Komjuteri (vidi emu)

Mainframe komjuter Mikrokomjuter-PC

Sistemski asovnik (System Clock)

To je obino kristalni oscilator (4Ghz) koji slui za po e!a"anje koraka akti"nosti ita"o# sistema$

Kontrolna jedinica (Control Unit)

%obijanjem si#nala iz sistemsko# sata i instrukcija iz Centralne procesorske je inice& kontrolna je inica (sa ri set lo#ikih kola)& koor inira akti"nostimaa celo# sistema$

Centralna procesorska jedinica (Central Processing Unit-CPU)

To je elemenat # e se "r!e raunske i lo#ike operacije na po acima u binarnoj lo#ici$ CP' je inte#risano kolo (()*+-(er, )ar#e *cale +nte#ration) poznato kaomikroprocesor. -no sa ri nekoliko seto"a re#istara i s"aki re#istar sa ri set o .& /0 ili 12 kola tipa flip flopa$ -ni sa re po atke u binarnom obliku$ Po aci mo#u biti broje"i& ko o"ana informacija& instrukcije za mikroprocesor obijene iz memorije ili a rese lokacija u memoriji$ ' nekim tipo"ima mikroprocesora je an o tih re#istara je akumulator koji ri po atke koji se to# momenta iz"r!a"aju$ ' akumulatoru se mo#u po acima o a"ati ili o uzimati ru#i po aci$ (eliina po atka se moe testirati& upore3i"anjem sa atom fiksiranom "re no!4u i u za"isnosti o rezultata upore3i"anja (npr$& "e4i& manji)& se "r!e o re3ene ra nje na njima$ Po aci se mo#u pomerati u re#istru na razliite naine$ Poje inaan bit moe biti testiran a se ut"r i a li je 5/6 ili 576 i on a se pre uzima o re3ena akcija$ 'st"ari& s"e operacije u mikroprocesoru su je nosta"ne$ 8je#o"a sna#a se sastoji u mo#u4nosti a iz"r!i mno#o prostih koraka je an za ru#im i to "elikom brzinom bez pra"ljenja #re!ke$

Ulazi (Input ports)

-ni obijaju po atke iz periferijskih ure3aja kao !to su tastatura& mi! ili mo em$ ' in ustriji ili naunim istrai"anjima na ulazu olaze po aci irektno o elektronskih senzora ili kola za merenje$

Izlazi ( utput ports)

-ni "r!e transmisiju (preno!enje) po ataka u periferijske ure3aja kao npr$& "i eo monitor i !tampa$ 9omjuteri u in ustriji mo#u biti konekto"ani sa ma!inom& koja je u isto "reme kontrolisana sa njim$

:emo"able isks <loop, isk Compact isk :emo"able isk ri"es

;ar

isk ri"e

9ontrolna !ina =ina sa po acima > resna !ina

:an om access Memor,

:ea -nl, Memor,

*,stem clock

Central Processing Unit

Control 'nit

'laz po ataka

+nput ports

+zlaz po ataka BLOK DIJAGRAM TIPINOG MIKROKOMJUTERA

-utput ports

Car s

!ina-"agistrala (#us)
=ina sa ri set konektiraju4ih linija (kablo"a ili traka) u paraleli$ Adresna ina sa ri /0 ili "i!e linija i s"aka nosi bit /0to bitne a rese$ Pre nost paralelnih linija jer se s"i bito"i neke a rese mo#u poslati o je nom& !to je mno#o bre o slanja bito"a je an za ru#im u je ne linije$ > resna !ina i e o s"ih elo"a komjutera sa kojima CP' treba a komunicira$ 9a a CP' po!alje neku a resu na a resnu ma#istralu& obijaju je s"i ure3aji koji su konekto"ani na !inu$ > resa se eko ira ( e!ifruje) u s"akom ure3aju (npr$& u memorijskom +C) i& ako a resa o #o"ara memorijskoj lokaciji u tom ure3aju& lokacija se po"ezuje sa !inom po ataka$ =ina po ataka moe imati .&/0&ili 12 linije i koristi se za slanje po ataka izme3u razliitih elo"a komjutera$ =ina po ataka ima "a smera? nju moe koristiti CP' za slanje po ataka u memoriju na u"anje ili itanje iz memorije "e4 sau"anih po ataka$ Kontrolna ina po"ezuje kontolnu je inicu sa ru#im elo"ima komjutera$

