NEBESKE TAJNE tom V

Emanuel Svedenborg

Prevod Risto Rundo

PREDGOVOR DVADESET I OSMOM POGLAVLJU.

3650. U predovoru prethodnog poglavlja otkriveno je ta je Gospod uio i predskazao kod Mateja XXIV., stihovi 8 do 14, o Poslednjem Sudu, to jest, poslednjim danima crkve (vidi br. 3486-3489). Ovde sledi sada po redu objanjenje u skladu s istim postupkom, sadraja stihova 15 do 18 u istom poglavlju: Kad ugledate mrzost opuenje (pustoenja), o kojoj govori prorok Danilo, gdje stoji na mjestu svetome (koji ita da razumije): tada koji bude u Judeji neka bjee u gore; i koji bude na krovu da ne silazi uzeti to mu je u kui; i koji bude u polju da se ne vrati natrag da uzme haljine svoje . 3651. Svako vidi da ove rei sadre tajne, te ako se ovde tajne ne otkriju, nemogue je znati to je oznaeno sa koji bude u Judeji da bei u gore; onim koji je na krovu da ne silazi uzeti to mu je u kui, i onim koji je u polju da ne uzima haljine svoje. Ako se ne zna ta znae ove rei u unutranjem smislu, oni koji istrauju i tumae Re, mogu da budu zavedeni i da steknu miljenje koje bi bilo sasvim strano istini; ili se moe desiti da oni koji u srcu odriu svetost Rei dou do zakljuka da ovi izrazi opisuju samo beanje od neprijatelja, koji se pribliava; tako da misle da u ovim reima nema niega svetoga; a u stvari ove Gospodove rei potpuno opisuju pustoenje crkve u pogledu dobara ljubavi i istina vere; kao to se moe videti iz objanjenja rei koje su u pitanju.

3652. Prema unutranjem smislu, znaenje je kao to sledi. Kada dakle ugledate mrzost opustoenja. Ovo oznaava pustoenje crkve. Ovo se deava kada se Gospod vie ne priznaje; stoga zai, kada vie nema ljubavi i vere u Njega; isto tako kada vie nema ljubavi prema blinjemu, pa stoga, i kada nema vie ni vere koja dolazi od dobra i istine. Kada se ovo desi u crkvi, ili tamo gde je Re to jest, kada su ljudi takvi u mislima srca, iako ne i u nauku koji im je na usnama tada dolazi do pustoenja i do onoga to se naziva mrzost (gadost); tako da rei, kada ugledate mrzsost opustoenja, znae da (da je to vreme ili stanje) kada svak ovo opaa; a ta treba uraditi u takvom sluaju, kae se u stihovima 16 do 18. O emu govori prorok Danilo. Ovo je, u unutranjem smislu, oznaeno kod proroka; jer tamo gde se pominje prorok po imenu, ne misli se na proroka nego na samu proroku Re; jer imena nikada ne dopiru u nebo (vidi br. 1876, 1888); nije jednim prorokom oznaeno isto to i drugim; ta je oznaeno Mojsijem, Ilijom, Eliom, moe se videti u predgovoru poglavlja XVIII,. i u br. 2762; Danilom se oznaava svo prorotvo o Gospodovom dolasku, i o stanju crkve; a u ovom sluaju, o njenom poslednjem stanju. O pustoenju se esto govori kod Proroka, a u doslovnom smislu radi se o pustoenju Jevrejske i Izrailjske crkve, dok se u unutranjem smislu radi o pustoenju crkve u opte, a to znai i o pustoenju u ovom sluaju. Gdje stoji na svetome mjestu. Ovo oznaava pustoenje svih stvari dobra i istine; sveto mjesto je stanje ljubavi i vere (da mjesto u unutranjem smislu znai stanje, vidi gore br. 2625, 2837, 3356, 3387); svetost ovoga mesta je dobro koje dolazi od ljubavi, i istina koja dolazi od vere; i samo je ovo oznaeno svetim u rei, jer su ove stvari od Gospoda, koji je samo Sveto, i Svetinja (Svetilite). Koji ita neka razumije. Ovo oznaava da ovo mogu da primete jasno oni koji pripadaju crkvi, posebno oni koji su u ljubavi i u veri; a kojima e sada biti govora. Tada koji budu u Judeji neka bjee u goru. Ovo oznaava da e oni koji pripadaju crkvi gledati samo na Gospoda, to jest da e ga voleti, i da e voleti blinjega (da se Judejom oznaava crkva, bie pokazano nie, da se gorom oznaava Sam Gospod, a da gore (mnoina) oznaavaju ljubav prema Njemu, i ljubav prema blinjemu, moe se videti u br. 795, 796, 1430, 2722). Prema smislu slova, znaenje bi bilo, da kada Jerusalim bude opkoljen, kao to je i bio opkoljen Rimljanima, tada treba da tamo bee, to jest u gore, prema onome to je napisano kod Luke: A kada vidite da Jerusalim opkoli vojska, onda znajte da se pribliilo vrijeme da opusti. Tada koji

budu u Judeji neka bjee u gore, i koji budu u gradu neka ne ulaze u njega (XXI.20,21). U ovom odlomku isti je sluaj sa Jerusalimom, da se u doslovnom smislu misli na Jerusalim, a da se u unutranjem smislu misli na Gospodovu crkvu (vidi br. 402, 2117); jer svaka i sve stvari koje su zabeleene u Rei o Jevrejskoj i Izrailjskog crkvi predstavljaju Gospodovo carstvo u nebima i Njegovo carstvo na zemlji, a to je crkva, kao to je esto bilo pokazano. Stoga pod Jerusalimom u unutranjem smislu ne misli se na Jerusalim , ili pod Judejom na Judeju. Ovima se ozaava i predstavljaju nebeske i duhovne stvari Gospodovog carstva, a dogaaji, koji su se odigrali, slue kao reprezentacija. A Re je tako napisana da bi je ljudi, koji Je itaju, mogli shvatiti, ali u isto vrema kako bi je razumeli aneli koji su kod oveka. To je i bio razlog da je Gospod govorio na ovaj nain; jer da je govorio drugaije, Re ne bi bila prilagoena, i ovek ne bi mogao da razume Re dok je ita, osobito u to vreme; niti bi je razumeli aneli; pa je takvu ne bi shvatili ni ljudi ni aneli. Neka oni koji su na krovu ne silaze da uzmu to iz kue . Ovo oznaava da oni koji su u ljubavi ka blinjemu, da se ne zadravaju na nauku vere. U Rei krov ozaava vie ovekovo stanje, to jest njegovo stanje u pogledu dobra; a oni koji su ispod, oznaavaju nie stanje oveka, a to je stanje u pogledu istine (br. 710, 1708, 2233, 2234, 3142, 3538). to se tie stanja ovek koji pripada crkvi, ovakav je sluaj: Dok se preporaa, on ui istine radi dobra, jer ima oseanje istine koje ovome slui; ali kada je preporoen, on postupa od istine i od dobra. Kada dosegne ovo stanje, ne treba da se vraa u svoje pretodno stanje, jer bi u tome sluaju razmiljao od istina o dobru u kojemu je, pa bi tako izokrenuo svoje stanje, jer svako rezonovanje (umovanje) treba da prestane onda kada je u njegovoj volji i dobro i istina, jer on tada i misli i postupa od volje, to jesto, po savesti, a ne kao pre po razumevanju; jer ako bi mislio i postupao od razumevanja, on bi pao u iskuenje u kojemu bi popustio. To je ono to je oznaeno, neka ne silazi da uzme to iz kue. I koji bude u polju neka se ne vraa da uzme haljine svoje. Ovo oznaava da oni koji su u dobru od istine ne treba da se odvraaju od dobra da bi se okretali nauku vere. U Rei se pod poljem misli na na stanje oveka u pogledu dobra (ta je oznaeno poljem, vidi br. 368, 2971, 3196, 3310, 3500, 3508); haljina ili tunika oznaava ono to oblai dobro, to jest, nauk istine, jer je to kao odelo dobru (da haljine imaju ovo znaenje, moe se videti gore br. 297, 1073, 2576,

3301). Svako moe da vidi da ove rei skrivaju dublje znaenje od onoga koje se pokazuje u slovu, jer ih je izgovorio Sam Gospod. 3653. Iz svega ovoga sada je oito da ovi stihovi potpuno opisuju pustoenje crkve u pogledu dobara i istina vere, a u isto vreme daje se uputstvo onima koji su u tim dobrima i istinama, ta treba da ine. Ima tri vrste ljudi u crkvi: onih koji su u ljubavi prema Gospodu; onih koji su u ljubavi prema blinjemu; i onih koji su u oseanju istine (koji vole istinu?). Oni koji pripadaju prvoj klasi, a koji su u ljubavi prema Gospodu, oznaeni su posebno reima, neka oni koji su u Judeji bee u goru. Oni koji pripadaju drugoj klasi, a koji su u ljubavi prema blinjemu, posebno su oznaeni reima, onaj koji je ne krovu da ne silazi da neto uzme iz kue, Oni koji su u oseanju istine, posebno su oznaeni reima, onaj koji je u polju da se ne vraa po haljine svoje. (Vidi ta je reeno i objanjeno u odnosu na ove rei, br. 2454; i ta je oznaeno sa vratiti se, i sa pogledati natrag). 3654. Da u unutranjem smislu Judeja ne oznaava Judeju; niti da Jerusalim oznaava Jerusalim, moe se videti iz mnogih odlomaka u Rei. Judeja se esto pominje u Rei kao zemlja Judina, a zemljom Judinom, kao i zemljom Hananejskom se oznaava Gospodovo carstvo na zemlji (stoga i crkva, jer crkva je Gospodovo carstvo na zemlji), i zato to je Gospodovo nebesko carstvo predstavljeno Judom, ili Jevrejskom nacijom, a Njegovo duhovno carstvo Izrailjem ili Izrailjskim narodom, zato to je postojala takva predstava, stoga kad se u Rei pomene ta nacija i taj narod, samo se to oznaava u unutranjem smislu. Da je ovakav sluaj, bie pokazano kasnije kad se bude govorilo o Judi i zemlji Judinoj; a u meuvremenu (moe se videti) iz sledeih odlomaka kod Proroka. Kod Isaije: Dragi moj ima vinograd na rodnu brdacu. I ogradi ga, i otrijebi iz njega kamenje, i nasadi ga plemenitom lozom, i sazida kulu usred njega, i iskopa pivnicu u njemu, i poeka da rodi groem, a ono rodi vinjagom. Pa sada, stanovnici Jerusalimski, i ljudi Judejci, sudite izmeu mene i vinograda mojega. Uparloiu ga, nee se rezati ni kopati, nego e rasti kalj i trnje, i zapovijediu oblacima da ne putaju vie dada na nj. Da, vinograd je Jehove nad vojskama dom Izrailjev, i ljudi su Judejci mili sad njegov; on eka sud, a gle nasilja, eka pravdu, a gle vike (V. 1-3,6,7). U ovom odlomku, u smislu slova, govori se o izokrenutom stanju Izrailjaca i Jevreja, a u unutranjem smislu o izokrenutom stanju crkve predstavljene Izrailjem i

Judom. Stanovnik Jerusalimski je dobro, ili to je isto, oni koji su u dobru, a to se moe videti, br. 2268, 2451, 2712, 3613; i da Jerusalim oznaava crkvu, vidi br. 402, 2117). Znaenje kue Izrailjeve je slino (da kua oznaava dobro. moe se videti gore, br. 710, 1708, 2233, 2234, 3142, 3538; i da Izrailj oznaava crkvu, br. 3305); slino, ovek iz Judeje ili Judejac oznaava istinu (br. 265, 749, 1007, 3134, 3310, 3459), a Judejcem (Judom) oznaava se dobro, ali sa razlikom da Judejac iznaava istinu od dobra ljubavi prema Gospodu (koja se naziva nebeska istina), to jest, oznaava one koji su u takvoj istini. Kod istoga: I podignue zastavu narodima i prognane Izrailjeve i rasijane Judine sabrae s etiri kraja zemaljska, I nestae zavisti Efraimove, i neprijatelji Judini istrijebie se; Efraim ne e zavidjeti Judi, a Juda ne e zlobiti Efraimu. I Jehova e presuiti zaliv mora Egipatskog, i mahue rukom svojom svrh rijeke sa silnijem vjetrom svojim, i udarie je po sedam krakova da se moe prelaziti u obui. I bie put ostatku naroda njegova, to ostane od Asirske, kao to je bio Izrailju kad izide iz zemlje Egipatske (XI. 12,13,15,16). Ovde se u smislu slova radi o povratku Izrailjaca i Jevreja iz ropstva, ali, u unutranjem smislu, to je o jednoj novoj crkvi u opte, i o crkvi u svakom pojedincu koji se raa iznova ili koji postaje crkva. Ostatak Izrailjev oznaava istine kod takvih osoba; rasejani Judejci, njihova dobra; Efraim, njihov intelektualni deo u tome to se vie nee opirati; Egipat, rei-znanja; Asur, rezonovanja (mudrovanja) koja slede, kojam su oni izokrenuli (istinu?); ostatak i rasuti ostaci, to su oni koji su ostali, oznaavaju istine i dobra koja nadivljavaju (pustoenje?). (Da Efraim oznaava intelektualni deo, bie razjanjeno na drugom mestu; a da je Egipat oznaava znanja-rei, br. 1164, 1165, 1186, 1462, 2588, 3325; da je Egipat znanja-rei, br. 1164, 1165, 1186, 1462, 2588, 3325; da je Asur umovanje, br. 119, 1186; a da su ostaci dobra i istine od Gospoda pohranjeni u unutranjem oveku, br. 468, 530, 560, 561, 660, 661, 798, 1050, 1738, 1906, 2284). Kod istoga: uj me, dome Jakovljev, koji se zovete imenom Izrailjevim, i iz vode Judine izidoste, koji se kunete imenom Jehovinim, i Boga Ozrailjeva pominjete, ali ne po istini i pravdi, jer se imenuju po svetom gradu, i oslanjaju se na Boga Izrailjeva, kojemu je ime Jehova nad vojskama (XLVIII. 1,2). Ovde voda Judina oznaava istine koje su od dobra ljubavi prema Gospodu, a te su istine sama dobra ljubavi ka blinjemu, koja se nazivaju duhovnim dobrima, i koja sainjavaju duhovnu crkvu, ije je unutranje Izrailj, a spoljanje dom Jakovljev; otuda je jasno ta je oznaeno domom

Jakovljevim koji se naziva Izrailjem, i njihovim dolaenjem iz vode Judine. Kod istoga: Jer u izvesti sjeme iz Jakova i iz Jude naljednika gorama svojim i naslijedie ih izbranici moji, i sluge moje naselie se ondje (LXV.9). Iz Jude naljednika gorama, u najviem smislu, oznaava Gospoda, a u reprezentativnom smislu one koji su u ljubavi ka Gospodu, tako i u dobru ljubavi ka Gospodu i u ljubavi prema blinjemu. (Da gore oznaavaju ova dobra, bilo je gore pokazano, br. 3652). Tako kod Mojsija: Laviu Judo! S plijena si se vratio, sine moj; spusti se i lee kao ljuti lav; ko e ga probuditi? (Postanje XLIX.9) Ovde je sasvim jasno da je, u najviem smislu, Judom oznaen Gospod, a u reprezentativnom smislu oni koji su u dobru ljubavi prema Njemu. Tako kod Davida: Kad izie Izrailj iz Misira (Egipta), dom Jakovljev iz naroda tuega, Juda postade svetinja Boija, Izrailj oblast njegova (Psalam CXIV.1,2). I u ovom odlomku Juda oznaava nebesko dobro, koje je dobro ljubavi ka Gospodu; a Izrailj, nebesku istinu, ili duhovno dobro. Tako kod Jeremije:Gle, idu dani, govori Jehova, u koje u podignuti Davidu klicu pravednu, koja e carovati i biti srena i initi sud i pravdu na zemlji. U njegove dane spae se Juda, i Izrailj e nastavati u miru, i ovo mu je ime kojim e se zvati: Jehova pravda naa (XXIII.5,6; XXXIII.15,16). Ovde se govori o Gospodovom dolasku, a Juda iznaava one koji su u dobru ljubavi prema Gospodu; Izrailj, one koji su u istini ovoga dobra. Da se Judom ne oznaava Juda, ni Izrailjem Izrailj, jasno je iz injenice da ni Juda ni Izrailj nisu bili spaseni. Na slian nain kod istoga: Jer u povratiti roblje Judino i roblje Izrailjevo, i sazidau ih kao prije (XXXIII.7). Kod istoga: U te dane i u to vrijeme, govori Jehova, doi e sinovi Izrailjevi i sinovi Judini zajedno, ii e plaui i traie Jehovu Boga svojega. Pitae za put u Sion, i obrativi se onamo rei e: hodite, sjedinimo se s Jehovom zavjetom vjenim koji se ne zaboravlja (L.4,5). I opet: U to e se vrijeme Jerusalim zvati prijesto Jehovin, i svi e se narodi sabrati u nj, k imenu Jehovinom u Jerusalimu, i ne e vie ii po misli srca svojega zloga. U to e vrijeme dom Judin ii s domom Izrailjevim. I doi e zajedno iz zemlje sjeverne u zemlju koju dadoh u naljedstvo ocima vaim (III.17,18). Opet: Evo idu dani, govori Jehova, kad u zasijati dom Izrailjev i dom Judin sjemenom ovjeijim i sjemenom od stoke. Evo, idu dani, Govori Jehova, kad u uiniti s domom Izrailjevim i domom Judinim nov zavjet; nego ovo je zavjet to u uiniti s domom Izrailjevim poslije ovih dana,

govori Jehova: metnuu zavjet svoj u njih, i na srcu njihovu zapisau ga i biu im Bog i oni e mi biti narod (XXXI.27,31,33). Da Izrailj ili dom Izrailjev nije ovde oznaen, sasvim je jasno, jer su oni bili rasuti mou Neznaboce, i nisu nikada vraeni iz rapostva (prim. prev. nije jasno na koje ropstvo autor misli; izvesno ne na ropstvo Vavilonsko jer su se iz njega vratili, ali ne iz ropstva u koje su ih naterali Rimljani iz kojega se u autorovo vreme jo nisu bili vratili)), stoga se ovde ne misli na Judu ili dom Judin, nego se u unutranjem smislu oznaavaju oni koji pripadaju Gospodovim duhovnim i nebeskim carstvima. S ovima se ini novi zavet (savez), ispisan na njihovim srcima; a novi zavet oznaava povezivanje s Gospodom preko dobra (vidi br. 665, 666, 1023, 1038, 1864, 1996, 2003, 2021, 2037); a zakon napisan na njihovim srcima oznaava opaanje dobra i istine, a isto tako i savest. Tako kod Joila: Tada e gore kapati slatkim vinom, i humovi e se topiti od mlijeka, i svijem potocima Judinijem tei e voda, i izai e izvor iz doma Jehovinog i natopie dolinu Sitim. A Juda e ostati do vijeka i Jerusalim od koljena do koljena (III.18,20). Kod Malahije: Evo, poslau anela svojega, koji e pripraviti put pred mnom, i iz nenada e doi u crkvu svoju Jehova, kojega vi traite, i aneo zavjetni, kojega vi elite, evo doi e, veli Jehova nad vojskama I ugodan e biti Jehovi prinos Judin i Jerusalimski kao u staro vrijeme i kao u preanjih godina (III.1,4). Ovde se govori o Gospodovom dolasku; da u to vreme prinos Jude i Jerusalimski nije bio ugodan Jehovi, to je oito. Sluaj je isti svuda u Rei gde se pominje Juda i Izrailj, kao i Jerusalim. Iz svega ovoga jasno je ta je oznaeno Judom kod Mateje, naime Gospodova crkva, koja je u ovom sluaju bila opustoena. 3655. Predmet o kome se govori u prethodnim stihovima iz Jevaneliste, je prvo i drugo stanje izopaenja crkve. Da se prvo stanje sastojalo u tome, da su poeli s tim da ne znaju ta je dobro i ta je istinito, i da se raspravljaju o tome meu sobom, odakle su proizale obmane, to se moe videti gore (br. 3354); i da se drugo stanje sastojalo u tome, da su prezirali ono to je dobro i istinito, i to su se tome opirali, tako da je izumrla vera u Gospoda, i to onoliko koliko je nestajalo ljubavi ka blinjemu, to se moe videti gore (br. 3487, 3488). tako da je predmet o kome se raspravlja u ovome predgovoru tree stanje crkve, koje je pustoenje u odnosu na dobro i istinu.

POGLAVLJE XXVIII. 1. Tada isak dozva Jakova, i blagoslovi ga, i zapovijedi mu i ree: nemoj da se oeni kojom iz keri Hananejskih. 2. Ustani, idi u Padam-Aram u dom Batuela (Vatuela) oca matere tvoj, i odande se oeni izmeu keri Labana (Lavana) ujaka tvojega. 3. A Bog svemogui da te blagoslovi, i da ti da veliku porodicu i umnoi te, da od tebe postane mnotvo naroda, 4. I da ti da blagoslov Avramov, tebi i sjemenu tvojemu, da naslijedi zemlju u kojoj si doljak koju Bog dade Avramu. 5. Tako opravi Isak Jakova, i on po u Padam-Aram k Labanu sinu Batuela Sirina, bratu Rebeke matere Jakovljeve i Isavove. 6. A Isav vidje gdje Isak blagoslovi Jakova i opravi ga u Padam-Aram da se odande oeni, i gdje blagosiljai ga zapovijedi mu i ree: nemoj da se oeni kojom izmeu keri Hananejskih, 7. I gdje Jakov poslua oca svojega i mater svoju, i otide u Padam-Aram: 8. I vidje Isav da keri Hananejske nisu po volji Isaku ocu njegovu. 9. Pa otide Isav Ismailu, i uze za enu preko ena svojih Maheletu, ker Ismaila sina Avramova, sestru Nabajotovu. 10. A Jakov otide do Bersabeje (Versaveje) idui za Haran. 11. I doe na jedno mjesto, i ondje zanoi, jer sunce bjee zalo; i uze kamen na onome mjestu, i metnu ga pod glavu, i zaspa na onom mjestu. 12. I usni, a to ljestve stajahu na zemlji a vrhom ticahu u nebo, i gle, aneli Boiji po njima se penjahu i silaahu; 13. I gle na vrhu stajae Jehova i ree: ja sam Jehova Bog Avrama oca tvojega i Bog Isakov: tu zemlju na kojoj spava tebi u dati i sjemenu tvojemu:

14. I sjemena e tvojega biti kao praha na zemlji, te e se rairiti na zapad i na istok i na sjever i na jug, i svi narodi na zemlji blagoslovie se tebi i u sjemenu tvojemu. 15. I evo, ja sam s tobom, i uvau te kuda god poe, i doveu te natrag u ovu zemlju, jer te neu ostaviti ondje dok ne uinim to rekoh. 16. A kad se Jakov probudi od sna, ree: za cijelo je Jehova na ovom mjestu; a ja ne znah. 17. I uplai se, i ree: kako je strano mjesto ovo! ovdje je doista kua Boija, i ovo su vrata nebeska. 19. I usta Jakov u jutru rano i uze kamen to bjee metnuo sebi pod glavu, i utvrdi ga za spomen i preli ga uljem. 20. I uini Jakov zavjet, govorei: ako Bog bude sa mnom i sauva me na putu kojim idem i da mi hljeba da jedem i odijela da se oblaim, 21. I ako se vratim na miru u dom oca svojega, Jehova e mi biti Bog; 22. A kamen ovaj koji utvrdih za spomen bie dom Boiji; i to mi god da, od svega u deseto dati tebi.

SADRAJ. 3656. U najviem smislu ovo poglavlje govori o Gospodu, kako je poeo da ini Svoje Prirodno Boanskim kako u pogledu istine tako i u pogledu dobra; tu je opisan proces u optem na slian nain (stihovi 1 do 10). 3657. U unutranjem smislu opisuje se kako je Gospod poeo da pravi Svoje Prirodno Boanskim poevi od poslednjih stvari reda, kako bi time doveo u red ono to je posredno, i kako bi to povezao sa svim stvarima Prvog (u redu); to jest, s Njegovim Boanskim Samim. Ali u unutranjem reprezentativnom smislu, tu se opisuje kako je Gospod preporodio ljudsko Prirodno poevi od poslenjeg u redu,

kako bi tako doveo u red ono to je u sredini, da bi preko Racionalnog to povezao sa Sobom (stihovi 11 do 22). 3658. Stihovi 1,2. Tada Isak dozva Jakova, i blagoslovui ga, i zapovijedi mu i ree: nemoj da se oeni kojom izmeu keri Hananejskih. Ustani, i idi u Param-Aram u dom Batuela oca matere svoje, i odande se oeni ozmeu keri Labana ujaka svojega:Tada Isak dozva jakova, oznaava Gospodovo opaanje kvaliteta dobra o istine; i blagoslovi ga, oznaava da bi se tako ostvarilo povezivanje, i zapovijedi mu i ree, oznaava razmiljanje i opaanje; nemoj da se oeni kojom izmeu keri Hananejskih, oznaava da to bude pod uslovom da do povezivanje ne doe preko oseanja za obmanu i zlo; ustani, oznaava pod uslovom da da se to dobro izdigne iznad toga; u Padam-Aram, oznaava poznavanja takve istine; u dom Batuela oca matere svoje, i oeni se izmeu keri Labana ujaka svojega, oznaava sporedno (kolateralno) spoljanje dobro, i istinu iz toga dobra, koja treba da se povee. 3659. Stih 1. Tada Isak dozva Jakova. Da ovo oznaava Gospodovo opaanje kvaliteta dobra od istine, vidi se iz znaenja dozvati nekoga, to je opaati kvalitet (br. 3609); i iz reprezentacije Isaka, a to je Gospd kao Boansko dobro Boanskog Racionalnog (br. 1893, 2066, 2072, 2083, 2630, 3912, 3194, 3210), i iz reprezentacije Jakova, a to je Gospod kao prirodna istina (br. 1893, 3305, 3525, 3546, 3576, 3599). Ali ovde, i u onome to sledi u ovome poglavlju, Jakov predstavlja dobro od ove istine; iz ega je jasno da se reima, Isak dozva Jakova, oznaava Gospodovo opaanje kvaliteta dobra od istine. Razlog da Jakov ovde predstavlja dobro od ove istine je to, da on sada nosi Isavovo prvenatvo, i blagoslov, i to je na taj nain uzeo na sebe Isavovu osobu, ali ne dalje od dobra od istine, to je i ranije imao; jer svaka istina, bila kojega da je kvaliteta, ima dobro u sebi, jer istina nije istina osim ako je od dobra; samo iz toga razloga se naziva istinom. Prvenatvo, koje je preuzeo od Isava, znai i privilegiju (prvenstvo) da njegovo potomstvo nasledi ono to je obeano Abrahamu i Isaku o zemlji Hahanskoj, i tako je njima predstavljeno Gospodovo Boansko Prirodno, kao to je Isakom bilo predstavljeno Boansko Racionalno, a Abrahamom Njegovo Boansko Samo; a kako bi reprezentativ (predstavljanje) palo na na jednu osobu, bilo je doputeno da se oduzne Isavu prvenatvo, a posle i blagoslov. Otuda je to, da

10

sada Jakov predstavlja dobro Prirodnog, ali ovde prvo predstavlja dobro od te istine, naime, istine koju je malo pre toga predstavljao. O Isavu se i dalje govori, kao u sledeim stihovima (6-8) ovoga poglavlja, kako bi on mogao predstavljati dobro od istine i unutranju istinu od dobra u Gospodovom Prirodnom, koje jo nije moglo biti predstavljeno Jakovom. A ta je dobro od istine koje je ovde predstavljeno Jakovom, i kakvo je to dobro, bie pokazano u onome to sledi. 3660. I blagoslovi ga. Da ovo oznaava da e na oaj nain doi do povezivanja, jasno je iz znaenja biti blagosloven, to je biti povezan (vidi br. 3504, 3514, 3530, 3565, 3584) . Razlog da Isak otac sada blagosilja sina Jakova, iako je doao bio na lukavi nain i oteo Isavu blagoslov, i to se Isak jako uplaio zbog toga to je uinio, (kao to se vidi iz prethodnih poglavlja, stihovi 33 i 35), je to to je sada Isak opazio da e Jakovljevo potomstvo, a ne Isavovo, zaposesti zemlju Hanansku; pa je stoga Isak potvrdio blagoslov. A lukavstvo koje je nagnalo Isaka da se jako uplai, oznaavalo je i predstavljalo ono to je bilo obmana kod Jakovljevog potomstva u pogledu reprezentativa (predstavljanja): time hoe da se kae da su bili daleko od iskrenosti i od toga da predstavljaju nebeske stvari Gospodopvog carstva, i da su bili sasvim drugaiji nego li Drevna crkva, jer su bili samo u spoljanjim stvarima odvojenim od unutranjih, i da su bili tako daleko, da su esto postajali otvoreno idolopoklonici. ta je oznaeno sa biti povezan, to jest sa povezivanjem, to je ovde oznaeno u unutranjem smislu sa biti blagosloven, bilo je gore pokazano, naime, da prirodno u pogledu dobra i istine treba da se pridrui Racionalnom, ili onome to je isto, treba da se spoljanji ovek povee s unutranjim; jer da bi Gospod svoje Prirodno uinio Boanskim, On je morao da u njega usadi takvo dobro i istinu koja bi bila saobrazna dobru i istini Boanskog Racionalnog. Bez saobraznih dobara i istina, nikakvo povezivanje nije mogue. Postojei bezbroj dobara i istina u Prirodnom, to jest, koje su svojstvene prirodnom oveku, tako su bezbrojne, da ovek jedva moe da poznaje samo one najoptije, uprkos toga to kada se pomenu prirodno dobro i istina, oveku se ini da je jedno slino drugome. A poto je ovako, jasno je da ima dobara i istina Prirodnog u kojima mogu biti i dobra i istine Prirodnog a koje mogu da se poveu s dobrima i istinama Racionalnog preko saobraznosti. O ovakvim dobrima i istinama govori se u ovome i sledeim poglavljima. Poznavati ova dobra i istine, i razlikovati ih jedne

11

od drugih, te i posmatrati njihov kvalitet, pa tako i kako se one prilagoavaju za povezivanje, to se ne pokazuje oveku sve dok ne razmilja od unutranjih (stvari), ili od prosvetljenja u svetlosti neba; to je razlog da ove stvari izgledaju oveku kao da su nekoj tami i kao da su neprijatne. Ali one su takve da ih mogu razumeti i shvatiti Aneli, pa ak i duhovi; jer na misli anela i duhove na utuiu svtsle brige, ni telesne i svetske stvari, kao to je bio sluaj onda kada su iveli kao ljudi u svetu. Aneli i duhovi uivaju prijatnost inteligencije i blagoslov mudrosti kada im se ovakve stvari pokau po unutranjem smislu Rei; jer tada ono to je Boansko, to ih obasjava: jer se tu u najviem smislu govori o Gospodu, a u reprezentativnom smislu se govori o crkvi i novom roenju; a kroz to su oni u Godpodovoj Boanskoh sferi, kao i u sferi Njegovih ciljeva i slubi. 3661. I zapovijedi mu i ree. Da ovo oznaava razmiljanje i opaanje, jasno je iz znaenja, u istorijskim delovima Rei, izraza zapovediti, to znai razmiljati; i iz znaenja rei, to je opaati (vidi br. 1791, 1815, 1819, 1822, 1898, 1919, 2080, 2619, 2862). Razmiljanje je umno posmatranje neega u pogledu prirode i kvaliteta predmeta razmatranja, iz ega proistie opaanje. 3662. Nemoj da se oeni nekom iz keri Hananejskih. Da ovo oznaava pod uslovom da se ne povee s oseanjem za zabludu i zlo, vidi se iz znaenja keri, to su oseanja (br. 568, 2362, 392); I iz znaenja Hanana, to je obmana i zlo (br. 1093, 1140, 1141, 1167, 1205, 1444, 1573, 1574, 1868). 3663. Stih 2. Ustani. Da ovo oznaava pod uslovom da se to dobro uzdizne iznad toga, jasno je iz znaenja uzdii (ustati), koje podrazumeva neko uzdizanje (br. 2401, 2785, 2912, 2927, 3171); u sadanjem sluaju, uzdizanje iz takvih stvari koje su oznaene kerima Hananejskim, prema stvarima koje su oznaene kerima Labanovim, o kojim se govori u onome to sledi. 3664. Idi u Padam-Aram. Da ovo oznaava poznavanja takve istine, jasno je iz znaenja Arama ili Sirije, to su poznavanja (vidi br. 1232, 1234, 3249). Da PamaAram oznaava poznavanja istine vidi se iz toga to je to bilo u Siriji gde su reke, gde su obitavali Nahor, Betuel, i Laban; a da se Sirijom oznaavaju poznavanja istine, moe se videti gore (br. 3051). I Padam-Aram se gore pominje (XXV.20), a opet nie (XXXI.18); na kojim mestima takoe oznaava poznavanja istine.

12

3665. U dom Betuela oca metere svoje, i oeni se odande. Da ovo oznaava sporedno (kolateralno) dobro, i istinu koja iz njega proistie a s kojom treba da se povee, jasno je iz reprezentacije Betuela, to je dobro Neznaboaca prve klase (vidi br. 2865): iz reprezentacije Labana, to je oseanje dobra kod prirodnog oveka, koje je oseanje spoljanjeg dobra, a to je zapravo sporedno dobro osnovne vrste (br. 3129, 3130, 3160, 3612); i iz znaenja uzeti za enu izmeu keri, to je biti pridruen ili povezan s oseanjima istine. Da uzeti za enu oznaava biti povezan, jasno je, i da su keri oseanja, moe se videti gore (br. 568, 2362, 3024). Otuda se vidi ta oznaavaju ove rei, naime, da dobro prirodnog, ovde predstavljeno Jakovom, treba da se povee s istinama koje potiu iz sporednog spoljanjeg dobra. Tu se radi o ovom sluaju: Kada se ovek iznova raa, njega Gospod prvo vodi kao malo dete, posle kao dete, a kasnije kao mladia, i na kraju kao odraslog oveka. Istine koje ui kao malo dete, sasvim su spoljanje i telesne, jer (dete) jo nije sposobno da shvati unutranje istine. Ove istine su samo poznavanja stvari koje sadre, iznutra, Boanske stvari; jer ima pozavanja stvari koje ne sadre nita Boansko iznutra: a ima poznavanja koja to sadre. Pozavanja (znanja) koja sadre ono to je Boansko, takva su da mogu da prime unutranje istine sve vie i vie, postepeno, i po redu; dok pozavanja koja ne sadre ono to je Boansko, takva su da ona ne mogu da prime, nego odbacuju unutranje istine, jer poznavanja spoljanjeg i telesnog dobra i istine je kao njiva, koja je takva da prima semena jedne ili druge prirode, dovodei do zrelosti jednu vrstu semena, a guei drugu. Poznavanja koja duboko u sebi sadre Boansko, primaju u sebe nebesku istinu i dobro, imajui ovu sposobnost od Boanskog koje je unutra, a koje sve rasporeuje; ali poznavanja koja u sebi ne sadre ono to je Boansko, primaju samo ono to je obmana i zlo, poto je takva njihova priroda. Ona pozavanja spoljapnjih i telesnih stvari koja primaju duhovnu i nebesku istinu i dobro, ovde su oznaena Labanoviim kerima iz kue Betuela; dok ona poznavanja koja ih ne primaju, oznaena su kerima Hananejskim. Poznavanja koja se stiu (ue) u ranom detinjstvu su ugalvnom opti sasudi (prijemnici), koji treba da se ispune dobrima; pa koliko ih primaju, toliko je ovek prosvetljen. Ako su sasudi (prijemnici) takvi da primaju prava dobra (prim. prev. prava dobra su ona iji je cilj dobro blinjega), tada Boansko prosvetljava oveka, i to postepeno sve vie i vie; ali ako su ona takva da ne mogu da sadre prava dobra, tada ovek

13

ne biva prosvetljen. (prim.prev. pozavanja lepih i prijatnih stvari, kao to su drvea, plodovi, ptice, su ta koja predstavljaju duhovne stvari, i kao takve ih oseaju aneli; a ta poznavanja slue kao baza za primanje pravih istina, ne telesnih , kada dete odraste i pone da se preporaa; za to je vano da se dete opkoli lepim i prijatnim stvarima, koje s ljubavlju roditelji ili staratelji pruaju deci. Bez toga, dete nema pravu ansu da se duhovno preporodi). Samo moe da izgleda kao da je prosvetljen, ali je to iz varljivog svetla, koje dolazi od obmane i zla, to ga vodi sve vie u mrak u odnosu na dobro i istinu. Ovakvih poznavnja ima toliko mnogo, da se njihove vrste ne mogu prebrojati; a jo se manje mogu razlikovati njihove podvrste; jer ona potiu uglavnom od Boanskog preko Racionalnog u Prirodno. Jer neka teku neposredno preko dobra koje pripada Racionalnom, a otuda se ulivaju u dobro koje pripada Pridodnom; a isto tako se ulivaju i u istinu ovoga dobra, a otuda dalje u spoljanje ili telesno Prirodno, gde se dele u razne ogranke (tokove). A neka (poznavanja ili znanja) teku posredno preko istine Racionalnog u istinu Prirodnog, a isto tako i u dobro ove istine, a otuda dalje u spoljanje ili telesno Prirodno (vidi br. 3573, 3616). Ona su kao nacije, porodice, i kue, i kao krvni srodnici i veze meu njima, gde ima takvih koja potiu u izravnoj liniji od praoca, a neka koja potiu od linije koja je vie neposredna ili kolataralna. U nebima, te su stvari vrlo razdvojene, jer se tamo sva drutva, pa tako i srodnosti, ili razlike pokazuju prema vrstama i podvrstama dobra i istine (br. 685, 2508, 2556, 2739, 3612). Ova drutva i srodnosti bili su predstavljeni kod drevnih ljudi, koji su bili nebeski ljudi, njihovim obitavalitima, u kojima su iveli podeljeni u nacije, porodice, i kue (br.470, 471, 483, 1159, 1249); to je bio razlog da je bilo ureeno (zapoveeno) da oni koji su pripadali reprezentativnoj crkvi sklapaju brakove unutar porodica njihove vlastite nacije; jer su na ovaj nain mogli da predstavljaju nebo, kao i povezanosti njihovih drutava u pogledu dobra i istine kao to je bio sluaj s Jakovom, koji je otiao u kuu Betuela oca njegove majke, i oenio se izmeu keri Labana brata njegove majke. to se tie ovih poznavanja spoljanje ili telesne istine koja je od sporednog dobra, a koja, kao to je reeno, sadri u sebi ono to je Boansko, pa stoga mogu da prime prava dobra kao to su poznavanja (znanja) kod male dece koja se posle preporaaju ona (ova poznavanja) su u glavnom ona koja su sadrana (predstavljena) u istorijskim delovima Rei, ako ona koja su bila predstavljana

14

rajskim vrtom, prvim ovekom u njemu, drvetom poznanja, gde je bila i zmija koja je obmanjivala. Ovo su poznavanja koja sadre ono to je Boansko, i koja primaju duhovna i nebeska dobra i istine, zato to ona predstavljaju i oznaavaju ova dobra i istine. Ovakva su poznavanja predstavljena svim stvarima u istorijskim delovima Rei, kao onima kojima se opisuje ator od statnka i hram, i o njihova gradnja; kao i onim to je reeno o Aronovim haljinama i (haljinama) njegovih sinova; kao i o svetkovinama oko atora od sastanka, o prvim plodovima etve, presnom hlebu, i slinim stvarima. Kada malo dete poznaje ove stvari i misli o njima, aneli koji su kod njega, misle o Boanskim stvarima koje su ovima predstavljene i oznaene; pa stoga to ove stavri utiu na anele, njihova se oseanja prenose i oseaju kao prijatnost i uivanje koje doivljavaju mala deca u tome; a to priprema um maloga deteta da primi prave istine i dobra. Ova i mnoga druga poznavanja (znanja) spoljanje ili telesne istine imaju svoj izvor u kolateralnom (sporednom) dobru. 3666. Stihovi 3-5. A Bog Svemogui da te blagoslovi, i da ti da veliku porodicu i umnoi te, da od tebe postane mnotvo naroda, i da ti da blagoslov Abrahamov, tebi i sjemenu tvojemu s tobom, da naslijedi zemlju u kojoj si doljak, koju Bog dade Abrahamu. Tako opravi Isak Jakova, i on poe u Padam-Aram k Labanu, sinu Betuela Sirina, bratu Rebeke matere Jakovljeve i Isavove. Da te Bog Svemogui blagoslovi, oznaava iskuenja te istine i dobra preko kojih dolazi do povezivanja; i da ti da veliku porodicu i umnoi te, oznaava dobra i istine koja proistiu; i da od tebe postane mnotvo naroda, oznaava obilje; i da ti da blagoslov Abrahama, oznaava povezivanje Boanskog Samog s dobrom i istinom Prirodnog; tebi i sjemenu tvojemu s tobom, oznaava s dobro i istinom koja proistie iz toga (dobra); da naslijedi zemlju u kojoj si doljak, oznaava ivot (ispunjen) pouavanjem; koju Bog dade Abrahamu, oznaava ono to je od Boanskog; tako opravi Isak Jakova, oznaava poetak manifestacije (oitovanja); i on poe u Padam-Aram, oznaava ovde kao i pre poznavanja te istine; k Labanu sinu Betuela Aramejca (Sirina), oznaava sporedno (kolateralno) dobro; bratu Rebeke, matere Jakovljeve i Isavove, oznaava privlanost, koja je predstavljena majkom , izmeu dobra od istine, koja je Jakov, i istine od dobra, koje je Isav.

15

3667. Stih 3. Da te Bog Svemogui (adai) blagoslovi. Da ovo oznaava iskuenja te istine i dobra preko kojih dolazi do povezivanja, jasno je iz znaenja Bog Svemogui, koji je (oznaava) Iskuenja (a o kojem znaenju bie govora u onome to sledi); i iz znaenja biti blagosloven, to je biti povezan (vidi br. 3504, 3514, 3530, 3565, 3584). Poto je Jakovom sada predstavljeno dobro od istine, kao to je pre pokazano (br. 3659), stoga se ovde to dobro i istina oznaavaju sa te (tebe). Razlog da Bog Svemogui oznaava iskuenja, je u tome to su ljudi u drevna vremena videli razlike u Bogu Svevinjem, nazivajui Ga raznim imenima, u skladu s dobrima, koja su od Njega, i u skladu s istinama, iji veliki broj pokazuje da je (Bog) bio poznat svakome. Oni koji su pripadali Drevnoj Crkvi, pod ovim nazivima podrazumevali su jednog Boga, naime, Gospoda, kojega su nazivali Jehovom; ali kad je crkva otpada od dobra i istine, a u isto vreme i od mudrosti, poeli su da se klanjaju onolikom broju bogova koliko je bilo naziva (imena) jednoga Boga; tako da je svaka nacija, i na kraju svaka porodica, priznavala jednoga od njih za svoga boga; otuda se pojavilo toliko bogova, koji se tako esto pominju u Rei. Isto se desilo u porodici Tere oca Abrahamovog, a tako isto i u kui samog Abrahama, koji se klanjao drugim bogovima (kao to se moe videti gore, br. 1356, 2559), a posebno Bogu adai (Bog Iskuatelj) (br. 1992). Da su se u toj kui klanjali tome Bogu (Iskuatelju), vidi se iz ovih Mojsijevih rei: I javio sam se Avramu, Isaku i Jakovu imenom Bog adai (Bog Iskuatelj), a imenom svojim Jehova ne bih im poznat (Izlazak VI.3). Ovo je bio razloga da je Abrahamu bilo reeno: ja sam Bog Iskuatelj (svemogui); ja sam Bog Svemogui (adai, Iskuatelj), po mojoj volji ivi, i budi poten (savren) (Postanje XVII.1). I to je razlog to ovde Isak kae Jakovu, Bog adai (Svemogui) da te blagoslovi. Da je ovako, jasno je i iz onoga to sledi u ovome poglavlju, da posle to je Gospod rekao Jakovu u snu, Ja sam Jehova Bog Abrahama oca tvojega, i Bog Isakov (stih 13), Jakov i dalje govori, Ako Bog bude samnom, i sauva me na putu kojim idem i da mi hljeba da jedem i odijela da oblaim, i ako se vratim na miru u dom oca svojega, Jehova e mi biti Bog (stihovi 20, 21); iz ega se vidi da ni kua Jakovljeva nije priznavala Jehovu, jer Jakov kae da bi Ga on Jakov priznao za Boga ako mu bude dobroinitelj , ba kao to je to danas u Hrianskom Neznabotvu. Meutim, to se posebno tie Boga adai (Iskuatelja), Gospod je bio tako nazivan u Drevnoj Crkvi u vezi s iskupenjem kao i blagoslovima i darovima posle iskuenja, kao to je pokazano u Drugom delu (br.

16

1992). To je razlog da Bog adai u unutranjem smislu oznaava iskuenja. Da se kroz iskuenja ostvaruje povezivanje dobra i istine, vidi o tome ta je reeno i pokazano o iskuenjima (br. 2819). 3668. I da ti da veliku porodicu (da te uini plodnim) i da te umnoi. Da ovo oznaava proistiua dobra i istine, jasno je po tome to se pominje biti plodan, to se odnosi na dobro, i umnoiti se, to se odnosi na istinu (br. 43, 55, 9013, 983, 2846, 2847). 3669. Da od tebe postane mnotvo naroda. Da ovo oznaava obilje, jasno je bez objanjavanja; mnotvo naroda, posebno se ovime opisuje istina, jer se narodom u Rei oznaavaju oni (ljudi) koji su u istini (br. 1259, 1260, 1416, 1849). Ovde se kae mnotvo naroda, jer se ovde govori o dobru od istine koje je predstavljeno Jakovom (prim.prev. dobro od istine je dobro koje ovek ini u poslunosti istini koja ga vodi, a dobro koje je istina, ili istina od dobra, to je ono dobo-istin , koja se esto naziva mudrou, do koje ovek dolazi onda kada ini dobro iz poslunosti prema istini, koja istina kao da izvire iz dobra a koja je dobro i istina sjedinjeni kao mu i ena u skladnom braku. Ovaj proces se esto naziva kod autora ciklusom ivota), jer dobro koje je od istine je jedna stvar, a dobro koje je istina je druga stvar; dobro koje je od istine je ono to se ovde naziva Jakovom, a dobro koje je istina je ono to se naziva Isavom; dobro koje je od istine je neto obrnuto dobru koje je istina. Oni koji se nanovo raaju, pre nego se zavri njihovo novo raanje, oni su u dobru koje je od istine; dok su oni koji su preporoeni, u dobru koje je istina . Da je njihovo stanje obrnuto, vidi gore (br. 3539, 3548, 3556, 3563, 3570, 3576, 3603), 3670. Stih 4. I da ti da blagoslov Abrahamov. Da ovo oznaava povezivanje Boanskog Samog sa dobrom i istinom Prirodnog, vidi se iz znaenja blagoslova, koji je povezivanje, (br. 3660, 3667); i iz reprezentacije Abrahama, koji je Gospodovo Boansko Samo, koje se naziva Otac (o emu vidi br. 2011, 3251, 3439) . A poto su ove rei upuene Jakovu, kojim je predstavljeno Gospodovo Boansko Prirodno u pogledu Boanskog dobra i istine, stoga je ovde oznaeno povezivanje Boanskog Samog s dobrom i istinom Prirodnog, pa je to ono to je oznaeno u unutranjem smislu reima, da ti da blagoslov Abrahama. U smislu

17

slova, Abrahamovim blagoslovom misli se na zemlju Hanansku, a isto je oznaeno i sledeim reima, i da naslijedi zemlju u kojoj si doljak, koju je Bog dao Abrahamu; svako po smislu slova rei ovako shvata ko veruje da istorijski delovi Rei ne sadre neto to je sveto i tajno: a posebno Jevrejska nacija, koja, oslanjajui se na snagu ovih rei, trai za sebe vee privilegije od svakog drugog naroda i nacije. Njihovi oevi razumevali su ove rei na isti nain, a osobito ih je tako shvatao Jakov, iji se kvalitet vidi iz onoga to je gore reeno (br. 3667), naime, da on ne bi znao ni priznavao Jehovu, ako mu ne da telesne i svetske blagoslove. Ali da se ovde ne misli na Abrahama, Isaka, ili Jakova, i da je Jakovom predstavljen Gospod u pogledu Prirodnog koje je trebalo na uini Boanskim, sasvim je jasno iz objanjenja datoga gore. da nema znaaja kakav je ovek koji predstavlja, da li je rav ili dobar, i da rav ovek isto kao i dobar moe da predstavlja i da je predstavljao Gospodovo Boansko, moe se videti gore (br. 665, 1097, 1361). Isto se moe videti iz reprezentativa koji postoje i danas; jer svi kraljevi, ma ko da su, i ma kakvi da su, kraljevstvo kojem slue, predstavlja Gospoda; na slian nain, svi svetenici, bilo kakvi da su, predstavljaju svoju slubu. Kraljevska i svetenika sluba po sebi su svete, bez obzira kakve su osobe koju tu slubu vre, i ovo je razlog zato je Re, koju nauava zao ovek, uvek sveta, a tako isto i skrament Krtenja i Svete Veere, i druga takve stvari. I iz ovioga je jasno da nijedan kralj ne moe da sebe smatra svetim od onoga to pripada samoj kraljevskoj slubi; niti svetenik moe da sebi prisvaja ono to pripada svetenikoj slubi. A onoliko koliko ijedan od njih prisvaja neto to pripada njihovoj slubi, toliko se za njegov karakter moe rei da je duhovni kradljivac (lopov, lupe), jer je to zank duhovne krae; a isto tako, koliko on ini zlo, to jest, koliko postupa protivno onome to je pravedno i asno, i protivno onome to je dobro i istinito, toliko odbacuje svetost kraljevstva i svetenstva koje predstavlja svetost slube, i tada predstavlja ono to je obrnuto. Iz ovoga razloga u reprezentativnoj Jevrejskoj crkvi bilo je toliko zakona povezanih sa svetou u kojoj moraju da budu svetenici dok vre svetu slubu . o emu e, po Gospodovoj Boanskoj Milosti, biti govora u onome to sledi. 3671. I sjemenu tvojem s tobom. Da ovo oznaava s dobrom i istinom (od dobra), vidi se iz reprezentativa Jakova (iz onoga to je predstavljeno Jakovom), na kojega

18

se ovde misli pod s tobom, to je dobro od istine, ili dobro u kojemu je istina (o emu vidi gore); i iz znaenja sjemena, to je dobro i istina vere (br. 1025, 1447, 1610, 2848, 3373). S tobom oznaava da je to pridrueno dobru od istine koje je Jakov. S dobrom i istinom isti je sluaj kao sa semenom i njivom; unutranje dobro je kao seme koje nie, ali samo na dobroj njivi; spoljanje dobro i istina su kao njiva u kojem seme klija; ovo dobro (to jest, unutranje dobro i istina) ne mogu inae da puste korena. Iz ovoga razloga prvo se raa nanovo ovekovo Racionalno, jer su u njemu semenke, a tek posle Prirodno, kako bi sluilo kao njiva (br. 3286, 3321, 3368, 3493, 3576, 3623); pa poto je Prirodno kao njiva, to se dobro i istina mogu oploditi i umnoiti u Racionalnom, to se ne bi moglo desiti da nema negde njive, u kojoj seme koe da pusti koren. Iz ovoga uporeenja se moe videti kakav je sluaj sa preporaanjem i sa mnogim njegovim tajnama. Shvatiti dobro i istiinu, i hteti ih, to pripada Racionalnom; opaanja dobra i istine su kao semenke; ali poznavati ih i prevesti ih u delo, to pripada Prirodnom. Rei-znanja i dela su kao njiva; pa kada na oveka utiu rei-znanja koje potvruju dobro i istinu, a posebno kada osea zadovoljstvo kada ih sprovodi u delo, tada je seme u njivi, i raste kao na svojoj njivi. Na ovaj nain dobro se oploava, a istina umnoava, i oni se neprekidno uzdiu iz njive u Racionalno, i usavravaju ga. Sluaj je drugaiji kada ovek shvata dobro i istinu, i kada u sebi opaa neku naklonost volje prema (dobru i istini), ali jo uvek ne voli da ih upozna a jo manje da ih ini (pretvara u dela). U ovakvom sluaju, dobro se ne moe oploditi niti se istina moe umnoiti u Racionalnom. 3672. Da naslijedi zemlju u kojoj si doljak. Da ovo oznaava ivot u pouavanju (ivot pouavanja), jasno je iz znaenja naslediti, to je imati neiji ivot (br. 2658, 2851), u ovom sluaju, ivot od Boanskog, to je oznaeno reima koje sada slede; i iz znaenja biti doljak. to je pouavanje (br. 1463, 2025); zemlja oznaava (stanje) gde je ivot. ivot pouavanja o kojem se ovde govori, je ivot dobra od istine, koji je ovde predstavljen Jakovom; jer kada ovek ivi prema istinama u kojima je pouavan, on je tada u ivotu pouavanja. 3673. Koju Bog dade Abrahamu. Da ovo oznaava ono to je od Boanskog, jasno je iz reprezentacije Abrahama, koji je Gospod u pogledu Boanskoga, koje se u Rei naziva Ocem (br. 2011, 3251, 3439). Da Bog dade oznaava da se ovo

19

pripisuje Gospodu, jasno je. Otuda je vidljivo da rei koju Bog dade Abrahamu, oznaavaju ivot koji je od Boanskog. 3574. Stih 5. Tako Isak opravi Jakova. Da ovo oznaava poetak pojavljivanja (manifestacije, postojanja), vidi se iz toga to Jakov sada poinje da predstavlja dobro od istine, a to je poetak pojavljivanja Gospodovog Boanskog Prirodnog; jer je to ono to je sadrano u onome to sledi o Jakova kao doljaku kod Labana. Stoga se sa tako Isak opravi Jakova oznaava poetak pojavljivanja (Gospodovog Boanskog Prirodnog). 3675. I on poe u Padam-Aram. Da ovo oznaava poznavanja te istine, vidi se iz znaenja Padam-Arama, to je poznavanja istine (br. 3664). 3676. K Labanu sinu Batuela Sirina (Aramejca). Da ovo oznaava sporedno (kolateralno) dobro, jasno je iz reprezentacije Labana, to je sporedno dobro obine vrste (o emu vidi gore, br. 3665), i iz reprezentacije Batuela, to je dobro Neznaboaca prve klase (vidi br. 2865, 3665), od kojega, kao iz obine vrste, potie dobro predstavljeno Labanom. Razlog da je ovde Batuelu dat nadimak Aramejac, je u tome, to Aram ili Sirija oznaavaju poznavanja dobra i istine (vidi br. 1232, 1234, 3249), a o emu se ovde govori. Spoljanja istina, od koje dolazi dobro ovde predstavljeno Jakovom, nije nita drugo nego poznavanja (znanja), jer su ovo istine koje se prvo ue, i koje oni koji poinju da se preporaaju, smatraju istinama. Ali poznavanja (znanja) nisu u sebi istine, nego su istine od Boanskih stvari koje su u njima (u znanjima); pa kada ove Boanske stvari ponu da prosijavaju, tada po prvi put (znanja) postaju istine. U meuvremu, ona su kao sasudi (prijemnici) preko kojih i u koje mogu da se prime istine, kao one o kojima je gore bilo rei (br. 3665), kao i sve rei-znanja koja se prva naue. 3677. Bratu Rebeke matere Jakovljeve i Isavove. Da ovo oznaava privlanost od majke (majinsku privlanost) dobra od istine, koje je Jakov, prema istini od dobra koja je Isav, vidi se iz reprezentacije Rebeke, koja je Gospodovo Boansko Racionalno u pogledu Boanske istine (o emu je esto bilo rei gore); i iz reprezentacije Jakova, koji je dobro od istine, ili dobro koje je od istine u Prirodnom; i iz reprezentacije Isava, koji je istina od dobra, ili dobro od kojega je istina u Prirodnom (vidi gore, br. 4669). za to to su sva dobra i istine, koje su u

20

prirodnom ili spoljanjem oveku, zaete i roene od Racionalnog ili unutranjeg oveka; to jest, od dobra koje pripada Racionalnom kao ocu, i od istine kao majke (br. 3314, 3573, 3616), stoga se gornjim reima oznaava privlanost majke izmeu dobra od istine koje je Jakov, i istine od dobra, koja je Isav. ta vie, oni se odnose upravo na isti nain; ali vrlo je teko ovo objasniti kako bi se savim razumelo, jer ni najosnovnije stvari u ovome predmetu danas nisu poznate kao na primer, ta je duhovno dobro i ta je njegova istina, i da postoje bezbroj vrsti dobra i njegove istine, i jo vie podvrsta, te da su uzajamno povezane po stepenima, neto kao krvni srodnici i privlanosti. Poto su i najoptije stvari nepoznate, opisivanje stepeni i privlanosti (meu ovima) bilo bi zatamnjeno, i to jo vie stoga to ueni (svet) u dananje vreme ne eli da zna takve stvari, jer taj svet voli da ostaje u samoj ljuski; naime, oni vole da raspravljaju, ne o tome kakve su ove stvari, nega da li one uopte postoje ili ne; pa sve dok su u ovakvom stanju, oni ne ele znati nita o bezbroj vrsta dobra i istine. 3678. Stihovi 6-9. A isav vidje gdje Isak blagoslovi Jakova i opravi ga u PadamAram da se ondje oeni, i gdje blagosiljajui ga, zapovijedi mu i ree: nemoj da se oeni kojom izmeu keri Hananejskih. I gdje jakov poslua oca svojega i mater svoju, i otide u Padam-Aram. I vidje isav da keri hananejske nijesu po volji Isaku ocu njegovu. Pa otide isav isamilu, i uze za enu preko ena svojih maheletu, ker Ismaila sina Abrahamova, sestru Nabajotovu. I Isav vidje gdje isak blagoslovi Jakova, oznaava misao prirodnog dobra o povezivanju preko dobra od istine, koje je Jakov; i opravi ga u Padam-Aram, oznaava poetak pokazivanja (manifestacije) (Gospodovog Boanskog prirodnog) preko poznavanja ovoga dobra; da se ondje oeni, oznaava povezanost kroz oseanje istine; i blagosiljajui ga, zapovijedi mu, oznaava razmiljanje pa otuda i opaanje kako bi dolo do povezanosti; nemoj da se oeni kojom od keri hananejskih, oznaava da ne treba da se povee s oseanjima obmane i zla; I gdje jakov poslua oca svojega i mater svoju, oznaava poslunost i oseanje; i otide u Padam-Aram, oznaava ovde kao i gore, bii ispunjen onim poznavanjima dobra i istine; i vidje isav da keri Hananejske nisu po volji isaku ocu njegovu, oznaava Gospodovo provianje i predvianje da oseanja te istine, preko koji je ranije prirodno dobro bilo povezano, da ono ne bi vodilo (sada) povezivanju; pa otide Isav ismailu, i uze

21

za enu Mahaletu, ker Ismaila sina abrahamova, oznaava povezivanje ovoga dobra s istinom Boanskog porekla; i uze za enu preko ena svojih Mahaletu, sestru Nabajotovu, oznaava unutranje oseanje nebeske istine. 3679. Stih 6. A Isav vidje gdje Isak blagoslovi Jakova. Da ovo oznaava misao koja pripada prirodnom dobru o povezivanju preko dobra od istine koja je Jakov, vidi se iz znaenja vidjeti, to je misliti; jer vidjeti nije nita drugo nego vidjeti na unutranji nain, ili unutranji vid; i iz reprezentacije Isava, koji je dobro koje pripada Prirodnom (vidi br. 3300, 3302, 3322, 3494, 3576, 3599); iz znaenja biti blagosloven, to je biti povezan (s Boanskim?) (br. 3504, 3514, 3530, 3565, 3584); iz reprezentacije Isaka, koji je Gospodovo Boansko Racionalno u pogledu Boanskog dobra (o emu gore); i iz reprezentacije Jakova, koji je dobro od istine (br. 3669, 3677). Iz svega ovoga jasno je da se sa Isav vidje gdje Isak blagoslovi Jakova, oznaava misao koja pripada prirodnom dobru o povezivanju preko dobra od istine. Ali ta je oznaeno sa milju koja pripada prirodnolm dobru o povezivanju preko dobra od istine, to se ne moe sasvim razumeti, ali se mora neto ukratko objasniti. Misao prirodnog dobra je misao racionalnog ili unutranjeg oveka koji je unutar prirodnog ili spoljanjeg oveka, to jest, iz dobra ovog poslednjeg (dobra prirodnog oveka); jer onaj koji misli, to je racionalni ili unutranji ovek, a ne prirodni ili spoljanji ovek; prvi, ili unutranji ovek, je u svetlosti neba, u kojem svetlu postoji inteligencija i mudrost od Gospoda (br. 3195, 3339, 3636, 3643); dok je spoljanji ovek u svetlosti sveta, u kojoj nema inteligencije, ak ni ivota; pa stoga ako unutranji ovek ne bi mislio unutar spoljanjeg oveka, ne bi bilo mogue misliti. Ali oveku izgleda kao da je misao u spoljanjem oveku, jer on misli iz onih stvari koje ulaze preko ula a koje pripadaju svetu. Isti je sluaj s onim vidom. ulni ovek pretpostavlja da oko vidi od sebe, dok je oko samo organ tela preko kojega unutranji ovek vidi one stvari koje su izvan tela, to jest, koje su u svetu. Isti je sluaj i sa govorom. ulni ovek pretpostavlja da da usta i jezik govore od sebe; a onaj koji misli malo dublje, da larinks i unutranji organi govore preko disanja plua; dok uistinu misao govori preko ovih organa, jer govor nije nita drugo nego misao koja govori (govorea misao). Ima mnogo ulnih obmana. Slian je sluaj sa svim prividnim ivotom u spoljanjem oveku u tome, to je ivot unutranjeg oveka unutra kao u svom

22

materijalnom i telesnom organu. to se tie misli, ovakav je sluaj: Sve dok ovek ivi u telu, on misli iz Racionalnog u Prirodno. ali s tom razlikom, to Prirodno (ponekad) korespondira Racionalnom, a (ponekad) ne korespondira. Kada Prirodno korespondira, ovek je racionalan, i misli duhovno; ali kada Prirodno ne korespondira, ovek nije racionalan, i ne misli duhovno; jer kod oveka, ije Prirodno korespondira Racionalnom, komunikacija je otvorena, tako da svetlost neba od Gospoda moe da se uliva preko Racionalnog u Prirodno, i da ga prosvetljava inteligencijom i mudrou. Ali kod oveka kod kojega Prirodno ne korespondira Racionalnom, komunikacija je zatvorena, a uliva se samo neto svetlosti okolo, i kao kroz pukotine preko Racionalnog u Prirodno; a ishod je da ovek nije racionalan, i da ne misli duhovno; jer ovek misli u skladu s influksom svetlosti neba koju on uiva. Ovo pokazuje da svaki ovek misli prema stanju korespondencije u odnosu na dobro i istinu koji pripadaju Prirodnom kod Racionalnog. Ali duhovi i aneli ne misle na isti nain kao ovek; i njiihova se misao zavrava u Prirodnom, jer oni uvaju svu prirodnu memoriju i oseanja, ali im nije dozvoljeno da se slue tom memorijom (vidi br. 2475-2479); no iako im nije doputeno da je koriste, ona im ipak slui kao plan (podloga), ili kao temelj, kako bi se ideje njihove misli u njima zavravale. Otuda to, da su ideje njihovh misli vie unutranje, a njihov govor s ljudima nije kao kod oveka sainjen iz oblika rei, nego iz oblika postojeih stvari; to pokazuje da je njihov govor u skladu sa korespondencijama njihovog Prirodnog s njihovim Racionalnim; (prim.prev. Pod korespondencijom ili saobraznou izmeu Racionalnog i Prirodnog, autor misli na slaganje misli i govora, to jest, na iskrenost, a pod ne korespondecijom, na i neslaganje, to je obmanjivanje ili licemerstvo. Kod anela postoji potpuno slaganje, to je iskrenost, i ubedljivost kojaesto nedostaje kod ljudi u svetu); i (to pokazuje) da ima duhova koji koji su racionalni, i koji misle duhovno, ali i onih koji nisu racionalni i koji ne misle duhovno; a ovo je sasvim u skladu s njihovim oseanjima i mislima koje su imali u ivotu tela; to jest, u skladu sa stanjem ivota, koji su stekli u svetu. Iz ovoga se moe donekle videti ta je misao koja pripada prirodnom dobru; naime, da je to misao u dobru koje pripada Prirodnom. Prema idejama duhova to se naziva misao prirodnog dobra koje pripada Prirodnom. U ovom poslednjem, to jest, u dobru koje pripada Prirodnom, Racionalno misili kada se upravlja kree prema dobru kao svrsi. Na taj nain

23

misao, koja pripada prirodnom dobru o povezivanju preko dobra istine, to je misao u Prirodnom o svrsi, naime, o tome kako istina moe da se povee; a ovo sve prema Boanskom redu na zajedniki nain, koji, kao to je gore esto reeno, dolazi od takvih stvari koje su spoljanje, a koje su na taj nain poslednje i zavrne u redu. Jer svako preporaanje prirodnog poinje od ovih. Ove poslednje ili zavrne stvari su prvo znanja, kao ona kod male dece i malo starije dece, o kojima je bilo rei gore (br. 3665). U poetku istina od dobra, koja je Isav, nije povezana u spoljanjem obliku s dobrom istine, koja je Jakov; jer je dobro od istine obrnuto u odnosu na istinu od dobra (br. 3669); ali su ipak povezani duboko unutra, to jest, u odnosu na svrhe, jer je svrha (cilj) istine dobro po tome to se istine mogu pripajiti prema redu; a i ovo je svrha dobra koje je od istine; a poto svrha (cilj) povezuje, stoga su oni i povezani (br. 3562, 3565). Obrnuti red je u poetku samo sredstvo u odnosu na svrhu (cilj). 3680. I otide u Padam-Aram. Da ovo oznaava poetak manifestacije (postojanja) kroz poznavanja ovoga dobra, vidi se iz znaenja otii, to je poetak manifestacije (br. 3674); i iz znaenja Padam-Arama, to je poznavanja istina (br. 3664). Nazivaju se poznavanjem dobra, jer sve su istine poznavanja dobra; a istine koje nisu od dobra, ili nisu usmerene ka dobru kao svrsi, nisu istine; a koliko su usmerene prema nauku (doktrini), nazivaju se poznanjima istine. 3681. Da se odande oeni. Da ovo oznaava povezivanje preko oseanja istine, jasno je iz znaenja ene, to je oseanje istine (br. 1468, 2517, 3236); kako bi se primilo ono to treba da se pripoji. 3682. I gdje blagosiljajui ga zapovijedi mu i ree. Da ovo oznaava razmiljanje i opaanje o tome kako da se ostvari to povezivanje, jasno je iz znaenja blagosloviti, to je povezati (br. 3504, 3514, 3530, 3565, 3584); i iz znaenja zapovijedi i ree, to je razmiljanje i opaanje (br. 3661). 3683. Nemoj se oeniti kojom od keri Hananejskih. Da ovo oznaava da on ne treba da se povee s oseanjem obmane i zla, jasno je iz znaenja oeniti se, to je biti udruen i povezan; i iz znaenja keri Hananejskih, to su oseanja obmane i zla (vidi br. 3662).

24

3684. Stih 7. I gdje Jakov poslua oca svojega i mater svoju. Da ovo oznaava poslunost i oseanje, jasno je iz znaenja posluati, ili sluati nekoga, to je povinovati se (br. 2542); a kada je to ocu majci, to oznaava poslunost iz oseanja. 3685. I otide u Padam-Aram. Da ovo oznaava biti ispunjen pozavanjima dobra i istine, jasno je iz znaenja otii i biti doljak, to je red i plan ivota (vidi br. 1293, 3335); ovde to znai biti ispunjen shodno redu, naime, poznavanjima onoga dobra i istine koji su oznaeni sa Padam-Aramom. 3686. Stih 8. I vidje Isav da da keri Hananejske nisu po volji Isaku ocu njegovom. Da ovo oznaava Gospodovu predvianje i provianje, da oseanja one istine s kojom je prirodno dobro bilo do tada povezano, da ona nee dovesti do povezivanja, jasno je iz znaenja koje ima ovde re videti, to je predviati i proviati (vidi br. 2837, 2839); i iz reprezentacije Isava, to je Gospod u odnosu na Boansko dobro Prirodnog (o emu vidi gore); iz znaenja keri Hananejske, ovde keri Hetove, koje predstavljajau oseanja istine sa osnove (zemljita) koje nije pravo (br. 3470, 3620, 3621, 3622); i iz znaenja ne biti po volji Isaku ocu njegovom, to jest, da to ne vodi povezivanju dobra Prirodnog, koje je Isav, s dobrom Racionalnog, koje je Isak. Iz svega ovoga jasno je da je ovim reima oznaeno Gospodovo predvianje i provianje (provienje), da oseanja te istine, jer nisu s pravog osnova, nee dovesti do (eljenog) povezivanja (prim. Prev. Povezivanja dobra u Prirodnom s dobrom u Racionalnom kod Gospoda). Kako stoji ova stvar, moe se videti iz objanjenja u poglavlju XXVI. Stihovi 34, 35, gde se govori o Hetovim kerima kojma se Isav oenio; i kod poglavlja XXVII. Stih 46, gde se kae da Jakov ne treba da se oeni nekom od keri Hananejskih (Hetovih). Da se kerima Hananejskin ovde oznaavaju oseanja istine s osnova (zemlje) koja nije prava, a da se gore sa keri Hananejske oznaavaju oseanja obmane i zla (br. 3662, 3683), to je stoga to su Hetiti (sinovi Hetovi) , koji nisu bili oniliko mnogo u obmanama i zlima kao to su bile druge nacije tamo Hananejci, Amorejci, I Pereziti, a koji su pripadali crkvi Neznaboaca u zemlji Hananskoj. Otuda i to da je Hetitima predstavljena Gospodova duhovna crkva meu Neznabocima (br. 2913, 2986). Da je Pradrevna Crkva, koja je bila nebeska i koja je postojala pre potopa, da je bila u zemlji Hananskoj, moe se gore videti (br. 567); i da je Drevna Crkva,

25

koja je bila posle potopa, isto tako bila u toj zemlji, kao i u nekoliko drugih kraljevstava, vidi gore (br. 1238, 2385). Stoga se dogodilo da su sve nacije u toj zemlji, kao i sve oblasti i reke tamo, neto predstavljale; jer su Praderevni ljudi, koji su bili nebeski, preko predmeta koje su gledali, opaali stvari u Gospodovom carstvu (br. 920, 1409, 2896, 2897, 2995); isto tako preko oblasti i reka u toj zemlji. Posle njih, ovi reprezentativi su ostali u Drevnoj Crkvi, a tako isto i reprezentativi mesta u toj zemlji. Re u Drevnoj Ckvi (br. 2897-2899) otuda je imala reprezentative koji su bili oznaeni imenima mesta, a to je bio sluaj kasnije i sa Reju koja se naziva Mojsije i Proroci; i poto je bilo tako, Abrahamu je bilo zapoveeno da ode tamo, i dato mu je obeanje da e njegovo potomstvo naslediti tu zemlju; ne zato to su oni bili bolji od drugih nacija, jer su u stvari bili meu najgorim (br. 1167, 3373), nego da bi se na taj nain ustanovila reprezentativna Crkva, u kojoj se nije obraala panja na osobu ili mesto, nego na ono to je bilo predstavljeno (br. 3670); i da bi se imena, koja su koriena u Pradrevnoj i Drevnoj Crkvi, zadrala. 3687. Stih 9. Pa otide Isav Ismailu, i uze za enu preko ena svojih Maheletu, ker Ismaila sina Abrahamova, sestru Nabajotovu. Da ovo oznaava povezivanje ovoga dobra s istinom Boanskog porekla, jasno je iz reprezentativa Isava, koji je dobro Prirodnog (o kome vidi gore); i iz reprezentativa Isamaila, Abrahamovog sina, koji je istina Boanskog porekla. Da Ismailo predstavlja Gospodovu duhovnu crkvu, pa stoga i istinu (duhovnu), moe se videti gore (br. 1948, 1951, 2078, 2691, 2699, 3268); i da Abraham predstavlja Gospodovo Boansko nazvano Ocem, vidi gore (br. 2011, 3251, 3439). Otuda se Mahetetom keri Ismaila sina Abrahamova, oznaava istina Boanskog porekla. Da uzeti za enu oznaava biti udruen i povezan, jasno je; a iz ovoga je oito da s Isav otide Ismailu sinu Abtrahamovu, oznaava povezanost ovoga dobra s istinom Boanskog porekla. 3688. Sestru Nabajotovu, preko svojih ena za enu. Da ovo oznaava oseanje nebeske istine koja je dublja, jasno je iz znaenja sestre, koja je intelektualna i racionalna istina (vidi b.1495, 2508, 254, 2556, 3386); iz reprezenttiva Nabajota, koji je dobro duhovne crkve (br. 3268); a otuda sestra Nabajotova oznaava oseanje nebeske istine; ili, to je isto, oseanje duhovnog dobra; iz znaenja ena, ili keri Hetovijeh, koje su oseanja istine sa osnove (zemlje) koja nije prava

26

(br. 3470, 3620-3622, 3686); i iz znaenja uzeti za enu, to je biti udruen i povezan. Iz ovoga je jasno da se ovim reima, skupa s onima koje neposredno prethode, oznaava povezanost dobra predstavljenog Isaviom, s istinom Boanskog porekla, to jest, s oseanjem nebeske istine na dublji nain. Kako se ove stavari odnose meusobno, bilo je ve pokazano, ali one su takve, da se teko razumeju sve dok najoptije stvari o ovom predmetu nisu poznate. Pored toga, u sadanje vreme, svet se ne brine za ovakve stvari, jer se on brine za zemaljske a ne za nebeske stvari, iz raloga, kako takvi kau, oni vide i poznaju one prve, a ove druge niti vide niti poznaju. Ali poto stvari sadrane u unutranjem smislu Rei ne treba samo otkriti, nego isto tako i objasniti, to moemo razjasniti primerom kako stoji stvar s istinom od dobra koju predstavlja Isav, i s dobrom od istine koje predstavlja Jakov; a u isto vreme, kako je dobro od istine, pre nego li je ovek preporoen, obratno od istine od dobra; ali da su docije ovi povezani; a to znai i kako stoji stvar sa svim onim to je ranije reeno. Neka sledee poslui kao primer: ovek koji je takav da moe da se preporodi - jer Gospod provia, a poto provia, On isto tako i provia za ovo u poetku, kao mlado dete, on ne zna ta su dela ljubavi ka blinjem, jer jo ne zna ta je ljubav ka blinjem, niti zna ta je blinji; pa stoga poto zna iz Rei da treba davati siromasima, i da ko daje siromasima, prima nagradu u nebu, on ini dobro prosjacima vie nego drugima, jer veruje da su oni to siromani o kojima Re govori, ne uzimajui u obzir da oni koji prose na ulicama veinom vode bezboan i zloest ivot, da preziru sve to ima veze s Boanskom slubom, i predaju se lenjosti i besposlienju. Urkos ovome, onaj ko je u prvoj fazi preporoda, ini dobra dela ovakvim osobama iz srca; i ova dobra dela su dela spoljanje istine od kojih poinje preporod; istina od dobra, koja je unutranja, uliva se tako u ova dela, i ini dela prema znanjima koja ima dete; ali kasnije, kada se vie prosvetli, on eli da ini dobro svima onima za koje veruje da su u nevolji i u potrebi; a pri tome malo razlikuje izmeu pobonih i nepobonih koji su u ovome stanju, verujui da je svako blinji u istom pogledu i stepenu. A kada se prosvetli dalje u ovim stvarima, on tada pravi razliku, i pomae samo pravedne i dobre, znajui da pomaui rave, on mnogima nanosi tetu, jer pomaui ravoga i inei mu usluge, on mu daje sredstva s kojima e druge povrediti. Na posletku, kad je ve preporoen, on ino dobro samo dobrima i pobonima, jer tada na njega ne utue osoba kojoj ini dobro, nego dobro koje je

27

u njemu (u blinjemu); a poto je Gospod prisutan u onome to je dobro i pobono, on tada preko oseanja za ono to je dobro, posvedouje svoju ljubav ka Gospodu. Kada je ovek u ovoj ljubavi ka blinjemu iz srca, tada je preporoen. Iz ovoga se vidi da je njegovo prethodno stanje bilo obrnuto (izokrenuto) u odnosu na ovo stanje, poto je mislio da je dobro ono to nije bilo dobro; ali u poetku preporoda on ne moe a da ne ini takvo dobro jer njegovo poznavanje ovoga predmeta ne ide dalje; i poto unutranje dobro ljubavi ka blinjemu nije moglo da se uliva ni u koju drugu istinu osim one koja je tada oveku bila poznata, a isto tako se vidi da je unutranje dobro bilo uvek oprisutno i da je sve ovo i izvelo, ali se nije miogo pokazati (manifestovati) dok se preko saznanja ovek nije prosvetlio o istinskoj prirodi dobara i istina. Iz ovoga se donekle moe videti ta je dobro od istine koje Jakov ovde predstavlja, i ta je istina od odbra koju predstavlja Isav; i da su u poetku ovi obrnuti, ali da su kasnije povezani. 3689. Stih 10,11. A Jakov otide do Bersabeje idui za Haran. I doe na jedno mjesto, i ondje zanoi, jer sunce bjee zalo, i uze kamen na onome mjestu, i metnu ga sebi pod glavu, i zaspa na onome mjestu. A Jakov otide do Bersabeje, oznaava ivot udaljeniji od Boanskih stvari nauka (doktrine); idui za Haran, oznaava dobro i istinu toga stepena; i doe na jedno mjesto, oznaava stanje; i ondje zanoi, jer sunce bjee zalo, oznaava ivot u onome to je zatamnjeno; i uze kamen na onome mjestu, oznaava istine toga stanja; i metnu ga sebi pod glavu, oznaava komunikaciju najoptije prirode sa Boanskim; i zaspa na onome mjestu, oznaava mir toga stanja. 3690. Stih 10. A Jakov otide do Bersabeje. Da ovo oznaava ivot vie udaljen od Boanskih stvari nauka (doktrine), jasno je iz znaenja otii, to je iveti (vidi br. 3335, 3685); na taj nain otii oznaava iveti udaljenije; i iz znaenja Bersabeje, koja je Boanski nauk (doktrina) (vidi br. 2723, 2858, 2859, 3466); otuda je jasno da se sa Jakov otide do Bersabeje oznaava ivot udaljeniji od Boanskih stvari nauka (doktrine). Za ivot se kae da je udaljeniji onda, kada je u spoljanjim istinama, i kada se ivi prema njima, kao to je ivot u detinjstvu i ranoj mladosti onih koji se proporaaju (o kojima vidi gore, br. 3688). Da bi se dalje pokazalo ta je ovaj ivot, i kakav je njegov kvalitet, korisno je dodati nekoliko rei. Sve istorije (istorijske prie) u Rei su istine udaljene od sutinskih Boanskih stvari nauka

28

(doktrine), ali i pored toga su korisne maloj i starijoj deci, kako bi se preko njih ona uvela u unutranje stvari istine i dobra; a na kraju i u same Boanske stvari; jer je u njima, u njihovoj najveoj dubini, sadrano Boansko. Kada ih deca itaju i kada ove (istorije ili prie) na njih deluju na nevin nain, tada su aneli, koji su kod njih (kod dece), u srenom nebeskom stanju, poto tako na njih utie Gospod preko unutranjeg smisla, a to su one stvari koje su predstavljene i oznaene istorijskim injenicama; a ta nebeska srea koja se uliva (od Gospod), ini da deca uivaju (u tim istorijskim priama). Kako bi ovo prvo stanje moglo postojati, to jest, prvo stanje detinjstva i rane mladosti kod onih koji e se preporoditi, istorije (prie) u Rei bile su date, i napisane na takav nain, kao bi u optem i u pojedinanom sadravale Boanske stvari. Koliko su ovi istorijski predmeti udaljeni od Boanskih stvari nauka, moe se videti iz sledeeg primera. Kada neko po prvi put sazna da je Bog bio siao na Sinajsko Brdo, i dao tablice Mojsiju, na kojima su bile ispisane Deset zapovesti, i da je Mojsije razbio te tablice (ploe), i da je Bog napisao sline zapovesti na drugim tablicama; dok uiva u samoj istoriji (prii), taj je u ivotu spoljanje istine (on doivljava spoljanju istinu) udaljenu od Boanskih stvari nauka (doktrine), ali kasnije, kada pone da na njega utie ono to je sadrano u njima, i kada ivi po njima, on je tada u ivotu istine (on tada ivi tu istinu), ali je jo uvek udaljen od samih Boanskih stvari u njima. Jer ivot u skladu sa zapovestima, samo je moralni ivot, jer su te zapovesti poznate svima koji ive u ljudskom drutvu, iz graanskog ivota i njegovih zakona kao to da se moramo klajati Boanstvu, da se moraju potovati roditelji; i da se ne sme ubijati, preljuboiniti, i krasti. Ali onaj koji se preporaa, on je voen od ovog udaljenog ivota (to jest, moralnog ivota), u ivot koji je blii Boanskim stvarima nauka; to jest, voen je u duhovni ivot. Kad se ovo dogodi, ovek pone da se udi zato su se ove zaposvesti ili odredbe spustile s neba na takav udesan nain, i zato su napisane prstom Boijima one su poznate svakome narodu i napisane kao zakoni onima koji nisu nikad nita uli o Rei (Boijoj). Jer kada pone da ovako misli, on je ve meu onima koji mogu da se preporode. Tada ga Gospod vodi u jo vie unutranje stanje, naime, u stanje u kojemu misli da su u ovome sakrivene dublje stvari s kojima on jo nije upoznat; pa kada ita Re u ovakvom stanju, on nalazi svuda kod Proroka i kod Jevanelista, da svaka od ovi zapovesti sadre u sebi stvari koje su jo vie nebeske. Na primer, u zapovesti potuj roditelje, on sada vidi

29

da kada su ljudi ponovo roeni, oni dobijaju drugoga Oca, i tada postaju Njegovi sinovi, i da je On taj kojemu treba odavati potovanje, i da je to smisao koji je skriven u ovoj zapovesti. Tada, postupno, on ui da je ovaj novi Otac u stvari Gospod, i na kraju, da je On taj kome se treba klanjati, i da mu se ovek klanja onda kada Ga voli. Kada onaj koji se preporaa ivi prema ovoj istini, on ivi prema Boanskom nauku (doktrini), i on je tada u stanju u kome su aneli, i on tada iz toga stanja posmatra stvari u kojima je ranije uivao, kao neto udaljeno od njega po stepenima. Slian je slujaj i s ostlima zapovestima Desetoreja (Dekaloga) (vidi br. 2609). Iz ovoga se sada vidi na ta se misli pod ivotom koji je vie udaljen od Boanskih stvari nauka, koje se ovde oznaavaju Jakovom koji otide u Bersabeju. 3691. Idui za Haran. Da ovo oznaava (da je iao) prema dobru i istini, vidi se iz znaenja Harana, koji je spoljanje dobro i istina, jer se Haranom oznaava ono to je spoljanje, a Labanom koji je tamo obitavao, dobro i istina; stoga se Haranom ovde oznaava spoljanje dobro i istina. (Da je ovo oznaeno Haranom, moe se videti gore, br. 1430, 3612). Iz ovoga sledi da se sa Jakov otide u Bersabeju, idui za Haran, u unutranjem smislu, oznaava da se on udaljio od Boanskih stvari nauka (doktrine), a to znai da se pribliio spoljanjem dobru i istini. Kae se, dobru i istini toga stepena, jer se dobra i istine razlikuju meusobno po stepenima; unutranja dobra i istine su viega stepena, a spoljanje su niega stepena. U viem stepenu su dobra i istine Racionalnog; u niem stepenu su dobra i istine Prirodnog; a u najniem stepenu su ulna dobra i istine tela. Unutranja dobra i istine, ili one viega stepena, ulivaju se u spoljanja dobra i istine, ili one niega stepena, i tamo se pokazuju kao izgledi (izrazi) na licu i njegovim promenama. Iz ovoga je jasno da su unutranja dobra i istine potpuno odvojeni od spoljanjih dobara i istina, ili to je isto, one vieg stepena od onih niega stepena; tako su odvojene, da one unutranjeg, ili viega stepena, mogu da postoje sasvim odvojeno od onih spoljanjih, ili onih niega stepena. Onaj ko ne poznaje razliku meu stepenima, taj ne moe ni da vidi razliku izmeu unutranjih i spoljanjih dobara, ni kako stoji stvar sa ovekovom duom, to jest s njegovim duhom i telom, niti kako se odnose neba meusobno u drugome ivotu. Da postoje tri neba, i da je jedno nebo vie unutranje od drugoga, a da je tree najdublje. Ova

30

su neba savreno odvojena jedno od drugoga prema stepenima. Oni koji su u u najdubljem ili u treem nebu, oni su najbile Gospodu; oni koji su u unutranjem ili drugom nebu, oni su udaljeniji; a oni koji su u spoljanjem ili prvom nebu, jo su udaljeniji. Meu tim nebima kamunikacija je mogua, ali samo kao to je komunikacija izmeu onoga to je najdublje u oveku i onoga to je spoljanje; jer ovek koji voli Gospoda i blinjega, je malo nebo, to jest, on u slici korepondira trima nebima, i on prima uticaj dobra i istine iz tri neba od Gospoda a prema istim stepenima. Relativna priroda ovih stepeni jednih prema drugima, moe se videti iz dva sluaja koja su gore navedena (br. 3688, 3690). Oni koji zaista vole Gospoda, tako da Ga opaaju, oni su u viem stepenu dobra i istine, i u najdubljem ili reem nebu; tako su blii Gospodu, i nazivaju se nebeskim anelima. Oni koji vole blinjega, oni opaaju ljubav ka blinjemu, ali ne toliko i Gospoda, oni su u niem stepenu dobra i istine, i u unutranjem ili drugom nebu; tako su oni vie udaljeni od Gospoda, i nazivaju se duhovnim anelima. Dok su oni koji vole blinjega iz oseanja istine, tako da opaaju samu ljubav ka blinjem, osim od istine koja utie na njih, ovi su u jo niem stepenu dobra i istine, i oni su su u spoljanjem ili prvom nebu; tako su oni jo udaljeniji od Gospoda, i nazivaju se duhovima. Iz ovoga se donekle moe videti kakav je sluaj u odnosu na stepene: naime, da se one stvari koje su u vieme stepenu, pokazuju u slikama onima koji su u sledeem niem stepenu. Oni koji vole Gospoda, oni su bliska slika Gospoda, pa se stoga oni koji vole Gospoda nazivaju slikama. Oni koji vole blinjega, i u njima postoji slika Gospoda (ali udaljenija), jer je Gospod prisutan u istinskoj ljubavi prema blinjemu; pa se stoga takvi nazivaju prilikama (br. 50.51,1013); dok su oni koji oseaju istinu (vole istinu), i koji su donekle u ljubavi ka blinemu, i oni su slike Gospoda, ali jo udaljenije. Tri neba se razlikuju prema ova tri srepena, i Gospod se uliva u njih prema ova tri stepena s Boanskim dobrom i istinom, to jest s mudrou i inteligencijom, kao i s nebeskom radou i sreom. 3692. Stih 11. I doe na jedno mjesto. Da ovo oznaava stanje, vidi se iz znaenja mesta, koje je stanje (vidi br. 1273-1275, 1377, 2625, 2837, 3356, 3387). 3693. I ondje zanoi, jer sunce bjee zalo. Da ovo oznaava ivot u onome to je zatamnjeno, vidi se iz znaenja noi, to je stanje senke (br. 1712); Stoga zanoiti oznaava iveti u tome stanju; i iz znaenja sunce bjee zalo, to je biti u onome

31

to je zatamnjeno; jer tada je vee, a da vee oznaava ono tp je zamraeno, moe se videti gore (br. 3056). Da se ovde zatamnjenjem misli na zatamnjenje inteligencije u odnosu na istinu, i zatamnjenje mudrosti u odnosu na dobro; jer svetlost koju imaju aneli od Gospoda iznutra je inteligencija i mudrost, te stoga one (inteligencija i mudrost) potiu iz toga (vidi br. 1521, 1524, 1529, 1529, 1530, 3138, 3195, 3339, 3341, 3636, 3637, 3643); pa stoga koliko su (aneli) u svetlosti, toliko su i u inteligenciji i mudrosti; a koliko nisu u inteligenciji i mudrosti, toliko su u senci, jer tada nemaju inteligenciju i mudrost (br. 2776, 3190, 3337). To je razlog da se u obinom govoru pod svetlou misli na stvari razumevanja. ovek nije svestan ovoga razloga i misli da se ovi izrazi koriste samo kao uporeenje. Ljudi koriste mnoge ovakve izraze koji se ulivaju iz opaanja ovakvih stvari koje postoje u drugom ivotu, u kojemu su oni i pogledu svoga duha, i da se ovi izrazi koriste u razgovoru jer se oni priznaju na untranji nain, ali telesne stvari kao da to briu tako da to ovek ne primeuje, jer su telesne stvari takve, da gase stvari koje pripadaju opaanju u kojemu je unutranji ovek. Da u Rei zalazak sunca oznaava obmanu i zlo u kojemu su oni koji nemaju ljubavi ka blinjemu i vere; na taj nain, to oznaava i poslednje vreme crkve, kao to se moe videti gore (br. 1837); i da to oznaava i zamraenje u odnosu na ono to pripada dobru i istini, kao to je to kod onih koji su u stepenu koji je udaljen od Boanskih stvari nauka, to se moe videti gore (br. 3691). Da zalazak sunca, ili sunce je zalo, ima ova znaenja, moe se videti iz ovih odlomaka u Rei. Kod Miheja: Za to e vam utvara biti no, i proricanje vae tama; i sunce e zai tijem prorocima i da e im se smraiti (III.6). Sunce e zai prorocima, oznaava da da vie nemamaju istinu i razumevanje istine; proroci oznaavaju one koji ui istine nauka (doktrine) (vidi br. 2534). Kod Amosa. I u onaj dan uiniu da sunce zae u po dne, i pomraiu zemlju za bijela dana. I pretvoriu praznike vae u alost i sve pjesme nae u pla (VIII.9.10). Uiniu da sunce zae, oznaava tamu u pogledu istine kod onih koji imaju znanja dobra i istine (da podne oznaava stanje svetlosti, ili poznavanja istine, vidi gore br. 1458,3195). Kod Isaije: Nee vie zalaziti sunce tvoje, niti e mjesec tvoj pomrati; jer e ti Jehova biti vidjelo vjeno, i dani alosti tvoje svrie se (LX.20). Ovde se govori o Gospodovom carstvu; sunce ne e vie zalaziti, oznaava da e iveti ivotom dobra i mudrosti, jer e biti u Gospodovoj nebeskoj ljubavi i svetlosti; mjesec ne e pomrati (ustegnuti svetlost svoju), oznaava da e

32

oni iveti ivotom istine i inteligencije jer e biti u Gospodovoj duhovnoj ljubavi i svetlosti. (Da je u drugom ivotu Gospod sunce nebeskim anelima, a mesec duhovnim anelima, i da su otuda oni inteligentni i mudri, vidi gore, br. 1053, 1521, 1529-1531, 2441, 2495, 3636, 3639. Iz ovoga je jasno ta je oznaeno u unutranjem smislu Rei izlaskom i zalaskom sunca. Kod Davida: O Jehova, Boe moj! Velik si veoma, obukao si se u velianstvo i krasotu. Obukao si svjetlost kao haljine, razapeo nebesa kao ator. Stvorio si mjesec da pokazuje vremena, sunce poznaje zapad svoj. Stere tamu, i biva no, po kojoj izlazi sve zvjerje umsko (Psalam CIV.1,2,1920). I ovde na slian nain mesec oznaava inteligenciju, a sunce mudrost, od Gospoda: zalazak sunca oznaava tamu (inteligencije i mudrosti), streti tamu i uinitino, oznaava umeravanje stanja tame. Da kod anela postoje promene stanja, od najvieg stepena svetlosti do manjeg stepena, to jest, izmeu najvieg stepena mudrosti i manjeg stepena, i da su ova stanja kao jutro kada izlazi sunce, i podne kada je na najveoj visini, a da je vee onda kada zalazi, a kasnije da je ponovo jutro, bie, po Gospodovoj Boanskoj milosti, pokazano na drugome mestu. Kod Joue: Od pustinje i od ovoga Libana do rijeke velike, rijeke Eufrata, sva zemlja Hetejska do velikoga miora gdje sunce zalazi (mora na zapadu), bie mea vaa (I.4). Ovde se opisuje prostiranje zemlje Hananske, kojom se u unutranjem smislu oznaava Gospodovo carstvo (vidi br. 1607,3038,3481), (da je reka Eufrat jedna njena granica, to jest, granica duhovnih i nebeskih stvari, vidi gore, br. 1866; a da je druga granica meliko more i gde sunce zalazi, ime je predstavljeno ono poslednje, to je u relativnoj tami; isto tako, da su sva mesta i sve granice reprezentativi (predstave), br. 1585). Kod Mojsija: Ako uzme u zalog haljinu blinjemu svojemu, vrati mu je prije nego sunce zae; jer mu je to sve ime pokriva tijelo svoje u emu e spavati (Izalazak XXII.26,27). Opet: Ako je siromah, ne spavaj sa zalogom njegovijem: nego mu ga vrati do zahoda sunanoga, da bi leei na haljini blagosiljao te, a to e ti se primiti za pravdu pred Jehovom Bogom tvojim (Zakoni Ponovljenj XXIV.12,13). Da je u ovome zakonu, kao i u ostalim, predstavljen i oznaen Boanski zakon, koji je zakon istine i dobra u Gospodovom carstvu, od kojega dolazi ovaj zakon, jasno je iz datih pojedinosti. Da je ovo sami temelj zakona da ne treba druge ljude liiti spoljanjih istina, a to su stvari nauka

33

po kojima oni ive, i njihovi obredi; a da su takve istine haljina, moe se videti gore (br.297,1073,2576). Vrati mu zalog do zalaska sunca, oznaava da e inae istine da nestanu kod njega; a poto je ova istina spoljanja, to se kae, ime pokriva tijelo svoje u kojoj haljini e spavati. Opet: Ko bi se dotakao takoga neega, bie neist do veera; za to neka ne jede svetijeh stvari ako ne okupa tijelo svoje u vodi. A kada zae sunce, bie ist, i onda moe jesti od svetijeh stvari (Levitska XXII.6.7). I opet: Ako se meu vama ko oskrvni od neega to mu se dogodi nou, neka izide iz okola i neka ne ulazi u oko. A pred vee neka se opere vodom, pa kad sunce zae, neka ue u oko (Zakoni Ponovljeni XXIII.10,11). Da ovaj zakon ima poreklo u zakonima dobra i istine, to jest, zakonima reda u Gospodovom carstvu, jasno je; inae ne bi nikad bilo zapoveeno da neista osoba ostaje neista do veeri, i da onda treba da se opere vodom, i da e po zalasku sunca biti ista. Zakon reda u Gospodovom carstvu od kojega potie ovaj zakon, je da kada aneoski duhovi (duhovi koji se pripremaju za nebo) padnu u stanje ljubavi prema sebi, a tako i u stanje obmane, tada se oni vraaju u svoje prirodno ili nie stanje, a tada se ispunjavaju znanjima o dobru i istini u vezi s predmetima koji su u pitanju, to je oznaeno da se operu vodom u vee. Da pranje vodom oznaava biti oien od obmana, moe se videti gore, br. 3147, 3148; i da je voda znanje o istini, br. 28, 680, 739, 2702, 3058). I poto proborave u tom tamnom stanju, koje je oznaeno zalaskom sunca, oni se vraaju u prethodno stanje, koje je oznaeno se biti ist, i vraanjem u oko, o kojem e predmetu, po Gospodovoj Boanskom milosti, biti govora na drugom mestu iz iskustva. Iz onoga to je reeno, sada je jasno da kada se u Rei pominje zalazak sunca, to kod dobrih oznaava tamno stanje u pogledu istine, a kod ravih (zlih), stanje obmane. 3694. I uze kamen na onome mjestu. Da ovo oznaava istine toga stanja, vidi se iz znaenja kamenja, to su nie istine, kao to su one koje pripadaju prirodnom oveku (vidi br. 643,1298). 3695. I metnu sebi pod glavu.Da ovo oznaava komunikaciju najoptoje prirode sa Boanskim, vidi se iz znaenja pod glavu (jastuk), jer glava ili vrat oznaavaju komunikciju najoptije prirode; jer da potiljak ili vrat oznaavaju komunikaciju unutranjih stvari sa spoljanjim stvarima a preko toga i povezivanje, moe se videti gore (br.3542,3603). Otuda ono to je ispod potiljka ili vrata oznaava ovu

34

komunikaciju najdubljih ili Boanskih stvari sa najvie spoljanjim, a to je u isto vreme i komunikacija najoptije prirode; jer ono to je spoljanje, to je relativno neto opte; jer pojedinosti (detalji)) unutranjih stvari pokazuju se kao jedna, a to znai kao jedna opta, u spoljanjim stvarima. Pored ostalog, ovo su stvari koje su predstavljene i oznaene lestvicama na zemlji, koje su dosizale nebo, s anelima Boijim kako uzlaze i silaze po njima, o emu e biti govora ubrzo. 3696. I zaspa (lee) na onome mjestu. Da ovo oznaava mir toga stanja, vidi se iz znaenja zaspati (lei), to je stanje mira: jer to je oznaeno sa lei ili spavati. Da je ovo oznaeno u unutranjem smislu sa lei, moe se videti iz drugih odlomaka u Rei, o emu nie. Kod onih koji treba da se preporode, o kojima se ovde govori u unutranjem relativnom smislu, sluaj je ovakav: oni su u poetku u miru, ili miru u spojanjim stvarima, to se nativa mirom ; a to dolazi od Boanskog stanja mira koje je u njima u najveoj dubini; ali to dolazi i od spoljanjih stvari tako to se uklanjaju poude i obmane; jer je to ono to uzrokuje nemir. Osim toga, na poetku svog ivota, to jest, u detinjstvu, svaki ovek je u stanju mira; ali kako raste, i sazreva, on se udaljava od ovoga stanja, jer se predaje svetskim brigama, pa stoga i nemiru koji uzrokuju poude ljubavi prema sebi i svetu, kao i obmanama koje iz toga proistiu. Tome je slian sliaj s ovekom koji se preporaa; u poetku, on je u miru; ali kako prelazi u novi ivot, on prelazi polako u stanje nemira, jer zla i obmane, kojima je ranije bio ispunjen, sada se pokazuju i uznemiravaju ga, tako da na kraju upada u iskuenja i muke koje nameu avoske ete, koje neprekidno nastoje da razrue njegov novi ivot. Meutim, u najveoj dubini, ovaj ovek je u stanju mira, jer da nije ovako, on se ne bi borio, jer dok se bori, on tei ka ovome stanju kao svome cilju, i kada ne bi imao ovo kao cilj, on ne bi imao snage da se bori. tavie, ovo je razlog da on pobeuje, te zato to je to cilj za kojim ide, on i stie do ovoga cilja posle borbi ili iskuenja. Ovo je kao prolee, koje dolazi posle jeseni i zime, ili kao zora, koja dolazi posle veeri i noi. (Da je mir u duhovnim stvarima kao prolee i zora u prirodnim stvarima, moe se videti gore, br. 1726,2780; a taj mir dolazi od dobra i istine, dok nemir dolazi od obmane i zla, br. 3179). Da u Rei lei (spavati) oznaava stanje mira, moe se videti iz sledeih odlomaka. Kod Mojsija: Ako uivate u mojim uredbama, i zapovijesti moje uzdrite i uinite, jer u dati mir zemlji.Te ete spavati, a nee

35

biti nikoga da vas plai; uiniu da nestanu zle zvijeri iz zemlje, i ma nee prolaziti preko vae zemlje (Levitska XXVII.3,6). Ovde lei (spavati) jasno oznaava stanje mira i tiine; zle zvijeri oznaavaju poude od zla (br. 45,46,908), koje e nestati; ma oznaava obmanu koj se bori protivu istine (br. 2799), koji nee prolaziti preko ; sve ovo pokazuje da mir i tiina potiu od dobra i istine, a da remeenje mira i tiine potie od zala i od obmana. Kod Isaije: I vuk e boraviti s jagnjetom, ris e leati s jaretom, i mako dijete vodie ih. I krava i medvjedica zajedno e pasti, mlad njihova leae zajedno, i lav e jesti slamu kao vo (XI.6,7). Ovde se govori o Gospodu, i o miru u Njegovom carstvu; da e leati zajedno, oznaava da im ne moe nauditi nijedno zlo i obmana. Kod Osije: I tada u uiniti zavjet sa zvijerjem poljskim i sa pticama nebeskim i s bubinama zemaljskim, i polomiu luk i ma i rat da ih nestane u zemlji, i uiniu da lee bez straha (II.18). I ovde na slian nain leati oznaava mir kad se uklone obmane i zla, koje uzrokuju nemir. Kod Davida: Ja lijeem, spavam i ustajem, jer me Gospod uva. Ne bojim se mnogo tisua naroda to sa svijeh strana navaljuje na mene (Psalam III.5,6). Ovde leati i spavati oznaava stanje mira i sigurnosti. Opet: Ja mirno lijeem i spavam, jer ti, Gospode, sam daje mi te sam bez straha (Psalam IV.8)- I opet: Na zelenoj travi pase me, vodi me na tihu vodu. Duu moju oporavlja, vodi me stazana pravednim imena radi svojega (Psalam XXIII.2,3). Iz ovh se odlomaka vidi da su mir i tiina oznaeni sa lei i sa lei na onomemestu, jer u unutranjem smislu, mesto oznaava stanje (br.3692). 3697. Stihovi 12-15. I usni, a to ljestve stajahu na zemlji a vrhom ticahu u nebo, i gle, aneli Boiji po njima se penjahu i silaahu. I gle, na vrhu stajae Jehova i ree: Ja sam Jehova Bog Abrahama oca tvojega i Bog Isakov, tu zemlju na kojoj spava tebi u dati i sjemenu tvojemu:; i sjemena e tvojega biti kao prha na zemlji, te e se rairiti na zapad i na istok i na sjever i na jug, i svi narodi (porodice) na zemlji blagoslovie se u tebi i u sjemenu tvojemu. I evo, ja sam s tobom, uvau te kuda god poe, i doveu te natrag u ovu zemlju, jer te ne u otaviti dokle god ne uinim to ti rekoh. I usni, oznaava predvianje (provianje); a to ljestve stajahu na zemlji, oznaava komunikaciju najnie istine i njenoga dobra; a vrhom ticahu u nebo, oznaava sa Boanskim; aneli Boiji po njima se penjahu i silaahu, oznaava beskonanu i venu komunikaciju, i povezivanje kroz to; i to

36

(komunikaciju) od onoga to je najnie koje se uzdie, a posle, kada se red izokrene, koje silazi (sputa); i gle, Jehova stajae na njima, oznaava Gospoda u najviem (stepenu); i On ree: Ja sam Jehova Bog Abrahamoma oca tvojega, oznaava Gospoda, da dobro dolazi od Njega; i Bog Isakov, oznaava Gospoda kao Boansko Ljudsko; i zemlju na kojoj spava, tebi u je dati, oznaava dobro u kome je On bio, da je to bilo od onoga to je Njegov proprium; i sjemenu tvojemu, oznaava da je i to bila istina; i sjemena tvojega bie kao praha na zemlji, oznaava da e Boanske istine prirodne biti kao i prirodnog dobra; i ti e se rairiti na zapad (ka moru), i na istok, oznaava beskonano irenje dobra; i na sjever i na jug, oznaava beskonano irenje istine; i svi narodi (porodice) blagoslovie se u tebi, oznaava da e sve istine od dobra nauka (doktrine) biti povezane (spojene) s dobrom.: i u sjemenu tvojemu, oznaava i s istinom; I evo, ja sam s tobom, oznaava Boansko; uvau te gdje godpoe, oznaava Boansko Provienje; i doveu te natrag u ovu zemlju, oznaava povezivanje s Boanskim naukom; jer te ne u ostaviti dokle god ne uinim to ti rekoh, oznaava da nita nee nedostajati, kako bi se sve izvrilo. 3698. Stih 12. I usni. Da ovo oznaava predvianje (provianje), jasno je iz znaenja sanjati, to je, u unutranjem smislu, predviati budue stvari; jer su proroki snovi, koji su bili Boanski, predvianja stvari koje su trebale da se dogode, kao to se vidi iz onih koji su navedeni u Rei (vidi br. 1975,1976). Poto je takvo znaenje u unutranjem smislu, znaenje snova i snevati , stoga u najviem smislu, u kome se govori o Gospodu, oni oznaavaju predvianje; jer su pretskazivanja od Gospodovog Boanskog provianja. Da je ovo jedini izvor predstazivanja o dogaajima koji ne teku po obiniom prirodnom redu, pa se stoga ne mogu predvideti, moe se videti iz Rei, kao iz ovih rei kod Mojsija: to bi prorok rekao u ime Jehovino, pa se ne zbude i ne navri, to je rije koje nije rekao Jehova; nego je iz oholosti rekao onaj prorok; ne boj ga se (XVIII.22) Ali ako se preskazanja i dogode, ona i pored toga mogu da budu od zlobnih i oholih koji se klanjaju drugom bogu, kao t se vidi iz ovoga odlomka; Ako ustane meu vama prorok ili koji sne sanja, ili kae znak ili udo, pa se zbude taj znak ili udo koje ti kae, i on ti ree: hajde da idemo za drugim bogovima, kojih ne zna, i njima da sluimo, nemoj posluati to ti kae taj prorok ili sanja, jer vas kua Jehova Bog

37

da bi se znalo ljubite li Jehovu Boga svojega iz svega srca svojega i sve due svoje (Zakoni Ponovljeni XIII.1-3), Iz ovoga se vidi da samo predskazanje nije od Boanskog, nego je ubeenje da se slui drugim bogovima bilo od onoga to pripada proroku, kojemu je ovo bilo dozvoljeno kako bi se oni iskuavati, kao to se kae. Iz ovoag kao i iz drugih razloga, bivalo je esto u stara vremena da su oni koji su sluili Baalima o drugim bogovima isto tako proricali, videli vienja, i snevali snove, i da su se njihove rei ostvarivale, kroza ta su mnogi bili zavedeni; o kojima itamo kod Jeremije XXIII; pored drugih koji su se nazivali, pogaai, gatari, i pitoni, a to su bili oni koji su se bavili prirodnom magijom, pa stoga nisu mogli pretskazati nita Boansko, nego samo ono to je bilo protivno Boanskom, to jest, protivno Gospodu, i protivno dobru ljubavi i istini vere u Njega. Ovo je magija, bilo kako to izgleda u spoljanjem obliku. 3699. A to ljestve stajahu na zemlji. Da ovo oznaava komunikaciju najniih istina i njihovoga dobra, vidi se iz znaenja ljestvica, to je komunikacija, o kojoj emo ubrzo govoriti; i iz znaenja zemlje, to je najn, jer se odmah zatim kae da vrhom ticahu u nebo, to oznaava ono najvie. Sve ovo pokazuje da ljestve postavljeneizmeu zemlje i neba, ili izmeu onoga to je najnie i i najvie i njegovog dobra, da je time oznaena komunikacija; a da se ovde govori o komunikaciji najnie istine, to je oznaeno sa ljestve na zemlji, ovo se vidi iz toga to se ovde govori o istini i dobru toga stepena, a to je u unutranjem smislu predstavljeno Jakovom. U izvornom jeziku, izraz ljestve potie od izraza koji oznaava stazu ili put; a da se staza ili put odnose na istinu, moe se videti gore (br. 627, 2333). Pored toga, kad aneli razgovaraju o istijni, to je predstavljeno u svetu duhova kao putevi (br. 189, 3477); sve ovo pokazuje ta je oznaeno ljestvama, ija je jedna strana postavljena na zemlju, a druga dodiruje nebo, naime, to oznaava komunikaciju istine koja je na najniem mestum, s istinom koja je na najviem, o kojoj e komuniklaciji biti govora u onome to sledi (Da ima najniih istina i dobara, kao i najviih istina i dobara, i da postoje stepeni meu njima kao ljestve, moe se videti gore, br. 3691). 3700. A vrhom ticahu nebo. Da ovo oznaava Boansko, naime, da je postojala komunikacija s Boanskim, vidi se iz znaenja glave, ili vrha ljestve, to je ono najvie; i iz znaenja neba, to oznaava Boansko; jer u najviem smislu, u

38

kojemu se govori samo o Gospodu, nebo oznaava Boansko Samo; ali u reprezentativnom smislu, koji govori o oveku koji se preporaa, to oznaava najdublje dobro i njegovu istinu koja je od Gospoda, kao to je ona u nebu, i od koje je samo nebo (sainjeno?). I ovo se naziva Boanskim, jer je od Gospoda; jer Gospod, ili to je isto, Boansko, koje je samo od Gospoda, je sve u svemu neba; i sve tamo to nije od Boanskog, ne pripada nebu. Ovo je razlog da je ponekad gore reeno da je Gospod samo nebo, i da su svi oni koji su u nebu, da su u Gospodu. 3701. I gle, aneli Boiji po njima se penjahu i silaahu. Da ovo oznaava beskonanu i venu komunikaciju i povezivanje preko nje; i da iz onoga to je najnie poinje uspon, a posle, kada se red izokrene, da postoji sputanje, to je vidljivo iz znaenja anela, koji su neto Boansko od Gospoda, a to neto je oznaeno njima kad god se pomenu u Rei (vidi br. 1925, 2319, 2821, 3039). Da u ovom sluaju oznaavaju Boansku istinu, vidi se po tome to se kae da su Boiji (od Boga), jer se Bog imenuje onda kada se u unutranjem smislu govori o istini, a Jehova onda kada se govori o dobru (br. 2586, 2769, 2807, 2822); i ovo je razlog da se odmah zatim imenuje Jehova, kad se kae na vrhu stajae Jehova (prim. prev. UDaniievom prevodu stoji umesto Jehova, uvek re Gospod), on se ovde oznaava sa Bog, kad se kae aneli Boiji, jer je predmet istina od koje je dobro, koja je ovde predstavljena Jakovom, kao to je gore esto reeno. Da se penjanjem i sputanjem na ljestvi oznaava beskonana i vena komunikacija i povezivanje preko nje, vidi se i bez objanjavanja. Komunikacija i povezivanje se ne moe odnositi na Gospodovo Boansko samo, i na Njegovo Boansko Ljudsko, osim kada se u isto vreme kae da je Ono (Gospodovo Boansko) beskonano i veno. Jer je u Gospodu sve beskonano i veno; beskonano kao Bie (Esse), a veno kao Manifestacija (Existere); iz svega ovoga jasno je da je ljestvama na zemlji koje vrhom ticahu nebo i anelima Boijim koji se penjahu i silaahu, potpuno znaenje uzdizanje od najnieg, a kada se red izokrene, sputanje. Kako stoji stvar s uzdizanjem i sputanjem, moe se videti iz onoga to je gore reeno (br. 3539, 3556, 3570, 3576, 3603, 3607, 3665, 3690). Ali poto je ovaj red po kome se ovek preporaa, a koji je opisan u unutranjem smislu ovoga i sledeih stihova, sasvim nepoznat u crkvi, njegova priroda treba da se dalje rasvetli.

39

Poznato je da se ovek raa po prirodi slian svojim roditeljima, i dedovima, kao i precima unazad vie vekova; stoga se raa sa naslednim zlom od njih, zlom koje se postupno nagomilalo, i to toliko da, gledano s toga gledita, on je samo zlo. Rezultat toga je to, da je razum i volja ovekova sasvim razorena; da od sebe on ne eli nita dobro, pa stoga ni ne razume nita to je istinito; pa je stopga ono to on naziva dobrim i veruje da je dobro, to je zlo, a ono to naziva istinom i veruje da je istina, to je obmana. Na primer: voli sebe vie od drugih; eli sebi bolje ne drugima; udi za onim to pripada drugome; misli samo o sebi, osim o drugima onda kada je to radi njega samoga. Poto ovek eli ove stvari za sebe, on to naziva dobrima, kao i istinama; i ta vie, ako neko povredi ili nastoji da ga povredi u pogledu ovih dobara i istina, on ga mrzi, i gori osvetom protivu njega, eli i trai njegovu propast, i uiva u tome, a sve toliko onoliko koliko se utvruje u ovakvim stvarima, to jest, onoliko koliko te svoje eli i ostvaruje. Kada ovakav ovek doe u drugi ivot, on ima iste elje; sama priroda koju je stekao u stvarnom ivotu, ostaje, i uivanje koje smo pomenuli, jasno se opaa. Iz ovoga razloga ovakav ovek ne moe da bude ni u jednom nebeskom drutvu, u kojemu svako eli vie dobra drugome nego sebi, nego mora da bude u nekom paklenom drutvu gde se osea isto uivanje (prim.prev. gde pakleni duhovi oseaju uivanje u istim stvarima kao i on). Ovu prirodu ovek mora da iskoreni dok je u svetu, a to se moe postii samo preko preporoda od Gospoda; to jest, tako to prima sasvim novu volju i novi razum; ili, drugim reima, tako to postaje novi (ovek) u pogledu ove obe sposobnosti. Ali da bi dolo do ovoga, ovek mora da bude ponovo roen kao malo dete, i mora nauiti ta je zlo i obmana, i ta je dobro i istina; jer bez znanja ili spoznaja, on se ne moe ispuniti nijednim dobrom; jer od sebe, on priznaje kao dobro samo zlo, i nita kao istinito osim ono to je obmana. Imajui u vidu ovaj cilj, on se prvo ui spoznajama koje nisu sasvim suprotne onima koje ve ima, kao to, da ljubav poinje od sebe; da se pre svega mora ovek brinuti za sebe a onda za druge; da dobro treba initi onima koji izgledaju siromani i u izvanjskoj nevolji, bez obzira kakvog su karaktera iznutra; isto tako, da se mora initi dobro udovicama i siroadi zato to se oni tako nazivaju; i na kraju, i neprijateljima u optem smislu, ma ko da su; i da na taj nain ovek zasluuje nebo. Ova i ovakva saznanja stiu se u detinjstvu njegovog novog ivota, i ona su takve prirode da vuku poneto od njegovog preanjeg ivota, ali i neto od

40

njegovog novog ivota u koji se sada uvodi; pa su stoga ta saznanja takva, da ona sadre sve ono to vodi oblikovanju nove volje i novog razuma. Ovo su najnia dobra i istine, od kojih poinju oni koji se nanovo raaju, i poto su ta saznanja takva, ona postaju istine koje su vie unutranje ili blie Boanskim istinama, ovek moe pomou njih da iskoreni obmane koje je imao pre nego li je poverovao u istine. Ali oni koji se zaista preporaaju, ti ne ue ove istine samo kao znanja, nego i kao ivot, jer oni ine (tvore, pretvaraju u dela ) ove istine; ali oni ih tvore u poetku samo iz nove volje kojom ih Gospod nadahnjuje bez njihovog znanja; i kako primaju novu volju, tako primaju i ova saznanja, pretvarajui ih u dela, i tako i zaista i veruju; ali onoliko koliko ne primaju novu vlju, oni su iapk u stanju da uu ovakve stvari, ali ih ne miogu prevesti i u dela, jer se staraju samo za znanja, a ne i za ivot. Ovo je stanje detinjstva i mladoga doba u odnosu na novi ivot koji treba da stupi na mesto preanjeg ivota. A stanje mladosti i zrelosti ivota je kada on vie na gleda ko j ko po izgledu, nego kakav je taj u odnosu na dobro; prvo u graanskom ivotu, zatim u moralnom ivotu, i na kraju u duhovnom ivotu; i tada ovek poinje da se stara za i da voli dobro na prvome mestu, i da od dobra voli osobu; a na kraju, kada postane savreniji, on se brine da ini dobro onima koji su u dobrom, i to prema kvalitetu dobra u njima, da bi na kraju oseao uivanje u tome da im ini dobro, jer uiva u dobru, i osea zadovoljstvo u onome to to potvruje (potvruje to dobro). Ove stvari koje potvruju dobro, on naziva istinama; i one postaju istine u njegovom novom razumu, a koje istine proistiu iz dobara koja su u njegovoj volji. U onom stepenu u kojem osea prijatnost u ovome dobru i ovim istinama, on osea neprijatnost zala svog prethodnog ivota, kao i neprijatnost u preanjim obmnama; a rezultat je u tome, to dolazi do odvajanja stvari koje pripadaju njegovoj prethodnoj volji i razumu od stvari koje pripadaju novoj volji i novom razumu; a sve ovo je u skaldu s oseanjem koje prati nova saznanja, i prema oseanju za njihovu primenu u ivotu. Stoga, ovek tada vidi da su istine njegovog detinjstva bile relativno izokrenute, i da su one postupno svedene u jedan drugaiji red, to jest, da su potinjene na obratan nain, i da one koje su ranije bile na prvme mestu, da su sada na poslednjem mestu; na taj nain on vidi da su istime njegovog deinjstva i rane maldosti bile aneli Boiji koji su se penjali po lestvima od zemlje ka nebu; a

41

kasnije, sa sticanjem istina u zrelom dobu, on razume na ta se misli kadase kae da su seaneli Boiji sputali lestvama s neba na zemlju. 3702. Stih 13. I gle, Jehova stajae na vrhu. Da ovo oznaava Gospoda u najviem (Svevinjega), vidi se iz toga to se u Rei Staroga Zaveta Gospod esto naziva Jehovom (br. 1736,3023,3035); i to se u Rei Novoga Zaveta nigde ne naziva jJhovom, nego umesto Jehovom naziva se Gospodom (br. 2921). Da stajae na, oznaava biti u najviem, jasno je bez objanjenja. Tajna koja lei skrivena u unutranjem smislu ovih rei, je da sva dobra i sve istine silaze od Gospoda, i uzlaze (penju se) ka Njemu; to jest, da je On prvi i poslednji; jer je ovek tako stvoren da Gospodove Boanske stvari mogu kroz njega da se spuste sve do poslednjih stvari prirode, a od poslednjih stvari prirode da se uzdignu k Njemu; tako da ovek moe da bude posrednik (medium) koji sjedinjuje Boansko sa svetom prirode, i svet prirode sa Boanskim; pa tako da poslednje prirode moe da ivi od Boanskog preko oveka kao posrednika koji ujedinjuje; a to bi tako i bilo, kad bi ovek iveo po Boanskom redui. Da je ovek bio ovako stvoren, vidi se po tome to je on po svome telu jedan mali svet, jer su u njemu sadrane sve tajne prirodnog sveta; jer sve skrivene osobite etera sadrane su u oku; i sve osobine vazduha sadrane su u uhu; i sve ono to je nevidljivo a to lebdi u vazduhu, ulazi u organe mirisa gde se opaa; i sve ono to je nevidljivo u vodi, nalazi se u organu ukusa; i sve promene u dodiru svuda su na telu; pored toga, stvari koje su jo skrivenije, opaale bi se u njegovim unutranjim organima kad bi njegov ivot bio u skladu s ovim redom. Iz ovoga se vidi da bi postojao silazak Boanskog preko oveka u poslednje u prirodi, i iz poslednjeg u prirodi uzlaenje ka Boanskom, kad bi ovek, s verom u srcu, to jest, s ljubavlju priznaao Gospoda kao prvo i poslednje. Ovakvi su bili pradrevni ljudi, koji su bili nebeski; jer sve to su shvatali preko ula, sluilo im je za to da misle o stvarima koje pripadaju Gospodu; to jest, o Gospodu i Njegovome carstvu; u tome je bilo njihovo uivanje u svetskim i zemaljskim stvarima (vidi br. 1409,2896,2897,2995). tavie, dok su ovako posmatrali nie i poslednje stvari prirode, one su im pred oima izgledale kao da ive; jer je vot od kojega su silazile, bio u njihovom unutranjem vidu i opaanju, a predmeti pred njihovim oima bile su slike ovoga ivota; koje slike su, iako bez ivota, njima izgledale kao ive. Takvo je opaanje nebeskih

42

anela u pogledu stvari u svetu; kao to je meni bilo esto dato da vidim; a otuda mala deca imaju takvo opaanje (br. 2297,2298). Iz svega ovoga moemo da vidimo kakvi su oni preko kojih Gospodove Boanske stvari silaze do poslednjih, a od poslednjih se uspinju k Njemu, i predstavljaju Boansku komunikaciju i povezivanje koje je u najviem smislu oznaeno anelima koji se penjahu i silaahu po ljestvama na zemlji, iji je vrh dosizao nebo, a na kojim je stajao Jehova. 3703. I ree. Ja sam Jehova Bog Abrahama oca tvojega. Da ovo oznaava Gospoda, da od Njega dolazi dobro, jasno je iz toga to je Jehova Boansko Esse Gospodovo, koji se zbog Boanskog dobra naziva Bog Abrahama (Da Abraham predstavlja Gospoda kao Boansko dobro, moe se videti gore, br. 2172, 2198). A poto su od Boanskog dobra sva nebeska i duhovna dobra kao i istine, to se ovde kae, Abrahama oca to jest, tvojega oca, to jest, oca Jakovljevog, iako je Isak bio njegov otac. Da u unutranjem smislu otac oznaava dobro, to je stoga to je dobro ono iz ega su sve stvari kako u optem tako i u posebnom, a istina je ono kroza to se ona (dobra) pokazuju (manifestuju); a to je istina da sve stvari postoje iz braka dobra i istine. Nebo samo, koje se sastoji od Boanskog braka dobra i istine, potie iz Boanskog braka dobra i istine u Gospodu. U celokupnoj prirodi, sve stvari kako u optem tako i u posebnom, odnose se na dobro i istinu; jer i u prirodi su predstavljena nebeska i duhovna dobra i istine neba; a u nebu su prestavljena Boanska dobra i istine Gospodove. Iz ovoga se vidi da je dobro kao otac, a isina kao majka; i da stoga u Rei u unutranjem smislu, ocem se oznaava dobro, a majkom istina, ali i dobro i istina iz kojih se raaju nia ili izvedena dobra i istine, koje su relativno kao keri i sinovi, pa se stoga u Rei i nazivaju kerima i sinovima (br. 489-491, 2362). Oni su relativno i kao braa i sestre, kao unuad i praunuad, i kao zetovi, i kao svekrve, i kao snahe; jednom reju, kao srodnici i prijatelji u svakom stepenu, i to sve iz braka dobra, koje je otac, s istinom, koja je majka. (Da u unutranjem smikslu otac oznaava dobro, moe se videti iz mnogih odlomaka, kao iz sledeih. Kod Isaije: Posluajte me, koji idete za pravdom, koji traite Jehovu;pogledajte stijenu iz koje ste isjeeni, i duboku jamu iz koje ste iskopani. Pogledajte oca svojega Avrama i Saru, koja vas je rodila, kako ga inokosna pozvah i blagoslovih ga i umnoih ga. Jer e Jehova utjeuti Sion, utjeie

43

sve razvaline njegove, i pustinju negovu uinie ka bude kao Eden i pusto njegova kao vrt Jehovin, radost e se i veselje nalaziti u njemu, zahvaljivanje i pjevanje (LI. 1-3). Ovde je predmet Gospod i Njegov dolazak, to je jasno iz svake pojedinosti; a koji se u pogledu Boanske istine naziva stijena, i jama; a u pogledu Boanskiog dobra, Avramom ocem; A poto je Boanski brak dobra i istine predstavljen Abrahamom i Sarom (vidi br. 1468, 1901, 1965, 1989, 2911, 2963, 2065, 2172, 2173, 2198, 2507, 2833, 2836, 2904, 3245, 3251, 3305), to se kae, Abraham otac va i Sara majka vaa koji vas rodie. Iz ovoga razloga i kae se, da oni treba da budu kao stijena i kao jama, a isto tako i kao Abraham njihov otac i Sara njihova majka; pa stoga odmah slede i rei, Jehova eutjeiti Sion, ime se oznaava nebeska crkva (br. 2362), i utjeie opusta mjesta, i uinie da pustinja bude kao Eden, a a pusto njegovakao vrt Kehovin. Isto je oznaeno Abrahamom u drugim odlomcima Rei gde se on naziva ocem, kao kod Jovana: Ja govorim to vidim od oca svojega; i vi inite to vidjeste od oca svojega. Odgovorvi rekoe: otac je na Abraham. Isus im ree; kad biste bili djeca Abrahamova, inili biste djela Abrahamova, ali vi inite djela oca vaega (VIII.38,39, 41). I kod Mateje: Ne mislite u sebi: na je otac Abraham; jer ja vam kaem Bog moe od ovoga kamenja da naini djecu Abrahamovu. Ve i sjekira stoji kod korjena drveta; svako drvo dakle koje ne raa dobra roda, sijee se i u oganj baca (III. 9.10). I kod Luke: A kad umrije siromah (Lazar), odnesoe ga aneli u naruje Avramovo; a umrije i bogati, i zakopae ga. I u paklu kad bjee u mukama podie oi svoje i ugleda iz daleka Avrama i Lazara u naruju njegovom, i povikavi ree: Avrame! Smiluj se na mene i polji mi Lazara neka umoi u vodu vrh prsta svojega, i da mi rashladi jezik, jer se muim u ovome plamenu. Tada ree: molim te dakle, oe, da ga polje kui oca mojega (XVI.22-24,27). Vidljivo je da se u ovim odlomcima ne misli na Abrahama, nego na Gospoda kao Boansko dobro (Da je Abraham nepoznat u nebu, i da se misli na Gospoda kad se Abraham pomenje, moe se videti gore, br. 1834, 1876, 1989, 3305). Da u unutranjem smislu otac oznaava dobro, moe se videti iz sledeih odlomaka. Kod Mojsija: Potuj oca i majku; da bi ti se produili dani na zemlji koju ti Jehova Bog tvoj dade (Izlazak XX.12; Zak. Ponovljeni V.16). Da je ova zapovest, kao i ostale u Dekalogu (Desetoreju), istina u oba smisla; i da u unutranjem smislu potovati oca i majku znai voleti dobro i istinu, a u dobru i istini Gospoda, moe se videt gore ( br. 2609, 3690). Da dani na zemlji oznaavaju

44

stanja dobra u Gospodovom carstvu, jasno je iz znaenja dana, koji su stanja (br. 23, 487, 488, 493, 893, 2788); i iz znaenja Hanana, koji je ovde zemlja, a to je Gospodovo carstvo (vidi br. 1607, 3038, 3481); i da bi se produili , da se to odnosi na dobro (br. 1613). Zbog ovoga znaenja oca i majke, u reprezentativnoj Jevrejskoj crkvi, bilo je puno zakona o roditeljima i sinovima, gde svi u unutranejm smislu oznaavaju dobro i istinu, a u najviem smislu Gospoda kao Boansko dobro i Boansku istinu. Kao kod Mojsija: Ko udari oca svojega i mater svoju, da se pogubi. Ko opsuje oca svojega ili mater svioju, da se pogubi (Izlazak XXI.15,17) Opet: Svaki ovek koji opsuje oca svoga ili mater svoju, da se pogubi, onaj ko opsuje oca ili majku, krv njegova da bude na njemu (Levitska XX.9). Opet: Proklet da je ko bi ruio oca svojega ili mater svoju. A vas narod neka ree: Amen (Zak. Ponovljeni XXVII.16). Kod Jezikilja: Gle, knezovi (glavari) Izrailjevi u tebi dadoe se da proljevaju krv svaki svom silom svojom. Oca i mater preziru u tebi, ine krivo inostrancu usred tebe, siroti i udovici ine nasilje u tebi (XXII.6,7). Kod Mojsija: Ko bi imao sina samovoljna i nepokrona, koji ne slua oca svojega i matere svoje, kojega oni i karae pa opet ne poslua, neka ga uzmu otac i mati, i neka ga dovedu na vrata mjesta svojega. Tada svi ljudi onoga mjesta neka ga zaspu kamenjem da pogine, i tako izvadi zlo iz tebe, da sav Izrailj uje i boji se (XXI.18,19,21). U svim ovim odlomcima, u smislu slova, pod ocem i majkom misli se na oca i majku; ali u unutranjem smislu, na dobro i istinu; a u najviem smislu na Gospoda kao Boansko dobro i Boansku istinu, kao to Gospod sam ui kod Mateje: Isus prui ruku svoju prema uenicima, i ree: Evo Moje majkke i Moga oca; jer kod god vri volju Moga Oca koji je u nebesima, taj je Moj brat, i sestra, i majka (XII.49). I opet: A vi se ne zovite rabi (uitelji), jer je u vas jedan rabi Hrist, a vi ste svi braa. I ocem svojim ne zovite nikoga na zemlji, jer je u vas jedan otac koji je na nebesima (XXIII.8,9). Ovde se ne zabranjuje nazivati nekoga uiteljem, ili ocem na zemlji; nego je zabranjeno priznavati nekoga u srcu nijednog drugog oca osim Gospoda; to jest, kada se pomene uitelj i otac, misli se na Gospoda, koji je ovde predstavljen u najviem smislu, a u skaladu s onim to je bilo reeno gore (br. 37O2) da su pradrevni mislili o Gospodu kad god su neto opaali na zemlji. Isto to je oznaeno u onome to je Gospod rekao uenicima, kad je rekao: Gospode, dopusti mi da odem i sahranim oca mojega; a Isusu mu ree: idi za mnom, i neka mrtvi sahranjuju mrtve (Mateja VIII.21,22). U odnosu na Oca u

45

nebu, ili na Gospoda, otac na zemlji je kao mrtav ovek prema ivome. Na taj nain, sami zakon o potovanju roditelja kao da je mrtav, ako se u tome ne potuje, i ne voli Gospod: jer taj zakon (o potovanju roditelja) proistie iz Boanskog zakona; i iz njega potie sve ono to je ivo u tome zakonu; stoga je Gospod kazao: idi za mnom, neka mrtvi sahranjuju mrtve. Isto je oznaeno onim to je Ilija rekao Elisiju: I otide (Ilija) odande, i nae Elisija (Elizeja) sina Safatova gdje ore, i dvanaest jarmova pred njim, i sam bjee kod dvanaestoga; i idui mimo nj, Ilija baci na nj plat svoj. A on ostavi volove, i otra za Ilijom i ree: da cjelujem oca svojega i mater svoju, pa u ii za tobom. A on mu ree: idi, vrati se, jer ta sam ti uinio? (I o Carevima XIX.19,20). Da je Ilijom bio predstavljen Gospod, moe se videti gore (predgovor poglavlju XVIII, i br. 2762). Kod Malahije: Evo, ja u vam poslati Iliju proroka prije nego doe veliki i strani dan Gospodov. I on e obratiti srca otaca k sinovima, i srce sinova k ocima njihovijem, da ne doem i satrem zemlju (IV.5,6). Kod Luke, aneo ree Zahariji o njegovom sinu Jovanu: I on e ii pred licem mojim, u duhu i sili Ilije, da obrati srca otaca k sinovima (I.17). Ovde se jasno vidi da se pod ocima i sinovima ne misli na oeve i sinove, nego na dobra i istine crkve, koju je Gospod treba da ponovo ustanovi. Kod Malahije: I oi e vae vidjeti, i vi ete rei: velik je Gospod na meama Izrailjevim. Sin potuje oca i sluga gospodara svojega; ako sam ja otac, gdje je ast Moja? (ko se mene plai?) (I.5,6). Ovde otac oznaava one koji su u dobru crkve; a gospodar, one koji su u istini crkve; otac jasno oznaava Gospoda kao Boansko dobro, a gospodar, kao Boansku isinu. Kod Davida: Otac moj i mati moja neka me ostane, ali Gospod neka me prihvati (Psalam XXVII.10). Ovde otac i mati oznaavaju dobro i istinu, za koje se kae da ga mogu napustiti onda kada on opazi da sam od sebe ne moe da uini nita dobro, niti da sazna bilo ta istinito; i da ne treba to razumeti tako, da otac i majka miogu da napuste Davida. Opet: Ti si najljepi izmeu sinova ljudskijeh, blagodat tee iz usta tvojih, jer te je blagoslovio Bog do vijeka. Sva je ukraena ki careva iznutra, haljina joj je zlatom iskiena. Mjesto otaca tvojih bie sinovi tvoji, postavie ih knezovima na svoj zemlji (Psalam XLV. 2,13,16), Ovde se govori o Gospodu; mjesto otaca tvojih bie sinovi tvoji, oznaava da e Boanske istine biti kao Boanska dobra, ki careve, oznaavaju ljubav prema istini; haljina zlatom iskiena, to oznaava kvalitet istine koja proistie od dobra. Poto je predmet ovde Gospod i Njegovo Boansko Ljudsko, kao to se vidi iz celoga

46

Psalma i pojedinosti u njemu, to je jasno da svaka i sve stvari ovde imaju posebno znaenje; tako da se pod carevim kerima ne misli na careve keri, niti na haljine izvezene zlatomm, niti da e oevi zameniti sinovi, niti da e ovi postati knezovi u zemlji; nego da su ovde svakim izrazon oznaene Boanske nebeske i duhovne stvari. (Da su keri oseanja ili ljubav, moe se videti gore, br. 490, 491, 2362; da je car Boanska istina, br. 1672, 1728, 2015, 2069, 3009; da je zlato dobro, br. 113, 1551, 1552; da izvezena znai prirodno znanja, br. 2831; a ovde, dakle, Boansku prirodnu istinu; da sinovi koji su umesto oeva oznaavaju istine od dobra, u ovom sluaju Boanske istine kao Boanska Dobra, br. 264, 489, 491, 533, 1147, 1729, 1733, 2159, 2623, 2803, 2813; da su knezovi na svoj zemlji prve stvari Gospodovog carsva i crkve; da su knezovi prve stvari (glavne stvari), br. 1482, 2089; da je zemlja Gospodovo carstvo i crkva, br. 1413, 1607, 1633, 1850, 2117, 2118, 3355). Kod Mojsija: Ali samo oci tvoji omiljee Jehovi, i izabra sjeme njihovo nakon njih, vas izmeu svijeh naroda. Za to obreite srce svoje, i nemojte vie biti tvrdovrati (Zak. Ponovljeni X.15,16). Ovde se u unutranjem smislu oevima oznaavaju Drevne i Pradrevne crkve, koje su se tako nazivale zbog ljubavi prema dobru i istini u kojoj su bili; zbog ljubavi prema dobru, pradrevni ljudi, koji su bili nebeski; a zbog ljubavi prema istini, drevni, koji su bili duhovni ljudi. Njihova dobra i istine su ono to se naziva sjemenom koje Bog izabra. Da Abraham, Isak, i Jakov i njegovih dvanaest sinova nisu ono na to se ovde misli, i da Izrailjski i Jevrejski narod nisu seme, sasvim je jasno; ali ovo se kae o njima i njima kako bi njima unutranji smisao bio razumljiv u spoljanjem smislu. Kod Isaije: Dijete e ustajati na starca i nepoten ovjek na potena. I ovjek e uhvatiti brata svojega iz kue oca svojega govorei: ima haljinu, budi nam knez, ovaj rasap neka je pod tvojom rukom. A on se zakleti u onaj dan: neu biti ljekar, niti imam kod kue hljeba ni haljine, ne postavljajte me knezom narodu (III.5-7). Ovde se u unutranjem smislu govori o izokrenutn stanju crkve, kada istina nije vie priznata kao istina, niti se zna ta je dobro. A ovek koji hvata brata svojega izkue oca svojega, oznaava priznavanje da je sve dobro ( da je i zlo dobro); haljina oznaava istinu (br.1073,2576); knez, glavne stvari nauka (br. 1482,2089); nema nihljeba i haljina u mojoj kui, oznaava da nema ni dobra ni istine (da hljeb oznaava dobro, vidi gore, br. 276,680,3478, da haljina oznaava istinu (br. 297,2576): Iz reprezentacije dobra i istine preko oca i majke, kao i preko keri i

47

sinova, u reprezentativnim crkvama postojali su brojni zakoni koji su u svemu imali ono to je Boansko, kao ovi koji slede: Ako se ki svetenika oskrvni poinivi kurvarstvo, neka bude spaljena (Levitska XXI.9). Ovde ki svetenika oznaava oseanje dobra; otac, dobro od kojega je ovo oseanje; poiniti kurvarstvo oznava oskrvunti (profanisati) dobro (ta je oznaeno sa poiniti kurvarstvo, moe se videti gore, br. 2466, 2729, 3399; a to je oznaeno sa oskrvniti (profanisati), br. 1008. 1010. 1059. 2051, 3398. 3399. Isto tako, ako ki svetenika postane udovica ili razvedena, i ako nema potomstva (semena), treba da se vrati u oevu kuu, i da kao u svojoj mladosti, jede hljeb oev, a tu ne e jesti stranac od toga (Levitska XXII.13); kao i ovaj zakon: I ako ugleda u roblju lijepu enu, i omili ti da bi je htio uzeti za enu, odvedi je kui svojoj; i neka obrije glavu svoju i sree nokte svoje; i neka skine sa sebe haljine svoje u kojima je zarobljena, i neka sjedi u kui tvojoj, i ali za ocem svojim cio mjesec; potom lezi s njom i uzmi je za enu (Zak. Ponovljeni XXI.11-13). Sve u ovom zakonu, kako opte tako i posebno, predstavlja prirodnu istinu, naime, da kada se proisti od obmana, nju dobro usvaja; ovakva istina je oznaena enom meu robljem, lijepoga izgleda; ienje od obmana je oznaeno sa, odvedi je kui svojoj, neka obrije glavu, i otsee nokte, da odbaci haljine u kojima jezarobljena, i neka ali za ocem i majkom; usvajanje je oznaeno lezi s njom, i uzmije za enu. Zakoni o kojima itamo u Rei o braku, da ih treba sklapati unutar plemena i porodice; a isto tako zakoni o nasleivanju, da ono ne treba da ide od plemena u drugo, svi ovi zakoni dolazili su iz istoga izvora, a to je nebeski i duhovni brak u Gospodovom carstvu, ili iz braka dobra i istine, gde su ova dva (dobro i istine) oznaena ocem i majkom; na isti nain, zakoni koji su bili propisani o stepenim srodstva dozvoljenog ili zabranjenog: svaki se zakon u Rei o ovim predmetima odnosio se zakon udruivnja i povezivanja dobra i istine u nebu, a isto tako udruivanja zala i obmana u paklu, koji u odvojeni od onih prethodnih (zakona). (O stepenima dozvoljenim i zabranjenim vidi Leviticus XX; o nasledstvima, da ne treba da prelaze iz jednoog u drugo pleme, i o brakovima koji treba da se sklapaju unutar plemena, vidi Brojevi XXVII. Stihovi 7-?; i na drugim mestima; da su u nebu sve stvari rasporeene u skladu sa srodstvima i privlanostima dobra i istine, vidi gore, br. 685,917,2739,3612). Zato to je Izrailjski narod predstavljao Gospodovo carstvo u nebima, pa stoga i nebeski red u nebima, to je bilo tako zapoveeno da

48

treba da se razlikuju po plemenima, i po porodicama, i po kuama njihovih otaca (Brojevi XXVI); i da na ovaj nain izmere oko (prostor, kamp) okolo atora od sastanka, kao to je napisano kod Mojsija: Sinovi Izrailjevi neka staju u oko svaki kod svoje zastave sa znakom doma otaca svojih, prema atoru od sastanka u naokolo. I uinie sinovi Izrailjevi sve kako zapovijedi Jehova Mojsiju, tako stajahu u oko, i tako iahu svaki po porodici svojoj i po domu otaca svojih (Brojevi II.2,34). Pa stoga: Kad Balam vidje Izrailja kako stoji po plemenima svojim, duh Boiji sie na njega, i on otvori priu svioju govorei: Kako su lijepi atori tvoji, Jakove, i kolibe tvoje, Izrailje! Pruili su se kao potoci, kao vrtovi kraj rijeke,kao mirisava drveta koje je posadio Jehova, kao kedri na vodi (Brojevi XXIV.5,6 itd). U ovom proroanstvu ne misli se ni na Izrailja ni na Jakova, nego na Gospodovo carstvo u nebima, i na Njegovu crkvu u zemljama, koje (crkve) su predstavljene onim redom u kojemu ih je Balam tada video. to je jasno iz samih rei. Iz onoga to je reeno, moe se znati ta je oznaeno u unutranjem smislu Rei siroadima, da su to oni koji su bez oca (u duhovnom smislu); naime, oni koji su u nevinosti i ljubavi ka blinjem, a koji ele da znaju i da ine ono to je dobro, a koji nisu u stanju da to ine. U takvom su stanju osobito oni koji su izvan crkve, a za koje se Gospod stara, i koje u drugom ivotu usvaja kao sinove; pa zato to su ovi oznaeni siroadima, stoga kada se ovi pomenu u Redi, u mnogim odlomcima pominju se i doljaci i udovice; doljacima su oznaeni oni koji primaju pouku o dobrima i istinama (br.1463); a udovicama oni koji su u istini ali ne isto toliko i u dobru, a kaji ele da budu u dobru. Zbog toga to je s ova tri naziva siroad, doljaci, i udovice neto slino je oznaeno u nizu, stoga , kao to je ranije reeno, oni se pominju zajedno u mnogim odlomcima (vidi Zak Ponovljeni XIV.29; XVI.14; XXIV.17,19; Jer. VII.6; XXII.3; Jez. XXII.7,10; Ps. XCLVI.9). Iz svega to je reeno moe se videti da je u pravom smislu ocem oznaeno dobro; a u najviem smislu oznaen je Gospod. Ali poto veina izraza u Rei imaju i obrnuti smisao, tako je i s ocem; pa u tome smislu oznaava zlo; a tako je i s majkom, koja u pravom smislu znai istinu, a u suprotnom smisu obmanu. Da je tako, moe se videi iz sledeih odlomaka. Kod Davida: Bezakonje otaca njegovih nek se spomene kod Jehove, i grijeh matere njegove nek se ne izbrie (Psalam CIX.14). I opet: Odustae i odvrgoe se kao i oci njihovi, slagae kao rav luk (Psalam LVII.57). (prim.prev. Misli se na luk i strelu) Kod Mojsija: Ali ako priznadu bezakonje svoje i bezakonje otaca svojih po

49

grijesima, kojima mi grijeie i kojima oni idoe u suprot (Levitska XXVI.39). Kod Isaije: Pripravite pokolj sinovima njegovijem za bezakonja otaca njihovijeh da se ne podignu i ne naslijede zemlje i ne napune vasiljene gradovima (XIV.21). Opet: Platiu im za bezakonja vaa i za bezakonja otaca vaih, veli Jehova, koji kadie po gorama, i na humovima ruie me (LXV.6,7). Kod Jeremije: Kao to se lupe posrami kad se uhvati, tako e se posramit dom Izrailjev, oni, carevi njihovi, i knezovi njihovi i proroci njihovi, i koji govore drvetu: ti si otac moj; i kamenu: ti si me rodio; jer mi okrenue lea a ne lice! A kad su u nevolji, govore: ustani i izbavi nas (II.26,27). Opet: Evi metnuu ovome narodu smetnju (kamen spoticanja), o koje e se spotai i ocevi i sinovi, susjed i prijatelj mu, i poginue (VI.21). Opet: Sinovi kupe drva, a oevi loe oganj; i ene mijese tijesto, da peku kolae carici nebeskoj, i da ljevaju naljeve drugim bogovima, da bi mene draili (VII.128). I kod Jezikilja: I uiniu ti to jo nijesam uinio niti u vie initi za sve gadove tvoje. Za to e oci jesti sinove usred tebe, i sinovi e jesti oce svoje, i izvriu na tebi sudove i rasijau sav ostatak tvoj u sve vjetrove (V.9,10). Ovde se govori o skrnavljenju onoga to je sveto. Opet: Ovako veli Jehova Bog: postanjem i rodom ti si iz zemlje Hananske; otac ti jee Amorejac, a mati Hetejka (XVI.3). Kod Meteja: A predae brat brata na smrt a otac sina i ustae djeca na roditelje i pobie ih; I svi e mrziti na vas imena mojega radi, ali koji pretrpi do kraja, blago njemu, jer sam doao da rastavim ovjeka od oca njegova i ker od matere njezine i snahu od svekrve njezine; i neprijatelji ovjeku postae domanji njegovi. Koji ljubi oca i mater vema nego mene, nije mene dostojan, ili koji ljubi sina ili ker vema nego mene, nije mene dostojan (X.21,22,35-37; Luke XII.49,52,53). Opet: I svaki koji ostavi kue, ili brau, ili sestre, ili oca, ili mater, ili enu, ili djecu, ili zemlju, imena mojega radi, primie sto puta onoliko, i dobie ivot vjeni (Mat. XIX.29: Luka XVIII.29,30; Marko X.29,30). Kod Luke: Ako ko doe k meni a ne mrzi na svojega oca , i na mater, i na enu, i na djecu, i na brau, i na sestre, i nasu duu svoju, ne moe biti moj uenik (XIV.26). Kod Marka: A predae brat brata na smrt, a otac sina , i ustae djeca na roditelje, i pobie ih. I svi e omrznuti na vas imena mojega radi. A koji pretrpi do kraja, blago njemu (XIII.12,13; Luka XXI.16,17). Ovde se govori o svretku vremena, i o stanju crkve, koja je izokrenuta u pogledu dobra i istine, kao to je opisano; da e zlo ustati protivu istine, a obmana protivu dobra. Da u obrnutom smislu otac oznaava zlo, jasno je iz odlomaka koji su do sad navedeni,

50

kao i iz ovoga kod Jovana: Za to ne razumijete govora mojega, jer ne moete rijei mojih da sluate. Va je otac avo; i slasti oca sviojega hoete initi; on je krvnik ljudski od poetka, i ne stoji na istini jer nema istine u njemu; kad govori la, svoje govori: jer je laa i otac lai (VIII.42,44). 3704. I Bog Isakov. Da ovo oznaava Gospoda kao Boansko Ljudsko, jasno je iz reprezentacije Isaka, to je Gospodovo Boansko Racionalno; a poto ljudsko poinje u Racionalnom (vidi br. 2194), i poto ljudsko potie i opstoji zahvaljujui Racionalnom, stoga ovde Bog Isakov oznaava Gospodovo Boansko Ljudsko. Kao u nebu, i kod oveka, kao i sveukupnoj prirodi, sve kako u optem tako i u posebnom odnosi se na dobro i istinu, pa stoga i u Gospodovom Boanskom postoji razlika izmeu Boanskog dobra i Boanske istine. Pa se Gospodovo Boansko dobro naziva Ocem, a Njegova Boanska istina Sinom, dok je Gospodovo Boansko samo dobro; to jest, Dobro samo; a Boanska istina je Gospodovo Boansko dobro koje se pokazuje u nebu; to jest, pred anelima. To je slino suncu. U svojoj sutini, sunce je ista vatra, a svetlost, koja se vidi tamo, nije u suncu, ali je iz (od) sunca. (Da je Gospod u pogledu Boanskog dobra predstavljen suncem, i da je On u drugom ivotu sunce u sveukupnom nebu, moe se videti gore, br. 1053, 1524, 1529, 1531, 2495, 3636, 3643; i da je Gospod u pogledu Boanske istine predstavljen svetlou, i da je On svetlost u celom nebu, vidi br. 1053,1521, 1529, 1530, 2776, 3138, 3195, 3222, 3223, 3339, 3341, 3636, 3643). Na taj nain, u Svojoj sutini Gospod je samo Boansko dobro, a tako isto i u pogledu Boanskog samog i Boanskog Ljudskog; ali Boanska istina nije Boansko dobro, nego je od Boanskog dobra, jer kao to je ranije reeno, ono se tako pokazuje (izgleda) u nebu. I poto Boansko dobro izgleda kao Boanska istina, stoga, kako bi ga ovek shvatio, u Gospodovom Boanskom postoji razlika izmeu Boanskog dobra i Boanske istine: a Boansko dobro je ono to se u Rei naziva Ocem, a Boanska istine ono to se naziva Sinom. Ovo je tajna koja je pohranjena u tome to Sam Gospod esto govori o Svome Ocu kao nekome ko se razlikuje od Njega; a na drugim mestima tvrdi da su On i Otac jedno. (Da u unutranjem smislu Otac oznaava dobro; i u najviem smislu, Gospoda kao Boansko dobro, pokazano je gore, br. 3703; a da Sin oznaava istinu, a Sin Boiji i Sin ovjekov, Gospoda kao Boansku istinu, br. 1729,1730,2159,2803,2813). Isto se vidi i iz svih

51

odlomaka gde Gospod pominje svoga Oca, i naziva sebe Sinom. Da se Gospod koji se u Starom Zavetu naziva Jehovom, moe se videti gore, br. 1343,1736,2921); i da se On tamo naziva Ocem, jasno je iz sledeih odlomaka. Kao kod Isaije: Jer nam se rodi dijete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu, i ime e mu biti: divni, savjetnik,Bog silni, otac vjeni, knez mirni ( IX.6). Ovde se jasno vidi ko je dijete koje se rodi, i Sin koji nam se dade. Da je to Gospod, stoga, se vidi da se Gospod naziva Ocem vjenim. Kod Jeremije: Biu Otac Izrailju, a Efraim bie Moj prvenac (XXXI.9). Ovo se kae za Gospoda, koji je Bog Izrailjev, i Svetac Izrailjev, kao to se moe videti gore (br. 3305): a ovde Otac Izrailju. Kod Malahija: Zar nemamo jednoga Oca? Zar nas nije On stvorio? (II.10). Ovde u unutranjem smislu, stvoriti znai preporoditi; kao i u drugim odlomcima Rei (vidi br. 16,88,472); a poto je Gospod jedini koji daje Novo roenje i koji Otkupljuje, to se On ovde naziva Ocem i Bogom. Isto tako kod Isaije: Ti si otac na, jer Abraham nas ne poznade, a Izrailj ne prizna nas; Ti, Jehova si na Otac, tako Ti je ime u vjenosti (LXIII.16). Opet: I obui u mu Tvoju haljinu, i tvojim u ga pojasom opasati, i tvoju u mu vlast dati u ruke, i bie Otac Jerusalimljanima i domu Judinu. I metnuu mu klju od doma Davidiva na rame: kad on otvori, ne e niko zatvoriti, i kad od zatvori, ne e niko otvoriti. I kao klin uglaviu ga na tvrdu mjestu, i bie prijesto slave domu oca svojega; I o Njemu e se vjeati sva slava doma njegova, sinova i unuka svakojaki sudovi (posude), i najmanji, i ae i mjehovi (XXII.21-24). Sasvim je jasno da je Gospod taj koji je u unutranjem smislu predstavljen i oznaen, i da se naziva Ocem Jerusalimljanima i domu Judinom; i da je na njegovom ramenu klju doma Davidovog. Koji otvara a niko ne zatvara, i koji zatvara a niko ne otvara (pogledaj predgovor poglavlju XXII.): i Njegov je presto slava oca njegova, i na njemu i od njega su sve svete stvari, koje se nazivaju sudovim (posudama), nebeske stvari su ae, a svete duhovne stvari su sudovi najmanji. Poto su kraljevi i svetenici predstavljali Gospod, kraljevi, njihovim kraljevstvom, Gospoda kao Boansku istinu; a svetenici Gospoda kao Boansko dobro (br. 3670), stoga se svetenici ovde nazivaju oevima, kao to se moe videti i iz knjige o Sudijama: Miha ree leviti (sveteniku): ostani kod mene, bi budi mi otac i svetenik (XVII.10). Slino su mu rekli i sinovi Danovi. A oni mu rekoe: mui (uti), metni ruku na usta, pa hajde s nama, i budi nam otac i svetenik (XVIII.19).

