MUKARCI SU SA MARSA

ENE SU SA VENERE
Don Grej
Prevod s engleskog:
Sran Krsti i Ljiljana Janii
Naslov Originala: John Gray
MEN ARE FROM MARS,
WOMEN ARE FROM VENUS
Copyright originala: 1992. by John Gray
Copyright za Jugoslaviju: IF "ESOTHERIA" Beograd
Sva prava prevoda i objavljivanja zadrava izdava
Izdava: IP ESOTHERIA, Beograd Izdavaki savet: Maja Mandi i Vladimir Madi Glavni i odgovorni urednik:
Vladimir Madi
Idejno reenje korica: Izdava
Korektura: Maja Mandi i Marina orevi
Kompjuterski slog i grafiki dizajn:
Sran Krsti
tampa: "Junior", Beograd Prvo izdanje Beograd 1996.
YU ISBN 86-81585-62-2

SADRZAJ
ZAHVALNICE........................................................................................................................................7
PREDGOVOR........................................................................................................................................
9
1.MUKARCISUSAMARSAENESUSAVENERE..............................................................................17
2.GOSPODIN OPRAVIEMO TOIKUNIKOMITETZA USAVRAVANJE........................................
23
3. MUKARCIIDU U SVOJEPEINE A
ENEPRIAJU........................................................... .........37
4.KAKOMOTIVISATISUPROTANPOL............................................................................................... 50
5.GOVOREIDRUGAIJEJEZIKE................................................................
.67
6.MUKARCISUKAOLASTI..............................................................................................................99
7.ENESUKAO TAIASI.....................................................................................................................118
8.OTKRIVANJE NAIH RAZUITIH EMOTIVNIH POTREBA..........................................................137
9.KAKOIZBEISVAU......................................................................................................................155
10.SKUPUANJEPOENA KOD SUPROTNOG POLA........................................................................182
11.KAKOSAOPTITITEKA OSEANJA.........................................................................................210
12.KAKOZATRAITIPOMOIDOBITIJE...........................................................................................245
13.ODRAVANJEAROLIJEUUBAVIUIVOTU...............................................................................271

Sa najdubljom Ijubavlju i naklonou

posieujem ovu knjigu
svojoj eni, Boni Grej.
Njena Ijubav, nenost, mudrost i snagr
inspirisali su me da budem najbolji
to sam mogao da budem
i da podelim sve ono lo smo zajedno nauili.

Zahvalnice
Zahvaljujem se svojoj eni Boni za to to je sa mnom dehla sva iskuenja na putu stvaranja ove knjige. Zahvaljujem joj se jer je
raz-menjivala svoje prie i iskustva sa mnom, a posebno joj se zahvalju-jem za to to je proirile moje vidike i omoguila mi da
shvatim i potujera ensko vienje stvari.
Zahvaljujem se naim erkama, Senon, Juliji i Lorin za njihovu postojanu Ijubav i potovanje. Izazov roditeljstva omoguio mi je da
shvatim sve borbe koje su vodili moji roditelji i da ih zavolim jo vie. To to sam otac posebno mi je pomoglo da shvatim i volim
svog oca.
Zahvaljujem se svom ocu i majci na njihovoj predanosti u naporu da podignu familiju od sedmoro dece. Zahvaljujem se svom bratu
Dejvidu zato to je umeo da razume moja oseanja i ceni moj rad. Zahvaljujem se svom bratu Vilijamu koji me je motivisao za velika
dostignua. Zahvaljujem se svom bratu Robertu za sve one duge i interesantne razgovore koje smo vodili do zore, i za brilijantne
ideje, od kojih sam uvek imao koristi. Zahvaljujem se svom bratu Tomu za njegovo ohrabrenje i pozitivan duh. Zahvaljujem se svojoj
sestri Virdiniji jer je verovala u mene i cenila moje seminare. Zahvalju-jem se svom preminulom, ralaem bratu Dimiju za njegovu
Ijubav i naklonost, koji rai i dalje pruaju podrku u tekim vremenima.
Zahvaljujem se svom agentu Peti Brajtman, iji su porno, sjajna kreativnost i entuzijazam vodili ovu knjigu od koncepta do kraja.
Zahvaljujem se Kerol Bidnik na iijenoj inspiriuoj podrci u poe-tku ovog projekta. Zahvaljujem se Suzan Moldov i Nensi Peske na
njihovim strunim primedbama i savetima. Zahvaljujem se osoblju Harper Kolinsa na njihovom neprestanora izlaenju u susret raojira
potrebaraa.
7
Zahvaljujera se hiijadama onih koji su uestvovaii u rnojim semi-narima, delili svoja iskustva s drugima i ohrabrivah me da napiem
ovu knjigu. Njihova pozitivna energija pomogla rni je da dodem do ovako jednostavnog prikaza veoma sloene materije.
Zahvaljujern se svojrm kiijentima koji su sa mnom podelili svoje intimne borbe i oseanja verujui u moju pomo,
Zahvaljujem se Sdvu Ivlartinou na njegovoi mudrosti i uticaju koji se proviae kroz ovu knjigu.
Zahvaijujem se mnogobrojnim promoterima koji su uloiii srce i duti u uspeh ovog projekta.
Zahvaljujem se Riardu Koenu i Sindi Blek iz "Bijond Vords Pa-bHing" na podrci koju su mi daU prilikom pisnja knjigc
Mukarci, ene i njihovi odnosi, koja je posluila kao osnova za ideje izloene u ovoj knjizi.
Zahvaljujem se svojoj sekretarici Arijani, svom advokatu De-riju Rlfoldu i prijatelju Klifordu IVIekgavajeru na podrci.
Zahvaljujem se mukim lanovima mojih seminara koji su pode-lili svoje prie i iskustva sa mnom, pomaui mi da ovaj
rukopis privedem kraju.
8

Predgovor
Nedelju dana posle roenja nae erke Lorin, moja ena Boni i ja bili smo potpuno iscrpljeni. Lorin nas je budila
svake noi. Boni je bila seena tokom poroaja tako da je jo uvek uzimala lekove protiv bolova. Jedva je mogla da hoda.
Posle pet dana koje sam proveo kod kue, morao sam da se vratim natrag na posao. Izgledalo je kao da se ona osea bolje.
Dok sam bio odsutan ona je ostala bez svojih pilula protiv bo-lova. Umesto da me nazove, Boni je mog brata koji je
dolazio u" posetu zamolila da joj kupi pilule. Meutim, moj brat nikako da se pojavi na vratima. Boni je itav dan provela
u bolovima, brinui o no-voroenetu.
Ja nisam imao pojma da joj je dan bio uasan. Kada sam se vratio kui, ona je bila veoma neraspoloena. Pogreno sam
razumeo razloge njene uznemirenosti i pomislio sam da mene optuuje zbog toga.
Rekla je, "itav dan trpim bolove... Nestalo mi je pilula, Pala sam u krevet, a niko o tome ne vodi rauna.!"

Rekao sam, povlaei se, "Zato me nisi pozvala?"

Ona je odgovorila, "Zamolila sam tvog brata ali je on zaboravio. itav dan ga ekam da doe. I ta je onda trebalo da
uradim. Jedva mogu da hodam. Oseam se jako iscrpljeno!"
U tom asu sam eksplodirao. Tog dana mi je fitilj bio izuzetno kratak. Bio sam besan jer me jednostavno nije pozvala
telefonom. Naljutilo me je to to me je optuivala u asu kada nisam znao da trpi jake bolove. Nakon to smo izmenili par
otrih reenica, uputio sam se prema vratima. Bio sam umoran, nervozan i uo sam sve to je mo-gio da se uje. Oboje
smo dostigli svoje granice.
9
Onda je: poeio da se dogaa neto to e promeniti raoj itav ivoi.
Eoni je rekia, "Stani, moiim. te, nemoj da ide. Ovo je trenutak kada si mi najpotrebniji. Imam bolove. Nisam spavala itav dan Moiim te, sasiuaj me."
Stao sam na trenutak da bih je sasluao.
Rekla je, "Done Greju za tebe ne vai ona da se na muci poznaju junaci. Sve dok sam ja dobra, slatka Boni, ti si tu, ali im ja
postanem drugaija ti se hvata za kvaku."
Onda je zastala na trenutak, a oi su joj se napunile suzaina. Poto je podigia ton glasa rekla je, "Sad sam u bolovima. Nita ne mogu
da ti pruim, ovo je as kada si mi najvie potreban. Molim te, dodi i zagrli me. Nita ne mora da kae. Samo mi je potrebno da osetim tvoje ruke oko sebe. Nemoj da ide, molim te.
Priao sam i utei je zagrlio. Ona se raspiakala u mom naruju. Nakon par minuta Boni mi se zahvalila to nisam otiao. Rekla mi je
da joj je bilo potrebno samo da oseti kako je vrsto drim.
U tom trenutku sam shvatio da je pravo znaenje Ijubavi -- bezuslovna Ijubav. Ja sam o sebi uvek razmiljao kao o osobi punoj Ijubavi. AH ona je bila u pravu. Ja sam bio prijatelj i Ijubavnik jedino u dobru. Uzvraao sam joj Ijubav kada je ona bila Ijubazna i
.srena. Ali u trenucima kada je ona bila nesrena ili neraspoloena ja bih ulazio u rasprave i povlaio se.
Tog dana je prvi put ja nisam napustio. Ostao sam i izvanredno sam se oseao. Uspeo sam da joj pruim ono to je ona elela da dobije od mene. To je izgledalo kao prava ljubav. Voditi rauna o drugoj osobi. Verovati u nau Ijubav. Biti tu u asu kada je njoj
potrebna sva moja Ijubav. Bio sam zadivljen kako mi je bilo lako da da joj pruim podrku kada mi je pokazan pravi put.
Kako sam to bio propustio? Njoj je bilo potrebno da joj priem i zagrhm je. Druga ena bi nagonski znala ta je Boni potrebno. Ali
kao mukarac ja nisam znao da su dodir, zagrljaj i strpljivo sluanje njoj toliko vani. Raspoznavi ove razlike poeo sam poiako da
savladujem novi pristup u odnosu sa svojom enom. Nikada ne bih mogao da poverujem da emo biti u stanju da razreimo sukob
tako brzo.
U mojim prethodnim vezama, ja sam postajao nezainteresovan i hladan u tekim trenucima jer jednostavno nisam znao ta bih drugo

10
mogao da uradim. Posledica toga je da je moj prvi brak bio veoma bolan i teak. Ovaj dogaaj sa Boni otkrio mi je kako
mogu da promenim ovaj obrazac ponaanja.
To je inspirisalo mojih sedam godina istraivanja kako da pomognem u razvoju i proiavanju uvida u ponaanje
mukaraca i ena, prikazanih u ovoj knjizi. Shvativi na veoma praktian nain i kroz osobene pojmove da su mukarci i
ene razliiti ja sam iznenada poeo da shvatam kako moj brak i ne mora da bude veita borba. Sa ovom novom sveu o
naim razlikama Boni i ja smo mogli dramatino da poboljamo nau komunikaciju i da vie uivamo jedno u drugom.
Nastavljajui da prepoznajemo i istraujemo nae razlike otkrili smo i nove naine kako da usavrimo sve nae veze i
odnose. Nauili smo o odnosima ono to nai roditelji nisu znali pa prema tome znanje nisu mogli ni da nam prenesu.
Poto sam ta saznanja poeo da delim sa svojim pacijentima, njihove veze i odnosi takoe su poeli da se popravljaju.
Bukvalno su hiljade onih koji su poseivali moje vikend seminare mogli da vide kako su se njihovi odnosi dramatino
preobrazili preko noi.
Sedam godina kasnije pojedinci i parovi su me i dalje izvetavali o koristi koju su imali. Dobijao sam fotografije srenih
parova i njihove dece, sa pismima u kojima su mi zahvaljivali na tome to sam im spasao brak. lako je zapravo njihova
Ijubav spaavala njihove brakove, oni bi se verovatno razvodili da nisu stekli dublje razumevanje suprotnog pola.
Suzana i Dim su bili u braku devet godina. Kao veina parova poeli su puni Ijubavi koju su oseali jedno prema
drugom, ali nakon godina ispunjenih fmstracijama i razoarenjima izgubili su strast koju su oseali jedno prema drugom i
reili da dignu ruke od svega. Meutim, pre nego to su se razveli doli su na moj vikend seminar o vezama i odnosima.
Suzana je rekla, "Sve smo pokuali da bi ova veza mogla da uspe. Jednostavno se isuvie razlikujemo."
Tokom seminara oni su bili zapanjeni kada su nauili da njihove razike ne samo da su normalne ve su i oekivane.
Uteili su se kada su shvatili da su i drugi parovi iskusili iste obrasce ponaanja. U samo dva dana Suzana i Dim su doli
do potpuno novog shvatanja o odnosima mukaraca i ena.
11
Ponovo su se zaljubili. Njihov se odnos udesno promenio. Vie nisu razmiIjali o razvodu ve su planirah kako skupa da
provedu ostatak ivota. Dim je rekao, "Ovo saznanje o naim razlikama vratilo me je natrag svojoj eni. To je najvei
poklon koji sam ikada mogao da dobijem. Mi smo ponovo zaljubljeni jedno u drugo."
Kada su me pozvali da ih posetim u novoj kui, est godina kasnije, oni su i dalje bili zaljubljeni. Jo uvek su mi zahvalni
zato to sam im pomogao da shvate jedno drugo i ostanu u braku.

lako e se gotovo svako sloiti s tim da su mukarci i ene razliiti, ono kako su razliiti veina ne moe da objasni. U
poslednjih deset godina mnoge knjige su probijale put, s namerom da pronadu definiciju ovih razlika. lako su napravljeni
znaajni koraci mnoge knjige su bile jednostrane i na nesreu su osnaivale medusobno nepoverenje i odbojnost prema
suprotnom polu. Obino je jedan pol prikazan kao rtva onog drugog. Bio je potreban pouzdan vodi koji e nas povesti u
pravcu shvatanja zdravi/i razlika koje krase mukarce i ene.
Da bismo poboljali odnose medu polovima neophodno je razviti shvatanje naih razlika koje e uzdii nae
samopotovanje i dostojanstvo, inspiriui u isti mah meusobno poverenje i linu odgovornost uz poveanu saradnju i
mnogo vie Ijubavi nego pre. Kao rezultat ispitivanja vie od 25 000 polaznika mojih seminara o vezama i odnosima, bio
sam u stanju pozitivno da definiem kako se to mukarci i ene razlikuju. I dok sami budete istraivali te razlike videete
kako se zidovi odbojnosti i nepoverenja tope.
Otvaranje srca e doneti vie oprotaja i poveae motivaciju za pruanjem Ijubavi i podrke. Sa ovom novom sveu vi
ete, nadam se, otii i dalje od sugestija sadranih u ovoj knjizi i nastaviti da razvijate puteve koji e vas odvesti do
odnosa prema suprotnom polu ispunjenog nenou i Ijubavlju.
Svi principi na kojima je ova knjiga postavljena testirani su i isprobani u praksi. Gotovo 90 odsto od preko 25.000
ispitanika prepoznalo je sebe u opisima datim u knjizi. Ako uhvatite sebe da klimate glavom u znak odobravanja dok
itate ovu knjigu, govorei, "Da, da, ovo se o meni govori," onda je sasvim izvesno da niste usamljeni. I kao to su ostali
imali koristi primenjujui ovde navedene zakljuke, takvu istu korist moete imati i vi.
12
Mukarcisu sa Marsa, enesu sa Venere otkriva novu strategiju u smanjenju napetosti u odnosima i stvara vie Ijubavi, omoguivi
nam pre svega da detaljno vidimo kako se to mukarci i ene razlikuju. Knjiga potom nudi praktine savete o tome kako smanjiti
frustracije i razoaranja, stvarajui istovremeno ivot sa vie sree i intimnosti. Veze ne moraju da budu samo borbe i ratovi.
Napetost, odbojnost ili sukob prisutni su samo onda kada ne razumemo jedni druge.
Mnogi Ijudi se oseaju frustrirano u vezama koje imaju. Oni vole svoje partnere, ali kada napetost poraste jednostavno ne znaju ta da
uine da bi stvari krenule na bolje. Shvatajui koliko se mukarci i ene u potpunosti razlikuju, nauiete kako se uspeno odnositi
prema partneru, sasluati ga i pruiti mu podrku. Nauiete kako da stvorite Ijubav koju ste zasluili. Kada budete proitali ovu
knjigu moda ete se upitati kako je uopte neko mogao da ostvari uspenu vezu bez nje.
Mukarci su sa Marsa, ene su sa Venere je prirunik za Ijubavne veze devedestih godina ovoga veka. Knjiga otkriva kako se
mukarci i ene razhkuju u svim oblastima njihovih ivota. Ne samo da mukarci i ene razliito komuniciraju ve razliito
razmiljaju, oseaju, reaguju, odgovaraju, vole, imaju drugaije potrebe i cene drugaije stvari. Oni kao da su sa razliitih planeta, kao
da govore razliitim jezicima i jedu drugaiju hranu.
Ovo iroko shvatanje naih razlika pomae u reavanju mnogih frustracija koje svoj koren imaju u pokuaju da shvatimo suprotan pol.
Tada nesporazumi mogu biti brzo izglaeni ili izbegnuti. Neispravna oekivanja lako mogu biti ispravljena. Kada stalno imate na
pameti da se va partner razlikuje od vas kao neko ko je sa druge planete, vi moete da se opustite i saradujete s tim razlikama umesto
da im se opirete ili pokuavate da ih menjate.
Ono to je najvanije, kroz ovu knjigu ete nauiti praktine tehnike reavanja problema koji izrastaju iz naih razlika. Ova knjiga nije
samo teorijska analiza psiholokih razlika, ve je takoe i praktian prirunik za uspeno stvaranje Ijubavnih veza.
Istinitost ovih principa je oigledna i moe biti potvrena kako vaim sopstvenim iskustvom tako i zdravim razumom. Mnogi primeri
e jednostavno i saeto izraziti ono to ste vi oduvek intuitivno
13

nasluivali. Ova potvrda e vam pomoi da ostanete ono to jeste ne gubei svoje ja u Ijubavnoj vezi.
Kao odgovor na ova saznanja mukarci e esto rei, "To je tano ono to ja zaista jesam. Da me vi ne pratite uokolo?
Vie se ne oseam kao da sa mnom neto nije u redu.
ene e esto kazati, "Konano me moj mu paljivo slua. Ne moram da se borim da bih dobila potvrdu onoga to
mishm. Otkada ste vi objasnili razlike moj mu je konano shvatio. Hvala vam!"
Ovo je tek nekoliko od hiljada inspirativnih komentara koje su Ijudi razmenili nakon to su nauili da su mukarci sa
Marsa, a ene sa Venere. Rezultat ovog novog programa shvatanja suprotnog pola nije nimalo dramatian i iznenadan, a
veoma dugo traje.
Sigurno je da stvaranje Ijubavne veze ponekad moe da bude put posut otrim kamenjem. Problemi su neizbeni. Ali ovi
problemi mogu biti ili izvor Ijutnje i odbijanja ili prilika za produbljivanje biiskosti i poveanje Ijubavi, brige i poverenja.
Uvidi koje ova knjiga prua nisu samo "brze popravke" koje e ukloniti sve probleme. Umesto toga oni omoguavaju
potpuno nov pristup pomou kojeg veza u kojoj se nalazite moe da vam bude podrka pri reavanju iv-otnih problema
koji iskrsnu pred vas. Ova nova svest bie vaa alatka kojom ete moi da dobijete Ijubav koju zasluujete i da svom partneru pruite Ijubav i podrku koju on ili ona zasluuju.
U ovoj knjizi ima dosta uoptenih zakljuaka o mukarcima i enama. Verovatno ete nai da su neki od njih istinitiji od
onih dru-gih... naposletku mi smo svi jedinstveni, svako od nas ima svoja po-jedinana iskustva. Ponekad se dogaalo da
su parovi i pojedinci na mojim seminarima izjavljivali kako se poistoveuju sa primerima koje ja iznosim, ali u ulozi
suprotnog pola. Mukarci su sebe pronalazili u primerima ena i obrnuto. Ja ovo zovem obrnutom ulogom.
Ako otkrijete da ste i vi sami ponekad zaigrali u obrnutoj ulozi, elim da vas uverini kako je sve u najboljem redu.
Predlaem vam da onda kada ne uspevate da se poistovetite sa primerima iz ove knjige vi te primere ignoriite (prelazei

na neto to vam je blisko) ili se za-gledajte dublje u sebe. Mnogi mukarci odriu se posedovanja mukih atributa da bi
izgledali neniji i paijiviji. Isto tako mnoge ene e se na reima odrei svojih enskih atributa sve da bi mogle
14
uspeno da ive i posluju u svetu koji visoko vrednuje muke osobine. Ukohko je ovo vaa boljka, primenom saveta, strategija i
tehnika izloenih u ovoj knjizi ne samo da ete stvoriti vie strasti u vaoj vezi ve ete uspostaviti i bolju ravnoteu vaih mukih i
enskih osobina.
U ovoj knjizi ja ne postavljam direktno pitanje zato se mukarci i ene razHkuju. To je sloeno pitanje na koje se inoe dati mnogo
razhitih odgovora, poevi od biolokih razhka, uticaja roditelja, obrazovanja, genetske strukture do uslova ivljenja uslovljenih drutvom, medijima i istorijom. (Ova pitanja su istraena u mojoj knjizi MuSkarci, ene i njihovi odnosi: Sklopiti mirsa
suprotnimpolom.)
lako su koristi od primene saveta i zakljuaka istaknutih u ovoj knjizi trenutne, ona ne zamenjuje potrebu za terapijom i savetovanjima za Ijude koji imaju problema u vezi ih potiu iz problematinih porodica. ak i potpuno zdravi pojednici u vreme velikih izazova
imaju potrebu za terapijom ili savetovanjem. Ja snano verujem u monu, postepenu promenu koja se odvija tokom terapije, branog
savetovanja i rada s grupama za oporavak.
S druge strane od mnogih Ijudi sam uo da su vie koristi imali od ovog novog shvatanja naih odnosa nego od itavih godina
terapije. No, bez obzira na to, verujem da su godine terapije ili rada u grupi obezbedile pogodno tle na kojem su uvidi steeni u ovoj
knjizi mogli uspeno da se primene na njihov ivot i odnose.
Ukoliko je naa prolost problematina, onda ak i nakon go-dina terapije i rada u grupama imamo potrebu za pozitivnom slikom
zdravih veza i odnosa. Ova knjiga upravo slika takvu sliku. S druge strane ako je naa prolost bila ispunjena Ijubavlju i panjom, vremena su se promenila, a mi imamo potebu za novim pristupom odnosima izmedu polova. Od izuzetnog je znaaja nauiti nove,
zdrave naine na koje emo se odnositi jedni prema drugiraa.
Verujem da svako moe da ima koristi od zakljuaka i saveta iznesenih u ovoj knjizi. Jedini negativan odgovor koji sam uo od onih
koji su pohaali moje seminare bio je "E, da mi je to neko rekao ranije."
Nikada nije kasno da uveate Ijubav koja krasi va ivot. Potre-bno je samo da prihvatite nov nain. Bez obzira da li ste na odreenoj
terapiji ili ne, ukoliko eUte da imate ispunjeniju vezu sa suprotnim polom, ova knjiga je kao poruena za vas.
.
/5

Zadovoljstvo rai je da sa vama podelim knjigu Mukarci su sa Marsa, ene su sa Venere. Neka vam ivot tee u mudrosti
i ijubavi. Neka razvoda bude to manje, a to vie srenih brakova. Naa deca zasluuju bolji svet.
Don Grej
15. Novembar 1991.
Mil Vali
Kalifornija
16

GLAVA 1

MUKARCI SU SA MARSA
ENE SU SA VENERE
Zamislite da su mukarci s Marsa, a ene s Venere. Nekada davno, Marsovci su, gledajui kroz svoje velike
teleskope, otkrili Venerijanke. Ve prvi pogled baen na lepe Venerijanke probudio je u njima oseanja koja nikada nisu
imali. Poto su se Marsovci na preac i estoko zaljubili, sagradili su mone brodove i odleteli na Veneru.
Venerijanke su ih doekale rairenih ruku. One su dugo ve predoseale da e konano doi i taj toliko oekivani dan.
Srca su im se otvorila prema Ijubavi koju nikada pre toga nisu osetile.
Ljubav izmeu Venerijanki i Marsovaca bila je magina. Uivali su u zajednikom ivotu, inei stvari zajedno, delei
skupa ono to imaju. Poto su bili s razliitih svetova, s radou su otkrivali razlike, koje su ih krasile. ProvodiU su dane i
mesece upoznavajui jedni druge, istraujui i shvatajui razliitost svojih potreba, tenji i po-naanja. Godinama su
iveU zajedno, u srei i harmoniji.
Tada su odluili da odlete na Zemlju. U poetku je sve biio divno. Ali uticaj zemljine atmosfere uzeo je svoj danak i
jednoga dana svi su se probudili s udesnim oblikom gubitka pamenja -selektivnim gubitkom pamenja.
I Marsovci i Venerijanke zaboravili su da su s razliitih planeta i da bi stoga, sasvim normalno, trebalo da budu razliiti.
Tog jutra je sve to su nauiU o medusobnim razlikama jednostavno bilo zbrisano iz njihovih seanja. Od tog dana
mukarci i ene su u svai.
17

PODSEANJE NA RAZLIKE
Bez prihvatanja dnjenice da ene i mukarci po prirodi stvari moraju da budu razliiti - oni e uvek biti u svai. Ako ovu tako
vanu istinu zaboravimo, mi obino postajemo Ijuti i razoarani u suprotan pol. Tad oekujemo da druga strana reaguje poput nas.
Hteli bi smo da oni "eie to mi elimo" i "oseaju kako mi oseamo".
Mi potpuno pogreno pretpostavljamo da e se na partner, ako nas zaista voli, ponaati i reagovati isto onako kako se mi ponaamo i
reagujemo kada nekoga volimo. Ovakav stav vodi iz razoarenja u razoarenje, spreavajui nas da sednemo i s puno Ijubavi, zajedno
razmotrimo prirodne razlike koja nas krase.
Mi potpuno pogreno pretpostavljanio da e se na partner,
ako nas zaista voli, ponaati i reagovati isto onako kako se
mi ponaamo i reagujerao kada nekoga volimo.
Mukarci sasvim pogreno oekuju da ene misle, govore i reaguju na nain na koji to ine mukarci; ene za uzvrat pogreno
oekuju da mukarci oseaju, razgovaraju i uzvraaju na nain na koji to ine ene. Zaboravljamo da su ene i mukarci, to je i
sasvim normalno -- raziiiti. Rezuitat ovog naeg previda su neprestana trvenja i sukobi izmedu mukaraca i ena.
Prepoznajui i potujui te razlike, mi moemo dramatino da smanjimo nae nedoumice, koje se javljaju u odnosima sa supromim
polom. Kad se setite da u ene sa Venere, a mukarci sa Marsa, sve moe da vam bude kristalno jasno.

KRATAK PREGLED NAiH RAZLIKA

U ovoj knjizi emo detaljno govoriti o naim raziikama. Svako poglavlje e vam doneti nova i vana saznanja. Evo nekoliko
tema koje emo ovde obraditi:
U drugom poglavlju istraivaemo koliko se razlikuju muki i enski sistemi vrednosti, pokuavajui ujedno da shvatimo dve najvee greke koje inimo u odnosu sa suprotnim polom: mukarci gree nudei gotova reenja i pokuavajui daizmene enina
18

oseanja, dokene nude nepoeljne savete i pune su kritika na i aun mukaraca. Kroz shvatanje porekla i obiaja
Marsovaca i Veneri-janki postaje oiglednp zbog ega ene i mukarci nenamemo ine ove greke. Vodei uvek rauna o
ovim razlikama mi moemo da is-pravimo nae greke i da partneru odgovorimo na ranogo bolji nain.
U treoj glavi emo otkriti razliite puteve kojima se mukarci i ene kreu, borei se sa stresom. Dok Marsovci imaju
tenju da se povuku i u tiini razraisle o onome to ih titi dotle Venerijanke nagonski oseaju potrebu da otvoreno s
nekim porazgovaraju o onome to ih mui. Nauiete nove strategije o tome kako da dobi-jete ono to elite upravo u tim
situacijama.
U etvroj glavi emo da istraujemo kako motivisati suprotan pol. Mukarci su motivisani kada oseaju da su nekome
potrebni, a ene su motivisane kada oseaju da neko neno i s Ijubalju brine o njima. Razmotrimo tri koraka kojima se
mogu unaprediti nai odnosi i istraiti kako moemo da prevaziemo nae najvee izazove: mukarci moraju da prevazidu
otpor prema pruanju Ijubavi dok ene moraju da prevaziu otpor u primanju te iste Ijubavi.
U petom poglavlju emo nauiti da mukarci i ene esto ne razumeju jedni druge, a to se dogaa zato to govore razliite
jezike. Marsovsko-Venerijanski renik izraza ifraza uveden je da bi pruio prevod najee upotrebljavanih izraza koje
koristi suprotan pol. Nauiete da mukarci i ene razgovoraju ih prestaju da razgovaraju iz potpuno razhitih pobuda.
ene e nauiti ta da rade kada mukarac zauti, a mukarci e nauiti kako paljivo da siuaju, a da se zbog toga ne
oseaju jadno.
U estom poglavlju videemo da ene i mukarci imaju razhite poglede i na bhskost. Mukarac se primie veoma blizu a
onda se iznenada udaljava. ena e nauiti kako da podri ovaj proces udaljavanja jer e joj se on silovito vratiti kao
rastegnuti lasti kada se iznenadaskupi. Zene e, takode, nauiti koje je najbolje vreme za in-timne razgovore sa
mukarcem.
U sedmom poglavlju emo istraiti kako se enine Ijubavne tenje ritmino uzdiu i padaju pratei pokrete talasa.
Mukarci e nauiti kako ispravno da shvate ove ponekad iznenadne promene raspoloenja. Mukarci e takode otkriti
kada su najvie potrebni
19
eni i kako da je veto podre u tim trenucima bez sopstvenog rtvovanja.
U osmom poglavlju otkriete kako mukarci i ene pruaju onu vrstu Ijubavi koja je njima potrebna, a ne ono to je
potrebno njiho-vim partnerima suprotnog pola. Mukarcima je pre svega potrebna liubav koja je ispunjena poverenjem,
prihvatanjem i potovanjem. Zenama je potrebna Ijubav u kojoj se jasno iskazuju briga, razume-vanje i uvaavanje.
Otkriete est naina na koje ete najee part-nera ugasiti okrenuvi njegov prekida na "iskljueno".
U devetoj glavi emo istraivati kako da izbegnemo bolne ras-prave i svae. Mukarci e nauiti da njihova tenja da

uvek dokau kako su u pravu moe da zvui kao optuba o neopravdanosti en-inih oseanja. ene e nauiti kako one
nehotice alju poruke neodobravanja umesto poruka neslaganja, a to samo potpaljuje mukarev odbrambeni stav.
Anatomija svae e biti istraena kroz mnotvo praktinih saveta koji imaju za cilj da uspostave komunika-ciju punu
podrke umesto svade.
Deseta glava e pokazati kako ene i mukarci razliito skuplj aju poene. Mukarci e nauiti da Venerijanke
izjednaavaju sve Iju-bavne poklone, bez obzira na njihovu veliinu. Umesto da se usreds-rede na jedan veliki poklon
mukarce emo ovde podsetiti da su jednako vani neprestani, mali izrazi Ijubavi i panje: naveden je 101 nain kako
skupiti poene kod ena. Zene e nauiti kako da preus-mere svoju energiju da bi postigle znaajne poene kcd mukarca
pruajui mu ono to on zaista eli.
U jedanaestoj glavi ete nauiti kako da komunicirate jedno s drugim u tekim trenucima. Razliiti naini na koje
mukarci i ene kriju svoja oseanja prikazani su skupa uz ukazivanje na vanost nae potrebe da s nekim podelimo svoja
oseanja. Tehnika Ijubavnog pisma je preporuena za izraavanje negativnih oseanja prema vaem partneru, kao put u
pronalaenju vee Ijubavi i mogunosti pratanja.
U dvanaestoj glavi ete shvatiti zato za Venerijanke dolaze teka vremena kada trae podrku od mukarca, isto kao to
ete vi-deti i zato e mukarci najee pruiti otpor tom zahtevu. Nauiete kako e fraze poput "da U bi mogao" ili
"hoe \i" jed-nostavno "iskljuiti" mukarca i kako da te fraze zamenite drugim reima. Nauiete tajne ohrabrivanja
mukaraca da prue vie i
20
otkriete razliite naine kako da kratko i otvoreno kaetc ono to vam treba, upotrebivi pravi renik.
U trinaestoj glavi ete otkriti etiri godinja doba Ijubavi. Ova realistika perspektiva o tome kako se Ijubav menja i raste,
pomoi e vam u prevazilaenju neizbenih prepreka koje se pojavljuju u svakoj vezi. Nauiete kako vaa sopstvena
prolost ili prolost vaih roditelja moe da utie na vae sadanje odnose i stei ete druga vana saznanja koja e vam
omoguiti da magiju Ijubavi odrite u ivotu.
U svakom poglavlju knjige Mukarci su sa Marsa, Zene su sa Ve-nere otkriete nove tajne koje e vam pomoi u
stvaranju dugotrajnih odnosa, ispunjenih Ijubavlju. Svako novo otkrie poveae vau spo-sobnost da ostvarite ispunjenu
vezu.
DOBRE NAMERE NISU DOVOUNE
Magino je biti zaljubljen. ovek se tad osea beskrajno sreno kao da e Ijubav trajati zauvek. Obino naivno
poverujemo da se razlikujemo od svojih roditelja ili okoline, da smo oslobodeni nespo-razuma koji dolaze kada Ijubav
zgasne, uvereni smo da nam je sueno da zauvek ivimo u harmoniji i srei.
Ali magija polako izvetri i svakodnevni ivot preuzme stvar u svoje ruke, odjednom iznikne injenica da mukarac i dalje
oekuje da ena razmilja i reaguje kao raukarac, a ena oekuje da mukarac osea i ponaa se kao ena. Bez jasnog
poimanja naih razliitosti neemo ni stii da shvatimo jedno drugo. Postaemo suvie zahtevni, uvredljivi, poeemo
otro da sudimo bivajui sve manje tolerantni.
I s najboljom eljom da Ijubav potraje, ona e na nae oi poeti da odumire. Problemi nadiru sa svih strana. Grade se
zidovi odbo-jnosti. Komunikacija biva prekinuta. Nepoverenje raste. Poinju maltretiranja i odbacivanja. Magija Ijubavi
nestaje.
Pitamo se:
Kako se to dogodilo?
Zato se to dogodilo? i Zato se to dogodilo ba nama?
Da bi dali odgovore na ova pitanja neki od najveih umova oveanstva smiljali su itave fiiozofske i psiholoke
sisteme. Ali

21
stari obrazac nije prestao da se ponavlja. Ljubav umire. To se dogada svakome.
Svakoga dana milioni usamijenih pojedinaca daju se u potragu zapartnerom s kojim bi mogli da podele to slatko, Ijubavno oseanje.
Svake godine, miiioni parova sjedinjuju se u ijubavi i potom bolno rastaju jer su izgubili to dragoceno Ijubavno oseanje. Od onili
koji uspeju Ijubav da odre dovoijno dugo da bi skiopili brak, polovina se ubrzo razvodi. Od onili koji ostaju zajedno, pretpostavljamo
da najmanje polovina nije zadovoljna. Oni ostiju skupa usled vernosti, zbog obaveza ili straha od novog poetka.
Zaista je veoma malibroj Ijudi sposoban daivi iobogauje se u Ijubavi. Medutim, i to se dogada. Kada su mukarci i ene u stanju da
potuju i prihvate medusobne razlike tada njihova Ijubav ima priliku da procveta.
Kada su iBukarci i ene u stanju
da potuju i prihvate meusobne razlike
tada njihova Ijubav ima priliku da procveta.
Shvatajui skrivene razlike suprotnog pola mi moemo daleko uspenije da primamo i dajemo Ijubav koju gajimo u svojim srcima.
Poklanjajui odgovarajuu panju i prihvatajui nae razlike moemo doi do prihvatljivih reenja ak i onda kada moda ne dobijemo ba ono to smo eleli. I to je najvanije, moemo da nauimo kako da volimo i podrimo one do kojih nam je zaista stalo.
Ljubav je zaista magina i ta magija moe da potraje sarao ako uvek imamo na pameti razlike izmeu mukaraca i ena.

22
GLAVA 2

GOSPODIN OPRAVIEMO TO I

KUNI KOMITET ZA USAVRAVANJE

Najee izraena primedba, koju ene imaju o mukarcima je da oni ne sluaju ta one govore. Mukarac ili potpuno
ignorie razgovor koji ena pokuava s njim da vodi ili im saslua par rei od-mah shvati ta nju pritiska i mui, pa
ponosito stavi na glavu kapu go-spodina Opraviemo To i ponudi joj reenje ne bi H joj pomogao da se oseti bolje. On
biva potpuno zbunjen ako ona ne ceni ovaj njegov vehkoduni gest Ijubavi. Uopte nije vano koliko puta e mu ona rei
da on nju uopte ne slua, jer on to nikako ne moe da shvati pa e uvek nastaviti da ini istu stvar. Ona bi htela da on
saosea s njom, a on, pak, misli da ona trai gotova reenja.
Najee izraena primedba koju mukarci imaju o enama je da one njih neprestano pokuavaju da izmene. Kada je ena
zalju-bljena u mukarca ona osea odgovornost koju treba da preuzme tokom njegovog odrastanja i sazrevanja, pa iz sve
snage pokuava da mu pomogne ne bi H on poboljao nain na koji se nosi sa svakodne-vicom. Ona tada formira Kuni
Komitet za Usavravanje, koji od-mah usredsredi svoje aktivnosti na njega. Bez obzira na to koliko se on opirao njenoj
pomoi ona ne posustaje, ekajui zgodnu priliku da mu pomogne iU bar kae ta da uradi. Ona misli da mu ugada i
neguje ga, dok on osea da je pod strogom kontrolom Kunog Komiteta. Umesto toga, on bi eleo da ga ona prihvati
onakvog kakav jeste.
Ova dva problema mogu konano da se ree shvatajui pre svega zato mukarci nude reenja a ene tee ka neprestanom
usavra23

vanju. Pokuajmo zato da se vratimo unazad, posmatrajui ivot na Marsu i Veneri pre no to su njihovi stanovnici otkrih
jedni druge i zajedno se preselih na Zemlju - tako emo pobhe moi da stek-nemo sliku o mukarcima i enama.

iVOI NAMARSU
Marsovci cene snagu, sposobnost, efikasnost i uspeh. Oni uvek rade stvari da bi se dokazah, poveah svoju snagu i
usavrih vetine kojima vladaju. Njihovo poimanje samog sebe, odreeno je kroz nji-hovu sposobnost da postignu
odgovarajui rezultat. Oni se oseaju zadovoljni i potpuni prvenstveno kroz svoje uspehe i dostignua.
Mukarevo poimanje sebe odreeno je kroz njegoVTi sposobnost postizanja odgovarajuih rezultata.
Sve je na Marsu odraz ovakvih vrednosti. ak je i njihova odea nainjena tako da pokae njihove vetine i sposobnosti.
Pohcajci, vo-jnici, biznismeni, naunici, taksi vozai, tehniari, svi oni nose uni-forme ih bar kape ne bi h jasno dah do
znanja kakvu vetinu i kohku snagu poseduju.
Oni ne itaju magazine tipa Viva, Deiji svet ih Bazar. Oni su mnogo vie usmereni na aktivnosti pod vedrim neboni kao
to su iov, pecanje ih reh vonje. Oni su zainteresovani za vesti, vremensku prognozu i sport i uopte ne mare za Ijubavne
romane i knjige tipa "kako pomoi sebi".
Mnogo ih vie interesuju pojave i stvari nego Ijudi i oseanja. Cak i danas, ovde na Zemlji - dok ene mataju o slatkoj
romansi, mukarci fantaziraju o jakim, monim koHma, brim raunarima, satelitskim antenama, video rekorderima,
stereo sistemima i svim ostaUm udima savremene tehnologije. Mukarci su preokupirani stvarima koje im mogu pomoi
da iskau svu svoju mo, postiui eljene rezultate i dostiui upravo one ciljeve koje su sami sebi postaviU.
Dostizanje ciljeva je veoma vano za Marsovca poto je to nain da pokae kohko je sposoban, ujedno prihka da bude
zadovoljan samim sobom. A da bi zaista bio zadovoljan sobom te ciljeve sam
24
mora da ostvari. Niko drugi ih ne moe osvariti za njega. Marsovci su veoma ponosni to stvari reavaju sami. Autonomija je simbol
efi-kasnosti snage i sposobnosti.
Uvaavanje ove osobine Marsovaca moe da pomogne enama da shvate zato se mukarci opiru da budu isravljani u svojim namerama ili odbijaju da im se kae ta da uine. Ponuditi mukarcu savet koji on nije traio znai pretpostaviti da on ne zna ta da radi ili
da to ne moe da uradi sam. Mukarci su veoma osetljivi po ovom pi-tanju upravo zato to je njihova sposobnost za njih predmet od
izu-zetnog znaaja.
Ponuditi mukarcu savet koji on nije traio
znai pretpostaviti da on ne zna ta da radi
ili da to ne moe da uradi sam
Poto se on samostalno brine o svojim problemima, Marsovac retko kad razgovara o njima - osim kada mu nije potreban kakav

struan savet. On zakljuuje: "Zato bih u ovo meao druge kad ionako sve mogu sam da uradim". On uva svoje probleme iskljuivo
sa sebe, osim kada mu neko drugi nije neophodan da ih rei. Traiti pomo u situaciji kada sve moe da zavri sam, na Marsu je
znak slabosti.
Meutim, ukohko mu je zaista potrebna pomo, on mora da postupi veoma mudro da bi je i dobio. U tom sluaju, nai e nekoga ije
miljenje potuje i razgovarae s njim o svojim tekoama. Na Marsu iznositi javno svoju muku znai poziv za davanje saveta. Marsovac kome se obratio oseae se veoma poastvovan ukazanom prilikom. On e istog trena na glavu staviti eir gospodina Opraviemo To, sasluati muenika, a potom ponuditi biserje svojih saveta.
Ovaj Marsovski obiaj predstavlja jedan od razloga zato muka-rci instinktivno nude reenja, dok im ene iznose svoje probleme.
Dok ena nevino deh svoju zabrinutost iU naglas preivljava tekoe iskrskle tog dana, mukarac pogreno zakljuuje da ona zapravo
trai strunu pomo. On po navici prua ruku i uzima kapu gospodina Opraviemo To i poinje sa ozbiljnim savetima jer je to nain
kako on pokazuje svoju Ijubav i elju da pomogne kad god je to mogue.
25

On reava njene probleme jer hoe da pomogne kako bi se ona oseala bolje. On eli da joj bude od koristi. On osea da
bi raogao da bude veoma cenjen i vredan njene Ijubavi kad su njegove mogunosti iskoriene u reavanju njenih
problema.
Poto je on reenje ponudio, a ona nastavila da pria oseajui se i dalje utuenom njemu je onda sve tee da je slua zato
jer je njegovo miljenje glatko odbijeno i on se sad osea beskorisnim.
Ne pada mu na pamet da bi sluajui paljivo, uivei se u prob-lem sa istinskim interesovanjem dao eni podrku koja
joj treba. On ne zna da na Veneri govoriti o svojim problemima ne znai poziv za nuenje saveta.

iVOT NA VENERI
Venerijanke imaju drugaiji sistem vrednosti. One cene Ijubav, lepotu, odnose raeu Ijudima, komunikacije. One
provode puno vre-njena pomaui se meusobno, dajui podrku i ugaajui jedna drugoj. One sebe poimaju kroz svoja
oseanja i kvalitet odnosa sa drugima. One se oseaju zadovoljne i potpune delei svoja oseanja i ostvarujui veze s
drugima.
One sebe poimaju kroz svoja oseanja i kvalitet onosa sa drugima.
Sve je na Veneri odraz ovakvih vrednosti. Venerijanke su/mnogo vie zainteresovane kako da ive skupa u slozi, inei
zajednicu koja je zasnovana na Ijubavi vie nego na potrebi da grade autoputeve i vi-soke zgrade. Odnosi s drugima
mnogo su im vaniji od rada i teh-nologije. Njihov je svet u suprotnosti sa Marsom na mnogo razlitih naina.
One ne nose uniforme kao to to ine Marsovci (da bi pokazaU svoje moi). Nausprot tome, one uivaju da svakog dana
budu drugaije odevene - u skladu sa svojim trenutnim oseanjima. Veo-ma im je vano izraavanje - posebno njihovih
sopstvenih oseanja. One mogu i po nekoHo puta da promene garderobu u toku dana, a sve u skladu sa promenama svog
raspoloenja.
Komunikacijaje od izuzetne vanosti. Podeliti intimna oseanja je mnogo vanije nego postii uspeh ili ostvariti cilj.
Razgovor i
26
produbljivanje veza medu Venerijankama izvor su izuzetnog zado-voljstva i ispunjenosti.
Ovo je mukarcu veoma teko da razume. On pribhno moe da shvati o emu se radi ako tu potrebu za deljenjem
iskustava i pro-dubljivanjem veza uporedi sa zadovoljstvom koje on osea kad po-bedi u trci, dostigne cilj ih rei problem
koji ga mui danima.
Umesto da budu usmerene ka odreenom cilju one su okrenute odnosima; one se trude da iskau svoju dobrotu, Ijubav i
brigu. Dva Marsovca koja izadu na ruak razgovarae o novom projektu ih o po-slovnom poduhvatu. Uzgred, Marsovac
vidi odlazak u restoran kao izuzetno efikasan nain obedovanja, pri emu preskae kupovinu, pripremu hrane i pranje
sudova. Za Venerijanke je odlazak na ruak dobra prihka da gaje i neguju svoje odnose, dajui i primajui podrku od
prijatelja. enski razgovori u restoranu mogu da budu veoma otvoreni i intimni, gotovo kao razgovor izmeu tera-peuta i
pacijenta.
Na Veneri svi studiraju psihologiju i u najmanju ruku imaju diplomu poverljivog savetnika. One se veoma dobro
razumeju u raz-voj linosti, duhovnost i sve ostalo to potpomae ivotu, zdravlju i raanju. Venera je prekrivena
parkovima, batama, trnim centrima i restoranima.
Venerijanke su veoma intuitivne. Tu svoju mo razvile su veko-vima predviajui potrebe drugih. One su veoma ponosne
na svoja promiljanja o potrebama i oseanjima drugih. Za njih je znak vehke Ijubavi ponuditi pomo i saradnju drugoj
Venerijanki, a da to nije ak ni zatraeno.
Poto Venerijankama nije bitno dokazivanje sopstvenih sposob-nosti, nuenje pomoi ne smatra se napadnim, a potreba
za njom nije znak slabosti. Meutim mukarac moe da se oseti uvreenim jer kada ona pone da ga savetuje kako ta da
uradi on to shvata kao izraz nepoverenja u njegove moi da sve izgura sam.
ena nema predstavu o toj mukoj osetljivosti jer za nju je ponudena pomo samo jo jedno pero kojim ukraava
sopstveni eir. Ona se osea maenom i paenom. Ali ponuditi istu takvu pomo mukarcu znai da ga moete naterati
da sebe smatra nespo-sobnim, slabim, pa ak i nedovoljno voljenim.

Na Veneri je davanje saveta i sugestija znak panje. Venerijanke imaju vrsto uvetenje da kada neto radi kako treba uvek
moe da
27
radi i bolje. U njihovoj prirodi je elja da usavre i poboljaju stvari. Kad one vode rauna o nekome, one slobodno istiu
ta moe biti usavreno i daju sugestije kako to uiniti. Ponuditi dobronameran savet ih dati konstruktivnu kritiku
predstavlja akt Ijubavi.
Mars je veoma razhit. Marsovci su racionalniji. Njihov je moto da ako neto radi kako treba - to ne treba menjati.
Instinkt im kae da ono to radi treba ostaviti na miru. "Ne opravljaj ako nije polo-mljeno", esto moe da se uje na
Marsu.
Kada ena pokuava da pobolja mu,karca on osea da ona to zapravo hoe da ga opravi. On od nje prima poruku da je
polomljen. ena ne shvata da njeni briljivi pokuaji da mu pomogne njega u stvari povreuju. Ona grekom misli da mu
pomae u razvoju.
ODUSTANITE OD DAVANJA SAVETA
Bez ovog uvida u prirodu mukaraca eni e se veoma lako dogo-diti da bez zle namere, a usled neznanja uvredi i povredi
oveka ko-jeg najvie voli.
Na primer, Tom i Meri su krenuli na urku. Tom je vozio. Poto su dvadesetak minuta lutali po istom kraju postalo je
jasno da su se izgubili. Na kraju je Meri predloila da Tom zatrai pomo. Tom je odmah postao veoma utljiv. Na kraju
su nekako pronali traenu adresu i stigli na urku, ali napetost koja se stvorila tog trenutka po-trajala je itavo vee. Meri
nikako nije mogla da shvati zato je on bio ioe raspoloen.
Iz njenog ugla ona je rekla: "Ja te volim i brinem se za tebe zato sam ti ponudila pomo."
S njegove strane gledano on je bio povreen. Ono to je on uo glasilo je: "Ne verujem. da nas ti moe odvesti tamo
kuda smo poh. Tisinesposoban!"
Bez poznavanja ivota na Marsu, Meri nije mogla da shvati koliko je Tomu vano da cilj postigne sain, bez pomoi sa
strane. Njen predlog bio je trenutna uvreda. Kao to smo to ranije videli Marsovci ne nude savete ako se to od njih izriito
ne zatrai. Nain da se iskae potovanje prema jednom Marsovcu je da se prihvati kako je on uvek u stanju da razrei
trenutne probleme - sve dok on sam ne zatrai pomo.
Meri nije bilo ni na kraj pameti da je upravo situacija u kojoj se Tom izgubio medu nepoznatim blokovima zgrada,
idealna da mu
28
ona pokae svoju naklonost i svoju Ijubav. U tom asu on je bio posebno povredijiv i bilo mu je potrebno malo vie Ijubavi. Poastvovati ga ne davanjem predloga bilo bi jednako kao kad on njoj kupi cvee ili napie Ijubavno pismo.
Nakon to je upoznata sa osobinama Marsovaca i Venerijanki, Meri je nauila kako da podri Toma u takvim trenucima izazova.
Sledei put kada on nije mogao da pronae traenu adresu, ona se uzdrala od davanja saveta, duboko uzdahnula i u sebi odala priznanje onome to je Tom pokuavao da uini za nju. Tom je u velikoj meri znao da ceni njenu toplinu i veru u njegove sposobnosti.
Uopteno govorei, kada ena ponudi nepoeljan savet ili po-kua da "pomogne" mukarcu, ona ni izdaleka nema predstavu ko-liko
to njemu kritiki i bezduno moe da zazvui. Njegova reakcija moe da bude estoka, pogotovo ako su ga esto korili i opominjali u
detinjstvu ili je prisustvovao scenama kada je raajka kritikovala njegovog oca.
Uopteno govorei, Itada ena ponudi nepoeljan savet
ili pokua da "pomogne" mukarcu, ona ni izdaleka nema
predstavu koliko to njemu kritikri bezduno moe da zazvui.
Za mnoge mukarce, veoma je vano da dokau kako oni mogu stii do cilja pa makar je to i banalna stvar kao to je pronai mesto na
kojem se odrava urka. Da ironija bude vea esto e se dogoditi da e mukarac biti mnogo osetljiviji kada su u pitanju male stvari
nego one velike. Njegova su oseanja ovakva: "Ako mi se ne moe verovati sad, kad treba da pronaem jednu obinu zgradu, ta e
biti kada neto ozbiljno bude u pitanju?" Kao i njihovi marsovski preci, mukarci su ponosni na to to su specijalisti, posebno za
opravke svih vrsta, snalaenje po gusto naseljenim mestima ih reavanje razno-rodnih problema. To su trenuci kada su mu potrebni
njena Ijubav i naklonost, a ponajmanje mu trebaju saveti i kritike.

VETINA SLUANJA
Isto tako, ako mukarac ne shvati koliko je ena razliita od njega, on moe da pogora trenutnu lou situaciju upravo iz najbolje elje
da eni pomogne. Mukarci moraju da zapamte kako ene
29
govore o svojim tekoama da bi postale bliskije, ne traei obavezno da budu iznaena reenja za sve probleme.
Tako esto ena ima elju samo da podeh svoja oseanja o pro-teklom danu, a njen mu, mislei da joj time pomae, prekida je
nudei neprekidnu bujicu reenja svih njenih problema. I uopte mu nije jasno zato ona nije zadovoljna.
ena esto ima elju samo da podeli svoja oseanja o proteklom

danu, a njen muz, mislei da joj time pomae, prekida je

nudei neprekidnu bujicu reenja svih njenih problema
Na primer, Meri doiazi kui posle veoma napornog dana. Ona hoe i potrebno joj je da podeli svoja oseanja nagomilana u toku dana.
Ona kae, Toliko mnogo posla imam. I uopte nemam vremena za samu sebe."
Tom odgovara, "Trebalo bi da napusti taj posao. Uopte ne mora toliko da radi. Bavi se neim to voli."
Meri kae, "AJi ja volim svoj posao. Jedino to se od mene oekuje da sve promenim i sredim istog asa."
Tom e rei, "Uopte nemoj da ih slua. Radi samo ono to moe."
Meri odgovara, "Pa to i radim! Ne mogu da verujem, danas sam potpuno zaboravila da se javim tetki."
Tom kae, "Ma ne brini se. Nee se ona Ijutiti."
Meri e rei, "Zna li ti uopte kroz ta sve ona prolazi? Potrebna samjoj."
Tom odogovara, "Suvie se brine draga moja, zato si tako nera-spoloena."
Meri besno kae, "Ne, ja nisam uvek neraspoloena. Moe li ti jednostavno da me saslua.?"
Tom odgovara, "Ja te i sluam"
Meri na kraju kae, "Zato li se ja uopte zamajavam ovde s to-bom?"
Nakon ovog razgovora, Meri je u veoj meri razoarana nego kada je dola kui traei malo nenosti i razumevanja. Tom je takoe
razoaran i ne shvata zato je sve krenulo naopako. On je isk-reno eleo da pomogne, aii njegova reiti-problem taktika, nije uspela.
30

Bez poznavanja ivota na Veneri, Tom nije mogao da shvati ko-liko je vano samo sluati bez pokuaja da se ponude
konana reenja. Njegova reenja samo su pogorala stvar. Vidite, Veneri-janke nikada ne nude gotova reenja kada neko
razgovara s njima. Nain na koji Venerijanke iskazuju potovanje jedna drugoj je pa-ljivo sluanje, uivljavanje u tue
probleme, istinsko razumevanje oseanja onoga koji govori.
Tomu nije jasno da bi i sarao paljivo oslukivanje Merinih oseanja njoj donelo veliko olakanje i zadovoljstvo. Ali kada
je Tom saznao injenice o ivotu na Veneri i koliko je Venerijankama potrebno da razgovaraju, on je postepeno nauio da
slua.
Sada kad Meri doe umorna i iscrpljena njihov razgovor tee sasvim drugaije.
Ona kae, "Toliko mnogo posla imam. I uopte nemam vremena za samu sebe".
Tom duboko udie, oputa se prilikom izdaha i kae, "Hm, zvui kao da si imala naporan dan."
Meri kae, "Oni od mene oekuju da sve promenim i sredim is-tog asa. Prosto ne znam ta da radim!"
Tom napravi kratku pauzu i znaajno promrmlja, "Hmmmm."
Meri kae, "ak sam zaboravila da se javim tetki."
Tom uzvikne, blago izvijajui obrve "Uuu, boga ti."
Meri e rei, "Sad sam joj jako potrebna. Krivo mi je to joj se nisam javila."
Tom e kazati, "Ti si tako divna, draga moja. Doi ovamo da te zagrlim."
Tom je zagrlio Meri i ona se opustila u njegovom naruju uz dubok uzdah olakanja. Ona tada kae, "Volim da
razgovaram s to-bom. Zaista me ini srenom. Hvala ti to si me sasluao. Sada se oseam mnogo bolje."
Uz Meri se i Tom osea bolje. On je zapanjen koliko je njegova ena srenija poto je on nauio kako da je saslua. Sa
ovom no-vosteenom sveu o njihovim razlikama, Tom je savladao vetinu sluanja bez nuenja reenja svih njenih
problema, dok se Meri priklonila mudrosti preputanja stvari u njegove ruke bez davanja nepoeljnih saveta ili
neprestanih kritika na njegov raun.
Sumirajmo dve najee greke koje inimo u naim medusob-nim odnosima:
31
1. Mukarac pokuava da promeni enina oseanja kada je ona
neraspoloena, postajui gospodin Opraviemo To -nudei reenja njenih problema, a potcenjujui njena oseanja u isti
mah.
2. ena pokuava da promeni mukarevo ponaanje kada on
napravi neku greku, pretvarajui se u Kuni Komitet za Usavravanje, koji nudi nepoeljne savete ih kritikuje mukarca.
U ODBRANU GOSPODINA "OPRAVIEMO TO" i "KUN06 KOMITETA ZA USAVRAVANJE"
Ukazujui na ove dve najvee greke ne misUm da je ba sve po-greno u vezi gospodina Opraviemo To ih Kunog
Komiteta za Usavravanje. To su u sutini veoma pozitivne osobine Marsovaca i Venerijanki. Problem je jedino u loe
odabranom trenutku i nedo-voljno valjanom prilazu.
ena u veUkoj meri potuje gospodina "Opraviemo To" sve dok se on ne pojavi u asu kada je ona neraspoloena.
Mukarci moraju da shvate da kada ene deluju umorno i razoarano, govorei o tekoama koje ih prate, nije vreme za
nuenje gotovih reenja; umesto toga nju treba paljivo sasluati i ona e se postepeno oseati bolje. Njoj nije potrebna
opravka.
Mukarac, takoe, u vehkoj meri potuje Kuni Komitet za Usavravanje, sve dotle dok on trai da komitet deluje. ene
moraju da zapamte da ga nepoeljni saveti i kritike - posebno ako je on zaista napravio greku - ine da se osea
nevoljenim i strogo kontrolisanim. Njemu je potrebno njeno prihvatanje mnogo vie nego njen savet na osnovu kojeg bi
on trebalo da ui na sopstvenim grekama. Kada mukarac oseti da ena nema elju da ga pobolja mnogo lake e

potraiti njeno miljenje i savet.

Kada partner odbojno reaguje verovatno je u pitanju loe odabran trenutak ili nedovoljno valjan prilaz.
Prihvatanje ovih razlika olakava nam da shvatimo koiiko je na partner osetljiv i omoguava nam da mu pruimo
podrku. Povrh
32

toga mi moemo da prepoznamo i kada je na partner odbojan jer smo odabrah pogreno vreme ih pogrean pristup.
Pogiedajmo to sad neto detaijnije.
KADA JE ENA ODBOJNA PREMA MUKAREVIM REENJIMA
Kada ena odbija da prihvati mu.kareva reenja njenih pro-blema on odmah smatra da su njegovi kvahteti dovedeni u
pitanje. Kao rezukat toga u njemu narasta oseanje da ena u njega nema poverenja, ne prihvata ga i ne vodi vie rauna o
njemu. Njegova spremnost za sluanjem naglo opada.
Drei uvek u pameti da su ene sa Venere, mukarci u tom trenutku mogu da shvate zato su ene odbojne prema njima.
On moe da shvati kako verovatno nudi gotova reenja dok je njoj potrebno da se uivi u njen problem i brine o njoj.
Evo nekoliko kratkih primera koji pokazuju kako mukarac moe pogreno da proceni i povredi enina oseanja ili
ponudi nepotrebna reenja. Pogledajte i sami da li moete da otkrijete zato e ena u ovim sluajevima postati odbojna:
1. "Ne treba toliko da brine"
2. "Ali, to nije ono to sam ja rekao."
3. "Nije to ba tako vano."
4. "Dobro, izvini. A moemo li sad sve to da zaboravimo."
5. "A to to, jednostavno, ne uradi?"
6. "Pa zar ovo nije razgovor?"
7. "Ne treba da se vrea, nisam tako mislio."
8. "I ta ti pokuava time da kae?"
9. "Ma ne treba tako da se osea zbog toga."
10. "Kako to moe da kae? Prole nedelje sam itav dan proveo
s tobom, i ba nam je bilo lepo.
11. "U redu, zaboravi to to sam rekao."
12. "Dobro, srediu podrum ako e to da te uini srenom."
13. "Vidi, evo ta ti onda treba da uradi."
14. "Gledaj, tu, bogami, nita ne moe da se uini."
15. "Ako se toliko mui i ali zbog toga to radi onda nemoj ni da ga radi."
16. "A zato doputa da se Ijudi prema tebi tako ponaaju. Zaboravi ih."
33
17. "Ako ti nisi zadovoljna onda daj da se razvedemo."
18. "Nema problema, odsad e ti to da radi."
19. "Od sad ja preuzimam stvari u svoje ruke."
20. "Naravno da brinem o tebi. To to kae je glupost."
21. "Hoe li prei na stvar?"
22. "Sve to treba da uradimo je..."
23. "To nije sve to se dogodilo."
Svaka od ovih izjava usmerena je tako da jednim pokretom zbrie ili pokua da razjasni njeno loe raspoloenje, esto nudei u isti
mah tog trenutka iskonstruisana reenja koja e njena negativna oseanja prevesti u pozitivna. Prvi korak koji mukarac moe da uini
je da prestane s ovakvim komentarima (ovu temu detaljnije emo obraditi u 5. poglavlju). Vehki napredak za mukarca je da pokua
da saslua enu bez potcenjivakih komentara i bespotrebnih reenja.
Jasno shvatajui da je odbijen zbog vremena i naina, a ne zbog svojih zakljuaka i reenja, mukarac e mnogo lake shvatiti easku
odbojnost i nemar u pojedinim trenucima. Nee je primati toliko hno. Uei kako da saslua enu - mukarac e iskusiti da e ga ona
vie ceniti i potovati, ak ako je u poetku zbog njega samog bila neraspoloena.

KADAMUKARACODBIJA KOMITET ZA KUKO USVRAVANJE

Kada mukarac glatko odbije enine mnogobrojne sugestije ona osea da on ni malo ne mari za nju; osea da se ne vodi dovoljna
briga o njenim teanjama i potrebama. Kao rezuhat toga ena se, potpuno razumljivo, osea kao da je bez ikakve podrke u svojim
nastojanjima i postepeno prestaje da veruje u mukarca.
U tim trenucima, drei uvek u pameti da su mukarci s Marsa, ona uvek moe ispravno da shvati zato je naila na zid. Zakljuie da
mu je verovatno ponudila savet koji on nije traio, ih ga je ak i kritikovala umesto da jednostavno podeli s njim svoje elje, razmeni
informacije ih ak iznese svoje zahteve.
Evo nekoliko kratkih primera kako ena moe nenamerno da rasrdi mukarca gradei visoke bedeme njegovog otpora i ozlojeenosti. U nekim izjavama savet iii kritika bivaju veto prikriveni.

34 .

