$ o(avljanje posla i kontrolu$ /pove&anje radnikove samostalnosti i kontrole nad poslom koji o(avlja$ /omo!u&avanje radniku da o(avi *eo posao$ a ne samo pojedine opera*ije. Na osnovu navedeno! moe se %aklju iti da sam rad motivie$ jer kro% rad ovek sti e ose&aj uspe'a$ i%a%ova i od!ovornosti$ a rad mu prua mo!u&nosti %a usavravanje i ra%voj.Time se moe o(jasniti %ato mo!u&nost sti*anja ve&e %arade nije dovoljna motiva*ija. TEOR73E )RO+E.A MOT7VA+73E

60

Dok teorije ljudski' potre(a nastoje da o(jasne ta motivie ljude na odre,ene aktivnosti$ teorije pro*esa motiva*ije u *entar svo!a i%u avanja postavljaju pitanje kako pro*es motiva*ije deluje na ljude.Ovakav pristup teoriji pro*esa motiva*ije omo!u&uje da se ra%ume na koji na in se motiva*ija uspostavlja$ ime se ona odrava i kako prestaje. U stru noj literaturi o(ra,ene su etiri osnovne teorije pro*esa motiva*ije$ i to0 <#poja avanja$ =#o ekivanja$ >#pravi nosti i D#*iljeva. .vaka od ovi' teorija pro*esa motiva*ije ima svoje spe*i-i ne e-ekte u podsti*anju ljudi na ve&e %ala!anje pa je %ato neop'odno pose(no ra%motriti svaku od nji'.Teorija poja avanja pola%i od postavke da ljudi ele da posti!nu %adovoljstvo$ da i%(e!nu neprijatnosti i (ol i da pro*ene koja &e nji'ova aktivnost doneti najvie koristi u% najmanje %ala!anje.U tom smislu$ aktivnost koja se na!ra,uje i%a%iva kod oveka prijatnost$ to !a podsti e da ponavlja takve aktivnosti kako (i ponovo stekao na!radu$ odnosno posti!ao %adovoljstvo.Ukoliko se ovek ne na!ra,uje %a odre,enu aktivnost$ motiva*ija prestaje$ a ovek se ponekad %a po!renu aktivnost kanjava.Teorija o ekivanja %asniva se na i%(oru i%me,u ra%li iti' vrsta ponaanja u o(avljanju odre,eni' aktivnosti da (i se stekao povoljan re%ultat$ odnosno na!rada.)rema ovoj teoriji$ motiva*ija radnika na ve&e %ala!anje postie se tako to on vrednuje mo!u&u na!radu i o ekuje da odre,eno ponaanje omo!u&i %adovoljenje nje!ovi' potre(a.Na primer$ ukoliko eli da (ude unapre,en na vii poloaj u 'ijerar'iji$ radnik pro*enjuje$ odnosno vrednuje svoje sposo(nosti i napore koje tre(a da uloi da (i to posti!ao.4atim$ on o ekuje da u enjem$ pove&anom produktivno&u$ ve&om dis*iplinom i predu%imljivo&u posti!ne svoj *ilj$ tj. unapre,enje.Teorija pravi nosti podra%umeva da je neop'odno voditi ra una ne samo o apsolutnom i%nosu plate "na!rade# ve& i o odnosu visine plate jedno! radnika prema primanjima dru!i' radnika.Takav na in motiva*ije pola%i od injeni*e da radnika na ve&u aktivnost podsti e i elja da !a !rupa potuje i pri'vata$ pa otuda i nje!ova elja da (ude pravi no na!ra,en u odnosu na ostale radnike u !rupi.Ovde je re o odnosu plate jedno! radnika prema platama dru!i'$ kao i o odnosu ula!anja napora i %nanja dato! radnika u odnosu na nje!ovu platu.)rimena teorije pravi nosti u pro*esu motiva*ije radnika ne %adrava se na odnosu plata.Teorija postavljanja *iljeva ima %a osnov odre,ivanje *iljeva aktivnosti pojedin*a ili !rupe radnika. 3asno de-inisani i teko ostvarivi *iljevi$ ukoliko i' radni*i pri'vate kao svoj i%a%ov$ o(e%(e,uju vii stepen uspenosti ne!o manje i%a%ovni$ o(i ni *iljevi.+iljeve aktivnosti radnika mo!u postavljati sami menaderi$ mada je uspenost$ po pravilu$ ve&a kada u postavljanju *iljeva u estvuju i lanovi radne !rupe.Naime$ ukoliko u estvuju u postavljanju *iljeva$ radni*i su vie motivisani jer su ve& time opredeljeni %a ve&e %ala!anje u posti%anju uspe'a radne !rupe. VON.TVO DE:7N7.AN3E VON.TVA 6AO MENADER.6E .)O.OCNO.T7

61

)ored komunika*ije me,u ljudima i !rupama$ te motiva*ije radnika na %ala!anje u radu$ tre&a komponenta uti*aja menadmenta na saradnike jeste vo,stvo.)od vo,stvom se podra%umeva sposo(nost menadera da uti e na radnike da to vie doprinesu ostvarivanju *iljeva or!ani%a*ije iji su lanovi.Menaderi u svojoj ulo%i vo,e navode ljude da i' slede. 4ato se vo,stvo smatra pose(nom menaderskom sposo(no&u koja nije svojstvena svakom menaderu.Naime$ menader je ona li nost u predu%e&u ili u dru!om or!ani%a*ionom sistemu$ koja ima neku %vani nu ulo!u$ odnosno -unk*iju.Time se odre,uje poloaj pojedini' menadera u 'ijerar'iji date or!ani%a*ije$ u %avisnosti od nji'ovi' sposo(nosti u planiranju$ koordiniranju i kontroli poslovanja.Me,utim$ to ne %na i da &e svaki menader (iti uspean u vo,stvu$ odnosno u navo,enju ljudi da sara,uju i da se %alau %a to ve&i doprinos ostvarivanju *iljeva or!ani%a*ija. . dru!e strane$ lanovi kolektiva date or!ani%a*ije$ koji nemaju %vani nu -unk*iju menadera$ mo!u da imaju i%raenu oso(inu vo,e !rupe$ to se ispoljava u sposo(nosti da navedu dru!e ljude da i' slede.)ola%e&i od navedeni' okolnosti$ %a menadere je neop'odno i%a(rati takve li nosti koje &e mo&i da o(avljaju aktivnosti planiranja$ koordina*ije i kontrole poslovanja$ ali i da imaju i pose(ne sposo(nosti vo,e.Na taj na in o(e%(edi&e se i ostvarivanje osnovne ulo!e menadmenta$ koja se ispoljava u sposo(nosti o(avljanja poslova u% pomo& ljudi.Nunost vo,stva kao menaderske sposo(nosti proisti e i% okolnosti to se -unk*ionisanje or!ani%a*ije ne moe u potpunosti predvideti i to se svaka aktivnost i svaka odluka ne mo!u planirati.To je uslovljeno injeni*om da okosni*u or!ani%a*iono! sistema ine ljudi kao samostalne individue$ sa svojim pojedina nim miljenjima$ s'vatanjima$ *iljevima i interesima$ koji se ne mo!u uskladiti odre,enim automati%mom$ kao to mo!u te'ni ki sistemi.Or!ani%a*ija -unk*ionie u promenljivim uslovima trino! i ukupno! drutveno! okruenja$ kojima se mora stalno prila!o,avati ukoliko eli da ostvari svoje *iljeve.4ato je neop'odno da menaderi svojim sposo(nostima vo,stva uspostave %ajednitvo me,u ljudima u or!ani%a*iji$ da i' motiviu na to ve&e %ala!anje u prav*u ostvarivanja *iljeva or!ani%a*ije$ kao i da se osete promene u okruenju kako (i naveli ljude da im se prila!ode.Termin vo,stvo je doma&e! porekla i primenjuje se od davnina %a o%na avanje sposo(nosti pojedina*a da se stave na elo manji' ili ve&i' !rupa ljudi.Me,utim$ u doma&u terminolo!iju upravljanja i rukovo,enja or!ani%*ijama ovaj termin je uveden u okviru irenja teorije menadmenta$ prevo,enjem en!leske re i leaders'ip "liderip# ; vo,stvo.Tako je upotre(a ove re i proirena i na o(last menadmenta$ u kojoj o%na ava spe*i-i nu sposo(nost menadera da navode ljude na %ala!anje u i%vravanju *iljeva or!ani%a*ije$ jer time doprinose i %adovoljavanju vlastiti' interesa.U teoriji i praksi menadmenta termin vo,stvo ima veoma iroko %na enje$ jer se njime o(janjavaju sposo(nosti menadera da vode ljude$ kao i na ini da se te sposo(nosti ispolje.Ra%li ita %na enja pojma vo,stvo o(u'vataju autoritet vo,e$ stilove vo,stva i inte!risanje ljudi i poslovanja. AUTOR7TET 7 VON.TVO

