ECDL MODUL 4

TABELARNE KALKULACIJE
Sadraj je napravljen na osnovu dokumenta:
EUROPEAN COMPUTER DRIVING LICENCE SYLLABUS VERSION 4.0 (Module 4 Spreadsheets)

MODUL 4 TABELARNE KALKULACIJE Autori: Prof. dr Milan Milosavljevi Prof. dr Mladen Veinovi Mr Goran imi Recenzenti: Prof. dr Milovan Stanii Doc. dr Ljubia Stanojevi Izdava: UNIVERZITET SINGIDUNUM Beograd, Danijelova 29 Za izdavaa: Prof. dr Milovan Stanii Dizajn korica: Aleksandar Mihajlovi Godina izdanja: 2007. Tira: 600 primeraka tampa: "CICERO PRINT", Beograd ISBN: 978-86-7912-015-1

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Beograd, 19.09.2005.g. PREDMET: Saglasnost za korienje zatienog trgovakog znaka ECDL kod izdavanja nastavnih sredstava

JISA - Jedinstveni Informatiki Savez Srbije i Crne Gore, kao neprikosnoveni nosilac prava licence ECDL za podruje itave teritorije dravne zajednice Srbija i Cma Gora, u vezi zahteva ovlaenog Test centra i autora predloenog nastavnog sredstva, a u skladu sa lanovima 3. 10. 11. 12 i 13. Ugovora kojim je regulisano dodeljivanje neekskluzivne licence ovlaenom TEST CENTRU od strane JISA, kojom se omoguava korienje trgovakog i zatitnog znaka ECDL, nakon sprovedene provere priloenog materijala, donosi sledeu odluku: Daie se saglasnost autoritma Milan Milosavljevi, Mladen Veinovi i Goran imi za knjigu: "Modul 4 - Tabelarne kalkulacije" MOGU koristiti zatitni i registrovani znak ECDL u predloenom obliku i na predloeni nain. Autori imaju pravo i obavezu da koriste zatitni znak ECDL u formi ECDL/JISA, uz obavezu pridravanja svih razumnih uputstava, dobijenih od strane JISA, po pitanju boja i veliine prezentacije zatitnog znaka, stila i rasporeda na svim odobrenim nastavnim sredstvima. Zatitni znakovi moraju se koristiti na takav nain da ne izgube svoju osobenost i ne nanose tetu dobrom imenu i ugledu ECDL i JISA. TEST CENTAR i autori imaju obavezu da ne preduzimaju nijednu radnju koja bi mogla ugroziti ili ponititi postupak i nain upotrebe zatitnih ili registrovanih znakova, niti bilo koju radnju koja moe pomoi ili dati povoda za uklanjanjc zatitnog i registrovanog znaka ili koja bi mogla ugroziti ili naneti tetu ECDL Konceptu i sprovoenju ECDL Programa. Generalni sekretar JISA ore Duki, dipl. Ecc.

SADRAJ:
NASTAVNI PLAN........................................................................................ 1 1. KORIENJE APLIKACIJE ZA TABELARNA IZRAUNAVANJA ................................................................................. 5 1.1. Poetni koraci ................................................................................ 5 1.1.1. Pokretanje i zaustavljanje aplikacije za tabelarna izraunavanja 5 1.1.2. Otvaranje postojee radne knjige (dokumenta) .......................... 9 1.1.3. Kreiranje nove radne knjige (dokumenta) ................................ 10 1.1.4. Pamenje radne knjige (dokumenta)......................................... 11 1.1.5. Pamenje radne knjige pod drugim nazivom............................ 11 1.1.6. Pamenje radne knjige pod drugim tipom fajla i drugom aplikacionom verzijom............................................................. 11 1.1.7. Prelazak izmeu razliitih radnih listova u istoj radnoj knjizi.. 13 1.1.8. Korienje dostupnih funkcija za pomo .................................. 13 1.1.9. Zatvaranje radne knjige (dokumenta) ....................................... 15 1.2. Podeavanja................................................................................. 15 1.2.1. Korienje alata za uveliavanje (zumiranje) ........................... 15 1.2.2. Prikazivanje/skrivanje ugraenih paleta sa alatima .................. 17 1.2.3. Fiksiranje zaglavlja kolona i redova ......................................... 18 1.2.4. Promena osnovnih opcija aplikacije ......................................... 19 2. ELIJE U TABELI ................................................................................ 23 2.1. Unoenje podataka...................................................................... 23 2.1.1. Unoenje brojeva, datuma i teksta u eliju ............................... 23 2.2. Selektovanje elija u tabeli......................................................... 26 2.2.1. Selektovanje jedne, vie elija ili celog radnog lista ................ 26 2.2.2. Selektovanje jednog, ili vie redova ......................................... 28 2.2.3. Selektovanje jedne, ili vie kolona ........................................... 29

2.3. Redovi i kolone ............................................................................ 30 2.3.1. Umetanje redova i kolona u radni list ....................................... 31 2.3.2. Uklanjanje redova i kolona iz radnog lista ............................... 32 2.3.3. Promena irine kolone i visine reda.......................................... 34 2.4. Editovanje podataka................................................................... 38 2.4.1. Unos dodatnog sadraja i zamena postojeeg sadraja elije... 38 2.4.2. Upotreba komande za vraanje predhodnog stanja, ili potvrdu novog stanja podataka............................................................... 40 2.5. Kopiranje, premetanje i uklanjanje ........................................ 41 2.5.1. Kopiranje sadraja jedne ili vie elija, na isti radni list, razliite radne listove, razliite (otvorene) radne knjige........... 42 2.5.2. Korienje autofill i copy handle funkcije u kopiranju i uveanju vrednosti podataka..................................................... 43 2.5.3. Premetanje sadraja jedne ili vie elija, na isti radni list, razliite radne listove, razliite (otvorene) radne knjige........... 44 2.5.4. Uklanjanje sadraja elija ......................................................... 46 2.6. Pretraivanje i zamena............................................................... 48 2.6.1. Pronalaenje specificiranog sadraja na radnom listu .............. 48 2.6.2. Zamena specificiranog sadraja na radnom listu...................... 51 2.7. Sortiranje podataka.................................................................... 52 2.7.1. Sortiranje opsega elija po rastuim i opadajuim nizovima numerikih i alfabetskih karaktera............................................ 52 3. RADNI LIST ........................................................................................... 57 3.1. Rukovanje radnim listovima...................................................... 57 3.1.1. Dodavanje novog radnog lista .................................................. 57 3.1.2. Menjanje naziva radnog lista .................................................... 58 3.1.3. Uklanjanje radnog lista ............................................................. 58 3.1.4. Kopiranje radnog lista u radnoj knjizi i izmeu otvorenih radnih knjiga ............................................................................. 59 3.1.5. Premetanje radnog lista u radnoj knjizi i izmeu otvorenih radnih knjiga ............................................................................. 60

4. FORMULE I FUNKCIJE ...................................................................... 61 4.1. Aritmetike formule ................................................................... 61 4.1.1. Generisanje formule korienjem reference na eliju i aritmetikog operatora .............................................................. 62 4.1.2. Prepoznavanje i shvatanje standardnih poruka o greci vezanih za korienje formula.................................................. 63 4.2. Referenciranje elija................................................................... 64 4.2.1. Razumevanje i korienje relativnih, meovitih i apsolutnih referenci elija u formulama ..................................................... 64 4.3. Rad sa funkcijama ...................................................................... 66 4.3.1. Generisanje formule korienjem SUM, AVG, MIN, MAX i COUNT funkcija ....................................................................... 68 4.3.2. Generisanje formule korienjem logike funkcije IF ............. 76 5. FORMATIRANJE.................................................................................. 79 5.1. Brojevi i datumi .......................................................................... 79 5.1.1. Formatiranje elija radi prikazivanja brojeva sa odgovarajuim brojem decimalnih mesta, radi prikazivanja brojeva sa ili bez decimalnih zareza prilikom prikazivanja hiljada ..................... 79 5.1.2. Formatiranje elija radi prikazivanja datuma ........................... 81 5.1.3. Formatiranje elija radi prikazivanja oznake valute ................. 82 5.1.4. Formatiranje elija radi procenatulanog prikaza brojeva ......... 82 5.2. Izgled sadraja elija .................................................................. 83 5.2.1. Promena veliine i tipa karaktera.............................................. 84 5.2.2. Promena stila karaktera (bold, italic, podvlaenje teksta) ........ 85 5.2.3. Promena boje karaktera i pozadine elije ................................. 86 5.2.4. Kopiranje formatiranja jedne elije, ili opega elija................. 86 5.2.5. Primena razvlaenja sadraja elije do njenih granica ............. 87 5.3. Poravnavanje i formatiranje ivica elije................................... 89 5.3.1. Poravnavanje sadraja elije, opsega elija .............................. 89 5.3.2. Centriranje naslova za opseg elija........................................... 90 5.3.3. Podeavanje orjentacije sadraja elije..................................... 92

5.3.4.

Podeavanje ivica elije, opsega elija ..................................... 93

6. DIJAGRAMI, GRAFIKONI ................................................................. 95 6.1. Upotreba dijagrama/grafikona.................................................. 95 6.1.1. Kreiranje razliitih tipova dijagrama/grafikona na osnovu podataka iz radnog lista (kolonalni, redni,linijski i pita dijagrami ) ................................................................................. 95 6.1.2. Dodavanje i uklanjanje naslova i oznaka na dijagramima/grafikonima........................................................ 107 6.1.3. Promena boje pozadine na grafikonu/dijagramu .................... 108 6.1.4. Promena boje kolone/reda/linije/krunog odseka na grafikonu i dijagramu ................................................................................ 111 6.1.5. Promena tipa dijagrama/grafikona.......................................... 112 6.1.6. Kopiranje, premetanje dijagrama/grafikona na istom radnom listu i izmeu otvorenih radnih knjiga .................................... 113 6.1.7. Promena veliine i uklanjanje dijagrama/grafikona ............... 114 7. PRIPREMA IZVETAJA ................................................................... 116 7.1. Podeavanje radnog lista.......................................................... 116 7.1.1. Promena margina na radnom listu .......................................... 116 7.1.2. Promena orjentacije radnog lista i dimenzije papira za tampu .................................................................................... 118 7.1.3. Usklaivanje sadraja radnog lista za tampanje na jednoj, ili specificiranom broju stranica papira ...................................... 118 7.1.4. Dodavanje i promena zaglavlja i podnoja stranice ............... 120 7.1.5. Unos dodatnih podataka u zaglavlje i fusnotu: numeracija stranica, datum, vreme, naziv fajla i radnog lista................... 121 7.2. Priprema pred tampanje ........................................................ 121 7.2.1. Razumevanje vanosti provere kalkulacija i tekstualnih sadraja pre distribucije tampanog materijala ...................... 122 7.2.2. Pregled radnog lista pre tampanja ......................................... 127 7.2.3. Ukljuivanje/iskljuivanje prikaza formatiranja ivica, zaglavlja redova i kolona radi potreba tampanja.................. 129 7.2.4. Primena automatskog umetanja naslovnog reda na svaku tampanu stranicu................................................................. 131

7.3. tampanje .................................................................................. 132 7.3.1. tampanje opsega elija, celog radnog lista, odreenog broja kopija, cele radne knjige, selektovanog dijagrama .............. 133

Nastavni plan
Oznaka i ime poglavlja Ciljevi

1. KORIENJE APLIKACIJE ZA TABELARNA IZRAUNAVANJA 1.1. Poetni koraci Obuiti korisnika u manipulaciji na nivou radne knjige: pokretanju i zaustavljanju aplikacije; da kreira novu i otvara postojeu radnu knjigu; pri zatvaranju radne knjige da se osposobi da zapamti promene u istu, ili novu radnu knjigu, pod drugim tipom fajla i drugom aplikacionom verzijom. Obuiti korisnika u manipulaciji na nivou radnih lisotva: prelazak izmeu razliitih radnih listova u istoj radnoj knjizi, kontekstualno korienje sistemske pomoi 1.2. Menjanje parametara podeavanja Obuiti korisnika za podeavanje izgleda aplikacije, sistemskih menija i paleta sa alatima, podeavanje okvira radne povrine. Obuiti korisnika za unos teksta, specijalnih karaktera i simbola Obuiti korisnika za selektovanje jedne, vie elija ili celog radnog lista, jednog, ili vie redova, jedne, ili vie kolona

2. elije u tabeli 2.1. Unos podataka

2.2. Selektovanje elija u tabeli

-1-

Oznaka i ime poglavlja

Ciljevi

2.3. Redovi i kolone

Obuiti korisnika za umetanje i uklanjanje redova i kolona u radni list, promenu irine kolone i visine reda Obuiti korisnika za unos novog i zamena postojeeg sadraja elija, undo redo akcije i Obuiti korisnika za kopiranje, premetanje i uklanjanje sadraja jedne ili vie elija, na isti radni list, razliite radne listove, razliite (otvorene) radne knjige, korienjem autofill i copy handle funkcije Obuiti korisnika u pronalaenju i zameni sadraja na radnom listu Obuiti korisnika za sortiranje opsega elija po rastuim i opadajuim nizovima numerikih i alfabetskih karaktera Obuiti korisnika u menjanju naziva, kopiranju i premetanju dodavanju, uklanjanju,

2.4. Editovanje podataka

2.5. Kopiranje, uklanjanje

premetanje

2.6. Pretraivanje i zamena 2.7. Sortiranje podataka

3.

RADNI LIST

3.1. Rukovanje radnim listovima

4. FORMULE I FUNKCIJE 4.1. Aritmetike formule Obuiti korisnika u generisanju formule korienjem reference na eliju i aritmetikog operatora, i prepoznavanju greaka prilikom pisanja aritmetikih izraza

-2-

Oznaka i ime poglavlja

Ciljevi

4.2 Referenciranje elija

Obuiti korisnika u razumevanju i korienju relativnih, meovitih i apsolutnih referenci elija u formulama Obuiti korisnika u korienju SUM, AVG, MIN, MAX, IF i COUNT funkcija Obuiti korisnika formatiranja elija za sve vrste

4.3. Rad sa funkcijama

5. FORMATIRANJE 5.1. Brojevi i datumi 5.2. Izgled sadraja elija

Obuiti korisnika za promenu izgleda elilja, kopiranje formatiranja na nove elijie

5.3. Poravnavanje i formatiranje Obuiti korisnika u poravnavanju sadraja, centiranju naslova za ciljni ivica elije opseg elijia, podeavanju orjentacije sadraja i izgleda ivica elija 6. DIJAGRAMI, GRAFIKONI 6. 1. Upotreba dijagrama/grafikona Obuiti korisnika u kreiranju, formatiranju, izmeni sadraja, promeni veliine i vrste razliitih tipova dijagrama/grafikon Obuiti korisnika u podeavanju, margina, promeni orjentacije radnog lista, promeni veliine papira, podeavanju zaglavlja i podnoja stranice

7. PRIPREMA IZVETAJA 7.1. Podeavanje radnog lista

-3-

Oznaka i ime poglavlja

Ciljevi

7.2. Priprema pred tampanje

Korisnik treba da shvati znaaj provere kalkulacija i tekstualnih sadraja pre tampanja, i dodatna podeavanja konanog izgleda tampanog sadraja bez naruavanja podataka i formatiranja na radnom listu Obuiti korisnika za tampanje opsega elija, celog radnog lista, odreenog broja kopija, cele radne knjige, selektovanog dijagrama

7.3. tampanje

-4-

1. Korienje aplikacije za tabelarna izraunavanja

U poslovnoj primeni raunara sve je vea potreba da korisnici, pored pripreme i tampanja tekstualnih dokumenata, vre kvalitetnu obradu podataka. Podaci su najee predstavljeni u tabelama i treba ih klasifikovati, izvriti kalkulacije korienjem matematikih i logikih formula, definisati njihove meuzavisnosti. Na kraju rezultate obrade treba prikazati na to slikovitiji nain kroz razliite forme izvetaja, dijagrama i grafikona. Upravo to je zadatak aplikacija za tabelarna izraunavanja. Naredni materijal omoguava korisnicima razliitih profila da u potpunosti ovladaju korienjem Microsoft Excel-a1, kao raprezentativne aplikacije za tabelarna izraunavanja, i uspeno savladaju ispit za ECDL modul 4.

1.1. Poetni koraci

Excel predstavlja sastavni deo paketa Microsoft Office, ije su se prve verzije pojavilena trzistu prvom polovinom 90-ih, pojavom OS Windows v.3.1 i 3.11. Danas aktuelne verzije su Microsoft Office 2000, Microsoft Office XP i Microsoft Office 2003, nastale uporedo sa razvojem Windows operativnih sistema. Iako nije pravilo, zbog zahtevnosti resursa potrebno je da se izvri usklaivanje koriene verzije Microsoft Office-a sa verzijom Windows-a.

1.1.1. Pokretanje i zaustavljanje aplikacije za tabelarna izraunavanja

Excel se pokree kao bilo koja druga Windows aplikacija.

Radi jednostavnijeg praenja, u daljem tekstu koristie se samo re Excel

-5-

Slika 1: Tri naina pokretanja Excel-a

Postoje tri naina pokretanja Excel-a (Slika 1): korienjem Start menija, pri emu se bira opcija Programs/Microsoft Office/ Microsoft Excel, pomou preice sa desktopa i pomou preice sa taskbara. Startovanjem Excel-a otvara se prozor u kome se izvrava aplikacija (Slika 2). Kao u drugim aplikacijama MS Office paketa, na vrhu prozora aplikacije je naslovna linija (u kojij se nalazi naziv otvorenog dokumenta - radne knjige), ispod koje je standardni MS Office meni.

-6-

Slika 2: Glavni elementi radnog prostora Excel-a

Na liniji alata nalazi se vie paleta. Na prethodnoj slici (Slika 2) prikazane su standardna paleta i paleta za formatiranje. Podeavanje/aktiviranje paleta vri se preko opcije menija View/Toolbars (Slika 3).

Slika 3: Podeavanje/aktiviranje paleta

-7-

U treoj liniji nalazi se polje za prikaz selekcije. U sluaju da je selektovana jedna elija prikazuje se njen naziv (proizvoa je zato dao naziv Name Box).

a) U toku selekcije

b) Nakon selekcije

Slika 4: Polje za prikaz selekcije

U sluaju da je selektovana grupa elija prikazuje se naziv prve elije u gornjem desnom uglu. U toku selekcije prikazuje se broj selektovanih redova i kolona (Slika 4). Desno od polja za prikaz selekcije nalazi se linija za formule koja se sastoji iz dva dela (Slika 5): Dugme za aktiviranje unosa formule (oznaeno kao fx) i Linija za unos formule (Formula Bar).

Slika 5: Trea linija radnog prostora Excel-a

Kada je aktivna, linija za unos formule omoguava unos nove formule za selektovanu eliju. Inae (kada nije aktivna) se u njoj prikazuje sadraj selektovane elije iz aktivnog radnog lista. Radni list je osnovni prostor u kome se radi. Radni list (Slika 2) je podeljen horizontalnim i vertikalnim linijama koje razdvajaju polja zvana elije (cells). elija je osnovni element Excel-ovog radnog lista. elije su organizovane po kolonama (columns) i redovima (rows). Jedan radni list se -8-

sastoji od 256 kolona i 65536 vrsta. Obzirom na ovakve limite, moe se zakljuiti da u jednom radnom listu ima 16.777.216 elija. Svaka kolona i svaka vrsta ima svoju oznaku. Kolone su oznaene slovima (slova A-Z i AA-IV), dok su redovi numerisani (brojevi od 1 do 65536). Na taj nain svaka elija ima svoju adresu i ta adresa se dobija u preseku kolone i vrste. Tako npr. elija koja se nalazi u koloni O i u 4-tom redu ima adresu O4 (Slika 5). Oznake radnog lista su iznad njega i na levoj strani, tako da korisnik u svakom trenutku moe da oita adresu selektovane elije/grupe elija. Pri pokretanju Excel-a, automatski se otvara novi dokument (fajl). Dokument u Excel-u se naziva radna knjiga (Workbook1). Radna knjiga se sastoji od radnih listova (Sheets), koji se mogu uklanjati i dodavati u radnu knjigu. Radni list se bira pritiskom na jeziak sa nazivom radnog lista. Svaki novi dokument ima kao podrazumevanu vrednosti 3 radna lista oznaena kao Sheet1 do Sheet3 (Slika 2). U dnu radnog prozora Excel-a nalazi se statusna linija (Status bar) koja prikazuje trenutni status aplikacije, poruke za kontekstualnu pomo korisniku i trenutnu podeenost tastature (npr. tasteri Num Lock, Insert). Pri otvaranju dodatnih paleta, iste se mogu nai neposredno iznad statusne linije (npr. paleta za crtanje).

1.1.2. Otvaranje postojee radne knjige (dokumenta)

Postoji nekoliko naina za otvaranje radne knjige (fajla): U File meniju, izborom opcije Open, nakon ega se otvara novi prozor za izbor fajla (kao u ostalim MS Office aplikacijama) U standardnoj paleti sa alatima klikom na dugme , i dalje izborom fajla u prozoru (File open dialog) U sluaju da je fajl korien u skorije vreme, isti e se pojaviti direktno u File meniju (u grupi reasently files). Izborom njegovog naziva, fajl e biti otvoren Excel omoguava otvaranje vie radnih knjiga istovremeno. Ovakva funkcionalnosti se koristi u sluaju da treba koristiti u izraunavanjima
1

Poto Excel nije jedina aplikacija koja je namenjena tabelarnim izraunavanjime, esto se moe nai optiji termin koji se koristi i u ECDL standardu - Spreadsheet

-9-

podatke iz vie dokumenata. Postupak je identian kao u prva dva sluaja u prethodnom nabrajanju, s tim da u prozoru za izbor fajla selektuejmo vie fajlova korienjem tastera Shift za opseg vezanih fajlova, ili korienjem tastera Ctrl u sluaju da fajlovi nisu susedni u prikazu (oba tastera trba da su pritisnuti tokom selekcije).

1.1.3. Kreiranje nove radne knjige (dokumenta)

Postoji nekoliko naina za kreiranje nove radne knjige (fajla): Kao to je ve reeno, pri pokretanju Excel-a, on automatski otvara novu radnu knjigu U File meniju, izborom opcije New..., pojavljuje se prozor za izbor naina kreiranja novog dokumenta (Slika 6)

Slika 6: Izbor naina kreiranja nove radne knjige

Pored kreiranja potpuno nove radne knjige (Blank workbook), Excel nudi mogunosti kreiranja kopije postojee radne knjige (From existing workbook). Radna knjiga moe se otvoriti na osnovu nekog postojeeg ablona (Templates1). Nakon izbora, otvara se nova radna knjiga.
1

abloni su unapred formatirane radne knjige, zapamene u posebnom formatu, bez podataka i pripremljene za korisniki unos

- 10 -

Poslednji nain je da se u standardnoj paleti sa alatima klikom na dugme , nakon ega se otvara nova radna knjiga. Postoji i preica na tastaturi za kreiranje novog dokumenta Ctrl+N.

