Vodic Za Inzenjere I Arhitekte

VODI ZA INENJERE I ARHITEKTE:
TOPLO CINKOVANJE POTAPANJEM
Savez galvanizera obezbeuje proverene materijale u saglasnosti sa RIBA CPD: Izvori: The Engineers & Architects Guide: Hot dip Galvanizing The Engineers & Architects Guide to Nuts and Bolts
VODI ZA INENJERE I ARHITEKTE: TOPLO CINKOVANJE POTAPANJEM
VODI ZA INENJERE I ARHITEKTE: POTApANJE TOplIm cINKOvANJEm Izdao i objavio: Metal-cinkara d.o.o. Za: Simon Bastl Produkcija: Fit media d.o.o. Tekst: Galvanazing Association Fotografije: Peter Marinek, Simon Bastl Grafika priprema: Andrej Mohori tampa: Eurograf April 2008 ISBN 978-86-911295-0-7
VODI ZA INENJERE I ARHITEKTE
SADRAJ
www.metalcinkara.co.yu
PREDMET GLAVA 1 TOPLO CINKOVANJE I IZDRLJIVA GRADNJA
SADRAJ Toplo cinkovanje i okolina Reciklaa Cink prirodan i sutinski vaan za zdravlje i okolinu GalvAction 21 put industrije cinkovanja u budunost Debljina prevlake Obrada posle toplog cinkovanja Dimenzije proizvoda Tvrdoa Efikasnost u drugim okruenjima Zatitno delovanje Ukupni trokovi Trokovi odravanja Vreme potrebno za proces toplog cinkovanja Izgled Dupla zatita Duplex sistem vrstoa Zavarivanje Oznaavanje i etiketiranje Zatita povrina koje ne elimo da cinkujemo Spajanje Postupanje proizvodima Neista povrina elika Spoljanji izgled Mat siva, odnosno tamno siva prevlaka Obnova oteene prevlake Zavarivanje toplo pocinkovanog elika Spreavanje re na varovima Uputstva za bojenje Uputstva za lakiranje prahom ASTM standardi DIN standardi vedski standardi ISO standardi Australijski standardi
STRANA 6
GLAVA 2 UVOD U TOPLO CINKOVANJE GLAVA 3 FIZIKE OSOBINE GLAVA 4 ANTIKOROZIVNA EFIKASNOST GLAVA 5 KAKO TOPLO CINKOVANJE TITI ELIK GLAVA 6 TROKOVI I EKONOMINOST GLAVA 7 ZAHTEVI TOPLOG CINKOVANJA GLAVA 8 KONSTRUISANJE PROIZVODA ZA TOPLO CINKOVANJE
Priprema Postupak toplog cinkovanja Prevlaka Kohezija Atmosferska korozivna otpornost Granina zatita Ekonominost Poetni trokovi Standardi Deblja prevlaka Spojni i vezivni elementi Dovod i odvod cinka, izlaz vazduha Sastav metala i kombinacije Dimenzije Spojni i vezivni elementi Preklapajue povrine Odlivci arke i klizni elementi Termike deformacije Obezbeivanje kvaliteta Merenje mase i debljine prevlake Toplo cinkovanje navojnih spojeva i vezivnih elemenata Priprema toplo pocinkovanog elika Uputstvo: predpriprema za bojenje Srpski standardi Slovenaki standardi Evropski standardi Ostali primenjivi standardi Britanski standardi Dodatne informacije
10
14 16 20 22 26
28
GLAVA 9 KVALITET I KONTROLA GLAVA 10 SPAJANJE TOPLO POCINKOVANOG ELIKA GLAVA 11 BOJENJE I LAKIRANJE PRAHOM TOPLO POCINKOVANOG ELIKA GLAVA 12 VANI STANDARDI
38
42 44 46
GLAVA 13 SAVETODAVNE USLUGE GLAVA 14 TRADICIJA ANTIKOROZIVNE ZATITE TOPLIM CINKOVANJEM U SVETU I SRBIJI GLAVA 15 STRUNI RENIK
48 49
50 3
UVOD
ElIK JE vRsT, pRIlAgODlJIv I JEfTIN mATERIJAl, KOJI sE mOE upOTREbITI u RAZlIITIm gRANAmA INDusTRIJE. MEuTIm, ImA JEDAN vElIKI NEDOsTATAK NIJE OTpORAN NA KOROZIJu, AK NI u uNuTRANJIm pROsTORImA. ZATITA OD KOROZIJE JE ZATO OD bITNOg ZNAAJA ZA ObEZbEIvANJE EKONOmINOsTI ElINIH sTRuKTuRA. SvEsT O DugORONOJ uTEDI, KOJu OmOguAvAJu umANJENI TROKOvI ODRAvANJA, DANAs NAglAAvA pOTREbu ZA IZDRlJIvIm ZATITNIm sIsTEmImA ZA ElIK. OvAJ vODI JE pRIpREmlJEN KAO pOmO KONsTRuKTORImA, ONImA KOJI IZRAuJu spEcIfIKAcIJE, pROIZvOAImA I KORIsNIcImA ElINIH pROIZvODA sA NAmEROm RAZvOJA NAJEfIKAsNIJIH I NAJEKONOmINIH REENJA.
Toplo cinkovanje kao metod za zatitu od korozije ima mnoge prednosti. Osnovne osobine: prevlaka za elik sa dugim i predvidljivim ivotnim vekom, kojoj ne treba odravanje, visoka konkurentnost uz jednokratno plaanje, najekonominiji nain za dugoronu zatitu elika, trajno reenje. Vodi je pripremio Savez galvanizera (GA Galvanizing Association) i predstavlja britansku i irsku industriju na podruju toplog cinkovanja. Sadri bitne informacije potrebne arhitektima, savetodavnim inenjerima, a i druge informacije koje su upotrebljive prilikom biranja sistema zatite od korozije. Vodi detaljnije opisuje zatitu toplim cinkovanjem, mesto i period eksploatacije, kao i zahteve kvaliteta. Navedene su informacije o samom postupku i
ekonomskim prednostima cinkovanja. Savez galvanizera (GA Galvanizing Association) obezbeuje vaee informacije i savete o toplom cinkovanju za korisnike i potencijalne korisnike od svog osnivanja 1949. godine. Naa tehnika grupa je na raspolaganju i odgovorie odmah na sva vaa pitanja u vezi sa cinkovanjem. GA istovremeno prati razvoj propisa, aktivno se ukljuuje u razvoj standarda i kontrolie istraivake projekte, koji su oslonac za razvoj industrije. GA moe da poseti i vau fabriku i pripremi prezentaciju, potvrenu od strane RIBA za kontinuirani nauni razvoj (CDP). GA izdaje iroku lepezu tehnike literature, istrauje trite i pravce razvoja te obezbeuje najnovije informacije o toplom cinkovanju.
UVOD
GlAvA 1
TOPLO CINKOVANJE I IZDRLJIVA GRADNJA
GLAVA 1 TOPLO CINKOVANJE I IZDRLJIVA GRADNJA BUDUE TEHNOLOGIJE E SE ZASNIVATI NA NISKOJ POTRONJI ENERGIJE I MALO OTPADA. TOPLO CINKOVANJE JE RECIKLANO REENJE KOJE SMANJUJE POTREBU GRAEVINA ZA ENERGIJOM.
Pritisak na svetsku industriju da prihvati odgovornost za okolinu u vezi sa svojim delatnostima je sasvim opravdan, ukoliko uzmemo u obzir nastojanja drutva za izdrljivou. Filozofija izdrljivosti je prilino jednostavna i pokuava da obezbedi bolji kvalitet ivota za sve sada, a posebno za budue generacije. Koncept je zasnovan na zdravom razumu i osnovnim vrstim kriterijumima i principima. Njegova namera je da ispuni etiri cilja: drutveni napredak koji uzima u obzir svaije potrebe, odravanje visokih i stabilnih stepena privrednog razvoja i zapoljavanja, efikasna zatita okoline, svrsishodna upotreba prirodnih resursa. S obzirom na efikasnu zatitu okoline i svrsishodnom upotrebom prirodnih resursa treba da se istakne, da prevlaci nastaloj postupkom toplog cinkovanja ne trebaju nikakve popravke i sutinski doprinosi izdrljivoj gradnji.
TOPLO CINKOVANJE I OKOLINA

Cinkovanje, presvlaenje gvoa i elika cinkom, verovatno je okolini najnaklonjeniji i najdostupniji postupak za zatitu od korozije. Procenjuje se da korozija troi oko 4 % BDP u SAD. Efikasna zatita protiv korozije je glavno sredstvo za smanjivanje energetskih potreba zgrada i objekata. Svakih 90 sekundi se u svetu jedna tona elika pretvori u ru, a na svake dve tone proizvedenog elika, jedna je proizvedena da zameni ru. Upotreba toplog cinkovanja za zatitu od korozije (re) znai da za svaku tonu zatienog elika utedimo toliko energije, da zadovoljimo energetske potrebe prosene porodice za nekoliko nedelja. Cinkovanje upotreba cinka za zatitu elika je efikasno za dugoronu zatitu elika uteda energije i resursa uz minimalan uticaj na okolinu. Toplo cinkovanje e decenijama tititi eline strukture i minimalizovati odravanje. Cink, prirodni element, odgovoran za korozivnu otpornost, neophodan je ljudima, ivotinjama i biljkama. U postupku toplog cinkovanja proizvodi od gvoa ili elika potapaju se u kadu u kojoj je rastopljeni cink
(upravo ispod take topljenja). Cink, koji ne formira prevlaku na metalu, ostaje u kadi za dalju upotrebu. Otpaci i cink, koji nastaju kod cinkovanja, prerauju se za dalju upotrebu. Isto kao i na taj nain dobijeni cink, za dalju upotrebu se upotrebljava i cink iz drugih resursa, kao na primer otpadni cink koji se esto upotrebljava za toplo cinkovanje. U postupku proizvodnje elika cinkovani elik moe da se reciklira zajedno sa drugim otpadnim elikom. Poboljanja efikasnosti gasnog gorionika su bitno poboljala energetsku efikasnost zagrevanja kade za cinkovanje. Isputena toplota nije izgubljena i upotrebljava se za zagrevanje hemikalija, neophodnih za pripremu elika za cinkovanje ili za suenje pre potapanja. Industrija cinkovanja je posveena prepoznavanju i poboljavanju uticaja svojih postupaka i proizvoda na okolinu u celokupnom ivotnom ciklusu. Savez galvanizera je skoro pomogao osnivanje panevropske evidencije ivotnog ciklusa za opte cinkovanje. Ova baza podataka e omoguiti, da postupci za dodeljivanje potvrda o okolini i drugi postupci procenjavanja ivotnog ciklusa budu izvreni upotrebom struktura, koje sadre cinkovani elik.
GlAvA 1
Emisije koje proizilaze iz postupka toplog cinkovanja Emisije iz postupka toplog cinkovanja su vrlo niske. Otpadne vode otpadne tenosti koje sadre pre svega istroene kiseline, koje su bile upotrebljene za elik, odstranjuju ovlaena preduzea za rukovanje otpadom u saglasnosti sa obaveznim postupcima, ime se tite nadzemne i podzemne vode. Istroene kiseline se sve vie upotrebljavaju za neutralizaciju drugih otpadaka i u proizvodnji hemikalija za ienje vode. Industrija je, umanjivanjem koliina potroene kiseline na tonu procesiranog elika, poslednjih godina vrlo pojaala svoju upotrebu procesnih hemikalija. Emisije u atmosferu su same po sebi vrlo niske i striktno odreene propisom o zatiti okoline. Pei za toplo cinkovanje moraju spreavati emisiju delia u atmosferu. Navedeno se uspeno postie upotrebom tunela sa filterima. Rezultati istraivanja najboljih dostupnih tehnika su pokazali, da galvanizeri potroe manje od 25 litara vode na tonu proizvoda u poreenju sa 2000 litara u optoj metalurkoj industriji.
GLAVA 1
Ukupan otpad
Stari otpadni automobili, aparati, otpadni liveni delovi, toplo cinkovani elik Proizvodnja sekundarnih proizvoda: oksidi, prah, odlivci Primarna topionica cinka Cinkova ruda iz proizvodnje rudnika kart iz proizvodnje, strugotine, ostaci od cinkovanja, pepeo
Proizvodnja materijala i proizvoda

Slika 1: Postupak reciklae cinka u cinkovanom eliku
RECIKLAA
Cink je primarna sirovina za toplo cinkovanje. Cink je obojeni metal koji se sam po sebi moe reciklirati. Moe se reciklirati neogranieno dugo, a da pri tome ne doe do pogoranja fizikih ili hemijskih osobina. To predstavlja veliku prednost za toplo cinkovanje potapanjem, ime se obezbeuje trajnost i ekonomska efikasnost Oko 30 % (2 miliona tona) svetske potronje cinka dolazi iz recikliranih izvora. Taj broj raste poveavanjem svesti ljudi o zatiti okoline i poboljanjima u tehnologiji recikliranja. Procene navode da je 80 % cinka dostupnog za reciklau faktiki ve reciklirano (postojeom tehnologijom). To znai da je veina cinka, koji je danas u upotrebi, ve bila upotrebljena. Prisustvo cink prevlake na eliku ne ograniava njegovu sposobnost recikliranja. Cinkovani elik se reciklira 8
zajedno sa drugim elinim otpacima, koji su nastali u proizvodnom postupku; brzo isparava i tako se sakuplja za ponovno procesiranje. Trita za reciklirani cink i neke od mogunosti za upotrebu: Cinkovi oksidi farmaceutski proizvodi, ivotne namirnice, ubriva i za suenje gume; Cinkov prah boje, hemikalije, sredstva za podmazivanje, baterije i za dobijanje zlata; Legure sa drugim metalima liveno u precizne delove za ureaje, mainsku opremu, elektroniku i igrake. Upotreba cinka za toplo cinkovanje je izuzetno efikasna, jer se viak cinka koji ne uestvuje u formiranju prevlake, taloi u kadi za cinkovanje. Za vreme postupka nastaju tri sporedna produkta: smesa cinka i gvoa zvana tvrdi cink, cink pepeo i oksidna skrama. Svi sadre cink koji se dobija recikliranjem u za to specijalizovanim preduzeima; reciklirani cink se esto vraa galvanizeru. Cinkov oksid, koji se isto tako dobija
iz pepela nastalog u postupku toplog cinkovanja, upotrebljava se u farmaceutskoj / kozmetikoj industriji.
CINK PRIRODAN I SUTINSKI VAAN ZA ZDRAVLJE I OKOLINU

Cink je sutinski vaan za ivot. Prirodni element, prisutan u svim biljkama i ivotinjama i zato od sutinske vanosti za zdravlje nae koe, zuba, kostiju, noktiju, kose, miia, nerava i modanih funkcija. Cink i njegovi razliiti oblici se nalaze u vie od 200 enzima i hormona u oveku. Manjak cinka je poznat zdravstveni problem. Preporuena dnevna doza cinka (RDA) za odraslog mukarca je 15 mg, to predstavlja vrednost koju sa lakoom postiemo uravnoteenom ishranom koja sadri meso i povre. Nekim ljudima treba vie cinka od drugih, trudnicama i majkama koje doje, moe da treba do 19 mg cinka dnevno. Kod starijih osoba moe da doe do potpunog nedostatka cinka zbog umanjene ishrane i zato ga moraju nadoknaditi koristei surogate cinka.
Cink je 17.-ti najei elemenat u zemljinoj kori. Veina stena sadri cink u razliitim koliinama; cink je prirodni element koji se nalazi u vazduhu, vodi i zemlji. Zbog prirodnih padavina i erozije stena, zemlje i taloga kao i izbijanja vulkana i umskih poara, mali, ali vaan deo prirodnog cinka, stalno krui u prirodi. Prirodna koncentracija cinka u razliitim okolinama se naziva osnovni stepen i moe biti razliita s obzirom na lokaciju. Vrste ivotinja i biljaka na odreenim podrujima su razvile sposobnost apsorpcije cinka iz okoline i njegove upotrebe u specifinim fiziolokim funkcijama. Shodno tome, svi organizmi su pripremljeni na prirodno prisustvo koncentracija cinka koje nisu konstante, nego se razlikuju u zavisnosti od ivotnog doba. Organizmi imaju mehanizme koji reguliu unutranji nivo cinka. U sluaju da poetni nivoi padnu prenisko, moe se pojaviti manjak cinka to moe imati razliite posledice.
GLAVA 1
GALVACTION 21 PUT INDUSTRIJE TOPLOG CINKOVANJA U BUDUNOST

