Modul 1 - Normal

ECDL MODUL 1
UVOD U INFORMACIONE
SISTEME

Sadraj je napravljen na osnovu dokumenta:

EUROPEAN COMPUTER DRIVING LICENCE
SYLLABUS VERSION 4.0
(Module 1 Concepts of Information Technology IT)
PT
MODUL 1 UVOD U INFORMACIONE SISTEME
Autori:
Prof. dr Milan Milosavljevi
Prof. dr Mladen Veinovi
Doc. dr Zoran Banjac

Recenzenti:
Prof. dr Milovan Stanii
Doc. dr Ljubia Stanojevi

Izdava:
UNIVERZITET SINGIDUNUM
FAKULTET ZA POSLOVNU INFORMATIKU

Za izdavaa:
Prof. dr Milovan Stanii

Dizajn korica:
Aleksandar Mihajlovi

Godina izdanja:
2005.

Tira:
1000 primeraka

tampa:
CICERO-print
Beograd

ISBN: 86-85891-01-9
UNIVERZITET SINGIDUNUM
Beograd, 19.09.2005.g.
PREDMET: Saglasnost za korienje zatienog trgovakog znaka ECDL kod
izdavanja nastavnih sredstava
JISA - Jedinstveni Informatiki Savez Srbije i Crne Gore, kao neprikosnoveni
nosilac prava licence ECDL za podruje itave teritorije dravne zajednice Srbija i Cma
Gora, u vezi zahteva ovlaenog Test centra i autora predloenog nastavnog sredstva, a
u skladu sa lanovima 3. 10. 11. 12 i 13. Ugovora kojim je regulisano dodeljivanje
neekskluzivne licence ovlaenom TEST CENTRU od strane JISA, kojom se
omoguava korienje trgovakog i zatitnog znaka ECDL, nakon sprovedene provere
priloenog materijala, donosi sledeu odluku:
Daie se saglasnost autoritma
Milan Milosavljevi, Mladen Veinovi i Zoran Banjac za knjigu:
"Modul 1 - Uvod u IS"
MOGU koristiti zatitni i registrovani znak ECDL u predloenom
obliku i na predloeni nain.
Autori imaju pravo i obavezu da koriste zatitni znak ECDL u formi
ECDL/JISA, uz obavezu pridravanja svih razumnih uputstava, dobijenih od strane
JISA, po pitanju boja i veliine prezentacije zatitnog znaka, stila i rasporeda na svim
odobrenim nastavnim sredstvima.
Zatitni znakovi moraju se koristiti na takav nain da ne izgube svoju
osobenost i ne nanose tetu dobrom imenu i ugledu ECDL i JISA.
TEST CENTAR i autori imaju obavezu da ne preduzimaju nijednu radnju
koja bi mogla ugroziti ili ponititi postupak i nain upotrebe zatitnih ili registrovanih
znakova, niti bilo koju radnju koja moe pomoi ili
dati povoda za uklanjanjc zatitnog i registrovanog znaka ili koja bi mogla ugroziti ili
naneti tetu ECDL Konceptu i sprovoenju ECDL Programa.
Generalni sekretar JISA
ore Duki, dipl. Ecc.
SADRAJ:

MODUL 1 OSNOVE INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA (IT)....... 1
CILJEVI MODULA 1.................................................................................. 1
NASTAVNI PLAN........................................................................................ 1
1. OSNOVNI POJMOVI............................................................................ 13
1.1. Hardver, softver, informacione tehnologije................................... 14
1.1.1. Hardver (hardware) ..................................................................... 14
1.1.2. Softver (software) ........................................................................ 14
1.1.3. Informacione tehnologije (Information Technology- IT)............ 14
1.2. Vrste raunara ................................................................................. 15
1.2.1. Super-raunari (supercomputer) .................................................. 15
1.2.2. Meinfrejm (mainframe) raunari ................................................. 16
1.2.3. Personalni raunari (Personal Computer - PC) ........................... 17
1.2.5. Umreeni raunari (network computers)...................................... 20
1.3. Osnovni delovi personalnog raunara ........................................... 21
1.4. Svojstva raunara ............................................................................ 23
2. HARDVER.............................................................................................. 25
2.1. Centralna procesorska jedinica - CPU .......................................... 25
2.2. Memorija .......................................................................................... 28
2.2.1. RAM (Random Access Memory) .................................................. 30
2.2.2. Ke (Cache) memorija ................................................................. 32
2.2.3. Virtuelna (Virtual) memorija ....................................................... 33
2.2.4. ROM (Read Only Memory) .......................................................... 33
2.2.5. Jedinice mere raunarske memorije............................................. 34
2.3. Ulazni ureaji ................................................................................... 36
2.3.1. Tastatura (keyboard) .................................................................... 36
2.3.2. Mi (mouse).................................................................................. 37
2.3.3. Skener (Scanner) .......................................................................... 39
2.3.4. Trekbol (Trackball) ...................................................................... 40
2.3.5. Touchpad i pointing stick............................................................. 40
2.3.6. Digitalna kamera.......................................................................... 41
2.3.7. Mikrofon ...................................................................................... 42
2.4. Izlazni ureaji .................................................................................. 42
2.4.1. Monitor......................................................................................... 43
2.4.2. tampa (printer) ......................................................................... 45
2.4.3. Ploter (plotter).............................................................................. 47
2.4.4. Zvunici ....................................................................................... 47
2.5. Ulazno-izlazni ureaji...................................................................... 47
2.5.1. Modem......................................................................................... 47
2.5.2. Touchscreen ................................................................................. 48
2.6. Ureaji za skladitenje podataka ................................................... 49
2.6.1. Magnetne trake (magnetic tape) .................................................. 50
2.6.2. Magnetni diskovi.......................................................................... 50
2.6.3. Optiki diskovi ............................................................................. 53
2.6.4. Fle memorija............................................................................... 54
2.7. Portovi............................................................................................... 55
3. SOFTVER................................................................................................ 57
3.1. Vrste softvera ................................................................................... 57
3.2. Operativni sistemi ............................................................................ 58
3.3. Aplikativni softver ........................................................................... 60
3.4. Grafiko korisniko okruenje ....................................................... 60
3.5. Razvoj sistema.................................................................................. 62
3.5.1. Istraivanje................................................................................... 62
3.5.2. Analiza ......................................................................................... 62
3.5.3. Dizajn........................................................................................... 62
3.5.4. Razvoj/programiranje................................................................... 63
3.5.5. Testiranje...................................................................................... 63
3.5.6. Primena i odravanje.................................................................... 63
3.5.7. Povlaenje iz upotrebe ................................................................. 63
4. RAUNARSKE MREE....................................................................... 65
4.1. Lokalna i prostorna raunarska mrea......................................... 65
4.1.1. Lokalna raunarska mrea (Local Area Network - LAN)............. 65
4.1.2. Prostorne raunarske mree (Wide Area Network - WAN) .......... 66
4.1.3. Klijent i server.............................................................................. 66
4.1.4. Prednosti upotrebe raunarskih mrea ......................................... 67
4.2. Intranet i ekstranet .......................................................................... 68
4.2.1. Intranet ......................................................................................... 68
4.2.1. Ekstranet (Extranet) ..................................................................... 68
4.3. Internet ............................................................................................. 69
4.3.1. World Wide Web WWW............................................................ 71
4.4. Telefonska mrea i raunari ........................................................... 72
5. UPOTREBA INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA (I T) U
SVAKODNEVNOM IVOTU.............................................................. 75
5.1. Raunari na poslu............................................................................ 75
5.1.1. Prednosti oveka nad raunarom................................................. 75
5.1.2. Primena sloenih raunarskih sistema u poslovne svrhe ............. 75
5.1.3. Primena sloenih raunarskih sistema u dravnim poslovima......... 76
5.1.4. Primena raunara u bolnicama i zdravstvenim ustanovama ........ 76
5.1.5. Primena raunarskih programa u obrazovanju............................. 76
5.1.6. Primena raunara u radu od kue (teleworking) .......................... 78
5.2. Svet elektronike................................................................................ 78
5.2.1. Elektronska pota (e-mail) ........................................................... 78
5.2.2. Elektronska trgovina (e-commerce) ............................................. 79
5.2.3. Prednosti i nedostaci elektronske trgovine................................... 80
6. ZDRAVLJE, SIGURNOST I OKOLINA ............................................ 81
6.1. Ergonomija....................................................................................... 81
6.1.1. Izbor ergonomski dizajnirane opreme.......................................... 81
6.1.2. Ureenje radnog mesta................................................................. 81
6.1.3. Prilagodljivost .............................................................................. 82
6.1.4. Odmaranje.................................................................................... 82
6.2. Zdravstveni problemi ...................................................................... 82
6.3. Mere sigurnosti................................................................................. 82
6.4. Zatita okoline.................................................................................. 83
7. BEZBEDNOST ....................................................................................... 85
7.1. Bezbednost informacija................................................................... 85
7.1.1. Opti pojmovi i mere zatite ........................................................ 85
7.1.2. Problemi privatnosti ..................................................................... 86
7.1.3. Pravljenja rezervnih kopija podataka (backup)............................ 87
7.1.4. Posledice krae prenosnih raunara............................................. 87
7.2. Raunarski virusi ............................................................................. 88
7.2.1. Antivirusni programi.................................................................... 89
7.2.2. Preventiva..................................................................................... 89
8. AUTORSKA PRAVA I ZAKON........................................................... 91
8.1. Autorska prava ................................................................................ 91
8.2. Zakonodavstvo u oblasti zatite podataka..................................... 92
9. PRIMERI ISPITNIH PITANJA........................................................... 93

- 1 -
Modul 1 Osnove informacionih tehnologija (IT)
Matrijal koji je izloen u ovoj knjizi predstavlja osnovu za polaganje
teorijskog testa iz gradiva koje obuhvata Modul 1 Osnove informacionih
tehnologija (IT). Modul se sastoji od osam poglavlja, a test obuhvata pitanja
iz svakog od njih.

Ciljevi modula 1
Modul 1 - Osnove informacionih tehnologija, namenjen je da upozna itaoca
sa osnovnim pojmovima koje obuhvataju informacione tehnologije kao to
su: sastavni delovi personalnog raunara, uvanje podataka, nain rada
raunarske memorije, raunarske mree i znaaj upotrebe raunarskih
programa u savremenom poslovanju. Kandidat treba da se osposobi za
procenu mogunosti primene IT sistema u svakodnevnom ivotu kao i da
usvoji osnovna znanja o zdravstvenim problemima koji mogu nastati kao
posledica upotrebe personalnih raunara. Pored toga, kandidat treba da se
upozna sa osnovama zatite raunarskih podataka od neovlaenog
korienja kao i sa postojanjem zakonskih regulativa u ovoj oblasti.

Nastavni plan
Nastavni plan modula 1 je sainjen na osnovu programa preporuenog od
ECDL udruenja (European Computer Driving License, Syllabus Version 4)
i sastoji se od sledeih celina:

- 2 -
Oznaka i ime poglavlja Ciljevi
1. Osnovni pojmovi
1.1 Hardver, softver, informacione
tehnologije
Upoznavanje sa pojmovima: hardver
(hardware), softver (software) i
informacione tehnologije (IT).
1.2 Vrste raunara Poznavanje i razlikovanje velikih
raunara (mainframe), mrenih
raunara (network computer), linih
raunara (personal computer - PC),
prenosnih rauranara (laptop,
notebook) i linih digitalnih
pomonika (personal digital
assistant - PDA). Poreenje raunara
u odnosu na kapacitet, brzinu, cenu i
uobiajene korisnike.
1.3 Osnovni delovi PC-a Poznavanje glavnih delova PC-a, kao
to su: centralna procesorska jedinica
(Central Processing Unit - CPU),
hard disk, uobiajeni ulazno-izlazni
ureaji, memorija raunara i periferni
ureaji.
1.4 Svojstva raunara Poznavanje inioca koji utiu na
svojstava raunara kao to su brzina
centralne procesorske jedinice,
veliina radne memorije (Random
Access Memory - RAM) i broj
istovremeno pokrenutih programa.

- 3 -
2. Hardver
2.1 Centralna procesorska jedinica Upoznavanje sa funkcijama centralne
procesorske jedinice kao to su
svojstva i naini raunanja, logika
kontrola, brzi pristup memoriji.
Poznavanje jedinice merenja brzine
rada CPU.
2.2 Memorija Poznavanje razliitih vrsta
raunarske memorije kao to su:
RAM Random Acess Memory,
ROM Read Only Memory, njihova
svojstva i razlike.
Poznavanje jedinica mera raunarske
memorije: bit, bajt (byte), kB, MB,
GB, TB. Poreenje jedinice mere
raunarske memorije sa jednim
znakom (slovom), veliinom fajla i
direktorijuma/foldera.
2.3 Ulazni ureaji Prepoznavanje osnovnih ureaja za
unos podataka u raunar kao to su:
mi, tastatura, trackball, skener,
dojstik, touchpad, digitalna kamera,
mikrofon.
2.4 Izlazni ureaji Prepoznavanje osnovnih izlaznih
ureaja za prikazivanje ili beleenje
rezultata obrade raunarskih
podataka kao to su: monitor, ekran,
tampa, ploter i zvunik. Nauiti
gde se ti ureaji koriste.
2.5 Ulazno-izlazni ureaji Poznavanje ureaja koji mogu da
obavljaju i ulazne i izlazne funkcije
kao to su: modem, touchscreeen.

- 4 -
2.6 Ureaji za skladitenje podataka Poreejne glavnih vrsta ureaja za
skladitenje podatala kao to su:
diskete, Zip diskovi, magnetne trake,
CD-ROM, interni i eksterni hard
disk, po brzini ceni i kapacitetu.
Razumeti svrhu formatiranja diska.

3. Softver
3.1 Vrste softvera Razlikovati operativne sisteme i
aplikativne softvere. Razumeti
razloge za uvoenje verzije softvera.
3.2 Operativni sistemi Objasniti glavne funkcije
operativnog sistema i imenovati neke
od uobiajenih operativnih sistema.
3.3 Aplikativni softver Navesti neke od uobiajenih
predstavnika aplikativnog softvera i
mesto njihove upotrebe kao to su
programi za: obradu teksta, tabelarna
izraunavanja, rad sa bazama
podataka, prikaz podataka sa Web-a,
pripremu za tampu i raunovodstvo.
3.4 Grafiko korisniko okruenje Upoznavanje sa pojmom grafiko
korisniko okruenje (Graphical
User Interface - GUI).
3.5 Sistemski razvoj Upoznati faze razvoja raunarski
zasnovanih sistema. Upoznati se sa
procesom analize, dizajna
programiranja i testiranja.

- 5 -
4. Raunarske mree
4.1 Lokalna i prostorna raunarska
mrea
Upoznavanje sa pojmovima lokalne
(Local Area Network - LAN) i
prostorne (Wide Area Network
WAN) raunarske mree.
Razumevanje pojmova klijent/server.
Navesti neke od prednosti grupnog
rada kao to su: deljenje tampaa,
programa i dokumenata preko mree.
4.2 Intranet i ekstranet Razumeti ta je Intranet i odrediti
razliku izmeu intraneta i Interneta.
Razumeti ta je ekstranet (extranet) i
odrediti razliku izmeu ekstraneta i
Interneta.
4.3 Internet Razumeti ta je Internet i navesti
neke od osnovih naina njegove
upotrebe.
Razumeti ta je WWW (World Wide
Web) i odrediti razliku u odnosu na
Internet.
4.4 Telefinska mrea i raunari Razumeti upotrebu telefonskih mrea
u raunarstvu. Razlikovati pojmove
jevne telefonske mree (Public
Telephone Switch Network - PSTN)
digitalne telfonske mree (Integrated
Services Digital Network - ISDN) i
asimetrine digitalne pretplatnike
linije (Asimetric Digital Subscriber
Line - ADSL).
Upoznavanje sa pojmovima:
analogni, digitalni, modem, brzina
prenosa (merena u bitima u sekundi,
bits per secund - bps)

- 6 -
5. Upotreba informacionih
tehnologija u svakodnevnom
ivotu

5.1 Raunari na poslu Upoznavanje sa radnim mestima na
kojima je prikladnija upotreba
raunara od oveka za izvrenje
posla, a gde ne.
Upoznati neke od naina primene
sloenih raunarskih programa na
poslovima kao to su: poslovni
administrativni sistemi, sistemi za
rezervaciju avionskih karata, obrada
zahteva za osiguranje, elektronsko
bankarstvo.
sloenih raunarskih programa za
potrebe vlade kao to su: sistemi
javne evidencije (popis, registracija
vozila), prikupljanje poreza i
elektronsko glasanje
sloenih raunarskih programa za
potrebe bolnica i zdravstvenih
ustanova kao to su: voenje
zdravstvenih kartona, sistemi za
kontrolu vozila hitne pomoi,
instrumenata, alata i posebne hiruke
opreme.

- 7 -
Upoznati neke od naina korienja
raunarskih programa u obrazovanju
kao to su: sistemi za registraciju
studenata i izradu rasporeda asova,
obuka i uenje zasnovano na
upotrebi raunara (computer based
training - CBT), uenje na daljinu
(distance learning) i izrada zadataka
primenom Interneta.
Razumeti pojam rada od kue
(teleworking). Navesti neke od
prednosti takve vrste rada kao to su
smanjenje vremena koje se troi na
putavanje do posla i nazad, vea
mogunost usredsreenosti na
odreeni zadatak, prilagodljiv
raspored radnog vremena, smanjenje
potrebe preduzea za radnim
prostorom. Navesti neke od
nedostataka ovakvog naina rada:
gubitak kontakta meu ljudima,
manje mogunosti za timski rad.
5.2 Svet elektronike Razumeti pojam elektronske pote
(e-mail) i nain njene upotrebe.
Razumeti pojem elektronskog
poslovanja (e-commerce). Razumeti
nain kupovine roba i pruanja on-
line usluga, ukljuujui davanje
linih podataka pre poetka
transakcije, nain plaanja i osnovno
pravo kupca da vrati robu kojom nije
zadovoljan.

- 8 -
Nabrojati neke od prednosti on-line
kupovine robe i usluga kao to su:
dostupnost usluge tokom celog dana,
dostupnost podataka od veeg broja
ponuaa robe i usluga. Navesti neke
od nedostataka on-line kupovine kao
to nepostojanje kontakta meu
ljudima, rizik nesigurnog naina
plaanja.

6. Zdravlje sigurnost i okolina
6.1 Ergonomija Upoznati elemente i postupke koji
mogu pomoi u stvaranju zdravog
radnog okruenja kao to su:
pravilno postavljanje monitora i
tastature, upotreba odgovarajue
stolice, upotreba ergonomske
tastature i podloge za mia, filtra za
ekran, primena pravilnog osvetljenja
i provetravanje prostorije, pravljenje
estih pauza na mestima udaljenim
od raunara.
6.2 Zdravstveni problemi Nabrojati neke od zdravstvenih
problema koji mogu nastati kao
posledica rada na raunaru kao to
su: upala zglobova na rukama zbog
dugog kucanja, zamor oiju kao
posledica ekranskog osvetljenja,
problemi sa kimom koji nastaju kao
posledica nepravilnog sedenja.

- 9 -
6.3 Mere sigurnosti Navesti neke od mera sigurnosti koje
se primenjuju kod upotrebe raunara
kao to su: pravilna upotreba i izbor
kablova za napajanje.
6.4 Okolina Upoznati se sa injenicama da
prerada upotrebljenog papira,
prerada dotrajalog tonera tampaa i
upotreba ekrana sa tedljivim
modom rada moe bitno doprineti
zatiti okoline.

7. Bezbednost
7.1 Bezbednost informacija Razumeti pojam bezbednosti
podataka i prednosti organizacije
koja preduzima mere radi otklanjanja
bezbednosnih rizika kao to su:
usklaivanje mera zatite sa
znaajem podataka, postojanje
postupaka za izvetavanje o pojavi
bezbednosnih propusta, stalno
podseanje osoblja na njihovu
odgovornost u odnosu na bezbednost
informacija.

- 10 -
Upoznati se sa problemima
prvatnosti koji mogu nastati kod
upotrebe raunara. Poznavanje
preporuka kod izbora lozinki
(password). Znati ta se
podrazumeva pod pojmom
korisniko ime (user name) i
razliku izmeu korisnikog imena i
lozinke. Razumeti pojam prava
pristupa (access rights) i znati zato
su ona vana.
Poznavanje namene i vanosti
postupaka pravljenja rezervnih
kopija (backup) podataka i softvera
na prenosna sredstva za skladitenje
podataka.
Upoznavanje sa moguim
posledicama krae prenosnih
raunara, PDA i mobilnog telefona
kao to su: mogunost zloupotrebe
poverljivih podataka, gubitak
podataka, gubitak podataka za
kontakt ako nisu dostupni na drugom
mestu, mogunost zloupotrebe
telefonskih brojeva.
7.2 Raunarski virusi Razumeti pojam virusa u
raunarskom svetu kao i da postoje
razliite vrste virusa. Upoznati se sa
nainom zaraze raunara.

- 11 -
Upoznati se sa merama zatite od
virusa (anti-virus) i sa postupcima u
sluajevima zaraze raunara
virusom. Razumeti ogranienja anti-
virusnih programa. Razumeti
znaenje pojma dezinfekcije
fajlova.
Razumeti preporuene postupke
(good practice) za preuzimanje
(download) fajlova, pristup fajlovima
koji se nalaze u prilogu e-pote
(attachment).
8. Autorska prava i zakon
8.1 Autorska prava Razumeti pojam autorskih prava za
podruje softvera i dokumenata kao
to su: grafika, tekst, audio i video.
Razumeti znaanje autorskih prava u
odnosu na preuzimanje informacija
sa Interneta.
Razumeti pojam autorskih prava u
odnosu na razmenu materijala
snimljenih na prenosnim sredstvima
kao to su CD, Zip i diskete.
Poznavanje postupka provere
identifikacionog broja (ID number)
odreenog softvera. Razumeti
pojmove shareware, freeware i
korisnika licenca (end-user licence).
8.2 Zakonodavstvo u oblasti zatite
podataka
Upoznati zakonske odredbe u oblasti
zatite podataka u naoj zemlji.
Upoznati se sa posledicama krenja
zakonskih odredbi o zatiti podataka.

- 12 -

- 13 -
1. Osnovni pojmovi
Postoji veliki broj novih pojmova koji se koriste u oblasti raunara i
informacionih tehnologija. Za uspean rad u ovim oblastima nije neophodno
da se poznaju svih ti pojmovi i nazivi, mada korisnicima u velikoj meri
mogu da olakaju meusobno sporazumevanje i usvajanje novih znanja.
Raunar (computer) je vienamenski programabilan ureaj. Namenjen je za
razliita izraunavanja, obradu, uvanje podataka (data) i za obavljanje
nadzornih i upravljakih poslova.
Namena raunara moe da bude veoma razliita: od skupe igrake do
kontrolnog centra velikih energetskih ili vojnih sistema. Sutinski razlozi za
uvoenje raunara proizilaze iz potrebe da se povea brzina obavljanja
odgovarajuih poslova uz veoma veliku tanost i pouzdanost.
Obzirom da esto jedan isti raunar treba da ima mogunost da obavlja
razliite poslove (obrada teksta, sistemski nadzor i sl.) neophodno je da se za
svaku pojedinanu namenu odredi odgovarajui niz naredbi (instruction)
koje e upravljati radom raunara. Skup naredbi koje ine jednu celinu se
naziva program. Programi se uvaju u memoriji raunara, moe ih biti vie i
po potrebi se mogu doraivati, zamenjivati ili brisati.
Postupak obrade podataka u raunaru zapoinje prihvatom podataka iz
spoljnjeg sveta (sa tastature, video kamere, mikrofona, modema i sl.), a
potom se ti podaci prevode u odgovarajui elektrini oblik razumljiv
raunaru. Nakon toga se ulazni podaci privremeno uvaju u memoriji
raunara ili stalno u jedinicama za skladitenje podataka radi razliitih
izraunavanja i analiza koje se jednim imenom nazivaju obrada (processing).
Rezultati obrade se mogu uvati u jedinicama za skladitenje podataka,
mogu posluiti kao novi podaci za obradu ili mogu predstavljati izlazne
podatke (slika na monitoru, zvuni signali i sl.).
Raunar se, prema tome, moe posmatrati kao skup delova koje nazivamo
hardver (hardware) i skup programa softver (software). Jedno bez drugog
je neupotrebljivo. Hardverom su odreene mogunosti raunara, a softver
upravlja radom hardvera.