52

Da su ih tako nazivali i kraljevi (carevi), vidi se iz knjige o Carevima: Car Izrailjev ree Eliseju: Oe, da li da ih pogubim? A ovaj odgovori: nemoj ih pogubiti (VI.21,22).(prim. prev. Ovo se ne nalazi na oznaenom mestu) Joaz car je uputio ove rei Eliseju kad je ovaj umro: I on plaka nad njim, i ree: Oe, oe, kola Izrailjeva, i konjanici (XIII.14) (prim.prev. U King James prevodu, ovo mesto je u gl .II.12 Prve Knjige o Carevima). Razlog da da su ih carevi (kraljevi) tako nazivali, bio je to, to su carevi predstavljali Gospoda kao Boansku istinu; a svetenici su predstavljali Gospoda kao Boansko dobro; a tako isto stoga to se istina odnosi prema dobru kao sin prema ocu, jer je istina od dobra. Ovo je vrlo dobro poznato u drugom ivotu, pa se stoga u nebu samo Gospod naziva Ocem, a Gospod se opaa u nebu kada se u Rei jenaelista pominje otac (vidi br. 15,1729). Kada se (u nebu) uvode u dobro i istinu, sva mala deca se ue da priznaju Gospoda kao svog Oca; tako isto, i novopridoli (duhovi) kada stignu u nebo, pouavaju se vrlo brinjivo o tome da postoji samo jedan Bog; a oni koji su roeni unutar crkve, njih se ui da se celo Trojstvo sadri u Gospodu; jer skoro svi koji stignu iz Hrianskog sveta donose sa sobom ideju o tri boga, iako ustima kau da postoji samo jedan Bog; jer je ljudski nemogue misliti o jednom, kad je ranije ula ideja o tri, i kad se svaki naziva Bogom, i kad se oni razlikuju po atributima i slubama, i kada se njima odvojeno klanja. Pa se stoga klanjaju trima bogovima u srcu, dok se ustima klanjaju samo jednom. Da je celo Trojstvo u Gospodu, poznato je u Hrianskom svetu, ali oni (Hriani) u drugom ivotu malo misle o Gospodu (malo do Njega dre); Njegovo Ljudsko je kamen spoticanja za mnoge, jer oni razlikuju Ljudsko od Boanskog, jer za Ljudsko ne veruju da je Boansko; i takvi ljudi (koji tako veruju) sebe smatraju pravednicima, i i misle da su isti i skoro sveti; ali ovakvi ljudi ne misle o tome da je Gospod proslavio, to jest, da je Svoje Ljudsko uinio Boanskim; i da je bio zaet od Jehove samoga; meutim, niko ne moe da postane pravedan, a jo manje posveen, osim od Boanskog, to jest od Gospodovog Boanskog Ljudskog, koje je predstavljeno i oznaeno u Svetoj Veeri, gde se izriito kae da je hleb Njegovo telo a vino da je Njegova krv. Da je Gospod jedno s Ocem, i da je On od venosti, i da On vlada svemirom, pa da je On stoga Boansko dobro i Boanska istina sama, sasvim je vidljivo iz Re. Da je jedan s Ocem, vidi se iz ovih odlomaka kod Jovana: Niko nije vidio Oca nikada; samo ga je vidio jedinoroeni Sin, koji je u nedrima Oca (I.18). Opet: I za to vie gledahu idovi da ga ubiju to ne samo

53

kvarae subotu nego i ocem svojim nazivae Jehovu i graae se jednak Bogu. A Isus odgoarajui ree im: zaista, zaista vam kaem, Sin ne moe nita initi sam od sebe nego to vidi da Otac ini; jer on ini ono i Sin ini onako: jer otac ljubi Sina, i sve mu pokazuje to sam ini; i pokazae Mu vea djela od ovijeh da se vi udite. Jer kako otac podie mrtve i oivljuje, tako i Sin koje hoe oivljuje, Jer Otac ne sudi nikome, nego sav sud dade Sinu. Da svi potuju Sina kao to potuju oca; ko ne potuje Sina, ne potuje Oca koji ga je poslao. Zaista, zaista vam kaem: ko moju rije slua i vjeruje onome ko je mene poslao, ima ivot vjeni, i ne dolazi na sud, nego je preao iz smrti u ivot. Zaista vam kaem: ide as i ve je nastao, kad emrtvi uti glas sina Boijega, i uvi oivjeti. Jer kao to Otac ima ivot u sebi, tako dade i Sinu da ima ivot u sebi; i dade mu vlast da i sud ini, jer je Sin ovjeiji. Ne divite se ovome, jer ide as u koji e svi koji su u grobovima uti glas Sina Boijega. Ako ja svedoim za sebe, moje svjedoanstvo nije istinito. Ima drugi koji svedoi za mene; i znam da je istinoto svjedoanstvo to svedoi za mene. I Otac koji me posla, sam svjedoi za mene. Ni glasa njegova nikad ne uste, ni lica njgova ne vidjeste. I rijei njegove nemate u sebi da stoji; jer vi ne vjerujete onom ko ga posla. Pretraite Pisma, jer vi mislite da imate u njima ivot vjeni. I Ona svedoe za mene (V. 18 itd). Ovde se pod ocem misli na Boansko dobro; a pod Sinom, na Boansku istinu, obe u Gospodu. Iz Boanskog dobra, koje je Otac, moe da proizae samo oni to je Boansko, a to to proizlazi je Boanska istina, koja je Sin. Opet: U prorociam stoji napisano: i bie svi naueni od Boga. Svako koji uje od Oca i naui, doi e k meni. Ne da je ko vidio Oca osim onoga koji je od Boga, on vidje Oca (Jovan VI.45,46). Opet: Tada mu govorahu: gdje je otac tvoj? Isus odgovori: ni mene ne znate ni oca mojega; kad biste znali mene, znali biste i oca mojega (VIII.19). Opet: Ja i otac jedno smo. Ako li tvorim, ako i meni ne vjerujete, djelima mojim vjerujte da je Otac u meni, i ja u njemu (X.30,38). Opet: Isus ree: ko mene vjeruje, ne vjeruje mene, nego onoga koji me posla; i ko vidi mene, vidi onoga koji me posla. Ja dooh vidjelo na svijet, da ni jedan koji mene vjeruje ne ostane u tami (XII.44-46). Pod Ocem koji ga alje, oznaava se u unutranjem smislu, da On proistie od oca; isto je oznaeno i u drugim odlomcima gde Gospod kae da Ga je Otac poslao. Da je svetlost Boanska istina, moe se videti gore. Opet: Ja sam put i istina i ivot, niko ne e doi ocu do kroza me. Kad biste mene znali, onda biste znali i oca mojega; i odsele poznajete ga i vidjeste ga: Ree mu

54

Filip: Gospode! Pokai nam oca, i bie nam dosta. Isus mu ree: toliko sam vrijeme s vama i nijesi me poznao, Filipe? Koji vidje mene, vidje oca; pa kako ti govori: pokai nam oca? Zar ne vjeruje da sam ja u ocu i otac u meni? Rijei koje vam ja govorim ne govorim od sebe; nego otac koji je u meni on tvori djela. Vjerujte meni da sam ja u ocu i otac u meni; ako li meni ne vjerujete, vjerujte mi po tijem djelima. Zaista, zaista vam kaem: koji vjeruje mene, djela koja ja tvorim i on e tvoriti, i vea od ovijeh e tvoriti: jer ja idem k ocu svojemu, i to god zaitete u oca u moje ime, ono u vam uiniti, da se proslavi otac u sinu (Jovan XIV.6-13). Opet: Ko ima zapovijesti Moje i dri ih, on je onaj koji ima ljubav k meni, a koji ima ljubav k meni, imae k njemu ljubav i otac Moj; i ja u imati ljubav k njemu, i javiu mu se sam. Isus odgovori i ree: ko ima ljubav k Meni, i otac moj imae ljubav k njemu; i k njemu emo doi, i u njega emo se staniti (XIV.21,23). Oni koji su u Boanskoj istini su oni koji imaju Njegove zapovesti i dre ih; a oni koji su u Boanskom dobru su oni koji imaju ljubav k njemu; o kojima je rekao da e k njima i Otac imati ljubav, i Mi emo doi k njemu i staniti se; to jest, to e uiniti Boansko dobro i Boanska istina; stoga se kae kod istoga jJevaneliste: U taj dan znaete da sam u Mome Ocu, i da ste vi u meni (Jovan XIV.20) I na drugome mestu: Oe sveti, sauvaj ih u ime svoje, one koje si mi dao, da budu jedno kao i mi (XVII.11). Iz ovih odlomaka jasno je da je Gospod govorio o Ocu od Boanskog dobra koje je On sam imao, i o Sinu od Boanske istine koja je od Boanskog dobra; stoga da su Otac i Sin ne dva, nego jedan. Razlog da je Gospod ovako govorio bio je u tome, da bi Re bila primljena kako na zemlji tako i u nebu; a isto tako zbog toga to, pre nego li je bio porslvljen, On je bio Boanska istina koja je od Boanskog dobra; ali kad je bio proslavljen, On je postao Boansko dobro samo u svakoj sutini, te je od njega svo Boansko dobro i Boanska istina. DA JE GOSPOD BIO OD VENOSTI (ab aeterno), moe se videti iz toga to je Gospod govorio preko proroka; kao i zbog toga to je Boanska istina od Njega, On je nazivan Reju; o emu kod Jovana: U poetku bjee Rije, i Rije bjee u Boga, i Bog bjee Rije. Ona bjee u poetku u Boga. Sve je kroz nju postalo to je postalo. U njoj bjee ivot, i ivot bjee vidjelo ljudima. I Rije postade tijelo, i useli se u nj puno blagodati i istine, i vidjesmo slavu njegovu, slavu kao jedinorodnoga od oca (I.1-4,14). Rije oznaava svu istinu u nebima i na zemlji koja je od Boanskog. Da je Gospod od venosti, On jasno ui kod Jovana: Ivan svjedoi za njega i vie govorei: ovaj bjee za koga rekoh: koji za mnom ide

55

prije mene postade, jer prije mene bjee. Odgovori im Jovan govorei: ja kravam vodom, a meu vama stoji koga vi ne znate. Ovo je onaj za koga ja rekoh: za mnom ide ovjek koje preda me postade, jer prije mene bjee (I.15,26,27,30). Opet: A kad vidite Sina ovjeijega da odlazi gore gdje je prije bio (VI.62). Opet: Isus im ree: zaista, zaista vam kaem: prije Abrahama, ja sam (VIII.58). Opet: Znajui Isus da mu sve otac dade u ruke, i da od nejga izie, i k Bogu ide (XIII.3). Opet: Jer sam otac ima ljubav k vama kao to vi imate ljubav k meni, i vjerovaste da ja od Boga izidoh. Izioh odOca i dooh na svijet; i opet ostavljam svijet, i idem k Ocu (XVI.27,28). Opet: Ja tebe proslavih na zemlji: posao svrih koji si mi dao da radim. I sad proslavi ti mene, oe, u tebe samoga slavom koju imadoh u tebe prije nego svijet postade. Oe! Hou da i oni koje si mi dao budu sa mnom gdje sam ja; da vide slavu moju koju si mi dao; jer si imao ljubav k meni prije postanja svijeta (XVII.4,5,24). Kod Isaije: Dijete nam se rodi, Sun nam se dade; i njegovo ime e biti Divni, Savjetnik, Bog, Junak, Otac od Vjenosti, Knez Mirni (IX.6). DA GOSPOD VLADA NAD SVEMIROM, jasno je kod Mateje;. Sve je meni predao otac moj (XI.27). Opet: Dae Mi se svaka vlast na nebu i na zemlji (XXVIII.18). Kod Jovana: Otac ljubi Sina i dade mu sve u Njegove ruke: onaj ko vjeruje u Sina, ima ivot vjeni (III.35,36). Opet: Jer Otac ne sudi nikome, nego sav sud dade Sinu (V.22). Opet: Isus znajui da je Otac dao sve u Njegove ruke (XIII.3). Opet: Sve to ima Otac Moje je (XVI.15). Opet: Isus ree: Oe! Doe as, proslavi Sina svojega, da i Sin tvoj proslavi tebe . Kao to si mi dao vlast nad svakijem tijelom da svemu to si mu dao da ivot vjeni (XVII.1,2). Opet: I Moje sve je Tvoje, i Tvoje Moje, i ja se proslavih u njima. I vie nijesam na svijetu, a oni su na svijetu, a ja idem k tebi (XVII.10,11). Kod Luke: Otac je sve dao u Moje ruke (X:22). Iz svih navedenih odlomaka, jasno je da je Boansko dobro ono to se naziva Ocem; a da je Boanska istina ono to se naziva Sinom; i da Gospod od Boanskog dobra preko Boanske istine vlada na svim stvarima u svemiru, kako u optem tako i u posebnom. Poto je ovako, i poto je oito iz Rei, za uenje je da ljudi u Hrianskom svetu ne priznaju, kao u nebu, i ne oboavaju Gospoda samoga, to jest jednog Boga; jer oni i ue i znaju da je celo Trojstvo u Gospodu, da je Duh Sveti, kome se klanja kao posebnom Bogu odvojeno od Sina i Oca, da je to Sveto duha, ili Sveto koje preko duhova i anela proistie od Gospoda, to jest, od

56

Njegovog Boanskog dobra preko Boanske istine, to e biti, po Gospodovboj Boanskoj milosti, pokazano na drugome mestu. 3705. Tu zemlju na kojoj spava (lei) tebi u dati.Da ovo oznaava dobro u kojemu je On bio, da je to bilo od Njegovog propriuma, vidi se iz znaenja zemlje, to je ovde dobro Prirodnog, o emu e biti govora u onome to sledi; iz znaenja gdje lei, to je ono u emu je On bio: i iz znaenja dau tebi, to znai od onoga to je Njegov proprium; o emu u onome to sledi. Da zemlja oznaava dobro Prirodnog koje je od sada predstavljeno Jakovom, to je zato to se zemljom Hananskom oznaava Gospodovo carstvo vidi br. 1413, 1431, 1585, 1607, 1866); a poto oznaava Gospodovo carstvo, to u najviem smislu oznaava Gospoda (vidi br. 3038); jer Gospod je sve u svemu Njegovoga carstva; nita to nije od Njega ili to Ga ne potuje, ne pripada Njegovom carstvu. Gospodovo carstvo je isto tako oznaeno u Rei sa nebo i zemlja (br. 1733, 1850, 2117, 2118); ali u ovom sluaju, njegovo unutranje oznaeno je nebom, a njegovo spoljanje, zemljom (br. 82, 1411, 1733, 3355); stoga, u najviem smislu, nebo oznaava Gospoda u pogledu Njegovog Boanskog Racionalnog, a zemlja u pogeldu njegovog Boanskog prirodnog; ovde, stoga, zemlja na kojoj lei oznaava dobro Prirodnog, u kojemu je On bio a koje je predstavljeno jakovom. Da jakov oznaava Gospoda u pogledu Boanskog Prirodnog, ve je vie puta reeno. Pored toga, da je znaenje zemlje razliito, vidi gore (br. 620, 636, 1067, 2571, 3368, 3379); a to iz razloga to Hanan, koji se naziva svetm zemljom, oznaava Gospodovo carstvo u optem; a kada se nebo pomene zajedno sa zemljom, tada, kao i pre, nebo oznaava ono to je unutranje, a zemlja ono to je spoljanje; stoga, oznaava i Gospodovo carstvo na zemlji, to jest, crkvu; pa stoga, isto tako, oznaava oveka koji je carstvio Gospodovo, ili koji je rkva. Na taj nain, nebo oznaava u oveku ono to je unutranje, a zemlja ono top je spoljanje; ili to je isto, nebo oznaava Racionalno, a zemlja Prirodno; jer Racionalno je unutranje kod oveka a Prirodno je spoljanje. I poto zemlja ima ova znaenja, to ona oznaava i ono to oveka ini carstvom Gospodovim, naime, dobro ljubavi koje je od Boanskog; iz svega ovoga se vidi kako su raznovrsna znaenja zemlje u Rei. Da tebi u dati znai da je to bilo od Njegovog propriuma, moe se videt iz znaenja davanja, u Rei, kada se to odnosi na Gospoda; jer, kao to je pokazano, Gospod je Boansko dobro a i

57

Boanska istina; prvo se naziva Ocem, a drugo Sinom; a poto je Boansko dobro od Njega, stoga i od Njegovog propriuma, to sledi da davati tebi, kada to kae Jehova, i kada se odnosi na Gospoda, to oznaava da je to od Njegovoga propriuma. Ovo pokazuje ta je oznaeno u unutranjem smislu onim to Gospod tako esto kae, da Mu je Otac dao, to jest, da je On sam Sebi dao; kao kod Jovana: Oe! Dae as, proslavi Sina svojega, da i Sin tvoj proslavi Tebe. Kao to si Mu dao vlast nad svakim tijelom da svemu to si mu dao da ivot vjeni. A ovo je ivot vjeni da poznaju Tebe jedinoga istinoga Boga, i koga si poslao Isuhrista. Ja Tebe proslavih na zemlji: posao svrih koji si mi dao da radim. I sad proslavi Ti Mene, Oe, u Tebe samoga slavom koju imadoh prije nego svijet postade. Ja javih ime Tvoje ljudima koje si mi dao od svijeta; tvoji bijahu pa si ih meni dao, i tvoju rije odrae. Sad razumjee da sve to si mi dao, da je od Tebe. Jer rijei koje si dao Meni dadoh im, i primie, i poznadoe istinito da od tebe izioh, i vjerovae da si Me Ti poslao. Ja se za njih molim: ne molim se za (sav) svijet, nego za one koje si mi dao, jer su Tvoji. I Moje sve je Tvoje, i Tvoje Moje; i ja se proslavih u njima (XVII.1-10). Ovde se time da je Otac dao, oznaava da su bili dati od Boanskog dobra koje je bilo Njegovo; a to je od Njegovog propriuma. Iz svega ovoga je vidljivo kakva je duboka tajna sakrivena u svakoj rei koju je Gospod rekao; a isto tako, kaliko se smisao slova razlikuje od nutranjeg smisla, a jo vie od najvieg smisla. Razlog to je Gospod tako govorio, bio je u tome to se u to vreme nije se znala nijedna Boaska istina, pa su na ovaj nain ljudi ipak mogli da shvate na svoj nain Re, i da je prime; a aneli na njihov nain; jer su oni znali da su Jehova i On jedno, i da je Otac oznaavao Boansko dobro; otuda su isto tako znali da kad on kae da Mu je Otac da, da je to On sam Sebi dao, i da je to bilo od njegovoga propriuma (njegovog vlastitog bia). 3706. I sjemenu tvojemu. Da ovo oznaava tako isto i istinu, jasno je iz znaenja semena, to je istina vere (vidi br. 255, 880, 1025, 1447, 1610, 2848, 3038, 3310, 3373). 3707. Stih 14. I sjemena tvojega bie kao praha na zemlji. Da ovo oznaava da bi Boanska istina prirodna bila kao prirodno dobro, vidi se iz znaenja semena, to je istina (vidi gore, br. 3706); otuda sjemenu tvojemu ili sjemenu Jakovljevom predstavlja Gospodovo Boansko Prirodno, kao to je gore pokazano:- i iz

58

znaenja praha nazemlji, to je dobro (vidi br. 1610). Stoga sjemena tvojega bie kao praha na zemlji, oznaava dobro, i to stoga to zemlja oznaava Gospodovo carstvo,pa stoga oznaava i dobro, kao to je pokazano gore (br. 3705); praha na zemlji stoga oznaava dobro, ali prirodno dobro, jer se zemljom, kao to je pomenuto, oznaava se ono to je nie u Gospodovom carstvu, a to znai Prirodno; dok se nebom, kada se pomene, oznaava ono to je unutranje, ili Racionalno. Ovo je razlog to se oploavanje dobra i umnoavanje istine svuda u Rei izraava sa bie sjemena kao zvjezda nanebu i kao praha na zemlji. Zvezdama na nebu oznaavaju se rationalne stvari, a prahom na zemlji, prirodne stvari; koje tako rastu (uveavaju se). ta je oznaeno kad se kae da e prirodna istina biti kao prirodno dobro, bie, po Gospodovoj Boanskoj milosti, objanjeni kasnije. 3708. Te e se rairiti i na zapad (prema moru) i na istok. Da ovo oznaava beskonano prostiranje (irenje) dobra; i na sjever i na jug, oznaava beskrajno irenje istine, to jest, svih stanja dobra i istine, vidi se iz znaenja rairiti se, to je prostiranje; u ovom sluaju, beskonano prostiranje, jer se odnosi na Gospoda; iz znaenja mora ili zapada, to je dobro, iako zatamnjeno, a to znai na svom poetku; iz znaenja istoka, to je dobro koje je svetlo, pa stoga i savreno: iz znaenja sjevera, to je istina ali zatamnjena; i iz znaenja juga, to je istina u svetlu. U mnogim odlomcima u Rei pominje se more, ili zapad, istok i sjever, kao i jug; ali zato to se do sada nije znalo da ita od ovoga u Rei ima unutranji smisao, u kome sve ove stvari ne oznaavaju svetske stvari kao to izgleda u smislu slova, nego duhovne i nebeske stvari; a u najviem smislu, Boanske stvari Gospoda samoga, stoga je ovek mislio da su zapad, sjever, istok, i jug samo strane sveta, i da irenje prema tim stranama oznaava umnoavanje. Ali ovim izrazima se ne oznaavaju strane sveta, niti razmnoavanje nekog naroda, nego stanja dobra i istine, i njihova irenja, i to se moe videti iz svih odlomaka u Rei, osobito iz Proroka, gde se ovi izrazi pominju, da se u nebu ne zna za zapad, istok, sever, i jug, jer tamo sunce, koje je Gospod, nije kao sunce na svetu, koje se die i silazi, a kad je u naveoj visini ini podne, a kad je u najmanjoj, ini no; nego se (sunce u nebu) pokazuje neprekidno, ali u skladu sa stanjima onih koji od njega primaju svetlost, jer njegovo svetlo sadri u sebi mudrost i inteligenciju (vidi br. 1619-1632, 2776, 3138, 3168, 3167, 3190, 3195, 3222, 3223, 3339, 3341, 3485,

59

3636, 3643); dalkle, pokazuje se prema stanju mudrosti i inteligencije svake osobe: onima koji su u dobru i istini, pokazuje se s toplinom i svetlou slino naem suncu kada se die i u podne; dok onima koji nisu u dobru i istini, pokazuje se kao nae sunce pri zalasku, i u noi. Iz ovoga se moe videti da se u unutranjem smislu Rei istokom, jugom, zapadom, i severom, oznaavaju stanja dobra i istine. Neka se zna da se stanja dobra i istine ne opisuju u Rei samo pomou strana sveta, nego i vremenima ili stanjima godine proleem, letom, jeseni, i zimom; kao i vremenima ili stanjima dana jutrom, podnevi, veerom, i nou, i sve to iz slinoga razloga; ali kada se govori o irenju dobra i istine, to se opisuje stranama sveta. ta je oznaeno svakom stranom sveta, moe se videti iz odlomaka u Rei gde se oni pominju. Da se istokom oznaava Gospod, i dobro ljubavi i milosra koji su od Gospoda, bilo je gore pokazano (br. 101,1250,3249), i da jug oznaava istinu u svetlosti (br. 1458,3195); ali ta je oznaeno u pravom smislsu zapadoma a ta severom, i ta to znai u obrnutom smislu, moe se videti iz sledeih odlomaka. Kod Isaije: Ne boj se, jer sam ja s tobom; Ovde se radi o novoj duhovnoj crkvi, od istoka doveu sjeme tvoje, i od zapada sabraui te. Kazau sjeveru: daj; i jugu: ne brani; dovedi sinove moje s krajeva zemaljskih (XLIII.5,6), oznaava duhovnu crkvukoja se ovde naziva Jakovom i Izrailjem.Dovesti sjeme s istoka, i sabrati sa zapada, oznaava one koji su u dobru; reci sjeveru; daj, i jugu, ne brani, oznaava one koji su u istini. Kod Davida: Skupio ih iz zemalja, od istoka i zapada, od sjevera i mora.Lutae po pustinji gdje se ne ivi, put gradu naseljenome ne nahodie (Psalam CVII.4,5). Ovo opisuje one koji ne znaju dobro i istinu.Od istoka i od zapada oznaava one koji su u neznanju o dobru; od sjerera i od mora, one koji ne znaju o dobru; o onima koji su u neznanju o dobru, kae se da lutahu po pustinji, a za one koji su u neznanju o istini, da lutahu onamo gdje niko ne ivi; a o onima koji su u neznanju kako o dobru tako i o istini, kae se da ne nalaahu puta gradu naseljenime. (Da grad oznaava dobro od istine, moe se videti gore, br. 402, 2443, 2943, 3216; i da se naseliti se odnosi na dobro, br. 2268, 3451, 2712) Kod Isaije: Gle, ovi e iz daleka doi. Gle, i oni od sjevra i od zapada, i oni iz zemlje Sinske (XLIX.12). Ovde sever oznaava one koji su u tami u pogledu istine; a zapad one koji su u tami u odnosu na dobro, za koje se kae da e doi iz daleka, jer su oni udaljeni od svetlosti koja je od Gospoda. Kod Amosa: Gle, idu dani, govori Jehova, kad u pustiti glad na zemlju, ne glad hljeba i e

60

vode, nego sluanja rejei Jehovinih. I potucae se od mora do mora, i od sjevera i od istoka traei rioje Jehovinu, i ne e je nai (VIII.11,12). Ovde glad oznaava nedostatak i gubljenje saznanja (br. 1460,3364); lutati od mora do mora, oznaava saznanja u optem, vidi gore br. 28,2850); a potucati se odsjevera do istoka, oznaava lutati od ovih saznanja koja su u tami do onih koja su u svetlosti. Jasno je da se ovde misli na saznanja, jer se kae, da e traiti rije Jehovinu,i da je ne e nalaziti. Kod Jeremije: Idi i vii ove rijei k sjeveru, i reci: vrati se, odmetnice Izrailje, veli Jehova, i ne u pustiti da padne gnjev moj na vas, jer sam milostiv, veli Jehova, ne u se gnjeviti do vijeka. U to e vrijeme dom Judin ii s domom Izrailjevijem, i doi e zajedno iz zemlje sjeverne u zemlju koju dadoh u naljedstvo ocima vaim (III.12,18). Ovde se govori o obnovi crkve koja je od Neznaboaca. Sjever oznaava one koji su u neznanju istine, ali su u ivotu dobra. Jasno je da se u ovome odlomku ne misli na sever, niti na zemlju severnu; jer Izrailj vie nije postojao. Opet: Tako da je iv Jehova koji je izveo sinove Izrailjeve iz zemlje sjeverne i iz svijeh zemalja u koje ih bjee razagnao (XVI.15). Ovde sever na slian nain oznaava nezanje istine. Opet: Evo, ja u ih dovesti iz zemklje sjeverne, i sabrau ih iz krajeva zemaljskih, i slijepa i hroma, i trudnu i porodilju, sve zajedno, zbor veliki vratie se ovamo (XXX.8). Zemlja sjeverna oznaava nepozavanje dobra, zbog (nemanja) istine; a zato to zemlja Hananska predstavlja Gospodovo carstvo, a otuda i dobro (br. 3705); a ono to je bilo posred njega (Hanana), kao Sion i Jerusalim, oznaavali su najdublje dobro s kojim je istina bila spojena; a sve ono to je u tami, naziva se zemljom severnom, kao i krajevima zemaljskim. Osim toga, poto se svo dobro koje se uliva sa svetlou od Gospoda zavrava u onome to je tamno u oveku, to se sever naziva i skuptinom ilikongregacijom, kao kod Isaije: A govorio si u srcu svom: izai u na nebo, vie zijezda Boijih podignuu prijesto svoj, i sjeu na gori zbornoj na strani sjevernoj (XIV.13).Opet: Ridajte, vrata! Vii, grade! Rastopila si se sva zemljo Filistejska, jer od sjevera ide dim i niko se nee osamiti u zborovima njegovijem (XIV.31). Kod Davida: Velik je Jehova i slavan veoma u gradu Boga naegam na svetoj gori svojoj. Prekrasna je visina, utjeha svoj zemlji gora Sion, na sjevernoj strani njezinoj gospodara velikoga (Psalam XLVIII.1,2). Opet: Tvoje je nebo i Tvoja je zemlja: Ti si sazdao vaseljenu i to je god u njoj, Sjever i jug (na desnu ruku) Ti si stvorio, Tavor i Ermon o tvom se imenu raduje (Psalam LXXXIX.11,12). Ovde sjever oznaava one koji su vie

61

udaljeni od svetlosti dobra i istine; a na desnu ruku (jug) one koji su blie. (Da su oni u Gospodovoj desnoj ruci, vidi gore, br. 1274, 1276). Kod Zaharije: Vidjeh , a to etvora kola izlaahu izmeu dvije gore, a te gore bijahu od mjedi; u prvijem kolima bjehu konji rii, a u drugim kolima konji vrani, a u treim kolima konji bijeli, a u etvrtim kolima konji areni, jaki. I rekoh anelu koji govorae sa mnom, ta je to, gospodaru moj? A aneo odgovori i ree mi: to su etiri vjetra nebeska, koji izlaze ispred Gospoda sve zemlje, gdje stajae. Konji vrani to su nad jednijem, oni idu u sjevernu zemlju, a bijeli idu za njima; a areni idu u junu zemlju. I jaki izaavi ahu da idu i prolaze zemlju, i ree: Idite, prolazite zemlju. I stadoe prolaziti zemlju. Tada me zovnu, i ree mi: vidi, koji otidoe u zemlju sjevernu, umirie duh moj u zemlji sjevernoj (VI.1-8). etvora kola koja izlaahu izmeu dvije gore mjedene oznaavaju stvari nauka o dobru. Da kola oznaavaju stvari nauka (doktrine), bie pokazano na drugome mestu; da gora oznaava ljubav, moe se videti gore (br. 795,1430,2722); otuda dvije gore oznaavaju dve ljubavi nebesku ljubav, koja je ljubav ka Gospodu, i duhovnu ljubav, koja je ljubav ka blinjemu; da mjed (bronza) oznaava dobro iz toga, koje je u Prirodnom, vidi gore (br. 425, 1551); da konji oznaavaj intelektualne stvari, a to je razumevanje doktrinarnih stvari o dobru (vidi br. 2760-2762, 3217), zemlja juna oznaava one koji su u poznanjima dobra i istine (br. 1458, 3195), zemlja sjeverna, one koji su u neznanju o dobru i istini, ali su u ivotu dobra (imaju dobar ivot, ili ine dobro u ivotu), u kojemu su pravedni Neznaboci, te kada se meu njima ustanovljava jedna nova crkva, kae se da se duh Boiji smirio. Kod Jeremije: Tako da je iv Gospod, koji je izveo i doveo sjeme doma Izrailjeva iz sjeverne zemlje i iz svijeh zemalja, u koje ih bijah razagnao, i oni e sjedjeti u svojoj zemlji (XXIII.8). Iz sjeverne zemlje oznaava iz tame neznanja u odnosu na dobro i istinu. Opet: Eda li e gvoe slomiti gvoe sjeverno i mjed? (XV.12). Gvoe oznaava prirodnu istinu (br. 425,426); mjed, prirodno dobro, jer je od Prirodnog, gde je relativno tama i zavretak. Da ovo prorotvo ne znai da su gvoe i mjed sa severa, jasno je bez objanjenja; jer ta bi u tome bilo Boansko, ili povezano s onim to prethodi i to sledi, kada bi znaenje bilo da su gvoe i mjed otuda? Kod Meteje: I ja vam kaem da e mnogi od istoka i od zapada doi i sjee za trpezu s Avramom i Isakom i Jakovbom u carstvu nebeskom (VIII.11; Luka XIII.29). Ovde mnogi e od istoka i zapada oznaava one koji su u poznanjima i ivotu dobra, i

62

one koji su u tami i u neznanju; stoga one koji su unutar crkve i one koji su izvan; jer da su stanja dobra oznaena s istok i zapad, reeno je gore. (Da sjesti s Avramom, Isakom, i Jakovom, oznaava biti kod Gospoda, moe se videti gore, br. 3305). Da e tome slino, doi od istoka i od zapada koji e biti kod Gospoda u Njegovom carstvu ili u Njegovoj crkvi, kae se kod Proroka; kao kod Isaije: Doveu sjeme tvoje od istoka, i skupiu ga od zapada (XLIII.5). Opet: Bojae se imena Jehovinog oni sa zapada, i slave Njegove od istoka (LIX.19). Opet: Da bi poznali od istoka sunanoga i od zapada da nema drugoga osim mene; ja sam jJhova, i nema drugoga (XLI.25). tavie, da je takvo znaenje istoka, zapada, juga, i sjevera, moe se jasno videti iz toga kako je sagraen ator (od sastanka); iz toga kako su(Izrailjci) stajali u okolu i kako su se kretali sinovi Izrailjevi; iz opisa zemlje Hananske; a isto tako iz opisa novoga hrama, novog Jerusalima, i nove crkve. Iz toga kako je sagraen ator, da su sve stavri u njemu rasporeene prema stranama (sveta) (Izlazak XXXVIII); kao ta treba da bude na istoku i zapadu uglova, a ta na jugu i severu uglova (Izlazak XXVI.18,20,22,27; XXVII.9,12,14); i da svetnjak prema stolu treba da bude na junoj strani atora, da sto bude na severnoj strani (Izlazak XXVI.35;XL.22). Iz toga kako su stajali u okolu i kako su se kretali sinovi Izrailjevi, tako isto prema stranama, da su bili u okolu oko atora od sastanka sa plemenima Jude, Isahara, I Zevulona prema istoku; sa plemenima Ruvima. Simeona, i Gada prema jugu, sa plemenima Efraima, Manasije, i Venijamina prema zapadu; i sa plemenima Dana, Aera, i Naftalima prema severu (Brojevi II.1 do kraja). Isto tako, da Leviti i Geroniti budu prema zapadu, a Koatiti prema jugu, Marariti prema severu; i da Mojsije, Aran, i njegovi sinovi, budu ispred atora prema istoku (Brojevi III.23-38); ime je bio predstavljen nebeski red u Gospodovom carstvu koji je u skladu sa stanjima dobra i istine; i da kada se kreu prema jugu, treba da zatrube (Brojevi X.6), i kada se zaustave u okolu, i kada se pokrenu (treba da daju znak trubom)(Brojevi II.34); Iz opisa zemlje Hananske, koja je prvo opisana kod Mojsija i pogledu granica okolo nje, i to kod svernoga kraja, kod zapadnoga kraja, sevrnoga kraja, i istonoga kraja (Brojevi XXXIV.2-12): a isto tako kasnije kada se zemlja dodeljivala plemenima (Joua XV do XIX.); iz ega, kao i iz onoga kako su pradrevni ljudi iveli u Hananu, sva mesta postala su reprezentativi i znaenja, prema njihovom poloaju, udaljenosti, i granicama u pogledu strana (br. 1607,1866). Iz opisa novoga hrama, novoga Jerusalima, i nove

63

zemlje, a isto tako iz strana kod Jezikilja, u tome to se grad gradio od juga, i da su vrata zgrade bila na jugu, i da su vrata zgrade morala da budu okrenuta prema istoku, prema severu, i prema jugu (XL.2,6,19,20-46); prema merama (razmerama) hrama, da su njegova vrata prema severu, i prema jugu (XLI.11); o predvorju, da treba da bude na severu, istoku, jugu, i zapadu (XLII.1,4,10,11,1720); ida je slava Jehove Boga Izrailjeva ula od istoka (XLIII.1,2,4); o vratima na spoljanjem predvorju (XLI.1,2,4; XLIV.1.9.10.19,20); o granicama svete zemlje (XLVII.), prema severu (stihovi 15-17), prema istoku (stih 18), prema jugu (stih 19), i prema zapadu (stih 20); i o nasledstvu (batini) prema stranama za svako pleme (XLVIII); i o vratima (kapijama) svetog Jerusalima, na istoku, severu, jugu, i zapadu (Okr. XXI.13),Iz svega ovoga jasno je da u unutranjem smislu etiri strane sveta, prema kojima su gornje svete stvari ili reprezentativi onoga to je sveto, bile postavljene, da one ne oznaavaju te strane, nego stanja dobra i istine u Gospodovom carstvu, a da u obrnutom smislu sever, i zapad, oznaavaju ono to je zabluda i zlo, moe se videti iz sledeih odlomaka. Kod Jeremije: Opet mi doe rije Jehovina drugom govorei: ta vidi?i rekoh: vidim lonac gdje vri, prednja mu je strana prema sjeveru. Tada mi ree Jehova: sa sjevera e navaliti zlo na sve stanovnike ove zemlje. Jer, gle, ja u sazvati sve porodice iz sjevernijeh carstava, veli Jehova, te e doi, i svaki e metnuti svoj prijesto na vratima Jerusalimskim i oko svijeh zidova njegovijeh i oko svijeh gradova Judinijeh (I.13-15)- Opet: Podignite zastavu prema Sionu, bjeite i ne stajte, jer u dovesti zlo od sjevera i pogibao veliku (IV.6). Opet: Gle, ide glas i vreva velika iz sjeverne zemlje da obrati gradove Judine u pusto, u stan zmajevski (X.22). Opet: U Tekvi zatrubite u trubu, i podignite znak ognjen nad Bet-Akeremom, jer se vidi zlo od sjevera i velika pogibao. Evo, narod e doi iz zemlje sjeverne, i veliki e narod ustati od krajeva zemaljskih (VI.1,22). Opet: I uzeh au iz ruke Jehovine, i napojih sve te narode, ka kojima me posla Jehova, Jerusalim i gradove Judine i careve njegove i knezove njegove, da budu pusto i udo i podsmjeh i uklin kao to je danas. Faraona cara Egipatskog i sluge njegove i knezove njegove i sav narod njegovI sve careve Arapske i sve careve od mjeavine koji ive u pustinji. I sve careve sjevernem koji su blizu i koji su daleko, kako jednoga tako drugoga, i sva carstva zemaljska to su po zemlji (XXV. 17-20,22,26). Opet: Da ne utee laki, niti se izbavi jaki;da se na sjeveru na brijegu rijeke Eufrata spotaknu i padnu. Ko je taj koji se die kao potok i

64

vode mu se kolebaju kao rijeke? Egipat se die kao potok i njegove se vode kolebaju kao rijeke, i veli: Idem, pokriu zemlju, i zatru grad i one koji ive u njemu. Jer je ovo dan osvete Jehove nad vojskama, da se osveti neprijateljima svojim; ma e ih prodrijeti i nasitie se i opiese krvlju njihovom; jer e biti rtva Jehove Boga nad vojskama u zemlji sjevernoj na rijeci Eufratu. Posrami se ki Egipatska, predana je u ruke narodu sjevernome (XLVI.6-8,10.20,24). Opet: Ovako veli jehova:evo, voda dolazi sa sjevera, i bie kao potok koji je razlijeva, i potopie zemlju i to je u njoj, grad i one koji ive u njemu; i ljudi e vikati, i ridae svi stanovnici zemaljski (XLVII.2). Opet: Rije Jehovina na Vavilon:jer se narod podie sa sjevera, koji e mu zemlju opustiti, da ne e biti nikoga da ivi u njoj (L.3). Opet: Jer, evo, ja u podignuti i daveu na Vavilon zbor velikih naroda iz zemlje sjeverne, koji e se uvrstati da se biju s njim, i uzee ga;strijele su im kao u dobra junaka, ne vraaju se prazne. Evo, narod e doi sa sjevera, velik narod, i carevi silni podignue se od krajeva zemaljskih (L.9,41). Opet: Nebo i zemlja, i sve to je u njima pjevae nad Vavilonom, jer e doi na nj sa sjevera zatira, govori Jehova (LI.48). Opet: Za to prorokuj, sine ovjeiji, i reci Gogu:ovako veli Jehova Bog: u ono vrijeme, kad e moj narod ivjeti bez straha, ne e li znati? I doi e iz svojega mjesta, sa sjevernoga kraja, ti i mnogi narodi s tobom, svi jaui na konjima, mnotvo veliko i vojska velika (XXXVIII. 14-16). Opet: Evo me na te , Goe, knee i glavo Molohu i Tubalu, i vratiu te natrag i vodiu te, i izveu te iz sjevernijeh krajeva i doveu te u gore Izrailjeve.Na gorama e Izrailjevim pasti i ete tvoje i narodi koji budu s tobom. Na polju e pasti, jer ja rekoh, Govori Jehova Bog (Jez. XXXIX.1,2,4,5). Zaharija; Ej, ej, bjeite iz zemlje sjeverne, govori Jehova, jer vas razasuh u etiri vjetra nebeska, govori Jehova.Ei, Sione, to sjedi kod keri Vavilonske, izbavi je (II. 6.7). Iz ovih je odlomaka jasno ta je oznaeno, u obrnutom smislu, sjeverom; naime, obmana od koje potie zlo, i obana koja potie od zla. Poto obmana koja potie od zla ima svoj uzrok u umovanju o Boanskim stvarima, i protivu Boanskih stvari, od rei-znanja koja pripadjau prirodnom oveku, to se stoga naziva sjevernim narodomiz Egipta (da Egipat oznaava rei-znanja, moe se videi gore, br. 1164, 1165, 2588). Poto obmana koja potie od zla ima uzrok u spoljanjem bogotovanju koje je sveto samo po izgledu, a ije je unutranje profanisano, to se

65

naziva narodom sjevernim izVavilona. (Da Vavilon oznaava spoljanje bogotovanje, moe se videti gore, br. 1182, 1283, 1304, 1306-1308, 1321, 1322, 1326; da je Vavilon to to uzrokuje pustoenje, br. 1327). Kako obmana koja dolazi od zla tako i obmna koja je uzrok zla, vezuju se za Goga, jer Gog oznaava bogotovanje u spoljanjem bez unutranjeg, stoga, idolopokloniko bogotovanje, vidi gore, br. 1151. Iz tame koja je pripada prirodnom oveku ishodi i ono to je istinito i ono to je lano; kada ovek primi rasvetljenje kroz Re od Gospoda, tada se njegova tama pretvara u svetlo, jer se tada otvara unutranji put preko kojega se odvija komunikacija i uticaj preko neba od Gospoda, ali kada se ne doputa da bude prosvetljen kroz Re od Gospoda, nego samo preko svoje inteligencije, tada njegova tama postaje mrak, i obmana; jer je unutranji put zatvoren, i nema uticaja ni komunikacije preko neba od Gospoda, osim toliko da jo uvek izgleda ovek u spoljanjem obliku, dok misli i govori od onoga to je zlo i obmna. Iz ooga razloga, kod prethodnog (oveka) sjever oznaava ono to je istinito, ali kod drugoga ono to je obmana; jer se prethodni uzdie u svetlost, dok se potonji sputa u tamu, to jest, udaljava se od svetlosti; tako je prethodni noen na jug, a potonji u paklene oblasti. Da sever oznaava mrak koji dolazi od obmane, a jug svetlosti istine, vrlo je jasno kod Danila, gde se opisuju ovan i jarac, kao car juni i car sjeverni; oovnu i jarcu, kae se: Vidjeh ovna gdje bode na zapad i na sjever i na jug, i nijedna zvijezda ne mogae mu odoljeti, i ne bijae nikoga ko bi izbavio od njega, nego injae to hoae, i osili. A kad ja motrah, gle, izae jarac od zapada povrh sve zemlje a ne doticae se zemlje; i taj jarac imae rog znamenit meu oima svojim. I iz jednog od njih izide jedan rog malen i naraste vrlo velik prema jugu i istoku i prema krasnoj zemlji (Danilo VIII.4,5,9). O caru junm i caru sjevernom (car juni oznaava one koji su u saznanjima istine; a car sjeverni, one koji su u obmani), napisano je: I poslije nekoliko godina oni e se oprijateljiti, i ki junoga cara doi e k caru sjevernome da uini pogodbu; ali ona ne e sauvati silu miici, niti e se on odrati miicom svojom, nego e biti predana i ona i oni koji je dovedu i sin njezin i onaj koji bude pomagao u to vrijeme. Po tom e izdanka iz korjena njezina nastati jedan na mjesto njegovo, koji e doi s vojskom svojom, i udariti na gradove sjevernoga, i bie ih i osvojiti ih. I bogove e njihove, i knezove njihove sa zakladama njihovijem dragocijenijem i srebrnim odnijesti u ropstvo u Egipat, i ostae nekoliko godina u Ergiptu, i ostae nekoliko godina jai od cara

66

sjevernoga. I tako e car juni doi u svoje carstvo, i vratie se u svoju zemlju. Ali e sinovi njegovi zaratiti, i skupie veliku vojsku, i jedan e doi iznenada, i poplaviti i proi; i vrativi se ratovae do grada njegova. Tada e se razljutiti car juni, i izai e i ratovae s njim, s carem sjevernijem, i podignue veliku vojsku, te e mu biti data u ruke vojska. I kad razbije vojsku, ponijee se srce njegovo, i pobie tisue, ali se nee ukrijepiti. Jer e car sjeverni opet dignuti vojsku veu od prve; i poslije nekoliko godina doi e s velikom vojskom i velikim blagom. I u to e vrijeme mnogi ustati na cara junoga; i zlikovci od tvojega naroda podignue se da se potvrdi utvara, i popadae. I doi e car sjeverni, i nainie opkope, i uzee tvrde gradove, i miica junoga cara ne e odoljeti ni izabrani narod njegov, niti e biti sile da se opre. I vojska e stajati uza nj, i oskrvnue svetinju u gradu, i ukinuti rtvu svagdanju i postaviti gnusobu pustonu. I koji su bezboni prema zavjetu, on e ih laskanjem otpaditi, ali narod koji poznaje Boga svojega ohrabrie se i izvrie. I razumni u narodu nauie mnogo, padae od maa i ognja, ropstva i grabea mnogo vremena. A u poljednje vrijeme juni e car se pobiti s njim; i car e sjeverni udariti na nj kao vihor s kolima i konjicima i s mnogo laa, i uavi u zemlju poplavie i proi. I doi u krasnu zemlju, i mnoge e propasti, a ne e se izbaviti od njegovijeh ruku Edomska, Moapska i glavno dio sinova Amonovijeh. I posegnue rukom svojom na zemlje, i zemlja Egipatska ne e umaknuti. I osvojie blago u zlatu i u srebru i sve zaklade Egipatske; i Libijani i Etiopljani ii e za njim. Ali e ga glasovi s istoka i sa sjevera smesti, te e izai s velikim gnjevom da pogubi i zatre mnoge. I razapee atore dvora svojega meu morima na krasnoj svetoj gori; i kada doe k svome kraju, niko mu ne e pomoi (Danilo XI.). Car juni oznaava one koji su u svetlosti istine, a car sjeverni one koji su prvo u senci, a posle u tami obmane, to se moe se videti iz pojedinosti; i da je tako to opis stanja crkve, i naina na koji se (crkva) postupno izvitoperuje. Oni se nazivaju carevi juni i sjeverni, jer se carevima oznaavaju, u unutranjem smislu Rei, istine, a u oprenom smislu, obmane (br. 1672,2015,2069): a carstvima, stvari koje pripadju istini, a u obrnutom smislu, stvari koje pripadaju obmani (br. 1672, 2547). 3709. I svi narodi na zemlji blagoslovie se u tebi. Da ovo oznaava da se sva istina od dobra doktrine treba spojiti s dobrom, jasno je iz znaenja biti blagosloven, to

67

znai povezan (spojen) (vidi br. 3501, 3514, 3530, 3565, 3584); iz znaenja naroda (porodica), to su dobra, a tako isto i istine od dobra (br. 1159, 1261); i iz znaenja zemlje, to je crkva, pa stoga i nauk o dobru i istini u pirodnom ili spoljanjem oveku, koji je ovek ovde predstavljen Jakovom (br. 268, 566, 990, 3671). Sve ovo pokazuje da rei u tebi e svi narodi porodice) biti blagosloveni, oznaava da e sve istine od dobra nauka biti spojene sa dobrom. Istine od dobra nauka su stvari nauka ljubavi ka Gospodu i milosra prema blinjemu, za koje se kae da su spojene s dobrom u prirodnom oveku onda kada ih on poznaje kako bi inio dobro iz zadovoljstva i uivanja (kako bi uivao u injenju dobra). 3710. I u sjemenu tvojemu. Da ovo oznava i sa istinom; naime, da e se spojiti s njom, vidi se iz znaenja sjemena, to je istina (br. 29, 1025, 1447, 1610, 2848, 3373). 3711. Stih 15. I evo, ja sam s tobom. Da ovo oznaava ono to je Boansko; i da ja sam s tobom gde god ide, oznaava Boansko Provienje, jasno je iz toga to Ja ovde oznaava Jehovu, to jest Boansko Gospodovo; i iz znaenja ja sam s tobom gde godide, to je Provienje od Boanskog; a poto se govori o Gospodu, tu se oznaava Boansko Provienje. Ovde se Boanskim i Boanskim Provienjem oznaava da Gospod treba da uini Boanskim ak i Svoje Prirodno. 3712. I doveu te natrag u ovu zemlju. Da ovo oznaava povezivanje sa Boanskim naukom (doktrinom), vidi se iz znaenja dovesti natrag, to je ponovo biti povezan; i iz znenja zemlje, to je nauk o dobru i istini u prirodnom oveku (vidi br. 268,566,990); u ovom sluaju Boanski nauk, jer je Jakovom i Labanom kao doljacima predstavljeno ono pomou ega je Gospod uinio Svoje Prirodno Boanskim; a dovoenjem natrag Jakova, to jest njegovim povratkom u zemlju Hanansku, predstavljen je cilj (dovoenja natrag); naime, da je sada Gospod morao da uini Svoje Prirodno Boanskim; na taj nain, reima Doveu te natrad u ovuzemlju, oznaava se povezivanje sa Boanskim naukom. Boanski nauk je Boanska istina; a Boanska istina je cela Gospodova Re: Boanski nauk sam je Re u najviem smislu, u kojoj se govori samo o Gospodu; a zbog ovoga, Boanski nauk je Re u unutranjem smislu, u kojemu se govori o Gospodovom carstvu u nebima i na zemlji. Boanski nauk je isto tako Re i u doslovnom smislu, u kome se

68

govori o stvarima koje su u svetu i na zemlji. A poto doslovni smisao sadri u sebi unutranji smisao, a ovaj (sadri) najvii smisao, i poto doslovni smisao korespondira unutranjim smislovima preko korespondencija i znaenja, stoga je nauk u njemu (u doslovnom smislu) isto tako Boanski. Poto Jakov predstavlja Gospodovo Boansko Prirodno, on tako isto predstavlja i Re u doslovnom smislu; jer dobro je poznato da je Gospod Re, to jest, sva Boanska istina. Prirodno u Rei je slino doslovnom smislu, te je stoga ono je relativno pokrivalo (vidi predgiovor poglavlju XVIII.); poto je njeno racionalno (racionalno u Rei) slino duhovnom smislu Rei to je slino i unutranjem smislu; a poto je Gospod Re, to se moe rei da je unutranji smisao predstavljen Isakom, a najvii smisao Abrahamom. Iz ovoga se moe videti ta je povezivanje (spajanje) sa Boanskim naukom, kada se odnosi na Gospodovo Boansko Prirodno koje je predstavljeno Jakovom. Meutim, sve ove stvari nisu u Gospodu, jer u Njemu je sve Boansko dobro, a ne Boanska istina, a jo manje Boanska prirodna istina; nego je Boanska istina Boansko dobro koje izgleda (pokazuje se) u nebu pred anelima, a na zemlji pred ljudima; pa iako je to samo izgled, ipak je to Boanska istina, jer je ona od Boanskog dobra; ba kao to je svetlost od sunca, jer je od (iz) sunca (vidi br. 3704). 3713. Stihovi 16,17. A kad se Jakov probudi od sna, ree: za cijelo, Jehova je na ovome mjestu, a ja ne znah. I uplai se, i ree: kako je strano (udivljujue) mjesto ovo! Ovdje je doista kua Booja, i ovo su vrata nebeska. A kad se Jakov probudi odsna, oznaava prosvetlenje: i ree: za cijelo, Jehova je na ovome mjestu, oznaava Boansko u ovome stanju; a ja ne znadoh, oznaava zamraeno stanje; i uplai se, oznaava svetu promenu; i ree: kako je strano ovo mjesto! oznaava svetost stanja; ovdje je doista kua Boija, oznaava Gospodovo carstvo u posednjem reda; i ovo suvrata nebeska, oznaava poslednje u emu se red zatvara, kroza to poslednje izgleda kao ulazak iz prirode. 3715. Stih 16. I Jakov se probudi od sna. Da ovo oznaava prosvetlenje, vidi se iz znaenja sna, to je stanje zamraeno u uporeenju sa budnim stanjem; otuda probudi se od sna, u duhovnom smislu, oznaava prosvetljenost.

69

3716. I ree: doista ovo je kua Boija. Da ovo oznaava Boansko u ovome stanju, vidi se iz znaenja rei u istorijskim delovima Rei, to je opaati, to se esto pominje gore; i iz znaenja mjesta, to je stanje (vidi br. 1273-1275, 1377, 2625, 837, 3356, 3387). Da Jehova oznaava Boansko, jasno je; iz svega vrlo je jasno, da on ree: doista, ovo je kua Boija, oznaava opaanje da je Boansko bilo u tome stanju. 3717. A ja ne znadoh. Da ovo oznaava (da je on bio) u zatamnjenom stanju, jasno je bez objanjenja; jer ne znati ili biti u neznanju, oznaava ono to je zamraeno u pogledu intelektualnog vida; Iz ne znati ili iz biti u neznanju, to oznaava ono to je mrano, i iz probuditi se od sna, to oznaava prosvetljenje, jasno je ta je i kakva je priroda unutranjeg smisla Rei; naime, da se ono to je u doslovnom smislu, to je ono to se pokazuje spoljanjem vidu, ili nekom drugom ulu, i to se shvata u skladu s tim (spoljanjim) ulima; dok su stvari unutranjeg smisla takve da se pokazuju unutranjem vidu, to jest, pokazuje se nekom unutranjem ulu unutranjeg oveka. Iste stvari koje su sadrane u doslovnom smislu, koje ovek shvata prema spoljanjim ulima, to jest, prema ideji koja se od njih dobija, te stvari aneli opaaju u skladu s unutranjim ulima; to jest, u skladu s onim to je u nebu, ili u skladu s idejom koja otuda dolazi. Preanje i potonje stvari odnose se kao to se odnose svetlost sveta prema svetlosti neba; stvari u svetlosti sveta su mrtve u uporeenju sa stavarima koje su u svetlosti neba; jer u svetlosti neba je mudrost i inteligencija od Gospoda (vidi br. 3636,3643); pa stoga, kada se stvari koje su u svetlosti sveta uklone ili izbriu, ostaju one koje su u svetlosti neba; na taj nain, umesto zemaljskih ostaju nebeske stvari, a umesto prirodnih, duhovne; kao u gornjem sluaju, ne znadoh, ili biti u neznanju, oznaava biti u mranom stanju u pogledu dobra i istine; a probudi se od sna, oznaava prosvetljenje; a tako i u drugim sluajevima. 3718. Stih 17. I uplai se.Da ovo oznaava svetu promenu, vidi se iz znaenja straha, to je sveta promena; to je jasno iz onoga to neposredno sledi, jer on ree:kako je strano ovo mjesto! Doista je ovo kua Boija, i ovo su vrata nebeska, u kojim reima se moe videti da se tu misli na svetu promenu (ta je strah u unutranjem smislu, moe se videti gore, br. 2826). Govorei uopteno, ima dve vrste straha strah u kome je neto sveto, i strah u kome nema nita sveto; strah

70

u kome nema nita sveto, to je strah u kome su ravi ljudi, ali strah u kome ima neto sveto, to je strah u kome su dobri (ljudi). Ovaj poslednji strah (to jest, strah u kome su dobri), naziva se strah iz potovanja ili sveti strah, a on je posledica naega divljenja i enje za onim to je Boansko, i tako isto posledica nae ljubavi. Ljubav u kojoj nema straha iz potovanja ili svetoga straha, liena je ukusa, ili je kao hrana nezasoljena, a to znai otuna; a ljubav koja je popraena strahom je kao zainjena hrana, ali se u njoj ne osea so. Strah iz ljubavi je strah da se ne povredi Gospod na bilo koji nain, ili da se ne nakodi blinjemu ni na koji nain, to jest da se ne povredi dobro i istina ni na koji nain, a to znai na se ne povrede svete stvari ljubavi i vere, a tako isto i bogotovanja. Ali ovaj strah nije iste vrste kod svake osobe. Govorei uopteno, to ima vie ljubavi prema dobru i istini, to je vei strah da se ovo ne povredi; ali u toj istoj meri, taj starh ne izgelda kao strah; s druge strane, to je manje kjubavi prema dobru i istini, to ima i manje straha zbog njih, i to manje strah izgleda kao ljubav , a vie izgleda kao strah; otuda kod takvih (ljudi), strah je pakao. Tamo gde nema ljubavi prema dobru i istini, tamo nema nikakvog potovanja i nikakvog svetog straha, nego postoji samo strah da se ne izgubi ast, dobitak, i ugled, kao i strah od kazne i smrti; koji strah je spoljanji, i uglavnom deluje na telo i prirodnog oveka i na njegove misli; dok s druge strane, prethodni strah, ili strah iz potovanja ili sveti strah, uglavnom deluje na duh to jest, na unutranjeg oveka njegovu savest. 3719. I ree: Kako je strano mjesto ovo! Da ovo oznaava svetost stanja, vidi se iz znaenja straha koji je sveta promena (vidi upravo gore, br. 3718); i poto u izvornom jeziku re straan dolazi od rei strah, to se njom oznaava i svetost; i poto u unutranjem smislu strah oznaava ono to je sveto, kao to je reeno, istim izrazom u izvornom jeziku oznaava se divljenje i potovanje, to je strah iz potovanja (strahopotovanje): i iz znaenja mjesta, to je stanje (vidi gore, br. 3716). 3720. Ovo je doista kua Boija! Da ovo oznaava Gospodovo carstvo u poslednjem reda, vidi se iz znaenja kue Boije. Kua Boija se pominje u mnogim odeljcima Rei, a to u spoljanjem smislu, ili po smislu slova, oznaava posveenu zgradu gde se obavlja bogotovanje; ali u unutranjem smislu, to ozanava crkvu; a u univerzalnom smislu, nebo; a u najunuverzalnijem smislu, Gospodovo

71

unuiverzalno nebo; u najviem smislu, meutim, oznaava Gospoda Samoga u pogledu Boanskog Ljudskog. U Rei, ponekad itamo o kui Boijoj, ponekad o hramu, a ova imaju isto znaenje, ali s ovom razlikom da se kua Boija pominje tamo gde se govori o dobru; do se hram pominje tamo gde se govori o istini. Iz ovoga se jasno vidi da se kuom Boijom oznaava Gospodova nebeska crkva, a u vie univerzalnom smislu nebo nebeskih anela, a u najuniverzalnijem smislu Gospodovo nebesko carstvo, a u najviem smislu Gospoda kao Boansko dobro; i da se hramom oznaava Gospodovo duhovno carstvo, a u vie univerzalnom smislu nebo duhovnih anela, a u jo vie univerzalnom smislu Gospodovo duhovno carstvo, a u najviem smislu, Gospoda kao Boansku istinu (vidi br. 2048). Razlog to kua Boija oznaava nebesko, koje je od dobra, a hram duhovno koje je od istine, je u tome to u Rei kua oznaava dobro (br. 710, 2234, 2234, 2559, 3128, 3652); a isto tako zato to su kod pradrevnih ljudi kue bili sagraene od drveta, jer drvo oznaava dobro (br. 643, 1110, 2784, 2812); dok hram oznaava istinu, zato to su hramovi bili sagraeni od kamenja; a da kamenje oznaava istine, moe se videti gore, br. 643, 1296, 1298). Da drvo i kamen imaju ovakva znaenja, nije samo vidljivo iz Rei gde se oni pominju, nego i iz predstava u drugom ivotu; jer oni koji veruju da se nebo zasluuje dobrim delima, njima se ini da seku drvo, a oni koji veruju da se zasluuje znanjem istina, u tome to smatraju da su vie upoznati s istinama od ostalih, njima se ini da teu kamenje; to sam esto video. Ovime sam se uverio da je to znaenje drveta i kamena, naime, da drvo oznaava dobro, a kamen istinu; kao i iz iskustva (u drugom ivotu), da kad se ugleda drvena kua, pokazuje se ideja dobra, a kada se vidi kua od kamena, pokazuje se ideja istine; o emu su me aneli pouili. To je razlog da kada se u Rei pomene kua Boija, anelima se predstavlja ideja dobra, a dobro je onakvo o kakovom se dobru govori na tome mestu, a kada se pominje hram, predstavlja se ideja istine, a istina je takva kao to je ona o kojoj se govori. Iz ovoga se ponovo moe zakljuiti koliko su duboke i sasvim sakrivene nebeske tajne u Rei. Razlog da se kuom Boijom ovde oznaava Gospodovo carstvo u poslednjem reda, je to to se govori o Jakovu, koji predstavlja Gospodovo Boansko Prirodno, kao to je gore esto pokazano. Prirodno je poslednje reda, jer u ovome se zavravaju sve unutranje stvari, koje su tu zajedno, pa se bezbojne

72

stvari vide kao jedna, pa stoga je to u relativnoj tami. Ova relativna tama je razmatrana nekoliko puta do sada. 3721. I ovo su vrata nebeska. Da ovo oznaava poslednje gde se red zavrava, a preko kojeg poslednjeg po izgledu postoji ulaz iz prirode, vidi se iz znaenja vrata, to je neto kroza ta se ulazi i izlazi. Da ovo oznaava poslednje u emu se red zavrava, je stoga to se ovde govori o prirodnom koje je ovde predstavljeno Jakovom. (ta se oznaava vratima, jasno je iz onoga to je ve reeno i onoga to sledi, br. 2851, 3187; a da je Prirodno ono to je poslednje u redu, vidi se iz onoga to je navedeno, br. 775, 2181, 2987-3002, 3020, 3167, 3483, 3489, 3576, 3671). Da preko ovoga poslednjeg postoji po izgledu ulaz od prirode, je stoga to preko prirodnog ovekovog uma stvari iz neba (to jest, od Gospoda) utiu u i silaze u prirodu; a preko istoga uma stvari prirode se uspinju (br. 3702); ali da je ulaz samo po izgledu od prirode preko prirodnog uma u unutranje stvari, moe se videti iz onoga to je esto reeno i pokazano gore. oveku izgleda kao da svetski predmeti ulaze preko telesnih ili spoljanjih ula, i utiu na unutranje stvari; te da na taj nain postoji ulaz od posednjeg reda u ono to je unutra; ali da je ovo samo izgled, jasno je iz opteg pravila da posteriorne stvari nemogu da utiu i priorne; ili to je isto, nie u vie; ili to je isto, spoljanj stvari u unutranje, ili to je isto, svetske i prirodne stvari u stvari neba i duha; jer su prve grublje prirode, a druge istije prirode; grublje stvari spoljanjeg ili prirodnog oveka nastaju i opstoje od onih koje pripadaju unutranjem ili racionalnom oveku; a ove ne mogu da utiu na istije stvari, nego na njih utiu istije stavri. Kaav je sluaj s ovim influksom (uticajem), iako se po izgledu i po obmani ini da je sasvim drugauije, to e po Boanskoj milosti Gospodovog, biti reeno kasnije kada se bude govorilo o influksu. Iz ovoga se moe rei da preko poslednjeg u emu se zavrava i zatvara red, postoji po izgledu ulaz od prirode (prim.prev. oveku, iji vii um nije otvoren, izgleda da ono to je u njegovom unutranjem umu, dolazi iz prirode preko njegovih telesnih ula. Istina je obrnuta; sve u prirodi dolazi od unutranjih ili duhovnih stvari, i zabrava se, a ne poinje kako se oveku ini, u prirodnim ili svetskim stvarima). 3722. Stihovi 18,19. U usta Jakov u jutro rano i uze kamen to bjee metnuo sebi pod glavu, i utvrdi ga za spomen i preli ga uljem. I prozva ono mjesto Betel (Vetilj),

73

a pree bjee ime onome gradu Luz.Usta Jakov rano u jutro, oznaava stanje prosvetljenosti; i uze kamen, oznavaa istinu; i uze kamen to bjee metnuo sebi podglavu, oznaava neto preko ega postoji komunikacija sa Boanskim; i utvrdi ga zaspomen, oznaava svetu granicu; i preli ga uljem, oznaava sveto dobro iz ega je potekla (komunikacija?); i prozva ono mjesto Betel (Vetilj), oznaava kvalitet stanja; a pree bjee ime onome gradu Luz, oznaava kakvo je bilo prethodno stanje. 3723. Stih 18. I usta jakov u jutro rano. Da ovo oznaava stanje prosvetljenja, jasno je iz znaenja ustati rano, to je stanje prosvetljenosti (vidi br. 3458); jer kad se u Rei pomene ustajanje, tu se podrazumeva neto to je uzdignuto (br. 2401, 2785, 2912, 2927, 31719); a jutro oznaava dolazak nebeske svetlosti. Tako u ovom sluaju oznaava da je dolo do izdizanja iz tame u svetlost, a to je prosvetljenje. 3724. I uze kamen. Da ovo oznaava istinu, jasno je iz znaenja kamena, a to je istina (br. 1296,1298,3720). 3725. to bjee metnuo sebi pod glavu. Da ovo oznaava ono preko ega postoji komunikacija sa Boanskim, jasno je iz znaenja ispod glave (ili podrke vratu), a to je komunkcija najoptije vrste, o kojoj vidi gore (br. 3695). 3726. I utvrdi ga za spomen. Da ovo oznaava svetu granicu, vidi se iz znaenja spomena (stuba, spomenika), o emu u onome to sledi. Kakav je ovaj sluaj, moe se videti iz onoga to se dogaa ranije; naime, da je predmet razmatranja red po kojemu je Gospod uinio Svoje Prirodno Boanskim; a u reprezentativnom smislu, kako Gospod ini novim ili kako preporaa ovekovo Prirodno. Priroda ovoga reda bila je esto iznesena i pokazana; naime, da dok se ovek nanovo raa, i dok se dri (smatra) da je istina na prvome mestu, red je izokrenut; i da se on (red) vraa u pravo stanje onda kad se ovek nanovo rodi, i kada se dobro se postavlja na prvo mesto, a istina na poslednje (vidi br, 3325, 3330, 3332, 3336, 3548, 3556, 3563, 3570, 3576, 3603, 3688). Ovo je bilo predstavljeno lestvama po kojima su se aneli penjali i sputali (br. 3701). Sada se govori o penjanju (uzdizanju), naime, tu se poinje od poslednjeg u redu (o emu vidi gore, br. 3720, 3721); u ovome stihu istina je ta koja je u poslednjem reda. Upravo ovo poslednje

74

reda naziva se svetom granicom, a oznaeno je kamenom koji je Jekov koristio da nasloni glavu i koji je postavio za spomen. Da je istina poslednje reda (u redu), moe se videti iz toga to dobro ne moe da se zavri u dobrom, nego u istini, jer je istina prijemnik dobra (br. 2261, 2434, 3049, 3068, 3180, 3318, 3387, 3470, 3370). Dobro u oveku bez istine, to jest, bez povezanosti s istinom, slino je dobru kod male dece, koja jo nemaju ni malo mudrosti, jer nemaju inteligencije (razumevanja); ali kako dete napreduje prema odraslom dobu, ono prima istinu od dobra, odnosno onoliko koliko se istina u njemu povezuje s dobrom, toliko ono postaje ovek. Ovo pokazuje da je dobro prvo u redu, a istina poslednje; a to znai da ovek treba da pone od rei-znanja, koje su istine prirodnog oveka, a posle od doktrinarnih stvari, koje su istine duhovnog oveka u njegovom prirodnom, kako bi bio uveden u inteligenciju mudrosti (integenciju koja vodi u mudrost); to jest, da ue u duhovni ivot preko ega ovek postaje ovek (u pravom smislu) (br. 3504). Na primer, (on postupna shvata)kako bi ovek kao duhovan (ovek) mogao da voli blinjega, da on mora prvo da naui ta su duhovna ljubav i ljubav ka blinjemu, i ko je njegov blinji. Pre nego on ovo sazna, on uistinu voli blinjega, ali on to ini kao prirodan, ne kao duhovan ovek, to jest, on to ini od prirodnog dobra, ne od duhovnog dobra (br. 3470=, 3471); tek onda kada on ovo sazna (naui), tada se duhovno dobro od Gospoda moe usaditi u njegova saznanja; a ovakav je sluaj sa svim ostalim to se naziva spoznajama ili doktrinarnim stvarima, ili optim istinama. Kae se stoga, da se sve ovo deava da bi se dobro od Gospod moglo usaditi u spoznaje, i da je istina prijemnik dobra. Oni koji imaju ideju o spoznajama da su to apstraktne stvari (slino ideji koju veina ljudi imaju o mislima), ne mogu shvatiti ta znai da se dobro usauje u spoznaje, i da je istina prijemnik dobra. Ali neka se zna da spoznanja i istine nisu nita vie odvojene (apstraktne) od najistijih supstanci unutranjeg oveka, to jest, od duha, nego to je vid odvojen (apstratan) od oka, ili sluh od uha kao organa. Postoje istije supstance, i stvarne supstance, od kojih spoznaje i misli postaju ono to se pokazuje (manifestuje); a ije se promene oblika, kada oive i kada se izmene kroz influks ivota od Gospoda, postaju vidljive; a njihova slaganja i harmonije, naporedo i istovremeno, utiu na um, i ine ono to se naziva lepim, prijatnim, i divnim. Sami duhovi kod oveka su oblici, to jest, oni se sastoje od kontuinuiranih oblika, ali istije prirode, ali koje nisu vidljive telesnom vidu. A poto ovi oblici ili

75

supstance nisu vidljive telesnom oku, ovek misli da su spoznanja i misli samo apstraktne stvari (prim. prev. Apstraktne stvari, znai stvari dovojene od prave stvarnosti. Autor smatra da su one, naprotiv, stvarnost, li stvarnost viega reda). Otuda potie ludilo naega doba da ljudi ne veruju da imaju duh unutar sebe, duh koji e iveti posle smrti tela, dok je u stvari duh supstanca stvarnija nego to je materijalna supstanca tela; ta vie, ako ete verovai, duh je, kada se oslobodi telesnih stvari, samo to oieno telo za koje mnogi kau da e ga imati na Poslednjem Sudu, kada veruju da e ponovo ustati. Da duhovi, ili to je isto, due, imaju telo, da vide jedni druge kao u svetlu dana, da razgovaraju, i da uju jedni druge, i da da oseaju (dodir?) vie nego dok su bili u telu ili na svetu, moe se videti jasno iz onoga to je obilno izneseno gore iz iskustva. 3727. U pogledu spomenika (stuba), da on oznaava svetu granicu, to jest poslednje reda, to dolazi od toga to su pradrevni ljudi postavljali kamenje kao granice, obeleavajui na taj nain imanje i nasledstvo jedne osobe od druge, pa su ti kamenovi bili znakovi i svedoci granica na tome mestu. Pradrevni ljudi, koji su dok su gledali svaki predmet i svaki spomenik (stub), mislili o neemu nebeskom i duhovnom (br.1977,2995), pred ovakvim stubovima koje su postavljali, mislili su o poslednjem u oveku, a to je o poslednjem reda, to je istina u prirodnom oveku. Drevni, koji su bili posle potopa, primili su ovo od pradrevnih ljudi koji su bili pre potopa (br. 920, 1409, 2179, 2896, 2897), te su poeli da smatraju takve kamenove svetima, kamenove koji su bili postavljeni kao granice, jer kao to je reeno, oni su oznaavali svetu istinu koja je u poslednjem reda. Oni su takve kamenove nazivali stupovima; otuda je dolo to da su ti stupovi uvedeni u bogotovanje, i d su ih podizali tamo gde su bili njihovi lugovi (umarci), da bi ih posle imali i u hramovima, i da su ih prelivali uljem, o emu e neto biti reeno u onome to sledi. Jer se bogotovanje Drevne Crkve sastojalo od opaanja i znaenja pradrevnih ljudi koji su bili pre potopa, kao to se se vidi iz odlomaka koji su upravo navedeni. Poto su pradrevni ljudi razgovarali s anelima i s njima se druili dok su bili na zemlji, oni su primali pouku iz neba da kamenovi oznaavaju istinu, a da drvo oznaava dobro (vidi gore, br. 3720). To je razlog da stupovi oznavaju svetu granicu, to jest istinu koja je u poslednjem reda u oveku: jer dobro, koje se uliva preko unutranjeg oveka od Gospoda, zavrava se u

76

spoljanjem oveku, to jest u istini u unutranjem oveku. ovekova misao, govor, i delo, koje su stvari poslednjeg u redu, samo su istine od dobra, poto su one slike ili oblici dobra; jer one pripadaju ovekovom intelektualnom delu, dok dobro koje je u njima, i od kojega su oni, pripada njegovom voljnom delu. Da su stupovi podizani kao znak i kao svedok, a isto tako i radi bogotovanja; i da, u unutranjem smislu, oznaavaju svetu granicu, ili istinu u ovekovom Prirodnom koje je poslednje reda, moe se videti iz drugih odlomaka u Rei, kao iz sledeih, gde se govori o zavetu (veri) izmeu Labana i Jakova: Nego hajde da uhvatimo vjeru, ja i ti, da bude svedoanstvo (svjedok) izmeu tebe i mene. I Jakov uze kamen i utvrdi ga za spomen. I jo ree Laban Jakovu: gledaj ovu gomilu i gledaj ova spomenik, koji podigoh izmeu mene i tebe. Svjedok je ova gomila i svedok je ovaj spomenik; da ni ja ne u prijei preko ove gomile (granice) k tebi ni ti k meni da ne e prijei preko ove gomile i spomenika ovoga ovdje (XXXI.44,45,51,52). Da se u ovome odlomku stup oznaava istinu, videe se u objanjenju odlomka. Kod Isaije: U to e vrijeme biti pet gradova u zemlji Egipatskoj koji e govoriti jezikom Hananskim i zaklinjati se Jehovom nad vojskama; jedan e se grad zvati Aheres. U to e vrijeme biti oltar Jehovin u zemlji Egipatskoj, i spomenik Jehovin u zemlji njezinoj. I bie znak i svedoanstvo Jehovi nad vojskama, u zemlji Egipatskoj (XIX.18-20). Egipat oznaava rei - znanja koja pripadaju prirodnom oveku; oltar, Boansko bogotovanje u opte, jer u drugoj Drevnoj Crkvi, koja je poela s Eberom, oltar je bio prvi reprezentativ bogotovanja (br. 921,1343,2777,2811); posred zemlje Egipatske oznaava ono to je prvo i najdublje u bogotovanju (br. 2940,2973,3436); a stup, istinu koja je poslednje reda u prirodnom. Da je ovo granica za znak i za svedoanstvo, to je jasno. Kod Mojsija: I napisa Mojsije rijei Jehovine, i ustavi rano naini oltar pod gorom i dvanaest stupova z dvanaest plemena Izrailjevih (XXIV.4). Ovde na slian nain oltar je bio predstava sveg bogotovanja, i to dobra bogotovanja; dok su dvanaest stupova predstavljali istinu koja je od dobra u bogotovanju.(Da dvanaest oznaava sve stvari istine u jednom skupu, moe se videti gore, br. 577, 2089, 2129, 2130, 3272); da dvanaest plemena na slian nain oznaavaju sve stvari istine crkve, bie po GospodovojBoanskoj milosti pokazano u sledeem poglavlju. Poto su oltari bili

77

predstave celog dobra bogotovanja, i poto je Jevrejska Crkva bila ustanovljena kako bi predstavljala nebesku crkvu koja je priznavala samo onu istinu koja je poticala od dobra, a koja se nazivala nebeska istina jer nije bila voljna da odvaja istinu od dobra, tako da nije htela ni da pomene veru ili istinu ako nije mislila na dobro, i to sve od dobra, br. 202, 337, 2069, 2715, 2718, 3246), stoga je postojala predstava (reprezentativ) istine preko kamenja na oltaru, te je bilo zabranjeno predstavljati je (istinu) stupovima da se ne bi na taj nain istina odvajala od dobra, i kako bi se ustanovilo reprezentativno bogotovanje umesto dobra. Iz ovoga razloga, napisano je kod Mojsija: Ne sadi luga (ume) ni od kakijeh drveta kod oltara Jehove Boga svojega, koji naini; i ne podii nikakoga lika; na to mrzi Jehova Bog tvoj (Zak. Ponovljeni XVI.21,22). Klanjati se istini odvojeno od dobra, ili veri odvojeno od ljubavi ka blinjemu, protivno je Boanskom, jer je protivno redu, i to je oznaeno zabranom, ne e saditiluga ni od kakijeh drveta kod oltara Jehove Boga tvojega. No i pred toga, oni su podizali stupove, i to je predstavljalo stvari koje se protive redu, kao to se vidi kod Osije: Izrailj je prazna loza vinova, ostavlja rod za se; to vie roda ima, to vie umnoava oltare; to mu je bolja zemlja, to vie kiti likove. Srce im je razdijeljeno. Za to su krivi; on e oboriti oltare njihove, polomie likove njihove (X.1,2). U prvoj knjizi o Carevima: I Juda injae to je zlo pred Jehovom; i grijesima svojim koje drahu draae ga sve vema nego oci njihovi svijem to inie. Jer i oni nainie sebi visine i stupove i lugove na svakom visokom humu i pod svakim zelenim drvetom (XIV.22,23). U drugoj knjizi o Carevima: Sinovi Izrailjevi podigoe stupove i lugove na svakom brdu visokom, i pod svakim zelenim drvetom (XVII.10). Opet: Za to to su Neznaboci po predaji verovali da je svetost bogotovanja predstavljena oltarima i stupovima, a bili su u zlu i obmani, stoga su se oltarima kod Neznaboaca oznavala zla bogotovanja, a stupovima, obmane; iz ovoga razloga bilo je zapoveeno da se razrue. Kao kod Mojsija: Sruite njihove oltare, i polomite njihove stupove, i posecite lugove njihove (Izlazak XXXIV.13; Zak. Ponovljeni VII.5; XII.3). Opet:Nemoj se klanjati bogovima njihovijem niti im sluiti, ni initi ono to oni ine, nego ih sasvijem obori i likove njihve sasvijem izlomi (Izlazak XXIII.24). Bogovima nacija (Neznaboaca) oznaene su obmane; njihovim delima, zla; izlomi njihove stupove, oznaava sruiti bogotoanje koje dolazi od obmana. Kod Jeremije: I izlomie stupove u domu sunanome to je u zemlji Egipatskoj, i kue bogova Egipatskih popalie

78

ognjem (XLIII.13). Kod Jezikilja: Navukodonosor car vavilonski kopitama konja svojih izgazie sve ulice tvoje, pobie narod tvoj maem, i stupovi sile tvoje popadae na zemlju (XXVI.11). Ovde se govori o Tiru. Navukodonosor car vavilonski oznaava ono to uzrokuje pustoenje (br. 1327); kopita konjska oznaavaju najnie intelektualne stvari, kao to se rei-znanja od samih ulnih stvari; da kopita oznaavaju najnie stvari Gospodove Boanske milosti, moe se potvrditi na drugome mestu; konji oznaavaju intelektualne stvari (br. 2760.27629; ulice, istine, a u obrnutom smislu, obmane (br. 2336); izgaziti je sruiti spozanja istine, koja je oznaena Tirom. Da Tir, akoji je predmet o kme se ovde goori, oznaava spoznaje istine, moe se videti gore, br. 1201); pobiti narod maem, oznaava sruiti istine onim to je lano. (Da se narod odnosi na istinu, moe se videti gore, br. 1250, 325, 3581; i da ma oznaava obamnu koja vojuje, br. 2799). Iz ovoga svega se moe videti ta se podrazumeva pod oboriti silne stupove na zemlju. Da se silni (jaki) odnosi o na istinito i na lano, isto tako je vidljivo u Rei. 3728. I preli ga (glavu kamena) uljem. Da ovo oznaava sveto dobro, vidi se iz znaenje ulja, to je nebeska ljubav, ili dobro (vidi br. 3009); i iz znaenja glave, a to je ono to je vie, ili to je isto, ono to je unutranje. Da je dobro vie, ili unutranje, a da je istina nie, ili spoljanje, pokazano je gore mnogo puta. Iz svega ovoga vidi se ta je bilo oznaeno drevnim obredom prelivanja uljem stupa, to jest, bilo je oznaeno da istina ne treba da bude bez dobra, nego treba da bude od dobra, to jest, da dobro treba da vlada kao to glava vlada nad telom; jer istina bez dobra nije istina, nego samo zvuk bez ivota, koji se izgubi sam od sebe. U drugom ivota (istina) se isto tako izgubi kod onih koji misle da znaju istinu ili stvari nauka vere, kao i stvari nauka ljubavi, ako ne ive ivotom dobra, i ako njihova istina ne dolazila od dobra. Otuda ni crkva ni crkva ako se u njoj istina odvaja od dobra, to jest vera od ljubavi prema blinjemu; nego samo ako istina dolazi od dobra, ili vera od ljubavi ka blinjemu. Upravo je ovo oznaeno reima koje je Gospod rekao Jakovu: Ja sam Bog od Betela (Vetilja), gdje si prelio kamen, i uinio Mi zavjet (Postanje XXXI.13). I onim to je ponovo reeno: A Jakov metnu spomenik (kameni stup) na istome mjestu gdje mu Bog govori, spomenik od kamena, i pokropi ga kropljenjem, i preli ga uljem (Postanje XXXV.14). Kropljenjem

79

kamenog stupa uljem oznaeno je Boansko dobro vere; a prelivanjem uljem, Boansko dobro ljubavi. Svako moe da vidi da bi prelivanje kamena uljem bilo neto smeno i idolopolonino kada ne bi oznaavalo neto nebesko i duhovno. 3729. Stih 19. I prozva ono mjesto Betel (Vetilj). Da ovo oznaava kvalitet stanja, jasno je iz znaenja imena i prozvati imenom, to je kvalitet (br. 144, 145, 1754, 1896, 2009, 2724, 3006, 3321). Kvalitet stanja je ono to je oznaeno Betelom. U izvornom jeziku Betel znai kua Boija; a da je to dobro u poslednjem reda, moe se videti gore (br. 3720). 3730. A pree bjee ime onome gradu Luz. Da ovo oznaava kvalitet prethodnog stanja, vidi se iz znaenja imena, to je kvalitet (vidi upravo gore, br. 3729); i iz znaenja grada, to je nauk istine (br. 402,2268,2449,2712,2912,3216). U izvornom jeziku Luz znai recesiju (otpadanje), to jest razdvajanje, do kojega dolazi kada se nauk istine postavi na prvo mesto, a dobro je zanemareno, to jest kada je istina sama u poslednjem reda; ali kada je istina zajedno s dobrom u poslednjem reda, tada nema recesije (otpadanja) ili razdvajanja, nego porasta i spajanja. To je kvalitet stanja koje je oznaeno Luzom. 3731. Stihovi 20-22. I uini Jakov zavjet govorei: ako Bog bude sa mnom i sauva me na putu kojim idem i da mi hljeba da jedem i odijela da se oblaim. I ako se vratim na miru u dom oca svojega, Jehova e mi biti Bog. I uini Jakov zavjet govorei, oznaava stanje provienja; ako Bog bude sa mnom i sauva me na putu kojim idem, oznaava neprekidno Provienje; i ako mi da hljeba dajedem, oznaava ak i povezivnje s Boanskim dobrom, i odijela da se oblaim, oznaava povezivanje sa Boanskom istinom; i ako se vratim u miru u dom ocasvojega, oznaava ak i savreno jedinstvo; Jehova e mi biti Bog, oznaava da i Boansko prirodno treba da postane Jehova; a kamen ovaj koji utvrdih zaspomenik (stup), oznaava istinu koja je poslednje (reda); i bie kua (dom) Boija, oznaava ovde kao i pre, Gospodovo carstvo u poslednjem reda, u kojemu su vie stvari kao u svojoj kui (svome domu); i to mi god da, od svega u desetodati tebi, oznaava da e uiniti sve stvari Boanskim u optem i u posebnom, Svojom vlastitom moi.

80

3732. Stih 20.I uini Jakov zavjet. Da ovo oznaava stanje Provienja, oito je iz znaenja zavetovati se, to je u unutranjem smilsu hteti da Gospod provia, a stoga u najviem smislu, u kome se govori o Gospodu, stanje Provienja. Da u unutranjem smislu zavetovati se oznaava hteti da Gospod provia, je stoga to u zavetu postoji elja i oseanje da se desi ono to se hoe; stoga, da Gospod providi (da Gospod priskrbi). Tu se nalazi i obeanje, i u isto vreme obaveza na strani oveka, da on po njoj postupi ako se desi ono to je predmet njegove elje; kao ovde u sluaju Jakova , da mu Jehova bude Bog, i da kamen koji je postavio bude kua Boija, i da daje desetak od svega to on dobija, ako ga Jehova sauva na putu kojim ide, i ako mu da (providi) hleba da jede i odee da se obue,i ako se vrati u miru u dom oca svojega. Ovo pokazuje da su uno vreme (dane) zaveti bili posebni ugovori, naroito u vezi sa priznavanjem Boga koji bi postao njihov Bog pod uslovom da im da ono to ele, i da Mu se uzvrati nekim darom ako On providi (priskrbi, prigotovi). Iz svega ovoga vidi se kakvi su bili oevi Jevrejske nacije, po tome kakav je bio Jakov koji jo nije bio priznao Jehovu, koji je jo bio neodluan da li da prizna Njega ili nekog drugog Boga. To je bilo neto posebno u toj naciji, ak od vremena njihovih otaca, da je svaki eleo svog vlastitog Boga, pa ako se i klanjao Jehovi, to je bilo samo klanjanje nekom Bogu koji se naziva Jehova, i koji se u to vreme razlikovao od bogova drugih nacija, tako da je njihovo bogotopvanje ak i u ovom pogledu bilo idolopoklonino; jer klanjanje samom imenu, ak i imenu Jehovinom, samo je idolopoklonstvo (br. 1094). Isti je sluaj i s onima koji se nazivaju Hrianima i koji kau da se klanjaju Hristu, ali ne ive po njegovim zapovestima; ovi Mu se klanjaju kao idolopoklonici, jer se klanjaju samo Njegovom imenu, jer to je lani Hristos kojemu se klanjaju; o kojem lanom Hristu, vidi Mateja XXIV.23,24 (br.3010). 3733. Ako Bog bude sa mnom, i sauva me na putu kojim idem. Da ovo oznaava neprekidno Boansko, jasno je iz znaenja Bog sa bilo kim, i sauva ga na putu kojim ide, to je neprekidno Boanski, jer ovo se odnosi na Gospoda koji je u samoj sutini ivota Jehova; tako da je Njegov ceo ivot od najranijeg detinjstva do kraja, bio neprekino Boanski, sve do savrenog sjedinjenja Ljudske Sutine sa Boanskom Sutinom.

81

3734. I ako mi da hljeba da jedem. Da ovo oznaava da e to ii ak do spajanja s Boanskim dobrom, jasno je iz znaenja hljeba, to je nebesko i duhovno dobro koje je od Gospoda, a u najviem smislu Gospod Sam kao Boansko dobro (276, 680, 1798, 2165, 2177, 3464, 3478); i iz znaenja jesti, to je biti u komunikaciji, biti usvojen, i povezan (br. 2187, 2343, 3168, 3464, 3513, 3596). 3735. I odijela da se oblaim. Da ovo oznaava povezanost sa Boanskom istinom, jasno je iz znaenja odee, to je istina (br. 1073, 2576), a u ovom sluaju Boanska istina, jer se govori o Gospodu; i iz znaenja oblaiti se, to znai usvojiti i povezati. Priroda unutranjeg smisla Rei moe se videti iz ovih i ovakvih znaenja, naime, kada se govori o hlebu i odei u smislu slova, kao i kada se o ovome govori u istorijskom znaenju, kao ovde ako mi Bog da hljeba da jedem i odijela da se obuem, aneli koji su kod oveka u isto vreme ne misle o hlebu, nego o dobru ljubavi, a u najviem smislu o Gospodovom Boanskom dobru; niti misle o odei, nego o istini, a u najviem smislu o Gospodovoj Boanskoj istini. Ovakve stvari kao to su ove u smislu slova, njima su samo predmeti koji predstavljaju ono o emu oni misle u vezi sa nebeskim i Boanskim stvarima; jer ovakve stvari su prijemnici (posude) koje su u poslednjem reda. Tako kada ovek u svetom stanju misli o hlebu, na primer o hlebu kod Svete Veere, ili o hlebu svagdanjem u Gospodnjoj Molitvi, tada misao kod oveka slui anelima koji su s njim, kao predmet koji predstavlja njihovo razmiljanje o dobru ljubavi koja je od Gospoda; jer aneli ne shvataju kao ovek ono o hlebu, nego umesto toga misle o dobru, jer je takva korespondencija (saobraznost). Na slian nain, kada u svetom stanju ovek misli o odei, aneli misle o istini; a tako je i sa svim ostalim u Rei. Ovo pokazuje prirodu povezivanja neba i zemlje preko Rei, naime, da je ovek koji ita Re na svet nain, u takvoj saobraznosti (korespondenciji) povezan usko s nebom, a preko neba s Gospodom, iako ovek tada misli samo o onome u Rei to je u njenom smislu slova. Sama svetost koja je tada u oveku, potie od influksa nebeskih i duhovnih misli i oseanja, kakva imaju aneli. Da bi mogao postojati takav influks (uticaj), i takva povezanost oveka sa Gospodom, Gospod je ustanovio Svetu Veeru u kojoj se izriito kae da su hleb i vino Gospod; jer Gospodovo telo oznaava Njegovu Boansku ljubav, i uzajamnu ljubav u oveku, ali onakvu kakva je kod duhovnih anela. Iz ovoga je vrlo jasno koliko puno

82

Boanskog ima u svemu u Rei, iako ovek ne zna, kakvoga je to kvaliteta. Ali oni koji su u svetu bili u ivotu dobra, posle smrti stiu spoznanja i opaanja svih ovih stvari; jer oni tada odbacuju svetske i telesne stvari, i obae se u nebeske; i tada imaju duhovnu i nebesku ideju (o tome) kao to je imaju aneli. 3736. Stih 21. I ako se vratim u miru u dom oca svojega.Da ovo oznaava ak do savrenog sjedinjenja, vidi se iz toga to je dom oca mojega, kada se odnosi na Gospoda, Boansko Samo u kojemu je Gospod bio od samog zaea, da e se vratiti u taj dom,to jest, vratiti se Boanskom dobru koje se naziva Ocem. Da je ovo dobro Otac, moe se videti gore (r. 3704); a da je vratiti se u taj dom biti sjedinjen, vidi se samo po sebi. Na isto se misli kada je Gospdo kazao da je On doao od Oca i da je doao na svet, i da se ponovo treba da ide Ocu; a to znai, da se pod doao od Oca misli na to da je Boansko samo uzelo na Sebe Ljudsko; a sa doao na svet, da je On bio ovek; i da se vraa Ocu, znai da e sjediniti Ljudsku Sutinu s Boanskom Sutinom. Isto je oznaeno ovim Gospodovim reima kod Jovana: Kad vidite sina ovjeijega da odlazi gore gdje je prije bio (VI.62). Opet: Znajui Isus da mu sve Otac dade u ruke, i da od Boga izie, i k Bogu ide. Djeice! Jo sam malo s vama, traiete me, i kao to rekoh Jevrejima (idovima): kuda ja idem vi ne moete doi, i vama govorim sad ((XIII.3,33). Opet: A sad idem onome koji me posla, i niko me od vas ne pita: kuda ide? Bolje je za vas da ja idem: jer ako ja ne odem, Utjeitelj ne e doi k vama; ali ako odem, poslau ga k vama. Jo malo, i ne ete me vidjeti, i opet malo, pa ete me vidjeti: jer idem k Ocu. A nekoji od uenika njegovih rekoe meu sobom: ta je to to nam kae: jo malo, i ne ete me vidjeti, i opet malo, pa ete me vidjeti? I: ja idem k ocu? (XVI.5,7,16,17). Opet: Izioh od Oca, i dooh na svijet; i opet ostavljam svijetm, i idem k Ocu (XVI.28). U ovim odlomcima, ii k Ocu je sjediniti Ljudsku Sutinu sa Boanskom Sutinom. 3737. Jehova e mi biti Bog. Da ovo oznaava da je i Boansko Prirodno bilo takoe Jehova, vidi se iz znaenja niza stvari u najviem unutranjm smislu, koji govori o sjedinjenju Gospodovog Ljudskog s Njegovim Boanskim; ali da bi se ovo razumelo, misao se mora odvojiti od istorije Jakova i usmeriti ka Gospodovom Boanskom Ljudskom, a u ovom sluaju, Njegovom Boanskom Prirodnom, koje je predstavljeno Jakovom. Samo Ljudsko, kao to je ranije ponavljano, sastoji se od

83

Racionalnog, koje je u isto vreme unutranji ovek, i od Prirodnog, koje je isto to i spoljanji ovek, a isto tako i njegovo telo, koje slui Prirodnom kao sredstvo ili kao spoljanji organ radi ivota u svetu, a koje preko Prirodnog slui Racionalnom, i pored toga, preko Racionalnog, slui Boanskom. Zato to je Gospod doao u svet kako bi celo svoje Ljudsko uinio Boanskim, i to prema Boanskom redu; a poto je Gospodovo Prirodno predstavljeno Jakovom, i njegovim ivotom doljaka, u najviem smislu, to oznaava nain na koji je Gospod uinio Svoje Prirodno Boaskim, pa se stoga ovde kae, ako se vratim u miru u dom Oca svojega, Jehovae mi biti Bog, to se ovde oznaava sjedinjavanje Gospodovog Ljudskog s Njegovim Boanskim, i da On treba da i u pogledu Boanskog Prirodnog postane Jehova, preko sjedinjavanja Boanske Sutine sa Ljudskom, i Ljudske sa Boanskom. Ovo jedinstvo ne treba shvatiti tako da se misli da su to dva razliita jedan od drugoga, sjedinjeni ljubavlju, kao otac sa sinom, kad otac voli sina i sin oca; ili kada brat voli brata, ili prijatelj prijatelja; nego kao stvarno sjedinjenje u jedno kako ne bi bili dva nego jedan (kao to Gospod vie puta ui); pa stoga to su jedno, stoga je celo Ljudsko Gospodovo Boansko kao Bie (Esse) ili Jehova (vidi br. 1343, 1736, 2156, 2329, 2447, 2921, 3023, 3035). 3738. Stih 22. A kamen ovaj koji utvrdih za spomen bie dom Boiji. Da ovo oznaava da je istina ono to je poslednje, jasno je iz onoga to je gore reeno (br. 3724,3726), gde se nalaze iste rei, 3739. Jehova e mi biti Bog. Da ovo oznaava Gospodovo carstvo u poslednjem reda, u kojemu su vie stvari u svome domu, jasno je iz onoga to je gore reeno (br. 3720), gde se nalaze iste rei, i dalje iz onoga to je reeno u br. 3721. A to se tie viih stvari da su u poslednjem reda kao u svome domu, ovakav je sluaj: Gospod je ustanovio takav red, da vie stvari utiu u nie, i da se u njima pokazuju kao u slici, i gde su one zajedno u jednoj optoj formi, i tako da su u redu od Najviega, to jest, od Gospoda; iz toga je to, da je slika Gospoda u najdubljem nebu, koje je nebo nevinosti i mira, gde obitavaju oni koji su nebeski; koje se nebo, jer je najblie Gospodu, naziva Njegovom slikom. Sledee nebo, naime ono koje sledi i koje je niega stepena, je prilika Gospoda, jer se u tome nebu, kao u neem optem, pokazuju stvari koje su u najviem nebu. Poslednje nebo, koje sledi, je situirano na slian nain, jer se opte i posebne stvari prethodnog vieg

84

neba pokazuju u njemu, i korespondiraju mu po formi (saobrazne su po obliku). Slian je sluaj i sa ovekom, jer je on stvoren i nainjen na sliku tri neba. U oveku postoji najdublje nebo koje na slian nain utie u ono koje je nie; a ovo opet utie u ono koje je jo nie ili poslednje. Prirodno i telesno je sainjeno od ovoga influksa (uticaja), i ono opet utie u ono to je ispod, i na kraju u ono to je poslednje. Na ovaj nain postoji povezanost poslednjih stvari s prvima, bez ega ne bi bilo povezanosti s onim to je poslednje, koje zbog toga ne bi moglo da opstoji ni za trenutak. Tako se pokazuje ta znai da su najvie stvari u posednjim stvarima reda kao u svojoj kui (domu). Da li kaemo stvari vie i nie, ili unutranje i spoljanje, to je isto; jer ovekovom vidu se unutranje stvari pokazuju kao vie; i ovoga razloga ovek zamilja da je nebo negde visoko, dok je ono u onome to je unutranje. 3740. I to mi god da, od svega u deseto dati tebi. Da ovo oznaava da je On uino sve stvari Boanskim u opte i posebno, i to sve Svojom vlastitom moi, jasno je iz znaenja davati kada se odnosi na Gospoda, a to znai da je On sve dao Sebi (vidi br. 3705), a to je, da je to sve izvedeno Njegovom vlastitom moi; i iz znaenja davanja desetina, i desetina, to su dobra i istine koje Gospod pohranjuje u ovekovom unutranjem, a koja se dobra i istine nazivaju ostacima (br. 576, 1538, 2260). Kada se ovo odnosi na Gospoda, to su onda Boanska dobra i Boanske istine koje je Gospod pribavio Sebi Svojom vlastitom moi (br. 1738,1906).

NASTAVAK O VELIKOM OVEKU I KORESPONDECIJI S NJIM. 3741. Nebesko carstvo je po obliku kao jedan ovek, iz razloga to sve stvari u njemu korespondiraju (saobrazne su sa) Jedinom Gospodu to jest, Njegovom Boanskom Ljudskom koje je jedini ovek (vidi br. 49,288,565, 1894). Iz toga to je saobrazan s Njim (korespondira njemu), nebo se naziva Velikim ovekom. Od Gospodovog Boanskog u nebu potiu sve nebeske i duhovne stvari koje pripadaju dobru, i sve duhovne stvari koje pripadaju istini. Sve aneli su oblici, to jest, supstancije koje su sainjene prema primanju Boanskih stvari koje pripadaju Gospodu. Boanske stvari Gospodove aneli primaju kao ono to se naziva

85

nebesko i duhovno, jer je u njima Boanski ivot, zajedno sa Boanskom svetlou koja potie iz toga, i koja dobija oblike ve prema toma kako se prima. Od toga dolazi da su oblici i materijalne supstancije kod oveka takve iste prirode, ali u niem stepenu, jer su grublje i iz vie sastojaka. Da su i ove oblici koji primaju nebeske i duhovne stvari, jasno se vidi iz znakova koji su veoma vidljivi; kao iz misli, koj se uliva u organske oblike jezika, i proizvodi govor; iz oseanja uma, koja se vidljivo pokazuju na licu, i iz volje, koja se preko miinih oblika pretvara u dela; i tako dalje. Misao i volja, koji proizvode takve efekte, su duhovne i nebeske (stvari), dok su oblici ili supstancije. koje ih primaju i prenose u dela, materijalne: a oito je da su ove poslednje oblikovane radi primanja onih prethodnih, i tako je jasno da su poslednje poreklom od prethodnih, i da nisu od njih, ne bi mogle postati ono to su. 3742. I to mi god da, od toga u deseto dati tebi. Da postoji samo jedan ivot, koji je samo od Gospoda, i da su aneli, duhovi i ljudi asamo prijemnici ivota, pokazano mi je kroz iskustvo toliko mnogo puta, da o tome nema nikakve sumnje. U nebu postoji opaanje da je ovako, tako da aneli jasno opaaju influks (uticaj), i kako se on uliva; kao i punou i kvalitet njihovog primanja istoga (influksa). Onda kada potpuno oseaju primanje (influksa), tada su mirni i sreni; inae oseaju nemir i odreenu nelagodnost. Meutim, njima se ivot od Gospoda daje na takav nain, da oni oseaju kao da ivot dolazi od njih samih, ali ipak znaju da to nije od njih. To usvajanje Gospodovog ivota potie od Njegove ljubavi i milosti prema sveoptoj ljudskoj rasi, to se u tome, da On hoe da Sebe da svakome, sve to je Njegovo, i On im daje onoliko koliko mogu da prime, to jest, onoliko koliko su u dobru ivota i u ivotu istine, a to znai onoliko koliko su Njgova slika i prilika. A poto takvo Boanski nastojanje (napor) neprestane proizlazi o Gospoda, kao to je ranije reeno, to se ono i prima. 3743. Ali oni koji nisu u ljubavi ka Gospodu i prema blinjemu, a to su oni koji nisu u ivotu dobra i istine, ti nisu u stanju da priznaju da postoji samo jedan ivot koji se uliva, a jo manje da je taj ivot od Gospoda. Svi ovakvi se ljute, ak oseaju i odvratnost, kada im se kae da ne ive sami od sebe. Ovome je uzrok ljubav prema sebi; i to je zadivljujue, i pored toga to im se ivim iskustvom pokae u drugom ivotu da ne ive sami od sebe, iako su tada ubeeni te kau da je tako,

86

ipak posle i dalje ostaju i prvanjem miljenju, a to je da zamiljaju da kad bi iveli od nekoga drugoga, a ne od sebe, da bi izgubili svaku prijatnost u svom ivoru; jer nisu svesni da je upravo istine obratna. To je razlog da ravi (ljudi , duhovi) usvajaju zlo, jer ne veruju da zla dolaze iz pakla; i da ne mogu da usvoje dobro, jer veruju da dobro pripada njima samima, a ne Gospodu. (prim. prev. Ovde autor jasno pokajuje kako obmana vodi u zlo i spaja se s njom, i kako zlo vodi u obmanu, i spaja se s njim. U obe situacije dolazi do paklenog braka izmeu obmane i zla, ili obmane i lai). Uprkos toga, zli (ljudi, duhovi), kao i oni koji su u paklu, jesu (i pored toga) oblici koji primaju ivot od Gospoda, ali su oni takvi oblici, da ili odbacuju ivot, ili ga gue, ili izokreu dobro i istinu; i na taj nain, dobra i istine, koje pripadaju Gospodovom ivotu, postaju kod njih zla i obmane. Ovo je slino sunanoj svetlosti, koja - iako jednostavna i bela - i pored toga je razliita kada proe kroz razne oblike, i na taj nain ini lepe i prijatne boje, kao i neke koje nisu lepe i prijatne (prim. prev, kada ta ista svetlost proe kroz oblike koji nisu lepi i prijatni). 3744. Iz svega ovoga sada je jasno ta je priroda neba i ta je razlog da se nebo naziva velikim ovekom (Maximus Homo); to jest, raznovrsnosti ivota dobra i istine su u njemu bezbrojne, a one su u skladu sa nainom na koji primaju ivot od Gospoda. Ove raznovrsnosti se odnose jedne prema drugima kao to se odnose (u oveku) organi, udovim i utroba, koji su svi oblici koji se neprestano na drugaiji nain primaju ivot od svoje due, i bolje reeno, preko svoje due od Gospoda; a ovi oblici, uprkos njihove raznovrsnosti, svi zajedno sainjavaju jednioga oveka. 3745. Kako je velika ova raznovrsnost, i ta je njena priroda, moe se videti po raznovrsnosti u ljudskom tel Poznato je da nijedan organ ili ud nije kao drugi; na primer, da organ vida nije kao organ sluha, a isto vai i za organ mirisa, organ ukusa, kao i organ dodira, od kojih je ovaj poslednji rasprostrt preko celoga tela. Tako je i s udovima rukama, akama, slabinama, stopalima, i tabanima; a tako je i sa tkivima koja su u njima, kao u glavi, naime, u mozgu, malome mozgu, produenoj modini, kimenoj modini, i sa svim malim organima, tkivima, i (krvnim) sudovima, i elijama od kojih je glava sainjena; kao i onima koji pripadaju telu a koji su nie od glave, kao to je srce, plua, stomak, jetra, pankreas, slezena, creva, i bubrezi; kao i onima koji su odreeni za raanje u oba

87

pola. Poznato je da su svi ovi (organi) razliiti po obliku i delovanju; tako neslini da su u stavri razliiti. Tako je i s oblicima unutar ovih oblika, a koji su tako tako raznovrsni da ni jedan deo nije kao drugi, i tako su razliiti da jedan ne moe da zameni drugi, bez neke izmene ma koliko malene. Sve ove stvari kako u optem tako i u posebnom, saobrzne su nebima, ali na takav nain, da telesne i materijalne stvari (kod oveka) su ono to je duhovno i nebesko (u nebima), i one su saobrsazne (korepondiraju) na takav nain, da one potiu od njih i tako se odravaju. 3746. U opte, sve ove raznolikosti odnose se na stvari glave, abdomena, kao i u organima za raanje; na slian nain, odnose se na stavri koje su unutranje i naone koje su spoljanje. 3747. Ponekad razgovaram s duhovima o uenim ljudima naega vremena da oni znaju samo za razliku izmeu unutranjeg i spoljanjeg oveka, a ovu razliku ne vide zbog razmiljanja u unutranjim stvarima misli i oseanja u njima samima, nego samo od Gospodove Rei; i da jo uvek ne znaju ta je unutranji ovek, i da mnogi jo uvek sumnjaju da (unutranji ovek) postoji, i ponekd odriu njegovo postojanje, jer oni ne ive ivotom unutranjeg oveka, nego samo ivotom spoljanjeg oveka; a to je tako i stoga to ih na to navodi slinost sa divljim ivotinjama, koje su sline (ljudima) u pogledu organa, utrobe, ula, elja, i oseanja. (U tim razgovorima) reeno je da ueni (ljudi) znaju manje o ovom nego li prosti, ali da im se ini da znaju vie; jer oni raspravljaju o odnosu due i tela, ak i o prirodi due, ta je ona; dok prosti znaju da je dua unutranji ovek, i da ovekov duh ivi posle smrti tela; isto tako, da je stavrni ovek unutar tela. I dalje, reeno je bilo da ueni vie nego prosti misle da su slini divljim ivotinjama, i pripisuju sve prirodi, a malo ta Boanskom: i dalje, da oni (ueni ljudi) ne misle da jd ovek, za razliku od ivotinja, sposoban da misli o nebu i o Bogu, i da se zbog toga moe uzdignuti iznad sebe, pa stoga da moe da se povee s Gospodom preko ljubavi; i da stoga ovek mora da ivi veno. Pa su dodali da su (ueni) u neznanju o tome da sve to pripada oveku, da je to zavisno od Gospoda preko neba, i da je nebo Veliki ovek, kojemu su saobrazne sve stvari u oveku u optem i u posebnom, a tako isto i sve stavri u prirodi; i da moda kada uju ili itaju o ovim stvarima, da im to izgleda kao paradoks, i ako im to iskustvo ne potvrdi, oni

88

to sve odbacuju kao izmiljotinu, kao to e uiniti i kada uju da postoje tri stepena ivota u oveku, kao to postoje i tri stepena ivota u nebima, to jest, tri neba; i da je ovek tako saobrazan (korespondira) trima nebima, da kada je u ivotu dobra i istine, da je tada po ovakvom ivotu on slika Gospodova, i da je tako isto u slici malo nebo. Bio sam pouen o ova tri stepena ivota da se poslednji stepen naziva spoljanjim ili prirodnim ovekom po kojemu je ovek slian ivotinjama u pogledu pouda i fantazija; da je u drugom stepenu iviota nazvan racionalnim ili unutranjim ovekom koji je iznad ivotinja, jer kroz ovoga on moe da misli i hoe ono to je dobro i istinito, i na vlada nad prirodniom ovekom, obuzdavajui i odbacujui poude i njihove fantazije, i da u sebi razmilja o nebu, to jest, o Boanskom, za ta su divlje ivotinje nesposobne; i na posletku, da je trei stepen ivota taj koji je najmanje poznat oveku, iako je to onaj stepen preko kojega Gospod ulie u racionalni um, iz ega ovek ima sposobnost da misli kao ovek, i da ima savest, i opaanje o tome ta je dobro i istinito, i da se uzdigne prema Gospodu uz pomo Gospoda. Ali ove su stvari daleko od ideja uenih ljudi naega vremena, koji samo raspravljaju da li neto postoji; i, sve dokle to ine, ne mogu znati ta postoji, a jo manje ta je to. 3748. Bio je jedan duh koji je, dok je iveo u svetu, stekao reputaciju uenog oveka, a koji je imao istanan genije kako da potvrdi obmane, ali koji je bio vrlo tupav kad je trebalo da potvrdi dobra i istine. Kao to je to pre radio u svetu, on je zamiljao da zna sve; jer ovakvi duhovi misle o sebi da su najmudriji i da od njih nije nita skriveno; pa onakvi kakvi su bili u ivotu tela, takvi ostaju i u drugom ivotu; jer sve stvari koje pripajau neijem ivotu, to jest, koje pripadaju njegovoj ljubavi i oseanju, prate ga i s njim su kao to je dua u telu, jer ovo oblikuje i daje kvalitet njegovoj dui. Ovaj je duh k meni priao, i sa mnom razgovarao; a poto je bio takav, pitao sam ga, Ko je vie inteligentan, da li onaj koji zna mnoge obmane ili onaj koji zna malo istine? Odgovrio je, Onaj koji zna malo istine. Razlog da je dao ovakav odgovor je bio u tome, to je zamiljao da su obmane koje je znao bile istine, i da je zbog toga on mudar. Posle je hteo da razlae o Velikom oveku, kao i o influksu u sve kod oveka: ali poto nije nita o tome shvatao, pitao sam ga kako duida je stvar koja se kree duhovna, a ona koja je pokrenuta da je telesna kako razume tu injenicu da misao, koja je duhovna, pokree celo lice i

89

pokazuje ceo svoj izraz; a tako isto, kako pokree sve organe govora, i to prema duhovnom opaanju takve misli; i da volja pokree miie celoga tela, i hiljade miia po celome telu, i hiljade vlakana svuda, u jedan pokret. Ali on nije znao da da neki odgovor. Tada sam s njim razgovarao o prirodi napora (nastojanja), i pitao ga da li zna da napor uzrokuje pokrete i akcije, i da svi pokreti i aktivnosti mora da u sebi imaju napor kako bi se izrazili i opstojali. On je odgovorio je da ne zna ovo; a onda je bio upitan kako moe da eli da raspravlja, kad vidi da ne zna ni prva naela, u kojem sluaju raspravljanje je kao razbacivanje praine u kojoj nema nita zajedniko, a to su obmane koje se rasipaju tako da na kraju ovek nita ne zna, i stoga nita ni ne veruje. 3749. Neki duh mi je priao a da ga nisam primetio, i uticao na moju glavu. Duhovi se razlikuju po njihovom influksu (uticaju) na razne delove tela. Pitao sam se ko je i odakle je; poto je utao neko vreme, aneli koji su bili pored mene, rekoe mi da je taj duh jedan od onih koji su uzeti izmeu onih duhova koji su bili s nekim izvanredno uenim ovekom, koji jo uvek ivi u svetu, a koji je stekao veliku reputaciju zbog svoje uenosti. Data je komunikacija preko ovoga duha kao posrednika s milju onoga oveka. Upitah ovoga duha kakvu ideju taj ueni ovek moe da stvori o Velikom oveku, kao i o influksu i saobraznosti (korespondenciji). On ree da ovaj nije u stanju da stvori nikakvu ideju. Zatim je bio upitan kakvu ideju taj ima o nebu. Ree, da ovaj nema nikakvu ideju (o nebu), osim svetogrdnih ideja kao ideju da se tamo uvek svira na instrumentima kao to rade seljaci. A i pored toga, taj ovek je cenjen sa njegove uenosti, i za njega se veruje da zna ta je influks, i ta je dua, i ta je priroda odnosa (due) sa telom; a moda se veruje i to, da on bolje od drugih ljudi zna ta je nebo. Iz ovoga je jasno kakvi su danas ljudi koji ue druge, naime, da se oni primedbama i tekoama samo protive dobrima i istinama, iako javno tvrde da ine obrnuto. 3750. Kakvu ideju imaju o nebu oni za koje se veruje da imaju vie od drugih komunikaciju s nebom, i da primaju influks iz neba, bilo mi je pokazano u ivo (ad vivum). Oni koji se pokazuju iznad glave, to su oni koji su u svetu eleli da im se klanjaa kao boanstvima, a kod kojih je ljubav prema sebi bila narasla do najvie visine, uzastopnim koracima ka moi, i zamiljenom slobodom (koju im je davala ta mo); oni su varalice, pod prividom nevinosti i ljubavi ka Gospodu. Zbog toga

90

to zamiljaju (fantaziraju) da su visoko, oni izgledaju kao da su visoko iznad glave; ali su u stvari ispod stopala u paklu. Jedan se od ovih duhova spustio do mene; drugi su me obavestili da je taj bio Papa. On je sa mnom razgovarao vrlo utivo, prvo o Petru i njegovim kljuevima, za koje je mislio da ih poseduje. Ali kad je bio upitan kakvu ideju ima o primanju u nebo koga god on hoe, nalo se da ima tako grubu ideju o nebu, da je predstavio neka vrata kroz koja se ulazilo; ree, da otvara ta vrata besplatno sironanima, ali da bogati moraju da plate, ve prema svojim mogunostima, i da je ono to oni plate sveto. Zapitan da li veruje da oni koje je primio i ostaju tamo, ree da ne zna, ali ako ne ostaju, da oni izlaze. Tada mu je reeno, da on ne zna kakvi su oni iznutra, to jest da li su dostojni, i da oni mogu da budu i razbojnici, koji treba da budu u paklu. Na to odgovori, da to nije njegova briga, i da ako nisu dostojni, da e izai. Ali bio je pouen na ta se misli pod Petrovim kljuevima, naime, da se misli na veru od ljubavi i ljubav ka blinjemu; i da poto samo Gospod daje takvu veru, stoga je Gospod taj koji prima u nebo; i da se Petar ne pokazuje nikome; i da je on jedan obian duh, koji nema vie moi od drugih. Ovaj duh je mislio o Gospodu samo toliko, da Mu se treba klanjati jer On daje takvu mi; ali da ako On ne daje takvu mo (primanja u nebo), Njemu se ne treba klanjati. Dalje: razgovarajui s njim o unutranjem oveku, nalo se da o tome ima neistu ideju. On (bivi Papa) je uivao slobodu, punou, i prijatnost disanja kada je sedeo na prestolu u svojoj Konzistoriji, i kad je verovao da govori od Duha Svetoga, to mi je bilo pokazano u ivo. Bio je doveden u stanje slino onome u kojemu je bio kada je bio tamo prisutan (jer u drugom ivotu svak moe da bude doveden u stanje u kojemu je bio dok je bio u svetu, jer to stanje ivota ostaje kod njega posle smrti); osetio sam njegovo disanje, onakvo kakvo je tada imao. Bilo je slobodno, i praeno prijatnou lagano, pravilno, duboko, ispunjavajui grudi; ali kada ga se osporavalo (kada se govorilo protivno onome to je on govorio), osetilo se neko kotrljanje i puzanje u njegovom abdomenu, dok je i dalje disao; a kad je mislio da je Boansko ono to uspostavlja(odluuje), on je opaao to kao tiho disanje, kao da se s tim slae (prim.prev. kao da se Duh Sveti s tim slae). Posle je pokazano ko je upravljao ovakvim Papama, naime, da je to bila eta sirena koje su bile iznad glave, i koje su u svetu stekle naviku da se uvlae u sve vrste oseanja, kako bi zapovedale, to jest, da potine druge samima sebi, i da radi sebe unite svakoga koga mogu; a koje se slue u tu svrhu svetou i

91

nevinou kao sredstvima. One izgledaju plaljive, i deluju oprezno; ali kada se prui prilika, one srljaju, sebe radi, u okrutnost bez milosti. (prim.prev. Autor naziva sirenama ene koje manipuliraju druge u svetu svojim spoljanjim kvalitetima, a koje u drugom ivotu postupaju sa jo vie vetine. Njihove se akcije vide, i one bivaju kanjene u drugom ivotu. Njih je autor posebno opisao u svom Duhovnom Dnevniku).

POGLAVLJE DVADESET I DEVETO. 3751. Kao predgovor prethodnom poglavlju, dato je objanjenje onoga to je Gospod pretskazao kod Mateje XXIV. 15-18 o poslenjem vremenu crkve. Idui ovim redom, sada e biti otkriveno kao predgovor ovome poglavlju - ono to je sadrano u sledeim stihovima (19 do 22); naime, u reima: A teko trudnicma i dojilicama u te dane. Nego se molite Bogu da ne bude bjean vaa u zimu ni u subotu; jer e biti nevolja velika kakva nije bila od postanka svijeta do sada niti e biti: i da se oni dani ne skrate, niko ne bi ostao; ali izabranijeh radi skratie se dani oni . 3752. Niko ne moe da shvati znaenje ovih rei ako se ne prosvetli kroz unutranji smisao. Da ove rei ne govore o ruenju Jerusalima, vidi se iz mnogih stvari u ovome poglavlju, kao iz ove: I da se dani ovi ne skrate, niko ne bi ostao, ali izabranijeh radi skratie se dani oni. Tako isto iz sledeeg: I odmah e po nevolji dana tijeh sunce e pomrati, i mjesec svoju svjetlost izgubiti, i zvijezde s neba pasti, i sile nebeske pokrenuti se. I tada e se pokazati znak sina ovjeijega na nebu, i tada e proplakati sva plemena na zemlji; i ugledae sina ovjeijega gdje ide na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom (Mateja XXIV.29,30). I iz drugih odlomaka. Da ove rei ne govore o ruenju sveta, vidi se i iz mnogih stvari sadranih u istome poglavlju; kao iz ovih: Koji budu na krovu, da ne silaze uzeti to mu je u kui; i koji je u polju da se ne vraa da uzme haljine svoje. Nego se molite da vaa bjean ne bude u zimu, ili u Subotu. I iz sledeega: Bie tada dvoje u polju: jedan e se uzeti, a drugi e ostati; dvije ene e biti za rvnjem; jedna e se uzeti, a druga ostaviti. Jasno je da su ove rei reene o poslednjem vremenu crkve, to

92

jest, o pustoenju; jer se kae da e crkva biti opustoena kada u njoj vie nema ljubavi ka blinjemu. 3753. Svako ko misli o Gospodu s potovanjem i ko veruje da je Boansko bilo u Njemu, i da je On govorio od Boanskog, moe da zna i da veruje da se ove rei, kao i ostale koje je Gospod govorio preko kojih je uio, da se ne odnose na jednu naciju samo, nego na celu ljudsku rasu; i ne o njenom svetskom, nego i njenom duhovnom stanju; i da se Gospodove rei odnose na Njegovo carstvo i crkvu, jer ovi su Boanski i veni. Ko god ovako veruje, zakljuuje da ove rei: Teko trudnicama i dojiljama u one dane; da one ne oznaavaju one koje su trudne i koje doje; i da rei: Molite se da vaa bjean ne bude u zimu ili u Subotu, ne znae nikakvo beanje zbog svetskih neprijatelja; tako je i s ostalim. 3754. U pretodnim stihovima radi se o tri stanja izokrenutosti dobra i istine u crkvi; u ovome stihu radi se o etvrtom stanju, koje je poslednje. O prvo stanju bilo je pokazano da ljudi vie ne znaju ta je dobro i istinito, pa meu sobom raspravljaju o dobru i istini, iz ega su proizale obmane (br. 3354). O drugom stanju , da ljudi poinju da preziru dobro i istinu, pa i da oseanju odvratnost prema njima, tako da preti opasnost da vera u Gospoda iezne, u onom stepenu u kojem iezava ljubav ka blinjemu (br. 3487,3488). O treem stanju, da je to stanje pustoenja crkve u pogledu dobra i istine (br. 351,3652). O etvrtom stanju, sada emo pokazati da je to profanacija (svetogrenje) dobra i istine. Da se ovo stanje ovde opisuje, moe se videti iz svih pojedinosti u unutranjem smislu, kao iz sledeih:3755. Ali teko trudnicama i i dojilicama u one dane. Ovo oznaava one koji su ispunjeni dobrom ljubavi ka Gospodu i dobrom nevinosti. Teko (jaoh) je izraz koji oznaava opasnost od vene osude; trudnice su oni kod kojih je zaeto dobro nebeske ljubavi; dojilice su oni lji su u nevinosti; u one dane oznaava stanja u kojima je tada crkva. Molite se da vaa bjean ne bude u zimu ili u Subotu. Ovo oznaava udaljavanje od onih stvari, da se to ne dogodi odjednom, u stanju kada je odvie hladno ili odvie vrue. Bjean je udaljavanje od stanja dobra ljubavi i nevinosti, o kojima se maloas govorilo; bjean u zimu je udaljiti se od stanja koje je pre hladno; zima je onda kada se osea odvratost prema ljubavi i nevinosti, koja

93

odvratnost potie od ljubavi prema sebi; bjean u Subotu je udaljavanje od onih koji su u stanju prevelikke vruine; vruina je spoljanja svetost, u kojoj je iznutra jubav ka sebi i ljubav ka svetu. Jer e tada biti nevolja velika kakva nije bila od postanja svijeta do sad niti e biti (stih 21). Ovo oznaava najvie stepen izopaenosti i pustoenja crkve u pogledu dobra i istine, to je svetogrenje (profanacija); jer svetogrenje onoga to je sveto vodi u venu smrt, i to je gore stanje od bilo kojeg stanja zla, a utoliko je tea profanacija koliko je su profanisana dobra i istine vie unutranje vrste; a poto su ovakva unutranja dobra i istine otkrivene i poznate u Hrianskoj Crkvi, i poto suprofanisana, to se kae da e tada biti nevolja kakova nije bila od postanja sveta do sada niti e biti. I da se oni dani ne skrate, niko ne bi ostao, ali izabranijeh radi, skratie se dani oni (stih 22). Ovo oznaava udaljavanje onih koji pripadaju crkvi od unutranjih dobara i istina ka spoljanjim (dobrima i istinama) kako bi se spasili oni koji su jo uvek u ivotu dobra i istine; da se ne skrate dani oni, oznaava stanje da se inae niko ne bi spasio; izabranima se oznaavaju oni koji su u ivotu dobra i istine. 3756. Da je ovo unutranji smisao ovih rei, bie potpuno pokazano kao to da se trudnicama oznaavaju oni koji su ispunjeni dobrom; a da se dojilicama oznaavaju oni koji koji su ispunjeni nevinou; da sa bjean oznaava udaljvanje od dobra i nevinosti; zimom, odbojnost (odvratnost) prema takvim dobrima zbog ljubavi prema sebi koja je zahvatila unutranje (ovekovo); i da bjean u subotu, oznaava profanaciju, do koje dolazi onda kada je svetost izvana, a ljubav ka sebi i prema svetu iznutra. Ali poto se sline rei i izrazi pojavljuju i u onome to sledi, to e, po Gospodovoj Boanskoj milosti, njihovo znaenje bii pokazano da je isto kao i ovo koje je ovde pokazano. 3757. Ali to se tie profanacije onoga to je sveto, malo njih znaju ta je to; iako se to moe videti iz onoga to je do sada reeno i pokazano, naime, da su samo oni u stanju da profaniu svete stvari koji ih znaju i priznaju, i koji su ispunjeni dobrom i istinom; ali ne oni koji ih ne priznaju, a jo manje oni koji ne znaju za njih (vidi br. 593, 1008, 1010, 1959, 3398); tako da oni koji su unutar crkve mogu da profaniu svete stvari, ali ne oni koji su izvan (br. 2051); da oni koji pripadaju nebeskoj crkvi mogu da profaniu dobra, i da oni koji pripadaju duhovnoj crkvi mogu da profaniu svete istine (br. 3399); da se stoga nisu unutranje stvari

94

otkrile Jevrejima, da ih ne bi profanisali (br. 3398); da najmanje od svih mogu Neznaboci da profaniu (br. 2051): da je prioanacija meanje i povezivanje dobra i zla, a tako isto istine i obmane (br. 1001, 1003, 2426): da je ovo bilo oznaeno jedenjem krvi, to je bilo tako strogo zabranjeno u Jevrejskoj Crkvi (br. 1003): da se ovek stoga, koliko je to god mogue, spreava da prizna i da ima veru od dobra i istine, osim ako moe da u njima i ostane (br. 3398. 3402); i da se zbog ovoga takvi dre u neznanju (br. 301-303); i da stoga bogotovanje postaje spoljanje (br. 1327, 1328): da se unutranje istine ne otkrivaju sve dok crkva nije opustoena, jer se tada dobra i istine vie ne mogu profanisati (br. 3398,3399): da je ovo bio razlog da je Gospod tek onda doao u svet (prim. prev. kada je prethodna, to jest, Jevrejska Crkva bila opustoena)(br. 3398): kako je velika opasnost postoji od profanacije onoga to je sveto i to pripada Rei (br. 571, 582).

POGLAVLJE XXIX. 1. Tada se podie Jakov i otide u zemlju istonu. 2. O obzirui se ugleda studenac u polju; i gle, tri stada ovaca leahu kod njega, jer se na onome studencu pojahu stada, a veliki kamen bjee studencu na vratima. 3. Ondje se skupljahu sva stada, te pastiri odvaljivahu kamen s vrata studencu i pojahu stada, i poslije opet privaljivahu kamen na vrata studencu na njegovo mjesto. 4. I Jakov im ree: brao, odakle ste? Rekoe: iz Harana smo. 5. A on ree: poznajete li Labana sina Nahorova? Oni rekoe: poznajemo. 6. A on im ree: je li zdrav? Rekoe: jeste, i evo Rahele keri njegove, gdje ide za stadom. 7. I on ree: jo je rano niti je vrijeme vraati stoku, napojte stoku pa idite i pasite je.

95

8. A oni rekoe: ne moemo, dokle se ne skupe sva stada, da odvalimo kamen s vrata studenca, onda emo napojiti stoku. 9. Dok on jo govorae s njima, doe Rahela sa stadom oca svojega, jer ona pasijae ovce. 10. A kad Jakov vidje Rahelu ker Labana ujaka svojega, i stado Labana ujaka svojega, pristupi Jakov i odvali kamen studencu s vrata, i napoji stado Labana ujaka svojega. 11. I poljubi Jakov Rahelu, i povikavi zaplaka se. 12. I kaza se Jakov Raheli da je rod ocu njezinu i da je sin Rebein; a ona otra i javi ocu svojemu. 13. A kad Laban u za Jakova sina sestre svoje, istra mu na susret, i zagrli ga i poljubi, i uvede ga u svoju kuu. I on pripovijedi Labanu sve ovo. 14. A Laban mu ree: ta ti si kost moja i tijelo moje. I osta kod njega cio mjeseca dana. 15. Tada ree Laban Jakovu: zar badava da mi slui, to si mi rod? Kai mi ta e ti biti plata? 16. A Laban imae dvije keri. Starijoj bjee ime Lija, a mlaoj Rahela. 17. I u Lije bjehu kvarne oi, a Rahela bjee lijepa stasa i lijepa lica. 18. I Jakovu omilje Rahela. Te ree: sluiu ti sedam godina za Rahelu, mlau ker tvoju. 19. A Laban mu ree: bolje tebi da je dam nego drugome, ostani kod mene. 20. I odslui Jakov za Rahelu sedam godina, i uinie mu se kao nekoliko dana, jer je ljubljae. 21. I ree Jakov Labanu: daj mi enu jer mi se navri vrijeme, da legnem s njom. 22.I sazva Laban sve ljude iz onoga mjesta i naini gozbu.

96

23. A u vee uze Liju ker svoju i uvede je k Jakovu, i on lee s njom. 24. I Laban dade Zelfu robinju svoju Liji keri svojoj da joj bude robinja. 25. A kad bi ujutro, gle, ono bjee Lija; te ree Jakov Labanu: ta si mi to uinio? Ne sluim li za Rahelu kod tebe? Za to si me prevario? 26. A Laban mu ree: ne biva u naem mjestu da se mlaa udava prije starije. 27. Navri nedjelju dana s tom, pa emo ti onda dati i drugu za slubu to e sluiti jo sedam godina drugih. 28. Jakov uini tako, i navri s njom nedjelju dana, pa mu dade Laban Rahelu ker svoju za enu. 29. I dade Laban Raheli keri svojoj robinju svoju Balu da joj bude robinja. 30. I tako lee Jakov i s Rahelom, i voljae (vie) Rahelu nego Liju, i stade sluiti kod Labana jo sedam drugih godina. 31. A Jehova videi da Jakov ne mari za Liju, otvori njojzi matericu, a Rahela osta nerotkinja. 32. I Lija zatrudnje, i rodi sina, i nadjee mu ime Ruben (Ruvim), govorei Jehova pogleda na jade moje, sada e me ljubiti mu moj. 33. I opet zatrudnje, i rodi sina, i ree: Jehova u da sam prezrena, pa mi dade i ovoga. I nadjee mu ime imun. 34. I opet zatrudnje, i rodi sina, i ree: da ako se sada priljubi k meni mu moj, kad mu rodih tri sina. Za to mu nadje ime levije. 35.I zatrudnje opet, i rodi sina, i ree: sada u hvaliti Jehovu. Za to mu nadje ime Juda, i presta raati.

SADRAJ.

97

3758. U unutranjem smislu ovoga poglavlja Jakovom se opisuje Gospodovo Prirodno, kako se dobro od istine u Njemu povezalo (spojilo) sa srodnim dobrom Boanskoga porekla, koje je nazvano Labanom; ispoetka preko oseanja spoljanje istine, koja je Lija; a onda preko oseanja unutranje istine, koja je Rahela. 3759. Posle, preko roenja etiri sina Jakovljeva od Lije, opisuje se, u najviem smislu, uzdizanje od spoljanje istine prema unutranjem dobru; ali se (opisuje) u reprezentativnom smislu stanje drkve, koja ne priznaje i ne prima unutranje istine koje pripadaju Rei, nego spoljanje istine; a poto je takav sluaj, uzdizanje prema unutranjim stvarima odvija se po ovome redu, naime, da (crkva) ispoetka ima istinu za koju se kae da pripada veri; zatim, primenu ove istine; posle, ljubav prema blinjemu, i na kraju, nebesku ljubav. Ova etiri stepena oznaena su sa etiri Jakovljeva sina, roena od Lije, naime, Rubenom (Ruvimom) , Simeonom, Levijem, i Judom.

