POLITIKE STRANKE

Napomena: znai OBAVEZNO nauiti tj. ispitno pitanje Definicije : U najopijem smislu, politike st anke se !efini aju kao o "anizi ane politike " upe iji je cilj os#ajanje ili za! $a#anje pa ticipacije u #lasti, ili uticaj na #last a!i ost#a i#anja o! e%eni& politiki& cilje#a i inte esa u ! u't#enoj zaje!nici. (olitike st anke su o "anizi ane ! u't#ene " upe koje se )o e za os#ajanje #lasti putem iz)o a ili o! $a#anje #lasti ukoliko su je p et&o!no za!o)ile. (olitike st anke su tak#e o "anizacije koje imaju istu i!eolo"iju, #o%st#o, o "anizaciju i lanst#o, te kao tak#e iz a$a#aju s#oje inte ese i nastoje postii #o!st#o na! ! u't#om. (o *aile u: (olitika st anka je o "anizacija kojoj je cilj mo)ilizi ati poje!ince u nekoj kolekti#noj akciji 'to se #o!i p oti# ! u"i& isto tako mo)ilizi ani&, kako )i p euzela, sama ili u koaliciji, o)a#ljanje funkcija #lasti. Funkcije politikih stranaka (Sailer) : +. ,e" uto#anje -no#aenje. i selekcija oso)lja za polo$aje u #la!i, /. p o" amska i politika "eneza za #la!u funkcija p o" ami anja tj. pa ole za iz)o e, 0. koo !inacija i kont ola #la!ini& o "ana kont ola p ocesa politiko" o!lui#anja, 1. ! u't#ena inte" acija putem za!o#olja#anja za&tje#a " upa ili po! 'ke i!eolo"ije, 2. ! u't#ena inte" acija poje!inaca putem mo)iliz anja nji&o#e po! 'ke i putem politike socijalizacije, 3. p oti#o "anizacija ili su)#e zija, 4. zastupni't#o tj. p e!sta#ljanje. Funkcije politikih stranaka (openito): +. *elekcija -iz)o kan!i!ata za ja#ne funkcije., /. pomo u o "anizi anje #la!e, 0. opozija #lasti, 1. p ikupljanje s e!sta#a za kampanje, 2. info mi anje )i aa o ja#nim pitanjima, 3. p ip ema p o" ama -platfo mi i politiki& cilje#a., 4. o "anizi anje zakono!a#st#a, 5. ostale funkcije -)o e se za ostanak ili za os#ajanje #lasti, usmje a#aju #la!u..... Organizacija stranaka 6ako istie Di#e $e, za o "anizaciju su #a$ni lano#i i #o%e. On a'lanjuje tipo#e ili o)like o "anizacije st anaka na: +. o)lik in!i ektne st anke to su socijalistike i katolike ili k 'ansko7!emok atske st anke. 8e socijalistike i la)u istike st anke oslanjaju se na sin!ikate i p ijateljska ! u't#a. 8 eu skupinu ine a" a ne st anke koje se oslanjaju na a" a ne sin!ikate i za! u"e. /. o)lik !i ektne st anke. Di#e $e tako%e a'lanjuje fakto e u in!i ektnoj st uktu i kao i temeljne elemente. (o! temeljnim elementima po! azumije#a nain ili tip o "anizacije st anke. 9o#o i o &o izontalnom i #e tikalnom tipu o "anizacije, te cent alizaciji i !ecant alizaciji. *8,U68U,A *8,ANA6A o! e%ena je sasta#om lanst#a tj. &ete o"eno'u st anaka. 8ako postoje: +. Stranke srednjih slojeva tj. ka! o#ske st anke -tak#e su li)e alne i konze #ati#ne st anke, nji&o#a up a#a imala je :em) ionalni ka akte ; !ok je #o!st#o )ilo u ukama nji&o#i& pa lamenta ni& p e!sta#nika i in!i#i!ualistiku fo mu.. /. Stranke niih slojeva tj. maso#ne st anke -tak#e su )ile socijalistike st anke sa na"la'enim st anakim ino#ni't#om i st anakim institucijama, pokazi#ale su oli"a &ijske ten!encije. Vo!st#o se k etalo o! !emok acije p ema oli"a &iji s ten!encijom za# 'a#anja u mona &iji.. <=AN*8VO
+

<lanom st anke mo$emo smat ati oso)u koja iz a#no p ipa!a st anakoj o "anizaciji. >e%utim, tip st anke i njena o "anizacija )itno utiu na # stu i ka akte lanst#a. ( ema Di#e $eu, st anke imaju : azliite # ste lanst#a; zato lano#e t e)a azliko#ati o! simpatize a i po!up itelja. Kadrovske stranke: selekti#ni p istup u no#aenju lano#a, manji ) oj lano#a, oslanjaju se na po!up itelje i simpatize e, imaju elitistiku o "anizaciju, !ecent alizi ane. Masovne stranke: filijale i elije, #ei ) oj lano#a, maso#nije st anke, imaju koncept kolekti#no" lanst#a, okupljaju poje!ine ! u't#ene " upe7klase, cent alizi ane, st o$iji k ite ij u iz)o u lano#a.