62

)od autoritetom jedne li nosti podra%umeva se uti*aj na dru!e$ vlast nad dru!ima i sna!a koja navodi dru!e ljude da slede tu li nost.Ukoliko lanovi !rupe s'vataju autoritet vo,e na sli an na in kao to sam vo,a s'vata svoj autoritet$ utoliko &e vo,stvo (iti e-ikasnije. )ojam autoritet poti e od latinske re i autoritas ; u!led$ uti*aj$ nadmo&nost. U o(lasti menadmenta termin autoritet odnosi se na ovla&enja menadera da %a'tevaju i%vravanje aktivnosti kojima se ostvaruju *iljevi or!ani%a*ije$ kao i da re!uliu odnose me,u ljudima u pro*esu rada. Autoritet menadera moe da (ude0 <#-ormalni ili %vani ni$ =#ne-ormalni ili ne%vani ni i >#%asnovan na %nanju. :ormalni ili %vani ni autoritet menadera %asniva se na nje!ovom poloaju u 'ijerar'iji menadmenta.3edna li nost ima&e ve&i -ormalni autoritet u datoj or!ani%a*iji ukoliko je njen ran! u menadmentu vii "npr. direktor kole ima ve&i -ormalni autoritet od ra%redno! stareine jedno! odeljenja$ !eneralni direktor predu%e&a ima ve&i -ormalni autoritet od direktora prodajno! sektora u tom predu%e&u i sl.#.Ako neka li nost i%!u(i svoj poloaj u menadmentu$ ona !u(i i svoj -ormalni autoritet.)rema tome$ takav autoritet ne pripada toj li nosti$ ve& je ve%an %a or!ani%a*iju koja je i%vor od!ovaraju&i' ovla&enja pojedini' menadera da odlu uju o odre,enim pitanjima poslovanja. Ne-ormalni ili ne%vani ni autoritet proisti e i% li ni' oso(ina menadera. )rema tome$ takav autoritet pripada li nosti$ a ne poloaju koji ona %au%ima u 'ijerar'iji menadmenta.Takve li nosti imaju sposo(nost da steknu naklonost i vernost ljudi koji i' okruuju$ odnosno pripadnika odre,ene !rupe.1i ni autoritet na%iva se jo i 'ari%ma "!r . 'arisma ; milosni dar#$ to o%na ava naro iti dar %a neko %vanje ili slu(u. )oti e i% 'ri&anske terminolo!ije$ odnosno i% .veto! pisma$ a upotre(ljava se u savremenom drutvenom ivotu da o%na i pose(ne sposo(nosti neke li nosti %a ulo!u vo,e.1i nost koja ima ne%vani ni autoritet nema potre(u %a poloajem kako (i je sledili pripadni*i !rupe. Takva li nost kao vo,a ima sled(enike %a'valjuju&i veri u nju i u %ajedni ku ideju oko koje se !rupa okuplja.Na primer$ u svakom ra%redu postoji po neki u enik koji moe da povede svoje dru!ove u neku ak*iju iako nema poloaj u kolskoj 'ijerar'iji.Me,utim$ ne-ormalni autoritet nema sta(ilnost potre(nu %a odravanje jedne or!ani%a*ije u duem periodu.Ako vo,a koji ima samo li ni autoritet ode i% or!ani%a*ije$ ona se moe raspasti$ po!otovu to je redak slu aj da se odma' pojavi novi vo,a sa takvim li nim kvalitetima. 4ato je potre(no -ormalnim autoritetom o(e%(editi neprekidno -unk*ionisanje or!ani%a*ije$ jer su u njenoj strukturi sadrana ovla&enja menadera po poloaju u 'ijerar'iji menadmenta.4nanje moe da (ude i%vor autoriteta vo,e ukoliko on (olje od ostali' lanova !rupe po%naje odre,enu pro(lematiku.Na primer$ ako !rupa studenata na ve(ama ne moe da rei %adatak i% matematike$ onaj student koji im u tome pomo!ne ste&i &e autoritet da i' vodi tokom dalje! ve(anja matematike.Veti menaderi esto poveravaju reavanje odre,eno! pro(lema stru njaku %a datu o(last i preputaju mu vo,enje !rupe do i%vrenja takvo! %adatka.)rema tome$ autoritet na osnovu %nanja koristi se %a

63

vo,enje !rupe u datim situa*ijama$ pri reavanju odre,eno! pro(lema koje i%iskuje od!ovaraju&e %nanje. .T71OV7 VON.TVA Na in na koji menaderi prenose svoju ini*ijativu$ %atim kako koordiniraju rad i%me,u se!menata or!ani%a*ione strukture i kako kontroliu i%vravanje %adatka na%iva se stil vo,stva.U tom smislu teorija i praksa menadmenta ra%likuju etiri osnovna stila vo,stva0 <#autokratski$ =#(irokratski$ >#diplomatski i D#demokratski. Autokratski stil vo,stva %asniva se na vlasti pojedin*a$ koji autonomno donosi odluke$ i%daje nare,enja$ koordinira aktivnosti i kontrolie i%vrenje %adatka. Ovaj stil karakteristi an je %a rani ra%voj industrijali%a*ije$ kao i %a prostije or!ani%a*ione sisteme.Me,utim$ demokrati%a*ijom odnosa u drutvu$ a time i 'umani%a*ijom me,uljudski' odnosa u predu%e&u$ autokratski stil vo,stva sve je manje %astupljen. Tra!ovi autokratije provejavaju samo u nekim menaderskim aktivnostima$ i to kada je neop'odno da se$ u pose(nim uslovima$ ispolji odre,ena komanda (e% konsulta*ija sa saradni*ima o njenoj opravdanosti. Cirokratski stil vo,stva ispoljava se kro% ini*iranje$ koordina*iju i kontrolu poslovanja na (a%i %akona ili dru!i' propisa$ (e% kriti ko! prila!o,avanja odluka konkretnim prilikama u or!ani%a*iji. Ovaj stil vo,stva %anemaruje spe*i-i ne me,uljudske odnose ili dru!e okolnosti u kojima predu%e&e posluje.6arakteristi an je %a menadere koji nemaju dovoljno li no! autoriteta$ te se moraju %aklanjati i%a autoriteta propisani' normi kako (i o(ave%ali pot injene da pri'vataju nji'ove ini*ijative i komande. Diplomatski stil vo,stva de-inie se kao vetina da se sasluaju predlo%i saradnika$ a da se odluka donosi samostalno. Ovakav na%iv stila vo,stva i%veden je na osnovu uo(i ajeno! ponaanja diplomata i dru!i' dravni' predstavnika u sloenim odnosima i%me,u drava$ ili u politi kom ivotu uopte.Naime$ to se moe pove%ati i sa vladaju&im verovanjem da Fdiplomate jedno misle$ dru!o !ovore$ a tre&e radeG.Ovaj stil vo,stva primenjuje se kada je potre(no prido(iti saradnike %a do(rovoljno i%vrenje %adatka$ (e% uvo,enja demokratski' odnosa u predu%e&e.4ato se poreklo ovo! stila ve%uje %a ranije periode ra%voja trine privrede. Demokratski stil vo,stva %asniva se na oslo(a,anju li nosti radnika na svim nivoima or!ani%a*ione strukture.Ovaj stil se oslanja na stvarala ku ulo!u radnika$ (ilo menadera$ (ilo neposredni' i%vrila*a poslova.)odsti*aj %a pri'vatanje menaderske ini*ijative$ komande i koordina*ije ovaj stil nala%i u u(e,enosti i%vrila*a u opravdanost aktivnosti vo,e.7sto tako$ demokratski stil vo,stva ima potporu u motiva*iji i%vrila*a kro% primerena na!ra,ivanja %a uspeno i%vravanje %adataka.Demokratskim stilom vo,stva doprinosi se 'umani%a*iji rada i pove&avanju nje!ove e-ikasnosti.