Pogledajte da ii ete moi i sami da otkrijete zato on moc da sc osea kao da je pod strogom kontrolom:
1. "Kako moe i da pomisli ba taj da kupi kad ve ima jedan isti takav?"
2. "Sudovi su ti ostali mokri. Mora polako krpom da iii osui."
3. "Zar ti se ne ini da ti je kosa suvie porasla?"
4. "Eno ti ga tamo mesto za parkiranje, idi okolo molim te pa se parkiraj."
5. "Ti bi da izae sa drugovima, a ta je sa mnom, kada emo mi da izademo skupa?"
6. "Ne bi trebalo toliko da radi. Zato se ne odmori jedan dan."
7. "Nemoj to da stavlja tamo. Izgubie se."
9. "Trebalo bi da pozove vodoinstalatera. On e sigurno znati ta da uradi."
8. "to sad moramo da ekamo na sto. Zar nisi rezervisao?"
10. "Trebalo bi da provodiS vie vremena s decom. Uelela su te se."
11. "Kancelarija ti je u haosu. Kako uopte moe da misli u ovakvom svinjcu? Kada e da je oisti?"
12. "Opet si to zaboravio da donese kui. Zato ga ne stavi na neko posebno mesto gde e ti uvek biti pred oima."
13. "Suvie brzo vozi. Uspori iii e da te zaustave i naplate ti kaznu."
14. "Sledei put kada me bude vodio u bioskop, moiim te, bar vidi
o emu se radi."
15. "Nisam znala gde si."(Trebalo je da se javi.)
16. "Neko je pio iz flae, a ne znam emu slue ove ae gore?"
17. "Ne jedi prstima. Daje lo primer deci."
18. "Pomfri je suvie masan. To ti nije dobro za srce."
19. "Ne ostavlja dovoljno vremena za samog sebe."
20. "Trebalo je ranije da mi kae. Ne mogu sad sve da ostavim i da
podem s tobom na ruak."
21. "Ne slae ti se koulja sa pantalonama."
22. "Bil te je zvao ve trei put. Hoe li ti konano da mu se javi ili
ne?"
23. "Kutija s alatom ti je u potpunom haosu. Nita ne mogu da pronadem. Hoe li ti da je sredi jednog dana?"
35
Kada ena ne zna kako direktno da zatrai pomo i podrku od mukaraca (glava 12) ili da ude u konstruktivnu razmenu miljenja s
njim (glava 9) ona moe da vidi jedini nain za ostvarenje svojih htenja upravo u davanju nepoeljnih saveta ih kritici na mukarev
raun (kasnije emo ovu temu i detaljnije obraditi). Nauiti kako da mukarac bude prihvaen bez davanja saveta ih neprestanih
kritika, predstavlja vehki korak napred u meusobnim odnosima.
Jasno shvatajui da on ne odbija njene tenje i potrebe ve nain na koji mu ih saoptava, ona nee ovo odbacivanje shvatati kao iinu
uvredu i pokuavae da pronade pogodnije naine da izrazi svoja htenja. Shvatie postepeno da je mukarac spreman na svoje
usavravanje kada oseti da mu ena prilazi kao da je upravo on reenje problema, a ne sam problem.
Mukarac je spreman na svoje usavravanje
kada oseti da mu ena prilazi kao da je upravo on
reenje problema, a ne sam problem.
Ako ste ena, predlaem da itave sledee nedelje vebate uz-dravanje od davanja bilo kakvih saveta iU kritika. Mukarci ne samo
da e umeti da cene taj Va napor ve e biti mnogo paljiviji i ot-voreniji prema Vama.
Ako ste mukarac, predlaem da itave sledee nedelje vebate kako da sasluate enu i to kad god ona pria, s iskrenom namerom da
se uivite i zaista shvatite kroz ta ona prolazi. Praktikujte da se ujedete za jezik svaki put kada doete u iskuenje da joj ponudite
neko od svojih gotovih reenja ih hoete da joj promenite ra-spoloenje. Biete iznenaeni koliko e ena umeti da ceni takav Va
stav.

36

Glava 3

MUKARCI IDU SVOJE PEINE

A ENJ PRIAJU
Jedna od najveih razlika izmeu ena i mukaraca je u nainu na koji oni izlaze na kraj sa stresom. Mukarci
postaju izrazito kon-centrisani na problem i povlae se u sebe dok se ene oseaju skrhano i utueno, duboko se upliui
u emotivno. U tom asu mukarac ima drugaije potrebe od ene. On se osea bolje reavajui nagomilane tekoe, a za

nju je vano da o svojim tekoama razgovara. Neshvatanje i neprihvatanje ove razhke vodi do nepotrebnih trvenja u
naim odnosima.
Pogledajmo jedan uobiajeni primer:
Kada je Tom doao kui eleo je da se odmori i opusti itajui novine. Bio je duboko neraspoloen, ne uspevajui da
razrei probleme koji su se nagomilaU tog dana, prona-lazei u isti mah olakanje u tome da probleme zaboravi
Njegova ena, Meri, takoe je elela da se odmori od stresnog dana, punog napora. Ona je, meutim, elela o svojim
problemima da porazgovara sa njim. Napetost koja je medu njima rasla uskoro je postala veoraa neprijatna.
Tom je u potaji misho kako Meri suvie pria, a ona se oseala zapostavljenom. Bez shvatanja njihovih razhka ra-skol
meu njima bivae sve vei.
Verovatno moete da prepoznate ovu situaciju jer je to samo je-dan od mnogih sluajeva kada se mukarac i ena ne
slau. Ovo nije problem za Toma i Meri ve je on prisutan u gotovo svakoj vezi.
37

Reavanje njihovog problema zavisi od toga koiiko vole jedno drugo, ali i od toga koliko razumeju suprotan pol.
Ukoliko ne shvati da ene zaista imaju potrebu da razgovaraju o svojim problemima, Tom e misliti da Meri suvie pria
i imae ot-por prema tome da je saslua. Bez razumevanja injenice da e Tomu itanje novina pomoi da se bolje osea,
Meri e biti uverena da on ne obraa panju na nju i oseae se odbaenom. Ona e nasta-viti sa pokuajima da ga privoli
na razgovor koji on ne eli.
Ove raziike mogu biti prevaziene shvatajui pre svega kako se mukarci i ene bore sa stresom. Pogledajmo ponovo
ivot na Marsu i Veneri i bacimo pogled na neke skrivene detalje iz ivota njihovih stanovnika.
BORBA SA STRESOM NA MARSU I VENERI
Kada je Marsovac neraspoloen on nikada nee rei ta ga, za-pravo, mui. Nikada nee optereivati drugog Marsovca
svojim problemima sve dotle dok mu drugarska pomo ne bude neophodna da bi problem reio. Umesto da pria uokolo
postae veoma utljiv, otii e u svoju privatnu peinu da razmisli o muci koja ga je snala, lupajui glavu kako da stvari
izvede na istac. Kad, najzad, bude pronaao reenje, on e se oseati mnogo bolje i izai e iz svoje peine meu ostale
Marsovce.
Ukoliko mu silno mozganje nita ne pomogne, gledae da sve za-boravi, siuajui vesti ili igrajui karte sa svojom
sabraom. Skre-nuvi panju sa goruih problema Marsovac uspeva postepeno da se odmori i osvei. Ako je, pak, stres
zaista velik, Marsovac je u stanju da se opredeli i za vee izazove kao to su trke, takmienja ili alpini-zam, ne bi h
zaboravio ono to ga mui.
Da bi se oseali bolje Marsovci idu u svoje peine gde u samoi, na miru, reavaju svoje probleme
Kada je Venerijanka neraspoloena, pritisnuta gomilom problema izniklih tog dana, ona e izai napolje ne bi li nala
neku osobu od poverenja kojoj e detaljno, do sitnica ispriati ta joj se dogada. Kada Venerijanke podele oseanja koja
ih u tom trenutku

38
obuzimaju, one se iznenada osete mnogo bolje. To je tipino Vcncri-janski nain borbe sa stresom.
Da bi se oseale bolje Venerijanke se nau i otvoreno razgovaraju o svojim problemima
Podeliti svoju muku s nekim drugim na Veneri se smatra znakom Ijubavi i poverenja - to nije optereenje za sagovornika.
Njihov ego ne zavisi od pojma "biti sposoban" ve se oslanja na odnose uzajamne Ijubavi. One otvoreno dele svoja
oseanja teskobe, zbunjenosti, beznaa i iscrpljenosti.
Venerijanka se dobro osea kada ima dragog prijatelja s kojim moe ppdeliti svoje probleme i oseanja. Marsovcu
predstavlja za-dovoljstvo kada probleme rei nasamo u svojoj peini. Tajne o tome ta je kome potrebno da bi se oseao
bolje vae jo i danas.
PRONAIOLAKANJE U PEINI
Kada je mukarac pod stresom povui e se u svoju peinu i us-redsredie sve svoje umne snage na probleme koji ga
optereuju. Obino e odabrati gorui problem ili onaj koji se moe smatrati najteim. On toliko postaje usmeren na
reavanje dotinog prob-lema da ne primeuje ta se oko njega dogada. Drugi problemi i odgovornosti koje on tad ima
ostaju u pozadini.
U tim trenucima mukarac postaje dalek, zaboravan, ne odgo-vara na pitanja, i preokupiran je svojim sopstvenim
razmiljanjima. Na primer, kada ena kod kue razgovara s njim, ini se kao da je samo 5 odsto njegovog uma prisutno u
razgovoru dok ostalih 95 od-sto radi za svoj raun.
On jednostavno nije tu jer je zaokupljen problemom koji reava. Stojeviepodstresomtojeinjegovaodsutnostizraenija. U
timtre-nucima on nije sposoban da eni prui panju koju joj inae prua i koju ona zasluuje. Njegov um je preokupiran
jednim jedinim po-slom i on toga ne moe da se oslobodi. Meutim ako uspe da pronade odgovarajue reenje, istog asa

e se osetiti bolje i izai e iz svoje peine; iznenada, on je ponovo sposoban i spreman za za-jedniki ivot.
39

Ali, ako ne moe da iznae odgovarajua reenja on e se jo vie zaglibiti u svoju peinu. Da bi izaao iz tog mrklog
mraka pokuae da se prebaci na neke manje vane aktivnosti kao to su itanje no-vina, glcdanje televizije, vonja
kolima, fizike vebe, odlazak na fudbal, igranie koarke i tako dalje. Svaki izazov koji ne zahteva vie od pet odsto
njegovih umnih kapaciteta dobra mu je prihka da se izvue iz blatita svoje peine, zaboravijajui na kratko sve ono to
ga mui. Sledeeg dana ponovo e moi da usmeri svu svoju panju na gorui probiem i to sa veim uspehom nego pre.
Pogledajmo nekohko detaljnijih primera. Dim esto ita no-vine da bi zaboravio na probleme koji ga optereuju. Kad
proita no-vine nije vie suoen sa neprilikama koje su ga spopale u toku dana. Koristei svega pet odsto svojeg umana
vesti iz novina on poinje da obhkuje stavove i miljenja o tekoama u itavom svetu. Postepeno on sve vie poinje da
se uivljava u problematiku naznaenu u ves-tima, zaboravljajui istovremeno na sopstvenu muku. Na taj nain on
preusmerava panju sa svojih problema na ire, opte probleme (za koje on ne snosi punu odgovornost). Ovaj proces ga
oslobada na-gomilanih optereenja i omoguava mu da se ponovo posveti eni i porodici.
Tom gieda fudbai upravo zato da bi se opustio i oslobodio stresa. On prestaje sa uzaludnim pokuajima da razrei svoje
probleme uivljavajui se u tekoe tima za koji navija. Pratei sportske dogaaje on ima doivljaj kako s uspehom moe
da razrei neprilike u svakom meu. Kada njegov tim postigne pogodak ili pobedi on uiva u oseanju uspeha. Kada
njegovi Ijubimci izgube on njihov poraz prima kao svoj. U svakom sluaju oslobaa se vrstog stiska realnih tekoa koje
ga opsedaju.
Za Toma i mnoge druge mukarce, to neizbeno oputanje koje doivljavaju tokom posmatranja nekog sportskog
dogaaja, sluanja vesti ili gledanja filma omoguava oputanje od napetosti koju oseaju u stvarnom ivotu.
Kako ene reaguju no peinu

Kada se mukaraczaglibi u peini on vie nije sposoban da svojoj partnerki prui onaj kvahtet panje koji ona zasluuje.
Njoj to teko pada jer ne shvata pod kakvim je on pritiskom. Kad bi doao kui i s
40
vrata poeo da govori o svojim problemima njoj bi to bilo imu )g( > i ;i zumljivije. Umesto toga on uti, ne progovara ni re i ona sc
odniali osea odbaenom. Ona ne pomilja da je on neraspolocn, vc sasvim pogreno pretpostavlja da mu nije stalo do nje zato to
joj sc uopte ne obraa.
Uopteno govorei ene ne shvataju kako Marsovci izlaze na kraj sa stresom. One oekuju da se mukarac otvori i raspria kao to to
ine Venerijanke. Zena se vrea to se mukarac ne okree njoj ve se zabije u svoju pustu peinu. Ona biva povreena kada on ode
da igra fudbal s prijateljima ili gleda vesti na svim kanalima, potpuno je ignoriui.
Oekivati da Mukarac zaglibljen duboko u svojoj peini odjed-nom postane otvoren, srdaan i Ijubak poprilino je nerealno kao to
je nerealno da se neraspoloena ena u jednom trenu potpuno smiri i prizove zdravoj pameti. Pogreno je oekivati da e mukarac
uvek biti sposoban da pokae svoja oseanja Ijubavi i naklonosti kao to je pogreno zahtevati od ene da uvek bude racionaina i
logina.
Kada Marsovci odlaze u svoje peine oni pokuavaju da zabo-rave kako i njihovi bHnji, takoe, imaju iste probleme. Nagon im govori da pre nego to priskoe nekom drugom u pomo prvo moraju da se pobrinu sami za sebe. Kada ena vidi da mukarac reaguje
na taj nain ona obino biva odbojna i ozlojedena.
Ona moe da zatrai njegovu podrku u poprilino naredbodav-nom tonu, kao da mora da se bori za svoja prava s tim nebrinim
mukarcem kraj sebe. Prisetivi se da su mukarci sa Marsa, ena moe ispravno da protumai mukarevu reakciju na stres kao njegov odbrambeni mehanizam, a ne izraz njegovih oseanja prema njoj. Ona moe poeti da sarauje s njim ne bi h dobila ono to hoe
umesto da mu se suprotstavlja.
Na drugoj strani mukarci nisu ni svesni koHko postaju daleki i hladni kada su u svojoj peini. Ukohko mukarac prihvati da njegovo
povlaenje u peinu moe da ima uticaja na enu on moe da ima ra-zumevanja za to to se ona osea nevano i odbaeno. Priseanje
da su ene sa Venere pomoi e mu da ima obzira prema njenim reakci-jama i oseanjima. Bez vaijanog shvatanja njenih reakcija
muka-rac se obino brani i oni zapoinju dugi niz svaa. Evo nekoHko uobiajenih nesporazuma:
41

1. Kada ona kae, "Pa ti mene uopte ne slua", on odgo-vori, "Ama, nije tano da ne sluam. Od rei do rei mogu da
ponovim t^ si mi rekla."
Kada je mukarac u peini on i sa 5 odsto svojeg uma, koji slua, moe da registruje ta ena govori. Mukarac smatra da
ukoliko slua sa pet odsto panje onda on zaista i slua. Meutim, ono to ena zahteva je puna, nepo-deljena panja.
2. Kada ona kae "Oseam se kao da ti uopte nisi ovde," on odgovara "Kako misli da nisam ovde. Vidi koliki sam!"
On zakljuuje da ako je njegovo telo prisutno ona ne treba da kae kako on nije tu. Meutim i pored njegove im-pozantne
pojave, ena ne osea njegovo potpuno pri-sustvo i to je ono na ta ona misli.
3. Kada ona kae "Ti uopte ne brine o meni," on odgovara "Naravno da brinem o tebi. Zato misli da bi inae pokuavao da se izborim s ovim?"
On misli da zato to je zaokupljen problemom od ijeg e reenja i ona imati koristi, treba podrazumevati da on brine za
nju. Meutim njoj je potrebna njegova neposredna panja i to je ono to ona u ovom sluaju zaista trai od njega.
4. Kada ona kae "Cini mi se da sam ti ja na poslednjem mestu," on odgovara "To je smeno. Ti si mi vanija od bilo ega

drugog."
On misli da su njena oseanja neodgovarajua jer e ona imati velike koristi od njegove trenutne preokupacije. On ne
shvata da e njegovo usredsredivanje na jedan probiem uz zanemarivanje svih ostahh kojima je ona optereena, gotovo
kod svake ene izazvati da se osea nevanom.
5. Kada ona kae "Ti si potpuno bezoseajan. Dovoljan si sam sebi," on odgovara "A ta sad treba da radim? Kako ti
misii da ja reim ovaj problem?"
On smatra da je ona suvie kritina prema njemu i pre-vie trai od njega jer on ini samo ono to je neophodno da bi
razreio tekoe koje ga optereuju. On se osea
42
neprihvaenim, a ne vidi pravu snagu njenih osccaiiia. Mukarci uopte ne mogu da pojme kohko jako i brzo od ; tophh, oseajnih
sagovornika mogu da postanu utijivi, daleki namori. Mukarac je u svojoj peini preokupiran reavanjem svojih problema, potpuno
nesvestan koliko njegov ledeni odnos prema drugima moe te druge da povredi.
Da bi poboijali svoje odnose mukarci i ene moraju vie i bolje da shvate jedni druge. Kada mukarac pone da zanemaruje enu,
ona to esto shvata krajnje Hno. Saznanje da se on nosi sa stresom na svoj, poseban, nain njoj moe da bude od izuzetne pomoi ali
ne znai da e uvek pomoi da izbegne bol.
U tim trenutcima ona moe da oseti potrefau da s nekim po-razgovara o tome. Ovo je situacija u kojoj je veoma vano da mu-ka-rac
praviino proceni njena oseanja. On mora da shvati kako ona ima prava da razgovara o svojem oseanju odbaenosti i zanemarenosti
kao to on ima prava da se povue u peinu i ne govori ni sa kim. Ako se ona osea neshvaenom njoj je veoma teko da se osiobodi
bola koji je pritiska.

OLAKANJE KROZ RAZGOVOR

Kada je ena pod stresom ona nagonski osea potrebu da govori o svojim oseanjima i svim moguim te.^koama koje su u vezi s
njenim oseanjirna. Kada zapoinje razgovor ona ni jednom od svojih problema ne daje prvenstvo po vanosti. Ako je nera-spoloena
ona se tako osea zbog svega to je pritiska. ena nije od-mah zaokupljena reavanjem svojih probleraa, ve trai olakanje
izraavajui svoj bol, pri emu nailazi na razumevanje s druge strane. Govorei nasumice o svemu to je mui ona biva manje neraspoloena.
ena nije odmah zaokupljena reavanjem
svojih problema, ve trai olakanje izraavajui svoj bol,
pri emu nailazi na razumevanje s druge strane.
43
Kao to mukarac pod stresom pokuava da se usredsredi na jedan problem i zaboravi sve ostale, ena doputa da je svi njeni
problemi naprosto preplave. Razgovarajui o svim nedaama koje su je snale bez pokuaja da se bilo koji problem trenutno razrei
ena se osea mnogo bolje. Upravo kroz iznalaenje svojih sop-stvenih oseanja u ovom procesu, ona stie jasniju predstavu o tome
ta je zaista mui i iznenada prestaje da biva utuena.
Da bi se oseale bolje ene razgovaraju o tekoama iz prolosti, predvidaju nedae koje ih ekaju u budunosti, razmatraju potencijalne probleme, a esto diskutuju i o onima koji se ne mogu reiti. to vie govore i iznalaze to sc bolje oseaju. To je nain na koji
ene de-luju. Oekivati od njih neto drugo znai poricati njihovu sopstvenu prirodu.
Kada je ena utuena ona pronalazi olakanje u veoma detal-jnom i iscrpnom razgovoru o svim moguim problemima koji su je
snali. Ukoliko oseti da je neko slua s dostojnom panjom, njen stres polako nestaje. Govorei o jednoj temi ona e nakon kratke
pauze odmah prei na drugu. Na taj nain ena proiruje razgovor govorei o svojim problemima, brigama i razoaranjima. Ove teme
ne moraju da se niu u nekakvom iogikom rasporedu, niti moraju da imaju direktne veze jedna s drugom. Ukoiiko oseti da i pored
svega ostaje neshvaena, ona moe da produbi svest o tekoama i da postane jo vie neraspoloena uveanim problemima koji je
okruuju.
Kao to su mukarcu, zaglavljenom u peini potrebni manji problemi da ga odvuku od onog glavnog, tako je i eni koja osea da niko
ne razume njen gorui problem potrebno da govori o manjim tekoama, koje i nisu toliko bitne. Da bi zaboravila na sopstvena, bolna
oseanja u stanju je duboko da se uivi u probleme drugih. Pretpostavlja da e joj moda biti lake ako razmatra nevolje svojih
prijatelja, roaka i kolega. Bilo da razgovara o svojim linim prob-lemima ili o problemima drugih, taj razgovor predstavlja prirodan i
zdrav nain na koji Venerijanke reaguju na stres.
Da bi zaboravila na sopstvena, bolnsi oseanja ena je u stanju da se duboko uivi u probleme drugih
44
Kako mukarci reaguju kcda je enama potrebno da razgovaraju
Mukarci obino pruaju otpor kada ene s njima ponu da razgovaraju o svojim problemima. Mukarac pretpostavlja da mu ona
iznosi svoje tekoe zato to ga smatra odgovornim za njih. Sto vie problema, to se on vie osea krivim. On ne shvata da ona
razgovara da bi se oseala bolje. Mukarac ne moe da pojmi koiiko e ona ceniti ukoHko je on samo paljivo saslua.
Marsovci svoju muku iznose u javnost samo iz dva razloga: krive nekoga ili trae savet. Ako je ena zaista duboko neraspoloena on
pomilja da ga ona optuuje zbog toga. Ako je njeno neraspoloenje manje vidljivo on onda pretpostavlja da ena od njega trai savet
kako da se nosi sa nedaama.
Ako on pretpostavi da ena trai savet, odmah e staviti kapu go-spodina Opraviemo To ne bi li na brzinu smisho neko reenje. Ako
iz njenih rei shvati kako ga ona optuuje izvadie ma iz korica ne bi li se odbranio od napada. U oba sluaja veoma brzo e mu biti

teko da je saslua do kraja.

Ako joj on ponudi par reenja ona e izai na sto s novim prob-lemima. A on je taman oekivao da e ta dva tri reenja doprineti da se
ona osea mnogo bolje. Marsovci se bar oseaju bolje kad pronau odgovarajua reenja ili dobiju valjan savet koji su i traili.
Meutim, kada ena ne promeni raspoloenje i pored njihovog truda oni oseaju kako se njegovi napori ne cene dovoljno ili se ne
cene uopte.
U drugu ruku, ako se oseti napadnutim, on grevito poinje da se brani. Misli da e ona prestati da ga optuuje ako on uspe da joj se
opravda. Meutim, to se on vie brani to ona postaje nesrenija. On ne shvata da objanjenja i pravdanja nisu ono to joj treba. Njoj
je potrebno da mukarac prihvati njena oseanja i dopusti joj da pred njega iznese sav svoj bol. Ukoliko je mukarac dovoljno mudar i
strpljivo saslua enine alopojke na njegov raun videe da e ona ubrzo prei na neto drugo i nastaviti da se ali.
Mukarci posebno bivaju frustrirani kada ene govore o te-koama koje oni ne mogu da razree. Na primer kada je ena pod stresom
ona moe da se poali:
45

"Nisu mi dali dovoljno vehku platu."

"Mojatetka Verajesvebolesnijaibolesnija, svake godine joj je sve gore."
"Jednostavno, stan nam je mali."
"Kakva sua! Boe, kada h e da padne kia."
"Mnogo nam je vehki minus u banci."
ena moe da kae bilo ta od gore navedenog kao nain da izrazi svoje brige, strahovanja i razoarenja. Ona verovatno
zna da se ne moe puno uraditi na reenju ovih problema ah da bi pronala olakanje ona osea potrebu bar da razgovara
o njima. Ona osea podrku ako se njenog sagovornika tiu njene frustracije i razo-arenja. Ah ona moe i da razoara
svog partnera ukoliko ovaj ne shvati da ona jedino eii da porazgvaraju jer e se ona nakon toga mnogo bolje oseati.
Uz to, mukarci postaju veoma nestrpljivi kada ene ponu da priaju o svojim problemima do najsitnijeg detalja. Oni
pogreno zakljuuju da ena detaljie jer su svi ti detalji potrebni da bi on uspeo da iznae reenje njenog problema. On se
bori da razdvoji vane in-jenice od nevanih i samim tim postaje veoma nestrpljiv. Opet, on ne uspeva da pojmi kako
ona ne trai gotova reenja ve njegovu brigu i razumevanje.
Mukarcu je sluanje oteano i pogrenim zakljukom da ne postoji logino opravdanje za njene nasumine skokove s
jedne problematike na drugu. Poto ona podeh s njim par stvari koje je pri-tiskaju on postaje izuzetno frustriran i haotian
pokuavajui da povee sve te njene probleme.
Jo jedan razlog to mukarci imaju otpor prema razgovoru je to to oni uvek ele da vide krajnji rezuitat tog razgovora.
On ne moe da pronade reenje ako mu nije jasno ta ona eh da postigne. A to vie detalja ona daje on postaje sve vie
obeshrabren. Njegov oaj moe da se ublai ukohko on primi k znanju da ona uvehko ima koristi i od samog navoenja
detalja. Ukoiiko shvati da njoj to de-taljisanje slui da bi se osetila bolje i on sam moe da se opusti. Jer kao to je
mukarac ispunio cilj kada kroz more zamrenih detalja stigne do reenja problema, ena je ispunjena pretresajui do u
de-talj problem koji je mui.
46
Ono to ena moe da uini ne bi h olakala mukarcu da jc sa-slua jeste da unapred saopti ta uistinu hoe da kac, pa da se, naknadno, vrati na pojedine detalje. Tako e izbei da ga dri u neizves-nosti. Meutim, ene esto uivaju upravo u tome da poveaju
neiz-vesnosti svoje prie, jer se time unosi vie strasti u sam ragovor. Druga ena svakako potuje ovaj manir ah se mukarac lako
moe osetiti frustriranim.
Kao to je mukarac ispunio cilj kada
kroz more zamrenih detalja stigne do reenja problema,
ena je ispunjena pretresajui do u detalj
problem koji je mui.
Nivo do kojeg mukarac ne razume enu je onaj nivo na kojem on odbija da je saslua dok mu se ah. to vie mukarac otkriva kako
da zadovolji enine emotivne potrebe to on lake uspeva da je sa-slua dok mu ona izlae svoje zebnje i strahove. Vano je da ena
podseti mukarca kako ona eh samo da razgovara o svojim prob-lemima i da on ne mora da rei ni jedan od njih - to e mukarcu
svakako pomoi da se opusti i saslua je.

KAKO MARSOVCII VENERiJANKE MOGU DA SKLOPE PRIMIRJE

Marsovci i Venerijanke ive skupa u miru i slozi zato to su u stanju da otkriju i prihvate svoje razhke, Marsovci su nauiii da potuju
potrebu Venerijanki da razgovaraju o svojim problemima ne bi li se osetile bolje. ak iako nema ta da joj kae Marsovac je nauio
da joj moe pruiti dovoljno podrke sluajui je. Veneri-janke su nauile da potuju potrebu Marsovaca da se povuku ne bi li se
izborih sa stresom. Peina vie nije veiika tajna ili razlog za alarra.
ta su nauili Marsovci
Marsovci su nauih da je trenutak kada su direktno napadnuti, optueni ili kritikovani samo prolazna stanica; Venerijanka e se
veoma brzo nakon toga oseati mnogo bolje i biti veoma zahvalna na njegovom razumevanju. Nauivi kako da slua otkrio je koliko
zaista eni korisiti i pomae da razgovara o svojim tekoama.
47

Svaki Marsovac je odahnuo shvatajui da mu Venerijanka ne prenosi svoje probleme zato to je on nju na ovaj ih onaj
nain razoarao. Nauio je da e ena ukoliko oseti da je zaista paljivo sasluana prestati da ratuje s crnim mishma i
poeti bolje da se osea. S ovom sveu Marsovac je u stanju da slua bez oseanja odgovor-nosti za reavanje svih
njenih problema.
Mnogi mukarci, pa i neke ene, veoma otro sude o potrebi da se 0 problemima razgovara, zato to nikada nisu osetili
koliko takav razgovor moe biti blagotvoran. Oni nisu imaii priliku da vide kako ena koja osea da je neko paljivo
slua, iznenada biva bolje raspo-loena, uspostavivi odjednom pozitivan stav prema svetu oko sebe. Oni su jedino mogh
da vide kako ena (verovatno njihova majka), koju niko paijivo ne slua, nastavlja da se okree u istom krugu problema.
Ovo se dogaa enama koje se ne oseaju dovoljno vol-jenim i paenim dugi period vreraena. Pravi problem je to to se
ona osea nevoljenoni, a ne to to pria o svojim brigama i nedaama.
Poto su Marsovci nauili kako da sluaju napravili su nevero-vatno otkrie. Poeli su da shvataju kako sluanje
Venerijanki koje im izlau svoje nedoumice moe da im pomogne da izadu iz svojih peina na isti nain na koji to ine
gledajui TV ili itajui novine.
Istovetno, poto su nauili da sluaju bez oseanja krivice ili odgovornosti za iznesene tekoe, mukarci poinju mnogo
lake da sluaju. to boije umeju da sasluaju oni shvataju da upravo to sluanje moe da bude izvrstan nain da zaborave
nedae koje su ih snale tog dana, pridcnosei u isti mah i oseanju zadovoljstva kod svog partnera. Meutim, u
trcnucima kada je zaista pod velikim stre-som, mukarac e imati potebu da bude u svojoj peini, izlazei veoma polako,
privuen izazovima kao to su sport ih vesti iz sveta.
ta su nau(iie Venerijanke

Venerijanke su odahnule shvativi da odlazak Marsovca u nje-govu peinu nije znak da on nju vie ne voli kao pre.
Nauile su da tad budu paljivije prema njemu jer on prolazi kroz teka vremena.
Venerijanke vie nisu uvredene to Marsovci brzo gube panju dok im one priaju. Kada Venerijanka govori, a Marsovac
pone da gubi nit, ona e se veoma lagano zaustaviti, ostati na jednom mestu i dopustiti da je on sustigne i shvati ta je
rekla. Onda e poeti ponovo da pria. Ona je shvatila da je njerau ponekad jako teko da joj
48
pokloni svoju punu panju. Venerijanke su otkrile da c Marsovi i biti veoma sretni da preusmere svoju panju na rtjih,
ukoliko onc d i budu zatraile na neobavezan i oputajui nain.
Kada su Marsovci potpuno preokupirani svojim rnislima, z;i ghbljeni u mutljagu omiljene peine, Venerijanke to vie ne
primajii kao linu uvredu. Nauile su da to nije ba najsretnije vremc za poverljive razgovore ve pre trenutak da se vide s
prijateljicama ili odu u kupovinu. Kada se na taj nain Marsov;JC oseti voljenim i prihvaenim od strane svoje
Venerijanke ona e uvideti da on tako bre moe da izade iz svoje elije.
49

GUVA 4

KAKO MOTIVISATI SUPROTaN POL

Vekovima pre nego to su Marsovci i Venerijanke skupa poeli da dele sudbinu oni su bili potpuno sreni ivei
sami na svojim udal-jenim svetovima. Onda se jednoga dana sve promenilo. Marsovci i planetama. Bila je to duboka
depresija koja ih je, konano, naterala da potrae i pronau jedni druge.
Shvativi tajanstvenu promenu koja se tad dogodila stano-vnicitna ovih planeta lake emo prepoznati razliitu
motivisanost mukaraca i ena za zajedniki ivot. S tim saznanjem bolje ete moi da podrite svog partnera kao i da
dobijete podrku koja vam je potrebna u tekim, stresnim vremenima. Vratimo se zato u davno doba kada se ova
tajanstvena promena dogodila.
Kadaje Marsovce zahvatila planetarna depresija svi su napustiU gradove i otih u svoje pejne na neodreeni rok.
Zaghbili su se unu-tra nemoni da izau sve dok jedan od njih, gledajui kroz svoj vehki teleskop, nije spazio preiepe
Venerijanke. Potoje i drugima dopus-tio da vide lepe strankinje ova divna stvorenja nadahnula su Mar-sovce novim
smislom ivota i planetarna depresija na Marsu nestaia je kao rukom odneena.
Odjednom, oni su osetih da su nekome potrebni. Izali su iz svo-jih ehja i poeh da grade flotu svemirskih brodova
kojima e odle-teti na Veneru.
Kada bi Venerijanke osetile pianetarnu depresiju one bi obrazo-vale debatne krugove u kojima bi razgovarale o svojim
problemima.
50 .
Medutim, ovoga puta depresija se nije povlaila. Dugo su bile tunc i utuene sve dok u svojoj intuiciji nisu sagradile viziju. Ta

snanii, udesna bia (Marsovci) doi e iz tamnih dubina kosmosa da ih vole, da im slue i da ih podravaju. Odjednom, onesu
osetile da ncki> brine o njima. Poto je vizija postala opteprihvaena na Vencri depresija je nestala, a one su poele da se pripremaju
za dolazak Marsovaca.
Mukarci su motivisani i osnaeni kada oseaju da su nekome potrebni...
ene su motivisane i osnaene kada oseaju a neko brine o njima.
Ove dugo uvane tajne o motivaciji mukaraca i ena primenljive su jo i danas. Mukarci su motivisani i osnaeni kada oseaju da
su nekome potrebni. Kada mukarac u vezi osea da nije potreban, on postupno biva sve vie pasivan, gubei od svoje energinosti;
svakim danom koji prolazi on sve manje moe da doprinese zajednikom ivotu. U drugu ruku, kada oseti da druga strana veruje kako
on daje sve od sebe da bi ispunio njene zahteve i potrebe, pa jo i visoko vrednuje njegov napor, on biva osnaen da uini jo i vie ne
bi li zadovoljio enu.
Kao i Venerijanke, ene su motivisane i osnaene kada oseaju da neko brine o njima. Kada ena u vezi oseti da druga strana ne vodi
brigu o njoj ona prinudno postaje sve nervoznija i biva iscrpljena od preveUkog pruanja koje se niim ne uzvraa. U drugu ruku,
kada oseti da mukarac vodi rauna o njoj, ena je ispunjena i spremna da prui i vie nego to je pruala do tad.

KADAMUKARACVOUENU
Kada se mukarac zaijubi u enu dogada se neto slino to se dogodilo i kada je prvi Marsovac otkrio Venerijanke. Zakopan u svojoj
peini ne nalazei uzroka svojoj neprolaznoj depresiji, on je teieskopom istraivao nebo. I tad, kao da ga je grom pogodio, u jednom
vehanstvenom trenutku njegov ivot se promenio iz ko-rena. On je kroz teieskop ugledao zadivljujuu lepotu i ar.
51

Otkrio je Venerijanke. Telo mu se zapalilo. I to je vie posma-trao lepe strankinje poinjao je sve vie da brine za nekog
drugog, a ne jedino za samog sebe kao dotad. Njegov itav ivot promenio se zahvaijujui jednom jedinom pogledu.
Njegova tuga je nestala.
Marsovci imaju pobedi/izgubi filozofiju - elim da pobedim i nije me briga ako ti izgubi. I sve dokje svaki Marsovac
brinuo jedino o sebi ovakva formula je davaia dobre rezuitate. Ona je uspeno bila primenjivana vekovima, ali je sada
bilo neophodno promeniti je. Grabiti to vie za samog sebe vie nije predstavijalo zadovioljstvo. Poto behu zaljubljeni,
Marsovci su eleli da i Venerijanke pobeduju kao i oni sami.
U mnogim dananjim sportovima ogleda se ova stara marsovska takmiarska filozofija. Na primer u tenisu, ja ne samo to
elim da pobedim ve mi je cilj i da moj prijatelj izgubi to inim aljui mu lopte koje ne moe da vrati. Ja uivam u
pobedi iako moj prijatelj gubi.
Mnoge od ovih marsovskih osobina imaju svoje opravdanje i me-sto u ivotu, ali u vezi dve odrasle osobe pobedi/izgubi
filozofija moe da nanese velike tete. Ako ja elim da ispunim svoje potrebe na raun svog partnera izvesno je da emo
ubrzo postati uvreeni i nesreni, pa potom ui u sukobe s neizvesnim krajem. Tajna os-tvarenja uspene veze je u
mudrosti koja kae da oba partnera mo-raju da pobede.
Suprotnosti se privlae

Poto se prvi Marsovac zaljubio poeo je da pravi teleskope i za svu ostalu brau Marsovce. Veoma brzo svi su izali iz
depresije. I oni su se zaljubili u Venerijanke. Foeh su za njih da brinu kao za sebe same.
Zagonetne i prelepe Venerijanke imale su u sebi neku miste-rioznu privlanost za Marsovce. Upravo te njihove
meusobne ra-zlike najvie su i privukle Marsovce. Dok su Marsovci bili tvrdi i otri Venerijanke su bile meke i blage.
Onda, Marsovci su bili nekako ug-lasti a one sve zaobljene. Tamo gde su Marsovci bili hladni, Veneri-janke su bile tople.
Na jedan magian i savren nain te njihove razlike dopunjavale su jedna drugu.
ak i bez rei Venerijanke su glasno i jasno poruivale: "Potrebni ste nam. Vaa snaga i mo mogu da nam donesu veliku
radost,
52
ispunivi ogromnu prazninu koja se otvorila u naim oseanjima. Mi zajedno moerao da ivimo u velikoj srei." Ovaj
poziv motivisao jc i osnaio Marsovce.
Mnoge ene nagonski znaju kako da poalju istu ovakvu poruku. Na poetku njihove veze ena jednim pogledom kae
mukarcu da on moe da bude onaj pravi koji e nju uiniti srenom. Taj pogled e ga ohrabriti da joj se priblii. Ona
tirae osnauje siie koje e se u njemu izboriti protiv straha od ostvarivanja veze. Na nesreu, kada zaponu zajedniki
ivot i problemi krenu da iskrsavaju, ona zabo-ravi koliko je ta ista poruka i dalje vana za njega i uporno odbija da je i
dalje aije.
Marsovci su bili veoma motivisani mogunou da se na Veneri promene. Marsovska rasa zakoraila je viim stepenikom
evolucije. Oni vie nisu bili zadovoljni neprestano iskuavajui sami sebe, razvijajui tako svoju snagu. Hteli su da mo i
vetine koje poseduju stave u slubu nekog drugog, posebno u slubu Venerijanki. Poeii su da razvijaju novu
pobedi/pobedi filozofiju. eleli su svet u kojem svako brine i za sve ostale kao i za sebe.
Marsovce motivie Ijubov

Marsovci su poeli da grade itavu flotu brodova koja e ih preko nebesa odvesti do Venere. Nikada se nisu oseali toliko
ivim. Posmatrajui Venerijanke stekli su nesebina oseanja po prvi put u svojoj istoriji.
Slino tome, kada je mukarac zaljubljen, motivisan je da bude najbolji to moe biti, a sve u svrhu da viteki slui

drugima. Kada mu je srce otvoreno on osea toliko samopouzdanje da je sposoban da uini izuzetno velike promene.
Dobivi priliku da iskae sve svoje potencijale on e pokazati svoje najbolje lice. Samo onda kada oseti da ne moe uspeti
u svojim nastojanjima on se vraa na stari, sebini nain ponaanja.
On doivljava zadovoljstvo svoje partnerke kao svoje sopstveno. On moe da istraje u svakoj nevolji ne bi li nju nainio
srenom jer njena srea ini srenim i njega. Borba sa svetom oko njega biva mu laka. On crpi energiju iz vieg cilja.
Dok je mlad on moe da bude zadovoljan dok slui samom sebi, ali kako postaje stariji to samo-ugaanje vie ne moe da
ga zado-volji. Da bi se osetio potpunim on mora da proivi svoj ivot motivi53
san Ijubavlju. Inspirisan da nesebino daje, on biva otrgnut od inercije samo-ugaanja liene brige o drugima. Mada mu je i dalje
potrebno da Ijubav prima, njegova najvea potreba postaje da Ijubav daje.
Dobivi priliku da iskae sve svoje potencijale
mukarac e pokazati svoje najbolje lice.
Samo onda kada oseti da ne moe uspeti u svojim nastojanjima
on se vraa na stari, sebini nain ponaanja.
Mnogi mukarci nisu jedino eljni da pruaju Ijubav ve umiru od elje za njom. Njihov najvei problem je u tome to i ne znaju ta
proputaju. Oni su retko kad imaii prilike da vide kako njihovi oevi uspevaju da ispune njihove majke kroz pruanje Ijubavi. Zato oni
i ne znaju da je najvei izvor zadovoljstva za mukarca upravo u da-vanju. Kada pone da se obruava veza koju ima on je u depresiji
i odmah se zabije u svoju peinu. Prestaje da vodi rauna o drugima i nije mu jasno zato je toliko depresivan.
U tim trenucima on se povlai iz veze i ostaje zaglibljen u peini. Pita emu sve to i zato bi se dalje optereivao. Ne zna da je prestao
da vodi rauna o drugimazato jer osea da nikome nije potreban. Ne pretpostavlja da e se iz svoje depresije pomeriti i ponovo biti
motivi-san ukoiiko pronade nekoga kome e biti potreban.
Ne biti nikome potreban predstavlja iaganu smrt za mukarca.
Kada mukarac ne osea da je upravo on taj koji ini pozitivnijim ivot nekog drugog, njemu je teko da nastavi s brigom o
sopstvenorn ivotu i intimnim vezama. Teko mu je da bude motivisan kada ne-kome nije potreban. Da bi se ponovo osetio
motivisanim on mora da se oseti kako ena u njega veruje, ceni ga i prihvata. Ne biti nikome potreban predstavlja laganu smrt za
inukarca

KADA ENA VOU MUKARCA

Kada se ena zaljubi u mukarca dogada se isto ono to se dogodilo kada je prva Venerijanka poela da veruje kako Marsovci

54
dolaze. Ona je sanjala da e se flota svemirskih brodova spustiti sa nebesa i da e rasa jakih i brinih Marsovaca stupiti na Veneru.
Ova bia nee traiti da budu maena i paena ve e oni maziti i paziti Venerijanke, voditi rauna i brinuti o njima.
Marsovci su bih veoma naklonjeni i inspirisani lepotom i kultu-rom Venerijanki. Shvatih su da njihove moi i sposobnosti postaju
hene smisla ukoHko se ne upregnu u slubu nekome kome su potrebne. Ta udesna bia, dostojna svakog potovanja pronala su
olakanje i nadahnue u obeanju da e sluiti Venerijanke, poto-vati ih i ugaati im. Kakvo udo!
Ostale Venerijanke imale su sHne snove i trenutijo se oslobodile depresije. Vera u to da je pomo na putu jer Marsovci dolaze
potpuno je preobrazila Venerijanke. One su patile od planetarne depresije jer su se oseale izolovane i usamljene. Da bi pobedile
depresiju morale su da osete kako dolazi iskrena pomo, roena iz Ijubavi.
Mnogi mukarci nemaju predstavu kohko je enama vano da imaju podrku u nekome kome je stalo do njih. ene su sretne kada
veruju da e njihove elje i potrebe naii na razumevanje. Kada je ena neraspoloena, utuena, iscrpljena ih slomljena, jednom reju
u beznadenom stanju, njoj je potrebno samo jednostavno i toplo drugarstvo. Ona eh da oseti kako nije sama. Njoj su potrebni Ijubav
i panja.
Razumevanje, saivljavanje i saoseajnost bie joj od velikog znaaja da bi otvorenije primila i znala kako da vrednuje njegovu
pomo. Mukarci ovo ne mogu da shvate jer im njiliovi Marsovski instinkti govore da je u trenucima loeg rapoloenja najbolje biti
usamljen. Zato e, kada je ona utuena i tuna, on pokuati da ode i ostavi je na miru ili e jo vie pogorati stvari pokuavajui da
razrei sve njene probleme na brzu ruku. Marsovcima nagon ne govori o tome koliko su eni vane bliskost i intima kao i mogunost
da svoju muku podeh s drugima. Ono to je njoj u tim asovima najvie potrebno je neko ko e umeti paljivo da je saslua.
Delei svoja oseanja s paljivim sagovornikom ona priziva sa-znanje da je vredna Ijubavi i njene potrebe time bivaju u velikoj meri
ispunjene. Nedoumice i nepoverenje poinju da se tope. Poputa njen napor da partnera prisiljava da ini ovo il ono, jer sad nanovo
svesna da je vredna Ijubavi shvata da tu Ijubav ne mora da zaslui;
55

moe potpuno da se opusti, da prua manje, prima vie. Ona to i za-sluuje.

enin napor da partnera prisiljava da ini ovo ili ono,
poputa kad ona postaje nanovo svesna da je vredna Ijubavi -tu Ijubav ne mora da zaslui; moe potpuno da se opusti, da
prua manje i prima vie. Ona to i zasluuje.
Suvie davanja umara

Borei se s depresijom na Veneri, njene stanovnice su razgo-varale o svojim problemima, razmenjujui narasla oseanja.
Kroz razgovor su otkrile i razloge svoje depresije. Postale su umorne od neprestanog davanja kojem nije bilo kraja.

Poele su da bivaju ozlojeene, pritisnute oseanjem da snose odgovornost jedna za drugu. Zelele su da se opuste i da
neko preuzme brigu o njima na neko vreme. Umorile su se od deljenja svega to je njihovo sa ostalim Venerijankama.
Zelele su da budu posebne i da imaju stvari koje e biti jedino njihove sopstvene. Dosadila im je uloga muenica i ivot
koji ive samo za druge.
Na Veneri su iveli po izgubi/pobedi filozofiji - "Ja gubim tako da bi ti mogla da dobije." U onoj meri u kojoj se rtvuju
jedna za drugu u toj meri se vodi briga o svakoj. Ali, postupajui tako veko-vima Venerijanke su se umorile od brige o
drugima i deljenja svega to poseduju s ostalima. One su, takoe, bile spremne da usvoje pobedi/pobedi filozofiju.
Veoma slino tome i danas su mnoge ene umorne od ne-prestanog pruanja. One bi htele bar dostojnu pauzu. Njima
treba vremena da se vrate sarae sebi. Dovoljno vremena da prvenstveno o sebi povedu rauna. Potreban im je neko ko bi
im omoguio emo-tivnu podrku, neko o kome ne bi morale da brinu. A Marsovci se u tu sliku savreno uklapaju.
Na ovom mestu Marsovci su se nauili kako da pruaju, a Ven-erijanke su postale spremne da prime ono to im je
prueno. Posle dugih vekova u kojima su se razvijali na odvojenim planetama dosti-gli su veoma vaan nivo u svojoj
evoluciji. Venerijanke su moraie da naue kako da primaju dok su Marsovci morah da naue kako da pruaju.
56
Ista ovakva promena esto se dogaa mukarcima i cnama kada ponu da sazrevaju. Dok je mlaa, ona esto ima vie volje da se
rtvuje i oblikuje se ne bi li ispunila elje svog partncra. Mlai mukarac je mnogo vie okrenut samom sebi i nesvestan elja i
potreba drugih oko njega. Kako ena postaje zrelija ona sve vie shvata da je prinudena da digne ruke od sebe ne bi li zadovoljila svog
partnera. Mukarac u zrehm godinama poinje da shvata kako da potuje druge i da im slui.
Kako mukarac postaje zreliji poinje da shvata da e morati da digne ruke od samog sebe, no najvaija promena koju e on osetiti
jeste da postaje svesniji kako moe da se iskae u pruanju drugima. Slino tome, postajui zrelija, ena se ui novim strategijama
dava-nja, no najvanije je to to e usvojiti izvesne limite u svom pruanju drugima i otvoriti se da ono to je prueno prima.
Odusfafanie od optubi
Kada ena shvati da je tokom veze previe pruala, ona tei da za to to je nesrena optui svog partnera. Ona duboko u sebi osea nepravdu to je davala mnogo vie no to je primala.
Mada nije dobijala onoliko kohko zasluuje, ona e, ukoliko eli da dorpinese uvrenju veze, morati da otkrije koiiko je i ona sama
doprinela takvom stanju. Kada ena previe prua ona ne treba za to da optuuje svog partnera. Isto tako, mukarac koji manje daje ne
treba zbog toga da optuuje svoju partnerku kako je negativno orijentisana iii nespremna da odgovori na njegove napore. U oba
sluaja optuivanjem se nita ne postie.
Razumevanje, poverenje, saoseajnost, prihvatanje i podrka predstavljaju prava reenja, a optube na raun partnera to nisu. Kada
doe u takvu situaciju, mukarac bi umesto da optui enu kako je odbojna trebaio da saosea s njom i ponudi joj svoju podrku ak
iako je ona ne zahteva; trebalo bi paljivo da je saslua iako mu njene rei u prvi mah zazvue kao optuba na njegov raun; trebalo bi
da joj pomogne da povrati poverenje u njega inei male stvari koje e joj pokazati da on i dalje vodi rauna o njoj.
Umesto da optuuje svog partnera to malo daje ena bi trebalo da prihvati i oprosti njegovu nesavrenost, posebno kada je on
razoara; trebalo bi da poveruje kako bi on eleo i vic da prui u
57

trenucima kada on ne prua dovoljno, trebaio bi da ga ohrabri cenei ono to je dotad uinio i nastavi da trai njegovu
podrku.
POSTAVUANJEI POTOVANJE GRANICA

Najvanije je da ena uspostavi granice onoga to moe da prui bez Ijutnje na svog partnera. Umesto da oekuje od
mukarca nee li ovaj izjednaiti rezultat ona mora da uspostavi ravnoteu, odre-ujui pravu meru onoga to daje.
Pogledajmo jedan primer. Dim je imao trideset devet, a njc-gova ena Suzan etrdeset i jednu godinu kada su doli kod
mene na savetovanje. Suzan je htela da se razvede. Zalila se da je tokom dvanaest godina davala i vie nego to je mogla i
da to ne moe da izdri. Ona je optuila Dima da je letargian, sebian, da hoe da dominira i da je potpuno
neromantian. Rekla je da vie nema ta da prui i da joj je jedino preostalo da ode. On je uspeo da je ubedi da doe na
terapiju iako je ona sumnjala u to. Tokom est meseci uspeli su da naine tri veoma vana koraka na putu izleenja
njihove veze. Danas ive u srenom braku i imaju troje dece.
Prvi korak: Mofivacija

Dimu sam objasnio kako je njegova ena dvanaest godina aku-mulifala jed i bes. Ukolikojeeleo dasauva taj brak,
morao je da se potrudi i paljivo je saslua ne bi !i time bio motivisan da ozbiijno poradi na njihovoj uzdrmanoj vezi.
Tokora prvih est meseci za-jednikog rada, ohrabrivao sam Suzan da slobodno iskae svoja oseanja, pomaui u isti
mah Dimu da shvati njen negativan odnos prema njemu. Ovo je ujedno bio najtei deo procesa na putu ozdra-vljenja
njihove veze. Poevi da razumeva njen bol i neispunjena oekivanja, on je postao izuzetno motivisan i uveren da moe
nai-niti neophodne izmene ne bi li povratili Ijubav i slogu.
Pre nego to je Suzan mogla da mu se pridrui u tom naporu bilo je neophodno da je on saslua i da ona oseti kako Dim
ispravno vrednuje njena oseanja: to je bio prvi korak. Poto je Suzan osetila da je shvaena onako kako treba, mogli su
da naine sledei korak.
Drugi korak: Odgovornosf

Drugi korak je bilo preuzimanje odgovornosti. Dim je morao da preuzme odgovornost za nedovoljnu podrku koju je

pruao
58
svojoj eni, dok je Suzan morala da preuzme odgovornost za to to nije umela da postavi granice. Dim se izvinio za sve to je uinio
nanosei joj bol. Suzan je shvatila da je njegovo nepotovanje i grub odnos prema njoj (vika, gundanje, odbijanje njenih zahteva,
nepo-tovanje njenih oseanja) posledica injenice da ona nije postavila jasne granice. lako nije imala potrebe da se izvinjava zbog
toga bila je svesna da snosi deo odgovornosti za njihove zajednike probleme, Prihvatajui postepeno svoju nemo da uspostavi jasne
mede i svoju tenju da prua vie no to moe kao elemente koji su doprineli njihovom sukobu, poela je lake i vie da oprata
Dimu. Preuzi-manje odgovornosti za tekoe koje osea bilo je od izuzetnog znaaja za ublaavanje njene odbojnosti. Na taj nain
oboje su bih motivisani da savladaju nove puteve kojima e pruati podrku jedno drugom, potujui mee koje se ne smeju prei.

Trei korak: Praksa

Dimu je posebno bilo znaajno da u praksi iskusi kako da potuje granice, dok je Suzan morala da naui kako te granice da postavi.
Oboje su morali da otkriju kako da iskau svoja iskrena oseanja uz puno uvaavanje onog drugog. Sloili su se da zajedno pristupe
ovom treem koraku uspostavljanja i potovanja granica, znajui da e oboje u poetku initi greke u svojim pokuajiraa. Mogunost
da naprave greku bila im je odstupnica tokom prakse koju su sprovodili. Evo nekoliko primera ponaanja koje su usvojili:
Suzan je imaia obiaj da kae: "Ne svia mi se nain na koji mi se obraa. Molim te, prestani da se dere ih u da izadem napolje iz
sobe." Poto je nekoliko puta zaista izala iz sobe to kasnije vie nije morala da ini.
Kada bi Dim od nje zatraio da uini neto to bi ona ra-nije uinila zamerajui mu - sad bi samo rekla "Ne mogu, umorna sam" ili
"Ne mogu, danas imam posla." Otkrila je da je Dim, shvativi koliko je ona zaposlena i umorna postao mnogo paljiviji prenia njoj.
Suzan je rekia Dimu da hoe da ide na odmor, a kada je on odgovorio da ima suvie obaveza na poslu, rckla my je da
59

e onda ii sama. Dim je onda odjednom proraenio ra-spored obaveza i bio spreman da pode s njom.
^
Kada bi je Dim prekinuo u pola rei ona je praktikovala da kae "Molim te, nisam zavrila. Sasluaj me do kraja." Dim
je poeo strpljivije da je slua i rede da je prekida.
Najtee joj je padalo da naui kako da zatrai ono to joj je , potrebno. Jednom prilikom rekla mi je "Zato moram jo i da
traim, posle svega to sam uinila za njega." Objasnio sam joj da e time to e i njega uiniti odogovornim za ,,.
ispunjenje svojih potreba reiti veliki deo svojih problema. Ujedno i ona sama mora da preuzme deo odgovornosti da bi
dobila ono to hoe.
Najvee iskuenje za Dima bilo je da u dovoljnoj meri i ispotuje promene koje je ona doivela tokom godina i da shvati
kako ona nije ona ista lako prilagodljiva osoba koju je on oenio. Shvatio je da je njoj podjednako tcko da postavi
granice kao to je njemu teko da ih potuje. Oboje su dokuiH da e njihov odnos biti mnogo Ijubazniji i topliji ukoHko
im ovakvo ponaanje pree u naviku.
Poto mukarac oseti gde su mu postavljene mede on je motivi-san da prui vie nego to je pruao. Potujui postavljene
mu granice, motivisan je da preispita obrasce svog ponaanja i da se menja. Kada ena shvati da ukoHko eH da prima, a
ne samo da prua, mora da postavi izvesna ogranienja, ona je automatski u stanju lake da oprosti svom partneru i
pronae naine kako da zatrai i kako da primi podrku koja joj je potrebna. Kada ena postavi granice ona postupno
naui da se opusti i primi od mukarca vie no to je dotad primala.
t.:

NAUiTI KAKO DA SE PRIMA

Postavljanje granica i primanje moe ponekad da bude po-priHno zastraujue za enu. Ona je neretko upiaena da je
suvie zahtevna i da e zbog toga biti odbaena, osuena i naputena. Od-bacivanje, osuda i naputanje bivaju najbolniji
za enu jer duboko
60
u svojoj podsvesti ona neispravno veruje da nije ni zasluila da tlolHjc vie. Ovo verovanje je formirano i ojaano jo u detinjstvu
svaki piit kada je ona trebalo da potisne .svoja oseanja, potrebe ili elje.
ena je posebno osetljiva kada loe i pogreno poveruje da ona ne zasluuje da bude voljena. Ukoliko je kao dete prisustvovala
zlostavljanju ili i sama bila zlostavljana, onda je ona jo vie povre-dljiva ukoiiko joj sejavi doivijaj danije vredna Ijubavi; u tom
sluaju joj je tee da odredi svoju pravu vrednost. Skriveno u podsvesti ovo oseanje bezvrednosti stvara strah od potrebe za drugima.
Deo nje zamilja da nee dobiti oslonac i podrku.
Poto je uplaena da nee dobiti tu podrku, ona e nesvesno od-gurnuti upravo onaj oslonac koji joj toliko treba. Kada mukarac
primi poruku da ona ne veruje kako je on u stanju da udovolji njenim zahtevima on istog asa osea kako ga ona odbija i njegova
motiva-cija se gasi. Njeno beznade i nepoverenje preobraavaju njene opra-vdane elje i namere u jad i bedu koji za mukarca
dobijaju znaenje kako ena ne veruje u njegovu naklonost i podrku. Ironino je da su mukarci pre svega motivisani kada oseaju da
su nekome potrebni, ali se ta motivacija gasi kada naiu na bedu i jad.
U tim trenucima ena pogreno zakljuuje da je to .to ona ima zahteve ugasilo njegov ar, a problem je u njenom beznau, besmislu
u kojem se nalazi i nepoverenju da on daje sve od sebe. Bez poimanja injenice da je mukarcu neophodno poverenje, eni je teko i

zbun-jujue da shvati razliku izmeu normalne potrebe i jada iz kojeg se raaju oajnike potrebe.
"Zahtevati" znai otvoreno traiti podrku od mukarca na nain koji jasno pokazuje da ena ima poverenja u njega i pretpostavlja da
e on dati sve od sebe da joj udovolji. Takav zahtev uliva snagu mukarcima. "Jad i beda" znae oajniku potrebu koja je vea tim
pre to onaj koji trai ne veruje da e traeno i dobiti. Takav stav od-bija mukarca i ini da se on oseti kao da ga ena nedovoljno
potuje i odbacuje.
Za ene je ve dovoljno zbunjujue to to imaju potrebu za dru-gima, tako da im razoaranje ili odbacivanje poscbno teko padaju ak
i u malim koliihama. Njoj nije lako da zavisi od drugih, a da po-tom bude odbaena i zaboravljena. Potreba za nckim ini je ranjivom. Ukoliko biva odbaena ili razoarana to boh vi.c nego to bi trebalo jer ponovo priziva stari duh verovanja da ona nijc
dovoljno vredna.
61
Kako su Venerijanke nauale da oseaju svoju vrednost
Vekovima su Venerijanke nadoknaivale ovaj uroeni strah od nedovoljne vrednosti time to su bivale paljive i veoma predusretljive prema zahtevima drugih. One su davale i davaie, oseajui duboko u sebi kako nisu dovoljno vredne da bi mogle da primaju.
Nadale su se da e tim davanjem postati vrednije. Posle vekova neprestanog pruanja konano su shvatile da su i te kako vredne da
dobiju Ijubav i budu podrane u svojim nastojanjiraa. Onda su se osvrnule unazad i shvatile da su oduvek bile vredne te Ijubavi i
podrke.
Ovaj proces davanja drugima nauio ih je mudrosti kojom su us-pele da procene same sebe. Kroz pruanje drugima, shvatile su da je
taj drugi vredan Ijubavi koju je dobio, a time su videle da svako zasluuje Ijubav i panju. Konano su shvatile da i one same zasluuju da prime podrku od drugih.
Kada mlada devojka ovde na Zemlji vidi kako njena majka do-bija puno Ijubavi i panje i sama poinje da se osea dovoljno vrednom da primi isti poklon. Ona lako uspeva da prebrodi Venerijanski impuls koji je tera na previe pruanja drugima. Ona ne mora da
se bori sa strahom od primanja zato to se izjednaava sa svojom majkom. Ukohko je majka usvojila mudrost slobodnog, otvorenog
primanja dete e najbolje uiti na njenom primeru.
Venerijanke nisu imale model prema kojem bi se oblikovale zato im je trebalo na stotine godina da se odviknu od tog svog nagona za
bespotednim davanjem. Uvidevi polako da su svi ostali dovoljno vredni da prime Ijubav i panju, shvatile su da su i one same
vredne da Ijubav i panju prime od drugih. U tom maginom trenutku, Mar-sovci su, takoe, doiveli promenu i poeli da grade
.svemirske bro-dove.
Marsovci e se pojaviti kada Venerijanke budu spremne
Kada ena zaista shvati da je uistinu dovoljno vredna da bude voljena, ona otvara vrata mukarcu da bi joj on Ijubav i pruio. Ali njoj
e, esto, biti potrebno desetak godina u hraku da shvati kako zasluuje vie no to dobija, da bi stvar bila gora, ona se tad osea kao
da zatvara vrata pred mukarcem kojeg je odabrala, ne dajui mu
62
priliku da bilo ta ispravi. Ona u tom trenutku osea neto poput ovoga: "Ja sam ti puno pruala, a ti na to nisi obraao panju. Imao si
svoju priliku ali je nisi iskoristio. Ja zasluujem bolje. Tebi vie ne mogu da verujem. Suvie sam umorna. U meni vie nema niega
to bih mogla da pruim. Neu ti dopustiti da me ponovo povredi."
Ja neprestano, kada je ovakav siuaj u pitanju, enama pona-vijam da nije potrebno da one pruaju vie nego dotad da bi njihova veza
postaia bolja. Njihov e im partner, zapravo, davati i vie uko-liko mu one budu pruale manje nego to su to inile ranije. Kada
mukarac ne obraa panju na nju i njene potrebe to lii kao da su oboje zaspali obueni. Kada se ona probudi iz sna i priseti svojih
potreba, on e se takoe probuditi i poeleti da joj prui vie no to joj je pruao dotad.
Kada se ona probudi iz sna i priseti se svojih potreba,
on e se takoe probuditi i poeieti da joj prui
vie no to joj je pruao dotad.
Njen e se partner verovatno probuditi iz pasivnosti i zaista u svom ponaanju promeniti ono to je ona traila. Kada ona prestane
previe da daje, zato to je konano shvatila koliko je i sama vredna, on e izai iz svoje peine i poee da gradi svemirski brod ne bi
U doao do nje i uinio je srenom. Njemu e, dodue, biti potrebno dosta vremena da naui kako vie da daje, ali najvanije je da je
uinjen prvi korak - uverio se da joj nije poklanjao dovoljno panje i sada on to hoe da promeni.
Ovo takoe radi i u drugom smeru. Obino kada mukarac oseti kako nije dovoljno srean i poeli vie Ijubavi i romanse, njegova
ena e se iznenada otvoriti prema njemu i ponovo ga voleti kao nekad. Zidovi Ijutnje i uvreda poee da se rue, i Ijubav e se
ponovo vratiti u ivot. Ukoliko je nepanja due trajala bie potrebno iz-vesno vreme da se zalei nataloeni bes, ali to zaleenje
postaje mogue. U jedanaestom poglavlju objasniu jednostavne i praktine tehnike kojima se moe prevazii ovakva Ijutnja.
Veoma esto se dogaa dakada jedan od partnera napravi neke pozitivne korake, to isto uini i onaj drugi. Ova oekivana koincidencija je jedna od onih maginih stvari u ivotu. Uitclj se pojavljuje kada je uenik spreman. Odgovor se uje kada je pitanje
postavljeno.
63
Kad smo mi zaista spremni da primimo - ono to nam toliko treba postae nam i dostupno. Kada su Venerijanke bile spremne da
primaju Marsovci su bili spremni da daju.