- 14 -
1.1. Hardver, softver, informacione tehnologije
1.1.1. Hardver (hardware)
Hardver predstavlju svi fiziki delovi raunara u koje spadaju: centralna
procesorska jedinica (Central Processing Unit - CPU), osnovna ploa
(motherboard) sa razliitim mikroipovima i elektrinim kolima (chipset),
memorija, tastatura, monitor, kuite, izvor napajanja, kao i ureaji (drive)
za pristup podacima CD ureaj, DVD ureaj i sl. Ovi delovi raunara se jo
nazivaju i komponentama raunara.
Jedno od svojstava raunara je da se njegovi delovi mogu menjati pa prema
tome ne moraju nuno svi raunari iste vrste biti jednaki. Delovi koji ine
jedan raunar se biraju u skladu sa namenom raunara i materijalnim
mogunostima. Odabrani skup delova koji ine jedan raunar se naziva
konfiguracija raunara.

1.1.2. Softver (software)
Softver predstavlja skup raunarskih programa koji se izvravaju na
raunaru. Raunarski programi mogu da budu veoma razliiti kako po
veliini tako i po svojoj nameni, a u osnovi predstavljaju skup naredbi koje
upravljaju radom hardvera raunara radi obavljanja nekog zadatka ili obrade
podataka. Pod zadacima se mogu podrazumevati prihvat ili itanje podataka,
zapisivanje i prikazivanje rezultata obrade.

1.1.3. Informacione tehnologije (I nformation
Technology- I T)
U optem sluaju naziv informacione tehnologije se odnosi na celokupnu
tehnologiju za obradu informacija.
U raunarskom svetu ovaj pojam se odnosi na upotrebu raunara za prihvat,
uvanje, i obradu podataka. Drugim reima, odnosi se na sve oblike upotrebe
informacija koje su u vezi sa primenom raunara. Zbog toga se ovaj pojam
esto pojavljuje u sloenijem obliku: informacione i komunikacione
tehnologije (Information and Communication Technology - ICT).

- 15 -
1.2. Vrste raunara
Raunari mogu da se grupiu u skladu sa njihovom namenom i sloenou.
Poev od najsloenijeg, dele se na:
super-raunare,
meinfejm raunare,
personalne raunare,
prenosne raunare i
mrene raunare.

1.2.1. Super-raunari (supercomputer)
U ovu grupu se svrstavaju oni raunari koji mogu da postignu najveu brzinu
rada i imaju mogunost da reavaju veoma sloene raunske probleme.
Pored toga to mogu da postignu izvanrednu brzinu obrade podataka,
odlikuju ih veoma visoke cene koje se mere milijardama dolara. Merila za
svrstavanje u grupu super-raunara su zbog brzog tehnolokog napretka
dosta promenljiva. Zbog toga e raunari koji se danas nazivaju super-
raunari u bliskoj budunosti postati sasvim prosenih karakteristika.
Super-raunari se najee koriste u posebnim dravnim i naunim
ustanovama za izvravanje vremenski veoma zahtevnih prorauna i
simulacija kao to su: odreivanje parametara vremenske prognoze,
molekularna istravanja, simulacije dejstva nuklearnih reakcija i reavanje
problema kripto-analize.
Prednost nad drugim raunarima, super-raunari postiu primenom
najsavremenijih tehnolokih dostignua i istovremenim izvravanjem jednog
zadatka na vie procesorskih jedinica (parallel processing). Najee su
namenski projektovani za jednu vrstu posla, npr. za numerike proraune, pa
zbog toga mogu da imaju primetno loije rezultate u reavanju optih
problema. Za postizanje najboljih rezultata neophodne su primene posebnih
tehnika programirnja, a napisani programi su najee mogu primenjivati
samo na pojedinanim raunarima. Pored toga, jedan od velikih problema
koji prati ovu vrstu raunara je hlaenje procesorskih jedinica koje se zbog
velike brzine rada previe greju.

- 16 -
Jedinica mere brzine rada super-raunara je FLOPS (FLoating point
Operations Per Second).
Dananji super-raunari rade uz istovremenu upotrebu oko 30 000
procesorski jedinica i postiu brzinu od priblino 135TFLOPS (1TFLOPS =
teraFLOPS = 10
12
FLOPS).

Slika 1. Super raunar kompanjije NEC ( earth simulator) iz 2002. godine

1.2.2. Meinfrejm (mainframe) raunari
Meinfrejm raunari su veliki i skupi raunari koji se najee koriste u
dravnim ustanovama i velikim preduzeima. Osnovne osobine meinfrejm
raunara su izuzetna pouzdanost, sposobnost obrade velike koliine podataka
i mogunost istovremenog opsluivanja velikog broja korisnika.
Meinfrejm raunari se obino primenjuju na poslovima kontrole avionskog
saobraaja, nadgledanja velikih energetskih i odbrambenih sistema, obrade
bankarskih podataka, obrade podataka sa popisa stanovnitva i rezultata
glasanja. Zbog njihove primene na osetljivom poslovima posebna panja je
usmerena na kvalitet izrade sastavnih delova raunara i na postizanje velike
pouzdanosti celokupnog sistema. Ovi raunari mogu da rade godinama bez
prekida, a proizvoai garantuju srednje vreme izmeu dva otkaza vee i od
20 godina. Pored toga, proizvoai meinfrejm raura svojim kupcima
obezbeuju izuzetno kvalitetnu tehniku podrku. Ovakva svojstva prate
visoke cene ali su one znaajno manje od cena super-raunara i trino
prihvatljive.
Meinfrejm raunari su velikih dimenzija, ponekad zauzimaju povrinu od
nekoliko desetina kvadratnih metara. Mogu istovremeno da opsluuju i vie

- 17 -
hiljada korisnika koji su na raunar povezani preko tzv. neinteligentnih
(dumb) terminala. Sva raunarska obrada se obavlja na jednom, centralnom,
mestu dok se kod korisnika (koji mogu biti udaljeni) najee nalaze samo
terminali, odnosno neophodan hardver za unos podataka i prikaz rezultata
obrade.
Savremeni meinfrejm raunari svoj rad zasnivaju na istovremenoj upotrebi
oko 30 procesorskih jedinica i velikoj koliini radne memorije (RAM) koja
dostie vrednosti nekoliko stotina GB (gigaBajt).
Brzina njihovog rada se meri u MIPS-ima (Millions of Instructions Per
Second). Savremeni meinfrem raunari dostiu vrednost od oko
15 000MIPS-a.

Slika 2. I BM-ov meinfrejm raunar z serije

1.2.3. Personalni raunari (Personal Computer - PC)
Personalni raunari ili PC, su raunari opte namene, relativno male cene,
jednostavni za upotrebu, namenjeni za opsluivanje potreba jednog
korisnika. Najee se koriste za obradu teksta, programiranje, kao zamena
za multimedijalne ureaje, ali zbog svoje pristupane cene i dobrih svojstava
nalaze veliku primenu u malim i srednjim preduzeima kao zamena za skupe
raunare.
Personalni raunari su se na tritu pojavili 60-tih godina prolog veka.
Njihov razvoj je podstaknut potrebama manjih laboratorija i istraivakih
timova koji nisu imali mogunosti za kupovinu meinfrejm raunara. Prvi PC
raunari su bile neto veih dimenzija (veliine friidera) i znatno skuplji od
dananjih personalnih raunara.

- 18 -
Sredinom 70-tih godina prolog veka, proizvoa raunarskike opreme Intel
(INTegrated ELectronics) je uspeo da sve delove prcesorske jedinice smesti
u jedno integralno kolo koje je nazvano mikroprocesor (microprocessor).
Ovaj tehnoloki napredak doveo je do naglog smanjenja cena personalnih
raunara.
IBM (International Business Machine) je 1981. godine ugradio Intelov
mikroprocesor u svoj personalni raunar.
Uvoenje personalnih raunara u dravne ustanove SAD zahtevalo je
njihovu standardizaciju, jer su ih do tada potpuno neusaglaeno proizvodila
mnoga preduzea. Rezultat je bio masovna pojava personalnih raunara
zasnovanih na pristupu koji je prvi primenio IBM. Danas se oni najee
nazivaju IBM kompatibilni PC raunari ili jednostavno PC raunari.
Savremeni PC raunari poseduju znaajnu procesorsku snagu i imaju veliku
primenu na radnim mestima i kolama. Cene im se kreu od nekoliko stotina
do par hiljada dolara u zavisnosti od kvaliteta i osobina.

Slika 3. PC raunar

1.2.4. Prenosni (portable) raunari
Prenosni raunari predstavljaju posebnu vrstu personalnih raunara
prilagoenu za korisnike koji imaju potrebu da raunar stalno nose sa sobom.
Ovde se svrstavaju laptop ili nootebook raunari i PDA (Personal Digital
Assistant) raunari.
Svi prenosni raunari pored standardnog imaju i baterijsko napajanje koje im
obezbeuje vieasovni samostalni rad.

- 19 -
Laptop ili notebook raunari su mali prenosni raunari preosene teine 3kg i
dimenzija A4 formata. Mogu da obavljaju zadatke kao i standardni PC
raunari ali su barem dva puta skuplji od njih.

Slika 4. Laptop raunari
Delovi laptop raunara su slini onim u standardnim PC raunarima ali su
manji i prilagoeni za mobilne korisnike (otporni na potrese, promene
temperature i imaju smanjenu potronju energije). Pored toga Laptop
raunari imaju ugraen LCD (Liquid Crystal Display) ekran i ugraenu
tastaturu sa donekle drugaijim rasporedom tastera zbog smanjenja
dimenzija. Na tastaturi moe da se nalazi poseban taster (pointing stick) u
obliku gumice na olovci ili poseban senzor (touchpad), povrine nekoliko
cm
2
, osetljiv na dodir koji zamenjuju fukcije mia.

Slika 5 PDA raunar
PDA (Personal Digital Assistant) raunari su prenosni ureaji za linu i
poslovnu upotrebu tako napravljeni da mogu da stanu na dlan. U poetku im
je osnovna namena bila pohranjivanje adresa, telefonskih brojeva i kratkih
poruka, meutim, danas imaju mnogo znaajniju namenu i veu procesorsku
snagu.

- 20 -
PDA raunari koriste posebne operativne sisteme i programe sline onim
koji se koriste na ostalim PC raunarima. Najee nemaju tastaturu a podaci
se unose preko ekrana osetljivih na dodir (touch screen).

1.2.5. Umreeni raunari (network computers)
Raunarska mrea je skup raunara povezanih na takav nain da mogu
meusobno da razmenjuju podatke i dele resurse (procesorsku snagu,
tampae, prostor za skladitenje podataka i softver). Raunarske mree
mogu da se realizuju na vie naina, a jedan od estih je onaj u kome postoji
centralni raunar koji se naziva server. Za server se obino postavlja PC
vee procesorske snage i sa vie memorijskog kapaciteta ali se kod velikih
mrea za server moe odabrati i meinfrejm raunar. Server upravlja radom
mree, dok se ostali raunari u mrei nazivaju terminali.
Raunari koji se nalaze u mei, mogu za rad da koriste sopstvene resurse
(CPU, RAM, softver). Mrea u tom sluaju predstavlja samo sredstvo
komunikacije, za razmenu fajlova na primer. Takve terminale nazivamo
inteligentnim (Intelligent terminal). Ukoliko postoji potreba, inteligentni
terminali mogu da koriste kapacitete drugih ranara u mrei. U grupu
inteligentnih terminala se pored ostalih ubrajaju PC i laptop raunari.
Drugi tip terminala je onaj koji ne raspolae svojim resursima ve se
najee sastoji od tastature (za izdavanje komandi) i monitora (za prikaz
rezultata). On ne moe samostalno da funkcionie nego koristi mreu
odnosno druge raunare i ureaje u mrei za izvravanje zadataka. Ovaj tip
terminala se naziva neinteligentni (dumb terminal).

- 21 -
1.3. Osnovni delovi personalnog raunara
Svi raunari, bez obzira na veliinu, imaju iste osnovne delove: ulazne
jedinice, procesorsku jedinicu, izlazne jedinice, jedinice za skladitenje
podataka i memoriju. Svaki od delova koji sainjava raunarski sistem se
moe svrstati u neku od ovih ceina, a blok ema jednog ovakvog sistema je
prikazana na slici 6.
ulazne
jedinice
procesor
skladitenje
podataka
izlazne
jedinice
memorija

Slika 6. Blok ema raunarskog sistema
Standardni PC raunar se sastoji od kuita (case, system unit), monitora i
tastature. Unutar kuita je smetena veina delova neophodnih za rad
raunara. Mozak raunara je mikroprocesor ili CPU (Central Processing
Unit). Smeten je na osnovnoj plou (motherboard) unutar kuita raunara,
a namenjen je da upravlja radom celog sistema. Pored CPU, unutar kuita
se nalazi ureaj za skladitenje podataka (hard disk) i memorijski moduli.
Memorija se deli na dva osnovna tipa: RAM (Random Access Memory) u
koju se mogu upisivati ili itati prethodno zapisani podaci i ROM (Read Only
Memory) iji sadraj se moe samo itati. Osnovna uloga memorije je da
skrati vreme potrebno CPU da pristupi potrebnim podacima u toku rada
raunara.
Hard disk slui za skladitenje vee koliine podataka na due vreme.
Koliina podataka koja se moe zapisati na hard disk (kapacitet) zavisi od
vrste hard diska, a kod savremenih PC raunara se kree izmeu 100 i

- 22 -
200GB (gigabajta). Pristup podacima zapisanim na hard disku je mnogo
sporiji nego to je sluaj sa memorijom.
Postoje i druge vrste ureaja za skladitenje podataka kod kojih su medijumi
za zapis podataka prenosni (removable). Njihova odlika je da mogu da se
odvoje od matinih ureaja. Na taj nain je mogue da se podaci prenose
izmeu raunara ili da se fiziki zatite na nekom bezbednom mestu.
Disketni ureaj (Floppy Disk Drive) slui za itanje i upis manje koliine
podataka na magnetni disk, upakovan je u plastino kuite i naziva se
disketa (diskette). Dimenzije diskete su tako odabrane da ona moe da stane
u dep od koulje, a kapacitet joj je 1,44MB (megabajta).
CD ureaji su namenjeni za itanje i pisanje podataka na optike diskove
kapaciteta do 700MB. DVD ureaji rade na slian nain, ali imaju tehnoloki
savrenija reenja od onih koja su primenjena kod CD ureaja. Posebno
dizajnirani optiki diskovi za DVD ureaje mogu da imaju kapactet i do
8GB.
Zip disk je magnetne prirode ija je veliina slina veliini diskete, a izrauje
se u dve varijante: od 100 i 250MB. Za skladitenje podataka na zip disketi
se koriste Zip ureaji.
Ureaji kao to su hard disk, CD i DVD ureaji, Zip ureaj i sl. mogu da
budu interni ili eksterni. Interni ureaji su smeteni u kuite raunara, a
eksterni ureaji se nalaze izvan kuita raunara, ali su sa raunarom
povezani odgovarajuim kablovima.
Monitor predstavlja izlaznu jedinicu (za prikaz podataka), dok tastatura i mi
predstavljaju standardne ulazne jedinice (za unos podataka i komandi). Pored
njih postoji vie drugih ulaznih i izlaznih jedinica. Tako, na primer, za
prihvat zvunog signala moe da se koristiti mikrofon, skener (scanner) za
digitalizaciju i snimanje slike, kamera za beleenje video materijala i sl.
Izlaz, takoe, moe biti u obliku zvuka, tampanog materijala i sl.
Periferijijama (preripherals) se nazivaju svi ureaji koji su sa spoljanje
strane prikljueni na kuite raunara. Predstavljaju poseban oblik
raunarskog hardvera koji se prikljuuje na raunar radi proirivanja
njegovih mogunosti.
Ponekad se izraz periferija koristi za one delove koji nisu neophodni za rad
raunara a izraz hardver za delove bez kojih rad raunara ne bi bio mogu.

- 23 -
Polazei od ove definicije, u periferijske ureaje se ubrajaju, tampa
(printer), skener, ita memorijske kartice (memory card reder), modem, i
sl. Monitor i hard disk su neophodni za rad raunara pa se ne ubrajaju u
periferije.

1.4. Svojstva raunara
Svojstva raunara predstavljaja ocenu mogunosti raunara za obavljanje
odgovarajuih poslova. One su rezultat svojstava pojedinanih delova
raunara i njihove meusobne usklaenosti.
Vanost svojstava pojedinih delova raunara zavisi od namene raunara.
Ako je osnovna namena raunara grafiki dizajn onda su rezolucija monitora
i brzina osveavanja slike neka od osnovnih merila koja formiraju ocenu
svojstva raunara. Pored toga, ocena brzine i efikasnosti raunara u
izvravanju odgovarajueg programa ili brzina snimanja nekog fajla na hard
disk, takoe, moe biti bitna u ocenjivanju svojstava raunara.
Odnos vrednosti pojedinanih svojstava posmatranog raunara u odnosu na
prethodno odreene vrednosti se naziva benchmark. Takva poreenja se
mogu nai u veini raunarskih asopisa a postoje i gotovi programi koji se
mogu pokrenuti na raunaru radi odreivanja njegovih karakteristika.
Brzina procesora se meri u GHz (gigaherc) i ima veliki uticaj na ukupnu
ocenu raunara. to je vea brzina to je mogue obaviti vie operacija u
jedinici vremena. Pored toga:
Poveanje veliine memorije (RAM size) pozitivno utie na svojstva
raunara.
Ukolika je vea memorija moe se uitati vie programskog koda i
podataka. Ovo je posebno bitno jer je pristup podacima koji se nalaze u
RAM-u daleko bri od pristupa podacima koji se nalaze na hard disku ili
nekom drugom medijumu za skladitenje podataka. U sluajevima kada
veliina RAM-a nije dovoljna za uitavanje celog programa i potrebnih
podataka pre poetka izvravanja programa, ova uitavanja se obavljaju
vie puta u toku rada programa. To bitno usporava ceo sistem. Veliina
RAM-a najee iznosi 256MB a moe biti i vea (256, 512, 1024MB).
Vrsta hard diska moe da utie na svojstva raunara.
Jedno od najbitnijih svojstava hard diska, pored kapaciteta, je vreme

- 24 -
pristupa podacima (access time) i ono predstavlja vreme koje protekne
izmeu trenutka zahteva za itanjem nekog podatka do trenutka kada je
taj podatak dostupan. Vreme pristupa se izraava u ms (milisekundama)
sa tipinim vrednostima od oko 5ms. Vremene pristupa podacima je neto
vee kod DVD-a i CD-a a najvee je kod diskete.
Upotreba hard diska koji je gotovo popunjen podacima moe bitno da
utie na ukupna svojstva raunara.
Neki operativni sistemi, meu koje spada i Windows XP, u toku rada
prave privremene (temporary) fajlove na hard disku i u njih smetaju
podatke koji su potrebni za rad raunara. Ukoliko na disku nema dovoljno
prostora, u toku rada raunara se prave se privremeni fajlovi manje
veliine uz prethodno brisanje postojeeg privremenog fajla. Zbog toga se
ee pristupa disku i usporava rad raunara.
Istovremenim pokretanjem vie od jednog programa moe se usporiti rad
raunara.
Mogunost da se na jednom raunaru istovremeno izvrava vie programa
naziva se multitasking. Ovakav nain rada je veoma koristan i to je
svojstvo veine savremenih operativnih sistema. Meutim, kako raste broj
programa koji se istovremeno izvravaju vreme njihovog izvravanja se
produava. Ukupno vreme izvravanja naredbi moe postati vee od
prostog zbira vremena poterebnog za njihovo pojedinano izvravanje.
Snana grafika kartica moe da unapredi mogunosti raunara brim i
boljim prikazom sadraja na ekranu.
Grafika kartica je namenjena za obradu slike i stvaranja video signala za
monitor. Grafike kartice mogu da sadre sopstvenu procesorsku jedinicu
i memoriju i da oslobode standardne delove raunara (kao to su CPU i
RAM) za obavljanje drugih poslova.
Ukupna svojstva raunara zavise od usklaivanja mogunosti svih
pojedinanih delova raunara. Veoma dobra svojstva procesora ne mogu da
dou do izraaja ako raunar ima malo memorije (RAM) jer e u tom sluaju
najvie vremena zahtevati prenos podataka izmeu diska i RAM-a. Na slian
nain, spor hard disk moe da predstavlja usko grlo, bez obzira to su ostali
vani delovi raunara izabrani na najpovoljniji nain nain.

- 25 -
2. Hardver
Hardver ine fiziki delovi raunara kao to su CPU, memorija i
ulazno/izlazni ureaji.

2.1. Centralna procesorska jedinica - CPU
Centralna procesorska jedinica (Central Processor Unit - CPU) je jedan od
najvanijih delova raunara. Zaduena je za izvravanje aritmetikih i
logikih operacija. U PC raunarima, CPU je preko odgovarajueg podnoja
smetena na osnovnu plou (motherboard).

Slika 7 Izgled Intelovog procesora Pentijum 4
Na velikim raunarima CPU najee nije jedinstvena celina, ini je vie
ipova koji mogu da budu rasporeeni i na vie tampanih ploa. Nasuprot
tome, kod PC raunara je smetena u jedan ip i esto se zbog toga naziva
mikroprocesor (microprocessor) ili jednostavnije procesor (processor) to se
skraeno obeleava kao P ili uP.
Gotovo sve to se obavlja na raunaru je pod direktnom ili indirektnom
kontrolom CPU. Iako ostali delovi sistema igraju vanu ulogu, karakteristike
CPU su najvanije u formiranju ocene mogunosti raunara.
Posao mikroprocesora (CPU) je da izvrava naredbe koje su odreene
softverom. Veina programa je napisana u viim programskim jezicima, ali
se oni pre izvravanja prevode (compile) na jezik razumljiv raunaru
mainski jezik. Broj razliitih naredbi (instruction) koje odreeni
mikroprocesor moe da razume (izvri) je konaan i njihov skup se naziva
instrukcijski set (instruction set). Broj i vrsta naredbi koje podrava jedan
procesor ima bitan uticaj na ukupna svojstva raunara.

- 26 -
Koliko e uspeno i brzo CPU obaviti ove naredbe zavisi od njegove
arhitekture tj. od naina na koji je procesor realizovan. Arhitektura procesora
odreuje njegovu unutranju strukturu i kako on radi. Svi procesori su
izraeni od poluprovodnikih materijala, ali nain na koji su oni upotrebljeni
za izradu procesora odreuje svojstva procesora.
Mada e o memoriji raunara kasnije biti vie rei, radi detaljnijeg uvida u
rad CPU potrebno je da se razmotri veza izmeu CPU i memorije. Raunari
koriste dve vrste memorije: primarnu (RAM) i sekundarnu (hard disk). Zbog
brzog pristupa podacima, CPU se u svom radu najee oslanja na primarnu
memoriju.
Slanje podataka
ka CPU
Ulazne jedinice
C P U
Interfejsna
jedinica
Izvrna
jedinica
Primarna memorija (RAM)
Sekundarna memorija
uvanje podataka i
programa
Rezultati obrade
Izlazne jedinice
Obrada

Slika 8. Centralna procesorska jedinica

CPU kontrolie ceo raunar i za razmenu informacija sa memorijom i
drugim delovima sistema (ulazne i izlazne jedinice) koristi spojene puteve
koji se nazivaju magistrale (bus). Postoje magistrale za podatke (data bus) i
magistrale za adrese (address bus). Prilikom prihvata ili slanja podataka
procesor poznaje adresu na kojoj se nalazi podatak ili na koju e ga upisati.
Adresa podatka je brojna vrednost koja jednoznano odreuje mesto podatka
u nekoj memoriji ili na nekoj perferiji. Magistralu ine elektrine linije za
prenos podataka. to je broj tih linija vei, to je vei broj podataka koji se
moe preneti u jedinici vremena.

