Doi e vreme u kome e se bolest smatrati sramotom, jer e ovek shvatiti da ona nastaje dejstvom pogrenih misli.

Vilhelm fon Humbolt

Sadraj

1. KRATKA ISTORIJA HIPNOZE Drevne prakse hipnoze.............................................................................18 Sumer - ndija - !gipat - "rka - #im -$ipnoza i hrianstvo - %ara&elzus - nkvizi&ija 'd magnetizma do naune hipnoze..........................................................() *tanasius +irer - ,aksimilijan $el - -. *. ,esmer -'pat -aria - D.ems /rejd - *. *. 0ibo - polit /ernhajm -1ansijska kola Sigmund -rojd - !mil +ue - 2. ,. 3arko -%arika 3kola -1. # %avlov -1. $. 3ul& - 0. ,. 0e +ron 2. UVOD 3ta je hipnoza4........................................................................................(5 %rimer hipnoze - De6ini&ija hipnoze - $eterohipnoza, autohipnoza - 7akon takastog re6leksa - ,unjevita hipnoza -Dejstvo hipnoze - 1egativno zavaravanje ula - %ozitivno zavaravanje ula - Su.ena svest - #azlika hipnoze i sna -8injeni&a o hipnozi 3ta je sugestija4......................................................................................91 De6ini&ija sugestije - $eterosugestija, autosugestija - #ealiza&ija u podsvesti - Sugestibilni ljudi - Svesne i nesvesne sugestije -Sugerie se samo ono to mo.e da se predstavi - Slika predstave -1auiti kako da postignemo uspeh - +ako pojaavamo dejstvo sugestije - Direktne i indirektne sugestije - :slovljena sugestija -Sumnja, najvei neprijatelj - ;era u samog sebe - 1ekoliko ogleda sa sugestijom - Sutina sugestije Da li je hipnoza opasna4..........................................................................95 1ezgode kod starosne regresije - /lokada u autohipnozi -:kidanje blokade - Dajji primeri - *utoriteti im<ju re

=ehnike ispitivanja podsvesti....................................................................9> +arpenterov e6ekat i ideomotoriki zakon - 'gledi sa klatnom -+ako se izvodi ogled sa klatnom - %rvi zakon - Drugi zakon -=rei zakon 'dre?ivanje znaenja - %rvi, drugi i trei ogled sa klatnom - %odsvesni pokreti prstiju - %re&iziranje znaenja -'dgovor prstiju Staje oputanje4.......................................................................................@9 Ain i Aang - %ravilno oputanje - 1aini oputanja 3. PRETPOSTAVKE ZA HIPNOZU I TEHNIKE HIPNOZE 0inost hipnotizera i hipnotisanog.............................................................@B #azliita sugestivna snaga - C7arazaD oduevljenjem - 'ekivanje uspeha - +valiteti hipnotizera - n6ormativni razgovor - %rethodne hipnoze - ,uzika i boje - %ost =ehnike uvo?enja u prvu hipnozu..............................................................@8 1. ,esmerovo gla?enje - (. -iksiranje ka.iprsta - 9. %rvi metod levita&ije - @. Drugi metod levita&ije E B. %ritisak ruke o zid E 5. =ehnika podizanja ruke - F. :vrtajna tehnika - 8. Grna taka ->. $ipnoza u hipnozi - 1). Ain sistem -11. =ehnika brojanja -1(. /rojanje od jedan do deset -19. /rojanje od jedan do sto -1@. -iksiranje korena nosa - 1B. =ehnika gutanja - 15. =oplina ruke - 1F. %ilule za hipnozu 18. =ehnika skupljenih prstiju -1>. =ehnika padanja - (). Sugestija toplote - (1. Sugestija uz pomo klatna - ((. /rojanje unazad - (9. %okretne stepeni&e -(@. =ehnika uperaka kose i obrva - (B. C$ipnotikoD ulje -(5. /rzo dejstvo 6otelje - (F. Dejstvo 6rizerske stoli&e -(8. =ehnika korienja korena nosa - (>. %osebna tehnika itanja - 9). Stavljanje ruke na elo i potiljak -91. =ehnika stezanja miia E 9(. Aedan poseban metod %omona sredstva za uvo?enje u prvu hipnozu.........................................5B $ipnoskop - Stroboskop - Droge - 1arkohipnoza -Spoljni signali E Do.ivljaj kao primer 4. KARAKTERISTIKE HIPNOZE Dubina hipnoze.........................................................................................58 Stepeni dubine - 3est stepena hipnoze po 0ibou - =rideset stepena hipnoze po Dejvisu i $azbendu - Sporno stanje hipnoze 8

3est 6aza hipnoze.....................................................................................F1 %ripremanje - +on&entra&ija - 'puStanje - 1aredbe %rodubljivanje hipnoze - /u?enje iz hipnoze - 7na&i koji mnogo govore 5. POSTUPAK U PRAKSI :vodni razgovor......................................................................................F@ %overenje i simpatija - 'dnos - %ozitivni ili negativni uti&aj - dealno stanje mirovanja - %ravilno oputanje - =umaenje tri zakona hipnoze - %ripremna ve.ba medita&ije %rimer uvodnog razgovora.......................................................................F5 :spostavljanje poverenja - 1ema Csukoba voljeD - 1e postoje sporedna delovanja E -aze hipnoze ,etod 6iksiranja......................................................................................F8 zbor odgovarajueg pomonog sredstva - =aka 6iksiranja -:doban polo.aj - 0ini pokuaj - %ojaanje verbalnim sugestijama - Sklapanje oiju ,etod 6as&iniranja...................................................................................F> %ravi polo.aj - %ripremne sugestije - 1apetost iekivanja -!6ekat Conih kapakaD - :vodna sugestija ,etod kontrastnih boja............................................................................81 +ontrastni e6ekat - +ombina&ija tehnika - %ojava komplementarne boje - Sugestija za produbljivanje hipnoze /rza hipnoza...........................................................................................8( 1ajstariji brzi metod - *meriki brzi metod - ,etod brojanja ,etodi velikih majstora...........................................................................89 -ridrih *nton ,esmer - D.ems /rejd - *ugust *mbroz 0ibo - polit /ernhajm - 2an ,artin 3arko - !rnst +remer - !mil +ue -Snaga imagina&ije 1 Duboka hipnoza - 'to ;etertrand - "rupna hipnoza "rosman - #i6atov trik - *l6red /role ndijska hipnoza.......................................................................................>9 -enomen u.eta - ,asovna sugestija - ;e.banje imagina&ije -%renos sopstvene imagina&ije - Do.ivljaj koji zapanjuje -%osthipnotiki nalog - Aedan indijski metod hipnoze - ,etod pritiska prstiju >

6. POSEBNE VRSTE HIPNOZE $ipnoza tele6onom................................................................................>F :govorena re pokree hipnozu - %otrebno je prisustvo tree osobe -%rimer usa?ivanja CokidaaD - /rojanje sa sve veim pauzama -Sugestija nepokretnosti - Sugestija oputanja - 'dre?ena re CokidaD kao apsolutna prisila - $ipnoza tele6onom - %rva hipnoza tele6onom $ipnoza pomou magneto6onske trake ili gramo6onske ploe....................1)) $ipnoza pomou magneto6onske trake kod posebno otpornih osoba *utohipnoza magneto6onskom trakom - +ako shvatamo uzroke problema - /olji uspeh u koli $ipnoza pomou pisma..........................................................................1)1 1apisani okida - ,ogunost greke - 1e.eljene uzgredne pojave $ipnoza pismom se ne preporuuje ndirektna hipnoza.................................................................................1)( $ipnotisanje ljudi otpornih na hipnozu - #e6leksna hipnoza C%renosD bolesti - Ao jedan oblik indirektne hipnoze E Daljinsko dejstvo pomou pa&ijenta-medijuma. "rupna hipnoza.....................................................................................1)@ skljuivanje smetnji - dealna grupa - Duevna CzarazaD u grupi - %rednosti grupne hipnoze ,asovna hipnoza...................................................................................1)5 'd individue do kolektivne due - ,asa istomiljenika -Dejstvo Csna.neD linosti $ipnoza u budnom stanju.......................................................................1)5 1a nju reaguje oko 1B posto popula&ije - $ipnoza u budnom stanju kao posledi&a posthipnotikog naloga Daljinska hipnoza..................................................................................1)F 'gled koji zapanjuje - %ripremna ve.ba misli - =ehnika imagina&ije - :smereno uti&anje - 'gled uvenih magija -%omo pri kon&entra&iji - 'gledi na uli&i - 1ametnuta ili slobodna volja - 'gled doktora Disara $ipnoza medikamentima.................................................... Delotvorni lekovi - 1arkotike smeju da koriste samo lekari
10

11(

%osthipnoza...........................................................................................11( %rividno se radi u budnom stanju - +lasian sluaj - 'gled sa tri osobe - 1alog se izvrava u hipnozi - spitanikovo ponaanje spitanikova sigurnost - Aedan poseban ogled -1admo hipnotikog uti&aja $ipnoza u snu........................................................................................115 Direktan put u podsvest - :spostavljanje odnosa - 2elja da se pomogne - %ozitivne sugestije - %rimer hipnoze u snu - 2elje treba ukloniti a ne potisnuti - ,ravljenje hipnozom u snu $ipnoza 3aputanjem...............................................................................11> zotravanje pa.nje - 'gled - %ogodnost za nervozne ljude 0anana hipnoza....................................................................................11> Direktan kontakt - C7arazaD primerom - Sluaj lanane hipnoze - zjednaavanje snaga $ipnoza magnetizmom...........................................................................1() 3ta je magnetizam4 - /ez magnetizina nema tela E %ozitivno i negativno zraenje - Sabiranje sila - :vo?enje u hipnozu magnetizmom - zotravanje osetljivosti sprekidana hipnoza...............................................................................1(( %rilagodavanje reak&ijama E +ontrolna pitanja - Druga kontrola - =rea hipnoza - Stvaranje uslovnog re6leksa $ipnoza putem televizije........................................................................1(S *meriki pokuSaj - #eak&ije - 0atentna spremnost Duboka hipnoza......................................................................................1(5 +ada se primenjuje duboka hipnoza4 - Starosna regresija -'gledi s budnoSu %razna hipnoza.......................................................................................1(8 $ipnoza mirovanja i nonog sna - GiljH samoodre?enje $ipnoza .ivotinja................................................................................. 1(8 1agonska ukoenost zbog straha -- 'gled s kokoSkama %ostupak pri hipnozi

11

7. HIPNOZA NESUOESTIBI NIH OSOBA $ipnoza de&e......................................................................................19) Sugestibilnost i hipnotibilnost de&e - skljuiti svaku nesigurnost i %rilagodavanje tehnike uvo?enja - %rimer indirektne hipnoze - /olji uspeh u 3koli - Stvaranje uslovnog re6leksa - %rekidanje hipnoze - $ipnoza posle stvaranja uslovnog re6leksa - :vo?enje u hipnozu bajkom $ipnoza starijih ljudi ............................................................................ 199 'snovne sugestije - AoS jedan pouzdan test - ,ir, toplina, sigurnost - %rodubljavanje hipnoze kru.nim pokretima ruke $ipnoza nesugestibilnih odraslih ljudi..................................................... 19B ,otiva&ija za hipnozu Savla?ivanje straha - =ehnika dnevnog sna - granje uloge - :brzano disanje - %okazivanje prave hipnoze -Dalje pripreme - ,asa.a re6leksnih podruja na nogama - =ehnika Cnaelektrisane rukeD :vo?enje u hipnozu Cbio6idbekomD E /io6ldbek kao detektor la.i - +ratak razgovor
,unjevita hipnoza otpornih osoba..............................................................19> ;a.noH CokidaD - zbor re&i k oj a pokree hipnozu - G irupna hipnoza $ipnodijagnoza kod bolesnika....................................................................19>

*ktiviranje superpameiIa - Sugestije u snu - =ehnika Cvodene imagina&ijeD - 1erealne sugestije - %isanje u hipnozi - 7apisnik na magneto6onskoj tra&i - %rimer zapisnika 8. ,'":J1'S= "#*1 G! $ %1'7! 1eobine pojave. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1@9 %oveanje vitalnosti i izotrene Jula - 'gled izo6trenja ula -'pekotina po nalogu - 'gled s opekotinom - $odanje po .eravi&i +ontrolisani ogled hodanja po .eravi&i 0ini do.ivljaji -%rotiv bolova 'bjektivna grani&a.................................................................................. 1@F /ekstvo u bolest - 2elja se protivi delova<ju >. %#*+S* : $!=!#'$ %1'7 *:='$ %1'7 Odnos...........................................................................................148 %rekid veze - %romet odbosa - *utohlraoza teienomKodaoia 12

%rilago?avanje spitaniku.......................................................................1B) 'vladavanje standardnim tehnikama - %rilago?avanje tehnike ispitaniku - %rilago?avanje govora - skljuenje sopstvene linosti C#edak&ijaD uspenih sugestija...............................................................1B1 %a&ijentove .elje - %retvaranje in6orma&ije u .elje - Sre?ena zbirna sugestija - -ormula&ije koje povezuju - Standardne 6ormula&ije - maginarni uspeh - magina&ija kao do.ivljena stvarnost E Sklad glasa i sugestije 1ekoliko uspenih metoda produbljivanja hipnoze...................................1BB +orisna pauza - ;iestruka hipnoza u hipnozi - Druga 6aza hipnoze -/u?enje iz hipnoze - %isanje i govor u hipnozi - $ipnoza u hipnozi ;remenska regresija...............................................................................1BF %otpuna vremenska regresija - Delimina vremenska regresija -Sluaj iz prakse - Seanje prethodnog .ivota =estirajte svoju hipnotibilnost.................................................................1B> ,erodavni inio&i - +ako ispuniti upitnik - :pitnik za testiranjeH da li lako podle.ete hipnozi4 %romena ovekove linosti hipnozom.....................................................151 %romene kod hipnotizera i hipnotisanog - Dve vrste promene linosti :smerena promena odre?enih osobina - %ut u budunost *utomatsko pisanje................................................................................159 ;a.ne pripreme za pisanje E #ukopis pisan tu?om rukom 1!. PROVERA HIPNOZE /lokada oiju.........................................................................................15@ 1alog za sklapanje oiju - %rimena hipnoze bez uvo?enja u hipnozu /lokada ruke..........................................................................................15B 1alog za blokadu ruku - %rovera delovanja sugestije -%ovlaenje sugestije =est padanja...........................................................................................115 %oseban test za ispitivanje hipnotibilnosti - %rimena kod hipnoze u budnom stanju =est sklapanja ruku................................................................................15F %oseban test za ispitivanje sugestibilnosti - %rimena testa u hipnozi - +ombina&ija s posthipnotikim nalogom 19

/lokada pamenja.........................................................................168 Sugestija blokade pamenja - /lokiranje li zamena re&i /lokada govora...................................................................................15> Sugestija blokade govora - %odsvest se ne mo.e nadmudriti -/u?enje iz hipnoze 11. *:='$ %1'7* ;elianstveni metod samopomoi..........................................................1F1 /olest zbog problema - Duevna samoporao - Snaga potrebna za ostvarenje - 'gromna snaga - *utohipnoza putem heterohipnoze -*utohipnoza magneto6onskom trakom koju ispitanik sam diktira -%rovera autohipnoze 'dvikavanje od puS&rjja autohipnozom...................................................1F@ 7avisnost protiv volje - ,agneto6onska traka #e&i upravljene
podsvesti - Sugestija nesklonosti

;itkost autohipnozom............................................................................1FF Debljinu prate problemi - Sugestijom protiv prevelikog apetita *utohipnoza le&i nesani&u...................................................................... 1F8 Sugestija kod nesani&e L %ouzdana pomo kod nesani&e *utohipnoza poboljava uspeh u /koli....................................................18) 1&usp&h u koli zbog pogr&Sno odabranog zanimanja - : voden je u hipnozu - Sugestija - %rekid hipnoze *utohipnoza osloba?a od straha i depresije.............................................. 18( %rimer osloba?anja od straha - %ozitivne sugestije 1e smemo
da budemo nestrpljivi

*utohipnozom protiv alkoholizma..........................................................18@ *lkoholizam je bolest Sugestija protiv alkoholizma - %ojaana sugestija *utohipnoza osloba?a od narkomanke................................................... .185 7la sudbina - Sugestija protiv droge - 1ovi poetak *utohipnozom do bezbolnog poro?aja......................................................188 Strah je uzrok grega i bolova - 1e dozvoliti da se javi zelja za uspehom po svaku &enu - Sugestije na magneto6onskoj trn&i -#uka kao pomoni organ u hipnozi 14

1e bojimo se vie zubara.......................................................................1>) Sugestije sa magneto6onske trake - /lokada svih provodnika bola *utohipnozom protiv glavobolje............................................................1>1 'blikovanje linosti prema linim .eljama - *utomatizam tatine -=erapija - /u?enje pozitivnih oseanja - :speh za svega nekoliko nedelja 'pstipa&ija se lako le&i..........................................................................1>@ Sredstva za ienje tete razmeni materija - 1alog na magneto6onskoj tra&i - Sugestivno oputanje *utohipnoza vam poma.e da budete mladi i lepi.....................................1>B : svako .ivotno doba treba biti mlad - %oveavanje grudi -:pravljanje duhom - Sugestije - %rihvatanje sopstvenog polo.aja - 'putanje je uvek va.no *utohipnozom u srean ljubavni .ivot.....................................................1>8 /ez ljubavi nema sree - %rimena tehnike predstavljanja - Sugestije *utohipnoza poma.e kod stresa.............................................................1>> ;e.bajte svoj organizam -*ntistres sugestije - Stvoriti oseaj pnjatnosti *utohipnozom do boljih rezultata u sportu...............................................()1 :verljivi rezultati ogleda - 1ema opasnosti od prenaprezanja -1alozi - %oveanje oputanja *utohipnoza poveava inteligen&iju i inspira&iju......................................()@ !ksperimenti vredni divljenja - Sugestija i radost ZAK JU"AK 7akoni hipnoze......................................................................................()5 %rvi zakon hipnoze - Drugi zakon hipnoze - =rei zakon hipnoze 'vako uspeva svaka hipnoza..................................................................()F %retpostavke za hipnozu - #edak&ija sugestija - %omona sredstva - :vo?enje u hipnozu - $ipnoza u devet koraka -Savla?ivanje tekoa - %rodubljivanje hipnoze - Sugestija -%auze - :kidanje sugestija - 7akljuni razgovor +ada ne smemo da primenimo hipnozu4.................................................(19

1B

%otpuno zreo ovek u autohipnozi nalazi idealan put ka samome sebi, ime svoje pozitivne osobine mo.e da pojaa, a nepo.eljne da ukloni. %ored toga, primenom heterohipnoze, on mo.e da pomogne svojim savremeni&ima da upoznaju sopstvenu snagu i da je bolje iskoriste. %rvi korak ka mudrosti je spoznaja linih mogunosti. 'bjektivno ispitajte sami sebeM ma kakav bio rezultat te analize, smatrajte ga va.nim stepenikom na putu prema savrenstvu, jer vae pravo Aaje apsolutno savreno.
Prof. dr. Helmut Jansen, dekan medicinskog fakulteta, Rio de aneiro

17

1. +ratka istorija hipnoze

Dr#$%# &ra'(# )*&%+,#

$ipnoza je stara koliko i oveanstvo. Sauvani zapisi klinastim pismom govore nam da su Sumeri, najstarija poznata &iviliza&ija na planeti, ve u etvrtom milenijumu pre nae ere poznavali hipnozu i umeli daje koriste onako kako to i danas inimo. : uvenoj svetenikoj koli u !rehu uva se od pradavnih vremena rukom napisano delo koje je, posle bezbrojnih prepisivanja, danas samo delimino sauvano. 'no sadr.i neoborive dokaze o tome da su posebno obueni sveteni&i-lekari hipnozom leili bolesnike u stanju sna. ;e su tada bila poznata tri stepena hipnotikog stanjaH laka, srednja i duboka hipnoza. : ,anuovom zakoniku, najstarijem sanskritom pisanom delu ndija&a, opisane su sline grada&ije hipnoze. 'vde se govori o budnom snu, o snu sa snovima i o snu koji pru.a zadovoljstvo. *utohip-noza i danas igra veliku ulogu kod mnogih naprednih tehnika joge. $ipnoza je koriena kao terapeutsko sredstvo i u starom !giptu. 1a tzv. !bersovom papirusu, starom tri hiljade godina, opisano je kako su is&elitelji primenjivali hipnozu, postup&ima koji su vrlo slini dananjim. !gipatski sveteni&i bili su istovremeno i narodni lekari. /olesnika bi hipnotisali stavljajui mu sjajne metalne ploi&e ispred oiju, da bi se oi zamorile, usled ega bi nastupio hipnotiki san. 'vde se radilo o poe&ima metode 6iksiranja koju i danas koristimo. %oznata je bila i hipnoza rukama, povezana s odgovarajuim nalozima. =ako u jednoj staroj egipatskoj raspravi pieH C...spusti na njega dlanove da umanji bol u njegovim rukama i re&i mu da e bol nestati.D "r&i su takode poznavali hipnozu kroz san u hramovima. /olesni&i koji do?u u hram morali su da prethodno dr.e odre?ene dijete. %ripreme za leenje nastavljane su mirisnim kupkama i ritualnim pranjima. 7atim bi svetenik priao o ve postignutim izleenjima 18

kako bi ih pripremio za ono Sto je trebalo da dozive, i da bi poveao napetost iekivanja. =ek tada su smeli da prespavaju u hramu. Dok bolesni&i spavaju, sveteni&i bi 3aputanjem u uho prenosili odre?ene sugestije, da bi pod uti&ajem atmos6ere hrama sami aktivirali sop-stvenu snagu is&eljenja. %re nego Sto bi zaspali, bolesni&i su morah obeati da e da izvre sve Sto im bogovi objave u snu. ;erovalo se da prostorije hrama imaju posebnu is&eliteljsku mo. +ad se bolesni&i probude, sveteni&i bi im protumaili snove i ponovo ih opomenuli da posluaju savet bogova. ;e tada je bilo mnogo bolesnika koji ne bi zaspali, kao Sto ih, uostalom, ima i danas. =akvim bolesni&ima bili su na raspolaganju medijumski nadareni sveteni&i, koji su u transu uspostavljali vezu sa bogovima. : uvenom hramu u Del6ima, posveenom *polonu, iznad pukotine u steni iz koje je izbijala para, na zlatnom trono&u sedela je sveteni&a. 'mamljena parom, tonula je u trans i na postavljena pitanja saoptavala savet bogova. %rimena hipnoze u obliku hramskog sna odr.ala se do sredine estog veka nae ere. 7atim su hrianski monasi sve vie poeli da preuzimaju naslede hramskih svetenika, posti.ui udesna izleenja molitvama, svetom vodi&om i motima hrianskih muenika, kao i polaganjem ruku. : tome su uestvovah kraljevi i pape. : Novom zavetu mo.emo proitatiH C%olo.ie ruke na bolesne, i bie im bo lje...D %rvi sauvan zapis o autohipnozi kod lanova monakog bratstva hesihasta na planini *tos, potie iz jedanaestog veka. 'ni su izazivali odre?enu vrstu autohipnoze usmeravanjem pogleda u svoj pupak. 7ato su nazvani om6alo6izi&i ili posmatrai pupka. %ara&elzus N1@>9-1B@1O je pouavao daje presudan 6aktor svakog leenja Cunutranji lekarD. 'bjavio je da su monasi u +orukoj leili bolesnike tako to su im nalagali da gledaju u sjajnu kristalnu kuglu, nakon 8ega su tonuli u dubok san. : tom snu monasi su im davali potrebne sugestije za izleenje do koga je uglavnom i dolazilo. 'vaj oblik lekarske vetine pao je u zaborav tek u doba inkvizi&ije, jer je svako ko je umeo da se koristi ovom vetinom bio izlo.en opasnosti da bude spaljen na lomai kao zagovornik ?avola.

1>

Od -a.%#/*,-a d+ %a01%# )*&%+,#

"odine 15@5. monah *tanasijus +irher N15)5-158)O, u svojoj knjizi E !emnentum "irabile opisuje kako je CzaaraoD pev&a. /ila je to prva nauno opisana pojava takozvane klasine animalne hipnoze, pa je mo.emo smatrati preteom ,esmerovog Cmagnetizmus ani-maliaD. Drugi isusova& i poznati astronom, pro6esor ,aksimilijan $el N1F()1F>(O sproveo je brojne Cmagnetske terapijeD. 'n je pravio magnete u obliku obolelih organa i privrivao ih na obolele delove tela. #ezultati su bili iznena?ujui. 1a ovaj nain izleio je ezdeset do sedamdeset posto bolesnika. =o je -ran&a *ntona ,esmera N1F9@-181BO dovelo do saznanja Cda za izazivanje tih pojava nije potreban nikakav nebeski, mineralni ili metalni magnetizamD. Dovoljno je bilo dejstvo C6luidaD za CmagnetizovanjeD bolesnika, koji je sam stvorio. 1azvao gaje Cmagnetizmus animalisD .ivotinjski magnetizam. S ,esmerom poinje moderna istorija hipnoze. =aj svoj C6luidD prenosio je na bolesnike, gladei ih odozgo prema dole, stoje kasnije nazvano ,,,esmerovim gladenjemD. "odine 1FFB. ,esmerje svim uvenim akademijama poslao &irkularno pismo gde je u dvadest i sedam stavki objasnio svoju teoriju. Svojim senza&ionalnim uspesima u leenju Nuveno je izleenje pijanistkinje koja je oslepela u etvrtoj godini .ivotaO, stvorio je sebi uti&ajne neprijatelje u lekarskim krugovima, tako daje iz /ea morao da pobegne u %ariz, gde je stekao brojne prijatelje i oduevljene pristali&e. ,edu njegove pa&ijente ubrajala se ak i ,arija *ntoaneta i drugi lanovi 6ran&uskog dvora. ,esmer nije pridavao nikakvu va.nost uspavljivanju. Smatrao je daje mnogo delotvornije izazivanje takozvanih ,A&riza ozdravljenjaD. %a&ijenti su obino sedeli oko bazena napunjenog Cnamagnetisanom vodomD. z vode su virile brojne gvozdene ipke za koje su morali da se pridr.avaju rukama. =ato se magnetska struja prenosila sa jednih na druge. *utosugestija, nastala usled napetog iekivanja, doprinosila je stvaranju oekivane krize ozdravljenja. 8im bi jedan pa&ijent zapao u takvu krizu, njegov primer izazvao je krize i kod ostalih pa&ijenata.
20

1a kraljev nalog, 1F8@. godine sastavljena je komisija od dlanova 6ran&uske *kademije nauka koja je odba&ila ,esmerovo uenje, a njegovu teoriju o C.ivotinjsko-magnetskom 6luiduD diskvali6ikovala kao nenaunu. +omisija je rezultate mesmerizma u oblasti leenja pripisala uobrazilji pa&ijenata. ,esmerove pristali&e su uzalud pro-testovale da komisija uopte nije ispitala kako to da kriza ozdravljenja i kod .ivotinja mo.e izazvati sline pojave kao i kod ljudi. -ran&uskim lekarima je ne samo zabranjeno da se bave CmesmerizmomD, ve im je, pod pretnjom ponitavanja diplome, zabranjeno ak i da raspravljaju o toj temi. Drugi vladari, kao bavarski i danski kralj i ruski &ar, dali su nalog lekarima svojih zemalja da teoretski i praktino ispitaju ,esmerovu nauku. =ako je ,esmer, mada je poao od pogrenih pretpostavki, ipak ini&irao da se hipnoza nauno ispita na me?unarodnom nivou, i time postao pretea moderne psihoterapije. Dananju nauku o sugestiji podstakao je portugalski opat -aria N1FBB181>O. %oreklom je bio iz portugalske kolonije "oa, a 1819. godine preselio se u %ariz. : ndiji je prouavao hipnotike pojave, i doao do uverenja da hipnotizeru nije potreban nikakav 6luid za izazivanje hipnotikog sna, kako je to verovao ,esmer, ve da sama sugestija izaziva hipnotiki san. 1jegovi javni nastupi izazvali su ogromnu senza&iju, kao i njegovo delo # uzroka budnih snova u okviru !rou$avan%a $ovekove !rirode, objavljeno 181>. godine, gde je hipnotizera nazvao C&on&entrateurD, a hipnotisanog C&on&entreD, dok je hipnotiki san nazvao C&on&entra-tionD ili Csommeil lu&ideD, lu&idni san. +oristio se jednostavnim metodom hipnotisanja, tako to bi priao bolesniku, otro ga pogledao i odjednom viknuoH CSpavajtePD "otovo pedeset posto pa&ijenata odmah je tonulo u hipnozu. 'vde se radi o pretei Chipnoze zastraivanjemD kojom se kasnije slu.io 2. ,. 3arko. 'dlunim korakom u razvoju hipnoze krenuo je godine 18@1. engleski oni lekar D.ems /rejd N1F>B-185)O, na osnovu ogleda vaj&arskog magnetizera 0a6ontena. +ako su mu pokazane pojave izgledale neverovatne, i sam je poeo da se njima bavi, u nameri da raskrinka 0a6ontena. 7a svoja istra.ivanja koristio je svoju suprugu, svog prijatelja ;okera i svog slugu. znenadio se kada mu je uspelo da ih sve troje uvede u hipnotiki san. :inio je to tako to im je u 21

visini korena nosa pred oima dr.ao sjajno dugme sa svoje kutije sa instrumentima. +ao oni hirurg, znao je da trajno 6iksiranje nekog sjajnog predmeta pred oima izaziva umor. 'vaj vetaki sanje nazvao ChipnozaD, prema grkoj re&i h&!nos' ta znai san. 1a osnovu sopstvene teorije razvio je prilino jednostavan postupak za hipnoli-sanje ljudi i .ivotinja. 1a oko dvadeset santimetara od osobe koju je .eleo da hipnotie, u visini korena njenog nosa, postavio bi neki sjajan predmet, na primer staklenu prizmu. Aednostavnim 6iksiranjem i bez ikakvog verbalnog uti&aja, najee je ve posle nekoliko minuta postizao poetak hipnoze. "odine 18@(-@9. objavio je svoje glavno delo Neurobi!nologi%a, ili !rinci! ncrvnog sna u odnosu na (ivotin%ski magnetizam. ,e?utim, i /rejd je od svojih kolega lekara dobio samo podsmeh i izrugivanje. %ariki lekar *. *. 0ibo je preispitao /rejdove oglede i utvrdio da su ispravni. ;e 1855. godine objavio je knjigu Ve)ta$ki san i sli$na stan%a. 1i ova knjiga nije odmah privukla pa.nju koliku je zaslu.ila. =ek posle mnogo godina, pro6esor univerziteta u 1ansiju, polit /ernhajm N18@9-1>1FO, shvatio je znaenje 0iboovog uenja, a onda i sam napisao pomenuto delo o sugestiji i njenom znaenju, i taj nov metod leenja uveo na medi&insku kliniku u 1ansiju, a zajedno sa 0iboom osnovao C1ansijsku koluD. =ime je poela nauna primena hipnoze. Aedan od uenika 1ansijske kole bio je i Sigmund -rojd, osniva psihoanalize. : isto vreme su na proavanju i korienju hipnoze radili i uveni lekari kao *ugust -orel, i prvi sledbeni&i 1ansijske kole, !mil +ue i 3. /oduin. !mil +ue N18BF-1>(5O razvio je nauku o autosugestiji. 'n je spoznao je daje hipnoza, u sutini, uvek autohipnoza. $ipnotizer izaziva kod subjekta samo manje ili vie sna.nu predstavu nameravanog delovanja, koju onda ostvaruje autohipnozom. 'd njega potie izrekaH C1ae dejstvo ne podstie volja, ve sposobnost imagina&ije.D 1jegov zakljuak je da svako mo.e sam sebe da hipnotie, i pa&ijentima je objasnio da autosugestijom mogu da izlee svoje bolesti. Doslovno je rekaoH C1auite da sami sebe izleiteM vi to mo.ete uiniti. Aa lino nisam jo nikoga izleio. ,ogunost izleenja le.i u vama. %ozovite u po22

mo svoj lini duh da slu.i vaem telesnom i duhovnom zdravlju. /ie tu. 'n e vas izleiti, i biete sna.ni i sreniD +ue je navodio pa&ijente da ujutro i uvee po dvadeset puta sugestivno sebi ka.uH C z dana u dan mi je u svakom pogledu sve bolje i boljeQR 2an ,artin 3arko N18(B-18>@O bio je glavni lekar u parikoj duevnoj klini&i C0a SalpetrijerD i pro6esor patoloke anatomije. /io je me?unarodno priznati neurolog, autor epohalnih radova o .ivanim bolestima. 3arko je bio velik protivnik 1ansijske kole. Smer hipnoze koji je on zastupao nazvan je C%arika kolaD. Suprotnost ova dva miljenja mogla bi da se svede na to daje 1ansijska kola obavljala istra.ivanja sa normalnim ljudima, dok su 3arkoovi pa&ijenti bili duevni bolesni&i. 'n je doao do uverenja da je hipnoza samo vetaki izazvana histerija. Slu.io se razliitim tehnikama, ali je za uvo?enje u hipnozu uglavnom je koristio tehniku zaprepaivanja. =ako je palio eksplozivni pamuk i slu.io se CDramondovom karbitnom svetlouD koju bi iznenada zapalio, ili bi odjednom udarao u glasan gong. %replaeni duevni bolesni&i grupno su zapadali u hipnotiko stanje. 1jegova izreka jeH *Vera%e ta ko%a leci.+ 7a istra.ivanje jednog drugog vida hipnoze zaslu.an je ruski istra.iva . %. %avlov N18@>-1>95O. 'n je svoje oglede obavljao na .ivotinjama. Svojim uvenim ogledom na psu %avlov je rasvetlio so-matsko-duevne pro&ese i dokazao da su hipnoza i sugestija sasvim normalna .ivotna deavanja. =ime je hipnozu konano oslobodio vela tajanstvenosti. %avlov je izveo svoj eksperiment tako stoje psu dao veliki komad mesa i ustanovio da .ivotinja reaguje pojaanim izluivanjem pljuvake. stovremeno je udario o zvono, dobivi time sasvim odre?en zvuk. =o je ponavljao pri svakom hranjenju. %osle nekog vremena, ve je sam zvuk zvona bio dovoljan da kod .ivotinje izazove poja 8ano luenje pljuvake, mada nigde nije bilo nikakvog mesa. 1akon itavog niza ogleda, %avlov je sumirao svoja saznanjaH CSvaki trajni podsti&aj ili podsti&aj koji se sistematski ponavlja i preko nervnih kanala dopre do odre?ene take u mo.danoj kori, pm ili
23

kasnije dovodi do prinudne pospanosti, a zatim i do sna, odnosno hipnoze.D %ri tom je %avlov otro razlikovao nasledene, Cneuslovne re6lekseD, od uslovnih re6leksa, steenih u toku .ivota. 'va nauka o uslovnim re6leksima omoguila je da se eksperimentalno istra.e neka podruja ljudske podsvesti, pre svega automatizovani mehanizmi vieg i najvieg delovanja nerava. 'd savremenih istra.ivaa za nas je u prvom redu zanimljiv . $. 3ul&, koji je razvio poseban metod autohipnoze, takozvani Cautogeni treningD. #e CautogenD potie iz grkog jezika, a znai Conaj koji sam proizvodiD. %rimarni &ilj ovog treninga je oputanje uz pomo kon&entra&ije i uti&anja na samog sebe. *utogeni trening uglavnom deluje putem pojaane kon&entra&ije, oputanjem, vaspitavanjem samoga sebe i jasnim porastom radnog uinka. : toku treninga subjektu dalje uspeva da u sve veoj meri utie na 6unk&ionalne i organske tegobe, poto brojne tegobe nastaju grenjima i unutranjim nemirom. %ro6esor 3ul& je odredio est osnovnih ve.biH

1. (. 9. @.

=e.inska ve.ba Noputanje miiaOM =oplotna ve.ba Npoputanje napetosti krvnih sudovaOM ;e.ba sr&a Nsmirivanje sr&aOM ;e.ba disanja Nsmirivanje disanjaOM B. ;e.ba solarnog pleksusa Nregulisanje trbunih organaOM 5. :sredsredena ve.ba glave Nhladno eloO. %re&izno su odre?eni i polo.aji u kojima treba da se izvodi autogeni trening, i toH 1. 0e.eiM (. polo.aj koji telo zauzima u 6oteljiM 9. tzv. koijaki polo.aj.
1a viem stepenu autogenog treninga dodaje se jo i do.ivjjava-nje slike u kojoj se simboliki ogleda situa&ija onako kako je prihvata podsvest 24

: nae vreme se za znatno proirenje hipnoze pobrinuo 0egli , 0e +ron. 'vaj ameriki strunjak za hipnozu je pouio na hiljade le-kara i psihologa tehnikama medi&inske hipnoze. Svojim delima, pogotovu knjigama ,utohi!noza i Heterohi!noza, upoznao je stotine hiljada itala&a sa jednostavnim ali delotvomim metodima hipnoze, i time uveliko doprineo smanjenju predrasuda protiv hipnoze.

25

-. :vod

Staje hipnoza4
: *6ri&i, dr.ava =anganjika, lekar bela& ustanovio je kod jednog &rn&a akutnu upalu slepog &reva praenu temperaturom od ertdeset stepeni. %o njegovom iskustvu, samo je hitna opera&ija mogla da pomogne. %a&ijent je, me?utim, zaprepaeno odbio da se podvrgne opera&iji. %ozvao je svog plemenskog vraa da ga izlei. ;ra je zdrobio nekoliko biljaka, mrmljajui pri tom nerazumljive re&i, a zatim je ove biljke kanapom privezao oko bolesnikovog trupa. /olesnik je zurio u vraa kao da je hipnotisan. %ri tom je vra polo.io desnu ruku na bolesnikov pupak i rekaoH C=voji bolovi sada nestaju, a s njima i temperatura.D Sutradan je bolesnik bio potpuno zdrav. $ipnotiko sugestivno leenje na a6riki nainje uspelo. Staje ovde hipnoza, a ta sugestija4 < <<S ,oramo priznati da je teko dati tanu de6ini&iju hipnoze, iako smo ve dobro upoznali njene 6enomene. %rava priroda hipnoze, u smislu punova.ne teorije, i danas je nepoznata. stra.ivai su, me?utim, utvrdiili da izme?u budnog stanja i spavanja postoji neka vrsta Cpolovine svestiD. : tom stanju telesne 6unk&ije su smanjene, dok su duhovne aktivne. /ritansko udru.enje lekara N/ritish ,edi&al *sso&iationO ovako de6inie hipnozuH C$ipnoza je prolazno stanje smanjene pa.nje kod pa&ijenta, stanje u kome mogu da se poka.u razliite pojave, same od sebe, ili kao reak&ija na verbalne i druge podsti&aje. =e pojave obuh-vataju promenu svesti ili pamenja, pojaanu osetljivost na sugestije, odgovore i misli koje pa&ijentu u obinom duevnom stanju nisu bliske. zme?u ostalog, u hipnotinom stanju mogu biti izazvane ili potisnute pojave kao to su anestezija, paraliza, ukoenost miia i vazomotorne promene.D (5

: pro&esu hipnoze koju obavlja drugo li&e NheterohipnozaO na oveka se prenosi predstava NsugestijaO koja dolazi spolja, a on je prihvata. /ez prihvatanja i bez odobravanja ove predstave, dejstvo je nemogue. 7bog toga je, kako to brojni pis&i Nmedu njima i 0. ,. 0e +ronO naglaavaju, svaka hipnoza u osnovi autohipnoza, odnosno autosugestija. =akva predstava mo.e 8estim ponavljanjem postati us-lovni re6leks i time deo sopstvene linosti. Da bi autosugestija trajno delovala, va.no je, dakle, da se ponavlja. %o %avlovljevom Czakonu takastog re6leksaD svaki intenzivan trajni nadra.aj, ili nadra.aj koji se monotono ponavlja i preko nervnih kanala sti.e do odre?ene take na kori mozga, pre ili kasnije dovodi do prinudne sanjivosti, uz pretpostavku da njegovo dejstvo ne ometa neki drugi, sna.niji nadra.aj. 7ato bi hipnozu trebalo obavljati u malo zamraenoj, tihoj prostoriji, kako bi ostali podsti&aji bili to vie iskljueni. *ko se viestrukim ponavljanjem neki hipnogeni podsti&aj dovoljno uve.ba, njegovo kasnije dejstvo mo.e u svako doba da se munjevito ponovi, i tada dolazi do takozvane Cmunjevite hipnozeD. +od nje, me?utim, hipnotizer nije uzrok hipnoze, ve se hipnotisani sam hipnotie, poto je hipnotizer u njemu izazvao predstavu o nastupu hipnoze. .o hi!noze dolazi zato )to hi!notisani to o$eku%e. 1e samo da hipnoza mo.e da se obavi samo ako se ispitanik sa tim sla.e, ve bi on trebalo da bude i duboko uveren da mu hipnotizer .eli najbolje. =o subjektivno poverenje, uz oekivanje da hipnotizer radi za njegovo dobro, odre?uje delotvomost hipnoze. %re nego to ponemo sa hipnozom, u pripremnom razgovoru koji e stvoriti atmos6eru razumevanja i simpatije, trebalo bi da uspostavimo vezu s ispitanikom. $ipnoza duboko deluje na itav organizam. 'na mo.e da se ubrza ili uspori disanje i otku&aj pulsa. %ored toga u hipnozi je mogue uti&ati i na sledee 6unk&ijeH luenje .eludanog soka, znojenje, kalja-nje, povraanje, zevanje, kajanje, polne 6unk&ije, menstrua&iju, raz-menu materija, irenje i skupljanje .eni&a, izluivanje mokrae ili stoli&e. %ored toga, hipnozom mo.e da se izazove negativno ili pozitivno zavaravanje ula.
27

1a primer, kod negativnog zavaravanja Jula mo.e se postii da subjekt, ako je dobio takvu sugestiju, ne primeuje neke predmete koji u stvarnosti postoje. *ko nekom sugeriemo da se nalazi u potpuno praznoj sobi i naredimo mu da prede s jednog kraja sobe na drugi, on nee primeti-ti sto koji stoji nasred sobe, jer taj sto za njega ne postoji, pa e udariti u njega. =ako sam jednom nekoj .eni sugerisao da je sama u sobi, mada smo u istoj prostoriji bili i moj prijatelj i ja. 1eko vreme bili smo sasvim mirni. ,e?utim, kada smo poeli da ba&amo jastuke po sobi, .ena se toliko uznemirila da smo odmah morali da prekinemo eksperiment. %oto se malo smirila, ispriala nam je da se silno prepala kada su odjednom, bez vidljivog razloga, po sobi poeli da lete jastu&i, a u sobi nije bilo nikoga ko bi mogao da ih ba&a. %ro6. dr +ra6t-!bing opisao je slian eksperiment. 1ekoj osobi je sugerisao da je odre?eni dr $. otputovao na nekoliko dana. +ada je taj dr $. nekoliko minuta kasnije s upaljenom &igaretom proetao po sobi, ispitanik se skroz zaprepaeno zagledao u .ar &igarete koja se zajedno s oblaiem dima sama kretala po sobi. ;erovao je da se radi o nekom ma?ioniarskom triku. 1a ovaj nain mo.emo da sugeriemo i potpuno slepilo dajui otprilike ovakvu sugestijuH CSve oko vas postepeno postaje tamnije, sve tamnije. Sve se gubi u neprozirnoj magli. =eko da neto mo.ete da vidite. %ostaje sve tamnije, sve tamnije. Sada je postalo sasvim tamno - vi stojite u potpunom mraku i nita ne mo.ete da vidite.D spitanik se ponaa ba kao slepa&. 0ako mo.emo proveriti da se ne radi ni o kakvom simuliranju, ako Cslep&uD na put postavimo neki predmet u koji mora bolno da se udari. Da se ispitanik ne bi prepao, treba mu pre ogleda sugerisati da e to stanje potrajati svega nekoliko trenutaka. 1aravno, sa istim uspehom mo.e da se sugerie i pozitivno zavaravanje ula. %oznat je eksperiment sa igranjem karata. Sugeriemo li oveku u hipnozi daje odre?ena karta oznaena velikom &rnom ta-

(8

kom na pole?ini, on e po pravilu uvek prepoznavati tu kartu i sigurno je izvui iz niza ostalih, mada ta karta uopte nije oznaena. "ovorimo li o hipnozi, onda pri tom uglavnom mislimo na stanje spavanja, na takozvani hipnotiki san. :ostalom, hipnotiko stanje spolja uglavnom i lii na laki san, ali tu ipak ima velikih razlika. $ipnoza je stanje su.ene svesti, ali unutar te ogranienosti mogu da se pojave sve nijanse izme?u dremanja i preterane budnosti %o %avlovu, redovno su su.eni, odnosno blokirani, samo pojedini delovi mozga, a nikada svi. %osredstvom kapilarnog sistema krvnih sudova smanjena je 6unk&ija viih &entara mozga, tako da preovla-duju dublji slojevi ljudskog bia. zme?u sni.enog praga svesti i sna postoji, dodue, izvesna srodnost, ali nikad i potpuna analogija, osim ako hipnoza ne prede u san. :nutranja koenja, san i hipnoza zasnivaju se na istom 6iziolokom pro&esu, jer i za vreme sna ni jedno podruje mo.dane kore ne spava potpuno. Stanje spavanja razlikuje se od hipnotikog sna po sledeim kriterijumimaH

: hipnoziH 1. (. 9. @. B. pa.nja je pojaana i usmerena na sugestijuM pa&ijent uje svaku re i svaki zvukM neznatno je kritianM svest mu je su.ena, ali budnaM postoji vremenska i prostorna orijenta&ijaM 5. zadr.ana je sposobnost pamenja, ako nije izriito sugerisano da se ukineM F. hipnotisanom oveku mo.emo da se obratimo govorom. : snu, naprotivH 1. (. 9. @. B. pa.nje uopte nemaM prihvatanje nadra.aja je praktino onemoguenoM ne postoji kritiki stavM svest je blokiranaM ne postoji orijenta&ijaM 5. pamenje je blokiranoM F. 8oveku ne mo.emo da se obratimo govorom.
(>

: hipnozi je svest uglavnom usmerena ka hipnotizeru. =aj kontakt nazivamo CodnosomD. Dok se podsti&aji okoline povlae, ono to hipnotizer govori dopire u prednji plan svesti, pa hipnotisani to posebno sna.no prihvata. +ritika sposobnost hipnotisanog je znatno smanjena, ali ipak postoji. =o se jasno pokazuje ako oveku damo sugestiju koja se kosi sa strukturom njegove linosti - da se, re&imo, obna.i ili da u nekoga pu&a. : tom sluaju hipnoza se odmah prekida i ovek se budi. %onovimo, dakle, jo jednomH

$ipnoza nema nieg zajednikog sa magijom ili natprirodnim pojavama. (. $ipnoza nije identina s vetakim uspavljivanjem. 1jeni pojedini simptomi su veoma razliiti i zavise od linosti S hipnotizera i od korienih metoda. 9. $ipnoza nije isto to i sugestija, mada znatno poveava sugestibilnost. @. %omou hipnoze mo.emo da utiemo na 6unk&ionalne bolesti, ali i na teke organske smetnje, i to u pozitivnom i u negativnom mislu. B. Dostignuti stepen hipnoze i hipnosugestivnog uti&aja u mnogome zavisi od stanja nervnog sistema hipnotisanog oveka, a pogotovo od njegove psihoaktivnosti ili psihopasivnosti. 5. : hipnozi mo.emo da sugeriemo gotovo svako zavaravanje ula, kako pozitivno, tako i negativno. F. $ipnoza i san nisu identini. $ipnoza je, me?utim, kao i san, sastavni deo .ivota ljudi i .ivotinja. 8. Svako ko mo.e da spava, mo.e da bude hipnotisan. Dubina i simptomi hipnoze razlikuju se od pojedin&a do pojedin&a. >. $ipnoza nije lek koji le&i svaku bolest, ali u ru&i iskusnog hipnoterapeuta pru.a udesnu mogunost da se pomogne bolesnim ljudima.
1.

30

S/aj# (0.#(/*ja2
Sutina sugestije je da se u samom sebi ili u nekom drugom izazove odre?ena predstava u podsvesti. =ako se vrti uti&aj na oseaje, rasu?ivanje i voljne odluke. Sto je predstava jasnija i sna.nija, lake e kod drugih ljudi moi da se probije i du.e e delovati. +ad se neto sugerie drugome, govorimo o heterosugestiji. zazivamo li tu predstavu u sebi, govorimo o autosugestiji. Da bi heterosugestija mogla da deluje, drugo li&e mora daje prihvati kao svoju predstavu i tako je pretvori u autosugestiju. Svaka sugestija, pa i heterosugestija koja dolazi spolja, u stvari je autosugestija. Da nam bude jasnoH sugestija se nikada ne odvija u svesti. 'na deluje samo ako je pomou autosugestije pretvorimo u vizuelnu predstavu. Sve pojave hipnoze su posledi&a sugestije, odnosno autosugestije. Aedan naunik je sugerisao nekoli&ini osoba da su popili litar te-nosti. ako nisu popili ni jednu jedinu kap, ti ljudi su posle toga izba&ili skoro jedan litar mokrae vie nego inae. 'vaj ogled dokazuje koliko duboko sugestija data u hipnozi mo.e da utie na ovekove telesne pro&ese. ,isao je poetak svega. z nje zatim nastaje vizuelna predstava. =ek onda mo.e da se sprovede sugestija. Sva delovanja sugestije, od hipnoze do sugestije u budnom stanju, autosugestije ili heterosugesti-je, samo su mani6esta&ije nae sopstvene vere. =o va.i i za hipnozu, gde se isto tako primaju ili odbijaju sugestije, svoje ili tu?e - ovek im veruje ili ne veruje. =u je uglavnom re o stavu hipnotisanog, odnosno o hipnotizerovoj ubedljivosti. $ipno-tizer mora prvo da u sebi uvrsti uverenje, mora da veruje da e se ostvariti ono to sugerie. 'n mora tano da zna ta hoe i da tu volju to slikovitije predstavi. ma ljudi koji deluju vrlo sugestivno, pa lako mogu da uvere druge. =o su osobe koje su sigurne u svoju sposobnost. 8ovek koji ne veruje u sebe, ne mo.e oekivati da mu drugi veruju.
31

CSugestija je podsvesno ostvarenje jedne idejeD, ka.e pro6. 3. /o-don. %o re&ima poznatog psihologa -ri&a 0amberaH CSve to duevno utie na nas je sugestija, jer u trenutku kada podlegnemo duevnom uti&aju, rada se vera koja tom uti&aju odgovara.D 8itav na .ivot odre?en je svesnim i nesvesnim sugestijama. Da nije tako, svaka propaganda bila bi suvina. ,e?utim, ne samo to spolja neprekidno utiu na nas, ve i mi sami stalno na sebe utiemo. =a autosugestija ili uti&anje na samog sebe neobino je va.na za na .ivot, jer svakom svojom milju oblikujemo svoju linost, a time odre?ujemo i svoju sudbinu. 7ato ne bismo nikadaTsmeli da razvijamo neku negativnu misao, a pogotovu ne bismo smeli neto negativno da izgovaramo. Svaku negativnu misao koja se u nas uvue moramo odmah da zameoimo pozitivnom milju, pre nego to negativna uspe da nam nanese neku tetu. Dokle god ne kontroliemo svoje misli i nismo svesni njihove neizmeme snage, mi im se nemono preputamo. +ada nauimo da misli usmeravamo po slobodnoj volji, tu snagu mo.emo da iskoristimo premajivojim .eljama. 'va spoznaja mo.e da bude posebno va.% na za na .ivot<Sprovo?enje svesne sugestije znai prevaspitavanje samoga sebe i verovanje u ostvarenje onoga to ovek .eli da postigne. #azborit ovek nee ni pokuati da poveruje u neto to je potpuno nemogue. +o poznaje zakone sugestije i ovlada njima, ne samo to se mo.e sauvati od neuspeha, ve i svesno posti.e uspehe. ;a.no je da pri 6ormulisanju sugestije uvek po?emo od sposobnosti uobrazilje osobe na koju nameravamo da utiemo. Aer, sugestija mo.e delovati samo ako je pretvorimo u razumljiv vizuelni utisak. 1aa podsvest ne govori re&ima, ve slikama. ntenzitet ove predstave odre?uje emo&ija koja je prati. Deluje samo ono to sami sebi mo.emo da predstavimo. 1a primer, pri disanju vizuelno predstavimo sebi kako sa svakim dubokim udisajem primamo u sebe svezu snagu. %redstavimo sebi, dalje, da se ta snaga raspore?uje po itavom telu i da nas sasvim 32

ispunjava. %ri izdisanju, predstavimo sebi da izba&ujemo sve to je loe, istroeno i nekorisno. ;e posle deset dubokih udisaja prime-tiemo kako data sugestija poinje da deluje. ,e?utim, ne zaboravimo da sugestija mo.e da bude nezavisna od logike. %ostoje brojne sugestije koje su izuzetno delotvorne, a sasvim nelogine. :speh ne donosi loginost neke sugestije, ve savrenstvo vizuelne predstave. S obzirom da svaki ovek mo.e da veruje, svi ljudi su sugestibilni. 1ajsigurnije sredstvo da se pojaa dejstvo neke sugestije je njeno ponavljanje. Svaka sugestija mora da bude jasno 6ormulisana. 1e srne da se dopusti mogunost pogrenog razumevanja, jer ogledna osoba obino ispunjava sugestiju prilino doslovno. 1e treba odabrati vie od tri sugestije pri svakom sugerisanju, ali ih zato treba ponoviti nekoliko puta. %ostizanje uspeha mo.e da se naui. ;izuelnom predstavom uspeha, on ve poinje. neuspesi su reak&ije koje mogu da se naue. +o se poistoveuje sa svojim neuspesima i ka.eH ,Aa to ne mogu da uinim, ja sam takav, to mi ne le.iD, taj ne samo daje zaista takav, ve e takav i ostati. +od hipnotisanog oveka, sugestijom emo&ionalno naglaenih do.ivljaja mo.emo da izazovemo jako ubrzan puls, povien krvni pritisak, pojaano znojenje i pla, a samo sekund kasnije, glasan smeh i vedro raspolo.enje. Sugestijom mo.emo da utiemo i na pokrete koji ne podle.u naoj volji i time postignemo dublje disanje, redovniju stoli&u, bezbolan poro?aj i uklanjanje nesani&e. Dejstvo sugestije zavisi od nekoliko inila&a. 1. ndividualan metod osobe koja daje sugestijuH 0inost onoga ko sugerie vri sna.an uti&aj na ispitanika. 'vaj uti&aj se ne stvara samo izgovorenom reju, mada je veoma va.no )ta se ka.e i kako se ka.e. Sugestiju mo.e da pojaa ili oslabi dr.anje onoga koji sugerie, njegova odea, pokreti, a pre svega njegova unutranja sigurnost. (. 0inost osobe s kojom se vri ogledH Sugestija mora uvek da se 6ormulie polazei od sposobnosti uobrazilje osobe na koju .elimo da utiemo. 'no to na nekoga 33

deluje izrazito sugestivno, na dragoga, pod odre?enim okolnostima, uopte ne utie. 9. Sadr.aj sugestijeH *ko je sadr.aj sugestije u suprotnosti sa linou osobe na koju se utie, realiza&ija se odbija. 7ato se oblik sugestije, a pre svega njen sadr.aj, moraju uskladiti sa biem ispitanika . Sugestije mogu biti direktne i indirektne. Svest esto odbija direktnu sugestiju. ndirektna sugestija lake izbegava &enzuru razuma sklonog kriti&i, pa se zato lake prihvata i slua. %ri indirektnom obliku sugestije subjekt ne zna da mu se neto sugerie. =ako majka mo.e dati nemirnom detetu Csredstvo za spavanjeD koje je u stvari samo bezazlena bombona. Dete veruje da e bombona delovati. *ko ovek, posle napornog dana, proba da sam sebi sugerieH C+ad izbrojim do tri biu odmah potpuno odmoranD, takva sugestija se verovatno nikad nee ostvariti, jer svest umornog oveka ne .eli da poveruje u to. ,e?utim, ako u istom polo.aju sam sebi ka.emH C dem pod tu. %osle tuiranja u ponovo biti sve. i odmoranD, mogue je pretpostaviti da e u ovom obliku sugestija da se ostvari. Dokle dopire dejstvo uslovljene sugestije vidimo u knjizi dr !rvi-na 0ika /uda medicine. Dr 0ik o sebi ka.eH C: uzrastu od devet ili deset godina izbile su mi po akama brojne bradavi&e. +ada sam jednom prilikom kolski raspust proveo na selu, neka devojka je na meni sprovela kum za uklanjanje bradavi&a tako to je uzela kona& i nad svakom bradavi&om vezala vor. +ona& je zatim zakopala na mestu gde se voda s krova slivala kroz oluk. C+ada kona& istruneD, rekla je devojka, Cnestae i bradavi&e.D %osle est nedelja, bez ikakvog daljeg zahvata, sve bradavi&e su nestale. =a Cako-onda-sugestijaD je izvanredno delotvorna. 1a.alost, uglavnom je koristimo u negativnom obliku. N1a primerH C*ko veeras odem u pozorite, ne gine mi uobiajena migrenaPDO ,e?utim, mo.emo da postignemo i pozitivan e6ekat, ako, re&imo, sami sebi ka.emoH C:koliko budem redovno uzimao lekove koji su mi prepisani, ubrzo u da ozdravimPD 34

1ajvei neprijatelj svake uspene sugestije je sumnja. ;oleli bi-smo da mo.emo da verujemo, ali ne napredujemo, jer nas u tome spreavaju bojazan i sumnja. Dokle god se kolebamo izme?u pozitivne i negativne misli, ne mo.emo napredovati. Setimo se samo !disona koji je izveo tri hiljade eksperimenata pre nego ta je konstruisao upotrebljivu elektrinu sijali&u. =ri hiljade neuspeha, tri hiljade razoaranja, ali je, uprkos tome, kod njega uvek iznova pobedivala pozitivna misaoH C pak u uspetiD. uspeo je. 'd onoga ko nije nauio da veruje u sebe, odbijaju se i najsna.nije sugestije. 'ne jednostavno ne dopiru do sutine njegovog bia. *li im ovek poveruje u sebe, sve jasnije poinje da osea silnu snagu sugestije, tako da vie ne mo.e da sumnja. *ko verujemo u lou sreu i neuspehe, stvarno emo ih i do.iveti. ,e?utim, ako spoznamo snagu u sebi, i ako se njome slu.imo ne koei njeno dejstvo sumnjom, to e nam potpuno izmeniti .ivot. +oliko brzo mo.e da se ostvari sugestija, pokazuju nam ogledi o kojima govori dr -ran& ;elgjesi u svojim knjigama Hi!noza kod l%udi i (ivotin%a, i .u)a %e sve. #adi pregleda ira na .elu&u, nekoli&ini pa&ijenata je u .eluda& spustio sondu. +ada je pregled zavren, hipnotisao je pa&ijente, ne vadei pri tom sondu. 7atim im je sugerisao da su progutali razliitu hranu i u laboratoriji ispitao luenja njihovog .elu&a. %okazalo se da se luenje .eludanih sokova munjevito promenilo, i kvalitativno i kvantitativno, onako kako je to odgovaralo hrani koja im je suge-risana. 1a osnovu sugestije da je progutao kaiku ulja, kod jednog pa&ijenta je odmah ustanovljena veliko luenje .ui i pankreasa. +ada je pa&ijentu sugerisano da jede svoje omiljeno jelo, lekar je imao pune ruke posla da pokupi .eludani sok koji je neprekidno navirao iz sonde, pa je u ali doba&ioH C+ako bi bilo lepo da sada jedete svoje najomiljenije jeloPD =ada je luenje .eludanog soka naglo prestalo. %a&ijentov .eluda& kao da se uvredio zbog obmanjivanja. ,e?utim, kada su mu sugerisane jo neke poslasti&e, odmah je posluno nastavio da radi. 1ekad vrlo poznati hipnotizer #. ;interi pie da je brojne dobrovoljne medijume ubadao u ko.u, pa ak i u dlan, a da oni uopte nisu 9B

reagovali. Aednom je sugerisao nekom medijumu da mu je oko potpuno neosetljivo. %risutni lekar gaje zatim ubo iglom duboko u vrlo osetljivu onu spojni&u, a pa&ijent nije ni trepnuo. 0. /enedek je nekoj .eni u hipnozi sugerisao da joj je ruka uronjena u vruu vodu, posle ega joj je toplota ko.e odmah porasla za tri stepena. Sugestija obuhvata dve stvariH
1.

(.

%redstavu kod medijuma da do.ivljava neku telesnu ili duevnu promenu, ili da e do takve promene da do?e. 'granienje predstave na posebni sadr.aj svesti, slabljenjem ili ukidanjem suprotne predstave.

Sugestija je sutina svakog hipnotikog delovanja i moramo joj posvetiti najveu pa.nju. *ko sugeriemo pa.ljivo i sa u.ivljavan-jem, moi emo da u samom poetku zatremo bolesti koje su poele da se razvijaju i da ih na prirodan nain izleimo. ,o.da tako mo.emo pomoi tamo gde su se druge metode leenja pokazale kao be-zuspene.