Nedavno je Savez galvanizera pokrenuo veliku inicijativu koja e industriju cinkovanja odvesti u 21. vek, sa posebnim akcentom na odrivi razvoj industrije. Neprekidno poboljavanje zatite okoline je od presudnog znaaja. Primer radne inicijative je projekat, koji je finansiralo Odeljenje za trgovinu i industriju (kao deo programa reciklae) i odnosi se na reciklau otpadne
hloro-vodonine kiseline iz postupka cinkovanja. Projekat koristi upotrebljenu kiselinu, reciklira je i pretvara u gvoehlorid, cenjenu sirovinu za uklanjanje fosfata iz odpadnih voda. Zahtev za gvoe-hloridima regulie direktiva EU o gradskim otpadnim vodama, koja trai sve otriji nadzor nivoa saglasnosti za isputanje fosfata. Za vie informacija o toplom cinkovanju i njegovoj trajnosti, ukljuujui i Galvaction21, kontaktirajte Savez galvanizera ili posetite internetnu stranicu na: www.galvanizing.org.uk.
GLAVA 2
UVOD U TOPLO CINKOVANJE
GLAVA 2 UVOD U TOPLO CINKOVANJE TOPLO CINKOVANJE JE GOTOVO U KONSTANTNOM PORASTU OTKAD JE PRE 150 GODINA PRVI PUT UPOTREBLJENO ZA ZATITU ELINOG REBRASTOG LIMA. MOGUNOST ZA RAZVOJ I RAST, BEZ OBZIRA NA POJAVU JAKE KONKURENCIJE, POTIU IZ JEDNOSTAVNOSTI PROCESA I JEDINSTVENIH PREDNOSTI ZATITE.
PRIPREMA
Reakcija cinkovanja deava se samo na hemijski istoj povrini. Zato, za vreme veine pripremnih radova to treba uzeti u obzir. Uopte, veini postupaka nanoenja zatite je zajedniko to, da tajna nanoenja efikasne zatite lei u pripremi povrine elika. Od sutinskog znaaja je da na njoj pre cinkovanja nema masnoa, prljavtine i ljake. Za uklanjanje te vrste prljavtine koristimo niz postupaka. Ustaljena praksa zahteva odmaivanje upotrebom baznog ili kiselog rastvora za odmaivanje u koji potapamo element. Predmet zatim isperemo hladnom vodom i posle toga ga potopimo u hloro-vodoninu kiselinu sobne temperature, ime e se ukloniti ra i ljaka iz valjaonice.
ljaka od zavarivanja (cunder), boje i teke masnoe nee biti uklonjene navedenim postupkom ienja, a treba da budu uklonjene pre nego to se galvanizer prihvati posla. Posle ispiranja e na svim elementima biti obavljen postupak rastapanja. Obino se taj postupak obavlja potapanjem u rastvor obino 30 % -tni cinkamonijum- hlorid na 65 80 C. Neki pogoni za toplo cinkovanje mogu upotrebljavati fluks. Rastapanje uklanja i poslednje delie oksida sa povrine elementa i omoguava bolju prionljivost rastopljenog cinka na elik.
odmaivanje
ispiranje
hemijsko ienje (bajcovanje)
ispiranje
flux
suenje
suenje
potapanje u cinkov rastop
hlaenje u vodi
10
GLAVA 2
11
GLAVA 2
isti cink
6% Fe
10% Fe
podloga elik
Slika 2: Mikrostruktura tipine prevlake, stvorene toplim cinkovanjem.
Slika 3: Mikrostruktura debljeg zatitnog sloja zbog peskarenja elika pre toplog cinkovanja.
Slika 4: Mikrostruktura deblje prevlake dobijene upotrebom elika, bogatog silicijumom.
ematski prikaz tipine prevlake dobijene toplim cinkovanjem
POSTUPAK TOPLOG CINKOVANJA

Kada je oien elini element, potopljen u rastop cinka (obino na priblino 450C), zbog metalurke reakcije izmeu gvoa i cinka, formiraju se serije ferocink slojeva. Stepen reakcije izmeu elika i cinka, obino je u parabolinom odnosu sa vremenom, tako je poetni stepen reakcije vrlo brz, a sadraj kade sa cinkom je zbog toga prilino nemiran. Glavni sloj zatite se formira u tom periodu. Posle toga reakcija se uspori i debljina prevlake se bitno ne uveava, iako je element u kadi due vremena. Obino potapanje traje oko 4 do 5 minuta, ali moe biti i due za tee elemente, koji imaju visoku termiku otpornost ili tamo gde cink sporije prodire u unutranjost. Prilikom vaenja iz kade za cinkovanje sa legure se uklanja sloj rastopljenog cinka. Obino se posle hlaenja pojavi jasan blistav sjaj, koji je tipian za pocinkovane proizvode. Posle toplog cinkovanja element moemo ohladiti vodom ili na vazduhu. Uslovi u pogonu za toplo cinkovanje, kao to su temperatura, vlanost i kvalitet vazduha, ne utiu na kvalitet pocinkovane
zatite, to je u suprotnosti sa bojenjem gde su od sutinskog znaaja.
PREVLAKA
Kada je reakcija izmeu gvoa i cinka praktino zavrena, spoljanji sloj je sloj gotovo istog cinka, element se vadi iz kade za cinkovanje. Postupak je time zavren. Mikrostruktura cinkovane prevlake izgleda kao to to prikazuje gornja slika 2. Realno ne postoji granica izmeu elika i cinka, postoji samo postepeni prelaz preko niza legura koje obezbeuju metalurki spoj.
cinkovanje elemenata sa navojima i drugih malih delova. Delovi su posle pripreme potopljeni u rastop cinka u perforiranoj posudi. Posle, formiranja prevlake, ta posuda se okree velikom brzinom ime se uklanja suvini cink i oblikuje ista forma. Minimalnu masu srednje prevlake dobijene centrifugaonim postupkom odreuju standardi SRPS EN ISO 1461 i Glava 6 u standardu BS 7371. Deblja prevlaka se dobija pomou jednog od sledeih postupaka: Poveanjem hrapavosti povrine. To je najei nain za postizanje deblje prevlake. Peskarenje, do Sa 2 (ISO 7079), eline povrine pre potapanja ohlaenim elinim okastim deliima (elina sama), veliine G24, prouzrokuje hrapavost i uveava kontaktnu povrinu elika sa rastopljenim cinkom. To obino uveava masu na jedinicu toplo cinkovane povrine za do 50 % (Slika 3). Svaki elini element se moe obraditi na taj nain pod uslovom, da je dovoljne debljine da izdri peskarenje. Unutranjost upljih predela
ili proizvoda moda nee biti mogue peskariti, ali ove povrine obino nisu osetljive na koroziju. Deblja zatita kao to je ova, koju zahteva standard SRPS EN ISO 1461, treba biti definisana samo posle konsultacija sa galvanizerom, odnosno Savezom galvanizera (vidi Glavu 7). Toplo cinkovanje niskolegiranih elika Deblja cink prevlaka se formira ako je cinkovani element napravljen od elika, koji sadri puno silicijuma, odnosno kada se nalazi u nepovoljnom podruju (Sandellin podruje). Sastojci u eliku, koji imaju najvei uticaj na reakciju gvoe / cink, su silicijum, koji je eliku za vreme proizvodnje najee dodat kao deoksidant, i fosfor. Silicijum menja sastav fero-cink legura tako te se iste vremenom jo uveavaju, a stepen porasta ne usporava kad sloj postaje deblji (slike 4 i 5). Fosfor slino utie na oblikovanje prevlake, ali u manjoj meri. Kad je element, napravljen od takvog elika, izvaen iz kade za cinkovanje, cink je vezan u interkristalnim slojevima, isto kao kod konstrukcijskih elika. Stepen reakcije na tom eliku moe da bude tako
DEBLJINA PREVLAKE
Debljinu prevlake obino odreuje debljina elika, a odreena je standardom SRPS EN ISO 1461 (vidi Glavu 7). Postoje 3 izuzetka od tog pravila; prvi prouzrokuje donekle tanju zatitu, a druga dva deblju. Zatita cinkovanjem u centrifugi (centrifugalno cinkovanje) Ukljuuje proces u skladu sa standardom SRPS EN ISO 1461 i koristi se za toplo
12
GLAVA 2
OBRADA POSLE TOPLOG CINKOVANJA

Dalja obrada pocinkovanih proizvoda nije potrebna. Boja ili lakiranje prahom moe se nanositi iz estetskih razloga ili kao dodatna zatita, ukoliko je okolina vrlo agresivna. Postupci bojenja i lakiranja prahom su opisani u Glavi 11. Zatite nastale hemijskom reakcijom i drugi granini sistemi mogu da se upotrebe za minimiziranje pojava bele re, koja nastaje prilikom skladitenja (Glava 9).
cinkova prevlaka (m)
visok da se isti cink sa povrine elika sasvim slije sa donjim interkristalnim fero-cink slojevima pre nego to se element ohladi. Rezultat je prevlaka jednake ili uveane debljine, koja po izgledu moe biti puno tamnija nego to to opisuje Glava 9. Promena u izgledu ne utie na korozivnu otpornost prevlake.
DIMENZIJE PROIZVODA
Toplo cinkovanje je prilagodljiv postupak, zato je mogue obraivati sve elemente, poev od navrtke i zavrtnja do velikih konstrukcija. Taj raspon, zajedno sa mogunou spajanja i zavarivanja proizvoda posle cinkovanja, omoguava cinkovanje skoro svakog proizvoda, bez obzira na veliinu i strukturu. Kompleksni oblici, otvorene posude i veina upljih predmeta moe biti pocinkovana iznutra i spolja u jednom jedinom postupku, ali to iziskuje posebno planiranje i tehnike cinkovanja. Kapacitet pojedinih pogona za cinkovanje je detaljnije naveden u Imeniku optih galvanizera, a besplatno je dostupan kod Saveza galvanizera ili na internet stranici: www.galvanizing.org.uk.
sadraj silicijuma u eliku (%) 0 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5
Slika 5: Priblina debljina cink prevlake u zavisnosti od koliine silicijuma (Si) u elementu od elika (To je ematski prikaz, za detaljnije informacije kontaktirajte galvanizera ili Savez galvanizera.)
13
GLAVA 3
FIZIKE OSOBINE
GLAVA 3 FIZIKE OSOBINE JEDINSTVENA PRIRODA POSTUPKA CINKOVANJA OBEZBEUJE VRSTU ZATITU, OTPORNU NA HABANJE IME SE UMANJUJE MOGUNOST ZA OTEENJA NA GRADILITU I POVEAVA BRZINA GRADNJE
KOHEZIJA
Za razliku od veine prevlaka, gde se najpre vri posebna priprema elika kako bi se postigla dobra prionljivost prevlake na elik, toplo cinkovanje formira, prevlaku koja je metalurki privrena na elik. Drugim reima, gvoe i cink reaguju meusobno, ime se formira legura zbog koje je zatitna prevlaka istovremeno i integralni deo eline povrine sa odlinom kohezijom.
TVRDOA
Otpornost na mehanika oteenja prevlake za vreme upotrebe, skladitenja, transporta i montae, vrlo je vana jer tako na gradilitu nema uobiajenih dodatnih radova, kao to je na primer popravljanje lakiranih prevlaka. Spoljnji sloj istog cinka je relativno mekan i ublaava veinu sile prvobitnog udara. Donji slojevi prevlake su puno tvri, ponekad tvri i od samog osnovnog elika. Ta kombinacija obezbeuje jaku i na habanje otpornu zatitu (slika 6).
tvrdoa, HV vrednosti > 50 100 150 200 250
Zn
Zn + Fe
Fe
Slika 6: Mikrostruktura prevlake, dobijene toplim cinkovanjem koja prikazuje razlike u tvrdoi prevlake i osnovnog materijala. Fero-cink legura tj. prevlaka je tvra od osnovnog elika.
14
GLAVA 3
FIZIKE OSOBINE
15
GLAVA 4
ANTIKOROZIVNA EFIKASNOST
GLAVA 4 ANTIKOROZIVNA EFIKASNOST VELIKO SMANJENJE ATMOSFERSKIH ZAGAIVAA ZNAI TRAJNOST POCINKOVANIH POVRINA
15
90 80 70
ATMOSFERSKA KOROZIVNA OTPORNOST

Otpornost toplog cinkovanja na atmosfersku koroziju zavisi od zatitnog filma koji se formira na povrini cinka. Kad se elik izvue iz kade za cinkovanje, cink ima istu, svetlu i blistavu povrinu. Vremenom se ona promeni u tamno sivu patinu jer povrina reaguje sa kiseonikom, vodom i ugljen-dioksidom u atmosferi. Oblikuje se kompleksan, ali jak i stabilan zatitni sloj, koji se vrsto pripojio za prevlaku. Zagaivai u atmosferi utiu na vrstu tog zatitnog filma. Najvaniji neprijatelj cinka je sumpordioksid SO i upravo njegovo prisustvo je glavni faktor atmosferske korozije cinka. Stepen korozije cinka obino je linearan za datu okolinu. Velika prednost toga je mogunost predvienja trajnosti prevlake na osnovu izmerene debljine prevlake.
13
11 g/m/godinu
stepen korozije cinka g/m/godine
09
50 40
07
SO g/m vazduha
60
Zbog irokog raspona uticaja na okolinu i razliitih sistema zatite, podaci o korozivnoj postojanosti su razliiti. Bilo je izraeno mnogo prirunika koji objanjavaju ivotni vek prevlaka u razliitim okruenjima. Standard BS 5493 Kodeks za zatitu elika od korozije daje nekoliko informacija o trajanju prevlaka, ali su one ve zastarele. Od objavljivanja standarda BS 5493 1977. godine stepen sumpor-dioksida u atmosferi ve se primetno umanjio. Postoji neposredna veza izmeu stepena korozije cinka i stepena SO u atmosferi (slika 7). Zato se trajnost prevlake poprilino produio od sedamdesetih godina; vano je da se upotrebljavaju aktuelne informacije za procenu trajnosti prevlake. Standard BS 5493: 1977 delimino je bio zamenjen novim dokumentom sa uputstvima BS EN ISO 14713:1999 (tabela 1). Okruenja, opisana u veini prirunika o koroziji, su opta. Specifine korozivne vrednosti u Britaniji je odredila
30 20
05 10 03 03
1984
1990
1980
1986
1988
1989
1983
1985
1982
1987
Slika 7: Umanjenje stepena sumpor-dioksida u Stokholmu od 1978. i posledino umanjenje stepena korozije cinkove prevlake.
16
1978
1992
1991
1981
1979
GLAVA 4
Savetodavna sluba za agrarni razvoj (ADAS). Informacije su dobijene na osnovu izloenosti uzorka cinka na takama nacionalnog referentnog podruja, rasporeenih na brojnim referentnim podrujima veliine 10 km2. Rezultati pokazuju razliite stepene korozije cinka na raznim lokacijama. Savez galvanizera je podrao reviziju rezultata da bi arhitektama i inenjerima obezbedio najnovije informacije o koroziji cinka. Prvi put je istraivanje obuhvatilo i Republiku Irsku. Za taj projekat su bili angaovani isti strunjaci, koji su u prolosti izvodili slina istraivanja o koroziji.
U urbanim sredinama, koje su u prolosti bile posebno agresivne za cink, pokazuje se znaajno produenje trajnosti zatite. U ruralnim sredinama taj padajui trend stepena SO nije tako primetan tako da se ne oekuje pad ionako niskog korozivnog stepena cinka. Rezultati milenijumske karte cinka pokazuju da standardna cink prevlaka od 85 m moe da dostigne ivotni vek od 50 godina u veini okruenja. Slino, deblja cink prevlaka od 140 m, koja je esto prisutna na konstrukcijskom eliku, moe da postigne ivotni vek vie od 100 godina.
Tabela 1: Okvirne vrednosti korozije cinka za razliite sredine. Izvod: BS EN ISO 14713 (Korozivne kategorije prema ISO 9223)
Koroziona kategorija C1 C2 vrlo niska atmosferska korozivnost: unutranjost: suvo niska atmosferska korozivnost : unutranjost: povremena kondenzacija spolja: provincija srednja atmosferska korozivnost: unutranjost: visoka vlanost, blaga zagaenost vazduha spolja: gradsko kontinentalno ili primorska sa niskim salanitetom visoka atmosferska korozivnost: unutranjost: bazeni za plivanje, hemijske fabrike spolja: industrijska kontinentalna iliprimorska sa srednjim salanitetom vrlo visoka atmosferska korozivnost spolja: industrijska sa visokom vlanou, agresivne sredine ili primorska sa visokim salanitetom
proseni godinji stepen korozije cinka (m/godinje) < 0,1
0,1 do 0,7
C3
0,7 do 2
C4
2 do 4
C5
4 do 8
17
GLAVA 4
EFIKASNOST U DRUGIM OKRUENJIMA