- 27 -
Prema slici 8, u mikroprocesoru razlikujemo sledee osnovne celine:
Jedinica za interfejs prema magistrali (Bus Interface Unit BIU ) je
namenjena za komunikaciju mikroprocesora sa ostatkom raunara tj. za
itanje (fetch) naredbe iz memorije, itanje operanada iz memorije i slanje
rezultata u memoriju ili na odgovarajuu periferiju.
Izvrna jedinica (Execution Unit EU ) je zaduena za izvravanje naredbi.
Glavni deo izvrne jedinice je aritmetiko logika jedinica (Arithmetic Logic
Unit - ALU) koja, u zavisnosti od prethodno uitane naredbe, obavlja
odreenu aritmetiku ili logiku operaciju nad operandima. Pod aritmetikim
operacijama se podrazumevaju matematike operacije kao to su sabiranje,
oduzimanje, mnoenje i deljenje dok logike operacije najee predstavljaju
realizaciju logike negacije, konjunkcije i disjunkcije.
Pored ALU, izvrna jedinica sadri registre (register) koji predstavljaju
memorijske jedinice malog kapaciteta (merenog u bajtovima), namenjene za
privremeno uvanje podataka i naredbi. Registri su deo deo CPU i osnovna
odlika im je izuzetno kratko vreme pristupa (itanja i pisanja).
Postupak izvravanja programa zapoinje uitavanjem programa i potrebnih
podataka iz sekundarne memorije ili periferijskih ureaja u primarnu
memoriju. Kada se podaci i naredbe uitaju u memoriju (RAM), CPU za
svaku instrukciju obavlja sledee korake:
1. Prihvata(fetch) naredbu iz memorije i odreuje (decode) njeno
znaenje.
2. itanja podatak, ako se to zahteva u naredbi. Ovaj podatak se esto
naziva operand jer se nad njim obavlja aritmetika illi logika
operacija.
3. Izvrava naredbu.
4. Upisuje rezultat obrade u memoriju (RAM) ili u odgovarajuu
perifernu jedinicu, ukoliko se to u naredbi zahteva.
Svaki PC sadri sistemski takt (system clock) koji radi odreenom brzinom
(clock rate, clock speed). Inverzna vrednost vremenskog trajanja takta se
naziva frekvencija takta i izraava se u megahercima (MHz) i gigahercima
(GHz). to je vea frekvencija takta to je vea brzina kojom mikroprocesor
izvrava naredbe. Sa porastom frekvencije takta poveava se broj naredbi
koje se mogu izvriti u istom vremenu, ali treba naglasiti da je najvea

- 28 -
frekvencija takta koju procesor moe da podri odreena njegovom
arhitekturom.
Pored ovoga jedna od najvanijih uloga sistemskog sata je vremenska
sinhronizacija rada svih delova raunara.
Karakteristike CPU se definiu u MIPS (Millions of Instructions Per Second)
to je broj najkraih naredbi koje se mogu da se izvre u jednoj sekundi.
Meutim, uobiajeno je da se brzina procesora (CPU) izraava u
megahercima (MHz) i gigahercima (GHz), odnosno da se poistoveti sa
frekvencijom takta.
Svojstva CPU se mogu bitno unaprediti upotrebom ke (cache) memorije.
Osnovna namena ke memorije je da ubrza rad raunra.
Kao i svi ostali delovi raunara, CPU se stalno razvija i usavrava.
Mogunosti CPU se udvostrue svakih 18 meseci to je poznato kao Murov
zakon (Moors Low), a nema naznaka da e na tom podruju doi do bitnih
promena.

2.2. Memorija
Tehniki gledano, pod memorijom se podrazumevaju oni delovi raunara
koji slue za uvanje podataka u elektromagnetnom ili nekom drugom
obliku.
Postoji vie naina za podelu memorije. Prema nameni podataka koji se
uvaju memorjia se moe podeliti na:
primarnu (primary memory, primary storage) i
sekundarnu (secondary memory, secundary storage).
U primarnu memoriju se ubrajaju brze memorije, manjeg kapaciteta koje
esto, mada ne uvek, ne mogu da uvaju sadraj bez elektrinog napajanja.
Sadraj ovih memorija su podaci koji su trenutno predmet obrade. CPU
najee direktno pristupa podacima u primarnoj memoriji. Predstavnik ove
grupe je RAM memorija.
Nasuprot primarnoj, sekundarna memorija obino slui za trajno uvanje
podataka i ona za uvanje podataka ne zahteva elektrino napajanje. CPU
najee pristupa posredno podacima iz ovog tipa memorije, preko RAM-a.
Predstavnik ove grupe je hard disk.

- 29 -
Druga podela se odnosi na potrebu pojedinih memorija za postojanjem
elektrinog napajanja u toku uvanja memorijskog sadraja. U ovom sluaju
se memorija deli na:
stalnu (permanent, nonvolatile) i
privremenu (temporary, volatile)
Stalna memorija moe da uva svoj sadraj i bez postojanja elektrinog
napajanja, dok privremena memorija uva podatke samo dok postoji
elektrino napajanje. Predstavnici stalne memorije su hard disk i Zip disketa,
a privremene RAM i ke memorija.
Pored toga memorije mogu da se dele u odnosu na tehnologiju izrade, vreme
pristupa podacima i cenu. U ovom poglavlju e biti vie rei o sledeim
vrstama memorije:
1. RAM (Random Access Memory)
2. ROM (Read Only Memory)
3. Ke (Cache) memorja
4. Virtuelna (Virtual) memorija
Kada se ukljui raunar, prvo se uitavaju neophodni podaci iz ROM-a i
obavlja se samotestiranje svih osnovnih delova raunara. Potom se, takoe iz
ROM-a, uitava BIOS (Basic Input/Output System) koji nudi osnovne
podatke o hard disku, konfiguraciji raunara i druge podatke potrebne za
pravilno pokretanje raunara. Sledei korak je uitavanje operativnog
sistema u RAM, najee sa hard diska, kako bi CPU imala direktan (bri)
pristup operativnom sistemu i tako unapredila svojstva celokupnog raunara.
Pored toga, svaki pokrenuti program se pre izvravanja zajedno sa
neophodnim podacima za obradu uitava u RAM.
Razloge za postojanje ovoliko razliitih tipova memorije treba traiti u
osnovnim zahtevima trita: to bolje karakteristike po to nioj ceni.
Da bi CPU na najbolji nain iskoristio svoje mogunosti treba mu obezbediti
dovoljno brz pristup potrebnoj, esto velikoj, koliini podataka i naredbi.
Kako su podaci i naredbe kojima pristupa CPU smeteni u memoriji,
potrebno je da memorije imaju malo vreme pristupa. Meutim, dovoljno
velike i dovoljno brze memorije su veoma skupe.

- 30 -
Ukoliko se razmatra odnos koliina memorije/cena, najjeftiniji oblik
memorije koja dozvoljava upis i itanje podataka je hard disk. Pored niske
cene, podaci koji se nalaze na hard disku su stalni, odnosno ne zahtevaju
elektrino napajanje za njihovo uvanje, pa se zbog toga hard disk najee
koristi za trajno uvanje podataka i softvera. Naalost, vreme pristupa
podacima na hard disku je relativno sporo u odnosu na mogunosti CPU.
Hard disk se, osim za trajno skladitenje podataka, koristi i kao virtuelna
memorija.
Sledei tip memorije u razmatranom nizu definisanom prema odnosu
koliina memorije/cena, je RAM. On ima mnogo krae vreme pristupa
podacima pa se aktivni programi i neophodni podaci za obradu uitavaju u
RAM (sa hard diska, na primer) kako bi se bolje iskoristile mogunosti CPU.

2.2.1. RAM (Random Access Memory)
RAM je deo raunarskog sistema namenjen za upravljanje sa veom
koliinom podataka i naredbi u toku rada raunara. Odlikuje ga malo i
gotovo isto vreme pristupa podacima (reda nanosekundi), bez obzira u kom
delu memorije se podaci nalaze i zbog toga se koristi za neposredni rad sa
CPU. RAM je u neposrednoj vezi sa CPU, ali nije njen deo. esto se naziva:
primarna memorija, glavna memorija, interna memorija, sistemska memorija
ili samo memorija.
U RAM se, nakon ukljuivanja raunara, prvo uitava sistemski softver
neophodan za upravljanje radom raunara (BIOS, operativni sistem) a potom
i svi podaci i programi koji su pokrenuti.
Vana osobina RAM je da on moe da uva podatke samo dok postoji
napajanje. To znai da se svi podaci koji se nalaze u RAM-u, nakon
prestanka rada odreenog programa ili iskljuivanja raunara nepovratno
gube, osim ako se prethodno zapiu na hard disk, CD-RW i sl.
Po tehnologiji izrade i nainu rada razlikujemo dva osnovna tipa RAM-a:
Dinamiki RAM (Dynamic RAM - DRAM) i Statiki RAM (Static RAM-
SRAM)

- 31 -

Slika 9. Razliiti tipovi RAM-a
DRAM je jeftiniji i manjih dimenzija. Zbog tehnologije izrade neophodno je
esto osveavanje njegovog sadraja, zbog ega je on neto sporiji. Ova
vrsta memorije ima osobinu da u vremenu od nekoliko ms (milisekundi)
gubi prethodno upisani sadraj, pa je neophodno da postoji dodatni
hardver (memory controller) koji e unutar tog vremena proitati i ponovo
upisati proitani sadraj.
SRAM koristi potpuno drugaiju tehnologiju koja ne zahteva osveavanje
memorije. Odlikuje ga vea brzina od DRAM-a. S druge strane, zbog same
tehnologije izrade neto je veih dimenzija i skuplji od DRAM-a.
Zbog ovakvih osobina se SRAM koristi kod memorija koje zahtevaju veliku
brzinu (ke memorija) dok se DRAM koristi za realizaciju sistemske
memorije (RAM).
Savremeni PC raunari imaju obino 256MB ili vie RAM-a. Optimalnu
veliinu RAM-a je teko unapred odrediti jer to zavisi od namene raunara,
ali za rad sa Windows XP operativnim sistemom i obavljanje uobiajenih
poslova (obrada teksta, rad se manjim bazama podataka, tabelarni prorauni)
preporuuje se rad sa 256MB RAM-a. Za zahtevnije korisnike ova vrednost
se poveava. U optem sluaju, vea koliina RAM-a nudi bolje mogunosti
raunara.
Trenutni tehnoloki razvoj je usmeren na izradu tzv. non-volatile RAM-ova
koji bi u perspektivi mogli da ugroze industriju hard diskova.

- 32 -
Brzina rada CPU se naglo poveavala u prethodnih nekoliko godina. Porast
brzine procesora bitno je uticao na poboljanje karakteristika sistema.
Meutim, procesor je samo jedan od mnogobrojnih delova raunara koji
utiu na ukupnu ocenu sistema. Kako se sve informacije koje CPU treba da
obradi moraju upisati i proitati iz RAM-a jedna od presudnih veliina je
vreme koje se utroi na komunikaciju izmeu CPU i RAM-a. Poveanje
brzine pristupa podacima u RAM-u je samo deo reenja. Vreme koje je utroi
na prenos informacije od RAM-a do CPU je obino vee od vremena koje je
potrebno RAM-u da informaciju stavi na raspolaganje. Korak dalje u
reavanju tog problema nudi ke memorija.

2.2.2. Ke (Cache) memorija
Ke memorija je relativno mala (obino manja od 1MB) veoma brza
memorija koja je ugraena u CPU ili se nalazi u njegovoj neposrednoj
blizini. Uloga Ke memorije je da za CPU obezbedi najee potraivane
podatke i naredbe iz RAM-a. Kako je vreme pristupa podacima iz ke
memorije manje od vremena pristupa podacima iz RAM-u moe se ostvariti
znatna uteda u vremenu. Zahtev CPU za novim podatkom ili naredbom se
uvek prvo prosleuje Keu, a ukoliko se eljeni sadraj ovde ne nae tek
onda se zahtev preusmerava na RAM. Vremenski gubici koji nastaju kada se
eljeni podaci ne pronau u Keu su prihvatljivi jer je vreme pristupa Keu
malo. Ovaj pristup se zasniva na pravilu 80/20, po kom se 20% od svih
programa, podataka i informacija koje se nalaze na raunaru koristi tokom
80% vremena rada raunara. Na osnovu toga sledi da postoji velika
verovatnoa da e se podaci i naredbe koje su se prethodno koristile koristiti
ponovo.
Princip rada Ke memorije se zasniva na pravljenju liste prethodno
korienih podataka i naredbi. Svaki put kada CPU zahteva novi podatak ili
naredbu on se prvo obraa Keu, ukoliko je pronae (cache hit) ta naredba se
prosleuje ka CPU i istovremeno se pozicionira na vrh pomenute liste. Kada
se Ke popuni, a CPU zatrai podatak ili naredbu koji se ne nalaze u Keu
(cache miss) oni se itaju iz RAM-a, ali se istovremeno upisuju u Ke na dno
liste, na mesto gde se nalazio sadraj koji nije potraivan najdue vreme. Na
ovaj nain je mogue da bre pristupi esto upotrebljavanim podacima i da
se ubrza rad celog sistema.

- 33 -
Postoji vie vrsta Ke memorije, a najee su zastupljna dva:
1. L1 Ke (level 1 cache) koji se nalazi u okviru samog CPU, radi na
istom taktu kao i CPU, obino je veliine od 128KB do 512KB.
2. L2 Ke (level 2 cache) koji se nalzi u neposrednoj blizini CPU, radi
na duplo manjem taktu od CPU i obino ima veliinu do 2MB.
Razlozi za relativno malu koliinu ove memorije mogu biti tehnoloke
prirode (L1 ke se ugrauje u CPU) ali i finansijske, jer je ova vrsta
memorije (SRAM) skuplja od RAM-a.

2.2.3. Virtuelna (Virtual) memorija
to je vie programa istovremeno pokrenuto to je zauzet vei deo RAM-a.
Obzirom da je veliina RAM-a konana i ne suvie velika, moe se desiti da
raunar ne moe da odgovori na zahteve korisnika. Jednostavno reenje
moe da bude ograniavanje broja istovremeno pokrenutih programa ili
kupovina dodatnog memorijskog modula. Drugo reenje je rezervisanje
potrebnog prostora na hard disku kako bi se nadoknadila memorija koja
nedostaje u RAM-u. Pri tome se jedan deo podataka i naredbi, za koje se
proceni da im nije pristupano u skorije vreme, kopira iz RAM-a na hard disk
i na taj nain se oslobaa deo memorije RAM-a. Ovi podaci se potom, kada
izvravanje program to zahteva, ponovo kopiraju u RAM. Deo memorije na
hard disku koji se unapred rezervie za ove potrebe se naziva virtuelna
memorija.
Obzirom da hard disk ima malu brzinu pristupa podacima (i do 100 puta je
sporiji od RAM-a), u sluajevima este potrebe da se podaci kopiraju iz
RAM-a na hard disk i obrnuto, dolazi do primetnog usporavanja raunara u
izvravanju uobiajenih poslova. Tada je jedino reenje ulaganje u novi
RAM.

2.2.4. ROM (Read Only Memory)
ROM je posebna vrsta stalne (nonvolatile) memorije realizovane u obliku
integralnog kola. Ime je dobio po tome to mu se upisani sadraj (podaci i
naredbe) ne moe naknadno menjati, ve se moe samo itati. Celokupan

- 34 -
sadraj se upisuje u ROM samo jednom, pre njegove prve upotrebe i
naknadno se ne moe menjati.
Pored mogunosti direktnog pristupa podacima, osnovna odlika mu je da za
uvanje upisanog sadraja ne zahteva elektrino napajanje.
Iako je vreme pristupa podacima u ROM-u predmet usvravanja, ono je jo
uvek vee nego kod RAM-a. Zbog toga se sadraj ROM-a, neophodan za rad
raunara, kopira u RAM pri svakom pokretanju raunara, a potom odatle
izvrava.

Slika 10. ROM memorijski modul, smeten na osnovnoj ploi raunara
Mada je u ranijem periodu itav operativni sistem nekih raunara smetan u
ROM, danas je ta ideja naputena. Ipak jedan deo sistemskog softvera koji se
naziva BIOS (Basic Input/Output System) je upisan u ROM (odnosno
savremeniju varijantu ovoe vrste memorije Flash). BIOS je usko povezan sa
pojedinim hardverom osnovne ploe raunara, zaduen za njegovo
pokretanje, proveru ispravnosti osnovnih delova raunara, upravljanje
tastaturom, monitorom, hard diskom kao i za brojne druge funkcije.
Savremeni raunari BIOS upisuju u Flash memorije, poseban oblik stalne
memorije koja nudi mogunosti i naknadnog upisa podataka u memoriju.
Upotreba ROM-a i njegovih naprednijih oblika (PROM, EPROM, EEPROM,
Flash) je nala veliku primenu i van raunarske tehnike.

2.2.5. Jedinice mere raunarske memorije
Najmanja jedinica koliine informacija u raunarskom svetu je bit (BInary
digiT, sa oznakom jedinice b). Bit predstavlja binarnu cifru koja moe imati
dve vrednosti, najee oznaene kao logika nula (0) ili logika jedinica (1).
U samom raunaru se ove vrednosti fiziki predstavljaju sa
postojanjem/nepostojanjem napona, struje, namegnetisanja, ali i drugih

- 35 -
vrednosti. Nizovi binarnih cifri (nula i jedinica) se nazivaju binarni brojevi.
Sve informacije u raunaru (podaci, programi, slike) su u osnovi
predstavljene na binaran nain. Vea jedinica koliine informacije od bita je
bajt (Byte, sa oznakom jedinice B) i predstavlja niz od 8 bita. Kapacitet
memorije se izraava u bajtovima i predstavlja najvei broj bajtova koji
memorija moe da sadri.

Vee jedinice koliine informacije su:
kb (kilobit, 1kb = 2
10
bita= 1024 bita),
Mb (megabit, 1Mb=2
20
bita),
Gb (gigabit, 1Gb=2
30
bita)
Tb (terabit, 1Tb=2
40
bita)
kB (kilobajt, 1kB =2
10
bajtova = 1024 bajtova),
MB (megabajt, 1Mb=2
20
bajtova),
GB (gigabajt, 1GB=2
30
bajtova)
TB (terabajt, 1TB=2
40
bajtova)
Memorijski moduli se razlikuju i po kapacitetu. Standardne vrednosti
kapaciteta pojedinih memorija savremenog raunara su sledee. Kapacitet
hard diska oko 100GB, RAM-a oko 256MB ili vei a Ke memorije do 2MB,
mada je obino manji.
Pored toga pojedini podaci i programi mogu da zahtevaju razliite koliine
memorije. Tako na primer jedan otkucani karakter (slovo, broj ili specijalni
znak) u tekstualnom fajlu zauzima od 1 do 2 bajta, desetak linija kucanog
teksta sa standardnim proredom zauzima oko 1kB memorije, jedna strana
oko 10kB dok neto opirniji dokument kao to je seminarski rad zauzima
memoriju i do nekoliko megabajta (MB). Fajlovi u kojim su zabeleene
fotografije, snimljene digitalnim fotoaparatom, zauzimaju od nekoliko
stotina kB do nekoliko MB, a fajlovi sa dugometranim filmovima od
nekoliko stotina MB do nekoliko GB. Memorija koju zauzima jedan folder
moe biti razliita, a zavisi od veliine fajlova koji su u njemu zapisani.

- 36 -
2.3. Ulazni ureaji
Ulazni ureaji (input devices) su delovi raunarskog sistema koji
omoguavaju unos podataka i naredbi u raunar. Postoje brojni naini na
koje raunar moe da prihvatiti ulazne podatke. Veina metoda se ipak moe
svrstati u dve osnovne grupe: runi unos podataka (tastatura, mi...) i
automatizovani unos podataka (skener, ita bar kodova,...)

2.3.1. Tastatura (keyboard)
Tastatura slui za unos informacija i zadavanje naredbi raunaru. Postoji vie
vrsta tastatura, a uglavnom se razlikuju po obliku i rasporedu tastera. Jedna
od najzastupljenijih vrsta tastature u odnosu na raspored tastera je QWERTY
tastatura (dobila je ime po rasporedu prvih est slovnih tastera). Obino
imaju 101 ili vie tastera, gde pored tastera za unos slova i brojeva postoji
numerika tastatura, zatim funkcijski (F1, F2, ... F12) i specijalni (komandni)
tasteri. Neki od najee upotrebljavanih komandnih tastera su Control ili
CTRL, Alternate ili Alt, Shitf taster, Windows i Command taster.
Dizajn raunarske tastature se zasniva na pisaoj maini. Mada je raspored
tastera na pisaoj maini uslovljen mehanikim ogranienjima (razdvajali su
se tasteri slova koja su esti parovi, da kod brzog kucanja ne bi dolo do
zaglavljivanja metlica) on je zadran i na raunarskoj tastaturi. Bilo je vie
pokuaja da se uvede raspored tastera koji prua mogunost breg unosa ali
takvi poduhvati nisu naili na ire interesovanje.
Numerika tastatura je dodatak od 17 tastera u desnom delu tastaure, sa
rasporedom zasnovanim na izgledu veine raunskih maina i kalkulatora.
Cilj ovakvog dizajna je da korisnicima koji su prethodno obavljali poslove
raunanja na tradicionalnim ureajima olaka prelazak na raunare.

Slika 11. Izgled standardne tastature

- 37 -
Sama tastatura u elektrinom smislu predstavlja mreu prekidaa koju
kontrolie poseban procesor ugraen u telo tastature. Njegov zadatak je da u
toku rada raunara nadgleda tastaturu i da u sluaju aktiviranja jednog ili
vie tastera istovremeno, omogui slanje informacije ka CPU.
Tastatura je putem konektora (PS/2 ili USB) povezana sa raunarom. Postoje
i tastature sa beinim prenosom podataka ka CPU.
Cena tastature koja se dobija uz standardnu konfiguraciju PC raunara iznosi
svega par dolara, to i odgovara njenom kvalitetu pa svakako treba razmisliti
o dodatnom ulaganju za kupovinu kvalitetnije tastature koja e doprineti
lagodnijem radu i spreiti pojavu nekih oboljenja (repetitive stress injury-
RSI) koja nastaju kao posledica dugotrajnog rada sa tastaturom.

2.3.2. Mi (mouse)
Mi predstavlja nezaobilazni ulazni ureaj koji se pojavio uvoenjem
grafikog operativnog sistema.
Glavna uloga mia je da pokrete ruke prevede u elektrine signale koji e
raunaru predstavljati svojevrsne naredbe. Na donjoj strani mia je smeten
senzor koji prati kretanje mia po podlozi. Ovo dvodimenzionalno kretanje
mia se potom, nakon vie konverzija, prikazuje na ekranu u vidu pokretanja
pokazivaa (cursor).

slika 12. Anatomija mia
Na slici 12 su prikazane osnovni delovi mehanikog mia. Usled povlaenja
mia po podlozi, dolazi do okretanja kuglice (1) koja zbog trenja rotira

- 38 -
valjke (2) i pokree optike diskove (3). Optiki disk im rupice po ivicama
tako da u odgovarajuem poloaju kroz njih moe proi svetlost koju stvara
LED (light emitting diode) na mestu (4). Prolazak svetlosnog snopa kroz
optiki disk belei senzor (5). Pravac kretanja mia se odreuje na osnovu
informacije da li se okree jedan ili oba optika diska, a na osnovu brzine
okretanja optikog diska moe da se odrediti brzina povlaenja mia.
Pored mehanikog mia, razvijen je i optiki mi koji za praenje pokreta
koristi optiki senzor uparen sa LED-om. Optiki mi direktno prati relativno
kretanje mia u odnosu na podlogu dok mehaniki mi prati kretanje kuglice.
Prva generacija optikih mieva je morala da se koristi sa posebnim
podlogama (mouse pad) zbog lakeg praenja kretanja mia. Novije
generacije optikih mieva obino u sebi imaju ugraen namenski procesor
za obradu slike (image processing chip). Ovo omoguava praenje
relativnog kretanja mia na razliitim podlogama a ne samo na nameskim.
Optiki mievi se jednostavnije odravaju, dok je ienje mehanikog mia
est i pomalo dosadan posao. S druge strane, u zavisnosti od ugraenog
procesora, optiki mi ponekad ne moe da prati nagle pokrete ili ima
problema sa razliitim podlogama na kojima treba da radi.
Laserski mi umesto LED-a koristi laserski izvor svetlosti. Osnovni cilj
zamene LED-a laserskim izvorom je poveanje preciznosti u praenju
kretanja i reavanje problema koje optiki mi ima sa razliitim podlogama
Levi i desni
taster
scroll
dugme
providno
kuite
Laserski izvor

slika 13. Laserski mi

- 39 -
Kao i veini drugih ulaznih ureaja miu je potreban prikljuak na raunar.
Obino se koristi tanak elektrini kabl koji se zavrava sa PS/2 ili USB
konektorom. U poslednje vreme veliku popularnost imaju beine (cordless,
tail-less) vrste koje informacije prenose primenom infrared, radio ili
Bluetooth tehnologije.
Mi obino imaju dva tastera, levi za selektovanje objekata i teksta, a desni
za aktiviranje posebnog menija. Kod nekih mieva su sve funkcije
objedinjene u jednom tasteru (Mac raunari), mada postoje mievi koji imaju
vie od dva tastera, a korisniku se ostavlja mogunost da im po potrebi
dodeli eljenu funkciju.

