ARISTOFAN Aristofan je roen u Atini oko 445. godine, a umro je oko 385. godine p.n.e.

Jedan je od najznaajnijih predstavnika stare grke komedije. napisao je 44 komedije, od kojih je sauvano 11. Ahranjani itezovi !"#akinje !se $ir %ti&e 'izistrata (esmoforijazuse )a"e *k#esijazuse %#ut

+ada smo razgovara#i o ,omeru, razmatra#i smo usmena predanja, o ,erodotu o s#i&i drugoga, a o (ukididu o pitanju hrono#ogije. -ak#e. spominja#i smo troji&u predstavnika k#asinog kanona da ""ismo razgovara#i o tri teme koje su univerza#no znaajne jer se tiu pisanih izvora i tumaenja pro.#osti, kao i tumaenja ku#ture. (a de#a k#asine grke knji/evnosti predstav#jaju nekakve teme#je, izmeu osta#og zato .to su to de#a tj. spisi koja se smatraju prvim istoriografskim spisima. -ak#e, imamo o&a istorije0,erodota, kvazi naunog istoriografa0(ukidida i ,omera kao k#juno .tivo za istoriju *vrope. %osmatraju1i sve to neprestano se prov#ai pitanje o"jektivnosti odnosno pitanje .ta mi kao dana.nji istra/ivai, iz jedne drugaije strukture i drugaijeg vremena, mo/emo da zak#juimo i na koji nain da tretiramo ove izvore kao izvore znanja jer znamo da je te izvore o"e#e/i#o vreme i namera onog ko ih je pisao. Aristofan takoe spada meu starogrke tekstove koji se veoma esto pominju, tumae, a i igraju na pozori.nim s&enama u savremenom svetu. (o je jo. jedan deo antikog nas#ea koji je ostao veoma /ivahan i dan danas i koji se na raz#iite naine ita i tumai. Aristofan je komediograf, koji se o"ra1ao svojoj pu"#i&i i koji je kroz komediju saop.tavao raz#iite aktue#ne mis#i, .to svoje, .to tue. Atinska pozori.ta su u to vreme "i#a vr#o va/na dr/avna stvar. %redstave su se odvoji#a i odreenim trenu&ima u toku godine, u do"a festiva#a, pose"no va/nih ko#ektivnih svetkovina i predstav#ja#a su deo te ve#ike pros#ave u kojoj uestvuje itav po#is. 2z tih raz#oga, naravno, dr/ava je ima#a ve#iki udeo u tome kako su se pozori.ta organizova#a jer je dr/ava p#a1a#a jednim de#om ovaj poduhvat, svi atinski graani su mog#i da g#edaju predstave, siroma.nima je dr/ava p#a1a#a karte, na taj nain /e#e1i da svi njeni graani prisustvuju ovim dogaajima,a potom su se tekstovi "ira#i kroz takmienja. %esni&i su se nadmeta#i, za to ije 1e se predstave izvoditi. 2z svih ovih podataka mo/emo da zak#juimo da su Aristofanove komedije, drame, "udu1i da je po"eivao na nizu ovih takmienja, izvoene i da ovi stavovi koje on iznosi i koji su suprotni dr/avnoj po#iti&i Atine nisu "i#i usam#jeni. 3a taj nain mo/emo pretpostaviti da su ti

stavovi koje on izvodi zapravo "i#i pri#ino esti stavovi meu Atinjanima. !n se o"ra1a pu"#i&i i to oig#ednije, neposrednije, dos#ovnije nego .to je to "io s#uaj u prethodnim tekstovima koje smo spominja#i. !n "ukva#no igra predstavu pred pu"#ikom i veoma zavisi od popu#arnosti i omi#jenosti svojih tekstova. 2z tih raz#oga mo/emo da zak#juimo da je jedan deo atinskog stanovni.tva "io prijemiv za ovakve stavove. -rugim reima, iako njegovi tekstovi nisu nasta#i kao istorija i kao tekstovi iz kojih 1emo mi vekovima kasnije izv#aiti podatke ve1 se u njima na#azi drago&eno svedoenje o stavovima #judi u vreme kada se jedan va/an istorijski dogaaj odvijao. %ose"no je zanim#jivo to .to s jedne strane raspo#a/emo (ukididovim suvoparnim opisom i Aristofanovim komadima koji nam s#u/e kao jedna vrsta .tiva, koje do#azi iz pro.