Da 3*j# )*&%+,a +&a(%a2

8esto itamo izjave da je hipnoza opasna. 'bavio sam nekoliko hiljada leenja uz pomo hipnoze, a da nikad nije iskrsla nikakva opasnost. pak, desila mi se nezgoda na samom poetku delatnosti, koju ne bih hteo da preutim. Aednom prilikom, vratio sam neku radoznalu novinarku u uzrast od tri godine. ,oj sin je u to vreme tako?e imao ba tri godine, pa sam ih povezao. ,ada nita nisam rekao, moj sin je odmah shvatio daje tetka, dodue, jako velika, ali daje ipak malo dete. %oveo ju je sa sobom u svoju deiju sobu. %oao sam za njima i naveo ih da se zajedno igraju. %repirali su se oko neke igrake, a onda se pomirili. ,orao sam da se umeam samo jednom kada je novinarka po svaku &enu htela da se popne u kreveti moga sina koji bi se pod njenom te.inom sigurno polomio. 'nda je otkrila televizor. ,oj sin joj je pokazao kako se aparat ukljuuje i iskljuuje i kako se menjaju programi. /ila je vidno 6as-

95

&inirana, jer televizija jo nije postojala kad je ona bila dete. 1eprekidno je ukljuivala i iskljuivala aparat, menjala programe, sve dok nisam odluio da prekinem eksperiment. =ada sam otkrio da vie ne reaguje na moje re&i - veza je bila prekinuta. %redugo sam je ostavio u tom uzrastu. :.ivela se u svoju ulogu. 1eprekidno sam pokuavao da novim nainima uspostavim kontakt, ali uzalud. 'nda sam se setio onoga to sam nauio kao neophodno u ovakvim sluajevimaH sauvati mir i jo vie produbiti hipnozu. +ako nije reagovala na moje re&i, sklopio sam joj oi na nekoliko sekundi i dao joj odgovarajue sugestije za produbljivanje hipnoze. +ada sam sklonio ruku sa njenih oiju, one su ostale zatvorene. Su-gerisao sam joj da .elim da prekinem hipnozu. "odinu za godinom, lagano sam je vodio do sadanjeg uzrasta i zavrio re&imaH C... Sada u izbrojati do tri, a vi ete otvoriti oi i oseaete se sasvim sve.e i dobro. /ie vam dvadeset tri godine i sve e biti isto kao i pre ogleda. +ad izbrojim do tri, otvoriete oi i oseaete se dobroH Aedan - dva - triQR Samo to sam izgovorio tri, otvorila je oi. Sve je bilo u redu. Aednom sam nekom pa&ijentu sugerisao da u mom prisustvu mo.e da se i sam hipnotie, ali samo jednom. #ekao sam da e sve to tada sam sebi bude rekao biti delotvorno ba kao da sam to ja kazao, tj. on e da poslua samog sebe. %oto sam bio prisutan, i poto me on nekoliko puta za to zamolio, smatrao sam daje eksperiment bezazlen. #ekao sam mu da svojoj podsvesti mo.e dati bilo kakav nalog, ali da mi prethodno ka.e koji nalog daje. ,e?utim, on je sebi odmah sugerisao sledeeH CSada u da izbrojim do tri i zaspau. 1ita ne mo.e da me probudiQR %re nego to sam mogao bilo ta da ka.em, sve je bilo gotovo. %ostoje bio neupuen, pogreio je. %oslednjim delom svoje sugestije oduzeo je sebi, ali i meni, mogunost da prekinem hipnozu. Aa sam, me?utim, pojaao sugestiju spavanja da bih ga zatim iz 66ije izveo ovim re&imaH CSpavate duboko i vrsto - sasvim duboko i vrsto i nita ne mo.e da vas probudi. Sada oseate da ste dovoljno spavali i primeujete da se postepeno budite. /udite se sami od sebe. Sada ste potpuno budni i otvarate oiPD Samo Sto sam to izgovorio, on je otvorio oi. 37

'bjasnio sam mu u emu je pogreio. =ime Sto sam dopustio da njegova sopstvena sugestija deluje i samo ga uverio da e sam od sebe odmah da se probudi, njegova podsvest je mogla da izvri moj nalog koji se ne sukobljava s njegovom sugestijom. %itao me je da li bi mogao da ponovo izvede ogled, a da pri tom ne ponovi istu greku. 1isam mu odobrio, jer sam njegovoj podsvesti prethodno dao sugestiju da samo jednom mo.e da se sam hipnotie, tako da drugi pokuaj ne mo.e uspeti. 1ije mi poverovao. 1eprekidno je pokuavao, ali se nita nije dogodilo, ba kao to sam mu i rekao, jer je njegova podsvest tano sledila moju sugestiju. +ao to vidite, i takve su nezgode sasvim bezopasne, samo ako pravilno postupamo. pak ne bismo smeli da dajemo sugestije koje su suprotne ranije datim sugestijama. /olje je nastaviti datu sugestiju, pa je ak sugestivno pojaati da bi se smanjio unutranji otpor, a zatim oveka postepeno izvesti iz hipnoze. Dr -ran& ;egjesi opisao je slinu nezgodu, koja se dogodila kada gaje posetila jedna majka sa erkom koja je imala problema sa menstrua&ijom. $ipnotisao ju je i sugerisao joj da dobije menstrua&iju odre?enog dana tano u podne. ,ajka je zahtevala da prisustvuje hipnozi. 'nog dana koji je lekar odredio erka je tano u podne dobila menstrua&iju, ali se to isto dogodilo i kod majke. $ipnotika zapo-vest delovala je i na nju, iako je ona bila samo svedok leenja. *ko o opasnosti uopte mo.e da se govori, onda bih mogao daje primetim samo u nedovoljnosti ili nepotpunom ukidanju datih sugestija. 'miljen je eksperiment u kome se subjektu daje da popije au vode, a da mu se pri tom sugerie da je popio konjak. Subjekt e reagovati kao daje popio au konjaka, tj. bie pijan. Dovoljno jaka protivsugestija ponitie tu reak&iju. ,e?utim, ako protivsugestija ne bude struno sprovedena, mo.e se dogoditi da se subjekt i ubudue osea pijanim kad god popije au vode. 8uveni hipnoterapeuti smatraju daje u primeni hipnoze iskljuena svaka opasnost. Dr 0ibo iz 1ansija, ota& hipnoze kao terapije, pieH ,,S obzirom da sam godinama primenjivao hipnotiku sugestiju, mogu da tvrdim da ona, ako mo.emo daje koristimo, daleko nadmauje medi&insku te

98

rapiju. Suprotno od leenja madikamentima, hipnoza je bezopasna, a deluje brzo i prijatno.D Dr ,ol dodajeH C1ajva.nije pitanje treba da budeH,AOa li kod na-menski izvedene hipnotike sugestije uopte mo.e da postoji opasnost po zdravlje. 1a to pitanje moramo odgovoriti apsolutnim R1eRD. Dr 3ol& iz /remena ka.eH C1ikada nisam mogao da se po.alim na tetne posledi&e. 'ne se u praksi uopte ne pojavljuju, njih teoretski konstruiu protivni&i hipnoze.D Dr 'to ;etertrand zakljuujeH ,,$ipnotizmu proriem veliku budunost i mogu potpuno da se prikljuim re&ima koje je pro6esor /ernhajm naveo u svom epohalnom delu o sugestiji - da je sugestivna terapija jedna od najvrednijih tekovina savremene medi&ine.D Aa mogu da dodamm samo to da bi jedina mogua opasnost mogla da le.i u neznanju lekara, odnosno hipnotizera.

T#)%*'# *(&*/*$a%ja &+d($#(/*

"odine 18F@. engleski lekar ;. /. +arpenter otkrio je da ve samo vizualizovanje jednog pokreta podstie njegovo izvo?enje u blagom obliku. ste godine objavio je svoja saznanja pod naslovom 0deomo1tori$ki zakon. 'vu pojavu koju sada koristimo u ogledima s klatnom, danas uopteno nazivamo C+arpenterov e6ekatD. %redstava pokreta u budnom stanju svesti izaziva samo oslabljen, tek naznaen pokret. : hipnozi, me?utim, vizuelno sugerisana predstava mo.e potpuno da se ostvari, jer je ne koi svest. ;a.no je da se radi o vizuelnoj predstavi, kai i da tu predstavu prate sve jae emo&ije. %redstava same rei nije dovoljna da izazove +arpenterov e6ekt. *ko obavimo nekoliko ogleda s klatnom, lako emo se uveriti u njegovu e6ikasnost %rvo na listu belog papira na&rtajmo krst. 7atim napravimo jednostavno klatnoH na primer, obesimo prsten na nit kon&a. 1it treba da je dugaka oko pedeset santimetara. +od ovog jednostavnog ogleda ne igraju nikakvu ulogu veliina i te.ina, odnosno materijal prstena. :zmimo sada klatno u ruku i namotajmo kona& oko ka.iprsta sve dok nam ne preostane dvadesetak santimetara kon&a, od ka.iprsta do
9>

prstena. =ada postavimo klatno tano iznad preseka krsta koji smo na&rtali. %ri tom ruku ne oslanjamo ni na ta, ali mo.emo da podu-premo lakat. ,oramo nastojati da nam ruka ostane potpuno mirna i da klatnom ne izvedemo ni jedan svestan pokret. Sada se kon&en-triemo na vizuelnu predstavu i zamislimo da se klatno pomera s leva na desno. %ri tom ne smemo da gledamo u klatno. *ko se sasvim prepustimo vizuelnoj predstavi, uskoro e se klatno zaista zaljuljati u zamiljenom smeru. 7austavimo klatno i vizuelno predstavimo sebi da se klatno njie prema nama i od nas. opet nee dugo potrajati do ostvarenja nae zamisli. +latno mo.e da se pokree nalevo ili nadesno u krugu sa istim uspehom, i uvek e voljno slediti zamiljenu predstavu. 'vim se dokazuje va.na injeni&aH Svaka vizuelna predstava koja nas ispunjava pokazuje tenden&iju da se ostvari. ,e?utim, ona mo.e da se ostvari samo ako joj se ne suprotstavlja nikakva druga vizuelna predstava, i ako se oba delovanja uzajamno ne ponitavaju. *ko dis&iplinovano usmeravamo misli u jednom prav&u, sasvim je sigurno da e se svaka naa zamisao ostvariti. 1aravno, moramo da budemo vrsto uvereni da e svaka naa vizuelna zamisao ostvariti, i ostvarenje ne smemo da koimo sumnjom. =ada emo uvideti jo jednu 8injeni&uH *ko se volja i vera jedna prema drugoj odnose neprijateljski, uvek i bez izuzetka podle.e volja. =o sasvim jasno vidimo kod klatnaM ruku (elimo da dr.imo sasvim mimo, ali poto verujemo da e klatno izvesti zamiljeni pokret, ono ga stvarno i izvodi. sto se odnosi i na na .ivot. 1aim .ivotom ne upravlja naa volja ve nae vizuelne predstave, a u mislima sebi mo.emo da predstavimo ta god i kako god hoemo. =ime dobijamo dokaz za injeni&u da svoj .ivot i sudbinu mo.emo da oblikujemo po sopstvenoj .elji, stvaranjem i intenzivnim bavljenjem vizuelnim predstavama. *ko uvi?amo domet ove injeni&e, nismo vie robovi svoje sudbine ve njeni gospodari. ,nogi medu nama ve su pokuavali da svom svojom voljom dosegnu odre?eni &ilj, ali im to ipak nije uspe valo. Drugi opet ostvaruju svoje &iljeve naizgled bez velikog napora, jer znaju tajnu - u sebi stvaraju odgovarajue vizuelne predstave i
40

intenzivno se njima bave sve dok u svesti vie ne mo.e da im se pojavi suprotna predstava. 'vde nam se namee trea spoznaja, a to je zakon o naporima koji izazivaju suprotnost. Svaki voljom izazvani napor bez vizuelne predstave ne samo to je uzaludan, nego esto dovodi i do suprotnosti od onoga to .elimo da postignemo. %rema tome, nipoto nije svejedno ta mislimo. 1ae misli su presudne za nau sudbinu. 7ato bi jedan od najva.nijih &iljeva u .ivotu bio da nauimo da kontroliemo svoje misli, kako bismo njima mogli da upravljamo i tako sami odre?ujemo svoju sudbinu. 7a oglede sa klatnom treba nam jo jedna pretpostavka. ,oramo da odredimo koji pokret klatna znai CdaD, a koji CneD. =rei pokret mogao bi da zna&i Cne znamD. #azumljivo je da sami mo.ete da odredite znaenje pojedinih pokreta klatna. /olje je, me?utim, da tu odluku prepustimo podsvesti kako se ne bismo ve na poetku ogreili o neku nesvesnu predstavu. =ime emo istovremeno dobiti dokaz za injeni&u daje naa podsvest sposobna da donese ispravnu odluku. Dr.ite klatno nepomino i upitajte se u mislima koji bi pokret oznaavao CdaD. %ri tom posmatrajte klatno. 1ee dugo potrajati dok klatno ne pone da se ljulja u jednom smeru. *ko se to ne dogodi odmah, predstava vam nije bila dovoljno sna.na. 7ato jo nekoliko puta intenzivno zamislite re CdaD, ali pri tom nipoto nemojte na-merno da zaljuljate klatno. 8im je podsvest donela odluku, na isti nain ustanovite i smer pokreta za CneD, kao i za Cne znamD. =ada mo.ete zapoeti ogled. Sedite za sto i sasvim labavo dr.ite klatno u desnoj ru&i. %rvo ga zaustavite, pridr.avajui ga levom rukom. 7atim sebi intenzivno vi-zuelno predstavite kako se klatno kree kru.no udesno, u smeru kazaljke na satu. %ri tom i dalje dr.ite klatno levom rukom, da se ne bi zaljuljalo. 8im ste potpuno pro.eti vizuelnom predstavom da se klatno kree nadesno u krugu, pustite ga i naglas ka.iteH, AGlatno se vrti nalevo - klatno se vrti nalevo.D 7bog ovoga e, naravno, doi do suprotstavljanja vaih misli vaoj vizuelnoj predstavi. #ezultat e biti pobeda vizuelne predstaveH klatno e se vrteti nadesno. =o dokazuje delotvornost drugog zakona i snagu vae vizuelne predstave. 41

7a izvo?enje drugog ogleda trebae vam jo jedna ili vie osoba. %rvo im poka.ite kako klatno u vaoj ru&i lako reaguje na svaku predstavu, a onda ga dajte nekom od prisutnih, govorei mu otprilike ovoH CDr.ite klatno sasvim mirno iznad sredita na&rtanog krsta. *ko vam odmah ne uspe da ga dr.ite mirno, poslu.ite se levom rukom da ga zaustavite. %ustite zatim klatno, i nemojte vie da se obazirete na svoju ruku. %otpuno se kon&entriite na moje re&i. Sada sasvim jasno oseate kako klatno .eli da se pokrene sleva nadesno. =aj oseaj biva sve jai i sada klatno poinje da se pomera. 1jegovo kretanje postaje sve sna.nije, sve sna.nije. Sada jasno vidite kako se klatno ljulja sleva nadesno. Sada se klatno ve sna.no zaljuljalo, vrlo sna.no, sleva nadesno, sleva nadesno.D Svoje re&i prilagodite ispitanikovim reak&ijama i po potrebi ponovite odre?ene sugestije. ;ideete kako se vaa vizuelna predstava prenosi na ispitanika i kako se klatno zaljuljalo. *ko pred sobom imate nekoliko ispitanika, lako ete odabrati one koji su posebno su-gestibilni. ,o.ete istovremeno pojaati sugestibilnost nekog ispitanika tako to ete mu, kada uspeno zavri ogled, sugerisatiH ,, sami vidite da se sve moje re&i ostvaruju u vaoj podsvesti. ;rlo ste suges-tibilni. Sve to vam ka.em, tano ete da izvrite.D %ri treem ogledu, ispitaemo podsvest. =u je pre svega re o pravilnoj 6ormula&iji. Svako pitanje mora biti pre&izno 6ormulisano, tako da na njega mo.e da se odgovori sa CdaD ili sa CneD. :zmite klatno i dr.ite ga sasvim mimo iznad preseka linija u krstu. :pitajte se, na primerH,A,ogu li da budem hipnotizer4D *ko vam podsvest putem klatna odgovori CdaD, pitanje mo.ete da pre&izirateH CDa li sam posebno nadaren za hipnotizera4D ,o.da vas zanima i odgovor na pitanjeHCDa li sam posebno pogodan za to da me hipnotiu4D 'tkrijte gotovo neograniene mogunosti koje vam pru.a tehnika ispitivanja podsvesti. =ako ete bolje upoznati sebe. :ostalom, ovako mo.ete da dobijete odgovore i na pitanja koja se odnose na vas. *ko ste dovoljno senzibilni Nto se mo.e ve.batiO, moi ete da postavljate svojoj podsvesti pitala koja se odnose na druge osobe, bez obzira na to da li su prisutne ili su vrlo udaljene.
42

Druga zanimljiva mogunost korienja +arpenterovog e6ekta je istra.ivanje podsvesti bez pomoi klatna, ve drugom jednostavnom tehnikom. +ao kao kod ogleda sa klatnom, mo.emo unapred odluiti da nam nesvesni pokret ka.iprsta znai CdaD, a pokret srednjeg prsta CneD. tu je bolje ako odluku o tome prepustimo podsvesti. ,nogi eksperi-mentatori koji imaju tekoa sa klatnom, mnogo lake rade s pokretima prstiju ili obrnuto. Aedna je ruka esto osetljivija od druge. +ako na sva pitanja mo.ete odgovoriti jednom rukom, trebalo bi da otkrijete koja je to ruka. Da biste izazvali nesvesne pokrete prstiju, polo.ite ruku sasvim lako u krilo ili na sto. 1eka su prsti pri tom ispru.eni sasvim oputeno. %re nego to prst odgovori, vrlo je verovatno da ete u njemu osetiti lako bo&kanje, a ponekad i trzanje. 1a kraju e prst manje ili vie da se ispravi. ovde treba izbegavati svaki svestan napor. 1e oekujte odre?eni odgovor, jer bi vae oekivanje moglo da utie na rezultat ogleda. skoristite ove dve zanimljive mogunosti za ispitivanje svoje podsvesti u sluajevima kada morate da donesete neku odluku. :tvrdio sam da su odgovori koje daje podsvest gotovo uvek ispravni.

S/aj# +&04/a%j#2
8itav svemir temelji se na ravnote.i dve suprotne sile, napetosti i oputanju, na kineskom Aangu i Ainu. =aj svemirski sklad istovremeno je i idealno stanje oveka kao dela tog sklada. /ez njega ovek ne mo.e da bude ni srean ni zdrav. *ko je ravnote.a ove dve suprotne sile u oveku poremeena, on je pokoleban. =u nauku je objavio 0ao Ge ve pre (B)) godina. +ako bismo svi hteli da budemo zdravi i sreni, treba nam dovoljno istinskog oputanja da bismo se oslobodili grenja i suvine napetosti. %ravo oputanje smanjuje negativno dejstvo napetosti i svodi je na individualno razliitu, ali zdravu meru. %osledi&a tog smanjivanja napetosti je ravnote.a napetosti. 8ovek koji je u skladu sa samim sobom i s kosmikim zakonima je u savrenom telesnom i duevnom stanju, i potpuno je zdrav, jer 43

bolest znai disharmoniju, poremeaj sklada i ravnote.e u ljudskom biu. *ko se disharmonija ukine uravnote.enjem napetosti, nastaje harmonija. stovremeno nestaje i bolest koja je samo spoljanji znak postojee disharmonije. ,nogi putevi vode ka oputanjuH autogeni trening, medita&ija, a svakako i molitva. Aedan od najdelotvornijih puteva je, me?utim, hipnoza koju obavlja drugo li&e - heterohipnoza, a pored nje i auto-hipnoza koju obavljamo sami, bez iije pomoi. =u potpuno dolazi do izra.aja e6ekat rei u skladu sa sopstvenom situa&ijom, kao odelo iveno po meri. : ovoj knjizi sam sebi postavio zadatak da vam protumaim oba puta, kako biste sami mogli da reavate svoje probleme.

44

3. Pr#/&+(/a$'# ,a )*&%+,0 * /#)%*'# )*&%+,#

*1%+(/ )*&%+/*,#ra i )*&%+/*(a%+.

Svaki ovek raspola.e odre?enom sugestivnom snagom iji je intenzitet, dodue, razliit. %re svega, razlikujemo psihiki aktivne i psihiki pasivne prirode. %sihiki aktivan ovek imponuje samosvesnim i sigurnim nastupom. +ao stvoren je da bude pretpostavljeni i uvek oekuje da se izvri ono to on ka.e. Duevno sna.an ovek ima sve uslove da postane dobar hipnotizer ako se, naravno, temeljno uputi u tehnike hipnoze i ne pouzdaj e se iskljuivo u sopstvenu harizmu.. %sihiki pasivan ovek lake podle.e uti&aju drugih ljudi, a te.e sam na njih utie. ,e?utim, ako temeljno proui tehniku, i uz veliko iskustvo, i on mo.e da postane dobar hipnotizer. Svaki inteligentan samosvestan ovek sigurnog nastupa mo.e nauiti da hipnotie. 7a to nije potrebna nikakva mistika nadarenost, niti otar pogled koji potinjava ljude. %otreban je, me?utim, uro?eni talenat i sposobnost psihikog u.ivljavanja. 've pretpostavke su neophodne ako neko .eli da nadmai proek. Dobar hipnotizer svakako mora da bude vrlo samosvestan, jer ovek koji ni sam ne veruje u sebe, ne mo.e oekivati da drugi u njega veruju. ;eliki istra.iva hipnoze *. -orel ovako je to opisaoH C1ajbolji hipnotizer je nesumnjivo onaj ko najbolje time da uveri ljude u svoju sposobnost da ih hipnotie, pa ih time manje-vie oduevi.D 'duevljenje je, dakle, va.an inila& hipnoze, jer da bi ovek mogao da uveri druge, mora i sam da bude uveren, odnosno mora da je dramski nadaren. :ostalom, ono to najbolje mo.e da nas uveri kod obe vrste ljudi, kod aktivnih kao i kod pasivnih, jeste stvaran uspeh -do.ivljavanje injeni&a. 1a tom psihikom pro&esu temelje se hipnotike epidemije, masovne sugestije i zaraze hipnozom, o kojima se tako mnogo govori i koje se obino pogreno shvataju. Sve ono ime
@B

se oduevljavamo, osvaja nas i lako u nama gui sve suprotne predstave. +ada bi televizija i novine neprekidno o vama govorile kao o najveem hipnotizeru svih vremena koji za nekoliko sekundi mo.e svakoga da hipnotie i koji jo nikada nije do.iveo neuspeh, veina bi sigurno, im biste pokuali da ih hipnotiete, odmah stvarno pala u hipnozu, samo zato to bi to i oekivali. 'vde je vidljivo sugestivno dejstvo masovnih medija koji neprekidnim ponavljanjem stvaraju opte miljenje. : suprotnom, ako pred ljude istupite boja.ljivo i suzdr.ano, i tiho im ka.ete da jo nikada niste uspeli nikoga da hipnotiete, kao i da su svi vai dosadanji pokuaji bezuspeni, ali da biste voleli da pokuate jo jednom, sa sigurnou mo.emo rei da hipnoza teko da e uspeti, jer ljudi una-pred oekuju neuspeh pa se tako i ponaaju. 'vde le.i prva tajna uspenog hipnotizeraH ;a sagovornik mora da oekuje da ete uspeti - tada ete uspeh i ostvariti. %onovo e delovati prin&ip vizuelne predstave koji uvek pobija svaku volju koja mu se suprotstavlja. /ezuslovna pretpostavka svake hipnoze jeste ispitanikovo pove-renje, i zato emo u sebi spremno oekivati da ispitanik dozvoli da se na njega utie. %overenje poma.e pozitivnom iekivanju koje zajedno s nadom stvara veru, a time i vizuelnu predstavu postizanja .eljenog rezultata. : ordina&iju mi dolaze brojni pa&ijenti, donosei unapred stvoreni program koji skoro da onemoguuje svako moje dejstvo, pa neprekidno priaju kako su mnogo puta pokuavali da na?u pomo, ali je sve bilo uzalud. : njihovim se re&ima prepoznaje klonulost i rezigna&ija, kao na primerH C/io sam ve u tri klinike i kod bezbroj leka-ra, a i sam sam ve mnogo toga pokuao. :vek bih se ponovo razoarao. 'ajan sam. 1e verujem da bilo ko mo.e da mi pomognePD /ilo bi potpuno besmisleno kada bih u takvom sluaju poeo leenje hipnozom, a da pre toga takvim ljudima ne povratim veru u sebe. +akvim, dakle, svojstvima mora da raspola.e hipnotizer da bi uspeo i u tekim sluajevima4

@5

izrazitom linou, dobrom sposobnou zapa.anja, sposobnou uspostavljanja kontakta, prisutnou duha, apsolutnom sigurnou, zvonkim glasom, negovanom spoljanjou i strpljenjem.

:speh zavisi od individualno razliite meavine ovih komponenata. ako ispitanik nije svestan pojedinih navedenih svojstava, ipak intuitivno osea da li i u kojoj meri postoje svi ti 6aktori, pa e tako i da se ponaa. %rema tome, praksa hipnoze u velikoj meri pretpostavlja kolovanje sopstvene linosti. %re nego to otponemo sa hipnozom, u opirnom uvodnom razgovoru moramo saznati kakva je struktura ispitanikove linosti. 7namo da se psihiki pasivni ljudi lako hipnotiu, kao i vegetativno labilni ljudi koji uzimaju droge koje menjaju svest Npri tom nipoto ne mora da se radi o narkomanimaO. 'vde oigledno dolazi do paralele zbog lakoe kojom se mogu postii promene u svesti. Dalja pretpostavka je pogodna okolina da bi ogled mogao da se nesmetano odvija. ako to, dodue, nije preko potrebno, ja volim da zamraim prostoriju, i to uglavnom zbog psiholokog e6ekta. spitanik primeuje sve predradnje, pa se tako bolje priprema za hipnozu koja treba da usledi. *ko se radi o boja.ljivim osobama, prvo bi trebalo proveriti da li se plae zamraene prostorije. #azmiljajui o pomonim sredstvima koja bismo mogli da koristimo pri davanju hipnoze, uvek moramo da odaberemo ona koja poveavaju ispitanikov oseaj prijatnosti. *ko je neko pomono hip-notiko sredstvo prikladno da lake ili br.e uvodi u hipnozu, ili da produbi ve zapoetu hipnozu, a da pri tom ne nakodi ispitaniku, primena je opravdana. ;a.no je utvrditi da lije subjekt ranije bio hip-notisan i koja je tehnika primjenjivana, jer je pa&ijent zbog ranijih hipnoza uglavnom ve stekao odre?eni odnos prema hipnozi. 'n tada oekuje da e se nova hipnoza odvijati na isti nain. *ko to .eli, njegovoj .elji svakako treba udovoljiti. ,nogi ljudi veruju da samo u 47

dubokoj hipnozi mogu da se daju delotvorne sugestije. =o bi miljenje trebalo ispraviti, i oveka uveriti da dubina hipnoze uopte ne utie na delotvornost date sugestije. *ko ispitanik sa sigurnou neto oekuje, to ni u kom sluaju ne smemo da mu odbijemo. /a kod prve hipnoze posebno je va.no da ispitanik bude prikladno raspolo.en i da ga nita ne ometa. %ustite ispitanika da se pre prve hipnoze neko vreme odmara u zamraenoj prostoriji. Sasvim tiha muzika mo.e jo vie da produbi njegov mir. 1a ispitanika mo.e da utie i boja prostorije, pri emu su najpodesnije zelena i plava. 1e koristite li muziku, ku&anje zidnog sata ili metronoma, ako je inae sve tiho, mo.e svojom monotonijom da uspava ispitanika. %o mom iskustvu, jo vee smirenje pru.a um mora. 7ato sam snimio um morskih talasa na veoma dugu kasetu koju putam u vreme mirovanja pre prave hipnoze. %ost je takode dobra priprema za pravu hipnozu. %oto bi danas gotovo svako hteo da bude vitkiji, daete svom ispitaniku, pod izves-nim uslovima i ako .eli da se le&i hipnozom, dobrodoao povod za mravljenje. =ime smo naveli sve najva.nije uslove za prvu hipnozu. *ko je ispitanik vrsto odluio da se prepusti hipnozi, mora izjaviti da je spreman da prihvati odre?enu metodu. =ime se iskljuuje svaki otpor. $ipnoza e sigurno uspeti.

=ehnike uvo?enja u prvu hipnozu Danas postoje bezbrojne metode za uvo?enje u prvu hipnozu. Svaki hipnotizer daje prednost odre?enim tehnikama, dok druge pri-menjuje retko ili nikako. Da bih buduem hipnotizeru olakao da prona?e CsvojuD spe&ijalnu tehniku, ili da razvije sopstveni kombino-vani metod, dau izbor odgovarajuih tehnika. pak, prethodno bih dao jedan dobar savet. 1ikada nemojte da ka.ete svojim ispitani&imaH CSada zapoinjem s hipnozomD. =ime samo stvarate napeto iekivanje i subjekt e sasvim da se ukoi. /olje je da ka.eteH C%re nego ta ponemo s hipnozom ispitau koli
48

ko mo.ete da se opustite. ,olim vas, pustite da vam ruke slobodno vise.D 'nda uzmite jednu ispitanikovu ruku, malo je podignite i pustite je da padne. 7atim ispitajte popuStanje napetosti u drugoj ru&i. 'sobu koju hipnotigete, kratko nazvanu CispitanikD, morate svakako da pohvalite i ka.ete joj daje sve vrlo dobro poelo. 7amolite je zatim da die mimo i jednolino, i da pri tom sklopi oi kako pa.nja ne bi skretala na neto drugo, pa ponite da uvodite u hipnozu. spitanik e biti potpuno oputen i bez napetosti. 2ehnika 3 - "esmerovo gla4en%e %onite starom tehnikom takozvanog ,esmerovog gladenja. =o se obavlja rukom koja se kree na oko pet santimetara iznad ispi-tanikovog tela, i to polako od glave do pete. %ri tom ispitanikovo telo ne srne da se mrda. +ada ste rukama stigli do stopala, vratite ih u velikom luku na glavu. %onavljajte ovu ve.bu oko pet do deset minuta. spitanik poinje da osea jak umor, tako da mu se oi veinom sklapaju i bez posebne sugestije. "la?enje ponite uvek iznad glave i polako prelazite preko tela sve do stopala, pri emu naizmenino prelazite bono iznad ruku, a drugi put preko grudi i nogu do stopala. ;a.no je da ruke sa stopala u velikom luku vratite do glave. 7audiete se kad budete videli kako je ta tehnika jo uvek uspena. 2ehnika - - 5iksiran%e ka(i!rsta Aedan takode star i proveren metod za uvo?enje u hipnozu je kad u ispitanika uperimo ka.iprst, i to tako da mu on bude malo iznad visine oiju i od njega udaljen oko () santimetara. spitanik netremi&e gleda u ka.iprst, i pri tom mu se oi brzo umaraju i sklapaju. %onu li oi da CtitrajuD, njihovo sklapanje mo.emo ubrzati ako ispitaniku damo odre?enu zapovestH CSada sklopite oi - oi su vam sada vrsto sklopljene - vie ne mo.ete da ih otvorite.D ova tehnika gotovo uvek uspeva.

@>

2ehnika 6 - Prvi metod levitaci%e

'vde se radi o takozvanoj metodi levita&ije. 'na se sastoji u tome da se kao znak poetka hipnoze Csami od sebeD javljaju odre?eni pokreti prstiju. spitanika treba upozoriti da neprekidno posmatra svoju ruku. %ri pasivnom dr.anju, dok ispitanik posmatra samog sebe, nastaje jako napeto iekivanje, neka vrsta prisilnog punjenja, tako da e nagoveteni pokret ubrzo biti izveden. #e&ite, na primerH C+a.iprst vae desne ruke poinje postepeno da se di.e. %ostaje sve laki i laki - di.e se sve vie i vie.D 8im se prst makar samo i jednom trgne, pojaajte taj pokret sugestijomH C+ako vidite, ka.iprst se ve pomera. %okree se sve jae -sve jae. 1e morate ba nita da radite - va prst se sam od sebe di.e - sve sna.nije - sve vie.D 8im ka.iprst pone da se pomera kako je hipnotizer nagovestio, to mo.e da se iskoristi kao povod za sledeu sugestijuH C+ao to vidite, hipnoza ve deluje. :tonite jo dublje u prijatan oseaj umora i te.ine. %ostajete umorni sve umorniji. 1ita vie ne mo.e da vam smeta - tonete sve dublje i dublje sve dublje, a oseate se vrlo dobro.D ;a.no je da ispitaniku neprestano sugeriete da se osea vrlo dobro i da mu nita ne smeta.

2ehnika 7 - .rugi metod levitaci%e

Smestite ispitanika u udobnu 6otelju i sugeriite muH C;aa ruka postaje sve laka. 'dmah e poeti da lebdi. 8im rukom dotaknete elo, hipnoza e biti duboka i $vrsta.+ %onovite nekoliko puta svoju sugestiju, i pa.ljivo posmatrajte ispitanika. ovde bi trebalo da odgovarajuom sugestijom pojaate svaki zapoeti pokret, otprilike ovim re&imaH C'seate da vam prsti postaju sve laki - sve laki.D =o ponavljajte sve dok se jedan prst ne trgne, a zatim odmah nastavite sledeom sugestijomH C;idite, taj prst vam je ve sasvim lak i poinje da lebdi. :skoro e ela vaa ruka lebdeti. #uka vam je sve laka i poinje da lebdi. 0ebdi sve vie i vie - ruka vam lebdi sve vie. 8im sa njom dodirnete elo, hipnoza e biti vrlo duboka i dobra. 50

#uka vam lebdi sve vie i sad vam dotie elo. #uka vam dotie elo. $ipnoza je duboka i vrsta. Sad se nalazite vrlo duboko i vrsto u hipnozi, ali ujete sve to vam govorim i sve ete tano posluati. =a8no ete posluati sve ono to vam sada govorim. Drugo ne mo.ete i neete, pa ete odmah uiniti sve ta vam ja ka.em.D

2ehnika 8 - Pritisak ruke o zid

%ostavite ispitanika tako da stoji tano prema zidu i da mu podlakti&a sasvim lako dodiruje zid. Sada mu re&ite neka podlakti&om 9) sekundi svom snagom pritiska zid. 1astojte da to sna.nije pritiska, pogotovo poslednjih deset sekundi. 'nda mu ka.iteH C#uka vam potpuno mlitavo visi. :stanoviete, me?utim, da ona sama od sebe poinje da se di.ePD =o je posledi&a prethodno izvedenog napora, koja se pojavljuje kod svakoga. 'vaj ogled ima vrednost CdokazaD ispitanikove stabilnosti.

2ehnika 9 - 2ehnika !odizan%a ruke

7amolite ispitanika da podigne ruku i zatvori oi. 'nda mu ka.iteH C%ostepeno tonete sve dublje u hipnozu - vaa hipnoza postaje sve dublja i dublja - nita ne mo.e da vas ometa - sve dublje i dublje tonete u hipnozu. 3ta vam je hipnoza dublja, to vam se i ruka dublje sputa.D 7a najvie pet minuta ruka e se spustiti, jer teko da bilo ko mo.e da dr.i podignutu ruku du.e od pet minuta. stovremeno se miii ruke oputaju posle napetosti, to izaziva prijatan oseaj te.ine i time ubrzava poetak hipnoze. 7atim hipnozu produbite sledeom sugestijomH,,#uka vam je ve sasvim klonula i teka je kao olovo. Sasvim jasno oseate njenu te.inu. Sada vam se ruka potpuno opustila. ,iii vam se oputaju i sasvim su omlitaveli. 'vo ugodno oputanje iri vam se po itavom telu. Sedite Nili le.iteO ta udobnije. 'dveu vas do stoli&e Nili do kauaO. Sasvim polako klonite unazad. 'seate da vam se pri tom hipnoza produbljuje. Dok se sputate, vaa hipnoza postaje jo dublja, sve dublja - sve je ostalo neva.no. Doputate da potonete sve dublje i dublje, sve dublje i dublje. 0e.ite Nili sediteO vrlo udobno i

B1

oseate kako udesna oputenost pro.ima elo vae telo. 8itavo telo vam je prijatno oputeno. Svi miii su oputeni - a hipnoza vam je duboka i vrsta. 1alazite se u vrlo vrstoj hipnozi pa ete sve naloge tano izvravati.D Sad sugeriite ispitaniku ono to .elite. Spremno e vas posluati.

2ehnika : 1 ;vrta%na tehnika

+od ove tehnike navedite ispitanika da stane nasred sobe i sklopi oi. 'nda ga uhvatite za oba ramena i unazad ga proetajte po sobi opisujui pri tom nepravilne putanje. Aednom ga vodite nalevo po krugu, drugi put nadesno. 7atim ga okreite u mestu, a onda ga spro-vedite kroz sobu u obliku osmi&e. =o inite sve dok ne primetite da vas ispitanik sasvim lako sledi, i reaguje na va najneznatniji pritisak. %otom ga natrake dovedite do 6otelje Nili do kauaO i polako ga pustite da sedne. spitanika pri tom hvata laka omamljenost i on donekle gubi orijenta&iju, to mo.ete dobro da iskoristite za uvo?enje u hipnozu. Dok ispitanika sasvim polako sputate u 6otelju ili na kau, produbite hipnozu otprilike ovim re&imaH CSada oseate kako je hipnoza poela da deluje. %utate da sasvim polako utonete - jednostavno utonete. Dr.im vas sasvim sigurno. 1ita ne mo.e da vas ometa. Aednostavno tonete sve dublje i dublje sve dublje i dublje. Sada sedite Nle.iteO vrlo udobno i oseate da vam u itavom telu napetost prijatno poputa. $ipnoza vam postaje sve dublja i dublja - sve dublja. Sada ste sasvim vrsto i duboko u hipnozi. Svaka moja re prodire duboko u vau podsvest i tu se vrsto ukorenjuje. %ostupiete tano onako kako vam ka.em.D

2ehnika < - =rna ta$ka

8ovek le.i udobno na kauu. 1egde iznad njegovih oiju na pla6on privrstite &rnu taku, veliine krupnijeg novie. 7amolite ispitanika da se kon&entrie na &mu taku i, ako mo.e, netremi&e gleda u nju. 7a to vreme, neprekidno mu sugeriete da mu kap&i postaji sve te.i, pa jedva mo.e da dr.i otvorene oi. spitanik je napet, jer se trudi da ne trepe, a tu je i vaa sugestija, pa e obe stvari ve za dva do tri

B(

minuta dovesti do toga da ga oi zapeku i zasuze, i sve e ee morati da trepe. =o ete opet iskoristiti za sledeu sugestijuH C'seate da vam se oi sklapaju. +ap&i vam postaju sve te.i - sve te.i. Aedva dr.ite oi otvorene. :skoro e se sklopiti. Sada su vam kap&i tako teki da vie ne mo.ete da ih podignete. +ap&i su vam sasvim sputeni. 'i su vam vrsto zatvorene. =elo vam zahvata prijatan oseaj oputenosti i potpuno se preputate tom oputanju. 1ita ne mo.e da vam smeta. 'seate kako se sve vie i vie oputate. 1ita vie nije va.no. Samo putate da vas vreme nosi - putate neka se doga?a ta god hoe -putate da neko drugi deluje umesto vas. %rijatan je to oseaj, biti tako oputen i bez napetosti. 1e doputate da vam bilo ta smeta. Sada sluate samo moj glas. Sve to vam govorim, prodire duboko u vau podsvest. Sve ete tano posluati. Sada sluate samo moj glas % nita drugo nije va.no. +ako vam ka.em, tako ete uiniti.D 2ehnika ' - Hi!noza u hi!nozi *ko vladate tehnikom autohipnoze, sprovedite Chipnozu u hipnoziD. %rvo hipnotiSite sami sebe i prikladnim tehnikama to vie produbite tu hipnozu. 1a kraju sugeriite sami sebiH C,oja hipnoza je duboka i vrsta, nita ne mo.e da mi smeta, ali mogu da govorim. ,e?utim, dok govorim, hipnoza mi neprekidno postaje sve dublja. +od svake moje re&i moja hipnoza postaje sve dublja i dublja.D 1ajbolje je da pripremite magneto6onsku traku s navedenim sugestijama, tako da u prvo vreme mo.ete potpuno pasivno da se prepustite sopstvenom glasu. *ko vam je hipnoza duboka i vrsta, i ako mo.ete da govorite a da pri tom sami sebi ne smetate, ponite da hipnotiete svog ispitanika. ;ideete da e vam to biti mnogo lake nego inae, verovatno zato to iz vas izbija neki tajanstveni 6luid zbog koga drugi br.e i dublje tonu u hipnozu. : tom stanju mo.ete mnogo bolje da reagujete i da se jo bolje prilagodite ispitaniku. 2ehnika 3>1Jin sistem spitanik le.i na kauu. 'i su mu zatvorene, a ruke i noge potpuno oputene. Sada naizmenino desno i levo povlaite %in. 'va

B9

kineska tehnika deluje umirujue, pa mo.ete daje iskoristite kao dobar uvod u neku drugu tehniku. Svejedno je s koje strane poinjete. %rvo polo.ite ruke na ispitanikovu glavu, obuhvatite rukama jednu njenu stranu pa polako pre?ite preko ramena i ruku, pri emu ete potpuno obuhvatiti gornji deo ruke, a zatim preko noge do stopala. Stegno, list i stopalo morate tako?e skoro sasvim da obuhvatite rukama. %okrete rukama nastavite jo tridesetak santimetara iza tabana. %onite zatim s druge strane glave, ali onda rukama morate da opiete veliki luk, obilazei oko tela. Sada ete na isti nain da gladite i drugu stranu od glave do pete. 1e smete pri tom da pritiskate. Dovoljno je da deluje samo te.ina vaih ruku. 'va tehnika toliko smanjuje napetost da e ispitanik esto zaspati. *ko zaspi, lagano izgovorenim re&ima preba&iete san u hipnozu, otprilike ovakoH CDuboko i vrsto mirujete - sasvim duboko i vrsto, ali mo.ete da me ujete. Sasvim jasno ujete ta vam govorim. Svaka moja re duboko prodire u vau podsvest. %osluaete me u svemu. Sada sasvim polako podignite desnu ruku - podignite rukuPD %odigne li subjekt ruku, veza je uspostavljena. ,o.ete da nastavite sa .eljenim sugestijama. +lada ispitanik tako duboko utone u san da vie ne reaguje na vae re&i, dunite mu u li&e i ponavljajte sugestije dok ih ne izvri.

2ehnika 33 - 2ehnika bro%an%a

1avedite svog ispitanika da udobno sedne ili legne i zatvori oi. 7atim mu sugeriite sledeeH C'dmah u poeti da brojim, a vi ete kod svake brojke otvoriti oi i odmah ih opet sklopiti, ali vrlo polako i mirno. 'setiete kako vam kap&i od broja do broja postaju sve te.i i kako ih sve te.e otvarate, tako da na kraju vie ne mo.ete da ih otvorite. %olako poinjem da brojim. +od svakog broja otvarate oi i odmah ih opet sklapate. +ap&i su vam od broja do broja sve te.i i te.i. Aedan - kap&i su vam teki kao da su od olova. Dva - kap&i vam postaju sve te.i - sve te.i. =ri -jedva da jo mo.ete da ih otvorite.

B@

8etiri - pet - est - kap&i su vam ve teki kao olovo i jedva da jo mo.ete da ih otvorite. 'd broja do broja postaju vam kap&i sve te.i i te.i, sve dok vie uopte ne mo.ete da ih podignete. Sedam -osam devet - deset.D *ko ispitanik kod broja deset ipak mo.e da otvori oi, morate sve ponoviti, i ponavljate sve dok mu oi ne ostanu sklopljene i kad nastavite da brojite. 7atim hipnozu morate produbiti ovom sugestijomH C'i su vam sada vrsto sklopljene i ostaju zatvorene. ;ie ne mo.ete da ih otvorite, ali to uopte i ne .elite. %otpuno se preputate prijatno oseaju umora i te.ine. %ostajete sve umorniji. Sve ste umorniji - sve umorniji. zvriete sve to vam sada ka.em.D

2ehnika 3- - ?ro%an%e od %edan do deset

*ko je ispitanik vrlo sugestibilan, najee je dovoljna skraena tehnika, onako kako u je sada izlo.iti. +ao i obino, ispitanik udobno sedi ili le.i zatvorenih oiju. 'nda mu ka.iteH CSmestite se to udobnije. 1ita ne mo.e da vas ometa. Sluajte samo moje re&i. Sve ostalo nije va.no. Sluajte samo ono ta vam govorim. %olako u brojati do deset. 'd broja do broja obuzima vas prijatan oseaj mira i oputenosti. Sa svakim brojem tonete sve dublje i dublje. +od broja deset va mir je dubok i nepokolebljiv. =ano ete izvriti sve to vam ka.em. %oinjem da brojimH jedan - dva - tri Ni tako dalje do desetO. Sasvim ste mirni. 'i su vam vrsto sklopljene. ;ie ne mo.ete da ih otvorite. %okuavate da ih otvorite, ali vam to ne uspeva - ne uspe-va. ;ie ne mo.ete da otvorite oi. :ostalom, to vie i ne pokuavate, ve putate da jo dublje utonete u prijatan oseaj mira i te.ine. 8ujete, me?utim, sve to vam govorim i sve ete tano izvriti.D *ko vam prvi pokuaj ne uspe odmah, tehniku mo.ete odmah ponoviti. 'nda ete svakako uspeti. 1e smete zaboraviti da stalno ponavljanje svaki put uspe.

2ehnika 36 - ?ro%an%e od %edan do sto

spitanik udobno sedi Nili le.iO zatvorenih oiju. #e&ite muH CSada u polako da brojim od jedan do sto. +od svakog neparnog broja otvorite oi. +od svakog parnog broja ponovo ih zatvorite.D

BB

spoetka brojte malo br.e, ali ne tako brzo da bi ispitanik morao da se napre.e i brzo podi.e i ponovo sklapa kapke. 7atim brojte sve sporije i pri tom ispitaniku sugeriite da su mu kap&i sa svakim brojem sve te.i. /rzinu brojanja podesite tako da su subjektove oi samo krako otvorene, a sve du.e ostaju zatvorene. 1emojte, dakle, da brojite rav-nomerno, ve malo zastanite kod parnih brojeva. 1eka te pauze budu sve du.e i du.e. 8im opazite da ispitanik te.e otvara oi, pojaajte to stanje sledeom sugestijomH C'ni kap&i postaju vam sve te.i i te.i. :brzo neete vie moi da otvorite oi, mada u ja i dalje brojati. 'i su vam se sklopile i ostaju zatvorene. ;ie ne mo.ete da ih otvorite. ,irujete potpuno duboko i vrsto.D

2ehnika 37 - 5ikskan%e korena nosa

Stanite pred ispitanika koji sedi i re&ite mu neka netremi&e gleda u koren vaeg nosa ili u vae desno oko. "ledajte ga pravo u oi, ili u taku izme?u njegovih oiju, ili samo u jedno njegovo oko. 1i vi pri tom ne smete da trepete Nve.bom se mo.e postii da kap&i ne trepnu punih 1B minutaO. ;ideete da se ispitanikove .eni&e naizmenino su.avaju i ire. +ad god se .eni&e proire, on mo.e samo nejasno da vas vidi. 7ato mu sugeriite sledeeH C:skoro ete me samo jo nejasno videtiM tada e hipnoza poeti da deluje.D 8im mu se .eni&e opet proire, re&iteH CSada me samo jo nejasno nazirete - polako sve dublje i dublje tonete u hipnozu 1 kap&i su vam sve te.i i te.i i oi vam se sklapaju. :brzo ete ih sklopiti. Sada su vam kap&i ve toliko teki da oi ne mo.ete da dr.ite otvorene, ali to uopte i ne .elite. 'i vam se sklapaju i ostaju zatvorene. ;ie ne mo.ete da ih otvorite... 'buzima vas prijatan oseaj umora i te.ine. =onete sve dublje u taj divni oseaj umora i te.ine. Sve ste umorniji - sve umorniji...D

2ehnika 38 - 2ehnika gatan%a

#e&ite ispitaniku da e na poetku hipnoze morati nekoliko puta da izvede pokret gutanja. 8im mu to budete rekli, ispitanik e na to usmeriti pa.nju, pa e ubrzo zaista to morati i da uini.

89

%oto ovo mo.ete da uoite po pokretima grkljana, sugestijom odmah pojaajte dejstvoH C$ipnoza je ve poela da deluje. Svaki put kad gutate, hipnoza se sve vie produbljuje. 'seate prijatno dejstvo hipnoze koja postaje sve sna.nija, pa putate da tonete sve dublje i dublje. 1ita ne mo.e da vam smeta. Sve dublje i dublje tonete u prijatan oseaj umora i te.ine. Sve ste umorniji - sve umorniji...D

2ehnika 391 2o!lina ruke

spitanik le.i zatvorenih oiju na kauu. %olo.ite mu na stomak ruku koja, naravno, mora da bude prijatno topla. %ri tom mu suge-riiteH C'seate kako iz moje ruke izbija prijatna toplina. %rijatan mir iri vam se po itavom telu. Dobro se oseate. Diete mirno i rav-nomerno. Sa svakim udisajem tonete sve dublje i dublje u mir i sigurnost. 1ita ne mo.e da vas ometa. ,ir i sigurnost obavijaju vas kao nekim zatitnim plastom. %otpuno mu se preputate. Sa svakim udisajem tonete sve dublje i dublje - sve dublje...D spitaniku koji miruje na kauu pre uvo?enja u hipnozu dajte jednu ili dve takozvane Cpilule za hipnozuD, to jeste Cpla&eboD, pilule bez delovanja, napravljene od mlenog eera Nmo.ete da ih kupite u svakoj apote&iO. #e&ite subjektu da e pilule poeti da deluju ve za nekoliko minuta, i da se potpuno prepusti njihovom prijatnom delo-vanju koje smanjuje napetost. #e&ite mu takode i da e poetak delovanja prepoznati po tome to e mu se disanje smiriti, ruke i noge ote.ati, a oi sklopiti. ;eina ispitanika e vam zaista rei da su jasno osetili dejstvo pilula i da su se smirili, a to e biti jednostavno zato to su takav e6ekat i oekivali. 'va tehnika je posebno prikladna u kombina&iji s drugim tehnikama.

2ehnika 3:1 Pilule za hi!nozu

2ehnika 3<1 2ehnika sku!l%enih !rsti%u

Skupite prste i pala& jedne ruke savijajui ih samo onoliko koliko je neophodno. =o isto uinite i sa drugom rukom. ;rhovima prstiju desne ruke lako pritisnite ispitanika u podruju sr&a a vrhovima prstiju leve ruke njegovo elo. %ove.emo li taj dodir

BF

s odgovarajuim sugestijama, ispitanik e ubrzo osetiti umor i te.inu koji lako mogu da uvedu u hipnozu. 'vu tehniku mo.emo, tako?e, dobro kombinovati sa drugim tehnikama.

2ehnika 3' 1 2ehnika !adan%a

#e&ite ispitaniku neka stane nasred sobe. Stanite korak iza njega i ka.ite mu da e trenutak kasnije pasti unazad, ali da ete ga vi sigurno pridr.ati. 1eka ispitanik sasvim oputeno stane i gleda pravo ispred sebe, i sasvim se prepusti sili koja e ubrzo delovati na njega. #uke polo.ite s obe strane njegove glave i re&ite otprilike ovoH C'seate da vas neto neodoljivo vue unazad - sve jae - sve jae.D %ri tom ruke neznatno povu&ite unazad i nastavite sa sugestijomH CSada poinjete da padate E padate unazad E ne mo.ete da se odu-prete - padate - padate.D *ko na ispitanika iole mo.e da se utie, on e u toku ponovljenih sugestija poeti da se koleba i na kraju pasti unazad. ;i, me?utim, nastaviteH CSada padate. Snaga koja deluje na vas sve je jaa. 1e mo.ete da je izbegnete - padate.D Sugestije nastavite sve dok vam ispitanik ne padne na ruke. *ko je potrebno, i ako ispitanik du.e vremena tetura a ne pada, jednostavno mu narediteH C%adnitePD 1ema oveka koji bi mogao da se odupre delovanju ove metode. Dejstvo mo.ete i da pojaate, tako to ete stati pored ispitanika i postaviti jednu svoju ruku tridesetak santimetara ispred njegovog li&a, a drugu oko pet santimetara iza glave. +ada ponete sa sugestijom padanja, istovremeno polako pomerajte ruku ka njegovom li&u. spitanik e i nehoti&e pokuati da izbegne ruku koja mu se pribli.ava pa e glavu nagnuti unazad, to e mu ubrzati pad.

2ehnika -> - @ugesti%a to!line

spitanik stoji ispred vas. "ledate mu pravo u oi. 1a dlan mu polo.ite metalni novi. dalje mu gledajte pravo u oi i sugeriite mu da se novi postepeno grejeH C'seate kako je novi sve topliji. .. novi postaje sve topliji - jasno oseate kako je novi sve topliji. 1ovi je sada ve toliko vreo da jedva mo.ete da ga dr.ite na

B8

dlanu. Sve je vreliji - sve vreliji. Sada vie ne mo.ete da ga dr.ite na dlanu. ,orate da ga ispustite, jer ete se inae ope&i. ,orate brzo da ga ispustite toliko je vreo da vas je opekao. spustite gaPD 1astavite s odgovarajuim sugestijama sve dok ispitanik ne ispusti novi. *ko neki ogled ne uspe odmah, ne smete odustati. :vek se pokazalo kao uspeno kada hipnotizer ka.e sledeeH C;ideli ste koliko se jo opirete oputanju. ,olim vas, pokuajte jo jednom.D 7atim jo jednom ponovite &eo ogled, s tim to ete ga ispitaniku objasniti jo opirnije nego prvi put. ;ideete da viestrukim ponavljanjem uspeno mo.e da se obavi oko osamdeset posto prethodno neuspelih ogleda.

2ehnika -3 - @ugesti%a !omoAu klatna

Dajte ispitaniku klatno. Sami mo.ete da konstruiete improvizo-vano klatno, privezavi prsten na kona&. 1it o kojoj visi prsten mora da bude tanka, obian kona& za ivenje. =e.ina i materijal prstena nisu va.ni i ne utiu na rezultat. #e&ite ispitaniku da e se klatno zaljuljati im hipnoza pone da deluje i ponite sa sledeim sugestijamaH C%otpuno ste mirni - savreno ste mirni. %o itavom telu iri vam se prijatan mir. Dobro se oseate. : vama je prijatan oseaj umora i te.ine. %reputate se tom prijatnom oseaju. Diete mimo i jednolino. Sa svakim udisajem tonete sve dublje i dublje u mir i sigurnost. $ipnoza deluje sve sna.nije i sna.nije. :poredo s pojaanim dejstvom i klatno poinje da se njie. 1jie se sve jae. $ipnoza postaje sve dublja i dublja. Sada je sasvim duboka i postojana. 'dmah ete da uinite sve ta vam ka.em. 'seate neodoljivu potrebu da uinite sve to ka.em.D

2ehnika -- - ?ro%an%e unazad

#e&ite ispitaniku da polako broji unazad od broja sto. 1ije ba svakom lako da broji unazad, pa to nee moi da izvede automatski, ve e mu pri tome i svest biti zaokupljena. Dok ispitanik broji, ka.ite mu da mu ruke i noge postaju sve te.e, a on sve umorniji i umorniji. +ako mu je svest zaposlena, vaa sugestija e lake da prodre u njegovu podsvest spitanik e ispoetka brojati jasno i razgovetno, ali B>

e postepeno sve tie izgovarati brojeve, pa e na kraju da isputa pojedine brojeve ili 8itave nizove brojeva a da se to i ne primeti. %o tome ete prepoznati stepen delovanja sugestije, pa ete moi da prenesete svoju sugestiju. :spene sugestije uvek morate iznova ponavljati. :vo?enje u hipnozu zakljuite ovim re&imaH CSve vam je te.e i te.e da brojite - neizre&ivo ste umorni i hteli biste dobro da se odmorite. Aedva da jo mo.ete da govorite i putate da sve dublje i dublje tonete u prijatan oseaj umora i te.ine. Sada vie uopte ne mo.ete da govorite, a hipnoza vam je vrlo duboka i vrsta. 1ita ne mo.e da vas ometa. ;aa hipnoza je sada duboka i vrsta. 1ita vie nije va.no -jednostavno putate da vas vreme nosi - svejedno vam je ta se zbiva - i ta utie na vas. Sada samo sluate moje re&i. Sve ono ta vam govorim, nesmetano prodire duboko u vau podsvest i neizbrisivo se usa?uje u nju. %ostupiete tano onako kako vam ka.em. Sve ta vam sada ka.em, odmah ete izvriti.D

2ehnika -6 - Pokretne ste!enice

+ada se ispitanik udobno smesti, pustite ga da miruje desetak minuta. 7a to vreme neka se potpuno kon&entrie na disanje. 'setie kako mu se disanje potpuno smiruje i kako mu se itavo telo oputa. =ada zamolite ispitanika da zatvorenih oiju predstavi sebi kako stoji na vrhu pokretnih stepeni&a i pridr.ava se za ogradu. Sada ponite da brojite i pri tom ispitaniku sugeriite da se pokretnim stepeni&ama sputa sve dublje. Sa svakim izgovorenim brojem sputa se sve dublje i dublje, a pri tom je sve umorniji. /ude li potrebno, sugeriite mu da se na taj nain sputa jo jednim, ili 8ak niz nekoliko pokretnih stepeni&a. %rethodno je ipak potrebno utvrditi da li ispitanik ne osea odbojnost prema pokretnim stepeni&ama. =o se pogotovo tie .ena, jer mnoge .ene ne vole da se njima voze. =akvi ispitani&i ne mogu da se opuste pri zadatim predstavama. nae je to vrlo uspena tehnika, jer je svest zaposlena predstavom vo.nje stepeni&ama, pa sugestija mo.e bez prepreka da pro?e kontrolu mozga i stigne u podsvest

5)

2ehnika -7 - 2ehnika $u!eraka kose i obrva

Da bismo primenili ovu tehniku, smestiemo ispitanika da sedi, le?ima okrenut prema nama. 7amolite ga da zatvori oi i da se potpuno usredsredi na ulo dodira. 7atim kru.nim pokretima ponite da gladite ono mesto na ispitanikovom temenu, gde kosa raste u krug. "ladite ga neprekidno u smeru u kome raste kosa, i pojaavajte mehaniki e6ekat odgovarajuim sugestijama mirovanja. +osu moramo da je gladimo mirno i ravnomerno, jer se dejstvo posti.e samo ravnomernim lakim nadra.ajem ko.e na glavi, na tom posebno osetljivom mestu. Druga varijanta iste tehnike je gla?enje ispitanikovih obrva, pri emu on dr.i oi zatvorene. stovremeno sugeriemo da mu oni kap&i postaju sve te.i i te.i i da vie ne mo.e da otvori oi. *ko nastavimo ovo gla?enje, nakon pet minuta ispitanik zaista vie nee moi da otvori oi. : sugestiji mo.ete da navedete daje to poetak hipnotikog delovanja, a zatim daljim nalozima produbite zapoetu hipnozu.

2ehnika -8 - ,Hi!noti$ko+ ul%e

'va tehnika zasniva se na poznatom pla&ebo-e6ektu. 7a to vam je potrebna samo boi&a tenosti koja mirie, dodue .estoko, ali prijatno, na primer japansko ulje iz lekovitih biljake ili olbas koje mo.ete nabaviti u svakoj apote&i. spitaniku re&ite da to ulje ima sna.no hipnotiko dejstvo. 1eka se udobno smesti i zatvorenih oiju potpuno prepusti delovanju ChipnotikogD ulja. %rinesite mu otvorenu boi&u pod nos i navedite ga da vrlo duboko i jednolino die. %ri tom mu govorite da e ve kod desetog udisaja sigurno nastupiti hipnoza. $ipnozu zatim produbite odgovarajuim sugestijama mirovanja. ova tehnika je vrlo prikladna u kombina&iji s drugim metodima.

2ehnika -9 - ?rzo de%stvo fotel%e

'va jednostavna, ali vrlo uspena tehnika veinom dovodi do uspeha za najvie deset sekundi. Da bi mogla da se sprovede u d?o, potrebna je sigurnost i rutina. 1eka ispitanik sedne u udobnu 6otelju, po mogunosti s visokim naslonom. : poetku ne srne da se nasla-

51

nja na naslon, ve mora da sedi nagnut napred, vodoravno ispru.ivi gornji deo ruku. %odlakti&e se pod pravim uglom uzdi.u uspravno, a ake su vodoravno i oputeno pru.ene napred. 1eka su oi pri tom sklopljene. :hvatite ispitanika za ruke i re&ite mu da osea veliki umor kome ne mo.e da se odupre. %ri tom ga sasvim polako pritisnite rukama na naslon stoli&e. 1emojte da se iznenadite ako se u tom trenutku vaa sugestija ostvarila u meri u kojoj to ni sami niste oekivali. Svaki ispitanik e vam potvrditi da gaje obuzeo nesavladivi oseaj umora, praen lakom vrtoglavi&om. =ehnika je prikladna i za autohipnozu, jer u njoj vrlo uspenu ulogu igra takozvano Cdejstvo 6rizerske stoli&eD.