UNUTRANJI SMISAO. 3760. Stih 1. Tada se podie Jakov i otide u zemlju istonu. Tada sepodie Jakov, oznaava uzdizanje Prirodnog; i otide u zemlju istonu (na istok), oznaava istine ljubavi (prim. prev. Istine ljubavi su su one istine kojima je poreklo u ljubavi ka blinjemu i ka Gospodu). 3761. Tada se podie(stopala svoja) Jakov. Da ovo oznaava uzdizanje Prirodnog, vidi se iz znaenja podii se, to je uzdizanje; i iz znaenja stopala, to je Prirodno, o emu u onome to sledi. Ovde oznaeno uzdizanje, o kome se govori u ovom poglavlju, je uzdizanje od spoljanje istine ka unutranjem dobru. U najviem smislu, pokazuje se kako je Gospod uzdigao Svoje Prirodno ak do Boanskog, prema redu, tako to je uzdizao (prirodno) od spoljanje istine preko stepena ka unutranjem dobru; a u reprezentativnom smislu, ovde se govori o tome kako Gospod obnavlja ovekovo Prirodno kada ga nanovo raa, prema slinom redu. Da ovek, koji se nanovo raa kao odrastao, napeduje prema redu koji je opisan u unutranjem smislu u ovome i sledeim poglavljima, poznato je malom broju

98

(ljudi), zato to malo njih razmiljaju o tome, a i stoga to se malo njih ovih dana nanovo raa. Jer je ovo poslednje vreme crkve, kada vie nema ljubavi ka blinjemu, pa stoga ni vere; a poto je tako, to se ne zna ni ta je vera, iako je na usnama sviju da se ovek spasava verom. (prim. prev. Ovo je delo autor objavio pre Poslednjeg Suda koji se po njemu odigrao 1757, a koji je opisao u posebno objavljenom delu). Jo je manje poznato ta je ljubav prema blinjemu; pa poto su ove dve (vera i ljubav prema blinjemu) poznate samo kao nazivi (rei, termini), a ne u pogledu njihove sutine, stoga se kae da malo njih razmilja o redu prema kojem neko postaje novi ovek, ili kako se preporaa, a to je razlog to se tako malo njih nanovo raa. Poto se ovde radi o Prirodnom, a to je predstavljeno Jakovom, to se ne kae usade,i otide u zemlju sinova istoka, nego podie svoja stopala. (prim. prev. Autor sledi latinski prevod Schmidiusa). Oba izraza oznaavaju uzdizanje (da ustajanje ima ovakva znaenje, moe se videti gore, br. 2401, 2785, 2927, 3171). A razlog da se ovde kae, podie svoja stopala, je u tome to se ovo kae za Prirodno; jer stopala oznaavaju Prirodno (br. 2162, 3147). Da stopala oznaavaju Prirodno, ili prirodne stvari, dolazi od korespondencije (saobraznosti) sa velikim ovekom, o kome je bilo rei na kraju prethodnih poglavlja, u kojem Velikom oveku one (prirodne stvari) pripadaju oblasti stopala, a to su oni koji su u prirodnoj svetlosti a malo u duhovnoj; stoga, delovi ispod stopala, kao tabani i pete, oznaavaju najnie prirodne stvari (vidi br. 259); a otuda obua (cipele), koja se ponekad pominje u Rei, oznaava telesno prirodno koje je poslednje (reda) (br. 1748). 3762. I otide u zemlju istonu ( u zemlju sinova istoka). Da ovo oznaava (da je otiao) ka istinama od ljubavi (to jest, uzdizanje iz toga), vidi se iz znaenja zemlje sinova istoka. Da se Aram, ili Sirija, nazivala zemljom sinova istoka, jasno je, jer je je Jakov otuda krenuo (vidi br. 3249). Da se Sirijom u optem i u posebnom oznaava poznavanja dobra, bilo je pokazano gore (br. 1232, 1234); ali posebno, Aram naharim (to jest, Sirija od reka) oznaava poznavanja istine (br. 3051,3664). U ovome sluaju, meutim, ne kae se da je otiao u Aram ili u Siriju, nego u zemlju sinova istoka, kako bi se oznailo ono o emu se govori u celom poglavlju, naime, o uzdizanju ka istinama od ljubavi, koje se istine na drugome mestu nazivaju nebeske istine, jer su one saznanja koja se odnose na ljubav prema

99

blinjemu i na ljubav prema Gospodu; u najviem smislu, u kojem se govori o Gospodu, one su istine od Boanske ljubavi. Ove se istine, koje se odnose na ljubav ka blinjem i ljubav ka Gospodu, moraju nauiti pre nego se ovek moe nanovo roditi; a mora da budu i priznate i voljene; te onoliko koliko su priznate, voljene, i upisane u ivot, toliko je ovek nanovo roen, i toliko se one u istoj meri usauju u ovekovo Prirodno, u kojemu su one kao na svojoj zemlji. One se prvo usauju poukom roditelja i uitelja, zatim iz Gospodove Rei; a kasnije samim ovekovim razmiljanjem, ali jo nisu priznate, niti se veruju, niti su upisane, osim ako se ivot slae s tim istinama; jer u ovom sluaju ovek stie oseanje, i kako stie oseanje od ivota, tako se ove istine usauju u njegovo Prirodno kao u svoju zemlju. Istine koje se ne usauju na ovaj nain, jesu kod oveka, ali su samo u njegovoj memoriji kao stvar znanja ili istorije, koje znanje slui samo tome da se o tome razgovara i da se preko toga stekne ugled koji slui tome da se obogati i da doe do poasti.. Ali u ovom sluaju, istine se ne usauju. Da se zemljom sinova istoka oznaavaju istine od ljubavi, to jest, poznavanja istine koja tei ka dobru, moe se videti iz znaenja sinova, koji oznaavaju istine (vidi br. 489,491,533,1147,2623); i iz znaenja istoka, to je ljubav (br. 101,1250,3249). Njihova zemlja je tlo na kome su oni. Da su sinovi istoka oni koji su u poznavanjima istine i dobra, pa stoga i u istina od ljubavi, moe se videti iz odeljaka u Rei. Kao u prvoj knjizi o Carevima: Jer mudrost Solomonova bjee vea od mudrosti svijeh sinova istoka i od sve mudrosti Egipatske (IV.30). Ovde se mudrou sinova istoka oznaavaju unutranje spoznaje istine i dobra, to jest oni koji su u njima; a mudrou Egipatskom se oznaava znanje (scientia) istoga, koje je u niem stepenu. (Da se Egipanima oznaavaju znanja-rei u optem, moe se videti br. 1164,1165,1462). Kod Jeremije: Ovako kae Jehova, ustani, i idi na Kedar i opustoi sinove istoka. Uzee im atore i stada, zavjese njihove i sudove njihove, i kamile njihove otee (XLIX.28,29). Da se sinovima istoka oznaavaju oni koji su u spoznajama dobra i istine, jasno je iz toga to je trebalo da im se otmu atori i stada, a i njihove zavese i sudovi, kao i kamile; jer se atorima oznaavaju svete stvari dobra (br.414, 1102, 2145, 2152, 3312); stadima, dobra ljubavi ka blinjemu (br. 343, 2566), zavesima, svete istine (br. 2576, 3478), sudovima, istine vere i rei-znanja (br. 3968, 3479), kamilama, rei-znanja u optem (br. 3048, 3071, 3143, 3079). Da se sinovima istoka oznaavaju oni koji su u tim stvarima, to jest,

100

oni koji su u pozavanjima dobra i istine; da su mudraci sa istoka, koji su doli Isus kad se rodio, bili od onih koji su se nazivali sinovima istoka, jasno je iz toga to su oni znali da Gospod treba da se rodi, i to su znali o Njegovom dolasku po zvezdi koja im se pokazala na istoku, o emu itamo ovo kod Mateje: A kad se rodi isus u Betlemu Judinu, u vijeme cara Iruda, a to dou mudraci od istoka u Jerusalim, i kau: Gdje je car idovski to se rodio? Jer vidjesmo njegovu zvijezdu na istoku, i doli smo da mu se poklonimo (II.1,2). Da su ovakva proroka znanja postojala od drevnih vremena meu sinovima istoka, koji su bili u Siriji, jasno je iz Balamovog proroanstva o Gospodovom dolasku, kod Mojsija: Vidim ga, ali ne sad; gledam ga, ali ne iz bliza; izai e zvijezda iz Jakova i ustae palica iz Izrailja (Brojevi XXIV.17). Da je Balam (Valam) bio iz zemlje sinova istoka, to jest, iz Sirije, jasno je iz ovih rei: I Balam otvori svoju priu, i ree: dovede me Balak s planine istone (Brojevi XXIII.7). Oni mudraci koji su doli Isusu kad se rodio nazivali su se magovi, ali su se u to vremme nazivali mudracima, to je jasno iz mnogih odlomaka, kao iz Postanja XLI,8; Izazak VII.11; Danilo II.27; IV.6,7; 1 o Carevima IV.30, i iz Proroka svuda. Da u obrnutom smislu sinovi istoka oznaavaju poznanja zla i obmane, to jest, one koji su u njima, vidi se kod Isaije: I nestae zavisti Efraimove, i neprijatelji Judini istrijebie se, Efraim ne e zavidjeti Judi, nego e slono letjeti na plea Filistejima ka zapadu; zajedno e plijeniti narode (sinove) istone (Brojevi XI.13,14). Kod Jezikilja: Protiv sinova Amonovijeh. Evo, za to u te predati sinovima istonijem, i pogradiu sebi dvore u tebi, i nainie sebi kolibe u tebi (XXV.3,4). U knjizi o Sudijama: I kad bi Izrailjci posijali, doli mi Midijanai i Ameleci i sinovi istoka , dolaahu na njih (VI.3). Midijani oznaavaju one koji su u obmani jer nisu u dobru ivota (br. 3242); Amaleci, one koji su u obmanama kojima napadaju istine (br. 1679): sinovi istoka, one koji su u poznanjima obmane. 3763. Stihovi 2,3. I obzirui se vidje studenac u polju; i gle, tri stada ovaca leahu kod njega, jer se na onom studencu pojahu stada, i veliki kamen bijae studencu na vratima. Ondje se skupljahu sva stada, te pastiri odvaljivahu kamen s vrata studenca i pojahu stada, i poslije opet privaljivahu kamen na vrata studencu na njegovo mjesto. I obzirui se, oznaava opaanje; ugleda studenac, oznaava Re; u polju, oznaava za crkvu; i gle, tri stada ovaca leahukraj njega, oznaava svete stvari crkve i stvari nauka; jer se na onomstudencu pojahu stada, oznaava znanja

101

koja se iz toga crpe; i veliki kamen bijae studencu na vratima, oznaava da je bilo zatvoreno; ondje se skupljahusva stada, oznaava sve crkve i sve stvari nauka zajedno koje su odatle poticale; te pastiri odvaljivahu kamen s vrata studenca, oznaava da su ih otvarali; i napajahu stada, oznaava da je otuda dolazio nauk (doktrina); i poslije opet privaljivahu kamen na vrata studenca, oznaava da su u meuvremenu bila zatvorena. 3764. Stih 2. I obazrevi se (i on vidje). Da ovo oznaava opaanje (percepciju), jasno je iz znaenja obazreti se (videti), to je opaati, o emu vidi nie, kod stiha 32, kad se bude govorilo o Rubenu, koji je dobio ime po vidjeti (gledati). 3765. Ugleda studenac u polju. Da ovo oznaava Re, vidi se iz znaenja studenca, to je Re, a tako isto i nauk iz Rei (br. 2702,3096,3424). Re se ove naziva studenac, jer se govori o Prirodnom, koje samo po sebi posmatra Re jedino u doslovnom smislu; poto se Re naziva studenac kada se govori o Racionalnom, uz pomo kojega se Re moe videti prema nutranjem smislu. 3766. U polju. Da ovo oznaava za crkve (Re i nauk za crkve), vidi se iz znaenja polja, koje je crkva u pogledu dobra (br. 2971). U Rei crkva se oznaava sa zemlja, tlo, i polje, ali s razlikama. Razlog da se polje oznaava crkvu, je to to crkva kao i polje prima seme dobra i istine; jer crkva ima Re, iz koje dolazi seme; i ovo je razlog zato sve u polju oznaava ono to pripada crkvi,kao sejanje, etva, ito, penica, jeam, i druge stvari, i sve to s razlikama. 3767. I gle, tri stada ovaca leahu kod njega. Da ovo ozaava svete stvari crkve i stvari nauka, jasno je iz znaenja tri, to je ono to je sveto (br. 720,901); i iz znaenja stada ovaca, to je ono to pripada crkvi, i stvarima nauka; posebno, stado oznaava one koji su unutar crkve, i one koji ue i koji ine dobro blinjemu, i veruju istine vere; a u ovom sluaju pastir oznaava one koji ue ove stvari; ali u opte, stado oznaava one koji su u dobru; a poto se ovi uvode u dobro i istinu pomou stvari nauka, stoga se stadom isto tako oznaavaju stvari nauka. Jer, u unutranjem smislu, kvalitet oveka, i sami ovek koji je takvoga kvaliteta, oznaavaju se istim izrazom; jer ono to se naziva ovekom to je ono to ga ini ovekom. Iz ovog razloga vie puta je reeno da imena oznaavaju aktuelne stvari. Pa tako isto oznaavaju one kojima ovakva stvavri pripadaju kao da se

102

Tiro, Sidonom oznaavaju saznanja o dobru i istini, a tako isto i one koji su u tim saznanjima; i da Egipat oznaava rei-znanja (scientia), a Asur umovanje; a time se oznaavaju i oni koji su imaju ta znanja i koji umuju; a tako je i sa svakim drugim imenom. Ali govor u nebu meu anelima izvodi se preko aktuelnih stvari, bez ideje o osobi; a to je preko unuverzalnih stavri (universalia); a to je stoga to na ovaj nain oni obuhvataju bezbroj stvari u svom razgovoru; a posebno u ovome sluajuj, zato to oni pripisuju svo dobro i istinu Gospodu, a nita samima sebi; rezultat ovoga je da sam Gospod odreuje ideje u njihovom razgovoru. Iz svega ovoga, sada se moe videti zato se stadom oznaavaju crkve, i stvari nauka (vere). Za stada ovaca se kae da lee pored studenca, jer su stvari nauka iz Rei. (Tako studenac oznaava Re, kao to je malopre reeno, br. 3765). 3768. Jer se na tome studencu pojahu stada. Da ovo oznaava da znanje dolazi otuda; to jest, dolazi od Rei, a to se vidi iz znaenja pojiti, ili dati piti, to je pouavati (br, 3069); i iz znaenja stada, to je znanje o stvarima nauka (vidi br. 3767): otuda je jasno da se napajati stada sa studenca oznaava da je znanje o stvarima nauka o dobru i istine iz Rei. U onome to sada sledi o Jakovu, govori se u najviem smislu o Gospodu , kako je On uinio Svoje Prirodno Boanskim, a u ovome poglavlju radi se o uvoenju u to (prim.prev radi se o poetnom stadiju oboenja Prirodnog), a u reprezentivnom smislu radi se o onima koji se nanovo raaju kako Gospod obnavlja njihovog prirodnog oveka, a u ovome poglavljau radi se o uvoenju (u to); stoga je predmet o kome se govori u ovome poglavlju Re i stvari nauka iz nje; jer se uvoenje i preporod izvode pomou stvari nauka iz Rei. A porto su ove stvari oznaene studencem, i sa tri stada ovaca, i ovo se prikazuje se kao neto istorijsko, to bi bilo neto tako beznaajno da ne bi bilo vredno da se pominje u Boanskoj Rei, da ne oznaava ovakve stavri. ta ovo oznaava, to je jasno, a to je da je svo znanje (scientia) i nauk dobra i istine iz Rei. Prirodni ovek moe da zna, i da opaa ta je dobro i istina, ali samo prirodno i graansko dobro i istina; ali ne moe da zna ta je duhovno dobro i istina, jer to mora da doe iz otkrovenja, dakle iz Rei. Na primer: ovek moda da zna od Racionalnog da svako ko je blinji treba da se voli, i da se treba klanjati Bogu; ali kako treba voleti blinjega, i kako se klanjati Bogu, i ta je duhovno dobro istina, moe da zna samo iz Rei a to je da je dobro sami blinji, pa stoga i oni koji su u

103

dobru (koji su dobri), i to prema (vrsti) dobra u kojoj su; i da je dobro blinji zato to je Gospod u dobru (dobar), i da se Gospod voli onda kada se voli dobro. Tako isto, oni koji nemaju Re, ne mogu znati da je sve dobro od Gospoda i da da se ono uliva u oveka, i uzrokuje oseanje prema dobru, i da se ovo oseanje naziva ljubavlju prema blinjemu; niti pak oni koji nemaju Rei mogu znati ko je Bog svemira; i da je On Gospod koji je sakriven od njih; a sa je ono to je nadublje u oseanju ili u ljubavi ka blinjemuj, to jest ono najdublje u dobru, treba da bude okrenuto prema Njemu. Iz svega ovoga jasno je ta je duhovno dobro, i da se ono moe upoznati samo iz Rei. to se tie Neznaboaca, sve dok su u svetu, oni ovo ne znaju, ali dok ive u uzajamnoj ljubavi, oni stiu sposobnost da prime pouku u drugom ivotu o ovim predmetima, i oni to lako primaju i time se ispunjavaju (vidi br. 2589-2604). 3769. I poslije opet privaljivaju kamen na vrata studenca na njegovo mjesto. Da ovo oznaava da je Re bila zatvorena, jasno je bez objanjenja. Za Re se kae da je zatvorena kada se razume samo njen doslovni smisao, i kada se sve ono to je u tome smislu smatra naukom (doktrinom). A ona je jo vie zatvorena kada se kao nauk shvataju i one stvari koje pogoduju poudama ljubavi prema sebi i prema svetu: jer ove privaljuju veliki kamen na vratastudenca, to jest, zatvaraju Re; tada ljudi ne znaju, niti ele znati, da postoji neki unutranji smisao u Rei, iako to mogu da vide iz mnogo odlomaka gde se jasno pokazuje unutranji smisao (prim. U malom delu Nauk o Svetom Pismu, autor u br. 55, pie da se ono to je bitno za spasenje vidi u smislu slova kao to se vide lice i ruke kod oveka, a navodi kao primere Deset Zapovesti, Dve velike zapovesti itd) : kao i iz stvari nauka koji je primljen u crkvi, a na koje stvari nauka se oni pozivaju kada navode ceo smisao slova Rei. Na ta se misli kad se kae da je Re zatvorena moe se videti kod Jevreja, koji sve objanjavaju u smislu slova, pa stoga veruju da su oni izabrani narod na licu zemlje, i da e Mesija doi i vratiti ih u zemlju Hanansku, i uzdignuti ih iznad svakog naroda i plemna na zemlji; jer oni su kao utopljeni u zemaljske i telesne ljubavi, koje su takve da sasvim zatvaraju Re u pogledu unutranjih stvari. Stoga oni jo ne znaju da postoji nebesko carstvo, da e iveti posle smrti, ta je unutranji ovek, niti znaju da postoji netp duhovno; niti znaju da je Mesija ve doao da spaava due. Da je kod njih Re zatvorena, vidi se po tome to iako ive

104

meu Hrianima, oni ne primaju nita iz njihovih stvari nauka a prema reima kod Isaije: Reci tome narodu: sluajte ali ne ete razumjeti, gledajte ali ne ete poznati. Uini da odeblja srce tome narodu, i ui da im oteaju, i oi im zatvori, da ne vide oima svojim i ne uju i svojim srce ne razumiju i ne obrate se i ne iscijele. Dokle ne opuste gradovi da budu bez stanovnika i kue da budu bez ljudi, i zemlja sa svijem dokle ne opusti sa svijem (VI. 9-11; mat. 14,15; Jovan XII.40,41). Jer koliko je ovek u ljubavi prema sebi i svetu, i u poudama ovih ljubavi, toliko je Re njemu zatvorena; jer je ovim ljubavima ja (ego) cilj, koji cilj upali prirodno svetlo (lumen), a gasi nebesko svetlo, tako da ljudi izotreno vide stvari koje pripadaju njima i svetu, ali ne one koje pripadaju Gospodu i Njegovom carstvu; a kada je tako, oni mogu da itaju Re, ali sa ciljem da postignu bogatsvo i poasti, ili samo radi izgleda, ili iz navike, ili iz pobonosti, ali ne radi popravka ivota (prim. prev. Pod prirodnom svetlosti lumenom autor misli na svetlo ljudskog razuma koji jo nije nanovo roen, svetlo koje omoguava oveku da razume stvari ovoga sveta, koje mu pomau da opstane fiziki, bioloki i psiholoki, ali ne i duhovno u ovome svetu). Ovakvim osobama Re je zatvorena na razne naine; nekima toliko mnogo, da nikako ne ele da znaju nita osim stvari koje diktira nauk (doktrina), ma kakve da su te stvari. Na primer: kad bi neko rekao da mo otvaranja i zatvaranja neba nije bila data Petru, nego veri od ljubavi, to je vera oznaena Petrovim kljuevima, poto se se ljubav prema sebi i svetu ovome protivi, oni nee priznati ovo (tumaenje). I ako bi neko rekao da se ne treba klanjati svecima, nego samo Gospodu, oni ne bi ni ovo prihvatili. Ili ako bi neko rekao da hleb i vino u Svetoj Veeri oznaavaju Gospodovu ljubav prema celom ljudskom rodu, i ljubav kojom ovek odgovara Gospodu, oni ovo ne bi verovali. Ili ako neko ustvrdi da vera nema vrednosti ako ne potie od dobra vere, to jest, od ljubavi ka blinjemu, oni ovo objanjavaju suprotno; a tako i u ostalim sluajevima. Oni koji su ovakvoga karaktera, ne mogu da vide ni malo istine koja je u Rei, niti su voljni da je vide, nego ostaju uporno u svojoj dogmi; i ne e da uju da postoji unutranji smisao u kojemu lei svetost i slava Rei, a kada im se kae da je tako, oni iz odbojnosti ne mogu da podnesu da se to spomene. Tako je Re zatvorena, dok je ona u stvari takva da je otvorena sve do neba, a kroz nebo do Gospoda, a zatvorena je samo oveku, onoliko koliko je taj ovek u zlima ljubavi prema sebi i

105

svetu u pogledu ciljeva svoga ivota, i u lanim naelima koja iz toga proistiu. Iz ovoga je jasno ta je oznaeno velikim kamenom na vratima studenca. 3770. Stih 3. I ondje se skupljahu sva stada.Da ovo oznaava sve crkve i njihove stvari nauka, vidi se iz znaenja stada, to su crkve, a tako isto i stvari nauka koje pripadaju crkvama (o emu vidi br. 3767, 3768). Da su ove iz Rei oznaeno je stadima koa swe su sakupljaju. 3771. Te pastiri odvaljivahu kamen s vrata. Da ovo oznaava da su je (Re) otvorili, jasno je iz onoga to je do sada reeno (br. 3769) o znaenju velikoga kamena na vratima studenca. Tako je postalo jasno da njihovo uklanjanje kamena sa ulaza u studenac oznaava da su je (Re) otvorili. 3772. I pojahu stada.Da ovo oznaava da je nauk izveden otuda, vidi se iz znaenja pojiti, ili dati piti, to je pouavati (vidi br. 3069, 3768); i iz znaenja stada, to su oni koji su u dobrima i istinama vere (br. 343, 3767).Tako pojiti stado je pouiti iz Rei, a to je nauk (doktrina). 3773. I poslije opet privaljivahu kamen na vrata studenca. Da ovo oznaava da je (Re) u meuvremenu bila zatvorena, vidi se iz onoga to je gore reeno (br. 3769, 3771) o kamenu na vratima studenca. to se tie otvaranja Rei crkvama, i posle toga zatvaranja (Rei u crkvama), ovakav je sluaj: U poetku uspostavljanja jedne crkve, Re je prvo ljudima zatvorena, a posle otvorena, kada to Gospod providi; a kada naue da sav nauk zavisi od dve zapovesti, naime, da se mora Gospoda voleti iznad svega, a blinjega kao samoga sebe; i kada se na ove dve zapovesti gleda kao na cilj, Re je otvorena; jer ceo Zakon i Proroci, to jest, cela Re tako zavisi od ove dve zapovesti, da se sve iz njih izvodi, to jest, sve se odnosi na njih. I poto su tada ljudi crkve u naelima istine i dobra, oni su prosvetjeni u onom to vide u Rei, jer je Gospod tada prisutan kod njih preko anela, i ui ih (iako oni nisu ovoga svesni), a isto tako ih vodi u ivot istine i dobra. Ovo se moe videti u svim crkvama, da su one takve u svom ranom detinjstvu, i da se klanjaju Gospodu iz ljubavi, i da vole blinjega od srca. Ali u toku vremena, crkve se povlae od ovih dveju zapovesti, i ostavljaju dobro ljubavi i ljubav ka blinjemu da bi prili tako nazvanim stvarima vere, a to je od ivota prelaze na nauk; a koliko ovo urade, toliko im se Re zatvara. To je ono to je oznaeno reima: I gle, tri stada ovaca

106

leahu kod njega, jer se na onom studencu pojahu stada, a veliki kamen bijae studencu na vratima. 3774. Stihovi 4-6. I Jakov im ree: brao, odakle ste? Rekoe; iz Harana smo. A on im ree: poznajete li Labana sina Nahorova? Oni rekoe: poznajemo. A on im ree: je li zdrav? Rekoe.: jeste, i evo Rahele keri njegove, gdje ide sa stadom. I Jakov im ree, oznaava istinu od dobra; brao, odakle ste?, oznaava ljubav ka blinjemu; Iz Harana smo, oznaava od dobra zajednike vrste; A on im ree: poznajete li Labana sina Nahorova? Oznaava, da li imaju dobra zajednike vrste? Rekoe: poznajemo ga (on ima mir), oznaava, Nije li ovo dobro od Gospodovog carstva?Oni rekoe: jeste, oznaava potvrivanje; i evo Rahele keri njegove, oznaava oseanje za unutranju istinu; gdje ide sa stadom, oznaava unutranje stvari nauka. 3775. Stih 4. A Jakov im ree. Da ovo oznaava istinu od dobra, vidi se iz reprezentacije Jakova, to je Gospodovo Boansko Prirodno, o emu vidi gore. Zato to se sve stvari u optem i u posenom odnose na dobro i istinu (vidi gore br. 3100, 3513, 3519) tako isti i Prirodno (odnosi se na dobro i istinu); i stoga to s, dok traje ovekovo preporaanje, dobro i istina u Prirodnom na poetku u drugaijem stanju od onoga (stanja) u kojem su tokom i na kraju preporoda, stoga je Jakovom predstavljeno Prirodno u odnosu na istinu i dobro u tome stanju u to vreme; a ovde, u odnosu na istinu od dobra. Ali ako bi se objanjavale u detalje sve ove razliite stvari u svakom sluaju, to bi samo zamrailo predmet, osobito kod onih koji nemaju jasnu ideju o istini i dobru, a jo manje o istini kroz koju se dolazi do dobra, i o istini koja dolazi od dobra. 3776. Brao, odakle ste? Da ovo oznaava ljubav ka blinjemu, ta je njeno poreklo? Jasno je iz znaenja brae, a to su oni koji su u dobru (koji su dobri), a stoga oznaava i dobro samo, pa stoha i ljubav ka blinjemu (vidi br. 367, 2360, 3303, 3459); i iz znaenja odakle ste? to znai, ta je ovome poreklo? Sve ovo pokazuje da se ono to u smislu slova sadro pitanje i odgovor koji daju osobe, u unutranjem smislu, pretvara se u ideju u kojoj nema nita od osobe; jer u nebu meu anelima istorijske stvari u slovu nestaju kada ostave oveka i uu u nebo; tako da Jakovljevo pitanje ljudima iz Harana, Brao,odakle ste? Oznaava ljubav ka

107

blinjem tamo; ta je njeno poreklo? Ovde je sluaj ovakav:- Ljubav ka blinjemu u spoljanjem obliku nije uvek ljubav ka blinjemu u unutranjem obliku. Njen kvalitet i njen izvor poznaju se prema njenom cilju; pa tako ljubav ka blinjemu koja ima za cilj blinjega, opte dobro, nebo, pa stoga i Gospoda, je prava ljubav ka blinjemu, i ona u sebi ima oseanje za injenje dobra od srca, kao i zadovoljstvo u ovom ivotu, a to u drugom ivotu postaje blaenstvo. Od najvee je vanosti da se ovo zna, kako bi ovek znao ta je u sebi Gospodovo carstvo. Sada se u ovim stihovima ispituje ova ljubav ka blinjemu, to jest ovo dobro. Pa se ovde prvo pita ta je poreklo ove ljubavi ka blinjem, to je ovde oznaeno sa, Brao, odakle ste? 3777. A oni rekoe: iz Harana smo. Da ovo oznaava dobro zajednike vrste (porekla), vidi se iz znaenja Harana, to j sporedno dobro zajednikog porekla (br. 3612). 3778. Stih 5. I on im ree: Poznajete li Labana sina Nahorova? Da ovo oznaava (pitanje) da li imaju dobro istog porekla (vrste)? jasno je iz reprezentacije Labana, to je sporedno (kolateralno) dobro zajednikog porekla (vidi br. 3612, 3665); i iz reprezentacije Nahora, to je zajedniko poreklo iz kojega je i dobro predstavljeno Labanom; da poznavati, u unutranjem smislu, oznaava biti otuda (poreklo), pokazuje se iz niza (prim. prev. Niz je nekoliko unutranjih znaenja iz ijeg povezivanja se zakljuuje neko novo znaenje). Kako stoji sluaj sa reprezentacijom sporednog dobra predstavljenog Nahorom, Batuelom, i Labanom, bie reeno ukratko. Tera, koji je bio otac trima sinovima Avramu, Nahoru, i Haranu (Postanje XI.27), predstavlja zajedniko poreklo iz kojega potiu crkve. Sam tTera bio je idolopoklonik, ali predstave se ne obaziru na osobu nego na stvar (br. 1361). A poto je reprezentativna Jevrejska Crkva poela od Abrahama, i bila obnovljena kod potomaka Jakovljevih, stoga Tera i njegova tri sina predstvljaju crkve Avram pravu (istinsku) crkvu, kakva je postojala kod onih koji su imali Re; ali Nahor njegov brat predstavljao je crkvu kakva je postojala kod Neznaboaca koji nisu imali Re. Da je Gospodova crkva rairena po celoj zemlji, i da postoji i kod onih Neznaboca koji ive u ljubavi prema blinjemu, pokazano je u onome to je reeno tu i tamo o Neznabocima (Narodima). Stoga je to razlog zbog kojega su Nahor, njegov sin Batuel, i Batuelov sin Laban,

108

predstavljali sporedno (kolateralno) dobro zajednikog porekla, to jest, dobro u kome su oni koji pripadaju Gospodovoj crkvi meu Neznabocima. Ovo se dobro razlikuje od dobra zajednikog porekla u izravnoj liniji, u ovom pogledu da istine koje su pripojene njihovim dobrima nisu prave, jer su veina njih samo spoljanji izgledi koji su varke ula; jer ovi Neznabocima nemaju Re preko koje bi primili prosvetljenje. U svojoj sutini, dobro je samo jedno, ali prima svoj kvalitet od istina koje se u njega usauju, i na taj nain postaje raznovrsno (dobro). Istine koje se Neznabocima ine da su istine, uglavnom su da treba da se klanjaju nekome Bogu od kojega trae svoje dobro i kojemu pripisuu to dobro. I sve dokle ive u u svetu, oni ne zanju da je taj Bog Gospod; tako isto, da treba da se klanjaju svome Bogu pod likovima, koje smatraju svetima; pored mnogih drugih stvari. Uprkos toga, ove stvari nisu prepreka da se spasavaju kao i Hriani, pod uslovom da ive u ljubavi prema svome Bogu i u ljubavi prema blinjemu; jer na taj nain u drugom ivotu u stanju su da prime unutranje istine (vidi br. 932, 1032, 1059, 2049, 2951, 2284, 2589-2604, 2861, 2863, 3263). Ovo pokazuje ta se ovde oznaava sporednim dobrom zajednikog porekla. Da su Nahorom predstavljeni u crkvi oni koji su u bratskim odnosima kroz dobro, moe se videti gore (br. 2863, 2866, 2868); da je Batuelom predstavljeno dobro Neznaboaca prve klase (br. 2865, 3665); a Labanom oseanje za spoljanje ili telesno dobro, a isto tako i sporedno dobro zajednikog porekla (br. 3612, 3665). S ovim dobrom sluaj je da pre svega ono slui oveku kao sredstvo da preko njega doe do duhovnog dobra, jer je ono spoljanje telesno, i utemeljeno u spoljanje izglede koji su u sebi obmane ula. U detinjstvu ovek priznaje kao istine i dobra nita osim ovoga, pa iako ga ue ta je unutranje dobro i istina, on jo nema nikakvu ideju o njima osim telesnu; a poto je prva ideja takva, stoga su ovakvo dobro i istina prva sredstva preko kojih se uvode unutranja dobra i istine. Ovo je tajna koja je ovde predstavljena Jakovom i Labanom. 3779. Oni rekoe: poznajemo ga. Da ovo oznaava potvrivanje (afirmaciju), vide se i bez objanjenja. 3780. Stih 6. A on im ree: je li zdrav (da li ima mir)? Da ovo oznaava, nije li i ovo dobro iz Gospodovog carstva? Jasno je iz znaenja mira, o emu vidi ono to sledi. U istorijskom smislu, pita se o Labanu, da li ima mir (da li je zdrav), ali u

109

unutrapnjem smislu to je pitanje o dobru koje je predstavljeno Labanom. Da Laban predstavlja sporedno dobro koje postoji kod Neznaboaca, koji su u optoj crkvi, to jest, u Gospodovom carstvu, moe se videti gore (br. 3778). Iz ovoga se vidi ta je oznaeno reima, Zar i ovo dobro nije iz Gospodovog carstva?. to se tie mira, u najviem smislu, to oznaava Gospoda samog, a otuda, u unutranjem smislu, Njegovo carstvo, a to je i Gospodovo Boansko koje na najdublji nain utie na dobro kod onih koji su u njemu. Da su ove stvari oznaene u Rei sa mir, jasno je iz mnogih odlomaka; kao kod Isaije: Jer nam se rodi dijete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu,i ime e mu biti, savjetnik, Bog silni, otac vjeni, knez mirni. Bez kraja e rasti vlast i mir na prijestolju Davidovu i u carstvu njegovu da se uredi i utvrdi sudom i pravdom od sada do vijeka. To e uiniti revnost Gospoda nad vojskama (IX.6,7). Ovde Knez Mirni jasno oznaava Gospoda; a bez kraja e rasti vlast i mir oznaava stvari koje su u Njegovom carstvu, pa tako i samo Njegovo carstvo, Opet: I mir e biti djelo pravde, to e pravda uiniti bie pokoj i bezbrinost do vijeka (XXXII.17,18). U ovome odlomku radi se o Gospodovom carstvu, gde mi, pokoj, bebrinost, i tiina slede jedno za drugim; mir (stanite mira) oznaava nebo. Opet: Eto, junaci njihovi viu na polju, i poslanici (aneli) mirni plau gorko; putovi opustjee, putnici ne putuju; pokvari ugovor, odbaci gradove, i ne mari za ovjeka (XXXIII.7,8). Poslanici (aneli) mirni (aneli mira) oznaavaju one koji su u Gospodovom carstvu, pa stoga i samo to carstvo, a u najviem smislu, Gospoda; putovi opustjee i putnici ne putuju, oznaava da vie nidge nema istine; (Da su putevi i staze istine, vidi gore br. 627,2333). Opet: Ako e se i gore pomaknuti i humovi se pokolebati, opet milost moja ne e se odmaknuti od tebe, i zavjet mira mojega nee se pokolebati, veli Jehova, koji je milostiv (LIV.10). Opet: Puta mira (mirnoga) ne znaju, i na putovima njihovijem nema pravde (Isaija LIX.5). Kod Jeremije: Jer sam uzeo mir svoj od taga naroda, govori Jehova, milost i aljenje (XVI.5). Opet: I razvalie se mirni torovi (torovi mira) od estokoga gnjeva Jehovinog (XXV.37). Opet: Prorok koji prorie mir, kad se zbude rije toga proroka, onda se poznaje da taj prorok da ga je zaista poslao Jehova (XXVIII.9). Opet: Jer znam misli koje mislim za vas, Govori Jehova, misli mirne (dobre) a ne zle, da vam dam poljedak kakav ekate (XXIX.11). Tako kod Ageja: I postaviu mir na ovome mjestu, govori Jehova nad vojskama (II.9). Kod Zaharije: Nego e usjev biti miran, vinova e loza nositi plod svoj,, i nebo e

110

davati rosu svoju (VIII.12). Kod Davida: Hrani istotu i pazi pravdu, jer e u ovjeka mirna ostati natraje (XXXVII.37). Kod Luke: U kojugod kuu uete najprije govorite: mir kui ovoj. I ako dakle bude ondje sin mira, ostae na njemu mir va; ali ako ne, bude, vratie se k vama (X.5,6). Kod Jovana: Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam; ne kao to ga svijet daje, da se ne plai srce vae, i da se ne boji (XOV.27). Opet: Isus ree: Ove vam rijei govorim, da biste u meni imali mir (XVI.33). U svim ovim odlomcima, u najviem smislu, mir oznaava Gospoda, a u reprezentativnom smislu Njegovo carstvo, i dobro od Gospoda u njemu, pa stoga i Boansko koje utie u dobro, ili u oseanje prema dobru, a to je uzrok najdublje sree. Iz ovoga je jasno ta je oznaeno reima blagoslova: Da bi Jehova podigao lice svoje na tebe, i dao ti mir (Brojevi VI.26). Tako isto ta je znaio drevni pozdrav, Mir da je s tobom; koji je pozdrav Gospod uputio apostolima (Jovan XX.19,21,26). Vidi i ono to je reeno o miru na drugim mestima (br. 92,93,1726,2780,3170,3696). 3781. Rekoe: jeste (U miru je). Da ovo oznaava potvrivanje (afirmaciju), jasno je bez objanjavanja, jer je to potvrdan odgovor. 3782. I evo Rahele keri njegove. Da ovo oznaava oseanje prema unutranjoj istini, vidi se iz reprezentacije Rahele, to je oseanje unutranje istine; i Lije,to je oseanje spoljanje istine, o emu emo govoriti u onome to sledi. 3783. Gdje ide sa stadom. Da ovo oznaava stvari unutranjega nauka, jasno je iz znaenja stada, to je pripadanje crkvi, i iz stvari nauka (doktrine) (vidi br. 3767, 3768, 3772); u ovom sluaju iz stvari unutranjeg nauka, jer se kae za Rahelu, da ide sa stadom. 3784. Stihovi 7,8.I on ree: eto, jo je rano niti je vrijeme vraati stoku, napojte stoku pa idete i pasite je. A oni rekoe: ne moemo dokle se ne skupe sva stada, da odvalimo kamen s vrata studenca, onda emo napijiti stoku. I on ree: eto, jo je rano, oznaava da je sada stanje napredovalo; niti je vrijeme vraati stoku, oznaava da dobra i istine crkve i stvari nauka ne mogu jo da budu jedno; napojite stoku pa idite i pasite je, oznaava pouavanje nekih; a oni rekoe: ne moemo dok se ne skupe sva stada, oznaava da treba da budu jedno; da

111

odvalimo kamen s vrata studenca, oznaava da se na taj nain stvari Rei otkrivaju; onda emo napojiti stoku, oznaava da e onda biti poueni. 3785. Stih 7. I on ree: jo je rano. Da ovo oznaava da je sada stanje napredovalo, vidi se iz znaenja dana, to je stanje (br. 23, 487, 488, 493, 893, 2788, 3462); da jo je rano, oznaava da stanje napreduje, jasno je iz mnogih nizova. 3786. Niti je vrijeme vraati stoku. Da ovo oznaava da dobra i istine crkve, i stvari doktrine jo ne mogu da budu jedno, jasno je iz znaenja vremena, to je stanje u opte (br. 2625, 2788, 2837, 3254, 356); iz znaenja skupiti, to je biti jedno; i iz znaenja stoke, to su u opte dobra i istine crkve i stvari nauka. Da stoka u optem ima ovakvo znaenje, je zbog toga to u obredima reprezentativne crkve, i u Rei, ivotinje oznaavaju oseanja za dobro ili istinu; to se moe videti iz onoga to je gore pokazano (br. 45, 46, 142, 143, 246, 714, 715, 2679, 2697, 2979, 3203, 3502, 3508, 2510. 3665, 3699. 3701). Sluaj je isti u optem sa crkvom kada se ponovo podie stvari nauka o dobru i istini mora da se sakupe u jedno, jer se na na ovima ona podie. Pored toga, stvari nauka su povezane i odnose se jedna na drugu, pa stoga, ako se ne skupe prvo u jedno, neto e biti neispravno, te ono to nedostaje treba da se pribavi preko ovekovog Racionalnog; a kako je slepo i iluzorno ovo (Racionalno) u duhovnim i Boanskim stvarima, kada njegovi zakljuci (zakljuci Racionalnog) dolaze od njega samoga (od Racionalnog), to je obilno ve bilo pokazano. Iz ovoga razloga crkvi je bila data Re, koja sadri sve stvari nauka o dobru i istini. U ovom pogledu, kod oveka koji se nanovo raa, sluaj je isti kao i sa crkvom u opte i kao to je i sa crkvom u pojedinanom. Da stvari nauka o dobru i istini, koje pripadaju crkvi, moraju prvo da budu jedno (zajedno) u oveku pre nego li se nanovo rodi, ve je bilo pokazano. To je ono to je oznaeno u unutranjem smislu sa Eto, jo je rano, niti je vrijeme vraati stoku. 3787. Napojite stoku, pa idite i pasite je. Da ovo oznaava pouavanje nekih, jasno je iz znaenja napojiti stoku, to je pouavanje iz Rei (br.3772); i iz znaenja rei, napojite stoku, pa idite i pasite je, to oznaava ivot i nauk koji iz toga proizlazi. (Da ii oznaava ivot, vidi gore, 3335,3690; i da napojiti oznaava nauk, vidi gore, br. 343, i u onome to sledi). Tajna koja se ovde krije je da samo neki stiu da punog stanja (o kojem stanju vidi gore, br. 2636); a to su oni koji se nanovo rode.

112

3788. Stih 8. A oni rekoe: ne moemo, dokle se ne skupe sva stada. Da ovo oznaava da ni treba da budu zajedno, jasno je iz znaenja skupiti se, to je biti u jednom, to jest, biti zajedno, kao gore (br. 3786); i iz znaenja stada, to su stvari nauka (br. 3767, 3768). Na ta se ovde misli, moe se videti iz onoga to je gore reeno (br.3786, 3787). 3789. Da odvalimo kamen s vrata studenca. Da ovo oznaava da se tako stvari koje pripadaju Rei, otvaraju, jasno je iz znaenja odvaliti kamen , to je otkriti (br.3769, 3771, 3773); i iz znaenja studenca, to je Re (br. 3424, 3765). 3790.Onda emo napojiti stoku. Da ovo oznaava dau ovom sluaju oni primaju pouku, jasno je iz znaenja napojiti stoku, to je pouiti (br. 3772, 3787). Ovo je jasno i iz onoga to se deava pre. 3791. Stihovi 9-11. Dok on jo govorae s njima, doe Rahela sa stadom oca svojega, jer ona pasijae ovce. A kad Jakov vidje Rahelu ker Lbana ujaka svojega, i stado Labana ujaka svojega, pristuopi Jakov i odvali kamen studencu s vrata, i napoji stado Labana ujaka svojga, i poljubi Jakov Rahelu, i povikavi zaplaka se. Dok on jo govorae, oznaava misao u toj prilici; Rahela doe, oznaava oseanje prema unutranjoj istini koje pripada crkvi i nauku; sa stadom oca svojega, oznaava od dobra po poreklu; jer ona pasijae ovce (jer je bila pastirica); oznaava da oseanje prema unutranjoj istini ui ta je u Rei; a kad Jakov vidje Rahelu ker Labana brata matere svoje (ujaka), oznaava priznavanje oseanja prema toj istini istoga porekla; i stado Labana brata matere svoje, oznaava crkvu i njen nauk; pristupi Jakov i odvali kamen svrata studenca, oznaava da Gospod od prirodnog dobra otvara Re u pogledu njenog unutranjeg (smisla): i napoji stado Labana brata matere svoje, oznaava pouavanje; i Jakov poljubi Rahelu, oznaava ljubav ka unutranjim istinama; i povikavi zaplaka se, oznaava ar ljubavi. 3792. Stih 9. Dok on jo govorae s njima: da ovo oznaava misao u toj prilikci, jasno je iz znaenja, u istorijskim delovima Rei, govoriti, to je misliti (br. 2271, 2287, 2619). Da to oznaava misao u toj prilici, jasno je, jer je ti bilo ba u vreme dok je govorio s njima, ili to je isto, dok on jo govorae s njima, Rahela doe.

113

3793. Doe Rahela sa stadom. Da ovo oznaava oseanje za unutranju istinu koje je vezano za crkvu i za nauk (doktrinu), vidi se se iz reprezentacije Rahele, to je oseanje za unutranju istinu; i iz znaenja stada, to je crkva i njen nauk (br. 3767, 3768, 3783). Da bi se znalo kako stoji stvar sa reprezentaijom Rahele kao oseanja za unutranju istinu,i Lije kao oseanja za spoljanju istinu, to e biti u kratko reeno; naime, Prirodno koje je predstavljeno Jakovom, sastoji se od dobra i istine, i u tome Prirodnom, kao i u svim stvarima sveopte prirode u optem i u posebnom, mora da postoji brak dobra i istine. Bez ovoga braka nita se ne nastaje sve to nastaje i to je neki uinak, dolazi od ovoga. Moutim, ovaj brak dobra i istine, ne postoji u ovekovom Prirodnom kad se rodi, jer samo se ovek ne raa po Boanskom redu; on uistinu ima dobro neviniosti i ljubavi ka blinjemu, koje utie u njega u najranijem detinjstvu od Gospoda, ali nema odgovarajue istine. Kako napreduje u godinama, ovo dobro, koje je bilo uliveno u njega u detinjstvu od Gospoda, povlai se u njegovo unutranje (bie), gde ga Gospod uva, kako bi ono ublaavalo stanja ivota u koja ovek kasnije ulazi. Ovo je razlog to bi bez dobra iz detinjstva i rane mladosti, ovek bio gori od divlje zveru. Kada se ovo dobro detinjstva povue unutra, zlo dolazi na nejgovo mesto i ulazi u ovekovo Prirodno, a s ovim zlom i obmana sama, i tu se povezuju, i ulaze kao u brak zla i obmane. Kako bi, stoga, ovek bio spasen, on se mora nanovo roditi, i mora da se u njega ulije dobro od Gospoda, kako bi moglo doi do braka dobra i istine. To je ono to je predstavljeno Jakovom, i sa njegove dve ene, Rahelom i Lijom. Sada Jakob uzima na sebe da predstavlja dobro Prirodnog, a Rahela istinu; ali poto se svako povezivanje istine s dobrom izvodi uz pomo oseanja, to se oseanje prema istini mora spojiti s dobrom koje je predstavlejno Rahelom. Pored toga, u Prirodnom kao i u Racionalnom, postoji unutranje i spoljanje; gde Rahela predstavlja oseanje unutranje istine, a Lija oseanje spoljanje istine. Laban, koji je njihov brat, predstavlja dobro zajedikog porekla, ali je to sporedno dobro, kao to je ranije reeno; koje dobro je ono dobro koje u sporednoj liniji odgovara (korespondira) istini Racionalnog, koja je oznaena Rebekom (vidi br. 3012. 3013, 3077). Otuda keri od ovoga dobra predstavljaju oseanja Prirodnog, jer ova oseanja treba da se spare s prirodnim dobrom, one predstavljaju oseanja prema istini; jedna (ker) predstavlja oseanje prema unutranjoj istini, a druga oseanje prema spoljanjoj istini. Kada se radi o

114

preporodu oveka u pogledu njegovog Prirodnog, sluaj je sasvim isti kao i sa Jakovom i dve keri Labanove, Rahelom i Lijom; pa stoga, svako ko je u stanju da vidi i razume Re prema njenom unutranjem smislu, vidi ovu tajnu otkrivenu u njemu. Ali ovo moe videti samo ovek koji je u dobru i u istini. to god drugi mogu opaati u ovim stvarima od onoga to se odnosi na moralni i graanski ivot, i ma kako da inteligentni izgledaju, oni i pored toga ne vide nita ovakve prirode da bi to mogli da priznaju; jer oni ne znaju ta je dobro i istina, pa stoga, im se pomene dobro, njima se jabvja ideja zla; a kada se pomene istina, njima se pokazuje ideja obmane; stoga, oni ne opaaju nita od onoga to je sadrano u unutranjem smislu, a im neto o tome uju, javlja se tama koja gasi svetlo. 3794. Koje je bilo (stado) njenoga oca. Da ovo oznaava dobro u pogledu porekla, jasno je iz reprezentacije labana,koji je ovde otac, to je sporedno dobro zajednikog poekla (vidi br. 3612, 3665, 3778); a tako isto i iz znaenja ocam to je dobro (br. 3703). 3795. Jer ona pasijae ovce (jer je bila pastirica). Da ovo oznaava da oseanje za istinu ui ta je u Rei, vidi se iz znaenja pastirice, ili one koja pase stado, a to je ona koja vodi i ui (br. 343); i iz reprezentacije Rahele, koja je u ovom sluaju ona, to je oseanje za unutranju istinu (o emu vidi upravo gore, br. 3793). Razlog da se kae da se ovo ui iz Rei je u tome, to je ona dola na studenac sa stadom; i to studenac oznaava Re, to se vidi gore (br. 3765). Osim toga, oseanje za istinu je to koje ui; jer od ovoga oseanja crkva je crkva, a pastirica ili pastir je pastir. Razlog zato u Rei pastirica ili onaj ko napasa oznaava one koji vode i ue (druge), je u tome to stado oznaava one koji se vode i koji se ue, pa stoga crkve, i nauke koji pripadaju crkvi (br. 3768, 3768, 3783). Da pastir i stado imaju ovakvo znaenje, dobro je poznato u Hrianskom svetu, jer se tako nazivaju oni koji vode i koji ue (druge), pa je nepotrebno ovo potvrivati iz Rei. 3796. Stih 10. A kad Jakov vidje Rahelu ker Labana brata matere svoje. Da ovo oznaava priznavanje oseanja za tu istinu u pogledu njenoga porekla, vidi se iz znaenja vidjeti, to je ovde (videti) poreklo, vidi se iz niza ili povezivanja; i iz repreentacije Rahele, koja je oseanje za unutranju istinu (vidi br. 3793). Ki Labana brata matere njegove oznaava poreklo, naime, da je bilo od sporednog

115

dobra, koje se pridruuje kao po bratstvu sa racionalnom istinom koju predstavlja Rebeka, majka Jakovljeva. to se tie oseanja istine i dobra koje ovek opaa, ovakav je sluaj: Prava (istinska) oseanja istine i dobra koje ovek opaa, sva su Boanskog porekla, jer su od Gospoda; ali na putu, kako se sputaju, ona se granaju u razne tokove, i tako oblikuju nova porekla; jer kako se ulivaju u oseanja prema zlu i obmani, ona poinju da se razlikuju. U spoljanjem obliku, ova se oseanja esto pokazuju kao prava: ali u unutranjem obliku ona imaju ovaj neisti karakter. Jedina karakteristika po kojoj se poznaju, jeste njihov cilj; ako su u pogledu cilja radi sebe ili radi sveta, tada ova oseanja nisu prava (istinita), ali ako su u pogledu cilja radi dobra blinjega, dobra drutva, i dobra svoje zemlje, a posebno radi dobra crkve i dobra Gospodovoga carstva, tada su ona prava, jer su u oveme sluaju radi Gospoda, jer Gospod je u tim dobrima. Stoga je dunost (deo) mudrog oveka da poznaje ciljeve koji su u njemu. Ponekada izgleda kao da su ciljevi on sam u svemu, ali to nisu; jer je to u prirodi svakoga oveka da misli o sebi u svemu (to radi), a to je iz obiaja i navike. Ali ako neko eli da zna ciljeve koji su u njemu, neka samo obrati panju na zadovoljstvo koje osea u sebi kada ga hvale i slave, i s druge strane, na zadovoljstvo koje opaa od koristi odvojeno od sebe samoga: ako opaa ovo poslednje zadovoljstvo, on je u pravom oseanju. On mora isto tako da obrati panju na razna stanja u kojima je, jer sama stanja znaajno menjaju opaanje. Ovo ovek moe da istrauje u samome sebi, ali ne u drugima; jer su scljevi ovekovog oseanja poznati samo Gospodu. To je razloga da je Gospod kazao: Ne sudi, da ne bi bio suen; ne osuuj, da ne bi bio osuen (Luka VI.37). Jer hiljadu osoba mogu izgledati da su u slinom oseanju u odnosu na istinu i dobro, pa ipak, svaki od njih moe da bude u drugaijem oseanju u pogledu porekla, to jest, u pogledu cilja (prim.prev. Ovde autor govori o cilju kao uzroku o causa efficientis): da cilj odreuje kvalitet oseanja, to jest, da lio je pravo, neisto, ili lano, je to, da je ovekov cilj samo njegov ivot; jer ovek ima za cilj ono to pripada njegovom ivotu, ili to je isto, njegovoj ljubavi. Kada je dobro njegov blinji, opte dobro, dobro crkve i Gospodopviog carstva, njegov cilj, tada je ovek u pohledu njegove due, u Gospodovom carstvu, pa stoga i u Gospodu; jer Gospodovo carstvo nije nita drugo nego carstvo cikljeva i slubi za dobro ljudskog roda (vidi br. 3645). Sami aneli koji su kod oveka su samo u njegovim ciljevima. Onoliko koliko ovek ima takav cilj u kojem je i Gospodovo

116

carstvo, taliko aneli uivaju da su kod njega, i povezuju se s njim kao sa bratom; ali onoliko koliko je ovek sebi cilj, toliko se aneli povlae, a zli duhovi iz pakla pribliavaju, jer u paklu vlada samo takav cilj (ljubav prema sebi); iz svega ovoga se vidi koliko je zaajno ispitati i pozbnavati ta je poreklo oseanja, a to se moe znati samo po cilju. 3797. I stado Labana brata matere svoje. Da ovo oznaava crkvu i njen nauk (doktrinu), vidi se iz znaenja stada, to je crkva i nauk (br. 3767,3768,3783). Razlog zbog kojega se ovde Laban naziva bratom matere njegove, je to to se i na ovaj nain oznaava potvrivanje u pogledu porekla, kao to je gore reeno. 3798. Pristupi Jakov i odvali kamen s vrata studencu. Da ovo oznaava da je Gospod od prirodnog dobra otkrio Re u pogledu unutranjih stvari, jasno je iz reprezentacije Jakova, to je Gospodovo Boansko Prirodno, kao to je ranije pokazano, a ovde, je Boansko prirodno u pogledu dobra u njemu; i iz znaenja odvaliti kamen s vrata studencu, to je otkriti Re u pogledu njenog unutranjeg (smisla) (br. 3769, 3771, 3773, 3789). Razlog da je najvii unutranji smisao ovde to, da je Gospod od prirodnog dobra otkrio Re u pogledu njenog unutranjeg smisla, je to, to Jakov ovde predstavlja dobro u Prirodnom; jer Jakov uzima na sebe reprezentaciju dobra, jer sada istina treba da mu se pripoji preko oseanja, koje je predstavljeno Rahelom (vidi gore br. 3775, 3793): a i stoga to je Re od dobra otkrivena u pogledu njenog unutranjeg smisla (br. 3773). Da se Re otkriva od dobra, vrlo je jasno, jer svaki ovek vidi od ljubavi (ili dobra) stvari koje pripadaju ljubavi, a ono to vidi to naziva istinama, jer se one slau s tom ljubavi. U svakoj ovekovoj ljubavi postoji svetlost njegovog ivota, jer je ljubav kao plamen od kojega dolazi svetlost; pa kakva je ljubav ili plamen, takva je ovekova svetlost istine.( prim. prev. Ono to ovek voli, to ga vodi ka istini koja se slae s onim to voli, stoga ako voli zlo, to zlo gavodi da vidi obmanu i da misli da je ona istina). Oni koji su u ljubavi prema dobru mogu videti ono to pripada toj ljubavi, pa stoga, mogu da vide istine koje su u Rei, a to sve prema koliini i kvalitetu ljubavi prema dobru; jer u ovome sluaju svetlost ili inteligencija utie iz neba, to jest, preko neba od Gospoda. Iz ovoga razloga je to, da , kao to je reeno, niko ne moe videti i priznavati unutranji smisao Rei ako nije u dobru ivota (ako ne ivi dobrim ivotom).

117

3799. I napoji stado Labana brata matere svoje. Da ovo oznaava pouavanje, jasno je iz znaenja napojiti stado, to je pouavanje (o emu vidi gore, br. 3772). Razlog da se ovde Laban po trei put naziva bratom materenjegove, je to to se ukazuje na poreklo iz kojega je poteklo stado i Rahela, naime, otkuda su potekli nauk (doktrina) i oseanje prema unutranjoj istini. 3800. Stih 11.I poljubi Jakov Rahelu. Da ovo oznaava ljubav prema unutranjim istinama, jasno je iz znaenja poljubiti, to je sjedinuiti i povezati iz oseanja (o emu vidi gore, br. 3573, 3574), stoga iz ljubavi, jer posmtrano u sebi, ljubav je sjedinjenje i povezanost iz oseanja; i iz reprezentacije Rahele, to je oseanje prema unutranjoj istini (br. 3793). Otuda je oito da se sa Jakob poljubi Rahelu, oznaava ljubav prema unutranjim istinama. 3801. I povikavi zaplaka se. Da ovo oznaava ar ljubavi, jasno je iz znaenja povikati i zaplakati, to je ar ljubavi, jer plakanje pripada tuzi, a isto tako i ljubavi, i to je u najveem stepenu i jedno i drugo. 3802. Stihovi 12,13.I kaza se Jakov Raheli da je rod ocu njezinom i da je sin Rebein; a ona otra i javi ocu svojemu; a kad Laban u za Jakova sina sestre svoje, istra mu na susret, i zagrli ga i poljubi, i uvede ga u svoju kuu, i on pripovijedi Labanu sve ovo. I kaza se jakov Raheli da je rod ocu njezinom, oznaava privlanost dobra koje je Jakov, i dobra koje je Laban; i da je sinRebein, oznaava povezivanje ove dve privlanosti (ova dva dobra koja se privlae); a ona otra i javi ocu svojemu, oznaava priznavanje preko unutranjih istina; a kada u Laban za sina sestre svoje, oznaava priznavanje srodnog dobra; istra mu na susret, oznaava slaganje; i zagrli ga, oznaava oseanje; i poljubi ga, oznaava uvoenje (inicijaciju): i uvede ga u svoju kuu, oznaava povezanost; i on pripovijedi Labanu sve ovo, oznaava od istina (da je ovo prouzrokovano istinama). 3803. Stih 12. I kaza se Jakov Raheli da je rod ocu njezinu. Da ovo oznaava privlanost izmeu dobra koje je Jakov, i dobra koje je Laban, vidi se iz znaenja kazati, to je upoznati, i iz reprezentcije Jakova, to je dobro (o kojemu vidi gore); i iz reprezentacije Rahele kojoj je ovo reeno (saopteno), to je oseanje prema unutranjoj istini (br. 3793); i iz znaenja brata, koji je ovde Jakov, a koji predstavlja dobro (br. 367, 2360, 3303, 3459); i iz znaenja oca, koji je ovde

118

Laban, a koji predstavlja dobro (br. 3703). Iz svega ovoga kao i iz niza, vidi se da Jakov kaza Raheli da je on brat njenoga oca, oznaava privlanost izmeu dobra koje je Jakov i dobra koje je Laban. Ali da bi se prikazala ova privlanost, i povezanost ova dva preko oseanja prema unutranjoj istini (koje je Rahela) uinilo bi ovo vrlo nejasnim, jer malo (ljudi) zna ta je dobro Prirodnog (dobro koje pripada Prirodnom), i da se ovo razlikuje od dobra koje pripada Racionalnom; a ne znaju ni ta je dobro zajednikog porekla; ili ta je oseanje prema unutranjoj istini. Onaj ovek koji svojom vlastitom inteligencijom nije sebi stvorio neku ideju o ovim stvarima, prima samo nejasnu, a moda i nikakvu, ideju iz opisivanja; jer ovek prima samo onoliko od drugih koliko ima svoga vlastitog, to jest, koliko sebi pribavi posmatrajui predmet u sebi; sve ostalo odlazi (gubi se). Dosta je da se zna da postoje bezbrojne privlanosti dobra i istine, i da su nebeska drutva ureena prema njima (prema privlanostima) (vidi br. 685, 917, 2739, 3612). Razlog da Jakov sebe naziva Labanovim bratom, j to to su svi (ljudi) braa od dobra (preko dobra); i iz istog razloga Laban naziva Jakova bratom (stih 15). Dobro je to to ini krvno srodstvo, i koje povezuje; jer dobro pripada ljubavi, a ljubav je duhovno povezivanje. Ovo je razlog da su se u drevnim crkvama svi oni koji su bili u dobru, nazivali su se braom, ak i u Jevrejskoj Crkvi; a poto je ova crkva druge smatrala nevrednima, i pretpostavljala se za izabranu, to su oni (Jevreji) nazivali braom samo one koji su bili roeni kao Jevreji, dok su druge nazivali drugovima ili strancima. I prvobitna Hrianska Crkva nazivala je braom sve one koji su bili u dobru, ali kasnjem samo one koji su bili u njihovoj skuptini (kongregaciji). Ali ime brat iezlo je meu Hrianima, zajedno s dobrom, a to je bilo onda kada je istina dola na mesto dobra, ili vera umesto ljubavi ka blinjemu; tada vie nisu jedni druge nazivali braom, nego blinjim. I ovo je efekat nauka vere bez ivota ljubavi ka blinjemu, da je bratimljenje s nekim koji je nieg drutvenog poloaja od njihovog, njima izgledalo neto nisko; jer kod ovakvih osoba bratimljenje nema poreklo u Gospodu, to jest, u dobru; nego je od sebe, pa stoga od poasti i dobitka. I da je on Rebekin sin.Da ovo oznaava povezivanje ova dva oseanja koja se privlae, jasno je i bez objanjevanja; jer Rebeka, koja je bila majka Jakovu a sestra Labanu, bila je ta od koje je dolazilo povezivanje.

119

3804. A ona otra i javi ocu svojemu. Da ovo oznaava priznavanje kroz (pomou) unutranjih istina, jasno je iz znaenja otrati i javiti, to je oseanje da se neto saopti (javi), a u ovom sluaju to je priznavanje; i iz znaenja njenoga oca, to je oznaeno Labanom. Da je priznavanje ilo uz pomo unutranjih istina, predstavljeno je Rahelom, koja oznaava oseanje prema unutranjoj istini. Iz ovoga ishodi da se ovim reima oznaava priznavanje kroz unutranje istine. Ovde je sluaj ovakav: Dobro koje je predstavljeno Jakovom (koje je dobro Prirodnog), kao svako dobro u opte, poznato je i priznato da postoji, ali nije poznat njegov kvalitet koji dolazi od istina, te se stoga kroz istine upoznaje i priznaje. Dobro ne postaje dobro koje se naziva ljubavlju ka blinjemu sve dok se u njega ne usade istine, te onda, kakve su istine koje se usauju, takvo postaje i to dobro. Zbog toga dobro jedne osobe, iako izgleda slino dobru druge, ipak nije isto (dobro); naime, kod svake osobe u u svemiru, dobro jedne razlikuje se od dobra druge osobe. Ovo je isto tako i sa ljudskim licima, na kojima se otslikava oseanje, tako da u celom ljudskom rodu nema dva lica koja su sasvim ista. Istine su kao lepo lice, gde lepota dolazi od dobra koje je oblik istine, ali dobro je to koje tako deluje. Takvi su aneoski oblici, a takav bi bio i ovek od unutranjeg ivota kada bi bio u ljubavi ka Gospodu, i u samilosti prema blinjemu. On je bio stvoren u takvom obliku, jer je bio slika i prilika Boija; a takvoga su oblika u pogledu njihovog duha oni koje su se nanovo rodili, bez obzira kako izgleda njihovo telo. Iz ovoga je jasno na ta se misli kad se kae da se dobro priznaje kroz unutranje istine. 3805. Stih 13. A kad Laban u za Jakova sina sestre svoje. Da ovo oznaava priznavanje srodnog dobra, vidi se naslian nain iz onoga to ishodi od ovih rei u unutranjem smislu; ovako se opisuje uzajamno priznavanje. Jasno je da je ovde predemt o kome se govori izbor dobra, koji izbor prethodi braku dobra i istine. 3806. Istra mu na susret. Da ovo oznaava slaganje, jasno je iz znaenja istrati na susret, to je slaganje, jer se tei povezivanju; o emu vidi nie. Poznato je da slaganje ili slinost vodi povezivanju. 3807. I zagrli ga. Da ovo oznaava oseanje, jasno je iz znaenja zagrliti, to je oseanje; jer se unutranje oseanje pokazuje kao pokretima tela koji su mu saobrazni. Dobro je poznato da se oseanje uglavnom izraava grljenjem.

120

3808. I poljubi ga. Da ovo oznaava uvoenje (inicijaciju), vidi se iz znaenja poljubiti, to je povezati se iz oseanja (vidi br. 3573, 3574, 3800); ovde uvoenje u ovu povezansot, jer uvoenje prethodi povezanosti. 3809. I uvede ga u svoju kuu. Da ovo oznaava povezivanje, jasno je iz znaenja uvesti u kuu, to znai (uvesti) ga sebi; jer, u unutranjem smislu, sam ovek se naziva kuom (br. 3128, 3142, 3538); a (naziva se kuom) zbog dobra, koje je upravo kua(br. 2233, 2234, 3652, 3729). U ovom sluaju, stoga, zbog dobra koje je predstavljeno Labanom; tako da uvesti ga u svoju kuu oznaava povezanost. Ovde je u punom smislu opisan proces povezivanja izmeu prirodnog dobra koje je Jakov sa srodnim dobrom koj je predstavljeno Labanom. Sledeih pet stvari ine ovaj proces: naime, uzajamno priznavanje, slaganje, oseanje, uvoenje, i povezivanje. Uzajamno priznavanje je oznaeno Rahelom koja tri i javlja svom ocu, i Labanom koji uje vest o Jakovu sinu svoje sestre (br. 3804. 3805); slaganje je oznaeno Labanovim grljenjem Jakova (br. 3807); uvoenje ljubljenjem Jakova (br. 3807); iapovezivanje uvoenjem Jakova u svoju kuu, kao to se ovde kae. 3810. I on pripovjedi Labanu sve ovo. Da ovo oznaava da je (povezivanje) bilo od istina (preko istina), to jest, da su priznavanje, slaganje, oseanje, uvoenje, i povezivanje bili otuda (od istina), jasno je iz niza, kao i iz rei kada se objasne prema unutranjem smislu, emu je ovo zakljuak. 3811. Stihovi 14, 15.A Laban mu ree: ti si kost moja i tijelo moje. I osta kod njega cio mjsec dana. Tada ree Laban Jakovu: zar badava da mi slui, to si mi rod? Kai mi ta e ti biti plata. A Laban mu ree: ti si kost i tijelo moje, oznaava povezivanje u pogledu istina i dobara; I osta kod njega cio mjsecdana, oznaava novo stanje ivota; tada Laban ree Jakovu, zar za to to si mojbrat, oznaava zar za to to su krvni srodnici po dobru; zar da mi badava slui?Kai mi ta e ti biti plata, oznaava da mora da bude neto preko ega e doi do povezivanja. 3812. Stih 14. A Laban mu ree: ti si kost moja i tijelo moje. Da ovo oznaava da su povezani u pogledu istina i dobara, vidi se iz znaenja rei, ti si kost mojai tijelo moje, to je povezanost. Drevni (ljdi) su koristili ovaj oblik govora kad su govorili o onima koji pripadaju istoj kui, ili porodici, ili nekom srodstvu mojakost i moje tijelo (vidi br. 157); pa otuda ove rei oznaavaju povezansot. Razlog da ovo

121

oznaava da je povezanost preko istina i dobara, je to to su sva duhovna povezivanja iz ovih izvedena, i to se svo prirodno povezivanje odnosi na isto. Osim toga, kost i telo oznaava ovekov proprium; kost, proprium u pogledu razuma; a telo, proprium u pogledu volje; tako sa kost je oznaen njegov proprium; a sa telo je oznaen njegov proprium u pogledu volje (br. 148,149). to se tie propriuma (ego-a) u opte, postoje dve vrste, jedan je pakleni a drugi nebeski; onaj pakleni ovek prima od pakla, a onaj nebeski od neba, to jest, preko neba od Gospoda; jer svo zlo, kao i obmana koja od njega potie, utie iz pakla; a svo dobro, i istina koja od njega potie, je od Gospoda. Ovo je oveku poznato iz nauka vere, ali jedva jedan u deset hiljada to veruje. To je razlog da ovek usvaja i ini svojim zlo koje se uliva iz pakla, a dobro, koje se uliva od Gospoda, nema na njega uticaja, pa mu se stoga ne moe ni pripisati (prim.prev. Mnogi ine dobro drugima, ali ako u isto vreme ine i zlo,to dobro ne doprinosi njihovom spasenju). Razlog da ovek ne veruje da se zlo uliva od pakla, je u tome to je on u ljubavi prema sebi, jer ova ljubav ini da se ovek ljuti kad mu se kae da neto na njega utie (da se uliva). Dakle, to je razlog da je ovekov proprium samo zlo (vidi br. 210, 215, 694, 731, 874-876, 987, 1023, 1044, 1047). A druge strane, razlog da ovek veruje da je zlo iz pakla a dobro od Gospoda je to, to takav ovek nije u ljubavi prema sebi, nego u ljubavi prema Gospodu i prema blinjemu, jer ovu ljubav prati ovakvo verovanje. U oba smisla, ovaj proprium oznaen je sa kost i telo; pa se stoga sa kost u Rei oznaava istina, a u obrnutom smislu, obmana; a sa tel, dobro, a u obrnutom smislu zlo. Da je ovo znaenje kosti, moe se videti iz sledeih odlomaka u Rei. Kod Isaije: Jer e te Jehova voditi vazda, i sitie duu tvoju na sui, i kosti tvoje krijepiti, i bie kao vrt zaliven (LVIII.11). Ovde krijepiti kosti oznaava oiveti proprium u pogledu razuma, to jest, prosvetliti ga inteligencijom, otuda se kae, bie kao vrt zaliven. (Da vrt oznaava inteligenciju, moe se videti gore, br. 100,108,1588). Opet: Vidjee i obradovae se srce vae i kosti vae e se pomladiti kao trava (LXVI.14). Ovde se sa kosti e se vae pomladiti oznaava isto to i gore. Kod Jeremije: Nazireji njezini bijahu istiji od snijega, bjelji od mlijeka, tijelo im bjee crvenije od dragoga kamenja, glatki kao safir. A sada im je lice crnje od ugla, ne poznaju se na ulicama, koa im se prilijepila za kosti, osuila se kao drvo (Pla IV.7,8). Nazirej oznaava nebeskog oveka (br. 3301); istiji od snijega i bijelji odmlijeka, oznaava biti u nebeskoj

122

istini; a poto ova istina potie od ljubavi prema dobru, to se kae, tijelo bjee crvenije od dragoga kamenja (Belinom i istotom opisuje se istina, br. 3301), crvenilom, dobro, br. 3300, dragim kamenjem, istine koje potie od dobra (br. 114). Sa koa se prilipila za kosti, opisuje se promena stanja u pogledu nebeskih stvari ljubavi, naime, da nije bilo tela na kostima, to jest, vie nie bilo dobra; jer tada sva istina postane kao koa koja se prilepi za kosti; pa se osuila kao drvo. Kod Jezikilja: I kai priu domu krvavom odmetnikom), i reci im: ovako veli Jehova Gospod: pristavi lonac, i nalij u nj vode. Sloi u nj dijelove, stegno i plee, i napuni ga najboljih kostiju. Uzmi najbolje iz stada, i naloi kosti ispod njega, i uzvari dobro da se kosti raskuvaju u njemu (XXIV.3-5,10). Ovde lonac oznaava nasilje uinjeno dobru i istini, zbog toga se naziva dom krvavi (odmetniki) (stih 6): dijelovi, stegno, i plee da se sloe, jesu telo, a njima se oznaavaju dobra; najbolje kosti kouiima da se ispuni lonac, kosti ispod njega su oseanje za istinu; kosti koje se raskuvaju u njemu, nasilje prema istini. Svako moe da vidi da su u ovoj paraboli sadrane Boanske tajne; kao i to da se te tajne ne mogu znati, to jest, ta je svim ovim oznaeno u unutranjem smislu, loncem, komadima, stegnom , kao i kuhanjem. Kod Miheja: Ne treba li vam znati ta je pravo? Koji mrzite na dobro i ljubite zlo, saderite kou sa njih i meso kosti njihovijeh. I jedete meso naroda mojega i sadirite kou s njih i kosti im prebijate, i sacijecate kao u lonac i kao meso u kotao (III.1-3). Ovde je oznaeno isto. Kod Jezekilja; Jehova me izvede u duhu. I postavi me usred polja, koje bijae puno kostiju. I ree mi: sine ovjeiji, hoe li oivjeti ove kosti? A ja rekoh: Jehova Gospode, ti zna. Tada mi ree: prorokuj za te kosti i kai: ujte kosti, rije Jehovinu. Ovako govori Jehova Gospod ovijem kostima: gle, ja u metniti u vas duh, i oivjeete. I metnuu na vas ile, i obloiu vas mesom, i navui u na vas kou. I metnuu u vas duh, i oivjeete, i poznaete da sam ja Jehova. Tada stadoh prorokovati kako mi se zapovijedi; a kada prorokovah, nasta glas i gle potres, i kosti se pribirahu svaka ka svojoj kosti. I gle, po njima izidoe ile, i ozgo se koa navue; ali duh ne bjee u njima. I prorokoah kako mi se zapovijedi. I ue u njih duh, i oivjee, i stadoe na noge, bjee vojska vrlo velika (XXXVII.1,3-8,10). Predmet o kome se govori u optem je ustanovljavanje ponovno crkve meu Neznabocima; a u posebnom smislu, ovekovo novo roenje: suhe kosti oznaavaju proprium razuma, koji je beivotan pre nego primi ivot dobra od Gospoda, a onda oivljava; meso koje e obloiti

123

kosti, jesu proprium volje, koji se naziva nebeski proprium, pa stoga oznaava dobro; duh u njima je Gospodov ivot, i kada se ovo uliva u ovekovo dobro koje njemu izgleda kao da dolazi od njegovog propriuma, tada dobro oivljava, a od dobra i istina, pa tako od suhih kostiju pravi se ovek. Kod Davida: Rasue se kosti moje; srce moje posta kao vosak, rastopilo se u meni. Mogao bih izbrojiti sve kosti moje. Oni gledaju i od mene nainie stvar za gledanje. Dijele haljine moje meu sobom, a za dolamu moju bacaju drijeb (Psalam XXII. 14,17,18). Ovde su predmet Gospodova iskuenja u pogledu Boanskih istina, koje su bile Gospodov proprium, pa se stoga nazivaju moje kosti; a u pogledu oznaava Boanskog dobra, koje je bilo Gospodov proprium, naziva se moje srce. (Da srce oznaava dobro, moe se videti gore, br. 3313, 3635). A zato to kosti oznaavaju ove istine, ije nabrojavanje oznaava elju da se one raspre kroz umovanje i obmane, stoga odmah slede rei, dijele haljine moje, a za mojudolamu bacaju drijeb; a haljine oznaavaju istine, ali spoljanje (br. 297, 1073, 2576); dijele iz meu sobom, i bacaju drijeb (kocku) za mojudolamu, oznaava isto kao i kod Mateje XXVII.35. Opet: Daj mi a sluam radost i veselje, da se prenu kosti koje si potro (Psalam LI.8). Ovde prenuti(razveseliti) kosti koje si potro oznaava ponovno stvaranje kroz isttine posle iskuenja. Poto kost oznaava proprium razuma, to jest, proprium u pogledu istine, a u najviem smislu, Boansku istinu koja je bila Gospodov proprium, to je bio razlog da je bilo zapoveeno da se za pashu ne prelama kost pashalnog jagnjeta; o emu itamo kod Mojsija: U istoj kui da se jede, da ne iznesete mesa od njega iz kue, i kosti da mu ne prelomite (Izlazak XII.46). I na drugome mestu; I neka ne ostavljaju od njega nita do jutra, i kosti da mu ne prelome za vazam neka ga slave (Brojevi IX.12). Da se ne prelomi kost, u najviem smsislu, oznaava ne initi nasilje istini Boanskoj; a u reprezentativniom smislu, ne initi nasilja istini od bilo kojega dobra; jer kvalitet dobra i forma dobra su od istina, a istina je potpora dobru, kao kost telu: Da Re, koja je sama Boanska istina, oivljava mrtve, bilo je predstavljeno onim ovekom koji je oiveo i stao na svoje noge, kada je bio baen u Eliin grob, samo zato to je dodirnuo njegove kosti (2 o Carevima XIII.21). (Da jed Elia predstavljao Gopspoda u pogledu istine Boanske, ili Re, moe se videti gore, br. 2762). Da u obrnutom smislu kosti oznaavaju obmane koje pripadaju ovekovom propriumu, vidi se iz sledeih odlomaka. Kod Jeremije: U to vrijeme izvadie se kosti careva Judinijeh i kosti

124

knezova njihovijeh i kosti sveenike i kosti proroke, i kosti stanovnika Jerusalimskih. I razmetnue se prema suncu i mjesecu i svoj vojsci nebeskoj, koje ljubie i kojoj sluie i za kojima idoe (VIII-1,2). Kod Jezikilja: I razmetnuu kosti vae oko oltara vaih (VI.5). Kod Mojsija: Bog ga je izveo iz Egipta, i on mu je kao snaga jednoroga; pojee narode koji su mu neprijatelji, i kosti e njihove potrti, i strijelama svojim prostrijeliti ih (Brojevi XXIV.8). U drugoj knjizi o Carevima: Osija izlomi likove i isijee gajeve, i mjesta njihova napuni kostiju ljudskih. I obazrevi se vidje Josija grobove koji bjehu ondje na gori, i posla te izvadie kosti iz grobova, i saee ih na oltaru i oskrvni ga. I pokla sve sveenike visina, koji bijahu onuda, na oltarima, i saee kosti ljudske na njima (XXIII.14,16,20).Kod Mojsija: I ko se god dotakne u polju posjeenoga maem ili umrloga ili kosti ovjeije ili groba, neist da je sedam dana (Brojevi XIX.16,18). Poto kosti oznaavaju obmane, a grobovi zla u kojma su obmane, i poto je licemerstvo zlo koje izvana izgleda kao dobro, ali iznutra je ukaljano lanim i profanim stvarima, stoga Gospod kae kod Mateja: Teko vama knjievnici i fariseji, licemjeri, to istite spolja au i zdjelu a iznutra su puni kostiju mrtvakijeh i svake neisti. Tako se i vi spolja pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licmerja i bezkonja (XXIII.27,28). Iz ovih se odlomaka sada vidi da se kostima oznaava proprium razuma, kako u pogledu istine tako i u pogledu obmane. 3813. to se tie tela u najviem smislu, ono oznaava proprium Gospodovog Boanskog Ljudskog, koje je Boansko dobro, a u relativnom smislu oznaava proprium ovekove volje koju oivljava proprium Gospodovog Boanskog Ljudskog, to jest, Njegovo Boansko dobro. Ovaj proprium je ono to se naziva nebeskim propriumom, koje je u sebi Gospodov proprium koji usvajaju oni koji su u dorbu, a otuda i u istini. Ovakav proprium imaju aneli koji su u nebima, i ljudi koji su u pogledu svojega unutranjeg ili u pogledu duha u Gospodovom carstvu. Ali u obrnutom smislu, telo oznaava proprium ovekove volje koja je u sebi samo zlo, i ako je ne oivi Gospodov proprium, ona se naziva mrtvom, pa se stoga za oveka kae da je mrtav. Da u najviem smislu telo oznaava proprium Gospodovog Boanskog Ljudskog, to jest Njegovo Boansko dobro, vidi se iz Gospodovih rei kod Jovana: Isus ree: ja sam hljeb ivi koji sie s neba; koji jede od ovoga hljeba ivjee u vijek; i hljeb koji ja dajem tijelo je moje. Koje u dati za

125

ivot svijeta. A idovi se pripirahu izmeu sebe govorei: kako moe ovaj dati nama tijelo svoje da jedemo? A Isus im ree: zaista, zaista vam kaem: ako ne jedete tijela sina ovjeijega, i ne pijete krvi njegove, ne ete imati ivota u sebi. Koji jede moje tijelo i pije moju krv ima ivot vjeni, i ja u ga uskrsnuti u poljednji dan: jer je tijelo moje pravo jelo i krv moja pravo pie. Koji jede moje tijelo i pije moju krv, stoji u meni i ja u njemu. Ovo je hljeb koji sie s neba: ne kao to oci vai jedoe manu, i pomrijee; koji jede hljeb ovaj ivjee u vijek (VI.51-56,58). Sasvim je jasno da je ovde tijelo proprium Gospodovog Boanskog Ljudskogm to jest Boansko dobro; i to je ono to se u Svetoj veeri naziva tijelo. Da u Svetoj Veeri tijelo ili meso oznaava Boansko dobro, a krv Boansku istinu, moe se videti gore, br. 798,165,177,3464,3735); a poto hljeb i vino oznaavaju isto to i telo i krv, naime, hljeb, Gospodovo Boansko dobro, a vino, Njegovu Boansku istinu, stoga je zapoveeno ono poslednje umesto onoga prvoga. To je razlog da je Gospod rekao: Ja sam hljeb ivi; hljeb koji ja dam je Moje tijelo; onaj koji jede Moje tijelo, i pije Moju krv, ostaje u Meni i ja u njemu; ovo je hljeb koji silazi s neba (Da jesti znai biti dat (predan). I biti povezan, i biti usvojen, vidi gore. Br. 2187, 2343, 3168, 3596). Isti je bilo predstavljeno u Jevrejskoj Crkvi nalogom da Aron, njegovi sinovi, kao i oni koji su prinosili rtve, i ostali koji su bili isti, da mogu da jedu meso od rtava, i da je ovo bilo sveto (Izazak XII.7-9; XXIX.30-34;Levitska VII.15-21; VIII.31; Zak. Ponovljeni XII.27;XVI.4). Ako bi, stoga, neista osoba jela od toga mesa, takva osoba je trebala da bude otseena (odbaena) od naroda (izdvojena) (Levitska VII.21). (Da su se ove rtve nazivale hljeb, moe se videti gore, br. 2165). Da se meso (telo) nazivalo sveto meso (Jer. XI.15; Agej II.12) i da se na stolove metalo meso od rtava, vidi Jez. XL.43, gde se opisuje novi hram, ime je oznaeno na jasan nain bogotovanje Gospoda u Njegovom carstvu. Da u relativnom smislu telo (meso) oznaava proprium ovekove volje koju oivljava Gospodovo Boansko dobro, jasno je iz sledeih odlomaka. Kod Jezikilja: I dau im novo srce, i nov duh metnuu u njih, i izvadiu iz njih kameno srce i dau im srce mesno (XI.19;XXXVI.26). Ovde srce kameno iz njihovog tijela oznaava volju i proprium koji nisu oiveli; a srce mesno, volju i proprium koji su oiveli. (Da srce predstavlja dobro koje pripada volji, moe se videti gore, br. 2930, 3313, 3635) kod Davida: Boe! Ti si Bog moj, tebe od rane mladosti traim. edna je tebe dua

126

moja, za tobom tijelo moje ezne (Psalam LXIII.1). Opet: Gine dua moja elei u dvore Jehovine; srce moje i tijelo moje otima se k Bogu ivome ( (Psalam LXXXIV.2). Kod Jova: Ali znam da je iv moj iskupitelj, i na poljedak da e stati nad prahom. I ako se ova koa moja raini, opet u u tijelu (opet e to biti obueno u kou) svom vidjeti Boga. Ja isti vidjeu Ga, i oi moje gledae ga, a ne drugi (XIX.25-27). Biti obuen u kou oznaava Prirodno, onakvo kakvo ovek ima posle smrti (br. 3539); u tijelu vidjeti Boga, oznaava proprium oivljeni; stoga on kae: ja istivijeu ga, i oi moje gledae Ga, a ne drugi. Poto je bilo poznato u crkvama da koa (meso) oznaava proprium, i poto je knjiga o Jovu potekla od Drevn Crkve (vidi br. 3540), to je on govorio o ovim stvarima po znaenjima, kao i o mnogim drugim stvarima, po obiaju onoga vremena; tako da oni koji zakljuuju da e telo biti sakupljeo sa etiri strane, i da e ponovo ustati, ti nisu upoznati s unutranjim smislom Rei. Oni koji poznaju unutranji smisao, znaju da e stii u drugi ivot s telom. ali istijim; jer u drugom ivotu tela su istija; jer oni vide jedni druge, razgovaraju, i uivaju svako ulo kao u sadanjem telu, ali na savreniji nain (u savrenijem stepenu). Telo koje ovek nosi ovde na zemlji slui na zemlji, pa se stoga sastoji od kostiju i mesa: a telo koje duh nosi u drugom ivotu, prilagoeno je svrhama u tom ivotu, i ne sastoji se od kostiju i mesa, nego od stvari koje su tome saobrazne (br. 3726). Da u obrnutom smislu telo (meso) oznaava proprium ovekove volje, koji je u sebi samo zlo, jasno je iz ovih odlomaka. Kod Isaije: Svaki e jesti meso od miice svoje (IX.2).Opet: I koji krivo ine, nahraniu ih njihovijem mesom i opie se svojom krvlju, kao novijem vinom (XLIX.26). Kod Jeremije: I uiniu da jedu meso od svojijeh sinova i meso svojijeh keri, i svaki e jesti meso od druga svojega u nevolji i tjeskobi (XIX.9). Kod Mojsija: I sedam puta vema karau vas za grijehe vae. I jeete meso od sinova svojih, i meso keri svojih jeete (Levitska XXVI.28,29). Ovako se opisuje proprium ovekove volje, to jest ovekova priroda, jer ona je samo zlo i obmana; to jest, mrnja protivu istine i dobra, to je oznaeno sa jeete meso sinova i keri, i meso vaih drugova. Kod Jovana: I vidjeh jednoga anela gdje stoji na suncu i povika glasom velikijem govorei svima pticama koje letjee ispod neba: doite i skupite ee na veliku veeru Boiju, da jedete mesa od careva, i mesa od vojvoda, i mesa od junaka, i mesa od konja i onijeh koji sjede na njima, i mesa svijeh slobodnjaka i robova, malih i velikih (Otkrovanje XIX.17,18; Jezek. XXXIX.17-20). Da

127

se ovde mesom careva, knezova, junaka,konja i onih koji su na njima, slobodnjaka i robova, ne oznaavaju ove stvari, mora biti jasno svakome; nego se taj nain, mesom se oznaavaju stvari koje do sada nisu bile poznate. Da su zla koja dolaze od obmana, kao i zla iz kojih proistiu obmane, da su obe iz propriuma ovekove volje, sve je ovo oznaeno s ovih nekoliko izraza. Poto je u unutranjem smislu obamna koja potie iz propriuma ovekovog razuma krv; i poto je zlo koje proistie iz propriuma ovekove vbolje, meso, stoga Gospod kae sledee o oveku koji treba da se nanovo rodi: A koji ga primie dade im vlast da budu sinovi Boiji, koji vjeruju u ime njegovo, koji se ne rodie od krvi, ni od volje tjelesne, ni od volje muevljeve, nego od Boga (I.12,13). Otuda je da meso u opte oznaava svakoga oveka (vidi br. 574,1050); jer bilo da kaete ovek, ili ovekov proprium, to je ista stvar. Da se sa meso, u najviem smislu, oznaava Gospodovo Boansko Ljudsko, jasno je iz odlomaka koji su gorenavedeni, a isto tako i kod Jovana: I Rije postade tijelo, i useli se u nas, i gledasmo slavu Njegovu,slavu kao jedinorodnoga od Oca (I.14). Ovo meso ouivljva svako meso, to jest, svaki ovek prima ivot od Gospodovog Boanskog Ljudskog tako to usvaja Njegovu ljubav, koje je usvajanje oznaeno sa jedenjem tijela Sina ovjeijeg (Jovan VI.51-58), i sa jedenjem hljeba u Svetoj Veeri; jer hljeb je tijelo ili meso (Mateja XXVI.26,27). 3814. I osta kod njega cio mjesec dana. Da ovo oznaava novo stanje ivota, vidi se iz znaenja ostati, to je ivot (vidi br. 1293, 3384, 3613); i iz znaenja cijelog mjeseca dana, to je novo stanje. (Da vremena oznaavaju stanja, vidi gore, br. 1274, 1382, 2625, 2788, 2837, 3254, 3356, 3404; stoga ozaavaju stanja i godine,mjeseci, i dani; ali kvalitet stanja oznaen je brojem koji je pridodat). Ali kada se godina,i mesec pominju u jednini, tada se oznaava celo stanje; pa stoga i kraj prethodnog i poetak sledeeg stanja, kao to je bilo pokazano gore u objanjenjima. Ovde se, dakle, mesecom oznaava kraj prethodnog i poetak sledeeg stanja, a to je isto tako i u drugim delovima Rei. Kao kod Isaije: I od mjeseca do mjeseca (od mladine do mladine) i od subote do subote dolazie svako tijelo da se pokloni preda mnom, veli Jehova (LXVI.23). Kod Jovana: I pokaza mi istu rijeku vode ivota, bistru kao kristal, koja izlaae iz prijestolja Boijega i jagnjetova. Nasred ulica njegovijeh s obje strane rijeke drvo ivota, koje raa dvanaest rodova dajui svakoga mjeseca svoj rod; a lie od drveta bijae za

128

iscjeljivanje narodima (Otkr. XXII.1,2). Raanje ploda svakoga mjeseca, oznaava stanje koje je uvek novo u pogledu primanja dobrao i primene koja iz toga potie. Kod Mojsija: Izbroj sinove Levijeve po domovima otaca njihovijeh, po porodicama njihovijem, sve mukinje od mjesec dana i vie izbroji. U Jehova ree Mojsiju: Izbroj sve prvence muke meu sinovima Izrailjevim od mjeseca dana i vie, i saberi broj imena njihovijeh (Brojevi III.15,40). Zbog toga to je kraj prethodnog i poetak sledeeg stanja bio oznaen sa mesec, bilo je zapoveeno da se brojanje pone od mesec dana pa vie. Opet: Ako ugleda u roblju lijepu enu, i omili ti da bi je htio uzeti za enu, I neka skine haljine svoje u kojima je zarobljena, i neka sjedi u kui tvojoj, i ali za ocem svojim cio mjesec dana; po to lezi s njom, i budi joj mu i ona nek ti bude ena (Zak. Ponovljeni XXI.11.13). Ovde se mesecom dana jasno oznaava kraj prethopdnog i poetak sledeeg ili novog stanja. 3815. Stih 15. I Laban ree Jakovu: zar badava da mi slui, jer si rod moj? Da ovo oznaava da je to bilo zato to su bili krvni srodnici po dobru (od dobra), jasno je iz reprezentacije Labana, to je sporedno dobro zajednikog porekla; i iz reprezentacije Jakova, to je dobro koje pripada Prirodnom (o emu vidi gore); i iz znaenja brata, to je biti dobar (br.3803); ovde srodnikog dobra, jer Laban kae Jakovu, to jest, dobro dobru. Pored toga, svako krvno srodstvo vue svoje poreklo od dobra, jer dobro pripada ljubavi. Najnii stepen ljubavi u silaznoj liniji naziva se krvno srodstvo, i oznaeno je u pravom smilsu sa brat. Da u duhovnom svetu, ili u nebu, postoji samo srodstvo i privlanost meu onima koji vole Gospoda i blinjega, bilo mi je pokazano time to sva drutva koja sainjavaju nebo, a koja su bezbrojna, da se razlikuju jedna od drugih prema stepenima i razlikama ljubavi, i vere koja potie od ljubavi (vidi br. 685, 917, 2739, 3612), kao i po tome to se ona prepoznaju, ne prema odnosima koji su meu njima postojali u ivotu tela, nego samo prema dobro i istini od toga dobra. Otac ne prepoznaje sina ili ker, niti brat brata ili sestru, ak ni mu enu, osim kad su u slinom dobru. Oni se, dodue, sastaju u drugom ivotu, ali se ubrzo razilaze; jer dobro samo, ili ljubav i milosre, odreuju i dodeljuju svakoga njegovom vlastitom drutvu. Krvno srodstvo zapoinje u drutvu u kojemu je odreena osoba; a od ovoga se nastavljaju druga srodstva, sve do obronaka(prim. prev. Sve do krajnjih granica unutranjeg srodstva odnosno privlanosti. Naime, duhovi koji su vie dobru po

129

kome su bliski, nalaze se u sreditu drutva a oni koji su im udaljeni po stepenu i vrsti dobra, nalaze se na obroncima, ili u drugom drutvu). 3816. Zar badava da mi sluii?Kai mi ta e ti biti plata? Da ovo oznaava da mora da budu sredstva za povezivanje, jasno je iz znaenja sluiti badava, to je bez iakakve obaveze; i iz znaenja plate (nagrade), to je sredstvo povezivanja. Plata (nagrada) se ponekad pominje u Rei, a u unutranjem smislu oznaava samo sredstvo za povezivanje. Razlog je to, to aneli ne e da uju nita o plati, jer to njima nita ne znai; ta vie, njima je sasvim odvratna ideja plate (nagrade) za bilo koje dobro ili postupak; jer znaju da je kod svakoga proprium samo zlo, i da sve to bi radili iz propriuma, da bi bilo praeno onim to je suprotno nagradi (plati); i da je sve dobro od Gospoda, i da se uliva, i to sve iz milosti; na taj nain, da to nije od njih samih za ta bi trebalo da prime platu (nagradu). injenica je, da samo dobro postaje ne dobro kada se za njega oekuje plata (nagrada), jer se tada tome pridruuje neto sebino, i kada se ovo dogodi, to vodi odricanju da je dobro od Gospoda, i iz milosti; stoga, onoliko koliko se neko odvaja od uticaja (influksa), toliko se odvaja od neba i blaenstva koje je u dobru i u oseanju za dobro. Oseanje za dobro (to jest, ljubav ka Gospodu i ljubav ka blinjemu) ima u sebi blaenstvo i sreu; ovi su u oseanju i u samoj ljubavi. initi neto iz oseanja i sree da se to ini, i inito to isto radi plate (nagrade), to su dve jedna drugoj oprene stvari. Stoga kada se u Rei pomene plata, aneli ne opaaju platu, nego ono to Gospod ini besplatno i iz milosti. No i pored toga, nagrada (plata) je od koristi kao sredstvo povezivanja kod onih koji jo nisu uvedeni (inicirani) (u pravo dobro); jer oni koji jo nisu uvedeni u dobro i njegova oseanja (to jest, oni koji jo nisu do kraja preporoeni), oni ne mogu a da ne misle o nagradi, jer dobro koje oni ine, oni ga ne ine iz oseanja za dobro, nego radi sree za sebe same; a u isto vreme i iz straha od pakla (prim. prev. Oni koji ine dobro samo zato da ne bi bili osueni na pakao, kod njih motiv nije ljubav prema dobru nego strah od kazne; prema tome, njihovo dobro je samo izvana dobro, a ne iznutra). Ali kada se ovek preporodi, ovo je izokree, i i postaje oseanje za dobro, i on tada ne oekuje nagradu. Ovo se moe ilustrovati onim to se deava u graanskom ivotu: onaj ko voli svoju zemlju, i ima osea zadovoljstvo da unapreuje njeno dobro iz dobre volje, taj bi bio alostan kad bi mu se to osporilo, i molio bi da mu

130

se da prilika da joj ini dobro; jer je to predmet njegovog oseanja, stoga i izvor njegovog zadovoljstva i ushienja. Ovakav biva poastvovan i uzdiznut na visoke poloaje; jer su ovo za njega sredstva kako bi sluio svojoj zemlji, iako su ove stvari nazvane nagradama. Ali oni koji nemaju oseanja za svoju zemlju, nego samo vole sebe i svet, njih pokree na delo samo elja za poastima i bogatstvom, koja oni smatraju ciljevima. Ovakve osobe stavljaju sebe ispred svoje zemlje (to jest, svoje vlastito dobro pre zajednikog dobra), pa su to stoga relativno prljava (dobra); a oni su ti koji vie od ostalih ele da izgleda da to oni ine iz iskrene ljubavi. Ali kada nasamo misle, oni ovo odriu (da sve rade radi opteg dobra), i poriu da iko to ini radi optteg dobra. Oni koji su takvi u ivotu tela u odnosu na njihovu zemlju, ili opte dobro, takvi su i u drugom ivotu u pogeldu Gospodovog carstvam jer svakoga prati njegova ljubav, jer je oseanje ili ljubav ivot svakoga oveka. 3817. Stihovi 16,17. A Laban imae dvije keri: starijoj bjee ime Lija, a mlaoj Rahela. I u Lije bjehu kvarne oi, a Rahela bjee lijepa stasa i lijepa lica. A Laban imae dvije keri, oznaava oseanje za spoljanju istinu od dobra koje je iz zajednikeog porekla; ime starijoj bjee Lija, oznaava oseanje za spoljanju istinu s njegovim kvalitetom; a ime mlaoj bjee Rahela, oznaava oseanje unutranje istine s njenim kvalitetom; a u Lije bjehu kvarne oi, oznaava da je oseanje za spoljanju istinu takvo u pogledu njenog razumevanja; A Rahela bjee lijepa stasai lijepa lica, oznaava da je oseanje za unutranju istinu takvo u pogledu onoga to je duhovno. 3818. Stih 16. A Laban imae dvije keri. Da ovo oznaava oseanja istine koja potie od dobra zajednikog porekla, vidi se iz reprezentacije Labana, to je dobro zajednikog porekla, ali po sporednoj silazeoj liniji (vidi br. 3612, 3665, 3778); i iz znaenja keri, koje oznaavaju oseanja, u ovom sluaju, oseanja istine od dobra koje je predstavljeno Labanom (br. 3783). 3819. Starijoj bjee ime Lija. Da ovo oznaava oseanje spoljanje istine sa njenim kvalitetom; a da je ime mlae bilo Rahela, oznaava oseanje unutranje istine s njenim kvalitetom, vidi se iz reprezentcije Lije, koja je oseanje spoljanje istine; i Rahele, koja je oseanje unutranje istine (vidi br. 3793); i iz znaenja imena, to je kvalitet (br. 144, 145, 1754, 1896, 2009, 2724, 3006). Lija se naziva starijom jer

131

se spoljanja istine naui prva, a Rahela se naziva mlaom, jer se unutranja istina naui kasnije, ili to je isto, na oveka prvo utiu spoljanje istine, a kasnije unutranje; jer su spoljanje istine podloge utranjih, jer su one opte u koje se usauju unutranje; jer bez opte ideje ovek ne razume ono to je pojedinano. Ovo je razlog zato su u optem spoljanje istine, a u pojedinanom, unutranje istine. Prve se nazivaju spoljanjim istinama; a druge unutranjim; a poto istine bez oseanja nisu istine, jer nameju ivota, stoga kada se pomenu spoljanje i unutranje istine, misli se na oseanja prema njima. 3820. Stih 17. A u Lije bijahu kvarne oi. Da ovo oznaava da je oseanje za spoljanju istinu takvo u pogledu njenog razumevanja, vidi se iz reprezentacije Lije, koja je oseanje spoljanje istine (vidi br. 3793); iz znaenja oiju, koje su razumevanje (razum) (br. 2701); i iz znaenja kvarne (slabe), to je relativno tako. Da su oseanja spoljanje istine slaba u pogledu razumevanja; ili to je isto, da su takvi oni koji su u tim oseanjima, moe se videti iz spoljanjih to jest optih ideja koje nisu jo ilustrovane preko pojedinanih (ideja), jer su slabe i kolebljive, i jer su kao noene svakim povetarcem, ili drugim reima, doputaju da ih privue svako miljenje; dok onda kada su iste ilustrovane (razjanjene) pojedinanim (idejama), one postaju vrste i postojane, jer od pojedinanih ove dobijaju ono to je sutinsko i to ih oblikuje, a to je oznaeno sa Rahela bjee lijepa stasa i lijepalica; ime su predstavljena oseanja prema unutranjoj istini. ta je oznaeno spoljanjim istinama i njihovim oseanjima, a ta unutranjim istinama i njihovim oseanjima, i time to se kae da su prve relativno slabih oiju, a druge lepe poobliku i izgledu, moe se ilustrovati jednim primerom. Oni koji su u spoljanjim istinama, ti su samo u optoj istini da dobro treba da se ini siromasima; oni ne znaju kako da razlikuju ko je istinski siromah, a jo manje da se siromahom u Rei oznaavaju koji su duhovno takvi. Posledica ovoga je to, da oni ine dobro kako dobrima tako i ravima, a pri tome nisu svesni da inei dobro ravima ine zlo dobrima, jer se tako daju ravima sredstvo da ine zlo dobrima.Pa stoga su oni moji naginju ovakvoj prostoj revnosti podloni da budu vee rtve lukavih i prevarnih (ljudi). Na suprot ovima, oni koji su u unutranjim istinama, znaju ko je u pravom smislu siromaan, jer prave razliku meu njima, te ine dobro svakome prema tome kakav je. Uzmimo jo jedan primer: oni koji su u

132

spoljanjim istinama, znaju samo optu istinu da treba da vole blinjega; i oni veruju da je svako blinji u istom stepenu, i da svakoga treba prigrliti s istom ljubavlju, i tako doputaju da ih neko zavede na krivi put. Ali oni koji su u unutranjoj istini, ti znaju u kojem je stepenu neko blinji, i da je svako u nekom drugom stepenu (blinji). Posledica je, da oni znaju bezbroj stvari koje ne znaju oni koji su u spoljanjim istinama, pa stoga se njih ne moe zavesti samim imenom blinji, ili nekim ko se smo pretvara da je u dobru. Evo jo jednog primera: oni koji su samo u spoljanjeim istinama, pretpotavljaju da e ueni sijati kao zvezde ; i da e svi ni koji su radili u Gospodovom vinogradu primiti nagradu viu nego ostali. Dok oni koji su u unutranjim istinama, znaju da se pod uenima, mudrim, i razumnim, oznaavaju oni koji su u dobru, bez obzira da li su u nekoj ljudskoj mudrosti ili inteligenciji ili ne, i da e ovi sijati kao zvezde; i da oni koji se trude u Gospodnjem vinogradu primaju nagradu prema oseanju dobra i istine iz kojega su se trudili; a oni koji se trude sebe radi i sveta radi, to jest, radi slave ili bogatstva, ti imaju nagradu ve u ivotu tela; ali u drugom ivotu njihova nagrada je sa ravima (Mateja VII.22,23). Otuda je jasno koliko je slabo razumevanje onih koji su samo u spoljanjim istinama; i da samo unutranje istine onim prvim daju sutinu i formu. Pa ipak, oni koji su u ivotu tela u spoljanjim istinama a u isto vreme u prostom dobru, u drugom ivotu primaju unutranje istine i mudorst koja ide uz njih; jer od prostog dobra oni su u stanju i sposobnosti da primaju. 3821. A Rahela bjee lipa stasa (forme, oblika) i lijepa lica. Da ovo oznaava oseanje unutrajew istine takvo u pogledu onoga to je duhovno, jasno je iz onoga to je maloas reeno gore. Stasom (formom) oznaava se sutina; a licem (izgledom) se oznaava lepota. 3822. Stihovi 18-20. I Jakovu omilje Rahela, te ree: sluiu ti sedam godina za Rahelu, mlau ker tvoju. A Laban mu ree: bolje tebi da je dam nego drugom; ostani kod mene. I odslui Jakov za Rahelu sedam godina, i uini mu se kao nekoliko dana, jer je ljubljae. I Jakovu omilje Rahela, oznaava ljubav dobra prema unutranjoj istini; sluiu ti sedam godina za Rahelu mlau ker tvoju, oznaava nastojanje (elju) i u isto vreme sveto stanje, da se povee s unutranjom istinom; a Laban mu ree: bolje tebi da je dam nego drugome, ostani kod mene, oznaa sredstvo za povezivanje kroz unutranju istinu sa tim dobrom; i

133

odslui Jakov za Rahelu sedam godina, oznaava uspeh; i uini mu se kao sedam dana, jer je ljubljae, oznaava stanje ljubavi. 3823. Stih 18. I Jakovu omilje Rahela. Da ovo oznaava ljubav dobra prema unutranjoj istini, jasno je iz reprezentacije Jakova, to je dobro Prirodnog (vidi br. 3599, 3659, 3775); i iz reprezentacije Rahele, to je oseanje unutranje istine (br. 3793, 3819); a u ovom sluaju unutranje istine koja se povezuje s dobrom Prirodnog, s pogledom na povezivanje u kome je ljubav. 3824. I on ree: sluiu ti sedam godina za Rahelu mlau ker tvoju. Da ovo oznaava elju (nastojanje), a u isto vreme i sveto stanje, da se povee s unutranjom istinom, jasno je iz znaenja sluiti, to je nastojanje; i iz znaenja sedam, to oznaava ono to je sveto (vidi br. 395, 433, 716, 881): i iz znaenja godina, to su stanja (br. 487, 488, 493. 893); da je ovo bilo nastojanje da doe do povezivanja, jasno je. Otuda se vidi da se sa Sluiu ti sedam godina za Rahelu mlau ker tvoju, oznaava nastojanje, a u isto vreme i sveto stanje, kako bi dolo do povezivanja s unutranjom istinom. Za unutranje istine se kae da se povezuju s Prirodnim ovekovim onda kada se one naue, priznaju i veruju. U ovekovom Prirodnom, to jest, u memoriji ovoga oveka, ima istina kako spoljanjih tako i unutranjih. I one se tamo nalaze u obliku zapamenih stvari nauka (vere); ali one nisu spojene sve dok ih ovek ne osea kao ivotne svrhe, to jest, sve dok one nisu voljene (istine) radi ivota (primene u ivotu); jer tada se dobro s njima sparuje, a preko ega se one povezuju s Racionalnim, pa stoga i s unutranjim ovekom. Na ovaj nain dolazi do toga da se u njih od Gospoda uliva ivotni influks. 3825. Stih 19. I Laban ree: bolje da je tebi dam nego drugome. Da ovo oznaava sredstvo za povezivanje preko unutranjih istina sa tim dobrom, vidi se iz znaenja plate (nagrade) u vezi s kojom i u potvrdu koje su izgovorene ove rei, koje oznaavaju sredstva za povezivanje (vidi br. 3816). Da je Rahela, koja se ovde podrazumeva pod je, unutranja istina, a da je Jakov, koji se ovde podrazumeva pod tebi, dobro, bilo je gore pokazano. U pogledu povezivanja s dobrom koji se oznaeno sa Jakov, s dobrom koje je oznaeno sa Laban, preko unutranje istine koja je Rahela, ovo je tajna koja se ne moe lako objasniti da bi se sasvim razumela; jer prvo treba da bude jasna ideja svakoga dobra, kao i oseanje

134

unutranje istine. Jer je razumevanje svakoga predmeta u skladu s idejama; jer neto je nita ako tu nema neka ideja; neto je mrano ako je ideja mrana; izopaeno ako je ideja izopaena; a jasno ako je ideja jasna. A ideja se menja onako kako se menjaju oseanja. Mi emo samo kazati da je u svakom oveku koji se raa nanovo, dobro njegovog Prirodnog, koje je ovde predstavljeno Jakovom, je povezano prvo s dobrom koje je predstavljeno s Labanom, preko oseanja unutranje istine koje je ovde predstavljeno Labanom, a kasnije s dobrom koje je predstavljeno Rahelom, a posle tek s dobrom Racionalnog i istinom u njemu, Preko prvog povezivanja, ovek je u stanju da primi unutranje ili duhovne istine koje su sredstva za povezivanje Prirodnog sa Racionalnim; to jest, spoljanjeg oveka s unutranjim. 3826. Stih 20. I odslui Jakov za Rahelu sedam godina. Ovo oznaava uspeh (dostignue), vidi se iz znaenja ovih rei, koje oznaavaju nastojanje (napor) a u isto vreme i sveto stanje kojim se ide ka povezivanju s unutranjom istinom (vidi br. 3824). Da ovde oznaavaju dostignue (uspeh) ove stvari, to je jasno. 3827. I uinie mu se kao sedam dana, jer je ljubljae. Da ovo oznaava stanje ljubavi, naime, da je ovo (stanje) bilo bez tekoa, jasno je iz znaenja uini mu se (ili unjegovim oima), to znai da je tako izgledalo; i iz znaenja dana, to su stanja (vidi br. 893, 2788, 3462, 3785). Otuda, uini mu se kao sedamdana jer je ljubljae, oznaava stanje ljubavi. Kada je ovek u stanju ljubavi, ili u nebeskom oseanju, on je tada u aneoskom stanju, a to znai, kao da nije u vremenu, pod uslovom da nema nestrpljenja u oseanju; jer je nestrpljenje jedno telesno oseanje, i onoliko koliko je ovek u njemu, toliko je u vremenu; a onoliko koliko nije u njemu, toliko nije u vremenu. Ovo ovako izgleda zbog neke vrste slike koja dolazi od svih zadovoljstava i prijatnosti koji pripadaju oseanju ljubavi, u tome to kad je ovek u njima, on ne primeuje vreme. jer je tada u svom unutranjem oveku. Preko oseanja prave ljubavi, ovek se povlai od telesnih i svetskih stvari, jer se njehov um uzdie prema neb, pa se tako odvaja od vremenskih stvari. Razlog da nam se ini da je vreme neto (da vreme traje) je u tome, to tada razmiljamo o stvarima koje ne pripadaju oseanju ili ljubavi, nego onome to je vezano sa tekoama (mukama). Iz ovoga moemo videti ta je oznaeno sa

135

sedam godina koje su u u njegovim oimabile kao sedam dana zbog ljubavi koju je oseao za nju. 3828. Stihovi 21-24. I ree Jakov Labanu: daj mi enu, jer mi se navri vrijeme, da legnem s njom. I sazva Laban sve ljude iz ovoga mjesta, i uini gozbu. A u vee uze Liju ker svoju i uvde je k Jakovu, i on lee s njom. I Laban dade Zelfu robinju svoju Liji keri svojoj, da joj bude robinja. I ree Jakov Labanu: daj mi enu, oznaava da odopteg dobra, sada postoji povezanost s oseanjemunutranje istine; jer mi se navri vijeme, da legnem s njom, oznaava da je sada nastalo pitanje; i sazva Laban sve ljude iz ovoga mjesta, oznaava sve istine toga stanja; i uini gozbu, oznaava uvoenje (inicijaciju); I uvee, znai da je stanje jo uvek bilo mrano; uze Liju ker svoju, i uvede je k Jakovu, i on lee s njom, oznaava da jedo sada bilo samo povezivanje s oseanjem za spoljanjuistinu; i Laban dade Zelfu robinju svoju Liji keri svojoj da joj bude robinja, oznaava spoljanje oseanje ilispoljanje spone koje su sredstva koja samo slue. 3829. Stih 21. I ree Jakov Labanu: daj mi enu. Da ovo oznaava da od opteg dobra, sada postioji povezanost s oseanjem za unutranju istinu, jasno je iz reprezentacije Jakova, koji je dobro Prirodnog (o kojemu vidi gore); u ovom sluaju opteg dobra, jer stvari koje pripadaju Prirodnom su relativno opte, jer postoje bezbrojne stvari koje utiu iz unutranjeg oveka u prirodnog ili spoljanjeg oveka koje izgledaju u ovome poslednjem kao neto opte, i jo vie opte dok se pojedinosti ne prime, kao u sadanjem sluaju. Iz ovoga razloga dobro koje je predstavljeno Jakovom, sada se naziva optim dobrom. Da se ovim oznaava povezanost s oseanjem unutranje istine, jasno je, jer Rahela, koja se ovde zove moja ena, predstavlja oseanje za unutranju istinu, kao to je gore pokazano. 3830. Jer mi se navri vrijeme da legnem s njom. Daovo oznaava da je sada stanje pitanja, vidi se iz znaenja vremena (navrenih dana), to su stanja (br. 23, 187, 188, 493, 983, 2788, 3462, 3785). Da se sa jer mi senavri vrijeme da lednem s njom oznaava da je ovo sada stanje pitanje, jasno je bez objanjavanja.

136

3831. Stih 22. I sazva Laban sve ljude iz onoga mjesta. Da ovo oznaava sve istine toga stanja, jasno je iz znaenja ljudi (viri), to su istine (br. 3134); i iz znaenja mjesta, to je stanje (br. 2625, 2837, 3356, 3387). 3832. I uini gozbu. Da ovo oznaava uvoenje, vidi se iz znaenja gozbe, to je usvajanje i povezanost (vidi br. 3596); u ovom sluaju ovo se oznaava uvoenjem, jer uvoenje prethodi povezivanju, a ono je i zalog i svedoenje. Naime, gozbe su u drevno vreme meu onima koji su znali znaenja i predstave, oznaavale uvoenje u uzajamnu ljubav koja dolazi od ljubavi ka blinjemu. Svadbene gozbe su oznaavale uvoenje u branu ljubav, a svete gozbe, uvoenje u duhovnu i nebesku ljubav; a to je bilo zato to je slavlje, ili jedenje i pijenje, oznaavalo usvajanje i povezivanje (kao to je gore pokazano, br. 3734). Zbog ovoga je Gospod rekao u istom znaenju: Mnogi e doi od istoka i od zapada i sjee za trpezu s Abrahamom i Isakom i Jakovom u carstvu nebeskom (Mateja VIII.11). I na drugome mestu, Svojim uenicima: Da jedete i pijete za trpezom Mojom u carstvu Mojemu (Luka XXII.30). A kada je ustanovio Svetu Veeru, kazao je: Kaem vam pak da ne u od sada jesti od ovoga roda vinogradskoga do onoga dana kad u piti s vama novoga u carstvi Oca Mojega (Mateja XXVI.29). Svako moe videti da se sa sjesti, jesti, i piti u Gospodovom carstvu ne oznaava sesti, jesti, i piti; nego neto to postoji u tome carstvu, a to je usvajanje dobra ljubavi i istine vere; na taj nain to oznava ono to se naziva duhovnom i nebeskom hranom. Isto tako, jasno je iz gornjih rei da postoji unutranji smisao u svemu to je Gospod rekao, i ako se ovaj smisao ne razume, ne moe se znati to to znai sjedeti sa Abrahamom, Isakom, i Jakovom, jesti i piti u Gospodovom carstvu za Njegovom trpezom, i piti u Gospodovolm carstvu za Njegovom trpezom, i piti s njima plod toga vina u carstvu Oca Njegovog; zaista, niti se moe znati ta je oznaeno jedenjem hleba i pijenjem vina u Svetoj Veeri. 3833. Stih 23. A uvee. Da ovo oznaava stanje koje je jo uvek zamraeno, kao to se vidi iz znaenja veeri, to je zamraeno stanje (vidi br. 3056). Meu drevnima, kod kojih su postojali odgovarajui obredi, gozbe su pripremane veerom, to jest kao veera, to je oznaavalo uvoenje koje prethodi povezivanju, koje je stanje relativno zamraeno. Je dok se ovek uvodi u istinu a iz nje i u dobro, sve to tada ui njemu je zamraeno; ali kada se dobro povee s

137

njim ( s dobrom), i kada iz njega posmatra istinu, ona tada njemu izgleda jasna, i to uzastopno sve vie i vie (jasna). Kad je ovek u tome stanju, on tada poinje da saznaje bezbrojne stvari, jer on sada poinje od dobra i istine, koje on veruje i opaa, kao (da se kree) iz sredita prema obodima; i kako ide napred, u istoj proporciji on vidi sve ono to je okolo njega, i postupno ire i ire, jer se neprestano iri prema obodima. Odatle on poinje od svakoga predmeta u prostoru oboda; i od ovih (predmeta) poinje nova sredita u pravcu novih oboda, i tako dalje. Na ovaj nain, svetlost istine od dobra pojaava se bezgranino, i postaje stalno svetlo, jer je tada ovek u svetlosti neba, koja je od Gospoda. Ali kod onih koji su u sumnji (koji sumnjaju), i koji raspravljaju da li neto postoji, i da li je tako, ove se bezbrojne stvari ne pojavljuju; njima su i opte i pojedinane stvari sasvim zamraene, i jedva da se vide kao jedno stvar koja zaista postoji, a vie kao jedna stvar u ije se postojanje sumnja. U ovakvom su stanju ovekova mudrost i inteligencija danas, kada se smatra da je neko mudar kad moe da veto razmilja da li neto postoji ili ne; a onaj se smatra mudrijim koji misli da ta stvar ne postoji. Na primer: uzmimo pretpostavku da postoji unutranji smisao u Rei, koji se naziva mistinim:- sve dok se u ovo ne poveruje, oveku nije mogue da zna ni najmanju stvar od ovih bezbroj stvari koje postoje u unutranjem smislu, a kojih je toliko da mogu da ispune celo nebo na bezbroj naina. Drugi je primer, da ovek koji razmilja o Boanskom Provienju, da li je ono sveopte ili samo pojedinano, takav ovek ne moe da zna bezbrojne tajne Providnosti, kojih ima po broju onoliko koliko ima i verovatnosti u svaijem ivotu od prve do poslednje, i od stvaranja sveta do kraja; i ta vie, ak i u venosti. Opet: onaj koji razmilja da li je mogue oveku a bude u dobru (da bude dobar), s obzirom da je ovekova volja iz korena izopaena, ne moe da zna sve tajne ovekovog preporaanja, niti da Gospod usauje novu volju, niti moe da zna tajne kako se ova usauje; i tako je sa svim ostalim. Iz ovoga se moe znati u kakvoj su tami takve osobe, to jest da one ne vide, a jo manje dodiruju ni prvi prag mudrosti. 3834. Uze Liju ker svoju, i uvde je k njemu, i on lee s njom. Da ovo oznaava da je do sada postojalo samo povezivanje s oseanjem za spoljanju istinu, jasno je iz reprezentacije Lije, koja je spoljanja istina (vidi br. 3793, 3819). Da uvesti je k njemu oznaava povezivanje takvo kakvo je kod branog (odnosa), to je vrlo jasno.

138

Sluaj je ovakav: ovek koji je u oseanju za unutranju istinu (koji voli unutranju istinu), to jest, koji eli da zna unutranje tajne Gospodovog carstva, on ove tajne jo uvek ne usvaja, iako ih poznaje, a ponekad i priznaje i veruje, jer jo uvek voli svetske i telesne stvari, koji mu doputaju da ih prima i kao da veruje ove tajne; ali sve dok postoje ova oseanja (za svetske i telesne stvari), ovek se ne moe povezati s unutranjim istinanama. Do ovog povezivanja moe doi samo ako ovek voli istinu od dobra (jer je dobar), i ako voli dobro; onoliko koliko je ovek u ovim oseanjima, toliko se unutranje istine povezuju s njim, jer su istine posude (prijemnici) koji primaju dobro. Gospod provia da se nebeske i duhovne istine povezuju samo s pravim oseanjima. Zbog ovoga opte oseanje za istinu od dobra prethodi, pa su i istine koje se tu usauju samo opte istine. Stanja istine su sasvim onakva kakva su i stanja dobra (istina je onakva kakvo je i dobro s kojim se povezuju), to jest, stanja vere sa stanjima ljubavi ka blinjemu. Na primer: Mogue je da rav ovek zna da Gospod vlada sveukupnim nebom, i da je nebo uzajamna ljubav i ljubav ka Gospodu; tako isto da da su oni koji su tamo povezani s Gospoddom kroz ljubav, i da imaju mudrost, i sreu; mogu da budu i ubeeni da je tako; ali se i pored toga istina vere ne moe s njima povezati. Samo se po ivotu (od ivota) moe znati da li su se ove (istine) povezale, ba kao to se drvo poznaje po svome plodu. Sluaj je kao sa groem u kome nema semena, koje, kad se zakopa u zemlju kako ma kako da je plodna, groe raspada se u blatu; ili kao to je sluaj s lanom vatrom (ignis fatuum) nou , koja nestaje im sunce izae. 3835. Stih 24. I Laban dade Zelfu robinju svoju Liji keri svojoj da joj bude robinja. Da ovo oznaava spoljanja oseanja, ili spoljanje spone, koje su sredstva koja slue, jasno je iz znaenja robinje, a to su spoljanja oseanja (vidi br. 1895, 2567). Da Laban je dade oznaava da ona (spoljanje oseanja) pripadaju sporednom dobru zajednikog porekla je stoga to je to poreklo ovakvih oseanja. Nazivaju se spoljanjim sponama, jer su sva oseanja spone (br. 1077, 1080, 1835, 1944), jer samo oseanja dre ljude zajedno. Oseanje oveku ne izgleda kao spona, ali se tako naziva jer to nad njim vlada, i dri ga vezanog. Meutim, unutranja oseanja nazivaju se unutranje spone, jer se oseanja prema istini i dobru nazivaju spone savesti. Ovima su saobrazna spoljanja oseanja, jer svako unutranje oseanje ima neko saobrazno (korespondirajue) spoljanje. A poto se ovek koji se raa

139

nanovo uvodi u unutranje stvari poredstvom spoljanjih stvari, i poto se ovde radi o uv oenju, stoga se kae da je Laban dao svoju robinju dabude robinja Liji, ime je oznaeno da su ovakva oseanja data kako bi sluila kao sredstvo za uvoenje. Da su ovo bila najspoljnija (oseanja), kao ona koja se nazivaju telesnim oseanjima (osetima), jasno je iz toga to Lija predstavlja oseanja spoljanje istine. Ali o ovome predmetu bie, po Boanskoj milosti Gospodovoj, govora na drugome mestu. 3836. Stihovi 25,26. A kad bi u jutru, gle, ono bjee Lija: te ree Jakov Labanu: ta si mi to uinio? Ne sluim li ti za Rahelu kod tebe? Za to si me prevario? A Laban mu ree: ne biva u naem mjestu da se uda mlaa prije starije. A kad bi u jutru, oznaava prosvetljenje u onomestanju; gle, ono bjee Lija, oznaava da je dolo dopovezivanja sa spoljanjom istinom; te on ree Labanu, ta si mi to uinio? Oznaava ljutnju (ogorenje); ne sluim li ti za Rahelu kod tebe? Oznaava da je postojalonastojanje da doe do povezivanja s unutranjomistinom; za to si me prevario? Oznaava jo veu ljutnju; a Laban mu ree: ne biva u naem mjestu, oznaava dastanje nije takvo; da se uda mlaa prije starije, oznaava da oseanje za spoljapnju istinu treba da prethodi oseanju za unutranju istinu. 3837. Stih 25. A kad bi u jutru.Da ovo oznaava prosvetljenje u onome stanju, vidi se iz znaenja jutra, to je prosvetljenje (vidi br. 3458, 3723); a to, kao i svako vreme, oznaava stanje (br. 2625, 2788, 2837, 3356), pa tako oznaava stanje i jutrom, i jutro. Prosvetljenje se odnosi na ono to neposredno sledi, naime, da je on priznao da je postojala povezanost samo sa spoljanjom istinom. 3838. Gle, to bjee Lija. Da ovo oznaava da je dolo do povezanosti sa spoljanjom istinom, jasno je iz reprezentacije Lije, koja je oseanje za spoljanju istinu (vidi br. 3793, 3819). Da ove rei oznaavaju povezanost s tim oseanjem, to je jasno, jer je Lija bila data za enu umesto Rahele. ta ovo povlai za sobom vidi se iz onoga to je ve reeno o povezivanju sa spoljanjim istinama pre povezivanja s unutranjim istinama (br. 3834), i iz onoga to se kae nie (br. 3843). 3839. I on ree Labanu; to si mi to uinio? Da ovo oznaava ljutnju (ozlojeenost), vidi se iz oseanja u ovim reima, kao i u onima koje slede. Oito je da se radi o

140

ljutnji koja je, prema istorijskom smislu, sadrana u ovim reima. Postoje dve stvari koje sainjavaju unutranji smisao Rei, naime, oseanja i aktuelne (delatne) stvari; oseanja koja lee sakrivena u izrazima Rei nisu vidljiva oveku, ali su pohranjena u dubini (njegovoj); niti mu se ona mogu pokazati, jer u ivotu tela on ima svetska i telesna oseanja, koja nemaju nita zajedniko s unutranjim smislom Rei. Ova poslednja su oseanja duhovne i nebeske ljubavi, koja ovek manje moe da opaa jer malo ih ljudi ima, a ovi su uglavno prosti ljudi, koji nisu sposobni da razmiljaju o svojim oseanjima, dok ostali ni ne znaju ta je pravo oseanje. Ova su duhovna i nebeska oseanja sadrana u ljubavi ka blinjem, i u ljubavi ka Bogu. Oni koji nisu u njima, misle da ta oseanja nisu nita, dok u stvari ona ispunjavaju celo nebo, i to s neiskazivim razlikama. Ovakva oseanja s njihovim razlikama pohranjena su u unutranjem smislu Rei, ne samo u svakom nizu nego i u svakom izrazu, kao i u svakom slogu, i ona sijaju pred anelima kada itaju Re oni koji su u prostom dobru a koji su u isto vreme u nevinosti; i sve to, kao to je reeno, sa bezbroj razlika. Postoje uglavnom dve vrste oseanja koja sijaju iz Rei pred anelima, naime, oseanja za istinu (oseanja koja priopadaju istini) i oseanja za dobro oseanja za istinu pred duhovnim anelima, a oseanja za dobro pred nebeskim anelima. Oseanja za dobro, koja pripadaju ljubavi ka Gospodu, oveku su neizreciva, pa su stoga i neshvatljiva; ali oseanja za istinu, koja pripadaju uzajamnoj ljubavi, mogu se osetiti u optim crtama, ali mogu ih osetiti samo oni koji su u pravoj uzajamnoj ljubavi, ali ne iz nekog unutranjeg opaanja, nego iz nekog zatamnjenog opaanja. Na primer, u pogledu oseanja ljutnje, o kojemu se ovde govori - onaj koji ne zna ta je oseanje za ljubav ka blinjemu, moe da zna samo onakvu ljutnju kakvu oseaju oni ljudi kojima se neko zlo desi, koje izaziva ljutinu. Meutim, aneli nemaju takve ljutnje, nego imaju ljutnju koja je sasvim drugaija, koja nije ljutja nego revnost, u kojoj nema nita zlo, i to je daleko od mrnje ili osvete, ili od vraanja zla za zlo, kao to je nebo daleko od pakla; jer ta ljutnja izvire iz dobra. Ali, kao to je pre reeno, priroda ljutnje se ne moe izraziti nikakvim reima. Sluaj je takav i s drugim oseanjima koja potiu od dobra i istine, u koja pripadaju dobru i istini, to se vidi iz toga to su aneli samo u svrhama (namerama)(to oseaju svrhe), i u koristi od tih svrha (namera) (br. 1317, 1645, 3645). Svrhe (namere) su u stvari ljubavi ili oseanja (br, 1317, 1568, 1571, 1909, 3425, 3796); jer ono to ovek voli, to on

141

smatra svrhom (ciljem, namerom). A poto je takav sluaj, aneli su u oseanjima prema onim stvarima koje su u Rei; i to sa mnogo razlika, u skladu sa vrstama oseanja u kojima su aneli. Iz svega ovoga dovoljno se jasno vidi kako je sveta Re; jer u Boanskoj ljubavi, to jest, u ljubavi koja potie od Boanskog, postoji svetost, pa i u stvarima koje su sadrane u Rei. 3840. Ne sluim li za Rahelu kod tebe? Da ovo oznaava daje bilo nastojanje (trud) radi oseanja unutranje istine, vidi se iz reprezentacije Rahele, koja je oseanje unutranje istine (vidi br. 3758, 3782, 3793, 3819); i iz znaenja sluiti, to je nastojanje (trud) (br. 3824). 3841. Za to si me prevario? Da ovo oznaava jo veu ljutnju, vidi se iz onoga to je ve reeno (br. 3839). 3842. Stih 26. I Laban ree: ne biva u naem mjestu. Da ovo oznaava da stanje nije takvo, jasno je iz znaenja mjesta, koje je stanje (vidi br. 1273-1275, 1377, 2025, 2837, 2025, 2837, 3356, 3387). Iz ovoga se vidi da izraz, ne biva u naemu mjestu, oznaava da stanje nije takvo. 3843. Da se uda mlaa prije starije. Da ovo oznaava da oseanje za unutranju istinu treba da prethodi oseanju za spoljanju istinu, vidi se iz reprezentacije Rahele, koja je ovde mlaa, to je oseanje za unutranju istinu (vidi br. 3758, 3782, 3793, 3819); i iz reprezentacije Lije, koja je oseanje za spoljanju istinu (br. 3793, 3819). Iz ovoga je oito da se sa da se uda mlaa prije starije (prvoroene), oznaava da oseanje za unutranju istinu treba da prethodi oseanju za spoljanju istinu. Kakav je ovo sluaj, bilo je objanjeno gore (br. 3834), a moe se dalje videti iz onoga to sledi. Onaj ko ne poznaje ovekovo stanje (kakav je ovek),uglavnom veruje da postoji povezanost ne samo sa spoljanjim nego i s unutranjim istinama, kada je ovek upoznat s ovim istinama, ili kada su ove u njegovom seanju. Meutim, nema povezanosti pre nego li ovek pone da ivi u skladu s njima, jer ivot pokazuje povezanost. U ovom pogledu istina je kao i sve ostalo to je usauje u pveka od detinjstva, naime, da ona ne postaje njegova osim ako postupa u skladu s njom, i to iz oseanja, u kojem sluaju njegova se volja ispunjava njome (istinom), a ona se ne pretvara u in zbog toga to je poznata ili zbog nauka (vere), nego iz odreenog uivanja koje mu je nepoznato,

142

nego mu izgleda da ono potie od njegovog raspoloaenja ili njegove prirode; jer svako stie takvu prirodu kroz naviku, i sve to od onog na ta se nauio. Stoga, do povezivanja s istinama ne moe doi kod oveka sve dok ono to je nauio preko nauka nije presaeno iz spoljanjeg oveka u unutranjeg oveka. Kada su one u unutranjem oveku, tada ovek ne deluje iz seanja, nego iz svoje vlastite prirode, sve dok na kraju stvari, koje su usaene, ne ponu da se pretvaraju u dela kao same od sebe (spontano), poto su sada upisane u njegovo unutranje seanje; a ono to nastaje na taj nain, izgleda mu kao neto uroeno. Ovo se moe videti po jezicima koje ovek naui u detinjstvu, kao i iz sposobnosti da misli i da ima savest. Otuda se vidi da se istine nauka, pa i one koje su unutranje, ne povezuju s ovekom sve dok one ne pripadnu ivotu. Ali o ovim predmetima bie, po Boanskoj milosti Gospodovoj, govora na drugome mestu. 3844. Stihovi 27-30. Navrui nedelju dana (sedam dana) s njom, pa emo ti onda dati i drugu za slubu to e sluiti kod mene jo sedam godina drugih. Jakov uini tako, i navri s njom nedelju (sedam dana), pa mu dade Laban Rahelu ker svoju za enu. I dade Laban Raheli keri svojoj robinju svoju Balu (Bilu) da joj bude robinja. I tako lee Jakov s Rahelom i voljae Rahelu nego Liju, i stade sluiti kod Labana jo sedam drugih godina. Navri nedelju (sedam) dana s njom, oznaava nastavaknastojanja; pa emo ti dati i drugu za slubu to e sluiti kod mene jo sedan drugih godina, oznaava da e tadabiti ispunjeno stanje nastojanja; i Jakov uini tako, i navri ovu nedelju (sedmicu), oznaava efekat od ovoga; i on mu dade Rahelu ker svoju za enu, oznaava sadapovezanost dobra s oseanjem unutranje istine; i Laban dade Rageli keri svojoj Balu (Bilu) robinju svoju da joj bude robinjam, oznaava spoljanja oseanja koja suspone ili sredstva; i tako lee Jakov s Rahelom, oznaava povezivanje s oseanjem za unutranju istinu; i voljae Rahelu nego Liju, oznaava veu ljubav za unutranjunego za spoljanju istinu; i stade sluiti kod Labana drugih sedam godina, oznaava sveto nastojanje. 3845. Stih 27.I navri nedelju (sedmicu) dana. Da ovo oznaava nastavak nastojanja, vidi se iz znaenja navriti, to je ovde sluiti ili navriti slubu, stoga nastojanje (br. 3824); i iz znaenja nedelje (sedmice), to je stanje a tako isto i ceo period (br. 728, 2044); stoga, u ovom sluaju, sledee stanje i period, stoga ono to se nastavlja. to se tie znaenja nedelje (sedmice), to je isto kao sa mjesecom

143

(br. 3814), naime, da kada se pomene u jednini, oznaava kra prethodnog i poetak sledeeg stanja, stoga jedno novo stanje, navriti to je ii od poetka do kraja. Razlog da nedelja, kao sva vremena, oznaava stanje a tako isto i period je u tome to stanja imaju svoje periode, to jest, svoj poetak, nastavak, i kraj; ali u drugom ivotu ovi (periodi) se ne opaaju kao vremena, nego kao stanja i njihove promene. Ovde se vidi ta su drevni podrazumevali pod nedeljom, naime, u pravom smislu, svaki period koji se se sastojao od sededam, bilo da je to bilo dani, ili godine, ili doba; na taj nain, da li je velik ili mali (period). Jasno je da se ovde radi o peroodu od sedam godina; a poto je kod drevnih sedam oznaavalo ono to je sveto (br. 84-87,395,433,716,881), nedelja znai sveti period, a isto tako i svetost jednog perioda. 3846. Pa emo ti onda dati i drugu za slubu kod mene jo sedam godina. Da ovo oznaava da e biti potpuno stanje nastojanja, jasno je iz znaenja slube i sluiti, to je nastojanje (vidi br. 3834); i iz znaenja sedam godina, to je isto kao i nedelja, naime, stanje i ceo period, kao gore (br. 3845); na taj nain, potpuno stanje, koje je i sveto (br. 3824). Ovaj izraz, pa emo ti dati i drugu, oznaava da e tada doi do povezanosti s oseanjem prema unutranjoj istini. Razlog da je u unutranjem smislu sluenje nastojanje, je to to je trud spoljanjeg oveka nastojanje u unutranjem oveku. Otuda se nastojanje naziva trudom uma. 3847. Stih 28. I Jakov uini tako, i navri s njom sedam dana. Da ovo oznaava efekat ovoga, jasno je iz znaenja navri nedelju, to je nastavak nastojanja (vidi gore, br. 3845); jasno je da se ovde misli na efekat ovoga. 3848. Pa mu dade Laban Rahelu ker svoju za enu. Da ovo oznaava da je sada dolo do povezivanja dobra s oseanjem za unutranju istinu, jasno je iz reprezentacije Jakova, to je dobro Prirodnog, kao to je ve pokazano; i iz reprezentacije Rahele, to je oseanje za unutranju istinu, kao to je ranije pokazano: da davanje nje za enu oznaava povezivanje (spajanje), jasno je. Poto svako povezivanje dobra s istinom na poetku izgleda kao da ide po redu od spoljanjeg prema unutranjem, i na kraju prema najdubljem, stoga se ovde kae unutranje istine, jer samo oseanje koje pripada istini, uliva se od dobra. Povezivanje (spajanje) dobra s unutranjom istinom deava se po prvi put onda

144

kada se dobro Prirodnog povee sa racionalnom istinom, a preko ove s racionalnim dobrom. Ovo je povezivanje predstavljeno Jakovom posle roenja njegovih dvanaest sinova, kada se vrati kui svoje majke i oca, o emu e biti govora kasnije. 3849. Stih 29. I dade Laban Raheli keri svojoj robinju svoju Balu (Bilu) da joj bude robinja. Da ovo oznaava spoljanja oseanja, koja su spone ili potinjena sredstva, vidi se iz onoga to je reeno gore (br. 3835). Razlog da su Balom Rahelinom robinjom oznaena izvanjaska (internalis) oseanja, a Zelfom Lijinom robinjom spoljanja (interioris) oseanja, je to to je Rahelom oznaeno oseanje prema unutranjoj istini, a Lijom oseanje prema spoljanjoj istini. Spoljanja oseanja su prirodna oseanja koja slue unutranjim. Razlog da su ova spoljanja oseanja sredstva koja slue da bi dolo do povezanosti istine sa dobrom, je u tome to nita od nauka, i nita to pripada znanju, ne moe ui u oveka osim preko oseanja; jer je ivot u oseanjima, a ne u istinama nauka i znanjima bez oseanja. Da je ovako, sasvim je jasno; jer ovek ne moe ni misliti, niti izgovorili slog, bez oseanja. Onaj ko obrati panju ovome predmetu, opazie da je glas bez oseanja kao automat, a to znai bezivotan zvuk; i da onoliko koliko i kakvo je oseanje u njemu (u glasu), toliko i takav je ivot u njemu. Ovo pokazuje ta su istine bez dobra; i da je oseanje u istinama porekom od dobra. Onaj ko obraa panju, tako isto moe znati, iz same prirode ovekovog razuma, da se nita ne moe razumeti ako nema volje u tome; jer ivot razuma dolazi od volje. Ovo opet pokazuje ta su istine bez dobra, naime, da one i nisu istine; i da istine dobijaju svoj ivot od dobra; jer istine pripadaju ovekovom intelektualnom delu, a dobro njegovom voljnom delu. Iz ovoga se moe prosuditi ta je vera bez ljubavi ka blinjemu, koja je od dobra; i da su istine vere bez dobra ljubavi ka blinjemu mrtve; jer , kao to je reeno, kolika i kakva su oseanja prema istinama, toliki i takav je ivot u njima. Ali da istine, i pored toga, izgledaju ive, ak i kada u njima nema dobra ljubavi ka blinjemu, to dolazi od oseanja ljubavi prema sebi i ljubavi prema svetu, u kojima nema ivota, osim onoga (ivota) koji se u duhovnom smislu naziva smru, to jest, paklenog ivota. Kae se oseanja, a time se misli na ljubav koja traje. Iz svega ovoga moemo videti da su oseanja sredstva koja slue da bi dolo do povezivanje istine sa dobrom; i da oseanja uvode istine, i da ih

145

stavljaju u red prava oseanja, koja su ljubav ka Gospodu i ljubav ka blinjemu, u nebeski red, a zla oseanja, koja su ljubav prema sebi i ljubav prema svetu, u pakleni red; to jest, u red koji je suprotan nebeskom redu. Najvie spoljanja oseanja su ona koja pripadaju telu, a nazivaju se apetitima i zadovoljstvima; sledea (oseanja) su unutranja oseanja koja pripadaju prirodnom umu, i koja se nazivaju prirodnim oseanjima; dok su unutarnja (interioris) oseanja ona koja pripadaju racionalnom umu, a koja se nazivaju duhovnim oseanjima. U ova poslednja- a to su duhovna oseanja uma uvode se istine nauka preko spoljanjih i naj najvie spoljanjih sredstava, a koja su oznaena robinjama koje je Laban dao Raheli i Liji. To to se nazivaju Labanovim robinjama, oznaava da ona vuku poreklo od dobra koje je predstavljeno Labanom, koje je dobro opisano gore. Jer se istine koje se ue kao prve , mogu uvesti samo preko ovakvih oseanja; prava oseanja dolaze s vremenom, ali ne pre nego li ovek pone da deluje od dobra. 3850. Stih 30. I tako lee Jakov s Rahelom. Da ovo oznaava povezivanje (spajanje) s oseanjem prema unutranjoj istini, vidi se iz znaenja lei, to je biti povezan (spojen); i iz reprezentacije Rahele, koja je oseanje prema unutranjoj istini; o kojoj vidi gore. 3851. I on voljae Rahelu nego Liju. Da ovo oznaava da je ljubav prema unutranjoj istini vea nego ljubav prema spoljanjoj istini, vidi se iz reprezentacije Rahele iLije: poto je Rahela unutranja istina, a Lija spoljanja istina. (ta je unutranja istina a ta je spoljanja istina, vidi gore br. 3820). 3852. I stade sluiti kod Labana jo sedam drugih godina. Da ovo oznaava sveto nastojanje, vidi se iz znaenja sluiti, to je nastojati (vidi br. 3821,3846), i iz znaenja sedam, to je neto to je sveto (br. 395, 433, 716, 881, 3824). Neto se naziva svetim nastojanjem kada se preko toga povezuju istine s dobrom, jer su sve unutranje istine okrenute ka Gospodu i povezane kroz ljubav s Njim, koja ljubav je sama svetost. 3853. Stih 31. A Jehova videi da Jakov ne mari za Liju, otvori njoj matericu, a Rahela osta nerotkinja. A Jehova videi, oznaava Gospodovo predvianje i provienje; da Jakov ne mari za Liju (ne voli Liju), oznaava da sespoljanja istina

146

ne voli, jer je ona udaljenija odBoanskog; i On joj otvori matericu, oznaava da su iz njepotekli nauci crkava; a Rahela osta nerotkinja, oznaava da unutranje istine nisu bile primljene. 3854. Stih 31. I Jehova videi. Da ovo oznaava Gospodovo predvianje i provianje, vidi se iz znaenja videi, kada se odnosi na Gospoda, to je predvianje i provianje, o emu e biti rei u sledeem stihu o Ruvimu (Rubenu), ije ime dolazi od videti. (Da je Jehova Gospod, moe se videti, br. 1343, 1736, 1793, 1793, 2156, 2329, 3023, 3035). to se tie predvianja i providnosti u opte, , predvianje se odnosi na oveka, a provienje na Gospoda. Gospod je predvideo od venosti kakav e biti ljudski rod, i kakav e biti svaki njegov lan, i da e se zli neprekidno umnoavati, tako da e se sami od sebe strmoglaviti u pakao. Zbog toga Gospod ne samo da je predvideo sredstva kojima bi se ovek odvratio od pakla i vodio ka nebu, nego po provienju neprekidno ga odvraa i vodi. Gospod je tako isto predvideo da se dobro moe usaditi u oveka samo ako je ovaj slobodan (u slobodi); jer sve ono to nije usaeno u slobodi (volje), to se rasipa im mu se priblii zlo i iskuenje. Ovo je Gospod predvideo, kao i to da ovek sam od sebe, ili od svoje slobode, naginje ka najdubljem paklu; i stoga je Gospod provideo da ako ovek ne trpi da ga se vodi u slobodi u nebo, moe ga se saviti prema blaem paklu; ali ako bi dopustio da bude voen u slobodi ka dobru, moe ga se voditi u nebo. Ovo pokazuje ta znai predvianje, a ta provianje, i da ono to je predvieno, za to je (neto) i provieno. Iz ovoga se vidi koliko ovek grei kada veruje da Gospod ne predvia, i da ne vidi najsitnije stvari koje pripadaju oveku, i da On ove ne predvia i ne vodi, kad je istina da je Gospodovo predvianje i provienje povezano s najmanjim od najmanjih stvri koje su povezane sa ovekom, da je ta povezansot takva da je misao ne moe obuhvatiti ni jednu od stotina miliona tih stvari; jer svaki najmanji trenutak u ovekovom ivotu sadri nizove posledica koje se prostiru u venost, gde je svaki trenutak novi poetak onim (stvartima) koje slede; i tako je sa svima i sa svakim trenutkom njegovog ivota, kako u odnosu na njegov razum tako i u odnosu na njegovu volju. Te poto je Gospod predvideo od venosti kakav e ovek biti, i kakav e biti kroz venost, to je jasno da je Njegovo provienje u najmanjim stvarima, i da, kao to je reeno, ono upravlja i savija oveka da bude takav; i to sve kroz neprekidno

147

umeravanje njegove slobode. Ali o ovome e, po Gospodovoj Boanskoj milosti, biti vie govora kasnije. 3855. Jakov ne marae za Liji ( mrzio je na Liju).Da ovo oznaava da oseanje za spoljanju istinu nije bilo tako jako, jer je ono bilo dalje od Boanskog, vidi se po znaenju ne mariti (mrzeti), to je ne biti mio; i iz reprezentacije Lije, koja je oseanje za spoljanju istinu (o kojoj vidi gore). Da su spoljanje istine vie udaljene od Boanskog nego unutranje istine, moe se videti iz toga to spoljanje stvari dolaze od unutranjih; jer su spoljanje stvari slike i oblici unutranjih; jer su spoljanje slike i oblici sastaljeni od mirijada unutranjih stvari koje izgledaju kao jedna; a poto je ovo priroda spoljapnjih stvari, one su dalje od Boanskog; jer Boansko je iznad najdubljeg, ili u najviem. Gospod utie od najvieg u najdublje u oveku, a preko ovoga utie u unutranje, a preko ovoga u opet u njegovo spoljanje; na taj nain, On utie posredno, ali isto tako i neposredno; a poto su spoljanje stvari dalje od Boanskog, to su one relativno u neredu, i ne doputaju da budu dovedene u red kao to to doputaju unutranje. To je kao i sa semenkama, koje su svarenije unutra nego izvana, poto su unutra tako savrene da iz njih izlazi cela biljka, ili celo stablo, sve po redu, zajedno s liem i plodovima, ije su spoljanje forme lako povredljive iz raznih uzroka, dok su manje povredljive unutranje ili najdublje forme semenki, ija je priroda vie unutranja i vie savrena. Isti je sluaj s unutranjim i spoljanjim stvarima kod oveka, pa stoga kada se ovek nanovo raa, on se nanovo raa prvo u pogledu Racionalnog pre nego se nanovo rodi njegovo Prirodno (br.3493); a Prirodno se nanovo raa i kasnije i s vie tekoa, jer u njemu ima vie onih stvari koje nisu u redu i koje su izloene povredama tela i sveta; a poto je tako, to se kae da ne mari; ali onoliko koliko se slau (spoljapnje stvari) s unutranjim, i koliko vode u ivot i koliko se pribliavaju unutranjim stvarima koje su unutar oveka, i koliko se pribliavaju ovekovom preporodu, toliko su i one voljene. 3856. I On otvori njenu matericu. Da ovo oznaava da su otuda potekli nauci crkava, jasno je iz znaenja otvoriti matericu, ili zaeti i roditi, to je postati crkva; i poto se ona usavrava preko stvari nauka, stoga otvoriti matericu oznaava stvari nauka (doktrinarne stvari) crkava. (Da se zaeem i roenjem u Rei oznaavaju duhovna zaea i raanja, kao onda kada se ovek nanovo raa, moe se videti