2.3.3. Skener (Scanner)
Skener je ulazni ureaj koji moe da stvori ditalni zapis tampanog
materijala. Najrasprostranjeniji modeli skenara su tzv. flatbed skeneri koji su
po izgledu i po nainu rada najsliniji fotokopir mainama, osim to umesto
papirne kopije stvaraju raunarski fajl. Ova vrsta skenera nije skupa (cena
mu je od 50 do 100 dolara) i zbog toga ima veliku primenu za linu upotrebu
ali i za manje zahtevne poslovne namene. Mnogo skuplji modeli se koriste u
grafikom dizajnu. Ovi modeli skenera nude pre svega vei kvalitet
digitalizovanog materijala (veu rezoluciju), mogunost digitalizacije
fotografija, negativa i slajdova. Za izrazito zahtevne poslove kod kojih je
kvalitet slike od presudnog znaaja, kao to je izdavatvo, neophodna je
upotreba velikih i monih Drum skenera. Nasuprot ovoj krajnosti, postoje i
izuzetno jeftini prenosni skeneri.

slika 14. Izgled flatbed skenera
Bez obzira na vrstu skenera, njegova osnovna namena je digitalizacija
fotografija, crtea, dijagrama, drugih pisanih (tampanih) materijala i

- 40 -
pohranjivanje takvog zapisa u memoriju raunara. Ovakvi digitalizovani
sadraji su najee predmet dalje raunarske obrade primenom
odgovarajuih programa.
Glavne odlike skenera su rezolucija, broj boja koje moe da prepozna,
najvee dimenzije dokumenta koje moe da skenira i brzina rada.

2.3.4. Trekbol (Trackball)
Trekbol je ulazni ureaj koji prati kretanje kuglice postavljene u kuite sa
senzorima. Po nainu rada je veoma slian miu, a osnovna razlika u odnosu
na mia je da korisnik direktno pokree kuglicu prstima ruke ili dlanom a ne
pokretanjem ureaja. Pokretanje kuglice se nakon vie konverzija prikazuje
kao pomeranje pokazivaa na ekranu raunara.

slika 15. Trekbol proizvoaa Logitech
Koristi se uglavnom kod CAD (Computer Aided Design) programa ali i kod
prenosnih raunara zbog estih okolnosti u kojima nije dostupna ravna
podloga koja je neophodna za rad mia

2.3.5. Touchpad i pointing stick
Touchpad je ravna povrina manjih dimenzija (nekoliko cm
2
) osetljiva na
lagani pritisak. Koristi se kao zamena za mia. Korisnik povlai prst po
ovom ogranienom prostoru i u zavisnosti od brzine i putanje kretanja prsta
upravlja kretanjem pokazivaa po ekranu. Dva uzastopna i dovoljno brza
udarca prstom po ovoj povrini proizvode isti efekat kao i dvoklik na levi
taster mia.

- 41 -
Veliku primenu ima na prenosnim raunarima zbog toga to upotreba mia u
mobilnom uslovima esto nije praktina.
Pointing stick koji se esto naziva i Track point je ureaj koji je po obliku
slian gumici na olovci, osetljiv na pritisak i reaguje pomeranjem pokazivaa
u pravcu u kom je pritisnut. Najee je smeten u sredinjem delu tastature,
meu ostalim tasterima. Kao i Touchpad primenu je naao kao ureaj za
zamenu mia kod prenosnih raunara.

slika 16. Touchpad i pointigstick na laptopu

2.3.6. Digitalna kamera
Namena digitalne kamere je u osnovi veoma slina obinom fotoaparatu, ali
sliku primenom posebnog senzora pretvara u elektrini oblik i belei na
memorijsku karticu. Digitalna kamera, za razliku od skenera, nije ograniena
na digitalizaciju tampanog (pisanog, crtanog...) materijala.

slika 17. Digitalna kamera
Savremeniji digitalne kamere mogu da snimaju i krae filmove, a najee
koriste fle memoriju za uvanje snimljenog sadraja. Posebna prednost ovih

- 42 -
ureaja je da se njihov memorijski sadraj veoma lako prenosi na raunar
gde moe da se pregleda i da se po potrebi dalje obrauje.
Sve digitalne kamere koriste CCD (Charge-Coupled Device) ipove koji se
sastoje od mree fototranzistora sposobnih da registruju promenu jaine
svetla koje prolazi kroz optiko soivo kamere.

2.3.7. Mikrofon
Mikrofon je jedan od standardnih ulaznih ureaja za koj slui za pretvaranje
zvunog signala (govora, muzike,...) iz mehanikog u elektrini oblik.
Nakon toga se novodobijeni signal vodi na zvunu karticu (sound card) gde
se digitalizuje i dovodi u oblik pogodan za sluanje, dalju obradu ili
snimanje.

slika 18. Proces digitalizacije zvunog signala

2.4. Izlazni ureaji
Bez obzira na uspenost i brzinu obrade podataka koje raunar moe da
obavi, vrednost razultata obrade postoji tek onog momenta kada ti rezultati
postanu dostupni korisniku. Izlazni ureaji su namenjemi za prikaz ili
beleenje rezultata obrade raunarskih podataka. Najei su monitori,
tampai i zvunici.

- 43 -
2.4.1. Monitor
Monitor (Video Display Terminal - VDT) je najzastupljeniji izlazni ureaj.
Dve najee vrste monitora su katodni (Cathode Ray Tube - CRT) i LCD
(Liquid Crystal Display) monitori. Monitor se sastoji iz ekrana (screen) koji
slui za prikazivanje slike, pratee elekronike i kuita. Povezan je sa
raunarom preko video adaptera, posebnog hardvera, koji se nalazi u kuitu
raunara. Pre prikazivanja na ekranu, elementi slike se prvo formiraju u
video memoriji ili VRAM-u, posebnom delu RAM-a za rad sa monitorom.
Video adapter je esto zasebna celina i tada se naziva video ili grafika
kartica (video card).
Prenosni raunari koriste iskljuivo LCD monitore zbog manjih dimenzija,
teine, ali i manje potronje elektrine energije, dok standardni PC koriste
obe vrste monitora.

slika 19. LCD monitor
Neke od najvanijih osobina monitora su: veliina ekrana, rezolucija i broj
boja koje mogu da prikau.
Ekran moe da se posmatra kao mrea vodoravnih i uspravnih linija. Take
preseka tih linija se nazivaju pikseli (pixel). Svaki piksel moe da bude
osvetljen razliitim intenzitetom i bojom. Skup svih piksela ini sliku.
Rezolucija predstavlja broj piksela koji se nalaze na ekranu monitora i
najee se izraava kao proizvod broja piksela u jednoj vodoravnoj i
uspravnoj liniji (800x600, 1024x768, ...). Sa poveanjem broja piksela
poveava se kvalitet prikazane slike. Rezolucija zavisi od brojnih inioca u
koje spada i veliina ekrana, pa se zbog toga esto izraava kao broj piksela
(taaka) na povrini jednog kvadratnog ina (dot per inch - dpi).
LCD monitori mogu da imaju samo jednu rezoluciju i to onu za koju su
projektovani (17-inni monitori 1024x768, 19-inni monitori 1280x1024,...).

- 44 -
CRT monitorima se, u zavisnosti od postojee video kartice, moe
podeavati rezolucija.
Na kvalitet slike utie i broj razliitih boja koje monitor moe istovremeno
da prikae (color depth). Ova veliina je direktno uslovljena veliinom
VRAM-a. Ako svaki piksel zauzima 1 bajt (8 bita) video memorije onda se
pomou tog piksela moe prikazati do 2
8
= 256 razliitih boja. Ukoliko se
jednom pikselu dodeli 3 bajta memorije onda je pomou jednog piksela
mogue prikazati preko 16 miliona razliitih boja (true color).
Ekran je pravougaonog oblika, moe imti razliite dimenzije ali ustaljenog
odnosa due i krae stranice 4:3. U novije vreme se javljaju i drugi odnosi
kao to je 16:9 kod tzv. irokih (wide) ekrana.
Veliina ekrana se najee odreuje preko duine vee dijagonale i izraava
u inima (1inch 2,54cm). Zanimljivo je da kod CRT monitora ova duina
obuhvata i deo ekrana koji nije vidljiv jer je pokriven kuitem monitora pa
je duina dijagonale vidljivog dela ekrana u nekim sluajevima manja i za
itava dva ina. Kod LCD monitora nema razlike izmeu veliine dijagonale
i vidljivog dela ekrana. Standardne veliine monitora su 17, 19 i 21 in.
Informacije koje treba da se prikau na ekranu se unutar raunara nalaze u
digitalnom obliku. Kako veina CRT terminala zahteva za svoj ulaz analogni
signal (kontinuirani talasni oblik) mora da se koristi grafika kartica koja
ima sposobnost digitalno-analogne (D/A) konverzije. Analogni signal se
potom, putem posebnog (VGA) kabla dovodi do monitora. LCD monitori
mogu da prikazuju digitalni signal, pa pomenuta konverzija nije neophodna.
Iz raunara se do LCD monitora alje digitalni signal putem DVI kabla.
Vana osobina CRT monitora je brzina osveavanja (refresh rate). Iz
tehnolokih razloga se slika prikazana na ekranima CRT monitora mora
stalno osveavati (ponovo prikazivati). Broj slika koje se prikau u jednoj
sekundi predstavlja brzinu osveavanja i izraava se u hercimma (Hz).
Obzirom da mala brzina osvevanja izaziva kod korisnika oseaj treperenja
slike i moe negativno da utie na vid, ne preporuuje se da ova veliina
bude manja od 75Hz.
Ukoliko se LCD monitor posmatrata iz nekog ugla, a ne frontalno, slika
moe da izgleda nejasno, a boje razliite od prikazanih. Zbog toga
proizvoai navode vidljivi ugao LCD monitora (kree se od 120 do 170).
Pravu vrednost je najbolje praktino proveriti zbog razliitih naina merenja.

- 45 -
Nagli pad cena i sve vee mogunosti LCD monitora vode ka njihovoj veoj
primeni u standardnim PC kofiguracijama.

2.4.2. tampa (printer)
Prikaz izlaznih rezultata na monitoru je gotovo trenutan ali je privremenog
oblika. tampa moe da proizvede trajni prikaz (hard copy) informacija
koje se pojavljuju na ekranu u obliku koji ovek moe da razume (tekst i
slika).
Postoji vie vrsta tampaa, a meusobno se razlikuju po primenjenoj
tehnologiji, kvalitetu tampe, brzini, ceni potronog materijala i sl.

slika 20. Linijski tampa
U optem sluaju tampai mogu da se podele u dve vrste. U prvu vrstu
spadaju linijski tampai (line printer) i matrini tampai (dot-matrix
printers). Zajednika osobina im je da otisak stvaraju fizikim pritiskom
papira, indigo trake (ribbon) i odgovarajueg pokretnog dela tampaa za
stvaranje eljenog otiska, na slian nain na koji radi pisaa maina.
Linijski tampai imaju veliku primenu kod meinfrejm raunara i na
mestima na kojima se tampaju velike koliine materijala kao to su banke,
raunski centri, skladita i sl. Veoma su brzi, esto buni ali su trokovi
korienja izuzetno niski. Ogranieni su na tampanje karaktera (slova i
znakova) pa nemaju primenu u izdavatvu.
Matrini tampai mogu da tampaju tekst i grafiku. Umesto da istovremeno
tampaju ceo karakter, kao linijski tampai, otisak stvaraju kao skup malih
taaka koje obrazuju eljeni oblik karaktera ili dela slike. tampana strana
predstavlja matricu crnih i belih takica. Kod kolor matrinih tampaa
koriste se i druge boje. Konaan rezultat moe biti tekst, slika ili njihova

- 46 -
kombinacija. Prosean matrini tampa moe da tampa materijal sa
rezolucijom oko 100 taaka po kvadratnom inu (100dpi). Rezolucija od
100dpi je prilino mala za tampanje zahtevnijih grafikih materijala kao to
su elektrine eme i fotografije.
Dva glavna predstavnika druge grupe tampaa su laserski i inkdet (ink jet)
tampai.
Lasersli tampai, u zavisnosti od modela, mogu ottampati i do 30 strana
visokokvalitetnog tekstualnog ili grafikog sadraja za jedan minut (pages
per minute - ppm). Rezolucija ovih tampaa je 300, 600 i vie dpi. Zbog
brzine, otpornosti i trajnosti nali su veliku primenu u svakodnevnim
poslovima. Nain njihovog rada je vema slian onom kod fotokopir maina.
Na osnovu ulaznog signala, laserski zrak menja raspored naelektrisanja na
rotirajuem valjku i na njemu pravi sliku eljenog oblika. Potom se na ta
mesta nanosi toner koji se prilikom okretanja valjka prenosi na papir. Kolor
laserski tampai prave sliku tako to ponavljaju ovaj postupak sa tonerima
razliite boje.

slika 21. Laserski tampa
Inkdet tampai koriste kapljice mastila razliitih boja za pravljenje otiska,
a boju nanose direktno na papir. Sporiji su od lasesrskih tampaa (tampaju
do 12 stranica u minuti) ali su jeftiniji. Koriste se na mestima gde nema
potrebe za velikim brojem kopija i gde rezolucija nije presudna. Posebna
vrsta inkdet tampaa je prilagoena za izradu visokokvalitetnih fotografija
snimljenih digitalnim kamerama.

- 47 -
2.4.3. Ploter (plotter)
Ploter je izlazni ureaj namenjen za tampanje slike zadate u vektorskom
obliku. Svaka slika moe da bute definisana kao matrica taaka razliitih
boja i intenziteta (bit map) ili preko koordinata svih osnovnih elemenata
slike. Prve verzije plotera su koristile olovku (flomaster) koja je uz pomo
mehanikih pokretnih delova crtala sliku. Osnovna prednost u odnosu na
tampae im je bila mogunost tampanja na papire veih dimenzija (A0,
A1,..) ali su bili prilino spori.
Vremenom su njihovu ulogu preuzeli laserski i inkdet tampai. Danas su
gotovo potisnuti iz upotrbe, ali se inkdet tampai koji su namenjeni za rad
sa papirima velikog formata, po analogiji, esto nazivaju ploteri.

2.4.4. Zvunici
Savremeni PC raunari sadre zvunu karticu (sound card). Zvuna kartica
slui za prihvat signala iz mikrofona, reprodukciju muzike i drugih zvunih
signala putem zvunika ili slualica kao i za obradu zvunih signala.
Zvunici se smatraju standardnom komponentom raunara a svojstva im
zavise od materijala upotrebljenog za izradu zvunih kutija, snage, broja
zvunih kutija i sl.
Zvunici koji ulaze u sastav PC raunara su razliiti i mogu biti veoma
jednostavni i skromnih mogunosti ali i oni koji se koriste za stvaranje
izuzetno sloenih zvunih efekata (5.1 surround sound speakers).

2.5. Ulazno-izlazni ureaji
Pod ulazno-izlaznim ureajima se podrazumevaju oni ureaji koji mogu da
obavljaju i ulazne i izlazne operacije.

2.5.1. Modem
Re modem je nastala kao skraenica od naziva MOdulation-DEModulation,
a osnovna namena mu je da omogui slanje digitalnh podataka putem
klasine telefonske linije.

- 48 -
ezdesetih godina prolog veka nastala je potreba da se poveu udaljeni
raunari i terminali. Postojea telefonska mrea koja je prilagoena za
prenos govornog (analognog) signala nije mogla da se pravolinijski iskoristi.
Naime, raunarski podaci (digitalni signali) ne mogu da se telefonskom
mreom prenose na vee udaljenosti bez prethodne obrade. Zbog toga se
informacija iz digitalnog signala pre slanja utiskuje u pogodni kontinuirani
(analogni) signal. Ovaj postupak se naziva modulacija, a dobijeni signal
modulisani signal. Nasuprot njemu, postupak izdvajanja informacije iz
modulisanog signala se naziva demodulacija. Oba ova kao i niz drugih
postupka neophodnih za uspostavu i odravanje komunikacije, obavlja
modem. Modem se pravi kao interni ili eksterni ureaj.
Prvi modemi su se koristili za povezivanje neinteligentnih (dumb) terminala
na meinfrejm raunare. Brzina slanja i prijema podataka prvih modema je
iznosila 300bps (bita u sekundi bit per second). To je bilo sasvim
zadovoljavajue za korisnike koji su slali i primali samo tekstualne poruke
jer je ovom brzinom mogue da se prosledi vie od 30 karaktera u toku jedne
sekunde, to je vie nego to prosean korisnik moe da proita (otkuca) za
to vreme. Kasnije su, pojavom interneta i zahteva za prenosom veih
koliina podataka, poveavane brzine kojim modem prenosi podatke na
1200bps, 2400bps, 4800bps, 9600bps, 19200bps, 28800bps, 33600bps i
56000bps.

slika 22. Eksterni modem
Za ostvarivanje veih brzina prenosa mogu da se koriste ureaji sline
namene, kao to su: ADSL, kablovski i satelitski modemi.

2.5.2. Touchscreen
Touchscreen, touch screen, touch panel ili touchscreen panel su uobiajena
imena za monitore iji su ekrani osetljivi na pritisak, promenu kapaciteta ili
su foto osetljivi (infra red). Posebni senzori omoguavaju da se monitori

- 49 -
koriste i kao ulazne jedinice za interakciju korisnika sa sadrajem
prikazanim na ekranu. Mogu da budu deo raunara ili samo terminali
povezani na raunarsku mreu.

slika 23. Primena Touch screen a kod PDA raunara
Raunari sa ovakvim ekranima se esto koriste u javnim bibliotekama,
aerodromima, informativnim centrima i slinim mestima na kojima postoji
potreba da se prue informacije irem krugu korisnika koji najee nisu
osposobljeni za rad sa raunarima.
Veliku primenu imaju i kod PDA raunara gde se zbog malih dimenzija
ekrana i postizanja vee preciznosti koristi posebna olovka umesto prsta.
Jedna od uobiajenih tehnologija za izradu touchscreen monitora je
oblaganje ekrana izuzetno tankom metalnom, elektrino vodljivom folijom u
obliku otpornike mree (Resistive touchscreen). Dodir ruke izaziva
promenu jaine struje koja prolazi kroz vodljivu strukturu a mesto promene
se alje na dalju obradu. Loa strana ovog pristupa je smanjenje vidljivosti
sadraja prikazanog na ekranu i do 25% kao i mogunost oteenja
otpornike mree metalnim ili otrim predmetima.

2.6. Ureaji za skladitenje podataka
Ovi ureaji su namenjeni za trajno uvanje podataka, a ponekad se nazivaju
sekundarna memorija. Za razliku od RAM-a koji nema sposobnost uvanja
podataka bez elektrinog napajanja i ROM-a u koji se naknadno ne mogu
upisivati podaci, ureaji za skladitenje podataka (storage devices)
omoguavaju raunaru da zapie podatke i da ti podaci kasnije budu
dostupni tom ili nekom drugom raunaru.

- 50 -
2.6.1. Magnetne trake (magnetic tape)
Ureaji za rad sa magnetnim trakama se koriste na veini meinfrejm
raunara ali i na nekim PC raunarima. Ovi ureaji mogu da zapiu i
proitaju podatke sa magnetnih traka smetenih u posebna kuita. Na
relativno malom prostoru magnetne trake moe da se smestiti velika koliina
podataka. Zbog toga je u ovom sluaju cena skladitenja podataka mala.
Meutim, pristup podacima na magnetnoj traci je sekvencijalan (sequential
access). To znai da se ita mora prvo postaviti na mesto na kom su podaci
zapisani, odnosno da se traka mora premotavati, to kod dugakih traka
moe da traje i po nekoliko minuta. Zbog takve osobine, magnetne trake se
uglavnom koriste za uvanje (backup) podataka gde vreme pristupa
podacima nije od presudnog znaaja.

2.6.2. Magnetni diskovi
Magnetni diskovi, kao i magnetne trake, imaju namagnetisanu povrinu
diska na kojem se mogu skladititi podaci. Zbog primene ravne povrine, a
ne trake, imaju bri pristup podacima i mnogo veu primenu u praksi.

2.6.2.1. Disketa (Floppy disk)
Disketa je malih dimenzija (3,5x3,5inch ili priblino 10x10cm), sadri
namagnetisanu plastinu povrinu u obliku diska, upakovanu u plastino
kuite. Namenjena je za trajno uvanje podataka i nije joj neophodno
napajanje za njihovo uvanje.
Najee se koristi za prenos manje koliine podataka izmeu raunara i
zbog toga je do nedavno svaki raunar imao ureaj za pristup ovom
medijumu (floppy disk drive). Kapacitet diskete je 1,44MB to je dovoljno za
zapis velike koliine teksta ali nedovoljno za zapis malo vee digitalne
fotografije. Zbog toga disketa sve vie gubi na znaaju a cena jedne diskete
je porediva se cenom CD-a koji ima mnogo vei kapacitet.

- 51 -

2.6.2.2. Hard disk
Hard disk je ureaj koji koristi brzo rotirajue namagnetisane ploe krunog
oblika (diskove) za zapis, uvanje i itanje prethodno zapisanih podataka.
Podaci se zapisuju uz pomo elektromagnetnog snopa (fluksa) koji se putem
odgovarajue antene (write head) dovodi u neposrednu blizinu
namagnetisane povrine i na taj nain utie na formiranje rasporeda
namagnetisanja. itanje podataka se obavlja na suprotan nain. Dovoenjem
zavojnice (read head) u neposrednu blizinu podruja na kom su zapisani
podaci, indukcijom se formira elektrini signal na osnovu postojeeg
magnetnog polja.
Hard disk se sastoji iz vie namagnetisanih diskova koji rotiraju oko iste ose
brzinom 7200rpm (rotation per minute) ili veom, a svaki disk ima svoje
glave za itanje i upis podataka. Diskovi su izraeni sa izuzetnom
preciznou i veoma glatkom povrinom. Mehanizam na kom se nalaze
glave za itanje i zapis podataka se naziva ruka (arm) i ona pokree glave od
ivice do sredinjeg dela diska.

slika 24. Unutranjost hard diska
Povrina diskova na koje se smetaju podaci je podeljena na sektore i trake.
Trake ine koncentrini krugovi dok sektori prestavljaju delove traka
(tamnija osenena povrina). Vie sektora se grupie u klastere (cluster).

- 52 -

slika 25. Izgled sektora i traka hard diska
Formatiranje diska predstavlja proces pravljenja navedene organizacione
strukture diska kako bi se disk pripremio za upis i itanje podataka. Obavlja
se pre prve upotrebe diska i nije potrebno (mada je mogue) kasnije
ponavljanje ovog postupka. U sluaju formatiranja diska na kom se nalaze
podaci, veoma je verovatno da e ti podaci postati trajno nedostupni.
Postupak formatiranja diskete se zasniva na istom pristupu.
Osnovna svojstvo hard diska je njegova brzina, odnosno proseno vreme za
pristup podacima, a meri se u milisekundama. Manje vreme pristupa znai
da je hard disk bri. Pored toga vaan je i kapacitet hard diska koji kod
savremenih raunara iznosi od 80 do 200GB.

2.6.2.3. Zip disk
Zip diskovi su proizvod kompanije Iomega, a izgledom veoma podseaju na
diskete. Prvi Zip diskovi su imali kapacitet od 100MB, a kasnije se pojavio i
model sa kapacitetom od 250MB. Mada su sline tehnologije Zip ureaji ne
mogu da itaju standardne diskete.
Postoji vie vrsta ovog ureaja, a mogu se nai interne i eksterne varijante.
Obino nisu deo standardne konfiguracije PC raunara pa kod analize cene
skladitenja podataka na ovaj medijum treba uzeti u obzir i cenu ureaja.
Brzina pristupa podacima na Zip disku je dosta manja od brzine pristupa
hard diska.

- 53 -
2.6.3. Optiki diskovi
Ureaji za itanje i pisanje podataka po optikim diskovima koriste laserski
snop. Povrine optikih diskova su presvuene slojem providne plastike koja
proputa laserski zrak i ujedno titi povrinu od fizikih oteenja. Brzina
zapisa kao i brzina pristupa podacima zapisanim na optikim diskovima je
manja u odnosu na hard disk. Meutim, zbog male cene u poreenju sa
kapacitetom, optiki diskovi imaju veoma veliku primenu. Svi optiki
diskovi se mogu svrstati u dve grupe: CD i DVD diskovi.

