Novi Vek Renesansa

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba
Prof. dr Naa Kurtovi-Foli NOVI VEK-PREDAVANJA ARHITEKTURA RENESANSNO DO!A
UVOD-NASTANAK I OP"TE KARAKTERISTIKE Arhitektura Novog doba vremenski obuhvata period koji je najkrai od svih koji se u istoriji arhitekture istrauju, Poev od arhitekture najstarijih civilizacija, Egipta i Mesopotamije, pa do dana njih pravaca u arhitekturi, moe se uoiti da se period trajanja pojedinih stilskih pravaca sve vi e skrauje, da su ideje sve komplikovanije kao i da se itanje arhitekture obavlja sve tee! " novije doba, naroito od #$# veka, sve e e je potrebno da arhitekta, odnosno graditelj, svoju ideju obrazloi i kroz pisani program, manifest ili slino, kako bi objasnio ta je svojom realizacijom eleo da iskae! Prvi u nizu stilskih pravaca kojim poinje epoha Novog doba nosi naziv renesansa, to znai obnova ili ponovno ra%anje! Pod tim pojmom podrazumeva se period u arhitekturi, odnosno u svim granama umetnosti, koji poinje u #& veku i koji koristi repertoar 'ormi nastalih u klasino doba antike! (naenje ove arhitekture moe se tumaiti na vi e naina, ali najjednostavnije se moe de'inisati kao znaajan istorijski period u arhitekturi tokom kojeg su prihvaene i primenjene jedinstvene 'orme potekle iz pro losti, a koje su se smatrale konstantom u arhitektonskom stvarala tvu tog doba! (a ovu pojavu bila su se stekla dva preduslova i delovala su kombinovano) 1. Izbor klasinog (antikog) repertoara arhitektonskog elementa, delova i celina 2. Istorijski okvir arhitekture, odnosno novi kulturni sistem u kojem je ona razvijena $z prethodnog izlaganja o arhitekturi *tarog doba, odnosno o arhitekturi antike +rke i ,ima poznato je ta sve obuhvata klasian repertoar arhitektonskog izraza! -reba, me%utim, ukratko ukazati na speci'ian dru tveni okvir koji je pogodovao stvaranju novih arhitektonskih oblika! &eina istraivaa slae se da se renesansa kao stilski oblik 'ormirala u Firenci, sredi njem gradu -oskane na Apeninskom poluostrvu! " tom gradu bio se, krajem #$& i poetkom #& veka, stekao niz povoljnih okolnosti koje su omoguile razumevanje za nove arhitektonske ideje kao i za nov arhitektonski renik! .irenca, grad/drava, imala je upravu koju su inili predstavnici monih trgovakih porodica kao to su Medii, Piti, uelaj, !troci i drugi, koji su pre svih drugih u $taliji shvatili znaaj novina u raznim oblastima ivota! Nije, me%utim, bogatstvo i dru tveni okvir bilo jedino to je omoguavalo ra%anje renesanse, u Evropi je tada postojao jo itav niz bogatijih gradova, sa dominantnim gra%anskim staleom, kao to su bili gradovi u .landriji ili 0ondonu/Engleskoj! Ali u njima je poetkom #& veka jo uvek vladala cvetna gotika! -oskana ja sa svojom tradicijom, nacionalnim karakteristikama, etrurskim nasle%em i trgovakim duhom stanovnika, koje je bilo okrenuto svetovnim
1
idealima 1novcu2, bila pogodan teren za uklanjanje svega to je bilo transcedetalno i mistino u srednjem veku! Ni#ola$ P%v$&%r, veliki poznavalac arhitekture tog doba, to jednostavno obja njava i pi e! ... Poto je klima bila ista, otra i zdrava i poto je ljudska misao bila jasna, otroumna i ponosita, ovde je mogao ponovo da se otkrije jasan, ponosan i svetovni duh antike, pri emu hrianstvo nije ometalo ovaj pravac u kojem se iskazuje fizika ljubav u lepim umetnostima i lepota proporcija u arhitekturi i u kojem rimska velianstvenost i himanost moe biti razumljiva... ,imska pro lost, elementi umetnosti i 'ragmenti literarnih dela nisu nikad bili zaboravljeni na ovom tlu, ali njihov kult je poeo izrazito da se neguje tek tokom #$& veka! " -oskani se bila uobliila nova koncepcija umetnika i po tovanja prema njima! -ime je obeleen novi period u istoriji arhitekture to se tie dru tvenog statusa autora! 3edna od bitnih karakteristika renesanse postala je univerzalnost liniosti koje stvaraju arhitekturu! Ko'i(o )%di*i je bio prvi koji je pismeno, u tekstu, nazvao jednog slikara boanskim, mislei pri tom na njegov um! -o je bio atribut koji se danas pripisuje )i#%la&%lu, ali je tada i on sam bio pomalo ube%en u ono to mu se pripisuje! )i#%la&%lo je, kao to je poznato, bio skulptor, slikar, arhitekta, pisac, muziar, uop te "uomo univerzale#, kako su se nazivale linosti irokog obrazovanja i rasko nog talenta! &eina umetnika toga doba teila je da zaslui takvo priznanje! 4p te odu evljenje antikom imalo je estetski i dru tveni aspekat! Estetski zato to se rimska arhitektura, a naroito njeni ukrasi silno dopadala umetnicima i naruiocima! 5ru tveni aspekt odnosi se na injenicu da je istraivanje rimske pro losti bilo omogueno samo visokoobrazovanom delu stanovni tva! &i e se nije uio zanat kod porodica zidara! ve su se istraivala, slikala, opisivala antika zdanja ili njihovi ostaci! 4vaj snaan poriv za antikom tako je impresionirao naunike u kasnijim epohama tako da su oni ceo ovaj period nazvali obnova, rinascita, rinascimento, ranaissance! 4vaj naziv je, naroito tokom #$# veka, oznaavao arhitekturu koja se zasnivala na imitaciji rimskih 'ormi i motiva! 5ana nja saznanja o renesansi vi e nisu tako ube%ena da je novi odnos prema antici bio glavna i jedina novina arhitektonske obnove! Po savremenim teoretiarima arhitekture srednji vek nije bio tako mraan kako se opisuje, niti je novi vek bio u svemu tako blistav! Pojedinci ak smatraju da je previranje bilo zapoeto ve u gotici, kao prvom internacionalnom stilu, te da su $ante (%&'(&), Petrarka (%&')*), +oto (%&'')) i mnogi drugi ve dobro bili razdrmali osnovne postavke srednjovekovne umetnosti! 5rugim reima, u ovom preludijumu, tokom #$$$ i #$& veka bila si pokrenuta su tinska pitanja i problemi, dok je renesansa te postavke razre avala i tokom svog trajanja, ta re enja uvrstila i unapredila! Misao se, za razliku od srednjovekovne koja je bila prepuna mistike i simbolike, usmerila ka prirodi i tu je prona%ena njena bliskost sa antikim idejama! (a razliku od srednjeg veka, koji nije dovoljno vrednovao antiku, renesansa je u ii interesovanja postavila oveka, ne samo u duhovnom nego i u 'izikom smislu! 6oncepcija renesanse je bila li ena sholastikog mi ljena i bila je poistoveena s antikim stavovima po kojima je ovek mera svih stvari! $ drugi problemi bili su re avani kao u antikoj umetnosti! Nije se polazilo od ideje ve od prirode koja se posmatra i prouava, a zakljuci
prouavanja mogli su biti teorijski i empirijski! " doba renesanse, pored velikog broja izgra%enih gra%evina bio je napisan i veliki broj teoretskih radova! -o su na primer) ,enino ,enini - .rattato della pittura, I libero del arte/ 0orenzo 1hilberti - ,omentarii/ 0eonardo da 2inci - .rattato della pittura/ 2ignola - 0e due regoli di prosppetiva/ 0eon 3atista 4lberti - $e re aedificatoria/ 4ndrea Palladio - I 5attro libri del architettura, i niz drugih
,enesansa je jedna od onih umetnikih epoha koje su imale jasno ome%en poetak, uspon i kraj! -o, me%utim, nije bio ciklus koji se karakteri e kontinuitetom u smislu primene izraajnih sredstava, ve kontinuitetom okruenja u kojem su bili sme teni umetnici koji stvaraju! 3ezikom kritiara umetnosti to bi se moglo iskazati na sledei nain) !isu konstantne ni forma ni sadrina, ve je konstantna ideja o tome. ,enesansa arhitekture moe se prouavati prema dva sistema, od kojih je jedan kritiki, a drugi istorijski! Najbolje rezultate daje povezivanje ova dva sistema! 6ritiki sistem, zanemarujui u izvesnoj meri hronologiju, pojedinane autore i monogra'ske opise, arhitektonske spomenike analizira na osnovu etiri kategorije) prostorna kompozicija primena, odnosno upotreba povr7ina i zidova primena svetlosti, boje i drugih optikih efekata odnos objekta prema dru7tvenim funkcijama
4va podela je prevashodno zasnovana an tri kategorije koje su bile negovane u rimskoj arhitekturi, a kojima je pisao jo Vitruvi+%! -o su) commoditas 7 prikladnost, prava mera8 podrazumeva se prilago%avanje objekta 'unkciji, firmitas, atis ili firmitudo(inis) 7 tvrdoa, vrstoa, jakost i trajnost8 podrazumeva odgovarajuu upotrebu materijala i konstrukcije venustas, atis 7 draest, lepota8 podrazumeva estetiku i simboliko znaenje projekta!
4rganizacija elemenata, odnosno koncept prostora i odnos spolja/unutra zasnivao se na nekoliko elemenatarnih principa koji su sledili tri glavne odlike stare rimske arhitekture! -o su bili) ordinatio, onis 7 u znaenju ure%enost, sre%enost euritmia 7 u znaenju povezanost i harmonija ritma s8metria 7 u znaenju ravnopravnost delova s obe strane neke osovine
&erovatno najznaajniji princip bila je simetrinost objekta! 4tud izvesna kompoziciona strogost u postavljanju urbanih ambijenata i samih gra%evina!
4dmah nakon simetrinosti objekta uoava se tenja ka centralizaciji prostora oko jednog stoera, oko kojeg se oblikuje bilo urbani bilo gra%evinski korpus! " 'ilozo'skom smislu, kosmos je tretiran u s'eri matematikih brojeva i arhitektura je posmatrana kao matematika umetnost koja predstavlja vidljiv kozmiki poredak! -o znai da je srednjovekovni koncept 9civitas dei9 zamenjen slikom organizovanog univerzuma i vladara! " tom smislu vladalo je veliko interesovanje za gra%evine centralnog plana, naroito kruna 'igura! ,%o&ardo da Vi&*i je dalje razvijao ideje o subcentralizovanom prostoru i umesto uzdizanja i velianja boga u bazilikalnom, longitudinalnom obliku, on je teio socijalizaciji 9bo:anstva9 u centralnim planovima! Problem proporcija i sklopova ponovo je, nakon srednjovekovne pauze, bio re avan na bazi merenja koja su proizilazila iz antropomor'ne tematike! -enja ka zlatnom preseku je bila oigledna! 3o je 2itruvije pisao, a renesansni graditelji su svesrdno prihvatili) 9!imetrija nastaje iz propogijacije koja se na grkom zove analogija9, a oznaava podudaranje, delova gra%evine sa celinom! *vojim proporcijama gra%evine sugeri u antropomor'nost, odnosno imitiraju ljudske proporcije! +lavni element renesansne arhitekture bili su stilski redovi! 4ni su bili presudni uesnici u strukturisanju 'asadnog sistema, a prenosno su oznaavali prisustvo oveka! *tubovi, jo u &itruvijevom tekstu imaju odre%enu simboliku i analogni su ljudskim 'igurama 1dorski/mu ki red, korintski/enski red, jonski izme%u ova dva reda2, +eometrizacija elemenata u renesansi iskazala se kroz koncepciju svo%enja objekta na osnovne geometrijske 'igure! Postojala je veoma izraena hijerarhija elemenata i odnosa delova na gra%evinama! Arhitektura gra%evine i njen prostor bili su shvaeni vrlo zatvoreno u organizacionom i 'unkcionalnom smislu, to se mani'estovalo strogom organizacijom delova! Plastinost gra%evine i arhitektonskih delova i elemenata renesanse je bila poveana u odnosu na prethodne epohe! * obzirom da su se stubovi intenzivno koristili, skulptura objekta je bila znaajno nagla ena, ali se nikad nije prelazilo preko mere dobrog ukusa! Po Kri$ti+a&u Nor-%r.u-"ul/u) renesansa te:i harmoniji, manirizam i barok te:e tenziji, rokoko te:i konfliktu, istorijski stilovi predstavljaju raspad i dezintegraciju;
Problem perspektive predstavlja posebno polje istraivanja skoro svih stvaralaca u renesansi! -o je bilo gledanje sveta iz novog poloaja, odnosno nove pozicije! &e u #$$$ veku majstor Vit%lo $a S%v%ra do ao je do radova jednog enciklopediste, Arapina Al-Ha$%&a, koji je iveo oko 9:::! godine i koji je preveo grka dela o perspektivi! &itelo ih je zatim objavio uz bogat komentar i nakon toga je nastala prava eksplozija prouavanja vezanih za optiku! Perspektiva i njena primena poprimaju takve razmere da se naroito u slikarstvu, 'igure postavljaju u nenormalne poloaje kako bi autor pokazao svoje suvereno vladanje perspektivom! -ek od izgradnje Paladi+%vog
pozori ta u &ienci, centralna perspektiva oznaava smirivanje ove egzaltacije i povratak klasinim principima! ,enesansa je jedan od onih stilskih pravaca kod kojih je uobiajen dvojni arhitektonski jezik! 3edan nain izraavanja je konstruktivno/strukturalni, a drugi je plastian! -o znai da tehnika struktura zgrade ne mora da odgovara arhitektonskoj artikulaciji! -o je bila revolucionarna ideja u arhitekturi jer je dekoracija, odnosno ukra avanje zgrada, bila odvojena od konstrukcije i nije joj morala u potpunosti odgovarati! " &izantiji je, na primer, spolja njost u najveoj moguoj meri odraavala unutra nju strukturu! -okom renesanse postojali su autori koji uop te nisu zalazili u re avanje prostorne 'unkcije, ve je investitor davao skicu kako eli da mu unutra njost zgrade bude organizovana! 3edan od vrhunskih stvaralaca i teoretiara u doba renesanse, Al-%rti, ubraja se u one autore koji su vi e dali u plastinoj obradi, zato to je naje e radio obradu spolja njih oblika ve postojeih gra%evina! ,enesansni jezik/kod, bio je znatno pro iren! Postao je kompleksan, znatno je bio povean broj elemenata pomou kojih arhitekta komunicira s ljudima! *istem komunikacije inae je sloen i sastoji se iz unutra njeg odnosa i elemenata koji ine odre%eni sistem, a taj sistem predstavlja sistem arhitektonskih asocijacija! 6ultni ili apsolutni znak kojim se i u arhitekturi komunicira je stub, koji ima vi estruku sliku u arhitekturi! Njegov poloaj mnogo utie na arhitektonsko oblikovanje ne samo unutra njosti ve i 'asade! .asada moe biti potpuno plastina ukoliko je stub postavljen uz nju, kao nezavistan i samostalan! Plastinost otpada kada se stub pribliava ravni zida, a kad se veim delom uvue u zid postaje uspomena na stub, njegova meta'ora i naziva pilastar! *ama obrada zida moe, tako%e, biti razliito plastina! +ruba obrada kamene 'asade predstavlja meta'oru prirode koja nas okruuje i taj grubi rad u arhitekturi naziva se na italijanskom 7 opera di naturi! .ina obrada zida ukazuje na to da je ljudska svest preradila i pro'inila grubu obradu i takva obrada u arhitekturi naziva se na italijanskom 7 opera di mano! .antastian je potencijal dekorativnih elemenata koji su se u renesansnoj arhitekturi primenjivali! -o su na primer) venci sokle, timpanoni, terase, balkoni, girlande, akroterije, 'estoni, volovska oka, grbovi, poprsja, cele 'igure i sve to zajedno dovodilo se u vezu sa tektonikom objekta! "potreba boje bila je speci'ina i proistekla je iz srednjovekovne tradicije u $taliji, naroito u njenim severnim krajevima! -o je bilo potenciranje odnosa svetlo/tamno 1chiario"scurro2 i primena kondenzovane svetlosti koja je davala dramatiku i akcentovala pojedine elemente ili delove objekta! Plastinost gra%evine isticana je tamnim kamenom pietre serena koja je elemente 'asade nagla avala kao crte! *ve napred navedeno predstavlja obja njenje istraivanja renesansnog doba kritikim metodom pri emu je ovde iznet jedan niz problema kojima se treba posvetiti da bi se stvorila sintetika predstava o razvoju renesansne arhitekture! 5rugi metod koji je napred naveden, istorijski, hronolo ki sledi i obra%uje pojedine znaajne pojave u renesansnoj arhitekturi! " literaturi se sreu dve vremenske podele! Prva podela deli renesansu na period kada se ona razvijala samo u $taliji, odnosno od poetka #& veka do
9;;:! godine i na drugi period kada se renesansni duh u arhitektonskom stvarala tvu pro irio po celoj Evropi, od 9;;:! do 9<::! godine! 5ruga podela ne pravi teritorijalnu podelu, ve graditeljsko stvarala tvo deli na ranu renesansu, od 9=>:!/9;::! godine, visoku ili zrelu renesansu, od 9;::!/ 9;;:! godine i prelazni period ka baroku, u sklopu kojeg se izdvaja manirizam, do 9?::! godine! * obzirom na veliki broj autora i bogatstvo izvedenih gra%evina, pojava i razvoj renesansnog graditeljstva moe se sagledati samo kroz delovanje najsnanijih i najuticajnijih linosti koji su uneli i najvi e novina u re avanje arhitektonskih problema! FI,IPPO !RUNE,,ES0HI 1Fir%&/a2 3455.-Fir%&/a2 3667.8 9oro Va'ari je u uvodnom delu teksta o ivotu Fili:a !ru&%l%$#i+a pi e za njega da ga je priroda obdarila velikim duhom i neizmernom odvano u, te da zato sve ega se prihvatio uradio na divljenje posmatraa! Nije udo onda to pojedini istraivai arhitekture pojavu i razvoj renesanse pripisuju samo jednom oveku nazivajui to pojavom #bruneleskijana#! ,enesansa, kao i svaki drugi stilski pravac, previ e je kompleksna da bi mogla biti pripisana samo jednoj linosti ali je nesumljivo i to da je @runeleski bio linost koja je u velikoj meri zasluna za uvo%enje brojnih novina u graditeljstvu #& veka! .ormiranje uvenih linosti koje su dobile epitet ArenesansniA odvijalo se u posebnoj atmos'eri koja je bila uobiajena ve krajem #$& veka! "obiajeni nazivi u italijanskoj i drugoj, starijoj literaturi su trecento za #$& vek, koji se smatra periodom obnove umetnosti, Buattrocento za #& vek, koji se smatra periodom razvoja i pripreme za vrhunac stvarala tva i cinBuecento za #&$ vek, tokom kojeg je dostignuto najuzvi enije savr enstvo u umetnosti! * obzirom da su prvi impulsi nedvosmisleno strujali iz .irence, treba istai speci'ian ambijent u kojem je bio oblikovan najvei broj stvaralaca na poetku renesanse! "metniki pokret se nije poklapao ni sa jednim velikim doga%ajem na drugim istorijskim planovima, ve se odvijao ak kao prelazni period izme%u velikih zbivanja koja su oznaila kraj srednjeg i poetak novog doba! Poetkom #& veka .irenca je izlazila iz velike ekonomske krize! *tanovni tvo je tek poelo da se obnavlja i mnoi nakon to je stradalo u velikoj epidemiji kuge koja je harala sredinom #$& veka! +rad se tako nije irio izvan treeg niza gradskih bedema i zadrao je srednjovekovni urbano/ruralni karakte! -rgovina vunom je opadala, a trgovina svilom je postajala sve intenzivnija i cvetala je i tokom celog #& veka! "smerenje na trgovnu svilom bilo je povezano sa kulturnim napretkom jer je obezbe%ivalo proizvodnju luksuznih proizvoda! 4no to je posebno proslavilo .irencu bilo je pro irivanje tri ta novim nainom, poslovanja! &elike porodice u .irenci poele su da se bave davanjem novca u zajam i time su nebrojeno puta uveale svoj kapltal! $mena tih porodlca 7 Albici 1Albizzi2, *troci 1*trozzi2, Medii 1Medici2, Paci 1Pazzi2 poznata su u umetnosti kao najvei pokrovitelji / mecene i dobrotvori! Aktivnost i stvarala tvo mnogih umetnika usko je povezana i odre%ena
porudbinama ovih i mnogih drugih porodica! 6ada ova klasa zadobije i politiku vlast, njihova veza sa umetnicima postaje jo vr a! -ehniki elementi u ovom periodu bili su na nivou srednjovekovnih spekulacija, koje su se mogle uiti u kolama! Pored teologije i 'ilozo'ije bio je uoblien nov nain logikog metoda razmi ljanja, koji je svoju primenu na ao u matematici i geometriji, a u kombinaciji sa eksperimentima zasnovao je mehaniku, 'iziku i druge prirodne nauke! (a arhitekturu i umetnost uop te posebno interesantna su bila optika istraivanja koja su rezultirala renesansnom perspektivom dovedenom do savr enstva, kao i upotrebom svetlosti u odre%enim odnosima, koja je smatrana prvim uslovom za iskazivanje oseajnog u umetnosti! *ve ovo je koristilo za stvaranje novih sprava koje su menjale dotada nji privredni ivot! -o su pre svega pojava opruge, zatim sistem brana za navodnjavanje, hidraulike pumpe, zamajac i jo niz drugih! Menjao se i tip oruja, pa su ratne ma ine postale ubojitije, to je opet izazvalo promenu oblika 'orti'ikacijske arhitekture! Cladno oruje je postepeno zamenjeno vatrenim, a to je zahtevalo potpunu promenu oblika i dimenzija utvr%enja! " .irenci je u to vreme vladala oligarhija patricija, koja je iza la kao pobednik iz velikih dru tvenih borbi krajem #$& veka! " ambijentu takvog dru tvenog pro'ila rodio se 9D<<! godine Fili:o !ru&%l%$#i, u porodici uglednog belenika! 4tac ga je vaspitao u duhu humanizma, na tekstovima i delima naunika i pisaca kao to je 5ante! Poznato je da je @runeleski, kao veoma mlad, studirao mesta i odnose u 5anteovoj A@oanskoj komedijiA, pripremajui se da gra'iki predstavi 5aneteov literarni opis kosmosa! 3o kao deak on se bavio poslovima umetnikog i runog rada, pa je zato stupio u jednu zlatarsku radionicu, gde je prvo nauio da crta, a zatim i da okiva drago kamenje! &e za nekoliko godina svi su ga veoma hvalili kao umetnika u tom zanatu! 4n je radio ukrase u zlatu i srebru sa crnim emajlom i pastom, razne 'igure itd! $z tih dana datira i njegovo veoma odano prijateljstvo sa 5onatelom, koji je ve tad smatran velikim i nadarenim skulptorom! @runeleski je 9=:9! godine bio upisan u ceh tkalaca svile, kojem su tada pripadali i zlatari! 6onkurs za druga severna vrata krstionice u .irenci bio je raspisan 9=:9!/ 9=:>! godine! Na konkursu su pored !ru&%l%$#i+a uestvovali jo Do&at%lo2 il-%rti2 Ni#olo d Ar%/o i Ja#o:o dala v%r*a! 6ada su zavr ili, oni su sami me%usobno izabrali rad +ilbertija kao najbolji, iako su priznali da je @runeleski po snazi i originalnosti izraza bio najosobeniji! +iberti je pobedio jer je njegov rad bio otmeniji za tada nji ukus posmatraa! $zme%u 9=:D!/9=:;! godine @runeleski je, zajedno sa Do&at%lo( boravio u ,imu gde je merio i prouavao ostatke gra%evina iz antike koje e mu kasnije sluiti kao uzor! 5rugi izvor njegove inspiracije predstavlja srednjovekovna -oskanska romanika,koja je u izvesnoj meri predstavljala jednu kariku u kontinuitetu trajnog odravanja arhitektonskog izraza antike ba tine! Pored ovih izvora, !ru&%l%$#i je neprekidno studirao matematiku i geometriju, te je otkrio , glavne principe perspektive, koje e drugi zatim razra%ivati! -ako je on, verovatno oko 9=>;! godine, pomagao mladom slikaru )a'aru da oslika perspektivnu podlogu na 'reskarna u crkvi !anta Matia <ovela, koje su bile konstruisane sa naunom tano u! $ kasnije e se na Mazaovim slikama arhitektonski objekti prepoznavati kao @runeleskijev uzor!
