OPTA KNJIEVNOST 1

1.Sta je ep? Epske tehnike? Ep je jedan od osnovnih oblika epike, pisan u stihu, iji su sinonimi jo i epopeja, spev, poema, narativna pesma. Ep spada u najstarije epske vrste. Potie od grke rei epos to znaci re, pria. Fabula se obino odnosi na mit, legend vezanu za narod, pleme, dravu, istorijski dogaaj. Epske tehnike su skup knj.postupaka i sredstava karakteristinih za epsku poeziju. ada govorimo o epskim tehnikama imamo epizodu! zaokruena tematska celina, zatim retrospekciju! prianje o dogaaju koji se desio pre glavnog dogaaja tj.glavne radnje, anticipaciju! dogaaje koji "e se tek desiti , retardaciju ili usporavanje radnje, digresiju ili kra"e udaljavanje od radnje, deskripciju!opisivanje, i #ormule! blokovi istih stihova koji se ponavljaju. 2. Osnovne od ike epa na osnov! Epa o "i #a$e%!. $ajvanija karakteristika epa je stavljanje glavnog lika u centar zbivanja, u ovom epu to je upravo %ilgame i opisani su njegovi doivljaji na putu do spoznaje venog ivota. Ep je pisan u stihu. & epovima je glavni junak idealizovan, te je %ilgame predstavljen '() bog, a *() ovek, ima najboljeg prijatelja Enkidua. Pripovedanje je objektivno i distancirano. +a glavnog junaka je uzeta istorijska linost, %ilgame je bio vladalac &ruka. &. Epske tehnike na osnov! Epa o "i #a$e%!. ,etardaciju u vidu epizode u -Epu o %ilgameu. nalazimo kad &tnapitim pria priu o potopu. /ugo putovanje %ilgamea i Enkidua do edrove ume je primer za digresiju i epizodu. /igresija nam je predstavljena u celom tre"em pevanju kada Enkidu ponovo odlazi u stepu. Primer proirenog poreenja je lik 0umbabe, predstavljenost njegovog izgleda, snage i mo"i. $ajvie ponavljanja ima u desetom pevanju tj.u %ilgameovom putu ka &tnapitimu, gde on sre"e ljude korpione, 1iduri 1abitu, laara &ranabija i na kraju &tnapitima. Primer nabrajanja i ponavljanja je kada %ilgame see stabla za lau. ,etrospekcija je data u jedanaestom pevanju, tj.u &tnapitimovoj prii o potopu i tome kako je on postao jednak bogovima. 2nticipacija 3najavljivanje ta "e se desiti posle glavne radnje4 je data u %ilgameovim i Enkiduovim snovima. Ep ne poinje invokacijom, ve" direktnim uvoenjem u radnju! in medias res. '. Ko$po(i)ija i te$a epa o "i #a$e%!. Ep o %ilgameu je nastao oko *566. god p.n.e. na *' glinenih ploa koji predstavljaju *' pevanja.Te$atika speva govori o prijateljstvu,o borbi protiv zla,o smrti, o potopu i o traenju venog ivota.7spevan je u slobodnom stihu,razliite duine i karakteristina su ponavljanja kao to su ana#ora,epi#ora,palilogija. %ilgame je gl.junak speva koji ini '() boanskog i *() ljudskog./elo se moe tematski podeliti na dva dela. 8d prvog do osmog pevanja govori o %ilgameu,savremenom vladaru, koji zajedno sa svojim prijateljem Enkiduom ubija i pobeuje 0umbabu. & drugom delu koji je od devetog do dvanaestog

pevanja,opisana je Enkiduova smrt i govori se o potrazi za odgovorom na pitanje kako ste"i veni ivot. *. +!taj!,i $otivi ! Ep! o "i #a$e%!. 9utaju"i motiv je motiv koji se javlja u vie knjievnosti. Prvi primer stvaranje oveka! Enkidu je stvoren od blata, a 2dam je stvoren iz praha 3veza sa :iblijom4. /rugi primer! potop. & Epu o %ilgameu potop je preiveo &tnapitim, tu nalazimo takoe vezu sa :iblijom, jer je po njoj potop preiveo $oje. ;re"i primer! zmija. +mija predstavlja neprijatelja oveka. & %ilgameu ona njemu krade travku besmrtnosti, a u :ibliji ona takoe krade veni ivot 2damu i Evi. -. "i #a$e%ovo p!tovanje. %ilgame kre"e u potragu za venim ivotom,prisutan je njegov strah od smrti i prolaznosti. $a putu do &tnapitima on savlauje mnoge prepreke sa divovima, korpionima koji uvaju nebesku kapiju i oni mu govore da nijedan ovek nije preao sunanu kapiju, ali vano je da %ilgame ne odustaje, ide kroz tamu i vode smrti. +atim, %ilgame nalazi &tnapitima i pria mu o svojoj nameri da pronae veni ivot. 8n ga upu"uje da na dnu mora potrai travku protiv smrtnosti. <eutim, dok se on kupao u jezeru, zmija mu odnosi travku i tako razoaran %ilgame se vra"a u grad &ruk. .. Sta je /i/ ija0 kad je nasta a0 od 1e#a se sastoji? :iblija ili 1veto pismo je najvanija sakralna knjiga hri"anske religije, koja se sastoji iz 1tarog i $ovog zaveta. $astala je od gr.rei biblion! knjiga. :.je u celini nastajala u razdoblju od *= v.p.n.e. do ' v.n.e. 1tari zavet, pisan na hebrejskom i aramejskom jeziku, prema jevrejskom kanonu obuhvata '> knjige, u kojima se opisuje jevrejska istorija. 8snovni pesniki oblici 1tarog zaveta su?himne,molitve,psalmi,tubalice,ljubavne,svadbene i vinske pesme, kao i obredne pesme u kojima se naje"e poziva na rad. 1tari zavet ujedno je i osnovna sveta knjiga @evreja. $ovi zavet je pisan u * i ' v.n.e.,na grkom jeziku, izuzimaju"i @evanelje po <ateju, ija je osnova nastala na aramejskom jeziku. $ovi zavet obuhvata '5 knjiga podeljenih na jevanelja, /ela svetih apostola, Poslanice i 8tkrivenje @ovanovo. +a razliku od 1.z.,tekstovi u $.z.daleko su srodniji ,jer ih sve povezuje sredinja #igura 7susa 0rista, iji se ivot, propovedi i uda prenose $ovim zavetom. 2. Na/3ojati 14 5o6ijih (apovesti. *. @a sam %ospod :og ;vojA nemoj imati drugih bogova osim mene. '. $e pravi sebi idola niti kakva likaA nemoj im se klanjati niti im sluiti. ). $e uzimaj uzalud imena %ospoda :oga svojega. >. 1e"aj se dana odmora da ga svetkujeA est dana radi i svri sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor %ospodu :ogu tvojemu. =. Potuj oca svojega i majku svoju, da ti dobro bude i da dugo poivi na zemlji. B. $e ubij. 5. $e ini preljube. C. $e kradi. D. $e svedoi lano na blinjega svojega. *6. $e poeli nita to je tue.