2.6.3.1. CD (Compact Disk)
Najei predstavnik ove grupe je CD-ROM (Compact Disk Read Only
Memory), disk na koji korisnik ne moe da upisuje podatke, ve se najee
kupuje kao muziki CD ili se dobija prilikom isporuke softvera. Za pristup
podacima na CD-ROM diskovima se koristi CD-ROM ureaj. Mnogi PC
raunari sadre CD-RW (CD Read-Write) ureaj, koji se moe pristupati
podacima na CD-ROM diskovima ali moe i da upisuje (burn, record)
podatke na CD-R i CD-RW diskove.
CD-R (Compact Disk Recordable) su diskovi na koje se jednom mogu
upisati podaci, a potom im se moe pristupiti neogranien broj puta. Zbog
toga CD-RW ureaj moe da upie podatke na CD-R disk ali ih ne moe da
ih obrie. Ova vrta optikih diskova se najee koristi za arhiviranje
podataka i pravlljenje rezervnih kopija drugih CD-ova koji su u upotrebi kao
mera sigurnosti zbog moguih oteenja.
CD-RW (Compact Disk Rewritable) su dva do tri puta skuplji od CD-R
diskova, ali je upisane podatke na njima mogue brisati i na taj nain stvoriti
prostor za upis novih podataka. Moe se koristiti za privremeno arhiviranje
podataka, prenos veih fajlova, baza podataka i sl. Svojstva CD-RW ureaja
se izraavaju preko tri brzine: maksimalne brzine zapisa podataka na CD-R
disk, maksimalne brzine zapisa podataka na CD-RW disk, i maksimalne
brzine itanja podataka sa CD-ROM-a. Sve tri brzine se izraavaju kao
umnoci brzine od 150kbps (kilobita u sekundi), brzine prvih CD-ROM
ureaja. Primer oznaavanja je: 12x/10x/32x. Stvarne brzine ne moraju da se
poklapaju sa onim koje su navedene na ureaju, jer zavise od brojnih drugih
inioca.
Kapacitet standardnih CD diskova se kree od 650MB do 800MB.

- 54 -
2.6.3.2. DVD
Nekoliko vrsta DVD ureaja je razvijeno kao zamena za CD ureaje. DVD
disk je istih dimenzija kao i standardni CD disk ali moe da ima kapacitet od
3,8GB, 4,7GB pa sve do 17GB. Ime DVD je nastalo kao skraenica od
Digital Video Disk jer je ova vrsta optikog diska nastla kao rezultat napora
da se nae zamena u digitalnom svetu za VHS magnetne kasete koje su
sluile za zapis filmova. Ipak, danas je uobiajeno da se skraenica tumai
kao Digital Versatile (vienamenski) Disk jer je naao razliitu primenu.
DVD-ROM ureaji mogu da itaju podatke zapisane na DVD diskovima, i
svim vrstama CD diskova. Kombinacija DVD-ROM ureaja i CD-RW
ureaja u jedan ureaj se naziva combo ureaj, moe da ita sa CD i DVD
diskova i da zapisuje podtake na CD-RW diskove. DVD-RW obuhvata sve
postojee kombinacije, odnosno ima mogunost da ita sa CD i DVD
diskova i mogunost zapisa na CD-R, CD-RW, DVD-R i DVD-RW diskove.

2.6.4. Fle memorija
Fle memorija (Flash memory) je memorija smetena u ip (ili vie njih), ne
zahteva napajanje za uvanje podataka, u nju se mogu upisivati i iz nje itati
podaci. Fle memorija je jedan od savremenih tehnikih reenja ROM
memorije koji ima mogunost viestrukog upisa podataka.
Vreme potrebno za zapis podataka je viestruko vee od vremena potrebnog
za itanje podataka. Mada je brzina pristupa manja nego kod hard diska, Fle
memorija ima veliku primenu za skladitenje podataka.
Postoji kao interna, ugraena u raunar i prenosna u obliku memorijskih
kartica i USB Flash memorija. Zbog malih dimenzija i velikog kapaciteta
(256MB, 512MB, 1GB i vie) i pouzdanosti, USB Flash memorija je gotovo
potpuno potisnula upotrebu disketa.

slika 26. USB fle memorija

- 55 -
S druge strane, brzina pristupa podacima, trajnost i mala potronja elektrine
energije pri upotrebi fle memorijskih kartica dovela je do njene velike
primene kod digitalnih kamera, mobilnih telefona, tampaa i prenosnih
raunara. Masovno uvoenje fle memorije u upotrebu sigurno e doprineti
smanjenju cena, a mnogi strunjaci predviaju da e ova vrsta stalne
memorije, koja ne zahteva postojanje pokretnih (mehanikih) delova,
zameniti hard disk.

2.7. Portovi
Pc raunari imaju mogunost prikljuivanja razliitih ulaznih i izlaznih
ureaja (periferija). Jedan od naina njihovog prikljuivanja je putem tzv.
portova.
Serijski port (serial port) se javlja u dva oblika (sa 9 i sa 25 pinova) slui za
serijsku komunikaciju (bit po bit) i najee se koristi za prikljuivanje
eksternog modema.
Paralelni port (parallel port) slui za prikljuivanje tampaa ili drugih
ureaja ija se komunikacija obavlja istovremenim slanjem grupe bita (bajt).
PS/2 port je namenjen za prikljuivanje tastature i mia
Video port za prikljuivanje kolor monitora. Najee nije deo osnovne
ploe ve posebne grafike kartice.

- 56 -

- 57 -
3. Softver
Raunari se najee nazivaju pametnim ili inteligentnim mainama. U
stvarnosti sposobnosti raunara su ograniene na izvravanje aritmetikih i
logikih operacija. Prednost raunara je da navedene operacije moe da
obavi veoma brzo, tano i pouzdano. Skup naredbi koje odreuju redosled i
nain izvravanja operacija se naziva raunarski program. Raunarski softver
ini skup raunarskih programa ija uloga je da upravljaju raunarskim
hardverom radi obavljanja odreenog zadatka. Pod softverom se
podrazumevaju sve informacije koje su predmet obrade raunara: programi i
podaci. Softver se, takoe, moe posmatrati kao posrednik izmeu
elektronike raunara (hardvera) i podataka koji su predmet obrade.
Osnovna namena softvera je da upravlja radom hardvera radi izvravanja
odreenog zadatka ili procesa.

3.1. Vrste softvera
Softver se u optem sluaju moe podeliti u dve grupe:
Sistemski softver (system software) i
Aplikativni softver (application software).
Razvoj sistemskog softvera je pratio razvoj hardvera i razvijao se od
minimalnog skupa programa koji je omuguavao samo funkcionisanje
raunara do savremenog sistemskog softvera sa mnotvom programa za
kontrolu i upravlajnje radom raunara.
Sistemski softver obuhavata:
Operativne sisteme
Programe za prevoenje (compiler)
Uslune programe (utility programs)
Aplikativni softver slui korisniku za obavljanje jednog ili vie konkretnih
zadataka. Uobiajeni predstavnici ovog softvera su programi za obradu
teksta, tabelarne proraune, voenje raunovodstvenih poslova i raunarke
igrice.

- 58 -
Veina prizvoaa softvera neprekidno radi na unapreenju svojih proizvoda
otklanjanjem uoenih greaka ili proirivanjem postojeih mogunosti. Tako
nastaju poboljanja izdanja ili verzije postojeeg softvera. Da bi naglasili
razliku izmeu slinih programa, proizvoai obino uz ime programa
vezuju odgovarajui niz brojeva koji predstavlja verziju programa. Tako, na
primer, 6.0 predstavlja verziju programa za obradu slike Photoshop 6.0.
Veina proizvoaa koristi (kao i u prethodnom primeru) decimalnu taku za
razdvajanje brojeva. Posmatrajui broj, najznaajniju ulogu ima prva cifra i
ona oznaava bitne izmene dok broj iza decimalne take oznaava manje
izmene. Na primer, Adobe Acrobat 5.1 se neznatno razlikuje od prethodne
verzije Adobe Acrobat 5.0 ali se Adobe Acrobat 6.0 bitno razlikuje u odnosu
na verziju 5.1. Meutim, ne pridravaju se svi proizvoai softvera ovog
pravila. Pet poslednjih verzija Windows operativnih sistema ima oznake
Windows 3.1, Windows 95, Windows 98, Windows ME i Windows XP.

3.2. Operativni sistemi
Operativni sistem (Operating System - OS) je skup raunarskih programa
zaduen za efikasan rad hardvera raunara i ostvarivanje komunikacije
izmeu korisnika, programa i hardvera raunara.
Jedan od najsloenijih zadataka operativnog sistema je komunikacija sa
periferijama (monitorom, tampaem, hard diskom,...) koja se obavlja
neprekidno u toku rada raunara, izvravanjem odgovarajuih programa.
Pored toga, operativni sistem je zaduen za upravljanje redosledom
izvravanja istovremeno pokrenutih programa (mulitasking). Prilikom
istovremenog izravanja vie programa OS kontrolie raspodelu memorije
(RAM-a) izmeu razliitih procesa.
U sluaju da vie korisnika deli jedan raunar, OS je zaduen za odreivanje
jedinstvenog korisnikog imena (user name) i lozinke (password), praenje i
pamenje pojedinih podeavanja, prava pristupa korisnika podacima i
programima.
Noviji operativni sistemi su zadueni i za obavljanje mrene komunikacije.
Operativni sistem PC raunara je zapisan na hard disku. Radi doslednosti,
treba rei da je jedan manji deo operativnog sistema zapisan u ROM-u, dok
se ostatak operativnog sistema u toku podizanja (booting) raunara, nakon

- 59 -
ukljuivanja raunara, uitava sa hard diska u RAM i nadalje se odatle
izvrava.
Veinu vremena, operativni sistem obavlja poslove vezane za upravljanje
hardverom raunara bez odreenog zahteva korisnika. Meutim, este su
situacije kada korisnik izdaje zahteve operativnom sistemu. Na primer,
nakon pokretanja raunara, OS eka da korisnik unese naredbu sa tastature ili
da upotrebi mia. Ukoliko korisnik zahteva pokretanje programa za obradu
teksta, zadatak OS je da pronae taj program na hard disku, kopira ga sa
diska u RAM, prikae radno okruenje programa na ekranu i da prihvati
naredbe sa tastature i od mia u toku unosa teksta.
Operativni sistemi koji se koriste na PC raunarima se mogu podeliti u dve
osnovne grupe: Unix i Microsoft Windows operativne sisteme. Meinfrejm
raunari i raunari posebne namene najee koriste druge OS.
Porodica Unix operativnih sistema obuhvata vie razliitih OS koji se
zasnivaju na slinim principima (System V, BSD i Linux). Unix OS imaju
znaajnu primenu kod raunara kod koji se oekije velika efikasnost, kao to
su serveri.
Microsoft Windows porodica operativnih sistema je nastala kao naslednik
starijeg MS-DOS-a (MicroSoft Disk Operating System) stvorenog za IBM PC
raunare. U poetku, Microsoft Windows nije bio pravi operativni sistem ve
je predstavljao samo poseban program (shell) koji je pruao grafiko
okruenje postojeem MS-DOS operativnom sistemu. Prvi pravi Microsoft-
ov grafiki operativni sistem vezuje se za pojavu OS Windows 95. U
meuvremenu je Microsoft razvio vie operativnih sistema od kojih se danas
najee koriste dva: Microsoft Windows XP i Microsoft Windows 2000.
Usluni programi (Utility) su programi koji slue korisniku za odravanje i
konfigurisanje OS. Takoe, olakavaju posao kopiranja i premetanja fajlova
(Windows commander), zatitu raunara od delovanja zlonamernog softvera
(antivirus programi), kompresiju fajlova (WinZip) i sl. Operativni sistem
esto sam pokree neke od uslunih programa, tako da se stvara utisak da su
oni deo OS. Na primer, device drivers su mali programi koji omoguavaju
periferijama (mi, tastatura, tampa...) da komuniciraju sa raunarom. Ovi
programi se instaliraju prilikom prvog prikljuivanja nove periferije na
raunar, a potom se samostalno pokreu prilikom komunikacije raunara i
periferije.

- 60 -
3.3. Aplikativni softver
Aplikativni ili namenski softver je raunarski softver koji upoljava hardver
raunara za izvravanje zadataka koje korisnik eli da obavi. Uobiajeni
primeri ovog softvera su programi za obradu teksta (Notepad, Microsoft
Word), programi za tabelarna izraunavanja (Microsoft Excel), programi za
rad sa bazama podataka (Microsoft Access), programi za pristup podacima
na Internetu (Internet Explorer, Netscape), programi za rad sa
multimedijalnim fajlovima (Media Player) i sl.
Upotreba aplikativnog softvera doprinela je da raunar bude vienamenski
ureaj. Korisnik izborom programa odreuje nain upotrebe raunara u
reavanju konkretnih problema.
Vie meusobno povezanih programa u jednu celinu se naziva softverski
paket. Jedan od predstavnika je Microsoft Office koji obuhvata programe za
obradu teksta, tabelarne proraune, rad sa bazama podataka, i neke druge
programe. Programi koji ulaze u sastav paketa, najee imaju veoma slino
radno okruenje (user interface), to korisniku olakava rad sa razliitim
programima.
Pored raunarskih programa koji su namenjeni irokom krugu korisnika,
postoje namenski programi (custom aplication) namenjeni malom broju
korisnika, vezani za specifine, najee poslovne, primene. U ovu
kategoriju spadaju programi za medicinska istraivanja, geoloka ispitivanja,
voenja knjigovodstva specifinih ustanova i sl.

3.4. Grafiko korisniko okruenje
Grafiko korisniko okruenje (Graphical User Interface GUI) je nain
komunikacije korisnika sa raunarom putem slika (grafike) uz pomo nekog
od ulaznih ureaja kao to je mi.
Pre uvoenja grafikog okruenja prikaz svih rezultata obrade i izvetaja
raunara je postojao samo u tekstualnom obliku (Command Line Operating
System). Naredbe i imena fajlova su se unosili u komandnoj liniji. Kod
operativnih sistema koji koriste GUI, operativni sistem registruje naredbu
korisnika praenjem pokreta i aktivnosti mia ili slinog ulaznog ureaja
(trackball, trackpad,...). Sa miem korisnik oznaava ikonu (sliku) koja je
jednoznano vezana za neki program ili dokument (fajl), folder (kolekcija

- 61 -
fajlova) ili disk. Ikone su postavljene na radnu povrinu (desktop).
Pojedinani dokumenti i pokrenuti programi se prikazuju u prozorima
(windows), oivienim podrujima ekrana, koji mogu da se otvore, zatvore ili
da se na neki drugi nain izmene upotrebom mia. Korisnik, u okviru
prozora, moe da izabere naredbu iz padajueg menija (pull-down menu)
koja se pojavljuje na njegov zahtev. Posebni manji prozori (dialog box)
omoguavaju korisniku da odredi eljena svojstva putem obeleavanja
(check box) ili unosa teksta.

slika 27. Izgled ekrana komandnog operativnog sistema
U Widows OS, postoji paleta poslova (Task bar) koja slui za brzi pristup
bilo kom od pokrenutih programa. Iskaui menu (pop-up menu) moe da se
pojavi na zahtev korisnika bilo gde na ekranu, kao metoda za izbor neke od
ponuenih naredbi.

slika 28. Izgled ekrana grafikog operativnog sistema
Mada zbog izvravanja zahtevnih grafikih poslova raunar moe da postane
sporiji, primena GUI ima i velikih prednosti. Prosean korisnik moe za
krae vreme da savlada rad sa ovakvim operativnim sistemom i pripadajuim
programima jer se od njega ne zahteva da unapred poznaje i pamti naredbe
ve ih najee bira iz skupa ponuenih.

- 62 -
3.5. Razvoj sistema
Razvoj raunarskih sistema je sloen proces koji se najee sastoji iz vie
precizno definisanih faza: istraivanje, analiza, dizajn, razvoj/programiranje,
testiranje, primena i odravanje, povlaenje sistema iz upotrebe.
3.5.1. Istraivanje
Svrha ove faze je da se detaljno proui postavljeni problem i da se odredi da
li je mogue iskoristiti (doraditi) neko postojee hardversko ili softversko
reenje ili je potrebno razvijati novo. Pri tome se mora voditi rauna da li
postojea tehnologija moe da odgovori na zahteve novog razvoja, da li je to
ekonomski isplativo i da li e novo reenje biti prihvatljivo za krajnjeg
korisnika.
Rezultat istraivanja moe biti predlog za: naputanje ideje o novom
projektu, doradu nekog postojeeg sistema ili razvoj potpuno novog sistema.
3.5.2. Analiza
Ova faza obuhvata prikupljanje i detaljno razmatranje svih zahteva,
dokumentacije i iskustva korisnika radi detaljnog upoznavanja problema koji
treba da se rei.
Neophodno je da se odrede ulazno/izlazni zahtevi i svojstva korisnikog
okruenja. Potrebna procesorska snaga takoe igra vanu ulogu u
odreivanju vrste obrade, koliine podataka i raspoloivog vremena za
izvravanje eljenog zadatka. Pored ovih zahteva, treba voditi rauna o
potrebnoj veliini prostora za skladitenje podataka, merama sigurnosti
sistema i sl.
Rezultat ove faze je dokumentacija koja treba da sadri detaljan izvetaj o
skupu svih problema koji treba da se ree i zahtevima koje je potrebno
ispuniti za njihovu realizaciju.
3.5.3. Dizajn
U ovoj fazi se odreuje nain na koji e zahtevi, postavljeni u fazi analize,
biti sprovedeni.

- 63 -
Rezultat ove faze je predlog jednog ili vie reenja u obliku prototipa.
Prototip je ogranieno reenje koje naruiocu posla treba da prui uvid u
mogue reenje.
3.5.4. Razvoj/programiranje
Razvoj je postupak prevoenja opisa datih u fazi dizajna u realni sistem. On
obuhvata razvoj hardvera, softvera (programiranje) i izradu veoma detaljne
pratee dokumentacije.
3.5.5. Testiranje
Nakon faze razvoja dobijeno reenje se dalje detaljno testira u radnom
okruenju i po potrebi dorauje.
3.5.6. Primena i odravanje
Ova faza podrazumeva detaljno upoznavanje i obuku korisnika za rad sa
novim proizvodom i pruanje tehnike podrke. Novi sistem se moe
direktno uvesti u upotrebu ili paralelno sa postojeim radi bezbolnijeg
prelaska sa starog na novo reenje.
U toku rada se sistem nadgleda, prati i usavrava.
3.5.7. Povlaenje iz upotrebe
Raunarski sistem moe da se nalazi u upotrebi dugo godina. Meutim, zbog
tehnolokog napretka, znaajnih promena potreba korisnika, porasta cene i
odravanja moe doi do povlaenja postojeeg sistema iz upotrebe i
njegove zamene novim.

- 64 -

- 65 -
4. Raunarske mree
Raunarska mrea (computer network) je sistem koji ine dva ili vie
meusobno povezana raunara. Raunarske mree omoguavaju optimalnu
raspodelu hardvera i softvera i lake organizovanje ljudi u zajednikom
radnom procesu.
Raunarske mree mogu da budu razliitih arhitektura i veliina, a najee
se dele na lokalne raunarske mree (Local Area Network - LAN) i prostorne
raunarske mree (Wide Area Network - WAN).
4.1. Lokalna i prostorna raunarska mrea
4.1.1. Lokalna raunarska mrea (Local Area Network -
LAN)
LAN je raunarska mrea u kojoj se raunari nalaze na relativno maloj
meusobnoj udaljenosti, esto u okviru jedne zgrade. Uobiajena LAN mrea
obuhvata skup raunara i periferijskih ureaja, a svaki umreeni raunar ili
periferija predstavljaju jedan vor (node) mree. vorovi su meusobno
povezani kablovima koji predstavljaju prenosne puteve za podatke.

slika 29. LAN skup meusobno povezanih raunara i periferija
U beinim mreama (wireless network) svaki vor ima radio ili infracrveni
primopredajnik povezan na mreni prikljuak tako da sa ostalim uesnicima
u mrei komunicira na taj nain. Beine mree su pogodne za korisnike koji
su stalno u pokretu kao i za formiranje manjih kunih mrea jer ne zahtevaju
postojanje kablova i dodatne radove za njihovo postavljanje.
Korisnici LAN mree ne moraju da koriste iste operativne sisteme, tako da u
istoj mrei mogu da se nau raunari sa Macintosh, Windows i Unix
operativnim sistemom.

- 66 -
4.1.2. Prostorne raunarske mree (Wide Area Network -
WAN)
WAN mree su mree koje se ostvaruju izmeu vie raunara koji su
meusobno fiziki veoma udljeni. U WAN mrei, grupa raunara koja se
nalazi na jednoj lokaciji predstvlja vor raunarske mree. Skup prenosnih
puteva izmeu vorova mree se naziva backbone. Kao prenosni putevi
izmeu vorova mree mogu da se koriste telefonske linije, radio relejni
linkovi i satelitske veze. Veina WAN mrea je stvorena kao odgovor na
zahtev za meusobno povezivanje grupe raunara koji se nalaze na
geografski udaljenim mestima.

slika 30. Prostorna raunarska mrea WAN

4.1.3. Klijent i server
Raunari povezani u mreu, za meusobnu komunikaciju koriste poseban
komunikacioni softver i odgovarajue protokole. Protokol predstavlja skup
pravila za razmenu podataka meu uesnicima mree. Mreni operativni
sistem (Network Operating System - NOS) je zaduen da upravlja radom
mree.
Model mree odreuje ulogu mrenog operativnog sistema i mesta u mrei
na kojima e se izvravati pojedini delovi mrenog operativnog sistema.
Neke mree se zasnivaju na klijent/server (client/server) hijerarhijskom
modelu. U njima se jedan ili vie raunara proglaavaju za server a svi ostali
uesnici u mrei se smatraju klijentima. Za servere se obino biraju brzi
raunari sa velikim diskom i onim periferijama koje treba da budu dostupne
drugim uesnicima u mrei. Primenom NOS-a, server odgovora na zahteve
klijenata za podacima, upotrebom tampaa i sl. U ovim mreama vei deo

- 67 -
NOS-a se nalazi na serveru, ali svaki klijent ima bar deo NOS-a koji je
potreban za prosleivanje zahteva serveru.

odgovor servera
zahtev klijenta
klijent
server

slika 31. Klijent server arhitektura
Mnoge male mree su napravljene po peer-to-peer (p-to-p ili p2p) modelu.
Kod ovog modela svaki raunar u mrei moe da bude i klijent i server. Neki
OS, u koje spadaju i novije verzije Windows-a, sadre sav neophodan softver
za rad u peer-to-peer mreama. U praksi mnoge mree kombinuju svojstva
klijent/server i peer-to-peer modela.

4.1.4. Prednosti upotrebe raunarskih mrea
Raunarske mree omoguavaju optimalnu raspodelu hardvera i tako
smanjuju ukupnu cenu raunarske opreme. Istovremeno se pojedini delovi
raunarske opreme stavljaju na raspolaganje veem broju korisnika. Kada su
raunari i periferije povezani u LAN, korisnici mogu da koriste i periferijske
ureaje koji nisu sastavni deo njihove raunarske konfiguracije. Najee se
u jednoj lokalnoj mrei deli (share) tampa. U klijent/server mreama,
svaki tampa koji se stavlja na raspolaganje uesnicima u mrei treba sa
bude prikljuen na tzv. printer server. Za WAN nije karakteristina
zajednika upotreba periferijskih jedinica, mada je to mogue. Meutim,
mnoge WAN mree imaju u svom sastavu snane meinfrejm raunare iju
procesorsku snagu mogu da koristite i udaljeni korisnici sa odgovarajuim
pravom pristupa.
Pored toga putem raunarske mree mogu da se razmenjuju podaci (fajlovi) i
programi. U mreama LAN tipa jedan ili vie raunara mogu da se koriste
kao fajl serveri (file server) raunari za skladitenje podataka i programa
koji treba da se stave na raspolaganje korisnicima u mrei. Potreba za

- 68 -
razmenom fajlova je posebno izraena u WAN mreama, gde su, zbog
velikih fizikih razdaljina, druge metode razmene podataka i softvera gotovo
neprihvatljive.
Neki raunarski programi se nazivaju grupver (groupware) programi. Oni
omoguavaju mrenim korisnicima da istovremeno rade na obradi istog
dokumenta. Grupver programi obuhvataju programe za rad sa bazama
podataka, programe za pravljenje rasporeda aktivnosti vie meusobno
uslovljenih korisnika i sl. Mnogi grupver programi, kao to je Lotus Notes,
imaju ugraene Internet protokole, tako da korisnici mogu komunicirati i
razmenjivati informacije primenom standardnih internet alata.