Adresiranje
Memorija komjutera sa ri milione seto"a flip-flipo"a ili slinih kola$ Mi trebamo a lociramo je an o tih seto"a a bi npr$& proitali po atak koji je u"an u njemu ili a bi zapisali po atak u nje#a$ *lino ku4ama u nekoj ulici& s"aki set ima s"oju a resu$ @e na a resa sa ri /0 ili "i!e bita$ *a /0 bita mi moemo a resirati o 2 /0A0BB10 razliitih seto"a flip-flopo"a& ali memorija ana!nje# komjutera je mno#o "e4a o to#a$ -pse# a resiranja se moe po"e4a"ati u"e4anjem broja a resnih linija ili ra om sa o "ojenim bloko"ima memorije koja se po potrebi moe ukljui"ati ili iskljui"ati$ > rese se tako3e o eljuju ulaznim i izlaznim porto"ima a bi se koristile ko obijanja ili preno!enja po ataka$ Ma#istrala za po atke je zaje nika$ *"aki eo komjutera moe poslati ili obiti poruku (po nare bom kontrolne je inice) preko ma#istrale po ataka ali u je nom trenutku samo je an ure3aj moe koristiti ma#istralu$ 9ontrolna je inica oz"olja"a samo je nom ure3aju a po!alje po atak na !inu u je nom momentu$ To je slino situaciji ka prese a"aju4i neke #rupe lju i oz"olja"a samo je nom licu a #o"ori$ >li situacija je o" e komliko"anija$ Cak ka ure3aji nisu akti"ni& njiho"i izlazi su na lo#ikoj 576 ili 5/6$ +zlazi s"ih neakti"nih ure3aja& ako su po"ezani sa !inom& prema tome& mo#u intera#o"ati sa izlazom ure3aja koji je u tom momentu akti"an$ Dato se mora imati mo#u4nost iskonekto"anja neakti"no# ure3aja$ Da to je potrebno kolo koje ima tri stanja na izlazu$ +zlaz iz kola je kontrolisan sa akti"nim 5enable6 ulazom& koji je konekto"an sa linijom na kontrolnoj !ini$ 'lazni napon ("isok ili nizak) prolazi kroz in"ertorsko kolo& tako a su oba si#nala E i E na raspola#anju$ >ko je E na "isokom ni"ou& E je na niskom i izlaz ima pristup 5enable6$ To je zato jer oba komplemetarna tranzistora su pro"o ni ("i i sliku)$ Ta a je izlaz "isok ili nizak u za"isnosti o pretho ne lo#ike$ 9olo se pona!a kao i obino i !alje po atke na !inu$ 9a a ure3aj nema pristup 5 isable 6 E je na niskom naponu a E na "isokom& tako a su oba tranzistora zakoeni$ To potpuno iskonektuje izlazni terminal o ostatka kola i tim onemo#u4uje slanje po ataka na !inu$

F(

G p-kanal

p-kanal o lo#iko# kola

-utput ka !ini n-kanal

n-kanal

7(

CMOS izlaz sa tri stanja moe se kompletno diskonektovati sa magistrale

$inije prekida (Interrupt lines)