1.1.4. Pamenje radne knjige (dokumenta)

Pamenje radne knjige vri se na uobiajen nain, u File meniju, izborom opcije Save. Postoji i preica za pamenje Ctrl+S. Ako se radi o novom dokumentu otvorie se prozor za unos naziva radne knjige i izbor lokacije na kojoj e dokument biti zapamen. Postojei dokument, koji je otvoren radi editovanja, bie automatski zapamen na njegovoj lokaciji.

1.1.5. Pamenje radne knjige pod drugim nazivom

Excel dozvoljava sluaj da se otvori postojea radna knjiga, izvri promena podataka u njoj, a zatim izmene zapamte u novoj radnoj knjizi. Na taj nain otvorena radna knjiga zadrava prethodne podatke, dok su izmene sauvane u novoj radnoj knjizi (fajl sa drugim nazivom). Ova akcija se ostvaruje u File meniju, izborom opcije Save As. Pri tom se otvara prozor za unos naziva radne knjige i izbor lokacije na kojoj e dokument biti zapamen. Nakon unosa traenih podataka, akcija se potvruje pritiskom na taster Save.

1.1.6. Pamenje radne knjige pod drugim tipom fajla i drugom aplikacionom verzijom
Excel omoguava da se radne knjige pamte u razliitim verzijama i kao razliiti tipovi dokumenata. Podeavanje tipa i verzije vri se u prozoru za pamenje izborom iz kombinovane liste (Slika 7).

- 11 -

Slika 7: Pamenje radne knjige pod drugim tipom fajla i drugom aplikacionom verzijom

Pamenje u razliitim verzijama omoguava da se sa postojeim radnim knjigama moe raditi u starijim verizijama Excel-a (verzije od 2.1, 3.0, 4.0, 5.0, 95, 97). Nove verzije Excel-a su potpuno kompatibline (verzije XP, 2000, 2003). Pamenje podataka u starijim verzijama treba koristiti samo kada je neophodno jer se gube funkcionalnosti koje nude novije verzije programa. Radne knjige mogu se pamiti kao razliiti tipovi dokumenata, kako bi se postigla to bolja interoperabilnost sa ostalim aplikacijama za obradu i prikaz podataka, pa ak i na drugim platformama OS (npr. podaci se mogu pamtiti u fomatima HTML, XML, CSV i TXT to ih ini itljivim za Linux i Macintosh aplikacije). Pri tome treba napomenuti da, kao kod verziranja, promena tipa dovodi do gubitka funkcionalnosti dokumenta i Excel-ovih mogunosti za obradu podataka.

- 12 -

1.1.7. Prelazak izmeu razliitih radnih listova u istoj radnoj knjizi

Na radnom prostoru prikazuje se sadraj samo jednog radnog lista. Da bi ostali radni listovi iste knjige bili dostupni, u dnu se nalaze jezici koji omoguavaju promenu aktivnog radnog lista (Slika 8).

Slika 8: Jezici za izbor radnog lista

Prelazak izmeu razliitih radnih listova vri se klikom miem na naziv radnog lista, ili pomou tastature Ctrl+PageUp/PageDown.

1.1.8. Korienje dostupnih funkcija za pomo

Pristup funkcijama za pomo mogua je u svakoj fazi korienja programa za tabelarne kalkulacije. U liniji menija, na kraju se nalazi meni Help (Slika 8), koji nodi niz opcija za pomo korisniku.

Slika 9

Najvanije opcije su: Excel-ova pomo - instalirana je na raunaru, prilikom instalacije aplikacije i kojoj se moe pristupiti tastaturom direktno pritiskom na taster F1, nakon ega se pojavljuje dodatni prozor koji omoguava unos pitanja i pretraivanje sadraja dokumentacije predviene za - 13 -

pomo. Drugi nain pristupanja je pritiskom na taster koji se nalazi u liniji paleta sa alatima Asistent (Office Assistant) - predstavlja poseban program koji se instalira po zahtevu. Kada je instaliran, aktivira se na komandu iz Help menija - Show Office Assistant. Asistent (Slika 10) prati rad korisnika u toku korienja Excel-a i prua mu kontekstualnu pomo u sluaju da registruje pogrene akcije miem i tastaturom. Levim klikom mia, asistent prikazuje prozor u kome korisnik moe da unese pitanje za pomo. Korisnik moe da podeava asistenta desnim klikom mia na njegov prikaz. Pri tom se pojavljuje meni (popup menu) sa opcijama o Hide uklanjane asistenta sa radne povrine o Options podeavanje naina podrke korisniku (korienje arobnjaka, prikaz upozorenja za pogrene akcije, prikaz saveta za bolji nain izvrenja odabrane akcije, automatsko pomeranje asistenta kako ne bi smetao pri radu i sl.) o Chose assistant ova opcija omoguava korisniku da podesi izgled asistenta (ljudsko bie, kuni ljubimac, stvar, igraka, apstraktni objekt) o Animate opcija za animaciju je dodata kako bi se asistent oiveo i poveao stepen interaktivnosti izmeu korisnika i asistenta.

Slika 10: OfficeAssistant

Pomo preko Interneta (MS Office Online) predstavlja najaurniju opciju, za koju je potrebna uspostava Internet konekcije. Izborom ove opcije, otvara se Web stanica za pomo na sajtu proizvoaa, koja - 14 -

nudi mnogo vie mogunosti nego instalirani sistem za pomo na lokalnom raunaru.

1.1.9. Zatvaranje radne knjige (dokumenta)

Radna knjiga se zatvara izborom opcije Close u File meniju. U sluaju da promene koje su uneene u radnu knjigu nisu zapamene, aplikacija prikazuje dodatnu poruku u kojoj pita korisnika da li da zapamti promene.

Slika 11: Zatvaranje radne knjige i aplikacije

Drugi nain zatvaranja radne knjige je korienjem dugmeta za zatvaranje radne knjige (Slika 11), koje se jo naziva i dugme za zatvaranje radnog prozora (Close Window). Treba voditi rauna da e dugme Close za zatvaranje aplikacije, u sluaju otvaranja vie radnih knjiga istovremeno, odvesti do zatvaranja svih radnih knjiga.

1.2. Podeavanja
Pri prvom korienju aplikacije za tabelarna izraunavanja, potrebno je da korisnik prilagodi izgled i sadraj radnog prostora u skladu sa linim potrebama i sklonostima, i u skladu sa poslovnim zahtevima i zadacima.

1.2.1. Korienje alata za uveliavanje (zumiranje)

U zavisnosti od udaljenosti, rezolucije i veliine ekrana monitora, korsinik moe da prilagodi veliinu prikaza sadraja ne menjajui dimenziju fontova,

- 15 -

dijagrama i grafova. Ova akcija se postie izborom opcije Zoom..., u meniju View.

Slika 12: Alat za uveliavanje

Pri tome se otvara pomoni prozor (Slika 12), koji omoguava korisniku da izabere procentualno dimenziju prikaza (u odnosu na originalni prikaz aplikacije) i na taj nain uvelia/smanji izgled sadraja radne knjige na ekranu. Originalna veliina se podeava izborom 100% (Slika 13a). Uveliavanje se postie izborom veim od 100%, dok se prikaz smanjuje izborom manjim od 100%. Opcija Custom omoguava da korisnik precizno unese taan procenat uveanja/umanjenja prikaza.

a) Originalni (100%) prikaz b) Prikaz Fit selection Slika 13: Podeavanje prikaza

- 16 -

Opcija Fit selection (Slika 13b) omoguava da se u radnom prozoru prikae kompletan sadraj aktivnog radnog lista.

1.2.2. Prikazivanje/skrivanje ugraenih paleta sa alatima

Palete sa alatima se mogu postavljati, premetati i uklanjati iz radnog prozora aplikacije. Akcije prikazivanja i skrivanja ugraenih paleta ostvaruju se preko menija View izborom opcije Toolbars.

Slika 14: Podeavanje paleta sa alatima

Pri tome se otvara podmeni kojiprikazuje sve ugraene palete. Paleta se prikazuje/sakriva klikom levim tasterom mia na njen naziv.

a) Plivajua paleta (Flowing toolbar)

a) Vezana paleta (Docking toolbar)

Slika 15: Naini prikazivaja paleta sa alatima

- 17 -

Pored tog mogue je pomeranje palete bilo gde u prozoru (Slika 15). Kursor miem treba pomeriti na levi kraj palete, dok se njegov izgled ne promeni iz strelice u streliasti krst (Cross Arrow). Klikom levog tastera mia i prevlaenjem palete, ona se pozicionira na eljeno mesto, na kome ostaje nakon otputanja levog tastera mia. Ako paletu dovedemo do ivice prozora ona se automatski vezuje za nju (Docking toolbar). Ako se paleta nalazi negde u prozoru, pri emu se pojavljuje njena naslovna linija, tada se za nju kae da je plivajua (Flowing toolbar).

1.2.3. Fiksiranje zaglavlja kolona i redova

Ako na radnom listu postoji tabela(e) sa velikom koliinom podataka, standardnim prikazom se ne mogu obuhvatiti zaglavlja tabela i podaci smeteni u udaljenim kolonama i redovima. To moe dovesti do greaka u unosu i obradi podataka. Navedeni problem moe se jednostavno reiti postupkom fiksiranja (Slika 16).

a) Prikaz sadraja bez fiksiranja

- 18 -

b) Prikaz sadraja sa fiksiranjem Slika 16: Fiksiranje zaglavlja kolona i redova

Zaglavlje kolona se fiksira tako to se kursor miem pozicionira na dugme za fiksiranje zaglavlja kolona (Slika 16a), koje se nalazi neopsredno iznad vertikalnog klizaa. Izgled kursora se menja iz strelice u dvostranu strelicu za promenu visine reda. Tada se levim klikom mia prevlai kursor na dole dok se ne podesi eljena visina zaglavlja kolone. Zaglavlje redova se fiksira na isti nain, s tim to se kursor pozicionira na dugme za fiksiranje zaglavlja redova koje je sa desne strane horizontalnog klizaa. Nakon podeavanja i fiksiranja, u radnom prostoru se dobija etiri nova prozora koji omoguavaju istovremeni uvid u zaglavlja tabele i odabrane podatke u tabeli (Slika 16b).

1.2.4. Promena osnovnih opcija aplikacije

Osnovne opcije aplikacije podeavaju se u meniju Tools, izborom opcije Options. Tada se otvara novi prozor koji u sebi sadri kartice za podeaanje najrazliitijih parametara aplikacije.

- 19 -

Slika 17: Podeavanje osnovnih opcija aplikacije

Katica View omoguava korisniku da podesi izgled radne povrine (prikaz/skrivanje graninih linija, formula, statusnih poruka, komentara, klizaa, jeziaka radnih listova, objekata, panoa sa zadacima, statusne linije, linije formula i sl.). Kartica Calculations omoguava podeavanje naina izraunavanja (ukljuivanje/iskljuivanje automatskog izraunavanja uz pomo arobnjaka za funkcije, runog izraunavanja, podeavanje maksimalnog broja iteracija u proraunima, podeavanje preciznosti rezultata, pamenje vezanih vrednosti iz drugih radnih listova ili radnih knjiga, izbor datumskog sistema, auriranje referenciranih podataka rezultatima obrade i sl.). Kartica Edit omoguava korisniku da podesi nain editovanja podataka u radnoj knjizi (ukljuivanje/iskljuivanje editovanja direktno u eliji, automatskog dopunjavanja sadraja elije, nain promene pozicije kursoranakon pritiska na Enter taster, premetanje sadraja elija hvatanjem i prevlaenjem i sl.). Kartica General omoguava podeavanje osnovnih parametara aplikacije (broj najskorije korienih fajlova prikazanih u File meniju, broj radnih

- 20 -

listova u novootvorenoj radnoj knjizi, standardni tip i veliina slova, podrazumevana lokacija fajlova, prikaz pomoi pri korienju formula i sl.). Kartica Transition omoguava podeavanje podrazumevanog formata za pamenje radne knjige. Kartica Custom lists omoguava unos lista koje se esto koriste za automatsku popunu sadraja elija (npr. dani u nedelji, meseci u godini, uobiajeno korieni spiskovi osoba i stvari). Kartica Chart omoguava osnovno podeavanje izgleda dijagrama. Kartica Color omoguava izbor standardnih boja koje se koriste u tabelama i na dijagramima. Kartica Intenational omoguava podeavanje aplikacije u skladu sa nacionalnim lokalitetima (pisanje s leva na desno ili obrnuto, decimalni separatori i separatori hiljada, format papira za tampanje, prikaz/skrivanje kontrolnih sadraja). Kartica Save omoguava podeavanje automatskog pamenja, kako bi se obezbedilo da sadraj bude sauvan (Auto Recover) bez obzira da li je izvreno eksplicitno pamenje (vidi sekcije 4.1.1.4 do 4.1.1.6). Na istoj kartici mogue je podesiti folder (direktorijum) na kome e se smetati fajlovi kreirani u akciji automatskog pamenja, kao i vremenski interval automatskog pamenja. Kartica Error Checking omoguava ukljuivanje i podeavanje automatske provere i korekcije sadraja. Ova opcija je korisna naroito u kalkulacijama, jer obezbeuje upozorenje o greci jo u toku dizajna formule. Kartica Spelling omoguava ukljuivanje/iskljuivanje i podeavanje gramatike kontrole sadraja. Da bi bila funkcionalna, potrebno je instalirati renik za eljeni jezik. Kartica Security omoguava obezbeivanje radne knjige. Mogue je uvoenje lozinke za razliite nivoe korienja: za otvaranje radne knjige, za izmenu njenog sadraja. Takoe predviena je mogunost digitalnog potpisa (koji garantuje da je dokument originalan i da njegova sadrina nije promenjena) i podeavanje korienja makroa (definisanje proizvoaa od poverenja, definisanje nivoa zatite pri aktivaciji makroa)

- 21 -

Napomena je da osnovne opcije gotovo u potpunosti odgovaraju naem nacionalnom lokalitetu i njihova promena je namenjena iskusnijim korisnicima aplikacije.

- 22 -

2. elije u tabeli
elija predstavlja najmanju adresabilnu jedinicu radne knjige u koju se moe smestiti podatak. To znai da se podatak moe referencirati (koristiti u izvetajima i kalkulacijama) uz poznavanje naziva radne knjige, radnog lista i oznake (adrese) elije.

2.1. Unoenje podataka

Osnovni nain za unos podataka u eliju je putem tastature. Isto tako podaci se mogu unositi u eliju kopiranjem, ili linkovanjem iz drugih elija iz iste ili drugih radnih knjiga i uvozom podataka iz drugih tipova dokumenata. U eliju se mogu unositi podaci: brojevnog tipa, tekstualnog tipa, datumskog tipa i matematiki izrazi (formule).

2.1.1. Unoenje brojeva, datuma i teksta u eliju

U radnu eliju mogu se unositi celi i realni brojevi. Takoe mogue je unositi pozitivne i negativne brojeve. Za unos negativnog broja, najpre se unosi znak oduzimanja (-). Isti efekat postie se upisom broja u zagradu, na primer (34), to e nakon unosa proizvesti -34. Za unos relnih brojeva vano je znati da li se kao separator izmeu celobrojne i decimalne vrednosti koristi taka, ili zarez.

- 23 -

Polje za proveru/promenu decimalnog separatora

Slika 18: Provera decimalnog separatora

Ovaj podatak se proverava izborom opcije Options u meniju Tools. Tada se otvara prozor Options (Slika 18). Aplikacija podrazumevano koristi sistemski decimalni separator koji je predstavljen na kartici Intenational. Separator se moe promeniti u predstavljenom dijalogu ukoliko se iskljui opcija za korienje sistemskog separatora. Pri unoenju realnih brojeva nije ih potrebno zavravati nulom, jer se ona automatski uklanja iz zapisa (npr. ako se unese broj 3,40 isti e biti prikazan kao 3,4). Ako broj koji se unosi ima cifara vie nego to se moe predstaviti u zadatoj irini elije, aplikacija ga automatski konvertuje (Slika 19) u prikaz sa pokretnim zarezom. Veliina eksponenta i broj cifara koje se prikazuju se automatski podeava prema veliini elije. Iako se naizgled smanjuje tanost zapisa, ne sme se zaboraviti da je to samo prikaz, dok je sam broj u potpunosti sauvan u dokumentu, tako da nema naruavanja tanosti u eventualnim izraunavanjima.

- 24 -

Slika 19: Prikaz uneenih velikih brojeva

Za unoenje datuma koriste se 2 vrste separatora za razdvajanje dana, meseca i godine. To su taka (.) i kosa crta (/). Godina se moe unositi u skraenom obliku. Nije potrebno unositi 0 ispred dana i meseca koji maju jednocifreni redni broj. Nakon unosa aplikacija e automatski formatirati izgled uneenog datuma u skladu sa sistemskim podeavanjem (npr. unos 12/5/5 rezultovae 12.5.2005., ili 27.9.67 rezultovae 27.9.1967). Unoenje tekstualnih podataka nema bitnijih specifinosti. Izuzetak je da ako neku brojnu vrednost elimo da predstavimo kao tekstualni podatak, moramo je eksplicitno obeleiti znacima navoenja. Na taj nai emo izbei automatsko formatiranje brojeva i datuma koje je opisano u prethodnim pasusima. Unoenje teksta je olakano funkcijom za automatsko popunjavanje (Auto Complete). Excel vri praenje i poreenje korisnikog unosa sa prethodnim podacima unetim u istoj koloni.

a) Automatsko popunjavanje

b) Popunjavanje iz padajue liste

Slika 20: Pomo Excela pri unosu tesktualnih podataka

Ako zaponemo unos nekog teksta koji poinje kao neki prethodno uneeni tekst, aplikacija e ponuditi automatsko popunjavanje (Slika 20a). Ako ponueni tekst odgovara, prihvatite ga jednostavnim pritiskom na taster Enter. - 25 -

Jedan od naina unosa teksta predstavlja i preuzimanje sadraja iz padajue liste (Pick from drop down list). Ako se kursorom pozicioniramo na eliju neposredno ispod unosa, desnim klikom mia otvara se meni u kome biramo opciju Pick from drop down list, nakon ega se pojavljuje padajua lista. Unos se vri izborom jedne opcije (teksta) iz liste. Ova opcija je dostupna i preko tastature, bez korienja mia i popup menija. Nakon pozicioniranja neposredno ispod poslednjeg podatka u koloni, istovremenim pritiskanjem tastera Alt i tastera - strelice (kursor) na dole otvara se padajuca lista (Slika 20b). Zatim se otpusta taster Alt i tasterima strelice gore/dole bira eljena opcija. Selekcija se potvruje tasterom Enter.

2.2. Selektovanje elija u tabeli

Selektovanje elije(a) predstavlja jednu od osnovnih primitiva Excel-a. elije se selektuju radi unosa podataka, radi premetanja, kopiranja ili uklanjanja njihovog sadraja, radi formatiranja njihovog izgleda i sadraja, radi ukljuivanja u formule, radi korienja podataka koje sadre pri izradi dijagrama i grafova.

2.2.1. Selektovanje jedne, vie elija ili celog radnog lista

Pojedinana elija se selektuje jednostavnim pritiskom levog tastera mia iznad njene povrine. U sluaju otvaranja nove radne knjige automatski je selektovana prva elija (oznaka A1), koja se nalazi u gornjem levom uglu prvog radnog lista. Promena selekcije moe se vriti miem, ili korienjem tastature: tasteri za navigaciju (strelice levo, desno, gore, dole) za selekciju jedne od susednih elija od tekue pozicije (elije), taster Home za selektovanje prve elije u redu (horizontalno kretanje), tasteri Ctrl + Home za selektovanje prve elije u radnom listu (A1), tasteri Ctrl + End za selektovanje poslednje elije u redu u kojoj su uneeni podaci i

- 26 -

tasteri Page Up i Page Down kojima se vri preskakanje grupe od po 12 elija u koloni (vertikalno kretanje).

Selektovanje opsega susednih elija vri se tako to se levi taster mia pritisne i dri iznad prve elije u opsegu, a zatim prevlai preko celog opsega elija. Poto se obuhvate sve elije iz opsega, taster se otputa. Ista akcija izvodljiva je i korienjem samo tastature: pritisnuti i drati Shift taster uz istovremeno markiranje opsega pomou tastera za navigaciju. Kada je selekcija zavrena, otpusiti Shift taster. Selektovanje opsega elija koje nisu susedne vri se tako to pritisne i dri taster Ctrl, a zatim se levim tasterom mia klikne na svaku eliju koju elimo da ukljuimo u selekciju. Nakon zavretka akcije otpusiti taster Ctrl. Selektovanje svih elija na jednom radnom listu vri se izborom opcije Select All iz menija Edit, ili preicom pomou tastature Ctrl+A. Ova kombinacija tastera manifestovae razliito ponaanje za razliit sadraj na radnom listu i razliitu trenutnu lokaciju kursora.

a) Selektovana su samo susedna polja sa podacima

b) Selektovan je ceo radni list

Slika 21: Razliiti efekti Select All akcije

Ako se na radnom listu nalaze podaci i ako je tekua pozicija kursora u eliji koja se granii sa elijama koje poseduju podatke selektovae se samo elije koje poseduju podatke (Slika 21a). Ako postoji jo neka grupa podataka na istom radnom listu, ona nee biti obuhvaena selekcijom, ako se ne dodiruju makar uglovima sa tekuom elijom. Selekcija celog radnog lista koji sadri podatke bie realizovana samo ako se tekua pozicija kursora nalazi van bilo koje grupe podatka (Slika 21b). - 27 -

Selekcija vie radnih listova mogua je levim klikom mia na jezike eljenih radnih listova uz istovremeno dranje tastera Ctrl pritisnutim.

2.2.2. Selektovanje jednog, ili vie redova

Selektovanje celog reda (row) vri se klikom levog tastera mia na oznaku reda (numerke vrednsti uz levu ivicu reda). Selekcija vie susednih redova se vri pomou tastera Shift. Poto se selektuje prvi red u opsegu, pritisne se taster Shift i tasterima strelice gore/dole ukljuuju susedni redovi u selekciju. Drugin nain je da se nakon selekcije prvog reda, levi taster mia dalje dri pritisnut, miem se prevlai u eljenom smeru, dok se ne obuhvate svi potrebni redovi u selekciju. Nakon toga se otputa levi taster mia.

a) Selekcija susednih redova

- 28 -

b) Selekcija redova koji nisu susedni Slika 22: Selekcija redova na radnom listu

Selekcija redova koji nisu susedni vri se korienjem tastera Ctrl. Nakon selekcije prvog reda (pritiskom levim tasterom mia na oznaku reda s leve strane), pritiska se i dri taster Ctrl, pri emu se nastavlja sa selekcijom preostalih redova na isti nain.