148

gore, br. 1145, 1255, 1330, 2584). Kako stoje ove stvari, bie pokazano uskoro u onome to sledi. 3857. A Rahela osta nerotikinja. Da ovo oznaava da unutranje istine nisu bile primljene, vidi se iz reprezentacije Rahele, koja je oseanje za unutranju istinu (o kojoj vidi gore); i iz znaenja nerotkinja, to znai da nije bilo nauka (doktrine), pa stoga ni crkve; jer ova tvrdnja je suprotno onome to se kae za Liju, da je Jehova otvorio njenu matericu, ime je oznaeno da su iz toga proistekli nauci (doktrine) crkava. Razlog da unutranje istine nisu bile primljene je u tome, da unutranje istine prevazilaze ovekovu veru, jer one se ne oblikuju u ideje niti se one oblae u poljanje izglede, to jest, u obmane ula, koje vode oveka, kada ovek ne veruje ni u ta to se ne slae s ovima (s obmanama ula). Na primer: unutranja je istina da nema vremena i prostora u drugom ivotu, nego umesto toga ima stanja. Poto ovek u ivotu tela, kada je u vremenu i prostoru oblikuje sve svoje ideje u skladu sa prostorom i vremenom, tako da bez vremena i prostora ne moe ni da misli (vidi br. 3404); pa stoga, ako mu se stanja u drugom ivotu ne opiu u pojmovima vremana i prostora, ili preko predmeta koji su u prostoru i vremenu, on ne bi ni opaao ni verovao nita, pa stoga ne bi primao nikakvu pouku; tako da bi nauk bio neplodan, i ne bi bilo crkve iz toga nauka. Uzmimo jo jedan primer: ako se nebeska i duhovna oseanja ne opiu pomou takvih stvari koje pripadaju svetskim i telesnim oseanjima, ovek ne bi nita opaao, jer je on u tim oseanjima (svetskim i telesnim), pa stoga je sposoban da stekne neki pojam o nebeskim i duhovnim oseanjima, iako su ona razliita i odvojena od onih drugih, kao to je nebo razliito od zemlje (br. 3839). Na primer kad se govori o nebeskoj slavi, ili o nebeskim anelima ako takav ovek ne oblikuje ideju o nebeskoj slavi u skladu s idejom svetske slave, on ne bi shvatio nita, niti bi to priznao. Tako i u drugim sluajevima. Iz ovoga razloga Gospod je govorio u Rei u skladu sa ovekovim shvatanjem, i uz pomo izgleda (privida). Doslovni smisao Rei ovakve je prirode, ali je i pored toga takav, da sadri unutranji smisao, u kojemu su unutranje istine. To je razlog da se kae za Liji da je Jehova otvorio njenu matericu, i da je Rahela ostalanerotkinja; jer, kao to je reeno, Lija predstavlja osanje za spoljanju istinu, a Rahela oseanje za unutranju istinu. Ali poto su spoljanje istine te koje ovek prvo naui, to je Gospod provideo da se

149

preko njih ovek uvodi u unutranje istine, i to je ono to je oznaeno sa i Bog (Gospod) se opomene Rahele i otvori njenu matericu (Postanje XXX.22). Ovo se moe podupreti primerom crkava u drevno vreme, i njihovim naicima, jer su oni bili oblikovani pomoiu spoljanjih istina. Takav je sluaj bio sa Drevnom Crkvom posle potopa, jer su njeni nauci (doktrine) bile reprezentativi i znaenja, u kojima su bile pohranjene unutranje istine. Veina lanova te crkve bili su u svetom bogotovanju kad su bili u spoljanjim (istinama), i da im ne neko rekao u poetku da ovi reprezentativi i znaenja nisu sutinski delovi Boanske slube, nego da su pomou njih predstavljene nebeske i duhovne stvari, oni bi odbacili takav nauk, i na taj nain ne bi bilo crkve. Ovo je jo vie bio sluaj sa Jevrejskom Crkvom: da je bilo ko rekao ljudima te crkve da su obredi njihove crkve primali svetost od Gospodovih Boanskih stvari u tim obredima, oni to ne bi priznali. Takav je ovek bio kad je Gospod doao na svet, i jo je vie telesan postao, osobito onaj koji pripada crkvi. Ovo se vidi po samim uenicima, koji su stalno bili sa Gospodom, i koji su uli toliko puno stvari o Njegovom carstvu, a i pored toga nisu bili u stanju da opaaju unutranje istine, poto nisu bili u stanju da oblikuju neki pojam o Gospodu osim onoga da je On Mesija kojega su oekivali; naime, da e On uzdignuti njihov narod gospodsvom i slavom iznad svih nacija u svemiru. ak i kada su uli toliko stvari od Gospoda o Njegovom carstvu, oni su i dalje mislili da e nebesko carstvo biti kao neko zemaljsko carstvo, i da e u njemu Bog Otac biti na najviem mestu, a posle njega Sin, a onda dvanaestorica, i da e vladati takvim redom; stoga su Jakov i Jovan traiili da jedan sedi s njegove desne a drugi s njegove leve strane(Marko X.35-37); a ostali uenici su se ljutili to su ovi elelli da budu vei od njih (Marko X.11; Mateja XX.24). Iz istog razloga je i Gospod, poto ih je pouio o tome ko je najvei u nebu (Mateja XX.25-28; Marko X.42-45), jo uvek je goviro onako kako su oni mogli da shvate, rekavi da e oni sedeti na dvanaest prestola i suditi dvanaest plemena Izrailjeva (Luka XXII.24,30; Mateja XIX.28); da im je bilo reeno da pod dvanaest ne misli na njih, nego na one koji su dobru ljubavi i vere (br. 3354, 3488); isto tako da u Gospodovom carstvu nema prestola, suverenosti, ni vladavine kao na svetu, i da njima nee biti dato da sude ni jednog oveka (br. 2129, 2553), oni bi ovo bili odbacili i, ostavivi Gospoda, bili bi se vratili svaki svom zanimanju. Razlog da je Gospod ovako govorio je je u tome, da bi oni primili spoljanje istine, i da bi tako bili uvedeni u unutranje, jer su u

150

spoljanjim istinama koje je Gospod kazivao, pohranjene unutranje istine, koje se sa vremenom otvaraju. A kada se ove otvore, spoljanje istine se rasipaju i slue samo kao sredstva preko kojih se misli o unutranjim istinama. Iz svaga ovoga sada se moe znati ta je oznaeno ovim to stoji ovde da je Jehova otvorio Lijinu matericu i da je imala sinove s Jakovom, a da je Rahela rodila sinove kasnije. 3858. Poto se u onome to sledi govori o dvanaest Jakovljevih sinova, i o dvanaest Izrailjevih plemena koja su dobila imena po njihovim oevima, to se ovde izlae ta plemena oznaavaju, i zato ih je bilo dvanaest. Niko jo ne zna tajnu koja je skrivena, jer se veruje da su istorije u Rei samo istorije, i da u njima nema nita Boansko osim to mogu da slue kao primeri za primenjivanje svetih stvari. Otuda to da se sa dvanaest plemena oznaavajupodele Izrailjskog naroda na mnogo posebnih nacija ili irih porodica, dok one (te podele) oznaavaju Boanske stvari; to jest, toliko sveoptih podela vere i ljubavi, stoga i stvari koje se odnose na Gospodovo carstvo u nebima i na zemlji, gde svako pleme oznaava neku posebnu sveoptost; ali ta svako (pleme) pojedinano oznaava, pokazae se u onome to sledi, gde se radi o Jakovljevim sinovima, po kojima u ova plemena dobila imena. U optem smislu, dvanaest plemena oznaavaju sve stvari nauka o istini i dobru, ili o veri i ljubavi; jer ove (to jest, istina i dobro, ili vera i ljubav) sainjavaju Gospodovo carstvo; jer su istina i dobro sve ono to je sutinsko u oseanju; pa poto je Jevrejska Crkva ustanovljena kako bi predstavljala Gospodovo carstvo, stoga podele toga naroda na dvanaest plemena oznaavaju ove stvari. Ovo je misterija koja nikada do sada nije bila otkrivena. Da dvanaest oznaava sve stvari u optem, bilo je pokazano gore (br. 577,2089,2129,2130,3272); ali da plemena oznaavaju stvari koje se odnose na istinu i dobro, ili na veru i ljubav, to jest da dvanaest plemena oznaavaju sve ove stvari, ovde se moe potvrdili iz Rei, pre nego li se opiu odvojeno. Kod Jovana: I sveti grad Novi jerusalim imae zid veliki i visok, i imae dvanaestora vrata, i na vratima dvanaest anela, i imena napisana koja su dvanaest koljena Izrailjevih. I zid gradski imae dvanaest temelja, i na njima imena dvanaest apostola jagnjetovih. A grad na etiri ugla stoji, i duina je njegova kolika i irina. I izmjeri grad trskom na dvanaest hiljada potrkalita; duina i irina i visina jednaka je. I razmjeri zid njegov na sto i etrdeset i etiri lakta, po mjeri ovjeijoj, koja je

151

anelova. I dvanaest vrata, dvanaest zrna bisera: svaka vrata bijahu od jednoga zrna bisera; i ulice gradske bijahu zlato isto, kao staklo presvijetlo (Otkr. XXI.12,14,16,17,21). Da je sveti grad, ili Novi jerusalim, Gospodova Nova crkva, vidi se iz ovih pojedinosti. U nekim prethodnim poglavljima opisuje se kakva e crkva (Hrianska Prva crkva?) biti pri svome kraju. Ovo poglavlje govori o Novoj Crkvi, pa su stoga vrata, zid, i temelji grada samo stvari crkve, koje se odnose na ljubav ka blinjemu i veru, jer ove sainjavaju crkvu; tako da svako moe videti da dvanaest, koji se toliko puta pominju, ne oznaavaju u gornjem odlomku, a tako isto i plemena, ne oznaavaju dvanaest, ili plemena, ili apostole, nego se pod dvanaest misli na stvari zajedno (kao to se moe videti gore, br. 577, 2989, 2129, 2130, 3272); tako isto i brojem sto etrdeset i etiri, jer je ovo dvanaest puta dvanaest. A poto su sa dvanaest oznaene sve stvari, jasno je da se sa dvanaest plemena oznaavaju sve stvari crkve; koje su, kao to je reeno, istine i dobra, ili vera i ljubav; tako isto sa dvanaest apostola, koji predstavljaju sve stvari crkve, to jest, sve stvari vere i ljubavi (kao to se moe videti gore, br. 2129, 3354, 3488, 3857). Stoga se ovaj broj naziva merom ovekovom, koja je anelova, ime se oznaava stanje istine i dobra. (Da mera oznaava stanje, vidi gore, br. 3104. Da ovek oznaava ono to pripada crkvi, jasno je iz onoga to je reeno gore o znaenju oveka, br. 478, 479, 565, 768, 1871, 1894; kao i iz toga da se Gospodovo carstvo naziva Velikim ovekom, i to zbog dobra i istine koji su od Gospoda, o emu vidi na kraju poglavlja, br 3624-3648, 3741-3750. Da aneo oznaava isto, moe se videti gore, br. 1705, 1754, 1925, 2821, 3039). Kao kod Jovana, tako isto i kod proroka Staroga zaveta gde se govori o Novom Jerusalimu, i gde se isto tako time oznaava Gospodova Nova crkva . Kao kod Isa. LXV.18,19, i sledei; kod Zah. XIV; a posebno kod Jez. XL.-XLVII.; gde se Novim Jerusalimom, novim hramom, i novom zemljom, opisuje u unutranjem smislu Gospodovo carstvo u nebima, i Njegovo carstvio na zemlji koje je crkva. Iz onoga to se kae u ovim poglavjima kod Jezikilja, jasnije ne nego na drugim mestima, ta je oznaeno sa zemlja, ta sa Jerusalim, ta se hram, i onim to je u njemu, kao i sa dvanaest plemena; jer se govori o podeli zemlje, i ta sa nasleem prema plemenima, kao i a gradom, njegovim zidovima, temeljima, i vratima, kao i sa svim to unutra

152

primada hramu. Iz ovih odlomaka ovde emo navesti samo ono to se odnosi na plemena: Ovo su mee u kojima ete naslijediti zemlju po dvanaest plemena Izrailjevijeh: Josipu dva dijela. I razdijelite zemlju meu se po plemenima Izrailjevim. A razdijelite je meu se i meu inostrance koji se bave meu vama, koji bi izrodili sinove meu vama, i neka su vam kao domorodac meu sinovima Izrailjevim, s vama neka dobiju naljedstvo meu plemenima Izrailjevim. I u kome se plemenu inostranac bavi, u onom mu podajte naljedstvo. Neka se odlui rijebom naljedstvo meu plemenima Izrailjevim (Jez. XLVII.13,21-23). Ta zemlja da mu je dostojanje u Izrailju, da vie ne otimlju knezovi moji od naroda mojega, nego ostalu zemlju da dadu domu Izrailjevom po plemenima njihovijem (XLV.8). O nasleu, i kako je bilo dodeljeno plemenima, koja se poimenice pominju, vidi gl. XLVIII.1, i sledei. I o vratima grada, prema imenima plemena Izrailjevih, vidi isto poglavlje, stihovi 31 do 34. Da se po plemenima ne podrazumevaju plemena, jasno je, jer su deset plemena ve tada bila razasuta po zemlji, niti su se kasnije vratila, niti se ikada mogu vratiti, jer su postali Neznaboci; ali se ipak pominje svako pleme, kako treba da nasledi zemlju, i koje treba da mu budu granice; naime, granice Danovog plemena (stih 2), a ta pripada Aeru (stih 3); ta Naftaliju; Manasiji, Efremu (Jevremu), Ruvimu (Rubenu) i Judi; ta treba da bude naslee Levijevo; ta granice Venjaminove, ta Simeonove, Isaharove, i Zevulonove, a ta Gadove (stihovi 4-29), tako isto, da grad treba da ima dvanaest vrata prema imenima Izrailjevih plemena; da troja treba da budu prema severu, za Ruvima, Judu i Levija; tri prema istoku, za Josipa, Veniamina, i Dana; tri prema jugu, za Simeona, Isahara, i Zevulona; a tri prema zapadu, za Gada, Aera, i Naftalija (stihovi 31-34). Stoga je jasno da su sa dvanaest plemena oznaene stvari Gospodvog carstva, ili sve stvari vere i ljubavi, jer ove, kao to je reeno, sainjavaju Gospodovo carstvo. Zato to dvanaest plemena oznaavaju sve stvari Gospodovog carstva, stoga i dvanaest plemena predstavljaju prostr oko okola (vojnih skupina), kao to i boravljena (doljaci), predstavljaju to carstvo. O ovome itamo kod Mojsija, da treba da se zaustavljaju po plemenima oko atora od sastanka; prema istoku, Juda, Isahar, i Zevulon; prema jugu, Ruvim, Simeon, i Gad; prema zapadu, Efraim, Manasija, i Venijamin; a prema severu, Dan, Aer, i Naftali; da kako se zaustavljaju, da tako treba i da se kreu (Brojevi II). Da su u ovome predstavljali Gospodovo carstvo, jasno je iz Valamovog prorotva: I podigavi oi

153

svoje ugleda Izrailja gdje stoji po plemenima svojim; i duh Boiji doe na nj. I otvori priu svoju, i ree: kae Valam (Balam) sin Veorov (Beorov); kae ovjek kojemu su oi otvorene: kae onaj koji uje rijei Boije, koji vidi utvaru svemoguega, koji kad padne, otvorene su mu oi: kako su lijepi atori tvoji, Jakove, i kolibe tvoje, Izrailje! Pruili su se kao potoci, kao vrtovi kraj rijeke, kao mirisava drveta koja je posadio Jehova, kao cedri na vodi (Brojevi XXIv.2-6). Jasno se kae da je Balam (Valam) kazivao ove stvari od Jehove (pogl. XXII.8,18,19,35,38; XXIII. 5,12,16,26; XXIX.2,13). Iz svega ovoga se vidi ta je predstavljeno nasledstvima u Hananskoj zemlji, prema plemenima, o kojima itamo kod Mojsija da je Mojsije trebao da prebroji skuptinu (zbor) sinova Izrailjevih prema kuama njihovih otaca, od dvadeset godina, svako koji je stupao u vojsku Izrailjevu; i da se zemlja podejeli kockom, i da treba da prime nasledstvo prema imenima njihovih otaca (Brojevi XXVI.7-56; XXXIII. 54; XXXIV.19-29); i da je Joua podelio zemlju, rijebom, po plemenima (Joua XIII.XV, do XIX.). Da je, kao to je reeno, time bilo predstavlejno Gospodovo carstvo, vidi se iz svih pojedinosti (vidi br. 1585,1607,3038,3481,3705). Razlog da se sinovi Izrailjevi nazivaju vojskama, i da se kae da treba da stanu u oko kao vojske, i da treba da se kreu kao vojska (Brojevi II.4-30), je u tome to vojska oznaava istine i dobra (vidi br. 3448); a Gospod se naziva Jehova Savaot, to znai Jehova nad Vojskama (br. 3448). Otuda su se nazivali Jehovina vojska kada su izlazili iz Egipta, kao kod Mojsija: I kad se navri etiri stotine i trideset godina, u isti dan izaoe vojske Jehovine iz zemlje Egipatske (Izlazak II.41). Mora svakom da bude jasno da oni koji u bili takvi u Egiptu, a posle i u putinji, da su se nazivali Jeovinim vojkama samo u reprezentativnom smislu, jer oni nisu bili ni u istinama ni u dobrima, poto u bili najgori meu svim nacijama. Iz ovoga je jasno ta je bilo oznano imenima uzeranim na oplaku Aronovom, koji nazivao Urim i Tumim, o kojemu itamo kod Mojsija, a treba a budu etiri reda na njemu, a treba a budu urezana na kamenovima s imenima sinova Izrailjvih; i da treba da bude upisano iznad svakoga ime plemena (Izlazak XXVIII.21; XXXIX.14); jer Aron je predstavljao Gospodovo Boansko svetenstvo; a to je bio razlog da sve ono u to je bio obuen, oznaava Boanske nebeske i duhovne stvari. Ali ta one oznaavaju, bie, po Boanskoj milosti Gospodovoj, pokazano kada se bude govorilo o tome. Na naprsnjaku, poto je on bio najsvetiji, bile su predstavljene stvari koje

154

pripadaju ljubavi i veri u Gospoda; ovo su Urim i Tumim. Razlog da su bila upisana imena na dragim kamenovima je bio to, to kamenovi u optem oznaavaju istine (br. 1298, 3720); a dragi kamenovi, istine koje su pridruene zbog (od) dobra (u njima) (br. 114); a poto su imena nekoliko plemena oznaavala kvalitet, stoga je svaki pojedini kamen bio dodeljen svakom plemenu (Izlazak XXVIII.1720);XXXIX.8,10-13), koji su kamenovi svojom bojom i prozirnou izraavali kvalitet koji je bio dodeljen svakome plemenu; tako da je Jehova ili Gospod davao odgovore preko Urima i Tumima. Sa dva kamena oniksa (oniha) koji su bili na naramenicama naprsnjaka (efoda, ploe na grudima) bilo je predstavljeno isto, ali u manjem stepenu nego sa dvanaest kamenova na naprsnjaku; jer (naramenice)ramena oznaavaju mo, a to je svemo Gospodova (br. 1085): dok opleak, srce i plua, to jest Boansku nebesku ljubav; a plua, Boansku duhovnu ljubav; kao to se moe videti gore (br. 3635), i na kraju ovog poglavlja, gde se govori o Velikom oveku, i njegovoj korespondeciji sa oblastima srca i oblastima plua. O dva kamen na poramenicam opleka (efoda), itamo kod Mojsija: Uzmi dva kamena oniha, i na njima izrei imena sinova Izrailjevih. est imena njihovijeh na jednom kamenu, a est ostalijeh na drugom kamenu, po redu kako se koji rodio. I metni ta dva kamena na poramenice opleku, da budu kameni za spomen sinovima Izrailjevim, da Aron nosi imena njihova pred Jehovom na oba ramena svoja za spomen (Izlazak XXVIII.9,10,12; XXXIX.6,7). Stoga to su plemena oznaavala ono to pripada istini i dobru, ili veri i ljubavi, a svako preme oznaavalo neto sveopte u tome, a pleme Levijevo oznaavalo ljubav (kao to e se pokazati kod objanjenja stiha 34 ovoga poglavlja), to se iz ovoga moe videti ta je bilo oznaeno palicama, jednom za svako pleme, u atoru od sastanka, i time za to je Levijeva palica procvetala bademima; o emu itamo kod Mojsija: Uzmi dvanaest palica, jednu od svakog doma otaca njihovijeh, i ostavi ih u atoru od svjedoanstva: i napii Aronovo ime na palici Levijevoj. I palica Aronova da je po sred ostalih palica. Sjutradam, gle, palica Aronova za pleme Levijevo procvjetala, i i bjee napupila i bademi zreli na njoj (Brojevi XVII.2-8). Ovime sei oznaava da je ljubav sutinsko i glavno meu svim stvarima u Gospodovom carstvu, i da od nje potie svako oploavanje. Razlog da je Aronovo ime bilo na njoj, je bilo to to Aron predstavljao Gospoda u pogledu Njegovog Boanskog svetenita. (Da je Godpodovim svetenitvom oznaeno Boamsko dobro, koje

155

pripada njegovoj ljubavi i milosti; i da se Gospodovim carstvom (kraljevstvom) oznaava Boanska istina koja dolazi od Boanskog dobra, moe se videti gore (br. 1728,2015,3670). Iz ovoga to je navedeno moe se videti ta znae imena i dvanaest plemena u sledeim odlomcima,kao kod Jovana: I uh broj zapeaenijeh, sto etrdeset i etiri hiljade zapeaenijeh od sviju koljena (plemena)sinova izrailjevih; od koljena (plemena)Judina dvanaest hiljada zapeaenijeh; od koljena Rubenova dvanaest zapeeenijeh, od koljena Gadova dvanaest hiljada zapeeenijeh; od koljena Aserova dvanaest hiljada zapeaenijeh, od koljena Neftalijeva dvanaest hiljada zapeeenijeh, od koljena Manasijeva dvanaest hiljada zapeaenijeh; od koljena imuniova (Simeonova) dvanaest hiljada zapeeenijeh, od koljena Isaharova dvanaest hiljada zapeaenijeh; od koljena zabulonova dbanaest hiljada zapeaenijeh; od koljena Josipova dvanaest hiljada zapeaenijehm i od koljena Benjaminova dvanaest hiljada zapeaenijeh. (Otkr. VII.4-8). Kod Mojsija: Opomeni se negdanjih dana, pogledajte godine svakoga vijeka; pitaj oca svojega i on e ti javiti, starije svoje i oni e ti kazati. Kad Vinji razdade naljedstvo narodima, kad razdijeli sinove Avramove, postavi mee narodima po broju sinova Izrailjevih (Zak. Ponovljeni XXXII.7,8). Kod Davida: Jerusalime, koji si sazidan kao grad u jednu zgradu saliven, kud idu plemena, plemena Jehovina, po zakonu Izrailjevu, da slave ime Jehovino (Psalam CXXII.3,4) Kod Joue: Evo, koveg zavjeta Gospoda svoj zemlji poi e pred vama preko Jordana. Za to sada izaberite dvanaest ljudi iz plemena Izrailjevih, po jednog ovjeka iz svakoga plemena. I im sveenici nosei koveg zavjeta Gospoda svoj zemlji stanu nogama svojim u vodi Jordanskoj, voda e se u Jordanu rastupiti, te e voda koja tee ozgo stati u gomilu (III.11-13). Opet: Uzmite odavde, isred Jordana, s mjesta gdje stoje nogama svojim sveenici, dvanaest kamena, i odnesite ih sa sobom, i metnite ih ondje gdje ete noas noiti. Tada dozva Jozua (Joua) dvanaest ljudi, koje bjee odredio izmeu sinova Izrailjevih, po jednoga ovjeka iz svakoga plemena. I ree im: idite pred koveg Gospoda Boga svojega usred Jordana, i uzmite svaki po jedan kamen na rame svoje, prema broju plemena sinova Izrailjevih. Recite im: jer se voda u Jordanu rastupi pred kovegom zavjeta Gospodova, kad prelaae preko Jordana, rastupi se voda u Jordanu, i ovo je kamenje spomen sinovima Izrailjevim do vijeka. I uinie sinovi Izrailjevi kako zapovjedi Jozua; i uzee dvanaest kamena isred Jordana, kako bjee rekao Gospod

156

Jozui, prema broju plemena sinova Izrailjevih; i odnesoe ih sa sobom na noite, i metnue ih ondje. A usred Jordana postavi Jozua dvanaest kamena na ona mjesta gdje stajahu nogama svojim sveenici nosei koveg zavjetni, i ondje ostae do danas (IV.3-9). Opet: Ilija uze dvanaest kamena prema broju plemena sinova Jakova, kojemu doe rije Gospodova govorei: Izrailj e ti biti ime.I naini od toga kamenja oltar u ime Gospodovo, i oko oltara iskopa opkop irok da bi se mogle posijati dvije mjere ita. (1 o Carevima XVIII.31,32). Da plemena oznaavaju dobra ljubavi i istine vere, jasno je iz Gospodovih rei kod Mateje: I tada e se pokazati znak sina ovjeijega na nebu; i tada e proplakati sva plemena na zemlji; i ugledae sina ovjeijega gdje ide na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom (XXIV.30). Ovde se sa iproplakae sva plemena na zemlji, oznaava da vie nee biti priznavanja istine i ivota dobra (dobrog ivota), jer se ovde govori u svretku veka. (prim. prev. Kad autor pie da nee biti priznavanja istine i ivota dobra, to treba razumete ztako, da se na kraju Crkve uvreme u kome je autor iveo, nije priznavalo i verovalo da istine i dobra dela vode spasenju, nego sama vera, sola fide, koja je u Otkrovenju predstavljena Adajom). Na slian nain kod Jovana: Evo ide na oblacimam i vidjee Ga svako oko, i oni koji Ga probodoe; i sva e plemena (koljena) za Njim zaplakati (Otkr. I.7). ta je oznaeno sa ide na oblacima nebeskim, moe se vidjeti iz predgovora osamnaestom poglavlju; dalje vidi ta je meni bili pokazano iz iskustva (u ivo?) o dvanaest plemena (br.2129, 2130) (prim. prev,. Autor naziva svojim iskustvom predstave u duhovnom svetu, preko koji su mu aneli tumaili unutranji smisao Rei Boije). Razlog da se sve stvari vere i ljubavi nazivaju plemena, je to to u izvornom jeziku to oznaava i ezlo i palicu. Da ezlo i palica oznaavaju silu, volju, i Gospodovu Boansku milost, bie pokazano na drugome mestu. Otuda ime plemena oznaava da dobra i istine u sebi imaju silu od Gospoda. Iz ovoga razloga se i aneli narivaju silama (moima), kao to se sa vladianstvima, i knezovima oznaavaju glavne stvari ljubavi ka blinjemu i vere; a to isto je oznaeno i sa dvanaest knezova koji su potekli od Ismaila (Postanje XXV.16- vidi br. 2089, 3272),kao i sa knezovima koji koji su nad plemenima (Brojevi VII.XIII.4-16). Iz onoga to je do sada reeno o dvanaest plemena, moe se znati zato je bilo dvanaest na broju Gospodovih uenika, koji su se posle nazivali apostolima; i da su oni predstavljali Gospodovu crkvu u pogledu dobara i istina na slian nain kao plemena (br. 2129, 3354, 3488, 3857).

157

Da je Petar predstavljao veru, Jakov, ljubav ka blinjemu, Jovan, dela ljubavi ka blinjemu, moe se videti gore (predgovor poglavlju XVIII. I poglavlju XXII, i u br. 3750). Ovo je jasno i iz onoga to je Gospod njima kazao o njima. 3859. Stih 32. I Lija zatrudnje, i rodi sina, i nadjede mu ime Ruben (Ruvim), govorei: Jehova pogleda na jade moje, sada e me ljubiti mu moj. I Lija zatrudnje, i rodi sina, oznaava duhovno zaee i roenje od (iz) onoga toje spoljanje u onome to je unutranje; i nadjede mu ime Ruben (Ruvim), oznaava kalitet toga to je opisano; govorei, Jehova pogleda na jade moje, u najviem smisluoznaava provianje, a u unutranjem smislu, veru, a uunutarnjem smislu, razumevanje, dok u spoljanjem smislu oznaava vid, a u ovom sluaju veru od Gospoda; moje jade, oznaava stanje kada se dolazi do dobra; jer e me sada ljubiti mu moj, oznaava da e iz toga proistei dobro od istine. 3860. I Lija zatrudnje, i rodi sina.Da ovo oznaava duhovno zaee i roenje od onoga to je spoljanje u onome to je unutranje, vidi se iz znaenja zaeti i roditi, jer kod oveka koji se nanovo raa, preporod se naziva novo roenje, ali duhovno. ovek se raa od roditelja kao ovek, ali ne postaje zaista ovek sve dok se nanovo ne rodi od Gospoda. Duhovni i nebeski ivot je ono to ini oveka, jer se po ovome razlijuje od divljih ivotinja. Na ovo duhovno zaee i roenje misli se u Rei pod zaeem i roenjem; i onim to se ovde kae, da Lija zatrudnje i rodi sina. (Da se tu misli na zaee i na raanje vere i ljubavi, o tome znaenju vidi gore, br. 613, 1145, 1255, 2020, 2584, 3856). Da se ova zaea i roenja ostavaruju iz onoga to je spoljanej u onome to je unutranje, oznaeno je sa Lija zatudnje (zae) i rodi, jer se Lijom oznaava oseanje za spoljanju istinu (br. 3793, 3819); a Rubenom istina od vere, koja se prva stvar u preporodu, i to je soljanje od kojega poinje preporaanje. Kakav je ovo sluaj, bie pokazano u onome to sledi o deci koju je Jakov imao od Lije i Rahele. 3861. I nadjede mu ime Ruben (Ruvim). Da ovo oznaava kvalitet ovoga, vidi se iz znaenja imena i nadjenuti ime,to je kvalitet (br. 144, 145, 1754, 1896, 2009, 2724, 3006, 3321). Sam kvalitet opisuje se reima Jehova pogleda na jade moje, jer e mesada ljubiti mu moj, to je Ruben (Da imena u Rei oznaavaju delujue stvari, bilo je gore pokazano, br. 1224, 1264, 1876, 1888; i da su drevni davali

158

imena kako bi njima oznaili stanja, vidi br. 340, 1946, 2643, 4322). Da ovde imena svih sinova Jakovljevih oznaavaju sveopte stvari crkve, bie pokazano. Stvarna sveopta stvar stavljena je u ime svakog od njih; ali ono to je sveopte, nemogue je da bilo ko znam osim ako zna ta obuhvata unutranji smisao izraza kojima se svaki naziva kao na primer u izrazu pogleda, po emu je Ruben dobio ime; u izrazi uo je (u), po emu je Simeon (imun) dobio ime; i u izrazu priznae (ispovedae), po emu je Juda dobio ime; a tako i s ostalima. 3862. Gore (br. 3858) je bilo pokazano da dvanaest plemena oznaavaju sve stvari istine i dobra, ili vere i ljubavi; a poto se sada govori o Jakovljevim sinovima jednom po jednom, to se ovde mora otkriti jo jedna tajna, naime, ta je obuhvaeno znaenjem sinova. (Tajna ie da se sva nebeska i duhovna toplina, ili ljubav i milost, opaaju u nebu u spoljanjem obliku kao plameno sunce; i da se nebeska i duhovna svetlost, ili vera, opaaju u nebu u spoljanjem obliku; tako isto, da je nebeska i duhovna toplina unutar mudrosti; i to stoga to su one od Gospoda, koji je tamo sunce, moe se videti gore (br. 1053, 1521-1533, 16191632, 2441, 2495, 2776, 3138, 3167, 3190, 3195, 3222, 3223, 3338, 3341, 3413, 3485, 3636, 3643). Iz ovoga se vidi da je svo dobro od topline koja je od Gospoda kao sunca; i da otuda dolaze promene stanja; i da su sve misli, koje se odnose na veru ili istinu, promene u toj nebeskoj i duhovnoj svetlosti koja dolazi od Gospoda, i da otuda potie sva inteligencija. U ovoj toplini i svetlosti su svi aneli u nebu; a njihova oseanja i misli samo su iz toga izvora. Ovo se pokazuje u govoru, koji se zbog svoga porekla sastoji od promena ili modifikacija nebeske svetlosti, u kojoj je nebeska toplina, koji su stoga neizrecivi, i raznvrsni i ispunjeni toliko da je to iznad SEKCIJA 2. moi shvatanja, br. 3342, 3344, 3345). Da bi se ove stvari pokazale u svetu (na zemlji) preko predstava, takva su imena data Jakovljevim sinovima koja bi oznaavala sveopte stavri dobra i istine, ili ljubavi i vere, to jest da bi oznaavala sveoptosti u pogledu promena nebeske i duhovne topline, kako bi bile i promene svetlosti (koja potie od te topline). Sami red ovih sveoptosti je ono to odreuje kakav e biti plamen i njegova svetlost. Kad red poinje od ljubavi, sve ono to sledi otuda u pravom redu izgleda kao da plamti; ali kada red poinje od vere, sve to sledi u pravom redu izgleda prozirno; ali sa svim razliitostima u skladu sa stvarima koje slede. Ali ako red kojim idu nije pravi, sve

159

izgleda zatamnjeno, sa svim razlikama. O ovome redu i o razliitostima koje iz toga proizlaze, bie govora kasnije, po Boanskoj milosti Gospodovoj. Ovo objanjava kako je Gospod davao odgovore preko Urima i Tumima, naime, da su (ljudi) dobijali odgovore u skladu s predmetom preko svetlosti i sjaja dragog i prozirnog kameniva, na kojima su bila urezana imena dvanaest plemena; jer, kao to je reeno, na imenima bile su upisane sveoptosti (universalije) ljubavi i vere u Gospodovom carstvu, stoga i sveoptosti plamena i svetlosti preko kojih su stvari ljubavi i vere predstavljene u nebu. (prim.prev. Autor pie o sveoptostima pod ime se misli na opte pojmove , ili universalije, jer pored optih postoje i pojedinanestvari). Stoga, treba utvrditi iz Rei da je red kojim se daju imena SEKCIJA 3 plemena u Rei razliit, a to sve u skladu s predmetom o kojemu se radi; iz ovoga se moe znati da su odgovori od Gospoda koji su dolazili preko Urima i Tumima, sijali svetlou ve prema tome kakav je bio predmet; a stanja predmeta su se manjala u skladu s dobro i istinom. Ali koju istinu i dobro oznaava svaki Jakovljev sin, videe se iz objanjenja; naime, da je Rubenom oznaena vera od Gospoda; Simeonom, vera od volje koja je od Gospoda; Levijem, duhovna ljubav ili ljubav ka blinjemu; Judom, Boanska ljubav i Gospodovo nebesko carstvo. ta je oznaeno sa osam preostalih sinova, biti pokazano u sledeem poglavlju. Njihov red po kojemu su roeni je ono to se ovde opisuje, a koji je kako sledi: Ruben, Simeon, Levi, Juda, Dan, Naftali, Gad, Aer, Isahar, Zebulon, Josef, Benjamin (vidi stihove 32-35 ovoga poglavlja, i stihove 6, 8, 11, 13, 18, 20, 24 poglavlja XXX., i stih 18 poglavlja XXXV.). Ovaj red je u skladu sa stanjem predmeta koji se ovde razmatra, a to je ovekov preporod; jer u ovome sluaju, poinje se od istine vere, koja je Ruben; tada se od toga ide dalje da se hoe ono to je istinito, koje je Simeon; a oda ide ka ljubavi ka blinjemu, to je Levi, i tako se ide prema Gospodu koji je, u najviem smislu, predstavljen Judom. Da duhovno zaee i roenje, ili preporod, idu od onoga to je spoljanje ka onome to je unutranje, bilo je gore SEKCIJA 4. reeno (br. 3860); to jest, od istine vere prema dobru ljubavi. Pre nego to je Jakov doao svome ocu Isaku u Mamre (Kirijat -Arba), dvanaest sinova se imenuju ovim redom: Ruben, Simeon, Levi, Juda, Isahar, Zebulon, Josip, Benjamin, Dan, Naftali, Gad, Aer (Postanak XXXV.23-25); pri kojem nabrojavanju se sinovi roeni od Lije navode prvo, a poslednji oni koji su roeni od robinja, a ovo sve u skladu sa stanjem predmeta o kome se govori. Oni se nabrajuju na jo drugaiji

160

nain kada se kreu i kada dolaze u Egipat (Postanje XLVI.9-19); a u drugdaijem redu kada ih Jakov blagosilja, u to vreme Izrailj, pre smrti (Postanje XLIX.3-27); a u drugom kada ih Mojsije blagosilja (Zak. Ponovljeni XXXIII.6-24). Bili su (imenovani) sledeim redom kada su stali u oko okolo atora od sastanka; na istoku, Juda, Isahar, Zebulon; na jugu, Ruben, Simeon, Gad; na zapadu, Efraim, Manasija, Benjamin; na istoku, Dan, Aer, Naftali (Brojevi II). Kada su izabrani knezovi iz svakoga plemena, bili poslati da istrauju zemlju, bili nu nabrojeni ovim redom: Ruben,Simeon, Juda, Isahar, Efraim, Banjamin, Zebulon, Josip, ili Manaija, Dan, Aer, Naftali, Gad (Brojevi XIII. 4-16). Dok su knezovi koji su davali zemlju u naslee nabrojani su drugim redom (Brojevi XXXIV.19-29). A kojim redom je deljeno rebom kada je zemlja davana u SEKCIJA 5. naslee, moe se videti kod Joue XIII.do XIX. Kada se kod Jezikilja opisuju granice nove ili svete zemlje koju e naslediti plemena, ona se pominju ovim redom: Dan, Aer,Naftali, Manasija, Efraim, Ruben, Juda, Benjamin, Simeon, Isahar, Zebulon, Gad, svi od istonoga kraja to kraja mora ili do zapada, osim Gada, koji se bio na junoj strani (XLVIII.2-8, 23-26); i kada se govori o vratima novoga ili svetoga grada, pominju se ovim redom: prema severu troja vrata, Rubenova, Judina, i Levijeva; prema istoku troja vrata, Josipova, Banjaminova, i Danova; prema jugu troja vrata, Simeonova, Isaharova, i Zebulonova; prema zapadu troja vrata, Gadova, Aerova, i Naftalijeva (Jezek. XLVIII.31-34). Red po kojemu su bili zapeaeni, bili su dvanaest hiljada iz svakoga plemena, to se moe videti iz Otkr. VII.5-8. U svim ovim odlomcima nabrajanje plemena je u skladu sa stanjem posebnog predmeta o kome se govori, kojem stanju je sobrazan ovaj red; a ovo stanje se vidi iz onoga SEKCIJA 6. to prethodi i onoga to sledi. Kakav je bio red dragih kamenova u Urimu i Tumimu, pominje se i opisuje u Rei, ali se ne pominje emu je saobrazno koje pleme, jer su kamenovi predstavljali sve stvari svetlosti od nebeskoga plamena, to jest, sve stvari istine od dobra, ili sve stvari vere od ljubavi. Stoga to su ovo predstavljali, sama nebeska svetlost sijala je kroz njih na udotvoran nain prema stanju predmeta, kad bi sijala i blistala kao potvrda onoga to je dobro i istinito, skupa sa varijacijama boja u skladu s razlikama stanja onoga to je bilo dobro i istinito; ba kada to se to deava u nebu, gde se sve nebeske i duhovne stvari izraavaju preko svetlosti i njenih razlika, i to na nain koji je neizreciv i oveku neshvatljiv; jer, kao to je reeno, unurar nebeske svetlosti, postoji ivot od Gospoda, pa stoga

161

i inteligencija i mudrost, pa se stoga u razliitostima svetlosti pokazuje sve to pripada ivotu istine, to jest, sve to pripada mudrosti i inteligenciji, a u razlikama plamena i njenovog blistavila, pokazuje se sve to pripada ivotu dobra i ivotu istine od dobra, ili ljubavi ka Gospodu i veri koja potie iz nje. Takvi su bili Urim i Tumim koji su bili na naprsniku opleka i na srcu Aronovom, kao to se vidi iz injenice da rei Urim i Tumim znae Svetlolsti i Savrenstva, i da naprsnjak, na kojemu su bili postavljeni (kamenovi), da se nazivao naprsnjak suda, jer sud je inteligencija i mudrost (br. 2235). Razlog da je ovo stajalo na Aronovom srcu, je to to srce oznaava Boansku ljubav (vidi gore, br. 3635, i na kraju ovoga poglavlja). Otuda je to da su ti kamenovi bili postavljeni u zlalo (ukovani u zlato), jer u unutranjem smislu zlato je dobro ljubavi (br. 113,1551,1552), a dragi kamenovi, istine koje su prozirne SEKCIJA 7. zbog (od) dobra (br. 114). O Urimu i Tumimu itamo kod Mojsija: A naprsnik sudski naini, naprave vezene onakve kao opleak, od zlata, od porfire, od skrleta, od crvca, i od tankoga platna uzvezenoga naini ga. Neka bude etverouglast i dvostruk, u duinu s pedi i u irinu s pedi (pedalj). I udari po njmeu ozgo kamenje, u etiri reda neka bude kamenje. U prvom redu: sardokih, topaz, i smaragd; a u etvrtom redu: hrisolit, onih i jaspid; neka budu ukovani u zlato u svom redu (Izlazak XXVIII.15-17,20; XXXIX.8-14). Kamenovi koji su bili na njemu, bili su takoe odreeni. I dalje: Tako neka veu naprsnik, grivne njegove na opleku vrvcom od porfire, da stoji nad pojasom od opleka, i da se ne odvaja naprsnik od opleka. I neka nosi Aron imena sinova Izrailjevih na naprsniku sudskom na srcu svom kad ulazi u svetinju za spomen pred Gospodom vazda (Izlazak XXVIII.2-30; Levitska VIII.7,8). Da su Jehovu ili Gospoda pitali i da je On davao odgovore preko Urima i Tumima, moe se videti kod Mojsija: A Jehova ree Mojsiju: uzmi k sebi Jouu (Jozuu) sina Nunova, ovjeka u kome je moj duh, i metni ruku svoju na nj. I podaj mu slave, da ga slua sav zbor sinova Izrailjevih. I neka stane pred Eleazara sveenika da ga pita za sud Urim pred Jehovom (Brojevi XXVIII.18,20,21). I kod Samuila: I upita Saul Jehovu, ali mu Jehova ne odgovori ni u snu ni preko Urima, ni preko proroka (1 Samuilova XXVIII.6). 3863. I ree: Jehova pogleda. Da ovo, u najviem smislu, oznaava provideti, a u unutranjem smslu veru, dok u unutarnjem smislu oznaava razum, i u spoljanjem smislu vid, u ovom sluaju veru od Gospoda, vidi se iz znaenja pogledati, o emu

162

e biti rei u onome to sledi. (prim.prev. Prema autoru, ima nekoliko smislova u Rei, koji se savreno razumeju u Duhovnom svetu, od najvieg do najnieg neba). Iz onoga to je do sada reeno, da dvanaest plemena, koji su dobili imena po dvanaest sinova Jakovljevih, oznaavaju sve stvari istine i dobra, ili vere i ljubavi, to jest sve stvari crkve, i da svako pleme oznaava neku sveoptost (universaliju); tako da dvanaest plemena oznaavaju dvanaest sveoptih stvari i sadre u sebi sve to pripada crkvi; i u univerzalnom smislu, sve stvari koje pripadaju Gospodovom carstvu. Univerzalno koje je oznaeno Rubenom (Ruvimom) oznaava veru. Razlog da je vera prvo univerzalno, je to to kada se ovek nanovo raa ili postaje crkva, on mora da naui i da bude ispunjen stvarima vere, to jest, duhovnom istinom; jer on se uvodi pomou nauka (doktrine) ili istine. Jer ovek je takve prirode da sam od sebe ne zna ta je dobro, nego mora da to naui iz nauka (doktrine) vere. Svaki nauk ima ivot kao svrhu, to jest dobro, jer dobro je ivot. Meu drevnima, to je bila sporna taka, ta je prvoroeno u crkvi, istina vere, ili dobro ivota (istinska vera ili dobar ivot). Oni koji su SEKCIJA 2. smatrali da se istina vere raa prva, polazili su od spoljanjeg izgleda, i tvrdili da to mora da bude prvo, jer se istina mora nauiti kao neto prvo, jer se preko nje ovek uvodi u dobro. Ali ovi nisu znali da je sutinski govorei dobro roeno prvo, i da ga Gospod poseje preko unutranjeg oveka, kako bi mogao usvojiti i primiti istinu koja se uvodi preko spoljanjeg oveka; niti su bili svesni toga da je u dobru ivot od Gospoda, i da u istini nema ivota osim onoga koji ima kroz dobro; tako da je dobro dua istine, i da ona usvaja i obali se u istinu kao to se dua oblai u telo. Iz ovoga moemo videti da prema spoljanjem izgledu, istina je na prvom mestu i da je takorei prvoroena kada se ovek nanovo raa; iako je dobro sutinski na prvome mestu, i ono je prvoroeno, i dobije prvo mesto kada se oveka nanovo raa. (Da je sluaj ovakav, moe se videti gore, br. 3539, 3548, 3556, 3563, 3570, 3576, 3603, 3701). Poto je predmet o kome se govori u ovome poglavlju i onima koji prethode, preporod Prirodnog, a ovde se govori o prvom stanju, koje je uvoenje preko istine dobra, stoga se SEKCIJA 3. prvoroenac Jakovljev nazvao po Jehova pogleda (provia) to u unutranjem smislu oznaava veru od Gospoda. Gledana u sebi, vera je vera u razumu i vera je u volji; znati i razumeti istinu vere (versku istinu) naziva se vera u volji. Vera u razumu je ono to je oznaeno Rubenom; a vera u volji je ono to se naziva Simeunom (imunom). Da vera u

163

razumu, ili razumevanje vere, prethodi veri u volji, ili htenju istine, mora da je svakome oito; jer kada je neto oveku nepoznato (kao to je nebesko dobro), on prvo mora da zna da ono postoji, i da razume ta je to, pre nego moe to i hteti. Da SEKCIJA 4. u spoljanjem smislu pogledati oznaava vid, jasno je bez objanjenja (prim.prev. Vid u telesnom smislu); a da u unutarnjem smislu pogledati oznaava razumevanje, moe da bude jasno, jer je vid unutranjeg oveka razumevanje , pa se stoga u svakodnevnom govoru naziva unutranjim vidomm, pa mu se pripisuje svetlo, kao spoljanji vidi, i naziva intelektualnim svetlom. Da u unutranjem smislu pogledati oznaava veru od Gospoda, jasno je iz injenice da su predmeti unutranjeg vida samo istina i dobro, jer su to predmeti vere. Ovo se unutarnje razumevanje to jest unutranji vid, iji su predmeti istine vere, ne pokazuje tako jasno u razumu kada su predemti o kojima razum misli istine graanskog i moralnog ivota, jer su ove unutar onih potonjih, i da su ove u svetlosti neba, koje je svetlo zatamnjeno sve dok je ovek u svetlosti sveta. Meutim, kod onih koji su nanovo roeni, ono (unutranje svetlo) se otkriva, osobito preko savesti. Da je pogledati u najviem smislu neto to se odnosi na Gospoda, mora biti jasno, jer SEKCIJA 5.inteligencija koja pripada Gospodu, je beskonana inteligencija, koja je nita drugo nego provianje. Da pogledati, po emu je nazvan Ruben, u unutranjem smislu oznaava veru od Gospoda, pokazuje se na mnogo mesta u Rei, od kojih emo navesti sledea: Jehova ree Mojsiju: naini zmiju vatrenu, i metni je na potku, i koga ujede zmija, neka pogleda u nju, pa e ozdraviti. I naini Mojsije zmiju od mjedi i metnu je na motku, i koga god ujede zmija on pgleda u zmiju od mjedi, i ozdravi (Brojevi XXI.8,9). Da mjedena (bronzana) zmija predstavlja Gospoda u pogledu spoljanjeg ulnog i Prirodnog, moe se gore videti (br. 197); i da mjed oznaava Prirodno (br. 425,1551). Da je vera u njega predstavljena ozdravljenjem (oivljavanjem) onih koji su je vide odnosno pogledaju, Gospod sam ui kod Jovana: I kao to Mojsije podie zmiju u pustinji, tako treba da se sin ovjeiji podigne. Da ni jedan koji Ga vjeruje ne pogine, nego da ima ivot vjeni ( (III.14,15). SEKCIJA 6. Kod Isaije: Uini da odeblja srce tome narodu i ui da im oteaju, i oi im zatvori, da ne vide oima svojim i uima svojim da ne uju i srcem svoji ne razumiju, i ne obrate se i ne iscijele (VI.9,10). Da videti i ne razumeti ovde oznaava razumeti ono to je istinito a ipak ga ne priznavati, jasno je; i da zatvoriti oi, da ne vide svojim oima

164

oznaava biti lien razumevanja istine; i da videti ovde oznaava veru u Gospoda, jasno je iz Gospodovih rei kod Mateje XIII.13,14; i kod Jovana XII.36,37,39,40. Kod Jezikilja: SEKCIJA 7. Sine ovjeiji, usred doma odmetnikog sjedi, koji ima oi da vidi, a ne vidi, ima ui da uje i ne uje; jer su dom odmetniki (XII.2). Imati oi a ne videti oznaava da su bili u stanju da razumeju istine vere, ali da ih nisu hteli, i to zbog zala, koje je ovde dom odmetniki, jer zla bacaju varljivio svetlo na obmane, i mrak na istine, prema reima kod Isaije: Jer su narod nepokoran, sinovi laljivi, sinovi koji ne e da sluaju zakone Jehovine; koji govore vidiocima: nemojte vidjeti, i prorocima: nemojte nam prorokovati to je pravo, govorite nam mile stvari, prorokujte prevaru (XXX.9,10). Opet: Narod koji hodi u tami vidjee vidjelo veliko, i onima koji sjede u zemlji gdje je samrtni sjen, zasvijetlie svjetlo (IX.2). Ovde vidjee veliko svjetlo oznaava primanje razumevanja istina koje pripadaju veri. Kae se da e nebesko svetlo zasijati na one koji su u veri, jer je svetlo u nebu Boanska istina od Boanskog dobra. Opet: SEKCIJA 8. Jer je Jehova izlio na vasduh tvrdoga sna i zatvorio vam oi, oslijepio proroke i vidioce, glavare vae ( Isa. XXIX.10). Zatvoriti oi oznaava zatvoriti razumevanje istine (da oko oznaava razumevanje istine, vidi gore, br. 2701); oslijepiti vidioce oznaava oslepiti one koji znaju i koji pouavaju istine vere. Vidioci su se nekad nazivali prorocima, a da proroci oznaavaju one koji pouavaju, a tako isto i istine nauka; to se moe videti gore (br.2534). Opet: I oi onijeh koji vide ne e biti zaslepljene, i ui onijeh koji uju sluae (Isaija XXXII.3). Sekcija 9. Opet: Oi e vidjeti cara u krasoti njegovoj, gledae zemlju daleko (Isaija XXXII.17). Vidjeti cara u krasioti oznaava istine vere od Gospoda, koje se nazivaju krasnim zbog dobra; gledati zemlju daleko (s daljine) oznaava dobro ljubavi. (Da je car istina vere, moe se videti gore, br. 1672, 2015, 2069, 3009, 3670), da krasan se odnosi na dobro, br. 553, 3080, 3821; i da je zemlja dobro ljubavi, br. 620, 3368, 3379). Kod Mateje: Blaeni isti srcem, jer e vidjeti Boga (V.8). Ovde je jasno da vidjeti Boga je verovati u Njega, a to je videti Ga kroz veru; jer oni koji su u veri, kroz veru vide Boga, jer je Bog u veri, i On je ono u veri to sainjava istinsku veru. Opet: SEKCIJA 10. I ako te oko tvoje sablanjava, izvadi ga i baci od sebe: bolje ti je s jednim okom u ivot ui, nego sa dva oka da te bace u pakao ognjeni (XVIII.9). Da u ovom odeljku oko ne znai oko, i da ne treba da se

165

izvadi, jasno je, jer ovo nije kamen spoticanja; nego da to znai razumvanje istine, koja se ovde oznaava okom (br. 2701). Bolje je ne znati i ne razumeti istine vere, nego znati i razumeti ih a iveti zlim ivotom, oznaeno je sa bolje je ui u ivot s jednim okom, nego sa dva biti baen u oganj pakleni. Kod istoga: SEKCIJA 11. A blago vaijem oima to vide, i blago vaim uima to uju. Jer vam kaem zaista da su mnogi proroci i pravednici eljeli vidjeti to vi vidite, i ne vidjee, i uti to vi ujete a ne ue (XIII.16,17; Jovan XII.4O). Vidjeti ovde oznaava znati i razumeti ono to pripada veri u Gospoda, to jest veri; jer oni nisu bili blaeni zato to su videli Gospoda, i Njegova uda, nego zato to su verovali; kao to se moe videti iz ovih rei kod Jovana: Nego vam kaem da me i vidjeste i ne vjerujete. A ovo je volja onoga koji me posla da svaki koji vidi sina i vjeruje ga ima ivot vjeni; i ja u ga uskrsnuti u poljednji dan. Ne da je ko vidio oca osim onoga koji je od Boga; on vidje oca. Zaista, zaista vam kaem: koji vjeruje mene, ima ivot vjeni (VI.36,40,46,47). Vidjeti i ne vjerovati oznaava znati istine vere i ne primati ih; vidjeti i vjerovati oznaava znati i primati ih; niko nije vidio Oca osim Onoga koji je s Ocem oznaava da Boansko dobro ne moe da se prizna osim preko Boanske istine. (Da je Otac Boansko dobro, a Sin Boanska istina, moe se videti gore, br. 3704). Otuda je SEKCIJA 12. unutranja istina da niko ne moe imati nebesko dobro osim onaj ko priznaje Gospoda. Na slian nain kod istoga Jevaneliste: Niko nikad nije vidio Oca (Boga), jedinorodni Sin, koji je u naruju Oca, On Ga javi (Jovan I.18). I opet: I ko vidi mene vidi onoga koji me posla. Ja dooh vidjelo na svijet, da ni jedan koji me vjeruje ne ostane u tami (XII.45,46). Ovde se jasno kae da vidjeti znai verovati, ili imati veru. Opet: Kad biste mene znali, onda biste znali i Oca mojega, i odsele poznajete ga i vidjeste Ga. Isus im ree: toliko sam vrijeme s vama i nijesi me poznao. Ko je vidio mene, vidje Oca (XIV.7,9). Opet: Duha istine, kojega svijet ne moete primiti, jer ga ne vidi niti ga poznaje; a vi ga poznajete, jer u vama stoji, i u vama e biti. Ne u vas ostaviti sirote, doi u k vama. Jo malo i svijet mene vie ne e vidjeti; a vi ete me vidjeti; jer ja ivim, i vi ete ivjeti (XIV.17-19). Ovde vidjeti oznaava imati veru, jer se Gospod vidi samo kroz veru, jer vera je oko ljubavi, jer se Gospod vidi ljubavlju kroz veru, i jer je ljubav ivot vere; stoga se kae, Vi Me vidite, i jer ja ivim, i vi ete ivjeti. SEKCIJA 13. Opet: I Isus ree: ja dooh na sud (radi suda)na ovaj svijet, da vide koji ne vide, i koji vide da postanu slijepi. I ue neki od fariseja koji bijahu s Njim, i rekoe Mu: eda li smo

166

i mi slijepi? Ree im Isus: kad biste bili slijepi, ne bisteimali grijeha, sad govorite da vidite, tako va grijeh ostaje (IX.39-41). Ovde oni koji vide oznaavaju one koji zamiljaju da suinteligentniji od ostalih, za koje se kae, da e biti slepi, to jest da ne e primiti veru. (Da ne videti ili biti slep opisuje one koji su u obmanama, kao i one koji su u neznanju, moe e videti gore, br. 2383). Kod Luke: Vama je dato da znate tajne carstva Boijega, a ostalima u priama. Da gledajui ne vide, i ujui ne razumiju (VIII.10). Vidjeti carstvi Boije oznaava verovati. Opet: Isus ree uenicima: doi e vrijeme kada ete zaeljeti da vidite jedan dan sina ovjeijega, i ne ete vidjeti (XVII.22). Ovde se govori o svretku vremena, ili poslednjem vremenu crkve, kada vie ne e biti vere. Opet: SEKCIJA 14.I kad sjeae s njima za trpezom, uze hljeb i blagoslovivi prelomi ga. Tada se njim otvorie oi i poznae ga (XXIV.3031). Ovime se oznaava da se Gospod pokazuje preko dobra, a ne preko istine bez dobra, jer hljeb je dobro ljubavi (br. 276, 680, 2165, 2177, 3478, 3735, 3813). Iz ovoga i drugih odlomaka vidi se da videti, u unutranjem smislu, oznaava veru od Gospoda, jer nema druge vere osim one koja dolazi od Gospoda. To daje oveku mo da vidi, to jest, da veruje; dok vera od sebe, ili od ovekovog propriuma, nije vera, jer takva vera ini da ovek vidi obmane kao da su istine, a istine kao da su obmane; pa i ako vidi istine kao istine, on ih ipak ne vidi, jer ih ne veruje, jer vidi sebe u njima, a ne Gospoda. Da je videti imati veru u Gospoda, sasvim je jasno iz ovoga to je gore esto reeno o svetlosti neba, naime, da poto je ona od Gospoda, ona je praena s inteligencijom i mudrou, pa stoga i s verom u Njega; jer vera u Gospoda je unutar inteligencije i mudrosti; stoga videti od te svetlosti, kao to vide aneli, znai samu veru u Gospoda. Gospod sam je u toj svetlosti, jer ona proizilazi iz Njega. To je isto tako ona svetlost koja sija unutar savesti kod onih koji imaju veru u Gospoda, iako dok ivi u telu, ovek nije toga svestan, jer je ta svetlost zamraena svetlou sveta. 3864. (Pogleda) moje jade.(naime, jer Jehova pogleda moje jade).Da ovo oznaava stanje pribliavanja dobru, jasno je iz znaenja jada, to su iskuenja (br. 1846); a poto su ovo sredstva da se stigne do dobra, moji jadi oznaavaju stanje pribliavanja od istine (koja je spoljanja) ka dobru (koje je unutranje). 3865. Jer e me sada ljubiti mu moj. Da ovo oznaava da e od sada dolaziti dobro od istine, jasno je iz znaenja ljubie me, to je dobro iz toga; jer je sve

167

dobro od ljubavi. Pa se stoga ovde oznaava sa ljubiti; i iz znaenja mu (ovek), koji je istina (br. 3134). ta je dobro od istine, bilo je gore objanjeno, naime, da je to oseanje istine radi ivota; jer je ivot dobro koje oni koji se raaju nanovo gledaju u istinama. Bez ivota u skladu s istinom, ne moe doi do spajanja istine s dobrom, pa stoga ne moe da bude usvajanja. Svako ovo moe jasno da vidi ako obrati panju na one koji ive zlim ivotom, i one koji ive dobrim ivotom: oni koji ive zlim ivotom, iako su kao i drugi bili pouavani u detinjstvu i mladosti prema nauku vere, ipak je naeno kod ispitivanja na nita ne veruju o Gospodu, ili o veri u Njega i o istinama crkve; dok je kod onih koji ive dobrim ivotom naeno je da svaki od njih ima veru u istine za koje oni zaista veruju da su istine. Meutim, oni koji nauavaju istine, kao to su nadzornici crkve, mogu da ispovedaju da veruju, ali oni u srcu ne veruju. Kod nekih od ovih postoji ubeenje koje je slino veri, a koje je samo znanje koje se potvruje, ne zato to je to istina, nego jer je to pogodno za slubu, ast, i dobitak. Ovo ubeenje ne prodire dublje kroz ui nego do memorije, a iz memorije ide u usne, ali ne i u srce, a iz ovoga u ispovedanje. Iz ovoga je jasno da ivot pokazuje kakvo je priznanje istine; to jest, kakva je vera; i da je to vera odvojena od dobra ivota, vera koja proklamuje da se ovek spasava milou bez obzira kako ivi, i koja se protivi nauku da svaiji ivot ostaje u njemu posle smrti. 3866. Iz unutranjeg smisla rei koje je Lija izgovorila o Ruben kad se rodio Jehova pogleda jade moje - moe se videti ta Ruben oznaava u crkvi, ili ta oznaava pleme koje je uzelo ime po Rubenu, naime, da oznaava ono to je prvo kod preporaanja, ili to je prvo kada ovek postaje crkva; i da je to istina nauka preko koje ovek postie dobro ivota. 3867. Stih 33. I opet zatrudnje, i rodi sina, i ree: Jehova u da sam prezrena, pa mi dade i ovoga, i nadjede mu ime imun (Simeon). I opet zatrudnje (zae), i rodi sina, oznaava, kao i pre, duhovno zaee i roenje od onoga to je spoljanje prema onome to je vie unutarnje; jer Jehova u, oznaava, u najviem smislu, provienje, a u unutranjem smislu volju vere, u unutarnjem smislu poslunost, u spoljanjem smislu sluanje, a u ovom sluaju veru u volji, koja je od samoga Gospoda; da sam prezrena (omrznuta), oznaava stanje vere ako volja nije saobrazna s njom (ako ne korespondira volji); pa mi dade i ovoga, oznaava ono

168

to ide redom;i nadjede mu ime imun (Simeon), oznaava kakva je vera (oznaava kvalitet). 3868. I opet zatrudnje.Da ovo oznaava duhovno zaee i roenje od onoga to je spoljanje prema onome to je vie unutarnje, vidi se iz onoga to je gore reeno (br. 3860), gde se nalaze iste rei. Kae se da je dolo do napredovanja od onoga to je spoljanje prema onome to je unutarnje, kada se do toga ide od znanja koje pripada razumevanju, prema volji; ili, duhovno govorei, kada je to poteklo od istine vere, i postalo ljubav ka blinjemu. Jer razumevanje je ono to proistie iz volje, i to pokazuje volju u nekoj vidljivoj formi; na slian nain, vera potie od ljubavi ka blinjemu, i pokazuije se kao ljubav ka blinjemu u odreenoj formi. Iz ovoga se vidi da je razumevanje neto spoljanje u odnosu na volju; i da je vera spoljanje u odnosu na ljubav ka blinjemu; ili to je isto, da je volja neto unutranje u odnosu na razumevanje, a da je ljubav ka blinjemu unutranje vere. Na taj nain, napredovanje od onoga to je spoljanje prema onome to je vie unutarnje, to je napredovanje od vere u razumu prema veri u volji, stoga, od vere prema ljubavi ka blinjemu, to je predstavljeno Levijem (o kojemu emo uskoro govoriti u onome to sledi). Neka se zna da se pod verom, kada se razlikuje od ljubavi ka blinjemu, misli na istinu, onakvu istinu nauka, ili istinu koja je u ispovedanju koje se naziva Apostoskim Vjeruju; a ovo je u skaldu s optim smislom (verovanja) u crkvi; jer se veruje da imati veru u istine, da je to vera preko koje dolazi spasenje. Malo njih zna da je vera pouzdanje i poverenje, a meu ovim je jo manje onih koji znaju da pouzdanje ili poverenje dolaze od ljubavi ka blinjemu, i da je ono nemogue kod onoga koji ne ivi ivotom ljubavi ka blinjemu. 3869. I ree, Jehova u da sam prezrena (omrznuta). Da u najviem smislu, ovo oznaava provienje; u unutranjem smislu, volju od vere; u unutarnjem smislu, poslunost; u spoljanjem smislu, sluanje; u ovom sluaju, veru u volji, koja je od samoga Gospoda, jasno je iz znaenja uti. Da uti pripada ulu sluha, nepotrebno je objanjavati; ali da je u unutarnjem smislu sluati poslunost, a u unutranjem smislu vera u volji, jasno je iz mnogih odlomaka u Rei (kao to e se odmah videti); kao i iz prirode sluha u odnosu na vid. Da je u unutarnjem smislu vid razumevanje, a u unutranjm smislu, vera u razumu, moe se videti gore (vidi br.

169

3863), a ovo je stoga to se preko unutranjeg vida saznaje kakva je neka stvar, pa se to stoga razume verom, ali verom koja je intelektualna. Na slian nain, kada stvari koje se uju, prodru do unutarnjeg, one se menjaju u neto to je slino vidu, jer ono to se uje, to se vidi na unutarnji nain; pa stoga se sa vid, naime, s onim to se razume, oznaava i ono to pripada veri; ali sluanje u isto vreme uverava (ubeuje) da je sluaj takav, i deluje ne samo na ovekov intelektualni deo, nego i na njegov voljni deo, i ini da ovaj hoe ono to vidi. Otuda to da sluanje oznaava razumevanje neke stvari, a u isto vreme poslunost; a u duhovnom smislu, veru u volji. Poto sve SEKCIJA 2. ovo lei u sluanju (latentno je u sluanju), naime, poslunost i vera u volji, stoga se ovi tako oznaavaju u svakodnevnom govoru sa sluati, posluati,i paziti; jer uti je biti posluan; a posluati nekoga je pokoriti se. Jer su unutarnje stvari nekoga predmeta ponekad tako sadrane unutar izraza ovekovoga govora, jer ovekov duh je taj koji misli i opaa znaenje govornih izraza, i to je neto preko ega postoji veza (komunikacija) s duhovima i anelima, koji su u prvim naelima ovih izraza. Osim toga, takav je krug stvari u oveku, da sve to ulazi kroz uho i oko, ili preko sluanja i vida, prelazi u razum, a iz razuma u volju, a iz volje u in. Na slian nain, i istina vere prvo postaje istina vere u znanju; posle (postaje) istina vere u volji; a konano istina vere u inu, to jest u ljubavi ka blinjemu. Vera u znanju, ili u razumu, je Ruben, kao to je pokazano; vera u volji je imun; a kada vera u volji postane ljubav ka blinjemu, to je Levije. Da u SEKCIJA 3 najviem smislu sluati oznaava provianje (provienje), moe se videti iz onoga to je gore reeno (br.3863) o pogledati, to u najviem smislu oznaava provianje; jer Gospodovo provianje je vienje od venosti da je sluaj takav: ali Gospodovo provienje je u tome da On tako upravlja da bi tako bilo; a ono je u tome to se savija ovekova sloboda prema dobru, onoliko koliko On provia da e ovek dozvoliti da ga se savija u SEKCIJA 4 slobodi (vidi br. 3854). Da se sa Jehova u, po emu je imun (Simeon) dobio ime, u unutarnjem smislu, oznaava poslunost, a u unutranjem smislu vera u volji od Gospoda samoga, pokazuje se iz mnogih odlomaka u Rei; kao iz sledeih. Kod Mateje: I u se glas iz oblaka, govorei: To je Sin moj ljubljeni, koji je po Mojoj volji; Njega posluajte (XVII.5). Posluati Ga znai imati veru u Njega, i pokoravati se Njegovim zapovestima; a to znai imati veru u volji. Kod Jovana: Zaista, zaista vam kaem, dolazi as kada e i mrtvi uti glas Sina

170

Boijega; i oni koji uju, ivjee. Ne udite se; jer as je doao da oni u grobovima uju glas Njegov (V.25,28). uti glas Sina Boijega oznaava imati veru u Gospodove rei, i hteti ih. Oni koji imaju veru koja pripada volji, primaju ivot; stoga se kae, oni koji uju, ti e ivjeti. Opet: SEKCIJA 5 Onaj koji ulazi na vrata pastir je stada; njemu vratar otvara; i ovce uju glas nejgov. Imam i druge ovce koje nisu od ovoga stada; njih moram da dovedem, i one e uti glas Moj, i bie jedno stado i jedan pastir; Moje ovce uju glas Moj, i ja njih znam, i one idu za Mnom (X.2,3,16,27). uti glas oznaava pokoravati se iz vere koja pripada volji. Opet: Svaki koji voli istinu, uje glas Moj (XVIII.37). Ovde se misli na isto. Kod Luke: Abraham mu ree: imate Mojsija i proroke; neka njih posluaju. Ako ne sluaju Mojsija i Proroke, nee se uveriti ni da neko ustane iz mrtvih (XVI.29,31). Posluati Mojsija i Proroke oznaava znati ono to je u Rei, i imati veru u to, tako isto, hteti to; jer imati veru a ne hteti, je videti ali ne sluati, a imati veru i hteti je i videti i uti. Stoga i videti i sluati pominju se svuda zajedno u Rei; a gledanjem se oznaava isto to i sa Rubenom; a sluanjem isto to i imunom(Simeonom); jer oni su zajedno kao brat sa bratom. Da se videti isluati pominju zajedno, vidi se iz sledeih odlomaka. SEKCIJA 6 Kod Mateje: Stoga im govorim u priama (parabolama), jer gledajui ne vide, i ujui ne uju niti razumiju. I zbiva se na njima prorotvo Isaijino, koje govori: uima ete uti, i ne ete razumjeti; i oima ete gledati, i ne ete vidjeti; jer je odrvenilo srce ovijeh ljudi, i uima teko uju, i oi su svoje zatvorili da kako ne vide oima. I uima ne uju, i srcem ne razumiju, i ne obrate se da ih iscijelim. A blago vaijem oima to vide, i uima vaijem to uju. Jer kaem vam zaista da su mnogi proroci i pravednici eljeli vidjeti to vi vidite, i ne vidjee, i uti to vi ujete, i ne ue (XIII.13-17; Jovan XII.40; Isaija VI.9). Kod Marka: Isus ree uenicima, ta mislite da hljeba nemate? Zar jo ne osjeate i ne razumijete? Zar je jo okamenjeno srce vae? Oi imate a ne vidite? Ui imate a ne ujete? (VIII.17,18). SEKCIJA 7 Kod Luke: Vama je dato da znate tajne carstva Boijeg; ali drugim samo u priama (parabolama), da gledajui ne vide, u sluajui ne uju (VIII.10). Kod Isaije: Oi slijepijeh e se otvoriti, i ui gluhijeh otvorie se (XXXV.5). Opet: I u taj e dan gluhi uti rijei u knjizi, i iz tame i mraka vjdee oi slijepijeh (XXIX.18). Opet: ujte, vi kolji se gluhi; gledajte, da biste vidjeli (XLII.18).Opet: Izvedi narod slijepi koji ima oi i gluhi koji ima ui (XLIII.8). Opet: I oi onijeh koji vide ne e biti zaslijepljene, i ui onijeh koji uju sluae (XXXII.3).

171

Opet: Ali ti se ne e vie uzimati uitelji tvoji, nego e oi tvoje gledati uitelje tvoje; i ui e tvoje sluati rije iza tebe gdje govori (XXX.20,21). Opet: Ko zatiskuje ui svoje da ne uje za krv, i zaima oi svoje da ne vidi zla, on e nastavati na visokim mjestima (XXXIII.15,16). Kod Jezikilja: Sine ovjeiji, nastava posred doma odmetnikoga, da imaju oi, i da ne vide; i da imaju ui a da ne uju (XII.2). U ovim odlomcinma pominje se i gledanje i sluanje jer jedno sledi drugo; to jest, vera u razumu koja je gledanje, i vera koja je u volji je sluanje; inae, bilo bi dovoljno da se pomene samo jedno; a iz ovoga je jasno zato je jedan Jakovljev sin dobio ime od gledati a drugi od sluati. Da gledanje oznaava veru u znanju ili u razumu, a sluanje veru u poslunosti ili u volji, je zbog saobraznosti (korespondencije) u drugom ivotu, i znaenja ovih rei; jer oni koji su intelektualni su stoga u veri koja pripada oblasti oiju, i oni koji su u poslunosti stoga su u veri koja pripada oblasti uha. Da je sluaj ovakav, videe se na kraju poglavlja gdje e, po Gospodovoj Boanskoj milosti, biti opisana saobraznost svih stvari u ljudskom telu s onima (u Gospodovom SEKCIJA 9 carstvu ili Velikom oveku). Otuda to da je u unutranjem smislu oko razumevanje (br. 2701), a da je uho poslunost, a u duhovnom smislu je vera iz toga, ili vera u volji; kao to je oito iz sledeih odlomaka. Kod Isaije: Niti si uo niti znao, i prije ti se ui ne otvorie (XLVIII.8). Opet: Gospod Jehova dade mi jezik uen da umijem progovoriti zgodnu rije umornom. Gospod otvori mi ui, i ja se ne protivih (L.4,5). Opet: Sluajte Me, pa ete jesti to je dobro. I dua e se vaa nasititi pretiline. Prignite uho svoje i hodite k meni; posluajte, i bie iva dua vaa (lX.2,3). Kod Jeremije: Kome da govorim i svjedoim, da bi uli; njihovo uho neobrezano je; i ne uju (VI.10). Opet: Ovo sam im zapovijedio, govorei, Posluajte glas Moj, i biu vam Bog, i vi ete biti Moj narod; i ne posluae, i nepriklonie uho svoje (VII.23,24,26). Opet: Poujte rije Jehovinu, ene, i neka primi uho vae rije usta njegovijeh (IX.20). Opet: Ali ne prignuste uha svojega, i ne posluaste (XXXV.15). Kod Jezikilja: Sine ovjeiji,sve rijei koje govorim, primi ih u srce svoje, i posluaj ih svojim uima (III.10). Opet: I staviu revnost svoju tebi na suprot, te e raditi s tobom gnjevno, nos i ui otsjei e ti (XXIII.25). Otsjei nos i ui oznaava (oduzeti) opaanje istine i dobra, i poslunost veri. Kod Zaharije: Ali ne htjee sluati, i uzmakoe ramenom natrag, i zatiskoe ui svoje da ne uju. I srcem svopim otvrdnue kao dijamant da ne uju zakona (VII.11,12). Kod Amosa: Ovako veli Jehova: kao kad pastir istrgne iz usta

172

lavu dvije golijeni ili kraj od uha, tako e se istrgnuti sinovi Izrailjevi koji sjede u Samariji na uglu od odra i nakraj postelje (III.12). Istrgnuti dvije golijeni (noge) oznaava volju od dobra (dobru volju). Da kraj od uha oznaava ovo, moe se videti, kao to je reeno, jedini iz korespondencija u drugom ivotu, kao i iz znaenja, u skladu s kojima je unutranji smisao Rei, kao i obredi u Izrailjskoj i Jevrejskoj crkvi. Otuda to da kada su Aron i njegovi sinovi bili uvoeni u njihovu slubu, bilo je zapoveeno, meu ostalim stvarima, da Mojsije uzme krvi od ovna, i stavi ga na vrh Aronovoga uha, kao i na vrhove uiju njegovih sinova, i da stave palac njihove desne ruke na palac desnoga stopala (Izlazak XXOX.20). Ovaj je obred predstavljao volju od vere, u koju je svaki svetenik morao da bude uveden. Da je ovaj obred bio svet, svako moe da zna, jer je to Mojsiju naredio Jehova; pa je stoga i stavljanje krvi na kraj od uha bilo sveto. Ali koja je posebna sveta stvar bila ovime oznaena, moe se znati iz unutranjeg smisla u Rei, koji smisao je ovde da sveto vere od volje mora da se odrava. Da je uhom oznaena poslunost, a u unutranjem smislu vera koja je od toga, jo je jasnije iz obreda koji se odnosi na slugu (roba) koji nije hteo nda napusti svoju slubu; o emu itamo kod SEKCIJA 11 Mojsija: Ako li rob ree tvrdo: ljubim gospodara svojega, enu svoju i djecu svoju, ne u da idem i da budem slobodan. Onda neka ga dovede gospodar njegov pred sudije i postavi ga na vratima ili kod dovratka, i ondje neka mu gospodar probui uho ilom, pa neka mu robuje do vijeka (Izlazak XXI.5,6; Zak. Ponovljeni XV.17). Probuiti uho ilom kod dovratka oznaava sluenje ili neprekidnu poslunost; u duhovnom smislu ne oznaava volju da se razume istina nego hteti istinu iz poslunosti, SEKCIJA 12 to relativno nije sloboda. Poto se u unutranjem smislu poslunost oznaava uima, a pokoravanje sluanjem, jasno je ta je oznaeno ovim reima, koje je Gospod esto izgovorio: Ko ima ui, neka uje (Mateja XII.9,43; Marko IV.9,23; VII.16; Luka VIII.8; XIV.35; Otkr. II.7,11,29; III.13,22). SEKCIJA 13 Da u najviem smislu uti oznaava provienje; a videti, provianje, jasno je iz odlomaka u Rei gde se oi i ui odnose na Jehovu ili Gospoda; kao kod Isaije: Prigni, Gospode, uho svoje i uj; otvori, Gospode, oi svoje i vidi (XXXVII.18). Kod Danila: O Boe, posluaj me, i spasi me (IX.18). Kod Davida: O Boe, prikloni uho Svoje, i spasi me (Psalam XVII.6). Opet: Prikloni ui Svioje molitvi mojoj istine tvoje radi, odgovori me pravde Svoje radi (Psalam CXLIII.1) Kod Jeremije: O Jehova, Ti uje glas moj, ne sakri uho svoje od uzdisaja

173

mojega, kada vapijem (Pla III.55,56) Kod Davida: Molitva nevoljnika kada klone i pred Gospodom izliva tugu svoju, Gospode, uj molitvu moju, vapaj moj neka do tebe doe (Psalam CII.1,2). Poznato je da Jehova nema ui i oi kao ovek, nego da je to atribut kojim se opisuje Boansko, koji je atribut opisan sa uho i oko, naime, beskrasajna volja i beskrajno razumevanje. Beskrajna volja je provienjem a beskrajno razumevanje je provianje; ovo je ono to je oznaeno uhom i okom u najviem smislu, kada se pripisuje Jehovi. Iz svega ovoga sada je jasno ta je u svakom smislu oznaeno sa Jehova u, po emu je imun (Simeon) dobio ime. 3870. u da sam prezrena (omrznuta). Da ovo oznaava stanje vere ako joj volja ne korespondira (ako joj volja nije saobrazna), jasno je iz znaenja biti prezren, to je ne biti voljen, jer takvo je stanje vere ako joj volja ne korespondira. U unutranjem smislu, predmet o kme se govori je napredak u ovekovom preporaanju od spoljanjeg ka unutranjem; to jest, od istine vere prema dobru ljubavi ka blinjemu. Istina vere je spoljanje, a dobro ljubavi ka blinjemu je unutranje. A da bi istina vere ivela, mora da se uvde u volju, kako bi u njoj primila ivot; jer istina ne ivi od znanja, nego od htenja. ivot se uliva (u veru) od Gospoda kroz novu volju koju On stvara u oveku. Prvi se ivot (vere) pokazuje u poslunosti, to je prvo u volji; drugo se pokazuje preko oseanja za primenu istine, to je napredak u volji, a to postoji onda kada se osea prijatnost i kad se uiva pri vrenju istine. Ako se ne ostvari ovaj napredak vere, istina ne postaje (prava) istina, nego postaje neto odvojeno od ivota, to se ponekad potvruje obmanom, a ponekad nekim ubeenjem, to je neto neisto; jer se to sparuje sa ovekovim ravim oseanjem, ili poudom; to jest, s njegovom vlastitom voljom, koja je suprotna ljubavi ka blinjemu. Takva je vera za koju mnogi danas verujuju da je to vera, i da ona spasava bez dela ljubavi ka blinjemu. Ali ova vera, koja je odvojena od ljubavi ka blinjemu, pa je prema tome i protivna ljubavi ka blinjemu, predstavljena je u onome to sledi Rubenom, i tome to je legao s Balom (Bilom) robinjom svoga oca (PostanjeXXXV.22), a za koju je Jakov, tada Izrailj, izrazio svoje preziranje ovim reima: Rubene (Ruvime), ti si prvenac moj, prvenac moj i poetak sile moje; prvi gospodstvom i prvi snagom. Navro si kao voda; ne e biti prvi; jer si stao na postelju oca svojega, i oskrvnio je legav na nju (PostanjeXLIX.3,4). Volja i oseanje ove vere, naime, one koja je odvojena od

174

ljubavi ka blinjemu, poto je suprotna ljubavi ka blinjemu, opisuje se u istom poglavlju kada se govori o imunu (Simeonu) i Leviju ovim reima: imun i Levije, braa, maevi su im oruje nepravdi. U tajne njihove da ne ulazi dua moja, sa zborom njihovijem da se ne sastavlja slava moja; jer u gnjevu svojem pobie ljude, i za svoje veselje pokidae volove. Proklet da je gnjev njihov, to bjee nagao, i ljutina njihova, to bjee estoka; razdijeliu ih po Jakovu, i rasuu ih po Izrailju (stihovi 5-7). Da je to vera odvojena od ljubavi ka blinjemu koja je opisana pod imunom i Levijem, bie pokazano u onome to sledi. 3871. Pa mi dade i ovoga. Da ovo oznaava to je uzastopno, naime, veru u poslunosti ili u volji, koja sledi posle veru u znanju ili u razumu, bilo je gore pokazano. Ovo je oznaeno sa pa mi dade i ovoga. 3872. I nadjede mu ime imun (Simeon). Da ovo oznaava kakva je (vera), jasno je iz znaenja imena, i nadjenuti ime, to je kakvoa (kvalitet) (vidi br. 144, 145, 1754, 1896, 2009, 2724, 3006, 3421). Sam kvalitet sadran je u unutranjem smislu rei koje Lija izgovara Jehova u da sam prezrena, te mi dade i ovoga. Ovaj kvalitet je ono to je oznaeno Simeonom, a isto tako i plemenom koje je po njemu dobilo ime; a ovo je drugo sveopte (univerzalno) crkve, to jest, drugo dok traje ovekovo preporaanje i dok postaje crkva; naime, to je poslunost, ili volja da se postupa po istini vere; u koju poslunost, i u koju volju, usauje se ljubav ka blinjemu, koju sledi i oznaava Levije. 3873. Stih 34. I opet zatrudnje, i rodi sina, i ree: da ako se sada priljubi k meni mu moj, kad mu rodih tri sina. Za to mu nadjede ime Levije. I opet zatrudnje, i rodi sina, kao i pre, oznaava duhovno zaee i roenje od onoga to je spoljanje u onome to je unutranje; i ree: da ako se sada priljubi k meni mu moj, oznaava u najviem smislu ljubav i milost, u unutranjem smislu ljubav ka blinjemu, u spoljanjem smislu povezivanje (spajanje), a u ovom sluaju duhovnu ljubav; za to mu dadjede ime Levije, oznaava kakkvou (kavlitet) (te vere). 3874. I opet zatrudnje, i rodi sina. Da ovo oznaava duhovno zaee i roenje od onoga to je spoljanje u onome to je jo vie unutranje, jasno je iz onoga to je gore reeno (br. 3860, 3868), gdje se pojavljuju iste rei.

175

3875. I ree: da ako se sada priljubi k meni mu moj. Da ovo oznaava, u najviem smislu, ljubav i milost, u unutranjem smislu ljubav prema blinjemu, u spoljanjem smislu povezivanje, jasno je bez objanjavanja. Da u unutranjem smislu, priljubiti se je ljubav ka blinjem, vidi se iz toga to je ljubav ka blinjemu ili to je isto, uzajamna ljubav, duhovno povezivanje (spajanje); jer to je povezivanje oseanja volje, i slaganje misli i razumevanja (s ovim oseanjima); stoga je to povezivanje umova s oba dela (intelektualnog i voljnog dela). Da je u najviem smislu priljubiti se ljubav i milost, jasno se vidi, jer beskonano i veno, to su osobine ljubavi ka blinjem ili duhovne ljubavi, to je milost, koja je Boanska ljubav prema ljudskom rodu, koji kao da je potonuo u velike jade (nevolje). Zato to je po sebi ovek nita drugo nego zlo, i poto je sve u njemu onoliko koliko je njegovo, pakleno, i poto na njega gleda Gospod iz Boanske ljubavi, njegovo uzdizanje iz pakla u kojemu je sam po sebi, naziva se milou. Otuda, poto milost pripada Boanskoj ljubavi, to se u najviem smislu sa priljubiti se oznaava kako ljubav tako i milost. Da u unutranjem smislu priljubiti se SEKCIJA 2 oznaava duhovnu ljubav, ili ono to je isto, ljubav prema blinjem, moe se videti iz drugih odlomaka u Rei; kao kod Isaije: I neka ne govori tuin koji pristane uz Jehovu; Jehova me je odluio od svoga naroda; i neka ne govori ukopljeniku: gle, ja sam suho drvo. A tuine koji pristanu uz Jehovu, da mu budu sluge, koji god dre subotu da je ne oskrvne i dre zavjet moj (LVI.3,6). Pristati (priljubiti se) uz Jehovu oznaava drati zapovesti, to se odnosi na duhovnu ljubav; jer samo onaj dri zapovesti Boije od srca, to je onaj koji je u dobru ljubavi ka blinjemu. Kod Jeremije: U one dane doi e sinovi Izrailjevi i sinovi Judini zajedno, ii e plaui i traie Jehovu Boga svoga. Pitae za put u Sion, i obrativi se onamo rei e: hodite, sjedinimo se s Jehovom (prionimo za) zavjetom vjenim koji se ne e zaboraviti (L.4,5). Ovde sjediniti se (prionuti, priljubiti se) na slian nain oznava drati zapovesti od srca, to jest, od dobra ljubavi ka Sekcija 3 blinjemu. Kod Zaharije:- Mnogi e se narodi prilijepiti (priljubiti) uz Jehovu u taj da, i bie Moj narod (II.11). Ovde je smisao isti. Kod Isaije: Jer e se smilovati Jehova na Jakova, i opet e izabrati Izrailja, i namjestie ih u zemlji njihovoj, i prilijepie se k njima doljaci, i pridruie se domu Jakovljevom (XIV.1). Prilijepie se (priljubiti se) k njima oznaava drati isti zakon, i pridruie se domu Jakovljevom oznaava biti u dobru ljubavi ka blinjem, u emu su oni koji se nazivaju domom Jakovljevim. Kod

176

Mateje: Niko ne moe sluiti dva gospodara, jer ili e mrziti na jednog i ljubiti drugoga, ili e se priljubiti jednom a prezreti drugoga (VI.24). Ovde ljubiti oznaava nebesku ljubav; a priljubiti se duhovnu ljubav; obe se pominju jer se razlikuju, jer bi inae bilo dovoljno pomenuti samo jednu. Oni koji su u SEKCIJA 4 duhovnoj ljubav, zbog ovoga nazivaju se sinovima Levijevim, kao kod Malahija: Ali ko e podnijeti dan dolaska Njegova? I sjee kao onaj koji lije i isti srebro, i oistie sinove Levijeve, i pretopie ih kao zlato i srebro (III.2,3). Da je u najviem smislu, Gospod oznaen Levijem, zbog Njegove Boanske ljubavi i milosti prema onima koji su u duhovnoj ljubavi, moe se videti kod istoga Proroka: I poznaete da sam ja poslao ovu zhapovijest da bi bio zavjet moj s Levijem, veli Jehova nad vojskama; Zavjet moj s njim bjee za ivot i mi. Ali vi zaoste s puta, i uiniste da se mnogi spotakoe o zakon; pokvariste zakon Levijev. Za to i ja vas uinih prezrenim (II.4,5,8,9). Poto u najviem smislu Levi oznaava Gospodovu Boansku ljubav ili milost, i u unutranjem smislu, duhovnu ljubavb, stoga je od Levija postalo svetenstvo; jer u unutranjem smislu Rei svetenstvo je sveta ljubav, SEKCIJA 5 a carstvo (kraljevstvo) je sveto vere (vidi br. 1728, 2015, 3670). Poto se izrazom priljubi se, po emu je Levije dobio ime, oznaava duhovna ljubav, to je isto to i uzajamna ljubav, istim se izrazom u izvornom jeziku oznaava uzajamno davanje i primanje; a u Jevrejskoj Crkvi se uzajamnim davanjem i primanjem predstavlja uzajamna ljubav, o kojoj e po Boanskoj milosti Gospodovoj biti rei na drugome mestu. Uzajamna se ljubav razlikuje od prijateljstva u ovom pogledu da se uzajamna ljubav odnosi na dobro koje je u oveku; i poto je usmerena ka dobru, to je ona usmerena prema onom koji je u dobru; a prijateljstvo se odnosi na oveka; a i ovo je uzajamna ljubav kada se odnosi na oveka zbog dobra, ili radi dobra, ali radi sebe koje se naziva dobrom, tada prijateljstvo nije uzajamna ljubav, nego se pribliava ljubavi ka sebi, i koliko je njoj pribliava, toliko je suprotna uzajamnoj ljubavi. U sebi uzajamna ljubav je samo ljubav ka blinjemu; jer se blinjim u unutranjem smislu oznaava samo dobro, a u najviem smislu Gospod, jer sve dobro je od Njega, i On je dobro samo (br. 2425, 3419). Ova uzajamna ljubav ili ljubav ka SEKCIJA 6 blinjemu i ono to se naziva duhovnom ljubavlju, i to je oznaeno Levijem. Osim toga, u Rei i nebeska i duhovna ljubav, u smislu slova, izraavaju se sa drati se(prionuti), ali to

177

dolazi od rei u izvornom jeziku koja je razliita od one po kojoj je Levije dobio ime. Ova re oznaava jo ue povezivanje, kao i sledeim odlomcima. Kao kod Mojsija: Boj se Jehove Boga svojega, njemu slui i njega se dri, i njegovim se imenom kuni (Zak.Ponovljeni X.20); za Gospodom svojim hodite i njega se bojte; Njegove zapovijesti uvajte i glas njegov sluajte, Njemu sluite i Njega se drite (Zak. Ponovljeni XIII.4); tapovijesti da tvorite ljubei Jehovu Boga svojega,i njegovim putovima hodite i njega se drite (Zak. Ponovljeni XI.22): Voljeti Gospoda (Jehovu) Boga tvoga, glas njegov sluatii i njega se drati; jer je on ivot tvoj (Zak. Ponovljeni XXX.20). Kod Joue (Jozua). Samo pazite dobro da vrite zapovijest i zakon, to vam je zapovijedio Mojsije sluga Jehovin, da ljubite Jehovu Boga svojega i da hodite svijem putovima njegovijem, i uvajte zapovijesti njegove i drite ih se, i da mu sluite svijem srcem svojim i svom duom svojom ( 1 knjiga Jouina XXII.5). U drugoj knjizi o Carevima: Ezehija se uzdae u Jehovu Boga Izrailjeva, i ne bi takoga izmeu svijeh careva Judinijeh poslije njega ni prije njega. Jer prionu za Jehovu, ne odstupi od njega, nego dra zapovbijesti koje zapovijedi Jehova Mojsiju (XVIII.5,6). Kod Jeremije: Jer kako se pojas pripoji za oveka, tako bijah pripojio oko sebe sav dom Izrailjev i sav dom Judin, veli Jehova, da bi bili moj narod na slavu i hvalu i diku; ali ne posluae (XIII.11). SEKCIJA 7 Da se i brana ljubav izraava sa prionuti, jasno je iz sledeih odlomaka: Za to e ojek ostaviti oca sviojega i mater svoju i prilijepie se k eni svojoj, i bie dvoje jedno tijelo (Postanje II.24); Po tvri srca vaega napisa vam on zapovijest ovu. A u poetku stvorenja mua i enu stvorio je Bog. Za to ostavi ovjek oca svojega i mater svoju i prilijepi se k eni svojoj. I budu jedno tijelo. Tako nijesu vie dva nego jedno tijelo. A to je Bog sastavio ovjek da ne rastavlja (Marko X.5-9; Mateja XIX.5). I prionu srce njegovo za Dinu ker Jakovljevu, i djevojka mu omilje, i on joj se umiljavae (Postanje XXXIV.3). Ali car Salamon ljubljae mnoge ene tuinke osim keri Faraonove za njih prionu Salamun ljubei ih (1 o Carevima XI.1,2). Iz svega ovoga sada je jasno da je prionuti za izraz ljubavi, koji je primljen u crkvama u drevna vremena, koje su crkve poznavale znaenja; i da u unutranjem smislu ovo oznaava samo duhovno povezivanje (spajanje), koje je ljubav prema blinjemu i ljubav (prema Gospodu).

178

3876. Jer mu rodih tri sina. Da ovo oznaava ono to sledi jedno za drugim, vidi se iz onoga to je gore reeno (br. 3871). Redosled stanjea je ovde oznaen sa tri sina, a to je da sada dolazi po redu ljubav ka blinjemu; jer dok se ovek preporaa, to jest, postaje crkva, za njega je prva stvar da zna i razume ta je istina vere; druga stvar mora da bude da on je hoe i da je tvori; a trea je da ona utie na njega; a kada (istina vere) utie na njega, to jest, kada opaa prijatnost i uivanje kada postupa u skladu s istinom, on je tada u ljubavi ka blinjemu ili uzajamnoj ljubavi. Ovaj redosled je ono to je oznaeno sa rodih mu tri sina. 3877. Za to mu nadjee ime Levije. Da ovo oznaava kakva je (istina vere), vidi se iz znaenja imena, i nadjenuti ime, a to je kvalitet (o emu vidi gore, br. 3872). Kvalitet je ono to je sadrano u ovim reima da ako se sada ve priljubi k meni mu moj (o kojim reima vidi gore, br. 3875, 3876). Ovaj kavlitet je ono to je oznaeno Levijem, kao i plemenom koje je dobilo ime po njemu; i ovo je tree sveopte (univerzalno) crkve (to jest, tree kada se ovek nanovo raa, ili postaje crkva), a to je ljujbav ka blinjemu. Sluaj je sa ljubavi ka blinjemu, da ona sadri u sebi da se hoe istina, a preko ovoga ona sadri u sebi razumevanje istine; jer svako ko je u ljubavi ka blinjemu, u sebi ima ove. Ali pre nego li ovek doe do ljubavi ka blinjem, on mora prvo da bude u spoljanjem, to jest, da razume istinu; onda da hoe istinu, i na kraju da ona na njega utie, to je ljubav ka blinjemu. A kada je ovek u ljubavi ka blinjemu, on gleda prema Gospodu koji je, u najviem smislu, oznaen Judom, Jakovljevim etvrtim sinom. 3878. Stih 35. I opet zatrudnje, i rodi sina, i ree: sada u hvaliti Jehovu. Za to mu nadjee ime Juda; i presta raati. I opet zatrudnje, i rodi sina, oznaava, kao i pre, duhovno zaee i raanje od onoga to je spoljanje u onome to je unutranje; i ree: sada u hvaliti Jehovu, oznaava, u najviem smislu, Gospoda, u unutranjem smislu Re, u spoljanjem smislu nauk iz toga, a u ovom sluaju Boansku ljubav i Gospodovo nebesko carstvo; za to mu nadjee ime Juda, oznaava njen kvalitet (istine vere); i presta raati, oznaava uspinjanje stepenicama sa zemlje prema Jehovi ili Gospodu.

179

3879. Stih 35. I opet zatrudnje, i rodi sina.Da ovo oznaava duhovno zaee i roenje od onoga to je spoljanje u onome to je unutranje, jasno je iz ooga to je gore reeno (br. 3860, 3868), gde se nalaze sline rei. 3880. I ree: sada u hvaliti Jehovu. Da ovo, u najviem smislu, oznaava Gospoda, u unutranjem smislu, Re, u spoljanjem smislu, nauk iz toga, a u ovom sluaju, Boansku ljubavi i Gospodovo nebesko carstvo, vidi se iz znaenja hvaliti (ispovedati, priznavati). Da u spoljanjem ili priblinom unutarnjem smislu, hvaliti, oznaava nauk iz Rei, to je jasno; jer hvaliti je ak i u obinom govoru izjavljivanje vere pred Gospodom; na taj nain, hvaljenje obuhvata u sebi sve to ovek veruje; stoga, sve ono to je njemu nauk (doktrina). (prim.prev. ovde se misli na nauk ili doktrinu kao zvanino Vjeruju ili Kredo crkve koje se obino ita pri svakoj svetoj slubi u crkvama). Da u unutranjem smislu hvaliti oznaava Re, sledi iz ovoga. Jer ceo nauk vere i ljubavi ka blinjem mora da bude iz Rei; jer od sebe ovek ne zna nita o nebeskim i duhovnim stvarima, i moe da ih zna samo iz Boanskog otkrivenja, a to je Re. Da je u najviem smislu, hvaliti oznaava Gospoda, je zato to je Gospod Re, stoga i nauk iz Rei, poto se Re u unutranjem smislu odnosi na Gospoda samog, i govori o Njegovom carstvu (vidi br. 1871, 2859, 2894, 3245, 3305, 3393, 3439, 3454). Stoga se sa hvaliti Jehovu oznaava Boanska ljubav i Njegovo nebesko carstvo: jer Gospod je Boanska ljubav sama, a uticaj (infuks) ovoga sainjava Njegovo carstvo, i to preko Rei koja je od Njega. Da se Judom, ije ime dolazi od hvaliti Jehovu, oznaava Boanska ljubav i Gopodovo nebesko carstvo, bilo je pokazano gore (br. 3654): otuda se ovde kae SEKCIJA 2 da hvaljenje ima ovo znaenje. Ali se znaenje izraza hvaliti (priznavati,ispovedati) i hvaljenje moe videti iz SEKCIJA 3 odlomaka u Rei gde se ovi izrazi mogu nai; kao kod Isaije: I rei e u ono vrijeme: hvalim te, Jehova, jer si se bio razgnjevio na mene. Pa si odvratio gnjev svoj, i utjeio si me. I tada ete rei: hvalite Jehovu. Glasite ime Njegovo, javljajte po narodima djela Njegova, napominjite da je visoko ime Njegovo (XII.1,4). Kod Davida: Hvalimo te, Boe, hvalimo te, ime je tvoje u ustima naim. Proglaujemo udesa tvoja (Psalam LXXV.1). Opet: Diite radosne glasove Gospodu, svi stanovnici zemlje! Sluite Gospodu radosno, s pjesmama idite pred lice njegovo! Znajte da je Gospod Bog. On nas je stvorio. Njegovi smo, njegov narod i njegove pae stado. Sa hvalom ulazite na vrata njegova, s pjesmom

180

u dvore njegove. Slavite i blagosiljajte ime njegovo! Jer Gospod je dobar, milost je njegova vjena i vjernost njegova za sva pokoljenja (Psalam C. 1-5). Ovde se vidi ta hvala i hvaljenje oznaavajum; naime, SEKCIJA 3 priznavanje Jehove ili Gospoda, i onoga to je Njegovo. Da je ovo priznavanje nauk (doktrina) i Re, jasno je. Opet kod Isaije: Jehova e utjeiti Sion, utjeie njegova pusta mjesta; radost i veselje bie u njemu, hvala i glas pjevaki (LI.3). I kod Jeremije: Ovako veli jehova: evo. Ja u povratiti iz ropstva atore Jakovljeve i smilovau se na stanove njegove; I iz njih e izlaziti hvale i glas ljudi veselijeh, jer u ih umnoiti, i ne e se umaljivati, i uzvisiu ih, i ne e se poniziti (XXX.18,19). Kod Davida: Hvalim Gospod za pravdu njegovu. I pjevam imenu Gospoda vinjega (Psalam. VII.17). Opet: Dua se moja proljeva kad se opominjem kako sam hodio sred mnogoga ljudstva, stupao u dom Boiji, a ljudstvo hvalei (priznajui) pjevae i podvikivae (Psalam XL.4). Opet: Hvaliu te po narodima, o Gospode! Pjevau ti po plemenima, jer je do neba milost Tvoja, i istina tvoja do oblaka (Psalam LVII.9,10). Iz svih ovih odlomaka vidi se da se hvaljenje SEKCIJA 4 odnosi na nebesku ljubav, jer se ova razlikuje po izrazu od duhovne ljubavi; jer se kae hvaljenje ipjevanje, zatim pjevanje i podvikivanje, a zatim priznau te po narodima (plemenima), i pjevau Ti psalme po narodima, - gde je hvaljenje i hvala ono to je nebesko, a pjevanje i glas onih koji se vesele i pjevaju psalme, su duhovni izrazi. A kae se, tanije, priznati meu nacijama, i pjevati psalme meu narodima, jer nacije oznaavaju one koji su u dobru, a narodi one koji su u istini (vidi br. 1416, 1849, 2928); to jest one koji su u nebeskoj ljubavi, i one koji su u duhovnoj ljubavi. Jer u Rei, kod Proroka, najee se javljaju dva izraza, gde se jedan odnosi na nebesko ili na dobro, a drugi na duhovno ili na istinu, kako bi postojao Boanski brak u svakom delu Rei, a to je brak dobra i istine (br. 683, 793, 801, 2173, 2516, 2712, 3132). Iz ovoga je jasno i to da se hvaljenje odnosi na nebesku ljubav; i da istinsko(pravo) hvaljenje, a to je ono iz srca, dolazi samo od dobra; hvaljenje koje je od istine naziva se glas onih kojipjevaju i koji se vesele, i koji pjevaju psalme. Kao to je to u SEKCIJA 5 sledeim odlomcima. Kod Davida: Pjesmom u ja ime Boije slaviti , veliau ga hvalama svojijem (Psalam, LXIX.30). Opet: I ja te hvalim uz psaltir, tvoju vjernost, Boe moj! Udaram ti uz gusle, svee Izrailjev! (Psalam LXXI.22). Da hvaliti (pjevati) uz psaltir (harfu), i uz druge gudake instrumenta, oznaava duhovne stvari, moe se videti gore (br. 418-420). Opet: Ulazite na vrata njegova sa slavom, u dvore

181

njegove sa hvalom (Psalam C. 4); Ove je hvaljenje i hvala od ljubavi prema dobru; a velianje i pjevanje je od ljbavi prema istini. Opet: Redom pjevajte Gospodu hvalu, udarajte Bogu naemu uz gusle (Psalam CXLVII.7). Opet: Priznavau te u saboru velikom, usred mnogoga naroda hvaliu te (Psalam XXXV.18). Opet: Hvaliu Gospoda veoma ustima svojim. I usred mnogih slaviu ga (Psalam CIX.30), Opet: A mi narod tvoj i ovce pae tvoje do vijeka emo tebe slaviti i od koljena do koljena kazivati hvalu tvoju (Psalam LXXIX.13). Opet: Neka hvale Gospoda za milost njegovu, i radi udesa njegova radi sinova ljudskih! I neka prinesu rtvu za hvalu, i kazuju djela njegova u pjesama! (Psalam CVII.21,22). SEKCIJA 6 Da je u ovim odlomcima jasno da se pojavljju dva izraza za jednu stvar; i da izgleda kao uzaludno ponavljanje kada jedan izraz ne bi oznaavao neto nebesko, a to je dobro, a drugi neto duhovno, to je istina; stoga, to oznaava Boanski brak, poto je Gospodovo carstvo u takvom braku. Ova misterija proima Re svuda, ali se ona moe otkriti samo preko unutranjeg smislu, i znanja koje proizlazi iz toga, koje pokazuje koji izraz pripada nebeskoj klasi, a koji duhovnoj. Ali potrebno je znati ta je nebesko uopte, i ta je duhovno, jer se o ovima ljubavima esto gore SEKCIJA 7 govori. Stvarno priznavanje od srca, poto potie iz nebeske ljubavi, to je priznavanje u pravom smislu. ovek koji ispoljava ovakvo priznanje, da je svako dobro od Gospoda, i da je svako zlo od njega samoga; i kada je u ovakvom priznavanju, on je je u poniznosti, jer on tada priznaje da je Gospod sve u njemu, i da je on relativno nita (u odnosu na Gospoda); a kada se priznavanje odaje u ovom stanju, to se ini iz nebeske ljubavi. A rtve za hvalu (rtve zahvalne)u Jevrejskoj Crkvi bile su SEKCIJA 8 zahvaljivanja, i u sveoptem smislu nazivale su se euharistike rtve i rtve zavetne, kojih je bilo dve vrsta zahvalne i votivne (zavetne). Da su se zahvalne odnosile na nebesku ljubav, moe se videti iz njihovog ustanovljenja, o kojemu itamo kod Mojsija: A ovo je zakon za rtvu zahvalnu, koja se prinese Jehovi; ako bi je neko prinosio da zahvali, neka prinese kolae bez kvasca zamijeene s uljem i pogae bez kvasca namazane uljem, i bijeloga brana poprena s tijem kolaima zamijeene s uljem. Osim kolaa hljeb kiseli neka prinese za prinos svoj sa rtvom zahvalnom, kojom zahvaljujete (Levitska VII.11-15). Sve to se ovde pominje kolai bez kvasca pomijeani s uljem, beskvasne pogae premazane uljem, bijelo brano popreno, sve ovo oznaava nebeske stvari ljubavi i vere, i priznavanje koje iz toga potie, i da se ove

182

ponude moraju prinositi u poniznosti. ( Da se belim branom i kolaima oznaavaju nebeska ljubav i duhovna vera, koja je ljubab ka blinjemu, moe se videti gore, br. 2177; sa beskvasnim se oznaava ono to je isto od zala i obmana, br. 2342; a uljem, nebeska ljubav, br. 886, 3728, hljebom (pogaom), isto, br. 2165, 2177, 3464, 3478, 3735). Ali zavetne (votivne) rtve, koje su druga vrsta euharistikih rtava, u spoljanjem smislu oznaavaju zaveti (plaanje duga): u unutranjem smislu, volja da Gospod providi (da priskrbi), a u najviem smislu, SEKCIJA 9 stanje provienja (br. 3732). Ovo je razlog da se ove rei pominju kroz celu Re; kao kod Davida: Prinesi Bogu hvalu na rtvu, i izvruj vinjemu zavjete svoje. Onaj mene potuje koji prinosi hvalu na rtvu i koji je putem na opazu (Psalam L.14,23). Opet: Ispuniu, Boe, zavjete svoje. Tebi u rtve i hvale prinijeti (Psalam LVI. 12,13). Opet: rtvu i hvalu prinijeu tebi, i ime Jehovino prizvau. Izvriu zavjete (obeanja) svoja Jehovi pred svijem narodom njegovijem (Psalam CXVI.17,18), I kod Jone: A ja u ti glasom zahvalnijem prinijeti rtvu, i ispuniti to sm zavjetovao (II.9,10). SEKCIJA 10 Iz svega ovoga se jasno vidi ta je oznaeno hvalom (priznavanjem), po emu je Juda dobio ime; naime, da je u najviem smislu oznaen Gospod i Boanska ljubav; u unutranjem smislu, Re a tako isto i Gospodovo nebesko carstvo; a u spoljanjem smislu, nauk (doktina) iz Rei koja prilada nebesjoj crkvi. Da su ove stvari u Rei oznaene Judom, moe se videti u onome to sledi. 3881. Te mu nadjede ime Juda. Da ovo pokazuje kakav je on (njegov kvalitet), jasno je iz znaenja imena, i nadjenuti ime, to je kvalitet (br.144, 145, 1754, 1896, 2009, 2724, 3006, 3421). Kavlitet sam sdran je u unutranjem smislu rei koje govori Lija sada u hvaliti (priznavati) Jehovu, o emu je bilo rei gore (br. 3880), naime, da u najviem smislu, to oznaava Re i Gospodovo nebesko carstvo; a u spoljnom smislu, nauk iz Rei koji pripada nebeskoj crkvi. Da su ove stvari u Rei oznaene Judom, gde god se njegovo ime pojavi, jo niko ne zna, jer se za istorije u Rei veruje da su samo istorije; a da su prorotva neto treba zaboraviti osim nekih iz kojih se moe izvui neki doktrinarni stavak. Ne veruje se da u ovome lei duhovni smisao Rei, niti se zna ta je duhovno. Glavni razlog ovome je to to ljujdi ive prirodnim ivotom, a prirodni ivot je takav da kada se on posmatra kao cilj, ili kada se voli vie od svega ostaloga, taj ivot brie i spoznaje i veru; i to u toj

183

meri, da kada se pomene duhovni ivot i duhovni smisao, kao da se govori o neemu to nema nikakav znaaj, ili kao da se govori o neem neprijatnom i tunom, koje izaziva gnuanje, jer se ne slae sa prirodnim ivotom. Poto je ovakvo sada stanje ljudskoga roda, ljudi ne razumeju, niti hoe da Sekcija 2 razumiju, da se u Rei pod imenima oznaavaju stvari same; kao pod reima nacije, narodi, osobe, zemlje, gradovi, brda, reke; naime, pod njima se misli na duhovnom smislu na delujue (aktivne) stvari. Da u unutranjem smislu Juda oznaava Gospodovo nebesko carstvo, i u najviem smislu, Gospoda Samoga, moe se videti iz mnogo odlomaka u Starom Zavetu gde se Juda pominje; kao iz sledeih. Kod Mojsija: Juda, tebe e hvalii braa tvoja. A ruka e ti biti za vratom neprijateljima tvojim. I klanjae ti se sinovi oca tvojega. Laviu Judo, s plijena si se vratio, sine moj, spusti se i lee kao lav i kao ljuti lav; ko e ga probuditi? Palica vladalaka ne e se odvojiti od Jude niti od nogu njegovijeh onaj koji postavlja zakon, dok ne doe onaj kome pripada, i njemu e se pokoravati narodi. Vee za okot magare svoje, i za plemenitu lozu mlade od magarice svoje; u vinu pere haljine svoju i ogrta svoj u soku od groa. Oi su mu crvene od vina i zubi bijeli od mlijeka (Postanje XLIX. 8-12). SEKCIJA 3 Da se ovo prorotvo o Judi, koje je izgovorio Jakov (tada Izrailj), ne moe razumeti ni jedna re, osim preko unutranjeg smisla; kao na primer, ta je oznaeno sa hvalie ga braa, i sa klanjae mu se sinovi ocanjegovog; ili sa da e se vraati sa plijenom kao lavi; ili sa dok ne doe onaj koji postavlja zakon, kome e sepokoravati narodi (ajlok, mesija); sa vee za okot magare svoje i i za plemenitu lozu mlade od magaricesvoje; sa u vinu e prati haljinu svopju, a ograta svoj usoku od ghroa; sa oi su mu crvene od vina, i zubi bijeliod mlijeka. Kao to je reeno, ovi izrazi ne mogu se razumeti osim iz unutranjeg smisla, u kome sve i svaka stvar oznaava nebeske stvari Gospodovog nebeskog carstva, i Boanske stvari; i ovime je pretskazano da e se Gospodovo nebesko carstvo, a u najviem smislu, i Gospod sam, oznaavati Judom. Ali o osvim ovim izrazima bie, po Gospodovoj Boanskoj milosti, govora kada se bude objanajvalo to poglavlje. Istije je SEKCIJA 4 sluaj i sa drugim delovima Rei, posebno kod Proroka, gde se pominje Juda; kao kod Jezikilja: Ti, sine ovjeiji, uzmi jedno drvo i napii na njemu: Judi i sinovima Izrailjevim, drugovima njegovijem. Pa onda uzmi drugo drvo, i na njemu napii: Josipu drvo Efraimovo i svega doma Izrailjeva, drugova njegovijeh. I sastavi

184

ih jedno s drugim da budu jedno u tvojoj ruci. I kad ti reku sinovi tvoga naroda govorei: hoe li nam kazati ta ti je to? Reci im: ovako veli Jehova Gospod: evo, ja u uzeti drvo Josipovo, to je u Efraimovoj ruci, i plemana Izrailjeva, drugova njegovijeh, i sastavii ga s drvetom Judinijem, i nainiu od njih jedno drvo i bie jedno u mojoj ruci. I reci im: ja u uzeti sinove Izrailjeve iz naroda u koje otidoe, i sabrau ih od svuda, i doveu ih u zemlju njihovu. I nainiu od njih jedan narod u zemlji, na gorama Izrailjevim, i jedan e car biti car svima njima, niti e vie biti dva naroda, niti e biti vie razdijeljeni u dva carstva, i ne e vie skrvniti gadnijem bogovima svojim ni gnusobama svojim niti kakvijem prijestupima svojim. I izbaviu ih iz stanova njihovijeh u kojima grijee, i oistiu ih, i oni e mi biti narod, i ja u im biti Bog. I sluga moj David bie im car, i svi e imati jednoga pastira, i hodie po mojim zakonima, i uredbe e moje drati i izvravati. I sjedee u zemlji koju dadoh sluzi svojemu Jakovu, u kojoj sjeae oci vai. I uiniu s njima zavjet mirni, i bie vjean zavjet s njima, i utvrdiu i ih namnoiu ih, i namjestiu svetinju svoju usred njih za vijek. I ator e moj biti kod njih, i ja u im biti Bog, i oni e mi biti narod. I narodi e poznati da sam ja Jehova koji posveujem Izrailja (XXXVIII.15-28). Svaki onaj koji veruje da Juda znai Juda; da Izrailj znai Izrailj; Josef Jozefa, Efraim Efraima, i David Davida; taj e verovati da e se sve ove stvari i dogoditi onako kako su opisane u smislu slova da e se Izrael opet udruiti s Judom, kao i saEfraimovim plemenom; tako isto da e David nad njima vladati, i da e iveti za uvek na zemlji koja je data Jakovu; i da e veni zavet (savez) biti ustanovljen meu njima zauvek; kada se u stvari pod Judom ne misli na Jevrejsku naciju; nego na Gospodovo nebesko carstvo koje je Juda, i Njegovo duhovno carstvo koje je Izrailj, a Gospod sam je David. Iz ovoga je sasvim jasno da se pod imenima ne misli na osobe, nego na nebeske i Boanske stvari. Sluaj je isti i sa SEKCIJA 5 reima kod Zaharije; Tada e doi mnogi narodi i silni narodi da trae Jehovu nad vojskama u Jerusalimu i da se mole Jehovi. Ovako veli Jehova nad vojskama: u to e vrijeme deset ljudi od svijeh jezika narodnijeh uhvatiti jednoga Judejca za skut govorei: idemo s vama, jer ujemo da je Bog s vama (VIII.22,23). Oni koji shvataju ove rei u njihovom doslovnom smislu, kazae, kao to Jevrejska nacija i danas veruje, da ovo prorotvo jo nije ispunjeno, ali e biti; pa stoga da e se Jevreji vratiti u zemlju Hanansku, i da e mnogi poi za njima od svih jezika mnogih naroda, i da e se uhvatiti za skut oveka iz Jude (plemena), i da e moliti da im

185

dopuste da idu s njima; da e tada Bog (naime, Mesija, kojega Hriani nazivaju Gospodom) biti s njima, kome prvo treba da se obrate. Ovo bi bilo obeanje sadrano u ovim reima, ako se ovde pod ovekom iz Jude misli na Jevrejina. Ali predmet o kome se ovde govori u unutranjem smislu je nova duhovna crkva meu Neznabocima (Narodima), a pod ovekom iz Jude misli se na veru koja spasava a koja dolazi od ljubavi prema Gospodu. Da se po Judom ne misli na Judu, nego, kao to je reeno, u unutranjem smislu, na Gospodovo nebesko carstvo, koje je predstavljeno u crkvi koja je ustanovljena kod Jude ili kod Jevreja, mora biti sasvim jasno iz sledeih odlomaka: I podignue zastavu narodima i prognane Izrailjeve i rasijane Judine sabrae s etiri kraja zemaljska, i nestae zavisti Efraimove, i neprijatelji Judini istrijebie se; Efraim ne e zavidjeti Judi, a Juda ne e zlobiti Efraimu (Isaija XI.12,13). Kod Jeremije: Gle, idu dani, govori Jehova, u koje u podignuti Davidu klicu pravednu, koja e carovati i biti srena i initi sud i pravdu na zemlji. U njegove dane spae se Juda, i Izrailj e stanovati u miru, i ovo mu je ime kojim e se zvati: Jehova pravda naa (XXIII.5,6). Kod Joela: I poznaete da sam ja Jehova Bog va, koji nastavam u Sionu, u svetoj gori svojoj; i Jerusalim e biti svet, i tuinci ne e vie ii po njemu. I tada e gore kapati slatkim vinom, i humovi e se topiti od mlijeka, i svim potocima Judinijem tei e voda, i izai e izvor iz doma Jehovinog i natopie dolinu Sitim. A Juda e stajati do vijeka i Jerusalim od koljena do koljena (III.17,8,20). SEKCIJA 7 I kod Zaharije: U taj u dan, govori Jehova, uiniti da konji budu plaljivi i svi konjanici bezumni; i otvoriu oi svoje na dom Judin, i oslijepiu sve konje narodima. Te e govoriti glavari Judini u srcu svom: jaki su mi stanovnici Jerusalimski Jehovom nad vojskama, Bogom svojim. U onaj u dan uinii da glavari Judini budu kao ognjite u drvima i kao lu zapaljen u snopovima, te e prodrijeti i na desno i na lijevo sve narode naokolo, a Jerusalim e jo ostati na svome mjestu, u Jerusalimu. I Jehova e saiuati atore Judine najprije, da se ne die nad Judom slava doma Davidova i slava stanovnika Jerusalimskih. U onaj e dan Jehova zaklanjati stanovnike Jerusalimske, i najslabiji meu njim bie u taj dan kao David, i dom e Davidov biti kao Bog, kao aneo Jehovin pred njim. I u taj dan traiu da istrijebim sve narode koji dou na Jerusalim; I izliu na dom Davidov i na stanovnika Jerusalimske duh milosti i molitava, i pogledae na mene kojega probodoe; i plakae za njim kao za jedincem, i tuie za njim kao za prvencem (Zah. XII.4-10). Predmet o kome se

186

ovde govori je Gospodovo nebesko carstvo da istina nee vladati nad dobrom u njemu, nego da e istina biti potinjena dobru. Istina je oznaena sa dom Davidov i stanovnici Jerusalimski; a dobro sa Juda. Iz ovoga je jasno zato se kae, da se ne die slava doma Davidova i slava stanovnika Jerusalimskim iznadJude, i sledee, da e dom Davidov biti kao Bog, i kao aneo Jehovin, i da e se duh milosti izliti nad njim, i nad stanovnicima Jerusalimskim; jer takvo je stanje kada je istina potinjena dobru, ili vera ljubavi. Da e konji bitiplaljivi, konji naroda da e oslepiti, oznaava samo-intelegenciju (br. 2761,2762,3217(prim. prev. Samointeligencija je inteligencija zasnovana na ljubavi prema sebe; stoga je ona slepilo u duhovnom smislu). Opet: U taj e dan biti na zvoncima konjskim: svetnja Jehovi; i lonci e u domu Jehovinom biti kao zdjele pred oltarem; i svi e lonci u Jerusalimu i u Judi biti svetinja Jehovi nad vojskama, i svi koji hoe da prinesu rtvu dolazei uzimae ih i kuhati u njima (Zah. XIV.20,21). Ovime se opisuje Gospodovo carstvo. Kod Malahije: Evo, ja u poslati anela svojega, koji e pripraviti put preda mnom, i iz nenada e doi u crkvu svoju Jehova, kojega vi traite, i aneo zavjetni, kojega vi elite. Ali ko e podnijeti dan dolaska njegovog? I ko e se odrati kad se pokae? Jer je on oganj livev i kao milo bjeljarsko. I ugodan e biti Jehovi prinos Judin i Jerusalimski kao u staro vrijeme i kao preanjih godina (III.1,2,4). Sasvim je jasno da se ovde govori o Gospodovom dolasku. Poznao je da rtveni prinosi Judini i Jerusalimski nisu ono to je ugodno, nego je (ugodno) bogotovanje iz ljubavi, koje je prinos Judin; i bogotovanje iz vere koja potie iz ljubavi, koja je prinos Jerusalimski. SEKCIJA 9 Kod Jeremije: Ovako veli Jehova nad vojskama, Bog Izrailjev: jo e ovu rije govoriti u zemlji Judinoj i u gradovima njegovijem kad natrag dovedem roblje njihovo: Jehova da te blagoslovi, stane pravde, sveta goro! Jer e se naseliti u njoj Juda, i svi gradovi njegovi, i ratari koji idu za stadom. Evo, idu dani, govori Jehova, kad u zasijati dom Izrailjev i dom Judin sjemenom ovjeijim i sjemenom od stoke. Evo, idu dani, govori Jehova, kad u uiniti s domom Izrailjevim i domom Judinijem nov zavjet, ne kao onaj zavjet, koji uinih s ocima njihovijem, kad ih uzeh za ruku da ih izvedem iz zemlje Egipatske, jer onaj zavjet moj oni pokvarie (XXXI.23,24,27,31,32). I kod Davida: Nego izabra koljeno Judino, goru Sion, koja mu omilje. I sagradi svetinju svoju kao gornje svoje stanove, i kao zemlju utvrdi je do vijeka (Psalam LXXVIII.68,69). SEKCIJA 10 Iz ovih, kao i iz mnogih drugih odlomaka koji se izostavljaju, moe se videti ta je u Rei

187

oznaeno sa Juda; i da to nije Jevrejska nacija, jer je ova bila daleko od toga da bude nebeska crkva, ili Gospodovo nebesko carstvo; jer je bila najgora od svih nacija u pogledu ljubavi prema Gospodu i ljubavi prema blinjemu, i u pogledu vere: i to jo iz dana njihovih praotaca, Jakovljevih sinova, sve do sadanjeg vremena. (Da su ovakve osobe ipak bile u stanju da predstavljaju nebeske i duhovne stvari Gospodovog carstva, moe se videti gore, br. 3479-3481, jer se kod predstave ne misli o osobi, nego o stvari koja je predstavljena, br. 665,1097,1347,3670). Ali kd nisu ostali u obredima koj je SEKCIJA 11 odredio Jehova ili Gospod, nego se okrenuli idolopoklonstvu, tada (njihovi obredi) vie nisu predstavljali nebeske i duhovne stvari, nego obratne stavri, to jest, paklenske i avolske stvari po Gospodovim reima kod Jovana: Va je otac avo; i slasti oca svojega hoete initi: on je krvnik ljudski od poetka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu; kad govori la, svoje govori; jer je laa i otac lai (VIII.44). Da je ovo oznaeno Judom u obrnutom smislu, moe se videti iz ovih rei kod Isaije: Jer se obori Jerusalim i Juda pade. Jer se jezik njihov i djela njihova protive Jehovi da dre oi slave njegove (Isa. III.8). I kod Malahije: Juda ini neveru, i gad se ini u Izrailju i u Jerusalimu; jer skrvni Juda svetinju Jehovinu, koju bi mu valjalo ljubiti, enei se kerju tuega boga (II.11). A isto i iz sledeih odlomaka: Isa. III.1 i sledei stihovi; VIII.7,8; jer. II.28: IX.26;XI.9,10,12; XIII.9; XIV.2:XVII.1;XVIII.12.13;XIX.7; XXXII.35;XXXVI.31: XIV.12,14,26,28; Osija V.5; VIII.14; Amos II.4,5; Zah. I.4; i mnoga druga mesta. 3882. I presta raati. Da ovo oznaava uspinjanje po lestvicama od zemlje prema jehovi ili Gospodu, vidi se iz znaenja roditi ili roenje, to oznaava istinu i dobro; ovo je raanje u duhovnom smilsu, poto se ovek nanovo raa preko istine i dobra. Ovo je ono to je oznaeno sa etiri sina roena od Lije Rubenom, Simeonom, levijem, i Judom. Ruben oznaava istinu koja je prva stvar u preporaanju, ili novom roenju; ovo je istina kao samo znanje, a to je znati istinu. Simeon oznaava istinu koja je druga stvar u preporaanju, ili novom roenju; ovo je istina u volji, pa je to stoga voljna istina (prim. prev. To je istina koju ovek hoe), Levije oznaava treu stvar u preporaanju, ili novom roenju; to je istina u oseanju, a to znai sada istine utie na oveka koji se preporaa, to je isto to i ljubav ka blinjem: Judom je oznaeno dobro, koje je etvrta stvar u

188

preporaanju, ili novom roenju, a to je nebeska ljubav. Kada preporoeni ovek, ili onaj koji se nanovo rodio, stigne do ovoga stepena, Gospod mu se pokazuje, jer se on tada uzdie s najnieg stepena, kao po lestvicama, do stepena gde je Gospod. To je ono uzdizanje koje je oznaeno lestvicama koje je Jakov video u snu, lestvicama koje su stajale na zemlji a iji je vrh doticao nebo, a i po kojima su se aneli Boiji penjali i silazili, a na vrhu kojih je stajao Jehova ili Gospod (o emu vidi prolo poglavlje, stih 12). Otuda je jasno da je takvo znaenje izraza prestati raati. Da se zaeem i raanjem, koje se ovde pominje etiri puta, oznaava napredovanje od spoljanjeg prema unutranjem, ili od istine do dobra, to jest, od zemlje do neba, moe se videti gore (br. 3860, 3868, 3874, 3879). Tada dolazi sputanje, jer ovek ne moe da se sputa ako se nije pre toga uzdigao. Sputanje je samo pogled na istinu od dobra, kao sa brda na koje je uspeo, kad ovek promatra stvari koji su ispod. Da on tada moe da shvati jednim pogledom mnogo vie stvari nego kad je stajao nie, u dolini, to je jasno: a ovaj sluaj je ba kao i sluaj s onima koji su u dobru ( to jest, u ljubavi ka Gospodu i prema blinjemu), u uporerenju s onima koji su samo u istini, to jest, u samoj veri.

NASTAVAK O VELIKOM OVEKU, ILI O KORESPONDENIJAMA (SAOBRAZNOSTIMA); OVDE, O KORESPONDENCIJI SA SRCEM I PLUIMA. 3883. Bilo je ve pokazano ta je Veliki ovek, i sa im on korespondira ( sa im je saobrazan), naime, da je Veliki ovek (Homo Maximus) sveukupno nebo, koje je u optem slika i prilika Gospoda, i da u njemu postoji korespondencija izmeu Gospodovog Boanskog sa nebeskim i duhovnim stvarima; i nebeskih i duhovnih stvari u njemu sa prirodniom stvarima u svetu; uglavnom, s onima koje su u oveku. Na taj nain postoji korespondencija (saobraznost) Gospodovog Boanskog preko neba ili Velikog oveka, sa svim stvarima u oveku, tako da on proizilazi, i opstaje od toga (od Gospoda i od neba, to jest, Velikog oveka). 3884. Poto je u svetu sasvim nepoznato da postoji korespondencija neba ili Velikog oveka sa svim stvarima oveka, i da ovek proizilazi i opstaje od toga, tako da ovo to je reeno moe da izgleda paradoksalno i neverovatno, to u izneti stvari iz iskustva koje su mi omoguile da ovo znam s izvesnou. Jednom,

189

kada mi je bilo otvoreno unutarnje nebo, i kada sam razgovaao s anelima, bilo mi je doputeno da posmatram sledeu pojavu. Neka se zna, da iako sam bio bio u nebu, nisam bio izvan sebe, nego u telu, jer je nebo unutar oveka, gde god da je, tako da kada se svidi Gospodu, ovek moe da bude u nebu da ne izae iz tela. Na taj nain mi je bilo dato da opaam u optem kako deluje nebo, kao da posmatram neki predmet svojim ulima. Opazio sam etiri delovanja (operacije); prva u mozak na levoj sleponici, a to je bilo opte delovanje u odnosu na organe razuma; jer leva strana mozga korespondira rationalnim ili intelektualnim stvarima, a desna SEKCIJA 2 oseanjima ili stvarima volje. Drugo opte delovanje koje sam primetio, bilo je u disanje plua, i to je upravljalo blago mojim pluima, ali iznutra, tako da nisam morao da udiem i izdiem naporom moje volje. U to vreme opaao sam samo disanje neba sasvim jasno. Ono je unutranje, i stoga ga ovek ne primeuje; ali ono se po divnoj korespondenciji uliva u ovekovo disanje, koje je spoljanje, ili telesno; i kada bi ovek bio lien ovoga influksa (uticaja), on bi u istom trenutku pao mrtav. SEKCIJA 3 Tree delovanje koje sam opaao, bilo je u sranim komorama (sistolini i dijastolini pokreti srca), koje je tada bilo blaa nego u bilo koje drugo vreme. Intervali izmeu otkucaja bili su pravilni, a bilo ih je oko tri za trajanja svakog udisanja; ali ipak su bili dugi dovoljno da se zavre i da na taj nain odreuju stvari koje su pripadale pluima. Bilo mi je donekle omogueno da opazim kako se na kraju svakog udisanja, promene u srcu unose u delovanje plua. Promene u otkucajima srca (pulsiranju) mogle su se primetiti tako da sam mogao da ih brojim; bile su razgovetne i blage. etvrto opte SEKCIJA 4 delovanje (operacija) bilo je u bubrezima, jer mi je i to bilo dato da opaam, ali vrlo nejasno. Iz ovoga je bilo jasno da nebo ili Veliki ovek ima srane otkucaje, i da ima disanje; i da srani otkucaji neba ili Velikoga oveka korespondiraju sa srcem, to jest sa sistolinim i dijastolinim kretanjem ; i da disanje neba ili Velikog oveka korespondira pluima i njihovom disanju; ali (sam saznao) da su obe ove stvari neprimetljive oveku, jer su unutranje. 3885. Isto tako, jednom sam bio odvojen od ideja koje potiu od ulnih stvari tela, i tada mi se pojavilo nebesko svetlo, i to me je svetlo jo vie odvojilo od njih (telesnih ideja), jer je tamo svetlo neba duhovni ivot (vidi br. 1524, 2776, 3167, 3195, 3339, 3636, 3639). A kada sam bio u tome svetlu, telesne i svetske stavri

190

izgledale su mi kao da su ispod mene, ali sam ih i dalje opaao, ali kao udaljene, i kao da ne pripadaju meni. Tada mi je izgledalo da sam u nebu glavom, ali ne i telom. I u ovome stanju bilo mi je dato da opaam disanje neba, i ta je njegova priroda; bilo je unutarnje, lagano, spontano, i korespondiralo je mome disanju kao tri prema jedan. Isto tako, bilo mi je dato da opaam uzajamnost s otkucajima srca; I tada su me aneli obavestili da svako i sva stvorenja na zemlji imaju otkucaje srca i disanje koje tome odgovara: i da je razlog da se ovi deavaju u raznim trenucima to, to se i pulsiranje srva i respiracija plua u nebima prenose u neto to se nastavlja, pa stoga u neto to zahteva napor, a to je takve prirode da izaziva pokrete koji se razlikuju prema stanju svakoga subjekta. 3886. Ali neka se zna da su varijacije u nebima u odnosu na pulsitrfanje i respiraciju mnogostruke, i da ih ima koliko ima i drutava; jer su u skladu sa stanjima misli i oseanja kod anela; a ova (stanja) su opet u skladu s verom i ljubavlju; ali uglavnom, pulsiranje i respiracija su kao to je gore opisano. Jednom mi je bilo dato da opaam srane otkucaje onih koji su bili u oblasti zadnje strane glave (potiljka?) i da primetim jedan po jedan (otkucaj) pulsiranja nebeskih i duhovnih anela koji pripadaju toj oblasti. Pulsitanje nebeskih je bilo neujno i blago; ali duhovnih je bilo jako i vibriralo je: Intervali u pulsiranju duhovnih bilu su prema nebeskim, kao pet prema tri; jer pulsiranje nebeskih uliva se (utie) u pulsiranje duhovnih, a odatle ide dalje i prelazi u prirodu. I, to je zadivljujue, govor nebeskih anela je neujan duhovnim anelima, ali se opaa kao pulsacija srca; a to je stoga, to je govor nebeskih anela nerazumljiv duhovnim anelima, jer dolazi od oseanja ljubavi; dok govor duhovnih anela potie od intelektualnih ideja (vidi br. 1647, 1759, 2157,3343); a prethodni (to jest, nebeski aneli) pripadaju oblasti srca, dok potonji (to jest, duhovni aneli) pripadaju oblasti plua. 3887. U nebu ili u Velikom oveku postoje dva carstva, jedno koje se naziva Nebesko, a drugo Duhovno. Nebesko carstvo sastavljeno je od anela koji se nazivaju nebeskim, a ovo su oni koji su u ljubavi ka Gospodu, a otuda u svoj mudrosti; jer oni su u Gospodu, pa su stoga vie od ostalih u stanju mira i nevinosti. Oni drugima izgledaju kao mala deca; jer se stanje mira i nevinosti ovako pokazuje. Njima je tako sve kao ivo, jer sve to dolazi od Gospoda neposredno, to je ivo. Takvo je nebesko carstvo. Drugo se carstvio naziva

191

duhovnim. Sastavljeno je od anela koji se nazivaju duhovnim, a to su oni koji su u dobru ljubavi ka blinjemu. Glavno uivanje njihovog ivota je injenje dobra drugima bez nagrade. to vie oni ovo hoe i ele, to su inteteligentniji i sreniji; jer u drugom ivotu Gospod daje svakome inteligenciju i sreu u skladu sa slubama koje ovaj vri iz oseanja volje.Takvo je duhovno carstvo. Oni koji su u Gospodovom nebeskom carstvu svi pripadaju oblasti SEKCIJA 2 srca; a oni koji su u duhovnom carstvu svi pripadaju oblasti plua. Influks (uticaj) iz nebeskog carstva u duhovno carstvo je kao uticaj srca u plua; a tako isto je i uticaj srca u plua; jer preko krvnih sudova srce vlada u celom telu i u svim njegovim delovima; a plua (vladaju) u svim delovima disanja. Otuda sve u telu kao da je uticaj (influks) srca u plua; ali u skladu sa formama u njima; i u skladu sa stanjima. Iz ovoga izviru svi oseti i svi pokreti svojstveni telu, to se moe videti po fetusu i po novoroenoj deci, koja ne mogu da imaju telesnih oseta ni voljnih pokreta sve dok se ne otvore plua, i dok se ne uspostavi uticaj (influks) iz jednog u drugo (iz srca u plua?); tako je i u duhovnom svetu, s tom razlikom da tamo nema prirodnih i telesnih stvari, nego nebeskih i duhovnih, a to su dobro ljubavi i istina vere. Otuda to, da su pokreti srca kod onih koji su u duhovnom svetu, u skladu sa stanjima ljubav, a disajni pokreti u skladu sa stanjima vere; uticaj iz jednih u druge izaziva duhovne osete i duhovne pokrete. Ovo e jamano oveku izgledati kao paradoksalno, jer je njegova ideja o dobru ljubavi i istini vere samo kao o neemu to je apstraktno i to nema moi da proizvede bilo ta; dok je obrnuto istinito, naime, da sve opaanje i svi oseti, i sva energija i pokreti, ak i oveka na zemlji, potiu od dobra ljubavi i istine vere. 3888. Ova dva carstva predstavljena su u oveku preko dva carstva koja su u njemu, naime, carstvo volje, i carstvo razuma, koja dva carstva sainjavaju ovekov um, to jes, samog oveka. Volja je ono to korespondira otkucavanju (pulsaciji) srca; a razum je ono to korespondira disanju plua. Stoga i u ovekovom telu postoje dva carstva, naime carstvo srca i carstvo plua. Onaj ko zna ovu misteriju moe da zna kako volja utie na razum, i razum na volju; stoga, moe da zna kako dobro ljubavi utie u istinu vere, i vice versa (obratno); tako isto kako se ovek raa nanovo. Ali oni koji su samo u telesnim idejama, to jest, oni koji hoe ono to je zlo i razumeju samo ono to je obmana, takvi ne mogu da

192

shvate ove stvari; jer oni mogu da misle o nebeskim i duhovnim stvarima samo kao o ulnim i telesnim, a to znai da oni mogu da misle samo iz tmine o stvarima koje pripadaju nebeskom svetlu (ili istini vere), i iz hladoe o stvarima nebeskog plamena (ili dobra ljubavi). Ova tmina i hladnoa tako gue nebeske i duhovne stvari da se ovim osobama ini da te stvari ni ne postoje. 3889. Kako bih znao ne samo da postoji korespondencija nebeskih stvari sa pokretima srca, i duhovnih stvari s pokretima plua, bilo mi je dato da za due vremena bude meu anelima, koji su mi to pokazali kao u ivo. Na predivan i neopisiv nain pravei krune pokrete, oni su formirali neto slino srcu i neto slino pluima, skupa sa svi unutarnjim i spoljnim tkivima koja su u njima. Tada su sledili tok neba na slobodan nain, jer nebo tei takvoj formi, koja je forma influksa ljubavi od Gospoda. Tako su predstavili nekoliko delova koji postoje u srcu; a posle (su predstavili) i jedinstvo izmeu srca i plua, koje su predstavili kao brak dobra i istine. Iz ovoga je bilo oito da srce korespondira nebeskom koje pripada dobru, a plua duhovnom koje pripada istini; i da je sjedinjenje ovih dveju marijalna forma srca i plua. Bilo mi je reeno i to, da je tako u celom telu (to jest, u udovima, organima, i utrobi) u pogledu stvari koje pripadaju srcu, i onih koje pripadaju pluima; jer tamo gda obe stvari (srce i plua) ne deluju , i tako gde svaka ne deluje svojim redom, ne moe da bude pokreta ivota iz volje, niti oseanja ivota koji dolazi od razuma. 3890.Povremeno je pomenuto da se nebo ili Veliki ovek dele u bezbroj drutava, koliko ima organa i tkiva u telu; a svako pojedino drutvo pripada jednom od tih organa i tkiva (vidi br. 3745). Isto tako, da drutva, iako bezbrojna i razliita, deluju kao jedno; isto kao to sve stvari u telu, iako razliite, deluju kao jedno (telo). Nebeska drutva, koja pripadaju oblasti srca, su celestialna (nebeska) drutva, i ona su u sredini, ili u najdubljem; a ona, koja pripadaju oblasti plua, su duhovna drutva, i ona su okolo (nebeskih?), i u spoljanjem. Influks od Gospoda je preko nebeskih drutava u duhovna drutva, ili preko srednjeg u ona na obodima, to jest, preko najdubljeg prema spoljanjem. Razlog ovome je to, to Gospod utie preko ljubavi ili milosti, otkuda potie sve ta je nebesko u Njegovom carstvu; a preko ljubavi ili milosti utie (uliva se) u dobro vere, otkuda potie sve to je

193

duhovno u Njegovom carstvu; i to sa bezbroj varijacija (razlika); ali razlika ne dolazi od influksa nego od naina na koji se ovaj prima. 3891. Ne samo da sveukupno (univerzalno) nebo die kao jedan ovek, nego i svako drutvo, to jest svi aneli i duhovi, svedoe mi preko mnogo ivih iskustava, tako da u to nemam nikakve sumnje. Duhovi su iznenaeni da neko u to sumnja; ali poto je malo onih koji ne msile o anelima i duhovima kao o neemu nematerijalnom, po emu bi oni bili iste misli bez supstancije, te da nemaju ula vida, sluha, i dodira, a jo manje da diu, te da tako nemaju ivota kao ovek (iako unutranje vrste, kao to je ivot duha u odnosu na ivot oveka); stoga u navesti i sledea iskustva. Pre nego sam jednom pao u san, bio napred upozoren da ima nekih koji su se zaverili da me ubiju guenjem; no ja nisam obraao panju na njihove pretnje, jer me je Gospod titio, pa sam zaspao bez ikakvoga straha. Ali kad sam se probudio u pono, postao sam svestan da ne diem iz sebe, nego iz neba; jer disanje nije bilo moje, ali sam ipak disao. U mnogim drugim prilikama bilo mi je dato da osetim disanje duhova, kao i anela, jer su zajedno sa mnom disali; i oseao sam da je moje vlastito disanje i dalje bilo tu, iako razliito od njijhovog. Niko nije u stanju da ovo oseti ako njegovo unutranje (bie) nije otvoreno, i ako nije doveden u dodir s nebom. 3892. Pradevni ljudi, koji su bili nebeskoga karaktera, i koji su, vie nego svi drugi, bili u ljubavi ka Gospodu, obavestili su me da oni nisu imali spoljanje disanje kao to ga je imalo njihovo potomstvo, nego unutranje; nego da su oni disali s anelima, s kojma su druili jer su bili u nebeskoj ljubavi. Dalje sam bio obaveten da je njihovo disanje bilo u skladu s njihovom ljubavlju i verom. (Vidi ta je o ovome izneseno, br. 608,805,1118-1120). (prim. prev. Prema autoru, pradreni ljudi su, po drevnoj istoriji koju je prvi oblikovao grki istoriar Heziod, pripadali zlatnom dobu, dok su drevni ljudi pripadali srebrenom dobu. Kako se ovo usklauje ili ne usklauje sa teorijom evolucije i sa kreacionizmom o kojima se vodi estoka borba u nae vreme, otvoreno je pitanje. U svakom sluaju, duhovno tumaenje prie o Stvaranju sveta izneseno na poetku knjige Postanja, koju je autor protumaio na poetku ovoga dela (Nebeske Tajne), otvara nove mogunosti razumevanja postanka i razvoja ljudskog roda na ovoj planeti).