&e za vreme boravka u ,imu, @runelski je razmi ljao kao graditelj i opredelio se da mu to bude glavni poziv! *voje graditeljske sposobnosti iskazao je prvo na kupoli katedrale !anta Maria del Fiore 1tu e biti i sahranjen2! 3o od 9=:=! godine u .irenci se stalno razmi ljalo o izgradnji kupole iznad katedrale, koja je prethodno ve bila izgra%ena u #$& veku, ali samo do visine tambura! 6atedrala se veoma dugo gradila, poeo je jo Ar&olfo di Ka(-io 9>E?! godine, a bila je gotova tek 9=<9! godine i to bez zapadne 'asade koja je zavr ena u #$# veku! ,aspon iznad kojeg je trebalo podii kupolu bio je veliki, =>,D: metra! Esna' vune, koji je tada imao sredstava, raspisao je konkurs za izradu modela kupole 9=9F! godine! 6onkurisala su dva autora, !ru&%l%$#i i il-%rti, pa su 9=>:! godine obojica imenovani kao izvo%ai konstrukcije kupole! Nakon niza razmirica, 9=>D! godine, @runeleski je imenovan #izumiteljem i guvernerom velike kupole#! 4d tog trenutka on je postao neprikosnoveni arbitar svih graditeljskih problema u .irenci! @runeleski je kao bazu zatekao ranije konstruisani osmougaoni tambur kupole! Nadsvodnjavanje tog raspona bio je izuzetan problem koji je @runeleski re io tako to je istrajao na osmougaonom obliku i u kupolnom delu, za razliku od +ibertijevog predloga koji je trebalo da osmougaonik pretvori u krug, to tada majstori nisu znali da izvedu! 6ostur kupole ini konstrukcija od F krupnih i vrstih spoljnih rebara, koja se spajaju u temenu jednim prstenom! 4va koncepcija proistekla je iz gra%evinskog iskustva gotike i zahtevala je kupolu blago iljatog oblika, kako bi se pritisci preneli to vertikalnije! $zme%u ovih F rebara bilo je poloeno F trostranih s'ernih povr ina, koje su zatvarale ovaj ogromni prostor! "nutra nji omota kupole sastojao se, tako%e, od rebara i ispune! Prostor izme%u ova dva kupolna omotaa ispunjen je stepeni tem, kanalima za odvod atmos'erilija i lancima koji su dodatno utezali celu konstrukciju! Gak su u unutra njem omotau bili ostavljeni klinovi kako bi se olak ao rad na oslikavanju kupole! 6upola je osveena 9=D?! godine, a deset godina kasnije poela je izgradnja lanterne kao krune na temenu kupole! @runeleski je tada ve bio mrtav, ali su se posluili njegovim modelom i dovr ili sve radove 9=?<! godine! Pored same ideje o oblikovanju kupole, veliki doprinos @runeleskija bio je u stvaranju tehnikih pomonih sredstava kojima je omogueno lako podizanje materijala, zatim sme taj radnika i skladi tenje materijala na plat'ormama! (a izgradnju kupole vezane su brojne anagdote, koje odraavaju renesansno okruje tog doba! ,ezimirajui @runeleskijev rad na kupoli crkve !anta Maria del Fiore, koja je zaista bila revolucionarna u ideji, kao i u tehnikoj realizaciji, treba istai jo jednu injenicu od izuzetne vanosti kojom se @runeleski izdvaja od ostalih kao zaetnik novog tipa renesansnog arhitekte! 6upola /r#v% !anata Maria del Fiore je prvo vano delo gde arhitekta nije bio samo konsultant najvi eg stepena jednog kolektivnog tela izvo%aa, ve je on bio jedini odgovoran za konstrukciju gra%evine i organizaciju gradili ta! 4vaj oblik rada obeleava prelaz u jedno novo arhitektonsko iskustvo kojem je @runeleski postavio metodolo ke temelje! Paralelno sa radom na kupoli katedrale, @runeleski je bio autor itavog niza drugih arhitektonskih dela! *matra se da je prvo delo sa istinskim renesansnim oblicima @runeleskijeva bolnica za nahoad (=spedale degli Inocenti) , koju je poeo da projektuje
oko 9=9E! godine po narudbini esna'a svile! @olnica je bila sme tena tako da de'ini e pravilan pravougaoni trg ispred crkve !anta 4nuncijata! 4snovni program re en je tako to su spavaonice i ekonomske prostorije grupisane oko dva klaustra 1dvori ta2, to je bila shema po kojoj su i ranije bile podizane ustanove slinog tipa! 6ako je projekat kasnije menjan, to se kao originalni rad @runeleskija smatra uglavnom ulazni portik 1trem2, koji se protee celom duinom 'asade ka trgu! Portik je sastavljen od pravilnih kvadratnih traveja u kojima su postavljene slepe kupolice, umesto krstastih svodova koji su ranije obino kori eni! Arkade su sastavljene od polukrunih lukova, a odnos svetlosti i senke je unapred 'iksiran, po to sve visinske mere zavise samo od jedne mere/strele luka! $sto tako i sve mere u osnovi zavise od stranice otvora traveja odnosno od me%usobnog razmaka stubova! 4vo je bila novina i u suprotnosti s gotskom arhitekturom kod koje je postojao iljati luk, koji je bio neophodan da se obezbedi svetlosni zrak, ali je on omoguavao i neogranien broj kombinacija lunih elemenata! "potrebom polukrunog luka, kao i u antici, od poetka je bio ogranien broj moguih kombinacija i nametnut je projektni metod u kojem svaki element ostaje zatvoren u samog sebe! Elementi koji se sklapaju moraju biti isti i u subordinaciji prema njihovoj projektom utvr%enoj hijerarhiji! $pak, elementi plastike i kompozicije jo uvek nisu bili me%usobno utvr%eni! 4no to je bila novina, pored upotrebe navedenih mernih odnosa, bio je korintski kapitel stubova, koji je predstavljao nesumnjivo antiko nasle%e! 5alje se na samo teme lukova oslanjao arhitravni venac iznad kojeg su prozorski otvori na spratu bili raspore%eni u osovinama lukova prizemlja! Prozori su imali plitke timpanone! $zme%u lukova bili su rasporedjeni medaljoni od terakote sa uvenim deijim likovima koje je uradio ,u#a d%la Ro-ia! &itki stubovi portika bili su u tradicija protorenesanse, to jest onog pripremnog perioda koji je u -oskani postojao i koji se jo moe uoiti na 'asadama crkava !an Miniato, !anti 4postoli i na krstioniciu Firenci! 4bnova i adaptacija starijih crkava bio je veoma est zadatak tokom renesanse! @runeleski je dobio porudbinu da rekonstrui e crkvu !an 0orenco, staru baziliku iz $& veka i da je pretvori u grobnu crkvu porodice Medii! 4vaj posao je radio izme%u 9=>;! i 9==?! godine! 4snova crkve ponavlja poznati srednjovekovni oblik, trobrodni naos s transeptom i pet oltarskih apsida zavr enih ravnim zidom! Na ukrsnici transepta i podunog centralnog broda postavljena je kupola, koja je nagla ena s obzirom da je okolo ravna tavanica! Poduno se, uz bone brodove, nalaze manje kapele koje su, kao i boni brodovi, presvedene svodovima! 4rganizam crkve tako ima tri niza ambijenata koji streme ka kupoli! "z crkvu, s njene severne oltarske strane, @runeleski je izgradio i tzv! Astaru sakristijuA u kojoj se nalaze sarko'azi s telima Hovanija i Pijera de Medii! Medaljone u uglovima prostorije klesao je 5onatelo! (apadna 'asada glavne crkve ostale je nezavr ena! " osnovi ove crkve @runeleski je uspeo da zadri duh stare hri anske bazilike, koji je jo nagla en unutra njim rasporedom stubova s korintskim kapitelima, koji su nosili pravilne polukrune lukove izme%u njih! @runeleskiju se dugo vremena pripisivala i izgradnja kapele Paci, na kojoj je @runeleski zapoeo rad 9=>E! godine! 5anas postoje veoma ive diskusije koje mu osporavaju to autorsko pravo! 4vaj objekat, porudbina porodice Paci 1Pazzi2 bila je logiani nastavak istraivanja zapoetih na staroj sakristiji u crkvi *an 0orenco! 6apela je sme tena u dvori tu samostana *anta 6roe i
sastoji se od dve spojene prostorije, naosa i svetili ta, oba zasvedena kupolom! 5imenzije osnove su takve da se irina oltarskog prostora ponavlja tri puta, izme%u razapetih lukova, koji pridravaju kupolu veeg prostora! -ako je ceo prostor zavisan od samo tri mere, dve za osnovu i jedne za visinu! +lavna novina u unutra njosti kapele je ponavljanje istih arhitektonskih ukrasa u veem i manjem prostoru, ime se njihov dekorativni sistem uni'icira! *poljni portik moe se smatrati varijantom originalnog projekta! ,azmaci stubova na portiku su identini sa unutra njim, a zavr etak atike, veruje se da je izradio 9uli+a&o da )a+a&o! Gistoa stilskog izraza, savr ena proporcionalnost i bogatstvo u koncepciji celine i njenih delova uinili su od ove gra%evine skromnih dimenzija remek delo! "koliko bi se napravila paljivija analiza gra%evine moe se u njenoj osnovi prepoznti helenistiki oblik hrama/ prostilos, dok su u elevaciji kori eni elementi rimske antike arhitekture /trem sa stubovima korintskih kapitela, arhitravni venac i atika koja je probijena irokom arhivoltom! -u su, zatim, primenjeni pilastri, kasetirana tavanica i kupola, sve me%usobno komponovano tako da predstavlja rezultat individualnog stvarala tva! Prve planove za crkvu !an !pirito @runeleski je uradio 9=>F! godine! 4n je tada nacrtao samo osnovu, a usmeno je dao uputstva za visine i napravio je drveni model! 6od crkve !an !pirito kori en je slian oblik kao kod crkve !an 0orenco, ali je ovde razra%en znatno ozbiljnije i homogenije, zato to je bio zasnovan na nizu lukova koji se ponavljaju po obodu cele crkve, stvarajui jedan deambulatorijum u kontinuitetu, odre%ujui irinu glavnog broda i transepta! 4bodni zid je pokrenut serijom ni a, ija je dubina regulisana tako da se prozori tih ni a na presenim mestima seku po osovini! -a dubina je jednaka polovini stranice traveja bonog broda! *ve mere u osnovi proistiu iz jedne jedine, a to je stranica malog traveja 1bonog broda2, koja meri tano 99 lakata! &isinske kote zavise, kao i u *an 0orencu, od dva arhitektonska reda, koji oznaavaju visinu deambulatorijuma i centralnog ukrasnog prostora! @aze i kapiteli stubova izvedeni su u korintskom stilu, kao to su i pro'ili arhitrava bili po ugledu na rimske, izvedeni sa tano u i razumevanjem za njihovu lepotu! Prostorni izraz bio je potpuno nov i odraava ozbiljnost rane renesanse! +lavni brod je dva puta vi i nego to je irok! Prizemlje i deo za osvetljenje su iste visine! @oni brodovi imaju kvadratne traveje, koji su dva puta vi i nego to su iroki! +lavna karakteristika i novina u crkvi *an *pirito je osnova istonog dela! -u je @runeleski sledio svoje prethodnike, Ar&olfa di Ka(-i+a i Fra&*%$#a Tal%&ti+a i odstupio je od uobiajene kompozicije romanskih i gotskih crkava! Nain na koji je izjednaio transept sa horom, obrubio sve sa obimnim brodom i postavio kupolu, iznad ukr tanja podunog centralnog broda i transepta, stvara utisak kao da se vernik nalazi u crkvi centralnog plana, jednom tipu koji je bio uobiajen u rimskoj arhitekturi! .irentinska katedrala je jedan od retkih srednjovekovnih objekata koja stvara isti utisak! @runeleski je eleo da zapadni deo crkve uradi tako da se ima utisak centralne gra%evine sa etiri ulaza, to bi bila velika rtva estetici gra%evine! 6ada je poela stvarna gradnja crkve *an *pirito, 9=D=! godine, @runeleski je projektovao prvu potpuno centralnu gra%evinu u renesansi! -o je bio jedan od najlep ih projekata koji, naalost, nije realizovan jer nije bilo dovoljno sredstava! Naruilac je bila porodica *kalari, a crkva se zvala !anta Maria delji 4ndjeli! 6ada su ve 9=D<! godine prekinuti radovi ostali su samo zidovi prizemlja! Prema originalnim planovima, crkva je trebalo da bude
10
potpuno rimska po karakteru i veoma masivna, to se smatra da je posledica njegovog dueg boravka u ,imu 9=DD! godine! 3ezgro crkve je bio oktogon u osnovi, sa vrstim stupcima uz koje su bili prislonjeni pilastri, a okolo se nalazilo osam razu%enih kapelica, koje su u debljini zidova imale i ni e! 6upola je, tako%e, trebalo da bude rimska, izvedena celovito, a ne gotska sa spoljnom i unutra njom ljuskom! Nije poznato koja je antika rimska gra%evina inspirisala @runeleskija za ovo delo! Pored navedenih sakralnih gra%evina zna se da je @runeleski gradio jo i 3adiju (opatiju) u mestu .iezole, u kojoj se 6ozimo Medii odmarao i 'ilozo'irao! 4d pro'anih gra%evina izdvajaju se palate koje je @runeleski interpretirao, tako%e, na nov nain! 4n je dovr io palatu partije 1velfi koja je bila zapoeta u #$& veku! +vel'i je bila partija koja je podravala papu, a partija +ibelini je podravala nemakog cara! -okom 9==;! godine zapoeo je palatu za porodicu Paci, ali je nju dovr io arhitekta !%&%d%to da )a+a&o! *redinom #& veka poeta je izgradnja palate Piti, prema @runeleskijevim planovima! 4va palata je 9;;:! godine pre la u ruke porodice Medii i znatno je uveana u #&$$ i #&$$$ veku! ,enesansna artikulacija ove palate bila je zasnova prevashodno na geometrizaciji i antropomor'izaciji! Prvi sistem koristio je geometrijske 'orme i jednostavne matematike odnose, a drugi je uvodio na gra%evinu klasine stilske redove! Na palati Piti, koja jo uvek ima vrst i robustan izgled, rustino obra%en kamen na 'asadi postao je disciplinovana Amatematika kompozicijaA! -ri sprata na palati su pojedinani delovi, ali me%usobno povezani jer svaki ima niz irokih polukrunih lukova iznad prozora u savr eno pravilnom poretku! -ako je geometrijska disciplina preovladala i nametnula se ak i u rusti'ikaciji objekata! " drugim gradovima $talije 10uka, Piza, .erara, Mantova i ,imini2, @runeleski se, s vi e ili manje uspeha, bavio 'orti'ikacionom arhitekturom, ininjerskim radovima! &eliina .ilipa @runeleskija nije samo u promi ljanju, prihvatanju i asimilaciji antikih graditeljskih elemenata, ve u sposobnosti da ih upravo genijalno prilagodi potrebama i duhu svog renesansnog doba! Niz njegovih dela poprimilo je znaenje kanona, kako za sakralnu tako i za pro'anu arhitekturu! Njegovi savremenici su izraavali divljenje za njegov rad, koje se moda najbolje moe ilustrovati citatom $anti%uae architecturae instaurator$ 1obnovitelj stare arhitekture 2! ,EON !ATISTA A,!ERTI 19%&ova2 3;. II 36<6. -Ri(2 IV 365=.8 Al-%rti je ro%en u trenutku kada se stari utvr%eni gradovi i sela razvijaju u prometne i trgovake centre i koriste povoljan poloaj na Mediteranu! 6roz humanizam koji se iri, sve vi e se neguje kult oveka i 'ilozo'ska spekulacija! *tremi se novim odnosima u nauci i umetnosti, koji treba da slue oveku, a ovek je zauzvrat mera i jedinica za vrednovanje harmonije i lepote umetnosti! " tom smislu obrazovao se i Alberti! Ikolovao se u &eneciji i @olonji gde je doktorirao pravne nauke i studirao teologiju! Proputovao je zatim kroz .rancusku, @elgiju i Nemaku! Pod pokroviteljstvom pape Evgenija $& odlazi u ,im 9=D>! godine! Antike gra%evine i tek otkriven Vitruvi+%v tekst usmerili su Albertija da pone vi e da se bavi arhitekturom! " .irenci je boravio 9=D;!
11
godine, a od 9=D?! do 9==D! nalazio se naizmenino u @olonji, .erari, *ijeni i ,imu, gde je 9==<! godine postao zvanini papin arhitekta! -ada je dobio nalog da, sa svojim saradnikom !%r&ardo( Ro$%li&i+%(, preradi crkvu svetog Petra, baziliku iz $& veka koja je bila u veoma ru evnom stanju! Njihova osnova bazilikalnog tipa nije bila prihvaena i izgradnja crkve odloena je za nekoliko decenija! " to vreme Alberti se bavio teorijskim radom i napisao je traktate #&e famiglia# 19=D=! godine2 i #&escriptio urbis# 1oko 9==<! godine!2, u kojem raspravlja o gra%evinama antikog ,ima i podstie na gra%enje objekata sa stilskim oblicima iz antike! 6onano, u knjizi #&e re aedificatoria libri '# objavljenoj 9=;>! godine, Alberti sintetizuje teoriju arhitekture ,imljana zasnovanu na izlaganju &itruvija, ali obogaenu sa dosta savremenih tehnikih uputstava! " tom radu on gra%evinu i umetnosi gra%enja temelji na ? osnovnih elemenata! -o su okruje, mesto, raspored, zidovi, krov i otvori! Alberti zastupa mi ljenje da prilikom projektovanja neke gra%evine treba voditi rauna o vrstoi, svrsishodnosti i lepoti gra%evine, pa se na osnovu toga smatra i zaetnikom novih stavova u arhitekturi! Alberti se bavio samo projektovanjem, dok je izvo%enje prepu tao drugim graditeljima i saradnicima prema naelu da je 'unkcija arhitekte Asre%ivanjeA i AinvencijaA! ,ealizaciju, po njemu, treba da obavlja linost koja se bavi matematikom! Prvi arhitektonski zadatak koji je Alberti dobio bio je prerada crkve *an .ranesko u ,iminiju! Jrkva je bila predvi%ena za mauzolej vladajue porodice Malatesta, pa je gra%evina poznata i pod imenom 9.empio Malatestiano9! -o je bila srednjovekovna bazilika koju je Alberti prilagodio novim potrebama! +otsko jezgro je obukao u renesansni omota i planirao je da umetne veliku kupolu iznad ukr tanja transepta i centrainog podunog broda, ali to nije izvedeno! 5esnu bonu stranu je spolja obradio kao arkadni niz, stvoriv i tako trem u koji je smestio sarko'age porodice Malatesta! Proelje crkve je najsmelije obradio kao slobodnu varijantu antikog 4vgustivskog slavoluka koji i danas postoji u ,iminiju! " isto vreme 19==?!79=;9!2 projektovao je palatu za porodicu uelaj ( uccelai)! -o je bila renesansna palata izrazito 'irentinskog tipa! Alberti je napustio 'orti'ikacijski tip palate 1kao to je to bila, na primer, palata Piti2 i dao joj ton gradske rezidencije sa centralnim dvori tem i reprezentativnim stepeni tem! Najveu novinu uneo je na uline 'asade! "blaio je rustinu obradu 'asada i podelio ih je pilastrima, pri emu se koristio superponiranjem dorskog, jonskog i korintskog stilskog reda! -o je bio sistem primenjen na nekim rimskim gra%evinama od kojih je najpoznatiji bio 6oloseum u ,imu, koji je Alberti svakako prouavao! Corizontalni venaci kojima je palata bila podeljena na spratove su ornamentisani, vrata su bila sa ravnim nadvratnikom! Po uzoru na palatu ,uelaj bila je ubrzo sagra%ena i palata Pikolomini u gradu Pjenci! Autor je bio Albertijev najblii saradnik !%r&a&do Ro$%li&i! " .irenci je arhitekta )i#%l% )i#%lo/i istu temu iskoristio za gornje spratove palate, Medii/ ikardi (Medici> icardi)! * obzirom da su na 'asadama ovih objekata stilski redovi sluili da se one kompoziciono organizuju uveden je termin Astilska 'asadaA, za razliku od AastilskihA koje su bile obra%enje bez podele pilastrima ili, kasnije, stubovima! Albertiju se u .irenci pripisuje jo i zavr etak hora u crkvi !anta 4nuncijata kao i obloga 'asade crkve !anta Maria <ovela) -o su sve bili poslovi kojima
12
su se gotske gra%evine prilago%avale novim shvatanjima arhitektonskih oblika! " crkvi !an Pankracio uradio je veoma malu kapelu !an !epolkro (svetog 1roba) i obradio je kamenom u dve boje, to je kasnije bilo veoma pomodno! Albertijev veliki doprinos bila je i izgradnja crkve !an !ebastijano u Mantovi! -o je bila prva renesansna crkva s osnovom slobodnog krsta, ime je on realizovao svoje izuzetno teorijsko zalaganje da crkvene gra%evine budu centralnog plana! Poslednje njegovo delo bila je crkva !vetog 4ndreje (!an 4ndrea) u Mantovi, koja je kasnije doivela odre%ene promene! Na proelju crkve *vetog Andrije, proelje je bilo uveana varijanta tipinog rimskog slavoluka, prolaz je bio zamenjen ulazom, a ostalo su bili isti elementi! " unutra njosti je ostvario veliku kupolu nad ukr tanjem centralnog podunog broda i transepta i koncepcijski je to blisko re enje @runeleskijevoj crkvi *an *pirito! Albertiju se pripisuju i neki drugi graditeljski radovi) urbanistiko re enje jednog borga izme%u &atikana i Cadrijanovog mauzoleja u ,imu, kapela del Inkoronata uz katedralu u Mantovi, delovi palate &enecija u ,imu, toranj katedrale u .erari! 6ao $ drugi renesansni umetnici i Alberti se bavio drugim granama umetnosti! *likao je portrete i istorijske teme, konstruisao je jednu vrstu optike kamere u kojoj su se pokretale slike 1kaleidoskop2, usavr io je napravu za punktiranje modela za skulpture, konstruisao je nekoliko 'izikih aparata i prouavao je geometrijske metode crtanja! @avio se i hidraulikom, jer je imao ideju da iz jezera Nemo u severnoj $taliji izvadi potopljene 6aliguline galije! * obzirom da je Alberti raspravljao o mnogim problemima u arhitekturi, me%u kojima su simbolika i znaenje pojedinih elemenata i gra%evina posebno obra%eni, treba ukratko izloiti i osnovnu koncepciju znaenja renesansne arhitekture uop te! Prvi put se koncep ideala razmatrao u grkoj antikoj arhitekturi i to uglavnom prema Platonovoj teoriji arhitipa! (a Platona su AkosmosA, AredA i AlepotaA bili sinonimi! Pitagora je jo ranije kosmiku harmoniju de'inisao iskazom Asve je brojA! *vojim idealnim 'ormama, osnovni izraz renesansne arhitekture bio je platonski isto koliko i hri anski, pa je zato predstavljao sintezu oba stava! -okom gotskog perioda, znai u srednjem veku, @og je zami ljan kao blizak oveku! @io je potreban samo mali korak da se predstava humanog @oga pretvori u sliku boanskog ljudskog bia! " renesansi se boansko savr enstvo nije sastojalo u transcedentaciji prirode, ve se nalazilo u samoj prirodi! Prirodna lepota je shvatana kao izraz boanske istine, a ljudsko stvarala tvo je dobijalo na vanosti koja se pribliavala snazi samog @oga! " novoj interpretaciji odnosa izme%u oveka i boga podrazumevala se velika doza ljudske samosvesti, a to je je osloba%alo ljudsku kreativnost! Govek je sebe zami ljao kao Auomo universaleA, pa su apoteoze i uspenja postale glavne teme renesansne ikonogra'ije! Adaptacija trijum'alnog luka za crkvu, to je prvi primenio Alberti bila je veoma znaajna jer Ato ne znai da je do lo do paganizacije hri anstva, ve do hristijanizacije paganske antikeA! Ponovno uvo%enje klasinih stilskih redova bilo je protivno prednjim stavovima! 6ao antropomor'ni simboli, stubovi ne predstavljaju prirodan svet, ve su postali sredstva koja gra%evini treba da podare boansku lepotu! Alberti je ve razlikovao dva tipa estetskog kvaliteta na gra%evini) lepotu i ukras 1ornament2! 0epota se sastojala od Aharmonije svih delovaA, a rezultati
13
su bili Aproporcija i me%usobno povezivanje8 drugim reima geometrizacijaA! "kras je, me%utim, bio ne to to se dodaje i znai Apobolj anje lepoteA! Artikulacija zida, kao to je rusti'ikacija ili stavljanje klasinih detalja, pripadaju kategoriji ukrasa! Alberti je pisao da su stubovi glavni ukras cele arhitekture, ali on nije koristio klasine stilske redove za obeleavanje razliitih gra%evinskih zadataka! -ek u sledeoj generaciji e @ramante vratiti &itruvijev koncept karktera stubova! 4n je izabrao dorski stilski red za -empijeto u ,imu kojim je obeleeno mesto muenike smrti *v! Petra, i time poeo da osloba%a hri anstvo od ikonogra'ije klasinih bogova! ,enesansna arhitektura je poprimila novu psiholo ku dimenziju koja e predstavljati glavnu preokupaciju #&$ veka! " izvesnom smislu psiholo ka dimenzija je bila prisutna jo od poetka renesansne epohe, ali se tada iskazivala kao op ta sloboda izbora! ,enesansni ovek nije bio automatsko boanstvo! -rebalo je da dokazuje svoju boanstvenost kroz boansku akciju! Prema Piku dela Mirandoli, ovek ima neogranienu prirodu i moe se degenerisati u nie, prostije oblike ivota ili se moe preporoditi u visoke 'orme koje su boanske! 4vakav izbor svakako izaziva odre%enu sumnju, ali tokom #&$ veka ovek je jo verovao u svoju trijum'alnu, kreativnu prirodu! 4va vera u ljudsku sposobnost da pobedi mranu stranu postojanja dobro je iskazana kod Albertija, koji je napisao A0epota e delovati i na najteeg neprijatelja, razoruae njegovu ljutnju i spreie ga da joj nanese zlo! "stvari, nema vee sigurnosti za gra%evinu protiv uni tenja i o teenja od lepote i dostojanstva! Alberti je smatrao da je glavni ljudski cilj da stvara lepo, te da moe dostojantveno da ivi i da se ponosi ukoliko to ostvari! 6ultura je osnovna baza renesansnog arhitekte i to je humanistika kultura zasnovana na veri u moral i intelektualnu snagu! " tom smislu ona oznaava obnovu grke antike kulture, ali novi koncept homogenog prostora nije bio preuzet iz starine! ,enesansa je tako konkretizovala sintezu hri anstva i platonizma koji ine njeno jezgro! Albertijevi sledbenici su bili) !%r&a&do Ro$%li&o2 Filar%t%2 Fra&*%$#o di 9oro2 -raa da Sa&.alo i ,u*a&o ,aura&a! !%r&ardo Ro$%li&o je naje e bio pomonik Albertija! 4n je gradio palatu ,uelaj prema Albertijevim planovima! *amostalno je izgradio najlep i i najcelovitiji primer ranorenesansnog arhitektonskog asambla u Pjenci! " tom malom gradu ,oselino je postavio glavni trg i uz njega izgradio katedralu, biskupski dvor, venicu i palatu Pikolomini! 9uli+a&o da Sa&.alo 19==;!/9;9?!2 projektovao je 9=F;! godine crkvu Madona dele 6areri u Pratu kao prvu renesansnu crkvu sa centralnom osnovom i kupolom! ,adio je, zatim, vilu u mestu Po?o a 6ajano za 0orenca Mediija! " .irenci je postao glavni ininjer 'orti'ikacija i 9=FE! godine je gradio palatu !troci zajedno sa !%&%d%to( da )a+a&o(! " gradiu 0oreto je dovr io zapoetu -a'ili#u Sa&ta )aria s kupolom veoma velikog raspona! 6ada je kardinal dela ,overe postao papa 3ulije $$, arhitekta *angalo je postao veoma uticajan u ,imu i uestvovao je u radovima na crkvi !vetog Petra! (a nedovr enu zapadnu 'asadu crkve svetog 0orenca u .irenci izradio je ak est varijanti, ali nijedna nije izvedena! A&to&io da Sa&.alo bio je vojni arhitekta! ,u*a&o ,aura&a predstavlja znaajnu individualnost u razvoju renesansne arhitekture ija je delatnost posebno vezana za grad "rbino!