64

7NTE2R7.AN3E RADN76A 7 )O.1OVAN3A U savremenim uslovima poslovanja or!ani%a*ija$ kada su lanovi !rupe slo(odne li nosti$ sve o(ra%ovaniji i svesniji %na aja posla koji o(avljaju$ uspean vo,a pokuava da to vie inte!rie nastojanja u *ilju pove&anja u inka rada i (ri!e o ljudima u radnoj !rupi.Takav %aklju ak potvrdila su i (rojna istraivanja u privredno ra%vijenim %emljama. Tra!aju&i %a tipovima or!ani%a*ione strukture i metodama vo,stva kojima se najvie doprinosi uspenosti poslovanja$ ali i najve&em %adovoljstvu radnika na poslu$ nau ni*i su doli do veoma korisni' sa%nanja neop'odni' %a menadment.U ovim istraivanjima upore,ivana su dva osnovna pristupa vo,stvu$ i to0 /usmeravanje prema lanovima radne !rupe i /usmeravanje prema poslovanju. Usmeravanje menadmenta prema radni*ima podra%umeva na!laenu (ri!u o me,uljudskim odnosima$ o %adovoljstvu radnika na radu$ o nji'ovoj motivisanosti %a ve&e %ala!anje$ o vernosti i o pripadnosti or!ani%a*iji i sli no.Time menader doprinosi ve&oj ko'e%iji !rupe$ smanjivanju odsustva s posla i ve&em %adovoljstvu radnika na radu$ ispoljavaju&i (ri!u %a ljude i nji'ove li ne pro(leme.. dru!e strane$ usmeravanjem na poslovanje menader stavlja na!lasak svoje aktivnosti na te'ni ke pro(leme or!ani%a*ije. On nastoji da stro!im nad%orom nad radni*ima doprinese pove&anju uspenosti poslovanja$ preko ve&e produktivnosti rada i ra*ionalnije! kori&enja materijalni' resursa.Usmeravaju&i se na posti%anje ve&e! u inka$ menader %apostavlja (ri!u o radni*ima.Ako radni*i nisu motivisani$ tee se postie visok u inak or!ani%a*ije.6ako je poslovanje or!ani%a*ije sloena aktivnost$ uslovljena i ljudskim i te'ni kim -aktorima$ uspeno vo,stvo podra%umeva od!ovaraju&u inte!ra*iju navedeni' usmeravanja menadera.U tom smislu neop'odno je uspostaviti do(ru or!ani%a*ionu strukturu$ i%vriti podelu rada i pre*i%no de-inisati %aduenja lanova radne !rupe.6ada se to posti!ne$ menader se moe usmeriti na ne!ovanje me,uljudski' odnosa i na (ri!u o %adovoljstvu radnika na poslu.Na taj na in menader pove%uje u *elinu svoje aktivnosti i napore u prav*u reavanja te'ni ki' pro(lema or!ani%a*ije sa naporima u prav*u ne!ovanja do(ri' me,uljudski' odnosa$ motiva*ije radnika %a ve&e %ala!anje i %a pripadnost radnoj !rupi. 4asnivaju&i svoje aktivnosti na ovakvoj kom(ina*iji napora$ menader postaje i uspean vo,a$ ime se nje!ov %vani ni autoritet dopunjuje li nim autoritetom.

OR2AN74A+7ONO )ONAEAN3E 7 6U1TURA )REDU4E5A

65

DE:7N7.AN3E )O3MA OR2AN74A+7ONO )ONAEAN3E )redu%e&e kao osnovni privredni su(jekt predstavlja or!ani%a*ioni sistem koji se sastoji se od nekoliko elemenata$ a to su0 <#ljudi$ =#*iljevi$ >#sredstva %a proi%vodnju$ D#poslovni pro*esi "-unk*ije# i H#odnosi me,u ljudima. 1judi su sa svojim %nanjem i sposo(nostima pokreta ki i stvarala ki element predu%e&a i ine okosni*u nje!ove or!ani%a*ione strukture.Oni utvr,uju *iljeve predu%e&a$ koje ostvaruju raspoloivim sredstvima. )ri tome$ ljudi pomo&u sredstava %a proi%vodnju o(avljaju odre,ene poslovne -unk*ije kao svojevrsne pro*ese usmerene na ostvarivanje *iljeva predu%e&a.Uspenost poslovanja predu%e&a uslovljena je i uspostavljanjem odnosa me,u ljudima$ koji se %asnivaju na podeli rada i koordina*iji nosila*a pojedina ni' aktivnosti.U tom smislu$ podela rada podra%umeva kako spe*ijali%a*iju aktivnosti i%vrila*a i menadera$ tako i raspore,ivanja i%vrni' poslova na pojedine radnike.6ada se !ovori o ulo%i radnika u pro*esu poslovanja predu%e&a$ neop'odno je podsetiti se perioda rano! ra%voja trine privrede.Naime$ u po etku industrijsko! ra%voja radni*i su smatrani ener!etskim dodatkom mainama.Vlasni*i predu%e&a tretirali su radnike kao -i%i ke pojave$ ne uvaavaju&i nji'ove ostale karakteristike kao li nosti ; psi'i ke i so*ijalne.Me,utim$ kada je takav tretman radnika postao smetnja daljem ra%voju proi%vodnje i produktivnosti$ vlasni*ima predu%e&a i nji'ovim predstavni*ima postalo je jasno da se u pro*esu proi%vodnje mora voditi ra una o tome da radni*i mo!u (iti motivisani$ odnosno podstaknuti na ve&e %ala!anje ukoliko se uvaava i nji'ovo miljenje$ kao i nji'ova so*ijalna dimen%ija.To je doprinelo uspesima industrijske revolu*ije$ tako da se u savremenoj or!ani%a*iji sve vie vodi ra una o me,uljudskim odnosima i motiva*iji radnika kao su(jekata pro*esa rada.)redu%e&e posluje u sloenom trinom i drutveno/politi kom okruenju$ koje (itno uti e na nje!ov opstanak i ra%voj. Ovaj uti*aj okruenja ispoljava se u vidu konkuren*ije na tritu i privredno! %akonodavstva date drave.Uspenost predu%e&a uslovljena je nje!ovom or!ani%a*ionom strukturom i prilikama u okruenju.Upravlja kim merama menadmenta predu%e&e re!ulie svoju or!ani%a*ionu strukturu$ ali ne moe da uti e na prilike u okruenju.4ato se predu%e&e mora prila!o,avati uslovima koji vladaju u nje!ovom okruenju. Or!ani%a*iono ponaanje predu%e&a predstavlja na in nje!ovo! prila!o,avanja promenama u okruenju$ kao i uspostavljanja me,uljudski' odnosa u nje!ovoj strukturi. )rema tome$ or!ani%a*iono ponaanje o(u'vata upravlja ke mere usmerene na0 /prila!o,avanje predu%e&a okruenju i /uspostavljanje me,uljudski' odnosa unutar predu%e&a. )rila!o,avanje predu%e&a okruenju neop'odna je aktivnost menadmenta.Ovu aktivnost ine mere kojima se doprinosi sti*anju to povoljnije po%i*ije predu%e&a u trinoj konkuren*iji$ kao i prila!o,avanju optim drutveno/politi kim prilikama date drave$ a pose(no privrednom %akonodavstvu.Osnovni *ilj predu%e&a jeste

66

%adovoljavanje potre(a potroa a.One se ispoljavaju u vidu tranje na tritu$ na kome vlada konkuren*ija ponude ve&e! (roja proi%vo,a a.)onaanje predu%e&a u trinoj konkuren*iji o!rani eno je privrednim %akonodavstvom$ odnosno pravnim sistemom drave.Tranjom na tritu i%raava se odnos potroa a prema proi%vodima i uslu!ama pojedini' predu%e&a$ a pravnim sistemom o(e%(e,uje se lojalna "-r. lo?al ; %akonski$ poten$ pravi an# trina konkuren*ija.)romene u okruenju predu%e&a veoma su u estale. 4ato je neop'odno da menadment svakodnevno predu%ima poslovne aktivnosti i mere kako (i se usmerilo predu%e&e i prila!odilo takvim promenama.)ostoje dve osnovne mo!u&nosti delovanja menadmenta u prav*u prila!o,avanja predu%e&a promenama u okruenju.)rva mo!u&nost podra%umeva prila!o,avanje predu%e&a ve& nastalim promenama u okruenju.To %na i da menadment predu%ima od!ovaraju&e mere tek kada promene u okruenju %natno u!ro%e uspenost poslovanja predu%e&a i onemo!u&e nji'ov dalji ra%voj$ odnosno kada onemo!u&uju ostvarivanje *iljeva poslovanja predu%e&a.Dru!a mo!u&nost prila!o,avanja promenama u okruenju %asnovana je na predvi,anju %(ivanja na tritu i u ukupnom am(ijentu u kome predu%e&e posluje.U tom slu aju$ menadment moe da kreira nove poslovne pote%e i da predu%ima or!ani%a*ione mere kojima (i smanjio nei%vesnost i i%(e!ao ri%ik nastao promenama koje se o ekuju u okruenju. Ukoliko predu%e&e posluje u relativno sta(ilnim uslovima$ menadment je u mo!u&nosti da predvi,a promene u okruenju.U tom slu aju mo!u&e je prila!oditi predu%e&e promenama u okruenju primenom du!oro ne strate!ije$ odnosno planskim odlukama kojima se de-inie ponaanje predu%e&a na dui rok.Me,utim$ u nesta(ilnim uslovima poslovanja$ naro ito u periodima ekonomske kri%e$ kada su promene u okruenju u estale i neo ekivane$ menadment predu%e&a upu&en je na kratkoro ne mere.Tada se sprovodi strate!ija Fkratki' korakaG$ to podra%umeva i planiranje poslovanja na kra&e rokove. Upravlja ke mere menadmenta usmerene na uspostavljanje me,uljudski' odnosa dru!i su se!ment or!ani%a*iono! ponaanja predu%e&a.Me,uljudski odnosi kao o(lik or!ani%a*iono! ponaanja$ %asnivaju se na ulo%i pojedin*a i !rupa u -unk*ionisanju predu%e&a.Ti odnosi posmatraju se i% dve perspektive$ i to0 <#pojedini' i%vrila*a$ koji tre(a da upo%naju karakteristike i pro(leme svo!a i tu,e! /=#ponaanja u or!ani%a*iji$ i >#menadera$ koji tre(a da se osposo(e da ra%umeju ponaanje ljudi sa kojima sara,uju i kojima upravljaju. )onaanje ljudi anali%ira se na nivou pojedin*a$ !rupe pojedina*a i or!ani%a*ije u *elini. Na taj na in se posmatra *elokupno ponaanje ljudi u pro*esu poslovanja predu%e&a$ to omo!u&ava predu%imanje od!ovaraju&i' mera menadmenta u ostvarivanju planirani' *iljeva.)onaanje ljudi unutar or!ani%a*ije postaje sve %na ajniji -aktor uspeno! ostvarivanja *iljeva or!ani%a*ije$ (udu&i da ovek predstavlja njen sredini -aktor.Bovek je nosila* ne samo -unk*ije i%vrenja ne!o i upravlja ke aktivnosti u predu%e&u.4ato se ljudskom ponaanju u or!ani%a*iji u