2.2.3. Selektovanje jedne, ili vie kolona

Selektovanje cele kolone (column) vri se klikom levog tastera mia na oznaku kolona (slovana vrednsti iznad kolone). Selekcija vie susednih kolona se vri pomou tastera Shift. Poto se selektuje prva kolona u opsegu, pritisne se taster Shift i tasterima strelice levo/desno se ukljuuju susedne kolone u selekciju. Drugin nain je da se nakon selekcije prve kolone, levi taster mia dalje dri pritisnut, miem se prevlai u eljenom smeru. Kada se obuhvate sve eljene kolone u selekciju otputa se levi taster mia i taster Shift.

- 29 -

a) Selekcija susednih kolona

b) Selekcija kolona koje nisu susedne Slika 23: Selektovanje vie kolona

Selekcija kolona koji nisu susedne vri se korienjem tastera Ctrl. Nakon selekcije prve kolone (pritiskom levim tasterom mia na oznaku kolone), pritiska se i dri taster Ctrl, pri emu se nastavlja sa selekcijom preostalih kolona na isti nain.

2.3. Redovi i kolone

Svaka elija pripada odreenom redu i koloni. Aplikacija za tabelarna izraunavanja omoguava da se, u toku rada vri dodavanje, uklanjanje kolona i redova i njihova naknadna formatiranja. - 30 -

2.3.1. Umetanje redova i kolona u radni list

Postoji tri naina za umetanje reda i kolone u radni list. Prvi nainje da se selektuje ceo red/kolona, zatim u meniju Insert odabere opcija Rows za umetanje reda, odnosno opcija Columns, za umetanje kolone. Drugi je da se selektuje ceo red/kolona, pritisne desni taster mia, nakon ega se pojavljuje popup meni (Slika 24a i b) u kome se bira opcija Insert, nakon ega je novi red/kolona umentnut u randi list.

a) Umetanje reda

b) Umetanje kolone Slika 24: Umetanje redova i kolona

Trei nain je da se selektuje jedna elija u redu/koloni, pritisne desni taster mia, nakon ega se pojavljuje popup meni u kome se bira opcija Insert. Tada se otvara novi prozor u kome su predstavljene opcije za dodavanje (Slika 25).

- 31 -

Slika 25: Pomoni prozor za izbor opcije za dodavanje

Za dodavanje reda izabrati opciju Enire row, a za dodavanje kolone opciju Entire column. Nakon potvrde na dugme OK novi red/kolona bie umetnut u radni list. Akcija umetanja, bez obzira na nain na koji je izvrena, imae kao posledicu dodavanje reda iznad trenutne selekcije (elije/reda), odnosno dodavanje kolone pre (s leve strane) trenutne selekcije (elije/kolone).

2.3.2. Uklanjanje redova i kolona iz radnog lista

Postoji tri naina za brisanje reda/kolone u radnom listu. Prvi nainje da se selektuje ceo red/kolona, zatim u meniju Edit odabere opcija Delete koja e izvriti brisanje reda/kolone u zavisnosti od selekcije. Drugi nain je da se selektuje ceo red/kolona, pritisne desni taster mia, nakon ega se pojavljuje popup meni (Slika 24a i b) u kome se bira opcija Delete, nakon ega je novi red/kolona umentnut u randi list.

- 32 -

a) Brisanje reda

b) Brisanje kolone Slika 26: Umetanje redova i kolona

Trei nain je da se selektuje jedna elija u redu/koloni, pritisne desni taster mia, nakon ega se pojavljuje popup meni u kome se bira opcija Delete. Tada se otvara novi prozor u kome su predstavljene opcije za dodavanje (Slika 25).

- 33 -

Slika 27: Pomoni prozor za izbor opcije za dodavanje

Za brisanje reda izabrati opciju Enire row, a za brisanje kolone opciju Entire column. Nakon potvrde na dugme OK novi red/kolona bie umetnut u radni list. Akcija brisanja, bez obzira na nain na koji je izvrena, imae kao posledicu privlaenje redova ispod obrisanog reda), odnosno privlaenje kolona posle obrisane kolone.

2.3.3. Promena irine kolone i visine reda

Najednostavniji nain za promenu visine reda (Row height) i irine kolone (Column width) je da se u prostoru oznaka redova/kolona, miem pozicionira kursor, na donju ivicu reda/ desnu ivicu kolone dok se njegov izgled ne promeni u krst sa dvostranom strelom . Tada se pritiskom i dranjem levog tastera mia kretanjem gore/dole, odnosno levo/desno menja visina reda/ irina kolone. Gornji metod je efikasan kada elimo da podesimo visinu jednog reda/irinu jedne kolone. Ako na radnom listu treba da bude 2 ili vie redova/kolona istih dimenzija koje treba promeniti, prethodni nain je neefikasan.

- 34 -

a) Promena visine redova

b) Promena irine kolona Slika 28: Promena irine kolone i visine reda

Za promenu dimenizija opsega redova/kolona, potrebno ih je najpre selektovati na ve objanjen nain, a zatim pritiskom na desni taster mia, otvoriti popup meni u kome se bira opcija Column Width ..., za promenu irine kolone, odnosno Row Height..., za promenu visine reda. Pri tome se pojavljuje prozor u kome se unosi eljena dimenzija (Slike 28a i b). Isti prozor e se otvoriti kada nakon selekcije redova/kolona u meniju Format izaberemo opciju Row zatim Height, za visinu reda, odnosno Column, zatim Width za irinu kolone.

- 35 -

Slika 29: Promena standardne irine kolona

Najbolji nain za promenu dimenzija svih kolona na radnom listu je da se promeni njihova standardna irina. Za promenu standardne irine kolone (Slika 29), u meniju Format izaberemo opciju Column, zatim u podmeniju opciju Standard Width. Pri tome se otvara prozor u kome se unosi stadardna irina izraena u broju karaktera1 standardnog fonta (obino je to font Arial, veliina 10). Ovakav nain izraavanja irine koristi se kada unapred znamo koje su maksimalne veliine podataka koje unosimo u kolone (npr. imena i prezimena su obino do 30 kraktera, ili broj poena na ispitu je dvocifren i sl.).

Kao irina jednog karaktera uzima sa prosena irina cifara 0-9 u standardnom fontu.

- 36 -

a) irina kolone pre Autofit akcije

b) irina kolone nakon Autofit akcije Slika 30: Automatsko oderivanje irine kolone

U sluaju da su podaci ve uneeni u radnom listu, moemo da prepustimo aplikaciji da automatski odredi irinu kolone (Slike 30a i b). U meniju Format izaberemo opciju Column, zatim u podmeniju opciju Autofit Selection, nakon ega je promenjena irina kolone tako da svi podaci u njoj budu vidljivi. Na isti nain mogue je izvrti i automatsko podeavanje visine redova prema sadraju (u meniju Format izborom opcije Row, zatim, u podmeniju izborom opcije Autofit).

- 37 -

2.4. Editovanje podataka

Najzahtevniji posao pri korienju aplikacija za tabelarna izraunavanja predstavlja unos podataka u radne listove. Pri tome se najee javljaju greke koje treba ispraviti. U sledeem tekstu predstvljene su tehnike koje omoguavaju lake editovanje sadraja u elijama.

2.4.1. Unos dodatnog sadraja i zamena postojeeg sadraja elije

Unos dodatnog i zamena postojeeg sadraja elije vri se kao u bilo kom programu za obradu teksta. Dozvoljeno je brisanje, dodavanje, zamena sadraja novim, a kao potvrda akcije editovanja je pritisak na taster Enter. Editovanje sadraja elije mogue je na dva naina. Jedan je da se selektuje elija, a zatim u liniji formule izvri editovanje sadraja elije (Slika 31). Ovo je bio prvobitni nain editovanja, korien u starijim verzijama programa.

- 38 -

Editovanje sadraja u liniji formula

Selektovana elija

Slika 31: Editovanje sadraja elije u liniji formula

Slika 32: Editovanje sadraja direktno u eliji

Drugi, mnogo intuitivniji nain je, da se duplim klikom levog tastera mia omogui editovanje sadraja direktno u eliji (Slika 32). Kursor se

- 39 -

pozicionira na mesto duplog klika i nakon toga je omogueno editovanje kao u bilo kom tekst editoru. Zamena kompletnog sadraja elije vri se prostom selekcijom elije i direktnim unosom sa tastature. Program e automatski izbrisati sav prethodni sadraj i prihvatati novi kao da se unosi u praznu eliju.

2.4.2. Upotreba komande za vraanje predhodnog stanja, ili potvrdu novog stanja podataka
Excel prati akcije korisnika i pamti ih u svojoj memoriji. Ovo omoguava da se odreeni broj akcija (koje su zapamene, kao i promene koje su izazvale) ponite, sukcesivno korak po korak. Navedeno svojstvo je korisno kada usled sluajne greke doe do zamene postojeeg sadraja elije novim. U meniju Edit nalazi se opcija Undo (ita se andu) koja omoguava da se izvri vraanje podataka na stanje pre editovanja. Drugi nain, je da na paleti sa alatima kliknemo na Undo dugme (Slika 33) i izaberemo eljeni niz akcija za vraanje prethodnog stanja.

Slika 33: Vraanje prethodnog stanja

- 40 -

Vraanje stanja je potpuno kontrolisano jer Excel pamti i akcije vraanja stanja u takozvanu redo (ita se redu) listu. im se koristi opcija Undo, u meniju Edit se aktivira opcija Redo. Izborom ove opcije vraa se na stanje pre undo akcija.

Slika 34: Redo akcija

Drugi nain, je da na paleti sa alatima kliknemo na Redo dugme (Slika 34) i izaberemo eljeni niz akcija za vraanje undo stanja.

2.5. Kopiranje, premetanje i uklanjanje

Kopiranje, premetanje i uklanjanje, pored unosa i editovanja, predstavljaju osnovne operacije za manipulisanje podacima. Najnovije verzije aplikacija za tabelarna izraunavanja su maksimalno prilagodile ove funkcionalnosti krajnjim korisnicima.

- 41 -

2.5.1. Kopiranje sadraja jedne ili vie elija, na isti radni list, razliite radne listove, razliite (otvorene) radne knjige
Kopiranje sadraja jedne ili vie elija moe se izvesti na vie naina. Tradicionalno, nakon selekcije elije/opsega elija (objanjeno u sekciji 4.2.2), u Edit meniju bira se opcija Copy. Zatim se vri selekcija elije u koju se kopira. Ako se radi o kopiranju opsega elija, selektuje se elija koja e biti prva u koloni (na vrhu), odnosno u redu (s leve strane). Tada se u Edit meniju bira se opcija Paste koja predstavlja izvrnu komandu kopiranja na novu lokaciju. Pored komandi Copy i Paste menija Edit mogue je i korienje opcija sa standardne palete sa alatima: (Copy), (Paste). Pored navedenih naina, komande Copy i Paste se mogu aktivirati i pomou preica tastature: Ctrl+C za Copy i Ctrl+V za Paste. Na opisan nain se moe izvriti kopiranje sadaja elije/opsega elija na drugi radni list, ili u drugu radnu knjigu. Drugi nain je bez korienja menija i palete sa alatima. Kopiranje zapoinje selekcijom elije/opsega elija (objanjeno u sekciji 4.2.2). Potom se pritisne taster Ctrl. Kursor se pomera na jednu od ivica elije/opsega elija, tako da kursor dobije, pored strelice s desne strane, krsti . Tada se, neputajui taster Ctrl, pritiska levi taster mia. Pomerajem mia na radnom listu, pomera se obris kopije. Obris kopije ustvari predstavlja njenu konturu koja treba da pomogne korisniku da precizno odabere lokaciju na koju se kopira. Kada se obris kopije pozicionira na eljeno mesto, otputa se levi taster mia i taster Ctrl. Na slian nain vri se kopiranje sadraja elije/opsega elija sa jednog na drugi radni list. Kopiranje zapoinje selekcijom elije/opsega elija. Potom se pritisnu i dre istovremeno tasteri Ctrl i Alt. Kursor se pomera na jednu od ivica elije/opsega elija, tako da kursor dobije, pored strelice s desne strane, . Tada se pritiska levi taster mia, a zatim, neputajui tastere krsti Ctrl, Alt i levi taster mia, kursor pozicionira na jeziak eljenog radnog lista. Automatski se prikazuje odabrani radni list. Kursor se pozicionira na mesto gde treba izvriti kopiranje, putaju se tasteri i kopiranje je izvreno.

- 42 -

2.5.2. Korienje autofill i copy handle funkcije u kopiranju i uveanju vrednosti podataka
Kopiranje sadraja u susedne elije, korienjem funkcije automatskog popunjavanja (Autofill), predstavlja jo jednostavniju akciju. Kursorom se pozicionira na desni donji ugao elije iji sadraj treba da se kopira u elije koje slede u istom redu, ili koloni. Kada kursor dobije izgled krsta, pritisnuti i drati, levi taster mia i izvriti prevlaenje iznad elija u koje se treba obaviti kopiranje, slino selekciji. Otputanjem levog tastera mia sadraj je kopiran u slektovane elije. Mogue je rukovati kopiranjem sadraja elija (Copy handle postupak). Excel prati tip podataka i prepoznaje pravila njihovog unoenja (Slika 34).

a) Jednostavno kopiranje sadraja elije

b) Popunjavanje serije

c) Kopiranje formata elije

d) Kopiranje sadraja bez formata

Slika 35: Razliiti naini kopiranja istog sadraja elije

- 43 -

U toku kopiranja program nudi opcije za automatsku popunu. Moe se odabrati jednostavno kopiranje sadraja (Slika 35a), popunjavanje serijom (Slika35b). Popunom serije se vri uveanje za jedan u svakoj sledeoj eliji (ako se kopiraju brojevi). Trea opcija automatske popune je sluaj kada se samo kopira format1 elije (Slika35c). Poslednja opcija automatskog popunjavanja omoguava kopiranje bez formatiranja. U tom sluaju se kopira podatak u podrazumevanom tipu. Ako je izvor kopiranja, na primer, podatak izraen u valuti (npr. jedan dinar), vrednost kopije bie ceo broj jedan (Slika 35d).

2.5.3. Premetanje sadraja jedne ili vie elija, na isti radni list, razliite radne listove, razliite (otvorene) radne knjige
Za razliku od kopiranja, sadraj na izvorinom mestu se gubi kod premetanja. Osnovni nain premetanja sadraja je korienjem opcija Cut i Paste. Nakon selekcije elije/opsega elija (objanjeno u sekciji 4.2.2), u Edit meniju bira se opcija Cut. Zatim se vri selekcija elije u koju se kopira. Ako se radi o kopiranju opsega elija, selektuje se elija koja e biti prva u koloni (na vrhu), odnosno u redu (s leve strane). Tada se u Edit meniju bira se opcija Paste koja predstavlja izvrnu komandu kopiranja na novu lokaciju. Pored komandi Cut i Paste menija Edit mogue je i korienje opcija sa standardne palete sa alatima: (Cut), (Paste). Pored navedenih naina, komande Cut i Paste se mogu aktivirati i pomou preica tastature: Ctrl+X za Cut i Ctrl+V za Paste. Na opisan nain se moe izvriti premetanje sadaja elije/opsega elija na drugi radni list, ili u drugu radnu knjigu. Kao kod kopiranja, drugi nain premetanja je bez korienja menija i palete sa alatima. Premetanje zapoinje selekcijom elije/opsega elija (objanjeno u sekciji 4.2.2). Potom se kursor pomera na jednu od ivica elije/opsega . Tada se, elija, tako da kursor dobije na vrhu strelice streliast krst neputajui taster Ctrl, pritiska levi taster mia. Pomerajem mia na radnom
1

elija ima niz svojstava koja se jednim imenom naziva format elije (na primer: tip podatka koji sadri, dimenzije elije, izgled i sl.).

- 44 -

listu, pomera se obris sadraja koji se premeta. Obris ustvari predstavlja konturu koja treba da pomogne korisniku da precizno odabere lokaciju na koju se premeta. Kada se obris pozicionira na eljeno mesto, otputa se levi taster mia nakon ega je obavljeno premetanje. Na slian nain vri se premetanje sadraja elije/opsega elija sa jednog na drugi radni list. Premetanje zapoinje selekcijom elije/opsega elija. Potom se pritisne i dri taster Alt. Kursor se pomera na jednu od ivica elije/opsega elija, tako da kursor dobije na vrhu strelice streliast krst . Tada se pritiska levi taster mia, a zatim, neputajui taster Alt i levi taster mia, kursor pozicionira na jeziak eljenog radnog lista. Automatski se prikazuje odabrani radni list. Kursor se pozicionira na mesto gde treba izvriti premetanje, putaju se tasteri i premetanje je izvreno. U sluaju da je izvreno premetanje brojeva, na odreditu se moe dobiti zbunjuju prikaz (Slika 36).

Slika 36: Prmemeteni brojani podatak u nezadovoljavajuoj irini kolone

U tom sluaju treba primeniti na kolonu u kojoj se nalazi premeteni podatak, funkciju za automatskoodreivanje irine reda (objanjeno u sekciji 4.2.3.3).

- 45 -

Slika 37: Prikaz istog podatka nakon primene Autofit funkcije

Nakon primene takozvane Autofit funkcije, premeteni podaci postaju vidljivi u originalnom izgledu (Slika 37).

2.5.4. Uklanjanje sadraja elija

Brisanje sadraja elija vri se selekcijom elije/opsega elija i pritiskom na Delete taster na tastaturi. Drugi nain je da se nakon selekcije elije/opsega elija pritisne desni taster mia, pri emu se otvara popup meni (Slika 38) na kome se bira opcija Delete.

Slika 38: Brisanje selektovanog sadraja

- 46 -

Brisanjem na navedeni nain pojavljuje se prozor kao to je opisano u sekciji 4.2.3.2 (Slika 27). U njemu se bira da li da se izvri popunjavanje upranjene elije smicanjem podataka iz narednih elija u levo, ili na gore. Zakljuak je da ovaj nain uklanjanja ne treba primenjivati, ako elimo da elija u kojoj je obrisan sadraj ostane prazna. Trei nain brisanja je da se nakon selekcije elije/opsega elija korienjem menija Edit izabere jedna od opcija za brisanje u podmeniju Clear (Slika 39).

Slika 39: Specifikacija akcije brisanja

Postoji nekoliko opcija: All brie se i sadraj i formatiranje elije Formats brie se samo formatiranje Contents Del brie se samo sadraj, dok je format ouvan Comments - brie se opcioni komentar koji se moe dodati eliji Zahvaljujui podmeniju Clear, specifikacijom ta se brie, ostvaruje se precizno rukovanje brisajem.

- 47 -

2.6. Pretraivanje i zamena

U radnim knjigama koje sadre veliku koliinu podataka postoji problem njihovog pronalaenja. Svi podaci radnih listova u tom sluaju obino nisu vidljivi u jednom prozoru to dodatno oteava situaciju. Excel poseduje alate koji maksimalno pojednostavljuju i ubrzavaju procese pretraivanja i zamene sadraja.

2.6.1. Pronalaenje specificiranog sadraja na radnom listu

Komada Find je veoma korisna u takvim situacijama. Ova komanda predstavlja opciju menija Edit Preica za njeno aktiviranje posredstvom tastature je Ctrl+F. Pri tome se otvara novi prozor za unos parametara za pretraivanje (Slika 40). Poto se ovaj prozor koristi i za akciju zamene sadraja, postoje 2 razlite funkcionalne karitice. Za pretraivanje teksta koristi se kartica Find. U polje Find what se unosi kriterijum za pretraivanje. Nain pretraivanja se regulie posebnim kontrolama u prozoru: Within specificira se mesto pretrage: radni list (Sheet), ili cela radna knjiga (Workbook), Search - specificira se vrsta pretrage: po redovima (By Rows), ili po kolonama (By Columns) i Look in - specificira se sadraj koji se pretrauje: formule (Formulas), vredosti (Values), komentari (Comments).

Slika 40: Dijalog prozor za unos parametara pretrage

- 48 -

Pored navedenih kriterijuma, moe se jo specificirati da li mora/ne mora da se podudara veliina slova u smislu malih i velikih slova (Match case) i da li mora da se podudara sadraj itave elije (Match entire cell contents). Obzirom da se sadraj elija moe formairati tako da reprezentacija (izgled) podatka u prozoru ne odgovara u potpunosti njegovoj stavrnoj vrednosti (na primer brojani podatak prikazan kao procentualna vrednost), postoji mogunost da se zada specifian format za pretraivanje. Pritiskom na dugme Format otvara se novi prozor koji omoguava izbor formata elije (Slika 41).

Slika 41: Izbor formata elije u pretrazi

Radi poboljanja efikasnosti, dugmetu Format (Slika 40) dodat je i mali meni koji omoguava pored navedenog naina da se pokupi format iz elija koje treba da se pretrae. Meni (Slika 42) se aktivira klikom na strelicu koja se nalazi uz desnu ivicu dugmeta. Zatim se bira opcija Choose format from cell. Tada se gubi prozor za unos parametara prtraivanja, a kursor menja izgled u . Miem zatim pomeramo kursor tako da vrh pipete bude u eliji iji format elimo da izaberemo. Pritiskom na levi taster mia ponovo se pojavljuje prozor za unos parametara prtraivanja i format je izabran.

- 49 -

Slika 42: Opcija za izbor formata direktno iz elije

Nakon podeavanja opcija, izvrna komanda za pretraivanje zadaje se pritiskom na dugme Find All, ili Find Next. Dugme Find All pronalazi sva pojavljivanja teksta prema zadatim kriterijumima. Prikaz svih pojavljivanja pojavljuje se u listi na dnu prozora za pretragu (Slika 43). Lista sadri est kolona. U prvoj je naziv radne knjige, u drugoj, naziv radnog lista, u treoj korisniki definisan naziv elije (koji se moe korisitit kao promenjiva za referenciranje), sledea kolona predstavlja adresu elije (apsolutnim adresiranjem, kako bi se izbegla dvosmislenost isih adresa na razliitim radnim listovima). Poslednje dve kolone su (pronaena) vrednost i formula (ako je kriterijum pretraivanja bila formula).

Slika 43: Rezlutat pretrage pritiskom na dugme Find All

- 50 -

Dugme Find Next pronalazi prvo pojavljivanje sadraja prema zadatim kriterijumima od tekue pozicijije kursora na radnom listu i pozicionira kursor na tu eliju.