#osti. (o .tivo nije nasta#o sa istorijskom i#i geografskom namerom ve1 sa namerom da se o"ra1a pu"#i&i, odreenog vremena, i da toj pu"#i&i artiku#i.e stavove koji su u njoj ve1 prisutni. $o/emo na taj nain saznati veoma va/ne i zanim#jive podatke o atinskom ose1anju, raspo#o/enju u vreme %e#oponeskih ratova, iji je savremenik "io i sam Aristofan. $eu mnogim njegovim sauvanim komedijama jedna od najva/nijih je 'izistrata. 'izistrata je komedija koja &eo svoj zapis zasniva na s#ede1em motivu. Atinske, /ene, predvoene 'izistratom, koja je g#avna junakinja i ije ime znai 4ona koja zaustav#ja vojsku4 od#uuju da 1e stati na kraj tom ratu. Atinske /ene od#uuju da ukinu "rane us#uge svojim supruzima dok ne prestane da ratuju. !vo je motiv koji ini zap#et, a#i postoji jo. niz drugih momenata koji su vredni na.e pa/nje. $i ujemo g#as drugoga, ujemo g#as onih koje ne ujemo u ,erodotu i (ukididu, ujemo /ene. 5ujemo /ene koje svoj po#itiki, dru.tveni stav, vrednosni sud iskazuju kroz usta 'izistrate i drugih uesni&a ovog poduhvata. 2nteresantno je i to da se atinske /ene udru/uju sa drugim /enama iz osta#ih grkih po#isa, uk#juuju1i i /ene zara1enih strana. !ne organizuju zajedniku ak&iju i zatvaraju se na Akropo#ju, gde sprovode jednu mirovnu demonstra&iju i to tako .to u njoj uestvuju pripadni&e drugog po#a, drugim reima, zara1enih po#isa. -ak#e, iz ovog teksta proizi#azi niz interesantnih poruka. %re svega da ujemo g#as onih koji se u ofi&ija#noj istoriji ne uju, koji nisu prisutni u zvaninim istorijama. 2z 'izistrate mi mo/emo saznati dosta o /ivotu Atinjana i Atinjanki, o margina#noj dru.tvenoj u#ozi /ena, a#i s druge strane i o njihovoj svesti da se ne.to de.ava i o njihovim /e#jama da o tome mis#e i govore. )vanina istorija nam govori o godinama i ratovima, a tekstovi poput 'izistrate da je ipak i u svakom ratu postoja#a jedna nema grupa #judi koji su ima#i drugaije mi.#jenje i interes. !vo je veoma korisno jer nas ui tome da ono .to ofi&ija#na istorija "e#e/i nije jedino .to se de.ava#o i jedino .to su #judi u trenutku koji /e#imo da opi.emo, mis#i#i nego da su uvek mogu1i drugaiji stavovi prema aktue#noj situa&iji. -ruga va/na stvar u 'izistrati je da se iz ovoga ita rodna raz#ika. !dnosno, Aristofan nam ukazuje na raz#iku izmeu dveju grupa koje su odreene svojim rodom. 'judska "i1a, kao i ve1ina sisara imaju dva osnovna "io#o.ka po#a0mu.ki i /enski. $eutim, ta "io#o.ka datost se na mnogo raz#iitih naina artiku#i.e. 6az#iite norme, pravi#a, vrednovanje ovih raz#ika se de.ava u raz#iitim istorijskim, hrono#o.kim oko#nostima. -ak#e, mo/emo re1i da je po# "io#o.ka kategorija, a rod ku#turna artiku#a&ija te "io#o.ke datosti. 3ain na koji ku#tura odreuje norme kojima se ova "io#o.ka datost da#je uk#juuje u so&ija#ne dogaaje. %rva va/na stvar jeste da se na osnovu te "io#o.ke raz#ike odreuju ku#turna pravi#a, kako se pojedina& tre"a pona.ati.