4.2. Intranet i ekstranet
4.2.1. Intranet
Intranet je lokalna raunarska mrea (LAN), zatvorenog tipa, koja se koristi
unutar neke organizacije. Najee koristi isti pristup i tehnologije kao i
Internet: klijent/server arhitektura, TCP/IP, HTTP, FTP i druge protokole.
Uobiajena intranet mrea podrava mnoge servise kao to su: elektronska
pota, razmena Web dokumenta, razmena fajlova i sl. Zatvoreni tip mree
podrazumeva da krisnicima izvan organizacije, odnosno ove mree, nisu
dostupni svi ti servisi. Pored toga, korisnici intranet mree esto nemaju
pristup Internetu, a ukoliko on postoji ta komunikacija se strogo nadgleda
radi spreavanja neautorizovanog pristupa (sa spoljne strane) poverljivim
poslovnim podacima.

4.2.1. Ekstranet (Extranet)
Ekstranet je privatna mrea koja koristi Internet tehnologiju i javne
telekomunikacione sisteme za bezbednu razmenu poslovnih infomacija ili za
poslovanje sa dobavljaima, poslovnim partnerima i kupcima. Ekstranet se
moe posmatrati kao proirenje intraneta primenom Internet tehnologije
kako bi se omoguila komunikacija sa odreenim korisnicima koji se nalaze
izvan intraneta.

- 69 -
Dok intranet mrei mogu da pristupe samo korisnici koji su pripadnici iste
poslovne organizacije, ekstranet nudi vie naina pristupa spoljanjim
korisnicima. Pristup je najee ogranien identifikacijom korisnika
(razmena korisnikog imena i lozinke), na osnovu koje se korisniku
omoguava pristup prema unapred odreenim pravima.

4.3. Internet
Internet je javno dostupna svetska raunarska mrea koja predstavlja skup
mnogo drugih meusobno povezanih raunarskih mrea.
Internet je mrea u iji sastav ulaze nacionalne, meudravne, regionalne,
univerzitetske, istraivake i druge mree. Na taj nain se u jednu veliku
mreu povezuju raunari gotovo svih zemalja sveta. Njenu pravu veliinu i
arhitekturu je teko odrediti jer je predmet stalne promene kako zbog
proirivanja tako i zbog toga to se neki raunari i mree pojavljuju samo
povremeno kao deo Interneta.
Rad Interneta je zasnovan na protokolima koji se nazivaju TCP/IP
(Transmission Control Protocol/Internet Protocol), a razvijeni su za
meusobno umreavanje razliitih vrsta mrea i raunarskih sistema. Ovi
protokoli odreuju nain prenosa informacija i sistem jedinstvenog
adresiranja u ovoj raunarskoj mrei.
TCP protokoli obuhvataju skup pravila koja se primenjuju prilikom razmene
informacija. Prilikom slanja poruke, sa jednog mesta u mrei na drugo,
poruka se prvo deli na pakete. Svakom paketu se potom dodaju informacije
neophodne da se paket, putpuno samostalno od ostatka poruke i prenosnog
puta, dostavi na eljeno mesto. Te informacije obuhvataju redni broj paketa,
odredinu adresu, adresu poiljaoca i sl. Razliiti paketi jedne iste poruke
mogu da se prenose potpuno razliitim putevima do odredine adrese. Delovi
raunarske opreme koji su zadueni za preusmeravanje paketa u toku
prenosa se nazivaju ruteri (router). Nakon pristizanja svih paketa na
odredite, sklapa se polazna poruka.
IP protokol defunie sistem jednoznanog oznaavanja ili adresiranja
raunarske opreme unutar Internet mree. Svaki raunar povezan na Internet
ima jedinstvenu IP adresu: skup od etiri broja meusobno razdvojena

- 70 -
takom. Svaki od ova etiri broja moe da ima vrednost od 0 do 255. Primer
jedne IP adrese je 124.54.255.191.
Tri osnovna naina za povezivanje raunara na Internet su: direktno
povezivanje, povezivanje putem modema i povezivanje putem brzih ureaja
koji predstavljaju zamenu za standardne modeme.
Direktno povezivanje znai da postoji stalna veza pojedinanog raunara ili
LAN mree sa Internetom. Raunari koji su direktno povezani na Internet
imaju stalnu IP adresu. Ovakav tip povezivanja je uobiajen za poslovne i
obrazovne ustanove, nudi udobniji rad i bri prenos podataka.
Privremeni ili dial-up pristup oznaava privremeno povezivanje na Internet
putem modema i standardne telefonske linije. Pri svakom novom
povezivanju dobija se privremena IP adresa. Ovakav nain povezivanja je
esto uslovljen stanjem telefonske mree, zahteva dodatno vreme za pristup
mrei i obino nudi sporiji protok podataka (do 56kb/s).
Trei nain povezivanja se odnosi na upotrebu digitalnih pretplatniki linija
(Digital Subscriber Line DSL), kablovskih modema i satelitskog prenosa.
Ovo, takoe, mogu da budu metode privremenog pristupa Internetu, ali u
zavisnosti od primenjenog reenja mogu da se postignu brzine prenosa
poredive sa onim kod direktnog pristupa.
U obezbeivanju internet usluga veoma vanu ulogu imaju internet
provajderi (Internet service provider - ISP). ISP predstavljaju komercijalne
organizacije, stalno povezane na Internet, koje nude korisnicima posredni
pristup Internet servisima na neki od opisanih naina.
Rad Internet programa se zasniva na klijent/server modelu. U tom modelu
klijentski program upuuje zahtev serveru, a serverski program nakon obrade
zahteva vraa eljenu informaciju. Mnogi internet programi koriste
namenske servere. Neki od najeih servera su: email server, file server i
Web server.
Namena email servera je da prima dolaznu elektronsku potu upuenu na
njegovu adresu i da potom, na zahtev, alje tu potu pojedinanim
korisnicima. Na slian nain, sakuplja elektronsku potu svojih korisnika i
alje je na zadate adrese.
Fajl serveri slue za skladitenje i slanje programa, dokumenata, i
multimedijalnih fajlova putem Interneta. Pri tome se koristi File transfer

- 71 -
Protocol FTP koji omoguava korisnicima prijem (download) i slanje
(upload) fajlova.
Web serveri sadre Web stranice i alju ih klijentskim programima (koji se
nazivaju Web browser) na njihov zahtev. Takoe, mogu da sadre i stave na
raspolaganje grafike, audio, video i druge sadraje.

4.3.1. World Wide Web WWW
WWW ili Web je distribuirani sitem za uvanje pretraivanje i pristup
informacijama i predstavlja jedan od najzastupljnijih servisa Interneta.
Nastao je 1989. godine u CERN-u, centru za visokoenergetsku fiziku u
vajcarskoj. Tim Beerners Lee je osmislio ovaj sistem kako bi fiziarima na
lak nain prikazao mnogobrojne informacije sa Interneta. Osmislio je sistem
za dodeljivanje jedinstvene adrese internet dokumentima, autor je HTML
(Hiper Text Markup Language) jezika za uobliavanje i prikaz Internet
dokumenata i napisao program (browser) za pregledanje tih dokumenata sa
udaljenog mesta. Od samog poetka je u WWW ugraena podrka za pristup
ostalim servisima u mrei.
ISP
Web server
klijent

slika 32. Razmena podtaka na Internetu
Svaki Internet dokument je oznaen na jedinstven nain, primenom URL
adrese (Uniform Resource Locator).
primer URL adrese je: http://www.kingston.com/tools/umg/umg02.htm
Prvi deo adrese oznaava protokol koji se koristi za pristup informaciji.
Najee je to HiperText Transfer Protocol HTTP, protokol koji se koristi
za prenos Web strana. Drugi deo adrese (sledi iza znaka //) predstavlja adresu

- 72 -
raunara na kom je eljeni dokument smeten. Trei deo adrese je kompletna
putanja (path) eljenog dokumenta.
Veina Web dokumenata je napisana primenom HTML jezika. HTML
dokument u izvornom obliku je tekstualni fajl koji sadri posebne kodove za
formatiranje i logiku strukturu dokumenta ukljuujui veze (link) ka drugim
slinim dokumentima. Pomenuti kodovi omoguavaju namenskim
programima (Web browser) da prevedu HTML dokument u oblik koji se
prikazuje na ekranu. Zbog toga to je tekstualni fajl, HTML dokument se
moe relativno brzo preneti od Web servera do klijentskog raunara bilo gde
na Internetu.

4.4. Telefonska mrea i raunari
Prvi koraci razvoja telekomunikacionih tehnologija vezuju se za daleku
1844. godinu kada je Samuel Morze (Samuel Morse) izumeo telegraf za
gotovo trenutno slanje poruka na velike razdaljine. Izum telefona Aleksandra
Bela (Aleksander Bell) 1876. godine omoguio je pored slanja podataka i
slanje govornog signala. Dananji sistemi meusobno povezanih raunara
omoguavaju slanje razliitih podataka u bilo koji kraj sveta.
I pre masovne pojave raunara i raunarskih mrea postojalo je vie
komunikacionih tehnika za prenos podataka u elektronskom obliku kao to je
javna telefonska mrea, radio primopredajnici i satelitski sistem prenosa.
Zbog toga su se ovi prenosni putevi koristili od pojave prvih raunarskih
mrea pa sve do danas. U vreme pojave raunara, veina prenosnih puteva i
sistema je bila prilagoena prenosu analognih elektinih signala, koji su do
tada bili gotovo iskljuivi predmet prenosa.
Analogni signali su kontinuirani talasni oblici koji su u posmatranom
vremenskom intervalu definisani u bilo kom trenutku vremena i ija
amplituda, u zadatom intervalu, moe imati bilo koju vrednost.

slika 33. Primer analognog signala

- 73 -
Nasuprot analognim signalima, digitalni signali su definisani u diskretnim
vremenskim intervalima a njihova amplituda moe imati samo neke od
prethodno odreenih vrednosti. Tako su, na primer, digitalni signali u
raunaru definisani sa samo dve vrednosti. Poseban problem predstavlja
injenica da digitalni signal u osnovnom obliku nije mogue preneti na vee
razdaljine jer je podloan degradaciji.
Iako nesavrenih karakteristika, javna telefonska mrea (Public Switch
Telephone Network - PSTN) i danas irom sveta ima znaajnu ulogu u
formiranju raunarskih mrea i kod pristupa Internetu. Njena najira
upotreba, kada je re o raunarskim mreama, je u vezi sa dial-up pristupom
putem modema i standardne telefonske linije. Polazei od injenice da je
telefonska mrea optimizovana za prenos analognog govornog signala i da se
raunarski podaci nalaze u digitalnom obliku, uloga modema je da digitalni
signal transformie u oblik pogodan za prenos i da ga nakon prijema vrati u
prvobitan oblik.
Modemski prenos podataka je serijski, to znai da se u jednom trenutku na
liniji moe nai samo jedan bit informacije koja se prenosi. U skladu sa tim
se definie i brzina prenosa kao broj bita koji se prenose u jedinici vremena.
Oznaka za jedinicu je b/s (bit u sekundi) ili najee kb/s (kilobit u sekundi).
Uobiajene brzine prenosa koje se postiu kod standardne modemske
konekcije su manje ili jednake 56kb/s.
ISDN (Integrated Services Digital Network) predstavlja skup digitalnih
servisa i opreme napravljene da se omogui prenos podataka i govornog
signala u digitalnom obliku na postojeoj telefonskoj mrei. Na ovaj nain je
mogue postii prenos sa manje greaka i vee brzine prenosa u odnosu na
analogne modeme. Posebna prednost za dial-up korisnike je ta da u toku
postojanja Internet veze i dalje imaju na raspolaganju telefonsku liniju za
obavljanje govorne komunikacije. Standardne brzine prenosa su od 64kb/s
od 128kb/s.
ADSL (Asimetric Digital Subscriber Line) je jo jedan oblik komunikacione
tehnologije za ubrzanje prenosa podataka postojeom fiksnom telefonskom
mreom. Prefiks asimetrian se odnosi na injenicu da brzina prenosa nije
ista u oba pravca prenosa. Obino je namenjena korisnicima Interneta koji
imaju veu potrebu za preuzimanjem sadraja sa Interneta (download) nego
za slanjem sadraja se sopstvenog raunara. Brzine prenosa u prijemnom
smeru se kreu od 256kb/s, a ukoliko je razdaljina izmeu korisnika i

- 74 -
telefonske centrale koja podrava ovu uslugu manja od 1,5km mogu se
postii brzine i do 8Mb/s. Brzine prenosa u sporijem, predajnom, smeru se
kreu od 64kb/s, obino imaju vrednost oko 256kb/s mada mogu ii i do
1Mb/s. Kao i kod ISDN-a korisnici ADSL u toku pristupa Interneta imaju
slobodnu telefonsku liniju za obavljajne razgovora.

- 75 -
5. Upotreba informacionih tehnologija (I T) u
svakodnevnom ivotu
Ulazak u informaciono doba doveo je do uvoenja informacionih tehnologija
na radna mesta, kole i u privatni ivot. Kao i veina drugih promena i ova je
izazvala pozitivne ali i negativne posledice na radnike, studente, profesore i
porodini ivot.

5.1. Raunari na poslu
Razvoj raunara je odgovor na potrebe prvenstveno vojnih, poslovnih i
zdravstvenih organizacija i zato je u ovim oblastima ostavio najvie traga.
Razvijene su nove vrste oruja, poveana je produktivnost, uvedeni novi
lekovi i metode u leenju ljudi, meutim nisu ispunjena sva oekivanja
strunjaka.

5.1.1. Prednosti oveka nad raunarom
Na svim poslovima na kojima se zahteva izuzetna tanost, velika brzina, na
poslovima koji se stalno ponavljaju ili su opasni po oveka, raunari su
postali nezamanljivi deo radnog procesa. Zbog velike upotrebe, cene su im
trino opravdane, a odmenjivanjem veeg broja ljudi u radnom procesu
bitno utiu na smanjenje cene konanog proizvoda.
Meitim postoje poslovi u kojima ovek jo uvek ima prednost nad
raunarom. To su poslovi u kojima se zahteva kreativnost kao to je izrada
umetnikih predmeta, poslovi u kojima se ne mogu unapred predvideti svi
mogui ishodi kao to je vonja automobila i poslovi koji su svaki put
razliiti. Raunari i u ovim poslovima mogu da imaju znaajnu ulogu ali ne
mogu da potisnu oveka sa vodeeg poloaja.

5.1.2. Primena sloenih raunarskih sistema u poslovne
svrhe
PC revolucija je zaista unela mnoge promene u poslovnom i privatnom
svetu. Toliko su te promene bile nagle da je veina priozvoaa odustala od

- 76 -
proizvodnje meinfrejm raunara 90-tih godina prolog veka, smatrajui da e
PC raunari preuzeti njihovu ulogu. Meutim, mejinfrejm raunari nikada
nisu izgubili svoje mesto na mestima gde postoji potreba za istovremenim
opsluivanjem velikog broja korisnika i obradom velike koliine podataka.
Takvi su veliki bankarski sistemi, kojima je pored stalne dostupnosti bitna i
pouzdanost sistema, veliki administrativni sistemi i osiguravajua drutva sa
velikim brojem korisnika i predstavnitva.

5.1.3. Primena sloenih raunarskih sistema u dravnim
poslovima
Primena meinfrejm raunara se zadrala i u nekim velikim dravnim
institucijama kao to su: statistiki zavodi koji imaju stalnu potrebu za
obradom i analizom velike koliine podataka, organizacije za voenje
podataka o stanovnitvu, registraciju vozila, poreskih obaveza graana,
rezultata glasanja i sl.

5.1.4. Primena raunara u bolnicama i zdravstvenim
ustanovama
Savremena tehnoloka oprema ima znaajnu ulogu u zdravstvenom sistemu.
Bolniki informacioni sistemi sadre baze podataka o svojijm pacijentima,
zaposlenom osoblju, zalihama lekova i medicinskog meaterijala. LAN mree
slue medicinskom osoblju za uvid u podatke o pacijentima i usklaivanje
tih podataka. Namenski raunari se koriste za nadgledanje vitalnih funkcija
pacijenata na leenju, biohemijske analize i doziranje lekova. Kao pomo u
sloenim hirukim zahvatima, koristi se posebna raunarska oprema za
kontrolu i izvoenje delova hirukih operacija. Raunarski sistemi, takoe,
nalaze veliku primenu u kontroli i organizaciji vozila hitne pomoi.

5.1.5. Primena raunarskih programa u obrazovanju
Informaciono doba je dovelo do postavljanja novih zahteva pred obrazovni
sistem, uvodei promene u obrazovnom programu i nainu prenoenja
znanja. Raunari su imali veliki doprinos u ovim promenama. Gotovo da

- 77 -
nema kole koja nema raunare, a naini njihove primene su veoma
raznovrsni.
Raunari su u obrazovanju prvo pronali primenu u organizacionim
poslovima. Neki od uobiajenih primera su poslovi oko izrade rasporeda
asova i ispita. Ovi poslovi su inae veoma zahtevni i podloni su grekama,
a svaka znaajnija izmena podrazumeva rad iz poetka. Raunarski programi
su odavno ove poslove preuzeli na sebe. Voenje evidencije o studentima i
njihovim postignutim rezultatima dugo je zahtevalo postojanje ogromne
arhive i gomile papira. Upotreba programa za rad sa bazama podataka i
tabelarne proraune pojednostavila je i umnogome ubrzala obavljanje ovih
aktivnosti.
Primena raunara takoe je nala veliku primenu u obuci ljudi za rizina
zanimanja, kao to je upravljanje avionom, na primer.

5.1.5.1. Computer Based Training - CBT
Programski paketi za obuku aka, studenata i drugih polaznika su u svetu
stekli veoma veliku populatnost. Obuka i uenje zasnovano na ovom
principu se naziva CBT - Computer Based Training. CBT obuhvata nastavni
materijal u elektronskom obliku sa reenim zadacima, zadacima za vebu i
nastavnim pitanjima koje polaznik treba da savlada. Uenje je interaktivno
to znai da se od polaznika zahteva aktivno uee u reavanju zadataka i
problema i da mu se trenutno pruaju informacije o stepenu napredovanja u
savlaivanju nastavnog gradiva. CBT se pokazao se kao veoma dobar u
kombinaciji sa tradicionalnim nainom prenoenja znanja. Treba istai da
CBT zahteva upotrebu velikog broja raunara da bi se svakom polazniku
obezbedio pristup nastavnom materijalu.

5.1.5.2. Uenje na daljinu (distance learning)
Ovo je jedan od naina za obavljanje obrazovnog procesa izvan kolskih
objekata. Raunari, modemi, raunarske mree, satelitski video prenos,
Internet i druge komunikacione tehnologije nude mnoge povoljne
mogunosti. Dvosmerne video veze omoguavaju predavaima da
razgovaraju sa studentima koji se nalaze u udaljenim uionicama i da daju
odgovore na njihova pitanja u realnom vremenu. Mogu se organizovati video
konferencije i seminari bez dodatnih trokova putavanja i smetaja. Mada je

- 78 -
ovaj nain obrazovanja u povoju, mnogi strunjaci mu predviaju uspenu
budunost.
5.1.6. Primena raunara u radu od kue (teleworking)
Postojanje Interneta i drugih savremenih oblika komunikacije stvorila je
nove okolnosti tako da odreene vrste poslova ili neki njihovi delovi ne
moraju da se obavljaju na radnom mestu, ve se se mogu obavljati i kod
kue. Ovo se prvenstveno odnosi na programere, neke istraivake radnike, i
analitiare.
Obavljanjem dela posla kod kue, poslodavcu bitno utie na smanjenje
trokova koji se odnose na iznajmljivnje poslovnog prostora, plaanje
komunalnih usluga i zapoljavanje pomonog osoblja. Zaposleni prednost
mogu da vide kroz smanjenje vremena koje se troi na putavanje do posla i
nazad, veu mogunost usredsreenosti na konkretan zadatak i promenljiv
raspored radnog vremena.
Ipak, ovakav nain rada vodi ka sve veem otuivanju pojedinca, oteava se
razmena iskustava, a timski rad se gotovo potpuno gubi.

5.2. Svet elektronike
5.2.1. Elektronska pota (e-mail)
Elektronska pota (e-pota) je jedan od Internet servisa koji se najvie
koristi. Posebni programi kao to je Outlook Express, ali i mnogi drugi, nude
korisniku mogunost da jednostavno napie i poalje poruku nekom lanu
porodice, prijatelju ili poslovnom partneru. Obzirom da se e-pota moe
napisati, adresirati i poslati za izuzetno kratko vreme, ovaj servis je u
mnogome preuzeo funkciju klasine pote.
Postupak za primenu ovog servisa je sledei. Prvo treba da se kod eljenog
provajdera (ISP) otvorii nalog, odnosno da se dobije korisniko ime
(username) i da se odredi lozinku (password). Na taj nain se dobija
jedinstvena adresa (obino oblika username@imeISP.domen) i rezervie se
prostor za e-potu (mailbox). Svaki registrovani korisnik moe nekom da
poalje e-potu bez obzira da li je on trenutno prikljuen na mreu
(logged in) ili ne. E-pota e ga ekati na raunaru provajdera u prijemnom

- 79 -
sanduiu (inbox) sve do trenutka kada se on prvi put prikljui na raunarsku
mreu i pokrene program za pristup servisu za prijem i slanje e-pote.
Poruka koja se alje moe da bude sasvim jednostavan tekst ili bilo koji
drugi sloeni raunarski fajl.
5.2.2. Elektronska trgovina (e-commerce)
Novac je jedan oblik informacije. Uloga papirnog novca je da prenese
informaciju o njegovoj vrednosti, jer se u zamenu za njega mogu dobiti
dobra ili usluge. Vrednost novca je oznaena na novanici i to je informacija.
Na slian nain na koji je papirni novac zamenio metalni (zlatni) tako se
danas papirni novac zamenjuje digitalnim zapisom u memoriji raunara.
Novac, kao i druge informacije, moe da se prenositi raunarskom mreom.
To je odgovor na pitanje kako je mogue podii gotovinu na bankomatu ili
kupovati bez gotovine na nekom mestu udaljenom stotinu kilometara od
matine banke. Mnoge banke dozvoljavaju korisnicima da primenom kunog
(PC) raunara, elektronskim putem, prebacuju novac sa svog na neki drugi
raun, proveravaju stanje i plaaju raune. Ovo je jedana od uloga
elektronske trgovine.
Elektronska trgovina je proces razmene poslovnih informacija, upravljanja
poslovanjem i voenja poslovnih transakcija upotrebom telekomunikacione
mree. Mada je eletronska trgovina relativno nov pojam ovakvi oblici
poslovanja su postojali i ranije: komunikacija fax mainama, elektronska
razmena podataka putem LAN i WAN mrea i slino.
Pojava Interneta i razvoj Web servisa je u mnogome doprinela razvoju ove
oblasti i uvela mogunost kupovine i prodaje dobara putem Interneta. U
svetu elektronska trgovina ima znaajno mesto u ukupnoj trgovini.
Postoje mnoge virtuelne prodavnice na Internetu, koje se mogu posetiti
putem mree, pogledati njihova ponuda, cene i uslovi plaanja. Nakon izbora
eljenog prizvoda kupac popunjava odgovarajue formulare u elektronskom
obliku. Podaci koje dostavlja kupac treba da sadre oznaku proizvoda koji
eli da kupi, line podatke ukljuujui i podatke vezane za njegov raun u
banci i saglasnost da se sa tog rauna obavi plaanje. Plaanje se obavlja
gotovo trenutno, elektronskim putem, a kupac plaeno dobro dobija naee
u roku od nekoliko dana do nekoliko meseci.