2.6.2. Zamena specificiranog sadraja na radnom listu

Za razliku od pretraivanja, koje predstavlja pasivan proces, zamena sadraja elije nekim novim predstavlja vrlo efikasan nain editovanja u radnim knjigama. U istom prozoru namenjenom za pretragu, nalazi se i kartica za zamenu (Replace), u koju se unosi jedan parametar vie u odnosu na sluaj pretraivanja. Kod zamene treba specificirati sadraj kojim se menja (unosi se u polje Replaci with:) postojei sadraj.

Slika 44: Primer zamene sadraja

Da bi korisnik bio siguran u akciju koju vri program, ona se moe otpratiti kliktanjem na dugme Replace. Tada e se vriti jedna po jedna zamena. Aplikacija najpre nalazi sadaj, zatim se pritiska dugme pri emu se on menja, i kursor se prebacuje na sledeu eliju sa sadrajem zadatim u kriterijumu pretrage. Zamena sadraja u nekoj od elija moe se preskoiti jednostavnim

- 51 -

pritiskom na taster Find Next. Ako sigurno treba zamentiti sva pojavljivanja traenog sadraja novim, bira se dugme Replace All. Tada aplikacija prikazuje korisniku koliko je ukupno izvreno zamena.

2.7. Sortiranje podataka

Sortiranje omoguava bolji pregled podataka na radnom listu. Sortiranjem se ne naruava stvarni redosled podataka u radnoj knjizi, i predstavlja privremeni prikaz koji olakava rangiranje brojanh podataka prema rastuoj ili opadajuoj brojnoj vrednosti. Tekstualni sadraji se sortiraju prema alfabetskoj vrednosti. Takoe, sortiranje moe biti viekriterijumsko, ime je omogueno viestruko gruposanje podataka u pregledima.

2.7.1. Sortiranje opsega elija po rastuim i opadajuim nizovima numerikih i alfabetskih karaktera
Sortiranje je akcija koja se vri nad kolonama, tako da zapoinje selekcijom eljene kolone. Nakon toga moe se odabrati na paleti sa alatima taster za sortiranje u rastuem redosledu i taster za sortiranje u opadajuem redosledu. Pri tome ne treba zaboraviti da u aplikacijama za tabelarna izraunavanja podaci u redovima nisu vezani, tako da se u sluaju sortiranja menja samo redosled podataka u selektovanoj koloni. Da bi povezali podatke po redovima, neophodno je da se selektuju sve kolone koje treba da se ureuju. Drugi nain izbora sortiranja je da se u meniju Data izabere opcija Sort...(Slika 45).

- 52 -

a) Priprema za sortiranje

b) Rezultat sortiranja Slika 45: Viekriterijumsko sortiranje

- 53 -

Tada se otvara novi prozor koji omoguava unoenje kriterijuma za sortiranje. Mogue je grupisati podatke prema vrednostima u tri kolone. U primeru na prethodnoj slici (Slika 45a), predstavljena je evidencija prodaje pojedinih agenata prodaje u hronolokom redosledu rastuih datuma. Da bi sagledali vremensku dinamiku prodaje, osnovni kriterijum sortiranja je iznos prodaje, dok se kao drugi kriterijum postavlja datum prodaje. Na sledeoj slici (Slika 45b) prikazana je sortirana tabela, koja jasno ukazuje na zakljuak da su poslovni rezultati bili najbolji u julu, a najloiji u avgustu. Prethodni primer pokazuje da se nad istom grupom podataka moe istovremeno izvriti sortiranje i po rastuem i po opadajuem nizu razliitih kolona. Kolona Prodaja je ureena po opadajuem, a kolona datum po rastuem redosledu vrednosti. Kao to se moe primetiti, prozor za podeavanje viekriterijumskog sortiranja sadri jo i dugme Options...(Slika 45a). Nakon pritiska na to dugme otvara se prozor zvan Sort Options za podeavanje posebnih opcija sortiranja.

Slika 46: Dodatne opcije za sortiranje

Pored standardnih opcija za sortiranje, Excel ima mogunost sortiranja prema korisniki definisanim kriterijumima. To su zapravo korisniki definisane liste, a redosled sortiranja je odreen mestom stavke u listi.

- 54 -

Oigledna primena ovakvog naprednog oblika sortiranja je u sluajevima tekstualnog zapisa dana u nedelji, ili meseca u godini.

- 55 -

- 56 -

3. Radni list
Radna knjiga (workbook) se sastoji iz radnih listova (worksheet). Radnim listovima se moe manipulisati kao sa bilo kojom drugom grupom podataka u aplikacijama za tabelarna izraunavanja.

3.1. Rukovanje radnim listovima

Rukovanje radnim listom obuhvata preimenovanja, premetanja i kopiranja. akcije dodavanja, uklanjanja,

3.1.1. Dodavanje novog radnog lista

Postoji vie naian za dodavanje novog radnog lista. Uobiajen nain je preko menija (Slika 47). Izborom opcije Worksheet u meniju Insert, dodaje se novi radni list koji e se nai ispred (zapravo levo) trenutno selektovanog i njegova radna povrina je odmah spremna za korisniki unos.

Slika 47: Dodavanje ranog lista pomou menija

- 57 -

Drugin nain je da se kursor miem pozicionira iznad jeziaka radnog lista, a zatim pritisne levi taster mia, pri emu se pojavljuje popup meni. Izborom opcije Insert, otvara se novi prozor (Slika 48), u kome se za umetanje radnog lista bira opcija Worksheet.

Slika 48: Prozor za dodavanje objekata

3.1.2. Menjanje naziva radnog lista

Promena naziva radnog lista vri se pozicioniranjem kursora iznad jezika radnog lista, a zatim pritisne levi taster mia, pri emu se pojavljuje popup meni. Izborom opcije Rename dozvoljava se promena imena na jeziku radnog lista. Jednostvniji nain je da se izvri dupli klik levim tasterom mia na jeziak radnog lista, nakon ega naziv lista postaje dostupan za editovanje.

3.1.3. Uklanjanje radnog lista

Uklanjanje radnog lista vri se izborom radnog lista za uklanjanje, zatim opcije Delete sheet u meniju Edit. Drugi nain je pozicioniranjem kursora iznad jezika radnog lista, a zatim pritisne desni taster mia, pri emu se pojavljuje popup meni. Izborom opcije Delete uklanja se izabrani radni list.

- 58 -

3.1.4. Kopiranje radnog lista u radnoj knjizi i izmeu otvorenih radnih knjiga
Kopiranje radnog vri se izborom radnog lista, zatim se pritisne i dri levi . Kada se taster mia i dugme Ctrl, pri emu se izgled kursora menaj u kursorom doe na eljeno mesto kopiranja, otpusti se levi taster mia i dugme Ctrl. Na tom mestu e se pojaviti jeziak sa nazivom kopiranog radnog lista i numerom kopije, npr: sheet 1 (2). Da bi se izvrilo kopiranje radog lista u drugu radnu knjigu, potrebno je da ista bude otvorena. Nakon toga se pritisne desni taster mia na jeziak lista koji elimo da kopiramo, pri emu se pojavljuje popup meni. Na meniju se bira opcija Move or Copy.

Slika 49: Kopiranje radnog lista u drugu radnu knjigu

Otvara se novi prozor za dijalog (Slika 49) koji omoguava izbror radne knjige u koju se kopira (padajua lista To book) i mesta u knjizi na koje se radni list kopira (lista Before sheet). Da bi se napravila kopija ne sme se zaboraviti potvrda opcije Create copy. U suporotnom, doi e do gubljenja radnog lista iz izvorine radne knjige.

- 59 -

3.1.5. Premetanje radnog lista u radnoj knjizi i izmeu otvorenih radnih knjiga
Premetanje radnog lista u istoj radnoj knjizi praktino predtavlja promenu redosleda radnih listova. Najpre se selektuje radni list kome se eli promeniti redosled, iznad jezika lista, pritisne se i dri levi taster mia. Tada se izgled kursora menja u .Izvri se prevlaenje selektovanog radnog lista na novo mesto, pri emu mala strelica iznad naziva radnog lista pokazuje njegovo novo mesto. Otpusti se levi taster mia i radni list e biti postavljen na novo mesto. Premetanje radnog lista izmeu otvorenih radnih knjiga je identino kao i kopiranje s tim da se ne potvruje opcija Create copy (Slika 48).

- 60 -

4. Formule i funkcije
Najveu snagu aplikacija za tabelarna izraunavanja predstavlja jednostavnost primene mnogobrojnih ugraenih i korisniki definisanih formula i funkcija na podatke u radnim knjigama. Pri korienju istih potrebno je znati nekoliko pravila u njihovom pisanju i primeni: Pri runom unosu formula, obavezan je prefiks =, bilo da se unos vri u liniju formula, ili direktno u eliju, u raunskim operacijama u formulama se koriste iskljuivo adrese polja i/ili brojevi, Excel prepoznaje 6 osnovnih operatora: + (sabiranje), - (oduzimanje), * (mnoenje), / (deljenje), ^ (stepenovanje) i % (izraunavanje procenta), Excel izvodi matematike operacije uobiajenim matematikim redosledom: prvo izvrava operacije vieg reda, pa onda nieg reda (prvo mnoenje ili deljenje, pa onda sabiranje i oduzimanje), dodavanjem zagrada moe se odrediti redosled izvravanja raunskih operacija, pri emu treba voditi rauna da broj levih i desnih zagrada uvek bude isti, kada se unosi formula u eliju, njen matematiki zapis e se pojaviti i u liniji za formule i u aktivnom polju, posle unoenja formule rezultat njene primene e se pojaviti u aktivnoj eliji, a matematiki zapis u liniji za formule, korienjem adresa elija u matematikim operacijama, postie se da izmenom vrednosti Excel automatski izraunava po zadatoj formuli vrednost u rezultantnom polju.

4.1. Aritmetike formule

Kao kod veine aplikacija za numerika izraunavanja, redosled izvravanja raunskih operacija je sledei: zagrade sve raunske operacije se izvravaju prvo u zagradama, negacija negativni predznak broja (npr. 7) prethodi svim ostalim operacijama, negativni broj se koristi za dalje raunanje, procenat je sledei za izraunavanje (npr. 15%), tako da se vrednost 0.15 koristi za dalje raunanje, - 61 -

stepenovanje se izraunava kao sledea operacija (npr. 10^2 znai deset na kvadrat) i dalje koristi za raunanje, mnoenje izvodi se posle raunskih operacija u zagradi i pre svih ostalih operacija izvan zagrade, deljenje izvodi se posle mnoenja, a po vanosti je jednako mnoenju, sabiranje izvrava se posle deljenja, oduzimanje izvrava se odmah posle sabiranja, a po vanosti je jednako sabiranju.

4.1.1. Generisanje formule korienjem reference na eliju i aritmetikog operatora

Iako postoje velike mogunosti za tabelarna izraunavanja, ne sme se zaboraviti injenica da Excel nije namenjen za pisanje sloenih aritmetikih izraza. Preglednost koju nudi linija formua je ograniena, i za obimnija izraunavanja, preporuuje se dekomponovanje sloenih izraza na manje celine i razbijanje meurezultata na vie elija. Na taj nain je znatno lake kontrolisanje greke, a poto se formula testira, vrlo lako se same konaan rezultat na reprezentativnom radnom listu (eliji).

a) Generisanje formule

b) Rezultat formule

Slika 50: Rad sa formulama

- 62 -

Generisanje formule (Slika 50a) zapoinje selekcijom elije u kojoj treba da se prikae rezultat formule. Unos formule, kao to je ve reeno, obavezno zapoinje znakom =. Reference na elije mogu se unositi preko tastature (oitane vrednosti iz okvira radnog lista), ili levim klikom mia na eliju kada treba da se unese u izraz. Da bi se obezbedila bolja preglednost i kontrola tanosti unosa, Excel koristi bojenje uneenih referenci i ivica elija istom bojom. Kako bi se izbegle greke, preporuka je da se koriste zagrade za definisanje redosleda raunskih operacija. Nakon unosa formule kao potvrda pritiska se taster Enter. Tada se u eliji moe videti rezultat obrade, a sadraj formule je prikazan u liniji formula (Slika 50b).

4.1.2. Prepoznavanje i shvatanje standardnih poruka o greci vezanih za korienje formula

Karakterisine poruke o greci kod korienja formula su: Niz znakova ##.... irina kolone je nedovoljna za prikaz brojne vrednosti (videti sekciju 4.2.5.3, slika 36); #REF pogrena referenca; u formuli je navedena elija koja ne postoji (najee kada se referencira elija iz drugog radnog lista (radne knjige) koji je u meuvremenu uklonjen; #VALUE! pogrean tip podatka u eliji; na primer u eliji je tekstualni tip, a podatak se koristi u numerikim kalkulacijama; #NAME u formulu je uneen izraz koji ne moe da se protumai (interprtira) od strane aplikacije; #NUM! u kalkulaciji se dobijaju brojevi van opsega raunanja aplikacije; pogrene vrednosti podataka; #NULL! u kalkulacijama nad opsezima elija neke elije nemaju deinisane vrednosti; #N/A u kalkulacijama nema poklapanja veliine nizova nad kojima se vri obrada i broja iteracija; referenciranje na neku funkciju koja nije dostupna u posatranom momentu; referenciranje na vrednost polja u toku izraunavanja u kome jo nema uneenog podatka; #DIV/0! greka deljenja nulom.

- 63 -

4.2. Referenciranje elija

Referenciranje elije u formulama i funkcijama ostvaruje se zapisom naziva njene kolone i reda (slovo/a i broj). U starijim verzijama programa za tabelarna izraunavanja, bilo je moguno jedino runo unoenje referenci, meutim novije verzije omoguavaju da se referenca unosi jednostavnim levim klikom mia na eliju.

4.2.1. Razumevanje i korienje relativnih, meovitih i apsolutnih referenci elija u formulama

Postoje rezliiti naini referneciranja elija. Podrazumevajui nain referenciranja u Excel-u je relativno referenciranje. To znai da svaka elija ma adresu u odnosu na radni list u kome se nalazi. Tako da u radnoj knjizi ima isto relativno adresiranih elija koliko i radnih listova u njoj (npr. svaki radni list ima eliju sa referencom A1). Ovakva referenci omoguava implementaciju automatike pri kopiranju formula i funkcija (Slika 51).

Slika 51: Problem relativnih referenci

- 64 -

Postoje situacije kada elimo da izbegnemo korienje relativnih referenci. U donjem primeru (Slika 52), relativno referenciranje odvodi do greke. Kopiranje formule iz elije B7 u eliju C7, dovodi do pogrenog rezultata (prodajne cene za konektor J45) jer se u kalkulaciju ne ukljuuju ni rabat ni mara. Relativno referneciranje je unelo reference na pogrene elije u formuli.

Slika 52: Problem relativnih referenci

Da bi se izbegle ovakve greke, koristi se apsolutno referenciranje. Apsolutna referenca se prepoznaje dolarskim znakom ($) kao njenim prefiksom. Ako formulu u eliji B7 promenimo u =C5+(B7C5*$B$2)($B$1*C5), a zatim kopiramo eliju B7 u C7, dobijamo ishod kao to je predstavljen na sledeoj slici (Slika 53).

- 65 -

Slika 53: Primena apsolutnih adresa

Kao to se vidi, pri kopiranju su zadrane vrednosti apsolutnih referenci, promenile su se samo relativne adrese i rezultat formule je taan. Gornji primer isto tako pokazuje da se relativne i apsolutne adrese mogu kombinovati.

4.3. Rad sa funkcijama

U aplikacijama za tabelarna najee postoji veliki broj ugraenih funkcija koje se mogu ugraivati korisniki definisane formule. Na taj nain se poveava brzina (produktivnost) u izradi kalkulacija. Ugraenim funkcijama se pristupa uz pomo dugmeta fx koja se nalazi u liniji formula (Slika 54).

Slika 54: Dugme za aktiviranje funkcija na liniji formula

- 66 -

Drugi nain za pristupanje ugraenim funkcijama je preko menija Insert, izborom opcije Functions, pri emu se otvara novi prozor za izbor funkcije (Slika 55). Generisana formula se odnosi na eliju koja je selektovana neposredno pre generisanja formule.

Slika 55: Prozor za izbor funkcije

Kao to se moe videti na prethodnij slici, funkcije su klasifikovane po kategorijama. Jedna od kategorija su Najee koriene funkcije (Most Recently Used). Pored podrazumevajuih, u ovu kategoriju dospevaju tokom vremena, i funkcije koje je individualni korisnik najee korisitio u radu aplikacijom. Izborom eljene funkcije i potvrdom na OK dugme otvara se novi prozor za unos (izbor) argumenata (parametara, odnosno ulaznih podataka) funkcije. U sluaju da ne moemo da pronaemo funkciju izborom iz ponuenih opcija, ovaj prozor poseduje funkcionalnost pretraivanja na osnovu slinosti naziva, ili opisa eljene funkcije.

- 67 -

4.3.1. Generisanje formule korienjem SUM, AVG, MIN, MAX i COUNT funkcija
U narednim sekcijama bie objanjeno upotreba najee korienih funkcija. Funkcija SUM Funkcija SUM sabira vrednosti u selektovanim elijama. Sintaksa ove funkcije je sledea:
=SUM (skup vrednosti koje se sabiraju)

Funkcija SUM sadi proizvoljan broj argumenata. Argumenti mogu biti razliiti i to: niz pojedinanih elija reference elija su nabrojene i odvojene zarezom, ili takom i zarzom npr:: =SUM(A1, D3, G6), ili =SUM(A1; D3; G6) to je ekvivalentno izrazu A1+D3+G6; opseg elija kao argumenti prosleuju se reference poetka i kraja opsega elija, a meusobno su razdvojene dvotakom, npr.: =SUM(D3:D7) to je ekvivalentno izrazu D3+D4+D5+ D6+D7; kombinacija prethodna dva pojedinane elije, i/ili opsezi odvojeni zarezima =SUM(A1, D3:D75, G6) to je ekvivalentno izrazu A1+ D3+D4+D5+D6+D7+G6. Da bi se izbegle sintaksne greke kod unosa argumenata funkcije, aplikacija nudi pogodnost selekcije vrednosti korienjem mia, bez korienja tastature. Nakon izbora funkcije u prozoru funkcija (Slika 55), pojavljuje se prozor za unos argumenata. Izgled ovog prozora je stadardan za sve ugraene funkcije (Slika 56).

- 68 -

Slika 56: Prozor za unos argumenata funkcija

Prozor za unos argumenata nije modalan, to znai da, iako je otvoren, moe se vriti selekcija miem na radnim listovima. Odabrane elije, opsezi elija, ili njihove kombinacije pojavljivae automatski nakon selekcije u poljima zvanim Nuber x (pri emu je x = 1, 2, ...). Postupak zapoinje levim klikom miem na prvo polje za unos argumenta u prozoru za unos argumenata. Zatim se na radnom listu izvri selekcija elije/opsega elija. Reference selekcije se odmah pojavljuju u selektovanom polju za unos argumenta. Potom se levim klikom mia postupak ponavlja u sledeem polju za unos argumenta. Maksimalno se moe uneti 30 argumenata na ovaj nain. Jo u toku unosa u prozoru se pojavljuju meurezultati, koji olakavaju kontrolu argumenata. Na kraju se vri potvrda dugmetom OK. Rezultat formule se pojavljuje u eliji odabranoj za unos formule.

- 69 -

Slika 57: Primer korienja funkcije SUM

Na prethodnij slici (Slika 57) prikazan je primer korienja funkcije SUM. Kao argumenti, prosleeni su prihodi od razliitih vrsta osiguranja (Imovinsko, ivotno,...) po regionima (Vojvodina, umadija,...). Najpre je selektovano polje u koji se unosi prvi argument (Number1). Zatim se miem selektuju vrednosti zarade od pojedinih vrsta osiguranja u regionu Vojvodina (D4:D8). Za polje Number2, na isti nain se selektuju zarade u regionu umadija (E4:E8). Postupak se ponavlja i za sve ostale regione. Poto se unesu svi argumenti, unos se potvruje na dugme OK i u eliji H10, se pojavljuje rezultat formule. Potpuni generisan izraz moe se vodeti u liniji formula.

- 70 -

Funkcija AVG Funkcija AVG rauna aritmetiku sredinu vrednosti koje su date kao argument funkcije. Sintaksa ove funkcije je sledea:
=AVG (skup vrednosti iji se prosek trai)

Kao kod prethodne funkcije, broj argumenata je proizvoljan i mogu biti pojedinane vrednosti, opsezi vrednosti ili kombinacija prethodna dva.

Slika 58: Primer korienja funkcije AVG

Na prethodnij slici (Slika 58) prikazan je primer korienja funkcije AVG. Kao argument, prosleen je opseg elija koje sadre prihode od imovinskog osiguranjapo regionima (C4:H4). Najpre je selektovano polje u koji se unosi prvi argument (Number1). Zatim se miem selektuju elije C4:H4. Poto su uneti argumenti, unos se potvruje na dugme OK i u eliji I4, se pojavljuje rezultat formule. Potpuni generisan izraz moe se vodeti u liniji formula.

- 71 -

Funkcija MIN Funkcija MIN pronalazi minimalnu vrednost u selektovanim elijama. Sintaksa ove funkcije je sledea:
=MIN (skup vrednosti koje se ispituju)

Kao kod prethodnih funkcija, broj argumenata je proizvoljan i mogu biti pojedinane vrednosti, opsezi vrednosti ili kombinacija prethodna dva.

Slika 59: Primer korienja funkcije MIN

Na prethodnij slici (Slika 59) prikazan je primer korienja funkcije MIN. Kao argument, prosleen je opseg elija koji se koristi u kalkulaciji. Najpre je selektovano polje u koji se unosi prvi argument (Number1). Zatim se miem selektuju elije C4:H8. Poto su uneti argumenti, unos se potvruje na dugme OK i u eliji C11, se pojavljuje rezultat formule. Potpuni generisan izraz moe se vodeti u liniji formula.

- 72 -

Funkcija MAX Funkcija MAX pronalazi maksimalnu vrednost u selektovanim elijama. Sintaksa ove funkcije je sledea:
=MAX (skup vrednosti koje se ispituju)

Kao kod prethodnih funkcija, broj argumenata je proizvoljan i mogu biti pojedinane vrednosti, opsezi vrednosti ili kombinacija prethodna dva. Na narednoj slici (Slika 60) prikazan je primer korienja funkcije MAX. Kao argument, prosleen je opseg elija koji se koristi u kalkulaciji. Najpre je selektovano polje u koji se unosi prvi argument (Number1). Zatim se miem selektuju elije C4:H8. Poto su uneti argumenti, unos se potvruje na dugme OK i u eliji C12, se pojavljuje rezultat formule. Potpuni generisan izraz moe se vodeti u liniji formula.

