Interaktivni marketing, kao marketinki pojam, javlja se poetkom devedesetih godina 20.

veka, predstavljajui novi pristup u prodajnoj komunikaciji s tritem. Za razliku od klasinih metoda jednosmernog komuniciranja (prodavac/oglaiva kupac), interaktivni marketing se oslanja na dvosmernu (interaktivnu) komunikaciju. Sutinu te komunikacije ini skup aktivnosti pomou kojih prodavac direktno ulae napore prema ciljnom potroau/korisniku kako bi dobio merljiv odgovor ili transakciju. Vrlo otro konkurentsko okruenje i sofisticiran i edukovan korisnik trae prilagoavanje ukupnog poslovnog procesa eljama i potrebama svakog korisnika posebno. Uspostavljanje dugoronog odnosa poverenja, koju interaktivni marketing omoguava, doprinosi zadravanju postojeih i lakem pridobijanju novih korisnika. Aktivnosti interaktivnog marketinga zasnivaju se na bazama podataka i medijima interaktivnog komuniciranja. Baze podataka omoguavaju izbor ciljnog trita (kupca), prema kome se deluje izborom odgovarajueg marketinkog/prodajnog medija. Najpoznatiji mediji interaktivnog marketinga svakako su Internet, mobilni ureaji, pre svega nove generacije smart telefona, palmtopi i tableti. Prodajna komunikacija interaktivnim marketingom zahteva strogo kontrolisani i unapred planirani pristup. S tim u vezi svaki korak u kampanji trai paljivo prethodno testiranje. Merljivost je sledea karakteristika koja interaktivni marketing izdvaja od ostalih marketinko/prodajnih aktivnosti. Marketari su u prilici, na temelju informacije o koliini i vrsti dobijenih odgovora ili narudbina kontroliu uspenost ili neuspenost kampanje, donose odluke o njenom nastavku, promenama i sl. Interaktivni marketing je jedno od najdinaminijih podruja marketinga, koje je u toku svog razvoja, uslovljenog tehnolokim i informatikim razvijem, menjalo i tehnike i orua delovanja. Nazivi poput: direktni marketing (direct marketing), marketing ,,jedan na jedan (one -to-one marketing) ili aktivno oglaivanje (action advertising) na najbolji nain odraavaju osnovnu karakteristiku interaktivnog marketinga direktnu, neposrednu komunikaciju s kupcem.

Uvod
Interaktivni marketing, kao marketinki pojam, javlja se poetkom devedesetih godina 20. veka, predstavljajui novi pristup u prodajnoj komunikaciji s tritem. Za razliku od klasinih metoda jednosmernog komuniciranja (prodavac/oglaiva kupac), interaktivni marketing se oslanja na dvosmernu (interaktivnu) komunikaciju. Sutinu te komunikacije ini skup aktivnosti pomou kojih prodavac direktno ulae napore prema ciljnom potroau/korisniku kako bi dobio merljiv odgovor ili transakciju.Vrlo otro konkurentsko okruenje i sofisticiran i edukovan korisnik trae prilagoavanje ukupnog poslovnog procesa eljama i potrebama svakog korisnika posebno. Uspostavljanje

dugoronog odnosa poverenja, koju interaktivni marketing omoguava, doprinosi zadravanju postojeih i lakem pridobijanju novih korisnika. Aktivnosti interaktivnog marketinga zasnivaju se na bazama podataka i medijima interaktivnog komuniciranja. Baze podataka omoguavaju izbor ciljnog trita (kupca), prema kome se deluje izborom odgovarajueg marketinkog/prodajnog medija. Najpoznatiji mediji interaktivnog marketinga svakako su Internet, mobilni ureaji, pre svega nove generacije smart telefona, palmtopi i tableti. Prodajna komunikacija interaktivnim marketingom zahteva strogo kontrolisani i unapred planirani pristup. S tim u vezi svaki korak u kampanji trai paljivo prethodno testiranje. Merljivost je sledea karakteristika koja interaktivni marketing izdvaja od ostalih marketinko/prodajnih aktivnosti. Marketari su u prilici, na temelju informacije o koliini i vrsti dobijenih odgovora ili narudbina kontroliu uspenost ili neuspenost kampanje, donose odluke o njenom nastavku, promenama i sl. Interaktivni marketing je jedno od najdinaminijih podruja marketinga, koje je u toku svog razvoja, uslovljenog tehnolokim i informatikim razvijem, menjalo i tehnike i orua delovanja. Nazivi poput: direktni marketing (direct marketing), marketing ,,jedan na jedan (one-to-one marketing) ili aktivno oglaivanje (action advertising) na najbolji nain odraavaju osnovnu karakteristiku interaktivnog marketinga direktnu, neposrednu komunikaciju s kupcem.

Internet marketing, definicija i karakteristike

Meu definicijama Internet marketinga izdvojiemo etiri koje oslikavaju stanovita aktuelnihmarketinkih kola u svetu: Internet marketing se moe predstaviti kao proces planiranja i izvravanja koncepcije, cena, promocije, distribucije ideja, robe i usluga, pod uslovom prilagoenja komunikacionim aspektima Interneta, u cilju razmene koja zadovoljava ciljeve potroaa, firme i drutva. Elektronski marketing (e-marketing) predstavlja sve online ili elektronski bazirane aktivnosti koje omoguavaju proizvoaima roba i usluga da zadovolje potrebe i elje svojih kupaca na brz i efikasan nain. Internet marketing uopteno predstavlja korienje pretraivanja i prezentovanja naInternetu u cilju sticanja profita. Prezentovanje na Internetu predstavlja reklamu koja se, u svim segmentima reklamiranja, bitno razlikuje u odnosu na standardno reklamiranje. Cyber marketing se definie kao proces koji koristi cyber prostor (space) da proiri (ne I zameni) tradicionalni marketing. Internet marketing ima vie pojavnih oblika: Banner oglaavanje (display advertising),

 e-mail marketing, interaktivno oglaavanje (interactive advertising), marketing drutvenih mrea (social network marketing), web analiza, partnerski marketing (affiliate marketing), plaanje po akciji - CPA (Cost-Per-Action), kontekstualno oglaavanje, podela prihoda (revenue sharing). marketing pretraiva - SEM (Search Engine Marketing), optimizacija web stranica za pretraivae - SEO (Search EngineOptimization), plaanje po kliku - PPC (Pay-Per-Click), plaeno uvravanje u direktorijume ili pretraivae. mobilno oglaavanje. Implementacija Internet marketinga se zasniva na odreenom broju resursa, od kojih se najee izdvajaju: Online informacije i baze podataka; Softverski proizvodi (uglavnom bazirani na webu), koji ukljuuju: 1. aplikacije u propagandne i promotivne svrhe, 2. geodemografske i psihografske pakete programa, 3. online servise za podrku kupcima, prodaji... 4. pakete za online (interaktivno) istraivanje, 5. videokonferencije, 6. smart card; Resursi telefonije: 7. fax i fax-back sistemi, 8. telemarketing; Network-based resursi: 9. Internet, 10. Web, 11. Intranet, 12. Extranet, 13. EDI (Electronic Data Interchange); Posebni resursi u okviru maloprodaje: 14. optiki itaci (skeneri), 15. elektronski kiosci. Svi alati e-marketinga mogu se koristiti u procesu stratekog planiranja i taktikom sprovoenju stratekih ideja u konkretne akcije. Internet marketing mora da bude kreativan, interesantan i podloan stalnim promenama zbog obilja informacija koje se serviraju korisnicima. S druge strane, koliko god da se lako stvara pozitivan imid na Mrei, toliko se brzo i lako stvara i negativna impresija. Mentalitet korisnika je takav da se osea jak duh zajednitva i posledice mogu

biti dugorone, jer korisnici 24/7 razmenjuju utiske I iskustva o konkretnim robama i uslugama. Internet marketing moe da se oslanja na faze tradicionalnog marketing procesa: situacionu analizu marketinko planiranje i implementaciju. Internet svoju popularanost duguje kvalitetima koji su savrena marketinka podrka jednostavnost korienja, pristupanosti irokim masama korisnika, niska cena pristupa (eksploatacije). Osnovna ideja Internet marketinga se ogleda u sledeem: to bolje upoznati svog kupca (korisnika usluga, klijenta), anticipirati njegove elje u cilju bolje usluge i, u konanom ishodu, zadovoljiti njegove potrebe pre nego to to uine konkurenti. Internetski kupci su zahtevni, njihovo znanje se uveava, kao i prohtevi I, ako kompanija nije u stanju da ih zadovolji, nai e nekog drugog. Smatra se da kompaniju deset i vie puta kota da osvoji novog kupca nego da zadri postojeeg.

Ciljevi interaktivnog/Internet marketinga

Ciljevi interaktivnog marketinga proizilaze iz ciljeva i poslovne politike preduzea, a posredno iz ciljeva promovisanja proizvoda i usluga u celini. U optem pregledu benefita po kupca koji se ostvaruju klasinim ili interaktivnim internetskimmarketingom izdvaja se sledee: KLASINI MARKETING Masovna prodaja. Kupci su identifikovani kao velike grupe sa slinim demografskim i psihografskim osobinama. Otvoreno pitanje kanala distribucije koji ne moraju uvek biti i pogodni. INTERAKTIVNI MARKETING Prodaja pojedincima. Kupci se identifikuju po imenu, adresi, kupovnim navikama i ponaanju. Proizvodi podrazumevaju dodatnu vrednost ili uslugu. Distribucija je vana povlastica proizvoda. Mesto prodaje je prodavnica. Trite interaktivnog marketinga ostvaruje se preko medija. Prodavac gubi kontrolu nad proizvodom Prodavac ima kontrolu nad proizvodom kada ovaj ue u kanal distribucije. sve do isporuke. Prodavac nema feed back do Prodavac ima dnevnu evidenciju kvartalnih/godinjih izvetaja o prodaji. interesovanja ili prodaje, uz instant feed back korisnika.

Internet, intranet, ekstranet

Menaderi su ,,nervni centri" u mrei obrade informacija, koja se naziva organizacija, gde stalno sakupljaju, alju i obrauju informacije. Kako loa komunikacija moe da znai i loe rukovodstvo, menaderi moraju efikasno da komuniciraju i meusobno i sa drugima kako unutar, tako I izvan organizacije. Nekoliko faktora odreuju IT tehnologije koje se mogu upotrebiti radi pruanja komunikacione podrke odreenim organizacijama ili grupama korisnika. Glavni su sledei: Uesnici - broj ljudi koji alju ili primaju informacije kree se od dvoje do hiljada. Vrsta izvora i destinacije - izvori i odredite informacija mogu ukljuivati ljude, datoteke, senzore itd.. Lokacija - poiljalac i primalac mogu biti u istoj sobi, u razliitim sobama na istoj lokaciji, ili narazliitim lokacijama. Vreme - poruke se mogu slati u odreeno vreme i primati skoro istovremeno i to je sinhrona komunikacija. Telefoni, telekonferencije, sastanci licem-u-lice su primeri sinhrone komunikacije (u realnom vremenu). Asinhrona komunikacija, s druge strane, odnosi se na komunikaciju kada primalac prima poruku malo kasnije poto je poslata (e -mail). Medijum - komunikacija moe da ukljui jedan ili vie medija. Dananji raunari mogu da obrauju nekoliko vrsta medija poput teksta, glasa, grafike, slike i animacije. Kada se koriste razliiti mediji za komunikaciju, moe da se povea efikasnost poruke, ubrza uenje, uveaju mogunosti reavanja problema. Meutim, rad sa viestrukim medijima moe smanjiti efikasnost i produktivnost sistema (brzinu, kapacitet, kvalitet) i moe znatno poveati trokove. Kao to je agora u grkom polisu bila mesto susreta i izmene informacija, znanja I iskustava, tako je danas Intranet agora poslovne organizacije. Intranet su mini-Internet-mree koje su razvile pojedinane organizacije ili grupe organizacija. Koristei postojea iskustva komunikacije na Internetu zapoeta su istraivanja o tome ta se sve od Interneta moe preuzeti, a ta dodatno napraviti da bi se na istom principu napravio software dovoljno pouzdan i zatien za poslovne primene. Kada korisnici Intraneta ponu da se oseaju kao deo virtuelne poslovne zajednice, mnoge poslovne komunikacije postaju lake i prirodnije. Ovladavanje tehnikama Intraneta i njihovo korienje u svakodnevnom poslu dovodi do psiholoki efikasnije komunikacije meu ljudima. Intranet zasada nije toliko rasprostranjen kao Internet, ali se oekuje da on u poslovnim primenama zauzimati sve vanija mesta. Verovatno e u buduem vremenu veina mrenih transakcija biti realizovana preko odgovarajueg WWW klijenta. Poto se moe predvideti da e svet Intraneta progresivno rasti u duem vremen skom periodu, verovatno e i svakodnevna poslovna komunikacija izmeu korisnika poeti da dobija znatno drugaije i raznovrsnije oblike. Kako se koncept intraneta iri, a hardware i software podrke se standardizuju logino je pretpostaviti da e ga veina organizacija

koristiti za internu komunikaciju. Infrastruktura intraneta je sputana granicama same firme, ali ne i geografskim; intranet se takoe moe upotrebiti za povezivanje kancelarija iste firme na razliitim lokacijama. Ekstranet (engl. Extranet) je oblik povezivanja raunarskih mrea dva ili vie zasebnih poslovnih sistema koji ine odreenu poslovnu asocijaciju. Primer takvih sistema su holding kompanije, koje se sastoje iz veeg broja organizacija iji je vlasnik zajedniki, pa im je zajednika i uprava (najvii menadment). Iako su lanice holdinga organizacije koje uivaju visok stepen samostalnosti u radu, a esto se bave i sasvim razliitim delatnostima, u interesu je zajednikog vlasnika da one usko sarauju i da, po mogunosti, meusobno ne konkuriu na tritu. Sigurno je da poslovna logika nalae da se njihove privatne raunarske mree poveu prema standardima Interneta. Na taj nain nastaje ekstranet koji se sastoji od vie nezavisnih privatnih mrea. U procesima globalizacije i uz podrku savremenih mrenih tehnologija ekstranete mogu graditi i organizacije koje ne pripadaju istoj formalnoj organizaciji, ve se povezuju po potrebi, ad hoc, kako bi ostvario neki poslovni interes. To je najee sluaj kada je jedna organizacija stalni dobavlja druge, ili ako jedna drugoj prodaju sopstvene proizvode u veim koliinama i u dugoronijim, moda I povlaenim aranmanima. Vano je napomenuti kako ekstranet omoguava razmenu podataka meu poslovnim partnerima uz bitno nie trokove od onih koje bi izazivala izgradnja zajednike privatne i od Interneta potpuno izolovane mree koja, uostalom, moe da postane suvina ukoliko se prekinuposlovni odnosi. Koordiniranim aktivnostima u ekstranetu mogue je uspostaviti i zajedniki web servis veeg broja samostalnih organizacija koje imaju interesa da zajedno nastupaju na tritu. To dovodi do unapreenja zajednikih marketinkih aktivnosti, kao to su: stvaranje zajednike trine slike, dogovaranje zajednike strategije nastupa na tritu, koordinirani PR i javno oglaavanje, usaglaavanje odnosa s potroaima i sl.