{Sjetite se Zgodia s I godine... Politika partija je grupa ljudi koja je organizovana radi osvajanja vlasti na izborima ili nekim drugim putem. Od drugih grupa se razlikuje po sljedeim obiljejima: - cilj partije je da vri vlast osvajanjem politikih poloaja, - partije su organizacije sa formalnim lanstvom, - partije se bave velikim brojem pitanja i posveuju panju svim najvanijim oblastima politike - partije su ujedinjene zajednikim politikim preferencijama i ideolokim identitetom. TIPOVI PARTIJA Kadrovske i Masovne !ojam kadrovska partija oznaava partiju vanih ljudi, obuenih i profesionalnih lanova partije od kojih se oekuje da pokau veu politiku privrenost i disciplinu. !rimjeri takvih partija su "omunistika partija #ovjetskog #aveza, $acistika partija u $jemakoj, %aistika partija u &taliji, kineska "omunistika partija, indijska "ongresna partija. 'asovne partije tee poveanju lanstva i stvaranju iroke izborne baze. &stiu regrutaciju i organizovanje u odnosu na ideologiju i politika ubje(enja. Osim manjine aktivista, lanstvo obino malo doprinosi radu partije. TIPOVI PARTIJSKI! SIST"MA J"#$OPARTIJSKI SIST"MI !ojam jednopartijskog sistema je protivrjean, poto se pod sistemom podrazumijevaju odnosi izme(u veeg broja entiteta. !oto monopolistike partije ustvari djeluju kao stalne vlade, pri emu ne postoji mehanizam kojim bi bile uklonjene sa vlasti, one neminovno uspostavljaju duboku vezu sa dravnim aparatom, zato se ovakve drave mogu definisati kao jednopartijske. !ostoje dva razliita tipa jednopartijskog sistema: Prvi tip je prisutan u reimima dravnog socijalizma, gdje )vladajue* komunistike partije upravljaju i kontroliu doslovno sve ustanove i aspekte drutva. +o su kadrovske partije, jer im je lanstvo politiki i ideoloki ogranieno. , ovakvom tipu partija, jezgro se sastoji od dobro plaenih, stalno zaposlenih zvaninika, koji upravljaju partijskim aparatom i nadziru dravnu maineriju i drutvene ustanove. "omunistike partije kontroliu dravu, privredu i drutvo i obezbje(uju potinjavanje )niih* organa )viim* sistemom paljivo provjerenih imenovanja, pri emu su praktino svi najvaniji poloaji popunjeni kadrovima koje je odobrila partija. #r%gi tip jednopartijskog sistema dovodi se u vezu sa antikolonijalnim nacionalizmom i konsolidacijom drava u zemljama u razvoju. , -ani, +anzaniji i .imbabveu, )vladajua* partija nastala je iz pokreta za nezavisnost, koji je proglasio vrhunsku potrebu za izgradnjom
/

nacije i privrednim razvojem. /ednopartijski sistemi u 0frici i 0ziji uglavnom su nastajali oko harizmatskih vo(a, a ideoloki identitet sticale su na osnovu njihovih gledita. #VOPARTIJSKI SIST"M , dvopartijskom sistemu preovladavaju dvije najznaajnije partije, iako moe da postoji vei broj )manjih* partija, samo dvije posjeduju dovoljnu izbornu i zakonodavnu snagu koja im daje realne anse da osvoje vlast. /aa partija je u stanju da vlada sama, a druga partija predstavlja opoziciju. Ove dvije partije se smjenjuju na vlasti1 obje se mogu izabrati, pri emu opozicija predstavlja )vladu u sjeni* $ajei primjeri drava sa dvopartijskim sistemima su 2elika 3ritanija i #04, mada tu spadaju i "anada, $ovi .eland, 0ustralija. Osnovna prednost ovoga sistema je to omoguava sistem partijske vladavine, ija su navodna obiljeja stabilnost, izbor i odgovornost. 