NAUITI KAKO DA SE DAJE

Najgori strah koji mukarac osea je da on nije dovoljno dobar ili da nije sposoban da uini ono to se od njega oekuje. On ovaj strah
nadoknauje usredsredivanjem na bitno poveanje svojih moi i sposobnosti. Uspeh, dostignua i sposobnosti postaju mu najprei.

Pre nego to su otkrih Venerijanke, Marsovci su toliko bih koncen-trisani upravo na ove kvahtete da nisu marih ni za koga i ni za ta
drugo. Zato mukaracupravo i deluje najnebrinije kada je uplaen.
Najgori strah koji mukarac osea je da on nije
dovoljno dobar ili da nije sposoban da uini
ono to se od njega oekuje.
Kao to su ene uplaene od toga da prime, tako su i mukarci uplaeni od toga da daju. Pruajui se drugima oni rizikuju neuspeh,
neodobravanje i potrebu za ispravkama svojeg ponaanja. Ovakve posledice njegovog pruanja izuzetno su bolne zato jer on duboko u
podsvesti pogreno veruje da nije dovoljno dobar. Ovo verovanje je stvoreno i osnaivano u detinjstvu svaki put kada je pomiljao da
su od njega oekivah da ono to je uinio uini bolje. Kada njegovi napori nisu bih primeeni ih nisu bih valjano ocenjeni, on je
duboko u svojoj podsvesti formirao verovanje kako nije dovoljno dobar.
Kao to su ene uplaene od toga da prime, tako su i mukarci uplaeni od toga da dajui
Mukarac je posebno povredljiv kada je u pitanju ovo pogreno uverenje. Ono u njemu raa strah od neuspeha. On bi eleo da prui,
ah se boji da u tome nee uspeti, tako da i ne pokuSava. Ako je njegov najvei strah u uverenju da ne odgovara onome to se oekuje
onda e on pokuati da izbegne svaki nepotreban rizik.
Ironino je da u situaciji u kojoj je mukarcu najvie stalo do neega, njegov strah njavie raste i on ak prua manje nego to bi
64

inae pruio. Da bi izbegao neuspeh on prcstaje da daje onima ko-jima bi eleo da prui najvie.
Kada je mukarac nesiguran on to s druge srane nadoknadujc time to ne brine ni o kom drugom osim o samom sebi. Njcgov najei
odgovor prilikom povlaenja je "Ba me briga." Ovo jc razlog zbog kojeg Marsovci ne doputaju sebi da brinu ili da oscaju previe
za druge. Postajui uspeni i dovoljno snani oni kcmano shvataju kako su dovoljno dobri da bi mogii da uspeju i u davanju. Tada su
oni otkrih Venerijanke.
lako su oduvek bili dovoljno dobri, u procesu samodokazivanja i isprobavanja svojih moi, stekli su mudrost kojom su uspeli pravilno
da ocene sami sebe. Postavi uspeni, bacili su pogled unatrag i shva-tih da je svaki neuspeh koji su doiveli bio neophodan da bi
ostvarih kasnije uspehe. Svaka greka ih je nauila lekciji neophodnoj za pos-tizanje ciljcva koje su sebi postaviH. Na taj nain oni
shvataju da su oduvek bih dovoljno dobri.
U redu je praviti greke
Prvi korak za mukarca, koji bi da naui kako vie da prua, je da shvati kako je sasvim u redu da pravi greke, i da je u redu to to
po-nekad doivi neuspeh, kao i da on nije duan da zna sve odgovore i sva reenja.
Seam se da mi se jedna ena ahla kako njen partner nikako ne eH da ue u brak. Za nju je to znailo da mu do veze nije stalo onoliko koHko i njoj. Medutim, jednoga dana ona mu je rekla da je veoma srena s njim. lako su biii siromani, ona je elela da bude s
njim. Siedeeg dana on ju je zaprosio. Biio mu je potrebno da ga ona prihvati i ohrabri ga dajui mu do znanja da je dovoljno dobar za
nju, da bi tek onda on sam mogao da oseti koiiko mu je staio do njihove veze.
Marsovcima je, takoe, potrebna Ijubav
Ko to ene veoma brzo osete da su odbaene kada im se ne prui panja koja im je potrebna, mukarci jednakom brzinom oseaju
svoj neuspeh kada ena pone da pria o problemima. Ovo objanjava zato je njemu ponekad jako teko da slua dok ona govori. On
hoe da bude heroj. Kada je ona razoarana ili nesrena zbog neega on se osea kao promaaj. Njeno neraspoioenje budi njegov
najdubiji
65
strah: on nije dovoljno dobar i sposoban. Mnoge ene danas ne shvataju koliko su mu.karci povredljivi i kohko je njima, takoe,
potrebna Ijubav. Ljubav mu pomae da shvati da je on dovoljno dobar da moe da ispuni druge.
Mukarcu je jako teko da slua enu koja je nesrena ili razoarana jer se tada on osea kao promaaj.
Deak koji ima dovoljno sree da vidi oca kako uspeva da ispuni oekivanja majke, kasnije e kao odrastao, ulaziti u vezu sa retkim
uverenjem da e uspeno ispuniti oekivanja svoje partnerke. On nije prestraen obavezama jer zna da e ih ispuniti. On, takoe zna,
da iako ne uspe dovoljno da prui, ostaje prikladan, zasluujui Ijubav i panju jer ini najbolje to moe. On sebe ne osuuJG jer zna
da nije savren i da uvek daje sve od sebe, a to to on daje je dovoljno dobro. On je u stanju da se izivini za greke koje je poinio zato
jer oekuje oprotaj, Ijubav i potovanje.
On zna da svi gree. Video je da njegov otac grei i nastavlja da voli samog sebe. Imao je prilike da vidi kako njegova majka prata
ocu i voli ga uprkos grekama koje je ovaj poinio. Osetio je kako ona veruje ocu i ohrabruje ga ak i u vreme kada je pomalo
razoarana u njega.
Mnogi mukarci nisu imali na koga da se ugledaju dok su odra-stali i sazrevali. Za njih je biti i ostati zaljubljen, ui u brak i imati
porodicu jednako teko kao da voze dambo det bez prethodne obuke. Moda e i biti u stanju da uzlete, ali je savim sigurno to da e
se sruiti. Teko je nastaviti s letenjem kad par puta tresne avionom o zemlju. Ili kad vidi kako je tvoj otac slupao avion. Zato je
lako shvatiti zato mukarci i ene diu ruke i raskidaju svoje veze, kada se uvidi da nikada nisu dobili valjanu obuku za let.
66

GLAVA 5

GOVOREI
DRUGIJE JEZIKE

Kada su se Marsovci i Venerijanke susreh po prvi put, otkrih su i mnoge probleme koji e sve do dananjih dana pratiti
njihove od-nose, pa samim tim prei i na nas. Shvativi da se razhkuju, oni su bih u stanju da prevaziu te probleme.
Jedna od tajni njihovog uspeha bila je i dobra komunikacija.
Ironino ali istinito, oni su uspeno komunicirah zato jer su govorih razhitim jezikom. Kad bi iskrsao neki probiem oni
bi jed-nostavno otih kod prevodioca. Svi su znah da narodi s Marsa i Ve-nere govore razhite jezike, tako da se nisu
odmah svaah kada bi doli u kakav sukob, ve su vadih svoje renike fraza da bi mogh bolje da razumeju jedni druge.
Kada to ne bi pomoglo odlazih su kod zvaninog prevodioca da im on presudi u sporu.
Marsovski i venerijanski jezik imali su iste rei, ali im je nain na koji su bile upotrebljene I
davao
potpuno razliit smisao.
Vidite marsovski i venerijanski jezik imah su iste rei, ali im je nain na koji su bile upotrebljene davao potpuno razhit
smisao. Njihovi izrazi su bih jednaki ah je njihovo prenosno znaenje bilo drugaije ili su ti izrazi sobom nosili razhit
emotivni naboj. Veoma lako je dolazilo do nesporazuma. Kada bi iskrsao problem, oni su pretpostavljali da je to samo jo
jedan od oekivanih nesporazuma i
67
da e s malo dobre volje i pomoi sa strane lako uspeti da ga razree i bolje razumeju jedni druge. Oni su tad iveli u takvom
poverenju i saglasju kakvo mi danas izuzetno retko moemo da doivimo.

MEIZMEU IZRAAVANJA OSEANJAI SAOPTAVANJAINFORMACIJA

Cak i danas su nam potrebni prevodioci. Mukarci i ene gotovo nikada ne misle isto, ak ni kada upotrebljavaju iste rei. Na primer,
kada ena kae "Oseam da me uopte ne slua," ona ne oekuje da se ta re uopte bukvalno shvati. Upotreba rei uopte je tek
nain da ona izrazi svoje neraspoloenje koje osea u tom trenutku. To ne treba da bude prihvaeno kao proverena informacija.
Da bi u potpunosti izrazile svoja oseanja
ene e sebi dati pesniku slobodu
pri upotrebi superlativa, metafora i uoptavanja
Da bi u potpunosti izrazile svoja oseanja ene e sebi dati pesniku slobodu pri upotrebi superlativa, metafora i uoptavanja.
Mukarci e ove izraze, na alost, bukvalno da shvate. Poto pogre-no razumeju ta je ena htela da kae, onda oni odbojno i
nervozno reaguju. Prikazaemo ovde deset uobiajenih enskih alopojki na koje e mukarci najee grubo da odreaguju.

UOBIAJENE ALOPOJKE KOJE LAKO MOGU DA BUDU POGRENO SHVAENE

Kada ena kae:

Mukaroc odgovoro:

"Nikada ne izlazimo."
"Nije istina. Izali smo prole
nedelje."
"Niko me ne primeuje."
"Uveren sam da te neki i te
kako dobro primeuju."
"Tohko sam umorna da nita
"Ma to nema veze sa ivotom.
sada ne mogu da radim."
Nisi nesposobna."
68
Koda ena kaie:
mihm pdggvprg;
"E, kada bih mogla sve da za-boravim."
"Ova kua je uvek u lcru."
"Niko nee ni da me saslua."
"Nita ne ide kako treba."
"Ti kao da me vie ne voli."
"Uvek smo u nekoj guvi, jurnjavi."
"Treba mi vie romantike."
"Nemoj vie da radi ako ti je na poslu tako odvratno."
"Nije istina, nije uvek u kru."
"Ali ja te ba sad sluam."
"Hoe da kae da je to moja greka?"
"Naravno da te volim. Zato i jesam ovde?"
"Nismo. U petak smo ba bili oputeni."
"Hoe da kae da ja nisam romantian?."
Vidite kako bukvalan prevod eninih rei moe lako da prevari mukarca koji govor shvata jedino kao izlaganje injenica i informacija. Takode moemo videti kako mukarev odgovor na jednu ovakvu eninu izjavu moe da dovede do svade. Nedovoljno jasna
komunikacija liena Ijubavi najvei je problem u jednoj vezi. Primedba koja je na prvom mestu kada ene govore o svojoj vezi glasi:
"Oseam se kao da me niko ne slua." A ak e i ova primedba biti pogreno shvaena i protumaena.
Primedba koja je na prvom mestu kada ene govore
o svojoj vezi glasi: "Oseam se kao da me niko ne slua."
A ak e i ovu primedbu mukaci pogreno shvatiti.
Mukarevo bukvalno prevoenje rei "Oseam se kao da me niko ne slua" vodi ga do pokuaja da zanemari njena prava oseanja ili

do ulaska u sukob s njima. On misli dajeste uo ta ona govori ako od rei do rei ponc-vi ono to je rekla. Prevod eninog "Oseam
se kao da me niko ne slua" koji mukarac vie ne moe pogreno da shvati ili protumai gIasi:"Oseam da ti ne shvata u potpunosti
ono to ja elim da kaem i ne brine o tome kako se ja, zaista oseam. Hoe li mi pokazati da si zaista zainteresovan za ono to
imam da ti kaem."
69
Ukoliko mukarac ispravno shvati njenu primedbu onda e on manje ulaziti u besplodne rasprave i bie u stanju da joj odgovori na
pozitivan nain. Kada se mukarci i ene nalaze na ivici ozbiljne svade, to obino znai da su pogreno razumeli jedno drugo. U tom
trenutku je vano preispitati ili tanije prevesti ono to je rekla druga strana.
Poto mukarci ne shvataju da ene izraavaju svoja oseanja na drugaiji nain, oni e esto zanemariti ili loe suditi o partnerkinim
oseanjima. A to vodi do svae. Stari Marsovci nauili su kako da izbegnu svade putera pravilnog tumaenja govora sa Venere. Kad
god bi se marsovska krv uzburkala, sluajui Venerijanke, Marsovci su zabijali noseve u svoje Venenjansko-Marsovske renike fraza
i izraza radi ispravnog tumaenja.
KADA VENERIJANKE GOVORE
Sledei odeljak sadri razliite iseke iz izgubljenog Venerijan-sko-Marsovskog renika fraza i izraza. Svaka od deset ranije nabrojanih primedbi prevedena je ovde tako da mukarac moe da shvati njihovo pravo i nameravano znaenje. Svaki prevod takode sadri
i nagovetaj kakav bi trebalo da bude odgovor mukarca.
Vidite, kada je Venerijanka neraspoloena ona se ne slui jedino uoptavanjima i ostalim alatkama iz istog asortimana, ve ona,
takoe, trai i odredenu vrstu podrke. Ona ovu podrku ne trai direktno jer na Veneri svi znaju da ve i dramatian ton glasa podrazumeva odreen zahtev koji se ispod njega krije.
U svakom od ovih prevoda razotkriva se taj skriveni zahtev za podrkom. Ukoliko mukarac paljivo saslua enu on onda moe da
prepozna zahtev koji je ukljuen u njen izraz i prikladno odgovori na njega, pri emu e se ona oseati kao da je mukarac zaista
paljivo slua i voh.
Venerijansko-Marsovski renik fraza i izraza
"Nikada ne izlazimo" prevedeno na marsovski znai "Ja bih elela da izademo negde i provedemo vreme zajedno. Mi se uvek lepo
provodimo i ja volim da budem s tobom. ta ti misli o tome? Da li bi me izveo na veeru? Odavno nismo izali skupa."
70
Bez korienja renika kada ena kae "Nikada ne iziazimo" marsovac to shvata kao "Ti nisi uradio ono to se od tebe oekuje. Kakvo
si ti razoarenje ispao na kraju. Mi vie nita ne radimo zajedno jer si ti lenj, neromantian i dosadan."
"Niko me ne primeuje" prevedeno na marsovski znai "Danas me svi ignoriu i niko ne obraa panju na mene. Kao da sam
nevidljiva. Naravno, znam da me ijudi vide ali njih kao da uopte nije briga za mene. A pretpostavljam i da sam neraspoloena jer si ti
poslednjih dana imao toliko puno posla. Ja zaista cenim to ti tako naporno radi, ali ponekad ipak osetim da ti vie nisam vana.
Bojim se da ti je posao postao vaniji od mene. Hoe li me zagrliti i rei mi koliko ti ja znaim?"
Bez korienja renika Marsovac e "Niko me ne primeuje" shvatiti kao "Ja sam tako nesrena. Ne mogu da privuem panju koja
mi je potrebna. Sve je potpuno beznadeno. Cak me i ti ne pri-meuje, a ti si neko ko bi trebalo da me voli. Treba da te je sramota.
Tako si hladan. Ja tebe nikada ne bih zapostavljala na takav nain.
"Toliko sam umorna da nita sada ne mogu da radim" pre-vedeno na marsovski znai "Danas sam uradila izuzetno mnogo stvari.
Zaista mi je potrebno da se odmorim pre nego to uzmem da radim bilo ta drugo. Veoma sam srena to rne ti razume. Hoe li me
zagrliti i dati mi potvrdu kako radim dobru stvar i da zasluujem odmor koji mi toliko treba.
Bez ovog prevoda kada ena kae "Toliko sam umoma da nita sada ne mogu da radim" mukarac to razume kao "Ja sam sve uradila,
a ti nisi uradio nita. Trebalo je vie da se potrudi. Ne mogu ja sve sama da stignem. Oseam se beznadeno. Treba mi Pravi
mukarac s kojim bih ivela. To to sam tebe odabrala bila je moja ivotna greka.
"E, kada bih mogla sve da zaboravim" prevedeno na mar-sovski znai "Hou da zna da ja volim svoj posao i svoj ivot, ali danas
sam slomljena i veoma neraspoloena. Vo-lela bih da povedem ma!o rauna o sebi pre nego to
71

ponovo preuzmem svoje obaveze i odgovornosti. Da li bi ti hteo da me upita ta je bilo? i da \i bi me onda paljivo
sasluao ne nudei mi reenja iz rukava. elela bih da vidim kako i ti deH isti doivljaj pritiska sa mnom. To bi uinilo
da se oseam mnogo bolje. Pomoglo bi mi da se opustim. Sutra bih ponovo mogla da preuzmem sav teret na sebe i da
nastavim dalje.
Bez ovog prevoda mukarac bi "E, kada bih mogla sve da zabora-vim" shvatio kao "Moram da uinim toliko toga to ne
elim da inim. Veoma sam nesrena s tobom, a nesrena je i ova veza koju imamo. elela bih boljeg partnera koji bi
mogao da mi ispuni ivot. Ti si uasno loe odradio svoj posao.
"Ova kua je uvek u kru" prevedeno na marsovski znai "Danas bih htela da se odmorim a kua nije raspremljena.
Neraspoloena sam i umorna i odmor mi je neophodan. Nadam se da ne oekuje kako u sve doterati tako da bhsta.
Hoe li se sloiti sa mnom da je kr potpun, a onda mi ponuditi da zajedno sredirao sve to?"
Bez upotrebe renika kada ena kae "Ova kua je uvek u kru" mukarac e shvatiti kao da ona kae "Kua je u neredu
zato jer ga ti pravi. Ja sve inim ne bih li taj kr raspremila, a ti pravi novi i pre nego to ja stignem da zavrim. Ti si
jedan aljkavi lenjivac i ne ehm da ivim s tobom ako se ne promeni. Dii se na noge pa ili na spremanje iU na vrata!"
"Niko nee ni da me saslua." prevedeno na marsovski znai "Plaim se da sam ti dosadna. Bojim se da te vie ne

interesujem. Izgleda da sam danas isuvie osetljiva. Hoe h mi danas pokioniti posebnu panju? Volela bih to. Imala sam
teak dan i oseam da niko ne eli da uje ta o tome imam da kaem.
"Hoe li me bar ti sasluati i podrati me pitanjima kao to su: ta je bilo danas? I ta se jo dogodilo? Kako si ti to
primila? Sta si onda uradila? Potrebna mi je tvoja podrka i u obhku brinih, odobravajudh i uverljivih izjava poput:
Reci mi ta je jo bilo iii Takoje i trebalo da uradi ih Znam ta si mislila iU Potpuno te shvatam. Moe i samo
72
da me saslua, pratei moje rei s uzdahom odobravanja kao to su "oh", "hmmm", "da, da" i "ah-ha". (Napomena.
Marsovci nisu znali za ovakvu vrstu uzdaha sve dok nisu sti-gli na Veneru.)
Kada ena kae "niko nee ni da me saslua" marsovac e bez prevoda to uti kao "Ja tebi poklanjam svoju punu panju,
a ti mene nee ni da uje. Ti si navikao da se tako ponaa. Postalo je veoma dosadno iveti s tobom. elim nekog
uzbudljivog i interesantnog mukarca a ti, definitvno, nisi taj. Potpuno si me razoarao. Ti si sebian i lo.
"Nita ne ide kako treba" prevedeno na marsovski znal "Danas sam tako siomljena i jako mi je drago to s tobom
mogu da podelim to svoje oseanje. To mi puno pomae da se oseam bolje. Danas izgleda kao da mi nita ne ide od
ruke. Znam da to nije istina ali se ja tako oseam. Jed-nostavno se oseam slomljeno kada pomislim koliko me jo stvari
eka da ih zavrim. Hoe li me zagrliti i rei mi kako sam uradila vehku stvar i da ne treba da brinem. To e mi sigumo
prijati.
Bez ovog prevoda, kada ena kae "Nita ne ide kako treba" mukarac to moe da protumai kao "Ti nita ne radi kako
treba. Vie nemam poverenja u tebe. Da nisam tebe sluala ne bih bila u ovakvoj situaciji. Neko drugi bi na tvom mestu
sve sredio, a ti samo pogorava stvar.
"Ti kao a me vie ne voli" prevedeno na marsovski znai "Danas se oseam kao da me ne voh. Uplaena sam! Odgumula sam te od sebe. Znam da me ti zaista voh i da si ; tako puno uinio za mene. Danas se oseam pomalo nesigumo. Hoe U me uveriti u svoju Ijubav i rei mi te dve magjne rei, Volim te? Tako mi je lepo kada mi to kae."
Bez renika, kada ena kae Ti kao da me vie ne voU" mu-ka-rac e to raziunsti kao "Dala sam ti svoje najbolje
godine, a ti meni za uzvrat nisi dao nita. Iskoristio si me. Ti si leden i sebian. Radi samo ono to se tebi radi i to za
sebe, jedino za sebe. Ni do koga dmgog ti nije stalo. Bila sam budala to sam se zaljubila u tebe. Sad vie nemam nita."
73
"Uvek smo u nekoj guvi" prevedeno na marsovski znai "uvek smo u nekj trci i jurnjavi, a ja to ne volim. Ne elim da
nam je ivot tako uurban. Znam da to nije niijagreka i ne optuujem tc zbog toga. Znam da ti daje svfe od sebe da
bismo svuda stigli na vreme i ja to veonia cenim.
Moe li da sc sloi sa mnom i da kae neto kao." Zaista je teko uvek jurcati nekuda, Ni ja ne volim ovu neprestanu
guvu i trku."
Bez ovog prevoda, kada ena kae "Uvek smo u nekoj guvi" mukarac to moe shvatiti kao "Izuzetno si neodgovoran.
Sve radL u poslednjem trenutku. Uz tebe ne mogu da budem srena i opu-tena. Uvek moramo da urirno ne bismo ii
izbegli da zakasnimo. Ti uprska stvar svaki put kada sain s tobom. Mnogo sam srenija kada ti nisi u blizini.
"Treba mi vie romaatike" znai na marsovskom "Duo, mnogo radi u poslednje vreme. Hajde da odovojimo malo
vremena i za nas. Volim kada moemo malo da se opu-stimo, bez dece i pritiska s posla. Ti si tako romantian. Hoe li
me uskoro iznenaditi buketom cvea i izvesti nekud? Volim ponekad malo romantike.
bez prevoda bi mukarac enino "Treba mi vie romantike" verovatno shvatio kao "Vie nisam zadovoijna tobom. Nisam
za-paijena za tebe. Tvoja davno izvetrela romantinost vie nema ni-kakvu aromu. Zapravo, nikada nisi ni umeo da me
ispimi na pravi naln. Voiela bih da si kao drugi mukarci s kojima sam bila,"
Nakon upotrebe ovog renika tokom nekoliko godina, muka-rac vie nee burao reagovati kada pomisli da ga ena
olaivljuje ili laitikuje. Poee da shvata nain na koji ene misJe i oseaju. Nau-ie da neke od ovih dramatinih
primedbi i alopojki ne treba shvatati u bulcvainom smislu. One su sarao nain na koji ene potpu-nije izraavaju svoja
oseanja. Tako rade na Veneri i gospoda s Marsa to uvek moraju da imaju na pameti.
KAD MARSOVC UTI
Jedan od najveih izazova za mukarce je da ispravno protumae i podre enu kada ona govori o svojim oseanjima.
Najvei izazov za
74
ene je da ispravno protumae i podre mukarca kada on uti. Tiinu ene, najee, pogreno tumae.
Najvei izazov za ene je
da ispravno protumae i podre
mukarca kada on uti.
Veoma esto se dogaa da mukarac prekine svaku komunika-ciju i potpuno zamukne. Takvo ponaanje je na Veneri
neuveno. U poetku ena misli da se mukarac razboleo i onemeo. Misli da moda nije uo ta je reeno pa zato ne

odgovara.
Vidite, mukarci i ene razliito razmiljaju i drugaije obraduju informacije. ene razmiljaju naglas, delei proccs
unutranjih sa-znanja sa zainteresovanim sluaocem. Cak i danas e ena esto otkriti ta zaista eli tokom iskrenog i
otvorenog razgovora. Ovaj proces u kojem njoj misli slobodno teku, a ena ih naglas izraava pomae joj da iscrpi sve to
moe iz svoje intuicije. Ovaj proces je izuzetno normalan, a esto i veoma poeljan.
Meutim, mukarci bitno drugaije obraduju informacije. Pre nego to ita kau ili odgovore na pitanje oni prvo u tiini
"promuljaju stvar" ili razmisle o onome to su uU i videli. Skriveno od javnosti, u dubokoj tiini oni procene ta je
najkorektniji ili najkorisniji odgo-vor. Oni ga prvo uoblie unutra, a tek onda ga plasiraju drugima. Ovaj proces moe da
traje minut dva, a moe da potraje i satima. I da bi stvari bile jo vie zbunjujue za jednu enu, ako ne postoji dovoljno
informacija na osnovu kojih bi mogao da bude sroen zadovo-Ijavajui odgovor, mukarac moda uopte nec ni
odgovoriti.
ene moraju da shvate da u trenucima kada mukarac uti, on zapravo govori "Jo uvek ne znam ta da kaem, ali radim
na tome da smislim valjan odgovor" Medutim, ene mukarevo utanje uju kao "Ne odgovaram ti zato to mi nije stalo
do tebe i neu da. obraam panju na tebe. Ono to si me ti pitala je potpuno nevano i zato ne elim da ti odogovorim."
Kako ona reaguje na njegov muk

ene pogreno tumae mukarevo utanje. U zavisnosti od toga kako se ona osea poee i da uobraava najgore - "On
me mrzi, ne voli me i zaiivek e me oslaviti. "To moe da povue oroz
75
najgorem strahu u njoj koji glasi "Plaim se da me ne odbaci jer me onda vie niko nee voleti. Ja i ne zasluujem da me iko voli."
Kada mukarac zauti veoma je lako da e ena uobraziti najgore jer su jedini trenuci kada ona zamukne oni u kojima bi ono to ona
kae bilo veoma bolno ili oni u kojima ona ne govori sa dotinom osobomjer joj ne veruje i nee da ima nikakvog posla s njom. Nije
ni udo zato onda ene postaju izuzetno nesigurne kada mukarac prestane da razgovara s njima.
Kada mukarac zauti veoma je lako da e ena uobraziti najgore
Kada ena slua drugu enu, ona e neprestano uveravati sago-vornicu da stvarno slua i da je zaista interesuje ono to uje. U
trenucima kada onaj koji govori naini pauzu, ena e ga ohrabrivati izrazima kao "hmmm,da da, ah-ha, ili ah."
Bez ovih odgovarajuih izraza koji ohrabruju sagovornika i po-kazuju mu da biva paljivo sluan, potpuni muk koji dolazi od strane
mukarca moe da deluje veoma pretee. Shvativi da mukarac ima peinu, ene mogu da naue kako ispravno da razumeju taj
uasan muk i odgovore na njega najbolje to mogu.
Razumeti peinu
ene moraju dosta toga da naue o mukarcima da bi njihov od-nos mogao da bude potpun. One moraju da shvate kako e neraspoloen mukarac iH onaj pod stresom automatski prestati da razgovara i otii u svoju "peinu" da sredi stvari. Moraju da naue da
ulazak u peinu nikome nije dozvoljen, ak ni mukarevim naj-boljim prijateljima. Tako je to na Marsu. Zene ne bi trebalo da se
plae i premiljaju nisu li uinile neto jako loe. One postepeno mo-raju da prihvate kako e mukarac bre izai iz peine i kako e
sve biti kao i pre ako mu one jednostavno dopuste da ode i boravi neko vreme u svojoj peini.
Ovu lekciju ene teko savlauju jer zlatno pravilo na Veneri glasi da nikako ne treba napustiti prijateljicu koja je loe volje. Za nju
nikako ne moe da bude izraz Ijubavi to to e na neko vreme da napusti svog voljenog, utuenog, Marsovca. Upravo zato to brine za
njega, ena bi htela da ude u peinu i ponudi mu pomo.

76
Da bi stvar bila jo gora, ona pogreno pretpostavlja da e se mukarac bolje oseati ako mu.bude postavila gomilu
pitanja, uve-rivi ga da e brino i paljivo sasluati sve to on ima da kae. A to sve oneraspoloi Marsovca jo vie. Ona
nagonski eli da ga podri na nain na koji bi ona volela da bude podrana. Njene su namere dobre, ali je rezultat
ovakvog ina porazan.
I mukarci i ene moraju da prestanu jedni drugima da nude one metode brige o partneru, koje njima najvie odgovaraju,
te da ponu da ue i da razumevaju razliite naine na koje njihovi partneri razmiljaju, oseaju i reaguju.
Zato mukarci odlaze u svoje peane

Mukarci odlaze u peine ili ute iz vie razloga:

1. Njemu je potrebno da razmilja o problemu i pronae praktino reenje tog problema.
2. U tom asu on ne zna odgovor na pitanje i nema reenje problema. Nikada neete uti "U, bato, nemam pravi odgovor,
idem u svoju peinu da ga pronadem." Drugi mu-karci pretpostavljaju da je on ve otiao im je postao utljiv.
3. Duboko je neraspoloen ili je pod stresom. U tim trenu-cima neophodno mu je da ostane sam, ohladi se i uspo-stavi
kontrolu nad sobom. Ne eli da uini ih da kae neto zbog ega e kasnije da zaali.
4. Potrebno mu je da iznova pronae sebe. Ovaj etvrti razlog postaje veoma vaan kada su mukarci zaljubljeni. U to
vreme oni se esto gube i zaboravljaju na sebe. Ose-aju da prevelika intimnost potkrada njihove moi. Oni moraju da
prilagode koliinu bliskosti koju mogu da pod-nesu. Kad god priu toliko bhzu da su u opasnosti da izgube sami sebe,
oglaava se alarmno zvono i oni se odmah nau na putu do svoje peine. Tamo se ponovo podmlade i vrate voljenom,
monom sebi.
77
Zato ene priaju

Zene priaju iz razliitih pobuda. Ponekad su to isti oni motivi koji mukarce nateraju da zaute. Evo etiri uobiajena
razloga zbog kojih ene imaju potrebu za razgovorom:
1. Da bi prenele i skupile potrebne informacije. (Uopteno govorei ovo je jedini razlog zbog kojeg mukarac ulazi u
razgovor.)
2. Da bi istraile i otkrile ta zapravo hoe da kau. (On prestaje da govori ne bi li odmerio i iznutra dobro izvagao ta
hoe da kae. Ona govori da bi glasno razmiljala.)
3. Da bi se osetila bolje i usredsredila u trenucima kada je loe rapoloena. (On prestaje da govori kada je loe volje. U
svojoj peini ima priliku da se ohladi.)
4. Da bi stvorila intimnu atmosferu. Delei svoja unu-tranja oseanja ona je u stanju da spozna svoje voljeno ja.
(Marsovac prestaje da govori da bi ponovo pronaao samog sebe. Previe bliskosti, plai se on, ponovo e ga oteti od
svog voljenogja.)
Bez ovog neophodnog razumevanja naih razlika i potreba mnogi e parovi esto biti u sukobu
Kad Zmaj Opee

Za enu je veoma vano da shvati kako ne treba ni da pokuava da natera mukarca na razgovor pre nego to je on
spreman na to. Dok smo razmatrali ovu temu na jedriom od mojih seminara, indi-janka koja je bila u grapi s ostalima
prisetila se da su u njihovom plemenu majke poduavale mlade devojke pred udaju da uvek imaju na pameti da e se
mukarac kad god bude smrknul i neraspoloen povui u svoju peinu. I devojke to ne treba da shvate lino jer se ova
stvar inae dogaa s vremena na vreme. Njegov odlazak ne znai da on nju vie ne voli. Majke su uveravale mlade
devojke da e se on vra-titi. Ali najvanije je to to su ih iskusne ene upozoravale da nikada ne prate mukarca u peinu.
Ukoliko ona ipak poe za njim opei e je zmaj koji uva mukarevu peinu.
78
Nikada nemojte ii u mukarevu peinu jer e vas opei zmaj koji je uva.
Ukoliko ena bude pratila mukarca u njegovu peinu doi e do potpuno nepotrebnogsukoba. enejednostavno ne mogu
da shvate daje mukarcu, ondakadaje neraspoloen, zaistapotrebno da bude sam, u miru i tiini. Kada se mukarac povue
u svoju peinu ena prosto ne shvata ta se dogada. Ona po prirodi stvari pokuava da ga navede na razgovor. Ukoliko je
u pitanju neki problem ona e mukarcu pokuati da ugodi tako to e ga izvui iz peine i po-razgovarati o tegobama
koje ga mue.
Ona e upitati "Neto nije u redu?" A on e odgovoriti "Ne, sve je kako treba." Medutim, ona osea da je on smrknut. Pita
se zbog ega on suzdrava svoja oseanja. Umesto da ga pusti da odradi ta treba unutar svoje elije ona ne znajui
prekida njegov unutarnji proces. "Vidim da ti neto smeta. Hoe U mi rei ta je to?"
On kae "Ma, nije nita."
Ona kae "Nije da nije nita. Neto ti smeta, to je sigurno. Reci mi, kako ti je."
On odgovara "Rekao sam ti - u redu sam, dobro mi je. Hoe li sad da me pusti na miru."
Ona onda kae "Zato se takb ponaa prema meni. Vie uopte i ne razgovara sa mnom. Ne znam kako ti je, ne znam ni
ta osea. Ne voH me vie. Oseam se kao da sam odbaena."
Na ovoj taki on gubi kontrolu i poinje da govori stvari zbog kojih e kasnije gorko zaaliti. Njegov zmaj izlazi iz peine
i poinje da bljuje vatru koja e nju gadno opei.
KADA TO MUKARCI RAZGOVARAJU
ene dobijaju opekotine od stranog zmaja ne samo kada narue mukarevo sveto tlo unutranjeg samoposmatranja, ve
i kada po-greno protumae njegove uoptene opomene da se ve nalazi u peini ih je na putu da ode u nju. Na pitanje
"taje bilo?" on e samo odgovoriti "Nita" ili "Sve je u redu".
Ovi kratki, jedva primetni signali, obino su jedini nain da Venerijanke shvate kako mukarca treba pustiti da na miru
sredi
79
svoja oseanja. Umesto da kae" ja sam nerapoloen i potrebno mi je da budem sam na izvesno vreme" on e jednostavno zautati.
Pokazaemo est primera ovih skraenih signala upozorenja na koje ena obino iz neznanja odgovori nametljivo i bez razumevanja
prave prirode svog partnera.

EST UOBIAJENIH KRATKIH SIGNALA UPOZORENJA

Kada ena pita "ta je bilo?" Mukarac kae:
"SvejeO.K."ili"O.K.sam."
"Ureduje"ili"Uredusam."
"Ma, nije to nita."
"Dobro je" iU "Dobro sam."
"Ma, nita strano."
"Nije problem,"

Zeno odgovara:

"Znam da neto nije u redu. Hoe li mi rei ta je to?"

"Ali ti mi izgleda neraspolo-eno. Hajde da porazgova-ramo malo."
"Hou da ti pomognem ako mogu. Znam da si se neim opteretio. Interesuje me ime?"
"Jesi li siguran. Bila bih veo-ma srena kad bih mogla da ti pomognem."
"Da, ali neto te nervira. Mis-lim da bi trebalo da po-razgovaramo o tome."
"Ali to oigeldno jeste prob-lem. Moda bih ja mogla da ti pomognem?"
Kada mukarac da neki od ovih skraenih komentara on obino eU malo tiine, utljivog odobravanja i slobodnog mesta. Da bi
izbegla pogrenu interpretaciju i nepotrebnu paniku svaka Veneri-janka je onda uzimala Marsovsko-Venerijanski renikfraza i izraza.
Bez pomod ovog renika, ene pogreno tumae ove skraene opo-mene.
80

ene moraju aa znaju da kada mukarac kae "Dobro sam" to predstavlja skraenu verziju onoga to on zaista misli, a to
bi u punom obliku glasilo: "Dobro sam zato to s ovim stvarima mogu i sam da izadem na kraj. Nije mi potrebna nikakva
pomo. Podri me tako to se nee brinuti za mene. Veruj mi da sam mogu da se nosim s ovim to se pojavilo."
Bez ovog prevoda kada on kae "Dobro sam" to njoj zvui kao da on porie svoja sopstvena oseanja ili probleme koji ga
opsedaju. Onda ona pokuava da mu pomogne tako to mu postavlja pitanja i navodi razgovor na onu stranu na kojoj po
njenom uverenju lei problem koji ga mui. Ona ne shvata da mukarac u tom trenutku govori u skraenicama. Ovde
emo zato prikazati neke iseke iz izgubljenog renika.
Marsovsko-Venerijanski renik fraza i izraza.

"O.K. sam." prevedeno na Venerijanski znai "Ja sam O.K. i mogu da izaem na kraj sa mukom koja me je pritisla.
Hvala ti, ali nikakva pomo mi nije potrebna.
Bez ovog prevoda kada mukarac kae "O.K. sam" ona e to uti kao "Nisam nerasploen jer me je i inae ba briga" ili
"Nemam volje da s tobom podelim oseanja koja me pritiskaju. Ne verujem da bi ti ita mogla da uini za mene."
"U redu je" prevedeno na Venerijanski znai "Sve je u redu zato jer se uspeno nosim sa svojim loim raspoloenjem i
problemima. Pomo mi ne treba. Ako mi bude trebala ja u je i traiti."
Bez pomoi renika ena e ovo "U redu je" protumaiti kao "Uopte me ne interesuje ta se oko mene dogaa. Ovaj
problem mi ni malo nije vaan, pa ak iako to tebe brine. Ne marim za sve to."
"Ma, nije to nita" prevedeno na Venerijanski znai "Ne mui me nita to ja ne bih mogao sam da reim. Molim te
nemoj vie da mi postavlja pitanja u vezi s tim.
Bez ovog prevoda, kada on kae "Ma, nije to nita" ona shvata da je rekao "Ne zham ta me mui. Potrebna su mi tvoja
pitanja ne
81
ovom trenutku ona nastavlja da ga Ijuti ne prestajui da mu postavlja pitanje za pitanjem dok bi on eleo da bude
ostavljen na miru.
"Dobro je" prevedeno na Venerijanski znai "Ovo jeste problem, ali ti ne treba zbog toga da se sekira. Moi u i sam da
ga razreim ako me ti ne bude prekidala pitanjima iii svojim sugestijama. Jednostavno, ponaaj se kao da se nita nije
dogodilo i ja u sve sam da reim.
Bez pomoi renika Venerijanka e "Dobro je" shvatiti kao "To je tako kako treba da bude. I tu nita ne treba menjati. Ti
moe da grdi mene i ja mogu da grdim tebe ali nikave vajde od toga nema" ili e Venerijanka "Dobro je" protumaiti
kao "Ovog puta je u redu, bilo pa prolo, ali zapamti da je to bila tvoja greka. To moe jednom da napravi, ali drugi put
i ubudue se uvaj."
"Ma, nita strano" prevedeno na Venerijanski znai "Ma, to nije nita strano jer e sve ponovo biti kako treba. Nemojmo vie da se zadravamo na tome. To me ini ner-voznim. Potb sam prihvatio svoju odgovornost za rea-vanje
ovog problema biu veoma srean i da ga zaista reim.
Bez obog prevoda "Ma, nita strano" ona uje kao "Nemoj ni od ega da pravi veliki problem. Tebe se uvek tiu neke
nevane stvari. Ne preteruj."
"Nije problem" prevedeno na venerijanski znai "Nemam nikakvih prepreka u reavanju ovih problema. Zadovo-Ijstvo
mi je da ti ponudim ovaj poklon."
Bez renika kada on kae "Nije problem" ona moe to da pro-tumai kao "Ovo zaista nije problem. Zato ga ti onda
pravi nudei mi pomo?" Ona mu onda, greei, objanjava zato to ipak jeste problem.
Upotreba Marsovsko-Venerijanskog renika fraza i izraza moe enama da pomogne da lake razumeju ta mukarci
zaista misle kada ponu da se izraavaju u skraenicama. Ponekad on kae sasvim suprotno od onoga to ona razume.
82
STA UCiNITI KADA ON ODE U PECiNU
Kada sam na svojim seminarima objanjavao peine i zmajeve, ene su elele da znaju kako da skrate vrerae koje mu.karac provodi
u peini. Tada bih ja od mukaraca obino traio da odgovore na ovo pitanje, a oni bi odgovarali da to vie ene pokuavaju da ih

odatle izvuku oni due ostaju unutra.

Drugi uobiajeni komentar koji mukarci daju jeste "Teko mi je da izadem iz peinc kada vidim da moja supruga ne odobrava moj
boravak tamo." Nabacujui mukarcu oseanje krivice zbog njegovog odlaska u peinu znai gurati ga natrag u nju i to ba onda kad
je on spreman da izae.
Kada mukarac krene u svoju peinu to obino znai da je povreen ili da je pod stresom i da sam pokuava da rei problem koji ga
pritiska. Podrka koja bi odgovarala eni ovde je obino kon-traproduktivna. Postoje est osnovnih naina na koje moete podrati
mukarca kada je u peini. (Dajui mu ovakvu vrstu podrke, moete smanjiti i vreme koje mu je potrebno da provede sam)
Kako podrati ntuliarca u njegovoj peinl
1. Nemojte osuivati njegovu potrebu za povlaenjem u samou.
2. Ne pokuavajte da mu pomognete pri reavanju problema
nudei gotova reenja.
3. Ne pokuavajte da ga mazite i pazite postavljajui mu pitanja o tome kako se osea.
4. Nemojte da sedite ispred peine i ekate da on izae.
5. Nemojte da ste zabrinuti za njega i nemojte da ga saa- Ijevate.
6. Uradite neto to e vas uiniti srenom.
Ako Vam je potrebno da neto "kaete," napiite mu pismo koje e on proitati kada izae, a ako je vama potrebno malo panje
razgovarajte sa prijateljicom. Nemojte od njega da napravite jedini izvor svojeg zaddvoljstva.

83
Mukarac eli da mu njegova omiljena venerijanka veruje da on moe da izae na kraj sa problemima koji ga mue. Poverenje u negova
mo da se uhvatii u kotac sa problemima veoma jevano za njegov ponos za ast i samopotovanje koje prema sebi gaji.
Njoj opet teko pada da ne brine o njemu. Kroz staranje o dru-gima ene iskazuju svoju Ijubav i brinost. To je nain da pokau svoju
ljubav. Za enu jednostavno nije u redu biti srean dok osoba do koje ti je stalo pati. On sigurno ne eli da onab ude vesela zato to jc
on neraspoloen, ali eli da ona bude dobre volje. eli da ona bude srena i raspoloena da bi imao na dui bar jedan problem manje.
eli da ona bude srena jer mu to pomae da oseti kako ga voli. Kada je ena vesela i iiena briga njemu je lake da izae napoije.
Ironino, ali mukarci svoju Ijubav iskazuju tako to ne brinu za drugoga. Mukarac e esto upitati: "Kako da brine za nekoga kome
se divi i kome veruje?" Mukarci e esto podrati jedan drugog izgovarajui fraze poput "Sredie ti to, ne boj se" ili "To je njihov
problem, a ne tvoj" ili "Ma, to e sve da doe na svoje mesto." Mukarci podravaju jedan drugoga ne brinui ili umanjujui tekoe
koje im se nameu.
Godine su prole dok nisam shvatio kako bi moja ena voiela da ja brinem za nju kada je neraspoloena. Bez svesti o razliitosti naih
potreba, ja bih gledao da umanjim njene tegobe i strahove. A to je nju inilo jo vie zabrinutom.
Kada mukarac ode u peinu on obino pokuava da rei neki problem. Ukoliko mu je partnerka raspoloena ili bar nije ujadnom
stanju, onda on treba da rei jedan problem manje pre nego to izae iz peine. Svest o torae da je ona zadovoljna s njim daje mu
snagu da se bori sa tekoama dok je u peini.
Njemu e biti od velikog znaaja sve to e njoj da odvue panju ili e da joj pomogne da se osea bolje. Evo nekoliko primera.
itanje knjige
Dolazak prijateljice na
Sluanje muzike
partiju razgovora
Ureivanje bate
Molitva ili meditacija
Gledanje televizije
Odlazak u etnju
ili videa
Odlazak u teretanu
Marsovci, takoe, preporuuju Venerijankama da rade neto u emu e uivati dok su oni u peini. Venerijankama je veoma teko
84

da pojme kako je mogue biti radostan dok je prijatelj u nevolji, ali i one imaju naina da to postignu. Svaki put kada
njihov omiljeni Marsovac zaglavi u svojoj peini one mogu da odu u kupovinu ili obilazak prijatelja. Venerijanke vole da
kupuju. Moja ena, Boni, katkad upotrebljava ovu tehniku. Kada vidi da sam ja u peini ona odlazi u kupovinu. Tako ja
nikada ne oseam potrebu da se izvinja-vam za svoj marsovski namorluk. Kada ona moe sama o sebi da vodi rauna,
tada se i ja posvetim sebi i odem u svoju peinu. Ona je uverena da u ja brzo izai napolje i biti mnogo Ijubazniji no to
sam bio.
Ona dobro zna da vreme kada se ja spremam na put u peinu nije prikladno za razgovor. Kadaja poinjem da dajem
znake blage zainteresovanosti za nju i njene probleme ona vidi kako ja polako izlazim iz peine i zapoinje razgovor sa
mnom. Ponekad ima obiaj da kae "Kada ti bude do razgovora, volela bih da popijemo kafu i proaskamo malo. Hoe li
mi rei kad da pristvim lone?" Na ovaj nain ona moe da vidi odakle vetar duva a da ne bude suvie nametljiva.
KAKO SAOPTITIMARSOVCU DA STE UZ NJEGA
Cak i kada su van svojih peina mukarci zahtevaju da imate poverenja u njih. Oni ne vole savete koje nisu traili ili
suvie uivljavanja u njihove probleme. Oni moraju sami da se dokau. Die se kada sve mogu da srede bez pomoi
drugih. (ena je ponosna kada joj neko pomae pruajui joj podrku). Mukarac osea eninu naklonost kada ona
komunicira s njim na nain koji moe da se protumai kao "Verujem da e se ti sam izboriti sa svim tekoama, a ja u ti

priskoiti u pomo ako to bude traio."

U poetku je teko usvojiti ovakav stil podrke mukarcu. Mnoge ene misle i oseaju kako je jedini nain da dobiju ono
to ele taj da kritikuju mukarce kada ovi neto pogree ili da ih neprestano obasipaju savetima i primedbama. Bez
mogunosti da se ugleda na primer sopstvene majke koja je na pravi nain znala da prui i primi podrku od mukarca,
teko e se dogoditi da ena bude dovoljno hrabra da od njega otvoreno trai ono to joj treba - suzdravajui se od
kritika, primedbi ili saveta. Ukohko joj se ne dopada njegovo ponaanje ona mu moe otvoreno rei ta jojTse,
konkretno, ne
85
dopada, ali pri tom mora da izbegne sud o tome da li je mukarac do-bar ili lo.
Kako pristupiti mukarcu kodo ga treba kritikovati S posavetovati.

Bez prihvatanja injenice da e primedbe i kritike kod mu-karaca proizvesti zahladenje prema partnerki, mnoge ene se
ose-aju potpuno nemone kada od mukaraca pokuavaju da izvuku ono to ele. Nensi je bila potpuno frustrirana tokom
svojih veza s mukarcima. Ona kae "Ja i dalje ne znam kako da pridem mukarcu kada moram da ga kritikujem ili da mu
dam neki dobronameran savet. ta da radim ako je njegovo ponaanje zastolom grozno ili ako se on zaista loe oblai?
ta ako je on zaista fin i prijatan momak aii se u drutvu tako loe ponaa da esto ispada budala to mu smeta u
odnosima s okolinom? ta ja onda da uradim? Bez obzira kako mu to budem rekla, on e se naljutiti, moda e se povui
ili e me potpuno ignorisati.
Odgovor na ovo pitanje je da ona ni u kom sluaju ne treba da ga opominje ili kritikuje sve dok on to sam ne zatrai. Ona
treba da bude istrajna u pokuajima da ga s Ijubavlju prihvati takav kakav je. Njemu je to potrebno, lekcije mu ne trebaju.
UkoUko on bude osetio da ga ona prihvata takvog, poee da je pita za miljenje o ovom ih onom. Medutim ukoliko
nasluti njenodbojan stav on nikada nee pi-tati za savet i traiti sugestije od ene. Posebno je u intimnim vezama
mukarcima potrebno da se oseaju sigumo pre nego to e se otvor-iti i zatraiti pomo.
Ako i uz ovo strpljivo graenje poverenja koje e pomoi nje-nom partneru da se otvori i prrpeni, ena ne dobije ono to
eli i hoe, ona moe s njim da podeli svoja iskrena oseanja i da otvoreno iznese svoje zahteve (ali o{>et bez kritike,
saveta i primedbi.) Ovo je ve umetnost koja zahteva briljivu kreativnost. Evo etiri mogua pristupa.
1. Zena moe rei mukarcu da joj se ne dopada kako se on oblai ah ne mora pri tom da mu dri lekcije kako treba da se
obue. Ona moe, dok se on sprema, da kae "Ne svia mi se ta koulja koju si obukao. Hoe U, molim te, veeras da
obue neku drugu?" Ukoliko on otro odreaguje, ona treba da ima obzira prema tome to je on
86
osetljiv na tu temu i da mu se izvini. Bie dovoljno da kae "ao mi je, nisam mislila da ti odreujem kako e ti da se obue."
2. Ukoliko je on ba toliko osetljiv, a neki mukarci jesu, ona treba da se vrati na istu temu u neko drugo vreme. Ona moe da kae
"Sea li se one plave koulje koju si obukao na ute pantalone? Nije mi se svidela ta kombinacija. Hoe li da proba kako ti ta
koulja ide sa sivim pantalo-nama?
3. Ona moe direktno da upita "Hoe da te povedem jed-nog dana u kupovinu? Volela bih da ti nabacimo maio no-vog perja." ako on
kae ne, ona slobodno moe da prestane s pokuajima da mu izigrava drugu majku. Ako, pak, on pristane ena mora da pazi da ne
pretera sa svojim savetima i uputstvima. Njegovu osetljivost uvek treba imati na pameti.
4. Ona moe da kae "Volela bih da razgovaramo o ne-emu, ali ne znam kako da ti to kaem. (Pauza) Ne bih elela da te povredim,
ali moram da ti kaem. Hoe li da me saslua pa da mi sam kae na koji nain bih to bolje mogla rei?" Ovo mu pomae da se
pripremi na ok i da onda otkrije, savsrean, da i nije u pitanju neto jako vano.
Pogledajmo jojedan primer. Ukoliko joj se ne dopada njegovo ponaanje za stolom ona moe da kae (bez pogleda koji e izraziti
neodobravanje) "Hoe li da uzme no i viljuku, molim te" ili "Molim le, pij iz ae." Ali pred drugima je mudro outati, pa ak i ne
obratiti panju na njegove masne prste. Sutradan moete rei "Hoe li, molim te, poeti da upotrebljava no i viljuku kada jedemo s
decom?" ili "Mrzim kada jede prstima. Zna da mi te sit-nice smetaju. Upotrebljavaj no i viljuku kada jedemo skupa, mo-hm te."
Ako vas zaista i osramoti u drutvu, saekajte da ostanete na-samo i onda podelite s njim svoja oseanja. Nemojte mu govoriti kako bi
trebalo da se ponaa ili ga optuivati da je pogreio, umesto toga s Ijubavlju mu iskreno i kratko saoptite ta vas mui. Moete rei
Nije mi se dopalo to to si bio onoliko buan pre neko vee kada
87

smo izali. Probaj, molim te, da bude bar malo tii kada izaaemo skupa?" Ukoliko ga ovaj komentar pogodi ili mu se
uopte ne do-padne jednostavno se izivinite to ste ga kritikovali.
Ova umetnost davanja negativnih ocena i zahtevanja podrke detaljnije biva objanjena u poglavljima 9 i 12. A kako
odabrati najbolje vreme za ovu vrstu razgovora objasniemo u sledeem pogiavlju.
Kad mukarcu pomo nije potrebna

Mukarac moe da oseti kako ga gui enino uporno nastojanje da mu pomogne ili da ga utei. On tada misli da ona nema
poverenja kako on moe da se nosi sa tekoama. Moe da se oseti kao da je pod strogom kontrolom, jer se ena prema
njemu ponaa kao prema detetu, ili moe pomisliti da ona hoe da ga promeni.
Ovo ne znai da mukarcu nije potrebna Ijubav koja e mu pruiti olakanje i utehu. Zene moraju da shvate da mukarcu
najvie ugaaju onda kada se uzdravaju od primedbi i saveta kako da rei probleme koji ga mue. Njemu je potrebna

njena podrka puna Ijubavi, ah na drugaiji nain no to ona misli. Ona mora da se odrekne pokuaja da ga koriguje ili da
ga pobolja kao jednog od naina da vodi rauna o njemu. Davanje saveta moe da predstavlja panju i brigu, aU samo
onda kada ih on direktno zatrai.
Mukarac trai savete samo onda kada je zavrio i uradio sve ono to je mogao da uradi sam. Ukoliko mu se mnogo
pomae ili ta pomo stigne suvie brzo, on e izgubiti svoja oseanja snage i moi. Postae ili lenj ili nesiguran. Mukarci
nagonski podravaju jedni druge ne nudei ni savete ni pomo sve dok se to od njih ne zatrai.
Nosei se sa problemima, mukarac je nauio da do odreene take mora sam da pokua sve to zna, a onda moe
potraiti pomo ako mu je potrebna, bez opasnosti da izgubi oseanje snage, moi i asti. Ponuditi pomo mukarcu u
pogreno vreme moe da bude shvaeno kao uvreda.
Kada mukarac see peenje, a njegova partnerka ne prestaje da mu objanjava kako da dri no, gde da zasee i koliko
da pritisne, on to osea kao njeno nepoverenje. Tad e joj on najee pruiti otpor radei po svome. S druge strane kada
muarac ponudi eni pomo u seenju peenja ona se osea voljeno i paeno.
88
Kada ena predloi mukarcu da usvoji savet strunjaka u nekoj oblasti, on moe da se uvredi. Seam se da me je jedna
ena pitala zato je njen mupobesneo na nju. Objasnila mi je da ga je pre no to su poeli da vode Ijubav upitala da li je
moda proitao beleke sa mojih predavanja o tajnama uspenog i dobrog seksa. Nije shvatila da je to za njega najvea
uvreda. lako on potuje moja predavanja on ni u kom sluaju ne eli da mu ona kae ta da radi upuujui ga kako da
primeni moje savete. On eli da mu ona veruje kako on tano zna ta treba da uradi.
Dok mukarac trai da mu se veruje ena ima potrebu da neko brine za nju. Kada mukarac eni, sa zabrinutim izrazom
lica kae "ta je bilo, draga", ona se osea veoma prijatno usled njegove isk-rene brige o njoj. Kada ena sa istom takvom
iskrenom zabri-nutou pita mukarca "ta je bilo dragi?" on to moe da shvati kao uvredu ili da postane veoma odbojan.
On osea kao da mu ona ne veruje da e sve uspeti da sredi.
Mukarcu je veoma teko da razlikuje saivljavanje i saoseanje. On mrzi da ga neko saaljeva. ena moe da kae "ao
mi je to sam te povredila." On e samo odmahnuti rukom, rei "Ma, nije to nita" i odbiti njenu podrku. S druge strane
ona voli od njega da uje to "ao mi je to sam te povredio". Ona tada osea da on zaista pazi na nju. Mukarci moraju da
pronau nain na koji e da pokau svoju panju dok ene moraju da otkriju kako da iskau svoje poverenje.
Mukarcu je veoma teko da razlikuje saivljavanje i saoseanje. On mrzi da ga neko saaijeva.
Previe brige zna da bude daveno

Kada sam se oenio sa Boni, vee pre nego to bih otiao iz grada na vikend predavanje u drugo mesto, ona bi mc pitala u
koliko sati ustajem. Onda bi me pitala kada polee avion. Onda bi u glavi napravila brzi proraun i opomenula me da
nisam sebi ostavio dovoljno vremena da stignem na avion i da bi ranije trebalo da usta-nem. Svaki put kada je to inila
mishla je da mi prua podrku, ali ja to nisam oseao na takav nain. Bio sam uvreen. etrnaest godina sam putovao po
svetu drei kurseve i nikada nisam zakasnio na avion.
89

Tad je jednom prilikom pred moj polazak zapoela itav niz pitanja kao to su "Jesi li poneo kartu? Nisi zaboravio
novanik? Ima li dovoljno novca? Jesi li spakovao arape? Zna li gde e da odsedne?" Mislla je da mi na taj nain
iskazuje svoju Ijubav, a ja sam oseao njeno nepoverenje i bilo mi je veoma neprijatno. Dao sam joj do znanja da
potujem njene namere ali da mi druga majka u ivotu ne treba.
Ako ve eli da mi pokae svoju panju i brigu onda to treba da uradi nudei mi svoje bezuslovno poverenje i Ijubav.
Kazao sam joj "Ako ne stignem da avion nemoj da mi seda na muku sa onim Jesam li ti rekla. Veruj da u dobro
zapamtiti lekciju i siedei put bolje organizovati vreme. Ako zaboravim etkicu za zube ili pribor za brijanje, dopusti da
ja to sredim. Nemoj da mi to pominje kada te nazovem." Sa jasnim saznanjem o tome ta ja elim, umesto toga ta bi ona
elela da je na mom mestu, njoj je bilo lake da mi prui podrku koja mi je trebala.
Piia 0 uspehu

Jednom prilikom, na putu za vedsku gde je trebalo da odrim seminar, nazvao sam iz Njujorka Kalifomiju, saoptivi
Boni da sam svoj paso zaboravio kod kue. Ona je predivno reagovala. Nije mi odrala iekciju kako treba da budera
mnogo odgovorniji no to jesam. Umesto toga se nasmejala i rekla "Dragi moj boe, to e sada da bude prava avantura.
Sta e sad?"
Zamolio sam je da faksom poalje moj paso u vedski konzulat i problem je bio reen. Pomogla mi je bez ikakvog
prigovora. Ni jednom nije podlegla pritisku da mi oita lekciju kako je sve trebalo paljivilje da pripremim. Ona je ak
bila ponosna na mene jer sam uspeo da razreim tu neprijatnu situaciju.
KAKO NAPRAVITIMALE PROMENE
Jednoga dana sam primetio da uvek kaem "nema problema" kada me deca zamole da im neto uradim. Bio je to moj
nain da im saoptim kako u biti veoma srean da uinim neto za njih. Meu-tim, moja poerka, Duli, pitala me je

jednom prilikom "Zato ti uvek kae Nema problema?" U tom trenutku nisam znao ta da joj odgovorim. Posle
izvesnog vremena shvatio sam da je u pitanju jo
90
jedan duboko ukorenjeni marsovski obiaj. S novom sveu poeo sam da govorim "Bie mi drago da ti to uinim." Ova
fraza jasno izraava moju dotad skrivenu poruku i sasvim je izvesno da mnogo Ijubaznije zvui mojoj venerijanskoj
erki.
Ovaj primer otkriva veoma vanu tajnu za obogaivanje naih odnosa. Male promene mogu biti napravljenje i bez
rtvovanja svo-jeg ja. Ovo je tajna uspeha Marsovaca i Venerijanki. Oni paze da ne rtvuju svoju pravu prirodu ali su
voljni da naine manje promene u svom ponaanju u meri u kojoj utiu jedni na druge. Nauili su da njihovi odnosi mogu
da budu bolji no to jesu uz neke novooblik-ovane ili izmenjene fraze koje esto upotrebljavaju.
Vano je istai da mi neprestano moramo da inimo sitne pro-mene iie bi li obogatili svoje odnose. Velike promene, s
druge strane zahtevaju da uguimo u sebi ono to mi zapravo jesmo. A to nije dobro.
Davanje izvesnih uverenja prilikom odlaska u peinu je mala ah znaajna promena koju mukarac moe da uini ne
menjajui pri tom ni maio prirodu svoje potrebe da se osami. Da bi nainio ovu promenu u svom ponaanju on mora da se
uveri kako su eni potrebna uveravanja i osiguranja, pogotovu ako oboje ele da se manje brinu. Ako mukarac
nedovoljno shvata raziike izraedu mukaraca i ena, onda on teko moe da pojmi zato njegovo iznenadno utanje
proizvodi toliko njene brige. Pruajui joj izvesna uverenja on takvu situaciju moe da popravi.
U drugu ruku, ako on nedovoljno zna koliko se od nje razlikuje, a vidi da je ona uznemirena zbog njegovog odlaska u
peinu, onda e se desiti da on odustane od toga, pokuavajui time da je zadovolji. Takvo reagovanje je velika greka.
Ukoliko on odustane od peine (odriui se time svoje prirode) on postaje razdraljiv, preterano osetljiv, slab, pasivan i
lo. A da stvar bude jo gora, ni on sam ne zna zato je odjednomtako loe volje.
Kada je ena uznemirena zbog njegovog odlaska u peinu, mu-karac moe da naini neke male promene u svom
ponaanju ne bi li ublaio njenu strepnju, umesto da se odrekne peine u potpunosti. On ne mora da se odrekne svojih
potreba iU da porie i odbacuje svoju muku prirodu.
91
KAKO SAOPSTITIVENERIJANKI DA STE UZ NJU
Kao to smo to ranije rekli, kada mukarac ode u svoju peinu ili naglo zauti on time obino kae "Potrebno mi je izvesno vreme da
razmislim o ovonie. Molim te, prestani da mi se obraa i da me tera na razgovor; Vratiu se i tada emo razgovarati." On ne shvata
da sve to to je on rekao ena uje kao "Uopte te ne volim. A ne mogu vie ni da te sluam. Idem sad i vie nikad neu da se vratim!"
Da bi ponitio poruku koju ona uvek uje i da bi joj dostavio ono to zaista eli da joj kae, on mora da naui etiri arobne rei; "Ja
u se vratiti."
Kada se mukarac povue u osamu eni e biti veoma drago ako on nedvosmisleno i glasno kae "Potrebno mi je izvesno vreme da
razmislim o ovome, a posle toga u se vratiti." ili "Potrebno mi je da izvesno vreme budem nasamo, ali u se posle toga vratiti."
udesno je kakvu duboku razliku ine te jednostavne rei "Ja u se vratiti."
ene izuzetno cene ovakvo uveravanje. Kada mukarac shvati koliko je to eni vano on nikada nee propustiti da je uveri u svoj
povratak iz peine.
Ukoliko je enu njen otac odbacio i ostavio u detinjstvu, ih je njena majka bila odbaena, onda e takva ena biti jo osetljivija na
pomisao da moe biti ostavljena. Iz tog razloga nju nikada ne treba osuivati jer neprestano trai ovakvo uveravanje. Isto tako, ni mukarca ne treba osuivati jer ima potrebu da se povue i zaglibi u svoju peinu.
enu nikada ne treba osuivati jer neprestano trai
ovakvo uveravanje, kao to ni mukarca ne treba osuivati
jer ima potrebu da se povue.
Ukoliko ena ne nosi velike oiljke prolosti i shvata mukarevu potrebu da provede neko vreme u peini, onda e njene potrebe za
svim vidovima uveravanja biti manje.
Seam se da sam upravo podvlaio znaaj ovoga kada me je jedna od prisutnih ena upitala, "Ja sam izuzetno osetljiva na utanje
moga supruga, a kao dete nisam bila ni odbaena, ni ostavljena od strane svoga oca? Moja majka nije osetila da ju je otac odbacio.
ak i onda kada su se razveli uinili su to mirno i s puno razumevanja."
92

Onda se nasmejala. ena je shvatila da se prevarila. Tad se rasplakala. Naravno da se njena majka oseala odbaenom.
Nara-vno, i onaje oseala daje odbaena. Roditelji sujoj se razveh! Onaje poput svojih roditelja poricala i skrivala svoja
bolna oseanja.
U doba kada je razvod postao uobiajen, ak je i vanije nego ranije da mukarci paljivije i ee eni pruaju izvesna
uverenja. Kao to mukarci mogu da prue podrku enama inei male iz-mene u svom ponaanju, i ene treba da uine
isto.
KAKO RAZGOVARATIBEZ OPTUBI

Mukarac se esto osea napadnut i optuen iskazanim enskim oseanjima, pogotovo kada je ona neraspoloena ih kada
govori o svojim problemima. Poto ne shvata kohko se razhkujemo on nije spreman da zauzme ispravan stav o njenoj
potrebi da naglas is-poveda sva svoja oseanja.
On pogreno pretpostavlja da mu ona saoptava svoja oseanja zato jer je on odgovoran ili ga treba okriviti za stanje u
kojem se ona nalazi. On pretpostavlja da je ona nezadovoljna njim zato to je loe raspoloena i hoe da razgovara s njim.
Kada se ona ali on uje optube na svoj raun. Mnogi mukarci ne shvataju da Venerijanke imaju potrebu da svoja
uznemirena oseanja podele sa onima koje vole.
Uz vebu i svest o naim razlikama, ene mogu da naue kako da izraze svoja oseanja, a da to ne zvui kao optuba na
mukarev raun. Da bi uverila mukarca kako ga ne optuuje, ena bi trebalo da napravi pauzu nakon par minuta u
kojima je pokuala s njim da podeli svoja oseanja i da mu izrazi zahvalnost to je on tako paljivo slua.
Moe to da uini na neki od sledeih naina:
"Jako mi je drago to sam s tobom mogla da porazgo-varam o tome."
"Ba mi je prijao ovaj razgovor o tome."
"Oseam se mnogo lake poto moemo o tome da razgovaramo."
93
"Jako mi je drago to sam mogla da ti se poaiim na sve ovo. Sada se oseam mnogo bolje."
"Sada kada smo o tome dobro proaskali oseam se mnogo bolje. Ba ti hvala na tome."
Ova mala promena moe da otvori vrata itavog jednog sveta raziiitih odnosa.
O istom troku ona moe opisujui svoje probleme da iskae i svoje potovanje za sve one stvari koje je on uradio ne bi li
joj ivot bio laki. Na primer, dok se ali na svoj posao ona moe usput da pomene kako joj je drago to u njenom ivotu,
postoji on, ovek kojem e se vratiti kui; ukoliko se ali na kuu onda moe da pomene kako joj je drago to je on
popravio ogradu; ili ukoliko se ali na nestaicu para treba da napomene kako zaista ceni to to on izuzetno naporno radi;
a ukoliko je mue roditeljske brige ona bi mogla da napomene kako joj je drago to joj on pomae u odgajanju dece.
Podela odgovornosti

Dobra komunikacija podrazumeva doprinos sa obe strane. Mu-karac mora da radi na tome da uvek ima na pameti kako
poaliti se na problem ne znai odmah i okriviti nekoga i da se ena u trenucima kada se ali na neto, zapravo, oslobaa
svojih frustracija govorei o njima. ena, s druge strane treba da radi na tome da mu neprestano daje do znanja da iako
mu se ali - ona, takode, njega i potuje.
Na primer, moja ena je ula i pitala me je kako napredujem s ovim poglavljem. Rekao sam, "Gotovo da sam ga zavrio.
Kako je tebi bilo danas?"
Kazala je "Ah, uvek ima toliko mnogo posla. A ti i ja toliko malo vremena provodimo zajedno." Onaj stari ja zauzeo bi
odbrambeni stav, podseajui je na svo ono vreme koje smo poslednjih dana proveli skupa, ili bih joj objanjavao koliko
je vano da ispunim rok-ove. A to bi sve samo pojaalo napetost.
Ovaj novi ja, svestan naih razlika, shvatio je da ona trai malo sigurnosti i razumevanja i da joj ne trebaju objanjenja i
opravdanja. Rekao sam "U pravu si, zaista smo imaU puno posla ovih dana. Dodi ovamo, sedi mi u krilo da te zagrlim.
Bio je ovo dugaak i teak dan."
94
Ona je tad rekla "Zaista mi prija." Bee to priznanje koje mi je biio potrebno da bih joj postao jo pristupaniji. Potom je ona nastavila da se ali na sve neprilike koje su je tog dana skoiile, pokuavajui da mi objasni koliko je umorna i iscrpljena. Nakon pet
minuta napravila je pauzu. Ponudio sam se da odbacim kui devojku koja nam je uvala dete, ne bi li Boni mogla da se odmori i
opusti pre veere.
Rekla je "Zaista hoe da je odveze kui. To bi bilo izvanredno! Hvala ti!" Ponovo su to bili izrazi potovanja i prihvatanja, koji su
mi bili potrebni da bih se oseao kao uspean partner ak i kada je ona umorna i iscrpljena.
ene ne mare mnogo da iskau to potovanje jer pretpostavljaju da mukarac sigurno zna koliko one cene to to je neko spreman da ih
paljivo saslua. Ali on to ne zna. Kada ona govori o problemima njemu je potrebno neprestano uveravanje da ga voli i potuje.
Mukarci se pred problemima oseaju frustrirano sve dok te probleme ne uspeju da ree. Iskazujui mu svoje potovanje, ena mu
moe pomoi da shvati kako on dovoljno ini i samo paljivo sluajui ono o emu ona govori.
ena ne mora da potisne svoja oseanja ili da ih ak promeni da bi podrala svog partnera. Ona treba da ih izrazi na nain koji nepe
uiniti da se on osea napadnut, optuen ili kriv. Par malih izmeria moe da predstavlja veliku razliku.
etiri magine rei podrke
etiri magine rei kojima moete podrati mukarca su "To nije tvoja greka." Kada ena izraava svoje neraspoloenje ona moe
mukarca da podri pravei povremene pauze govorei "Zaista ce-nim to to si raspoloen da me saslua, a ako bilo ta od ovoga to
sam rekla zazvui kao da je to tvoja greka, da zna da nisam tako mislila. To nije tvoja greka."
ena mora da naui da bude oseajna prema svom partn ru kada shvati kako ovaj poinje da se osea kao potpuni pr( m i aj poto je
sasluao tek deo liste njenih problema.
Pre neki dan me je z\ala moja sestra i prenela mi kro/ kak.c tekoe prolazi. Sluajui je, stalno sam imao na umu da ukoliko elim
da joj pruim podrku ne moram da joj dajem gotova reenja. Njoj je bio potreban neko ko e da je saslua. Posle deset minuta
95

paljivog sluanja uz gomilu "hmmmm," "uh-huh," "ah," "stvarno," i "zaista," ona je na kraju rekla, "Done, puno ti hvala. Mnogo se
bolje oseam."
Poto sam znao da me ne krivi za svoje problerae bilo mi je mnogo lake da je sasluam. Krivila je nekog drugog. Mnogo mi je
munije kada je moja ena loe volje zato jer onda lake mogu da osetim krivicu za njeno raspoloenje. Medutim, kada me ohrabri da
je sluam iskazujui mi nedvosmisieno potovanje, mnogo lake mi polazi za rukom da budem valjan i paljiv slualac.
ta uraditi kada oseate da ga treba okriviti
Uveravanje mukarca da ono o emu ona pria nije njegov promaaj i nije njegova krivica, ima opravdanja jedino dok ga ona zaista
ne optuuje ili ne kritikuje. Ukoliko ona eli da ga napadne, onda bi trebalo da podeh svoja oseanja s nekim drugim. Trebalo bi da
saeka dok ne postane nenija i vie usredreena na razgovor s njim. Svoja uzburkana oseanja trebalo bi onda da podeli sa nekim ko
je ne optereuje i ko moe da joj prui podrku, potrebnu u tom asu. Onda kada ona oseti da je boljeg rapoloenja i spremna da
oprosti, tad moe uspeno da mu prie i podeli svoj nemir s njim. U jedanaestom poglavlju emo detaljnije govoriti o tome kako
komu-nicirati kada su u pitanju teke rei i jaka oseanja.
Kako sluati bez oseanja krivice
Mukarac esto optuuje enu za svoje oseanje krivice kada ona nevino govori o problemima koji je mue. To je veoma destruktivno za vezu jer blokira komunikaciju.
Zamishte da ena kae "Sve to mi radimo je samo posao, posao, posao. Vie se ne zabavljamo i ne smejemo kao ranije. Ti si tako
ozbiljan." Mukarac nakon ovoga lako moe da pomisli kako ga ona optuuje za to.
Ako se zaista osea kriv, predlaem da ne uzvraa sa "Da !i ti to mene optuuje zbog toga?"
Umesto takvog napada predlaem da kae "Nije ba da sam toliko ozbiljan. Hoe da kae da je samo moja krivica to to se ne
zabavljamo kao ranije."
Ili moe da kae "To boli kad te ujem da kae kako sam ja suvie ozbiljan i da se vie ne zabavljamo kao pre. Hoe li da kae da
je to moja greka?"