Mree u e-poslovanju
E-poslovanje rui divizionalne, funkcionalne i industrijske silose. Umesto klasinih kanala marketinga i distribucije danas se koristi termin mree. Mrea se sas toji od entiteta koji su vorovi mree i njihovih meusobnih veza. Iz mrene perspektive e -poslovanje omoguava da se povee znatno vei broj entiteta i da se izmeu njih uspostave razliite konekcije koje ranije nije bilo mogue ostvariti. Dva vana fokusa kroz koja bi trebalo gledati na e-poslovanje su: Povezani su entiteti, ime se akcenat stavlja na kljune uesnike. Omoguene su interakcije, ime se akcenat stavlja na kljune poslovne procese. irenjem broja kanala i obogaivanjem njihovog sadraja omoguava se znaajno poboljanje performansi kljunih poslovnih procesa. Kao rezultat tih napora, poslovn e

aplikacije koje su nekada bile funkcionalno organizovane (marketing, finansije, ljudski resursi) danas se orijentiu prema kljunim entitetima: Upravljanju odnosima sa kupcima (Customer Relationship Management CRM), Upravljanju lancem nabavke (Supply Chain Management SCM), Upravljanju odnosima sa interesnim partnerima. E-poslovanje omoguava da se poslovanje sa pasivnog digne na mnogo vii, aktivni nivo, povezivanjem vorova koji su ranije postojali kao individualne funkcije. Umesto da rade za (po nalogu) mnogo je efektivnije ako se radi: s kupcima s dobavljaima sa zaposlenima s ostalim interesnim partnerima (zajednicom). E-poslovanje omoguava kompletnu preorijentaciju poslovanja sa pojedinanih aktivnosti, koje funkcioniu kao zasebni silosi i koji su upravljani od strane nepovezanih sektora, na ostvarenje odnosa sa kljunim entitetima, koji su u potpunosti integrisani i upravljani kroz proirenu organizaciju. U poetku su se kompanije fokusirale da primenom koncepta e -poslovanja poboljaju interne poslovne procese. S vremenom su se poeli povezivati sa nekim od kljunih korisnika, a kasnije i sa ostalim interesnim partnerima, stvarajui na taj nain nove oblike poslovnih mrea. Niz entiteta koji mogu da budu bilo ta to je kompaniji u odreenom trenutku potrebno (najee su to ljudi, stvari i organizacije) u amerikoj teoriji e-odnosa kree se alfabetom od A do Z gde se (npr.) sa: A oznaava automatizovane inteligentne agente (agents), B je posao (busssines), C je korisnik (consumer), D su inteligentni ureaji (intelligent devices), E su zaposleni (employee), G je rezervisano za dravnu upravu (government), itd. Kombinovanjem razliitih slova u alfabetu stvara se multidimenzionalni svet meusobno povezanih entiteta u kojem se odvija itava paleta razliitih oblika razmene. Veina tih razmena je orijentisana na poslovno okruenje u kome bi trebalo da se obavi transakc ija. Npr. B:B moe podrazumevati saradnju dva poslovna entiteta na razvoju zajednikog proizvoda (na primer automobila). Kupci mogu intenzivno da komuniciraju s drugim kupcima na obostranu korist (C:C), a da to za posledicu nema nikakvu razmenu novca. Elektronsko poslovanje je daleko od toga da bude analogno sa saobraajem u jednosmernim ulicama koje podrava samo odnose jedan -ka-jedan i jedanka- vie. Ono u praksi sve vie postaje dvosmerno i interaktivno, meusobni putevi se ukrtaju i prepliu i to u meri koja uveliko prevazilazi jednostavne binarne relacije.

Prema analizama Gartner grupe (www.gartner.com), tipino preduzee je u stanju da analizira samo deset posto prikupljenih podataka. Najvea prepreka da se pristupi analizi preostalih 90% nije informaciona tehnologija nego nedostatak interesa i pored oigledne potrebe od strane menadmentabjednostavno nema stalne i velike potranje za informacijama. Tehnika superiornost informacionihbsistema: brzina pristupa, laka prilagodljivost korisniku, laka itljivost izvetaja i uveravanje o isplativostibne mogu biti protivtea otporu menadmenta. Zato? Menadment je ,,potroa robe koju ti sistemibproizvode, odnosno, menadment je konzument informacija za donoenje stratekih i taktikih odluka. Ako nema potranje za robom, nema potrebe ni da se ona proizvodi! Postoje dva vana razloga za nedostatak interesa kada je u pitanju poslovna inteligencija: previe nade se polae na intuiciju i poslovno iskustvo, ignorie se injenica da su podaci (ma koliko ih mnogo bilo) samo podaci, a primenjeno znanje je mo. Informatiki podranu poslovnu inteligenciju moemo da zamislimo kao aparaturu za sortiranje,banaliziranje, kritikovanje, ocenjivanje i sintezu neobraenih podataka koji na kraju tih procesa postajubvisoko definisani zbirovi reprezentativnih kvintesencija (peta dimenzija, etar, jezgro, sutina), samabsutina ljudskog znanja. Vanost posedovanja kvalitetnih informacija posebno raste u novim i neoekivanim situacijama, u kojima kompanija mora imati sposobnost brze reakcije i pridobije za sebe maksimalnu korist. Zamenadera je kvalitetna ona informacija koja mu je na raspolaganju u momentu kad mu je potrebna, u koju se moe pouzdati kao tanu i koja mu nosi novu vrednost, odnosno, koja ima smisla u njegovomposlovnom okruenju i koju moe upotrebiti u korist preduzea. Ovakav nain ponaanja modernog menadmenta naziva se poslovnom inteligencijom. Brzina i uspenost uvoenja informacionih sistema za podrku poslovnoj inteligenciji e postati osnovni faktor sn age i upotrebne vrednosti dananjih menadera.

E-commerce i e-marketing
Electronic commerce ili e-commerce predstavlja jednu od poslovnih aktivnosti na Internetu. Obuhvata, izmeu ostalog, Business-to-Customer model i Business-to-Business model. Business-to-Customer model predstavlja Internet prodavnicu, u kojoj posetilac moe da izabere jedan ili vie proizvoda, odnosno usluga, i da to plati. Model Business-toBusiness se odnosi na relacije izmeu dva poslovna partnera putem Interneta. E-commerc se moe podeliti na dva dela: Online kupovine (online shopping) Online plaanja (online purchasing). Online shopping se odnosi na davanje informacija kupcima da bi se oni odluili za saradnju i da bi doneli odluku o kupovini odreenog proizvoda ili usluge.

Online purchasing se odnosi na tehnoloku infrastrukturu za kupovinu i plaanje proizvoda preko Interneta. Online purchasing se uvek vezivao za Business-to-Business ecommerce, i koristio se kao metafora za stavljanje narudbe u virtuelnu potroaku korpu, naruivanje ili ispostavljanje rauna. Era digitalne ekonomije je praktino zapoela irom primenom Interneta u elektronskoj trgovini. Podaci pokazuju da je pronalaenje novih kupaca pomou Interneta pet do deset puta efikasnije u poreenju sa konvencionalnim metodama, uz istovremeno nie cene jedininih transakcija. Internet ne samo da ubrzava uvoenje i poveanje prodaje odreenog proizvoda ve, zbog usavrenih mehanizama nabavke, znatno utie i na samu organizaciju proizvodnje i skladitenja sirovina i gotovih roba. Mada je model poslovanja neke kompanije pre svega izraz dobre poslovne prakse u posmatranom segmentu ekonomskih aktivnosti i specifinosti u poslovanju posmatranog ekonomskog subjekta, ipak se u oblasti elektronske trgovine mogu uoiti tri karakteristina modela poslovanja: Ebroker, Proizvoa, i Aukcija. U praksi, se pored navedenih modela, susreu i njihove kombinacije. Elektronski posrednik, posrednik u sajberprostoru ili e-broker je verovatno najpoznatiji model poslovanja u elektronskoj trgovini. Metafora rada e-brokera neposredno sledi iz uloge posrednika ili preprodavca u konvencionalnoj vezi izmeu proizvoaca i kupca, pa noviji model poslovanja nasleuje i mnoge od osobina vremenski starijeg modela. Na primer, preduzeu koje radi po ovom modelu potrebno je manje osoblja, manje poslovnog prostora, manje magacinskog prostora. Na ovaj nain osloboeni kapital se ulae u marketing, kljunu funkciju e-brokera. E-broker kao model poslovanja podrazumeva veoma usku vezu izmeu tri karike lanca prodajeproizvoda: proizvoaca, e-brokera u funkciji marketinga i preduzea koje vri direktnu isporuku robe kupcu.

1. Prve aktivnosti preduzeca koje radi po modelu e-brokera se odnose na uspostavljanje prisnihposlovnih veza za proizvoaima specifinih dobara namenjenih plasmanu nastupom preko Interneta. Ovi poslovni partneri moraju da nude robu ili uslugu standardnog kvaliteta, po najpovoljnijoj ceni, roku isporuke i u dovoljno velikim koliinama. To moraju biti preduzea koja strogo potuju pravila dobrog poslovnog ponaanja, sa kvalitetnim informacionim sistemom kojem e-broker moe pristupati 24/7 koristeci raspoloivu infrastrukturu Interneta. Dakle, e-broker u svakom trenutku mora imati pristup delu baze podataka proizvoaca. Odabrane artikle proizvoaa e-broker posredstvom Interneta stavlja u ,,elektronski izlog", a potencijalni kupac neke od njih stavlja u svoju "elektronsku korpu". Nakon obilaska ,,elektronske trgovine" kupac dolazi do ,,elektronske blagajne" gde donosi konanu odluku o kupovini. Sledea aktivnost se odnosi na mehanizam identifikacije kupca i dogovora oko naina plaanja i isporuke odabrane robe ili usluge. Nakon postizanja dogovora o nainu plaanja, e -broker vri naplatu robe. U komunikaciji koja sledi kupovinu, a odvija se izmeu proizvoaa i e-

brokera: ebroker prvo zatrai prenos novca sa rauna kupca u svoju korist, a banka mu u sluaju pristanka alje jedinstveni autorizacioni broj, kao potvrdu neporecivosti obavljenje transakcije. E-broker potom obavetava proizvoaca o kupovini njegovog artikla ili usluge radi dalje preprodaje, a isporuioca o predmetu isporuke, kako bi zapoeo proces isporuke robe ili usluge krajnjem kupcu. Konano, svi podaci o obavljenoj transakciji, ukljuujuci i podatke o tome ko e, kako, kada i gde isporuiti kupljenu robu, saoptavaju se krajnjem kupcu neposredno ili naknadno, posredstvom elektronske pote. Krajnji kupac na osnovi identifikatora isporuke moe u svakom trenutku, posredstvom Interneta, da ostvari uvid u status isporuke robe ili usluge koju je naruio i platio. Proizvoacki model elektronske trgovine je drugi popularan model poslovanja na Internetu. Tipina kompanija, kandidat za poslovni nastup na Internetu, korienjem modela proizvoac se, u osnovi, bavi proizvodnjom dobara ili usluga. Smatra se da su za prodaju po ovom modelu najpogodniji proizvodi koji se svode na integraciju proizvoda prilagoenih specificnim potrebama kupca, korienjem gotovih sastavnih modula, kao to su razliiti raunarski sistemi, odnosno sofisticiranih proizvoda, koji pri finalnoj izradi trae obuenost i tehniko znanje, a kasnije kvalitetno odravanja u ivotnom ciklusu proizvoda. 2. Kupac preko Interneta odabira mogue komponente reenja imajui u vidu njihove karakteristike i cenu. Nakon zavretka konfigurisanja kupac saoptava proizvoacu finalnu specifikaciju traenog proizvoda; proizvoac vri proveru dobijene specifikacije u odnosu na stanje u magacinu iplan proizvodnje, kako bi kupcu saoptio mogui datum isporuke. Ako kupac prihvati uslove isporuke, onda se identifikuje i bira jedan od moguih naina plaanja. Na osnovu tih podataka se proverava platena sposobnost kupca i, u sluaju povoljnog ishoda, vri se finansijska transkacija izmeu proizvoaca u ulozi prodavca i finansijske institucije koja radi za raun kupca. Svi relevantni podaci o obavljenoj prodaji se neposredno ili preko elektronske pote saoptavaju kupcu. Trei tipini model poslovanja u elektronskoj trgovini na Internetu je poznat kao model razmene ili aukcioni model, upravo zato to se realizuje po ugledu na aukciju, uspean model offline prodaje. Dakle, u ,,elektronskom izlogu" na odabranoj Internet lokaciji izlau se stvari ili usluge namenjeneprodaji. Potencijalni kupci pregledaju izloene artikle ili servise I, ako su zainteresovani, ostavljaju ponude.