Zatvoreni prostori Pogreno je ubeenje da korozija ne predstavlja problem za eline elemente u zatvorenim prostorima, koji su zatieni od faktora okoline. U sluaju da postoji esta kondenzacija na povrini, korozija na nezatienom eliku postaje veliki problem. U tim uslovima toplo cinkovanje obezbeuje vie od 40 godina ivotnog veka. Toplo cinkovanje je u velikoj meri bilo korieno za zatitu unutranjih elinih elemenata u izloenijim sredinama, kao to su bazeni za plivanje i pivare. U vodi: hladna voda Veina voda sadri soli koje prouzrokuju vodeni kamenac, koji moe da oblikuje zatitni sloj na unutranjim povrinama pocinkovanih cevi cevovoda, to poveava trajnost, prevlake i preko 40 godina. Ukoliko tih soli nema, kao to je to uobiajeno u mekim vodama, trajnost se poveava nanoenjem 2-slojne bitumenske prevlake (do BS3416 Tip II za pitku vodu).
U vodi: vrua voda Karakteristike vode koje prouzrokuju nastanak vodenog kamenca vane su i u vruoj vodi i omoguavaju trajnost iznad 10 godina. Kod temperature preko 60 C, cink u nekim vodama moe da postane katodan na elik i ne obezbeuje vie dovoljnu zatitu ukoliko je zatitni sloj oteen. Na mestima gde bi mogla da nastane slina situacija, mogua je upotreba magnezijumske anode koja titi toplo pocinkovani elik. U vodi: morska voda Morska voda je agresivnija od slatke vode. Ukoliko je predmet stalno potopljen, uobiajeni stepen korozije je izmeu 10 i 15 m/godinje. Potapanje u primorskom podruju, stalna izloenost morskoj vodi ili potapanje u toplim tropskim vodama moe da prouzrokuje uveani stepen korozije. U zemlji ivotni vek zakopane prevlake u zemlji moe da varira u zavisnosti od, na primer, vrste zemlje njene kiselosti i obraenosti (kontaktirajte Savez galvanizera za dalje savete). Preporuuje se raspon pH
od 5,5 do 12,5, tj. od slabe kiselosti do baznosti. Zemlja koja sadri pepeo i glinu posebno je tetna. U mnogim sluajima preporuuje se upotreba bitumenskog rastvora (u skladu sa BS 3416 Tip 1) preko prevlake posebno kada je pocinkovani elik zakopan u zemlji ili na taki gde izlazi iz betona. Pocinkovani elik je mogue bezbedno ugraditi u beton. Za poveanu zatitu u zemlji treba naneti deblje slojeve prevlake (vidi Glavu 7). U kontaktu sa drvetom Vrlo kiselo drvo, kao na primer hrast, kesten, crveni kedar i jela, mogue je upotrebiti u kontaktu sa pocinkovanim elikom pod uslovom da su povrine pre neposrednog kontakta izolovane. U kontaktu sa drugim metalima Postoji samo mala dodatna korozija cinka koja je rezultat kontakta sa veinom metala u gotovo svim atmosferskim uslovima. Bimetalna korozija moe da nastane prilikom potapanja ili na lokacijama, gde padavinama nije omogueno glatko oticanje ili isuivanje na kontaktnim povrinama. Uputstva su data u BSI PD6484: Napomene o koroziji na bimetalnim kontaktima i otklanjanje iste.
U kontaktu sa hemikalijama Kontakt sa hemikalijama trai poseban tretman. irok je raspon hemikalija kompatibilnih sa pocinkovanim elikom. Dugotrajni ili esti kontakti sa kiselinama i jakim bazama nisu preporuljivi. Visoka temperatura Toplo cinkovana prevlaka e izdrati trajnu izloenost temperaturi oko 200C i povremenu izloenost do 275 C bez ikakvih posledica. Kod viih temperatura dolazi do odvajanja spoljnjeg sloja cinka, ali ipak legura koja predstavlja glavninu zatite ostaje netaknuta. Odgovarajua zatita je, dakle, obino obezbeena do take topljenja legure (oko 530 C). U kontaktu sa graevinskim materijalima Vlani malter, cement i gips prouzrokuju blag efekat nagrizanja na toplo cinkovanu prevlaku za vreme suenja ili u toku zidanja. Taj efekat se prekida kad se proces zavri.
18
GLAVA 4
19
GLAVA 5
KAKO TOPLO CINKOVANJE TITI ELIK
GLAVA 5 KAKO TOPLO CINKOVANJE TITI ELIK CINKOVANJE JE JEDINSTVENA VRSTA I POSTOJANA ZATITA ZA SPOLJANJE I UNUTRANJE POVRINE
GRANINA ZATITA
Cink prevlaka predstavlja granicu izmeu svih unutranjih i spoljanih elinih povrina i okoline. Cinkovanje je termin koji se esto pogreno upotrebljava za opte opisivanje cink prevlake. Slika 8 prikazuje kako razliite vrste cink prevlaka variraju u zavisnosti od debljine prevlake. Trajnost prevlake u najveoj meri zavisi od svoje debljine. Deblje prevlake omoguavaju dui ivotni vek. Toplo cinkovanje eliku ili elinim proizvodima obezbeuje najviu zatitu preko trajne, vrste, metaluki spojene prevlake sa puno veom debljinom.
debljina zatite: m, mereno od povrine elika 0 10 20 30 40 50 povrina elika komad elika debljine vee ili jednake od 6 mm, toplo cinkovani, u saglasnosti sa SRPS EN ISO 1461 deblja prevlaka dobijena toplim cinkovanjem centrifugalno cinkovanje u skladu sa BS 7371 taka 6 metalizacija cinkom, u skladu sa EN ISO 2063: 2005 kontinuirano pocinkovanje lima u skladu sa EN ISO 10327:2004 galvansko pocinkovanje EN 12329 mehaniko platiniranje (EN 12683) i erardizacija cinkovim prahom u skladu sa EN 13811 premazi koji sadre cinkov prah
60
70
80
85 610
90
100
110
120
130
masa prevlake: g/m
Legenda:
raspren cinkov prah cink legure isti cink
Slika 8: Poreenje prevlake u zavisnosti od njihove debljine
20
GLAVA 5
KAKO TOPLO CINKOVANJE TITI ELIK
ZATITNO DELOVANJE
Cink korodira na raun elika i, dakle, sam se troi da bi zatitio elik (Slika 9). Produkti korozije cinka sakupljaju se na eliku ime ga tite od atmosferskih faktora, dakle, zaustavljaju koroziju. Kod premaza od boje preporuuje se odmah posle nastanka tete da se nanese dodatna zatita, u suprotnom elik e zarati, a mogue je i da otkae celokupan nanos zatite, jer ra moe da prodre ispod filtera od boje.
Slika 9: Slika posledica tete na razliitim vrstama antikorozivnih zatita
Anodni (elektronegativni aktivniji metali) Magnezijum Cink Aluminijum Kadmijum Gvoe Olovo Kalaj Nikl Mesing Bakar
Cink titi elik
Prevlaka formirana toplim cinkovanjem Formira se galvanska elija. Cink koji okruuje mesto oteenja korodira. Produkti korozije se sakupljaju na povrini elika i tite je. elik je zatien i zbog toga to je katodan u odnosu na cink.
Premaz od boje elik ra jer je oteen film od boje. Ra prodire ispod filtera od boje koji se podie. Korozija se nastavlja dok se teta ne ukloni.
Premaz metalima elektropozitivnijih od elika Na oteenim mestima kod nikla, hroma i bakra dolazi do breg korozivnog delovanja nego kod elika. Korozija se esto javlja u obliku nagrizanja koje moe da prodre i kroz elik.
Katodni (elektropozitivni manje aktivni metali) Poloaj cinka u nizu galvanskih metala
21
GLAVA 6
TROKOVI I EKONOMINOST
GLAVA 6 TROKOVI I EKONOMINOST TOPLO CINKOVANJE ELINIH KONSTRUKCIJA I ELEMENATA PREDSTAVLJA NEMERLJIVU FINANSIJSKU POGODNOSTI BEZ POREENJA A MOE BITI KONKURENTNO VE NA NIVOU POETNIH TROKOVA.
EKONOMINOST
Za odreivanje istinske cene antikorozivne zatite elinih proizvoda treba uzeti u obzir dva bitna elementa: poetni troak zatite, cenu zatite koja sadri i trokove odravanja. To su trokovi potrebni za obezbeivanje zatite od korozije u celokupnom ivotnom ciklusu proizvoda.
POETNI TROKOVI
Proces toplim cinkovanjem esto izgleda skuplji nego to zaista jeste. Za to postoje dva razloga: prvo, automatski se predvia da je tako visokokvalitetna zatita skupa; drugo, poetni troak cinkovanja u poreenju sa bojenjem se poslednjih godina izuzetno promenio. Trokovi bojenja su ravnomerno i konstantno rasli, dok su trokovi cinkovanja ostali nepromenjeni. Savez galvanizera je nedavno imenovao nezavisne savetnike iz preduzea Savetovanje za zatitu elika Ltd (SPC) sa namerom da istrae ekonomsku konkurentnost toplog cinkovanja. SPC je u saradnji s inenjerima iz preduzea WS Atkins, oblikovalo tipinu 240-tonsku zgradu sa elinom konstrukcijom i za nju raspisalo konkurs. Opredelili su se za dva naina antikorozivne zatite: (I) proces toplim cinkovanjem i (II) visoko kvalitetno peskarenje i sistem troslojne zatite bojenjem sa debljinom suvog premaza od 250 m. Dobili su ponude osam galvanizera iz razliitih krajeva Velike Britanije i izraunali su njihov prosek. Sistem bojenja je bio za 35 % skuplji od procesa toplim cinkovanjem.
140 4-slojni premaz
120 3-slojni premaz
100 relativni trokovi
80
60 toplo cinkovana prevlaka 40
20
8 debljina elika (mm)
10
14
19
25
Slika 10 prikazuje da za puno primera vai, da je cena procesa toplim cinkovanjem nia od nanoenja alternativnih zatita. Razlog za to je jednostavan: alternativne zatite, kao to je boja, su sa aspekta radne snage u poreenju sa cinkovanjem puno zahtevnije, jer je toplo cinkovanje visoko mehanizovan, neposredno kontrolisan tehnoloki proces.
22
GLAVA 6
23
GLAVA 6
UKUPNI TROKOVI
Definicija ukupnih trokova zgrade moe biti sledea: Cena kupovine, izgradnje i odravanja zgrade kroz celokupan period upotrebe do uklanjanja. Odreivanje ukupne konane cene moemo da oznaimo kao sistem koji meri koliinu finansijskih vrednosti zgrade od poetka pa do kraja perioda upotrebe. To je pristup koji uravnoteava trokove kapitala sa trokovima prihoda sa namerom da prui optimalno reenje za vreme celokupnog perioda postojanja zgrade. Ova tehnika, koja sama po sebi nije sasvim nova, poslednjih godina je prihvaena kao najbolja mogua praksa u obezbeivanju konstrukcija. Konana cena se moe izvesti u bilo kojoj fazi procesa obezbeivanja, a moe se upotrebiti na svim nivoima: pomono sredstvo, funkcija, sistem i komponenta. Ovo ukljuuje sve od poetnog dizajna do kraja doba upotrebe. Konanu ukupnu cenu zgrade mogue je pripisati na raun trokova izgradnje, odravanja i renoviranja. Shodno tome, u ivotu zgrade moemo nai trokovne skokove oko desete godine i posle svake pete godine (vidi sliku 11a). Poetni izbor materijala i nain njihove zatite dakle igra vanu ulogu unutar trokova odravanja i renoviranja zgrade kroz njen 24
Gore navedene informacije su priloili Turner i Townsend, Savetovanje kod graenja i menadmenta 3% 17% konstruisanje izgradnja korienje odravanje - 40% odstranjivanje ukupno 2.500
2.000
popravka - 30%
7%
100% trokova vlastnitva
1.500 Trokovi 1.000
periodina zamena/obnova - 40% 1 godina 2 godine 25 godina 1 godina ukupno
500
Tabela 2: Rezime ukupnih trokova zgrade.
Sep 06
Sep 08
Sep 10
Sep 12
Sep 14
Sep 16
Sep 18
Sep 20
Sep 22
Sep 24
Sep 26
Sep 28
Sep 30
Sep 32
Sep 34
Sep 36
Sep 38
Slika 11a: Slika trokova. ivotni ciklus naginje tome da sam po sebi proizvodi krivudavi profil sa skokovima kod desete, petnaeste, dvadesete, dvadesetpete godine.
Sep 40
GLAVA 6
200 197 150 relativni trokovi % 169
celokupni eksploatacioni period, to znai da ima veliki uticaj na profil konane cene projekta.
PRIMER
Uzeemo primer eline konstrukcije za koju je planirani ivotni vek 25 godina, a diskontna cena kapitala 5 %. Cinkovanje: metoda 1 Toplo cinkovanje u skladu sa standardom SRPS EN ISO 1461 sa minimalnom srednjom debljinom prevlake od 85 m na eliku debljine 6 mm ili vie. Toplo cinkovanje prema tom standardu ima prosenu trajnost vie od 50 godina (vidi Glavu 4). Konzervativno planiramo trajnost projekta 25 godina bez daljeg odravanja. Uzeemo da je troak toplog cinkovanja osnovni iznos 100 jedinica. Daljih trokova za odravanje nema. (NVP = 100) Bojenje: metoda 2 Sistem bojenja sastoji se od vie faza: ienje, zatim sledi osnovni premaz, a posle toga jo dva premaza boje. Taj metod ima oekivani ivotni vek od 8 godina, dakle, za 25 godina konstrukciju je potrebno bojiti tri puta. Poetni troak je neznatno manji od troka toplim cinkovanjem, a iznosi 90 jedinica. Trokovi ponovnog bojenja za prvo i drugo ponavljanje iznose 45 jedinica, ali se uveavaju na 90 jedinica za tree bojenje, kada treba da se uklone originalne boje. (NVP = 169).
Bojenje: metoda 3 Kvalitetna metoda bojenjem koja se sastoji od ienja i tri sloja visoko kvalitetne boje. Metoda ima oekivani ivotni vek od 11 godina, to znai da e konstrukcija za 25 godina biti obojena dva puta. Poetna cena je via nego kod druge metode bojenja i iznosi 135 jedinica. Cena ponovnog bojenja iznosi polovinu osnovne cene, dakle 67,5 jedinica. (NPV = 197,5) Zakljuak Od gore navedenog proizlazi da je jeftiniji projekat bojenja skoro 70 % skuplji od metode toplog cinkovanja, ukoliko govorimo o projektu sa ivotnim vekom od 25 godina. Trokovi skupljeg naina bojenja su skoro dva puta vei od trokova toplog cinkovanja. Kod poetne, odnosno prve cene troak toplim cinkovanjem je uporediv sa metodom gde se upotrebljava visoko kvalitetna boja, ali, ukoliko poredimo celokupne trokove, vidi se da je toplo cinkovanje sutinski jeftinije od veine drugih metoda zatite.
TROKOVI ODRAVANJA
Celokupna cena zatite elinog proizvoda kroz njegov ciklus eksploatacije zavisi od cene i postojanosti poetne zatite u odreenoj okolini, i od trokova i uestalosti svih daljih obrada kada trajnost proizvoda nadmai predvieni ivotni vek prvobitne zatite. Veina prevlaka dobijenih toplim cinkovanjem omoguavaju dugotrajnost kojima ne treba dodatno odravanje i dodatno bojenje.
100
100
50
0 sistem 1 sistem 2 (vrue pocinkovanje) (bojenje) sistem 3 (bojenje)
poetni trokovi
prvo bojenje
drugo bojenje
tree bojenje
Postoje naini, kojima je mogue izraunati prednosti odnosno nedostatke pojedinih metoda antikorozivne zatite. Najea metoda je izraunavanje neto tekue vrednosti (NPV) svake od metoda i poreenje njihovih rezultata. Takva kalkulacija uzima u obzir i trokove kreditiranja, poetne trokove zatite, kasnije trokove odravanja i trajnost projekta. Preduzea tu metodu esto upotrebljavaju da bi izmerila verovatan rezultat projekta investicije kapitala. itd. Gde je: I = poetni troak zatitnog sistema M = troak odravanja u godini P1 M2 = troak odravanja u godini P2 r = procenat popusta
25
GLAVA 7
ZAHTEVI TOPLOG CINKOVANJA
GLAVA 7 ZAHTEVI TOPLOG CINKOVANJA
STANDARDI
povrina elika (m/t) Osnovnu definiciju procesa toplog cinkovanja na elinim proizvodima moete nai u jednom jedinom standardu: SRPS EN ISO 1461 Prevlake cinka koje se nanose toplim postupkom na proizvode od gvoa i elika zahtevi i metode ispitivanja. Galvanizer obavlja svoj posao kao strunjak po ugovoru sa naruiocem usluge proizvoaem konstrukcije i kao takav je u ugovornom odnosu sa proizvoaem, a ne sa krajnjim korisnikom. Zato je vano da krajnji korisnik svoje zahteve u vezi sa toplim cinkovanjem jasno izrazi proizvoau i da sva komunikacija u vezi sa toplim cinkovanjem preko proizvoaa doe do galvanizera. Za obezbeivanje najboljeg mogueg kvaliteta i tehnike pomoi najbolje je da se pre toplog cinkovanja posavetujete sa tehnikom slubom galvanizera. Kada se definiu zahtevi za toplim cinkovanjem, celokupna povrina elika je potpuno zatiena jedinstvenom prevlakom iju debljinu uglavnom odreuje debljina elika koji cinkujemo (tabele 3 i 4). To je vana prednost procesa toplog cinkovanja; standardna debljina prevlake se nanosi skoro automatski. A stvarna debljina prevlake, koja je nastala posle procesa toplog cinkovanja, menja se u zavisnosti od veliine elinog dela, profila povrine i poprenog preseka povrine. Stvarna debljina prevlake je esto vea od minimalne debljine koju propisuje standard. Ali budui daje oekivana trajnost prevlake, koja je navedena u standardima, izraunata na osnovu minimalne traene debljine prevlake, faktiki je trajnost prevlake vrlo visoka. Nacionalna graevinska specifikacija Velike Britanije (NBS) Veliki deo specifikacije procesa toplim cinkovanjem se odnosi na sistem Nacionalne graevinske specifikacije (NBS) sa glavnim delom u G10 Konstruisanje elinih proizvoda. Isto tako su data osnovna uputstva u vezi antikorozivne zatite. U retkim sluajevima, kad imate problem izbora izmeu vie postupaka cinkovanja, za savet se obratite Savezu galvanizera. Zahtevi standarda SRPS EN ISO 1461 ukljuuju doradu proizvoda kao i sam proces toplog cinkovanja. Uputstva za upotrebu i izvoenje procesa toplim cinkovanjem sadri standard EN ISO 14713 Zatita od korozije gvozenih i elinih konstrukcija prevlake cinka i aluminijumauputstva. Dalja uputstva moete dobiti u Savezu galvanizera. 26
300
200
100 80 60
40 30
20 15
10
4
,187
6
,25
10
,375 ,5
20
,75 1,0 1,5
40
2,0
60mm
ins
18
16
14
12
10
SWG
debljina elika
GLAVA 7
ZAHTEVI TOPLOG CINKOVANJA
Tabela 3: SRPS EN ISO 1461: Minimalna masa / debljina prevlake na proizvodima koji nisu centrifugirani
DEBLJA PREVLAKA
Prevlake deblje od onih koje su navedene u standardu SRPS EN ISO 1461 omoguavaju dodatnu zatitu prilikom upotrebe, posebno u agresivnim sredinama. Ipak naglaavamo da obino deblja prevlaka nije potrebna. Naini, kako da postignemo deblju prevlaku, su opisani u Glavi 2. Peskarenje pre procesa toplog cinkovanja obino je optimalna metoda. Zahtev za nominalnu debljinu prevlake 1000 g/m2 (140m) za proizvod debljine 6 mm je bio uspeno specifikovan. Za predmete od konstrukcijskog elika preporuujemo da proverite da li je mogue dobiti deblju zatitu sa veom debljinom elinog predmeta i bez peskarenja. Postizanje vee debljine prevlake na elementima od niskougljeninog elika (elika sa visokim sadrajem silicijuma) obino je odgovarajue samo za odreene naine upotrebe. Deblji sloj prevlake moete definisati tek posle savetovanja sa galvanizerom, od koga dobijate informacije o metodama i sredstvima kojima takvu zatitu moete da postignete.
Proizvodi i njihova debljina elik 6 mm elik 3 mm 6 mm
Lokalna prevlaka (minimum) g/m2 505 395
m 70 55 45 35 70 60
Srednja prevlaka (minimum) g/m2 610 505 395 325 575 575
m 85 70 55 45 80 70
i druge metode, koji ne nude jednaku zatitu kao toplo cinkovanje: galvansko cinkovanje, mehaniko platiniranje ili erardizacija elika. Vie informacija moete da naete u Glavi 10.
VREME POTREBNO ZA PROCES TOPLOG CINKOVANJA