67

savremenoj teoriji i praksi menadmenta posve&uje sve ve&a panja$ ime se doprinosi ve&oj uspenosti poslovanja$ kao i 'umani%a*iji rada. )ro*es ne!ovanja ljudski' poten*ijala u predu%e&u i u dru!im or!ani%a*ionim sistemima dola%i sve vie do i%raaja u privredno ra%vijenim %emljama.4a'valjuju&i tom pro*esu ra%vijaju se i or!ani%a*iona kultura i or!ani%a*iona klima kao usavreni na ini ponaanja ljudi u or!ani%a*iji. OR2AN74A+7ONA 6U1TURA 7 OR2AN74A+7ONA 617MA .avremeni privredni ra%voj$ %a'valjuju&i ra%voju te'nike i te'nolo!ije$ kao i %a'valjuju&i stalnom usavravanju sposo(nosti radnika$ omo!u&io je i%u%etno veliki o(im proi%vodnje.)onuda proi%voda na tritu stalno se uve&ava$ a i o(im potronje$ %a'valjuju&i tome$ sve je ve&i.Tako je kvantitativno i%raen ra%voj dosti!ao neslu&ene ra%mere.4ato je u novije vreme$ pose(no u privredno ra%vijenim %emljama$ (ilo potre(no usavravati kvalitet ne samo proi%voda i uslu!a ve& i odnosa unutar predu%e&a i prema nje!ovom okruenju.Ti odnosi se ispoljavaju u vidu odre,eno! or!ani%a*iono! ponaanja i osnova su ra%voja or!ani%a*ione kulture i or!ani%a*ione klime.Or!ani%a*iona kultura predstavlja model vrednosti$ u(e,enja i normi koji vlada u datom predu%e&u ili u dru!om or!ani%a*ionom sistemu.Ona se ispoljava u primeni odre,eni' sim(ola$ je%ika$ te'nolo!ije$ upravljanja i me,uljudski' odnosa usmereni' na ostvarivanje *iljeva or!ani%a*iono! sistema.To je svojevrsna -iloso-ija predu%e&a$ kojom su o(u'va&ene komunika*ije unutar nje!ove or!ani%a*ione strukture i prema okruenju$ a koja odraava nje!ove *iljeve$ vrednosti$ uverenja i ideje u pro*esu poslovanja.Osniva i predu%e&a ili dru!i' or!ani%a*ioni' sistema$ osniva kim aktom$ ela(oratom o opravdanosti osnivanja$ kao i tokom i%!ra,ivanja dato! poslovno! su(jekta$ ini*iraju ra%voj or!ani%a*ione kulture to! poslovno! su(jekta..vetski po%nate -irme prepo%natljive su po svojoj or!ani%a*ionoj kulturi$ koju su %a eli nji'ovi osniva i.Na primer F:ordG$ F.imensG$ F:ilipsG$ FMekdonaldsG i dru!e -irme slede tradi*iju svoji' osniva a$ pa je nji'ova or!ani%a*iona kultura prepo%natljiva$ kako u me,uljudskim odnosima i ponaanju menadmenta$ tako i u odnosima prema potroa ima.U svetu je po%nata :ordova or!ani%a*ija servisne slu(e$ koja e-ikasno uvaava opravdane primed(e kupa*a.7sto tako$ u svim restoranima F(r%e 'raneG$ koje je irom sveta or!ani%ovao FMekdonaldsG "M*DonaldQs#$ potroa i se posluuju na isti na in i namirni*ama isto! kvaliteta.Or!ani%a*iona kultura pojedini' predu%e&a je nji'ova odlika po kojoj se prepo%naju u trinoj komunika*iji.Or!ani%a*iona kultura tako,e o(u'vata usvojeni sistem vrednosti koji se ne!uje u predu%e&u i koji pri'vataju svi %aposleni.Ovako usvojen sistem vrednosti$ koji o(u'vata odre,ene norme$ pravila$ verovanja i ideje u me,uljudskim odnosima$ ure,uje se u o(liku odre,eno! kodeksa "lat. *odeR ; trupa*$ knji!a#$ odnosno propisa$ ili pravila ponaanja.Utvr,ena pravila ponaanja postaju o(ave%a svi' %aposleni'.Novoprimljeni radni*i pre ne!o to po nu da rade$ duni su da upo%naju ova pravila ponaanja i da i' primenjuju u komunika*iji u okviru predu%e&a i prema okruenju.Or!ani%a*iona klima predstavlja pri'va&eni model radne sredine$ koji se ispoljava u vidu radne atmos-ere koja vlada u datoj

68

or!ani%a*ionoj strukturi.To je na in dalje! usavravanja odnosa koji se uspostavljaju u or!ani%a*iji radi pove&avanja uspenosti njeno! poslovanja$ ali i 'umani%a*ije rada.Nau na istraivanja u savremenim poslovnim sistemima poka%ala su da or!ani%a*iona klima u %natnoj meri motivie ljude %a ve&e %ala!anje$ kao i na uspenije upravljanje i ra%voj or!ani%a*ije.Menadment predu%e&a i dru!i' or!ani%a*ioni' sistema %(o! to!a nastoji da stvori takvu radnu atmos-eru u kojoj &e svaki pojedina* ose&ati da pripada toj sredini i da joj koristi.Or!ani%a*iona klima doprinosi motivisanosti pojedina*a %a ostvarivanje to ve&e! u inka$ kao i ve&oj so*ijalnoj si!urnosti i odanosti radnika predu%e&u.To omo!u&ava da menadment sve vie sara,uje sa radni*ima$ a sve manje komanduje i kontrolie.6ao i%ra% savremeni' tenden*ija ka usavravanju or!ani%a*iono! ponaanja$ pose(no u o(likovanju or!ani%a*ione kulture i klime$ a radi osposo(ljavanja predu%e&a da to (olje %adovolji potre(e potroa a$ uspostavljen je i sistem 7.O "7nternational .tandard Or!ani%ation ; Me,unarodna or!ani%a*ija %a standarde#.4emlje Evropske unije nastoje da ovim sistemom uvedu me,unarodnu kontrolu kvaliteta proi%voda$ ali i na ina ponaanja privredni' su(jekata u trinoj konkuren*iji.Time se doprinosi %atiti potroa a i ure,uju odnosi u o(lasti proi%vodnje i ra%mene.Ve&i (roj ju!oslovenski' predu%e&a stekao je uslove koji %adovoljavaju kriterijume sistema 7.O i time se kvali-ikovao %a i%vo% na trite %emalja Evropske unije. 6ONTRO17.AN3E 6ontrolisanje predstavlja petu (a%i nu -unk*iju menadmenta. 6ontrolisanje poslovanja predu%e&a$ kao jedna od -a%a pro*esa upravljanja$ ima %a *ilj da o(e%(edi da ostvareni re%ultati poslovanja predu%e&a od!ovaraju planiranim.Dovoljno iroko posmatrano$ kontrolisanje se odnosi na sve or!ani%a*ione nivoe predu%e&a$ po ev od kontrolisanja poslovanja *eline predu%e&a i nje!ovi' or!ani%a*ioni' delova$ preko kontrolisanja interni' pro*esa$ %aposleni' u predu%e&u$ pa sve do kontrolisanja pojedina ni' elemenata i aktivnosti predu%e&a. )O3AM 7 4NABA3 :UN6+73E 6ONTRO17.AN3A )O3AM :UN6+73E 6ONTRO17.AN3A 6ontrolisanje kao jedna od (a%i ni' -unk*ija menadmenta o(u'vata skup *iljeva$ planova$ politika$ pro*edura i pravila kojima se odre,uju standardi poslovanja i re%ultati predu%e&a.U tom smislu$ kontrolisanje kao upravlja ka aktivnost predstavlja pro*es kojim predu%e&e tei da o(e%(edi da nje!ovi ostvareni re%ultati poslovanja od!ovaraju planiranim.)ostoji tesna me,uso(na pove%anost i uslovljenost kontrolisanja i planiranja$ kojim se de-iniu osnovni *iljevi predu%e&a i na ini reali%a*ije ti' *iljeva..utina pro*esa kontrolisanja o!leda se u merenju stepena reali%a*ije planirani' *iljeva poslovanja predu%e&a$ utvr,ivanju odstupanja ostvareni' od planirani' veli ina$ kao i u stvaranju pretpostavki %a adekvatno i (la!ovremeno predu%imanje korektivni' ak*ija.Upravlja ka kontrola o(u'vata sistem in-orma*ija koje se odnose na