Slika 60: Primer korienja funkcije MAX

- 73 -

Funkcija COUNT Funkcija COUNT broji sve podatke u selektovanim elijama. Sintaksa ove funkcije je sledea:
=COUNT (skup vrednosti koje se broje)

Kao kod prethodnih funkcija, broj argumenata je proizvoljan i mogu biti pojedinane vrednosti, opsezi vrednosti ili kombinacija prethodna dva. Na narednoj slici (Slika 61) prikazan je primer korienja funkcije COUNT. Kao argument, prosleen je opseg elija koji se koristi u kalkulaciji. Najpre je selektovano polje u koji se unosi prvi argument (Value1). Zatim se miem selektuju elije C4:H8. Poto su uneti argumenti, unos se potvruje na dugme OK i u eliji C10, se pojavljuje rezultat formule. Potpuni generisan izraz moe se vodeti u liniji formula.

Slika 61: Primer korienja funkcije COUNT

- 74 -

Pored osnovnih funkcija SUM i COUNT, postoje i izvedene funkcije SUMIF i COUNTIF. SUMIF funkcija najpre proverava za zadatu vrednost elije da li ispunjava zadati uslov, i potom izvrava sabiranje. Na slian nain se ponaa funkcija COUNTIF, koja pre nego to ukljui eliju u brojanje, proverava kriterijum zadat kao argument.

Slika 62: Primer korienja funkcije COUNTIF

Na prethodnoj slici (Slika 62) prikazan je primer korienja funkcije COUNTIF. Zadatak je bio da se prebroje ostvareni prihodi iji iznos nije prelazio 50000 dinara. Kao prvi argument (Range), prosleen je opseg elija koji je uziman u obzir u prebrojavanju. Kao drugi argument (Criteria) prosleen je uslov koji se proverava (<50000). Potpuni generisan izraz moe se vodeti u liniji formula.

- 75 -

Slika 63: Primer korienja funkcije SUMIF

Drugi primer odnosi se na korienje funkcije SUMIF. Zadatak je bio da se sagleda uee prihoda ispod 50000 dinara u ukupnoj zaradi. Identino sa COUNTIF funkcijom, kao prvi argument (Range), prosleen je opseg elija koji je uziman u obzir u sumi. Kao drugi argument (Criteria) prosleen je uslov koji se proverava (<50000). Potpuni generisan izraz moe se vodeti u liniji formula.

4.3.2. Generisanje formule korienjem logike funkcije IF

Prethodna dva primera predstavljaju ugraene funkcije koje kao jedan od argumenata sadre uslovni izraz. Uslovni izrazi ne moraju biti prosti. Mogu predstavljati kombinaciju vie prostih izraza povezanih logikim veznicima I (AND), ILI (OR) i NE (NOT). U Excel-u za generisanje uslovnih izraza (formula) koriste se logike funkcije. Osnovna logika funkcija je IF funkcija. Ova funkcija je namenjena preusmeravanju toka izraunavanja u zavisnosti da li je uslov koji je zadat kao argument ispunjen ili ne. Sintaksa ove funkcije je sledea: - 76 -

=IF (uslov; akcija ako je uslov ispunjen; akcija ako uslov nije ispunjen)

Kao i ostale ugraene funkcije, Excel nudi korisniku pomo da bez detaljnog poznavanja sintakse (pisanja) formula, pomou mia i uz minimalno korienje tastature generie uslovnu formulu.

Slika 64: Primer korienja funkcije IF

Primer na gornjoj slici (Slika 64) demonstrira korienje funkcije IF. Prozor za unos argumenata sadri tri polja za unos. Prvo je za unos logikog testa (kriterijuma), drugo za akciju u sluaju da je kriterijum zadovoljen i tree za akciju u sluaju da je kriterijum nije zadovoljen. U konkretnom sluaju ispituje se da li je ispunjen plan prodaje polisa osiguranja po regionima. Rezultat funkcije je poruka ispunjen ako je prihod vei ili jednak od planirane vrednosti. Inae se generie poruka nije ispunjen.

- 77 -

- 78 -

5. Formatiranje
Pored tabelarnih izraunavanja Excel sadri veliki broj opcija vezanih za formatiranje svih sadraja koji se mogu nai na radnim listovima. Funkcionalnosti formatiranja omoguavaju korisnicima da vrlo brzo generiu kvalitetne izvetaje za koje nije potrebna dodatna obrada.

5.1. Brojevi i datumi

Formatiranje brojanih i datumskih vrednosti kao sadraja omoguava da se, bez obzira na reprezentaciju brojanih vrednosti u aplikaciji, izvri prilagoenje njihovog izgleda konkretnim korisnikim zahtevima. Pri tome se osnovna reprezentacija podataka ne menja. Na primer, ako je u eliju uneeni broj 234,635452354, a format elije je podeen za prikaz 2 decimalna mesta, u radnom listu bie prikazan broj 234,64. To meutim ne znai da su izgubljeni podaci o preostalim decimalama. One su samo skrivene od korisnika u cilju postizanja preglednosti, i u celosti uestvuju pri izvoenju bilo kakvih izraunavanja. Brojevi mogu da se prikau kao valute, procenti, razlomci i datumi.

5.1.1. Formatiranje elija radi prikazivanja brojeva sa odgovarajuim brojem decimalnih mesta, radi prikazivanja brojeva sa ili bez decimalnih zareza prilikom prikazivanja hiljada
Podrazumeva se da se svi brojevi u poetku prikazuju kao opti, neformatirani brojevi, sa potpunim brojem decimalnih mesta (izuzev kada broj cifara prevazilazi granice elije, pri emu se prikazuju kao niz znakova #, ili u eksponencijalnom obliku). Realni brojevi se prikazuju korienjem decimalnog separatora. Decimalni separator moe biti sistemski, ili se moe podesiti (obino taka, ili zarez). Podeavanje decimalnog separatora i separatora hiljada opisano je u sekciji 4.2.1.1 (Slika 18). Promena broja decimalnih mesta se moe promeniti na vie naina. Prvi je korienjem palete za formatiranje, izborom dugmeta za poveanje broja decimalnih mesta, ili dugmeta - 79 za smanjivanje

broja decimalnih mesta u prikazu elije. Korienjem dugmeta , na paleti je takoe mogue izabrati prikazivanje/skrivanje separatora hiljada. Ako je decimani separator taka, onda je separator hiljada zarez. Drugi nain podeavanja decimalnih mesta je da se klikom desnim tasterom mia na eliju, otvori popup meni u kome se bira opcija Format cells nakon ega se otvara prozor za formatiranje (Slika 65).

Slika 65: Kartica za formatiranje brojeva

U ovom prozoru formatiranje brojeva vri se na kartici Number izborom kategorije Number. Mogue je izvriti podeavanje broja decimanih mesta u polju Decimal places (najvie 30 decimalnih mesta) i izabrati opciju za prikazivanje separatora hiljada. Prozor za formatiranje se moe otvoriti i bez korienja mia, izborom opcije Format cells menija Insert, nakon selektovanja elija za formatiranje.

- 80 -

5.1.2. Formatiranje elija radi prikazivanja datuma

Za formatiranje elija radi prikazivanja datuma koristi se isti prozor za formatiranje (Slika 65). Na kartici Number bira se kategorija Date.

Slika 66: Formatiranje datuma

Podeavanje datumskog izgleda obuhvata izbor ispisa (Type), koji moe biti potpun, ili skraen, brojani, ili kombinovani, sa nazivima meseca u godini i dana u nedelji . U sluaju korienja navedenih naziva, potrebno je uskladiti sa jezikom, to omoguava polje Locale.

- 81 -

5.1.3. Formatiranje elija radi prikazivanja oznake valute

Za formatiranje elija radi prikazivanja valute koristi se isti prozor za formatiranje (Slika 65). Na kartici Number bira se kategorija Currency.

Slika 67: Formatiranje valute

Podeavanje valute obuhvata izbor broja decimanih mesta, simbola valute, i naina prikazivanja negativnih brojeva (samo predznak (-), i/ili obojeno crvenom). Podeavanje valute mogue je i korienjem dugmeta na paleti za formatiranje, pri emu se aktivira prethodno podeena opcija u prozoru za formatiranje

5.1.4. Formatiranje elija radi procenatulanog prikaza brojeva

Korienje dugmeta na paleti za formatiranje predstavlja najbri nain za formatiranje elije kako bi se sadraj prikazao procentualno. Nakon izbora procentualnog prikaza, mogue je podesiti broj decimalnih mesta na - 82 -

nain objanjen u sekciji 4.5.1.1. Drugi nain je otvaranjem prozora za formatiranje klikom desnim tasterom mia na eliju, otvaranjem popup menija u kome se bira opcija Format cells nakon ega se otvara prozor za formatiranje (Slika 68).

Slika 68: Formatiranje procenata

Isti prozor mogue je otvoriti bez korienja mia, izborom opcije Format cells... menija Format. U njemu se bira kategorija Percentage, i podeava broj decimalnih mesta, nakon ega se akcija potvruje klikom na dugme OK.

5.2. Izgled sadraja elija

Pored navedenih formatiranja, Excel nudi mnogobrojne opcije za promenu izgleda sadraja elija (veliina i vrsta fonta, stil fonta, boja karaktera, boja pozadine i mnoge druge).

- 83 -

5.2.1. Promena veliine i tipa karaktera

Promena veliine i tipa karaktera, kao i sve druge akcije, mogu se izvriti na nekoliko naina. Nakon selekcije elije/opsega elija na meniju Format bira se opcija Format cells..., nakon ega se otvara prozor za formatiranje (Slika 69). Kao to je ve reeno, isti prozor se otvara desnim klikom mia na selekciju, i izborom opcije Format cells... iz popup menija.

Slika 69: Formatiranje fonta

U prozoru za formatiranje izabrati karticu Font. Promena vrste fonta vri se izborom jedne od ponuenih opcija u polju Font. Veliina fonta podeava se u polju Size. U polju Preview korisnik odmah moe da vidi izgled podeene vrste i veliine fonta. Jednostavniji nain je izbor vrste (Slika 70a) i veliine fonta (Slika 70b) direktno na paleti za formatiranje.

- 84 -

a) Izbor vrste fonta

a) Izbor veliine fonta

Slika 70: Korienje palete za formatiranje fonta

5.2.2. Promena stila karaktera (bold, italic, podvlaenje teksta)

Promena stila karaktera mogua je iz prozora za formatiranje (Slika 69), izborom neke od ponuenih opcija u polju Font style. Podvlaenje teksta se podeava izborom jedne od opcija polja Underline. Ista akcija mogua je preko palete za formatiranje: Dugme Dugme Dugme - (bold) omoguava naglaavanje podebljavanjem, - (italic) omoguava naglaavanje kurzivom, - (underline) omoguava naglaavanje podvlaenjem.

- 85 -

5.2.3. Promena boje karaktera i pozadine elije

Promena boje karaktera se vi u prozoru za formatiranje (Slika 69) izborom iz opcije Color. Boja pozadine elije bira se u istom prozoru u kartici Patterns (Slika 71).

Slika 71: Formatiranje boje pozadine elije

Drugi nain je izborom iz palete za formatiranje: Dugme Dugme - (Fill color) za promenu boje pozadine i - (Font color) za promenu boje slova.

5.2.4. Kopiranje formatiranja jedne elije, ili opega elija

Excel nudi opcije u kojima se pored sadraja elija omoguava kopiranje formatiranja. eliju/opseg elija iji format elimo da kopiramo selektujemo, zatim na jedan od tri naina zapamtimo sadraj selekcije: - 86 -

pritisnemo dugme

za kopiranje na standardnoj paleti, ili

iz menija Edit izaberemo opciju Copy, ili pritiskom na desni taster mia otvaramo popup meni i biramo opciju Copy.

Slika 72: Kopiranje formata

Nakon toga selektujemo eliju/opseg elija u koji elimo da kopiramo formatiranje, a zatim u meniju Edit biramo opciju Paste Special.... Tada se otvara prozor za izbor naina kopiranja (Slika 72), u kome se bira opcija Formats. U selektovanim elijama nee biti kopiranja sadraja, ve samo formatiranja. Isti prozor moe se otvoriti i izborom opcije Paste Special... u popup meniju (nakon selekcije odredita kopiranja i pritiska na desni taster mia), a kod novijih verzija aplikacije se moe otvoriti padajui meni pritiskom na strelicu pored - Paste dugmeta na standardnoj paleti.

5.2.5. Primena razvlaenja sadraja elije do njenih granica

Parcijalno formatiranje elija u sluaju velikog broja podataka razliitih duina na radnom listu moe da bude vrlo iscrpljujue. - 87 -

Slika 73: kartica za poravnavanje teksta

U prozoru Format Cells (otvaranje prozora je objanjeno u sekciji 4.5.1.1) na kartici Alignment (Slika 73) postoji alat koji omoguava da se izvri automatsko formatiranje visine elija u skladu sa njihovim sadrajem. Isto tako mogue je obeezbediti vidljivost teksta bez promene dimenzije elije. U grupi Text control postoje sledee opcije za promenu izgleda sadraja: Wrap text opcija koja omoguava potpunu vidljivost sadraja elije poveavanjem visine elije i vierednim prikazom Shrink to fit - opcija koja omoguava potpunu vidljivost sadraja elije ne menjajui dimenzije elije, ve promenom veliine sadraja (renderovanjem)

a) Originalni izgled

b Wrap text opcija

c) Shrink to fit opcija

Slika 74: Naini promene vidljivosti sadraja elija

- 88 -

Za promenu irine elije koristi se opcija Autofit selection podmenija Column menija Format (videti sekciju 4.2.3.3, i slika 30).

5.3. Poravnavanje i formatiranje ivica elije

Kao u boljim tekstualnim editorma, aplkacije za tabelarna izraunavanja omoguavaju poravnavanja sadraja, i promenu izgleda elija/opsega elija (tabela).

5.3.1. Poravnavanje sadraja elije, opsega elija

Poravnavanje sadraja obuhvata vertikalno i horizontalno poravnavanje teksta. Poravnavanje se vri u prozoru Format Cells (otvaranje prozora je objanjeno u sekciji 4.5.1.1) na kartici Alignment. Horizontalno poravnavanje (Slika 74 a) moe biti: Left levo, pri emu je mogue uneti rastojanje od leve ivice (Indent), Right desno, pri emu je mogue uneti rastojanje od desne ivice (Indent), Center na sredini elije, Center accross selection na sredini elije, pri emu se menja izgled susednih elija, tako da je vidljiv sadraj kompletne elije (slino efektu spajanja elija - Merge), Fill ova opcija automatski popunjava itavu eliju uneenim sadrajem; na primer ako je uneeno jedno slovo x, elija se automatski popuni nizom slova x, Distributed (Indent) - ova opcija automatski popunjava itavu eliju uneenim sadrajem, u vie redova i centrirano; izgled e zavisiti od odabranog odstojanja od ivice (indent -a), Justify popunjavanjem do leve i desne ivice.

Vertikalno poravnavanje (Slika 74 b) moe biti:

- 89 -

Top neposredno ispod gornje ivice elije, Bottom neposredno iznad donje ivice elije, Center na sredini elije, Justify popunjavanjem od gornje do donje ivice, Distributed menaj se visina elije tako da se sadraj distribuira vertikalno po grupama (reima) razdvojenim praznim mestom (slino efektu wrap text formatiranja)

a) Horizontalno poravnavanje

b) Vertikalno poravnavanje

Slika 75: Poravnavanje sadraja

5.3.2. Centriranje naslova za opseg elija

Pri izradi vie tabela na radnom listu, obino se zahteva da se iste imenuju. Naslovi tabele se naelno pozicioniraju iznad tabele centrirani u odnosu na irinu tabele (kolone opsega elija koje uestvuju u formiranju tabele). Postupak izrade naslova zapoinje unosom sadraja u eliju neposredno iznad gornje leve elije tabele (Slika 76).

- 90 -

Slika 76: Unos naslova

Nakon toga vri se spajanje sa ostalim elijama iznad tabele. Najpre se selektuje opseg elija, a zatim se na paleti za formatiranje pritisne dugme za spajanje , ime je spajanje izvreno (Slika 77).

Slika 77: Izgeld nakon spajanja elija

Komanda za spajanje moe se odabati nakon selekcije i otvaranja prozora Format Cells izborom opcije Merge cells. U sledeem koraku se vri

- 91 -

horizontalno i vertikalno centiranje sadraja spojenih elija na nain opisan u prethodnoj sekciji. elije koje su spojene funkcioniu kao jedinstvena elija koja ima adresu prve leve gornje elije u spajanju (u primeru na prethodnoj slici, adresa naslova je B2). Spajanje se moe izvriti proirivanjem selekcije u bilo koju stranu.

5.3.3. Podeavanje orjentacije sadraja elije

Podrazumevana orjentacija sadraja elije je horizontalna (0o). Da bi se zadrala mala irina kolone, sadraj njenih elija moe da se orjentie pod bilo kojim uglom u opsegu od -90o do +90o). Podeavanje orjentacije sadraja obavlja se takoe u prozoru Format Cells, na dva naina (Slika 78).

Slika 78: Orjentacija sadraja

Intuitivan nain je da se pritisne levi taster mia na kazaljku koja na sebi ima naziv text, u polju sa polukrunim podeocima (kao podeoci sata). Drugi

- 92 -

nain je da se, korienjem kontrole Degrees, pritiskaju miem strelice gore/dole, pri emu se menja brojna vrednost u polju u rasponu +/-90o.

5.3.4. Podeavanje ivica elije, opsega elija

Podeavanje ivica elije, opsega elija ostvaruje se na kartici Border prozora Format Cells (Slika 79).

Slika 79: Formatiranje ivica

Opcije Presets omoguavaju izbor ivica koje se podeavaju: None uklanja sve ivice iz selekcije, Outline podeavaju se samo spoljanje ivice selekcije i Inside podeavaju se samo unutranje ivice selekcije.

- 93 -

Opcije Border omoguavaju precizniji izbor ivica koje se podeavaju: samo donja, samo gornja, samo leva, samo desna, samo unutranje linije selekcije i dijagonalne linije (interesantne za raunovodstvene poslove). Opcije Line omoguavaju izbor stila izgleda i irine linija (Style) i boje linija (Color) koje se podeavaju. Kao u svim ostalim formatiranjima, najpre se selektuju elije, a zatim se desnim klikom mia otvara popup meni i bira opcija Format Cells... (ista opcija se moe izabrati u programskom meniju Format). Pravilo za formatiranje je da se najpre izabere stil i boja linije, a zatim se biraju ivice koje se menjaju (u opcijama Presets, ili Border). U prozoru se nalazi polje koje prikazuje trenutnu podeenost ivica (tzv. Preview), tako da se formatiranje moe korigovati pre nego to se primeni na selektovane elije.

- 94 -

6. Dijagrami, grafikoni
Jedna slika vredi vie nego 10000 rei stara kineska izreka Aplikacije za tabelarna izraunavanja imaju mogunost grafikog predstavljanja podatka koji se nalaze u radnim knjigama. Podaci se predstaljaju u obliku razliitih dijagrama (grafikona) i mogu da obuhvataju podatke iz istih radnih listova i razliitih radnih listova. Grafika reprezentacija podataka moe biti u obliku kolonalnih, stubiastih, linijskih i takozvanih pita dijagrama.

6.1. Upotreba dijagrama/grafikona

Dijagrami su znaajni za lake izvoenje optih zakljuaka na bazi velikog broja podataka. Tabelarni prikazi numerikih podatka su vrlo nepregledni, a posebne potekoe se javljaju prilikom uporeivanja podataka iz razliitih radnih listova. Aplikacije za tabelarna izraunavanja nemaju mogunost istovremenog prikaza sadraja razliitih radnih listova, ve se prelazak obavlja izborom jezika radnog lista. Dijagrami, kao to je ve reeno, mogu da vizuelizuju podatke iz cele radne knjige na jednom mestu. Grafika reprezentacija podataka je mnogo intuitivnija i preglednija, tako da znatno olakava analizu rezultata poslovnih procesa i efikasnije zakljuivanje i donoenje odluka u procesima upravljanja.

6.1.1. Kreiranje razliitih tipova dijagrama/grafikona na osnovu podataka iz radnog lista (kolonalni, redni,linijski i pita dijagrami )
Postoji vie naina za kreiranje dijagrama. Ako dijagram ukljuuje podatke iz jednog radnog lista, proces zapoinje selekcijom podataka koji treba da se ukljue u dijagram. Zatim se u meniju Insert bira opcija Chart (Slika 80).

- 95 -

Slika 80: Pokretanje arobnjaka za dijagrame

Pri tome se pojavljuje prozor arobnjaka za dijagrame (Chart Wizard). Drugi nain otvaranja prozora arobnjaka za dijagrame je klikom na dugme koje se nalazi na standardnoj paleti. Dijagrami se kreiraju u 4 koraka. Najpre se bira tip dijagrama koji je najpodesniji za selektovane podatke (Slika 81).

Slika 81: Izbor vrste dijagrama

- 96 -

Najee korieni dijagrami su kolonalni, redni, linijski i pita dijagrami. Kreriranje dijagrama pomou arobnjaka bie objanjeno na primeru jednog kolonalnog dijagrama. Kolonalni dijagrami (Column charts) Kolonalni dijagrami prikazuju podatke grupisane po redovima podataka u selektovanom opsegu elija. Zavravanjem kreiranja kolonalnog dijagrama (na osnovu selekcije sa slike 80) u prvom koraku arobnjaka (pritiskom na dugme Finish) dobija se dijagram koji je korektan, ali bez naziva, bez oznaka vrednosti po X i Z osi i bez odgovarajue legende koja objanjava grupisanje podataka (Slika 82).

Slika 82: Kolonalni dijagram

Na prethodnoj slici moe se uoiti da je arobnjak grupisao (klasterovao) podatke po regionima prodaje polisa osiguranja. U svakom klasteru (ima ih 6 koliko ima i regiona) predstavljene su vrednosti za svaku vrstu osiguranja.

- 97 -

Da bi se razlikovale, obojene su drugom bojom. Legenda sa desne strane dijagrama predstavlja vezivanje boje i odgovarajue vrste osiguranja (oznaene kao serije podataka).