Ukoliko je galvanizer bio odgovarajue i na vreme obaveten, veina proizvoda moe biti pocinkovana i vraena proizvoau u roku od jedne nedelje. Tipini proizvodni proces koji, naravno, zavisi od veliine narudbine, traje tri dana. Pocinkovanih zavrtnjeva i navrtki uglavnom uvek ima na zalihama, ali preporuujemo da narudbine za cinkovanje spojnih i vezivnih elemenata predate u najkraem moguem roku.
elik 1,5 mm < 3 mm 325 elik < 1,5 mm odlivci 6 mm odlivci < 6 mm 250 505 430
Tabela 4: SRPS EN ISO 1461: Minimalna masa / debljina prevlaka na proizvodima koji su centrifugirani
Proizvodi i njihova debljina Navojni proizvodi: 20 mm 6 mm 20 mm < 6 mm
Lokalna prevlaka (minimum) g/m2
Srednja prevlaka (minimum) g/m2
IZGLED
Toplo cinkovanje se u osnovi upotrebljava sa namerom da eline predmete zatitimo od korozije. Prihvatljiv izgled koji propisuje standard SRPS EN ISO 1461 obrazloen je u Glavi 9. U sluajevima kad su izgled i glatkoa prevlake posebno vani, posavetujte se sa galvanizerom ve u ranoj fazi procesa.
325 250 145
45 35 20
395 325 180
55 45 25
ostali proizvodi (ukljuujui odlivke): 3 mm < 3 mm 325 250 45 35 395 325 55 45
SPOJNI I VEZIVNI ELEMENTI

Zahtev za cinkovanjem spojnih i vezivnih elemenata treba jasno odrediti tj. da zatita za spojne i vezivne elemente mora odgovarati standardu BS 7371: Glava 6: 1998. Ako zahtev obuhvata samo re cinkovano moe doi do pogrenog razumevanja, budui da pod tim terminom moemo podrazumevati
DUPLA ZATITA DUPLEX SISTEM

Upotreba boje, odnosno lakiranje prahom preko cink prevlake ponekad je potrebno zbog estetskih razloga ili zbog potrebe za dodatnom zatitom (vidi Glavu 11):
27
GLAVA 8
KONSTRUISANJE PROIZVODA ZA TOPLO CINKOVANJE
GLAVA 8 KONSTRUISANJE PROIZVODA ZA TOPLO CINKOVANJE PRAVOVREMENO SAVETOVANJE IZMEU GALVANIZERA, PROIZVOAA I KONSTRUKTORA PREDSTAVLJA KLJU ZA NAJBOLJE REZULTATE U PROCESU CINKOVANJA. KONSTRUKTORSKI DETALJI, KOJI DOPRINOSE BOLJEM DOVODU I ODVODU RASTOPLJENOG CINKA TO POBOLJAVA KVALITET I IZGLED ZATITE.
DOVOD I ODVOD CINKA, IZLAZ VAZDUHA

Dobro konstruisanje trai: otvore za dovod i odvod rastopljenog cinka (nesmetani protok cinka), otvore za izlaz gasova iz unutranjih depova (tzv. ozraka). injenica da se predmeti od elika potapaju u kadu sa cinkovim rastopom na temperaturi od 450C jeste od izuzetnog znaaja. Zato treba predvideti otvore pravilne veliine na pravilnim mestima, koji e doprineti boljem protoku, dovodu i odvodu cinkovog rastopa i time poveati kvalitet zatite i umanjiti trokove. Kod odreenih proizvoda moemo otvore, koji su prisutni i namenjeni za druge namene, da upotrebimo za ventilaciju i drenau (odvod); u sluaju kada takvih otvora nema, neophodno je omoguiti posebne otvore za ventilaciju i odvod. Za potpunu zatitu cinkov rastop mora nesmetano da protie po svim povrinama proizvoda. U sluaju da proizvod ima uplje delove, odnosno unutranje predele, cinkovanje unutranjih povrina spreava svaku opasnost od nastanka skrivene korozije za vreme upotrebe proizvoda.
Opta naela 1. Otvori za ventilaciju i drenau treba da budu to vei. Minimalni prenici otvora su dati u tabeli 5. 2. Otvori za ventilaciju i drenau treba da lee dijagonalno jedan nasuprot drugome na najvioj i najnioj taki proizvoda, jer je on za vreme cinkovanja okaen pod uglom od 30 do 45. Izuzetno dugaki uplji delovi proizvoda trae dodatne otvore za odvod, koji e omoguiti oticanje i doprineti boljoj zatiti povrina. 3. U sluaju da su uplji delovi proizvoda sa jedne strane zaptiveni, treba napraviti otvore dijagonalno jedan nasuprot drugome i, ukoliko je mogue, u blizini krajnjih ivica. U nekim sluajima je puno tedljivije ako na kraju upljeg dela proizvoda napravimo rez u obliku slova U ili V ili ako izbrusimo uglove pravougaonih upljih delova takvi postupci, naime, stvaraju idealne lokacije za ventilaciju i drenau. Naknadno buenje ne omoguava tako dobar protok jer se u donjoj taki elementa obino nalazi zavar. 4. U sluaju da treba omoguiti otvore na zavrnim ploama ili delovima proizvoda koji slue kao zapua, otvori treba isto tako da lee dijagonalno jedan nasuprot drugome, na stranu od centra i to je mogue blie elementu (cev, profil, i sl.) kojim su povezani.
5. Unutranja i spoljanja rebra za ukruenje, nastavci, dijafragme, umeci itd. treba da imaju opseene uglove, to doprinosi nesputanom toku cinkovog rastopa. veliina upljeg dela (mm) < 25 2550 > 50100 > 100150 > 150 minimalni prenik otvora (mm) 10 12 16 20 savetujte se sa galvanizerom
jer cink prevlaka pokriva sve povrine. Ako je potrebno, moemo upotrebiti aluminijumske ili plastine epove prevuene voskom, koji spreavaju. ulazak vode Precizne savete u vezi sa konstruisanjem moete nai u Savezu galvanizera ili neposredno kod galvanizera. U dijagramima na stranicama 32 do 36 objanjeno je nekoliko taaka koje uvek morate imati u vidu.
SASTAV ELIKA I KOMBINACIJE

Cinkovati moemo obini ugljenini elik, neke vrste niskolegiranog elika i odlivke od sivog liva. Zalemljene ili delove od bronze i mesinga ne bi trebalo cinkovati. Izbegavajte kombinaciju rezliitih vrst elika na konstrukcijama, jer sve to moe da utie na jedinstvo i izgled prevlake. U sluaju da su upotrebljeni razliiti elici, peskarenjem celokupnog sastava moemo pokuati da umanjimo razlike izazvane razliitim stepenom korozije koje e uticati na debljinu prevlake. Naravno, najbolje je kada je proizvod u celini od slinog tipa elika.
Tabela 5: Odgovarajue veliine odvodnih otvora u cevastim strukturama
U sluaju da je potrebno napraviti otvore za protok cinka na duem upljem proizvodu (na primer vie od 3 m) moe se desiti da e biti potrebni dodatni ili vei odvodni otvori koji bi doprineli najboljoj moguoj zatiti povrine. U tom sluaju se posavetujte sa galvanizerom. Otvore koji su izbueni za protok cika i vazduha moemo kasnije zatvoriti, ali se ovde radi pre svega o estetskim razlozima
28
GLAVA 8
elini proizvodi koji su bili podvrgnuti nekom hladnom oblikovanju (na primer savijanju) skloni su pojavljivanju lomovapukotina na tom mestu, zato ih pre toplog cinkovanja treba ukloniti, odnosno izvriti oputanje unutranjih napona. U sluaju da hoemo da cinkujemo toplo oblikovani elik, treba uzeti u obzir opasnost da e se posle toplog cinkovanja pojaviti pukotine u eliku. Takva kombinacija je, dodue, izuzetno retka, ali kad doe do nje, obratite se Savezu galvanizera ili potraite Publikaciju broj 40/05, Cinkovanje proizvoda od konstrukcijskog elika postupak savladavanja pukotina koje prouzrokuje teenje metala izdatu od strane British Constructional Steelwork Association (BCSA).
SPOJNI I VEZIVNI ELEMENTI

Za regulisanje debljine prevlake, kada se radi o toplom cinkovanju navojnih komponenata, treba uzeti u obzir posebno ienje na enskim navojima. Vie informacija za upotrebu pocinkovanih spojnih elemenata moete da pronaete u Glavi 10.
nemogue ukloniti konvencionalnim postupcima hemijskog ienja. Kad oblikujete odlivke koji e kasnije biti cinkovani, izbegavajte detalje kao to su otri uglovi i duboka udubljenja jer oni prouzrokuju deblju prevlaku i termike pritiske za vreme procesa toplog cinkovanja. Isto tako, poeljni su veliki radijus i homogenost poprenog preseka.
PREKLAPAJUE POVRINE
Preklapajue povrine izbegavajte koliko je mogue. Pobrinite se da zaptiveni proizvodi ne budu podvrgnuti procesu toplog cinkovanja. Ukoliko su preklapajue povrine sasvim zatvorene zavarivanjem, postoji mogunost da e za vreme potapanja doi do eksplozije budui da se poveava pritisak uhvaenog vazduha. Ako preklapajue povrine nisu sasvim zatvorene, postoji mogunost da e rastvori iz procesa predobrade da uu u otvore izmeu obe povrine i da e kasnije, sporo istiui, prouzrokovati mrlje na prevlaci (vidi stranicu 34).
ARKE I KLIZNI ELEMENTI