Marketing plan na Internetu

Internet marketing plan se formira da bi se uspreno sprovela definisana Internet marketing strategija. On se sastoji iz sledeih logikih celina koje se kreiraju tokom stvaranja koncepta organizacije na Internetu , ili pre sprovodjenja Internet marketinke kampanje: 1. Executive Summary Saetak ili apstrakt. Definisanje cilja marketinga, ili ta je cilj promocije na Internetu. 2. Analiza statistika Internet trita

Da bi se dolo do ovakvih podataka potrebno je izvesti, pronai ili naruiti istraivanja koja e dovesti do realnih podataka o stanju Internet trita. U sklopu ove usluge kreira se komparativna analiza dostupnih podataka o ciljanoj industriji putem Interneta. 3. Formulisanje strategija marketinke komunikacije Internet marketinke taktike. Postoji milion taktika, a najbolje su one koje su primenjene na takav nain da doprinose ostvarivanju ciljeva online nastupa organizacije. 4. Planiranje Internet marketinkog budeta Definisanje konkretnih segmenata primene marketinkih strategija. U ovaj budet su uvrtene I plate zaposlenih u marketinkom sektoru, kao i cene usluga koje dovode do implementacije Internet marketing plana (cene istraivanja, kreiranja posebnih elaborata i sl.) 5. Formiranje marketinkog tima Organizacija ljudskih resursa predstavlja najbitniji segment u kreiranju uspenog posla, pa tako i u implementaciji Internet marketing plana, u sluaju kreiranja ovakvog tima u samoj kompaniji. 6. Kreiranje korporativnog identiteta firme online Klasini elementi PR i marketinke strategije ukljuujui osobenosti Interneta (misija, vizija, logo, slogan, vizuelni identitet web sajta, naini komunikacije sa komitentima putem Interneta i sl.). 7. Definisanje vremenskih rokova Organizacija marketinkih aktivnosti bez tano odreenih termina deavanja moe da poniti kompletan Internet marketing plan. Podrazumeva kreiranje projektnog plana. 8. Dizajniranje promotivnih kampanja (Internet Media Plan) Kreiranje uslova za efikasno dizajniranje pojedinanih marketinkih kampanja. 9. Kreiranje dodatnih marketinkih materijala lanci (PR), opisi pojedinih koraka u izvoenju marketinkih kampanja, objedinjavanje potrebne dokumentacije, below the line marketing i dr. 10. Sprovoenje sopstvenih istraivanja trita Korienje sopstvenih resursa (web sajt, mailing liste I sl.) za kreiranje slike o osobenostima korisnika Internet usluga. 11. Izvrenje PR i promotivnih programa Na osnovu prethodno pripremljenih segmenata Internet marketing plana sprovodi se konkretna PR i advertizing kampanja. 12. Planiranje razliitih manifestacija i sajmova Klasini vidovi promocije putem sajmova i slinih manifestacija predstavljaju obavezan korak u kreiranju ozbiljnog nastupa organizacije na Internetu i imaju za cilj uveanje kredibiliteta i jaanje korporativnog identiteta firme. 13. Merenje efekata marketinkih aktivnosti Najjae oruje Interneta! Egzaktni podaci koji omoguavaju veoma precizno definisanje narednih marketinkih kampanja i korekcija naina prisustva firme na Internetu. 14. Inkorporiranje dodatnih korisnikih funkcija Ovaj korak se zasniva na konkretnim rezultatima sprovoenja sopstvenih istraivanja, kao i na osnovu rezultata izvrenja datih marketinkih programa.

Koroporativni nastup na drutvenim mreama.

Tokom poslednje dve decenije svet je imao priliku da bude svedok razvoja totalno novog naina komunikacije. Ono to danas nazivamo WWW (World Wide Web) nastalo je poetkom ezdesetih godina prolog veka kao projekat amerikog ministarstva odbrane, sa svrhom otkrivanja novih naina komunikacije u sluaju nuklearnih napada. Projekat dobija ime ARPANET i kao takav biva preputen nacionalnoj naunoj fondaciji NSF (National Science Foundation) koja omoguava pristup istom un iverzitetima kao i pravnim i fizikim licima. ARPANET je postao tehnika sr neega to e postati internet. Zbog sve veeg broja informacija na mrei, krajem 1980-ih i poetkom 1990-ih godina ustanovljeno je da je neophodno pronai nain da se svi ti poda ci, informacije organizuju. Za vreme tog perioda najperspektivniji nain komuniciranja preko mree je svakako bio Hipertekst . Tim Berners-Li je, potom 1992. godine, izumeo ostvarivanje mree kroz kontekst hiperteksta to predstavlja Internet kakvim ga danas znamo. Internet, u svome bukvalnom prevodu, znai mrea unutar mree, to jest intrakonekcija izmeu vie raunara koji se povezuju u male strukturne mree, koje se dalje meusobno vezuju i stvaraju jednu veliku globalnu mreu. Internet je, dakle, globalna veza meu raunarima, od kojih svaki poseduje odreeni broj informacija. Procenjuje se da, trenutno, u toj mrei postoji vie od 150 000 000 raunara, to govori da je broj podataka koji se, ak i dnevno razmeni na toj globalnoj mrei nebrojiv.

ta je Web 1.0?
Da bi smo mogli detaljnije da opiemo model Web 2.0 neophodno je da se osvrn emo na period koji je prethodio ovom fenomenu poznatiji jo i kao Web 1.0. Web 1.0 je predstavljao eru Interneta u kojoj se on pojavljuje kao statian medij, identian tampi, samo u digitalnom izdanju. Vlasnik stranice je taj koji kreira sadraj i u odgovarajuoj formi je postavlja na web sajt, a posetioci su ti koji sajt poseuju iskljuivo u informativne svrhe. Jedini nain komunikacije sa vlasnicima sajtova sa ciljem ostavljanja utisaka i predloga obavljao se putem Kontakt strane, a vlasnik bi odluivao o daljim akcijama povodom istih. Moemo zakljuiti da su sajtovi imali iskljuivo informativnu funkciju, poput telefonskih imenika ili enciklopedija ija je jedina prednost bila u brzini pretraivanja, zahvaljujui digitalnoj formi. Bilo kakav oblik interakcije, kolaboracije ili prilagodljivosti, zahvaljujui njihovoj statinoj strukturi, nije postojao.

Tehnoloka prekretnica
Krajem prolog i poetkom ovog veka web industrija doivljava tehnoloki procvat. Pojavljuju se tehnologije kao to su RSS, XML, blogovi ili drutvene mree koje daju potpuno novu dimenziju prisustvu na Internetu. One u potpunosti menjaju i nain na koji korisnici poinju da koriste web, te Internet prelazi put od platforme do servisa na raspolaganju krajnjim korisnicima, koji e u potpunosti promeniti ivote ljudi u narednih 10 godina.

Uvod
Svedoci smo velikih promena u drutvu potpomognutim tehnolokim razvojem. Poslednjih sto godina itavo oveanstvo zabeleilo je napredak identian onom koji se desio u prethodnih hiljadu. Primitivna drutvena ureenja zamenio je kapitalizam i orijentisanost na finansijske rezultate, a pojava tehnologije i razvoj primenjenih nauka doprineli su da preemo put od uvenog Forda T crne boje, do drutva potpunog izobilja koje zadovoljava i najspecifinije potrebe. Takvo, izmenjeno drutvo u potpunosti je promenilo i nain poslovanja i komunikacije sa krajnjim korisnicima. Mogunost izbora uslovila je i potrebu za pridobijanjem panje od strane krajnjih potroaa, a sve to dovelo do razvoja marketi nga kao posebne kategorije za izuavanje trita, njegovih potreba i naina zadovoljavanja istih. Promocija, kao jedan od elemenata marketing miksa, dobija nove platforme za svoje ostvarivanje, te pomalo ograniena tampana izdanja i radio dobijaju ozbiljn u konkureciju u vidu televizije, koja je uspela da integrie nekoliko tipova komunikacije u jedan mediji i time odnela potpunu prevagu na tritu oglaavanja. Mana sva tri medija, ispostavie se, odnosila se na iskljuivo jednosmernu komunikaciju sa krajnjim korisnicima, puko prosleivanje reklamnih poruka ne bi li se privukla panja

potroaa, a stalni imperativ ekonomskog rasta uinio da reklame preu put od senzacije do potpunog zasienja. Meutim, poetkom devedesetih pojavio se Internet kao novi medij, koji danas doivljava stepen razvoja koji nam, pored mogunosti koje pruaju klasini mediji, omoguava i aktivnu interakciju sa naim postojeim i potencijalnim potroaima. Dolazimo i do Web 2.0 ere orijentisane iskljuivo na korisnika, gde je isti nosilac naeg marketinga brendovi dobijaju svoje advokate u vidu korisnika ovih servisa, a promocija biva potpuno decentralizovana sa tehnologijom u sreditu zbivanja. Marketing od usta do usta, poznat kao najefikasniji vid marketinga, zahvaljujui ovoj in jenici dobija novu Internet dimenziju. Web 2.0 je koncept koji je u prethodnih nekoliko godina, koliko postoji, napravio revoluciju u korienju Interneta i vratio mu imid medija za razmenu informacija koju je prvobitno i imao. Formalizacija termina i koncepta Web 2.0 vezuje se za ime Tima ORajlija (Tim OReilly). Nakon uvenog Dot com balona i propadanja velikog broja kompanja iz Web 1.0 perioda, ORajli verovao da se radi o kraju Weba, kako su mnogi tvrdili, ve je smatrao da se radi o normalnoj fazi rasta balona i njegovog pucanja, koja prati mnoge tehnologije i usluge. Tvrdio je da se radi samo o prekretnici u razvoju Weba i da je dolo vreme za razvoj nove druge faze Weba. ORajli i Media Live International su u seriji rasprava taj pojam nazvali Web 2.0, kojim su, umesto da ga definiu, predstavili koncepte na kojima poiva, kljune razlike i evoluciju weba 1.0 u web 2.0 Stvaranje koncepta rezultiralo je i odravanjem tri Web 2.0 konferencija u San Francisku u oktobru 2004. i 2005. godine, dok je trea konferencija bila odrana poetkom novembra 2006. godine. Na konferencijama se raspravljalo o prolosti, sadanjosti i budunosti weba, prvo kroz Web kao platformu, da bi se u poslednje dve godine godine proirila pria na inovacije kojima je rezultiralo korienje Weba kao platforme i usluga koje tako nastaju. Ove se godine problematika proirila na teme novih aplikacija i usluga, kao i poslovnih 2.0 modela.

Web 2.0 okrenut ka korisnicima

Istorija Weba 2.0 je kratka ali sadrana, jer se od jedne ideje razvio veliki broj koncepta kao i ceo niz, na njima zasnovanih prezentacija, stranica i servisa koji su veini korisnika svakodnevne destinacije na Internetu, a da moda nisu ni svesni da se radi o 2.0 stranicama. Servisi kao sto su Flickr, YouTube, Wikipedia, Digg, Facebook, iGoogle, Google Maps i veina ostalih servisa, upravo su Web 2.0 projekti. Upravo je Tim ORajli najdetaljnije objasnio koncept Weba 2.0 i to koristei primere stranica i servisa, objasnivi prednosti i koristi nove generacije Weba. Posluio se primerima odnosa Netscape-a i Google-a, DoubleClick-a prema Overture-u i AdSense-u, Akamai-ja i BitTorrent-a. ORajli navodi Netscape kao punokrvnog predstavnika filozofije 1.0 kao klasian ali komplikovan softver koji se trebao kupiti i instalirati a na sve to, kasnije i nadograivati.