*i#nal& obino niski& na je noj o o"ih linija uzrokuje a mikroprocesor za"r!i operaciju koja je u toku i a akti"ira specijalni pro#ram poznat kao prekidna servisirajua rutina (interupt servising routine). *i#nal za preki olazi sa spolja!nje# (eEternal) ure3aja kao npr$& mo em koji je upra"o obio poruku preko telefonsko# sistema$ Mo em je upra"o obio po atke koje treba poslati komjuteru$ ' tom sluaju preki na ser"isiraju4a rutina uzrokuje a mikroprocesor prih"ati po atke i smesti ih "ero"atno u memoriju$ Ta a& u za"isnosti o situacije& komjuter moe nasta"iti ra iti ono !to je ra io pre preki a$ Preki se o "ija tako brzo a korisnik obino ne prime4uje a se ne!to neobino e!a"a$

"emorija iz koje se mo%e samo itati podaci (&ead-only memory & ")
9omjuter pose uje malu porciju o"e memorije naz"ane :-M& koja obino sa ri pro#ram koji je potreban komjuteru o mah po nje#o"om ukljuenju a bi #a inicirao i

pripremio a prima instrukcije o raznih ure3aja$ ' komjuterima specijalne namene o"a memorija moe a sa ri ue pro#rame& kao na primer pro#ram za procesiranje teksta& koji je spreman za pokretanje neposre no po ukljui"anju komjutera$ 8ije mo#u4e skla i!titi po atke u o"u memoriju ali je mo#u4e koristiti po atke koji se "e4 u njoj nalaze& obino posta"ljenih o strane proiz"o3aa komjutera$ 9a a se a resa ate memorijske lokacije na3e na ulazu :-M-sko# ipa& izlaz :-M-je "isok ili nizak u skla u sa po atkom koji je tu skla i!ten$ CP' treba prosto pro4i kroz pore3ane a reseHi set ko o"anih instrukcija se !alje preko !ine za po atke koji instruiraju CP' !ta alje a ra i$ Po aci se mo#u posta"iti u :-M kori!4enjem specijalnih maski& ka a se pra"i memorijski ip ili se u ruim tipo"ima memorije moe ispro#ramirati u kasnijoj fazi& pre instaliranja u komjuter$ Po aci& ispisani u :-M u toku proiz"o nje& su stalni i na raspola#anju u"ek o ukljuenja komjutera$ Po aci upisani u pro#ramiraju4i :-M (P:-M) su tako3e stalni jer "eze preko spaljenih osi#uraa se ne mo#u pono"o usposta"iti$ Postoje tako3e i elektrino pro#ramiraju4i :-M ka a se posta"i naelektrisanje na #ejtu (#ate) M-*<GT>$ >ko #ejt nije naelektrisan& nje#o" output je nizak a u sluaju naelektrisano# #ejta izlaz je "isok$ *"aki #ejt je elektrino izolo"an tako a je razelekrisanje ekstremno sporo$ Po aci& skla i!teni u taka" :-M ostaju #o inama tako a je za s"e praktine sluaje"e tak"a memorija stalna$ -sim ka je potrebno a se promeni$ Postoji i k"arcni prozor (propu!ta ultra"ioletne zrake) izna ipa koji omo#u4uje a se ip izloi uticaju ultra-"ioletno# zraenja koje neutrali!e naelektrisanje i uni!ta"a skla i!tene po atke za nekoliko minuta$ To omo#u4uje repro#ramiranje& obino sa pobolj!anom "erzijom pro#rama$ ' ru#om obliku P:-M-e& poznate kao GGP:-M electricaly eraseable PROM (elektino brisanje PROM e!" skla i!teni po aci se mo#u ukloniti elektrinim putem$ ' GGP:-M-i memorijske 4elije su #rupisane u #rupe o po .& tako a se upisuju i uklanja bajt po bajt$ @e na "arijacija GGP:-M-e poznate kao lash memory celokupna memorija ili "eliki broj bloko"a se mo#u obrisati sa je nom prostom operacijom$ Dbo# to#a je ta memorija i obila ime jer se po aci mo#u upisi"ati i brisati u je nom treptaju 5flash-u6$ 8je#o"a funkcija je slina funkciji har iska jer moe skla i!titi za stalno po atke bez potrebe za elektrinom ener#ijom i moe ih promeniti "rlo brzo$ Da razliku o isk raj"a o"aj ure3aj nema pokretnih elo"a$ <le! memorija je specijalno po#o na za portabl ure3aje kao !to su kamere& foto-aparati& mobilni telefoni i MP1 plejeri koji trebaju a skla i!te brzo "eliku koliinu po ataka$ <le! karica se moe u#ra iti u ure3aj ili kao poseban elemenat$ 9artica o .Mbajta moe skla i!titi B7 foto#rafija sre nje rezolucije$