194

3893. Jednom su aneoski horovi zajedno hvalili Gospoda, i to iz dragosti srca. Njihovo se slavljenje ponekad uje kao milo pevanje; jer meu sobom, duhovi i aneli imaju ujan glas, i oni uju jedni druge kao to ovek uje oveka; ali se ljudsko pevanje ne moe uporediti s njihovim po miloti i skladu, jer je ono nebesko. Iz raznovrsnosti zvuka opazio sam da je bilo mnogo horova. Aneli koji su bili kod mene, pouili su me da oni pripadaju oblasti plua i njihovim funkcijama; jer njihovo je da pevaju poto je to sluba plua. I ovo mi je bilo dato da saznam ivim iskustvom. Njima je bilo dozvoljeno da upravljaju mojim disanjem, a to su radili tako blago i milo, i na jedan unutarnji nain, da skoro nisam bio svestan svog sopstvenog disanja. Dalje sam bio pouen da se oni koji pripadaju nevoljnom (unutranjem, nesvesnom?) disanju razlikuju od onih koji pripadaju voljnom (spoljanjem, svesnom?) disanju; bi mi reeno i to, da su kod oveka, dok spava, prisutni oni koji pripadaju nevoljnom (unutranjem, nesvesnom?) disanju; jer im zaspi, prestaje voljno disanje, i on tada prima nevoljno (nesvesno) disanje. 3894. Gore je bilo reeno da je disanje anela i duhova usklaeno Sa stanjem njihove ljubavi i vere koja proistie iz te ljubavi. Otuda jedno drutvio ne die kao drugo; a zli (duhovi), koji su u ljubavi prema sebi i svetu, pa stoga u u onme to je lano, ne mogu da budu u drutvu s dobrim (duhovima); a kada se priblie, njima se ini da ne mogu da diu, i kao da se gue; stoga padaju kao da su polu vrtvi, ili kao da su kamenje, sve do paklam gde gde ponovo prime disanje, koje je zajedniko s onima koji su tamo. Iz toga moemo da vidimo da oni koji su u zlu i u obmani, da ne mogu da budu u velikom oveku, ili u nebu; jer kada se priblie njemu, njihovo se disanje gibi, a s tim i njihovo opaanje i misao, kao i sva elja da da ine zlo i veruju ono to je obmana; a skupa s tom eljom, gube mo pokreta i delovanja, tako da im ne preostaje nita drugo nego da se glavake bace dole (kao onima koji su kao oni?). Poto je ovako, i poto sedobru-naklonjeni pri ulasku u drugi ivot prvo ostavljaju u onakvom ivotu kakav su imali u svetu (vidi br. 2119), a to su ljubavi i zadovoljstva toga ivota, oni stoga jo ne mogu da budu u drutvu s anelima, pre nego se pripreme (za taj ivot) u u pogledu disanja. Stoga, kada se pripremaju, oni se uvode u aneoski ivot preko disanja koje se slae (s aneoskim), i tada dobijaju unutarnje opaanje i nebesku slobodu. Ovo se izvodi u

195

drutvu mnogih, ili u horovima, u kojima jedan die kao drugi, i opaa kao i drugi, te i postupa na isti nain od slobode (slobodno). Kako se ovo izvodi, bilo mi je pokazano u ivo. 3895. Ubeenje u neko zlo ili la (zlo i lano ubeenje), a tako isto istinito ubeenje, kada je ovek u zlu ivota (kada ivi ivotom zla) takve je prirode u drugom ivotu, da kao da gui druge (duhove), ak i dobru-naklonjene duhove pre nego li ovi budu uvedeni u aneosko disanje. Meutim, te koji su u takvom ubeenju, njih Gospod uklanja i dri u paklu, gde ne mogu da kode jedan drugome; jer tamo je ubeenje jednog slino ubeenju drugoga, pa se prema tome njihova disanja slau. Neki duhovi, koji su bili u takvim ubeenju, prili su mi s namerom da me ugue, ali me je Gospod oslobodio. Gospod je poslao jedno malo dete, u ijem su se prisusutvu oseali na mukama tako da su jedva mogli disati, u kome u stanju ostali dok nisu zatraili olakanje, posle ega su bili baeni u pakao. Istinito ubeenje, ako je ovek u zlom ivotu, takve je prirode da se on ubedi da je istina istina, ne radi dobra kao svrhe, nego radi neke zle svrhe, naime, da bi postigao slavu, ugled, i bogatstvo. Najgori od svih su u takvom ubeenju, i u prividnoj revnosti, u tome stepenu da osuuju na pakao sve one koji nisu u toj istini, ma koliko da su u dobru. (O ovom ubeenju vidi br. 2689,3865). Kada ove osobe stignu u drugi ivot, one misle da su aneli; ali one ne mogu da se priblie nijednom aneoskom drutvu; budui da ih gui njihovo sopstveno ubeenje im mu se priblie. To su oni o kojima Gospod kae kod Mateje: Mnogi e mi rei u onaj dan: Gospode! Gospode! nijesmo li u ime tvoje prorokovali, i tvojijem imenom avole izgonili, i tvojijem imenom udesa mnoga tvorili? A tada u im ja kazati: idite od mene svi koji inite bezakonje (VII.22,23). 3896. O Velikom oveku i o Korespondencijama (Saobraznostima) bie jo govora na kraju sledeeg poglavlja.

POGLAVLJE TRINAESTO. 3897. U skladu s prihvaenim planom, sada je nuno objasniti, kao uvod u sledee poglavlje, ta je Gospod uio o Poslednjem Sudu, ili poslednjem vremenu crkve, u

196

dvadeset i etvrtom poglavlju Mateja. Pre prethodnog poglavlja knjige Postanja bilo je objanjeno ta je sadrano u ovom poglavlju Mateja od devetaestog do dvadeset i drugog stiha. Sada sledi ono to je sadrano u stihovima od 23 do 28. Tako ako vam ko kae: evo ovdje je Hristos ili ondje, ne vjerujte. Jer e izii lani proroci, i pokazae znake velike i udesa da bi prevarili, ako bude mogue i izabrane. Eto vam kaem unaprijed. Ako vam dakle reku: evo ga u pustinji, ne izlazite; evo ga u sobama, ne vjerujete. Jer kao to munja izlazi od istoka i pokazuje se do zapada, tako e biti dolazak sina ovjeijega. Jer gdje je strvina onamo e se i orlovi kupiti (XXIV.23-28). 3898. ta sadre ove rei, ne moe niko znati osim iz unutranjeg smisla da e se pojaviti lani Hristosi koji e pokazivati velike znake i udesa; i da ako neko kae da je Hristos u pustinji, neka ne idu tamo; i da ako kau da je u odajama (klijetima), da ne veruju; i da e dolazak Sina ovjejega biti kao munja od istoka do zapada, i da tamo gde je strvina (leina) da se tamo orlovi skupljaju. Ove stvari, kao i one koje prethode i koje slede u ovome poglavlju, izgleda da nisu u nekom nizu u pogledu smisla slova; to prvo postoje oito (da je u nizu) kada se shvati ta je oznaeno s lanim Hristosima; ta sa znacima iudesima; ta s pustinjom i odajama; tako isto i sa dolaskom Sina ovjejega; i na kraju, ta sa strvinom iorlovima. Razlog da je Gospod govorio na ovaj nain je u tome da ne bi ljudi razumeli Re, i onda je svetogrdili (profanisali); jer kada je crkva opustoena, kao to je bila u to vreme kod Jevreja, da su Re ljudi razumeli, oni bi je bili profanisali (svetogrdili); iz istoga razlog Gospod je govorio u parabolama, kao to On sam ui kod Mateje (XIII.13-15; Marka IV.11,12; Luke VIII.10). Jer ne mogu profanisani Re oni koji ne poznaju njene misterije; nego samo oni koji ih razumeju (vidi br. 301. 303, 593, 1008, 1010, 1059, 1327, 1328, 2051, 3398, 3402); i vie (mogu da je profaniu) oni koji sebi izgledaju ueni nego oni koji sebi izgeldaju neuki. A razlog da se unutranje Rei sada otvara je u tome, to je u ovo vreme crkva opustoena (to jest, izgubila je veru i ljubav), tako da iako ljudi je znaju i razumeju, ipak je ne priznaju, a jo manje veruju (vidi br. 3398, 3399), osim maloga broja koji su u ivotu dobra i koji se nazivaju izbranima, koji mogu sada da prime pouku, i kod kojih moe da se ustanovi Nova Crkva. Ali gde su ovi, to samo Gospod zna; mali

197

broj e ih biti u crkvi; a prethodne nove crkve bile su ustanovljene meu Narodima (Neznabocima) (vidi br. 2986). 3899. U onome to prethodi u ovome poglavlju kod Mateje, govori se o uzastopnom pustoenju crkve da ljudi te crkve prvo ponu da vie ne znaju ta je dobro i istina, nego se samo o tome raspravljaju; sledee je, da ih preziru (dobro i istinu); tree je, da ih ne priznaju; i etvrto je, da ih profaniu (vidi br. 3754). (prim. prev. Ovde autor kao da protivurei sebi kada kae da se moe profanisati ono to se ne priznaje. Meutim, autor tvrdi i to, da postoje nekoliko stepeni profanacije, prema stepenima duhovnog razvoja oveka koji sebi najvie kodi, duhovno govorei, ako profanie ono u to je prethodno verovao i priznavao). Predmet o kome se sada govori je stanje crkve u pogledu njenoga kvaliteta u to vreme s obzirom na nauk uopte, a posebno na nauk kod onih koji su u svetosti spoljanjeg bogotovanja, ali u profanom unutranjem bogotovnju; to jest, govori se o onima koji ispovedaju Gospoda svetim potovanjem, ali koji se u srcu klanjaju sebi i svetu tako da je kod njih klanjanje Gospodu samo sredstvo da postignu poasti i bogatstvo. Onoliko koliko ovakve osobe priznaju Gospoda i nebeski ivot i veru, toliko profaniu sve ovo kada steknu ovakav karakter ( karakter licemera). Sada se govori o stanju crkve, to se vidi iz unutranjeg smisla Gospodovih rei koje su gore navedene, a taj je smisao kao to sledi. 3900. Tako ako vam ko ree: evo ovdje je Hristos ili ondje,ne vjerujte. Ovo oznaava opominjanje ljudima da se uvaju njihovog nauka (nauka licemera). Hristos je Gospod u pogledu Boanske istine, a otuda i u odnosu na Re i na nauk iz Rei. Da se ovde oznaava ono to je obrnuto, to jest, falsifikovana (patvorena) Boanska istina, ili lani nauk, to je oito. (Da je Isus Boansko dobro, a Hristos Boanska istina, moe se videti gore, br. 3004, 3005, 3008, 3009). SEKCIJA 2 Jer e izii lani Hristosi i lani proroci. Ovo oznaava obmane (lai) toga nauka. Da su lani Hristosi stvari nauka iz Rei koja je falsifikovana, ili koja je istine koje nisu Boanske, vidi se iz onoga to je gore reeno (vidi br. 3010,3732 na kraju); a da su lani proroci oni kojih nauavaju ove obmane (lai) (br. 2534). U Hrianskom svetu oni koji nauavaju obmane a naroito oni kojima je svrha da se istaknu iznad drugih i da se obogate u svetu; jer oni izokreu istine Rei kako njima pogoduje; jer kada je cilj ljubav prema sebi i svetu, samo se o tome misli. To su lani Hristosi

198

i lani proroci). SEKCIJA 3 I pokazae znake i udesa velika. Ovo ozaava stvari koje potvruju i koje ubeuju prema spoljanjem izgledu i obmani, pomou ega se bezazleni navode na krivi put. Da je ovo pokazivati znake i udesavelika, bie, po Boanskoj milosti Gospodovoj, pokazano na drugome mestu. SEKCIJA 4 da bi prevarili, ako je mogue, i izbrane. Ovo oznaava one koji su u ivotu dobra i istine, pa su stoga kod Gospoda. To su oni koji se u Rei nazivaju izbranima. Ovakvi se vide retko u drutvo onih koji svetou pokrivaju kao velom ono to je profano; a ako se i vide, ne prepoznaju se; jer ih Gospod skriva, i tako ih titi. Jer pre nego li se potvrde (utvrde), njih lako mogu da zavedu spoljanje svetosti; ali kada se jednom utvrde, oni ostaju vrsti, jer ih Gospod dri u drutvu anela, a da oni to i ne znaju; i tada zla eta ne moe da ih zavede. SEKCIJA 5 Evo,govorim vam unaprijed. Ovo oznaava upozorenje da se bude mudar, to jest, na oprezu; jer lani prorocisu oni koji se se pokazuju izvana u ovijem runu, a iznutra su grabljivi vuci (Mateja VII.15). Lani proroci su sinovi vijeka, koji su mudri u svom pokolenju (to jest, lukaviji su) nego sinovi svetla (kao to su opisani kod Luke XVI.8). Iz kojega razloga Gospod ih opominje ovim rijeima: Eto vas aljem kao ovce meu vukove; budite mudri kao zmije a bezazleni kao golubovi (Mateja X.16). Ako vam kau, eno ga u pustinji, ne izlazite; evo ga u odajama, ne vjerujte. SEKCIJA 6 Ovo oznaava da ne treba verovati ono to oni kau o istini, ili to govore o dobru, kao i mnoge druge stvari. Da je ovo oznaeno, moe da zna samo onaj koji je upoznat s unutranjim smislom. Da je u ovome sadrana misterija, moe se znati i po tome to je ovo izgovorio Gospod, i da bez nekog drugog smisla ovo ne bi nita znailo,naime, da ako im se kae da je Hristos u pustinji da ne izlaze; i ako im se kae da je u odajama, da ne veruju. Opustinjom je oznaena opustoena istina, dok je opustoeno dobro oznaeno odajama, ili tajnim klijetima (odajama). Razlog da se opustoena istina oznaava pustinjom, je u tome da kada se crkva opustoi (to jest, kad u njoj nema vie Boanske istine, jer nema vie dobra, ili ljubavi ka Gospodu i ka blinjemu), tada se kae da je pustinja; jer se pustinjom ili divljinom oznaava ono to nije obraeno ili nastanjeno (br. 2708); tako isto mesto gde ima malo ivota (br. 1927); kao to je tada sluaj s istinom u crkvi. Ovo pokazuje da je pustinja ovde SEKCIJA 7crkva u kojoj vie nema istina. Dok odaje, ili tajneklijeti, u unutranjem smislu oznaavaju crkvu u pogledu dobra, a isto tako i bezazlenog dobra. Crkva koja je u dobru naziva se kuom Boijom.Odaje i stvari unutar kue,

199

su dobra. (da je kua Boija Boansko dobro; a kua dobro u opte, dobro ljubavi i milosti, moe se videti gore, br. 2233, 2234, 2559, 3142, 3652, 3720). Razlog da ne treba verovati ono to ljudi govore o istinui i to kau o dobru, je u tome to oni obmanu nazivaju istinom, a zlo dobrim; jer oni kojima su cilj samo oni sami i svet, oni pod istinom i dobrom razumeju samo ono to njih slavi i to im donosi povlastice; a ako i pokazuju pobonost, to je stoga to hoe da se pokau u ovijem runu. Osim SEKCIJA 8 toga, poto rei koje je Gospod izgovarao sadre bezbroj stvari u sebi, i poto je pustinja ili divljina re irokoga znaenja, jer sve ono to nije obraeno i nastanjeno naziva se divljinom, a sve se unutarnje stvari nazivaju klijetima ili odajama, stoga se pustinjom tako isto oznaava i Re Staroga Zaveta, jer se on (Stari Zavet) smatra opozvanim (abrogiranim); odajama se oznaava Re Novoga Zaveta, jer ova ui unutarnje stvari, to jest one koje se odnose na unutarnjeg oveka. Tako se isto i cela Re naziva pustinjom, jer vie ne slui stvarima nauka; a ljudska inteligencija se naziva odajama (tajnim klijetima), koje, stoga to se ona (ljudska inteligencija) ne dri zapovesti i statuta Rei, ini da Re potanepustinja.Ovo je poznato u Hrianskom svetu. Jer oni koji su u spoljanjoj svetosti a u profanom unutranjem bogotovanju kako bi stekli ugled i biogatstvo koje vole iznad svega, oni smatraju da je Re opozvana (abrogirana), i to u toj meri da drugima ne doputaju da je itaju. Pa ako i nisu u profanom bogotovanju, i dopuaju da Re bude kod ljudi, oni ipak iskrivljavaju i objanjavaju sve stvari u njoj tako da idu u prilog njihovoga nauka (doktrine), to ini da ostali delovi Rei, kao i ono to se ne slae s njihovim naukom, postane pustinja. Ovo se dovoljno vidi po onima koji smatraju da spasenje dolazi od same vere, i koji potcenjuju dela ili ljubav ka blinjemu. Od svega to je Gospod Sam rekao u Novom Zavetu, i mnogo puta u Starom, o ljubavi i milosru, oni prave pustinju; a od svih stvari koje se odnose na veru bez dela, ine tajne klijeti. Iz ovoga se jasno vidi ta je oznaeno reima, Ako vam kau. Evo Ga u pustinji, ne izlazite; i ako vam kau, Eno ga u klijetima (odajama), ne vjerujte. SEKCIJA 9 Jer kao to munja izlazi od istoka i pokazueje se do zapada, taki e bii dolazak Sina ovjeijega. Ovo oznaava da je unutranje bogotovanje Gospoda kao munja, koja se se u trenu izgubi. Jer se munjom oznaava ono to pripada nebeskoj svetlosti,pa prema tome i ono to se besedi o ljubavi i veri, jer su one (ljubav i vera) nebeska svetlost. U najviem smislu, istok oznaava Gospoda; a u

200

unutranjem smislu, dobro ljubavi, milosra, i vere od Gospoda (vidi br. 101, 1250, 3249). Dok je zapad u unutranjem smislu ono to je palo ili to je prestalo da postoji; stoga to oznaava ne priznavanje Gospoda, dobra ljubavi, milosra i vere; na taj nain, munja koja se pojavi na istoku i nestane nazapadu oznaava nestajanje. Dolazak Gospodov nije u smislu slova, po kojemu e se On pojaviti u svetu; nego je to Njegovo prisustvo u svakome; a to se deava svaki put kad se propoveda dobra vest, i kada se misli o svetosti. SEKCIJA 10 Jer gdje je strvina, onamo e se i orlovi kupiti. Ovo oznaava da e potvrivanja obmana umovanjem biti umnoeno u opustoenoj crkvi. Kad je crkva bez dobra pa stoga i bez istine vere (to jest, kada je opustoena), kae se da je mrtva, jer njen ivot dolazi od dobra i istine; pa se otuda, kada je mrtva, ona se uporeuje sa strvinom. Umovanja o dobrima i istinama, koja ine da se ovi (dobra i istine) izgube a da se shvataju i potvruju samo zla i obmane, to su orlovi, to se vidi iz onoga to sledi. Da je ovde leina crkva liena ivota ljubavi ka blinjemu i vere, jasno je iz Gospodovih rei kodLuke, gde On govori o svretku vremena: Odgovarajui rekoe mu: gdje, Gospode? A On im ree: gdje je tijelo (strvina) onamo e se i orloviskupiti (XVII.37). Ovde tijelo stoji umesto strvine, jer se tu misli na mrtvo telo, i oznaava crkvu; jer da Sud treba da pone od kue Boije ili od crkve, jasno je iz mnogih odlomaka uRei. Ovo je ono to je oznaeno u Gospodovim reima koje se navode i otvaraju. Da su one u najlepem nizu, iako se to ne primeuje u smislu slova, mora da bude jasno svakome ko o njima razmilja (kontemplira) u njihovoj povezanosti prema objanjenju. 3901. Razlog da se poslednje stanje crkve uporeuje s orlovima koji se skupljaju na strvinu, ili na tijelo, je to tose orlovima oznaavaju ovekove racionalne stvari, koje su, kada se odnose na dobro, istinite racionalne stvari; ali kada se odnose na zlo, tada su lane racionalne stvari ili umovanja. Ptice uopte oznaavaju ovekove misli, kako u dobrom tako i u loem smislu (br. 40,745,776,866,991,3219); a svaka vrsta ima posebno znaenje. Poto orlovi lete visoko i poto su otro-vidi, oni oznaavaju racionalne stvari. Da je tako, moe se videti iz mnogih odlomaka u Rei, od kojih emo navesti sledee. Prvo, tamo gde oznaavaju istinite racionalne stvari: kod Mojsija: Nae ga u zemlji pustoj, na mjestu stranu, gdje bui pusto; vodi ka u naokolo, ui ga i uva ga kao zjenicu oka svojega. Kao to orao

201

izmamljuje orlie svoje, die se nad ptiima svojim, iri krila svoja, uzima ih i nosi ih na krilima svojim (Zak. Ponovljeni XXXII.10,11). Ovde se opisuje pouavanje uistinama i dobrima vere, i ono se upoeuje s orlovima. Sam proces, sve dok ovek ne postane racionalan i duhovan, sadran je opisu i u uporeenju. Sva se uporeivanja u Rei izvode uz pomo znaenja; tako ovde pomou orla, to oznaava Racionalno. Kod SEKCIJA 2 istoga: Jehova ree Mojsiju: Vidjeli ste ta sam uinio Egipanima i kako sam vas na krilima orlovijem nosio i doveo vas k Sebi (Izlazak 3,4). Kod Isaije: Ali koji se nadaju u Jehovu, dobijaju novu snagu, i podiu se na krilima kao orlovi, tre u ne staju, hode i ne more se (XL.31). Dobijati novu snagu je jaati u volji za dobro, a podizati se na krilima kao orlovi je rasti u razumevanju istine, i rasti u Racionalnom. Ovaj predmet se ovde, kao i na drugim mestima, izlae pomou dva izraza, od kojih se jedan odnosi na dobro, koje pripada volji, a drugi na istinu, koja pripada razumu; a isti je sluaj i s izrazima, SEKCIJA 3trae i nee stajati, i hodie i ne e se umoriti. Kod Jezikilja: Sine ovjeiji, zagoneni zagonetku i kai priu o domu Izrailjevu. I reci: ovako veli Jehova Bog: orao velik, velikih krila, dugih pera, pun perja, aren, doe na Liban i uze vrh od cedra. Odlomi vrh od mladijeh grana njegovijeh, i odnese ga u zemlju trgovaku, u grad trgovaki metnu ga. I uze sjeme iz one zemlje, i metnu ga na njivu, odnese ga gdje im mnogo vode, i ostavi ga dobro. I iznie, i posta busat okot, nizak, kojemu se loze pruahu k njemu a ile bijahu pod njim; posta okot, i pusti grane i izbi odvode. A bijae drugi orao velik, velikih krila i pernat, i gle, taj okot pusti k njemu ile svoje i grane svoje prui k njemu da bi ga zalijevao iz brazda svoga sada. Posaen bijae u dobroj zemlji kod mnogo vode, da pusti grane i raa rod i bude krasna loza. Kai: Ovako veli Jehova Bog: hoe li napredovati? Nee li mu poupati ile i rod mu oblomiti da se posui? Sve e mu se grane to je pustio posuiti, i bez velike sile ibez mnogoga naroda iupae ga iz korijena. Ali se odmetnu od njega poslav poslanike svoje u Egipat da mu da konja i mnogo naroda. Hoe li biti srean? Hoe li utei ko tako ini? Ko pretupa vjeru hoe li utei? (XVII.29,15). Orao koji se prvi pominje, oznaava Racionalno koje je prosvetljeno od Boanskog; orao koji se pominje na drugome mestu, oznaava racionalno koje dolazi od ovekovog prorpiuma (ego-a), a koje se kasnije izopai zbog umovanja od ulnih stvari i rei-znanja. (Egipat oznaava rei-znanja, vidi br. 1164, 1165, 1186, 1462; konji Intelektualno od njih, br. SEKCIJA 4 2761, 2762,

202

3217). Kod Danila: I etiri velike zvijeri izidoe iz mora, svaka drugaija. Prva bijae kao lav, i imae krila orlova; gledah dokle joj se krila poskuboe i podie se sa zemlje i stade na noge kao ovjek, i srce ljudsko dade joj se (VII.3,4). Lavom koji imae krila kao orao opisuje se prvo stanje crkve; a orlovim krilima ovde se onaavaju racionalne stvari od ovekovog pripriuma, a kada se ove stvari oduzmu, one (racionalne stvari) primaju racionalne i voljne stvari od Boanskog, to je oznaeno sa podie se sa zemlje i stade na noge kao ovjek, i bi mu dato srce SEKCIJA 5 ljudsko. Kod Jezikilja, kada se opisuju etiri lica od etiri ivotinja, ili heruvima: A lice bijae u sve etiri i lice lavovo s desne strane, a s lijeve strane lice volujsko i lice orlovo u sve etiri (I.10). A tokovi se zvahu kako uh: kola. A etiri lica imae svaka ivotinja; jedno lice heruvimsko, drugo lice ovjeije, i tree lice lavovo i etvrto lice orlovo. (X.13,14). Kod Jovana: I pred prijestolom bijae stakleno more, kao kristal; i nasred prijestola i oko prijestola etiri ivotinje, pune oiju sprijed i sastrag. I prva ivotinjabjee kao lav i druga ivotinja bjee kao tele, i trea ivotinja imae lice kao ovjek, i etvrta ivotinja bjee kao orao kad leti (Otkr. IV.6,7). Da ivotinje ovako viene oznaavaju Boanske tajne, to je oito; a tako isto i lica; ali koje su tajne pojedinano oznaene, ne moe se znati osim ako se prvo zna ta je u unutranjem smislu lav, tele, ovek, i orao.Da je lice orla opreznost pa stoga i Provienje, odmah se vidi; jer heruvimi, koji su predstavljeni ivotinjama kod Jezikilja,oznaavaju Gospodovo Provienje, koje se stara da ne bi ovek ulazio u misterije vere od sebe i od svog Racionalnog (vidi br. 308). To pokazuje da kada se odnosi na oveka, orao je, u unutranjem smislu, Racionalno; a to je iz razloga to orao leti visoko, i to ima iri vidik odozgo nego od dole. SEKCIJA 6 kod Jova: Eda li po tvome razumu leti jastrijeb? iri li krila svoja na jug? Eda li se na tvoju zapovijest die i vis orao, i na visini vije gnijezdo? (XXXIX. 29,30). Jasno je da je orao ovde razum, koji pripada inteligenciji. Takvo je bilo znaenje orla u Drevnoj Crkvi; jer je knjiga o Jovu jedna od onih koje pripadaju Drevnioj Crkvi (vidi br. 3540, kraj). Skoro su sve knjiga toga doba bile napisane u znaenjima; ali su se znaenja tokom vremena zaboravila, tako da se ne zna ni to da ptice u opte oznaavaju misli, iako se esto pominju u Rei, gde se SEKCIJA 7 lako uoava da imaju i drugo znaenje. Da u obrnutom smislu orao oznaava racionalne stvari koje nisu istinite, nego su lane, vidi se iz sledeih odlomaka. Kod Mojsija: Podignue Jehova na tebe narod iz daleka, s kraja zemlje, koji e doletjeti

203

kao orao, narod, kojemu jezika ne e razumjeti. Narod bezduan, koji ne e mariti za starca niti e djeteta aliti (Zak. Ponovljeni XXVIII.49,50). Kod Jeremije: Eto ga, doi e kao oblaci, i kola njegova bie kao vihor; a konjici njegovi bie bri od orlova. Teko nama! Propadosmo (IV.13). Kod istoga: Obijest tvoja i ponositost srca tvojega prevari te, koji ivi u rasjelinama kamenijem, i dri se visokih humova; da naini gnijezdo sebi visoko kao orao, i odandeu te svaliti, veli Jehova. Gle, doi e i doletjee kao orao i rairie krila svoja nad Bozrom, i bie srce u junaka Idumejskih kao srce u ene koja se poraa (XLIX.16,22). Kod istoga: Gonioci nai bijehu bri od orlova; gonili su nas po gorama; saekivali nas u pustinji (Pla IV.19). Kod Miheja: Naini se elava i ostrii se za milom djecom svojom; rairi elu svoju kao orao, jer se vode od tebe u ropstvo (I.16). Kod Obadije (Abdije): Da podigne visoko kao orao i meu zvijezde da metne gnijezdo svoje, odande u te oboriti, govori Jehova (stih 4). Kod Habakuka ( Avakuma): Jer, evo, ja u podignuti Haldejce, narod ljut i nagao, koji e ii po zemlji irom da osvoji naselja koja nisu njegova. Konji e mu biti bri od risova i ljui od vukova uvee, veliko e biti mnotvo konjika njegovijeh, i idui iz daleka konjici njegovi doletjee kao orao kad hiti na lov (I.6,8). Orlovima se u ovim odlomcima oznaava obmana koja dolazi od umovanja, a koja potiu od obmana ula i spoljanjih izgleda. Da se Haldejcima kod Proroka, koji je naveden, oznaavaju oni koji su u spoljanjoj svetosti, a iznutra obmanjuju, moe se videti gore (br. 1368); i da su oni koji pustoe crkvu kao Vavilon (br. 1327); da se irom zemlje oznaavaju istine (br. 3433,3434). Pustoenje je oznaeno sa koji e ii zemljom irom. Njihovi konji su njihove intelektualne stvari, koje su sline (vidi br. 2761,2762, 3217).ta oznaavaDoletjee kao orao koji hiti u lov, i to je oitio, naime, pustoenje oveka u pogleduistina; jer se tu govori o pustoenju crkve. To se ovde uporeuje s orlovima; ali kao to je ve reeno, uporeivanja se u Rei prave preko znaenja. Iz svega ovoga sada se moe videti ta je oznaeno uporeenjem s orlovima koji e se kupiti tamo gde je strvina.

POGLAVLJE XXX.

204

1. A Rahela vidjevi gdje ne raa djece Jakovu, pozavidje sestri svojoj, i ree Jakovu: daj mi djece, ili u umrijeti. 2. A Jakov se rasrdi na Rahelu, i ree: Zar sam ja a ne Bog koji ti ne da poroda? 3. A ona ree: evo robinje moje Bale, lezi s njom, neka rodi na mojim koljenima, pa u i ja imati djece od nje. 4. I dade mu Balu robinju svoju za enu, i Jakov lee s njom. 5. I zatrudnje Bala, i rodi Jakovu sina. 6. A Rahela ree: Jehova mi je sudio i uo glas moj, te mi dade sina. Za to mu dade ime Dan. 7. I Bala robinja zatrudnje opet, i rodi drugoga sina Jakovu. 8. A Rahela ree: Borah se estoko sa sestrom svojom, ali odoljeh. I nadjede mu ime Neftalije. 9. A Lija vidjevi gdje presta raati uze Zelfu robinju svoju i dade je Jakovu za enu. 10.I rodi Zelfa robinja Lijina Jakovu sina; 11.A Lija ree: doe eta. I nadjede mu ime Gad. 12.Opet rodi Zelfa robinja Lijina drugoga sina Jakovu. 13.I ree Lija: blago meni, jer e me blaenom zvati ene. Za to mu nadjede ime Aser. 14.A Ruben(Ruvim) izide za vrijeme etve penine i nae mandragoru u polju, i donese je Liji materi svojoj. A Rahela ree Liji: daj mi mandragoru sina svojega. 15.A ona joj ree: malo li ti je to si mi uzela mua? Hoe da mi uzme i mandragoru sina mojega? A Rahela joj ree: neka noas spava s tobom za mandragoru sina tvojega.

205

16.I uvee kad se Jakov vraae iz polja, izide mu Lija na susret i ree: spavae kod mene, jer te kupih za mandragoru sina mojega. I spava kod nje onu no. 17.A Bog uslii Liju, te ona zatrudnje, i rodi Jakovu petoga sina. 18.I ree Lija: Jehova mi dade platu moju to dadoh robinju svoju muu svojemu. I nadjede mu ime Isahar. 19.I zatrudnje Lija opet, i rodi Jakovu estoga sina. 20.I ree Lija: dariva me Jehova dobrom dobrijem; da ako se sada ve priljubi k meni mu moj, jer mu rodih est sinova. Za to mu nadjede ime Zebulon. 21.Najposle rodi ker, i nadjede joj ime Dina. 22.Ali se Jehova opomenu Rahele; i usliav je otvori joj matericu. 23.I zatrudnje, i rodi sina, i ree: uze Bog sramotu moju. 24.I nadjede mu ime Josip, govorei: neka mi doda Jehova jo jednoga sina. 25.A kad Rahela rodi Josipa, ree Jakov Labanu: pusti me da idem u svoje mjesto i u svoju zemlju. 26.Daj mi ene moje, za koje sam ti sluio, i djecu moju, da idem, jer zna kako sam ti sluio. 27.A Laban mu ree: nemoj, ako sam naao milost pred tobom; vidim da me je blagoslovio Jehova tebe radi. 28.I jo ree: iti koliko hoe plate, i ja u ti dati. 29.A Jakov mu odgovori: ti zna kako sam ti sluio i kakva ti je stoka postala kod mene. 30.Jer je malo bilo to si imao dokle ja ne dooh; ali se umnoi veoma, jer te Jehova blagoslovi kad ja dooh. Pa kad u i ja tako sebi kuu kuiti? 31.I ree mu Laban: ta hoe da ti dam? A Jakov odgovori: ne treba nita da mi da; nego ja u opet pasti stoku i uvati, ako e mi uiniti ovo:

206

32.Da zaem danas po svoj stoci tvojoj, i odluim sve to je areno i s biljegom, i sve to je crno izmeu ovaca, i to je s biljegom i areno izmeu koza, pa to poslije bude tako, ono da mi je plata. 33.Tako e mi poslije posvjedoiti pravda moja pred tobom kad doe da vidi zaslugu moju: to god ne bude areno i s biljegom ni crnoozmeu ovaca i koza, bie kradeno. 34.A Laban ree: eto, neka bude kako si kazao. 35.I odlui isti dan Laban jarce s biljegom i arene i sve koze s biljegom i arene, i sve na em bijae to bijelo, i sve izmeu ovaca, i predade sinovima svojim. 36.I ostavi daljine tri dana hoda izmeu sebe i Jakova. I Jakov pasijae ostalu stoku Labanovu. 37.I uze Jakov zelenijeh prutova i ljeskavijeh i kestenovijeh i naguli ih do bjeline koja bjee na prutovima. 38.I metae naguljene prutove u ljebove i korita kad dolaae stoka da pije, da bi se upaljivala kad doe da pije. 39.I upaljivae se tako gledajui u prutove, i to se mlaae bijae s biljegom, prutasto i areno. 40.I Jakov odlui mlad, i obaae stado Labanovo da gleda u arene i u sve crne, a svoje stado odvajae ga prema stadu Labanovu. 41.I kad god se upaljivae stoka rana, metae Jakov prutove u korita pred oi stoci da bi se upaljivala gledajui u prutove; 42.A kad se upaljivae pozna stoka, ne metae, tako pozne bivahu Labanove a rane Jakovljeve. 43.I tako se taj ovje obogati, te imae mnogo stoke i sluga i slukinja i kamila i magaraca.

207

SADRAJ. 3902. U prethodnom poglavlju se sa etiri Jakovljeva sina roena od Lije opisuje stanje crkve, ili oveka koji postaje crkva, kada postoji uspon od istine koja pripada veri prema dobru koje pripada ljubavi. A u ovom poglavlju, preko Jakovljevih sinova roenih od Rahele i Lije, i od Lije, i na kraju od Rahele, opisuje se sjedinjavanje prirodne istine s duhovnim dobrom uz odreeno posredovanje; a ovo ide onim redom po kojemu se ovek nanovo raa. 3903.Posle ovoga spajanja, opisuje se oploavanje i umnoavanje istine i dobra, to je oznaeno stadom koje je Jakov stekao za sebe sluei se Labanovim stadom. UNUTRANJI SMISAO. 3904. Stihovi 1,2. A Rahela vidjevi gdje ne raa djece Jakovu, pozavidje sestri svojoj; i ree Jakovu: daj mi djece, ili u umrijeti. A Jakov se rasrdi na Rahelu, i ree: zar sam ja Bog koji ti ne da poroda? A Rahela vidjegdje ne raa djece Jakovu,oznaava da unutarnja istina jo nije priznata; i Rahela pozavidje sestri svojoj, oznaava ljutnju to nije priznata kao spoljna istina; i ree Jakovu: daj mi djece (sinove), oznaava je postojala elja da se prime unutarnje istine od dobra prirodne istine; ili u umrijeti, oznaava da inae vie nee biti porasta (uzdizanja); A Jakov se rasrdi na Rahelu, oznaava ljutnju na strani prirodnog dobra; i ree: zar sam ja Bog, oznaava daje to njemu (prirodnom dobru) bilo nemogue; koji ti ne da poroda, oznaava da ovo mora da doe od unutranjeg (dobra). 3905. Stih 1. A Rahela vidjevi da ne raa djece Jakovu. Da ovo oznaava da unutarnja istina jo nije priznata, vidi se iz reprezentacije Rahele, koja je oseanje unutarnje istine, ili sama unutarnja istina (br. 3758, 3782, 3793, 3819); iz znaenja roditi, to je priznati u veri i u delu (o emu vidi nie); i iz reprezentacije Jakova, to je dobro prirodne istine (o kojem br. 3669, 3677, 3829, i celo prethodno poglavlje). Razlog da je raati priznati u veri i u delu, je to to roenja u Rei oznaavaju duhovna roenja (br. 1145, 1255, 3860, 3868). Duhovno roenje je priznavanje vere u istini i dobru; ovde, priznavanje u veri i u delu, naime, priznavanje unutarnje istine koja je predstavljena Rahelom. Poto nita nije priznato u veri sve dok ovek ne ivi u skladu s njom, iz toga se razloga kae,

208

priznavanje u veri i u delu. Istine vere, koje se ne naue da bi se ivelo po njima (da bi se vrile), pridruuju se oseanjima za zlo i obmanu; iz kojega razloga one ne pripadaju veri kod oveka koji ih naui, nego su iznutra protivu nje. 3906. I Rahela pozavidje sestri svojoj. Da ovo oznaava ljutnju da ona (unutarnja istina) nije priznata kao to je priznata spoljanja istina, vidi se iz znaenja pozavideti, to je izraz ljutnje, a to je bilo stoga to ona nije raala kao Lija; iz reprezentacije Rahele, to je unutarnja istina (vidi br. 3905), i iz znaenja sestre, koja je ovde Lija, a to je spoljanja istina. (Da je Lija spoljanja istina, vidi gore, br. 3793, 3819). Ovakav je sluaj s onima koji se nanovo raaju: Oni uei saznaju ta je unutranja istina, ali je u poetku ne priznaju s takvom verom da bi po njoj i iveli. Jer je unutranja istina povezana s duhovnim oseanjem, koje ne moe da utie sve dok se spoljanja istina nije prilagodila tako da korespondira (da je saobrazna) s unutranjom. Uzmite kao primer ovu unutranju istinu: Svo dobro je od Gospoda, a ono to je od ovekovog propriuma, to nije dobro. U poetku preporoda ovo se moe znati, ali to jo nije priznato u veri i u delu; jer priznati to u veri i u delu je opaati da je tako, i oseati da se hoe da bude tako; i to u svako dobrom delu; isto tako, to je opaati da dobro ovekovog pripriuma gleda sebe, to jest sebe pre svih drugih, a to je preziranje drugih; a pored toga, to je i oseanje samo-zasluge za dobro koje inimo. Ovo je unutar spoljanje istine pre nego se s njom sjedini unutranja istina; a do ovog sjedinjavanja ne moe doi sve dok se to ne prestane ibiti sebe radi, i dok se ne pone oseati za dobro blinjega. Iz ovoga se vidi ta je oznaenoljutnjom to unutarnja istina jo nije priznata kao spoljanja istina. 3907. I ona ree Jakovu: daj mi djece (sinova). Da ovo oznaava elju da se prime unutarnje istine od dobra prirodne istine, vidi se iz reprezentacije Jakova, to je dobro prirodne istine (vidi br. 3905); i iz znaenja djece,sinova, to su istine (br. 489, 491, 533, 1147, 2623): ovde su to unutarnje istine jer su od Rahele, kojom je predstavljena unutarnja istina (br. 3758, 3782, 3793, 3819). 3908. Ili u umrijeti (ili sam mrtva).Da ovo oznaava da nee vie biti porasta (razvitka, uzdizanja), vidi se iz znaenja umreti, to je ponovo ustati u ivot (uskrsnuti). U drevna vrmena ene su sebe nazivali mrtvima ako ne bi rodile sina

209

ili ker; a to su verovali i stoga, to ne bi bilo vie seanja na njih, ako ne bi ostavili potomstvo. Tome to su se tako nazivali i to su tako verovali uzroci su biti svetovne prirode; ali kako svaki uzrok potie od prethodnog uzroka, to svakom uzroku u prirodnm svetu prethodi uzrok u duhovnom svetu; tako je i u ovome sluaju. Uzrok u duhovnom svetu je bio nebeski brak dobra i istine, gde postoje samo raanja istine od vere, i dobra od ljubavi ka blinjemu. Ovo su sinovi i keri u Rei. Svako ko nema u sebi ova raanja, to jest, istina od vere i dobara od ljubavi ka blinjemu, taj kao da je mrtav, to jest, on je meu mrtvima koji ne ustaju ponovo u ivot ili u nebu. Iz ovoga se moe videti ta je oznaeno Rahelinim reima: ili u umrijeti. 3909. Stih 2. I Jakov se rasrdi na Rahelu. Da ovo oznaava ljutnju na strani prirodnog dobra, vidi se iz znaenja rasrditi se, to je biti ljut (o emu vie u onome to sledi): i iz reprezentacije Jakova, to je dobro Prirodnog (o emu vidi gore). Kae se na Rahelu, zato to dobro Prirodnog predstavljeno Jakovomjo nije moglo da prizna istinu u veri i u delu, koja je bila predstavljena Rahelom. Da u unutranjem smislu rasrditi se oznaava biti ljut, je stoga to svako prirodno oseanje, kad se uzdie prema unutranjem, ili prema nebu, postaje blae, i na kraju se promeni u nebesko oseanje. Jer je ono to se pokazuje u smislu slova (ovde rasrditi se) relativno grubo, jer su to telesne i svetske stvari, ali one postaju blage i pitome kad se uzdiu od telesnog i prirodnog oveka ka unutranjem ili duhovnom oveku. Ovo je razlog da je doslovni smisao ovakve prirode, to se prilagoava shvatanju prirodnog oveka; i zato je duhovni smisao takve prirode, da se prilagoava shvatanju duhovnog oveka. Ovo pokazuje da rasrditi se znai biti ljut. Stvarno duhovno oseanje (posebno nebesko oseanje ne vue nita od prirodnog oveka, nego od sutine revnosti); koja revnost izgleda u vanjskoj formi kao revnost, ali u unutranjoj formi nije ljutnja, ak ni negodovanje; nego je to neka tuga popraena molitvenom eljom da ne bude tako; a u formi jo vie unutarnjoj, to je neko nejasno oseanje kojim se prekida nebesko blaenstvo zbog neega to nije dobro i istinito kod drugoga (oveka). 3910. I ree: zar sam ja Bog? Da ovo oznaava da je to njemu (prirodnom dobru) nemogue, vidi se iz znaenja zar sam ja Bog?to oznaava da je neto nemogue; jer Bog je ime u Rei za ono to pripada sposobnosti ili moi; dok je Jehova ono

210

to je od sutine ili bia (br.300). Iz ovoga razloga Bog se pominje kada se govori o istini, a Jehova kad se govori o dobru (br. 2769, 2807, 2822); jer se sposobnost pripisuje istini onda se opisuje i dobro; jer dobro ima mo preko istine, zato to preko istine dobro ini sve to se deava. Iz ovoga moemo videti da zar samja Bog? oznaava u unutranjem smislu da je to njemu (prirodnom dobru) nemogue (da izvede). 3911. Koji ti ne da poroda.Da ovo oznaava da ovo mora da doe od unutranjeg (dobra), jasno je iz znaenja koje ishodi iz unutranjeg smisla rei; jer u unutranjem smislu plod (materice) oznaava isto to i roenje, naime, priznavanjeistine i dobra u veri i u delu (br. 3905); i to je vie, oznaava kao posledicu spajanje istine i dobra. Ovo priznavanje i spajanje ne moe doi od spoljanjeg nego od unutranjeg oveka; jer se sve dobro uliva od Gospoda preko unutranjeg oveka u spoljanjeg oveka, i tamo usvaja istine koje se primaju preko ulnih stvari spoljanjeg oveka, i ine da ih ovek priznaje u veri i u inu, i da ih ovek usvaja kao da su njegove. Da se svo dobro uliva od Gospoda preko unutranjeg oveka u istine sakupljene u memoriji spoljanjeg oveka, bilo je vie puta pokazano. Ovo je ono to je oznaeno reima koje su pred nama da to mora da doe od unutranjeg (dobra). 3912. Stihovi 3-5. A ona ree: eto slukinje (maidserant) moje Bale, lezi s njom, neka rodi na koljenima mojim, pa u i ja imati djece (sinova) od nje. I dade mu Balu robinju svoju za enu, i Jakov le s njom. A ona ree: eto robinje moje Bale, oznaava da postoje potvrujua sredstva koja slue spajanju prirodne istine i unutarnje istine; lezi s njom, oznaava da kroz ovo postoji sposobnost spajanja; neka rodi na mojim koljenima, oznaava priznavanje u oseanju unutarnje istine, od ega dolazi do spajanja; pa u i ja imati djece (sinova) od nje, oznaava da od ovoga ovo oseanje prima ivot; i dade mu Balu robinju svoju za enu, oznaava da je pridodato sredstvo koje potvruje; i Jakov lee s njom, oznaava da je dolo do spajanja; i Balazatridnje, i rodi sina, oznaava primanje i priznavanje. 3913. Stih 3. I ona ree: eto robinje (handmaid) moje Bale.Da ovo oznaava sredstvo kojm se potvruje spajanje prirodne istine s unutarnjom istinom,jasno je iz znaenja slukinje kao i robinje, to je oseanje za znanja koja pripadaju

211

spoljanjem oveku (br. 1895, 2467, 3835, 3849); i zato to je ovo oseanje sredstvo za spajanje unutarnjih istina sa prirodnim ili spoljanjim istinama, to se slukinjom se oznaava sredstvo kojim se one potvruju; i iz reprezentacije Bale, koja je kvalitet ovoga sredstva. Robinjama koje su Rahela i Lija dale Jakovu za ene da bi preko njih dobile potomstvo, oznaene su u unutranjem smislu stvari koji neemu slue; ove slue kao sredstvo za spajanje unutarnje istine sa spoljanjom istinom; jer je Rahelom predstavljena unutarnja istina, dok je Lijom spoljanja istina (br. 3793,3819). Jer se ovde sa dvanaest sinovaJakovljevih opisuju dvanaest optih ili glavnih istina pomou kojih, dok se nanovo raa ili postaje crkva, ovek uvodi u ono to je duhovno i nebesko. Jer kada se ovek nanovo raa, ili postaje crkva (to jest, kada od mrtvog oveka postaje iv, ili od telesnog nebeski), on je voen od Gospoda kroz mnoga stanja. Ova opta stanja su ono to se opisuje sa dvanaest sinova, a posle sa dvanaestplemena; iz kojega razloga dvanaest plemena oznaavaju sve stvari vere i ljubavi, kao to se moe gore videti (br. 3858); jer opte (stvari) obuhvataju sve posebne i pojedinane, a poslednje se odnose na prvanje. Kada se SEKCIJA 2 ovek preporaa, unutranji ovek se spaja sa spoljanjim, stoga i dobra i istine unutranjeg oveka s dobrima i istinama spoljanjeg; jer od istina i dobara ovek je ovek. Ovi se ne mogu spojiti bez posredovanja. Sredstva su stvari koje vuku neto s jedne strane, a neto s druge, to ima za ishod to, da kada ovek prilazi jednoj strani, ona druga poputa. Ova su sredstva ono to je oznaeno slukinjama, koje su sredstva na strani unutranjeg oveka a koja su predstavljena Rahelinim slukinjama; a sredstva na strani spoljanjeg oveka SEKCIJA 3 slukinjama Lijinim. Da mora da postoje sredstva preko koji se spaja, vidi se po tome to se prirodni ovek ne slae ni najmanje sa duhovnim ovekom, nego se ne slau toliko da su jedan drugome suprotni. Jer prirodni ovek gleda i voli sebe i svet; dok duhovni ovek ne gleda sebe i svet, osim kao neto to je korisno za duhovni svet; te na taj nain on gleda na usluge i voli ih kao neto to je korisno za cilj. Prorodnom oveku se ini da je oivio kad ga uzdignu na poloaje, i kada vlada nad drugima; dok se duhovnom oveku ini da je oivio onda kada je u poniznosti, i kada je najmanji, Ne da on ne ceni poloaje (dostojanstva), jer on na njih gleda kao na sredstva koja slue blinjemum zajednici, i crkvi. Tako, on ne misli na sebe kada ga uzdiu na poloaaje, nego misli na koristi koje on smatra ciljevima. Prirodni ovek je u svom blaenstvu kada je

212

bogatiji od ostalih, i kada poseduje bogatstvo sveta; dok je duhovni ovek u blaenstvu onda kada saznaje ono to je istinito i dobro, to je njegovo bogatstvo; a jo vie kada ini dobro u skladu s istinama: SEKCIJA 4 no i pored toga, on ne prezire bogatstvo, jer pomou njega moe da ini dobro, i da ivi u svetu. Iz ovih razmatranja se moe videti da je stanje prirodnog oveka sasvim suprotno stanju duhovnog oveka zbog njihovih ciljeva; ali oni ipak mogu da se poveu, a to je onda kada se stvari spoljanjeg oveka potine ciljevima unutranjeg oveka. Stoga, da bi ovek postao duhovan, nuno je se spoljanji ovek sloi s unutranjim; to jest, da se sam ovek i svet odbace kao ciljevi, a da cilj postanu blinji i Gospodovo carstvo. Prvo se ne moe odbaciti a drugo prihvatiti, i tako jedno spojii s drugim, osim posredovanjem. Ova sredstva su ono to je SEKCIJA 5oznaeno slukinjama, a osobito sa etiri sina roena od slukinja. Prvo sredstvo je ono koje potvruje unutranju istinu da je tako. Kada doe do ovoga potvrivanja, ovek je na poetku preporoda; unutranji (ovek) ini dobro, i uzrokuje potvrivanje. Ovo dobro ne moe da se uliva u ono to je negativno, ili ono to je ispunjeno sumnjom, sve dok ovo ne doe u stanje potvrivanja. A posle se to pokazuje kao oseanje, to jest, time to istina utie na oveka, to jest kada ovek uiva u njoj; prvo stoga to je poznaje, a posle zato to postupa u skladu s njom. Uzmimo, na primer, istinu da je Gospod spasenje za ljudski rod. Akoovek ovo ne potvruje, nita od onoga to je nauio iz Rei ili u crkvi o Gospodu, i to je u njegovoj prirodnoj memoriji meu reima-znanjima, ne moe se spojiti s njegovim unutranjim ovekom, to jest, s onim to u njemu pripada veri. Na taj nain ni oseanje ne moe da se uliva u opte stvari te istine koje stvari vode ovekovom spasenju. Ali kada se (ta istina) potvrdi, bezbroj stvari se dodaju, i ispunjavaju dobrom koje se u njih uliva; jer dobro se neprekidno uliva od Gospoda, ali ako nema potvrivanja, ovek ne moe da ga primi. Potvrivanje je stoga prvo sredstvo, ili da kaemo, prvo stanite dobra koje se uliva od Gospoda. Isti je sluaj i s drugim istinama koje se nazivaju istinama vere. 3914. I on lee s njom. Da ovo oznaava da uz ovo postoji sposobnost da se spoje, jasno je iz znaenja lei s nekim, kada se to odnosi na brak, a to je spajanje; ovde sposobnost spajanja uz potvrivanje; jer prvo kod spajanja mora da bude potvrivanje da je tako.

213

3915. Neka rodi na mojim koljenima.Da ovo oznaava priznavanje u oseanju unutarnje istine, od ega dolazi do spajanja, vidi se iz znaenja roditi, to je priznavanje u veri i delu (vidi br. 3905); i iz znaenja koljena ili bedra (stegna), a to su stvari koje pripadaju branoj ljubavi (br.3021); na taj nain, to su stvari koje pripadaju spajanju istine vere s dobrom ljubavi; jer prvo spajanje je brano naelo u Gospodovom carstvu. Na taj nain roditi na mojim koljenima oznaava priznavanje unutarnje istine koja je predstavljena Rahelom. Obiaj meu drevnim da se sinovi i keri priznaju kao zakoniti ako ih je rodila robinja uz pristanak ene, i ako su roeni na njenim kolenima, potie iz Drevne Crkve, ije se bogotovanje sastojalo od obreda kojima su bile predstavljene i oznaene nebeske i duhovne stvari. U toj crkvi, zato to je raanje oznaavalo priznavanje istine, a koljena branu ljubavstoga i spajanje dobra i istine iz oseanja, takav je obred bio usvojen kada je ena bila nerotkinja, tako da ne bi predstavljala mrtvu (enu) koja ne uskrsava (prema onome to je maloas reeno gore, br. 3908). U unutranjem smislu ovim se reima oznaava SEKCIJA 2 drugi stepen potvrivanja ili priznavanja, koji je iz oseanja; jer da bi dolo do spajanja, mora da bude i oseanje u priznavanju ili porvrivanju; jer svako se spajanje vri pomou oseanja, jer bez oseanja istine nemaju ivota. Na primer: znati istinu da blinjega treba voleti, i da je to ljubav prema blinjemu, i da se ljubav prema blinjemu sastoji u tome, i da je duhovni ivot u ljubavi prema blinjemu, je samo znanje, osim kada je popraeno oseanjem, to jest, osim ako se to hoe srcem. Bez oseanja ove istine nisu ive, i ma koliko neko zna ove istine, on jo uvek ne voli blinjega, nego sebe vie nego blinjega, i on je jo uvek u prirodnom ivotu, a ne u duhovnom ivotu. U tome sluaju prirodno oseanje vlada nad duhovnim oseanjem, a sve dok prirodno oseanje vlada, ovek se naziva mrtvim, jer u njmu je ivot koji je suprotan nebeskom ivotu, a nebeski ivot je istinski ivot. 3916. Pa u i ja imati djece od nje.Da ovo oznaava da je zbog ovoga ovo oseanje ivo, vidi se iz znaenja imatidjece, to je ne umreti (vidi br. 3908), a stoga i ponovo ustati, ili iveti. 3917. Stih 4. I dade mu Balu robinju svoju za enu. Da ovo oznaava je potvrivanje kao sredstavo pridodato, vidi se iz reprezentacije Bale, i iz znaenja

214

robinje, to je povrivanje kao sredstvo (za spajanje) (br. 3913); i iz znaenja dati za enu, to je pridodati. 3918. I Jakov lee s njom. Da ovo oznaava da je bilo spojeno, vidi se iz znaenja ui ili lei s bilo s kim, kada se odnosi na brak, a to je spajanje (br. 3914). 3919. Stih 5. I Bala zatrudnje, i rodi Jakovu sina.Da ovo oznaava primanje i priznavanje, vidi se iz znaenja zatrudnjeti, to je primanje: i iz znaenja roditi, to je priznavanje (vidi br. 3860, 3868, 3911); jer u duhovnom smislu zaea i roenja su primanja istine od dobra, i priznavanje koje sledi. 2920. Stih 6. A Rahela ree: Jehova mi je sudio i uo glas moj, te mi dade sina. Za to mu nadjede ime Dan. A Rahela ree: Jehova mi je sudio i uo glas moj, oznaava, u najviem smislu, pravdu i milost; u unutranjem smislu, svetost vere; a u spoljanjem smislu, dobro ivota; te mi dade sina, oznaava da je ova istina bila priznata; za to mu nadjede ime Dan, oznaava kvalitet (toga spajanja). 3921. A Rahela ree: Bog mi je sudio i uo glas moj. Da ovo oznaava, u najviem smislu, pravdu i milost; u unutranjem smislu, svetost vere; a u spoljanjem smislu, dobro ivota, vidi se iz znaenja Bog mi je sudio, i izznaenja uo je glas moj. Da Bog mi je sudio, oznaava Gospodovu pravdu, vidi se bez objanjavanja, kao i da je uo glas moj milost; jer Gospod sudi po pravdi, i uje po milosti. On sudi po pravdi, jer je to od Boanske istine, i uje po milosti jer je to od Boanskog dobra; i po milosti sudi one koji primaju (Boansko dobro). Ali i kad sudi po pravdi, u isto vreme je i po milosti; jer u svakoj Boanskoj pravdi ima milosti, kao to i u Boanskoj istini ima Boanskog dobra. Ali poto su ovo tajne preduboke da bi se izrazile u malo rei, to e one, po Gospodovoj Boanskoj milosti, biti objanjene na drugome mestu. Da se sa Bog SEKCIJA 2 mi je sudio, i uo glas moj oznaava, u unutranjem smislu, svetost vere, je stoga to je vera, kojom se opisuje istina, saobrazna Boanskoj pravdi; a svetost, koje dolazi od dobra, saobrazna je Gospodovoj Boanskoj milosti; i dalje, suditi ili sud se odnosi na istinu vere (br. 2235); a poto se za Boga kae da sudi, to oznaava ono to je dobro ili sveto. Tako je jasno da je svetost vere ono to je oznaeno s oba ova izraza zajedno; a poto je celina oznaena s oba izraza skupa, to su ta dva izraza spoje sa vezom i. Da je u spoljanjem smislu oznaeno dobro ivota, i to je iz korespondencije

215

(saobraznosti), jer dobro ivota je saobrazno svetosti vere. Da se bez unutranjeg smisla ne moe razumeti ta je oznaeno sa Bog mi je sudio i uo, vidi se po tome to se ova dva izraza ne slau u smislu slova tako da se razumeju kao jedna ideja. Razlog da se u ovome SEKCIJA 3 stihu, kao i u sledeim sve doJosipa, Bogimenuje, a u prethodnim stihovima, Jehova, je stoga to se u ovim stihovima govori o preporodu duhovnog oveka, dok se u prethodnim stihovima govori o preporodu nebeskog oveka; jer se Bog imenuje onda kada je predmet dobro vere, koje je svojstveno duhovnog oveku, a Jehova kada je predmet dobro ljubavi, koje je svojstvo nebeskog oveka (vidi br. 2586, 2769, 2807, 2822). Jer je Judom, o kome je bilo govora u prethodnom poglavlju, bio predstavljen nebeski ovek (vidi br. 3881); a Josipom, okome se nastavlja u ovome poglavlju, duhovni ovek, o kome se govori i u stihovima koji slede (23, 24). Da se Jehova imenuje onda kada se govori o Judi, moe se videti u stihovima 32,33,35 u prethodnom pogalvlju; da se Bog imenuje onda kada se nastavlja o Josipu, moe se videti u stihovima 6, 8, 17, 18, 20, 22, 23 ovoga poglavlja; a Jehova se imenuje kasnije, jer se prvo govori o duhovnom a onda o nebeskom oveku. Ovo je tajna koja lei sakrivena u ovim reima, a koju niko ne moe da zna osim iz unutranjeg smisla, i ako se ne zna ta je nebeski a ta duhovni ovek. 3922. Te mi dade sina. Da ovo oznaava da je ova istina bila priznata, vidi se iz znenja sina, to je istina (br. 489, 491, 533, 1147); i iz znaenja dati sina, to je dati ovu istinu, to je isto to i priznati je; jer je svaka istina koja se priznaje data od Gospoda. Dati sina obuhavta isto to i roditi; a da roditi znai priznati, vidi gore (br. 3905, 3915, 3919). 3923. Za to mu nadjede ime Dan. Da ovo oznaava kvalitet (te istine), vidi se iz znaenja imena i nadjenutiime, to je kvalitet (vidi br. 144, 145, 1754, 1896, 2009, 2724, 341). Kvalitet je u imenu Dan, jer je nazvan po suenju. Ali iako mu je dato ime po suenju, ipak to oznaava i sve ono to je sadrano u Rahelinim reima:Bog mi je sudio, i uo glas moj, to jest, oznaava dobro ivota i svetost vere i , u najviem smislu, Gospodovu pravdu i milost. Ovo opte naelo crkve je oznaeno Danom, a prestavljeno je i plemenom koje je dobilo ime po Danu. Ovo opte naelo treba da se potvrdi i prizna pre nego li se ovek nanovo rodi ili postane crkva. Ako se ove stvari ne potvrde i ne priznaju, sve i ono to pripada veri i ono

216

to pripada ivotu, ne moe da se primi, pa stoga ne moe ni da se potvrdi a jo manje prizna. Jer onaj ko potvrdi samu veru u sebi, a ne i svetost vere, to jest ljubav ka blinjemu (jer ovo je svetost vere), i ako ovo ne potvrdi dobrom ivota, to jest, delima ljubavi ka blinjemu, taj ne moe uivati u onome to je sutinsko u veri, jer je on tako odbacije. Potvrivanje skupa sa priznavanjem je prvo opte naelo kod oveka koji se raa nanovo; stoga je Dan prvo kod onoga koji se raa nanovo, a Josip je poslednje; jer ovek koji se preporaa, poinje od potvrivanja da je tako, naime, da svetost vere i dobro ivota (vode spasenju). A preporoeni ovek, koji je duhovan, on je u samom duhovnom dobru, i od njega on smatra da je ovakvo potvrivanje ono to je poslednje; jer su kod njega svete SEKCIJA 2 stvari vere i dobra ivota potvreni. Da je Dan potvrivanje koje treba da bude prvo kada se ovek ponovo raan, moe se videti i iz drugih odlomaka u Rei gde se Dan pominje po imenu; kao iz Jakovljevog prorotva, tada Izrailjevog, o njegovim sinovima: Dan e suditi svojemu narodu, kao jedno izmeu plemena Izrailjevih. Dan e biti zmija na putu i guja na stazi, koja ujeda konja za kiicu, te pada konjik nauznako. O Jehova, tebe ekam da me spasi (Postanje XLIX.16-18). Ovde Dan oznaava potvrivanje istine, o kome se kae da e biti zmija na putu, i guja na stazi, kad svako umuje o istinama polazei od ulnih stvari; i da e ujedati konjaza kiicu, kada polazi od najniih intelektualnih stvari ili rei-znanja, i kada na njima zasniva zakljuke; a da se na taj nain odvaja od istine, oznaeno je sa konjik e padatinauznako; a to je razlog da se kae, O Jehova, ekam da me izbavi (O jehova, spasi me!). Da zmija oznaava oveka koji umuje polazei od ulnih stavri i rei-znanja o Boanskim tajnama, moe se videti gore (br. 195-197); i da put i staza oznaavaju istinu (br. 627, 2333); i da su konjske kiice najnie intelektualne stvari ili rei-znanja (br. 259); jer konj jeIntelektualno (br. 2761, 2762); iji je SEKCIJA 3 najnii deo kiica (peta, kopito). Opet u prorotvu Mojsijevom o dvanaest plemena: Za Dana ree: Dan je lavi, koji e iskakati iz Bazana (Zak. Ponovljeni XXXIII.22). Lavi, u unutranjem smilu Rei, oznaava istinu crkve, po njegovioj snazi, jer istina je ta koja se bori i pobeuje; otuda, lavi oznaava prvu stvar u istini, to je potvrivanje i priznavanje. Kae se iz Bazana jer je od dobra Prirodnog. Kod Jeremije: Umij srce svoje oda zla, Jerusalime, da bi se izbavio; dokle e stajati u tebi misli tvoje nitave? Jer se glas javlja iz Dana, i oglauje zlo od gore Efraimove (IV.14,15). Od Dana,oznaava istinu koja treba da se potvrdi; od gore

217

Efraimove, da je to od oseanja. Kod istoga: ekasmo mir, ali nema dobra; i vrijeme da ozdravimo, a gle, strah. Od Dana u se frkanje konja njegovijeh, od rzanja pastuva njegovijeh sva se zemlja zatrese, dooe i pojedoe zemlju i sve to bjee u njoj, gradove i koji ivljahu u njima, jer, evo, ja u pustiti na vas zmije, aspide, od kojih nema bajanja, te e vas ujedati, govori Jehova (VIII-15-17). Rzanje konja koje se uje od Dana, oznaava umovanja o istini koja ne poivaju na potvrivanju; zemlja se zatrese, i dooe i pojedoe zemlju, oznaava crkvu i sve stvari crkve; jer oni koji umuju ne polazei od potvrivanja (to jest, polaze od osporavanja), oni razaraju sve stvari koje pripadaju veri; zmije aspide oznaavaju umovanja, kao gore. Kod Jezikilja: I Dan i Javan i Mozel dolaahu na sajme tvoje; uraeno gvoe i kasiju i cimet mijenjahu s tobom (XXVII.19). Ovde se govori o Tiru, kojim se oznaavaju poznavanja istine i dobra (br. 1201). Dan oznaava prve istine koje se potvrde; sajam i trgovina, prisvajanja istine i dobra (br. 2967); uraeno gvoe, prirodnu istinu koja je prva (br. 425, 426); kasija i cimet, prirodnu istinu od koje dolazi dobro. Kod Amosa: U to e vrijeme obamrijeti lijepe djevojke i mladii od ei, koji se kunu krivicom Samarijskom i govore: tako da je iv Bog tvoj, Dane, i tako da je iv put ubersabaju. I pae, i ne e vie ustati (VIII.13,14). Tako da je iv Bog tvoj, Dane, i tako da je iv put u Bersabeju, oznaava da oni odriu sve istine vere i nauke vere. (Da put oznaava istinu, vidi gore, br. 627, 2333; a bersabeja, nauke, br. 2723, 2858, 3466). Da se tu oznaava odricanje svih stvari vere, je stoga to je Dan bio na krajnjem obronku Hanana, a bersabeja na prvom, to jest, sredina ili onon najdublje u zemlji; jer se zemljom Hananskom predstavlja i oznaava Gospodovo carstvo, pa stoga i crkva (br. 1607,3938,3481), pa u skalu s tim i sve stvari ljubavi i vere, jer ove pripadaju Gospodovom carstvu i crkvi. Otuda se stvari u zemlji Hananskoj reprezentativne, u SEKCIJA 7 skladu s njihovim razdaljinama. Poloajima, i obroncima (br. 1585, 1866, 3686). Prvi obronak (granica), to jest sredite ili najdublje u zemlji, ili najudaljenija (granica), bila je Dan; stoga, kada su se sve stvari skupno oznaavale, reklo se, od dana do Bersabeja; kao drugoj knjizi o Samuilu: Da se prenese ovo carstvo od doma saulova, i da se utvrdi prijesto Davidov nad Izraelom i nad Judom, od dana do bersabeje (III.10). Kod istoga: Da skupi sebi sve Izrailjce od dana do bersabeje (XVII.1). Opet: I ree car Joabu, vojvodi svom: proi po svim plemenima Izrailjevim od Dana do bersabeje (XXIV.2,15). I u prvoj knjizi o Carevima: I ivljahu

218

Juda i Izrailj bez straha, svaki pod svojom lozom i pod svojom smokvom, od Dana do bersabeja (IV.25). Ovim se izrazom, u istorijskom smislu, oznaavaju sve stvari u zemlji Hahanskoj; ali u unutranjem smislu, sve stvari Gospodovog carstva, kao i sve stvari crkve. Razlog za SEKCIJA 8 ovo je to, kao to je reeno, to se Danom kao prvom i poslednjom granicom Gospodovog carstva oznaava potvrivanje istine i dobra kao prvom stvari u veri i ljubavi ka blinjemu sa kojima poinje ovek (koji se preporaa), a one su isto tako i poslednje stvari kada je ovek u ljubavi ka blinjemu i veri koja iz ishodi iz te ljubavi. To je bio razlog i tome da je poslednji komad (zemlje) drebom dopao Danu kada se se zemlja delila u naslee (Joua XIX.40, itd); jer je dreb baem predJjehovom (Joua XVIII.6); otudato da je zemlja podeljena u skladu s onim to je predstavljeno svakim plemenom. A stoga to Danu nije SEKCIJA 9 drebom dodelje u naslee da bude meu ostalim plemenima, nego preko njenih granica (Sudije XVIII.1), to se pleme izostavlje u Jiovanovo Otkrovenju (VII.5-8), gde su zapeaena dvanaest hiljada koja se pominju; jer oni koji samo potvruju istinu i dobro, ali ne idu dalje, ti nisu u Gospodovom carstvu, to jest, meu zapeaenim. I najbori ljudi su sposobni da znaju istine i dobra, i da ih potvruju; ali se po ivotu zna kakav je ko. SEKCIJA 10 Dan se isto tako pominje kao granica u Postanju XIV.14; gde se opisuje kako je Abraham gonio neprijatelja sve dotle. I gde dan ima slino znaenje. Danov grad nisu sagradili danovi potomci u to vreme. Nego posle (Joua XIX.47); Sudije XVIII.29); ali se ak i tada nazivao prva granica kad se ulazi u zemlju hahansku, i kao poslednja kada se iz nje izlazi; a sredite zemlje je bio Hebron, a kasnije bersabeja, gde su obitavali Abraham i Isak. 3924. Stihovi 7,8. I Bala robinja Rahelina zatrudnje opet, i rodi drugoga sina Jakovu; a Rahela ree: borah se estoko sa sestrom svojom, ali odoljeh. I nadjede mu ime Neftalije. I Bala robinja Rahelina, oznaava kao i pre, primanje i priznavanje; rodi i drugoga sina Jakovu, oznaava drugu optu istinu; i Rahela ree: borah se estoko sa sestrom svojom, ali odoljeh, oznaava, u najviem smislu, sopstvenu mo; u unutranjem smislu, iskuenje u kojemu je pobeda; a u spoljanjem smislu, otpor koji prua prirodni ovek; i nadjede mu ime Neftalije, oznaega kakav je (Neftalije).

219

3925. Stih 7. I opet zatrudnje Bala robinja Rahelina, i rodi. Da ovo oznaava primanje i priznavanje, vidi se iz znaenja zatrudnjeti, to je primanje; i iz znaenja roditi, to je priznavanje (br. 3319); kao i iz znaenja robinje, to je biti potinjeno sredstvo (br. 3913, 3917); jer je ovde predmet o kome se govori drugo opte sredstvo koje slui spajanju unutranjeg oveka sa spoljanjim. 3926. I drugog sina Jakovu. Da ovo oznaava drugu optu istinu, vidi se iz znaenja sina, to je istina (vidi br. 489, 491, 533, 1147). Da je ovde znaenje jedna opta istina, vidi se iz onoga to je gore reeno o dvanaest sinova Jakovljevih, i o dvanaest plemena koja su po njima dobila imena, a to su opte stvari crkve, a u skladu s tim i opte stvari vere i ljubavi, ili istine i dobra, to je njim oznaeno i predstavljeno; a da se u obrnutom smislu misli na opte stvari koje ne pripadaju veri i ljubavi, nego obmani i zlu, bie kasnije pokazano. 3927. Stih 8.I Rahela ree: borah se estoko (kao sa Bogom) sa sestrom svojom, ali odoljeh. Da ovo, u najviem smislu, oznaava sopstvenu mo; u unutranjem smislu, iskuenje u kojemu je pobeda; a u spoljanjem smislu, otpor koji prua prirodni ovek, vidi se iz znaenja boriti se (hrvati se s Bogom i boriti se), to su iskuenja; jer su iskuenja borbe unutranjeg oveka sa spoljanjim, ili druhovnog oveka sa prirodnim; jer svaki eli da vlada, a kada je u pitanju ko e da vlada, dolazi do borbe, koja se naziva borba ili hrvanje. Da odoleti znai nadvladati, jasno SEKCIJA 2 je bez objanjavanja. Da ove rei, u najviem smislu, oznaavaju sopstvenu mo, to je stoga to je Gospod, dok je bio u svetu i u Ljudskom, izdrao sva sikuenja iz sopstvene moi, i nadvaladao Svojom vlastitom moi; za razliku od svakog drugog oveka, koji nikad ne podnosi duhovna iskuenja niti pobeuje iz svoje vlastite moi; jer je Gospod taj koji podnosi i koji pobeuje u njemu. (Vidi to je reeno i pokazano o ovim predmetima ranije, naime, da je Gospod podneo najtea iskuenja, tea nego iko drugi, br. 1663, 1668, 1690, 1737, 1787, 1812, 1813, 1815, 1820, 2776, 2786, 2795, 2813, 2816, 3318: Da se Gospod borio i pobedio iz Svoje sopstvene moi, br. 1616, 1692, 1813, 1820, 276, 2786, 2795, 2813. 2816, 3318: Da se Gospod borio i pobedio iz Svoje vlastite moi, br. 1616, 1692, 1813, 3381: i da se Sam Gospod bori u oveku, SEKCIJA 3 br. 1692). Da u unutranjem smislu boriti se sBogom i odoljeti oznaava iskuenja u kojim ovek pobeuje, jasno je iz onoga to je gore reeno. Ali da se, u spoljanjem smilsu, tu

220

oznaava opiranje prirodnog oveka, jer je iskuenje samo u tome; jer, kao to je pre reeno, u duhovnim iskuenjima postoji sukob oko vlasti, koja e nadvladati, unutranji ili spoljanji ovek; ili to je isto, duhovni ili prirodni ovek, jer su ovi jedan drugome suprotni (br. 3913). Jer kada je ovek u iskuenjima, nad njegovm unutranjim ili duhovnim ovekom vlada Gospod preko anela; a njegovim spoljanjim ili prirodniom vladaju pakleni duhovi; ovu borbu meu ovima ovek opaa kao iskuenje. Kada je ovek takav u veri i ivotu da moe da se preporodi, on e pobediti u iskuenjima; ali kada nije takav da se moe preporoditi, on poputa u iskuenjima. Da postoji opiranje na strani prirodnog oveka, oznaeno je onim kad as kae, borila se sa svojom sestrom; jer Lija, koja je ovde sestra, oznaava oseanje spoljanjeg oveka; dok Rahela, oseanje unutranjeg oveka . 3928. I nadjede mu ime Neftalije. Da ovo oznaava kakav je, naime, kakvo je iskuenje u kome je pobeda, a isto tako kakav je otpor prirodnog oveka, vidi se iz znaenja imena, i nadjenuti ime, to je kvalitet (vidi br. 144, 145, 1754, 1896, 2009, 2724, 4321). Sam kavalitet je ono to je oznaeno Neftalijem, jer mu je dato ime Neftalije od boriti se (hrvati se). Otuda je Nehtalijem predstavljena druga opta istina crkve; jer je iskuenje sredstvo preko kojega se povezuje unutranji ovek sa spoljanjim, jer seoni razlikuju, ali se mogu sloiti i biti saobazni jedan drugom pomou iskuenja. Spoljanji ovek je zaista takav da udi samo za spoljanjim i telesnim stvarima, koje su uivanja u njegovom ivotu. A unutranji ovek, kad je otvoren prema nebu i kada eli ono to je u nebu, kao to je to kod onih koji mogu da se preporode, i koji tada oseaju uivanje u takvim stvarima, pa kada je ovek u iskuenjima, tada dolazi do borbe izmeu ove dve vrste uivanja. Ovo ovek tada ne zna, jer ne zna ta je nebesko uivanje, a ta je pakleno uivanje; a jo manje da su ta uivanja sasvim suprotna. Ali nebeski aneli ne mogu nikako da budu kod oveka u njegovim telesnim i svetskim uivanjima sve dok se ova ne potine, tako da telesna i svetska uivanje nisu vie svrha; nego da ona postoje radi nebeskim uivanja (kao to je gore pokazano. Br. 3913). Kada doe do ovoga, mogu da budu u oba (uivanja); a tome sluaju njegovo uivanje SEKCIJA 2 postaje blaenstvo, a na kraju i srea u drugom ivotu. Onaj ko veruje da pre preporoda uivanje prirodnog oveka nije paklensko, i da nad njim ne vladaju paklenski duhovi, taj se jako vara, i ne zna kakav je s njim sluaj, naime, da

221

je pre preporoda on u pogledu svog prirodnog oveka, u vlasti genija i paklenskih duhova, ma koliko njemu izgledalo da je kao svaki drugi ovek; te iako moe da bude u svetosti sa drugima, i moe da misli o istinama i dobrima vere, i moe da veruje da ih on potvruje; ipak, ako ne opaa u sebi oseanje za ono to je pravedno i ispravno u svojoj slubii to je istinito i dobro u drutvu i u ivotu, neka zna da njegovo uivanje dolazi od onih koji su u paklu, jer tamo nema druge ljubavi osim one prema samome sebi i svetu; a kada je ova ljubav izvor njegovog uivanja, tada u njoj nema ni ljubavi ka blinjemu ni vere. A kada ovo uivanje nadvlada, ono se moe umrtviti i raspriti samo utvrivanjem i priznavanjem svetosti vere i dobra ivota, koje je prvo sredstvao, oznaeno Danom, kao to je gore pokazano; a onda uz pomo iskuenja, to je drugo sredstvo, a to je oznaeno Neftalijem; jer ovo sredstvo dolazi posle onoga drugoga, jer oni koji ne priznaju i potvruju dobro i istinu vere i ljubavi ka blinjemu, ne mogu da uu u borbu iskuenja, jer u njima nema nita to bi pruilo otpor zlu i obmani na koje ga SEKCIJA 3 navodi prirodno uivanje. Na drugim mestima u Rei, gde se pominje Neftalije, oznaava se ovekovo stanje posle iskuenja; kao u Jakovljevom prorotvu, tada Izrailju: Neftalije je kuuta putena, i govorie lijepe rijei (Postanje XLIX.21). Ovde kouta putena oznaava oseanje prirodne istine u stanju slobode posle iskuenja; a koje stanje tako isto pokazuje kakvo je iskuenje oznaeno Neftalijem; jer u iskuenju bori se za slobodu. Na isti nain u prorotvu Mojsijevom: Neftalije, siti milosti i puni blagoslova Jehovinog, zapad i jug uzmi (Za. Ponovljeni XXXIII.23). Reprezentacije Jakovljevih sinova kao i plemena u skladu su s redom kojim su dobili imena (br. 3862). I u prorotvu Debore i Baraka;. Zebulon je narod koji dade duu svoju na smrt, kao i Neftalije, na visokom polju (Sudije V.18). I ovde se, u unutranjem smislu, govori o iskuenjima; a ovek je tada meu onima koje se ne boje zla jer su u istinama i dobrima; to je biti na visokom polju (mestu). 3929. Stihovi 9-11. A Lija vidjevi gdje presta raati uze Zelfu robinju svoju i dade je Jakovu za enu. I rodi Zelfa robinja Zelfina Jakovu sina; A Lija ree: doe eta, I nadjede mu ime Gad. A Lija vidjevi gdje presta raati, oznaava da nijedna druga spoljanje istina nije bila priznata; uze Zelfu robinju svoju, oznaava potvrdno sredstvo koje povezuje; i dade je Jakovu za enu, oznaava da je ovo dovelo do

222

povezivanja; i Zelfa robinja Lijina rodi Jakovu sina, ozaava priznavanje; i Lija ree: rodi se eta, oznaava u najviem smislu, svemo i sveznanje, u unutranjem smislu dobro vere, a u spoljanjem smislu dela; i nadjede mu ime Gad, oznaava kakav je. 3930. Stih 9. A Lija vidjevi gdje presta raati. Da ovo oznaava da nijedna druga spoljanja istina nije bila priznata, vidi se iz reprezentacije Lije, koja je spoljanja istina (vidi br. 3793,3819); i iz znaenja roditi, to je priznati u veri i delu (br. 3905, 3915, 3919). Otuda Lija presta raati oznaava, u unutranjem smislu, da nijedna druga spoljanja istina nije bila priznata, 3931. I ona uze Zelfu robinju svoju. Da ovo oznaava potvrivanje kao sredstvo povezivanja, jasno je iz znaenja robinje, to je potvrivanje kao sredstvo koje sui da bi dolo do povezivanja spoljanjeg oveka s unutranjim (br. 3913,3917). 3932. I dade je Jakovu za enu. Da ovo oznaava da je ovo kao sredstvo dovelo do povezivanja, vidi se iz znaenja dati za enu, to je povezati (br. 3915,3917). 3933. Stih 10. I rodi Zilfa robinja Lijina jakovu sina. Da ovo oznaava priznavanje spoljanje istine, vidi se iz znaenja roditi, to je priznavanje; iz znaenja robinje, to je potvrivanje kao sredstvo za povezivanje; i iz znaenja sina, koji je istina (br. 489, 491, 533, 1147). 3934. Stih 11. A Lija ree: doe eta. Da ovo oznaava, u najvim smislu, svemo i sveznanje; u unutranjem smislu, dobro vere; a u spoljanjem smislu, dela, vidi se iz znaenja koje ovde ima eta. Da eta u najviem smislu oznaava svemo i sveznanje, je stoga to je eta ovde mnotvo, a kada se mnotvo odnosi na Gospodovo Boansko, ono oznaava beskrajno mnotvo, a to je nita drugo nego svemo i sveznanje. A svemo se odnosi na koliinu kojom se odreuje mnotvo. Sveznanje se odnosi i na beskrajno dobro, ili to je isto, na Boansku ljubav, a stoga i na Boansku volju; dok se sveznanje odnosi na beskonanu istinu, ili to je isto, na Boansku inteligenciju. Da je, u unutranjem smislu, eta dobro vere, to je po korespondenciji; jer Gospodovoj Boanskoj svemoi korespondira dobro ljubavi ka blinjem: a Njegovom SEKCIJA 2 sveznanju korespondira istina vere. Da eta, u spoljanjem smislu, oznaava dela, to je stoga to to ova (dela)

223

korespondiraju dobru vere; to jest, dobro vere stvara dela, jer dobro vere nije mogue bez dela, kao to ni misliti dobro i hteti dobro nije mogue bez injenja dobra. Prvo je unutranje, a drugo je korespondirajue spoljanje. ta vie, u pogledu dela, ako ona nisu u skladu s dobrom vere, ona nisu ni dela ljbavi ka blinjem ni dela vere; jer ona ne dolaze od njihovog unutranjeg, nego su mrtva dela, u kojma nema ni dobra ni vere; ali kada su u skladu (kada korespondiraju), ona su tada dela bilo ljubavi ka blinjemu bilo vere. Dela ljubavi ka blinjemu su ona koja proizilaze iz ljubavi ka blinjemu kao iz njihove due, dok su dela vere ona koja proistiu iz vere. Dela ljubavi ka blinjemu postoje kod preporoenoga oveka; a dela vere kod onoga koji jo nije preporoen, ali se preporaa; to je isti sluaj kao i s oseanjima dobra i istine; jer preporoeni ovek ini dobro iz oseanja za dobro, znai iz htenja dobra; dok ovek koji se preporaa ini dobro iz oseanja istine, stoga iz poznavanja dobra. Priroda razlike je vie puta bila pokazana. Iz ovoga se SEKCIJA 3 jasno vidi ta su dela. Pored toga, u pogledu dela, dobro vere moe se uporediti sa ovekovom voljom i milju koja se pokazuje na licu, za ta se dobro zna da je slika njegovog uma, to jeste, slika njegove volje i misli koja potie od volje. Ako se volja i misao ne pokazuju na licu kao u svojoj slici, ono to se tamo vidi nije volja i misao, nego licemerje ili prevara; jer tada ovek pokazuje lice koje se razlikuje od onoga to on hoe i misli. Sluaj je isti sa svakim pokretom tela u odnosu na ono to je unutranje a koje pripada misli i volji. ovekovo unutranje ivi u njegovom spoljanjem kroz delo ili delovanje. Ako se delo ili delovanje ne slae s njegovim unutranjim (ovekom), to dokazuje da njegovo unutranje ne stvara to delo, nego neto pretvorno, kao kod licemerstva i obmane. I iz ovoga se vidi ta su dela; iz ovoga sledi da onaj ko ispoveda veru, a jo vie onaj ko ispoveda dobro vere, a odrie dela, a jo vie onaj koji ih odbacuje, taj je lien vere, a jo vie je SEKCIJA 4 lien i ljubavi ka blinjemu. Poto je takva priroda dela ljubavi ka blinjemu, i poto ovek nije nikad u ljubavi ka blinjemu i u veri ako nije u delima, stoga se dela tako esto pominju u Rei; to se vidi iz ovih odlomaka: Oi su tvoje otvorene na sve putove ljudske da da svakome prema putovima njegovijem i prema plodu djela njegovijeh (Jer. XXXII.19). Kod istoga: Popravite djela vaa i ne idite za drugim bogovima (XXXV.15). Kod istoga: Tada u im platiti po djelima njihovijem i po onome to u inile ruke njihove (XXV.14). Kod Osije: Pohodiu ga po putovima

224

njegovijem, i dati mu po djelma njegovijem (IV.9). Kod Miheja: A zemlja e biti pusta sa stanovnika svojih, za plod djela njihovijeh (VII.13). Kod Zaharije: Ovako veli Jehova nad vojskama: vratite se sa zlijeh putova svojijeh i od zlijeh djela svojijeh. Ali Jehova nad vojskama bjee namislio da uiniti nama prema putovima naim i po djelima naim, tako nam uini (I.4,6). Kod Jovana: Blago mrtvima koji umiru u Gospodu od sad. Da, govori Duh, da poinu od trudova svojijeh, jer djela njihova idu za njima (Otkr. XIV.13). SEKCIJA 5 Kod istoga: I vidjeh mrtvace male i velike gdje stoje pred Bogom, i knjige se otvorie; i druga se knjiga otvori, koja je knjiga ivota; i sud primie mrtvaci kao to je napisano u knjigama, po djelima svojim. I more dade svoje mrtvace; i smrt i pakao dadoe svoje mrtvace; i sud primie po djelima svojima (XX.12,13). Opet: I evo u doi skoro, i plata moja sa mnom, da dam svakome po djelima njegovijem (XXII.12). Kod Jovana Jevaneliste: A sud je ovaj to vidjelo doe na svijet, i ljudma omilje vema tama nego li vidjelo; jer njihova djela bijahu zla. Jer svaki koji zlo ini mrzi na vidjelo i ne ide k vidjelu da ne po karaju djela njegovijeh, jer su zla. A ko istinu ini (ostvaruje) ide k vidjelu, da se vide djela njegova, jer su u Bogu uinjena (III.19-21). Kod istoga: Ne moe svijet mrzeti na vas; a na mene mrzi, jer ja svjedoim za nj da su djela njegova zla (VII.7). Opet: Kad biste vi bili sinovi Abrahamovi, inili biste djela Abrahamova. Vi inite djela oca svojega (VIII.39,41). Opet: Kad ovo znate, blago vama kad ga izvrujete (XIII.17). Kod Mateje: SEKCIJA 6 Tako da se svijetli vidjelo vae pred ljudima, da vide vaa dobra djela. A ko izvri i naui, taj e se veliki nazvati u carstvu nebeskome (V.16,19). Kod istoga: Nee svaki koji Mi govori, Gospode, Gospode! Ui u carstvo nebesko; no koji ini po volji oca Mojega koji je na nebesima. Mnogi e rei meni u onaj dan: Gospode! Gospode! Nijesmo li u ime Tvoje prorokovali, i Tvojijem imenom avole izgonili, i Tvojijem imenom udesa mnoga tvorili? Tada u im ja rei: nikad vas nijesam znao; idite od Mene koji inite bezakonje (VII.2123). Kod Luke: Gospodar kue e odgovarajui rei vam: ne poznajem vas otkuda ste. Tada ete stati govoriti: mi jedosmo pred Tobom i pismo. I po ulicama naijem uio si. A On e rei: ne poznajem vas otkuda ste; odstupite od Mene svi koji nepravdu inite (XIII.25-27). Svaki dakle koji slua moje rijei i izvruje ih, kazau da je kao mudar ovjek koji sazida kuu svoju na kamenu. A svako koji slua rijei moje a ne izvruje ih, on e biti kao ovjek koji sazida kuu svoju na pijesku (VII.24,26). Kod istoga: Jer e doi Sin ovjeiji u slavi oca svojega s anelima

225

svojim, i tada e vratiti svima po djelima njegovijem (XVI.27). SEKCIJA 7 Iz ovih odlomaka jasno je da su djela ta koja spasavaju oveka, i koja ga osuuju; a to znai da dobra dela spasavaju, a zla djela osuuju; jer ovekova volja je u njgovim delima. Onaj koji hoe dobro, ini dobro; a onaj koji ne ini dobro, ma koliko govorio da hoe dobro, on ga ipak nee kad ga ne ini. To je kao da bi rekao, Ja to hou, ali ja to neu. A poto je sama volja u delima, a ljubav ka blinjemu pripada volji, a vera ljubavi ka blinjemu, to je jasno ta je od volje, ili od ljubavi ka blinjem i veri, u oveku, kada on ne ini dobra dela; a osobito kada ini SEKCIJA 8 ono to je suprotno, ili zla dela. Pored toga, neka se zna da Gospodovo carstvo poinje u oveku od ivota koji je usmeren ka delima, jer je on tada u poetku preporoda; ali kada je jednom Gospodovo carstvo u oveku, ono se zavrava u delima, i ovek je tada preporoen. Jer tada je njegov unutranji ovek unutar njegovog spoljanjeg oveka u saobraznosti s njim, a njegova dela pripadaju njegovom spoljanjem oveku, dok ljubav ka blinjemu i vera pripadaju unutranjem oveku; pa su na tak nain njegova dela ljubav ka blinjemu. Poto se ivot unutranjeg oveka tako pokzuje u delima spoljanjeg oveka, stoga Gospod govorei o Poslednjem Sudu (Mat. XXV.32-46), uzima u obzir samo dela, i kae da oni koji su inili dobra dela, ulaze u ivot veni, a oni koji su inili zla dela, u prokletstvo. Iz ovoga to je reeno jasno je ta je oznaeno onim to smo itamo o Jovanu da je leao na grudima Isusovim, i da ga je Isus voleo vie od ostalih (Jovan XIII.23,25; XXI.20); jer su Jovanom predstavljena dobra dela (vidi predgovor dvadeset i drugom poglavlju Postanja). ta su dela vere, koja se zbog slinosti mogu nazvati njegovim plodovima; i ta su dela ljubavi ka blinjemu, bie, po Boanskoj milosti Gospodovoj, izloeno potpunije na drugome mestu. 3935. I nadjede mu ime Gad.Da ovo oznaava njegov kalitet (kvalitet dobra vere), vidi se iz znaenja imena inadjenuti ime, to oznaava kvalitet (o emu vidi gore). Sam kavalitet oznaen je sa Gad; name, kvalitet dobra vere i kvalitet dela. Kavlitetom se oznaava sve ono to je iznutra; ovde, unutar dobra vere i unutar dela; a ovo su bezbrojne stvari, jer se kvalitet razlikuje kod svakog pojedinca, a on je obrnut kod onih koji nisu u dobru vere, pa tako ni u dobrim delima; a koji je kvalitet isto tako oznaen, kada se njime imenuje ono to je obrnuto. Kada su dobro vere unutranjeg oveka i dobra dela spoljanjeg oveka saobrazni, oni su,

226

kao to je gore pokazano, tree posredno sredtvo, a to je priznavanje u veri i u delu pre nego tp pvek moe i u Gospodovo carstvo; to jest, pre nego to ovek kroz preporod postane crkva. 3936.Stihovi 12,13. Opet rodi Zelfa robinja Lijina drugoga sina Jakovu; I ree Lija: blago meni, jer e me blaenom zvati ene. Za to mu nadjede ime Aser. Opet rodi Zelfa robinja Lijina, oznaava priznavanje druge opte istine; i Lija ree: blago meni, jer e me blaenom zvati ene (keri), oznaava u najviem smislu venost, u unutranjem smislu sreu venog ivota, a u spoljanjem smislu uivanje u oseanjima; i nadjede mu ime Aser, oznaava njegov kvalitet. 3937. Stih 12. I Zelfa robinja Lijina rodi i drugoga sina Jakovu. Da ovo oznaava priznavanje druge opte istine, vidi se iz znaenja roditi, to je priznavanje (vidi br. 3911, 3915, 3919); iz znaenja robinje, to je potvrdno sredstvo koje slui za spajanje spoljanjeg oveka s unutranjim (br. 3913, 3917); iz znaenja sina, to je istina, ovde opta istina (vidi br. 3926), i iz reprezentacije Jakova, i Lije, a i Zelfe (o emu vidi gore). Ovo pokazuje ta je unutranji smisao ovih rei, naime, da je to priznavanje druge opte istine koja slui kao sredstvo za spajanje spoljanjeg oveka s unutranjim. 3938. Stih 13. Jer e me blaenom zvati ene (keri, u izvornom jeziku). Da ovo oznaava u najviem smislu venost; u unutranjem smislu, sreu venog ivota; a u spoljanjem smislu, uivanje u oseanjima, vidi se iz znaenja blaena, i blaenom e me zvati ene (keri). Da blaenstvo u najviem smislu oznaava venost, ne moe se videti osim preko korespondencije sa stvarima u oveku. Bez neke ideje koja dolazi od krajnjih stvari, posebno od stvari u prostoru i vremenu, ovek ne moe nita da zamisli (br. 3404); to se tie tela, ovek je u vremenu, pa stoga je u telu i u pogledu njegovih misli koje dolaze od spoljanjih ula; dok aneli, poto nisu u vremenu i u prostiru, imaju ideje stanja, pa stoga prostori i vremena u Rei oznaavaju stanja (vidi br. 1274, 1382, 2625, 2788, 3254, 3356, 3827(. Postoje dva stanja, naime, stanje koje je saobrazno SEKCIJA 2 prostoru i stanje koje je saobrazno vremenu. Stanje koje je saobrazno prostoru, je stanje bia (esse); dok je stanje koje je saobrazno vremenu, stanje postojanja (manifestacije, ili existere). ovekovo bie nije nita drugo nego primanje venog

227

koje proizilazi od Gospoda; jer su ljudi, duhovi, i aneli nita drugo nego prijemnici, ili oblici primanja ivota od Gospoda. Primanje ivota je ono to se naziva manifestacijom (postojanjem). ovek veruje da on jeste, i to od sebe; ali nije istina da je jeste od sebe; nego da se, kao to je pre reeno, on manifestuje. Bie ili Esse je samo u Gospodu, i ono se naziva Jehova. Od Bia, koje je Jehova, su sve stvari koje se pojavljju (sicut sint). Ali Gospodovo Bie, ili Jehova ne moe se saoptiti (preneti) ni na koga, nego samo Gospodovom Ljudskom. Ovo je postalo Boansko kao SEKCIJA 3 Bie, to jest, kao Jehova. (Da je Gospod Jehova u obe Sutine, moe se videti gore, br. 1736, 2004, 2005, 2018, 2025, 2156, 2329, 2921, 3023, 3935)). Manifestacija (Postojanje, Existere) je tako isto Gospod; ali samo kad je bio u svetu, gde je na Sebe uzeo Boansko. Ali poto je postao Boanski kao Bie, za Njega se vie ne moe rei da je manifestacija, osim za ono to od Njega proistie. Ono to od njega proizilazi je ono to se pokazuje kao manifestacija u Njemu; ali ipak nije u Njemu, nego je od Njega, i to ini da se ljudi, duhovi, i aneli manifestuju (da postoje); to jest, da ive. U oveku, duhu, i anelu, manifestacija ivi; a njegov ivot je vena srea. Srea venog ivota je ono emu u najviem smislu korespondira Gospodovo Boansko kao Bie. Da je srea venoga ivota ono to je u unutranjem smislu oznaeno blaenstvom, i SEKCIJA 4 uivanjem u oseanjima u spoljanjem smislu, to se vidi i bez objanjavanja. Ali ovde je oznaeno uivanje u oseanjima i dobro koje je saobrazno srei venoga ivota. Sva oseanja imaju svoja uivanja; pa kakvo je oseanje, takvo je i uivanje. Oseanja zla i obmane imaju svoja uivanja; a pre nego se ovek pone preporaati, i primati od Gospoda oseanja istine i dobra, njemu izgleda da popstoje samo ovakva uivanja (u zlu i obmani); i to toliko da mu se ini da ne postoje druga uivanja; pa stoga mu se ini da bi sasvim nestao kada bi presao da osea ova uivanja. Ali oni koji primaju od Gospoda uivanja u istini i u dobru, oni postupno vide i opaaju prirodu uivanja u ranijem ivotu, za koja su verovali da su jedina uivanja da su ona u stvari zla, i prljava. I to ovek vie napreduje u uivanju oseanja za istinu i dobro, to vie gleda na uivanja u zlu i obmani kao na neto zlo, a na obamnu kao na neto izokrenuto; i na kraju osea prema njima odvratnost. Ponekad sam s takvima razgovarao u drugom ivotu koji su bili u uivanjima koja dolaze od zla i obmane; i bilo mi je doputeno da im kaem da nema u njima pravoga ivota dok se ne oslobode tih uivanja. Ali oni mi rekoe

228

(kao to to isto kau takve osobe u svetu), da kada bi bili lieni tih oseanja, ne bi u njima ostalo ni malo ivota. Ali bilo mi je doputeno da im odgovorim da tek onda ivot poinje, skupa sa sreom kao to je ona u nebu, koja je neuporediva s onom prethodnom. Ali ovo oni nisu mogli shvatiti, jer ono to je nepozato, za to se misli i da ne postoji.Isto je sa svima onima u svetu koji su u ljubavi prema sebi i svetu, pa stoga nisu u ljubavi ka blinjamu. Oni znaju samo za uivanja koja dolaze od ovih ljubavi, a nikako ne od ljubavi ka blinjemu. Stoga nita ne znaju o ljubavi ka blinjem, a jo manje znaju da pravo uivanje potie od ljubavi ka blinjemu; jer uivanje od ljubavi ka blinjemu ispunjava sveukupno nebo, i ini svo blaenstvo i sreu u njemu; i ako ete verovati, ljubav ka blinjemu sadri u sebi inteligenciju i mudrost, skupa s uivanjem (koje se osea u inteligenciji i mudrosti). Jer Gospod utie u uivanje koje dolazi od ljubavi ka blinjemu sa svetlou istine i plamenom dobra, uz inteligenciju i mudrost koja potie od ovih. Dok, s druge strane, obmane i zla odbacuju, gue, i izokreu ova uivanja, te iz toga potie glupost i ludilo. Iz svega ovoga se vidi ta je priroda oseanja i kakvo je uivanje koje potie od oseanja, i da ono korespondira srei venog ivota. ovek u ovo vreme veruje da ako u smrtnom asu ima pouzdanje vere, da moe doi u nebo bez obzira u kakvom je oseanju iveo u toku celog svog ivota. Ponekad sam razgovarao s takvima koji su tako iveli i tako verovali. Kad oni dou u drugi ivot, oni misle da e ui u nebo, bez obzira na svoj protekli ivot, u kome su uivali u oseanju za zlo i obmanu koje dolazi od ljubavi prema sebi i svetu, a koje su ljubavi bile njihovi ciljevi. Bilo mi je doputeno da im kaem da svak moe da bude primljen u nebo, jer Gospod nikome ne osporava nebo; ali da li mogu da tamo i ive, to znaju onda kad su primljeni. No kako je tamo ivot ljubav ka Gospodu i ljubav prema blinjemu, koje ljubavi sainjavaju svu sferu i sreu tamonjeg ivota, kad oni tamo stignu, oni oseaju neku tegobu, jer ne mogu da diu u takvoj sferi, pa na kraju oseaju i paklenu muku. A posledica ovoga je da se bacaju dole glavake, govorei da ele da odu daleko, i udei se da je njima nebo pakao. Ovo pokazuje ta je priroda jednog a ta priroda drugog uivanja; i da oni koji su u uivanjima koja dolaze od oseanja zla i omane nikako ne mogu da budu meu onima koji koji uivaju u oseanjima dobra i istine, i da su ova uivanja suprotna jedna drugima, kao SEKCIJA 7 nebo i pakao (vidi br. 537-539, 541, 547, 1397, 1398, 2130, 2401). Pored toga, u pogledu sree venog ivota: za ivota u svetu

229

ovek koji je u oseanju dobra i istine (koji voli dobro i istinu), ne opaa to (tu razliku), ali osea izvesnu prijatnost umesto (oseanja dobra i istine). Razlog za ovo je to, to dok je u svetu, on je u svetskim brigama i strahovanjima koja spreavaju da se srea venog ivota (koja je duboko u njemu) pokae na neki drugi nain. Jer kad ova srea utie iznutra u brige i strahovanja koja su u izvanjskom oveku, ona se kao utpa u brige i nemire, i postaje neka vrsta zatamnjenog uivanja; ali je to ipak uivanje unutar kojega je blaenost, a unutar ovoga, i srea. Takva je srea kad je ovek zadovoljan (smiren) u Bogu. Ali kada se ovek oslobodi svoga tela, i u isto vreme briga i strahovanja koja su pohranjena unutra u tami, tada SEKCIJA 8 izlazi njegov unutarnji ovek i otkriva se. Poo se tako esto govori o oseanju, kaimo ta je oznaeno oseanjem. Oseanje nije nita drugo nego ljubav, to jest ljubav u trajanju. Jer ljubav ini da na njega utie zlo i obmana, ili dobro i istina. Poto je ova ljubav prisutna i poto je unutar svih stvari u optem i u posebnom to mu priopada, to se ona ne opaa kao ljubav, nego se ona menja ve prema predmetu na koji se odnosi, i u skladu sa ovekovim stanjima i njihovim promenama; ovo nastavljanje (trajanje) ljubavi je ono to se naziva oseanjem; a ovo nastavljanje (trajanje) je ono to vlada u ovekovom ivotu i sainjava svo njegovo uivanje pa stoga, i njegov sami ivot; jer ovekov ivot nije nita drugo nego uivanje koje potie od njegovog oseanja; pa stoga i nita drugo nego oseanje koje potie od njegove ljubavi. Ljubav je ovekovo htenje, a otuda i njegovo razmiljanje, pa stoga i njegovo delovanje. 3939. I nadjede mu ime Aser. Da ovo oznaava njegov kvalitet, vidi se iz znaenja nadjenuti ime, to je kvaluitet kao gore. Sam kvalitet je ono to je predstvljeno Aserom.Aser u izvornom jeziku znai blaenstvo; ali to ime obuhvata sve ono to je oznaeno reima njegove majke Lije blago meni,jer e me blaenom nazvati ene (keri), naime, oznaava uivanje u oseanjima koja su saobrazna srei venoga ivota. Ovo je etvrto glavno naelo koje povezuje spoljanjeg oveka s unutranjim; jer kada ovek opazi ovo saobrazno uivanje u sebi, tada njegov spoljanji ovek poinje da se sjedinjava s njegovim unutranjim ovekom. Ta uivanja u oseanjima njih spajaju; jer bez tih uivanja u oseanjima nema spajanja, jer je ovekov ivot u njima. (Da je svako spajanje preko oseanja, vidi br. 3024, 3066, 3336, 3849, 3909). Kerima (enama) koje e je nazivati blaenom

230

oznaene su crkve. (Da u unutranjem smislu keri oznaavaju crkve, vidi br. 2362). Ovo je kazala Lija zato to su roenjima od njenih robinja oznaene opte istine, koje su sredstva koja slue za spajanje kako bi se razvila crkva u oveku. Jer kada ovek opazi ovo uivanje ili oseanje, on poinje da postaje crkva; a poto je ovde takav sluaj, to se kae o etvrtom ili poslednjem sinu robinja. Aser se esto pominje u Rei, ali se njime, kao i preko ostalih sinova, oznaava kvalitet onoga o emu se tada govori, to jest, kvalitet onih (ljudi) u tome stanju o kome se tada govori; a kvalitet je u skladu sa redom kojim se sinovi imenuju, poto je kvalitet oznaen prvim imenom koji se pominje, i tada je kvlietet ozneno prvim sinom koji se pominje, na primer Rubenom, drugi kad se poinje sa Judom ili nebeskom ljubavi, a drugaiji kada poinje sa Josip ili sa duhovnom ljubavi; jer sutina i kvalitet onoga koji se pomene prvi potie i nastavlja se u onim stvarima koje slede. Ovo je uzrok da se njihova znaenja menjaju prema mestima gde se imenuju. Ovde, gde se govori i njihovom roenju, njima su oznaena glavna naela crkve: pa stoga i sve stvari vere i ljubavi koje ine crkvu; a to je iz razloga to se u onome to prethodi govorilo o ovekovom preporodu, ili o stanjima kod oveka pre nego li postane crkva; a u najviem smislu govori se o Gospodu kako je uinio Svoje Ljudsko Boanskim; i na taj nain govori se i o uspinjanju po lestvicama koje je Jakov video u u Betelju, sve do Jehove. 3940. Stihovi 14-16.A Ruben izide u vrijeme etve penine i nae mandragoru i polju, i donese je Liji materi svojoj. A Rahela ree Liji: daj mi mandragoru sina svojega. A ona joj ree: malo li ti je to si mi uzela mua? Hoe da mi uzme i mandragoru sina mojega? A Rahela joj ree: neka noas spava s tobom za mandragoru sina mojega. A uvee kad se Jakov vraae iz polja, izide mu Lija na susret u ree: spavae kod mene, jer te kupih za mandragoru sina svojega. I spava kod nje onu no. A Ruben izide u vrijeme etve penine, oznaava veru u pogledu njenih stanja ljubavi i samilosti; i nae mandragoru u polju, oznaava stvari koje pripadaju branoj ljubavi u istini i u dobru ljubavi ka blinjemu kao i u samilosti; i donese je Liji materi svojoj, oznaava neto to je potrebno oseanju spoljanje istine; i Rahela ree Liji: opaanje oseanja unutarnje istine, i enju za njom; daj mi mandragoru sina svojega, oznaava stvari koje pripadaju branoj ljubavi sa kojom se moe uzajamno i reciprono povezati; a ona joj ree: malo li ti

231

je to si mi otela mua mojega, oznaava da postoji brana elja; hoe da mi uzme i mandragoru sina mojega? Oznaava da bi tako dolo do povlaenja branog odnosa prirodnog dobra sa spoljanjom istinom; a Rahela ree, oznaava pristajanje; neka noas spava s tobom za mandragoru sina tvojega, oznaava da e doi do povezivnja; i uvee kad se Jakov vraae iz polja, oznaava dobro istine u stanju dobra, ali koje je (stanje) zatamnjeno zbog toga to pripada prirodnom; i izide mu Lija na susret, oznaava da treba da se povee s njom; jer te kupih zamandragoru sina mojega, oznaava da je ovo obeanje dolazilo od promisli; i on lee s njom tu no, oznaava povezivanje. 3941. Stih 14. I Ruben izide u vrijeme etve penine. Da ovo oznaava veru u pogledu njenih stanja ljubavi i samilosti, vidi se iz reprezentacije Rubena, to je vera koja je prva (stvar) kod preporaanja (see br. 3861, 3866); iz znaenja dana, vremena, to su stanja (vr. 23, 487, 488, 493, 893, 2788, 3462, 3785), i iz znaenja penice, to je ljubav i samilost a to e biti objanjeno u onome to sledi; otuda je etva penice zrelije stanje ljubavi i samilosti. Sredstva za povezivanje spoljanjeg oveka s unutranjim opisana su reprezentacijama etiri sina koja je Jakov dobio od robinja; a predmet o kome se sada govori je povezivanje dobra i istine preko ostalih sinova; pa se stoga prvo govori o mandragori, kojom se oznaava povezivanje ili brani odnos. Razlog to penina etva oznaava zrelo stanje ljubavi i samilosti je to, to se poljem oznaava crkva, pa stoga i stvari koje pripadaju crkvi; i to se semenima koja se sejeuu polju oznaavaju stvari koje pripadaju dobru i istinu; a one biljke koje se raaju (niu, rastu) iz toga, kao to je penica, jeam, i ostala ita, oznaavaju stvari ljubavi i samilsoti, a isto tako i vere. Stanja crkve u pogledu ovih stvari se stoga uporeuju sa sejanjem i sa etvom, i tako se nazivaju u Knjizi Postanja VIII.22 (br. 932). DOVDE PREGL Da penica oznaava stvari ljubavi i samilosti, moe se videti iz SEKCIJA 2 sledeih odlomaka. Kod Mojsija: Jehova ga voae na visine zemaljske da jede rod poljski; i davae mu da sisa med iz stijene i ulje iz tvrdoga kamena. Maslo od krava i mlijeko od ovaca s pretilinom od jaganjaca iovnova Bazanskih i jaraca, sa srcem zrna peninih, i pio si vino, krv od groa (Zak. Ponovljeni XXXII-13,14). Ovde, u unutranjem smislu, govori se o Drevnoj Crkvi u njenim stanjima kad je bila ustnovljena; i o svim stvarima ljubavi i samilosti i svim stvarfima vere koja je u njoj bila, opisuju se

232

pomou znaenja. Pretilina jaganjaca je nebesko ljubavi i samilosti; a pretilo i pretilina oznaava ono to je nebesko (br. 353), a penica, ljubav, to se esto pominje skupa u Rei, kao kod Davida: O kad bi narod moj sluao mene, i sinovi Izrailjevi hodili putovima svojim! Najboljom bih penicom hranio njih, i medom bih iz kamena sitio ih (Psalam LXXXI.13,16). Opet kod istoga: Ograuje mee svoje mirom, nasiava te jedre penice (Psalam CXLVII.14). SEKCIJA 3 Da je penica ljubav i samilost, moe se videti kod Jeremije: Pastiri mnogi pokvarie moj vinograd, potaie dio moj, mili dio moj obratie u golu pusto. Na sva visoka mjesta po pustinji doi e zatirai; jer e ma Jehovin prodrijeti od jednoga kraja zemlje do drugoga, ne e biti mira ni jednom tijelu. Sijae penicu, a trnje e eti; muie se, a koristi ne e imati, i stidjee se ljetine svoje, sa estokoga gnjeva Jehovina (XII.10,12,13). Vinograd i polje oznaaavaju crkvu; gola pusto (pustinja), njeno pustoenje; ma koji prodire, pustoenje istine; ne e biti mira, nee biti dobra koje utie; sijanje penice, oznaava dobra ljubavi i samilosti; trnje eti, zla i obmane ljubavi prema sebi i svetu. (Da je vinograd duhovna crkva, moe se videti gore, br. 1069; a da je polje crkva u pogledu dobra, br. 2971; da je pusto, pustoenje; da je ma koji prodire pustoenje istine, br. 2799; i da je SEKCIJA 4 mir dobro koje utie, br. 3780). Kod Joila:-Opustje polje, tui zemlja, jer je potrveno ito, usahlo vino, nestalo ulja. Stidite se, ratari, ridajte gradari, penice radi i jema radi, jer propade etva na njivi; opaite se i plaite, svetenici; ridajte koji sluite oltaru, doite, noujte u kostrijeti, sluge Boga mojega; jer se unosi u dom Boga vaega dar i naljev (I.10,11,13). Svako moe videti da se ovde opisuje stanje opustoenja crkve; tako da su polje i njiva crkva, ito njeno dobro, a novo vino njena istina (br.3580); i da je penica nebesko ljubavi, a jeam duhovna ljubav; a poto se govori o stanju crkve, to se kae, plaite, svetenici, ridajte koji sluite oltar. Kod Jezekilja, Duh Jehovin ree proroku: Uzmi penice i jema i boba i lea i prosa i krupnika, i saspi sve u jedan sud, i naini od toga sebi hljeb prema broju dana koje e leati na svojoj strani, tri stotine i devedeset dana jee ga. A hljeb jemen prijesan jedi, ispekav ga na kalu ovjeijem na njihove oi. Tako e jesti sinovi Izrailjevi hljeb svoj neist meu narodima u koje u ih razagnati (IV.9,12,13). Ovde se govori o profanaciji dobra i istine; penica, jeam, bob, lea, proso i krupnik su vrste dobra i istina koje iz njih poristiu; hljeb ili i hljeb prijesan (pogaa) nainjeni od ljudskog kala (blata, izmeta), oznaava profanaciju SEKCIJA

233

6 (svetogrenje) svih ovih (dobara). Kod Jovana: I gle, konj vran (crn), i onaj to sjeae na njemu imae mjerila u ruci svojoj. I uh glas izmeu etiri ivotinje gdje govori: oka penice za gro, i tri oke jema za gro; a ulja i vina ne e ni biti. (Otkr. VI.5,6). Ovde se govori o pustoenju dobra i istine; oka penice za gro oznaavajui nedostatak ljubavi; tri oke jema za gro, SEKCIJA 7nedostatak samilosti. Kod Jezekilja: Juda i zemlja Izrailjeva bijahu tvoji trgovci, dolaahu na sajme tvoje sa penicom Menitskom i fenikom i medom i uljem i balsamom (XXVII.17). Ovde se govori o Tiru, kojim su oznaeni dobro i istina; dobra ljubavi i samilosti i njihova srea su penica Menitska, i ulje i med i balsam; Juda je nebeska crkva, a zemlja Izrailjska je duhovna crkva, iz kojih dolaze ove stvari; trgovanje je sticanje. Kod Mojsija: Zemlja penice i jema, zemlja loze i smokve i ipka, i masline, i ulja, i meda (Zak. Ponovljeni VIII.8). Ovime se opisuje zemlja Hanansku, koja je u unutranjem smislu Gospodovo carstvo (br. 1413, 1437, 1585, 1607, 3038, 3705). Dobra ljubavi i samilosti su oznaena penicom i jemom, a dobra vere lozom i SEKCIJA 9 smokvom. Kod Mateja: Njemu je lopata u ruci Njegovoj, pa e otrijebiti gumno svoje, i skupie penicu svoju u itnicu, a pljevu e saei ognjem vjenijem (III.12). Ovako Jovan Krstitelj govori o Gospodu; penica oznaava dobro ljubavi i samilosti; pljeva, ono to nije dobro. Kod istoga: Ostavite neka raste oboje zajedno do etve; i u vrijeme etve rei u eteocima: saberite najprije kukolj, i sveite ga u snoplje da ga saeem; a penicu svezite u itnicu moju (XIII.30). Kukolj oznaava zla i obmane; a penica, dobra. Ovo su uporeenja, a uporeenja se u Rei prave pomou znaenja. 3942. I nae mandragoru u polju. Da ovo oznaava stvari koje pripadaju branoj ljubavi u istini i dobru ljubavi ka blinjemu i samilosti, vidi se iz znaenja mandragore, a to su stvari koje pripadaju branoj ljubavi (o emu u onome to sledi); i iz znaenja polja, to je crkva, pa stoga i istina vere i dobro ljubavi ka blinjemu, jer ovo ini crkvu (br. 368, 3196, 3310, 3500, 3508, 3766). ta je bila mandragora, prevodioci ne znaju. Pretpostavljaju da su to bili plodovi ili cvetovi, kojima su davali imena ve svaki po svome miljenju. Ali kakvi su to bili (plodovi), to nas ne zanima, nego nam je zanimljivo to, da su meu drevnim (ljudima) koji su pripadali ovoj crkvi, da su svi plodovi i cvetovi imali znaenje; jer su znala da je sveopta priroda reprezentativna pozornica (teatar) Gospodovog carstva (br.

234

3483); i da su sve stvari u njena tri carstva reprezentativi; i da svaka stvar predstavlja neku posebnu stvar u duhovnom svetu, pa tako i plod i cvet. Da se mandragorom oznaava brak dobra i istine, moe se videti iz nizova stvari u unutranjem smislu, kao i iz onoga iz ega je ta re izvedena u izvornom jeziku; jer ta ree dolazi od dudim, to znai ljubavi i povezivanje pomou ljubavi (plural). Da dudaim dolazi od toga, i da oznaava ono to je brano, vidi se iz sledeih rei: Raniemo u vonograde da vidimo cvate li vinova loza, zamee li se groe, cvatu li ipci; ondje u ti dati ljubav svoju. Mandragore putaju miris, i na vratima je naim svakojako krasno voe, novo i staro, koje za te dohranih, dragi moj (Pjesma Solomunova VII.12,13 ili Pjesma nada pjesmama). Sve ovo pokazuje ta je oznaeno mandragorom. to se tie knjige u kojoj je naen ovaj odlomak, a koja se zove Pesma, ona nije meu onima koje se nazivaju Mojsije i Proroci, jer nema unutranji smisao; ali je napisana u drevnom stilu, i puna je znaenja sakupljenih iz knjiga Drevne Crkve, i od mnogi stvari koje su u Drevnoj Crkvi oznaavale nebesku i duhovnu ljubav,a posebno branu ljubav. Da je takva priroda te knjige vidi se i po tome to, u doslovnom smislu, ima mnogo stvari koje nisu pristojne, to nije sluaj sa knjigama koje se nazivaju Mojsije i Proroci; ali poto su unutar nje sakupljene stvari koje oznaavaju nebesku i duhovnu ljubav, stoga izgleda da ima neko mistinoznaenje. Iz ovoga znaenja mandragore, sada moemo videti da je saRuben je nae u polju oznaen brani odnos istine i dobra ljubavi i samilosti; to jest, da je oznaeno ono to je povezano. Jer u unutranjem smislu, brano naelo nije nita drugo nego istina da se istina moe spojiti s dobrom, i dobro s istinom. A iz ovoga proizlazi sva brana ljubav (br. 2728, 2729, 3132); pa stoga istinska brana ljubav moe da postoji samo kod onih koji su u dobru i u istini, pa su na taj nain (takvi ljudi) u nebeskom braku (autor po nebeskim brakom prvenstveno misli na brak ili spoj dobra i istine u jednoj osobi). 3943. I donese je Liji materi svojoj. Da ovo oznaava ono to se dodaje oseanju spoljanje istine, jasno je iz znaenja doneti, to ovde znai dodati; i iz reprezentacije Lije, koja je oseanje spoljanje istine (vidi br. 3793, 3819). 3944. A Rahela ree Liji. Da ovo oznaava opaanje oseanja unutarnje istine, i enju za njom, vidi se iz znaenja rei, to je opaziti (vidi br. 1898,1919, 2080, 2619, 2862, 3395, 3509); i iz reprezentacije Rahele, to je oseanje unutarnje

235

istine (br. 3758, 3782, 3793, 3819). Da je ovde oznaeno oseanje za i enja za ovom istinom, vidi se i iz onoga to ubrzo sledi; jer Rahela kae, Daj mi mandragoru sina svojega. 3945. Daj mi mandragoru sina svojega.Da ovo oznaava oseanje i enju za stvarima brane ljubavi, s kojom bi se moglo uzajamno i reciprono spojiti, jasno je iz znaenja mandragore, to su stvari brane ljubavi (br. 3942). Da je ovde oznaeno oseanje i enja, i to je oito (br. 3944). (Da je brana ljubav uzajamno i reciprono povezivanje, moe se videti gore, br. 2731.) 3946. A ona joj ree: malo li ti je to si mi uzela mua? Da ovo oznaava da postoji bana enja, vidi se iz znaenja uzeti mua koji pripada i drugoj (kao to je ovde Jakov, koji pripada i Liji), a to oznaava uzajamnu ljubav meu njima. Otuda se ovim reima, Malo li ti je to si mi uzela mua?, oznava brana enja. 3947.Hoe da mi uzme i mandragoru sina mojega? Da ovo oznaava da bi na taj nain nestao brani odnos prirodnog dobra sa spoljanjom istinom, vidi se iz znaenja uzeti, to je nestati (povui se); iz znaenja mandragore, to je brani (kvalitet, stanje) (vidi br. 3942); i iz znaenja sina, to je istina (vidi br. 489, 491, 533, 1147); ovde, spoljanja istina, jer je Lija ta koja to kae; a da je Lija spoljanja istina, bilo je pokazano gore. 3948.A Rahela joj ree: neka noas spava s tobom za mandragoru sina tvojega.Da ovo oznaava pristanak da se moe spojiti, vidi se bez objanjavanja. 3949. Stih 16.I uvee kad se Jakov vraae iz polja.Da ovo oznaava dobro istine u stanju dobra, ali zatamnjeno zato to pripada Prirodnom, vidi se iz reprezentacije Jakova, koji je dobro istine koje pripada Prirodnom (vidi br. 3669, 3677, 3775, 3829); iz znaenja polja, to je crkva u pogledu dobra (br. 2971), pa stoga i dobro; i iz znaenja uvee, to je zatamnjenost (br. 3056, 3833). 3950. Izide mu Lija na susret, i ree: spavae kod mene. Da ovo oznaava enju oseanja spoljanje istine da se povee s njim (Jakovom koj predstavlja prirodno dobro), vidi se iz reprezentacije Lije, koja je oseanjespoljanje istine, kao to je gore pokazano. Da je znaenje enja za povezivanjem (spajanjem), jasno je bez objanjavanja.

236

3951. Jer te kupih za mandragoru sina mojega. Da ovo oznaava da je ovo bilo odreeno od provienja, jasno je iz znaenja kupiti ili uzeti za platu, to znai obeati; i kao to se vidi iz onoga to prethodi. Da je to bilo od provienja, je stoga to se svako povezivanje istine s dobrom, i dobra s istinom u oveku dogaa po provienju; to jest, po Boanskom Provienju. Jer predmet o kome se ovde govori je povezivanje dobra s istinom, i istine s dobrom, pa se na taj nain govori i o dobru koje ovek usvaja. Jer dobro nije dobro u oveku sve dok nije povezano (spojeno) s istinom. A poto svako dobro dolazi od Gospoda, to jest, svako usvajanje dobra dolazi preko njegovog povezivanja s istinom, to se kae da je po provienju.Gospodovo Provienje se posebno stara za ovo povezivanje. Preko njega ovek postaje ovek, i po tome se razlikuje od ivotinja; a onoliko postaje ovek koliko ovo prima, to jest, onoliko kolko doputa da Gospod ovo izvede. To je, dakle, dobro koje je kod oveka; i nije mogue nikakvo drugo dobro koje je duhono da ostaje veno (u oveku). Osim toga, dobra spoljanjeg oveka, koja su, sve dok ivi u svetu, uivanje njegovog ivota, ona su dobra samo onoliko koliko u sebi imaju neto od ovog (unutranjeg) dobra. Na primer, dobro bogatstva. Sve dok bogatstvo ima u sebi i duvovno dobro, to jest, sve dok ono ima za cilj dobro blinjega, dobro svoje zemlje ili javno dobro, i dobro crkve, toliko je (istinsk) dobro. Jako gree oni koji zaklueda duhovno dobro o kojemu govorimo nije mogue pri svetskom obilju, i koji sebe ubede da mora da se lie ovakvih stvari da bi stigli u nebo. (Ali vidi kako ide influks unutranjeg ili duhovnog ovek u spoljanjeg ili prirodnog oveka, br. 3286, 3288, 3314, 3321). Kad se ovo zna, tadaje mogue znati ta je oznaeno svakom stvari koja je bila objanjena gore u pogledu unutranje smisla rei da je Ruben (koji je istina vere, koja je prva stvar preporoda) naao mandragoru; da ju je doneo svojoj materi Liji ( koja je oseanje spoljanje istine); da je Rahela (koja je oseanje unutarnje istine) eznula za njom (za mandragorom), i da joj je ona bila data; da je stoga Lija legla s njenim muem (ovekom) Jakovom ( koji je dobro istine u prirodnom oveku); tako isto, u onome to sledi, da su Jakovu od Lije bili roeni sinovi Isahar i Zebulon, kojima su oznaene i predstavljen stavri brane ljubavi, pa stoga i stvari nebeskoga braka; i onda da je roen Josip, kojim se oznaeno i predstavljeno Gospodovo duhovno carstvo, koje je sami brak o kome se govori.

237

3953. Stihovi 17,18.I Bog uslii Liju, i ona zatrudnje, i rodi Jakovu petoga sina. I ree Lija: Jehova mi dade platu moju to dadoh robinju svoju muu svojemu. I nadjede mu ime Isahar. I Bog uslii Liju, oznaava Boanski ljubav; i ona zatrudnje, i rodi sina, oznaava primanje i priznavanje; i Lija ree: Jehova mi dade platu moju to dadoh robinju svoju muu svojemu, u najviem smislu oznaava Boansko dobro od istine i istinu od dobra; u unutranjem smislu, nebesku branu ljubav; a u spoljanjem smislu, uzajamnu ljubav; i nadjede mu ime Isahar, oznaava njen kvalitet (kvalitet uzajamne ljubavi). 3954. Stih 17.A Bog uslii Liju.Da ovo oznaava Boansku ljubav, vidi se iz znaenja usliiti nekoga. Kada se to kae za Boga ili za Gospoda, to je onda Boanska ljubav; jer usluiti nekoga je uiniti ono za to se taj moli ili to eli. Poto je ovo od Boanskog dobra, a Boansko dobro dolazi od Boanske ljubavi, to se sa usluiti nekoga, u najviem smislu,oznaava Boanska ljubav. Jer sluaj je takav s unutranjim smislom, da kada se smislao slova uzdigne prema nebu, i ue u sferu gda misao dolazi od Gospoda, to onda nju kao takvu opaaju aneli; jer unutranji smisao je Re za anele, dok smisao slova slui kao plan ili sredstvo miljenja. Jer smisao slova ne moe da signe do anela, jer on govori na najvie mesta o svetskim, zemaljskim, i telesnim stvarima, o kojima aneli ne mogu da misle, jer su oni u duhovnim i nebeskim stavrima, i na taj nai daleko iznad onoga to je zemaljsko. Jer ovo je razlog da je Re data kako bi sluila oveku a u isto vreme i anelima. U ovome se Re razlikuje od svakog drugog spisa. 3955. I ona zatrudnje i rodi Jakovu i petoga sina. Da ovo oznaava primanje i priznavanje, vidi se iz znaenja zatrudnjeti (zaeti), to je primanje; i iz raanja, to je priznavanje (o emu u, br. 3860, 3868, 3905. 3911, 3919). 3956. Stih 18. I Lija ree: Jehova mi dade platu moju to dadoh robinju svoju muu svojemu. Da ovo, u najviem smislu, oznaava Boansko dobro od istine i istinu od dobra; u unutranjem smislu, nebesku i branu ljubav: a u spoljanjem smislu, uzajamnu ljubav, moe se videti iz znaenja plate (nagrade). Plata (nagrada) se esto pominje u Rei, ali malo ko zna ta ona znai. Poznato je u crkvama da se dobrimakoja ovek ini nita ne zasluuje, jer ona nisu njegova, nego Gospodova; i da se zasluga pominje u vezi sa ovekom, i da se stoga ona povezuje s ljubavlju

238

prema sebi, i sa milju o nadmoi nad drugima, a stoga i sa preziranjem drugih. Iz ovoga razloga dobra koja se ine radi nagrade nisu u sbei dobra, jer ne izviru iz pravog izvora; to jest, iz ljubavi ka blinjemu. Ljubav prema blinjemu u sebi sadri elju da treba blinjemu da bude dobro kao i nama samima; a kod anela, elja je da drugima bude bolje nego njima samima. Takvo je oseanje ljubavi ka blinjemu; stoga, ono odbija svaku zaslugu za sebe, pa stoga odbija i svako dobro koje se ini radi nagrade. Za one koji su u ljubavi ka blinjemu, nagrada je u tome to mogu da pokau milost, i to im je doputeno da to uine, i to se (njihovo dobro) prima. To je uivanje i blaenstvo koje oseaju oni koji su u oseanju ljubavi ka blinjemu. Iz ovoga se vidi da ta je oznaeno platom (nagradom) koja se pominje u Rei, naime, da je to uivanje i blaenstvo uzajamne ljubavi (br. 3816); jer su oseanje ljubavi ka blinjem i uzajamna ljubav ista stvar. (vidi br. 1110, 1111, 1774, 1835, 1877, 2027, 2273, 2340, 2373, 2400). Iz svega ovoga jasno je da plata (nagrada) u spoljanjem smislu oznaava meusobnu ljubav. Da u jo viem smislu, ili u unutranjem smislu, plata oznaava nebesku ljubav, moe se videti iz onoga to je bilo gore reeno o nebeskom braku (br. 2618, 2739, 2741, 2803, 3024, 3132, 3952), naime, da je to povezanost dobra i istine; i da uzajamna ljubav dolazi od ovog povezivanja, i od ovoga braka (br. 2737, 2738). Oito je iz ovoga da je plata (nagrada), u unutranjem smislu, nebeska brana ljubav. Da je, u najviem smsilu, nagrada Boansko dobro od istine i istina od dobra, vidi se iz toga to je to poreklo brane ljubavi; jer ono sjedinjavanje dolazi od Gospoda, i potie od Njega; i kada se ono uliva u nebo, ono sainjava brak dobra i istine, pa stoga i uzajamnu ljubav. Iz ovoga to je sada reenokao i iz onoga to prethodi, vidi se ta je oznaeno u unutranjem smislu Lijinim reima: Bog mi dade platu (nagradu) to dadoh robinju svoju muu svojemu; zato to se robuinjom oznaava sredstvo potvrivanja koje sluipovezivanje spoljanjeg i unutranjeg oveka (br. 3913,3917,3931). Na taj nain, pre nego li se one stvari koje su oznaene sinovima od robinja priznaju i potvrde, ne moe doi do spajanja dobra s istinom, pa zato ni do uzajamne ljubavi; jer ova potvrivanja nuno dolaze prvo. To je ono to je oznaen onim to je sada pred mana. 3957. I nadjede mu ime Isahar.Da ovo oznaava njegov kvalitet, jasno je iz znaenja nadjenuti ime, to je kvalitet (vidi br. 3923,3935); jer Isahar je dobio ime

239

po plati (nagradi), i po onome to je oznaeno Lijinim reima. Poto je Isahar znai nagrada; i poto, u spoljanjem smislu, nagrada je uzajamna ljubav; i poto je, u unutranjem smislu, to povezanost dobra i istine, to se lako moe rei da malo ljudi danas u Hrianskom svetu znaju da nagrada (plata) ima ovo znaenje, zato to oni ne znaju ta je uzajamna ljubav, a jo manje da dobro treba da se spoji s istinom da bi ovek bio u nebeskom braku. Bilo mi je doputeno da razgovaram o ovome predmetu sa mnogima u drugom ivotu, koji su bili iz Hrianskog sveta, kao i s uenima; ali za divljenje je, da je malo onih s kojima mi je bilo dozvoljeno da gorvorim znalo bilo ta o ovome, iako su sami od sebe mogli znati o ovome mnogo toga da su samo bili voljni da koriste svoj razum. Ali poto se nisu zanimali za ivot posle smrti, nego samo za ivot u svetu, ovakve stvari SEKCIJA 2 ih nisu zanimale. Ono to bi mogli znati da su koristili svoj razum, bilo bi sledee: Prvo, kad se ovek oslobodi svoga tela, on tada moe da na prosvetljeniji nain koristi svoj razum nego kada je iveo u telu, zato to, dok ivi u telu, svetske i telesne stvari ispunjavaju njegove misli, to zatamnjuje (njegovo miljenje?); ali kad se odvoji od tela, takve stavri vie ne smetaju, i on je kao oni koji misle duboko (koji su u unutarnjoj misli), kada se njihov um odvoji od stvari koje pripadaju spoljanjim ulima. Zbogtoga oni mogu da znaju da je stanje posle smrti stanje u kome misle jasnije i prosvetljenije nego pre smrti; i da kada ovek umre, on prelazi kao iz senke u svetlost, jer prelazi iz sveta u nebo, kao i iz tela u duh. Ali, za divno udo, iako mogu da sve ovo razumeju, oni uprkos ovoga, misle da dok ive u telu, da vide jasnije, a da kada izgube telo, da je njihov vid zatamnjen. Druga stvar koju mogu znati, ako koriste svoj SEKCIJA 3 razum, je da ivot koji su vodili na svetu, da taj ivot ide s njima; to jest, da je on u takvom ivotu i posle smrti. Jer bi mogli znati da ako ovek ne umre sasvim, on ne moe da odloi ivot koji je vodio od detinjstva; i da se ovaj ivot ne moe promeniti u drugi u trenutku, a jo manje u ivot suprotan ovome. Na primer: onaj koji je obmanjivao (druge) celoga ivota, i koji je uivao u takvom ivotu, ne moe da odbaci takav ivot, nego je i dalje u takvom ivotu. Onaj koji je u ljubavi prema sebi, pa stoga u mrnji i osveti prema onima koji mu ne slue, i koji su u drugim takvim zlima, oni ostaju unjima (tim zlima) i posle ivota u telu: jer je to ono to oni vole, i ono to sainjava uivanja njihovog ivota, te stoga sami njihov ivot; stoga se takav ivot ne moe od njih oduzeti a da se ne u gasi u isto vreme ceo njihov ivot. Tako i u drugim

240

sluajevima. Trea SEKCIJA 4 stvar koju bi ovek mogao znati od seb, je da kada pree u drugi ivot, on ostavlja mnoge stvari koje tamo nemaju mesta, kao to je briga za hranu, za odeu i za stanite, kao i sticanje novca i bogatstvo, kao i poloaje i poasti u drutvu, sve ono o emu ovek puno misli u ivotu tela; a u drugom ivotu umesto ovih, postoje druge stavri SEKCIJA 5 koje ne pripadaju zemaljskom carstvu. Stoga, etvrta stvar koju ovek moe da zna, je da onaj koji je u svetu mislio samo o stvetskim stvarima, tako da je samo njima bio preokupiran, i koji je uivao samo u takvom ivotu, da taj ne moe da bude s onima koji su razmilajli o nebeskim stvarima, to jest, o onome to je u nebu. Iz ovoga SEKCIJA 6 sledi i Peta stvar; naime, da kada se vanjsko telo i svet izgube, ovek je onakav kako je iznutra; to jest, on misli i hoe onako kakav je iznutra. To jest, on tako misli i tako hoe. Ako su njegove misli iznutra bile prevarne, ako su bile mahinacije, tenja za dostojanstvima, za dobiti, i za slavom; iako su bile o mrnjama i osveti i slinom, moe se videti da e on to i dalje hteti, a to su stvari koje pripadaju paklu, ma koliko da je prikrivao od ljudi svoje misli radi gore pomenutih ciljeva, kako bi izvana izgledao dostojanstven, dok je u navodio druge ljude da misle da mu te stvari ne lee na srcu. Da sve ove spoljanje stvari, ili pretvaranje (similacije), da mu se isto tako oduzimaju u drugom ivotu, moe se znati iz toga to da se spoljanje stvari odlau kao i telo i da vie ne koriste niemu. Iz ovoga svako moe da zakljui sam za SEKCIJA 7 sebe kakav ovek tada izgleda anelima. esta stvar koju ovek moe da zna, je da nebo, ili Gospod preko neba, neprekidno deluje i utie dobrom i istinom; i a ako tada u ljudima nema to jest u njegovom unutranjem oveku koji ivi posle smrti tela neki prijemnik za dobro i istinu kao tlo ili plan, dobro i istina koji utiu, ne mogu da se prime; zboga toga ovek, dok je u ivotu tela, treba da se stara da stekne takvo tlo ili plan u sebi; ali ovo se ne moe stei ni na koji drugi nain nego da se misli o onome to je dobro za blinjega, i da mu se ini dobro, i da se uiva da se ivi za takve stvari. Ovo se tlo stie kroz ljubav prema blinjemu, to jest, preko uzajamne ljubavi; i to je ono to se naziva saveu. U ovo tlo dobro i istina od Gospoda mogu da utiu, i mogu da se prime; ali ne tamo gde nema ljubavi ka blinjemu, pa stoga ni savesti; jer tada dobro i zlo SEKCIJA 8 prolaze kroz, i pretvaraju se u zlo i obmanu. Sedma stvar koju ovek moe da zna od sebe, je da ljubav prema Bogu i blinjem ono to oveka ini ovekom, i to ga razlijuje od divljih zveri; i da one (ove ljubavi)

241

sainajvaju nebeski ivot, ili nebo; dok ono to je suprotno stvara paklenski ivot, ili pakao. A razlog da ovek ne zna ove stvari je to to ne eli da ih zna, jer ivi ivotom koji im je suprotan, a i zato to ne veruje u ivot posle smrti; a i stoga to prihavta naela vere, ali ne i naela ljubavi ka blinjemu (kao nuna za spasenje); stoga, on veruje onako kako veruju mnogi, da ako postoji ivot posle smrti, da e se spasiti kroz veru, bez obzira kako je iveo, ak i ako primi veru na samrtnom asu. 3958. Stihovi 19,20.I zadrudnje Lija opet, i rodi Jakovu estoga sina. I ree Lija: dariva me Bog darom dobrijem; da ako se sada ve priljubi k meni mu moj, jer mu rodi est sinova. Za to mu nadjede ime Zebulon. I zatrudnje Lija opet, i rodi Jakovu i estoga sina, oznaava primanje i priznavanje; i Lija ree: dariva me Bog darom dobrijem; da ako se sada ve priljubi k meni mu moj, jer mu rodih est sinova, oznaava, u najviem smislu, Boansko Samo Gospodovo i Njegovo Boansko Ljudsko; u unutranjem smislu, nebeski brak; a u spoljanjem smilsu, branu ljubav; i nadjede mu ime Zebulon, oznaava kvalitet. 3959. Stih 19. I zatrudnje Lija opet, i rodi estoga sina Jakovu. Da ovo oznaava primanje i priznavanje istine, jasno je iz znaenja zatrudnjeti, to je primiti; i roditi, to je priznati (vidi br. 3955); i iz znaenja sina, to je istina (br. 489, 533, 1147, 2623, 3373.) 3960. Stih 20. I Lija ree: dariva me Bog darom dobrijem; da ako se sada priljubi k meni mu moj, jer mu rodih est sinova.Da ovo oznaava, u najviem smislu, Boansko Samo Gospodovo i Njegovo Boansko Ljudsko; u unutranjem smislu, nebeski brak; a u spoljanjem smislu, branu ljubav, vidi se iz znaenja priljubiti se, kao i iz ostalih Lijinih rei koje je tada kazala. Razlog to priljubiti se ili iveti zajedno (kohabitirati) u najviem smislu oznaava Gospodovo Boansko Samo i Njegovo Ljudsko Boansko, nazvano Ocem, je to to je Boansko Samo, nazvano Ocem, u Boanskom Ljudskom, nazvanom Sinom Boijim, uzajamno i reciprono, u skladu s reima samoga Gospoda kod Jovana: Isus ree, Filipe, onaj koji je vidio Mene, vidio je Oca. Vjerujte Meni, ja sam u Ocu, i Otac je u Meni (XIV.9-11; X.38). Da je ovo jedinstvo sam Boanski brak, moe se videti gore (br. 3211,3952). Ipak, ovo jedinstvo nije kohabitacija, ali se izraava kao kohabitacija u smislu slova; jer

242

se jedna stvar predstavlja kao dve u smislu slova, kao Otac i Sin; ak i kao tri, kao Otac, Sin, i Sveti Duh; i to iz mnogo razloga, o kojima e, po Gospodovoj Boanskoj milosti, biti govora na SEKCIJA 2 drugome mestu. Ovo priljubljivanje ili kohabitacija, je u unutranjem smislu nebeski brak, iz istoga razloga; jer ovaj brak dolazi od Boanskog braka, koji je jedinstvo Oca i Sina, ili Boanskog Samog Gospodovog s Njegovi Boanskim Ljudskim. Nebeski brak je ono to se naziva Gospodovim carstvom, a isto tako i nebom; i to stoga to proistie od Boanskog braka, koji je Gospod. To je ono to je u unutranjem smislu oznaeno kohabitacijom, pa se otuda i nebo naziva Boijim stanom, kao kod Isaije: Pogledaj s neba, i vidi iz stana svetinje svoje i slave svoje, gdje je revnost tvoja i sila tvoja, mnotvo milosra i milosti tvoje? Eda li e se meni ustegniti? Stan svetinje oznaava nebesko carstvo; a stan slave , duhovno carstvo. Stan u ovome odeljku dolazi od iste rei SEKCIJA 3 koja oznaava priljubiti se i Zebulon u istom odeljku. Razlog to priljubiti se i kohabitacija, u spoljanjem smislu, oznaavaju branu ljubav, je to to prava brana ljubav izvire iz nebeskoga braka, a to je brak dobra i istine; a ovaj opet potie od Boanskog braka, koji je Gospod kao Njegovo Boansko samo i Njegovo Boasko Ljudsko. (Vidi ta je pre o ovome reeno; kao to da je nebeski brak od Boanskog dobra koje je u Gospodu, i Boanke istine koja je od Njega, br. 2508,2618,2803,3132; da je od duhovne ljubavi, br. 2728,2729; da je brana ljubav osnovna ljubav svih ljubavi, vidi br. 2737-2739; da u nebu postoji brak SEKCIJA 4 dobra i istine, br. 718, 747, 917, 1432, 2516, 2173, 2516, 2712, 2758; da ovaj brak postoji u celoj Rei, 683, 793, 801, 2516, 2712; i da je, u najviem smislu, Gospod Sam u njmu; da se sa Isus Hristos oznaava Boanski brak, br. 3004). Ovo je oznaeno ne samo sa priljubiti se, ili reima , dariva me Bog darom dobrijem; to je ozneno tako isto i onim to je prethodno oznaeno kao istina od dobra; i onim to je posle oznaeno dobrom od istine; oba zajedno ine nebeski brak; jer zakljuak je:jer mu rodih est sinova; jer est ovde oznaava isto to i dvanaest, naime, sve stvari vere i ljubavi; pola od broja kao i ceo broj imaju isto znaenje u Rei, kada se govori o slinom predmetu. 3961. I nadjede mu ime Zebulon.Da ovo oznaava kvalitet, oito je iz znaenja nazvati ime, to oznaava kvalitet (o emu gore). Nazvan je Zebulon po priljubiti

243

se(kohabitirati), a to znai da mu je ime bilo priljubiti se (br. 3960); a u isto vreme (ime mu je) i ono to je oznaeno ostalim Lijinim reima. 3962. Stih 21. I najposlije rodi ker, i nadjede joj ime Dina. I najposlije rodi ker, oznaava oseanje za sve ove opte istine; a isto tako i crkvu koja potie od vere u kojoj je dobro; i nadjede joj ime Dina, oznaava njegov kvalitet (kvalitet oseanja). 3963. I najposlije rodi ker.Da ovo oznaava kvalitet svih ovih optih istina (prim. prev. Kavlitet istina predstavljenih sinovima); kao i crkvu koja potie od vere u kojoj je dobro, jasno je iz znaenja keri, to je oseanje, a isto tako i crkva (vidi br. 2362); ali kakvo oseanje, za koju vrstu crkve, pokazano je u onome to sledi da je to nebska crkva kada se doda Sion, to jest kad se naziva ki Sionska, a duhovna crkva onda kada se doda Jerusalim, kad se nazibva a ki Jerusalimska;a tako i u drugim sluajevima. Ovde, gde nije nita dodato, crkva koja potie od vere u kojoj je dobro oznaena je saker; sve se do ovoga mesta (do ove take) opisuju se opte istine vere u kojoj je dobro, kao i njihovo primanje i potvrivanje; a poto se odmah zatim kae da se rodila ker, to je oito iz nizova da ovo oznaava crkvu u kojoj su ove istine; isto je, bilo da govorimo o crkvi koja SEKCIJA 2 potie od vere u kojoj je dobro, ili da govorimo oduhovnoj crkvi; a tako isto, ako govorimo o oseanju za sve (istine), to jest, za sve ove opte istine; jer crkva postoji zbog oseanja za istinu u kojoj ima dobra, i zbog oseanja za dobro u kome je istina; ali ne zbogoseanja za istinu u kojoj nema dobra, niti zbog oseanja za dobro u kome nema istine. Oni koji kau da pripadaju crkvi jer su u oseanju za istinu a ne i u dobru od istine, to jest, koji ne ive u skladu s istinama, vrlo se varaju. Oni su izvan crkve, iako su u skuptini (kongregaciji); jer oni su u oseanju za zlo, s kojim se istina ne moe povezati. Njihovo oseanje za istinu ne dolazi od Gospoda, nego od njih samih; jer oni gledaju sebe (kao cilj), s namerom da preko poznavanja istine steknu ugled, a preko toga poasti i bogatstvo; ali ne gledaju crkvu (kao cilj), niti Gospodovo carstvo, a jo manje Gospoda. Isto tako, oni koji su u oseanju za dobro iz kojega ne proistie nikakva istina, ni oni nisu u crkvi, iako su u skuptini; jer su oni u prirodnom a ne u duhovnom dobru, i doputaju da ih se vodi u svaku vrstu zla i obmane, samo ako se zlo izgledaom prikae kao dobro, a obmana kao istina (vidi br. 3470, 3471, 3518).