69

merenje ula!anja "input/a# i re%ultata "output/a# predu%e&a$ kao i in-orma*ije o odvijanju aktivnosti i pro*esa u odnosu na de-inisane standarde.Na osnovu navedeni' in-orma*ija mo!u&e je odrediti da li je dolo do %na ajni' odstupanja od standarda$ a %atim je mo!u&e predu%eti od!ovaraju&e ak*ije da se ta odstupanja adekvatno i (la!ovremeno otklone.6ada se posmatra sistem kontrole kao -a%a pro*esa upravljanja neop'odno je uo iti nekoliko nje!ovi' (itni' elemenata0 <#plan$ koji predstavlja sastavni element svako! sistema kontrole i koji naj e&e sadri standarde sa kojima se upore,uju stvarne karakteristike predu%e&a9 =#merenje ula!anja$ koje predstavlja veoma (itan deo sistema kontrole$ (udu&i da ono predstavlja pola%nu osnovu %a predu%imanje korektivni' ak*ija pre %avretka pro*esa koji se kontrolie "preventivno kontrolisanje#9 >#kontrolisanje pro*esa$ koje se o(avlja u toku samo! odvijanja dati' pro*esa9 D#in-orma*ije$ koje se do(ijaju na osnovu merenja re%ultata i koje povratnom spre!om omo!u&avaju predu%imanje korektivni' ak*ija ukoliko je to potre(no. 6ontrolisanje predstavlja veoma %na ajnu -a%u pro*esa upravljanja (e% koje ne (i (ilo mo!u&e reali%ovati postavljene *iljeve predu%e&a.3edna od sutinski' odlika ove -a%e upravljanja o!leda se u nastojanju da se i%na,u na ini pomo&u koji' (i ostvareni poka%atelji u to ve&oj meri od!ovarali utvr,enim standardima.4a ra%liku od nad!ledanja$ kao pro*esa konstatovanja !reaka$ kontrola ima aktivnu ulo!u u pro*esu upravljanja jer pronala%i na ine i predu%ima ak*ije da se uo ena$ relevantna odstupanja otklone. 4NABA3 :UN6+73E 6ONTRO17.AN3A Neop'odnost kontrole u predu%e&u$ kao sloenom or!ani%a*ionom sistemu$ proistekla je i% injeni*e da su uslovi u kojima predu%e&e posluje veoma sloeni$ promenljivi i nei%vesni..provo,enjem -unk*ije kontrolisanja predu%e&e nastoji da smanji nei%vesnost svo! poslovanja i to %a'valjuju&i in-orma*ijama koje na taj na in do(ija.4a'valjuju&i datim in-orma*ijama predu%e&e predu%ima od!ovaraju&e ak*ije kojima moe da uti e na promene u okruenju ili da im se prila!o,ava$ ime moe opasnosti da trans-ormie u svoje anse %a uspe'.Neop'odnost kontrolisanja pove&ava se i pove&anjem sloenosti predu%e&a kao or!ani%a*iono! sistema jer se pove&ava kako (roj or!ani%a*ioni' delova koje tre(a kontrolisati tako i (roj i sloenost ve%a i%me,u nji'.)redu%e&e pokuava da de*entrali%a*ijom olaka kontrolisanje svo! poslovanja.Da (i de*entralisanje dalo eljene re%ultate$ neop'odno je utvrditi pre*i%ne standarde %a kontrolisanje poslovanja de*entrali%ovani' delova predu%e&a.4na aj kontrolisanja pove&ava se i usled potre(e dele!iranja autoriteta menadera na saradnike.Cudu&i da je menader i dalje od!ovoran %a ostvareni uspe' u svom se!mentu nadlenosti$ on mora stalno kontrolisati rad podre,eni'.Tako,e$ %aposleni u predu%e&u nosio*i su ni% su(jektivni' sla(osti to kao posledi*u ima i odre,eni (roj !reaka u radu.Upravo kontrolisanje ima ulo!u da date !reke odri u pri'vatljivim !rani*ama. 21AVNE 6ARA6TER7.T76E )RO+E.A 6ONTRO17.AN3A

70

6ontrolisanje kao -unk*ija menadmenta ima %a *ilj da utvrdi i otkloni devija*ije i%mereni' parametara od de-inisani' standarda.6ontrolisanje je$ dakle$ pro*es pore,enja ostvareni' u inaka sa utvr,enim standardima$ utvr,ivanja ra%like i%me,u nji'$ kao i predu%imanja korektivni' ak*ija da se utvr,ene ra%like "ukoliko su %na ajne# otklone. 6ontrolisanje se sastoji i% etiri me,uso(no pove%ane -a%e. To su0 <#Utvr,ivanje standarda i metoda merenja per-ormansi$ =#Merenje per-ormansi$ >#)ore,enje ostvareni' sa standardnim veli inama$ D#)redu%imanje korektivni' ak*ija. UTVRN7VAN3E .TANDARDA 7 METODA MEREN3A )ER:ORMAN.7 Utvr,ivanje standarda i metoda merenja u inaka predstavlja prvu -a%u pro*esa kontrolisanja.Ova -a%a je veoma %na ajna jer predstavlja po etnu osnovu pro*esa kontrolisanja.Veoma je %na ajno da standardi koji se de-iniu (udu ra%umljivi$ realni i pri'vatljivi %a su(jekte koji su o(u'va&eni kontrolom..tandardi predstavljaju unapred de-inisane veli ina sa kojima se porede ostvareni u in*i.Eta &e se de-inisati kao standardna veli ina %avisi&e od mno!o -aktora kao to su0 vrsta delatnosti predu%e&a$ uslovi poslovanja$ *ilj kontrolisanja i sl..tandardi mo!u (iti svi %na ajni elementi poslovanja$ re%ultati poslovanja$ *iljevi$ poka%atelji kvaliteta ekonomije "produktivnost$ ekonomi nost$ renta(ilnost# itd.Du!oro no posmatrano$ standardi su veli ine koje se menjaju.)romenljivost standarda uslovljena je promenljivo&u -aktora koji na nji' uti u$ "na pr. smanjuje se standardna pro-itna stopa %(o! pojave ve&e! (roja %na ajniji' konkurenata$ ili smanjuje se standard utroka materijala usled na(avke savremenije opreme i sl.#.)ostoji ve&i (roj klasi-ika*ija standarda u %avisnosti od kriterijuma koji se koristi kao osnov klasi-ika*ije. 3edna od podela standarda jeste i podela na0 :i%i ke standarde$ koji predstavljaju -i%i ka merila u inaka i koji se koriste %a kontrolisanje per-ormansi koje se mo!u i%ra%iti -i%i kim jedini*ama mere. :i%i ki standardi imaju veoma iroku primenu u samom pro*esu proi%vodnje u predu%e&u i njima su o(u'va&eni svi utro*i elemenata proi%vodnje "materijala$ sredstava %a rad i rada#$ kao i !otovi proi%vodi..tandarde trokova$ koji predstavljaju normative troenja elemenata proi%vodnje i%raene u nov anim jedini*ama. .tandardi trokova mo!u (iti ra%li iti$ "standardi ukupni' trokova$ standardi direktni' i indirektni' trokova$ standardi trokova po jedini*i proi%voda i sl.#$ i predstavljaju osnovu %a -ormiranje trokovni' *entara u predu%e&u..tandarde kapitala$ koji predstavljaju vrednosno i%raene normative koji se odnose na investirani kapital. .tandardi kapitala mo!u (iti0 odnos !otovine i prispeli' pla&anja$ odnos -iksno! i ukupno! investiranja$ odnos neto vrednosti i neto du!a$ odnos du!a i imovine predu%e&a itd..tandardi pri'oda$ koji predstavljaju merila u nov anim jedini*ama i odnose se na pri'ode ostvarene prodajom ro(e i uslu!a. U standarde pri'oda mo!u se u(rojati planirani ukupni pri'od$ planirani pri'od od reali%a*ije ro(e i uslu!a po teritorijama$ se!mentima trita$ i%vrio*ima prodaje i sl..tandardi pro!rama$ koji predstavljaju merila u