4vije najvee partije su u stanju da biraima ponude jasan izbor izme(u suprostavljenih programa i razliitih vlada, tako da birai mogu da podre jednu opciju ili drugu znajui da e ona, ukoliko pobijedi na izborima, moi da sprovede izborna obeanja bez potrebe za pregovaranjem sa koalicionim partnerima. 4vopartijski sistem se tako(er brani jer obezbje(uje jaku i odgovornu vladu, koja se zasniva na neprekidnom nadmetanju vladajue i opozicione partije. !roblem sa dvopartijskim sistemom jeste to su dvije partije, priblino jednake snage, primorane da se bore za glasove davanjem veih izbornih obeanja, a to moe da dovede do poveanja javne potronje i inflacije. SIST"MI SA #OMI$A$T$OM PARTIJOM Ovaj sistem je takmiarski, poto se vie partija bori za vlast na redovnim i optim izborima, ali dominira jedna partija koja se dui period zadrava na vlasti. /apan se obino navodi kao klasian primjer sistema sa dominantnom partijom. $ajznaajnija odlika sistema sa dominantom partijom je tenja da se politika panja sa nadmetanja partija pomjeri na sukob frakcija u samoj dominantnoj partiji. Osim to naginje stabilnosti i predvidljivosti, ovaj sistem obino se smatra nepoeljnim i tetnim jer dovodi do nestanka znaajne ustavne razlike izme(u drave i partije na vlasti. 4ug period na vlasti moe u dominantnoj partiji da izazove samozadovoljstvo, aroganciju, pa i korupciju. Odlika ovih sistema je slaba i nedjelotvorna opozicija. &, konano, postojanje )stalne* partije na vlasti moe da dovede do slabljenja demokratskog duha tako to podstie birae da se plae promjena i da se dre )prirodne* vladajue partije. VI&"PARTIJSKI SIST"MI Obiljeje viepartijskog sistema je nadmetanje vie od dvije partije, ime se smanjuje vjerovatnoa stvaranja jednopartijske vlade, a poveava mogunost stvaranja koalicija. 'e(utim, teko je definisati viepartijski sistem na osnovu broja znaajnih partija, poto takvi sistemi ponekad funkcioniu zahvaljujui koalicijama u iji sastav ulaze male partije, nastale radi iskljuivanja veih partija iz vlasti. !rednost viepartijskih sistema je u tome to obezbje(uju kontrolu i ravnoteu u okviru vlade i naklonjeni su raspravi, ustupcima i kompromisu. .amjerka ovim sistemima odnosi se na opasnosti i tekoe stvaranja koalicija. !ostizborni pregovori i neprincipijelni kompromisi, do kojih dolazi kada nijedna partija nije dovoljno jaka da vlada sama, mogu trajati nedjeljama, ponekad i mjesecima. }

*8,ANA<6? *?*8E>? V ste: nest anaki sistemi, je!nost anaki sistemi, #i'est anaki sistemi: a. !#ost anaki ). t ost anaki c. klasini #i'est anaki. NE*8,ANA<6? *?*8E>? su #eoma ijetki i p o#o!e se me%u kan!i!atima koji nemaju st anaku p ipa!nost. Unuta o#e # ste sistema o! $a#aju se opi i pe io!ini iz)o i )ez pose)no" p e!sta#ljanja i p omoti#ni& kampanja. Vla!e se u"la#nom )i aju !i ektno. 6 ite ij za iz)o kan!i!ata su in!i#i!ualna !osti"nua i k#alitet tj. !o iz a$aja !olazi poje!inac. <lano#i o#ako iza) ani& #la!a su u"la#nom i!eolo'ki azliiti -te&nok ati i me itok ati..