Google je suta suprotnost jednostavna Web aplikacija koja se postupno proiruje nizom kvalitetnih, korisnih interaktivnih servisa. To irenje nije zahtevalo kupovinu novih verzija, instaliranje i nadograivanje, kupovinu novog hardvera koji ce biti dovoljno jak da bi se softver mogao koristiti. Osim toga, Google u i njegovim servisima moete uvek pristupiti i svugde sa bilo kojeg raunara u svetu. Google nudi fantastine mogunosti personalizovane poetne stranice, u koje ete jednostavno dodati omiljene linkove, RSS feed, zatim razne alate kao to su prognoza vremena, kalendar, listu obaveza, kalkulator, i mnoge druge stvari moete jednostavnom metodom dragn'drop (prevuci i pusti) postaviti bilo gde na stranicu, pomerati, dodavati i uklanjati sadraj, tako da uvek imate, sve to vas zanima, nadohvat ruke. Interaktivnost Sama definicija Weba 2.0 za korisnike, kako za one obine, tako i za poslovne, je zapravo potpuno nebitna. Ono to je vano je njegova funkcionalnost, odnosno ta korisnik dobija sa njime, a dobitaka je zaista mnogo. Onaj najvei je zapravo spajanje desktop aplikacija i tradicionalnih Web stranica, to korisnicima omoguuje interakciju, personalizaciju stranica, saradnju na izmeni informacija. Poslovni korisnici i vlasnici takvih stranica takoe dobijaju veu mogunost interakcije sa itaocima, a samim tim vee mogunosti ne samo privlaenja posetioca, ve prvenstveno njihovog uestvovanja u kreiranju sadraja. Takva je stranica zbog toga automatski i zanimljiva oglaivaima, a uz odreene programe (kao sto je npr. Google AdSense) nudi svojim vlasnicima i mogunost pristojne zarade. Web 2.0 se smatra sledeom i naprednom generacijom Weba, meutim same 2.0 stranice ne razlikuju se preterano od Weba 1.0, kod koga je dizajn jedan od faktora privlaenja posetioca, dok u svetu Web 2.0, samo privlaenje posetioca nije toliko vazno koliko njihova mogunost u uestvovanju u kreiranju sadraja. Upravo je interaktivnost najvea promena i prednost koju Web 2.0 donosi u odnosu na klasini Web. Posetioci vie nisu publika, puki i pasivni primaoci informacija, ve uestvuju u njihovom stvaranju, dopunjavanju, modifikovanju, pa i prenoenju. Radi se o povratku osnovama ruka vie nije na miu, gde je poenta u kliktanju, ve su obe ruke vrsto na tastaturi, a poenta je u pisanju i kreiranju tekstova i sadraja. Stoga je jasno da posebno mesto u vrlo novom 2.0 svetu zauzimaju usluge poput blogova, wiki projekta, podcasta, videocasta i RSS feeda. Sve su one zatemeljene na interaktivnosti i na svakodnevnom skupljanju i prikazivanju velike koliine informacija.

Integracija vie servisa u jedan

Korienjem Google kao Web 2.0 servisa, nestaje potreba da pristupate omiljenim stranicama, obaveze i zadatke vie ne morate upisivati u poseban personal information management (PIM) softver, ne morate traiti po Internetu za kursnom listom, niti traiti gde se ono u meniju Start nalazi kalkulator itd. Koje su sve prednosti Google kao Web 2.0 servisa znaju ga svi oni koji ga koriste.

U takvoj tranziciji iz softvera u Web aplikaciju, mnogi vide dalji razvoj i budunost Weba 2.0 koji bi mogao ukloniti potrebu za gomilom softvera, ve bi se svi zadaci obavljali iz Web pretraivaa (browser). Tako npr. ovaj tekst nastaje u nekoj Web aplikaciji za pisanje teksta npr. kao to je Zoho Writer ili Google Docs, a ne u Word -u, pratea tabela u nekoj drugoj Web aplikaciji umesto u Excelu i sl. Kopija teksta bila bi sauvana u nekom 2.0 serveru kojem se moe pristupiti sa bilo kog raunara, pa bi tekst mogao biti zavren na bilo kom mestu na planeti koje ima Internet konekciju. Ovaj primer samo ilustruje u kom pravcu Web 2.0 ide i koje prednosti moe doneti korisnicima, ali naravno proizvodai softvera e se dobro potruditi da to vie spree ovu 2.0 budunost ili barem je prilagode kako bi imali neku korist od nje. Tako e Web 2.0 verovatno za softver biti ono to je VOIP (Voice over IP) za klasinu telefoniju budunost koja se ne moe zaustaviti.

Kolektivna inteligencija
Kroz ove primere lako je uoiti kljune karakteristike Weba 2.0 jednostavne ali proirive Web aplikacije, interaktivnost, mogunost sudelovanja velikog broja korisnika u stvaranju i korienju sadraja. Uz taj pojam kolektivne snage vee se i drugi slian pojam kolektivne inteligencije, koje omoguava da odreene kompanije preive dot com propast i krenu prema Web 2.0 svetu. Radi se jednostavno o iskoriavanju onih potencijala zbog kojih Web upravo i postoji korisnika. Od takvih kompanija izdvajaju se npr. Yahoo, eBay, Amazon, koji je dajui korisnicima mogunost uestvovanja kroz recenzije, ocene i ostale oblike uestvovanja postao pionir korienja kolektivne inteligencije Weba. Kroz aktivnost korisnika, poboljavaju rezultate pretrage, stoga e pri pretraivanju uvek prve izbaciti najpopularnije rezultate umesto sponzorisanih, kao to to rade druge online knjiare. Kolektivna inteligencija i uestvovanje svoj vrhunac trenutno doivljavaju u blogerskim mreama ali i Wiki projektima prvenstveno kao to je Wikipedia, online enciklopedija u koju svaki korisnik moe dodavati sadraj i menjati postojee tekstove. Blogerske mree su korak napred u razvoju blogova, jer okupljaju osobe slinih interesa na jednom mestu, koje potom kroz tekstove, diskusije, komentare i linkove, mogu postati ozbiljni stvaraoci misli. Kroz filozofiju Weba 2.0 i usluge poput RSS-a, permalinkova i tagova ine praenje svojih tekstova jednostavnim i lako dostupnim publici, koja kroz komentare moe postati aktivni deo pojedinih diskusija ili cele mree. Tako raste koliina sadraja a samim tim i mogunost da svaki itatelj sazna ili naui neto novo. Sada, kada smo spomenuli kljune prednosti Web 2.0 koncepta, ne bi bilo loe pobrojati ih sve na jednom mestu i napraviti uporedni prikaz, kako bismo dobili jasniju sliku o izazvanim promenama.

Korporativni nastup na drutvenim medijima Uvod

Internet kao medij je, u poslednjih deset godina, pokazao ogroman rast u broju korisnika, te je za samo 10 godina doao u poziciju da, na nekim razvijenijim tritima poput Velike Britanije ili Skandinavije, bude medij sa procentualno najvie utroenog novca na oglaavanje, i verovatno najveim brojem korisnika. Upravo Web 2.0 servisi i njihova mogunost prilagoavanja svakom korisniku pojedinano, doprineli su da umesto klasinog serviranja poruka, dobijemo medij koji sami kreiramo. Sve to na mnogo viem nivou od dosadanjih medija, gde kroz Internet kao platformu, dobijamo i sve ostale te tako danas imamo priliku da svedoimo novom ivotu radio stanica. I pored razvijenih zemalja, Internet pokazuje stalni trend rasta i u ostalim delovima sveta, a popularni sajtovi poput Facebook-a danas broje stotine miliona korisnika. Kako je filozofija veine privrednih subjekata orijentacija na potroae, razumljivo je da se i politika nastupa na medijima sve ozbiljnije fokusira na Internet. Igra sa brojem dva koji ide uz naziv web 2.0 ne mora da oznaava samo evolutivni stupanj Interneta, ve i agresivniji fokus na dvosmernoj komunikaciji. Sa drutvenim medijima u fokusu, danas imamo mogunosti da vie panje posve timo samom potroau uz znaajno manji utroak resursa. Komunikacija se proirila na novi Internet nivo, te elektronska pota ili drutvene mree danas predstavljaju podjednak, ako ne i zastupljeniji nivo komunikacije od telefonije, a vreme koje je potrebno za odravanje istih je znatno krae. Kako je dobar deo web 2.0 servisa besplatan, utroak tehnike platforme ne postoji a odgovorno lice ne mora biti vezano za mesto posla ve, zahvaljujui razvoju mobilnih tehnologija to moe podjednako dobro obavljat i iz bilo kog dela sveta. Kada su u pitanju web 2.0 servisi, dananji nastup na Internetu uglavnom vezujemo za drutvene mree. Ovo i ne udi obzirom da su drutvene mree, kao najpopularniji oblik drutvenih medija, etvrta najpopularnija aktivnost koris nika Interneta, posle pretrage, portala i downloada PC softvera. Znaaj ove pozicije na prvi pogled verovatno nije toliko veliki dok se ne uzme u obzir da je pre drutvenih mrea na istoj bio e -mail, a upravo ova smena oznaava i promenu iz web 1.0 u web 2.0 eru.

Drutveni mediji
Period kada smo drutvene medije nazivali sledeom velikom stvari koja e se desiti na Internetu i u naim ivotima je odavno proao. Oni su uveliko tu, deo su nae svakodnevnice, bilo da su to mladi koji e uz kafu prepriavati svoje doivljaje sa Facebook-a ili poslovni ljudi koji ire svoja poznanstva i razvijaju kroz biznis klubove na Linkedin-u. Doneli su veliku promenu u nainu na koji doivljavamo Internet, postali su centralno mesto za razonodu najrazliitijim slojevima korisnika Interneta sa jedne, i nezaobilazni komunikacioni alat sa druge strane, nadilazei sva oekivanja koja su u poetku postavljana, bilo u pogledu broja korisnika ili vremena koje se na istima provodi.

Po Nielsen istraivanju iz januara 2011. godine Facebook proseno poseuje preko 90 miliona jedinstvenih korisnika meseno, provodei na istom preko 2 sata dnevno, to, ako isti posmatramo kao medij, stavlja rame uz rame sa televizijom kao medijem ispred koga prosean korisnik provodi najvie vremena. Odmah iza Facebook-a je i MySpace sa 60 miliona, a slede ga LinkedIn i u prethodnih godinu dana najbre rastua (664% rast za godinu dana), mikrobloging platforma Twitter. Ovaj fenomen nije zaobiao ni Srbiju, te veliki broj korisnika razliite starosne i interesne strukture, svakodnevno provodi vreme na ovim sajtovima. Drutveni mediji se mogu definisati kao vrsta Web stranica putem kojih je na jednostavan nain omogueno spajanje savremene Internet tehnologije (Web 2.0) sa interakcijom korisnika. Sa aspekta razgranienja termina, drutveni mediji predstavljaju kanal savremene online komunikacije koji za osnovu ima tehnologiju Web 2.0 kao i poslovne modele zasnovane na Business 2.0 konceptu (ali ne iskljuivo). Veoma je bitno napomenuti da oni koji poistoveuju drutvene medije sa drutvenim mreama veoma gree: drutvene mree predstavljaju samo jedan segment mnogo ireg skupa drutvenih medija, ali kao i ekonomska propaganda u marketingu, drutvene mree su najvidljiviji deo drutvenih medija. Najvee prednosti drutvenih medija i razlog velike popularnosti pojedinih servisa ovog tipa su: Jednostavnost korienja Svako moe da koristi drutvene medije, Prava dvosmerna komunikacija (konverzacija) Generalno posmatrano, mali broj osoba poseduje stvarnu kulturu konverzacije (pored davanja informacija, potrebno ih je i primati), jer jednostavno sluaju, ali ne uju ta im se govori/pria/pie. Upravo iz ovih razloga, korienje drutvenih medija za ostvarenje razliitih kompanijskih ciljeva predstavlja toliko veliki izazov u celom svetu, pa i kod nas.

Specifinosti nastupa na drutvenim medijima

Upotreba drutvenih medija za ostvarivanje zadatih ciljeva kompanije (korporativno korienje drutvenih medija), komunikoloki posmatrano, jeste osmilja vaje i sprovoenje razliitih metoda komunikacije putem odabranih drutvenih medija, koje imaju za rezultat generisanje publiciteta . Naprednijim korienjem drutvenih medija kompanija ima mogunost da uspostavlja i upravlja itavim spektrom delovanja korporativne komunikacije. U poslednje vreme veoma esto se objanjava da drutveni mediji trae investiciju u obliku izdvojenog vremena za postizanje odreenih efekata, koji su sve kvalitetniji kako to isto vreme prolazi. Za razliku od klasinog oglaavanja (online i offline) gde efekti kreu od momenta uplate sredstava za oglaavanje (odnosno od poetka oglaavanja),