14
Do&ato d A&.%lo ,a''ari 1da Ur-i&o8 > !RA)ANTE 1)o&t% A$drualdo 1F%r(i.&a&o8 3664?6- Ri(2 33.IV 3@36.8 #&$ vek je razdoblje najveeg traganja za savr enstvom 'orme i ukrasa u renensansnoj arhitekturi! Najbrojniji su stvaraoci, koji su svaki na svoj nain doprinosili razvoju arhitektonskih ideja! Me%u njima se po snazi svoje individualnosti izdvajaju tri izuzetne linosti) !ra(a&t%2 Rafa%lo i )i#%la&%lo! !ra(a&t% potie iz siroma ne porodice, ali je jo u mladosti nauio da ita, pi e i rauna! * takvim obrazovanjem do ao je u "rbino da ui slikarstvo kod poznatog slikara Pi%tra d%la Fra&*%$#%! "ei slikarstvo, upoznao se i postao saradnik graditelja ,u*a&a ,aura&%, koji je tada izvodio veoma zama ne radove na preradi i dogradnji vojvodske palate u "rbnu! 3o dok se bavio samo slikarstvom, re avao je probleme perspektive i upoznao se sa zakonitostima ljudskog tela! 6ao i mnogi njegovi prethodnici on je prvo poeo s adaptacijama postojeih gra%evina kojima je proelja ili enterijer trebato osavremeniti, odnosno prilagoditi renesansnom shvatanju arhitektonskih oblika! -akvi poslovi su verovatno i bili razlog njegovog odlaska u Milano, u kojem je tada vladao vojvoda 0odoviko *'orca! 3edan od prvih objekata koji je @ramante obnavljao i dogra%ivao, od 9=<E!/ 9=FD, bila je crkva !anta Maria presso !an !atiro! -oj crkvi je on 9=FF! godine dodao jednu oktogonalnu sakristiju s kupolom i osam ni a! "zor za ovu malu gra%evinu bile su mu prostorije koje su esto ra%ene u antikim rimskim termama, a samostalno su postojale u obliku ranohri anskih baptisterijuma centralnog tipa! Primenjena dekoracija bila je, me%utim, tradicionalno lombardska! Jrkva je u svojoj osnovi bila organizovana kao bazilika s transeptom neposredno ispred oltarskog prostora! (bog poloaja crkve u gradskom tkivu nedostajao je prostor da se razvije hor! @ramante je ovaj problem razre io tako to je na ravnoj zidnoj povr ini naspram glavnog broda naslikao apsidu i dodao plitkorelje'nu arhitektonsku dekoraciju! *tvarajui na ovaj nain privid velike dubine iluzionistikom metodom slikanja ravne povr ine, @ramante je prvi nagovestio kasniji oblik baroknog opremanja enterijera u gra%evinama, u kojem se realni i stvarni arhitektonski elementi nadopunjuju iluzionistikim slikarstvom! Pored ovog dela crkve, @ramante je jo uradio kupolu za ovu crkvu i ostavio projekat za njeno proelje! Pona ajui se karakteristino za sve renesansne umetnike, @ramante je paralelno radio i na drugim poslovima, na katedrali u Paviji i u malom gradu &i%evanu 1&igevano2! Projekat svog glavnog opusa u Milanu, istonog dela crkve !anta Maria dele 1racije (!anta Maria delle 1razie) dominikanskog samostana, zapoeo je 9=E>! godine! Jrkvu je projektovao kao centralnu gra%evinu, ali je kao autor izveo samo donji deo hora, unutra njost crkve do tambura kupole, sakristiju i mali klaustar uz crkvu! Jrkveni hor je @ramante zamislio, po uzoru na @runeleskijevu sakristiju uz crkvu !an 0orenco u .erari, kao sukcesiju dva kvadrata, veeg i manjeg, oba sa kupolama! 4vaj arhitektonski tip je ve bio poznat u 0ombardiji jer ga je primenio )i#%lo/o )i#%lo/i na svojoj kapeli Portinari, tako%e, u Milanu!
15
,adei na crkvi !anta Maria dele 1racije, @ramante se upoznao sa jednom od najznaajnijih linosti renesansnog doba, s ,%o&ardo( da Vi&*i+%(! 5a &ini je nekako u isto vreme radio za dominikance poruenu sliku / -ajna veera / u ve postojeoj trpezariji 1re'ektorijumu2 u krugu samostana! 5anas su uglavnom poznati me%usobni uticaji kojima su ova dva velika stvaraoca delovala jedan na drugog! ,%o&ardo da Vi&*i, o kojem e biti znatno vi e rei kao univerzalnom umu renesanse, teoretski se veoma mnogo zanimao za arhitekturu gra%evina centralnog plana, 4n je paljivo studirao @runeleskijev projekat za neizvedeni objekat, !anta Maria delji 4n?eli i sam je uradio niz planova takvog tipa! -o su sve bile skice sloenih kombinovanih tipova! Me%u tim crteima posebno je vredan panje jedan kroki, koji se danas uva u Parizu, a koji predstavlja osnovu gra%evine grkog krsta sa etiri apside na krajevima krakova krsta, sa deambulatorijumom i sa etiri manja ugaona prostora i ugaonim kulama na krajevima tih prostora! *matra se da je @ramante znao za ovaj crte, pa postoji mogunost da ga je upravo on inspirisao, kada je nakon niza godina u ,imu projektovao osnovu za crkvu svetog Petra! Pored navedenih dela, @ramante je u Milanu radio jo i na 1lavnoj 3olnici (=spedale Maggiore), koju je bio zapoeo .ilarete, o kome e biti vi e rei povodom renensansnog urbanizma! 6ada su .rancuzi, 9=EE! godine, zauzeli i razorili Milano, @ramante je pre ao u ,im gde je stupio u slubu pape Aleksandra &$ 1@ordije2! Poeo je da radi na nizu manjih projekata, ali je uestvovao u radu niza savetodavnih tela povodom dogra%ivanja i prerade crkava po ,imu! (bog svoje sposobnosti da veoma odluno i brzo pronalazi povoljna re enja, ubrzo je smatran prvim arhitektom u ,imu! @ramanteova dela su postala znatno stroa, li ena nepotrebnih ukrasa! Prvi takav rad bio je klaustar uz crkvu !anta Maria dela Pae (della Pace) iz 9;:=! godine! -rem u prizemlju oslanja se na stupce uz koje su prislonjeni pilastri, a otvorena galerija na spratu bila je zavr ena arhitravno, a ne sa arkadama! Primenjeno re enje nesumnjivo je bilo ura%eno pod snanim uticajem slinih radova koje je ,u*a&o ,aura&o izveo na palati u "rbinu, a u kojima je uestvovao i sam @ramante! 5rugo delo koje je @ramante realizovao u ,imu bio je 9mali hram9 (il .empietto2 postavljen u i sredi tu klaustra samostana !an Petro in Montorio! -o je bila porudbina panskog kraljevskog para, .erdinanda i $zabele koji su, 9;:>/9;:D! godine, eleli da tim spomenikom obelee mesto na kojem se pretpostavlja da je bio razapet sveti Petar! @ramante se prilikom projektovanja -empjeta u potpunosti oslonio na gramatiku klasine arhitekture, odnosno na primenu pet osnovnih stilskih redova! ,adi toga treba se ukratko potsetiti osnovnih elemenata antikog arhitektonskog izraza! / Na prvom mestu to je odnos stuba prema telu gra%evine! *tub moe biti postavljen nezavisno u odnosu na zidnu masu, na razliitoj udaljenosti od nje, zatim se moe dodirivati sa zidom po vertikalnoj liniji i moe biti urasao jednim delom u zidnu masu! 4d sluaja dodirivanja preko trietvrtine i pola stuba do pilastara govori se o takozvanim angaovanim stubovima! / Na drugom mestu je veza stubova s lukovima koje nose iznad sebe! / Na treem mestu je me%usobni razmak stubova kojem su stari rimljani pridavali izuzetan znaaj! 4 tome je dosta pisao &itruvije, ije je delo u
16
najveoj meri koristio Alberti za svoju raspravu o arhitekturi! @ramante je svakako prouavao i jedan i drugi tekst! ,azmak izme%u stubova iskazivan je u prenicima stubova koji su primenjeni, pa je tako postojao razmak) :i#&o$tilo$1:A/&o$tAlo$8 7 9!; prenika stuba $i$tilo$1$A$tAlo$8 7 > prenika stuba %u$tAl% dia$tilo$1dia$tAlo$8 7 D prenika stuba ar%o$tilo$1ar%o$tAlo$8 7 D!; prenika stuba
Naje e su u upotrebi bili sKstKlos i eKstKlos koje Su(%r$o& oznaava kao brzi hod i lako dostojanstveno koraanje! $straivanje ovih zakonitosti znailo i temeljno prouavanje celokupne antike arhitekure kako bi se prona ao odgovarajui nain njene primene u renesansi! +ramatiku stilskih redova koristio je @ramante, kao prvi predstavnik arhitekture visoke renesanse i to vi e nego ijedan drugi umetnik! 4n je obnovio gramatikti starih rimskih gra%evina sa dalekosenim uticajem na druge arhitekte! Ne treba, pritom, zaboraviti doprinose @runeleskija, koji je oiveo korintski stilski red na 'irentinskim gra%evinama, ni Al-%rti+a, koji je ustanovio savr eni, kanonski tip klasinih crkava, a na osnovu izgleda starih rimskih slavoluka! @ramante je sve to potvrdio i oti ao jo dalje u obnovi arhitektonskog jezika, zato jer ga je tumaio i prihvatao sa potpunim razumevanjem! Njegovi savremenici i generacije iz njega visoko su cenili njegovo stvarala tvo, ak do te mere da je, *ebastijan *erlio neke @ramanteove radove uvrstio, kao autentlno antike, u svoju knjigu! -ime je eleo da pokae da je za njega @ramanteovo stvarala tvo ekvivalent antikog! " takvom svetlu treba analizirati i -empijeto! @ramante je do ao na ideju da obnovi oblik krunog antikog hrama tako da -empjeto na prvi pogled zaista lii na stare krune hramove! Neposredni uzor je, verovatno, bio hram 2este na obali reke -ibar, koji je odavno bio izgubio gornju zonu sa krovnim pokrivaem! 4snova krunog hrama je bila samo poetak razvijanja originalne @ramanteove koncepcije! 6ompletna gra%evina hrama prepuna je simbolike! "mesto korintskog, rascvetanog stilskog reda, koji je do tada bio omiljen, primenio je dorski red, koji je vi e odgovarao muenikoj smrti *vetog Petra! 5orske stubove je oslonio na postament, koji je sa tri stepenika odvojen od tla! Neposredno ispod stubova postavio je kontinualnu plintu, odnosno zajedniku bazu za sve stubove! 4va plinta izdie stubove i daje im neoekivanu vitkost u izgledu! $znad 9? dorskih stubova postavljena je kruna balustrada! *vaki dorski stub ima odgovarajui pilastar na telu hrama! *amo jezgro hrama probija se u sredini izme%u balustrade i zavr ava se poluloptastom kupolom! 4igledno je, na osnovu analize svih primenjenih elemenata da -empjeto predstavlja razvijeni oblik jedne poznate ideje pozajmljene iz rimske arhitekture! Novine koje su unete su zajednika plinta, cilindrini korpus koji se probija kroz obru stubova i polus'erna kupola! "koliko bi prebrojali sve imitacije i varijantne oblike koji su usledili nakon izgradnje -empjeta, pokazalo bi se da je ovo jedna od najuspe nijih i najomiljenijih tema koja je stvorena u renesansnoj arhitekturi! (ahvaljujui autorima koji su objavili -empjeto u svojim knjigama, S%rliu koji je propustio da ucrta plintu i Paladiju, koji je znatno tanije nacrtao objekat, kao i brojnim
17
hodoasnicima koji su se slivali u ,im, -empjeto je postao uven kao Panteon ili 6onstantinov slavoluk! Moda najuspe nije je @ramanteovu temu razvio engleski arhitekta $%r Kri$tof%r R%& 10ri$to:B%r Cr%&8 koji je kupolu crkve svetog Pavla u 0ondonu izveo kao uveani -empjeto, sa D> umesto sa 9? stubova, tako da je svaki etvrti razmak bio zazidan! " vreme kada su .rancuzi opkolili ,im, za papu je bio izabran kardinal 3ulijano dela ,overe pod imenom 3ulije $$! +eneracijski blizak @ramanteu, papa mu je poverio neke od kapitalnih radova u svojoj dravi! Prvi radovi odnosili su se na preradu i dogradnju vatikanske palate, u kojoj je 9;:;! godine izgradio velelepno dvori te (,ortile !an $amaso) s loama izvanredno skladnih proporcija! 5rugo dvori te (,ortile del 3elvedere) dobilo je veliku i duboku eksedru i uz nju park (1iardino della Pigna), s velikom ni om, koja je bila harmonini pandan prethodnoj! Najmonumentalniji projekat koji je @ramante zapoeo u ,imu bila je crkva !vetog Petra, kojoj je 9;:?! godine postavljen kamen temeljac na prostoru gde je postepeno uklanjana stara bazilika iz $& veka! @ramante je crkvu !vetog Petra zamislio kao ogromnu centralnu gra%evinu u obliku grkog krsta s velikom kupolom nad ukr tanjem krakova! 6rakovi su se zavr avali polukrunim apsidama, a na uglovima su bile postavljenje i manje ni e kupole! "z uglove gra%evine bili su projektovani vitki tornjevi! Prema ovom projektu zapoeti su da se grade ogromni stubovi na kojima je trebalo da poiva kupola, ali su radovi prekinuti kada je @ramante umro 9=9=! godine! Nakon njegove smrti mnogi autori su uestvovali u prera%ivanju projekta i u radovima koji su nastavljeni prema izmenama, ali nijedan projekat nije imao sree da se izvede do kraja! -ek kada je isti zadatak dobio )i#%la&%lo, on se vratio na @ramanteovu ideju, koju je trans'ormisao, prema svojim sposobnostima i talentu, u gra%evinu u celini podre%enu monumentalnoj kupoli koju je projektovao! @ramante je u ,imu projektovao i pro'ane objekte, palate, me%u kojima se naje e spominje tzv! afaelova ku@a! -o je bila gra%evina me ovite 'unkcije, na spratu je bilo stanovanje, a u prizemlju su bile sme tene radnje izme%u niza lukova! 4vakav tip gra%evine je bio naje e kori en u rimskoj praksi jo u antiko doba! Prizemlje je bilo obra%eno dosta grubo, vi e inenjerski re eno nego arhitektonski! Na spratu je udvojeni dorski red organizovao 'asadu! Postamenti stubova bili su iste visine kao i balustrade koje su sainjavale parapet prozora! -o je bila diskretna novina koja je opet na izvesan nain transponovala i koristila starije, antike oblike! 4vo su odmah sledili i drugi arhitekti, a Ja#o:o Sa&$ovi&o je ovaj oblik preneo u &eneciju! ,ezimirajui @ramanteovo stvarala tvo moe se uoiti da je prvi uzor njegovim arhitektonskim koncepcijama bilo stvarala tvo ,u*a&a ,aura&%! Prepoznaju se harmonine razmere, ist izraz 'orme i jedinstvenost arhitektonskog oblikovanja! " "rbinu i u Milanu, @ramante je uoio vrednosti ranohri anske i romanske arhitekture kroz koje se provlaila post/antika tradicija! 4ve elemente @ramante je dosta smelo ukomponovao u velike dimenzije svojih gra%evina i obogatio ih je novim konstruktivno/tehrnikim idejama, uz koje je primenjivao lombardijske dekorativne detalje! (atim je u ,imu do ao u dodir s izvornom antikom rimskom arhitekturom! &eoma proi enom i nadahnutom selekcijom prihvatio je pojedine elemente i principe proporcionisanja, kao to se to oigledno vidi na -empjetu ili 0o%i u &atikanskom dvori tu! Ginjenica da nijedan njegov projekat nije do kraja
18
izveden prema njegovoj izvornoj ideji, nimalo ne umanjuje @ramanteov znaaj i veliinu! @ramante je tako doveo renesansnu arhitekturu do stepena potpunog osvajanja antike, do irenja i prilago%avanja antike u svim oblastima, od konstrukcija do ukrasnih detalja! +eneracije koje su ga sledile obuhvataju plejadu najpoznatijih i najinventivnijih arhitekata renesanse 1Rafa%lo2 !. P%ru/i2 A. da Sa&.alo (lai2 Sa&$ovi&o2 Sa&(i#%l%2...8 koji su stvarali u svim gradovima $talije i irili svoje znanje po Evropi! RAFAE,O SANTI 1Ur-i&o2 36;4. -Ri(2 3@=<. 8 " nizu arhitekata koji su dali doprinos razvoju graditeljskih ideja izdvajaju se samosvojne linosti koje su se donekle 'ormirale mimo glavnih pravaca! 6ada se radi o ,imskoj arhitekturi jedna od takvih linosti bio je @ramante, sve do svoje smrti 9;9=! godine! Nakon njegove smrti najvrednije ime koje se u ,imu spominjalo bio je Rafa%lo Sa&ti, koji je prevashodno bio slikar po snazi svog temperamenta! Pored niza slikarskih porudblna on je, zbog svog ugleda, bio dobio 'unkciju upravnika radova na crkvi !v; Petra 1Prvo zajedno sa Fra 9o#o&do(, koji je umro 9;9;! godine, i sa 9uli+a&o( da Sa&.alo( koji se 9;9?! godine vratio u .irencu2! ,a'aelo *anti je sa svega trideset godina postao odgovoran za najvee gradli te na svetu! +lavna osobina zbog koje je postao uven i kao graditelj bila je njegova sposobnost sintetizovanja prostora i arhitektonskih elemenata! -o se moda moe najbolje uoiti na unutra njem re enju kapele 6i%i u okviru crkve !anta Maria del Popolo! -u je ,a'aelo na izuzetno malom prostoru uspeo da isprojektuje sve porebne elemente normalnog arhitektonskog programa za kapelu! 6upola je bila @ramanteovskog tipa i pokrivala je celokupan prostor! Na tri strane, u zidovima su se nalazile ni e sa slepim lucima, kojima je bila postignuta iluzija jednog organizma sa kracima, kao da se radi o krstoobraznom prostoru! *vi elementi su bili projektovani i njihovo izvo%enje nadzirano od strane ,a'aela, ali za razliku od svojih prethodnika izgleda da on svojom rukom ni ta nije radio! ,a'aelo je bio umetnik takvog nivoa da je svoj talenat izraavao kao organizator kolektivnog rada! -o je bilo potpuno suprotno od, na primer, Mikelan%elovog pristupa koji je sve radio potpuno sam! 4vakva raspodela energije, ne manje sloena od samostalnog rada, karakteristina je za autoritet koordinatora koji je potpuno svestan svoje uloge! -akav nain rada omoguava da se 'orma usavr ava do nesluenih razmera! Ekipa umetnika, pod rukovodstvom ,a'aela, kretala se linijom @ramanteovih dotada njih istraivanja, skretala i ispitivala druge pravce, ali uvek sa istim ciljem / da stvara ekskluzivna dela za posebne poruioce, to je u velikoj meri bilo razliito od prakse i tradicije #& veka! 4va nova praksa je prekinula s vezama i porudbinama za iroke krugove i teila je da zauzme povla tenu poziciju u graditeljstvu! -akav odnos prema radu je ,a'aelo imao i kao upravnik radova na crkvi !vetog Petra, iako su radovi veoma sporo odmicali zbog nezainteresovanosti pape 0ava #!
19
" me%uvremenu, ,a'aelo je bio dobio i druga zaduenja! Postao je ((praefectus marmorium et lapidum((, odnosno nadgledao je antike nalaze s natpisima koji su se u administraciji apostolske stolice smatrali najvrednijim svedoanstvima antike kulture! 6omesar za starine postao je 9;9<! godine i tada je zapoeo sa 'ormiranjem mape antikog ,ima! Pored toga ,a'aelo je bio i naelnik za puteve, a bavio se i problemima urbanizma! * A&to&io( di Sa&.alo( on je projektovao vilu Madama, pri emu je @ramanteovski repertoar oblika i odnosa uveo toskansku vilu sa vrtom! Njemu se pripisuje i projektovanje palata 2idoni 6afareli(2idoni>,affareli) u ,imu i Pandolfini u .irenci! 4va prva palata je po svom obliku i primenjenim detaljima naslednik palate 6aprini (,aprini), koju je @ramante projektovao pre svoje smrti 9;9>! godine! 4vde je uoljiva razlika u odnosima! ,avnotea i harmonija su jo uvek cilj ali sada su kombinovane sa sveanim izgledom i veliinom, nepoznatom u #& veku! -oskanski dorski red zamenio je pilastre koje je Alberti bio primenio na palati ,uelaj! *retno izabrani ritam a---a sada je kontrahovan na ui a--, sa akcentom na a, dupliranjem stubova, i na -, ravnim arhitravima koji su postavljeni iznad prozora! Projekat rusti'ikacije prizemlja nagla avao je horizontalnost, odnosno teinu kompozicije! -okom razvoja renesanse od rane ka zreloj, od delikatnosti do monumentalnosti, od 'ino obra%enih povr ina do dubokog relje'a na zidovima zgrada pojavila se elja da se intenzivnije prouavanje ostataka carskog ,ima pro iri na vizuelizaciju i moguu obnovu rimskih ru evina u celini! 3edan od takvih poku aja je bio i projekat za vilu Madama koja je u osnovi imala kruno dvori te sa brojnim ni ama to je bio oigledan napor da se poredi sa veliinom rimskih kupatila! $zvanredna dekoracija vile Madama proistekla je neposredno iz prouavanja nekada nje Neronove kue ($omus 4urea)! 6ako su ti ukrasi bili prona%eni u temeljima drugih kua, nalik na peine 1grotte2, upotrebljen je termin za ovakve slikane ukrase! "pravo za vreme projektovanja vile Madama papa je naimenovao ,a'aela nadzornikom rimskih starina! $stovremeno je ,a'aelo sa prijateljima prevodio &itruvija, a papi je uputio memorandum sa zahtevom da se tano premere ostaci antikih gra%evina 1plan, preseci, elevacija i predlog za restauraciju onih gra%evina koje se nesumnjivo mogu obnoviti2! 4vim zahtevom ,a'aelo je, moglo bi se rei, ukazao na put kojim e se dalje razvijati arheologija u akademskom smislu, li ena preterane ljubavi za rimskom arhitekturom i sa puno vi e racionalnosti! Polazei od ovih poku aja, trasirani su putevi kojima e se kretati naunici irokog znanja i dubljeg po tovanja za antiku, iako su upravo zbog toga bili slabijeg samopouzdanja, klasicisti tamo gde su @ramante i ,a'ael bili klasiari, tako to tumai izvrsni poznavalac P%v$&%r! POJAVA I TU)ADEN+E )ANIRIE)A U FVI VEKU "pravo zbog ovakvog poimanja antike i novih dru tvenih okolnosti, u umetnosti izme%u 9;>:! i 9?>:! godine nastala su dela koja se ne mogu uvrstiti ni u kategoriju renesanse ni naredne stilske epohe, baroka! (ato je pre tridesetak godina uveden novi naziv manirizam, ime koje nije posebno smi ljano, ali koje je u odre%nom smislu ve bilo u upotrebi da obelei pojedine kole u slikarstvu #&$ i #&$$ veka! 4vaj naziv, u novom tumaenju,
20
pomae da se napravi razlika i to znaajna, izme%u zrele renesanse i umetnosti kasnog #&$ veka! Manirizam, kao pojava, prati svaku stilsku epohu i pod manirizmom se smatra beskrvno i esto neinventivno ponavljanje oblika, tako da se ovaj konkretni oblik u arhitekturi #&$ veka sve e e naziva manierizam, kako bi se podcrtala razlika u primeni termina! Manierizam bi se mogao objasniti kao shvatanje koje se 'ormira u krugu umetnika koji tragaju za novim 'ormama, pa po to su rezultati renesansnih istraivanla ve bili postali opipljivi u realizovanim delima, oni su sada smatrali da treba stvarati iz duha ka umetnosti! -o je bila pojava koja se vezuje za odre%eni sloj dru tva, zato to lepota oblika zahteva veliko obrazovanje umetnika, ali i veliku kulturu posmatraa! -akva dela poela su da nastaju poev od tree decenije #&$ veka, paralelno sa nekim drugim elementima koji su najavljivali naredni stilski pravac, barok! Manierizam nije mogao uticati na iroke slojeve, jer je, kao to je ve reeno, zahtevao visoko obrazovanje i zbog toga bio vi e vezan za dvorove! "koliko bi se, radi lak eg razumevanja, pravile paralele, moglo bi se uoiti da su ravnotea i harmonija bile glavne karakteristike visoke renesanse, dok je manierizam negovao neuravnoteenost i neusagla enost, as je bio emotivan do izvitoperenosti 1kao El +reko u slikarstvu2, a as disciplinovan do samouni tenja! &isoka renesansa je puna, manierizam je mr av za razliku od stabilne ozbiljnosti ,a'aela ili dinovske snage Mikelan%ela, manierizam je vitak, elegantan, tvrd i veoma samosvestan! -o ukazuje na injenicu da je klasicizam bio estetska kategorija, koja se prvi put pojavila u ovoj ranoj 'azi manierizma! ,azvoj bi se, u stvari, mogao pojednostavljeno pratiti poev od rane renesanse kada je antika ponovo LotkrivenaL i kada se uivalo u me avini kopiranih detalja i jednoj bezazlenoj, naivnoj rekonstrukciji moguih oblika! " visokoj renesansi, iako ni tada antiki, rimski, oblici nisu bili najpaljivije primenjivani, antiki duh je bio znatno iskrenije oivljen u ozbiljnim delima @ramantea i ,a'aela! Nakon njihove smrti imitacija antike je poela da gu i inicijativu i kreativnost! $mitacija je postala nunost u novom smislu! Ako bi napravili pore%enje sa srednjovekovnim majstorima, onda bi mogli utvrditi da je srednjovekovni majstor imitirao svog uitelja kao stvar nunosti, ali da nikada nije sumnjao da moe da ga nadma i! -o samopouzdanje se tokom renesanse izgubilo i umetnici su poeli sve vi e da se obrazuju, pa su zato osnovane prve akademije, pro irena je literatura iz oblasti istorije i teorije umetnosti! 4vu razliku izme%u visoke renesanse i manierizma moda je najlak e analizirati na dva rimska primera, palati .arneze i palati Masimi ale kolone 1Massimi alle Jolonne2, koje se smatraju najizrazitijim primerima dva pristupa stvarala tvu u arhitekturi toga doba! Palatu .arneze je projektovao je Antonio di *angalo mla%i 19=F?!/9;=?!2, kao veoma monumentalnu gra%evinu postavljenu kao jedan samostalan ulini blok, skoro kvadratne osnove! "glovi su joj bili nagla eni rustikom, ali povr ine zidova skoro da nemaju rustiku! " prizemlju su bili raspore%eni prozori sa ravnim nadprozornicima, a na spratu sa alternativno postavljenim i trougaono ili luno segmentno postavljenim zavr ecima, edikulama 1aedicule2, to predstavlja obnovu omiljenog antikog motiva! 5rugi sprat, gornje prozore i snaan venac dodao je kasnije Mikelan%elo! *imetrija i prostorni odnosi veoma su izraeni! 6ortile je bio obra%en u skladu sa renesansnom tradicijom
21
@ramanetea, sa toskanskim dorskim stuboviima i tano izvedenim 'rizom od metopa i trigli'a 1umesto laganih korintskih i dorskih stubova #& veka2! Prvi sprat ka dvori tu nema galeriju, ve prozore sa parapetom unutar slepih arkada i prislonjenih stubova jonskog reda! -o je opet bilo u skladu sa rimskim nizanjem istovetnih elemenata! Palazo Masimi je projektovao @aldazare Peruci 1@aldassare Peruzzi, 9=F9!7 9;D?!2 iz *ijene, lan umetnikog kruga 'ormiranog oko @ramantea i ,a'aela! Na ovoj gra%evini zanemarena je veina kanona antike, kao to nisu prihvaena ni dostignua @tamantea i ,a'aela! Prvo je zanemaren pravilan oblik osnove i cela gra%evina je lagano zaobljena na uglu! *am ulaz se nalazi na krivini i umesto vrata ima jedan oblik lo%e sa udvojenim toskanskim stubovima i snanim vencem iznad! -o je suprotno stabilnim prizemljima obinih renesansnih palata! &enac stvara veoma duboku senku kojom se potencira horizontalnost gornjih spratova! Prozori prvog sprata su veoma jednostavni, sa ravnim okvirom, dok su prozori drugog i treeg sprata mali, jednostavno dekorisani i nisu sasvim jasno di'erencirani kako bi to u renesansi trebalo da bude! $ako po svojim estetskim vrednostima palata Masimi nimalo ne zaostaje za palatom .arneze, za spoznavanje njenih vrednosti potrebno vi e intelektualnog napora u sagledavanju svih elemenata koji uestvuju u obliku gra%evine! 5rugi poznati objekat u kojem je Peruci uestvovao je crkva *ta! Maria dela 6onsolacione 1*anta Maria delia Jonsolazione2 u -odiju! Jrkvu je projektovao 6ola da 6apralola 1Jola da 3 Japrarola2 sa osnovom u obliku slobodnog grkog krsta, to predstavlja izrazito centralizovan plan, potenciran isturenim apsidama na kracima krsta! Posebnu karakteristiku predstavljaju pilastri koji se spolja i unutra proteu skroz izme%u kupole! Perucijev projekat je i vila .arnezina, ra%ena za Agnostija 6i%ija, bankara iz *ijene! 3edan od najpoznatijih graditelja ija su dela primeri manieristikog pristupa arhitekturi je ,a'aelov uenik, 9ulio Ro(a&o 1+iulio ,omano, 9=EE! 79;=?!2! ,omano, kolovan u ,imu, bio je jedan od mnogih umetnika koji su se iz ,ima raspr ili na sever $talije, kada su ga .rancuzi osvojili! 6ao glavni graditelj vojvode od Mantove, ,omano je bio jedna od spona preko koje se manierizam, kao pogled na arhitekturu pro irio na severnu $taliju! Nekoliko gra%evina, me%u kojima se istiu Palazzo del -e, vlastita kua i crkve predstavljaju izrazite primere manieristikog tretiranja 'asada, na kojima su pojedini detalji, kao to su kljuni kameni prozorskih ravnih lukova, postavljeni bez jasne gra%evinske logike! RENESANSNA ARHITEKTURA SEVERNE ITA,IJE *everoistoni deo $talije uvek se donekle razlikovao od ostalog dela Apeninskog poluostrva u svom umetnikom izrazu! ,azlog za to su bile veoma snane trgovake i politike veze sa istokom, &izantijom i islamskim dravama! Me%u prvim renesansnim graditeljima u &eneciji bio je Pietro 0ombardo 19=D;!79;9;!2! 4n je podario 5udevoj palati renesansnu kompoziciju pojedinih delova, iako je ona imala unutra nje dvori te 1kortile2 i neke delove iz srednjeg veka! Njegov projekat je stepeni te giganata!