96
Da bi poboljao njihovu komunikaciju on istovremeno moe da joj prui i priliku da se izvue. On moe da kae "Izgleda
kao da ti misli da je iskljuivo moja krivica to to previe radimo. Je li to is-tina?"
Ili moe da kae "Kada kae da se vie ne zabavljamo i da sam ja tako ozbiljan, oseam kao da ti misli da je to moja
krivica. Misli li ti to zaista?"
Sve su ovo uljudni odgovori i daju joj priliku da povue sve to bi njega moglo naterati da se osea krivim. Kada ona kae
"O ne, ne mislim da je to sve tvoja greka" njemu e to sigurno biti neka vi;sta olakanja.
Drugi prilaz koji je, po meni, od najvee pomoi, jeste da se za-pamti kako ona uvek ima prava da bude neraspoloena i
da e se mnogo bolje oseati kada se izbori s tim svojim stanjem. Prihvativi to mogao sam da se opustim i uvek sam
imao u pameti da ukoliko je budem sasluao ne uzimajui to k srcu, uvek u moi da ispotujem njenu potrebu da mi se
poali. Pa ak i ako me bude optuivala nee se dugo zadrati na tome.
Umetnost sluonja

Kada se mukarac naui da slua i ispravno tumai enina oseanja, komunikacija postaje mnogo laka. Kao to je sluaj
sa svakom umetnou tako i sluanje zahteva vebu. Svakoga dana kada se vratim kui obino pitam Boni kako je provela
dan, vebajui upravo tu umetnost sluanja.
Ukoliko je loe volje ili je imala naporan, stresan dan, u prvom trenutku se ini kako hoe da kae da sam i ja na neki
nain odgovo-ran za to i da treba da snosim krivicu. Najvei izazov za mene je da to ne primim lino i da je ne shvatim
pogreno. To mi uspeva jer neprestano podseara samog sebe da mi govorimo razliitim jezi-cima. I dok je pitam "Je li
bilo jo neto?" shvatam da postoje mnoge druge stvari koje je optereuju. Postepeno uvidam kako ja nisam je-dini krivac
njenom loem raspoloenju. Posle izvesnog vremena, kada ona pone da ceni to to je sluam, iako sam i ja delimino
kriv za njen nemir, ona postaje ve\)ma zahvalna, prijemiva i nena.
lako je sluanje veoma vana vetina kqju treba vebati, ima dana kada je mukarac suvie osetljiv ili je pod tolikim
stresom da ne moe pravilno da prevede stvarno znaenje fraza koje ona
97
upotrebljava. U takvim trenucima on ne treba ni da pokuava da je saslua. Umesto toga moe Ijubazno da kae "Ne
mogu sada da razgovaram o tome. Molim te, razgovarajmo kasnije."
Ponekad mukarac ne shvata da on ne moe da slua ukoliko ona ne pone da govori. Ukoliko postane veoma frustriran
tokom razgo-vora, on ne treba da se trudi da taj razgovor nastavi - postae jo nervozniji. A to ne koristi ni njemu ni njoj.
Umesto toga, utivo je rei "Zaista elim da ujem ta ima da mi kae, ali sad mi je jako teko da sluam. Mislim da mi
treba malo vremena da razmislim o onome to si upravo rekla."
Kako smo Boni i ja nauili da komuniciramo potujui nae razlike i shvatajui potrebe onog drugog, na brak je postao
mnogo oputeniji. Imao sam prilike da vidim isti preobraaj hiljada po-jedinaca i parova. Veze se uspeno razvijaju kada
komunikacija odrava spremnost na prihvatanje i potovanje uroenih razlika, koje krase svakog od nas.
Kada naraste nerazumevanje - setite se da mi govorimo ra-zliitim jezicima; odvojite dovoljno vremena da prevedete ta
va partner zaista mish iU eh da kap. Ovo, definitivno, zahteva mnogo truda, aU na kraju, taj trud se isplati.

98

GUVA 6

MUKARCI SU KAO LASTI

Mukarci su kao lasti. Kada se udalje oni se rastegnu samo dotle dok ne odskoe unazad. Lasti predstavlja idealnu metaforu koja
objanjava intimni ciklus mukarca. Ovaj ciklus ukljuuje priblia-vanje, udaljavanje i ponovni prilazak blizu. Veina ena se
iznenadi kada shvati da ak i onda kada ih mukarac voU, povremeno on mora da se udalji da bi im nakon toga priao blie. Mukarci
nagonski oseaju taj poriv da se udalje. To nije odluka ih stvar izbora. To se jednostavno dogodi tako. To nije njegova ili njena
greka. To je pri-rodan ciklus.
Kada mukarac voli enu,
on povremeno mora da se udalji
pre nego to joj prie blie.
ene pogreno tumae udaljavanje mukaraca zato to su obino razlozi njihovog sopstvenog udaljavanja drugaiji. Ona se povlai
kada vie ne veruje da mukarac shvata njena oseanja, kada je povredena iU se boji da ne bude povredena ponovo ili kada je on
uinio neto pogreno i razoarao je.
Sigurno je da se i mukarac udaljava iz jstih razloga, ali e se on takoe povui i kada ona ne uini nita loe. On moe da je voli i da
joj veruje pa opet iznenada moe da pone da se povlai. Kao rastegnuti lasti on e se razvui pa onda odskoiti unatrag na svoju
poetnu poziciju.
99
Mukarac se udaljuje da bi ispunio svoju potrebu za neza-^isnou i samostalnou. Kada je razvuen dovoljno daleko on istog asa
odskae nazad. Kada je potpuno razdvojen, on e iznenada ponovo osetiti potrebu za Ijubavlju i intimnou. On e, automatski biti
vie motivisan da prua Ijubav i prima je. Kada mukarac odskoi unazad on nastavi s vezom tano na onom mestu sa kojeg je otiao.
On ne osea nikakvu potrebu za odreenim periodom ponovnog privikavanja.

TA SVAKA ENA TREBA ZNA 0 MUKARCIMA

Ukoliko je shvaen kako treba ovaj muki intimni ciklus obo- gauje vezu, ali poto najee biva pogreno protumaen on stvara
nepotrebne probkme. Pogledajmo sledei primer.
Megi je bila tuna, zabrinuta i zbunjena. Ona i njen mo-mak, Def, vidali su se est meseci. Sve je bilo lepo i ro-mantino. Onda je on
bez ikakvog posebnog razloga poeo eraocionalno da se distancira od nje. Megi nije mogla da shvati zato se on iznenada udaljio.
Rekla mi je, "U jednom trenutku je izuzetno paljiv, a onda u sledeem momentu nee ni da razgovara sa mnom. Sve sam uinila da
ga vra-tim, ali mi izgieda da je to samo pogoraio stvari. On i dalje izgleda tako dalek! Nije mi jasno gde sam pogreila? Jesam li ja
toliko grozna?"
Kada se Def po\aikao, Megi je to primila lino. Ovo je uobi-ajena leakcija. Ona misli da je negde pogreila i optuuje samu sebe,
Ona hoe da popravi stvari, da "ponovo sve bude u redu," ali to vie ona pokuava da se pribUi Defu on daljc odlazi od nje.
Nakon to je odsiuala moj seminar Megi se opustila, Nije vie biia zabrinuta i zbunjena. Ono to je najvanije, prestala je da optuuje
samu sebe. Shvatila je da Defovo udaljavanje nije njena greka. Uz to, nauila je zato se on udaljava i kako to otmeno da razrei.
Nekoliko meseci kasnije, na drugom seminaru Def mi je zahvalio na onome to je Megi nauila kod mene. flekao mi je da su se
veriii i da e se uskro venati. Megi je otkrila tajnu o mukarcima, koju ne znaju mnoge ene.
100

Megi je shvatila da je pokuavajui da priblii Defa dok se on udaljuje, zapravo spreavala da se on vine do potrebne
razdaljine sa koje e munjevito odskoiti i vratiti se natrag. Trei za njim spre-avala ga je da on ikada oseti koliko mu je
potrebna i da poeli da bude s njom. Shvatila je da je istu greku inila u svakoj vezi koju je imala. I ne znajui ona je
ometala jedan veoma vaan ciklus. Poku-avajui da odri postojeu bliskost ona je tu bliskost ometala.
Kako se to mukarac iznenadla promeni

Ukoliko mukarac nema priliku da se udalji, on nikada nee moi da oseti snanu elju za bliskou. Za ene je od
izuzetne vanosti da shvate kako njihovo insistiranje na neprestanoj bliskosti ili "tranje" za partnerom kada se on udalji,
najee znai da e se on svim silama truditi da pobegne i ostane na pristojnoj razdaljini; nee imati prilike da oseti svoju
sopstvenu, strasnu enju za Iju-bavlju.
Na svojim seminarima sam ovo demonstrirao sa irokim la-stiem. Zamislite da drite snaan, irok lasti. Sada pokuajte
da ga razvuete, povlaei udesno. Ovaj lasti moe da se razvue tridese-tak santimetara. Kada je toliko razvuen on
nema kuda nego da se vrati natrag. Akada se vraa to je uveksa puno snage i elastinosti.
Slino tome, kada mukarac dostigne punu razdaljinu, on e se vratiti sa zadivljujuom snagom i elastinou. Poto
dostigne tu punu razdajinu, on poinje da se transformie. Njegov odnos i stav poinju da se menjaju. Mukarac koji je
izgledao kao da ne brine i ne interesuje se za svoju partnerku (dok se udaljavao) iznenada ne moe da ivi bez nje. On sad
ponovo osea potrebu za bliskou. Snaga mu se vratila jer se njegova elja da voli i da bude veljen nanovo probudila.
Ovo je zagonetka za enu, jer ako se ona udalji njoj je potrebo iz-vesno vreme privikavanja da bi opet mogla da postane

bliska. Uko-liko ne shvata da su mukarci drugaiji po ovom pitanju, moe da se dogodi da ona ne poveruje u iskrenost te
njegove nagle elje za bliskou i da ga odgurne.
Mukarci, takoe, moraju da shvate ovu razUku. Kada se mu-karac munjevito vrati eni je obino potrebno izvesno
vreme i malo askanja da bi se ponovo navikla na njega i otvorila mu se. Ovaj nagii prelaz moe da bude mnogo skladniji
ukoliko mukarac shvati da je
101
eni potrebno vie vremena da bi postigla isti nivo bhskosti - pose-bno ako je bila povreena dok se on udaljavao od nje. Bez prihvatanja ovih razhka, mukarac moe da postane nestrpljiv zato to je spreman na intimu svake vrste, nivoa ih intenziteta, koji su
postojali u vreme kada je poeo da se udaljava, a ena nije.
Zato se mukarci udaljavaju
Mukarci poinju da oseaju svoju potrebu za nezavisnou i samostalnou ubrzo nakon to su ispunih svoju potrebu za bh-skou.
A im on pone da se udaljava ona poinje da panii. Ono to ena ne shvata kada se on udalji jeste da e on, kad zadovolji svoju
potrebu za samostalnou, ponovo eleti da bude blizak s njom. Mukarac automatski prelazi s potrebe za bhskou na potrebu za
samostahiou i obrnuto.
Mukarac automatski prelazi s potrebe za bliskou na potrebu za samostalnou i obmuto.
Na primer, na poetku veze Def je bio snaan i pun elje. Nje-gov lasti je bio jak. Zeleo je da se dopadne Megi, da je zadivi i zadovolji, eleo je da joj prie to bhe moe. Kako je uspevao u svojim nastojanjima tako mu je i ona sve bhe prilazila. Poto mu je
Megi ot-vorila srce bivah su sve bhskiji. Def se izvanredno oseao kada su postah izuzetno intimni. Meutim, uskoro je dolo do
promene.
Zamishte ta se dogaa s lastiem. Vremenom se olabavi. Ne-stanu njegova snaga i elastinost. Nema vie nikakvog pokreta. To se
isto dogada i s mukom eljom za bhskou poto je dostignut vrhunac intime.
ak i onda kada ta bhskost ispunjava mukarca, on e osetiti neodoljiv poriv za unutarnjom promenom. Poee da osea kako ga
neto neodoljivo vue i udaljava. Zadovoljivi, privremeno, svoju glad za intimom, sad osea glad za nezavisnou, elju da ponovo
bude svoj na svome. Bilo je dovoljno udnje za drugom osobom. Moe da oseti kako je postao suvie zavistan, a moe i da bude potpuno nesvestan zato osea potrebu da se udalji.
Zato ene panie
Kao to se Def nagonski udaljava, bez ikakvog objanjenja koje bi ponudio Megi (ih samom sebi), tako i Megi reaguje prestraeno.

102
Ona panii i tri za njim. Misli da je uinila neto loe i da ga je to odbilo od nje. Ona umilja kako on od nje oekuje da
ponovo uspostavi njihovu uzdrmanu intimu. Ona se plai da se on vie nikada nee vratiti.
- Da bi stvar bila jo gora osea da je nemona da ga vrati jer ne zna ni ta ga je oteralo od nje. Ona ne zna da je to samo
deo njegovog intimnog ciklusa. Kada ga pita ta se to s njim dogaa on nema jasan odgovor i prua otpor svakom
dijalogu o tome. On jedsnostavno nastavlja da se udaljava sve vie i vie.
Zafo mukarci i ene sumnjaju u svoju Ijubav

Bez potpunog razumevanja ovog ciklusa lako je videti zato mukarci i ene sumnjaju u svoju Ijubav. Bez uvida u to
kako trei za njim Megi spreava Defa da pronade svoj put ka strasti, Megi lako moe da pomisli kako je on vie ne
voli. Bez prilike da se do-voljno udalji, Def moe da izgubi dodir sa svojom eljom i strau da bude blizak s njom. On
lako moe da pomisli kako vie nije zaljubljen u Megi.
Poto je nauila da pusti Defa na odredenu razdaljinu, da ovaj ima dovoljno "mesta", Megi je otkrila da e se on tada i
vratiti. Vebala je da prestane da tri za njim odmah poto bi on poeo da se povlai i da pone da mu veruje kako e sve
biti u redu. A vraao se svaki put.
Kako je njeno poverenje raslo tokom ovog procesa, bilo joj je lake da ne panii. Kada bi on poeo da se udaljava ona
nije poinjaia da tri za njim i da sumnja kako neto nije u redu. Prihvatila je ovu Defovu stranu. I to je vie uspevala da
ga prihvati u tim trenucima, to se on bre vraao. Kako je Defu polazilo za rukom da shvati promenu svojih potreba i
oseanja, tako je on postajao sve vie uveren u Ijubav koju je oseao prema Megi. Bio je spreman da se vre vee za
nju. Tajna njihovog uspeha lei u tome to su shvatili i prihvatiU da su mukarci isti kao lasti.
KAKO ENE POGRENO SHVATAJU MUKARCE
Bez prihvatanja injenice da su mukarci nalik lastiu, veoma je lako da e ena pogreno protumaiti reakciju mukarca.
Haos obino nastaje kada ona kae "Sedi da popijemo kafu i porazgo103
varamo malo" a on se istog trena emocionalno distancira od nje. U asu kada ona eli da mu se priblii i da mu otvori svoje srce on bi
da se udalji od nje ako moe. Obino ujem da se ene ale: "Svaki put kad ja hou da razgovaram s njim on se povlai. Oseam kao
da uopte ne vodi rauna o meni." Ona pogreno zakljuuje da on nikad ne eli da razgovara s njom
Ova lasti analogija objanjava kako to da mukarci mogu veoma predano da brinu o svom partneru, a onda da se iznenada udalje od
njega. Kada se on povue to nije zato to ne eli da razgovara. Umesto toga, njemu je potrebno malo samoe; potrebno mu je da neko
odredeno vreme bude sam sa sobom bez odgovornosti za bilo koga drugog. To je za njega vreme da povede rauna o sebi. Kada se
vrati onda e biti na raspolaganju za svaku vrstu razgovora.
Na izvesnom nivou mukarac gubi samog sebe vezujui se za partnera. Oseajui njene potrebe, probleme, elje ili emocije on moe
da izgubi dodir sa sopstvenim biem. Udaljavanje mu doputa da nanovo utvrdi sopstvene mee i zadovolji potrebu za sa-

mostalnou.
Na izvesnom nivou mukarac gubi samog sebe vezujui se za partnera.
Neki e mu.karci ovo udaljavanje drugaije da opiu. Za njih e to biti samo oseanje da im je "potrebno malo mesta" ili im je
"potrebno da neko vreme budu nasamo". No bez obzira kako je ovo udaljavanje opisano ono predstavlja ispunjenje valjane
mukareve potrebe da povede malo rauna i o sebi.
Kao to mi ne odluujemo o tome jesmo li gladni ili ne, tako ni mukarac ne odluuje hoe li da se udalji na neko vrerae. On moe da
prie izuzetno bhzu, ali tada jednostavno poinje da gubi samog sebe. U tom trenutku on poinje da osea potrebu za samostalnou i
poinje da se udaljava. Shvatajui ovaj proces u njegovoj pravoj sutini ene mogu na pravi nain da shvate ovo udaljavanje njihovih
partnera.
Zato se mukarci udaljavaju kada se ene priblie
Mnogim enama izgleda kako se mukarac udalji tano onda kada bi one elele da razgovaraju i budu s njim biske. Ovo se dogada iz
dva razloga.
]04

1. ena podsvesno osea kada mukarac poinje da se udaljava i tano e u tom asu ona pokuati da povrati nji-hovu
uzdrmanu bliskost predloivi jedno "Hajde da razgovaramo." Ukoliko on nastavi da se udaljava ona e, pogreno,
zakljuiti kako on ne eli da razgovara s njom ili ga uopte nije briga za nju.
2. Kada se ena otvori i s njim podeli svoja najdublja oseanja to moe da povue oroz njegovoj potrebi da se udalji.
Mukarac moe da primi jednu odreenu koliinu bliskosti pre nego to zazvoni njegovo zvono za uzbunu i povue ga na
pristojnu razdaljinu na kojoj e on povratiti uzdrmanu ravnoteu. Ba u najintimnijim trenutcima mu-karac moe da
okrene prekida, prebaci ga na potrebu za samostalnou i udalji se.
Za enu je veoma zbunjujue kada se mukarac udalji od nje jer se esto dogodi da je upravo neto to je ona uradila ili
rekla dalo poticaja njegovom odlasku. Obino se dogaa da u trenucima kada ena pone da govori o neemu sa puno
oseanja, on odmah oseti potrebu da se udalji. Ovo je zato to oseanja privlae mukarca da prie blie i ostvari punu
intimu, to kod njega automatski budi elju za brzim povlaenjem.
Nije u pitanju to da on ne eli da uje ta ona osea. U nekom drugom trenutku njegovog intimnog cikiusa, kada on osea
ponovnu potrebu za bliskou, ista ona oseanja koja su ga potakla da se udalji sada e ga privui blie. I uopte nije
vanoi/a ona kae kada povue obara njegovog udaljavanja ve kada je ona to rekla.
KADA RAZGOVARATISA MUKARCEM
U periodu mukarevog udaljavanja nije vreme ni za razgovor s njim, ni za pokuaj da mu se prie blie. Posle izvesnog
vremena, on e se vratiti. Tada e biti nean, pun elje i podrke i ponaae se kao da se nita nije dogodilo. Toje
trenutakza razgovor.
U tim zlatnim vremenima, kada je mukarcu potrebna bliskost i kada je raspoloen za razgovor, ene, kao po pravilu,
nikada ne ponu da razgovaraju s njim. Ovo se najee dogaa iz tri sledea razloga:
1. ena se plai da razgovara jer se on udaljio proli put kada je ona to pokuala da uini. Ona sasvim pogreno pretpostavlja da njega
nije briga i da ne eli da je saslua.
2. ena se boji da ga je naljutila i eka da on zapone razgo-vor o svojim oseanjima. Polazi od toga da bi njoj samoj, ukoliko bi se
iznenada tako udaljila od njega, bilo potrebno da razgovara o onome to se dogodilo ne bi ii ponovo mo-gla da se vrati predanjim
odnosima i oseanjima. Ona eka da se on otvori i kae ta ga je oneraspoloilo. On s druge strane nema potrebu da govori o svom
loem ra-spoloenju jer on i nije ioe rapoloen.
3. ena obino ima toliko toga da kae da najee jed-nostavno pone da govori. Da bi bila Ijubazna, umesto da govori o svojim
sopstvenim razmiljanjima i oseanjima ona postavlja pitanja o njegovim razmiljanjima i oseanjima. Kad on na to nema ta da joj
kae, ona zakljuuje kako on ne eli ni da razgovara sa njom.
Nije ni udo zato ene, drei se svih ovih pogrenih uverenja, bivaju frustrirane mukarcima.

KAKO MUKARCA PRIDOBiTI ZA RAZGOVOR

Kada ena hoe da razgovara ili oseti potrebu za bliskou, ona treba da zapone razgovor ne oekujui da e mukarac zapoeti
konverzaciju. Da bi taj razgovor krenuo s mrtve take ona mora da bude ta koja e izraziti svoja oseanja razmiljanja i sumnje, ak i
onda kada njen partner nema puno toga to bi mogao da kae.
Mukarac moe da bude veoma raspoloen za razgovor sa e-nom, iako u poetku on sam nema mnogo toga da kae. Ono to ene ne
znaju o Marsovcima je to da oni moraju da imaju raziog da bi uopte otpoeli razgovor. Oni ne priaju prie radi. Ali kada ena pone
da aska, mukarac e se polako otopiti, otvoriti i poeti da iznosi svoje stavove o temama koje je ona pokrenula.
Na primer, ukoliko ona pone da pria o tekoama koje je tog dana imala na poslu, moda e joj se i on prikljuiti sa svojim priama
s posla, pomaui tako da bolje razumeju jedno drugo. Ukoliko ona
106

spomene decu, moda e i on imati neto da kae o njima. Ako se ona otvori, a on ne oseti nikakvu optubu ili pritisak s
njene strane, onda e se i on otvoriti prema njoj.
Kako ene prisiijavaju mukorce da razgovarafu

Kada ena podeli svoje zebnje i razmiljanja sa mukarcem, on se, prirodno, osea motivisanim da razgovara s njom. Ali

kada on os-eti da se od njega zahteva da razgovara njegov um se jednostavno is-prazni. On nema ta da kae. A ak i kad
bi imao ta da joj kae on to ne bi uinio jer jasno osea njen zahtev.
Mukarcu je jako teko kada ena zahteva da on govori. Ispi-tujui ga, ona ga i ne znajui iskljui. Posebno kada on ne
osea preteranu potrebu za razgovorom. ena pogreno pretpostavlja da je mukarcu "potrebno da razgovara" i da bi zato
"trebalo da razgo-vara". Ona zaboravlja da je on sa Marsa i da nema toliku potrebu za konverzacijom.
Ona ak misli da dkoon ne govori, to znai da je ne voli. Odbaciti mukarca zato jer ne govori znai samo pojaati njegov
utisak da nema ta da kae. Mukarcu je potrebno da ga ena prihvati onakvog kakav jeste i onda e se on postepeno
otvoriti prema njoj. A on ne osea da ga ona prihvata kada pokuava da ga prinudi na razgovor ili se Ijuti kada se on
udalji.
Mukarac koji mora daleko da^e povue pre nego to uspe da se otvori i podeli svoja oseanja, prvo mora dugo i puno da
slua ono to ena ima da mu kae. On mora da oseti njeno potovanje zato to je slua i tada e postepeno i on sam
poeti da se otvara.
Kako otpoeti razgovor sa mukarcein

Sto vie ena pokuava da privoli mu.karca na razgovor to on prua vei otpor. Direktan pokuaj da mukarca privolite
na razgo-vor ne predstavlja ba najbolji prilaz, pogotovo ako je on u fazi postepenog udaljavanja. Umesto da ena razbija
glavu kako da ga natcra da razgovaraju bolje pitanje bi bilo "Kako da ostvarim veu intimu, bolju komunikaciju i pravu
konverzaciju sa svojim part-nerom?"
Ukoliko ena u vezi osea potrebu za vie razgovora, a veina ena to osea, onda ona moe ee i da zapoinje
konverzaciju, ali u njoj mora da sazri svest o tome da treba ne samo prihvatiti ve uvek i
oekivati da e joj on ponekad biti na raspolaganju, a ponekad e se povlaiti.
Kada joj on ve stoji na raspolaganju, umesto da mu postavi dvadesetak pitanja i svim snagama zahteva od njega da malo
pro-askaju, ona treba da mu da do znanja da potuje i to to on paijivo slua dok ona govori.
Na primer, Megi moe da kae "Def, hoe H da me salua, malo? Danas mi je bio jako teak dan i volela bih s tobom
da po-priam o tome. Mnogo bih se bolje oseala." Nakon par minuta svog monologa, ona moe da napravi pauzu i kae
"Zaista mi je drago to hoe da me saslua, to mi izuzetno mnogo znai." Ovakvo pri-znanje ohrabruje mukarca da vie
i bolje slua.
Bez priznanja i ohrabrenja, mukarac moe da izgubi intere-sovanje jer osea da mada paljivo "slua" on zapravo "nita
ne radi". On ne moe da pojmi koliko je njoj dragoceno da je saslua. ene, in-stinktivno znaju koliko je to vano.
Oekivati da i mukarac to isto zna bez prethodnog upoznavanja i dugotrajne vebe isto je to i oekivati od njega da
bude ena. Na sreu, poto biva pohvaljen za to to je uspeo da saslua enu, mukarac vremenom naui da ceni pravu
vrednost razgovora.
KADA MUKARAC NEE DA GOVORi
Sandra i Lari su dvadeset godina biU u braku. Sandra je htela razvod a Lari je eleo da sve sredi.
Ona je upitala "Kako on upte moe da kae da eli da ostanemo venani. Ne voU me. Nita ne osea prema meni. Svaki
put kada hou da porazgovaram sa njim - on ode. On je hladan, ovek bez srca. Dvadeset godina on suzdrava svoja
oseanja. Nemam nameru da oprostim. Ne ehm vie da ostanem u braku s njim. Umorna sam od pokuaja da ga nekako
privolim da se otvori, podeli sa mnom svoja oseanja i pokae koliko je zaista osetljiv i ranjiv."
Sandra nije bila svesna toga koliko je i sama doprinela njihovom zajednikom problemu. Mislila je da je sve to iskljuivo
krivica nje-nog mua. Bila je uverena da je ona sama uinila sve ne bi h potakla njihovu intimu, komunikaciju i
konverzaciju, a da je on na te njene pokuaje ostajao hladan tokom itavih dvadeset godina.
108
je briznula u pla, koji je bio znak pratanja njenom muu. Shvatila je da je "njegov" problem, zapravo "njihov" problem.
A uspela je da razazna kako je i sama doprinela tom problemu.
Rekla je, "Seam se nae prve godine braka. Ja bih se potpuno otvorila prema njemu, govorei mu o svojim najintimnijim
osean-jima, a on bi jednostavno izaao napolje. Mislila sam da me ne voU. Poto se to ponovilo vie puta, ja sam
jednostavno digla ruke od svega. Nisam elela da ponovo budem povredena. Nisam znaia da bi on u neko drugo vreme
bio veoma voljan da me saslua. Nisam mu dala priliku. Vie nisam bila povredljiva. Htela sam da se on otvori pre nego
to ja to uinim."
Jednostrona konverzacija

Uopteno govorei Sandrina konverzacija je bila jednostrana. Ona je pokuavala da ga navede na razgovor postavljajui
mu itav niz pitanja. Onda, pre nego to bi uspela da podeli s njim ono to je htela, ona bi se oneraspoloila njegovim
kratkim, turim odgovo-rima. Onda kada bi mu saoptila svoja oseanja ona bi uvek bila ista. Ona je tuna i povredena jer
on nije otvoren prema njoj, nije nean i nije spreman da s njom podeli svoja oseanja^
Ovako moe da izgleda jednostrana konverzacija:
Sandra:
Kako je bilo danas?
Lari:
Dobro.

Sandra:
ta se dogada.
Lari:
Nita, sve je po starom.
Sandra:
Sta si mislio da radimo preko vikenda?
Lari:
Ne znam, svejedno mi je. Sta bi ti htela?
Sandra:
Hoe li da pozovemo prijatelje?
Lari:
Ne znam... Nego, gde je TV program
Sandra:
{neraspoloeno)
Lari:
{Zapanjeno i u potpunoj tiini)
Sandra:
Da li me voU?
Lari:
Pa, naravno da te volim. Zato sam se i
oenio s tobom. Sandra:
Kako moe da kae da me voU? Mi vie uopte
ne razgovaramo. Kako moe da sedi tu i uti.
. Zar te ni malo nije briga ta se oko tebe dogaa?
vratio ponaao bi se kao da se nita nije dogodilo. Sandra bi, takoe, odglumila kako je sve u redu, ali unutar nje bi ijubav
i toplina zgasli. Ona se trudila da na povrini izgleda paljivo i neno aU jed je u njoj nezadrivo rastao. S vremena na
vreme, taj nagomilani bes bi proku-vao i ona bi zapoinjala svoju jednostranu istragu muevljevih ose-anja. Posle
dvadeset godina skupljanja dokaza da je on ne voli, Sandra vie nije eiela da bude Uena bliskosti.
Kako podrati jedno drugo, a ne promeniti se

Sandra je rekla na seminaru, "Provela sam dvadeset godina pokuavajui da nateram Larija da razgovara sa mnom. elela
sam da se otvori i postane ranjiv. Nisam shvatala da je ono to proputam ovek koji e podrati tnene da se otvorim i
postanem ranjiva. A to je ono to mi je zaista bilo potrebno. Ovog vikenda sam sa svojim muem razmenila vie intimnih
oseanja nego za itavih dvadeset godina ranije. Oseam se tako voljenom. To je ono to sam pro-pustila. Mislila sam da
je on taj koji mora da se promeni. A sada shvatam da je sve u redu i sa mnom i sa njim. Mi jednostavno nismo znali kako
da podrimo jedno drugo.
Sandra se uvek aHIa da Lari nije priao s njom. Ona je ubedila samu sebe da je njegovo utanje onemoguilo bilo kakvu
bliskost. Na seminaru je nauila kako s njim da podeli svoja oseanja bez izrazitih oekivanja ili zahteva da Lari uzvrati
istom merom. Umesto da odbaci njegovo utanje ona je nauila da ga potuje. Time je od njega napravila boljeg i
uspenijeg sluaoca.
Lari je savladao umetnost sluanja. On je vebao kako da je sa-slua bez pokuaja da odmah popravi ono na ta se ona
ali. Mnogo je efikasnije uiti mukarca kako da slua nego da se otvori i da postane ranjiv. Ako se naui da siua nekoga
o kome vodi rauna, a taj neko bude umeo da ceni njegovu panju, onda e se i on poste-peno otvarati i automatski lake
podeliti svoje zebnje i oseanja.
Kada mukarac oseti potovanje jer je u stanju da sasiua i ne osea se odbaenim zato to ne deh svoja oseanja s
partnerom, onda e se i on polako sve vie otvarati. Kada oseti da nije prinuden da pria vie, on e, prirodno vie i
priati. Ali prvo mora da bude prihvaen takav kakav jeste. Ukoliko ona i dalje ostane frustrirana njegovim utanjem
onda ona jednostavno zaboravlja da su mukarci sa Marsa.
KADA SE MUSKARCI NE UDAUUJU
Liza i Dim su dve godine biii u braku. Uvek su bili zajedno i sve to su radili, radiii su skupa, Nikada se nisu razdvajali.
Posle izvesnog vremena Dim je postao izrazito nervozan, pasjvan i natmuren.
Prilikom naeg susreta na savetovanju, na koje je do-lazila kod mene, Liza rai je rekla "Uopte vie nije zabavno biti s
njim. Sve sam uradila da ga oraspoloim ali nita mi od toga nije uspelo. elela bih da se malo zabavimo i da se
provedemo zajedno, da odemo u restoran, kupovinu, na putovanje, u pozorite, na neku urku, ali on to nee. Mi vie
nigde ne izlazimo. Samo gledamo televiziju, jedemo, spavamo i radimo. I dalje pokuavam da ga volim, ali sam sve vie
Ijuta na njega. Nekada je bio tako armantan i romantian. Sad je iveti s njim kao da ivim ~s nekom mrcinom. Prosto ne
znam ta da radim. On jednostavno nee ni da se pomeri.
Poto su nauili sve o mukom intimnom ciklusu - itavu teoriju lastia - i Dim i Liza su shvatili ta se, zaparavo,
dogodilo. Oni su previe vremena provodili zajedno. Dimu i Lizi je bilo potrebno da vie vremena provedu jedno bez
drugog.
Kada se mukarac suvie priblii i ne udaljava se s vremena na vreme, uobiajeni simptomi bolesti koja ga zahvati bivaju
nervoza, natmurenost, pasivnost i odbrambeni stav. Dim nije nauio kako da se udalji. Oseao se kao da je kriv kada bi
neko vreme proveo bez Lize. Mislio je da bi moda sve svoje vreme trebalo da podeli sa enom.
Liza je, takoe, bila uverena da bi sve trebalo da rade zajedno. Na savetovanju sam upitao Lizu zato provodi toliko
vremena sa Dimom?
Ona je odgovorila. "Plaila sam se da e se naljutiti ako budem izlazila bez njega. Jednom sam sama otila u kupovinu i
on se zaista ozbiljno naljutio na mene."
Dim je na to kazao, "Seam se kad je to bilo. Ali tada se ja nisam naljutio na tebe. Bio sam neraspoloen zato to sam
uao u posao u
kojem sam samo gubio pare. Seam se da sam taa primeiio KaKO mi prija da ostanem sam u kui. Nisam se usuivao da

ti to kaem da te to ne bi povredilo."
Liza je rekla, "A ja sam mislila da ti nisi eleo da izlazim bez tebe. Tada si mi izgledao jako dalek i stran."
Kako postati nezavisniji

Ovo novo saznanje, dozvolilo je Lizi da ne strahuje vie zbog Dima kao ranije. Dimovo udaljavanje, zapravo, pomoglo
joj je da postane samostalnija i nezavisnija od njega. Poela je vie i bolje da vodi rauna o sebi. Poto je poela da
upranjava ono to je toliko eiela i dobijala vie podrke od svojih prijateljica nego ranije bila je i mnogo srenija nego
pre.
Oslobodila se svog odbojnog stava prema Dimu. Shvatila je da je previe oekivala od njega. Poto je ula priu o lastiu
shvatila je kako je i ona sama doprinela njihovim problemima. Bilo joj je jasno da joj je potrebno vie vremena koje e
provesti sama sa sobom. Njena rtva iz Ijubavi, nije ga samo spreavala da se udalji ne bi li potom snano odskoio nazad
ve ga je guio i taj njen stav potpune zavisnosti i vezanosti za njega.
Liza je poela da izlazi i provodi se bez Dima. Radila je ono to je toliko dugo elela da radi. Jedno vee je otila na
veeru s prijatel-jicama. Drugi put je otila s njima u pozorite. Otila je sama i na jednu proslavu roendana.
Jednostavna uda

Ono to je zapanjilo Lizu jeste injenica kako su se brzo njihovi odnosi promenili. Dim je postao daleko paljiviji i
mnogo vie je bio zainteresovan za nju. Kroz nekoliko nedelja Dim je ponovo poeo da lii na starog sebe. Sad je i on
eleo da se provodi s njom i poeo je da planira njihove zajednike izlaske. Motivacija mu se u potpunosti vratila.
Na savetovanju je rekao: "Oseam izuzetno olakanje. Oseam se voIjeno...kada se Liza vrati kui, radosna to me vidi.
Lepo je os-etiti koliko mi nedostaje kada nije tu. Lepo je ponovo "oseati" neto. Gotovo da sam i zaboravio kako to
izgleda. Ranije mi se inilo da nita to ja uradim nije dovoljno dobro. Liza je uvek pokuavala da me natera da uradim
ovo ili ono, govorei mi ta da radim, ne prestajui da mi postavlja pitanja."
112
Liza je rekla, "Shvatila sam da sam ga optuivala za to to nisam dovoljno srena. Kada sam sama preuzela odgovornost
za sopstvenu sreu, iskusila sam da Dim moe da bude izuzetno energian i pun ivota. Sve je to bilo udesno."
OMETANJE INTIMNOG CIKLUSA

Zena moe nesvesno da ometa intimni ciklus svog mukog part-nera, potujui dva obrasca ponaanja, a to su: (1) da
proganja mukarca dok se on udaljava; i (2) da ga kazni zato to se udaljio.
Sledi lista uobiajenih naina na koje ena "proganja mukarca" i spreava ga da se udalji.
OBRASCI PROGANJANJA
I.Fiziki

Kada se on udalji, ona ga bukvalno, fiziki prati. On moe da ode u drugu sobu i ona odlazi za njim. Ih kao to smo videh na primeru Lize i Dima, ona ne radi stvari koje bi htela da radi zato dabi mogla da bude sa svojim partnerom.
2. Emocionalni

Kada se on udalji, ona ga emotivno prati. Brine se za njega. Hoe da mu pomogne da bi se oseao bolje. ao joj ga je.
Gui ga svojom panjom i vehanjem. Drugi nain na koji moe emocionalno da ga zaustavi prilikom udaljavanja je da
ne odobrava i osuduje njegovu potrebu da bude sam. Kroz ovo neodobravanje ona ga povlai nazad.
Sledei prilaz je da izgleda enjivo i povreeno kada se on udalji. Na ovaj nain ona bez rei moli za bhskost, a on se
osea kao da je kontrohsan.
3. Mentalni

Ona moe mentalno da pokua da ga povue nazad posta-vljajui mu optuujua pitanja kao to su "Kako moe da se
ponaa prema meni na ovakav nain?" ili "Sta s tobom nije u redu" ili "Zar ne shvata koliko me to boli kada se ti udalji
od mene?"

113
Drugi nain da ga povue nazad je da pokua da mu u svemu ugodi. Ona mu se i suvie prilagava. Pokuava da bude
savrena da on ne bi imao nikakav razlog da se udalji od nje. Odrie se same sebe i pokuava da bude ono to po njenom
miljenju on hoe da ona bude.
Plai se da zaljulja amac iz straha da se mukarac ne udalji od nje, i suzdrava svoja prava oseanja, izbegavajui da
uini sve ono to bi njega oneraspoloilo.
Drugi obrazac ponaanja kojim ena moe nenamemo da ometa muki intimni ciklus jeste da ga kazni za to to se udaljio.

Sledi hsta uobiajenih naina na koje ena "kanjava mukarca" i spreava ga da se vrati i otvori se prema njoj.
OBRASCI KANJAVANJA
I.Fizidci

Kada on ponovo pone da osea elju prema njoj ona ga odbija. U stanju je da odgurne njegovu fiziku naklonost. Moda
ga i seksualno odbije. Nee mu dopustiti da joj se pribUi ih da je dodirne. Moe ak i da ga udari ili da razbije neku stvar
da bi pokazala koHko je nezadovoljna.
Kada je mukarac kanjen zato to se povukao, on moe da se uplai da to ikada uradi ponovo. Ovaj strah ga moe
spreiti da se ubudue udaljava. Njegov prirodni ciklus biva prekinut. To moe da stvori bes koji ga blokira da oseti svoju
udnju za bliskou. Zato se moe dogoditi da se jednom otisne i nikada se ne vrati.
2. Emocionalni

Kada se on vrati ona je nesrena i zbog toga ga optuuje. Ne oprata mu to to je bila zanemarena. Nema niega to bi on
mogao da uini da je zadovolji i usrei. On poinje da osea kako je nesposoban da ispuni njena oekivanja i odustaje od
svega.
Kada se on vrati, ona izraava svoje neslaganje biranim reima i tonom glasa, gledajui povredljivo svog partnera.
114
3. Mentalni

Kada se on vrati ona odbija da se otvori i da podeli s njim svoja oseanja. Postaje hladna i odbojna, pokuava da ga uvredi
na taj nain to se nee otvoriti prema njemu i nee razgovarati s njim.
Ona prestaje da veruje kako mu je zaista stalo do nje i kanjava ga ne dajui mu priliku da je saslua i bude "do-bar"
deko. Kad joj se on vrati sav srean, ona ga strpa u kuicu za pse.
Kada mukarac oseti da je kanjen za svoje udaljavanje, on poinje da se plai za njenu Ijubav ako nastavi s
udaljavanjem. Poinje da osea kako nee biti vredan njene Ijubavi ako se udalji. Moe da se uplai da ponovo posegne
za njenom Ijubavlju zato to osea kako je nije vredan; pretpostavlja da ebiti odbijen. Ovaj strah od odbacivanja
spreava ga da se vrati sa svog putovanja u peinu.
KAKO MUKAREVA PROLOST MOE DA UTIE NA NJEGOVINTIMNICIKLUS
Ovaj prirodni ciklus unutar mukarca moe da bude ometen jo u njegovom detinjstvu. On moe da bude uplaen od toga
da se udalji jer je prisustvovao scenama kada njegova majka nije odobravala oevo emocionalno distanciranje. Takav
mukarac moda ak nee ni znati da ima potrebu da se udalji. On e nesvesno stvarati razloge koji mogu da opravdaju
njegovo eventualno udaljavanje.
Ovakva vrsta mukarca e, prirodno, vie razviti svoju ensku stranu linosti na troak guenja svojih mukih snaga i
moi. To je veoma osetljiv mukarac. On neprestano pokuava da udovolji eni i da bude voljen, ali u tom procesu esto
gubi deo svoje mukosti. On prilikom udaljavanja osea krivicu. esto e izgubiti elju, snagu i strast, ne shvatajui ta
mu se to dogaa; postaje pasivan i zavisan od ene, preko svake mere.
On moe da se uplai toga da ostane sam ili da ode u svoju peinu. Moe da veruje kako i ne eli da ostane sam, zato jer
se duboko u sebi plai da ne izgubi Ijubav. On je ve u svom detinjstvu iskusio kako to izgleda kada je majka odbacivala
njegovog oca ili ak njega samog.
115

Dok neki mukarci ne znaju kako da se udalje, drugi ne znaju kako da se priblie. "Mao" tip neraa problema prilikom
udaljavanja. On ne moe da se vrati i da se otvori. Duboko u sebi on moe da strahuje kako nije vredan Ijubavi. On se
plai da prie suvie blizu i da se puno brine. On nema predstavu o tome kako bi bio toplo primljen kada bi priao malo
blie. 1 osetljiv i "mao" mukarac proputaju sve pozitivne efekte svog prirodnog intimnog ciklusa.
Poimanje ovog mukog intimnog ciklusa jednako je vano za same mukarce koliko i za ene. Neki mukarci oseaju
krivicu jer imaju potrebu da provedu neko vreme u peini ili mogu da se zbune kada ponu da se udaljavaju, a potom
silovito odskoe natrag. Oni pogreno mogu da zakljue kako neto nije u redu s njima. I za mukarce i za ene je veliko
olakanje ako uspeju da shvate ove muke tajne.
MUDRi MUKARG IMUDRE ENE
Mukarci obino ne shvataju kako njihovo iznenadno uda-Ijavanje i kasniji povratak utiu na enu. Sa ovim novim
uvidom u to kako ene prihvataju njegov intimni ciklus, mukarac moe da ra-zazna koliko je vano da iskreno i paljivo
saslua ono ta ona ima da mu kae. On shvata i potuje njenu potrebu da je uveri kako je zainteresovan za nju i da vodi
brigu o njoj. Kad god ne osea potrebu da se povue, mudar mukarac koristi priliku da zapone razgovor sa enom,

pitajui je kako se osea.

On poinje da shvata svoje cikluse i nju uverava da e se vratiti kada se bude udaljio. On e moda rei "Potrebno mi je
da izvesno vreme provedem nasamo, a onda emo mi imati nae zajednike izuzetne trenutke u kojima nas niko i nita
nee uznemiriti. Ili e u asu kada pone da se udaljava, a ona bude pokuavala s njim da zapodene razgovor on rei
"Potrebno mi je malo da razmislim o ovome, onda emo da nastavimo."
Mukarac poinje da shvata svoje cikluse i nju uverava da e se vratiti kaa se bude udaljio.
Kada se on vrati da bi sa enom razgovarao, ona e moda pokuati da ispipa zato je on uopte i odlazio. Ukoliko nije
siguran
116

ta je tano bilo u pitanju moe da kae "Nisam siguran. Bilo mi je potrebno malo vremena za sebe samog. No, nastavimo
s razgovorom tamo gde smo stali."
On ima jae izraenu svest o tome da je njoj potrebno da je neko saslua, i da bi on trebalo i vie da je slua onda kada
poinje da se udaljava. Preko toga, on zna da to sluanje i njemu samom pomae da shvati ta bi eleo da joj poveri.
Da bi zapoela konverzaciju mudra ena zna da ne bi trebalo od njega zahtevati da razgovaraju, ve ga zamoliti da je
paljivo i iskreno saslua. U toj meri u kojoj ona promeni naglasak svog zahteva on e se oslobadati pritiska koji osea.
Ona se ui kako da se otvori i podeli s njim svoja oseanja, bez potrebe da od njega zatrai to isto.
Ona veruje da e se on postepeno otvoriti ukoliko oseti da je prihvaen i uspe da saslua kako se ona osea. Ona ga ne
kanjava i ne proganja. Ona shvata da upravo njena intimna oseanja u odre-denom momentu povuku oroz njegovoj
potrebi da se udalji, dok, opet, postoji i odreeni trenutak (dok je on na svom putu nazad) kada je on potpuno sposoban da
saslua i razume njena intimna oseanja. Ova mudra ena ne odustaje. Ona strpljivo i neno istra-java oslonjena na
saznanje koje poseduje mali broj ena.
117
GLAVA 7

ENE SU KAO TALASI

ena je kao talas. Kada se osea voljenom njeno samopoto-vanje raste i pada kreui se poput talasa. Kada se osea
zaista dobro ona tad dostie vrh svog rapoloenja da bi se odmah potom ono promenilo, a njen talas se razbio o obalu. No
ovaj krah biva privre-men. Poto dostie samo dno, njeno raspoloenje se iznenada pono-vo menja i ona e se ponovo
oseati dobro.
Kada se enin talas uzdie, ona osea obilje Ijubavi koju bi pruila, ah kada talas pada ona osea svoju unutarnju prazninu
i potrebu da bude ispunjena Ijubavlju. Ovo vreme provedeno na najnioj taki je vreme za emocionalno raspremanje.
UkoHko je ona suzbijala negativna oseanja ili se odricala same sebe da bi time zadobila neiju Ijubav u vreme kada je
talas rastao, onda e u momentima pada svoga talasa iskusiti sve plodove ovih negativnih oseanja i neispunjenih potreba.
Tokom ovog perioda pada ona osea naroitu potrebu da razgovara o problemima, da bude sasluana i shvaena.
Moja ena Boni kae da je ovo iskustvo "pada" poput pada u mraan bunar. Kada ena dospe u svoj "bunar" ona svesno
utanja u svoju podsvest, meu mrana, rasuta oseanja. Ona inenda moe da oseti mnotvo neoekivanih emocija i
mutnih oseanja. Moe da oseti beznae, mislei da je sama i bez ikakve podrke. Ali uskoro, poto dostigne dno, ukoliko
osea Ijubav i podrku, ona e poeti da
118
se osea bolje. Ubrzo poto se njen talas razbije, ona e ponovo poeti da se uzdie i zrai Ijubav oko sebe.
enino samopotovanje raste i pada kao talas.
Kada dostigne dno,
vreme je za emotivno raspremanje.
enina sposobnost da prui i primi Ijubav u okviru odnosa koje ima s drugima, odraz je onoga to osea prema samoj sebi. Kada nije
posebno zadovoljna sama sobom nije u stanju da posebno prihvati i potuje svog partnera. U vremenima pada ima tenju da se osea
utueno ili da bude emocionalno razdraljiva. Kad njen talas udari o dno ona je povredljivija i treba joj vie Ijubavi no obino. Od
izuzet-nog znaaja je da njen partner shvati ta joj je potrebno u tom tre-nutku, inae moe da istupi sa nekim nerazumnim zahtevima.

KAKO MUKARCi REAGUJU NA TALAS

Kada mukarac zaista voli enu, ona sija od Ijubavi i zado-voljstva. Mnogi mukarci n^ivno veruju da taj sjaj moe zauvek da traje.
Ali oekivati da priroda njene Ijubavi uvek bude stalna i ne-promenjena, isto je to i oekivati da se vreme nikada ne menja i da sunce
sija svaki dan. ivot je sainjen od izmene ritma - dan i no, to-plo i hladno, leto i zima, prolee i jesen, oblano i vedro. Isto tako je i
u vezi, mukarci i ene imaju svoje ritmove i cikluse. Mukarci se udalje a onda se naglo priblie, dok kod ena raste i opada njihova
rao da vole sebe i druge.

U vezama se mukarci udalje a onda se naglo priblie, dok kod ena raste i opada njihova mo da vole sebe i druge.
Mukarac pretpostavlja da je njena iznenadna promena raspo-loenja iskljuivo posledica njegovog ponaanja. On njeno sretno
raspoioenje ubraja u svoje zasluge ali takoe smatra da je on odgovoran i kada ona nije dobre volje. On moe da bude izuzetno
frustriran jer jednostavno ne zna kako moe da pobolja stvari. U jednom asu ona izgleda sreno i on misH kako radi pravu stvar, ah

119
ve sledeeg trenutka ona moe da bude tuna i nespokojna. On je okiran zato to je bio uveren da mu dobro ide.
Ne pokuavajte da opravite

Bil i Meri su est godina bili u braku. Bil je kod Meri zapazio ovo ponaanje, koje iii na taias, ali nije uspeo da ga shvati,
pokuao je da ga "popravi" ime je samo pogorao stvari. Mislio je da je njena tenja da ide gore dole - pogrena.
Pokuavao je da joj objasni kako ne treba da bude neraspoloena. Meri se jo vie oseala neshvae-nom, a saraim tim i
njeno uzbuenje je raslo.
I mada je misiio kako je uspeo da je "popravi", on je nju, zapravo, spreio da se osea bolje. On mora da naui da kada
ena padne u svoj bunar to znai da joj je tada najpotrebniji, i da to nije problem koji moe da se rei ili stvar koja se da
popraviti ve prilika da joj prui svoju podrku i bezuslovnu Ijubav.
Bil kae, "Ne mogu da shvatim svoju enu, Meri. Ne-deljaraa je ona najbolja ena na svetu. Bezuslovno prua svoju
Ijubav i raeni i svima ostalima. Onda iznenada po-stane skrhana i utuena jer toliko ini za sve nas, poevi da me
osuduje. A nije moja greka to se ona osea ne-srenom. Kad to pokuam da joj objasnim onda jo ee ponemo da se
svadamo."
Kao i mnogi mukarci, Bil pravi greku pokuavajui da sprei svoju partnerku od toga da "padne" ili da stigne do
"najnie take". Pokuava da je spase tako to je povlai na gore. On nije nauio kako njegova ena mora da udari o dno
pre nego to ponovo krene ka povrini.
Kada bi talas njegove ene, Meri, poeo da se razbija, njen prvi simptombioje doivljaj utuenosti. Umesto da je saslua
sa brigom, toplinom i panjora, on je pokuavao da je izvue objanjavajui kako ne treba da bude toliko neraspoloena.
Poslednja stvar kcrja je eni potrebna kada je na putu ka do!e, jeste neko ko bi joj objanjavao zato ne treba da bude
dole. Njoj je potreban neko ko e biti uz nju dok pada, neko ko e je sasluati i saoseati s njom. Cak i ako mukarac ne
shvata u potpunosti zato se ena osea slomljeno, on moe da joj ponudi svoju Ijubav, panju i podrku.
120
Kako su to mukard zbunjeiti
ak i poto je nauio da su ene kao talasi, Bil je ostao zbunjen. Sledeeg puta kada je izgledaio kako je Meri ponovo pala u svoj bunar, on je uvebavao kako da je saslua. Dok je ona govorila o stvarima koje je optereuju, on se trudio da je ne "popravlja" i da ne
pokuava da je natera da se osea bolje. Nakon dvadesetak minuta bio je veoma neraspoloen, zato to se ona nije nimalo bolje
oseala.
Rekao mi je. "U poetku sam je paljivo sluao i izgledalo je kao da se ona sve vie otvara i ispoveda. Ali tad je poela da se osea jo
gore. Izgledalo je da to ja vie sluam ona biva sve gore i gore ra-spoloena. Rekao sam joj da ne treba da bude toliko zlovoljna i
onda smo zapoeli ozbiljnu svau."
lako je Bil paljivo sluao Meri, on je i dalje pokuavao da je popravi. Oekivao je da e ona odmah poeti bolje da se osea. Ono to
Bil nije znao je da kada ena padne u svoj bunar, i pored toga to osea podrku ne mora odmah da bude i bolje raspoloena. Ona ak
moe da bude u gorem stanju nego pre. Ali to je znak da njegova podrka moe da joj bude od pom^oi. Njegova podrka moe da joj
pomogne da bre dotakne dno, a onda e se ona, verovatno, oseati bolje. Da bi se uzdigla na pravi nain ona prvo mora da dotakne
dno. Toje njen ciklus.
Bil je bio zbunjen, jer iako se trudio da je paljivo saslua izgledalo je da ona nema nikakve koristi od te njegove podrke. Njemu je
izgledalo kao da ona jo dublje tone. Da bi izbegao ovu zabunu mukarac mora da zapamti da ponekad kad on ak i uspe u pruanju
podrke svojoj partnerki ona biva jo vie neraspoloena. Shvativi da taias mora da dotakne dno pre nego to se ponovo uzdigne, on
moe da se oslobodi uverenja da e se ona odmah oseati bolje zahvaljujui njegovoj pomoi.
Njegova podrka moe da joj pomogne da bre dotakne dno, a onda e se ona, verovatno, oseati bolje.
Prihvativi ovo novo saznanje Bil je mogao da ima vie strpljenja i razumevanja za Meri. Poto je poeo mnogo uspenije da prua
podrku Meri i dok je ova tonula u bunar on je, takoe, nauio da

121
nema naina na koji bi mogao da predvidi koiiko dugo e ona biti neraspoloena; po neki put njen bunar je bio mnogo
dublji nego inae.
PONOVNI RAZGOVORIISTARE RASPRAVE
Kada ena izae iz bunara ona se ponovo vraa svojoj nenoj prirodi, punoj Ijubavi. Ovu pozitivnu promenu mukarci
obino pogreno shvate. Za mukarce je tipino da pomisle kako je sada sve to je nju muilo razreeno i sreeno. Ali to
nije sluaj. To je ista iluzija. To to je ona iznenada postala nenija i pozitivnije ra-spoloena on tumai kao da su sva
sporna pitanja reena.