"emoija sa sluajnim pristupom (&'"-&andom 'ccess "emory)

CP' moe itati i zapisi"ati po atke u o"u memoriju$ Memorija se sastoji o "eliko# broja flip-flopo"a koji s"oje izlaze posta"ljaju na 5/6 5set6 ili 576 5reset6 i time se u njima mo#u skla i!titi razni po aci$ <lip-flopo"i se #rupi!u o po . elemenata sa

zaje nikom a resom$ + tako skla i!te .-smo bitni binarni broj ili ko o"anu informaciju$ Tipian mikrokomjuter sa re nekoliko me#abajta :>M-e$ :>M je ra ni prostor komjutera$ -na moe sa rati pro#ram koji se u tom momentu iz"r!a"a& po atke koji su potrebni za iz"r!enje pro#rama ili "remenski sme!tati rezultate raunanja$ Iitna osobina :>M-e je a CP' moe skla i!titi po atke sa "rlo "elikom brzinom$ To olazi o puno# izraaja ako se raunanje i lo#ika ost"aruju "rlo brzo$ >li& postoji o#raniena "eliina :>M-e koju komjuter moe na u oban nain koristiti$ Ta o#ranienja su elimino zbo# o#ranienja a resiranja tolike memorije i po"e4anja prostora i enr#ije za napajanje$ :>M se razlikuje o :-M jer skla i!teni po aci nisu trajni$ *"i po aci u :>M se #ube ka a se komjuter iskljui$ *"i po aci se prema tome moraju preneeti na ru#e ure3aje za skla i!tenje pre ne#o se komjuter iskljui$

Ke memorija (Cache memory)

To je specijalni tip :>Ma koja ima "rlo kratko "reme pristupa$ To moe biti specijalni ip ili se moe biti locirana na mikroprocesorskom ipu$ 'lo#a ke! memorije je ubrza"anje procesiranje po ataka$ -na skla i!ti po atke koji mo#u biti uskoro potrebni pro#ramu$ 9ao ka a broje"e telefona koje naje!4e koristite rite ispisane na listici blizu telefona$ 9a a je taka" po atak potreban CP' #a pr"o trai u ke! memoriji$ Tek u sluaju a #a tu ne prona3e CP' pretrauje ostalu :>M-u$ (i eo :>M je specijalni eo :>Ma koji slui za skla i!tenje slika koje su trenutno na monitoru$

(isk drajvovi ((isk drives)