- 80 -
5.2.3. Prednosti i nedostaci elektronske trgovine
Obzirom na veliki broj virtuelnih prodavnica, kupcu je veoma jednostavno
da uporedi ponudu sa konkurencijom. Pristup ovim servisima je omoguen
24 asa dnevno, bez obzira na njihov geografski poloaj. Poruivanje robe ili
usluge i samo plaanje se obavlja elektronskim putem. Plaanje je trenutno,
elktronskim prenosom novca sa bankovnog rauna kupca na raun prodavca.
Pored navedenih prednosti, kupovina iz virtuelnih prodavnica ima i svoje
mane. Poruena roba ili usluga se plaa unapred, pre nego to ona zaista
bude dostupna kupcu. Kupac nije u mogunosti da se uveri u kvalitet plaene
robe ili usluge prilikom kupovine, ve tek kasnije, to stvara prostor za
nezadovoljstvo kupca. Upravo zato, zakoni gotovo svih razvijenijih zemalja
obuhvataju pravo kupca da prodavcu vrati kupljeni proizvod i obavezu
prodavca da mu vrati uplaeni novac. Sam nain plaanja podrazumeva
davanje linih podataka, kao to su broj kreditne kartice, identifikacioni
brojevi linih dokumenata, datum roenja, zanimanje i sl. Mada su razvijeni
mnogi mehanizmi koji treba da osiguraju transakcije od neovlaenog
pristupa podacima, nije redak sluaj da ovi podaci dospeju u ruke
neovlaenih lica i da kasnije budu zloupotrebljeni. Negativne posledice se
kreu od pristizanja neeljenih reklama do neovlaenog pristupa
bankarskim raunima kupca.

- 81 -
6. Zdravlje, sigurnost i okolina
6.1. Ergonomija
Zajedno sa mnogim pozitivnim uticajima na kvalitet ivota, upotreba
raunara dovodi i do mnogih neeljenih efekata. Za ljude koji vei deo
radnog vremena provode za raunarom, neeljeni efekti su postojanje
elektromagnetnog zraenja ekrana, potreba za odreenim pokretima ruke
koji se stalno ponavljaju i izazivaju oteenja na zglobovima (Repetitive
Stress Injuries - RSI) i drugi.
Ergonomija je nauna disciplina koja se bavi oblikovanjem radnog okruenja
radi poveanja sigurnosti i smanjenja negativnog uticaja radnog procesa na
oveka. Iz mnogih ergonomskih istraivanja proizale su mere za zatitu
zdravlja korisnika raunara.

6.1.1. Izbor ergonomski dizajnirane opreme
Prilikom nabavke raunarske opreme pored njene funkcionalnosti treba
posebna panja da se posvetiti njenim ergonomskim karakteristikama.
Danas na tritu mogu da se nau CRT monitori sa manjim neeljenim
elektro-magnetnim zraenjem i veom frekvencijom osveavanja (veom od
75 puta u jednoj sekundi), posebno oblikovane tastature, mievi i podloge za
mia koje umanjuju RSI efekat i brojni slini proizvodi.

6.1.2. Ureenje radnog mesta
Ureenje radnog mesta, takoe, moe da bude od velikog znaaja za
ouvanje zdravlja korisnika raunara. Gornja ivica monitora treba sa se
nalazi u nivou oiju a donja pod uglom od 15 do 30 u odnosu na gornju.
Visina radne povrine stola treba da je oko 75cm, udaljenost korisnika od
monitora treba da je bar 60cm, a osvetljenje ekrana treba da je 3 do 4 puta
intenzivnije od osvetljenja prostorije. Takoe se preporuuje rad u
prostorijama u kojima je obezbeeno provetravanje.

- 82 -
6.1.3. Prilagodljivost
Kad god je to mogue treba da se koristi nametaj i oprema koja moe da se
prilagodi korisniku. U ovu grupu se svrstavaju stolica sa podesivom visinom
i naslonom, radni sto podesive visine, beina tastatura i mi.

6.1.4. Odmaranje
Za izbegavanje RSI efekta se preporuuje esto menjanje radnog poloaja i
pravljenje redovnih i estih pauza u toku rada. Zbog zamora oiju treba
povremeno usmeravati pogled na stvari udaljene od ekrana, a preporuuje se
odmor oiju bar 15 minuta na svaka 2 sata rada.

6.2. Zdravstveni problemi
Praksa pokazuje da, ak i u sluajevima kada se primenjuju odgovarajue
ergonomske mere, dugotrajni rad na raunaru moe da izazove profesionalna
zdravstvena oboljenja.
Kao posledica dugotrajnog kucanja moe da doe do upale zglobova na
rukama. Isti efekat se javlja i kod osoba iji je posao vezan za intenzivan rad
sa miem. Dugotrajno gledanje u ekran monitora, zbog intenzivnog
osvetljenja i treperenja slike moe da izazove oteenja vida ali i neka
ozbiljna oboljenja. Kako upotreba raunara podrazumeva sedei poloaj
korisnika, sam nain sedenja bitno utie na probleme sa kimom, to je
posebno izraeno kod mlaih korisnika.

6.3. Mere sigurnosti
Obzirom da je za rad raunara potrebno elektrino napajanje, esto
naizmenino, neophodno je da se potuju standardne mere bezbednosti koje
se odnose na zatitu zdravlja korisnika.
Posebna panja treba da se obrati na kvalitet i stanje spojnih kablova za
napajanje monitora, kuita raunara, tampaa i drugih periferijskih
jedinica. Elektrina izolacija koja se primenjuje kod kablova za napajanje
tokom vremena moe da izgubi izolaciona svojstva ili da se fiziki otetiti. U

- 83 -
sluaju kontakta korisnika sa oteenim mestom mogu da nastanu ozbiljne
zdravstvene posledice. Pored toga, izvor napajanja i ispravlja se nalaze
unutar kuita raunara, pa treba posebno obratiti panju na kvalitet
uzemljenja elektrine instalacije.
Raunar i njegove periferije mogu da budu znaajan potroa elektrine
energije. Veoma je esta pojava da se elektrino napajanje dovodi u blizinu
raunara putem produnih kablova. Zbog toga je potrebno da se produni
kabl izabere u skladu sa elektrinom snagom koja je potrebna za rad
raunara i njegovih periferija. U sluaju neodgovarajueg izbora
(preoptereenja), doi e do preteranog zagrevanja kabla to u nekim
sluajevima moe da izazove poar.

6.4. Zatita okoline
Potreba za stalnim rastom industrijske proizvodnje i ogranienost svetskih
energetskih potencijala predstavlja dve suprotstavljene strane. Osim toga,
velika potronja energenata ima veliki uticaj na ukupne klimatske promene.
Naalost, svedoci smo posledica nemarnog odnosa prema prirodi.
Svaki pojedinac svojim postupcima moe da doprinese zatiti ivotne
okoline i da na taj nain unapredi uslove ivota.
Raunar sa prateom opremom u proseku troi oko 500W/h, esto i vie to
ga, uzimajui u obzir proseno vreme rada, svrstava u grupu velikih
potroaa elektrine energije. Zbog toga prilikom kupovine raunarske
opreme treba voditi rauna o potronji elektrine energije i mogunosti rada
u tzv. tedljivom modu (sleep mode). Ovo se posebno odnosi na monitor,
hard disk i tampa. Kad god nema potrebe za njihovim radom, raunar i
opremu treba iskljuiti.
Potronja papira u raunarskom poslovanju, bez obzira na predvianje
strunjaka, je svakim danom sve vea. Ukoliko se ve ne moe uticati na
potronju, treba koristiti preraeni papir. Takoe, gde je god to mogue treba
preraivati sve neupotrebljive komponente raunarskog sistema, kao to su
toner tampaa, baterije i slino.

- 84 -

- 85 -
7. Bezbednost
7.1. Bezbednost informacija
Teko da se moe preterati u isticanju znaaja zatite informacija i
raunarske opreme u dananjem svetu. Destruktivni softveri, kao to su
virusi, kraa raunarske opreme, softverska piraterija, neovlaeni pristup
informacijama i onemoguavanje ovlaenog pristupa samo su neke od
radnji koje zagoravaju ivot mnogima u raunarskoj oblasti. Sve ovo je
uticalo da se razviju mnoge mere i postupci za zatitu raunara, opreme i
podataka. Meutim, ponekad mere za zatitu mogu izazvati dodatne
probleme. Sloene procedure pristupa, programi za zatitu od virusa, zakoni
o intelektualnoj svojini i druge mere sigurnosti, ukoliko se primenjuju
neprimereno, mogu bitno da utiu na kvalitet obavljanja posla i da postanu
pretnja privatnosti pojedinca.

7.1.1. Opti pojmovi i mere zatite
Mnoge poslovne organizacije su suoene sa problemom obezbeivanja
raunarskih sistema. Raunarski podaci su relativno nov oblik informacija,
mogu da imaju izuzetno veliku vrednost, mogu da se kopiraju, ukradu,
menjaju ili unite a da pri tome izvrilac bude kilomertima daleko. Mere
zatite mogu da se podele na tri meusobno povezane celine: tajnost,
nepromenljivost i dostupnost podataka.
Tajnost podrazumeva skup mera i postupaka kojim se postie da deo
raunarskog sistema, ukljuujii i podatke, bude dostupan samo unapred
odreenom krugu korisnika. Moe se zahtevati da se u tajnosti dri i samo
postojanje podataka a ne samo njihov sadraj. Pri reavanju ove celine
poseban problem predstavlja zahtev da jednoj grupi korisnika treba dozvoliti,
a drugoj zabraniti pristup. Princip tajnosti se odnosi na poverljive podatke i
podrazumeva da se oni daju samo autorizovanim korisnicima.
Princip nepromenljivosti zahteva da delove raunarskog sistema mogu
menjati samo ovlaena lica. Pri tome su obuhvaeni: hardver, softver,
podaci, promene i dodele prava korisnicima i drugo.

- 86 -
Dostupnost podrazumeva da ovlaeni korisnici raunarskog sistema uvek
imaju pristup onom delu raunarskog sitema i podataka za koji imaju pravo
pristupa.
Organizacije koje preduzimaju organizovane mere zatite, mogu u znatnoj
meri da preduprede posledice. Slino svakodnevnom ivotu, svaka mera
bezbednosti naruava udobnost korisnika, a gotovo po pravilu sa poveanjem
mera bezbednosti ova pojava postaje sve izraenija. To je jedan od razloga
zbog kojeg neki korisnici izbegavaju primenu mera bezbednosti. Zbog toga
je veoma vano da se mere bezbednosti prilagoavaju bezbednosnom riziku.
Osoblje mora da se upozna sa svojim obavezama u sprovoenju mera zatite,
mora im se ukazati na vanost sprovoenja utvrenih mera, ali i na posledice
koje e snositi ukoliko njihovom grekom doe do bezbednosnih propusta.
Takoe je veoma vano da se organizuje izvetavanje o pojavi bezbednosnih
propusta i odrede postupci u tim sluajevima.

7.1.2. Problemi privatnosti
Baze podataka vladinih i poslovnih organizacija uvaju i razmenjuju
ogromne koliine podataka o pojedincima esto bez njihovog odobrenja ili
znanja. Programi za praenje aktivnosti pojedinca u toku rada na Web-u
mogu da daju sliku o navikama i interesovanjima pojedinca. Ovi podaci se
razmenjuju ili prodaju najee za potrebe istraivanja trita. Sasvim je
jednostavan tehniki problem da se proita elektronska pota koja u
otvorenom obliku putuje od jednog do drugog korisnika. Mnogo je mesta na
kojima su dostupni podaci pojedinca, a veoma esto su upravo pojedinci
svojom nepanjom i lakomisenou doveli do takvog stanja.
Zbog estih zloupotreba podataka koji se razmenjuju i uvaju u
elektronskom obliku uvedene su mnoge mere bezbednosti. Ove mere treba
da obezbede tajnost, nepromenljivost i dostupnost podataka ovlaenim
licima. Dostupnost podataka pojedincu ili grupi ljudu se odreuje pravima
pristupa (access rights). Ova prava najee odreuje administrator
raunarskog sistema na osnovu korisnikog ili identifikacionog imena (user
name ili ID). Svaki korisnik jednog raunarskog sistema ima jedinstveno
korisniko ime, ono je javno i slui za identifikaciju. Lozinka (password) je
niz brojeva, slova i specijalnih znakova, a slui za potvrdu identiteta.

- 87 -
Lozinka je tajni podatak i treba da je poznat samo korisniku. Prilikom izbora
lozinke treba se pridravati nekih od osnovnih pravila:
Lozinka treba da se sastoji iz brojeva i slova i specijalnih karaktera.
Treba kombinovati mala i velika slova.
Poeljno je da lozinka bude niz simbola bez posebnog znaenja.
Lozinka ne treba da sadri ime korisnika, lanova njegove porodice ili
kunih ljubimaca.
Lozinka ne treba da sadri datume roenja korisnika ili njemu bliskih
ljudi kao ni neke druge karakteristine datume.
Lozinku ne treba zapisivati na mestima koja su drugima dostupna.

7.1.3. Pravljenja rezervnih kopija podataka (backup)
Raunarski podaci, bez obzira na sve mere predostronosti, mogu da postanu
delimino ili potpuno nedostupni. Namerne ili sluajne greke, prekid
elektrinog napajanja u toku rada raunara, kvar raunara, poar, poplava i
grmljavina samo su neki od razloga koji mogu da dovedu do gubitka
podataka. Svaki ozbiljan pristup u radu sa raunarima mora da obuhvati plan
aktivnosti za nastavak rada u sluaju da se podaci izgube. Uobiajeni
postupak je redovno pravljenje rezervnih kopija vanih podataka backup.
Rezervne kopije podataka se najee prave u pravilnim vremenskim
intervalima. Meutim, kod osetljivih podataka, kao to su bankarski, prave
se dnevne, nedeljne, mesene i godinje kopije podataka. Pored toga postoje
sistemi koji prilikom redovnog rada sa podacima, istovremeno zapisuju
podatke na vie nezavisnih hard diskova. Tako u sluaju oteenja bilo kojeg
od njih uvek postoji mogunost da se pristupi podacima.
Kod posebnih mera bezbednosti, kopije podataka se umnoavaju i dre na
nekoliko razliitih i udaljenih mesta.

7.1.4. Posledice krae prenosnih raunara
I pored svih primenjenih mera za zatitu podataka, vaan problem
predstavlja kraa raunarske opreme. Ovome su posebno izloeni prenosni
raunari jer je njih tee obezbediti.

- 88 -
Prilikom krae prenosnih raunara, bivi vlasnik se suoava sa vie
problema. Prvi je najoigledniji, gubitak materijalnog dobra to ne mora da
bude zanemarljivo. Druga, veoma bitna stvar je gubitak podataka i programa
koji su se nalazili na raunaru. Ovi podaci mogu da budu poverljive prirode
(poslovne tajne) i rezultat dugotrajnog prethodnog rada, adrese i kontakti sa
poslovnim saradnicima, prijateljima i drugo. Trei problem je mogunost
zloupotrebe linih i poslovnih podataka, to moe imati nesagledive
posledice.
Krae se deavaju i ponekad ih je nemogue spreiti. Ono to se sigurno
moe uraditi je preventivno delovanje. Periodino treba praviti rezervne
kopije svih vanih podataka i uvati ih odvojeno od prenosnih raunara.
Treba aktivirati mogunosti operativnog sistema koje zahtevaju unos
korisnikog imena i lozinke pre aktiviranja raunara. Kao dodatna mera
sigurnosti mogu se koristiti programi i dodatni hardver koji sve podatke
zapisane na disku uva u ifrovanom obliku. Pristup tim podacima je mogu
samo uz poznavanje dodatnih lozinki ili posedovanje odgovarajuih smart
kartica i sl.

7.2. Raunarski virusi
Bioloki virusi nemaju mo samostalnog razmnoavanja, ali mogu da
napadnu eliju drugog organizma, da iskoristei reproduktivni aparat svake
elije domaina i na da se na taj nain umnoe. Novi virusi naputaju
domaina, trae drugu rtvu i ponavljaju postupak. Softverski virusi
funkcioniu na isti nain. Oni se ire od programa do programa, od diska do
diska i koriste svaki zaraeni program ili disk za svoje razmnoavanje.
Namena moe da im bude razliita. Neki se samo razmnoavaju i na taj
nain zauzimaju prostor na disku. Drugi prikazuju razliite poruke na ekranu
raunara, ali najvei broj unitava podatke ili brie ceo disk.
Osnovna osobina virusa je da on nije samostalan. On predstavlja deo kda
koji se nadovezuje na raunarski program. Predmet zaraze ne moe da bude
fajl koji sadri samo podatke (tekst, slike...) ve je potrebno da to bude
program koji se izvrava i na taj nain omoguava umnoavanje virusa. MS
Word i Excel sadre male programe (macro) i zbog toga se mogu zaraziti.
Proces irenja virusa zapoinje pokretanjem zaraenog programa. Virus ne
moe samostalno da se iri, njega prenose korisnici razmenom zaraenih
fajlova.

- 89 -
Postoje i drugi oblici zlonamernog softvera (malware) koji imaju drugaiji
nain delovanja i irenja po sistemu, ali im je zajedniko da da korisniku
najee prave veliku tetu. U ovu grupu softvera se ubrajaju crvi (worm)
trojanski konji (trojan horses) i slino. Neki od njih imaju mogunost
samostalnog irenja i mogu da postoje kao samostalni programi.

7.2.1. Antivirusni programi
Namena antivirusnih programa je analiza svih programa na raunaru radi
otkrivanja prisustva virusa, upozoravanje korisnika ukoliko ih nae, i
uklanjanje virusa sa zaraenih fajlova. Veina antivirusnih programa
neprekidno nadgleda rad sistema i izvetava korisnika o sumljivim
aktivnostima koje bi mogle da budu posledica zaraze. Antivirusni programi
nisu besprekorna zatita. Veina ovih programa za borbu protiv virusa koristi
unapred poznate podatke o dejstvu postojeih virusa i na taj nain ih otkriva.
Zbog toga je neophodno stalno zanavljanje podataka kojim raspolau
antivirusni programi. Novi virusi se pojavljuju svaki dan, po nekim
procenama etiri nova virusa dnevno, a potrebno je par dana za njihovo prvo
otkrivanje i analizu. Gotovo je nemogue da se ostvari potpuna zatita ali
antivirusne programe treba koristiti.
Uklanjanje virusa ili dezinfekcija je postupak odstranjivanja dela kda iz
programa koji je zaraen. Ukoliko ovaj postupak nije mogu zaraeni fajl se
brie ili se premeta na posebno mesto na disku (karantin) kao bi se nekim
naknadnim pokuajem doveo u preanje stanje.
Nemaju svi antivirusni programi podjednake mogunosti, neki su besplatni,
neki se moraju kupiti, ali se preporuuje upotreba bilo kog antivirusnog
programa kako bi se spreile neeljene posledice.

7.2.2. Preventiva
Raunarski vrusi ne mogu samostalno da se razmnoavaju niti da postoje.
Uvek im je potreban domain odnosno poseban fajl ili program. ak i kada
zaraze neki program razmnoavaju se tek nakon pokretanja tog programa.
Program, najee pokree sam korisnik. Druge vrste zlonamernog softvera
mogu samostano da postoje ali se esto nalaze u okviru nekih korisnih
raunarskih programa koje korisnik sam instalira na svoj raunar. Kao mera

- 90 -
predostronosti od zaraze i irenja virusa i zlonamernih programa
preporuuje se:

da antivirusni program i njegovi podaci budu novijeg datuma.
da se obavezno pokrene antivirusni pregled pre preuzimanja fajlova sa
Interneta ili od drugih korisnika,
da se ne otvaraju prilozi elektronske pote (attachment) od nepoznatih
poiljaoca.

- 91 -
8. Autorska prava i zakon
Definicija intelektualne svojine obuhvata rezultate intelektualnih aktivnosti u
oblasti umetnosti, nauke i industrije. Zakoni o autorskim pravima
(Copyright) su u prethodnom periodu bili namenjeni za zatitu prava autora
literarnih dela. Zakoni o patentima su namenjeni za zatitu prava pronalazaa
u oblasti elektronike i mainstva.
Sve navedene zakonske oblasti imaju osnovnu namenu da zatite prava
pojedinaca i preduzea, odnosno njihov rad od neovlaenog prisvajanja i
ohrabri ih da nastave stvaralaki rad kako bi celo drutvo u budunosti od
toga imalo koristi.
Softver je relativno nova kategorija i ne moe se striktno svrstati ni u jednu
od ovih zakonskih kategorija. Zbog toga je zatita prava pojedinaca i
preduzea iz oblasti softvera svrstana u vie kategorija. Neki softverski
proizvodi su zatieni autorskim pravima, a drugi putem zakona o
intelektualnoj svojini.

8.1. Autorska prava
Autorsko pravo proizvoaa softvera (software copyright) predstavlja
iskljuivo pravo autora (proizvoaa) da umnoava svoj softver. Kupovinom
odreenog softvera ne postaje se vlasnik softvera ve vlasnik prava na
upotrebu softvera (software licence) i to najee na jednom raunaru. Mada
su ugovorne obaveze razliite u zavisnosti od proizvoaa od koga se
kupuje, one uglavnom ograniavaju prava kupca u pogledu umnoavanja
softvera, broja raunara na kojima se softver koristi i prenos softvera ili
njegovih delova drugim korisnicima. Ova prava i obaveze su strogo
odreena u dokumentu koji se naziva licenca krajnjeg korisnika (end user
licence). Grupne licence omoguavaju rad kupljenog softvera na vie
raunara.
Gotovo sav komercijalni softver je zatien autorskim pravima (copyrighted)
tako da zakonski ograniava krajnjeg korisnika u pogledu umnoavanja
softvera i daljem prenosu. Autorska prava se ne odnose samo na kupljeni
softver ve i na materijal preuzet (download) sa Interneta ili umnoen na bilo

- 92 -
koji drugi nain. Autorska prava obuhvataju programe, tekst, podatke, slike,
video i muziki materijal.
Mada se veina komercijalnog softvera doprema kupcu na disketi, CD i
DVD diskovima, koji se mogu lako umnoiti zakon o autorskim pravima se
moe odnositi i na njih.
Neki diskovi (CD, DVD) imaju ugraene mehanizme za zatitu od
umnoavanja (copy protected) tako da ih je nemogue umnoiti uobiajenim
postupcima. Neto drugaiji nain zatite je onaj koji prilikom instalacije
programa zahteva unos linih podataka korisnika i serijskog ili
identifikacionog broja softvera. Ovaj broj se dobija prilikom kupovine
softvera, a najee se nalazi u obliku nalepnice na kutiji diska ili na
posebnom tampanom materijalu. U nekim sluajevima se isporuuje putem
elektronske pote nakon izmirivanja materijalnih obaveza prema prodavcu.
erver (shareware) programi su programi koji se u toku odreenog vremena
mogu potpuno besplatno koristiti ili se mogu pokrenuti ogranieni broj puta.
Ukoliko korisnik nakon isteka ovih uslova zadri program na svom raunaru
onda ima zakonsku obavezu da program plati. Neki erver programi nakon
probnog perioda vie ne mogu da se pokrenu, dok je drugi oblik zatite
smanjenje funkcionalnosti programa ili stalno pojavljivanje poruka koje
korisnika podseaju na njegovu obavezu.
Besplatne (freware) programe korisnik moe da koristi bez ogranienja, da
praviti njihove kopije i da ih prosleuje drugim korisnicima, ali ne sme da ih
prodaje.

8.2. Zakonodavstvo u oblasti zatite podataka
Zakonodavstvo u oblasti zatite podataka predstavlja skup propisa o uvanju
i razmeni podataka i pre svega se odnosi na organizacije i pojedince koji
poseduju podatke.
Ovim zakonima je obuhvaen nain postupanja sa poslovnim tajnama, ali i
sa ostalim podacima kao to su lini podaci pacijenata, korisnika bankarskih
usluga, krivina evidencija i drugo.
Svi zaposleni u ovim oblastima imaju obavezu da se upoznaju sa zakonima,
propisima i internim pravilnicima koji odreuju obaveze imaoca podataka po
pitanju zatite podataka.

- 93 -
9. Primeri ispitnih pitanja

1. Koji je od navedenih raunara pogodan za trgovake putnike?
1. Server
2. Laptop
3. Meinfrejm (mainframe) raunar
4. PC raunar

2. Koji je od sledeih raunara prenosni raunar?
1. PDA raunar
2. Meinfrejm (mainframe) raunar
3. Super-raunar
4. Server

3. Meinfrejm (mainframe) raunar je
1. raunar koji ne sadri hard disk i povezan na server preko
raunarske mree.
2. raunar koji moe lako da stane na radni sto.
3. obino velik i skup raunar namenjen za obavljanje sloenih i
zahtevnih prorauna.
4. prenosni raunar pogodan za upotrebu na razliitim mestima.

