"Dragi prijatelju, Ne znam zato, ali elim da ti objasnim sutinu svog poraza od koga se nikada vie nedu oporaviti.

Pre svega mora znati da moja nesreda nije puki ljubavni jad. Ili, tanije reeno, jeste to, ako se ta moja ljubav shvati kao eros u spinozistikom smislu. Ta ena nije bila tek moja ljubavnica. Ona je bila prva i osnovna potreba moga duha. Ona je bila i moja duhovna zatita i zaklon. Ona je bila za mene zatitni omota od metafizike studeni. Bez Nje ja sam potpuno i direktno izloen kosmikoj besmislici i nodi. Moja usamljenost je sada apsolutna. Za mene ne postoji oblast istog vaenja i pevanja. Sada moje pesme trae moju glavu. Vie nema ko da me sa njima pomiri. To je samo Ona znala. A nije znala da zna. Pored nje najopasnije misli pretvarale su se u divne i bezazlene metafore. Sada je sve to podivljalo i besomuno kidie na mene. Kada bih samo mogao pobedi od onoga to sam rekao! ivim u uasnom strahu. Bojim se da govorim, da piem. Svaka me re moe ubiti. Ja sam najvedi deo svojih pesama napisao pre nego sam Nju zavoleo, ali tek sa Njom ja sam postao pesnik tj. onaj koji nije ugroen onim o emu peva, koji ima jedan povladen poloaj u odnosu na ono to kazuje. Sada moja poezija gubi svaku vrednost i izvrgava se u mog najedeg neprijatelja. Moda bih ja postao pravi pesnik da je ta divna ena ostala kraj mene. Ovako ja sam onaj to se igrao vatrom i izgoreo. Poraz ne moe biti pobeda makoliko veliki bio. Izgubivi nju ja sam izgubio i svoju snagu, i svoj dar. Ja vie ne umem da piem. Ostala je samo nesreda od koje se nita drugo ne moe napraviti osim nove nesrede. Seda li se, dragi prijatelju, da sam ja napisao stih: "Jedan nesredan ovek ne moe biti pesnik". Tek sada vidim koliko je to tano. Ja du pokuati da ivim i dalje, mada sam vie mrtav od svih mrtvaca zajedno. Ali ova uasna patnja je poslednji ostatak onoga to je u meni ljudsko. Ako nju nadivim, ne oekujte od mene nita dobro. Ali ja ne verujem da du je nadiveti. eli ti sve najbolje Branko P. S. Ako eli da mi pie, pii mi o Njoj. Bilo ta. Ne u vezi sa mnom. ta jede, kako spava, da li ima nazeb itd.; ti sve to moe znati. Svaka sitnica koja se na Nju odnosi za mene je od neprocenjive vrednosti. Ako prestanem da mislim o njoj, poedu da mislim o smrti. Ponod je. Dovienja. Branko" Pretposlednje pismo B. Miljkovida P. Dadidu iz Zagreba, mesec dana pred smrt...