2ehnika -: 1 .e%stvo frizerske stolice

Smestite ispitanika na stoli&u ispred ogledala i zamolite ga da sam sebi gleda u oi, i to potpuno kon&entrisano i bez sklapanja oiju. %ri tom mu levu ruku polo.ite na sr&e, a desnu na potiljak. =ada ponite dgovarajue sugestije oseaja te.ine u oima. %rvi znak hipnoze odmah pojaajte re&ima. 'va tehnika mo.e uspeno da se pove.e sa Ce6ektom 6rizerske stoli&eD, kada subjekt sedi u stoli&i pred ogledalom. 8im oni kap&i ponu da mu titraju, ka.ite mu da sklopi oi, pa ga sasvim polako polo.ite u le.ei stav i sugestijama produbite zapoetu hipnozu.

2ehnika -< - 2ehnika kori)Aen%a korena nosa

1avedite ispitanika da zatvorenih oiju gleda gore, prema korenu svog nosa, da u stvari malo kilji. %ri tom ga smirenim jednolinim pokretima gladite po obrvama, i to naizmenino desno i levo. "ovorite mu sledeeH CDiete mimo i jednolino, pa se sasvim dobro oseate. =onete u prijatan oseaj umora i te.ine. Svaki put kad izdah-nete, tonete jo dublje u taj prijatan oseaj. 1ita ne mo.e da vas ometa - nita nije va.no. %otpuno se predajete tom prijatnom oseaju umora i te.ine, pa tonete sve dublje i dublje.

9-

2ehnika -' - Posebna tehnika $itan%a

Dajte ispitaniku knjigu ili novine, i zamolite ga da ita polako i poluglasno, pri emu neka za svaku re utroi tri sekunde. 7atim sledi pauza, tako?e od tri sekunde, a zatim neka proita sledeu re. Svest teko podnosi primoravanje na takvu sporost, pa se brzo umori. ;e posle nekoliko minuta podsvest je spremna da primi svaku sugestiju. ovde ispitaniku mo.ete sugerisati da e posle deset ili dvadeset rei nastupiti hipnoza, i do toga uglavnom i dolazi. *ko prvi pokuaj ne uspe, sve emo ponoviti, i sigurno emo uspeti.

2ehnika 6> - Polagan%e ruke na $elo i !otil%ak

*ko uz sugestivne mere, kao dodatak, polo.imo jednu ruku na ispitanikovo elo, a drugu na njegov potiljak, hipnotiko stanje e nastupiti br.e i bie du.e, kako u subjektivnom, tako i u objektivnom pogledu, to e se pokazati ranijim poetkom dubljeg disanja. 7animljiva je pojava koja se javlja kod svake duboke hipnoze. spitanik, naime, ne mo.e da se oslobodi hipnoze ni uz odgovarajuu sugestiju, dokle god mu ruke ostaju na elu i potiljku. 8im hipno-tizer skloni ruke, hipnotiko stanje se odmah prekida bez dalje sugestije. =o uvrivanje hipnotikog stanja polaganjem ruku na elo i potiljak ne zasniva se na delovanju sugestije, ali je jae od verbalne sugestije bu?enja. =akva hipnoza deluje, me?utim, samo kod sasvim odre?enog polo.aja ruku. +od ruke na elu, hipnotizer dodiruje ka.iprstom koren kose neposredno iznad ela, a ruka na potiljku treba donjom ivi&om, dakle malim prstom, da dodiruje poetak kose. Da bi hipnoza sna.no delovala, posebno je va.no da se ruka na potiljku tano 6iksira. ;a.no je i to da se ovom isto 6izikom merom mo.e ukinuti snaga sugestije. %ri primeni ove metode, ispitanik e obavezno osetiti izrazito Coseanje obruaD, kao da mu se u glavi stvara obru, s jasno izra.enom udaljenou od polo.enih ruku. 'vaj oseaj se javlja i kada hipnotizer dr.i ruke udaljene santimetar ili dva od ispitanikove glave. Aa sam izme?u ruku i glave stavljao sve mogue izola&ione materi 63

jale, ali oni nimalo nisu uti&ali na dejstvo ruku. 'va tehnika je posebno jaka i pouzdana.

2ehnika 63 - 2ehnika na!in%an%a mi)iAa

ova tehnika deluje brzo i pouzdano. spitanik udobno le.i na kauu i die mirno i jednolino. Svaki put kad udahne, osam sekundi mora da zadr.i dah. 7a to vreme mora da napne sve miie tela. +ada pro?e osam sekundi, treba da odjednom opusti sve miie i izdahne. 7atim treba ponovo mimo da udahne i osam sekundi Nili osam otku&aja pulsaO zadr.i dah, sna.no napinjui sve miie, a kad pro?e osam sekundi, opet mimo izdahne i sve miie opusti. 'vaj pro&es treba da se ponavlja bar desetak minuta. =ime se stvara sna.an oseaj umora. Sr&e poinje da ku&a vidljivo sporije. =ada ispitaniku govorite otprilike sledeeH C;rlo ste umorni i oseate te.inu. Sve ste umorniji... Diete mimo i ravnomerno. Sa svakim udisajem tonete sve dublje u prijatan oseaj umora i te.ine. +ad god izdahnete, tonete sve dublje sve dublje i dublje. %ri tom se oseate dobro i putate da tonete sve dublje, sve dublje toliko duboko koliko jo nikada niste utonuli. Svi su vam miii oputeni - ruke i noge su vam kao od olova. oni kap&i su vam vrlo teki i postaju sve te.i - sve te.i. 'ni kap&i su vam sada tako teki da oi vie ne mo.ete da dr.ite otvorene - one vam se sklapaju. Sada su vam oi vrsto zatvorene i ostaju zatvorene. ;ie ne mo.ete da ih otvorite, ali i ne .elite da ih otvorite. %utate da tonete sve dublje - sve dublje, u prijatan oseaj umora i te.ine. Sve ste umorniji - sve umorniji. Sve ono ta vam govorim duboko prodire u vau podsvest i tu se neizbrisivo utiskuje. %rema tome ete i postupati. zvriete sve ta vam sada ka.em.D

2ehnika 6- - Poseban metod

+od ove tehnike re je o kombinovanom metodu, a istovremeno primer posebne tehnike uvo?enja u prvu hipnozu. Dok pa&ijent udobno le.i na kauu, zamolite ga da ruke i noge podigne za oko 9) santimetara, i da ih u tom polo.aju dr.i dokle god mo.e. 1oge e najee da padnu posle 9) sekundi. %re nego to ponete s ogledom,

97

re&ite pa&ijentu da noge, ako vie ne mo.e da ih dr.i uvis, pusti da sasvim oputeno padnu. #uke e mu klonuti za oko pet minuta, ali ve posle tri minuta re&ite mu da ih takode potpuno oputeno pusti da klonu, pa neka i ruke i noge pusti da le.e sasvim opuSteno. %a&ijenta ostavite da opuSteno le.i oko jedam minut, i pri tom mirno i jednolino diSe. 'nda ga zamolite da pri svakom udisaju malo podigne gornji deo tela i noge, te da otvori oi, a da pri izdisaju sklopi oi i spusti gornji deo tela i noge. ;e.ba je vrlo e6ikasno, i izaziva sna.an oseaj te.ine i duboko opuStanje koje se produbljuje odgovarajuim verbalnim sugestijamaH C#uke i noge su vam sada vrlo teSke, teke su vam kao olovo i postaju sve te.e i te.e - sve te.e. ruke i noge su vam ote.ale. 1iSta nije va.no - potpuno se predajete oseaju umora i te.ine pa dopuState da tonete sve dublje. =onete sve dublje i dublje. Samo se prepustite tom prijatnom oseaju umora i te.ine - pustite da vas neSto odnosi da neSto deluje na vas. 'seate se vrlo dobro, pa ste duboko u sr&u radosni. Sreni ste i oputeni. %odsvest vam je irom otvorena - irom otvorena. Sve to vam sad govorim, lako i duboko prodire u vau podsvest i tu se neizbrisivo urezuje. 2elite sve da posluate, to ete i uiniti. zvriete sve ono ta vam sada govorim.D 'va tehnika je uvek delovala.

%omona sredstva za uvo?enje u prvu hipnozu

Svaki uve.bani hipnotizer razvije tokom vremena sopstvena pomona sredstva, pa e najbolje rezultate postii metodima kojima daje prednost. 3vedski istra.iva hipnoze ;etertrand ka.e pa&ijentima da gledaju u srebrnu kaii&u u kojoj se vidi odraz upaljene sve&e. Drugi hipnotizeri navode pa&ijente da gledaju direktno u upaljenu sve&u ili da se usredsrede na pupak. ;remenom je razvijen veliki broj mehanikih postupaka hipnoti-sanja, veinom pomou hipnoskopa. %od time podrazmevamo postupke ili ure?aje koji na ispitanikev nervni sistem deluju jednokratnim sna.nim ili trajnim lakim mehanikim nadra.ajem. 65

Aednostavni hipnoskop je klatno zidnog sata ili jednolino tik-tak metronoma. 3up je &rnom tkaninom pokrivao oko jedan kvadratni metar zida, i u sredinu te &rne povrine privrstio bi srebrnu ploi&u. 7atim bi zamraio sobu i rekao ispitaniku da netremi&e gleda u srebrnu ploi&u osvetljenu re6lektorom, sve dok ne nastupi hipnoza. 1eki istra.ivai koriste obojene sijali&e ili zamrene geometrijske 6igure, u koje ispitani&i moraju da gledaju sve dok im se oni miii ne umore i dok ne sklope oi. =ada je za potpunu hipnozu dovoljna jednostavna sugestija. ako je stroboskop vrlo delotvorno pomono sredstvo za davanje prve hipnoze, ipak mo.e stvoriti probleme. #e se o sna.nom izvoru svetlosti pred kojim se nalazi pokretna izbuena ploa kroz koju se svetlost razaznaje u jednolinom ritmu. 'va svetlost koja se ritmiki pokazuje, putem onih nerava deluje neposredno na rad mozga. $ipnoza najee nastupa vrlo brzo. 7animljivo je sedeti ispred stro-boskopa i pustiti da deluju are koje stvara oko sebe. 'ne se neprekidno menjaju, a njihova glavna boja zavisi od brzine kojom se pro-buena ploa vrti i pri tom proputa svetlost. *ko svetlost zasvetli deset do dvanaest puta u sekundi, izgleda da se ara uglavnom sastoji od &rvene i narand.aste boje. %rodre li svetlost kroz rupi&e u ploi trinaest do etrnaest puta u sekundi, are su uglavnom zelene. +od petnaest do esnaest okreta ploe u sekundi, are svetle prekrasnom plavom bojom. *ko svetlost zasvetli osamnaest ili vie puta u sekundi, pojavljuju se are sivobele boje. 0judi koji boluju od latentne epilepsije, mogu da dobiju napad, ak i ako nikada ranije nisu dobili takav napad. 'pasnost nije posebno velika Noko jedan postoO, ali ipak postoji. Droge koje menjaju svest tako?e su prikladne za ubrzanje poetka hipnoze, pogotovo ako hipnotizer istovremeno daje verbalne sugestije. ' opasnostima koje se kriju u uzimanju droga ne moramo, vero-vatno, posebno da govorimo, poto daje to danas poznato, a mnogim ljudima, posebno mla?im, i iz linog iskustva. $ipnoza izazvana indijskom konopljom NhaiO igrala je prilino mranu ulogu. : !giptu, Siriji i ranu, vode verskih sekti obeavali su svojim sledbeni&ima da e im pokazati raj. 7atim bi ih sna.no omamljivali haiem i odvodili u raskone vrtove gde su ih zavodile prelepe .ene. +ada su se sledbeni&i budili iz opijenosti, verovali su

99

da su bili u raju i da e tamo .iveti i nakon smrti ako budu neprikosnoveno sluali svog vo?u. 'd trenutka takvog CposveenjaD, bio je dovoljan vo?in mig da se svi verni&i ba&e na neprijatelja, ak i u smrt, neprekidno imajui pred oima raj koji ih oekuje. stra.ivai hipnoze su rano uvideli daje dovoljna laka narkoza da bi kod ispitanika izazvala prvu hipnozu. =ako ;etertrand i +ra6t-!bing izvetavaju o dobrim iskustvima pomou lakog narkotizovan-ja hloro6ormom, dok ,ol daje prednost hloralhidratu. 3up je koristio brometil. :ostalom, ak su i prividne narkoze pogodne za izazivanje hipnoze, o emu opirno izvetava $alauer. ;rlo vredna iskustva zahvaljujemo -ridlenderu, koji u svojoj knjizi Hi!noza i Hi!no1narkoza N1>()O govori o jakom pomonom delovanju paraldehdda i nekih barbiturata. +od uvo?enja u prvu hipnozu vrlo je koristan i hloretil. *li prvu hipnozu uz pomo medikamenata smemo da radimo samo na zahtev lekara. ;rlo delotvorna, a pri tom potpuno neotrovna pomo u hipnozi je udisanje ugljendioksida, i to meavine od tri dela ugljene kiseline i sedam delova kiseonika. =a meavina izaziva odre?ene duevne pro-mene, u prvom redu izrazito poveanje ispitanikove sposobnosti da zatvorenih oiju prima vizionarske utiske. ;erovatno je da poveana kon&entra&ija ugljene kiseline u krvi slabi rad mozga. 3to vie poputa dejstvo mo.danih 6iltera, to jasnije sti.u Csignali spoljaD. Sa sigurnou mo.emo rei daje ovaj primer najbolje i najprirodnije pomono sredstvo hipnotisanja, dakle posmatranje dobro obavljene i uspene hipnoze. /rojni istra.ivai hipnoze iskoristili su ovu okolnost da kandidatima prvo poka.u obavljanje hipnoze na nekoj posebno sugestibilnoj osobi. %oto bi pri tom nastupali vrlo sigurno, uvereni da e doi do hipnoze, produbljivali su poverenje kandidata u njihove sposobnosti, zbog ega je hipnoza nastupala mnogo br.e, i bila je dublja.

5F

4. O(+5*%# )*&%+,#

D05*%a )*&%+,# ;eina ljudi povezuje pojam dubokog transa sa hipnozom, tj. vrstu nesvesti&e pri kojoj postaju dokuivi dublji slojevi linosti. 'vakva dubina hipnoze posti.e se, me?utim, samo kod dvadesetak posto hipnotisanih osoba. ;eina hipnotisanih dosegne samo srednju dubinu hipnoze, ali i to je sasvim dovoljno da se uspostavi veza sa podsveu i usvoje delotvorne sugestije. :glavnom razlikujemo tri stepena hipnozeH 1. Baka hi!nozaC : njoj postoji lak stepen oputanja, pri emu je svest jo potpuno aktivna. spitanik, me?utim, prihvata jednostavne sugestije i obavlja ih Nbudna sugestijaO. (. @redn%a hi!nozaC 'putanje raste. Svest jedva da je aktivna. spitanik izvrava sve to ne protivrei strukturi njegove linosti Nmogui su i posthipnotiki naloziO. 9. .uboka hi!nozaC %ri apsolutnom oputanju svest je potpuno iskljuena. spitanik izvrava i nelogine naloge. +ad hipnoza prestane, niega se ne sea. %odela na tri stepena prema dubini hipnoze poznata je jo od davnina, pa je i danas u veini sluajeva dovoljna, pogotovo to ta stanja stalno prelaze jedno u drugo i me?usobno ne mogu otro da se odvoje. %o mojim iskustvima, dvadeset osam posto ispitanika zapada u laku hipnozu, pedest dva posto u srednju, sedamnaest posto u duboku hipnozu, a tri posto ispitanika uopte nije mogue hipnotisati. *. 0ibo, osniva C1ansijske koleD, razlikuje est stepena hipnozeH @omnolenci%aC =e.ina u onim kap&ima, veinom nesposobnost da se oi otvore. Svest je potpuno aktivna. 'seaj umora. 'vo stanje lako se posti.e kod svakog, pogotovu kod .ena. (. Podignuta ruka ostaje nekoliko sekundi u zadanom polo.aju a zatim polako klone. %rsti, me?utim, ne zadr.avaju zadati polo.aj.
1.

58

'ni kap&i su sputeni, ruke i noge oputene. Svest i seanje jo uvek postoje. 9. Dru(ni !okreti ruku automatski se nastavljaju, ako hipnotisanog uverimo da ne mo.e da prestane s tim pokretima. Smanjena osetljivost. Svi zna&i kao kod drugog stepena. Svest i seanje jo postoje. +ada prekinemo hipnozu u prva tri stepena, veina ispitanika uverava nas da uopte nisu bili u hipnozi, a sugestije su prihvatali samo da bi posluali hipnotizera. @. Hi!notisani%e zavisan samo jo od hipnotizera i neosetljiv je na uti&aj drugih osoba, osim ako hipnotizer svoj uti&aj ne prenese na nekog drugog. 'stalo je kao kod treeg stepena. B. Baki somnambulizamC 'setljivost je znatno smanjena ili je sasvim nestala. Sugerisane halu&ina&ije su u veini sluajeva mogu e. Svest je pomuena. Seanje je nejasno i nepotpuno. 'stalo kao kod 8etvrtog stepena. 5. .uboki somnambulizamC Svi simptomi treeg stepena su jo jae izra.eni. Svest je potpuno iskljuena. %o prestanku hipnoze, seanje ne postoji. Dejvis i $asbend sproveli su jo detaljniju klasi6ika&iju po dubini hipnoze. 1a osnovu hipnotikih simptoma, oni razlikuju trideset stepena hipnoze. Dubina $ipnoidnost Stepen 1 ( 9 @ B 0aki trans 5 F 8 > 1) 11 Simptomi %ripreme za oputanje 'putanje =itranje onih kapaka Sklapanje oiju %otpuno telesno oputanje +atalepsija onih kapaka +atalepsija udova %ojaanje delovanja %ojaanje delovanja +ataleptika ukoenost *nestezija
5>

Dubin a
Srednji trans

Stepe n
1( 19 1@ 1 1B 15

Simptom i
%ojaanje %ar&ijalna amnezija %ojaanje %osthipnotika anestezija %ojaanje %romena linosti Aednostavne posthipnotike sugestije %ojaanje +inestetike iluzije totalna amnezija Sposobnost otvaranja oiju a da se trans pri tom ne menja %ojaanje 1elogine posthipnotike sugestije %ojaanje %otpuni somnambulizam %ozitivne posthipnotike optike varke ula %ozitivne posthipnotike akustike varke ula Sistematizovane posthipnotike amnezije 1egativne akustike varke ula 1egativne optike varke ula - hiperestezija

1F 18
1> () Duboki trans (1 (( (9 (@ (B (5 (F (8 (> 9)

:ostalom, vrlo je teko tano odrediti stepen dubine hipnoze, ali to nije ni potrebno da bi hipnoza delovala. 1aime, ispitanik esto ve kod lake hipnoze izvrava sve zadate naloge, mada Chipnotiko stanjeD uopte ne postoji. =o je u zanimljivom ogledu pokazao jedan
F)

ameriki strunjak za hipnozu. 1a univerzitetu %ensilvanija hipnoti-zer je pred grupu studenata izveo hipnotisanu .enu ija je desna ruka bila nepomina. 'bjasnio je studentima da je ta blokada tipina za stanje hipnoze. %red drugu grupu studenata izveo je hipnotisane ispitanike ije ruke nisu bile ukoene. 'voj grupi studenata objasnio je daje upravo takvo stanje tipino za hipnozu. 7atim su obe grupe studenata i same hipnotisane. $ipnozu je izveo ovek koji nije znao koji su studenti videli jednu, a koji drugu demonstra&iju. +ao ta se i oekivalo, lanovi prve grupe studenata nisu mogli da pokrenu desnu ruku, dok su je svi lanovi druge grupe slobodno pomerali. =o pokazuje da ovek u hipnozi zapada u ono stanje koje odgovara njegovom poimanju hipnoze. z toga vidimo neizmernu va.nost priprema putem uvodnog razgovora. =u se krije uspeh kasnije hipnoze.

6#(/ 7a,a )*&%+,#

*ko ve ne postoji posebno stanje hipnoze, onda sam pro&es hip-notisanja, radi boljeg razumevanja, mo.emo da podelimo u est 6aza. Prva faza - Pri!reman%e %rilikom pripreme za hipnozu re je o tome da se kod ispitanika izazove .eljena predstava o hipnozi, i da se uklone pogrene ili ne.eljene predstave. %rostorija treba daje prijatno topla, malo zamraena i tiha. 1eka ispitanik to udobnije le.i. 1avedite ga da mirno i ravnomerno die i da se to vie opusti. sami morate mimo da diete i da ispitaniku date primer kako treba da se ponaa. "ovorite jednolino i smireno.

.ruga faza - Doncentraci%a

: drugoj 6azi va.no je da se ispitanik sve vie i vie odvaja od spoljanjih uti&aja i da se oputeno i pasivno usredsredi na ono to e

F1

se dogoditi. 1avedite ga da vam gleda u oi ili u odre?enu taku i da pazi samo na vae re&i.

2reAa faza - #!u)tan%e

Dajte ispitaniku potrebne sugestije. C%otpuno ste mirni - nita drugo nije va.no. Sluate samo moj glas. #uke i noge su vam sasvim oputene - sasvim oputene. Diete mirno i ravnomerno. Sa svakim udisajem tonete sve dublje i dublje u prijatan oseaj umora i te.ine. Aednostavno putate da vas neto nosi da neto na vas deluje - da se neto sa vama zbiva. ,isli vam se gube oseate se jako dobro.D N=ako treba nastaviti sve dok se ispitanik ne opusti.O

/etvrta faza - Naredbe

: toj 6azi se odre?enim nalozima posti.e pravi &ilj hipnoze. %ri tom se hipnotizer prilago?ava posebnim okolnostima, i to otprilike ovim re&imaH CSada ste potpuno oputeni, niste nimalo napeti - nita ne mo.e da vas ometa. Sluate samo moj glas. Sve to vam sada ka.em, tano ete izvriti. Svaka moja re se neizbrisivo urezuje u vau podsvest. %ostupiete prema njoj. 1e mo.ete, a i ne .elite da uinite nita drugo, osim da me posluate.D N7atim sledi .eljena sugestija.O

Peta faza - Produbl%ivan%e

: toj 6azi se sve date sugestije produbljuju neprekidnim ponavljanjem i novim 6ormula&ijama. $ipnotizer pitaH C'seate li kako hipnoza polako deluje4 Sve jasnije oseate prijatno dejstvo koje se u vama sve vie i vie iri, i postaje sve sna.nije. vama je svakog dana u svakom pogledu sve bolje i bolje...D

Eesta faza - ?u4en%e iz hi!noze

'vde se ponitavaju sve sugestije osim .eljene glavne sugestIe. 1egirajte, dakle, te.inu ispitanikovih ruku i nogu, kao i te.inu onih kapaka, i dajte mu odgovarajue suprotne sugestijeH C'seate kako vam se u telo vraa snaga. #uke i noge su vam opet potpuno sve.e, lake i pokretljive. 'dluni ste i energini. Sada u da izbrojim do tri,
F(

i vi ete da otvorite oi i biete potpuno budni i .eljni ak&ijeH jedan -dva - tri.D %oto ste ponitili hipnozu, jo nekoliko minuta razgovarajte sa ispitanikomM upitajte ga da li mu je neto smetalo, da biste, ukoliko se hipnoza ponovi, izbegli sve budue nepotrebne smetnje. 1a kraju jo jedan savetH ;e kod prvog pozdravljanja sa ispitanikom dobiete pri rukovanju in6orma&iju o njegovoj sugestibil-nosti. 7apazio sam da psihiki aktivni ljudi imaju suve ruke. =akve osobe mo.emo hipnotisati samo polako i uz izvesne tekoe. 1aprotiv, osobe ije su ruke malo vla.ne, psihiki su pasivne, pa se veinom mogu lako i brzo hipnotisati. 1aravno, i od ovog pravila postoje izuze&i.

F9

B. %ostupak u praksi

U$+d%* ra,.+$+r
%re nego to ponemo sa hipnozom, trebalo bi da u pripremnom razgovoru s ispitanikom uspostavimo kontakt koji e stvoriti atmos6eru poverenja i simpatije. spitanik mora biti duboko uveren u to da mu .elimo samo najbolje. spitanikovo poverenje u hipnotizera najva.nija je pretpostavka za uspeh, jer ono odre?uje delotvornost hipnoze. : takvoj atmos6eri poverenja lako mo.emo da uklonimo sve pogrene predstave o hipnozi i pobrinemo se da se bojazan uopte i ne pojavi. #e&ite ispitaniku da hipnoza nema nikakve veze s magijom, ve je sasvim prirodan pro&es. : hipnozi je svest uglavnom usmerena prema hipnotizeru. =aj kontakt nazivamo CodnosD. %ri tom je, dodue, ispitanikova kritika sposobnost vidljivo smanjena, ali ipak postoji, jer im mu zapovedite da izvri neto ta je izvan strukture njegove linosti, hipnoza e odmah da se prekine. 1iko, dakle, ne treba da se boji da bi u hipnozi mogao da uini neto to inae ne bi .eleo. Saoptite ispitaniku i to da je u toku .ivota ve vie puta bio hipnotisan, mada toga nije bio svestan. :jutro, neposredno posle bu?enja, gotovo smo uvek kratko vreme u hipnoidnom stanju. %a i danju, kada ponekad zamiljeno gledamo kroz prozor, zapravo smo u stanju lake hipnoze. 1ema, znai, razloga za uzbu?enje, jer se ne doga?a nita novo, samo se sves-no uvodi ve poznato stanje. :pitajte ispitanika staje oekivao kada je doao kod vas i da lije ve bio hipnotisan. ;a.no je da se to njegovo oekivanje ispuni. *ko je ve jednom bio hipnotisan, onda je ta hipnoza utisnula u njega odre?eni peat - pozitivan ili negativan. *ko je seanje na raniju hipnozu prijatno, hipnozu bi trebalo obaviti na isti nain i istom tehnikom. :koliko je, me?utim, utisak prve hipnoze negativan, ako je uspomena na nju neprijatna, onda u razgovoru tano razjasnite ta se tom prilikom dogodilo i ne koristite taj nain hipnoze. F@

1eki ljudi veruju daje hipnoza neka vrsta narkoze, pri kojoj ovek prvo zapada u dubok san, posle koga sledi potpuna besvesnost #e&ite ispitaniku da je ta predstava sasvim pogrena i da hipnotisani ovek sve dobro 8uje. +ontakt sa hipnotizerom ustvari je najva.niji deo hipnoze. /ez njega se u hipnozi ni na koga ne bi moglo da utie. $ipnoza je prijatno stanje mirovanja u kome ovek nipoto nee odati nikakvu tajnu. #azumljivo je da ni hipnotizer nee u hipnozi postavljati pitanja o kojima se nije ve unapred dogovorio sa svojim ispitanikom, tako da on ne mora da se boji da bi mogao da oda neke Cgrehove mladostiD. Skoro svi ispitani&i postavljaju pitanjeH CDa lije sigurno da u se probuditi4D 1a to pitanje treba jasno i nedvosmisleno odgovoritiH C$oetePD 8ak i kada bi hipnotizer za vreme hipnoze do.iveo, re&imo, srani udar i izgubio svest, hipnoza bi sama od sebe prela u prirodan san, a ispitanik bi se probudio im se naspava. 1eizostavno treba naglasiti da struno sprovedena hipnoza ne ostavlja apsolutno nikakve posledi&e po zdravlje ispitanika. ,e?utim, da biste izbegli razoaranja, uvek bi trebalo unapred utvrditi ne oekuje li ispitanik od hipnoze previe. Aedno jedino leenje hipnozom nee biti dovoljno da se ukloni neki ispitanikov nedostatak ili da od potitenog, depresivnog oveka uini uzornog optimistu prepunog .ivotne radosti. =reba unapred pa.ljivo ispitati mo.e li hipnoza u svakom pojedinanom sluaju zaista da pomogne. 1esporno je da je ovu vrstu leenja treba da obavlja samo iskusan i struan terapeut. 0aik ne bi smeo ni da pokuava da na ispitaniku sprovodi promene koje zadiru duboko u njegovu linost, pa ak ni kada ispitanik to izriito .eli. %re nego to ponete sa hipnozom, pro-verite i da li ispitanik .eli da pri terapiji bude prisutan svedok. 1ekim pa&ijentima je jednostavno potrebna blizina nekoga sa kim su prisni, jer se inae ukrute pa i nesvesno pru.aju otpor. spitaniku treba objasniti daje pravilno i dovoljno dugo oputanje osnovni preduslov za uspeh hipnoze, jer napetost i preterana ukoenost u hipnozi negativno deluju. 8im je napetost svedena na pravu meru, ovek raspola.e punom 6izikom i duevnom snagom, i u skladu je sa samim sobom. =ek tada hipnoza mo.e da poka.e pravi dejstvo i uini da ponovo postanemo sreni i zadovoljni.

FB

Da bi pa&ijenti bolje razumeli itav problem, u uvodnom razgovoru redovno objasnim tri zakona koji deluju u hipnozi i koje sam opisao ve na poetku ove knjige. Prvi zakonC Svaka vizuelna predstava koja nas ispunjava te.i da se ostvariP .rugi zakonC *ko se volja i vera suparniki odnose jedna prema drugoj, uvek e i bez izuzetka podlei volja. 2reAi zakonC Svaki napor u hipnozi izaziva upravo suprotan e6ekat. 7atim tumaim est 6aza hipnoze obra?enih u prethodnom poglavlju, i navodim pa&ijenta da se u svojoj ve.bi medita&ije usredsre-di na neki prijatan doga?aj iz mladosti, da zatvorenih oiju pokua da ga sam sebi vizuelno predstavi i razazna ga u svim detaljima. =a ve.ba medita&ije otvara put do pa&ijentove podsvesti i predstavlja odlinu pripremu za pravu hipnozu. ,o.da e vam pomoi ako vam ovde iznesem jedan uvodni razgovor, kakav vodim po nekoliko puta skoro svakoga dana.

Pr*-#r 0$+d%+. ra,.+$+ra

CDobar dan. Drago mi je to ste doli i to danas mo.emo da ponemo s leenjem. Da li vam je ovo prvo leenje hipnozom ili ste ve i ranije bili hipnotisani4 +oliko je od tada prolo4 Da li biste mi malo opirnije opisali kako je ta prva hipnoza obavljena4 3ta oekujete od hipnoze4 %rvo bih hteo da vam ukazem da ete hipnozu jedva i primetiti. 1eete pasti u trans, niti ete se onesvestiti, sasvim jasno ete uti sve 3to se oko vas deava. +ada se hipnoza zavri, moi ete svega da se setite. : toku hipnoze neu nita da vas pitam, tako da ne morate da se bojite da ete odati neki mladalaki greh. +ada budem sprovodio hipnozu, dau vam samo one sugestije o kojima emo se sada dogovoriti i zajedniki ih oprezno 6ormulisati. :ostalom, mo.ete da budete sasvim sigurni da ete se iz hipnoze probuditi, pa ak i ako bih u

F5

me?uvremenu umro. 2elite li da za vreme terapije bude neko prisutan4 onako emo sve snimiti na magneto6onsku traku koju kasnije mo.ete poneti. ;aa inteligen&ija i snaga vae volje nisu smetnja hipnozi - naprotiv. %okazalo se daje manje inteligentne ljude i ljude slabe volje te.e hipnotisati. 1ee, dakle, doi ni do kakvog Cdvoboja voljeD, u kome pobeduje jaa volja, ve se snaga pa&ijentove i terapeutove volje ujednauju da bi zajedno postigle isti &ilj. $ipnoza zahteva sposobnost kon&entra&ije i snagu imagina&ije. 7ato je potrebna inteligen&ija i sna.na volja. Sigurno e vas umiriti ako vam ka.em da je struno sprovedena hipnoza apsolutno bezopasna. 1e treba se plaiti nikakvih sporednih dejstvoa. ;a.no je da potpuno pasivno dozvolite da moje re&i deluju na vas, da njihov sadr.aj vizuelno sebi predstavite - kao 6ilm. Slika je govor podsvesti. 1aa podsvest govori u slikama. 3to pre&iznije sebi predstavite .eljeni &ilj, hipnoza e br.e delovati. %ri tom biste, ipak, morali da budete potpuno pasivni i da ne napre.ete um, jer svako svesno razmiljanje blokira put ka podsvesti, dok svaka vi-zuelna predstava koja vas ispunjava te.i da se ostvari. ;a.no je izbei svaki napor, jer emo inae izazvati suprotno dejstvo. $teo bih da vam ukratko opiem pojedine 6aze hipnoze. Sada smo u prvoj 6azi, 6azi pripreme. =u se uspostavlja to bolji kontakt sa pa&ijentom i uklanjaju se pogrene predstave. 1adam se da e mi to uspeti. : drugoj 6azi, 6azi kon&entra&ije, zamoliu vas da svu pa.nju usmerite na moje re&i i ne dozvolite da vas bilo ta od toga odvrati. : treoj 6azi, 6azi oputanja, treba samo da se opustite - da se svega oslobodite - prepustite se struji zbivanja. 1eka moje re&i deluju na vas. : etvrtoj 6azi dau vam dogovorene naloge koje ete pasivno pretvoriti u vizuelne utiske. Sledi peta 6aza, u kojoj u da produbim sve prethodno date sugestije i pojaam dejstvo, ponavljajui sugestije nekoliko puta. : estoj 6azi, 6azi okonanja hipnoze, vratiu vas odgovarajuim naredbama u stanje budnosti. mate li jo neko pitanje4 Sada mo.emo poeti sa pripremnim ve.bama. :dobno se smestite i zatvorite oi. +on&entriite se na neki prijatan do.ivljaj iz mladosti, pa ga predstavite to slikovitije i u svim detaljima. %onovo se prenesite u prijatno raspolo.enje tog vremena. %osle nekoliko minuta po-eemo pripreme za uvo?enje u hipnozu.D

8#/+d 7*'(*ra%ja
=o je, verovatno, najstariji metod hipnoze. Ao su drevni egipatski sveteni&i-lekari pred oima bolesnika dr.ali sjajne metalne ploe ili su im nare?ivali da netremi&e gledaju u glinene posudi&e ukraene neobinim znakovima, da bi im se oi umorile i nastupio hipnotiki san. ,etod 6iksiranja obavlja se u naelu tako to ispitanik uporno gleda u sjajni vrh hemijske olovke, u staklenu kuglu, zubarsko ogledalo ili neki drugi prikladan predmet, sve dok mu se oi ne umore i same od sebe sklope. +ao to smo ve rekli, u tu svrhu mo.emo upotrebiti i hipnoskop, stroboskop ili neko drugo pomono sredstvo. Dejstvo se pojaava ako iza ispitanika postavimo svetiljku tako da osvetljava predmet odre?en za postizanje kon&entra&ije i da se svet-lost od njega odbija. =aka 6iksiranja trebalo bi da se nalazi oko dvadeset santimetara od ispitanikovih oiju, malo iznad njih, tako da mora da gleda ukoso prema gore, usled ega mu se oi br.e umaraju. mao sam dobrih iskustava sa plavom sijali&om kao takom 6iksiranja, na koju ispitanik u tamnoj ili bar delimino zamraenoj prostoriji usredsreduje svu pa.nju. %lavo svetio slu.i daljem smirivanju. ,etod 6iksiranja mo.emo primeniti dok ispitanik stoji, sedi ih le.i, ali prednost se uglavnom daje polo.aju udobnog sedenja ili le.anja, jer hipnotizer obino pojaava zamaranje oiju verbalnom sugestijom koja deluje na itavo telo. Sklapanje oiju se ubrzava ako hipnotizer polako pomera nani.e taku 6iksiranja, i taj pokret prati odgovarajuim re&ima. spitanik pogledom prati taku i neprimetno sve vie sklapa oi, dok se one sasvim ne zatvore. %osle nekoliko sugestija koje pojaavaju dejstvo, uglavnom niko ne mo.e da otvori oi. ,o.ete i sami na sebi da utvrdite koliko je ovo dejstvo jako. Sednite u udobnu stoli&u i sklopite oi. 7atvorenih onih kapaka okrenite .eni&e prema gore i minut-dva zadr.ite ovaj polo.aj. +od veine ljudi ubrzo nastupa laka Cblokada oijuD. %o.elite li da naglo otvorite oi, osetiete na trenutak da su vam oni kap&i CslepljeniD. 'vo dejstvo podr.aemo i pojaati sledeim verbalnim sugestijamaH CSada se potpuno kon&entriite na taku 6iksiranja i po mogu-

F8

nosti nemojte treptati. 1e dozvolite da vam bilo ta drugo zaokupi pa.nju. Sve ostalo nije va.no. ;i gledate samo u tu taku i ne doputate da vam bilo Sta skrene pa.nju. 'seate kako vam oi postaju sve umornije. Ao jedva mo.ete da ih dr.ite otvorene. 'i su vam sve umornije - sve umornije - sve umornije. 'ni kap&i vam se sve vie sputaju i hteli biste da zatvorite oi. 'ni kap&i vam postaju sve te.i i te.i, i sve se br.e sputaju. 7a trenutak oi vie neete moi da dr.ite otvorene - kap&i vam se sve vie sputaju - sklapaju vam se - sklopili su se i ostaju zatvoreni. Sada su vam oi vrsto sklopljene i tako ostaju. ;ie ne mo.ete da ih otvorite. 8ak i kada biste hteli, ne biste mogli da ih otvorite. %okuajte - neete uspeti. 1e mo.ete vie da otvorite oi. =o i ne pokuavate, ve tonete sve dublje u prijatan ose-aj mira i oputenosti. =onete sve dublje i dublje - sve dublje i dublje.D *ko ispitanik nije izrazito duhovno aktivan, onda je u ovoj 6azi hipnoza gotovo uvek nastupila. ,ada je metod 6iksiranja veoma star, jo se i danas sa uspehom koristi kao jedna od brojnih tehnika uvo?enja u hipnozu.

8#/+d 7a(9*%*ra%ja
ovo je CklasianD postupak uvo?enja u hipnozu. ;eina ljudi oekuje da e ih hipnotizer netremi&e gledati u oi da bi time poeo hipnozu. 7ato ovaj metod odgovara najeoj zamisli o hipnozi. %ored toga, gledanje u oi poma.e ostvarenju kontakta hipnotizera i ispitanika, kao i njihovo me?usobno duevno povezivanje. spitanik jo i osea da ga hipnotizer posmatra pa primorava sebe na posebnu kon&entra&iju. ,etod 6as&iniranja mo.emo da primenimo sedei, pri emu ispitanik i hipnotizer sedaju jedan naspram drugog, tako da se ispi-tanikova kolena nalaze izme?u hipnotizerovih. $ipnotizerove ruke polo.ene su na ispitanikova kolena ili ramena. ,e?utim, bolji uspeh posti.emo ako ispitanik le.i. %ri tom hipnotizer sedi pored njega i tumai mu ta e ubrzo da se dogodi. =o ini otprilike ovim re&imaH CSeu do vaeg uzglavlja, a vi :#/# netremi&e da me gledate u jedno oko. Svejedno je koje oko odaberete, samo F>

morate neprekidno da gledate u isto oko. 8im hipnoza pone da de-luje, moje oko ete naizmenino videti, as otro, as mutno. 'i e poeti da vas peku i umorie se. %okuavaete da zadr.ite oi otvorene, ali to se vie budete trudili, kap&i e vam biti sve te.i. 1a kraju uopte neete moi da gledate, oi e vam se sklopiti same od sebe. :tonuete u prijatno stanje mira i oputenosti. Samo ete se prepustiti da sve dublje tonete.D ;eoma je va.no da se sugestivno nagovesti stanje koje treba da usledi, jer to stvara napeto iekivanje koje se stiava im takvo stanje nastupi, i tako se br.e uvodi u hipnozu. $ipnotizer sedi uz ispitanikovo uzglavlje, dok ovaj udobno i opru-.eno le.i na kauu. $ipnotizer se naginje, tako da mu oi budu dvadeset do trideset santimetara iznad ispitanikovih oiju, koji mora da podigne pogled ka elu hipnotizera, kako bi mogao da mu se zagleda u oi. 7atim mirnim i vrstim glasom nastaviteH C0e.ite sasvim udobno i diete mirno i ravnomerno. ,olim vas, sada me netremi&e gledajte ujedno oko, i pri tom sluajte samo moj glas. 1e smete dozvoliti da vam bilo ta odvrati pa.nju, pazite samo na moj glas. 1ita nije va.no - nita ne srne da vas ometa. %azite samo na moj glas.D %ri tom hipnotizer dr.i ruke pored ispitanikove glave, kao da .eli da mu zatiti oi od svetla koje dopire sa strane. =aj Ce6ekat onih titnikaD spreava skretanje pa.nje, a pored toga pru.a hipnotizeru mogunost da svoje paleve polo.i na ispitanikove one kapke im se sklope. =ime se uklanja treperenje kapaka, stvara se oseaj sigurnosti i ubrzava hipnoza. ,orate pa.ljivo posmatrati ispitanikove .eni&e i svoju sugestiju prilagoditi njihovoj reak&iji. *ko je .eni&a normalna, ispitanik vidi otro. *ko su se .eni&e zbog umora proirile, ispitanik vidi nejasno. =o odmah treba iskoristiti za sledeu sugestijuH CSada me vidite samo nejasno - hipnoza ve poinje da deluje. Sve vam je te.e i te.e da dr.ite otvorene oi. 'i su vam sve umornije - kap&i sve te.i - sve te.i.D 8im se ispitanikove oi na trenutak zatvore, ka.ite muH C'i su vam sada zatvorene i ostaju zatvorene.D stovremeno polo.ite paleve na ispitanikove kapke. +ao i kod ostalih postupaka, poetnu hipnozu pojaajte odgovarajuim sugestijama. 8)

8#/+d '+%/ra(/%*) 5+ja

'vaj metod koji koristi kontrastna dejstva .ute i plave boje pripisuju 0eviSilu. 1e samo da se posti.e e6ekat umora, ve se kod svakoga uoava primetna promena. 1ajvea prednost ovog metoda je u tome to varka ula nastupa ve za nekoliko minuta, i to kod svakoga, pa i kod psihiki veoma aktivnih ljudi. =u nije re o hipnotikom e6ektu, ve o normalnoj biolokoj pojavi. : tu svrhu koristimo karton na kome se, jedan pored drugog, nalaze .uti i plavi kvadrat, odvojeni trakom irokom dva milimetra. *ko takav karton posmatramo nekoliko minuta, s one strane .utog kvadrata bli.e plavom kvadratu pojavie se svetlo.uta pruga, dok e se na strani plavog kvadrata bli.e .utom pojaviti tamnije plava pruga. 0evi-Sil, Stokvis i drugi hipnoterapeuti davali su svojim pa&ijentima takav karton u ruke i govorili im da netremi&e gledaju u njega. 8im bi pa&ijent odgovorio da vidi promenu boja, sugerisali bi mu da je hipnoza ve poela i produbili bi je odgovarajuim nalozima. %oznati hipnoterapeut $. 3ari unapredio je ovaj metod u kontra-stni metod niza boja F"oderne tehnike hi!nozeG. %ri tom se kombi-nuje metod 6iksiranja sa metodom kontrastnih boja. $. 3ari u tu svrhu koristi pravougaoni beli karton veliine 1B U (( santimetra. : sredini gornje polovine kartona nalepi se &rveni kvadrat od mutnog arenog papira bez sjaja veliine @ U 5 santimetara. : sredini obojene ploe nalazi se &rna taka, a druga &rna taka na&rta se na belom kartonu devet santimetara ni.e. $ipnotizer polo.i pa&ijenta na kau i ka.e mu da obojenu ploi&u dr.i u desnoj ru&i i pri tom 6iksira gornju &rnu taku na &rvenoj povrini. :z to ga i upuujeH C:skoro ete oko povrine sa &rvenom bojom ugledati divnu svetlozelenu ivi&u. %o tome ete shvatiti da prelazite u hipnoidno stanje. +ada vam to ka.em, spustite pogled, ne trepui, do donje &rne take na belom kartonu, gde ete opaziti sjajni svetlozeleni kvadrat. =o vam pokazuje da se stanje hipnoze sve vie produbljava. Sada ponovo ne trepui pogledajte gornju &rnu taku. 'seate kako vam se oi umaraju. 'seate sna.nu potrebu da ih sklopite. =ome se ne opirete ve jednostavno putate da vam se oi sklope. 7atvaraju se, a ruka s kartonom polako se sputa.D

81

3ari zatim polako prelazi dlanom s pa&ijentovog ela preko njegovih oiju i tu zadr.ava ruku jo jedan minut, da bi produbio sklapanje oiju. 7atim slede sugestije produbljivanja hipnoze, otprilike ovog sadr.ajaH C'i su vam vrsto zatvorene - potpuno ste mirni. Sve dublje i dublje tonete u prijatno hipnotiko stanje mira. Sluate moj glas - sve ostalo je neva.no i vi ne doputate da vas bilo ta ometa.D 3ari sada oseaj te.ine preba&uje iz oiju prvo na glavu, a kasnije i na itavo telo. C'seate kako vam glava pod mojom rukom postaje teka i umorna. %otpuno se preputate tom oseaju umora i te.ine. Sasvim jasno oseate kako vam je glava sve te.a i umornija.D %ri tom se znatno pojaava pritisak ruke na elu, to jo vie poveava oseaj te.ine u glavi. 7atim slede opte sugestije za produbljivanje zapoete hipnoze.

/rza hipnoza
*ko ste ve stekli neka iskustva na podruju hipnoze, mogli biste da isprobate nekoliko brzih metoda. 1ajstariji brzi metod verovatno je onaj kojim se slu.io jo opat -aria, stigavi 1819. godine iz "oe u %ariz. 'n je jednostavno prilazio osobi koju bi trebalo hipnotisati, nekoliko sekundi netremi&e joj gledao u oi, a zatim bi iznenada viknuoH SpavajteP Skoro pedeset posto ljudi ve posle te re&i tonulo je u hipnozuP -aria je, uostalom, bio visok i impozantan, to je sigurno bila va.na pretpostavka za uspeh ove tehnike. *ko ste pred krugom zainteresovanih li&a izveli nekoliko uspelih hipnoza i time zadobili njihovo poverenje, metod i danas esto uspeva. *meriki brzi metod sastoji se u tome da posle nekoliko uvodnih testova stanete malo sa strane ispitanika i polo.ite mu levu ruku na desno rame. 7atim rairite ka.iprst i srednji prst desne ruke tako da naprave slovo ;, i razmaknute prste podignete ispred ispitanikovih oiju na udaljenosti od otprilike trideset santimetara. Sugeriete da mu kap&i postaju sve te.i i pri tom primiete ruku s rairenim prstima polako prema njegovim oima. 8im su se prsti sasvim pribli.ili, ka.ete muH CSada vie ne mo.ete da otvorite oi - oi vam se sklapaju.D
8(

'i e se skoro uvek sklopiti, jer pored sugestije deluje i mehanizam zatitnog re6leksa. *ko bude potrebno, na kraju dodajteH CSada sklopite oi.D 8im se kap&i sklope, lako polo.ite ruku na ispitaniko-vo elo iznad oiju. 7atim dajte uoptene naloge za produbljivanje zapoete hipnoze. 1ajvie uspeha imao sam sa metodom brojanja. spitanik stoji nasred prostorije i ja mu govorimH CSada u da brojim od jedan do deset, a vi ete osetiti kako vam od broja do broja kap&i postaju sve te.i. Sa svakim brojem kap&i su vam sve te.i i te.i. 'i e vam se sklopiti najkasnije kod broja deset. ;ie ne mo.ete da ih dr.ite otvorene. 8im izbrojim do deset, oi e vam biti vrsto zatvorene. %oinjem da brojimH jedan - oni kap&i postaju vam vrlo teki, dva -kap&i vam bivaju sve te.i i te.i, tri - oni kap&i su vam ve teki kao olovo, etiri -jedva mo.ete da dr.ite otvorene oi, pet - oseate da oi hoe da vam se sklope. 'i vam se sklapaju, vie ne mo.ete da ih dr.ite otvorene. Sedam - kap&i su vam sada tako teki da ne mo.ete da gledate, osam - oi vam se sklapaju, devet - oi su vam se sklopile i ostaju sklopljene. ;ie ne mo.ete da ih otvorite, ali to i ne .elite. %utate da utonete duboko i sve dublje u prijatan oseaj umora i te.ine koji vam zahvata itavo telo. Sve to vam govorim duboko prodire u vau podsvest, pa ete sve tano da posluate. ,oje rei prodiru sve dublje i dublje u vau podsvest, i tu ostaju neizbrisivo urezane, i vi ete sve tano da posluate.D 7atim slede .eljeni nalozi. 7a sprovodenje hipnoze ovom metodom potrebno mi je samo dvadeset do trideset sekundi. 'na uspeva u vie od pedeset posto sluajeva.

,etod velikih majstora

0ekara iz nemake pokrajine 3vaben, -ridriha *ntona ,esmera, obino nazivaju osnivaem hipnotike terapije. /io je vrlo obrazovan i uen ovek, pod jakim uti&ajem *gripe 6on 1eteajma, renesansnog 6ilozo6a iz doba re6orma&ije, kao i najuvenijeg lekara svog doba, /ombastusa 6on $ohenhajma, poznatijeg kao %ara&elzus. ,esmer je stvorio pojam Canimalnog magnetizmaD. %ri tom je polazio od uve-renja da gladenjem mo.e preneti sopstvenu Cmagnetsku snaguD na bolesnike.
89

C=eorija o .ivotinjskom magnetskom 6luiduD koju je izneo ,es-mer pokazala se, dodue, kao nauno neodr.iva, ali pojave koje je on otkrio i dalje su .ive u nau&i o hipnozi. 1jegovo gladenje, takozvani CpaseD, nazivamo joS i danas CmesmerskimD, a metod tog gla?enja ,,mesmerizmomD. %ri tom se ovek koga treba da hipnotiemo udobno ispru.i na kauu a hipnotizer pone sa gla?enjem. #edovno poinje od glave i polako prelazi rukama preko pa&ijentovog tela do nogu, i to jedanput preko ruku, a drugi put preko grudi, uvek naiz-menino. $ipnotizerove ruke prelaze na udaljenosti od oko pet san-timetara iznad pa&ijentovog tela. "ladenje mo.e da se izvede i uz laki pritisak na samo telo. %ostupak traje desetak minuta. *ko po isteku tog vremena hipnotizer podigne pa&ijentovu ruku, ona e verovatno ostati u tom polo.aju. *ko, me?utim, ponovo padne, postupak bi trebalo nastaviti jo pet minuta. %roblematino je da li ovaj in mo.emo da vrednujemo kao hipnozu. 8injeni&a je, me?utim, da se, posle izvesnog vremena, njime posti.e stanje slino hipnozi, u kome pa&ijent prihvata hipnotike sugestije. 7a odluujui korak u daljem razvoju hipnoze zaslu.an je engleski okulista D.ems /rejd. +ada je 18@1. u ,anesteru prisustvovao demonstra&iji vaj&arskog hipnotizera 0a6ontena, prikazane pojave su mu se uinile toliko neverovatne da se, u nameri da raskrinka 0a6ontena, temeljno njima pozabavio. +ao ispitani&i poslu.ili su mu supruga, prijatelj i sluga. 7apanjio se videi daje sve tri osobe uspeo da uvede u hipnotiki san, i to tako to im je pred oima dr.ao sjajno dugme svoje kutije s doktorskim instrumentima. 'dabrao je ovaj nain, jer je kao spe&ijalista za oi znao da trajno 6iksiranje nekog sjajnog predmeta izaziva umor. Spoznao je da hipnotiko dejstvo ne nastaje usled magnetske snage ruku, ve usled uobrazilje samog pa&ijenta. /rejdov metod 6iksiranja i danas je vrlo rairen i sastavni je deo brojnih tehnika hipnoze. 1jemu zahvaljujemo i naziv ChipnozaD. 'n je ve tada shvatio da se oi br.e umaraju ako se predmet 6iksiranja ne dr.i u visini oiju, ve neto vie, tako da ispitanik mora da gleda gore. /rejd je prvi primi&ao prst ispitanikovim oima, im bi mu zatreperili oni kap&i. =o je pridonosilo br.em sklapanju oiju. *ko

8@

ogled ne bi uspeo od prve, jo jednom bi ga u potpunosti ponovio. %ri tom bi od ispitanika zahtevao da sklopi oi im za to oseti potrebu. /rejd je bio prvenstveno oni hirurg. $ipnozu je uglavnom koristio da bi hirurke zahvate na oima mogao da izvodi bezbolno. Aer, u ono vreme, narkoza je bila jo sasvim nepoznata. Aedan od osnivaa 1ansijske kole, 'gist *mbroz 0ibo, bio je seoski lekar. #ano je otkrio velike mogunosti hipnoze i koristio ih je pri leenju. %oto su mu pa&ijenti bili jednostavni selja&i koji nisu ba uvek prihvatali ovaj metod leenja, govorio bi imH C*ko budem morao da vas leim lekovima, moraete da ih platite. *ko pristanete da vas leim hipnozom, uiniu to besplatno.D /ila je to ponuda kojoj je malo ko odoleo. %rimenu svog metoda 0ibo ovako opisujeH C%oto sam pa&ijenta naveo da se smesti u udobnu stoli&u, rekao sam mu da se intenzivno zagleda u moje oi. Da bih stekao njegovo poverenje, naglasio bih mu da temeljno poznajem hipnozu. 7atim bih mu zapo-vedio da se oslobodi bilo kakvih misli. Dok je njegova pa.nja us-merena na to da me posmatra, pa mu zbog toga sva ula postepeno otupljuju, a on postaje nesposoban da iz okoline prima bilo kakve utiske, poeo bih da mu pominjem predhodnike snaH umor, teke ruke i noge, a posebno teke one kapke. 7atim bih mu rekaoH C;ai oni kap&i postaju teki - ubrzo e se sklopiti. ;idite mutno i nejasno. #uke i noge postaju vam sve te.e i te.e. : njima gubite svaki oseaj. ,oj glas ujete kao da dolazi iz velike daljine. %ostajete sve umorniji. Sada vie ne mo.ete da dr.ite oi otvorene. N%a&ijent po pravilu tada i zatvara oi. *ko to ne uini, jo jednom ponavljam sugestiju, a zatim mu sam zatvaram oi.O Sada duboko i vrsto spavate.D C+od novog pa&ijenta obino se pokazuju zna&i hipnoidnog stanja u roku od dva minuta poto spomenem san. %osle toga prelazim na pravo sugerisanje. %osebno mi je iskustvo daje kod jednostavnih zemljoradnika, de&e i vojnika dovoljan nalog CSpavajtePD da ih skoro odmah hipnotie, zato to su navikli da budu posluni.D : vreme kada se 0ibo ve proslavio u 1ansiju, i pro6esor polit /ernhajm poeo je da se interesuje za 0iboovo uenje. /ernhajm je bio do&ent univerziteta u 1ansiju. "odinama se intenzivno bavio hipnozom, pa je ovaj novi metod leenja uveo na kliniku u 1ansiju. 7ajedno sa 0iboom osnovao je 1ansijsku kolu, ime je poela nauna primena hipnoze.
8B

Doktor +enon ovako opisuje it6egov metodH %a&ijenta smetam u 6otelju. (. %ozivam ga da mi nekoliko sekundi gleda u oi, ali ne du.e od jednog minuta. 9. +a.em mu glasnim, odlunim i jednolinim glasomH
1.

aO da se sve uspeno odvija, bO da su mu se oi ve ovla.ile, &O da mu oni kap&i postaju teki, dO da u rukama i nogama osea prijatnu toplinu. 1are?ujem pa&ijentu da gleda u pala& i ka.iprst moje ruke, i pri tom neprimetno sputam ruke, tako da njegove oi moraju da prate ovaj pokret. B. *ko mu se sada kap&i sami od sebe sklope, postigao sam &ilj, 5. 1e sklope li se, ka.emH C7atvorite oiPD F. 7atim podi.em jednu pa&ijentovu ruku i oslanjam je o zid ili o pa&ijentovu glavu i objanjavam mu da mu je ruka ukoena i da mu je glava privlai bez napora, kao daje magnet. 8. *ko to ne uspe, moram malo da pripomognem sugestijom. >. Sada moja sugestija postaje odre?ena i intenzivna.
@. 1). 11.

1(.

19.

1@.

=rudim se da ga uverim kako u glavi nema nikakvih misli, da mu nervi sluaju, da osea prijatnost, da se odmara i da drema. 8im neke od ovih sugestija ponu da deluju, i dalje ih koristim i produbljujem. %onekad je po.eljno navesti pa&ijenta da pokretima glave pokazuje kako se osea Nnpr. klimanjem za CdobroD, a odmahivanjem za CloeDO. Svaka sugestija na koju je pa&ijent odgovorio pozitivno, va.na je i trebalo bi da poslu.i kao osnova daljih sugestijaH C+ao to vidite, sve se uspeno odvija. #uka vam se koi - san vam je sve dublji. #uka vam se sve vie i vie koi - vie ne mo.ete daje spustite.D *ko pa&ijent pokua da pokrene ruku i to mu donekle uspe, odmah mu se usprotivimH C1aprotiv, ako pokuavate da spustite ruku, ona vam se jo vie podi.e ka glavi. ;idite, primoravam je da se digne do glavePD +od vrlo kritinih ili svojeglavih pa&ijenata, gde ni posle dva tri pokuaja koenje ruku ne uspe, pametnije je tu sugestiju ne po-

85

1B. 15.

navijati. %osle niza praktinih ve.bi mo.emo odluiti da li se rizik isplati. %ogreno je pustiti pa&ijenta da dugo gleda u jedan predmet. %o pravilu je dovoljan jedan minut. : kasnijim prilikama dovoljno je gledati pa&ijenta samo jednu ili dve sekunde i istovremeno mu sugerisati da spava. Aednostavno mu ka.emH CSada spavajtePD, prevuem mu ruku preko oiju i on je za tren oka hipnotisan.

7asluga pro6esora /ernhajma le.i u tome to je tanije de6inisao sugestiju i ustanovio daje verbalni nalog hipnotizera klju hipnoze. Suprotno 1ansijskoj koli, 2an ,artin 3arko ne vidi sutinu hipnoze u psihikom delovanju hipnotizera, ve u nekoj vrsti re6leksne histerije. Da bi razvio taj posebni oblik ChisterijeD, 3arko je koristio iznenadne i jake podsti&aje, kao Dramondovo karbitno svetio koje bi neoekivano zabljetalo, ili eksplozivni pamuk koji bi naglo eksplodirao. 1alagao je da se iznenada udari u glasan gong, zbog ega bi prestravljeni duevni bolesni&i u itavim grupama tonuli u hipnotiko stanje. 3arko je bio primarijus u duevnoj bolni&i ,,0a SalpetrierD u %arizu, i pro6esor patoloke anatomije, a kao neurolog u.ivao je me?unarodni ugled. *ko je uprkos tome pogreno zakljuio u emu se sastoji sutina hipnoze, to mo.e da se pripie tome to je radio samo sa duevnim bolesni&ima, a nikad sa normalnim pa&ijentima. :prkos pogrenog zakljuka, 3arko je nesumnjivo zadr.ao nadmoni polo.aj kao neurolog i istra.iva hipnoze. 1jegova uzrei&aH C;era je ta koja le&iD zadr.ala je svoju vrednost sve do danas. %ro6esor !mst +remer pokuao je da na strogo nauni nain ralani pro&es hipnoze na 6aktore delovanja. %o njemu ti 6aktori izgledaju ovakoH
1.

(.

#!u)tan%eC Da bi mogao da prihvati kasnije sugestije, pa&ijent prvo mora da se u mislima odvoji od spoljanjih podsti&aja i unutranjih grenja. ;sredsre4en !ogledC %a&ijent se poziva da pogled usredsredi na neki predmet u blizini oiju. %osle prethodnog odvajanja od spoljanjih podsti&aja, sledi kon&entra&ija na jednu taku.

8F

#dre4ene asoci%aci%eC 1eprekidnim ponavljanjem pa&ijent se privikava da na odre?ene podsti&aje ili podsti&ajne re&i, i uzvraa uvek istim reak&ijama. =ime se posti.e da terapeut u svako doba mo.e odgovarajuim podsti&ajima izazvati odre?enu reak&iju pa&ijenta, i time iskljui 6aktor nesigurnosti u pa&ijentovom ponaanju. @. Prava hi!nozaC 1jen &ilj je postizanje i produbljivanje posebnog stanja spavanja koje nazivamo hipnozom, kao i utiskivanje odre?ene sugestije u pa&ijentovu podsvest. +remer je pri tom radio s prizorima iz pa&ijentovog sveta zamisli i do.ivljaja koji su vizuelno plastino prikazani. %rvo se pojavljuju slike iz pa&ijentove mladosti da bi se postiglo prikladno osnovno raspolo.enje, a zatim se postepeno prelazi na slike .eljenog &ilja. %ri tom pro6esor zahteva da pa&ijent aktivno sara?uje. B. Podr)kaC ,nogi ljudi se pla.e promene, ak i ako je ne znam kako po.eljna, kao Sto se konj preplai pred preprekom. 7ato im hipnotizer Cpoma.eD u obliku signala ili kratkih naloga - izreenih u otrom i odre?enom obliku, pa ih ovekova podsvest obavlja go tovo re6leksno, i pri tom uglavnom zaobilazi kontrolu koju svest sprovodi putem logike.
9.