Ako elite da se arke i klizni elementi posle cinkovanja slobodno kreu, morate omoguiti dovoljan iseak na povezanim povrinama. Obino je dovoljan dodatan iseak veliine najmanje 1 mm.
Da biste izbegli odnosno umanjili suvine napone, moete mnogo urati ve u fazi konstruisanja: 1. Posebna kontrola za vreme procesa zavarivanja u proizvodnji proizvoda; 2. Pobrinite se da avovi kod zavarivanja budu simetrini. Njihova veliina neka bude minimalna; 3. Izbegavajte velike promene u poprenom preseku asimetriju i debljini zidova. Ukoliko se nalazite u situaciji kada je mogunost deformacije velika (na primer kod nesimetrino oblikovanih proizvoda), deformaciju moete svesti na minimum, odnosno uklonite je u celosti ukoliko proizvode ograniite na veliinu i oblik koji je mogue potopiti u kadu vrlo brzo, odnosno jednim potezom. Ako postoji mogunost da se posluite takvim postupkom, ve na samom poetku se posavetujte sa galvanizerom. Veliina i pozicija otvora za dovod i odvod cinkovog rastopa na proizvodu igraju vanu ulogu kod efekta deformacije, kao i veliina i oblik otvora (alki) za podizanje, posebno kada se radi o upljim proizvodima.
TERMIKE DEFORMACIJE
U elinim proizvodima obino dolazi do deformacija za vreme procesa cinkovanja zbog zaostalog napona, koji se oslobaa kada se elik zagreva na temperaturi cinkovanja (450 C). Termike deformacije se javljaju usled napetosti (napona) koje su prisutne u eliku, a mogu ih prouzrokovati i naponi u zavarenim spojevima, naponi kao posledica hladnog oblikovanja ili perforiranja.
DIMENZIJE
Poslednjih godina veliina i kapacitet pogona za cinkovanje su se znaajno poveali. Pri tome se pozivamo na Imenik optih galvanizera ili www.galvanazing. org.uk, gde su navedene i veliine kada koje su na raspolaganju u Velikoj Britaniji i u Republici Irskoj. U sluaju da duina ili visina proizvoda prevazilazi veliinu kade, treba upotrebiti posebne tehnike koje omoguavaju potapanje proizvoda u takvom sluaju obratite se galvanizeru.
ODLIVCI
Odlivke treba opeskariti pre procesa cinkovanja, jer je pesak koji je zaostao na proizvodu iz procesa izrade odlivaka,
29
GLAVA 8
Hladno valjani 10% primljen EN 10025-2 S275 Zatezna vrstoa (Pa) 0,5 % naprezanje (Pa) Elongacija EN 10025-2 S355 Zatezna vrstoa (Pa) 0,5 % naprezanje (Pa) Elongacija EN 10028-3 P460 Zatezna vrstoa (Pa) 0,5 % naprezanje (Pa) Elongacija 453 294 45 531 367 41 585 451 36 cinkovani 461 281 46 522 362 43 597 446 34 necink. 563 550 18 644 634 16 714 692 21 cinkovani 560 502 22 635 587 20 734 683 21
Hladno valjani 40% necink. 741 732 8 811 807 8 905 896 10 cinkovani 706 659 15 784 746 15 860 842 13
Sa probijenim rupama necink. cinkovani
Zavareni elik necink. cinkovani
*10
10
28
38
15
16
25
33
^6
29
30
Tabela 6: Testovi zatezne vrstoe konstrukcijskog elika na ploama debljine 12,7 mm (izvor: ILZRO, 2006).
30
GLAVA 8
31
GLAVA 8
OTvORI KOJE mORAmO uZETI u ObZIR pRIlIKOm KOsTRuIsANJA ElEmENATA ZA TOplO cINKOvANJE
VRSTOA
Toplo cinkovanje ne utie na zateznu vrstou konstrukcijskog elika, to prikazuje i tabela 6 (stranica 30)
posle procesa toplim cinkovanjem, oznake je potrebno izraditi utiskivanjem ili izraditi reljefne oznake.
U sluaju velikih kada (posebno jedno- ili dvostrano otvorenih kada) bie potrebne unutranje konzolne veze, koje kroz celokupan proces uvaju oblik posude.
ZAVARIVANJE
Ako ljaka, koja je nastala kod zavarivanja u procesu ienja, nije uklonjena, mogu se pojaviti posle toplog cinkovanja nepokrivena crna mesta (mrlje). Da biste izbegli taj problem upotrebljavajte samo postupak gasnog zavarivanja, kao to su na primer: M. I. G. i u sluaju da upotrebljavate elektrode, pobrinite se da zavareni delovi budu temeljno oieni od ljake. Da biste umanjili pojavu povienih zavarenih avova posle toplog cinkovanja potrebno je da sadraj silicijuma u materijalu za zavarivanje bude nii od 0,04 %. Zavarivaki sprejevi protiv prskanja trebaju biti rastvorljivi u vodi i bez sadraja ulja i silicijuma. Dalje informacije o zavarivanju moete da pronaete u Glavi 10.
ZATITA POVRINA KOJE NE ELIMO DA CINKUJEMO

U sluaju da odreeni delovi elinog proizvoda ne smeju biti toplo cinkovani, treba upotrebiti odgovarajuu zatitu visokotemperaturne trake, masti ili boje, odnosno bilo koji drugi postupak koji spreava toplo cinkovanje. U vezi sa zatitom od cinkovanja posavetujte se sa galvanizerom.
KONTAMINIRANA POVRINA ELIKA

Za kvalitetno toplo cinkovanje neophodne su iste eline povrine. Prljavtine u obliku masti, katrana, boje i ljake od zavarivanja ne mogu se ukloniti hemijskim ienjem, a posledice su nepokrivene crne mrlje koje nastaju posle cinkovanja. Konstruktori bi trebalo da se pobrinu, da za isporuku istih proizvoda na toplo cinkovanje odgovara proizvoa konstrukcije, koji je duan da ukloni prljavtinu pre toplog cinkovanja. elini delovi koji su bili odseeni odnosno koji su bili probueni pomou rastvora na bazi ulja, mogu prouzrokovati sline probleme kao da je povrina bila nagorela sprejom protiv prskanja. Mainsku tenost koja se upalila ili zapekla u elik treba ukloniti pre nego to se proizvod poalje na cinkovanje. Ponekad je teko otkriti neistoe na elinoj povrini, posledice se pokau tek posle cinkovanja. Takav proizvod e verovatno trebati, uz dodatne trokove, da se jo jednom cinkuje. Detaljnija uputstva u vezi konstruisanja proizvoda za toplo cinkovanje moete da pronaete u EN ISO 14713 i drugim publikacijama Saveza galvanizera.
SPAJANJE
Cinkovani proizvodi mogu biti meusobno spojeni zavrtnjima, leajevima, zavarenim delovina, zakovicama ili slepljeni zajedno. Preporuujemo zavrtnje, dok zavarivanje ne preporuujemo (vidi Glavu 10).
POSTUPANJE SA PROIZVODIMA
S obzirom na dimenzije, proizvodima e verovatno trebati otvori za veanje, odnosno alke za podizanje. Druge mogunosti za rukovanje proizvodima su lanci ili, za manje proizvode, reetke i korpe. Poslednji naini nisu pogodni jer utiu na izgled i prouzrokuju puno kontaktnih nepocinkovanih taaka.
OZNAAVANJE I ETIKETIRANJE
Za privremene identifikacione oznake moete upotrebiti boje na bazi vodenih rastvaraa ili odvojive metalne etikete. Ne upotrebljavajte glazurne boje ili markere na bazi masnih boja. Za trajno oznaavanje, koje treba da bude vidljivo i
32
GLAVA 8
Zavrne ploe za vezivanje i ploe za ojaavanje, koje su zavarene na profile, moraju biti ventilirane u svojim zajednikim dodirnim takama.
Zasecanje unutranjih uglova nosaa e doprineti boljem dovodu i odvodu cink rastopa; rezultat je istija i lepa cink prevlaka.
Vertikalni ugaonici treba da budu odseeni pre kontakta sa nagnutim profilom. Tako e rastopljeni cink lake tei sa konstrukcije. Na taj nain emo dobiti potpunu prevlaku i umanjiti mogunosti za zadravanje pepela u uglovima i mogunost za nastanak vazdunih depova unutar konstrukcije, to moe prouzrokovati da cink na nekim delovima ne prione na elik.
Kod upljih delova se treba pobrinuti za dovod i odvod cinkovog rastopa. Kod vertikalnih profila to mogu biti izbuene rupe ili rezovi u obliku slova V. Otvori moraju leati dijagonalno jedan nasuprot drugome na vrhu i na dnu profila.
33
GLAVA 8
Zasecanje uglova tih nosaa e doprineti boljem dovodu i odvodu cinkovog rastopa, rezultat je istija i lepa cink prevlaka.
Preciznija uputstva u vezi sa konstruisanjem proizvoda za toplo cinkovanje moete da naete u standardu EN ISO 14713 i drugim publikacijama za toplo cinkovanje.
Spoljanji uglovi zavarenih profila moraju biti ventilirani.
Povrine koje se preklapaju ili dotiu su potencijalno opasne, jer rastvori iz procesa predobrade mogu da se uhvate izmeu dve povrine. U kadi za cinkovanje od zaostalog (uhvaenog) rastvora moe nastati pregrejana para, to moe dovesti do eksplozije. Ukoliko ne moete da izbegnete povrine koje se dotiu, kao to je to primer kod ova dva profila, onda se pobrinite za to da su ivice obe povrine, koje se dotiu, zavarene neprekidnim varom. Za svakih 100 cm2 povrine gde se dve ploe preklapaju, probuite otvor kroz obe prekrivajue povrine sa minimalnim prenikom 10 mm. Na taj nain ete izbei eksploziju u kadi za cinkovanje.
34
GLAVA 8
U sluaju da to nije mogue, dakle, kada je var prekinut izmeu dve ploe koje se preklapaju verovatno e ostati izvesna koliina tenosti iz predobrade. Curenje tog rastvora e moda prouzrokovati smee mrlje koje nee imati uticaj na kvalitet zatite cink prevlake. U tom sluaju ne treba narezati otvore za zatvoreno podruje, samo ako je zatvorena povrina manja od 100 cm2, na primer 10 10 cm. Kada kod oblikovanja nije mogue izbei vea preklapanja povrina (na primer profil na profil ili ploa na profil) za savet obavezno zamolite strunjaka galvanizera.
Unutranje pregrade u veim kutijastim profilima moraju imati obruene ivice i vei ulazni otvor. Unutranje ploe na manjim kutijastim profilima moraju imati samo obruene ivice. Kada se radi o ventilaciji upljih delova u unutranjosti (nevidljivi otvori), iz bezbednosnih razloga je neophodno da je galvanizer o tome obaveten crteem.
Spoljanji ojaivai profila (ukruenja) moraju imati obruene unutranje ivice.
Primeri ozrake profila koji su privreni na plou.
35
GLAVA 8
Primer konstruisanja elementa za izbegavanje duplih povrina.
Ukoliko zavareni spojevi na neki drugi nain ne ine zatvoreni nepropustni prostor, neka budu neprekinuti. Spojeve koji su meusobno povezani zavrtnjima, spajajte posle toplog cinkovanja.
Da biste rizik od deformacije sveli na minimum, morate na ravnim ploama napraviti krstasta ili piramidasta utisnua. Otvore narezati u uglovima.
Zidove velikih otvorenih kutijastih posuda treba meusobno povezati ojaati. Ukoliko su zidovi savijeni prema unutra, uglovi moraju biti sa otvorima. Debljine zida prikljuaka ili nezavarenih elemenata neka budu sline debljini zidova posude. Termike deformacije prilikom toplog cinkovanja takvih elemenata obino su vrlo izrazite.
Otvori za ventilaciju okruglih posuda moraju leati dijagonalno jedan nasuprot drugome. Njihov prenik odredite sa galvanizerom. Unutranje ploe moraju biti obruene gore i dole. Drke (alke) za podizanje moraju biti nametene kao to prikazuje slika. Unutranji elementi moraju biti vidljivi ili kroz otvore za ventilaciju ili kroz kontrolne otvore. O tome gde narezati kontrolni otvor, posavetujte se sa galvanizerom.
36
GLAVA 8
37
GLAVA 9
KVALITET I KONTROLA
GLAVA 9 KVALITET I KONTROLA
OBEZBEIVANJE KVALITETA
Savez galvanizera od svojih lanova uvek zahteva da se pridravaju najviih standarda kvaliteta, koji su odreeni standardom SRPS EN ISO 1461. Taj standard obezbeuje neprekidnost prevlake i propisanu debljinu. Obezbeivanje kvaliteta u industriji je uvedeno nizom standarda ISO 9000 Sistem kvaliteta. Ve i sada je veina fabrika koje se bave cinkovanjem sertifikovana, a ostale bi trebale to da urade u bliskoj budunosti.
MERENJE MASE I DEBLJINE PREVLAKE

Priroda procesa toplog cinkovanja u veini sluajeva obezbeuje, da je prevlaka odgovarajue mase i time odgovara zahtevima standarda SRPS EN ISO 1461. Postoje brojne kontrolne tehnike koje se mogu upotrebiti. Konana kontrola mase, odnosno debljine prevlake, moe se odrediti destruktivnom metodom rastvaranja prevlake na uzorku ili mikroskopskom metodom poprenog preseka. Ali, u veini sluajeva su preporuljivi nedestruktivni instrumenti. Na raspolaganju su dva tipa magnetnih instrumenata prvi meri magnetnu privlanost izmeu permamentne magnetne igle i elika, dok drugi deluje na principu magnetske indukcije. Nedestruktivni testovi mogu se izvesti na bilo kom stepenu postojanja pocinkovanog predmeta sa namerom da se utvrdi debljina preostale prevlake. Magnetno ispitivanje debljine prevlake definie standard EN ISO 2178.
Izgled
Prihvatljivost prevlake (ne nuno i izgleda)
Tamno siva prevlaka prihvatljivo (samo Fe-Zn legura, bez spoljnjeg cink sloja) Fleke od re Hrapavost Okapine i iljci Grudvice Bela ra Ostaci fluksa Nezatiena mesta prihvatljivo Jednostavno se uklanja etkom. Prihvatljivo, osim ako nije drugaije dogovoreno. Prihvatljivo, osim ako nije drugaije dogovoreno (neravnomeran odvod cinka). Prihvatljivo, osim ako obuhvaenost tvrdim cinkom nije prevelika. Prihvatljivo, ako masa odgovara SRPS EN ISO 1461 nisu prihvatljivi Generalno nisu prihvatljiva; oteena mesta mogu se doraditi u skladu sa uputstavima iz standarda SRPS EN ISO 1461.
Tabela 7: Popis varijanti konanog izgleda prevlake (slike na stranicama od 39 do 41).
SPOLJANJI IZGLED
Tabela 7 rekapitulira kriterijume spoljanjeg izgleda prevlake. Razliite varijante su posledica povrine samog elika, a prihvatljivost prevlake obino se ocenjuje vizuelno prema njegovoj dugotrajnosti i otpornosti na koroziju. 38
GLAVA 9
KVALITET I KONTROLA
MAT SIVA, ODNOSNO TAMNO SIVA PREVLAKA