-rugim reima, kako pojedina& tre"a to svoje te#o ku#turno da o"radi, .ta da mu doda, a .ta da mu oduzme. -a #i, i kako i koje de#ove svog te#a da pokrije, a koje mo/e, sme i mora da otkrije. (o .to pojedina& o"rauje svoje te#o, to sve pod#e/e ku#turnim normama. 7ko#iko od tih ku#turnih normi odstupamo, mi 1emo kao takvi "iti per&ipirani. 3ain na koji se odnosimo prema svom te#u je nain na koji nas je grupa naui#a, jo. od kada smo "i#i de&a. !nog trenutka kada menjamo sredinu, du/ni smo da sav#adamo neka pravi#a koje se veoma "itno odnose i na naine na koje se "io#o.ke datosti u odreenoj grupi formu#i.u. 8ve ovo nas vra1a na 'izistratu, prouavaju1i nain na koji dru.tvene grupe ureuju seksua#no pona.anje svojih pripadnika. 9io#o.ka i so&ija#na funk&ija seksua#nog pona.anja su veoma vezane. 6odne u#oge su upravo no .to Aristofan smatra po/e#jnim pona.anjem i pona.anjem koje se mo/e to#erisati u vezi sa seksua#nim pona.anjem. -a #i 1e i#i ne1e veoma rigorozno "iti odreene rodne u#oge, .to zavisi od ku#turne grupe i njihovih normi. -a #i je npr. seks pre "raka po/e#jan i dozvo#jen u odreenoj grupi, da #i se podr/ava i#i ka/njava. 8ve su to raz#iita pravi#a koja ureuju pona.anja grupe. 7reuju ga izmeu osta#og i z"og toga .to je seksua#na aktivnost #anova grupe u vezi sa "io#o.kom reproduk&ijom te grupe. A#i pored toga, radi se i tome da se niz raznih drugih oso"ina i odnosa u dru.tvu, kao .to je s#uaj u 'izistrati, pre#ama preko rodnih u#oga. !dnosno, rodne u#oge da#je stavraju jednu vrstu mre/a u kojima se odreuje i ko na koji nain uestvuje u dru.tvenim dogaajima. 6odna raz#iak je ona koja odreuje da 1e mu.kar&i u Atini i 8parti donositi od#uke u vezi sa ratom, dok 1e /ene da tkaju. 3eumesno je i nemogu1e da one donose mudre od#uke u vezi sa ratom, .to naravno znamo da u drugim grupama nije s#uaj. +roz istoriju znamo da su postoja#e /ene koje su donosi#e od#uke o ratovima i raznim drugim situa&ijama. -ak#e, postoje grupe dru.tva u kojima je ovo mogu1e. %ak, u Atini veka p.n.e je to to#iko "i#o nemogu1e i sumanuto da je Aristofan na tom motivu napravio komian zapis. Jednako kao .to u %ti&ama pti&e govore tekstove #judi, tako i u 'izistrati /ene govore o po#iti&i. Jedna rodna ku#turna norma ovde omogu1ava da do"ijemo taj pog#ed iz riko.eta i otvara nam mogu1nosti da razmi.#jamo o nainima na koje su :r&i de#i#i svest prema tome kako su zahteva#i od svojih #anova grupe da artiku#i.u i da se pona.aju u vezi sa svojim "io#o.kim datostima. !vo je naravno nu/no da "i se individue mog#e identifikovati sa grupom i to u o"a prav&a. 8 jedne strane da "i sam #an;#ani&a grupe ima#a svest o tome da pripada odreenoj grupi i s druge strane da "i je drugi oprede#i#i u odreenu grupu. )a arheo#oge je jako "itno da se ovo esto odvija putem materija#ne ku#ture. $aterija#na ku#tura u ovakvom sao"ra1aju ima jako va/nu u#ogu. 7 tim pro&esima identifika&ije nizom drugih naina mi saop.tavamo kojoj rodnoj grupi pripadamo. (o inimo nainom na koji se odevamo, ukra.avamo, nainom na koji se pona.amo, koje prostore nase#javamo. %ostoje odreena pravi#a u koje prostore smeju i#i ne smeju da u#aze odreeni pripadni&i nekih grupa <npr. ,i#andar, ko sme da ue iza o#tara itd.