22
,anoj renesansi u &eneciji pripadaju i palata 6orner/*pineli 1Jomer/*pinelli2 ra%ena oko 9=F:! godine, sa simetrinim izgledima, dosta svetlih otvora i sa nagla enim uglovima! 5ruga karakteristina palata je &endramin 19=F9!2 s trospratnom shemom, korintskim redom, jako nagla enim krovnim vencem i isturenim balkonima! 4d crkvenih gra%evina izrazito renesansne elemente ima crkva sta! Maria dei Mirakoli, jednobrodna gra%evina, obloena mermerom i sa malom kupolom! *a elementima istonjakog uticaja bile su izgra%ene *cuola di *an ,oco 1 kola svetog ,oka! 9;>:!/9;;:!2 i crkva *v! (akarija 1*an (accaria 9=F;!/ 9;9;!2! *peci'ino proelje sa tri timpanona iza koga se sagledava dosta razvijena kupola, ima crkva *v! Hor%a +rkog 1*an +iorgio dei +reci 9;DF!2 arhitekte *ante 0ombarda! Arhitekta Martino 0ombardi projektovao je *coula di *an Marco 19=F;!/9=E;!2 koja ima veoma neobinu 'asadu! " prizemlju objekta postavljeni su pravi korintski pilastri izme%u kojih su na zidu bile virtuozno islikane perspektivne scene! -o je rad -ulia 0ombarda, koji je tako dalje razvio @ramanteovu ideju slikane apside u crkvi *an *atiro u Milanu! Nakon pada ,ima 9;><! godine nekoliko arhitekata se odselilo u podruje &eneta, pa su tamo preneli i stilske odlike koje, su krasile rimsku arhitekturu! Po snazi svog talenta izdvajaju se dva graditelja, 3akopo -ati/il *ansovino 13acopo -atti, 9=F?!/9;<:!2 i Mikele *anmikele 1Michele l /*anmichele, 9=F=!/ 9;;E!2! *ansovino je bio poreklom iz .irence, dobar vajar koji je uio kod Mikelan%ela! 6ada je do ao iz ,ima u &eneciju dobio je nekoliko velikih poslova u samom centru &enecije, na trgu svetog Marka i u njegovoj neposrednoj blizini! Na trgu je projektovao @iblioteku svetog Marka i lo%u del 6ampanile, uz sam zvonik! @iblioteka je imala visoko estetizovano re enje proelja, s arkadama dorskog reda u prizemlju, na spratu se nalazio jonski red stubova, na rubu krova je bila balustrada sa nizom kipova! 6ovnica novca sme tena na samom kanalu, sa proeljem koje ima veoma velike otvore izme%u stubova koji su, po svojoj obradi, predstavljali manieristiki izraz! *ansovino je u &eneciji realizovao jo i palatu 6orner 1Jorner2, koja je imala masivno prizemlje, spratove razdvojene jako nagla enim vencima, sa nizovima prozora, koji su ustvari vrata ispred kojih se nalaze balkoni ukra eni balustradama! *ve ove elemente, prera%ene na sopstveni nain koristie u svojim delima ne to kasnije Paladio! Arhitekta Mikele *anmikele bio je iz &erone, u koju se i vratio iz ,ima, nakon uenja kod @ramantea i *ingala mla%eg! Njegovi radovi su velike palate u &eroni za porodicu @evilakva 1@evilaBua2, Pompei i 6anosa 1Janossa2! " &eneciji je projektovao palatu porodice +rimani! +lavni utisak koji su 'asade na njegovim gra%evinama trebalo da ostave na posmarae bio je igra svetlosti i senke 1chiaro/oscuro2, toje postizao rustikom zidova i irokim i brojnim otvorima! *anmikele je u 5almaciji radio tvr%avu sv! Nikole na ulazu u ibenski zaliv i vrata za kopno 1Porta terra'erma2 u (adru! *vaki od ovih graditelja je uneo po neku novinu u arhitekturu severne $talije, pri emu se polako 'ormirao regionalizam koji e ovo podruje karakterisati u kasnijim epohama! -ako je na speci'ian nain shvatao nova strujanja u arhitekturi i Hovani Amadeo 1+iovalmi Amadeo, 9==<!/9;>>!2 koji je, kao i drugi pre njega, obra%ivao samo proelje jedne crkve koja je bila gotska po svojim masama i drugim 'asadama! -o je uvena crkva kartuzijanskog
23
manastira u Paviji 1Gertoza2! 6ako je gra%evina bila gra%ena u dugom vremenskom periodu, okvir je gotski, sa kontra'orama i pinaklima ali su 'asadi date renesansne karakteristike, ukra eni prozori, arkadne galerije i statue u masama, razni ornamenti i medaljom, to sve zajedno tvori jednu od najrazvijenijih, ali i najneobinijih kombinacija arhitekture i skulpture dva stila, gotskog i renesansnog! 5ruga gra%evina koju je Amadeo projektovao je kapela 6oleoni 1Jolleoni2 u @ergamu, koja ima veoma koncentrisanu i grupisanu dekoraciju na proelju! Na ovoj 'asadi se moda nalazi prva upotreba balustera koji su upotrebljeni kao alternativni nosa jedne kontinualne arkade ispod samog glavnog venca! 4vaj motiv se oigledno veoma brzo pro irio do ,ima, gde je prvi put primenjen u horu *ikstinske kapele, oko 9=F:! godine! 5o tada su parapeti bili minijaturni, stubovi u nizu ili kamene ploe 1kaneli2 obra%ene u plitkom relje'u, to je opet bila vizantijska tradicija! " Henovi su se svojim stvarala tvom u renesansnom periodu izdvojila dva graditelja, +aleaco Alesi 1+aleazzo Alessi2 i ,oko 0urago 1,occo 0urago2 koji je projektovao palatu gradske uprave 1Palazzo Municipale2 s velikim aksijalnim pravcima, velikim vestibilom i kortileom sa dostojanstvenom, mirnom 'asadom ija je velika duina bila neupadljiva zahvaljui ve toj organizaciji stilskih redova! Me%u najlep e renesansne gra%evine u severnoj $taliji ubraja se 0o%a del 6onsiljo 10oggia del Jonsiglio2 u &eroni, koju je izveo 'ra Hovani Hokondo 1+iovanni +iocondo, 9=DD!/9;9;!2! Na 'asadi 0o%e nalaze se veoma suptilno obra%ene arkade nastale pod uticajem @runeleskije, a na spratu su udvojeni prozori segmentno zavr eni na venecijanski nain, dok je ceo zid 'asade obojen i oslikan arabeskama! .ra Hokondo je bio jedan od onih italijanskih autora koji je renesansne ideje irio i u .rancuskoj u kojoj je boravio 9;:<!/ 9;9>! godine! " @olonji je neko vreme stvarao jedan drugi autor zasluan za prenos italijanskih ideja u .rancusku! -o je bio *ebastian *erlio 19=<;!/9;;=!2, %ak Perucija! *erlio je bio jedan od velikih teoretiara arhitekture ija pisana dela su znatno vi e uticala na druge graditelje nego relativno mali broj njegovih ostvarenja! Praktian doprinos koji je *erlio dao, bila je speci'ina kompoziciona celina otvora, koju je usvojio i kasnije razradio Paladio! 4vaj tip otvora u arhitekturi nosi naziv LserlianaL i sastoji se od centralnog otvora polukruno zavr enog, a sa strane su dva ua otvora arhitravno zavr ena! Autor koji je prvi uoio poseban likovni izraz u umetnosti heterogene renesanse tridesetih godina #&$ veka, bio je Hor%o &azari 1+iorgio &asari, 9;99!/9;<=!2, koji je napisao zbirku biogra'ija L0e vite deM piu eccellenti architteti, pittori e scultori italiani da Jimabueiinsino aM tempi nostriL, izdatu u .irenci 9;;:! godine! 4vo delo je najznaajniji izvor za prouavanje italijanske umetnosti u doba renesanse! Poreklo izraza manirizam nalazi se upravo u &azarijevoj opredeljenosti da ukae na poseban nain rada Mikelan%ela 1maniera di Michelangelo2! Polazei od tog naziva, termin se prvo koristio u negativnom smislu kao pojam imitiranja, a ujedno i stagnacije renesansne umetnosti! -ek u novijoj nauci razvio se savremeni pojam manierizam o kojem je prethodno bilo rei! *am &azari je u svom praktinom radu bio izraziti manierista! Njegovo glavno delo bili su objekti poznati kao zgrade 'irentinske administracije 1Palazzo "'ici2 u kojoj je danas sme tena jedna od najbogatijih i najvrednijih galerija slika!
24
*pominjui Mikelan%ela, stvaralaki krug renesansnih umetnika se na izvesan nain zatvara! Mikelan%elo je svoj graditeljski opus rasuo po $taliji, razliito se stilski opredeljujui! 6ada je stvarao u .irenci u njegovom radu pretezao je renesansni duh, a kada je radio u ,imu vi e se izraavao kao manierista! )i/B%la.&iolo di ,odovi/o di !uo&arroto Si(o&i > )IKE,AN9E,O 1Ka:r%'%2 <7. III 365@ -Ri(2 3;. II 3@768 (a Mikelan%ela se obino kae da je stvarao kao bog, a bio nesrean kao ovek, prkosan i cinian, izolovan od drugih ljudi celog sveta, koji nijedno delo nije uspeo da zavr i za ivota po to su ga zbog bujnog temperamenta drugi ljudi u tome spreavali! ,azmi ljajui prevashodno kao vajar, Mikelan%elo je stvarao arhitekturu koja poseduje plastinost skulpture! -o je snana, silovita, istovremeno kontrolisana i nede'inisana me avina pokreta i mirnoe! Njegovo prvo arhitektonsko delo bila je kapela Medii ili Nova sakristija crkve *an 0orenco u .irenci 19;>9!/9;D=!2! "stvari, celokupna arhitektura ove kapele moe se posmatrati kao poza%e za skulpturu koja je ukrasila grobove dva lana porodice Medii! Njegovo opredeljenje za arhitekturu bilo je rezultat njegovog negodovanja i protesta protiv naruioca vajarskih dela! 6ao vajar pravio je monumentalni grob pape 3ulija u ,imu! Guvena skulptura Mojsija trebalo je da bude samo deo kompozicije na grobu! 6ada je papa, me%utim, poeo intenzivno da se bavi obnovom crkve sv! Petra i pritom izgubio interes za grobnicu, Mikelan%elo se osetio veoma povre%enim! *ledeih pet godina morao je da oslikava pla'on *ikstinske kapele! 6ada je ponovo, poeo da radi na grobnici pape 3ulija $$, kao rezultat njegovih razmi ljanja o odnosu arhitekture i skuplture, u Mikelan%elu se javila elja da dovr i zadubinu porodice Medii, crkvu san 0orenco u .irenci! Po to se nekoliko godina bavio obradom kamena za proelje crkve, koje je trebalo da ima dva superponirana stilska reda i obilje skulptura, te koe oko transporta kamena navele su porodicu Medii da odustane od posla! 4dmah su mu, me%utim, dali drugi zadatak, ure%enje mauzoleja, odnosno izradu Nove sakristije! Prostor je Mikelan%elo 'ormirao skoro istovetno kao i @runeleski za *taru sakristiju! -o je kvadratna osnova s kupolom, ali sa potpuno drugaije obra%enim detaljima! Pilastri i svi drugi elementl bili su izra%eni od tamnog istarskog kamena! Arhitektura je potpuno podre%ena slulpturi samo kao neutralna podloga za isticanje skulpturalnih elemenata od belog kamena 7 groba Hulijana Mediija sa personi'ikacijom dana i noi i groba 0orenca Mediija sa personi'ikacijom veeri i zore! Prva Mikelan%elova arhitektura koja nije bila samo nosa ili poza%e skulpture, bila je biblioteka manastira *an 0orenco! @iblioteka se realizovala veoma dugo, sama biblioteka 9;>=! godine, predprostor 9;>?, a model stepeni ta tek 9;;< !godine! 4d svih delova gra%evine najupeatljiviji je predprostor! -o je visok i uzak prostor, to samo po sebi ostavlja neprijatan utisak! Mikelan%elo je time naglasio kontrast sa dugakim i znatno niim prostorom same biblioteke! (idovi predstavljaju ritmiki podeljena platna s udvojenim stubovima! Na nivou biblioteke ova zidna platna imaju slepe prozore i ni e iznad njih! 6oloristika shema kojom se Mikelan%elo pritom posluio je veoma hladna, skoro morbidna! (idna platna su obojena mrtvaki belo, a nasuprot
25
tome tamno sivo su obojeni svi elementi strukture, prozori, stubovi, dekorativni detalji! +de god je mogao Mlkelan%elo je okrenuo ustaljene, logine odnose naopako! 6ao glavni nosei elementi stubovi bi trebalo da budu istureni i da nose arhitravni venac! 4vde su, me%utim, stubovi uvueni, tako da zidna platna, koja su isturena, prosto stiskaju stubove! "mesto parapeta iznad ulaza u biblioteku nalazi se samostalna razdelna linija! *tepenice su najoriginalnije re ene i lie na te ko razlivanje vulkanske mase! $ako su elementi iz biblioteke 0orencijane veoma dugo smatrani kao pretea baroka, nigde u ovom prostoru nema tenzije i uzajamne borbe delova, karakteristine za barok! 4no to biblioteka predstavlja u arhitektonskom smislu jeste najizvorniji manierizam! *ve sile su paralisane, optereenje kao da nema teinu, ono to treba da nosi, ne nosi, ono to treba da bude spolja ovde je unutra, prirodni zakoni ne vae 7 to je krajnje izve taen sistem oblikovan snanom disciplinom volje kakvu je samo Mlkelan%elo mogao da ima! Mlkelan%elo je uspeo da izmeni uravnoteene proporcije renesansnih prostorija! Predprostor je visok i uzak kao neka jama, a sama biblioteka do koje se dolazi stepeni tem je dugaka i uska kao hodnik! 4ba prostora, ak i protiv volje vuku posetioca, prvo da iz dubine iza%e, a zatim da se kree napred, bez skretanja! 4vo usmereno kretanje kroz prostor u okviru jasnih prostornih ogranienja moglo bi se smatrati glavnim kvalitetom manierizma! Nakon ovih projekta, Mikelan%elo je radio samo utvr%enja oko .irence! Papa Pavle $$$ imenovao ga je nadzornikom &atikanskih gra%evina 9;D;! godine, a 9;DE! godine konsultovan je oko postavljanja antike statue Marka Aurelija na trg 6ampidolja, kao i za plan zgrada oko trga! -ek kada je umro *angalo, Mikelan%elo je 9;=?! godine dobio nove arhitektonske poslove! Mikelan%elov rad na crkvi svetog Petra predstavlja vrhunac njegovog stvarala tva! 6ada je preuzeo gradili te crkve, bili su podignuti samo veliki @ramanteovi stubovi, a planovi ,a'aela i *angala nisu bili realizovani! Mikelan%elo se zato vratio ideji centralnog plana, zadrao je krake grkog krsta, ali je ukinuo podcentre, koji su u manjoj razmeri ponavljali centralni motiv! Mikelan%elo je skratio krake i kondenzovao svu prostornu snagu kompoziciji centralne kupole! (a tako veliku kupolu i nosai su trebali da budu takvih dimenzija! $sto tako, na 'asadama je iskljuio uravnoteene, ozbiljne motive i postavio je ogromne korintske pilastre, koji nose masivnu atiku! Postavio je i prozore neobinog oblika, ni e, edikule raznih dimenzija, to je sve u disharmoniji, ali impresivno izgleda! $spred ulaza bio je projektovan portik s 9: stubova u jednom redu i jo = ispred njih, u sredini! -o je bilo odstupanje od antikih i @ramanteovskih ideja simetrije! 6onano, kruna objekta po @ramanteu je trebalo da bude kupola polukrunog, pravilnog preseka, dok je Mikelan%elo znatno podigao tambur i dao jednu teu varijantu kupole, manieristikog oblika! Mnogi elementi koje je Mikelan%elo bio zamislio nisu izvedeni, me%u njima i portik koji je znatno kasnije prera%en u jedan izdueni brod! -ime je crkva izgubila zami ljeni izrazito centralni plan, a kupola nije sagledljiva i dominirajua, kako je to Mikelan%elo izriito eleo! Pred kraj ivota Mikelan%elo je veoma aktivno radio i kroz taj rad unekoliko smirio i ublaio svoj violentni duh, kao to je to sam iskazao kroz stihove) LNe treba vi e slikati, ne treba vajati, da bi se smirila du a okrenuta boanskoj ljubavi, koja iri ruke sa krsta da bi nas obuhvatila!L
26
Poslednje delo bila je prerada antike kapije, Porta Pije, na kojoj je Mikelan%elo primenio i razradio sav svoj te ko obja njiv spektar arhitektoskih motiva, skoncentrisano na malom prostoru! ANDREA DI PIETRO )ONARO > PA,ADIO 13@<;.-3@;<.8 UvodG 4bino se o velikim i poznatim linostima pi e povodom neke godi njice iz njihovog ivota, ili stvarala tva! 6ada je u pitanju Paladio, verovatno najuveniji arhitekta zapadnog sveta, nije potrebin poseban povod! "koliko bi se neki razlog ipak traio onda je to svakako savremeni trenutak arhitektonske misli koja se nalazi u odre%enom previranju i kojoj bi ne to od Paladijeve jednostavnosti, jasnoe i ravnotee duha dobro do lo! Pored toga esto se smatra da pominjanje Paladijevog imena kao inspiracija uz neku ideju, projekat ili gra%evinu treba da im obezbedi kvalilet u koji ne treba sumnjati! Na njega se pozivaju stvaraoci, izvo%ai i teoretiari, svaki od njih nalazi u paladijevom opusu oslonac ili polazi te! "koliko se bolje upoznamo sa samim Paladijem onda se namee zakljuak da je njegova linost inkarnacija stvaraoca, izvo%aa i teoretiara u jednoj osobi! Njegovo teoretsko znanje poiva na solidnoj bazi praktiara i obrnuto, njegove gra%evine su rezultat poznavanje teorije i opservacije prirode8 drugim reima me%usobno se proimaju i stimuli u kroz kontinualno istraivanje, uspostavljajui neraskidivu vezu! 4vim smo se pribliili Paladiju, pokazujui aktuelnost i savremenost problema kojima se on bavio! Pouke koje moemo dobiti iz njegovih tekstova i dela su pre svega istraivaki proces koji omoguava revoluciju u stvarala tvu i obogaivanje arhitonskih ideja tokom celog ivota jednog autora! *vaki njegov projekat je delom rezultat prethodnog, zametak budueg i istovremeno jedinstven! *vesno ili nesvesno to je cilj svakog stvaraoca u oblasti arhitekture i danas, ali je taj cilj za arhitekte renesanse bio sasvim jasno naznaen i ostvarljiv zbog uslova u kojima su stvarali! Hivot i t%or%t$#i rad $z dana nje perspektive ivot Paladija lii pomalo na bajku o Pepeljuzi! ,odio se kao Andrea di Pietro, F! novembra 9;:F! godine u Padovi, u porodici mlinara! *voj dugi radni vek zapoeo je kao trinaestogodi njak u kamenorezakoj radnji @artolomea 6avaca 1@artolomeo Javazza2 s kojim je otac potpisao ugovor, u njegovo ime, na ? godina egrtovanja! Nakon mladalakog otpora, beanja i raskidanja ugovora, otac ga je odveo kod kuma &ienca de +randija 1&icenzo de +randi2, skulptora u &ienci! 4vaj ga je opet preporuio velikoj kamenorezakoj radionici u Pedemuro 1vlasnika +ivanni di +iacomo di Porlezza2! *a 9? godina, aprila 9;>=! godine, bio je upisan u gildu zidara i kamenorezaca, i sledeih deset godina klesao je skulpture kao ((lepicida(( 1kamenorezac2! Ni ta nije nagove tavalo da se radi o buduem velikom umetniku! Ali izme%u 9;D?! i 9;D<! godine ivot mu se iz temelja promenio, sa dalekosenim posledicama za celu evropsku arhitekturu!