(e4ina komjutera pose uje tri "rste isk raj"o"a$ Flopi disk drajv skla i!ti po atke na tanki fleksibilni plastini isk koji je pokri"en sa je ne ili obe strane sa ma#netnim filmom$ %isk ima metalni za!titnik koji automatski kliza naza ka a se ubaci u raj" a bi se po"r!ina iska izloila ma#netskoj #la"i$ Princip ra a je isti kao zapis muzike na i#italnu traku$ Gla"na razkika je a se po aci zapisuju na 47 koncentrinih traka i ma#netna #la"a se kre4e ra ijalno a bi zapisala ili proitala s"aku traku$ *"aka traka je iz eljena u sektore u s"akiom sektoru je alociran o re3en pro#ram ili set po ataka$ (e4i pro#rami ili po aci mo#u zahte"ati "i!e o je no# sektora$ Postoji i irektorijumska traka na isku koja saop!ta"a komjuteru u kojoj traci i sektoru a trai blok po ataka i ma#netna #la"a moe 5preskoiti6 iz trake u traku iz sektora u sektor a bi 5prona!la6 traenu informaciju$ Tipian flopi isk moe u"ati /$4Mb po ataka$ Po aci se mo#u itani o nekoliko stotina bita po sekun i ali se pr"o isk mora ubrzati o pune brzine (107 obrta u minuti) a se ma#netna #la"a o"e e na o re3enu traku i sektor$ Tipino "reme pristupa je 277milisekun i & !to je sporije o 2B o /B7 nanosekun i koliko "remena je potrebno za pristp :>Mi i :-Mi$ #vrdi disk drajv ($ard disk drive! ima je an ili "i!e isko"a na istoj konzoli$ %isko"i su napra"ljeni o nema#netno# metala pokri"eni sa obe strane ma#netnim filmom$ Princip skla i!tenja po ataka je isti ali ma#netna #la"a je mno#o blia filmu$ To jezbo# to#a !to isko"i rotiraju na "rlo "elikoj brzini (1077 obrta u minuti)$ To st"ara tanak sloj "az uha koji struji blizu po"r!ine iska u kojem ma#netska #la"a 5pli"a6 bez st"arno# kontakta sa iskom$ Po!to je #la"a blia isku & po aci se mo#u #u!4e zapisi"ati ne#o ko flopi iska$

Prema tome na har isku se moe upisati aleko "i!e po ataka ( esetine Gi#a bajta i "i!e)$ %ru#a pre nost har iska je smanjeno "reme pristupa& zbo# brzine rotacije& na oko 27 milisen i$ Dato !to je #la"a blizu po"r!ine iska& bitno je izbe4i estice pra!ine i u"ana$ ;ar isk je upako"an u za!titu i obino korisnik #a ne moe ot"oriti$

Kompakt disk drajv (Compact Disc Drive) je vrlo slian CD plejeru i radi na istom principu i mogu se koristiti za sluanje muzike ako komjuter ima zvunu karticu. Informacija, skladitena u CD je prosto serija 1 i . !o mo"e #iti muziki zvuk ali potpuno ravnopravno mo"e #iti druga vrsta informacije. CD skladiti oko $ %# informacije i on uveliko zamenjuje flopi disk kao medium za distri#uciju soft&era. CD je mnogo otporniji od flopi diska na sluajnu interakciju sa magnetnim poljem koje lako moe unititi podatke na flopiju. !ako'e CD se lake produkuje u velikim koliinama i mnogi mediji se mogu skladititi u njega ("urnali, knjige itd). *lino +ard disk drajvu, CD drajvovi su #rzi dovoljno da #i se koristili za memorija za komjuter kojoj se mo"e direktno pristupati. ,lavna razlika je da se sa CD mogu samo itati podaci (CD-./%). 0remda, CD-zapisniki drajv (CD-recordable drive) mo"e se koristiti sa specijalnim CD-. diskom za zapisivanje podataka (samo jednom) i izvravanjem onoliko puta koliko je potre#no. CD se iroko koristi u multi-medijalnim tehnologijama. 1a disku se mo"e skladititi tekst, komjuterski programi, fotografije i dijagrami, pokretne slike i zvuk. /ni su praktino imaju trenutni pristup sa komjutera pa se osim grafiki+ perfektni+ igrica mogu koristiti i u oz#iljnijim o#razovnim i referentnim aplikacijama. Kartice (Cards)
Mno#i komjuteri imaju ku4i!ta za prikljuenje spolja!njih kola (poznatih kao kartice)& a bi se pro!irile mo#u4nosti komjutera$ -ne mo#u biti modem za komunikaciju preko telefonske mree& %aks kartica" zv&na kartica' %ru#i tip kartice je memorijska karica koja sa ri nekoliko :>Mih inte#risanih kola $ Memorijska kartica ima u#ra3enu litijumsku bateriju koja obezbe3uje po atke ka a se o "oji karica o komjutera $ <lash kartica zamenjuje obinu memorijsku karticu jer su manje i jeftinije& mo#u u"ati "e4i broj po ataka i ne trebaju napajanje$