Kada se njen talas ponovo razbije o obalu, ista ta pitanja is-plivae na povrinu. A kad ona opet isplivaju on postaje
nestrpljiv zato to misli da ih je ve jednom reio. Bez potpunog razumevanja talasa, njemu je teko da prihvati njena
oseanja i da joj pripomogne dokjeu"bunaru".
Kada ponovo izniknu enina spoma oseanja, on moe da odgovori na neodgovarajui nain:
1. "Koliko emo puta jedno te isto."
2. "Sve sam to ve uo."
3. "Mislio sam da smo to sredili."
4. "Kada e se vie otarasiti toga?"
5. "Ne elim s tim ponovo da se hvatam u kotac."
6. "Ovoje potpuno ludilo. Opet se svaamo oko istih stvari."
7. "Odakle tebi toliko problema?"
Kada ena potone u svoj bunar njene najgore dileme krenu ka povrini. Ove njene dileme mogu da se odnose na vezu u
kojoj se nalazi ali one najee nose teret nekih ranijih odnosa ili vuku koren iz detinjstva. Sta god da je ostalo neizleeno
ili nereeno u prolosti to e kad tad isplivati. Evo nekoliko uobiajenih oseanja koja ona moe da iskusi poto potone u
bunar.
122
ZVONO ZA UZBUNU KOJE MUKARCIMA OBJAVUUJE DA JE ONA MODA U SVOM BUNARU ILi DA JOJ JE
NJEGOVA UUBAV POTREBNA VIE NEGO OBINO
Onn se osea

Skrhano, slomljeno
Nesigurno Odbojno Zabrinuto Zbunjenp Iscrpljeno
Beznadeno Pasivno
Zahtevno
Suzdravajue
Nepoverljivo
Kontroliue
Neodobravajue
Moe da koe

"Toliko posla imam da prosto ne znam ta u."

"Treba mi jo vie."
"Sve ja radim ovde."
"Atajebilosa..."
"Ne shvatam zato..."
"Ja, bogami, vie ne mogu ni da mrdnem."
"Prosto ne znam ta da radim."
"Ma ne interesuje me, uradi ta hoe."
"Trebalobida..."
"Ne, neu da..."
"ta si ti misHo time da kae?"
"No.jesili...?"
"Kako si mogao da zaboravi...?"
I to vie osea podrku u tim tekim momentima, poinje vie da veruje u svoju vezu, u mogunost da odlazi u bunar i vraa se iz
njega bez sukoba s partnerom i borbe s okolinom. To je blagoslov za svaku Ijubavnu vezu.
Pruiti odgovarajuu podrku eni koja je u svom bunaru znai nainiti joj poseban poklon koji e ona izuzetno potovati. Ona e se
postepeno oslobaati elinog stiska prolosti. I dalje e imati svoje uspone i padove ah oni nee biti tako veliki da bi zasenili njenu
nenu prirodu ispunjenu Ijubavlju.
123

KAKO SHVATITINJEN OCAJIJAD

Tokom mog seminara o odnosima meu partnerima Tom se alio "U poetku nae veze Suzana je delovala kao snana
osoba, ali ubrzo je postala nesigurna i oajna. Se-am se da sam je uveravao da je vohm i da mi ona puno znai. Puno
vremena smo proveli razgovarajui ne bi li uspeh da zaobiemo tu prepreku, a onda je ona kroz mesec dana ponovo
prola kroz isti takav period nesigurnosti i oaja. Izgledalo je kao da je zaboravila sve to sam joj rekao prvi put. Bio sam
toliko frustriran da smo se na kraju estoko posvaaU."
Tom je bio iznenaden kada je video kohko mukaraca deli njegovo iskustvo. Kada je on upoznao Suzanu ona je bila na

vrhu svoga talasa. Kako je njihova veza napredovala rasla je i njena Ijubav prema Tomu. Meutim, kako se njen talas
obruio ona je poela da se osea jadno i posesivno. Postala je nesigurna i zahtevala je da joj Tom posveti vie panje.
Ovo je poetak njenog pada u bunar. Tom nije mogao da shvati zato se ona tako izmenila, ah nakon nekohko sati
otvorenog, iskre-nog razgovora Suzana je poela da se osea mnogo bolje. Tom je uspeo da je uveri u svoju Ijubav i
podrku i Suzana je ponovo dobila zamah koji je podigao njen talas. Osetila je olakanje.
Nakon svega ovoga Tom je pomislio da je uspeno reio taj problem. Ali mesec dana kasnije Suzanin talas se razbio o
stene i ona se ponovo oseaia isto onako kao i pre. Ovog puta je Tom tee mogao da je prihvati i imao je mnogo manje
razumevanja za nju. Postao je nestrpljiv. Uvredio se jer ona ponovo nije imala poverenja u njega iako je uspeo da je uveri
u svoju Ijubav samo mesec dana ra-nije. Zauzevi odbrambeni stav on je loe procenio njenu ponovljenu potrebu za
uveravanjem. Kao rezlutat svega toga dolo je do svae.
Uveravajua uvidi
Prihvativi da su ene kao talasi, Tom je shvatio da je povratak Suzaninog stanja oaja i nesigurnosti, prirodan, neizbean
i privre-men. Shvatio je kohko je bio naivan da pomisH kako e njegova
124
nenost i panja kojima je pokuao da odgovori na dileme, zakop^ne u sri Suzanine linosti, nju uspeti zauvek da izlee.
Tom je nauio kako e uspeno da podri Suzanu kada se ona nade u svom bunaru i to ne samo olakavajui joj njeno
unutarnje izleenje, ve joj i pomaui time to nee ulaziti u sukobe s njom. Tom je bio ohrabren sa tri sledea
zakljuka:
1. Mukareva Ijubav i podrka ne mogu odmah da ree sva enina sporna pitanja. Njegova Ijubav, medutim, moe joj
pruiti sigurnost da sie dubije u bunar. Naivno je oekivati da ena bude Ijubazna i raspoloena sve vreme. On moe da
oekuje da e se ista sporna pitanja pojavljivati s vre-mena na vreme. Meutim, svaki put on moe da bude bolji u naporu
da je podri na valjan nain.
2. enin odlazak u bunar niti je mukareva krivica, niti je njegova greka. Pr-uivi joj veu podrku on taj odlazakne
moe da sprei ali moe da joj pomogne da lake prebrodi teke trenutke.
3. ena unutar sebe ima sposobnosti da se ponovo uzdigne nakon to je dotakla dno. Mukarac ne mora da je opravlja.
Ona nije polomljena, njoj su potrebni Ijubav, strpljenje i razumevanje.
KADA SE ZENA NE OSECA SIGURNOM U SVOM BUNARU
UkoHko ena ima intimnu vezu u njoj raste tenja da se ponaa kao talas. Od izuzetne je vanosti da se osea sigumom
kako bi mogla da prode kroz ovaj ciklus. U suprotnom ona se iz petnih ila trudi pretvarajui se da je sve u redu, u isti
mah guei i potiskujui svoja negativna oseanja.
Kada se ena ne osea dovoljno sigurnom da bi otila u .svoj bu-nar, njene alternative su da izbegava svaku vrstu bliskosti
i seks ili da ugui ili prikoi svoja oseanja kroz suvie pia, suvie jela, suvie posla ih suvie brige. Pa ak i uz te loe
navike, ona ponekad upadne u svoj bunar i njena oseanja mogu da isplivaju na povrinu u ne-kontrolisanom obHku.
125
Verovatno znate prie o parovima koji se nikada nisu svaali, a onda bi, na opte iznenadenje, odluivah da se razvedu. U
mnogim sluajevima ena je potiskivala negativna oseanja da bi izbegla su-kobe. Kao rezultat toga ona je postala
paraUsana, nesposobna da os-eti svoju Ijubav,
Potiskivanjem negativnih oseanja potiskuju se i pozitivna, a iju-bav umire. Izbegavanje svaa i sukoba svakako je
zdravo ah ne na taj nain to emo uguiti svoja negativna oseanja. U devetom poglav-Iju razmatraemo kako izbei
svae bez potiskivanja oseanja.
Potiskivanjem negativnih oseanja potiskuju se i pozitivna, a Ijubav umire.
Emodonalno veliko spremonje

Kada se enin talas razbije znai da dolazi vreme za emocinalno ienje ili emocionalno veliko spremanje. Bez ovog
ienja ih emocionalne katarze ena polako gubi svoju mo da voh i razvija se u svojoj Ijubavi. Kontrohsanim
obuzdavanjem njenih oseanja, njena talasna priroda je ometena i ena vremenom postaje bezo-seajna, a njene elje
zamiru.
Neke ene koje izbegavaju da se uhvate u kotac sa svojim negativnim oseanjima i pruaju otpor prirodnom, talasnom
kre-tanju svojih emocija susreu se sa predmenstrualnim sindromom (PMS). Postoji vrsta veza izmedu PMS-a i
nesposobnosti ene da se s negativnim oseanjima bori na pozitivan nain. U nekim slu-ajevima ene koje naue
uspeno da se nose sa svojim negativnim oseanjima imaju utisak da njihov PMS simptom potpuno nestaje. U
jedanaestom poglavlju istraiemo vie tehnika za uspeno no-enje sa negativnim oseanjima
Cak e i jaka, samouverena i uspena ena imati potrebu da poseti svoj bunar s vremena na vreme. Mukarci esto prave
greku misiei da ukohko je njihova partnerka uspena na poslu to znai da nee imati potrebe za vehkim spremanjem

svojih emocija. Medutim, tano je suprotno.

Kada se ena nalazi u poslovnom svetu ona je obino izloena stresu i emocionalnoj prljavtini svake vrste. Ona ima
izraenu po-trebu za emocionalnim raspremanjem. Slino tome, mukareva
126
potreba da se rastegne kao lasti moe porasti kada je on pod velikim pritiskom na poslu.
Jedna studija pokazuje da enino oseanje samopotovanja ra-ste i opada u ciklusu izmedu dvadeset jednog i trideset pet
dana. Nisu raene studije o tome koliko se esto mukarci rasteu poput lastia, aii moje iskustvo govori da se radi o
gotovo jednakom vre-menskom periodu. Zenin ciklus samopotovanja nije u nunoj vezi sa njenim menstrualnirn
ciklusom, ali ostaje injenica da je njegovo trajanje u proseku dvadeset osam dana.
Kada ena obue svoj poslovni kostim ona moe da se otkai sa ovog emocionalnog tobogana, ali kada se vrati kui njoj
je potreban njen partner koji e joj pruiti nenost, Ijubav i podrku, potrebne svakoj eni koja e u tim trenutcima umeti
da ih potuje i ceni.
Treba jasno podvui da ova enina tenja za odlaskom u bunar ne utie obavezno na njenu spremnost da obavi posao
kako treba ali ima izuzetan uticaj na komunikaciju sa Ijudima koje ona voli i koji su joj potrebni.
Kako mukarac moe da prui podrku eni u bunaru

udar mukarac brzo naui kako da napusti svoj dotadanji nain pruanja pomoi eni da sigurno raste i opada. On se
oslobodi svojih predrasuda i zahteva, nauivi kako da joj prui podrku koja se od njega trai. Kao rezultat svega toga on
uiva u vezi koja se godinama kupa u Ijubavi i strasti.
On mora da istrpi po koju emocionalnu suu ili oluju, ali je na-grada daleko vea od muka. Nedovoljno mudar mukarac
neprestano se bori sa tim olujama i suama, ali poto nije savladao umetnost kako da joj prui nenosti dok je ona u
bunaru, njihova Ijubav prestaje da raste i da se razvija poinjui polako da se kruni.
KADA JE ONA U BUNARU A ON U PEINI
Haris je jednom prilikom kazao, "Pokuao sam sve to sam nauio na seminaru. I to je zaista dalo rezultata. Postali smo t
izuzetno biiski. Oseao sam se kao da sam na nebu. Onda je, iznenada, moja ena, Keti, poela da se ali kako ja puno
gledam televiziju. Poeia je da se ponaa prema meni
kao prema detetu. Upaii smo u ogromnu svau. Ne znam ta se to dogodiio. Tako nam je dobro ilo."
Ovo je primer toga ta se deava kada se lasti i talas pojave u isto vreme. Nakon pohaanja seminara Haris je bio
uspeniji u pruanju svojoj porodici i eni Keti vie nego ikada ranije. Keti je bila oarana. Nije mogla da poveruje.
Postali su bliskiji no ikad. Njen talas je bio na vrhuncu. Ovo je sve trajalo nekoliko nedelja, a onda je Haris jedne veeri
odluio da ostane i da gleda televiziju do kasno u no. Njegov lasti je klonuo. Bilo mu je potrebno da se povue u
peinu.
Kada se on udaljio Keti je bila veoma povreena. Njen talas je poeo da opada. Videla je to njegovo udaljavanje kao kraj
ovog novog doivljaja njihove zajednike intime. Prethodnih nekoliko nedelja bilo je ono to je ona oduvek elela, a sada
joj se uinilo da e to izgubiti. Otkad je bila devojica sanjala je o takvoj bliskosti. Njegovo udaljavanje bilo je uasan ok
sa nju. Za malu, povredljivu devojicu u njoj bilo je to kao kada se detetu prui slatki, a onda mu ga oduzmu poto ga je
dete okusilo. Postala je izuzetno nera-spoloena.
Marsovska i Venerijanska logika

Marsovcu je teko da shvati ovo Ketino oseanje naputenosti. Marsovska logika kae "Bio sam izuzetno dobar protekle
dve ne-delje. Zar to ne bi trebalo da mi obezbedi malo slobodnog vremena? Sve vreme sam ti pruao nenosti i panju, a
sad je vreme za mene sa-mog- Trebalo bi da bude sigurnija i uverenija u moju Ijubav vie no ikada pre.
Venerijanska logika prilazi ovome drugaije: "Poslednje dve nedelje su biie divne. Otvorila sam se prema tebi vie nego
ikada, Zato gubitak tvoje Ijubavi i panje boli vie nego ikada. Ja sam zaista poela da se otvaram a ti si se onda udaljio."
Kako fo isplivaju oseanja iz prolosti

Bez potpunog poverenja i ne otvarajui se koliko treba, Keti je provela godine i godine titei se da ne bude povredena.
Ali tokom dve nedelje ivota u izuzetnoj Ijubavi poela je da se otvara vie nego to je to ikada inila tokom zrelog
perioda svog ivota. Harisova
podr,ka uinila je da se ona oseti sigurnom da ponovo pogieda u oi svoja stara oseanja.
Iznenada je poela da se osea kao to se oseala dok je bila devojica kada bi njen otac bio suvie zauzet da bi mogao da joj posveti
malo vremena. Njena nerazreena oseanja besa i nemoi, potekla iz prolosti projektovana su na Harisovo gledanje televizije. Da ova
oseanja nisu isplivala, Keti bi nornialho prihvatiia Hariso=,nj elju da gieda televiziju.
Medutim., poto su njena davnanja o,:;earija isplivaia iia po-vrinu, onase osetilapovreenomkadaje on giedao televiziju. Dajoj je
bila pruena ansa da podeli i istrai svoj bol ta duboka oseanja bi isplivala u potpunosti. Keti bi dotakia dno i onda bi se osetila
ranogo bolje. Ponovo bi imala elju da veruje u njiliovu bliskost, znajui da moe biti boino kada se ne moe izbei Harisovo privremeno udaljavanje.

Kada su oseanja povreena

No, Haris nije shvatio zato bi ona uopte bila povreena. Rekao joj je da ne treba da bude povredena. I svaa je poela. Jedna od
najgorih stvari koju mukarac moe da kae eni je ta da ona ne treba da se osea povreenom. To ak zaboH jo i vie, kao da neko
dara po otvorenoj rani.
Kada se ena osea povreenom, ona moe da zazvui kao da za to optuuje mukarca. Ali ako dobije potrebno razumevanje i panju,
ta optuba moe da izbledi i potpuno nestane. Pokuaj da joj se objasni zato ne treba da se osea povreeno samo e pogorati stvari.
Ponekad kada je duboko povreena ena e se isto racionalno sloiti da zaista ne treba tako da se osea. Ali emotivno je ona i dalje
povredena i ne eli da uje kako ne treba tako da se osea. Ono to je njoj potrebno je shvatanje zato se tako osea.
Zato ratuju mukarci i ene
Haris je potpuno pogreno protumaio Ketino povredljivo rea-govanje. Pomislio je da ona zahteva da se on zauvek odrekne televizije. A Keti nije zahtevala da se Haris odrekne televizije. Ona je samo elela da on shvati kohko je to bolno za nju.
129
ene nagonski oseaju da samo onda ukoliko njihov bol moe da bude sasiuan i shvaen mogu da veruju svojim partnerima - ma
kakve promene ovi iniU. Kada je Keti podelila svoj bol, rijoj je bilo potrebno samo da bude sasluana i uverena da se on nee zauvek
vratiti u staro Harisovo obhje, zavisno od teievizije i emotivno nepristupano.
Naravno da je Haris zasluio da gleda televiziju, ali je i Keti za-sluila svoje pravo da bude neraspoloena. Ona zasluuje da bude
sasluana, shvaena i uverena. Haris ne grei gledajui televiziju kao to ni Keti ne grei time to je neraspoloena.
Mukarci se svaaju za pravo da budu slobodni
dok se ene svaaju za pravo da budu neraspoioene.
Muliarciina je potreban prazan prostor,
a enama razumevanje.
Poto Haris nije shvatio Ketin talas on je mislio da je njena reakcija nepravedna. Pomislio je da mora da preokrene njena ose-anja
ukoliko eh da gleda televiziju. Postao je razdraljiv i u sebi je mislio, ne mogu ja stalno da budem nean i blizak!
Haris je osetio kako njena oseanja mora da prikae kao pogrena ne bi li tako dobio pravo da na miru gleda televiziju, ivi svoj ivot
i bude ono to jeste. On se svadao za svoje pravo gledanja televizije u asu kada je Keti elela da je neko saslua. Ona se svaala za
svoje pravo da bude povreena i neraspoloena.

REAVANJE SUKOBA KROZ MEDUSOBNO RAZUMEVANJE

Bilo je naivno da Haris pomish kako Ketin bes, odbojnost i oseanje bespomonosti usled njegovog zapostavljanja tokom dva-naest
godina mogu da nestanu posle dve nedelje pune Ijubavi.
Jednako je naivno bilo da Keti pomisli kako Haris moe da odri svoju iu interesovanja na njoj i porodici bez povremenog udaIjavanja i povlaenja centra panje na samog sebe.
Kada je Haris poeo da se udaljava to je povuklo Ketin talas da se razbije. Njena problematina oseanja su isplivala. Ona nije odreagovala na Harisovo gledanje televizije te veeri ve na njegovo zanemarivanje koje je trajalo godinama. Njihova svaa je prela u

130
viku. Nakon dva sata vikanja i dreke oni su prestali da razgovaraju jedno s drugim.
Shvatajui ire ta se, zapravo, dogodilo bili su u stanju da raz-ree sukob i izglade razlike. Haris je shvatio da je onog asa kada je
poeo da se povlai time dao znak da zapone Ketino vehko emo-tivno spremanje. Njoj je bilo potrebno da razgovara i da je niko ne
ubeduje kako grei jer se tako osea. Haris je bio ohrabren shvativi da se ona bori da bude sasluana, isto kao to se i on bori da bude
s!o-bodan. Nauio je da podravajui njenu potrebu da bude sasluana, ona moe da podri njegovu potrebu da bude slobodan.
Podravajui njenu potrebu da bude sasluana, ona moe da podri njegovu potrebu da bude slobodan.
Keti je shvatila da Haris nije mislio da preobrati njena povreena oseanja. Preko toga, razumela je da e se on vratiti, iako se
trenutno povlai, i da e ponovo biti u stanju da ostvare istu onakvu bliskost. Shvatila je da je njihova sve vea intima dala znak za
otpoinjanje njegovog udaljavanja. Nauila je da njena povreena oseanja na njega deluju tako da se oseti kao da je kontroHsan, i da
on ima potrebu da oseti kako ona ne pokuava da mu naredi ta bi on to mogao da uradi.
ta mukarac moe da uradi kada ne moe da slua
Haris je pitao, "Sta ako ja jednostavno ne mogu da sluam i treba da budem u svojoj peini? Ponekad ponem da je sluam i oseam
kako postajem besan."
Uverio sam ga da je to potpuno normalno. Kada se njen talas razbije i njoj vie nego ikad treba da je neko saslua, desi se ponekad da
je njegov talas razvuen i da on mora da se udalji. On ne moe 3a joj prui ono to joj je potrebno. On se saoseajno nasmeio i rekao
"Da, tako je. Kada ja hou da se povuem, ona hoe da razgovaramo."
Kada je mukarcu potrebno da se povue, a eni je potrebno da razgovara, njegov pokuaj da je saslua samo e pogorati stvari.
Ubrzo e on ili poeti da je osuuje i eksplodirae od gneva ili e postati neverovatno umoran i rasejan, a ona e biti jo loije raspoloena. Kada on nije u stanju da slua brino i paljivo, shvatajui o emu ona govori i potujui njena oseanja sledea tri postupka
bi mogla biti od pomoi:

TRI KORAKA U PRUZANJU PODRSKE NJOJ KADA JE NJEMU POTREBNO DA SE UDAUI

1. Prihvatite svoja ogranienja

Prva stvar koju morate uiniti je da prihvatite kako vam je neophodno da se udaljite i da nemate ta da pruite, ma koHko eleli da budete neni i puni Ijubavi, vi ne moete paljivo da sluate. Ne pokuavajte da sluate kada ne moete.
2. Shvatite njen bol

Sledee, treba da shvatite kako je u tom trenutku njoj potrebno vie od onoga to joj vi moete dati. Njen bol je valjan i
opravdan. Ne ubedujte je da grei zbog toga to zahteva vie ih to je povredena. BoH je to to je naputena onda kada joj
je vaa Ijubav najpotrebnija. Vi ne greite zato to traite malo slobodnog prostora, a ona ne grei zato to eli da bude s
vama bliska. Moete se uplaiti da vam ona to nee oprostiti ili da vam vie nee verovati. Ona moe da ima vee
poverenje i lake da vam oprosti ukoUko vi budete paijivi i shvatite njen bol.
3. Izbegavajte svae i pruite uverenja

Razumevajui da je ona povredena neete je ubediti da grei zato to je neto titi ili je neraspoloena. Ako ve ne moete
da joj pruite podrku koju ona trai nemojte da pogoravate stvari svadajui se. Uverite je da ete se vratiti i da ete onda
biti u stanju da joj pruite podrku koju ona zasluuje.
ta on moe do kae umesto da se svaa

Nema nieg loeg u Harisovoj potrebi da bude sam i gleda televi-ziju, niti ima ieg loeg u Ketinim povreenim
oseanjima. Umesto da raspravlja oko svoga prava da gleda televiziju, on moe da joj kae neto kao: "Znam da si
neraspoloena aU ovog asa meni je zaista potrebno da pogledam malo televiziju i odmorim se. Razgova-raemo im
doem sebi." Ovo moe da mu omogui da odgleda ono to hoe, dobivi u isti mah priUku da se ohladi i pripremi ne bi
li us132

peo da saslua njena povreena oseanja ne pokuavajui da je ubedi da grei zato to se tako osea.
Njoj se ovakav odgovor moda nee dopasti ali e ga sigurno potovati. Naravno, ona bi elela da on uvek bude
uobiajeno nean i paljiv, ali ako mora da se udalji, to je onda njegova valjana, opra-vdana potreba. On ne moe da joj
da ono ega nema. Jedino to moe je da izbegne da ne pogora stvar. Reenje je u potovanju njegovih potreba jednako
kao i njenih. On treba sebi da odvoji ono-hko vremena koliko mu je potrebno, a potom da se vrati i prui joj ono to je
potrebno njoj.
Kada mukarac ne moe da slua o eninim povreenim osea-njima zato to mora da se povue, on moe da kae "Znam
da se osea povredeno i treba mi malo vremena da bih o tome razmisho. Ajde da napravimo pauzu." Za mukarca je
bolje da se izvini na ovaj nain i prestane da slua nego da pokuava da opravda to to je ona povreena.
Sta ona moe da kae umesto da se svaa

Sluajui ove sugestije Keti je rekla, "Ako e on da se izbori za nesmetan odlazak u svoju peinu, ta emo sa mnom? Ja
njemu preputam slobodan prostor, ali ta ja dobijam?"
Ono to Keti dobija je najbolje to moe da dobije u tom tre-nutku. Ne traei da on bude paljiv slualac kada ona eii da
razgovaraju, ona e izbei pogoranje situacije koje bi nastalo ulaskom u sveobuhvatnu svau s njim. Drugo, ona e
dobiti podrku kada se on vrati iz peine - kada je on zaista u stanju da joj tu podrku i prui.
Zapamtite, ako mukarac mora da se udalji, razvlaei se kao lasti, on e se vratiti ispunjen s vie Ijubavi no to je otiao.
Tada on moe paljivo da vas saslua. To je najbolje vreme da se zapone konverzacija.
Prihvatanje mukareve potrebe za odlaskom u peinu ne znai i odustajanje od sopstvene potrebe za razgovorom. To
znai odusta-janje od zahteva da on slua kad god ona poeli da pria. Keti je nauila da mukarac ponekad ne moe da
slua ih da razgovara, ali je isto tako nauila da u drugim trenutcima on to moe. Veoma je vano odabrati pravo vreme.
Ona je bila ohrabrena da ne odustane od zapoinjanja konverzacije, ali je uslov bio da pronade pravo vreme u kojem on
moe da je saslua.
133

Kada se mukarac udalji znai da je doao as da ena potrai podrku od prijateljica. Ukoliko Keti ima potrebu da se
obrati nekome, a Haris nema strpljenja da je saslua, ona treba vie da razgovara sa prijateljicama. Suvian je pritisak za
mukarca kada od njega nainite jedini izvor Ijubavi i podrke. Kada se razbije enin ta-las, a mukarac je u peini,
veoma je bitno da ena ima druge izvore podrke. U suprotnom ona e se oseati bespomono i biti kivna na svog
partnera.
Suvian je pritisak za mukarca kada od njega nainite jedini izvor Ijubavi i podrke.

KAKO NOVAC MOZE DA STVORIPROBLEME

Kris je jednom prilikom rekao, "Potpuno sam zbunjen. Kada smo se uzeli bili smo siromani. Oboje smo puno radili, a
jedva da nam je doticalo da platimo kiriju. Po-nekad bi se Ana, moja ena poalila kako joj je ivot teak. Tada sam to
mogao da shvatim. Ali sada smo bogati. Oboje imamo uspene karijere. Kako ona jo uvek moe da se ali i da bude
nesrena? Druge ene bi sve dale da su na njenom mestu. A nas dvoje se samo svaamo. Bili smo sreniji kada smo bili
siromani; sada hoemo da se razvedemo.
Kris nije znao da su ene kao talasi. Kada se oenio sa Anom dogaalo se da se njen talas s vremena na vreme razbije.
Tada bi je on sasluao i razumeo njeno neraspoloenje. Bilo je lako da prihvati njena negativna oseanja zato to ih je
deUo s njom. Iz njegove per-spektive ona je imala opravdane razloge da bude loe volje - nisu imali dovoljno novca
Novac ne ispunjava emotivne potrebe

Marsovci imaju tenju da misle kako je novac reenje svih prob-lema. Kada su Kris i Ana biU siromani i borih se da
sastave kraj s krajem, on je s pahjom sluao njene alopojke, saoseajui s njenim bolom, odluujui se da zaradi vie
para ne bi li ona bila srenija. Ana je oseala kako on zaista brine o njoj.
134
Ali iako se njihova finansijska situacija popravljala ona bi s vremena na vreme opet bila loe raspoloena. On sad nije shvatao zato je
ona ostala nesrena. Mislio je da ona treba stalno da bude srena jer su postali bogati. Ana je tada oseala kako on vie ne brine o njoj.
Kris nije shvatao kako novac ne moe da sprei Anu da se ponekad oseti neraspoloenom. Kada bi se njen talas razbio, oni bi se
svadali zato to je on hteo da je razuveri i pokae kako nema razloga da bude nesrena. Ironino, to su postajali bogatiji to su se vie
svaali.
Dok su bili siromani, novac je bio sredite njenog bola, ali kako su postajali sigurniji na finansijskom planu, ona je sve vie bivala
svesna onoga to ne dobija na emotivnom. Ovakav razvoj je prirodan, normalan i predvidljiv.
Kako se ispunjavaju enine finansijske potrebe ona postaje sve vie svesna svojih emotivnih potreba
Bogatoj eni je potrebno vie dozvola da bi bila neraspoloena
Seam se da sam proitao sledei citat u jednom asopisu: "Saoseanje za bogatu enu moe da ima jedino bogati psihijatar." Kada
ena ima dosta novca Ijudi (a posebno njen mu) nee joj dati pravo da bude neraspoloena. Ona nema dozvolu da bude kao talas i da
se razbije s vremena na vreme. Ona nema prava da istrauje sopstvena oseanja ili da zahteva vi.e u bilo kojoj oblasti svog ivota.
Oekuje se da je ena koja ima novca sve vreme ispunjena i srena jer bi njen ivot bio mnogo loiji bez tog bogatstva koje poseduje.
Ovo oekivanje ne samo da je nepraktino ve je i krajnje neutivo. Bez obzira na bogatstvo, status, privilegije ili okolnosti, eni je
potrebno da joj se dozvoli da bude neraspoioena i da se njen talas razbije.
Kris je bio ohrabren kada je shvatio da moe da usrei svoju enu. Setio se da je odobravao enina oseanja kada su bili siromani i da
to isto moe i sada da ini iako su bogati. Umesto da se osea beznadeno shvatio je da sasvim dobro zna kako da je podri. On je
jednostavno skliznuo s pravog puta mislei da novac moe da je usrei, a u stvari njegova brinost i razumevanje za nju bili su izvori
njenog zadovoljstva.
135

OSECANJA SU VAZNA
Ponekad se dogaa da ukoliko ena ne dobije podrku oseajui se nesreno, ona nikada ne moe biti stvarno srena. Da bi zaista
osetila sreu ona mora duboko da potone u svoj bunar, da oslobodi, izlei i proisti svoje emocije. Ovo je prirodan i zdrav proces.
Ako proivljavamo pozitivna oseanja kao to su Ijubav, srea, poverenje i zahvalnost mi ponekad moramo da osetimo bes, tugu,
strah i alost. Kada ena odlazi duboko u svoj bunar ona pokuava da izlei ova negativna oseanja.
Mukarci takoe moraju da se izbore sa svojim negativnim oseanjima da bi mogh da iskuse ona pozitivna. Kada mukarac ode u
svoju peinu on u tiini mirno obrauje svoja negativna oseanja. U jedanaestom poglavlju istraiemo tehniku osiobaanja negativnih oseanja koja vai jednako i za mukarce i za ene.
Kada je ena na uzlaznoj putanji ona moe da bude ispunjena onim to ima. Ali kada se nae na silaznoj putanji postaje svesna ta je
propustila. Kada se osea dobro ona je u stanju davidi samo lepe strane svog ivota i cdgovori na njih. Ali kada se talas razbije, njena
nena vizija puna Ijubavi postaje tmurna i oblana, a ona reaguje samo na ono to je propustila u ivotu.
Isto kao to se aa s vodom moe posmatrati kao dopola puna ih otpola prazna, tako i ena na uzlaznoj putanji vidi samo punou
svog ivota. Na putu ka dnu ona vidi samo prazninu. I ma koliko praznine tu ona previdi na putu ka gore, ta praznina jo izraenije
biva u sreditu njene panje kada ena krene putem dole u svoj bunar.
Ukoliko ne naue i ne prihvate da su ene kao talasi, mukarci ne mogu da shvate i podre svoje supruge. Oni su zbunjeni kada stvari
van njihove veze krenu na bolje, a u vezi postaju sve gore i gore. Imajui uvek Jia pameti ovu razliku mukarac dri klju saznanja
koje e mu omoguiti da svojoj partnerki prui Ijubav koju ona za-sluuje kada joj je ta Ijubav najvie i potrebna.
136

GtAVA 8

OTKRiVANJE NAIH RAZLIITIH EMOTIVNIH POTREBA

Mukarci i ene obino nisu svesni da imaju razliite emotivne potrebe. Rezultat toga je da oni instinktivno ne znaju kako
da podre jedno drugo. Mukarci obino u vezi pruaju ono to mukarci zahte-vaju, a ene pruaju ono to ene
zahtevaju. I jedni i drugi, grekom, pretpostavljaju da ona suprotna strana ima iste elje i potrebe. Na kraju su obe strane
nezadovoljne i ozlojedene.
I mukarci i ene oseaju kako samo daju i daju, a nita ne dobi-jaju za uzvrat. Oseaju kako se njihova Ijubav ne priznaje
i ne potuje. Istina je da i jedni i drugi pruaju Ijubav, ah ne na nain na koji to eli druga strana.
Na primer, ena misli da je puna Ijubavi kada upuuje mnotvo brinih pitanja ili izraava ozbiljnu zabrinutost. Kao to
smo ranije obrazloiii, to mukarcu moe da bude veoma neprijatno i dosadno. On e moda poeti da se osea kao da ga
neko kontrohe i potraie malo slobodnog prostora za sebe. Ona je zbunjena jer je ponudila onu vrstu podrke koju bi
ona primila s potovanjem.
Shno tome, mukarci misle da su puni Ijubavi, aH nain na koji izraavaju svoju Ijubav moe da uini da se ena oseti
kao neko ko ne odgovara u punoj meri i ne dobija podrku. Na primer, kada je ena neraspoloena, on misli da joj prua
Ijubav i podrku komen-tariui njene probleme tako da ih potpuno minimizira. Moda e rei "Ne brini se, nije to nita."
Ili e je, moda potpuno ignorisati, pretpostavljajui da joj tako ostavlja dovoljno mesta da se "ohladi" i
137

ode u njenu peinu. Ono to on misli da je podrka u njoj e proiz-vesti oseanje da je potcenjena, nevoijena i
zapostavljena.
Kao to smo ve ranije izloih, kada je ena neraspoloena njoj je potrebno da neko uje za njen bol i da ga shvati. Bez
ovog uvida u razliite potrebe mukaraca i ena, mukarac ne shvata zato njegovi pokuaji da pomogne najee
propadaju.
DVANAESTVRSTAUUBAVI
Veinu naih sloenih emotivnih potreba moemo saeti u po-trebu za Ijubavlju. I mukarci i ene imaju po est
jedinstvenih Iju-bavnih tenji koje su sve jednako vane. Mukarcima su pre svega potrebni poverenje, prihvatanje,
potovanje, divljenje, odobravanje i ohrabrivanje. Zenama su pre svega potrebni briga, razumevanje, uvaavanje, odanost,
potvrivanje, uveravanje. Ogroman zadatak otkrivanja i poimanja partnerovih potreba moe uveiiko biti olakan
prihvatanjem saznanja o ovih dvanaest vrsta Ijubavi.
Kratkim pregledom ove liste lako moete videti zato se va partner moda ne osea dovoljno voljenim. Najvanije je da
ova Hsta moe da vam pokae pravac kojim ete moi da poete na putu po-boljanja vaih odnosa sa drugim polom u
onim trenucima kada ne znate ta biste drugo mogli da uite.
Osnovne Ijubavne potrebe ena i mukorata

Evo nekoliko razliitih vrsta Ijubavi, koje smo uporedo prikazali

enama je potrebno do dobiju

Mukardma je potrebno do dobi{u

1. Brigu
1. Poverenje
2. Razumevanje
2. Prihvatanje
3. Uvaavanje
3. Potovanje
4. Odanost
4. Divljenje
5. Potvrdivanje (potvrda)
5. Odobravanje
6. Uveravanje
6. Ohrabrivanje
138
Kako shvatiti vae osnovne potrebs
Sigurno je da svaki mukarac i ena, na kraju krajeva, imaju potrebu za svih ovih dvanaest vrsta Ijubavi. Potvrda o tome da je
odredenih est vrsta Ijubavi prvenstveno potrebno enama ne ukljuuje injenicu da mukarcima tih est vrsta Ijubavi ne treba.
Mukarcima su takode potrebni. Ono to se podrazumeva pod "osnovnom potrebom" jeste da je neophodno ispuniti osnovne potrebe
da bi mukarac ih ena bili u stanju da prime i usvoje druge vrste Ijubavi.
Ispunjavanje osnovnih potreba
neophodno je a bi mukarac ili ena
bili u stanju da prime i usvoje druge vrste Ijubavi.
Mukarac postaje potpuno otvoren i sposoban da prihvati est vrsta Ijubavi prvenstveno potrebnih eni, (briga, razumevanje, uvaavanje, odanost, potvrdivanje, uveravanje) kada su ispunjene nje-gove osnovne potrebe za Ijubavlju. Shno tome, eni su potrebni
poverenje, prihvatanje, potovanje, divljenje, odobravanje i ohrabri-vanje. Ali pre nego to zaista bude mogla da prihvati i usvoji ove

vrste Ijubavi njene osnovne potrebe za Ijubavlju moraju biti ispunjene.

Razumevanje osnovnih vrsta Ijubavi koje su potrebne vaem partneru je mono oruje za poboljavanje meusobnih odnosa na
pianeti Zemlji. Imajui uvek na pameti da su mukarci s Marsa, moi ete da znate i prihvatite kako mukarci im.aju i razliite potrebe
za Ijubavlju.
eni je lako da prui ono to bi njoj bilo potrebno, i da zaboravi kako je njenom omiljenom Marsovcu moda potrebno neto drugo.
Slino tome mukarci imaju tenju da se usredsrede na svoje potrebe, gubei pri tom iz vida injenicu da ona vrsta Ijubavi koja je
njima potrebna nije uvek odgovarajua za njihove omiljene Venerijanke.
Najmoniji, praktian vid ovog novog poimanja Ijubavi je da su ove razliite vrste Ijubavi u direktnoj uzajamnoj vezi. Na primer,
kada Marsovac izrazi svoju brigu i razumevanje, Venerijanka automatski poinje da uzvraa izraavajui mu poverenje i prihvatanje njegove osnovne Ijubavne potrebe. Isto se dogada kada Venerijanka izrazi

139
svoje poverenje - Marsovac automatski uzvraa brigom koja je njoj potrebna.
U sledeih est odeljaka emo pojmovima iz prakse definisati dvanaest vrsta Ijubavi i otkriti prirodu njihove uzajamne
veze.
1. Njoj |e potrebna briga, o njemu je potrebno poverenje
Kada mukarac pokae iskreno interesovanje za enina osea-nja i od srca povede rauna o njenom blagostanju, ona
osea kako je on voli i brine za nju. Kada on uini da se ona osea posebnom i izu-zetnom, na paljiv i brian nain, tada
uspeva da ispuni njenu prvu osnovnu Ijubavnu potrebu. Prirodno je da e ona tada imati vie poverenja u njega. A kada
mu veruje ona postaje otvorenija, sprem-nija da primi ono to on moe da prui.
Kada ena zauzme otvoren stav, spremna da primi ono to bi joj mukarac pruio, on osea kako ona ima poverenja u
njega. Imati poverenja u mukarca znai verovati da on daje sve od sebe za svoju partnerku. Kada enino ponaanje
otkriva pozitivan stav prema mukarevim sposobnostima i namerama, zadovoljena je njegova prva osnovna Ijubavna
potreba. On automatski biva briniji i pa-ljiviji prema njenim oseanjima i potrebama.
2. Njoj je potrebno razumevanje, o njemu je potrebno prihvatanje
Kada je mukarac u stanju da saslua enu bez donoenja suda o njenim reima, ve sa iskrenim saoseanjem i pravilnim
stavom prema njenom izraavanju emocija, ona osea da je neko shvata i slua. Stav, koji iskazuje razumevanje ne
ukljuuje u sebe i nae znanje o mislima ili oseanjima osobe koju razumemo; umesto toga taj stav znai prikupljanje
znaenja i poruka iz onoga to ujemo i kree se ka odobravanju predmeta nae komunikacije. I to je vie is-,
punjenaeninapotrebadabudesasluanaishvaena, tojenjoj lake ( da mukarcu prui prihvatanje koje mu je toliko
potrebno.
Kada ena primi mukarca sa puno Ijubavi, bez pokuaja da ga i izmeni, on se onda osea prihvaenim. Stav, koji
izkazuje prihva-tanje, ne odbacuje ve potvruje da je on blagonaklono primljen. To ne znai kako ena mish da je on bez
mana, ah ukazuje da ne pokuava da ga popravi, ve da veruje kako e on sam da pobolja svoje manire. Kada mukarac
osea da je prihvaen njemu je mnogo
140
lake da saslua enu i prui joj razumevanjekoje ona eli i koje joj je potrebno.
3. Njoj |e potrebno uvaavanje, njemu je potrebno potovanje
Kada se mukarac obraa eni na nain koji priznaje njena prava, eije i potrebe i daje im prvenstvo, ona se osea uvaavanom. Kada
se on ponaa s puno obzira prema njenim mislima i oseanjima sigurno je da e se ona oseati uvaavanom. Konkretni, bukvalni
izrazi tog uvaavanja kao to su cvee, pamenje znaajnih datuma, bitni su za ispunjavanje enine tree osnovne Ijubavne potrebe.
Kada ena oseti da je mukarac uvaava mnogo joj je lake da mu iskae potovanje koje on zasluuje.
Kada ena prizna kako ima line koristi i na pravi nain vrednuje ono to dobija od produkata mukarevog napora i truda onda on
osea da ga ona potuje. Po.tovanje je prirodna reakcija na pruanje podrke. Kada je mukarac potovan on zna da njegov trud nije
zaludan i to ga ohrabruje da prui jo vie. Kada je mukarac poto-van on je automatski ohrabren i motivisan da jo vie uvaava
svoju partnerku.
4. Njoj je potrebna odonost, njemu je potrebno divljenje
Kada mukarac daje prvenstvo eninim potrebama i ponosito se obavee da e je uvek podravati i ispunjavati, njena etvrta osnovna
Ijubavna potreba je zadovoljena. Zena grabi napred kada oseti da je oboavana i jedinstvena. Mukarac ispunjava njenu potrebu da
bude voljena na ovaj nain tako to mu njena htenja i njena oseanja postaju vanija od drugih interesovanja kao to su posao, uenje
ili rekreacija. Kada ena osea da je ona na prvom mestu u njegovom ivotu, onda ona sasvim lako moe da mu izrazi svoje divljenje.
Kao to je potrebno da ena oseti mukarevu odanost tako mukarac ima osnovnu potrebu da oseti enino divljenje. Diviti se
mukarcu znai odnositi se prema njemu s uivanjem, zadivljenou i ugodnim odobravanjem. Mukarac osea da mu se ena divi
kada je ona prijatno iznenaena njegovim jedinstvenim osobinama ili taientima, kao to su humor, snaga, istajnost, integritet,
potenje, romantinost, Ijubaznost, Ijubav, razumevanje i ostale takozvane staromodne vrline. Kada mukarac oseti da mu se ena

divi, on se osea dovoljno sigurnim da postane odan eni koju oboava.

141
5. Njoj je potrebno potvrivanje a njemu je potrebno odobravanje

Kadamukaracnemaprimedbinaeninaoseanjai ne ras-pravlja se s njima, elei umesto toga da ih prihvati i potvrdi

njihovu valjanost, ena se osea istinski voljenom zato jer je ispunjena njena peta osnovna Ijubavna potreba. Mukarev
potvrdujui stav po-drava enino pravo da se osea onako kako se osea. (Vano je pod-setiti se da mukarac moe da
potvrdi njenu taku gledita, zadravi istovremeno svoju, drugaiju taku gledita). Kada mukarac naui kako eni da
da do znanja da je zauzeo ovaj potvrdujui stav, on moe biti siguran da e od nje dobiti odobravanje koje mu je u osnovi
potrebno.
Duboko u sebi svaki mukarac eh da bude heroj svoje ene, njen vitez u sjajnom oklopu. Znak da je on proao njen test
je njeno odobravanje. Zenin odobravajui stav priznaje mukarevu dobrotu i izraava njeno opte zadovoljstvo njim.
(Vano je zapamtiti da odo-bravanje ne znai i slaganje sa svim njegovim stavovima i pos-tupcima.) Odobravajui stav
prepoznaje ili trai razloge za to odobravanje iza onoga to mukarac ini. Kada njegovi postupci naiu na odobravanje,
koje mu je toHko potrebno lake mu je da onda prui potvrdu njenih oseanja.
6. Njoj je potrebno uveravanje a njemu je potrebno ohrabrivanje.

Kada mukarac neprestano iznova pokazuje da brine, razume, uvaava, i da je odan svojoj partnerki, njena osnovna
potreba da bude uverena je ispunjena. Uveravajui stav govori eni da je ona neprestano voljena.
Mukarac obino napravi greku mislei da to to je jednom is-punio enine Ijubavne potrebe i ona se nakon toga osetila
srenom i sigurnom - znai da ona zauvek treba da zna da je voljena. A to nije siuaj. Da bi ispunio njenu estu Ijubavnu
potrebu, on mora nepre-stano iznova da je uverava u svoju Ijubav.
Mukarac obino napravi greku mislei
da to to je jednom ispunio enine Ijubavne potrebe
i ona se nakon toga osetila srenom i sigumom znai da ona zauvek treba da zna da je voljena.
142
Shno tome mukareva osnovna potreba je da dobije ohra-brenje od ene. enin ohrabrujui stav daje mukarcu nadu i hrabri ga
izraavajui poverenje u njegove sposobnosti i njegov karakter. Kada enin stav izraava poverenje, prihvatanje, potovanje, divljenje i odobravanje to mukarca ohrabruje da postigne sve ono to moe. Osetivi se ohrabrenim mukarac je motivisan da eni
prui sva uveravanja u svoju Ijubav, koja su njoj potrebna.
Mukarac je spreman da prui ono najbolje od sebe kada je ispunjena njegova esta, osnovna Ijubavna potreba. Ali kada ena ne zna
koje su njegove osnovne Ijubavne potrebe i prua mu brinu Iju-bav umesto Ijubavi pune poverenja, ona moe nesvesno da sabotira
njihovu vezu. Pria koja sledi u najboljem svetlu e prikazati ovu po-javu.

VITEZ U SJAJNOM OKLOPU

Duboko skriven u svakom mukarcu nalazi se heroj ih vitez u sjajnom oklopu. Vie od iega on eli da uspeno slui i titi enu koju
voH. Kada osea da rau se veruje on je sposoban da zakuca na \Tata iza kojih se krije taj njegov plemeniti lik. On tada postaje
briljiviji. Kada ne osea da mu se veruje on gubi od svoje ivosti i energije, a posle izvesnog vremena prestaje da brine.
Zamishte da vitez u sjajnom oklopu putuje preko sedam mora i preko sedam gora. Iznenada, uje enu koja zapomae, traei pomo.
Istog asa on je u punom elementu. Terajui konja u galop, on juri do zamka u kojem je zmaj zarobio nepoznatu. Plemeniti vitez tad
isue svoj ma i ubije zmaja. Zatoena princeza puna Ijubavi baci mu se u naruje.
Otvaraju se gradske kapije i princezina rodbina skupa sa stano-vnicima viteza doekuje slavei njegovu hrabrost. Pozvan je da osta-ne
da ivi u gradu i priznato rau je da je veliki heroj. On i princeza se zaljubljuju jedno u drugo.
Nedelju dana kasnije plemeniti vitez kree na novi put. U po-vratku uje svoju voljenu kako ponovo zapomae, traei pomo, Sada
je drugi zmaj napadao njen zamak. Kada je vitez pristigao isu-kao je svoj ma da odsee glavu zraaju.
Pre no to je zaraahnuo princeza je povikala sa vrha kule, "Ne-moj maem, uzrai ovaj konopac. Bolje e ti posluiti."
Bacila mu je konopac, dovikujui mu odozgo kako da ga upo-trebi. On je, oklevajui, pratio njena uputstva. Obmotao je konopac oko
zmajevog vrata, vezao ga u omu, a onda je snano povukao. Zmaj se uguio i svi su se opet radovali.
Na sveanoj veeri vitez se oseao kao da on nita nije uradio. Poto nije upotrebio svoj ma ve konopac, on nekako nije oseao da
je ovaj podvig vredan tolike panje i divljenja. Nakon ovog dogadaja vitez je bio pomalo depresivan i zaboravio je da izglaa svoj
oklop.
Mesec dana kasnije otiao je na jo jedan put. Poto je krenuo naoruan maem princeza ga je opomenula da bude paljiv i posavetovala ga da za svaki siuaj ponese i konopac sa sobom. Vraajui se kui iz daljine je ugledao jo jednog zmaja koji je napadao
zamak. Poleteo je ka njemu isukavi ma, ali je oklevao, razmiljajui nije li bolje da upotrebi konopac. I dok se on premiljao ta mu
je initi zmaj je rignuo vatru i opekao mu desnu ruku. Sav zbunjen pogledao je gore i video princezu koja mu mae.
"Otrov upotrebi", vikala je ona, "Konopac ti sad ne vredi."
Bacila mu je otrov, koji je on sipao zmaju u usta i zmaj je umro. Svi su se radovali i slavili, no viteza je bilo sramota.
Mesec dana kasnije poao je na jo jedan put. Poto je opet krenuo naoruan samo maem, princeza ga je posavetovala da po-vede
rauna o sebi i da obavezno uz ma ponese konopac i otrov. Njen predlog mu ne bee ni malo prijatan ali je ipak poneo i otrov i

konopac sa sobom.
Tokom dugih puteestvija uo je drugu enu kako zapomae, zovui u pomo. Hitajui da joj pomogne osetio je kako ga depresija
naputa i ponovo je bio samouveren i pun ivota. Ali poto je izvukao ma da ubije zmaja, ponovo je stao neodluan. Razmiljao je,"
Da li da upotrebim ma, konopac ili otrov? ta bi princeza rekla?"
U trenutku je bio naisto zbunjen. Ali onda se prisetio kako se oseao pre nego to je upoznao princezu, u ona davna vremena kada je
imao samo svoj ma. Pod navalom obnovljenog samopouzdanja bacio je konopac i otrov pa je poao na zmaja svojim vernim maem.
Ubio je stranu neman i veselju nije bilo kraja.
Vitez u sjajnom oklopu vie se nikada nije vratio svojoj princezi. Ostao je tu, u novom kraju i zauvek bio srean. Moda se i oenio,
ali
144
je sasvim i^svesno da je prethodno proverio da h njegova partnerka ita zna o konopcima i otrovima.
Podseanje na to da je unutar svakog mukarca skriven vitez u sjajnom oklopu je snana metafora koja vam moe pomoi da se
prisetite mukarevih osnovnih potreba. Jer iako mukarac moe da ceni pomo i brigu koje mu pruate, previe vae brige e istupiti
otricu njegovog samopouzdanja i ugasiti njegov ar.

KAKO NE ZNAJUCI MOZETE DA OKRENETE PARTNEROV PREKIDA NA "ISKUUENO"

Bez jasne predstave o tome ta je vano suprotnom polu, mukarci i ene ne mogu da shvate koliko su u stanju da povrede svoje
partnere. Mogh smo da vidimo kako i jedni i drugi nenamerno komuniciraju sa svojim partnerima tako da to ne samo da moe da
bude kontraproduktivno ve ak moe partnerov prekida da ok-rene na "iskljueno".
Mukarci i ene najlake bivaju povredeni kada ne dobiju onu vfstu osnovne Ijubavi koja im je potrebna. ene obino ne shvataju da
nain na koji one komuniciraju mukarcu ni iz daieka ne hi na podrku ve esto vrea njegov ego. ena e moda pokuati veoma
senzitivno da prie mukarevim oseanjima, aii poto su njegove osnovne Ijubavne potrebe drugaije od njenih, ona ne uspeva
nagon-ski da ih oseti.
Shvatajui mukareve osnovne Ijubavne potrebe, ena moe lake da uoi izvore njegovog nezadovoljstva. Sledi Hsta uobiajenih
greaka u komunikaciji, koje ene prave u vezi mukarevih osnov-nih Ijubavnih potreba.
Greke koje ene uobiajeno prove

Zaito on osea do go ona ne voli

1. Ona pokuava da ispravi i

pobolja njegovo ponaanje
neprestano mu nudei
nepoeljne savete.
1. On osea kako ga ona ne voh zato to mu vie ne veruje
145
Greske koje ene uobiajeno prove

Zato on osea do ga ona ne voli

2. Ona pokuava da promeni

ili da kontrolie njegovo
ponaanje na taj nain to s
njim deli svoja povreena
oseanja. (U redu je podeliti s
nekim svoja povreena
oseanja, ali ne u cilju manipulacije ili kanjavanja.)
3. Ona mu ne priznaje ono to
on ini za nju, ve se ali na
ono to on nije uinio za nju.
4. Ona ispravlja njegovo
ponaanje i govori mu ta da
radikaodaje dete.
5. Ona indirektno izraava
svoje neraspoloenje retorikim pitanjima kao to je
"Kako si to mogao da uini?"
6. Ona ga ispravlja ili kritikuje kada on donosi odluke ili preuzima inicijative.
2. On osea kako ga ona ne voli jer ga ne prihvata onakvog kakav jeste.
3. On osea da ga ona potcenj-uje i da ga ne voli zato to ona ncpotuje ono to on ini za nju.
4. On osea kako ga ona ne voli jer mu se ona vie ne dm.
5. On osea kako ga ona ne voli jer je ona opozvala svoje odobravanje. On se vie ne osea kao dobri deko.
6. On osea kako ga ona ne voli jer ga ne ohrabmje da ini stvari po svome.
Kao to ene lako prave greke, ne shvatajui osnovne Ijubavne potrebe mu.karaca, tako gree i mukarci. Mukarci obino ne slivataju da nain na koji oni obino komuniciraju sa svojim partne-rkama, enama deluje kao da ih oni nedovoljno uvaavaju i ne pruaju
im podrku. Mukarac e moda i znati da ena koja ivi s njim nije srena, ali dok ne bude shvatiozaito se ona ne osea volje-nom, i
ta joj je potrebno da bi se tako oseala on nee moi da promeni svoj prilaz.
Shvatajui enine osnovne potrebe, mukarac moe da ima izotreniji sluh prema njenim potrebama i moe vie da ih ilvaava. Sledi

lista uobiajenih greaka u komunikaciji, koje mukarci prave u vezi eninih osnovnih emotivnih potreba.
146
Greke koje prave mukarci

Zaito ona oseca da je on ne voii

1. On je ne slua, brzo mu se gubi panja, ne postavlja pitanja koja bi izrazila interes ili brigu
2. On shvata njena oseanja zdravo za gotovo i pokuava
da ih ispravi. Misli da ona
trai reenja tako da on odmah daje savete.
3. On uspeva da je saslua ali
se onda naljuti i nju optuuje
to mu je polfvarila raspoloenje.
4. On umanjuje vanost
njenih oseanja i potreba.
Postaju mu vaniji posao i
deca.
5. Kada je ona neraspoloena,
on objanjava zato je on u
pravu i zato ona ne bi trebalo
da bude neraspoloena.
6. Poto je saslua on nita ne
kae ih se jednostavno okrene
i ode.
1. Ona osea kako je on ne voli zato to nije paljiv i ne pokazuje da brine.
2. Ona osea kako je on ne voli zato to je on ne razume.
3. Ona osea kako je on ne voli zato to on ne uvaava njena oseanja.
4. Ona osea kako je on ne voH zato to joj vie nije odan i ona vie ne zauzima posebno mesto u njegovom ivotu.
5. Ona osea kako je on ne voU zato to on nspotvrduje njena oseanja, inei time da ona osea nepravdu i da osea kako joj on ne
prua svoju podrku.
6. Ona se osea nesigurno jer nije uverena onoliko koliko joj je to potrebno.

KAD UUBAV PROPADNE

Ljubav esto propada zato to Ijudi instinktivno daju ono to oni sami ele. Zbog toga to su enine osnovne Ijubavne potrebe briga,
razumevanje i tako redom, ona automatski prua mukarcu puno brige i razumevanja. Ova brina podrka koju mu ona prua, raukarcu esto deluje kao da ona nema u njega poverenja, Verovati mu, to je njegova osnovoa potreba, a ne brinuti za njega.
Onda, ako on ne odgovori pozitivno na njenu brigu, ona ne shvata zato on nipodatava podrku s njenom etiketom. On, nara-vno,
nudi Ijubav svoje marke, koja nije ono to njoj treba. Tako bivaju uhvaeni u petlju propahh mogunosti zadovoljavanja potreba onog
drugog.
Beti se alila rekavi, "Ne mogu vie da pruam, ne dobi-jajui nita zauzvrat. Artur jednostavno ne ceni dovoljno ono to mu ja
pruam. Volim ga, ali on mene ne voh."
Artur se aho, kazavi, "Nita to kaem njoj nije dovoi-jno dobro. Ne znam ta da radim. Sve sam pokuao ah ona me i dalje ne voh.
Ja je vohm, ah to jednostavno ne funk-cionie."
Beti i Artur su osam godina u braku. Oboje bi da dignu ruke od svoje veze jer oseaju da nisu voijeni. Ironino, oboje tvrde da pruaju
vie Ijubavi nego to dobijaju. Beti veruje da daje vie dok Artur veruje da prua sve. Oni, uistinu, oboje daju ah nijedno od njih ne
dobija ono to trai ih ono to eh.
Oni vole jedno drugo, ali zato to nisu shvatah osnovne potrebe svog partnera njihova Ijubav nije mogla da se probije. Beti je pruala
ono to je elela da primi, a i Artur je inio to isto. Tako su postepeno sagoreli.
Mnogi Ijudi odustaju od veza kada ove postanu suvie naporne i teke. Medutim, veze znaju da budu mnogo iagodnije kada shvatimo
koje su osnovne potrebe naeg partnera. Bez poveanog davanja ah dajui ono to je potrebno mi ne moramo da sagorimo. Prihvativi
ovih dvanaest vrsta ijubavi konano moemo da objasnimo zato tako esto propadaju nai iskreni Ijubavni napori. Da bi zadovoljih
svog partnera ih partnerku. morate nauiti kako da njemu ili njoj pruite onu osnovnu Ijubav koja im je potrebna.

NAUGTE KAKO DA SLUATE A DA SE NE NAUUTITE

Najuspeniji nain na koji mukarac moe da ispuni enine os-novne Ijubavne potrebe je da to uini kroz komunikaciju. Kao to smo
to ve ranije napomenuli na Veneri je komunikacija pojava od izuzetne vanosti. Nauivi kako da saslua enino izraavanje oseanja, mukarac moe enu da obaspe brigom, razumevanjem, uva-avanjem, odanou, potvrivanjem i uveravanjem.
J48
Jedan od najveih problema koje mukarci imaju dok sede i sluaju svoje ene je to to tokom razgovora postaju frustrirani ili ak
Ijutiti jer zaboravljaju da su ene s Venere i da one drugalje komu-niciraju od njih. Donja tabela daje grubu skicu nekih naina koji
mogu pomoi da mukarac uvek bude svestan te razlike i sugerie ta ponekad valja initi.

KAKO DA SLUATE A DA SE NE NAUUTITE

!a treba zapamtiti

ta treba initi, a ta ne treba initi

1. Zapamtite da bes i Ijutnja

dolaze usled nedovoljnog razumevanja njene take
gledita, i to nikada nije njena
greka.
2. Zapamtite da oseanja nemaju uvek svoj izrazit smisao,
ali ona su ipak punovana i
potrebno je shvatiti ih na pravi
nain.
3. Zapamtite da bes i Ijutnja
mogu biti posledica toga to
ne znate kako da poboljate
stvar. Cak i ako se ona odmah
ne oseti bolje, bie joj od
pomoi to to je vi sluate i razumete.
4. Zapamtite da vi ne morate
da se slaete s njom ili da prihvatite njenu taku gledita da
biste bili dobar slualac.
1. Preuzmite na sebe odgovor-nost da razumete ono to ona hoe da kae. Ne okrivljujte nju zato to ste se vi naljutili. Ponite
ponovo, pokuav ijui sad da shvatite ta ona govori.
2. Duboko uzdahnite i nemo-jte nita da kaete! Opustite se i dignite ruke od pokuaja da kontroiiete situaciju. Pokuajte da zamislite
kako bi se vi oseali kada bi videli svet njenim oima?
3. Ne krivite je zato to se od vaeg reenja ne osea nimalo bolje. Kako i da se osea bolje kada reenja nisu ono to je njoj potrebno?
Oduprite se porivu da nudite gotova reenja.
4. UkoHko vi imate drugaiji pogled na stvari i hoete da ga izrazite, saekajte da ona zavri sa svojim izlaganjem, prvo
preformuliite njen stav, pa tek onda izaite sa svojim. Nikako ne podiite glas.
149
ta treba zopamtiti

ta treba initi, a ta ne treba initi

5. Zapamtite da vi ne morate
u potpunosti da shvatite njene
stavove da biste uspeH u ulozi
dobrog sluaoca.
6. Zapamtite da vi niste odgovorni za to kako se ona osea.
Ona moda zvui kao da vas
okrivljuje za to to je loe
volje, ali njoj je jedino
potrebno razumevanje.
7. Zapamtite da ona verovatno nee imati poverenja u
vas ako se ozbiljno i jako naljutite na nju. Duboko u njoj je
prestraena mala devojica,
koja se boji da se otvori i bude
povredena i kojoj su potrebni
dobrota i saoseanje.
5. Dajte joj do znanja da je ne shvatate ba najbolje iako biste to eleli. Preuzmite na sebe odogovornost za to to je ne razumete
najbolje; nemojte je osuivati zbog toga ili joj nabacivati kako nju niko i ne moe da razume.
6. Uzdrite se od odbrambe-nog stava sve dok ona osea da je shvatate i da brinete o njoj. Onda je u redu da joj po-lako objasnite
svoje stavove i izvinite joj se.
7. Ne raspravljajte se s njenim oseanjima i stavovima. Na-pravite pauzu i raspravite to kasnije, s manje emotivnog naboja.
Praktikujte Tehniku Ijubavnog pisma, obraenu u jedanaestom poglavlju.
Mukarac eni predaje divan poklon kada moe da saslua njeno izraavanje oseanja bez Ijutnje i frustracija bilo koje vrste. On njoj
osigurava sigurnost prilikom njenog izraavanja emocija. I to je vie u stanju da se izrazi, ona vie osea da je neko uje i razume, i u
veoj meri moe mukarcu da iskae svoje poverenje puno ijubavi, prihva-tanje, potovanje, divljenje, odobravanje i ohrabrenje koje
mu je potrebno.