=im nainom ralanjivanja pro&esa hipnoze na 6aktore delova-nja i pozivom pa&ijentu da aktivno sara?uje, poinje ve savremen prijateljski odnos lekar-pa&ijent, koji ni do danas nije sasvim ostvaren. "odine 188B. u 1ansiju, lekar !mile +ue upoznao je 0iboa. %rouio je njegov metod individualnog hipnotikog leenja, ali se zatim sve vie bavio grupama ljudi, jer je uvideo da ve sasvim blaga hipnoza oputanja u grupi posti.e isto dejstvo. ,e?utim, njegovo najva.nije otkrie bilo je daje hipnoza u stvari uvek autohipnoza. $ip-notizer u ispitaniku izaziva samo manje ili vie sna.nu predstavu koju ispitanik 6aktiki ostvaruje autosugestijom NautohipnozomO. 7ato se +ue nije zadovoljavao dejstvom na svoje pristali&e, ve se trudio da ih obui za primenu autosugestije. Svako popodne, u nekoj maloj kui, +ue je oko sebe okupljao me?unarodnu publiku. 1jegova predavanja bila su javna i besplatna.

88

7a svakoga je imao lepu re. %oto bi pozdravio svakog pojedin&a, seo bi usred svojih posetila&a i rekao im otprilike ovoH CDame i gospodoP Aa nisam ni lekar ni vidar, a pogotovu nisam arobnjak. Samo bih hteo da samo prikazem moju nauku o autosugestiji i njenu praktinu primenu. ,olim vas, nipoto nemojte vero-vati da moj metod ini lekarsku terapiju suvinom. 1e .elim i ne mogu da zamenim lekara, ali bih njemu i vama hteo da u ruke predam va.no sredstvo leenja. $teo bih tako?e da vam poka.em i kako o-vek mo.e uspeno da se bori protiv svojih raspolo.enja i strasti, i postane pravi majstor u vaspitavanju samoga sebe i svoje de&e. 1emojte da pot&enjujete snagu mate. 8ovek koga mui nesani&a zamilja da ne mo.e da spava. 'n .eli da spava, ali je njegova uobrazilja jaa od umora. *stmatiar bi hteo da mo.e lako da die i po magli, mu&ava& bi hteo da teno govori E ali i ovde je uobrazilja monija. ;olja ka.e ChouD, ali snaga uobrazilje odgovara Cne moguD. * snaga uobrazilje uvek pobeduje. Sada u vam na malom eksperimentu pokazati opasnosti koje uobrazilja krije u sebi. Stisnite aku to vre mo.ete, jo vre -jo vre, sve dok ne pone da drhti. 7atim pomisliteH hteo bih opet da otvorim aku, ali ne mogu, ne moguP 1astavite i daljeH ne mogu da otvorim aku. %okuajteP ;ideete da ne mo.ete. 1eete moi da je otvorite sve dok misliteH 1e mogu. 7atim promenite misao uH ,oguP i odmah ete uspeti da otvorite aku.D *ko bi sastanku prisustvovali pa&ijenti koji su oseali bolove, +ue bi rukama preao preko bolnih mesta Nih bi to uinio neko treiO i pri tom rekao to je br.e mogaoH,,%rolazi - ve prolazi.D ,ahom bi ve posle kratkog vremena bolovi prestajali, ili bi se bar ubla.ili. 1e-retko se deavalo da su bolovi zauvek nestajali. Skup kod +uea trajao bi oko dva sata i svakoga dana protekao bi na isti nain, samo su se posetio&i menjali. ,ada se +ue kasnije bavio iskljuivo autohipnozom, .eleo bih da vam prikazem metod koji je primjenjivao za postizanje duboke hipnoze. 'pirno gaje protumaio u svom delu Hi!noti$ki san i n%egova veza sa sugesti%omC C%ustimo da se pred pa&ijentovim oima njie neki sjajni predmet i zamolimo ga da taj predmet prati pogledom, ne pokreui pri tom glavu. :z to mu sugeriimoH K'dluno mislite na to da .elite da spa8>

vate. Dok oima pratite pokrete sjajnog predmeta, oseate da .elite da zaspite. #uke, noge i itavo telo postaju vam te.i, sve te.i i te.i, oni kap&i vam postaju sve te.i, teki kao olovo, pa sve te.e mo.ete da ih podignete. %ogled vam se zamrauje, a iz oiju vam teku suze. Sve maglovitije vidite 6iksirani predmet. Sve sna.nije vas obuzima san. Sada u polako brojati do dvadeset. Dok brojim, sve vam se vie spava. %re nego to izbrojim do dvadeset, oi e vam se sklopiti i vrsto ete zaspati.KD %a&ijent e uglavnom sklopiti oi pre nego to izbrojite do dvadeset. *ko ne bude tako, zapovednim tonom re&iteH C7atvorite oi, spavajtePD Da biste jo vie produbili san, dodajteH CSada vrsto spavate i pro.ima vas oseaj da vrsto spavate i da vam san postaje sve dublji i dublji, dublji nego ikada...D 8uveni uenik 1ansijske kole bio je vedski lekar 'to ;etertrand, koji je imao ordina&iju u 3tokholmu. 'n je otkrio prin&ip Cduevne zarazeD kao sastavnog dela terapije hipnozom. %olazei od injeni&e da zdrav ovek koji neko vreme posmatra bolesnika obole-log od grenja li&a, odjednom i sam oseti neodoljivu potrebu da zgri li&e, ;etertrand je poeo hipnozom da le&i ljude u grupama. Svako popodne primao je u svom stanu Ngde je bila i ordina&ijaO, etrdesetak osoba koje bi raspodelio u tri me?usobno povezane sobe. =u je bio dovoljan broj le.aja, stoli&a i 6otelja, tako da su svi mogli udobno da se smeste. $ipnozu bi poinjao s pa&ijentima koje je ve nekoliko puta uspeno hipnotisao, i to metodom 6as&iniranja. Sa tih pa&ijenata, koji bi se tako brzo i sigurno uspavali, zaraza bi prelazila na ostale. =eko mo.emo sebi predstaviti veliki sugestivni uti&aj koji na pridoli&u vre brojni usnuli ljudi, osim ako to nismo i sami do.iveli. pa&ijenti koje je inae teko hipnotisati ubrzo podle.u hipnozi ukoliko se ogled izvodi u prisustvu nekoli&ine ve hipnotisanih pa&ijenata. Dr ;etertrand bi zatim odlazio od jednog pa&ijenta do drugog, pa bijednom sugerisao da prestaje da ga boli .eluda&, drugome da mo.e dobro da spava itd. =ako je od starih pa&ijenata postepeno prelazio na nove, dok ne bi kod svih izazvao hipnotiko oputanje. ,ada se kod svih pa&ijenata slu.io istom tehnikom, a sigurno se i podjednako tru>)

dio, pa&ijenti su razliito reagovali na njegova nastojanja. Dok bi jedni vrlo brzo dostizali duboki stepen hipnoze, drugima je trebalo vie vremena da se bar malo opuste. ;etertrand je, me?utim, otkrio da stepen hipnoze nipoto ne odluuje o uspehu hipnoze, te da i oni pa&ijenti koji utonu samo u lako stanje oputenosti, esto podjednako brzo i dobro reaguju na njegove sugestije. %onekad je to bilo upravo zapanjujue. =ako je otkrio daje hipnoza sama po sebi samo terapija lakog stepena. Svoje pravo znaenje ona dobija tek poto pa&ijent putem nje postane posebno osetljiv na terapijske sugestije. ;etertrand se posebno .ivo interesovao za duboku hipnozu, koju je nastojao da postigne svim sredstvima, pa se u tu svrhu slu.io i lekovima koji izazivaju san, kao i narkoti&ima. : odvojenoj zgradi leio je narkomane i alkoholiare koje je dr.ao u hipnozi danima, pa ak i nedeljama. Svakodnevno ih je podvrgavao sugestivnoj terapiji, ne budei ih iz hipnotikog sna. mao je toliko uspeha da su lekari iz itavog sveta dolazili u 3tokholm da proue njegove metode. "rosmanov metod obiluje delotvornim detaljima i uspenim trikovima. 1jegovu primenu autor opisuje sledeim re&imaH C%a&ijente koje .elim da hipnotiem prvo uverim da su osetljivi na budue sugestije. 7atim ih smestim na kau u napola le.eem stavu i zatra.im od njih da me nekoliko sekundi netremi&e 6iksiraju. 'nda im sugeriem da im kroz ruke i noge struji toplina, i da im ruke polo.ene na kole-nima postaju teke kao olovo. $vatam pa&ijenta za rune zglobove, koje prvo malo podignem, a zatim uz laki trzaj ispustim. spitaniku ruke padaju na kolena kao da su teke poput olova. %a&ijent redovno potvr?uje daje izrazito umoran. *ko mu se u oima jo ne pokazuje onaj malo ukoeni pogled iz kog zakljuujem da pa&ijenta hvata san, sledi glavni trik. 1avodim pa&ijenta da sklopi oi ili mu ih sam brzo zatvorim, hvatam ga za zglobove ruku i okreem mu podlakti&e pod pravim uglom prema gore, pa mu sugeriem da postaje tako umoran da vie ne mo.e da se dr.i u uspravnom polo.aju, ve pada unazad. 7atim ga lakim pritiskom pomerim nani.e, sve dok mu glava ne dodirne naslon kaua i zapovedim mu da spava Nako je to uopte potrebnoO. Skoro svi pa&ijenti uveravaju me da oseaju nesavladiv umor koji, izgleda, izaziva vrtoglavi&a to se u lakom stepenu pojavljuje kod svakoga kada ga iz sedeeg stava zatvorenih oiju polako ispru.im

>1

pole?uke. Geo zahvat mora da se obavi u roku od est do deset sekundi i zahteva izvesnu ve.bu, ali gotovo uvek uspeva. *ko pokuaj ne uspe odmah, veinom je dovoljno da ga jednostavno ponovimo, sugeriui pa&ijentu da ne srne da se protivi nalogu. 2eljeno dejstvo mo.e da se pojaa ;etertrandovim postupkom. %ri tom neka pa&ijent u udobnom polo.aju zatvori oi, a zatim mu dlanom uz sasvim laki pritisak nekoliko puta polako pre?emo od ela do podruja .elu&a, pri emu ritam pokreta postepeno usporavamo. ,o.emo da upotrebimo i C#i6atov trikD. 1akapamo nekoliko kapi hloro6orma ili hloretila na masku koju stavimo pa&ijentu ispred li&a, sugeriui mu da e pasti u laku narkozu. *ko je potrebno, dodamo jo kap ili dve narkotika, i to propratimo odgovarajuom sugestijom. 8esto je dovoljno da pa&ijenta samo pozovemo da sklopi oi i da mu jednostavno stavimo ruku pod nos, sugeriui mu da osea neki odre?eni miris. %ri tom mu govorimo da miris postaje sve jai i da e na kraju potpuno da ga omami. *ko se radi o posebno svojeglavom ili nepoverljivom oveku, zadati nalog za spavanje mo.emo da potpomognemo prelazei mu rukom preko oiju, ili ako ve datu sugestiju te.ine pojaamo lakim pritiskom o dotini deo tela. *ko odmah ne uspemo, gotovo uvek je dovoljno da sve jo jednom ponovimo. 'd godine 1>(>. do 1>@B. lekar *l6ired /role bio je direktor nekoliko velikih bolni&a. 7a to vreme je odr.ao vie od hiljadu hipnotikih demonstra&ija, kojima je svaki put prisustvovalo i do pet stotina ljudi. Svoja nauna zapa.anja izneo je u brojnim delima. ' svojim rezultatima pie u knjizi Hi!noza i ,utosugesti%a, 3tut-gart, 1>51H C1e poznajem ni jedan nain leenja due koji bi mogao tako brzo da pomogne tolikim ljudima. :ostalom, masovna demonstra&ija u kojoj istovremeno uestvuje pet stotina ljudi, ne samo to treba da ih le&i, ve i da ih obui, tako da mogu sami da primene duevnu pomo koja ponekad deluje upravo udesno. =rajno povezivanje telesne terapije s duevnom izvanredno poma.e bolesni&ima. =reba spomenuti i to da su svi uesni&i na mojim demonstra&ijama bili telesno pregledani i leeni. =ako su ljudi najzad shvatili koje znaenje ima dua u nastanku i leenju bolesti. ,aterijalizam, koji kao daje pre trideset godina bio

>(

siguran pobednik, danas je ve dobrim delom skinut sa trona. %revie smo do.iveli i propatili a da ne bismo jasno uvideli kakvo znaenje le.i u duevnoj snazi.D !vo jednog od brojnih primera iz prakseH Aedna dvadeset jednogodinja pa&ijentkinja bila je dve godine paralizovana. 1ije mogla da se uspravi u postelji, pa ak ni da pokrene glavu ili podigne ruku. 0ekari su naga?ali da se radi o tumoru mozga. 'perisana je, ali nita nije prona?eno. +ada ju je preuzeo pro6esor /role, drugi lekari su je ve potpuno napustili. 1jemu je uspelo daje intenzivnom duevnom terapijom potpuno izlei u roku od sedam nedelja. z toga se mo.e zakljuiti da ak i najte.e bolesti mogu imati duevne uzroke i mogu se izleiti hipnozom.

I%d*j('a )*&%+,a
,nogi putni&i priali su o natprirodnoj moi indijskih jogija. +rotitelj zmija postao je gotovo simbol te moi. %utnike, me?utim, redovno najvie interesuje uveni C6enomen sa uzetom.D %ri tom se gledao&i okupljaju oko 6akira koji sedi na zemlji, dok uz njega ui deak od dvanaestak godina. +ada se okupi dovoljno gledala&a koji napeto oekuju demonstra&iju, 6akir uzima uvijeno u.e i ba&a ga uvis. :.e ostaje uspravno u vazduhu, a deak skae na noge i uspinje se uz u.e dok ga gledao&i ne izgube iz vida. %osle nekog vremena 6akir poziva deaka da se vrati, ali ovaj ne dolazi. %oto ga nekoliko puta uzalud poziva, 6akir se sam ljutito penje uz u.e, dr.ei u zubima veliki no.. %enje se sve dok i on ne iezne gledao&ima iz vida. 'djednom se vazduhom prolomi prodoran krik, i malo kasnije na zemlju pada odrubljena deakova glava, a zatim i drugi delovi telaH ruke, noge, i na kraju trup. 7aprepaeni gledao&i vide 6akira kako se sav obliven krvlju sputa niz u.e. Delove deakovog tela stavlja u vreu, ba&a je preko ramena i odlazi. %osle nekoliko trenutaka sadi.aj vree o.ivljava i 6akir je stavlja na zemlju. Samo stoje otvori, iz nje izlazi deak, .iv i zdrav, i be.i odatle. +ada bi neko snimio &eo prizor, pokazalo bi se da su 6akir i deak sve vreme bili na zemlji. -akir u stvari ba&a u.e na zemlju a deak puzi po njemu kao da se penje. Geo trik mo.e da se rastumai time
>9

to 6akir raspola.e tolikom sposobnou imagina&ije da sam sebi mo.e da predstavi itavo zbivanje onako kao to ga do.ivljavaju gledao&i. %ored toga, 6akir raspola.e i sposobnou da svoju imagina&iju u odre?enoj oblasti mo.e preneti na druge. =u sposobnost, naravno nerazvijenu, ima gotovo svaki 8ovek. *ko .elite da aktivirate ovu sposobnost, morate prethodno da ve.bate sposobnost stvaranja vizuelnih predstava. %onite sa jednostavnom ve.bom. %redstavite sebi odre?eni predmet sve dok ga sasvim jasno i plastino ne ugledate pred svojim duhovnim oima. *ko vam ne uspe od prve Nsva de&a to jo uvek moguO, uzmite neki jednostavan predmet i posmatrajte ga dok ne uspete da ga jasno vidite zatvorenih oiju. Stalno se kontroliite, otvarajui oi i upore?ujui dotini predmet sa zamiljenim. ,o.ete biti zadovoljni tek ako oba predmeta sasvim odgovaraju jedan drugom, i ako pred svojim duevnim oima taj predmet mo.ete da vidite u svim detaljima i u izvornoj boji. 8im postignete da .eljene predmete zadr.ite u duhovnom oku onoliko dugo koliko .elite, i to potpuno jasno Njer to je najva.nijeO, ponite s prenosom zamiljenog predmeta Ntj. slikeO. %ozovite neku osetljivu osobu da sedne ispred vas, da zatvori oi i ne misli ni na ta posebno. 7atim se kon&entriite na neki jednostavan predmet i zadr.ite tu predstavu nekoliko minuta. =o mo.e da bude kvadrat ili trougao, jabuka ili banana. 7atvorite oi i odluno po.elite da i ispitanik ugleda tu sliku. : mislima je iznesite pred njegove oi i re&ite mu da opie predmet koji se pojavio u njegovoj predstavi. 'n ne srne da se napre.e da neto vidi, jer svaki napor vodi u promaaj. spitanik mora da bude potpuno pasivan, dok vi morate sve jae da se kon&entriete na prenos predmeta koji jasno vidite. ;a.no je da sami jasno vidite predmet i da ga dovoljno dugo zadr.ite u duhu, kako bi se ispitanik mogao da uklopi u to. +ada jednom sigurno ovladate ovim metodom, mo.ete da pre?ete i na komplikovanije slike. 1emojte da se razoarate ako vam za ovladavanje ovom dis&iplinom bude trebalo nekoliko godina. -akirima su tako?e bile potrebne godine i godine da bi razvili svoje sposobnosti. 8im jednom time ovladate, mo.ete da umesto slika gledate i prenosite itavu radnju kao na 6ilmu. %oslednji korak u tom smeru jeste da svoje sposob>@

nosti prenoenja misli toliko proirite da one obuhvate itave gomile ljudi i njima zavladaju. 1emojte da se razoarate i odustanete ako vam eksperimenti odmah ne uspeju. #aspola.ete li vrstom voljom stalnim ponavljanjem istog eksperimenta konano ete postii &ilj. +ada jednom steknete ovo znanje, sledei do.ivljaj nee vas iznenaditi. 1eki skeptini turista stajao je s nekim domorodakim vraem na obali jezera punog .aba kreketua. #azgovarali su o vraevim sposobnostima. ;ra je tvrdio da jednom reju mo.e da uutka sve .abe - i zaista, za tren oka sve se utialo. ;ra je jo dodaoH C1ee se ponovo oglasiti pre jutra.D zaista, ovek nije uo ni glasa sve dok se ujutru nije probudio. due veeri zamolio je ndusa da jo jednom ponovi ogled. 2abe su na njegovu zapovest opet uutale. 8ovek je, me?utim, pored obale jezera sakrio magneto6on na baterije. +ada je sutradan presluao traku, prvo je uo vraevo zaklinjanje i zapovest izdatu .abama da ute do sledeeg jutra. stovremeno je uo kreke-tanje .aba, kojima ni na pamet nije padalo da prestanu. ovde je, dakle, d&lovala hipnoza. #adilo se u stvari o posthipnotikom nalogu kojim je ov&ku sugerisano da do jutra nee uti .abe. Aednostavno je ogluveo za kreketanje. :ostalom, nemojte verovati da ndusi raspola.u nekim izuzetnim hipnotikim sposobnostima. Svaki !vropljanin mo.e da postigne iste sposobnosti ako ima dovoljno strpljenja. skustvom sam se uverio da se svaki ovek mo.e hipnotisati, a da isto tako svako mo.e da naui da hipnotie, osim stoje neko vie nadaren, a neko manje. Svog naj-svojeglavIeg pa&ijenta sam dvadeset i sedam puta bezuspeno pokuavao da hipnotiem, da bih tek u dvadeset i osmom pokuaju postigao ak vrlo duboku hipnozu. +od njega je postojala posebno vrsta brana koja se strpljenjem na kraju ipak sruila. N*ko ka.em da svi ljudi mogu da se hipnotiu, onda time, naravno, mislim samo na normalne ljude.O 1aredni indijski metod hipnotisanja redovno dovodi do uspeha, ali mo.e da bude vrlo naporan za hipnotizera. 'soba koju treba hipnotisati le.i ispru.ena. Deo na kome le.i glava mo.e da bude malo uzdignut. $ipnotizer se nagne nad ispitanika, tako da mu u potpunosti ispuni vidno polje i navede ga da hipnotizeru neprekidno gleda u oi Nkao kod metode 6as&iniralaO. 1i hipnotizer ni ispitanik ne smeju da govore. 1ikakav um u okolini ne srne da odvraa pa.nju.
>B

$ipnotizer se postepeno sve vie i vie naginje nad osobom koju .eli da hipnotie, sve dok im li&a nisu udaljena najvie dvanaest do petnaest santimetara. : tom stavu hipnotizer ostaje, ako je potrebno, sat do dva. %ri tom se postepeno kon&entrie na misao da hipnotisanu osobu hvata san, pa sebi vizuelno predstavlja kako se ispitanikove oi sklapaju. 1ajkasnije za pola sata ispitanikovi kap&i poinju da trepere i odaju kako bi da se sklope. : tom trenutku hipnotizer prekida tiinu kratkom zapoveuH C'tvorite oiPD 7atim se i dalje kon&entrie da bi sebi predstavio kako hipnotisana osoba spava. spitanik se sve jae napre.e, dok se toliko ne umori da vie ne mo.e da odoli hipnotizeru, ve vrsto sklapa oi. =ada uve.bani hipnotizer ne daje suprotnu zapovest, ve u mislima izdaje utvr?ene naloge ispitaniku. *ko misaona kon&entra&ija nije dovoljna, hipnotizer mo.e odgovarajuim sugestijama pojaati zapovesti izdate u mislima. ,etod je potpuno pouzdan, ali zahteva vrlo veliku kon&entra&iju koja mo.e potrajati i nekoliko sati. Drugi metod, koji tako?e potie iz ndije, mnogo je manje naporan, ali je podjednako uspean. : ovom sluaju hipnotizer sedi iza ispitanika i pola.e ruke na njegova obna.ena ramena, tako da ka.iprstima dodiruje obe strane vrata, dok mu se palevi dodiruju na potiljku. 7atim smiruje pa&ijenta, govorei mu da die mirno i ravno-merno. stovremeno sve vie pojaava pritisak prstiju. 7a nekoliko minuta pa&ijent pada u dubok san, a hipnotizer uklanja ruke s njegovog vrata i zapoetu hipnozu produbljuje mirnim ali sigurnim sugestijama. %rvi trenutak je presudan. Siguran znak daje pa&ijent pao pod hipnotiki uti&aj je oputanje ramenih miia. %okazalo se daje ovaj metod uspean i kod ljudi koje na drugi nain nije mogue hip-notisati.

>5

5. %osebne vrste hipnoze

H*&%+,a /#3#7+%+: praksi sam bezbroj puta hipnotisao ljude tele6onom. =akav nain deluje isto kao direktna hipnoza. ,e?utim, za tele6onsku hipnozu potrebno je da je ispitanik ve bio hipnotisan i da je pri tom dobio posthipnotiki nalog pomou koga je u njega nepokolebljivo usa?ena re koja pokree hipnozu. =a re se vrsto urezala u pa&ijentovu podsvest. : takvim sluajevima udaljenost ne igra nikakvu ulogu. +od hipnotisanja tele6onom treba paziti da pa&ijent ne ostane sam u sobi, jer mo.e da se dogodi da mu za vreme hipnotisanja tele6onska sluali&a ispadne iz ruke i da se veza prekine. =o je ono to se dogodilo pri jednoj od mojih prvih tele6onskih hipnoza. 1ije mi preostalo nita drugo nego da odmah odjurim kod pa&ijenta i tamo nastavim s hipnozom. Sreom, pa&ijent je bio udaljen samo nekoliko kilometara, pa sam brzo stigao kod njega. Daje bio udaljen nekoliko stotina kilometara, morao bih da obavestim poli&iju u njegovom gradu i zamolim ih da odu u pa&ijentov stan i prislone mu na uho tele6onsku sluali&u, kako bih mogao da nastavim terapiju. +ada sam stigao kod pa&ijenta, on je mirno sedeo u hipnozi, samo mu je sluali&a ispala iz oputene ruke tako da vie nije mogao da uje moje naloge. %robudio sam ga, i on se veoma zaudio to me vidi pored sebe. : prvi mah je pomislio da halu&inira. 'd tada uvek izriito zahtevam da prilikom hipnoze tele6onom uz pa&ijenta uvek bude i trea osoba. pak, kasnije sam utvrdio da ova mera sigurnosti nije neophodna, jer pa&ijentu uvek sugeriem da tokom terapije neprekidno dr.i sluali&u na uhu, ali ipak je nisam ukinuo. 'vaj nalog ponavljam nekoliko puta i vie se nijednom nije dogodilo da ispitaniku ispadne sluali&a iz ruke. ovde va.i pravilo da pre ukidanja hipnoze treba ukinuti sve date sugestije, osim onih koje su u svrhu terapije preko potrebne. 7a izvo?enje /#3+)*&%+,#
97

potrebno je da se prilikom direktnog susreta unapred ugovori odre?ena re8, takozvani CokidaD, koji e pokrenuti hipnozu. =u re duboko usa?ujemo u pa&ijentovu podsvest. =o mo.e da se sprovede u delo na sledei nainH CSmestite se to udobnije. 7atvorite oi i ne otvarajte ih tokom razgovora. %otpuno se opustite i neka vam ruke i noge sasvim oputeno vise. =elom vam se iri prijatan oseaj mira. ,iii su vam oputeni, a nervi smireni. 'seate kako postajete sve mirniji - sve mirniji. 'seate kako vam se telom iri prijatan umor. Sve dublje tonete u prijatan oseaj umora i te.ine. Sve ste umorniji - sve umorniji. =elo vam je sve te.e, a glava i oni kap&i teki su vam kao olovo. :mor vam sklapa kapke. 1eto ih sna.no vue nani.eH teki su kao olovo. Aedva mo.ete da otvorite oi, a to i ne .elite. %otpuno se preputate prijatnom oseaju umora i te.ine. "lava i kap&i su vam sve te.i - sve te.i. 'dmah u poeti da brojim. %osle svakog broja pokuajte da otvorite oi, ali ih odmah opet zatvorite - sasvim mimo -sasvim mirno. Aedva da mo.ete da otvorite oi. Sa svakim brojem kap&i su vam sve te.i, dok na kraju uopte ne mo.ete da ih otvorite. Sa svakim brojem kap&i su vam sve te.i - sve te.i. %oinjem da brojim. Aedan - jedva mo.ete da otvorite oi. Dva - kap&i vam postaju sve te.i. =ri, etiri, pet - kap&i vam postaju sve te.i i uskoro vie uopte neete moi da otvorite oi. 3est, sedam - N1astavlja se sa brojanjem, i uba&uje se sve vea pauza izme?u brojeva, dok pa&ijentove oi ne ostanu sklopljene.O. 'i su vam sada vrsto sklopljene. 1e mo.ete da ih otvorite. =o vie i ne .elite. %otpuno se predajete prijatnosti umora i te.ine. =elo vam postaje sve te.e i te.e. Svaki pojedini prst te.ak vam je kao olovo. Sada su vam ruke tako teke da vie ne mo.ete da ih pomerite. #uke i noge su vam teke kao da su od olova. 'seate kao da su o njih okaeni tegovi. 8ini se da vam ruke vie ne pripadaju telu. 'ne su vam sve te.e i sve vas jae vuku nani.e. Sada su vam ruke tako teke da vie ne mo.ete da ih podignete. #uke su vam sada tako teke i tako vas sna.no vuku nani.e da vie ne mo.ete da ih podignete. 'be ruke su vam kao od olova i potpuno nepokretne, tako da vie ne mo.ete da ih podignete. %okuavate da ih podignete, ali vam to ne uspeva. N*ko pa&ijent ipak mo.e da podigne ruke, ponavlja se itava sugestija sve dok ruke ne ostanu nepokretne.O
98

%otpuno ste mirni i oputeni i vie ne pokuavate da podignete ruke. %utate da jo dublje utonete u prijatan oseaj umora i te.ine. 8itavo telo teko vam je kao olovo. Sve dublje tonete u udesni oseaj umora i te.ine. Sve ste umorniji, sve umorniji. Sve to vam govorim prodire duboko u vau podsvest. Sve ete doslovno izvriti. ;a mir je sada dubok i nepokolebljiv. Sve to vam govorim, prodire vam duboko u podsvest i tu se neizbrisivo utiskuje. Sve ete doslovno izvriti. Svaki put kada vam ka.em + -* , oi vam se sklapaju i odmah se oputate i tonete u prijatan mir. 8im izgovorim re + -* , osetiete neodoljivu potrebu da sklopite oi. 'dmah ete ponovo da zaspite u prijatnom stanju mira i oputenosti. =o je neopoziva naredba prema kojoj ete uvek postupiti. Dovoljno je da izgovorim + -* , da biste ponovo utonuli u udesan mir. =o je apsolutni imperativ i postupaete u skladu sa njim. N'vde se uba&i pauza od nekoliko minuta da bi sugestija mogla da se uvrsti u ispitanikovoj podsvesti. *ko se to ne uini, dalje sugestije e biti slabije.O +ada izbrojim do tri, vaa kon&entra&ija poputa i oseate se dobro i odmorno. pak, sve to sam vam rekao, duboko je i vrsto usa?eno u vau podsvest i uvek ete shodno tome postupiti. 8im vam ka.em re + -* , oi e vam se zatvoriti. =o je apsolutni imperativ. :vek ete postupiti u skladu sa njim. /rojau do tri, a vi ete da otvorite oi i biete svezi i odmorni, ali sve to sam vam rekao ostae duboko i postojano u vaoj podsvesti i uvek ete postupati u skladu sa tim. Aedan - dva - triH otvorite oiP 'seate se dobro i odmorno. #uke i noge su vam lake i pokretljive. Svezi ste i dobro se oseate.D =ime je re + -* urezana u ispitanikovu podsvest kao okida koji omoguuje sledeu hipnozu. /ie dovoljno da se ova re nekoliko puta izgovori da bi ispitanik sklopio oi i utonuo u hipnozu. 7a hipnozu tele6onom koristim sledee re&iH CSmestite se udobno. Diite mirno i jednolino. %otpuno se opustite. 'dmah u da izgovorim dogovorenu re. 'na e trenutno da vam sklopi oi, pa ete odmah da ih opustite i utonete u prijatan mk 8im izgovorim ovu re, osetiete neodoljivu potrebu da sklopite oi i utonuete u duboku hipnozu. Sada vam govorim tu reH + -* , + -* , + -* .D

>>

7bog vee sigurnosti, i da bi se hipnoza produbila, re ponavljam tri puta. C'i su vam sada vrlo vrsto zatvorene. ,ir vam je dubok. 1epokolebljivo mirujete. Sa svakim udisajem tonete sve dublje i dublje u hipnozu. $ipnoza vam sa svakim udisajem postaje sve dublja i dublja, duboka kao nikada do sada. Sve to govorim, prodire vam duboko u podsvest, i sve ete od re&i do re&i izvriti.D 7atim slede .eljene sugestije. +o ima iskustva i veliku mo kon&entra&ije, mo.e tele6onom da izvede i prvu hipnozu, pa ak i ako osobu koju .eli da hipnotie nikada u .ivotu nije video. : tom sluaju, naspram sebe postavljam stoli&u i predstavljam sebi da na njoj sedi ispitanik. 7atim zamiljenoj osobi ka.em sve uvodne sugestije. Sve to, naravno, govorim preko tele6ona. *ko imam sliku osobe koju .elim da hipnotiem, ona mi koristi da se lake kon&entriem. :speh ovakve hipnoze jedva da je neto manji od one kada je ispitanik prisutan.

H*&%+,a &+-+:0 -a.%#/+7+%('# /ra'# *3* .ra-+7+%('# &3+1#

Da pri hipnozi ne deluje nikakva tajanstvena sila jasno se vidi po tome to mo.emo daje izvedemo i pomou magneto6onske trake ili gramo6onske ploe. %a&ijent udobno le.i na kauu i nekoliko minuta se oputa, pri emu mirno i jednolino die. 7atim ukljuuje aparat i potpuno se usredsreduje na hipnotizerov glas. : naelu, svaku terapiju hipnozom snimam na magneto6onsku traku koju kasnije dajem pa&ijentu. =ime mu omoguavam da jednokratnu terapiju svaki dan ponavlja i produbljuje njeno dejstvo. =o se pokazalo uspenim pri odvikavanju od puenja i pri smanjivanju telesne te.ine. /itno je da pa&ijent nekoliko puta dnevno slua odgovarajue sugestije, sve dok njihov sadr.aj ne postane sastavni deo njegove linosti. +od otpornih pa&ijenata tako?e snimam uvo?enje u hipnozu na magneto6onsku traku, pa molim pa&ijente da je svaki dan presluavaju kod kue od jedan do tri puta, sve dok hipnoza ne pone da deluje. 7atim pa&ijenti ponovo dolaze u moju ordina&iju i mo.emo da ponemo leenje. 100

,agneto6onska traka je vrlo drago&ena i za autohipnozu, jer je mnogim ljudima teko da se opuste i da sebi u mislima neto suge-riu. 7ato .eljene sugestije diktiraju na magneto6onsku traku, a onda se potpuno pasivno prepuste delovanju sopstvenog glasa. 8esto se desi da pa&ijent po.eli da otkrije izvor svojih problema. =ada u njegovom prisustvu diktiram normalno uvo?enje u hipnozu na magneto6onsku traku. 1a kraju ka.emH CSada u nekoliko minuta da utim. 7a to vreme u duhu ete sasvim jasno videti uzroke svojih problema. %odsvest e vam se otvoriti, i jasno ete videti uzroke svojih problema. Slike postaju sve bistrije, sve jasnije. Sada potpuno jasno mo.ete da vidite uzroke svojih problema.D 1aravno da podsvest esto ne reaguje odmah na primljenu zapo-vest. Da bih utedeo skupu i dugotrajnu terapiju, magneto6onskoj tra&i preputam ponavljanje zapovesti. Dodue, simboli koji se pri tom pojavljuju ponekad ne mogu da se shvate. *ko sve ponovimo jo jednom, pojavie se drugi, razumljiviji simboli. 1 $ipnoza pomou magneto6onske trake pokazala se posebno e6ikasnom u postizanju boljeg uspeha u koli. 'vde je esto dovoljna samo jedna hipnoza koju treba snimiti na magneto6onsku traku i redovno ponavljati. :speh e se zau?ujue popraviti. stovremeno e se u velikoj meri poveati i ispitanikova volja za uenjem.

$ipnoza pomou pisma

Dok u hipnozi tele6onom kao okida za uvo?enje slu.i izgovorena re, u hipnozi pomou pisma isto tako deluje napisana re. ,oramo, me?utim, da izaberemo i ugovorimo re koja ne postoji u obinom govoru, kako do hipnoze ne bi dolo zabunom. +ao okida koristim re +l-* , japansku oznaku za borbeni pokli u d.udou. =o je, dakle, re koju ne koristimo u obinom govoru. %rikladna je za okida u hipnozi pismom ako se utisne u podsvest onoliko duboko koliko je potrebno. : prethodnom poglavlju opirno sam opisao kako se obavlja uvo?enje u hipnozu. 'vde, me?utim, lako mo.e da se pogrei, i zato nemam mnogo poverenja u ovaj oblik hipnoze. 1!1

Seam se doga?aja od pre nekoliko godina. #adio sam sa dva de-teta kako bih popravio njihov uspeh u koli. Deaku je bilo dvanaest godina, devoji&i devet. %oto se njihova porodi&a preselila, a nisu imali magneto6on, za nastavak rada odabrao sam hipnozu pomou pisma. 7apisao sam potrebne sugestije. %oetak pisma je glasioH C8im proita ovde napisanu re +l-* , utonue u duboku hipnozu, ali e ti oi ostati otvorene. %roitae elu stranu, a sve stoje na njoj napisano duboko e se urezati u tvoju podsvest, pa e tano tako i da postupi. 'vo pismo e proitati svakog dana bar jednom i sve njegove naredbe izvrie doslovno.D Sve je dobro krenulo i uspeh u koli se kod oba deteta izvanredno poboljao. Aednog dana sam, me?utim, od njihove majke primio pismo u kome mi saoptava kako je morala da sakrije moje pismo, jer je devoji&a otkrila daje dovoljno da ispred brata stavi poetak pisma pa da on odmah utone u hipnozu. 7a to vreme ona je mogla neka.njeno da se igra njegovim igrakama i da ga neko vreme iskljui iz igre, a on nije mogao da se brani. ,ogu samo da ponovim da hipnoza putem pisma mo.e da dovede do ne.eljenih uzgrednih pojava, pa ne mogu daje preporuim. 'vde je pominjem samo da bi opis bio potpun.

I%d*r#'/%a )*&%+,a
'vaj oblik hipnoze posebno je prikladan za uti&anje na osobe otporne na hipnozu. =o mogu da budu duevno obolele osobe - koje ustvari ne bismo ni smeli da hipnotiemo - ili ljudi koji su toliko obuzeti sami sobom da se slabo obaziru na hipnotizerove re&i, ili se na njih uopte ne obaziru. %od naslovom 2a%ne hi!noze 2or.a de Dibora, objavljena je knjiga o engleskom lekaru, doktoru -orbsu, koji je svoje pa&ijente leio indirektnom hipnozom. Dr -orbs je bio e6 bolni&e za duevne obolele u 0ondonu. =u bolni&u je sam osnovao, pa je tokom godina leio svojim metodom oko 8).))) pa&ijenata. :spesi su bili izvanredni i nadmaivali su sva oekivanja. 0eio je ne samo duevne bolesti, ve i sve oblike neuralgija i neuroza. 1a jednom me?unarodnom kongresu -orbs je ovako opisao svoj metodH

1)(

C%re nekoliko godina pozvali su me u ,ilano da bih leio neku otmenu !ngleskinju. %oto sam u to vreme boravio u blizini =orina iskoristio sam priliku da o tom sluaju porazgovaram sa 0ombrozom. 'n mi je preporuio da primenim hipnozu, ali me je upozorio da se bolest od koje !ngleskinja boluje samo u retkim sluajevim mo.e uspeno leiti direktnom hipnozom. %a.nja takvih bolesnika usme-rena je iskljuivo na sopstvenu osobu, pa zato nisu prijemivi za direktnu hipnozu. 0ombrozo mi je preporuio indirektnu ili takozvanu Cre6leksnu hipnozuD, metod kojim se bolesnik u budnom stanju dovodi u direktan kontakt sa nekom hipnotisanom osobom. %ri tom se ovako postupaH
1.

(.

9. @.

B.

5.

F.

%a&ijent sedne naspram osobe koja je u dubokoj hipnozi. 'n dr.i njene ruke unakrst Ndesnom rukom dr.i desnu ruku hipnotisane osobe, a svojom levom njenu levu rukuO. $ipnotizer nita ne sugerie pa&ijentu, ve sugestije usmerava iskljuivo na hipnotisanu osobu. %a&ijent je tokom itave terapije potpuno svestan, a oi su mu otvorene. $ipnotisanoj osobi sugerie se da osea sve pa&ijentove simptome. $ipnotizer ga poziva da ih detaljno opie. %a&ijent sve vreme posmatra hipnotisanu osobu i vidi kako se simptomi njegove bolesti prenose na nju. $ipnotisana osoba postaje glasom, nainom izra.avanja i ponaanjem sve slinija pa&ijentu. +ada je pa&ijentova bolest potpuno preneta na osobu u hipnozi, hipnotizer joj sugerie da ozdravi i tada se preneti simptomi gube. $ipnotisana osoba se budi, uz zakljunu sugestiju da ne osea nikakve bolove i daje zdrava. 1a kraju hipnotizer proverava da : su svi simptomi nestali.

%rilikom ispitivanja, hipnotisani se uglavnom ne sea ta se dogodilo tokom terapije i prenosa bolesti. %okazalo se, me?utim, da tegobe kod pa&ijenta ili sasvim nestaju ili postaju do te mere ubla.ene da iezavaju u toku sledeih nekoliko dana. +od ove terapije posebno je va.no da hipnotizer ukine hipnozu tek kada se u potpunosti uveri da su kod hipnotisane osobe sasvim
103

nestali svi preneti simptomi. $ipnotizer mora da nastavi sve dok u to ne bude apsolutno siguran. Drugi oblik indirektne hipnoze opisuje dr *leks. 7a ovu hipnozu je potrebna osoba posebno pogodna za indirektnu hipnozu. %a&ijent ostaje u svom mestu boravka bez obzira koliko je ono udaljeno od hipnotizerovog. =okom terapije mora oputeno da le.i, dr.ei se sasvim pasivno. 1aravno, potrebno je da se unapred tele6onski ili pismeno ugovori vreme i du.ina trajanja terapije. %risutni ispitanik se zatim hipnotie i sa njim se postupa kao daje on pa&ijent. Smatra li hipnotizer da je pored redovnih sugestija potrebna i neka druga terapija, ona e se takode obaviti na ispitaniku u hipnozi. ,edijum e oseati bolest od koje pa&ijent boluje, i tako nam pru.iti mogunost da postavimo dijagnozu na daljinu. =ok terapije odgovara onome to smo ve opisali. 'vde je isto tako potrebno da se pa.ljivo izbriu svi preneti simptomi. 7ato treba ukinuti sve date sugestije pre prekida hipnoze, osim onih koje su potrebne u teenju. Dr *leks je prilikom svojih terapija indirektnom hipnozom esto bio u stalnoj tele6onskoj vezi sa pravim pa&ijentom. 1a taj nainje mogao da proverava dejstvo terapije i uskladi je sa datim okolnostima.

;r0&%a )*&%+,a
=ehnika grupne hipnoze ne razlikuje se bitno od tehnika individualne hipnoze. +od grupe treba, me?utim, pa.ljivije pripaziti na to da se pre poetka uklone sve smetnje. kod grupne hipnoze prostorija u kojoj se hipnoza odr.ava treba daje zamraena i tiha. Aednolini ulini zvui iz daljine manje smetaju od iznenadnih zvukova u neposrednoj blizini, kao to je na primer lupanje vrata, zvonjava tele6ona ili lajanje psa. Suprotno onome to se doga?a u pojedinanoj hipnozi, gde hipnotizer mo.e da se prilagodi reak&ijama onog koga .eli da hipnotie, kod grupne hipnoze to mo.e samo delimino da se sprovede. 1a primer, lan grupe koji reaguje posebno usporeno ili vrlo .estoko, mo.e da ometa itavu grupu. +od grupne hipnoze treba pripaziti na sastav grupe. Sve pojedin&e koji odskau od proeka, treba hipnoti-sati odvojeno.

1)@

7a izvo?enje grupne hipnoze mo.emo da upotrebimo nekoliko tehnika. %osebno je prikladan metod 6iksiranja. $ipnotizer poziva uesnike ogleda da vrsto i ne trepui gledaju u plavu elektrinu sijali&u koja mo.e da bude na tavani&i ili na stolu. %ri tom hipnotizer mo.e kod svakog uesnika da kontrolie da li su mu se oi sklopile, i da nastavi sa hipnozom tek kada su svi uesni&i sklopili oi. dealnu grupu ini tri do dvanaest lanova. =akvu grupu hipnotizer mo.e lako da nadzire i njome da upravlja. 'vaj broj osoba mo.e lako da bude hipnotisan ako svi uesni&i ogleda le.e. 'buhvata li grupa petanest do pedeset osoba, hipnoza e, zbog ogranienosti prostora, morati da se obavlja dok uesni&i sede. %oreda se nekoliko redova stoli&a i uesni&i sednu, ali tako da prvi red ostane prazan. $ipnotizer zatim govori uesni&ima da se obema rukama to oputenije prihvate za naslon stoli&e ispred sebe i da glavu polo.e na ruke. "rupe vee od pedeset ljudi nisu ni podesne za grupnu hipnozu. =u deluju posebni zakoni obra?eni u poglavlju C,asovna hipnozaD. : grupi, dejstvo hipnoze posebno je pojaano duevnom zarazom i a6ektivnim prilago?avanjem ponaanja. Sugestivna hipnoidnost je u grupnoj hipnozi bitno poveana. :zajamnim imitiranjem i duevnim nivelisanjem pojaavaju se oseaji, zbog ega se sugestija lake ostvaruje. 1astaje takozvani Cgrupni duhD, pa sugestija na svakog pojedinog uesnika deluje jae od zbira ukupne hipnotike snage. "rupe treba da su, me?utim, tako sastavljene da se svim uesni&ima mogu dati iste sugestije. +ad pojedin&ima smeta ako sve uesnike hipnotiemo odjednom, onda moramo da idemo od jednog do drugog i svakome dajemo posebne sugestije. =akvim postupkom ponitavaju se sve prednosti grupne hipnoze. %ored prednosti poviene sugestibilnosti pojedin&a u grupi, hipnotizer mo.e mnogo e6ikasnije da iskoristi svoje vreme, i da uz manje napora radi sa vie pa&ijenata. Aedina slaba strana grupne hipnoze le.i u tome da jedan uesnik mo.e da ometa tok itavog pro&esa i tako ugrozi njegov uspeh. %raksa, me?utim, pokazuje daje to mogue iz-bei pravilnim izborom uesnika.

1!5

8a(+$%a )*&%+,a
C,asaD je neto vie od skupa duevnih svojstava osoba od kojih je sastavljena. ,asa se pojavljuje kao potpuno novo bie i pokazuje karakteristike koje pojedin&i ne poseduju. Samosvest pojedina&a vie ne dolazi do izra.aja. Stvara se kolektivni duhD, pri emu su volja, predstava i oseaji pojedina&a potisnuti u odre?enom, zajednikom smeru. :zrok okupljanja pri tom ne igra vie nikakvu ulogu, a postaju beznaajni i pro6esija, pol i drutveni polo.aj pojedina&a. : masi postoji tenden&ija da se odmah ostvare tek nastale zamisli. zgleda da zbog brojane nadmoi mase pojedina& u njoj stie oseaj nesavladive snage, koja ga navodi da bez razmiljanja sledi svoje oseaje i nagone. %ojedina& u masi mo.e daleko da nadmai samog sebe - kako u dobru tako i u zlu. : masi jedna podsti&ajna sugestija mo.e da pre?e u eksplozivnu ak&iju, a da pojedina& pre toga ne razmisli o posledi&ama. /udi se divljatvo i agresivnost, ali istovremeno i velika sposobnost oduevljavanja. =u se u nama budi i deluje primitivno praiskonsko jezgro koja ne podle.e logi&i. =o se posebno dobro vidi kada se okupe religiozni ili politiki istomiljeni&i ili ljudi istih ube?enja, jer ista ube-?enja samo pojaavaju dejstvo mase. Danas je to najoiglednije na sportskim terenima. 7a masovnu hipnozu potrebna je linost uverena u sopstvenu snagu, linost koja svoje miljenje ume uverljivo da saopti, i da ga jednostavnim re&ima uini slikovitim, plastinim. 8im iskra oduevljenja pre?e na masu, miljenje jake linosti postaje zajedniko dobro. 7ajedniko oduevljenje povlai za sobom i one koji oklevaju, pa e i oni prihvatiti iznetu zamisao.

H*&%+,a 0 50d%+- (/a%j0

+od posebno prikladnih osoba, date sugestije, ako ih hipnotizer izgovori sigurno i odre?eno, mogu da se sprovedu i u budnom stanju. %o mom iskustvu, oko petanest posto ljudi je toliko sugestibilno da ih mo.emo hipnotisati i u budnom stanju. ako uvo?enje u hipnozu ovde nije prepoznatljivo, ipak se radi o potpuno normalnoj hipnozi. 7a trenutno davanje hipnoze dovoljna je sama sugestija.

1!6

Da biste u grupi ljudi pronali one koji su prikladni za hipnozu u budnom stanju, pru.ite po jednu ruku dvema osobama koje sede jedna do druge i zamolite ih da vrsto uhvate va ka.iprst i srednji prst. 7atim im sugeriiteH C8vrsto dr.ite moje prste - di.ite ih jo vre. 1e mo.ete vie da ih ispustite ni kad ruke polako povlaim. 1e mo.ete vie da ispustite moje ruke. ,orate da po?ete sa mnom.D Dok to govorite, sasvim polako poinjete da povlaite ruke, kako biste osetili da li poputa stisak ruke vaeg ispitanika. 8im to osetite, odmah ka.iteH CSada mo.ete da ispustite moju ruku - ispustite jePD 'setite li, naprotiv, da ispitanik ne isputa vau ruku, povu&ite ga za sobom uz dalje sugestije za produbljivanje hipnoze. %ri tom govoriteH C1e mo.ete da ispustite moju ruku - ak i ako pokuate, nee vam uspeti. 3to se vie trudite, to me vre dr.ite za ruku. 1e mo.ete da ispustite moju ruku. 8vrsto je dr.ite, vrlo vrsto.D $ipnoza u budnom stanju mo.e da se ugovori i kao posthipnotiki nalog. 8im ste nekog hipnotisali, sugeriite muH CSve moje naloge odmah ete izvriti i u budnom stanju. 1e mo.ete i ne .elite da uinite drukije. Sve to vam govorim odmah ete da uradite i u budnom stanju. 1ita vas nee odvratiti da i u budnom stanju uinite sve dobro. 8im izgovorim nalog i izbrojim do tri, osetiete da vas neto neodoljivo tera da odmah izvrite dobijeni nalog. Drugo ne mo.ete i ne .elite da uinite. :vek ete uiniti ono to od vas tra.im. %oto sam vam naredio ta da uradite, dovoljno je da izbrojim do tri. =ada ete odmah izvriti nalog. 1ita nee moi da vas sprei u tome.D %osle ove pripreme dovoljno je da date nalog i izbrojite do tri, pa da ispitanik taj nalog i izvri. "ledao&i koji prisustvuju hipnozi, silno e se iznenaditi.

Da3j*%('a )*&%+,a
$teo bih da vam opiem jedan ogled s daljinskom hipnozom koji uvek iznova privlai i udi svedoke ogleda. %red nekom grupom ljudi re&ite da ete se iz susedne sobe usred-srediti na nekog od prisutnih i da ete snagom misli uiniti da u roku od jednog minuta zaspi dubokim snom. 'dabraete jednog lana
107

grupe i kazaete muH CSada u da odem u drugu sobu i usredsredim svoje misli na vas. 7ato ete osetiti sve jau potrebu za snom. ,o.ete da se tome opirete koliko god hoete, ali vam to nita nee koristili. 3to se vie budete branili, to ete br.e zaspati. +ada se posle dva minuta vratim, spavaete dubokim i vrstim snom.D 7atim ete izai iz sobe, i u roku od jednog minuta ovek e zaista zaspati. Da biste to izveli, u grupi mora da bude neko s kim ste ve ranije radili i u iju ste podsvest usadili nalog da e i u budnom stanju odmah izvriti svaku vau zapovest Nvidi poglavlje C$ipnoza u budnom stanjuD.O : tom sluaju, dovoljno je da ga o tome obavestite Nkao to je gore navedenoO i on e reagovati onako kako oekujete. Da biste iskljuili svaku pomisao prevare, ponudite grupi da daljinskom hipnozom prenesete na dotinu osobu svaki izvodljiv nalog. 1aravno, ovde nije re o stvarnoj daljinskoj hipnozi, ve o skrivenom obliku hipnoze u budnom stanju. :ostalom, stvarna hipnoza na svaku udaljenost tako?e je mogua, ali za nju je potrebna temeljna priprema u obliku ve.be misli. =ibetanske lame i indijski gurui pokazali su da u mislima mogu da se spo-razumevaju i na velike daljine, i da svojim pristali&am daju naloge, ak i ako ih nikada nisu videli. ovde postoji osnovna pretpostavka da hipnotizer sigurno vlada imagina&ijom. %otrebno je, dakle, da mo.emo sebi vizuelno predstaviti svaki predmet ili zbivanje i da tu sliku mo.emo Czadr.atiD koliko god .elimo. *ko nam to uvek bes-prekorno uspeva, mo.emo da pre?emo na narednu ve.bu. Dok sedimo u autobusu ili vozu sa jo nekoliko osoba koje uopte ne poznajemo, izaberimo jednu od njih i usmerimo svoje misli na nju. ntenzivno mislimo kako taj ovek postaje umoran i kako mu se oi sklapaju. ,oramo to jasno da vidimo u duhu i da tu sliku zadr.imo nekoliko minuta. 7a poetak nemojte da odaberete dete koje se nestano igra, ve nekog ko mirno sedi na svom mestu. 8im odabrani ovek sklopi oi, odmah mu u mislima sugeriite suprotno, tj. da ih ponovo otvori i da bude potpuno sve.. %rilikom kon&entra&ije nije potrebno da piljite u odabranu osobu, ve gledajte bilo gde ili zatvorite oi. +ada vam takav ogled uspe, proirite delokrug i ponovite isti ogled s nekoliko osoba istovremeno. +ontrole radi, iz ogleda iskljuite u mislima jednu osobu, i uverite se da zaista mo.ete usmereno da uti1)8

8ete na pojedine osobe. 1emojte da slabite dejstvo ogleda time Sto sumnjate da e odabrani ljudi izvriti vae zapovesti. ,orate da pretpostavite kako e oni zaista izvriti sve to im naredite. Suprotan ogled je tako?e veoma zanimljiv. $ipnotiite neku osobu, pa stanite nekoliko metara daleko od nje i kon&entrisano se zagledajte u nju. %ri tom neprekidno misliteH C'dmah ete da ustanete i da mi pri?ete. 'seate veliki nemir i ne mo.ete drukije da postupite. Sad ustajete i prilazite mi. 'i su vam zatvorene, ali vi ustajete i prilazite mi. :stajete i prilazite mi sklopljenih oiju.D 7atim sna.no i kratko zapovediteH CSada ustanite i pri?ite miPD i *ko je va duevni kontakt dovoljno jak, ovek e nesigurno da ustane i .mirei krenuti ka vama. =ada mu u mislima neujno zapovediteH CStojPD i on e da stane. #adi kontrole stanite iza ispitanika i zapovedite muH C;i padate na ledaP 'seate kako vas neka neodoljiva sila vue u nazad i vi padate. Aa stojim iza vas i sigurno u da vas prihvatim.D spitanik e ponovo da izvri va nalog izreen u mislima. +ada ste dotle stigli, uspee vam i sledei ogled koji svetski poznati magovi izvode pred zapanjenim gledao&ima. %ostavite oveka koji je u dubokoj hipnozi le?ima okrenutog publi&i, da ne bi mogao da vidi ta ete da uinite. 1aravno da su mu oi sklopljene i da bez vaeg naloga ne bi njima ni trepnuo. Da bi se i publika uverila da nije posredi nikakav trik, ispitanik okree gledao&ima le?a. 'd nekog gledao&a uzimate bilo kakav predmet i stavljate ga u d.ep drugog gledao&a. 7atim se vratite svom ispitaniku, okrenete ga ka publi&i i zapovedite mu da otvori oi, ali da i dalje ostane u dubokoj hipnozi. #e&ite muH CStavio sam odre?eni predmet nekome u d.ep. dite do tog oveka i izvadite taj predmet iz njegovog d.epa.D : mislima mu, me?utim, zapovedate da ode kod gospodina u sme?em odelu sa .utom kravatom i da posegne u levi d.ep njegovog sakoa. C1emojte da odande uzmete kljueve od automobila, ve runi sat. /udite sasvim sigurni, pratim vas u mislima.D =ako svojina mislima dovodite ispitanika do konkretnog predmeta. 'vaj ogled uspeva gotovo uvek ako ispitanika pratite u mislima sve do sakrivenog predmeta. 1aravno, tu nema ni govora o prevari 1)>

gledala&a, jer se ne primenjuje nikakav trik, ve ispitaniku u mislima dodatno dajete samo jo nekoliko naloga. : daljinskoj hipnozi hipnotizer bi uvek trebalo da koristi neko pomono sredstvo koje e da poslu.i pri kon&entra&iji. 1ajjednostavnija pomo je slika osobe koju .elite da hipnotiete. *ko nemate njenu sliku, dovoljno je da sebi predstavite kako ta osoba sedi ispred vas i vi joj se obraate kao daje stvarno prisutna. Druga vrlo e6ikasna pomo je da subjektu napiete pismo koje sadr.i sve sugestivne naloge. %ri tom sebi detaljno predstavite kako on prima pismo, kako ga otvara i ita. 7adr.ite tu sliku u duhu koliko god mo.ete i pratite svoju predstavu, sreni to vam je ogled uspeo. : tom sluaju, dakle, unapred predvi?ate uspeh, pa vam radost zbog uspelog ogleda uopte ne doputa da posumnjate. %ismo, naravno, niste ni poslali. 1a uli&i tako?e mogu da se izvedu zanimljivi eksperimenti. sami znate ta se doga?a kad idete uli&om nekoliko koraka iza nekoga i netremi&e mu gledate u potiljak, sugeriui mu da se okrene. *ko ste se dovoljno jako usredsredili i nadjaali druge utiske, va eksperiment svakako uspeva. 1a ovaj nain hipnotizer mo.e da upravlja nekom osobom po svojoj volji. 1ije potrebno da prvo navedete odabranog oveka da se okrene. :sredsre?eno ga gledajte u potiljak i sebi predstavite kuda .elite da po?e. =ako u mislima mo.ete da mu zapo-vedite da se zaustavi pred nekim izlogom ili da skrene u sporednu uli&u. ,o.ete ga navesti i da kupi sladoled ili odre?ene novine. 1emojte previe da se iznenadite ako vam to esto uspeva, ali nemojte ni da se obeshrabrite ako ne uspevate onako kao ta ste oekivali. ;a.no je da nesmetano mo.ete nastaviti da ve.bate i dalje razvijate svoje sposobnosti. :ostalom, nije nimalo lako utvrditi da li neko spolja vama manipulie. 8ovekovo Aa smatra i spolja nametnut nain ponaanja kao slobodne odluke sopstvene volje. +ada biste osobu kojom ste upravljali upitali zato je ba u tom trenutku kupila sladoled, ona bi vam to sigurno objasnila na neki prihvatljiv nain i odluno bi odbila nago-vetaj da to nije uinila sopstvenom voljom. =o je pouzdano potvr?eno ogledima u kojima su pojedini delovi pa&ijentovog mozga niidra.ivani elektrinom strujom, ime su ispitani&i bili navedem na odre?eno ponaanje. ako pod prinudom, oni su tvrdili da su postupili po sopstvenoj odlu&i. sto tako delujete i kon&entra&ijom misli 1e-

11)

opa.eno na drugoga prenosite program ponaanja koji ste odabrali, a ispitanik je sasvim siguran daje sam tako odluio. : knjizi doktora #iarda /ervolda 0ntelektualni !roblemi, pisa& ponavlja izvetaj doktora DisaraH ,A%a&ijentkinji sam svakog dana nalagao da sutradan spava do odre?enog sata. Aednom sam, odlazei, zaboravio da joj to ka.em. %ostao sam svestan ovog propusta tek kad sam preao oko sedamsto metara. +ako nisam mogao da se vratim, rekao sam samom sebi da e ona, uprkos udaljenosti, mo.da uti moju zapovest, tim pre to sam joj u toku terapije neke mentalne sugestije Nto jest, naloge prenete mislimaO dao sa udaljenosti od jednog ili dva metra. tako sam joj u mislima nalo.io da sutradan spava do osam. 7atim sam nastavio svoj put. +ada sam sutradan u pola osam stigao kod pa&ijentkinje, ona je spavala Npod hipnozom, ali tako daje mogla da odgovara na moja pitanjaO. :pitao sam jeH K+ako to da jo spavate4K 'dgovorila jeH C*li, gospodine doktore, pa ja radim samo ono 3to ste mi narediliPD C;arate seP Aue sam otiao od vas a da vam nita nisam naredio.D C=ako jeD, odgovorila je ona, Cali pet minuta posle vaeg odlaska sasvim jasno sam ula kako mi govorite da spavam do osam sati. * sada jo nije osam.D : osam sati pa&ijentkinja se probudila ba kao to sam joj i nalo.io. ,oglo bi da se pomisli da joj je obiaj zavarao ula i da se sve to doga?alo sluajno. Da bih zadovoljio svoju savest istra.ivaa i uklonio svaku sumnju, zapovedio sam bolesni&i da spava sve dok je ne probudim. +ada sam u toku dana imao etvrt sata slobodnog vremena, odluio sam da ogled privedem kraju. zaao sam iz stana sedam kilometara udaljenog od njene kue i istovremeno joj naredio da se probudi. /ilo je dva sata. Stigavi, zatekao sam pa&ijentkinju budnu. 1jeni roditelji su na moju molbu tano zapisali kada se probudila. Dogodilo se to u trenutku kada sam joj poslao zapovest da se probudi. 'gled sam nekoliko puta ponovio. ako sam svaki put birao drugo mesto, uspeh nikada nije izostao.D

111

H*&%+,a -#d*'a-#%/*-a
+od hipnoze medikamentima se umesto uobiajenog uvo?enja u hipnozu primenjuje podesan narkotik koji se daje injek&ijom u maloj dozi tako da ne izaziva narkozu ve samo oputanje. njek&ija se daje polako da se ispitanik ne bi onesvestio. Gilj je da mu se svest samo suzi. 'vim se posti.e stanje svesti koje u velikoj meri odgovara hipnozi. ,ogunosti sugestivnog delovanja izrazito su pojaane, a prepreke koje postoje u svesti znatno smanjene. "otovo svaki terapeut koji se bavio hipnozom pomou medikamenata, opisuje svoja posebna iskustva i preparate koje najradije koristi. =ako ;etertrand i +ra6t-!bing govore o lakom narkotisanju pomou hloro6orma, dok ,oli daje prednost hloralhidratu. 3up koristi brometil, a $olauer ka.e da se i prividnim narkozama mo.e postii prava hipnoza. :ostalom, kratka opojnost postignuta hlore-tilom koristi se kod uvo?enja prve hipnoze. +ao sedativ i hipnotik posebno je delotvoran i paraldehid. 1jegova normalna doza iznosi tri do pet grama, a maksimalna dnevna doza deset grama. 'vi poda&i namenjeni su iskljuivo lekarima, jer se samo po sebi podrazumeva da samo oni smeju da primenjuju lekove. :disanje ugljen dioksida Nmeavina od tri dijela ugljene kiseline i sedam delova kiseonikaO tako?e je delotovomo i sasvim nekodljivo. :disanje ove meavine kod oveka izaziva odre?ene duevne pro-mene koje pojaavaju sugestibilnost.