27
"gledni diplomata Han%or%o -risino 1+iangiorgio -rissino2, veliki pisac i ljubitelj arhitekture projektovao je vilu 6rikoliju 1Jricoli2 s namerom da u nju smesti naunu akademiju! ,adionica Pedemuro izvodila je radove u kamenu, a me%u majstorima -risini je uoio ve tinu Andrea di Pietre! $ ne samo ve tinu ve i sposobnost za mnogo sloenije zadatke! Huzepe +ualdo 1+iuseppe +ualdo2, savremenik o tome pi e) MM 6ada je -risino matematiku, on je odluio, u cilju kultivisanja njegovog uma, da mu objasni &itruvija i da ga tri puta vodi u ,imMM! MMAccademia -rissinianaMM u seoskoj ti ini negovala je stroge moralne norme i telesnu istotu, spajajui tako ideale mona kog ivota s tradicijom grkih 'oloso'skih kola! Prema enciklopedijskoj tradiciji, predmeti su obuhvatali 'iloso'iju, astronomiju, geogra'iju, i iznad svega muziku! Pored svih mladih plemia iz &ience koji su oko etrdesetih godina poha%ali akademiju u njoj se nalazio i ne vi e tako mlad niti plemenitog porekla Andrea di Pietro! Pored akademskog obrazovanja koje mu je pruio, -risino je zasluan i za njegovo upuivanje u tajne iz oblasti starih vojnih nauka! 4vaj svestrano obrazovani, tipino renesansni humanista sistematino je stvarao od Andrea di Pietra linost koja se s pravom moe nazvati MMuomo universaleMM! 6ada je oblikovanje bilo pri kraju Luomo universaleMM je dobio i novo ime, potpuno u skladu sa onim to se od njega oekivalo! 5ogodilo se to na sledei nain) Han%or%o -risino je 9;=<! godine obiavio veliki herojski ep $) italia liberata dai *otti((, u potpunosti zasnova na starim antikim uzorima! -ema je bila isterivanje plemena +ota iz $talije od strane velikog 3ustinijanovog vojskovo%e &elizara! Ep je bio suma -risinovog istraivanja latinskih i grkih pisaca istorije, mitologije i teologije, astronomije, medicine, alhemije, matematike, vojne, pomorske i civilne arhitekture! " petoj knjizi bio je dat opis dvori ta jedne palate po imenu Akracio 1Acrazio2 u kojoj se krila opasnost za pobedniku vojsku! Ali bog je poslao vojskovo%i &elizaru an%ela uvara koji ga je vodio i pazio, a ime mu je bilo Paladio! 6lasino ime koje asocira na Atinu Palas tako je bilo dato prvo an%elu koji je dobro upuen u arhitekturu, a zatim je prema njemu nazvan ovek od kojeg se to isto oekivalo! "poznav i Paladija s &itruvijevim delom, -risino je oti ao i dalje! +odine 9;=;! poveo je u ,im pesnika i slikara Hanbatistu Magancu 1+iambattista Maganza2, pesnika Marka -ijene 1M! -hiene2 i Paladija koji se od >;! 'ebruara 9;=:! godine tako zvanino i spominje u dokumentima! Put u ,im veoma je vaan za razumevanje Paladijevih gra%evina! *tudiranje klasine arhitekture, deo humanistikog vaspitanja intelektualnog kruga u &ienci, sada je moglo da se proveri i dopuni na licu mesta! ,ezervisan po prirodi i ne elei da tro i rei tamo gde injenice, odnosno crtei govore sami za sebe, Paladio je svoj doprinos arhitekturi zapoeo sa dve knjige, male po 'ormatu, ali dalekosenog znaaja! 4be su objavljenje u ,imu 9;;=! godine! Prva se zvala MM0e antichita di ,omaMM i sadravala je kratak opis starih ru evina i njihovu istoriju, ali sistematizovanih po grupama! 4va njegova knjiga zamenila je do tada aktuelni srednjovekovni vodi MMMirabilia "rbis ,omaeMM kojim su se sluili tada nji turisti i hodoasnici u ,imu! 5o sredine #&$$$ veka Paladijeva knjiga doivela je D: izdanja i potpuno promenila sliku o ,imu! " elji da onima koji dolaze u ,im prui stvarnu sliku starina, on ih je premerio, nacrtao i prikupio sve relevantne podatke! @ogata gra%a savremenih poznavalaca @ionda, .ulvia, Marijana i .ana bila je u njegovom radu upore%enje sa tekstovima 5ionisijam Calikarna anina, Plinija, -it 0ivija, Plutarha, Apiana Aleksandrinusa
28
ili &alerija Maksimusa i Eutoripusa! "poredna istraivanja unela su nove standarde koji e utrti put ka naunoj arheologiji narednih vekova! 5ruga knjiga MM5escritione de le Jhiese, *tationi, $ndulgenze N ,eliBuie de Jorpi *anoti, che sono in la citta di ,omaMM, tako%e je promenila oblik dotada njih srednjovekovnih litirenera koji su insistirali na opisu ,imskih crkava i svetih mesta samo sa stanovi ta religijskih zahteva hodoasnika! Paladio je sve crkve i sveta mesta vrednovao prema umetnikim kriterijumima i tako stvorio embrion buduih turistikih vodia za ,im, namenjenih da kod posetilaca razvijaju smisao za lepo! Mnoge godine Paladio je bio posvetio i prouavanju umetnosti gra%enja vojne arhitekture! " tu svrhu je, kako sam kae) MM!!!proitao sve stare autore, istoriare koji su se bavili time!!!MM! 6rajem ivota, 9;<;! godine Paladio je objavio MMJomentarij di J! +iulio Jesare, con le 'igure in rame de allogiamenti, de 'atti d arme, delle ciconvallation delle citta!!!MM, u &eneciji! Paladio je bio pripremio =9 graviru zajedno sa sinovima 0eonidom i Coracijem, ali kako su oni prerano umrli on je njima posvetio ovo delo! &elikom vojvodi od -oskane bio je posvetio jedno delo u kojem je ilustrovao tekst antikog i pisca Polibija, ali je ono izgubljeno! No sve napred izneto je skromno u odnosu na monumentalno delo MM$ Ouatro 0ibri dell ArchitetturaMM koje je bilo objavljeno tek 9;<:! godine u &eneciji, iako izgleda da je bila propremljena jo 9;;;! godine! Ambicije Paladija su bile jo mnogo vee! *mrt ga je spreila da ispuni svoje planove! IID%tiri #&+i.% o arBit%#turiII " prvoj od etiri knjige Paladio daje shemu planiranih eseja koje namerava da objavi, a koja obuhvata teatre, am'iteatre, trium'alne luke, terme, akvadukte, 'orti'ikacije i pristani tne luke! " svojim tekstovlma on se esto poziva na budua izdanja L0ibri dell AntichitaMM i MM0ibro degli ArchiMM) Hakomu 6ontariniju velikom prijatelju! 4d svega toga samo su objavljene rimske -erme i to u engleskom izdanju 0orda @erlingtona, stopedeset godina nakon Paladijeve smrti! " prvoj od etiri knjige koje su bile objavljene Paladio raspravlja o nizu tema vezanih za pripremne radove na gra%evini, materijalima, terenu, tehnici gra%enja, proimajui pri tome svoja iskustva sa iskustvima antikih graditelja! " toj knjizi on raspravlja o svakom stilskom redu posebno, kao i o elementima i delovima gra%enja pratei svoje izlaganje crteima sa obja njenjima! 5rugi deo nosi naslov MM5ruga knjigaMM, gde se daju crtei veeg broja kua koje su izgra%ene kako na selu tako i u gradu i nekoliko crtea na nain kako su gradili *tari +rci i ,imljani! 4vo je naje e spominjano podglavlje jer su u njemu prikazani projekti Paladijevih gra%evina koje su uglavnom izgra%ene! 4bja njenja koja su uz njih data su dragocena ne samo za svakog arhitektu ve i za izvo%ae i poruioce dela! MM-rea knjiga L!!! obra%uje velike puteve, mostove, javne trgove, bazilike i ksiste L! " ovom poglavlju dati su primeri antikih puteva i mostova, ali i Paladijevi projekti, zato to su oni sastavni deo arhitekture koja ulep ava gradove i provincije, pored toga to slui javnoj udobnosti! 6ada daje opise
29
Paladio to radi veoma jasno, a poslovi koji se obavljaju u njegovoj interpretaciji izgledaju krajnje jednostavni tako to u stvarnosti nije tako! Na primer, o rimskom imperatoru -rajanu i njegovoj obnovi poznate komunikacije &ia Apia, koja je bila jako o teena, on ovako pi e) MM!!!on je isu io svo mavarno tlo, izgladio brda i doline, postavio mostove tamo gde je potrebno i uinio je brzom i kratkomL! Paladio se ovde posebno bavio postavljanjem i ure%enjem ulica u gradovima! (a hladne i umerene krajeve predlagao je iroke ulice kako bi moglo da u njih prodre vi e sunca! -opli krajevi zahtevali su uske ulice, koje su pravile kontinualnu senku! +lavne ulice prolazile su kroz ceo grad, od gradske kapije do trga od oruja i do sledee kapije, na drugom kraju! 5ruge ulice trebalo je da vode do glavnih crkava, palata i svih javnih mesta! $zloenost vetru bila je zabranjena! " MMetvrtoj knjiziMM !!! daju se crtei antikih hramova koji se nalaze u ,imu i jo nekih drugih koji se mogu videti jo uvek u $taliji i drugde! -i crtei su ustvari Paladijeve rekonstrukcije nekada njih antikih gra%evina i upravo ovi crtei su izazivali zabunu kod pojedinih kasnijih istraivaa koji su slepo verovali svim Paladijevim crteima! " &elikoj @ritaniji se danas nalazi najvei broj neobjavljenih Paladijevih crtea, vlasni tvo su kraljevskog $nstituta britanskih arhitekata! 0ord @erlington je svojevremeno kupio ?: crtea u vili u Maseru, a drugi deo je odkupio od $niga 5onsa 1$nigo 3ones2, koji ih je verovatno nabavio u $taliji od *kamocija, za vreme svog boravka 9?9=!/9?9;! godine! (natno manji deo nalazi se u +radskom muzeju u &ienci, nekoliko u Pinakoteci u @re i, a jedan u +radskom muzeju u &eroni, dok se = rekonstrukcije klasinih gra%evina uvaju u &atikanskoj biblioteci! Pri&/i:i Paladi+%vo. $tvaralaJtva ,aspr eni na razne strane Paladijevi radovi i tekstovi uticali su i jo uvek utiu na tok arhitektonskog razvoja! Njegova popularnost zasniva se ne samo na pisanim delima ve i na pristupanosti i dobroj ouvanosti njegovih izvedenih gra%evina u trouglu izme%u &enecije, Padove i &ience! 4n je bio sretniji od mnogih svojih savremenika zato jer mu se pruila prilika i da realizuje mnoge od svojih projekata vila, palata, crkava i javnih gra%evina! &i e od broja ouvanih dela, kvalitet i lepota njegovih gra%evina navela je arhitekte narednih generacija da Paladija smatraju najznaajnijim stvaraocem od koga treba uiti! *matra se da je on arhitekturu u $taliji doveo do stepena potpunog vladanja antikim oblicima, to je u velikoj meri imalo odjeka u irenju i prilago%avanju ideja u umetnosti Evope nakon #&$ veka! " vreme kada je Paladio u njoj iveo, &ienca je bila za razliku od .irence ili ,ima samo mali grad u severnoj $taliji! " op tem kulturnom ivotu vladale su norme kasne renesanse! *vojim znanjem iz matematike, muzike i drugih potrebnih disciplina, s dubokim razumevanjem &itruvijevog teksta, op tim humanistikim vaspitanjem, poznavanjem klasinih gra%evina antikog ,ima u kojem je vi e puta boravio i s dugogodi njom praksom izuzetno sposobnog kamenoresca! Paladio je postao najueniji i najprecizniji arhitekta svog doba! 0jubav prema antici nije iskazivao kao arheolog, ve je istinski oseao tu arhitekturu, to je odlika linosti koje su istovremeno i teoretiari i praktiari!
30
$skazana u knjigama, sprovodio je dosledno i beskompromisno u praksi, a ona se mogu de'inisati u pet osnovnih kategorija) 9! primena principa potpune harmonije u osnovi i oblikovanju korpusa, >! ostvarivanje arhitektonske lepote koja se postie skladom odnosa, D! tenja da se smanje ili sasvim iskljue svi suvi ni dekorativni elementi tipini za druge graditelje, =! razvijanje smisla za humanizaciju i 'unkcionalizam arhitektonskog prostora 1na primer) MMzatvori moraju biti zdravi i ugodni jer se u njima ljudi uvaju, a ne mueMM2! (a razliku od svojih predhodnika i savremenika, Paladio je u svojim istraivanjima antike arhitekture bio proet oprezom i stalno je preispitivao svoje stavove! Njegovo poznavanje antike i oseaj za njene oblike navodio ga je da nadogra%uje oblike da pravi tako zvane Lrestauracije prvobitnih oblikaL pri emu ti oblici, naravno, nisu uvek mogli da budu potpuno tani! 4vaj nain obnove antikih objekata dopro je daleko van $talije, postao je, ak omiljeniji u Engleskoj i predstavlja jedno od polazi ta Paladijanizma! 5rugi veliki znaaj Paladija bilo je njegovo komponovanje gra%evine pomou stubova, polustubova i pilastara osnovnih stilskih redova! Alberti je bio prvi koji vezu sa antikim stilskim redovima iskazao sluei sa pilastrima! Me%utim kod stubova je znatno jasnije iskazana svest o stilskim karakteristikama redova! *tubovi nose te ki gornji postroj pa i izgleda kao da su zidovi i luci samo ispuna izme%u njih! *tilski redovi su za Paladija glavni oblik arhitektonskog iskazivanja i kroz sva njegova dela osea se ljubav prema njima i ponos to ih moe sa lakoom i per'ekcionizmom ostvariti u raznim kombinacijama! -ipolo ka inovacija Paladija je da stambene objekte organizuje primenom stilskih redova kao i da na patricijskim kuama, primenjuje timpanon antikih hramova! Njegovo tumaenje da je 'ronton, timpanon kori en od najstarijih vremena ne samo na hramovima ve i na drugim objektima pomerilo je kljuno znaenje timpanona kao elementa u do tada vaeem arhitektonskom reniku! Portik sa timpanonom, ije je puno znaenje iskazivano na 'asadama grkih i rimskih hramova, preneto je na Paladijeve vile i palate, a odatle na kraljevske i 'eudalne rezidencije, na kue evropske buroazije i konano, na veinu kua koje zabatom izlaze na regulacionu liniju ulice! Paladijev uspeh ima duboke korene u isticanju univerzalnosti pojedinih kategorija koje u arhitekturi daju smisao postojanja koje, su izvor inspiracije i koje su konano temelj zakonitosti koje upravljaju arhitekturom! Palladio o tome kae) MMArhitektura koja je kao i druge umetnosti samo podravanje prirode ne eli da prizna ni ta to je suprotno ili makar udaljeno od poretka koji je priroda odredila stvarimaMM! Paladio je naroito isticao MM!!!!!!MM (ato se na naslovnoj strani njegove knjige nalaze alegorije +eometrije i Arhitekture koji diu svoje instrumente/simbole ka &e tini 1,egina/ &irtus2 koja ima skiptar i knjigu u rukama! " teoretskom delu svoje knjige Paladio prikazuje proporcije, kao proiza le iz prirodnih zakona koji su jo u antici otkriveni i koji postoje u ne/ivim i ivim strukturama! 4n na klasian nain osvetljava niz odnosa me%u veliinama koje de'ini u organizaciju prostora! Prostorija po Paladiju treba da ima neki od sledeih odnosa duine prema irini)
31
9)9, 9)>, 9)9 9PD, 9)9 Q, 9)>PD, 9)>! "oava se da se modularni niz prekida na jednom mestu geometrijskim odnosom R9 ) >S! Modularni niz ima za osnovu krau stranu prostorije, a Paladio se zalagao naroito za odnose kvadrata 9 ) 9 i odnos 9 ) 9 >PD! Prema Paladiju odnos visine stuba i njegovog prenika je jedan od najvanijih odnosa kojim se kompoziciono organizuje elevacija gra%evine, treba da bude) za toskanski red 9 ) <, za dorskl red 9 ) F, za jonski red 9 ) E, za korintski red 9 ) E ,;, za kompozitni red 9 ) 9:!
-rei vaan odnos je razmak me%u stubovima! 4d tog razmaka u velikoj meri zavisi dinamika kompozicije! ,azmak izme%u stubova izraava s brojem prenika koji se sadre u tom razmaku! "zimajui u obzir stilski red i njemu odgovarajui modul ti odnosi mogu biti) 9 ) 9P>8 > ) > 9P=8 D i vi e od D Paladio je na svojim gra%evinama esto koristio tako zvani E"*-T0E, > 9P= razmaka prenika sto odgovara jonskom redu! Posebnu ve tinu Paladio je iskazao u odre%ivanju visine pojedinih prostorija unutar jednog objekta! Nisu sve prostorije u gra%evini imale podjednak znaaj, ali su njihove dimenzije morale biti uskla%ene! -e koe su nastajale naroito kod zasvedenih prostorija, jer se visina kod svodova odre%uje dimenzijama irine i duine osnove prostorije! Paladio je ovaj problem re avao koristei prosek i to aritmetiki, geometrijski ili harmonijski, odnosno) hUaVb hUab hU>ab
6ombinovanjem ovih 'ormula za dobijanje visina, Paldio je uspevao da obezbedi istu visinu svoda uprkos razliitim dimenzijama prostorija i tako stvori isti nivo tavanice za sledei sprat! Paladio je znai, u svojim teoretskim raspravama izdvojio est proporcijskih odnosa i za duinu i irinu prostorije pet osnovnih tipova stilskih redova, pet razmaka me%u stubovima koji uslovljavaju ritam kompozicije i tri razliite visine svodova! 4va pravila koja je izloio koristila su skoro kao receptura koju je primenjivao kod pojedinanih sluajeva pri projektovanju! Po pravilu je dobijao prihvatljive odnose kojima su izbegnute me%usituacije! 6ombinovanjem i variranjem odnosa Paladio je traio optimalan izbor re enja i po slavi koje su njegove gra%evine stekle oigledno je u tome naje e i uspevao! $sticanjem odnosa me%u pojedinim delovima pribliili smo se jo jednoj oblasti koja je zanimala Paladija kao izrazito svestranu i radoznalu osobu! -o je bila muzika i odnosi koji su u njoj vladali! &itkover, koji je moda najdublje prodro u smisao Paladijevog stvarala tva izneo je hipotezu prema kojoj je Paladio svoju seriju odnosa zasnivao na muzikim odnosima / kvarti, kvinti, oktavi!
32
*am Paladio u jednom svom pismu iz 9;?<! godine pi e) MMProporcije glasa su harmonija za u i, proporcije mera su harmonija za oiL, oigledno ube%en u univerzalnost istog harmonijskog sistema! $ dalje, itav niz pojedinanih reenica izva%enih iz konteksta kojima insistira na uskla%enim odnosima kao to su na primer) MM0epota proistie samo iz tanih proporcijaMM ili L@oanstvena je snaga brojeva koji se me%usobno odnoseL ili MMProporcije sadre u sebi sve tajne umetnostiL Pa ipak, upravo Paladijevo suvereno, poznavanje LpravilaL, zakonitosti, principa, naela, vrsto verovanje u antike korene arthitekture, omoguavalo mu je da napi e sledee) LArhitekta se ponekad moe udaljiti od ustaljenih obiaja, ube%en da to ini u dobroj nameri i uvek povla%ujui prirodi samih stvariMM! *amo snana linost koja moe da razmi lja i na ovaj nain sposobna je da unapredi tok graditeljske istorije!
PA,ADIO I PRI)ENA RENESANSNIH ARHITEKTONSKIH PRIN0IPA U PRAKSI UvodG Prostor ne dozvoljava da se ovde razmotri celokupan opus Paladija, niti je to mogue s obzirom na veliki broj izvedenih, a jo vei broj projektovanih gra%evina! $sto tako, veoma je te ko izloiti sve ideje kojima se Paladio rukovodio stvarajui svoja dela, zato to su neke od njih veoma sloene i zadiru duboko u poznavanje objekata, projekata, skica i ideja njegovih prethodnika i savremenika koje su mogle posluiti kao inspiracija ili polazi te za pojavu ili variranje oblika na Paladijevim gra%evinama! 4p ta de'inicija renesansne arhitekture, pa i umetnosti toga vremena uop te, kao perioda tokom kojeg su prihvaene i primenjene jedinstvene norme potekle iz antike za Paladija je bila konstanta i nepromenjiva! 4no, me%utim, zbog ega je Paladio dostigao vrhunac u arhitektonskom stvarala tvu jeste nain na koji je spoznao interpretirao i trans'ormisao antiko graditeljsko iskustvo! Na osnovu njegovih projekata i izvedenih objekata moe se zakljuiti da on kontinuitet antike nije poimao u smislu primenjenih izraajnih sredstava, drugim reima za njega nisu bile svete i neprikosnovene konstantne antike 'orme i sadraji ve je konstantna bila ideja o svemu tome! Mogu se uoiti etiri kategorije problema o kojima je Paladio stalno vodio rauna pri projektovanju! -o su) a2 prostorna kompozicija8 b2 primena i obrada povr ina i zidova8 c2 primena svetlosti, boje i drugih optikih e'ekata i d2 odnos projekata prema 'unkcijama koje treba da zadovolji! "pore%ivanjem se lako moe zakljuiti da su sve etiri kategorije bile zasnovane na &itruvijevim kategorijama) commoditas 1prikladnost, prilago%avanje projekata 'unkciji2, firmitas 1jakost, u smislu dobrog izbora i trajnosti konstrukcije2 i venustas 1draest, ljupkost u smislu lepote i simblokog znaenja projekata2!
33
-o se u antici, prema &itruviju, ostvarivalo strogim sledom principa) taksisa, kako su ga +rci nazivali ili ordinacio, kako su ga nazivali ,imljani 1u smislu ure%enosti, sre%enosti2, euritmije 1u smislu povezanosti i harmoninosti ritma2 i simetrije 1u smislu ravnopravnosti delova s obe strane neke osovine2! 6od Paladija, vi e nego kod bilo kog renesansnog stvaraoca, ovi principi su bili izraeni u svom izvornom tumaenju! "sled toga mnogi istraivai arhitekture Paladijev opus smatraju isuvi e linim, hladnim, ozbiljnim, ra'iniranim, labavim vezama spojenim s tada aktuelnim manierizmom! " zbir uticaja, koji su delovali na neki od Paladijevih projekata trebalo bi jo dodati razgovore, predloge, sugestije i neposredne zahteve poruilaca koji su svi od reda, pripadali samom vrhu tada njih vientinskih i venecijanskih intelektualnih krugova, pri emu su istovremeno bili veoma uticajni u dravnoj i crkvenoj hijerarhiji! *matra se da je Paladio bio najpozvaniji kada se radilo o projektovanju stambenih objekata, bilo da se radilo o gradskim ili poljskim kuama, palatama ili vilama!" drugu grupu radova mogle bi se uvrstiti gra%evine javnih institucija, dok trea obuhvata crkvene oblike! Palat% $ta(-%&% i +av&% &a(%&% Palata je u doba renesanse bile oblik stanovanja plemia u gradu! -ako su mogli, uvek, biti prisutni i aktivni u doga%ajima koji su se zbivali u gradu, a veliinom i izgledom palate izazivati zavist i divljenje drugih plemikih porodica! Palata za plemie $zepo da Porto danas poznata kao palata 6oleoni Porto u 6ontrada Porti broj >9 u &ienci, za koju je Paladio pripremio projekat oko 9;=EP;:! godine moe se smatrati njegovim poku ajem da povee i prome tip palate gra%ene u renesansnom ,imu i svoje mi ljenje o tome kakao je izgledala antika grka kua u kojoj su prostorije domaina bile odvojene od gostinskih! -o se u njegovoj palati iskazivalo kroz dva identina bloka postavljena sa svake strane dvori ta, od kojih je samo jedan blok izveden! .asada je u velikoj meri nalik na @ramanteovski tip, pod uticajem izgleda tzv! ,a'aelove kue, ali je zato osnova bila usmerena ka novim razvojnim traganjima, posebno u odnosu na poloaj stepeni ta u centralnom dvori tu 7 kortileu! Na palati svog velikog prijatelja i patrona Mark/Antonija -ijene, u dana njem 6orso Paladio broj =<, Paladio je jo bolje razradio svoju ideju o obnovi antike kue prema &itruvijevom opisu, ali prilago%enu savremenom kori enju! 4kosnicu ini atrijum s obodnim sobama, prema Paladijevoj rekonstrukciji rimske kue, ali se pojavljuju i delovi koji su u uobiajnoj antikoj stambenoj zgradi potpuno nepoznati! 6rajnje krilo sastoji se od malih oktogonalnih i pravougaonih soba sa obe strane dugakog hola koji je centralno postavljen i koji se na krajevima apsidalno zavr ava!-o re enje celoj unutra njosti daje dinaminost koja se moe nai u rimskim termama ili gra%evinama Cadrijanove vile u -ivoliju blizu ,ima iz $$ veka! .asada je, me%utim, pretrpela znaajne promene u tumaenju pojedinih elemenata i delova! $ako i ona ima rustino obra%eno prizemlje i stilski red primenjen iznad njega, ona se veoma razlikuje od palate $zepa Porto! ,usti'ikacija baze nije ura%ena samo u dekorativne svrhe, ona je zaista trebalo da obezbedi snagu i
34
mo kao to je to bio sluaj sa zidom koji je, za vreme Avgusta bio postavljen oko rimskog 'oruma 1$ vek p!n!e!2! (id prvog sprata, 1tzv! piano nobile2 ima glatku, po obradi povr ine elemenata, ali o tro rezanu po spojnicama, rustiku! *ve to ura%eno je u kombinaciji sa te kim kamenim okvirima prozora, to ini kontrast glatkim, velikim pilastrima koji su glavna tema 'asade! ,usti'icirani jonski stubovi uz prozore i glatki korintski pilastri nalaze se u izuzetnom odnosu, povezani ravnim vencem koji tee skroz ispod pilastara! 4vaj komplikovani ritam mogao bi se smatrati odrazom manieristike ve tine povezivanja elemenata, na 'asadi! Najrazvijeniji vid rekonstrukcije rimske kue, smatra se da je Paladio ostvario 9;?9! godine na zgradi u okviru samostana *anta Maria della Jarita u &eneciji! 4pisujui ovaj zadatak on je napisao) L3ako sam eleo da ovu kuu uradim nalik na one na ih starih8 i zato sam stavio korintski atrijum unutar nje koji je dugaak koliko dijagonala kvadrata, njegove irine! 4voj grupi palata s rustino obra%enim prizemljem i stilskim redovima na spratu treba pridruiti i palatu *kjo u &ienci, ra%enoj 9;?;P??! godine! *matra se da je Paladio obradio samo 'asadu! Prve skice za palatu porodice &almarana @raga zapoeo je Paladio, verovatno znatno pre 9;?;! godine kada je bio postavljen kamen temeljac! &eina istraivaa se slae da se na proelju odmah uoava odjek Mikelan%elovog ure%enja kapitolinskih gra%evina, iako su, Mikelan%elovi objekti tada tek bili poeli da se grade! -o se ogleda u kombinovanoj primeni dinovskih i malih stilskih redova! "tisak masivnosti zida je skoro potpuno nestao, jer je ova povr ina preplavljena nizom motiva! Na svakom kraju glavne, uline 'asade napravljen je prelaz ka niim i skromnijim zgradama, tako to je promenjen ritam i pojavljuje se pilastar u prizemlju i visoka skulptura na spratu! +lavne karakteristike, iluzija LdubineL i smanjivanje bonih delova, savr eno odgovaraju zgradi koja se nalazi u veoma uskoj ulici i moe se sagledavati u celini samo pod uglom, a nikada 'rontalno! Montano @arbarano iz &ience je bio poruilac palate u 6ontrada Porti broj 99! Pri projektovanju Paladio se suoio sa dva problema! Parcela nije bila pravilna, pa Paladio nije imao mogunosti da razvija simetrinu osnovu oko jasno nagla enih osovina, to je bio jedan od postulata renesansnog projektovanja! 5rugi problem je bio obrada i sagledljivost 'asade u veoma uskoj ulici! " svojoj knjizi pi ui o ovom zadatku Paladio razmatra dalje mogunosti) provlaenje kompozitnog dinovskog reda kroz celu visinu 'asade ili udvajanje redova po visini, tako da u prizemlju bude jonski, a na spratu korinstski stil! Pri realizaciji se opredelio za drugo re enje, svakako zbog op teg utiska 'asade u tesnoj ulici! 4vde e biti spomenuta jo jedna palata, nedovr ena, odnosno izvedena samo sa dva vertikalna polja, koja se pripisuje Paladiju u raspravama objavljivanim tek od #&$$$ veka! Palata Porto @ragence, bolje poznata kao Ja del 5iavolo, sadri u sebi niz nagove tajnih elemenata koji su u celosti bili, razra%eni na neklm drugim Paladijevim objektima! $zuzetno masivni, impresivni, kolosalni stubovi slini su onima na 0o%i del 6apitanato, a visoki postament, na koji su postavljeni, vezuje se za objekte crkve *an Hordjo Ma%ore koju je izgradio u &eneciji! Ne zna se kako je bila zami ljena celina palate, jer postoje samo crtei @ertoti/*kamocija, nastali znatno kasnije na osnovu ovog izgra%enog 'ragmenta!