Ponekad se eliku za vreme proizvodnje dodaje silicijum kao reducent, to ubrzava reakciju izmeu elika i cinkovog rastopa. Kada pocinkovani predmet izvadimo iz kade za cinkovanje, jo uvek je vru i reakcija se produava. To prouzrokuje irenje fero-cink slojeva prema spoljanjosti prevlake. Fero-cink slojevi su tamno sive boje, za razliku od istog cink sloja, koji je svetle, sjajne boje. Svetle, sjajne prevlake imaju na povrini sloj cinka, dok su ispod njega tri razliita fero-cink sloja. Razlika u boji vremenom postaje manje oigledna. Prevlaka, u celini sastavljena od fero-cink slojeva, je deblja i postojanija od legura na niskougljeninim elicima. Korozivna otpornost je u najmanju ruku toliko dobra kao na istom cinku, i moe biti jo postojanija u industrijskom okruenju, gde ima puno kiselina. Fero-cink legura je otpornija na nagrizanje od samog cinka, ali je kod ove legure, prilikom grubljeg rukovanja predmetima, vea opasnost od oteenja, pa zato takvim predmetima treba rukovati paljivije. Na tamno sivim povrinama prevlake mogu se pojaviti mrlje ve i posle kraeg izlaganju vlanim uslovima. To je samo povrinska reakcija i ne znai ozbiljno pogoranje kvaliteta zatite; cink prevlaka i dalje titi elik.
Mrlje i promena boje zbog re Na dobro pocinkovanom eliku, gde se predvia dugotrajnost prevlake, tj. zatite od korozije, moe se promeniti boja ili pojaviti mrlje od re. Zbog toga moemo pomisliti da zatita ne funkcionie i vizuelno je neprihvatljiva, a to nije tano. To moe biti posledica jednog od sledeih faktora: Direktnog kontakta pocinkovanih predmeta sa nezatienim, odnosno nepravilno zatienim elikom (na primer, delovi cinkovanog elika su spojeni nezatienim, odnosno galvanski pocinkovanim ili obojenim elinim spojkama). Naslage elinog praha i neistoa od drugih izvora iz okoline. Oticanje vode sa zaralih, odnosno loe zatienih elinih konstrukcija (na primer oteena podruja na obojenim elinim konstrukcijama). Ra iz pora varova elemenata u koje istopljeni cink ne moe da dopre. Za vreme ienja kiselina moe da prodire u zavarena mesta ili prostore izmeu dve kontaktne povrine i da odatle istekne kasnije posle cinkovanja. Korodiranje podruja zavarenih posle toplog cinkovanja, koja su ostala nezatiena, odnosno neodgovarajue zatiena. Voda koja se sliva sa drugih materijala, kao to je bakar ili nekih tvrdih vrsta drveta (na primer hrast). To se moe desiti uvek kada voda rastapa materijal jedne povrine i tee na pocinkovani elik.
Da biste izbegli mrlje od re svi delovi konstrukcije trebaju biti odgovarajue zatieni. Zavrtnji i navoji trebaju takoe biti toplo cinkovani (vidi Glavu 10). Varovi moraju biti neprekinuti i neporozni gde god je to mogue. Isto tako treba ukloniti sve ostatke ljake. Konstrukcije moraju biti projektovane tako da se onemoguava skupljanje vode na pocinkovanim mestima. Mesta koja su zavarena posle cinkovanja treba sasvim oistiti i obnoviti cink prevlaku (vidi stranicu 41). Mrlje i promena boje, koji su posledica eksternih izvora, nemaju uticaj na trajnost prevlake. Ali konstrukciju moemo oistiti i time poboljati njen spoljanji izgled. Obino ienje elinom etkom ili upotrebom sredstava za ienje uklonie mrlje i ostavie zdravu pocinkovanu povrinu.
Hrapavost Standard SRPS EN ISO 1461 zahteva da je pocinkovana povrina glatka, ali upozorava da je glatkoa relativan pojam i da zatitu na obraenim predmetima ne smemo da cenimo po istim standardima po kojima ocenjujemo mehaniki oiene predmete, pocinkovane ploe, cevi i icu. Neravnomerna prevlaka je obino posledica prekomernog, odnosno neravnomernog rasta slojeva Fe-Zn legura, zbog sastava ili stanja povrine elika. Neravnomerna prevlaka je esto deblja od ravnomerne i zato postojanija, ali ponekad moe da bude neodgovarajua, odnosno moe da smeta nameni predmeta.
39
GLAVA 9
KVALITET I KONTROLA
Okapinei i iljci Okapinei i iljci, koji nastaju zbog neravnomernog odvoda cinkovog rastopa sa predmeta kada ga izvadimo iz kade za cinkovanje, javljaju se zbog oblika ili male debljine predmeta i ne tete trajnosti prevlake. Otri iljci suvinog, stvrdnutog cinka nisu prihvatljivi jer predstavljaju opasnost za rukovanje predmetom. Ukoliko odstranite grudvasta podruja i pojavi se goli elik, treba odmah doraditi prevlaku; vidi objanjenje na narednoj stranici.
Grudvice Grudvice prouzrokuje prisustvo tvrdog cinka (gusta smesa cinka i gvoa koja se oblikuje u kadi za cinkovanje) u prevlaci. Javljaju se i kao posledica soli gvoa koje su prenesene iz kade za hemijsku pripremu i nisu uklonjene sa povrine zatite. Poveana koncentracija grudvica moe biti i posledica podizanja uskomeanog dna u kadi sa rastopom cinka gde se inae taloi i tvrdi cink. Tvrdi cink ima slian stepen zatite protiv korozije kao cink i njegovo prisustvo u zatiti, u formi sitno rasprenih delia, nije problematino. Ali, vei delovi tvrdog cinka smetaju zato galvanizer pokuava da ih svede na najnii mogui nivo.
Bela ra Vlane fleke koje stvaraju bele korozivne i tamne mrlje moete videti na svee pocinkovanim predmetima, koji su uvani jedan blizu drugom, odnosno koji su transportovani u vlanim i mokrim uslovima. Gde se pojavi bela ra, prevlaka ispod nje moe biti tamno siva ili crna. Da biste spreili pojavu bele re zbog nepravilnog uvanja, potrebno je pocinkovane predmete transportovati i uvati u suvim i dobro provetrenim prostorijama. Ako ih uvamo napolju, pocinkovane povrine ne smeju se meusobno dodirivati: cirkulacija vazduha je potrebna da se sprei kondenzacija i zadravanje vlage. Izbegavajte zajedniko pakovanje, odnosno skladitenje jer kapilarno delovanje moe da privue vodu u meusobno dodirujue povrine. Predmeti se za vreme skladitenja ne smeju meusobno dodirivati i ne smeju biti u kontaktu sa tlom. Zatitne premaze pasivizatore moemo upotrebiti za ouvanje visokog sjaja u sluaju da je izgled od bitnog znaaja. U prodaji je na raspolaganju niz proizvoda, neki od njih su namenjeni upravo za posebne prilike. Vee mrlje bele re treba ukloniti. Obino to inimo tvrdom
ekinjastom etkom ili finim lamelarnim diskom. Hemijska sredstva u tom sluaju moraju biti poslednja mogunost, a posle njihove upotrebe potrebno je temeljito ispiranje istom vodom. Ostaci fluksa i prljavtina Pre potapanja u cinkov rastop, elemente potapamo u rastvor fluksa, koji u rastopu cinka sagoreva u pepeo koji moe da se slepi sa cink prevlakom. Iako je to povrinski efekat, ostaci fluksa mogu sutinski da utiu na trajnost prevlake i zato ih treba ukloniti. Prljavtina na povrini prevlake se moe se nataloiti iz okoline (gradilite), moe nastati za vreme transporta ili u dodiru sa drugim predmetima. Prljavtinu je potrebno jednostavno isprati, a ispod nje e se pojaviti vrsta prevlaka, pa zato mrlje od prljavtine nisu tetne.
40
GLAVA 9
KVALITET I KONTROLA
Nezatiene povrine Proizvodi sa nezatienim mestima, koja su nastala zbog pogrene obrade, otkrie galvanizer za vreme pregleda i uklonie ih, ali nezatiene povrine mogu nastati zbog greaka u eliku, koje su nastale u procesu valjanja, kao to su nabori i zavrnua, laminacije i nemetalni ukljuci koji se pojavljuju na povrini.
OBNOVA OTEENE PREVLAKE

Povrine prevlake mogu se otetiti posle cinkovanja zbog aktivnosti kao to su, na primer, seenje ili zavarivanje, iako zatita ima odlinu otpornost protiv grube obrade prilikom transporta i montae, mogu se pojaviti male povrine sa oteenjima. Zbog elektronegativnog delovanja cinka, male greke ne umanjuju zatitu. Ipak esto, iz estetskih razloga, treba obnoviti zatitu i na tako malim povrinama. Odgovarujuu antikorozivnu zatitu na ma kojoj oteenoj povrini ete postii, ukoliko masa cinka bude u ravnomernom odnosu sa masom neoteene prevlake. Prema standardu SRPS EN ISO 1461 odgovarajue su sledee tehnike: Temeljno ietkajte oteenu povrinu elinom etkom i nanesite dovoljnu koliinu premaza, obogaenog cinkom u prahu (pastom ili aerosolnim sprejom) tako, da debljina prevlake bude u skladu
sa standardom (to jest SRPS EN ISO 1461). Temeljno ietkajte oteenu povrinu, zagrejte je plamenikom do 300 C i nanesite cink u posebnom obliku u tapiu (lemljenje) ili u prahu (metalizacija cinkovim prahom) kako bi postigli traenu debljinu obnovljene prevlake. Navedena tehnika moe biti previe problematina ili dugotrajna na statinoj elinoj konstrukciji ili na teko pristupanim podrujima. Prilikom zagrevanja plamenikom morate obratiti panju da previsoka temperatura ne oteti oblinju pocinkovanu povrinu, posebno u sluaju teih prevlaka na eliku sa dodatim silicijumom. Ispeskarite oteenu povrinu i termiki naprskajte cink. Debljina prevlake, dobijene termiki naprskanim cinkom od 100 m, odgovara debljini prevlake, dobijene antikorozivnom zatitom toplim cinkovanjem od 85 m.
Boja, obogaena cinkom, se izuzetno lako upotrebljava, posebno na licu mesta. Termiko prskanje cinka je obino ekonomino samo u radionici. Standard SRPS EN ISO 1461 zahteva da debljina prevlake na obnovljenim povrinama bude deblja od propisane debljine cink prevlake na uobiajeno zahtevanim pocinkovanim povrinama. Izuzetak je mogu u sluaju, kada mora biti naneta zatita jednake debljine. Izbor sredstava za popravku prevlaka mora biti usaglaen sa konanim nanosom, ukoliko se krajnji korisnik odlui za nanos dodatnog premaza.
41
GLAVA 10
SPAJANJE TOPLO CINKOVANOG ELIKA
GLAVA 10 SPAJANJE TOPLO CINKOVANOG ELIKA NEMA RAZLOGA DA KONSTRUKCIJE IMAJU KRAI IVOTNI VEK ZBOG SREDSTAVA, KOJA SU UPOTREBLJENA ZA SPAJANJE, KADA SE ISTA MOGU TAKOE TOPLO CINKOVATI
TOPLO CINKOVANJE NAVOJNIH SPOJEVA I VEZIVNIH ELEMENATA

Veliine Opte je pravilo, da se navrtke, zavrtnji i podloke do veliine prenika 8 mm mogu cinkovani, kao i da se navojni spojevi i vezivni elemenati mogu naknadno obraditi sa posebnom opremom. Za ISO metrine spojne elemente cinkovanje jednog unutranjeg ili spoljnjeg navoja trai dodatnu toleranciju - etvorostruku debljinu zatite. U praksi je uobiajeno, da su standardni zavrtnji sasvim pocinkovani, dok su navrtke cinkovane gole a navoj do 0,04 mm se narezuje kasnije. Posle urezivanja, navoje treba malo nauljiti. Kod sastavljanja su navoji navrtke zatieni pokriem na zavrtnju. I posle nekoliko godina upotrebe, cinkovane navrtke se mogu odvrnuti bez problema, iako njeni navoji nikada nisu bili cinkovani. Vie informacija o dimenzijama, procesu i efikasnosti toplo cinkovanih navrtki i zavrtanja je na raspolaganju u knjizi Prirunik za inenjere i arhitekte, Uputstvo za obradu toplo cinkovanih navrtki i zavrtnja koju je izdalo Udruenje galvanizera.
Jedinstvenost prevlake Postoji tendencija da toplo cinkovanje bude gue kod korena navoja, ali modernom opremom moemo svejedno da postignemo ravnomeran nanos. Bilo kakvo zgunjavanje, koje se pojavi, moe biti uklonjeno naknadnim prerezivanjem navoja navrtke. Konana obrada povrine i njen izgled Pocinkovani spojni i vezivni elementi obino su svetlo sive boje, a u nekim sluajima visoko izdrljivih i visokorasteznih zavrtanja, zatita moe da bude mat sive boje, jer visoko prisustvo silicijuma u gvou jae reaguje sa cinkovim rastopom. Spojni i vezivni elementi, toplo cinkovani, kod visoke temperature (oko 550 C) dobijaju jedinstvenu mat sivu boju koja se pojavljuje zbog specifinog formiranja prevlake. Skladitenje Pocinkovane spojne i vezivne elemente treba skladititi na suvom, dobro provetrenom mestu jer se time umanjuje mogunost pojave bele re (vidi Glavu 9).
Tip Cink elektroposrebren BS 33882, 2. deo erardizacija prve klase erardizacija druge klase Toplo cinkovanje BS 7371: Glava 6: 1998
debljina prevlake 512 m (obino)
lana meunarodnog Saveza galvanizera, ime se garantuje visok kvalitet od strane lana Saveza galvanizera i njihova tehnika podrka. Trokovi Poetni trokovi toplog cinkovanja navojnih spojeva i vezivnih elemenata su obino malo vii od cinkovanja tipa BS 3382: Glava 2. Ali ako uzmemo u obzir dugotrajnu zatitu od re, toplo cinkovanje je daleko najekonominija zatita. Zavrtnji visoke zatezne vrstoe Obine zavrtnje visoke zatezne vrstoe (ISO stepen 8.8), koji odgovaraju standardu BS 4395: Glava 1, (ekvivalentnom ASTM A 325), moemo cinkovati bez problema. Zavrtnji ISO klase 10,9 (BS 4395: Glava 2 ili ASTM A 490) su cinkovani u Velikoj Britaniji, Japanu, Italiji, Francuskoj i Nemakoj, ali pre cinkovanja mogu zahtevati peskarenje kao alternativnu obradu pre toplog cinkovanja. Zavrtnje klase 12,9 ili vee vrstine ne cinkujemo.
30 m 15 m 43 m (min)
Tabela 8: Tipovi zatite cinkovanjem spojnih i vezivnih elemenata
Specifikacija toplo cinkovanih spojnih i vezivnih elemenata Izabrane zatite na bazi cinka su nabrojane u tabeli 8. Problem obino nastaje, jer se elektroposrebrenje esto mea sa elektrocinkovanjem. Zato nije dovoljno samo rei cinkovano kada se trai duga postojanost. U zahtevu za cinkovanjem spojnih i vezivnih elemenata mora biti napisano, da pokrivenost spojeva odgovara standardu BS 7371; Glava 6; 1998, i dalje da je cinkovano od strane
42
GLAVA 10
SPAJANJE TOPLO CINKOVANOG ELIKA
Trenje klizanjem U poetku, koeficijent trenja izmeu pocinkovanih povrina je nizak proseno 0,19. Klizanjem koeficient trenja se brzo poveava i dolazi do zakljuavanja zbog hladnog zavarivanja izmeu pocinkovanih povrina. U sluaju kada je malo skliznue dozvoljeno, nije potrebna ponovna obrada povrine, ali ukoliko do skliznua ne sme da doe, koeficijent trenja moemo poveati time to emo prevlaku uiniti hrapavijom. elinom etkom koeficijent poveavamo na 0,35, dok ga blagim peskarenjem moemo poveati do 0,5. U Sjedinjenim Amerikim Dravama toplo cinkovanje spojnih i vezivnih elemenata jedno je od retkih dozvoljenih postupaka, zbog zahteva protiv klizanja na dodirnim povrinama spojeva. To je potvreno od strane Istraivakog centra za zakivke i vijane graevinske spojeve Inenjerske fondacije. Gore opisano zakljuavanje moe da prouzrokuje habanje navoja pocinkovanih vijaka to prouzrukuje proklizavanje navoja, zato je mogue da e im trebati mazivo za savladavenje sile klizanja. Beeswax je poznat kao najbolje mazivo, a za tu namenu su proizvedena i maziva molybdenum disulfid ili tallow.
ZAVARIVANJE TOPLO POCINKOVANOG ELIKA