Ulazna peri)erija (Input Perip*erals)

9omjuteru su potrebni nekoliko periferijskih ure3aja ra i komunikacije sa okruenjem$ 8eki su konekto"ani na ulaz a neki na izlaz$

Tastatura (Keyboard)
(e4ina komjutera imaju tastaturu i to je stan ar na periferija slino pisa4oj ma!ini sa numerikim i funkcijskim elom$ *"aka tipka se ri opru#om u o re3enoj poziciji$

Tako3e postoje po "e plastine memrane ispo rama koje po"ezuju re o"e i kolone tipki$ 9a a se tipka pritisne traka u re u se o iruje sa trakom u koloni$ 9omjuter je pro#ramiran a skanira re o"e i kolone stalno ka a oekuje ulaz si#nala$ >ko etektuje kontakt izme3u ato# re a i kolone on 5zna6 koja je tipka pritisnuta$

Mi (Mouse)
9orisnik koji nije obro upoznat sa tastaturom moe koristiti mi!s na je nosta"niji nain a 5kae6 komjuteru !ta a ra i$ Mi! je napra"ljen tako a je po esan za posta"iti po ruku a pro"o nik koji #a po"ezuje sa komjuterom lii na mi!ji rep$ )optica ispo mi!a #a o iruje i nje#a i po"r!inu na kojoj mi! lei$ 9a a se mi! kre4e loptica rotira$ 'nutra mi!a se nalaze tri plastina toki4a koji su u kontaktu sa lopticom$ %"a o njih rotiraju oko normalne ose a etektuju kretanje nale"o i na esno i treJi #ore ole$ 8a istoj oso"ini s"ako# toki4a je sektorisani isk$ *"etlost iz )G% prolazi izme3u sektora i etektuje se sa foto-otpornikom$ Pulsiraju4i si#nal se st"ara ka isk rotira i ukazuje na brzinu kretanja mi!a u oba smera$ To se interpretira sa soft"erom i koristi se za o er3i"anje pozicije kursora na monitoru$ Mi! ima tri tipke (obino se koriste samo "e) koje zat"araju mikropreki ae$ -ne se koriste a si#naliziraju instrukcije komjuteru npr$& a je kursor sa a na elu ispleja koji je korisnik izabrao$ 9a a se tipka pritisne& komjuter iz"r!a"a namera"anu akciju$

Rotirajua lo tica (Trackball)

-na ima istu funkciju kao i mi! ali sa ri lopticu koja rotira pomo4u prstiju u ku4i!tu ispre tastature$ -na ne trai mno#o prostora kao mi! i zbo# to#a je po#o na za lap-top komjuter$

!i"italna ovr (!i"iti#in" ad)

' je nom tak"om tipu po"r!i& mrea ica je posta"ljena u k"a ratnoj plastinoj ploi$ 9omjuter !alje impuls s"akoj i horizontalnoj i "ertikalnoj ici tj$& skanira po"r! "elikom brzinom$ +mpuls se etektuje sa senzorom na bazi ;olo"o# efekta na kraju son e i impuls se !alje u komjuter$ 8a taj nain komjuter o re3uje tanu lokaciju son e na po"r!i$ To se moe ispro#ramirati a se ata lokacija prikae kao taka na ispleju$ 9ako se son a pomera crta se linija na ispleju$ %i#italna po"r! se koristi za kreiranje #rafikih po ataka$