UMETNOST OSNAIVANJA MUKARCA

Kao to je mukarcu neophodno da savlada umetnost sluanja ne bi li zadovoljio enine osnovae potrebe tako je i eni neophodno da

savlada umetnost osnaivanja. Kada ena stupa pod mukarevo

150
okrilje, uivajui njegovu podrku, ona ga osnauje da bude sve to on moe biti. Mukarac se osea osnaenim kada mu se veruje,
kada ga prihvataju, potuju, dive mu se, odobravaju i ohrabruju ga.
Kao u naoj prii o vitezu u sjajnom oklopu, mnoge ene poku-avaju da pomognu svojim mukarcima tako to e da ih poboljaju na
neki nain, ah ih, i ne ne znajui, oslabe ih povrede. Svaki pokuaj da mukarac bude promenjen znai odricanje od poverenja punog
Ijubavi, prihvatanja, potovanja, divljenja, odobravanja i ohrabrenja, to su sve skupa njegove osnovne Ijubavne potrebe.
Tajna osnaivanja mukaraca je u tome da ih nikada ne treba raenjati ih poboljavati. Naravno da bi vi eleU da ga promenite -samo
ne dajte da vas ta elja ponese. Jedino ukoliko on direktno i veoma odreeno zatrai va savet to znai da je otvoren i spreman da
pomogne ne bi H se promenio.
Tajna osnaivanja mukaraca je u tome da ih niliada ne treba menjati ili poboljavati.
Nemojte mu davati savete ve mu ukaite poverenje
Na Veneri se davanje saveta smatra znakom Ijubavi i panje. Ali na Marsu to ve nije sluaj. ene moraju da zapamte da Marsovci ne
daju savete ukoliko se to od njih direktno ne zatrai. Nain na koji se pokazuje Ijubav je verovati drugom Marsovcu da e sam uspeti
da izae na kraj sa svojim problemima.
To ne znai da ena mora da zatomi svoja oseanja. Ona moe da se osea frustrirano, ak i da bude besna sve dotle dok ne pokua da
promeni mukarca. Svaki pokuaj da se on promeni je kotrapro-duktivan i predstavlja znak uskraivanja podrke.
Kada ena voh mukarca, ona esto pokuava da pobolja nji-hovu vezu. Oseajui kako sve u njoj buja ona e od njega napraviti
glavnu metu svojih pokuaja da se stvari poboljaju. Ona zapoinje postepeni proces njegove lagane rehabilitacije.
Zato se mukarci opiru promenama
Ona e pokuati da ga pobolja ili bar promeni na bezbroj Sina. Mislie kako su njeni napori izraz Ijubavi, a on e se oseati ga
kontrolie, manipuhe njime, odbacuje ga ih ga ne voli. On e

151
tvrdoglavo odbijati sve to mu ona predloi jer osea da ga ona odbacuje. Kada ena pokuava da promeni mukarca, on
ne dobija poverenje puno Ijubavi i nije prihvaen onako kako mu je potrebno da bi se dalje menjao i razvijao.
Kada sam o tome pitao grupu od stotinak mukaraca i ena okupljenih na jednom mestu, svi su imah jednako iskustvo:
to vie ena pokuava da promeni mukarca to je njegov otpor vei.
Problem je u tome to ena pogreno shvata njegovu reakciju na njen pokuaj da ga promeni. Ona grekom mish da on
nee da promeni svoje ponaanje zato to je ne voH dovoljno. Istina je, medutim, da on nee da se promeni zato to osea
da ga ona ne voh dovoljno. Kada mukarac oseti da ga ena voh, da mu veruje, da ga prihvata i potuje i sve ostalo to uz
to sledi, on automatski poinje da se menja, razvija i biva sve bolji i bolji.
Dve vrste mukaraca / Jedan oblik ponaan|a

Postoje dve vrste mukaraca. Jedna vrsta zauzima odbrambeni stav i postaje neverovatno tvrdoglava kada ena pokuava
da ih promeni dok druga vrsta odmah pristaje na promene, ali kasnije za-boravlja na svoje obeanje i vraa se starim
obrascima ponaanja. Mukarci ili pruaju aktivan ili pruaju pasivan otpor.
Kada mukarac ne osea da ga ena voli onakvog kakav jeste, on e ponovo, svesno ili nesvesno, da se ponaa na nain
koji nije bio prihvaen. On osea unutarnji impuls da se i dalje tako ponaa sve dok ne oseti da ga ona voli i prihvata.
Da bi se mukarac popravio on mora da oseti kako je vdljen i prihvaen. U suprotnom, on e se braniti i ostati isti. Njemu
je neo-phodno da oseti kako je prihvaen onakav kakav jeste, a tada e on sam nai nain kako da pobolja stvari.
Mukarci ne ele da budu usavreni

Isto kao to i mukarci esto hoe da obj asne zato ene ne bi tre-balo da budu neraspoloene tako bi i ene htele da
objasne mukar-cima da ne teba da se ponaaju na nain na koji se ponaaju. Kao to mukarci hoe da "oprave" ene,
one grekom hoe da "usavre" mukarce.
Mukarci svet vide marsovskim oima. Njihov moto glasi "ne opravljaj ako nije polomljeno." kada ena pokuava da
promeni mukarca on prima poruku kao da ona mish kako je on polomljen.
152
To mukarca poprilino boli i tera ga da zauzme odbrambeni stav. Ne osea da ga ena voli i prihvata.
Najbolji nain da se mukarcu pomogne da se razvije jeste odustajanje od svakog pokuaja da se on promeni na bilo koji
nain.

Mukarac ima potrebu da bude prihvaen bez obzira na svoju nesavrenost. Prihvatiti njegovu nesavrenost nije lako, pogotovo kad
ona vidi kako bi on mogao da postane bolji. To, meutim, postaje lake kada shvatimo da je najbolji nain na koji mu moemo
pomoi da se razvije jeste odustajanje odpokuaja da ga promenimo na biio koji nain.
Sledea lista pokazuje kako ena moe da pomogne mukarcu da se menja i razvija, odustajui od pokuaja da ga promeni na bilo koji
nain.
KAKO ODUSTATIOD POKUAJA DA PROMENITE MUKARCA
ta ona treba da zapamti

ta ona moe da uani

1. Zapamtite: nemojte mnogo

da mu postavljate pitanja kada
je neraspoloen jer e pomisliti kako pokuavate da ga
promenite.
2. Zapamtite: Odustanite od
pokuaja da ga poboljate na
bilo koji nain. Njemu je potrebna vaa Ijubav da bi napredovao, ne vae odbijanje.
3. Zapamtite: kada vi ponu-dite nepoeljan savet on moe da oseti kako mu ne verujete, kontroliete ga ili ga odbijate.
1. Ignoriite to to je on nera-spoloen sve dok ne bude eleo da porazgovara o tome. Pokaite samo poetnu zabri-nutost, ali ne
previe, isto kao poziv na razgovor.
2. Verujte mu da e on sam nainiti neka poboljanja. Isk-reno podelite svoja oseanja s njim, aH nemojte od njega zahtevati da se
promeni.
3. Budite strpijivi i verujte da e on sam nauiti ono to treba da naui. Saekajte dok on ne zatrai va savet.
153
ta ona treba da zapamti

ta ona tnoe da uini

4. Zapamtite; kada mukarac

postane tvrdoglav i pone da
prua otpor promenama on
osea kao da ga ne volite;
suvie je uplaen da prizna
svoje greke iz straha da ga
zbog njih vi neete voleti.
5. Zapamtite: ukoliko se vi
rtvujete nadajui se da e i on
uiniti to isto za vas on e to
oseati kao pritisak koji vr-ite
na njega da bi se promenio.
6. Zapamtite: uvek moete da
podelite svoja negativna oseanja s njim bez pokuaja da
ga promenite. Kad on oseti da
je prihvaen lake mu je da
vas slua.
7. Zapamtite: ukoliko mu da-jete naredbe i donosite odluke
umesto njega on e se oseati
kao da ga kontroliete i hoete
da ga popravite.
4. Pokazujte mu da on ne mora da bude savren da bi zasluio vau Ijubav. Pratajte. (Vidill.glavu)
5. inite sebi po volji, i nemo-jte dopustiti sebi da vam on bude jedini izvor sree i zado-voljstva.
6. Kada s njim delite svoja oseanja, dajte mu do znanja kako time ne pokuavate da mu ukaete na to ta treba da uradi, ve kako
elite da on razmisli i vaa oseanja uzme u obzir.
7. Opustite se i predajte se. Nauite kako da prihvatite ne-savrenost. Neka vam njegova oseanja budu vanija od per-fekcije i
nemojte ga ispravljatif ili mu davati lekcije.
Ukoiiko mukarci i ene naue da prue podrku jedni drugima na nain koji e najbolje zadovoljiti njihove osobene potrebe,
promena i napredak e biti automatski. Postajui svesniji postojanja est osnovnih Ijubavnih potreba vaih partnera vi moete da
preus-merite vau Ijubavnu podrku u skladu sa njihovim potrebama i da dramatino poboljate vau vezu inei je potpunim
ispunjenjem za vas oboje.
154

GLAVA 9

KAKO IZBEI
SVAU
Jedan od najteih izazova u naim Ijubavnim vezama predstavlja nain na koji emo izai na kraj sa naim razlikama i neslaganjima.
esto se dogodi da se parovi ne sloe oko neke teme i njihov razgo-vor tad prede u svadu, a onda ubrzo, bez ikakve opomene, svada
preraste u pravu bitku. Iznenada, oni prestaju da se obraaju jedno drugom s Ijubavlju i automatski poinju da povreuju jedno drugo:
sevaju optube, zahtevi, albe, poinju uvrede, nedoumice, sumnje.
Ovakve svade ne povreuju samo njihova oseanja ve oteuju i njihovu vezu. Kao to je komunikacija najvaniji elemenat jedne
veze tako je i svaa najdestruktivniji elemenat, jer to smo nekome bhi to emo ga lake povrediti ili emo lake biti povreeni.
Kao to je komunikacija najvaniji elemenat jedBC veze tako i svaa moe biti njen najdestruktivniji elemenat
Iz isto praktinih razloga moja izrazita preporuka parovima je da izbegavaju svae. Kada dvoje Ijudi nemaju seksualnu vezu njima
biva lake da se objektivno odrede prema problemu tokom svae ili rasprave. Meutim, kada se posvada dvoje Ijudi koji su emotivno
ili seksualno umeani, oni stvari shvataju suvie lino.
Neka osnovna vodilja bude: nikad se ne svadajte. Umesto svade razmotrite sve ono to je za ih protiv onoga o emu razgovarate.
155
Pregovarajte o onome to biste eieli da postignete ah se nemojte svadati. Mogue je biti iskrcn, otvorcn, pa ak i izraziti negativna
oseanja bez svae i bitke.
Neki parovi su neprestano u sukobu i njihova Ijubav postepeno umire. Drugi ekstrem predstavljaju oni parovi koji gue svoja iskren.a
Dseanja ne bi li tako izbegli sukob i proli bez svade. Meutim, priguivanje iskrenih oseanja vodi do gubitka Ijubavnih oscaina. I
tako dok jedni vode pravi rat, drugi vode hladni rat.
Najbolje to jedan zaljubljeni par moe da uini jeste da pionae ravnoteu izmedu ova dva ekstrema. Imajui na pameti da smo sa
razliitih svetova i uz neprestano unapredivanje svih vetina po-trebnih za uspeno komuniciranje, mogue je izbei svadu bez
priguivanja negativnih emocija ili sukobljavanja sa shvatanjima i eljama.

TA SE DOGAA KADA S SVAAMO

Ne shvatajui da se mukarci i ene razlikuju lako emo uleteti u svadu koja ne samo da e povrediti naeg partnera ve e ostaviti
traga i na nama samima. Tajna izbegavanja svada lei u komunikaciji ispunjenoj Ijubavlju i potovanjem.
Razlike i neslaganja nisu u stanju da nas povrede sami po sebi onoliko koliko nas boh nain na koji su saopteni. Idealistiki gle-dano,
jedna otra rasprava ne mora da zaboli; to jednostavno moe biti samo vrsta konverzacije kroz koju mi izraavamo nae razlike i
neslaganja. (Neizbeno je da svi parovi u isti mah istaknu i svoja neslaganja i svoje razlike.) Praktino, svi ponu da se svaaju zbog
neke stvari, a kroz par minuta se svaaju zbog naina na koji se svadaju.
Nesvesno poinju da vreaju jedno drugo; ono to bi trebalo da bude nevina rasprava, koja se moe razreiti s malo medusobnog razumevanja i prihvatanja razlika, koje nas dele, pretvori se u pravu pravcatu bitku. Oni odbijaju da prihvate ih da bar shvate sadrinu
partnerovog stava uvredeni nainom na koji taj stav iznosi njihov p^tner.
Svaa se moe reiti proirivanjem i rastezanjem naih stavova tako da oni mogu da obuhvate i drugu taku gledita. Da bismo
ostvarili to proirivanje, mi moramo da osetimo kako nas prihvataju i

156
potuju. Ako je stav naeg partnera odbojan, nae samopotovanje moe biti povreeno ukoliko prihvatimo partnerovu
taku gledita.
Veina parova pone da se svaa
zbog neke stvari, a kroz par minuta svaaju se
zbog naina na koji se svaaju.
I to smo s nekim bliskiji, to nam je tee da objektivno prihva-timo njegovu taku gledita, a da ne reagujemo na njihova
negativna oseanja. Da bi zatitiH sami sebe od njihovog nepotovanja ili neo-dobravanja, naa odbrana automatski stupa
u dejstvo ne bi li pruila otpor njihovoj taki gledita. Pa ak iako se slaemo s njihovim sta-vovirjia mi emo tvrdoglavo
istrajavati svaajui se s njima.
ZATO SVADA BOLI
Ne boli ono to mi kaemo ve ono kako smo to rekli. Veoma esto e se dogoditi da panja mukarca koji oseti kako ga
izazivaju postaje usredsreena na to da pokae kako je on u pravu, zabo-ravljajui na nenost i Ijubav. Time automatski
opada njegova spo-sobnost da komunicira sa brinim, uveravajuim tonom punim potovanja. On nije svestan koliko
bezduno tad zvui i koUko to vreda njegovu partnerku. U tom trenutku jednostavno neslaganje moe eni da zazvui kao
napad; zahtev se pretvara u haredbu. Prirodno, ena osea otpor prema ovakvom priiazu, ak iako bi u drugom sluaju
bila u stanju da prihvati sadraj onoga o emu on go-vori.
Mukarac i ne znajui povreuje enu, obraajui se kao da ni malo ne brine za nju, a onda joj objanjava kako ne treba

zbog toga da se uznemirava. On pogreno pretpostavlja da ona prua otpor sadraju njegovog stava, dok je, zapravo,
nain saoptavanja ono to nju boli. Pot ne shvata njenu reakciju, on se koncentrie na obja-njavanje vrednosti onoga
to je rekao umesto da ispravi nain na koji je to rekao.
Ne pada mu na pamet da je on zapoeo svadu; misli da je ona zapoela svau s njim. On brani svoju taku gledita dok
ona brani sebe od njegovog pootrenog tona, koji je za nju veoma bolan.
157
Kada mukarac odbija da prizna kako je povredio enina ose-anja on ih na taj nain potcenjuje i poveava njen bol. Teko mu je da
shvati da je ona povreena zato to on nije mnogo osetljiv na nepaljive komentare i nebrian ton. Prema tome, mukarac raoda
uopte nee ni shvatiti koHko ozleuje svoju partnerku, a to e jo vie rasplamsati njen otpor.
Slino tome, ene ne shvataju kohko mogu da povrede mu-karce. Kada je ena izazvana, njen ton glasa, za razhku od muka-rca,
biva sve vie ispunjen nepoverenjem i odbacivanjem. A ova vrsta odbacivanja izrazito je bolna za mukarca, posebno kada je emotivno umean.
ene poinju i proiruju svau istiui u prvi plan negativna oseanja o ponaanju svoga partnera, da bi nastavile davanjem
nepoeljnih saveta. Kada ena odbije da umeka svoja negativna oseanja proimajui ih porukama prihvatanja i poverenja, mukarac odgovara odbojno, zbunjujui enu. Ona je i dalje nesvesna ko-liko je njeno nepoverenje bolno za njega.
4- Da bi izbegli svae moramo da zapamtimo kako se na partner ne protivi onome to smo rekh ve nainu na koji smo to rekh. Za
svau je potrebno dvoje, ah je potreban sarao jedan da bi svaa prestala. Najboljinain da se svada prekine je ujesti se za jezik. Prepoznajte trenutak u kojem obino neslaganje prerasta u svadu. Prestanite da razgovarate i napravite pauzu. Razmislite o tome kako ste
prih svom partneru. Pokuajte da shvatite kako mu ne dajete ono to mu je potrebno. Onda se nakon izvesnog vremena vratite i
nastavite razgovor s puno Ijubavi i potovanja. Pauze nam omogu-avaju da se ohladimo, zaleimo rane i sredimo se pre no to
ponovo zaponemo komunikaciju.

DVA PARA SLOVA ZA IZBEGAVANJE BOLA

U osnovi postoje etiri stava koja pojedinci zauzimaju kako bi izbegli da budu povreeni tokom svae. To su par slova b: borba, beg; i
par slova p: prevara, pakovanje. Svaki od ovih stavova omo-guava trenutnu prednost, ali na duge staze oni su kontraproduk-tivni.
Istraimo ove etiri pozicije.
/. Borba Ovaj stav, definitivno, potie s Marsa. Kada konverza-cija postane liena Ijubavi i podrke, neki pojedinci nagonski
IBB

zapoinju bitku. Oni istog asa zauzimaju ofanzivan stav. Njihov moto je "napad je najbolja odbrana." Oni nasru
optuujui, osuujui, kritikujui i inei sve ne bi li njihov partner izgledao kao krivac. Poinju da viu, a bes iz njih
sipa na sve strane. Njihov unutarnji motiv je da zastrae partnera ne bi li im ovaj iz straha pruio svoju Ijubav i podrku.
Kada se njihov partner povue oni to shvataju kao svoju pobedu, a to je, zapravo, njihov poraz.
Zastraivanje e uvek oslabiti poverenje u okviru veze
Zastraivanje e uvek oslabiti poverenje u okviru veze. Ako silom ostvarite ono to ste eleli, veito krivei druge za
greke i propuste, na sigurnom ste putu da vaa veza propadne. Kada su pa-rovi u sukobu oni postepeno gube sposobnost
da budu otvoreni i povredljivi. Zene se zatvaraju da bi se zatitile, a mukarci zatvore radnju i ba ih briga. Tako se gubi
svaka intima koja je postojala u poetku jedne veze.
2. Beg Ovaj stav, takoe, dolazi s Marsa. Da bi izbegli sukob Marsovci se povuku u svoje peine i uopte ne izlaze odatle.
Ovo je kao hladni rat. Odbijaju da razgovaraju i nita se ne reava. Ovo pasivno-agresivno ponaanje nije isto to i
odlazak na pauzu, posle koje sledi povratak i zajedniki rad na reavanju problema, ali na nain koji e biti ispunjen
Ijubavlju.
Ovi Marsovci se pribojavaju sukoba i radije e ostati skriveni izbegavajui razgovor o bilo kojoj temi koja bi mogla da
dovede do svae. Oni kroz svoju vezu idu kao po jajima. Obino se ene ale da kroz vezu idu kao po jajima, ali i
mukarci to ine. To je toliko duboko usadeno u mukarce da oni i njsu sveni koliko to esto rade.
Mnogi e parovi, umesto svae, jednostavno prestati da ra-zgovaraju. Njihov nain na koji pokuavaju da iznude ono to
ele jeste da kazne svog partnera, suzdravajui svoju Ijubav. Oni ne izlaze na otvoreno polje gde e direktno povrediti
svoje partnere, kao to ine borci. Umesto toga oni e ih indirektno povrediti lagano ih liavajui svoje Ijubavi.
Suzdravajui svoju Ijubav nai partneri nesumnjivo imaju manje da nam prue.
Poetne prednosti koje ovako stiemo su mir i harmonija, ali ako se sporna pitanja ne rasprave, i oseanja ostanu
neiskazana, odbo159
jnost e samo rasti. Gledano na duge staze, parovi tako gube dodir sa strastvenim, ijubavnim oseanjima, koja su ih
spojila jedno s drugim. Tada oni obino odlaze u krajnosti, previe rade ili previe jedu, ili se predaju bilo kakvoj
zavisnosti koja e im pomoi da zaborave na svoja bolna oseanja.
3. Podvala Ovaj stav dolazi s Venere. Ova osoba e se pretvarati da problem i ne postoji samo da bi izbegla svadu. Ona se
smei i spolja gledano deluje kao da se potpuno slae sa svime to je reeno i veoma je srena zbog toga. Meutim,
vremenom ove ene postaju izrazito ozlojeene; one uvek daju i pruaju svojim partnerima, a ni-kada ne dobijaju
zauzvrat ono to im je potrebno. Ova ozlojedenost blokirae kod njih prirodne puteve i naine izraavanja Ijubavi.

One se boje da budu iskrene prema svojim oseanjima tako da se trude da prikau kako je sve "sjajno" i "u redu".
Mukarci esto upotrebljavaju ove fraze, ali za njih one imaju potpuno drugaije znaenje. On obino misli "u redu je
zato to ja potpuno sam izlazim s tim na kraj" ili "u redu je zato jer ja znam ta da radim" ili "sjajno je zato to ja drim
stvari pod kontrolom i nije mi potrebna pomo sa strane." Za razliku od mukarca, kada ena upotrebi neku od ovih fraza
to moe biti znak da ona pokuava da izbegne sukob ili svau.
Da ne bi mnogo talasala ena moe da ubedi samu sebe i da poveruje kako je sve u redu i da je sve dobro da bolje ne
moe biti, iako nije tako. Ona rtvuje ili porie svoje elje, oseanja i potrebe da bi izbegla mogui sukob.
4. Pakovanje. I ovaj stav dolazi sa Venere. Ova osoba e se radije predati nego da se svaa. Prihvatie krivicu i
odgovornost za sve ono to je njihove partnere uinilo neraspoloenim. U prvom trenatku oni ?tvaraju vezu koja izgleda
puna Ijubavi i podrke, a zavravaju je gubei sami sebe.
Jedan mukarac mi se alio na svoju enu. Rekao je: "Mnogo je volim. Ona mi prua sve ono to ja elim. Jedino to joj
zameram je to to ona nije srena. Njegova ena je provela dvadeset pet godina u braku odriui se sama sebe radi svog
mua. Nikada se nisu svaali i ako biste je pitali o njenom odnosu sa suprugom rekla bi vam "mi imamo izvanredan brak.
Moj mu je tako paljiv i pun Ijubavi. Na je-dini problem je u meni. Stalno sam depresivna, a ne znam zbog ega."
Depresivna je zato to se odrie sebe i svojih htenja, pristajui na sve to joj se nametalo tokom dvadeset godina.
160

Da bi zadovoljili svoje partnere ovi Ijudi nagonski osete part-nerove potrebe pa onda ukalupe sami sebe ne bi li te potrebe
to uspenije zadovoljili. Eventualno e pruiti otpor da izdaju sami sebe kada je Ijubav u pitanju.
Svako odbacivanje je za njih vie nego bolno jer oni ve dugo odbacuju sami sebe. Zato e po svaku cenu gledati da
izbegnu da budu odbaeni i da zadre Ijubav koju im poklanjaju. U ovom procesu oni se bukvalno odriu onoga to jesu.
Moda ste nali sebe u nekoj od ove etiri grupe ili ste se nali u par njih. Ljudi se obino sele iz jedne u drugu. U srcu
svake od ovih navedenih strategija jeste tenja da sauvamo sebe od toga da nas neko povredi. Na nesreu, to jednostavno
ne uspeva. Ono to uspeva je da svau na vreme prepoznamo i zaustavimo. Treba napraviti pauzu da bismo se ohladili i
onda se vratili da ponovo razgovaramo. Komunicirajte sa poveanim razumevanjem i uvaavanjem suprot-nog pola i
postepeno ete nauiti kako da izbegavate svae i sukobe.
ZATO SE SVAAMO
Mukarci i ene se obino svaaj u oko para, seksa, odluka, plani-ranja vremena, sistema vrednosti, podizanja dece i
podele posla u domainstvu. Ove rasprave i pregovori, meutim, pretvaraju se u bolne svade iz jednog jedinog razloga mi tad ne oseamo da smo voljeni. Emotivni bol dolazi od tog oseanja da nas ona druga strana ne voli, a kada osoba
osea emotivni bol teko je da e ona sama biti Ijubazna i puna Ijubavi.
Poto ene nisu sa Marsa one i ne mogu nagonski da znaju ta je mukarcu potrebno da bi uspeno razreio iskrsle
nesuglasice. Su-kob ideja, eija i oseanja je teak izazov za mukarca. I to je blii eni to mu je tee da se izbori sa
razlikama i neslaganjima. Kada se njoj ne dopada neto to je on uinio, on to shvata lino i osea kao da ona vie ne gaji
simpatije premanjemu.
Mukarac se najuspenije hvata u kotac sa razlikama i neslagan-jima kada su ispunjene njegove emotivne potrebe.
Medutim, kada je lien Ijubavi koja mu je potrebna, on zauzima odbrambeni stav i pojavljuje se njegova mrana strana;
On instinktivno vadi ma iz korica.
161
Na povrini moe da izgleda kako se on svaa oko nekih spornih pitanja (novac, deca, kua i ostalo), ali pravi razlog zbog kojeg je
isu-kao svoj ma je da on ne osea njenu Ijubav. Kada se mukarac svaa zbog novca, planiranja vremena, dece i ostalog, onda se on
moda svaa zbog sledeih, skrivenih razloga:
TAJNI RAZLOZIZBOG KOJIH SE MUKARCISVAAJU
Skrivenl razlog zbog kojeg se on svoa

1. Ne volim kada se ona iznervira zbog najmanje sitnice

koju ja uradim ili ne uradim.
Oseam se odbaeno i neprihvaeno.
2. Ne volim kada mi ona go-vori kako ta treba da uradim.
Ne oseam da mi se ona divi.
Umesto toga ona se ponaa
prema meni kao prema detetu.
3. Ne volim kada me ona
optuuje za to to je nesrena.
Ne oseam se ohrabrenim da
budem njen vitez u sjajnom

oklopu.
4. Ne volim kada se ona ali na to koliko radi i kako ja to nedovoljno cenim. Zbog toga se oseam kao da ne potuje dovoljno ono to
ja inim za ., nj",,
5. Ne volim kada ona brine o
svemu to bi moglo naopako
da krene. Oseam da mi ne
veruje.
ta mu je potrebno da se ne b! svaao

1. Potrebno mu je da bude prihvaen onakav kakav jeste. Umesto toga on osea kako ona hoe da ga promeni i po-bolja.
2. Njemu je potrebno da oseti kako mu se divite. Umesto toga on osea samo da ga kri-tikujete.
3. Potrebno mu je da bude ohrabren. Umesto toga on osea kao da treba dii rukc od svega.
4. Njemu je potrebno da oseti potovanje. Umesto toga osea se optuen, nepriznat i bespomoan.
5. Njemu je potrebno da osea kako mu ona veruje i potuje njegov doprinos njenoj sigur-nosti. Umesto toga on se osea odgovornim
za njenu uznemirenost.
162
Skriveni razlog zbog kojeg se on svado

6. Ne volim kada me ona tera

da radim ovo iU ono ili da
razgovaram onda kada se to
njoj prohte. Oseam da nisam
prihvaen i da me nedovoljno
potuje.
7. Ne voHm kada se.ona oseti
povredenom onim to sam
rekao. Oseam da mi ne veruje, ne razume me i gura me
u stranu.
8. Ne voHm kada ona od mene
oekuje da joj itam misli. Ja
to ne mogu. Zbog toga se
oseam veoma loe.
ta mu je potrebno da se ne bi svoao

6. Njemu je potrebno da osea kako je prihvaen upravo takav kakav je. Umesto toga osea kako ga ona kontrohe i prisi-Ijava ga da
razgovaraju ak i onda kada on nema ta da ka-e. To ga tera da oseti kako ni-kada ne moe da joj udovolji.
7. Potrebno mu je da bude prihvaen i da ena u njega ima poverenja. Umesto toga on osea da je odbaen i da mu ona ne moe
oprostiti.
8. Njemu je potrebno da bude prihvaen i da oseti odobra-vanje. Umesto toga on se osea kao potpuni promaaj.
Ispunjavanje mukarevih osnovnih emotivnih potreba uma-njie njegovu tenju da se uplie u svae koje mogu biti veoma bolne.
Tada e biti u stanju da pria i slua sa mnogo vie potovanja, razu-mevanja i panje. Na ovaj nain e rasprave, neslaganja ih
razliita miljenja biti razreeni kroz konverzaciju, pregovore i kompromise bez proirivanja na svadu iii sukob.
Zene, takoe, doprinose svai na razliite naine. Na povrini moe izgledati kao da se svaaju oko finansija, obaveza ih ostahh
spornih pitanja, ali u njima lee neki od ovih tajnih i skrivenih raloga zbog kojih se suprotstavljaju svom partneru:
TAJNf RAZLOZi ZBOG KOJIH SE ENE SVAAJU
Skriveni razlog zbog kojeg se ona svaa

1. Ne volim kada on umanjuje

vanost mojih zahteva i
oseanja. Oseam se nevano i
naputeno.
ta joj je potrebno da se ne bi svadala

1. Njoj je potrebno da se osea vanom i da neko bdi nad njom. Umesto toga ona osea da joj neko sudi i ignorie je.
163
Skriveni razlog zbog kojeg se on svada
ta mu je potrebno da se ne bi svadao

2. Ne volim kada on zaborav-

Ija da uradi stvari koje sam ga

zamolila da uradi i kada ja
onda delujem kao zanovetalo.
Tad oseam kao da preklinjem
za njegovu podrku.
3. Ne volim kada me on
optuuje zato to sam neraspoloena. Oseam kao da
moram da budem savrena da
bih bila voljena. A ja nisam
savrena.
4. Ne volim kada on povisi
glas ili pone da pravi spisak
stvari zbog kojih je u pravu.
Onda mi se ini da ja greim i
da njega uopte nije briga za
moju taku gledita.
5. Ne volim njegov snishodljiv
stav kada ga pitam za odluke
koje moramo skupa da donesemo. Oseam kao da sam mu
na teretu ili da uzalud troim
njegovo vreme.
6. Ne voUm kada on ne
odgovara na moja pitanja i
komentare. Tada se oseam
kao da ne postojim.
2. Njoj je potrebno da osea uvaavanje i da zna kako mu je stalno u pameti. Umesto toga ona se osea kao da je na dnu njegove hste
prioriteta.
3. Njoj je potrebno da on shva-ti zato je neraspoloena i da je uveri kako je i dalje voli i da ne mora da bude savrena da bi je on
voleo. Umesto toga ona se osea nesigumom kada treba da pokae svoje pravo lice.
4. Njoj je potrebno da je on razume i da je uvaava. Ume-sto toga ona osea kao da on nee ni da je uje, da je kinji i gura u stranu.
5. Njoj je potrebno da oseti kako on vodi rauna o njCnim oseanjima i potuje njenu potrebu da dode do odredenih informacija.
Umesto toga ona osea da je on ne uvaava i ne potuje.
6. Njoj je potrebno da je on uveri kako je paljivo slua i brine o onome to ona govori. Umesto toga ona se osea da je on ignorie.
164
Skriveni razlog zbog kojeg se on svoa

7. Ne voHm kada mi on
objanjava zato ne treba da
budem povredena, zabrinuta,
Ijuta ih bilo ta drugo. Oseam da me on potcenjuje i da
mi ne prua dovoljnu podrku.
8. Ne volim kada on od mene
oekuje da sve primam s
mnogo manje emocija. Onda
mi se ini kao da je pogreno
ih da predstavlja slabost imati
oseanja.
to mu je potrebno da se ne bi svooo

7. Njoj je potrebno da oseti koliko mu je vredna i da oseti kako je on razume. Umesto toga ona osea da nije podrana, nije dovoljno
vol-jena i esto biva ogorena.
8. Njoj je potrebno da oseti uvaavanje i da vidi kako on vodi rauna o njoj, posebno kada pokuava da podeh s njim svoja oseanja.
Umesto toga ona se osea nesigurno i nezatieno.
lako su sva ova bolna oseanja punovana, mi retko kad imamo posla s njima, i ona nisu prisutna u direktnoj komunikaciji. Umesto
toga ona su ugraena u nae rasprave i ona neretko eksplodiraju tokom svade. Ponekad su ona direktno i nedvosmisleno na sceni ali
obino ih prikazujemo izrazom hca, poloajem tela ih tonom svoga glasa.
Mukarci i ene moraju da razumeju i da prihvate tu naroitu osetljivost ne vreajui se zbog toga. Vi ete reiti pravi problem kada
sa partnerom budete komunicirali na nain koji e zadovoljiti njegove emotivne potrebe. Tada e rasprave i sporenja zaista postati
konverzacije ispunjene podrkom neophodnom da bi se razreile razhke i nesiaganja.

ANATOMIJAJEDNESVAE

Bolna i jaka svaa obino ima svoju jednostavnu, osnovnu anatomiju. Moda ete to uspeti da vidite na sledeem primeru
Moja ena i ja smo otili na izlet. Poto smo dobro ruah nakon duge etnje, sve je izgledalo krasno dok ja nisam poeo s priom o
moguim investicijama koje nas ekaju. Iznenada, ona se iznervirala jer sam ja uopte i pomiljao da investiram neto nae utedevine
u akcije. S moje take gledita ja sam samo razmiljao o tome, ali ono
165
to je ona ula je da sam ja to ve isplanirao (ne savetujui se uopte s njom.) Nju je uznemirilo to kako sam mogao da uradim takvu
stvar. Ja sam se iznervirao zato to se ona iznervirala zbog mene i mi smo poeli da se svadamo.
Mislio sam da ona ne odobrava moj izbor i da se zbog toga svada sa mnom. Moj svadalaki ton crpeo je snagu i iz besa zbog toga to
se ona tako nervira. Govorila je da je riskantno ulagati u pomenutu vrstu akcija. Ali ono to je nju zaista titalo biio je to to sam ja
razmatrao tu zamisao uopte se ne interesujui za njene ideje po tom pitanju. Dodatno se iznervirala jer sam pokuao da osporim
njeno pravo da se iznervira. Na kraju sam se ja toliko razjario da se ona izvinila jer me je pogreno razumela i nije imala poverenja u
mene i roi smo se ohladili.
Kasnije, kada smo se sredili ona je ponovo potegla ovo pitanje. Rekla je "esto kada se posvaamo izgleda da se ja iznerviram oko
neke stvari, a onda ti plane jer sam se ja iznervirala, a onda ja moram da se izvinim jer sam tebe iznervirala. Nekako mi se ini da tu
neto nedostaje. Ponekad bi trebalo i ti meni da se izvini jer si me iznervirao."
Istog asa sam shvatio logiku njenog pogleda na stvar. Oekivati od nje izvinjenje inilo se poprilino nepoteno, pogotovo kada sam
ja prvi nju povredio. Ovaj novi uvid promenio je nau vezu. Poto sam dotino iskustvo podelio sa polaznicima mojih seminara video
sam da su hiljade ena mogle da se identifikuju sa ovim iskustvom moje supruge. To je jo jedan uobiajen, muko-enski obrazac
ponaanja. Pogledajmo ovaj osnovni obrazac.
1. ena izraava svoje nezado-voljstvo sa "XY".
2. Mukarac objanjava z___
ona ne bi trebelo da se nervira oko "XY."
3. Ona osea da on nipodatava njen stav i to je jo
vie nervira. (Sada je neza-dovoljriija zbog tog njegovog nipodatavanja nego zbog "XY".)
4. On osea njeno neodobra-vanje i to poinje da mu ide na ivce. Nju optuuje da ga je iznervirala i oekuje izvinjenje pre nego to
svada prestane.
5. Ona se izvinjava i udi se ta
se to dogodilo, ili ona tek tad
pada u vatru i svada se pretvaraupraviboj.
Sa jasnom spoznajom anatomije svae bio sam u stanju da taj problem razreim na poteniji nain. Imajui na pameti da su ene sa
Venere, prestao sam da je optuujem za to to je neraspoloena. Umesto toga, pokuao bih da istraim na koji nain sam ja to uticao
na njeno ioe raspoloenje, pokazujui joj da vodim rauna o njoj. Pa ak i onda kada bi me ona pogreno siivatila, ali bi bila
pogodena onim to sam rekao, ja bih joj pokazivao da brinem o njoj i ukazivao da mi je ao to sam je povredio.
Nauio sam da je prvo sasluam kada se iznervira, onda bih pokuao da shvatim ta je to nju toliko najedilo i tek tada bih rekao"
Izvini to sam te naljutio kad sam rekao------------" I rezultat je bio
oigledan. Mnogo smo se manje svadali nego pre.
Meutim, ponekad je teko izviniti se. U tim trenucima samo duboko udahnem vazduh i nita ne kaem. Onda u sebi pokuavam da
doaram kako se ona osea u tom trenutku. Potom kaem "ao mi je to si tako neraspoloena". lako ovo nije izvinjenje barem deluje kao "Ja brinem o tebi," i izgleda da moe puno da pomogne.
Mukarci retko kau "Izvini"
zato to na Marsu to znai da si uradio neto pogreno
i da se sada pravda zbog toga.
Mukarci retko kau "Izvini" zato to na Marsu to znai da si uradio neto pogreno i da se sada pravda zbog toga. ene meutim
kau "Izvini" kao nain na koji e rei "Vodim rauna o onome to ti osea." To ne znai da se one pravdaju zato to su uinile neto
po-greno. Onaj mukarac koji sad ovo ita, a retko govori "Izvini" moe
167
da naini uda usvajajui ovaj aspekt venerijanskog jezika. Najlaki nain da svau skrenemo sa ina je rei "Izvini".
Mnoge svae eskaliraju kada mukarac pone da nipoda.tava enina oseanja, a oua mu odgovara sa neodobravanjem svega onoga
to on ini. Ja sam raorao da nauim vetinu potvrdivanja i davanjazsiaajanjenimoseanjima. Amojaena je nauilakako di-rektno da
saopti .svoja oseanja ne izraavajui vie svoje neodobra-vanje mojih postupaka. Bezovih oovih saznanja mi bismo verovatno
nastaviii da se svadamo kao i prs.
Mnoge svade eskaliraju kada mukarac pone da
nipodatava enina oseanja, a ona mu odgovara
sa neodobravanjem svega onoga to on iai.
Da bismo izbegli bolna razjanjavanja vano je da prepoznamo kako to mukarac nesvesno nipodatava enina oseanja i kako ena
fflesvesno alje poruke neodobravanja.
Kako mukarci nesvesno zapoinju svou

Mukarci najee zapoinju svau tako to nipodatavaju en-ina oseanja ili njenu taku gledita. Mukarci nisu svesni veliine tog
njihovog nipodatavanja.
Na primer, mukarac moe da zapaH enina negativna oseanja. On moe da kae "Ah, nemoj da brine zbog toga." Za drugog
mukarca ova fraza zvui prijateijski. Ali za enu, koja je njegov in-timni partner ovo zvui bezoseajno i moe direktno da je
povredi.
U drugom primeru mukarac e pokuati da ublai enino nera-spoloenje reima "Ma nije to nita." Onda e ponuditi neko gotovo
reenje probiema, oekujui da e se ona odmah opustiti i biti sretna. On ne shvata da ona osea kako je on potcenjuje i ne podrava.
Ona nee ceniti njegovo reenje sve dok on ne shvati da ona ima puno pravo da bude neraspoloena.
Veoma est primer moe biti i onaj kada mukarac uini neto to e naljutiti enu. Njegov instinkt mu kae da e je oraspoloiti
objanjavajui zato ne bi trebalo da se ijuti. On pouzdano objanjava da ima savreno dobre, logine i racionalne razloge zbog kojih
je uinio ono to je uinio. Ne pada mu na pamet da takvo dranje na nju deluje tako da se ona osea kao da nema prava da se naljuti i
da
168

.-

bude neraspoloena. Kada on objanjava ta je i zato uinio ona jedino uje da on ne brine o njenim oseanjima.
Da bi ona mogla da prihvati valjanost njegovih razloga, po-trebno je da prvo on shvati valjanost razloga zbog kojih je ona
neraspoloena. On mora da saeka sa svojim objanjenjima i da je saslua s puno razumevanja. Kad on pokae da vodi rauna o
njenim oseanjima ona e jasno osetiti njegovu podrku.
Ova promena u prilazu zahteva dosta vebe i vremena ali svaka-ko nije nedostina. Uopteno gledajui, kada ena s mukarcem
podeii svoje frustracije, razoaranja ih brige, svaka elija u telu mukarca instinktivno reaguje iznosei hstu objanjenja i opravda-nja,
uoblienih tako da njoj otklone i poslednju pomisao na eventu-alnu Ijutnju. Mukarac nikada nema nameru da pogora stvari. Njegova tenja da se opravda objanjavajui svoja oseanja je uro-eni marsovski nagon.
Ako bude shvatio da ova njegova automatska reakcija postie suprotan efekat, mukarac moe da naini znaajan pomak. Po-stajui
svesniji, usled svojih iskustava, ta kod ena prolazi a ta ne, mukarac moe da ostvari ovu promenu.
Kako ene nesvesno zapoinju svau.
Zene najee nesvesno zapoinju svadu tako to nisu direktne i otvorene kada ele da podele svoja oseanja sa mukarcem. Umesto
da direktno iskae svoje neslaganje ili razoaranje, ona postavlja re-torika pitanja i nesvesno (ili svesno) alje porukii neodobravanja.
I mada to ponekad nee biti poruka koju je ona elela da poalje, mukarac e je obino tako shvatiti.
Zene najee nesvesno zapoinju svau
tako to nisu direktne i otvorene kada ele
da podele svoja oseanja sa mukarcem.
Na primer, kada mukarac doe kui ena raoe da oseti "Ne vo-hm da te ekam kada kasno dolazi kui" ili "Brinula sam se da ti se
neto nije dogodiio." Kada on bude doao kui umesto da direktno . kae ta joj smeta ona e postaviti retoriko pitanje kao "Kako
moe da doe tako kasno?" iU "I ta bi ja sad trebalo da misiim kada si ti doao tako kasno?" ih "Zato nisi nazvao telefonom?"

169
Pitati nekoga "Zato nisi nazvao telefonom?" je sasvim u redu kada mi iskreno traimo opravdani razlog. Ali kada se ena
naljuti esto e ve ton njenog glasa otkriti da ona ne trai razloan odgovor ve naglaava da nema prihvatljivog razloga
zbog kojeg on tako kasno dolazi kui.
Kada mukarac uje pitanje kao "Kako moe da doe tako kasno?" ili "Zato nisi nazvao telefonom?" on ne uje njena
oseanja ve uje njeno neodobravanje. On osea njenu nametljivu elju da mu pomogne ne bi li postao odgovorniji.
Osea da je napadnut i zauzima odbrambeni stav. Njoj ne pada na pamet koliko je njeno neodobravanje za njega bolno.
Kao to je enama potrebno potvrivanje mukarcima je potre-bno odobravanje. I to vie mukarac voli neku enu to mu
njeno odobravanje vie i treba. A to je prisutno od samih poetaka njihove veze. Ili mu ona alje poruku da odobrava
njegove postupke ili je on uveren da e zadobiti njeno odobravanje. U oba sluaja to odobra-vanjeje prisutno.
ak i ako je enu povredio neki drugi mukarac ili njen otac ona e i dalje davati jasne znake odobravanja na poetku
veze. Ona e moda oseati neto kao "On je poseban ovek, nije kao drugi koje ja poznajem."
Za mukarca je jako bolno kada ena povue to odobravanje. ene obino slabo pamte da su ikada povlale svoje
odobravanje. A kada ga povuku uverene su da ine pravu stvar. Razlog ove neo-setljivosti je u tome to ene nisu u
dovoljnoj meri svesne koliko je mukarcima vano to njihovo odobravanje.
Meutim, ena moe da se ne slae sa mukarevim ponaanjem, ali i dalje da odobrava ono to je on sam u celini. Da bi
osetio kako ga ona voli mukarcu je neophodno da ona odobrava celinu njegovog bia, ak iako se ne slae s njegovim
ponaanjem. Obino kada ena hoe da utie na mukarevo ponaanje ona ukine ovo odobravanje. Naravno ima dana
kada mu ona manje i kada mu vie odobrava, ali onda kada mu ne odobrava to zna da ga povredi s puno bola.
Za veinu mukaraca je sramota da priznaju koliko im je to odobravanje potrebno. Oni mogu daleko da odu dokazujui
kako im do eninog odobravanja uopte nije stalo. Ali zato oni istog asa kada izgube njeno odobravanje postaju hladni,
daieki i zauzimaju odbrambeni stav? Zato to boli kada ne dobije ono to ti treba.
170
Jedan od razloga zbog kojih su veze u poetku veoma uspeneje taj to mukarac jo uvek uiva eninu izuzetnu

naklonost. On je njen vitez u sjajnom oklopu. On prima blagoslove njenog odobravanja i jae uzdignuta ela. Ali im
ponu prva razoaranja on tu naklonost gubi. Njeno bdobravanje mu je uskraeno. Biva proteran u kuicu za pse.
Mukarac moe da se nosi sa eninim razoaranjima, ali kada su ona iskazana sa neodobravanjem ili ak odbijanjem, on
se osea ranjenim. ene esto ispituju mukarce o njihovom ponaanju sa neodobravajuim tonom glasa. One to ine jer
misie da e ih tako nauiti pameti. Ali to se ne dogada. Takav postupak budi Ijutnju i strah. Mukarac postepeno postaje
sve manje motivisan.
Pruiti mukarcu odobravanje znai videti pozitivne razloge za to iza onoga to on trenutno ini. Cak i kada je on
neodgovoran, lenj, iii nema dovoljno potovanja, ako ga ena voli ona e pronai do-brote u njemu. Odobravati mu znai
pronai klicu Ijubavi u njemu ili dobrotu koja se krije ispod njegovog ponaanja.
Ponaati se prema mukarcu kao da on nema valjan razlog za ono to ini znai uskratiti mu odobravanje koje mu je ona
tako slo-bodno i netedimice pruala u poetku njihove veze. ena treba da zapamti kako ona moe da zadri svoje
odobravanje ak i ako se ne slae s njim.
Kritian par
problema
1 Mukarac osea da
. gledita.

iz kojih proizilaze svae:

ena ne odobrava njegovu

taku

2 Zena ne odobrava
. razgovara.

nain na koji mukarac s

njom

Kada je njemu najpotrebnife njeno odobravanje

Veina svaa ne izbija zato to se dvoje Ijudi ne slau ve zato to ili mukarac osea da ena ne odobrava njegovu taku
gledita iU ena ne odobrava nain na koji on razgovara s njom. Ona e mu esto uputiti svoje neodobravanje zato to on
ne priznaje njenu taku gledita ili zato to joj se obraa na nain koji ne pokazuje da vodi rauna o njoj. Kada ene i
mukarci budu nauih da odobravaju i da
priznaju tada vie nee morati da se svaaju. Oni mogu da razgo-varaju i da prevaziu razlike.
ena ne shvata koliko je mukarac osetljiv kada pogrei, zabo-ravi da uini neto to mu je ona traila ili ne ispuni neku
od svojih obaveza. To su trenuci kada mu je njena Ijubav najpotrebnija. Povla-enje njenog odobravanja u tom asu
njemu priinjava izuzetan bol. Ona ak moda i ne shvata da ini to to ini. Ona misli da je tek po-maio razoarana, aii
on osea njeno neodobravanje.
Jedan od naina na koji ena nesvesno saoptava svoje neodo-bravanje moe se otkriti u njenim oima ili tonu glasa. Ona
paljivo moe da bira rei, ali njen pogled ili ton njenog glasa mogu da ga povrede. Njegov odbrambeni stav ima za cilj
da je ubedi kako grei. On pokuava da ospori njen stav i da opravda svoj.
Mukarci najvie naginju svai kada neto pogree ili povrede enu koju voie.
Mukarci najvie naginju svadi kada neto pogree ili povrede enu koju vole. Ukoliko je on razoara, on tada hoe da joj
objasni zato ne bi trebalo da bude neraspoloena. On misli da e njegovi razlozi pomoi da se ona bolje osea. Ono to
on ne zna jeste da je njoj u trenucima kada je neraspoloena najpotrebnije da je on saslua i potvrdi njen stav.
KAKO DAIZRAZITE VAE RAZLIKE BEZ SVAE
Izraavanje razlika i neslaganja moe da bude veoma teak za-datak bez jasnih obrazaca ponaanja. Mnogi roditelji ili se
uopte nisu svaah ih bi njihove svae prerastale u prave ratove. Primeri koji slede otkrivaju kako mukarci i ene ne
znajui zapoinju svade i kroz njih se moe doi do nekih zdravijih reenja.
U svakom tipu svae koji je prikazan prvo sam naveo retoriko pitanje koje ena moe da uputi mukarcu da bih onda
pokazao kako ttiukarac moe da shvati takvo pitanje. Potom u prikazati kako mukarac pokuava da opravda svoje
postupke i kako ena osea da on potcenjuje ono to ona osea. Na kraju predlaem kako mukarci i ene mogu da se
izraze uz vie podrke, izbegavajui svaki oblik svae.
172
ANATOMIJA SVAE
1. Kada se on kasno vrati ku! Njeno retoriko pitonje

Poruka koju on uje

Kada se on kasno vrati ona kae

"Kako moe da dode tako
kasno?" ili "Zato nisi nazvao?"
ili "A ta bih ja sad trebalo da
pomislim?"
Poruka koju on uje je "Ne pos-toji valjan razlog zbog kojeg si ti doao tako kasno! Ti si neodgo-voran. Ja nikada ne bih dola ta-ko
kasno. Ja sam bolja pd tebe."
Koko ce on do objosni

Poruko koju ono uje

Kada on kasno dode a ona je

zbog toga Ijuta on objanjava
"Bio je veHki zastoj na mostu" ili
"Ponekad ivot ne ide onako
kako bismo hteli" iH "Ne moe
da oekuje da uvek budem
taan kao sat."
Koko ona moe do nastupi s manje neodobrovanja

Ona moe da kae "Zaista ne

volim kada dode tako kasno.
To me uvek oneraspoloi. Volela bih kada bi ti sledei put
nazvao i rekao da e zakasniti."
Ono to ona uje je "Ne treba da bude toliko neraspoloena jer ja imam ove dobre i logine razloge zbog kojih sam doao tako kasno.
U svakom sluaju moj posao je vaniji od tebe, a ti si tako zahtevna."
Koko on moe do nastupi s monje potcenjivanja

On kae "Izvini to sam zakasnio. Nisam hteo namerno da te oneraspoloim." Najvanije je samo sluati bez suvinih objanjenja.
Pokuajte da shvatite i da cenite ono to je njoj potrebno da bi se oseala voljenom.
2. Kada on neto zaboravi Njeno retoriko pitanje

Poruka koju on cuje

Kada on zaboravi da uradi

neto ona kae "Kako si to
mogao da zaboravi?" iU "Da H
e se ti ikada setiti?" ili "I kako
Poruka koju on uje glasi "Ne postoji dovoljno valjan razlog da to zaboravi. Glup si i tebi se ne moe verovati. Ja mnogo vie
pruanj u ovoj vezi."
173
Kako e on da objosni

Poruka kojo ona ai{e

Kada on zaboravi da uradi ono

to je trebalo, a ona se zbog
toga naljuti on e tada pokuati
da se iskupi reitna "Imao sam
puno posla i jednostavno sam
zaboravio. A to se dogada ponekad." ili "Nije to nita strano. I
ne znai da me je ba briga."
Kako ona moe do nastupi s monie neodobrovanio

Ukoliko se naljuti ona moe da

kae "Ne volim kada zaboravlja
stvari." Takoe, moe da
preuzme i driigi, jednako uspean pristup ne pominjui uopte
da je zaboravio da uini neto,
traei to isto od njega reima
"Volela bih kada bi mogao da
mi uini to i to." (On e znati
da je zaboravio ono to je trebalo uraditi."
Ono to ona uje glasi "Ne treba da se Ijuti zbog tako beznaajnih stvari. Suvie trai od mene i tvoj odgovor je ira-cionalan.
Pokuaj da bude realnija. Ti ivi u oblacima."
Koko on moe do nastupi s manie potcenpvan{a

Rei e "Da, zaboravio sam... Jesi 11 se naljutila na mene?" Onda bi trebalo da je pusti da govori, ne pokuavajui da je ubedi kako
grei i ne Ijutei je dalje. Poto bude rekla ta joj je na srcu shvatie da ja on uo ono to treba da uje i uskoro e ponovo da oseti
staru nak-lonost prema njemu.
3. Kada se on vrati iz peine Nieno retoriko pitanie

Kada se on vrati iz svoje peine,

ona kae "Kako -moe da bude
tako bezoseajan i hladan?" ili
"I kako ti misli da u ja sada da
reagujem?" ili "Kako bihja to
mogla da znam ta se unutar tebe
dogada?"

Poruko koiu on fu{e

Poruka koju on uje glasi "Nema razloga zbog kojeg bi se ti udaljavao od mene. Ti si surov i ne voli me. Ti si po-grean ovek za
mene. Povredio si me mnogo vie no to sam ja tebe ikada povredila."
Kako e on do ob{asni

Koko ee on da ob{asni

Kada se on vrati iz peine, a ona je neraspoloena on e

Ono to ona uje glasi "Ne bi trebalo da se osea povredeno
pokuati da objasni "Bilo mi jc
potrebno da neko vremc
budem sam, a i to je trajalo
samo dva dana. Velika stvar!"
ili "Tebi nisam uinio nita
naao. Zato si se toliko
uzbudila?"
ili naputeno, a ako se i osea tako ja nimalo ne saoseam s tobom. Suvie trai od mene i neprestano me kontolie. Uradiu sve
ono to hou da uradim. Uopte me nije briga za tvoja oseanja."
Kako ona moe da nostupi s manje neodobrovanja

Ukoliko je njegov odlazak u

peinu oneraspoloi ona moe
da kae "Znam da ti ponekad
mora da se udalji, ali me i
dalje boli kada ti to uradi. Ne
kaem da grei, ali mi je veoma
vano da shvati kroz ta prolazim.
Kako on moe do nastupi s manje potcenjivanja

On kae "Shvatam da te povre-dim svaki put kada se uda-Ijim. Mora da je to veoma bolno za tebe kada se ja povuem. Bilo bi dobro
da porazgovaramo o tome. (Kada ona osea da je on slua onda joj je lake da prih-vati njegovu potrebu da se udalji s vremena na
vreme.)
4. Kada je on razoaro
Njeno retoriko pitanje

Poruko koju on uje

Kada je on razoara ona kae

"Kako si to mogao da uradi?"
ili "Zato nisi uradio ono to si
rekao da e uraditi?" ili "Zar
nisi rekao da e to uraditi?" ili
"Kada e konano da shvati?"
Poruka koju on uje glasi "Ne-ma opravdanog razloga da me razoara. Ti si obian idiot. Ni-ta ne moe da uradi kako tre-ba. Ne
mogu da budem srena s tobom sve dok se ne promeni.
Kako e on do objasni

Poruko koju ono cuje

Kada se ona razoara u njega,

on objanjava "Hej, sledeeg
puta u sve da uradim kako
treba" iU "Ma nije to nita" ih
"Ali ja nisam znao ta ti misli."
Ono to ona uje glasi "Ukoliko si foe volje to je tvoj problem. Trebalo bi da si savitljivija. Ne treba da si neraspoloena i ja nimalo
ne saoseam s tobom."
175
Kako ona moe da nostupi s manje neodobravanjo

Ukoliko je Ijuta, ona raoe da

kae "Ne volim kada me
razoara. Mislila sam da e
me nazvati. U redu je, ali ja
elim da zna kako se oseam
kad ti...."
Kako on moe do nostupi s manje potcenpvanjo

On e rei "Shvatam da sam te razoarao. Hajde da porazgova-ramo o tome... Kako se ti osea? " Ponovo je pustite da govori. Dajte
joj pnliku da bude sasluana i ona e se odmali oseati bolje. Posle izvesnog vremena recite joj "ta ti je po-trebno da bi osetila moju

podr-ku?" ili "Kako sada mogu da ti pruim podrku?"

5. Kada on ne potuje njena oseanja i povredi je
Njeno retoriko pitonje
Poruka koju on uje

Kada on ne potuje njena

oseanja i povredi je ona e rei
"Kako si to samo mogao da kae?" ili "Kako moe da se ponaa prema meni na taj nain?"
ili "Hoe li ti mene da saslua"
ili "Da li ti je uopte stalo do
mene ili ne?" ili "Da li se ja prema tebi ponaam na taj nain?"
Poruka koju on uje glasi "Ti si loa i izopaena osoba. Ja sam mnogo vie ispunjena Ijubavlju od tebe. Nikada ti ovo neu zaboraviti. Treba te kazniti i od-straniti. Sve je ovo tvoja greka."
Kako e on do obiasni

Poruka koju ona uje

Kada on ne potuje njena

oseanja i ona postane jo gore
ragpoloena on e objasniti
"Gledaj, nisam ja to tako mislio"
ili "Sluam te. Zar ne vidi da
upravo to i radim." ili" Nije
tano da ja nikada ne obraam
panju na tebe" ili "Ne smejem
ti se."
Ono to ona uje je "Nema prava da bude uznemirena. To nema nikakvog smisla. Ponekad si previe osetljiva. Mora da neto nije u
redu s tobom. Postala si jako teka."
176
Kako ona moe da nastupi s manje neodobravanja

Ona bi mogla da kae "Ne svida

mi se nain na lioji razgovara
sa mnom. Molim te prestani tako da mi se obraa" ili "Bio si
jako zao, a ja to ne cenim. Zelela bili da prekinemo ovaj razgovor i nastavimo ga kasnije" ili
"Ovo nije nain na koji sam elela da razgovaram s tobom.
Zaponimo ovaj razgovor iz poetka" ili "Ne zasluujem da se
prema meni ponaa na taj
nain. elela bih da prekinemo
ovaj razgovor i nastavimo ga
kasnije" ili "Hoe li, molim te,
prestati da me prekida" ili "Hoe li biti Ijubazan da saslua
ta imam da ti kaem." (Mukarac najbolje moe da odgovori

kratkim, direktnim izjavama.

Lekcije i pitanja mogu da daju
suprotne rezultate.
Kako on moe da nastupi s manje potcenjivanja

On moe da kae "Zao mi je, jer ti ne zasluuje da s tobom postupam na taj nain." Onda treba duboko da uzdaline i da saslua njen
odgovor. Ona mo-e da nastavi i da kae neto kao "Ti nikada ne slua ono to ja govorim." Kada ona napravi predah on bi mogao da
kae "U pravu si. Ponekad te ne sluam. Izvini, znam da ne zasluuje da tako loe postupam prema tebi. Ponimo iz poetka. Nadam
se da emo ovog puta to bolje ui-niti." Ponovno zapoinjanje raz-govora je izvrstan nain da obina rasprava ne preraste u svadu.
Ako ona ne eli da krene iz poetka nemojte je ubedivati da grei. Zapamtite, ukoliko joj date sva prava da bude neraspo-loena ona
e vas prihvatiti uz vie odobravanja.
6. Kada je on u urbi, a njoj se to ne dopada Njeno retoriko pitanje

Ona se ali "Zato ti uvek uri

Poruko koju on uje

negde?" ili "Zato uvek mora

da juri da bi stigao na vreme?."
Koko e on da objasni

On pokuava da objasni "Nije to tako strano" ili "Uvek ti je to

Poruka koju on uje glasi "Nema opravdanja za ovoliku jurnjavu. S tobom nikada nisam srena. Tebe nikada nita nee promeniti. Ti
si nesposoban i oigledno ne mari za mene."
Poruka koju ono uje

Ono to ona uje je "Nema prava da se ali na mene.

U svakom od gore navedenih priraera eni sam dodeho da bude Ijuta na mukarca zbog neega to je on uradio ih nije
uradio. Sig-urno je da i mukarci mogu da se naljute na ene iz istih razloga, a moje gore navedene predloge treba
primeniti na oba pola. UkoHko ste u vezi moe da vam bude od koristi da upitate partnera kako bi on odgovorio na
navedene sugestije.
Odvojte malo vremena kada ste i vi i va partner dobre volje da biste skupa otkriH koje bi rei i kakav bi pristup najvie
odgovarao vaem partneru i vama. Prihvatanje nekoHko "unapred dogovorenih izjava o kojima je postignut sporazum"
moe da bude od ogromne pomoi priHkom pokuaja da se umire strasti narasle tokom ra-sprave.
Takoe, treba imati na umu da nije vano koHko su ispravne rei koje koristimo, jer ono to se zaista rauna jesu
oseanja koja stoje iza njih. Cak i ako citirate gore navedene fraze, napetost e nastaviti da raste ako va partner ne oseti
vae iskreno potvrivanje i odobra-vanje. Kao to sam ranije pomenuo, ponekad je najbolje reenje za izbegavanje svae
videti kako se ona primie a potom se umiriti i prikriti na neko vreme. Uzmite predah da biste se usredsrediH tako da
biste ponovo mogH skupa da nastavite sa vie razumevanja, prihvatanja, potvrivanja i odobravanja.
Neka od ovih promena koje ete uiniti u prvi mah moe da vam deluje nezgrapno i vetaki. Mnogi Ijudi zamiljaju
Ijubav kao "reci ono to ti je na srcu." Meutim, takav direktan pristup ne rauna na oseanja naeg sagovornika. Mi
moemo da budemo iskreni i direk-tni kada su oseanja u pitanju, ah ih moemo izraziti na nain koji nee povrediti iH
uvrediti drugu stranu. Upotrebljavajui neki od gore navedenih predloga, vi ete proiriti i uvebati svoju mo da
komunicirate na nain koji u sebi podrazumeva mnogo vie brige i poverenja. Posle izvesnog vremena sve e vam to
prei u naviku.
UkoHko ste trenutno u vezi, a va partner namerava da primeni neku od gore navedenih sugestija, imajte na pameti da on
zaista pokuava da vam prui veu podrku. U poetku njegovi izrazi mogu da deluju ne samo neprirodno ve i
neiskreno. Nemogue je pro-meniti navike sticane itavog ivota u svega par nedelja. Zato imajte potovanja za svaki
njegov korak; u suprotnom va partner brzo moe da odustane.
<
180
IZBEGAVANJE SVAA KROZ KOMUNIKACIJU PUNU UUBAVI
Emotivno nabijene svae i rasprave mogu biti izbegnute ako mi moemo da shvatimo koje su i kakve su to potrebe naeg
partnera i ako mu ih pruimo. Sledea pria ilustruje kako svaa moe biti izbegnuta kada ena direktno saoptava svoja
oseanja a mukarac ih vrednuje i potvrduje.
Seam se da smo moja supruga i ja jednom priUkom otili na odmor. Odvezli smo se koUma, konano odahnuvi od
napora to-kom nedelje. Oekivao sam da e Boni biti srena to smo otih na odmor. Umesto toga ona je napravila kiselo
Hce i rekla "Oseam kao da mi je ivot samo jedno dugo, lagano muenje."
Napravio sam pauzu, duboko uzdahnuo i odgovorio, "Znam na ta misH, oseam se kao da su iscedih i posiednji gram
ivota iz mene." Odmah poto sam ovo rekao nainio sam pokret kao da ce-dim mokar ve.
Boni je kiimnula glavom u znak odobravanja i na moje veliko udenje uskoro je poela da se smeje, promenivi temu.
Poela je da govori o tome koHko je uzbuena to smo krenuli na ovaj put. Sve ovo se ne bi dogodilo est godina ranije.
Mi bismo se posvaali i ja bih, sasvim pogreno, krivicu svalio na nju.
Ja bih se naljutio na nju kada bi rekla da je njen ivot lagano, sporo muenje. To bih lino shvatio i oseao bih se kao da
se ona ali na mene. Zauzeo bih odbrambeni stav, pokuavajui da joj objasnim kako na ivot nije muenje i kako bi
trebalo da bude zahvalna jer idemo na divno putovanje. Onda bi poeh da se svadamo i ja bih imao jedan dug, muan
odmor. Sve bi se to dogodilo zato to ja ne bih shvatio i pruio potvrdu njenih oseanja.
Ovog putasam shvatio da ona izraava tek jedno prolazno oseanje. To nije bila izjava koja se ticala mene samog. Zato
to sam uspeo da je shvatim ja nisam zauzeo odbrambeni stav. Moj komentar da sam potpuno isceden ona je doivela kao
potvrdu svojih oseanja. Odgovor na to bilo je snanije prihvatanje s njene strane i ja sam os-etio njenu Ijubav i
odobravanje. Zato to sam nauio da pruim potvrdu njenim oseanjima, ona je dobila Ijubav koja joj je bila potrebna.
Nismo se posvadaii.
181

Glava 10

SKUPUANj POENA KOD SUPROTNOG POLA

Mukarac veruje da je dobio veliki broj poena kod ene ukoliko uini za nju neto veoma veliko, na primer, ako joj kupi kola ili je odvede na odmor. Misli da je skupio manje poena kada uini neto manje, kao to je kada joj otvori vrata od kola, kupi joj cvet, ili je zagrli. Oslanjajui se na ovakvu vrstu voenja evidencije, veruje da e je najvie zadovoljiti ukoliko usmeri svoje vreme, energiju i
panju na injenje neega krupnog za nju. Medutim, ova formula ne funk-cionie, jer ene drugaije vode evidenciju.
Kada ena belei poene svaka stvar poklonjena u znak Ijubavi, bez obzira koliko je velika ili mala, uvek vredi samo jedan poen.
Mukarac, meutim, misli da je dobio jedan poen za sitan poklon, a trideset za neki krupan. Budui da ne moe da shvati da ene
vode evidenciju drugaije on, prirodno, usredsreuje svoju energiju na je-dan ili dva velika poklona.
Kada ena belei poene svaka stvar poklonjena u znak Ijubavi, bez obzira koliko je velika ili mala, uvek vredi samo jedan poen.
Mukarac ne shvata da su za enu male stvari podjednako vane kao i velike. Drukije reeno, za enu jedna rua dobija potpuno isti
broj poena kao i blagovremeno plaena otplata za stan. Ukoliko ne shvate ovu osnovnu razliku u voenju evidencije, mukarci i ene
e neprestano nailaziti na sukobe i razoarenja u svojim odnosima.
182

Sledei sluaj predstavlja dobar primer:

U savetovalitu za parove, Pam je rekla: "Toliko toga inim za aka, a on me i ne primeuje. Jedino do ega mu je stalo
je njegov posao."
ak ree: "Ali moj posao otplauje nau prelepu kuu i omoguava nam da idemo na letovanje. Trebalo bi da si srena."
Pam odgovori: "Nije mi stalo ni do ove kue ni do le-tovanj a ukoliko se vie ne volimo. Potrebno mi je vie toga odtebe."
ak ree: "Kada ovako govori izgleda kao da ti daje mnogo, mnogo vie."
Pam odgovori: "I dajem. Ja uvek radim sve za tebe. Perem ve, spremam ruak, istim kuu - ba sve. Ti radi samo jednu
stvar i ide na posao, koji plaa raune. A zatim oekuje da sve drugo ja uradim."
Cak je uspean lekar. Kao i kod veine strunjaka, njegov posao zahteva mnogo vremena, ah je i vrlo unosan. Nije mogao
da shvati zato je njegova ena, Pam, bila toliko nezadovoljna. On je "dobro zaradivao" i obezbedio "dobar ivot" za
svoju enu i porodicu, ali kada se vraao kui njegova ena je bila nesretna.
Po Cakovom shvatanju to je znailo da to vie novca zarauje na poslu, to manje mora da radi kod kue u znak panje
prema svojoj eni. Misho je da mu je njegov pozamani ekkoji je primao na kraju meseca donosio najmanje trideset
poena. Kada je otvorio vlastitu kliniku i udvostruio prihode, pretpostavljao je da sada dobija ezde-set poena meseno.
Nije imao pojma da mu njegov ek za platu kod Pem donosi samo jedan poen svakog meseca - bez obzira na veliinu
sume koja se nalazi na njemu.
Cak nije shvatio da je sa Pamine take gledita to znailo da to vie on zarauje, to manje ona dobija. Njegova nova
khnika je zahte-vala vie vremena i energije. Da bi pokupila komadie ona je poela jo vie da ini na organizovanju
njihovog ivota i odnosa. Budui da je vie davala, ona se oseala kao da ona svakog meseca ostvaruje ezdeset poena u
odnosu na njegov jedan. To ju je uinilo veoma nes-retnom i ozlojadenom.
183

Pam je smatrala da daje mnogo vie, a dobija manje. Sa akovog stanovita, on je bio taj koji sada daje vie (ezdeset poena) i treba
da dobija vie od svoje ene. U njegovoj svesti oni su bili jednaki po broju bodova. On je bio zadovoljan njihovim odnosom, izuzev u
jednome - ona nije bila sretna. JCrivio ju je da eli previe. Ovakav stav je uinio da Pam postane jo nezadovoljnija.
Nakon to su sasluali moje predavanje o odnosima, snimljeno na traci, i Pam i Cak su bili u stanju da prestanu da optuuju jedno
drugo i da ree svoj problem sa ijubavlju. Odnos koji je bio zreo za razvod se promenio.
ak je nauio da su sitnice koje je inio za svoju enu dovele do velike promene. Bio je zaprepaen koliko su se brzo stvari menjale
nabolje kada je poeo da pokianja vie vremena i panje svojoj eni. Poeo je da shvata da su za enu male stvari podjednako vane
kao i velike. Sada je razumeo zato je njegov posao vredeo samo jedan poen.
Uistinu, Pam je imala dobar razlog da bude nesrena. Njoj su istinski bih potrebni akova energija, trud i panja, mnogo vie nego
njihov bogat ivot. Cak je otkrio da je troenjem manje energije na ! stvaranje novca i usmeravanjem samo malo vie energije u
pravom smeru, njegova ena bila daleko srenija. Shvatio je da je radio due, verujui da e je to uiniti srenijom. Kada je jednom
saznao kako evidenciju, mogao je da se vrati kui samouvereniji, jer je znao nain kako da je uini srenom.