=. -ak#e, prostorno kretanje zavisi od toga kojoj dru.tvenoj grupi pripadamo. 7ko#iko pojedina& ne /e#i da po.tuje norme koje v#adaju u njegovoj grupi, on rizikuje da ga grupa ne prihvati. 7 zavisnosti od toga ko#iko odstupanje sistem mo/e da primi 1e se odreivati sank&ija, koja se mo/e odvijati na raz#iite naine. )"og svega ovoga, ku#turna pravi#a se vremenom menjaju, postepeno. 3ekad se ta pravi#a menjaju i putem zakona, dek#ara&ije <npr.hri.1anski edikt o to#eran&iji=. +u#turne norme se raz#ikuju od

vremena do vremena, od mesta do mesta, pa se tako raz#ikuju i ku#turne norme kada se radi o rodnim raz#ikama, te#esnosti i seksua#nosti. !vom temom se "avi $i.e# >uko. $i.e# >uko se "avi fi#ozofijom i istorijom, on se "avi pitanjem uti&aja ku#turnih normi na te#esnost i kako "io#ogija utie na itavu grupu. Jedna od najznaajanijih knjiga mu je 42storija seksua#nosti4 gde se "avio istorijom naina na koji su #judi razmi.#ja#i i pona.a#i u vezi sa svojom seksua#no.1u. (akoe je napisao i 42storiju #udi#a4 gde se prouava i opisuje nain na koji #judi u raz#iitim ku#turama odreuju .ta je norma#no pona.anje, a .ta je #udi#o. 3pr. #judi koji do/iv#javaju ha#u&ina&ije 1e u pojedinim grupama "iti do/iv#javani kao opasni, a negde drugde kao pose"no o"dareni, vidoviti #judi koji mogu da pomognu grupi. 7 42storiji zatvora0nadzirati i ka/njavati4 pak govori o tome kako fizikim ograniavanjem i zatvaranjem, #judske grupe regu#i.u odreene situa&ije. 'judi se u raz#iiti grupama sme.taju u raz#iito ograniene prostore u kojima se kontro#i.u. 8me.taju se u arhitektonske prostore koji su isp#anirani za nadziranje. !vaj prin&ip >uko naziva panoptikumom. %rostor, jedna taka sa koje jedna oso"a i#i grupa mo/e videti sve0panoptikum. 3a isti nain se organizuju i fa"rike gde se omuga1ava da nadzornik panoptikumom prati dogaanja. >uko ustvari govori o tome da je #judska te#esnost jedan va/an faktor u odreivanju #judske mo1i. 3iz dogaaja se u na.im /ivotima zapravo tie toga da svoja te#a koristimo kako "ismo pos#a#i odreene so&ija#ne poruke, o svom statusu, mo1i i u#ozi unutar grupe. 6adi se zapravo o sav#adavanju i kori.1enju te#esnosti u dru.tvenim odnosima. >ukoa je na ovakvo mi.#jenje nave#o de#o +eneta -overa ?@Aih godina 4:reek homoseBua#itC4. -over govori o homoseksu#anosti kod :rka u trenutku kada se dru.tvena *vropa promeni#a i kada je "i#o mogu1e govoriti o seksua#nosti kao o akademskom, #egitimno predmetu istra/ivanja. Dinjeni&a da su u antikoj :rkoj "i#i mogu1i i dozvo#jeni odnosi izmeu dva ista "io#o.ka po#a je stvar o kojoj su razmi.