7. Sta je 5o# ko# dana stvo3io? Prvi dan stvorena je svetlost. /rugi dan :og je stvorio svod nebeski i rastavio vodu pod svodom od vode nad svodom. 2 svod nazva :og nebo. ;re"i dan snagom rei :oje odelila se voda od kopna. $a zemlji je izrasla trava i ranovrsna drveta koja raaju plod. Eetvrti dan :og je stvorio svetila na svodu nebeskom. 1unce da upravlja danom, i mesec da upravlja no"u, i zvezde? da svetle i da budu znaci vremena, dana i godina. Peti dan :og je stvorio iva stvorenja u vodama, ribe i ostala stvorenja velika i mala, kao i ptice nebeske, po vrstama njihovim.Festi dan stvorio je :og stoku i sitne ivotinje i zveri zemaljske, po vrstama njihovim.$a kraju ree :og? G/a nainimo oveka po liku i podobiju $aem, koji "e biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih ivotinja to se mi"u po zemlji.G Presveta ;rojica, :og nas, stvorio je oveka od praha zemaljskog, i udahnuo u njega duh ivota. Prvo je :og stvorio 2dama, pa mu je onda stvorio enu, Gove"icuG, Evu, da mu bude pomonik na putu ka venom cilju njihovog ivota i ivota svih stvorenja 14. P3o/ e$ teodi)eje. /ovodi se u pitanje boanska pravda i zlo na svetu. @ov je uveren u svoju nevinost i vrlinu. $jegova glavna osobina je trpljenje .8n ne dovodi u pitanje postojanost :oga ve" njegovu pravednost i zbog te sumnje u boansku pravednost njegova vera nije u potpunosti vrsta i nema odgovore na pitanja pravde. 11. Sad36aj jevan8e ja po i(/o3!9 navesti 1!da i pa3a/o e Is!sove. : Jevan8e je po ;atej!< $a poetku jevanelja je dat 7susov rodoslov, gde se vidi da je porekla /avidova. 7susa, kao bebu, od 7roda sklanjaju u <isir. asnije, kad odraste, odlazi kod @ovana da ga krsti. $akon toga /uh odvodi 7susa u pustinju da ga avo iskua, ali on svemu odoleva i okuplja uenike na gori, gde ih ui zakonu hristolike ljubavi. 7sus se vra"a u grad i raznolikim udima i isceljenjima pokazuje svoju veru i mo" boiju. 7rod etverovlasnik na prevaru od svoje k"eri biva naveden da naredi pogubljenje @ovana rstitelja. 7sus okuplja svoje uenike na tajnoj veeri i govori im da "e ga neko od njih izdati, i da "e ga razapeti. @uda izdaje 7susa za )6 srebrnjaka, i 7susa odvode pred Pontija Pilata gde narod trai smrt 7susovu. 7sus biva razapet i umire na krstu. <arija i <arija <agdalena obilaze njegov grob i prve saznaju da je vaskrsao, on im govori da prenesu apostolima da "e se sa njima na"i u %alileji.T3i 1!da Is!sova= @edno od uda 7susovih je kada narod, koji ga je pratio, nahranio sa = hleba i ' ribe, a bilo ih je pet hiljada, bez ena i dece. +atim, kada su se uenici nali na lai, i krenula bura, 7sus im ree da se ne boje, a oni se uplaie utvare, te mu Petar ree?ako je to zaista 7sus neka mu naredi da krene da hoda po vodi. Petar krenu, ali se uplai i pokleknu, ali 7sus mu prie te ga spasi. Hena koja je *' godina bolovala od teenja krvi, ozdravila je svojom verom, jer je govorila sebi da "e se izleiti

samo ako se dotakne skuta 7susovih. 7sus vidi njenu veru i ona zaista tim dodirom ozdravljuje. Jedna Is!sova pa3a/o a= Iarstvo nebesko je kao doma"in koji najmi radnike za svoj vinograd. /ogovori se sa njima da im plati po gro. 2 kad nadje besposlene, ree im da se pridrue njegovim radnicima. $a kraju rada svima isplati po gro, a oni prvi se pobunie tro njima ne plati vie jer su due radili. /oma"in im ree da su primili koliko su se dogovorili i da on svakom moe platiti po volji. ;ako "e i u carstvu biti poslednji prvi, a prvi poslednji. 12. Sad36aj i ko$po(i)ija knji#e o Jov!. 1pada u mudrosne spise i zapisana je u J7 v.p.n.e. ;ema dela je nezasluena patnja pravednika,iskuenje i "utanje od strane :oga koji okleva da mu pomogne. Postavlja se pitanje porekla zla, patnje i nesre"ne ljudske sudbine. 1astoji se od prologa i tri ciklusa 3,asprava sa prijateljima4. & prologu se prikazuje @ova kao ovek poboan, bogat i sre"an. 1otona pred :ogom tvrdi da je @ova pravedan zato to mu nudi zemaljsku sre"u. +atim :og iskuava @ovu i on tako biva lien velikog bogatstva i dece i biva pogoen tekom bole"u. +atim sledi glavni deo knjige, dijalog izmeu @ove o njegova tri ptijatelja 3Eli#as, Jilvid i 1ol#id4. 8ni mu govore da se pokaje, jer mora da je neto zgreio im ispata. <eutim @ova se brani i izjavljuje da je nevin. 8dnekud se pojavljuje i etvrti prijatelj, Eliluj. 8n kritikuje @ova, ali i njegove prijatelje, jer nisu nali rei koje bi ga preobratile. $a kraju, u epilogu se pojavljuje :og u oluji i ne donosi nikakvo reenje osim to vra"a @ovi preanju sre"u i @ova biva dvostruko nagraen, jer se odrekao vlastite pravednosti i postao pred :ogom ,,siromahKK. 1&. Knji#a p3opovednika0 sad36aj i ko$po(i)ija. Pripada 1tarom zavetu, mudrosnoj knjievnosti, nastala je u ).v.p.n.e. $apisana je u prvom licu,tonom koji je pesimistian i opominju"i. Pisac se predstavlja kao sin /avidov! 1olomon. %ovori se o ispraznosti ivota i ovozemaljskim vrednostima koje ne mogu usre"iti oveka. 1lina misao se sre"e i u njizi o @ovu. Propovednik govori o tome kako i ovek koji je pravedan moe da bude nesre"an. 1re"a se ne nalazi na ovozemaljskom ivotu,ve" nakon njega. 7z kazivanja propovednika zakljuuje se da je bio hedonista. ;akoe on je i skeptik, jer sumnja u postojanje sre"e na svetu. /ovodi se u pitanje tradicionalna ideja,zato to nam on daje netradicionalne odgovore? oveku nije dato da razume :oije puteve i :og ne mora da polae oveku raune. 1'. Pes$a nad pes$a$a0 sad36aj i ko$po(i)ija. Pripisuje se 1olomonu, ali to je samo knjievni postupak,kao i kod Propovednika. Jerovatno je nastala oko >.v.p.n.e. ;o je zapravo zbirka ljubavnih pesama, pisana veoma slobodnim jezikom. /evojka 1ulamka, uva vinograde i govori o ljubavi prema njenom dragom. Iar 1olomon se zaljubljuje u nju i odvodi je u svoj hram. 1ulamka izlazi u grad da trai svog dragog, ali je hvataju straari i vra"aju je. Pastir govori o lepoti svoje drage 1ulamke, i o ljubavi koju ose"a prema njoj. /evojka uje njegov glas,pati za njim, zaklinje k"eri @erusalimske da mu prenesu da boluje za njim. 8stale devojke u hramu se

dive njenoj lepoti, i ele da je gledaju, ali ona odlazi. Pastir i 1ulamka se pronalaze i on se divi njemoj lepoti. 1ulamka pronalazi mir u pastirevom zagrljaju.