kod drutvenih medija se ne ulae novac direktno, ve se ulae vreme u angaman oko drutvenih medija. Za efekte drutvenih medija mora se ekati i mesecima da bi se do njih dolo u nekoj meri koja je merljiva (ulae se ili novac, ili vreme). Pravilno voenje korporativnog korienja drutvenih medija ogleda se u kvalitetnom (realnom) definisanju moguih ciljeva (rauna se bar na godinu dana angaovanja bez nekih efekata), definisanju realnih oekivanja (koliko se dobije od drutvenih medija, toliko dodatno npr. ulaete u plaeno oglaavanje), i dobro se povede rauna o tome kako e se jednostavno budetirati angaman oko dodatnih poslova zaposlenih, koji trai korienje drutvenih medija. Meutim, neadekvatan nastup na istima zna da bude koban po poslovne subjekte, bilo da su rezultati oglaavanja poraavajui, ili da se nepaljivim pristupom pokrene lavina negativnih komentara koji se ire o kompaniji. Formula uspeha kako ostvariti poslovni uspeh na drutvenim medijima sastoji se od nekoliko segmenata na koje se mora obratiti panja: 1) Najee greke u primeni drutvenih mrea Sumnja oko opravdanosti nastupa na drutvenim mreama uglavnom dolazi iz neinformisanosti i nepostojanja dovoljno znanja za delovanje na istim. Uzrok neuspeha kampanja na drutvenim mreama uglavnom je primena klasinog, uobiajenog, pristupa oglaavanju, plasiranja vizuelnih reenja u formi banera ili slanja klasinih saoptenja za javnost, koji po pravilu daju jako loe rezultate. Kako i svaki drugi medij ima svoje specifinosti, drutveni mediji zahetvaju drugaiji liniji nain komuniciranja kako je i jedna od glavnih svrha istih, komuniciranje sa linim kontakti ma. Plasiranje klasinih kampanja esto zavri kao neuspeh. Mesto za prijatelje nije i mesto za klasinu reklamu, strategija napadanja umesto infiltracije obino zavri neslavno. Jedna od specifinih pojava, a vezana za ovu priu je i fenomen poznat pod im enom baner slepilo (banner blindness) gde plasirana oglasna reenja postaju gotovo neupadljiva. Upravo na drutvenim mreama je problem baner slepila najizraenijiji. Usled vremena provedenog na istim, aktivnosti korisnika su unapred planirane, i ovim pristupom jako je teko zaokupiti panju korisnika. Ako su aktivnosti na drutvnim mreama unapred isplanirane, postavlja se pitanje na koji nain privui panju korisnika. Odgovor lei u imitiranju ponaanja korisnika drutvenih mrea. Kako drutvene mree predstavljaju zajednice koje okupljaju ljude slinih interesovanja, i od kompanije se oekuje da bude i ponaa se kao integrisani deo iste, koristei reenja koje postojee zajednice nude, kreirajui zajednice koju ine korisnici kompanijskih proizvoda. 2) Drutvene mree = konverzacija Razlog neuspeha baner kampanja na drutvenim mreama je upravo u tome to se ne stupa u konverzaciju sa korisnicima, a to je upravo ono to oni oekuju. Drutven e

mree su mesto za prijatelje, poznanike, ljude sa istim interesovanjima, one su njihov glavni komunikacioni alat i to je pristup koji se oekuje i od kompanije. Ovde moemo razlikovati dva pristupa, korienje drutvenih mrea za promociju postojeeg i za promociju novog proizvoda. Ukoliko kompanija ima neki proizvod koji ve due postoji na tritu, potrebno je proveriti se da li se o njemu ve neto pria koristei razliite strategije online monitoringa o kome emo posebno pisati. U nekim sluajevima, oko pojedinih proizvoda postoje itave zajednice korisnika, koji su ve stupili u meusobnu interakciju. Njihova zajednika taka u ovom sluaju je kompanijski proizvod/usluga, a praenjem istih dobijamo horde lojalnih korisnika koji dalje ire priu o naem proizvodu. U svetu drutvenih medija svaki pojedinac je bitan. 3) Lojalnost Interaktivnost interneta stavila je u izraaj dvosmernu komunikaciju, te je danas lake nego ikada dobiti povratnu informaciju o vaem radu. Knjiga albi je ceo Internet gde se ljudi mogu pozitivno ili negativno izraziti o odreenom brendu. Koliko god nam promocija bila u fokusu kada su drutvene mree u pitanju, verovatno najvea vrednost od istih se sadri u povratnim informacijama koje dobijamo od naih krajnjih korisnika. Skupa istraivanja trita sada moemo delimino zameniti reakcijom naih korisnika na informacije koje objavljujemo. to informacije izazovu veu panju to je vrlo verovatno da su i vie traene, a kada se kreemo onako kako to veina krajnjih korisnika eli dodatno ih vezujemo za na brend, ime dobijamo lojalne korisnike koji su centralna figura marketinga od usta do usta. Upravo ovaj tip marketinga najkarekteristiniji je za drutvene mree, svaki od ovih korisnika dobru priu o brendu iri svom krugu prijatelja, ime dodatno interesuje i druge ljude u na rad. Ovime iza nas ne stoji samo brend, ve i na lojalni korisnik, a njegovi prijatelji nas prepoznaju kao omiljeni brend njihovih prijatelja ime se daje posebna drutvena vrednost celoj prii. Koliko je preporuka prijatelja zaista efektna, je kvantitativno predstavljeno i u Forrester istraivanju iz 2009. godine, koje uporeuje naine na koji se ljudi opredeljuju za kupovinu odreenog proizvoda. Na prvom mestu je preporuka prijatelja 90% ispitanika se odluilo na kupovinu odreenog proizvoda na osnovu preporuke prijatelja, zatim slede stranice odreenog brenda sa 70% i, tek na kraju, TV reklame sa 45%. Porastom broja lojalnih korisnika raste i nae poslovanje, a drutvene mree su nita drugo do besplatna platforma koja se moe korisiti da se doe do svih onih koji se mogu pretvoriti u iste. 4) Budite prijatelji Drutvene mree ne zahtevaju da se bude nuno drugaiji ili konstantno neformalan, ali preduslov je da se postoji lini dojam u ponaanju. Biznis se izmenio, te danas na delovanje odreenog privrednog subjekta mnogo vie deluju krajnji korisnici nego menadment. Korisnici su ti koji diktiraju promene u poslovanju i kompanija im se prilagoava, a personalizacija odnosa sa njima je klju uspjeha. Drutvene mree ne trpe

birokratiju, one su tu zbog ljudi, ljudi koji su spremni da izraze svoju kreativnost ali i pohvale kreativnost drugih i shodno tome treba se oblikovati ponaanje. 5) The Moment of Truth Prilikom kreiranja nastupa na drutvenim mreama, ali i Internetu generalno se spominje The Moment of Truth filozofija kompanije Procter & Gamble. U pitanju je osvajanje novih korisnika kroz dve faze prva je reakcija na prvi pogled, odnosno reakcija koja nastaje u prvom susretu sa proizvod om. U ovom sluaju to su profili ili strane na drutvenim stranama, vizuelni identitet, copywriting, fotografije, kontakt podaci i sve jo to se nalazi na istim. One slue da se inicijalno zainteresuje korisnik da koristi proizvod/usluge ili bude deo zajednice. Drugi faza je ona koja nastaje u toku samog korienja proizvoda i koja je kljuna za zadravanje/lojalnost korisnika, to bi ovde bio proizvod/usluga koja se promovie. Kakav god bio nastup na drutvenim mreama, na kraju je bitno da ono to se komunicira bude tano, i da se u potpunosti toji iza toga. Prednost Interneta jeste u njegovoj viralnosti, lakoi irenja poruka, i mogunosti da se za kratko vreme doe do velikog broja korisnika, ali isto tako se moe doiveti i suprotna sudbina. Internet pamti, sve to objavimo bude negde zabeleeno ak i ako mi to obriemo. Manipulacije koje mogu da nam donesu privremenu dobit, poput objave lanih informacije, mogu dugorono da utiu na to da izgubimo najlojalnije korisnike, a samim tim i njihovu mreu prijatelja ime sabotiramo teko steenu reputaciju.

Korporativni blog kao element nastupa na drutvenim medijima

Blog predstavlja vrstu automatizovanog Web sajta, gde se sadraj (tekstovi, slike, multimedijalni sadraji) unosi i prikazuje hronoloki, to predstavlja bitnu razliku u odnosu na klasian prikaz sajtova sa vestima, gde se posebno izdvajaju najvanije vesti. Na ovaj nain se dobija pravian prikaz svih lanaka (blog unosa) koji se objavljuju, bez obzira na njihovu vanost. Velike kompanije shvatile su da njihov dotadanji nain centralizovanog kreiranja sadraja postaje isuvie spor u odnosu na milione nazavisnih izvora, kao i da sami treba da se ukljue u taj proces. Tako je nastao korporativni blog. Ova vrsta blogova je u funkciji ostvarivanja ciljeva organizacije kojoj pripada. Dele se na dva osnovna tipa:

Unutranji (interni) blogovi

Piu ih osobe zaposlene u odreenoj kompaniji i dostupni su samo njima. Ovaj tip najee dozvoljava unos svim zaposlenim licima poto je njegov cilj unutranj a komunikacija, kohezija i irenje zajednike vizije. Nekada se u te svrhe koristio bilten koji

je bio jednosmeran i esto nedovoljno dostupan, a zahtevao je i posebna finansijska ulaganja za potrebe tampanja. Odravanje sastanaka zahteva da se svi nau u odreeno vreme na dogovorenom mestu. Interni blog se ovde javlja kao idealni alat za razmena podataka i dogovaranje omoguujui prilagoavanje svakome ponaosob poto je sadraj uvek dostupan, a pristup informacijama nije ogranien. Zapis sastanaka je automatski prisutan i uvek dostupan. Rokovi za predaju izvetaja i dalje postoje, ali su prethodno navedene prednosti omoguile veu fleksibilnost koja je nezamenjliva u otroj konkurenciji dananjeg poslovanja. Mogunost linkovanja ka uvek dostupnim dokumentima sa ve odranih sastanaka znai da se vie ne moraju donositi i predhodno traiti dokumenta koja se nalaze po arhivama. Mogunost komentarisanja svakog lanka stvara oseaj ukljuenosti i uestvovanja u procesu donoenja odluke. Kolektivno znanje raste, a atmosfera slobodnog izraavanja podstie duh inovativnosti i unapreenje od najniih, do najviih nivoa u poslovnoj strukturi. Naravno, povratna informacija je neprocenjivo vredna za menadment.

Spoljanji (eksterni) blogovi

Slue pre svega kompaniji za PR, pravljenje brenda i irenje korporativnog identiteta. Dele se na dva osnovna tipa: Produkt, ili blog namenjen uslugama, daje mogunost korisnicima da saznaju vie o proizvodu koji nameravaju da kupe, neke detalje koje do tada nisu znali. Mogu da utiu na njegove kreatore i budue proizvode putem komentara koji su dragoceni. Ovakvi komentari prave besplatan marketing od strane korisnika kompaniji i daju priliku da se oslune trite. Novinari, korisnici i svi zainteresovani mogu se informisati o tome ta ih oekuje u budunosti. Objavljeno postaje neto o emu se pria. Na ovaj nain mogu se uspeno odravati kontakti sa klijentima i partnerima i pruiti mrea informacija koja dolazi od samih potroaa, ali i svih ukljuenih od proizvodnje do krajnjih usluga odravanja i savetovanja zavisno od toga kakav materijal se objavljuje. Jedan od zanimljivijih primera produkt bloga je primer kompanije Skype, koja proizvodi softver za VOIP telefoniranje. Umesto jednog, kreirana su etiri bloga (Community, Technology, Business, International) koja se tiu razliitih ciljnih grupa koje koriste njihovu aplikaciju. Tako imamo blog posveen novitetima, Linuks korisnicima, sigurnosti aplikacije kao i blog posveen ljudima koji razvijaju podaplikacije. Na domaoj blog sceni imamo blog onlajn prodavnice za proizvodnju majica Vizio Shop, gde kroz niz postova predstavljaju nove proizvode u svojoj prodavnici i specijalne akcije koje nude u svojoj prodavnici.

U oba primera, potroai su ti koji se mogu detaljnije upoznati sa proizvodom/uslugom, ali i koristei mogunost komentarisanja dalje raspitati o informacijama koje ih interesuju, i stupiti u kontakt sa odgovornim licem. CEO (Chief Executive Officer) blog koji ne mora biti povezan sa deavanjima u kompaniji i njenim poslovanjem. Smisao njegovog postojanja je vie u graenju korporativnog identiteta. U okviru ovakvog bloga mogu se nai razne zanimljive stvari o kojima jedan CEO razmilja, koje sakuplja, ili ga interesuju. On predstavlja uvid u ekskluzivan ivot rukovodioca o kome mnogi mogu samo da mataju i dobru osnovu za povezivanje sa ljudima na slinim pozicijama. Sa aspekta potroaa CEO blog ima vanost u smislu reputacije i naina poslovanja kompanije. Mogunost da stupite u konverzaciju sa generalnim menaderom, odaje sliku transparentne kompanije koja brine o svojim korisnicima. Meu najpoznatijim CEO blogovima, je blog Boba Parsonsa, osnivaa i generalnog menadera kompanije GoDaddy, koja je najznaajnija kompanija u oblasti prodaje domena i hosting reenja na svetu. Bob nesebino otkriva detalje svog uspeha, i kroz zabavnu video formu svojim potroaima otkriva neke od de talja iz poslovanja ove kompanije, ime im omoguava da se dodatno veu za istu. Ovim trendom krenule su neke poznatije domae kompanije poput ComTrade-a (manje uspeno), ili Color Press Groupa, te tako na njihovim korporativnim sajtovima moemo nai i blogove njihovih generalnih menadera. Produkt, kao i CEO blog, mogu obuhvatati i dogaaje poput konferencija, prezentacija i drugih deavanja koje kompanija organizuje, ili kojima prisustvuje. Novinari takve informacije mogu koristiti kao pripremni materijal, ili osnovu za pravljenje kalendara dogaaja na kojima se mogu obavestiti o Vaem poslovanju. Generalni nedostatak ovog tipa komunikacije jeste opasnost odavanja poslovne tajne, pa je potrebno precizno definisati koje oblasti i u kojoj meri se mogu nai na blogu, kao i koje osobe e biti zaduene za njegovo stvaranje i ureenje. Sve ovo, shodno gore definisanim pravilima, mora imati adekvatan intezitet odravanja u okviru planirane strategije.

Facebook kao element nastupa na drutvenim medijima

Sutina prisustva na drutvenim mreama, pored neminovnog broja ljudi koji se na njima nalaze, je i u mogunosti ostvarivanja real-time interakcije sa zainteresovanim stranama. Na taj nain, sajtove za druenje pretvaramo u svojevrsni korisniki servis, mesto gde se ljudi mogu dalje raspitati o mogunostima koje im naa organizacija prua, i sve to ne odlazei sa sajta na kom provode najvie vremena.