!is lej na dodir (Touch screen)

%isplej sa ri uski ram u kojem su locirani nizo"i ultrasoninih ili infracr"enih iz"ora i senzora$ 9a a korisnik otakne isplej prstom& si#nal o senzora in icira poloaj prstena$ ' za"isnosti o poloaja prsta na ispleju& komjuter "r!i o re3enu akciju$ %ru#i meto koristi isplej koji je prekri"en sa pro"o nim trakama$ 9apaciti"nost izme3u prsta i je ne o trake o re3uje # e je pozicija prsta$ -#ranienje ispleja na o ir je mala rezolucija& ali nalazi upotrebu u pro a"nicama ka a taka" isplej sa ri nekoliko 5tipki6 koje se lako koriste$

$kener ($canner)
8eki okument kao foto#rafija je skanirana pomeranjem takasto# s"etlosno# iz"ora preko nje#a$ (arijacija u koliini ( i u kolor skenerima o boje ) s"etlosti koja se reflektuje o okumenta se ita komjuterom i koristi se za #enerisanje slike okumenta na ispleju$ 9olor foto#rafija se moe skenirati zatim !tampati i slati e-mejlom$ Posle skeniranja tekst okumenta& obijena slika se alje procesira soft"erski i kon"ertuje u tekst okument$

Ma"netni trakasti %ita% (Ma"netic stri e reader)

-tpornost feroma#netsko# materijala za"isi o jaine lokalno# ma#netno# polja$ ' ma#netno-otpornom senzoru& struja o konstantno# strujno# #eneratora prolazi u trake o feroma#netno# materijala$ 9ako se lokalno polje menja& menja se otpornost trake i prema tome potencijalna razlika na njenim kraje"ima$ Ta promena potencijalne razlike se moe meriti$ +n ukti"ni ma#netni senzori za"ise o brzine promene ma#netno# polja ok ma#netno otporni ure3aj za"isi samo o ma#netne jaine$ -"i senzori se koriste za za itanje po ataka koji su zapisani ma#netski na trake i komjuterske isko"e$ -ni se tako3e koriste za itanje traka na banko"nim karticama& kartama i i entifikacionim karticama$

& ti%ki diskovi (o tical disks)

Prem a su komjuterski po aci naje!4e skla i!teni na ma#netnim isko"ima& ru#e forme skla i!tenja po ataka poneka imaju pre nosti$ @e an o njih je optiki isk u optikom isk raj"u$ -ptiki isk sa ri akti"an sloj koji se nalazi u sen "iu "a transparentna$ Po aci se zapisuju na isk sa usmerenjem snano# lasersko# zraka na nje#o"u po"r!inu$ Drak #reje i topi malu taku na isku !to o #o"ara lo#ikoj 5/6$ @e an tip akti"no# sloja se pona!a tako !to se kristalizuje ka a se hal i$ To menja refkeksi"nost po"r!ine& #eneri!u4i seriju taaka koje su refleksi"nije o neistopljeno# ela$ %isk se ita usmera"aju4i laserski snom male sna#e na po"r!inu i etektuju4i koliinu reflekto"ane s"etlosti$ ' o"aka" isk se je nom upisuju po aci i "i!e puta itaju 5 Krite once rea man,6 L-:M$ %ru#i tip akti"no# materijala je "e4 kristalizo"an i ima "eliku reflekti"nost$ *nani laserski zrak se koristi za zapisi"anje& razaraju4i kristalnu strukturu i #eneri!u4i mesto sa manjom reflesi"no!4u$ Ta mesta se mo#u itati sa laserskim zrakom male sna#e kao i #ore$ Prem a& ako je zrak za zapisi"anje sre nje sna#e& o"o je o"oljno za pono"no usposta"ljanje kristalne strukture i moe se koristiti za brisanje po ataka "e4 zapisanih na isku$ )aser za zapisi"anje skenira isk i koristi "eliku sna#u # e zapisuje ili sre nju sna#u # e bri!e ranije zapisane po atke$ Prema tome na tom isku se mo#u pono"o upisi"ati no"i po aci$