Slika 83: Promena naziva serija

U preostalim koracima kreiranja dijagrama korienjem arobnjaka vri se formatiranje naziva, legende, vrednosti X i ZY ose dijagrama, formatiranje izgleda stubaca itd. U drugom koraku (Slika 83) postoji mogunost preimenovanja serija podataka (naziva u legendi). Na kartici Series, selektovati seriju podataka u listi Series, a zatim promeniti naziv serije u polju Name. Dugmad Add i Remove omoguavaju unos dodatnih serija u dijagram. Polje Values omoguava da se koriguje opseg vrednosti za odabranu seriju podataka. U polju Category (X) axis labels unose se vrednosti iz radnog lista koje oznaavaju kategorije podataka (vrednosti na X osi). Svako podeavanje se

- 98 -

moe videti u preglednom prikazu (preview dijagama u gornjem delu prozora) i po potrebi moe se odmah korigovati.

Slika 84: Imenovanje dijagrama, X i Y osa

U treem koraku arobnjaka vri se unos naziva. (Slika 84). Naslov dijagrama s eunosi u polje Chart title, naziv X ose se unosi u polje Category (X) axis i naziv Y ose se unosi u polje Value (Y) axis. U poslednjem koraku korisnik bira lokaciju dijagrama (Slika 85).

- 99 -

Slika 85: Izbor lokacije dijagrama

Dijagram moe da se postavi na neki od postojeih radnih listova izborom opcije As object in i izborom iz padajue liste jednog od postojeih radnih listova, ili da bude na novom radnom listu izborom opcije As new sheet i unosom naziva radnog lista. Redni dijagrami (Bar charts) Za razliku od kolonalnih dijagrama u kojima su podaci grupisani po kolonama, kod rednih dijagrama podaci su grupisani po redovima radnog lista. Redni dijagrami se koriste kada se kategorije (vrednosti leksike varijable) ele prikazati na Y osi, a brojane vrednosti na X osi (numerike varijable).

Slika 86: Redni dijagram

- 100 -

Na prethodnoj slici (Slika 86) je redni dijagram kreiran nad istim podacima kao kod primera sa kolonalnim dijagramom. Postupak formiranja dijagrama korienjem arobnjaka je identian kao kod kolonalnog dijagrama. Linijski dijagrami (Line charts) Prethodne dve vrste dijagrama imaju grupisanje podataka kao zajedniku karakteristiku Linijski dijagrami su namenjeni za kontinualne prikaze podataka, najee u vremenskom domenu. Na taj nain postie se grafika reprezentacija dinamike promena podataka (trendovi rasta i opadanja) u posmatranim vremenskim periodima. U narednom primeru bie predstavljeno korienje linijskog dijagrama radi predstavljanja podataka iz vie radnih listova. Da bi se zapoelo sa kreiranjem linijskog dijagrama, najpre se selektuje opseg elija koji treba da se prikae. Nakon otvaranja prozora arobnjaka, u polju Chart type bira se opcija Line, a zatim se izabere jedan od ponuenih tipova linijskih dijagrama (svaki tip je ukratko objanjen i prikazan na primeru). arobnjak e ve u drugom koraku prikazati automatski generisan dijagram (Slika 87).

- 101 -

Slika 87: Formiranje linijskog dijagrama pomou arobnjaka

U narednim koracima vre se ve opisanja podeavanja (nazivi dijagrama, X i Y osa, i sl.). Ako prikazane vrednosti treba da se koriguju, klikom na jeziak Series prikazuje se kartica (Slika 83) na kojoj se mogu dodavati i uklanjati serije, imenovati serije podataka i dodeljivati podaci serijama. Pita dijagrami (Pie charts) Neobian naziv ovih dijagrama u potpunosti oslikava njihovu funkcionalnost. Njima se predstavljaju uea pojedinih vrednosti u ukupnom iznosu. Za razliku od prethodnih dijagrama, kojima se moe predstaviti vie serija podataka, jedan pita dijagram moe da predstavi jednu seriju podataka. Iz tog razloga, pita dijagrami se obino kreiraju nad izvedenim podacima (na kojima su ve izvrene kalkulacije). Kao svi prethodni dijagrami, pita dijagram zapoinje selekcijom podataka (elija). U primeru na slici (Slika 88), selekcija je postavljena tako da se u - 102 -

pita dijagramu dobije uee prodaje pojedinih vrsta osiguranja u ostvarivanju ukupnog prihoda za prvih est meseci poslovanja.

Slika 88: Selekcija za pita dijagram

Nakon toga se na ve objanjen nain otvara arobnjak za dijagrame. U prvom koraku se u listi Chart type bira opcija Pie i neki od ponuenih tipova u listi Chart sub-type. U drugom koraku arobnjak je ve formirao dijagram (Slika 89), koji treba jo da se oznai i stilizuje.

Slika 89: Drugi korak u formiranju dipita dijagrama

Na kartici Series potrebno je izabrati nazive kategorija u polju Category labels. Ove vrednosti e se pojaviti u legendi sa desne strane dijagrama (Slika 90).

- 103 -

Slika 90: Izbor naziva kategorija

Najbri nain za unos naziva kategorija je selekcija miem. Iako je otvoren prozor arobnjaka, pritiskom i dranjem levog tastera mia i prevlaenjem na radnom listu mogu da se selektuju elije koje sadre nazive. Sporiji nain je runo unoenje opsega elija koje sadre nazive: ='Linijski dijagram'!$C$6:$C$10 , pri emu je: 'Linijski dijagram' naziv radnog lista, $C$6:$C$10 opseg elija (: je oznaka za opseg) od C6 do C10 korienjem sistema apsolutnog referenciranja ($) i ! veznik naziv radnog lista i referenci elija .

Runo unoenje zahteva poznavanje sintakse referenciranja i velika je mogunost pravljenja greki. Ako aplikacija ima mogunost jednostavne selekcije miem, preporuuje se korienje tog naina. U narednom (treem) koraku uvode se oznake (labels) za iseke pite (Slika 91). U opcijama Label Contains moe se izabrati vie opcija: imena kategorija, procentualno izraene vrednosti, vrednosti koje su selektovane na radnom listu i nazivi serija (kod kombinovanja vie pita dijagrama).

- 104 -

Slika 91: Oznaavanje iseaka

Treba voditi rauna da ako je ukljuena legenda, besmisleno je dodavati iste podatke na dijagram (naizvi kategorija). Za prikaz uea pojedinih kategorija u ukupnoj sumi (iznosu), najvie odgovara procentualni prikaz, ili kombinovani procentualni prikaz sa konkrenim vrednostima.

- 105 -

Slika 92: Konaan izgled pita dijagrama

U treem koraku na kartici Titles u polju Chart Title unosi se naziv dijagrama. U poslednjem koraku se navodi lokacija na koju e biti smeten novokreirani dijagram (na postojeem, ili novom radnom listu, vidi sliku 85). Nakon toga dijagram se pojavljuje na eljenoj lokaciji (Slika 92).

- 106 -

6.1.2. Dodavanje i uklanjanje naslova i oznaka na dijagramima/grafikonima

Kreirani dijagrami mogu se naknadno editovati. Dijagram se levim klikom mia najpre markira, a zatim desnim se klikom otvara popup meni (Slika 93). Na meniju se bira opcija Chart Options....

Slika 93: Promena opcija dijagrama

Tada se otvara prozor Chart Options koji je identian kao prozor u treem koraku arobnjaka za dijagrame (Slika 91). Na karticama Titles i Data Labels mogue je menjati naziv dijagrama, nazive kategorije podataka, nazive X i Y osa, a na kartici Legend menja se nain prikazivanja legende (skrivaje, prikazivanje, promena pozicije u odnosu na dijagram itd.).

- 107 -

6.1.3. Promena boje pozadine na grafikonu/dijagramu

Da bi promenili boju pozadine na dijagramu, potrebno je da se prvo selektuje dijagram, a zatim duplim klikom levim tasterom mia otvori prozor naslovljen Format Chart Area (Slika 94).

Slika 94: Promena boje pozadine

Podeavaje izgleda pozadine se vri u grupi opcija Area, u kojoj se pored izbora boje na paleti boja, mogu dodati efekti gradijenta, teksture, mustre, i/ili slike.

- 108 -

a) Dodavanje efekta gradienta

b) Dodavanje teksture

c) Dodavanje mustre

d) Dodavanje slike

- 109 -

Slika 95: Dodavanje efekata u pozadinu dijagrama

Kao rezultat dodavanja efekta gradijenta u dijagram sa slike 94, dobija se pozadina na kojoj se prelivaju boje koje smo izabrali (Slika 96).

Slika 96: Rezltat dodavanja efekta gradijenta

Drugi nain da se otvori prozor Format Chart Area je da se, nakon selekcije dijagrama, desnim klikom mia popup meni u kome se bira opcija Format Chart Area.... Na isti nain na koji je promenjena boja pozadine dijagrama, moe se promeniti boja pozadine prostora sa dijagramom (Plot Area). Razlika je u selekciji. U ovom sluaju selektuje se samo prostor na kome je nacrtan dijagram (kordinatni sistem).

- 110 -

Slika 97: Promena boje pozadine prostora sa crteom

Prozor koji se otvara iz popup menija, ili duplim klikom levog tastera mia, zvan Format Plot Area (Slika 97) ima potpuno identine kontrole i funkcionalnosti kao prozor Format Chart Area

6.1.4. Promena boje kolone/reda/linije/krunog odseka na grafikonu i dijagramu

Svi ostali elementi dijagrama se mogu menjati isto kao prethodna dva. Samo treba selektovati ono to elimo da menjamo, a zatim se u prozoru za formatiranje unose eljene promene.

- 111 -

Slika 98: Selekcija dela dijagrama (jedne linije) koji treba da se preformatira

Na prethodnoj slici (Slika 98) se vidi da je najpre selektovana linija koja prikazuje kretanje prodaje ivotnog osiguranja u prvih est meseci. Zatim je desnim klikom mia otvoren popup meni i na kraju se bira ponuena opcija za formatiranje (u ovom sluaju to je Format Data Series...). Otvara se prozor naslovljen Format Data Series. Na jeziku Patterns mogu se menjati stil, boja i irina linije. Isti postupak koristise kod svih vrsta dijagrama. Akcija zapoinje selekcijom kolone/reda/linije/krunog odseka na dijagramu, a zatim se u prozoru Format Data Series vre eljene izmene.

6.1.5. Promena tipa dijagrama/grafikona

Aplikacija za tabelarna izraunavanja omoguava promenu tipa ve formiranog dijagrama. Akcija zapoinje selekcijom dijagrama, a zatim se pritiskom desnog tastera mia otvara popup meni (Slika 99), na kom se bira opcija Chart Type....

- 112 -

Slika 99: Opcija za promenu tipa dijagrama

Pri ovoj akciji se otvara prozor Chart Type, identian prozoru prvog koraka arobnjaka za dijagrame (Slika XX). U novootvorenom prozoru jednostavnim izbotom i potvdom na OK dugme se menja tip dijagrama. Prozor Chart Type mogue je otvoriti i korienjem glavnog menija aplikacije. Kada se selektuje dijagram, meni Data se automatski menja u meni Chart. Jedna od opcija Chart je Chart Type... ijim izborom se otvara prozor Chart Type.

6.1.6. Kopiranje, premetanje dijagrama/grafikona na istom radnom listu i izmeu otvorenih radnih knjiga
Dijagram se kopira (premeta na identian nain kao bilo koji drugi sadraj na radnom listu). Akcija zapoinje selekcijom dijagrama, a zatim kopiranjem njegove sadrine u clipboard1 na jedan od naina:
1

izborom opcije Copy (za premetanje Cut) menija Edit, ili pritiskom na dugme (za premetanje) standardne palete, ili

Clipboard programska memorija koja slui za privremeno smetanje sadraja kopiranja/premetanja i koja uva isti dok se jena od navedenih akcija ne zavri

- 113 -

pritiskom desnog tastera mia otvara popup meni, na kom se bira opcija Copy (za premetanje Cut).

Nakon toga selektuje se eljeni radni list u istoj, ili drugoj (otvorenoj) radnoj knjizi, i izabere se opcija lepljenja (Paste). Ako je izvreno kopranje u drugu radnu knjigu referenciranje podataka (Source Data) e ukljuivati i naziv radne knjige, na primer: ='[priprema.xls]januar '!$B$4:$C$8 U gornjem izrazu, priprema.xls predstavlja naziv radne knjige, januar je naziv radnog lista, $B$4:$C$8b predstavlja opseg apsolutnih referenci elija izvorinih podataka.

6.1.7. Promena veliine i uklanjanje dijagrama/grafikona

Apliakcije za tabelarna izraunavanja omoguavaju promene dimenzija celokupnog dijagrama i svih njegovih elemenata. Selekcijom dijagrama pojavljuju se crni kvadrati u uglovima i na sredinama stranica. Pozicionirnjem kursora iznad njih menja se njegov izgled. Pritiskom i dranjem levog tastera mia na uglovima se, pomeranjem mia, istovremeno i proporcionalno menjaju obe dimenzije dijagrama (irina i duina). Pritiskom i dranjem levog tastera mia na sredinama stranica se pomeranjem mia menja samo jedna dimenzija u zavisnosti od izabrane stranice. Na isti nain menjaju se dimenzije pojedinanih komponenti dijagrama (polje sa crteom, elementi crtea, legenda itd.). Uklanjanje dijagrama vri se selekcijom dijagrama, a zatim pritiskom na Delete taster tastature, ili na popup meniju izborom opcije Clear. Ista opcija moe se pronai u Edit meniju, s tim da ona otvara podmeni na kome se bira opcija All.

- 114 -

- 115 -

7. Priprema izvetaja
Generisanje izvetaja pripremljenih za tampanje predstavlja jo jednu funkcionalnost aplikacija za tabelarna izraunavanja. Priprema izvetaja obuhvata prilagoavanje sadraja radnih listova formatu papira na kome e biti odtampan.

7.1. Podeavanje radnog lista

Da bi se moglo izvriti prilagoenje sadraja radnog lista papiru za tampanje, najpre se mora izvriti podeavanje margina i orjentacije lista.

7.1.1. Promena margina na radnom listu

Podeavanje margina vri se izborom opcije Page Setup... u meniju File, pri emu se otvara prozor Page Setup sa karticama za podeavanje niza parametara stranica za tampanje. Podeavanje margina vri se na kartici Margins (Slika 100). U polju Top podeava se gornja margina, u polju Bottom donja margina, u polju Left leva margina i u polju Right podeava se desna margina. Pored margina sadraja, na istoj kartici vri se i podeavanje margina zaglavlja (Header) i fusnote (Footer). Podrazumevajua pozicija sadraja koji se tampa je poravnavanje na gore i u levo. Iz estetskih razloga dodate su 2 opcije za centriranje sadraja na stranici (Center on Page). ekiranjem se moe izabrati horizontalno i/ili vertikalno poravnavanje.

- 116 -

Slika 100: Podeavanje margina

Dugme Options omoguava podeavanje sistemskih opcija vezanih za tampanje i zavisi od konkretno korienog tampaa. Dugme Print otvara prozor za unos parametara tampanja. Pri podeavanju margina mogue je izvriti pregled pre potvrde (Print Preview). Sva tri dugmeta (Print, Print Preview i Options) su vidljiva iz svih kartica Page Setup prozora. Margine su podeene tek pritiskom na OK dugme, pri emu se zatvara prozor Page Setup.

- 117 -

7.1.2. Promena orjentacije radnog lista i dimenzije papira za tampu

Promena orjentacije radnog lista i dimenzije papira vre se u istom prozoru Page Setup, na kartici Page (Slika 101).

Slika 101: Podeavanje papira i orjentacije radnog lista

Orjentacija sadraja vri se u opciji Orientation, u kojoj se bira uspravan, ili poloen prikaz. Dimenzija papira se bira u opciji Paper size.

7.1.3. Usklaivanje sadraja radnog lista za tampanje na jednoj, ili specificiranom broju stranica papira
Usklaivanje sadraja radnog lista za tampanje na jednoj, ili specificiranom broju stranica vri se u istom prozoru Page Setup, na kartici Page (Slika 101). Usklaivanje se vri u grupi opcija Scaling. Excel ima mogunost skaliranja, tako da je mogue podesiti dimenziju sadraja za tampanje dimenzijama papira u potpunosti. Izborom opcije Adjust to sadraj se moe uveavati i umanjivati (procentualno) u odnosu na normalne dimenzije (Slika 102). Pomou strelica gore dole bira se procentualna vrednost.

- 118 -

a) Normalna veliina b) Veliina umanjena za 70% Slika 102: Skaliranje sadraja

Ako je vrednost manja od 100%, aplikacija vri umanjenje, a ako je vrednost vea od 100% aplikacija vri ueanje u odnosu na normalan prikaz. Drugi nain prilagoavanja veliine sadraja i dimenzije papira za tampanje je izborom opcije Fit to. U ovoj opciji vri se automatsko prilagoavanje veliine sadraja podeenoj dimenziji papira.

a) Izgled pre korienja Fit to opcije b) Izgled nakon korienja Fit to opcije Slika 103: Efekat Fit to opcije

Na prethodne dve slike (Slike 103 a i b) moe se uoiti efekat Fit to opcije. Na prvoj slici (a) na papiru se mogla predstaviti samo desna polovina

- 119 -

sadraja za tampanje. Nakon podeavanja Fit to na 1, itav sadraj je bio prikazan na jednoj stranici (b). Broj koji se unosi kod Fit to opcije oznaava maksimalan broj stranica za prikaz sadraja za tampanje. Ako sadraj ne prevazilazi dimenziju jedne stranice, bie prikazan na istoj, bez obzira na Fit to podeavanje, koje moe biti vee od 1.

7.1.4. Dodavanje i promena zaglavlja i podnoja stranice

Na tampanom materijalu mogue je dodavati zaglavlje i podnoja kao kod aplikacija za obradu teksta. Iste se nee prikazivati na radnom listu zbog preglednosti. Rad sa zaglavljem i fusnotom vri se u prozoru Page Setup, na kartici Header/Footer (Slika 104).

Slika 104: Podeavanje zaglavlja i fusnota

Na kartici postoje dva prostora (Edit Box) za unos eljenog teksta za zaglavlje i za podnoje. Pored toga, aplikacija nudi standardne opcije za podeavanje zaglavlja (naziv radne knjige) i podnoja (redni broj stranice, datum i vreme).

- 120 -

7.1.5. Unos dodatnih podataka u zaglavlje i fusnotu: numeracija stranica, datum, vreme, naziv fajla i radnog lista
U prozoru Page Setup postoje dva dugmeta Custom header i Custom Footer koja obezbeuju mogunost detaljnog podeavanja sadraja i izgleda zaglavlja i podnoja. Pritiskom na njih otvara se novi prozor koji ima identian sadraj za oba sluaja (Slika 105).

Slika 105: Detaljno podeavanje zaglavlja/podnoja

Zaglavlje i podnoje su podeljeni u tri sekcije: levu, srednju i desnu. Markiranjem sekcije i zatim izborom jedne od opcija (klikom na dugme) u sekcije se mogu dodavati datum, vreme, redni broj stranice, ukupan broj stranica, proizvoljan tekst, apsolutna putanja do fajla, naziv fajla (radne knjige), tabuliranje, ubacivanje slike (logo) i na kraju, mogue je izvriti podeavanje fonta po elji.

7.2. Priprema pred tampanje

Nakon prilagoavanja sadraja radnih listova formatu papira, a neposredno pre samog tampanja mogue je izvriti pregled pre tampe (Print preview).

- 121 -

7.2.1. Razumevanje vanosti provere kalkulacija i tekstualnih sadraja pre distribucije tampanog materijala
Provera kalkulacija na izvetajima obuhvata kontrolu ispravnosti formule i podataka koji se obrauju u njoj. Formula se proverava selekcijom elije ukojoj se nalazi, pri emu se njen izraz pojavljuje u liniji formula (Slika 106).

Slika 106: Kontrola formule korienjem linije formula

Provera tanosti podatka koji se koriste u formulama, vri se duplim klikom na eliju koja sadri formulu (Slika 107).

- 122 -

Slika 107: Provera tanosti podataka koji se koriste u formuli

Tada se oznake elija (C9 i C13) u formuli (C10) boje razliitim bojama. Bojama naziva elija boje se i okviri elija. Ispod elije sa formulom se pojavljuje tekst za pomo (tzv. Tool Tip tekst), koji objanjava funkciju koja je koriena u formuli. Jo jedan moan mehanizam za proveru formula je Formula Auditing. Aktivira se iz menija Tools, izborom opcije Formula Auditing, koja predstavlja podmeni sa nizom alata za praenje zavisnih varijabli, praenje nezavisnih varijabli, proveru greke, otvaranje poebne palete za proveru formula (Slika 108).

- 123 -

Slika 108: Alati za proveru formula

Korienje mehanizma za proveru formula zapoinje selektovanjem elije koja sadi formulu, ili neku njenu varijablu (eliju koja je referencirana u formuli). Za kontrolu formule se zatim u podmeniju Formula Auditing bira opcija Trace Precedents. Na radnom listu e se pojaviti strelice koje prikazuju zavisnost formule od njenih varijabli (Slika 109).

- 124 -

Slika 109: Zavisnost formule od njenih varijabli (Trace Precedents)

Na primeru se vidi da je selektovana elija E13 koja sadri formulu (potpuni oblik formule predstavljen je u liniji formula). Strelice pokazuju da je vrednosti formule zavisna od sadraja elija C9 i C17. esto se kod redizajniranja radnih knjiga menja smisao sadraja njenih elija. U sluaju da se intenzivno koriste tabelarne kalkulacije, postoji opasnost da se, promenom sadraja elije narui tanost neke vezane formule, a time i izvetaja. Da bi se izvrila provera gde se sve referencira (uestvuje u formuli ili se poziva na njenu vrednost) odreena elija, nakon selekcije iste, u podmeniju Formula Auditing bira se opcija Trace Dependents.

- 125 -

Slika 110: Provera referenciranja sadraja elije

Tada se pojavljuje prikaz (Slika 110) koji strelicama pokazje elije u kojima se referencira sadraj posmatrane elije. U primeru na prethodnoj slici prikazano je da elije I5 i C9 referenciraju sadraj elije C5. Isprekidana strelica koja prikazuje na simbol radne knjige ikazjue da postoje reference na C5 van tekueg radnog lista. Duplim klikom levog tastera mia na tu strelicu otvara se prozor naslovljen Go To, koji u listi prikazuje reference u obliku: '[priprema.xls]pita dijagram'!$D$7 gde je priprema.xls naziv radne knjige, pita dijagram naziv radnog lista u njoj i $D$7 oznaka elije koja sadri referencu na eliju C5 tekueg radnog lista. Nakon provere, korienjem opcije Remove All Arrows u podmeniju Formula Auditing omogueno je uklanjanje svih strelica nastalih tokom kontrole. Pored kontrole formula, potrebno je prekontrolisati i tekstualne podatke. Automatska rpovera je mogua ukoliko je instaliran renik za jezik koji je korien u radnoj knjizi. Izborom opcije Spelling... u meniju Tools, otvara se prozor za kontrolu pravopisa (Slika 111).