Testiranja na Institutu za zavarivanje, koja podrava Meunarodna organizacija za istraivanja olova i cinka (ILZRO), su pokazala da je na toplo cinkovanom eliku mogue postii visokokvalitetan var i da su rastezne, pregibne i osobine habanja takvih varova praktino jednake onima na slinim varovima na nezatienom eliku. Brzine zavarivanja su manje, vie ima iskrenja, posebno kod zavarivanja pomou CO. Svi postupci fuzionog zavarivanja mogu sa lakoom biti upotrebljeni na pocinkovanim elicima, takoe mogu biti zahtevane manje promene u tehnici potrebnog postupka zavarivanja, vrsti vara i poloaju za zavarivanje. Primer za runo elektroluno zavarivanje: Blago udaranje elektrodom koju pomeramo napred i nazad du vara. Poloaj spoja podstie rasprskavanje cinka ispred povrine za zavarivanje. Preporuljivi su malo vei razmaci u spojevima za potpuno probijanje. Krai luk omoguava bolji nadzor nad povrinom za zavarivanje i pomae spreavanje kako prekomernog probijanja sa prekidima, tako i podrivanja.
Mogua je upotreba kako obine, tako i titan-dioksidom presvuene elektrode, ali pre zavarivanja treba obaviti jednostavna testiranja. Detaljne informacije za ove i druge postupke fuzionog zavarivanja su na raspolaganju kod Saveza galvanizera. Iako je cink potreban element u tragovima u ljudskoj ishrani i ne akumulira se u ljudskom telu, udisanje para svee nastalog cink-oksida moe prouzrokovati prelaznu visoku temperaturu, prouzrokovanu metalnim parama sa simptomima slinim gripu. Da bismo stepen para zadrali u okviru prihvatljivih nivoa, treba se pobrinuti za njihovo odvoenje za vreme zavarivanja pocinkovanog elika u zatvorenim prostorijama, kao i za vreme zavarivanja nezatienog elika. Uvek prilikom zavarivanja treba uzimati u obzir propise COSHH.
SPREAVANJE RE NA VAROVIMA
Svi varovi, koji su napravljeni na pocinkovanim predmetima, moraju biti zatieni protiv korozije od momenta kad je zavarivanje zavreno. Gornja povrina u tom momentu nema re i jednostavna je za obraivanje. Obrada je mogua kao to je navedeno u Glavi 9.
43
GLAVA 11
BOJENJE I LAKIRANJE PRAHOM TOPLO POCINKOVANOG ELIKA
GLAVA 11 BOJENJE I LAKIRANJE PRAHOM TOPLO POCINKOVANOG ELIKA TOPLO CINKOVANJE JE SAMO PO SEBI EKONOMINA I DUGOTRAJNA ANTIKOROZIVNA ZATITA. KADA SU ORGANSKI PREMAZI, KAO TO SU BOJENJE I LAKIRANJE PRAHOM, NANETI NA POCINKOVANI ELIK, REZULTAT JE DVOSTRUKA ZATITA, ODNOSNO DVOSTRUKO PREKRIVANJE, POZNATO KAO DUPLEX SISTEM.
Ovi premazi se upotrebljavaju za: Dodavanje boje za estetski izgled, kamuflau ili iz sigurnosnih razloga. Uveavanje ekonominosti strukture. Obezbeivanje dodatne zatite u agresivnoj okolini. Premaz od boje moe biti nanet odmah posle cinkovanja ili kasnije, kad je cink prevlaka ve bila izloena vremenskim uticajima, kao i, kada je potrebna dodatna zatita za obezbeivanje postojanosti. Kada se boja upotrebljava za produavanje ivotnog veka pocinkovane konstrukcije, obino je najpovoljnije da odloimo bojenje i time iskoristimo vreme koje je potrebno za odravanjem.
metale, kao to je na primer cink, postaju sve popularniji. Razlozi potrebe za efikasnijom zatitom povrina su obino dobro poznati. Kada elik izvadimo iz kade za cinkovanje, on ima istu, svetlu, sjajnu boju. Vremenom se ta boja menja u tamno sivu patinu jer cink reaguje sa kiseonikom, vodom i ugljen- dioksidom u vazduhu, to oblikuje kompleksnu, tvdu, stabilnu zatitu koja vsto obuhvata cink. Patina se oblikuje posle nekog vremena, koje zavisi od okruenja u kome se odvijao proces cinkovanja. Obino to vreme varira od est meseci do dve godine i vie. Za vreme te promene spoljanjeg sloja cinka u konano stanje oblikuju se jednostavni oksidi i karbidi, koji se loe vezuju na povrinu. Budui da je veina dvostrukih premaza napravljena u tom periodu, gornji sloj cink prevlake treba obraditi hemijskim ili mehanikim sredstvima. Premaze je mogue naneti direktno na sveu ili na staru prevlaku, ali rezultati nisu uvek dobri, pa tako isprobavanje nije preporuljivo. Kada su estetski zahtevi za dvostrukim prekrivanjem vrlo visoki, potrebno je neto povrinskog rada, jer manje nepravilnosti na povrini prevlake mogu posle nanosa organskog premaza biti vidljivije. To je posebno uoljivo kod lakiranja prahom. Posebna panja je potrebna kod poliranja cink prevlake, jer se ista zbog prejakog ili preobimnog poliranja moe otetiti.
UPUTSTVO: PREDPRIPREMA ZA BOJENJE

Uputstva za pripremu pocinkovanih povrina su izraena na osnovu studije, koju je napravio Nezavisni istraivaki centar vodeeg britanskog proizvoaa, o pripremama za bojenje i nainu bojenja, kao i o parametrima, koji utiu na njihovo delovanje na toplo cinkovane prevlake i na osnovu dugogodinjeg iskustva sa dvostrukim premazima. Iako je najbolje da se predpriprema pocinkovanih komponenata izvede odmah posle samog cinkovanja, pre nego to je povrina na bilo koji nain zagaena, to nije uvek i najpraktinije. Predpriprema se moe isvesti i kasnije, ali je za to potrebno povrinu odgovarajue oistiti i time ukloniti sve tragove prljavtine, kao to su ulje, masti i prah. ienje ne sme za sobom ostaviti nikakve tragove na oienoj povrini, isto tako potrebno je etkom ukloniti sve mrlje. Vodom moemo oistiti razliite soli. Poznajemo etiri metode predpripreme povrine, koji ine zdravu osnovu za nanoenje premaza u boji:
T-wash rastvor, odnosno njegov ekvivalent. Iako taj nain ienja postoji ve neko vreme, metod T-wash jo uvek se smatra najboljom predpripremom za bojenje pocinkovanog elika. T-wash je modifikovani rastvor cink-fosfata, koji sadri manju koliinu bakarnih soli. Prilikom nanosa na pocinkovoj povrini se pojavljuje blaga tamno siva ili crna mrlja. Ne smemo dozvoliti, da se (T-wash) rastvor sakuplja na horizontalnim povrinama jer bi to spreilo maksimalno vezivanje vode. Svu suvinu otopinu treba ukloniti vodom. T-wash je najodgovarajui za upotrebu kod svee pocinkovanih povrina i nije pogodan za obradu starijih cinkovanih povrina (vidi Ecovanje). T-wash sadri fosfornu kiselinu (9,0%), etilni rastvor (16,5 %), metil-alkohol (16,5%), vodu (57 %) i bakar karbonat (1%). Postoji vie varijanti ovog rastvora i kako bi obezbedili najbolju efikasnost, pre kupovine se posavetujte sa dobavljaem. Pre prvog nanosa boje potrebno je dovoljno vremena, da rastvor T-wash reaguje i osui se. (Dobavlja e vas informisati o brzini delovanja rastvora.) Iako su istraivanja pokazala da su povrine obraene T-wash metodom pogodne za bojenje i posle 30 dana i da je vezivost boje jo uvek dobra, preporuujemo minimalno vreme izmeu predpripreme i bojenja. Ako se na povrini
PRIPREMA TOPLO POCINKOVANOG ELIKA

Kod svih delova elinih konstrukcija vrlo je vana temeljita priprema toplo pocinkovane prevlake, koja se boji. Naroito est razlog za neuspeno dvostruko prekrivanje je nepravilno, odnosno loe odmaivanje povrine pocinkovanog elika. Slino kao i druge podloge, ni organski premazi ne smeju biti naneti direktno na pocinkovani elik. Ali jednostavni sistemi boja za nanoenje, svih boja, posebno proizvedeni za nanoenje na obojene 44
GLAVA 11
BOJENJE I LAKIRANJE PRAHOM TOPLO POCINKOVANOG ELIKA
oienoj rastvorom T-wash pojavi bilo kakva so zbog uticaja vlage, treba je ukloniti tvrdom etkom pre nanosa boje. Ako je povrina obraena rastvorom T-wash prljava, morate je oistiti u saglasnosti sa uputstvima i preporukama dobavljaa. Ecovanje I ecovanje je uspeno. Njegov glavni nedostatak u poreenju sa rastvorom T-wash je da nema vidljive promene boje. Zato ne moemo uveriti da su sve povrine dole u kontakt sa reagensom. Ecovanje je prikladnije za starije i trule pocinkovane povrine. Peskarenje Mehanika metoda predpripreme je peskarenje bakarnom ljakom, silicijum karbidom (kvarcni pesak) uz maksimalni pritisak 40 psi (2,7 bara). Time se postie minimalno uklanjanje oksida iz cinka. Pocinkovana povrina postaje malo gruba. Kod peskarenja debljih pocinkovanih slojeva potrebna je posebna panja, kako se ne bi otetila povrina. Za obezbeivanje optimalnih rezultata treba odrediti optimalnu udaljenost od prskalice do predmeta, koji se obrauje, i ugao peskarenja. Ugaone eline prskalice su u svakom sluaju zabranjene. Peskarenje se esto upotrebljava pored hemijske pripreme.
etkanje i pranje Taj proces je efikasan samo u sluaju, da je pocinkovana povrina bila izloena vremenskim uticajima najmanje 6 meseci. Povrina se priprema upotrebom brusnog papira ili etke od sirka, kojima uklanjamo sve lepljive materijale koji otpadaju, i uverimo se da svetla pocinkovana povrina jo nije bila premazana. Zatim sledi ienje vruim deterdentom i ispiranje sveom istom vodom. Pre nanoenja boje povrina mora biti sasvim oiena. Metod nije preporuljiv za pripremu povrine elemenata, koji su postavljeni u obalnom predelu sa visokim stepenom hlora.
nastanak ljuskaste re, omoguava bolje vezivanje boje. Dvokomponentni poliuretan i akrilni uretani se obino upotrebljavaju kao pokrivni emajli. Omoguavaju visoku trajnost i dobro uvaju boju. Postoje sledee alternative: akrilni epoksidi i polisiloksani, poslednji omoguavaju veu postojanost protiv abrazije, a istovremeno imaju visok sjaj i dobro uvaju boju. Trenutno se u velikoj meri upotrebljavaju epoksidni materijali u debelim slojevima, iako se sada vie propisuju vodotopni materijali, ukljuujui poliuretane. Oni su osetljiviji na loiju predobradu, ali e njihova upotreba rasti kada Uputstva o organskim rastvaraima (Solvent Emissions Directive) poinje stroe da primenjuje.
elika, namenjenog za lakiranje prahom, i postoji mnogo sluajeva kad je elik bio prvo cinkovan, pa posle i lakiran prahom. Ali, predpriprema pocinkovanog elika zavisi od toga, koji e od mnogih tipova prakastih premaza, kao na primer poliester, epoksid ili hibrid, biti upotrebljen. Predpriprema je obino sastavljena od oblika hemijske predpripreme, kao to je hromiranje ili fosfatiranje i niskotemperaturne toplotne obrade, a zatim sledi nanos praha. Uspean nanos lakiranja prahom na bilo koju elinu povrinu zahteva, da se ispotiju sva uputstava, koje diktira proizvoa prakastog prekrivaa. Zato je potreban uveban izvoa sa iskustvom. Kao i kod mokrih boja, i ovde je na raspolaganju itava lepeza boja. Prakasto prekrivanje pocinkovanog elika za arhitektonske namene pokriva standard EN 13438. Vano je, da se galvanizer obavesti o tome, da e proizvod kasnije biti prano lakiran prahom tako da postupci posle cinkovanja budu usaglaeni sa izvoaem pranog lakiranja. Na raspolaganju je ogranien broj proizvoda za direktan nanos na pocinkovani elik. Odgovarajuom pripremom kod upotrebe boja za direktni nanos, hemijska ili mehanika predpriprema nije potrebna. Ovi proizvodi se upotrebljavaju za niz razliitih namena.
UPUTSTVA ZA BOJENJE
Svi sistemi za bojenje moraju biti pripremljeni za upotrebu na pocinkovanom eliku i upotrebljeni u skladu sa preporukama proizvoaa boja. Izbor metoda za bojenje zavisi od dva faktora: naina nanoenja i radne okoline. Zbog smanjenja upotrebe hlorisane gume i alkalnih boja za agresivnije okoline, upotrebljavaju se epoksidni proizvodi u debelim slojevima, vinilne / vinil ko-polimerne komponente, u kojima je epoksid ojaan staklom. U metode bojenja, gde se nanosi vie slojeva, poznato je da upotreba osnovne antikorozivne boje, koja spreava
UPUTSTVA ZA LAKIRANJE PRAHOM

Lakiranje prahom je metoda nanoenja boje na elinim povrinama koja je vrlo rasprostranjena. Poput cinkovanja, i lakiranje prahom se izvodi u kontrolisanim prostorijama u fabrikama. Zbog toga je maksimalna koliina elinih proizvoda, namenjenih za lakiranje prahom, ograniena, ali toplo cinkovane povrine mogu da budu lakirane prahom. Toplotne osobine pocinkovanog elika su skoro iste kao i osobine nepocinkovanog
45
GLAVA 12
VANI STANDARDI
GLAVA 12 VANI STANDARDI DOLE SU NABROJANI DRAVNI I MEUNARODNI STANDARDI ZA TOPLO CINKOVANJE I OSTALE PREVLAKE OD CINKA. POSTOJI VIE OD 100 BRITANSKIH STANDARDA I PRIMERA, U KOJIMA JE TOPLO CINKOVANJE TRAENA, ODNOSNO MOGUA ZATITA
SRPSKI STANDARDI
SRPS EN ISO 1461 prevlake cinka koje se nanose toplim postupkom na proizvode od gvoa i elika zahtevi i metide ispitivanja SRPS EN ISO 1460 prevlake cinka koje se nanose toplim postupkom na materijale na bazi voa gravimetrijsko odreivanje mase po jedinici povrine
BS EN ISO 2063: 2005 Aluminijumska i cink prevlaka, naneta rasprivaem. EN ISO 2178:1995 Merenje debljine prevlake: magnetna metoda.
BS EN 23270: 1991 Specifikacija temperature i vlage za obradu i testiranje boja, razreivaa i njihovih sirovih materijala. BS 4395: Glava 1&2: 1969 vrsti zavrtnji. BS EN 14399: Glava 1 6: 2005 Visoko vrsti kompozicioni sistemi zavrtanja za optereenja. BS EN ISO 1460: 1995 Odreivanje mase toplo cinkovane prevlake: gravimetrika metoda. BS EN ISO 1463: 2004 Merenje gustine prevlake: mikroskopska metoda. BS EN ISO 12944: 1998 Boje i razreivai antikorozivna zatita elinih konstrukcija zatitnim sredstvima u boji.
BRITANSKI STANDARDI
BS 7371: Glava 6: 1998 Zatita metalnih vezivnih elemenata specifikacija za prevlake, dobijene toplim cinkovanjem. BS 3083: 1988 Toplo cinkovani rebrasti lim za opte namene. BS EN ISO 2063: 2005 Aluminijumska i cink prevlaka, naneta rasprivaem. BS 3382: Poglavje 2: 1961 Posrebreni cink na navojnim komponentama. BS 4921: 1988 erardizacija elinih proizvoda.
OSTALI PRIMENJIVI STANDARDI