1*. ;o#!,a t!$a1enja Pes$e nad pes$a$a. Problem za tumaenje predstavlja pitanje? 8 kakvoj se ljubavi radiL Postoji vie tumaenja! alegorijsko 3ljubav @ahve prema 7zraelu4,doslovno 3pohvala ljudskoj ljubavi4, teoloko 3pesma o ljudskoj ljubavi reinterpretirana u perspektivi boanske ljubavi4. Postoji mogu"nost da je u poetku bila zbirka verenikih ili svatovskih pesama. $ajve"i deo pesama je napisan u #ormi dijaloga dvoje ljubavnika. 1-. >o$e3sko pitanje. 0omersko pitanje problematizuje autorstvo i jedinstvo 7lijade i 8diseje kroz dilemu da li su dati epovi nastali trudom jednog autora ili je ipak re o manje ili vie doslednoj kompilaciji epske tradicije. 8dgovori na h.p.uzajamno su razliiti, mogu se podeliti na ' grupe? unitaristiku i analitiku. Pobornici analitikog stanovita smatraju da su 7lijada i 8diseja sastavljeni od ve"eg broja #olklornih pesama, dok unitaristi misle da su to jedinstvena umetnika dela koje je spevao jedan autor. 7zmeu ova dva stanovita #ormirao se itav niz speci#icnih teorija. & '6!om veku pokuano je da se za h.p. pronae odg.pomo"u prouavanja ive #olklorne tradicije na :alkanu. & tome je presudnu ulogu imala teorija Perija i 9orda, koji su na terenu zapisivali epska izvoenja sandakih <uslimana, a rezultate tog istraivanja primenili na 0omera. $jihova teorija bila je veoma uticajna u drugoj polovini '6!og v. i promenila je prirodu h.p.povezavi ideju o jedinstvenom autoru ipretpostavku o nepovezanoj epskoj tradiciji. 1.. Epske tehnike na osnov! I ijade. Epi(oda? epizoda o /olapu,0erino zavoenje /iva,kad 2hilej saznaje za Patroklovu smrt. Epsko delo se ostvaruje 3eta3da)ija$a! odlaganjem toka radnje na dva naina? di#3esijo$0!$etn!ti$ epi(oda$a i desk3ip)ija$a0 npr.2hilejevo kovanje tita,susret /iomeda i %lauka,opisi sveanosti,0erino zavoenje +evsa, zatim kata o(i$a 3npr.katalog brodova4, na/3ajanji$a 3kada 0elena nabraja ahejsku vojsku4, p3o%i3eni$ po3e8enji$a 3npr.poreenje 2janta sa <agarcem koji ne"e da ode dok se ne najede,iako ga deca gaaju ,kao to 2janta gaaju ;rojanski strelci4. @edna od glavnih odlika 0omerovog stila su @o3$! e0 kao grupa rei koja se upotrebljava pod istim metrikim uslovima da bi se izrazila data sutinska ideja. Staja,i epiteti uvek stoje uz odreen pojam i nose neko znaenje, npr.0ektor je sjajno slemi 2hilej brzonogi,+ora ruoprsta. 12. Osnovne od ike epa na osnov! I ijade. Ep je due pripovedno delo u stihu sa vie likova,dogaaja i epizoda. 7lijada poinje tehnikom in medias res, ime se italac odmah uvodi u sredite zbivanja i obavetava se o predmetu radnje.$a poetku se javlja invokacija Mmolitva boginji pevanja da pomogne

pevau. Eesto je i izlaenje iz epske objektivnosti! kada pesnik govori o sebi obra"aju"i se muzama. @edna od najvanijih osobina je esto kori"enje upravnog govora. 8pisi borbi i dvoboja ine sredinji deo epa. <eutim u centar radnje je stavljen ;rojanski rat, koji je istorijski dogaaj. 2hilej kao glavni junak je idealizovan, prikazano je njegovo prijateljstvo sa Patroklom. Pripovedanje je objektivno i distancirano. 17. Sad36aj i ko$po(i)ija I ijade. ;ema 7lijade je potraga 2hileja,a okvir i pozadina su epske slike rata i borba pod ;rojom. omponovana je od '> pevanja i moe se podeliti na > dela.& prvom delu3 7 pevanje4 se govori kako se 2hilej razgnevio to mu je 2gamemnon oteo :risejidu./rugi deo obuhvata od 77 do NJ777 pevanja u kome se opevaju ahejske borbe s ;rojancima dok se 2hilej gnevi.$a kraju, Patrkola ubija 0ektor i njegovom smr"u menja se tok radnje u 7lijadi. ;re"i deo obuhvata od N7N do NN777 pevanja i peva se o tome kako se 2hilej pomirio sa 2gamemnonom i ponovo se vratio u borbu. 2hilej se bori sa 0ektorom i uz 2teninu pomo", 2hilej ubija 0ektora i njegovo mrtvo telo vue kolima po zemlji. & etvrtom delu koji obuhvata NN7J pevanje se kazuje o Prijamu koji je izmolio od 2hileja telo sina i govori se o 0ektorovoj sahrani. /elo se zavrava idejom pomirenja. Sad36aj I ijade= $a poetku se peva o 2hilejevom gnevu prema 2gamemnonu, jer mu je oteo robinju :risejidu, da bi nadomestio to to mora da vrati k"er sveteniku 0risu, kako bi umilio bogove. 2hilej ne eli da uestvuje vie u borbi protiv ;rojanaca, i njegova majka ;etida moli /iva da vrati slavu 2hileju. & borbama se na strani 2hejaca istiu /iomed, 2jant, 8disej, a na strani ;rojanaca 0ektor. ;rojanci potiskuju 2hejce, te se ose"a odsustvo 2hileja. 2hilej ne prihvata izvinjenje, i ne eli da se vrati u borbu. $jegov prijatelj Patroklo ga moli da bar njegu dozvoli da se vrati u borbu, 2hilej pristaje i daje mu svoj tit. Patroklo gine u borbi od strane 0ektora. Povreen Patroklovom smr"u, 2hilej se miri sa 2gamemnonom i vra"a se u borbu, i potiskuju ;rojance koji se povlae u grad. 7spred grada ostaje samo 0ektor koga u dvoboju ubija 2hilej i njegovo telo odvlai u ahejski tabor. 0ektorov otac prijam, dolazi da otkupi telo svog sina, 2hilej ga lepo doeka i preda mu 0ektora. ;rojanci odaju poast 0ektoru. 24. Ahi kao # avni j!nak epa. 2hil je gotovo savren junak kome je data boanska dimenzija.8n je opisan kao nepobediv, najjai junak, olienje herojske mladosti, snage i lepote. 7 pored toga to je veran i dosledan onome za ta se bori on ipak svojim prekomernim ponosom izaziva niz tragedija. Je"ina ga nije toliko pogodila, koliko ga je zabolela smrt svog najboljeg prijatelja.9jubav prema njemu je opisana kao snana, istinska ljubav koju ovek moe ose"ati prema prijatelju .;u vidimo 2hilovu emotivnu stranu, jer se pored toga pojavljuju jo dve, moda i snanije ljubavi. @avlja se ljubav prema voljenoj osobi,gde vidimo njegovo dostojanstvo,kada on mirno predaje svoju dragu drugom, mada zbog toga ose"a bol i roni suze oplakuju"i nepravdu koja mu je uinjena. 7 tre"a vrsta ljubavi, ona najsvetija javlja se prema roditelju, jer 2hil se"aju"i se svog oca zaboravlja svoj gnev, voju muku i bol i preobraava se.2hil se zbog toga posmatra kao lik u razvoju. $a poetku dela predstavljen kao straan, impulsivan,nadmen, ali na kraju dela on igra sasvim drugaiju ulogu!ulogu mirotvorca, smirenog,strpljivog,mudrog junaka.