U Srbiji imamo nekoliko popularnih drutvenih mrea, kako globalnih tako i l okalnih, a meu najpopularnijim su Facebook, Twitter i Karike. One nam pruaju razliite mogunosti promocije, i kao takve bie ukljuene u na nastup.

Facebook
Facebook kao trenutno najpopularnija drutvena mrea privlai jako puno panje kada je korporativni nastup u pitanju. Zbog injenice da preko dva milliona ljudi samo iz Srbije koristi Facebook (vrlo diskutabilan podatak), razliite starosne strukture, marketinka odeljenja se na najrazliitije naine trude da privuku panju ovih korisnika. I ako postoje brojne spekulacije oko toga kako biti predstavljen da Facebook-u, jedini pravi odgovor lei u preporuci samog servisa koja poslovnim subjektima daje mogunost otvaranja Facebook strane. Naravno to nije jedini nain na koji se moe neko predstaviti ali je dugorono najsigurniji, kako se obini profili koji se prave za kompanije esto briu, a grupe imaju nekoliko ograniavajuih faktora. Prednosti I mane Facebook strana I grupa

Fan stranice se prave sa namerom razvijanja interakcije, izmeu postojeih i buduih klijenata i interesnih strana. Aktivnou ovih, a zahvaljujui viralnoj prirodi Facebooka, imamo priliku da zainteresujemo mnogo vei broj ljudi. Ovo funkcionie na nain svi lanovi fan stranice postaju svojevrsni brend advokati naeg brenda, kako to se svaka njihova aktivnost uinjena na stranici prikazuje njihovoj mrei prijatelja. Sa druge strane, ova interakcija se obavlja u realnom vremenu kako se svi zvanini postovi nainjeni na istoj, automatski pojavljuju i u news feedu fanova. Za razliku od slanja privatnih poruka, komunikacija kroz news feed moda ima manju vidljivost, ali

manje iritira krajnje korisnike i ostavlja mogunost dvosmerne komunikacije celoj bazi korisnika. Svakako najzanimljivija opcija koju nude fan strane jeste mogunost proirenja funkcionalnosti istih dodavanjem besplatnih ili komercijalnih aplikacija. Na taj nain dobijamo mogunost da koristei Facebook kao platformu preselimo deo naeg poslovanja na isti. Ovo posebno dobija na znaaju ukoliko se na biznis bazira na Internetu. Jedna od kljunih prednosti kreiranja fan strana na Facebooku je injenica das u potpuno besplatne, a od nas zavisi koliko e se dalje ulagati u njen razvoj i odravanje. Tako, bez ikakvih trokova izrade tehnike platform dobijamo jedinstveni korisniki servis za komunikaciju sa naim korisnicima, a poruke koje komuniciramo mogu ii od predstavljanja proizvoda pa sve do potrage za novim kadrovima za nau kompaniju. Tako poznati energetski napitak Red Bull i kompanija koja stoji iza njega svojim fanovima prua mogunost zapoljenja putem Facebooka, gde redovno osveava informacije o otvaranju novih pozicija. Ovime, ne samo da ima priliku da doe u kontakt sa zainteresovanim stranama ve i daje dodatnu vrednost svakoj osobi koja se ulani na samu stranu odavajui sliku kompanije koja brine o svojim potroaima.

Facebook kao izvor saobraaja

Na kraju Facebook se pojavljuje i kao snani izvor saobraaja kada je promocija sajtova u pitanju. Ovo je posebno interesantno za Internet medije, jer je Facebook kao mesto na kome se razmenjuju informacije izmeu prijatelja, u stanju da dovede i nekoliko hiljada poseta samo putem fan strane. Deljenje sadraja sajta vie puta u toku dana podsea korisnike da je na sajt aktivan i pomae im da budu stalno informisani, ne naputajui svoje mesto za prijatelje ime medij kao brend dobija posebnu -emotivnu notu. Ovde treba imati na umu da se deljenje sadraja ne vri previe agresivno i esto, jer efekat zaguenog news feeda jednim brendom vrlo esto navodi ljude na odjavljivanje sa fan strane ili sakrivanja naih statusa ime sav trud oko zadobijanja korisnika pada u vodu.

Na gornjoj slici vidimo primer asopisa Story i njegove brend ekstenzije sajta Story.rskoji na mesenom nivou dobije preko 40.000 poseta sa Facebooka. Brend je u trenutku pisanja rada imao oko 7.500 fanova na Facebooku, a nova obav etenja se objavljuju u intervalu od sat vremena ime se postie da vei broj fanova pogleda svako obavetenje ali i ostavlja dovoljan vremenski period izmeu 2 objave da ne iritira korisnike. Danas strana ima preko 20.000 fanova (ili bolje rei lajkera obzirom na promenu imena) i verujem da su ove brojke znatno promenjene. Zakljuak Sve navedeno danas ini Facebook nezaobilaznom lokacijom za korporativni nastup na Internetu. Od vremena i novca koji se uloi u nastup na istom zavise i rezultati a ono to je sigurno je da je platforma ta koja e nam pomoi da u tome i uspemo. Ogranienja gotovo da ne postoje a ako budemo dovoljno originalni i potujemo pravila igre sigurno emo biti i primeeni i to e korisnici znati da cene.

Kako pravilno odravati stranice na Facebook drutvenoj mrei Fan page ili grupa?
Fan Page! Imati grupu na Facebook stranici nema posebnog efekta, a u nastavku sledi i objanjenje: Razlog je veoma prost: Onog momenta kada vaa grupa pree 5000 (pet hiljada) lanova, vi kao administrator zauvek gubite pravo da svojim lanovima aljete poruke i od tog momenta vaa grupa vam koristi isto kao i da je nemate uopte. Ovo je jedan od propusta koji Facebook ima i za koji je ve due vremena bilo pria da e se promeniti, ali do danas nije dolo do promena. Uzmimo primer jedne grupe koja ima 15.000 lanova I vi kao vlasnici te grupe ne moete da uradite nita. Moete postavljati neto na zidu te grupe, a isto to moe i bilo ko od preostalih 15.000 lanova. To to napiete moe da vidi samo onaj ko fiziki doe u grupu, u praksi se najee depava da jednom kada se neko ulani u neku grupu, jako su male anse da e u nju ui vie od par puta godinje. Ne moete da napiete poruku koju e ljudi dobiti u svom Inboxu ili svom statusu. Jedan od takvih primera Neko od korisnika iz najbolje namere hteo da okupi ljude oko ouvanja platana u Beogradu. Napravio je grupu koju moete pogledati ovde. Sada, kada su preli 5000 ljudi grupa im je potpuno beskorisna i platane e posei jer ovih 14.000 ljudi ne moe nikako da se organizuje: nema naina da im se poalje poruka o nekom protestu, okupljanju, bilo emu.

ta je onda reenje? Fan page Ne dajte da vas ime fan pejd zavara pa da pomislite da je to samo ako imate neki poznati brend ili ste poznata linost. Fan pejd je trenutno najmonije marketinko oruje na Fejsbuku. Osnovna razlika u odnosu na grupu je to to moete do mile volje da piete statuse koje vide svi vai fanovi u svom News Feedu, zajedno sa statusima svojih prijatelja.. Dakle, osnujte fan pejd to je trenutno najbolja solucija ta god da radite.

Grupa nasuprot Fanpage

Isto to vai i za Fan Page. Moda su ljudi u va Fan Page uli iz dobre namere, ali ukoliko ih budete 5 puta dnevno bombardovali statusima poput kupite, promocija, nagradna igra, brzo ete zavriti na crnoj listi kod veine Fanova, a to je isto kao da ih nemate . Bolje im postavite dobar vic nego dosadnu informaciju o vaem brendu/usluzi/. Ljudi vide Fejsbuk kao veliku oazu bez reklama koju su dugo, dugo traili, i koju ba zato i vole. Onog momenta kad u vaim statusima ponu da se pojavljuju stereotipi vezani z a reklamiranje poput velika nagradna igra, vredne nagrade, klikni i osvoji, budite sigurni da ete vrlo brzo zavriti na njihovoj crnoj listi. Nakon godina i godina brutalnog muenja reklamama od strane TV medija, ljudi su presreni to konano imaju mogunost da ubiju sve to lii na reklamu, i to e i uraditi. Nema veze to vi imate nagradnu akciju sa vrednim nagradama, to su za ljude blokatori za koje nema mesta u zajednici zvanoj Fejsbuk. U svakom fan page-u koji odravate, imate jednu odlinu opciju kao administrator, a zove se Insights. Tu moete da vidite statistike fan pejda, i moete sami da proverite koliko ima takozvanih Unsubscribed fanova (to su ljudi koji su u nekom momentu svog ivota stisnuli dugme Hide , poto nisu hteli da prate vie vae sadraje). Vidimo da na Fejsbuku postoji masa fan pejdova sa preko 100.000 lanova koji nemaju ba neki masovni feedback (odgovor lanova na postove) u svojim status ima. Vrlo verovatno je da ih je veina lanova stavilo na Hide. Na primer, fan page Mrzim ponedeljak jer tad poinje kola teorijski ima preko 100.000 fanova ali realno je ostalo samo nekoliko hiljada korisnika koji prate njegove statuse poput Ljudi ja sad doao iz kole i idem. i slino. Tako da snaga fan pejda se ne meri brojem fanova, ve brojem fanova koji vide statuse. Ovo je veoma bitna razlika. Dugo se mislilo da Fan pejdovi sa preko 100.000 fanova imaju ogromnu marketinku mo. U realnosti, jako je malo fan pejdova koji postuju kvalitetan sadraj svojim fanovima i koje fanovi nisu stavili na crnu listu. Primer dobrog fan pejda je, recimo, Crtani Film u 7:15 Trenutno, meutim, u njemu ima skoro 150.000 ljudi, a samo oko 4000 njih se odjavilo da ne prima statuse. To je zato to osoba koja vodi profil u status stranice stavlja

iskljuivo stare crtane filmove, i to paljivo bira one najzanimljivije. Zbog ovakvog menadmenta stranice, ne samo da ljudi nisu hajdovali stranicu ve konstantno preporuuju stranicu svojim prijateljima, to se vidi na osnovu stalnog rasta lanova. Trenutno oko 2% grada Beograda vidi ono to se napie na Crtanom Filmu u 7:15. Desie se esto da ete poeleti da napravite obian korisniki profil za vau korporativnu sliku I prikaz na Facebook-u. Postoji vie razloga zato to ne treba raditi 1. Najvei broj korisnika automatski odbija apsolutno sve friend requestove koji dolaze od nekog kozmetikog studija, marketinke agencije, bilo ega to nije iv ovek sa imenom i prezimenom. Jednostavno, takva je kultura na Fejsbuku.. Na MySpace-u je bilo drugaije, tamo je bilo normalno imati pre svega bend za prijatelja, a onda i kozmetike studije itd. 2. iv ovek moe da ima maksimalno 5000 prijatelja. ta ete da radite kada vam biznis poraste toliko da imate vie od 5000 prijatelja? Ima raznih reenja evo, Ceca Ranatovi (prava ili lana) je otvorila jo jedan profil pa sad moli nove fanove da je dodaju za prijatelja na tom novom profilu dakle, nepotrebna problematika. Ne elite to u ivotu. 3. moda i najvanije pravila na Fejsbuku su takva da ne smete imati profil pod lanim imenom. to znai da jednog dana neko iz Fejsbuka moe da vam trai da dostavite skenirana svoja dokumenta, a u tom sluaju teko ete zadrati svoj profil osim ako vam u linoj karti ne pie da se zovete Fitnes studio Herkules. Moraete ili da promenite ime u svoje pravo ime ili da vam gase profil, u svakom sluaju moete imati probleme koji vam ne trebaju.

Twitter
Da li ste znali das u socijalne mree prema poseenosti preuzele primat nad nekadanjim liderom na web-u, sadrajem za odrasle. Kao trend #1 u svetu socijalne mree su postale pored jo jednog vide druenja meu korisnicima i alat za promociju brendova, kompanija, njihovih usluga i sl. Ne postoji iole bitan dogaaj u dananjem drutvu, a da nije publifikovan na neku od socijalnih mree, te shodno tome, menjamo dobro poznat izraz u WHAT HAPPENS IN VEGAS, STAYS ON TWITTER, FACEBOOK, YOUTUBE... Drutvene mree svakodnevno belee rast u svim starosnim segmentima drutva. Internet vie nije sredstvo komunikacije koji koriste mladi, ve se sve vie i starija populacija ukljucuje u online aktivnosti. Dok smo se do skorokleli u RSS, kao najbolje sredstvo za irenje vesti i informacija na web-u, danas mi ne te vesti ne traimo, vesti nalaze nas. Da li ste znali da ~27% korisnika drutvenih mrea redovno (makar jednom dnevno) . aurira svoje statuse, deli sadraj sa svojim prijateljima, odnosno generalno poboljava irenje informacija koje su od znaaja za drutvo.