MALE STVARI GNE VELIKU PROMENU

Postoji mnotvo naina da mukarac stekne poene kod svoje partnerke, a da pri tom ne mora mnogo da se trudi. To je samo stvar
preusmeravanja energije i panje koje on ve poklanja. Mnogi mukarci ve znaju za veinu od ovih stvari, ali se ne trude da ih uine
jer ne shvataju koliko su za enu vane male stvari. Mukarac istinski veruje da su male stvari neznaajne u poreenju sa krupnim
stvarima koje ini za nju.
Neki mukarci mogu i da zaponu svoju vezu tako to e initi
male stvari, ah kada ih jednom ih dvaput uine prestaju sa tim.
Putem neke misteriozne instinktivne sile, poinju da usmeravaju
svoju energiju na ostvarenje neke krupne stvari za svoju partnerku.
Tada zanemaruju one sitnice koje su neopnoane oa oi se zena ubcuia zadovoljnom u odnosima sa mukarcem. Da bi ena bila
zadovoljna, mukarac mora da shvati ta je njoj potrebno da bi osetila da je vol-jena i da ima podrku.

Nain na koji ene belee poene nije samo stvar davanja pred-nosti ve istinske potrebe. eni je potrebno mnogo izraza Ijubavi u
Ijubavnoj vezi da bi se osetila voljenom. Jedan ili dva izraza Ijubavi, bez obzira koliko znaajni, nee je i ne mogu je zadovoljiti.
Za mukarca to moe biti izuzetno teko da shvati. Jedan nain gledanja na to je da zamisli da ene imaju rezervoar Ijubavi slian
rezervoaru za benzin u kolima. Potrebno je da se neprestano puni. injenje sitnih stvari (i zadobijanje mnotva poena) je tajna
punjenja rezervoara Ijubavi ene. ena se osea voljenom kada je rezervoar njene Ijubavi napunjen. Tada je u stanju da odgovori sa
vie Ijubavi, poverenja, prihvatanja, zahvalnosti, divljenja, odobravanja i podr-ke. Mnotvo sitnica je potrebno da bi se njen
rezervoar napunio do vrha.
Navodimo 101 mali nain na koji mukarac moe da stalno odrava napunjenim rezervoar Ijubavi svoje partnerke.

101 NAIN DA SE POSTIGNU POENI KOD ENE

1. Prilikom povratka kui, pre nego to bilo ta drugo ura-dite, prvo pronaite svoju enu i zagrlite je.
2. Pitajteje kakoje provela dan u zavisnosti od toga tavam je rekla da planira (npr. "Kako je prola tvoja poseta lekaru?").
3. Praktikujte da sluate i postavljate pitanja.
4. Oduprite se iskuenju da reavate njene probleme - umesto toga sasluajte je.
5. Posvetite joj dvadeset minuta nepodeljene, pomne panje (ne itajte novine, niti dozvolite da vas bilo ta omete tokom tog
vremena).
6. Donesite joj buket cvea kao iznenaenje kao i u poseb-nim prilikama.
7. Planirajte sastanak nekoliko dana unapred, bolje nego da saekate petak uvee i da je pitate ta eli da radite.

185
8. Ukoliko je ona ta koja obino sprema veeru ili je njen red da je spremi, a izgleda umorno i prezaposleno, ponu-dite
joj da vi spremite veeru.
9. Recite joj kako dobro izgleda.
10. Poklonite punu panju njenim oseanjima kada je potitena.
11. Ponudite joj pomo kada je umorna.
12. Planirajte dodatno vreme kada putujete, tako da ona ne mora da uri.
^
13. Kada ne dolazite kui navreme, nazoviteje i obavestiteje o tome.
14. Kada vas zamoli za pomo, recite joj da ili ne, ne dozvoljavajui da pomisli da je pogreila to vas je zamolila.
15. Kad god su njena oseanja povreena, pokaite saoseanje i recite joj "ao mi je to se osea povre-enom".
Zatim utite; neka oseti vae razumevanje za njenu bol.
Ne nudite joj reenja niti joj objanjavajte da to to je ona povreena nije vaa krivica.
16. Kada vam je potrebno da .se nakratko "izduvate", recite joj da ete se vratiti i da vam je potrebno izvesno vreme da
razmisiite o stvarima.
17. Kada se ohladite i vratite, recite joj ta vamje smetalo na odmeren nain, neokrivljujui je, da ne bi pomislila na
najgore.
18. Ponudite joj da naloite vatru zimi.
19. Kada govori vama, prestanite da itate asopis ili ugasite televizor i poklonite joj punu panju.
20. Ukoliko obino ona pere sudove, povremeno ponudite da ih vi operete, naroito ako je ona umorna tog dana.
21. Primetite da je uznemirena iU umorna i pitajte je ta jo mora da uradi. Tada joj ponudite pomo tako to ete vi
zavriti neki od "njenih poslova".
22. Kada izlazite, pitajte je da li joj treba neto iz prodavnice i ne zaboravite da to donesete.
23. Obavestite je kada planirate da napravite predah ili da idete na odmor.
186
Zagrlite je etiri puta dnevno.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
36.
37.
38.
39.
40.

Nazovite je s posla da bi je pitali kako je ili da bi joj is-priali neto uzbudljivo ta se dogodilo ili da^bi ste joj rekli "Volim te".
Recite joj "volim te" bar nekoliko puta svakoga dana.
Namestite krevet i oistite spavau sobu.
Ukoliko ona pere vae arape, potrudite se da ih okre-nete na lice, kako to ona ne bi morala da radi.
Obratite panju kada je kanta za dubre puna i ponudite se da je vi ispraznite.
Kada ste van grada, nazovite je da bi joj ostavili broj tele-fona na kome moe da vas dobije i obavestili je da ste bezbedno stigli.
Operite njena kola.
Operite svoja kola i oistite ih iznutra pre sastanka sa njom.
Operite se pre voenja Ijubavi ili stavite kolonj.sku vodu ukoliko ona to voli.
Stanite na njenu stranu kada ju je neko povredio.
Ponudite se da joj izmasirate vrat, lea ili stopala (ili svo troje).
Ne propustite da je povremeno pomazite ili da budete neni bez seksualnosti.
Budite strpljivi dok vam ona pria. Ne gledajte u sat.
Kad gleda TV sa vama, ne preskaite s kanala na kanal daljinskim upravljaem.
Kada se nalazite meu drugim Ijudima, pokaite da vam je stalo do nje.
Kada se drite za ruke, ne dozvolite da vam ruka omlitavi.

41. Naruite pia koja voli, tako da moete da joj ponudite da izabere izmeu onih koja ve znate da voH.
42. Predlaite razliite restorane za izlazak; ne svaljujte teret odluke gde da se ide na nju.
43. Nabavite pretplatne karte za pozorite, sinfoniju, operu, balet ili neki drugi vid umetnikih doivljaja kojeona voli.
187
44. Stvonte Sltuacijc za KOJC oooje inoiaic icpu ua sc uuu-ete.

45. Pokaite razumevanje kad kasni ili kada odlui da pro-meni svoj izgled.
46. Posveujte vie panje njoj nego drugima kada ste na jav-nom mestu.
47. Neka vam bude vanija od dece. Neka deca vide da prvo i pre svega njoj poklanjate panju.
48. Kupujte joj sitne poklone - kao to su mala bombonjera ili parfem.
49. Kupite joj neto od odee (ponesite sliku svoje saputnice zajedno sa njenim dimenzijama u prodavnicu i dozvolite prodavaicama
da vam pomognu u izboru).
50. Slikajte je u posebnim prilikama.
51. Organizujte kratka romantina putovanja.
52. Postarajte se da vidi da nosite njenu sliku u novaniku i s vremena na vreme je zamenite novom.
53. Kada odsedate u hotelu, naruite da donesu u sobu neto posebno, kao to je flaa ampanjca, penuavi sok od jabuke ili cvee.
54. Napiite poruku ili obeleite posebne datume kao to su godinjice ili rodendani.
55. Ponudite joj da vi Vozite kola na dugim putovanjima.
56. Vozite polako i paljivo, vodei rauna o tome ta ona vie voli. U krajnjem sluaju, ona je ta koja sedi be-spomona na prednjem
seditu.
57. Obratite panju na to kako se osea i to joj glasno stavite do znanja - "Danas izgleda zadovoljno" ili "Izgleda umorno" - a
potom joj postavite pitanje kao to je "Kako si provela dan?"
58. Kada je izvodite, unapred prouite putanju kojom ete ii kako se ona ne bi oseala odgovornom za odreivanje pravca.
59. Voditeje naples ili idite zajedno s njom na asove plesa.
60. Iznenadite je Ijubavnom porukom ili pesmom.
61. Ponaajte se prema njoj na nain na koji ste to inili na samom poetku vae vezc.
185
62. Ponudite se da popravitc neto u kui. Recite "Ima li ovde neto emu je potrcbna popravka? Imam neto slo-bodnog vremena."
Nc uzimajte vie nego to ste u stanju da uradite.
63. Ponudite se da naotrite kuhinjske noeve.
64. Kupite neki dobar univerzalni lepak da bi zalepili stvari koje su se slomile.
65. Ponudite da promenite sijalice im pregore.
66. Pomozite oko izbacivanja starudija.
67. Proitajte naglas ili isecite iz novina ono to bi moglo da je interesuje.
68. Paljivo zapiite svaku telefonsku poruku za nju koju ste vi primili.
69. Oistite i osuite pod u kupatilu nakor tuiranja.
70. Otvarajte vrata ispred nje.
71. Ponudite joj da vi ponesete bakaluk.
72. Ponudite joj da vi ponesete teke kutije.
73. Naputovanjimavisestarajteoprtljaguibuditetajkoji je odgovoran za njegovo smetanje u kola.
74. Ukoliko ona pere sudove ili je njen red da to uradi, ponudite joj pomo oko ribanja lonaca ili drugih teih poslova.
75. Napravite spisak stvari "za popravku" i ostavite ga u kuhinji. Kada imate viak vremena popravite neto sa tog spiska. Ne
dozvolite da suvie dugo eka.
76. Kada skuva jelo, pohvalite njeno kuvarsko umee.
77. Kada je sluate dok govori, gledajte je u oi.
78. Dotaknite je nekad rukom dok priate sa njom.
79. Pokaite interesovanje za ono to ona radi tokora dana, za knjige koje ita i za Ijude sa kojima se sree.
80. Kada vam pria, uverite je da ste zainteresovani tako to ete povremeno isputati glasove kao to je "ah-ha", "uh, uh", "oh",
"hmmm" i "mmhm".
81. Pitajte je kako se osea.
82. Ukoliko joj nije bilo dobro na izvestan nain, pitajte je kako je trenutno, kako se osea i kako izdrava.
189

83. Ako je umorna, ponudite da joj napravite aj. . 84. Budite spremni da krenete na spavanje zajedno i istovre-meno s
njom idite u krevet.
85. Poljubite je i recite joj dovienja kad izlazite iz kuc.
86. Smejte se njenim alama i dosetkama.
87. Zahvalite joj se kada uini neto za vas.
88. Primetite kada je napravila frizuru i udelite joj kompii-ment.
89. Stvorite posebno vreme koje ete sami zajedno provesti.
90. Ne odgovarajte na telefon u intimnim trenucima ili uko-liko vam poverava svoja bolna oseanja.
91. Idite zajedno na vonju biciklom, ak i kada je to samo kratka vonja.
92. Organizujte i pripremite izlet. (Ne zaboravite da pone-sete opremu za izlet.)

93. Ukoliko pere ve, odnesite odeu na hemijsko ienje iU se ponudite da operete sudove.
94. Povedite je u etnju bez dece.
95. Razgovarajte s njom na nain koji e joj pokazati da vi elite da ona dobije ono do ega joj je stalo, ali i da vi elite
ono to elite. Budite brini, ali ne budite muenik.
96. Stavite joj do znanja da vam je nedostajala dok ste bili odsutni.
97. Donesite kui njen omiljen kola ili slatki.
98. Ukoliko obino ona kupuje hranu, ponudite joj da vi odete u nabavku hrane.
99. Jedite malo u romantinim prilikama kako kasnije ne bi bili tromi i umorni.
100. Zamolite je da doda svoja razmiljanja ovom spisku.
101. Sputajte dasku na klozetskoj olji.
AROLIJA INJENJA MALIH STVARI
arolija je kada mukarac ini sitne stvari za svoju enu. Time se puni njen rezervoar Ijubavi i poeni se izjednaavaju.
Kada je rezultat izjednaen, ili gotovo izjednaen, ena zna da je voljena, to je za uz-vrat ini poverljivijom i odanijom.
Kada ena zna da je voljena, ona moe da voli bez ozlojeenosti.
190
injenje malih stvari za enu jc ujedno lekovito i za mukarca. U stvari, te sitnice e pomoi u leenju njegovog nezadovoljstva podjednako kao i njenog. On poinje da se osea snanijim i efikasnijim zato to ona dobija panju koja joj je potrebna. Tada su oboje
zado-voljni.
ta je potrebno mukarcu
IJpravo kao ti) je potrebno da mukarac nastavi da ini male stvari za enu, ona treba da bude posebno revnosna u pokazivanju
koliko ceni to to on za nju ini. Osmehom i izraavanjem zahval-nosti ona moe da mu stavi do znanja da je postigao poen.
Mukarcu je potrebno ovo odavanje priznanja i podrka da bi nastavio sa da-vanjem. Njemu je potrebno da oseti da moe da napravi
promenu. Mukarci prestaju da daju kada osete da se to to ine uzima kao neto sasvim normalno. Potrebno je da mu ena stavi do
znanja da mu je ona zahvalna na onome to ini za nju.
To ne znai da ona treba da se pretvara kao da je sve savreno u redu, samo zato to je on izbacio ubre umesto nje. Ona jednostavno
treba da primeti da je on izneo ubre i da mu kae "hvala". Postepeno sve vie Ijubavi i razumevanja e proticati na obe strane.
Koje mukareve potrebe ena treba da prihvati
ena treba da shvati instinktivnu tenju mukarca da usredsredi svu svoju ^nergiju na jednu vehku stvar i da za njega sitnice nisu
vane. Prihvatanjem ove sklonosti, ona e biti manje povredena. Umesto da ga optuuje to je on taj koji manje daje, bolje je da
konstruktivno radi sa njim zajedno na reavanju problema. Ona moe stalno da mu stavlja do znanja koHko su za nju vane sitnice
koje je on uinio za nju i to to on mnogo i naporno radi.
Treba da zapamti da to to on zaboravlja da uradi male stvari ne znai da je ne voli, ve samo da se opet usredsredio na neku krupnu
stvar. Umesto da se svaa s njim ih da ga kanjava, moe da pod-stakne njegovo uestvovanje tako to c ga zamohti za pomo. Uz
vie priznanja i podrke mukarac e postepeno nauiti da vrednuje male stvari podjednako kao i vehke. Manje e ga optereivati
potre-bom da mora da bude sve vie i vie uspean i poee da biva oputeniji i da provodi vie vreraena sa svojom enom i
porodicom.
191

PREUSMERAVANJE ENERGIJEI PAZNJE

Seam se kada sam prvi put poeo da preusmeravam svoju energiju na male stvari. Kada smo se Boni i ja tek uzeli, bio
sam tak-orei "posloman". Pored pisanja knjiga i dranja predavanja, radio sam i petnaest sati nedeljno u savetovalitu. U
prvoj godini braka ona mi je neprestano stavljala do znanja koliko joj je potrebno da provodi vie vremana sa mnom.
Stalno mi je govorila o tome kako se osea naputeno i povreeno.
Ponekad je iznosila ono to osea u pismima koja je pisala. To smo nazivali Ljubavnim pismom. Svako pismo se
zavravalo sa Iju-bavlju, a obuhvatalo je oseanje besa, tuge, straha i aljenja. U jedan-aestom poglavlju emo mnogo
detaljnije govoriti o tehnici i znaaju pisanja ovih Ljubavnih pisama. Ovo Ijubavno pismo je napisala u vezi sa mojim
suvie dugim provodenjem vremena na poslu.
Dragi Done,
Piem ti kako bih sa tobom podelila svoja oseanja. Ne eHm da ti kaem ta da radi. Jednostavno elim da shvati ta
oseam.
Ljuta sam to provodi toliko vremena na poslu. Ljuta sam to dolazi kui kada vie nita nije ostalo za mene. ehm da
provodim vie vremena s tobom.
Boli me to to mi se ini da ti je vie stalo do tvojih pacije-nata nego do mene. Tuna sam to si toliko umoran. Nedostaje mi.

Bojim se da ti i ne eH da bude sa mnom. Bojim se da sam samo jo jedan teret u tvom ivotu. Bojim se da zvuim kao
dangrizalo. Bojim se da ti nije vano ono to oseam.
ao mi je ako ti teko pada to ovo uje. Ja znam da ti daje sve od sebe. Cenim to to mnogo radi.
Volim te, Boni
Nakon to sam proitao o njenom oseanju zanemarenosti, shvatio sam da ja uistinu pruam vie svojim pacijentima nego
njoj. Njima sam poklanjao punu panju, a zatim sam dolazio kui iscr-pljen i zanemarivao sam svoju enu.
i

,"

192
Kada mukarac previe radi
Zanemarivao sam je ne zato to je nisam voleo ili zato to mi nije stalo do nje, ve jednostavno zato to vie nita nije ostajalo to bih
mogao da dam. Naivno sam verovao da je najbolja stvar koju mogu da uinim za nju to da radim naporno kako bih obezbedio svojoj
eni i porodici bolji ivot (vie novca). Kada mi je postalo jasno ta ona osea, razradio sam plan za reavanje problema u naem
odnosu.
Umesto osam pacijenata dnevno, koHko sam ih primao, poeo sam da ih primam sedam. Pretvarao sam se da je moja ena moj osmi
pacijent. Svake veeri dolazio sam kui jedan sat ranije. Poeo sam da joj poklanjam predanu i nepodeljenu panju koju sam pruao
svakom od svojih pacijenata. Kada bih doao kui poeo bih da ra-dim male stvari za nju. Uspeh ovog plana bio je trenutan. Ne samo
to je ona bila srenija, bio sam sreniji i ja.
Postepeno, kada sam osetio da sam voljen zbog naina na koji mogu da izdravam nju i nau porodicu, sve manje sam stremio vehkom uspehu. Usporio sam, i na moje iznenaenje do procvata je dolo ne samo u naem odnosu, ve i na mom poslu, a da na tome
nisam morao da radim tako mnogo.
Konstatovao sam da se moj uspeh u porodici odraavao i na moj uspeh na poslu. Shvatio sam da se uspeh u posiovnom svetu ne
postie samo mukotrpnim radom. On je takode zavisio i od moje sposobnosti da ulijem poverenje u druge. Kada sam osetio da me
moja porodica voli, ne samo to sam se sam oseao samouverenije, ve su mi i drugi vie verovali i vie me cenili.
Kako ena moe da pomogne
Bonina podrka je imala veliku ulogu u ovoj promeni. Pored isk-renosti i Ijubavi koju mi je ukazivala, ona je bila i vrlo uporna u
zahtevina da uinim neke stvari za nju, da bi mi kasnije, kada ih uinim, bila veoma zahvalna. Postepeno sam poeo da shvatam kako
je divno biti voljen zbog sitnica. Oslobodio sam se oseanja da moram da radim velike stvari da bih zasluio Ijubav. To je bilo
spasenje.

193

KADA ZENA DAJE POENE

ena poseduje posebnu sposobnost da ceni sitnice u ivotu pod-jednako kao i velike stvari. To je blagoslov za mukarce.
Veina mukaraca se upinje da postigne sve vei i vei uspeh, u uverenju da e ih to uiniti dostojnim Ijubavi. Duboko
unutra, oni vapiju za Iju-bavlju i divljenjem drugih. Oni ne znaju da mogu zadobiti Ijubav i divljenje i bez postizanja
veeg uspeha.
Veina mukaraca se upinje da postigne
sve vei i vei uspeli, u uverenju
da e ih to uiniti dostojnim Ijubavi.
ena poseduje sposobnost da izlei mukarca od ove sklonosti ka uspehu time to ceni male stvari koje on ini. Ali moe
se dogoditi da ona ne pokae zahvalnost, ukohko ne zna koHko je to vano za mukarca. Moe dozvoliti da je njena
ozlojaenost savlada.

LEENJE BOLESTIOZLOJEENOSTI
ene instinktivno cene sitnice. Jedini izuzeci su kada ena ne shvata mukarevu potrebu da uje zahvalnost ili kada
osea da je re-zultat neizjednaen. Kada ena osea da je nevoljena i zanemarena za nju je automatski teko da ceni ono
to mukarac radi za nju. Ona se osea ozlojaenom zato to daje mnogo vie od njega. Ozlo-jedenost spreava njenu
sposobnost da ceni sitnice.
Ozlojdenost, kao grip i nazeb, nije dobra po zdravlje. Kada se ena razboH od ozlojedenosti ona je sklona da negira ono
to je mukarac uinio za nju, jer je ona, shodno njenom voenju eviden-cije, mnogo vie uinila za njega,
Kada je rezultat etrdeset prema deset u eninu korist, ona moe da pone da se osea veoma nezadovoljnom. Neto se
dogada sa enom kad oseti da daje vie nego to dobija. Sasvim nesvesno ona oduzima njegovih deset poena od njenih
etrdeset i zakljuuje da je odnos u njihovoj vezi trideset naprema nula. S matematike take gledita ovo ima smisla i
moe se shvatiti, ali to nije tako.
194

Kada oduzme njegovc bodove od svojih on zavrava sa nulom, a on nije nula. Nije tano da on nije uinio nita; on je
postigao deset poena. Kada se on vrati kui sree se sa hladnoom u njenim oima iH njenom glasu koji govore da je on
nula. Ona porie sve to je on uinio. Ona se ponaa prema njemu kao da nije uinio nita - ali on je postigao deset poena.
Razlog zbog koga ena na ovakav nain oduzima mukareve poene iei u njenom oseanju nevoljenosti. Neizjednaen
rezultat ini da se ona osea nevanom. Oseajui se nevoljenom, zanju je veoma teko da ceni ak i onih deset poena za
koje on, s puno prava, moe da tvrdi da je postigao. Naravno, ovo nije poteno, ali tako se dogada.
Ono to se po pravilu deava u odnosu izmeu mukarca i ene kada stigne do ove take je da mukarac osea da je
necenjen i gubi motivaciju da nastavi da ini vie. On se inficira sa gripom ozlojedenosti. Ona zatim nastavlja da osea
jo veu ozlojedenost i situacija postaje sve gora i gora. Njen grip, zvani ozlojedenost, se pogorava.
Sfa ona moe da uradi

Ovaj problem se moe reiti samo ako se podrobno sagleda sa obe strane. Njemu je potrebno da oseti da se njegov trud
ceni, dok je njoj potrebna podrka. U suprotnom, njihova bolest e se pogorati.
Da bi reila ovu ozldjeenost ena treba da preuzme odgovor-nost. Ona treba da preuzme odgovornost zbog toga to je
sama doprinela svom problemu time to je davala vie i dozvolila da rezul-tat bude toliko neizjednaen. Ona treba da se
lei isto kao kada ima grip ili nazeb i da se odmori od tolikog davanja u njihovoj vezi.
Ona treba da se "raspekmezi" i da dozvoh svom partneru da se vie brine o njoj.
Kada ena osea nezadovoljstvo, ona obino ne prua mogu-nost svom partneru da joj pomogne, ili, ukoliko on to
pokua, ona e negirati vrednost onoga to je on uini i dae mu jo jednu nulu. Ona zatvara vrata njegovoj podrci.
Preuzimajui odgovornost za to to je davala previe, ona moe prestati da krivi njega za problem i da pone da vodi
evidenciju ispoetka. Moe da mu prui jo jednu priliku i, uz njeno novo razumevanje, pobolja situaciju.
195
ta mukarac moe da uradi

Kada se mukarac oseti necenjenim, on prestaje da se zalae. Nain na koji on moe odgovorno da se nosi sa siluacijom je da shvati
da je njoj veoma teko kada oboli od ozlojeenosti da daje poene za njegovu pomo i da ga ceni.
On moe da se oslobodi od svog vlastitog nezadovoljstva t^ko to e razumeti da je njoj potrebno da prima izvesno vreme pre nego
to bude u stanju ponovo da daje. Treba da ima ovo na umu kada predano iskazuje svoju Ijubav i panju kroz sitnice. Izvesno vreme
ne treba da oekuje da e ona da ceni to to on ini u onoj meri u kojoj on to zasluuje i koliko mu je potrebno. Od pomoi moc da
bude i ako on preuzme odgovornosti to ju je zarazio gripom jer je propustio da uini male stvari koje su joj bile potrebne.
Sa ovakvom predostronou, on moe da daje, a da pri tom ne oekuje mnogo za uzvrat, sve dok se ona ne oporavi od .svoje bolesti.
Saznanje da moe da rei ovaj problem pomoie mu istovremeno da se oslobodi i svog vlastitog nezadovoljstva. Lkoliko on nastavi
sa davanjem, a ona se usresredi na odmor od davanja i prihvatanje nje-gove pomoi sa Ijubavlju, ravnotea moe veoma brzo ponovo
da se uspostavi.

ZASTOMUSKARCIDAJUMANJE
Mukarac retko namerno uzima vie i daje manje. Ipak, mu-karci su poznati po tome to daju manje u vezama sa enama. Verovatno ste ovo ve iskusili u svojim odnosima. Zene se obino ale da njihovi partneri u poetku izraavaju vie Ijubavi, a da zatim
poste-peno postaju pasivni. Mukarci takode oseaju da se prema njima nepravedno postupa. U poetku ene su tako zahvalne i
zaljubljenc, a zatim postaju razoarane i sve vie zahtevaju. Ova misterija se moe razumeti kada shvatimo koliko se razlikuje nain
vodenja evi-dencije mukaraca i ena.
Postoji pet glavnih razloga zbog kojih mukarac prestaje da daje. To su:
IMarsovci idealizuju pravinost. Mukarac usredsreuje svu svoju energiju u projekat na poslu i misli da je upravo zaradio pedeset poena. Tada doe kui i scdne, ekajui da njegova ena zaradi njenih pedeset poena. On nc zna da jc preraa njenom pogledu na
stvari zaradio samo jedan poen. On prestaje da se trudi jer misli da je ve zaradio vie.
U njegovoj svesti to je poteno i zavreduje Ijubav. On joj dozvol-java da ona zaradi svojih pedeset poena koji vrede koliko i
izdravanje kue i da izjednai rezultat. On ne shvata da njegov teak rad na poslu donosi s^mo jcdan poen. Njegov model potenja
raoe da funkcionie sarao kada shvati i potuje nain po kome cna dajc samo jedan poen za bilo kakav izraz Ijubavi. Ova prva
spoznaja ima praktine priraene za mukarce i za ene. To su:
Za mukarce: Zapamtite da kod ene velike i male stvari nose jc^ dan poen. Svi izrazi Ijubavi su podjednaki i podjednako su potrebni
-veliki i mali. Da biste izbegh pojavu nezadovoljstva, praktikujte da uini te i neke male stvari koje prave veliku razhku. Ne oekujle
da e ena biti zadovoljna sve dok ne dobije mnotvo sitnih izraza Ijubavi podjednako kao i veliki.
Za ene: Zapamtite da su mukarci sa Marsa; oni nisu automat-ski motivisani da ine male stvari. Oni daju manje, ne zato to vas ne
vole, ve zato to veruju da su ve dah svoj udeo. Pokuajte da to ne uzimate lino. Umesto toga, neprestano ih podstiitc tako to cte
traiti vie. Nc ekajte da ga zamolite da vam pomogne tek onda kada vam je njegova pomo zaista neophodna ili kada razlika u
rezuitatu postane suvie velika. Ne Jzahtevajte njegovu podrku; verujtc da on eli da vam pomogne, ak i kad mu je potrebno malo
ohrabrenje.
2. Venerijanke idealizuju bezuslovnu Ijubav. ena daje onoliko ko-liko moe i primeuje da je primila manje samo kada je prazna i
is-trocna. ene ne zapoinju voenje evidencijc kao to to inc mu.karci; ene daju dobrovoljno i pretpostavljaju da e i mukarci

isto uiniti.
Kao to smo videli, mukarci nisu isti. Mukarac daje dobrovol-jno samo dok rezultat, onako kako ga on shvata, ne postane neizjednaen, a tada prestaje sa davanjem. Mukarac po praviiu da odjednom, a onda sedne i eka da primi onoliko koliko je dao.
Kada jc ena sretna dok ini za mukarca, on instinktivno pret-postavlja da ona vodi evidenciju i da sigurno on mora da ima vie
poena. Poslednja.stvar na koju bi pomisHo je da on daje manje. Od
197

trenutka kad postigne prednosni poen on nikada ne bi nastavio sa davanjem budui da je rezultat preao u njegovu korist.
On zna da ukohko bi se od njega trailo da da vie, kada on osea da j e ve dao veu kohinu, sigurno se ne bi smeio
prihkom davanj a. Imajte ovo na umu. Kada ena nastavi dobrovoljno da daje sa osme-hom na hcu,
mukaracpretpostavlja da rezuhat mora da je otprihke izjednaen. On ne shvata da Venerijanke poseduju nepoznatu
sposobnost da radosno daju sve dok rezuhat ne iznosi oko trideset naprama nula. Ove spoznaje takoe imaju praktine
primene i za mukarce i za ene:
Za mukarce: Zapamtite da kada ena daje s osmehom na hcu to ne mora da znai da je rezuhat gotovo izjednaen.
Za ene: Zapamtite kada dobrovoljno dajete mukarcu, za njega je to poruka da je rezultat izjednaen. Ukohko ehte da
ga podstak-nete da daje vie, tada polako i dostojanstveno prestanite da pruate vie. Dozvohte mu da uini male stvari za
vas. Ohrabrite ga molei ga za podrku u mahm stvarima, a zatim mu stavite do znanja da ste mu zahvalni na tome.
3. Marsovci daju onda kada se od njih to zatrai. Marsovci se die svojom samodovoljnou. Oni nikada ne trae pomo
sve dok im zaista nije neophodna. Na Marsu je nepristojno da ponudite pomo ukohko vas prvo ne zamole za nju.
Potpuno suprotno, Venerijanke ne ekaju da ponude svoju po-drku. Kada one vole nekoga, one na svaki nain daju ono
to mogu. One ne ekaju da ih neko moh, i to vie nekoga vole to vie daju.
Kada mukarac ne prui svoju podrku eni, ona pogreno shvati da je on ne voh. Ona moe i da stavi na probu njegovu
Ijubav tako to nikada od njega nee traiti pomo i ekae da je on sam ponudi. Kada se on ne ponudi da pomogne, ona
biva razoarana. Ona ne shvata da on eka da ga ona zamoh.
Kao to smo videh, odravanje izjednaenog rezuUata vano je i za mukarca. Kada mukarac oseti da u nekoj vezi daje
vie, on e instinktivno od svoje partnerke poeti da trai vie; prirodno on osea da ima pravo na vie i on to zahteva. S
druge strane, kada je on taj koji je dao manje u svom odnosu sa enom, poslednje to e uiniti to je da trai vie.
Instinktivno e prestati da trai podrku, a poee da trai nain na koji bi mogao da zaradi poene.
198
Kada ena ne trai podrku, mukarac pogreno pretpostavlja da rezultat mora da je izjednaen ili da je on dao vie. On
ne zna da ona eka da joj on ponudi pomo.
I ova trea spoznaja ima praktinu primenu i za mukarce i za ene.
Za ene: Zapamtite da su mukarcu potrebni signali koji mu go-vore kada i kako da da vie. On trai da mu se kae.
Izgleda da on do-bija neophodno napajanje samo kada ona trai vie ili mu kae da je potrebno da on daje vie. Pored
toga, kada ona trai, on zna ta treba da da. Mnogi mukarci ne znaju ta treba da urade. Cak i ako muka-rac oseti da je
on taj koji daje manje, sve dok ona ne zatrai pomo u malim stvarima, on moe ak i jo vie energije da posveuje krupnim stvarima, kao to je posao, verujui da e vei uspeh iii vie novca pomoi.
Za mukarce: Zapamtite da ena instinktivno ne trai pomo kada je eli. Umesto toga, ona oekuje da joj je vi ponudite
ukoliko je volite. Praktikujte da joj ponudite pomo u sitnicama.
4. Venerijankekaiu"da"akikadajerezuUatnei7Jednaen. Muka-rci ne shvataju da kada zatrae pomo od ene, ona e
rei da, ak i ako je rezultat neizjednaen. Ukoliko mogu da prue pomo svom partneru, one e to uiniti. Ideja o
uvanju rezultata njoj ne pada na pamet. Mukarci moraju da paze da ne trae previe. Ukoliko oseti da daje vie nego to
dobija, nakon izvesnog vremena ona e biti razoarana time to joj vi ne nudite vie pomoi.
Mukarci pogreno pretpostavljaju da ena dobija onoliko ko-liko eli sve dotle dok odgovara sa "da" na njegove potrebe
i zahteve. On pogreno smatra da je rezultat izjednaen i onda kada nije.
Seam se da sam tokom prve godine naeg braka izvodio enu otprilike jedanput nedeljno u bioskop. Jednog dana ona se
razbes-nela i rekla mi: "Uvek radimo ono to ti eli. Nikada ne radimo ono to ja elim."
Bio sam iskreno iznenaden. Mislio sam da je ona, sve dok govori "da" i nastavlja da odgovara sa "da", podjednako
zadovoljna situaci-jom kao i ja. Misho sam da ona voli bioskop isto koliko i ja.
Povremeno ona bi mi nagovestila da je opera u gradu ili da bi volela da ode na koncert. Kada bismo se vozili pored
pozorita, ona bi napravila primedbu u stilu: "Izgleda da je ovo zabavno, trebalo bi da pogledamo ovu predstavu."
Ali Kasnije tokom nedelje ja bih rekao: "Hajde da pogiedamo ovaj film, dobio je izvanfedne kritike."
A ona bi radosno odgovoriia: "Vai!"
Pogreno, to je za mene znaiio da je ona bila sretna isto kao i ja kada se radilo o bioskopu. Uistinu, ona je bila sretna to provodi
vreme sa mnom, bioskop je bio u redu, ali ono to je ona elela je bila poseta kulturnim zbivanjima. To je bio razlog to mi ih je
pominjala., Ali s obzirom da je nastavljala da odgovara sa "da" kada sam predla-gao bioskop, nije mi padalo na pamet da ona rtvuje
svoje elje da bih ja bio srean.
I ovo saznanje mogu praktino da primene i mukarci i ene.
Za mukarce: Zapamtite, ako ona odgovori sa "da" na va zahtev, to ne znai da je rezultat izjednaen, Rezultat moe da bude
dvadeset prema nula u njenoj svesti, a ona e i dalje sreno rci: "Naravno da u da podignem tvoju odeu sa hemijskog ienja" ili

"U redu je, ja u da obavim taj razgovor za tebe."

To to se ona slae da uini ono to vi elite, ne znai da je to ono to i ona eli. Potrudite se da saznate ta ona voli, pa joj zatim
ponu-dite da je odvedete na ta mesta.
Za ene: Zapamtite da ako odmah odgovorite sa "da" na mu-karev zahtev, on smatra da je on taj koji daje vie ili da je rezultat bar
izjednaen. Ukoliko dajete vie, a dobijate manje, prestanile da odgovarate sa "da" na njegove zahteve. Umesto toga, na taktian nain
ponite da traite od njega da ini vie za vas.
5. Marsovci daju kaznene poene. ene ne shvataju da mukarci daju kaznene poene kada se osete nevoljenima i bez podrke. Kada
ena reaguje na mukarca sa nepoverenjem, odbijanjem, neodobra-vanjem ili necenjenjem, on stavlja minuse ili kaznene poene.
Na primer, ukoliko se mukarac oseti povreenim ili nevoljenim zato to je njegova ena propustila da mu se zahvali za neto to je
uradio, on smatra pravednim da joj oduzme poene koje je ona ve za-radila. Ako je ona imala deset poena u trenutku kada se on osetio
povreenim, moe se dogoditi da joj on oduzme tih deset poena. Ukoliko je jae povreen moe se ak dogoditi da joj da dvadeset
negativnih poena. Kao rezultat proistie da ona sada njemu duguje deset poena, premda je samo minut ranije ona imaia deset poena.
Ovo je veoma zbunjujue za enu. Ona je mogla da mu prui u vrednosti od trideset poena, a zatim da joj ih on sve oduzme u tre-

200
nutku besa. U njegovoj svesti sasvim je opravdano da on vie nita ne daje, budui da sada ona njemu duguje. On smatra da je to
poteno. To je moda pravedno matematiki, ali uistinu nije poteno.
Kazneni poeni ruilaki deluju na vezu. Oni ine da se ena osea necenjenom i da mukarac postane manje dareljiv. Ukoliko u
svojoj svesti negira svu Ijubavnu podrku koju je ona dala, u trenutku kad je ispoljiia neto negativno, to mora povremeno da se desi,
on tada gubi raotivisanost za davanje. Postaje pasivan. Ova etvrta spoznaja ima praktine primene i za mukarce i za ene.
Za mukarce: Upamtite da davanje kaznenih poena nije poteno i da nema efekta. U trenutku kada se osetite nevoljenim, uvredenim
ili povreenim, oprostite joj i setite se svih onih dobrih stvari koje vam je pruila. To je mnogo bolje nego da joj dajete kaznene poene
i da ponitavate sve to je uinila. Umesto da je kanjavate, zatraite od nje pomo koju elite, i ona e vam je pruiti. Dostojanstveno
joj stavite do znanja da vas je povredila. Stavite j,oj do znanja da vas je povredila, a zatim joj pruite priliku da vam se izvini. Kazna
ne de-luje! Mnogo bolje ete se oseati akojoj pruite prihku da vam prui ono to vam je potrebno. Setite se ona je Venerijanka - ona
ne zna ta vam je potrebno ili kako vas je povredila.
Za ene: Zapamtite da su mukarci skloni da daju kaznene poene. Postoje dva naina da se zatitite od ove zloupotrebe. Prvi je da
shvatite da on grei to vam oduzima vae poene. Na dosto-janstven nain stavite mu do znanja ta oseate. U sledeem poglav-Iju
emo da istraimo naine za izraavanje munih ili negativnih oseanja.
Drugi pristup je da shvatite da on oduzima poene samo kada osea da je nevoljen i povreen i da ih odmah vraa kada oseti Ijubav i
podrku. Kad oseti da je sve vie voljen zbog malih stvari koje ini, on e postepeno davati sve manje i manje kaznenih poena.
Pokuajte da rezumete razliite naine na koje mu je potrebna Ijubav, tako da ne bude previe povreen.
Kada ste u stanju da shvatite nain na koji ste ga povredili, stavite mu do znanja da vam je ao. Najvanije od svega je da mu tada
pruite Ijubav koju nije dobio. UkoUko se osea omalovaenim pruite mu uvaavanje koje mu je potrebno; ukoliko se osea odbaenim pruite mu prihvatanje koje mu je potrebno; ukoliko osea nepoverenje, pruite mu poverenje koje mu je potrebno; ukoliko se
201
osea ponieno, pruite mu divljenje koje mu je potrebno; ukoliko osea neodobravanje, pokaite mu odobravanje koje mu je
potrebno i koje zasluuje. Kada se mukarac osea voljenim on e odustati od davanja kaznenih poena.
Najtei deo u navedenom procesu predstavlja pronalaenje ono-ga to ga je povredilo. U veini sluajeva, kada se mukaracpovue u
svoju peinu, on ne zna ta ga je povredilo. Zatim, kada izae iz nje, po pravilu ne govori o tome. Kako ena moe da pretpostavi .ta
je uistinu povredilo njegova oseanja? itanje ove knjige i shvatanje da je mukarcu na drukiji nain potrebna Ijubav predstavlja
dobar poetak i daje vam seivo koje ene nikada ranije nisu imale.
Razgovor predstavlja drugi nain na koji ena moe da sazna ta se dogodilo. Kao to sam ve ranije napomenuo, to je ena vie u
stanju da otvori i podeli svoja oseanja na dostojanstven nain, to je mukarac spremniji da naui da se otvara i deli svoje povrede i
bol.

KAKO MUKARAC DODEUUJE POENE

Mukarci daju poene drukije od ena. Svaki put kad ena pokae zahvalnost za ono to je mukarac uinio za nju, on se oseti
voljenim i da joj poen za uzvrat. Da bi odravao izjednaen rezultat u odnosu, mukarcu je retko kada potrebno bilo ta drugo izuzcv
Iju-bavi. ene ne shvataju mo koju ima njihova Ijubav i esto se nepotrebno trude da zarade mukarevu Ijubav radei za njega vie
stvari nego .to to one same ele.
Kada ena ceni ono to mukarac za nju uradi, on dobija najvei deo Ijubavi koja mu jc potrebna. Zapamtite, mukarcu je prvenstveno potrebna zahvalnost.
Naravno da i mukarac zahteva podjednako enino uee u obavljanju domaih dunosti svakodnevnog ivota, ali ukoliko se njegov
rad ne ceni, tada je za njega njen doprinos gotovo beznaajan i potpuno nevaan.
Naravno da i mukarac zahteva podjednako enino uee u obavljanju domaih dunosti svakodnevnog ivota,
"[
ali ukoliko se njegov rad ne ceni, tada je za njega
";
njen doprinos gotovo beznaajan i potpuno nevaan.
202

Slino tome, ena ne moe da ceni velike stvari koje je mukarac uradio za nju ukoliko ne uini i mnotvo sitnica.
Mnotvo sitnica ispunjava njene iskonske potrebe da bi se osetila voljenom, shva-enom i potovanom.
Giavni izvor Ijubavi za raukarca je zaljubljeno reagovanje ene na njegovo ponaanje. I on ima Ijubavni rezervoar, ah on
ne mora neminovno da se puni onim to ona ini za njega. Umesto toga, mukarac svoj rezervoar uglavnom puni nainom
na koji ena reaguje na njega ih njenim oseanjima prema njemu.
Kada ena priprema jeio za mukarca, on joj daje jedan ih deset poena, u zavisnosti od toga kakva su njena oseanja
prema njemu. Ukoliko je ena potajno nezadovoljna raukarcem, jelo koje mu ona kuva znaie za njega veoma malo on joj ak moe dati i negativne poene zato to je ona nezadovoljna njirae. Tajna ispunjavanja mu-karca lei u umeu
ispoljavanja Ijubavi kroz vaa oseanja, ne neophodno kroz vaa dela.
Filozofski govorei, kada ena voli, njeno ponaanje e automat-ski izraavati tu Ijubav. Kada mukarac izraava sebe
kroz zalju-bljeno ponaanje, njegova oseanja e automatski uslediti i postae jo zaljubljeniji.
Cak i kada se ne osea posebno raspoloeno prema eni, mu-karac je u stanju da odlui da uini neto u znak Ijubavi za
nju. Ukoliko se njegova ponuda prihvati i ceni, tada e on opet poeti da osea Ijubav prema njoj. "injenje" je
izvanredan nain da se napuni mukareva pumpa Ijubavi.
Medutim, ene su sasvim drukije. ena se po pravilu ne osea voljenom ukoliko se ne brine o njoj, ako je neshvaena ili
nepo-tovana. Donoenje odluke da uini neto vie za svog partnera nee joj pomoi da se oseti voljenijom. Nasuprot, to
je istinski moe ispu-niti razoarenjem. Kada ena ne osea Ijubav onoga koga voli, potrebno je da usredsredi svoju
energiju direktno na leenje svojih negativnih oseanja, defihitivno ne na vea davanja.
Potrebno je da mukarac da prvenstvo "zaljubljenom pona-anju", jer to e osigurati da se Ijubavne potrebe njegove
partnerke zadovoije. To e otvoriti njeno srce, ah istovremeno e i njegovo srce biti sposobno da prui vie Ijubavi.
Mukarevo srce se otvara kada uspe da zadovolji enu.
203

ene treba da daju prvenstvo "zaljubljenom dranju i osean-jima", to e osigurati da se Ijubavne potrebe njihovog
partnera za-dovolje. Kada je ena sposobna da ispolji zaljubljeno dranje i oseanja prema mukarcu, on je podstaknut da
daje vie. To zatim pomae njoj da jo vie otvori svoje srce. Srce ene se otvara vie ako je u stanju da dobije podrku
koja joj je potrebna.
Zene ponekad nisu svesne kada je mukarcu zaista potrebna Iju-bav. U takvim trenucima ene mogu da dobiju dvadeset
do trideset poena. Ovo su neki od primera:
KAKO ENA MOE DA ZARADl MNOTVO POENA KOD MUKARCA
Stasedogaa

Poeni koje joj on daje

1. On je napravio greku a ona ne kae "Ja sam ti rekla" ili

ponudi savet.
10-20
2. On je razoara,
a ona ga ne kazni.
10-20
3. On se izgubi dok vozi, a ona ne
napravi od toga problem.
10-20
4. On zaluta, a ona u tome vidi dobro kae "Nikada ne bi videli ovako lep zalazak sunca da smo ili
najkraim putem."
20-30
5. On zaboravi da donese neto, a ona kae: "U redu je. Hoe li to da uradi kada sledei put bude
izaao?"
10-20
6. On ponovo zaboravi da donese neto, a ona kae sa postojanim strpljenjem i poverenjem: "U redu je. Hoe li to
ipak doneti?"
20-30
7. Kada ga povredi i shvati da je on povreden, izvini mu se i prui mu
Ijubav koja mu je potrebna.
10-40
204
tasedogaa
Poeni koje joj on daje
8. Ona zamoli za pomo i on kae "ne". Ona nije povredena njegovim odbijanjem, ve veruje da bi on to uinio kad bi mogao.
Ona ga ne odbija niti mu prebacuje.
10-20
9. Drugom prilikom trai njegovu pomo i on opet kae "ne". Ona ne ini
nita to bi uinilo da se on osea loe ve prihvatanje njegove nemogunosti u tom trenutku.
20-30
10. Ona trai njegovu pomo i kad joj ne treba kad on pretpostavlja da
je rezultat donekle izjednaen.
1- 5
11. Ona trai njegovu pomo i kad joj
ne treba u trenutku kad je uznemirena
kada on zna da ona daje vie
10-30
12. Kada se on zatvori, ona ne ini nita
to bi kod njega izazvalo oseanje krivice. 10-20

13. Kada se on vrati iz svoje peine ona ga doekuje radosno i ne kanjava ga

niti odbacuje.
10-20
14. Kada se on izvinjava zbog napravljene greke, ona to prihvati uz oprotaj pun Ijubavi. Sto je vea greka koju je
uinio, to je vei broj poena koje daje.
10-50
15. Kada on zatrai da ona neto uradi a ona odgovori sa "ne" i pritom ne iznosi
ceo spisak razloga zbog kojih ona to ne
moe da uradi.
1-10
16. Kad on zatrai da ona neto uradi, a ona odgovori sa "da" i pritom
ostane raspoloena.
1-10
205

ta se dogoa

Poeni koje joj on daje

17. Kada on pokuava da izgladi stvari posle svae i pone da ini sitne strvari za nju, a ona pone ponovo
da ga ceni.
10-30
18. Sretna je to ga vidi kada se on
vrati kui.
10-20
19. Ona ne odobrava neto, ah umesto da to pokae, odlazi u drugu sobu i nasamo se pribere, a zatim se vrati
sabranija i sa Ijubavlju.
10-20
20. U specijalnim prilikama ona previdi njegove greke koje joj u normalnim okolnostima smetaju.
2040
21. Zaista uiva u voenju Ijubavi s njim.
10-40
22. Zaboravio je gde je ostavio kljueve, a ona ga ne gleda kao da misli da je neodgovoran.
1020
23. Kada imaju sastanak, ona taktino ili Ijupko stavlja do znanja da joj se
ne svia restoran ili film.
10-20
24. Ne daje mu savete dok vozi ili parkira kola, a kada stignu ona mu se
zahvah" na vonji.
10-20
25. Ona trai pomo radije nego da raspravlja
o tome ta je on uradio pogreno.
10-20
26. Ona razgovara s njim o onome to je ini nezadovoljnom na smiren nain, ne okrivljujui ga, ne odbacujui ga
niti mu se suprotstavlja.
10-40
Koda ena moe ia skiipi vle poena
Svaki od navedenih primera pokazuje koliko se razlikuje nain na koji mukarac daje poene od onog na koji to ena radi.
Ali nije
206
potrebno da ena radi sve to je prethodno navedeno. Ovaj spisak ot-kriva trenutke u kojima je mukarac najranjiviji.
Ukohko je ona u stanju da mu prui podrku u onome to jc njemu potrebno, on e vrlo velikoduno deliti poene.
Kao to sam napomenuo u sedmom poglavlju, enina sposo-bnost da prui Ijubav u tekim trenucima kree se kao talas. Kada je
enina sposobnost da prui Ijubav u porastu (tokom uzlaznog kre-tanja njenog talasa), to je vreme kada ona moe da zaradi mnogo
bo-nusnih poena. Ona ne treba da oekuje od sebe da i u drugim trenucima bude tako draesna.
Upravo kao to enina sposobnost da prui Ijubav ima piime i oseke, tako i mukareva potreba za Ijubavlju ima svoje uspone i padove. U svakom od navedenih primera, ne postoji tano utvrena koiiina bodova koje mukarac daje. Umesto toga postoji priblian
raspon, kada je njegova potreba za Ijubavlju vea, on je sklon da eni da vie poena.
Na primer, ukohko je mukarac napravio greku i zbog toga se osea neprijatno, alosno ili postieno, onda mu je enina Ijubav
potrebnija; otuda e joj on dati vie poena ako tada ispolji razu-mevanje. Sto je vea greka, to e joj on dati vie poena za njenu Ijubav. Ukohko ne dobije njenu Ijubav on e joj dati kaznene poene u zavisnoti od toga koliko mu je trebala njena Ijubav. Ukoliko se
oseti odbaenim usled veliine greke koju je poinio, moe se dogoditi da joj da ogroman broj kaznenih poena.
Ako mukarac napravi greku
i zbog toga se osea neprijatno, alosno ili postieno,
enina Ijubav mu je potrebnija....
Sto je vea greka, to vie poena on daje.

ZBOG CEGA MUSKARAC ZAUZIMA ODBRAMBENISTAV

Mukarac moe da bude veoma Ijut na enu kada on napravi neku greku, a ona zbog toga bude potiteiia. Njegovo nezadovo-Ijstvo
je srazmerno veliini njegove greke. Male greke ga ine manje spremnim za odbranu, dok ga velike greke navode na mnogo jai
odbrambeni stav. Ponekad se ene pitaju zato mukarac ne kae
;/ I

207

::

.;,,,

da mu je ao kada napravi veliku greku. Odgovor je: on se boji da mu nee biti oproteno. Za njega je suvie bolno
saznanje da ju je u neemu izneverio. Umesto da se izvini, on moe da se naljuti na nju to je povredena i njoj dodeli
negativne poene.
Kada je mukarac loe raspoloen...
ophodite se prema njemu kao prema prolaznom tornadu
i pribijte se uz zemlju.
Kada je mukarac loe raspoioen, ukoliko se ena prema njerau _,phodi kao prema prolaznom tornadu i vrsto se priljubi
uz zemlju, kada tornado prode, on e joj dati mnotvo poena prednosti zato to nije dozvolila da se oseti nepravedno iii
to nije pokuala da ga promeni. Ukoliko ona pokua da zaustavi tornado to e stvoriti pusto, a on e okriviti nju zbog
meanja.
To je sasvim novo saznanje za mnoge ene, jer kada je na Veneri neko neraspoloen, Venerijanka ga nikada nee
zanemariti niti ak i pomisliti da se pritaji. Tornada ne postoje na Veneri. Kada je ncka od njih neraspoloena odmah sve
priskau u pomo i pokuavaju da shvate ta je to mui i postavljaju mnotvo pitanja. Kada tornado duva na Marsu, svako
pronalazi zaklon i vrsto se priljubljuje uz tlo.

KADA MUKARCIDAJU KAZNENE POENE

Od velike je pomoi kada ene shvate da mukarci drukije zbra-jaju poene. Davanje kaznenih poena od strane
mukaraca veoma zbunjuje ene i za njih postaje opasno da dele oseanja sa mukar-cima. Naravno, bilo bi prekrasno
kada bi mukarci mogli da shvate koliko je davanje kaznenih poena nepravedno i kada bi se promenili preko noi - ah za
promenu je potrebno vreme. Medutim, ono to moebiti ohrabrujue zaene je saznanje da isto onoliko brzo koliko je
spreman da da kaznene poene, mukarac ih isto tako brzo i ponitava.
Mukarevo davanje kaznenih poena je slino eninom oseanju ozlojeenosti kada daje vie nego to to mukarac ini.
Ona oduzima njegov rezultat od svoga i daje mu nulu. U takvim trenucima muka-rac treba jednostavno da shvati da ona
pati od gripa razoarenja i da joj prui neto vie Ijubavi.
Slino tome, kada mukarac daje kaznenepoena, cna trcba da zna da i on ima svoju vlastitu verziju gripa ozlojeenosti. Njcmu jc
potrebno neto vie Ijubavi da bi mu bilo bolje. Rezultat toga e biti da e joj on odmah dati dodatne poene kako bi se rezultat opet
izjednaio.
Kroz uenje naina na koji moe da postigne veliki broj poena kod mukarca, ena dobija novu mogunost da pomogne svom
partneru kada on deluje daieko i povredeno. Umesto da ini sitiie stvari za njega (sa spiska 101 nain da se postignu poeni kod ene,
stranica 185), to predstavlja ono to bi ona eleia, bie mnogo bolje da usredsredi svoju energiju na davanje onoga to on eli (kao
to je nabrojano u Kako ena moe da zaradi mnotvo poena kod mu-karca, stranica 204 engleski tekst).

PAMENJE NAIH RAZLIKA

I mukarci i ene mogu da imaju velike koristi ako zapamte ko-liko se razlikuju naini na koje vodimo evidencije. Za poboljanje
odnosa nije potrebno vie energije nego to je ve troimo i ne mora da bude tako strano teko. Odnosi se iscrpljuju dok nauimo
kako da usmerimo nae energije u pravcima koje e nai partneri u potpu-nosticeniti.

GLAVA 11

KAKO SAOPTITI

TEKA OSEANJA
Kada smo uznemireni, razoarani, iznervirani ili Ijuti veoma je teko da se ponaamo Ijubazno. Kada se pojave negativna
oseanja, odmah smo skloni da izgubimo svoja nena oseanja poverenja, brinosti, razumevanja, prihvatanja,
zahvalnosti i potovanja. U ta-kvim trenucima, ak i uz najbolje namere, razgovor se pretvara u svadu. Tada ne moemo
da se setimo naina na koji bi uspeno mogh da uspostavimo vezu izmeu naeg partnera i nas.
U tim momentima, ene nesvesno krive mukarce i teraju ih da se oseaju krivim zbog njihovog ponaanja. Umesto da se
seti da njen partner radi najbolje to moe, ena bi mogla da pretpostavi najgore i da pone da ga osuduje i da postane
nezadovoljna. Kada ena oseti navalu negativnih oseanja, za nju je izuzetno teko da govori sa poverenjem,
prihvatanjem i odobravanjem. Ona ne shvata koliko je pogreno i uvredljivo njeno ponaanje za njenog partnera.
Kada su neraspoloeni, mukaici poinju sa vie kritike da pro-suuju o eni i o njenim oseanjima. Umesto da se seti da
je njegova partnerka ranjiva i osetljiva, mukarac moe da zaboravi njene po-trebe i da deluje pakosno i nepaljivo. Kada
oseti navalu negativnih oseanja, za njega je izuzetno teko da razgovara sa enom paljivo, sa razumevanjem i
postovanjem. On ne shvata kohko je takav njegov stav bolan za nju.
To je vreme kada razgovor ne pomae. Na sreu, postoji druga niogunost. Umesto da razgovarate sa svojim partnerom o

oseanjima,
210
napiite pismo njemu ili njoj. Pisanje pisama vam omoguava da sasluate vaa vlastita oseanja, a da se pri tom ne bojite da ete
povrediti oseanja svog partncra. Slobodnim izraavanjem i sluanjem svojih sopstvenih oseanja, automatski postajete sabraniji i
neniji. Dok piu pisma, mukarci postaju paljiviji, imaju vie razumevanja i potovanja; kad ene piu pisma one ispoljavaju vie
poverenja, prih-vatanja i zahvakiosti.
Pisanje pisama u kojima iznosite vaa negativna oseanja pred-stavlja izvanredan nain da shvatite koUko neprijatno moe da zvui
to to misHte. Ovako proireno shvatanje e vam omoguiti da prila-godite svoj pristup. Pored toga, kada stavite na papir
nezadovoljstvo koje oseate njegova jaina se oslobaa, ostavijajui prostora da se opet osete i pozitivna oseanja. Kada se ponovo
sredite, moete otii kod svoga partnera i razgovarati s njim ili s njom mnogo nenije - na nain koji je manje osudujui ili optuujui.
Rezultat toga e biti da su vai izgledi da budete shvaeni ili prihvaeni daleko vei.
Poto napiete pismo, moe se desiti da vie ne oseate potrebu za razgovorom. Umesto toga, moe se dogoditi da poelite da ura-dite
neto lepo za svoga partnera. Bez obzira da li piete pismo da biste svom partneru saoptili vaa oseanja, ili ga piete jednostavno da
biste se osetili bolje, zapisivanje onoga to oseate predstavlja VTIO vano orue.
Bez obzira da li piete pismo da biste svom partneni saoptili
svoja osetanja, ili ga piete da biste se osetili bolje,
zapisivanje onoga to oseate predstavlja vrlo vano orue.
Umesto da napiete ono to oseate, moete da se odluite i da izvedete isti postupak ali u mislima. U vaoj mati zamislite da
govorite ono to oseate, mislite i elite bez varanja sebe na bilo koji nain. Izvoenjem unutranjeg dijaloga u kome ete izneti
potpunu istinu o svojim intimnim oseanjima, iznenada ete se osloboditi njihovog neprijatnog zagrljaja. Bilo da zapisujete ili u
mislima pre-tresate svoja neprijatna oseanja, istraujui ih, oseajui ih i iska-zujui ih reima, neprijatnost koju oseate gubi u jaini
i ponovo se javljaju prijatne misli. Metoda Ljubavnog Pisma neverovatno poveava mo i uinak ovog postupka. Premda se ona
zasniva na pisanju, moe se izvesti i u mislima.