P+(/)*&%+,a
+od posthipnoze radi se o sugestiji koja se daje za vreme hipnoze, s tim da se izvri tek kasnije, u unapred tano utvr?enom trenutku. %osthipnotiki nalog se izvrava, ili tako makar izgleda, u normalnom budnom stanju. 'dre?ene ideje usa?ene po hipnozom u poetku ne podstiu na ak&iju, ve se aktiviraju u unapred odre?enom trenutku. 1ajdu.i meni poznati vremenski rok posle koga je delovao posthipnotiki nalog iznosio je dve godine. 1alog je tano izvren. *ko hoemo da posthipnotiki nalozi deluju tek posle du.eg vremena, treba

11(

da ih nekoliko puta ponovimo. *ko nalog damo samo jednom, mo.emo da raunamo da e biti izvren samo u sledea tri do etiri sata. !vo klasinog sluaja posthipnoze o kome govori pro6esor /ern-hajmH C spitaniku, jednom islu.enom vodniku, u hipnozi sam zapo-vedioH KSluajte pa.ljivoP %rvog etvrtka u oktobru otii ete kod doktora 0iboa. =u ete nai predsednika republike. 'n e vam predati odlikovanje.K =o je bilo u avgustu. : me?uvremenu sam pa&ijenta video jo nekoliko puta, ali ni on ni ja nismo ni jednom po-menuli posthipnotiki nalog. =reeg oktobra, prvog etvrtka u tom mese&u i ezdeset i tri dana poto sam dao posthipnotiki nalog, dobio sam od dr 0iboa ovo pismoH ,,S. je danas u jedan sat i deset minuta doao kod mene. 1e obazirui se ni na ta, otiao je pravo u moju biblioteku. =u se s puno potovanja naklonio i uo sam kako izgovara re C!ks&elen&ijoD. 7atim je ispru.io ruku i rekaoH C1ajlep3e hvala, eks&elen&ijoPD +ada sam ga upitao s kim govori, mirno mi je odvratioH ,,S predsednikom republike, naravno.D 7atim se jo jednom naklonio i otiao. "ospodin !, svedok toa neobinog prizora, upitao me koje taj lu?ak. 'dgovorio sam mu daje S. normalan ba kao i ja.D z toga se vidi da hipnotisani ovek uopte ne zna da postupa na osnovu primljene posthipnotike zapovesti. 1aprotiv, veruje da sve ini po slobodnoj volji. : njemu ak mo.e da se izbrie svako seanje daje uopte bio hipnotisan. *ko ga to pitamo, pori&ae. z prakse psihologa dr $amerlaga iz /erna, koji va.i za jednog od najboljih strunjaka na podruju hipnoze, hteo bih da navedem jedan primer njegovog istra.ivakog rada, sluaj posthipnoze koja je istovremeno sprovedena na tri osobe. Dr $amerlag ovako izvetavaH C$ipnotisanom ispitaniku * dao sam sugestijuH K+ad se probudite, uzeete mastioni&u sa radnog stola i staviete je na prozorsku dasku.K $ipnotisanom ispitaniku / sugerisao samH K+ad se probudite, uzeete stoli&u koja stoji kraj prozora i staviete je na radni sto.K $ipnotisanom ispitaniku G kazao samH K+ad se probudite, kod prve re&i koju vam uputim isplaziete mi jezik.K !vo ta se dalje doga?aloH 1a datu zapovest * se probudio, seo pored mog radnog stola i s vremena na vreme kriom gledao u mastioni&u koja je stajala na stolu. 'djednom ju je zgrabio i odneo na prozorsku dasku.

119

+ad se / probudio iz hipnoze hteo je kao i obino da sedne kraj mog radnog stola, ali se predomislio i zastao k raj prozora. :pitao sam ga hoe li da sedne, a on je rekao da e radije joS malo da stoji. %ri tom je kriom gledao u sto, da bi se zatim ponovo zagledao kroz prozor. 'nda je, prividno nenamerno, stavio ruku na naslon stoli&e i pogledao me. 8im sam ustao sa stoli&e ispred radnog stola i malo se pomerio u stranu, / je podigao stoli&u i stavio je na sto. 0i&e mu je odmah izgubilo napeti izraz. +ada sam ga zau?eno upitao zato je stoli&u stavio na tako neobino mesto, / se nasmejao i odgovorio mi daje hteo da se nadali. %oto je hipnoza prekinuta, G je neko vreme sedeo naspram mene, ali je samo utao. 'n mi je i bez pitanja priao kako se vrlo dobro osea i kako vie nije nimalo umoran. 'nda sam ga neto upitao, a on se sav ukoio i pogledao me Sirom otvorenih oiju. 7atim je odmah nuo glavom kao da .eli da ot&ra neku misao. +ada sam ga upitao Sta mu je to palo na pamet, odgovorio je daje to bila apsurdna pomisao da mora da mi isplazi jezik. 1i sam ne zna kako je mogao i da pomisli na takvu besmisli&u.D z ovoga vidimo da se zapovest koju je ispitanik dobio u hipnozi samo prividno izvrava u budnom stanju. %rema svojim iskustvima mogu da ka.em upravo suprotno, tj. da ispitanik, neposredno pre izvrenja posthipnotikog naloga, ponovo tone u hipnozu koja de6initivno prestaje tek poto se nalog izvri. 8ak i to to je ispitanik G odbio da izvri posthipnotiki nalog, sasvim je normalno. =u je naueno ponaanje jae od naloga dobi jenog u hipnozi, tako da ispitanik nije mogao da ga izvri. z navedenog primora jo jednom vidimo da ljudi ne izvravaju zapovesti koje nisu u skladu sa strukturom njihove linosti. +ako se ponaa hipnotisani izme?u bu?enja iz hipnoze i trenutka kad izvrava posthipnotiki nalog4 'bino se ponaa normalno, pa se uopte i ne sea da u odre?eno vreme mora neto da uradi. 1alog nm se vraa u seanj& tek neposredno pre nego to treba da ga izvri, ali tada prinuda postaje neumitna. *ko struktura ispitanikovog ponaa nja ne pru.a otpor jai od zadatog naloga, on 5e svakako biti izvren. :z posthipnotiki nalog mo.emo da damo i ovu sugestijuM

11@

C'seaete da ono to uinite u odre?enom trenutku, inite po sopstvenoj slobodnoj volji. 1eete se ni setiti da vam je iko ita sugerisao.D %osle takve sugestije ispitanikova podsvest e posluno da blokira seanje na primljenu sugestiju. Seanje, me?utim, ne mo.e da se izbrie. =o ispitaniku istovremeno pru.a odre?enu sigurnost - hipno-tizer mo.e da poniti blokadu seanja. *ko je, dakle, posthipnotiki nalog neka nekorektna sugestija, hipnotizer mora da rauna da e se to otkriti, pa ma kako sna.no blokirao seanje na sugestiju. +asnije dobijen nalog za ponitenje blokade pamenja uvek deluje, jer podsvest vrlo rado ponitava neprirodno stanje zaborava. :ostalom, ak i ako ispitani zna da se radi o posthipnotikom nalogu, on e da ga poslua, jer je nalog stigao do podruja ula. *ko se sukobe .elja i oseaj, uvek e, kao to smo uli, da pobedi oseaj. =o najbolje pokazuje ovaj primerH *meriki strunjak na podruju hipnoze, uveni psiholog ". $. !stabruks, sugerisao je nekom ispitaniku da e, kad se probudi, na odre?eni znak prii prozoru i iz pila karata koji tu na?e izvui piko-vog asa i predati ga hipnotizeru. spitanik je bio student psihologije, i sam dobro upuen u hipnozu. !vo ta se dogodiloH on je priao prozoru i podigao pil karata, ali onda je zastao i okrenuo se. C7nate taD, rekao je, Cverujem daje to posthipnotiki nalog.D C* ta ete uiniti4D upitao je hipnotizer. C$teo sam da u pilu karata potra.im asa pik i da vam ga predam.D ,,: pravu ste, to je postihipnotika sugestija. * ta ete sada uiniti4D C1eu da izvrim nalog.D C+ladim se s vama da neete odoleti.D C%rihvatam opkladu.D C#ezultat je bio vrlo zanimljivD, pie !stabruks u svojoj knjizi @!iritizam. CSvi smo jo dva sata ostali u istoj prostoriji. S vremena na vreme, student bi priao prozoru kao odsutan duhom, prestravljeno se trzao i iznova me uveravao da nee da poslua nalog.D Dva sata kasnije pro6esor je izjavio daje student dobio opkladu. pak, popodne tog istoga dana dogodilo se neto neobino. Snaga hipnotikog naloga bila je tako jaka da student nije mogao da se smiri. 1ije mogao da

11B

se usredsredi ni na kakav drugi posao. 1a kraju je prinuda postala tako jaka daje ipak izvrio nalog. Samo onaj koje sam posmatrao takve sluajeve mo.e da o&eni neverovatan uti&aj koji hipnoza, a putem nje naa podsvest, vri na normalnog, zdravog oveka. : medi&ini je posthipnotiki nalog najva.niji sastavni deo hipnoze, jer bez njega ne bismo mogli da utiemo ni na bolest, niti da promenimo neki nepo.eljan oblik ponaanja.

$ipnoza 0 (%0
$ipnoza u snu jedini je nain da nekog hipnotiemo protiv njegove volje. %ri tom se direktnim putem obraamo podsvesti, pa nam nikakva kritika i nikakve sumnje svesti ne mogu umanjiti uspeh. ;a.no je da se odabere pravi momenat. : tu svrhu najprikladnija su prva dva sata poto ispitanik zaspi i sat pre nego to se probudi. %rethodno uspostavljamo takozvani CodnosD, dakle vezu sa spa-vaevom podsvesti. =o emo postii tako da ve na vratima ponemo neto tiho da mu govorimo, da se ne preplai kada ga odjednom oslovimo izbliza. 1astavljajui da tiho govorimo NapuemoO, prilazimo na nepun metar do spavaa. 1e smemo da mu govorimo u li&e, ve prema stomaku. 1ipoto ne smemo da ga nazovemo pravim imenom, jer se veina ljudi od toga budi. %onite da apuete na vratima otprilike sledeeH C1e dajte da vam neto smeta. ,irno spavajte. San vam postaje sve dublji i dublji. 1ita ne mo.e da vam smeta. 'seate se dobro. San vam postaje sve dublji - sve dublji. Spavate duboko i vrsto, ali me sasvim jasno ujete. Sluate me, a pri tom sve vre i vre spavate.D ,orate da izbegavate svaki napor volje. ;aom sugestijom mora da upravlja sna.na .elja da spavau pomognete. 3to vam se re&i vie zasnivaju na naklonosti, bolje ete uspeti. Sugerisanje uopte nee da vas nervno zamori. 1aprotiv, otkriete da se prijatne re&i upuene spavau odra.avaju i na vama pa i vama donose radost i sklad. #oditelji ne treba da se plae da e njihovom detetu nakoditi sugestije koje mu dajemo u snu. 8ak i ako ste jednom dali sugestiju za koju se kasnije pokazalo da ba i nije korisna, mo.ete lako daje po-

115

nitite odre?enom protivsugestijom. Svi roditelji bi zapravo trebalo da znaju koliko je na ovaj nain lako pomoi de&i da savladaju potekoe. *ko de&a ne vole da jedu, mokre u krevetu, gri&kaju nokte ili u koli dobijaju loe o&ene, hipnozom u snu to mo.e vrlo brzo da se promeni. 1aravno, i za hipnozu u snu va.i da sve sugestije moraju da budu pozitivno 6ormulisane. 1e smemo da naredimoH K1e sme vie da mokri u krevetQ veH K:budue e svaki put kad oseti da mora da mokri, da se probudi i ode u toalet. Dok le.i, to ne mo.e da uradi. +ada se vrati iz toaleta, odmah mo.e ponovo da zaspi.K %ogreno je reiH K;ie te ne boli glava,K nego treba kazatiH K"lava ti je uvek bistra i osea se dobro.K 1emojte reiH K1edostatak apetita e se izgubitiQ negoH K#aduje se jelu i vrlo si gladan.K +od brojnih drugih smetnji tako?e mo.emo pomoi hipnozom u snu. ' tome dr *l6red /role u svojoj knjizi Hi!noza i ,utosugesti%a, ka.eH C1eki stariji pa&ijent godinama je patio od periodinih sranih smetnji. 1ijedan lekar nije mogao da mu pomogne. 'nda je supruga poela redovno nou da mu apue i posle etiri nedelje napadi su potpuno prestali. Aedno petogodinje dete neprekidno je sisalo pala&. 'd toga nisu mogle da ga odvrate ni nagrade ni kazne. ;e posle jednokratnog nonog sugerisanja koje je sproveo njegov ota&, deak se odvikao od toga. :speno mogu da se le&e i de&a koja mu&aju, mokre u krevet kao i ona koja pate od drugih nedostataka.D -ri& 0amber u knjizi ,utosugesti%om !rotiv bolesti opisuje svoj uspehH C1eka .ena koja je poha?ala moja predavanja ispriala mi je da je na svog supruga primenila sugestiju u snu. 'n godinama nije podnosio neka jela. %osle tri terapije nonom sugestijom sva jela koja pre nije mogao da jede ak su mu i prijala. /io je to brz uspeh, ako uzmemo u obzir da je nevolja koja je trajala nekoliko godina uklonjena za jednu jedinu no.D $ipnoza u snu e6ikasno je sredstvo za skeptike koji ne mogu da potisnu svoje sumnje. Da bismo spreili nepo.eljno bu?enje, moramo prvo da odagnamo misao da bi spava mogao da se probudi, jer se ono ega se bojimo lako doga?a, ba zato Sto se tokom uspostavlja-

11F

nja veze prenosi i naa strepnja. 7ato budite uvereni da se spava nee probuditi i da e vaa sugestija postii .eljeni uspeh. ;a.no je jo i to da nije dovoljno odgovarajuim sugestijama potisnuti nepo.eljno ponaanje, ve treba ukloniti i (el%u za takvim ponaanjem. 1ije, dakle, dovoljno sugerisatiH C'd danas nee vie puiti,D nego preH C%uenje te vie ne zanima. Sasvim si ravnoduan prema &igareti - puenje te nimalo ne zanima.D +ad bismo loe navike samo potisnuli, ipak bi ostala .elja za njima, i ta .elja bi se suprotstavljala blokadi. 7ato bi se moglo dogoditi da se obe sile me?usobno ponite, pa bismo do.iveli neuspeh. %ored toga, muno je ako stalno neto .elimo a ne mo.emo to sebi da ispunimo, jer nas u tome spreava hipnotiki nalog. *ko nam primena hipnoze u snu ne uspe odmah, to je najee zato to jo nismo uspostavili vezu sa spavaem. 1e gubite zbog toga hrabrost, ve pokuajte da razgovarate sa ispitanikom dok jo spava. Sugeriite mu da i dalje duboko i vrsto spava, ali vas sasvim raz-govetno uje i mo.e da vam odgovara, a da se pri tom ne probudi. ,irno ga upitajteH CSpava li sada duboko i vrsto4 ,o.e li da me uje4D 8im odgovori, znaete da vas uje i da va nalog dospeva u njegovu podsvest, pa e i da ga izvri. +ad ovladate tom metodom hipnoze, u mnogim podrujima ete postii zapanjujue uspehe. =ako je, na primer, jedna poznata manekenka u roku od tri mese&a pod dejstvom hipnoze u snu izgubila preko 1B kilograma. Aedan slavni 6ilmski gluma& je u roku od deset dana tako dobro nauio najte.i jezik sveta, mandarinski kineski, daje nedugo zatim, na televiziji, mogao da razgovara sa kineskim konzulom. 7a uenje je koristio magneto6onske trake sa snimljenim lek&ijama. %utao ih je dok spava. /rojni ljudi namerno su smanjili svoju telesnu te.inu sluajui magneto6onske trake na koje su sami diktirali tekst. Drugi su opet na isti nain uklonili nepo.eljne navike ili u ne-verovatnoj meri popravili uspeh u koli, na poslu ili u sportu.

118

H*&%+,a 4a&0/a%j#*ko neko u naoj blizini apue, i nehoti&e na to obraamo pa.nju. =aj e6ekat mo.emo da iskoristimo za usmeravanje igpitanikove pa.nje na ono to mu govorimo. :speh mo.emo da proverimo jednostavnim ogledom. %onite da u razgovoru govorite sve tie. =o morate da uinite tako da va sagovornik ne primeti da ste to namerno uinili. "ovorite sve tie i tie dok najzad va glas ne prede u apat. znenadiete se kad i va sagovornik pone sve tie i tie da govori, tako da ete najzad oboji&a da apuete. =ada obino upitam svog sagovornikaH C7ato ustvari apuete4D ,ada sam ja bio taj koji je poeo da apue, on obino ne nalazi pravi odgovor. 8esto tek posle mog pitanja postaje svestan da oboji&a u stvari apuemo. ,etod je posebno prikladan za nervozne ljude kojima se uvek negde .uri pa nisu dovoljno mirni da bi reagovali na hipnozu. : ovom ogledu neka ispitanik udobno le.i. : poetku mo.e da zadr.i otvorene oi. %onite normalnim glasom i uobiajenim re&ima koje slu.e za smirivanje. %osle nekoliko reeni&a utiajte glas, a na kraju samo apuite. 1ajee e ispitanik posle nekoliko minuta aputanja sam od sebe zatvoriti oi. *ko ih ne zatvori, jednostavno mu ka.iteH C,olim vas da zatvorite oi i opustite se. Sa svakim udisajem tonete u prijatan oseaj mira i oputenosti.D 7atim apuite uobiajeni tekst sve dok ne nastupi hipnoza. %osle toga mo.ete postepeno da pojaavate glas do normalne jaine, ili da apatom nastavite hipnozu.

a%1a%a )*&%+,a
Snage koje deluju u lananoj hipnozi sline su snagama u grupnoj hipnozi, ali su zbog direktnog kontakta pojedinih uesnika znatno vee. : lananoj hipnozi oko pet-est ljudi sedi u krugu, dr.e se za ruke i zatvorenih oiju predstavljaju sebi mir koji postaje sve dublji. 'dgovarajuim verbalnim sugestijama hipnotizer mo.e da produbi taj oseaj mira. 11<

%okazalo se da je takozvana CzarazaD pomou primera najdelo-tvornija u lan&u. ;rlo otpornog pa&ijenta uklapam u lana& pa&ijenata koji se lake hipnotiu. +ad na odgovarajuu sugestiju oni jedan za dragim padnu u hipnozu, malo ko mo.e da odoli njenom delovanju. Aednom sam u lana& povezao pet vrlo otpornih osoba i samo jednu koja je mogla lako da se hipnotie Nto mi je vremenski odgovaraloO. ako sam ve nameravao da otka.em terapiju jer su snage bile vrlo neujednaene, ipak sa pristao da bar pokuam. +ada je ve posle nekoliko reeni&a onaj vrlo hipnotibilan ovek pao u hipnozu, ostala petori&a uesnika najpre su se zau?eno zagledali, posmatrali hipno-tisanog oveka, a zatim opet jedni druge, ovog puta kriom. %osle osam minuta svi su bili u hipnozi. +ako rastumaiti prenos jedne jedine hipnoze na preostalih pet pa&ijenata, koje dotad u nekoliko pojedinanih pokuaja nisam uspeo da hipnotiem4 #e je o uzajamnoj igri pozitivnih i negativnih sila koje prelaze jedne u drage, a uslovljene su elektromagnetskim pro&esima punjenja i pra.njenja koji se neprekidno odvijaju u svakoj eliji organizma. 0inim dodirom nekoliko ljudi dolazi do izjednaenja tih sila. *ko se one kod jednog ili nekoliko uesnika pomere u pozitivnom ili negativnom smeru, to deluje i na preostale uesnike koji to osete. :ostalom, mo.emo da primetimo i suprotno. 1ezainteresovani gledala& mo.e da onemogui hipnozu pa&ijenta koji je inae lako mogao da se hipnotie. 'vde verovatno deluje neki zasad nepoznat inila&.

H*&%+,a -a.%#/*,-+,agnetizam je zbir kon&entra&ione energije materije. %ojam CmagnetizamD nije ba prikladan, jer magnetizam o kome ovde govorimo nema nikakve veze s magnetizmom gvozda. ,agnetizam o kome ovde govorimo poseduje svako, u veoj ili manjoj meri. 'va snaga mo.e znatno da se pojaa, podvrgne volji, i po .elji upotrebi. ,agnetsko emitovanje posebno je sna.no kod pokretnih bia. 'no je klju koji oveka slabijeg zraenja podvrgava sna.nijem. 8im se nadu dva oveka, odmah je jedan od njih pod uti&ajem drugog, jaeg. 120

=6tj magnetski uti&aj mo.e da bude tako jak i tako izra.en da se ovek zbuni i prestane da vlada sobom, mada esto nije ni svestan toga. :ostalom, .ivotinje i biljke poseduju isti magnetizam. %rimiete li se polako, otvorenih ula, nekom lepom starom drvetu, na udaljenosti od tri do etiri metra ui ete u sile drveta, gde i sami mo.ete ponovo da se CnapuniteD, ako je vaa sopstvena CbaterijaD ispra.njena. Suprotno se doga?a ako sretnete nekog ko vas odbija, iako vam nikada nimalo nije naudio. 1jegovo i vae zraenje nisu u harmoniji i to sasvim jasno oseate. +ada se okupi vei broj ljudi, magnetizam pojedina&a se sabira u novu silu, u kojoj pojedina& postepeno gubi svoju individualnost i podvrgava se novim zakonima. Da bi se ovek oslobodio te nevidljive povezanosti, i oslobodio se njenog delovanja, esto je potrebno i po nekoliko dana. ,o.emo, dakle, poi od toga da svako telo raspola.e biolokim zraenjem. +od nekog je to zraenje toliko razvijeno da njime mogu da se konzerviu biljke i male .ivotinje. pak, kod svakog oveka je ono dovoljno da delotvorno potpomogne hipnozu. : nekoj staroj knjizi naao sam ovako opisan Cpostupak pri magnetizovanjuD. C+od magnetske obrade ka.emo pa&ijentu da sklopi oi i udobno se smesti na stoli&u. 1eka mu noge miruju na podu, a ruke le.e na butinama. ,agnetizer stoji ili sedi ispred pa&ijenta i svu snagu svoje volje usmerava na ono to .eli da postigne. %osle toga magnetizuje bolesnika od glave do nogu, savijajui mu pri tom prste malo prema unutra. +ada rukama pre?e od glave do nogu, protrese ake, pokazujui time da odba&uje privuene elemente bolesti. %ostupak se ponavlja nekoliko puta. %a&ijent se uglavnom osea prijatno. ,agnetizer najee samo pola.e ruke na bolesnika. ,agnetska struja tee pri tom iz desne magnetizerove ruke kroz bolesnikovo telo u levu mag-netizerovu ruku, pri emu pa&ijentovo telo stvara takozvani otpornik struje. ,agnetizerterapeut osetie to po lakom bo&kanju u rukama. +od veine bolesti magnetizer pola.e desnu ruku na pa&ijentov so-larni pleksus, mesto iznad .elu&a, a levu ruku na njegova le?a ili potiljak. %ozitivna, to jest desna ruka, mora da le.i na goloj ko.i

1(1

pleksusa. =amo gde direktan dodir s ko.om nije prikladan, magneti-zer e neto du.e zadr.ati ruke na bolesnikovoj odei. %reneta magnetska sila mo.e se iz solarnog pleksusa rasporediti po itavom telu, sve do glave i nogu. Dok kroz njega struji magnetski 6luid, pa&ijent najee osea hladnou ili toplinu. sto osea i kad magnetizer, ne dodirujui ga, rukama prelazi preko njegovog tela. ;rlo osetljivi ljudi pri tom ponekad zapadaju u stanje somnambulizma Nduboke hipnozeO, u kome se njihove duevne sposobnosti jae izra.avaju.D 1avedeni postupak poveava osetljivost, to olakava uvo?enje u prvu hipnozu. ' davanju prve hipnoze neprekidno govorimo zato to je nekoga kome je zadat posthipnotiki nalog Nprilikom prve hipnozeO kasnije uvek lako hipnotisati.

I(&r#'*da%a )*&%+,a
1egde poetkom VV veka '. ;ogt izveo je postupak koji se pokazao kao uspean kod svih otpornih pa&ijenata. : tom postupku uvodimo u hipnozu na bilo koji nain, ali je redovno po nekoliko puta prekidamo, da bismo pa&ijenta upitali kako se osea. $ipnotizer od samog pa&ijenta dobija bitne podatke o tome ta mu je prijalo, a ta smetalo. 'vaj metod omoguava hipnotizeru da se prilagodi individualnim reak&ijama pa&ijenta. =o se najbolje mo.e pokazati na pri-meru. %retpostavimo da ste prvu hipnozu ovako davaliH C,olim, smestite se to udobnije. %otpuno olabavite ruke i noge i sasvim se opustite. Diete sasvim mirno i ravnomerno. Sa svakim udisajem tonete sve dublje i dublje u prijatan oseaj mira i oputenosti. 1ita ne mo.e da vam smeta. Sada se kon&entriete na svoje noge. Aasno oseate kako vam noge postaju teke - sve te.e - sve te.e. Sada su vam vrlo teke, teke kao olovo, zaista teke kao olovo. ruke vam postaju teke. #uke vam ote.avaju - postaju sve te.e, sve te.e. Sada su vam i ruke teke kao olovo. oni kap&i su vam teki i postaju sve te.i - sve te.i i te.i. 'i su vam vrsto zatvorene. ;ie ne mo.ete da ih otvorite, a to i ne .elite. =onete sve dublje i obuzima vas oseaj te.ine. Sve ste umorniji sve umorniji.D 'vde zastanite oko jedan minut, zatim nastaviteH C%onovo oseate prijatan mir. : tom stanju mirovanja svaka pojedina elija vaeg tela

1((

se osve.ila i vi se oseate izrazito dobro. +ada izbrojim do tri, ruke i noge opet e vam biti pokretljive. 'tvoriete oi, oseaete se prijatno i biete svezi. /rojimH jedan - dva - tri. 'tvorite oiP Svezi ste i dobro se oseatePD :pitajte ispitanika kako su delovali pojedini nalozi. %retpostavimo da vam on odgovoriH C'setio sam upadljivo oputanje, pogotovo kada ste rekli da sa svakim udisajem tonem sve dublje i dublje. ruke su mi veoma ote.ale. 1i sad ne mogu da ih podignem kako treba. 1oge mi, naprotiv, uopSte nisu bile teke, a i oi sam sasvim lako mogao da otvorim.D 've podatke iskoristite pri drugom pokuaju tako da najdelotvor-nije naloge pootrite i nekoliko puta ponovite, a one nedelotvorne jednostavno izostavite Nte.ina u nogama i sklapanje oijuO. 1astavak hipnoze mogao bi, dakle, da izgleda ovakoH CSmestite se to udobnije. %otpuno olabavite ruke i noge i potpuno se opustite. Sada diete sasvim mirno i ravnomerno. Sa svakim udisajem tonete sve dublje u prijatan mir i sve se vie oputate. Diete mirno i ravnomerno - sasvim mimo i ravnomerno. %otpuno ste oputeni. %otpuno ste oputeni i dobro se oseate. 'seate se vrlo dobro i sa svakim ste udisajem sve te.i i obuzima vas prijatan umor. Doputate da sa svakim udisajem tonete sve dublje u taj prijatan oseaj, a umor i te.ina obuzimaju vam telo. 'seate kako vam se taj prijatan oseaj iri po itavom telu. * sad vas molim da se kon&entriete na svoje ruke. Aednostavno se kon&entriite na ruke. Aasno oseate kako su vam sve te.e. #uke vam postaju sve te.e - sve te.e. Sada su ve vrlo teke, teke kao olovo, zaista teke kao olovo. =oliko su teke da vie ne mo.ete da ih podignete. 1e mo.ete ni da ih pomerite. mate oseaj da na njima vise teki tegovi. 'be ruke su vam teke kao olovo i potpuno su nepokretne. 1e mo.ete vie da ih pomerate. 'i su vam zatvorene i ostaju zatvorene. Diete mirno i ravnomerno, i sa svakim udisajem tonete sve dublje i dublje u prijatan mir i sve se vie oputate. Doputate da vas sa svakim udisajem sve vie obuzme umor i savlada te.ina. Sve ste umorniji - sve umornijiQK 'vde opet zastanite oko jedan minut. , Ao jednom do.ivite taj savreni mir. Svaka moja re se neizbri-iivo utisnula u vau podsvest pa ete posluati ono to vam govorim. 123

/rojau do tri. #uke i noge e vam opet biti lagane i lako pokretljive. 'tvoriete oi i oseaete se dobro i biti potpuno svezi. *li kad opet to od vas zatra.im odmah ete da se opustite i bez potekoa utonu-ete u dubok mir. ,irovaete duboko kao nikada dosad. Aedan - dva - triP 'tvorite oiP #uke i noge su vam lake i pokretljive. Svezi ste i dobro se oseate.D %onovo upitajte pa&ijenta kako se oseao i niste li, mo.da, postupili prebrzo ili presporo. *ko je sve u redu, mo.ete da pre?ete na treu hipnozu u kojoj kod ispitanika stvarate uslovni re6leks. Stvaranjem uslovnog re6leksa usa?uje se u ispitanikovu podsvest kljuna re svih daljih hipnoza. 'ne mogu da se postignu bez velikih priprema. 1astavite otprilike ovim re&imaH CSmestite se to udobnije. 'labavite ruke i noge i potpuno se opustite. Diite sasvim mirno i jednolino. ;e diete mirno i jednolino, a sa svakim udisajem tonete sve dublje i dublje u prijatan mir i sve ste oputeniji. Diete sasvim mirno i jednolino - mirno i jednolino. %otpuno ste oputeni. %otpuno ste oputeni i dobro se oseate. 'seate se vrlo dobro i sa svakim udisajem tonete sve dublje i dublje - sve dublje, oseate sve vei mir i postajete sve te.i. %utate da vas sa svakim udisajem obuzme sve vei prijatan umor i da vam telo postane sve te.e. 'seate kako vam se telom iri prijatan oseaj mira. %rijatan oseaj mira iri vam se po elom telu.D =u saekajte oko tridesetak sekundi. C* sad se kon&entriite na svoje ruke. +on&entriite se iskljuivo na ruke. Sasvim jasno oseate kako su vam ruke sve te.e. #uke vam postaju sve te.e, sve te.e i te.e. Sada su vam ruke ve vrlo teke, teke kao olovo. =oliko su teke da vie ne mo.ete da ih podignete. ;ie ne mo.ete ni da ih pomerite. mate oseaj da na njima vise teki tegovi. 'be ruke su vam teke kao olovo i vie uopte ne mo.ete da ih pomerite. 'i su vam zatvorene i ostaju zatvorene. 'i vam ostaju vrsto zatvorene. Diete mirno i jednolino. 'putate se sa svakim udisajem i tonete sve dublje i dublje u prijatan mir. Sa svakim udisajem sve vas vie obuzima umor i oseaj te.ine. Sve ste umorniji, sve umorniji.D =u opet zastanite jedan minut.

1(@

C1ita vam ne smeta. 8ujete samo jo moj glas i jasno oseate kako postepeno tonete sve dublje, sve dublje, u duboki, duboki prijatan mir. : tom udesnom stanju mirovanja irom se otvaraju vrata vae podsvesti. 3irom se otvaraju vrata vae podsvesti. Sve to vam govorim lako prodire duboko u vau podsvest i tu se neizbrisivo urezuje. %ostupiete tano onako kako vam ka.em. Svaki put kad izgovorim re + -* , oi e vam se odmah sklopiti. 'dmah ete se opustiti i utonuti u duboki mir. 8im izgovorim + -* , osetiete neodoljivu potrebu da zatvorite oi. 'dmah ete se opustiti i utonuti u dubok i prijatan mir. ;a mir i vaa oputenost svaki put su sve dublji, svaki put sve dublji i dublji. Dovoljno je da vam jednom ka.em + -* , i odmah ete utonuti u prijatan mir. =o je apsolutna potreba kojoj uvek podle.ete. 2elite da joj podlegnete, pa to i initePD %osle ovoga opet sledi pauza od jednog minuta. C/rojau do tri, a vi ete da otvorite oi i oseaete se dobro i odmorno. Sve to sam vam rekao, duboko i nepokolebljivo je usa?eno u vau podsvest i uvek ete postupiti u skladu s tim. 8im vam budem rekao re + -* , oi vam se vrsto sklapaju, odmah se oputate i tonete u dubok, prijatan mir. =o je apsolutna prinuda i uvek joj podle.ete. Sada u da brojim do tri. 'nda ete otvoriti oi i oseaete se svezi i odmorni, ali sve ono to sam vam rekao duboko je i postojano u vaoj podsvesti i shodno tome ete uvek postupati. Aedan - dva - tri. 'tvorite oiP 'seate se dobro i sasvim ste svezi. #uke i noge su vam oputene, lake i pokretljive. %uni ste snage i energije, sasvim ste svezi i dobro se oseate.D 'vo je primer za hipnozu Cpo meriD, posle koje sledi stvaranje uslovnog re6leksa. =ime se omoguava da za svaku dalju hipnozu treba svega nekoliko sekundi.

H*&%+,a &0/#- /#3#$*,*j# 1e tako davno, jedna privatna amerika televizijska stani&a izvela je zanimljiv eksperiment. 'bjavila je da e poznati hipnotizer pokuati da hipnotie ljude putem televizije. Svako koga to nije zanimalo. 1(B

mogao je da iskljui prijemnik da ne bi protiv svoje volje bio hipnotisan. : odre?eno vreme, hipnotizer je preko televizije izgovorio svoje sugestije. %oto nije mogao da vidi gledao&e, posle nekoliko minuta dao je sugestiju za prekid hipnoze. : stani&i koja je emitovala program napeto se iekivala reak&ija gledala&a na taj neobian ogled. : narednim danima stiglo je nekoliko hiljada pisama s izrazima oduevljenja, ali i protesta. %osebno su bili ljuti oni gledao&i koji su uestvovali samo zato to su vrsto verovali da ne mogu da podleg-nu hipnozi, a ipak su podlegli. 1ekoli&ina nije uopte ula sugestiju za prekid hipnoze, pa su se lanovi njihove porodi&e zabrinuli kada se nisu budili. pak, najkasnije narednog jutra svi su opet bili budni, zdravi i veseli. 'vaj ogled pokazuje da za hipnotisanje nije potreban nikakav tajanstveni 6luid niti neko magnetsko zraenje. Svaki je ovek latentno spreman da bude hipnotisan. +od nekoga se ta latentna spremnost lake pokrene, kod nekog te.e. *ko je hipnotizer uporan, verovatno da nema oveka koga ne bi mogao da hipnotie.

D05+'a )*&%+,a
'ko dvadeset posto ljudi podesno je za duboku hipnozu. Dakle, svakog petog mo.emo dovesti u stanje u kome se svest povlai duboko u pozadinu, dok podsvest rado doputa daje hipnotizer vodi. za duboku hipnozu va.i pravilo da ovek izvrava samo one zapo-vesti koje su unutar strukture njegova ponaanja. 8im mu hipnotizer da neki drugi nalog, on ga ili ne izvrava, ili se hipnoza odmah prekida. Duboka hipnoza gotovo uvek povlai za sobom gubitak seanja NamnezijuO. %o prekidu hipnoze, ispitanik ne mo.e niega da se seti, ni staje u hipnozi rekao ni staje uinio. Duboka hipnoza ne igra nikakvu posebnu ulogu u medi&ini, jer se veza sa podsveu mo.e uspostaviti ve i laganom hipnozom, i na ispitanika mo.e da se utie u svakom pogledu.

1(5

'vu hipnozu primenjujem praktino joS samo u ogledima kod kojih vraam ispitanika u detinjstvo. *ko ispitaniku u dubokoj hipnozi sugeriem da postaje sve mla?i i da su mu sada tri godine, on e se ponaati ba onako kako se ponaao kao trogodinjak. "ovor i pokreti takode e odgovarati tom uzrastu. spitanik e moi tano da se seti svega to se u to vreme dogodilo, ak i najneznatnijih sitni&a. =ako, na primer, mo.emo da ga pitamoHC+akvu je haljinu imala na sebi tvoja majka kada ste slavili tvoj ro?endan4D Sigurno emo dobiti taan odgovor, to mo.emo proveriti pomou 6otogra6ija, ili svedoenjem treih li&a. : dubokoj hipnozi mogu da se izvre i zanimljivi ogledi sa budunou. %re nekoliko godina sam jednu devojku u dubokoj hipnozi premestio u budunost, govorei joj da postaje sve starija i da joj je sada dvadeset i pet godina. : vreme kad sam obavljao ogled bilo joj je sedamnaest godina. 1a moje pitanje, kako su joj protekle godine izme?u sedamnaeste i dvadeset pete, ispriala mi je da je u osamnaestoj upoznala svog budueg supruga, daje s njim etiri godine u vezi, da se posle prve godine s njim posva?ala i od njega rastala. pak, uvidela je da je on pravi partner za nju, pa su se posle dve i po godine verili, a posle etiri venali. #ekla mi je kako se njen suprug zove i ispriala daje zavrio gimnaziju, daje in.enjer i da radi u nekom poznatom poduzeu u okolini. %re godinu dana rodio joj se sin Aohan. : susednom mestu kupili su pla& i poeli da grade kuu. +rajem godine su se uselili. +ad sam nekoliko godina kasnije imao priliku da ponovo s njom porazgovoram, ispostavilo se da su se sva predvi?anja ostvarila do najsitnijih detalja. 8ak i detalj da se posle neke prepirke prolazno odvojila od budueg mu.a. : dubokoj hipnozi ova mlada .ena nesumnjivo je bila vidovita. =o me je na mene ostavilo jak utisak i uverilo me da sam pronaao dobar nain istra.ivanja budunosti. =a mlada .ena je pristala da uestvuje u daljim ogledima. =ako sam je jo nekoliko puta preba&ivao u budunost i pitao je o svemu to me je zanimalo. 1a.alost, ubrzo se ispostavilo da se ni jedno od njenih kasnijih predvi?anja nije obistinilo. Aednom prilikom sam sluajno, ni danas ne znam kako, uspeo da podignem veo koji skriva budunost, ali samo na trenutak. 127

:vo?enje u duboku hipnozu obavlja se isto kao i uvo?enje normalne hipnoze, samo to hipnotizer estim ponavljanjima i odgovarajuim nalozima te.i da produbi hipnozu. =o se najlake posti.e isprekidanom hipnozom, o kojoj smo ve opirno govorili.

Pra,%a )*&%+,a
%od praznom hipnozom podrazumevamo oblik hipnoze kod koje se pored sugestija za stvaranje hipnotikog stanja ne daju nikakve druge NterapeutskeO sugestije. Smatra se da takva hipnoza mo.e da izmeni tok nekih 6iziolokih pro&esa, pa se esto primenjuje pri vegetativnim smetnjama. =u spada Cprodu.ena hipnoza mirovanjaD, kod koje ispitanik ostaje u stanju hipnoze od pola sata do nekoliko sati, kao i ,,hipnotiki noni sanD. : toj hipnozi, poto se postigne hipnotiko stanje, daju se .eljene terapeutske sugestije, ali ispitanik posle toga ostaje i po nekoliko sati u tom stanju. =ime se produbljuje dejstvo datih sugestija. : tu vrstu hipnoze spada i takozvana Ctrajna hipnozaD. 'vaj oblik mo.e da se obavlja samo sta&ionarno, jer je pa&ijent trajno u hip-notikom snu, iz koga se budi samo na kratko, u vreme obroka. %o-sledi&a svih oblika prazne hipnoze jeste introspek&ija. %oto su na neko vreme iskljueni spoljanji podsti&aji, ispitanik se zagleda sam u sebe. Sagledavanjem sebe samog, ispitanik mentalno prera?uje nakupljene neobra?ene do.ivljaje, to danas, kada smo preplavljeni podsti&ajima, mo.e da bude vrlo korisno.

H*&%+,a *$+/*%ja
+od .ivotinja tako?e mo.emo da vidimo pojave nalik na hipnozu. +oenje zeeva ili srna zahvaenih snopom svetla automobilskih 6arova, ili Cre6leks pretvaranja mrtvimD Nprimjenjuju ga manje .ivotinje kada ne mogu na vreme da pobegnu pred veimO primeri su takve hipnoze. Danas se smatra daje takozvana .ivotinjska hipnoza instinktivno re6leksno stanje ukoenosti zbog straha, kojom .ivotinje najee 128

reaguju na opasnost. 'gled koji to pokazuje lako mo.ete i sami da izvedete. :zmite, na primer, kokoku, blago je polo.ite na leda i dr.ite je tako nekoliko sekundi da bi se smirila. *ko sad sasvim polako odmaknete ruke, kokoka e ostati u polo.aju u kojem ste je ostavili. %replaeno e da skoi i pobegne tek kada je uznemiri neki drugi podsti&aj. +ako kokoke reaguju znao sam jo kao deak, pa sam znanje koristio da uplaim svoju tetku. 'na je .ivela na selu i ponekad sam kod nje provodio kolski raspust. Dr.ala je nekoliko kokoaka koje su bile vrlo pitome, i koje je veoma volela. %onekad bih u ali pohvatao sve kokoke, pa.ljivo ih polo.io na kune stepeni&e i dr.ao ih sve dotle dok se ne bi sasvim umirile i nepomino le.ale. /io je to neobian prizor. Sedam ili osam kokoaka le.alo je na stepeni&ama kao da su uginule. ,o.ete da zamislite kako se tetka zaprepastila kada ih je videla. 1aravno, dovoljno je bilo pljesnuti rukama da sve kokoke istovremeno skoe i pobegnu kokodaui. 'vakvi i slini ogledi mogu da se izvedu s raznim .ivotinjama. $ipnozu mo.emo da izazovemo tako to .ivotinju uplaimo, ili joj netremi&e zurimo u oi, ili je spreimo da se slobodno kree. ;e je . %. %avlov izriito naglasio da kod hipnotisanja .ivotinja i kod ogleda s Cuslovnim re6leksomD, moramo da raunamo s razliitim individualnim reak&ijama .ivotinja. 1e samo da .ivotinje ne regauju na isti nain na istu tehniku, ve reaguju razliito i kod razliitih eksperimentatora.

7. H*&%+,a %#(0.#(/*5*3%*) +(+5a

H*&%+,a d#9#
ako su de&a vrlo sugestibilna, njihova osetljivost na hipnozu u velikoj meri zavisi od njihovog uzrasta. ;erujem da zavisi i od stepe-na njihove umne zrelosti. :opteno mo.emo rei da de&a od devete godine nadalje mogu lako da se hipnotiu. : vreme puberteta osetljivost na hipnozu privremeno se smanjuje, da bi se zatim opet izrazito pojaala. %oto de&a brzo reaguju na sve podsti&aje, kod njih je teko postii trajno slabljenje pa.nje. =reba, me?utim, imati na umu da de&a reaguju na svaku najmanju promenu u hipnotizerovom ponaanju. +ad hipnotiemo de&u, moramo posebno da pazimo na svoje misli, jer se one izra.avaju nesvesno i mogu da se prenesu na dete koje .elimo da hipnotiemo. Dete veinom jasno osea misli povezane sa nesigurnou, to ugro.ava uspeh hipnoze. *ko, me?utim, iz vas zrai nepokolebljivost, ponekad ete uspeti da hipnotiete i sasvim malu de&u. 8esto sam hipnotisao i sedmogodinju de&u, a jednom ak i jednu etvorogodinju devoji&u. 'vde je posebno va.no da se tehnika prilagodi svetu dejih predstava. +od de&e mlade od deset godina najee primenjujem indirektnu hipnozu. 7amolim roditelje da na prvi sastanak donesu i detetovu najomiljeniju igraku i da mu nipoto ne ka.u da e biti hip-notisano. 1eka roditelji, tobo.e, sami do?u na leenje, i neka ka.u detetu da njegov meda ili njena lutka tako?e boluju, pa i njih treba leiti. %osle kratkog razgovora s roditeljima obratio sam se medvediu i upitao ga ta mu je. Deak mi je spremno opisao navodnu medinu bolest. 7atim sam nastavio da razgovaram s medom i rekao muH C=i si bolestan, ali ja u te izleiti. 0ezi na kau i sklopi oi.D Deak je polo.io medu na kau, ali meda ne mo.e da zatvori oi.

19)

=u se opet umeam i nastavim da govorim deakuH C=voj meda je jo mali i neposluan, pa ne mo.e da sklopi oi i mirno le.i. ,islim da bi ti morao da mu poka.e kako se to radi. %oka.i medi ono to u ti sada rei.D Deak spremno prihvata da poka.e medi ta treba da radi. 0e.e i sklapa oi. Sada mogu sasvim normalno da ga hipnotiem, ali se i dalje s vremena na vreme obratim mediH CSada e medi da poka.e kako se mimo le.i sklopljenih oiju. ,eda to sad ui od tebe, ali to mora malo du.e da mu pokazuje da bi dobro nauio. =ako, sad lepo sklopi oi i dr.i ih sklopljene sve dok ti ne ka.em da ih opet otvori. Sada le.i sasvim mirno i pokazae medi kako se ravnomerno die. ti die sasvim ravnomerno, i pri tom oputa ruke i noge. Sada su sasvim oputene, a ti die ravnomerno, sasvim ravnomerno. 'i su ti zatvorene, sve si mirniji, sve mirniji. meda je ve sasvim miran jer si mu lepo pokazao kako se to radi. Sada e mu pokazati kako oi dugo mogu da se dr.e sklopljene i kako dugo vremena mo.e mirno da se le.i. =i si potpuno miran, die sasvim mirno i ravnomerno. #uke i noge su ti oputene. Sanja neto veoma lepo, ali i dalje me sasvim jasno uje, pa e me i posluati. 'dmah e uiniti sve to ti budem rekao. =o je vrlo va.no da bi tvoj meda opet bio zdrav. 7ato e odmah da izvri sve to ti ka.em. Drugo i ne mo.e da uini. Sve to ti ka.em, uinie uvek i odmah. =o e uraditi da bi tvoj meda brzo ozdravio.D : gotovo svim sluajevima time je sprovedena hipnoza. Sada mo.emo da se direktno pozabavimo detetovim potekoama. *ko dete treba da se navede da bolje ui, to eventualno moe da se postigne ovim re&imaH C=voj meda u koli uvek pazi kako bi postao vrlo pametan meda. ti e ubudue da pazi u koli i da slua samo ono to ti uitelj govori. 1ee dopustiti da ti bilo ta drugo zaokupi pa.nju i savesno e da uestvuje u nastavi. Svaki put kad bude znao odgovor, javie se da bi uitelj video da si vredan i da sara-?uje. +od kue e pa.ljivo da uradi domae zadatke i nee dopustiti da bilo ta drugo zaokupi tvoju pa.nju. 'dmah e i mnogo lepe da pie nego to si dosad pisao. z dana u dan e nastojati da pie sve lepe. ;e ume vrlo lepo da pie, a to e svakog dana biti sve lepe i lepe, itd...D

191

%oto ste dali .eljene naloge, nemojte da zaboravite da kod dete-ta stvorite uslovni re6leks koji e vam pomoi davanju sledee hipnoze. #e&iteH CDobro si upamtio sve to sam ti rekao i sve e saves-no da izvriS. 'd sada je dovoljno da te pogladim po kosi da bi ti se oi sklopile. 'nda e opet biti isto tako miran kao i sada. 8im te tri puta pogladim po kosi, oi e ti se odmah sklopiti. 1ee vie moi da ih dr.i otvorene. 'dmah e da se umiri i bie miran kao i sada. =o si dobro upamtio i toga e se uvek pridr.avati. 8im te sledei put pogladim po kosi, oi e ti se odmah sklopiti. Dopustie da opet utone u prijatan mir u kojem si sada. =o si zaista tano upamtio, pa e to uvek i da uini. Sada u da izbrojim do tri, i ti e da otvori oi. #uke i noge e ti opet postati pokretljive. /ie sve. i oseae se dobro. Aedan - dva - tri. 'tvori oiP %otpuno si budan i sve. i ose-a se dobro.D *ko ovako postupite, idui put e biti dovoljno da dete pogladite po kosi. 'i e odmah da mu se sklope i hipnoza je sprovedena. Detetu treba, me?utim, uvek unapred rei ta nameravate, da se ne bi poljuljalo uzajamno poverenje. =o mo.ete da uradite otprilike ovakoH CDrago mije to si me opet posetio. +ada te pogladim po kosi oi e ti se zatvoriti. :tonue u prijatno stanje mirovanja, ba kao i proli put. 8im te pogladim po kosi, oi e ti se zatvoriti, a ruke i noge se opustiti, pa e i ovog puta da utone u prijatan mir. Sada jo mnogo dublje nego proli put, jo mnogo dublje.D %reporuuje se da kod sasvim male de&e hipnozu obavimo kroz bajku. !vo primeraH CDanas u da ti ispriam jednu priu. =o je pria o sasvim maloj devoji&i tvojih godina, devoji&i koja nije htjela da ui. 0ezi sasvim mirno, sklopi oi i pa.ljivo sluajH K2ivela jednom devoji&a koja nije htela da ide u kolu i nije volela da pie zadatke. ;ie je volela da izlazi na uli&u i da se igra. 1jeni roditelji su bili vrlo .alosni, jer su hteli da im dete bude obrazovano. Aednog dana, devoji&a je srela mudrog star&a. spriala mu je kako ne .eli da ide u kolu. Stara& je odmahnuo glavom i rekao devoji&iH K=i, dodue, to jo ne mo.e da uvidi, ali kad malo odra-ste, trebae ti sve ono to sad ui u koli. %lakae to nisi sluala roditelje. 1ee nai posao, jer nisi nita nauila, i nee moi da zaradi nova&. 1ee moi da kupi hranu i lepe igrake. Danas si jo

19(

mala i jo mnogo toga mo.e da promeni. *ko bude marljivo uila i redovno pisala zadatke, kasnije e da zaradi puno para i moi e sebi da priuti sve lepe stvari koje po.eli. Aednoga dana zavolee te neki lep i pametan mladi, i o.enie se tobom. %onosie se tobom jer si obrazovana i vredna .ena, i toliko e te voleti da e te ak razmaziti. Da li sada vidi kako je va.no da se redovno ide u kolu i saves-no piu zada&i4 %oto si to uvidela, od danas e rado odlaziti u kolu, redovno e pisati domae zadatke i vredno e uiti.> Devoji&a je mudrom star&u obeala da e vredno uiti i pa.ljivo pisati domae zadatke. 7ahvalila mu je na mudrom savetu, rado ila u kolu i postala obrazovana .ena koja je mogla da zadovolji sve svoje .elje. =ako e i ti rado odlaziti u kolu, a domae zadatke e pisati pre nego to ode da se igra. =voji roditelji e se veoma radovati tome. =ako e kasnije moi da zadovolji sve svoje .elje.D #etko ete kod hipnoze imati pa.ljivije CpomagaeD od de&e, naravno, samo ako se prilagodite njihovom svetu predstava. 1a taj nain uspeete u svakom pojedinom sluaju.

H*&%+,a starijih 3j0d*

Sa starou vidno opada podlo.nost hipnozi. Da bismo kod starijih ljudi mogli da uvodimo u hipnozu, prvo bi trebalo da im damo nekoliko osnovnih sugestija, koje e oni sigurno posluati. : tom sluaju ka.em da u prvo da proverim u kom stepenu je pa&ijent sposoban da primi hipnozu. 7atim mu ka.em da sedne i zatvori oi. 7amolim ga da vodoravno ispru.i ruke i poinjem da mu sugeriem da mu one postaju sve te.eH C#uke vam postaju sve te.e. Aedva da jo mo.ete da ih dr.ite u vodoravnom polo.aju. #uke su vam teke. ;ie ne mo.ete da ih dr.ite vodoravno. %oinju da vam padaju. #uke vam postaju sve te.e i padaju sve ni.e. 'dmah e vam pasti u krilo. ;ie ne mo.ete da ih podignete. !to, sada su vam pale u krilo.D =ako nastavljate sve dok ispitaniku ruke zaista ne padnu u krilo. =eko da bilo ko mo.e da dr.i ruke u vodoravnom polo.aju du.e od pet minuta. 8im ruke padnu u krilo, zapovedite mu da otvori oi i
199

ka.ite mu da dobro reaguje na naloge, u ta se uostalom i sam uve-rio. 7atim ga hipnotiite na jedan od uobiajenih naina. !vo jo jednog pouzdanog testa hipnotibilnosti. spitanik sedi na kauu, ispru.enih nogu. 1ajbolje je da prvo legne, pa da se zatim uspravi u sedei stav. =eko je dugo izdr.ati u tom polo.aju, posebno starijim ljudima. 7amolite ga da sklopi oi. 7atim ga uhvatite za obe ruke i ponite da govoriteH C'seate kako vas neto sna.no vue prema nazad. Aedva mo.ete da se odr.ite u ovom stavu, jer vas to sve jae vue. 'seate kako polako padate na leda.D %ri tom neopa.eno malo gurnite ispitanikove ruke i time pojaajte prirodno nastojanje da se iz sedeeg stava spusti na leda. Svako se te.e orijentie kada su mu oi zatvorene, pa e va ispitanik u roku od nekoliko minuta klonuti na leda. %osle takvog uvo?enja u hipnozu nastavljate s nekoliko osnovnih sugestijaH C'seate kako vam se po itavom telu iri neki prijatan mir. 8itavo telo vam je oputeno i obuzeto udesnim oseajem mira. 'seate se dobro i doputate da sve dublje tonete u prijatan, dubok mir, sve ste oputeniji. Sasvim ste mirni i umorni, sasvim mirni i umorni. %ostajete sve umorniji. Sad vam pola.em ruku na stomak i oseate kako iz njega struji prijatna toplina. 'na se sve vie iri. 'bavijeni prijatnom toplinom miii vam se oputaju, potpuno se oputaju. 'seate se vrlo dobro i zatieno. 7nate da vam .elim samo dobro. 2elim da vam pomognem. +od mene ste u dobrim rukama, pa se preputate oseaju sigurnosti i za-tienosti. ;aa sigurnost i vae samopouzdanje neprekidno rastu. 1ita ne mo.e da vam smeta. 'seate se sigurni i zatieni. %otpuno vas obuzima oseaj sigurnosti i zatienosti.D *ko budete smatrali daje potrebno, hipnozu mo.ete da produbite Ckru.enjem rukeD iznad ispitanikove glave. Desnom rukom kru.ite nekoliko santimetara iznad temena, ili direktno po ispitanikovoj kosi Notprilike kao da perete glavuO. 7apoeta hipnoza vidljivo se pojaava. 7atim odmah mo.ete da date .eljene sugestije.

134

$ipnoza nesugestibilnih odraslih 3j0d*

$ipnotibilnost nekog oveka zavisi od njegove podlo.nosti sugestijama. Sugestibilnost znatno zavisi od situa&ije. ;eliku ulogu igra i starost, kao i stepen telesnog umora i motiva&ije za hipnozu. /olesnim ljudima motiva&ija je .elja da ozdrave, tako da ovde mo.emo da raunamo na znatno veu sugestibilnost. 1eke ljude je posebno teko hipnotisati. +od njih moramo da delujemo sasvim polako i korak po korak, ba kao i kod starijih ljudi. *ko neko ima u vas poverenja i mo.e telesno i duevno da se opusti, hipnoza vam nee zadavati nikakve potekoe. 1ajvei neprijatelj oputanja je strah. Dakle, prvo se pobrinite da ispitanik prestane da se boji. : razgovoru punom razumevanja pokuajte da otkrijete izvor straha i uklonite njegov uzrok. 1astojte da sa ispitanikom uspostavite prijateljski odnos. 1esugestibilnim osobama nemojte davati direktne naloge, ve ih podstaknite na saradnju. #e&ite, na primerH CSada emo zajedniki pokuati da uspostavimo hipnotiki odnos. =o nee uspeti ako ne budete saradivali.D +od vrlo otpornih ljudi dobro deluje takozvana Ctehnika dnevnog snaD. %ozovite ispitanika da oputeno legne ili sedne, da zatvori oi i jednostavno sanjari, uz istovremeno opisivanje svojih utisaka i slika. 1jegovo sanjarenje mo.ete da usmerite tako da ga zamolite da sebi predstavi odlazak na odmor, etnju ili penjanje na neko brdo. 7atra.ite od njega da vam potanko opie svoje utiske. %ri tom mo.ete da ga pitate razne stvari. =ako e pa&ijent nauiti da pazi na svoje vi -zuelne predstave i da ve.ba sposobnost imagina&ije. stovremeno vam se pru.a mogunost da izvrite malu psihoanalizu, jer na osnovu vrste utisaka i 6orme opisivanja mo.ete da izvuete va.ne zakljuke o pa&ijentovim problemima. Druga tehnika za uvo?enje hipnoze kod nesugestibilnih osoba je takozvano Cigranje ulogeD. #adi se o tome da pa&ijent jednostavno glumi da data sugestija deluje. 8im mu, dakle, sugerieteH C'i su vam vrlo teke. ;ie ne mo.ete da ih dr.ite otvorene. Sklapaju vam seD, pa&ijent polako sklapa oi kao da zaista ne mo.e vie da ih dr.i otvorene. 1a vau sugestijuH C1e mo.ete vie da otvorite oi, ak i ako pokuate. Aednostavno ne mo.ete, sada vie ne mo.ete da otvorite +1*=> pa&ijent glumi da .eli da otvori oi, mrti elo od tobo.e 19B

velikog napora, ali oi ne otvara. +ada nekoliko puta uzastop&e tako odglumi da hipnoza deluje, utvrdiete da je ona zaista i poela da deluje. : poslednjem ratu esto se doga?alo da vojni&i simuliraju neku bolest da bi bili otputeni iz vojske kao nesposobni. %onekad bi im to i uspevalo. ,e?utim, mnogi kasnije nisu nikako mogli da se oslobode simptoma koje su nedeljama i nedeljama samo glumili. gra je postala stvarnost. %ri uvo?enju hipnoze poma.e i Chiperventila&ijaD, dakle veoma ubrzano udisanje i izdisanje NsoptanjeO. %re nego ta primenimo ovu tehniku, moramo temeljno da ispitamo da li pa&ijent nije sklon napadima koje takvo disanje ponekad izaziva. :brzano disanje nastavljamo dok pa&ijent ne oseti laku vrtoglavi&u. =ada neka ponovo normalno die. +ada vrtoglavi&a pro?e, postupak mo.emo eventualno jo jednom da ponovimo i, kada se ona opet pojavi, da sprovedemo hipnozu. *ko je potrebno, i sklapanje oiju mo.emo da ve.bamo u nekoliko stadijuma. Sugeriite ispitaniku da su mu oni kap&i sve te.i i te.i i da e ubrzo da se sklope. 8im se to dogodi, sugeriite mu da e u iduem ogledu da ih jo br.e sklopi. *ko izvedete nekoliko takvih ogleda jedan za drugim, postii ete da ispitanikH sklopi oi ve posle nekoliko sekundi. : hipnozi nesugestibilnih ljudi, hipnotizeru mnogo poma.e pokazivanje prave hipnoze. 'na kod gotovo svakog oveka stvara optimalnu predispozi&iju za prihvatanje hipnoze. %ri tom mogu da se uklone sva strahovanja koje eventualno postoje. ,e?utim, hipnoza treba da se sprovede onako kako emo kasnije da hipnotiemo ne-podlo.nog oveka, jer se, pomou primera, unapred programirana hipnoza odvija odre?enim tokom. ;a.no je i da ispitanika opirno ispitamo o njegovim subjektivnim utis&ima za vreme hipnoze, na pri-mer, koliko su mu teke bile ruke, a koliko noge, da li mu je to bilo neprijatno, da li vas je sve vreme 8uo, i drugo. +ao priprema za hipnozu mo.e dobro da deluje i elektrina obrada Dormedovim aparatom preko elektrodnih naoara. %ored toga, pa&ijent mo.e da slua laganu muziku preko sluali&a, i tako miruje oko pola sata. =o se pokazalo kao vrlo dobro kod ljudi koji zbog velikih napetosti i napora na poslu dolaze kod terapeuta sasvim ne-pripremljeni za hipnozu.