244

3964. I nadjede joj ime Dina.Da ovo oznaava kvalitet, jasno je iz znaenja imena i nadjenuti ime, to je kvalitet (o emu vidi gore). Kvalitet koji je predstavljen i oznaen Dinom je sve ono to pripada veri crkve u kojoj je dobro, kao to je maloas gore opisano. Isto se vidi i iz njenog imena, jer u izvornom jeziku Dina oznaava sud - (Da se sudom opisuje istina vere, moe se videto gore, br. 2235, a da je sud u unutranjem smislusveto (svetost) vere, a u spoljanjem smislu dobro ivota, br. 3921. Ovo sve pripada crkvi. 3965. Stihovi 22.24.Ali se Bog opomenu Rahele; i usliav je otvori joj matericu. I zatrudnje, i rodi sina, i ree: uze Bog sramotu moju. I nadjede mu ime Josip, govorei: neka mi doda Jehova jo jednoga sina. Ali se Bog opomenu Rahele i uslia je, oznaava sposobnost da se primi i prizna; i ona zatrudnje, i rodi sina, oznaava primanje i priznavanje; i ree: Bog uze (ukloni) sramotu moju, i nadjede mu ime Josip, govorei: nek mi Jehova doda jo jednoga sina, oznaava, u najviem smislu, Gospoda kao Boansko duhovno; u unutranjem smislu, duhovno carstvo, ili dobro vere; a u spoljanjem smislu, spasenje, a isto tako i oploavanje i umnoavanje. 2966. Stih 22. Ali se Bog opomenu Rahele, i uslii je.Da ovo oznaava provianje (provienje), jasno je iz znaenja opomenuti se (setiti se), kada se ovde odnosi na Boga, to je provianje, jer opomenuti se je gledati prema nekome; a da je, u najviem smislu, videti provienje, moe se videti gore (br. 3863); i iz znaenja usliati nekoga, kada se odnosi na Boga, to je provienje (br. 3869.) 3967. I otvori joj matericu. Da ovo oznaava sposobnost da se primi i prizna, vidi se iz znaenja otvoriti matericu, to je dati sposobnost da se zane i rodi; na taj nain, u unutranjem smislu, sposobnost da se primi i prizna, naime, dobra od istine i istine od odbra. Da zatrudnjeti i roditi oznaava primanje i priznavanje, bilo je vie puta gore pokazano. 3968. Stih 23.I zatrudnje, i rodi sina, i ree: Da ovo oznaava primanje i priznavanje, moe se videti gore, br. 3919, 3925, 3955, 3959. 3969. Stih 24. I nadjede mu ime Josip, govorei: neka mi doda Bog jo jednoga sina. Da ovo, u najviem smislu, oznaava Gospoda kao Boansko duhovno; u

245

unutranjem smislu, duhovno carstvo, ili dobro vere; a u spoljanjem smislu, spasenje, a isto tako i oplaavanje i umnoavanje, vidi se iz reprezentacije Josipa u Rei (o emu vidi nie); i iz znaenja Bog uze sramotu moju, a isto tako i iz Neka mi Bogdoda jo jednoga sina; jer je je dobio ime Josip od uzeti idodati. Bog uze sramotu moju, oznaava da Rahela nije vie nerotkinja, pa prema to nije vie mrtva, kao to je za sebe rekla Jakovu (stih 1, br. 3908). Jer se Rahelom predstavlja oseanje za unutarnju istinu, ili unutarnji ovek u pogledu istine (br. 3758, 3782, 3793, 3819). Unutarnji ovek kao da je mrtav, ako mu po dobrima i istinama ne korespondira SEKCIJA 2 spoljanji ili prirodni ovek (vidi br. 3493, 3620, 3623). Ova dva (oveka) moraju da se poveu, tako da kao ine ne dva, nego jednoga oveka. Do ovoga povezivanje ne moe doi sve dok prirodni ili spoljanji ovek nije pripremljen, to jest, dok ne primi i ne prizna opte istine oznaene sa deset Jakovljevih sinova od Lije i robinja; i dok se dobro prirodnog oveka ne pripoji istinama u njemu, koje se povezivanje oznaava poslednjim Jakovljevim sinom od Lije, naime, Zebulonom, koji je tako nazvan od priljubiti se (br. 3960, 3961). Kad doe do ovoga pripajanja, unutarnji ovek i spoljanji ulaze u nebeski brak, o kojem je gore bilo rei (br. 3952). Razlogada u njega ne ulaze pre toga, velika je tajna; jer treba da se dobro unutarnjeg oveka tada spoji s dobrom spoljanjeg, a preko ovoga i s istinom u njemu (unutarnjem oveku); a isto tako i dobro unutarnjeg oveka, preko oseanja istine u njemu, da se spoji s dobrom spoljanjeg oveka, kao i s istinom u njemu; to jest, neposredno i posredno (o kojem neposrednom i posrednom povezivanju vidi gore, br. 3314, 3573, 3616). Poto se tada po prvi put unutarnji ovek povezuje sa spoljanjim, a pre nego doe do ovoga povezivanja, unutarnji ovek kao da i ne postoji, i kao da je mrtav (kaoto je reeno gore), pa se stoga reklo, Bog uzesramotu moju. To je ono to je oznaeno sramotom za koju se kae da ju je Bog uzeo, to jest da ju je uklonio, ili od koje ju SEKCIJA 3 je oslobodio. Ali pod reima koje slede: Nekami Bog doda jo jednoga sina, ozaena je druga tajna, koja je ovo. Josipom je predstavljeno Gospodovo duhovno carstvo, pa tako i duhovni ovek. Postoje dve stvari koje ine duhovnog oveka, naime, ljubav ka blinjemu i vera; ili to je isto, dobro i istina. Ljubav ka blinjemu koja je iz vere, ili dobro koje je od istine, je ono to je predstavljeno Josipom; a vera u kojoj je ljubav ka blijemu, ili istina u kojoj je dobro, je ono to je predstavljeno jo jednim sinom, a to je predstavljeno

246

Benjaminom o kojemu vidi Knjiga Postanja XXXV.16-18. Tako je Josip nebeski duhovno ovek; a Benjamin duhovno nebeski. ta je razlika izmeu ova dva, moe se videti iz onoga to je pre bilo esto reeno o dobru od kojaga potie istina, i o istini od koje potie dobro. To je ono to je oznaeno Rahelinim reima: neka miJehovadoda jo jednoga sina. Ali ovu tajnu mogu da vide samo oni koji su u ljubavi ka blinjemu iz vere (prim. prev. Oni koji ine dobro blinjemu zato to tako vera nalae); jer ovi su u poglednu njihovog unutarnjeg u svetlosti neba, u kojem svetlu je i inteligencija. Ali ovo ne mogu da vide oni koji su samo u svetlosti sveta, jer u ovoj svetlosti nema inteligencije, osim onoliko koliko u njoj ima i svetlosti neba. SEKCIJA 4 Anelima, koji su u svetlosti neba, ovo su sasvim obine stvari. Iz svega ovoga sada se moe videti da se reima, Bog uze sramotu moju, kao i s Neka mi Jehovadoda jo jednoga sina, u najviem smislu, ozanaava Gospod kao Boansko duhovno; a u unutranjem smislu, Gospodovo duhovno carstvo, ili dobro vere; jer to je Duhovno u tome carstvu. Ali da se, u spoljanjem smislu, ovim reima oznaava spasenje, kao i oploavanje i umnoavanje, to je stoga to to sledi (iz onoga to prethodi) (vidi br. 3971). SEKCIJA 5 Gospodovo duhovno carstvo, kao to je vie puta gore reeno, sastoji se od onih koji su u ljubavi ka blinjem, pa stoga i u veri. Ono je odvojeno od Gospodovog nebeskog carstva, jer tosainjavaju oni koji u ljubavi ka Gospodu ili koji su u najintimnijem (najdubljem) nebu; to su oni koji su duhovni, i koji sainjavaju drugo ili unutarnje nebo. Razlog da se Bog prvo pominje Bog uze sramotu moju, a onda Jehova neka neka mi Jehova doda jo jednoga sina, - je u tome to se prvo ime odnosi na uspinjanje od istine ka dobru, a drugo na sputanje od dobra ka istini; jer je duhovni ovek u dobru od vere (to jest, u dobru od kojega potie istina); ali pre nego li postane duhovan, on je u istini od vere (to jest, u istini u kojoj je dobro), jer Bog se (kao re) koristi kad je predmet istina; a Jehova kada je dobro (br.2586, 2807, 2822, 3921). Da se SEKCIJA 6 Josipom predstavlja Gospodovo duhovno carstvo, ili duhovni ovek, pa tako i dobro vere, moe se videti iz odlomaka u Rei gde se on pominje; kao u Jakovljevom, tada Izrailjevom, prorotvu; Josip je rodna grada, grana kraj izvora, kojoj se granci rairie svrh zida. Ako ga i ucvijelie ljuto i strijeljae na nj, i bie mu neprijatelji strijelci, opet osta jak luk njegov i ojaae miice ruku njegovijeh od ruku jakoga Boga Jakovljeva, odakle posta kamen i pastir Izrailju. Od silnoga Boga oca tvojega, koji e ti pomagati, i od svemonoga,

247

koji e te blagosloviti ozgo s neba, blagoslovima ozdo iz bezdana, blagoslovima od dojaka i od materice. Blagosovi oca tvojega nadvisie blagoslove mojih starijih svrh brda vjenijeh, neka budu nad glavom Josipovom i nad tjemenom odvojenoga izmeu brae svoje (Postanje XLIX.22-26). U ovim prorokim reima sadran je, u najviem smislu, opis Gospodovog Boanskog Duhovnog; a u unutranjem smislu, opis njegovog duhovnog carstva. ta svaka pojedinost sadri, bie, po Gospodobvoj Boanskoj milosti, reeno kod objanjevanja ovoga poglavlja. Tako, u SEKCIJA 7 prorotvu Mojsijevom: I za Josipa ree: blagoslovena je zemlja njegova od Jehove blagom s neba, rosom, i iz dubine ozdo, i blagom koje dolazi od sunca. I blagom koje dolazi od mjeseca, i blagom starijeh brda i blagom vjenijeh humova, i blagom na zemlji i obiljem njezinijem, i milou onoga koji stoji u kupini. Neka to doe na glavu Josipu i na tjeme odvojenome izmeu brae svoje. Krasota je njegova kao u prvenca teleta, i rogovi njegovi kao rogovi u jednoroga; njima e bosti narode sve do kraja zemlje; to je mnotvo tisua Efraimovih i tisue Manasijine (Zak. Ponovljeni XXXIII. 13-17). SEKCIJA 8Poto je Izrailj predstavljao Gospodovbu duhovnu crkvu (vidi br. 3305, 3654), stoga je Jakov, tada Izrailj, pre smrti rakao Josipu; Sada dakle dva tvoja sina, to ti se rodie u zemlji Egipatskoj prije nego dooh k tebi u Egipat, moji su, Efraim i Manasija kao Ruben i imun (Simeon) neka budu moji. Aneo koji me je izbavljao od svakoga zla, da blagoslovi djecu ovu, i da se po mojemu imenu i po imenu otaca mojih Avrama i Isaka prozovu, i da se kao ribe namnoe na zemlji (Postanje XLVIII.5,16). Jer dve stvari sainjavaju duhovnu crkvu razum i volja, od kojih je razum predstavljen Efraimom, a volja Manasijom. Iz ovoga je jasno zato je Jakov. tada Izrailj, usvojio dva Josipova sina. Efraim se esto pominje u Rei, osobito u prorokoj Rei, i njiime se oznaava Intelektualno istine i dobra, koje pripada duhovnoj crkvi. Kod Jezikilja: Jehova ree: Sine ovjeiji, uzmi jedno drvo (palicu) i napii na njemu: Judi i sinovima Izrailjevim, drugovima njegovijem. Pa onda uzmi drugo drvo, i na njemu napii: Josipu drvo Efraimovo i svega doma Izrailjeva, drugova njegovijeh. I sastavi ih jedno s drugim a budu kao jedno u tvojoj ruci. Reci im: ovako veli Jehova Bog: evo, ja u uzeti drvo Josipovo, to je u Efraimovoj ruci, i plemena Izrailjeva, drugova njegovijeh, i sastaviu ga s drveom Judinijem, i nainiu od njih jedno drvo i bie jedno u ruci mojoj. I nainiu od njih jedan narod u zemlji, na gorama Izrailjevim, i jedan e car biti svima njima, niti e vie biti dva naroda, niti e vie

248

biti razdijeljeni u dva carstva (XXXVII.16,17,19,22). Ovde se govori o Gospodovom nebekom i duhovnom carstvu. Nebeski carstvo je Juda (br. 3654, 3881, 3921 na kraju); duhovno carstvo je Josip; i kae se da ova dva carstva nikad nee biti dva, nego jedno. Ona su ujedinjena i SEKCIJA 10 Gospodovim dolaskom na svet. (Da su duhovni bili spaseni Gospodovim dolaskom, moe se videti gore, br. 2661, 2716, 2833, 2834.) O duhovnima Gospod govori kod Jovana: I druge ovce imam koje nisu iz ovoga tora, ione Mi valja dovesti; i ue glas Moj, i bie jedno stado i jedan pastir (X.16). Ovo je ono o je oznaeno sa dva drveta (palice), Judinu iJosipovu, koja e se spojiti u jedno, i koja e biti jedno u ruci Gospodovoj. Jer nebesko sainjava tree nebo, koje je najdublje; dok je duhovnodrugo nebo, koje je unutarnje; i ona su jedno, jer jedno utie u drugo(to jest, nebesko u duhovno), gde je duhovno plan (podloga) za nebesko, i ona su tako vrsto ustaniovljena. Jer je Boansko Nebesko u treem nebu ili najdubkljem nebu ljubav ka Gospodu; a nebesko Duhovno je ljubav ka blinjemu. Ova ljubav ka blinjemu je glavna stvar u drugom ili unutarnjem nebu, gde su duhovni. Ovo pokazuje ta je priroda influksa, a isto tako i ta je to to se uspostavlja preko influksa. Drvo predstavlja dobro, kako dobro ljubavi ka Gospodu, tako i dobro ljubavi ka blinjemu (br. 2784, 2812, 3720). To je bio razlog da se Juda i Josip (njehova imena) napiu na drvenim SEKCIJA 11 palicama, koje treba da postanu jedna. Tako kod Zaharije: I ukrijepiu dom Judin, i dom u Josipov spasti, i doveu ih natrag, jer mi ih je ao, i bie kao da ih nijesam odbacio, jer sam ja Jehova Bog njihov i usliiu ih (X.6). Ovde opet je predmet dva carstva, nebesko i duhovno (nebesko je Juda, a duhovno Josip), i spasenje duhovnog. SEKCIJA 12 Kod Amosa: Jehova veli domu Izrailjevu: Traite Mene, i biete ivi, da ne obuzme doma Josipova kao oganj, i spali i ne bude nikog da gasi Betel(V.4,6,15). I ovde je duhovno oznaeno Josipom; dom Izrailjev je duhovna crkva (br. 3305, 3654); Josip je dobro ove crkve, pa se stoga kae, Jehova veli domu Izrailjevu, Traite mene, i biete ivi, da ne obuzme doma Josipova kao oganj. Kod SEKCIJA 13 Davida: Pastire Izrailjev, uj! Koji vodi sinove Josipove kao ovce, koji sjedi na heruvimima, javi se! Pred Jefremom i Manasijom probudi krjepost svoju, i hodi da nam pomogne.Boe, povrati nas, neka zasja lice Tvoje da se spasemo! (Psalam LXXX.1-3). I ovde na slian nain Josip je duhovni ovek; Efraim, SEKCIJA 14 Benjamin, i Manasija su tri sastavna dela te crkve. Opet: Podignite pjesme, dajte bubanj, slatke gusle sa psaltirom. Trubite o mijeni u trubu,

249

o utapu radi praznika naega. Jer je taki zakon u Izrailju, naredba od Boga Izrailjeva. Za svedoanstvo postavi Josifu ovo, kad iae u zemlju Misirsku (Egipatsku). Jezik, koji ne znah, uh (Psalam, LXXXI.2-5). Da Josip ovde duhona crkva, ili duhovni ovek, vidi se iz svake rei i izraza; jer u Rei ima izraza i termina koji izraavaju duhovne stvari, i drugih izraza koji izraavaju nebeske stvari, i tako na slian nain kroz celu Re. U ovom odlomku ima rei i izraza koji izraavaju duhovne stvari; kao pesma, psaltir, bubanj, gusle sa psaltirom, trubite u trubu o utapu, radi oznaka praznika. Iz ovoga je jasno i to, da je SEKCIJA 15 ovde predmet duhovna crkva, koja je Josip. Kod Jezikilja: Ovako veli Gospod Jehova: ovo su mee u kojima ete naslijediti zemlju po dvanaest plemena Izrailjevih: Josipu dva dijela. (XLVII13). Ovde je predmet Gospodovo duhovno carstvo. I za to se kae: Josipu dva dela. Gospodovo Boansko Duhovno je ono to se naziva Njegovim carstvom: jer Gospodovo carstvoje Njegova Boanska istina; dok je Njegovo svetenstvo Njegovo Boansko dobro (br. 2015, 3009, 3670). Gospodovo carstvosamo je ono to je predstavljeno Josipom, kad je vladao zemljom Egiptskom, o kojoj reprezentaciji bie rei, po Gospodovoj Boanskoj milosti, na svome mestu. U pogledu Gospodovog Boanskog Duhovnog, ili Boanske istine koja je, u najviem smislu, predstavljena Josipom, ono nije u u Gospodu, nego je od SEKCIJA 16 Gospoda; jer Gospod je samo Boansko dobro; a Boanska istina proizilazi iz Boanskog dobra. Da se posluimo uporeenjem, to je kao sunce i njegova svetlost; svetlost nije u suncu, nego proizilazi iz njega; ili je to kao vatra, gde svetlo iz nje nije u vatri, ali proizilazi od vatre. Boansko dobro samo u Rei uporeuje se sa suncem, i s ognjem, i naziva se sunce i oganj.Gospodovo nebesko carstvo ivi od dobra koje proistie od Gospoda; dok Njegovo duhovno carstvo (proistie) od istine koja potie otuda (iz dobra); pa stoga u drugom ivotu Gospod se pokazuje nebeskim kao sunce; dok se duhovnim pokazuje kao mesec (br. 1053, 1521, 1529-1531, 3636, 3643). Itoplina i svetlo proistiu iz sunca, toplina je da uporedimo dobro ljubavi, koje se naziva i nebeskom i duhovnom toplinom; i svetlost, istina koja potie otuda, koja se naziva i duhovnom svetlou (br. 3636, 3643). Ali unutar nebeske i duhovne svetlosti, koja u drugom ivotu proizilazi od Gospoda kao Sunca, je dobro ljubavi i istina vere, stoga i mudrost i inteligencija (br. 1521-1523, 1542, 1619-1632, 2776, 3190,

250

3195, 3222, 3223, 3339, 3485, 3636, 3643, 3862); jer sve to proistie od Gospod ivo je. Iz ovoga moemo SEKCIJA 17 videti ta je Boansko Duhovno; i odakle dolazi duhovno carstvo, i nebesko carstvo; i da je duhovno carstvo dobro vere, to jest, ljubav ka blinjemu, koja se uliva od Gospoda neposredno, a posredno preko nebeskog carstva. Boansko Duhovno, koje potie od Gospoda, naziva se u Rei duhom istine, ili svetom istinom; ne da dolazi od duha, nego od Gospoda preko duha koji On alje; kao to se moe videti iz Gospodovih rei kod Jovana: A kad doe on, Duh istine, uputie vas na svaku istinu; jer ne e od sebe govoriti, nego e govoriti to uje, i javie vam to e biti u napredak. On e Me proslavitijer e od Mojega uzeti, i javie vam (XVI.13,14). 3970. Stihovi 25,26. A kad Rahela rodi Josipa, ree Jakov Labanu: pusti me da idem u svoje mjesto i u svoju zemlju. Daj mi ene moje, za koje sam ti sluio, i djecu moju, da idem, jer zna kako sam ti sluio. A kad Rahela rodi Josipa, oznaava priznavanje Duhovnog koje je predstavljeno Josipom; ree Jakob Labanu, oznaava dobro prirodne istine u odnosu na sporedno (kolateralno) dobro Boanskog porekla, pomou kojega se ostvaruje povezivanje s unutarnjim; pusti me da idem u svoje mjestu i u svoju zemlju, oznaava da je tada postojala enja Prirodnog, koje je predstavljeno Jakovom, da doe do povezanosti sa Boanskim Racionalnim; daj mi ene moje, oznaava da oseanja prema istini pripadaju Prirodnom; i djecu moju, oznaava da su tako delovale istine koje su potekle otuda; jer zna kako sam ti sluio (za koje sam ti sluio), oznaava (da je to uradio) iz Svoje sopstvene moi; da idem, oznaava povezivanje sa Boanskim Racionalnim; jer zna kako sam ti sluio, oznaava trud i napor koji je dolazio od Njegove vlastite moi. 3971. Stih 25. A kad Rahela rodi Josipa. Da ovo oznaava priznavanje Duhovnog (carstva) koje je predstavljeno Josipom, vidi se iz znaenja roditi, to je priznavanje (vidi br. 3905, 3911, 3915, 3919); iz reprezentacije Rahele, to je oseanje prema unutranjoj istini (br. 3758, 3782, 3793, 3819); i iz reprezentacije Josipa, koji je duhovno carstvo, pa stoga i duhovni ovek (br. 3969), i stoga i Duhovno; jer Duhovno, poto proistie od Gospoda, je ono to ini oveka duhovnim, i koje sainjava duhovno carstvo. U onome to je izneseno o Jakovljevim sinovima od robinja i od Lije, govori se o primanju i priznavanju optih

251

istina, a na kraju i o povezivanju s unutarnjim ovekom, pa stoga i o ovekovom preporodu sve dok ne postane duhovan, to jest, Josip koji je duhovni ovek. U onome to neposredno sledi, govori se o oploavanju i umnoavanju istine, to je oznaeno stadom koje je Jakov stekao za sebe sluei se Labanovim stadom; jer kada doe do povezanosti unutarnjeg oveka sa spoljanjim, ili duhovnog oveka sa prirodnim, sledi oploavanje i umnoavanje istine; jer ova povezanost je nebeski brak u oveku, i ove (istine) se raaju iz toga. Iz ovoga sledi da se oploavanje i umnoavanje oznaavaju Josipom u spoljanjem smislu (br. 3965,3969). (Oploavanje se kae o dobru, a umnoavanje o istini, br. 43, 55, 913, 983, 2846, 2847.) 3972. I Jakov ree Labanu. Da ovo oznaava dobro prirodne istine u odnosu na sporedno dobro koje je Boanskog porekla, preko kojega se ostvaruje povezanost s unutarnjim, vidi se iz reprezentacije Jakova, koji je dobro prirodne istine (vidi br. 3659, 3669, 3677, 3775, 3824); i iz reprezentacije Labana, koji je sporedno dobro Boanskog porekla (br. 3612, 2665, 3778). Da se povezivanje s unutranjim ostvaruje preko ovoga dobra, bilo je vie puta objanjeno (br. 3665, 3690 i na drugim mestima). Ovo je dobro oznaeno stadom Labanovim, preko kojega je Jakov stekao za sebe svoje vlastito stado (o emu u onome to sledi). 3973. Pusti me da idem u moje mjesto i u moju zemlju. Da ovo oznaava da je tada postojala enja Prirodnog, koje je predstavljeno Jakovom, da doe do povezivanja sa Boanskim Racionalnog, vidi se iz reprezentacije Jakova, koji govori ove rei, a to je dobro prirodne istine (br. 3972); i iz znaenja zemljeovde, a to je Boansko Racionalnog; jer sepod mojom zemljom misli na njegovog oca Isaka i njegovu majku Rebeku, jer je on eleo da ide k njima. (Da je Isak Boansko Racionalno u odnosu na dobro, moe se videti gore, br. 2083, 2630, 3012, 3194, 3210; a isto tako da je Rebeka Boanska istina povezana sa Boanskim dobrom Racionalnog, br. 3012, 3013,3077.) Da je oznaena enja za povezivanjem, vidi se po oseanju sadranom u reima. 3974. Stih 26. Daj mi ene moje.Da ovo oznaava da oseanja prema istini pripadaju Prirodnom; i da moju djecu oznaava da su to uinile istine koje otuda potiu, jasno je iz znaenja ena ili robinja, to su oseanja prema istini; njegova

252

ena Lija, oseanje prema spoljnoj istini; a Rahela, oseanje prema unutarnjoj istini (o kojoj vidi esto gore); i iz znaenja dece, to su istine koje proizilaze; jer se decomkoja su oena od robinja oznaavaju istine koje proizilaze; a sinovima se oznaavaju istine (br. 489, 491, 533, 1147, 2623, 3373); a decom koja su roena odrobinja, istine koje proistiu. Bila je to odredba muu drevnima da robinje, koje su date slugama za ene, pripadaju gospodaru kod kojega slue, kao i deca koja su roena od njih; to je oito kod Mojsija: Ako kupi roba Jevrejina, est godina neka ti slui, a sedme neka otide slobodan bez otkupa. Ako ga gospodar njegov oeni, i ena mu rodi sinove ili keri, ena s djecom svojom neka bude gospodaru njegovu, a on neka otide sam (Izlazak. XXI.2,4). Ovo je bila odredba i u Drevnoj Crkvi, pa je tako Labanu bila poznata, stoga je on za sebe traio robinje (ene) i decu Jakovljevu, kao to je jasno iz sledeeg poglavlja: A Laban odgovori Jakovu i ree: ove su keri moje keri, i ovi su sinovi moji sinovi, i ova stoka moja stoka, i to god vidi je moje; pa ta bih uinio danas kerima svojim ili sinovima njihovijem koje rodie? (Postanje XXXI.43). Zato to je Jakov znao ovo, rekao je Labanu, Daj mi ene moje i djecu moju. Ali ta odredba, kako to stoji kod Mojsija na navedenome mestu, predstavlja pravo unutranjeg ili racionalnog oveka da prisvoji dobra i istine spoljanjeg ili prirodnog oveka; jer je mukarcem slugom bila predstavljena istina Prirodnog kakva je na poetku, pre nego li su uvedene prave istine. Istina koja se stekne u poetku nije istina, ali izgleda kao istina, ali ona ipak, kao to je pokazano, slui kao sredstvo da se uvedu prave istine i dobra; pa stoga, kada se se dobra i istine ustanove preko ovih, ili preko njihovih usluga, one se odbacuju, a zadravaju se prava dobra i istine koje su steene. Bilo je to radi ove SEKCIJA 2 reprezentacije da je ovaj zakon o slugama (robovima) ustanovljen. Ali to se tie Jakova, on nije bio kupljeni sluga (rob), jer je bio iz bolje porodice nego li Laban. On je kupio svojim slubom keri od Labana, kao i decu koja su od njih roena; jer je to bila njegova plata. Labanova misao, dakle, nije bila u skladu s istinom. Pored toga, robom Jevrejinom bila je oznaena istina koja slui za uvoenje pravih dobara i istina, a njegovom enom bilo je oznaeno oseanje prema prirodnom dobru. S Jakovom je bilo drugaije. Njime je predstavljeno dobro prirodne istine; a njegovim enama oseanje prema istini; Niti je predstavljeno Labanom ono to je predstavljeno gospodarem u zakonu koji je naveden o robu Jevrejinu,naime, o racionalnom; nego sporedno dobro (vidi br.

253

3612, 3665, 3778); koje nije pravo dobrom SEKCIJA 3 nego izgleda kao pravo, a slui za uvoenje istina (br. 3665, 3778), koje su stoga bile Jakovljeve (istine). Ove stvari, koje se ovde izlau, zaista su takve da ih malo ko moe shvatiti; jer malo njih zna ta je istina i dobro prirodnog, i da se ovi razlikuju od istine i dobra racionalnog. Jo se manje zna da dobra i istine koje nisu prave, da izgledaju kao prave, ali da moguda poslue za uvoenje pravih dobara i istina, pogotovo u poetku preporoda. Meutim, poto je ovo sadrano u unutranjem smislu ovih rei, kao i u unutranjem smislu onih rei koje slede o Labanovom stadu, preko kojega je Jakov stekao stado za sebe, o njima ne treba utati. Moda ima i onih koji mogu da ih shvate. Oni koji ele da znaju takve stvari, to jest, koji su u oseanju za duhovno dobro i istinu, oni su prosvetljeni u pogledu ovakvih stvari. 3975. Jer zna kako sam ti sluio (Za koje sam ti sluio). Da ovo oznaava (da je to bilo) od Njegove vlastite moi, vidi se iz znaenja sluiti, to je trud i napor (br. 3824,3846), a to, kada se odnosi na Gospoda, oznaava Njegovu vlastitu mo; jer je Gospod Svojom vlastitom moi stekao Boanska dobra i Boanske istine, i uinio Svoje Ljudsko Boanskim (vidi br. 1616, 1749,1921, 2025,2026, 2083,2500, 2523, 2632, 2816, 3382). 3976. Pusti me da idem. Da ovo oznaava povezivanje sa Boanskim Racionalnim, vidi se iz znaenja ii; to jest, u njegovo mesto i u njegovu zemlju (br. 3973); ime je oznaena enja za povezivanjem sa Boanskim Racionalnog. 3977. Jer zna kako sam ti sluio (jer zna za to sam ti sluio).Da ovo oznaava trud i napor koji je poticao od Njegove vlastite moi, moe se videti iz onoga to je maloas reeno i navedeno gore (br. 3975); tako i bez objanjavanja. ta ove stvari dalje obuhvataju, vidi se iz onoga to je gore reeno (br. 3974), ako i iz onoga to sledi. 3978. Stihovi 27-30. A Laban mu ree: nemoj, ako sam naao milost pred tobom; vidim da me je blagoslovio Jehovatebe radi. I jo ree: iti koliko hoe, i ja u ti dati. A Jakov mu odgovori: ti zna kako (za to) sam ti sluio i kakva ti je stoka postala kod mene. Jer je malo bilo to si imao dokle ja ne dooh, ali se umnoi veoma, jer te Jehova blagoslovi, kada ja dooh. Pa kad u i ja sebi tako kuu kuiti? I Laban mu ree, oznaava opaanje od dobrakoje je oznaeno Labanom;

254

nemoj, ako sam naao milost pred tobom, oznaava jaku naklonost; vidim da me je blagoslovio Jehova tebe radi, oznaava (da je to bilo) od Boanskog, radi dobra koje pripada prirodnom, kojemu je to bilo od koristi; a on ree: iti to hoe, i ja u ti dati, oznaava da bi to bilo dato od sebe za ono to je bilo od koristi; a on mu ree: ti zna kako sam ti sluio ( za to sam ti sluio), oznaava da on zna njegov naum( um, animus) i njegovu mo; i kakva ti je stoka (blago) postala kod mene, oznaava da je i ovo bilo od Boanskog; jer je malo bilo to si imao dokle samja doao, oznaava da je njegovo dobro bilo neplodno (jalovo) pre nego to se povezalo; ali se umnoi veoma, oznaava plodnost kasnije; jer te blagoslovi Jehova meneradi, oznaava da je to bilo od Boanskog, to to je pripadalo Prirodnom; pa kad u i ja sebi tako kuu kuiti? Oznaava da e sada i njegovo vlastito dobro od tioga postati plodno. 3979. Stih 27. A Laban mu ree. Da ovo oznaava opaanje od dobra koje je oznaeno Labanom, vidi se iz znaenja rei, to je opaanje (vidi br. 1898, 119, 2080, 2862, 3395, 3509); i iz reprezentacije Labana, to je sporedno dobro od Boanskog (br. 3612,3665,3778). Da se opaanje od dobraoznaava reima, Laban mu ree, je stoga to se osobama u Rei ne oznalavaju osobe, nego stvari; u najviem smislu, Boanske stvari koje su u Gospodu; u unutranjem smislu, takve stvari u oveku o kakvima se ovde govori; dakle, preko dve osobe, dve stvari u u istom pojedincu. 3980. Nemoj, ako sam naao milost pred tobom. Da ovo oznaava jaku naklnost, jasno je iz znaenja nai milost uoima, to je jaka naklonost. Jakom nakloniu se oznaava dobro koje je oznaeno Labanom, kada ono eli da bude prisutno. Onaj ko razmilja, ili je kadar da razmilja, o oseanjima prema dobru i istini u sebi, kao i o njihovom uivanju i prijatnosti (u njima), primetie jaku naklonost za jedno (dobro ili istinu) a manju za drugu; ali bez razmiljanja ove i ovakve stavri se ne primeuju. 3981. Vidim da me je blagoslovio Jehova tebe radi. Da ovo oznaava da je ovo bilo od Boanskog, radi dobra koje pripada Prirodnom, kojemu je trebalo da bude od koristi, vidi se iz znaenja vidim da me je Jehovablagoslovio, to je znati za sigurno da je to od Boanskog (od Boga). Da je to bilo radi dobra koje pripada Prirodnm,

255

kojemu je bilo od koristi, oznaeno je sa tebe radi; jer Jakov je dobro prirodne istine (br. 3659, 3669, 3677, 3775, 3829); a Laban je sporedno dobro koje slui (kao to je pokazano passim; vidi i br. 3982, 3986). 3982. Stih 28. I jo ree: iti koliko hoe, i ja u ti dati.Da ovo oznaava da bi on od sebe (dobrovoljno) dao to se elelo, vidi se i bez objanjavanja. Ovo to je do sada reeno takve je prirode, da se ne moe pokazati razumu na jasan nain, ne samo stoga to se um ne moe u trenutku odvratiti od istorijskih izjava o Labanu i Jakovu i okrenuti prema duhovnim stvarima o kojima se govori u unutranjem smislu (jer istorijsko znaenje uvek ispunjava ideju, a mora da nestane kako da bi se ono to nije istorijko shvatilo u nizu i u povezanosti), nego i stoga to je nuno da se ima jasan pojam o dobrima koja su predstavljena kako Labanom tako i Jakovom; a treda se setiti da je dobro predstavljeno Labanom takve prirode da je ono korisno samo da pomogne uvoenju pravih dobara i istina; a kada obavi ovu korisnu uslugu, ono se naputa. Kakvo je ovo dobro, bilo je ve opisano. To je slino onome to je nezrelo u plodovima, pomou ega se uvodi sok; a kada ovome poslui, onda sesok upija, i plod zri SEKCIJA 2 pomou tkiva, a posle i pomou pravog soka. Poznato je da ovek ui mnoge stvari u detinjstvu i mladosti radi onoga to e pomou ovih znanja nauiti stvari koje su korisnije; a postupno, preko ovih, na naui ono to je jo korisnije, da bi na kraju nauio stvari o venom ivotu; a kada ove naui, one prethodne kao da se briu. Slino ovome, kad se ovek rodi nanovo od Gospoda, njega vode razna oseanja dobra i istine koja nisu oseanja za pravo dobro i istinu, ali su korisna samo da bi shvatio ona prava, i da na kraju bude proet njima; a kada doe do ovoga, prethodna oseanja se zaboravljaju i naputaju, jer su sluuila samo kao sredstva. Sluaj je takav sa sporednim dobrom oznaenim Labanom, u odnosu na dobro istine oznaeno Jakovom, kao i stadom svakoga od njih (o emu kasnije). Ovo su SEKCIJA 3 tajne sadrane u ovim reima i u onim koje slede; ali se one (tajne) prikazuju u obliku istorije kako bi se Re itala s uivanjem, ak i kada je deca itaju kao i prostodune osobe, tako da kada su u svetom uivanju koje dolazi o istorijskog smisla, i aneli koji su kod njih mogu biti u svetosti unutranjeg smisla; jer se ovaj smisao prilagoava inteligenciji anela, dok se spoljanji smisao prilagoava

256

inteligenciji ljudi. Preko ovoga su aneli zdrueni sa ovekom, o emu ovek nita ne zna, ali opaa neku prijatnost koja je popraena svetim oseanjem. 3983. Stih 29. Ti zna kako (za to) sam ti sluio. Da ovo oznaava da je on zao njegov naum (nameru, animus), nao i njegovu silu, moe se videti iz nizova stvariu unutranjem smislu. Da poznavati nekoga znai poznavati njegov um (naum), jasno je. A da poznavati kavalitet neije usluge (slube), ili kako sam ti sluio, to je poznavati njegovu mo, moe se videti iz znaenja sluiti, to je vlastita mo (vidi br. 3975, 3977); jer se Jakovom predstavlja Gospodovo Boansko Prirodno u odnosu na dobro od istine, koje ima mo. Iz ovoga sledi da kakva tije stoka (blago) postala kod mene oznaava da je i ovo bilo od Boanskog (od Boga). 3984. Stih 30. Jer je malo bilo to si imao dok ja ne dooh. Da ovo oznaava da je njegovo dobro bilo neplodno (jalovo) kada nije bilo povezano, moe e videti i iz nizova u unutranjem smilsu. Jer se za dobro predstavljeno Labanom, pre nego li je bilo spojeno s dobrom istine, koje je Jakov, za to se dobro kae da je bilo od male koristi, to jest, da je bilo neplodno. Ali kakav je sluaj s ovim stvarima, videe se iz onog to sledi. 3985. Ali se umnoi veoma. Da ovo oznaava plodnost, oito je iz znaenja umnoiti se veoma, to je plodnost, to jest, posle povezivanja. 3986. Jer te je Jehova blagoslovio kad dooh (kod moga stopala). Da ovo oznaava da ono to jepripadalo prirodnom, da je to bilo od Boanskog (od Boga), vidi se iz znaenja Jehova blagoslovio, to je obdariti dobrom (vidi br. 3400); i da je ovo povezivanje (br. 3504, 3514, 3530, 3565, 3584); na taj nain, Jehova blagoslovio oznaava biti obdaren Boanskim dobrom, preko povezivanja; i to ovde, s dobrom koje pripada prirodnom, to je predstavljeno Jakovom. Prirodno je oznaeno stopalom. Da je stopalo prirodno, moe se videti gore, br. 2126, 3147, 3761), a isto e se videti iz korespondencije Velikog oveka sa svim u oveku, kao to je pokazano na kraju poglavlja (plural). Iz ovoga se vidi da se sa Jehova te je blagoslovio kada dooh k tebi (kod moga stopala) oznaava da to to je bilo u Prirodnom, da je to SEKCIJA 2 bilo od Boanskog. Tajna koja je sakrivena u unutar ovih rei i onih koje neposredno prethode, poznata je malom broju, a moda nikome, pa e stoga biti otkrivena. Dobra koja su u ljudima, kako onima

257

koji su u crkvi tako i onima van crkve, vrlo su razliita; tako razliita, da dobro jednog oveka nije nikad isto kao dobro drugoga. Razlike potiu od istina s kojima su dobra povezana; jer svako dobro dobija kvalitet od istina. A istine imaju svoju sutinu od dobara. Razlike potiu i od oseanja ljubavi svakoga (oveka); koje (oseanje) je ukorenjeno u oveku i koje on usvaja kroz svoj ivot. Ali kod malog broja ljudi u crkvi ima SEKCIJA 3 pravih istina, a jo manje kod onih van crkve; tako da su oseanja za prave istine vrlo retka meu ljudima. Uprkos toga, svi oni koji su u dobru ivota, to jest, koji ive u ljubavi ka Gospodu i u ljubavi ka blinjemu, spasavaju se. Da se ovi mogu spasiti je stoga to je Boansko Gospodovo u dobru ljubavi ka Bogu i u dobru ljubavi ka blinjemu; a tamo gde je Boansko iznutra, tamo se sve stvari dovode u red, tako da se mogu povezati sa pravim dobrima i pravim istinama koje su u nebima. Da je ovako, moe se videti po drutvima koja sainjavaju nebo, koja su bezbrojna; a ona su sva u optem i posebnom razliita po dobru i istini, a sva zajedno pripadaju Jednom Nebu; a ona se meusobno odnose kao udovi i organi ljudskog tela koji, iako svuda razliiti, ipak sainjavaju jednog oveka. Jer jedinstvo koje je sainjeno od mnogih delova, nije sastavljeno od delova istoga nacrta; nego se sastoji iz raznovrsnih stvari koje su skladno povezane; isto je tako i s dobrima i istinama u duhovnom svetu, koja, iako raznolika, tako da nikad jedno nije sasvim kao drugo, ipak sainjavaju jedinstvo od Boanskog kroz ljubav i samilost. Jer ljubav i samilost su duhovno povezivanje; a njihova raznolikost je nebeska harmonija (sklad), koja raznolikost ini takav sklad da su jedno u SEKCIJA 4 Boanskom, to jest, u Gospodu. Osim toga, dobro ljubavi ka Bogu i dobro ljubavi ka blinjemu, ma koliko da su raznovrsna oseanja istine, ipak primaju pravu istinu i dobro; jer ona (dobra), tako da kaemo, nisu tvrda i odbijajua, nego su mekana i poputajua, dozvaljavajui Gospodu da ih vodi. I tako da se mogu saviti ka dobru, a preko dobra k Njemu. Sasvim je drugaiji sluaj s onima koji su u ljubavi ka sebi i ka svetu. Ovi ne doputaju Gospodu da ih vodi ka Sebi, nego se vrsto opiru, jer ele da sami sebe vode; a ovo je jo vie sluaj kada su u naelima obmane koja je potvrena. Sve dok su ovakvoga karaktera, oni ne primaju Boansko. Iz svega ovoga sada se vidi da ta je oznaeno u unutranjem SEKCIJA 5 smislu reima koje je Jakov rekao Labanu; jer se Labanom oznaava dobro koje nije pravo, jer u njemu nisu bileusaene prave istine; ali su ona (dobra) i pored toga takve prirode da se mogu

258

povezati s njima (s pravim istinama), i da u njima Boansko moe da bude. Takvo dobro postoji kod dece pre nego li prime prave istine; kao i kod prostodunih (neukih) u crkvi, koji znaju samo malo istina vere, ali zato ive u ljubavi ka blinjemu; a takvo dobro postoji i kod dobrih Neznaboaca, koji su u svetosti bogosluenja njihovim bogovima. Pomou ovakvog dobra, mogu se uvesti prave istine i dobra, kao to se moe videti uonome to je reeno o maloj deci i neukima u crkvi (br. 3690); i o pravednim Neznabocima izvan crkve (br. 2598-2603). 3987. Pa kad u i ja tako sebi kuu kuiti? Da ovo oznaava da e sada njegovo vlastito dobro postati plodno, jasno je iz znaenja kue, to je dobro (vidi br. 2233, 2234, 3128, 3652); a ovde moje kue, to je dobro oznaeno Jakovom. Da sebi kuu kuiti znai da i to dobro treba da postane plodno, vidi se iz onoga to se govori o oploavanju i umnoavaju istine; jer se Josipom, koji je poslednji roen, oznaava ovo oploavanje (br. 3965, 3969, 3971); a stadom koje je Jakov stekao za sebe pomoi Labnanovog stada, kao to sada sledi, opisuje se ovo znaenje. Da dobro nije plodni niti se istina umnoava sve dok ne doe do povezanosti spoljanjeg oveka s unutrapnjim, moe se videti iz toga to je unutranji ovek taj koji eli dobro drugome, apa stoga i misli dobro; a spoljanji ovek je taj koji ini dobro, i koji ga na taj nauava (ui druge dobru). Ako se injenje dobra ne povee sa htenjem dobra, i uenje dobra s miljenjem dobra, nema dobra u oveku; jer zao (ovek) moe hteti zlo a initi dobro, a tako isto misliti zlo a uiti dobro, kao to je svakome poznato. Livemeri i osobe koje svetogrde zbaju ovu vetinu vie od ostalih, i ta tako dobro da su sposobni da se prikau kao aneli svetla dok su vragovi (avoli) iznutra; iz ovoga se vidi da i kod koga dobro ne postaje plodno, osim kad se injenje dobra povee sa htejem dobra, a uenje dobra sa miljenjem dobra; to jest, dok se spoljanji ovek ne povee s unutranjim. 3988. Stihovi 31-33. I ree muLaban: ta hoe da ti dam? A Jakov ree: ne treba nita da mi da; nego u ti opet pasti stoku i uvati, ako e mi uiniti ovo: da zaem danas po svoj stoci tvojoj, i odluim sve to je areno i s biljegom, i sve to je crno izmeu jagnjadi (mladih ovaca). I to je areno i s biljegom izmeu koza, pa to poslije bude tako, ono da mi je plata. Tako e mi poslije posvedoiti pravda moja pred tobom kada doe da vidi (posle) zalugu moju: to god ne bude areno

259

ni s biljegom ni crno bude neka mi je plata. I ree mu Laban: ta e da ti dam? Oznaava znanje; a Jakov ree: ne treba nita da mi da, ako e mi uiniti ovo, oznaava da to treba da doe od dobra koje potie od istine; nego u ti opet pasti stoku i uvati, oznaava da dobro koje je oznaeno Labanom treba da tome poslui; da zaemdanas po svoj stoci tvojoj, oznaava da On opaa kakvo je svako dobro; i da odluim (odvojim) sve to je areno i sbiljegom, oznaava da e sve dobro koje je od Njega biti odvojeno gde god je pomeano sa zlom (koje je oznaeno arenim) i sa obmanom (oznaeno biljegom). I svako crno izmeu jaganjaca (mladih ovaca), oznaava proprium koji je nevin a koji pripada dobru koje je predstavljeno Labanom: i sve to je areno i s biljegomizmeu koza, oznaava da e onda svako dobro od istine u kome je obmana i zlo pomeano, da e biti Njegovo; i to e mi biti plata (nagrada), oznaava da je to bilo od Njega; tako e mi se poslije posvjedoiti pravda, oznaava Boansku svetost koju je On imao; poslije (sutra), oznaava u venosti; kada doe i vidi zaslugu moju, oznaava Njegov proprium; to god ne bude s biljegom icrno izmeu ovaca i koza u mene, oznaava ono to nije dobro oznaeno Labanom, koje je pomeano sa zlom i obmanom u dobrima od istine; i crno meu jaganjcima, oznaava prvo stanje nevinosti; bie kradeno, oznaava da to nije Njegovo. 3989. Stih 31. I on (Laban) ree: ta hoe da ti dam? Da ovo oznaava znanje, moe se videti po tome to je to pitanje kako bi se znalo ta on eli i ta da mu bude plata (nagrada). I Jakov ree, da ovo oznaava odgovor, jasno je bez objanjavanja. 3990. Ne treba nita da mi da, ako e mi uiniti ovo. Da ovo oznaava da to treba da doe od dobra koje potie od istine, jasno je iz znaenja nita da mi da, to je ne dobiti od dobra predstavljenog Labanom; nego od dobra predstavljenog Jakovom, koji je dobro istine (br. 3669, 3677, 3829). A ono to treba da se dobije, opisuje se u onome to sledi. 3991. Nego u opet (vratiu se) pasti stoku i uvati. Da ovo oznaava da se dobro predstavljeno Labanom mora koristiti, naime, da bi se uvodila prava dobra i istine, kao to je gore pokazano, vidi se iz znaenja stada, ovde Labanovog, koje je dobro njime predstavljeno. Opet doi(vratiti se) i pasti stado, je upotrebiti ovo dobro,

260

kao to se vidi i iz onoga to sledi; jer je Jakov preko toga stada stekao svoje vlastito, poto mu je ono sluilo kao sredstvo, ondosno tako je korieno. 3992. Stih 32. Da zaem danas po svoj stoci tvojoj. Da ovo oznaava da On opaa kakvo je svako dobro, vidi se iz znaenja stada, to je dobro (vidi br. 343,3518); i iz znaenja proem po svoj , to je znati i opaati kvalitet. 3993. I odluim (odvojim) sve to je areno i s biljegom. Da ovo oznaava svo dobro i istinu koji su Njegovi, da e biti odvojeni ako su izmeani sa zlom (oznaenim arenim) i s obmanama (oznaenim biljegom), jasno je iz znaenja odluiti (odvojiti), to je razdvojiti; iz znaenjastada (ovde koza i jagnjadi), to su dobra i istine (vidi br. 1821, 3519).Da postoje tajne u ovomei u drugim stihovima ovoga poglavlja, moe se videti po mnogim stvarima koje inae ne bi bile vredne pomena u Boanskoj Rei, da ne sadre vee tajne nego to se to vidi u smislu slova; kao to da je Jakov traio kao platu ili nagradu koze i crnu jagnjad (mladu jagnjad) koje bi bile arene i s biljegom; da je zatim u lokve stavljao tapove od lenika i glatkog iblja s oguljenom korom pred Labavova stada da bi se uizali (zagrevali u polnom smislu) radi jaganjaca, pa je okretao lica stoke prema arenim i crnim u Labanovom stadu; i da se tada obogatio, ne dobrom nego zlom vetinom. U ovim stvarima nema nita to izgkleda Boansko, dok su sve stvari u Rei od optih do posebnih u svim detaljima, Boanske. Pored toga, znati sve ovo nita ne doprinosi spasenju; a Re, poto je Boanska, ne sadri nita to ne vodi spasenju i venom ivotu. Iz svega ovoga, kao i iz SEKCIJA 2 slinih stvari na drugim mestima, svako moe zakljuiti da je ovde sadrana neka tajna, i da svaka pojedinost, iako je takvoga karaktera u smislu slova, sadri stvari koje su iznutra vie Boanske. Ali ta one sadre iznutra, to se ne pokazuje nikome osim onome ko je u unutranjem smislu: to jest, osim ako on zna kako aneli opaaju ove stvari, aneli koji su u duhovnom smislu dok je ovek u istorijskom prirodnom smislu.A kaliko su ova dva smisla udaljena, vidi se po njima, iako su usko povezana, to se moe videti iz pojedinosti koje su ve objanjene kao i iz svega ostaloga. Tajna koja je sadrana u ovom i u sledeim stihovima, moe se donekle znati iz onoga to je do sada reeno o Labanu i Jakovu, naime, da je Labandobro koje moe da bude od koristi da bi se uvela dobra i istine, i da je Jakov dobro od istine. Ali poto malo (ljudi) znaju ta je Prirodno koje korespondira duhovnom

261

dobru, a jo manje onih koji znaju ta je duhovno dobro, i da mora da postoji korespondencija meu njima; a jo manje onih koji znaju da dobro koje samo izgleda da je dobro, moe da poslui da se uvedu prava dobra i istine, tajna koja govori o ovim stvarima ne moe se lako objasniti, jer su one kao u senci razuma, pa je to kao kad neko govori neki strani jezik, pa ma kako da se stvar jasno izlae, slualac je ne razume. Uprkos toga, ona treba da se pokae, jer ono to je SEKCIJA 3 sauvano u Rei, sada treba da se otkrije. U najviem smislu, predmet o kojemu se govori ovde je Gospod, kako je uinio Svoje Prirodno Boanskim; a u reprezentativnom smislu to je Prirodno u oveku, kako ga Gospod preporaa, i saobraava sa ovekom koji je unutra; to jest, s onim koji e iveti posle smrti tela, i koji e se tada nazivati duh ovekov, koji, kad se oslobodi tela, uzima sa sobom sve to pripada spoljanjem oveku, osim kostiju i puti. Ako se ne ostvari saobraznost (korespondencija) unutranjeg oveka sa spoljanjim u vremenu, to jest, u telesnim ivotu, ona se ne ostavruje kasnije. Ovde se u unutranjem smislu govori o povezivanju ova dva (oveka), koje izvodi Gospod. Opta istina koju ovek mora da primi i prizna pre nego se preporodi je predmet o kome se prethodno govorilo to je oznaeno sa deset SEKCIJA 4 sinova od Jakova, Lije i robinja i, kada ovek primi i prizna ove istine, predmet je povezivanje spoljanjeg oveka s unutranjim, ili Prirodnog sa Duhovnim koji je oznaen Josipom. A sada, u skladu s redom, predmet o kome se govori je oploavanje dobra i umnoavanje istine, to se ostvaruje po prvi put onda kada doe do ovoga povezivanja. To je ono to je oznaeno stadom koje je Jakov stekao pomou Labanovog stada. Stadom se ovde oznaava dobro i istina, kao i na drugim mestima u Rei; stadom Labanovim, dobro predstavljeno Labanom, o ijoj je prirodi ve bilo govora. Stado Jakovljevo SEKCIJA 5 oznaava pravo dobro i istinu koji su steeni preko dobra predstavljenog Labanom, a ovde se opisuje nain na koji su steena ova dobra i istine. Ali se ovo ne moe shvatiti ako se ne zna ta je oznaeno arenim, s belegom, crni, ibeli, to treba sada na prvom mestu objasniti. Ono to je areno i s belegom je ono to je sastavljeno od crnog i belog; u opte, crno oznaava zlo, a posebno ovekov proprium, jer on (ovekov proprium) je samo zlo. Ali taman oznaava obmanu, a posebno naela obmane. Belo u unutranjem smisluoznaava istinu, posebno Gospodovu pravdu i zaslugu, a iz toga i Gospodovu pravdu i zaslugu u oveku. Ovo belo naziva je svetlo belo, jer ono sija

262

iz svetlosti koja je od Gospoda. Ali u suprotnom smislu, belo oznaava ovekovu vlastitu pravdu, ili njegovu zaslugu; jer istina bez dobra praena je samo-zaslugom (prim.prev. ovekovim verovanjem da je on sam sebe spasio svojom vlastitom moi koja nema izvor u Gospodu), jer kada neko ini dobro, ne od dobra od istine, on eli da bude nagraen, jer on to ini sebe radi; a kada neko ini dobro od istine od dobra (od istine koja ima izvor u dobru), tada je ovo dobro prosvetljeno svetlou koja je od Gospoda. Ovo pokazuje SEKCIJA 6 ta je oznaeno arenim, naime, istina koja je izmeana s obmanom; a ta s belegom, naime, dobro izmeano sa zlom. Stvarne boje se vide u drugom ivotu, tako lepe i sjajne da se ne mogu opisati (vidi br. 1053,1624); a one potiu od preliva svetlosti i senke u belom i crnom. Ali iako svetlst tamo izgleda bela pred oima, ona nije kao svetlost u svetu. Svetlost u nebu ima u sebi inteligenciju i mudrost; jer se tamo Boanska inteligencija i mudrost predstavljaju kao svetlost, i rasvetljavaju celo nebo (br. 2776, 3138, 3167, 3190, 3195, 3222, 3223, 3225, 3339-3341, 3485, 3636, 3643, 3862). I slino, iako senka u drugom ivotu izgleda kao senka, ona ipak nije kao senka u ovome svetu; jer tamo je senka otsustvo svetlosti, pa je stoga i nedostatak inteligencije i mudorsti. Stoga, poto belo i crno tamo potiu od svetlosti koja ima u sebi inteligenciju i mudrost, i od senke koja je liena inteligencije i mudrosti, to je oito da belo i crno imaju ona znaenja koja su gore pokazana. Sledstveno, poto su boje modifikacije svetlosti i senke u belom i crnom, kao u osnovama (planovima), stoga se bojama nazivaju promene u svetlosti (br. 1942, 1943, 1053). Iz svega ovoga SEKCIJA 7 sada moemo videti da ono to je areno, to jest, da ono to je oznaeno i proarano crnim i belimtakama, oznaava dobro s kojim je pomeano zlo; a tako isto da ono s belegom oznaava istinu koja je izmneana s obmanom. Ovo je ono to je bilo uzeto od Labanovog dobra kako bi posluilo cilju, koji je jedna tajna koja se moe jasno prikazati u svetlu neba, jer, kao to je reeno, unutar toga svetla je inteligencija; ali se to ne moe jasno prikazati u svetosti sveta, osim ako je sveto sveta rasvetljeno svetlou neba, a to je sluaj s onima koji su bili ponovo roeni; jer svaka preporoena osoba vidi dobra i istine u svojoj prirodnoj svetlosti od svetlosti neba, jer svetlost neba stvara njegovo intelektualni vid, SEKCIJA 8 a svetlost sveta njegov prirodni vid. Dodaemo jo nekoliko rei da bi objasnili kako stoji ova stvar. U oveku nema istoga dobra, to jest, dobra s kojim zlo nije

263

pomeano; niti iste istine, s kojom obmana nije izmeana; jer je ovekova volja samo zlo, iz koje neprekidno utie zlo u njegov razum; jer, kao to je reeno, ovek prima po nasleu zlo postupno nakupljeno od njegovih predaka, i tako dodaje sebi jo vie zla. Ali zla su kod oveka raznih vrsta; ima zala s kojima se dobra ne mogu izmeati, a ima zala s kojima se mogu izmeati; a tako je isto i s obmanama. Da nije ovako, nijedan ovek se ne bi mogao preporoditi. Zla i obmane s kojma se dobra i istine ne mogu pomeati, su suprotne ljubavi ka Bogu i ljubavi ka blinjemu; naime, to su mrnje, osvete, okrutnosti, i prezir prema drugima u uporeenju sa sobom; kao i ubeenost u obmane. Ali zla i obamne s kojima se dobra i istine mogu pomeati, su one koje nisu suprotne ljubavi ka Bogu i ljubavi ka SEKCIJA 9 blinjemu. Na primer: Ako neko voli sebe vie nego druge, i iz ove ljubavi nastoji da se istakne iznad ostalih u moralnom i graanskom ivotu, u naunim i doktrinarnim stvarima. i da se uzdigne u dostojanstvima i u bogatstvu iznad ostalih, ali priznaje i klanja se Bogu, ini dobra dela blinjemu od srca, i ini ono to je pravo i poteno iz savesti; zlo ove ljubavi prema sebi je takvo da se sa njim dobro i istina mogu pomeati; jer je to zlo koje pripada ovekovom propriumu, i koje je stekao nasleem; stoga, oduzeti ga odjednom bilo bi ugasiti vatru njegovog prvog ivota. Ali ovek koji voli sebe iznad drugihm i iz ove ljubavi prezire duge u uporeenju sa sobom, i koji mrzi one koji ga ne poastvuju i koji mu se ne klanjaju, pa stoga uiva u mrnji i u osveti i okrutnosti zlo ovakve ljubavi kao to ova ne moe se izmeati s dobrom i istinom, jer tu ta zla SEKCIJA 10suprotna (istini i dobru). Uzmimo jo jedan primer: Ako neko veruje da je ist od grehova, i da je opran i ist,kao onaj koji sa mnogo vode opere svoju prljavtinu; kad se jednom ovakav ovek pokaje, i uini pokoru, i kada posle da izjavu pred ispovednikom, i pristupi Svetoj Veeri ako tada ivi novim ivotom, u oseanju za dobro i istinu, ova obmana je takva da se moe izmeati s dobrom. Ali ako ivi telesnim i svetskim ivotom kao pre, tada obmana postaje takva da se SEKCIJA 11 dobro ne moe s njom izmeati. Opet: onaj ko veruje da se ovek spasava verujui ispravno, a ne ako hoe ono to je pravo; to je obmana s kojom se dobro i istina ne mogu povezati; a ne mogu se izmeati ni ako on nee dobro ali ga ipak ini. Slino tome, ako neko ne zna da ovek ustaje posle smrti, pa stoga ne veruje u uskrsnue; ili ako je neko ovoga svestan, ali ipak sumnja. i skoro da osporava, ali ipak ivi u istini i dobru i s ovom obmanom dobro i istina mogu se

264

izmeati; ali ako ivi u obmani i u zlu, istina i dobro ne mogu se pomeati s ovom obmanom, jer su suprotne; naime, obmana razara istinu, a zlo razara dobro. Opet: Pretvaranje i lukavstvo koji imaju dobro kao cilj, bilo da je to dobro blinjega, ili dobro zemlje, ili crkve, to je razboritost; zla koja su izmeana s ovima, mogu se pomeati s dobrom, zbog i radi cilja. Ali pretvaranje (himba) i lukavstvo koji imaju zlo kao cilj, nisu razboritost, nego su zla vetina i prevara, s kojima se dobro ne moe povezati; jer prevara, koja ima zao cilj, uvodi ono to je paklensko u sve stvari u oveku kako u opte tako i posebno, i postavlja zlo u sredinu, a odbacuje SEKCIJA 13 dobro na obode; to je sami paklenski red. A tako je u bezbroj drugih sluajeva. Da ima zala i obmana s kojima se dobra i istine mogu povezati, moe se videti i iz toga to ima toliko mnogo dogmi i doktrina, od kojh su mnoge sasvim jeretine, ali i pored toga ima mnogo onih koji (veruju u njih) a koji se spasavaju; a tako isto po tome to Gospodova crkva postoji i kod Neznaboaca koji su izvan crkve; te iako su oni u obmanama, spasavaju se oni koji ive ivotom ljubavi ka blinjemu (br. 2589-2604); a to ne bi bio skuaj kad se zla i obmane ne bi mogli pomeati s dobrima i istinama. Jer Gospod postavlja u divan red zla i obmane koje su izmeane s dobrima i istinama; jer one nisu spojeni, a jo manje sjedinjene; nego su dodate i primenjene jedne u odnosu na druge, i to na takav nain da su dobra zajedno s istinama u sreditu, tako rei, u centru, dok su zla i obmane prema obodima. Na taj nain, ovi poslednji (zla i obmane) su laki zbog prisustva prvih, i svi se razlikuju kao stvari bele i crne preko svetlosti od sredita ili centra. To je nebeski red. Ovo su stvari koje su oznaene u unutranjem smislu arenim i s beljegama (ovcama). 3994. I sve to je crno izmeu ovaca (jagnjadi). Da ovo oznaava proprium koji je nevin a koji pripada dobru koje je oznaeno Labanom, vidi se iz znaenja crno, to je ovekov proprium (o kojemu maloas gore br. 3993); i iz znaenja jagnjeta, to je nevinost (o emu vidi nie). to se tie propriuma koji je nevin, oznaenog crnim meujaganjcima (mladim ovcama), sluaj je ovakav. U svakom dobru mora da bude i nevinosti da bi dobro bilo dobro. Ljubav ka blinjemu bez neviniosti nije ljubav ka blinjemu; a jo je manje ljubav ka Gospodu mogua bez nevinosti. Iz ovog razloga nevinost je sama sutina ljubavi i ljubavi ka blinjemu, pa stoga i dobra. Proprium koji je nevin je u tome da se veruje, ne ustima nego srcem, da od

265

ovekovog vlastitog (od propriuma) dolazi samo zlo, i da svako dobro dolazi od Gospoda; te stoga, da ono to pripada propriumu, da je samo crnilo; tako rei, (crnilo je) ne samo proprium negove volje, nego i proprium njegovog razuma, koji (proprium) je obmana. Kada ovek veruje i ispoveda ovo od srca, Gospod utie s dobrom i istinom, i usauje u njega nebeski proprium, koji je beo i svetao. Niko ne moe biti u istinskoj poniznosti ako nije u ovome priznanju i verovanju od srca; jer ona (poniznost) tada ponitava ego (vlastito), i ini da ovek prezire sebe, te je tako kao otsutan od sebe; i na ovaj nain on je u stanju da moe da prima Boansko od Gospoda. Pomou ovoga Gospod se uliva s SEKCIJA 2 dobrom u ponizno i skrueno srce. Takav je proprium koji je nevin, to je ovde oznaeno crnim meujaganjcima,koje je Jakov za sebe izabrao; dok su beli jaganjci samozasluga koja se stavlja u dobra. (Da je belo zasluga, bilo je gore pokazano, br. 3993). Ovo (samo-zaslugu) Jakov nije izabrao, jer je to protivno nevinosti; jer onaj koji stavlja samo-zaslugu u dobra (prim. prev. koji veruje da zasluuje spasenje jer on, a ne Gospod kroz njega, ini dobro), tj priznaje i veruje da je sve dobro od njega samog; stoga to u dobrima gleda samo sebe, a ne Gospoda, pa stoga trai nagradu za svoju zaslugu. Takav prezire druge u uporeenju sa sobom, pa ih ak i osuuje, pa stoga u toj meri odstupa od nebeskog reda, to jest, od dobra i istine. Iz svega ovoga sada se vidi da ljubav ka blinjem i ljubav prema Gospodu nisu mogui osim ako u njima ima nevinosti; sledstveno, da niko ne moe doi u neboosim ako u njemu (duhu) ima nevinosti; a prema Gospodvim reima: Zaista vam kaem, ko god ne primi carstvo Boije kao malo dijete, ne e ui u nebo (Marko X.15; Luka XVII.17). Malim detetom se ovde i na drugim mestima oznaava nevinost, (vidi ta je do sad reeno o ovome, naime, Da detinjstvo nije nevinost, nego da nevinost ima stanite u mudrosti, br. 2305, 3494): ta je nevinost detinjstva, a ta nevinost mudrosti, br. 2306, 3183: isto tako, ta je ovekov proprium kada ga Gospod oivi nevinou i ljubavlju ka blinjemu, br. 154: da nevinost ini dobro dobrim, br. 2526, 2780.) Da jagnjad oznavaju nevinost, SEKCIJA 3 moe se videti iz mnogih odlomaka u Rei, od kojih kao potvrdu navodimo sledee. Kod Isaije: I vuk e boraviti s jagnjetom, i ris e leati s jaretom, tele i lavi i ugojeno ivine bie zajedno, i malo dijete vodie ih (XI.6). Predmet o kome se govori je Gospodovo carstvo, kao i stanje mira i nevinosti u njemu. Vuk oznaava one koji su protivu nevinosti; a jagnje, one koji su u

266

nevinosti. Opet kod istoga Proroka: Vuk i jagnje zajedno e pasti, i lav e jesti slamu kao vo; a zmiji e biti hrana prah; ne e uditi ni potirati na svoj svetoj gori Mojoj (LXV.25). Kao i gore, i ovde vuk oznaava one koji su protivu nevinosti; a jagnje, one koji su u nevinosti. Poto su vuk ijagnje protivni jedan drugome, to je Gospod rekao sedmorici koje je slao: Evo vas aljem kao jagnad meu vukove (Luka X.3). Kod Mojsija: I davae mu da sisa med iz stijene i ulje iz tvrdoga kamena, maslo od krava i mlijeko od ovaca, spretilinom (maslom) jagnjadi i jaraca Bazanskih (Zak. Ponovljeni XXXII.13,14). Ovde se u unutranjem smislu govori o nebeskim stvarima Drevne Crkve, gde maslo (pretilina) jaganjaca oznaava ljubav prema blinjemu koja pripada nevinosti. U izvornom jeziku, jaganjcima se daju razna imena, kojima se SEKCIJA 4 oznaavaju razliiti stepeni nevinosti; kao to je reeno, u svakom dobru treba da bude nevinosti koja sainjava dobro; stoga ona (nevinost) treba da bude i u istini. Jaganjci se ovde oznaavaju istim izrazom kao i ovce (kao u Levitskoj I.10; III.7; V.6; XVI.3; XXII.19; Brojevi XVIII.17); tu je oznaena nevinost u veri i u ljubavi ka blinjemu, kao kod Isaije: aljite jaganjce gospodaru zemaljskom, od Sele do pustinje ka gori keri Sionske (XVI.1). A drugom rei kod istoga Proroka: Evo, Gospod Jehova ide na jakoga, i miicae njegovobladati njime. Kao pastir pae stado svoje; u naruje svoje sabrae jaganjce, i u njedrima e ih nositi.(XL. 10,11). Ovde sabrae jaganjce u svoje naruje, oznaava one koji su u ljubavi ka blinjemu u kojima je i nevinsot. Kod SEKCIJA 5 Jovana: A kad objedovae (kad se pokaza) s uenicima, ree Isus imunu (Simonu) Petru; imune Jonin! ljubi li Me vema nego ovi? Ree Mu: da, Gospode, Ti zna da te ljubim. Ree mu Isus: pasi ovce moje (XXI.15,16). Petrom se ovde i na drugim mestima oznaava vera (vidi uvod u Knjigu Postanja XVIII, i uvod poglavlju XXII., i br. 3750): a poto vera nije vera ako u njoj nema ljubavi ka blinjemu, a ljubav (nije ljubav) ako u njoj nema nevinosti, to je iz ovga razloga Gospod pitao prvo Petra da li Ga ljubi, to jest, da li ima ljubavi i veri, pa je tada rekao: Pasi ovceMoje, to jest, one koji su u nevinosti. A tada, posle istog (poniovljenog) SEKCIJA 6 pitanja, ree; Pasi ovce Moje. To jest, one koji su u ljubavi ka blinjemu. Poto je Gospod nevinost sama koja je u Njegovom carstvu, i poto je sva nevinost od Njega, On se naziva jagnjetom, kao kod Jovana: Sledeeg dana, Jovan Krstitelj vidjevi Isusa gdje dolazi, ree, Evo jagnjeta Boijeg koje uzima grijeh svijeta (I.29,36). I u Otkrovenju: Ovi e se pobiti s jagnjetom, i jagnje e ih pobijediti; jer On je Gospodar nad

267

gospodarima, i Car nad carevima; i koji jesu s Njim, jesu pozvani i izabrani (XVII.14, i nadrugim mestima u Otkrovenju, kao u V.6; VI.1,16;VII.9,14,17; XII.11; XIII.8; XIV.1,4; XIX.7,9; XXI. 22,23,26,27; XXII.1,13). Da je u najviem smislu Gospod jagnje, dobro je poznato; Pasha oznaava Gospodovo proslavljenje (slavu), to jest, Njegovo postajanje Boanskim u pogledu Ljudskog; a u reprezentativnom smislu to oznaava ovekov preporod; a pashalno (uskrnje) jagnje oznaava SEKCIJA 7 ono to je sutinsko u preporaanju, a to je nevinost (prim. prev. Nevinost u unutranjem smislu oznaava volju da oveka Gospod vidi u svemu; ne istina, nego Gospod Sam, to je glavna oznaka Najvieg ili Treeg neba). Poto je nevinost glavna stvar u Gospodovom carstvu, i poto je ona njegova sutina, i poto su rtve i prinosi predstavljali duhovne i nebeske stvari Gospodovog carstva, pa stoga i samo sutinsko Gospodovog carstva, a to je nevinost, pa je stoga (nevinost)bila predstavljenajaganjcima. Iz ovoga razloga su na rtvu prinoeni jaganjci svakoga dana, jedno ujutro, a drugo uvee (Izlazak XXIX.37-39;Brojevi XXVIII.3,4), a dupla rtva u dane Sabata (Subote) (Brojevi XXVIII.9,10, a jo vie jagnjadi na odreene svetkovine (Levitska XXIII.12; Brojevi XXVIII.11,17,19,27; XXIX). Razlog zato je ena, posle ienja iza poroda, prinosila na rtvu jagnje, i grlicu ili goluba (Levitska XII.6), bilo je to da bi na taj nain bila oznaena brana ljubav (jer da je brana ljubav nevinost, moe se videti gore, br. 2736); a i stoga to je nevinost oznaena malom decom. 3995. I to je s biljegom i areno izmeu koza. Da ovo oznaava da e tada svedobro istine s kojom je izmeana obmana i zlo, a e pripasti Njemu, to se vidi iz znaenja arene, to je obmana, i iz znaenja s biljegom, to je zl, kao to je gore pokazano (br. 3993); i iz znaenja koza, to je dobro koje dolazi od istine, ili ljubav ka blinjemu koja potie od vere (br. 3519). Da e sve ovo biti Njegovo, oznaeno je i sledeim ono da mi bude plata (nagrada). Nekoliko rei o tome ta je dobro koje potie od istine, ili ta je ljubav ka blinjemu koja dolazi od vere. Kada se ovek preporaa, izgleda kao da istina vere dolazi prva, a dobro koje je odljubavi ka blinjemu, da sledi; ali kada se ovek preporodi, tada se dobro koje dolazi od ljubavi ka blinjemu dolazi kao prvo, a istina koja potie od vere tada je druga (tada sledi). (Da je prvo izgled, a poslednje je stvarna istina, moe se videti gore, br. 3539, 3556, 3563, 3570, 3576, 3603, 3616, 3701.) Je dok se ovek preporaa,

268

on ini dobro od istine koju je nauio, jer je od istine nauio ta je dobro; meutim, dobro je ono to je izvelo ovo. Jer dobro utie od Gospoda unutarnjim putem, to jest, preko due (anima); dok istina utie spoljanjim putem, to jest, preko ula, koja pripadaju telu.Dobro koje je unutra usvaja istinu koja ulazi na ovaj nain, i spaja se s njom, i to tako ide sve dok se ovek preporaa. A tada dolazi do preokreta (revolucije), i istina dolazi od dobra. Iz ovoga se vidi zato mnogi kau da su dobra ljubavi ka blinjemu plodovi vere; jer tako izgleda u poetku preporaanja, pa oslanjajui se na izgled, oni prave ovaj zakljuak. A ni ne mogu da znaju bolje, jer ih je malo koji se preporaaju, jer samo oni koji se preporaaju mogu ovo znati, to jest oni koji su u oseanju prema dobru, ili u ljubavi ka blinjemu. Ovo se moe jasno videti i opaziti od (s take gledita) ljubavi ka blinjemu, ali oni koji se ne preporaaju, ti ne znaju ni ta je oseanje za dobro, ili ljubav ka blinjemu; nego umuju o tome kao o neemu to im je tue, ili izvan njih; iz kojega razloga nazivaju ljubav ka blinjemu plodvima vere, dok vera u stvari dolazi od ljubavi ka blinjemu. Meutim, jednostavnima (prostima, nukim) nije vano znati ta je prvo (priorno) a ta potonje (posteriorno), pod uslovom da ive u ljubavi ka blinjemu; jer ljubav ka blinjemu je ivotvere. Stadom se ovde ne oznaavaju samo jaganjci, nego i ovce, telad, ovnovi, i koze, iako se pominju samo jagnjad i ovce; a to je stoga to se jaganjcima oznaava nevinost; a kozama, ljubav ka blinjemu koja dolazi od vere; jer se o ovim stavrima ovde govori u unutranjem smislu. Iz tog se razloga arenim izraava u izvornom jeziku isto to se oznaava i reju jaganjci (kao kod Isaije XI.10,11): a s biljegama istom rei kojom se oznava pastir (kao kod 2 o Carevima III.4; Amos. I.1). 3996.Ono da mi je plata. Da ovo oznaava da je to bilo od Njega, vidi se iz znaenja plate, a to je ono to je njegovo, to jest, Jakovljevo, zbog slube; i da ovo stvari znae da je to od Njegove sopstvene moi, ili to je isto, od Njega, moe se videti gore (br. 3975,3977, 3982). 3997. Stih 33. Tako e mi se posvjedoiti pravda moja. Da ovo oznaava da je Gospod imao Boansku svetost, vidi se iz znaenja pravde, to se odnosi na dobro (br. 612,2235); ali kada se, kao ovde, odnosi na Gospoda, oznaava Boansku svetost; jer svo duhovno i nebesko dobro proizilazi od Gospodovog svetog Boanskog.

269

3998. Poslije (sutra). Da ovo oznaava (da e to biti) u venosti (za venost), vidi se iz znaenja sutra (posle). Kada se u Rei pomene jue, danas, i sutra, to oznaava venost u najviem smislu; jue oznaava od venosti; danas, venost; a sutra, u venosti (Da danas oznaava venost, vidi gore br. 2838.) Jer vremena koja se pominju u Rei, oznaavaju stanja; kao doba, godine,meseci,sedmice, dani, i asovi, kao to je esto pokazano. Meutim, kod Gospoda nema stanja; nego je sve veno i beskrajno. Ovo pokazuje da se sa sutra oznaava u venosti. 3999. Kada doe da vidi zaslugu moju (jer ti dolazi na moju zaslugu pred tobom). Da ovo oznaava Njegov proprium, jasno je znaenja zasluge (nagrade), kada se odnosi na Gospoda, to je Njegov proprium; to jest, proprium koji je on stekao Svojom vlastitom moi (o kojemu gore, br. 3975,3977,3996). 4000. to god ne bude areno ni s biljegom izmeu koza. Da ovo oznaava ono to nije od dobra oznaenog Labanom, a to je ono gde su zlo i obamna izmeani s dobrima od istine, vidi se iz onoga to je gore reeno (br. 3993, 3995), gde se nalaze iste rei. 4001. Ni crno izmeu jaganjaca. Da ovo oznaava prvo stanje nevinosti, vidi se iz znaenja crnog, to je ono to je ovekovo vlastito (proprium); i iz znaenja jagnjeta, to je nevinost (o kojoj vidi gore, br. 3994)). Da crno izmeujaganjaca ovde oznaava prvo stanje nevinosti, jer u poetku vlada (nad nevinou) proprium oveka koji se preporaa; jer on pretpostavlja da on ini dobro od propriuma (od samog sebe), a on i mora da to ini kao da je to od njegvovog propriuma, kako bi mu bio dat nebeski proprium (vidi br. 1712, 1937, 1947, 2882, 2883, 2891) To je razlog da se crnim izmeu jaganjaca ovde oznaava prvo stanje nevinosti (prim. prev. to jest, oznaava se kakva je nevinost u poetku). 4002. Bie kradeno. Da ovo oznaava da ovo (to je areno i crno) nije njegovo, vidi se bez objanjavanja. U smislu slova, ovaj izraz zvui malo grubo; ali kada krene prema nebu, on gubi tu grubost, i postale blago i umilno. Slian se izraz javlja kod Mateje: Straite dakle, jer ne znate u koji e as doi Gospod va.Ali ovo znajte: kad bi znao domain u koje e vrijeme doi lupe, uvao bi i ne bi dao potkopati kue svoje (XXIV.42,43). I kod Jovana: Opominji se dakle, kako si primio i kako si uo, i dri i pokaj se. Ako li ne uzastrai, doi u na tebe kao lupe, i ne e

270

uti u koji u as doi na tebe (III.3). Kod istoga: Evo idem kao lupe; blago onome koji je budan i koji uva haljine svoje, da go ne hodi i da se ne vidi sramota njegova (XVI.15). Ovi se izrazi koriste kad se govori o Gospodu; kao lupe samo oznaava ono to se ne trai i ne oekuje. U unutranjem smislu, krastioznaava traiti za sebe ono to pripada Gospodu, a to su dobro i istina; a poto u poetku preporoda svi to rade, i poto je ovo prvo stanje nevinosti (vidi br. 4001), ovaj je izraz blai nego to zvui u slovu. Sledstveno, kradeno je (prim.prev. to znai: ja bih ukrao ako bih i ove arene i crne uzeo za sebe; drugim reim, arene i crne nisu moje nego tvoje). 4003. Stihovi 34-36. A Laban mu ree: eto, neka bude kako si kazao. I odlui Laban isti dan jarce s biljegom i arene i sve koze s biljegom i arene, i sve na em bijae to bijelo, i sve crno izmeu ovaca, i predade sinovima svojim. I ostavi daljine tri dana hoda izmeu sebe iJakova (Jakovljevog stada); I Jakov pasijae ostalu stoku Labanovu. A Laban ree: eto, neka bude kako si kazao, oznaava pristanak; I odlui isti dan jarce s biljegom i arene, oznaava da su one istineod dobra bile odvojene, koje su bile izmeane i razasute izmeu zala i obmana, koje su bile oznaene Labanom: i sve koze s biljegom i arene, oznaava njihova dobra s kojima su zla i obmane bile pomeane; i sve na emu bijae to bijelo, oznaava istinu; i sve crno izmeu jaganjaca (ovaca), oznaava proprium nevinosti; i predade ih sinovima svojim, oznaava da su ovi (jaganjci ili nevinosti) bili dati istinama (prim.prev. naime, da je nevinost bila u tim istinama); i ostavi daljine tri dana hodaizmeu sebe i Labana (i Labanovog stada), oznaava da je iz onoga to je ostalo, uzeo ona dobra i istine koje su se mogle propojiti. 4004. Stih 34. I Laban ree: eto, neka bude kako si kazao.Da ovo oznaava pristanak, jasno je i bez objanjavanja. 4005. Stih 35. I odlui (odvoji) isti dan Laban jarce s biljegom i arene. Da ovo oznaava da su bile odvojene one istine iz dobra, istine koje su bile izmeane i pomeane sa zlima i obmanama koje su bile predstavljene Labanom, vidi se iz znaenja odluiti (odvojiti), to znai odvojiti; i iz znaenja jaraca, to su istine od dobra (okojima vidi nie); i iz znaenja s biljegom, to je ono to je razbacano i pomeano sa zlima (o emu u onome to sledi), i iz znaenja arenih, to je ono

271

to je razbacanao i izmeano s obmanama (o kojima vidi gore). Ovde se pominju jarci, pa onda koze, iz razloga to jarci (capri) SEKCIJA 2 oznaavaju istine od dobra; a koze, dobra od istina; razlika meu kojima je gore opisana (br. 3995). A u Rei se pravi otra razlika izmeu enskog i mukog roda, to je oito iz rtava i prinosa, o kojima su postojale posebne uredbe, ta treba da se prinese, da li ovca ili jarac, i tako dalje; iz svega ovoga moe se videti da je jedno bilo oznaeno mukim, a drugo enskim; mukim je u opte oznaena istina; a enskim, dobro. Ovde se, dakle, jarcimaoznaavaju istine od dobra; a kozama maloas pomenutim, dobra koja su im (istinama) pripojena. A poto je razlika meu njima takve prirode, to se kae da je on odvojio arene jarce, ali ne i one s belegom, kao to je to uinio s kozama; jer areni oznaavaju istinu razasutu i izmanu sa zlima; dok s belegama oznaava dobro razasutu i izmeanu sa zlima (vidi br. 3993). Istina pomeana sa zlima svojstvena je razumu, dok je dobro pomeanosa zlima svojstveno volji. To je razlika. Da sve ovo dolazi od dobra oznaenog Labanom, jasno je, jer su ovi iz Labanovog stada; jer se stadom u Rei oznaava dobro i istina, ili to je isto, one koji su u dobru i istini, pa SEKCIJA 3 su stoga i u Gospodopvoj crkvi. Ova se tajna ne moe vie objasniti, osim ako je neko pouen u istinama i dobrima, i ako je prosvetljen u isto vreme. Jer treba znati ta su istine od dobra, i ta su dobra koja potie od njih (istina): isto tako da od dobra ovde predstavljenog Labanom moe toliko mnogo raznih stvari mogu da se odvoji. Oni koji nemaju znanja o ovim predmetma ne znaju da u svakom dobro ima bezbroj stvari, tako mnogo da ih ni najueniji ljudi ne mogu svrstati ni u najoptijegrupe. Jer ima dobara koja su poreklom od istina; ima istina koje su roene od dobara; i opet dobara koja se ostvarujupomou istina. Ima i istina koje su roeneod dobara, i ovo je takoe u nizovim (prim.prev. moe se razumeti iz nizova uunutranjem smislu)ima dobara koja su izmeana sa zlima; i istina koje su izmeane s obmanama, kao to je gore opisano (br. 3993); a meanja i umeravanja ovih tako su razliita i mnogostruka da prevazilaze mirijade mirijada; a ona se isto tako razlikuju po u svim stanjima ivota; a stanja ivota se razlikuju u skladu s ovekovim dobom, i u skladu s njegovim oseanjima svih vrsta. Iz ovoga moe se donekle razumeti da se od Labanovog dobra moglo odvoji toliko mnogo stvari; od koji su se neke pripojile istinama oznaenim Jakovljevim sinovima; neke

272

su ostale, a od ovih su potekle druge. Ali, kao to je reeno, ove su stavri takve prirode da se teko mogu razumeti ako ovek nije pouen i ako nine prosvetljen. 4006. I sve koze s biljegama i arene. Da ovo oznaava njihova dobra, u kojima sje bilo izmeanih zala i obmana, vidi se iz znaenja koza, to su dobra od istine (vidi br. 3995); ovde, dobra koja su pripojena istinama (o kojima, br. 4005); iz znaenja s biljegama, to su dobra izmeana sa zlima, i iz znaenja arene, to su istine pomeane s obmanama (vidi br. 3993, 3995). 4007. I sve na em bjee neto bijelo. Da ovo oznaava ono u emu je istina, vidi se iz znaenja bijelo, to je istina, a posebno Gospodova pravda i zasluga, kao i pravda i zasluga koju ovek prima od Gospoda (vidi br. 3301, 3993). Razlog da bijelo ima ovo znaenje, je to to svetlost neba, koja je od Gospoda i koja je izvor blistavosti i belila, oznaava istinu; pa stoga oznaava i ono to je prosvetljeno tom svetlou, i to postaje sjajno i blistavo, a to se naziva i Gospodovom pravdom i zaslugom u oveku. Oni koji od dobra priznaju i primaju Gospodovu pravdu, a odbacuju svoju vlastitu pravdu, to su oni koji su posebno oznaeni pravednicima, o kojima Gospod kae kod Mateje: Tada e pravednici zasijati kao sunce u carstvu oca Mojega (XIII.43). SEKCIJA 2 Da sjajan ili svetlo beo ima ovo znaenje, vidi se i iz drugih odlomaka u Rei; kao kod Mojsija: Njegove e oi biti crvenije od vina, a njegovi zubi bjelji od mlijeka (Postanje XLIX.12). Ovo se kae o Judi, kojim je predstavljen Gospod u pogledu Boanskog Njegove ljubavi; a u unutranjem smislu, nebesko carstvo; pa stoga i nebeskoga oveka (kao to se moe gore videti, br. 3881). Oi crvenije odvina oznaavaju Boansku mudrost; a zubi bjelji odmlijeka, Boansku pravdu. Kod Davida: Pokropi me isopom, i oistiu se; umij me, i biu bjelji od snijega (Psalam LI.7). Umiti, i biti bjelji od mlijeka, oznaava biti oien od grehova primanjem Gospodove pravde. Kod Jovana: I usred sedam svijetnjaka kao Sina ovjeijega, obuena u dugaku haljinu, i opasana po prsima pojasom zlatnijem. A glava Njegova i kasa bijae bijela kao bijela vuna, kao snijeg; a oi Njegove kao plamen ognjeni (Otkr. I.13,14). SEKCIJA 3 Kod istoga: Ali ima malo imena i u Sardu, koji ne opoganie svojijeh haljina. I hodie sa mnom u bijelima, jer su dostojni. Koji pobijedi, on e se obui u bijele haljine, i ne u izbrisati imena njegova iz knjige ivota, i priznau ime njegovo pred Ocem svojim i pred anelima njegovijem (III.4,5). Kod istoga: Svjetujem te da kupi

273

u mene zlata eenoga u ognju, da se obogati; i bijele haljine, da se obue (III.18). Opet: I dane bie svakom od njih bijele haljine (VI.9-11). Opet: Po tom vidjeh kako stoje pred prijestoljem i pred Jagnjetom, obueni u haljine bijele, I svi aneli stajahu oko prijestolja i starjeina i etiri ivotinje, i padoe na lice pred prijestoljem, i poklonie se Bogu. I rekoh Mu : Gospodaru, ti zna! A on mi ree: ovo su koji dooe od nevolje velike, i oprae haljine svoje u ubijelie haljine svoje u krvi Jagnjetovoj (VII.9,13,14). Opet: Aneli obueni u lanene bijele haljine, i opasani oko grudi zlatnim pojasom (XV.6). Opet: I vidjeh, i gle, konj bijel, i onaj to sjeae na njemu imadijae strijelu; i njemu se dade vijenac, i izie pobjeujui, i pobjedi (VI.2). I opet: Tada vidjeh otvorena nebesa, i gle, konj bijel. Vojske nebeske slijeae ga a konjma bijelijem, obueni u lanene bijele i iste haljine (XIX.11,14). SEKCIJA 4 U svim ovim odlomcima bijelim se oznaava istine od vere; bijelim odorama i bijelomhaljinamato isto. Ali istina vere ne pripada onima koji veruju da imaju veru u sebi, i da su mudri sami od sebe; nego pripada onima koji veruju da imaju veru i mudrost od Gospoda, jer ovima se daje vera i mudrost jer oni nita od istine i dobra ne pripisuju sebi, a jo manje veruju da im pripada zasluga zbog istina i dobara koja poseduju; a jo manje se njima opravdavaju; nego (postaju prvednici) samo pripisujui zaslugu Gospodu, to jest sve stvari (pripisujui) Njegovoj ljubavi i milosti. To je oblaiti se u bijele haljine; a isto tako i izbijeliti u krvi Jagnjetovoj. Postoje dve stavri koje odbacuju oni koji ulaze u nebo, naime, svoj proprium i samo-pouzdanje, i zaslugu i pravdu za sebe; a primaju nebeski proprium koji pripada Gospodu, i Gospodovu zaslugu i pravdu; i koliko ovo primaju, to su vie u unutranjosti neba. Ove su dve stvari posebno oznaene crvenim i bijelim; crvenim, dobro ljubavi koje tada imaju, a bijelim, istina vere, 4008. I sve crno izmeu jaganjaca (ovaca). Da ovo oznaava proprium koji je nevin, vidi se iz onoga to je do sada reeno (br. 3994), gde se nalaze iste rei. 4009. I predade ih (u ruke) sinovima svojim. Da ovo oznaava da su istine i dobra, koji su bili odvojeni, dati istinama, jasno je iz znaenja sinova, to su istine (vidi br. 49, 491, 533, 2623, 3373). Dati u njihove ruke je dati ih (staviti ih) pod njihovu vlast na njihovo raspolaganje, jer se rukom oznaava vlast (mo) (br. 878, 3387). Ovde seistine oznaene sinovima nazivaju ulnim, jer pripadaju ulima tela, i jer su najvie spoljanje stvari prirodnog uma. Jer ovekovo Prirodno povezuje se s

274

jedno strane sa ulnim stvarima tela, a s druge strane s racionlnim stvarima racionalnog uma. Preko ovih posrednih, ostvaruje se uspon od ulnih stvari tela i onih koje su otvorene svetu, prema racionalnim stvarima racionalnog uma i prema onima koje su otvorene prema nebu; ali isto tako silaenje od ovih, to jest, od neba ka svetu; ali ovo se sve dogaa u oveku. Ovo uspinjanje i silaenje je predmet o kome se govori u unutranjem smislu ovih poglavlja; a da bi ova i druge stvari bile prikazane predstavama, Racionalno je predstavljeno Isakom i Rebekom; Prirodno Jakovom i njegovim dvema enama; a ulno njehovim sinovima. Ali stoga to u ulnom, kao u poslednjem reda, prethodne stvari postoje zajedno, kao to je ve pokazano, to svaki sin predstavlja neto opte u emu su oni (predstavljeni). 4010. Stih 36. I ostavi daljine tri dana hoda izmeu sebe i Jakova. Da ovo oznaavada je su oni bili razdvojeni, vidi se iz znaenja ostaviti daljine, to je razdvojenost; iz znaenja tri, to znai poslednje, potpuno, ili cilj (vidi br. 1825, 2788), pa stoga potpuno odvojeno; i iz znaenja dana, to su stanja (br. 23, 587, 488, 4953, 983, 2788, 3462), 4011. I Jakov pasijae ostalu Labanovu stoku. Da ovo oznaava da je uzeo ona dobra i istine koje su ostale kako bi se s njima povezao, vidi se iz znaenja stada (plural), to su dobra i istine (vidi br. 343, 2566, 3767, 3768, 3772, 3783). Da pasti ostalu stoku oznaava uzeti od onoga to je ostalo ona dobra i istine s kojima se moe povezati, vidi se iz onoga to sledi, jer se tamo govori o ovome. 4012. Stihovi 37-40. I uze Jakov zelenijeh prutova topolovijeh i ljeskovijeh i kestenovijeh, i naguli ih do bjeline koja bjee na prutovima. I metae naguljene prutove pred stoku u ljebove i korita kad dolazae stoka da pije, da bi se upaljivala kad doe da pije. I upaljivae se tako gledajui u prutove, i to se mlaae bijae s biljegom, prutasto i areno. I Jakov odluivae mlad, i obraae stado Labanovo da gleda u arene i u sve crne; a svoje stado odvajae, i ne obraae ga prema stadu Labanovu. I uze Jakov zelenijeh prutova, oznaava mo svojstvenu prirodnom dobru; topolovijeh iljeskovijeh, oznaava mo koja proistie od prirodnih istina; i naguli ih do bjeline koja bjee na prutovima, oznaava rasporeivanje u red to dolazi od unutarnje moi istine; i metae naguljene prutove pred stoku uljebive, oznaava dalje pripremanje; i u korita kaddolazae

275

stoka da pije, oznaava oseanja prema istini; kad dolazae da pije, da bi se upaljivala kad doe da pije, oznaava da ih dovodi do estine oseanj, kako bi se povezali (spojili); i upaljivae se tako gledjui prutove, oznaava ishod (rezultat) Njegove vlastite moi; i to se mlaae, bijae s biljegom, prutasto i areno, oznaava da je zbog toga samo prirodno dobro imalo u sebi takve stvari od posrednog dobra oznaenog Labanom;i Jakov odlui jaganjce, oznaava u pogledu nevinosti; i obaaestado Labanovo da gleda u arene , oznaava istine razasute meu zlima i obmanama; i sve crno izmeu ovaca,oznaava na takvo stanje; prema stadu Labanovu, oznaava dobro koje je oznaeno Labanom; i svoje stadoodvajae, oznaava razdvajanje dobara i istina Svojom vlastitom moi; i obaae ih prema Labanovu stadu, oznaava potpuno (apsolutno) odvajanje od dobra oznaenog Labanom. 4013. Stih 37.I uze Jakov zelenijeh prutova. Da ovo oznaavamo svojstvenu prirodnom dobru, vidise iz znaenja zelenijeh prutova, to je dobro Prirodnog (oemu nie); Prut (tap, palica) se esto pominje u Rei, i svuda oznaava mo, i kad se slui za uvanje stada, i kada se na njega oslanja telo, i kad se koristi kao desna ruka; jer se rukom oznaava mo (br. 878, 3387). I poto je ovo bilo znaenje pruta, prutovima (palicama) su se u drevna vremena sluili kraljevi, pa je stoga oznaka kraljjevstva (carstva) bila kratka palica (tap), a tako isto i skeptar. Palice nisu koristili samo kraljevi, nego i svetenici i proroci, kako bi svojim palicama oznaavali da im pripada mo, kao to je bilo u sluaju Arona i Mojsija. To je bio razlog da je Mojsiju bilo nareeno toliko puta da isprui svoju ruku, kada su se dogaala uda; jer je Boanska mo bila oznaena palicom (tapom). I zato to je palica oznaavala mo, Egipatski magovi su je koristili kada su pravili svoja magijska uda; stoga se i danas maioniari prestavljaju s palicama u njihovim rukama. Sve ovo SEKCIJA 2 ukazuje na to da se palicama (tapovima) oznaava mo. Ali se u izvornm jeziku tapovi) palice koje su koristili pastiri, kao i kraljevi, i svetenici i prorpci, izraavali drugom rei; ovde, reju koja oznaava putniki tap, kao i pastirski tap (palicu), kao to se moe videti iz drugim odlomaka (Postanje XXXII.10; Izlazak XII.11; 1 Samuilova XVII.40,43; Zaharija XI.7,10). U ovom sluaju ne govori se o palici koja se drii u ruci, nego o palici koja je otseena od leskovog, topolovog i kestenovog drveta, a koje je Jakov stavljao u

276

ljebove da ih stado gleda; ali ima i dalje isto znaenje, jer se njima (palicama) u unutranjem smislu oznaava mo prirodnih dobra, i prirodnih istina koje potiu od SEKCIJA 3 ovih dobara. to se tie topole od koje je palica bila napravljena, ona u optem oznaava opaanja i saznanja, opaanja kada se odnose na nebeskog oveka, a saznanja kad se odnosi na duhovnog oveka (vidi br. 103, 2163, 2682, 2722, 2972). Otuda dreveta (stabla) posebno oznaavaju dobra i istine, jer ovi pripadaju opaanjima i saznanjima. Neke vrsta drvea, kao to su maslinovo drvo i loza, oznaavaju unutarnje dobro i istinu koji pripadaju duhovnom oveku; a neke vrste, kao to je topola, leskovo drvo i kesten, oznaavaju spoljanja dobra i istine koji pripadaju prirodnom oveku. I poto je u drvno vrema svaka vrsta drveta oznaavala neko posebno dobro i istinu, stoga se bogotovanje odravalo u umarcima (gajevima) u kojma su rasla takva drvea (br. 2722). Topola koja se ovde pominje, to je bela topola, koja se tako naziva zbog njenog belila. Iz tog razloga topola oznaava dobro koje dozati od istine; ili to je isto, dobro od istine; kao kod Ozije IV.13; samo to tamo znaava lano (dobro). 4014. I ljeskovijeh i kestenovijeh.Da ovo oznaava ishodeu (derivativnu) mo prirodnih istina, vidi se iz znaenja ljeskoog i kestenovog drveta, to su prirodne istine. Da je ovo znaenje ovoga drvea ne moe se videti iz drugih mesta u Rei, osim pojavoru kod Jezikilja: Cedri (kedrovi) u vrtu Boijem ne mogahu ga zakloniti, jele ne mogahu se izjednaiti s njegovijem granama, i javori ne bijahu kao ogranci njegovi, ni jedno drvo u vrtu Boijem ne bjee na ljepotu kao on (XXXI.8). Ovde je predmet o kome se govori rei-znanja i racionalne stvari koje pripadaju oveku duhovne crkve. Vrt Boiji je duhovna crkva; cedrovi su racionalne stvari; borovi i jele su prirodne stvari u odnosu na dobro; a javor prirodne stvari u odnosu na istinu. 4015. I oguli ih do bjeline koja bjee na prutovima (palicama). Da ovo oznaava dovoenje u red kroz unutarnju mo istine, vidi se iz znaenja guliti i guljenja, to je uklanjanje spoljnih stvari kako bi izale unutarnje stvari na svetlo, a to je ogoljavanje i guljenje; iz znaenja bijelog, to je istina (vidi br. 3993, 4007); i iz znaenja pruta, to je mo (vidi br. 4013); ovde, unutarnja mo, jer je na prutovima ispod kore. Rasporeivanje u red kroz unutarnju mo istine, to je mo unutarnjeg oveka koji deluje u spoljanjem (oveku), ili mo duhovnog oveka u

277

prirodnom; jer svo dovoenje u red dobra i istine u prirodnom oveku dolazi od duhovnog oveka (to jest, preko duhovnog oveka od Gospoda), a u stavri preko istine u njemu; jer Gospod utie (uliva se) u dobro duhovnog ili unutarnjeg oveka; ali ne neposredno preko dobra, sve dok ovek nije preporoen; pa je stoga svako dovoenje u red u prirodnom oveku izvedeno delovanjem unutarnjeg oveka. Prirodno, ili prirodni ovek, ne mogu se dovesti u red (to jest, preporoditi) ni na koji drugi nain. Da to izvodi unutarnji ovek, vidi se iz priznavana istine, koje, ako ga ne da unutarnji ovek, nije priznavanje; a isto tako (se vidi) iz savesti, koja je priznavanje istine od strane unutarnjeg oveka; a tako isto i iz opaanja. Poto unutarnji ovek preko istina uvodi red, to se za istinu kae da ima mo, a tako isto i prut kojim se mo oznaava; kao i ruka, kojom se isto tako oznaava mo (br. 3091); to se moe potvrditi mnogim odlomcima u Rei. Ne da da je mo u samoj istini, nego u dobru; pa tako i u istini od dobra, to jest, u istini preko dobra od Gospoda. Ovo donekle pokazuje ta je oznaeno dovoenjem u red preko moi unutarnje istine. U najviem smislu, u kome se govori o Gospodu, time je oznaena Njegova mo; jer Boansko ima svoju sopstvenu mo, i ona ne dolazi ni od koje druge (moi). 4016. Stih 38. I metae naguljene prutove pred stoku u ljebove. Da ovo oznaava dalje pripremanje, vidi se iz onoga to sledi; jer se tamo govori o delovanju unutarnje moi istine u Prirodnom, moi koja je oznaena prutovima (br. 4013, 4015); rasporeianje u red po unutarnjem oveku, guljenjem (br. 4015); a dobro istine u prirodnom, ljebovima (br. 3095). 4017. I korita, kad dolazae stoka da pije.Da ovo oznaava oseanja istine, jasno je iz znaenja vode, to su poznavanja i rei-znanja, koji su istine Prirodnog (vidi br. 28, 2702, 3058); iz znaenja korita ili korita za piti, koja, poto sadre vodu, u unutarnjem smislu oznaavaju dobra od istine, poto su dobra sadrana u istinama (vidi br. 3095); i iz znaenja dolazae da piju, to je oseanje istine. Da je dolazae da piju oseanje istine, to je stoga to to podrazumeva e; jer e u Rei oznaava potrebu i elju, pa stoga i oseanje za znanje i za upijanje istine, i to zbog toga to voda u opte oznaava istinu; dok e oznaava potrebu, elju, pa na taj nain i oseanje za upijanje dobra; a to je zbog toga to hljeb, kojim se

278

oznaava hrana u opte, oznaava dobro (br. 2165). Iz ovoga se vidi da ove rei oznaavaju oseanje istine. 4018. Pred stoku, da bi se upaljivala kad doe da pije. Da ovo oznaava estinu oseanja koje vodi spajanju, vidi se iz znaenja da bi se upaljivala kad doe da pije, to je estina oseanja. Da upaljivanje oznaava estinu, jasno je; a da dolazili da piju oznaava oseanje istine, moe se videti gore (br. 4017). Da pred stoku oznaava kako bi se spajali (naime, istine i dobra Prirodnog), to je zbog toga to to znai gledanje na, kao i oseanje time izazvano, jer se duhovne stvari spajaju na ovaj nain. Osim toga, svako usaivanje istine i dobra, kao i povezivanje, izvodi se preko oseanja. Istine i dobra koja se ue, ali koje ne utiu na oveka, one zaista ulaze u njegovu memoriju, ali tamo su lagane kao pero na zinu, koje odleti pri najmanjem povetarcu.U pogledu stvari koje ulaze u memoriju, ovako stoji stvar: one koje ulaze bez oseanja, te padaju u senku; ali one stvari koje uu uz oseanje, tamo su u svetlosti; a sve stvari koje su tamo u svetlosti, vide se i pokazuju se jasno i ivo kad god se slian predme pozove (u seanje); ali nije tako sa s onima koje su skrivene okolo u senci. Tako deluje oseanje koje pripada ljubavi. Iz ovoga se moe videti da se svako usaivanje istine, i povezivanje s dobrom, da se izvodi preko oseanja; i to je vee oseanje, to je jae spajanje. estina oseanja je ovde najdublje oseanje. Ali se istine ne mogu usaditi u dobro i s njim povezati, osim preko oseanja istine i dobra, koja oseanja kao da izviru iz svoga izvora, a to je ljubav ka blinjemu, i ljubav ka Gospodu. Dok se zla i obmane usauju i povezuju pomou oseanja zla i obmane, koja oseanja izviru iz njihovih izvora, a to su ljubav prema sebi i svetu. Poto je ovako, i poto je predmet o kome se ovde govori u unutranjem smislu povezivanje dobra i istine u prirodnom oveku, stoga se ovde i u onome to sledi pominje upaljivanje stada kad dolazi da pije, ime su oznaene takve stvari. 4019. I uplaljivae se tako gledajui prutove. Da ovo oznaava efekat (posledicu) Njegove vlastite moi, vidi se iz znaenja upaljivati se, to je posledica (efekat) oseanja (br. 4018); i iz znaenja prutova, to je Njegova vlastita mo (idi r. 4013, 4015).

279

4020. I to se mlaae bijae s biljegom, prutasto, i areno. Da ovo oznaava da je kroz to, prirodno dobro imalo takve stvari od posrednog dobra oznaenog Labanom, vidi se iz znaenja s biljegom, to su istine pomeane sa zlima (br. 4005); iz znaenja prutasto, to su dobra pomeana sa zlima; i iz znaenja areno, to su istine pomeane s obmanama (o kojima, br. 3993, 3995, 4005). Ovde su oznaene takve stvari, koje se izdavajaju iz dobra oznaenog Labanom, da bi se povezale sa prirodnim istinnama predstavljenimJakovom. 4021. Stih 40. I Jakov odluivae mlad (jaganjce). Da ovo oznaava da je to bilo s obzirm na nevinost, vidi se iz znaenja jaganjaca, to oznaava nevinost (vidi gore, br. 3994. Kae se s obzirom na nevinost, jer u onome to sledi govori se o stavljanju dobra i istine Prirodnog u red, kako bi ono (Prirodno) moglo primiti nevinost i njoj se prilagoditi. 4022. I obraae stado (Labanovo) da gleda u arene.Da ovo oznaava (da se pripajalo) istinama koje su razasute okolo sa zlima i obmanama, jasno je iz znanja areno, to je istina razasuta okolo i izmeana sa zlima (vidi br. 4005. 4020.) 4023. I u sve crne. Da ovo oznaava (da je ovo bilo) u dobru oznaenom Labanom, vidi se iz znaenja stada, i iz reprezentacije Labana, to je dobro, naime, posredno dobro, pomou kojega Prirodno ima dobra i istine (o emu vidi gore). 4025. A svoje stado odvajae sebi (samome). Da ovo oznaava odvajanje dobara i istina Njegovom vlastitom moi, vidi se iz znaenja svojega stada, to oznaava dobra i istine; i iz znaenja odvajae za sebe samoga, to oznaava odvajanje onih stvari koje su bile stene Njegovom vlastitom moi. U najviem smislu ovde je predmet o kome se goori je Gospod, kako je uinio Svoje prirodno Boanskim, i to od Njegove vlastite moi, ali ipak u skladu sa redom. Dobra i istine koje je On u sebi uinio Boanskim, ovde su stadakoja odvajae Sebi samome. 4026. I ne obraae ga prema stadu Labanovu.Da ovo oznaava potpuno (apsolutno) odvajanje od dobra oznaenig Labanom, jasno je iz onoga to je reeno, i bez objanjavanja. Jer su Boanska dobra i istine bili sasvim odvojeni od dobara i istina koje su u sebi male bilo ta ljudsko, jer ova (Boanska dobra i istine) su transcendentna i beskonana.

280

4027. Stvari koje su ovde otkrivene u pogledu unutarnjeg smisla, previe su duboke da bi se jasno sagledale razumom. Jer predmet o kome se govori u unutranjem smislu je Gospod, kako je Svoje Prirodno uinio Boanskim; a u reprezentativnom smislu, kako On SEKCIJA 2 obnavlja ovekovo prirodno kada ga preporaa. Sve su ove stvari ovde potpuno prikazane u unutranjem smislu. Stvari koje su ovde sadrane, u najviem smislu, su o Gospodu, kako je Svojom vlastitom moi uinio Prirodno u Sebi Boanskim, a one su takve prirode da prevazilaze i aneoski razum. Poneto od ovih stvari moe se videti iz onoga kako se ovek preporaa, jer je ovekovo novo raanje slika Gospodovog proslavljenja (Glorifikacije) (br. 3138, 3212, 3296, 3490). ovek moe da ima neku ideju o ovom preporodu (ali samo onaj koji se preporaa), ali samo zatamnjenu sve dok ivi u telu; jer telesne i svetske stvari u kojima je ak i ovaj ovek, neprestano bacaju senku na njegov um i dre ga u niim stvarima. Ali oni koji se ne preporaaju, ne shvataju ovaj predmet, poto nemaju saznanja jer su bez opaanja; oni ne znaju ta je preporod,niti veruju da je on mogu.Ne znaju ni ta je oseanje ljubavi prema blinjemu pomou kojega se preporod ostvaruje; pa stoga ne znaju ni ta je savest; jo manje ta je unutranji ovek; a jo manje ta je korespondencija (saobraznost) unutranjeg oveka sa spoljanjim. Moda su im poznate rei, i mnogi ih znaju, ali ne znaju samu stvar. Poto nemaju neku ideju o tome, bez obzira kako je sasdrana u unutranjem smislu, bilo bi to kao da se neto predstavlja u mraku, ili kao da se neto govori guvom (oveku). Osim toga, oseanja ljubavi prema sebi i svetu koja vladaju nad njima, ona im ne doputajuda znaju, ak ni da ih uju; jer ih oni trenutno odbacuju i ispljuju. Sasvim su razliiti oni koji su u ljubavi ka blinjemu. Ovi uivaju u ovim stvarima; a to je zato, to su aneli u njihovoj srei kad je i ovek u toj srei, jer su tada u onim stvarima koje govore o Gospodu, u kojemu su, kao i u onima koje govore o blinjemui o preporaanju. Od anela, to jest, preko anela od Gospoda, uivanje i blaenstvo ulivaju se u oveka koji je u oseanju ljubavi ka blinjemu kada ita o ovim stvarimam, a jo vie kada veruje da u ono to je sveto u njima, a jo vie kada shvata neto od onoga to SEKCIJA 3 je u unutranjem smislu.. Predmet o kojemu se ovde govori je influks Gospodov u dobro unutranjeg oveka, to jest preko dobra u istinu u njemu; isto tako i influks odatle u spoljanjeg ili prirodnog oveka, i oseanje dobra i istine u kojemu deluje ovaj influks; kao i primanje istine i njeno

281

povezivanje s dobrom u njemu (u oveku); a isto tako i dobro koje slui kao sredstvom ovde oznaeno Labanom i njegovim stadom. O ovim predmetima aneli, koji su u unutranjem smislu Rei, ili kojima je unutranji smislo Re., oni opaaju bezbroj stavri od kojih malo ta ovek moe da ue u njegovo shvatanje: a ono to moe, to je u tami to je razlog da se ove stvari ne objanjavaju s vie pojedinosti. 4028. Stihovi 41,42. I kad god se upaljivae stoka rana, metae Jakov prutive u korita pred oi stoci da bi se upaljivala gledajui u prutove. A kad se upaljivae pozna stoka, ne metae; tako pozne bivahu Labanove a rane Jakovljeve. I kad god se upaljivae stoka rana, metae Jakov prutove, oznaava stvari koje su bile same od sebe (spontane); metae Jakov prutove pred oi stoci u korita, da bi se upaljivala gledajui u prutove, oznaava stvari koje se izazivaju i povezuju Njegovom vlastitom moi; a kad se upaljivae pozna stoka, ne metae, oznaava stvari koje su pod prisilom (prinudom); tako pozne bivahz Labanove, oznaava da su ove stvari bile zapostavljene (ostavljene iza); a rane Jakovljeve, oznaava da one stvari koje bile slobodne to jest same od sebe, da su bile povezane. 4029. Stih 41. A kad god se upaljivae stoka rana (ona koja dolazae prva). Da ovo oznaava one stvari koje su same od sebe (slobodne),vidi se iz znaenja upaljivati se, to je estina oseanja i njegovo delovanje (efekat) (br. 4018, 4019); iz znaenja stada, to oznaava istinu i dobro (o kojemu vidi gore); i iz znaenja stoka rana (ona koja dolazae prva na pojilo); da rana stoka oznaava stvari koje su slobodne, vidi se iz povezanosti stvari u unutranjem smislu, kao i iz toga to je sve slobodne to dolazi od oseanja, to je oznaeno sa upaljivati se, zbog ega se o upaljivanju govori dva puta u ovome stihu; isto tako i iz rei koja potie od rei u izvornom jeziku koja oznaava najdublju ljubav. Osim toga, ovde se govori i o povezivanju istine i dobra u Prirodnom, koje se izvodi samo kada je spontano, to jest, kad je slobodno. Ovo pokazuje da upaljivae se stoka rana (ona koja je odlazilaprvo), oznaava istine i dobra koja su slobodna, ili to je isto, koja potiu od ljubavi ili oseanja koje je slobodno. (Da je sve slobodno to dolazi od ljubavi ili oseanja, vidi br. 2870; isto tako da nema povezivanja ako je pod prisilom, br. 2875, 3145, 3146, 3158; i da se prema tome svaka obnova i preporod izvode samo

282

kad je (ovek) slobodan, br. 1937, 1947, 2876-2881; kada bise ovo moglo izvesti pod prisilm, svak bi bio spasen, br. 2881). 4030. I Jakov metae prutove u korita prd oi stoci, da bi se upaljivala gledajui u prutove. Da ovo oznaava stvari koje su izazvane i povezane njegovom vlastitom moi, vidi se iz znaenja prutova, to je mo; a kada se odnosi na Gospoda, to je Njegova vlastita mo (br. 4013, 4015); i iz znaenja metati pred oi stoci u korita da bise upaljivala,to je izazvati kako bi dolo do povezivanja kao to se vidi iz onoga to je gore reeno o znaenju ovih rei (br. 4018, i na drugim mestima). 4031. Stih 42. A kada dolazae pozna stoka, ne metae. Da ovo oznaava stvari koje su pod prisilom, vidi se iz znaenja dolazae pozna stoka. Da dolazae rana (prva), oznaava ono to je spontano ili slobodno, bilo je pokazano gore (br. 4029). Da dolazae pozna (posle), oznaava ono to je pod prinudom, ili to nije slobodno, jasno je isto tako; kao i iz povezanosti stvari u unutranjem smislu; kao i iz toga, to se ovde ne govori o upaljivanju, kao to se govori u vezi s onima koji su dolazili rano; zato to se upaljivanjem oznaava oseanje, i to u ovom sluaju estina oseanja. Ono to nije iz oseanja, to je spontano ili nije slobodno, jer sve to je spontano ili slobodno, to je od oseanja ili ljubavi (br. 2870). Isto je vidljivo i iz onoga to proishodi iz izraza u izvornom jeziku, gde oznaava nedostatak; jer kada nedostaje estina oseanja, tada nestaje i sloboda; pa se za ono to se tada desi, kae se da nije slobodno, i na kraju da SEKCIJA 2 je pod prisilom. Da se svako povezivanje istine i dobra odigrava u slobodi, ili od onoga to je spontano, pa stoga i svaka obnova i svaki preporod, moe se videti iz odlomaka koji su gore navedeni (br. 4029). Pa stoga se vidi da u otsustvu slobode (tojest, pod prinudom) nema povezivanja, pa stoga ne moe doi do preporoda. (ta je sloboda, i odakle ona dolazi, moe se videti gore, br. 2870-2893, gde se govori o ovekovoj slobodi). Onaj ko umuje o Gospodovom Provienju, ovekovom spasenju, i osudi mnogih, taj nije svestan da nema povezivanja istine i dobra, ili usvajanja, a stoga ni preporoda, osim kada je ovek slobodan, taj sam sebe baca u senku, i prema tome je u tekoj zabludi. Jer on pretpostavlja da kad bi Gospod hteo, On bi mogao da svakoga spasi, i to na bezbroj naina kao to su uda, kao kad je uskrsavao mrtve, preko bezbroj otkrivenja, i na taj nain to bi aneli spreavali ljude da ine zlo i prisiljavali da ine dobro otvorenom silom, i preko mnogih stanja, kojima bi

283

SEKCIJA 3 naveo oveka da se pokaje, i drugim sredstvima.Ali on ne zna da su sva ova sredstva prinudna, i da se nijedan ovek ne moe tako obnoviti. Jer ono to oveka prisiljava, ne daje mu nikakvo oseanje; a kada ga se prisiljava, tada se to povezuje sa zlim oseanjem. Meutim, izgleda kao da se time unosi (u oveka) neto sveto, i ono se i unosi; ali kad se SEKCIJA 4 ovekovo stanje promeni, on se vraa svojim prvanjim oseanjima, naime, zlima i obmanama, i tada se svete stvari poveu sa zlima i obmanama, a to je svetogre (profanacija), to ga ini takvim da ga to vodi u najgori od svih paklova. Jer on prvo prizna i poveruje, i na njega to sveto utie, a onda odrie, ak mu je i odvratno. (Da oni koji jednom priznaju srcem, a posle odriu, to su oni koji profaniu (svetogrde), ali ne oni koji ne priznaju srcem, to se moe gore videti, br. 301-303, 571, 582, 593, 1001, 1008, 1010, 1059, 1327, 1328, 2051, 2426, 3398, 3399, 3402, 3898). Iz ovoga razoga ne deavaju se otvorena (vidljiva) uda danas, nego se dogaaju ona koja su nevidljiva, to jest, koja nisu oita: koja su takva da ne izazivaju oseanje svetosti, i koja oveku ne oduzimaju slobodu; pa stoga mrtvi ne ustaju, niti se ovek odvraa od zla neposrednim otkrivenjima, i uz pomo anela, niti se nateruje da ini dobro otvorenom silom. Gospod sve ini preko ovekove slobode, uz pomo koje ga On savija; jer sva sloboda dolazi od njegove (ovekove) sloboda ili oseanja, a to znai od njegove volje(br. 3158). Ako ovek ne prima dobro i istinu u slobodi, on je ne usvaja, to jest ona ne postaje njegova. Jer ono na to se ovek primorava, to nije njegovo, nego je onoga koji ga primorava, jer iako on (pod prisilom) to radi, to ne ini on sam. Meutim, ponekad izgleda kao da je ovek prinuen da ini dobro, kao u iskuenjima i duhovnim borbama; ali da on tada ima jau (veu) slobodu nego u drugim prilikama, moe se videti gore (br. 1937, 1947, 2881). Isto tako izgleda kao da je vek prisiljen da ini dobro, kad ga on sam i ini; ali jedna je stvar prisiljavati samoga sebe, a druga je biti prisiljavan. Kad god neko sebe prisiljava, on to ini jer je sloboda unutar toga; a kada je neko prisiljen, u tome nema slobode. Poto je sluaj ovakav, vidi se u kakvu se senku i zabludu bacaju oni koji umuju o Gospodovom Provienju, ovekovom spasenju, i osudi mnogih, a ne znaju ta je sloboda preko koje Gospod deluje, ali nikako prisilom; jer prisila u stvarima svete prirode je opasna, ukoliko se ne prima u slobodi.

284

4033. Tako pozne bijahu Labanove. Da je ovime oznaeno da su prinude naputene (prim prev. da vie nije bilo prinuda dase slui bez nagrade); i da rane bijahu Jakovljeve,oznaava da su spontane stvari, ili one u slobodi, bile pripojene, vidi se iz onoga to je reeno gore (br. 4029, 4031). Ovde se prinudnim stvarima oznaavaju one koje se nisu povezale, i koje se nisu mogle povezati; a spontanim svarima oznaavaju se one koje su se pripojile, kao i one koje su se mogle pripajiti (ali nisu?). Da su ove poslednje tako oznaene je stoga to su spontane stvari u skladu s oseanjima i njihovim kvalitetom. Kada je dobro oznaeno Labanombilo iskoriteno za ono o emu je gore bilo rei, ono je tada bilo odvojeno. Ovo odvajanje je ono o emu se govori u sledeem poglavlju. 4034. Stih 43. I tako se taj ovjek obogati (rairi) vrlo, te imae mnogo stoke i sluga i slukinja i kamila i magaraca. I tako se taj ovjek obogati (rairi) veoma, oznaava umnoavanje; te imae mnogo stoke, oznaava unutarnje istine koje proistiu iz toga; i slukinja i sluga, oznaava posredna dobra i istine; i kamila i magaraca, oznaava istine od dobra, spoljne i spoljanje (prim. prev. Tumaenja se razlikuju zato autor upotrebljava sline izraze za istu stvar, kao exterioris i externalis, ili interioris iinternalis. Uglavnom se slau da se tu radi o viem ili manjem stepenu spoljanjeg ili unutranjeg kavaliteta, ilida se odnosi na proces koji je u toku s jedne a na stanje koje je konano s druge strane; na to ih navodi objanjenje koje sam autor nudi u br. 4038). 4035. I tako se taj ovjek obogati (rairi) vrlo. Da ovo oznaava umnoavanje dobra i istine, vidi se iz znaenja obogatiti se (rairiti se) vrlo, to je umnoavanje; da je to bilo u velikom stepenu, izraava se izrazom vrlo. 4036. Te imae mnogo stoke. Da ovo oznaava unutarnja dobra i istine koji iz toga proistiu, vidi se iz znaenja stada, to su dobra i istine (br. 343); a da su ova unutarnja, vidi gore (br. 2566, 3783). 4037. I slukinja i sluga.Da ovo oznaava posredna dobra i istine (to jest, prirodna dobra i istine same), to su oseanja koja pripadaju Prirodnom, pa stoga i njegovim dobrima (br. 1895, 2567, 3835, 3849); i iz znaenja sluga, to su reiznanja, koja su istine prirodnog oveka (br. 2567, 3019, 3020, 3409).

285

4038. I kamila i magaraca.Da ovo oznaava istine od dobra, spoljne i spoljanje, vidi se iz znaenja kamila, to su opte rei-znanja prirodnog oveka (vidi br. 3048, 3071, 3143, 3145), (opte rei-zanja su nie ili vie spoljne istine od dobra) i iz znaenja magaraca, to su jo nie spoljne istine, to jest vie spoljne istine od prirodnog dobra (vidi br. 2781). ta su unutarnja dobra i istine; a ta su posredna (srednja); kao i ta su spoljna i spoljanja, moe se videti iz onoga to je gore reeno (br. 4009). Uopteno govorei, u oveku postoje tri stvari, SEKCIJA 2 naime, Telesno, Prirodno, i Racionalno. Telesno je najudaljenije, Prirodno je posredno, a Racionalno je unutarnje. Onoliko koliko jedno od ovih vlada nad ovekom, kae se da je ili telesan, ili prirodan, ili racionalan. Ova tri dela u oveku odnose se jedan na drugoga (komuniciraju) na divotan nain; Tesno s Prirodnim, a Prirodno s Racionalnim. Kad je tek roen, ovek je telesan, ali u sebi ima sposobnost da se usavri. Posle postaje prirodan, a na kraju racionalan; zbog ega se moe rei da postoji komunikacija jednog s drugim delom. Telesno komunicira s Prirodnim pomou ula, i to ini na poseban i odvojen nain s onim (deloima) koji pripadaju razumu, ia na drugi nain s onima koji pripadaju volji, jer obe ove sposobnosti mora da se usavre kako bi neko postao i bio ovek. ula vida i sluha su ona koja usavravaju njegovu intelektualnu sposobnost; a tri ostala ula se posebno odnose na volju.Preko ovih ula ovekovo Telesno komunicira s njegovim Prirodnim, koje je, kao to je reeno, u srednjem delu (izmeu). Jer stvari koje ulaze preko ula, smetaju se u Prirodno kao u neku vrstu prijemnika, a to je memorija. Uivanje, prijanost , i elja za njima, to sve pripada volji, i naziva seprirodnim dobrima; dok rei-znanja pripadaju razumu, i nazivaju se SEKCIJA 3 prirodnim istinama. Preko stvari o kojima se ovde govori, ovekovo Prirodno komunicira s njegovim Racionalnim koje je, kao to je reeno, njegov unutarnji deo. Ovakve stvari koje se uzdiu od Prirodnog prema Racionalnom, koje slui kao neki prijemnik, a to je unutarnja memorija (o kojoj vidi gore, br. 2469-2480), one nalaze sebi mesto u Racionalnom, kao u nekom prijemniku, a koji je takoe unutarnja memorija: ono to je tamo blaeno i sreno, to pripada volji, i racionalnom dobru; a unutarnje posmatranje stvari i opaanja pripadaju razumu, pa se stvari koje pripadaju ovima, nazivaju racionalnim istinama. Ove tri stvari su ono to sainjava oveka, te stoga meu ove tri postoji komunikacija. Spoljanja ula su sredstvo preko kojega ovekovo Telesno komuniciras Prirodnim; a

286

unutarnja ula su ona koja preko kojih Prirodno komunicira s Racionalnim. Pa stoga, one stvari u Prirodnom koje su deo spoljanjih ula, koja su svojstvena telu, su one koje se nazivaju spoljne i spoljanje istine od dobra; dok one koje su deo unutranjih ula koja su svojstvena njegovm duhu, i koja komuniciraju s Racionalnim, to su ona to se nazivaju unutarnjim dobrima i istinama. Ona koja su izmeu ova dva, i koja su deo i jednog i drugog dela, to je ono to se naziva posrenikm dobrima i istinama. Ovi tri stvari idu redom od unutarnjih, i one su oznaeni u unutranjem smislu stadom, i slukinjaima i slugama, i kamilama i magarcima.

NASTAVAK O VELIKOM OVEKU I O KORESPONDENCIJI; OVDE, O KORESPONDENCIJI SA MOZGOM I MALIM MOZGOM 4039. Korespondencija (saobraznost) srca i plua s Velikom ovekom, ili nebom, bila je predmet o kome se govorilo na kraju prethodnog poglavlja. Ovde je predmet o kome e se govoriti korespondencija Velikog mozga (cerebruma) i Malog mozga (cerebeluma) kao i Produene modine (module) koja je s njima spojena. Pre nego se pristupi ovoj korespondenciji, neto treba rei o formi mozga u optem, odakle je, i ta ona predstavlja. 4040. Kada se s mozga ukloni lobanja iintegumenti (koa) koji je opkoljavaju, vide se udesni uvoji i nabori, u kojima su kortikalne supstancije. Iz ovih izlaze vlakna koja sainjavaju Produenu modinu (medulu) mozga. Ova vlakna prekoivaca idu u telo, i tamo obavljaju funkcije u skladu s njihovim redom i odredbama mozga. Sve je ovo u savrenoj slozi sa nebeskom formom (s formom neba); jer ovu formu kao da Gospod utiskuje u neba, a otuda i u ono to postoji u oveku, a posebno u Velikom i Malom mozgu. 4041. Forma neba je zapanjujua, i prevazilazi ovekov razum; jer je daleko iznad ideja o formama koje ovek moe razumeti sudei po zemaljskim stvarima, ak i ako se pomogne analizom. Sva su nebeska drutva rasporeena u skaldu s ovom formom i, to je zadivljujue, postoji i kretanje prema ovim formama, kojeg nisu

287

svesni ni duhovi ni aneli. To je kao svakodnevno kretanje zemlje oko svoje ose, i godinje kretanje oko sunca, koje njeni stanovnici ne primeuju. Bilo mi je pokazano kakva je priroda ove nebeske forme u najnioj sferi; a (ta forma) je kao uvoji koji se vide na ljudskim mozgovima. Bilo mi je dato da ovo posmatram (opaam) neprestano nekoliko dana; i na ovaj nain mi je bilo potvreno da je mozak oblikovan u skladu s oblikom kretanja neba. Ali su unutarnje stavri u njemu, koje se oku ne pokazuju, u skladu s unutarnjim oblicima neba, koje su potpuno neshvatljive; a aneli su mi rekli da se iz ovoga moe videti da je ovek stvoren u oblicima tri neba; i da je na ovaj naina na njega utisnuta slika neba, tako da je ovek malo nebo, to jest nebo u najmanjem obliku; i da je ovo izvor njegove korespondencije sa nebima. 4042. Otuda i preko samog oveka postoji sputanje iz neba u svet, i izdizanje iz sveta u neba. Upravo se preko mozga izvodi ovo silaenje i uzdizanje; jer postoje sami poeci, ili prvi i poslednji ciljevi, iz kojih svaka i sve stvari tela istiu i potiu. Takmo je i izvor razumnih misli i voljnih oseanja. 4043. Razlog da se unutarnje forme, koje su i sveopte, ne mogu shvatiti, je u tome, to kad se forme pomenu, one nose u sebi neku ideju prostora i vremena; dok se u unutrnjim stvarima, u kojima je nebo, nita se ne opaa preko prostora i vremena, nego se sve opaa preko stanja i njihovih verijacija i promena. Meutim, kako se varijacije i promene ne mogu, kao to je reeno, razumeti bez onoga to vezano za forme, a ni bez onoga to pripada prostoru i vremenu, a ove stvari ne postoje u nebima, to se moe videti koliko su ove stvari neshvatljive, i kao su neizrecive. A poto sve ljudske rei, pomou kojih se ove stvari izraavaju i shvataju, ne mogu odvojiti od prirodnih stvari, to su one nedovoljne da se njima (nebeske stvari) prikazale na odgovarajui nain. U nebima se ove stvari pokazuju vidljivo kao nebeska svetlost i nebeski plamen, koji dolaze od Gospoda, i to u takvoj punini, da od toga ovek ne moe da opazi ni hiljaditi od hiljaditog dela. Pa ipak, stvari koje se deavaju u nebima, predstavljaju se u svetu duhova preko oblika koji su slini oblicima koji se vide u svetu (prim.prev. Sve to autor pie o neizrecivosti onoga to se vidi u nebima, potsea na ono to je Apostol Pavle napisao, naime, da je bio uznesen u raj, i da je uo neiskazane (neiskazive?) rijei, kojih ovjeku nije slobodno (nije mogue) govoriti (2 Korinanima, gl. 12, stih 4).

288

4044. Reprezentcije (predstave) nisu nita drugo nego slike duhovnih stvari u prirodnim (stvarima); pa kada se prve prikazuju u drugima na odgovarajui nain, kae se da te dve (stvari) korespondiraju (da su saobrazne). Meutim, ovek koji ne zna ta je Duhovno, ve samo ta je prirodno, moe da sebida kae da ovakve reprezentacije i korespondencije nisu mogue, jer, Kako moe ono to je duhovno da deluje na ono to je materijalno? Ali kad bi razmislio o svemu to se deava u njemu samome svakoga trenutka, on bi mogao da stekne nekuideju o ovim stvarima; na primer, kako volja deluje na miie u telu, i biva uzrok njegovog delovanja; isto tako, kako misao moe da deluje na organe govora, da pokree plua, dunik, vrat, jezik, i usne, i tako stvara govor; isto tako, kako oseanja deluju na lice, i kako (na licu) pokazuju svoju sliku, tako da onaj drugi esto zna ta ovaj misli i osea. Ovi primeri mogu da daju neku ideju o tome ta su reprezentacije i korespondecije. Poto su takve stvari pokazeneu oveku, i poto nita ne moe da postoji samo od sebe, nego samo od neega drugoga, a ovo opet od neega drugoga, i ka kraju od Prvog, a ovo sve kroz vezu korespondencija, oni koji rasuuju dovoljno, mogu da zakljue da postoji korespondencija izmeu oveka i neba; i dalje, izmeu neba i Gospoda koji je ono Prvo (prim.prev. Ovde se jasno vidi da je autor uvelike koristio Aristotelov nain logikog izlaganja argumenata). 4045.Poto postoji ovakva korespondencija, i poto se nebo deli u vie manjih neba, a ovi opet u jo manja, a svuda (se dele) na drutva, to ima neba koja se odnose (po korespondenciji) na cerebrum i cerebellum (Veliki i Mali mozak) u optem, a u ovim nebima ima onih koja se odnose na delove ili lanove u mozgovima; na primer, onih koji se odnose na modanu koru (dura mater), na tanku modanu opnu (pia mater), na upljine s izlazom (sinuse), a isto tako i na tela u mozgu (corpora) i na upljine bez izlaza (cava), kao i na uljevito telo (corpus callosum),naprugasto telo (corpus striatum), male lezde, modane komore (ventrikule), ulegnua (infundibulum), i tako dalje. Bila mi je pokazana priroda delova koji se ovde navode, kao to se moe videti iz onoga to sledi. (prim. prev. U sledeim brojevima ( 4046-4055) autor iznosi svoje susrete s duhovima koji se odnose odnosno korespondiraju pojedinim delovima mozga u

289

Velikom oveku, kao ilustraciju onoga to kae u ovome broju o Velikom oveku ili univerzalnom nebu). 4046. Pokazalo se nekoliko duhova na srednjem otstojanju iznad glave, koji su delovali zajedno s otkucajima srca; ali to je bilo kao neko uzajamno talasanje nadole, i nagore, to se osealo kao hladno disanje na mom elu. Iz ovoga sam mogao da zakljuim da su bili (duhovi) srednje vrste, koji pripadaju oblasti srca i plua, i da nisu bili unutarnji duhovi. Isti su duhovi tada pokazali plamteu svetlost, grubu ali sjajnu, koja se prvo pojavila levo od mog podbratka, posle ispod levog oka, onda iznad oka; ali je svetlo bilo kiljavo jer je dolazilo od plamena koji nije bio svetao. Iz ovoga sam mogao da SEKCIJA 2 znam kakvi su, jer svetla oznaavaju oseanja, ali isto tako i inteligenciju. Kada sam posle stavio svoju ruku na levu stranu lobanje ili glave, osetio sam pulsiranje ispod dlana, koje se talasalo na slian nain nadole i nagore; iz ega sam saznao da pripadaju (provinciji) mozga. Kad sam upitao ko su, nisu bili voljni da kau. Drugi su mi rekli da ovi nisu voljni da govore. Budui na kraju primorani da govore, rekoe da kad bi progovorili, da bi se otkrilo kakvi su. Opazio sam da su oni meu onima koji sainjavaju (oblast) modane kore ili opne (dura mater), a to je opna koja pokriva Veliki i Mali mozak. Tada se otkrilo kakvi su,jer mi je bilo doputeno da ovo znam kroz razgovor s njima. Bili su, kao to su bili kad su iveli kao ljudi, od onih koji ne misle nita o duhovnim i nebeskim stvarima, niti o njima govore; jer su bili takvi da su verovali samo u ono to je prirodno, a to stoga to nisu bili u stanju da prodru dalje, ali nisu nikad priznali svoje neverovanje. Meutim, oni su se kao i drugi klanjali Boanskom (Bogu), izgovarali svoje molitve, ili bili SEKCIJA 3 dobri graani. Posle je bilo drugih (duhova) koji su uticali na (moje) srane otkucaje, ali kao valovi ne nadole i nagore, nego ukoso; i drugih, koji nisu uticali uz reciprono delovanje, nego neprekidno; a i takvih ije je delovanje bilo kucanje (srca) koje je (kucanje) skakalo s jednog na drugo mesto. Za ove je bilo reeno da se odnose na vanjskuj lamelu modane kore, a koji su bili od onih koji misle o duhovnim i nebeskim sarima samo prema predmetima koji se opaaju spoljanjim ulima, i koji nisu mogli drugaije da misle o unutarnjim stvarima. Za ove mi je bilo reeno da su enskoga roda. Oni koji umuju o stvarima u nebu, ili duhovnim stvarima vere i ljubavi, prema spoljanjim ulnim stvarima, a to znai prema svetskim i

290

zemaljskim stvarima, kreu se sve vie naizvan, sve do spoljne koe na glavi, koju oni predstavljaju. Uprkos toga, ako su vodili dobar ivot, oni su u Velikom ovekum, ma da na njegovim najudaljenijim delovima; jer je spasen svaki onaj (ovek) koji je u dobru ivota iz oseanje ljubavi prema blinjemu. 4047. Pokazali su se iznad glave i drugi (duhovi), koji delovali zajedniki iznad glave ukoso od spreda prema nazad. A bilo je i takvih, ije je delovanje ilo od sleponice prema sreditu mozga. Bilo je primeeno da su ovi bili od onih koji pripadaju oblasti tanke modane opne (pia mater), koja je drugo pokrivalo, koje tenje pokriva Veliki i Mali mozak (cerebrum i cerebellum), i koje je povezano s ovim (mozgovima) preko tankih konaca. A kakvi su ovi (duhovi), bilo mi je dato da saznam po njihovom govoru, jer su sa mnom razovarali. Bili su onakvi kakvi su bili i u svetu, nemajui poverenja u svoje vlastito miljenje, i koji se stoga nisu drali nikakvog utvrenog miljenja o svetim stvarima, nego su zavisili od verovanja drugih, ne pitajui da li je to istinito. Da su bili ovakvi, pokazano mi je po onome kako su opaali Gospodnju molitvu dok sam je itao. Jer se moe videti kakvi su duhovi ili aneli po Gospodnjoj molitvi (Oenau), i to premu influksu (ulivanju) ideja njihove misli i njijhovih oseanja u sadraj molitve. Iz ovoga se video karakter ovih duhova, a i to da su kao takvi mogli posluiti anelima kao posrednici; jer ima duhova izmeu neba (plural) preko kojih ova neba saobraaju (komuniciraju). Jer njihove ideje nisu zatvorene, nego se lako otvaraju; tako da doputaju da se na njih deluje, lako primajui i odailjui influks. Pored toga, oni su skromni i mirni, i kau da su u nebu (prim.prev. prema autoru, razlike u savrenstvima meu tri glavna neba su takve, da ne mogu da komuniciraju bez posrednika, a to su u nekimsluajevima ovakvi duhovi, koji misle da su u nebu, ali su u stvari u svetu duhova). 4048. Bio je jedan (duh) blizu moje glave koji je govorio sa mnom, pa sam primetio po zvuku da je bio miran (tih) i kao da je bio u nekoj vrsti mirnog sna. Raspitivao se o ovome i onome s takvim oprezom da ni budna osoba ne bi mogla bolje. Primetio sam da unutarnji aneli govore preko njega, i da je on bio u stanju da opaa i iznosi ono to oni govore. Pitao sam o tome stanju, i rekao mu da je on upravo u tome stanju (prim. prev. To jest, da je taj duh bio u stanju u kojemu du duhovi preko koji unutarnji aneli ili aneli drugoga neba razgovaraju s duhovima

291

iz sveta duhova, gde se autor nalazio u to vreme). Odgovorio je da on govori samo ono to je dobro i istinito, i da primeti ako nije tako, i ako neto drugo utie, da on to ne prima i ne izgovara. to se tie njegovoga stanja, rekao je da je mirno, to je i meni bilo dato da opazim preko ove komunikacije. Reeno mi je da su ovakvi oni koji se odnose na (korespondiraju) sinuse(upljine s izlazima), ili na ire krvne sudove u Velikom mozgu (cerebrumu); i da se oni kao to je on, da se odnose na izdueni(longitudinalni) sinus, koji je izmeu dve modane hemisfere, i da je tamomiran, bez obzira koliko je mozak uznemiren u obe hemisfere. 4049. Bili su neki (duhovi) iznad glave malo ispred, koji su sa mnom govorili na prijatan i i blag nain. Razlikovali su se od drugih po tome to su neprekidno eleli i eznuli da dou u nebo. Reeno mi je da su takvi oni koji se odnose na ire modane komore (ventrikule), i koji pripadaju toj oblasti.Kao dodatak, bio je razlog to, to je priroda bolje vrste limfnih lezda koje su tamo, da se vraaju u mozak, otkuda potie takva tenja. Mozak je nebo, i ova tenja je taelja i enja. Takve su korespondencije. 4050. Video sam neko lice iznad jednog prozora azurne boje, ali se ono ubrzo izgubilo. Tada sam video malu zvezdu blizu oblasti levoga oka, a posle i izvestan broj crvenkastih zvezda koje su odailjale bele iskre. Onda sam video zidove jedne kue, ali ne i krov, gde su zidovi bili samo s leve strane; i na posletku, video sam zvezdano nebo. Poto se ovo videlo na mestu gde su bili zli (duhovi), pretpostavio sam da e mi se pokazati neto gadno. Ali zid je iezao, skupa sa zvezdanim nebom, i tadase pokazao jedan studenac (bunar) iz kojega je izlazilo neto kao beli oblak ili para; a inilo mi se kao da SEKCIJA 2 neto izbija iz studenca. Pitao sam ta to znai i ta to predstavlja, i reeno mi je da je to bila reprezentacija ulegnua u mozgu ( infundibuluma), iznad kojega je sami mozak, koji je bio oznaen zvezdanim nebom; a ono to se videlo ispred kao posuda, oznaeno studencem (bunarom) a nazvano ulegnuem (infundibulom), i oblak ili para koja se dizala iz njega bila, da je to je limfna tenost, koja kroz njega (bunar) prolazi i koja se izzvlai (ispumpava) iz njega; i da ima dve vrste ove limfne tenosti, jedna koja je izmeana s animalnim duhovima (izraz koji se vie ne koristi, a koji je oznaavao pokretaku sliu u telesbim tenostima), PITAJ MIA koja spada u korisne LIMFE, i ona koja je pomeana s serositima, koja spada u limfe u izmetu. Tada mi je

292

pokazano kako izgledaju oni koji pripadaju ovoj oblasti, ali samo oni loije vrste, a koje sam video kako jure amo i tamo, prilazei SEKCIJA 3 svakome koga vide, obaajui panju na sve, i izvetvajuji druge o onome to uju; a poto su sumnjiavi, nestrpljivi i nemirni, vrlo slini LIMFI (TENOSTI?), oni su kao noeni tamo amo; budui da je njihovo razmiljanje kao tenosti koje oni SEKCIJA 4 predstavljaju. Ali ovi su srednje vrste. Meutim, oni koji se odnose na limfe (krvne tenosti) koje su u izmetu, to su oni koji uvlae duhovne istine u zemaljske stvari, i tamo ih opoganjuju, kao na primer kao oni koji kad uju neto o branoj ljubavi, to sve dovode u vezu sa kurvarstvom i preljubama, pa tako srozavaju branu ljubav u ove (neiste stvari); a tako je i sa svim ostalim. Ovi su se pokazali ispred na otstojanju na desno. Ali oni koji su od dobre vrste, to su oni koji su opisani u br. 4049. 4051.Ima drutava koja se odnose na tu oblast u mozgu koja se naziva isthmus (suenje), a tamo ima duhova koji se odnose na male kvrice koje izgledaju kao male lezde na tkivima, iz kojih izlaze tkiva sa raznim funkcijama; koja tkiva deluju kao da su jedno poev od tih malih lezda, ali deluju razliito na krajevima. Jedno drutvo duhova,kojemu korespondiraju ovakva stvari, bilo je dovedeno pred mene, i ti su se duhovi pojavili ispred, i obratili mi se, rekavi da su ljudi. Ali meni je bilo doputeno da im kaem da nisu ljudi s telima, nego da su duhovi, a tako isto i ljudi; jer sve to pripada duhu, pripada i oveku, ak i oblik oveka koji ima telo, jer duh je unutranji ovek; a isto tako zato to su ljudi ljudi zbog inteligencije i mudrosti, a ne zbog oblika; i da su stoga dobri duhovi, a jo vie aneli, ljudi vie nego oni koji su u telu, jer su oni vie u svetlu mudrosti. Posle ovog odgovora, rekoe da ih ima mnogo u njihovom drutvu, i da ni jedan nije kao drugi. Ali poto mi se inilo da je nemogue da u drugom ivotu postoji jedno drutvo u kojemu su svi razliiti, to sam o tome s njima razgovarao, pa sam na kraju bio pouen da, iako su bili razliiti, da su bili udrueni s obzirom na njihov cilj, koji je bio jedan. Rekoe jo da je njihova priroda takva, da svaki od njih postupa i govori razliito, ali da su uprkos toga jedno u volji i misli. Ovo su ilustrovali jednim primerom: naime, da kada jedan od njih u drutvu kae da je on najmanji u nebu, a drugi da je najvei, a trei da nije ni najmanji ni najvei, i tako s velikim razlikama, njihova misao ipak deluje kao jedna, jer neko ko eli da bude najmanji, on je najvei iz

293

toga razloga; ali da nema ni najmanjih ni najveih, jer oni ne misle o tome da budu jedan iznad drugoga (po rangu); i da je tako sa svim ostalim. Tako su oni udrueni u prvim naelima, a razlikuju se u vanjskim stvarima. Oni su se pribliili mome uhu, rekli da su oni dobri duhovi, i da samo govore na taj nain. Za njih je bilo reenoda se ne zna otkuda dolaze, i da su oni jedno od ludajuih drutava. 4052. Pored toga, takva je korespondencija mozga sa Velikim ovekom, da oni koji su u prvim naelima ili u poecima dobra, oni se odnose na one stvari u mozgu koje su poeci, a koje se nazivaju lezde ili kortikalne supstancije, a oni (duhovi) koji su u prvim naelima istine odnose na one stvari u mozgu koje istiu iz ovih poetaka, a koje se nazivaju vlaknima; ali s tom razlikom da oni koji korespondiraju desnoj strani mozga, da su oni koji su u volji dobra a preko toga i u volji istine (koji hoe dobro, oni hoe i istinu), a oni koji korespondiraju levoj strani mozga, da su oni koji su u razumevanju dobra i istine, pa stoga i u oseanju za njih. To je stoga to su oni koji su s desne strane Gospoda oni koji su u dobru iz svoje volje; dok oni koji su s Njegove leve strane, su oni koji su u dobru iz razuma. Prvi se nazivaju nebeskim; drugi se nazivaju duhovnim. (prim. prev. Oni koji poznaju Hristovu rei o ovcama koje su s Njegove desne strane, i jarcima koji su s leve strane, kod Mateje 25:32,33, lake e ovo razumeti. Drugim reima, oni duhovi i ljudi koji shvataju ta je dobro i istina, oni korespondiraju levoj strani mozga u Velikom oveku, dok oni prvi, to jest oni koji hoe dobro i istinu, korespondiraju desnoj strani mozga gde je sedite volje. Pomenimo, da je autor u svom obimnom delu O MOZGU naslutio ono to je nauka otkrila o mozgu 150 godina kasnije). 4053. Do sada niko nije znao da postoje ovakve korespondencije, pa sam stoga svestan da e mnogi ljudi biti zadivljeni kad uju o njima; zato to ne znaju ta je unutranji ovek, a ta spoljanji, i da je unutranji ovek u duhvnom svetu, a spoljanji u prirodnom; i da unutranji i vi u spoljanjem, da na njega utie i da njim upravlja. Meutim, iz ovoga kao i iz onoga to je gore navedeno (br. 4044), moe se znati da postoji influks i da postoji korespondencija. Da je ovako, sasvim je poznato u drugom ivotu, kao i to da ono to je prirodno, da je to nita drugo nego predstava (reprezentacija) duhovnih stvari, od kojih one proizilaze i zbog

294

kojih i postoje; i da je reprezentacija preko Prirodnog potpuno u skladu s negovom korespondincijom. 4054. Kao i nebo, mozak je u sferi ciljeva koje su slube (usus); jer sve to utie od Gospoda ima za cilj spasenje ljudskog roda. Cilj je ono to vlada u nebu, pa stoga vlada isto tako i u mozgu; jer mozak, koji se nalazi tamo gde i um, tei da ostvari ciljeve u telu. kako bi telo sluilo dui, kako bi dua ivela sreno u venosti. Ali ovo su drutva koja ne slue za ostvarivanje nekih (viih) ciljeva; naime, oni ele da budu s prijateljima, mukim i enskim, i da u tome nalaze uivanje, idui samo za time da sebe zadovolje, i smatrajui samo sebe vanim, bilo kod kue ili na javnom mestu; i to im je jedini cilj. Ovih dana ovakvih drutava ima vie nego to neko moe da veruje. im se ovakvi priblie, njihova sfera pone da deluje, gasei u drugima oseanja za istinu i za dobro, a kada se ova ugase, tada ovakvi duhovi oseaju uivanje u njihovom prijateljstvu. Ovo su prepreke u mozgu, i one ine da je (duh ili ovek), koji ima takav mozak, vrlo glup. Mnoga drutava ovakvih duhova su oko mene, i njihovo se prisustvo opaa po tuposti (gluposti), sporosti, i po gubitku oseanja; i ja sam s njima esto razgovarao. Oni su kao kuga i kao otrov, iako su kao graani izgledali dobri, odgovorni, duhoviti, i obdareni; jer oni znaju ta je pristojnost u drutvu, i kako da se dopadnu, i stvaraju prijateljstva. Ali ta je biti prijatelj dobru, i ta je dobro prijateljstvo, niti znaju niti ele da znaju. Njih eka alosna sudbina; jer na kraju oni ive u prljavtini, i postaju tako glupi da u njima ostane malo ta ljudsko. Jer cilj je ono to ini oveka, te kakav je cilj, takav je i ovek; sledstveno, takvo je i njegovo ljudsko posle smrti. 4055. O Velikom oveku, i njegovoj korespondenciji, nastavie se na kraju sledeeg poglavlja.