4. Naziv Informacione tehnologije (IT) se najee upotrebljava da
opie:
1. Tehnologije za skladitenje podataka, shareware i freeware
softver.
2. Hardver, softver i tehnologiju tampanja.
3. Hardver, softver i komunikacione tehnologije.
4. Komunikacione tehnologije, shareware i freeware

- 94 -
5. Koja od navedenih aktivnosti moe da povea brzinu rada raunara?
1. Instaliranje novih programa
2. Upotreba monitora velike rezolucije
3. Upotreba tampaa velike rezolucije
4. Poveanje RAM memorije

6. Ako raunar sporo izvrava neke programe, koji od narednih
postupaka moe da utie na ubrzanje rada raunara?
1. Ugradnja Zip ureaja
2. Poveanje veliine RAM memorje
3. Ugradnja modema
4. Instaliranje screen saver-a

7. Raunar moe da uspori...
1. istovremeno izvravanje vie programa za obradu slike.
2. prelazak sa jednog na drugi otvoreni prozor.
3. upotreba veeg monitora.
4. dodavanje RAM-a

8. Najmanji od navedenih diskova na koji se moe da se upie bar jedan
GB podataka je?
1. Disketa
2. Zip disk
3. CD-ROM
4. Hard disk

9. Koji je od navedenih iskaza taan?
1. ROM je raunarska periferija.
2. ROM je vrsta memorije koja dozvoljava i upisivanje i itanje
podataka.
3. Podaci iz ROM-a se gube kada se raunar iskljui.
4. Podaci iz ROM-a e biti sauvani kada se raunar iskljui.

- 95 -
10. Koji je od navedenih ureaja ulazno/izlazni ureaj?
1. Trackball
2. Touch pad
3. Tastatura
4. Touchscreen

11. Koji je od navedenih ureaja izlazni ureaj?
1. mi
2. ploter
3. mikrofon
4. skener

12. Koji je od navedenih ureaja ulazni ureaj?
1. Skener
2. Zvunik
3. Monitor
4. tampa

13. ta od navedenog predstavlja hardver?
1. Baza podataka
2. Internet browser
3. Obrada teksta
4. tampa

14. Koji od navedenih raunara je obino najskuplji?
1. Server
2. Personalni raunar
3. Meinfrejm (mainframe)
4. Laptop

- 96 -
15. Koje je zajedniko ime za ureaje meu koje se ubrajaju skener i
ploter?
1. Periferije
2. Default
3. Klienti
4. GUI

16. Koji od navedenih iskaza najbolje opisuje RAM?
1. RAM uva podatke i kada je raunar iskljuen.
2. RAM je vrsta memorije u koju se mogu upisati podaci i iz
koje podaci mogu da se itaju
3. RAM sadri naredbe za pokretanje raunara.
4. RAM je raunarska periferija.

17. Skraenica CPU oznaava?
1. Calculating Process Unit
2. Control Program Unit
3. Control Process Unit
4. Central Processing Unit

18. Jedinica mere za brzinu rada procesora (CPU) je
1. Bit u sekundi (bps)
2. Gigabajt (GB)
3. Megabajt (MB)
4. Gigaherc (GHz)

19. Koji od navedenih iskaza najbolje opisuje formatiranje diskete?
1. Formatiranjem se onemoguava upisivanje podataka na
disketu.
2. Formatiranjem se briu oznaeni fajlovi sa diskete.
3. Formatiranjem se disketa priprema za smetanje podataka.
4. Formatiranjem se zabranjuje pristup fajlovima na disketi.

- 97 -
20. Koja od navedenih memorija sadri naredbe za pokretanje raunara
1. RAM
2. ROM
3. Virtuelna memorija
4. Ke memorija

21. Koja je uobiajena veliina fajla koji sadri dve strane teksta?
1. 30 kilobajta
2. 100 bajtova
3. 1 megabajt (MB)
4. 1 gigabajt (GB)

22. Kilobajt (kilobyte) je
1. 10 bajtova
2. 1000 bajtova
3. 1024 bita
4. 1024 bajta

23. Koja je od navedenih jedinica za koliinu memorije druga po
veliini?
1. terabajt
2. megabajt
3. gigabajt
4. kilobajt

24. Koja je od navedenih jedinica mera najvea?
1. gigabajt
2. terabajt
3. megabajt
4. kilobajt

- 98 -
25. Kom od navedenih ureaja se brzina rada meri u gigahercima (GHz)?
1. hard disk
2. modem
3. CPU
4. CD-ROM
26. Koji od navedenih ureaja predstavlja izlazni ureaj?
1. Monitor
2. Trekbol (Trackball)
3. Skener
4. Tastatura

27. Koji od navedenih ureaja slui za unos naredbi raunaru?
1. Ploter
2. Monitor
3. Pointing stick
4. Zvunik

28. Koji navedenih ureaja se koristi za digitalizaciju fotografije?
1. Ploter
2. tampa
3. Trouchscreen
4. Skener

29. Koji od navedenih ureaja slui za prikaz rezultata obrade raunara?
1. Mi
2. Skener
3. Trackball
4. Ploter

- 99 -
30. Koji od sledeih raunara kao ulazni ureaj najee koriste
touch pad
1. Meinfrejm raunari
2. Umreeni raunari
3. Laptop raunari
4. PC raunari
31. Koji od navedenih diskova ili traka ima najmanji kapacitet za
skladitenje podataka?
1. Zip disk
2. Hard disk
3. Disketa
4. Magnetna traka

32. Koji od navedenih diskova ima najbri pristup podacima?
1. Hard disk
2. Zip disk
3. CD-ROM
4. Disketa

33. Koji od navedenih medijuma je najjeftiniji za smetanje desetak
dokumenata ukupne veliine do 1 megabajta?
1. Disketa
2. Zip disk
3. Eksterni hard disk
4. Magnetna traka

34. Koji od navedenih softvera predstavlja operativni sistem?
1. Word 97
2. Adobe Acrobat 5
3. Windows 2000
4. Lotus 123

- 100 -
35. Koju od navedenih funkcija obavlja operativni sistem?
1. Izrada izvetaja, pisama i tabelarnih prorauna
2. Upravljanje radom hardvera
3. Pretvaranje digitalnog u analogni signal i obratno
4. Izvravanje finansijskih operacija nad podacima

36. Slovo G u skraenici GUI potie od engleske rei
1. Generic
2. Global
3. Graphical
4. General

37. Koji od navedenih programa (softvera) ima osnovnu namenu da
neprekidno upravlja radom raunara?
1. Namenski softver
2. Usluni (Utility) softver
3. Applikativni softver
4. Operativni sistem

38. Programi za obradu teksta i tabelarne kalkulacije spadaju u
1. operativni sistem.
2. aplikativni softver.
3. antivirus programe.
4. programe za pravljenje rezervnih (backup) kopija.

39. ta je to operativni sistem?
1. Program koji upravlja radom hardvera raunara
2. Program za tabelarne proraune
3. Program zatitu od virusa
4. Program za rad sa bazama podataka

- 101 -
40. Koji od navedenih programa oznaava operativni sistem?
1. Linux
2. StarOffice 6.0
3. Lotus 123
4. PowerPoint 2000

41. U procesu projektovanja novog softvera, faza programiranja dolazi
posle faze
1. analize.
2. dizajna.
3. primene.
4. testiranja.

42. U procesu projektovanja novog softvera, faza dizajna dolazi posle
faze?
1. primene.
2. testiranja.
3. programiranja.
4. analize.

43. Softver je
1. periferijski ureaj.
2. raunarski program.
3. ureaj za skladitenje podataka.
4. digitalna mrea.

44. Koji od navedenih ureaja moe da se koristi za otvaranje dokumenta
u GUI okruenju?
1. Monitor
2. Skener
3. Touch pad
4. Modem

- 102 -
45. Koji od navedenih programa upravlja radom memorije raunara?
1. Aplikativni softver
2. Programi za pravljenje rezervnih kopija
3. Programi za kompresiju fajlova

46. Koji od navedenih iskaza opisuje GUI?
1. GUI je standard za kvalitet monitora
2. GUI je standardna jedinica za merenje brzine modemskog
prenosa
3. GUI je nain zadavanja naredbi raunaru pomou tekstualnih
komandi
4. GUI je nain zadavanja naredbi raunaru pomou slika,
menija, simbola i teksta

47. Uobiajena mera brzine prenosa podataka pri upotrebi modema je?
1. GB
2. bps
3. kHz
4. MHz

48. PSTN je vrsta ...
1. umreenog raunara.
2. komunikacione tehnologije.
3. Intranet tehnologije.
4. ekstranet tehnologije.

- 103 -
49. Koji je od navedenih iskaza za ekstranet taan?
1. Ekstranet je proirenje intranet mree primenom Internet
tehnologija kako bi se omoguila komunikacija sa odreenim
korisnicima koji se nalaze izvan intraneta.
2. Ekstranet omoguava Internet servise korisnicima, poslovnim
i drugim organizacijama
3. Ekstranet je vrsta pretplate na Internet kada provajder (ISP)
daje posebne mogunosti za korienje Interneta
4. Ekstranet je mra namenjena za obradu infomacija unutar
neke organizacije.

50. Raunar koji omoguava deljenje svojih resursa drugim raunarima u
mri naziva se
1. server
2. klijent
3. korisnik
4. provajder

51. Kako se naziva raunarska mrea kojom bi se povezala dva
predstavnitva jedne firme koja se nalaze u Nemakoj i paniji?
1. BPS
2. LAN
3. WAN
4. GUI

52. Raunar koji je u lokalnoj mrei povezan sa serverom naziva se
1. mail server
2. fajl server
3. PDA
4. klijent

- 104 -
53. Koji se od navedenih izraza se odnosi na digitalnu komunikacionu
tehnologiju velike brzine?
1. CBT
2. ADSL
3. WWW
4. PDA

54. Vie raunara unutar jedne zgrade je povezano u raunarsku mreu
radi razmene podataka i da bi zajedniki koristili tampa. Ovaj tip
mree se naziva?
1. ADSL
2. LAN
3. WAN
4. ISDN

55. ________ je lokalna raunarska mrea neke organizacije, zatvorenog
tipa, zasnovana na Internet tehnologiji. Dopunite definiciju?
1. WWW (World Wide Web)
2. ADSL
3. Internet
4. Intranet

56. Koji od navedenih izraza definie pojam intraneta?
1. Intranet je tehnologija koja obezbeuje bezbedno pregledanje
Web sadraja
2. Intranet je globalna mrea meusobno povezanih raunarskih
mrea
3. Intranet je lokalna privatna mrea zasnovana na Internet
tehnologiji.
4. Intranet je mreni operativni sistem

- 105 -
57. WWW (World Wide Web) je?
1. Skup meusobno povezanih hipertekst dokumenata smetenih
na HTTP serverima irom sveta
2. Vrsta softvera koji korisniku omoguava da pregleda
hipertekst dokumente
3. Skup meusobno povezanih raunarskih mrea irom sveta
4. Meunarodna javna telefonska mrea

58. Koji je od sledeih iskaza taan za Internet
1. Internet je mreni operativni sistem
2. Internet je privatna kompanijska mrea raunara
3. Internet je nain prikazivanja meusobno povezanih
dokumenata
4. Internet je globalna mrea povezanih raunarskih mrea

59. Koji od navedenih termina oznaava privatnu mreu zasnovanu na
Internet tehnologiji?
1. WWW (World Wide Web)
2. ADSL
3. Intranet
4. Internet

60. Koji od navedenih iskaza najbolje opisuje pojam digitalni u
telekomunikacijama?
1. Signal ija se vrednost kontinuirano menja.
2. Predstavljanje informacija u raunaru preko vrednosti
logikih jedinica i nula
3. Ureaj koji pretvara jedanu vrstu signala u drugu
4. Video displej koji moe da prikae veliki broj boja

- 106 -
61. Raunar koji pristupa serveru preko lokalne mree naziva se
1. klijent.
2. mail server.
3. fajl server.
4. sistemska jedinica.

62. Va raunar ima instaliran 56k modem. Izraz 56k se odnosi na
1. kapacitet podataka koje sadri modem.
2. protokol za kompresiju podataka.
3. brzinu prenosa podataka.
4. ime proizvoaa modema.

63. Koji od navedenih iskaza je taan za pojam analogni u
telekomunikacijama?
1. Signal ija vrednost se kontinuirano menja
2. Predstavljanje informacija pomou logikih nula i jedinica
3. Nain pretvaranja signala iz jedne vrstu u drugu
4. Vrsta memorije koja se sadri podatke kojima se esto
pristupa
64. Slovo S u skraenici PSTN oznaava
1. System
2. Switched
3. Standard
4. Subscriber

65. ADSL je vrsta
1. ureaja za uvanje podataka.
2. komunikacione tehnologije.
3. modema velike brzine.
4. mrenog raunara.

- 107 -
66. Rad od kue (teleworking)...
1. smanjuje vreme koje se troi za put od kue do posla i
obrnuto.
2. podstie meusobnu saradnju i timski rad.
3. ne dozvoljava promenljiv raspored radnog vremena.
4. ne utie na utede za iznajmljivanje radnog prostora.

67. Koji se od navedenih pojmova odnosi na primenu Interneta za
kupovinu
1. e-commerce
2. e-credit
3. e-retail
4. e-money

68. Na kojim zadacima je nezamenljiva uloga oveka u odnosu na
raunar?
1. Zadaci koje treba obavljati brzo u duem vremenskom
periodu
2. Zadaci koji se stalno ponavljaju
3. Zadaci koji zahtevaju izuzetnu tanost
4. Zadaci koji se stalno menjaju

69. Na kojim od sledeih poslova je potrebno angaovanje velikih
(meinfrejm) raunara?
1. Obrada teksta
2. Obrada bankarskih poslova u realnom vremenu
3. Kompresija fajlova
4. Stono izdavatvo (Desktop publishing)

70. Prednost kupovine putem Interneta je?
1. Podaci koji se daju prilikom plaanja su uvek zatieni
2. Roba i usluge mogu da se porue 24 asa dnevno
3. Roba moe da se proveri pre kupovine
4. Roba se uvek plaa tek prilikom preuzimanja

- 108 -
71. Koja od navedenih primena raunara u obrazovanju zahteva velike
raunarske kapacitete?
1. Izrada rasporeda asova
2. Voenje evidencije o studentima
3. Obuka pomou raunara (CBT)
4. Administracija podataka o ispitima

72. CBT je skraenica od?
1. Computer Based Template
2. Computer Based Techniques
3. Computer Based Training
4. Computer Based Task

73. Kupac prilikom kupovine dobara elektronskim putem (online)
1. ima pravo da vrati kupljenu robu ukoliko njom nije
zadovoljan.
2. ne daje line podatke prilikom plaanja.
3. moe da plati robu samo ekom.
4. ima garancije da je plaanje elektronskim putem potpuno
bezbedno.

74. Koje su prednosti kupovine preko interneta?
1. Podaci o nabavci nee biti zloupotrebljeni
2. Kupcu je na raspolaganju veliki izbor robe
3. Kupac moete da proveri kvalitet robe pre kupovine
4. Roba ne mora da se plati pre isporuke

- 109 -
75. Koji je od navedenih iskaza najbolje opisuje rad od kue
(teleworking)?
1. Rad kod kue i komunikacija sa saradnicima primenom
informacionih tehnologija
2. Rad u kancelariji i komunikacija sa drugim delovima firme
putem WAN-a
3. Rad u kancelariji i komunikacija sa drugim delovima firme
putem LAN-a
4. Timski rad sa saradnicima uz upotrebu telekomunikacionih
tehnologija

76. Koja od navedenih metoda je najpogodnija za obuku ljudi koji
obavljaju rizine poslove?
1. Rad u grupi
2. Seminari
3. Raunarske simulacije
4. Rad u radionici

77. Slovo R u skraenici RSI oznaava
1. Repeated
2. Recurring
3. Repetitive
4. Regular

78. Nepotovanje odreenih pravila prilikom korienja raunara moe
dovesti do pojave RSI (repetitive strain injury) oboljenja. Koji od
navedenih iskaza najbolje opisuje nain da se RSI izbegne?
1. Podeavanje visine monitora
2. Odgovarajua udaljenost od monitora
3. Redovne i este pauze na mestima koja su udaljena od
raunara
4. Upotreba stolice kojoj moe da se podesi visna i nagib

- 110 -
79. Na kojem najmanjem rastojanju od korisnika treba da bude ekran?
1. 120 cm
2. 90 cm
3. 60 cm
4. 30 cm

80. Ergonomsko radno okruenje podrazumeva ...
1. da dokumenti u elektronskom obliku treba da se uvaju na
udaljnom mestu od raunara.
2. prodaju roba i usluga putem Interneta.
3. upotrebu posebno oblikovanih tastatura za ugodniji rad.
4. obuku zaposlenih pomou raunara.

81. ta od navedenog doprinosi da radno mesto bude ergonomsko?
1. Stolice koje imaju mogunost podeavanja visine i nagiba
naslona
2. Organizovanje seminara o bezbednosti
3. Organizovanje seminara o merama za smanjenje trokova
4. Obezbeenje uslova za rad od kue

82. RSI moe da nastane zbog... ?
1. rada u prostoriji sa neodgovarajuim svetlom.
2. rada u prostoriji koja se ne provetrava redovno.
3. gledanja u monitor pri sunevom svetlu.
4. dueg neprekidnog kucanja ili upotrebe mia.

83. Koji od sledeih postupaka obezbeuje najsigurniji nain za zatitu
od gubljenja podataka?
1. uvanje svih fajlova na hard disku
2. Zatita pristupa fajlovima i podcima primenom lozinke
3. uvanje svih fajlova na disketi
4. Redovno obavljanje backup procedure

- 111 -
84. Koji od sledeih iskaza opisuje pravilan pristup prilikom izbora i
upotrebe lozinke (password) u nekoj organizaciji
1. Lozinka treba da sadri ime i prezime korisnika
2. Lozinku treba da bude niz karaktera bez posebnog znaenja
3. Lozinka treba da sadri najvie etiri karaktera
4. Lozinku je potrebno menjati svakoga dana

85. Koji od sledeih ureaja, ukoliko vam ga ukradu, moe da
prouzrokuje gubitak podataka o kontakt telefonima?
1. PDA
2. Skener
3. Modem
4. tampa

86. Posledica aktiviranja raunarskog virusa moe da bude?
1. kompresija fajlova
2. sortiranje fajlova
3. pokretanje backup procedure
4. brisanje fajlova

87. Zato je potrebno da korisnici u nekoj organizaciji koriste lozinke?
1. Zbog zatite umreenih raunara od neovlaenog korienja
2. Da bi se lake pronale informacije na raunaru
3. Da bi se raunari lake povezali na raunarsku mreu
4. Da bi se raunari zatitili od nepoeljnih elektronskih poruka

88. Koji od navedenih iskaza opisuje pravilan nain rukovanja sa sa
poverljivim podacima?
1. Informacije se daju kada neko podnese zahtev
2. Informacije se daju samo zaposlenima
3. Informacije se daju samo upravi
4. Informacije se daju samo autorizovanim korisnicima

- 112 -
89. Pravilan nain upotrebe i uvanja vanih podataka podrazumeva
da...?
1. podaci sa raunara treba da budu dostupni samo jednoj
ovlaenoj osobi.
2. podaci sa raunara treba da budu dostupni samo ovlaenim
osobama.
3. podaci sa raunara treba da budu dostupni samo onima koji to
pismeno zahtevaju.
4. podaci sa raunara treba da budu dostupni rukovodiocima.

90. ta je od navedenog najei razlog za pravljenje rezervnih kopija
fajlova sa raunara?
1. Spreavanje gubitaka fajlova sa raunara
2. Poboljanje optih svojstava raunara
3. Poveavanje slobodnog prostora na hard disku
4. Brisanje nepotrebnih fajlova sa hard diska

91. Jedna vrsta zlonamernog softvera slinog virusu se naziva
1. three
2. leaf
3. worm
4. mouse

92. Zato je vano da se redovno prave rezervne kopije (backup) fajlova
na prenosnim raunarskim medijumima?
1. Zato to je to najjeftiniji nain za pravljenje rezervnih kopija
2. Zato to se na taj nain dolazi do slobodnog prostora na hard
disku
3. Zato to se rezervne kopije fajlova po pravilu uvaju na
drugom mestu
4. Zato to su prenosni medijumi pouzdaniji od hard diska

- 113 -
93. Koja od navedenih aktivnosti najee dovodi do irenja raunarskih
virusa?
1. Upotreba softvera koji je proveravan da li sadri viruse
2. Upotreba raunara za slanje e-pote
3. Upotreba grafikog korisnikog okruenja (GUI)
4. Otvaranje fajlova koji su dobijeni iz neproverenih izvora
94. Kojeg pravila se treba obavezno pridravati prilikom preuzimanja
(download) fajlove sa interneta?
1. Kopirati fajlove samo iz poznatih izvora
2. Kopirati fajlove samo sa proverenih Web stranica
3. Aktivirati antivirus program pre kopiranja
4. Aktivirati antivirus program posle kopiranja

95. Koji od navedenih iskaza je taan?
1. Antivirus program i njegove podatke nije potrebno zanavljati
2. Antivirus program i njegove podatke treba redovno zanavljati
3. Antivirus programi su uvek besplatani
4. Antivirus program ne moe da otkrije virus u RAM-u

96. Dezinfekcija fajlova se odnosi na
1. uvanje rezervnih kopija fajlova na sigurnoj lokaciji.
2. uklanjanje virusa iz fajlova.
3. premetanje fajlova u novi folder.
4. brisanje fajlova sa hard diska.

97. Koji je od navedenih iskaza za raunarske viruse ispravan?
1. Raunarski virusi mogu da se razmnoavaju
2. Raunarski virusi uvek formatiraju hard disk
3. Raunarski virusi se nazivaju i computer bugs
4. Raunarski virusi se uvek lako otkriju i obriu

- 114 -
98. ta od navedenog moe da bude najtea posledica krae raunara?
1. Moraju se promeniti lozinke
2. Na novom raunaru se moraju ponovo instalirati eljeni
programi
3. Gubitak poverljivih dokumenata
4. Gubitak prethodno potroenog raunarskog vremena na
obradu podataka koji su ostali na raunaru

99. Kako se naziva softver koji odreeno vreme moe slobodno da se
koristi bez nadoknade autoru?
1. Freeware
2. Shareware
3. Aplikativni softver

100. Autorsko pravo proizvoaa softvera (software copyright) je?
1. pravo kupca da koristi kupljeni softver
2. namenjeno za zatitu diska od kopiranja
3. namenjeno za zatitu raunarske mree neke organizacije od
delovanja raunarskih virusa
4. je iskljuivo pravo autora (proizvoaa) softvera da umnoava
svoj softver.

101. Koji od navedenih iskaza je taan za autorska prava proizvoaa
softvera?
1. Prodajom softvera proizvoa i dalje zadrava autorska prava
2. Prodajom softvera proizvoa gubi autorska prava
3. Prodajom softvera proizvoa zadrava deo autorskih prava
4. Prodajom softvera proizvoa samo odreeno vreme zadrava
autorska prava

- 115 -
102. Koji od navedenih iskaza je taan za autorska prava proizvoaa
kada se softver dostavlja na CD disku
1. Autorska prava se gube ukoliko se softver dostavlja na CD
disku
2. Proizvoa zadrava autorska prava iako se softver dostavlja
na CD disku
3. Samo deo autorskih prava se zadrava ukoliko se softver
dostavlja na CD disku
4. Autorska prava se zadravaju samo odreeno vreme ukoliko
se softver dostavlja na CD disku

103. Pravo korisnika da upotrebljava neki program se naziva
1. Licenca
2. Patent
3. Autorsko pravo (copyright)
4. Autorizacija

104. Koji od sledeih iskaza sledi iz Licence krajnjeg korisnika (end user
license)?
1. Korisnik kupovinom softvera dobija vlasnitvo nad softverom
2. Korisnik kupovinom softvera dobija iskluivo pravo da
umnoava i dostavlja softver drugim korisnivima
3. Korisnik kupovinom softvera dobija iskljuivo pravo da
menja softver
4. Licenca je ugovor o korienu softvera izmeu autora i
korisnika

105. Pravila o uvanju i distribuciji podataka odnose se na
1. one koji itaju podatke.
2. one na koje se odnose podaci.
3. one koji uvaju podatke.
4. one koji su zadueni za primenu pravila.

- 116 -
106. Da li lanak neke novinske kue koji je objavljen na Internetu
nakon pruzimanja (download) na va raunar podlee zatiti
autorskih prava?
1. Autorska prava se zadravaju
2. Autorska prava se ne zadravaju nakon presnimavanja
3. Autorska prava se ne zadravaju samo godinu dana nakon
presnimavanja
4. Autorska prava se ne zadravaju samo u nekim posebnim
sluajevima

Modul 1 - Normal

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Modul 1 - Normal

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ECDL MODUL 1

You might also like