21. Aakon s!d/ine. 1udbina je, prema narodnom verovanju, sila koja odreuje ivot svakog pojedinca i od koje se ne moe pobe"i. /ogaaji koji oveka snalaze smatraju mu se dosuenim, a ono eljeno koje i pored uloenog truda ostaje neostvareno, smatra se nesuenim. & #ilozo#skom smislu sudbina je nuni red u svetu kojem je podvrgnuto svako bi"e. 1udbina nije slepa 7 sluajna kao usud, nego racionalna iako je nepoznata pojedincu koji u njoj uestvuje. & 7lijadi, neumitnu sudbinu vidimo na primeru 0ektora. Eak ni +evs na nagovor svih 8limpljana nije mogao spreiti odluku, odnosno smrt najve"eg trojanskog junaka. 22. 5o6anski svet ! I ijadi. :ogovi nisu samo nosioci moralnih,etikih vrednosti, oni su prikazani kao svemogu"i, mo"ni, nadreeni, kao oni koji odluuju o ljudskom ivotu na nain na koji ele.Jeoma su slini oveku i jedina razlika sa ovekom je njihova besmrtnost,svemo"nost i izobilje ivota u kome ive.Jeno mladi oni ljudski svet posmatraju kao pozorinu predstavu, ovek im se klanja,poznaje njihovu "ud i mogu"nost da se lako razdrae, pa se trudi da im udovolji da ne bi osetio njihov bes. 8ni nisu vrhovni ideal, ne propisuju moralne vrednosti i u nekim sluajevima su gori od ljudi,oni stradaju i pate zajedno sa ljudima,upravo zbog svojih ljudskih strasti. 2&. enski svet ! I ijadi. *. 0elena! po mitu o 2#roditi i zlatnoj jabuci, smatrana je za najlepu enu na svetu 7 po tome je obe"ana Parisu. 9ik lepe 0elene je prikazan kao tragian, glavni je krivac ;rojanskog rata, meutim niko joj to nije uzeo za zlo, smatrali su Parisovu ljubav potpuno opravdanom, jer kada se ona pojavila na bedemima, ak su 7 stari mudraci ostali nemi pred njenom lepotom. Jidimo njenu iskrenu njubav 7 el prema 0ektoru iz njene jadikovke. '. 2ndromaha! jedna od najlepih 7 najlplemenitijih likova stare poezije. Hena 7 majka, ne shvata moralnu nemogu"nost 0ektorovu da se vrati u ;roju. Joena je strahom od 2hileja, koji joj je ubio oca 7 bra"u. roz 0ektorov 7 2ndromahin odnos vidimo porodian ivot ocrtan najtoplijim bojama 7 osen"en najdubljom tragikom. ).0ekaba 3majka 0ektorova 7 Parisova, ena Prijamova4 >.:riseida 3 robinja 2hilejeva4 =. asandra 3proroica, sestra 0ektorova 7 Parisova4 7 naravno tu je ;etida! majka 2hilejeva. 2'. Osnovne od ike epa na osnov! Odiseje. %lavni junak epa je idealizovan! 8disej izgleda gotovo neranjivo i nepobedivo. 8n je pametan i strpljiv i za njega prepreke ne postoje. 1vojim jakim karakterom i ovim osobinama uspeva ponekad da nadmudri i same bogove./etaljni opisi! u 8diseji se detaljno opisuje /adiljino se"anje na 8disejevo detinjstvo.8ko g.junaka se nie itav niz epizoda,npr. kada je bio kod iklopa, susret sa boginjom irkom, boravak kod 9oto#aga. 8dnos sa ostalim likovima je prijateljski ili neprijateljski! 8disej ima prijatelje koje gubi

na putu.Putovanje! jedna od najvanijih osobina epa su putovanja, avanture i pohodi.8disej putuje u podzemni svet, luta, prikazano je njegovo putovanje kuci.

2*. Epske tehnike ! Odiseji. Ep poinje invokacijom 3pesnikov poziv muzi ili boanstvu od koga se trai pomo" pri stvaranju dela4. 8bino na poetku dela 3inicijalna #ormula4 ili na poetku manjih odeljaka 3pevanja4! izlaganje teme i junaka 3in medias res! inicijalna epska #ormula kojom se pripovedanje zapoinje bez okolianja, skretanjem panje na sredinju temu4, anticipacija 3epska tehnika kojom se u pripovedanju nagovetavaju ili predoavaju dogaaji iz budu"nosti4! <enelaj prorie da "e se 8disej vratiti. +atim irka pria 8diseju ta "e se desiti, odnosno imamo retrospekciju ! epska tehnika koja naknadno pripoveda o dogaajima iz prolosti. Eesto poprima #ormu umetnute prie i koristi se kao jedan od oblika retardacije! od 7N do N777 pevanja 8disej otkriva Feaanima ko je, pria o putovanju i povratku. & tim pevanjima pripovedanje se pomera na *. lice3sa objektivnog pripovedaa na glavnog junaka4.,etardacijom se usporava i odlae radnja,ali u 8diseji je to dinamino, jer uestvuju u daljem toku radnje i vode junaka ka cilju. Epizode se ogledaju u opisu 8disejevog lutanja,ali one nisu povezane. 7 kada bi se promenio njihov redosled struktura epa se ne menja.Eshantoloke predstave! date su u epizodi 8disejevog silaska u podzemni svet,one predstavljaju sve pojave iz podzemnog sveta. 2-. Ko$po(i)ija i sad36aj Odiseje. /obila je ime po 8diseju, glavnom junaku u epu.& 8diseji se govori o 8diseju, voi 7taana u ;rojanskom ratu koji je posle propasti ;roje *6 god. bio po svetu, a za to vreme su prosci njegove ene Penelope harili njegovu imovinu, a po povratku ku"i se osvetio proscima.8bimom je kra"a od 7lijade i pisana je u heksametru.;akoe je komponovana od '> pevanja koja se mogu podeliti na > dela? *.8disej se ne pojavljuje,dok on boravi kod boginje alipse na njegovom dvoru Penelopini prosci gozbama rasturaju njegovo imanje.,adnja je vezana i za ;elemaha,koji ele"i da zatiti oevinu, kre"e u potragu za ocem. '.8disej kod Feaana i kralja 2lkinoja govori o svojim doivljajima. ).8disej se vra"a ku"i i smilja osvetu proscima i niz prepoznavanja i >.8disej ostvaruje osvetu i miri se sa porodicama. 2.. 5o6anski svet ! Odiseji. ako je herojski ideal sa 2hila preobraen u mudrog 8dseja, tako se boanski svet iz ,,7lijadeKK premestio u ,,8disejuKK. 1lika bogova koji stanuju u 8limpu sasvim je drugaija. 7 dalje oni imaju svoje miljenike i smrtnike koje ne vole, ali bogovi ne vode rat izmeu sebe. Postoji odreena hijerarhija na 8limpu! /iv je najve"i bog koga svi moraju da potuju, a on se stara da se nita preko sudbine ne desi. & ,,8disejiKKvidimo glavnog