71

ve%i sa i%radom odre,eno! projekta$ "kao to su i%!radnja nove -a(rike$ unapre,enje kvaliteta proi%voda$ i%!radnja novo! po!ona$ eduka*ija radnika i sl.#. 4a rukovodio*e od!ovaraju&i' pro!rama standardi pro!rama predstavljaju norme u inka i %ato moraju da sadre0 vreme$ trokove i kvalitet i%rade pro!rama.Neopipljivi "intan!i(le# standardi ; koji predstavljaju odre,ena pravila$ norme$ koji' se %aposleni moraju pridravati u tenji ka ostvarivanju de-inisani' *iljeva poslovanja predu%e&a. Ovi standardi odnose se na pojmove koji se ne mo!u e!%aktno i%meriti niti i%ra%iti od!ovaraju&im jedini*ama mere. Neopipljivi standardi mo!u se odnositi na domen morala$ odnose sa javno&u$ imid -irme i %aposleni'. )ostavljanje neopipljivi' standarda moe se vriti na osnovu kori&enja upitnika$ intervjua i sl.Mno!i autori sve standarde dele na o(jektivne i su(jektivne. U o(jektivne standarde spadali (i oni standardi koje je mo!u&e pre*i%no i%ra%iti u od!ovaraju&im jedini*ama mere$ kao to su -i%i ki o(im proi%vodnje$ -i%i ki o(im prodaje$ pro-it$ trokovi$ kapital i sl..u(jektivni standardi (i (ili oni koji se odre,uju %a per-ormanse koje nije mo!u&e e!%aktno i%meriti$ "kao to su odnosi sa javno&u$ kadrovski poslovi itd.#. METODE UTVRN7VAN3A .TANDARDA )ostoji ve&i (roj metoda utvr,ivanja standarda$ a koja metoda &e se koristiti u konkretnom slu aju %avisi&e od karakteristika sami' per-ormansi %a koje se utvr,uju standardi kao i od *ilja kontrolisanja.U praksi naj e&e se koriste slede&e metode0 /istorijska$ /komparativna$ /te'ni ka i /su(jektivna. 7storijska metoda utvr,ivanja standarda (a%ira se na iskustvu ostvarivanja re%ultata u prolosti. Ovom metodom naj e&e se utvr,uju standardi trokova$ proi%vodnje$ o(ima i vrednosti prodaje i sl. 7storijskom metodom standardi se naj e&e -ormiraju tako to se u%imaju prose no ostvarene veli ine u prolosti. 6omparativna metoda utvr,ivanja standarda (a%ira se na postavljanju normativa per-ormansi na osnovu poka%atelja sli ni' or!ani%a*ija ili or!ani%a*ioni' jedini*a. )oda*i o potre(nim poka%ateljima mo!u se do(iti direktnim uvidom ili i% od!ovaraju&i' pu(lika*ija. Te'ni ki standardi odre,uju se na osnovu te'ni ki' karakteristika elemenata proi%vodnje i to na (a%i pret'odno utvr,eni' standarda u inaka %a ra%ne jedini*e posla. Te'ni ki standardi redovno se utvr,uju %a utroke elemenata proi%vodnje$ vremena i sl. .u(jektivna metoda utvr,ivanja standarda %asniva se na %nanju$ iskustvu i sposo(nosti menadera da adekvatno pro*eni standarde %a odre,ene per-ormanse. )R7N+7)7 U.)O.TAV13AN3A .TANDARDA

72

)rin*ipi uspostavljanja standarda kontrolisanja predstavljaju %a'teve koji' se tre(a pridravati da (i se ostvarili *iljevi kontrolisanja.Naj e&e se pominju tri prin*ipa uspostavljanja standarda0 <#Uspostavljenost standarda %a sve rukovodio*e predstavlja %a'tev da se pomo&u od!ovaraju&i' standarda svaki rukovodila* u ini od!ovornim %a svoj u inak odnosno %a u inak or!ani%a*iono! dela kojim rukovodi.Na taj na in pre*i%no se lo*ira od!ovornost %a odstupanje od standarda$ to omo!u&ava i da se otkriju u%ro*i odstupanja kao i da se predu%mu od!ovaraju&e korektivne mere %a otklanjanje dati' u%roka. =#Uspostavljenost standarda po strate!ijskim aktivnostima jeste %a'tev da se standardi utvrde %a sve strate!ijske aktivnosti kako (i se$ na taj na in$ kontrolisala aktivnost svi' najvaniji' o(lasti delovanja predu%e&a$ "ukoliko nije mo!u&e ili ukoliko nije ra*ionalno da se kontroliu sve aktivnosti predu%e&a#.Neop'odno je pri tome$ da sa jedne strane$ kontrolni sistem (ude to jednostavniji$ a$ sa dru!e strane$ da (ude to pou%daniji.Ukoliko se kontrolisanje o(avlja u toku samo! pro*esa rada$ mo!u&e je (la!ovremeno$ u 'odu$ otklanjati odre,ene nedostatke$ to (i re%ultiralo u (oljem -inalnom proi%vodu. >#Ve%anost standarda %a *entre od!ovornosti predstavlja %a'tev da se standardi de-iniu tako da svaki *entar (ude od!ovoran %a u inak u domenu svoji' -unk*ija.Na taj na in moe se na vreme uo iti odstupanje od planirani' u inaka$ tako da se na vreme mo!u uo iti u%ro*i odstupanja kao i predu%eti korektivne ak*ije.Naj e&e se u svakoj or!ani%a*iji ra%likuju slede&i *entri od!ovornosti0 trokovni *entri$ pro-itni *entri$ investi*ioni *entri$ *entri pri'oda itd.4a *entre od!ovornosti mo!u (iti ve%ani standardi0 trokova$ pri'oda$ pro-ita$ prinosa na investi*ije. )ored navedeni'$ predu%e&e$ u skladu sa spe*i-i nostima svoje delatnosti$ ukoliko je potre(no$ -ormira i dru!e standarde. MEREN3E )ER:ORMAN.7 Merenje per-ormansi predstavlja dru!u -a%u u pro*esu kontrolisanja i neop'odan je uslov %a o(avljanje tre&e -a%e ; pore,enja ostvareni' sa standardnim veli inama. Merenje per-ormansi podra%umeva i%!ra,en od!ovaraju&i me'ani%am koji omo!u&ava utvr,ivanje realni'$ ostvareni' u inaka.Merenje per-ormansi uslovljeno je delovanjem tri !rupe -aktora0 delovanjem top menadmenta$ or!ani%a*ionom strukturom i ra unovodstvom predu%e&a i politikom i pro*edurom predu%e&a.Top menadment predu%e&a ima ulo!u da de-inie standarde per-ormansi %a departmane$ divi%ione i dru!e poslovno/or!ani%a*ione jedini*e.Tako,e$ top menadment de-inie na in utvr,ivanja i pore,enja stvarno! u inka sa standardnim.Uti*aj or!ani%a*ione strukture predu%e&a i nje!ove ra unovodstvene -unk*ije o!leda se u o(e%(e,ivanju !lavni' elemenata %a merenje u inka na niim nivoima upravlja ke strukture.:ormalne politike i strukture$ sa dru!e strane$ de-iniu o(lasti kontrole ili *entre od!ovornosti kao i strukturu i%vetavanja i pro*edure merenja u inaka.U %avisnosti od karakteristika pro*esa ije se per-ormanse mere$ "tj. u %avisnosti od karakteristika sami' per-ormansi koje se mere#$ merenje se o(avlja u ra%li itim vremenskim intervalima.U kratkim vremenskim intervalima meri se u inak na nivou odvijanja

73

opera*ija koje je mo!u&e i%ra%iti kvantitativno.U kratkim vremenskim intervalima "dnevnim i nedeljnim#$ naj e&e se meri u inak pojedina ni' radnika i !rupe radnika koji rade u proi%vodnji.U srednjim i du!im vremenskim intervalima meri se u inak poslovni' i dru!i' jedini*a predu%e&a kao i predu%e&a kao *eline.)redmet merenja u srednjim intervalima jesu u in*i i% o(lasti trokova i pro-ita. U inak i% o(lasti trokova pre%entira se mese no$ a u inak i% o(lasti pro-ita pre%entira se mese no$ tromese no i estomese no "u %avisnosti od spe*i-i nosti poslovanja#.U du!im vremenskim intervalima "!odinu dana i due#$ meri se i i%raava u inak prinosa na kapital -iksni' i ukupni' investi*ija$ ra%voja proi%voda itd.Da (i se pove&ala e-ikasnost pro*esa merenja per-ormansi$ neop'odno je da se od!ovaraju&i su(jekti merenja pridravaju odre,eni' prin*ipa.3edan od dati' prin*ipa jeste %a'tev da se mere samo one per-ormanse %a koje su de-inisani i standardi.Ovaj %a'tev neop'odno je ispuniti %ato to je o(avljanje samo! pro*esa merenja pove%ano sa nastajanjem od!ovaraju&i' trokova$ pa se menadment predu%e&a mora skon*entrisati na merenje ne svi'$ ve& samo relevantni' u inaka$ dok merenje ostali' u inaka samo i%a%iva nepotre(ne trokove i daje irelevantne in-orma*ije.Dru!i prin*ip ko!a se menadment predu%e&a mora pridravati prilikom merenja per-ormansi jeste %a'tev da se merenje o(avlja na u%or*ima koji repre%entuju *elu popula*iju.)otovanje prin*ipa repre%entativnosti u%oraka neop'odno je jer predu%e&e ne meri$ niti mu se to isplati$ ukupnu masu elemenata$ ve& samo deo te mase tj. u%orak.Usled to!a$ dati deo mase koji se meri tre(a da predstavlja repre%entativni u%orak$ jer &e samo u tom slu aju do(ijeni re%ultati (iti realni$ tj. sistem kontrole &e (iti adekvatan.Tre&i prin*ip merenja per-ormansi koje! predu%e&e tre(a da se pridrava jeste pou%danost i validnost kao %a'tev da merenje (ude sta(ilno tokom vremena$ "isti uslovi tre(a da dovedu do isti' re%ultata#$ kao i da se meri %aista ono to je namera da se meri "validnost#. )ORENEN3E O.TVAREN7@ .A .TANDARDN7M VE17B7NAMA )ore,enjem ostvareni' sa standardnim "normiranim# veli inama mo!u&e je utvrditi da li i koliko ostvarene per-ormanse odstupaju od utvr,eni' standarda.Odstupanja ostvareni' od planirani' veli ina predstavljaju redovnu pojavu u praksi. Mno!o je vanije pitanje %na aja ti' odstupanja.Naime$ neop'odno je de-inisati !rani*u toleran*ije odstupanja i to %a sve per-ormanse i %a sve *entre od!ovornosti pose(no.2rani*a toleran*ije odstupanja poka%uje visinu ili meru do koje odstupanje od planirane veli ine moe da ide a da to ne uti e (itno na krajnji re%ultat$ "da to sutinski ne u!roava poslovanje predu%e&a#.Ukoliko odstupanja prela%e !rani*u toleran*ije$ neop'odno je da predu%e&e predu%me od!ovaraju&e korektivne ak*ije da (i se odstupanja otklonila ili svela u !rani*e toleran*ije.