Kao socijalna mrea, Twitter je real time, to znai da su informacije koje korisnik objavi vidljive trenutno. Karakteristika twitter-a je sto je celokupna drutvena mrea u makro formi, odnosno tekstovi, statusi i informacije koje se unose i auriraju imaju do 140 karaktera i u skoranje vreme, sve je vei broj korisnika koji twitter koriste preko svog mobilnog ureaja (telefona, pad-ova...) i ono to mu daje veliku prednost jeste to sto je kretanje informacija potpuno decentralizovano. O emu piu korisnici? Uglavnom o linim interesovanjima ili ako kompanija koristi nalog u svrhe promocije, onda o njihovim aktivnostima na tritu. Najbolja marketinka strategija koja e uvek vaiti je: Briga o korisnicima. Moda i najbolji primer za to kako se vodi briga o korisnicima jeste gospodin pod imenom Gary koji je putem drutvenih mrea irio svoju ljubav prema hobiju vinu. Pored mnotva video materjala koje je publifikovao online, korisnicima je redovno odgovarao na svako pitanje koje su mu postavljali. Nakon odreenog vremena, Gary je napisao knjigu crush it u kojoj je na fantastian nain opisao na koji nain je revolucija socijalnih mrea promenila nae ivote I marketinke strategije kompanija. Knjiga je pisana u poetku u elektronskom formatu, a kasnije je I izdata od strane New York Times-a I Wall St. Jurnala, gde je prodata u vie od 20.000 primeraka. Gary je i dan danas prisutan na svim drutvenim mreama, jo uvek bez ikakve tekoe pomae I odgovara korisnicima na njihova pitanja u rekordno kratkom roku (autoru teksta je poznato vie sluajeva iz okoline gde je Gary u razliito vreme tokom dana na Twitter-u odgovarao na svako pitanje u roku od par minuta. Zakljuak, vodite brigu o svojim potencijalnim i stalnim klijentima, budite im na raspolaganju za sve to ih zanima i to e upravo izazvati lojlnost kod njih. Twitter, kao drutvena zajednica koja kod nas u Srbiji, broji oko 50.000 lanova. Iako je po broju lanova, daleko iza najpopularnije zajednice Facebook-a, tih 50.000 ljudi koji su doli na Twitter, tu su da svojim reima, delima i interakcijom sa ostalima utiu na drutvo oko sebe. Sa tehnikog aspekta, potencijal Twitter-a za irenje informacija je daleko vei nego na ostalim drutvenim mreama. Profili su uglavnom javni i neogranien broj korisnika moe da prati jedan profil, odnosno nema limita u broju ljudi koji mogu da imaju uvida u to ta vi tvitujete, odnosno delite sa ljudima. U marketinke svrhe, Twitter je odlian alat koji bi svaka korporacija koja pretenduje da bude ozbiljna na tritu, trebalo da aktivno koristi. Poto isti funkcionie kao zajednica, potencijalna akcija koju imate kao korporacija e se veoma brzo proiriti po mrei i sama interakcija sa korisnicima je od presudnog znaaja za kampanje koje vo dite. Jedni od prvih koji su prepoznali potencijal Twitter zajednice su politiki predstavnici u Sjedinjenim Dravama, a poznato je da je sadanji predsednik SAD-a Barak Obama,

upravo preko Twitter-a pokupio simpatije velikog broja graana koji su mu donel i pobedu na predsednikim izborima.

ta znae oni silni mankiji, tarabe i slino?

Kada aktivirate va Twitter nalog i prvi put pogledate ta ljudi na njemu piu, verovatno vam nee ba sve biti najjasnije. Tu e se pojaviti gomila za sada vama stranih simbola, @, #. Da se vratimo na osnovno, ta je to Twitter? Najjednostavnije objanjeno, dodue ne skroz tano, Twitter je drutvena mrea kao Facebook, samo bez slika, klipova i ostalog multimedijalnog sadraja. Samo se sastoji od statusa. Vi na njemu piete tzv. tvitove, odnosno kratke statuse, duine do 140 karaktera. Izaberete koje korisnike elite da pratite, odnosno ije tvitove elite da vidite u okviru svog profila. Svaki put kada otvorite va Twitter, videete ta su oni pisali. Isto tako, ljudi koji vas prate, odnosno prate ono to vi piete e svaki put kada pristupe svom nalogu videti vae statuse. To je osnovni koncept na kom ova drutvena mrea funkcionie. Kreirao sam nalog na Twitteru i ta sad? Kada kreirate svoj nalog, ponite da pratite ljude koje ve poznajete, moete koristiti opciju who to follow, pa nakon toga Find friends. Ono to je bitna stvar je to da twitter ne funkcionie kao Facebook, odnosno nema zahteva za prijateljstvo, ve ste slobodni da pratite koga elite i vidite njegove aktivnosti, a da je taj neko nije u obavezi da prati vas. Isto vai i u drugom sluaju, ne morate da pratite nekoga, da bi taj neko video ta vi tvitujete. Kreemo sa osnovnom komunikacijom; @ U narodu poznatiji kao manki , ovde se prepoznaje kao mention znak i tu je da bi se lake moglo pratiti ko se od korisnika kome obraa na Twitteru. Kada ponavljate neiji tvit ili elite da mu se obratite, obavezno ispred njegovog korisnikog imena upiite znak @. (npr: @MetropolitanUN elim da upiem master studije, koga da kontaktiram? ). U tom trenutku, svi korisnici koji vas prate na tvitter-u videe ta ste napisali, a u posebnoj koloni e primalac poruke (u ovom sluaju MetropolitanUN) videti da ste se obratili njemu. Ista situacija je i u sluaju da korisnik kome elite da se obratite vas ne prati na Twitter-u. Mention znakom e biti obaveten da ste se obratili direktno njemu. Kako to izgleda, pogledajte na slici ispod.

Retweet (RT) Funkcionie na nain kao opcija share na Facebook-u. Odnosno, dopadne vam se neiji tvit I elite da ga ponovite, moete ga retweet -ovati. To moete uiniti preko opcije retweet ispod tvita koji elite ponoviti. Alternativni nain je da kopirate ceo tvit I da ispred njega ukucate RT @Korisniko_Ime (npr: RT@MetropolitanUN Dobro jutro #prvasmena).

Kada ponavljate neiji tvit, svi korisnici koji vas prate videe taj tvit, kao i korisniko ime osobe koja ga je napisala. # Hashtag, popularna taraba Hashtag na twitter-u ima svrhu da okupi ljude oko nekog dogaaja, deavanja ili teme oko koje ele da priaju. Neke od internih zanimljivosti kada su hashtagovi u pitanju, jeste da twitter funkcionie u tri smene, tako da je obiaj npr. Kada dodju ujutru na posao, korisnici objave neki tvit koristei hashtag prvasmena (npr dobro jutro #prvasmena). Svi korisnici koji u svom tvitu budu stavili hashtag #prvasmena ukljuie se na poseban timeline preko kojeg svi zainteresovani mogu da prate ta ljudu u prvoj smeni pisu. Pogledajte ta drugi korisnici piu, njihove hashtagove, ukljuite se u njih, a ukoliko su Vam potrebni neki od popularnih hashtagova kod nas, obratite nam se u komentaru. Kao to smo naveli, twitter koriste takoe mnoge javne linosti. Krenite da pratite ljude koji su vam zanimljivi i od kojih moete dosta da nauite.

Univerzitet Metropolitan koristi linku (@MetropolitanUN)

Twitter

nalog

moete

nas

nai na

ovom

10 injenica u prilog internet marketingu Razni pojedinci i kompanije su u dananjoj eri digitalnog doba jo uvek pomalo skeptini prema internet marketingu. U nastavku vam prenosimo 10 injenica koje e i one najskeptinije naterati da jo jednom razmisle i ostvare fantastian rezultat svoje kampanje ili promocije na vebu.

1. Mesec dana zakupa neke od pozicija po ceni je ekvivalentno jednodnevnom oglasu u novinama ili sekundi TV reklame u losijim terminima. 2. U internet populaciju spadaju mladi ljudi iznad prosecnih potreba i plateznih mogucnosti. 3. Internet marketing je u ekspanziji u svetu, pa cak i kod nas postoje jasne naznake da se stvari popravljaju. Internet provajderi su sve prisutniji u drugim medijima, a vecina ozbiljnih firmi je imala makar povremene izlete u internet marketingu. 4. U svetu postoji preko milijardu internet korisnika a u nasoj zemlji oko 3 miliona! 5. Svaka izmena kampanje, slogana, informacije na internetu je pitanje trenutka i volje, a u vecini drugih medija, pitanje dana i novca.

6. Internet ne poznaje fizicke i politicke granice neke teritorije. Putem njega vi ste prisutni sirom sveta u svakom domu ciji se ukucani interesuju za sadrzaje koje sajt na kome se reklamirate nudi. 7. Internet omogucava vasim potencijalnim musterijama da odmah saznaju sve neophodne informacije o vasoj ponudi ili proizvodu, pa cak i da se aktivno ukljuce u pokrenutu kampanju. 8. Internet nudi lake i brze nacine da ispitate zelje i potrebe svojih potencijalnih kupaca prakticno bez ikakvih ulaganja. 9. Internet nudi mogucnost da budete prisutni na nekom trzistu iako ste hiljadama kilometra udaljeni. 10. Reklamiranjem na internetu i sponzorisanjem projekata pomazete razvoj novih tehnologija, pruzate priliku mladima da svojim radom zaista promene nesto.

Kako LinkedIN pomae u biznisu

LinkedIn je kao Fejsbuk ali iskljuivo za poslovneljude. LinkedIn je drutvena mrea koja povezuje poslovne ljude i omoguava im da: o dele informacije (networking, kontakti, upoznavanje) o promoviu sebe i stupe u kontakt sa headhunterima o dobiju odgovore na pitanja o promoviu svoj biznis. Malo statistike:
o o o o o

LinkedIn je najvea drutvena mrea za poslovne ljude i kompanije sa vie od 120 miliona lanova u vie od 200 zemalja sveta. LinkedIN u Srbiji ima preko 40,000 lanova i godinji rast je +30%! Svakog sekunda, najmanje dve nove osobe otvore nalog na LinkedInu. Vie od 2 miliona kompanija ima profil na LinkedIn Company Pages. Direktori svih kompanija sa liste Fortune 500 za 2011. godinu su lanovi Linkedina.

Kao mrea poslovnih ljudi, LinkedIn moe da vam pomogne da:

IZGRADITE I JAATE LINI BREND Odlian nain da promoviete sebe kao strunjaka u svojoj oblasti poslovanja jeste da kreirate potpun, dobro isplaniran i linkovan profil. Va profil objedinjuje i pokazuje vaa profesionalna i poslovna dostignua. Bez profila ne moete da se poveete ni sa kim na LinkedInu i drugi korisnici ne mogu da saznaju za vas. Stoga je kreiranje profila jedan od prvih koraka koje treba da preduzmete. Bitni elementi profila koji odreuju kako e vas drugi pronai na LinkedInu su:
o o

o o

Profesionalna fotografija je najbolja prilika za pozitivan prvi utisak koja utie na odluku da li e ljudi da se poveu sa Vama ili ne. Zaglavlje (Headline) je deo koji se pojavljuje ispod Vaeg imena i prvo to drugi vide kad posete Va profil. Takoe se pojavljuje u rezultatima pretrage na LinkedInu. Ovo je kljuni element profila koji odreuje ko ste vi, nivo koji ste dosegli ili ka kom teite. Imate 120 znakova da opiete ko ste i ta moete da uinite za druge. LinkedIn algoritam pridaje veliki znaaj tekstu u zaglavlju kad rangira lanove prilikom pretrage. Fotografija i zaglavlje su prvo to posetioci vaeg LinkedIn profila vide (kliknite na fotografiju ispod da je uveate i otvorite u novom prozoru). Sadanje radno mesto (Current Position) i prethodna radna mesta (Past Positions). Navedite i opiite detaljno svaku svoju funkciju, radne zadatke i rezultate. Obrazovanje (Education). Navedite sve obrazovne institucije koje ste pohaali. To e vam pomoi da poveate mreu kontaka, jer mnogi pretrauju bazu LinkedIn lanova po kolama i fakultetima kad ele da pronau ljude sa kojima bi se povezali. Preporuke (Recommendations): LinkedIn smatra da je profil potpun ako imate tri preporuke. Preporuke su potvrde da ste pomogli ljudima i da su informacije koje ste naveli o sebi tane. Moete da dobijete preporuke za prethodna i sadanja zaposlenja. Preporuke mogu da vam pomognu da privuete nove klijente i kupce za svoje proizvode ili iskoristite poslovnu priliku. Web-sajtovi (Websites): LinkedIn vam omoguava da dodate tri web-sajta. Kad dodajete link ka svom sajtu, u padajuem meniju moete da izaberete izmeu vie opcija kao to su: Personal Website, Company Website, Blog, itd. Izaberite Other: i iskoristite mogunost da promenite naziv linka (takozvani anchor tekst). Ako linkujete ka kompanijskom sajtu, dodajte kljune rei za koje elite da se sajt rangira na Internet pretraivaima. Na primer: Finansijski Snowboard. Privlano i zanimljivo ime sajta ili bloga e zaintrigirati posetioce vaeg profila da kliknu ga posete. Twitter. Dodajte link ka Twitter profilu. Moete da dodate vie Twitter naloga, a moete i da integriete Twitter sa LinkedInom. Ako ne elite da se svaki va tvit pojavljuje na vaem LinkedIn status, izaberite opciju da delite samo tvitove koji sadre #in.