junaka kojeg oboava i pomae mu boginja 2teka. $jene osobine su i 8disejeve osobine! mudrost,potenje, hrabrost, snalaljivost. 22. Po3ek o i 3a(voj #31ke t3a#edije. ;ragedija je proizvod antikog duha. $astala je u = v.p.n.e. +a postanak i razvoj tragedije, znaajna su ) vana momenta, a to su mit, kult boga /ionisa i paralelno irenje sa demokratijom. $ajstarije podatke o tragediji nalazimo u 2ristotelovoj Poetici. 1matra se da je nastala od ditiramba. +a osnivaa se smatra ;espid, koji je prvi u ditiramb uveo stvarnu dramsku radnju i iz hora izdvojio jednog glumca. &voenjem prvog glumca koji se ozdvojio od hora satira nastala je satirska drama. /a se ne bi izgubila veza sa prvobitnom prirodom ditiramba u pozoritima se prikazivala trilogija i satirska igra. 8 prvoj tragediji moe se govoriti tek sa pojavom Eshila koji je uveo drugog glumca i stvorio celinu od tri drame, umanjio horske partije. 1o#okle uvodi tre"eg glumca i pove"ava broj uesnika u horu.3 ) glumca? Protagonist,/euterogonist i ;ritagonist4. 27. I(# ed po(o3i%ta. Pozorite istovremeno oznaava i pozorinu umetnost i zgradu u kojoj se ona izvodi. Predstave su se izvodile u podnojima brda, gde su kasnije nastali uveni grki am#iteatri. ;o je bilo okruglo igralite sa rtvenikom u sredini! timela, oko njega je igrao /ionisov kikliki hor, zgrada sa strane je sluila za oblaenje! skena. Prostor za publiku je okruivao orhestru sa ) strane. Postojale su prizme koje su se vrtele oko svoje ose i sluile su za promenu scenarija. $a ekiklemama su se prikazivale scene iz ku"e. 2 deus eO machina je sputala boanstvo na zemlju radi razreenja zapleta. &4. Be ovi t3a#edije. Po 2ristotelu delovi tragedije su dvojaki! po sutini i po veliini. /elovi po sutini su? pria 3pria koja podraava radnju4, karakter 3ono to pokazuje volju4, misli 3iskazuje odluke i izazivaju strah4, %ovor 3kojm se iskazuju misli, sredstvo podraavanja4, predstava 3slui za to da se in vri4 i melopeja 3pesme koje se pevaju uz muziku pratnju4. /elovi po veliini su? prolog 3poetni in4, episodija 3srednji4, eksoda 3zavrni in4 i horske pesme koje se dele na parodu 3ulaznu pesmu4 i stasimone 3staja"e pesme4. &1. Osnovne od ike Eshi ovo# stva3a a%tva. Eshil je prvi u traginu radnju vezao moralno!religiozni i socijalno!politiki problem. Hiveo je u zlatnom Periklovom dobu. $a polju dramske umetnosti uinio je veliki napredak. &savrio je dramsku tehniku, uveo je drugog glumca, pojaao je dramski element tragedije, jer je proirio dijalog, a smanjio broj horskih partija. 8snovna Eshilova pretpostavka je teodikeja,on je nastojao da bogove oisti od suvie ljudskih crta i da ih prikae kao moralno savrene. Eshil izgrauje etika shvatanja, prikazivanje motiva greha i pokajanja. Eshil pripoveda naelo . niega previe, nita preko mereP. Eovek treba da bude zadovoljan onim to mu je sudbina namenila. 8n govori i o nasleenoj teomahijskoj krivici predaka 3u 8restiji4. %reh predaka se prenosi na potomke, ali ne kao

neki besmisleni sluaj! uvek postoji i lina krivica koja pokre"e nasleenu, a to izaziva nesre"u kao ispatanje. /ela Eshilova? Persijanci, 1edmorica protiv ;ebe, 8kovani Prometej, 0ektide, 8restija.

&2. Nas edna k3ivi)a kod Eshi a. Pojam potekao iz 2ristotelovog tumaenja antike tragedije i tesno je povezan sa hibrisom i hamartijom. ;akoe se moe smatrati i sinonimom hamatije, jer znai prelazak iz sre"e u nesre"u traginog junaka zbog njegovog ravog delanja ili postupaka. Eshil takoe vidi kao strogu pojavu teomahije ili teonomije. od Eshila ko skrivi strada, takav je zakon i tako "e biti dokle je +evsa i smrtnom stvoru +evs je pokazao kojim putem um da ide? patnjama se pamet stie. o se oglui o ovaj opti boanski princip mora da ispata. od Eshila, krivica koja je uzrok traginog stradanja glavnog junaka je nasledna. %reh predaka se prenosi na potomstvo. +apravo, krivica se ne prenosi kao besmislen sluaj na potomstvo, ve" se gresima predaka pridruuju gresi potomaka. Po Eshilu, ovekovu sudbinu odreuje njegov karakter, pa tako on tek svojim delovanjem izaziva nesre"nu sudbinu i stradanje. Pored toga, krivica je i nuna, odnosno kanjavanje pojedinca moe zahtevati propast itave zajednice. 7 na kraju iza svega stoji +evsova volja, iza svih ovih sloenih odnosa i dejstava ljudskih i demonskih ciljeva. &&. O3#anska t3io o#ija. @e skup tri dela koja su meusobno usko povezana istom tematikom i jedinstvom radnje, tako da se nita ne moe pomeriti, a da se znaajno ne promeni sutina ili tok radnje. @edina sauvana organska trilogija je -8restija.. &'. Pitanje teo$ahije. 7ma dva tumaenja? prvo je da je to borba izmeu bogova, koje predstavlja estu temu mitova 3npr. +evs se bori protiv roniona, 0era i 2tena se sukobljavaju sa 2#roditom zbog zlatne jabuke4. 8vakvi primeri teomahije se mogu na"i u 0omerovim epovima, gde ratuju boanstva koja zauzimaju razliite strane u ;rojanskom ratu 32tena i 2rej4. /rugo tumaenje je da je to pobuna protiv boanskog poretka, koja zavisno od konteksta, moe znaiti i #iziko suprotstavljanje boanstvu, ili pak krenje boanskog poretka. $ajpoznatiji primer teomahije u grkoj tragediji je Prometejevo suprotstavljanje +evsu. &*. Pitanje ha$a3tije. ;o je jedan od sredinjih pojmova 2ristotelove teorije tragedije kojim se odreuje veza izmeu grenog delovanja junaka i njegove kazne. Po 2ristotelu, tragiki junak pada u nesre"u zbog neke pogreke. ,anije je hamartija tumaena kao mana tj. moralni

nedostatak junaka. 7dealni primer za hamartiju je delovanje glavnog junaka tragedije -Iar EdipKK. &-. Pitanje hi/3isa. 0ibris zajedno sa hamartijom odreuje pojam tragike krivice. & najirem smislu hibris oznaava drskost i preteranu samouverenost zbog koje ovek kri boanske zakone i pravila drutvenog ponaanja. & izvornoj upotrebi hibris oznaava preterani obestan in kojim se nanosi nepravda rtvi i kojom se rtva sramoti. 1avremena upotreba termina hibris je zasnovana na tumaenju prema kojem ljudi gordim ponaanjem kre norme bogova vreaju"i tako njihovu ast, i oni ih kanjavaju. &.. Osnovne od ike So@ok ovo# stva3a a%tva. Prvi je poeo da pie trilogije i to neorganske. &vodi scenogra#iju, uveo je tri glumca, zatim je pove"ao broj hora sa *' na *=. Prvi je prekinuo da pie tematske tragedije. $a mestu radnje na prvom mestu se nalazi ovek, a smanjuje ulogu bogova. 1o#oklove tragedije pune su kontrasta, a radnja se koncentrie na jednog lika kako bi se istakao njegov karakter. Eesto suprostavlja razliite karaktere kako bi istakao glavnog junaka.Po njemu ovek postepeno postaje sve savreniji i razvijeniji i neprestano se usavrava. oristi preokrete, prepoznavanja i tragiku ironiju 3car Edip4. Posebnu panju posve"uje enskim likovima. 2ristotel je rekao da 1o#okle prikazuje ljude kakvi bi trebalo da budu a ne kakvi jesu. 1o#oklova najznaajnija djela su? 2jant, Elektra, Iar Edip, 2ntigona, Edip na olonu, ;rahinjanke, Filoktet. &2. Osnovne od ike E!3ipidovo# stva3a a%tva. 1manjio je ulogu hora, uveo je govorni jezik, pove"ao agon. oristi postupak dues eO machine. $a njega su imali uticaj so#isti, koji su zastupali tezu da uvek moemo imati dva stava, to prikazuje u svojim delima. +a njega je karakteristina antropodikeja! tj.da se pitanje pravde svodi na oveka 3ovek je mera svih stvari4 i da se religija poinje meriti moralom. Jodi teomahiju protiv antropomor#nih bogova, jer oni ljudima ne mogu sluiti kao moralni obrasci, jer su moralno nedosledni, zatim psihologija iz koje se izvodi tragina krivica, akcenat je na oveku, na njegovim ose"anjima, emocijama, agonu i strasti. 7 Euripid je sklon realistinom prikazivanju u kome kritikuje ovekove tamne strane linosti, prikazuje ljude onakve kakvi jesu. od Euripida se prvi put javlja ljubav kao erotsko ose"anje i ene postaju glavni likovi njegovih tragedija. Prikazuje ih kao zavodnice, supruge, majke, "erke. $ajznaajnija Euripidova dela su? <edeja, 0ipolit, 2ndromaha, 2lekstida, Elektra, 8rest, 0ekaba, Pribeglice, jedna satirska igra iklop. &7. Po3ek o i 3a(voj #31ke ko$edije. Potie od rei komos, to znai vesela povorka i oda. ,azvila se iz #alinih pesama. 1matra se da potie sa ostrva /ela. 2kcenat je bio na nemoralu. 0or u komediji je aktivniji nego u tragediji, prolog je dui i bogatiji, uvek prisutan agon izmeu egzode i parode. $ajvaznija horska pesma je parabaza. %rka komedija! naziva se atika komedija