POGLAVLJE TRIDESET I PRVO. 4056. U Treem Delu, u predgovorima poglavljima XXVI., XXVII.,XXVIII., XXIX. i XXX., otkrivene su stvari o kojima je govorio i u kojima je Gospod pretskazivao svretak vremena ili Poslednji Sud, u dvadeset i etvrtom poglavlju Mateja, od treeg do dvadeset i etvrtog stiha. Rei koje tamo slede redom treba da se

295

objasne, na ovome mestu sadraj stihova 29, 30, i 31, gde itamo ove rei: I odmah e po nevolji dana tijeh sunce pomrati, i mjesec svjetlost svoju izgubiti, i zvijezde s neba spasti, i sile nebeske pokrenuti se. I tada e se pokazati znak Sina ovjeijega na nebu; i tada e proplakati sva plemena na zemlji; i ugledae Sina ovjeikega gdje ide na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom. I poslae anele Svoje s velikijem glasom trubnijem; i sabrae izabrane njegove od etiri vjetra, od kraja do kraja nebesa. 4057. ta je kraj vremena ili Poslednji Sud, bilo je ve objanjeno, naime, da je to poslednje vreme (period) Crkve. Kae se da je poslednje vreme onda kada nema vie ljubavi ka blinjemu i vere; a bilo je pokazana da je ve bilo nekoliko ovakvih svretaka, ili poslednjih vremena. Svretak prve crkve opisan je potopom; a svretak druge crkve opisan je iskorenjivanjem naroda (pural) u Hananskoj zemlji, kao i iskorenjivanjima i otcepljianjima (naroda), to se opisuje kod Proroka. Svretak tree crkve nije opisan u Rei, ali je pretskazan to jest, ruenjem Jerusalima, i rasejavanjem Jevrejske nacije po celom svetu. etvrti se svretak odigrada u sadanjoj Hrianskoj crkvi, koji su Jevanelisti pretskazali, kao i Jovan u Otkrivenju, koji se svretak sada pribliava (prim. prev. Ovo je napisano 1752, o svretku koji se odigrao pet godina kasnije, 1757). 4058.U sledeim stihovima ovoga poglavlja kod Mateje, opisuje se pohoenje crkve, koje predstoji; naime, da e se u poetku znati ta je dobro i istinito, ali da e o tome raspravljati; zatim da e ih prezirazi (dobro i istinu); na treem mestu, da ih nee priznavati srcem; i etvrtz, da e ih svetogrditi (profanisati). Ova se stanja opisuju od treeg do dvadeset i drugog stiha; a poto e meu njima ostati neto istine vere i dobra ljubavi ka blinjemu, to jest, meu onima koji se nazivaju izabranim, kakva je istina vere u to vreme, opisuje se u stihovima 23 do 28; a u sledeim stihovima, koji e sada biti objanjeni, opisuje se dobro koje pripada ljubavi ka blinjemu i milosru; ali se opisuje i poetak jedne nove crkve. 4059.Iz pojedinosti u tim stihovima,vidi se da imaju unutrnji smisao, te ako se ne zna taj smisao, ne moe se znati ta one sadre: kao da e sunce pomraiti, da mesec nee vie svetleti, da e zvezde pasti s neba, i da e se sile nebeske pokrenuti; i da e se tada Gospod pojaviti na oblacima nebeskim, da e poslati

296

anele s glasom trubnim, i da e sabrati Svoje izabranike. Onaj ko ne zna unutranji smisao, mora da veruje da e se ovo i dogoditi; to jest, da e svet nestati sa svim to vidimo u svemiru. Meutim, ovde se Poslednjim Sudomne oznaava razaranje sveta nego zavretak ili pohoenje crkve u pogledu ljubavi prema blinjemu i vere, to se moe gore videti (br. 3353); a to se jasno vdi iz rei koje slede u istom poglavlju kod Mateje: Tada e biti dva na njivi; jedan e se uzeti, a drugi e se ostaviti. Straite dakle, jer ne znate u koji e dan doi Gospod va (stihovi 40, 41). 4060. Stoga je jasno da se reima koje stoje pred nama oznaava, u unutranjem smislu, stanje crkve u to vreme u pogledu dobra, to jest, ljubavi ka blinjemu i ljubavi ka Gospodu, a koji je smisao kao to sledi: SEKCIJA 2 Ali odmah nakon nevolja dana tijeh. Ovo oznaava stanje crkve u odnosu na istinu vere, o emu se govori iznad. U Rei pustoenje istine na mnogim mestima naziva se nevoljom. (Da dani oznaavaju stanja, moe se videti gore, br. 23, 487, 488, 493, 893, 2788, 3462, 3785). Iz ovoga jasno je da se ovim reima oznaava da vie nee biti ni vere ni ljubavi ka blinjemu. Jer vera vodi ljubavi ka blinjemu, jer ona ui ta je ljubav ka blinjemu, a ljubav ka blinjemu je onakva kakve su istine vere; a istine vere primaju svoju sutinu i svoj ivot od ljubavi ka blinjemu, kao to je bilo vie puta pokazano u prethodnim poglavljima. Sunce e pomrati i mjesec nee davati svjetlosti svoje. Ovo oznaava ljubav ka Gospodu, koji je sunce; i ljubav ka blinjemu,koja je mesec.Pomraiti i ne davatio svetlosti, oznaava da se nee pojaviti i da e nestati. Da je sunce nebesko ljubavi, a mesec duhovno ljubavi; to jest, da je sunceljubav ka Gospodu, a mesec ljubav ka blinjemu, koja dolazi od vere, moe se videti gore, br. 1053, 1529, 1530, 2120, 2441, 2495. Razlog da je ovo znaenje sunca i mjeseca, je to to se u drugom ivotu Gospod pojavljuje kao sunce onima u nebu koji su u ljubavi ka Njemu, i koji se nazivaju nebeskim anelima; a kao mesec onima koji su u lubavi ka blinjemu, a koji se naziovaju duhovnim (vidi br. 1053, 1521, 1529-1531, 3636, 3643). Sunce imesec u SEKCIJA 3 nebima, to jest, Gospod, nikada se ne pomrauju, niti gube svetlost, nego neprekidno sijaju; niti pak ljubav ka Gospod ikada potamni kod nebeskih, niti ljubav ka blinjemu kod duhovnih, u nebima: niti pak na zemlji kod onih s kojima su aneli, to jest, oni koji su u ljubavi (ka Gospodu) i u ljubavi ka blinjemu.

297

Meutim, koji ne vole Gospoda i blinjega, nego vole sebe i svet, i koji neprekidno mrze (nekoga) i ele osvetu, oni na sebe navlae tamu.Taj sluaj je kao to je sa suncem na ovome svetu, koje sija neprekidno, ali se ne pokazuje kada ga prekriju oblaci (br. 2441). SEKCIJA 4 I zvijezde e pasti s neba. Ovo oznaava da e nestati poznanja dobra i istine. Samo to je oznaeno zvijezdama kad se pomenu u Rei (br. 1808, 2849). I sile nebeske e se pokreniti. Ovo oznaava temelje (osnove) crkve, za koje se kae da e se pokrenuti i potresti kada bude nestala. Jer je crkva na zemlji temelj neba, jer se uticaj (influks) dobra i istine od Gospod preko nebesa na kraju zavrava u dobrima i istinama koje su u oveku crkve. Stoga, kada je ovek crkve u takvom izopaenom stanju tako da vie da prima influks dobra i istine, kae se da su se sile nebeske pokrenule (uzdrmale). Stoga se Gospod uvek stara da neto od crkve ostane; i da kada jedna stara crkva nestane, nova se podie. SEKCIJA 5 I tada e se pokazati znak Sina ovjeijeg na nebu. Ovo oznaava pojavu Boanske istine u tome vremenu; znak oznaava pojavljivanje; Sin ovjeiji, Gospodakao Boansku istinu (vidi br. 2803, 2813, 3704). Ovo pojavljivanje ili znak bilo je ono o emu su uenici pitali, kad su rekli, Kakav je znak Tvojega dolaska i poljetka? (stih 3). Jer su znali iz Rei da e se Gospod pokazati onda kada bude svretak (poljedak); a saznali su od Samga Gospoda da e On doi ponovo , to su oni shvatili da e On ponovo doi u svet; jer jo nisu znali da je Gospod dolazio kad god je crkva bila opustoena, ali ne u osobi, kao kada je na Sebe uzeo Ljudsko roenjem i kada ga je uinio Boanskim; nego tako to bilo da se pokazivao kao Abrahamu u Mamreu, Mojsiju u grmu, Izrailjeskom narodu kod Gore Sinajske, a Joui kad je uao u zemlju Hanansku; ili na manje jasan nain kao po nadahnua preko kojih je dao Re, a posle preko Rei; jer Gospod je prisutan u Rei, jer sve to je u Rei, od Njega je i o Njemu je, kao to se moe videi iz onoga to je esto pokazivano. Ovo poslednje pokazivanje(pojavljivanje) je ovde oznaeno znakom Sinaovjeijega, koji je opisan u ovome stihu. SEKCIJA 6 Tada e proplakati sva plemena (narodi) na zemlji. Ovo oznaava da e svi koji su u dobru ljubavi i u istine vere biti oaloeni. Da proplakati oznaava ovo, moe se videti kod Zaharije XIII.10-14; a da plemena oznaavaju sve stvari u dobru od istine, ili stvari koje pripadaju ljubavi i veri, a stoga i onim (ljudima ili duhovima) koji su u njima, moe

298

se videti gore (br. 3858,3926). Ti se nazivaju plemenima nazemlji, jer se pod njima misli na one koji su u crkvi. Da je zemlja crkva, moe e videti gore, br. 662, 1066, 1067, 1262, 1733, 1850, 2117, 2928, 3355). SEKCIJA 7 I vidjee Sina ovjeijeg kako ide na oblacima nebeskim sili i slavi velikoj. Ovo oznaava e tada Re biti otkrivena u pogledu njenog unutranjeg smisla, u kojemu je Gospod; Sinovjeiji je Boanska istina u Njoj; sila se odnosi na dobro, a slava na istinu u Njoj. Da su ove stvari oznaene sa I vidjee Sina ovjeijega kako ide naoblacima nebeskim, vidi se iz predgovora osamnaestom poglavlju. Ovo je dolazak Gospodov na koji se ovde misli, a ne da e se On doslovno pokazati na oblacima. Sada sledi uspostavljanje jedne nove crkve, to se deava onda kada je stara opustoena i odbaena. I poslae anele nebeske s velikijem glasom trubnijem. Ovo oznaava odabiranje (selekciju), ne preko vidljivih anela, a jo manje preko truba i velikoga glasa; nego preko infuksa (uticaja) svetoga dobra isvete istine od Gospoda kroz anele; pa se stoga anelima oznaava u Rei neto od Gospoda (br. 1925,2821,3039); ovde se oznaavaju stvari koje su od Gospoda i o Gospodu. Trubom i velikim glasom oznaava se evangelizacija (razglaenje dobre vesti), kao to je to (znaenje) i na drugim mestima u Rei. I sabrae izabrane Svoje od etiri vjetra, od kraja do kraja nebesa. Ovo oznaava ustanovljivanje jedne nove crkve. Izabrani su oni koji su udobru ljubavi i vere (br. 3755-3900); etiri strane (vetra) odakle e se sabrati, to su stanja dobra i istine (br. 3708); od kraja do kraja nebesa, oznaa unutranje ispoljanje (stvari) crkve. Dakle, ovakve su one stvari koje su oznaene ovim Gospodovim reima. POGLAVLJE XXXI. 1. A Jakov u gdje Labanovi sinovi govore: Jakov uze sve to bjee naega oca, i od onoga to bjee naega oca stee sve ovo blago. 2. I vidje Jakov gdje nije lice Labanovo prema njemu kao prije. 3. I Gospod ree Jakovu: vrati se u zemlju otaca svojih i u rod svoj, i ja u biti s tobom. 4. I poslav Jakov dozva Rahelu i Liju u polje k stadu svojemu.

299

5. I ree im: vidim gdje lice oca vaega nije prema meni kao prije; ali je Bog oca mojega bio sa mnom. 6. I vi znate da sam sluio ocu vaem kako sam god mogao: 7. A otac me je va varao i mijenjao mi platu deset puta; ali mu Bog ne dade da me oteti. 8. Kad on ree: to bude areno neka ti je plata, onda se mladilo sve areno; a kad ree, s biljegom to je neka ti je plata, onda se mladilo sve to je s biljegom. 9. Tako Bog uze stoku ocu vaemu i dade je meni; 10.Jer kad se upaljivae stoka, podigoh oi svoje i vidjeh u snu, a to ovnovi i jarcito skau na ovce i koze bijahu areni, s biljegama prugastim i kolastim. 11.Aaneo Gospodov ree mi u snu: Jakove! A ja odgovorih: evo me. 12.A on ree: podigni oi svoje i pogledaj, ovnovi i jarci to skau na ovce i koze, areni su, s biljegama prugastim i kolastim; jer vidjeh sve to ti ini Laban. 13.Ja sam Bog od Betela (Vetilja), gdje si prelio kamen i uinio mi zavjet; ustani sada i idi iz ove zemlje, i vrati se na postojbinu svoju. 14.Tada odgovori Rahela i Lija, i rekoe: eda li mi imamo kakav dio i naljedstvo u domu oca svojega? 15.Nije li nas drao kao tuinke kad nas je prodao? Pa je jo i nae novce jednako jeo. 16.Jer sve ovo blago to uze Gospod ocu naemu, nae je i nae djece. Za to ini sve to ti je Gospod kazao. 17.I podie se Jakov, i mednu djecu svoju i ene svoje na kamile; 18.I odvede svu stoku svoju i sve blago svoje to bjee stekao,stoku koju bjee stekao u Padam-Aramu, i poe k Isaku ocu svojemu u zemlju Hanansku. 19.A Laban bjee otiao da strie ovce svoje; i Rahela ukrade idole ocu svojemu.

300

20.I Jakov otide kradom od Labana Sirina ne javivi mu da hoe da ide. 21.I pobjee sa svijem blagom svojim, i podie se i prijee preko vode, i uputi se ka gori Galadu. 22.A trei dan javie Labanu da je pobjegao Jakov. 23.I uze sa sobom brau svoju, i poe za njim u potjeru, i za sedam dana stie ga na gori Galadu. 24.Ali Bog doe Labanu Sirinu u snu, i ree mu: uvaj se da ne govori s Jakovom ni lijepo ni runo. 25.I stie Laban Jakova; a Jakov bjee razapeo ator svoj na gori, pa i Laban takoe razape svoj s braom svojom na gori Galadu. 26.I Laban ree Jakovu: ta uini te kradom pobjee od mene i odvede keri moje kao na ma otete? 27.Za to tajno pobjee i kradom otide od mene? Niti mi ree da te ispratim s veseljem i s pjesmama, s bubnjima i guslama? 28.Niti mi dade za izljubim sinove svoje i keri svoje? Ludo si radio. 29.Mogao bih vam dosaditi; ali Bog oca vaega nou mi ree govorei: uvaj se da ne govori s Jakovom ni lijepo ni runo. 30.Idi dakle kad si se tako uelio oca svojega; ali za to ukrade bogove moje? 31.A Jakov odgovori i ree:bojah se i miljah: hoe silom oteti keri svoje od mene. 32.A bogove svoje u koga nae, onaj neka ne ivi vie; pred naom braom trai to je tvoje u mene pa uzmi. Jer Jakov nije znao da ih je ukrla Rahela. 33.I ue Laban u ator Lijin i u ator robinja njenih; i iziav iz atora Lijina ue u ator Rahelin.

301

34. A Rahela uze idole i sakri ih pod samar kamile svoje i sjede ozgo; i Laban pipae po cijelom atoru, i ne nae. 35.A ona ree ocu svojemu: nemoj se srditi, gospodaru, to ti ne mogu ustati, jer mi je to u ena biva. Traiv dakle ne nae idola svojih. 36.I Jakov se rasrdi i stade koriti Labana, i govorei ree mu: ta sam uinio, ta sam skrivio, te si me tako estoko tjerao? 37.Pipao si sav prtljag, pa ta si naao iz svoje kue? Daj ovamo pred moju i tvoju brau, neka rasude izmeu nas dvojice. 38.Evo dvadeset godina bijah kod tebe; ovce tvoje i koze tvoje ne jalovie se, a ovnova iz stada tvojega ne jedoh. 39.to bi zvijerje zaklalo, nijesam ti donosio, sam sam podmiriovao; od mene si iskao to bi mi bilo ukradeno danju ili nou. 40. Danju me ubijae vruina a nou mraz; i san mi ne padae na oi. 41.Tako mi je bilo dvadeset godina u tvojoj kui; sluio sam ti etrnaest godina za dvije keri tvoje i est godina za stoku tvoju, i platu si mi mijenjao deset puta. 42.Da nije Bog oca mojega, Bog Avramov, i strah Isakov bio sa mnom, bi me zacijelo otpustio prazna. Ali je Bog vidio nevolju moju i trud ruku mojih, pa te ukori noas. 43.A Laban odgovori Jokovu i ree: ove su keri moje keri, i ovi su sinovi moji sinovi, i ova stoka je moja stoka, i to god vidi sve je moje; pa ta bih uinio danas kerima svojim ili sinovima njihovijem koje rodie? 44.Nego hajde da uhvatimo vjeru, ja i ti, da bude svjedoanstvo izmeu mene i tebe. 45.I Jakov uze kamen i utvrdi ga za spomen. 46.I ree Jakov brai svojoj: nakupite kamenja. I nakupie kamenjai sloie na gomilu i jedoe na gomili.

302

47.A Laban ga nazva Jagar-Sahadut, a Jakov ga nazva Galad. 48.I ree Laban: ova gomila neka bude svjedok izmeu mene i tebe danas, zato se prozva Galad. 49.A prozva se i Mispa, jer ree Laban: neka Gospod gleda izmeu mene i tebe, kad ne uzmoemo vidjeti jedan drugoga. 50.Ako ucvijeli keri moje i ako uzme ene preko mojih keri, ne e ovjek biti izmeu nas nego gle Bog svjedok izmeu mene i tebe. 51.I jo ree Laban Jakovu: gledaj ovu gomilu i gledaj ovaj spomenik, koji podigoh izmeu mene i tebe. 52.Svedok je ova gomila i svjedok je ovaj spomenik: da ni ja ne u prijei preko ove gomile k tebi ni ti k meni da ne e prijei preko ove gomile i spomenika ovoga na zlo. 53.Bog Avramov i bogovi Nahorovi, bogovi oca njihova, neka sude meu nama. A Jakov se zakle strahom oca svojega Isaka. 54.I Jakov prinese rtvu na gori, i sazva brau svoju na veeru; i jedoe pa noie na gori. 55.A u jutro rano usta Laban, i izljubi svoju unuad i keri svoje, i blagoslovi ih, pa otide, i vrati se u svoje mjesto.

SADRAJ. 4061. Predmet o kome se ovde govori u unutranjem smislu je razdvajanje dobra i istine peretstavljenih Jakovom i njwegovim enama. Od dobra oznaenog Labanaom, kako bi se ono prbo moglo povezati s Boanskim koje je neposredniog Boanskog izvora; na taj nain, govori se o stanju oba u vezi sa razdvajanjem.

UNUTRANJI SMISAO.

303

4062. Stih 1-3. A Jakov u gdje sinovi Labanovi govore: Jakov uze sve to bjee naega oca, i od onoga to bjee naega oca stee sve ovo blago.I vidje Jakov gdje lice Labanovo nije prema njemu kao prije. I Gospod ree Jakovu: vrati se u zemlju otaca svojih i u rod svoj, i ja u biti s tobom. A Jakov u gdje sinovi Labanovi govore, oznaava istine od dobra oznaenog Labanom, kakve su bile u odnosu na dobro koje je kroz njih stekao Gospod u Prirodnom; Jakov uze sve to bjee naega oca, oznaava da su Mu sve stvari dobra sada oznaenog Jakovom bile date od toga; i od onoga to bjee naega oca stee sve ovo blago, oznaava da je On (Gospod) to Sebi dao. I vidjeJakov gdje lice Labanovo, oznaava promenu stanja kod toga dobra, kada je dobro oznaeno Jakovom otilo;nije prema njemu kao prije, oznaava da se stanje sasvim promenilo prema dobru oznaenom Jakovom, iako nita nije od njega bilo oduzeto, nego je imalo svoje sopstvne stvari kao pre, izuzev stanja u odnosu na povezivanje; i Jehova (Gospod) ree Jakovu, oznaava Gospodovo opaanje od Boanskog. Vrati se u zemlju otaca svojih, oznaava da On treba sada da se priblii Boanskom dobru; i u rod svoj, oznaava (da treba da se priblii) i istini od toga dobra; I Ja u biti s tobom, oznaava da bi tada ono bilo Boansko. 4063. Stih 1. I on u gdje sinovi Labanovi rekoe. Da ovo oznaava istine od dobra oznaenog Labanom, kakav je bio njihov kvalitet u odnosu na dobro koje je Gospod stekao u Prirodnom, vidi se iz znaenja sinova, koji su istine (vidi br. 489, 491, 533, 1147, 2623, 3373); i iz reprezentacije Labana, koji je sporedno (srednje, kolateralno) dobro zajednikog porekla (br. 3612, 3665, 3778), i to takvo dobro koje moe posluiti da bi se uvela prava dobra i istine (br. 3974, 3982, 3986); ovde, dobro koje je tako posluilo, jer se govori o njegovom razdvajanju. Jakov u (uvi), u unutranjem smislu, govori o tome kakav je bio njihov kvalitet u odnosu na dobro koje je Gospod stekao u Prirodnom, kao to se moe videti iz onoga to sada sledi, jer jer su to bile rei ljutnje, a proko kojih je reeno da je Jakov oteo ono to je bilo njihovoga oca, a J akov je video da se lice Labanovo promenilo prema njemu (nije bilo danas kao dan pre). Da Jakov predstavlja Gospodovo Prirodno, i u SEKCIJA 2 prolom poglavlju (da predstavlja) dobro od istine, moe se videti gore, br. 3659, 3669, 3677, 3775, 3829, 4009. Kakav je sluaj s dobrom oznaenim Labanom u odnosu na dobro od istine oznaenim Jakovom, moe se

304

videtiiz onog to je reeno i pokazano u prethodnom poglavlju. Ovo se moe dalje ilustrovati pomou stanja ovekovog preporoda (regeneracije), o kome se ovde govori u reprezentativnom smislu. Dok se ovek preporaa, Gospod ga dri u jednoj vrsti srednjeg dobra. Ovo dobro slui kako bi se uvela prava dobra i istine. Svako ko je neto nauio o preporodu i o novom oveku, moe da razume da je novi ovek sasvim razliit od staroga; jer je novi ovek u oseanjima prema duhovnim i nebeskim stvarima, a ova nose sa sobom svoje prijatnosti i uivanja; dok je stari ovek u oseanjima prema svetskim i zemaljskim stvarima, a ove nose sa sobom svoja zadovoljstva i uivanja; sledstveno, novome oveku ciljevi su u nebu, dok su starome oveku u svetu. Iz toga je vidljivo da je SEKCIJA 3 novi ovek sasvim razliit od staroga oveka. Da bi stari ovek bio doveden u stanje novoga oveka, poude za svetskim dobrima se moraju odbaciti, a treba stei nebeska oseanja. Ovo se ostvaruje preko bezbroj sredstava, koja su poznata samo Gospodu, a u mnoga od ovih Gospod je uputio anele; ali malo kojega oveka. Meutim, sva su ova sredstva u optem i u posebnom otkrivena u unutranjem smislu Rei. Stoga kada se ovek od staroga pretvara u novoga (to jest, kada se preporaa), to se ne deava u trenutku, kao to neki veruju, nego tokom nekoliko godina; ta vie, za trajanja celog ivota, ak do samoga kraja; da bi se iskorenile njegove poude i usadila nebeska oseanja; a tada ovek dobija kao dar novi ivot o kojem nije skoro nita znao. Znajui, stoga, da se ovek mora tako promeniti, to je razumljivo da mora da bude dugo vremena u posrednom (srednjem) dobru, to jest, u dobru u kome ima i svetskih i nebeskim oseanja; i ako ne provede jedno vreme u SEKCIJA 4 ovakvim dobrima, on se ne priputa nebeskim dobrima i istinama. Ovo posredno ili srednje dobro je ono to se naziva Labanom i njegovim stadom. Ali ovek se dri u srednjem dobru dok ovo ne zavri svoj zadatak (slubu); a kada je zavrilo, ono vie nije od koristi, te se onotada razdvaja. Ovo razdvajanje je predmet o kome se govori u ovome poglavlju. Da postoji meudobro, i da se ono odvaja kada zavri svoj zadatak, moe se ilustrovani promenama stanja kroz koja prolazi svaki ovek od detinjstva do starosti. Poznato je da je ovek u jednoj vrsti stanja u detinjstvu, u drugom u mladosti, opet docnije u zrelom dobu, i na kraju u starosti. Isto tako poznato je da ovek odlae igranje s igrakama kada postane mladi; da odlae stanje mladosti kada ulazi u rano muevno doba, a opet kada pree u pozno muevno doba, i na kraju kada ue u

305

starost. I ako se razmisli, moe se videti da svako doba ima svoja uivanja i zadovoljstva, i da se po preko ovih uvodi u ona koja pripadaju starijem dobu koje sledi; i na kraju se uvodi u inteligenciju i mudrost starosti. Iz ovoga SEKCIJA 5 se moe razumeti da se prethodne stvari naputaju kada se ulazi u novo stanje. Ovo uporeivanje slui samo za to da se pokae da su zadovoljstva sredstva, i da se ova ostavljaju iza sebe kad ovek ulazi u stanje koje sledi; stoga se za vreme preporoda njegovo stanje potpuno menja i postaje drugaije od prethodnoga; a on se uvodi u ovo novo stanje ne nekim prirodnim nainom, nego ga Gospod vodi natprirodnim sredstvima preporoda, koja daje samo Gospod. I niko ne dolazi do ovoga stanja osim preko preporoda, to omoguava samo Gospod, i to pomou posrednog dobra o kojemu govorimo. Pa kada se ovek dovede u to stanje u kojemu cilj nisu vie svetske, zemaljske, i telesne stvari, nego ono koje pripadaju nebu, tada se njegovo posredno dobro odvaja. Ono to se ima kao cilj, to se voli vie od svega drugog. 4064. Jakov uze sve to bjee naega oca. Da ovo oznaava da su sve stvari dobra oznaene Jakovom bile njemu date (naime, od posrednog dobra), moe se videti i bez objanjavanja. Ali da mu nisu bile tako date, vidi se iz onoga to sledi. Ovo su rekli Labanovi sinovi. 4065. I od onoga to bjee naega oca stee sve ovo blago. Da ovo oznaava da ih je On dao Sebi, vidi se iz znaenja stei blago, to je dati Sebi; jer, u najviem smislu, ovo se odnosi na Gospoda, koji nikada nije uzeo nijedno dobro ili istinu od nekoga, nego samo od Sebe. Drugo dobro koje se odnosilo na Njegovo materinsko ljudsko, to Mu je doista sluilo, ali kao sredstvo; jer Laban, kojim je to dobro oznaeno, bio je Rebekin brat, ona je bila Jakovljeva majka; ali pomou toga posrednog dobra On je stekao za Sebe one stvari pomou kojih je Svoje Prirodno uinio Boanskim Svojoj vlastitom snagom. Jedno je stei neto od neega, a drugo je stei neto uz pomo neega. Gospod je stekao dobro pomou toga jer je bio roen kao ovek, i od majke povukao nasledno (zlo) koje je je trebalo izagnati; ali On nije stekao dobro od toga, jer On je bio zaet od Jehove, od Kojega je imao Boansko; dakle, On je dao Sebi sva dobra i istine koje je uinio Boanskim. Jer Boanskom Samom nije niko potreban, ak mu nije potrebno ni ono posredno (srednje) dobro, osim to je hteo da se sve uini u skladu sa redom.

306

4066. Stih 2. I vidje Jakov gdje lice Labanovo. Da ovo oznaava promenu stanja kod toga dobra kada je dobro oznaeno Jakovom bilo otilo, vidi se iz reprezentacije Jakova, kao dobra koje pripada Prirodnom, i iz reprezentacije Labana, to je posredno dobro (o kojem vidi esto gore); i iz znaenja lica, to su unutarnje stvari (br. 358,1999,2434), ovde promene unutarnjih stvari, ili to je isto, promene stanja; jer je rekao, da vidje da lice Labanovo nije kao prije. Razlog zbog kojega se u Rei unutarnje stvari oznaavaju licem, je to to unutarnje sija iz lica, i pokazje se u njemu kao u ogledalu, ili kao u slici; otuda lice ili izraz lica predstavlja stanja misli i stanja oseanja. 4067. (Lice Labanovo) nije prema njemu kao prije. Da ovo oznaava da se stanje sasvim promenilo u odnou na dobro oznaeno Jakovom, od kojega meutim nita nije bilo oduzeto, nego je imalo sve svoje kao i pre, osim stanja povezanosti, moe se videti iz toga to nije vie bilo prema njemu kao jue i dan pre, oznaava stanje koje se sasvim promenilo u odnosu na Jakova, to jest, u odnosu na dobro oznaeno Jakovom; i iz onoga to prethodi, da se od Labana (to jest, od dobra oznaenog Labanom) nita nije bilo oduzelo, nego da je imalo svoj propriujm kao i pre. 2. Kako bi se razumelo kakav je sluaj u pogledu dobara i istina u oveku, ono to je malo kome poznato, sada treba da se otkrije. Doista se zna i priznaje da je svako dobro i svaka istina od Gospoda; isto tako neki priznaju da postoji influks, ali da je takve prirode da toga ovek nije svestan. Ali se ne priznaje, a u najmanju ruku ne u srcu, da postoje duhovi i aneli oko oveka, i da je njegov unutarnji ovek posred njih, i da Gospod na taj nain vlada njim (ovekom), to se malo veruje, iako se kae. Postoji bezbroj drutava u drugom ivotu koja Gospod rasporeuje i ureuje u skladu sa svim vrstama dobra i istine; a ima drutava nasuprot ovima, koja sreuje u skladu sa vrstama zla i obmane; i to toliko, da nema nijedne vrste (dobra) kojoj ne korespondiraju neka aneoska drutva.(prim. prev. Na drugome mestu, autor pie da se paklovi dovode u red i menjuju svoje poloaje automatski kada Gospod sreuje stanja u nebeskim drutvima). Niti s druge strane, nema nijedne vrste zla i obmane niti njihovih vrsta, kojima ne korespondiraju neka avolska drutva. U drutvu s ovakvima je svaki ovek u pogledu svog unutarnjeg, u pogledu svojih misli i oseanja, iako toga nije svestan. Sve to ovek misli i hoe, iz toga je izvora, i to u toj meri, da kada bi se ova

307

drutva duhova i anela od njega oduzela, on vie ne bi imao ni misli ni volje, i pao bi mrtav. Takvo je ovekovo stanje, kako da on veruje da sve od njega potie, i da nema ni neba ni pakla; ili da su nebo i pakao udaljeni od njega. 3. Osim toga, njemu se ini da je dobro u njemu neto prosto ili jedno, dok je ono tako mnogostruko, i sastoji se od raznovsnih stvari, da ovek moe da istrai samo ono o je opte u njima. Isto je tako i sa zlom u oveku. Kakvo je dobro u oveku, takvo je i drutvo anela sa njim; i kakvo je zlo u oveku, takvo je i drutvo zlih duhova s njim. ovek usvaja ova drutva, to jest, on se postavlja u drutvo takvih duhova, jer slino se udruuje sa slinim. Na primer, ovek koji je krt, usvaja drutvo duhova koji su u slinoj poudi. ovek koji voli sebe vie nego drugoga, i koji prezire druge, usvaja onakva drutva kakav je i on. Onaj koji uiva da se sveti, usvaja ona koji uivaju u istom, i tako i u drugim sluajevima. Ovi duhovi komunciraju s paklom, i ovek je meu njima, i oni njim potuno vladaju, tako da on ne raspolae samim sbom, nego njime drugi raspolau, iako zbog uivanja i oseanja slobode, on pretpostavja da on upravlja sobom. Ali ovek koji nije krtica i koji ne voli sebs vie od drugoga, i koji ne prezire druge, i koji ne nalazi uivanje u osveti, taj je u drutvu slinih anela, i njega Gospod vodi preko njih, i to pomou njegove slobode, u svako dobro i u svaku istinu u koju doputa da ga se vodi; a u meri u kojoj doputa da ga s vodi u savrenije dobro, u toj meri se uvdi u savrenije aneosko drutvo. Promene njegovih stanja nisu nita drugo nego promene drutava. Da je ovako, meni je poznato iz neprekidnog iskustva od vie godina, pa mi je to postalo blisko kao da to znam od detinjstva. Iz svega ovoga sada se vidi 4. kakav je sluaj sa ovekovim preporodom, i sa posrednim dobrima i zadovoljstvima preko koji Gospod vodi oveka od stanja staroga oveka u stanje novoga oveka naime, da se to izvodi uz pomo aneoskih drutava, i preko njihovih promena. Posredna dobra i uivanja samo su ta drutva, koja su pridodata oveku od Gospoda, kako bi preko njih bio uveden u duhovna i nebeska dobra i istine; a kada se uvede u ova, tada se ta drutva odvajaju, a on se uvodi u ona koja su vie unutarnja i savrenija, a koja mu se onda pridodaju. Samo se na to misli pod posrednim dobrom oznaenim Labanom, i odvajanjem toga dobra, a to je predmet o kom se govori u ovome poglavlju.

308

4068. Stih 3. I Jehova ree Jakovu. Da ovo oznaava Gospodovo opaanje od Boanskog, vidi se iz znaenja rei u istorijskim delovima Rei, to znai opaati (br. 719, 1815, 1819 itd). Da je Jehova Gospod , moe se videti gore (br. 334, 1734, 2921). Iz ovoga se vidi da Jehova ree oznaava Gospodovo opaanje od Boanskog. 4069. Vrati se u zemlju otaca svojih. Da ovo oznaava da On treba da se vie priblii Boanskom dobru, vidi se iz znaenja zemlje otaca, to je ovde Boansko dobro, jer se odnosi na Gospoda; jer ovde zemlja (naime, Hanan), oznaava Gospodovo carstvo (br. 1607,3481), i u najviem smislu, Gospodovo Boansko Ljudsko , jer ovo se uliva (utie u) i stvara Njegovo carstvo (br. 3038,3705); a otac oznaava dobro (vidi br. 3703). I poto je sada Gospod stekao (pribavio) dobra i istine preko koji je trebao da Svje Prirodno uini Boanskim, a koja su dobra i istine bili predstavljeni Jakovljevim boravkom (sluenjem) kod Labana, i njegovim bogatstvom tamo steenim, to sledi da se njegovim povrakom u zemlju oca njegovog oznaava da se Gospod pribliava Boanskom dobru. 4070. I u rod svoj. Da ovo oznaava da treba da se priblii istini, vidi se iz znaenja roda, to je istina koja je od dobra. Jer sva se istina raa od dobra; ona ima samo to poreklo; i naziva se istinom zato to je od dobra, i jer potvruje ono od ega potie, naime, dobro. Otuda znaenje roda u ovome odlolmku. Da se od srodstvima i roenjima misli na srodstva i roenja vere , moe se vdeti gore, br. 1145,125; i da roditi znai priznati u veri i u inu, br. 3905, 3915). 4071. I ja u biti s tobom. Da ovo oznaava da bi to tada bilo Boansko, vidi se iz toga to ovo govori Jehova; a pod Jehovom se misli na Gospoda, kao gore (br. 4068), stoga na Boansko. Biti s onim kod koga je, ili koji je to, to je biti Boanski. Najvii smisao, to jest kada se govori o Gospodu, takav je da izgleda kao da posoji podela u smislu slova; ali u najviem unutranjem smislu, postoji jedinstvo. 4072. Stihovi 4-13. I poslav Jakov dozva Rahelu i Liju u polje k stadu svojemu. I ree im: vidim gdje lice oca vaega nije prema meni kao prije; ali je Bog oca mojega bio sa mnom. I vi znate da sam sluio ocu vaem kako sam god mogao. A otac me je va varao i mijenjao platu deset puta; ali mu Bog ne dade da me oteti; kad on ree: to bude areno neka ti je plata, onda se mladilo sve areno; a kad

309

ree: s biljegom to je neka ti je plata, onda se mladilo sve s biljegom. Tako Bog uze stoku vau i dade je meni. Jer kad se upaljivae stoka, podigoh oi svoje i vidjeh u snu, a to ovnovi i jarci to skau na ovce i koze bijahu areni, s biljegama prugastim i kolastim. A aneo Jehovin ree mi u snu: Jakove a ja odgovorih, Evo me. A on ree: podigni sad oi svoje i gledaj, ovnovi i jarci to skau na ovce i koze, areni su, jer vidjeh sve to ti ini Laban. Ja sam Bog od Betela gdje si prelio kamen i uinio mi zavjet; ustani sada i idi iz ove zemlje, i vrati se na posojbinu svoju. I poslav Jakov dozva Rahelu i Liju u polje k stadu svojemu, oznaava dodavanje oseanja istine dobru koje je predstavljeno Jakovom, i primenu u vreme kada je odlazilo; i ree: vidim da lice oca vaega nije prema meni kao prije, oznaava promenu stanja u dobru oznaenom Labanom; ali je Bog oca mojega bio sa mnom, oznaava je sve to ima bilo od Boanskog; i vi znate da sam sluio ocu vaem kako sam god mogao, oznaava da je to bilo od Njegove vlastite moi; a otac me je va varao i mijenjao platu deset puta, oznaava stanje dobra prema Njemu, kad je On od Sebe primenjivao stvari toga dobra, i njihovu veliku promenu; ali mu Bog ne dade da me oteti, oznaava da ga to nije moglo spereiti; kad on ree: to bude areno neka ti je plata, tada se mladilo sve areno, oznaava Njegovu slobodu, i da su u Njegovoj slobodi te stvari bile uzete od Gospoda, ak i zla koja su bila pridodata dobrima; a kad ree: s biljegom to je neka ti je plata,mladilo se sve s biljegom, oznaava da je isti sluaj bio i s obmanama koje su se bile pridruile; tako Bog uze stoku vau i dade je meni, oznaava da su ove stvari bile od Boanskog; jer kad se upaljivae stoka, oznaava estinu oseanja koje je vodilo povezivanju; podigoh oi svoje i vdjeh u snu, oznaava percepciju (opaanje) prirodng dobra u tami; a to ovnovi i jarci to skau na ovce i koze bijahu aren, s bljegama arenm i prugastim, oznaava da efekat prirodnig dobra oznaenog Jakovom treba da bude ispunjen stvarima iz toga izvora. A aneo Jehovin ree mi u snu: Jakove! a ja rehoh, Evo me, oznaava opaanje od Boanskog, i prisustvo u tome zatamnjenom stanju: on ree. podigni oi svoje i gledaj, oznaava panju o tome od onoga to je bilo Njegovo vlastito; ovnovi i jarci to skau na ovce i koze, oznava da takve stvari treba da se uvedu; jer videjh sve to ti ini Laban, oznaava proprium dobra oznaenog Labanom, da nije takav da bi mogao da deluje od sebe; ja sam Bog od Betela, oznaava Boansko u Prirodnom; gde si zalio kanem, oznaava gde je dobro od istine, i

310

njegva granica; i uinio mi zavjet, oznaava ono o je sveto; ustani sada, oznaava uzdizanje; i idi iz ove zemlje, oznaava odvajanje od toga dobra; i vrati se u postojbinu svoju, oznaava povezivanje s Boanskim dobrom od istine. 4073. Stih 4. I poslav Jakov pozva Rahelu i Liju u polje k stadu svojemu. Da ovo oznaava dodavanje oseanja istine pomou dobra oznaenog Jakovom, i primenom u vreme kada (to dobro)odlazi, vidi se iz reprezentacije Jakova, koji je dobro Prirodnog, o emu esto gore; i iz reprezentacije Rahele i Lije , to su oseanja istine pripojena tome dobru; Rahela je oseanje unutarnje istine; Lija je oseanje spoljanje istine (vidi br. 4758, 3782): Da poslati po i pozvati u polje ka njegovom stadu oznaava pridruiti ih sebi, vidi se jasno. Polje oznaava ono to je dobro, ili tamo gde je dobro (br. 2971, 3194 itd): a stado, dobra i istine same koje se sada stiu, i na koja se primenjuju oseanja istine oznaena Rahelom i Lijom kada dobro odlazi. Jakov u ovome poglavlju predstavlja dobro Prirodnog, u tome to se pribliava povezivanju sa Boanskim (br. 4069). jer postoji spremnost da se odvoji, i in samog odvajanja, od dobra oznaenog Labanolm (vidi ta je reeno o Jakovu, goe br. 3775). Jer su reprezentacije prema pomenama stanja u odnosu na dobro i istinu; a promene stanja su u skladu sa promenama duhova i anela koji su u takvom dobru i istini, kao to je pokazao gore (br. 4067). Kada se drutva duhova i anela, koji su u posrednom dobru, povuku, tada se priblie nova drutva, koja su u savrenijem dobru. ovekovo stanje je sasvim u skladu s duhovima i anelima meu kojima je (ovek). Takva je njegova volja, i takva je njegova misao. Ali njegove promene stanja su sasvim drugaije onda kada on pridrui drutva k sebi, ili sebe k njima od onoga stanja kada Gospod njemu pridrui drutva. Kada ih on pridrui sebi, onda je on u zlu; ali kada ih Gospod pridrui i njemu, onda je on u dobru. Kada je u dobru, takvo dobro koje slui njegovom popravku, utie preko drutava koja su predstavljena Jakovom, utiu oseanjima istine, koja su Rahela i Lija, i primenom ovih kada on ode od dobra oznaenog Labanom, to je sasvim u skladu sa drutvima i njihovim promenama. Od drutava , aneli opaaju stanja u kojima je ovek, to jest, kakva su njegova dobra i istine, kao i bezbroj stvari koje se oveku pokazuju kao jedna opta stvar. Na taj nain aneli su u samim uzrocima, jer oni vide i opaaju drutva koja su sa ovekom, dok je ovek u efektima (posledicama), i ne vidi ih, ali ima neko

311

zatamnjeno opaanje preko nekih promena stanja koja iz toga rezultiraju; i ne vidi nita u pogledu dobra i istine, ako ga preko anela Gospod ne prosvetli. 4074. Stih 5. I ree im: vidim da lice vaega oca nije prema meni kao prije (kao jue i dan prije). Da ovo oznaava promenu stanja u dobru oznaenom Labanom, vidi se iz onoga to je reeno gore (vidi br. 4067) gde se nalaze iste rei. 4075. Ali je Bog oca mojega bio sa mnom. Da ovo oznaava da sve stvari koje je On imao, da su bile od Boanskog, vidi se iz toga to je Bog oca mojega, kada se odnosi na Gospoda, Boansko koje je imao; i bio je sa mnom oznaava da su sve stvari koje je imao, bile od Boanskog. Kada je Gospod inio Svoje Ljudsko Boanskim, i On je imao oko sebe drutva duhova i anela, jer je hteo da se sve uini u skladu sa redom; ali On je sebi pridruio takva drutva, koja su mogla biti korisna, i menjao ih je po Svojoj elji; ali On nije uzeo nita od njihovog dobra i istine da bi ih na Sebi primenio, nego samo od Boanskog. Na taj nain je doveo u red i nebo i pakao, i to uzastopnim koracima, dok se nije potpuno proslavio. Da su drutva duhova i anela mogla da budu korisna, ali da od njih nije nita uzeo, moe se ilusttoivati primerima. Drutva koja su takva da veruju da je dobro od njih (da su oni sami izvor dobra), pa stoga misle da zbog toga neto zasluuju, bila su Mu korisna, jer je preko njih bio uveden u poznavanje takvoga dobra, a otuda i takve mudrosti o suprotnom dobru koje je lieno samo-zasluge, takvo kakvo je ono koje dolazi od Boanskog. Ovo znanje i mudrost iz toga, nisu bili od tih drutava, ali su steeni pomou njih. Uzmimo drugi primer: drutva koja za sebe misle da su vrlo mudra, ali umuju o dobru i istini, i o svemu da li je tako ili ovako, uglavnom su drutva duhovnih (duhova); a ova drutva su Mu bila od koristi jer su ga uvela u poznaanje takvih osoba, kada se pokazalo koliko su oni u tami u odnosu na druge, i da kada se Gospod ne bi na njih smilovao, da bi oni nestali; isto tako, bio je uveden u poznavanje mnogih drugih stvari od Boanskog, koje nisu bila od ovih drutava, ali su bile preko njih. Uzmimo jo jedan prmer: drutva koja su u ljubavi ka Bogu, i koja veruju da ako gledaju prema Beskonanom, i ako se klanjau skrivenom (nepoznatom) Bogu (Deus absconditus), da mogu biti u ljubavi ka Njemu; ali nisu u ljubavi ka Njmu osim kada nekom idejom od Bekrajnog ne naine neto krajnje, ili ako ne predstave nevidljivog Boga vidljivim u sebi samima, preko konanih intelektualnih ideja; jer bi inae to bilo kao gledanje u mrkli mrak,

312

i kao grljenje onoga o je tamo, iz ega bi se javile svakojake udne ideje i uobraenja, u skkadu sa svakom ovekovom idejom. I ovakva su Mu drutva bila korisna, jer se preko njih upoznao s njihovim unutarnjim stvarima, kao i sa kvalitetom njihove ljubavi, kao i to to su izazivale kod njega samilost i znanje da se ovakvi ne bi mogli spasiti kad Gospodovo ljudsko ne bi postalo Boansko, koje bi oni mogli da potuju. Ova mudrost nije dolazila od tih drutava, nego zbog njih, od Boanskog. Isti je sluaj sa svakim drugim dobrom. Iz ovoga se sada vidi kako stoji stvar sa predmetom koji se sada razmatra, naime, da nita nije bilo uzeto od dobra oznaenog Labanom, nego da je sve dobijeno od Gospoda koji je to ima od Boanskog, to jest, od Sebe. 4076. Stih 6. Vi znate da sam sluio ocu vaem kako sam mogao. Da ovo oznaava da je to bilo od Njegove sopstvene moi, vidi se iz znaenja sluiti, to je napor (vidi br. 3824, 3846); ali Njegovom moi onda kada se odnosi na Gospoda (vidi br. 3975, 3977); a jo vie kada se kae, sa svom mojom moi. DOVDE 4077. Stih 7. A otac me je va varao i mijenjao platu (nagradu) deset puta. Da ovo oznaava stanje dobra prema Sebi, kada je od Sebe primenio stvari toga dobra, i njegovu veliku promenu, vidi se iz znaenja oca, ovde Labana, koji je posredno dobro (o kojemu vidi gore), i znaenja plate, da je bila od Njega (br. 3996, 3999); i iz znaenja deset puta (deset naina), to je vrlo velika promena. Dest oznaava mnogo (br. 1988); a puta (naina), promene. Za samo stanje toga dobra, kada je Gospod od Sebe primenio stvari koje su pripadale tome dobru, kae se da je bilo promenjeno. Ako se sada umesto dobra oznaenog Labanom, misli na takvo drutvo duhova i anela koji su u takvom dobru, onda je jasno kako stvar stoji. Drutva se ne povlae lako od onih sa kojima su bila, ali kada se povue onaj s kojim su bili, oni su ljuti, i ponaaju se na nain kako se Laban ponaao prema Jakovu; ako opaze da je neko dobro preko njih njemu dolo, oni kau da mu je dolo od njih, jer u ljutnji, oni govore od zla. Sluaj je slian sa svakim ovekm koji se preporaa, to jest, Gospod mu dodedljuje drutva koja mu slue da ga uvedu u prava dobra i istine, ne od samih njih, nego poreko njih; a kada se onaj koji se preporaa prevede u druga drutva, oni koji u prethodno bili s njim, sada se ljute. Ali ove stvari ovek ne primeuje, jer on ne veruje da je u drutvu s duhovima i anelima; ali se to jasno pokazuje anelima, kao i onima kojima je, po

313

Gopspodovoj Boanskoj milosti, dato da s njima govore, i da budu meu njima kao da je jedan od njih. Na taj nain meni je dato da se uverim da je sluaj takav. Duhovi jako ale da ovek to ne zna, pa ak ni to da su oni s njim; a jo vie ale da neki ne samo da ne veruju da su ovi prisutni, nego ne veruju ni da postoji nebo i pakao- Oni ovo pripisuju ovekovoj gluposti; a injenica je da ovek ne bi mogao ni da misli ili da neto hoe a da to ne dolazi od Gospoda preko influksa preko duhova; upravo preko njih Gospod upravlja ljudskom rasom, i svakom osobom pojedinano.(prim. prev. Na drugim mestima, autor objanjava zato ovek ne vidi fizikim oima duhove i anele: razlog je u tome to on mora da bude slobodan da si slobodno pravio moralne i duhovne izbore preko koji se duhovno razvija. ovek je stoga u Ravnotei izmeu Neba i Pakla, i samo tako moe da se slobodno prikloni jednom ili drugom. Kada bi video kako izgledaju i kako ive pakleni duhovi, on bi se, od straha da se to njemu ne desi, ponaao kao dobar duh, ali bi ostajao duhovno nerazvijen, to jest, ne bi bio spasen od svog propriuma, koji je, iako je on samo otsustvo dobra, ispunjen onim to nije dobro i istine, nego zlo i obmana. Samo ono to ovek misli i hoe kao od sebe, to jest, slobodno, to postaje deo njega, i odreuje njegovu sudbinu u venosti. Prema tome, zlo i obmana su samo otsustvo dobra i istine, te stoga zlo i obmana ne postoje u Boijem um i stoga nisu istiniti iako su realni, ali Bog ih trpi i slui se njima, da bi ovek, kao sin razmetni, uvideo potrebu da se vrati Ocu u zagrljaj, i da mu se tako otvori put ka duhovnom savenstvu. Ovo je deo Teodiceje koju autor izlae, uglavnom, u delima Boansko Provinje i Boanska Mudrost, oba prevedena i postavljena na isti site kao i Nebeske Tajne). 4078. Ali mu Bog ne dade da me oteti. Da ovo onaava da i pored svega, nje mogao da sprei, vidi se iz znaenja ne dade da me oteti. Jer se ne moe naneti zlo Boanskom,ali se moe spreavati njegov influks. Svako zlo to ini: stoga se jasno vidi ta je oznaeno sa da me oteti. 4079. Stih 8. Kad on ree: to bude areno, neka ti je plata, mladilo se sve areno. Da ovo oznaava Njegovu slobodu, i da je Gospod u Svojoj slobodi te stvari oduzeo, ak i zla koja su bila pridruena dobrima, vidi se iz unutranjeg smisla, a to je da je On bio slobodan da izmeni nagradu, i da su te stvari bile oduzete jer je On bio slobodan da to uradi. Da su bila uzeta ak i zla koja su bila pridodata dobrima

314

(pomeana s dobrima), vidi se iz naenja arenih, to su dobra pomean sa zlima (br. 3993,3995,4005) 4080. A kad ree: s biljegom to bude, neka ti je plata, mladilo se sve s biljegom. Da ovo oznaava isti sluaj u sluaju da su pridodate obmane, vi se iz onoga to je maloas reeno; ko i iz znaenja prugastih, to su istine razbcane i izmane sa zlima (vidi br. 4005); stoga, oznaava obmane. 4081. Stih 9. Tako Bog uze stoku vau i dade je meni. Da ovo oznaava da su ove (stvari) bile od Boanskog, vidi se iz onoga o je reeno gore (br. 4065, 4075). 4082. Stih 10. A kad se stoka upaljivae. Da ovo oznaava estinu oseanja kako bi se povezale, vidi se iz znaenja upaljivati se, to je estina oseanja i njena posledica (vidi br. 4018, 4019); a to je, da dobra i istine treba da se poveu. 4083. Podigoh oi svoje i vidjeh u snu. Da ovo oznaava opaanje prirodnog dobra u tami, vidi se iz znaenja podignuti oi, to je misliti a tako isto i nameravati (vidi br. 2789, 2829, 3198), a to je opaati: i iz znaenja u snu, rto znai u tami (br. 2514, 2528). Dobro prirodnog je Jakov. 4084. A to ovnovi i jarci to skau na ovce i koze bijahu areni, s biljegama prugastim i kolastim. Da ovo oznaava posledicu, da prirodno dobro oznaeno Jakovom treba da se ispuni stvarima iz toga izvora, moe se videti iz onoga to je reeno o ovom u prethodnom poglavlju; jer se stadom Labanovim koje otilo Jakovu, to jest, arenim, prugastim i kolastim ovcama, oznaavaju takve stvari. 4085. Stih 11. A aneo Boiji ree mi u snu: Jakove! a ja mu odgovorih: evo me. Da ovo oznaava opaanje od Boanskog, i prisutnost u tome mranom stanju, vidi se iz znaenja rei u istorijskm delovima Rei, to je opaati, o emu esto gore; iz znaenja anela Boijeg, to je Boansko; jer aneo, kad se pomene u Rei, oznaava neto to pripada Gospodu, to jest, neto od Boanskog (vidi br. 1925, 2319, 2821). Jer aneo ne govori od sebe, nego od Gospoda, osobito kada govori u snu, kao ovde Jakovu. Treba napomenuti, aneli su takvi, da se ljute ako se dobro i istina koje govore, pripisuju njima, pa ine sve da uklone takvu ideju kod drugih, osobito kada to dolazi od oveka; jer oni znaju i opaaju da su svo dobro i istina koje oni misle, hoe i rade, samo od Gospda, to jest, od Boanskog. To se

315

vidi i iz znaenja u snu, to oznaava u tami (vidi br. 2514, 528). Prisustvo u Prirodnm, i, tama u njemu, oznaeni su Jakovljevim odgovorom. 4086. Stih 12. I on ree: podigni oi svoje. Da ovo oznaava panju usmerenu ka tome od propriuma, vidi se iz znaenja podignuti oi, to je misliti i nameavati (smerati) (vdi br. 2789, 2829). pa stoga i paziti (obraati panju) Da je ovo to od propriuma , vidi s iz rei podigni oi svje i gleda!,kao i iz nizova. 4087. Ovnovi i jarci to skau na ovce i koze, areni su, biljegama prugastim i kolastim. Da ovo oznaava da treba uvesti ovakve stvari, vidi se iz onoga to je reeno gore (br. 4984), gde se javljaju iste rei. 4088. Jer vidjeh sve to ti ini Laban. Da ovo oznaava proprium dobra oznaenog Labanom, da nije takav da bi mogao delovati od sebe, vidi se iz rprezentacije Labana, to je posredno dobro, o kojem je esto bilo rei ranije. Da njegov proprim nije takav da bi magao delovati od sebe, oznaeno je reima, vidjeh sve to ti ini. Da je ovo znaenje, vidi se iz ako se umno posmatra predmet u unutranjem smislu, kao i iz drutava koja su u ovakvom dobru, jer se po njima moe videti kakvo je ovo dobro, jer ima drutava duhova koja slue kao sredstva i za komunikaciju (vidi br. 4047). Ona su takva da ne ine mnogo od sebe i od propriuma, nego dozvoljavaju da ih drugi vode, to jest, da ih aneli vode u dobro, i da ih zli duhovi bode u zlo, kao o se ovde vidi iz prie o Labanu, osobito iz onoga to sledi. Sve ovo pokazuje ta je oznaeno propriumom dobra koje je oznaeno Labanom, u tome to ovo dobro nije takve prirode da bi delovalo od sebe. Unutranji sadraj ovih stihova (6 do 12), bio je otkriven samo na saet nain, jer je to slino onome to je bilo razmatrano u prethodnom poglavlju, gd su (ti stihovi) biti ispitani na potpuniji nain. 4089. Stih 13. Ja sam Bog od Betela. Da ovo oznaava Boansko u Prirodnom, vidi se iz znaenja Belela (Vetilja), to je poslednje reda (vidi br. 3729), pa stoga, u Prirodnom; jer ovo je poslednje reda , jer se nebeske i duhovne stvari zavravaju u njemu. Iz ovoga je jasno da je Bog od Betela Boansko u Prirodnom. Poto Betel oznaava dobro u Prirodnom, to on tako isto oznaava i nebeske stvari u njemu, jer ove pripadaju dobru.

316

4090. Gdje si mi prelio kamen. Da ovo oznaava gde je dobro od istine i njegova granica, pa stoga i poslednje reda, pa stoga istina (br. 3727), i iz znaenja preliti, to jest, preliti uljem glavu od stuba, a to je Jakov uradio, kako bi se predstavilo pretvaranje istine u dobro (br. 3728). 4091. I uinio mi zavjet. Da ovo oznaava no to je sveto, vidi se iz znaenja uiniti zavjet (zavjetovati zavjet), to je hteti da se Gospod postara, a u najviem smislu, u kome se ovo odnosi na Gospoda, to je da se Gospod stara (provia) (br. 3732), pa stoga to god Gospod provia, to dolazi od Njega , a to god dolazi od Njega , to je sveto: Da uiniti zavjet oznaava ono to proistie od Gospoda, stoga ono to je sveto, na prvi pogled izgleda daleko (teko razumljivo); ali to je zato to je to ovek koji se zavjeruje za neto, ili koji sebe obavezuje na neto u odnosu na Boansko, u sluaju da mu se ispuni elja. Ali kada je to Boansko Samo, ili Gospod na koga se ovo odnosi, to onda nije nikakav zavet, nego je to volja i povienje da se to uini. Stoga, ono to Boansko ili Gospod ini, to proistie od Nega; a sve to proistie od Njega, sveto je. 4092. Ustani sada. Da ovo oznaava uzdizanje, vidi se iz znaenja ustati, koje, gde god da se pomene, ukazuje na uzdizanje (vidi br. 2401, 2785, 2912, i ta je uzdizanje, br. 3171). 4093. Idi iz ove zemlje. Da ovo oznaava odvajanje od toga dobra, naime, od onoga to je oznaeno Labanom, vidi se bez objanjavanja. 4094. I vrati se u postojbinu svoju. Da ovo oznaava povezivanje sa Boanskim dobro od istine, oito je iz znaenja vratiti se u postojbinu, to znai da On treba da se priblii Boanskom dobru (br. 4069); i iz znaenja postojbina, to je istina (br. 4070). Iz ovoga je jasno da se sa vratiti se u postojbinu svoju oznaava povezivanje sa Boanskim dobrom od istine. 4095. Stihovi 14-16. Tada odgovori Rahela i Lija, i rekoe mu: eda li imamo kakav dio i naljedstvo u domu oca svojega? Nije li nas drao kao tuinke kad nas je prodavao? pa je li jo i nae novce jednako jeo. Jer sve ovo blago to uze Jehova ocu naem, nae je i nae djece. Za to ini sve t ti je Jehova kazao. Tada odgovori Rahela i Lija, i rekoe mu, oznaava uzajamnost oseanja istine; eda li imamo

317

kakav dio i naljedstvo u domu oca svojega? oznaava prvu fazu odvojenosti od dobra oznaenog Labanom; nije li nas drao kao tuinke kad nas je prodavao?, oznaava da ih je to otuilo i da vie tome ne pripadaju; pa je jo nae novce jednako jeo, oznaava da bi ponitio (potroio) istinu onih oseanja da se ona nisu odvojila; jer sve ovo blago to uze Jehova ocu naem, nae je i nae djece, oznaava da su sve te stvari bile od Njegove sopstvene snage, i da niko nije nita dao, dok je sve uticalo (ulivalo se) od Njegovog Boanskog u ono to je On bio uzeo na Sebe ; za to ini sve to ti je Jehova kazao, oznaava Gospodovo provienje. 4096. Stih 14. Tada odgovori Rahela i Lija, i rekoe mu. Da ovo oznaava uzajamnost oseanja istine, vidi se iz znaenja odgovoriti kada se daje pristanak, a to je ono to je uzajamno (vidi br.2919) i to je prihvatanje (primanje) (br. 2941, 2957), i iz reprezentacije Rahele, to je oseanje unutarnje istine ; i Lije, to je oseanje spoljanje istine (vidi br. 3758, 3782). U unutranjem smislu onoga o emu se pre govorilo, radilo se o dobru Prirodnog, to je oznaeno Jakovom, kada se odvajalo do posrednog dobra, koje je Laban, i kako se ovo dobro Prirodnog pripojilo oseanjima istine, to je oznaeno Rahelom i Lijom. Predmet o kome se sada govori je uzajamna primena na dobro ovih oseanja istine. Ova je primena sadrana u unutranjem smislu rei koje sada govore Rahela i Lija. Ali ove su stvari takve prirode da se mogu razumeti samo od onih koji su poueni i koji oseaju zadovoljstvo u saznavanjima o ovakvim stvarima, i koji kao cilj imaju duhovna saznanja. Drugi ne dre do ovoga, i ne mogu da misle o tome. Jer oni kojima su svetske i zemaljske stvari cilj, ti ne mogu da se ulima od njih odvoje; a kada bi to uradli, opaali bi neto to im ne prija, jer bi se u tome sluaju odvajali od stvari koje su njihovi ciljevi, to jest, stvari koje vole. Neka svako ko je ovakve prirode sebe stavi na probu, da sazna da li eli da zna kako se dobro spaja s oseanjima istine, i kako se oseanja istine primanjuju na dobro; da li im je ovo zamorno (dosadno)ili nije; pa e rei da mu ove stvari ne koriste niemu, i da o njima nita ne razume. Ali ako mu se iste stvari kau u odnosu na njegov posao u svetu, pa ma bile i najudnijega karaktera, ili kada bi mu se neto kazalo o prirodi oseanja nekoga oveka , i kako bi tako mogao da se udrui s njim i kako da ovoga prilagodi sebi umno i verbalno, on bi ovo ne samo shvatio, nego bi u tome video i

318

unutarnje stvari. Na slian nain onaj koji iz oseanje prouava teke stavri u naukama, taj voli da posmatra, i posmatra stvari kje su jo zamrenije. Ali kada se radi o duhvnom dobru i istini, takav ovek ima oseaj da je to neto dosadno, i tome okree lea. Ovo se sve kae kako bi se znalo kakav je ovek crkve u sadanje vreme. Ali kakav je sluaj sa dobrom kada sebi pripoji oseanja istine, i s istinama kada se primene u dobra, to se ne moe saznati ako se ideja ili misao uprave dobru i istini, nego je bolje da se uprave drutvima duhova i anela preko kojih ovi utiu; jer kao to je pre reeno (br. 4067), ovekova volja i misao dolaze od njih, a samo izgleda da su u njemu. A znati kakav je ovaj sluaj od drutava duhova i anela, to je znati od ciljeva ovih uzroka. Unutrani smisao govori o pripajanju dobra istinama, i o primenjivanju ovih poslednjih, u Prirodnom; jer, kao to je esto reeno, Jakov je dobro u Prirodnom, a njegove ene su oseanja istine. Dobro koj pripada ljubavi i ljubavi ka blinjem utie od Gospoda,i to ini preko anela koji su sa ovekom; ali utie samo u njihova saznanja. A poto je dobro tamo uvreno, misao se dri u istinama saznanja; a iz ovih stvari dobijaju se one koje su povezane i koje se slau; i ovo sve dok ovek misli da je tako, i sve dok to hoe iz oseanja jer je tako. Kada se ovo desi, dobro se spaja s istinama, a istine se primenjuju u slobodi; jer svako oseanje uzrokuje slobodu (br. 2870,2875). Meutim, duhovi koji su bili sa ovekom, ak i tada izazivaju sumnje a ponekad i poricanja; ali ako oseanja nadjaaju, ovek se vodi ka potvrivanju, i tada se on utvuju u istinama pomou samih ovih stvari. Kada dobro utie na ovaj nain, ne opaa se kako stoji stvar sa pripajanjem dobra istinama, i sa primenjivanjem poslednjih, a o emu se govori u unutranjem smislu. Meutim, neka se zna da dobro ne utie od anela nego preko anela od Gospoda; i ovo svi aneli priznaju, pa stoga nikad ne smatraju da dobra pripadaju njima, i ak se ljute kada im s dobra pripisuju. Iz svega ovoga, kao iz samih uzroka, moe se videti kakav je sluaj sa povezivanjem dobra s istinama, i sa primanjivanjem ovih poslednjih, to je ono o emu se govori u unutranjem smislu. 4097. Eda li imamo kakav dio i naljedstvo u domu oca svojega? Da ovo oznaava prvo stanje (fazu) njihovog odvajanja od dobra oznaenog Labanom, jasno je iz znaenja rei, Imamo li kakav dio i naljedstvo ? to znai, da li smo jo povezani? i iz znaenja svoga oca, to je dobro predstavljeno Labanom. Iz ovoga se vidi da se

319

ovim reima oznaava prvo stanje njihove odvojenosti od dobra koje je oznaeno Labanom. Jer u prvom stanju, um se dri u sumnji; drugo stanje je da razum razgoni sumnje; tree je potvrivanje, a poslednje je delovanje. Na ovaj se nain dobro zajedno s istinama uvodi iz intelektualnog dela u voljni deo, i biva usvojeno. 4098. Stih 15. Nije li nas drao kao tuinke kada nas je prodao? Da ovo oznaava da ih je on toliko otuio, da mu vie ne pripadaju, vidi se iz znaenja drao kao tuinke, to je otuivanje, i iz znaenja prodao, to znai otuiti na nain da vie njemu ne pripadaju. 4099. Pa je nae novce jednako jeo. Da ovo oznaava da bi on potroio (iscrpao) istinu onih osenja (oseanja prema istini), da se nisu odvojili, vidi se iz znaenja jeo (pordirao), to je potroiti; i iz znaenja novaca (srebra), to je istina (vidi br. 1551, 2954). Jasno je da nae novce (nae srebro) oznaava istinu ovih oseanja, jer, kao to je esto reeno, oseanja istine predstavljena su Rahelom i Lijom. ta je sve ovim obuhvaeno, ne moe se znati ako se ne zna kakav je sluaj s dobrima i istinama koje se usauju uz pomo posrednog dobra, ili ako se ne zna ta je karakter drutava duhova koji slue kao posredno dobro. Drutva duhova koji slue kao posredno dobro su ona koji su u svetskim stvarma, ali drutva anela koje slue uvoenju oseanja istine nisu u svetskim nego u nebeskim stvarima. Ove dve vrste drutava aktivni su (deluju) oko oveka dok se preporaa; i onoliko koliko ga aneli uvedu u nebeske stvari, toliko se duhovi koji su u svetskim stvarima, uklanjaju; a ako se ne bi uklonili, istine bi se rasule. Jer svetske i nebeske stvari u oveku se slau onda kada nebeske stvari vadaju nad svetskim; ali su u neslaganju kada svetske stvari vladaju nad nebeskim stvarima. Kada se slau, tada se istine u ovekvom Prirodnom umnoavaju; ali kada se ne slau, istine se smanjuju , ak se i gube, jer svetske stvari zatamnjuju nebeske stvari, jer ih stavljaju u sumnju; ali kada nebeske stvar vladaju, one bacaju svetlo na svetske stvari, i stavljaju ih u jasno svetlo, i razgone sumnje. One stvari vladaju, koje se vole iznad svega drugoga. Sve ovo pokazuje ta je oznaeno istinom oseanja ( s oseanjema prema istini) koja nestaju kada se odvoje ; i to je oznaeno sa nae je srebro jednako jeo.

320

4100. Stih 16. Jer sve ovo blago to Jehova uze ocu naemu, nae je i nae djece. Da ovo oznaava da su sve stvari bile od Njegove sopstvene moi, i da nita nije bilo dato ni od koga, i da je to bilo preko uticaja do Njegovog Boanskog u ono to je On Sam da Sebe uzeo, vidi se iz onoga to je reeno i objanjeno gore (br. 4065, 4075, 4081). 4101. Za to ini sve to ti je Bog kazao. Da ovo oznaava Gospodovo provienje, vidi se iz znaenja ini to ti Bog kae, to je posluati; ali kada se odnosi na Gospoda, to znai provideti; jer On ne deluje od drugoga,nego do Sebe, niti Bog za Sebe kae da On treba da uradi neto; nego On kae, to jest, deluje, od Sebe. 4102. Stihovi 17,18. I podie se Jakov i metnu ene svoje i djecu svoju na na kamile. I odvede svu stoku svoju i sve blago to bjee stekao u Padam-Aramu, i poe k Isaku ocu svojemu u zemlju Hanansku. I podie se Jakov, oznaava uzdizanje dobra oznaenog Jakovom; i metnu sinove svoje i ene svoje na kamile, oznaava uzdizanje istina i njihovih oseanja, i njihovo sreivanje u ope; i odvede svu stoku svoju i sve blago svoje; oznaava odvajanje istine i dobra steenih od onoga to je bilo Labanovo; i sve to bjee stekao, oznaava stvari steene iz drugih izvora; to bjee stekao u Padam-Aramu, oznaava poznanja istine i dobra u Prirodnom; i ode Isaku ocu svome u zemlju Hanansku, oznaava kako bi se povezao s Boanskim dobrom Racionalnog, sa ciljem da Njegovo ljudkso postane Boansko. 4103. Stih 17. I podie Jakov. Da ovo oznaava uzdizanje dobra oznaenog Jakovom, vidi se iz znaenja uzdizati, to je uzdizanje (vidi br. 2401,2765); i iz reprezentacije Jakova, koji je dobro koje pripada Prirodnom o emu esto gore, dok ovde oznaava dobro koje se pribliava Boanskom. U pogledu oveka, za njega se kae da se uzdie onda kada se pribliava nebeskim stvarima,a to je stoga to se veruje da je nebo na visini; ali ovaj izraz potie od privida, jer nebo pa stoga i nebeske i duhovne stvari nisu na visini, nego su unutra (vidi br. 450,1735,2148). Pa je stoga ovek u nebu, onda kada je u pogledu svog unutarnjeg, u duhovnoj ljubavi i veri. 4104. I metnu sinove svoje i ene svoje na kamile. Da ovo oznaava uzdizanje istina i njihovih osanja (oseanja prema istinama, ili oseanja koja pripadaju

321

istinama),i njihovo sreivanje u opte, vidi se iz znaenja sinova, to su istine (vidi br. 480, 491, 533, 1147), iz znaenja ena, ovde Rahele i Lije, a isto i robinja, to su oseanja istine, poznanja i znanja, kao to je ve pokazano, i iz znaenja kamila, to su opta spoljanja-znanja u 2. Prirodnom (vidi br. 3048, 3071, 3143). Onaj ko ne zna kako stoji stvar sa reprezentacijama i znaenjima, ne moe da veruje da ove rei, metnu sinove svoje i ene svoje na kamile, imaju i ovakvo znaenje; jer mu one izgledaju tako udaljene od ovih stvari da bi sadravale u sebi neko ovakvo duhovno znaenje, jer misli o sinovima, enama, i kamilama. Ali aneli, koji vide i opaaju sve ovakve stvari na duhovan nain, ne misle o sinovima, nego kada se pomenu sinovi, oni misle o istinama; niti pak misle o enama, nego kada se pomenu ene, oni misle o oseanjima istine, o saznanjima i o znanjima, niti misle o kamilama, nego umesto njih misle o optim stvarima u Prirodnom. Jer takva je korespondencja svih ovih stvari; i takva je aneoska misao; i, divno je rei, takva je misao utranjeg duhovnog oveka dok ivi u telu, iako spoljanji ovek nije toga svestan. Iz toga sledi, da kada preporoeni ovek umre, on ulazi u istu misao, i moe da misli i govri s aneilima, i to bez pouke; to bi bilo sasvim nemogue da nema takvu unutranju misao. Da je misao ovakvoga karaktera, dolazi od korespondencije prirodnih i duhovnih stvari; a iz ovoga je oito da iako je doslovni smisao Rei prirodan, on ipak sadri u svakoj pojedinsti duhovne stvari; to jest, sadri stvari koje pripadaju unutarnjoj ili duhvnoj misli i govoru koji istie iz te misli; ili drugim reima, sadri misao i govor 3. koji postoji kod anela. U pogledu uzdizanja istina i njihovih osaanja, i njihovog pravilnog sreivanja, ovakav je sluaj: Istine i oseaja se uzdiu onda kada se stvari venog ivota i Gospodovog carstva postavljaju ispred onih koje pripadaju ivotu u telu i carstvu ovoga sveta; kada su potonji samo instrumenti i drugorazredni (po vanosti). Kad ovek priznaje one prve kao glavne i prvorazredne, a potonje kao sredstva (instrumente) , tada se kd njega istine ii njihova oseanja uzdiu; i u srazmeri u kojoj ovek ulazi u svetlost neba, u kojoj je inteligencija i mudrost, u toj srazmeri stvari koje su u svetlosti sveta njemu postaju slike i kao ogledala u kojima vidi stvari koje su u svetllosti neba. Obrnuto se deava onda kada ovek postavlja stvari ovoga sveta ispred onih koje pripadaju venom ivotu i Gospodovom carstvu; kao kad veruje da ove poslednje ne postoje jer ih on ne vidi i poto niko od tamo nije doao da nam kae; a ako i misli da postoje, on veruje da mu se nee desiti nita gore nego

322

drugima, i kada se uvrsti u ovim idejama, i ivi svetskim ivotom, prezirui ljubav ka blinjemu i veru. Kod takvoga oveka, istine i njihova oseanja se ne uzdiu, nego se ili gue, ili odbacuju, ili izokreu; jer on je tada u prirodnoj svetlosti, u koju ne ulazi nita od nebeske svetlosti. Iz svega ovoga vidi se ta je oznaeno uzdizanjem istina i njihovih oseanja. A to se tie njihovog pravilnog rasporeivanja u ope, onoliko koliko ovek stavlja nebeske stvari ispred svetskih, toliko se stvari u njegvom Prirodnom ureuju u optim stvarima u 4. skladu sa stanjem u nebu, tako da se one, kao to je reeno, pokazuju kao slike i ogledala nebeskih stvari, jer one su predstave koje korespondiraju. Ciljevi su ti koji izvode sreivanja, to jest, to ini Gospod preko ciljeva u oveku. Jer postoje tri stvari koje slede redom, naime, ciljevi, uzoci, i efeki (posledice). Ciljevi stvaraju uzroke, a preko uzroka, efekte (posledice). Stoga, kakvi su ciljevi, takvi su uzroci, i takvi su efekti kao posledice. Ciljevi su ono to je najdublje u oveku; uzroci su srednje (posrednike), a efekti su poslednje, i nazivaju se poslednji ciljevi. Efekti su ono o se naziva opim (stvarima). Iz svega ovoga je jasno ta sainjava pravilnu sreenost u optim stvarima, naime, da kada se stvar venog ivota i Gospodovog carstva smatraju za ciljeve, , svi srednji ciljevi ili uzroci, i svi poslednji ciljevi ili efekti, postavljaju se u redu u skladu sa samim ciljem. 5. Svaki odrastao ovek koji moe da rasuuje, i koji razmotri ovu stvar, moe da zna da je on u dva carstva, naime, u duhovnom carstvu i u prirodnm carstvu; kao i to, da je duhovno carstvo unutarnje, a prirodno da je spoljanje; i da stoga moe jedno da stavi ispred drugoga, to jest, moe da gleda na jedno kao cilj vie nego drugo; i da na taj nain, da ono koje gleda kao svoj cilj, da ono vlada nad njim. Stoga, ako smatra duhovno carstvo kao cilj, to jest, stvari koje pripadaju tome carstvu, on tada njih priznaje kao glavne i prve, a to su ljubav ka Golspodu i ljubav prema blinjemu, pa stoga i sve svari koje potvruju njegovu ljubav i milosre, a to su stvari koje pripadaju veri, jer ove pripadaju tome carstvuj; a u ovom sluaju sve se stvari u njegovom Prirodnom sreuju u skladu sa njegovim ciljevima, kako bi bile poslune i potinjene. Ali kad ovek ima kao cilj i kao prvo prirodno carstvo, to jest, stvari koje ono sadri, on tada gasi ljubav ka Gospodu i ljubav prema blinjemu, i sve to pripada veri, taliko da ih ni ne potuje, nego mu slue ovim ciljevima, i smatra da je sve to vredi samo ljubav ka svetu i to tome pripada, kada je ovo sluaj, sve se stvari u Prirodnom sreuju da bi sluile ovim cljevima, to je sasvim suprotno

323

stvarima u nebu, on na taj nain stvara pakao u samome sebi. Smatrati neto za cilj, to je voleti to, jer svaki cilj pripada ljubavi, je sve to se voli, to se smatra ciljem. 4105. Stih 18. I odvede svu stoku svoju i sve blago to bjee stekao, stoku koju bjee stekao u Padam-Aram , i poe k Isaku ocu svojemu u zemlju Hanansku. Da ovo oznaava odvajanje istine i dobra, koje je steeno preko Labana, vidi se iz znaenja odvesti, to je odvojiti od blaga , to je istina; i iz znaenja stoke, to je dobro. to je stekao, odnosi se na Labanovo i njegovo stado, pomou kojega je to stekao. Razlog da blago oznaava istinu, a stoka dobro je u tome to u izvornom jeziku blago je re koja oznaava stoku u opte, a stokom se oznaavaju istine, kad se stadom oznaavaju dobra, dok blago oznaava izvore iz kojih se sve ovo stie. Jer kada se u Rei pomenu dve stvari slinih znaenja, jedna se odnosi na istinu, a druga na dobro, radi nebeskoga braka istine i dobra u svakoj pojedinosti Rei (vidi br. 683, 793, 801). 4106. I sve blago koje bjee stekao. da ovo oznaavastvari koj su steene iz drugih izvora, vidi se z znaenja stoke to su istine (o kojima gore); i iz znenja stekao, to su stvari steene iz drugih izvora; er je to steeno iz drugih izvora, ali su ipak bile steene pomou labanovog stada. 4107. U Padam-Aramu. Da ovo oznaava poznavanja dobra i istine u Prirodnom, vidi se iz znaenja Padam-Arama, to su poznavanja dobra i istine (vidi br. 3664,3680). 4108. I poe k Isaku ocu svojemu u zemlju Hanansku. Da ovo oznaava (da se ovo desilo) kako bi se povezao s Boanskim dobrm Racionalnog, sa ciljem da Njegovo Ljudsko postane Boansko, vidi se iz reprezentacije Isaka, to je Boansko Racionalno (vidi br. 1893,2965,2083); a posebno Boansko dobro od Racionalnog (br. 3012,3195,3210); i iz znaenja zemlje Hananske, to je Gospodovo nebesko carstvo (vidi br. 1607,3481), a u najviem smislu, to jest, kada se odnosi na Gospoda, Njegovo Boansko Ljudsko (br. 3038,3705). Ovo pokazuje da se reima, poe k Isaku ocu svojemu u zemlju Hanansku, oznaava da se tei ka povezivanju s Boanskim dobrom Racionalnog, kako bi Njegovo Ljudsko moglo postati Boansko. to se tie povezivanja Racionalnog i Prirodnog u oveku, neka se zna

324

da Racionalno pripada unutarnjem oveku a Prirodno spoljanjem; i da njihovo povezivanje ini ljudsko, koje je onakvo kakva je povezanost, a da postoji povezanost onda kada deluju kao jedno, a deluju kao jedno onda kada Prirodno slui i kad je potinjeno Racionalnom. Kod oveka, to je nemogue osim kada to Gospod izvede; ali kod Gospoda, to je uzveo On Sam. 4109. Stihovi 19.21. A Laban bjee otiao da strie ovce svoje; i Rahela ukrade idole ocu svojemu. I Jakov otide kradom (ukrade srce) od Labana Sirina ne javivi mu da hoe da ide. I pobjee sa svijem blagom svojim i podie se i pree preko vode i uputi se ka gori Galadu. A Laban bjee otiao da strie ovce svoje, oznaava stanje koristi i stanje kada je ovo dobro dolo do kraja, a to su ovce Labanove; i Rahela ukrade idole (terafime) oca svojega, oznaava promenu stanja oznaenog Labanom u odnosu na istinu; i Jakov ode kradom (ukrade srce) Labana Aramejca, oznaava stanje oznaeno Labanom u odnosu na dobra (Laban Aramejac ovde oznaava dobro koje ne sadri Boansku istinu i dobro); ne javivi mu da hoe da ide, oznaava odvajanje; i podie se, oznaava uzdizanje; i pree preko rijeke, oznaava stanje povezanosti; i uputi se (okrete lice prema) ka gori Galadu, oznaava dobro u tome. 4110. Stih 19. I Laban otide da strie ovce svoje. Da ovo oznaava stanje svrhe (korisnosti ili koristi) kraj jednoga dobra, to je stado Labanovo, vidi se iz znaenja strii, to je svrha (korist), a stoga i kraj (o emu pogledaj nie); i iz znaenja stada, to je dobro (br 343,2566). Ovo oznaava da je stanje svrhe i kraja jednoga dobra oznaeno sa otii da strie. Predmet o kome se ovde govori je odvajanje posrednga dobra koje je Laban, od dobra steenog preko ovoga koje je Jakov; ali kako stoji stvar s ovim odvajanjem, moe se znati samo preko drutava duhova koja su u tome dobru, i iz kojih to dobro utie u oveka, o emu 2. mogu da kaem iz iskustva ono to sledi. Ima dobrh duhova, ima duhova srednje vrste, a ima i zlih duhova koji su pridodati oveku dok se preporaa, kako bi se preko njih uveo u prava dobra i istine, i to uz pomo anela od Gospoda; ali ima takvih duhova ili drutava duhova, koji se ne slau s osobom koja se preporaa, osim za neko vreme; kada ona ispune svoju svrhu (korist) , oni se odvajaju. Njihovo se odvajanje izvodi na razne naine odvajanje dobrih duhova na jedan nain, a duhova srednje vrste na drugi nan, a zlih duhova opet na drugi nain. Odvajanje dobrih

325

duhova se izvodi tako da oni nisu toga svesni, jer znaju da je dobro gde god ih Gospod postavi, ili gde god da ih On premesti. Ali odvajanje duhova srednje vrste izvodi se na razne naine, sve dok se ne odvoje u slobodi (prim. prev. bez prinuda, od slobodne volje). Jer oni ne postavljaju pitanje svoga dobra, pa stoga i stanja svrhe i cilja, da bi u tome oseali svoje zadovoljstvo i svoju blaenost. Ali polto su uivali u svom prethodnom druenju sa preporoenim ovekom, oni se povremeno vraaju njemu i alju od njega, sve dok ne osete nelagodnost, pa se odvajaju od svoje volje. I zli duhovi se odvajaju u slobodi (sa pristankom),ali u slobodi koja samo njima izgleda sloboda. Oni se pridodaju (osobi koja se preporaa) da bi uneli suprotne ideje i oseanja, kako bi se ovek vie utvrdio u istinama i dobrima; a kad on pone da se utvruje o ovima, oni oseaju nelagodnost kada ostaju due, i prijatnost kada se odvoje, i na taj nain oni se odvajaju u slobodi (bez prinude) koja sloboda dolazi od njihovog zadovoljstva. Takav je sluaj s odvajanjem duhova od oveka koji se preporaa, pa stoga i sa promenama njegovog stanja u pogledu 3. dobra i istine. D strii ovce oznaava biti koristan (vrti slubu), jasno je po tome to u unutranjem smislu strienje stada oznaava korist (svrhu), kao to je jasno iz ovih rei kod Mojsija: Sve prvence u stoci svojoj i sitnoj, to bude muko, posveti Jehovi Bogu svojemu; ne radi na prvencu od krave svoje, i ne strizi prvenca od ovaca svojih (Zak. Ponovljeni XV.19). Ovde strii prvenca od ovaca oznaava ne koristiti ga u domainske svrhe. Poto je stria ovaca oznaavala korist (svrhu), to je bila poasna sluba u ono vreme strii ovce i biti prisutan kod strienja, kao to se moe videti iz onoga to je reeno o Judi, da je strigao ovce (Postanje XXXVIII.12,13); i o sinovima Davidovim, u drugoj knjizi Samuilvoj: A poslije dvije godine kad se strizijahu ovce Absalomove U BalHazoru, koji je kod Efraima, on pozva sve sinove careve. I doe Absalom caru i ree: evo, sad se strigu ovce sluzi tvojemu; neka doe car i sluge njegove sa slugom svojim (XIII.23,24) 4111. I Rahela ukrade idole (terafime) oca svojega. Da ovo oznaava promenu stanja oznaenog Labanom u odnosu na istinu, vidi se ovde iz znaenja ukrasti to je oduzeti ono to je drago i sveto, stoga promenu stanja; iz znaenja idola (terfima), to su istine (o kojima vidi nie);i iz znaenja oca, ovde Labana, a to je dobro koje je njim oznaeno (o emu vidi gore); a otac oznaava dobro (br. 3703).

326

Iz svega ovoga sada je jasno da se sa Rahela ukrade idole oca svojega oznaava promena stanja oznaenog Labanom u odnosu na istinu. 2. ta ovo sve obuhvata, moe se videti po stanju duhova kada se odvajaju. Stanja duhova u odnosu na dobro i istinu je u skladu sa drutvima u kojima su (ljudi koji se preporaaju); jer, kao to je pokazano., sva misao se uliva od drugih, a najvie od onih sa kojima se misli o istim predmetima u tome drutvu; pa stoga, kada se ovi odvajaju od jednga drugva i alju u druga, stanja njihovih misli i oseanja se menjaju, pa se menja i njihovo stanje u pogludu istine i dobra. Ali ako s poalju u drutva s kojima se ne slau, pa se stoga oseaju kao pod nekom prisilom, oni se odvajaju od tih drutava i odvode u ona sa kojima se slau. To je 3. razlog da zli ne mogu da ostanu u drutvu dobrih, niti dobri u drutvu zlih, pa su stoga svi duhovi podeljeni u drutva u skladu s njihovim oseanjima prema onome to vole. Ali svako ljubavno oseanje sadri mnoge stvari (br. 3078,3189,4005); ali ipak jedno (oseanje) vlada , tako da svaki duh moe da bude u vie drutava, ali uvek tei k onome gde to njegovo najjae oseanje vlada . 4. A to se tie dobra oznaenog Labanom, i njegovom promenom stanja, sve dok je bilo s dobrom predstavljenim Jakovom, to dobro bilo je blie Boanskom, jer Jakov je to dobro u Prirodnom; i poto je bilo blie Boanskom, bilo je u savrenijem stanju u pogledu istine i dobra; ali kada se odvojilo od toga dobra, ono je dolo u drugaije stanje u pogledu kako istine tako i dobra. Jer, govorei uopteno, promene u stanjima u drugom ivotu samo su pribliavanja ili udaljavanja od Boanskog. Iz ovoga sada je jasno ta je oznaeno promenom stanja kada je dobro oznaeno Labanom bilo odvojeno. Da je Rahela ukrala tefarime (idole) svoga oca, oznaava promenu stanja u pogledu istine, jer se pod terafimima misli na bogove, to se vidi iz onoga to sledi, jez Laban kae Jakovu: Ali zato ukrad ebogove moje? A Jakov odgovori: bojah se i miljah, hoe silom oteti keri svoje od mene. A bogove svoje u koga nae, onaj neka ne ivi vie pred braom naom (stihovi 30 i 32). U unutranjem smislu, bogovi oznaavaju istine, iz kojega razloga se u Rei Bog imanuje kada se govori o istini (vidi br. 2586,2769,2807). Terafimi su bili idoli koje su koristili kada su pitali Boga za savet; i poto su odgovori koje su primali za njih bile istine Boanske, stoga su se istine ozaavale terafimima, kao kod Osije (Ozeja). Jer e dugo vremena sinovi Izrailjevi sjedeti bez cara i bez kneza i bez rtve i bez opleka (efoda) i bez likova (terafima, idola) (III.4). Opleak (efod) i terafimi (idoli, likovi)

327

oznaavaju Boanske istine koje primaju kao odgovore, jer kada su postavljali pitanje Bogu, stavljali su opleak (1 Samuilova XXIII.9-12). Kod Zaharije: Jer likovi (terafimi) govore nitavilo, i vrai vide la i govore zaludne sne, tjee tatinom (X.2). Terafimi ovde oznaavaju odgovore, ali nepravedne u ovom stanju. Pa zato to su ovakve stvari bile oznaene terafimima, naeni su kod nekih, iako su bili zabranjeni, kao kod Mihe, u knjizi o Sudijama: I taj Miha (Mia) imae kuu za bogove, i naini opleak i likove, i posveti jednoga izmeu sinova svojih da mu bude sveenik. Tada progovorie petorica to bjehu ili da uhode zemlju Laisku, rekoe brai svojoj: znate li da u ovim kuama ima opleak i likovi, i lik rezan i lik liven? Sada dakle gledajte ta ete raditi. I sveenik se obradova u srcu , i uze opleak i likove i lik rezani, i ue meu narod. A Miha ree: uzeli ste moje bogove koje sam nainio, i sveenika, pa otidoste. ta jo imam, Pa jo kaete; ta mi je? (XVII.5;XVIII.14,18,20,24). I Mihala , Davidova ena, imala h je, kao to se iznosi u prvoj knjizi Samuilovoj: A Mihala uze lik (terafim) i metnu mu pod uzglavlje od kostrijeti,i pokri ga haljnom. A kad dooe poslani, gle, lik u postelji, i uzglavlje od kosrtijeti pod glavom mu (XIX.13,16). Da su to i pored svega bili idoli, koji su bili zabranjeni, jasno je iz onoga ro je o njima reeno na drugim mestima (1 Samuilova XV.3; 2 o Carevima XXIII.24; Jezikilj XXI.26). 4112. Stih 20. I Jakov otiav kradom od Labana Sirina (I Jakov ukrade srce Labana Aramejca). Da ovo oznaava promenu stanja oznaenog Labanom u odnosu na dobro, vidi se iz znaenja ukrasti, to je oduzeti ono to je drago i to je sveto, i tako promeniti stanje (kao gore, br. 4111); iz znaenja srca, to je ono to proizlazi iz volje, a kada je volja volja od dobra, srce oznaava dobro (vidi br. 2930, 3313, 3888); i iz reprezentacije Labana, koji je posredno dobro, koje se sada odvaja; a poto se odvaja, sada se Laban naziva Aramejcem, kao u sledeem stihu, br. 24; jer Laban Aramejac oznaava takvo dobro, u kome nema Boanskog dobra i istine kao ranije. Razlog da se ovako oznaava, je to to je Aram, ili Sirija, bila odvojena od Hananske zemlje rekom Eufrates, pa je tako bila izvan Hananske zemlje, kojom je u unutranjem smislu znaeno Gospodovo carstvo, a u najvim smislu, Gospodovo Boansko Ljudsko (vidi br. 4108). Aram i Sirija posebno oznaavaju poznavanja istine i dobra (br. 1232, 1234, 3051, 3249, 3664), ovo je stoga to je

328

Drevna crkva tamo bila, i to su njeni ostaci tamo dugo trajali, kao to se vidi po Balamu, koji je bio iz te zemlje, i koji je znao za Jehovu i koji je prorokovao o Gospodu. Ali kad se tamo razvilo idolopoklonstvo, i kada je Avram pozvan da je napusti, i kada je ustanoljena reprezentatvna crkva u Hananskoj zemlji, tada su Aram ili Sirija poeli da predstavljaju oblast izvan crkve, ili neto odvojeno od crkve, pa stoga i neto to je udaljeno od Gospodovg carstva; iako i dalje zadravajui svoje znaenje poznavanja dobra i istine. Razlog da se kae da je Jakov ukrao srce Labanovo tako to mu nije rekao da odlazi ( da bei), je u tome to se o promeni stanja u odnosu na istinu govorilo maloas, a ovde, stoga, govori se o promeni stanja u odnosu na dobro; jer tamo gde se u Rei govori o istini, tamo se govori i o dobru, jer postoji nebeski brak u svakoj pojedinosti Rei (br. 683, 793, 801.). 4113. Ne javivi mu da hoe da ide. Da ovo oznaava da je to bilo zbog razdvajanja, vidi se i bez objanjavanja. Reima, Jakov ukrade srce Labanu ne javivi mu da hoe da ide, u istorijskom smislu oznaava se da je Jakov liio Labana nade da e posedovati sve to je njegovo, i da ga je doveo do oaja. Jer je Laban verovao, stoga to mu je Jakov sluio, da je sve Jakovljevo njegovo; ne samo njegove keri koje su bile Jakovljeve ene, i njihovi sinovi, i njegova stoka, prema zakonu koji je bio poznat i priznat u to vreme, a koji se nalazi kod Mojsija: Ako kupi roba Jevrejina, est godia neka ti slui,a sedme neka otide slobodan bez otkupa. Ako ga gospodar njegov oeni, i ena mu rodi sinove i keri, ena sa djecom svojomneka bude gospodaru njegovu, a on neka otide sam (Izlazak XXI.2,4). Da je tako mislio, jasno je iz Jakovljevih rei u onome to sledi u ovome poglavlju: Da nije Bog oca mojega, Bog Avramom, i strah Isakov bio sa mnom, bi me za cijelo otpustio prazna. Ali je Bog vidio nevolju moju, pa te ukori noas (stih 42). I iz Labanovih rei: Laban odgovori i ree Jakovu: Keri su moje keri, i sinovi su moji sinovi, i stoka je moja stoka, i sve to vidi moje je (stih 43). On nije uzeo u obzir da on nije bio kupio Jakova kao roba, niti kao slugu, i da je on bio iz otmenije porodice, i da je bio primio kao nagradu i ene i stoku; pa da se stoga ovaj zakon nije moga primeniti na Jakova. Sada, poto je Jakov svojim begom liio Labana ove nade, i doveo ga u oajanje, kae se da je ukrao srce Labanu Aramejcu, ne rekavi mu da hoe da ode. Ali ovim se reima u unutranjem smislu oznaava promena

329

kroz razdvajanje od stanja oznaenog Labanomu pogledu dobra. O promeni stanja kroz razdvajanje, vidi ta je maloas gore reeno (br. 4111). 4114. Stih 21. I pobjee sa svim blagom svojim.Da ovo oznaava razdvajanje, vidi se iz onoga to je maloas reeno, pa stoga nije potrebno objanjavati. 4115. I podie se. Da ovo oznaava uzdizanje, jasno je iz onoga to je gore reeno o znaenju podgnuti se. 4116. Te prijee preko rijeke (vode). Da ovo oznaava stanje povezivanja, vidi se iz znaenja reke, ovde Eufratesa, a to je povezivanje, naime, sa Boanskim. Reka ima ovde ovo znaenje, jer je bila granica zemlje Hananske na toj strani; a sve granice zemlje Hananske predstavljale su i oznaavale ono to je poslednje i ono to je prvo; ono to je poslednje, zato to je to bio zavretak, a ono to je prvo, zato to to bio poetak; sve su granice takve prirode da je poslednje ono gde se izlazi, a prvo ono gde se ulazi. Poto je Jakov sada ulazio (u zemlju Hanansku), taje reka bila prva granica, pa je stoga oznaavala povezivanje, naime, u najviem smislu, sa Boanskim; jer se zemljom Hananskom u unutranjem smislu oznaavalo Gospodovo nebesko carstvo (br.1607,3481); a u najviem smislu, Gospodovo Boansko Ljudsko (br. 3038,3705). Iz ovoga je jasno ta se oznaava Jakovljevim prelaskom preko reke. (Da su sve stvari u zemlji Hananskoj bile predstave u skladu s rastojanjima, poloajima, i granicama, moe se videti gore, br. 1585,3686; pa su tako bile i reke (bile predstave), kao reka u Egiptu, Eufrates, i Jordan, br. 1855). 4117. I uputi se ka gori Galadu. Da ovo oznaava dobro u tome, jasno je iz znaenja gore, to je nebeska ljubav, to jest, dobro (br. 795,1430), sa kojim je dolo do povezanosti. Gad oznaava njegov kvalitet (toga dobra), Poto je reka bila granica, i kao to je pre reeno, prva SEKCIJA 2(faza) povezivanja u tome, stoga gora Galad, koja je bila s ovu stranu Jordana, oznaava dobro sa kojim je prvo dolo do povezivanja. Zemlja Galada, gde je stajala gora, bila je unutar granica zemlje Hananske u irem smislu, s ove strane Jordana, a prela je u nasledstvo Rubenovim sinovima i Gadovim sinovima, a posebno polovini Manasijevog plemena; a poto su se ta nasledstva prostirala tako daleko, to se kae da je to bilo unutar granica zemlje Hananske shvaeno u irem smislu. Da je prela u njihovo nasledstvo, vidi se iz Mojsija (Brojevi XXXI.1, 26-41; Zak.

330

Ponovljenih III.8,10,16; Joua XIII.24-31). Stoga, kada se zemlja Hananska predstavljala kao celina, reklo se, od Galada sve do Dana, a u drugom smislu, odBersabeje sve do Dana, jer Dan je isto tako bio granica (br. 1710,3923). to se tie izraza od Bersabejesve do Dana, vidi gore (br. 2858,2859). Od Galada sve doDana, nalazi se kod Mojsija: Tada izide Mojsije iz polja Moapskoga na goru Nebo, na vrh fazge, koja je prema Jerihu; i pokaza mu Jehova svu zemlju od Galada do Dana; i svu zemlju Neftalijevu, i zemlju Efraimovu i Manasijevu, i zemlju Judinu do mora zapadnoga (Zak. Ponovljeni XXXIV.1,2). Isto tako i u knjizi o Sudijama:Galad osta s onu stranu Jordana; a Dan to se zabavi kod laa?(V.17). SEKCIJA 3 Zato to je Galad bio granica, oznaavao je u duhovnom smislu prvo dobro, a to je (dobro) koje pripada telesnim ulima; jer se ovek kao prvo uvodi u dobro ili prijatnost ovih (telesnih zadovoljstava) kada se pone preporaati. U ovome smislu se shvata Galad kod Proroka, kao kod Jeremije VIII.20,22; XXII.6; XLVI.11; I.19: Jezekilja XLVII.18; Obadije 19: Miheje VII.14; Zaharije X.10; Psalam LX.7: a u obratnom smislu kod Ozeja VI.8;XIII.12. 4118. Stihovi 22-25. A treeg dana javie Labanu daje pobjegao Jakov. I uze sa sobom brau svoju, i poe za njim u potjeru, i za sedam dana stie ga na gori Galadu. Ali Bog doe Labanu Aramejcu nou u snu, i ree mu: uvaj se da ne govori s Jakovom ni lijepo ni runo. I stie Laban Jakova; a Jakov bjee razapeo ator svoj na gori, pa i Laban takoer razape svoj s braom svojom na gori Galadu. A trei dan javie Labanu, oznaava kraj (cilj); da je Jakov pobjegao, oznaava kraj; da je Jakov pobjegao, oznaava razdvajanje; i uze sa sovom brau svoju, oznaava dobra umesto onih koja je izgubio; i poe za njim u potjeru, oznaava jaku elju za povezivanjem; i za sedam dana, oznaava sveto istine (ono to je sveto u istini); sie ga na gori Galadu, oznaava malo povezanosti kroz to; Ali Bog doe Labanu Aramejcu nou u snu, oznaava zatamnjeno opaanje onoga dobra kada je ostavljeno sebi; I ree mu: uvajse da ne govori s Jakovom ni lijepo ni runo, oznaava da vie nije bilo nikakve komunikacije; i stie Laban Jakova, oznaava malo povezivanja; a Jakob bjee razapeo ator svoj na gori, oznaava stanje ljubavi u kojemu je bilo dobro sada oznaeno Jakovom; pa Laban takoer razape svoj s braom na gori Galadu, oznaava stanje ovoga dobra kada je bilo donekle povezano.

331

4119. Stih 22. A trei dan javie Labanu. Da ovo oznaava kraj (cilj), vidi se iz znaenja treeg dana, to je ono to je poslednje. A isto tako i ono to je potpuno (kompletno), pa stoga i cilj (vidi br. 1825, 2788), a isto tako i poetak (br. 2788); jer kraj (cilj) jednoga stanja je poeak sledeeg stanja, koje je razdvajanje, a koje je ovde oznaeno treim danom. 4120. Da je Jakov pobjegao. Da ovo oznaava razdvajanje, vidi se iz znaenja beati, to je biti razdvojen (vidi br. 4113, 4114). 4121. Stih 23. I uze sa sobom brau svoju. Da ovo oznaava dobra umesto onih koja je bio izgubio, vidi se iz znaenja brae, to su dobra (vidi br. 2360, 3160, 3303, 3459, 3803, 3815). Braom se u unutranjem smislu oznaavaju oni koji su u slinom dobru i istini, to jest, u slinom oseanju dobra i istine. Jer u drugom ivotu svi se udruuju u skladu s oseanjima, pa oni koji su udrueni, ti sainjavaju bratstvo, ne da se meu sobom nazivaju braom, nego da su braa zbog povezanosti. U drugom ivotu dobro i istina su uzrok onoga to se na zemlji naziva krvnim srodstvom i brakom; stoga postoji korespondencija izmeu te dve stvari; jer po sebi, dobra i istine priznaju samo jednoga oca, a taj je Gospod, jer ona potiu samo od Njega. Otuda su svi koji su u dobrima i u istinama, oni su u bratstvu (braa su); ali postoje stepeni srodstva u skladu s kvalitetom dobara i istina. Ovi su stepeni oznaeni u Rei sa braa, sestre,zetovi, snahe, unuci, unuke, kao i drugim porodinim imenima. Na zemlji, oni se imenuju u vezi sa istim precima, bez obzira koliko se razlikuju po oseanjima; ali ovo bratstvo ili rodbinski odnosi iezavaju u drugom ivotu, te ako nisu bili u slinom dobru na zemlji, oni dolaze u druga bratstva. U prvo vreme, dodue, oni su u veini sluajeva zajedno, ali se posle kraeg vremena razdvajaju; jer u drugom ivotu, bogatstvo ne dri ljude zajednonego, kao to je reeno, zajedno ih dre oseanja koja jedan (ovek) ima prema drugome. A poto se ova (oseanja) pokazuju, i poto svakoga njegovo oseanje vue ka njegovom drutvu, oni koji se nisu slagali po oseanjima, oni se razilaze; tako da segubi svako bratstvo i prijateljsto, koje je postojalo u spoljanjem oveku, a ostaje samo ono to pripada unutrajem oveku. Da i uze sa sobom brau svoju oznaavaju dobra umesto onih koja je bio izgubio, to je stoga, kao to je reeno, to je jedno drutvo odvojeno od drugoga, pa stoga i od dobara koja su drugaija od onih preanjih (br. 4077, 4110, 4111).

332

4122. I poe za njim u potjeru. Da ovo oznaava nastavak jake elje za povezivanjem, vidi se iz znaenja poe u potjeru, to je jaka elja za povezivanjem. U unutranjem smislu, predmet o kome se govori je razdvajanje posrednog dobra od pravoga dobra, kad posredno dobro prestaje da bude korisno. U ovome smislu, proces razdvajanja poptuno je opisan, ali on je takav da ovek ne primajue da on ostoji; dok je anelima potpuno vidljiv, sa mnogim varijacijama; jer u oveku koji se preporaa, i kod kojega su prisutni da bi mu sluili, aneli vide i opaaju na ovaj nain sve promene njegovih stanja; a u skladu s njima i preko njih (preko promena stanja) oni ga vode, a sve to dolazi od Gospoda; stoga to je ovaj proces tako koristan u nebu, o njemu se ovde govori na iroko. Iz ovoga se moe videti i kakav je unutranjismisao, to jest, da je to aneska Re (prim. prev. Autor navodi na drugim mestima, da za anele postoji samo unutranji i najvii smisao; prvi govori o preporodu ljudske due, a drugi o Gospodu, kako je proslavio Svoje Ljudsko;prvi je osnovna tema razmiljanja u Duhovnom carstvu, a drugi u Nebesko carstvu; taj unutranji smisao postoji i kao napisana Reu nebima, i to znakovima koji su razumljivi samo anelima, a za koje autor kae da su slini slovima Hebrejskog jezika). 4124. I stie ga na gori Galadu.Da ovo oznaava u izvesnoj meri povezivanje kroz to, vidi se iz znaenja stie, to je povezanost; i iz znaenja gore Galada, to je dobro koje je prvo (poetak) povezivanja (vidi r. 4117). Stoga se sa stie ga na gori Galadu oznaava povezivanje u izvesnoj meri. 4125. Stih 24. Ali Bog doe Labanu Aramejcu nou u snu. Da ovo oznaava zatamnjeno opaanje onoga dobra koje je ostavljeno sebi, vidi se iz reprezentacije Labana, koji se naziva Aramejcem, to je posredno dobro, kao to je gore pokazano, kada je odvojeno od dobra predstavljenog Jakovom (br. 4112); i iz znaenja nou usnu, to je ono to je zatamnjeno (br. 2514, 2528). Opaanje u ovom zatamnjenju oznaeno je sa Bog doe nou u snu. 4126. I ree mu: uvaj se da ne govori s Jakovom ni lijepo ni runo. Da ovo oznaava da vie nije bilo komunikacije, vidi se iz znaenja govoriti ni lijepo (dobro) ni runo (zlo), to je govoriti dobro a misliti zlo. A od ovoga, na kraju govoriti zlo i initi zlo; jer onaj ko misli zlo, na kraju govori kao to i ini. Onaj ko je

333

takav, taj vie nije povezan s drugim, jer misao i volja povezuju, a ne rei. U svetu, istina, rei povezuju, ali samo kada onaj koji slua veruje da onaj koji govori i misli i hoe dobro. Ali u drugom ivotu, cela se misao pokazuje, jer se saoptava (komunicira) preko odreene sfere, koja je duhovna sfera, koja potie od osobe, a pokazuje se po kvalitetu njegovog raspoloenja, to jest, po tome kakva je njegova volja i misao; pa se povezivanje ostvaruje u skladu s ovom sferom. Iz ovoga je jasno ta je oznaeno sa uvaj se da ne govori ni dobro ni zlo, naime, da u unutranjem smislu to oznaava da nema vie nikakve komunikacije. 4127. Stih 25. I stie Laban Jakova. Da ovo oznaava povezivanje u izvesnoj meri, moe se videti iz onoga to je reeno gore (br. 4124). 4128. A Jakov bjee razapeo ator na gori.Da ovo oznaava stanje ljubavi u kojemu je bilo dobro sada oznaeno Jakovom, vidi se iz znaenja atora, ime se oznaava sveto ljubavi (vidi br. 414, 1102, 2145, 2152, 3312); i razapeti ator, to je stanje te ljubavi; i iz znaenja gore, a to je dobro (kao gore, br. 4117; ovde, dobro sada oznaeno Jakovom (o emu vidi gore, br. 4073). 4129. Pa i Laban takoer razape svoj s braom svojom na gori Galadu.Da ovo oznaava stanje ovoga dobra u izvesnoj povezanosti, vidi se iz reprezentacije Labana, a to je dobro sada odvojeno od dobra predstavljenog Jakovom; iz znaenja razapeti, to je stanje ovoga dobra; ne kae se razapeo ator, jer se ovo stanje ne odnosi na sveto ljubavi, jer povezanosti skora da nije ni bilo (osim preko izvesne male povezanosti); iz znaenja brae, to su dobra s kojima je bilo udrueno dobro oznaeno Labanom (vidi br. 4121); i iz znaenja gore Galada, to je ono gde je poetak i kraj povezivanja (vidi br. 4117). Iz ovoga je oito da se sa Laban razape svoj sa svojombraom na gori Galadu, oznaava stanje ovoga dobra koje je u izvesnoj (maloj) povezanosti. ta je dalje sadrano u reima koje su sada objanjene, ne moe se sasvim objasniti, osim preko stvari koje se deavaju u drugom ivotu, kada Gospod pridrui oveku drutva duhova i anela, i kada se razdvoji od njih; takav je proces njihovog povezivanja i razdvajanja, u skladu s redom koji tu postoji. Koraci u ovom procesu objanjeni su u ovome poglavlju, ali poto su sasvin nepoznati oveku, da bi se ba do kraja objasnili, bilo bi potrebno u pojedinostima izneti iste tajne, koje su do sada bile iznaene, tamo gde je

334

predmet o kome se govorilo bilo povezivanje i odvajanja drutava kod oveka u procesu preporaanja. Dovoljno je znati da su tajne ovoga procesa ovde sadrane u unutranjem smislu, i da su one takve prirode, da se ne moe izneti ni njihov hiljaditi deo. 4130. Stihovi 26-30. I Laban ree Jakovu: ta uini te kradom pobjee od mene i odvede keri moje kao na ma otete? Za to tajno pobjee i kradom otide od mene? Niti mi ree da te ispratim s veseljem i s pjesmom, s bubnjima i guslama? Niti mi dade da izljubim sinove svoje i keri svoje? Ludo si radio. Mogao bih vam dosaditi; ali Bog oca vaega noas mi ree govorei: uvaj se da ne govori s Jakovom ni lijepo ni runo. Idi dakle kad si se tako uelio kue oca svojega; ali za to ukrade bogove (idole) moje? I Laban ree Jakovu, oznaava komunikaciju; ta uini, oznaava ljutnju; da ukrade moje srce (te kradom pobjee od mene, oznaava da vie nije imao Boansko dobro kao pre; i odvede keri moje, oznaava da vie nije imao ni oseanjakao pre; kao na ma otete, oznaava da su bile oduzeta(ta oseanja?). Za to tajno pobjee i kradom otide od mene? Oznaava stanje kakvo bi bilo da je do razdvajanjadolo u slobodi (a ne kradom); da te ispratim s veseljem i s pjesmama,oznaava stanje u kojemu je od svogapropriuma verovao da se odnosi prema istinama; s bubnjima i guslama? Oznaava u odnosu na duhovnodobro; niti mi dade da izljubim sinove svoje i keri svoje? Oznaava rastavljanje u slobodnom stanju u skladu sverovanjem koje dolazi od toga dobra; ludi si inio, oznaava ljutnju; mogao bih vam dosaditi (o, da bi moja ruka bila s Bogom da vam naudim!)oznaava stanjeljutnje koju bi izrazio da je imao mo; ali Bog oca vaega noas mi ree, oznaava da to Boansko ne dozvoljava; govorei: uvaj se da Jakovu ne govori ni dobro ni zlo, oznaava da je zabranjena komunikacija; idi sada kad si se tako uelio oca svjega, oznaava enju zapovezivanjem s Boanskim dobrom koje se ulivaneposredno; ali zato ukrade bogove (idole) moje?, oznaava ljutnju zbog stanja u kojemu je bila izgubljena istina. 4131. Stih 26. I Laban ree Jakovu. Da ovo oznaava stanje komunikacije, naime, dobra koje je sada oznaeno Labanom sa dobrom sada oznaenim Jakovom, oito je iz znaenja ree, to je ovde komunikacija (br. 3060). Jer dolo je do neke

335

komunikacije (o emu vidi to je gore reeno, br. 4124, 4127, 4129); a poto rei Laban reeJakovu odmah slede, komunikacije se oznaava sa ree. 4132. ta uini? Da ovo oznaava ljutnju (indignaciju, ozlojeenost), vidi se po oseanju sadranom u ovim i sledeim reima, koje izraavaju ljutnju. 4133. Ukrao si moje srce ( kradom pobjee od mene). Da ovo oznaava da vie nema Boansko dobro kao pre, vidi se iz znaenja ukrasti srce, to je odneti ono to je drago i sveto (br. 4112); sledstveno, da preko ovog odvajanja ono nije vie imalo Boansko dobro kao pre. (prim. prev. Autor esto pravi svoj prevod Starozavetnog teksta, koji je prevod vie doslovan, ali koji je blii duhovnom znaenju; stoga, umesto kradom pobjee od mene, stoji zato ukrade srce moje, to jest , oduze mi ono to mi je najdrae i najsvetije). 4134. I odvede keri moje. Da ovo oznaava da vie nije imao ni oseanja istine kao pre, vidi se iz znaenja keri, u ovom sluaju Rahele i Lije, to su oseanja istine (br. 3758, 3782, 3793, 3819). 4135. Kao na ma otete. Da ovo oznaava da su ona, to jest, oseanja istine oduzeta od toga, jasno je bez objanjavanja. One se nazivaju kao otete maem, jer se maem opisuje istina (br. 2799). Kako stoji ova stvar, bilo je ranije objanjeno. 4136. Stih 27. Za to tajno pobjee i kradom otide od mene? Ovo oznaava kakvo bi bilo stanje da je do njega dolo slobodno, jasno je iz znaenja tajno pobjee, to znai odvojiti se od onoga koji to nije hteo (da pobei znai odvojiti se, vidi br. 4113, 4114, 4120); iz znaenja kradom (ne kazavi mi), to znai razdvajanje (br. 4113); izsvega to sledi, ove rei znae da je do razdvajanja dolo protivno njegovoj volji, dok je trebalo da bude slobodno (s njegovim pristankom). Ovo slobodno stanje opisuje reima koje slede, naime, da te ispratim sveseljem i s pjesmama, s bubnjima i guslama. Ali ove su Labanove rei u skladu s njegovim verovanjem u to vreme. Kakav je sluaj sa razdvajanjem posrednog dobra od pravoga dobra kod onih koji se preporaaju, naime, da je to uinjeno slobodno (uslobodi), moe se SEKCIJA 2 videti gore (br. 4110, 4111). Da je sluaj zaista takav, oveku to tako ne izgleda, jer ne zna kako se kod njega dobra menjaju, niti kako se stanje svakoga dobra menja, niti kako se dobro ranog detinjstva menja u

336

dobro detinjstva, a ovo u sledee dobro koje je dobro mladosti, a posle u dobro odraslog doba, pa u dobro starosti. Kod onih koji se ne preporaaju, ne menjaju se dobra, nego oseanja i uivanja koja idu s tim oseanjima. (prim. prev. Autor ovde misli na one koji nemaju duhovnih znanja, nego samo ulnih doivljavanja, za koja oni misle da su tostanja sree za kojima ovek treba da tei). Ali kod onih koji se preporaaju, postoje promene stanja dobra, i to od detinjstva pa sve do kraja ivota. Jer Gospod provia kakav e ovek voditi ivot, i koliko e dozvoliti Gospodu da ga vodi. Te poto su sve stvari u optem u i posebno proviene i to do u najmanje pojedinosti za sve postoji staranje-provienje. (prim. prev. Autor nas stimulira da razreimo tu zagonetku: ako je sve provieno, gde je ovekova sloboda? Naime, autor nikada ne kae da Gospod ograniava nau slobodu, alitvrdi da Gospod zna kako e se ovek ponaati u ovoj ilionoj prilici.) Ali ovek nita ne zna o tome kako se stanja dobra kod njega menjaju; a to je uglanom stoga to ne poznaje ovaj predmet, niti ima danas elje da ga upozna. A poto Gospod ne utie (ne uliva se) neposredno u oveka i ne ui ga neposredno, nego utie u njegova saznanja, a to znai posredno, to ovek ne moe da bude upoznat sa promena stanja u ovim dobrima. Poto je ovek u takvom stanju da nema saznanja o ovome predmetu, i poto se danas samo mali broj ljudi preporaa, ak i da se ove SEKCIJA 3 stvari putpunije objasne, ne bi se mogle shvatiti. Da u nae dane malo ko zna bilo ta o duhovnom dobru, a istotako da je malo onih koji znaju neto o slobodi, dato mi je da to saznam od onih koji dolaze u drugi ivot iz Hrianskog sveta. Kao ilustraciju, daemo samo jedan primer. Bio je jedan prelat (crkveni dostojanstvenik), koji je misilioda je ueniji od ostalih, i koji je za ivota bio priznat kao takav; ali poto je vodio zao ivot, on je bio toliko glup u vezi s dobrom i slobodom, kao i o srei i blaenstvu koja ishode iz toga, da nije bio svestan razlike izmeu paklenskog uivanja i slobode, i nebeskog uivanja i slobode, i ak je i rekao da nema razlike. Poto takvo znanje vlada i meu onima za koje se veruje da su ueniji od ostalih, moe se zamislitiu kakve bi se obmane moglo pretvioriti ono to bi se ovde reklo o dobru i slobodi, a to je predmet o kome se ovde govori u unutranjem smislu. A istina je da nema ni jednog jedinog izraza u Rei koji ne sadri neku nebesku tajnu, iako to oveku izgleda nevano, a to sev zbog nedostatka znanja ili zbog neznanja u kojemu je ovek danas, ovek ni ne eli da zna, neto o nebeskim stvarima. (prim. prev. Autor je zabrinut za

337

duhovno stanje oveka u njegovo vreme, a to je bilo nekoliko godina pre Poslednjeg suda nad Prvom Hrianskom Crkvom, koja je duhovno okonana u nevidljivom svetu 1757). 4137. Da te ispratim s veseljem i s pjesmama. Da ovo oznaava stanje u kojemu je on, od svog propriuma, to jest, od dobra oznaenog Labanom, verovao da je bio u odnosu na istine, vidi se iz znaenja da te ispratim, to znai da bi se u tome sluaju razdvojili slobodno (s pristankom); ali da do razdvajanja nije dolo u tome stanju, vidi se iz onoga to je reeno gore (br. 4113); to pokazuje da je Laban kazao ove rei u stanju u kome je od svog propriuma verovao da je bio; jer verovati od svog propriuma (ega), je verovati od onoga to nije istinito; dok je verovati ne od svog propriuma, nego od Gospoda, to je verovati od onoga to je istinito. Da se ovde govori o stanju u odnosu na istine, oznaeno je s ispratiti sveseljem i s pjesmama, kojima se opisuju istine. SEKCIJA 2 Ponekad se (odvojeno) pominje radost i veselje u Rei, a ponekad se pominju skupa; ali se radost pominje kada se govori o istini i oseanju za istinu, a veselje kada se govori o dobro i oseanju za dobro, kao kod Isaije: Gle, radost i veselje, ubijaju goveda, jedu meso i piju vino (XXII.13). Ovde se radost odnosi na dobro, a veselje na istinu. Kod istoga: Tunjava e biti po ulicama radi vina, proi e svako veselje, otii e radost zemaljska (XXIV.11). Kod istoga: I koje iskupi Jehova , vratie se i doi e u Sion pjevajui, i vjena e radost biti nad glavom njihovom, dobie radost i veselje (XXXV.19; LI.11). Kod istoga: Jer e Jehova utjeiti Sion, utjeie sve razvaline njegove; radost i veselje nalazie se u njemu, zahvaljivnje i pjevanje (LI.3). Kod Jeremije: I uiniu te e iz gradova Judinijeh i s ulica Jerusalimskih nestati glasa radosna i glasa vesela. Glasa enikova i glasa nevjestina (VII.34; XXV.10). Kod istoga: Glas radosni i glas veseo, glas enikov i glas nevjestin, glas onijeh koji e govoriti: slavite Jehovu nad vojskama (XXXIII.11). Kod istoga: I radost i veselje otide s rodnoga polja, iz zemlje Moapske, i uinie da nesta u kacama vina (XLVIII.33). Kod Joila: Nije li nestalo hrane s naih oiju, radosti i veselja iz doma Boga naega? (I.16). Kod Zaharije: Post desetoga (dana) obratie se domu Judinu u radost i veselje i u praznike vesele; ali ljubite istinu i mir (VIII.19). SEKCIJA 3 Onaj koji ne zna da u svemu u Rei postoji nebeski brak, to jest, brak dobra i istine, moda misli da su radost i veselje ista stvar, i da se obe spominju kako bi se neto

338

vie istaklo, tako da je jedna od ovih suvina. Ali to nije sluaj, jer se ne koristi ni najmanji deo jedne rei a da nema znaenje. U odlomcima koje smo naveli, kao i u drugima, radost se odnosi na dobro, a veselje na istinu (vidi i br. 3118). Da se i pesme odnose na istine, vidi se iz mnogih odlomaka u Rei, gde se pesme spominju, kao kod Isaije V:1;XXIV.9:XXVUI.1;XXX.29;XLII.10: Jez. XXVI.13;Amos V.23; i druga mesta. Treba znati i to, da se sve stvari u Gospodovom carstvu odnose ili na dobro ili na istinu, to jest, ili na stvari ljubavi, ili na stvari vere koje pripadaju ljubavi ka blinjemu. One koje se odnose na dobro, ili koje pripadaju ljubavi, nazivaju se nebeske; a one koje se odnose na istinu, ili koje pripadaju vere od ljubavi ka blinjemu, te se nazivaju duhovnima. Jer u svim stvarima Rei, kako u optem (smislu) tako i u posebnom, govori se o Gospodovom carstvu, a u najviem smislu, o Gospodu Samom; a Gospodovo carstvo je brak dobra i istine, ili nebeski brak; a Gospod sam je Onaj u kome postoji Boanski brak, a od kojega je nebeski brak; pa stoga u svemu to je u Rei, postoji ovaj brak, to se posebno vidi kod Proroka, gde se jedna re ponavlja, gde se samo menjaju razliite rei istoga snaenja. Ali ova ponavljanja nisu nikada bez znaenja; jednim se izrazom oznaava ono to je nebesko, to jest, ono to pripada ljubavi i dobru, dok se drugim izraava ono to je duhovno, to jest, ono to pripada veri od ljubavi ka blinjemu ili istini; a sve ovo pokazuje u emu se sastoji nebeski brak (to jest, Gospodovo carstvo), a u najviem smislu, Boanski brak sam, to jest, Gospod, je u svemu u Rei. 4138. S bubnjima i guslama. Da ovo oznaava da se ovo odnosi na duhovno dobro, naime, na stanje u kojem bi se bilo da se verovalo propriumu u pogledu duhovnog dobra, vidi se iz toga to se bubnjevi i gusle odnose na dobro, i to duhovno dobro, kao to se vidi iz mnogih odlomaka u Rei. Duhovno dobro je ono koje se naziva dobrom vere, ili ljubavlju ka blinjemu; dok je nebesko dobro ono koje se naziva dorom ljubavi, i ono je ljubav prema Gospodu. U nebima postoje dva Gospodova carstva; jedno koje se naziva Njegovim nebeskim carstvom, a u ovome carstvu su oni koji su u ljubavi prema Gospodu (koji ljube Gospoda); a drugo se naziva Njegovim duhovnim carstvom, a u ovome suoni koji su u ljubavi ka blinjemu (koji ljube blinjega). Ova carstva se meu sobom vrlo razlikuju. Kako se razlikuju nebesko i duhovno carstvo, vidi ta je esto bilo reeno. U crkvama u

339

drevno vreme, koristili su se mnogi muziki intrumenti, kao bubnjevi, psaltiri, frule, harfe, gudaki instrumenti od dest ica, i razni drugi. Neki od ovih pripadali su klasi nebeskih, a neki klasi duhovnih stvari; i kada se oni pomenu u Rei, ove se stvari podrazumevaju, tako da se po njima moe znati o kojoj vrsti dobra se govori, da li o duhovnom ili o nebeskom dobru. Gusle i harfa su pripadale klasi duhovnih stvari, pa se stoga ovde kae da se odnose na duhovno dobro.Da se harfa odnosi na duhovne stvari, i da se gudakim instrumentima oznaavaju duhovne stvari, a duvakim instrumentima nebeske stvari, moe se videti gore (br. 418-420). 4139. Stih 28. Niti mi dade da izljubim sinove svoje i keri svoje. Da ovo oznaava razdvajanje u slobodnom stanju u skladu s verovanjem koje dolazi od toga dobra, vidi se iz znaenja izljubiti, to je spajanje iz oseanja (vidi br. 3573, 3574, 3800), gde ne dade mi da izljubim oznaava razdvajanje; iz znaenja sinove, to su istine, i keri, to su dobra (o emu vidi gore); tako da je ovime oznaeno razdvajanje u pogledu istina i dobara. Da je ovo razdvajanje bilo u slobodnom stanju u skladu s verovanjem koje dolazi od toga dobra, podrazumeva se iz veze (s ostalim) (vidi br. 4136, 4137). 4140. Ludo si radio. Da ovo oznaava ljutnju (indignaciju) vidi se iz oseanja koja su sadrana u reima. 4141. Stih 29. (O da bi ti ruka Boja nanela zlo) (Mogao bih ti dosaditi, ali Bog...).Da ovo oznaava stanje ljutnje kad bi imalo mo, vidi se iz znaenja ruke, to je mo (vidi 878, 3387). Jasno se vidi da ovim reima oznaava stanje ljutnje. 4142. Ali Bog oca vaega noas mi ree. Da ovo oznaava da to (ljutnja) nije doputeno od Boanskog, vidi se i bez objanjenja; jer mu je u snu bilo zabranjeno da Jakovu govori bilo dobro ili zlo, kao to i sledi. 4143. Govorei: uvaj se da ne govori s Jakovom ni lijepo ni runo (ni dobro ni zlo). Da ovo oznaava da je komunikcija bila zabranjena, vidi se iz znaenja ne govori ni dobro ni zlo, to znai da vie nema komunikacije (vidi gore br. 4126), a to je zabrana komunikacije.

340

4144. Idi dakle. Da ovo oznaava da je postupanjem od propriuma dolo do razdvajanja, vidi se iz znaenja idi dakle, to je biti odvojen. Da je to od propriuma, jasno se vidi. 4145. Kad si se tako uelio kue oca svojega. Da ovo oznaava enju da se pripoji Boanskom dobru koje utie neposredno, jasno je iz znaenja ovde kue ocasvojega, to jest, kue Isaka i Abrahama, to je dobro koje utie neposredno. (Da kua oznaava dobro, vidi gore, br. 2233, 2234, 3652, 3720); da otac isto tako oznaava dobro, vidi gore, br. 3703; da je Isak dobro Racionalnog, vidi br. 3012, 3194, 3210). Osim toga, Abraham zajedno s Isakom predstavlja Boansko dobro koje utie neposredno, a Laban sporedno dobro, ili ono koje ne utie neposredno (vidi br. 3665, 3778). Sporedno (kolateralno) dobro, ili ono koje ne utie neposredno, je ono dobro koje se naziva posrednim dobrom, jer ovo dobro prima mnogo od svetskih stvari koje izgledaju kao dobra, ali nisu dobra; dok dobro koje utie neposredno, je ono koje dolazi neposredno od Gospoda, ili od Gospoda preko neba, i ono je Boansko dobro odvojeno od svetskog dobra, kao SEKCIJA 2 to je reeno. Svaki ovek koji se preporaaprvo je uposrednom dobru, koje slui kao uvod u prava dobrai istine; a kada se ovo dobro iskoristi, ono se razdvaja, i ovek se uvodi u dobro koje utie da njega neposredno. Na taj nain ovek, koji se preporaa, postupno postaje savreniji. Na primer, onaj ko se preporaa, u poetku veruje da dobro koje misli i ini, da ono dolazi od njega samoga, i da je to njegova zasluga; jer on jo uvek ne zna, a ako zna on ne shvata, da dobro moe da utie iz nekog drugog izvora, pa stoga oekuje da za njega bude nagraen jer on to dobro ini od samoga sebe. Kada ovo ne bi u poetku verovao, ne bi nikad ni uinio neko dobro. Ali na ovaj nain on se uvodi ne samo u oseanja iz kojih ini ono to je dobro, nego isto tako i u saznanja o dobru i ozaslugama; a kada se jednom ve uvede u oseanje iz kojega inidobro, tadapone drugaije da misli,naime, da dobro utie od Gospoda, i da dobrom koje ini od svoga propriuma, on nita ne zasluuje; ina kraju, kada je u oseanju koje ga vodi na hoe i da ini dobro, on sasvim odbacuje samo-zaslugu, ak mu postaje i odvratna, i tada osea dobro radi samog dobra. Kada je u ovome stanju, tada dobro utie u njega SEKCIJA 3 neposredno. Uzmimo drugi primer, ovaj put iz brane ljubavi. Dobro koje prethodi i koje uvodi je lepota, ili slaganje u nainu ophoenja

341

(manirima), ili izvanjaska prilagoenost meu njima dvoma, ili jednakost uslova (ivota), ili uslova koji se ele. Ova dobra su prva posredna dobra brane ljubavi. Posledolazi usklaenost umova, kad jedan hoe ono to hoe i drugi, i kada osea zadovoljstgvo inei ono to sedrugome dopada. To je druga faza (stanje); i tada prethodne stvari, iako su jo uvek prisutne, nisu vie vane. Na kraju sledi jedinstvo u odnosu na nebesko dobro i duhovnu istinu, to se sastoji u tome da jedan veruje isto to i drugi. Kada stignu do ovoga stanja, tada su oboje zajedno u nebeskom braku, koji je brak dobra i istine, pa su na taj nain u branoj ljubavi . Jer brana ljubav nije nita drugo nego i tada Gospod utie u oseanja oba (suprunika), kao da utie u jedno oseanje. Ovo je dobro koje utie neposredno; dok su prethodna dobra, koja su uticala posredno, sluila samo za to da se uvedu u ovo (dobro). 4146. Ali zato ukrade bogove (idole) moje? Da ovo oznaava ljutnju zbog stanja u kojemu je biloa izgubljena istina, vidi se iz onoga to je reeno gore (br. 4111). 4147. Stihovi, 31,32. A Jakov odovori i ree: bojah se i miljah: hoe silom oteti keri svoje od mene. A bogove svoje u koga nae, onaj neka ne ivi vie; pred braom naom trai to je tvoje u mene, pa uzmi; jer Jakov nije znao da ih je Rahela ukrala. A Jakov odgovori i ree Labanu: bojah se i miljah: hoe silom oteti keri svoje od mene, oznaava stanje kakvo bi bilo da se razdvajanje dogodilo u slobodi toga dobra, da bi bilo povreeno u odnosu na oseanja prema istini; a bogove svoje u koga nae, onaj neka ne ivi vie, oznaava da istina nije bila njegova (Labanova), i da ovo dobro ne bi moglo da opstane u njegovom (Jakovljevom) dobru; pred braom naom trai to je tvoje, oznaava da su sve stvari toga dobra bile razdvojene; a Jakov nije znao da ih je Rahela ukrala, oznaava da su ove stavri pripadale oseanju za unutarnju istinu. 4148. Stih 31. A Jakov odgovori i ree: bojah se i miljah: hoe silom oteti keri moje silom od mene. Da ovo oznaava stanje kakvo bi bilo da je do razdvajanja dolo u slobodi toga dobra, da bi ono bilo povreeno u odnosu na oseanja prema istini, vidi se iz onoga to prethodi, gde se govorilo o odvajanju u slobodi na strani dobra oznaenog Labanom, na ta je dat odgovor. U unutranjem smislu svaka re sadri nebeske tajne, koje se ne mogu izloiti iz razloga koji su pokazani gore (br.