35
Palata Antonini u "dinama do detalja je opisana u Paldijevoj knjizi u odeljku MMProjektovanje i izgradnja kua unutar gradaMM! " prestonici provincije .riuli, gospodin .loriano Antonini dobio je rasko an enterijer na pravilnoj osnovi palate i glavnu 'asadu sa rustino obra%enim uglovima po vertikali i centralnim delom prizemlja! ,e enje izgleda u crteu s timpanonom iznad centralnog dela ure%enog kao heksastilni hram, tokom izgradnje je zamenjen karakteristinom snanom renesansnom strehom! Mimo prikazanih palata, kao poseban, lini, Paladijev stav o tome kako treba da izgleda urbana gra%evina, stoji u &ienci, na trgu Mateoti, velika palata porodice 6jerikati! " molbi upravi grada da se dozvoli gradnja palate, 9;;9! godine, Hiralomo 6jerikati pi e da e dvospratni portik ispred zgrade biti podignut MM!!!radi moje udobnosti, ali i radi udobnosti i ukra avanja celog grada!!!MM, zato to je proelje bilo okrenuto ka trgu na kojem se, u to vreme, nalazila stona pijaca! Portik je tako mogao da poslui kao zaklon plemiima i gra%anima dok trguju! $ma jedanaest otvora u prizemlju, a na spratu je pet centralnih polja zatvoreno i neznatno istureno u odnosu na krila, kako bi se time obeleile privatne prostorije, salon 6jerikatija! &enecijanski model otvorenog centralnog dela i zatvorenih blokova na palatama du kanala, ovde je hrabro obrnut, zatvorena je sredina, a transparentni su krajevi gra%evine! " prizemlju je primenjen relativno zdepast toskansko/dorski stilski red, povezan lucima na krajevima zgrade! Na spratu na oba kraja zgrade stubovi su imali jonski oblik i bili su, tako%e, povezani lucima! *u tina Paladijeve smelosti bila je u inverziji plana, odnosno u postavljanju onoga to se inae u rimskim renesansnim palatama nalazilo na dvori nim 'asadama na proelju zgrade, zatim u otvaranju veeg dela proelja i zadravanju vrste pune zidne mase samo u ivicama nesumnjivo odraava slobodu Paladijevog kori enja svih elemenata koji mogu doprineti lepoti gra%evine! 6ada se predstavlja njegovo stvarala tvo, potpuni utisak o Paladijevom projektovanju u urbanim sredinama moe se dobiti tek ukoliko se analiziraju i prikau dve najmonumentalnije palate koje je on ostvario, a koje izlaze iz s'ere stanovanja i predstavljaju glavne administrativne i upravne institucije u &ienci! Prvi veliki javni uspeh Paladio je i doiveo MMoblaenjemMM srednjovekovne gradske venice 1Palazzo della ,agione2, zvane @azilika, u renesansno ruho! 4ronulu zgradu delimino uru enu krajem #& veka poku ali su da poprave mnogi arhitekti toga vremena! 6ako &ienca etrdesetih godina #&$ veka nije imala svog arhitektu, razne predloge su ponudili tada poznati arhitekti *anmikeli iz &erone, *ansivino iz &enecije i Hulijano ,omano iz Mantove, ali nijedno od ponu%enih re enja nije bilo prihvaeno! Projektu su, svakako, morala prethoditi odre%ena prostorna istraivanja, zato jer trg na kojem se nalazi @azilika ima jaku denivelaciju u poprenom pravcu! @azilika je trebalo da objedini i unapredi ceo prostor trga na kojem se ve nalazila velika kula sa satom, dajui mu izrazito reprezentativan izgled! Paladio je prve skice izradio pre svog prvog puta u ,im 9;=9! godine, a 9;=?! savet je odobrio izradu drvenog modela! +lavni problem bila je razliita irina postojeih traveja to je onemoguavalo postavljanje jednostavne arkade, a razmaci su bili tako veliki da se nije mogla postaviti arhitravna konstrukcija! Paladio je ponudio veoma jednostavno, a sjajno re enje! *tupci su bili sastavljeni od odvojenih elemenata! +lavni okvir bio je s grednim sistemom kome su polustubovi nosili 'riz i venac! *tubovi su bili dorski u prizemlju, jonski na spratu, izme%u se
36
nalazio sistem lukova koji su nosili manji dorski i jonski stubovi! Pogled posmatraa je tako bio privuen pravilno u lunih otvora, a isto tako je delovao i gredni sistem, po to je razlika u irini otvora bila popravljena razmacima izme%u ova dva sistema, tj! izme%u stubova koji nose lune otvore, oblikovanih kao tzv MMserlianaMM i masivnih stubaca! 5rugo putovanje u ,im, krajem 9;=?! i poetkom 9;=<! godine verovatno je trbalo da pomogne Paladiju da bolje upozna antiku primenu superponiranih, stilskih redova, polaganje arhitravne lune strukture i druge kombinacije! @azilika se sagledava sa sve etiri strane trga i u prizemlju ima uski centralni prolaz oko kojeg su prodavnice i magacini! Na gornjem spratu prostrana lo%a po obodu je veoma duboka i iz nje se ulazi u salone i kancelarije! ,itam rasporeda elemenata na spratu se ne menja u odnosuo na prizemlje! Posmatrana danas, @azilika jasno odraava Paladijevu elju, a svakako i naruilaca, odnosno, ostalih gra%ana &ience da gra%evina bude otvorena i dostupna svima kojima su potrebne usluge gradske uprave! $ako je &ienca bila od 9=:=! godine sastavni deo &enecijanske republike, naklonost plemstva ovog grada uivalo je *veto ,imsko carstvo, to je od strane &enecijanaca bilo o tro osu%eno i nikada potpuno zaboravljeno! "koliko se tome doda i naklonost pojedinih intelektualaca ovog grada, prema idejama Martina 0utera, zbog kojih su bili optueni kao jeretici, onda e biti razumljiva elja venecijanske uprave da, radi bolje kontrole, ustanovi vojnu upravu, na ijem elu se nalazio gradski poglavar 1Japitano2! (a potrebe takve uprave Paladio je projektovao gra%evinu 10oggia del Japitaniato2 na Pjaci del *injori u obliku prave renesansne lo%e sa tri otvora i monumentalnim izrazom 'asada, zahvaljujui dinovskim stubovima na snanim postamentima i jednim, za Paladija potpuno neuobiajenim tretiranjem zidnih ploha izme%u stubova! Pravl horor vacui koji se u Paladijevoj interpretaciji oituje u tuko/ relje'nim predstavama bitke kod 0epanta u kojoj je *erenisima 1&enecijanska republika2 pobedila -ursku armadu! * obzirom da se 0o%a gradila 9;<9! godine, jasno se moe uoiti simbolika veza izme%u gra%evine i doga%aja, koji je naveo Paladija da se ugleda na slinu obradu i natrpavanje zidnih ukrasa kao na trijum'alnom luku *emptimija *evera iz $$ veka u ,imu! Nesumnjivo je da je 0o%a postala monumentalni simbol &enecijanske pobede nad -urcima, kao to su to u antici bili trijum'alni luci! Vil% Najuticainiji oblik Paladijevog stvarala tva, kojim je delovao na kasnije generacije arhitekata u celom svetu je vila u prirodnom okruenju! &ila je za plemie jo odavno oznaavala povlaenje od pritiska koji se namee u gradu, ali je mogla biti dvojakog karaktera! 3edan oblik gra%en je u neposrednoj blizini grada8 do vile se moglo doi, odmoriti se, pro etati i vratiti se u grad za jedan dan! -o je bilo kratkotrajno utoi te i povlanje od urbanog ivota! 5rugi oblik &ila nalazio se u centrima porodinih imanja od kojih je poticalo bogatstvo mnogih porodica na tzv! L-erra .ermiL! *hodno ovoj podeli, Paladio je i projektovao dva osnovna tipa) prvi, vila kao kompaktan masivan blok, sa centralnim dvori tem ili holom, samostojea u prirodnom pejsau i drugi, vila iji se elementi mogu pojedinano razdvojiti
37
kao jasna 'orma i urediti hijerarhijski, sa glavnim stambenim objektom u centru i pomonim prostorijama u nizovima sa strane, koji ga 'lankiraju! &eliki je broj porudbina koje je Paladio razmatrao, projektovao i izveo! Neke od njih je samo idejno skicirao, neke pomno razradio, a veinu ipak realizovao prema svojim projektima, uz manja ili vea odstupanja pri gra%enju! 3edna od prvih porudbina bila je vila u mestu 0onedo di 0ugo &ientino 1danas Malinverni2, za gospodina Hirolama +odija oko i 9;=:! godine! 6ako je to bilo vreme Paladijevog intenzivnog prijateljstva sa Han%or%om -risinom i ova gra%evina, odraava uticaj -risinove vile podignute u 6rikoliju! " direktnom lancu teoretiara arhitekture, od &itruvija preko Albertija do Paladija, uvek je bila prisutna analogija gra%evina 7 ljudsko telo! *u tina razmatranja ovog problema kod Paladija i jeste zgrada kao sinonim za ljudsko telo, pri emu su njeni elementi, kao delovi tog tela, simetrino raspore%eni s jedne i s druge strane ose koju markira portik s timpanonom koji ga nadvisuje! &eza s ljudskim telom slui Paladiju da odredi i potvrdi kompoziciju ukupne strukture i 'asada, kao i da rasporedi prostorije stanovanja prema 'unkciji i njihovog znaaja u dru tvenom smislu! -ako on pi e) MM6ao to na ljudskom telu vidimo lepe i otmene delove, a druge neprijatne i neosporno korisne tako i na zgradi ima lepih i velikih pojava i drugih prilago%enih tako da glavne bez njih postaju nekorisne i nepotrebne! $z ovog principa proistie kompoziciona shema Paladijevih vila) u centru se nalazi glavni prostor kako u 'izikom tako i u dru tvenom smislu, u prizemlju je hol, a na spratu veliki salon, na krajevima su razne sobe i izme%u njih pomone prostorije i stepeni ta! 3o vi e su udaljene kuhinje, ekonomija, ambari i tale, koji ne slue stanovanju, pa nisu dostojni da budu u nivou glavnih redova! (ato Paladio, kada prikazuje svoja dela u knjizi obavezno spominje ime naruioca, njegove titule, status i materijalno stanje, kako bi i na taj nain ukazao na nunu vezu koja mora postojati izme%u izgleda, karaktera, veliine gra%evine i dru tvenog statusa onoga koji u toj kui stanuje! -o je ujedno i naelo Paladija) R6ua je udobna ukoliko je izgra%ena prema potrebama domainaMM! -ako se izme%u arhitekte i naruioca stvara jedna obavezna uzajamna veza u kojoj je kvalitet arhitekte njegova sposobnost da iskae rang naruioca u dru tvenoj hijerarhiji u 'unkciji ukusa investitora koji svojom gra%evinom eli da ulep a okruenje! $ vila +azoti u @ertezini kod &ience je primer jasno de'inisane kubine 'orme, slobodnostojee, u ure%enom parku! Na jednom detalju moe se sagledati Paladijeva sposobnost da se dekorativni oblici pojednostave do apstrakcije, kao to se to moe uoiti na kompozicionim kapitelima ove zgrade! &ila brae &iktora, Marka i 5anijela Pizanija u mestu .eri 1nekada @agnolo di 0onigo2 kod &ience bila je projektovana oko 9;==! godine! -o je vila na aktivnom gospodarskom imanju pa je zato imala i prostorije za poljoprivredne delatnosti koje su danas nestale! *pajajui korisno s udobnim Paladio je pojaao volumen centralne gra%evine, a kule postavljene na udaljenim krajevima od nje trebalo je da predstavljaju simbole porodine moi! &ila porodice -iene u 6vintu, za koju je ve bila gra%ena palata u &ienci, verovatno je jednim delom realizovana prema Paladijevom projektu, dok se vrtna 'asada prepisuje .ranesku Mutoniju, arhitekti iz kasnije epohe! &ilu *araeno u .inale di Aguljano kod &ience, naruio je ugledan @ja%o *araeno oko 9;=;! godine, i ovo je bila jedna od vila na poljoprivrednom imanju sa razvijenim bonim krilima za sme taj pomonih prostorija!
38
$zme%u 9;=F! i 9;=E! godine @oni'acio Pojana naruio je svoju &ilu koju je eleo da bude oblikovana kao seosko utoi te u Pojana Ma%ore blizu &ience! $nvestitor je imao dva zahteva da kua odraava vite ku tradiciju porodice koja je biia odana &enecijanskoj republici i koja se nakon tzv! &enecijanskog mira posvetila razvoju njenog zale%a odajui se poljoprivredi! 3ednostavnost spoljnjeg izraza ove gra%evine predstavlja jedno od najlep ih Paladijevih ostvarenja! Jentralni motiv je portal koji je sme ten u centralni deo 'asade koji je nagla en prelomljenim timpanonom! Portal, je ustvari, spreci'ino razra%en motiv MMserlianeMM, jednostavno obra%ene, iji su jedini ukras pet okulusa u irini dvostruko nagla enog luka! &ila 6ornaro u Pjombinu blizu -reviza veoma je slina, skoro istovremeno nastala, vili Pizani u Montenjani! 4vde se u osnovi jasno uoava centralno postavljeni glavni prostor, dvorana sa etiri stuba, za odmor i opu tanje Hor%a 6omara i njegove supruge, kako su to oni sami zapisali! 5ugogodi nja gradnja vile zapoeta je oko 9;;D! godine! Na njoj su stilski redovi promenjeni na lo%ama koje su u ravni zida, tako to je jonski red postavljen u prizemlju, a korintski na spratu! &e spomenuta vila Pizani u Montjani, Porta Padova, predstavlja pravi model vile suburbane! @ila je poruena za .raneska Pizanija, verovamo 9;;D! godine! 5ve 'asade ove zgrade, re ene kompaktno u jednom bloku, izlaze na ulice koje se seku tako da Paladijev crte vile koji opisuje u knjizi oigledno nije realizovan! 3ednostavnost korpusa potencirana je 'inim dorskim vencem koji deli prizemlje od sprata, a sa sredi njim motivom na proelju od samo etiri superponirana stuba postignut je utisak monumentalnosti! &ila @adoer u .rata Polezine kod ,oviga, nastala je na poljoprivrednom imanju .raneska @adoera venecijanskog plemia, a izgra%ena je oko 9;;?! godine! 6arakteristino proelje centralne zgrade u vidu heksastilnog hrama nagla eno je pomou kolonade trema uz pomone zgrade koje su tako zakrivljene da usmeravaju pogled posetioca na centralnu zgradu koja se uzdie u sredini! 3edna od zgrada koju je Paladio projektovao sa najvi e ljubavi i odanosti prema investitoru bila je &ila @arbaro u Mazeru kod -reviza! @raa Markatonio i 5anijele bili su veliki prijatelji i za titnici Paladija prema kojima je on gajio naldublje po tovanje! (a 5anijela @arbara, nekada njeg diplomatu &enecijanske drave u Engleskoj i Ikotskoj, a zatim patrijarha Akvileje, Paladio je uradio crtee za prevod &itruvija, knjigu koju je i sam najvi e koristio! &ila predstavlja idealizaciju predstave ivota na zemlji kao rezultat humanistikih ideja! -opogra'ija terena dozvolila je Paladiju da u nivou sprata sa zadnje strane produi terasu koja se zavr avala polukrunim nim'eumom sa vodom iz prirodnog izvora! "koliko se pogled ne zadri samo na spoljnim e'ektima, ve se paljivo razgleda enterijer, tada se Paladijeva arhitektura moe sagledati u sloenoj kombinaciji sa 'reskama Paola &eronezea koji se koristio arkadijskim motivima kako bi doarao idilian ivot porodice na selu! Na obali reke @rento Paladio je podigao jednu od svojih najlep ih vila za brau Alviza i Nikolu .oskarija u mestu Malkotenta veoma blizu &enecije! -o je savr ena kombinacija poljske rezidencije i vile/hrama, kako je neki nazivaju, zato to je snaan portik sa stubovima nadkriven timpanonom, izrazito upadljiv u odnosu na skoro uglaanu rustinu obradu zidnih povr ina! $nteresantna je unutra nja organizacija prostora, zato to je kua namenjena
39
za dva domainstva! .reske u enterijeru su delo slikara @atiste .ranka i Hanbatiste (elotija, ali su dosta izbledele od smoga! Poetak radova na vili Emo u .rankolu di &edelago kod -reviza, oko 9;;;! godine, oznaio je de'initivno opredeljenje gospodina 0eonarda Ema da kultivi e svoj posed! Paladio je opisujui ovu vilu u svojoj knjizi nabrojao niz vinarskih podruma, ambara, tala i drugih ekonomskih prostorija koje je morao da smesti uz glavni stambeni blok! Pri tome je morao da vodi rauna a zadovolji glavni zahtev stanara da se do svih prostorija i onih udaljenih, moe doi kroz tremove! 3ednostavnost sa kojom je re avan celokupan korpus gra%evine bila je mogua onog asa kada je Paladio uspostavio jednoznaan ritam elemenata, koji se najbolje sagledava na monim arkadama trema! $zme%u 9;?:! i 9;<:! godine Mark Antonio *arego zatraio je od Paladija projekat za novu kuu u mestu *anta *o'ija di Padamonte 1danas $noenti2 kod &erone! *naga kojom zrae pojedini elementi ove gra%evine verovatno su Paladijev odgovor na zahtev investitora da se iskae mo i ambicija jedne izuzetno stare porodice koja je ovaj posed drala vi e od dve stotine godina! 5ve Paladijeve vile zauzimaju posebno mesto u istoriji 'omiranja slobodnog verskog ube%enja! " vreme kada se katolika crkva borila da povrati mo i ugled ugroen re'ormatorskim stavovima Martina 0utera i sve veeg broja njegovih pristalica, Paladijevi za titnici, .ranesko ,epeta i .ranesko -jene bili su progla eni jereticima i osu%eni u &ienci! @ili su optueni da su se svake subote naizmenino sastajali u vili ,epeta u mestu 6ampilja i vili -lene u Jikonji blizu Padove, iako su se oni branili da su se okupljali samo da bi tumaili Petrarkine stihove! Porodica ,epeta smatrana je veoma ne'ormalnom u opho%enju sa prijateljima pa je zato Paladijeva gra%evina, koja nije ouvana odslikavala njihovo pona anje! *obe su bile nanizane preko puta tala, a svaka soba je bila posveena nekoj disciplini, pravu, slikarstvu, itd, tako da je vlasnik uvodio goste u onu prostoriju za koju je predpostavljao da najvi e odgovara njegovom karakteru i temi razgovora! Po veini istraivaa arhitekture vila Almeriko, odnosno ,otonda je najpotpuniji Paladijev projekat! Po prvi put u zapadnoj arhitekturi pejsa i arhitektonska gra%evina su posmatrani kao pripadajui jedan drugom, me%usobno zavisni i kao neraskidiva celina! +lavna osovina zgrade protee se iz kue u prirodu i suprotno, posmatra koji spolja gleda kuu vidi je kao sliku u prirodnom ramu! *matra se da je Paladio probu za ,otondu izveo na vili 6jerikati u &animulio 1danas, ,igo2 verovatno 9;=<P=F! godine! -o je bila gra%evina koja nije bila okruena poljoprivrednim gazdinstvom ve je sluila samo kao poljsko utoi te i zaklon od urbanog ivota! 4vaj Paladijev eksperiment nije na ao mesto u njegovoj knjizi, pa se stoga smatra da on nije bio zadovoljan realizacijom! " osnovi se moe uoiti jedna dosta sloena veza sa prostornom organizacijom prostorije namenjene muzikim priredbama, odeonom, u vili koja je pripadala porodici 6ornaro, a koju je Paladio poznavao preko *erlioa, pa se zato muzike sklonosti i 6jerikatija i Paola Almeriga naruioca vile ,otonda, dovode u vezu sa savr enim oblicima ovih gra%evina! " centralno oblikovanoj osnovi ,otonde najvei problem je bio kako nai mesto za stepeni te, jer se s njihovim umetanjem gubilo idealno centralno 'okusiranje simbolike geometrije! * obzirom da su sve etiri strane zgrade podjednake, bilo je najbolje re enje sakriti stepenice u zidnu masu odmah uz centralno jezgro, tako da mogu posluiti kao dodatni nosai kupole! -ime se,
40
me%utim, izgubila mogunost postavljanja ni a, pa se Paladio priklonio izboru jedne jo savr enije centralne 'orme, krugu upisanom u kvadrat! 6rug je bio Pitagorejski simbol jedinstvenog savr enstva, venosti i boanstva, a kvadrat je predstavljao materijalizovani univerzum i realni svet! 6vadratura kruga, poev od Pitagorejaca pa nadalje, odraava tenju da se venost svede na konanost! $zborom ove geometrijske slike Paladio se najvi e pribliio idealu u renesansnoj teoriji arhitekture! Jrkvenu arhitekturu Paladio je uspeo da realizuje samo u &eneciji i to nakon niza poku aja da se a'irmi e! Narudba za crkvu *an 'ranesko dela &inja predstavlja, ustvari, nastavak radova koje je bio zapoeo arhitekta *ansovino za svog patrona Hovanija +rimanija koji je u to vreme bio patrijarh Akvileje! 6ako je +rimani umro, a izabrani patrijarh postao 5anijele @arbaro, logino je bilo da on tada zaposli svog tienika, Paladija! Na proelju je Paladio poeo da arhitektonski osmi ljava i razra%uje ideju koja obja njava me%usobnu vezu izme%u tzv! zemaljske i tzv! nebeske crkve! -o je bila esta tema mnogih umetnika koji su se bavili hri anskom 'ilozo'ijom, a naini prikazivanja nebeske i zemaljske crkve naje e su bili u domenu slikarstva i skulpture! Paladio je poku ao da arhitektonskim motivom razlike u visina dva timpanona, od kojih onaj na vi em nivou prodire kroz nii i iri simboliki predstavi obinu kuu i boju kuu koje se visinski MMneizmerno razlikujuMM! Prva prava prilika da projektuje celokupnu crkvenu gra%evinu do la je od strane uprave benediktinskog samostana *an 5ijego Madiore, koji se nalazi na istoimenom ostrvu u okviru najueg centralnog dela &enecije! (a njihove potrebe Paladio je ve bio uredio re'ektorijum 1trpezariju2 i pomone prostorije! *me ten tano preko puta 5udeve palate, ovaj samostan je oekivao dudevu posetu svake godine na dan svetog *te'ana, odnosno >?! decembra! +odine 9;?=! novopostavljeni opat je od Paladija poruio drveni model budue crkve! Paladijeva ideja bila je hram na centralnoj osnovi po ugledu na mnoge antike primere i u duhu teoretskih principa renesansne arhitekture! @enediktinci su me%utim traili za svoje potrebe sasvim drugaiji oblik osnove, izdueni pravougaonik, sa transeptom! "nutra njost, po Paladijevom projektu, ipak, deluje kao jedinstven prostor, izvanredno osvetljen, zahvaljujui njegovoj ve tini da kupolu nametne kao centralni element! .asada crkve, iako veoma impresivna, predstavlja ustvari razradu i dalji razvoj motiva ve primenjenog na proelju crkve *an .ranesko dela &inja! Jrkva *vetog *pasa 1$l ,edentore2 zavr ava LtrilogijuL gra%evina kroz koje sa Paladio bavio odnosom zemaljske i nebeske crkve! Njena prostorna organizacija i celokupna struktura su jo sloenije, zato jer ova crkva ima posebnu namenu! 4na je izgra%ena kako bi &enecijanci zahvalili @ogu to ih je po tedeo veih rtava od kuge tokom perioda od 9;<;! do 9;<<! godine! Na dan Male +ospojine 9;<?! godine! *enat je odluio da se, na ostrvu Hudeka podigne crkva kojom se obeleava smrt pedeset hiljada rtava stradalih od kuge i svih onih koji e jo umreti do kraja epidemije! " koncepciji crkve jasno se uoava isti postupak oblikovanja volumena kao kod *an Hor%a Ma%ore, ali se u prostornoj organizaciji osea i simbolika martrijuma, koja je postignuta kombinovanjem elemenata trikonhosa i jednobrdne gra%evine u centru oko kupole! Proelje, tako%e, predstavlja zavr ni oblik u nizu koji je zapoet sa 'asadom *an .raneskom dela &inja! $gra prodora timpanona jedan kroz drugi, koja nagove tava da se moe produiti u beskonanost, uz
41
dodatni niz detalja speci'ian je oblik arhitektonskog renika koji je Paladio postupno gradio na samo njemu svojstven nain, iako ga pojedini istraivai arhitekture #&$ veka nazivaju manierizmom! 3edina crkva koju je Paladio izgradio nad centralnom osnovom, dakle u duhu renesansnih teorija o idealnim arhitektonskim oblicima, bio je -empio @arbaro u Mazeru, pored vile porodice @arbaro! Gvrsta homogena struktura jezgra i obodnih, bonih apsida svrstava ovaj hrami 1tempietto2 u bisere od kojih se sastoji renesansna arhitektura! O-+%#ti $:%#ta#la *matra se da je 4limpijsko pozori te bilo prvo stalno renesansno pozori te! 5o njegove izgradnje, predstave su se odravale na otvorenom ili u salonima posebno pripremljenim i prilago%enim za predstave! $ntelektualci &ience osnovali su 9;;;! godine ustanovu koju su nazvali Academia 4limpica, u okviru koje su izvo%ene i pozori ne predstave, naje e sa antikim temama! 4stalo je zabeleeno da je prve tri godine Paladio, koji je bio lan Akademije, pravio provizorne pozornice! (atim su se predstave davale u adaptiranom salonu @azilike a tek 9;F:! godine zapoeta je gradnja stalnog pozori ta na lokaciji koju je grad bio dodelio Akademiji! Ne treba mnogo analiza da bi se uoilo u kojoj meri ja Paladio sledio opise pozori ta koje je &truvije izneo u svojoj knjizi! Paladio nije doiveo da pozori te bude otvoreno za njegovog ivota, tako da je ono tokom gradnje u izvesnoj meri izmenjeno, iako je radove dovr io Paladijev veliki po tovaoc i uenik, arhitekta *kamoci! Najvei doprinos svakako predstavlja oblikovanja pozornice i njenih delova! *cenae 'rons sa ni ama u kojima je trebalo da budu postavljene statue akademika za tuku ostala je nezavr ena! Na samoj pozornici kulisa je 'ormirana sa tri ulice i nizovima gra%evina koje se sagledavaju u perspektivi i koje su savr eno realistiki prikazane! +ledali te je eliptino! *kamoci je pozori te zavr io kako bi se u njemu mogla odrati predstava *o'okleovog Edipa 14edipus ,eW2 9;F;! godine! Paladi+%vo &a$l%% *tvarala tvo veine renesansnih umetnika uglavnom se razmatra u okviru jedinstvene stilske celine, unutar koje se prave pore%enja po autorima i njihovim arhitektonskim principima, po hronologiji gra%enja, po me%usobnim uticajima arhitektonskih stavova 'ormiranih u pojedinim gradovima ili regijama! *ledei nivo istraivanja vezuje renesansno stvarala tvo za naredne stilske epohe pri emu se jo uvek raspravlja o elementima kontinuiteta i diskontinuitetu idejnog prislupa stvarala tva u renesansi, a zatim i baroku, klasicizmu i arhitekturi istorijskih stilova! Ne to re%e se dobri znalci op teg razvoja graditeljstva bave vrednovanjem renesansnih oblika u celovitoj tipologiji arhitektonskih prostornih 'ormi i stilskih pojedinosti! Najtee je svakako odrediti vrednost jednog pojedinanog samo procenjivanjem stvaralakog odnosa u trenutku njegovog nastajanja, ve uticajem kojim autor deluje na svoje savremenike, zatim na kasnije generacije, a najvi e se ceni po
42
univerzalnosti i bezvremenoj sveini ideja zabeleenih u teoretskim raspravama ili ovekoveenih na realizovanim gra%evinama! (ato je razmatranje Paladijevog stvarala tva u obliku jednostavnog analiziranja njegovih gra%evina, ak ne obuhvatajui celokupan opus, samo jedan segment u znatno obimnijem procesu istraivanja istorijskih tokova razvoja arhitekture do dana njih dana! Gak iako se ovde ne spomenu istraivanja arhitekture sledeih dvestotina godina nakon Paladijeve smrti, ve samo ona dela koja su nastala tokom MMrevolucionarnogMM #$# veka ili MMprevratnikogMM #$# veka, u svima se na neki nain provlai i stav kojim se odre%eni autor ili umetniki pravac odre%uje prema Paladiju, kao prema jednom od najznaajnijih repera u istoriji arhitektonske misii! @ilo da su se preuzimali arhitektonski oblici u celini ili pojedinanim delovima, bilo da su se koristili njegovim savetima o proporcijama, ritmu, kompoziciji izboru materijala i praktinim uputsvima pri gra%enju sve naredne generacije ugradile su bar jedan deo njegovih ideja u svoje gra%evine i svoje graditeljske principe! Najvei broj umetnika bez obzira na epohu, stvara sa eljom da ih njihova dela nadive, esto se li avajui trenutne slave i ivei u nadi da e im se u budunosti ime bar nekada spomenuti! Mnogi autori, naalost, uprkos takvim nadanjima nisu imali sreu da ih se danas seamo! Paladio je, naprotiv, doiveo odre%ena priznanja za ivota, a jo veu vrednost njegove linosti davala je svaka sledea generacija koja se neposredno koristila njegovim idejama ili traila inspiraciju u njegovim gra%evinama! (ato se u poslednje vreme manje raspravlja o Paladiju i njegovom stvarala tvu u kontekstu renesansnog doba, a znatno vi e o naslednicima njegovih principa i duhovnih poruka, koji su se veoma brzo pojavili nakan njegove smrti u $taliji, moda jo bre u Engleskoj i drugim krajevima Evrope, zatim u Americi, irei tako slavu koju je Paladio jo za ivota bio stekao! ,EONARDO DA VINDI 136@=.-3@3K.8 LPriroda, uz pomo nebeskog uticaja alje najdragocenije darove nekim ljudima, esto po redu, ali ponekad i preko reda8 ona sabira bez mere u jednom jedinom biu lepotu, ljupkost i umetniku sposobnost, tako da kuda god se okrene takav ovek, svako njegovo delo izgleda toliko boanstveno da ostavlja iza sebe sve ostale ljude, a njegove sposobnosti oigledno pokazuju da su dar boiji, a ne dostignue ljudske umetnosti!!! (aista je divan i boanstven bio 0eonardo, sin ser Pjera da &inija 1Hjor%o &azari, Xivoti slavnih slikara, vajara i arhitekata, prevod $! 3ovii! -erra Press / Pirg 9EE;, 9F=!2 ,EONARDO DA VINDI KAO RENESANSNI IIUO)O UNIVERSA,EII &erovatno da nema teksta o 0eonardu da &iniju koji ne istie njegov svestrani talenat, radoznalost duha i ma tovitost predloga za mnoge novine od kojih neke tek danas postaju stvarnost!