- 126 -

Slika 111:Prozor za kontrolu pravopisa

U prozoru se bira renik koji se koristi (Dictionary language), a zatim se kontrolor automatski ukljuuje. Greke se prikazuju u gornjoj kontroli (Not in dicionary), sugestije u kontroli (Sugestions). Korekcija je automatska na dugme Change,ili Change All. Ako ne elimo da se izvri konkretna promena koristi se dugme Ignorte Once, a za sve promene Ignore All. Dugme AutoCorrect automatski koriguje u jednom koraku kompletan radni list. Moe se zakljuiti da aplikacija poseduje znaajne mehanizme kontrole, koji omoguavaju da korisnici radne knjige vrlo brzo i na intuitivan nain otkriju i koriguju greke u sadraju radne knjige.

7.2.2. Pregled radnog lista pre tampanja

Pregled radnog lista pre tampanja vri se izborom opcije Print Preview u meniju File. Tada se osnovni prozor aplikacije za tabelarna izraunavanja menja, gubi se glavni meni i palete sa alatima, ne vide se vie radni listovi, ali se pojavljuje dugmad za formatiranje izvetaja (Slika 112).

- 127 -

Slika 112: Pregled radnog lista pre tampanja

Dugmad Next i Previous omoguavaju navigaciju u prikazanom izvetaju u sluaju da sadri vie stranica. Dugme Zoom omoguava korisniku da uveliava/smanjuje prikaz izvetaja. Dugme Print... otvara prozor za podeavanje tampaa, broja kopija, izbor stranica koje se tampaju. Dugme Setup... otvara prozor Page Setup koji omoguava podeavanje papira za tamapnje (objanjeno u sekciji 4.7.1). Dugme Margins ukljuuje/iskljuuje prikaz margina stranice (Slika 112). Kada su margine ukljuene mogue je podeavanje margina na interaktivan i intuitivan nain (bez unoenja brojanih vrednosti ve samo korienjem mia). Kao to se na prethodnoj slici moe videti, postoji nekoliko vrsta margina: margine koje oznaavaju udaljenost prostora za tampanje od ivice papira, margine zaglavlja i podnoja stranice i margine za svaku pojedinanu kolonu.

- 128 -

Slika 113: Kontrola preloma stranice

Dugme Page Break omoguava uvid u raspored sadraja po stranicama izvetaja (Slika 113). Korienjem mia raspored se moe menjati. Stranice su razgraniene podebljanom plavom linijom. Prelaskom miem preko nje, kursor menja oblik dvostrane vertikalne ( ) ili horizontalne ( ) strelice. Page Break alat je koristan u situacijama kada na radnom listu postoji vie odvojenih tabela. U Page Break pregledu se mogu ukljuivati, ili iskljuivati pojedine tabele iz izvetaja. Pored navedenih, postoje jo dugme za pomo (Help) i dugme za zatvaranje pregleda pre tampe (Close).

7.2.3. Ukljuivanje/iskljuivanje prikaza formatiranja ivica, zaglavlja redova i kolona radi potreba tampanja
Dugme Setup... otvara prozor Page Setup koji, izuzev to omoguava podeavanje papira za tamapnje, omoguava podeavanja vezana za prikaz elemenata radnog lista. Na kartici Sheet (Slika 115) postoji niz opcija u grupi Print koje omoguavaju da se pored sadraja i ekstra formatiranja radnog lista, prikazuju njeglovi elementi kao to su horizontalne i vertikalne oznake (opcija Row and column headings) elija i ivice elija (opcija Gridlines). U grupi Print jo postoji mogunost podeavanja na tampanje u crno-beloj tehnici i kvaliteta tampe .

- 129 -

Pored ove dve opcije, postoji mogunost izbora redosleda tampanja na papiru (opcije Page order) s leva u desno pa odozgo na dole, ili obrnuto. Redosled stranica ima efekta kada je sadraj tabele obiman i tampa se na vie stranica. Izborom Down than over (Slika 114a) najpre se tampaju svi redovi u prvom zahvatu kolona, a zatim se prelazina sledei zahvat kolona. Izborom Over than down (Slika 114b) najpre se tampaju sve kolone u jednom zahvatu redova, a zatim se prelazina sledei zahvat redova.

a) Down than over a) Over thand down Slika 114: Izbo redosleda stranica za tampanje

Slika 115: Podeavanja vezana za prikaz elemenata radnog lista

Podeavanje kao to je prikazano na prethodnoj slici (Slika 115) rezultovae da u izvetaju budu prikazane ivice elija, zaglavlja kolona i redova radnog lista (Slika 116).

- 130 -

Slika 116: Izgled izvetaja prema podeavanju sa slike 115

Ovaj nain podeavanja retko se koristi kod generisanja poslovnih izvetaja, ali je koristan za potrebe uenja, obuavanja i dokumentovanja.

7.2.4. Primena automatskog umetanja naslovnog reda na svaku tampanu stranicu

tampanje velikih tabela moe biti problematino zato to se sadraj prikazuje na vie stranica izvetaja. Zbog preglednosti izvetaja potrebno je automatsko umetanje naslovnog reda na svaku tampanu stranicu. Akcija zapoinje izborom opcije Page Setup... u meniju File (bez prethodne selekcije na radnom listu). Tada se otvara prozor naslovljen Page Setup. U prozoru se bira kartica Sheet (Slika 117).

- 131 -

Slika 117: Podeavanje automatskog umetanja naslovnog reda na svaku tampanu stranicu

Najpre se selektuje opseg elija koji e se tampati. On se unosi u kontrolu oznaenu kao Print Area. Moe se selektovati miem, ili uneti preko tastature. Da bi se pojavlili na vrhu svake odtampane stranice nazivi kolona (zapravo naslovni red), onda se unosi opseg elija naslovnog reda u kontrolu imenovanu kao Rows to repeat on top. Na prethodnoj slici se moe zapaziti da su uneene apsolutne reference zato to selekcija vrena korienjem mia. Nema nikakvih problema ako se unesu relativne reference, to je znatno bre ako se selekcija unosi tastaturom.

7.3. tampanje
Nakon provera i podeavanja koja su objanjena u sekcijama 4.7.1 i 4.7.2, izvetaji mogu da se tampaju.

- 132 -

7.3.1. tampanje opsega elija, celog radnog lista, odreenog broja kopija, cele radne knjige, selektovanog dijagrama
tampanje opsega elija se podeava kao to je objanjeno u sekciji 4.7.2.4. Pored opisanog, drugi nain selekcije elija za tampanje je da se najpre izvri selekcija na radnom listu, a zatim ista proglasi opsegom za tampanje: U File meniju bira se opcija Print Area, koja predstavlja podmeni (Slika 118). U podmeniju se bira opcija Set Print Area ime je podeavanje zavreno.

Slika 118: Podeavanje opsega elija za tampanje korienjem menija File

tampanje zapoinje izborom opcije Print... menija File. Tada se pojavljuje prozor za tampanje naslovljen Print (Slika 119).

- 133 -

Slika 119: Prozor za zapoinjanje tampanja

Pored izbora tampaa, u ovom prozoru se mogu podesiti parametri koji se odnose na dokument iji se sadraj tampa. U grupi opcija Print what moe se izabrati jedna od opcija: Selection tampanje selektovanog opsega elija, Active sheet(s) tampanje radnog lista ili selektovanih radnih listova i Entire workbook tampanje itave radne knjige.

U grupi Copies moe se izabrati broj kopija koji se tampa. Polje za potvrdu Collate odreuje nain tampanja kopija (da li prvo sve kopije iste stranice, ili sve stranice iste kopije). U grupi Print range specificira se opseg stranica koje se tampaju: All sve stranice i Page(s) samo odreene stranice, koje se unose u polja imenovana From i To.

Nakon to se zavri tampanje, izborom opcije Clear Print Area vri se vraanje na prethodno stanje.

- 134 -

8. ECDL Modul 4 ZADACI ZA VEBANJE

8.1. Uvodne napomene
Kandidat na ispitu reava jedan od testova koji dobije sluajnim odabirom iz skupa raspoloivih testova. Na osnovu materijala za uenje i ispitnih testova, kreirano je dvadeset zadataka za vebanje. Za svakog kandidata, u cilju uspenog polaganja ispita, bitne su sledee informacije:

Potrebno je savladati (proitati i razumeti) kompletan materijal za uenje. Kandidat treba da naui sve postupke i procedure u radu sa aplikacijom za tabelarna izraunavanja, objanjene u nastavnom materijalu. Obzirom da je test praktinog karaktera, u cilju sticanja vetina u korienju aplikacije, kandidat treba da rei sve zadatke za vebanje (preporuuje se da se reavaju vie puta). Zadaci za vebu se reavaju samostalno. Zahtevi u zadacima za vebanje se reavaju redom. Kandidat treba da veba zadatke do postizanja reavanja bez korienja knjiga i drugih pomonih materijala. Kandidat treba da svaki zadatak pre reavanja proita u celosti, proui i tek poto ga shvati, reava. Za svaku dilemu i nerazumevanje zadataka za vebanje treba odmah konsultovati predavaa. Rutinsko reavanje zadataka za vebu bi podrazumevalo da vreme reavanja zadatka ne bude due od 30min.

- 135 -

8.2. Zadatak 1
Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom (Book1.xls). 2. Preimenujte radnu knjigu Book1.xls u posta.xls. 3. Preimenujte radni list Sheet1 u Cenovnik. 4. Tabeli u koloni H dodati jo jednu zonu (Zona 7). 5. Podaci za 7. zonu treba da budu za 15% vei od podataka za 6. zonu. 6. Podesite da elije koje sadre cene sadre i oznaku za valutu i da cene budu prikazane na dve decimale. 7. Kopirajte podatke bez formatiranja iz radnog lista Cenovnik u Sheet2 poevi od elije A4. 8. Na radnom listu Sheet2 poveajte visinu redova 6-11. 9. Na radnom listu Sheet2 u eliji A12 prikaite pomou formule prosenu vrednost elija A6-A11.

- 136 -

10. Na radnom listu Cenovnik podesite da se u koloni I pojavljuje znak X kada je poiljka iz 5. zone barem 3 puta tea od poiljke iz 1. zone. 11. Zapamtite sadraj elija A3:G8 iz radnog lista Cenovnik u fajl TXT formata (cenovnik.txt). 12. Na radnom listu Cenovnik podesite da tabela A1:H9 ima plavu pozadinu i ute linije. 13. Na radnom listu Cenovnik podesite da font u tabeli bude bold i bele boje. 14. Kreirajte pita dijagram za podatke iz druge zone iz tabele koju ste kreirali tako da odgovara sledeim zahtevima: a. Dijagram nema naslov. b. Dijagram sadri legendu u gornjem desnom uglu. c. Da su podaci u procentima. 15. Odtampajte radni list Cenovnik tako da orijentacija strane bude landscape. 16. Sauvajte dokument na disketi..

- 137 -

8.3. Zadatak 2
Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom (Book1.xls). 2. Preimenujte radnu knjigu Book1.xls u kafe.xls. 3. Preimenujte radni list Sheet1 u Prodaja. 4. U eliju G1 upiite: "Zbir" i u koloni G pomou formule izraunajte ukupnu potronju za svaku stavku iz ponude. 5. U eliji H1 pomou formule izraunajte koliko je kafe (broj komada) prodato u toku neparnih nedelja. 6. U eliju F1 upiite Zarada i u koloni F izraunajte koliko je ukupna zarada za svaki artikal posebno. 7. U eliji I1 izraunajte pomou formule kolika je prosena dnevna potronja aja u prve dve nedelje. 8. Podesite da elije koje sadre cene sadre i oznaku za valutu bez decimalne take.

- 138 -

9. Kopirajte podatke bez formatiranja iz radnog lista Prodaja u Sheet2 poevi od elije A4. 10. Na radnom listu Prodaja podesite da pozadina elija u prvoj koloni bude plave boje i da brojevi u njoj imaju centralno poravnanje. 11. Na radnom listu Prodaja podesite da kolone koje oznaavaju nedelje budu odvojene jedna od druge vertikalnim isprekidanim linijama. Linije treba da budu vidljive samo u tabeli. 12. Na radnom listu Prodaja ispred kolone A ubacite novu kolonu. U prvoj eliji te kolone unesite Statistika kafea Novi horizont. Kreirajte linijski dijagram koji se odnosi na aj i ledeni aj (Ice tea) tako da bude sa sledeim karakteristikama: a. Podesite da se sa dijagrama mogu oitati tane vrednosti. b. Naslov dijagrama: POTRONJA U PRVIH 8 NEDELJA. c. Dijagram sadri legendu koja zauzima samo jedan red. 13. Na radnom listu Prodaja u koloni J pomou formule prikaite maksimalnu prodaju za svaki artikal, ali samo ako vrednost prelazi 150. 14. Napravite kopiju elija A1:E12 na radni list Sheet3 tako da na drugom radnom listu podaci budu samo vrednosti - bez formula. 15. Odtampajte dijagram na sredini strane. 16. Sauvajte dokument na disketi..

- 139 -

8.4. Zadatak 3
Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom (BookX.xls). 2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u Obaveze.xls. 3. Preimenujte radni list Sheet1 u Doprinosi. 4. Formatirati kolone C4-C11 da imaju procentualni prikaz. 5. Formatirati kolone da prikazuju valutu i vrednost zaokruenu na jedno decimalno mesto E4-E11. 6. Korienjem apsolutne reference elije C1 i relativne reference elije C4, u eliji E4 kreirajte formulu koja rauna iznos za uplatu na osnovu osnovice uneene u eliji C1 i stope doprinosa u eliji C4. 7. Kopirajte formulu u elije C5-C11.

- 140 -

8. U eliji E12 korienjem ugraene funkcije izraunajte ukupan iznos za uplatu. 9. Podatke iz radnog lista Doprinosi zapamtite u fajl Doprinosi.txt. 10. Podesite da elije u kolonama D i E imaju utu pozadinu i plava slova. 11. Kreirajte pita dijagram za podatke iz elija E4-E11 tako da odgovara sledeim zahtevima: a. Naziv dijagrama je Uee doprinosa. b. Podaci da budu predstavljeni procentualno. c. Nazivi doprinosa da budu u legendi dijagrama. d. Promenite font u legendi u Times New Roman veliina 8. e. Boju pozadine dijagrama promenite u svetlo plavu sa gradijentom (postepen prelazak iz bele u plavu, odozdo na gore). 12. Kopirajte podatke bez formatiranja iz radnog lista Doprinosi u Sheet2 poevi od elije A4. 13. Napravite kopiju elija B3:E11 na radni list Sheet3 tako da na drugom radnom listu podaci budu samo vrednosti - bez formula. 14. Kori enjem ugra ene funkcionalnosti u radnom listu Doprinosi u koloni D u brojevima iro-rauna zameniti sekvencu (cifre) 12345 ciframa 4324. 15. Odtampajte radni list na sredini strane. 16. Sauvajte dokument na disketi..

- 141 -

8.5. Zadatak 4
Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom (BookX.xls). 2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u Pekara.xls. 3. Preimenujte radni list Sheet1 u Prodaja. 4. U koloni H izraunajte pomou ugraene funkcije zbir prodatih proizvoda tokom radne nedelje. 5. U koloni I izraunajte pomou ugraene funkcije prosek prodatih proizvoda tokom radne nedelje. 6. U koloni J izraunajte prihod po artiklima za celu radnu nedelju na osnovu cena (B4:B7) i podataka iz elija H:H7. 7. U 9. redu izraunajte pomou formule promet po danima. 8. Formatirati elije B4:B7, C9:G9, J4:J7 da prikazuju iznos u dinarima na dve decimale. 9. Podesite da poravnanje teksta u koloni A bude u desno.

- 142 -

10. Kreirajte linijski dijagram za podatke iz elija B4:G7 tako da odgovara sledeim zahtevima: a. Za svaki artikal kreirajte posebnu liniju, koja prikazuje prodaju po danima. b. Naziv dijagrama je Nedeljna prodaja. c. Nazivi artikala da budu u legendi dijagrama. d. Promenite font u legendi na Arial veliina 8. e. Promenite boju pozadine dijagrama u svetlo plavu sa gradijentom (postepen prelazak iz bele u plavu, odozdo na gore). 11. Kopirajte podatke bez formatiranja iz radnog lista Prodaja u Sheet2 poevi od elije A4. 12. Napravite kopiju elija B4:J7 iz radnog lista Prodaja na radni list Sheet3 tako da na radnom listu podaci budu samo vrednosti - bez formula. 13. Podesite za tampu dimenziju papira Letter. 14. Podesite da se u podnoju stranice s leve strane prikae naziv radne knjige, a sa desne stane vreme i datum kreiranja izvetaja. 15. Odtampajte radni list Prodaja pri vrhu strane. 16. Sauvajte dokument na disketi.

- 143 -

8.6. Zadatak 5
Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom (BookX.xls). 2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u Studenti.xls. 3. Preimenujte radni list Sheet1 u Kvalifikacije. 4. U eliji I3 izraunajte pomou ugraene funkcije zbir bodova iz elija D3:H3 (iz predmeta) za studenta ije je ime u eliji A3. 5. Izraunajte zbirove bodova za ostale studente kopiranjem funkcije iz elije I3 u elijie I4:I14. 6. Pomou ugraene funkcije, u eliji J3 naite maksimalni ostvaren broj bodova iz elija D3:H3 (iz predmeta) za studenta ije je ime u eliji A3. 7. Izraunajte maksimalni ostvaren broj bodova za ostale studente kopiranjem funkcije iz elije J3 u elijie J4:J14. 8. Sortirajte podatke u tabeli prema abecednom redu imena kandidata (kolona A).

- 144 -

9. Podesite da font kojim su ispisana imena kandidata bude italik i da pozadina tih elija bude plava. 10. Sakrijte kolonu B. 11. Izraunajte pomou formule prosek koji su za svaki predmet ostvarile ene. 12. Kreirajte stubiasti dijagram (3D column) za podatke iz elija D3:H5 tako da odgovara sledeim zahtevima: a. Naziv dijagrama je Uspenost na ispitima. b. Imena studenata da budu u legendi dijagrama. c. Na X osi da budu oznaeni nazivi predmeta. d. Promeniti font u legendi na Times New Roman veliina 8. e. Boju pozadine dijagrama promeniti u svetlo plavu sa gradijentom (postepen prelazak iz bele u plavu, odozdo na gore). 13. Podesite za tampu dimenziju papira A4 i orjentaciju landscape. 14. Podesite da se u zaglavlju stranice s leve strane prikae naziv radne knjige, a sa desne strane u podnoju apsolutna putanja do fajla. 15. Odtampajte radni list Kvalifikacije pri vrhu strane. 16. Sauvajte dokument na disketi.

- 145 -

8.7. Zadatak 6
Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom (BookX.xls). 2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u cedeteka.xls. 3. Preimenujte radni list Sheet1 u Matematika. 4. Podesite formati elija C3:D7 da prikazuju valutu i cene sa dva decimalna mesta. 5. U eliji C10 podesite format da se prikazuje iznos poreza u procentima. 6. Korienjem apsolutne reference elije C10 i relativne reference elije C3, u eliji D3 kreirajte formulu koja cenu sa PDV-om. 7. Kopirajte formulu u elije C4:C7. - 146 -

8. U eliji E9 naite prosenu cenu CD-ova iz elija C3:C7 pomou ugraene funkcije. 9. Sortirajte podatke u tabeli prema abecednom redu naziva CD-ova (B3:B7). 10. Podesite da font kojim su ispisana naziva CD-ova bude boldirana i da pozadina tih elija bude plava. 11. U eliji E9 unesite formulu za izraunavanje broja CD-ova ija je cena manja od 3080 dinara. 12. Kreirajte stubiasti dijagram (3D column) za podatke iz elija D3:H5 tako da odgovara sledeim zahtevima: a. Naziv dijagrama je Uspenost na ispitima. b. Imena studenata da budu u legendi dijagrama. c. Na X osi da budu oznaeni nazivi predmeta. d. Promenite font u legendi na Times New Roman veliina 8. e. Boju pozadine dijagrama promenite u svetlo plavu sa gradijentom (postepen prelazak iz bele u plavu, odozdo na gore). 13. Podesite za tampu dimenziju papira A4 i orjentaciju landscape. 14. Podesite da se u zaglavlju stranice s leve strane prikae vae ime i prezime, a sa desne strane u podnoju naziv radne knjige. 15. Odtampajte radni list Matematika tako da sve margine budu 1cm. 16. Sauvajte dokument na disketi.

- 147 -

8.8. Zadatak 7
Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom (BookX.xls). 2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u bilje.xls. 3. Preimenujte radni list Sheet1 u ukrasno bilje. 4. Podesite formati elija B2:B9 da prikazuju valutu i cene sa dva decimalna mesta. 5. U kolonama godina su brojevi prodatih sadnica. U eliji F2 izraunajte razliku u broju prodatih sadnica za 2003 i 2004 godinu. 6. Kopirajte formulu u elije F3:F9.

- 148 -

7. U koloni G2 izraunajte procentualni porast prodaje u 2004.godini u odnosu na 2002.godinu. 8. Kopirajte formulu u elije G3:G9. 9. U elijama C10:E10 izraunajte ukupan prihod po godinama. 10. Sortirajte podatke u tabeli prema abecednom redu naziva cvea (A2:A9). 11. U elijama H2:H9 prikaite ispunio za svako cvee ija je prodaja u 2004. godini bila vea od 60000 komada. 12. Kreirajte linijski dijagram za podatke iz elija C2:E9 tako da odgovara sledeim zahtevima: a. Naziv dijagrama je Prodaja po godinama. b. Nazivi cvea da budu u legendi dijagrama. c. Na X osi da budu oznaene godine. d. Promeniti font u legendi na Arial veliina 8. e. Boju pozadine dijagrama promeniti u svetlo zelenu sa gradijentom (postepen prelazak iz bele u zelenu, odozdo na gore). 13. Podesite za tampu dimenziju papira A4 i orjentaciju landscape. 14. Podesite da se u zaglavlju stranice s leve strane prikae vae ime i prezime, a sa desne strane u podnoju naziv radne knjige. 15. Odtampajte dijagram Prodaja po godinama na sredini lista. 16. Sauvajte dokument na disketi.

- 149 -

8.9. Zadatak 8
Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom (BookX.xls). 2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u prijemni.xls. 3. Preimenujte radni list Sheet1 u prvih osam. 4. U eliji D10 izraunajte prosean broj bodova. 5. Korienjem apsolutnog i relativnog referenciranja, u koloni E2:E9 unesite formulu koja e davati poruku iznad proseka ako je rezultati kandidata iznad proseka, odnosno ispod proseka, ako je rezultati kandidata ispod proseka.