0

Prednosti: mo"unosti i k#aliteti poje!inca !olaze !o iz a$aja, nema p etje i#anja i !a#anja la$ni& na!a, nema #eliki& finansijski& manipulacija, #ea je neo#isnost kan!i!ata, #ei je ) oj kan!i!ata iz e!o#a t a!icionalno sla)o zastupljeni& " upa. edostaci: st anke ipak !aju )olju po! 'ku kan!i!atu je!nosta#nije je op e!jelji#anje "lasaa na osno#u st anaki& platfo mi, te'ko p imjenji#o na opim iz)o ima, f akcije u nest anakim #la!ama mo"u p e asti u politike st anke. Pri!jeri : #ea p imjenji#ost na lokalnom ni#ou, iz)o za p e!sje!nika @ 'efa ! $a#e mo$e )iti nest anaki, *au!ijska A a)ija, (oje!ini A#ica ski kantoni, 9 a! 8o onto, *a#ezna ! $a#a Ne) aska *AD, U"an!a, A!minist acija 9eo "a Bas&in"tona. CEDNO*8,ANA<6? *?*8E>? *istem unuta koje" postoji samo je!na st anka ali je njeno postojanje u e%eno usta#om ili iz)o nim zakonom. O#aj sistem azlikuje se o! :!e facto; je!nost anaki& sistema. Pri!jeri ! $a#a sa o#ak#im u e%enjem : 6ina, 6u)a, E it eja, *je#e na 6o eja, *i ija, 8u kmenistan, Vijetnam, Cu"osla#ija -,umunija, Bu"a ska, Al)anija, (oljska.... CEDNO*8,ANA<6? *?*8E> :DE DAE8O; tz#. sistem !ominantne st anke. Nije klasini je!nost anaki tj. samo je!na st anka ima ealne 'anse za ost#a i#anje iz)o ne po)je!e. Opozicione st anke su fo malno7p a#no !oz#oljene i o#aj sistem mo$e )iti !emok atski. Pri!jeri ! $a#a sa o#ak#im u e%enjem : E"ipat, >alezija, (a a"#aj, Venecuela, Cemen, 9 uzija, ,usija, ? ska, A#e!ska, Capan. DE>O6,A8*6? *?*8E>? DO>?NAN8NE *8,AN6E *t anke imaju st#a nu po! 'ku "lasaa. O#ak#i sistemi !omini aju u #la!i ili #la!ajuoj koaliciji !u"i niz "o!ina. Pri!jeri: Demok 'ani u ?taliji, li)e al7!emok ati u Capanu, socijal7!emok ati u A#e!skoj. V?AE*8,ANA<6? *?*8E>? U o#ak#im sistemima !#ije "la#ne st anke !omini aju na iz)o ima 7 u#jeto#ano #einskim iz)o nim sistemom. *t anke se pe io!ino smjenjuju na #lasti. >o$e postojati i t ea st anka ali njen znaaj je mino an. Vla!e su je!nostanake. Naj#eu mo imaju neop e!jeljeni "lasai tz#. plutajui "las. ,ijetka je pot e)a za fo mi anjem koalicija.

DVO*8,ANA<6? *?*8E>? Prednosti: sta)ilnost sistema, ijetke su neoeki#ane p omjene u politikom $i#otu, nema neut alni& kan!i!ata, postoji jasna zakono!a#na #eina.