43
Mnogi njegovi savremenici su ga, izme%u ostalog, hvalili kao MMeccelente architettoMM izvanrednog arhitektu! ,ekli su to Hor%o &azari, 0uka Pacoli, Antonio @ili i mnogi drugi! Pa ipak, niko od njih ne navodi koja je to uvena arhitektonska dela izveo veliki maestro! 5anas dostupni dokumenti ukazuju da postoje samo tri primera koja se mogu pripisati 0eonardu! -o su) modeli podneti investitorima izme%u 9=F<! i 9=E:! godine prema kojima bi trebalo izvesti kupolu katedrale u Milanu, mi ljenje zabeleeno 9=E:! godine o konstruisanju katedrale u Paviji i nepoznati radovi izvedeni u Milanu 9;:?! godine za 'rancuskog guvernera!
Arhitektura i njen razvoj, me%utim, ne bi bili potpuni bez 0eonardovog doprinosa! -aj doprinos je bio raznovrsan i razliitim putevima je dospevao do sledeih generacija! Prvo, on je uinio dostupnim potonjim generacijama mnoge radove svojih prethodnika i savremenika koje je video, proitao ili o kojima je slu ao! " njegovom pristupu arhitekturi moe se jasno uoiti sintetizovanje ideja starijih mislilaca kao to su &itruvije 1Marcus &itruvius Polio, $ vek p!n!e!2, 0eon @atista Alberti 10eon @attista Alberti, 9=:=!/9=<>!2, Antonio Averlino zvani .ilarete 1Antonio di Pietro Averlino 9=::!/9=?E!2 i .ranesko di Hor%o 1.rancesco Maurizio di +iorgio Martino Pollaiuolo 9=DE!/9;:>!2! $z jednog popisa 0eonardovih knjiga poznato je da je on lino posedovao ve tada uveni Albertijev traktat o arhitekturi i to prvo izdanje iz 9=F;! godine 1editio princeps2! 6oristio je, tako%e, rukopis .raneska di Hor%a i to naroito radi praktinih saveta, pa su sauvani njegovi izvodi iz tog teksta! Me%u 0eonardovim crteima nalazi se i osnova @runeleskijeve 1.ilippe @runelleschi, 9D<<!/9==?!2 nezavr ene crkve *anta Maria delji An%eli, ra%ena je za porodicu *kalari, koja se u raznim varijantama moe prepoznati u njegovim skicama crkava centralnog plana! 5rugo, varirao je u velikom broju kombinacija arhitektonske ideje koje su, kao op te bile u opticaju u doba renesanse! -o se prevashodno odnosi na crkvenu arhitekturu koja je, pod uticajem istraivanja antikih oblika i tenje da se de'ini e zakonitost stvaranja idealnih gra%evina, sve e e poprimala 'ormu centralnog plana! -ree, 0eoardo da &ini imao je razra%eniji i sloeniji, produbljeniji pristup problemima nego mnogi drugi renesansni autori! 6oristei se brojnim znanjima koje je sticao u raznim oblastima ivota mogao je da iskustva iz jedne discipline prenosi u drugu i tako posredno re ava probleme! MMPoznavanje pro lih vremena i krajeva na zemlji su i ukras i hrana za ljudsku misaoMM, bila je reenica koju je 0eonardo da &ini esto koristio! Getvrto, generacije i generacije posle 0eonardove smrti uile su neposredno prouavajui njegove spise, ali i kroz radove drugih koji su se koristili njegovim idejama! 0eonardo da &ini je oigledno pripadao onom tipu ljudi koji sve svoje misli belei i uva! " brojnim belenicama i papirima nalaze se nabaene misli, re eni zadaci i problemi, crtei sprava, ma ina i biljaka, studije ivotinja u pokretu i u miru, ljudi u svim moguim pozama obueni i goli, delovi tela, ogoljeni mi ii i drugi organi, likovi iz njegove ma te, gra%evine koje je video ili zamislio! *ve to je bilo praeno njegovim
44
obja njenjima i opaskama pisanim levom rukom i unatra ke, to i danas daje posebnu dra 0eonardovoj zaostav tini i ini je pomalo mistinom! 0eonardovu pisanu zaostav tinu u integralnom stanju briljivo je uvao .ranesko Melci 1.rancesco Melzi, 9=ED!/9;<:!2, njegov odani prijatelj i po tovalac, ali nakon njegove smrti papiri su razneti na sve strane i izgubljen je njihov hronolo ki redosled! Najvei deo crtea i tekstova posedovao je zatim kolekcionar Pompeo 0eoni, koji je jedan deo zbirke ukoriio i ona se danas uva u @iblioteci Ambrozijani u Milanu, a poznata je pod nazivom JodeW Atlanticus! 4stali papiri su se na razliite naine na li u raznim drugim kolekcijama u Milanu 1JodeW -rivulzio u @iblioteci -ravulzijani2, ,imu1JodeW "rbinas, objavljen kao poznati MM-raktat o slikarstvuMM, u &atikanskoj biblioteci2, -orinu 1kodeks o ptiijem letu u gradskoj biblioteci2, Madridu 1JodeW Madrid2, Pariz 1Ms @, najvei broj listova o arhitekturi, u @iblioteci $nstituta .rancuske2, 0ondonu 1JodeW .orster u &iktorija i Albert muzeju2, JodeWYYYYYYYY Paljivo prouavajui svaki dokument koji je 0eonardo ostavio, analizirajui njegove slike, pratei istorijske okolnosti u kojima je on iveo i radio stvoreni su uslovi da se sagledaju izvori njegovih inspiracija, da se shvati tok njegovih misli koje su rezultirale raznim projektima za sprave, ma ine, oruje, hidrotehnike radove, 'orti'ikacije, ali i moralistikim priama, 'iloso'skim raspravama i iznad svega slikarstvom savr ene lepote! 4 0eonardu da &iniju se danas zna veoma mnogo, vi a nego o mnogim drugim stvaraocima njegovog vremena, pa ipak istraivai i dalje oseaju da nije sve obja njeno, da postoji jo uveki granica iza koje su pojedine njegove misli i oseanja nedostupni ljudima dvadesetog veka! "poznavanje same 0eonardove linosti kroz njegove postupke i dela omoguilo je da se uoe njegove karakterne osobine! &rline 0eonarda da &inija znatno su bolje poznate od njegovih mana, ukoliko se tako mogu nazvati sledei postupci! Prvo, on nije dovoljno sistematizovao svoja teorijska razmatranja i prihvatao je, po nekima, da njegov talenat bude kori en za manje vredne poslove, kao to je na primer, organizovanje priredbi i spektakla na dvorovima! &azari opisuje, na primer kako je 0eonardo da &ini u ,imu, povodom izbora pape 0ava #, napravio specijalnu smesu od voska od koje je izradio vrlo lake ivotinje, napunjene vazduhom, koje su lebdele kada se duvalo u njih ali koje bi padale kada vazduh iz njih iza%e! 5rugo, sa stanovi ta dana njeg poimanja tehnologije, 0eonardu je nedostajala upornost u istraivanjima, a on tu upornost nije imao zbog izuzetne radoznalosti i svestranog zanimanja za mnoge oblasti! "koliko bi grupisali oblasti u kojima se on najvi e isticao, tada bi se moglo rei da je u oblasti umetnosti on bio prevashodno slikar , da je u oblasti inenjerstva bio vizionar , da je kao naunik bio usmeren na posmatranje prirode i da je kao knjievnik bio didaktian, naje e neno melanholian i pesimista! 6ako sad u tom obilju istraivanja i iteresovanja moe da se odredi mesto i uloga koju je arhitektura imala u 0eonardovom stvarala tvu! ,EONARDO DA VINDI O ARHITEKTURI " poznatoj knjizi Hor%a &azarija u kojoj on opisuje ivote i dela velikih umetnika renesanse ve u podnaslovima se moe uoiti glavno opredeljenje
45
linosti koje &azari opisuje! -ako on pi e, na primer, o ivotu .ilipa @runeleskija, vajara i arhitekte 'irentinskog, o ivotu 0eon @atiste Albertija, arhitekte 'irentinskog, o ivotu *andra @otielija, slikara 'irerrtinskog, o ivotu Mikelan%ela @uonarotija, slikara, vajara i arhitekte 'irentinskog! "z ime 0eonarda da &inija stoji da je bio slikar i vajar 'irentinski, ime je sasvim jasno ukazano da on za vreme svog ivota nije bio smatran arhitektom takvog renomea da bi to trebalo posebno isticati! $ danas pojedini istoriari arhitekture smatraju da on ima ogranien znaaj u stvaranju arhitektonskih teorija, iako ve dugo vremena ne postoji ni jedna rasprava o renesansnoj arhitekturi u kojoj leonardo da &ini nije zastupljen svojim crteima ili tekstovima! 6ao to je op te poznato o 0eonardovim stavovima o arhilekturi moe se saznati uglavnom upoznavanjem i prouavanjem manuskripata u kojima se nalazi veliki broj teorijskih studija i rasprava! Nisu poznate gra%evije koje se pouzdano mogu pripisati da &iniju, ali zato postoji obilje tekstova i crtea na osnovu kojih se mogu upoznati njegovi stavovi o mnogim problemima u re avanju 'orme, prostorne organizacije, konstrukcije i ukrasa! Ito se arhitekture tie, svi tekstovi i crtei uglavnom pripadaju tzv! Milanskom periodu 0eonardovog ivota! 0eonardo da &ini je u Milano do ao 9=F9! ili 9=F>! godine! Prethodno je, sa svega >D godine, zavr io kolovanje u radionici slikara Andrea del &erokija 1Andrea del &erorochio, 9=D;!/9=FF!2, kod kojeg su se jo kolovali Petro Peru%ino 1Pietro di Jristo'oro &annucci zvani Perugino, 9==;P;>!/9;>D!2, .ranesko di *imone 1.rancesco di *imone2 i 0orenco di 6redi 10orenzo di Jredi, 9=;?!/9;D<!2! -o je bilo u .irenci, gde je zatim ostao jo ? godina i radio kao slikar, pri emu mu je mecena bio 0orenco Medii, zvani velianstveni! -u su nastale njegove prve slike, dve @lagovesti, Madona sa karam'ilom, Madona 5raj'us, nezavr eno Poklonjenje mudraca i *v! 3eronim! 5o danas nije sasvim razja njeno za to i pod kojim uslovima je 0eonardo da &ini napustio .irencu i oti ao u Milano! " odnosu na .irerecu u kojoj je kulturna klima bila idealna za umetnike, smatra se da u Milanu toga vremena nije bilo toliko povoljnosti! &azari opisuje dolazak 0eonarda da &inija u Milano kao posetu muziara, koji je trebalo da vojvodi od Milana svira na liri koju je sam izradio i oblikovao u srebru! Neobian oblik konjske lobanje omoguavao je harmoniniji i zvuniji ton ovoj liri! "z muziku koju je izvodio, 0eonardo je jo recitovao i improvizovane stihove! 5okumenti ukazuju, me%utim, na to da je 0eonardo nameravao da se zadri u Milanu jer je vojvodi 0odoviku *'orci uputio pismo u kojem se lino preporuuje! -o uveno pismo sadravalo je deset taaka u kojima je 0eonardo veoma sistematino nabrojao sve svoje sposobnosti! Prvih devet taaka tiu se njegovog znanja u oblasti civilnog ininjerstva i vojne opreme, a tek deseta taka tie se umetnike spreme, pa u njoj on navodi arhitekturu, skulpturu i slikarstvo! 4vo poslednje je smatrao sintezom svih svojih drugih sposobnosti! Ita je 0eonardo zatekao u Milanu i ta ga je navelo da se u njemu zadri punih sedamnaest godinaZ (a razliku od .irence u kojoj su se tokom petnaestog stolea sustizale i razvijale ideje u domenu slikarstva, skulpture, arhitekture, zlatarstva, medaljerstva i drugih umetnikih discipklina, u Milanu se 0eonardo da &ini na ao u sredi tu sloene i stimulativne kulturne klime, u kojoj su delali najvei italijanski specijalisti ne samo iz umetnikih ve i iz mnogih drugih oblasti!
46
(ato je veoma te ko odrediti uzajamne odnose, uticaje i proimanja koji su svakako postojali izme%u umetnika, naunika i mecena u Milanskom vojvadstvu! -u je, zatim, bilo prikupljeno iskustvo aktivnih arhitekata iz cele 0ombardije, Hovani Antonio Amadea 1+iovanni Antionio Amadeo, 9==<!/ 9;>>!2, Hovani Hakoma 5olebuona 1+iovanni +iacomo 5olcebuono, 9==:!/ 9;:?!2, .raneska di Hor%o Martinija 19=DE!/9;:>!2, Hulijana da *angala 1+iuliano da *an +allo, 9==;!/9;9?!2 i iznad svih 5onata @ramantea 15onato di Angelo da "rbino, 9===!/9;9=!2! -oj , kulturnoj klimi 0eonardo da &ini je doprineo izno enjem svojih stavova u kojima je bila sintetizova speci'ina arhitektonika @runeleskija i Albertija! -e stavove je on iznosio i potkrepljivao sa velikom slobodom u istraivanjima klasinog repertoara, bez ikakvog ogranienja! 4 tim idejama koje su kruile Milanom za 0eonardova boravka u njemu moe se vi e saznati kroz tekst Gezara Gezarinija 1Jesare di 0orenzo Jesariano, 9=FD!/9;=D!2 objavljen uz njegovo izdanje &itruvija 9;>9! godine! 5ana nji istraivae arhitekture najvi e interesuje koje teme su posebno zaokupljale panju 0eonarda da &inija, kako ih je on interpretirao kroz crtee i kako ih je obja njavao kroz tekstove! $z ve napred iznetih osobina koje je posedovao moe se zakljuiti da je 0eonardo bio zainteresovan za mnoge teme, ali u #& veku to nije bila karakteristika samo njegove linosti! Problemi kojima se bavio i koje je poku avao da re i u arhitekturi uglavnom su bili isti oni kojima su bli zaokupljeni i drugi stvaraoci! "koliko se izdvoje arhitektonski programi koje su renesansni umetnici projektovali i izvodili po porudbini, onda se moe uoiti da su crkvene gra%evine naje e bile predmet teorijskog razmatranja! 6oncepcija idealne crkvene gra%evine u renesansi bila je rezultat interpretacije odnosa izme%u oveka i @oga, pri emu je velika doza samosvesti koja je bila razvijena osloba%ala ma tu i ljudsku kreativnost! 4snovni problemi koordinacije dve sheme, odnosno dva tipa gra%evina, centralnog i podunog, bili su u 0eonardovo doba uglavnom razre eni, i glavna arhitektonska tema koja se istraivala bile su gra%evine savr enog centralnog plana! Po Albertiju sama priroda je gajila posebnu naklonost prema krugu, a kako je MMpriroda najbolji i boanski uitelj svih stvariMM, to je kruni oblik blizak apsolutnom savr enstvu i treba ga primenjivati za crkvene gra%evine koje su najsavr eniji izraz arhitektonskog stvarala tva! 6ako ostvariti idealnu gra%evinu centralnog plana bila je glavna preokupacija i 0eonarda da &inija u onoj meri u kojoj se on bavio arhitekturom uop te! Jentralni plan i karakteristini tipovi takvih gra%evina postojali su jo u antici, a zatim su se oblato koristili i u ranohri anskoj i vizantijskoj arhitekturi! &izantijska kultura uop te bila je veoma uticajna upravo tokomom #& veka, inae kobnog po vizatijsko carstvo! " prvoj polovini tog veka &izantinci su traili pomo po zapadnim zemljama, njihovi caravi su ak po nekoliko godina boravili po .rancuskoj i $taliji u nadi da e naii na razumevanje, materijalnu i vojnu pomo! Jrkveni sabor u .erari kojem je prisustvovao i jedan Paleolog snano je delovao na umetnike koji su na svojim slikama ovekoveili vizantijski tip ljudi, njihova dvorska odela i navike! Pjero dela .raneska je u svoje verovatno naipoznatije delo MMIibanje CristaMM ugradio snaan utisak koji je na njega ostavila vizantijska kultura, naslikav i 3ovana &$$$ Paleologa kako sedi u dubini scene, s leve strane slike!