195

+ao dalja podrka smirivanju mo.e da se koristi masa.a re6leksnih zona na stopalima Nprema ,arkvartuO. %ri tom se krajnja taka solarnog pleksusa masira pulsirajui sa smanjenim pritiskom i smanjenom 6rekven&ijom to u roku od nekoliko minuta prijatno smiraje. :z du.u masa.u pa&ijent e uglavnom zaspati. 'va re6leksna taka nalazi se oko sredine tabana, ispod srednjeg prsta. =reba da istovremeno masiramo obe noge, i to kru.ei palevima iznutra prema spo-lja, i neprekidno ostajui na istoj taki. %olako neopa.eno smanjujte pritisak i masirajte sve sporije, da bi na kraju samo jo blago doti&ali obe take. #ezultat e vas iznenaditi. %ored toga, ovde mo.e da se koristi i Cdejstvo 6rizerske stoli&eD, koje sam opirno opisao u poglavlju C=ehnike hipnozeD. $teo bih da vam opiem jo jedan izvanredno uspean metod Ctehniku naelektrisane rukeD. : ovoj tehni&i, pa&ijentu u ruke dajem jednu elektrodu malog aparata za naelektrisanje, dok ja levom rukom uzimam dragu elektrodu. Aaina struje iznosi dva miliampera, a napon pedeset volti. 8im desnom rukom dodirnem ispitanika, zatvaram krug struje i ispitanik osea kako mu po delu tela koji sam dodirnuo prolaze ugodni .mar&i. %osebno smiruje ako dodirnem ispi-tanikov vrat, elo ili potiljak. %ostupak je potpuno bezopasan i hip-notizeru ne mo.e da nakodi ni ako ga esto primenjuje. : najboljem sluaju malo ga potstie. 8esto je dovoljan samo dodir naelektri-sanom rukom da nestane sav pa&ijentov bol. :z odgovarajue naloge hipnotizer time mo.e da uini prava uda. %oto se neki ljudi plae dodira s elektrinom strujom, ispitaniku esto dajem u ruku regulator postavljen na nulu i zamolim ga da sam regule jainu struje. S obzirom da u levoj ra&i dr.im elektrodu, mogu da proveravam jainu struje i spreim da ona prede vrednost koja mo.e da uznemiri pa&ijenta. *ko pa&ijent previe pojaa struju, zamoliu ga da vie ne pomera regulator. %osebno je e6ikasno ako kod pa&ijenta u ovom ogledu izvodimo ,esmerovo gladenje i istovremeno mu sugeriemo da se dodirnuti delovi tela potpuno oputaju. =ada je uglavnom dovoljno da nekoliko puta rukom pre?emo iznad pa&ijentovog tela da bi se on potpuno opustio. 1a ovaj nain najee posti.em uspeh ve u prvom pokuaju, ak i kod pa&ijenata koje su dragi hipnotizeri uzalud pokuavali da hipnotiu. 0ako naelektrisanje pa&ijenti veinom do.ivljavaju kao

19F

neto prgatno pa me, kad ga vie ne primenjujem, odmah pitaju zato ga vie ne koristim. 8esto taj metod moram da primenjujem i kada to vie nije potrebno. :vo?enje u hipnozu kod otpornih osoba lake mo.e da se postigne i upotrebom aparata za bioloku povratnu spregu Nbio6idbekO. %ri tom se pomou dve elektrode smetene na ispitanikove prste on prikljuuje na psihogalvanometar. %o polo.aju igle tog aparata mo.e da se oita kako je delovao tek dati nalog. =o nam omoguuje da izostavimo manje e6ikasne sugestije, a da one koje sna.no deluju ponavljamo nekoliko puta. =ako se svaka hipnoza pretvara u Chipnozu po meriD za pa&ijenta koga upravo leimo. Dejstvo mo.emo i da pojaamo ako ka.emoH C%o polo.aju igle na aparatu jasno vidim da su vam ruke ve veoma teke. Aasno oseate da vam ruke postaju sve te.e.D 7a razliku od Cnaelektrisane rukeD, pa&ijent uopte ne osea kako deluje bio6idbek aparat. =o biste svakom pa&ijentu morali unapred da ka.ete, da se ne bi uplaili. %oto se kod bio6idbek aparata radi o nekoj vrsti detektora la.i, mo.e se u tu svrhu i koristiti tokom hipnoze. %rvo ispitajte kako pa&ijent reaguje na pravilne i pogrene odgovore, postavljajui mu pitanja ije odgovore znate. 7atra.ite od pa&ijenta da jednom izgovori neku la., i upamtite kako je ure?aj reagovao. +ada znate ta pokazuje ure?aj Nkod iste osobeO pri istinitim i neistinitim odgovorima, skoro sigurno mo.ete utvrditi da li je dobijeni odgovor istinit ili la.an, ak i onda kada sam ispitanik ne zna daje pogreno odgovorio. %odsvest e pravilno da reaguje, a moi ete da vidite tu reak&iju na bio6idbek ure?aju. S jednom od ovih tehnika moi ete da hipnotiete i vrlo otporne osobe. 1emojte, me?utim, ni u kom sluaju zaboraviti da sa ispitanikom, kad se probudi, porazgovarate o njegovim subjektivnim oseajima za vreme hipnoze. z toga ete dobiti vredne podatke za sledeu hipnozu.

198

80%j#$*/a )*&%+,a +/&+r%*) +(+5a ,o.da ste ve videli da je hipnotizer jednom jedinom reju ili jednostavnim pokretom nekoga preneo u duboki hipnotiki san, pa ste i sami po.eleli da izvedete tako neto. =o je veoma jednostavno. 'vde se uvek radi o hipnozi uvedenoj posthipnotikim nalogom, pri emu ugovorena re ili pokret slu.e kao okida. ' ugovaranju re&i koja uvodi u hipnozu govorio sam u poglavlju, Asprekidana hipnozaD. Aednom utvr?en okida deluje i kod nesugestibilnih osoba. *ko nekoga .elite ee da hipnotiete, trebalo bi da tako i postupite, da ne biste svaki put morali da ponavljate itavo uvo?enje u hipnozu. ;a.no je da kao lozinku ili okida ne odaberete re iz svakodnevnog govora, da kod ispitanika ne biste zabunom izazvali hipnozu. %ored toga, kod stvaranja uslovnog re6leksa morate dogovoriti da re pokree hipnozu samo kada je vi lino izgovorite. *ko je izgovori neko drugi, nee delovati. nae bi svako ko poznaje ugovorenu lozinku mogao da pokrene hipnozu. :vek je zadivljujue kada se odjednom hipnotie grupa ljudi. : tom sluaju, me?utim, potrebno je da sa svakim pojedinim lanom grupe unapred ugovorite odre?enu re, okida. 1aravno da sa svim lanovima grupe morate da ugovorite istu re. Aednom sam tako itav razred uveo u san. %risutni nastavnik je zanemeo od uda.

H*&%+d*ja.%+,a '+d 5+3#(%*'a %oznato je da ovek u hipnozi raspola.e izuzetnim pamenjem. ,o.emo da ga pitamo i za beznaajne pojedinosti doga?aja od pre mnogo godina. 1a primer, odraslog oveka mo.emo da pitamo staje poneo za doruak prilikom prvog polaska u kolu. 'n e tano da navede sadr.aj svog paketia s hranom. : budnom stanju teko da neko mo.e da uini neto slino. %onekad je dovoljna ve i laka hipnoza da se pa&ijent navede da tano opie svoju bolest i njene uzroke. =o znanje blokirano je u podsvesti, pa bez hipnoze ne mo.e da se aktivira. 13<

*ko direktno ispitivanje ne uspe, pa&ijentu mo.emo da sugeri-emo san koji e ga upozoriti na neto to je davno zaboravio, a u neposrednoj je vezi s njegovim sadanjim problemima. stovremeno mu ka.emo da e taj san trajati samo nekoliko minuta, i da e se iz njega probuditi osve.en, i svega e tano da se sea. ,o.e se dogoditi da takav san ne mo.emo da protumaimo bez pa&ijentove pomoi jer podsvest ne koristi uvek uobiajene simbole sna. ako su ti simboli ponekad vrlo individualni, ispitaniku je njihov smisao uglavnom odmah jasan. ,e?utim, neki ljudi ne mogu da sanjaju po zapovesti, ili bar tvrde da ne mogu, jer jednostavno tako misle. : tom sluaju poma.e tehnika Cvo?ene imagina&ijeD. %ri tom ispitanika prvo hipnotiemo to je mogue dublje. 'nda mu ka.emoH CSasvim ste mirni. $ipnoza vam je duboka i vrsta. Duboka je i 8vrsta, ali mo.ete da govorite. *ko vas sada neto budem pitao jasno ete da mi odgovorite, a sa svakom reju hipnoza e se produbiti. #azgovor sa mnom tei e bez potekoa. 'dvijae se sasvim lako, sam od sebe, a sa svakom reju biete sve oputeniji i sve dublje ete tonuti u prijatan oseaj mira. Sa svakom reju vaa hipnoza postaje jo dublja, duboka kao nikad dosad. : duhu jasno vidite tadanju situa&iju. +ao da se sve jo jednom doga?a. Sve pro.ivljavate jo jednom i sve jasno vidite pred sobom. ,olim vas, tano mi opiite sve to vidite. %a.ljivo posmatrajte i jo jednom sve do.ivite. stovremeno mi opisujte sve to vidite i do.ivljavate.D : toj 6azi hipnotizer mo.e mirno da postavlja pitanja i da njima vodi ispitanika sve bli.e doga?ajima koje treba razjasniti. $ipnotizer mo.e da daje i prividno nerealne sugestije. 1a primer, ako hoe da otkrije uzrok neke bolesti, mirne due mo.e da ka.eH C;ae je telo potpuno prozirno. Stojite pred ogledalom i gledate kroz svoju ko.u. "ledate kako vam ku&a sr&e i kako vam rade plua. #aspoznajete i svoju .u. %ogledajte da li u njoj ima kamenia.D tako dalje. 1aravno da ovek ne mo.e da pogleda u svoje telo, ali ovakvim sugestijama ponekad se oslobode in6orma&ije iz podsvesti koje mogu besprekorno da odgovore na postavljeno pitanje. %a&ijentu mo.emo i sugerisati da u hipnozi pismeno opie tra.enu situa&iju, a da pri tom ne remeti hipnozu. Sa svakom reju koju pa&ijent napie, hipnoza treba da postaje sve dublja i dublja. 8esto e, po

1@)

prekidu hipnoze, autoru izgledati potpuno stran sadr.aj rukupisa, kao da gaje napisao neko drugi. =ek e njegov lini rukopis uveriti daje sve sam napisao i da je, prema tome, to i znao. Dodue, ponekad se prenoenjem vizuelne predstave u pismo gube va.ni poda&i. 7ato dajem prednost nainu pri kom se na magneto6onsku traku snima svaka moja i pa&ijentova re. #edosled pa&ijentovih misli bie manje poremeen ako ono to vidi treba samo da ka.e. 1apravio sam poseban magneto6onski zapisnik da bih utvrdio od ega boluje jedna mlada .ena. Dve godine je patila od trigeminusne neuralgije leve strane li&a, na koju nije mogla da utie nijedna od dosadanjih terapija lekovima. %ri tom je u donjoj vili&i imala gotovo neizdr.ive bolove koji su ve mnoge bolesnike oterali u samoubi-stvo. +ada je dola kod mene u ordina&iju, bila je ve sasvim nervno rastrojena. %oto je skoro bez prestanka trpela jak bol, prvo sam pomou hipnoze morao daje bar privremeno oslobodim bola, kako bih mogao daje uvedem u duboku hipnozu. 1a moje pitanje o uzroku tih u.asnih bolova, .ena mi je spontano odgovorila da ju je pre tri godine mu. prevario dok je bila na odmoru. #adilo se o nekoj stranoj radni&i koja je stanovala na istom spratu. 7a to je saznala tek pola godine kasnije. $tela je da se odmah razvede od mu.a, ali nije smogla dovoljno snage, delimino i zato to ju je mu. uveravao da se neverstvo nee ponoviti, i da on zbog svog greha trpi vie od nje. :prkos tome, skoro da uopte nije mogla da jede i jako je smrala. 0ekar joj je prepisao lekove koji su joj postepeno vratili apetit. ,e?utim, apetit joj se toliko poveao da se u me?uvremenu ugojila dvadeset i jedan kilogram, a i dalje je bivala sve deblja, jer je stalno morala da jede. 1ekoliko mese&i poto je savladala nedostatak apetita, pojavili su joj se u.asni bolovi u donjoj vili&i. 1apadi su se prvo ponavljali u razmaku od nekoliko dana, da bi postepeno postajali sve ei, dok se naposletku nisu pretvorili u trajan bol. :brzo sam uvideo da je bol prouzrokovala mr.nja prema drugoj .eni, pa sam joj savetovao da tu .enu pozove na ka6u, i da zatim itavu stvar zaboravi. Savet je odbila kao neprihvatljiv. 1a to sam morao da joj ka.em da onda ne mogu da joj pomognem. %osle nekoliko dana ponovo je dola u moju ordina&iju i bila je spremna da oprosti susetki, pa ak i daje pozove na ka6u, samo ako prihvatim da 1@1

je i dalje leim. #adosno sam pristao, a pomou hipnoze uspeo sam daje na nekoliko dana oslobodim bola. Savetovao sam joj da pozove tu .enu i da se sa njom pomiri. 1edelju dana kasnije nazvala me je i rekla mi da je posluala moj savet, i da od tog vremena vie ne osea bol. 'd tada vie nisam uo za nju.

1@(

?. 8+.0:%+(/* * .ra%*9# )*&%+,#

N#+5*1%# &+ja$#
Skrivene mogunosti ovekova nervnog sistema mnogo su vee nego to se to obino misli. 8ovek u hipnozi mo.e znatno jae da napregne miie nego dok je u budnom stanju. S druge strane, u hipnozi mo.e mnogo vie da se opusti nego pri punoj svesti. : hipnozi mo.e prolazno da se pojaa dejstvo ulnih organa, a brzina pokreta mo.e prilino da se povea. rad sr&a mo.e da se pojaa ili prigui. %ored toga, mo.e da se utie na unutranje izluivanje, na 6unk&ije &reva i ko.e. +oliko u hipnozi mogu da se izotre ula, vidi se iz ovog ogledaH :zmite nov pil karata koje su na pole?ini potpuno iste. 'daberite jednu kartu i zabele.it& njenu boju i vrednost. spitanika uvedite u duboku hipnozu i re&ite mu da otvori oi. %oka.ite mu pole?inu odabrane karte i sugeriite mu da e, kada mu je drugi put budete pokazali, na njoj ugledati &rni krst i po tome je odmah prepoznati. ;ratite odabranu kartu nazad u pil i dobro ga promeajte. 7atim ispitaniku poka.ite sve karte redom, i to njihove pole?ine, i zamolite ga da prona?e kartu na kojoj je NnavodnoO &rni krst. "otovo uvek ispitanik lako pronalazi odabranu kartu. z ovog ogleda vidimo da ispitanik uopte ne slua pasivno hip notizerova uputstva, nego i bez posebne sugestije razvija sposobnost reavanja problema. $teo bih da navedem jo jedan ogled sa hipnozom jer ga je do detalja pratila grupa lekara, a njegov rezultat zabele.en je u zapisniku. #adi se o tome da se pod uti&ajem hipnoze na ispitaniku pojavila opekotina. 'gled se izvodio ovakoH $ipnotizer dodiruje ispi-tanikovu ko.u hladnim metalnim predmetom Nna primer metalnim nov&emO i pri tom mu sugerie daje novi u.aren i da mu je opekao ko.u. +ada je dao ovaj nalog, hipnotizer prekida hipnozu i budi ispi143

tanika. Dva do tri sata kasnije, tano na mestu koje je dodirnuo novi, pokazuje se opekotina s mehuriem. ' tom ogledu izvetava %latonov u svojoj knjizi Re$kao fiziolo)ki i tera!i%ski $inilacC C spitanika ,. od 98 godina, koga je bilo lako hipnotisati, ;. . -ine uveo je u hipnotiki san. 7atim mu je na unutranju stranu leve podlakti&e polo.io bakarni novi i rekao muH K1a ruku su vam stavili u.areni metalni prstenH 'n e vas ope&i, i to e vas boleti.K 'va sugestivna 6ormula ponovljena je nekoliko puta. +ada se ispitanik probudio, jedan od lekara gaje i dalje posmatrao. %o zapisniku, dvadeset i pet minuta posle bu?enja iz hipnotikog sna, na Cmestu opekotineD pojavilo se di6iizno &rvenilo ko.e, posle pedeset i pet minuta zapa.eno je oteknue, a posle dva i po sata u sredini CopekotineD pojavila se bela mrlja. %osle tri i po sata na istom mestu stvorio se plik.D +oliko je teko objasniti tako krupne promene, vidi se i iz 3a6e-rovog tumaenjaH CSasvim je drugog karaktera tumaenje sugestivno izazvane KopekotineK spojene sa stvaranjem plika. %oto se opekotina pojavljuje bez aktivnog uestvovanja ispitanika Nnpr. grebanja ko.eO mora da je uslovljena nervnim impulsima. pak, dva su razloga zbog kojih nam je teko da prihvatimo takvo objanjenje. %re svega ne znamo kako nadra.aj nervusa simpatikusa, jedinog nerva koji vodi do ko.e, mo.e izazvati stvaranje plika. :vek smo bili uvereni da su takvi plikovi posledi&a lokalnog razaranja elija i oteenja krvnih sudova usled delovanja visokih temperatura. ,e?utim, ovde toga nema. S druge strane, nerazumljivo je zato dejstvo simpatikusa ostaje lokalno ogranieno, jer razgranati nervni sistem simpatikusa istovremeno biva uvek podjednako intenzivno pobu?en. ,o.da jo uopte nismo otkrili koji impulsi dovode do takvog stvaranja plika.D NGitirano prema ;. Sa6anovuH Nauka i vera, 1>5FO. : hipnozi i transu mo.e da se postigne i suprotno dejstvo. #adi se o Chodanju po .eravi&iD posmatranom kod brojnih naroda. /. /uen daje pregled ovih pojava. %o /uenovim poda&ima prve opise Chodanja po .eravi&iD dao je istra.iva Saporta koji je taj obiaj posmatrao u %olineziji, na ostrvu #aja=aja. Sam je video kako su sveteni&i, u molitvi, hodali po u.a144

renom kamenju, a da se ni najmanje nisu povredili. Sveteni&i su tvrdili da bi &eo svet nestao u plamenu kada bi se samo jedan uesnik obreda od straha okrenuo. +elog izvetava o obiaju hodanja po u.arenom kamenju na =a-hitiju. =u se kamen zagrejava dva dana i dve noi, sve dok se potpuno ne u.ari. 7atim domoro&i bosi prelaze dvanaest metara dugake gomile u.arenog kamenja. 1eki od njih prelaze i po tri puta. +elog je pokuao da se pribli.i u.arenoj gomili, ali je zbog velike jare morao da ustukne. 1a kamenje je ba&io staru &ipelu koja je odmah izgorela. 1a nogama ljudi koji su preli preko u.arenog kamenja nisu mogle a se otkriju ni najmanje opekotine. ;ire je u ndiji posmatrao hodanje po .eravi&i koje se tu odr.avalo u toku verskih sveanosti. $odoasni&i su bosi hodali po u.arenom uglju prema kipovima bogova, da bi ih ukrasili &veem i ven&ima. 1i jedan od njih nije bio ni najneznatnije povreden. D.onson je opisao hodanje po .eravi&i na ostrvu ,artinik. =u se od u.arenog uglja priprema sedam metara dugaak CputD iz kog izbija takva jara da gledao&i udaljeni deset metara jedva mogu daje podnesu. S obe strane .ara postavljaju se likovi bogova kojima se prinose .rtve, a zatim vrhovni svetenik stupa na .ar. : rukama nosi amajlije. %ogled mu je ukoeno uprt u kipove bogova. zgleda kao da uopte ne primeuje .ar. %ri svakom koraku noga mu do gle.nja upada u u.areni ugalj. pak, on mirno i nesmetano ide dalje, mada mu li&e vidljivo gubi snagu to du.e hoda po uglju. 1aredni svetenik koji prelazi preko vatre, na glavi nosi &vee. +oraa sna.no i sigurno. ,e?utim, nasred puta ga oigledno naputa snaga. zgleda kao da e da padne, ali se napre.e i ipak uspeva da pre?e. 7atim dolaze tri mukar&a i tri .ene. 2ene prvi put uestvuju u tom obredu. zgledaju kao da su u grozni&i i odsutne duhom, usta su im otvorena, a oi staklaste. +ada je jedna od .ena na pola puta zastala i poela da vie, neki svetenik ju je mokrim kanapom udario po glavi, 1astavaila je dalje, i jedva se dr.ei na nogama uspela da prede &eo put. 1i jedan uesnik nIe bio povreden. : Aapanu je hodanje po .eravi&i tradi&ionalno. !ngleski naunik 0ouel opisuje jednom takav obred koji se po njegovim re&ima izvo 143

di u nekom malom hramu u 'ntaki. =u u.areni ugalj pokriva put dugaak oko etiri metra i irok jedan metar. S obe strane vise sveti tekstovi. ;atru neprekidno raspiruju lepezama privrenim na dugake motke. "rupa svetenika prvo obilazi .ar, a zatim se izdvaja manja grupa, na elu s vrhovnim svetenikom, i oni sigurno prelaze preko .ara. "odine 1>9B. lanovi Drutva za psihika istra.ivanja sproveli su s indijskim 6akirom +uda /aksom strogo kontrolisani ogled i zabe-le.ili ga u zapisniku N$. %rie, :niversitI o6 0ondon, Goun&il 6or %sIhologi&al nvestigationsO. 'vde &itiram odlomak iz tog zapisnikaH C%re nego ta je ogled izveden, 6akirove noge pomno su pregledane i oprane. 1a njima nije bilo ni traga nekih priprema. =abani su bili mekani i suvi, a temperatura ko.e iznosila je dvadeset i sedam stepeni. 7a ogled su koriene dve pei, svaka duga tri i po metra, i metar i osamdeset iroka. 1apunjene su novinskim papirom, para6inom i ogrevnim drvetom. "orivni materijal je odozgo prekriven drvenim ugljem. 'gled je trebalo da se odr.i u etiri popodne. : osam ujutro je zapaljena vatra. : etiri popodne su obe pei bile temeljno u.arene. 8itav ogled je 6otogra6isan i snimljen na 6ilm. -akir je, bez .urbe, u pet koraka preao preko pei i vratio se. 7atim mu je izmerena temperatura ko.e. dalje je iznosila dvadeset i sedam stepeni. Dok se pripremao da prede i preko druge pei, iznenada se sav uzbu?en obratio lanovima kontrolne komisijeH K: meni je neto po-vredeno. 7ato sam izgubio veru u samog sebe i ne mogu da ponovim ogledQ Aedan lan komisije koji je posmatrao sve to, i sam je pokuao da to izvede. ,e?utim, tek to je preao nekoliko koraka, skoio je u stranu i morao je da zatra.i lekarsku pomo, jer su mu se na tabanima odmah pokazale teke opekotine.D sam sam do.iveo neto to ne mogu da zaboravim. Da bih se na sopstvene oi uverio ta se tu zbiva, pozvao sam u goste jednog indijskog jogina. 1ekoliko nedelja mogao sam da ga u miru prouavam i 6otogra6iem. 7avili smo ga u plastiku, hermetiki zatvorili i zakopali na dva sata, ali mu to nije nakodilo. 7avezanih oiju ga?ao je lukom i strelom sedam kanapa koji su lelujali, i o koje su okaeni tegovi, i sve kanape istovremeno presekao.

1@5

7atim sam pripremio ogled s hodanjem po vatri. 7apalio sam gomilu suve bukovine koja je posle etiri sata isijavala vrelinu. Aogi #am %rija Das je jednom obiao oko vatre, u molitvi, a zatim je tri puta preao preko .ara. Skamenio sam se od straha, a zatim pritrao da mu pomognem. ,e?utim, pomo mu nije bila potrebna, jer su mu noge bile nepovre?ene $eterohipnoza i autohipnoza deluju u podrujima koja teko da mo.emo da shvatimo. pak, posebno blagotvorno deluju ako je re o ubla.avanju bola. /rojne bolne opera&ije obavljene pod hipnotikom narkozom opirno su opisane, tako da vie ne mo.e biti ni govora o tome da se mo.e posumnjati u pouzdanost takvih opisa. =i sluajevi pokazuju da hipnozom mogu da se blokiraju i najjai podsti&aji. %osebno kod takozvanog C6antomskog bolaD, gde je hipnoza izgleda jedini put koji mo.e da pomogne. 'na mnogo poma.e i pri uklanjanju glavobolje i migrene.

O5j#'/*$%a +.ra%*1#%ja :prkos brojnih mogunosti koje nam pru.a hipnoza, ne smemo da zaboravimo njena ogranienja. : Cbekstvu u bolestD ne mo.emo da pomognemo ni hipnozom, jer je bolest nastala pa&ijentovom .eljom. 1e ka.e se uzaludH C1ije svaki kaalj od zime.D zaista, glavobolju uglavnom prouzrokujemo sami, a da toga nismo svesni. : takvim sluajevima jedino mo.e da pomogne promena duhovne usmereno-sti. Svaki lek, pa i hipnoza, ostae bez dejstva. ,o.emo rei da hipnoza mo.e da pomogne u svim sluajevima, osim tamo gde se njenom delovanju suprotstavlja .elja. 1jena prime -na se nipoto ne ograniava na psihika oboljenja. 1a primer, i rana e br.e da zaraste ako bolesnik primi odgovarajui hipnotiki nalog. =o se posebno odnosi na brzinu oporavka posle izvrene opera&ije. 0judi koji su nesreni kod kue ili na poslu, pa Cu.ivajuD u pa.nji kojom su okru.eni u bolni&i, du.e e bolovati od pa&ijenata koji .ele brzo da ozdrave i vrate se kui. =u pojavu poznaje svaki lekar.

147

<. Pra'(a 0 )#/#r+)*&%+,* * a0/+)*&%+,*

Od%+(
'va tema je ukratko pomenuta ve u poglavlju C%ostupak u praksiD. Sada emo se bli.e pozabaviti njom. %od pojmom CodnosaD podrazumevamo, kao to smo ve rekli, kontakt hipnotisanog i hipnotizera. Svi ostali utis&i iz okoline se povlae, i svest se potpuno usredsre?uje na hipnotizerov glas. %ri tom esto dolazi do takozvanog Cizolovanog odnosaD, pri kojem na ispitanika mo.e da deluje samo hipnotizer. *ko to pokuaju druge osobe, on nee izvriti njihove naloge, nee ih ak ni regi-strovati. =akav izolovani odnos mo.e spontano nastupiti tokom hipnoze, ali ga uvek mo.emo izazvati odgovarajuim sugestijama. ,o.e se dogoditi i suprotno, naime, da se prekine veza izme?u ispitanika i hipnotizera. =o se posebno lako doga?a psihiki pasivnim ljudima koji se autosugestivno zanesu u hipnotiko stanje pa se toliko usmere na sebe da ne primeuju vie nita drugo, pa ne uju ni hipnotizerov glas. pak, ovo nije esta pojava. *ko prilikom hipnoze primetite daje ispitanik izmakao vaoj kontroli i da vie ne reaguje na vae sugestije, va.no je samo da sauvate mir. 1e pokuavajte da brzo prekinete hipnozu, ve se odgovarajuim sugestijama trudite daje jo vie produbite. ,o.ete i da rukom pre?ete preko ispitanikovog ela i njegovog tela, ne bi li ga smirili. =o e pomoi da se veza ponovo uspostavi. "ladei ispitanikovo elo mo.ete da ka.eteH C%otpuno ste mirni. Diete mirno i jednolino i doputate da sve dublje tonete u prijatan mir. =onete sve dublje i dublje. Sve ste oputeniji. 'seate se dobro. 1a trenutak ste se pozabavili samim sobom, ali mo.ete sasvim jasno da me ujete. Sada opet pratite moj glas da bismo zajedno dovrili hipnozu. 1e doputate da vam bilo ta skrene pa.nju i kon&entriete se samo na moj glas. 1ita drugo nije va.no. Sluate samo moj glas. 'seate kako vam telom struji prijatna sve14?

.ina. #uke i noge vam postaju opet sasvim oputene. %uni ste snage i energije i dobro se oseate. +ada izbrojim do tri, otvoriete oi, dobro ete se oseati i biete potpuno svezi. Aedan - dva - tri. 'tvorite oiP %otpuno ste budni, sasvim ste svezi i odmorniQR : toku dugogodinje prakse hipnotisao sam nekoliko hiljada puta, ali samo sam u dva sluaja izgubio vezu s ispitanikom. : oba sluaja, me?utim, izgubljena veza je lako i sigurno ponovo uspostavljena, i to prvo produbljivanjem hipnoze, a zatim njenim laganim prestankom. 7animljive mogunosti pru.a i Cpromena odnosaD. %ri tom hipnotizer prvo ispitanika hipnotie na uobiajeni nain, a onda mu ka.e otprilike ovoH C'd ovog asa ete tano da izvravate sve to vam bude rekao gospodin V, ba kao da sam vam ja kazao isto. :iniete odmah sve to vam ka.e gospodin V. 1e mo.ete, a i ne .elite da uradite nita drugo nego sve ono to vam ka.e gospodin V, ba kao da sam vam ja to rekao. =o se sada duboko i neizbrisivo urezuje u vau podsvest. %rema tome ete postupati, i tano ete da izvrite sve to vam ka.e gospodin V.D :z tu 6ormula&iju ispitanik e ubudue i u budnom stanju da slua naloge gospodina V, pa i ovde treba izbei da lozinka bude uobiajena re, da ne bi svaka izjava gospodina V bila shvaena kao za-povest. 'dnos naravno mo.e da se prenese ne samo na mukar&a, nego i na .enu. %osebno je zanimljiv prenos na samog ispitanika, tako da sam sebi mo.e davati hipnotike naloge. *ko neko, na primer, ima problema s autohipnozom, pivo mo.e da dozvoli da bude hipnotizovan od strane strunog li&a, i da zatim pusti da se odnos prenese na njega samog, tako da ubudue, kada izgovori odre?enu re kao okida, bez problema mo.e da utone u hipnozu. =ako mo.e znatno da se pojednostavi uenje autohipnoze.

1@>

Pr*3a.+@a$a%j# *(&*/a%*'0
Da biste stekli sopstvena iskustva, morate da prouite najuobiajenije tehnike hipnoze opisane u ovoj knjizi, i da ih nekoliko puta primenite. :brzo ete utvrditi da vam neke posebno dobro uspevaju, dok vam druge uspevaju u manjoj meri. =o je va.an korak da biste u prvo vreme uve.bali dve ili tri standardne tehnike kojima morate pouzdano da vladate. :prkos tome, uvek ete iznova naii na nekoga ko ne reaguje na tehniku koju primenjujete, ili slabo reaguje na nju. Da biste uspeli i u tom sluaju, morate da se prilagodite ispi-tanikovom iekivanju. %rvo ga upitajte ima li iskustva sa hipnozom. *ko je ve bio hipnotisan, zamolite ga da vam opie tehniku koju je hipnotizer prime -nio. =u je, naime, ve prva hipnoza ostavila svoj peat, pa ispitanik ne mo.e vie sebi da predstavi da ona mo.e i drukije da se sprovede. 1a osnovu svog iskustva smatrae sve drukije pokuaje pogrenim i na njih nee reagovati. :ostalom, ako ispitanik i nije bio ranije hipnotisan, on vam skoro uvek dolazi s odre?enim iekivanjem. ,nogi ljudi, na primer, oekuju da padnu u neku vrstu nesvesti&e, pa se teko razoaraju kada se to ne dogodi. 8ak i ako ste ih hipnotisali, oni e uporno tvrditi da to uopte nije istina. ;a.no je i da renik prilagodite stepenu ispitanikovog obrazovanja. Sugestija mo.e da deluje samo ako ispitanik mo.e daje prevede na jezik podsvesti, odnosno u slike. %reduslov da do toga do?e je razumevanje sugestije. Dakle, sve sugestije morate da 6ormuliete jednostavnim i vizuelno jasnim re&ima, da bi ih ispitanik pravilno shvatio. +ako se ispitani&i ili pa&ijenti neprekidno menjaju, svaka hipnoza je individualan pro&es koji od hipnotizera zahteva veliku sposobnost u.ivljavanja, ako ne .eli da posti.e samo prosene rezultate. Dobar hipnotizer uvek e se truditi da se to bolje u(ivi u oveka koga namerava da hipnotie, da se uskladi s njegovim Cvibra&ijamaD. 1aravno, to od njega zahteva vrlo visoku kon&entra&iju, ali bez toga ne mo.e da se prenese dejstvo sopstvene linosti. Da bi hipnoza uspela, osim kon&entra&ije je neophodno da hipnotizer potpuno iskljui sopstvenu linost, zato da bi delovala samo

1B)

njena neutralna snaga, a ne i njene osobine. Samo tako e se stvoriti atmos6eru poverenja, u kojoj ovek mo.e da se podvrgne hipnotize-rovoj volji. %roi e, me?utim, dosta vremena dok hipnotizer ne prikupi dovoljno iskustva da za nekoliko minuta posmatranja i usredsredenog ula.enja u strukturu linosti i njenu posebnu problematiku mo.e u potpunosti upoznati linost drugog oveka. * kada to jednom postigne, ponekad e mu biti dovoljno samo nekoliko sekundi da pogledom intuitivno CsnimiD ispitanika, njegove brige i .elje.

AR#da'9*ja= 0(&#4%*) (0.#(/*ja

: uvodnom razgovoru pre hipnoze, pa&ijent iznosi svoje .elje. 'ne se retko dobijaju u obliku koji mo.e da se iskoristi, tako da hipnotizer prvo mora da ih sredi i dovede u vizuelno-plastian oblik koji lako mo.e da se shvati i upamti. %okazau na primeru kako izgleda ta Credak&ijaD sugestija. %retpostavimo da pa&ijent ovako opisuje svoje .eljeH C$teo bih pre svega da me vie ne boli glava i da mogu bolje da spavam. ;e godinama ne mogu da spavam bez tableta. 1ou se budim, i teko ponovo zaspim. Danju sam nemiran i napet. %onekad mi sr&e toliko podivlja da pomislim kako e da iskoi. 7nate, uopte vie nemam veru u sebe, upadam u depresije koje ponekad traju i po nekoliko dana. 1emam snage da ljudima pogledam u oi. : li6tu ili u nekoj maloj sobi u kojoj ima nekoliko ljudi, naisto poludim, pa moram odmah da iza?em.D %reoblikujmo sada pojedine in6orma&ije u delotvorne sugestijeH n6orma&ijaH C$teo bih pre svega da me vie ne boli glava.D SugestijaH "lava vam je uvek laka i bistraP n6orma&ijaH C$teo bih da mogu bolje da spavam.D SugestijaH Svako vee, pre nego ta po?ete na spavanje, nestae sve misli koje vam smetaju. 'dmah ete osetiti prijatan mir i odmah ete zaspati. Spavaete prirodnim, zdravim snom koji e vas sasvim oporaviti. Svake noi spavaete duboko i vrsto. /udiete se tek

1B1

ujutru, svezi i odmorni. 8im se probudite, obuzee vas oseaj mira i harmonije. ;edri ste, i u dubini due sreni i veseli. n6orma&ijaH CDanju sam nemiran i napet.D SugestijaH %otpuno ste mirni i dobro se oseate. n6orma&ijaH C%onekad mi sr&e toliko podivlja da pomislim kako e da iskoi.D SugestijaH Sr&e vam ku&a mirno i ravnomemo, sasvim mirno i ravnomerno. +rvotok vam je stabilan. : svakom polo.aju oseate se veoma dobro. n6orma&ijaH C:opte vie nemam veru u sebe, tonem u depresije koje ponekad traju i po nekoliko dana.D SugestijaH ;aa sigurnost i samopouzdanje iz dana u dan rastu. %ostajete sve sigurniji i samosvesniji. : sadanjoj pozi&iji se oseate vrlo dobro. n6orma&ijaH C1emam snage da ljudima pogledam u oi.D SugestijaH ;olite da budete u drutvu i svakome otvoreno i nesputano gledate u oi. n6orma&ijaH ,,: li6tu ili u nekoj maloj sobi u kojoj ima nekoliko ljudi, naisto poludim, pa moram odmah da iza?em.D SugestijaH ;olite da budete u drutvu, i oseate se veoma dobro u grupi ljudiP 1ita ne mo.e da vam smeta. Sada razvrstamo sugestije i objedinimo ih u jednu zbirnu sugestijuH C%otpuno ste mirni, potpuno mirni. 8itavim telom iri vam se prijatan oseaj mira i harmonije. Duboko u dui ste radosni i sreni. "lava vam je laka i bistra, a vaa sigurnost i samopouzdanje rastu iz dana u dan. z dana u dan sve ste sigurniji i samosvesniji. : svom dananjem polo.aju oseate se vrlo dobro. Sr&e vam ku&a mirno i jednolino, a krvotok vam je stabilan. : svakoj situa&iji se dobro oseate. ;olite da budete u drutvu i svakome slobodno i otvoreno gledate u oi. u grupi ljudi se oseate slobodno i prijatno. 1ita ne mo.e da vam smeta. : svakoj situa&iji se dobro oseate. "lava vam je uvek laka i bistra. Sr&e vam ku&a mimo i stabilno. z dana u dan rastu vam sigurnost i samopouzdanje. 1ita ne mo.e da vam pomuti mir. 'seate se vrlo dobro.

1B(

Svako vee, kada po?ete na spavanje, nestae sve misli koje vam smetaju. 'dmah ete osetite prijatan mir. =renutno ete zaspati. Spa-vaete zdravim, prirodnim snom koji vas oporavlja. Svake noi spa-vaete duboko i vrsto. %robudiete se ujutru, svezi i oporavljeni. 8im se probudite, odmah e se javiti prijatan oseaj spokojstva. =ada ste vedri i oputeni, a duboko u sr&u radosni i sreni. Gelog dana ste vedri i raspolo.eni, a iz dana u dan vam je u svakom pogledu sve bolje i bolje. %ostajete sve vedriji i radosniji, i iz dana u dan se oseate sve bolje i bolje. ;olite drutvo. ;aa sigurnost i vae samopouzdanje iz dana u dan rastu. %ostajete sve sigurniji i samosvesniji. : kakvom god polo.aju da se na?ete, glava vam ostaje smirena i bistra. Sr&e vam ku&a mirno i ravnomerno. : dananjem polo.aju se oseate veoma dobro. 'seate se veoma dobro.D +ao to vidite, pojedine sugestije spojio sam odre?enim 6ormula&ijama u jednu zbirnu sugestiju. 1eiskusnom hipnotizeru preporuujem nekoliko standardnih 6ormula&ija u sluaju da mu za vreme hipnoze zatreba Cstvaralaka pauza. 1ipoto ne bi smelo da do?e do du.e pauza bez sugestije, jer bi mogao da se pomuti odnos izme?u hipnotizera i ispitanika. !vo primeraH - Sasvim ste mirni i oputeni. - Diete mirno i ravnomerno i oseate se veoma dobro. - 1ita ne mo.e da vam smeta. %ratite samo moj glas. - Sada vie nita ne .elite, potpuno ste pasivni. %ustite da vas vreme nosi, da se s vama neto deava, da na vas neto deluje. 1ita nije va.no. 'seate se vrlo dobro i putate da tonete sve dublje, sve dublje u dubok, prijatan mir. =ime mo.ete da prebrodite pauzu do koje je mo.da dolo, a istovremeno produbite postojeu hipnozu. Ao jedna va.na tehnika je C maginarni do.ivljaj uspehaD. %ri tom pa&ijenta u hipnozi dovodite u situa&iju koje se on inae plai, i putate ga daje uspeno savlada. 'stanimo kod primera straha od ljudi, posebno u li6tu i u veem drutvu. 1a uobiajeni nain hipnotiite ispitanika, a zatim mu ka.iteH C%otpuno ste mirni i oputeni. 'seate se prijatno. 1alazite se usred

velikog hotelskog predvorja okru.eni malim grupama ljudi. 1eki od njih zadubljeni su u razgovor, a ostali prolaze naokolo. 1edaleko od njih je li6t. 'tvaraju se vrata i unutra vidite svog najboljeg prijatelja. %ridru.ujete mu se u li6tu. +a.e vam da se uputio u restoran na najviem spratu. ;ozite se sa njim i radujete se ta ste ga neoekivano sreli. 1a svakom spratu, u li6t ulaze novi ljudi, a drugi izlaze, a vi jedva da se obazirete na njih. Drago vam je to imate priliku da neko vreme provedete sa prijateljem. : restoranu ima jedan slobodan sto na lepom mestu. =u sedate. spod vas se prostire grad. 1eto poruujete. %ri tom se seate da ste maloas u li6tu bili sasvim mirni i oputeni. 'seali ste se vrlo dobro i nije vam smetalo to ste se nali u maloj prostoriji s drugim ljudima. #adujete se to vam vo.nja li6tom vie ne smeta. ;reme brzo prolazi. ;a prijatelj mora da ide. %laate raun i li6tom se sputate u prizemlje. Aedan sprat ni.e u li6t ulazi grupa turista pa u njemu postaje tesno. Svi su veseli i raspolo.enje im je zarazno. 0i6t sti.e u prizemlje i ljudi se guraju da iza?u. opet se radujete videi da vam nimalo ne smeta guranje i skuen prostor. ,irni ste i hladnokrvni kao i obino i ose-ate se vrlo dobro. Srdano se opratate od prijatelja i odlazite svojim putem. Sada znate da je vo.nja u li6tu neto sasvim obino. : li6tu se oseate isto kao i uvek. =o se ni ubudue nee promeniti.D *ko hipnotizer ovu sugestiju dovoljno esto ponovi, do.ivljaj uspeha postae deo pa&ijentove linosti i iskustva, jer podsvest ne razlikuje matu od stvarnosti. %a&ijent e se ubrzo ponaati onako kako .eli. %onekad samo treba podeliti problem na nekoliko manjih problema Nkao u ovom sluajuO, jer sve .elje ne mogu uvek istovremeno da se predstave. 1a kraju jo jedan savet. ako je sam po sebi razumljiv, tu se esto puno grei i tako umanjuje uspeh. "las i sugestija moraju uvek da budu u skladu. Sugestija nee uspeti ako je date u miru, a pri tom govorite vrlo usplahireno i kao da vas neko juri. +ada sugeriemo mir, moramo da govorimo mirnim i stalo.enim glasom, i da pazimo da ne govorimo preglasno. %ored toga, smirujue deluje ako na kraju svake reeni&e malo snizimo glas. %ripazite, dakle, da ne govorite preglasno, ali ni previe tiho, i da vam glas ne zvui ni promuklo, ni nazalno, ni otro. sto tako morate paziti da ne zamu&nete, jer ba 1B@

mu&anjem i nesigurnim oklevanjem, hipnotizer pa&ijentu ponitava preko potreban utisak potpune pouzdanosti. ,orate uiniti sve da biste u pa&ijentu uvrstili veru u njega samog i njegove sposobnosti.

N#'+3*'+ 0(&#4%*) -#/+da &r+d053j*$a%ja )*&%+,#

;rlo jednostavna, ali uspena mogunost da se produbi postojea hipnoza sastoji se u tome da se hipnotizer nekoliko minuta uopte ne obraa pa&ijentu. Da biste spreili da on za to vreme jednostavno zaspi, re&ite muH C:skoro u prestati da vam se obraam. 7a to vreme i dalje ete disati mirno i ravnomerno. Sa svakim udisajem tonuete sve dublje u hipnozu, duboko kao jo nikad do sada. DopuState da sa svakim udisajem jo dublje utonete, a posle pet minuta hipnoza vam je duboka kao nikad do sada. pak, uete me sasvim jasno kad vam se opet obratim i tano ete da izvrite sve to vam budem rekao.D %osle pet minuta ispitanik se nalazi u hipnozi dubljoj nego ikad ranije, ali vas jasno uje, pa mo.ete da nastavite. 7a produbljenje ve postojee hipnoze mnogo mo.e da pomogne Cbio6idbekD ure?aj, jer svako produbljenje hipnoze mo.ete odmah proitati na njegovoj skali. ;eoma dobro deluje i ako ispitaniku sugeriete da u hipnozi sam sebe vidi u hipnotikom stanju, pri emu u jednoj hipnozi mo.e da do.ivi jo nekoliko njih. !vo primera za sugestiju viestruke hipnoze u hipnoziP %rvo uvedite u hipnozu kao i obino, a zatim ka.iteH CSve to vam sada budem rekao videete u duhu jasno i plastino. Dolazite kod mene u ordina&iju i ja vas na vratima pozdravljam. 7ajedno odlazimo u sobu za hipnozu. ,olim vas da udobno legnete. Sasvim jasno vidite sebe kako le.ite na kauu, i mirno i ravnomerno diete. Sa svakim udisajem tonete sve dubjje i dublje u hipnozu. $ipnoza je sve dublja i sve vra. 'seate se dobro i tonete sve dublje i dublje u prijatno hipnotiko stanje. 1eko vreme ste u tom prijatnom stanju dok vam ja i dalje govorim. Ao ste dublje utonuli u stanje duboke hipnoze. ;idite kako prilazim vaem kauu i dajem vam .eljene naloge. %otpuno se otvarate mojim re&ima i putate da deluju na vas. 1BB

'seate kako su vam se moje re&i duboko i neizbrisivo urezale u podsvest, pa prema njima morate da postupite, Sto i inite. ,oji nalozi su sada deo vae linosti. =ano ete ih izvriti. Sada ujete kako okonavam hipnozu i kako polako brojim do tri. 1a tri otvarate oi i pru.ate ruke. 'seate se vrlo dobro i prijatno, sasvim pro.eti tim udesnim oseajem. CSada vas hipnotiSem drugi put. Aasno oseate kako vas gladim po elu i rukama, i kako vam pri tom oi i ruke postaju teke kao olovo. %okuavate da otvorite oi, ali to vie ne mo.ete. ;rlo ste umorni. #uke i noge su vam teke kao olovo. %onovo diete sasvim mirno i jednolino, a sa svakim udisajem tonete sve dublje i dublje. 'buzima vas prijatan oseaj umora i te.ine. 'seate kako vas pro.ima te.ak umor dok se istovremeno oseate dobro i zatieno. $ipnoza vam je dublja nego ikad. =onete sve dublje i dublje. ,oje re&i ujete iz velike daljine, a ipak ih sasvim jasno razumete. ;ie nita nije va.no. Aedino Sto .elite je mir i potpuno preputanje prijatnom oseaju umora i te.ine. : tom spokojnom stanju mirovanja ujete kako vam dajem .eljene naloge. C,oje re&i prodiru kroz vas i neizbrisivo se urezuju u vae pam-enje i vau podsvest. 'seate da nikada neete moi da ih zaboravite. :vek ete prema njima da postupate, a to i .elite. 'pet vas ostavljam da nekoliko minuta le.ite u neopisivom miru i pri tom s vama ne govorim. 7bog toga se moje re&i jo dublje urezuju u vas i znate da ete uvek da ih posluate. : duhu jasno vidite sebe kako udobno le.ite na kauu. stovremeno oseate da vam je hipnoza dub-Aja nego ikad. 'seate kako opet prilazim vaem kauu i mirnim re&ima prekidam hipnozu. 8ini vam se kao da ste doli iz nekog sasvim drugog sveta, i oseate se neizre&ivo prijatno.D N*ko vam se ini da je potrebno, pa&ijenta mo.ete i trei put da hipnoti6iete u hipnozi.O Pa9*j#%/ j# j+* U d05+'+j )*&%+,*. B0@#%j# j# dozi veo samo u hip noziW %rekidate hipnozu ovim nalogomH C/rojau do tri, pa e vam ruke i noge odmah biti sasvim lake i opu6itene. 'tvoriete oi i ose aete se sve.e i dobro. Aedan -X dva - - tri. 'tvorite oit 'pet ste sasvim svezi i oseate se dobro. #uke i noge su vam opet lake i pokretljive. spru.ite ih i ustanite. %uni ste snage i energije, sasvim ste svezi i veoma se dobro oseate.>1

1B5

*ko hoete jo da produbite datu sugestiju i pojaate njeno dejstvo, neka je ispitanik u hipnozi sam nekoliko puta ponovi. %rethodno mu sugeriite da je hipnoza duboka i vrsta, ali da on pri tom ipak mo.e da govori. 7atim re&ite da najva.nije naloge ponovi deset do dvadeset puta. Dejstvo e biti jo jae ako pa&ijent u hipnozi napie nalog deset do dvadeset puta. ovog puta morate prvo da mu sugeriete da mo.e da otvori oi i da pie ne budei se iz hipnoze. #e&ite muH CSa svakom re&i koju napiete hipnoza postaje sve dublja.D 1ajbolji put da se hipnoza produbi jeste da hipnotizer, dok hipnotie drugoga, hipnotie i samog sebe. 8im ste i sami u dubokoj hipnozi, vai nalozi deluju mnogo sna.nije. %retpostavka za to je besprekorno vladanje autohipnozom. =u tehniku nazivamo Chipnoza u hipnoziD.

Vr#-#%('a r#.r#(*ja Aedna od najzanimljivijih pojava u hipnozi je vremenska ili starosna regresija. %ri tom se hipnotisani ovek preba&uje u bilo koje .ivotno doba i ponaa se u skladu tim. 3tavie, jasno se sea svih detalja. +o bi posle nekoliko godina jo tano mogao da ka.e kakvu je haljinu nosila njegova majka odre?enog dana, ili ko joj je tano pre deset godina doao u jedanaest sati u posetu4 =eko da bi to bilo ko mogao da uradi. 8im smo, me?utim, hipnotisanog ispitanika preba&ili u odre?eno .ivotno doba, ti utis&i su ponovo o.iveli. spitanik kao da sve ponovo do.ivljava, i to u svim pojedinostima, pri emu su sva ula ukljuena, pa tako, na primer, ponovo do.ivljava miris ili umove. $ 1alazimo se pred udesnom injeni&om da naa podsvest prividno vremenski neogranieno uva ak i najneznatnije detalje prethodnih do.ivljaja, mada u normalnim prilikama ne mo.emo uvek da ih se prisetimo. #azlikujemo dve vrste vremenske regresije. Aedna je potpuna, to jest, ispitanik nije vie svestan injeni&e daje u stvarnosti stariji. 'pet se osea kao dete, pa tako i postupa i reaguje. +ada sam jednom neku radoznalu dvadesetdvogodinju novinarku preba&io u uzrast od tri 1BF

godine, i zamolio je da sa mnom side u prizemlje, ona me je, kao da se to podrazumeva, uzela za ruku i sa mnom sila niz stepeni&e onako kao to rade mala de&aH na svaku sledeu stepeni&u uvek je zakoraila istom nogom, a zatim bi joj prikljuila drugu nogu. %ored ovog oblika potpune vremenske regresije, postoji i oblik Cdelimine regresijeD koji zahteva samo laku hipnozu. %ri tom ispitanik detaljno pro.ivljava sugerisano vreme, ali ostaje svestan polo.aja u kom se trenutno nalazi. 'vde, dakle, postoji neka vrsta dualizma. spitanik mo.e da razgovara s hipnotizerom, ne gubei lini identitet i uz jasno saznanje o svojini godinama, dok istovremeno pro.ivljava prolost i detaljno izvetava o svim moguim sada va.nim do.ivljajima. mao sam jednog pa&ijenta koga sam izleio od mu&anja. /ile su mu dvadeset etiri godine, a poeo je da mu&a kada je u osmoj godini do.iveo saobraajnu nesreu u kojoj je samo on ostao nepovreden, dok su oba roditelja bila teko povredena. +ada sam ga jednom prilikom preba&io u doba pre leenja, opet je mu&ao, ba kao i tada. 1astavio sam s vremenskom regresijom i gleH kada smo stigli do osme godine, poeo je teno da govori. +ada sam ga vratio u njegov stvarni uzrast, i dalje je govorio sasvim teno. zleio sam ga tako to sam ga pustio da u deliminoj regresiji iznova pro.ivi nesreu sve dok je na kraju nije Cduevno obradioD. : ovom sluaju ne preporuuje se potpuna regresija, jer straan do.ivljaj ni danas ne mo.e toliko da oslabi da bi na nivou svesti izgubio snagu. %osledi&a bi bila samo novi ok. 'vde poma.e delimina regresija, u kojoj pa&ijent, dodue, jo jednom pro.ivljava doga?aj u svim njegovim pojedinostima, ali je u neku ruku i posmatra, svestan svog sadanjeg polo.aja. =ako mogu da se savladaju do.ivljaji koji optereuju pa&ijenta, a da mu pri tom ne nakode. 7animljiva varijanta vremenske regresije je dolazak do trenutka ro?enja, pa ak i njegov prelazak. : nekoliko sluajeva uspelo mije da ljude vratim ujedan od prethodnih .ivota. 'ni su mi potanko opisivali .ivote nekih drugih osoba koje su navodno .ivele pre sto, dves-ta ili trista godina i tvrdili su da su to bili oni sami. 1i tu nije potrebna neka posebna tehnika. %omou naloga, pa&ijenta polako vodimo natrag kroz vreme. 1B8

T#(/*raj/# ($+j0 )*&%+/*5*3%+(/ Svaki ovek je sugestibilan, ali nije i hipnotibilan, glasi jedno staro pravilo. 1a osnovu iskustva smatram da praktino svaki ovek mo.e da se hipnotie, uz pretpostavku da sam to .eli i daje duevno zdrav. ,e?utim, za to je potrebno da se stvore povoljni uslovi. Aedna od pretpostavki je i biranje najpovoljnijeg doba dana. %reporuuje se da prvu hipnozu vremenski sprovedemo u jednoj od prirodnih 6aza, jer to veoma sna.no utie na sugestiju umora i te.ine. +od ponovljene hipnoze doba dana ne igra tako va.nu ulogu kao kod prve. :ostalom, i drugi inio&i utiu na hipnotibilnost. ;a.no je, na primer, da li vladate i drugim tehnikama smirivanja, kao ta su joga, medita&ija, ili autogeni trening. : tom sluaju ,u svako doba mo.ete sasvim da se opustite i tako bitno olakate hipnotizerov rad. 1a pitanja u sledeem testu odgovorite spontano i bez dugog razmiljanja sa CdaD ili sa CneD. 7a svako CdaD upiite jedan bod. *ko kod nekog pitanja niste sigurni ta da odgovorite, bolje upiite CneD. +ad odgovorite na sva pitanja, saberite sakupljene bodove. =eko podle.ete hipnozi samo ako ste sakupili manje od pet bodova. =o, me?utim, ne znai daje sasvim nemogue da budete hipnotisani. Da bi kod vas uspeo, hipnotizer mora da ima iskustvo i vetinu da na svim podrujima stvori najpovoljnije uslove. =u je najva.niji stepen asimila&ije, odnosno hipnotizerova sposobnost da se u.ivi u va poseban polo.aj, da bi poeo s naje6ikasnijim nalozima. *ko, naprotiv, imate vie od pet bodova, nije posebno teko da budete hipnotisani.

:% =1 + 7* =!S= #*1A!4 D* 0 0*+' %'D0!2!=! $ %1'7 4

1.

(.

;ladate li ve nekim ve.bama za oputanje, na primer jogom, nekim oblikom medita&ije, autogenim treningom4 ,o.ete li u svako doba da se potpuno opustite, ak i ako ste nervozni4

Da Da

1e 1e 1B>

9. @. B.

5.
F. 8. >. 1). 11. 1(.

19.
1@.

1B.
15. 1F. 18.

1>. ().

mate li posebnu tehniku koja vam olakava da zaspite4 2ivite li ponekad u svetu snova koji vas udaljava od stvarnosti4 ,o.ete li nekoga da sluate, a da vam smisao onoga to vam govori uopte ne dopre do svesti4 mate li bujnu matu4 Da li je kod vas dobro izra.ena sposobnost stvaranja vizuelnih predstava4 Da li vam prijatni do.ivljaji ili prijatne predstave izazivaju sna.na oseanja4 +ada gledate 6ilm, pratite li intenzivno ono ta se zbiva na platnu4 Da li su vaa oseanja potpuno spontana i da li se brzo stiaju4 %ostajete li brzo nemirni i nestrpljivi kada morate da ekate4 Da li se lako dogodi da nekontrolisano reagujete4 Da li se lako uplaite4 ,o.e li neko sna.no da utie na vae miljenje4 ,o.e li neko da vas lako odvrati od posla4 Dr.ite li se pasivno kada se radi o ini&ijativi ili va.nim odlukama4 Da li vam imponuje samosvestan nastup drugih4 Da li vam je potreban stalni kontakt s drugim ljudima4 Da li vam je teko da ka.ete C1eD4 %ostoje li ljudi kojima slepo verujete4

Da Da

1e 1e

Da

1e

Da Da Da Da Da Da Da Da Da Da Da Da Da Da

Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne

Saberite sve odgovore sa CdaD. 7a svako CdaD raunajte jedan bod )-@ bodaH vrlo vas je teko hipnotisatiM B-11 bodovaH vaa hipnotibilnost odgovara proekuM 1(-() bodovaH vrlo vas je lako hipnotisati. 15)

%ramena ovekove linosti hipnozom

+ada prvi put budete uspeli nekog da hipnotiete bie to za vas nezaboravan do.ivljaj. 8injeni&a da vam je uspelo da na drugu osobu delujete sugestivnim re&ima toliko e poveati va.u sigurnost i samopouzdanje, da e to primetiti i vaa okolina. ;ie neete biti isti ovek. 'tkrili ste novu dimenziju. Da bi vam, dakle, prvi ogled uspeo i postao nezaboravan, prvo morate podrobno da upoznate teoriju. %otom, za prvi pokuaj morate da odaberete posebno pogodnu osobu. Danas jo ne mo.ete da o&enite koliko e i vama koristiti primena hipnoze. #azumljivo je da hipnozom neete da razvijate samo sebeH u daleko veoj meri ete uti&ati na hipnotisanu osobu, i ak mo.ete da joj izmenite i strukturu linosti. 7ato pre svake hipnoze morate da preispitate sebe da li e ona ispitaniku zaista da koristi. +o primenjuje hipnozu da bi postigao neke sebine &iljeve, ili .eli samo da zadovolji tatinu, ubrzo e to skupo da plati. Sopstvena podsvest nee mu to da dopustiti. 'na ima visoko razvijen oseaj pravednosti, pa vrlo esto i sama neposredno intervenie da bi spreila zloupotrebe. =reba razlikovati dve vrste promene linosti. 1. %romena linosti unutar istog .ivota, dakle hodanje po stepeni&ama starosti. (. %romena linosti u drugu linost. %ozabavimo se ponajpre menjanjem linosti unutar njenog sop-stvenog .ivota. ' toj mogunosti, naime, o vraanju neke osobe u njeno d&tinjstvo ve smo opirno govorili u jednom od prethodnih poglavlja. :ostalom, oveka mo.emo da povedemo i u njegovu budunost. /a kao to e se ovek koga smo vratili u d&tinjstvo ponaati detinjasto, tako e isti ovek, odvedete li ga nekoliko godina u budunost, postati zreliji i sigurniji. %ri tom e na neki nain preskoiti deo sopstvenog razvoja, ako postignuta zrelost mo.e hipnotiki da se uvrsti, tj. takvo se ponaanje zadr.ava i kad se hipnoza prekine. Druga mogunost se sastoji u tome da oveka pretvorimo u drugu linost. : tom smislu zanimljiv je ogled pretvaranja ispitanika u neku 161

poznatu istorijsku linost, na primer u 1apoleona. 1eki uveni psiholog jednom je priao kako je nekog studenta uveo u duboku hipnozu i zatim mu sugerisao da je 1apoleon. Student je preuzeo 1a poleonovo dr.anje, a zatim i njegov karakter. 'nda mu je psiholog naredio da na kolskoj tabli ispie dnevnu zapovest : prvi mah student se tome odluno usprotivio, da bi na isto tako energian hipnotizerov nalog, priao tabli i napisao sigurnim rukopisomH C;ojni&iP *ko sada smeju &aru da nare?uju da neto napie na tabli, onda naputam taj polo.aj. 1apoleon.D z tog primera vidimo koliko u hipnozi mo.emo da se identi6ikujemo s nekim drugim. $ipnozom mo.emo da promenimo i pojedine ovekove osobine, pa ih ak preokrenemo u njihovu suprotnost, kao to je esto potrebno u medi&inskoj hipnozi da bi se pa&ijent sauvao od sebe samog. 8ovek je, naime, ee sam sebi neprijatelj nego to obino smatra. 1i ovde nije potrebna posebna tehnika, ve se hipnoza sprovodi kao obino, a za njom slede sugestije. 7amislimo da osobu .elimo da preba&imo u budunost. =o se posti.e otprilike ovim re&imaH C%otpuno ste mirni. Diete mirno i ravnomerno, i oseate se dobro. ,irujete duboko i vrsto, tako duboko kao nikad do sad. 1ita ne mo.e da vam smeta i nita nije va.no. Dvadeset i pet vam je godina i postajete sve starijiH (5,(F,(8 godina. %ostajete sve stariji. Sada vam je (> godina, ali i dalje starite. Sada vam je trideset godina. Sve je onako kao to e biti u vaoj tridesetoj godini. Sasvim se jasno se-ate proteklih nekoliko godina. Sada vam je trideset godina. =rideset vam je godinaP ,irujete duboko i vrsto, ali mo.ete da govorite. 'dgovarajte na moja pitanja. ,o.ete da govorite, ali mir u vama i dalje je dubok i vrst, sve dublji i dublji. Sasvim tano se seate svega to se poslednjih godina dogodilo. =ano mi opiite sve to se dogodilo u poslednjih pet godina. "ovorite, molim vasP@1 Sada slobodno mo.ete da postavljale pitanja, ne delujui time na dubinu hipnoze. %retpostavlja se, me?utim, daje ispitanik u dubokoj hipnozi koja retko mo.e da se postigne u prvom pokuaju. 1ije svako prikladan za to. ;remenom ete i sami pronai mnoge hipnoidne oso be koje ete lako moi da preba&ite u prolost ili budunost

15(

A0/+-a/('+ &*(a%j# *ko u ruku uzmete mekanu olovku i polo.ite je na list papira ne pritiskajui, mo.e da se dogodi da podsvest preuzme upravljanje miiima ruke. %oinjete automatski da piete. Dok vam ruka revnosno pie, mo.ete da itate knjigu ili da s nekim razgovarate. 1eki od ljudi koji umeju automatski da piu, to istovremeno mogu da rade i desnom i levom rukom, a da pri tom jo i .ivo razgovaraju. Samo petnaest do dvadeset posto ljudi mo.e da naui automatsko pisanje. : hipnozi se taj broj poveava na osamdeset posto. *ko vladate autohipnozom, mo.ete sami sebe da hipnotiete. %ri tom sedite u udobnu stoli&u i na kolena polo.ite vrstu podlogu s listom papira. : ru&i dr.ite mekanu olovku i lako je spustite na papir. 7atim naredite svojoj podsvesti da preuzme nadzor nad rukom i da pie o bilo kojoj temi. *ko vas je hipnotisao neko drugi, on e vam dati potrebne naloge. %rvo, oko jedan minut, na papiru &rtajte krugove, i to uvek istim tempom. 7atim pomerite olovku na levu stranu papira i napiiteH CSada poinjem automatski da piem. #uka mi pie sama od sebe.D 1emojte vie da pazite na ruke, ve gledajte u nekom drugom prav&u. 1ajee e ruka i dalje da pie i to nekim stranim, vama nepoznatim rukopisom. *ko se to ne desi odmah, ponovite ve.bu sve dok vam se ruka ne osamostali. 1emojte da se uplaiteH zaista je neobian oseaj kada prvi put vidite da neka strana sila pie vaom rukom. :glavnom e re&i u svakom retku biti povezane, i izgledae kao jedna. : poetku neete moi da proitate, ali to ee budete ve.-bali rukopis e vam biti itljiviji, a kad uznapredujete, razumeete sve to ste napisali.