3zbog ostrva 2tike4. /eli se na tri #aze! stara, srednja i nova. 1tara se poela izvoditi u =. J.p.n.e! poiva na parodiji i satiri. %lavni predstavnik je 2risto#an. 7smevaju se konkretne linosti. 1rednja komedija se razvija u >. v.p.n.e! nemamo nita sauvano. $estaje hor i parabraza. %rau crpi iz mita. $ova komedija! nema politike, graa iz porodinog ivota, poiva na intrigama, bazira se na ljubavnim zapletima, u njoj se pojavljuju tipini likovi.

'4. Ci$ska pa ijata. Palijata je vrsta rimske komedija iz ). i '. v.p.n.e. $astala je preradom ili prevodom nove atike komedije iju su predstavnici <enandar, Filemon i /i#il. Palijata oznaava tip ogrtaa koji su nosili %rci. Palijata nastaje postupkom kontaminacije, uzimanjem dve ili vie komedija, pa ih sklapaju u jednu i tako nastaje nova komedija. ;eme potiu iz svakodnevnog ivota. $ema hora ni parodije,nema ni politike. +apleti su obino ljubavni, a u prologu se daje predistorija dogaaja. 9ikovi palijate su tipski 3stari i mladi gospodari ,robovlasnici, lukavi ili glupi robovi, paraziti..4. omedija se zasniva na komediji karaktera,intrige i zapleta. %lavni predstavnici su Plaut i ;rencije. '1. Edip0 sad36aj i ana i(a. & ovom delu prikazana je tragika sudbina Edipa koji traga za istinom o svom poreklu. ;ema tragedije je iz mita o Edipu koji pripada ciklusu tebanskih mitova. ,adnja tragedije poinje tako to Edip eli da spasi grad ;ebu od kuge koja je zahvatila. 2polon mu poruuje da trai ubicu prethodnog cara 9aja. Edip upotrebljava svu svoju snagu da spasi ;ebu i sve vreme se bori da sazna ko je 9ajev ubica to je primer tragine ironije. +atim mu glasnik javlja za smrt Poliba za kojeg je on smatrao da mu je otac. $aposletku od pastira koji je jedini oevidac svega Edip utvruje svoj identitet i dolazi do prave istine. 1va radnja u drami svedena je na prepoznavanje. Iar Edip prikazuje u stvari traginost prevelike mudrosti, koja se usmjerava na svog nosioca i dovodi ga do saznanja da su ljudska snaga i zemaljska sre"a potpuno nitavni i nesigurni. /elo prikazuje kontrast izmeu stvarnosti i obmane, sre"e i ironije. ;ragedija se zavrava tako to se @okasta ubija, a Edip vadi sebi oi. '2. ;itska po(adina Edipa. ralj 9aj se ogreio o boga 2polona ubivi koutu u njegovom svetilitu. 2polon mu prorie da "e ga sin ubiti i oeniti se @okastom, svojom majkom. 9aj sa enom dobija sina. 9aj mu probode noge i odnosi dete u goru gde ga daje jednom pastiru. Pastir ga daje iz saaljenja drugom pastiru prijatelja koji ga odnosi Polibu, kralju orinta i njegovoj eni <eropi. Edip kasnije u /el#skom proroitu saznaje da "e ubiti svog oca i oeniti se majkom. 7z straha da se to ne desi on naputa orint i odlazi u ;ebu. $a putu u ;ebu on susre"e 9aja i ubija ga ne znaju"i da mu je to otac. +atim Edip mudro reava 1#inginu zagonetku i tako oslobaa ;ebu od nesre"e. ao nagradu za spas koji je doneo gradu

Edip dobija kraljicu @okastu za svoju enu. 8ni dobijaju djecu Etiokla, Polinika, 2ntigonu i 7smenu. '&. ;edeja0 $itska po(adina. retej je ima ' sina! Peliju i Esiona.$akon oeve smrti Pelija je oteo presto starijem Esionu i poeo je da proganja njegovu porodicu. Esion je svog sina @asona sklonio u goru. ada je @ason odrastao vratio se u @olk stricu. Poto je usput izgubio cipelu,a Pelija je proroanstvom bio upozoren da se uva onog ko mu doe bosonog ,on @asona alje da donese zlatno runo ele"i na taj nain da ga se otarasi. &z pomo" <edeje, on uspeva da ubije adaju koja je uvala zlatno runo i sa <edejom bei u @olk. /a bi spreila oca da je zaustavi, <edeja ubija brata kidaju"i komade njegovog tela, baca ih za sobom. 8tac sakuplja komade tela svog sina i tako zaostaje za njima i oni uspevaju da pobegnu. <edeja je osvetila @asonovu porodicu. Predstavila se kao proroica i rekla Pelijinim "erkama da ubiju oca, a onda "e ga ona podmladiti .8na to naravno ne ini i Pelijin sin 2kast proganja nju i @asona iz @olka. 8ni odlaze u orint gde su iveli sre"no i harmonino dok @ason nije odluio da se oeni "erkom korintskog kralja. ;u poinje radnja <edeje. ''. ;edeja0 ana i(a i sad36aj. <edeja pogoena neverstvom svog mua @asona biva nervno rastrojena, te dadilja od nje sklanja decu. Jaspita dece prenosi vest da vladar orinta i budu"i @asonov zet namerava da protera <edeju. <edeja planira da se osvet muu, budu"oj nevesti i njenom ocu. &speva da umoli reonta da joj dozvoli da ostane jo jedan dan, koliko joj je dovoljno da sprovede osvetu, reava da ih otruje. @ason pokuava da ubedi <edeju da on to ini zbog njihove dece, kako bi oni sve imali, i nudi joj pomo", <edeja se na to gnua. 1re"e Egeja, antikog vladara i uspeva da ugovori da se kod njega skloni nakon to sprovde svoju osvetu. <edeja se izvinja @asona koji joj poveruje, i po svojoj deci poalje budu"oj nevesti otrovne darove. %lasnik donosi vest da je nevesta mrtva, i reont jer se dotakao otrovne haljine koju je poslala <edeja. <edeja ubija i svoju decu, kako bi potpuno slomila @asona, i ne dozvoljava mu da ih on sahrani. '*. ;itska po(adina O3estije. & svojoj trilogiji Eshil razmatra problem nasledne teomahijske krivice predaka.%raa za tragediju je preuzeta iz mita o 2gamemnonu koji je potomak porodice 2treji"a koja za sobom vue naslednu krivicu predaka. rivica 2treji"a poinje time to je ;antal svog sina Plistena skuvanog ponudio za ruak bogovima. ;antalova krivica se onda prenela na Plistenove sinove 2treja i ;ijesta. ;ijest ini preljubu sa 2trejevom enom 2eropom posle ega 2trej iz osvete zakolje sinove svoga brata i daje mu da ih jede na gozbi. 2trejev sin 2gamemnon prinuen je na to da rtvuje svoju k"er 7#igeniju kako bi ahejska vojska dobila povoljan vetar za polazak u ;roju. 2gamemnonova ena uz pomo" Egista, jedinog preivelog ;ijestovog sina, ubija svoga mua. 8rest sin 2gamemnona i litemestre, sveti se za oevo ubistvo i ubija majku i Egista, ime se lanac grehova prenosi sa kolena na koleno.