1

edostaci: #eina se mo$e zasno#ati na manjini koja "lasa, !#ije st anke mo"u !onijeti ne!emok atske o!luke, iz)o ni sistem p o!uci a ne"ati#ne kampanje, opasnost o! az#ijanja sistema !ominantne st anke, sistem po!lo$an ko upciji, sta)ilnost ne znai naj)olji !emok atski iz)o . 8,O*8,ANA<6? *?*8E>? 8 i st anke !omini aju politikim $i#otom. Unuta o#o" sistema poznata su !#a mo!ela: - je!na st anka o!luuje o koalicijskoj #la!i, - F. V?AE*8,ANA<6? *?*8E>? ?z)o ni sistem je p opo cionalno" p e!sta#ljanja i omo"ua#a politiko takmienje #ee" ) oja st anaka za os#ajanje #lasti na iz)o ima. (ostoji #ei ) oj ele#antni& ali manji& st anaka. ,aspo e%ene su po i!eolo'kom spekt u: lje#ica, !esnica, centa . ,ijetke su mo"unosti !a st anka samostalno fo mi a #la!u. Unuta o#i& sistema postoje azliite # ste koalicija. Ut# %i#anje #eine u fo mi anju #lasti je !u"ot ajnije i neiz#jesnije. Vla!a mo$e pasti tj. iz"u)iti po! 'ku p ije isteka man!ata. 8?(O=O9?CA (O=?8?<6?G *8,ANA6A (,E>A ?DEO=O9?CA>A +. 6onze #atizam 7 6onze #ati#na st anka /. =i)e alizam 7 =i)e alna st anka 0. 6omunizam 7 6omunistika pa tija 1. *ocijal!emok atija 7 socijal7!emok atske st anka 2. 6 'anska !emok atija 7 k 'ansko7!emok atska st anka 3. Zeleni 7 *t anke zeleni& 4. ,e"ionalizam 7 ,e"ionalistike st anke 5. Desni a!ikalizam 7 Desno7 a!ikalne st anke 6ONZE,VA8?ZA> (ojam: 6onze #atizan je oznaka za e# opsku st uju politiko" mi'ljenja i !jelo#anja koji se iz#o no -po#ijesno. ja#lja kao p otupok et D ancuskoj e#oluciji. ,o%en +45H. "o!ine, oslanja se na t a!iciju i iskust#o p et&o!ni& "ene acija, p otup os#jetiteljski i p otuli)e alni pok et koji je stao u o!) anu sta o" po etka, mona &ije i le"itimiteta. (olitike st anke koje su se najp ije poja#ile kao klu)o#i a koje su ) anile t a!iciju i p o'lost, opi ale su se li)e alizmu, p os#jetiteljst#u, acionalizmu i i!eji nap etka, !o)ile su oznaku st anaka konze #atizma. (OV?CE*8 E!mun! Bu ke je !u&o#ni otac ili o!oelnik e# opsko" konze #atizma. (o#ijest e# opsko" konze #atizma mo"ue je po!ijeliti u nekoliko faza: ? faza je po#ijesni ili t a!icionalni, o!nosno ! u't#eno u#jeto#ani konze #atizam, kao eakcija na D ancusku e#oluciju. O#a faza poinje +45H. "o!ine i t aje !o +515. "o!ine. Bitno o)ilje$je o#e faze je o!) ana sta o" po etka. ?? faza -+515.7+H+H.. p e!sta#lja suko) t a!icionalno" konze #atizma i li)e alizma "le!e u e%enja nacionalne ! $a#e. Za ! u"u fazu je ka akte istian pomak p ema smanjenju c te suko)a konze #atizam7 li)e alizamI plemst#o7a istok acija... ??? faza -+H+5.7+H00.. je mo!e ni " a%ansko7nacionalni konze #atizam. O#a faza je p e!sta#ljena u mno't#u elitistiki& ili kokus st anaka i konze #ati#ni& ! u't#eni& elita koje su )ile ok enute t a!iciji. ?V faza -+H12.7+HHH.. mo$e se oka akte izi ati !u&o#nom o)no#om konze #atizma i o)no#om konze #ati#ni& st anaka u E# opi nakon ?? s#j. ata. 6ONZE,VA8?VNA ?DEO=O9?CA U#ijek je jasno ono emu se konze #ati#ci p oti#e a ne ono 'to fa#o izi aju. Ne p istaju na politiku i!eolo"iju #e !u&o#ni sta# ili z! a# azum.