#ja#i mnogi i pre -overa < inke#man, 9ajron, !skar aj#d=. -over se poza"avio sudskim spisima, #ikovnim predstavama, raznim drugim izvorima znanja o antikom dru.tvu, pre svega atinskom i do.ao do zak#juka da je to .to mi danas nazivamo o"iajima homoseksua#nosti u antikoj :rkoj zapravo jedna vr#o strogo ureena institu&ija atinskog dru.tva koja podrazumeva jasno odreena pravi#a tog dru.tva. !n govori da je to jedna institu&ija koja je ima#a o"razovni i so&ija#ni karakter i podrazumeva#a je da jedan stariji graanin oda"ere svog m#adog .ti1enika i da je zadu/en za njegovo o"razovanje, uvoenje u dru.tvo i sav#adavanje dru.tvenih normi i pritom ogranien nizom zakona. !vo je so&ija#na institu&ija u kojoj odnosi i mo1i odreuju nain na koji se pona.aju partneri. 2z ove -overove ana#ize, >uko je poeo da pi.e svoju istoriju seksua#nosti i rekao da je taj primer iz antike :rke zapravo su.tina mnogih dru.tava. -a se seksua#no pona.anje, pode#a rodnih u#oga i nain na koji konzumirmao te rodne u#oge uvek tie nekakve mre/e odnosa mo1i i da je nain na koji artiku#i.emo seksua#nost jedan od naina na koji rasporeujemo svoje so&ija#ne u#oge. -ak#e, postoji prirodno pona.anje #judi u ovoj sferi, a#i da je ono uvek propu.teno kroz ku#turne norme, vrednosti i pravi#a i da se raz#ikuje od jedne do druge zajedni&e. 2z toga proistie i kako odreujemo ono .to je radi#a 'izistrata, .ta je do#ino, a .ta nije do#ino da rade raz#iiti pripadni&i grupe i na koji nain to rade. 'izistrata i njene istomi.#jeni&e se s#u/e te#esno.1u kako "i postig#e odreen po#itiki &i#j.

)a.to je Aristofan iza"rao 'izistratuE Fta je sme.noE 7 nekim dru.tvima "i ovo "i#a neprihvat#jiva komedija koja govori o tome da Atinjanke ne1e da vode #ju"av sa svojim mu/evima. !va komedija se ne "i mog#a odigrati na svakoj s&eni i u svakom trenutku u istoriji oveanstva. -ak#e, .ta je sme.no u &e#oj ovoj stvari je takoe stvar normi odreenih grupa. 3orme su te koje odreuju .ta mo/e da se ka/e, do koje mere mo/e da se preokrene i prekorai <kao u 'izistrati= da "i "i#o sme.no. 8meh je takoe ku#turno spe&ifian, jedan je od naina da shvatimo .ta je norma grupe koja se okre1e. -ok prouavamo antike komedije mi se mo/emo "aviti pitanjem i emu su se ti #judi smeja#i i za.to. 3a taj nain mi takoe do"ijamo s#iku u og#eda#u onoga .to je "i#o norma, .to je smatrano norma#nim, pristojnim pona.anjem i onoga .to je "i#o sme.no, neoz"i#jno. 3a ovaj nain do"ijamo podatke o tome kako su #judi mis#i#i o svetu, se"i, istorijskim i so&ija#nim temama. 7 'izistrati s jedne strane mo/emo itati o odnosu prema %e#oponeskom ratu koje imaju /ene, a takoe saznajemo i o tome kako su se odreiva#e i definisa#e rodne u#oge u :rkoj.