'-. Sad36aj i ana i(a O3estije. 8restija je jedina sauvana organska trilogija u antikoj tragediji. 8dnosi se na mit vezan za 2gamemnonovog sina 8resta. /elo je komponovano od tri tragedije? 2gamemnon, Pokajnice i Erinije 3Eumenide4. & prvom delu prikazuje se kako litemestra ubija svog mua 2gamemnona kada se on vratio iz ;roje i to je upravo najdui deo ove trilogije koja nas uvodi u sr dramske radnje. & drugoj tragediji se govori o 8restu koji po 2polonovom nareenju osve"uje oca ubistvom majke i njenog ljubavnika Egista. Problem 8restije i krivice #ormulie se u prepirci izmeu Erinija i 8resta $ame"e se pitanje da li je 8rest kriv zato to je ubio majku i zato to je osvetio oca. Eshil uvodi sud na pozornicu, umesto krvne osvete, drava preuzima pravdu u svoje ruke.%lavnu ulogu ima porota. Erinije postaju milostive, na kraju 8rest biva osloboen krivice u 2tini, demokratskoj dravi. '.. Sad36aj i ana i(a Anti#one. ;ragina sudbina umne zastupljenosti i radikalnog autokratizma tema je 1o#oklove 2ntigone. 8n obrauje motiv porodinog nasjednog greha, ali se pokre"e i pitanje sahranjivanja pokojnika. 2ntigona reava da sahrani svog brata Polinika, i moli sestru 7smenu da joj pomogne, ali ova je odbija. Jladar ;ebe reont, saznaje da je neko prekrio njegovu zabranu o nesahranjivanju Polinika, i nareuje da se uhvati krivac. 1traar dovodi 2ntigonu i ona priznaje krivicu. 7smena eli da podeli kaznu sa njom, ali 2ntigona to odbija. reontov sin, i verenik 2ntigonin, 0emon pokuava da odvrati oca od namere da ubije 2ntigonu, jer narod smatra da je 2ntigona nevina. reont nareuje da je ivu zazidaju i da joj daju po malo hrane kako bi se due muila. 2ntigona jadikuje za neproivljenim ivotom i za celom porodicom. Prorok ;iresija govori reontu da odustane od izvrenja kazne, jer "e se desiti velika nesre"a. reont se predomilja, ali je kasno. %lasnik donosi vest o smrti 2ntigone i 0emona, reontova ena Euridika oduzima sebi ivot, a reont kriv sebe za sve to se dogodilo '2. ;itska po(adina Anti#one. Edipa je u prognonstvu pratila 2ntigona. &toite nalaze u olonu, tu dolazi 7smena da ih obavesti o sukobu Eteokla i Polinika. Prorotvo objavi da "e pobediti onaj od bra"e na ijoj strani bude Edip. Edip prokune sinove, poelevi da u dvoboju i jedan i drugi stradaju. '7. ;itska po(adina >ipo ita. <inojeva ena Psi#aja je traila da joj se napravi drvena krava kako bi mogla da ue u nju, da bi je bik obljubio, jer se zaljubila u bika. :ik je obljubio i ona raa sina <inotaura koji je imao telo bika, a oveju glavu. 3<inojeva i Psi#ajina deca su bili Fedra,2ndrogej i 2rijadna4. Poto je 2ndrogej pobedio na sveanim igrama u 2tini ubijaju ga iz zavidnosti. /a bi osvetio sina, <inoj name"e danak! svake godine moraju da daju 5 mladi"a i 5 devojaka za <inotaura. ;esej je osvojio 2rijadnu i od nje dobio konac pomo"u kojeg je mogao iza"i iz lavirinta nakon to je ubio <inotaura.8n bei sa njom,

ali je ostavlja na ostrvu $aksu gde je nalazi /ionis i oaran njenom lepotom uzima je za enu. ;esej se oenio 2ntiopom, kraljicom 2mazonki 7i sa njom imao sina 0ipolita. $akon njene smrti se oenio sa Fedrom,<inojevom "erkom i ona mu je rodila ' sina! 2kamnta i /ebo#onta.

*4. Sad36aj i ana i(a >ipo ita. Poinje prologom koji dri 2#rodita.8na je besna zato to 0ipolit potuje i velia samo 2rtemidu, a nju zanemaruje. 8n time ini hibris, a ona mu to ne oprata i planira mu osvetu. 7z parode saznajemo za Fedrinu ljubav prema 0ipolitu i u tome lei njena tragina krivica. 8na je svesna svega i zbog toga ose"a stid, ali strast nadvladava razum u njoj. <eutim, dadilja, koja se smatrala vernim prijateljem Fedre, otkriva njene namere prema 0ipolitu, ali on gnusno odbija predlog da bude ma"ehin ljubavnik i daje re dadilji da za taj predlog niko ne"e saznati. <eutim uvreena Fedra, planira osvetu, ubija se i ostavlja pismo. Fedrin mu, ;ezej, nalazi pismo i kune 0ipolita 3ne uzimaju"i u obzir njegovu odbranu4. 8n zbog toga strada, a ;ezej pravu istinu saznaje od 2rtemide. $a samrti, 0ipolit ipak oprata ;ezeju. *1. Ana i(a i sad36aj a/a. /ionis maskiran u 0erakla, odlazi sa slugom santijom 0eraklu da ga pita za put u podzemni svet, jer ho"e da vrati svog omiljenog pesnika Euripida. 0erakle mu daje sliku podzemnog sveta i upu"uje ga kod 0arona da ga preveze. /ionis i santija kre"u u podzemni svet, i stiu do 0arona koji ne"e da vozi slugu, te santija mora da obie jezero, a /ionisa prevozi preko jezera. & jezeru je hor aba, pod ijim uticajem i /ionis poinje da kreke"e. 1tiu ispred Plutonove ku"e, tu je hor mista. Jratar Eak tue /ionisa i santiju kako bi utvrdio ko je od njih bog, jer su ovi izmenjali ode"u. santija i Plutonov rob razgovaraju o gazdama, u tom se uje rasprava Eshila i Euripida oko mesta na prestolu. ;u poinje rasprava Eshila i Euripida u kojoj /ionis treba da presudi. Euripid zamera Eshilu sporo odvijanje radnje, ostavljanje glumca bez teksta na sceni, udne kovanice i pleonazam u prolozima. Eshil zamera Euripidu sto je zaboravio na osnovnu #unkciju umetnosti, da ui o moralu, upotrebu istog metrikog kliea u prolozima, puno deminutiva, izbor tema i motiva. /olazi Pluton koji kae /ionisu da presudi. /ionis im trai savet za 2tinu. Euripid kae da se oligaristi vrate na vlast, a Eshil kae da se rat vodi na spartanskoj teritoriji i da se obnovi #lota. /ionis presuuje u Eshilovu korist. *2. Ko vodi a#on ! a/a$a? Ko po/e8!je0 (a%to ? $ajve"i grki tragiari su mrtvi, a od ivih niko nije dostojan da zauzme njihovo mesto. +ato /ionis odlazi u 0ad da bi na zemlju vratio svog omiljenog tragiara! Euripida. & 0adu se za titulu najve"eg name"u Eshil, kome je to mesto pripadalo i Euripid, koji koriste"i se raznim sredstvima eli to mesto da osvoji. ;ada /ionis dobija ulogu sudije,

ne kriju"i naklonost prema Euripidu. 7pak, svojim razumnim argumentima, Eshil uspeva da ga pridobije na svoju stranu i pobeuje. & tom sukobu 2risto#an kroz Eshilove rei iznosi svoja poetika naela. 8n smatra da poezija treba da ima vaspitnu ulogu. Euripid kae da tragedija treba da ini ljude boljima , ali se u svojim delima ne pridrava toga. Eshil za politiku situaciju u tom trenutku svaljuje krivicu na Euripida i njegovu umetnost. $a kraju,Eshil pobeuje zato to je moralniji,etika pobeuje.