- 150 -

6. Sortirajte podatke u tabeli prema abecednom redu imena kandidata (A2:A9). 7. U eliji C11 unesite formulu koja rauna broj kandidata sa osnovnom kolom. 8. U eliji C12 unesite formulu koja rauna broj kandidata sa srednjom kolom. 9. Kreirajte pita dijagram na osnovu podataka iz elija C11,C12 tako da odgovara sledeim zahtevima: a. Naziv dijagrama je Prijemni profil. b. U legendi dijagrama da budu osnovna kola i srednja kola. c. Vrednosti na dijagramu da budu procentualne. d. Boje krunih iseaka da budu crvena i plava. e. Boju pozadine dijagrama promeniti u utu sa gradijentom (postepen prelazak iz bele u utu, odozdo na gore). 10. Podesite za tampu dimenziju papira A4 i orjentaciju landscape. 11. Podesite da se u zaglavlju stranice s leve strane prikae vae ime i prezime, a sa desne strane u podnoju naziv radne knjige. 12. Odtampajte radni list prvih osam tako da su sve margine 1.5cm. 13. Sauvajte dokument na disketi.

- 151 -

8.10.

Zadatak 9

Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom (BookX.xls). 2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u lager.xls. 3. Preimenujte radni list Sheet1 u napici. 4. Podesite da se cene pojavljuju sa nazivom valute i sa dva decimalna mesta. 5. U eliji E9 izraunajte prosenu cenu napitaka. 6. Korienjem apsolutnog i relativnog referenciranja, u koloni F3:F8 unesite formulu koja e davati poruku skupo ako je rezultati kandidata iznad proseka, odnosno povoljno, ako je cena napitka ispod prosene cene.

- 152 -

7. Sortirajte podatke u tabeli prema abecednom redu imena kandidata (B3:B8). 8. Podesite boju pozadine tabele da bude plava, a slova da budu uta. 9. U eliji C11 unesite formulu koja rauna broj napitaka kojih ima na lageru. 10. Kreirajte piramidalan dijagram (vertikalne piramide) na osnovu podataka iz elija D3:E8 tako da odgovara sledeim zahtevima: a. Naziv dijagrama je Lager. b. U legendi dijagrama da budu kolicina i cena. c. Na X osi da budu nazivi napitaka. d. Na dijagramu da se iskljuivo koristi font Times New Roman veliina 10. e. Boje piramida da budu uta i zelena. f. Boju pozadine dijagrama promeniti u sivo sa gradijentom (postepen prelazak iz bele u sivu, odozdo na gore). 11. Podesite za tampu dimenziju papira A4 i orjentaciju landscape. 12. Podesite da se u zaglavlju stranice s leve strane prikae vae ime i prezime, a sa desne strane u podnoju naziv radne knjige. 13. Odtampajte tabelu iz radnog lista napici tako bude centrirana na sredini stranice. 14. Sauvajte dokument na disketi.

- 153 -

8.11.

Zadatak 10

Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom (BookX.xls). 2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u nutrici.xls. 3. Preimenujte radni list Sheet1 u domace voce. 4. Podesite formati elija D3:F14 da prikazuju vrednosti sa dva decimalna mesta i da imaju centralno poravnavanje. 5. Zamenite redosled kolona u kojima se nalaze podaci za ljive i groe.

- 154 -

6. U elijama G2:G14 izraunajte za svako voe procentualnu koliinu za svaku karakteristiku u elijama B2:B14 (razmatrane vrednosti su za 100g voa). 7. U eliji D16 unesite formulu koja izraunava broj karakteristika ije je procentualno uee manje od 1%. 8. Kopirajte formulu u elije E16: F16. 9. Sortirajte podatke u tabeli prema abecednom redu naziva karakteristika (B2:B14). 10. U elijama G2:G14 izraunajte korienjem ugraene funkcije prosene vrednosti za svaku posmatranu. 11. Kreirajte stubiasti dijagram koji e za svako voe prikazivati sadraj vitamina C i E. Dijagram treba da odgovara sledeim zahtevima: a. Naziv dijagrama je C i E vitamini. b. Nazivi vitamina da budu u legendi dijagrama. c. Na X osi da budu oznaeni nazivi voa. d. Promeniti font u legendi na Arial veliina 8. e. Boju pozadine dijagrama promeniti u svetlo zelenu sa gradijentom (postepen prelazak iz bele u zelenu, odozdo na gore). 12. Podesite za tampu dimenziju papira letter i orjentaciju landscape. 13. Podesite da se u zaglavlju stranice s leve strane prikae vae ime i prezime, a sa desne strane u podnoju naziv radne knjige. 14. Odtampajte dijagram C i E vitamini na sredini lista. 15. Sauvajte dokument na disketi.

- 155 -

8.12.

Zadatak 11

Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom (BookX.xls). 2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u elektronika.xls. 3. Preimenujte radni list Sheet1 u prodaja. 4. Podesite zaglavlje tabele da ima centralno poravnavanje. 5. Podesite boju pozadine na plavo a slova da budu uta. 6. Uklonite kolonu (C) sa podacima od 2001 godine.

- 156 -

7. U elijama C12:E12 korienjem ugraene funkcije izraunajte ukupnu prodaju po godinama. 8. U eliji G4 izraunajte ukupnu prodaju proizvoda sa ifrom u eliji B4 za period 2002-2004 godina. 9. Kopirajte formulu u elije G5:G11. 10. Sortirajte podatke u tabeli prema abecednom redu ifara komponenti (B4:B11). 11. U elijama C14:E14 izraunajte korienjem ugraene funkcije maksimalne vrednosti za svaku godinu. 12. Kreirajte linijski dijagram za prvih pet proizvoda (ifara), i koji treba da odgovara sledeim zahtevima: a. Naziv dijagrama je trendovi prodaje. b. ifre proizvoda da budu u legendi dijagrama. c. Na X osi da budu oznae godine prodaje. d. Promeniti font u legendi na Times New Roman veliina 8. e. Boju pozadine dijagrama promeniti u svetlo plavu sa gradijentom (postepen prelazak iz bele u plavu, odozdo na gore). 13. Podesite za tampu dimenziju papira A4 i orjentaciju portrait. 14. Podesite da se u zaglavlju stranice s leve strane prikae vae ime i prezime, a sa desne strane u podnoju naziv radne knjige. 15. Odtampajte tabelu sa radnog lista prodaja poevi od gornjeg desnog ugla lista. 16. Sauvajte dokument na disketi.

- 157 -

8.13.

Zadatak 12

Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom (BookX.xls). 2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u bioskop.xls. 3. Preimenujte radni list Sheet1 u prodaja. 4. Podesite font Times New Roman, veina 12. 5. Formatirajt cene ulaznica (C5:C9) da budu u dinarskoj valuti. 6. U elijama D10:G10 korienjem ugraene funkcije izraunajte ukupnu prodaju po nedeljama. 7. U eliji C10 izraunajte prosenu cenu ulaznica. 8. U eliji B10 unesite tekst Prosena cena ulaznica.

- 158 -

9. U eliji H5 izraunajte ukupnu prodaju ulaznica za film sa nazivom u eliji B5. 10. Kopirajte formulu u elije G5:G9. 11. Sortirajte podatke u tabeli prema abecednom redu naziva filma (B5:B9). 12. Korienjem apsolutne reference na eliju G1 i relativnih referenca elija cena (C5:C9) i ukupne prodaje (H5:H9), u elijama I5:I9 izraunajte ukupan prihod za svaki film umanjen za veliinu PDV-a (poreza na dodatu vrednost). 13. Kreirajte linijski dijagram koji treba da odgovara sledeim zahtevima: a. Naziv dijagrama je trendovi prodaje. b. Nazivi filmova da budu u legendi dijagrama. c. Na X osi da budu oznae nedelje prodaje. 14. Podesite za tampu dimenziju papira Letter i orjentaciju landscape. 15. Podesite da se u zaglavlju stranice s leve strane prikae vae ime i prezime, a sa desne strane u podnoju naziv radne knjige. 16. Odtampajte tabelu sa radnog lista prodaja poevi od gornjeg desnog ugla lista.

- 159 -

8.14.

Zadatak 13

Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom (BookX.xls). 2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u ucenici.xls. 3. Preimenujte radni list Sheet1 u prijemni ispit. 4. Podesite boju pozadine na plavo a slova da budu uta.

- 160 -

5. U elijama C16:E16 korienjem ugraene funkcije izraunajte prosean broj poena. 6. Korienjem ugraene funkcije, u eliji B16 izraunajte broj uenika koji su polagali prijemni ispit. 7. U eliji F4 unesite formulu koja daje poruku poloio ako uenik ima vie od prosenog broja poena na prijemnom. 8. Kopirajte formulu u elije F5:F15. 9. Sortirajte podatke u tabeli prema abecednom redu imena uenika (B4:B15). 10. U elijama C17:E17 izraunajte korienjem ugraene funkcije maksimalne vrednosti za svaku godinu. 11. Kreirajte stubiasti dijagram predmetnih rezultata za prvih pet uenika u neparnim redovima (redovi 5,7,9,11,13), i koji treba da odgovara sledeim zahtevima: a. Naziv dijagrama je prijemni ispit b. Nazivi predmeta (Srpski i Matematika) da budu u legendi dijagrama. c. Na X osi da budu imena studenata d. Promeniti font u legendi na Times New Roman veliina 8. e. Boju pozadine dijagrama promeniti u svetlo plavu sa gradijentom (postepen prelazak iz bele u plavu, odozdo na gore) 12. Podesite za tampu dimenziju papira Letter i orjentaciju landscape. 13. Podesite da se u zaglavlju stranice s leve strane prikae vae ime i prezime, a sa desne strane u podnoju naziv radne knjige. 14. Odtampajte dijagram prijemni ispit poevi od donjeg levog ugla lista. 15. Sauvajte dokument na disketi.

- 161 -

8.15.

Zadatak 14

Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na sledeoj slici.

Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom (BookX.xls). 1. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u prodavci.xls. - 162 -

2. Preimenujte radni list Sheet1 u uinak. 3. Podesite zaglavlje tabele da ima centralno poravnavanje. 4. Podesiti format elije C3 da prikazuje dinarsku valutu. 5. Podesiti format elija C4,C5 da prikazuju procentulane vrednosti. 6. U eliji C23 korienjem ugraene funkcije izraunajte ukupnu prodaju. 7. Korienjem apsolutne reference na eliju C3 i relativne reference na eliju C7, u eliji D7 izraunajte proviziju prodavca sa imenom u eliji B7 . 8. Kopirajte formulu u elije D8:D23. 9. Sortirajte podatke u tabeli prema abecednom redu ifara komponenti (B4:B11). 10. Korienjem apsolutne reference na eliju C2 i relativne reference na eliju C7, u eliji E7 unesite formulu koja daje poruku ispunio ako je prodaja prodavca preko planirane (1500din). 11. Kreirajte redni dijagram (Bar chart) prodaje za prvih pet prodavaca iji su podaci u parnim redovima. Dijagram treba da odgovara sledeim zahtevima: a. Naziv dijagrama je uinak prodavaca b. Naziv kolone C da bude u legendi dijagrama. c. Na Y osi da budu imena prodavaca d. Promeniti font u legendi na Times New Roman veliina 8. e. Boju pozadine dijagrama promeniti u svetlo utu dok redovi na dijagramu da budu plave boje 12. Podesite za tampu dimenziju papira A4 i orjentaciju portrait, 13. Podesite da se u zaglavlju stranice s leve strane prikae vae ime i prezime, a sa desne strane u podnoju naziv radne knjige. 14. Odtampajte dijagram uinak prodavaca u donjem desnom uglu lista. 15. Sauvajte dokument na disketi.

- 163 -

8.16.

Zadatak 15

Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom (BookX.xls). 2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u osiguranje.xls. 3. Preimenujte radni list Sheet1 u klijenti. 4. Podesite zaglavlje tabele da ima centralno poravnavanje. 5. Podesite boju pozadine na plavo a slova da budu uta. 6. Sakrijte kolonu (E) sa podacima o osiguranoj sumi. 7. Formatirajte elije C11,C12 da prikazuju procentualne iznose. 8. Korienjem apsolutnog referenciranja na elije C11 i C12 i relativnog referenciranja na elije D3,E3 u eliji F3 izraunajte iznos premije sa popustom klijenta pod imenom u eliji B3 (u izrazu korisiti ugraenu IF funkciju). 9. Kopirajte formulu u elije F4:F7. - 164 -

10. U elijama D8,F8 korienjem ugraene funkcije izraunajte ukupne iznose premija sa i bez popusta. 11. Sortirajte podatke u tabeli prema abecednom redu imena klijenata (B3:B7). 12. Kreirajte stubiasti dijagram koji treba da odgovara sledeim zahtevima: a. Naziv dijagrama je Klijenti 001. b. Dijagram treba da prikazuje iznose premije sa popustom za sve klijente u tabeli radnog lista klijenti. c. U legendi dijagrama da bude naziv kolone F u tabeli. d. Na X osi da budu imena klijenata. e. Promeniti font u legendi na Times New Roman veliina 8. f. Boju pozadine dijagrama promeniti u svetlo plavu sa gradijentom (postepen prelazak iz bele u plavu, odozdo na gore). 13. Podesite za tampu dimenziju papira A4 i orjentaciju landscape. 14. Podesite da se u zaglavlju stranice s leve strane prikae naziv radne knjige, a sa desne strane u podnoju datum i vreme kreiranja izvetaja. 15. Odtampajte tabelu sa radnog lista klijenti poevi od gornjeg desnog ugla lista. 16. Sauvajte dokument na disketi.

- 165 -

8.17.

Zadatak 16

Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom (BookX.xls). 2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u regioni.xls. 3. Preimenujte radni list Sheet1 u prodaja. 4. Podesite boju pozadine na plavo a slova da budu uta. 5. Uklonite kolonu (H) sa podacima za Uiki okrug. 6. U elijama C9:G9 korienjem ugraene funkcije izraunajte ukupnu prodaju po regionima. 7. U eliji I4 izraunajte proseni prihod od prodaje polisa imovinskog osiguranja za sve regione. 8. Kopirajte formulu u elije I5:I9. 9. Sortirajte podatke u tabeli prema abecednom redu naziva polisa osiguranja (B4:B8).

- 166 -

10. U elijama J4:J9 izraunajte korienjem ugraene funkcije maksimalne vrednosti za svaku vrstu polise osiguranja. 11. U elijama C12:H12 pomou formule prikazati poruku ispunio u sluaju da je ukupni prihod od prodaje polisa u regionu dostigao ili premaio plan. Inae treba prikazati poruku nije ispunio 12. Kreirajte pita dijagram za imovinsko osiguranje koji treba da odgovara sledeim zahtevima: a. Naziv dijagrama je Prodaja imovinskog osiguranja u regionoma. b. U legendi dijagrama treba da budu nazivi regiona. c. Promeniti font u legendi na Times New Roman veliina 8. d. Prikaz treba da bude procentualan. e. Boju pozadine dijagrama promeniti u svetlo plavu sa gradijentom (postepen prelazak iz bele u plavu, odozdo na gore). 13. Podesite za tampu dimenziju papira A4 i orjentaciju landscape. 14. Podesite da se u zaglavlju stranice s desne strane prikae naziv radne knjige, a sa desne strane u podnoju apsolutna putanja do fajla. 15. Odtampajte dijaram sa radnog lista prodaja na sredini lista. 16. Sauvajte dokument na disketi.

- 167 -

8.18.

Zadatak 17

Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom (BookX.xls). 2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u meseci.xls. 3. Preimenujte radni list Sheet1 u prodaja. 4. Podesite zaglavlje tabele da ima centralno poravnavanje. 5. Podesite boju pozadine na braon a slova da budu uta. 6. U elijama C9:E9 korienjem ugraene funkcije izraunajte ukupnu prodaju po mesecima. 7. U elijama I4:K8 izraunajte ukupni prihod po mesecima koristei podatke o broju prodatih polisa i mesenim cenama polisa. 8. Sortirajte podatke u tabeli prema abecednom redu vrsta osiguranja (B4:B11). 9. U elijama C11:E11 izraunajte korienjem ugraene funkcije maksimalne vrednosti za svaki mesec. - 168 -

10. Kreirajte linijski dijagram za svih pet vrsta polisa, a koji treba da odgovara sledeim zahtevima: a. Naziv dijagrama je prvo tromeseje. b. U legendi dijagrama treba da budu vrste polisa. c. Na X osi da budu oznaeni meseci prodaje. d. Promeniti font u legendi na Arial veliina 9. e. Boju pozadine dijagrama promeniti u svetlo plavu sa gradijentom (postepen prelazak iz bele u plavu, odozdo na gore). 11. Podesite za tampu dimenziju papira A4 i orjentaciju landscape. 12. Podesite da se u zaglavlju stranice s leve strane prikae vae ime i prezime, a sa desne strane u podnoju naziv radne knjige. 13. Odtampajte tabelu sa radnog lista prodaja poevi od gornjeg desnog ugla lista. 14. Sauvajte dokument na disketi.

- 169 -

8.19.

Zadatak 18

Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom (BookX.xls). 2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u odsutnost.xls. 3. Preimenujte radni list Sheet1 u odeljenje A7. 4. Podesite font Times New Roman, veina 10. 5. U elijama C16:G16 korienjem ugraene funkcije izraunajte ukupnu odsutnost po predmetima. 6. U eliji B17 unesite tekst Prosena odsutnost. 7. U eliji C17 izraunajte prosenu prosenu odsutnost u odeljenju (svih uenika). 8. Korienjem ugraene funkcije, u eliji H4 izraunajte ukupnu odsutnost za uenika sa imenom u eliji B4.

- 170 -

9. Kopirajte formulu u elije H5:H16. 10. Sortirajte podatke u tabeli prema abecednom redu imena uenika (B4:B15). 11. U eliji I3 unesite tekst Uslov polugoa. 12. Korienjem apsolutne reference na eliju C2 i relativnih referenca elija na ukupnu odsutnost uenika (H4:H15), u elijama I4:I15 kreirajte formulu koja e dati ispis ispunio za uenike ija je odsutnost manja od 10% vrednosti u eliju C2. Inae formula treba da da ispis nije ispunio. 13. Kreirajte kruni dijagram koji treba da prikae raspodelu ukupne odsutnosti uenika po predmetima. Dijagram treba da odgovara sledeim zahtevima: a. Naziv dijagrama je Odsutnost A7 b. Nazivi predmeta da budu u legendi dijagrama. c. Podaci da budu predstavljeni procentualno d. Promeniti font u legendi na Times New Roman veliina 8. e. Boju pozadine dijagrama promeniti u sivu sa gradijentom (postepen prelazak iz bele u sivu, s desna u levo) 14. Podesite za tampu dimenziju papira A4 i orjentaciju landscape. 15. Podesite da se u zaglavlju stranice s leve strane prikae naziv radnog lista, a sa desne strane u podnoju naziv apsolutnu putanju do fajla. 16. Odtampajte dijagram poevi od donjeg levog ugla lista.

- 171 -

8.20.

Zadatak 19

Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom (BookX.xls). - 172 -

2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u klijenti.xls. 3. Preimenujte radni list Sheet1 u klijenti A. 4. Podesite font Times New Roman, veina 10. 5. Podesite boju pozadine na plavo a slova da budu uta. 6. U eliji E28 korienjem ugraene funkcije izraunajte prosenu prodaju. 7. U eliji E30 korienjem ugraene funkcije izraunajte ukupnu prodaju. 8. Kopirajte samo podatke B3:E14 na radni list Sheet2; radni list Sheet2 Preimenujte u Marija. 9. Obrisati kolonu sa imenom klijenta (Marija) na radnom listu Marija. 10. Sortirajte podatke na radnom listu Marija prema opadajuem nizu vrednosti prodaje. 11. Kreirajte linijski dijagram koji treba da prikae prodaju usluga po kvartalima za klijenta Mariju. Dijagram treba da odgovara sledeim zahtevima: a. Naziv dijagrama je Usluge Marija b. Nazivi usluga da budu u legendi dijagrama. c. Na X osi treba da budu prikazani kvartali d. Promeniti font u legendi na Times New Roman veliina 8. e. Boju pozadine dijagrama promeniti u sivu sa gradijentom (postepen prelazak iz bele u sivu, s desna u levo) 12. Podesite za tampu dimenziju papira Letter i orjentaciju portrait, 13. Podesite da se u zaglavlju stranice s leve strane prikae naziv radnog lista, a sa desne strane u podnoju datum i vreme kreiranja izvetaja. 14. Odtampajte radni list Marija poevi od goranjeg levog ugla lista.

- 173 -

8.21.

Zadatak 20

Kreirajte novu radnu knjigu. U prvom radnom listu kreirajte tabelu kao na sledeoj slici.

1. Zatvorite i zapamtite radnu knjigu sa podrazumevajuim nazivom (BookX.xls). 2. Preimenujte radnu knjigu BookX.xls u reklame.xls. 3. Preimenujte radni list Sheet1 u kvartali. 4. Podesite font Times New Roman, veina 10. 5. U elijama F3:F6 korienjem ugraene funkcije izraunajte ukupne prihode po kvartalima. 6. Formatirati elije C9:C17 da prikazuju procentualne vrednosti. 7. U eliji C17 izraunajte procentualni iznos ukupnih rashoda.

- 174 -

8. Apsolutnim referenciranjem elije C17 i relativnim referenciranjem elije F3 izraunajte iznos rashoda (G3) i zaradu (H3) za za prvi kvartal. 9. Kopirajte formulu za rashod u elije G3:G6. 10. Sortirajte podatke u elijama B9:C16 prema opadajuem nizu vrednosti rashoda. 11. Kreirajte linijski dijagram koji treba da prikae raspodelu rzliitih vrsta usluga po kvartalima. Dijagram treba da odgovara sledeim zahtevima: a. Naziv dijagrama je Prodaja po kvartalima b. Nazivi usluga da budu u legendi dijagrama. c. Na X osi treba da budu nazivi kvartala identini kao u tabeli d. Promeniti font u legendi na Arial veliina 8. e. Boju pozadine dijagrama promeniti u plavu sa gradijentom (postepen prelazak iz bele u plavu, s desna u levo) 12. Podesite za tampu dimenziju papira A4 i orjentaciju landscape. 13. Podesite da se u zaglavlju stranice s leve strane prikae naziv radnog lista, a sa desne strane u podnoju naziv apsolutnu putanju do fajla. 14. Odtampajte tabelu B2:H7 sa radnog lista kvartali poevi od gornjeg desnog lista.

- 175 -