163

1). %rovera hipnoze

B3+'ada +1*j0
8im ste sproveli hipnozu, razliitim testovima mo.ete da pro-verite brzinu kojom ispitanik izvodi sugestije koje ste mu dali. Aedan od najjednostavnijih testova kojim mo.ete da proverite da li je hipnoza nastupila, je test sklapanja oiju ili blokada oiju. : tu svrhu ispitaniku re&ite sledeeH C'ni kap&i su vam vrlo teki i postaju sve te.i, sve te.i i te.i. 'i su vam vrsto zatvorene. ;ie ne mo.ete da ih otvorite, a to i ne .elite. Doputate da tonete sve dublje i dublje u prijatan oseaj umora i te.ine. ;rlo ste umorni, a kap&i su vam teki kao olovo i vrsto su slepljeni. ;ie ne mo.ete da otvorite oi, ak i da .elite. %okuajte, ali to vam ne uspeva. ;ie ne mo.ete da otvorite oi. 8vrsto su sklopljene. Ao jednom pokuajte da ih otvorite. Sada to vie i ne pokuavate, ve doputate da tonete sve dublje i da vas obuzme prijatan oseaj umora i te.ine. %ostajete sve umorniji.D *ko ispitanik i posle dva poziva ne otvori oi, znai da hipnoza ve deluje. %roverite, me?utim, pokrete onih miia da se uverite da li ispitanik zaista pokuava da otvori oi. :koliko ste kod ispitanika ve stvorili uslovni re6leks u budnom stanju, onda test mo.ete da izvedete bez hipnoze. : tu svrhu ka.ite otprilike ovoH CSada vas molim da vrsto sklopite oi. /rojau do tri, a onda ete pokuati da otvorite oi. =o vam, me?utim, nee uspeti. 8im izbrojim do tri, vie neete moi da otvorite oi. Aedan - dva -tri. Sada vie ne mo.ete da otvorite oi. %okuajte - vidite da ne mo.ete. 3to se vie trudite, to vam manje uspeva. ;ie ne mo.ete da otvorite oi. %okuajte jo jednomH i sami vidite da ne mo.ete. ;ie ne mo.ete da otvorite oi.D 8im primetite da se vaa sugestija ostvaruje, i da ispitanik uprkos pokuavanju ne mo.e da otvori oi, ponitite sugestiju. =o se radi ovakoH C'pet u da brojim do tri. +od tri mo.ete sasvim lako da

164

otvorite oi, lako kao i pre testa. 8im izbrojim do tri, ponovo ete lako otvoriti oi. Aedan - dva - tri. 'tvorite oiP 'ni kap&i su vam opet sasvim laki. Sve je opet kao i pre testa. ,o.ete da otvorite oi.D Svaka data sugestija treba da se nekoliko puta ponovi, a i da se nekoliko puta poniti.
B3+'ada r0'# +od ovog testa sugeriite ispitaniku da su mu obe ruke teke i nepokretne. %o njegovim reak&ijama mo.ete tano da vidite u kojoj meri je usvojio vau sugestiju i kako je obavlja. Sugeriite mu otprilike ovoH C%otpuno se predajete umoru i prijatnom oseaju te.ine. =elo vam postaje sve te.e i te.e. Svaki pojedini prst postaje vam te.ak kao olovo. #uke su vam sada tako teke da vie ne mo.ete ni da ih pomerite. #uke vam jo vie ote.avaju. #uke i noge su vam teke kao olovo i ta olovna te.ina ih sna.no vue prema dole. Sad su vam ruke ve tako teke da vie ne mo.ete ni da ih podignete. 1e mo.ete da ih pokrenete. %okuajte da ih podigneteH ne mo.ete. 1e mo.ete vie da podignete ruke.D =u treba da proverite da li ispitanik zaista pokuava da podigne ruke. =o ete prepoznati po napinjanju mii&a. *ko ispitanik ipak uspe da malo podigne ake, a mo.da i podlakti&e, tada je hipnoza ve poela da deluje, ali jo uvek nije dovoljno duboka. : tom sluaju itav nalog mo.ete da ponovite jo jednom, pa i nekoliko puta. %onavljajte ga sve dotle dok ne pone da deluje tako da ispitanik uprkos svih nastojanja ne mo.e da pomeri ruke. *ko kod ispitanika ve postoji uslovni re6leks na hipnozu u budnom stanju, za test je dovoljan ovaj nalogH ,9rojau do tri, a vi pokuajte da podignete ruke. =o vam nee uspeti. +ad izbrojim do tri, neete vie moi da podignete ruke. Aedan - dva - tri. Sada vie ne mo.ete da podignete ruke.D %o nainu kako ispitanik reaguje na va nalog znaete kako deluje neuvedena hipnoza i tome ete da prilagodite dalje korake. 8im primetite da su vae sugestije usvojene, ponitite ih ovim re&imaH CSada u opet da izbrojim do tri. +ad izbrojim tri, moi ete da po merate ruke. 8im izbrojim do tri, ruke e vam ponovo biti oputene, lake i pokretljive i sve e biti kao i pre testa. 'seate se vrlo dobro.
15B

Aedan - dva - tri. #uke su vam sad opet potpuno oputene, lake i pokretljive, i oseate se vrlo dobroPD +ada zavrite test, upitajte ispitanika da li ponovo mo.e svojevoljno da pomera ruke. *ko ne mo.e, ponovite nalog.

T#(/ &ada%ja
'vaj test je posebno prikladan za ispitivanje hipnotibilnosti kao i za primenu hipnoze u budnom stanju. *ko hoete da ispitate stepen hipnotibilnosti nekog oveka, zamolite ga da stane nasred sobe, da sklopi oi i da se kon&entrie na to da ne padne. %ri tom mu sugeri-iteH CStojite potpuno oputeni, oi su vam zatvorene. =rudite se da stojite pravo. Sasvim jasno oseate kako vas neto vue unazad. ;ue vas sve jae i jae. Snaga koja vas vue unazad raste. Sve je jaa i jaa. Aedva stojite i neto vas sve sna.nije vue unazad.D Sugestivno dejstvo mo.ete da pojaate ako desnu ruku postavite oko pet santimetara iza ispitanikovog potiljka, a levu dvadesetak san-timetara ispred njegovih oiju. Dok govorite, neopa.eno pomerate ruke unazad, ali tako da njihova me?usobna udaljenost ostane ista. %ri tom e vam se desna ruka udaljavati od ispitanikovog potiljka, a leva e se primi&ati njegovom li&u. 7atim nastaviteH C'seate kako padate unazad. ;ie ne mo.ete da se dr.ite. %adateP %adateP 1e brinite, ja u da vas prihvatim. 1ita ne mo.e da vam se dogodi. Sigurno u da vas prihvatim. 'seate silu koja vas tako sna.no vue unazad da vie ne mo.ete da joj se oduprete. %oinjete da padate padate. %adatePD ;rlo sugestibilne osobe ve posle nekoliko re&i stajae nesigurno, a posle kratkog vremena pae unazad. *ko je kod ispitanika stvoren uslovni re6leks na hipnozu u budnom stanju, za test padanja bie dovoljan i ovakav nalogH C/rojau do tri, a vi ete osetiti kako vas neto neodoljivo vue unazad. =oj sili ne mo.ete da se oduprete. 8im izbrojim do tri, paete unazad. ,e?utim, ja u sigurno da vas prihvatim. =rudite se da stojite, ali to se vie

155

trudite, to vam manje uspeva. 8im izbrojim do tri, paete unazad na moje ruke. Aedan - dva - tri. %adate unazad - padate. %adatePD +ada uspeno zavrite test, povu&ite datu sugestijuHC+ada izbrojim do tri, opet ete sasvim sigurno stajati na nogama. 1ita vas vie ne vue unazad. Sve je isto kao i pre testa. Sada potpuno sigurno stojite na nogama. Aedan - dva - tri. 'pet potpuno sigurno stojite na nogama.D T#(/ ('3a&a%ja r0'0 'vaj test su hipnotizeri rado koristili da bi na javnim predstavama iz publike izdvojili one koji su posebno sugestibilni. $ipnotizer bi pozvao sve prisutne da isprepletu prste obe ruke, i da ih tako prekr-3tene, s dlanovima navie, stave na glavu. %ri tom neka jo vre isprepletu prste. 7atim sledi sugestijaH C%rsti su vam sada vrsto isprepleteni. +ada izbrojim do tri, pokuajte da razdvojite ruke. =o vam nee uspeti. 8im izbrojim do tri, vie neete moi da razdvojite ruke. #uke kao da su vam vrsto spojene jedna za drugu. ;ie ne mo.ete da ih odvojite. 3to se vie trudite, to vam sve manje uspeva. Aedan - dva - triPD : grupi e se uvek nai nekoliko posebno sugestibilnih ljudi koji ve posle te kratke sugestije nee moi da razdvoje ruke Nili e jedva moi da ih razdvojeO. =e ljude hipnotizer poziva na pozorni&u i oni uestvuju u drugim ogledima koji tada uglavnom uspevaju. 'vaj test mo.emo da primenimo i u hipnozi. : tu svrhu ispitaniku ka.emo da ispreplete prste na rukama, ali pre nego to ponemo s hipnozom. +ada je hipnoza uspela, ka.emoH C%rsti su vam vrsto isprepleteni. ;ie ne mo.ete da razdvojite ruke. %rsti vam ostaju vrsto isprepleteni. 3to se vie trudite da ih razdvojite, to se oni vre prepliu. +ao da su se zalepili. Sada vie ne mo.ete da razdvojite ruke. %okuajte to da uradite. 1e uspeva vam. 1e mo.ete da odvojite jednu ruku od druge. %okuajte jo jednom. 1e mo.ete da odvojite jednu ruku od druge.D sti nalog mo.ete da primenite i kod ispitanika ako je stvoren uslovni re6leks na hipnozu u budnom stanju. +ada je test zavren, sugestiju treba pa.ljivo ukinuti. =o mo.e da se uini ovim re&imaH
15F

C+ad izbrojim do tri, ruke e vam se sasvim lako odvojiti jedna od druge. 8im izbrojim do tri, moi ete sasvim lako da odvojite ruke. Aedan - dva - tri. Sada sasvim lako mo.ete da odvojite jednu ruku od druge. Sve je onako kako je bilo pre testa. #uke su vam opet potpuno oputene i pokretljive.D : hipnozi u budnom stanju test ispreplitanja prstiju mo.ete da kombinujete s nekim posthipnotikim nalogom. : tom sluaju dajte ovakvu posthipnotiku sugestijuH A/rojau do tri. +ada posle toga isprepletete prste na rukama, vie neete moi da ih razdvojite. Aedan - dva - tri. Sada ste spojili ruke. %okuajte da ih ponovo razdvojite. %okuajteP ;idite da ne mo.ete. #uke ete ponovo moi da razdvojite tek kad opet izbrojim do tri. +ad izbrojim do tri, lako ete moi da odvojite ruke. #uke e vam onda opet biti potpuno oputene i pokretljive. Aedan - dva tri. #azdvojte rukeP +ao to vidite, to je sasvim lako. #uke su vam ponovo sasvim oputene i lako pokretljive.D

B3+'ada &a-:#%ja 7a ovaj test je potrebna srednje duboka hipnoza. *ko rezultat testa bude pozitivan, vrlo je verovatno, gotovo sigurno, da e ispitanik da prihvati i izvede i ostale sugestije. %renesite ispitanika u to dublju hipnozu pa mu re&iteH CSve to vam govorim, prodire duboko u vau podsvest. Sve ete tano da izvrite. 7aboraviete broj B. =og broja vie ne mo.ete da se setite. =aj broj vie ne mo.ete ni da izgovorite. 7a vas postoje samo jo brojevi 1-(-9-@-5-F-8->-1). 'nog jednog broja vie ne mo.ete da se setite. 1e mo.ete vie ni da ga izgovorite. 'stajete u stanju mirovanja i oputenosti, ali mo.ete da govorite. +ada vas zamolim, brojite od 1 do 1). 'nog jednog broja neete moi ni da se setite. /rojite sada od 1 do 1).D *ko ispitanik preskoi broj pet, ponitite nalog. 1e uspe li pokuaj od prve, 8itavu sugestiju morate ponoviti. 8im je po vaem miljenju test uspeo, dati nalog pa.ljivo ponititeH CSada ponovo mo.ete da se setite broja pet. Svoje opet kao stoje bilo i pre testa. 1iz brojeva od 1 do 1) glasiH 1 - ( - 9 - @ - B - 5 158

- 8 - > - 1). Sada tano mo.ete da se setite broja pet. /rojte jo jednom od jedan do deset, ali pri tom upamtite i broj pet.D %osle toga ispitanik e se svakako da se seti broja pet. ;eselo je ako re Cpet6 R zamenimo nekom drugom reju, na primer reju CipsD. Sada redosled brojeva glasi 1 - ( - 9 - @ - ips - 5 - F - 8 - > - 1 ) . 7atim tra.ite od ispitanika da izrauna koliko je ips puta ips4 'dgovor e glasiti CDvadeset ipsD. :z pretpostavku daje hipnoza dovoljno duboka, iz ispitanikovog pamenja mo.emo da izbriemo svaku re, ili je zamenimo nekom drugom. ,o.emo i prolazno da blokiramo itav sadr.aj njegove memorije. =o je, me?utim, tako stravian do.ivljaj da svaki ispitanik gotovo odmah poinje da plae, pa sugestiju odmah moramo da ponitimo. 7animljivo je ispitaniku, kod koga smo stvorili uslovni re6leks na hipnozu u budnom stanju, sugerisati da vie ne mo.e da se seti kako se zove. +ad izbrojimo do tri, ispitanik e uzalud pokuavati da se seti svog imena. 1i sam nee verovati da vie ne zna kako se zove. %osmatrai ponekad mogu da pomisle da ispitanik samo glumi, ali on tada zaista ne mo.e da se seti sopstvenog imena, ma koliko neobino to izgledalo.

B3+'ada .+$+ra : ovom testu ispitaniku se sugerie da vie ne mo.e da izgovori neku odre?enu re, na primer svoje ime. spitanik e pri tom redovno da se seti svog imena, ali nee moi da ga izgovori. Dajte ispitaniku sledeu sugestijuH C: vama vlada dubok i vrst mir. Sve to vam sada govorim, prodire duboko u va.u podsvest i to ete sve tano da izvrite. /rojau do tri. +ad izbrojim do tri, vie neete moi da izgovorite svoje ime. 7naete kako se zovete, ali svoje ime neete moi da izgovorite. Aedan - dva - tri. Sada vie ne mo.ete da izgovorite svoje ime. %okuate li da ga izgovorite, neete uspeti. 1e mo.ete vie da izgovorite svoje ime. %okuajte jo jednom. 3to se vie trudite, to vam manje uspeva. ;ie ne mo.ete da izgovorite svoje ime.D 16<

ispitaniku mo.ete da sugeriete i da uopte viSe ne mo.e da govori. 8im pokua, ne mo.e da pusti ni glasa. pak, mnogo je zanimljivije kako neko ne mo.e da izgovori samo onu re koju ste blokirali, dok inae sasvim dobro govori. 1eki ljudi u tom sluaju pokuavaju da izgovore blokiranu re povezanu s drugim re&ima, na primerH C7ovem se...D, ili CSasvim jasno mogu da se setim svog imena, ono glasi...D *li, i takvi pokuaji unapred su osu?eni na ne-uspeh. ;rlo ra6inirani ispitani&i izgovaraju prvo imena svojih roditelja ili brae, na primerH C,oja majka se zove $ildegard ,iler, moj brat se zove *l6red ,iler, a ja se zovem... Y *li podsvest nije mogue nadmudriti. ako se radi o istoj re&i, ovek ne mo.e da je izgovori Nako se pri tom radi o njegovom blokiranom imenuO. : svakom sluaju morate imati na umu da pa&ijenta pa.ljivo probudite iz hipnoze, ak i ako je on posle nekog vremena sam uspeo da izgovori sopstveno ime. 8ak i ako sugestija prividno nije delovala, morate probuditi pa&ijenta iz hipnoze, jer i prividno nedelotvorna sugestija, ukoliko nije ponitena, kasnije mo.e da se realizuje. %ostoje jo bezbrojni drugi testovi. spitaniku mo.ete da sugeriete da ne mo.e da ustane, ili da e mu se prst zalepiti za nos im ga njime dodirne. :ostalom, dobrom hipnotizeru takvi testovi ionako nee biti potrebni, jer ispitanika tako sigurno vodi da i bez testa jasno osea dubinu postignute hipnoze. ;eza ispitanika i hipnotizera toliko je vrsta da hipnotizer osea svaku promenu, i na nju reaguje kako je potrebno.

1F)

11. A0/+)*&%+,a

V#3*1a%(/$#%* -#/+d (a-+&+-+:* %ogreno duevno ponaanje mo.e da izazove brojne zdravstvene smetnje. 1esavladani i potisnuti problemi ostaju u podsvesti, vode do smetnji i na kraju do bolesti. 1ije preterano rei da problemi ine oveka bolesnim. Srani napadi, nervoza .elu&a, prenapregnutost miia, bolovi u glavi i le?ima, nesani&a uprkos velikog umora i ose-aj is&rpljenosti, tekoe su o kojima lekar svakog dana slua od brojnih pa&ijenata. %osle pregleda i laboratorijskih ispitivanja on esto mora da ka.e pa&ijentuH C'rganski ste sasvim zdravi. ;ae tekoe mogu da se svedu na 6unk&ionalne smetnje.D :zro&i su poznatiH pogrean nain .ivota, optereenost na poslu, nemir i nervoza. =ome doprinosi i premalo kretanja, kao i nesvladani, potisnuti problemi. +akve e se bolesti razviti zbog potisnutih problema, zavisi od o-vekovog telesne konstitu&ije. /olesti, uostalom, uvek poga?aju najslabiji organ. 'vde se, me?utim, pojavljuju i drugi problemi. Sta uraditi ako lekar utvrdi da su uzro&i bolesti problemi na poslu i u prilago?ava-nju4 1e nalazi li se lekar u tekom polo.aju4 8esto e da ka.eH ,A%re-pisau vam neto to e vam pomoi.D =o ka.e iako tano zna da lek u najboljem sluaju mo.e da utie samo na simptom, a ne i na uzrok bolesti. =ada je esto jedini pravi izlaz da se sebi pomogne autohipnozom. 1ajpoznatija vrsta takve pomoi je Cautogeni treningD, ili metod ,,usredsre?enog samooputanjaD. Stvorili su ga ". $. 3ul& i 0. ,. 0e +ron, koji su ga svojom knjigom ,utohi!noza i n%ena !rhnena u svakodnevnom (ivotu uinili poznatim u itavom svetu. 7namo da svaka naa misao, ako su u njoj naglaena oseanja, pokazuje sna.nu tenden&iju da se ostvari. 1aravno, bilo bi pogreno verovati da se sve ono to sebi u mislima predstavimo mo.e neposredno i da se ostvari. Da bi misao dobila snagu da se ostvari, mora1F1

ju da postoje odre?ene pretpostavke. Aedna od najva.nijih je intenzivna .elja, dovoljna motivaci%a za odre?eni &ilj. : tom sluaju nae misli mogu da razviju ogromnu snagu. 7animljiv primer za to nalazimo u knjizi *. A. !6remova Na o)trici no(a, iz koje ovde donosim doslovan odlomak. C0edeni vetar poput no.a probi Dajarama... 'djednom je zastao, ukoivi se od u?enja - na stenovitom kopnenom jeziku pokrivenom sve.im snegom stajala su etiri potpuno naga mukar&a. %ohvali su ih mlazevi vode, zasipao sneg, a oni su i dalje nepomino stajali. Da se sa njih nije podizala para njihovog daha koju je odnosio vetar, moglo bi se pomisliti da su kipovi od .ukastog kamena. *li neP !to, jedan se od njih sagnuo, umoio komad tkanine u vodu i njime pokrio leda izlo.ena ledenom vetru... Dajaram se seti daje video 6otogra6ije lama kako goli stoje u snegu svete planine +ajla. %rema tibetanskoj misti&i, takvi ljudi mogu da iz svog semena oslobode energiju nazvanu CtumoD koja se nebrojenim kanalima iri njihovim telom i zagreva ga. %a.ljivo odabrani poetni&i pripremaju se polako, korak po korak, izvodei ve.be disanja na hladnoi, odeveni prvo u tanku pamunu odeu, a kasnije potpuno neodeveni. Da bi dobili astan naslov CrespaD, moraju da polo.e posebne ispite. : ledenoj vetrovi-toj noi s meseinom kandidati sedaju pored reke ili jezera na zemlju i umotavaju telo mokrim aravima, koje moraju da sue toplinom svog tela. 1ekada su morali da osue najmanje tri takva arava. #e-spe mogu da stoje na hladnoi od dvanaest do dvadeset i etiri sata, i da odbijaju toplinu odee i vatre. 1eke potpune askete provode zimu u peinama snegom pokrivenih planina, a telo pokrivaju samo pamunom tkaninom. #espa sam sebi sugerie da osea kako ga greje vatra, ili da se nalazi u vreloj dolini ije je stene u.arilo sun&e.D +olika mo.e da bude snaga autohipnoze, jasno pokazuje i ovaj primer. 1ajednom od Sven $edinovih putovanja =ibetom, jedan od njegovih saradnika posva?ao se sa nekim tibetanskim pustinjakom. 'vaj mu je na to predskazao da e tano za godinu dana umreti. Dr $., koji se na putovanju nekoliko puta uverio u neobine sposobnosti tibetanskih pustinjaka, vrsto je verovao u to proroanstvo. 1eto pre predskazanog dana vratio se u /erlin, i tu se oseao tako loe daje morao da zatra.i lekarsku pomo. 1a kraju su ga prevezli u bolni&u. ,e?utim, lekari su se nali pred zagonekom. ,ogli su 1F(

samo da ustanove da se pa&ijent polako bli.i kraju. +ada je glavni lekar saznao da se radi o predskazanju, bilo mu je jasno da se tu radi o posebno izra.enom sluaju autohipnoze koja e sigurno dovesti do smrti, ako ne... Dva dana pre Csmrtnog danaD dr $. je liio na le. De.urni lekar gaje uspavao hipnotikim snom i ostavio ga u tom stanju etiri dana. +ada su ga posle toga probudili i rekli mu da je zloslutni dan proao, i da ga je on pre.iveo, sugestija je prestala da deluje i dr $. je uskoro opet bio potpuno zdrav. Snaga sugestije u autohipnozi koja je u navedenom sluaju delovala tako sudbinski, na raspolaganju vam je i za pozitivne &iljeve. ,o.ete daje iskoristite da ostvarite svoje .elje. 'vde bih hteo da vas upoznam sa dve potpuno pouzdane mogunosti. ,nogi ljudi hteli bi da iskoriste mo autohipnoze, ali ne mogu da smognu toliko uprnosti da ve.baju sve dok ne do?u do opipljivih rezultata. =u poma.e heterohipnoza, u kojoj hipnotizer obre odnos, tj. u neku ruku hipnotisanom daje komandu nad samim sobom. $ipnotisani u hipnozi dobija samo nalog da kod dogovorenog CokidaaD utone u duboko hipnotiko stanje i da sve to tada u mislima sebi zapovedi izvri tano kao da mu je to naredio hipnotizer. =ime se vreme ve.banja skrauje na jednu jedinu heterohipnozu. %osle nje odmah mo.e da se pone s autohipnozom. 'vaj zasad jo malo poznat, ali vrlo e6ikasan metod, zaslu.uje da bude opirno opisan. : vezi s tim hteo bih jo jednom da naglasim da ni za heterohipnozu ni za autohipnozu nisu potrebne neke naroite sposobnosti. sto je tako pogreno miljenje da bolji rezultati mogu da se postignu ako hipnoza du.e traje. 8ak i u lakoj hipnozi mogu da se postignu izvrsni rezultati. =ehnikom imagina&ije laku hipnozu mo.ete postepeno da produbljujete. %ri tom sami sebe jednostavno CviditeD kako sve dublje i dublje tonete u hipnozu. stovremeno predstavljate sebi kako proveravate dubinu sopstvene hipnoze. 1a primer, pokuavate da otvorite oi, ali vam to ne uspeva, ili uzalud te.ite da podignete ruke, koje ostaju potpuno nepokretne. +ako vaza podsvest ne razlikuje matu od stvarnosti, ona e preuzeti one naine ponaanja koje je CvidelaD i prema njima e da reaguje. %re nego ta ponemo s primerima autohipnoze, opisau jedan jednostavan nain za njenu proveru. =akozvani Ctest anestezijeD uoljivo nam pokazuje stepen delotvornosti sugestija koje smo sami sebi 1F9

dali. Sugeriite sebi u autohipnozi da, na primer, u levoj ru&i vie ne oseate bol i tu sugestiju ponovite nekoliko puta. 7atim sna.no uti -nite levu ruku i CproveriteD da li oseate bol, odnosno u kom stepenu ga oseate.

Od$*'a$a%j# +d &04#%ja a0/+)*&%+,+Svaki drugi pua rado bi se odrekao &igareta. Svaki pua je to i pokuao bar nekoliko puta, ali bez uspeha. 1eki su puai ak po nekoliko mese&i izdr.ali bez &igarete, da bi ipak jednog dana podlegli iskuenju. =ako je bilo i s g. ;agnerom. : .ivotu je napredovao. 1jegove ideje na podruju osiguranja Nbio je direktor velikog osiguravajueg zavodaO dale su smerni&e rada u toj stru&i. : sveanom govoru, odr.anom u ast (B-godinji&e njegovog rada u preduzeu, govornik je posebno istakao njegovu gvozdenu volju i uzornu samodis&iplinu. pored toga mu nije uspevalo da se odrekne puenja, iako mu je zdravlje ve bilo narueno. 1ekoliko pokuaja zavrilo se neuspehom. 1ije mogao da izdr.i bez &igareta du.e od etiri dana. Da stvar bude jo te.a, prilikom poslednjeg pokuaja da se odrekne puenja, obavestio je o tome prijatelje. +ada ipak nije uspeo, smatrao je da mu je i ast povre?ena. 1aravno da su ga prijatelji zadirkivali, pa je bio gotovo oajan. #ekao sam mu da je prole godine vie od hiljadu puaa izalo iz moje ordina&ije kao nepuai, pa e se verovatno i njegov problem lako resiti akupunkturom. =aj put ga nije zanimao. =ra.io je nain koji bi mu omoguio da sam savlada svoju strast, i da istovremeno ponovo uvrsti uzdrmano samopouzdanje. =u je samo autohipnoza mogla da mu pomogne. 7amolio sam ga da sam diktira na magneto6onsku traku tekst koji sam mu daoH C0e.im potpuno oputen. 'i su mi zatvorene, ruke i noge potpuno oputene. ,iran sam i oputen. 1ita ne mo.e da mi smeta. %otpuno sam miran i oputen. 'i su mi zatvorene, ruke i noge potpuno oputene. %otpuno sam oputen i miran, i jednostavno putam da pro1F@

la.i vreme. DiSem mirno i ravnomerno. 'seam se vrlo dobro. =elo mi tone u prijatan mirQ@ 'vde je potrebno da se zastane oko jedan minut. CSada se kon&entriem na noge. ,irno se kon&entriem na noge i oseam, sad sasvim jasno oseam kako mi noge ote.avaju. 1oge mi postaju sve te.e i te.e. Sada su mi noge vrlo teke, teke su kao olovo, zaista su teke kao olovo. Sada mi i ruke ote.avaju i sna.no me vuku nani.e. 'buzima ih sve vei umor, zbog toga postaju sve te.e. ruke su mi sada vrlo teke, teke kao olovo. oni kap&i su mi teki i postaju sve te.i i te.i. 'i su mi vrsto sklopljene. ;ie ne mogu da ih otvorim, ali to i neu. Doputam da tonem sve dublje u prijatan oseaj umora i te.ine. %ostajem sve umorniji, sve umornijiQR 'vde ponovo treba priekati jedan minut. C1ita ne mo.e da mi smeta. Sada sluam samo jo svoj glas i oseam, sasvim jasno oseam, kako postepeno tonem sve dublje i dublje u duboki, prijatan mir. 'seam se vrlo dobro i oputeno i doputam da tonem sve dublje, sve dublje. : tom prijatnom stanju mirovanja irom se otvaraju vrata u moju podsvest. Sve to govorim, lako prodire duboko u moju podsvest, tu se neizbrisivo usa?uje i po tome u i postupiti. %otpuno sam miran. %rema puenju oseam sna.nu odbojnost i ta odbojnost je sve vea. 1e oseam vie nikakvu potrebu za &igaretom, puenje me vie ne zanima. 1eprijatna mi je i sama pomisao na puenje. 8im pomislim na puenje, odmah osetim veliku odvratnost. Svaki put kad osetim dim &igarete, moja odvratnost prema puenju se pojaava. 'd ovog trenutka neu vie da puim. 'd te namere nita me nee odvratiti. #adujem se i srean sam to mogu neto da uinim za svoje zdravlje. =o mi iz dana u dan sve bolje polazi za rukom. 1eu vie da puim. %uenje mi je iz dana u dan sve odvratnije. ;ie mi nimalo ne prI a. 1eprijatna mi je i sama pomisao na puenje koje u meni odmah izaziva izrazito ga?enje. 1FB

Svaki put kad osetim duvanski dim, raste i moja odvratnost prema puenju. Aako sam radostan i srean to vie ne puim. 1ita me nee odvratiti od te odluke. 1ikad vie neu da puim. 1ikad vie neu da puimPD 'vde opet treba priekati jedan minut. C%onovo u sebi oseam prijatan mir. : tom udesnom miru svaka moja re neizbrisivo mi se urezuje u podsvest. Sluau te re&i i nikad vie neu da puim. %ri tom u dobro da se oseam. z dana u dan u svakom pogledu sve mi je bolje i bolje. +ad izbrojim to tri, ruke i noge e mi opet biti potpuno oputene, lake i pokretljive. 'tvoriu oi i dobro u se oseati i biu sasvim sve.. Aedan - dva - tri. 'tvaram oiP #uke i noge su mi opet sasvim lake i pokretljive. %un sam snage i energije i oseam se vrlo dobro. zuzetno sam sve. i dobro se oseam.D ". ;agner mi je obeao da e kaseto6onsku traku sluati bar jednom dnevno. z ordina&ije je iziao pun nade. Dugo nita nisam uo o njemu. 1ekoliko mese&i kasnije u ordina&iju mi je dostavljen sanduk ampanj&a uz koji je bila prilo.ena karti&a. 1a njoj je pisalo samoH C$valaPD 1a isti nain i vi mo.ete ostaviti puenje. $ipnotisati sebe sasvim je jednostavno. Dovoljno je da ovek na nekom mirnom i udobnom mestu oputeno legne Nili sedneO i ukljui magneto6on s trakom na koju je pre toga izdiktirao otprilike sledeeH C%otpuno sam miran, le.eran i oputen. #uke i noge su mi sasvim oputene. Diem mirno i ravnomerno, a oseam se vrlo dobro. 'seam kako mi se telom iri prijatan mir. #uke i noge postaju mi sve te.e - sve te.e. %utam da me sasvim zahvati umor i da me te.ina povue na dno. =onem sve dublje i pri tom sam sve umorniji. Sve sam umorniji - sve umorniji.D =o ponavljajte sve dok vas potpuno ne ispuni prijatan oseaj mira i dok ne ponete da odbijate svako skretanje misli. 1a taj nain ne samo da mo.ete potpuno da se odviknete od puenja, ve i da resite i brojne druge probleme.

1F5

V*/'+(/ a0/+)*&%+,+,nogi ljudi su sami sebi uspeli da pomognu autohipnozom. ,etod je posebno e6ikasan ako .elite da smrate. +ada je dola kod mene u ordina&iju, gda /erger je imala problema sa telesnom te.inom. 1ekoliko dijeta donijelo joj je samo prolazne uspehe. =ra.ila je nove naine obuzdavanja apetita. Sve je zapoelo sasvim bezazleno. +ada se pre osam godina udala, bila je ne.no gra?ena i temperamentna. Dve godine kasnije rodila je kerku Sabinu. 1ekoliko mese&i posle poro?aja opet se vratila na staru te.inu. : poetku, Sabina ju je zaokupljala po itav dan, ali ubrzo joj je bavljenje detetom prelo u rutinu. %oela je da se dosa?uje, pa je iz iste dosade poela da jede. #anije su okoladne bombone i slatkii esto mese&ima stajali unaokolo, a da se niko na njih nije osvrtao, ali ona je sada postala stalni kupa& u poslastiarni&i. %osle nekoliko mese&i je i njen mu. primetio da se promenila, pa je sve ee pom-injao njenu sve veu te.inu. 'na se zbog toga ak i ljutila, jer je znala daje mu. u pravu, ali potreba za slatkiima bila je jaa. /rak /erge-rovih zapao je u krizu, zbog njene pohlepe za jelom, ali i iz drugih razloga, i sve ee je dolazilo do prepirki. Suprug ju je veoma voleo, ali nije imao razumevanja za njene probleme. 1jena te.ina poveala se za dvadest i jedan kilogram kada su prvi put pomenuli razvod braka. %oto te noi nije mogla da zaspi, vrsto je odluila da vie ne jede slatkie. *li prola su samo dva dana i ponovo je podlegla iskuenju. "odinu dana kasnije /ergerovi su se razveli. 1ekoliko mese&i posle toga dola je u moju ordina&iju. 1a njenu .elju, pokazao sam joj kako ovek mo.e sam sebe da hipnotie. +ada je ovladala tehnikom, zamolio sam je da potrebne naloge sama diktira na magneto6onsku traku i da tu traku svakog dana bar jednom potpuno oputena saslua. C'seam sna.nu odvratnost prema slatkiima. =a odvratnost jaa iz dana u dan. 'd ovog trenutka vie neu da jedem slatkie. +ad god ih ugledam, moja odvratnost prema njima raste. Svake nedelje gubim na te.ini po jedan kilogram. %ri tom se vrlo dobro oseam. Svake nedelje gubim po jedan kilogram. 1emam vie veliki apetit, pa za glavne obroke jedem malo i odmah sam sita. zme?u glavnih obroka i posle veere ne jedem nita. Svake nedelje gubim po jedan kilo 1FF

gram. 'tkako sluam ovu magneto6onsku traku, svake nedelje gubim po jedan kilogram na te.ini. 'seam kako sam svakim danom sve zdravija, a i probava mi savreno radi. %rema jelu sam potpuno ravnoduna. 'seam se veoma dobro. 7a glavne obroke pojedem neto malo i odmah sam potpuno sita. Slatkie vie ne jedem. z dana u dan su mi sve odvratniji. Svake nedelje gubim po kilogram i pri tom se dobro oseam. 'tkako sluam ovu traku, gubim svake nedelje po jedan kilogram te.ine. 8im ujem traku, odmah se potpuno smirim i opustim, sasvim sam mirna i oputena. Svaka re mi se duboko urezuje u podsvest. Svake nedelje gubim po jedan kilogram te.ine. %ri tom se dobro oseZm. z dana u dan mi je u svakom pogledu sve bolje i bolje.D "odinu dana kasnije sreo sam gospodu /erger na nekom prjemu. =oliko je bila vitka da sam je jedva prepoznao. %onovo se udala i uporno je zahtevala da me upozna sa svojim suprugom. =ako sam saznao i zavretak prie. 1jen razvedeni mu. redovno je poseivao kerku, pa je mogao da prati kako mu se biva .ena menja. "odinu dana kasnije ponovo su se venali.

A0/+)*&%+,a 3#9* %#(a%*90

C/og blagoslovio onoga ko je izumeo sanD, napisao je Servantes u .on Dihotu, ali mnogo je ljudi kod kojih taj blagosloveni izum vie ne 6unk&ionie. %o nekim statistikama, svaki sedmi ovek pati od nesani&e. %otronja sredstava za spavanje nezadr.ivo raste, iz godine u godinu. *ko i vi spadate me?u ,jadnikeD koji imaju problema sa spavanjem, upitajte se emu to mo.ete da pripiete. *ko je razlog organske prirode, obratite se dobrom lekaru. *ko organski uzrok ne postoji, posegnite za jednostavnim i sigurnim sredstvom bez neprijatnih uzgrednih pojava, za autohipnozom. "lasom koji uspavljuje izdiktirajte na magneto6onsku trakuH C0e.im sasvim mirno i oputeno. 'i su mi sklopljene, ruke i noge potpuno oputene. Sasvim sam oputen. 1ita ne mo.e da mi smeta. %otpuno sam miran i oputen i jednostavno putam da prolazi vreme. Diem mirno i ravnomerno. %otpuno sam miran i oputen. 'seam se vrlo dobro. 'seam kako mi se telom iri prijatan mir.D 17?

'v?e saekajte otprilike jedan minut CSada se kon&entriSem na svoje noge. ,irno se kon&entriem na noge i sasvim jasno oseam kako mi one postaju sve te.e. 1oge mi postaju sve te.e olovno teke - zaista olovno teke. Sada mi i ruke postaju teke i sna.no me vuku nani.e. #uke mi postaju sve te.e i te.e. #uke su mi sad teke, teke kao olovo, zaista teke kao olovo. Sad mi i oni kap&i postaju teki, sve te.i i te.i. 'i su mi vrsto zatvorene. 1e mogu vie da ih otvorim, ali to i ne .elim da uinim. %utam da sve dublje tonem. 'buzima me prijatan oseaj umora i te.ine. %ostajem sve umorniji i umorniji.D 'vde opet saekamo jedan minut. CSada u polako da brojim do deset. Sa svakim brojem tonem sve dublje u prijatan oseaj mira i sigurnosti. Aedan - dva - triH tonem sve dublje i dublje. 8etiri - pet - est - sedam - osam - devet - deset. Sada mirujem vrlo duboko i vrsto. 1ita ne mo.e da mi smeta. Sluam jo samo svoj glas i jasno oseam kako postepeno tonem sve dublje, u dubok, veoma dubok i prijatan mir. 'seam se vrlo dobro i putam da tonem sve dublje i dublje. : tom udesnom miru irom se otvaraju vrata koja vode u moju podsvest, vrata moje podsvesti irom se otvaraju. Sve to govorim prodire lako i duboko u moju podsvest, i tu se neizbrisivo usa?uje. Sve u to potpuno tano izvriti. : meni je dubok i vrst mir. =elom mi se iri prijatan oseaj mira i harmonije. : dubini due sam radostan i srean. Svako vee kada polazim na spavanje odmah ponovo osetim taj prijatan mir. #edovno odmah zaspim. Spavam zdravim i prirodnim snom koji me odmara. :jutru se budim sasvim sve. i odmoran. ujutru me opet pro.ima prijatan mir, pa sam vedar i oputen, a u dubini sr&a radostan i srean. z dana u dan mi je sve bolje i bolje. Svako vee kada po?em na spavanje izgube se sve misli koje me smetaju i odmah zaspim. 8itavu no spavam duboko i vrsto, a ujutru se budim potpuno sve. i oporavljen. 8im se probudim, oseam onaj prijatan mir, pa sam sasvim vedar i oputen, a duboko u sr&u srean i radostan. 8itav dan sam vedar i raspolo.en. z dana u dan mi je u svakom pogledu sve bolje i bolje. Sada spavam duboko i vrstoM tek
17<

ujutru se budim sve. i oporavljen. Spavam duboko i vrsto - spavam duboko i vrsto E sasvim duboko i vrsto.D =u magneto6onsku traku sluajte nekoliko nedelja, svake noi pre nego to po?ete na spavanje. z dana u dan spavaete sve bolje, a posle nekog vremena moi ete da spavate i bez sluanja trake. ;a problem nesani&e bie reen. *ko se potrudite da pa.ljivo 6ormuliete .elje upuene vaoj pod-svesti, a tu 6ormula&iju zatim mimo i polako izdiktirate na magneto6onsku traku i redovno je pa.ljivo sluate, na isti nain mo.ete resiti i mnoge druge probleme.

A0/+)*&%+,a &+5+3j4a$a 0(&#) 0 6'+3*

,an6red je u koli godinama bio ponajbolji uenik. 1jegovi roditelji vodili su samoposlugu, pa su od jutra do veeri bili prezaposleni, i malo su mogli da mu se posvete. =o, uostalom, nije bilo ni potrebno, jer je ,an6red pisao zadatke im bi se vratio iz koleM niko nije morao da ga podsea na to. 7ato su se roditelji jako iznenadili kad dobili obavetenje da e njihov sin morati da ponavlja razred. * razlog4 +ad je doznao da se nee ispuniti njegova .elja da postane umar, jer e jednog dana morati da preuzme prodavni&u svojih roditelja, ,an6reda je kola prestala da interesuje. 1aravno da su to njegovi nastavni&i ubrzo primetili, pa je poeo da reda slabe o&ene. +ada su njegovi roditelji doli kod mene, ,an6red je ve izgubio godinu. 'beao sam da u uiniti sve to mogu da bih podstakao ,an6reda na uenje i predlo.io sam terapiju hipnozom. #oditelji su pristali, a ,an6red je bio oduevljen to mu se pru.a prilika da dozna neto o hipnozi koja je za njega bila vrlo tajanstvena. 7amolio sam ga da se udobno ispru.i na kauu i da slua ono ta mu govorim. :pozorio sam ga da pri tom ne treba posebno da se kon&entrie na moje re&i, a pogotovu se ne mora truditi da Csara?ujeDM neka sve prepusti svojoj podsvesti. 7atim sam ukljuio magneto6on i zapoeo hipnozuH C%otrudi se da se smesti to udobnije. 7atvori oi i potpuno se opusti. 1eka ti ruke i noge budu potpuno labave - dii mirno i rav18)

nomerno. Sad ne sme vie nita da .eli, mora da bude sasvim pasivan. Aednostavno sluaj ta ti govorim i putaj da moj glas deluje na tebe. Sada die mirno i ravnomerno - sasvim mirno i ravnomerao -potpuno si oputen. 'i su ti vrsto zatvorene. %ostaje sve umorniji i sasvim se preputa tom oseaju umora. 1ita vie ne mo.e da ti smeta. Slua samo jo moje re&i - slua ono ta ti govorim. %otpuno si pasivan i oputen, die sasvim mirno i bez napetosti. 'sea kako ti ruke polako postaju te.e - ruke ti postaju sve te.e.D 'vde sam saekao oko jedan minut. C'sea prijatan mir i puta da sve dublje tone u taj prijatan oseaj umora i te.ine. Sada samo oslukuje moj glas. 'sea kako ti i noge postaju te.e. 1oge ti postaju sve te.e. Die mirno i ravnomerno i dobro se osea. 'sea se vrlo dobro. %uta da sve dublje tone u prijatan mir. 'buzima te prijatan umor i te.ina. %ostaje sve umorniji. Sve umorniji - sve umorniji.D 'vde sam opet saekao jedan minut. $ C: tom prijatnom miru potpuno se otvaraju vrata u tvoju podsvest - vrata u tvoju podsvest irom se otvaraju. Sve to sam ti rekao duboko se i vrsto usa?uje u tvoju podsvest, pa e uvek tako i da postupi. :budue e u koli svu pa.nju usmeriti na ono to ti nastavnik govori. 1ee dozvoliti da te bilo ta odvrati od toga, a svaki put kad bude neto znao, sam e da se javi. :enje e da te raduje, pa e intenzivno da saraduje u nastavi. 3kolske zadatke e kod kue raditi pa.ljivo i s punom kon&entra&ijom. 1ee dozvoliti da te neto od toga odvrati. 1ee se baviti niim drugim pre nego to pa.ljivo ne uradi domae zadatke i temeljno se pripremi za sve predmete. #a dovae se kad iz kole pone da donosi sve bolje o&ene i kad uoi da sve br.e napreduje. =ako e i ostati. z dana u dan sve vie e se radovati tome to si se usmerio na jedan &ilj, da bi to bolje uspeo u koli. 1ee dozvoliti da te ita odvrati od odluke da u koli to bolje prode. 1apredovae iz dana u dan.D %osle jednominutne pauze prekinuo sam hipnozu ovim re&imaH C'sea prijatan mir. : tom udesnom miru svaka moja re se duboko i neizbrisivo urezala u tvoju podsvest, pa e uvek da je 181

poslua. +ad izbrojim do tri, ruke i noge e ti odmah biti potpuno oputene, lake i pokretljive. 'tvara oi, potpuno si sve. i dobro se osea. Aedan - dva - tri.D ,an6red je otvorio oi. %redao sam mu magneto6onsku traku i zamolio ga daje svakog dana bar jednom saslua, a po mogustvu i dva do tri puta dnevno. zgledalo mi je da ga hipnoza zabavlja, pa mi je obeao da e redovno sluati traku. 1ekoliko nedelja kasnije napisao mi je da je uspeo da pre?e u sledei razred. vi biste mogli da izdiktirate slian tekst na magneto6onsku traku i time pomognete svojoj de&i. *ko budete upotrebili ove isprobane 6ormula&ije i govorite potpuno mirno, uspeete.

A0/+)*&%+,a +(3+5a@a od (/ra)a * d#&r#(*j#

;a.no podruje primene autohipnoze je uklanjanje depresije, kao u sledeem primeruH Dr 3loser je upravo saznao da je imenovan za direktora predstavnitva svog preduzea, na jugu zemlje. Aedva je ekao da .eni saopti dobru vest. =o je znailo ne samo napredak u karijeri, ve i ispunjenje .elje iz djetinjstvaH da ima kuu daleko od velegradske buke, u lepom kraju gde ga nee buditi buka automobila ve &vrkut pti&a. 1jegova .ena nije, dodue, poznavala .ivot na selu, jer je odrasla u gradu, ali bila je zaintrigirana njegovim oduevljenjem. 'ba dete-ta, dva divna deaka, takode su se oduevili. %ronaao je divnu kuu, trideset kilometara udaljenu od grada u kome se nalazilo predstavnitvo preduzea. Svakog jutra i veeri morao je da vozi etrdesetak minuta, ali on je to rado inio da bi mogao da u.iva u miru i lepoti svoje seoske idile. De&a su se brzo u.ivela i ubrzo su nala nove prijatelje. Samo se .ena teko prilagodavala novoj okolini. 1ije bila navikla na tiinu i usamljenost. 1edostajao joj je krug poznanika i prijatelja. Suprug ju je teio s vrlo mnogo ljubavi, ali je po itav dan bio odsutan i vraao se tek kasno uvee. /ila je preputena sama sebi. 1ije uspela da se sprijatelji sa selja&ima iz okoline. Aedina razonoda bio joj je svakodnevni odlazak u najbli.e 18(

mesto da nabavi namirni&e, jer tu gde su stanovali nije ni bilo prodavni&e. Suprug joj je kupio mali automobil kakav je ve dugo .elela, a koji joj je u novim okolnostima bio neophodan. Da bi joj .ivot na selu bio zanimljiviji, poklonio joj je za ro?endan jahaeg konja. pak, sve je to teko moglo da smanji njenu sve veu usamljenost. Satima je sedela kraj prozora, plakala, i postepeno postajala sve nesposobnija da vodi domainstvo. Aednoga dana nazvao me dr 3loser i zamolio me da pokuam da izleim njegovu suprugu. %oznavao me jo iz vremena pre nego to se preselioM pomou akupunkture sam ga oslobodio zavisnosti od duvana. %oto zbog velike udaljenosti nisam mogao redovno da je leim hipnozom, pokazao sam g?i 3loser kako sama mo.e da se hipnotie. 7a njen sluaj sastavio sam zajedno s njom ovakvu sugestijuH C%otpuno sam mirna. Savreno sam mirna i oputena. =elom mi se iri prijatan oseaj mira i sklada, pa sam u dubini sr&a radosna i srena. 7adovoljna sam svojim sadanjim .ivotom, pa mi je svakim danom u svakom pogledu sve bolje i bolje. Svako vee kad po?em na spavanje, odmah me pro.me prijatan oseaj mira i sklada. 7atim ubrzo zaspim. Spavam vrlo dobro i vrsto, i ujutru se budim potpuno sveza i odmorna. %ri tom me odmah obuzima prijatan oseaj mira i sklada, pa sam vedra i raspolo.ena, a u dubini due radosna i srena. z dana u dan oseam se sve bolje i postajem sve vedrija i radosnija. 2ivot mi je lak i prijatan, pa mi iz dana u dan u svakom pogledu biva sve bolje i bolje. ,oja sigurnost i samosvest rastu iz dana u dan. %ostajem sve vedrija i radosnija i odlino se oseam.D %oto je gda 3loser slabo verovala u sopstvene sposobnosti, pustio sam je da odmah u ordina&iji izdiktira tekst na magneto6onsku trnku. : prvi mah se zaudila to u sugestiji nisu uopte bile spomenute njene depresije, pa sam morao da joj objasnim da u autohipnozi mogu da se daju samo pozitivne sugestije. 1a primer, ovek ne sme da ka.eH C1e padam vie u depresijeD, jer se na taj nain depresija utvr?uje u podsvesti. =reba, naprotiv, reiH C"lava mije sasvim neoptereena i bistra, dobro se oseam, vedra sam i oputena.D 189

"?a 3loser otputovala je puna nade. ,e?utim, javila se ve posle etiri dana i kazala mi da sugestija nije uopte delovala i daje oajna. #azjasnio sam joj da svojoj podsvesti mora dati vremena. 7amolio sam je da magneto6onsku traku slua najmanje trideset dana i da njeno dejstvo ne pokuava da kontrolie svakog sata. 1ekoliko mese&i nisam o njoj nita uo. 7ato sam je jednog dana nazvao daje upitam kako se osea. Aavio se dr 3loser i rekao mi daje njegova supruga u gradu, u koli plesa. Depresijama nije vie bilo ni traga.

A0/+)*&%+,+- &r+/*$ a3'+)+3*,-a

;ekovima su ljudi alkoholizam smatrali moralnom slabou. Danas znamo daje to bolest, iji razvoj, dodue, mo.e da se prekine, ali nikada ne mo.e potpuno da se izlei. 8ak i kad alkoholiar godinama ne popije ni kap alkohola, on ipak ostaje alkoholiar. Aer im jednom popusti i pusti da ga navedu da popije ma i jedan gutljaj, bolest se ponovo vraa. ,alo je naina da se pomogne alkoholiaru. ,e?u njima ipak najbolje poma.e autohipnoza. *li pretpostavka za uspeh autohipnoze je da alkoholiar sam shvati svoj polo.aj i oseti sna.nu .elju da ga izmeni. +ada je g. /ernhauzen doao u moju ordina&iju, on je to zaista hteo. ,ada mu je bilo tek dvadeset i pet godina, ve je temeljno unitio svoj .ivot. Dve godine uzalud se trudio da nade posao. /io je kolovani moler i dobar zanatlija. *li u toku poslednjih godina ni jedno zaposlenje nije mogao da zadr.i du.e od dve nedelje, jer je ve posle nekoliko dana na posao dolazio pijan, i esto uopte nije bio sposoban za rad. %role godine oduzeli su mu ak i vozaku dozvolu, jer gaje poli&ija uhvatila za volanom sa (,@ promila alkohola u krvi. %re nedelju dana napustila gaje .ena i odvela njihovo dvoje de&e. : tim okolnostima nije ni bilo udno to je poeo da razmilja kako da sebi oduzme .ivot. 1jegova stara majka ipak je uspela da ga nagovori da jo jednom pokua da se le&i kod mene. : prvi mah to nije prihvatio, jer je ve proao dve kure odvikavanja. %osle prve kure izdr.ao je bez pia pet mese&i, dok je posle druge podlegao alkoholu 184

ve nakon etrnaest dana, pa je zakljuio da kure odvikavanja ne mogu da mu pomognu. Detaljno sam mu objasnio mogunosti autohipnoze. Da bih osigurao bar malo anse za uspeh, trudio sam se da ga navedem na sa-radnju. 1ije mnogo znao o hipnozi, a nije ni verovao u njen uspeh. #azjasnio sam mu da hipnoza neosporno deluje, ak i kada hipnoti-sani u nju ne veruje. pak, ne srne sam sebe da koi sumnjom, ve mora dozvoliti da je to mogue, mora da sara?uje. =o je sve to sam od njega tra.io. /ernhauzen je bio te.ak pa&ijent, neprekidno je iznosio nove prigovore i razloge zato je hipnoza u njegovom sluaju potpuno bezizgledna. 1a kraju je ipak, po mojim uputstvima, u magneto6onsku traku izgovorio ove re&iH C%otpuno sam miran. %otpuno sam miran i oputen. Diem mirno i ravnomerno. Sa svakim udisajem sve dublje tonem u prijatan oseaj umora i te.ine. 'seam kako sa svakim udisajem tonem sve dublje -sve dublje i dublje. 1ita ne mo.e da mi smeta. 8itavo telo mi obuzima prijatna te.ina. #uke i noge mi postaju olovno teke. =eke kao olovo. 'seam kao da mi na rukama i nogama vise teki tegovi. #uke i noge vie ne mogu da podignem, ne mogu uopte da ih pokrenem. #uke i noge su mi sada sasvim nepokretne i ne mogu vie da ih podignem. =o i ne .elim da uinim. Aednostavno putam da sa svakim udisajem sve dublje tonem. 'buzima me udesan oseaj te.ine i obuzima me umor. Sve sam umorniji - sve umorniji.D 'vde treba priekati oko jedan minut. C:mor mi je veliki, a telo mi je teko kao olovo. Diem sasvim mirno i ravnomerno i dobro se oseam. 1e mue me vie nikakvi problemi. 'dlino se oseam. 2elim da resim svoje probleme, i resi&u ih. 'd te namere nita ne mo.e da me odvrati. 1emam vie nikakvu potrebu za alkoholom. %ie me ne privlai. Sasvim sam ravnoduan prema alkoholu, nimalo me ne zanima. %rema alkoholu u bilo kom obliku oseam sna.nu odvratnost koja se sve vie pojaava. 1eprijatna mi je i sama pomisao na alkohol. 8im na njega pomislim, odmah osetim sna.nu odbojnost. Svaki put kad ugledam alkohol, ta odbojnost se pojaava. 18B

'd ovog trenutka neu vie da pijem. 1ita me nee odvratiti od te odluke, jer se radujem 3to konano inim neto za svoje zdravlje. Svaki dan se oseam sve bolje i nikad vie neu da pijem alkoholna pia. 1e .elim vie da pijem i neu piti. ,oja odbojnost prema alkoholu u bilo kom obliku postaje iz dana u dan sve jaa. sama pomisao na alkohol izaziva u meni odvratnost. %opijem li ubudue ma i jedan jedini gutljaj alkohola, odmah e toliko da mi pozli da u morati da povraam. =o je duboko i neizbrisivo urezano u moju podsvest, pa u se toga strogo pridr.avati. 8im jo jednom popijem gutljaj alkohola, toliko e mi pozliti da u morati da povraam. 7ato to neu ni da pokuavam. 1e .elim nikad vie da pijem alkohol, pa to neu ni da radim. #adujem se i srean sam to vie ne pijem alkohol. 1ita ne mo.e da me odvrati od moje odluke. 1e .elim vie da pijem alkohol. 1ita ne mo.e da me odvrati od moje odluke. 1e .elim vie da pijem alkohol i to vie nikada neu da radim. 1ikada vie neu da pijemP 1ikada vie neu da pijemP Svaki dan mi je sve bolje, i radujem se i srean sam to sam najzad uspeo. 1ajzad sam slobodanPD 1edelju dana kasnije nazvala me njegova oajna majka da mi saopti da se njen sin opet opio. 7amolio sam je neka ga ohrabri da uprkos toga nastavi s leenjem, i to bar tri mese&a. %rolo je vie od godinu dana, i on se odjednom pojavio pred mojim vratima da mi poka.e novu vozaku dozvolu. S uspehom je ponovo polo.io ispit, a ve godinu dana ne pije.