2

"entralne te!e: t a!icija, lju!ska nesa# 'enost, o "ansko ! u't#o, &ije a &ija i auto itet, imo#ina -s#ojina.. ajpoznatije konzervativne stranke : - 6onze #ati#na st anka U6, - 9O( -9 eat ol! people. 7 epu)likanska st anka !esne Ame ike. =?BE,=?ZA> (o! li)e alizmom po! azumije#amo politiku filozofiju utemeljenu na i!eji slo)o!e i p a#a poje!inca, te tip politike p akse o jenti ane p ema li)e alnoj !emok atiji. ,ep ezentanti te politike p akse u institucionalnom smislu su li)e alne st anke i st anke li)e alne o jentacije. (OV?CE*8 (o#ijest li)e alizma mo"ue je po!ijeliti u nekoliko faza: ? faza -+4.7+5.stoljee. je faza iz" a!nje !u&o#ni& p etposta#ki iz a$eni& u &umanizmu, acionalizmu, empi izmu, p os#jetiteljst#u i politikoj filozofiji li)e alno7!emok atske o "anizacije ! u't#a. ?? faza je tz#. p aktina faza koja poinje o! en"leske :ti&e e#olucije; +355. !o D ancuske e#olucije +45H. kao p aktina )o )a " a%anst#a p oti# apsolutne mona &ije, stale'ko" ! u't#a i feu!alni& s#eza. ??? faza -+45H. 7 +5+1@+5+2.. ka!a se E# opa na'la u znaku estau acije 'to je izaz#alo eakciju u o)liku jaanja li)e alni& pok eta, st anaka i nacionalni& pok eta o! +5/J. !o +515. ". ?V faza je o! +515.@1H. 7 faza " a%anski& e#olucija. V faza je o! +51H. 7 t iumfa li)e ano" kapitalizma i p elaza u fazu os#ajanja no#i& s#jeto#a, koncent acije kapitala, poja#e monopola, !o +H+5. ka!a se ealistika politika suko)ila oko !io)e s#ijeta. V? faza -+H+5.7+H00.. ili faza po aza li)e alizma po! naletom fa'izma u E# opi. V?? faza je faza o! +H12. !o za# 'etka /J. st. ili faza neoli)e alizma. "entralne te!e : poje!inac slo)o!a -zajamena lju!skim p a#ima. azum p a#!a tole ancija i azliitost (olitiki o)lik #la!a#ine u li)e alnoj !okt ini je li)e alna !emok atija koja se temelji na politikoj ep ezentaciji i t o!io)noj st uktu i #lasti. V ste li)e alizma: klasini, ekonomski, mo!e ni, socijalni, neoli)e alizam. Najpoznatija li)e alna st anka je =i)e alno7!emok atska st anak U6. 6O>UN?ZA> (ojam: 6omunizam je oznaka za #i'e azliiti& filozofsko7politiki& i utopijski& uenja, te pok eta, pa tija i sko o u cjelosti p opali& e$ima s izuzecima 6u)e i 6ine. Na politikoj azini, komunizam i komunistike st anke temelje se na i!eji politike e#olucije, klasnoj )o )i, nasilju i !iktatu i p olete ijata, tz#. :o!umi anju ! $a#e;. 6omunistike st anke nastale su kao politiki iz az )o )e a!nike klase, kao s e!st#a klasne )o )e p oti# )u $oazije. 6omunistike -pa tije. st anke nastaju kao ezultat #eliko" suko)a izme%u a!a i kapitala, a!niki i komunistiki pok eti a%aju se s #elikom in!ust ijskom e#olucijom u +H. st. 6omunizam i komunistike st anke u /J. st. postaju sim)olom lije#i& totalita ni& !iktatu a. 6omunizam je za nep ijatelja iza) ao cijeli " a%anski s#ijet ili ci#ilno ! u't#o. (OV?CE*8
3