74

ANA1747RAN3E 7 6OR72OVAN3E DEV73A+73E )osle pore,enja ostvareni' i planirani' per-ormansi sledi -a%a anali%iranja uo ene devija*ije.Ukoliko uo ena devija*ija preva%ila%i !rani*e toleran*ije trae se u%ro*i date devija*ije i predu%imaju se korektivne ak*ije da (i se ona otklonila. 6orektivne ak*ije mo!u (iti ra%li ite0 promena sistema proi%vodnje$ otvaranje novo! radno! mesta$ proirivanje uslu!a kup*ima i sl.Veoma je %na ajno imati u vidu da sve -a%e pro*esa kontrolisanja ine delove jedne iste *eline i da$ usled to!a$ nji'ovo -unk*ionisanje mora (iti me,uso(no uskla,eno. VR.TE 6ONTRO1E 7 N3ENA OR2AN74A+73A U )REDU4E5U .vi o(li*i kontrole$ u %avisnosti od kriterijuma klasi-ika*ije$ mo!u se podeliti na ve&i (roj vrsta.)rema mestu kontrole u odnosu na pro*es trans-orma*ije ula!anja u re%ultate ra%likuju se etiri vrste kontrole0 preventivna$ usmeravaju&a$ %atitna i korektivna. )reventivna kontrola o(avlja se pre po etka samo! pro*esa proi%vodnje. )reventivna kontrola o(u'vata ljudske$ materijalne i -inansijske resurse koji su neop'odni %a o(avljanje odre,eni' aktivnosti.+ilj ove kontrole jeste da predu%e&e na vreme$ pre samo! po etka aktivnosti o(e%(edi sve potre(ne resurse$ od!ovaraju&e! o(ima i vrste. )reventivna kontrola omo!u&ava od!ovaraju&u pripremu proi%vodnje to doprinosi pove&anju e-ikasnosti poslovanja.U preventivnu kontrolu mo!u spadati aktivnosti o(uke radnika$ na(avka nove opreme$ na(avka novi' materijala$ i sl.Usmeravaju&a ili ki(ernetska kontrola o(avlja se u toku odre,ene serije ak*ija$ pre ne!o to se data serija ak*ija %avri.Ovom kontrolom o(u'va&en je pro*es ula!anja i pro*es trans-orma*ije dati' ula!anja u re%ultate.Uo ene neeljene in-orma*ije mo!u se ukloniti u toku samo! pro*esa ula!anja ili u toku pro*esa trans-orma*ije.Usmeravaju&a kontrola ima %a *ilj da predvidi neeljene devija*ije$ da i' planski spre i i da ne!ativni e-ekti na poslovanje predu%e&a (udu i%(e!nuti.Da (i usmeravaju&a kontrola dala o ekivane re%ultate neop'odno je da menaderi (la!ovremeno raspolau od!ovaraju&im in-orma*ijama o promenama u okruenju kao i in-orma*ijama o re%ultatima poslovanja.4atitna kontrola o(avlja se u toku odvijanja odre,eno! pro*esa i ima %a *ilj da$ proveravanjem da li se potuju odre,ene pro*edure pre ne!o to se aktivnosti dalje nastave$ %atite pro*es koji kontroliu od dalji' !reaka.Ova vrsta kontrole omo!u&ava predu%imanje korektivni' ak*ija dok pro*es jo traje$ tako da time dola%i u prvi plan %atitni karakter ove vrste kontrole.Ova vrsta kontrole spada u najvanije i naj e&e primenjivane o(like kontrole. )ose(no je %na ajna kod pro*esa u kojima je velika si!urnost ili u veoma skupim pro*esima. 6orektivna kontrola predstavlja pro*es kontrolisanja re%ultata %avreni' aktivnosti i utvr,ivanje u%roka relevantni' odstupanja od standarda ili plana. Re%ultati ovo! pro*esa primenjuju se na (udu&e$ sli ne aktivnosti.Navedena etiri o(lika kontrole ne predstavljaju me,uso(no isklju ive varijante.Naprotiv$ one mo!u me,uso(no da se dopunjuju i da se koriste istovremeno.Ukoliko se kao kriterijum podele u%me *ilj i metode koji se koriste$ sve vrste kontrole mo!u se podeliti na te'ni ke i ekonomske.)od te'ni kom kontrolom podra%umeva se kontrolisanje te'ni ki'

75

per-ormansi proi%vodnje$ kontrola pripreme proi%vodnje$ proi%vodnje u toku i kontrola !otovi' proi%voda.+ilj te'ni ke kontrole jeste da o(e%(edi da upotre(ne vrednosti od!ovaraju eljenim standardima.Ekonomska kontrola predstavlja pro*es kontrolisanja ekonomski' per-ormansi predu%e&a i ima %a *ilj o(e%(e,ivanje ostvarivanja ekonomski' *iljeva poslovanja$ tj. kvaliteta ekonomije predu%e&a.U ove svr'e slue ra%li ite metode ekonomske anali%e0 anali%a produktivnosti$ anali%a preloma ta ke$ ra*io/anali%a i sl. U literaturi esto se pominju tri opte strate!ije kontrole ukoliko se kontrola poslovanja o(avlja na najviem i srednjem nivou.To su0 strate!ija trine kontrole$ strate!ija (irokratske kontrole i strate!ija klanovske kontrole. Trina kontrole poslovanja predu%e&a mo!u&a je ukoliko su %aiveli trini uslovi privre,ivanja.Ovaj o(lik kontrole %asniva se na trino veri-ikovanim re%ultatima poslovanja$ trinom me'ani%mu i konkuren*iji.3edna od %na ajni' prednosti ovo! metoda jeste uporedivost parametara koji se kontroliu sa od!ovaraju&im poda*ima konkurentski' predu%e&a$ kao i sa re%ultatima koje je predu%e&e ostvarilo u ranijim periodima.Trinu kontrolu mo!u primenjivati ona predu%e&a iji proi%vod moe da se reali%uje na tritu po konkurentskim *enama.Usled to!a$ trina kontrola najvie se koristi %a pra&enje poslovanja predu%e&a kao *eline.Ova metoda kontrolisanja retko se koristi kod -unk*ionalni' or!ani%a*ioni' jedini*a kao i kod manji' or!ani%a*ioni' jedini*a. Cirokratska kontrola predstavlja o(lik kontrole koji se %asniva na odre,enim administrativnim instrumentima$ kao to su0 pravila$ pro*edure$ politike$ pisana dokumenta$ 'ijerar'ija autoriteta i sl..kupom navedeni' instrumenata menadment tei da uspostavi standarde re%ultata i ponaanja u predu%e&u. Na taj na in u predu%e&u se uspostavlja sistem ve%a i odnosa kojima se re!ulie ponaanje su(jekata..trate!ija (irokratske kontrole predstavlja okvir %a ra%voj upravlja ko! kontrolno! sistema. Upravlja ki kontrolni sistem predstavlja unapred de-inisan tok i%vetaja i pro*edura u -unk*iji odravanja ili menjanja odre,eni' aktivnosti predu%e&a..astavni deo upravlja ko! kontrolno! sistema ine -unk*ije poput0 planiranja$ (udetiranja$ o*ene per-ormansi$ aloka*ije resursa$ na!ra,ivanja %aposleni' i sli no.:unk*ionisanje upravlja ko! kontrolno! sistema %asniva se na prin*ipu povratne spre!e sa unapred odre,enim *iljevima i standardima kontrole$ pore,enju per-ormansi sa *iljevima i standardima$ i%vetavanju o utvr,enim ra%likama i na predu%imanju od!ovaraju&i' korektivni' ak*ija..utinu upravlja ko! kontrolno! sistema ini etiri elementa0 (udet$ periodi ni i%vetaji$ o*ena per-ormansi i standardne operativne pro*edure. 6lanovska kontrola predstavlja tre&u optu strate!iju kontrole. 6lanovsku kontrolu u predu%e&u o(avlja odre,ena drutvena !rupa$ radni tim.Da (i se klanovska kontrola uspeno o(avljala u predu%e&u$ neop'odno je da %aposleni imaju %ajedni ki sistem vrednosti i visoko me,uso(no poverenje.6lanovska kontrola se %asniva na drutvenim karakteristikama predu%e&a$ kao to su0 tradi*ija$ verovanja$ %ajedni ke vrednosti$ korporativna kultura itd.4a klanovsku kontrolu karakteristi no je to se sami lanovi radno! tela staraju da svaki lan o(avi svoj deo posla.U uslovima veliki' i na!li' promena u okruenju klanovska kontrola do(ija svoj puni %na aj.Naime$ u navedenim uslovima trina kontrola nema ve&i %na aj$ a (irokratska kontrola$ poto je nedovoljno -leksi(ilna$ tako,e