Korisnika URL adresa: Modifikujte javnu URL adresu svog profila. Tako ete da optimizujete profil da se pojavi u rezultatima pretrage na Internet pretraivaima za vae ime. Ovo je bitan deo izgradnje linog brenda. o Rezime (Summary) je deo profila u kom moete detaljnije da se predstavite i kaete ta moete da uradite za druge. Upotrebite rei koje najbolje opisuju vae sposobnosti, znanja, vetine i dostignua. o Specijalnosti (Specialties): Rei i fraze iz ovog dela profila e vam pomoi da se pojavite u rezultatima pretrage na LinkedInu. Zato dobro razmislite, istraite i upotrebite rei koje koristi vaa ciljna grupa da pronae strunjaka vaeg profila, s vaim iskustvom ili usluge koje pruate. Va LinkedIn profil je znaajan deo Vaeg javnog imida i kredibiliteta. Promoviite svoj profil na web-sajtu, blogu ili u imejl potpisu dodavanjem dugmeta View My Profile on LinkedIn.
o

PROIRITE MREU KONTAKATA LinkedIn vam daje priliku da vrlo brzo poveate mreu svojih kontakata: Pretraite svoje imejl kontakte i vidite ko ve ima profil na LinkedInu, Pronaete kolege sa bivih i sa sadanjeg radnog mesta. o Pronaete kolske drugove i kolege sa fakulteta. o LinkedIn koristi sistem konekcija da vam preporui korisnike koje moda znate. to vie konekcija imate, to e vaa mrea kontakta bre rasti. Dodavanjem konekcija poveavate verovatnou da e ljudi pronai va profil kad trae nove saradnike i poslovne partnere.
o o

IZGRADITE REPUTACIJU I AUTORITET LinkedIn vam nudi vie naina da pokaete da ste strunjak u svojoj oblasti poslovanja, da steknete reputaciju i struni autoritet.
o

Preporuke. Jedan od naina su preporuke drugih korisnika. Najbolji nain da dobijete preporuke jeste po principu: Dajte, i dae vam se. Preporuite svoje saradnike i oni e rado uzvratiti uslugu. LinkedIn Answers. Odgovori su sjajan nain da demonstrirate znanje i strunost u svojoj oblasti. Korisnici ovde postavljaju pitanja iz razliitih oblasti na koja moete da odgovorite. Linkedin bira i posebno istie eksperte u svakoj oblasti prema broju najboljih odgovora koji su dali. Ako govorite (piete) engleski jezik, imate priliku da poveate svoj autoritet iz odreene oblasti i privuete panju na sebe, kako korisnika irom sveta, tako i vaih konekcija i korisnika iz zemlje.

Linkedin Grupe. Na LinkedInu ima mnogo grupa u kojima moete da se poveete sa ljudima iz vae industrije. Ako ste aktivan korisnik, moete da dospete na poetnu stranu grupe kao najuticajniji korisnik (Top Influencer) i poveate svoju vidljivost i prepoznatljivost. Moete da se ulanite u najvie 50 grupa. Pored toga, ako imate mnogo konekcija moete da pokrenete grupu i pozovete svoje kontakte da se pridrue grupi.

ZAPOSLITE SE ILI PROMENITE POSAO Mnogi korisnici otvaraju nalog na LinkedInu upravo zato to trae zaposlenje. Menaderi ljudskih resursa i vlasnici preduzea koriste LinkedIn da pronau zaposlene i oglase radna mesta. Osnovni LinkedIn saveti za korisnike koji trae posao su: Kreirajte potpun profil i redovno ga aurirajte da biste ostavili snaan prvi utisak. o Gradite mreu konekcija da biste poveali vidljivost i mogunost da dobijete preporuke. o Pratite vie kompanija da biste prvi saznali za nove poslovne prilike i otvorena radna mesta. Vie saveta za sve koji trae posao moete da pronaete u LinkedIn centru za pomo. Ovo su samo neki od naina na koje LinkedIn moe da vam pomogne u karijeri i poslovanju. LinkedIn ima jo niz prednosti i koristi kako za pojedince tako i za kompanije. Ali, kao i na drugim drutvenim mreama, moete da ih ostvarite samo ako uzmete aktivno uee.
o

Kako da zaraujete od Vaeg sajta? ast izuzecima, ali veina webmastera bi volela da od sajta koji imaju zarade novac, ili bar isposluje neku kompenzaciju majku uspenog poslovanja u Srbiji alu na stranu, svako ko se iole ozbiljno angauje oko nekog komercijalnog web projekta eli da dodje do oglaivaa, idealno to ranije u toku razvoja projekta, jer to onda umanjuje potrebnu investiciju. O emu onda treba voditi rauna u startu? 1. Isplanirajte oglasne pozicije, ne dozvolite da ih bude previe, a napravite da se u layout sajta dobro uklapaju. Dve pozicije u tzv. prvom ekranu sajta, jedna u dnu, i po neto u sadraju, ne vie od toga. 2. Potujte standarde kada su veliine u pitanju, klijent nee praviti nove kreative zato to nemate standardne pozicije. U 99% kampanja kreative dolaze za 72890, 300250,

160600 i 46860 banere. Za interne potrebe moete napraviti i druge pozicije, ali ovo su one koje su primarne i na kojima treba da bude fokus. 3. Upoznajte svoje posetioce. Morate znati kakva vam je struktura posetilaca. Pre svega polna i starosna, a zatim i na osnovu lokacije. U zavisnosti od tipa sajta, potrebno je i poeljno imati i ostale informacije koje bi mogle biti relevantne klijentu npr. ako je sajt o mobilnim telefonima koliko procenata korisnika ima vie od jednog telefona, koliko procenata koristi kog operatera, proizvoaa, ako je sajt o automobilima da li poseduju automobil, i ako da, kakav je (starost, kubikaa, proizvoa , pogonsko gorivo), i tako dalje. Upoznajte navike i potrebe svojih posetilaca. Neke od ovih podataka moete dobiti kroz bazu ako imate forum ili community, a ono to ne moete, dobijate tako to lepo, uljudno i nenapadno pitate ljude ubacite ankete dobiete sve to vam treba. 4. Upoznajte konkurenciju. Idealan scenario je da svi nauimo na tuim grekama, ali kako to obino nije sluaj, ovaj korak je tu vie sa ciljem da saznate odnos snaga na tritu i pokupite neke dobre ideje i primere i primenite ih kod sebe. Veoma je bitno da znate gde ste u odnosu na ostale. 5. Kreirajte stranicu za marketing koju ete linkovati sa svake strane vaeg sajta, uz svaki banner napravite minimalni grafiki element koji vodi tamo i slino. To je neto to elite da ljudi lako nau. Tu e osim osnovnih informacija biti i vaa oglasna ponuda, kontakt formular i download statistike. 6. Ciljajte gde i koliko moete. Ako vam je sajt takav da postoji mogunost da ciljate razliite grupe ljudi, obavezno razradite tu priu jer svi oglaivai ele da pogode neku ciljnu grupu, i idealan scenario je da moete da im ponudite ba to. Primera radi, ako moete da servirate reklame i pratite posetu razliitih starosnih struktura, ili ljudi razliitih interesovanja (npr. sport, politika, automobili, raunari).

A gde je tu oglasna ponuda?

Da bismo je napravili moramo imati valjanu grau za osnovu jer oglasna ponuda je dobro upakovan paket informacija o vaem sajtu da bi ga upakovali, morate prvo nai informacije.

Ok, ta dalje?
Sada demistifikujemo dobru oglasnu ponudu moe napisati svako. Pravila su jednostavna, a Office paket sasvim dovoljan, i verujem svima dostupan. Naravno, one retke genijalne primere ne moe napraviti svako, ali vama tako neto i ne treba vama treba korektan i pregledan nain da se obratite klijentu tako da on dobije sve to trai na jednom mestu.

1. Napiite nekoliko reenica o vaem sajtu. Potrudite se da budete konkretni i jasni u ne vie od 1000 karaktera recite sve to je potrebno o vaem p rojektu. Kada je nastao, ta od tema obrauje, ta ga izdvaja od konkurencije (ne pominjui druge, naravno), i kakva je publika. Ovo poslednje napisaete na osnovu statistika koje imate, uobliiti u jednu reenicu dominantne stvari, a sve detaljnije ostaviti za kasnije. 2. Izvucite relevantne brojke koje vam idu u prilog. Ovo, naravno, zavisi od tipa sajta, ali ono to je opte je broj posetilaca, broj otvorenih strana, procenat posetilaca iz Srbije, a u zavisnosti od tematike koliko oblasti pokrivate, koliko ljudi je angaovano, koliko vesti (slika, intervjua, oglasa, testova) ima na sajtu, koliko se dodaje dnevno ili nedeljno i slino. 3. Struktura posetilaca kroz lepe grafikone. Iskoristite blagodeti koje donosi Office paket i sve suvoparne statistike koje imate predstavite jasnim lepim i preglednim grafikonima. Primarni fokus je na strukturu posetilaca po polu, godinama i lokaciji, a ispod toga ostavite mesta i za jo neki podatak koji potencijalnom oglaivau moe biti interesantan. 4. Do sada su nam ukazali poverenje: Stavite zid logotipa klijenata koji su vam do sada ukazali poverenje, ako ih imate i smatrate da vam to moe ii u prilog. Primera radi, ako klijent vidi da se neko od ozbiljne konkurencije oglaavao, vee su anse da se odlui za vas. 5. Ponuda standardnih oglasa. U ovoj sekciji potrebno je da jasno navedete ta od oglasnog inventara imate, dozvoljeni tip oglasa, veliinu, dimenzije, format i cenu, kao i da jasno stavite do znanja gde se pomenuti oglasi na stranici nalaze najlake tako to ete uhvatit screenshot ekrana i na njemu oznaiti. Malo kasnije emo objasniti i kako da formirate cene. 6. Ponuda kreativnih oglasa i vanstadnardno oglaavanje. Do skora ovo nije bilo naroito bitno, ali danas je praktino nezaobilazno klijenti ele vie od bannera, ele neto novo bilo da je to floater, roll down, peel off, branding, takeover ili neto slino. Moda ne znate ta koji od ovih formata predstavlja, pa u pokuati da objasnim. - Floater je oglasni format gde se klijentova reklama prikae plivajui iznad sadraja samog sajta u trajanju od 15ak sekundi, jednom dnevno. Obino su dimenzije 300300 a ponekad su ponude i za 500500 varijantu. - Roll down je oglasni format koji se nalazi na pozicijama standardnih bannera, ali se proiruje na 2.5 puta svoju visinu prelaskom mia preko njega. - Peel off je oglasni format koji se nalazi u okovima sajta i predstavlja zavrnutu ivicu koja se odmotava kada se primaknete miem.

- Branding moe ii u vie oblika, od toga da se pojedini elementi sajta stilizuju (primer naslovne linije menija imaju u oku logo), do toga da se pozadina sajta u potpunosti zameni oglasom koji je klikabilan. - Takeover predstavlja jedan od najinvazivnijih oblika oglaavanja gde posetilac prilikom posete sajtu biva preuzet na 10ak sekundi od strane reklame (koju naravno moe da zatvori) koja se prikazuje preko celog ekrana. 7. Dobri primeri iz prolosti. Klijenti ele da vide kako odreena kampanja izgleda u akciji, zato dobre primere koje ste imali dokumentujte i uvedite u svoju oglasnu ponudu. 8. Kontakt informacije i uslovi saradnje. Poslednje, ali ne i najmanje vano zapravo moda i najvie vano. Jasno navedite ko je kontakt osoba i dajte sve potrebne podatke (ime i prezime, mail, telefon). Navedite ako saraujete sa nekom agencijom, navedite koji su agencijiski uslovi, koji su limiti na sajtu (npr. mora biti odgovarajue za mlae od 18), koji su posebni uslovi (npr. za politike organizacije cena zakupa je dvostruko vea.), i jasno navedite kakve pogodnosti imaju agencije. Zato je ovo bitno? Pa ovo je Srbija, anse da radite sa direktnim klijentima su jako male, a agencije moraju da dobiju popust da bi i same mogle poslovati jer obino ni one nisu prva ruka. Raunajte da je korektno da agencijama date popust od 30% na celu oglasnu ponudu, a u sluaju da je neka od njih zaista mnogo uinila za vas i 40% je na mestu. I to je to gotova oglasna ponuda! Ostaju nam samo jo dva dodatka: 1. Kako formirati cene: Cene formirate na osnovu ciljne grupe i oseaja. Ovo prvo nije problem, ali drugo treba izgraditi, zato je najbolje da pogledate sajtove slinog profila i vidite kako su oni formirali svoje cene i prilagodite ih. Za manje sajtove sa jasno ciljanom publikom cene formirate na osnovu cene prikaza, a ona je (u startu) recimo 0.15 RSD to znai da ako va sajt ima 100 000 prikaza stranica, vi za najbolju poziciju moete traiti 15 000 RSD. Najbolje pozicije su one koje su u prvom ekranu, za njih za velike bannere vai cena 0.15 RSD po poseti. Pozicije u dnu strane ili nie u meniju sa strane imaju i niu cenu, u zavisnosti od atraktivnosti 50-70% pune cene najboljih pozicija. Floater banneri imaju cenu obino 2.5 puta viu od najbolje pozicije, peel off takoe, dok brandiranje zavisi, ali ide i do 6 puta, a takeover do 8 puta pune cene. Naravno

ovakve kampanje retko traju dui period, pa zato treba cene prilagoditi, a one variraju i od tipa sajta i od elje klijenta ovakve stvari najbolje dogovarajte sa agencijama direktno. U sluaju izuzetno velikog broja poseta, cene se odredjuju na drugi nain, a cena po prikazu koja se uzima je nekoliko puta nia. Dobrodoli na Internet poslovanje, elim vam puno uspeha!