Ma"netno'o ti%ki disk (Ma"neto'o tical dissk)

-"o je jo! je an nain skla i!tenja po ataka$ -ni skla i!te po atke kao bite usmera"aju4i laserski impuls na optiko-ma#netni materijal u prisust"u polja$ )aserski zrak topi materijal i njiho"i molekuli se orijenti!u u pra"cu prisutno# ma#netno# polja$ Materijal se trenutno hla i& osta"ljaju4i ta mesta trajno nam#netisana i oni pre sta"ljaju lo#iku 5/6$ %isk se ita koriste4i polarizo"ani laserski zrak$ 8ama#netisanost menja refleksione osobine po"r!ine iska$ 9ao rezultat to#a& menja se pra"ac polarizacije zraka koji se

reflekto"ao sa to# nama#netisano# mesta$ Ta promena se etektuje i koristi za razliko"anje izme3u nama#netisanih (lo#ika 5/6) i nenama#netisanih oblasti (lo#ika 576)$ ' taka" isk se mo#u pono"o upisi"ati po aci$ @e no o o#ranienja u koliini po ataka koji se mo#u skla i!titi je "eliina istopljeno# mesta& tj$& ru#im reima& ijametra lasersko# zraka$ -bino laseri emituju zraenje u cr"enoj oblasti # e je talasna uina s"etlosti "e4a& tj$& minimalni ijametar je oko 7$.micrometara$ '"e4anje #ustine zapisanih po ataka se ost"aruje sa pla"im laserom koji se moe fokusirati na 7$4 mikrometra$ Ma#netno optiki isk& isto# ijametra kao C% moe skla i!titi o 0$BGb ka a se zapis "r!i sa pla"im laserom$ Po aci se mo#u skla i!titi i na minijaturne ma#netno-optike isko"e ijametra o samo 2$B ina (/ inA 2$B4 cm)i koji ima kapacitet /47 me#abajta$

Izlazna peri)erija ( utput perip*erals)

8aj"anija izlazna periferija je monitor ili "izualni isplej$ To moe biti T( tipa& koriste4i "arijantu kato ne ce"i ili isplej sa tenim kristalima ()C%- liMui Cr,stal %ispla,)$ %tru#a izlazna periferija su z"unici bolje# k"aliteta o onih "e4 u#ra3enih$ 're3aj koji moe imati i izlazne i ulazne funkcije je spolja!nji har isk raj" 9oristi se ,a pra"ljenje bacup-a (kopiranje "anih po ataka)& arhi"iranje i u"anje o#romno# broja po ataka$

(tam a%i ()rinteri)

Ter!alni "rinteri imaju #la"u koja ima re malih #rejnih elemenata$ Papir ima specijalni pokri"a koji postaje tamnosi" ka a se #reje$ Posta"ljanjem o #o"araju4e# #rejno# elementa a bu e ukljuen ili iskljuen& papir prolazi pore #la"e i komjuter moe !tampati karaktere i izajne$ -"i printeri su jeftini i tihi pri ra u$ -ni su obino mali i !tampaju na papirnoj traci samo nekoliko centimetara !irokoj$ 9oriste se u supermarketima i pro a"nicama za !tampanje rauna$ Gla"a matrino# printera (#ot$!atri% "rinter& sa ri "ertikalni niz o e"et finih i#ala$ *"aka i#la ima kalem u osno"i i i#la se usmera"a na papir ka a se propusti struja kroz kalem$ 9a a #la"a putuje u horizontalne trake i#le pritiskaju mastilja"u traku i time osta"ljaju tra#o"e na papiru iza trake$ U'ri(ga)a*+,i -ta!"a. /in0*et "rinter& Lasers0i -ta!"a.