76

ne moe da %adovolji potre(e.6lanovska kontrola podra%umeva vrstu ve%u pojedina*a sa predu%e&em i pri'vatanje *iljeva predu%e&a.Usled to!a$ ovaj o(lik kontrole ima ve&i %na aj %a mala predu%e&a kao i %a predu%e&a sa ne-ormalnom or!ani%a*ionom strukturom i sa ra%vijenom or!ani%a*ionom kulturom.Oso(ine konkretno! predu%e&a "vrsta delatnosti koju o(avlja$ veli ina$ or!ani%a*iona struktura$ stepen te'noloke ra%vijenosti$ okruenje i sl.#$ predstavljaju !lavni -aktor koji uti e na primenu navedene tri strate!ije kontrole.O(i no se jedna strate!ija primenjuje kao !lavna$ a dru!e dve kao pomo&ne. Najiru primenu ima (irokratska kontrola iji elementi se mo!u na&i u svakom predu%e&u.Me,utim$ (irokratska kontrola naje-ikasnija je u velikim predu%e&ima$ sa relativno sta(ilnim uslovima poslovanja i sa sta(ilnim te'nolokim uslovima. Ovoj vrsti kontrole od!ovara -unk*ionalni model or!ani%a*ije predu%e&a.6lanovska kontrola najprimenjivija je kod manji' predu%e&a sa matri nom or!ani%a*ionom strukturom.To su u!lavnom predu%e&a koja posluju u tur(ulentnim uslovima sa pove&anim ri%ikom$ sa nerutinskom te'nolo!ijom ili nestandardi%ovanim postup*ima rada.4a ovaj o(lik predu%e&a pose(no su %na ajne 'ori%ontalne in-orma*ione ve%e$ emu klanovska kontrola umno!ome doprinosi.Trina kontrola mo!u&a je samo ukoliko je ra%vijeno konkurentno trite i ukoliko se i%la%i i ula%i mo!u i%ra%iti u nov anim jedini*ama.Ovaj o(lik kontrole po!odan je %a pra&enje re%ultata predu%e&a kao *eline kao i %a kontrolu oni' or!ani%a*ioni' jedini*a koje se mo!u uspostaviti kao pro-itni *entri.)ro*es kontrolisanja o(avlja se i na niim operativnim nivoima$ i ta kontrola na%iva se supervi%orska kontrola..vr'a supervi%orske kontrole jeste provera rada pojedina ni' lanova kolektiva predu%e&a. .upervi%orska kontrola moe (iti0 kontrola re%ultata i kontrola ponaanja.6ontrola re%ultata o(avlja se %a one radnike iji je re%ultat mo!u&e meriti (ilo preko ostvareno! o(ima re%ultata (ilo preko produktivnosti rada. 6ontrola ponaanja o(avlja se %a one radnike kod koji' nije lako meriti re%ultate rada ve& se vri posmatranje nji'ovo! ponaanja da (i se utvrdilo da li od!ovara propisanoj pro*eduri rada.

OR2AN74A+73A :UN6+73E 6ONTRO17.AN3A 4a e-ikasno -unk*ionisanje sistema kontrolisanja (itno je da se on or!ani%uje u *elom predu%e&u i to na svim nivoima i u% uklju enost svi' menadera.Da (i pro*es kontrolisanja (io e-ikasan i e-ektivan$ neop'odno je da (udu ispunjeni odre,eni %a'tevi koji se mo!u de-inisati kao prin*ipi kontrolisanja0 <#Ca%iranost na *iljevima i planovima ; kao %a'tev da se kontrola o(avlja na osnovu planirane strate!ije predu%e&a. =#Ta nost i o(jektivnost ; kao %a'tev da i%merene vrednosti u inka od!ovaraju nji'ovim realnim vrednostima. >#)ose(an pro(lem predstavljaju u in*i koje je teko e!%aktno i%meriti$ kao to je na primer rad menadera.U tom slu aju primenjuju se metode koje su (a%irane na intui*iji$ iskustvu$ pro*eni i sl.

77

D#)ravovremenost kontrolisanja jeste %a'tev da se sve potre(ne aktivnosti o(ave na vreme$ kako (i se i potre(ne korektivne aktivnosti o(avile pravovremeno$ tj. onda kada su mo!u&e i korisne. H#Ra%umljivost je %a'tev da svi i%neseni poda*i (udu jasni i lako primenljivi kako (i se devija*ije lako uo ile i otklonile. Ra%umljivost u %natnoj meri uti e na e-ikasnost kontrole. H#:leksi(ilnost predstavlja %a'tev da sistem kontrole adekvatno prati promene do koji' dola%i u predu%e&u i okruenju. I#Ekonomi nost kontrolisanja jeste %a'tev da trokovi o(avljanja pro*esa kontrole (udu to nii u odnosu na postavljeni *ilj. )ose(no je %na ajno da trokovi kontrole (udu nii od koristi koja se ostvaruje njenom primenom. J#1o*iranost kontrole na svim strate!ijskim ta kama jeste %a'tev da se kontrola o(avlja na svim mestima koja imaju vitalni %na aj %a poslovanje predu%e&a.Ovaj prin*ip uka%uje da %a predu%e&e nije mo!u&e$ niti je isplativo$ da kontrolie sve svoje aktivnosti$ tako da tre(a da se skon*entrie samo na najvanije. K#)ove%anost sa menaderskim nivoima jeste %a'tev da kontrola (ude i%di-eren*irana u %avisnosti o kom menaderskom mestu se radi$ "da li je$ na primer$ u pitanju rukovodila* proi%vodnje ili menader prve linije proi%vodnje#. M#)rila!o,enost or!ani%a*ionom modelu predu%e&a predstavlja %a'tev da instrumenti i metode kontrole od!ovaraju me,uso(nim odnosima rukovodila*a u predu%e&u i da o(e%(e,uju klju %a loka*iju *entara od!ovornosti u njemu.U ovom slu aju i kontrolni i%vetaji upu&iva&e se onim menaderima koji su od!ovorni %a navedeno stanje i koji su ovla&eni da predu%imaju od!ovaraju&e korektivne ak*ije.Mesto kontrole u or!ani%a*ionoj strukturi predu%e&a u %natnoj meri uti e na njenu o(jektivnost.Naime$ neop'odno je da kontrola ima ravnopravan i samostalan status u odnosu na dru!e or!ani%a*ione delove predu%e&a.Menaderi kontrole moraju (iti ne%avisni u odnosu na menadere dru!i' or!ani%a*ioni' *elina ije poslovanje kontroliu$ da (i kontrola (ila o(jektivna. <A#Usa!laenost *iljeva kontrole sa *iljevima predu%e&a predstavlja %a'tev da kontrola o(e%(e,uje reali%a*iju postavljeni' *iljeva predu%e&a. 4na i$ neop'odno je sla!anje sistema kontrole sa *iljevima predu%e&a.Do(ar sistem kontrole podra%umeva (r%u povratnu spre!u da (i se odstupanja od postavljeni' standarda otklonila u to kra&em roku..ama povratna spre!a mora (iti konstruktivna$ a to %na i da omo!u&ava identi-ika*iju u%roka pro(lema$ kao i da o(e%(e,uje delotvornu ak*iju %a ostvarivanje postavljeni' *iljeva.Uspenost sistema kontrole umno!ome %avisi i od nje!ove pravi nosti i pri'va&enosti od strane svi' %aposleni'$ a to je mo!u&e ukoliko su postavljeni standardi kao i or!ani%a*ija kontrole adekvatno kon*ipirani.

78