342

4136). Jasno je da se ovde oznaava stanje kakvo bi postojalo da je do razdvajanja bilo dolo u slobodi toga dobra; i da bi u tome sluaju oseanja prema istini bila povreena reima, hoe silomoteti od mene keri svoje; jer se kerima, a to su ovde Rahela i Lija, oznaavaju oseanja prema istini, kao to je esto pokazano gore. A kako ta stvar stoji, moe se bolje videti iz onoga to sada sledi. 4149. Stih 32. A bogove svoje u koga nae, onaj neka ne ivi vie. Da ovo oznaava da istina nije bila njegova (Labanova), i da ova istina ne bi mogla opstati u Jakovljevom dobru,vidi se iz znaenja bogova, ovde terafima, koji su istine (vidi br. 4111), ali ne istine dobra oznaenog Labanom, nego one koje pripadaju oseanju koje je predstavljeno Rahelom. Poto su ove istine ovde predstavljene bogovima, stoga se kae da ih je Rahela ukrala, a vie je o njima reeno u onome to sledi, a to ne bi bilo reeno da ne sadri tajne koje se pokazuju samo u unutranjem smislu. Ali poto istine koje su ovde predmet o kome se govori, nisu one koje koje pripadaju dobru oznaenom Labanom, nego one koje pripadaju oseanju premaistini koje je predstavljeno Rahelom, stoga rei, a bogove svoje u koga nae, onaj neka ne ivi vie, oznaavaju da istina nije bila njegova, i da njegova istina ne bi mogla opstati u njegovom (Jakovljevom) dobru. S SEKCIJA 2 ovom tajnom, ovakav je sluaj: Svako duhovno dobro ima svoje istine; jer tamo gde je ovo dobro, tamo su i njegove istine. Posmatrano u sebi, dobro je jedno, ali postaje razliito zbog istina; jer se istine mogu usporediti sa tkivima koja sainjavaju jedan telesni organ, u skladu s kojim vlakna oblikuju taj organ a stoga i njegovo delovanje, koje se odvija uz pomo ivota koji utie (koji se uliva) preko due; a ovaj ivot je od dobra koje je od Gospoda. Na taj nai dobro, iako jedno, postaje razliito kod svakog pojedinca, tako razliito da jedno nje nikada kao drugo. Otuda to, da dobro jednog ne moe nikada da opstane u dobru drugoga.Jer sve istine kod svakoga ko je u dobru. Komuniciraju jedna s drugom, i proizvode odreenu formum tako da se istina jednog ne moe preneti u drugoga; a kada se prenese, prelazi u formu onoga (oveka) koji je prima, i dobija drugi izgled. Ali ova je tajna tako duboka, da se ne moe nikada izloiti reima. Iz toga sledi da um jednoga nije nikada kao um drugoga; tako da isto onoliko koliko ima je velik broj ljudi, toliko ima razlika u posgledu oseanja i misli; a tako isto da se sveukupno nebo sastoji od aneoskih oblika s neprekidnim razlikama, koje

343

Gospod rasporeuje u nebesku formu koja deluje i stvara kao jedna (forma). Jer jedno nije nikada sastavljeno o istovetnih stvari, nego od stavri raznih oblika, koje ine jednu u skladu s njihovom formom. Iz svega ovoga se sada vidi ta je oznaeno s labanovom koja ne moe da opstane u jakovljevvom dobru. 4150. Trai to je tvoje u mene pa uzmi.Da ovo oznaava da su sve stvari toga dobra bile razdvojene, vidi se iz samoga znaenja rei, da nita to je tvoje nije moje, to jest, da nita od dobra oznaenog Labanom nije u dobru koje je Jakov imao; sledstveno da su sve stvari toga dobra bile razdvojene. 4151. Jer Jakov nije znao da ih je Rahela ukrala. Da ovo oznaava da su oni (idoli) pripadali oseanju unutarnje istine, vidi se iz reprezentacijeRahele, koja je oseanje za unutarnju istinu (vidi br. 3758, 3782, 3793, 3819); i iz znaenja ukrasti, to je oteti ono to je drago i to je sveto (vidi br. 4112, 4113, 4133). Rahelinom kraom terafima, ili Labanovih bogova, kao to je gore ispriano, oznaena je promena stanjakoje je predstavljeno Labanom u pogledu istine (vidi br. 4111); a ovde i u onome to sledi, ova promena stanja se dalje opisuje, kako proishodi iz toga, poto je dobro predstavljeno Labanom bilo razdvojeno od dobra predstavljenog Jakovom, ono je preko ovoga odvajanja dolo u drugaije stanje; jer istine koje su mu izgledale kao da su njegove,kada su zemlje bile sastavljene, sada je opazio da su (te istine) bile otete (oduzete). Ovo je razlog da se Laban poali u vezi s njima, i zato je ih je traio po atorima, i nije ih naao. Jer istine SEKCIJA 2 predstavljene terafimima, u dobrom smislu (br. 4111), nisu bile njegove, nego su pripadale oseanju prema istini predstavljenomRahelom. Kakav je ovaj sluaj, ne moe se videti osim preko onoga to se deava u drugom ivotu; jer stvari koje se tamo deavaju blizu njega, njemu izgledaju kao da su u njemu; a to je ono to se deava duhovima u drugom ivotu, kada su drutva duhova koja su u posrednom dobru, u drutvu s anelima: naime, tada se njima ini da itine i dobra koja pripadaju anelima, primadaju njima (drutvima duhova), jer oni ne vide razliku. Ali kada se razdvoje, tada opaaju da to to nije tako. Pa se stoga ale, jer veruju da su im (istine) bile otete od strane onih s kojima su bili u drutvu (od strane anela). Ovo je ono to je SEKCIJA 3 oznaeno u unutranjem smislu u onome to se reklo o terafimima. Govorei uopteno, niko nema nikada neko dobro i istinu koja bi bila njegova, jer sve dobro i istina utiu od Gospoda, kako

344

neposredno, tako i posredno kroz aneoska drutva; ali ipak izgleda kao da dobro i istina pripadaju njemu, sve dok ne doe u stanje kada zna da nisu njegova, nego Gospodova . Osim toga, to je poznato i iz Rei, a preko toga u celom Hrianskom svetu, da je sve dobro i istina od Gospoda, i da nita dobro i istinito nije od oveka; tavie, doktrine crkve, koje su iz Rei, izjavljuju da ovek ne moe ni da tei ni da hoe dobro i istinu, i da ih stoga ne moe ni initi jer se dobro ini onda kada se hoe dobro i da je i sva vera od Gospoda; tako da ovek ne moe ni da ima veru ako se ona ne uliva (utie) od Gospoda. Ove se stvari SEKCIJA 4 izjavljuju u doktrinama crkve, i one se nauavaju preko beseda. Ali da malo njih, jako malo, veruju da je tako, moe se videti po tome to oni pretpostavljaju da je sav ivot u njima, a skoro niko ne veruje da ivot utie u njih (da se uliva u njih). Ceo ovekov ivot sastoji se iz sposobnosti da moe misliti i hteti; jer kada se sposobnost miljenja i htenja oduzme, nita od ivota ne ostaje. A najistinitiji ivot se sastoji u tome, da se misli istina i hoe dobro, i da se misli i hoe istina za koju mi mislimo da je istinita. Poto je to u skladu s doktrinarnim uenjima crkve koja su iz Rei, to jest, da ove stvari ne pripadaju oveku, nego Gospodu, da se one ulivaju od Gospoda kroz neb; oni koji imaju razuma i mogu da SEKCIJA 5 rasuuju, mogu da zakljue da se sav ivot uliva (utie). Isti sluaj je i sa zlom i obmanom. Prema doktrinarnim uenjima iz Rei, avo neprestano nastoji da oveka zavede, i neprestano ga nadahnjuje zlom; a stoga kad god neko uini neki veliki zloin, kae se da je dopustio da ga avo zavede. A ovo je prava injenica, iako malo ljudi to veruje; jer je sve dobro i sva istina od Gospoda, a svo zlo i la od pakla, to jest, od avola, jer pakao je avo. Iz ovoga se moe videti i to, da sve dobro i sva istina utiu u (ulivaju se), pa tako isto i svo zlo i la (obmana), pa stoga i svo miljenja i htenje koje vodi u zlo. Poto se ove stvari ulivaju (utiu), svako ko ima zdrav razum, moe da zakljui da se sav ivot uliva, iako izgleda kao da je u oveku. Da je ovako, esto je bilo pokazanoSEKCIJA 6duhovima koji su skoro stigli sa sveta u drugi ivot. Ali su neki od njih rekli, da ako svo zlo i obmana utiu (ulivaju se), nita od zla i obmane ne moe se njima (duhovima) pripisati, i da to nije njihova greka, jer ove dolaze iz drugog izvora. Ali dobili su odgovor da su oni usvojili zlo i obmanu verujui da njihovo miljenje i volja potie od njih samih; a da su verovali ono to je stvarno, ne bi bili prisvojili (usvojili) zlo i obmanu, jer bi verovali da svo dobro i istina dolaze od Gospoda; a da su ovo verovali, bili bi

345

dozvolili da ih Gosopod vodi, pa bi stoga bili u drugaijem stanju, i tada zlo koje bi ulazilo u njihovu misao i volju, ne bi na njih uticalo, jer ne bi zlo nego dobro iz njih izlazilo; jer ne utie na nas ono to u nas ulazi,nego ono to iz nas izlazi; prema Gospodovim SEKCIJA 7reima kod Marka VII.15. Mnogi mogu ovo znati, ali malo njih veruje. ak i oni koji si zli, mogu ovo znati, ali ne veruju, jer ele da budu u svom propriumu, i to vole toliko da kada im se pokae da se sve uliva (utie), oseaju zebnju i odmah mole da im se dopusti da ive u svom propriumu, tvrdei da kad bi im se to oduzelo, da ne bi mogli vie iveti. Takvo je verovanje ak i onih koji znaju (kako stvar stoji). Ovo je sve reeno da bi se znalo kakav je sluaj sa drutvima duhova koji su u posrednom dobru, kada su udrueni s ostalim i kada su od njih razdvojeni; naime, da kada su povezani, oni ne mogu a da ne misle da su dobra i istine njihovi, iako nisu njihovi. 4152. Stihovi 33-35. I ue Laban u ator Jakovljev i u ator Lijin i u ator dviju robinja, i ne nae ih; i iziav iz atora Lijina ue u ator Rahelin. A Rahela uze idole i sakri ih pod samar kamile svoje i sjede odozgo; i Laban pipae po cijelom atoru, i ne nae. A ona ree ocu svojemu: nemoj se srditi, to ne mogu ustati, jer mi je to u ena biva. Traiv dakle ne nae idola svojih. I ue Laban u ator Jakovljev i uator Lijin i u ator dviju robinja, i ne nae ih, oznaava dau njihovim svetim stvarima nije bilo takvih istina; i iziav iz atora Lijina ue u ator Rahelin, oznaava sveto te istine; a Rahela uze idole (terafime), oznaava unutarnje prirodne istine koje su bile od Boanskog; i sakri ih pod samar kamile svoje, oznaava rei-znanja; i Laban pipae po cijelom atoru, i ne nae, oznaava da tamo nije bilo ono to je njegovo vlastito; a ona ree ocu svome, oznaava dobro; nemoj se srditi, gospodaru, to ne mogu ustati, oznaava da su (idoli) jo uvek bili meu neistim stvarima; traiv dakle ne nae idola svojih, oznaava da oni (idoli) nisu bili njegovi. 4153. Stih 33. I ue Laban u ator Jakovljev i u ator Lijin i u ator dviju robinja i ne nae ih. Da ovo oznaava da u njihovim svetim stvarima nije bilo takvih istina, vidi se iz znaenja atora, to je ono to je sveto (br. 414, 1102, 2145, 2152, 3210, 3312, 4128), ovde, svete stvari, jer to su bili Jakovljevi atori, Lijini i robinja. Da istine u pitanju nisu bile tamo, oznaeno je time to terafimi nisu tamo bili naeni. (Da su terafimi u dobrom smislu istine, vidi gore, br. 4111). Jakovom je

346

predstavljeno dobro Prirodnog (prim. prev. Dobro koje pripada prirodnom oveku); Lijom, oseanje spoljanje istine; a robinjama, spoljanja oseanja, kao to je gore pokazano; a poto istine o kojim se ovde radi nisu bile spoljanje, nego unutranje, one nisu naene u atorima ovih osoba, to jest, u njihovim svetim stvarima, nego u Rahelinom atoru, to jest, u svetom koje pripada oseanju unutarnje istine; jer se Rahelom predstavlja oseanje unutarnje istine. 4154. I iziav iz atora Lijina ue u ator Rahelin. Da ovo oznaava ono to je sveto u toj istini, jasno je iz onoga to je maloas reeno. Sluaj s istinama, kao i s dobrima, je da ima spoljanjih i unutarnjih; jer postoji unutranji i spoljanji ovek. Dobra i istineunutranjeg oveka nazivaju je unutranjim dobrima i istinama, a dobra i istine spoljanjeg oveka nazivaju se spoljanjim dobrima i istinama. Dobra i istine unutranjeg oveka dele se u tri stepena, kao to se nebo deli u tri neba. Dobra i istine spoljanjeg oveka, i one se dele u tri stepena, i one korespondiraju (saobrazne su) unutranjim; jer postoje dobra i istine izmeu (na po puta) unutranjeg i spoljanjeg oveka, to jest, postoje posredna (dobra i istine); jer bi bez srednjih ili posrednjih dobara i istina komunikacija bila nemogua. Postoje dobra i istine koja su svojstvena prirodnom oveku, a koja se nazivaju spoljanja dobra i istine; a ima i dobara i istina koja su svojstvena ulima koja pripadaju telu, i ova (dobra i istine) su najudaljenija (najvie spoljanja). Ova dobra i istine u tri sepena, koji su poslednji pomenuti, pripadaju spoljanjem oveku i, kao to je reeno, ona korespondiraju istom broju dobara i istina u unutranjem oveku; o kojima e, po Boanskoj milosti Gospodovoj, biti govora na drugome mestu. Dobra i istine jednoga SEKCIJA 2 stepena sasvim se razlikuju od onih sledeeg stepena, i ne meaju se. Ona koja su vie unutranja, ta su komponentna (graa od koje se neto sastavlja), a ona koja su vie spoljanja, ona su kompozitna (sastavljena). Ali iako su ova dobra i istine razliiti jedni od drugih, ona oveku ne izgledaju odvojena. ulni ovek vidi sve unutranje stvari kao da su ulne, jer on posmatra od ulnih stavri, to jest od onih koje su najudaljenije. Unutarnje se stvari ne mogu videti iz spoljanjh stvari, ali se spoljanje mogu videti iz unutranjih stvari. Onaj koji je prirodni ovek, to jest, koji misli od rei-znanja, smatra da su prirodne stvari iz kojih on posmatra druge, da su one najdublje, dok su one u stvari spoljanje. Unutarnji ovek, koji rasuuje i zakljuuje po analitikim

347

naelima koja su otkrivena preko prirodnih rei-znanja, veruje na slian nain da su ovo najdublje stvari koje ovek poseduje, jer one njemu izgledaju kao najdublje; dok su one u stvari ispod njegovih racionalnih stvari, tako da su one, u odnosu prema racionalnim stvarima, spoljanje ili nie. Takav je sluaj sa ovekovim shvatanjem. Stvari o kojima je bila re, one su one koje pripadaju prirodnom oveku u tri stepena; ali, kao to je reeno, stvari unutarnjeg oveka, i one su u tri stepena kao to SEKCIJA 3 postoje tri stepena u tri neba. Iz onoga to je reeno, moe se videti kakav je sluaj s istinama koje su oznaene terafimima, koji nisu bili naeni u atorima Jakova, Lije, i robinja, nego su bili u Rahelinom atoru, to jest, u onome to je sveto u oseanju za unutarnju istinu. Sva istina koja je od Boanskog, je u onome to je sveto, i ne moe biti drugaije, jer je istina, koja je od Boanskog, sveta. Kae se da je sveta zbog oseanja, to jest, zbog ljubavi, koja utie (u njih) od Gospoda, iini da istina utie na oveka. 4155. Stih 34. A Rahela uze idole (terafime). Da ovo oznaava unutarnje prirodne istine koje su od Boanskog, vidi se iz reprezentacije Rahele, to je oseanje prema unutarnjoj istini (o emu vidi gore); i iz znaenja terafima, koji su istine od Boanskog (br. 4111), stoga unutarnje istine, ija je priroda i mesto gde su, opisana uparvo gore (br. 4154). 4156. I sakri ih (metnu ih) pod samar (slamu) kamile svoje.Da ovo oznaava (da su istine sakrivene) u reima-znanjima, vidi se iz znaenja kamilinog samara, to su rei-znanja (br. 3114). One se nazivaju samar (slama), zato to je tu hrana za kamilu, i zato to je (slama) gruba i bez nekoga reda (prim. prev. Vrea za hranu kamila je sluila i kao pokriva za kamilu, na kojemu je jahao putnik. Stoga autor prevodi s originalnog jezika, sa slama, dok drugi prevodioci prevode sa samar). Iz ovoga razloga se rei-znanja oznaavaju i sa gusti drveai ume (br. 2831). (Da kamile oznaavaju opte rei-znanja koja pripadaju prirodnom oveku, moe se videti gore, br. 3048, 3071, 3143, 3145). Da su rei-znanja relativno grube SEKCIJA 2 i bez reda, pa su stoga oznaene slamom, a isto tako i gustiom, nije jasno onima koji su u samim reima-znanjima, a koji vae za uene. Ovi veruju da to ovek vie zna, ili to posedje vie znanja, da je mudriji. Ali da je sluaj sasvim drugaiji, bilo mi je pokazano preko onih koji su u drugom ivotu, a koji su, dok su iveli u svetu, ili u samim reima-znanjima, i tako stekli ime i ugled kao ueni, jer

348

su oni ponekad gluplji nego oni koji nemaju takva rei-znanja. Razlog za ovo bio je otkriven, a to je da rei-znanja slue kao sredstvo da se postane mudar, ali se preko njih moe postati i lud. Onima koji su u ivotu dobra, njima su sredstvo da postanu mudri; ali onima koji su u ivotu zla, njima su sredstvo da postanu ludi; preko rei - znanja ove osobe potvruju ne samo svoj zao ivotm nego i lana naela, i to sve arogantno i ubedljivo, jer za sebe veruju da su mudriji od ostalih. SEKCIJA 3 Zbog toga se deava da oni razore svoje Racionalno, jer ovek koji rezonuje od rei-zanja, i to na vetiji nain od ostalih, nije taj koji uiva sposobnost razumevanja; jer ova vetina je proizvod lane svetlosti. Nego onaj ovek se istie u Racionalnoj sposobnosti, koji moe jasno da vidi da je dobro dobro, a istina da je istina, pa stoga, da je zlo zlo, a obmana obmana; isto tako, ovek koji smatra da je istina obmana, a obmana istina, za njega se ne moe kazati da je racionalan, nego pre da je iracionalan, bez obzira kako veto moe da rezonuje. Kod onoga koji jasno vidi da je dobro dobro, i da je istina istina, a s druge stzrane da je zlo zlo, a obmana obmana, kod njega svetlost utie (uliva se) od neba, i obasjava njegovu intelektualnu sposobnost, te ini da oni vidi razloge u toliko mnogo svetlosnih zraka. Ista svetlost rasvetljava i rei-znanja, ako da one potvruju istinu, i rasporeuju je i dovode u nebeski oblik. Ali oni koji su protivni dobru i istini, kao to su svi oni koji su u ivotu zla, oni ne primaju nebesku svetlost, i uivaju samo u svojoj lanoj svetlosti, ija je priroda da vidi kao oni koji su u mraku a koji gledaju take i mrlje na zidu, pa od toga stvaraju i zamiljaju razne figure, koje nisu stvarne, jer kada doe svetlost dana, vidi se da su to samo take i SEKCIJA 4 mrlje.(prim. prev. Ovo potsea Platonovo objanjenje prirode ovekovog saznanja sveta oko sebe, naime da je ovek kao u peini gledajui zid leima okrenutim ulazu u peinu kroz koji prodire svetlost, gledajui zid na dnu peine, na kome se vide senke koje stvara svetlo koje dolazi izvan peine. Kad bi taj ovek izaao iz peine, on bi bio zaslepljen svetlou i ne bi nita video) SEKCIJA 4 Iz svega ovoga moe se videti dase pomou rei-znanja moepostati mudar, aliisto tako i lud; to jest, da se njima usavrava Racionalno, ili se i razara Racionalno. Stoga su oni u drugom ivotu, koji su preko rei-znanja razorili svoje Racionalno, gluplji nego oni niji nisu bili veti u reima-znanjima. Da su ta znanja relativno gruba, vidi se po tome to ona pripadaju prirodnom ili spoljanjem oveku. Kako se ova (znanja)

349

razlikuju i koliko su udaljena od drugih (unutarnjih znanja), moe se saznati iz onoga to je do sada reeno i pokazano o dve momorije (seanja) (br. 2469-2492). 4157. I sjede ozgo. Da ovo oznaava da su ove (istine) unutarnje, poto su ispod nje u slami (samaru) kamile, to su rei znanja, kao to je pokazano. Istine predstavljene terafimima nisu bile rei-znanja, nego su bile u njima. Jer u pogledu istina u tri stepena (o kojima je bilo maloas bilo rei, br. 4154), one koja su vie unutarnje, te su u onima koja su vie spoljanje; tako se one same postaljaju u red. 4158. I Laban pipae po cijelom atoru, i ne nae. Da ovo oznaava da o to je njegovo, da nije bilo tamo, vidi se iz nizova stvari u unutranjem smislu, i bez posebnog objanjenja. 4159. A ona ree ocu svojemu.Da ovo oznaava dobru, vidi se iz znaenja ocu, to je dobro (vidi br. 3703); i iz reprezentacije Labana, koji je ovde otac, koji predstavlja posredno dobro, o kojemu vidi gore. 4160. Nemoj se srditi, gospodaru, to ti ne mogu ustati. Da to oznaava da one (istine) ne mogu da se otkriju, i ovo se vidi iz nizova u unutranjem smislu, pa stoga i bez objanjavanja. Jer ustati bi bilo otkriti istine oznaene terafimima; pa stoga, ne mogu ustati, oznaava da se one ne mogu otkriti. 4161. Jer mi je to u ena biva. Da ovo oznaava da su one jo uvek bile meu neistim stvarima, vidi se iz znaenja to biva u ena, to je neistoa, tako da su stvari na kojima je sedela, bile neiste (Levitska XV.19-31); tako da to znai da su one jo bile meu neistim stvarima. Za unutarnje se stvari kae da su meu neistim stvarima, kada su meu reima-znanjima koje jo uvek ne korespondiraju, ili koje se ne slau. Ovakve se stvari uklanjaju onda kada se ovev isti, to jest, kada se preporaa. 4162. Traiv dakle ne nae idola svojih. Da ovo oznaava da one nisu bile njegove (naime, da ovo nisu bile Labanove istine), vidi se iz znaenja traiv ne nae. U spoljanjem smislu, ove stvari znae da su one zaista bile Labanove, ali da su bile skrivene; ali u unutranjem smislu, one nisu bile njegove. (Da terafimi oznaavaju istine od Boanskog, moe se videti gore, br. 4111). Kakav je sluaj ovde, naime,

350

da ove istine ne pripadaju dobru oznaenom Labanom, nego oseanju za unutarnju istinu, moe se videti u onome to je gore reeno (br. 4151). Iz svega ovoga se vidi kakva tajna lei sakrivena u onome to se ovde iznosi o terafimima, naime, da je u tome to su oni koji su pripadali Drevnoj Crkvi oznaavali Boansko, to jest, Gospoda raznim imenima, i to prema razliitim izgledima u efektima; kao na primer, imenom Bog adai (Bog Iskuatelj), zbog iskuanja u kojim se Gospod bori za oveka, a posle ega ga On nagrauje (vidi br. 1992, 3667); zbog Boanskog Provienja koje se stara da ovek ne ue od sebe u misterije vere, nazivan je heruvimom (br. 308); zbog istina Boanskih koje su primali iz odgovora, nazivali su ga terafim;kao to su i ostale Boanske osobine (atribute) nazivali posebnim imenima. Oni meu njima koji su bili mudri, pod ovim imenima razumevali su samo Gospoda; dok su prosti stvarali sebi mnoge slike koje su predstavljale to Boansko; ali kada se Boansko bogotovanje pretvorilo u idolopoklonstvo (idolatriju), oni su sebi oblikovali toliko bogova. Otuda su nastale tolike idolatrije meu Nezbabocima, koji su uveali njihov broj (broj bogova). Ali poto su se u drevna vremana Boanske stvari podrazumevale pod ovim imenima, neka od njih su zadrana, kao adai, heruvim, i terafim, po kojim se imenima u Rei oznaene takve stvari. Da se terafimima oznaavaju Boanske istine koje dolaze od odgovora, jasno je iz Osije III.4. 4163. Stihovi 36-42. I Jakov se rasrdi, i stade koriti Labana, i govorei ree mu: tasam uinio, ta sam skrivio, da si me tako estoko tjerao? Pipao si sav prtljag moj, pa ta si naao iz svoje kue? Daj ovamo pred moju i svoju brau, neka rasude izmeu nas dvojice. Evo dvadeset godina bijah kod tebeovce tvoje i koze tvoje ne jalovie se, a ovnova iz stada tvojega ne jedoh. to bi zvijerje zaklalo nijesam ti donosio, sam sam podmirivao; od mene si iskao to bi mi bilo ukradeno danju ili nou. Danju me ubijae vruina a nou mraz; i san mi ne padae na oi. Tako mi je bilo dvadeset godina u tvojoj kui; sluio sam ti etrnaest godina za dvije keri tvoje i est godina za stoku tvoju. I platu si mi mijenjao deset puta. Da nije Bog oca mojega, Bog Avramov, i strah Isakov bio sa mnom, bi me za cijelo otpustio prazna. Ali je Bog vidio nevolju moju i trud ruku mojih, pa te ukori noas. I Jakov se rasrdi i stade koriti Labana, oznaava revnost Prirodnog; i govorei ree mu: ta sam uinio, ta sam skrivio, da si me tako estoko tjerao? Oznaava da se nije odvojio

351

od Njega zbog nekog Svog zla; pipao si sav prtljag moj, pa ta si naao iz svoje kue? Oznaava da nijedna istina od dobra nije bila njegova vlastita, nego je da su sve bile date; daj ovamo pred moju i svoju brau, neka rasude izmeu nas dvojice, oznaava da treba da sud bude pravedan i poten; evo dvadeset godina bijah kod tebe, oznaava Njegov proprium; etrnaest godina za keri tvoje, oznaava prvi period koji slui da bi stekao za Sebe oseanja istine; i est godina za stoku tvoju, oznaava da bi mogao stei dobro; i platu si mi mijenjao deset puta, oznaava stanje (odnos) prema Njemu kada je primenjivao ova dobra na Sebi: da nije Bog oca mojega, Bog Avramov, i strah Isakov bio sa mnom, oznaava da Boansko i Boansko Ljudsko; bi me za cijelo otpustio prazna, oznaava da bi on bio uzeo sve samome sebi; ali Bog je vidio nevolju moju i trud ruku mojih, pa te ukori noas, oznaava da su sve stvari bile od Njega Njegovom vlastitom moi. 4164. Stih 36. I Jakov se rasrdi, i poe karati Labana. Da ovo oznaava revnost Prirodnog, vidi se iz znaenja rasrdi se ili ljuti se, i karanja koje sledi, to je revnost; i iz reprezentacije Jakova, to je dobro Prirodnog, o kojemu vidi gore. Srditi se ili biti ljut, i karanje koje sledi, oznaava revnost, a to je zbog toga to u nebu, ili kod anela, nema ljutnje, nego samo revnosti. Jer se ljutnja razlikuje od revnosti, jer u revnosti je dobro; ili iz toga to onaj koji je ljutit smera zlo onome na koga je ljut, dok onaj ko je revnostan, taj smera dobro onome prema kome osea revnost. Iz toga razloga onaj ko je revan, moe u trenutku biti dobar, i moe inom da bude dobar drugima; ali ne ona koji je ljut. Iako po vanjaskom izgledu, revnost izgleda kao ljutnja, ali u unutrnjem obliku ona je sasvim drugaija. 4165. I Jakov odgovori Labanu i ree: ta sam uinio, i ta sam skrivio, te si me tako estoko tjerao? Da ovo oznaava da se On nije od Njega odvojio zbog (Svog) zla, vidi se iz znaenja inio i skrivio, to je zlo. Jasno se vidi da je gonjenje bilo zato to se Jakov bio odvojio, pa je stoga znaenje da se nije odvojio zbog nekog Svog zla. 4166. Stih 37. Pipao si sav prtljag, pa ta si naao iz svoje kue? Da ovo oznaava da nijedna istine od dobra nije bila njegova vlastita, nego da sve bile date, vidi se iz znaenja prtljaga (bisaga, posuda) u njegovoj kui, to su njegove vlastite istine. (Da je prtljag (bisage, posude) istine, vidi gore, br. 3068, 3079, 3316, 3318). Iz

352

ovoga je oito da prtljag u njegovoj kui oznaava njegove vlastite istine. Pipati, a ne nai, oznaava da nijedna nije bila njegova, nego da su sve bile date. Kako stoji ovaj sluaj, moe se videti gore (br. 4151). 4167. Daj ovamo pred moju i svoju brau, neka rasude izmeu nas dvojice. Da ovo oznaava da e sud biti po onome to je pravedno i poteno, vidi se iz znaenja brae, koja su dobra (vidi br. 2360, 3803, 3815, 4121). Stoga sledi da moja braa i tvoja braa oznaavajuono to je pravedno i poteno, a jasno je da neka oni rasudeizmeu nas dvojice znai ono to je pravedno i poteno, jer se ovde govori o Prirodnom; jer ono to se u prirodnom naziva pravednim i potenim, kod duhovnih se naziva dobromi istinom. (prim. prev. Prirodni ovek oekuje da mu se dobro vrati dobrom, to je pravedno i poteno. A Duhovni ovek ini dobro ne oekujui da se njemu vrati dobrom, jer sledi nauk Hristov. Stoga postojirazlika izmeu prirodnog i duhovnog dobra) . Kod oveka postoje dva plana na kojima poivaju (utemeljuju se) duhovne i nebeske stvari koje dolaze od Gospoda. Jedan plan je unutarnji, a drugi je spoljanji. Ti planovi nisu nita drugo nego savest. Bez ovih planova, to jest, bez savesti, nita nebesko ni duhovno od Gospoda ne moe da se zadri (uvrti), jer bi proticalo kao voda kroz cediljku. Ovo je razlog da oni koji su bez savesti, da ne znaju ta je savest; osim toga, oni ne veruju ni da postoji neto SEKCIJA 2duhovno i nebesko. Unutarnji plan ili unutarnja savest je tamo gde su dobro i istina u pravom smislu; jer dobro i istina koji se ulivaju od Gospoda, pokreu ovu savest. Dok je spoljanji plan spoljanja savest, i ona je tamo gde je pravedno i poteno, kako moralne tako i graanske vrste, koji se plan isto tako uliva (utie), i koji je pokreu. A postoji i najudaljeniji plan, koji se isto tako pokazuje kao savest, ali nije savest jer je se on sastoji u injenju onoga to je pravedno i poteno sebe i sveta radi, to jest, radi svoje asti ili slave, i radi svetskog bogatstva i poseda, a i zbog straha od zakona. Ova tri plana su ono to vlada ovekom, to jest, oni slue Gospodu da preko njih upravlja ovekom. Preko unutarnjeg plana, to jest, preko savesti zasnovanoj na duovnom dobru i istini, Gospod vlada nad onima koji su ve preporoeni. Preko spoljanjeg plana, to jest, preko savesti o onome to je pravedno i poteno, to jest, preko savesti o onome to je dobro i istinito u moralnom i graanskom smislu, Gospod vlada nad onima koji nisu preporoeni, ali koji mogu da se preporode, ako ne u ivotu tela, onda u

353

drugom ivotu. Dok preko najudaljenijeg plana, koji izgleda kao savest, ali ipak nije savest, Gospod vlada nad svim ostalima, ak i nad zlim; jer da nema ovog vladanja (upravljanja), oni bi jurnuli u sve loe i bezumne stvari. A to oni i ine kad ih nita ne dri na ovome planu. Svi oni koji ne doputaju da se nad njima vlada preko ova tri plana, ti su bezumni, ili bivaju SEKCIJA 3kanjeni po zakonima. Kod onih koji su preporoeni, ova tri plana deluju kao jedan, jer jedan utie u drugi, i unutarnji pravi red u spoljanjem. Prvi plan, ili savest zasnovana na duhovnom dobru i istini, nalazi se u ovekovom Racionalnom; dok se drugi plan, ili savest omoralnom i graanskom dobru i istini, to jest, o onome to je prvedno i poteno, nalazi se u ovekovom prirodnom. Iz ovoga je sada jasno da se ono to je pravedno i poteno oznaava braom, to jest, pravedno mojom braom, a poteno tvojom braom: jer se to naziva pravdom i potenjem jer se govori o prirodnom oveku, koji se opisuje na ovaj nain. 4168. Stih 38. Evo dvadeset godina bijah kod tebe: ovce tvioje i koze tvoje ne jalovie se, a ovnova iz stada tvojega ne jedoh. Da ovo oznaava Njegov proprium, vidi se iz znaenja dvadeset, to je dobro ostataka (br. 2280). Ali kada se odnosi na Gospoda, ovi ostaci su Njegov proprium (br. 1906). Dvadeset godina oznaava stanja ovoga propriuma. (Da godine oznaavaju stanja, vidio gore, br. 487, 488, 493, 893). U najviem smislu, ono to je sadrano u Jakovljevm reima Labanu govori o propriumu u Prirodnom koje je Gospod stekao za Sebe Svojom sopstvenom moi, i to u raznim stanjima ovoga propriuma. 4169. Ovce tvoje i koze tvoje ne jalovie se (nisu imale mlade). Da ovo oznaava stanje ovoga u pogledu dobra od istine, vidi se iz znaenja ovaca, to je dobro, a o emu u onome to sledi; i iz znaenja koza, to je dobro od istine (vidi br. 3995, 4006). Dobro, koje se jednostavno ovako naziva, oznaava dobro volje; ali dobro istine oznaava dobro razuma. Dobro volje je initi dobro od dobra; a dobro razuma je initi dobro od istine. (prim. prev. Dobro od dobra je dobro koje se ini iz ljubavi prema dobru, a dobro istine je dobro koje se ini iz ljubavi prema istini). Onima koji ine dobro od istine ova dva izgledaju jedna te ista stvar; ali su to dve vrlo razliite stvari; jer initi dobro od dobra je initi dobro kroz opaanje dobra, a opaanje dobra postoji samo kod nebeskih (anela); dok initi dobro od istine je initi ga zbog znanja i razumevanja; ali to je tako poto nema opaanja; naime, to

354

je zato to smo bili poueni, ili smo svojim sopsvenim intelektom doli do ovoga zakljuka. Ovo zaista moe da bude i varljiva istina, ali ipak ima SEKCIJA 2dobro kao cilj, ako ono to ovek radi od ove istine (zbog ove istine) postaje dobro. Da ovce oznaavaju dobra, moe se videti iz mnogih odlomaka u Rei, od kojih emo navesti ove. Kod Isaije: Muen bi i zlostavljan, ali ne otvori usta svojih; kao jagnje na zaklanje voen bi i kao ovca nijema pred ognjem koji je strie ne otvori usta svojih (LIII.7). Ovo se odnosi na Gospoda, gde se On usporeuje s ovcom. Ne zbog istine, nego zbog dobra. Kod Mateje: Isus ree dvanaestorici koje posla, Ne idite k neznabocima, i u gradove Samarijske ne ulazite, nego idite k izgubljenim ovcama doma Izrailjeva (X.5,6). Neznaboci kojima ne treba da idu, oznaavaju oni koji su u zlima. (Da neznaboci oznaavaju zla, moe se videti gore, br. 1259, 1260, 1849). Gradovi Samarijski oznaavaju one koji su u obmanama; ovce, one koji su u dobrima. Kod Jovana: SEKCIJA 3 Isus posle uskrsnua ree Petru, Pasi ovce moje; i po trei put, Pasi jaganjce moje (XXI.15-17). Jaganjci oznaavaju one koji su u nevinosti; ovce, koje se prve pominju, one koji su u dobru od dobra; a ovcekoje je poslednje pominju, one koji su u dobru od istine. Kod Mateja: A kada doe sin ovjeiji u slavi svojoj i svi sveti aneli s njima, onda e sjesi na prijestolju slave svoje. I sabrae se pred njim svi narodi, i razluie ih izmeu sebe kao to pastir razluuje ovce od jaraca. I postavie ovce s desne strane, a jarce s lijeve. Tada e rei car onima to mu sjede s desne strane: hodite blagosloveni oca mojega; primite carstvo koje vam je pripravljeno od postanja svijeta. Jer ogladnjeh, i dadoste mi da jedem; oednjeh, i napojiste me; gost bijah, i primiste me; Go bijah, i odjenuste me; bolestan bijah, i obioste me; u tamnici bijah, i dooste k meni.Tada e mu odgovoriti pravednici govorei: Gospode! Kada te vidjesmo gladna, i nahranismo? Ili edna, i napojismo? Kad li te vidjesmo gola, i odjenusmo? Kad te vidjesmo bolesna ili u tamnici, i doosmo k tebi? I odgovarajui car e im rei: kad uiniste jednom od ove moje najmanje brae, meni uiniste (XXV.31-40). Da ovce ovde oznaavaju dobra, to jest, one koji su u dobru, oito je. Sve vrste dobara od ljubavi ka blinjemu ovde su sadrane u unutranjem smislu, kao to e biti pokazano po Gospodovoj Boanskoj milosti na drugome mestu. Jarcima se posebno oznaavaju oni koji su u veri a SEKCIJA 4 ne i u ljubavi ka blinjemu. Na slian nain kod Jezikilja: A vama, stado moje, ovako govori Gospod Jehova: evo ja u suditi ovce i ovce (razluiti stoku od stoke), izmeu ovnova i jaraca (XXXIV.17).

355

Da su jarci posebno oni koji su u veri ali ne i u ljubavi ka blinjermu, moese videti iz znaenja jaraca, to su u dobrom smislu oni koji su u istini vere, a otuda donekle i u ljubavi ka blinjemu; ali u obrnutom smislu, to su oni koji su u veri bez ljubavi ka blinjemu, i koji razmiljaju o spasenju polazei od verovanja da sama vera spasava. Isto se vidi i iz Gospodovih rei kod Mateje, ko to se vidi iz gore navedenog. Ali oni koji nisu ni u istini vere, a u isto vreme ni u ljubavi ka blinjemu, oni odlaze u pakao bez ovakvog suenja, to jest, bez ubeenja da su u obmani. 4170. A ovnova iz stada tvojega ne jedoh. Da ovo oznaava istinu od dobra, da On nije bio uzeo nita od njegovog, vidi se iz znaenjaovnova, to su istine od dobra; jer ovce oznaavaju dobra, a ovnovi, poto pripadaju ovcama, oznaavaju istine od dobra, i iz znaenja jesti, to je usvojiti (vidi br. 3168, 3513, 3596, 3832), a to je uzeti; je ono to je usvojeno od nekoga, to je uzeto od njega. 4171. Stih 39. to bi zvijerje zaklalo nijesam ti donosio. Da ovo oznaava da je zlo, koje se dogodilo nije bilo njegovom krivicom, da je bilo stoga bilo kod toga dobra, vidi se iz znaenja zaklano (rastrgnuto), to oznaava smrt koja je nekome naneta, a to nije bilo Njegovom krivicom. Zla kod oveka imaju mnoga porekla. Prvo poreklo je naslee sve od dedova i pradedova do oca, i od oca, u kome su zla sakupljena, sve do svoga vlastitoga. Drugo poreklo je stvarno zlo, to jest, koje se stekne zlim ivotom. On ovo zlo prima delimino nasleem, kao iz okeana zla, pa ga onda prevodi u delo; a tome dodaje mnoge stvari od sebe. Iz toga se stavra proprium koji ovek stie za sebe. Ali ovo zlo prevedeo u delo zlo, koje ovek usvaja, i ono ima razna porekla u glavnom dva: jedno, da prima zlo od drugih ne preko svoje pogreke; a drugo, da ga prima sa svojim pristankom, stoga svojom vlastitom grekom. Ono koje ovek prima od drugih bez svoje pokreke (krivice), to je ono to je u Rei oznaeno sa zaklano; a ono to primi sa SEKCIJA 2 pristankom, to jest svojom pogrekom, oznaeno je u Rei sa le (trup), Otuda je u Drevnoj Crkvi, a isto tako i u Jevrejskoj, bilo zabranjeno jesti ono to je umrlo (crklo) samo od sebe, ili le, a istio tako i ono to je zaklano (rastrgnuto); o emu itamo kod Mojsija: A ko bi jeo meso od ivotinje koja crkne ili koju raskine zvjerka, bio domorodac ili doljak, neka opere haljine svoje i okupa se u vodi, i bie neist do veera, a poslije bie ist. Ako li ih ne opere, nosie bezakonje svoje (Levitska

356

XVII.1,16). Kod istoga:Crknuto (mrcinoga) i ono to raskine zvjerka neka ne jede. Da se njime ne osrkrvni. Ja sam Jehova (Levitska XXII.8). Ono to je raskinuto oznaava zlo koje je od obmane koja je potekla od zla, koje je zvjerka (divlja zver) u umi, koja raskida; jer u Rei pakleni duhovi se uporeuju sa zverima. Kod istoga: Biete mi sveti ljudi; i mesa u polju rastrgnuta ne jedite, bacite ga psima (Izlazak XXII.31). Kod Jezikilja: Prorok ree Jehovi: o Gospode, gle, dua moja se nije oskrvnula, jer od djetinjstva svojega nijesam jeo mrcinoga (crknutoga) ni to bi zvjerka rastrgla, niti je ulo u usta moja neisto (IV. 14). Kod istoga: Sveenici da ne jedu mrcinoga ni to zvjerka raskine, bilo ptica ili to od stoke (XLIV.31). Ovo se odnosi na Gospodovo carstvo, da je tamo nova zemlja. Iz ovih se odlomaka moe videti ta se u SEKCIJA 3 unutranjem smislu oznaava sa onim to je raskinito; ali da bi ovo bilo jo jasnije, uzmimo jedan primer. Ako ovek, koji vodi dobar ivot, i koji ini drugima dobro, dopusti da bude ubeen od nekog zlog oveka, da dobar ivot ne doprinosi spasenju, iz razloga da je svako roen u grehu; pa da stoga niko ne moe hteti dobro od sebe, pa da ga dakle ne moe ni initi; i da je zboga toga spasenje mogue kroz veru (samu); i da se stoga ovek moe spasti preko vere bez dobrog ivota, ak i da primi veru na samrtnoj postelji ako ovakva osoba dozvoli da je neko ubedi u ovo, i tada postane nemarna u pogledu (dobrog) ivota, ak na njega gleda sa prezrenjem, za njega se kae da je bio raskinut (rastrgnut); jer raskinuto se odnosi na dobro u koje se uvue obmana (la), pa stoga dobro SEKCIJA 4 nije vie ivo. Uzmimo jo kao primer branu vezu, koju neki u poetku smatraju svetom, ali kasnije jedan od branih suprunika dopusti da ga neko ubedi da je to samo radi reda u svetu i radi vaspitanja dece, i radi naslea (da se tako misli o brku); i dalje, da je brana spona samo stvar ugovora, koji se moe raskinuti ili u kome druga strana moe da popusti (u odnosu na preljubu?), pod uslovom da postoji sporazum; posledica je ovoga da ta osoba posle ovoga nema vie ideju da je brak neto nebesko; i smatrajui da pohota ne kodi, tada se dogaa ono to se naziva raskinuto; a tako i u SEKCIJA 5 drugim sluajevima.To je zlo koje raskida, i to kroz umovanja od spoljanjih stvari, gde ne mogu da se uvedu unutranje stvari, sve zbog zloga ivota, a to se moe videti iz sledeih odlomaka. Kod Jeremije:-

357

Za to e ih pobiti lav iz ume, vuk e ih veernji potrti, ris e vrebati kod gradova njihovijeh; ko god izide iz njih bie rasrgnut, jer je mnogo grijeha njihovijeh i silni su odmeti njihovi (V.5,6). I kod Amosa: Edomu neu oprostiti, jer goni i brata svojega maem potrvi u sebi sve aljenje, i gnjeg njegov razdire jednako, i srdnju dri svoju u vijek (I.11). 4172.Sam sam podmirivao.Da ovo oznaava da je iz toga proizalo dobro, vidi se iz znaenja podmirivati (podneti gubitak), to je uiniti dobro: ovde, da je dobro proizalo iz toga. to se tie zla od pogreke, i zla ne od pogreke, to je, kao to je pokazano, oznaeno sa le (strvina). i kao ono to je zaklano (rastrgnuto), sluaj je ovakav. Zlo od pogreke, ili zlo koje ovek stekne zlim ivotom, a koje je potvrdio u misli verovanjem i ubeenjem, ne moe se popraviti, nego ostaje u venostg; dok zlo koje nije od pogreke, koje ovek ne potvrdi milju, i u koje se nije iznutra ubedio, ono doista ostaje, ali samo u spoljanjem (oveku); jer ono ne prodire unutra i ne izopaava unutranjeg oveka. Takvo je ono zlo iz kojega proizlazi dobro: jer unutranji ovek, na kojega (zlo) jo nije uticalo niti se ovek s njim saglasio, moe da ga vidi u svom spojanjem oveku, pa se stoga i moe ukloniti. I poto unutranji ovek moe da ga vidi, to on stoga moe da vidi dobro u jasnijoj svetlosti. Jer se dobro vidi jasnije ako se gleda od onoga to mu je suprotno; i tada dobro vie utie na oveka. To je stoga ono to je oznaeno time to se kae da je neko dobro proizalo iz toga. 4173. Od mene si iskao. Da ovo oznaava da je to bilo od Njega, vidi se iz znaenja ruke,to je mo (vidi br. 878, 3387), stoga da je bilo od Njega; jer ono to je od Njegove moi, to je od Njega. 4174. to bi bilo ukradeno danju ili nou.Da ovo oznaava zlo samo-zasluge, na slian nain se vidi iz znaenja ukradeno ili kraa, to je zlo samo-zasluge (prim. prev. Kada ovek prisvaja zaslugu za dobro koje ini, on i neznajui negira da svako dobro dolazi od Boga,tada on kradeod Boga, u unutranjem smislu). Postoji zlo samo-zasluge kada ovek pripisuje dobro sebi, i pretpostavlja da je ono od njega, i zbog toga eli da zaslui spasenje. Ovo zlo je ono to se u unutranjem smislu oznaava kraom. Ali to se tie ovoga zla, svi koji se popravljaju, prvo pretpostavljaju da je dobro od njih samih, pa stoga da kroz to dobro zasluuju

358

spasenje; jer njihova pretpostavka da zasluuju spasenje dobrom koje ine, rezultat je pretpostavke da je dobro od njih samih, jer jedna ideja se slae s drugom. Ali oni koji dozvole da budu preporoeni, ne potvruju ovu ideju u svojoj misli, niti se ubeuju da je tako; nego ta ideja postupno nestane. Jer sve dok je neko u spoljanjem oveku, to je sluaj s onima koji su u poetku popravka (reformacije), ne mogu a da ne misle tako, jer oni misle samo od spoljanjeg oveka. Ali kada se spoljanji ovek skupa sa svojim poudama ukloni, a unutranji ovek pone da deluje, to jest, kada se Gospod uliva preko unutranjeg oveka sa svetlom inteligencije, i na taj nain prosvetljava spoljanjeg oveka, tada ovek pone da veruje drugaije, te ne pripisuje dobro sebi, nego Gospodu. Iz ovoga je jasno ta se oznaava zlom samo-zasluge preko kojega se dolazi do dobra, kao to se preko zla koje nije od pogreke dolazi do dobra, o emu vidi gore. Ali ako ovek stigne do odraslog doba i utvrdi se u svojoj misli, isasvim se ubedi da zasluuje spasenje preko dobra koje ini, zlo u pitanju ukorenjuje se, i ne moe se popraviti. Jer takav ovek trai za sebe ono to pripada Gospodu, pa stoga ne prima dobro koje neprekidno utie od Gospoda; jer jo dok utie, on ga upravlja prema sebi samome, i prema svome propriumu, pa tako (to dobro) opoganjuje. To su zla koja se u pravom smislu nazivaju kraama(vidi br. 2609). (prim. prev. ovek je spasen onda kada doe do spoja (braka) izmeu dobra i istine u njegovom umu ili duhu. ovek moe da bude dobar (da bude u dobru) kada ini dobro (koje je samo spoljanje), ali ako je u obmani da je to dobro poreklom iz njega samog, onda nema braka dobra i istine. Ako veruje iskreno i jo ako osea da dobro koje ini, da ga ini Gospod preko nejga, onda je spasen, to jest, onda je nanovo roen). 4175. Stih 40. Danju me ubijae vruina a nou mraz; i san mi ne padae na oi.Da ovo oznaava iskuenja, vidi se iz znaenja vruine i mraza (hladnoe), to je ili previe ljubavi ili nimalo ljubavi, znai dve krajnosti; dan oznaava stanje vere ili istine kada je na najveoj visini; a no stanje kad nema vere ili istine (vidi br. 221, 935, 936), i iz znaenja i san mi ne padae na oi, to je biti neprestano bez odmora. Poto se takve stvari doivljavaju u iskuenjima, to se njima oznaavaju iskuenja uopte. Razlog da vruina oznaava previe ljubavi, je to to su duhovna ljubav i toplina ljubav; a s druge strane, duhovna hladnoa je stanje gde nema ljubavi; jer sami ovekov ivot nije nita drugo nego ljubav; jer bez ljubavi ovek

359

nema ivota; ta vie, ako razmisli, on moe da zna da sva ivotna vatra i toplota dolaze iz toga izvora. Meutim, hladnoa (mraz) ne znai lienje svake ljubavi, nego liavanje duhovne i nebeske ljubavi, a to je ono to se naziva duhovnom smru. Kad je ovek lien ove ljubavi, u njemu se pali ljubav prema sebi i svetu. Ova je ljubav relativno hladna, a isto tako i postaje hladna, ne samo kada ivi u telu, nego i kada doe u drugi ivot. Ako se od njega, dok ivi u telu, oduzme ljubav prema sebi i svetu, on postaje tako hladan da u njemu kao da nema ivota; a istio bi se dogodilo, kada bi ga neko prisilio da misli na sveti nain o nebeskim i Boanskim stvarima. U drugom ivotu, kada ovakav ovek doe meu paklene duhove, on je u vatri ili vruini pouda; a ako se priblii nebu, ova vatra i vruina pretvaras se u hladnou, i biva mu sve hladnije to se vie pribliava, to ide uz oseanje muke u istom stepenu. Ova hladnoa je ono to se oznaava krgutom zubi to se pripisuje onima u paklu (Mateja VIII.12; XIII.42,50: XXII.13; XXIV.51; XXV.30. Luka XIII.28). 4176.Tako mi je bilo dvadeset godina u tvojoj kui. Da ovo oznaava Njegov proprium, vidi se iz znaenja dvadeset, to je dobro ostataka (vidi br. 2280), a kad se ovo odnosi na Gospoda, tada oznaava ono to je On sam Sebi stekao (br. 1906), dakle Njegov proprium: i iz znaenja sluiti, to kad se odnosi na Gospoda, tada oznaava Njegovu sopstvenu mo (br. 3975, 3977). 4177. etrnaest godina za tvoje dvije keri. Da ovo oznaava prvi period, kako bi mogao da za Sebe stekne oseanja istine, vidi se iz znaenja etrnaest, ili dve sedmice, to je znai prvi period; jer u Rei sedmice oznaavaju periode velike ili male (vidi br. 2044, 3845, a kada su dve sedmice nazvane jednim periodom, znae nje je isto, jer udvostruenje i umnoavanje ne oduzimaju mu znaenje; otuda je jasno ta je oznaeno sa etrnaest, ili sa dve sedmice: i iz znaenja dve keri, ovde Rahele i Lije, to su oseanja istine (br. 3758, 3782, 3793, 3819); keri oznaavaju oseanja istine (br. 2362). 4178. I est godina za stoku tvoju. Da ovo oznaava da bi On kasnije mogao stei dobro, vidi se iz znaenjaest, to je borba i trud (vidi br. 720,737,900), ovde, ono to ostaje od borbe i truda, a to znai ono to je kasnije dolo; i iz znaenja stoke (stada), to je dobro (br. 343,2566,3518).

360

4179. Platu si mi mijenjao deset puta. Da ovo oznaava stanje toga (dobra) prema Njemu onda kada je On sticao Sebi ova dobra, vidi se iz znaenja plate, kada se odnosi na Gospoda, to oznaava od Njega (vidi br. 3996, 3999); a to je onda kada je sticao dobra za Sebe; i iz znaenja mijenjao ih (plate), to je stanje dobra oznaeno Labanom prema Njemu. Deset puta oznaava vrlo veliku promenu (vidi br. 4077). (prim. prev. italac primeuje da se ovde radi o procesu Gospodovog oboenja ili proslavljenja Njegovog Ljudskog, to je tema kontemplacije anela Treeg ili nebeskog neba). 4180. Stih 42. Da nije Bog oca mojega, Bog Avramov, i strah Isakov bio sa mnom. Da ovo oznaava da nije bilo Boanskog i Boanskog Ljudskog, jasno je iz znaenja Boga oca mojega, kada se odnosi na Gospoda, to je Boansko u pogledu dobra; poto je Otac Boansko dobro, a Sin Boanska istina (br. 2803,3704), ovde, Boansko dobro svake Sutine; iz znaenja BogaAvramovog, to je Boansko samo koje se naziva Boanskom Sutinom, jer Abraham predstavlja Gospoda u pogledu Boanskog Samog (br. 2011, 3439); i iz znaenja Straha Isakovog, to je Boansko Ljudsko. Strah se spominje jer se ovde misli na Boansku istinu, jer Boanska istina sa sobom nosi strah, plaenje, i uas (teror) onima koji nisu u dobru; ali to ne ini Boansko dobro. koje nikoga ne plai. Isto je oznaeno dalje u istom poglavlju:a Jakov se zakle strahom oca svojegaIsaka (stih 53). Jer kako je tada Laban bio odvojen od Jakova, to jest, od posrednig dobra koje se odvojilo od dobra Boanskog, on je bio u takvom stanju da je eleo da nanese zlo, to je jasno iz onoga to je reeno Labanu. Poto je bio u takvom stanju, kae se strahIsakov. Da Strah Isakov oznaava Isakovog Boga, svak moe da vidi, kao i to da je Laban bio u tome stanju. Isak predstavlja Gospodovo Boansko Ljudsko, i to u odnosu na Boansko Racionalno (br. 1893, 2066, 2972, 2083, 2630, 3012, 3194, 3210, 3973). to se tie Boanske SEKCIJA 2 istine koja od Gospoda unosi strah kod onih koji nisu u dobru, ali ne kod onih koji su u dobru, sluaj je ovakav: sveto proizlazee od Gospodaima u sebi Boansko dobro i Boansku istinu. Ovi neprestano proizilaze od Gospoda. Od njih je svetlost koja je u nebima, pa stoga i svetlost u ljudskim umovima, pa stoga i mudrost i inteligencija, jer su ovi unutar te svetlosti. Ali ta svetlost, ili mudrost i inteligencija, utiu na sve prema tome kako se prima. Oni koji su u zlu, ti ne primaju Boansko dobro, jer nisu ni u ljubavi ni u ljubavi ka

361

blinjemu; jer svo dobro pripada ljubavi i ljubavi ka blinjemu (prim.prev. pod ljubav autor misli na ljubav koja dolazi od Gospoda i koju ovek uzvraa Gospodu). Meutim, ak i ovek koji je u zlu, moe da prima Boansku istinu, ali samo u svog spoljanjeg oveka, a SEKCIJA 3 nikako ne u unutranjeg. Ovo je kao toplina i svetlo od sunca. Duhovna toplina je ljubav, pa stoga i dobro; a duhovno svetlo je vera, odnosno istina. Kada se primi toplina od sunca, drvee i cvee raste i stvara lie, cvetove, i plodove ili semenke. Ovo se deava u vreme prolea i leta. Meutim, kada se ne prima toplina od sunca, nego samo svetlo, nita se ne zeleni, i svo postojee zelenilo vene, kao to je u jesen i u zimu. Tako je i sa duhovnom toplinom i svetlom, koji su od Gospoda. Ako je ovek kao prolee ili leto, on prima dobro ljujbavi i ljubavi ka blinjemu, i stvara plodove; ali ako je kao jesen ili zima, on ne prima dobro ljubavi i ljubav ka blinjemu, pa shodno tme ne donosi plodove. Pa ipak, on moe jo uvek da prima svetlo, to jest, moe da zna stvari vere ili istinu. Zimsko svetlo ima slian efekat, jer ono stvara boje i lepotu, i ini ih upadljivim, kao i u letnjem svetlu, ali s tom razlikom da ne prodire unutra, jer u njemu nema topline, pa stoga nema ni rasta. Stoga, kada se SEKCIJA 4 dobro ne prima, nego samo svetlost, to je kao kad se toplina ne prima u predmetima, nego samo slika oblika i lepote zbog svetlosti, dok je sve unutra hladno; a tako gde je unutra hladno, tamo sve vene, pa se smeura i drhti kada se tu dovede svetlost. To je ono to uzrokuje strah, planju, i teror u ivim stvarima. Preko ovoga uporeenja moe se donekle videti kako stoji stvar sa strahom, plaenjem, i terorom koje oseaju oni koji su u zlu to jest, ovi ne dolaze od Boanskog dobra, nego od Boanske istine, i to onda kada ti (ljudi) ne primaju Boansko dobro, ali primaju Boansku istinu. Isto tako, da Boanska istina bez dobra ne moe da prodre u unutranjost, nego se prima samo izvana, to jest, u spoljanjeg oveka, uglavnom u njegovo ulno: i da zbog toga ovek ponekad izgleda lep u spoljanjem obliku, dok je prljav u unutranjem obliku. Iz ovoga se moe videti priroda vere kod mnogih, za koju kau da spasava bez dobrih dela, to jest, bez volje za dobrom i bez dela. SEKCIJA 5 Poto Boanska istina proistie od Boanskog Ljudskog, ali ne od Boanskog Samog, to se ovde Boansko Ljudsko oznaava Strahom Isakovim; jer, kao to je reeno, Boanska istina unosi strah, a ne Boansko dobro. Da Boanska istina proistie od Gospodovog Boanskog Ljudskog, a ne od Boanskog Samog, to je tajna koja do sada nije otkrivena. A

362

sluaj je ovakav: Pre nego je Gospod doao u svet, Boansko Samo uticalo je u celo nebo; a poto se tada nebo sastojalo, u glavnom, od nebeskih, to jest, od onih koji su bili u dobru ljubavi, to je preko ovoga influksa, Boanskom Svemoi, salazila je svetlost u neba, a iz toga mudrost i inteligencija. Ali kada se ljudski rod bio udaljio od dobra ljubavi i ljubavi ka blinjemu, ta se svetlost nije vie mogla dobiti kroz nebo, pa stoga ni mudrost i inteligencija nisu mogli da dopiru do ljudskog roda. Zbog ovoga, kako bi ljude mogao spasavati, Gospod je doao u svet, u uinio Ljudsko u Sebi Boanskim, kako bi preko Svog Boanskog Ljudskog postao Boanska Svetlost, i kako bi mogao da prosvetli sveukupno nebo i sveukupni svet. On je od venosti bio Svetlost sama jer Svetlost je bila od Boanskog Samog preko neba. I bilo je to Boansko Samo koje je na sebe uzelo ljudsko, i uinilo ga Boanskim; i kada je postalo Boansko, On je tada bio u stanjuda obasja (prosvetli) ne samo nebesko nebo, nego i duhovno nebo, kao i ljudski rod, koji je primao i koji prima Boansku istinu u dobru, to jest, u ljubavi prema Njemu i u ljubavi ka blinjemu, kao to se vidi kod Jovana: A koji ga primie,dade im vlast da budu sinovi Boiji, koji vjeruju u ime njegovo. Koji se ne rodie od krvi, ni od volje tjelesne, ni od volje muevljeve, nego od Boga (I.12,13). SEKCIJA 6 Iz ovoga se sada moe videti ta je oznaeno ovim reima kod Jovana: U poetku bjee Rije, i Rije bjee u Boga, i Bog bjee Rije. Ona bjee u poetku u Bog. Sve je kroz Nju postalo to je postalo. U Njoj bjee ivot, i ivot bjee svjetlo ljudima. I vidjelo se svijetli u tami, i tama ga ne obuze (I.1-5). Rije ovde oznaava Boansku istinu. Meutim, da je Gospod Boansko dobro po sutini, i da Boanska istina proizilazi od Njega, moe se videti gore (br. 3704). Jer Boansko dobro ovek ne moe da prima, a ne mie ni aneo, nego samo moe da ga prima Gospodovo Boansko Ljudsko, to je oznaeno ovim reima kod Jovana: Boga niko nije vidio nikad: jedinorodni sin koji je u naruju oevom, on ga javi (objavi) (I.18). Meutim, Boanska istina se moe primati, ali li je ona onakva kakav je ovek koji je prima; i Boansko dobro SEKCIJA 7moe da obitava u tome, uz razlike prema tome kako se prima. Ovakve su tajne koje se predstavljaju anelima kada ovek ita ove rei:- Da nije Bog oca mojega, Bog Avramov, i strah Isakov bio sa mnom. Iz ovoga je jasno koliko mnogo nebeskog ima u Rei, u svakoj pojedinosti, ak i onda kada se nita od toga ne pokazuje u smislu slova; kao i to, kakva je aneoska

363

mudrost usporeena s ljudskom mudrou; i da su aneli u najdubljim tajnama, dok ovek ne zna ni to, da u tome postoje tajne. Ali samo se spominje mali broj stvari, jer aneli u ovome vide nebrojene tajne, i opaaju bezbroj stvari, koje ljudski govor ne moe da izrazi, niti ih ovekov um moe primiti. 4181. Bi me zacijelo otpustio prazna. Da ovo oznaava da bi bio traio za sebe sve stvari, vidi se iz znaenja otpustiti prazna, to bio bilo oduzeti mu sve stvari, a to znai traiti sve stvari za sebe. 4182. Ali je Bog vidio nevolju moju i trud ruku mojih, pa te ukori noas.Da ovo oznaava da su sve stvari od Njega po Njegovoj vlastitoj moi, vidi se iz znaenja nevolje, i truda ruku mojih, to su iskuenja; apoto je kroz iskuenja i pobede u njima Gospod ujedinio Boansko Ljudskom, i uinio ga isto tako Boanskim, i to od Svoje vlastite moi, to se ove stvari oznaavaju istim reima. Da je iskuenjima i pobedama u njima Golspod sjedinio Boansko s Ljudskim, i uinio ga Boanskim Svojom vlastitom moi, moe se videt gore, br. 1661, 1737, 1813, 1921, 2776, 3318; a isto tako da su trud ruku i ruka mo, br. 878, 3387; stoga, da moji dlanovi ili ruke oznaavaju njegovu vlastitu mo. Bog vidje i sudi, oznaava Gospodovo Boansko, u tome to je Boansko, koje je u Njemu, i koje je Njegovo, to uinilo. 4183. Stih 43. A Laban odgovori Jakovu i ree: ove su keri moje keri, i ovi su sinovi moji sinovi, i ova je stoka moja stoka, i to god vidi je moje, pa ta bih uinio danas kerima svojim ili sinovima njihovijem koje rodie?A Laban odgovori Jakovu i ree, oznaava zatamnjeno stanje opaanja; ove su keri moje keri, i ovi su sinovi moji sinovi, i ova je stoka moja stoka, oznaava da su sva oseanja istine, i sve istine i dobra, bila vlastita; i sve to vidi moje je, da je tako isto vlastita bila sposobnost opaanja i razumevanja; pa ta bih uinio danas kerima svojim ili sinovima koje rodie? Oznaava da se to nije usudilo da trai sve za sebe. 4184. Stih 43. A Laban odgovori Jakovu i ree:Da ovo oznaava zatamnjeno stanje opaanja, vidi se iz znaenja odgovori i ree, to je opaanje. (Da u istorijskim delovima Rei rei oznaava opaziti, moe se videti gore, br. 1898, 1919, 2080, 2862, 3395, 3509.) Da je stanje opaanja zatamnjeno, jasno je iz onoga to Laban kae, naime, da su keri, sinovi, i stoka njegovi, dok u stvari nisu njegovi; i od

364

unutranjeg smisla, da posredno dobro trai za sebe sva dobra i sve istine. (O ovim reima Labanovim, vidi gore. Br. 3974, 4113.) 4185. Ove keri su moje keri, i ovi sinovi su moji sinovi, i ova stoka je moja stoka. Da ovo oznaava da su sva oseanja istine, i sve istine i sva dobra, bila njegova vlastita, jasno je iz znaenja keri, ovde Rahele i Lije, to su oseanja istine (vidi br. 3758, 3782, 3793, 3819); iz znaenja sinova, to su istine (br. 480, 491, 533. 1147, 3373); i iz znaenja stoke, to su dobra (br. 343, 1565, 2566). Da ih je traio za sebe kao da su to neto njegovo vlastito, jasno je, jer je Laban kazao,Ove keri su moje keri, i ovi sinovi su moji sinovi, i ova stoka je moja stoka. 4186. I to god vidi moje je. Da ovo oznaava da je isto tako bila njegova isva sposobnost opaanja i razumevanja, vidi se iz znaenja videti, to je opaati i razumeti (vidi br. 2150, 3863), te da tako sva opaajna i intelektualna sposobnost pripada tome. Kakav je ovo sluaj ve je pokazano, i ilustrovano onim to se deava u drugom ivotu, naime, kada su duhovi, posebno oni koji su posredne vrste, u nekom aneoskom drutvu, oni tada smatraju da njima pripadaju oseanja dobra i istine koja utiu na njih od drutva u kome su, poto je takva komunikacija oseanja i misli u drugom ivotu; i onoliko koliko su povezani s tim dutvom, toliko tako i misle. Kada se ti isti duhovi odvoje od toga (aneoskog) drutva, oni su ljutiti; a kada postanu ljutiti (indignirani, povreeni), tada su i u zatamnjenom stanju (o emu gore, br. 4184); a poto u ovome stanju nemoju unutranjeg opaanja, oni smatraju svojima dobra i istine koje pripadaju aneoskom drutvu, a koje su imali zbog komunikacije koja je gore pomenuta. (prim. prev. Neto slino de deava u zemaljskom svetu, kada neko ivi u drutvu osoba koja oseaju i misle isto; tada se njemu ini da je njihov deo, i da osea i misli to i oni). To je stanje koje se opisuje u ovome stihu. Osim toga, meni je preko mnogih iskustava dato da znam kako se oseanja dobra i istine komuniciraju drugima (prenose na druge). Duhovi ove vrste bili su ponekad sa mnom, pa ako smo bili povezani nekim oseanjem, mislili su da su moja oseanja i misli njihova oseanja i njihove misli. A bio sam obaveten da je tako sa svim ljudima; jer svaki ovek ima duhove kod sebe (koji su mu pridrueni), koji, im mu priu i uu u njegova oseanja, misle da je njihovo sve to je ovekovo, to jest, da njima pripadaju sva oseanja i sva misao (toga oveka). Na ovaj nain su duhovi

365

povezani sa ovekom, a Gospod preko njih vlada ovekom (br. 2488); o emu e neto biti reeno iz iskustva kasnije, na kraju sledeih poglavlja. 4187.Pa ta bih uinio danas kerima svojim i sinovima njihovijem koje rodie? Da ovo oznaava da se i pored svega nije usuivao da ih trai za sebe, vidi se iz znaenja keri, to su oseanja istine; i sinova, to su istine (o kojima je bilo govora gore, br. 4185). Da se nije usuivao da ih trai za sebe, oznaeno je sa, pa to bih im danasuinio?, jasno je iz onoga to prethodi, naime, da mu je Bog u snu kazao, uvaj se da ne govori s Jakovom ni od dobra ni od zla (ni lijepo ni runo) (stih 24). 4188. Stihovi 44-46. Nego hajde da uhvatimo vjeru (nainimo savez), ja i ti, da bude svjedoanstvo izmeu tebe i mene. I Jakov uze kamen i utvrdi ga za spomen. I ree Jakov brai svojoj: nakupite kamenja. I nakupie kamenja i sloie na gomilu, i jedoe na gomili. Nego hajde da uhvatimo vjeru, ja i ti, da bude svjedoanstvo izmeu tebe i mene, oznaava povezivanje Boanskog Prirodnog s dobrima iz dela, u kojimasu oni koji su sa strane (koji su u sporednom ili kolateralnom dobru), ili Narodi (Neznaboci); I Jakov uze kamen i utvrdi ga za spomen, oznaava takvu istinu i bogotovanje koje iz nje ishodi; i ree Jakov brai svojoj, oznaava one koji su u dobru iz dela (prim. prev. Neznaboci nemaju istine vere, ali ine dobro iz ljubavi ka blinjem, pa su stoga u dobrima iz dela). Nakupite kamenja; i nakupie kamenja i sloie na gomilu, oznaava istine od dobra (prim. prev. Istine do ijeg saznanja neko dolazi zato to ini dela ljubavi ka blinjemu, nazivaju se istine od ili iz dobra); i jedoe nad gomilom, oznaavanje usvajanje od Boanskog dobra, 4189. Stih 44. Nego hajde da uhvatimo vjeru.Da ovo oznaava povezivanje Boanskog Prirodnog s dobrima iz dela, u kojima su oni sa strane, ili Neznaboci, jasno je iz znaenja uhvatiti veru, ili sklopiti savez), to je povezivanje (vidi br. 665, 666, 1023, 1038, 1864, 1996, 2003, 2021); iz reprezentacije ovde Labana, koji je Ja, a to su dobra iz dela, kao to se vidi iz onoga to sledi; i iz reprezentacije SEKCIJA 2 Jakova, koji je ovde ti, to je Boansko Prirodno. Da se ovde Labanom oznaavaju dobra iz dela u kojima su oni kojisu sa strane, ili Neznaboci, a to je zato to je Laban sada odvojen od Jakova, to jest, posredno dobro je odvojeno od dobra Boanskog koje pripada Prirodnom, to on (Laban) ne moe i dalje da predstavlja posredno dobro; ali poto je on bio samo sredstvo, to on ipak

366

predstavlja neko dobro, u ovom sluaju, dobro sa strane, ili kolateralno dobro. Pre nego li se Laban na ovaj nain povezao s Jakovom, on je predstavljao kolateralno dobro (vidi br. 3612, 3665, 3778), pa stoga dobro sa strane, iju prirodu emo prikazati u onome to sledi. Sa Labanom je slino onome to je bilo izmeu Lota i Ismaila. Sve dok je Lot bio s Avramom, predstavljao je Gospoda u pogledu spoljanjeg ulnog oveka (br. 1428, 1434, 1547, 1597, 1598, 1698); ali kada se odvojio od Avrama, predstavljao je one koji su u spoljanjem bogotovanju, ali i u ljubavi ka blinjem (br. 2317, 2324, 2371, 2399), aisto tako i one koji su bili u SEKCIJA 3 nekoliko uzastopnih stanja u crkvi (br.2422, 2459). A ovako je bilo s Ismailom: sve dok je bio s Avramom, predstavljao je Gospodovo prvo Racionalno (br.1893. 1949-1951); ali kada se kasnije odvojio, predstavlja je one koji se nazivaju duhovnim (br. 2078, 2691, 2699, 3263, 3268). Takav je sluaj i s Labanom. Razlog je u tome, da iako je bilo dolo do odvajanja, povezanost je i dalje postojala, ali ne ona koja je pre postojala. To je razlog da Laban ovde i u onome to sledi predstavlja dobra iz dela, kao to su ona sa strane, to jest, ona kod Neznaboaca. Za Neznaboce se kae da su sastrane, ili u kolatarelnom dobru, jer su oni izvan crkve. Oni unutar crkve koji su u istini i u dobru, ti nisu u kolataralnoj liniji, jer imaju Re, a preko Rei oni su u neposrednoj komunikaciji s nebom, i preko neba s Gospodom; ali to nije sluaj s Neznabocima, jer ovi nemaju Re, i ne znaju Gospoda. Iz toga se razloga kae za njih da su sa strane. Ovde se misli na one Neznaboce koji su u dobrima iz dela, to jest, koji su u spoljanjim stvarima unutar kojih je dobro ljubavi ka blinjemu. Ovo je ono to se naziva dobrima od ili iz dela (plural), a ne dobrim delima. Jer dobra dela mogu da postoje a da unutar njih nema dobara, ali nije tako sdobrima od ili iz dela. 4190. Stih 45. I Jakov uze kamen i utvrdi ga za spomen. Da ovo oznaava takvu istinu i bogotovanje u skladu s njom, vidi se iz znaenja kamena, toje istina (br. 643=, 1298, 3720);i iz znaenja spomena (spomenika, stuba), to je bogotovnje koje pripada toj istini (br. 3727). Iz ovoga se jasno vidi da su ovim reima oznaeni istina i bogotovanje uskladu s tom istinom. Kae se u skladu stakvom istinom, jer takva istina postoji kod Neznaboaca; jer iako Neznaboci ne znaju nita o Rei, pa stoga nita ni o Gospodu, oni imaju i pored toga spoljanje istine koje imaju i Hriani; kao na primer, da se trebaklanjati Boanstvu na svet nain, da treba

367

odravati svetkovine, da treba potovati roditelje, da se ne sme krasti, preljuboiniti, niti udeti za tuim dobrima; a to su sve istine iz Desetoreja (Dekaloga); to su tako isto i pravila ivota unutar crkve. Mudri meu njimapotuju ova pravila ivota ne samo u njihovom spoljanjem obliku, nego i u njihovom unutranjem. Jer oni smatraju dasu ovakve stvari suprotne ne samo religioznom sistemu, nego i optem dobru, pa stoga i unutranjoj obavezi koju duguju oveku, i da su stoga suprotne ljubavi ka blinjemm, iako ne znaju ta je vera. U tome zatamnjenom stanju, oni ipak imaju neku savest protivu koje nisu voljni da postupaju, a neki meu njima zaista i ne postupaju. Iz ovoga se vidi da Gospod vlada nad njihovim unutranjim (biem, ovekom), iako su u tami; i daima tako On daje mogunost da prime unutarnje istine, a koje i primaju u SEKCIJA 2drugom ivotu. (Vidi to je reeno o Nezabocma, br. 2589-2605). Ponedad mi je dato da sa Hrianima razgovaram o stanju Neznaboaca izvan crkve, da oni primaju istine i dobra vere lake nego Hriani koji ne ive po Gospodovim zapovestima; i da Hriani o njima misle na okrutan nain, pretpostavljajui da su osueni svi oni koji ive izvan crkve, i to za to to (Hriani) prihvataju kanon (crkveni zakon) po kojemu bez Gospoda nema spasenja. Ovo, doista, i jeste istinito, to sam im i rekao; ali Neznaboci koji ive u uzajamnoj ljubavi, i koji postupaju po jednoj vrsti savesti onako kako je pravedno, primaju veru i znanje o Gospodu lake u drugom ivotu nego oni u crkvi koji nisu iveli takvim ivotom. Osim toga, Hriani su u obmani kad veruju da je nebo namenjeno samo njima zato to imaju knjigu koja je Re, napisanu na papiru ali ne i na njihovim srcima; pa i stoga to znaju Gospoda, iako ne veruju da je On Boanski da je Bog) i u pogledu Njegovog Ljudskog; nego ga priznaju samo kao obinog oveka u pogledu Njegove druge sutine, koju nazivaju Njegovom ljudskom prirodom, pa stoga kada su ostavljeni sami sebi i svojim mislima, oni Mu se ne klanjaju. Na taj nain, oni su ti koji su izvan Gospoda, i za koji nisu spaseni. 4191. Stih 46. I Jakov ree brai svojoj. Da ovo oznaava one koji su u dobru od dela, vidi se iz reprezentacije Jakova, koji predstavlja Gospodovo Boansko Ljudsko (o kojemu gore); i iz znaenja brae, to su dobra (vidi br. 3815, 4121); ovde, one koji su u dobrima od dela, i koji su Neznaboci, kao to je gore pokazano (br. 4189). Jer su svi koji su u dobru, povezani s Gospodovim Boanskim,

368

i zbog ove povezanosti Gospod ih naziva braom; kao kod Marka: Isus pogledavi one okolo, ree, Gle, Moja majka, i Moja braa; jer ko god ini Boiju volju, taj je Moj brat, i sestra, i majka (III.31,34,35). Svako povezivanje se uspostavlja preko ljubavi i ljubavi ka blinjem, kao to svako moe da vidi; jer duhovno povezivanje nije nita drugo nego ljubav i ljubav ka blinjemu. Da je ljubav ka Gospodu povezivanje s Njim, jasno je; i da je isto tako i s ljubavlju ka blinjemu, a to je oito iz Gospodovih rei kod Meteje: to god ste uinili najmanjem od Moje brae, uinili ste Meni (XXV.40). Predmet o kojem se ovde govori su dela ljubavi ka blinjemu. 4192. Skupite kamnja; i skupie kamenja i sloie na gomilu. Da ovo oznaava usvajanje od Boanskog dobra, jasno je iz znaenja jedoe na gomili, to je komunikacija, povezivanje, i usvajanje (vidi br. 2187, 2387, 2343, 3168, 3513, 3596, 3832); i iz znaenja gomile, to je dobro (o emu upravo gore, br. 4192); ovde, Boansko dobro. 4194. Stihovi 47-50.A Laban ga nazva Jegar-Sahadut, a Jakov ga nazva Galad. I ree Laban: ova gomila neka bude svjedok izmeu mene i tebe danas, zato se prozva Galad. A prozva se i Mizpa, jer ree Laban: neka Gospod gleda izmeu tebe i mene, kad uzmoemo vidjeti jedan drugoga. Ako ucvijeli keri moje i ako uzme ene preko keri mojih, nee ovjek biti izmeu nas nego gle Bog je svjedok izmeu mene i tebe. I Laban ga nazva Jegar-Sahadut, oznaava kakvo je dobro koje je predstavljeno Labanom; a Jakov ga nazva Galad, oznaava kakvo je dobro Boanskog Prirodnog; i Labanree: ova gomila neka bude svjedok izmeu mene i tebedanas, zatose prozva Galad, oznaava da e to biti u venosti, i da to je njegov kvalitet; i Mispa, jer ree: NekaJehova gleda (bude svedok) izmeu mene i tebe, oznaava prisustvoGospodovog Boanskog Prirodnog; kad uzmoemo vidjeti jedan drugoga, oznaava odvajanje u pogledu onoga to pripada crkvi; ako ucvijeli kerimoje i ako uzme ene pored keri mojih, nee ovjek biti izmeu nas, nego gle Bog e biti svjedok izmeu mene itebe, oznaava potvrivanje. 4195. Stih 47. I Laban ga nazva Jegar- Sahadut.Da ovo oznaava kakvo je dobro predstavljeno Labanom, vidi se iz znaenja nazvati, i nazvati imenom, to je kvalitet (br. 144, 145, 1754, 2009, 2724, 3421). Na jeziku Sirije, otkuda je doao

369

Laban, Jegar-Sahadut oznaava svedokovu gomilu (stub). U drevna vremena gomile (stupovi) su bili znak, ili svedok, pa su posle sluili i za bogotovanje; ovde, kao znak i kao svedok; kao znak, da je tu bila granica; a kao svedok, da je tu uvaena vera (sklopljen savez), da nijedan od njih nee prei tu granicu zla radi protivu drugoga; to je jasno izLabanovih rei: Gledaj ovu gomilu i gledaj ovaj spomenik: da ni ja neu prijei preko ove gomile k tebi i ti k meni nee prijei preko gomile i spomenika ovoga na zlo (stih 52). Iz ovoga se vidi ta oznaava Jagar-Sahadut, ili svedokova gomila (stub). Ali u unutranjem smislu ona oznaava kakvo je bilo dobro od istina prestavlejno Labanom, to jest, da se ovim predstavljaju oni koji su u dobrima od dela (opo delima), kao to su dobra kod Neznaboaca. 4196. A Jakov ga nazva Galad.Da ovo oznaava kakvo je dobro koje pripada Boanskom Prirodnom, vidi se iz reprezentacije Jakova, to je Gospodovo Boansko Prirodno, kao to je gore esto pokazano. Na Hebrejskom jeziku, ili jeziku Hahana, odakle je bio Jakov, Galad znai gomilu ili svedoka, ili svedokovu gomilu (stup). A ta u unutranjem smilsu oznaava svedokova gomila, sledi sada. 4197. Stih 48. I ree Laban: ova gomila neka bude svjedok izmeu mene i tebe danas; za to se prozva Galad. Da ovo oznaava da e ovako biti u venosti, to ponovo pokazuje kavalitet, vidi se iz znaenja gomile, to je potvrda dobra preko istine (o emu vidi nie): iz znaenja danas, to je venost (br. 2838, 3998); i iz znaenja nazvati imenom, to je kvalitet (br.144, 145, 1754, 2009, 2724, 3421). Sam kvalitet sadran je u imenu Galad; jer u drevna vremena imena koja su davana, sadravala su kvalitet (br. 340, 1946, 2643, 3422). Iz ovoga se vidi ta je oznaeno sa Laban ree: Ova gomola (stup) neka bude svjedok izmeu mene i tebe danas, stoga se nazva Galad, naime, svedoanstvo povezanosti dobra ovde oznaenog Labanom, sa dobrom Boanskim Gospodovog Prirodnog, pa stoga povezanost Gospoda sa Neznabocima preko dobra; ovo je ono dobro koje je sada predstavljeno Labanom (br. 4189). Istine ovoga dobra svedoe za povezanost; pa ipak, sve dok ive u svetu, njihovo je dobro sa strane (sporedno), jer nemaju istina Boanskih. Ali oni koji ive u ovome dobru, to jest, u uzajamnoj ljubavi, iako nemaju istina Boanskih neposredno iz Boanskog izvora, to jest, iz Rei, njihovo dobro nije zatvoreno, nego je takvo da se moe otvoriti; i ono se otvara u drugom

370

iotu, kada ih se pouava u istinama vere, i o Gospodu. Nije tako sa Hrianima, jer oni koji su u uzajamnoj ljubavi a jo vie oni koji su u ljubavi ka Gospodu, oni su u neposrednom dobru jo dok SEKCIJA 2 ive u svetu, jer su u Boanskim istinama; stoga, oni ulaze u nebo bez takve pouke, pod uslovom da u njihovim istinama nema obmana, koje treba prvo da se razagnaju. Ali oni Hriani koji nisu iveli u uzajamnoj ljubavi, oni su sebi zatvorili nebo, a mnogi su to uradili u takvom stepenu, da se vie ne moe otvoriti; oni znaju istine, ali ih osporavaju, i jo se utvruju protivu njih, ako ne ustima, a ono u srcu. To to je Labav prvo nazvao gomilu (stub) Jegar-Sahadut na svom jeziku, a to je posle nazvan Galad na jeziku Hanana, kad ova imena imaju isto znaenje, to je bilo radi molbe i radi povezanosti kroz to. Rei na jeziku Hanana, or usnama Hanana, znai moliti se (okrenuti se) Boanskom; jer se Hananom oznaava Gospodovo carstvo, a u najviem smislu, Gospod (br. 1697, 3038, 3705); kao to se vidi kod Isaije: U to e vrijeme biti pet gradova u zemlji Egipatskoj koji e govoriti jezikom Hananskim i zaklinjati se Jehovom nad vojskama; jedan e se grad zvati Aheres. U to e vrijeme biti oltar Jehovin usred zemlje Egipatske, i spomenik Jehovin na mei njezinoj. I bie znak i svjedoanstvo Jehovi nad vojskama u zemlji Egipatskoj (XIX.18-20). Svedok ovde oznaava potvrivanje dobra preko istine, i istine preko dobra; a da otuda svedoanstvo oznaava dobro od kojega potie istina, i istinu iz koje potie dobro,moe se videti iz drugih odlomaka u Rei. Da SEKCIJA 3 svedok oznaava potvrivanje dobra preko istine, i istine preko dobra, vidi se iz sledeih odlomaka u Rei. Kod Joue: A Joua ree narodu: sami ste sebi svjedoci da ste izabrali sebi Jehovu da mu sluite. I oni rekoe; svjedoci smo. Povrzite dakle bogove tue to su meu vama, i privijte srce svoje ka Gospodu Bogu Izrailjevu. A narod ree Joui: Jehovi Bogu svojemu sluiemo i glas njegov sluaemo. Tako uini Joua zavjet s narodom onaj dan i postavi im uredbe i zakone u Sihemu. I napisa Joua ove rijei u knjigu zakona Boijeg; i uzevi kamen velik podie ga pod hrastom koji bjee kod svetinje (kovega) Jehovine. I ree Joua narodu: evo, kamen ovaj neka nam bude svjedoanstvo; jer je (ovaj kamen) uo sve rijei Gospodove koje nam je govorio; i neka vam bude svjedoanstvo da ne biste slagali Bogu svojemu (XXIV.22-27). Da je svedok ovde potvrivanje, jasno je, naime, da je potvrda saveza, to je stoga to potie iz povezanosti; jer savez (zavet) oznaava povezanost (br. 665, 1923, 1938, 1864, 1996, 2003, 2021). A poto povezanost s Jehovom ili s Gospodom moe da

371

postoji samo preko dobra; a svako dobro je onakvo kakva je istina povezana s tim dobrom; to sledi da svedok oznaava potvrivanje dobra preko istine. Dobro na koje se ovde misli, je povezanost s Jehovom ili Gospodom kada izaberu Njega da Mu slue; a istina kojom se potvruje, je kamen. (Da kamen oznaava istinu, moe se videti gore, br. 643, 1298, 3720). U najviem smislu, kamen je Gospod Sam, jer sva je istina od Njega, pa se stoga i naziva stenom (kamenom) Izraljevom (Postanje XLIX.24); a kae SEKCIJA 4 se i, Gle, svjedok je ovaj kamen, jer on je uo rei Jehovine koje nam je govorio. Kod Jovana: I dau dvojici svojijeh svjedoka i proricau hiljadu i dvjesta i ezdeset godina obueni u vree. Ovi su dvije masline i dva ika to stoje pred gospodarom zemaljskim. I ako im ko nepravdu uini, oganj izlazi iz usta njegovijeh, i pojee neprijatelje njihove; i koji htedbude da da im uini na ao onaj valja da bude ubijen. I ovi e imati vlast da zatvore nebo, da ne padne dad na zemlju u dane njihovog proricanja; i imae vlast nad vodama, da ih pretvaraju u krv, i da udare zemlju svakom mukom, kadgod htjedbudu. I kad svre svjedoanstvo svoje, onda e zvijer to izlazi iz bezdani uiniti s njima rat, i pobijedie ih i ubiti. I poslije tri dana i po duh ivota od Boga ue u njih, i stae oba (svjedok) na nogama svojim, i strah veliki napade na one koji ih gledahu (XI.37,11). Da su dva svjedoka ovde pomenuta dobro i istina, to jest, dobro u kojemu je istina, i istinaa koja je od dobra, obe potvrene u srcima, vidi se iz toga to se kae da su dva svedoka dve masline i dva svetnjaka. (Da je maslina (maslinovo stablo) takvo dobro, moe se videti gore, br. 886.) Dva maslinova stabla oznaavaju nebesko dobro i duhovno dobro. Nebesko dobro je dobro ljubavi ka Gospodu, a duhovno dobro je dobro ljubavi ka blinjemu. Svijetnjaci su istine od ovih dobara, kao to e biti pokazano kada bude govora, po Gospodovoj Boanskoj milosti, o svetnjacima. Da ova dobra i istine imaju mo da zatvore nebo i da ga otvore, moe se videti u predgovoru dvadeset i drugom poglavlju; da e ih zvijer iz bezdana, to jest, iz pakla, ubiti , oznaava pustoenje dobra i istine unutar crkve; i da e duh ivota od Boga ui u njih, i da e SEKCIJA 5 stati na svoje noge,oznaava jednu novu crkvu. Da su u drevna vremena gomile (stupovi) postavljani kao svedoci, i da su posle bili oltari, vidi se kod Joue: Sinovi Ruvimovi i Gadovi e tada rei: vidite sliku od oltaraJehovinog koju nainie oci nai ne na rtvu paljenicu ni na drugu rtvu, nego da je svedoanstvo meu nama i vama. I prozvae sinovi Ruvimovi i Gadovi onaj oltar Ed govorei: svjedok je meu nama

372

da je Jehova Bog na (XXII.28,34). Oltar je dobro ljubavi, i u najviem smislu, Gospod Sam (br. 921,2777,2811). U unutranjem smislu, svjedokSEKCIJA 6oznaava potvrdu dobra preko istine. A poto se svedokom oznaava potvrivanje dobra kroz istinu i istine kroz dobro, stoga, u najviem smislu, svedok oznaava Gospoda, jer je On Boanska istina koja potvruje; kao kod Isaije: Evo, dadoh ga za svjedoka narodima; za vou i zapovjednika narodima (LV.4). Kod Jovana:I od Isussa Hrista, koji je vjeran Svjedok, prvoroeni iz mrtvih, i knez nad carevima zemaljskim (Otkr. I.5). Kod istoga: Ovo ree vjerni i istiniti Svjedok, poetak stvaranja Boijega (Otkr, III.14). SEKCIJA 7 Zapovest koja je data reprezentativnoj crkvi, da svaka istina poiva na rei dva ili vie svedoka, a nikako na jednom (Brojevi XXXV.30; Zak. PonovljeniXVII.6,7; XIX.15; Mateja XVIII.16), zasnovana je na Boanskom zakonu da jedna istina ne potvruje dobro, nego vie istina; jer jedna istina nepovezana s drugima koje je potvruju, ali zajedno, jer se iz jedne moe videti druga. Ne stvara se samo jedna forma, to jest, jedan kvalitet, nego vie njih povezanih u niz. Jer kao to jedan ton ne stvara melodiju, a jo manje harmoniju, tako ni jedna istina. Ovo su stvari na kojima je zasnovan zakon o kome se govori, iako u izvanjskom obliku izgleda da je zasnovana na graanskom stanju (ivotu); meutim, jedna nije suprotna drugoj, kao to je sluaj i sa zapovestima iz SEKCIJA 8 Desetoreja, o kome vidi gore (br. 2609). Da svedoanstvo oznaava dobro od kojega dolazi istina, i istinu koja je od dobra, sledi iz onoga to je reeno; ako i iz toga to se zapovesti iz Desetoreja napisane na kamenim tablicama nazivaju jednom reju svedoanstvo, kao kod Mojsija: Mojsije sie sa brda, i sa dve tablice svedoanstva u rukama, tablicama koje su bile ispisane na dve strane (Izlazak XXXI.15) (prim. prev. Autor ponekad prevodi iz originala na nain kako vie odgovara unutranjem smislu. U Daniievom prevodu ovaj stih ide ovako: I izgovorivi ovo Mojsiju na gori Sinajskoj, dade mu dvije plae svjedoanstva, ploe pisane prstom Boijim). AIi poto su tablice (ploe) bile stavljene u koveg, to se koveg zvao koveg svedoanstva, kao kod Mojsija: Jehova ree Mojsiju, Stavie u koveg zaveta ono to u ti dati (Izlazak XXV.16,21). Mojsije uze i stavi svedoanstvo u koveg (Izlazak XL.20). Kod istoga: I tu u se sastajati s tobom i govoriu ti ozgo sa zaklopca izmeu dva heruvima, koji e biti na kovegu od svjedoanstva (Izlazak XXV.22). Kod istoga: I neka metne kad (tamjan) na oganj da dim od kada zakloni zaklopac koji je na svjedoanstvu

373

(Levitska XVI.13). Kod istoga: I ostavi ih (palice dvanaest plemena) u atoru od sastanka (Brojevi XVII.4). (Da se po ovome kovegu nazivao i koveg svedoanstva, vidi, pored ve navedenih odlomaka, i Izlazak XXV.22; XXXI.7; Otkr. XV.5).Stoga su se zapovesti Desetoreja SEKCIJA 9 nazivale svedoanstvo, jer su pripadale zavetu (savezu), to jest povezanosti izmeu Gospoda i oveka; koje se povezivanje moe ostvariti samo ako ovek dri zapovesti, ne samo u spoljanjem njihovom obliku, nego i u unutranjem. ta je unutranja forma ovih zapovesti, moe se videti gore (br. 2609); stoga, dobro potvreno istinom, i istina koja proistie iz dobra, su ono to je oznaeno svedoanstvom. Poto je tako, tablice (ploe) su se zvale tablice zaveta; a koveg, koveg zaveta. Iz svega ovoga se vidi ta je u pravom smislu oznaeno u Rei svedoanstvom (kao u Zak. Ponovljeni IV.45;VI.17,20; Isa. VIII.16; 2 o Carevima XVII.15; Psalam XIX.7; XXV.10; LXXVIII.5; VI.9;XII.17;XIX.10). 4198. Stih 49. A prozva se i Mispa, jer ree Laban: neka Jehova gleda izmeu mene i tebe, kad ne uzmoemo vidjeti jedan drugoga. Da ovo oznaava prisustvo Gospodovog Boanskog Prirodnog, naime, u dobru koje je sada predstavljeno Labanom, vidi se iz znaenja gledati ili vidjeti, to je prisustvo; jer onaj koji gleda drugoga, ili ga vidi s visine, taj je prisutan kod njega preko vida. Osim toga, vidjeti, kad se odnosi na Gospoda, oznaava predvianje i provienje (br, 2837, 2839, 3686, 3854, 3863), pa stoga i prisutnost, ali kroz predvianje i provianje. to se tie Gospodovog prisustva, On je prisutan kod svakoga, ali prema onome kako Ga se prima; jer svaiji ivot je samo od Gospoda. Oni koji primaju Njegovo prisustvo u dobru i u istini, oni su u inteligenciji i u mudrosti; ali oni koji Ga ne primaju u dobru i istini, oni su u ivotu bezumlja i ludosti; ali jo uvek imaju sposobnost da razumeju i da budu mudri. Da imaju ovu sposobnost, vidi se po tome to su u stanju da se pretvaraju i simuliraju ono to je dobro i istinito u izvanjskom obliku, i da tako osvoje ljude, to ne bi bilo mogue da nemaju ovu sposobnost. Kvalitet prisustva oznaen je Mispom; ovde, kvalitet kod onih koji su predstavljeni Labanom; jer u izvornom jeziku, ime Mispa dolazi od gledati. 4199. Kad ne uzmoemo vidjeti jedan drugoga. (jer emo biti skriveni jedan ovek od drugoga).Da ovo oznaava razdvajanje od onoga to pripada crkvi, vidi se iz znaenja biti skriven, to je razdvajanje; i iz znaenja , jer emo biti skriveni ovjek

374

jedan od drugoga, to su oni koji su unutar crkve, i oni koji su izvan crkve. Za ove se kae da su skriveni, zato to su odvojeni u pogledu dobra i istine, a to znai od onoga to pripada crkvi.(prim.prev. Odvojeni i skriveni jedan od drugogakao na pr. Hriani i Neznaboci). 4200. Stih 50. Ako ucvijeli keri moje i ako uzme ene pored keri mojih, nee ovjek biti izmeu nas nego gle Bog svjedok izmeu mene i tebe. Da ovo oznaava da oseanja istine treba da ostanu unutar crkve, jasno je iz znaenja keri, ovde Rahele i Lije, a to su oseanja istine (vidi br. 3758, 3782, 3793, 3819); iz znaenja ena, to su oseanja istine koja nije prava, to jest ona je takva da ne pripada crkvi; jer oseanja istine ine crkvu; tako da uzeti ene preko njih oznaava da e biti i drugih oseanja pored onih koja pripadaju pravoj istini; iz znaenja nee ovjek biti izmeu nas,a to je kada e jedan ovek biti skriven od drugoga (nevidljiv drugome), to jest, kada su razdvojeni (o emu vidi upravo gore, br.4199). Iz ovoga je jasno da se ovim reima oznaava da oseanja prave istine treba da ostanu unutar crkve, i da ne treba da se opogane istinama koje nisu prave. 4201. Gle, Bog e biti svjedok izmeu mene i tebe. Da ovo oznaava potvrivanje, ovde od Boanskog, vidi se iz znaenja svedoka, to je potvrivanje (vidi br. 4197). 4202. Stihovi 51-53. I jo ree Laban Jakovu: gledaj ovu gomilu i gledaj ovaj spomenik koji podigoh izmeu mene i tebe. Svjedok je ova gomila i svjedok je ovaj spomenik: da ni ja neu prijei preko ove gomile k tebi ni ti k meni da ne e prijei ove gomile i spomenika na zlo. I jo Laban ree Jakovu: gledaj ovu gomilu, i gledaj ovaj spomenik (stup) koji podigoh izmeu mene i tebe, oznaava povezivanje; svjedok je ova gomila i svjedok je ovaj spomenik (stup), oznaava potvrivanje; da ni ja neu prijei preko ove gomile i spomenika k tebi ni ti k meni da ne e prijei ove gomile i spomenika na zlo, oznaava granicu koliko moe da se uliva od dobra; Bog Avramov i Bog Nahorov neka sude meu nama, oznaava Boansko koje utie u oba (dobra); i Bog (bogovi) oca njihova, oznaava od najvieg Boanskog; i Jakov se zakle i strahom oca svojega Isaka, oznaava potvrivanje od Boanskog Ljudskog, koji se u ovom stanju naziva Strahom.

375

4203. Stih 51. I Laban ree Jakovu: Gledaj ovu gomilu i gledaj ovaj spomenik koji podigoh izmeu mene i tebe. Da ovo oznava povezivanje, vidi se iz onoga to je gore reeno; jer su gomila i spomenik bili znak i svedok da je nainjen zavet (savez), to jest, prijateljstvo: tako, u unutranjem smislu, znaenje je povezivanje. 4204. Stih 52. Svjedok je ova gomila i svjedok je ovaj spomenik. Da ovo oznaava povezivanje,vidi se iz znaenja svjedoka, to je potvrivanje; naime, dobra kroz istinu koja je spomenik, i istine od dobra koja je gomila ( o kojoj vidi gore, br. 4197). 4205. Da nee prijei preko ove gomile i spomenika ovoga na zlo. Da ovo oznaava granicu koliko moe da se uliva od dobra, vidi se iz znaenja prijei preko, to je ulivati se (uticati); iz znaenja gomile, to je dobro (br. 4192); i iz znaenja spomenika (stupa), to je istina (o emu vidi br. 3727,3728,4090); a i stoga to su i gimila i spomenik bili za znak i za svedoka; ali ovde kao znak za granicu. Poto se govori o povezivanju, to u unutranjem smislu misli na granicu koja odreuje koliko se moe uliti od dobra. Gore je bilo reeno da se povezivanje ostvaruje preko dobra, i da se dobro uliva prema tome kako se prima. Ali primanje je mogue samo preko istina, jer ono se uliva u istine; jer dobro je agent (ono to deluje), a istina je prijemnik; tako su sve istine prijemni sasudi (br. 4166). Poto su istine ono u ta se uliva dobro, to istine ograniavaju priliv dobra; i to je ono to je ovde oznaeno granicom koliko moe da se ulije od dobra. Kakav je ovaj sluaj, bie ukratko reeno. Istine SEKCIJA 2 kod oveka, bez obzira ta su i kakve su prirode, ulaze u memoriju pomou oseanja, to jest, preko nekog uivanja koje pripada ljubavi. Bez oseanja, ili bez uivanja koje pripada ljubavi, nita ne moe da ue u oveka, jer u ovome je njegov ivot.Stvari koje su ule, reprodukuju se kad god se oseti slino uivanje, skupa sa mnogo drugih stvari koje se udruuju ili spajaju s ovima; a slino se deava i onda kada se ista istina reprodukuje, ako je ponovi isti ovek ili neko drugi, kada se ona ponovo oseti; jer poto su spojene, one ostaju zajedno. Iz ovoga se vidi kakav je sluaj s oseanjem istine; jer se istina koja ue skupa s oseanjem dobra, reprodukuje svaki put kada se slino oseanje oseti. Tako postaje jasno da ako ovek nije u dobru, nijedna istina se ne moe usaditi s oseanjem, i ukoreniti se dublje; jer je pravo oseanje istine od dobra koje pripada ljubavi ka Gospodu i ljubavi ka blinjemu. Dobro se uliva od Gospoda,

376

ali se moe uvrstiti samo u istinama; jer dobro je dobrodolo u istinama, jer se oni slau. Iz svega ovoga je jasno da se dobro prima u skladu sa prirodom istina. Istine koje postoje kod Neznaboaca koji ive u uzajamnoj ljubavi takve su prirode, da dobro koje se uliva od Gospoda, da nalazi u njima dobar prijem; ali samo dotle dok ive u svetu kao to ive Hriani koji imaju istine iz Rei i ive od njih u duhovnoj ljubavi ka blinjemu (br. 2589-2604). 4206. Stih 53. Bog Avramov i Bog Nahorov, bogovi oca njihova, neka sude meu nama. A Jakov se zakle i strahom oca svojega Isaka.Da ovo oznaava Boansko koje utie (uliva se) u oba (dobra), naime, u dobro koje imaju oni koji su unutar crkve, i u dobro koje imaju oni koji su izvan crkve, jasno je iz znaenja Boga Avramovog, to je Gospodovo Boansko u odnosu na one koji su unutar crkve, i iz znaenja Boga Nahorovog, to je Gospodovo Boansko u odnosu na one koji su izvan crkve. Iz ovoga je jasno da se ovim reima oznaava Boansko koje utie u oba. Razlog da Bog Avramov oznaavaGospodovo Boansko u pogledu onih koji su unutar crkve, je to to Abraham predstavlja Gospodovo Boanskom, pa stoga i ono to dolazi neposredno od Gospoda (br. 3245,3878). Otuda se oni, koji su unutar crkve, nazivaju sinovima Avramovim (Jovan VIII.39). A razlog da Bog Nahorov oznaava Gospodovo Boansko u odnosu na one koji su izvan crkve, je to to Nahor predstavlja Neznaboce, a njegovi sinovi one koji su u bratskim odnosima (u crkvi) (br. 2863,2864,3052,3778,3868). Iz ovoga razloga i Laban, koji je bio Nahorov sin, ovde predstavlja dobro koje je sa strane, kakvo imaju Neznaboci od Gospoda. Da se ovakve razne stvari od Gospoda predstavljaju, nije zato to su razne stavri u Gospodu, nego zato to se Njegovo Boansko prima na razne naine od strane ljudi. To je kao ivot u oveku, ivot koji se uliva i deluje na azne ulne i pokretake organe tela, i na razne udove i utrobu, i svuda pokazuje raznovrsnost. Jer oko gleda na jedan nain, uho na drugi, jezik opaa opet na drugi, jezik opet na drugi; tako se ruke i ake pokreu na jedan nain, stegna i stopala na drugaiji nain; plua rade na jedan a srce na drugi nain; jetra na jedan, a stomak na drugi, i tako dalje;ali i pored toga, jedan ih ivot aktivira na razne naine, nije stoga to ivot deluje na razne naine, nego zato to se prima na razne naine. Jer oblik svakoga organa odreuje kakvo e biti delovanje.

377

4207. Bog oca njihovog. Da ovo oznaava (da ovo dolazi) od Vrhovnog Boanskog, vidljivo je iz znaenja Bog oca, to je Vrhovno Boansko; jer gde god se otac spomene u Rei, to oznaava, u unutranjem smislu, dobro (br. 3703); a Otac Gospodov, ili Otac, kada ga Gospod tako naziva, je Boansko dobro koje je u Njemu (br. 3704). Boansko dobro je Vrhovno Boansko, dok je Boanska istina ono to je od Boanskog dobra, a to se naziva i Sinom. Osim toga, ovde se pod ocem misli na Teru, koji je bio otac i Avramu i Nahoru, i koji predstavlja zajedniko poreklo (stablo) crkava, kao to se moe videti gore (br. 3778). Otuda u relativnom smislu Avram predstavlja pravu crkvu; a Nahor Crkvu Neznaboaca (kao to je maloas reeno, br. 4206). 4208. A Jakov se zakle i Strahom oca svojega Isaka.Da ovo oznaava potvrivanje od Boanskog Ljudskog, koje se u vome stanju naziva Strahom (Stranim), jasno je iz znaenja zakleti se, to je potvrivanje (vidi br. 2842, 3375); i iz znaenja Strahom Isakovim, to je Gospodovo Boansko Ljudsko (br. 4180). Da su se zakletve davale u ime Gospodovog Boanskog Ljudskog, moe se videti gore, br. 2842. Razlog zato se ovde kae, SEKCIJA 2 Bog Avramov, Bog Nahorov, i Bog ocanjihovog, to jest, otac Tere, i Strah Isaka, Jakovljevog oca, je to to su Terini sinovi priznavali ovaj broj bogova, jer su bili idolopoklonici (br. 1353, 1356, 1992, 3667). A to je bilo neto osobito za tu kuu, da se svaka porodica klanjala svom sopstvenom bogu. To je razlog da se reklo, Bog Avramov, Bog Nahorov, Bog oca njihovog, i Strah Isakov. No i pored toga, porodici Avramovoj je bilo nareeno da priznaju Jehovu kao svog Boga; meutim, oni su ga priznali kao to bi priznali i nekog drugog boga, a preko kojega su se razlikovali od od ostalih Nenaboaca, pa su stoga priznavali Jehovu samo po imenu, a to je bio razlog to su prihvatili druge bogove, kao to se moe videti iz istorijskih delova Rei. Razlog ovog isto nominalnog priznavanja bio je taj, to su oni bili u spoljanjim stvarima, i to nisu znali za unutranje stvari, niti su eleli da ih znaju. to se njih tie, svaki obred SEKCIJA 3 u njihovoj crkvi bio je idolopoklonian, jer su bili odvojeni od unutranjih stvari; jer kada se odvoji od svog unutranjeg, svaki ritual u crkvi je idolopoklonian. Pa ipak, njima se moe predstaviti pravo stanje crkve; jer reprezentacije ne gledaju na osobu, nego na stvar (br. 665, 1097, 361, 3147). Meutim, kako bi postojala reprezentativna crkva, a da postojala neka

378

komunikacija sa Gospodom preko neba sa ovekom, od posebne je vanosti da priznaju Jehovu, ako ne u srcu, a ono ustima; jer kod njih reprezentativi nisu doli od unutranjih stvari, nego od spojanjih; i na ovaj nain imali su komuinikaciju s Gospodom; sasvim drugaije nego u pravoj crkvi, gde se komunikacija odrava pomou unutranjih stvari. Iz istog razloga njihovo Boansko bogotovanje nije delovalo na njihove due, to jest, nije ih uinilo blaenim u drugom iviotu, nego samo uspenima SEKCIJA 4 u ovom svetu. Stoga, kako bi i dalje bili u ovim spoljanjim stvarima, injena su tolika uda , to ne bi bio sluaj da su bili u unutranjim stvarima; (prim, prev. Autor pie protivu uda kao dokaza vere, i smatra da su se deaala u prolosti jer ljudi nisu mogli da znaju unutranje stvari vere, pa se njihova vera donekle odravala udima). To je bio razlog da su kaznama, ropstvom, i pretnjama naterivani na bogotovanje; ali nikoga Gospod ne nagoni u unurtranje bogotovanje, nego se ovo usauje kroz slobodu (br. 1937, 1947, 2874-2881, 3145, 3146, 3158, 4931). Najvanije u njihovom spoljanjem (oveku) bilo je to da ispovedaju Jehovu; zato to je Jehova bio Gospod, koji je bio predstavljen u svim stvarima koje su pripadale toj crkvi. (Da je Jehova bio Gospod, moe se videti gore, br. 1343, 1736, 2921, 3935), 4209. Stihovi 54,55. I Jakov prinese rtvu na gori, i sazva brau svoju na veeru, i jedoe pa noie na gori. A u jutro usta Laban, i izljubi svoju unuad i keri svoje, i blagoslovi ih, i otide, i vrati se u svoje mjesto. I Jakov prinese rtvu na gori, oznaava bogotovanje od dobraljubavi; i pozva brau svoju na veeru, oznaava usvajanje dobra od Gospodovog Boanskog Prirodnog; i jedoe pa noie na gori, oznaava smirenje; a u jutro usta Laban rano, oznaava prosvetljenost ovoga dobra od Gospodovog Boanskog prirodnog; i izljubi sinove svoje i keri svoje, oznaava priznavanje ovih istina ioseanja istina; i blagoslovi ih, oznaava radost; I Laban otide i vrati se u svoje mjesto, oznaava kraj reprezentacije Labana. 4210. Stih 54. I Jakov prinese rtvu na gori. Da ovo oznaava bogotovanje od dobra ljubavi, vidi se iz znaenja rtve, to je bogotovanje (vidi br. 922, 923, 2180); i iz znaenja gore, to je dobro ljubavi (br. 795, 796, 1430). rtva oznaava bogotovanje jer su rtve i rtve-paljenice bile glavne stvari u celom bogotovanju posle i u Hebrejskoj reprezentativnoj crkvi. Oni su prinosili rtve i na gorama, to se vidi iz raznih odlomaka u Rei, zato to je gora, zbog svoje visine, oznaavala

379

stvari koje su na visini, kao to su one u nebu i koje se nazivaju nebeske; I otuda, u najviem smislu, one su oznaavale Gospoda, kojega su ti ljudi nazivali Svevinji. Ovako su mislili zbog izgleda, jer stvari koje su vie unutranje, one izledaju da su visoko, kao nebo oveku. Ovo (nebo) je unutar njega, ali on pretpostavlja da je na visini. It toga razloga gde god se u Rei pomene neto visoko, u unutranjem smislu ozanava se neto to je unutarnje. U svetu mora da se tako pretpostavi da je nebo u visini, kako zato to se vidljiva nebesa prostiru iznad nas, tako i zato to je ovek u vremenu i u prostoru, pa stoga misli od ideja koje otuda potiu; a i zato to malo ljudi znaju ta je to unutranje, a jo manje njih da tamo nema ni prostora ni vremena. Istoga je jezik u Rei u skladu s idejama ovekove misli; a da je umesto toga jezik (u Rei) u skladu s aneoskim idejama, rezultat bi bio da ovek ne bi mogao nita da opazi; nego bi svako stajao pitajui se ta je to, i da li je to bilo ta, i onda bi to odbacio kao neto to se ne moe razumeti. 4211. I pozva brau svoju na veeru. Da ovo oznaava usvajanje dobra od Gospodovog Boanskog Prirodnog, vidi se iz znaenja brae, a to su oni koji su sada povezani zavetom, to jest, prijateljstvom; a u unutranjem smislu, one koji su u dobru i istini (da se ovi nazivaju braom, moe se videti gore, br. 367, 2360, 3303, 3459, 3803, 4191); iz znaenja jesti, to je usvajanje (vidi br. 3168, 3513, 3832; i da su banketi i gozbe kod drevnih oznaavale usvajanja i povezivanja preko ljubavi i ljubavi ka blinjemu, vidi gore, br. 3596), i iz znaenja veere (hleba), to je dobro ljubavi (br. 276, 680, 1798, 3478, 3735), u najviem smislu Gospod. (br. 2165, 2177, 3478, 3713). Poto u najviem smislu veera (jelo, hleb) oznaava Gospoda, stoga oznaava i sve sveto koje je od Njega, to jest, sve dobro i istinito; a poto nema nita dobro, koje je dobro, osim onoga koje pripada ljubavi i ljubavi ka blinjemu, to veera (hleb) oznaava ljubav i ljubav ka blinjemu. A rtve u staro doba samo su to i oznaavale, iz kojega su se razloga i nazivale jednom reju hleb (br. 2165). Oni su i jeli zajedno meso od rtava , da bi na taj nain bila predstavljena nebeska gozba, to jest, povezivanje preko dobra ljubavi i ljubavi ka blinjemu. To je ono to se sada oznaava Svetom Veerom; jer ona je zamenila rtve, a posveene stvari su zamenile gozbe; a Sveta veera je jedno spoljanje koje pripada crkvi a koje u sebi sadri jedno unutranje, i preko ovoga unutranjeg ovek, koji je u ljubavi i u ljubavi ka blinjemu, povezuje se s nebom, a preko

380

njega sa Gospodom. Jer i u Svetoj veeri, jesti oznaava usvajanje, a hleb nebesku ljubav, dok vino oznaava duhovnu ljubav; i to tako potpuno da kada je ovek u svetom stanju dok ga jede, samo se to u nebu i opaa (osea se nebeska i duhovna ljubav). Razlog to se SEKCIJA 2 koristi izraz usvajanje dobra od Gospodovog Boanskog Prirodnog je stoga to je predmet o kome se govori sada dobro Neznaboaca, a to je dobro koje je predstavljeno Labanom (br. 4189). ovekovo povezivanje sa Gospodom nije povezivanje sa Njegovim Najviim Boanskim Samim, nego sa Njegovim Boanskim Ljudskim; jer ovek ne moe da ima bilo kakvu ideju o Gospodovom Svevinjem Boanskom, koje toliko prevazilazi njegovu ideju, tako da se ona gubi i nestaje; ali moe da ima ideju o Njegovom Boanskom Ljudskom. Jer svak se povezuje milju i oseanjem s nekim o kome ima neku ideju, a nikako s nekim o kome nema nikakvu ideju. Ako neko, mislei o Gospodovom Ljudskom, ima svetost u svojoj ideji, on tako isto misli i o svetom proishodeem koje, poto dolazi od Gospoda, ispunjava nebo, tako da taj ovek misli i o nebu; jer u svome sklopu, nebo se odnosi na oveka, i to dolazi od Gospoda (br. 684, 1276, 2996, 2998, 3624-3649); i ovo objanjava zato nije mogue povezivanje sa Gospodovim Svevinjim Boanskim, nego samo sa Njegovim Boanskim Ljudskim, a preko Njegovog Boanskog Ljudskog, s Njegovim Svevinjim Boanskim. Otuda se kae kod Jovana, da niko nikad nije video Boga, osim jedino-roenog Sina (I.18); i da niko ne moe doi k Ocu osim preko Njega; pa se otuda On i naziva Posrednik (Mediator). Da je ovakav sluaj, moe se lako saznati iz injenice da mnogi unutar crkve veruju u Vrhovno Bie, i ne uvaavaju Gospoda, a to su upravo oni koji u nita ne veruju, ak ni da postoji nebo, ili pakao, i koji se klanjaju prirodi. Osim toga, kada bi ove osobe htele da prime pouku kroz iskustvo, videle bi da i zli (ljudi) ak i SEKCIJA 3 najgori, kau isto. (prim.prev. Autor se obara na tz deiste, a to su oni koji smatraju da je priroda sve, i da ako Bog postoji, nije potrebno otkrovenje jer se On pokazuje u prirodi. Autor oito pripada teistima, iako je i sam bio prirodnjak istraiva i ininjer dok mu Gospod nije otvorio unutranji vidi, preko kojega se uverio u apsolutnu stvarnost neba i pakla, kao proizvoda ovekovih misli, oseanja i dela, a sve po Boanskim zakonima reda). A to se tie Gospodovog Ljudskog, ljudi o njemu misle na razne naine, a jedan je vie svet nego drugi (nain). Oni koji su unutar crkve, oni su u stanju da misle da je Njegovo Ljudsko Boansko (Boanske prirode), i da je On,

381

kako kau, jedno s Ocem, i da je Otac u Njemu i On u Ocu. Ali oni koji su izvan crkve, oni to ne mogu, kako zato to ne znaju nita o Gospodu, tako i zato to nemaju ideju o Boaskom osim iz slika koje vide svojim oima, i idola koje mogu da dodirnu svojim rukama. Pa ipak, Gospod se povezuje s ovima preko dobra koje pripada njihovoj ljubavi ka blinjemu i preko poslunosti koja je unutar njihove grube ideje o Njemu. Stoga se ovde kae da ovakvi usvajaju dobro od GospodovogBoanskog Prirodnog; jer povezivanje Gospoda sa ovekom je u skladu s njegovom misli i oseanjem. Oni koji su u najsvetijoj ideji o Gospodu, a u isto vreme u znanjima i oseanjima dobra i istine, kao to to mogu biti oni koji su unutar crkve, oni se povezuju s Gospodom u pogledu Njegovog Boanskog Racionalnog; dok oni koji nisu u ovakvoj svetosti, niti u unutranjoj ideji i oseanju, ali su ipak u dobru ljubavi ka blinjemu, oni se povezuju sa Gospodom u pogledu Njegovog Boanskog Prirodnog. Oni koji imaju svetost jo grublje vrste, povezuju se s Gospodom u pogledu Njegovog Boanskog ulnog; a to je povezivanje koje je predstavljenio mjedenom zmijom, da oni koji je pogledaju, da se oporavljaju od ujeda zmija (Brojevi XXI.9). Ovako su povezani oni meu Neznabocima koji se klanjaju idolima, a ive u ljubavi prema blinjem u skladu s njihovom religijom. Iz svega ovoga sada je jasno ta se oznaava usvajanjem dobra od Gospodovog Boanskog Prirodnog, koje je oznaeno Jakovljevim pozivanjem svoje brae na veeru. 4212. I jedoeveeru (hleb). Da ovo oznaava efekat, naime, u spoljanjem smislu, prijateljstvo, a u najviem smislu, povezivanje preko dobra i istine u Gospodovim Prirodnim, to je oito. 4213. I noie na gori. Da ovo oznaava smirenje, vidi se iz znaenja noiti (provesti no) , to je imati mir (vidi br. 3170), stoga smirenje. Bio je to obred, da oni kojiuhavte veru (zavet), da provedu no na jednom mestu, jer provesti celu no na jednom mestu bio je znak da nema neprijateljstva, a u unutranjem smislu, da se je to bilo smirenje i mir; jer oni koji su povezani dobrom i istinom, smireni su i u miru su. Stoga se kae ovde, na gori, jer gorom se ozaava dobro ljubavi i ljubavi ka blinjemu (vidi br. 4210); jer dobro ljubavi i ljubavi ka blinjemu donosi mir. (ta su mir i smirenje, moe se videti gore, br. 92,93,1726,2780,3696,3780).

382

4214. Stih 55. A u jutro rano usta Laban. Da ovo oznaava prosvetljenje ovoga dobra od Gospodovog Boanskog Prirodnog, vidi se iz znaenja u jutro ranoustati, to je prosvetljenje (vidi br. 3458, 3723); i iz repezentacije Labana, to je dobro onakvo kakvo je kod Neznaboaca (br. 4189). Da je ovde oznaeno prosvetljenje ovoga dobra od Gospodovog Boanskog Prirodnog, vidi se iz nizova. to se tie prosvetljenja, ono je od Gospoda, a preko dobra koje je u oveku; pa kakvo SEKCIJA 2 je dobro, takvo je i prosvetljenje. Veina sveta veruju da su oni ljudi prosvetljeni koji mogu da razmiljaju o dobru i istini i ozlu i obmani; i da je njihovo prosvetljenje utoliko vie to su u stanju da sa vie istananosti i otrine govore o ovim stvarima,da ih potvruju znanjima-reima, i da ih uine da (njihovi argumenti) izgledaju verovatni, nalazei prava uporeenja, osobito ona koja se osanjaju na ula, kao i drugim nainima ubeivanja. A ovi ljudi mogu da ne budu u prosvetljenju, uprkos njihove moi imaginacije i ubeivanja. Postoje dve vrste ove moi; jedna koja dolazi od svetlosti neba, i druga od lane svetlosti; one u izvanjskoj formi izledaju sline, iako su u unutarnjoj formi sasvim razliite. Ona vrsta koja dolazi od svetlosti neba, ta je u dobru, to jest, u onima koji su u dobru, i koji od dobramogu da vide istinu, i da znaju kao u vedrom danu da je neto tako, ili nije tako. Dok je ona (vrsta moi) kojadolazi od lane svetlosti, ta je u zlu, to jest, u onima koji su u zlu; a njihova sposobnost da rezonuju o ovakvim stvarima dolazi odtoga to imaju sposobnost da to znaju, ali nemaju oseanja da to i ine (dobro); a da to znai ne SEKCIJA 3 biti prosvetljen, to svako moe da shvati. to se tie lane (varljive) svetlosti, ta stvar ovako izgleda u drugom ivotu: Oni koji su u ovakvoj svetlost dok su u svetu, u slinom su svetlu i u drugom ivotu; oni tamo rezonuju o dobru i istini i o zlu i obmani mnogo savrenije i vetije nego u ivotu tela; jer njihove misli nisu vie zatrpane i usporene zbog svetskih i telesnih briga, niti su u takvoj okolini kao kad su bili u telu i u svetu. Meutim, ubrzo se pokazuje, ne njima, nego dobrm duhovima i anelima, da njihova rezonovanja pripadaju lanoj svetlosti, i da se svetlost neba koja utie u njih, da se trenutno menja u takvu svetlost; tako da no to je bilo svetlost neba, to se kod njih ugasilo, kao kada svetlo sunca padne na neto neprozirno i postane crno; ili se odbija kao kod onih koji su u lanim naelima; ili je izokrenuta, kao kad sunana svetlost pada na rune i neiste predmete, i proizvodi odvratne boje i odbojne mirise. Takav je sluaj s onima koji su u lanoj svetlosti i koji veruju da su vie prosvetljeni od drugih zato

383

to mogu da SEKCIJA 4 rezonuju inteligentno i mudro, dok u isto vreme ive u zlu. Ko su ovi i kakvoga su karaktera, pokazuje se iz svega to govore, pod uslovomda se ne pretvaraju (da ne krivotvore dobro) kako bi obmanjivali (druge). Oni koji osporavaju ili preziru Gospoda, a u sebi ismejavaju one koji Ga ispovedaju, oni su meu takvim duhovima. Ameu njima su i oni koji vole preljube, i koji ismevaju one koji veruju da su brakovi sveti, i da se ne sme nad njima (brakovima) initi nasilje. Meu njima su i oni koji veruju da su zapovesti i crkveni nauci za obian svet, kako bi je taj svet drao u pokornosti, ali koji sami po sebi nemaju vrednosti. Isto tako su meu njima i oni koji sve stvari pripisuju prirodi, i veruju da su prostoduni i slabe pameti oni koji to pripisuju Boanskom. Meu njima su i oni koji sve pripisuju svojoj pameti, i koji to kau i koji se utvrde u miljenju, da postoji Vrhovno Biekoje vlada na opti ili univerzalni nain, ali nita u pojedinostima ili individualno. A tako i u drugim SEKCIJA5sluajevima. (prim. prev. Autor govori o deistima, za koje je Bogasovniar, koji stvori i pokreneasovnik, a intervenira samo onda kada se neto ne moereiti bez Njegove intervencije). Takve su osobe u lanoj svetlosti i u drugom ivotu, i kada su sa slinima, oni rezonuju bistro; ali kada se priblie bilo kojem nebeskom drutvu, ovo se svetlo gasi i postaje tama; stoga se njihova misao zatamni u takvom stepenu, da ne mogu ni da misle; jer tada svetlost neba na njih utie na bolan nain, jer se ta svetlost, kao to je reeno, ili gasi kod njih, ili se odbija, ili izokrene; tada se oni sunovrate sami od sebe glavake u pakao, gde takva svetlost preovladava. Iz svega ovoga se moe videti ta je istinsko prosvetljenje, naime, da ono dolazi od dobra koje dolazi od Gospoda; kao i to ta je lano prosvetljenje, naime, ono koje dolazi od zla koje dolazi od pakla. 4215. I izljubi sinove svoje i keri svoje. Da ovo oznaava priznavanje ovih istina, i oseanja istina, vidi se iz znaenja izljubiti, to je povezivanje kroz oseanje (vidi br.3573,3574), pa stoga priznavanje, jer tamo gde postoji povezivanje preko dobra i istine, tu postoji i priznavanje istih; iz znaenja sinova, to su istine (br. 489, 491, 533, 1147, 2623, 3773); i iz znaenja keri, ovde SEKCIJA 2 Rahele i Lije, to su oseanja istih, to jest, istina (br. 3758, 3782, 3793, 3819). To je iz korespondencije, da izljubiti oznaava povezinje iz oseanja; jer postoji korespondencija neba sa svim organima i udovima tela, kao to je pokazano na

384

kraju poglavlja (plural). Postoji korespondencija unutranjih stvari oveka sa svim stvarima lica, iz kojega prosijava njegovo raspoloenje iz oiju. Tako isto postoji i korespondencija misli i oseanja u delima i pokretima tela; kao to je vrlo poznato, korespondencija upogledu kako pokreta voljnog tako i pokreta nevoljnog (nesvesnoga) karaktera. Jer poniznost srca ini da se klekne, to je vanjski pokret tela; poniznost jo vea ini da se (ovek) prostre na zemlju; dragost i veseo um ine da se peva i veselo podvikuje; tuga i unutranje aljenje vode u pla i zapomaganje; a povezivanje iz oseanja ini da se ljudi ljube. Iz ovoga je oito da zato to ovakvi spoljni inovi korespondiraju, oni su znakovi unutranjih stvari; i da u njima kao znakovima postoji jedno unutranje od kojega oni (znakovi) stiu svoj kvalitet. A kod onih koji ele da krivotvore unutranje stvari pomou spoljanjih, ovakve spoljanje stvari su isto tako znakovi, ali znakovi pretvaranja, licemerja, i obmane. Takav je sluaj s ljubljenjem, kojim neko eli da kae da voli nekoga iz srca; jer znada in ljubljenja dolazi od takve ljubavi, i da je to oznaka povezivanja iz oseanja; a on na ovaj nain eli da ubedi svoga blinjega da ga voli radi dobra kojeje u njemu; kada je to moda sebe radi, radi svoje asti i dobitka, pa stoga ne radi dobra, nego radi zla. Jer onaj koji sebe smatra svrhom, a ne posrednom svrhom koja vodi dobru, i koji eli da se povee s drugim radi toga, taj je u zlu. 4216. I blagoslovi ih. Da ovo oznaava radost, vidi se iz znaenja blagosloviti, to je odano eleti uspeh i sreu (vidi br. 3185); a to znai posvedoiti radost kad neko odlazi. 4217. I Laban otide i vrati se u svoje mjesto. Da ovo oznaava kraj reprezentacije Labana, vidi se iz znaenja vratiti se u svoje mjesto, to je vratiti se u preanje stanje. (Da je mjesto stanje, vidi gore, br. 2625, 2837, 3356, 3387, 3404). Sledstveno, ovim se reima oznaava kraj Labanove reprezentacije. Iz svega to je pokazano, moe se videti da sve stvari u Rei, kako u optem tako i u posebnom, sadre unutarnje stvari, i da su unutarnje stvari takve prirode da su prilagoene opaanju anela koji su kod oveka. Na primer: kada se spomene hleb u Rei, aneli nisu svesni marijalnog nego duhovnog hleba; tako, oni umesto hleba opaaju Gospoda, koji je Hleb ivota, kao to to On sam ui kod Jovana VI.33,35. Pa poto opaaju Gospoda, opaaju i ono to je od Gospoda, a to je Njegova ljubav za celi ljudski rod; a u isto vreme opaaju i ovekovo uzvraanje ljubavi

385

Gospodu; jer ove dve stvari postoje zajedno u SEKCIJA 2 jednoj ideji misli i oseanja. Tome su sline misli i oseanja oveka koji je u svetom stanju kada prima hleb u Svetoj veeri; jer on tada ne misli o hlebu, nego o Gospodu i Njegovoj milosti, i o onome to pripada ljubavi prema Njemu i prema blinjemu, jer misli o pokajanju i popravku ivota; ali ovo sa raznolikostima u skladu sa svetou u kojoj je, ne samo u svojoj misli, nego i u some oseanju. Iz svega ovoga je jasno da hleb, kada se spomene u Rei, sugerie anelima ne ideju hleba, nego ideju ljubavi, skupa sa bezbroj stvari koje pripadaju ljubavi. Isto je i s vinom, koje kad se ita u Rei, i kada se prima u Svetoj veeri, ne sugerie anelim misao o vinu, nego o ljubavi ka blinjemu. Poto je sluaj ovakav, da na ovaj nain postoji povezanost oveka s nebom, a preko neba sa Gospodom, to su hleb i vino postali simboli (znakovi), i oni sjedinjuju oveka koji je u svetosti ivota s SEKCIJA 3 nebom, a preko neba sa Gospodom. Isti je sliaj a svim u Rei, pa je stoga Re posrednik koji ujedinjava oveka sa Gospodom; a da nema ovakvog posredovanja, nebo ne bi moglo da utie kod oveka; jer bez neega to posreduje ne bi bilo sjedinjavanja, nego bi se nebo udaljilo od oveka; a kada bi se udaljilo, niko ne bi bio vie voen u dobro, ak ni u telesno i svetsko dobro; nego bi se sve spone, ak i one spoljanje, izgubile. Jer Gospod vlada nad ovekom koji je u dobru preko unutranji spona, koje su savest; ali nad onima koji su u zlo, samo preko spoljanjih spona; i ako bi se ove polomile, svaki bi ovek bio bezuman; kao to je ovek koji nema straha od zakona, bez traha za svoj ivot, i bez straha da moe izgubiti ast i dobit, pa i ugled- jer ovo su spoljanje spone te bi tako ljudski rod nestao. Iz svega ovoga moe se videti zato Re postoji, i kakav je karakter Rei. (Da je Gospodova crkva tamo gdeje Re, to je kao srce i plua, a da je Gospodova crkva gde nema Rei, da je to kao utroba koja ne moe da ivi bez srca i plua, moe se videti gore, br. 637, 931, 2054, 2853).

NASTAVAK O VELIKOM OVEKU, I O KORESPONDENCIJI. 4218. Na kraju prethodnih poglavlja, izneo sam ono to mi je bilo dato da vidim i opazim u svetu duhova i u nebima anela; na poslednjem mestu predmet je bio Veliki ovek i Korespondencija. Da bi se znalo potpuno kakav je sluaj sa ovekom,

386

i da je on povezan s nebom, ne samo mislima i oseanjima, nego i preko organskih oblika kako unutarnjih tako i spoljnih, i da bez te povezanosti on ne bi postojao ni trenutak, o tome moemo da vidimo u ovome delu nastavak razmatranja predmeta korespondencije s Velikom ovekom, a to je poelo na kraju prethodnih poglavlja. 4219. Kako bi italac uoptem imao neko znanje o tome kakov je sluaj sa Velikim ovekom, neka dri na umu daje nebo Veliki ovek, i da se nebo naziva Velikim ovekom jer ono korespondira Boanskom Ljudskom Gospodovom; jer samo je Gospod ovek, a aneo, i duh, i ovek na zemlji, su ljudi u onoj meri u kojoj imaju to (ljudsko) od Njega. Neka niko ne misli da je ovek ovek po tome to ima prirodno ljudsko lice, telo, mozak, i organe i udove; jer sve je ovo zajedniko s divljim ivotinjama, pa je to ono to umire i postaje strvina. Nego je ovek ovek po tome to je sposoban da misli i hoe kao ovek, i to tako prima ono to je Boansko, to jest, to je od Gospoda. Po ovome se ovek razlikuje od zveri i od ivotinja; a u drugom ivotu njegov kvalitet se odreuje prema onome to je primao od Gospoda i uinio to svojim u ivotu tela. 4220. Oni koji su u ivotu tela primali Boanske stvari od Gospoda, to jest, Njegovu ljubav prema celokupnom ljudskom rodu; pa stoga i oni koji su primali ljubav prema blinjemu; a i oni koji su primali uzajamnu ljubav ka Gospodu, ti su u drugom ivotu obdareni inteligencijom i mudrou, uz neizrecivu sreu; jer oni postaju aneli i na taj nain istinski ljudi. Ali oni koji za ivota tela nisu primali Boanske stvari Gospodove, to jest, koji nisu primali ljubav prema ljudskom rodu, a jo manje uzajamnu ljubav prema Gospodu, nego su voleli sebe i sebi se klanjali, i kojima su svrha bili oni sami i svet, ti u drugom ivotu, poske kratkog prelaska, bivaju lieni svake inteligencijem i postaju potpuno glupi, meu glupim paklenim duhovima tamo. 4221. Da bih znao da je sluaj takav, bilo mi je doputeno da razgovaram s onima koji su tako iveli, a i sa jednom s kojim sam se poznavao u ivotu tela. Za vreme ivota ovoga oveka, sve dobro koje je uinio blinjemu, bilo je uinjeno sebe radi, to jest, radi svoje asti i dobiti. Sve one kojima se nije mogao posluiti da bi postigao ove ciljeve, on je prezirao, pa i mrzeo. On je uistinu usnama ispovedao

387

Boga, ali u srcu Ga nije priznavao; i kad mi je bilo doputeno da s njim govorim, iz njega je izbijala jedna sfera koja je bila, da tako kaemo, telesna. Njegov govor nije bio kao govor duhova, nego kao govor smrtnika u telu;jer se govor duhova razlikuje od ovekovoga govora po tome to je pun ideja, ili po tome to u sebi ima neto duhovno, a to znai neto ivo to je neizrecivo; ali ovo nije bio sluaj s govorom ovoga oveka. Takva je bila sfera koja je izbijala iz njega, i to se opaalo u svemu to bi rekao. Pokazao se meu najpoganijima; a meni je reeno da osobe ovakvoga karaktera postaju grube i glupe u pogldu misli i oseanja, i to vie nego to to moe da bude ovek u ovom svetu. Njihovo je stanite ispod stranjice, gde je njihov pakao. Prethodno se s istoga mesta pokazala jedna osoba, ne kao duh, nego kao nezgrapan telesni ovek, u kojemu je bilo tako malo ivota inteligencije koja je ljudska, da bi tu osobu nazvali otelovljenjem guposti. Iz ovih primera se vidi kakvi su duhovi koji postaju od onih ljudi u kojima nema ljubavi ka blinjem, ni prema dravi, a jo manje prema Gospodovolm carstvu; a koji su iskljuivo u ljubavi prema sebi, i koji u svemu gledaju samo sebe, sve do oboaanja sebe kao bogova, elei da ih i drugi oboavaju, imajui ovu nameru u svemu to rade. 4222. U pogledu korespondencije Velikog ovaka sa stvarima koje pripadaju oveku, to je korespondencija sa svim stvarima kodnjega, kako optim tako i posebnim, takorei, s njegovim organima, udovima, i utrobom, i to tako savreno, da nema nijednog organa ili uda u telu, niti ijednog dela u organu ili udu, ni dela od dela, s kojim ne postoji korespondencija. Dobro je poznato da se svaki organ i ud u telu sastoji od delova, i od delova delova kao mozak, mali mozak, modana kora, kimena modina, jer je ova nastavak, ili vrsta dodatka. Dalje, mozak se sastoji od mnogih delova, kao to su opne nazvane dura materi pia mater, od corpus callosum-a, prugastih tela, otvora i prolaza, malih lezda, septe, medularne supstancije, zatim sinusa, krvih sudova, i pleksusa. Isti je sluaj i sa telesnim organima ula i pokreta, kao i sa tkivima, kao to je dobro poznato iz anatomskih prouavanja. Sve ove stvari, u optem i u posebnom, korespondiraju Velikom oveku, i mnogim nebima koja su u njemu . Jer se Gospodovo nebo na slian nain deli na manja neba, a ova na jo manja, a ova na najmanja, i na kraju na anele, od kojih je svaki malo nebo koje korespondira najveem. Ova su neba vrlo

388

razliita, gde svako pripada svom posebnom optem nebu, a opte nebo najoptijem nebu, ili celini, koja je u Velikom oveku. 4223. Ali to se tie ove korespondencije, injenica je da iako gore pomenuta neba korespondiraju samim ogranskim formama ljudskog tela,pa se stoga kae da ova drutva ili oni aneli pripadaju oblasti mozga, oblasti srca, i oblasti plua, ili oblasti oiju, i tako dalje,oni korespondiraju uglavnom funkcijama ovih tkiva ili organa. To je kao i sa samim organima ili tkivima, u tome to njihove funkcije ine jednos njihovim organskim oblicima; jer se nijedna funkcija ne moe shvatiti osim preko formi (organa), to jest, preko supstancija, jer su supstancije subjekti (predmeti) od kojih oni postoje. Vid, na primer, se ne moe shvatiti odvojeno od forme oka; ni disanje odvojeno od plua. Oko je organska forma, a plua su organska forma od koje i krozkoju postoji disanje; a tako je i s ostalim. Stoga nebeska drutva uglavnom korespondirajufunkcijama (organa); a poto korespondiraju funkcijama, to one korespondiraju i njihovim formama; jer one su neodvojive i nedeljive jedne od drugih, tako da kad se govori o funlcijiili o formi,to je ista stvar. Otuda postoji korespondencija s organima, udovima, i utrobom, jer u njima postoje funkcije; pa stoga, kada se pokrene funkcija, pokrene sei organ. Isti je sluaj sa svim to ovek radi; kada on hoe da uradi ovo ili ono, ili da misli o tome, u isto vreme se pokree organ, a to znai (da se pokree) u skladu s namerom fukcije ili slube; jer sluba (svrha) zapoveda formama. Ovo pokazuje da slube (svrhe) postoje pre nego doe do nastanke organskih formi; i da njih svrhe (sube) sebi prilagoavaju, a ne obratno. Ali kad se proizvedu forme, i organi se njima prilagode, tada se stvaraju svrhe (slube, funkcije); i tada izgleda da kao da su forme ili organi nastali pre funcija (slubi), a to nije sluaj. Jer svrha (funkcija) se uliva (utie) od Gospoda, i to preko neba, u skladu s redom, a prema formi po kojoj ih je Gospod postavio u red, a to znai u skladu sa korespondencijama. Tako nastaje ovek, i tako postoji. Pa se otuda opet pokazuje zato je tako, da ovek korespondira nebima u pogledu i optih i posebnih stvari. (prim. prev. Autor se trudi da nas ubedi, smatram uspeno, da kako ovek tako i sve u svemiru, postoji u Boanskom umu, iz kojega sve potie, i emu je sve saobrazno. Drugim reima, u zamisli Boijoj postoji sve bezvremeno i bezprostorno, te su stoga prostor i vrema kategorije u kojim po nunosti postoji ovek i kroz koje opaa sve oko se, ali treba

389

da iz vere zna istinu, da sve to postoji, postoji prethodno u Bogu pre nego se pokae njemu, oveku, u oblicima prilagoenim njegovoj prirodi.) 4224. Organske forme nisu samo one koje se pokazuju oku, i koje se mogu otkriti mikroskopima; jer ima organskih formi koje su jo istije, koje se nikada ne mogu okom otkriti, golim ili uz pomo (mikroskopa). Poslednje forme su unutarnje forme, kao to su one koje vidi unutranji vid a koje, u poslednjoj analizi, pripadaju razumu. Ove su neistraive, ali su jo uvek forme, to jest, supstancije; jer nikakav vid, pa ni intelektualni, nije mogu ako ne dolazi od nekog drugog (vida). To je poznato u uenom svetu; to jest, da bez supstancije, koja je subjekat, nema modusa, niti modifikacije, niti bilo kakvoga kvalitetata koji se pokazuje na jedan aktivan nain. Ove istije ili unutarnje forme koje su neistraive, to su one koje pokreu unutranja ula, i koje proizvode unuatrnja oseanja. Upravo ovim formama korespondiraju unutarnje stvari neba, jer one korespondiraju ulima koja one pokreu, i oseanjima ovih ula. Meutim, iako su mnoge stvari bile otkrivene u odnosu na ove predmete i na njihove korespondencije, one se mogu jasno prikazati samo ako se razmatraju svaka posebno; te stoga je meni, po Gospodovoj Boanskoj milosti, doputeno da nastavim u onome to sledi o korespondencijama oveka s Velikim ovekom, a to sam poeo u prethodnom Delu, kako bi ovek konano znao, ne kroz umovanje, a jo manje kroz pretpostavke, nego iz samog iskustva, kakav je sluaj s njim (sa ovekom), i ta ga odvaja od zveri; i dalje, kako seovek sam razdvaja iz ove povezanosti (s Velikim ovekom ili nebom?), i kako sam sebe povezuje s paklom. (prim. prev. Autor se slui filosofskim renikom i pojmovima svoga vremena, da pokae da materijalnisvet zavisi od nematerijalnog, koji ima tz. istije supstancije i finije forme, o emu se sam osvedoio, elei da i mi koji itamo ove redove to prihvatimo kao svoje iskustvo, zasnovano na veri da je on zaista bio pozvan od Gospoda da se preko njega da svetu jedno novo Otkrovenje, koje e objasniti ono to je postalo neprihvatljivo u svome doslovnom znaenju, kao na primer Jovanovo Otkrovenje, koje je Autor briljivo objasnio u posebnim delima). 4225. Na samom poetku treba rei ko je unutar Velikog oveka, a ko nije. Svi su oni unutar velikog oveka koji su u ljubavi ka Gospodu i ka blinjemu, i koji ine dobro iz srca u skaldu s dobrom koje je u njemu (u blinjemu), i koji imaju savest o

390

onome to je pravo i poteno; jer ovi su u Gospodu, pa stoga i u nebu. Ali svi su oni izvan Velikoga oveka koji su u ljubavi ka sebi i ljubavi ka svetu, kao i u njihovim poudama, i koji ine dobro jedino zbog zakona, i radi svoje asti i svetskog bogatstva, i ugleda koji kroz to stiu, a koji su iznutra nemilostivi i koji mrze i ele osvetu protivu blinjega sebe i sveta radi, i koji uivaju u nevoljama blinjega, koji se ne slae s njim; jer ovi su u paklu. Ovi ne korespondiraju nijednom organu ili delu tela, nego strulei i bolestima na telu; a o ovima e, po Boanskoj Gospodovoj milosti, biti govora iz iskustva na SEKCIJA 2 sledeim stranicama. Oni koji su izvan Velikoga oveka, to jest, izvan neba, ne mogu ui u njega, jer su njihovi ivoti njemu suprotni. tavie, ako neki od njih i uu, to ponekada uspeva onima koji su nauili u ivotu tela da oponaaju anele svetla, kada tamo stignu, a to je ponekad doputeno kako bi videli kakav je njihov karakter, a oni su priputaju samo do prvog ulaza, to jest, tako gde su oni koji su prosto-duni, i koji jo nisu bili sasvim poueni, ak i tamo, oni koji uu kao da su aneli svetla, mogu da ostanu jedva nekoliko trenutaka, jer tamo je ivot ljubav ka Gospodu i ljubav ka blinjemu; i tamo nema niega to korespondira njihovom ivotu, te skoro da ne mogu da diu. (Da duhovi i aneli diu, moe se videti gore, br. 3884-3893). Sledstveno, oni ponu oseati tegobu, jer disanje se odvija u sklada sa slobodom ivota; i to je za divno udo, oni na kraju jedva mogu da se kreu, i postaju kao bolesni, dok zebnja i strah zahvataju njihovo unutarnje (bie); stoga se bacaju (jure) glavake, ak i u pakao, gde im se vraa disanje i mo pokreta. Otuda to da se u Rei ivot predstavlja pokretom (pokretljivou). Ali oni koji su u Velikom SEKCIJA 3 ovekudiu slobodno kada su u dobru ljubavi; pa ipak, i oni se razlikuju prema kvalitetu i koliini dobra. Otuda ima toliko mnogo neba, koja se u Rei nazivaju stanovima (Jovan XIV.2). I svako ko je u svom nebu, taj je i u svom ivotu, i prima influks od univerzalnog neba, gde je svaka osoba centar svih influksa pa stoga u najsavrenijoj ravnotei; a to je sve po predivnoj formi neba, koja forma dolazi samo od Gospoda; stoga ona dolazi u svim raznolikostima 4226. Skoro prispeli duhovi, koji su u ivotu tela bili iznutra zli, ali su izvana izgledali dobri zbog dela koja su inili sebe radi i sveta radi, ponekad se ale da nisu primljeni u nebo; jer oni misle da se u nebo ulazi po doputenju. Ali im se

391

ponekad odgovori da se nebo nikome ne osporava; i ako ga ele, bie priputeni. Neki su bili primljeni u drutva koja su najblia ulazu; ali kada su tamo stigli, primetili su, kao to je reeno, prestajanje disanja zbog suprotnosti i otpora njihovog ivota, skupa sa tegotom i mukom kao paklenom, pa su se bacili nadole , aposle su rekli da im je nebo bilo kao pakao, i da nikad ne bi verovali da je nebo takvoga karaktera. (prim.prev. Autor pie o ulazima u nebu i u pakao. Zaista, ovi se ulazi pokazuju onima koji prilaze, i oni postoje sve dok su potrebni da pokau kuda treba da se kreu oni koji ulaze, bilo u nebo ili u pakao. Pakao se posebno prepoznaje po tome, to se na ulazi vidi oganj i uje krgut zuba, gde oganj korespondira ljubavi prema sebi, a krgu zuba, mrnji prema blinjemu). 4227. Ima mnogo onih od oba pola koji su u ovom ivotu bili takvoga karaktera da su, kad god je to bilo mogue, ili za tim da vetinom i obmanom sebi potineumove drugih, kako bi nadnjima vladali, naroito nad onimakojima su moni i bogati, to jest, kako bi vladali u njihovo ime; a koji su postupali tajno uklanjajui (sebi s puta) druge, osobito potene, i to na razne naine, ali ne kritikujui ih, jer se potenje brani samo, nego na druge naine, kao loe tumaei njihove sugestije nazivajui ih prostim i pogenim; i pripisujui njima nesree koje su se moda dogodile; zajedno s drugim slinim dektrakcijama. Oni koji su takvoga karaktera u ivotu tela, takvi su isti i u drugom ivotu, jer svakoga oveka prati njegov ivot. Ovo sam SEKCIJA 2otkrio ivim iskustvom meu ovakvim duhovima kada su bili kod mene, jer su i tada postupali na silan nain, ali jo vetije i matovitije; jer duhovi postupaju s vie istananosti nego ljudi, jer su osoboeni veze s telom, i sa grubim oblicima ulnih opaanja. Bili su tako lukavi da nisam opaao njihovu nameru i cilj da zapovedaju; a kada su razgovarali izmeu sebe, starali su se da jane sluam i ne opaam; ali ja sam od drugih uo da su njihove namere bile loe; i da su pokuavali da postignu svoje ciljeve magijom, a to znai uzpomo avolske ete. Ubijanje pravednih oni prihvataju kao neto nevano; a to se tie Gospoda, pod Kojim oni kau da ele da zapovdaju, oni Ga ne cene, mislei o Njemu kao o svakom drugom oveku, kome se klanja po starom obiaju, kao to je bilo meu nacijama koje su od ljudi pravila bogove i oboavali ih, i protiv kojih nisu smeli da govore, jer su bili roeni meu onima koji su Mu se klanjali, jer bi tako unitili svoj ugled. O ovim duhovima mogu da kaem, da oni

392

opsedaju misli i volju ljudi koji su kao i oni, i uvlae se u njihova oseanja i namere, tako da bez Gospodove milosti ti ljudi ne mogu da znaju da su takvi duhovi prisutni, i da su u drutvu takvih. Ovi duhovi SEKCIJA 3 korespondiraju trulei (infekciji?)ovekove istije krvi, koja se naziva ivotni duh, a koje truljenje prelazi na nain u kome nema reda; i kada god se nau okolo, oni su kao otrovi koji unose hladnou i obamrlost na ivce i na tkiva, iz kojih izbijaju najgore i fatalne bolesti. Kada ovakvi deluju zajedno (kao drutvo), oni se poznaju po delovanju tako rei kao etveronoac, i oni zauzmu potiljak uspod maloga mozga na levo; jer oni koji su ispod zatiljka deluju tajanstvenije od drugih; a oni koji deluju na stranje delove (glave), ti ele da zapovedaju. SEKCIJA 4 Oni su sa mnom rezonovali o Gospodu, i rekli da je to bilo udno da kada su se molili, On nije uo njihove molitve, i tako nije pomogao onima koji su Mu se molili. A meni je bilo doputeno da im odgovorim da ih se nije ulo, jer je cilj onoga za ta su se molili bio protivan dobrobiti ljudskog roda; jer su se molili za sebe a protivu drugih; i da kada se mole na ovaj nain, nebo je zatvoreno, jer oni koji su u nebu, oni obraaju panju samo na ciljeve onoga za to se moli. Ovo nisu hteli da priznaju, ali nisu imali SEKCIJA 5 za to odgovora. Sreo sam neke muke duhove ove vrste koje su pratili neki (duhovi) enskoga pola, i koji mi rekoe da se oni koriste mnogim sugestijama ena, jer da su one domiljate i da su spretne u raspolaganju s ovim stvarima. Ovi su mukarci vrlo zadovoljni u drutvu ena koje su bile prostitutke. U drugom ivotu ovakve se osobe bave tajnim i magijskim vetinama; jer tamo se zna za itavu vojsku ovakvih vetina, koje su sasvim nepoznate u ovom svetu; tako, im ovakve osobe stignu u drugi ivot, one se bave ovim netinama, i naue kako da ostave utisak (fasciniraju) na one s kojima su,a naroito na one nad kojima ele da zapovedaju. Jer se takve osobe ne gnuaju zlih dela. O njihovom paklu, i prirodi njihovogobitavaitasta, kada nisu u svetu duhova, bie govora na drugome mestu. Iz svega to je reeno vidi se da posle smrti svaki ovekov ivot ostaje s njim. 4228. O Velikom oveku i o Korespondenciji nastavie se na kraju sledeeg poglavlja, kada se bude govorilo o korespondenciji sa ulima u opte. KRAJ PETOGA TOMA

393