A0/+)*&%+,a +(3+5a@a +d %ar'+-a%*j#

:.ivanje droge je veoma raireno me?u mladim svetom, pogotovo u gradovima. *li ono nije ogranieno samo na mlade. : starosnoj grupi izme?u trideset i etrdeset godina, u prvom redu kod ljudi koji su uspeni na poslu, tako?e je veliki broj onih koji u drogama tra.e CdrugiD do.ivljaj. =oj grupi pripadao je i g. $ansen. /io je pro6esor na umetnikoj akademiji. Do droge je doao sasvim sluajno. %oelo je raspravom sa studentima, na temu umetnost i droga. Da bi i on uestvovao, pristao je da zajedno sa njima pui hai. 185

:sledile su marihuana i 0SD. 1ekoliko mese&i posle toga gotovo da je sasvim izgubio kontakt sa stvarnou. +ada je doao kod mene bio je slomljen i oajan, jer nije video kako da iza?e iz tog stranog polo.aja. ,orao je da napusti katedru. 1eznatnu ute?evinu ubrzo je potroio, tako daje pored svega iao i u susret nematini. +ada smo porazgovarali o razliitim mogunostima terapije, jasno mi je rekaoH C*ko sam sebi u ovom .ivotu jo jednom .elim otvoreno da pogledam u oi, moram sam da se oslobodim ove nesree. %omozite mi da sam sebi pomognem.D : tim okolnostima postojao je samo jedan put koji vodi uspehu, a to je bila autohipnoza. 7ajedno smo sastavili ovu sugestijuH C7atvaram oi i potpuno se oputam. 1ita vie nije va.no. %otpuno se preputam prijatnom miru i oseam kako napetost poputa. 'seam kako se sve vie i vie udaljavam od svakidanji&e. 'slobodio sam se problema i misli koje su mi smetale. 1ita nije va.no. %otpuno se preputam tom udesnom oseanju. Sve oko mene postaje jasnije, razumljivije i lepe. /oje i muzika ine &elinu, i ja je sluam. %otpuno se preputam do.ivljaju zvuka i boje. 1ita ne mo.e da mi smeta. %otpuno sam ravnoduan prema spoljanjim zvu&ima i na njih se ne osvrem. 'slukujem samo ono to se javlja u meni, i do.ivljavam lepotu kakvu nikad nisam do.iveo pomou droge. 7nam da to mogu ponovo da do.ivim kad god po.elim. 'slobo?en sam svih briga i problema, a pre svega svih neprijatnih uzgrednih delovanja. 1i jedna droga ne mo.e da mi stvori ni pribli.no takav do.ivljaj. ;ie mi ne treba droga koja mi razara zdravlje. %ronaao sam bolji put u kome nema sporednog delovanja. 'seam kako mi se zdravlje iz dana u dan stabilizuje. S poverenjem gledam u budunost koju oblikujem prema svojim .eljama. 1ita vie ne mo.e me navesti da ponovo uzmem drogu - a i emu4 %rema drogi sam ravnoduan, tavie, ona mi je odvratna. 1ikakva sila na svetu ne mo.e me navesti da jo jednom posegnem za drogom i time razorim zdravlje. +ada po.elim da vidim svet u vedrijem i radosnijem svetlu, to mogu lako da postignem meditativnim oputanjem u autohipnozi. =ime istovremeno poma.em svom organizmu da se br.e izlei i regenerie. Svakim danom sve sna.nije oseam to blagotvorno delovanje koje mi daje novu snagu i hrabrost da radosnog sr&a gledam u budunost koju u oblikovati prema svojim .eljama i predstavama. Sada znam da sam odre?ujem 18F

svoju sudbinu. 1a mene vie ne deluje nikakva prinuda i nikakav spoljanji uti&aj, pa .ivot dobija nov smisao. mam zadatak koji .elim da ispunim. 'n me sasvim obuzima, pa se svim silama zala.em da ga ispunim. : dubini due sam srean i radostan, i potpuno slobodan. %otpuno sam slobodan.D 'vde treba priekati oko tri minuta. C1erado se odvajam od udesne medita&ije koju u ubudue da praktikujem svaki dan. :sredsre?ujem se na zadatak. %un sam snage i energije. #adujem se to u moi potpuno da se posvetim svom zadatku. Svakog dana u sve lake da reavam postavljene zadatke, a uinak tih nastojanja neprestano e se poveavati. +ad izbrojim do tri, otvoriu oi i biu sasvim budan i zdrav. =elo e mi biti sna.no i puno energije. Aedan - dva - tri. 'tvaram oiP Sasvim sam budan, pun snage i energije. 'pet potpuno vladam rukama i nogama i lako ih pokreem. 'seam se veoma dobro. 'seam se veoma dobro.D 'beao mi je da e taj nalog kod kue odmah da snimi na magneto6onsku traku koju e sluati vie puta u toku dana. 1ekoliko nede-lja nita o njemu nisam uo. %isao sam mu, ali se pismo vratilo s oznakom C*dresirani otputovao - nepoznato gde.D %rolo je nekoliko mese&i. 1isam vie ni mislio na njega, kad mi je jednog dana stiglo pismo. : nekom drugom gradu poeo je ispoetka, i iznova je oblikovao svoj .ivot, po svojoj volji. 1ajvie me obradovalo to me je obavestio da nikada vie nije posegnuo za drogom. :speo jeP

A0/+)*&%+,+- d+ 5#,5+3%+. &+r+@aja ,noge .ene imaju nezgodnu osobinu da svakome ko je dovoljno uljudan da ih slua, prepriavaju kako su teko rodile, i to sa svim detaljima o tome. ,nogim devojkama i mladim .enama to je esto jedina in6orma&ija o tome kako tee poro?aj. Stvara se slika da je on gotovo neljudski bolan, to ne mora da bude. %rirodan poro?aj bez greva No kojima se esto preteruje u tim priamaO, mo.e da bude potpuno bezbolan. /ol nastaje upravo zbog grenja, drugim re&ima, tek strah od bolova izaziva bolove. *ko .ena naui da poro?aj oKe188

kuje mirno i oputeno, iznenadite se iskusivi da poro?aj ne samo da se odvija brzo, ve jedva i da prouzrokuje neki bol. %ostoje brojne mogunosti da se smanje ili potpuno iskljue poro?ajni bolovi. Aedan od najpouzdanijih metoda je hipnozaI pogotovo autohipnoza. 1jeno dejstvo se zasniva na tome da se grenje smanji ili potpuno izbegne, a da se eventualni Costatak bolaD su.avanjem svesti uini neosetljivim ili skoro neosetljivim. 7a poro?aj uz pomo heterosugestije ili autosugestije, po mo gustvu bi trebalo da se pripremamo ve na poetku trudnoe, da ne bismo, nastojei da uspemo po svaku &enu6 izazvali napetost, a time i gr. /lagovremenom pripremom postii emo potrebnu oputenost. S pripremnim ve.bama moramo da ponemo najkasnije u estom mese&u trudnoe. %onite sa ve.bama disanja, i pri tom mirnim glasom diktirajte ovaj tekst na magneto6onsku trakuH C0e.im sasvim mirno i udobno. %otpuno sam oputena i bez napetosti. Svi miii su mi oputeni. 'seam se dobro. 1ita ne mo.e da ometa moj mir. Sada svu pa.nju usredsredujem na disanje, i oseam kako sve dublje tonem u prijatan mir i sigurnost. ,ir me oba vija kao ogrta koji me titi. 'seam se jako dobro i sigurno. Svaki put kad izdahnem, tonem sve dublje i dublje u prijatan oseaj mira i sigurnosti.@5 'vde zastanite oko jedan minut. C: meni je udesan mir i potpuno se otvaram sugestijama koje slede. 'tvaram se 3irom, a sugestije se duboko utiskuju u moju pod svest. Svaki put kad legnem i pri tom se zagledam u svoju desnu ruku, odmah utonem u prijatno stanje mira i sigurnost i. Dovoljno je da legnem i pogledam svoju ruku. 'dmah mi se oputaju svi miii. 1ervi su mi sasvim smireni i tonem u prijatnu sanjivost. :morna sam i teka. : tom prijatnom stanju ne oseam bol, i oseam se veomo d+5r+. Kada &r* &+r+@aj0 %a(/0&# /r0d+$*> /+%#- JO6 dublje U prijatan mir i oseam se dobro. Aavljaju se i trudovi, ali oni u meni izazivaju prijatnost, Sa svakim trudom prijatna sanjivost jo se vile produbi ju je i ja se dobro oseam. 1ita nije va.no. Sve je negde daleko. 7nam da sam u dobrim rukama. 1ita ml ne nedostaje.1R 'vde opet zastanite na minut.
1?<

C'seam se neizre&ivo dobro i radujem se poro?aju. Aedva ga ekam. Sve je dobro. Sve se neizbrisivo usadilo u moju podsvest 8im pogledam desnu ruku, odmah tonem u prijatnu sanjivost. 'putena sam i uopte ne oseam bolove. Dovoljno je da jednom pogledam svoju desnu ruku pa da bol odmah nestane. Dobro se oseam. 8im podignem desnu ruku, potpuno sam vedra i oputena, pa se dobro oseam.D 7atim opet zastanite oko jedan minut. C'vaj prjjatan mir sve je dublji, sve dublji. Svaka re vrsto se urezala u moju podsvest, pa u uvek da postupim prema njoj. Sada u da brojim do tri. =ada u otvoriti oi i biu puna snage i energije, potpuno sveza i odmorna. Aedan - dva - tri. #uke i noge su mi opet lake i pokretljive, a ja sam sveza i dobro mije. %otpuno sam sveza i dobro mi jePD , Sluate li ovu traku bar jednom dnevno sve do poro?aja, pri poro?aju e biti dovoljno da pogledate desnu ruku. 'dmah ete utonuti u prijatnu sanjivost. =rudovi e samo jo produbiti ovo ugodno stanje. N# 5+j*-+ (# $*4# ,05ara +orienje hipnoze ili sugestije u budnom stanju otvara zubaru mogunost da pa&ijente oslobodi straha i znatno smanji bol. :ostalom, i kao pa&ijent mo.ete da pobedite strah pomou autohipnoze i tako ostanete sasvim oputeni prilikom popravljanja zuba. =ime ete postii znatno smanjenje bola i neprijatnosti. *ko se, dakle, bojite zubara, ne ekajte do posljednjeg asa, ve odmah pripremite Nnajbolje ve danasO traku za autohipnozuH C%otpuno sam miran, potpuno miran. Diem mirno i ravnomerno i dobro se oseam. 1ita ne mo.e da mi smeta. #uke i noge su mi potpuno oputene. Diem mirno i ravnomerno, a sa svakim udisajem sve dublje tonem u prijatan mir i sve sam oputeniji. ,ir u meni sve se vie produbljuje. %ostajem sve umorniji, ali se pri tom oseam dobro i sigurno. %rijatan oseaj umora i te.ine iri mi se itavim te lom. %ri tom putam da sa svakim udisajem tonem dublje, sve dublje, u duboki, prijatan mir. =aj duboki mir me okru.uje kao zatitni 1>)

ogrta. 'seam se sasvim sigurno i potpuno sam oputen, : meni nema napetosti. 'seam se vrlo dobro. Diem mimo i ravnomerno. %otpuno sam oputen i nenapet. %otpuno sam oputen i nenapet. Dobro se oseam i potpuno se predajem tom prijatnom oseaju mira i sigurnosti. 1ita ne mo.e da pomuti taj oseaj. 1ita ne mo.e da mi smeta. Dobro se oseam. : tom udesnom miru irom se otvaraju vrata u moju podsvest. Sve to sada govorim, lako i duboko prodire u moju podsvest, i tu se neizbrisivo urezuje. :vek u prema tome da postupim. Svaki put kada noktom pal&a pritisnem unutranju stranu malog prsta, time blokiram sve provodnike bola i oseam samo jo prijatan mir i sigurnost. Dok noktom pal&a pritiskam unutranju stranu malog prsta, ne oseam nikakav bol i dobro mi je. 1ita ne mo.e da mi smeta, jer sam ispunjen samo prijatnim mirom i divnim oseajem sigurnosti. 8im ubudue noktom pal&a pritisnem unutranju stranu malog prsta, nestae svaki bol i nee se ponoviti dokle god budem pritiskao mali prst. :budue je dovoljno da noktom pal&a pritisnem unutranju stranu malog prsta pa da bol odmah potpuno iezne i da se osetim dobro i sigurno. 8itavim telom prostrujae mi prijatan oseaj mira i sigurnosti. =o se sada vrsto usadilo u moju podsvest, i uvek u po tome da postupim. %otpuno sam oputen, bez napetosti, i nimalo se ne bojim, jer im to po.elim, mogu potpuno da se oslobodim svih bolova i da se dobro oseam.RR *ko redovno budete sluali tu magneto6onsku traku, Csvojom rukomRR mo.ete da blokirate bol kad god po.elite. /ez ikakvog straha mo.ete da oekujete i najn&prijatniji, uvek bolan zubarski zahvat, a da pri tom ostanete potpuno oputeni.

A0/+)*&%+,+- &r+/*$ .3a$+5+3j# ;eliki deo naeg ponaanja je nauen i postao nam je navika. =o to smo nauili, mo.emo, me?utim, i da zaboravimo. 'nog na ta smo se navikli, mo.emo i da se odviknemo. =u se krije jedna od najzanimljivijih mogunosti autohipnoze. :z njenu pomo mo.emo da oblikujemo svoju linost prema svojim .eljama i tako se pribli.imo svom idealnom Aa.
1>1

"da /ener imala je naviku koja samo to joj nije unitila .ivot. /ila je zanimljiva .ena, lepa i duhovita, i zato je uvek bila u &entru pa.nje svakog drutva. 1ikad nije bila bolesna, ali ju je ponekad bolela glava, i to neobino .estoko. Sreom, ti napadi glavobolje bili su vrlo retki, pa je na njih navikla. =o se promenilo kada je upoznala pro6esora /enera i za njega se udala. 1jene prijatelji&e zavidele su joj na tako privlanom oveku, koji ne samo stoje osvojio brojna prvenstva u tenisu, nego je kao neurolog u.ivao i me?unarodni ugled. /io je duhoviti kozer privlane spoljanjosti koje je voleo drutvo. "de god bi iao, sa sobom bi vodio svoju privlanu suprugu. ,e?utim, ba to to je njegova blistava linost svuda bila u &entru pa.nje, postalo je seme napetosti. 8im bi neko drutvo bilo raspolo.eno, pri emu su svi prisutni sa interesovanjem sluali prie pro6esora /enera, njegovu suprugu spopala bi .estoka glavobolja, tako da nije mogla da ostane u drutvu. #azumljivo je, da bije mu. uvek otpratio kui. 1jena glavobolja bi tu najee brzo prestala. +ada su ti doga?aji uestali i postali gotovo redovni, pro6esor /ener je shvatio njihovu povezanost. %re braka, njegova supruga je navikla da bude u &entru pa.nje i da joj se svi dive. 1jena lepota i inteligen&ija godinama su joj omoguavali da gotovo bez napora posti.e taj &ilj. +ada joj je tu ulogu preoteo suprug, ona je glavoboljom pokuavala da vrati svoju raniju pozi&ijuH ostala je u &entru pa.nje, ali sada zbog glavobolje. ,e?utim, glavobolja joj nije doputala da i dalje ostane u drutvu. =ako sebi nije morala da prizna da nije vie u &entru pa.nje drutva, to bi smatrala porazom. %robu?ena tatina nije joj doputala da prizna poraz. Supruzi su poeli .estoko da se sva?aju, jer ona nije htela da prihvati tu povezanost. :vredeno se povukla, a pro6esor /ener je posle nekog vremena primetio da je poela da pije. %osle takvih sukoba svaki put bi posegnula za piem, da bi navodno nepravedne napade svog mu.a zaboravila uz au. 1aravno da se nije zaustavljala na jednoj. %ila je sve vie, tako daje esto po itav dan bila pijana. =ada me pro6esor pozvao da mu pomognem. /ili smo dugogodinji prijatelji, i vie puta smo raspravljavljali o svojim razliitim shvatanji-ma. 7amolio me da utiem na njegovu suprugu koja je odbijala svaki njegov predlog. 1>(

Dogovorili smo se da emo zajedno da veeramo, pri emu sam bteo da pokuam da uverim gdu /ener da joj je potrebno leenje. /ila je uvi?avnija nego Sto sam oekivao. %otajno je ve i sama tra.ila put da savlada svoje problemeW =o mi je priznala u prvoj 6azi terapije. Dogovorili smo se da emo prvo resiti osnovni problem, njenu tatinu, i to pomou hipnoze. #ado je prihvatila saradnju, tako da je taj deo leenja trajao samo nekoliko nedelja. Da bismo uklonili glavobolju i uspostavili njeno poljuljano samopouzdanje, predlo.io sam da se poslu.imo autohipnozom. 7ajedno smo sastavili nalog koji je gospoda /ener u mojoj ordina&iji izdiktirala na magneto6onsku trakuH C%otpuno sam mirna. ,iii su mi oputeni, a nervi sasvim smireni i nenapeti. Dobro se oseam. Diem mirno i ravnomerno a svakim udisajem tonem u sve dublji i dublji mir, u prijatan oseaj umora i te.ine. 'seam kako postajem sve umornija. %ostajem sve umornija, sve umornija. %rijatan mir i sigurnost obavijaju me kao zatitni omota. %otpuno im se preputam. 1ita nije va.no. %utam da prolazi vreme. Svi problemi jednostavno nestaju i kao da se rastvaraju. Slobodna sam, potpuno slobodna i oseam se izvanredno dobro, oseam se izvanredno dobro. 0epo je putati da te vreme nosi. Sasvim jasno oseam kako tonem sve dublje, sve dublje u dubok, prijatan mir. Sada sam sasvim oputena i nenapeta pa sam potpuno otvorena za re&i koje slede. Sasvim sam mirna. Savreno sam mirna. ,ojim te lom iri se prijatan oseaj mira i harmonije, pa sam u dubini due radosna i srena. 'lava mi je u svakom polo.aju slobodna i bistra. Sr&e mi ku&a mirno i ravnomerno. : svako doba mogu potpuno da se opustim. "lava mi je uvek hladna i laka. %otiljak i ramena su mi prijatno mekani i nenapeti. :vek se iznova radujem tome to sam tako slobodna i nesputana. Srena sam to imam zanimljivog i duhovitog mu.a. %onovo itavim telom oseam prijatnu oputenost. 'd glave do pete pro.ima me duboka radost zbog toga to se tako dobro oseam. z dana u dan sve sam oputenija.D m Savetovao sam joj da tako indukovanu autohipnozu ne prekida nalozima, ve da le.i u prijatnom stanju mirovanja, sve dok se sama od sebe ne probudi. ;e posle nekoliko nedelja gda /ener je izjavila da su glavobolje prestale.

1>9

: me?uvremenu je prolo nekoliko godina. "?a /ener je i dalje divna .ena, a nema vie razloga da se .ali na glavobolju. %o obiaju, svakih nekoliko nedelja se sastajem s pro6esorom /enerom, ali taj problem nismo nikad ni pomenuli. 'n vie ne postoji. Samo se ponekad sam u sebi nasmeim kada pro6esor /ener u drutvu izjavi da ne bismo smeli da pot&enjujemo velike mogunosti hipnoze, pogotovo autohipnoze.

O&(/*&a9*ja (# 3a'+ 3#1* Danas svaki lekar dobro zna koliko je zatvor rairena nevolja. ,nogi ljudi redovno koriste sredstva za ienje. Sva takva sredstva imaju neto zajednikoH slabe &reva i unose zbrku u metabolizam, a pogotovo u apsorp&iju kalijuma, koji je izuzetno va.an za svaku pojedinu eliju u telu. /olje od leka je navikavanje &reva na tanost. +o se hrani zdravom hranom retko e imati problema. ,e?utim, poto nije uvek lako tako se hraniti, pogotovo ako esto jedemo na putu, taj problem mo.e da se resi autohipnozom. znenadiete se kako ovaj problem mo.e da se temeljno i brzo resi ako na magneto6onsku traku izdiktirate potrebne naloge i zatim ih nekoliko nedelja svaki dan sluateH ,A%otpuno sam miran i nenapet. 'i su mi sklopljene, a ruke i noge sasvim oputene. Diem mimo i ravnomemo, i sa svakim udisajem tonem sve dublje i dublje u prijatno stanje umora i te.ine. Sve sam umorniji i umorniji. 1ita nije va.no. Sada u da se prepustim prijatnom miru i sigurnosti. 'seam se neizre&ivo dobro i putam da sa svakim udisajem tonem sve dublje i dublje. %ostajem sve umorniji. %rijatan oseaj umora i te.ine iri mi se po elom telu. Ao uvek tonem sve dublje u dubok, dubok, prijatan mir. Sve to ujem, duboko se usa?uje u moju podsvest pa u tako i da se ponaam. Svakog jutra odmah posle doruka oseam potrebu da odem u toalet. 8im dorukujem, moram odmah u toalet. uvee, pre spavanja, redovno odlazim u toalet. 8im tamo u?em, napetost se gubi. 'dmah sam potpuno oputen, sasvim oputen. ,oja stoli&a se odvaja sasvim lako i sama od sebe. 8im ujutro posle doruka i uvee pre spavanja odem u toalet, stoli&a mi se lako i bez napora odvaja. Sva je 1<4

napetost iezla i vie se ne pojavljuje. %robava mi je uredna. 1ita ne mo.e da joj smeta. : svakom polo.aju probava mi je zaista uredna. %ri tom se oseam vrlo dobro, pa sam radostan i srean to vie nemam problema s probavom. Stoli&a mi je uredna. 'seam se vrlo dobro.D =akva magneto6onska traka mo.e da se jednom dnevno saslua i na putovanjima. 7a kratko vreme pa&ijent zaboravlja na sve svoje nevolje sa probavom.

A$*/+)*&%+,a $a- &+-a# da 50d#/# -3ad* * 3#&4* Skoro da niko ne mo.e odoleti iskuenju da se ne ogleda kad prolazi kraj ogledala. 1eki to rade kriom, kao da bi toga morali da se stide. %ri tom je pravo i du.nost svakog oveka da pazi na svoju spoljanjost, jer je ona u neku ruku njegova vizit-karta. : .ivotu esto odluuje prvi utisak. Dobar izgled i dobro zdravlje nipoto nisu privilegija mladosti. ;e sam mnogim sedamdesetogodinja&ima zavideo na njihovom mladalakom izgledu i zdravlju. 1e ka.e se uzaludH C8ovek je onoliko star koliko se osea starim.D : svakom .ivotnom dobu ovek mo.e da bude mlad. =o zavisi od duevnog stava, koji nije nita drugo osim zbira naih misli. +a.e se da su nam misli slobodne, ali to nije tako. ,o.emo, dodue, da odluimo ta emo da mislimo, ali ne mo.emo da izbegnemo posledi&e svojih misli. Sa svakom misli oblikujemo deo svoje sudbine, pa tako sami odre?ujemo kako emo da izgledamo i koliko emo da budemo mladi. %ouzdan i nekodljiv put da postanemo mla?i i lepi je autohipnoza. =ime u velikoj meri ostvarujemo pradavni san oveanstva o izvoru mladosti. %omou autohipnoze mo.emo, menjajui unutranji stav, da na upadljiv nain izmenimo i svoje spoljanje dr.anje. Dr.anje nam se uvruje, hod opet postaje mladalaki i elastian, a pogled bistar i otvoren. ,o.emo da ubrzamo rast kose, podmladimo ko.u, a .ene ak mogu da postignu i da im se uveaju grudi. 1edavno sam u novinama proitao lanak u kome dr D.ems . ;ilijams i dr ,. S. "reg-$arison iz =eksasa izvetavaju kako su u 1>B

dvanaest hipnoza kod devetnaest .ena uspeli da postignu proseno poveanje obima grudi za B,@ santimetra. =o me je podsetilo na eksperiment koji sam pre mnogo godina demonstrirao pred skupom lekara. 1isu mi verovali da bi hipnoza mogla toliko da zahvati organizam pa da utie na veliinu grudi i ak izazove i rast nerazvijenih grudi kod odrasle .ene. spitanik je bila dvadesetdvogodiSnja studen-tkinja ije su grudi bile potpuno nerazvijene, i koja se dobrovoljno javila za taj ogled. Da bih uspeh hipnoze uinio to upadljivijim, su-gerisao sam joj Nnaravno, uz njen pristanakO da joj se leva dojka iz dana u dan poveava, dok na desnu hipnoza zasad ne utie. 'gled je tako dobro uspeo da je devojina leva dojka u roku od sedam nede-lja dostigla .eljenu veliinu, dok je desna jo uvek ostala potpuno nerazvijena. Studentkinja se uplaila i odbila da i dalje hoda unaokolo Ctako jednostranaD, pa sam joj sugerisao i porast desne dojke. 7a tri nedelje je i desna dojka postala velika koliko i leva, pa je mlada studentkinja dobila potpuno razvijene grudi idealne veliine. majte na umu da svake sekunde umire bezbroj elija vaeg tela, i svaka se odumrla elija po dobro smiljenom planu zamenjuje novom. =im pro&esom upravlja duh, a autohipnoza pru.a mogunost da delujete onako kako .elite. *ko uopteno .elite da poboljate izgled i postanete mla?i i lepi, mo.ete na magneto6onsku traku da izdiktirate odre?ene sugestije, a zatim ih oputeni, jednom ili dvaput dnevno sasluate. 1a primerH C%otpuno sam mirna. Sklapam oi i do kraja se oputam. 1ita mi ne smeta i nita nije va.no. Svi miii su mi oputeni. 'seam kako se sve vie i vie odvajam od svakidanji&e i potpuno se preputam blagotvornom miru. Dobro se oseam i usredsre?ujem se jo samo na sopstveno disanje. Diem mirno i ujednaeno. 'seam kako mojim disanjem upravlja neto spolja. Svaki put kad izdahnem, tonem sve dublje i dublje u prijatan oseaj mira i sigurnosti. %otpuno se predajem toj udesnoj oputenosti. 8aroban mir i sigurnost obavijaju me poput zatitnog plata. 'seam se neizre&ivo dobro. 1ita vie nije va.no. %utam da me vreme odnosi. Sasvim sam slobodna i oseam se neizre&ivo dobro. ,irujem vrlo duboko i vrsto. %otpuno se otvaram ovim re&imaH 1>5

,irna sam, i sasvim sam oputena. : meni se iri prijatan oseaj spokojstva i sklada, i sasvim me ispunjava. 1ita drugo nije va.no. %otpuno se preputam prijatnom miru i harmoniji, i u dubini due sam srena. Srena sam, radosna i dobro se oseam. : svom sadanjem polo.aju oseam se dobro i radosnog sr&a gledam u budunost. #adosnog sr&a gledam u budunost, jer znam da me eka jo mnogo lepih do.ivljaja. Sr&e mi ku&a mirno i ujednaeno. +rvotok mije stabilan, a probava uredna. Svakim danom sve sam zdravija. z dana u dan mi je u svakom pogledu sve bolje i bolje, %rihvatam svoj sadanji polo.aj i dobro se oseam. "lava mi je laka, potiljak i ramena su mi ugodno oputeni. : itavom telu oseam poputanje napetosti. 8itavo mi je telo pro.eto dubokom radou to se tako dobro oseam. Spavam zdravim, prirodnim snom koji me oporavlja. Svake noi spavam duboko i vrsto. Svakog jutra budim se sveza i oporavljena, i radujem se danu. S poverenjem gledam u budunost i radujem se svakom novom danu. z dana u dan postajem sve zdravija, a pri tom i sve vitkija. %ostajem sve vitkija, pa sam zahvalna i srena to mi je tako dobro. z dana u dan mi je u svakom pogledu sve bolje i bolje. ;eoma se dobro oseam. +o.a mi se za-tegla, pa iz dana u dan izgledam sve lepa. Sve sam lepa, a iz dana u dan oseam se i sve mla?om. 'seam kako postajem sve mlada i vitkija. +roz mene struji nova, nepoznata energija, pa radosno resa-vam probleme s kojima se susreem. 1ita ne mo.e da me zaustaviH napokon sam sama uzela sudbinu u svoje ruke i oblikujem je prema svojim .eljama. Svoj .ivot oblikujem onako kako .elim. Svoj .ivot oblikujem onako kako .elim, i zbog toga sam srena i radosna,D 'vde treba priekati oko tri minuta. C%onovo oseam kako mi se itavo telo prijatno oputa. Svakim danom to sve bolje uoavam. : tom prijatnom stanju mira i oputenosti svaka elija moga tela ispunjava se energijom. %una sam snage i energije. 'seam se vrlo dobro. +ada izbrojim do tri, otvoriu oi i biu .ivahna i sveza. Aedan - dva - tri. 'tvori oiP #uke i noge su mi opet potpuno oputene, lake i pokretljive. %una sam snage i energije, potpuno sam sveza i dobro mije. Sveza sam i oseam se dobro.D
1>F

*ko nekoliko mese&i budete redovno sluali ovu traku dva puta dnevno, iznenadie vas sopstveno zdravlje i mladalaki izgled.

A0/+)*&%+,+- 0 (r#:a% 3j05a$%* *$+/ 8ovek mo.e da se odrekne mnogo toga, pa da ipak bude srean i zadovoljan. 1iko, me?utim, ne mo.e da bude zaista srean, ako mu je pomuen ljubavni .ivot. =akve smetnje mogu da imaju brojne uzroke. 8esto je uzrok neki negativan do.ivljaj koji prerasta u zaarani krug iz koga se teko izlazi. 1eka sitni&a mo.e da dovede do neuspeha, a neuspeh do straha da bi to moglo da se ponovi. 7bog straha se doga?a ba ono ega se najvie bojimo, pa se blokiramo i ponovo vraamo na poetak. =ada se jo vie uplaimo, sve dok ne-uspesi ne predu u naviku impoten&iju, odnosno 6rigidnost. 'vde treba u prvom redu presei zaarani krug i ponovo jednom uspeti. %ri tom autohipnoza mo.e vrlo mnogo da pomogne, jer nam omoguava ponavljanje nekog uspeha, sve dok nam uspesi opet ne pre?u u naviku. %ri tom nije va.no radi li se o stvarnom ili nekom posebno lepo izmiljenom do.ivljaju. ;e i sama ponovljena predstava je dovoljna da u naoj podsvesti izazove oseaj uspeha i time po-bedi strah koji je dotad spreavao stvarne uspehe. %ro.ivite u autohipnozi nekoliko puta zaredom svoj najlepi erotski do.ivljaj, i to u svim pojedinostima. *ko ne mo.ete da se setite nekog takvog do.ivljaja, ili ga uopte niste ni imali, onda ga zamislite ponaajui se onako kao u svojim najsmelijim snovima. %ri tom je va.no da vam se do.ivljaj ta upeatljivije utisne u podsvest i da .eljene reak&ije postanu deo vae linosti. Sve to mo.ete da snimite na magneto6onsku traku. %rvo sprove-dite autohipnozu onako kako to opirno pie u prethodnim poglavljima. 7atim prika.ite svoj uspeni do.ivljaj u svim detaljima. %onite otprilike ovakoH CSad u duhu tano vidim...D i tako dalje. 7atim sledi taan prikaz. +ada zavrite opis, zastanite tri minuta, da bi utisak i dalje delo-vao. *utohipnozu zavrite ovim re&imaH 1<?

C'vaj lep do.ivljaj duboko i neizbrisivo mi se urezao u podsvest :budue u uvek ba ovako da reagujem. +ad izbrojim do tri, otvori-u oi i biu potpuno budan i u najboljem zdraviju. =elo mi je sna.no i puno energije. Aedan - dva - tri. 'tvoram oiP %otpuno sam budan i sve. i dobro se oseam. #uke i noge su mi opet potpuno oputene, lake i pokretljive pa se oseam sve.e i dobro. 'seam se sasvim sve.e i zdravoP@1 *ko .elite da dodate jo nekoliko optih naloga, evo nekih prime ra koji mogu da se usklade sa vaim posebnim polo.ajemH CSvaki put kada svog partnera zagrlim s ljubavlju, odmah osetim kako se u meni rada neobuzdana e.nja i odmah sam spreman. =e-lesna ljubav je neto sasvim prirodno. %ri tom sam uvek potpuno oputen i slobodan. #adujem se prisnosti s partnerom i oseam kako ve i sama pomisao na to ispunjava itavo moje telo radosnom e.-njom. 'dmah sam spreman za ljubav.RK =akvim i slinim sugestijama pomogao sam velikom broju ljudi da u ljubavi ponovo nadu ispunjenje.

A0/+)*&%+,a &+-a# '+d (/r#(a %oto je telo maina za kretanje, potrebno je da ga neprekidno pokreemo. *ko se to ne obavlja dovoljno intenzivno, 6unk&ije organizma slabe, pa ve i malo optereenje dovodi do preoptereenja, do stresa. 'no stoje za jednog oveka dobrodoao podsti&aj, za drugog mo.e da bude optereenje koje on ne mo.e podneti. 'rganizam moramo ve.bati da bi postajao sve sposobniOi da savlada optereenja, i da bi tu sposobnost zadr.ao do duboke starosti. ' tome da li se neto osea kao stres ne odluuje stepen optereenja, ve stepen sposobnosti naeg organizma da to optereenje podnosi. =aj stepen optereenja ve.bom mo.e znatno da se povea. Samo time mo.e da se objasni to neki ljudi stalno rade s puno elana i dobro se oseaju u situa&iji koja bi kod nekog drugog u roku od jednog dana izazvala in6arkt. +ada ne mo.emo da izbegnemo krakotrajno preoptereene pa smo izlo.eni stresu, od .ivotne je va.nosti da izmorenom organizmu 1>>

pru.imo priliku da se oslobodi stresa. Stresa mo.emo da se oslobodimo samo polako. *ko nam je odmor suvie kratak, jedan stres se pridru.uje dragom sve dok preterano izmueni organizam na kraju ne klone. =ada esto dolazi do in6arkta. Dobra ve.ba za spreavanje stresa je pro.ivljavanje stresnih situa&ija svakidanji&e u autohipnozi. %redstavite sebi tipinu stresnu situa&iju iz svakodnevnog .ivota, a zatim kako sigurno i suvereno vladate tom situa&ijom. %ri tom u sebi morate da osetite sigurnost i mir i da u njima u.ivate. =ako ete nauiti da u .ivotu sve reavate mirno i pribrano, prolazei od stvarne situa&ije i ne inei sami sebe nervoznim. :brzo ete primetiti da vam je to novo ponaanje postalo uobiajeno i da gotovo nita ne mo.e da pomuti va mir. =aj uspeh e vam dati novu snagu, tako da ete sledeu napetost razreiti jo sigurnije i mirnije, jer iz steenog iskustva znate kako to treba initi. C*ntistres-trakaD koju doslovno navodim, pomogla je mnogima koje je muio stres da nevolje prebrode mirno i hladnokrvnoH C0e.em na udoban le.aj i sklapam oi. #uke i noge su mi sasvim oputene. Svaki mi je mii oputen, a .iv&i su mi smireni. Dobro se oseam. 1ita mi ne smeta i nita vie nije va.no. %otpuno se preputam tom prijatnom oseaju mira i sigurnosti. Diem sasvim mirno i ujednaeno, sasvim mirno i ujednaeno. %otpuno sam oputen i ne-napet. Dobro se oseam. Sa svakim udisajem sve me vie obuzima prijatan oseaj umora i te.ine. %ostajem sve umorniji. Sve sam umorniji, sve umorniji.D 'vde zastanemo jedan minut. ,,,irujem vrlo duboko i vrsto. : tom prekrasnom stanju mirovanja irom se otvaraju vrata moje podsvesti. 've re&i prodiru sasvim lako i duboko u moju podsvest i tu se neizbrisivo urezuju. %o njima u uvek da postupam. %otpuno sam miran - sasvim sam oputen i nenapet Sve to radim, radiu uvek potpuno kon&entrisano i revnosno, ali u pri tom u sebi ostati miran i pribran. Sve poverene zadatke obaviu mirno i stalo.eno. 1ita vie ne mo.e da me potrese - uvek u da ostanem potpuno miran. 7nam da mogu da savladam sve potekoe. =o me ini sna.nim. +roz telo mi struji udesna snaga koja mi daje sigurnost. %rijatan je oseaj kad mogu da ka.emH =o u obaviti.K 7nam da 200

u da postignem sve to preduzmem, i to apsolutno mimo i stalo.eno. ,oj mir i moja sigurnost rastu iz dan u dan. Sve sam smireniji i sve sigurniji. : svom polo.aju se oseam dobro. Sr&e mi ku&a mimo i ujednaeno. +rvotok mi je stabilan i dorastao svakom optereenju. Svako optereenje ini me jo sna.nijim. %ostajem sve jai. Svakim danom sve sam zdraviji i zdraviji. Spavam duboko i vrsto. 8im po?em na spavanje, nestaju svi problemi, pa odmah zaspim. Spavam zdravim i prirodnim snom koji me oporavlja, pa se svakog jutra budim sve. i odmoran. #adujem se svakom novom danu i volim svoj posao. ;rlo dobro se oseam. z dana u dan mi je u svakom pogledu sve bolje i bolje. Sve mi je bolje.D 'vde opet sledi pauza od tri minuta. C'd glave do pete pro.et sam dubokom radou zbog toga to se dobro oseam. Ao jednom oseam ono divno poputanje napetosti u itavom telu. : tom udesnom miru svaka elija moga tela puni se novom snagom i energijom, i ja se odlino oseam. +ad izbrojim do tri, otvoriu oi i biu pun snage i energije. /iu sve. i oseau se dobro. Aedan - dva - tri. 1oge i ruke su mi opet potpuno oputene, lake i pokretljive. 'seam se sve.e i dobro.D *ko ovaj tekst snimite na traku i redovno je sluate, biete ubrzo dorasli svakom optereenju i neete vie ni znati za stres.

A0/+)*&%+,+- d+ 5+3j*) r#,03/a/a 0 (&+r/0 Sve je vie sportista koji koriste autohipnozu da bi poboljali svoje rezultate. ' tome kako se pomou autohipnoze mogu poboljati rezultati u gol6u napisana je itava knjiga ND.ek $ejzH Dako autohi!1 nozom bol%e igrati golfG. +oliko autohipnoza mo.e da utie na rezultat mo.e da se vidi iz ovog primeraH ;eem broju osoba izmerena je snaga miia, koja je u proeku iznosila B) kilograma. 7atim je tim istim osobama sugerisano da su umorne i slabe, pa im je snaga ponovo izmerena. : proeku je iznosila jedva 1B kilograma. %osle toga su te osobe dobile sugestiju da se oseaju izuzetno dobro, i da su sna.ne kao nikada do tada. +ad im je snaga ponovo izmerena, pokazalo se da je uiled te sugestije porasla ()1

u proeku na gotovo FB kilograma. Sve se to dogodilo u roku od jednog sata. sam sam pre nekoliko godina izveo takav ogled. : ordina&iju mi je doao neki mladi diza tegova. %orazgovarao sam s njim o mogunostima i grani&ama hipnoze. 1a njegovo pitanje da li hipnozom mogu da se poboljaju sportski rezultati nisam tada jo mogao da odgovorim. /io sam, me?utim, spreman da pokuam. %osetio sam ga u dvorani za ve.banje. Dizao je sve te.e tegove dok nije dosegao grani&u svojih mogunosti. 1a li&u mesta sam mu sugerisao da se nalazi u apsolutno najboljoj 6ormi i da kroz njega struji nesluena snaga. 1ekoliko minuta kasnije ne samo da je gotovo bez napora uspeo da podigne tegove koje malo ranije nije mogao, nego je i dodao jo dva tega. : roku od deset minuta poveao je svoj rezultat za 11,( posto. dr ;ilijam S. +roger, pripadnik avangarde u oblasti hipnoze, a posebno u oblasti poboljanja sportskih rezultata, opisao je karakteristine oglede koje je na univerzitetu u linoju obavio sa trkaima. 1ekom trkau koji je svojim rezultatima upadljivo zaostajao za ostalima, dao je pla&ebo, rekavi mu da e time znatno popraviti svoj rezultat i prestii svoje suparnike. zaista, trka je ve posle kratkog vremena uspeo toliko da pobolja rezultat da suparni&i vie nisu mogli da ga nadmae, i on ih je redovno pobe?ivao. %osle toga je dr +roger isti prividni lek dao ijednom od trkaevih suparnika. 'vaj je ubrzo ponovo stekao predanju nadmo. 'ba trkaa su znatno popravili svoje rezultate i zadr.ali ih. Dr ,iiko kai, pro6esor 6iziologije na univerzitetu u =okiju, tako?e se bavio ovom oblau. 'n smatra da ni u kom sluaju ne postoji opasnost da se sportista 6iziki prenapregne, jer se heterohipno-zom ili autohipnozom samo uklanjaju blokade koje sputavaju ljudske mogunosti. Dr +roger i dr kai veruju da nesvesni re6leksi organizma uvek uvaju sportistu od prenapregnua. pak treba imati u vidu da se vrhunski rezultati nikad ne posti.u iskljuivo snagom. %odjednako je va.no, ako ne i va.nije, unutranje duevno stanje, uporno nastojanje da se postigne &ilj i bezuslovna vera u pobedu. 1avodim primer opteg naloga kojim mogu da se poprave sportski rezultati. ,o.ete da sastavite niz pozitivnih naloga 202

koji tano obuhvataju val posebni problem i sta vi te ih na mesto koje sam oznaio kao Cindividualne sugestijeD. CSklapam oi i potpuno se oputam. 'seam kako mi telom struji prijatan mir koji me &elog pro.ima. 1ita mi $*3# ne smeta - nilta nije va.no. %otpuno se preputam tom udesnom oseaju mira i po putanja napetosti. Diem potpuno mirno i ujednaeno, pa sam sasvim oputen i nenapet. %otpuno sam oputen i nenapet i oseam se veoma dobro. 'seam se veoma dobro i putam da sa svakim udisajem sve dublje i dublje tonem u prijatan oseaj te.ine. %ostajem sve umorniji. %ostajem sve umorniji E sve umornij i.D 'vde zastanemo oko jedan minut. CDuboko i vrsto mirujem. 1ita ne mo.e da mi smeta - nita nije va.no. 'seam se sasvim lak, 1e oseam sopstvene ruke i noge. 8ini mi se kao da uopte nemam telo ni te.inu. Sve je lako i slobodno, sve je u meni otvoreno. %otpuno se preputam delovanju sugestije. %ri tom svaka re lako i duboko prodire u moju podsvest i tu se neizbrisivo urezuje tako da u uvek da je posluam. Sr&e mi ku&a mirno i ujednaeno, sasvim mimo i ujednaeno. pod optereenjem sr&e mi uvek ku&a mirno i ujednaeno. ,oj krvotok je stabilan. Sr&e mi je jako i pri svakom optereenju se oseam veoma dobro. Dorastao sam svakom optereenju. Svaki napor 8ini me jo sna.nijim. 'lava mije uvek bistra. 1estala je svaka zgrenost i vile se ne javlja, %otpuno sam nesputan i oputen - sasvim slobodan i spreman da u svako doba dam najbolje od sebe. 'seam kako mi se itavo telo prijatno oputa. z dana u dan sve sam opuSt&niji.D 7atim slede individualni nalozi. C#edovno spavam duboko i vrsto E zaista duboko i vrsto. Svakog jutra se budim sasvim sve. i odmoranW #adujem se svakom takmienju jer znam da moji rezultati postaju sve bolji. ,oji rezultati su iz dana u dan sve bolji. =elom mi struji duboka radost zato to sam toliko sna.an i to se tako dobro oseam. 0z dana u dan sve sam sna. niji, ,oji sportski rezultati postaju sve bol j i. 'seam se vrlo dobro. 'seam se vrlo dobroQ@ 'vde treba priekati tri minuta. C%onovo oseam kako mi se elo telo oputa. z dan u dan sve sna.nije oseam to prijatno popultar[je napetosti. 1eobuzdana snaga 203

struji mi itavim telom. Svaka elija mog tela napunila se svezom snagom. %un sam snage i energije. : svako doba sam spreman da dam najbolje od sebe. 'seam se tako dobro kao nikada do sada. +ad izbrojim do tri, otvoriu oi, biu potpuno budan i sve. i oseau se dobro. Aedan - dva - tri. 'tvoram oiP %otpuno sam budan i sve. i oseam se dobro. #uke i noge su mi opet neukoene i pokretljive. %un sam snage i energije, a oseam se veoma dobro. Sve. sam i oseam se veoma dobro.D %omou te magneto6onske trake oslobodiete se svake ukruenosti, i tako oputeni moi ete da u svakoj situa&iji date najvie od sebe. A0/+)*&%+,a &+$#:a$a *%/#3*.#%9*j0 * *%(&*ra9*j0 1a psihoneurolokoj klini&i u ,oskvi obavljeno je niz dubljih eksperimenata koji jasno dokazuju da hipnoza deluje na razliite ljudske sposobnosti i da ak poveava ovekovo znanje. %ro6esor ;. #ajkov je u sedam serija ogleda hipnotisao sto pedeset gimnazijala&a i pedeset studenata koji su u dubinskoj hipnozi proveli na klini&i tri do etiri nedelje. 'djednom su pokazali iznena?ujue umetnike sklonosti prema slikanju, kerami&i, duvanju stakla i si. : hipnozi se poveava i sposobnost pamenja. =ako su, naprimer, ispitani&i u jednom eksperimentu, od dve stotine i dvadeset nepoznatih stranih re&i i njihovog prevoda, posle tri itanja upamtili B,8 puta vie nego pre. %osthipnotiko dejstvo trajalo je jo etiri do dvanaest nedelja. ,eduhipnozama na svakih sedam dana u toku jedne godine inteligen&ija je trajno poveana 1,B do (,B puta. Dakle, izgleda da se pomou heterohipnoze ili autohipnoze dnevna svest mo.e toliko iskljuiti da se time oslobodi podsti&ajna stvaralaka snaga podsvesti i postignu se rezultati koji su ranije smatrani nemoguim. =ako pro6esor ,agnin u svojoj knjizi ;metnost i hi!noza govori o svom pa&ijentu ,adleni koja je u budnom stanju bila hirovita i neuravnote.ena, dok se u hipnozi se pretvarala u savreno harmoninu umetniku linost. 1jen ples i mimika bili su jedinstveni, i oduevljavali su i najstro.e kritiare. %lesovi su joj, me?utim, zavisili od 204

inspira&ije koju mo.e da podstakne samo najsavrenija muzika pratnja. *ko je muzika pratnja bila drugorazredna, ,adlena nije plesala, ve se samo prezirno mrtila. %omou heterohipnoze ili autohipnoze tako?e mo.e silno da se uvea nadarenost za uenje stranih jezika. :enje stranih jezika ne samo da zaheva dobro pamenje, ve prvenstveno sna.nu kon&entra&iju. Sigurno je i vama lake da se usredsredite na neto to vas raduje. *ko, dakle, nameravate da nauite neki strani jezik, prvo sebi su-geriite da vas uenje tog jezika iz dana u dan sve vie raduje i da se unapred veselite uenju. +on&entra&iju pojaajte sugestijom da ete potpuno da se usredsredite na uenje i neete dozvoliti da vas bilo ta od toga odvrati. Sugeriite sebi da se svaka pojedina re neizbrisivo urezuje u vau podsvest i da ono to ste nauili neete nikad, zaista nikad da zaboravite. 7a reavanje zadataka koji tra.e inspira&iju i kreativnost, mo.ete sami sebi u autohipnozi da sugeriete da ete u snu dobiti .eljenu inspira&iju i &eo problem sasvim lako resiti sledeeg jutra. majte poverenja u sopstvene nesvesne rezerve, dajte sami sebi .eljene sugestije i ne dopustite sumnji da vas koi. %odsvest vas nee ostaviti na &edilu.

()B

Za'3j01a'

Za'+%* )*&%+,#
*ko .elite da uspeno primenite hipnozu, pre svega morate da poznajete njene zakone, da ih podrobno shvatite i pravilno primenju-jete. ) tim zakonima smo ve govorili. pak, poto su toliko va.ni, hteo bih jo jednom da ih ovde ponovim, na poetku ovog uoptenog rezimea. Svaka vizuelna predstava koja vas ispunjava ima mogunost da se ostvari. 1ita na svetu ne mo.emo da stvorimo ni iz ega ili da ga unitimo tako da potpuno nestane. Sve mo.emo samo da preoblikujemo ili izmenimo. ,e?utim, postoji izuzetak, a to su nae misli. ,isao mo.emo, tako rei, da stvorimo ni iz ega. =aj stvaralaki in neto je toliko udesno da bismo o tome trebali dobro da razmislimo. 1ita ne mo.ete da uradite a da pre toga ne razmislite. najmanji pokret koji .elite da uinite, prvo morate da zamislite. =ime je zavren stvaralaki deo te aktivnosti. 'statak je samo mehaniko ostvarenje zamisli. Svaka misao te.i da se ostvari. %reduslov za to je daje pretvorimo u vizuelnu predstavu. *ko ovu predstavu prati sna.na .elja za ostvarenjem, tada skoro i da ne mo.emo spreiti da se to dogodi. 1aravno da vizuelna predstava mo.e da se ostvari samo ako joj se ne protivi neka druga predstava, tako da se dejstvo uzajamno ne ponitava. %redstava sna doziva san, dok neija predstava da ne mo.e da spava izaziva nesani&u. z toga vidimo i dejstvo drugog zakona hipnozeH *ko se volja i vera sukobljavaju, uvek e bez izuzetka da podlegne voljaP +o ne .eli da zaspi kada uvee legne na spavanje4 *li, ako veru-je da ne mo.e da zaspi, zaista nee moi da zaspi, ma koliko to .eleo. =ek kada poverujemo da emo odmah zaspati, stvarno odmah i zaspi ()5

mo. =o se deava i ako tog pro&esa uopte nismo svesni, jer zakon deluje u svakom sluaju. Svaki bolesnik bi hteo da ozdravi, ali ve-ruje li on da e da ozdravi4 ,o.emo rei da ovek koji u to veruje zaista ubrzo ozdravljuje. +o ne sumnja u svoje zdravlje, zaista je i zdrav. *li ko bi to mogao da veruje, kada je bolest prividno tako stvarna i bolovima nas neprestano podsea na sebe. ;era je uzrok velikog broja udesnih izleenja. 8uda nema, iako ponekad izgleda da postoje. Doga?a se, me?utim, i suprotno. /olesnik postaje sve slabiji, mada lekarski nalazi pokazuju daje organski potpuno zdrav. 'n umire jednostavno zato to je to oekivao. Sam je dozvolio da propadne i tako se zakon ispunio. 8im smo spoznali domet ove injeni&e, gospodari smo svoje sudbine. Skoro da nema toga to ne bismo mogli da postignemo. :prkos tome doga?a se da ljudi napregnu svu svoju volju, ali ne postignu odre?eni &ilj. Drugi pak ostvaruju &iljeve prividno bez velikog napora, jer poznaju drugi zakon hipnoze koji tada radi umesto njih. : sebi stvaraju potrebnu sliku i toliko su njom zaokupljeni da suprotna predstava uopte ne mo.e da se pojavi. 'vde vidimo dejstvo treeg zakonaH 1apor izaziva suprotan rezultat. Svaki voljni napor bez vizuelne predstave ne samo to ne uspeva, ve izaziva suprotno od onoga to .elimo da postignemo. 1ije, dakle, tano da su Cmisli slobodneD, jer svaka misao ima sopstveno spe&i6ino dejstvo. %rema tome, jedan od najva.nijih &iljeva morala bi da nam bude kontrola misli, da bismo njima mogli da upravljamo i pomou njih postignemo ono to .elimo. sto se odnosi i na hipnozu. 8im smo uoili njene zakone i prema njima se ponaamo, oni deluju u skladu s naim .eljama i moramo da uspemo.

'vako uspeva svaka hipnoza

'vde bih jo jednom ukrtako hteo da vam prikazem pojedine 6aze hipnoze i najva.nije pretpostavke za njen uspeh. 1ajva.nija pretpostavka nesumnjivo je linost hipnotizera. Dobar hipnotizer morao bi da ima nepokolebljivo samopouzdanje, jer ko ne
207

veruje sam u sebe, nikako ne mo.e oekivati da drugi u njega veru-ju. Da bi hipnoza uspela, preko je potrebno da pa&ijent ili ispitanik uva.ava hipnotizera. Dakle, prvo je potrebno da se stvori prijatna atmos6era simpatije i poverenja. : takvom stanju, hipnotizer poinje uvodni razgovor. %rvo mora da sazna da li je ispitanik ve bio hipnotisan i da li je ikada posma-trao hipnozu. *ko jeste, neka vam tano opie postupak, a vi ete se kasnije poslu.iti istom tehnikom. n6ormiite ispitanika o hipnozi, i ukoliko se on nje boji ili o njoj ima pogrene predstave, rasterajte njegove sumnje i strahove. ,nogi ljudi oekuju da e u hipnozi pasti u trans ili izgubiti svest, pa se onda, kad im se oekivanja ne ispune, razoaraju ili ne veruju da su bili hipnotisani. 'bjasnite ispitaniku daje hipnoza potpuno bezopasna i da je svako u toku .ivota bezbroj puta bio u hipnozi, na primer dok je tonuo u san ili se budio, pa se prema tome u hipnozi ne doga?a nita neobino. 7atim ga upitajte ta .eli. 1iko ne .eli da se hipnotie bez razloga, ve od hipnoze oekuje neto odre?eno to bi vi trebalo da ispunite. *namneza svakako treba da sadr.i i standardna pitanja, kao to su, na primerH C3ta najvie .elite4D ili ,,: emu je va najvei problem4D ali iH C3ta biste drugaije uradili kada biste jo jednom mogli da ponete ispoetka4D 'dgovori na ta pitanja redovno daju obilje podataka. 8im ste se detaljno upoznali sa onim to ispitanik .eli, ponite s Credak&ijomD, tj. sredite ispitanikove .elje i 6ormuliite ih u e6ikasne naloge. 1e zaboravite da nalozi uvek moraju da budu pozitivno 6or-mulisani. 7ato nikada nemojte da ka.eteH C;ie vas ne boli glavaD, veH C"lava vam je laka i bistra.D +ada ste 6ormulisali sugestije, izazovite u ispitaniku nestrpljivo iekivanje, razjasnivi mu da ete da pokuate da mu pomognete, i da hipnoza mo.e da ukloni probleme koje vam je opisao. Sada je ispitanik ve vrsto odluio da e se podvrgnuti hipnozi, i to je jasno izjavio. =ime se iskljuuje svaki otpor, pa e hipnoza delovati prema oekivanju. 1ajbolje bi bilo da ispitanik pre prve hipnoze neko vreme miruje u tihoj prostoriji s priguenim svetlom Ndeset do trideset minutaO. 1eka pri tom zatvori oi. =iha muzika mo.e tu tiinu jo i da pro?u ()8

bi. ;a.na mo.e biti i osnovna boja prostorije, pri emu blago zelena i plava boja najpovoljnije deluju. Dobrom hipnotizeru skoro da nikada nee trebati neto drugo osim sopstvenog glasa i delovanja sopstvene linosti. :ti&aj linosti se pojaava ako se pri davanju hipnoze i sam bipnotizer hipnotiSe, pa steen dubok mir na taj nain prenosi na ispitanika. Aednostavno i vrlo pouzdano sredstvo sastoji se u tome da negde u visini oiju ispitanika koji le.i privrstite &rnu taku veliine novia, i nalo.ite ispitaniku da u nj u uporno gleda, sve dok mu se oi ne sklope. %rimenjujui tehniku hipnoze, morate uzeti u obzir sve podatke koje ste u uvodnom razgovoru dobili od ispitanika. ,orate da ispunite njegovo oekivanje. *ko ispitanik ne oekuje niSta posebno, primenite tehniku koja vama naj vie odgovara. "ovorite uvek smirujui, polako i slikovito. $ipnoza, naime, mo.e da deluje samo ako uspete da probudite vizuelne predstave. majte u vidu dvostruku prirodu izgovorene re&iH njen materijalni sadr.aj i zvuk, i njen duhovni sadr.aj, misao koju prenosi. 'be komponente moraju da budu u skladu. *ko, na primer, ka.eteH CSasvim ste mirni i oputeniD, i pri tom govorite brzo, glasno i isprekidanim glasom, sigurno ete postii suprotno od onoga to .elite. #enik prilagodite stepenu ispitanikovog obrazovanja. Dobar bipnotizer uvek te.i da se Sto bolje u.ivi u ispitanika, i da se prilagodi njegovom intelektualnom nivou. =o, naravno, zahteva veliku kon&entra&iju, ali bez tog u.ivljavanja nijedan ovek ne mo.e da deluje na drugog. Aedan za drugim slede kora&i hipnozeH 1. korakH opuStanje tela %osti.e se otprilike sledeim re&imaH C0e.ite udobno. 'i su vam sklopljene -- ruke i noge sasvim su vam opuStene. DiS&te mirno i ujednaeno, sa svakim udisajem tonete sve dublje i dubljeD... itd. (. korakH opu8ta\je duha .., sada vie nita ne .elite - potpuno ste pasivni. Aednostavno pu State da vreme prolazi da se sve zbiva delovanjem drugih - putate ()>

da sve deluje na vas. 1ita ne mo.e da vam smeta. 'lava vam je bistra i hladna1@... itd. 9. korakH mir i oseaj prijatnosti 'd glave do pete pro.ima vas duboka radost Sto se tako dobro oseate. Sve sna.nije oseate to divno oputanje itavog telaD... itdR @. korakH otvaranje vrata podsvesti ,..u tom udesnom miru 3irom se otvaraju vrata vae podsvesti -vrata vae podsvesti irom se otvaraju. Sve to vam govorim prodire lako i duboko u vau podsvest i tu se neizbrisivo urezuje. =ano tako ete postupitiD... itd. B. korakH sugestije Sada na osnovu onoga to ste saznali iz uvodnog razgovora, dajete potrebne sugestije. 'ne moraju da sadr.e sve ispitanikove .elje i da budu upuene njegovoj podsvesti. korakH ponovna sugestija mira i oseaj a prijatnosti %onovite sugestije iz treeg koraka.
5.

F. korakH olakavanje sledee hipnoze

... sledei put ete jo lake i br.e utonuti u isto stanje, Svaki put ete utonuti sve dublje - sve dubljeD... itd. 8. korakH bu?enje iz hipnoze :kinite sve potrebne sugestije, pored individualnih sugestija, i to otprilike ovim re&imaH C#uke i noge su vam opet sasvim oputene i nenapete. 'seate se potpuno lako i slobodno. +ad izbrojim do tri, otvoriete oi i oseaete se sve.e i dobro. Aedan - dva - tri.D >W korakH zakljune sugestije da bi se ispitanik dobro oseao CSada ste opet potpuno budni, puni snage i energije. 'seate se sve.e i dobro@@... itd. ,o.emo da hipnotiemu i ljude otporne na hipnozu, samo to s njima moramo da postupamo sporije i korak po korak. ;e sam

(1)

opirno opisao kako se to radi. ,orate samo da ostanete mirni i ne smete da poka.ete da ste razoarani ako vam pokuaj ne uspe odmah. %orazgovarajte s ispitanikom i ustanovite koje sugestije su ostvarene a koje nisu delovale. : sledeem pokuaju ponovite samo delotvorne sugestije, s tim da ih jo vie pojaate. 'ne sugestije koje nisu uspele jednostavno izostavite. *ko na raspolaganju imate bio6idbek ure?aj, odmah mo.ete da proitate kako je delovala svaka pojedina sugestija, ime svaka hipnoza dobija individualnu analizu. *ko se ispitanik na va nalog ne probudi, nemojte da budete nervozni. =ada jo vie produbite hipnozu. 7atim podignite ispitanikovu ruku i pri tom re&iteH C+ad ispustim vau ruku, vi ete da se probudite. 8im vam ruka dodirne bok, biete potpuno budni i svezi i ose-aete se dobro.D #etko e biti potrebno da se ovaj nalog ponovi. 1aje6ikasniji nain produbljivanja hipnoze je ponavljanje sugestija. *ko ni to nije dovoljno, primenjuje se isprekidana hipnoza. %ri tom se ispitaniku sugerie da e kod svakog idueg pokuaja jo dublje utonuti u hipnozu. 7a produbljivanje hipnoze prikladno je i pokrivanje ispitanika, jer pokrivenost izaziva oseaj sigurnosti i podsea na san i spavanje. Dubina hipnoze bitno se poveava ako je i sam hipnotizer u hipnozi. 7bog toga se svakom hipnotizeru preporuuje da ovlada tehnikom autohipnoze. 1ervozni ispitani&i mogu znatno da se smire masa.om re6leksnih zona na stopalima. Sugestija je stvaranje vizuelne predstave u podsvesti. 7bog toga svaka sugestija mora da se oblikuje pozitivno i plastino i polako se izgovara. =ime se ispitaniku olakava da rei pretvori u vizuelnu predstavu. *ko je mogue, podelite sugestije u ove tri 6azeH 1. 1eto e se dogoditi. (. =o se upravo doga?a. 9. Dogodilo se. !vo primeraH 1. Stomak e vam postati topao. (. 'seate kako vam stomak postaje topao. 9. Stomak vam je sada prijatno topao. (11

*ko pa&ijent ima bolove, sugeriite mu da na bolnom mestu osea jaku toplinu, jer toplina osloba?a od bola. %auze su va.no sredstvo produbljavanja sugestija. %osle svakog dela hipnoze trebalo bi da uba&ite pauzu od otprilike jednog minuta. +ad joj ne sti.u novi poda&i, pa.nja e se u neku ruku usmeriti na poslednje primljene naloge, i oni e se jo dublje urezati u podsvest. +ada zavrite s najva.nijim nalozima, uba&ite du.u pauzu Noko tri minutaO, a zatim prekinite hipnozu. %re nego Sto prekinete hipnozu, morate paziti da ukinete sve date sugestije, osim onih koje treba trajno da deluju. %oto ste poniti 1 i sve ostale sugestije, sugeriite ispitaniku daje sve opet isto kao i pre hipnoze, osim onoga to je hipnozom .elelo da se promeni. =ime ne samo da ete jo jednom pojaati te sugestije, nego ete istovremeno ponovo uspostaviti ono stanje u kome se ispitanik nalazio pre hipnoze. =ime odjednom ponitavate sve sugestije osim .eljenih, to je va.no u sluaju da ste neku od njih zaboravili da ponitite. %oslednji nalog pre prekidanja hipnoze mora da se odnosi na ispitanikovo dobro oseanje. : zakljunom razgovoru upitajte bipnotisanog ta je oseao za vreme hipnoze, kako biste sledei put izbegli sve to je ispitaniku neprijatno, a pojaali ono to je prijatno. %roverite da li je ispitanik opet potpuno budan i da li je spreman da ponovi hipnozu. : toku razgovora nastojte da kod njega izazovete nestrpljivo iekivanje. Dobro bi bilo da se unapred raduje iduoj hipnozi. *ko se budete pridr.avali ovih uputstava, gotovo je sigurno da uspeh nee izostati.

212

Kada %# (-#-+ da &r*-#%*-+ )*&%+,02 %ostoji svega nekoliko sluajeva u kojima hipnoza ne srne ili ne bi trebalo da se primeni. #azlikujemo apsolutne i relativne kontraindi-ka&ije. $ipnoza ne srne da se primenjuje ako pa&ijent boluje od izo6renije, epilepsije, endogene psihoze i starake slaboumnosti. %ored toga postoje i situa&ije u kojima hipnoza ne mo.e da se primeni. =o su hi-potonija, odbijanje iz verskih razloga, nedostatak unutranje spremnosti, sklonost naglim ispadima, teka oteenja inteligen&ije.