?z az komunizam )io je st#o en u D ancuskoj oko +501. u :tajnim e#oluciona nim ! u't#ima;. Eijelo +H. st. mo$e se smat ati p #om #elikom fazom o)liko#anja teo ije i p akse komunizma, poja#e a!niko" pok eta i komunistiki& st anaka. 8okom +H. st. ja#ljaju se azliiti teo etia i koji su uticali na o)liko#anje azliiti& komunistiki& skupina koje su )ile u! u$ene u :( #u komunistiku inte nacionalu;. (oetkom /J. st. komunistiki i a!niki pok et cijepaju se na st uje efo mista i o to!oksni& komunista. +H+4. u ,usiji je nasilno z)aena ca e#ina. 8o je tz#. Okto)a ska e#olucija. Bio je o%en =enjinistiki :)olj'e#izam; iz a%en u 6omunistikoj pa tiji. =enjino# spis :<a t i)a init; uputst#o je za !jelo#anje e#oluciona ne komunistike pa tije na mase. Nakon =enjina nastupila je *taljino#a faza :znanst#eno" komunizma; s pose)nom ulo"om komunistike pa tije. 6omunistike pa tije izme%u !#a ata )ile su po#ezane u D u"u i 8 eu inte nacionalu. (oslije ?? s#. ata poela je et# ta faza komunizma. *#ijet je )io po!ijeljen po i!eolo'kim c tama suko)a kapitalizma i komunizma. ,ije je o suko)u i!eolo"ija te je st#o ena )ipola na st uktu a s#ijeta. (eta i najt a"inija faza komunizma je faza u u'a#anja, unuta nje e ozije i konano" sloma komunizma kao "lo)alno" p ocesa i poku'aja st uktui anja "lo)alno" sistema -+H5H.. 6O>UN?*8?<6A V=A*8 Vo%enje ekonomije je ulo"a #la!e, ! $a#a je #lasnik s#e"a ukljuujui i me!ije, poje!inci imaju p a#o na #lasni't#o ali taj aspon #a i a 7 stan, pok etnine i 'te!nja... -F. plani ana ekonomska p oiz#o!nja i cijene, plani anje poljop i# e!ne p oiz#o!nje, cilje#i, pa tija i ! $a#a #a$niji su o! in!i#i!ualni& p a#a i slo)o!a, neskla! izme%u p oklami ano" i st#a no" stanja. 6,AKAN6A DE>O6,A8?CA je oznaka za politiku !okt inu oni& skupina i politiki& st anaka koje se u politikom !jelo#anju poku'a#aju oslanjati na c k#eno7socijalni nauk. (OV?CE*8 6 'ansko7!emok atske st anke poja#ljuju se u +H. st. o%enjem c k#eno7socijalno" nauka. *t anke k 'ansko7!emok atske o jentacije !o)i#aju na znaaju u /J. st. pose)no izme%u !#a s#jetska ata je se poja#ljuju kao konku encija, alte nati#a, t ei tip st anaka izme%u fa'istiki& i komunistiki&. ( #i kon" es k 'ansko7!emok atski& i na o!ni& st anaka o! $an je +H0/. u 6oelnu. +H14. utemeljena je me%una o!na !emok 'anska o "anizacija 7 ouvelles #$uipes %nternationales -NE?. koja je +H32. p e asla u E# opsku uniju k 'anski& !emok ata -EUED 7 #uropean "hristian &e!ocratic 'nion.. 6 'ansko7!emok atske i na o!ne st anke o!i" ale su znaajnu ulo"u u &la!no ato#skoj E# opi. O! +H12. !o +HHH. te st anke su !o$i#jele uspone su!ei po iz)o nim ezultatima. Danas u E# opi o#e st anke nisu na #lasti. "entralne te!e: 6 'anka !emok atija -6 'ansko7!emok atske st anke. oslanjaju se na naela c k#eno7socijalno" nauka: o#jek kao konk etna lju!ska oso)a i nje"o#o !ostojanst#o koje se oituje k oz o)itelj, soli!a nost, supsi!ija nost -! u't#o #i'e" e!a ne smije se mije'ati u ! u't#o ni$e" e!a li'a#ajui "a nje"o#i& na!le$nosti., su!ioni't#o ili pa ticipacija -o#jek mo a uest#o#ati u o)liko#anju zaje!niko" $i#ota., s#eopa namjena !o)a a -zemaljska !o) a su namjenjena s#ima kako )i se za!o#oljile pot e)e oso)e i po o!ice., naelo zaje!niko" !o) a -! $a#a je Lpomona slu$)aM u funkciji ope" !o) a., politika kao !jelatnost k 'ansko" zala"anja a!i slu$)e ! u"ima. ajpoznatije kr(ansko)de!okratske stranke: EDU i E*U u Njemakoj, Na o!na st anka u Aust iji, Demok 'anska st naka u Bel"iji, Danskoj... E# opska na o!na st nka -E(( - #uropean People*s Part+..