BS 7361: Del 1: 1991 Katodna prevlaka. BS EN 13636: 2004 Katodne osobine zakopanih metalnih rezervoara i pripadajuih cevi. BS 7773: 1995 ienje i priprema metalnih povrina. PD 6484: 1979 Korozija kod bimetalnih kontakata. BS 7079: 1994 Priprema elinih povrina pre nanoenja prevlake. BS EN ISO 9001: 2000 Sistemi kvaliteta - zahtevi. BS EN ISO 11124: Poglavlje 3&4 Ohlaene eline kuglice i pesak za peskarenje. BS EN 971-1: 1996 Uputstva za upotrebu i definicije boja i razreivaa za pokrivne materijale. Opti uslovi.
SLOVENAKI STANDARDI
SIST EN ISO 1461:1999 Toplo cinkovana zatita gvozdenih proizvoda i elinih predmeta specifikacija i nain testiranja. SIST EN ISO 14731:1999 Antikorozivna zatita gvozdenih i elinih konstrukcija Cinkova i aluminijumska prevlaka Uputstva.
ASTM STANDARDI
A 123/A 123M 02 Proizvodi, zatieni toplim cinkovanjem. A90/A 90M 01 Ispitivanje mase cink prevlake elinih predmeta. A143 03 Zatita od tronosti. A153/A 153M 05 Toplim cinkovanjem zatiene eline aparature.
EVROPSKI STANDARDI
EN 10244: Glava 2: 2001 eline ice i iani proizvodi prevlake za eline ice od obojenih metala. BS EN 10326/10327: 2004 Toplo cinkovanje elinih limova. BS EN 12329: 2000 Protivkorozivna zatita metala. Nanos cink zatite elektrolizom i dodatna obrada gvoa ili elika. 46
GLAVA 12
VANI STANDARDI
A325 06 Visoko ugljenini elini matini zavrtnji. A384 02 Zatita od savijanja. A385 05 Obezbeivanje visoko kvalitetne cink prevlake. A653/A 653M-06 Toplo cinkovani limovi. A767/A 767M 05 Toplo cinkovane mree. A780 01 Popravka oteene toplo cinkovane prevlake.
DIN 50961 Posrebreni cink. DIN EN ISO 2063 Prskanjem naneta aluminijumska i cinkova prevlaka.
ISO STANDARDI
ISO 1459 Zatita toplim cinkovanjem, glavni principi. ISO 2063 Metalno rasprskavanje cinkom i aluminijumom. ISO 2081 Posrebrena cinkova prevlaka. ISO 2375 Kontinualno toplo cinkovana ploa.
AUSTRALIJSKI STANDARDI
AS/NZS 4680 Toplo cinkovani elini predmeti obrade. AS/NZS 4534 Cinkova i meovita cink/aluminijum zatita ica. AS/NZS 4791 Toplo cinkovana otvorena elina podruja, naneta in-line procesom. AS/NZS 4792 Toplo cinkovana zatita upljih elinih podruja, naneta neprekinutim i specijalnim procesom.
VEDSKI STANDARDI
SS 3192 Toplo cinkovani navojni elementi. SS055900 Peskareni elik. SS 3583 Uputstvo i zahtevi za toplo cinkovanje. SS EN ISO 1461 Toplo cinkovana zatita elika Zahtevi i metode ispitivanja.
DIN STANDARDI
DIN 267 Toplo cinkovane kope. DIN EN ISO 1461 Toplo cinkovani elini proizvodi Specifikacije i metode ispitivanja. DIN 50978 Testiranje vezivnosti cink prevlake. DIN 50933 Merenje gustine zatite iglastim instrumentom. DIN 51213 Rebrasti pocinkovani elini lim.
47
GLAVA 13
SAVETODAVNE USLUGE
GLAVA 13 SAVETODAVNE USLUGE UDRUENJE GALVANIZERA VELIKE BRITANIJE I REPUBLIKE IRSKE
Udruenje galvanizera je osnovano 1949. godine i objedinjuje vodea preduzea za cinkovanje na britanskom ostrvu i u itavom svetu. Na britanskom arhipelagu vie od 90 % radova obavljaju lanovi, a u meunarodnom prostoru Udruenje ima vie od 60 pridruenih lanova iz 28 zemalja. Udruenje galvanizera je neprofitna organizacija, koja promovie toplo cinkovani elik i obezbeuje tehniko savetovanje i informacije proizvoaima i korisnicima. Obino su sve informacije i savetovanja besplatni.
ZA DODATNE INFORMACIJE
Posetite internet adresu: www.galvanizing.org.uk Pretplatite se na asopis Toplo cinkovanje (asopis izlazi na tri meseca i opisuje najvanije projekte irom Evrope). Kontaktirajte: Nicky Smith 0121 355 8838 Email: n.smith@hdg.org.uk
PRIMEDBA
Obratili smo panju na to, da informacije, date u publikaciji, budu tane, ali Udruenje galvanizera ipak ne preuzima odgovornost za greke, odnosno informacije koje mogu da budu obmanjujue. Predlozi za upotrebu, odnosno aplikaciju pocinkovanih proizvoda su samo informacije, i Udruenje galvanizera ne preuzima nikakvu odgovornost. Pre toplog cinkovanja proizvoda korisnik treba sam da se uveri u njegovu primerenost.
DOLE SU NABROJANA NEKA OD PODRUJA, KOJA POKRIVAJU PUBLIKACIJE UDRUENJA GALVANIZERA.

UPOTREBA ORGANSKI PREMAZI NA POCINKOVANIM POVRINAMA KOPE DIZAJNIRANJE ZAVARIVANJE INFORMACIJE O KVALITETU POSTOJANOST ISTORIJA
48
GLAVA 14
TRADIcIJA ANTIKOROZIvNE ZATITE TOplIm cINKOvANJEm u svETu I SRbIJI
GLAVA 14 TRADIcIJA ANTIKOROZIvNE ZATITE TOplIm cINKOvANJEm u svETu I SRbIJI
Zaeci antikorozivne zatite elinih elemenata toplim cinkovanjem potiu jo u 16 veku, kada je prvi put zabeleena trgovina cinkom u Kini i severnoj Indiji. U tom periodu se susree i izraz korozija. Godine 1742 francuz Melouin pronaao je postupak, kojim se gvoe potapa u rastopljeni cink i pri tom dobija prevlaku, koja ga titi od korozije. Postupak antikorozivne zatite toplim cinkovanjem patentirao je Sorel 1837. godine. Par godina kasnije poinju da se otvaraju prvi pogoni za toplo cinkovanje u Francuskoj, Engleskoj i Nemakoj.
Tradicija cinkovanja u Srbiji je relativno novijeg datuma. Pre sedamdesetih radile su cinkare u Kucuri u Bakoj koja je i najstarija na teritoriji Srbije, i upriji koja tada toplo cinkovala traku. Obe cinkare su bile malog kapaciteta. Cinkara u upriji je osnovana 1982. godine za potrebe Elektroprivrede Srbije, tanije za toplo cinkovanje dalekovodnih stubova koje je firma u jednom od svojih pogona i proizvodila. Kako je postupak toplim cinkovanjem ve zaiveo na prostorima bive SFRJ, cinkara u upriji
je odmah ponudila usluge cinkovanja tritu. Posle rada od desetak godina, cinkara prestaje sa radom, sve do 2003. kada dobija novog vlasnika preduzee Maksim doo iz Celja. Poueni sopstvenim iskustvom u oblasti toplog cinkovanja, i pratei tradiciju toplog cinkovanja u svetu, 2004. otvara se novi pogon, sa novom tehnologijom toplog cinkovanja Technigalva jedinstvenom na teritoriji Srbije, to cinkaru u upriji stavlja na sam vrh po opremljenosti i kapacitetu. Za vrlo kratko vreme cinkara u upriji postaje dominantna na teritoriji Srbije
po kvalitetu usluge i koliini toplo pocinkovanog elika. Svetska statistika stalno belei rast u ovoj oblasti, mi u Srbiji takoe, to je siguran pokazatelj da antikorozivna zatita toplim cikovanjem najtrajnija i najisplativija zatita. Ovde smo da vam svojim znanjem i iskustvom to i pokaemo.
49
GLAVA 15
STRUNI RENIK
GLAVA 15 STRUNI RENIK

Srpsko Toplo cinkovanje Galvanizacija Metalizacija cinkom erardiziranje Deutch Feuerverzinken Elektrolitisches Verzinken Spritzverzinken Sherardisieren English Hot dip galvanizing Zinc plating Zinc spraying sherardizing Objanjenje Antikorozivna zaita elika cink prevlakom potapanjem elemenata u rastop cinka Antikorozivna zaita elika cink prevlakom elektrolitiki sa cink anodama i katodama. Antikorozivna zaita elika cink prevlakom rasprskavanjem (brizganjem) rastopljene cink- ice pitojem Antikorozivna zaita elika cink prevlakom difuzioni postupak valjanja elemenata u pesku i cink prahu u komorama pri visokim temperaturama Kontinualni postupak toplog cinkovanja, gde se kroz rastop cinka neprekidno provlae elementi, a predvien je za cinkovanje limova i ice Kontinualni postupak toplog cinkovanja limova Kontinualni postupak toplog cinkovanja ice Kade, u kojima su potrebne hemikalije (predviene tehnologijom) za pripremu (ienje) elinih elemenata pre potapanja u rastop cinka Kada sa cinkom, u kome je rastop cinka Cink kotao, koji zagreva kadu sa cinkom Zatvoreni prostor, gde se elementi sue i predgrevaju pre potapanja u rastop cinka Odstranjivanje masnoa sa elinih elemenata potapanjem u rastvor odmaivaa Odstranjivanje korozije i tragova zavarivanja sa elinih elemenata potapanjem u rastvor kiseline Odstranjivanje cink prevleke potapanjem u kislinu za razcinavanje Ispiranje elinih elemenata od ostataka kiseline potapanjem u vodu Nanoenje rastvora cink-amonijum hlorida potapanjem u kadu sa fluxom Cink prevlaka, prevlaka preko elika naneta nekim od navedenih postupaka cinkovanja Intekristalni meusloj cinka i gvoa, koji stvara prevlaku nastalu postupkom toplim cinkovanjem Ventilacija tzv. ozraka cevi i delova konstrukcija otvorima kako bi se omoguio nesmetani protok rastopljenog cinka i vazduha Deformacije elinih elemenata posle cinkovanja, izazvane otputanjem napona nastalih prilikom izrade elemenata Oksidni beliasto-sivi prah na cink prevlaci, koji je nastalo pod uticajem vlage (kia, sneg, itd)
Kontinualno toplo cinkovanje
Kontinuirliches Feuerverzinken
Continious hot dip galvanizing
Toplo cinkovanje limova Kontinuirano toplo cinkovanje ice Hemijske kade
Kontinuirliches Feuerverzinken von Bandstahl Drahtverzinken Chemische Bddern
Continious hot dip galvanized sheet Continious hot dip galvanized wire Chemical baths
Kada sa cinkom Cink kotao Suara Odmaivanje Bajcovanje Rascinavanje Ispiranje Fluxiranje Cink prevlaka Fero cink legura Ventilacija
Zink kessel Verzinkungsofen Trockenofen Entfetten Beizen Entzinken Spllen Fluxe Zinkberzug Eisen-Zink legirungsschichten Entlftung
Zinc kettle Zinc furnace Drying oven degreasing pickling stripping rinsing fluxing Zinc coating Ironzinc alloys ventilation
Termike deformacije Bela ra 50
Thermische verzug Weirost
Thermic distortion White rust

Vodic Za Inzenjere I Arhitekte

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vodic Za Inzenjere I Arhitekte

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

VODI ZA INENJERE I ARHITEKTE:

TOPLO CINKOVANJE POTAPANJEM

VODI ZA INENJERE I ARHITEKTE: TOPLO CINKOVANJE POTAPANJEM

VODI ZA INENJERE I ARHITEKTE

TOPLO CINKOVANJE POTAPANJEM

PREDMET GLAVA 1 TOPLO CINKOVANJE I IZDRLJIVA GRADNJA

VODI ZA INENJERE I ARHITEKTE

TOPLO CINKOVANJE POTAPANJEM

VODI ZA INENJERE I ARHITEKTE

TOPLO CINKOVANJE POTAPANJEM

VODI ZA INENJERE I ARHITEKTE

TOPLO CINKOVANJE POTAPANJEM

TOPLO CINKOVANJE I IZDRLJIVA GRADNJA

TOPLO CINKOVANJE I OKOLINA

VODI ZA INENJERE I ARHITEKTE

TOPLO CINKOVANJE POTAPANJEM

TOPLO CINKOVANJE I IZDRLJIVA GRADNJA

VODI ZA INENJERE I ARHITEKTE

TOPLO CINKOVANJE POTAPANJEM

TOPLO CINKOVANJE I IZDRLJIVA GRADNJA

Proizvodnja materijala i proizvoda

iz pepela nastalog u postupku toplog cinkovanja, upotrebljava se u farmaceutskoj / kozmetikoj industriji.

CINK PRIRODAN I SUTINSKI VAAN ZA ZDRAVLJE I OKOLINU

VODI ZA INENJERE I ARHITEKTE

TOPLO CINKOVANJE POTAPANJEM

TOPLO CINKOVANJE I IZDRLJIVA GRADNJA

GALVACTION 21 PUT INDUSTRIJE TOPLOG CINKOVANJA U BUDUNOST

VODI ZA INENJERE I ARHITEKTE

TOPLO CINKOVANJE POTAPANJEM

UVOD U TOPLO CINKOVANJE

hemijsko ienje (bajcovanje)

potapanje u cinkov rastop

VODI ZA INENJERE I ARHITEKTE

TOPLO CINKOVANJE POTAPANJEM

UVOD U TOPLO CINKOVANJE

VODI ZA INENJERE I ARHITEKTE

TOPLO CINKOVANJE POTAPANJEM

UVOD U TOPLO CINKOVANJE

Slika 2: Mikrostruktura tipine prevlake, stvorene toplim cinkovanjem.

Slika 4: Mikrostruktura deblje prevlake dobijene upotrebom elika, bogatog silicijumom.

ematski prikaz tipine prevlake dobijene toplim cinkovanjem

POSTUPAK TOPLOG CINKOVANJA

zatite, to je u suprotnosti sa bojenjem gde su od sutinskog znaaja.

VODI ZA INENJERE I ARHITEKTE

TOPLO CINKOVANJE POTAPANJEM

UVOD U TOPLO CINKOVANJE

OBRADA POSLE TOPLOG CINKOVANJA

cinkova prevlaka (m)

sadraj silicijuma u eliku (%) 0 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5

VODI ZA INENJERE I ARHITEKTE

TOPLO CINKOVANJE POTAPANJEM

VODI ZA INENJERE I ARHITEKTE

TOPLO CINKOVANJE POTAPANJEM

VODI ZA INENJERE I ARHITEKTE

TOPLO CINKOVANJE POTAPANJEM

ATMOSFERSKA KOROZIVNA OTPORNOST

stepen korozije cinka g/m/godine

VODI ZA INENJERE I ARHITEKTE

TOPLO CINKOVANJE POTAPANJEM

proseni godinji stepen korozije cinka (m/godinje) < 0,1

VODI ZA INENJERE I ARHITEKTE

TOPLO CINKOVANJE POTAPANJEM

EFIKASNOST U DRUGIM OKRUENJIMA