47
" drugom delu stolea, kada je Jarigrad ve bio u rukama -uraka, stalni priliv vizantijskih inlelektualaca u $taliju odravao je i dalje iv interes italijanskih umetnika za vizantijsku umetnost, arhitekturu naroito! 5ovoljno je spomenuti samo 0ea Alatiosa +rka koji je postao glavni bibliotekar &atikanske biblioteke, bio savetnik pape i koji je intenzivno povezivao +rku i $talijansku umetnost pi ui o slinostima i razlikama me%u njima, da bi se shvatio znaaj dugoronog vizantijskog uticaja na zapadnu Evropu! (ato je veoma znaajno i interesantno zapaziti da se u 0eonardovim skicama i crteima nalaze iskluivo osnove centralnog plana, me%u kojima su najinteresantnije, ali i najsloenije, one nastale variranjem i multiplikacijom osnova vizantijskog tipa i upisanog krsta! "koliko bi se paljivo upore%ivali crtei i skice renesansnih umetnika koji su stvarali do 0eonarda, tada bi se moglo uoiti da su oni gra%evine centralnog plana predstavljali uglavnom na slian nain! Jentralno jezgro gra%evine bilo je upadljivo dominantno nad obodnim elementima koji su postavljeni na glavnim osovinskim pravcima! $zgra%eni su i brojni primeri, me%u njima najilustrativniji su srkva sv !*ebastijana u Mantovi od Albertija i crkva sv! Marije zatvorenice 1*ta Maria delle Jarceri2 u Pratu, od Hulijana da *angala! 0eonardo da &ini je me%utim, na svojim crteima, istraivao veoma sloene planove sa obodnim elementima radijalno raspore%eni oko centralnog jezgra koji se i po horizontali i po vertikali nalaze u odnosima komplikovanije subordinacije, nego to je to sluaj kod prethodnih primera! Pored idealizovanja geometrijskih 'igura, kruga i kvadrata, kao savr enih oblika kojim se 'iziki ostvaruje i simbolika nebeske crkve 0eonardo je centralnom planu davao prednost i iz praktinih razloga! -o je bilo vreme u kojem su vernici u velikom broju odlazili u crvke da slu aju propovedi, da itaju, pevaju i zajedno izgovaraju molitve! -rebalo je oblikovati odgovarajui prostor za brojne uesnike u crkvenim ceremonijama, a pritom obezbediti dobru akustiku i sagledljivost sve tenika, naroito propovednika! ,e avajui ovaj problem, u nekim svojim skicama 0eonardo je posegao i za osnovom tipinog antikog pozori ta, koji je on za ove potrebe pokrio, a u sredinu orkestra je postavio stub koji je trebalo da slui kao propovedaonica! Mnogi poznavaoci 0eonardovog stvarala tva smatraju da tako veliki broj crtea i pisanih komentara predsavlja, ustvari, poetak jednog nezavr enog traktata o arhitekturi! &eoma sloene 'orme gra%evina koje je 0eonardo crtao, a koje su bile te ko izvodljive u praksi tako bi se mogle objasniti kao elementi kojima se on sluio tokom teoretskih spekulacija! Mnogi primeri skicirani su ne samo u osnovi, ve i u izgledu ili preseku a ima i onih koji su crtaki izvanredno, prikazani iz ptiije perspektive! Posmatrajui te crtee, koji verno doaravaju trodimenzionalnu 'ormu zami ljenih gra%evina moe se samo aliti to nijedna od tih sloenih struktura ne krasi u stvarnosti neki od gradova u kojima je 0eonardo boravio! Me%u kolegama na koje je nesumnjivo uticalo njegovo razmi ljanje o gra%evinama centralnog plana posebno se istie 5onato @ramante, koji je bio najotvoreniji za primanje uticaja! "stvari, iz njihovog stvarala tva moe se zakljuiti da je uticaj bio obostran! @ramante je svakako 0eonarda podstakao da se on pone vi e baviti arhitekturom, a 0eonardo je @ramantea, kroz svoje radove, uputio u nove i neobine crtake tehnike kojima su gra%evine centralnog plana dobijale posebnu izraajnost! @ramanteov hrami 1$$ tempietto2 u dvori tu samostana *an Pjetro in Montorio u ,imu izraziti je
48
primer gra%evine centralnog plana i predstavlja jedno o najsavr enijih ostvarenja renesansne arhitekture! Postoji, me%utim, jo jedna mogua linija 0eonardovog uticaja na @ramanteovo stvarala tvo i to na znajno veu i monumentalniju gra%evinu nego to je -empjeto! -o je @ramanteov projekat za crkvu sv! Petra u ,imu, nastao na samom poetku #&$ veka! "ticaj je mogao biti ostvaren na sledei nain! 6ada su se stanovnici Milana razbeali pred .rancuskom vojskom pod vo%stvom Iarla &$$$, koja je osvojila grad, 0eonardo se sklonio u Mantovu, a @ramante je stigao u ,im i tamo se brzo nametnuo kao arbiter u oblasti graditeljstva! Nama su poznati njegovi crtei osnove za crkvu sv! Petra kao i medalja na kojoj je bilo prikazano projektovano ali nikada izvedeno proelje te gra%evine! Ako se sada uporedi osnova crkve sv! Petra sa jednom skicom koju je 0eonardo napravio dok su jo svi pomenuti umetnici bili u Milanu, tada se odmah namee nesumnjiva slinost polazne koncepcije! -o bi se moglo tumaiti kao op ti interes za gra%evine centralnog plana, ali ne ukoliko znamo podatak da je @ramante gradio oltarski prostor crkve *anta Maria dele +racije, koja se nalazila u sredini samostana u ijoj trpezariji je 0eonardo istovremeno slikao uvenu -ajnu veeru! @lizina dva umetnika bez sumnje je izazvala i bliskost njihovih stavova pa stoga nije neobino da se @ramante moda prisetio skice koju je video kod 0eonarda i kasnije je razradio u sloenu osnovu crkve sv! Petra! 5ruga s'era 0eonardovog interesovanja bile su proporcije ljudskog tela! Njegovo suvereno poznavanje anatomije 0judskog tela svakako je doprinelo nepogre ivom oseaju za odnose pojedinih delova ljudskog tela! -ome je doprinela jo jedna injenica! #& vek je bio vek u kojem su umetnici bili zalu%eni &itruvijevim tekstom koji je u to doba bio preveden i koji su komentarisali svi renesansni teoretiari! &itruvije je u svojoj $$$ knjizi, u kojoj daje uputstva o gradnji hramova besmrtnim bogovima, dao svoje obja njenje odakle potie simetrija hramova! Po njemu svi hramovi moraju posedovati simetriju i proporcije koje daju pravilnu kompoziciju gra%evine, pri emu se me%u pojedinim delovima uspostavljaju takvi pravilni odnosi koji se nalaze kod dobro gra%enog oveka! Praktiari su pri izgradnji svojih gra%evina neposredno primenjivali njegova uputstva! Prikljuujui se nizu svojih savremenika, i 0eonardo je nacrtao svog uvenog, L&itruvijanskog ovekaMM na jednom listu, ali u dve kombinacije i odnosa, kao Lhomo ad BuadratumL i kao MMhomo ad circulumMM! Njegov komentar je bio sledei ) L5obro gra%eni ovek sa ispruenim rukama i nogama treba savr eno da se upi e u najsavr eniju geometrijsku 'iguru krug ili kvadratMM! -o je bilo sasvim blisko iskazu iz teksta 0uke Paodija matematiara i 0eonardovog prijatelja koji je na poetku svog dela L5e 5ivina proporcioneL napisao) LPrvo emo govoriti o proporcijama oveka zato to iz ljudskog tela proizlaze sve mere i njihovi nazivi i me%u njima se mogu naci vi odnosui i proporcije kojima @og otkriva najdublje tajne prirodeMM! " skladu sa navedenim mi ljenjem, Gezarjano je tvrdio da uop te nije te ko graditi stambenu arhitekturu, ali da je onaj koji podigne crkvenu gra%evinu Lsa svim, pripadajuim delovima koji su dobro proporcionisani i uskla%eniL ravan MMpolubogovimaMM!
49
,EONARDO DA VINDI O UR!ANIE)U I URE9EN+U OKRUHJA Moda je oblast urbanizma 0eonardu bila ak i draa od same arhitekture pojedinanih gra%evina! &erovatno zato to je urbanizam, pored arhitektrure podrazumevao poznavanje niza drugih disciplina, kojima se 0eonardo bavio, kao to su politika, sociologija, tehnike inovacije i dr! Njegovo interesovanje je bilo veoma iroko, zaokupljale su ga teme od ure%enja prirodnog predela do detalja arhitektonskih re enja! Problemima urbanizma najvi e se bavio nakon velike kuge koja je vladala 9=F=PF;! godine i pomorila treinu stanovnika milanskog vojvodstva! "asnut tim injenicama 0eonardo je poeo da razmi lja o unapre%enju grada kako bi se posledice prirodnih nepogoda i bolesti sveli na minimum! &eina tih crtea se danas nalazi objedinjena u 6odeksu osam, pohranjenom $nstitutu .rancuske u Parizu! " tom rukopisu nalazi se veina crtea sakralnih gra%evina koje je on tako pomno istraivao! 0eonardo je izneo nov koncept planiranja grada zasnovan na decentralizciji 'unkcije, separaciji razliitih tipova saobraaja, urbanom razvoju i higijeni! "lina mrea je bila ortogonalna, grad obavezno postavljen uz vodenu povr inu, bez obzira da li se radi o reci, jezeru ili moru! &oda je bila neophodna kako bi se mogli sprovesti kanali koji su gradu osiguravali istou i sveinu! 6ao obrazloenje takvog plana, evo jednog pasusa kojim je 0eonardo tumaio za to je strukturu grada postavio na dva nivoa) MM"lice m su ? braa vi e od ulica ps, i svaka ulica mora biti >: braa iroka i mora imati pad od pola braa od ivice do centra! " tom centru na razmaku od jednog braa sukcesivno se otvaraju rupe jednog braa duine i jednog prsta irine kako bi kroz njih mogla ki nica da se odvodi u drenane kanale koji se nalaze u nivou donje ulice ps! Na obe strane, du cele ulice treba da bude po jedan portiko irine ? braa na stubovima! -reba razumeti da tako svaki onaj ko poeli da pre%e celu duinu ulice na gornjem nivou koristi portik za tu svrhu, a to isto moe uraditi i u donjoj ulici! 6roz gornje ulice ne mogu prolaziti kola ili druga vozila, jer su one namenjene boljem sloju ljudi! 6ola i druga sredstva prolaze kroz donje ulice radi snabdevanja obinih ljudi! *vaka kua mora le%ima biti okrenuta drugoj ali tale, ekonomske i druge prostorije sa smradom moraju se prazniti kroz podzemne prolaze! ,azmak izme%u jednog i drugog portika mora biti trista braa, svaki portik se osvetljava kroz otvore odozgo! " svakom portiku moraju postojati spiralne krune stepenice zato to kvadratna osnova ostavlja prostore koji se mogu koristiti za nudu! Na prvom zavoju moraju se nalaziti vrata u javni toalet! +ornje ulice poinju jo ispred gradskih kapija! 4vako opisano mesto mora biti pored mora ili neke velike reke, kako bi gradsko smee otpad baeni u vodu, oticali dalje od grada!L Na izvesan nain ovakva koncepcija gradskog tkiva odraava klasnu strukturu njegovih stanovnika! 0eonardo da &ini je, iako nesumljivo osoba koja je u potpunosti i intenzivno ivela gradskim ivotom esto zagovarao miran ivot na selu, u kojem bi puno vremana bilo posveeno razmi ljanju! -ako bi ljudi bili zdravlji, jer su po njegovom mi ljenju stanovnici grada stalno bili MMbole ljiviMM! Nedostatak vremena koje bi mogao posvetiti razmi ljanju o ure%enju grada svakako je uticao na to da brojni crtei nisu bili praeni tekstualnim obja njenjima! 0eonardo se esto zadovoljavao kratkim opaskama kao, na
50
primer L"lica treba da bude iroka kolika, je prosena visina kuaL ili L +ra%evina mora da bude slobodna sa sve etiri strane kako bi se spoznao njen stvarni oblik 10a sua &era 'orma2L! ,EONARDO DA VINDI O INHIN+ERSKI) RADOVI)A Prethodno je ve bilo spomenuto osvajanje Milana od strane .rancuza i razilaenje umetnika i drugih misleih ljudi po celoj $taliji! 3edan deo umetnika krenuo je, na poziv kralja Iarla &$$$, a zatim i 0uja #$$, za .rancusku, ali 0eonardo se tada nije nalaizio me%u njima! &i e od jedne decenije radio je po gradovima severne $talije, najvi e u .irenci, bavei se raznim poslovima koji su mu i li od ruke! -o su uglavnom bile inenjerske konstrukcije u za titi od poplava, izgradnja 'orti'ikacija i izrada vojnih sprava! " tom periodu ostvario je i neka od najblistavijih dela renesansnog slikarstva! -ada su nastale uvene slike @ogorodica sa $susom i sv! Anom i Mona 0isa! (a potrebe &enecije je tokom 9;::! godine projektovao sistem odbrane protiv -uraka, tako to je predloio da se zajaze reke *oa i &ipava, kako bi se poplavila dolina izme%u dana njih gradova +orice i +radi ke! 6ada je 9;:>! godine stupio u slubu Gezara @ordije, postao je njegov vrhovni nadzornik za izgradnju utvr%enja to mu je omoguito da veoma mnogo putuje po ,omanji, "mbriji i delovima -oskane! 0eonardo je to iskoristio da napravi obimnu kartogra'sku dokumentaciju! Nakon deset meseci takvog rada napustio je slubu @ordija i stupio u slubu gradske uprave .irence za koju je trebalo da planira odbranu protiv grada Pize! 6ao i za potrebe &enecije koja se branila od -uraka i ovde je 0eonardo koristio reku kao sredstvo za suzbijanje neprijatelja! 4n je do ao na ideju da skrene korito reke Arno, koja prolazi kroz .irencu i ta skica ga je potakla da zatim dalje razmi lja o izradi kanala kojim bi povezao .irencu sa morem! Plovni kanal trebalo je da bude prokopan kroz oblasti Prato, Pispoja i *aravaje, tako da skrenuti tok reke Arno povee sa -irenskim morem! " to vreme, gradovi koji su se razvijali na morskoj obali bili su veoma bogati i moni, zbog trgovakih veza koje su ostvarivali jednostavnije i neposrednije nego gradovi u dubini kopna! (ato je znaaj ove ideje za .irencu bio veliki, ali naalost ona nije ostvarena kao ni veina drugih domi ljanja visprenog da &inija! &reme od 9;:?! do 9;9D! godine 0eonardo da &ini je ponovo proveo u Milanu, ali ovoga puta do ao je na poziv 'rancuskog guvernera Iarla dMAmboaza! 6ao i u prethodnom periodu njegovog boravka u Milanu, bio je obuzet istraivanjima razliitih arhitektonskih osnova, a posebno se bavio projektom nadgrobnog spomenika 5ian%akoma -rivulzija, koji je danas poznatiji po predlogu za konjaniku skulpturu nego po arhitektonskim oblicima! &azari opisuje odlazak 0eonarda da &inija u .rancusku kao posledicu netrpeljivosti koja je vladala izme%u njega i znatno mla%eg Mikelan%ela! -o umetniko suparni tvo je zapoelo jo 9;:D! godine! za vreme kada su obojica dobila posao od *injorije u .irenci, da zidnim slikama ukrase dvoranu za zasedanje gradske uprave u uvenoj Palaco &ekjo 1Palazzo &ecchio2! 0eonardo je tada, kao temu izabrao bitku kod Angijarija, a Mikelan%elo bitku kod 6a ina! -o takmienje se izgleda nastavilo i dalje, pa kada je papa 0av #, koji je od 0eonarda oekivao naruenu sliku, pozvao i Mikelan%ela u ,im,
51
0eonardo je uvre%en oti ao u .rancusku! 6ako god da se odvijao 0eonardov odlazak u .rancusku, njegov dolazak u nju 9;9?! godine je bio trium'alan! 6ralj .ransoa mu je dao na raspolaganje dvorac Amboaz koji je bio kraljevska rezidencija! 0eonardu da &iniju je bila dodeljena titula MMPrimier per'ete, architette et mechanicien du ,olMM i bili su mu obezbe%eni izvanredni uslovi za rad, to je on iskoristio posvetiv i se najvi e naunim istraivanjima! -o je bio period kada je 'rancuski dvor upoznajui na izvoru, kroz osvajanja, italijansku kulturu poeleo da to bre i to temeljitije uvede italijansku renesansu u svoju sredinu! *voj doprinos 0eonardo je dao projektujui potpuno nov grad, ,omoranten, za majku kralja .ransoa $! +rad je trebalo da bude podignut na istoimenom kanalu, koji je trebalo da spaja reke ,onu i 0oaru! Pored tog povezivanja, uloga kanala bila je da pokupi vodu koja bi se u njega drenirala iz okolnih movara! $su ivanjem terena stvorili bi se uslovi za ure%ivanje parkova, vrtova i ba ti! Jrtei sa ,omorantena nesumljivo predstavljaju razradu i variranje ideje koju je 0eonardo ve izneo i istraivao prilikom izme tanja reke Arno, tako da je teta da nijedan od predloga nije ostvaren! -o je sve ostalo samo u skicama isto kao to su u crteima ostala istraivanja pojedinih arhitektonskih elemenata, npr! spiralnih stepeni ta! Predlozi za stepeni ta koja e biti izvedena tako da se onaj koji se penje uz stepenice i onaj koji se spu ta niz njih ne mogu videti bili su omiljena tema u vreme kada su na dvorovima vladari i njihova pratnja negovali posebne norme pona anja, kada su tajni sastanci, ljubavi i zavere bili sastavni deo svakodnevnog ivota! -aj crte, odnosno ideju, me%utim, dobro su iskoristili drugi graditelju koji su takva stepeni ta ugradili u niz kraljevskih dvoraca du reke 0oare! 5vorac Iambor je bio prvi me%u njima! 4stalo je nerazja njeno ko ga je projektovao! Pominju se Pjetro da 6ortona, 0eonardo da &ini i Hakomo dela ,obija! ,EONARDO DA VINDI > KRAJ RAE)I",+AN+A I 0RTAN+A &eliki mislilac, radoznalog i mladog duha, umro je daleko od $talije, >! maja 9;9E! godine u dvorcu 6lu! &azari pi e da je neposredno pred 0eonardovu smrt do ao da ga poseti sam kralj .ransoa $, na ijim rukama je i umro! &e tada je njegova smrt raalostila sve one koji su ga poznavali! $z brojnih izvora poznato je da je 0eonardo da &ini bio izuzetno prijatna osoba, uverljiv u odbrani svojih ideja, odan prijatelj, iroka srca i plemenit prema ostalima! Njegovi brojni talenti, sposobnosti, znanja, ve tine uinile su ga poznatim i uglednim jo za ivota! 4 tome svedoe stihovi i lepe rei njegovih savremenika! 4d tada pa do danas interesovanje za njegovo stvarala tvo nikada nije prestajalo, povremeno je tinjalo, razgorevajui se u pojedinim periodima, postupno se irilo i danas nema na svetu arhitekte koji nije bar jednom vebao ruku crtajui po 0eonardovim uzorima! 6ada bi se pratila razvojna linija pojedinih ideja koje su se na 0eonardovim crteima ili u njegovim tekstovima pojavile po prvi put ili kao sinteza istraivanja i teoretskih razmatranja njegovih prethodnika i savremenika, tada bi ona do danas bila neprekinuta i ne bi se mogao nazreti njen kraj! Njegova razmi ljanja, ipak, jo uvek nisu u veoj meri dostupna svim arhitektima! (avisimo od onih srenika kojima je dozvoljeno da listaju kodekse
52
sa crteima i tekstovima u &indsoru, Parizu, ,imu, Milanu i prenesu nam deli snage 0eonardovog duha! RENESANSNA ARHITEKTURA U EVROPI Engleska, .rancuska, Nemaka i Ipanija, kao i druge zemlje Evrope imale su sasvim drugaiji razvojni put u umetnosti tokom #&$ i #&$$ stolea! -ek poetkom #&$ veka poela se napu tati gotska tradicija u gra%enju i iskazan je interes za novi stil, italijansku renesansu! &e u #& veku kroz Evropu se protegao humanizam, a pronalazak tamparske prese pospe io je irenje novih ideala! (a razvoj umetnosti bilo je vano da se 'ormiraju u okviru odgovarajuih dru tava bogate mecene koje e naruivati izgradnju gra%evina i potpomagati umetnike! $z drugih delova Evrope poela su prvo retka i sporadina putovanja u $taliju, a zatim su evropski umetnici poeli sve due da borave u $taliji! Guveni nemaki slikar Albreht 5irer boravio je u $taliji 9;:?! godine i otada je poeo na svojim slikama da dodaje elemente italijanske ukrasne plastike! (a razliku od zapadnih zemalja, treba istai da su zemlje istone Evrope bile znatno spremnije da prihvate renesansne ideje! -o se odnosi na Ma%arsku, ,usiju, @ohemiju 1Ge ku2, Poljsku i Austriju! Pre polovine #& veka u @udimu su ve bile gra%ene kue Lad $talicorum aedi'itiorum sKmmetriamL! 6ralj Matija 6orvin, koji je bio oenjen enom iz Napuljske vladarske kue, pozivao je i dovodio graditelje, zidare i skulptore! 3edan od italijanskih umetnika bio je Aristotele .ioravanti iz @olonje, koji se u Ma%arskoj malo zadrao! 4n je oti ao dalje, do Moskve, i tamo je stvorio karijeru gradei crkvu "spenja @ogorodice 1od 9=<;! god!2! " Evropskim zemljama je, znai, poinjalo strujanje renesansnih ideja u trenutku kada je u $taliji dostignuti vrhunac zrele renesanse ve bio pro ao! -o je imalo odre%ene posledice! Fra&/u$#a -okom razvoja romanike i gotike delovi .rancuske su se, u politikom smislu, postupno ujedinjavali i konano je Pariz postao glavni grad .rancuske kraljevine, odakle je zraio glavni umetniki uticaj! *til je zato bio homogeniji nego u malim, razbijenim dravicama italije! Pariz je me%utim, bio daleko od italije i to je uslovljavalo ka njenje ideja! .rancuzi su se sa renesansnim idejama znatno zbliili kada su, pod Iarlom 16arlom2 &$$$ krenuli u rat protiv italijanski dravica 9=E=! godine! $z bitke u bitku 'rancuska vojska se spu tala niz Apeninsko poluostrvo, sve do Napulja! -o je bila prilika da 'rancuski plemii na licu mesta vide renesansne oblike! $stovremeno iz $talije su povremeno odlazili pojedini umetnici u $taliju 1na primer, braa 3usu u grad -ur2! 5vor 'rancuskog vladara postao je steci te okupljanja svih obrazovanih intelektualaca toga doba! 5olina reke 0oare postala je prostor gde su se koncentrisali dvorci plemia! -u su sve e e bili pozivani italijanski umetnici koji su se okupljali u tzv! kole, u dvorcu u Amboazu, a zatim u dvorcu @loa, u gradu -uru i najzad u dvorcu u .onteblou!
53
" .rancuskoj su due vremen boravili italijanski arhitekti i slikari Hulijano da *angalo 19=E;! god!2, .ra Hokondo 19=E; /9;:;2, 5omeniko da 6ortona /@okadoro 19=E;!/9;=E2, zatim $l ,oso .jorentino, Primatio, Andrea del *arto, *ebastian *erlio 19;=9!/9;;=!2! 4vaj poslednji je na irenje ideja, naroito svojim teoretskim radovima, uticao nakon povlaenja .rancuza iz $talije! 0eonardo da &ini je, tako%e, jedno vreme iveo u Ambozu, gde je i umro 9;9E! godine! *vi ovi $talijani, i mnogi drugi, nepoznati, pomogli su da se stvori u .rancuskoj jedan speci'ian lik arhitekte/projektata, koji vi e nije izvo%a i nema ni zajedniki jezika sa onima koji grade prema njegovom projektu! (a izvo%enje su bili zadueni domai, 'rancuski, graditelji! -ako se stvorio duboki antagonizam izme%u $talijana / arhitekata i .rancuza 7 izvo%aa! -o je zatim bilo prevazi%eno na taj nain to su 'rancuski majstori veoma brzo uili i prihvatali italijanski arhitektonski jezik! Primenjivali su ga, me%utim, tako to su ostvarili jedan originalni stil koji se nalazi izme%u gotike i italijanske renesanse! 4vaj proces trajao je dosta dugo i tek krajem #&$ veka utemeljeno je ono to bi se moglo nazvatl nacionalna 1.rancuska2 verzija renesanse! (a to su najzasluniji bili Pjer 0esko 1Pierre 0escot, 9;9:!/9;<F!2, Xan +uon 13ean +oujon, vajar, 9;:;!/9;?F!2 i .iliber de 0orm 1Philibert de lM4rme 9;9>!/9;<:!2! 4vaj poslednji bio je znaajan teoretiar u oblasti arhitekture! Pored dru tvenih uslova, postojali su i neki drugi razlozi koji su arhitekturu u .rancuskoj izdvojili od italijanskih uzora! +eolo ka struktura tla bila je takva da je glavni materijal bio, kamen! 6limatski uslovi bili su znatno o triji, pa su uslovili znatno strmije krovove, velike dimnjake! 6rov je tako postao veoma vaan motiv u oblikovanju objekta! " hronolo kom smislu uoavaju se tri 'aze) /6raj #&/poetak #&$ veka, kada se kombinacija gotskih i renesansnih elmenata pojavila van gradova, uglavnom na dvorcima du reke 0oare! -aj se period poistoveuje sa tzv! 0oarskom kolom! Pored niza drugih dvoraca 1Ienanso, Ezej/le/,ido2, posebno se istie dvorac Iambor! *matra se da ga je projektovao 5omeniko da 6ortona! Po obliku je to jedan polu'orti'ikacioni kompleks, u osnovi dva kvadrata upisana jedan u drugi! 4snova je potpuno simetrina! 5vorac spolja, ipak deluje srednjovekovno! Posebno su dobro izvedene uvene dvostruke spiralne stepenice! Na krovu je postavljena jedna 'antastina zbirka dimnjaka izvanredno ma tovito komponovanih i objedinjenih! /9;9;!/9;>;! god! 5rugi period je kasna vladavina .ransoa $, kada je bilo izgra%eno novo krilo na dvorcu @loa! Prvi vei motiv koji je usvojen bilo je ra lanjavanje 'asada superponiranim pilastrima kao kod Albertijeve palate ,uelaj u .irenci! *vi elementi bili su preuzeti iz sevrenoitalijanske renesansne! /-rei period je vladavina kralja Anrija $$, kada je do lo do konanog prelaza od italijanskih na 'rancuske graditelje! -ada je 0uvr de'initivno postao kraljevska rezidencija i poeo je da se dogra%uje! E&.l%$#a -radicionalna arhitektura u Engleskoj bila je gotika i ona je nastavila da utie i dalje, obeleavajui svaku sledeu arhitektonsku epohu u Engleskoj
54
nacionalnim karakterom! (bog udaljenosti od $talije zaetak renesansne arhitekture, koja je dolazila preko .rancuske i Nizozemske dosta je kasnio! ,eligijske promene koje su u Engleskoj bile zapoete poistoveene su sa periodom renesanse! *talna prepirka rimskog pape i kralja Cenrika &$$$ izdvojila je samostalnu englesku crkvu iz okrilja katolike crkve! Manastiri su propadali, njihova imovina je bila razdeljena! 6arakter nove crkvene zajednice je bio takav da nije bilo potrebe da se grade nove crkve! Aktivna izgradnja crkava poee ponovo tek u kasnom #&$$ veku! 6rajem #& veka iskazano je interesovanje za arhitektonsku teoriju, tako da je preveden tekst &itruvijevih 9: knjiga! Ne to kasnije poele su da se tampaju i knjige prirunika za umetnike zanatlije! (a monumentalne gra%evine prevashodno je kori en kamen, a zatim i opeka! 4 tra klima uticala je na to da se neki elementi prilagode potrebama podneblja! 6ako bi se dobilo to vi e svetlosti probijani su veliki prozori, znatno vei i e i nego u $taliji! +rejanje, naroito u bogatijim kuama, zahtevalo je postavljanje dimnjaka u svakoj prostoriji koja je imala kamin! Postepeni prelaz predstavljale su gra%evine u gotskom stilu sa elementima renesansne arhitekture za vreme kraljice Elizabete 19;;F!/9?:F!2! 4sea se uticaj ideja iz .rancuske! +lavni primeri su $susov koled i biblioteka @odlijen u 4ks'ordu i -riniti koled u 6embridu! (a vreme vladavine kralja 5emsa 19?:D!/9?>;!2 renesansa je uzela maha! I&di.o DLou&$!
55

Novi Vek Renesansa

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Novi Vek Renesansa

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

Prof. dr Naa Kurtovi-Foli NOVI VEK-PREDAVANJA ARHITEKTURA RENESANSNO DO!A

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

NOVI VEK Arhitektura renesansnog doba

You might also like