4

*OE?CA=DE>O6,A8?CA je oznaka za st anke i pok ete up a#ljene p ema socijalizmu i !emok atijiI oznaka za socijalne i politike efo me na temelju !emok atijeI p o'i enje o)lika politike i socijalne !emok atijeI poku'aj spajanja socijalne p a#inosti sa !emok atijom. *ocijalna !emok atija politike cilje#e $eli postii politikim efo mama. ( i&#ata pa lamenta izam, !emok atsku meto!u politiko" !jelo#anja i o!)acuje klasnu meto!u i klasnu koncepciju ! u't#a. O!)acuje e#oluciju i nasilje, i!eju !iktatu e, te se p oti#i ! u't#enim neje!nakostima. (OV?CE*8 ? faza socijal!emok atije je o! +515.7+H+5. -in!ust ijalizacija, poja#a lije#i& st anaka.. ?? faza je o! +H+57+H12. -pola izacija na efo miste i e#oluciona ne ma ksiste, komuniste i socijal!emok ate, neisk istalizi ana situacija.. ??? faza je o! +H127+H2H., faza !efiniti#ne pola izacije, socijal!emok atija napusta ma ksizam, e#oluciona nu !iktatu u p oleta ijata i p euzima !okt inu !emok atsko" socijalizma. ?V faza je faza t anzicije o! +H2H7+HHJ. (oja#a zaka'njeli& socijal!emok atija u ju$noj E# opi -Apanija, (o tu"al, 9 ka. i u s e!njoj E# opi. Do poetka 5J7ti&, "o#o ilo se o zlatnom !o)u socijal!emok atije ili socijal!emok atskom mo!elu: li)e alna !emok atija, mje'o#ito "ospo!a st#o, ! $a#a )la"ostanja, keNnecijanska "ospo!a ska politika, #je a u ! u't#enu je!nakost. V faza je o! +HHJ7+HH5. 6 iza i!entiteta, smjena neokonze #ati#no" #ala, iz)o ni uspjesi u E# opi, u pot azi za no#om !okt inom. *ocijal!emok atija p e! izazo#ima "lo)alizacije. (oja#a efo mato a Blai a, Cospina i *c& o!e a kao nosioca tz#. Lt ee" putaM. (O*8U=A8? :t ee" puta; socijalizam je m ta#, p i&#atanje "lo)alizacije i info matiko" ! u't#a, poziti#ni sta# p ema po!uzetni't#u. (O=?8?<6E *8,AN6E ZA*8U(=CENE U (* B?G +. *DA 7 *t anka !emok atske akcije /. *t anka za BiG 0. *N*D 7 *a#ez neza#isni& socijal!emok ata -Do!ik. 1. *D( 7 *ocijal!emok atska pa tija BiG 2. *D* 7 * pska !emok atska st anka 3. GDZ 7 G #atska !emok atska zaje!nica BiG 4. GDZ +HHJ 7 G #atsko zaje!ni't#o 5. Bosansko&e ce"o#aka pat iotska st anka 7 *efe Galilo#i H. Demok atska na o!na zaje!nica BiG +J. Demok atski na o!ni sa#ez ++. Na o!na st anka a!om za )oljitak +/. (a tija !emok atsko" p o" esa ,*. 6OA=?E?CE ZA*8U(=CENE U (* B?G: GDZ 7 G #atska koalicija 7 G #atska na o!na zaje!nica G #atsko zaje!ni't#o: GDZ +HHJ G #atsko zaje!ni't#o 7 G #atska seljaka st anka BiG 7 G #atska k 'anska !emok atska unija BiG 7 G #atska !emok atska unija BiG 7 G #atski !emok 'ani O(OZ?E?ONE *8,AN6E B?G: *D( 7 *ocijal!emok atska pa tija BiG Na o!na st anka a!om za )oljitak *D* 7 * pska !emok atska st anka

(OZ?E?ONE *8,AN6E B?G: *DA 7 *t anka !emok atske akcije *N*D 7 *a#ez neza#isni& socijal!emok ata -Do!ik. GDZ +HHJ 7 G #atska !emok atska zaje!nica <eti i u#jeta !a )ismo neku o "anizaciju smat ali politikom st ankom: +. Bo )a za #last 7 o!lunost !a se za! $i ili os#oji #last, /. kontinuitet o "anizacije 7 ne o#isi o t enutnom elni't#u st anke, 0. uolji#a i t ajna o "anizacija na lokalnom ni#ou, 1. ) i"a o o "anizaciji s ciljem p i!o)ijanja p ista'a i po! 'ke "lasaa.