*&. Na ko#a se Ve3#i ije !# edao pi%!,i Eneid! ? Jergilije se oslanjao na 0omera, odnosno u prvih est pevanja uzor mu je 8diseja 3opisuju se Enejina lutanja4, a drugih est pevanja raeno je po uzoru na 7lijadu 3opisuju se borbe nakon Enejinog iskrcavanja na obalu4. ;akoe su uoljive slinosti pojedinih mitova 3pria o propasti ;roje, opisi brodoloma, silazak u podzemni svet, izrada tita4 7 likova 3junaki kralj ;umo odgovarao bi 0ektoru4. *'. Ana i(a i sad36aj A ! a3ije. 2lularija obrauje priu o starom tvrdici Euklionu koji pronalazi "up sa zlatom i od tada neprestano bdi nad njim 3deava se u 2tini4. ;o je komedija naravi. 8vaj se motiv prepli"e s motivom ljubavi. Euklinovu k"er Fedru je obljubio mladi 9ikonid koji se sad kaje i eli da se oeni njom. <eutim od Eukliona ruku njegove k"erke zatrai 9ikonidov ujak <egador na ta Euklion pomisli da je <egador namirisao bogati miraz,pa "up sa zlatom iznosi iz ku"e i pone da ga sakriva na razliitim mestima.& jednom ga trenutku, dok je selio "up, vidi 9ikonidov rob, 1trobil,koji zlato i uzme.Jrhunac komedije poiva na nesporazumu. raj komedije je izgubljen, ali se pretpostavlja da je imao sre"an kraj. 9ikonid vra"a "up sa zlatom Euklionu, a ovaj mu zauzvrat daje svoju k"erku za enu. **. P atonov svet ideja0 $it o pe,ini. 2pstraktni odnos ideje i stvari Platon nam pribliava alegorijom kroz svoj mit o pe"ini. ada bi neki ljudi od roenja iveli u podzemnoj pe"ini samo uz vetaku svetlost vatre, onda bi oni pod stvarno"u jedino podrazumevali senke drugih ljudi i predmeta koji bi se prikazivali na zidu pe"ine. 8ni bi to -znanje. smatrali jedinom mogu"om istinom. <eutim, ukoliko bi neko od njih krenuo ka izlazu pe"ine, najpre bi bio zaslepljen svetlo"u koja bi ga saekala na kraju puta. 2ko bi izdrao snagu do tada nepoznate svetlosti poeo bi postepeno da uvia kako izgleda stvarni svet. Posle samo izvesnog vremena bi mogao da posmatrai samo sunce koje predstavlja jedinstven izvor svega postoje"eg. *-. P atonova d36ava. Platon je bio utopijski idealista i prema tom svom odreenju je opisao idealnu dravu u svom delu. Po njemu, idealna drava bi imala tri stalea, zlatan, srebrni i gvozdeni sloj stanovnitva. +latni stale bi vodio dravu, a njega bi inili #ilozo#i kao nosioci mudrosti.

1rebrni stale, za koga je Platon i napisao delo bi sainjavali straari, vojnici, stanari drave i njih bi odlikovala hrabrost. 8naj najnii stale bi sainjavali zemljoradnici, zanatlije. $e bi bilo dozvoljeno meanje izmeu stalea, ali se on ne bi sticao roenjem ve" bi se prema karakteru i odlikama svrstavalo u stalee. *.. K3itika pesni%tva. 8na je ontoloka! jer pesnitvo kao umetnost ne pripada ni stvarnom svetu ni svetu ideja, ve" je ono pesnitvo koje je odraz odraza, senka senke, priroda umetnosti. +atim etika! jer nas ne ui dobrom. ae da su svi pesnici poevi od 0omera samo podraavaoci slike istinske vrline, a da se istine i ne dotiu. Pesnik stvara samo ono to je istinskome slino. Platon je dakle protiv podraavanja, on kae da je to ,, neto ravo, vezano za neto ravo 7 stvara neto ravoKK. Epistoloka! jer pesnitvo kao i druge umetnosti ne doprinosi spoznaji. Psiholoka! loe utie na duu. *2. Shvatanje $i$e(isa kod P atona. <imezis 3podraavanje4 ima negativne konotacije po Platonu. +a Platona ono je oponaanje privida stvarnosti, odnosno predmeta iz realnog sveta koji su i sami imitacija onoga to postoji u svetu ideja. Platon tako udaljava umetnost od stvarnog bi"a. &kazuje i na tetno dejstvo podraavanja koje publiku navodi na empatiju.Poistove"ivanje itaoca, gledaoca ili sluaoca sa slabim karakterima u tragediji ili epu ujedno kvari njegovu duu. *7. A3istote ovo pod3a6avanje0 $i$e(is0 s3edstva p3ipovedanja. 2ristotel kae da podraavanje ima estetsku i gnoseoloku #unkciju. Estetsku jer ose"amo zadovoljstvo kad podraavamo, a gnoseoloku jer podraavamo od detinjstva, to je uroena aktivnost, sastavni deo sudske pravde, osnovno sredstvo uenja. 2ristotel razlikuje sredstva, predmet i nain podraavanja. 1redstva su ritam, govor i harmonija. $aini podraavanja su ili pripovedni 3narativni4 ili lica koja vre radnju 3dramski4. Predmet podraavanja mogu da budu karakteri bolji od nas, proseni ili gori od nas. &metnost uvek ima neki cilj, vie razliitih svrha i oblija po 2ristotelu, za razliku od Platona. -4. Be@ini)ija t3a#edije kod A3istote a i njeno o/3a( o6enje. ;ragedija je podraavanje ozbiljne i zavrne radnje koja ima odreenu veliinu, govorom koji je otmen i poseban za svaku vrstu u pojedinanim delovima, sa licima koja delaju, a ne pripovedaju, a izazivanjem straha i saaljenja vri proi"avanje takvih a#ekata. -1. Koji s! de ovi t3a#edije kod A3istote a? /elovi tragedije mogu biti kvantitavni i kvalitativni. vantitativni su? prolog, epizode, eksoda i horske pesme 3 ulazna pesma 3paroda4 i stasimoni 3staja"a pesma44. valitativni su? pria, karakter, govor,misli, scenski aparat i muzika kompozicija.

-2. T3a#i)ni j!nak kod A3istote a. Po 2ristotelu ne smeju estiti ljudi da padaju iz sre"e u nesre"u, ni ravi iz nesre"e u sre"u, a ne treba ni veoma rav da prelazi iz sre"e u nesre"u 3jer ne"e izazvati saaljenje4. ;ragini junak je onaj koji pada iz sre"e u nesre"u, on ne treba da bude ni rav ni pravian, ve" slian nama, jer samo onaj koji je slian nama izaziva saaljenje. 8n ne prelazi u nesre"u zbog svoje zlobe, ve" zbog neke pogreke. @unaci treba da budu plemeniti, prilini 3prikladni, u skladu sa svojim karakterom4,slini 3verni, uverljivi4 i dosledni. -&. Kako >o3a)ije de@inise $i$e(is? 0oracije uvodi iri pojam podraavanja! to nije samo odnos izmeu umetnosti i stvarnosti ve" i odnos izmeu dela i tradicije.8n se ugledao na grke autore i smatra da je grka umetnost vrednija od rimske,da oni podraavaju bolje i da u njima rimski knjievnici treba da trae uzor. -'. Koja je sv3ha !$etnosti po >o3a)ij!? /ulce et utileQ &metnost treba da spoji lepo 7 korisno, odnosno da umetniko delo ima zadatak dazabavi, ali istovremeno 7 da koristi, poui. -*. Seda$ s$3tnih #3ehova. *.%ordost '.+avist ).%nev >.9enjost =.1rebroljublje B.Prodrljivost 5.:lud