211
TEHNIKA UUBAVNOG PISMA
Korienje tehnike Ljubavnog pisma predstavlja jedan od naj-boljih naina da se oslobodite mrzovolje i da ponovo razgovarate
mnogo nenije. Zapisujui svoja oseanja na odredeh nain, nega-tivne emocije automatski slabe i poveavaju se pozitivna oseanja.
Uinak metode Ljubavnog pisma pojaava proces pisanja. Postoje tri aspekta ili dela tehnike Ljubavnog pisma.
1. Napiite Ljubavno pismo u kome izraavate oseanja Ijutnje, tuge, straha, aljenja i Ijubavi.
2. Napiite Povratno pismo u kome izraavate ta elite da ujete od vaeg partnera.
3. Podelite vae Ljubavno i Povratno pismo sa vaim partnerom.
Tehnika Ljubavnog pisma je vrlo elastina. Moete da se odlui-te za sva tri koraka, ili moete da odaberete samo jedan ili dva od
njih. Na primer, moete da izvedete prvi i drugi korak prema navedenom redosledu da biste se osetili smirenije i bolje, a zatim da
pristupite verbalnom razgovoru sa vaim partnerom, a da pritom ne budete preplavljeni razoaranjem ili optuivanjem. U nekim
drugim prilikama, moete da se odluite za sva tri koraka i da podelite vae Ljubavno pismo i Povratno pismo sa svojim partnerom.
Izvodenje sva tri koraka e predstavljati snano i blagotvorno iskustvo za vas oboje. Meutim, ponekad je za sprovoenje sva tri dela
potrebno suvie vremena i moe da predstavlja neodgovarajue reenje. U nekim situacijama, najsnanije moe da deluje samo prvi
korak, pisanje Ljubavnog pisma. Istraimo par primera kako se pie Ljubavno pismo.

PRVI KORAK: UUBAVNO PISMO

Da biste napisali Ljubavno pismo, pronadite usmaljeno mesto i piite svom partneru. U svakom Ljubavnom pismu izrazite svoje
oseanje besa, tuge, straha, aljenja i Ijubavi. Ovakav redosled e vam omoguiti da u potpunosti iznesete i shvatite sva vaa oseanja.
Zahvaljujui shvatanju vaih vlastitih oseanja, biete u stanju da razgovarate sa svojim partnerom na mnogo neniji i smireniji nain.
212
Kada smo uznemireni po pravilu oseamo mnogo toga odjcd-nbm. Na primer, kada vas va partner razoara, moete da budctc Ijuti
to je on bezoseajan, Ijuti zato to je ona nezahvalna; tuni to je on toliko okupiran svojim poslom, tuni zato to izgleda da vam
ona ne veruje; upiaeni da vam nikada nee oprostiti, uplaeni da rau nije naroito stalo do vas; alosni to njemu ili njoj potajno uskraujete Ijubav. Ali istovremeno vi volite to su upravo on ili ona vai partneri i vi elite njegovu iii njenu Ijubav i panju.
Da bismo osetili nau Ijubav, vrlo esto nam je potrebno da prvo osetimo naa nczadovoljstva. Nakon iznoenja ova etiri nivoa negativnih oscanja (besa, tuge, straha i aljenja), mi .mo u stanju da u potpunosti izrazimo i naa Ijubavna oseanja. Pisanje Ljubavnog
pisma automatski umanjuje ihtenzitet naih ncgativnih oseanja i omoguava nam da mnogo potpunije osetimo naa pozitivna oscanja. Ovo su neke smernice za pisanje osnovnog Ljubavnog pisma;
L Adresirajte pismo na vaeg partnera. Pretvarajte se da vas on iH ona sluaju sa Ijubavlju i razumevanjcm.
2. Ponite sa Ijutnjom, zatim tugom, potom strahom, pa aljenjem i na kraju sa Ijubavlju. Uvrstite svih pet odeljaka u svako pismo.
3. Napiite po par reenica o svakom od oseanja; trudite se da svako od njih dobije priblino isti prostor. Govorite jednostavnim
reima.
4. Posle svakog odcljka napravite pauzu i razmislite o sledeem oseanju koje je na redu. Piite o tom oseanju.
5. Ne zaustavljajte se sve dok ne stignetc do Ijubavi. Budite strpljivi i sackajte da Ijubav nadode.

6. Napiite svoje ime na kraju. Saekajte par trenutaka da bi razmislih o onome ta vam je potrebno i
ta clite. To napiite pod post scriptum (P.S.).
Da bistc pojednostavili pisanje svojih pisama, moda etc poc-leti da fotokopirate sledeu stranicu kako bi ono to sc nalazi na njoj
mogli da koristitc kao vodi u pisanju vaih vlastitih Ljubavnih pisama. U svaki od pet odeljaka uvrteno je po par uvodnih fraza koje
mogu da vam pomognu da izrazitc svoja oseanja. Moete da
213
upotrebite samo neke od njih, iii sve, Po pravilu, najizraajnije su: "Ljut(a) sam", "alostan(na) sam", "Bojim se", "ao mi je",
"ehm" i "Vohm". Meutim, svaka fraza koja e vam pomoi da izrazite svoje oseanje bie delotvorna. Obino je potrebno
dvadesctak minuta da bi se napisalo Ljubavno pismo.
Ljubcivno pismo
Dragi

Datum

Piem ti da bi znao(la) ta osecam.

I.Zabes

> Ne svia mi se...

> Oseam se izigrano zbog...

> Ljut(a) sam...
> Ozlojeden(a) sam...
> eUm...
2. Za tugu
> Razoaran(a) sam...
> Tuan(na) sam to...
> Boli me to...
> Nedostajalomi je...
> elim...
3. Za strah
< > Zabrinut(a) sam...
> Bojim se...
> Uplaen(a) sam...
> Ne ehm...
> Potrebno mi je...
> elim...
4. Za aljenje
> Oseam se neprijatno...
> ao mi je...
> Stidim se...
> Nisam eleo(la)...
elim...
5. Za Ijubav
> Volim...
> eiim...
> Shvatam...
> Opratam...
Cenim...
Hvala ti na...
Znam...
P.S. Ono to bih eleo(la) da ujem od tebe je:
214

Ovde navodimo nckc tipine situacije i pnmere LjuDavmn pisama koji e vam pomoi da shvatite ovu tehniku.
Ljubavno pismo o opratanju

Kada je Tom "dremnuo" malo due nego to je planirao i zabo-ravio da odvede svoju kerku Hejli kod zubara, njegova
ena, Samanta je pobesnela. Meutim, umesto da suoi Toma sa svojim besom i zamerkama, ona je sela i napisala
sledee Ljubavno pismo, posle ega je bila u stanju da mu prie smirenije i na prihvatljiviji nain.
Zahvaljujui tome to je napisala ovo Pismo, Samanta vie nije oseala tako neodoljivu potrebu da odri predavanje
svome muu niti da ga odbaci. Umesto da se svaaju, proveli su divno poslepodne. Sledee nedelje Tom je bio taj koji je
odveo Hejli kod zubara.
Ovako glasi Samantino Ljubavno pismo:
Dragi Tome,
1. Bes: Besna sam to si zaboravio. Ljuta sam to si se uspa-vao. Mrzim kada krene u krevet da dremne i onda zabo-

ravi na sve. Umorna sam od toga to o svemu ja moram da mislim. Oekuje od mene da sve sama uradim. Umorna sam
od toga.
2. Tuga: Tuna sam to je Hejli propustila zakazani pregled. Tuna sam to si zaboravio. Tuna sam jer imam oseanje
da ne mogu da se pouzdam u tebe. Tuna sam to mora tako mnogo da radi. Tuna sam to si toliko umoran. Tuna sam
to ima malo vremena za mene. Boli me kad nisi oduevljen to me vidi. Vrea me kad zaboravlja do-govor. Oseam
se kao da ti nije stalo do mene.
3. Strah: Strepim da sve sama moram da uradim. Bojim se da ti verujem. Strah me je da je tebi svejedno. Bojim se da u
ja morati da uinim to sledei put. Ne elim sve sama da radim. Potrebna mi je tvoja pomo. Bojim se to si mi potreban.
Bojim se da ti nikada nee biti odgovoran. Strah me je to previe radi. Strah me je da se ne razboli.
215
4. aljenje: Neprijatno se oseam kada proputa zakazane sastanke. Neprijatno se oseam kada kasni. ao mi je to
toliko zahtevam. ao mi je to nisam spremnija na opratanje. ao mi je to nisam nenija. Ne elim da te od-bacim.
5. Ljubav: Volim te. Shvatam da si bio umoran. Mnogo radi. Znam da se trudi koliko moe. Opratam ti to si
zaboravio. Hvala ti to si zakazao prijem kod zubara za drugi put. Hvala ti na elji da odvede Hejli kod zubara. Znam da
zaista brine. Znam da me voH. Sretna sam to
; postoji u mom ivotu. Zelim da provedem divno vee sa tobom.
Volim te, Samanta
P.S. elela bih da ujem da si ti taj ija e dunost biti da odvede Hejli sledee nedelje kod zubara.
Ljubavno pismo o zapostavijenosti

Dim je sledeeg jutra iao na slubeni put. Te veeri, njegova ena, Virdinija, je pokuala da napravi intimnu
atmosferu. Doneia je mango u njihovu spavau sobu i ponudiia ga. Dim je bio zauzet itanjem neke knjige u krevetu i
samo je ovla prokomentarisao da nije gladan. Virdinija se osetila odbaenom i naputenom. Bila je povredena i Ijuta.
Umesto da se vrati u spavau sbbu i da mu preba-cuje zbog njegove grubosti i neosetijivosti, napisala mu je Ljubavno
pismo.
Nakon pisanja Ljubavnog pisma Virdinija, oseajui se mnogo pomirljivije i spremnija za opratanje, vratila se u
spavau sobu i rekla: "Ovo je nae poslednje vee pred tvoj odlazak, hajde da ga posvetimo nama." Dim je spustio
knjigu i oni su proveli predivno, intimno vee. Pisanje Ljubavnog pisma dalo je Virdiniji snage i Iju-bavi da mnogo
direktnije zatrai partnerovu panju. ak nije bilo potrebno ni da da Ljubavno pismo Dimu.
Ovo je njeno pismo:
216
Dragi Dime,
1. Bes: Strano me je uvredilo to to ita knjigu, a ovo je nae poslednje zajedniko vee pred tvoj put. Ljuta sam to ne primeuje
da sam ovde. Besna sam to ne eli da provede ovo vee sa mnom. Krivo mi je to ne provodimo vie vremena zajedno. Uvek
postoji neto to ti je vanije od mene. elim da osetim da me voli.
2. Tuga: Tuna sam to ne eli da bude sa mnom. Tuna sam to toliko radi. Imam oseaj da ne bi ni primetio da me nema. ao mi
je to si uvek zauzet. Tuna sam to nee da pria sa mnom. Boli me to to ti nije stalo do mene. Ne oseam da znaim neto
posebno za tebe.
3. Strah: Bojim se da ak i ne zna ta me je povredilo. Bo-jim se da ti kaem ta oseam. Strah me je da e me prezreti. Bojim se da
se sve vie udaljavamo. Bojim se da nita ne moe da uradi u vezi toga. Stra:h me je da sam ti dosadila. Bojim se da ti se ne svidam.
4. aljenje: Tako mi je neprijatno kad ekam da budem sa tobom, a tebi ak nije ni stalo do mene. Neprijatno mi je kada sam ovoliko
uzmenirena. ao mi je ako ovo zvui kao zahtev. Zao mi je to vie nisam u stanju da budem nena i Ijubazna. ao mi je to sam bila
hladna kada nisi hteo da bude sa mnom. ao mi je to ti nisam pruila jo jednu priliku. ao mi je to sam prestala da verujem u
tvoju Iju-bav.
5. Ljubav: Volim te. Zato sam donela mango. Zelela sam da uradim neto to e te obradovati. elela sam da zajedno provedemo
posebne trenutke. Jo uvek elim da ovo bude izuzetno vec. Opratam ti to si bio tako nepaljiv prema meni. Opratam ti to nisi
odmah reagovao. Shvatam da si bio usred itanja neeg interesantnog. Hajde da provedemo samo nae vee.
Volim te, Virdinija
P.S. Ono to ehm da ujem je: "Volim te, Virdinija, i ja elim da provedem posebno vee sa tobom. Nedostajae mi."
217
Ljubavno pismo u vezi rasprave

Miel i Vanesa se nisu sloili u vezi jedne finansijske odluke. U roku od nekoliko minuta dolo je do rasprave. Kada je
Miel shvatio da je poeo da vie, zaustavio se, duboko je udahnuo, a zatim rekao: "potrebno mi je izvesno vreme da
razlislim o ovome, a onda emo nastaviti razgovor." Zatim je otiao u drugu sobu i napisao ono to osea u Ljubavnom
pismu.
Nakcn to je napisao pismo bio je sposoban da se vrati i da na mnogo razumniji nain raspravi tu stvar. Rezultat je bio da

su na fin nain reili svoj problem.

Ovako glasi njegovo Ljubavno pisrao:
Draga Vanesa,
/. Ljutnja: Ljut sam to toliko uzima sve k srcu. Krivo mi je to me uporno ne shvata. Ljut sam to nisi u stanju da bude
trezvena kada razgovaramo. Krivo mi je to si toliko osetljiva i lako uvredljiva. Krivo mi je to mi ne veruje i to me
odbacuje.
2. Tuga: ao mi je to se raspravljamo. Vrea me to mi ne veruje i sumnja u mene. Bolnoje izgubiti tvoju ijubav. Zao
mi je to smo se posvadali. Zao mi je to se ne slaemo.
3. Strah: Bojim se da ne napravim greku. Strah me je da ne mogu da uradim ono to elim, a da te pri tom ne naljutim.
Bojim se da ti kaem ta oseam. Bojim se da e me krivo razumeti. Strah me je da ne pomisli da sam nesposoban.
Bojim se da me ne ceni. Teko mi je da priam sa tobom kad si tako uznemirena. Ne znam ta da kaem.
4. aljenje: ao mi je to sam te povredio, ao mi je to se ne slaem s tobom. Krivo mi je to sam bio tako hladan. ao
mi je to sam toliko otpora pokazao prema tvojim ide-jama. Krivo mi je to sam toliko pourio da uradim ono to eUm.
Krivo mi je to sam uinio da se osea kao da nisi u pravu. Ti ne zasuuje da se prema tebi tako postupa. Zao mi je to
sam te kritikovao.
5. Ljubav: Volim te i elim da ovo sredimo. MisHm da sam sada u stanju da sasluam ono to ti misli. elim da te
podrim. Shvatam da sam te povredio. ao mi je to sam
218
bio toko nepaljiv prema onome ta ti osea. Zaista te ^ mnogo volim. elim da budem tvoj heroj, anejednostavno
da ti u svemu povladujem. Zehm da mi se divi. Potrebno mi je da budem ono to jesam i da tebi pomognem da bude
ono to jesi. Volim te. Sada kada budemo razgovarali imau vie strpijenja i razumevanja. Ti to zasluuje.
Volim te, Miel
P.S. Kao odgovor bih eleo da ujem: "Volim te, Miel. Zaista saim ti zahvalna na brizi i razumevanju. Sigurna sam da ovo moemo
reimo."
Ljubavno pismo u vezi izigranosti i razoaronja
Din je ostaviia poruku za svoga mua, Bila, u kojoj mu poruuje da donese neku vanu poiljku kui. Iz ko zna kojih razloga, poruka
nikada nije stigla do Bila. Kada je videla da stie kui bez pote, Din je reagovala veoma nezadovoljno i razoarano.
Premda Bil nije bio kriv, kada je Din nastavila da pria o tome kohko joj je bila potrebna ta poiljka i koUko se osea izigranom i
razoaranom zbog toga, on se osetio krivim i napadnutim. Ona nije shvatila da Bii svo njeno oseanje izigranosti i razoaranosti
prima lino. Bil samo to nije eksplodirao i rekao joj koliko grei to se to-liko uzrujava.
Umesto da zauzme odbrambeni stav i pokvari vee, pametno je odiuio da saeka desetak minuta i napie Ljubavno pismo. Kada je
zavrio pismo, vratio se u sobu mnogo nenije raspoloen, zagrlio je svoju enu i rekao: "Zaista mi je ao to nisi dobila svoju potu.
Voleo bih da sam dobio tvoju poruku. Voli li me i dalje?" Din je odgo-vorila sa mnogo Ijubavi i zahvalnosti, i proveli su predivno
vee ume-sto hladnog rata.
Ovo je Biiovo Ljubavno pismo:
Draga Din,

1. Ljutnja: Mrzim kada si tako Ijuta. Mrzim kada me okrivljuje. Besan sam to si toliko nesretna. Ljut sam to se nisi obradovala
kada si me videla. Oseam se kao da ti nita od onog to inim nije dovoljno. eiim da me ceni i da si sretna kad me vidi.
219

2. Tuga: Rrivo mi je to si toiiko iznervirana i razoarana. Tuan sam to nisi srena sa mnom. elim da bude srena.
Tuan sam to se moj posao uvek nade na putu nae Iju-bavi. Tuan sam to ne ceni sve one predivne stvari koje imamo
u naim ivotima. Kiivo mi je to sam doao kui bez pote koja ti je bi!a potrebna.
3. Strah: Bojim se da te ne mogu oraspoloiti. Bojim se da e cele veeri biti nesretna. Bojim se da budem otvoren
;.
prema tebi i blizu tebe. Bojim se da mi moe zatrebati tvoja Ijubav. Strah me je da nisam dovoljno dobar za tebe.
Strah me je da e upotrebiti ovo protiv mene.
4. aljenje: ao mi je to nisam doneo potu sa sobom. ao mi je to si toliko nesretna. Krivo mi je to se nisam setio da

te nazovem. Nisam eleo da te uznemiravam. eleo sam da

se obraduje kad me vidi. Imamo etiri dana
praznika i elim da oni budu neto posebno.
", 5. Ljubav: Volim te. elim da bude srena. Shvatam da si nezadovoljna. Shvatam da ti je jednostavno potrebno da
bude Ijuta izvesno vreme. Znam da ne pokuava da me uini neraspoloenim. Tebi je jednostavno potreban zagrljaj i
malo saoseanja. ao mi je. Ponekad ne znam ta treba da uradim i onda poinjem da optuujem tebe. Hvala
" ti to si moja ena. Zaista te mnogo voHm. Ne treba da bude savrena i ne treba da bude nesrena. Razumem da si
neraspoloena zbog pote.
Volim te, Bil
P.S. Ono to elim da ujem je: "Volim te, Bile. Cenim to za mene ini tako mnogo. Hvala ti to si moj mu."
DRUGi KORAK: PISANJE POVRATNOG PISMA

Pisanje Povratnog pisma je druga faza tehnike Ljubavnog pisma. Poto ste izneli i svoja negativna i svoja pozitivna
oseanja, tri do de-set dodatnih minuta za pisanje Povratnog pisama moe da predstav-Ija blagotvoran proces. U ovom
pismu, vi ete napisati ono ta biste eleli da dobijete kao odgovor od vaeg partnera.
220
To se radi na ovaj nain. Zamislite da je va partner u stanju da odgovori sa puno Ijubavi na vaa povreena oseanja
-koja ste izneli u svom Ljubavnom pismu. Napiite sami sebi kratko pismo pre-tvarajui se da vam to va partner pie.
Unesite sve ono to biste eleli da ujete od svog partnera u vezi onoga to vas je povredilo. Sledee fraze mogu da vam
pomognu da ponete:
Hvala ti za...
Razumem...
Zao mi je...
Ti zasluuje...
elim...
Volim...
Pisanje Povratnog pisma moe ponekad da deluje jo snanije od pisanja Ljubavnog pisma. Iznoenje onoga to zaista
elimo i to nam je potrebno poveavamo nau otvorenost da primimo potporu koja nam je potrebna. Pored toga, kada
zamiljamo kako nam na partner s Ijubavlju odgovara, mi mu ustvari olakavamo da to i uini.
Neki Ijudi su u stanju da vrlo dobro opiu svoja negativna ose-anja, ali im je veoma teko da izraze Ijubav. To je
naroito vano za one koji piu Povratno pismo i istrauju ta bi eleli da uju kao odgo-vor. Potrudite se da dobro osetite
va vlastiti otpor koji ispoljavate kada va partner pokuava da vam pomogne. To e vas jo vie uveriti u tekoe na koje
nailazi va partner kada pokuava da bude nean u takvim prilikama.
Kako moemo do saznamo potrebe naeg partnera

Ponekad ene ne ele da napiu Povratno pismo. One oeekuju da njihovi partneri treba da znaju ta treba da kau. One
imaju skriveni oseaj koji kae: "Ne elim da mu kaem ta mi je potrebno; ukoliko me zaista voli, on e znati." U ovom
sluaju ene treba da se sete da su mukarci sa Marsa i da oni ne znaju ta je enama potrebno;,njima mora da se kae.
Mukareva reakcija je mnogo vie odraz njegove planete nego ogledalo njegove Ijubavi prema eni. Da je Venerijanac,
on bi znao ta da kae, ali on to nije. Mukarci zaista ne znaju kako da odgovore na enina oseanja. U veini sluajeva,
naa kultura ne ui mukarce ta je enama p.otrebno.
221
Da je mukarac video svog oca kako se neno obraa njegovoj majci kada je bila neraspoloena, tada bi bolje znao ta treba da uradi.
Ali, budui da je ovako kako jeste, on ne zna zato to ga nikada nisu uili. Povratno pismo predstavlja najbolji nain da se mukarac
naui ta je eni potrebno. Polako, ali sigurno, on e ve nauiti.
Povratno pismo je najbolji nain da se mukarac naui ta je eni potrebno.
Ponekad me ene pitaju: "Ako mu kaem ta je ono to elim da ujem, i on to kae, kako u znati da on tozaista misli? Bojim se da
on to ne govori samo tako."
Ovo je vano pitanje. Ukoliko mukarac ne voli enu, on se nee ak ni potruditi da joj prui ono to joj je potrebno. Ukoliko samo i
pokua da odgovori onako kako je ona traila, najverovatnije je da se on zaista trudi da joj odgovori.
Ukoliko ne zvui sasvim iskreno, to je zato to ui neto novo. Uenje novog naina reagovanja je neprijatno. Za njega to moe da
predstavlja i znak slabosti. To je kritini trenutak. Potrebno mu je mnogo zahvalnosti i ohrabrenja. Potrebna mu je stalna hrana koja e
mu govoriti da je na pravom putu.
Ukoliko njegovi pokuaji da joj udovolji deluju donekle neisk-reno, to je obino zato to veruje da njegovi napori nee imati us-peha.
Ukoliko mu ena stavi do znanja koliko ceni njegov pokuaj, on e sledei put da se osea mnogo sigurnije i bie mnogo iskreniji.
Mukarac nije budala. Kada oseti da ga ena potuje i da reaguje na nain koji predstavlja pomak nabolje, on e to uiniti. To je samo
pi-tanje vremena.
ene takoe mogu da naue dosta toga o mukarcirha itajui njihova Povratna pisma. ene obino zbunjuje nain na koji mukarac
reaguje na nju. Ona pogreno shvata ono to mu je potrebno. Po-nekad mu se odupire jer mish da on eli da se ona preda. Medutim, u
veini sluajeva, on eli da mu ona veruje, da ga ceni i da ga prihvati.
Da bismo primili podrku nije potrebno samo da nauimo nae partnere ta nam je potrebno, ve i da smo spremni da prihvatimo
podrku. Povratno pismo je siguran znak da je osoba spremna da primi podrku. U suprotnom, uspostavljanje veze je nemogue ostvariti. Iznoenje neraspoioenja uz stav koji govori: "Bilo ta da
222

kae nee uiniti da sc oseam bolje" ne samo te^ima suprotan

efekat, ve i vrea vaeg partncra. U takvim trenucima je bolje i ne
razgovarati.
Evo jednog primera Ljubavnog pisma i Povratnog pisma.
Obratite panju da je odgovor i dalje u P.S., samo to je neto dui i
detaljniji od prethodno iznetih.

Ljubavno pismo i Povratno pismo u vezi odbijanja

Tereza je zamolila svog mua, Pola, za porao, on ju je odbio i
izgledalo je kao da ga njenzahtev gnjavi.
Dragi Pol,
i. Ljutnja: Ljuta sam to si me odbio. Ljuta sam to mi nisi ponudio pomo. Ljuta sam to uvek moram da pitam. To-liko
toga radim za tebe. Potrebna mi je tvoja pomo.
2. Tuga: Tuna sam to ne eli da mi pomogne. Tuna sam to se oseam tako usamljeno. elela bih da vie toga radimo zajedno. Nedostaje mi tvoja podrka.
3. Strah: Bojim se da zatraim tvoju pomo. Strah me je da ! e se naljutiti. Bojim se da e rei ne, a ja u tada biti
povredena.
4. aijenje: ao mi je to sam te toliko naljutila. ao mi je to sam te iznervirala i kritikovala. Zao mi je to nisam zahvalnija. Krivo mi je to dajem previe, a onda zahtevam od tebe da uini isto.
5. Ljubav: Volim te. Znam da daje sve od sebe. Znam da ti je stalo do mene. eiim da te zamolim na Ijubazniji nain. ^
Ti si tako nean otac naoj deci.
Volim te, Tereza
P.S. Odgovor ko|i bih elela da ujem glasi:
Draga Tereza,
Hvala ti na tolikoj Ijubavi. Hvala ti to si mi rekla ta osea. Shvatam da te vreda kada reagujem kao da su tvoji zahtevi
preterani. Razumem da si povreena kada odbijem da ti pomognem. ao mije to ti ee ne nudim svoju pomo. Ti
223
zasluuje moju podrku i ja elim da ti vie pomaem. Vo-lim te i sretan sam to si moja ena.
Volim te, Pol
TREI KORAK: RAZMENA VAE6 UUBAVNOGI POVRATNOG PiSMA
Razmena vaih pisama je vana iz sledeih razloga:
Prua vaem partneru mogunost da vam pomogne.
Omoguava vam da dobijete razumevanje koje vam je potrebno.
Daje vaem partneru podstrek na nean i dostojanstven nain.
Podstie promenu u vaim odnosima.
Stvara intimnost i strast.
Omoguava vaem partneru da sazna ta je za vas vano i kako uspeno da vam pomogne.
Pomae parovima da ponovo ponu da razgovaraju kada je veza izmeu njih prekinuta.
Poduava nas kako da ujemo neprijatne stvari na sigu-ran nain.
Navodim pet naina na koje mogu da se uzajamno razmene pisma. U ovom sluaju, pretpostavljeno je da je ona napisala
pismo, ali ovo se isto odnosi i na situaciju kada on pie.
1. On ita naglas u njenom prisustvu Ljubavno i Povratno pismo koje je ona napisala. Zatim je uzme za ruke i neno joj
odgovori svojim vlastitim reima, znatno svesniji onoga ta ie njoj potrebno.
2. Ona ita naglas Ljubavno i Povratno pismo koja je napisala dok je on slua. Zatim je on uzme za ruke i neno joj
odgovori vlastitim reima, znatno svesniji onoga ta je njoj potrebno.
3. On prvo naglas ita njeno Povratno pismo dok ga ona slua. Zatim naglas proita njeno Ljubavno pismo. Za
224
mukarca je mnogo lakc da uje neprijatfffc stvari kada ve zna kako da odgovori na takva oseanja. Kadase mukarcu
stavi do znanja ta se oekuje od njega, on ne panii tako mnogo kada slua o neprijatnim oseanjima. Poto proita
Ljubavno pismo, on je uzima za ruke i neno joj odgovori svojim reima, znatno svesniji ta je njoj potrebno.
4. Prvo mu ona proita svoje Povratno pistno. Zatim naglas proita svoje Ljubavno pismo. Na kraju on je uzme za ruke i
neno joj odgovori svojim vlastitim reoma, znatno svesniji onoga to je njoj potrebno.
5. Ona mu da svojapisma i ostaviga da ih nasamoproita u roku od dvadeset ietirisata. Poto jc proitao pisma on joj se
zahvali na njima, uzme je za ruke i neno joj odgovori znatno svesniji onoga ta je njoj potrebno.
ta uaniti ako vol partaer nemoe neno da vam odgovori
Zbog iskustva u prolosti, nekim mukardma i enama je veoma teko da sluaju Ljubavna pisma. U takvom sluaju ne
treba oeki-vati da e ih oni proitati. Ali ak i kada va partner odlui da uje pismo, ponekad on nije u stanju da odmah
odgovori na pravi nain. Uzmimo primer Pola i Tereze.
Ako se Pol nije oseao nenije nakon to je proitao pisma svoje partnerke, to je onda zato to u tom trenutku nije mogao
da odgovori sa Ijubavlju. Nakon izvesnog vremena njegova oseanja e se pro-meniti.
Dok ita pisma, on moe da se oseti napadnutim zbog Ijutnje i povredenosti koji su izneti u njima i da zauzme
odbrambeni stav. Tada mu je potrebno izvesno vremg da bi u potpunosti sagledao ta je reeno.

Ponekad, kada osoba uje Ljubavno pismo ona primeti samo Ijutnju i bie potrebno izvesno vreme pre nego to bude u
stanju da uje i Ijubav koja je izneta u njemu. Pomoglo bi ukoiiko, nakon maio vremena, on proita pismo, naroito one
deiove u kojima se govori o eljenju i Ijubavi. Ponekad pre nego to proitam Lji^avno pismo moje ene, prvo proitam
odeljak koji govori o Ijubavi, a tek onda proitam celo pismo.
225
Ukoliko je mukarac povreden kad proita Ljubavno pismo svoje partnerke, on takode moe da odgovori svojim vlastitim
Ljuba--vnim pismom, to e mu omoguiti da preradi negativna oseanja koja se javijaju dok ita njeno Ljubavno pismo.
Ponekad ne znam ta me mui sve dok mi moja ena ne proita svoje Ljubavno pismo, a onda iznenada osetira da znam o
emu mogu da piem. Dok piem pismo u stanju sam da ponovo osetim nenost i ponovo proitam njeno pismo i osetim
Ijubav koja izbija iza njene povreenosti.
Ukoliko mukarac ne moe odmah da odgovori sa Ijubavlju, treba znati da je to sasvim u redu i ne treba ga kanjavati.
Njegova partnerka treba da razume i prihvati da je njemu potrebno izvesno vreme da razmisli o stvarima. Moda bi, radi
ohrabrenja svoje part-nerke, trebalo da kae neto u stilu "Hvala ti to si ini napisala pismo. Potrebno mi je maio vremena
da razmisUm o njemu, a onda emo razgovarati." Veoma je vano da se ne izrazi kritiki u pogledu pisma. Izmena
pisama treba da bude sigurnost.
Sve ovo to je do sada reeno u vezi razmene Ljubavnih pisama odnosi se i na situacije kada je eni teko da odgovori na
mukarevo pismo sa nenou. U principu preporuujem da parovi naglas itaju pisma koja su jedno drugome napisali.
Korisno je da nagias itaju pismo svog partnera, jer im to pomae da se osete sasluanima. Ispi-tajte obe mogunosti i
pronadite onu koja vama vie odgovara.
DOPRINOENJE BEZBEDNOSTIUUBAVNIH PISAMA
Razmena Ljubavnih pisama moe da bude zastraujua. Osobe koje iznose svoja istinska oseanja bie ranjive. Ukoliko
ih njihov partner odbije to za njih moe da bude veoma bolno. Svrha razmene pisama je otvoreno iznoenje oseanja kako
bi partneri mogh da postanu biii jedno drugome. Ovaj postupak je efikasan sve dotle dok se proces odvija bezbedno.
Potrebno je da osoba koja prima Ljis-bavno pismo izuzetno potuje pievo izraavarije. Ukoiiko nije u stanju da prui
istinsku, paijivu podrku, ne treba da piistane da uje pismo sve dok ne bude u stanju da to uini.
Razmena pisama treba da bude uinjena sa tanom namerom. Razmenjivanje pisama treba da bude uinjeno u duhu
sSedee dve izjave o nameri:
226
Izjava 0 nameri iz koje se pie i izmenjuje Ljubavno pismo

Piem ovo pismo da bih pronaao svoja pozitivna oseanja i da bih ti pruio Ijubav koju zasluuje. Kao deo tog procesa
deHm sa tobom i moja negativna oseanja koja me sputa-vaju.
Tvoje razumevanje e mi pomoi da se otvorim i oslobodim svojih negativnih emocija. Verujem da ti je stalo i da e
odgovoriti na moja oseanja najboije to moe. Zahvalan sam ti na spremnosti da me saslua i podri. Pored toga,
nadam se da e ti ovo pismo pomoi da ra-zume moja htenja, potrebe i elje.
Partner kome je upueno pismo treba da ga slua u duhu sledee izjave o nameri.
Izjavo 0 nameri zbog koje se slua Ljubavno pismo

Obeavam da u dati sve od sebe da shvatim vrednost tvojih oseanja, da prihvatim nae razHitosti, da potujem tvoje
potrebe kao svoje vlastite, i da cenim to to daje sve od sebe da bi mi saoptila svoja oseanja i Ijubav. Obeavam da u
sluati i da neu ispravljati i poricati tvoja oseanja. Obeavam da u te prihvatiti i da neu pokuati da te promenim.
Spreman sam da sasluam ta osea jer mi je stalo do tebe i zato to verujem da moemo prevazii ovu situaciju.
Kada tek poinjete da primenjujete tehniku Ljubavnog pisma bie mnogo sigurnije ako ove izjave zaista proitate naglas.
Ove izjave o nameri pomoi e vam da zapamtite da treba da potujete oseanja vaeg partnera i da mu odgovorite neno
i sigurno.
MINIUUBAVNA PISMA
Ukoliko ste povreeni i nemate dvadeset minuta za pisanje Lju-bavnog pisma, moete da pokuate da napiete mini
Ljubavno pismo. Za njega je potrebno samo tri do petminuta, amoe istinski da pomogne. Evo nekoliko primera:
227
Dragi Maks,
1. Strano sam Ijuta to kasni!

2. Tuna sam to si me zaboravio.

3. Bojim se da ti nije stvarno stalo do mene.
4. ao mi je to sam toliko netolerantna.
5. Volim te i opratam ti to si zakasnio. Znam da me voli. Hvala ti na trudu.
Volim te, Sendi
Dragi Henri,
1. Ljuta sam to si toliko umoran. Krivo mi je to samo gleda TV.
2. Tuna sam to nee da prias sa mnom.
3. Bojim se da se udaljavamo. Bojim se da te ne naljutim.
4. ao mi je to sam te odbila za vreme veere. ao mi je to sam te okriviia za nae probleme.
5. Nedostaje mi tvoja Ijubav. Moe li odvojiti jedan sat za mene veeras ili uskoro, samo da bih ti rekla ta se deava sa
mnom?
Volim te, Lesli
P.S. Od tebe bih elela da ujem ovo:
Draga Lesli,
Hvala ti to si mi napisala ta osea. Shvatam da ti nedo-stajem. Hajde da veeras izmedu devet i deset rezerviemo
vreme samo za nas.
Volim te, Henri
KADA SE PIU UUBAVNA PISMA
Pravo vreme za pisanje Ljubavnog pisma je uvek kada ste uzne-mireni i kada elite da se osetite bolje. Ovde su neke od
uobiajenih situacija u kojima mogu da se piu Ljubavna pisma;
228
1. Ljubavno pismo intimnom partncru.
2. Ljubavno pismo prijatelju, detetu ili lanu porcxiice.
3. Ljubavno pismo poslovnom partneru ili kiijentu. Umesto "Volim te" na kraju pisma moiete da se opredelite za
"Zahvaljujem se" ili "S potovanjem". U veini sluajeva ne preporuujem vam da ih poaljete.
.
4. Ljubavno pismo samom sebi.
f;
5. Ljubavno pismo Bogu ih Vioj sili. Podelite vae nera- * spoloenje s Bogom i zamoUte ga za pomo.
6. Ljubavno pismo obrnutih uloga. Ukoliko vam je teko da ; nekome oprostite, pretvarajte se da ste nekoliko minuta
vi on i napiite u njegovo ime Ljubavno pismo sebi. Izne- f. nadie vas kako malo vremena je potrebno da budete ,
spremniji za oprotaj.
?>
7. Monstruozno Ljubavno pisrao. Ukoliko ste istinski uzne- mireni i oseate mrnju i zlobu, napiite u pismu sve to
oseate. Zatim spalite pismo. Ne oekujte da ga va part- . ner proita izuzev ako ste.oboje u stanju da podnesete
negativna oseanja i spremni ste za to. U ovom sluaju ak i monstruozno pismo moe da bude od velike pomoi.
8. Izmeteno Ljubavno pismo. Kada vas trenutni dogadaji uznemire i podsete vas na neprijatna oseanja iz deti-njstva,
zamislite da moete da se vratite kroz vreme i napiite pismo jednom od vaih roditelja, napiite im ta oseate i zamolite
ih za pomo.
ZATO JE POTREBNO DA PIEMO UUBAVNA PtSMA
Kao to smo u celoj ovoj knjizi istfaivali, za enu je izuzetno vano da podeli svoja oseanja, da oseti brigu,
razumevanje i po-tovanje. Isto toliko je vano i mukarcu da oseti zahvainost, prihva-tanje i poverenje. Najvei problemi
u odnosima se javljaju kada ena govori o svojim nezadovoljstvima, a mukarac se, usled toga, oseti nevoljenim.
Njemu njena negativna oseanja mogu zvuati kao kritika, optu-ba, zahtev i ozlojaenost. Kada on ne prihvati njena
oseanja, ona se oseti nevoljehom. Uspean odnos zavisi samo od dva faktora:
229
sposobnosti mukarca da sa Ijubavlju i potovanjem sasiua enina oseanja, i sposobnosti ene da saopti svoja oseanja
sa Ijubavlju i potovanjem.
Odnos i^meu mukarca i ene zahteva da razgovaraju o pro-meni svojih oseanja i potreba. Bilo bi previe idealistiki
da oekuje ostvarivanje savrenog razumevanja. Na sreu, izmedu onoga to imamo i savrenog postoji dovoljno prostora
za uspostavljanje boljih odnosa.
Realna ocekivonja

Nerealno je oekivati da veza uvek lako moe da se uspostavi. Neka oseanja se veoma teko saoptavaju, a da pri tom
onaj koji ih slua ne bude povreen. Parovi koji imaju predivne odnose pune Ijubavi, ponekad e se strano namuiti da

pronau nain kako da saobraaju na obostrano zadovoljstvo. Zaista je jako teko da se shvate giedita neke druge osobe,
naroito kada ono to on ili ona kau nije ono to biste vi eleli da ujete. Veoma je teko biti paljiv prema drugome,
kada su vaa vlastita oseanja povreena.
Mnogi parovi pogreno misle da je njihova nesposobnost da uspeno i neno saobraaju znak da se dovoljno ne vole.
Svakako da Ijubav igra veliku ulogu u tome, ah vetina saobraanja tu predstavlja daleko vaniji sastojak.
Kako uimo do razgovaramo

Uspeno saobraanje bi imalo drugorazrednu ulogu da smo odrash u porodici u kojoj se razgovaralo iskreno i neno. Ali u
rani-jim generacijama, takozvano Ijubazno ponaanjeje uglavnom znai-lo da se o neprijatnim stvarima ne govori. Cesto
su negativna oseanja smatrana boleu od koje se treba stideti i neim to treba zatvoriti u ostavu.
U manje "civilizovanim" porodicama ono to se smatralo Iju-baznim saobraanjem moglo je da se svede na ispoljavanje
ih obja-njavanje negativnih oseanja kroz fizika kanjavanja, vikanje, bati-ne, ibanje i sve druge vrste verbalnog
zlostavljanja - sve u ime pokuaja da se deci pomogne da naue ta je dobro, a ta loe.
Da su nai roditelji nauili da se ponaaju neno, bez potiskivanja negativnih oseanja, mi bi jo kao deca mogli bezbedno
da otkrijemo i istraimo nae negativne reakcije i oseanja kroz pokuaje i greke.
230
Kroz modele pozitivnih uloga nauili bismo kako uspeno da razgovaramo - posebno o naim neprijatnim oseanjima.
Kao rezul-tat osamnaestogodinjih pokuaja i greaka u izraavanju naih oseanja, postepeno bismo nauiii kako da
izrazimo naa oseanja na odgovarajui i utiv nain. Da je bilo tako, nama danas ne bi bila potrebna metoda Ljubavnog
pisma.
Da je naa prolost bila drugacija

Da je naa prolost bila drukija, mi bismo posmatrali naeg oca kako uspeno i Ijubazno slua nau majku dok mu
objanjava i iznosi svoja nezadovoljstva i razoaranja. Svakodnevno bismo bili u situa-ciji da posmatramo naeg oca kako
prua naoj majci panju i razu-mevanje koji su joj bili potrebni od njenog voljenog mua.
Posmartali bismo nau majku kako veruje naem ocu i saoptava mu otvoreno svoja oseanja bez negodovanja i
optuivanja. Mogli smo saznati kako ovek moe da bude nezadovoljan, a da pri tom ne kanjava nekoga kroz
nepoverenje, manipulisanje njegovim oseanjima, izbegavanje, osuivanje, omalovaavanje ili hladnou.
Tokom naeg osamnaestogodinjeg odrastanja postepeno bi-smo uspeli da savladamo nae emocije, upravo kao to smo
savladali hodanje ili matematiku. To bi bila nauena vetina, kao i hodanje, skakanje, pevanje, itanje i pravilno vodenje
ekovne knjiice.
Ali za veinu nas, nije bilo tako. Umesto toga, potroili smo osamnaest godina na uenje vetine neuspenog saobraanja.
Obzi-rom da nam nedostaje obrazovanje u nainu na koji se saoptavaju oseanja, veoma je teak i naizgled nesavladiv
zadatak da se pona-amo Ijubazno kada smo neraspoloeni.
Da biste shvatili koliko je to teko, razmotrite vae odgovore na sledea pitanja:
1. Kada ste besni ili ozlojeeni, kako moete da izraavate Ijubav ako su, dok ste jo bili dete, vai roditelji ili raspravljali ili sklopili zaveru da izbegnu raspravu u takvim situacijama?
2. Kako da postignete da vas vaa deca sluaju bez vike i kanjavanja, ukoliko su vai roditelji vikali na vas i kanjavali
vas da bi odrali kontrolu?
3. Kako da traite pomo kada ste se, ak i kao dete, uvek iznova oseali zanemareno i razoarano?
231
4. Kako da se otvorite i podelite svoja oseanja ako sebojite da ete biti odbijeni?
5. Kako da razgovarate sa svojim partnerom kada vaa oseanja govore "mrzim te"?
6. Kako da kaete "ao mi je", ako ste kao dete bili kanja-vani za napravljene greke?
7. Kako da priznate vae greke ako se bojite da ete biti kanjeni ili odbaeni?
8. Kako da pokaete svoja oseanja ako su vas, kao dete, uvek grdili i osuivali to ste nevaljali ili to plaete?
9. Kako moete da traite ono to elite kada su vam, dok ste bili dete, uvek govorili da niste u pravu to elite vie?
10. Kako moete ak i da pretpostavite ta oseate kada vai roditeiji nisu imali vremena, strpljenja niti sposobnosti da vas pitaju ta
oseate ili ta vam smeta?
11. Kako moete da prihvatite nesavrenstva svog partnera, kada ste kao dete oseali da raorate da budete savneni da bi bili dostojni
Ijubavi?
12. Kako moete da sasluate ono to boli vaeg partnera, ako vas niko nije sluao?
13. Kako moete da oprostite, ako vama nije opratano?
14. Kako oekujete da plaete i da date oduka svom bolu i tuzi ako su vam, kada ste bili mali, stalno govorili "Ne plai", ili "Kada
e ve jednom da odraste?" ili "Samo bebe plau"?
15. Kako moete da sluate o razoaranju svog partnera kada su vas, kao dete, terali da se oseate krivim za bol nanet majci, mnogo
pre nego to ste bili u stanju i da shvatite da vi za to niste bili odgovorni?
16. Kako moete da sluate o Ijutnji svog partnera ako su, dok ste bih dete, vai roditelji svoja nezadovoljstva iskal-jivali na vama

tako to su vikali i mnogo traili od vas?

17. Kako moete da se otvorite i verujete svom partneru kada su vas prvi Ijudi kojima ste nevino verovali ne neki nain izdali?
18. Kako oekujete da moete da saoptite svoja oseanja Ijubazno i uljudno, kada imate osamnaestogodinje isku-stvo straha da
ete biti odbaeni i naputeni?
232

Odgovor na svih ovih osamnaest pitanja je isti: moguce je nauiti da se Ijubazno ophodimo, ali moramo da radimo na
tome. MoTamo da nadoknadimo osamnaest godina zanemarivanja. Bez obzira koliko su nai roditelji bili savreni, niko
nije stvarao savren. Uko-Hko imate problema u uspostavljanju veze sa drugima, to nije prok-letstvo niti je u potpunosti
krivica vaih roditelja. To je jednostavno nedostatak pravilne obuke i mogunosti da vebate.
Dok itate navedena pitanja, moe se dogoditi da iz vas izbiju izvesna oseanja. Ne propustite ovu izuzetnu priliku da se
izleite. Odmah odvojte dvadeset minuta i napiite Ljubavno pismo jednom od svojih roditelja. Jednostavno uzmite papir
i olovku i izrazite ono to oseate, koristei emu Ljubavnog pisma. Pokuajte to odmah da uradite, iznenadiete se
ishodom.

IZNOENJEPOTPUNEISTINE
Ljubavno pismo deluje zato to vam pomae da kaete potpunu istinu. Ispitivanje samo jednog dela vaih oseanja nee
vam doneti eljeno olakanje. Na primer:
1. Oseanje besa moda vam uopte nee pomoi. Moe vas uiniti samo jo Ijuim. Sto se vie ba\ite samo svojim
besom, to ete biti sve vie uzrujani.
2. Vieasovno jadikovanje samo moe da uini da se ose-tite praznim i iscrpljenim, ukoUko nikada ne odmaknete od
tuge.
3. Ako se bavite samo svojim strahovima, moete postati jo uplaeniji.
4. Oseanje aljenja, ukoliko ne proete kroz njega, moe vas jednostavno naterati da se osetite krivim i posti-denim, a
moe da bude ak i tetno za vae samopo-tovanje.
5. Pokuaj da sve vreme budete samo neni, moe da vas natera da potisnete vaa negativna oseanja, a nakon nekoliko
godina vi ete postati ukoeni i bezoseajni.
233
Ljubavna pisma su delotvorna zato to vas usmeravaju da izne-scte potpunu istinu o svemu to oseate. Da bismo izleili
svoj unu-trani bol, moramo osetiti svaki od etiri primarna aspekta cmocionalnog bola. To su Ijutnja, tuga, strah i
aljenje.
Zato su Ljubavna pisma delotvorno

Izraavanjem svakog od etiri nivoa emocionalnog boia, na bol se oslobaa. Iznoenje samo jednog ili dva od negativnih
oseanja nije tako delotvorno. To je otuda to mnoge od naih negativnih emocionainih reakcija nisu zapravo prava
oseanja, ve odbrambeni mehanizmi koje nesvesno koristimo da bi izbegii naa prava oseanja. Na primer:
1. Ljudi koji se lako naljute po pravilu pokuavaju da sakri-ju svoje oseanje povreenosti, tuge, straha ili aljenja. Kada
osete svoja ranjivija oseanja, Ijutnja nestaje i oni postaju mnogo neniji.
2. Ljudima koji lako zaplau, po pravilu je teko da se razbesne, ali kada im se pomogne da izraze svoj bes oseaju se
ninogo bolje i smirenije.
3. Ljudima koji su uplaeni obino je potrebno da ispolje svoj bes; tada strah nestaje.
4. Ljudima koji esto oseaju aljenje i krivicu, po praviluje potrebno da izraze svoju povreenost i bes pre nego to su u
stanju da osete samopotovanje koje zasluuju.
5. Ljudi koji su uvek Ijubazni, ali ne znaju zato su depre-sivni i ukoeni treba, po pravilu, da se zapitaju: "Ako me neto
Ijuti ili uznemirava, ta bi to moglo da bude?" i neka napiu odgovore. To e ira pomoi da dou u dodir sa svojim
oseanjma koja se nalaze u pozadini depresije i ukoenosti. Ljubavno pismo moe da se upotrebi i na taj nain.
Kako osecanja mogu da prikriju druga oseanja

Sledi nekoliko primera o tome kako mukarci ili ene koriste svoja negativna oseanja kako bi prikrili ono to ih zaista
boli. Ne
234
zaboravite da je ovo automatski proces. Mi esto nismo svesni da se to dogada.
Obratite za trenutak panju na ova pitanja:
Da li se ikada smeite kada ste zaista Ijuti?
Da li reagujete besno kada ste duboko u sebi uplaeni?
Da li se smejete i zbijate ale kada ste zaista tuni i povreeni?
Da li ste spremni da brzo okrivite druge kada se oseate krivim ili uplaenim?
Iznosimo emu koja pokazuje kako mukarci i ene obino poriu svoja istinska oseanja. Naravno nee se svi mukarci uklopiti u
muki opis, kao to se nee ni sve ene uklopiti u enski opis. Karta nam pokazuje nain kako moemo da se udaljimo od svojih

istinskih oseanja.
ZATO PRIKRIVAMO NAA PRAVA OSEANJA
Kako mokarci kriju svi^ bol (Ovo
praces).

Koko ene krq sv^ bol (Ov je je po pravilu nesvestan proces).

po pnn^ nesvestai

1. Mukarci mogu da koriste bes kao napin da izbegnu boIna oseanja tuge, povrede-jiosti, aljenja, krivice i straha.
2. Mukarci mogu da koriste
nezainteresovanost i
obeshrabrivanje kao nain da
azbegnu bolno oseanje Ijutnje.
3. Mukarci mogu da koriste
oseanje uvredenosti kao
nain da izbegnu oseanje
povredenosti.
4. Mukarci mogu da koriste bes i pravinost kao nain da
izbegnu oseanja straha i
nesigurnosti.
1. ene mogu da koriste inte-resovanje i brigu kao nain izbegavanja boinih oseanja besa, krivice, straha i razoarenja.
2. Zene mogu da postanu zbunjene, to im siui kao nain da izbegnu Ijutnju, ner-viranje i neraspoloenje.
3. Zcne mogu da se oseaju loe da bi izbegle oseanje neprijatnosti, Ijutnje, tuge i aljenja.
4. Zene mogu da koriste strah i nesigumost kao nain da izbegnu Ijutnju, povreenost i tugu.
235
Kako mukarci kriju svoj bol (Ovo je po provilu nesvestan proces).

5. Mukarci mogu da se oseaju postienim kako bi izbegli Ijutnju i jadikovanje.

6. Mukarci mogu da koriste mir i hladnou kao nain da izbegnu Ijutnju, strah, razoarenje, obeshrabrenost i stid.
7. Mukarci mogu da koriste samouverenost da bi izbegh
oseanje nesposobnosti.
8. Mukarci mogu da pribegnu
agresiji da bi izbegh oseanje
straha.
Koko ene kriju svoj bol (Ovo je po pravilu nesveston proces).

5. ene mogu da koriste ucveljenost da bi izbegle oseanja besa i uplaenosti.

6. ene mogu da koriste nadu kao nain da izbegnu bes. tugu, jad i aljenje.
7. ene mogu da upotrebe ra-dost i zahvalnost kao nain da izbegnu oseanja tuge i razoarenja.
8. ene mogu da koriste Iju-bav i opratanje kao nain da izbegnu oseanja

LEENJE NEGATiVNIH OSECANJA

Teko moete da shvatite i prihvatite neija negativna oseanja,. ukoUko vaa vlastita negativna oseanja niko nije sluao i niti vam je
pruio podrku. Sto smo vie u stanju da isceljujemo naa nera-zreena oseanja iz detinjstva, to nam je lake da odgovorno iznesemo naa oseanja i sasluamo ta na partner osea, a da se pri tom ne oseamo uvreeno, nestrpljivo, osujeeno ili napadnuto.
Sto se vie opirete prihvatanju svog unutranjeg bola, to vei ot-por ispoljavate i prema sluanju onoga to vam drugi priaju o svojim
oseanjima. Ukohko ste nestrpljivi i netolerantni u trenucima kada vam drugi iznose njihova detinjasta oseanja, onda je to pokazatelj vaeg odnosa prema svojim vlastitim oseanjima.
Da bismo se odrali moramo se prevaspitati. Moramo prihvatiti injenicu da unutar nas postoji osetljivo Ijudsko bie koje se uznemiri ak i kada mu naa racionalna zrela svest kae da nema razloga za uznemirenje. Mi moramo da pronaemo taj osetljivi deo sebe i
da postanjemo njegov nean sadrug. Potrebno je da ga zapitamo: "ta je po sredi? Da li si povreden? ta osea? ta je to to te je
236

uznemirilo? Zbogega si Ijut? ta te je rastuilo? ega se plai? ta eli?"

Kada sasluamo naa oseanja sa saaljenjem, naa negativna oseanja e kao udom biti izleena, i biemo u stanju da
reagujemo u datim situacijama mnogo nenije i utivije. Razuraevanjem naih detinjastih oseanja automatski otvaramo
vrata nenijim osean-jima da prodru kroz ono to govorimo.
Da su dok smo bili deca stalno sluah i poklanjali dunu panju naim oseanjima sa nenou, tada se kao odrasli ne
bismo zaplitali u naa negativna oseanja. Ali veina od nas nije podravana na ovaj nain u detinjstvu, tako da mi to
sami moramo da uradimo za sebe.

Kako vaa prolost vtie na vau sadanqost

Sigurno je da ste iskusili stisak negativnih emocija. Ovde su izneti neki uobiajeni naini na koje nerazreena oseanja iz
detinjstva mogu da utiu na nas, ovakve kakvi smo danas, poto smo se ve sukobili sa stresom zvanim zrelost:
1. Kada nas je neto osujetilo, mi ostajemo zapetljani u oseanju besa i uznemirenosti, ak i kada nam odrasla osoba u
nama govori da bi trebalo da budemo hladni, Iju-bazni i mirni.
2. Kada nas je neto razoaralo, ostajemo zapleteni u oseanje tuge i povreenosti, ak i kada nam odrasla osoba u nama
kae da bi trebalo da budemo raspoloeni, sretni i optimisti.
3. Kada nas je neto u detinjstvu uznemirilo mi ostajemo zaglavljeni u oseanju straha i brige, ak i kada nam odra-sla
osoba u nama kae da bi trebalo da se oseamo bezbednim, sigurnim i zahvalnim.
4. Kada smo se zbog neega osetili neprijatno, ostajemo zaglavljeni u oseanju aljenja i stida, ak i kada nam odrasla
osoba u nama govori da bi trebalo da se oseamo bezbedno, dobro i predivno.
237
Uutkivanje vaih oseconja kroz potiskivanje

Odrasli Ijudi po pravilu pokuavaju da kontroliu svoja nega-tivna oseanja tako to e ih izBegavati. Mi moemo da
koristimo po-tiskivanje da bismo uutkali bolne vapaje naih oseanja i nezadovoljenih potreba. Nakon ae vina, bol
nestaje za trenutak. Ali on e se uvek ponovo vraati.
Ironino, ah svakim inom izbegavanja naih negativnih emocija mi im dajemo mo da upravljaju naim ivotom. Uei
se da sluamo i vaspitavamo naa unutranja oseanja, ona poinju polako da poputaju klin u koji su nas uhvatila.
Ironino, ali svakim inom izbegavanja naih negativnih emocija mi im daljemo mo da upravljaju naim ivotom.
Kada ste jako uznemireni, sigurno je da neete biti u stanju da razgovarate onako efikasno kako biste vi to eleli. U
takvim vremen-ima, vraaju se nereena oseanja iz vae prolosti. To je kao da dete kome nikada nije bilo dozvoljeno da
praska sada to uini, samo da bi jo jednom bilo oterano u ostavu.
Naa nerazreena oseanja iz detinjstva imaju mo da nas kon-troliu tako to e epati nau svesnost kada odrastemo i
spreiti nas da Ijubazno razgovaramo. Sve dok ne budemo u stanju da s panjom sasluamo ova, naizgled iracionalna,
oseanja iz nae prolosti (koja se izgleda nameu naem ivotu onda kada nam je najvie potrebna razboritost), ona e
onemoguavati nae uljudno saobraanje sa drugim Ijudima.
Tajna saoptavanja onoga to nas titi lei u mudrosti i sposob-nosti da izrazimo naa neprijatna oseanja napismeno i to
tako da postanemo svesni naih pozitivnijih oseanja. Sto smo sposobniji da razgovaramo sa naim partnerima sa
Ijubavlju koju oni zasluuju, to e nai odnosi biti bolji. Kada ste u stanju da podelite svoja nepri-jatna oseanja na
pristojan nain, vaem partneru je lake da vam prui podrku.
TAJNE SAMOPOMOI
Pisanje Ljubavnog Pisma predstavlja izvanredno orue za samo-pomo, ali ukoliko niste navikli da ga se odmah latite
moe da vam se

238
dogodi da zaboravite da ga liijotrebitei Predlaem vam da, kada vas neto mui, bar jedanput nedeljno sednete i napiete Ljubavno
Pismo.
Ljubavno Pismo ne pomae samo onda kada neto u odnosima sa vaim partnerom nije u redu, ve uvek kada ste povreeni. Pisanje
Ljubavnog pisma pomae kada se oseate ozlojeeno, nesreno, zabrinuto, depresivno, Ijutito, umorno, zapetljano, ili kada ste jednostavno pod stresom. Uvek kada poelite da se osetite bolje, na-piite Ljubavno pisrao. Ono moda nee uvek potpuno popraviti
vae raspoloenje, ali e vam pomoi da se pokrenete u smeru kojim elite da idete.
U mojoj prvoj knjizi, Ono to oseate moete da izleite, detaljnije je objanjen znaaj istraivanja vlastitih oseanja i pisanja
Ljubavnog pisma. Pored toga, u nizu predavanja snimljenih na traci, Leenje srca, dajem uputstva za vizuelizovanje oseanja i vebe
koje se bazi-raju na Tehnici Ljubavnog pisma za prevazilaenje zabrinutosti, oslobadanje od ozlojeenosti, i pronalaenje oprotaja,
Ijubav prema onom detinjastom u vama i leenje rana iz prolosti.
Pored toga, postoji jo mnogo knjiga i prirunika koje su drugi autori napisali o ovoj temi. Citanje ovih knjiga e vam pomoi da
doete u dodir sa vaim unutranjim oseanjima i da ih izleite. Ali upamtite, sve dok ne dozvoljavate da iz vas progovori i uje se
onaj oseajni deo vas, vi ga ne moete izleiti. Knjige vam mogu pomoi \, da sebe vie zavolite, ali jedino sluanjem, zapisivanjem i
usmenim / izraavanjem vaih oseanja vi ih uistinu leite.
Knjige vam mogu pomoi da sebe vie zavolite,
ali jedino sluanjem, zapisivanjem i usmenim
izraavanjem svojih oseanja vi ih uistinu leite.
Sto vie budete primenjivaU Metodu Ljubavnog pisma to ete vie oseati onaj deo sebe kome je najpotrebnija Ijubav. Sluanjem
svojih oseanja i ispitivanjem vlastitih emocija, biete u stanju da po-mognete tom delu sebe da poraste i da se razvije.
Kada onaj osetljivi deo vas dobije Ijubav i shvati svoje potrebe, vi ete automatski poeti bolje da saobraate sa drugim Ijudima.
Biete u stanju da reagujete na date situacije sa daleko vie utivosti. ak i kada je u nama sve programirano tako da sakrije naa
oseanja i da

239

zauzme odbrambeni stav, a ne pomirljiv, mi moemo da se uzdrimo. U tome je velika nada.

Da biste se uzdrali, potrebno je da sasluate i razumele nera-zreena oseanja koja nikada nisu imaia priliku da budu izleena. Ovaj
deo sebe treba da osetite, ujete i shvatite, a zatim izleite.
Primena Metode Ljubavnog pisma predstavlja bezbedan nain da izrazite nerazreena oseanja, negativne emocije i elje, bez
mogunosti da budete osueni ili odbaeni. Sluanjem svojih ose-anja, mi zapravo mudro postupamo sa naim emocijama, kao kada
roditelj prigrli malo dete koje plae u svoje naruje. Istraivanjem potpune istine o naim oseanjima mi sebi u potpunosti dozvoIjavamo da posedujemo takva oseanja. Kroz ophoenje prerna ovom detinjastom delu sebe sa potovanjem i Ijubavlju, nerazreene
emocionalne rane iz nae prolosti mogu postepeno da zarastu.
Mnogi Ijudi prebrzo odrastu, jednostavno zato to odbacuju i potiskuju svoja oseanja. Njihov nerazreen emocionalni bol ih eka
unutra da izae i postane voljen i izleen. A ako pokuaju da potisnu ova oseanja, bol i nezadovoijstvo e nastaviti da ih mue.
Danas je iroko prihvaeno miijenje da su mnoge fizike bolesti direktno povezane sa nerazreenim emocionalnim bolom. Potisnut
psihiki bol polako prerasta u fiziki bol ili bolest, a moe da dovede i do smrti. Pored toga, najvei deo naih ruilakih nagona,
opsesija i povlaenja su izrazi naih unutranjih emocionalnih rana.
Mukareva uobiajena opsednutost uspehom predstavlja nje-gov oajniki pokuaj da zadobije Ijubav u nadi da e to smanjiti njegov unutranji bol i nemir. Uobiajena opsednutost ene da mora da bude savrena je njen oajniki pokuaj da bude dostojna Ijubavi
i smanji svoj unutranji bol. Sve to se radi u preteranoj meri, moe da postane sredstvo za paralisanje bola neraienog u naoj prolosti.
Nae drutvo je prepuno skretnica koje treba da nam pomognu da izbegnemo na bol. Ljubavno pismo, meutim, vam pomae da
gledate u svoj bol, da ga osetite i zatim da ga izleite. Uvek kada napiete Ljubavno pismo pruate Ijubav, razumevanje i panju onom
osetljivom i povreenom delu sebe kome su oni potrebni da bi se osetio bolje.
240
Mo samoe
Ponekad, zapisivanjem svojih oseanja dok ste sami, vi ete otkriti dublje nivoe ovih oseanja koje ne bi bili u stanju da otkrijete u
prisustvu neke druge osobe. Potpuna samoa stvara sigumost da se dublje doive oseanja. ak i kada imate neku vezu i oseate da
moete da sa svojim partnerom priate o svemu, savetujem vam da ponekad nasamo napiete o svojim oseanjima. Pisanje Ljubavnog
pisma u samoi je i zdravo, jer vam prua dovoljno vremena da se posvetite sebi nezavisno od bilo kog drugog.
Preporuujem vam da vodite dnevnik vaih Ljubavnih pisama ih da ih drite u jednom fajlu u kompjuteru. Da bi vam bilo lake da
piete Ljubavna pisma, moda ete poeleti da pogledate u primer eme Ljubavnog pisma koja je data u prethodnom poglavlju. Ova
ema Ljubavnog pisma nioe da vam pomogne da se setite raziiitih faza Ljubavnog pisma i da pronadete neke uvodne fraze kada
varn stane mozak.
Ako imate kompjuter za line potrebe, onda napravite u njemu formular za Ljubavno pismo i svaki put kad vam zatreba upotrebite ga.
Jednostavno otvorite taj fajl uvek kada ehte da napiete Lju-bavno pismo, a kada zavrite usnimite ga pod datumom. Pustite ga kroz
tampa, ukohko elite da ga sa nekim podelite.
Pored pisanja pisama, savetujem vam da vodite i linu arhivu za ta pisma. Povremeno ih ponovo proitajte kada niste uznemireni,
odnosno kada ste u stanju da objektivnije sagledate svoja oseanja. Ova objektivnost e vam pomoi da kasnije piete o svojim oseanjima sa vie utivosti. Takoe, ukoHko piete Ljubavno pismo i jo uvek ste uzmenireni, kada ga ponovo proitate moda ete poeti
bolje da se oseate.
Da bih pomogao Ijudima da piu Ljubavna pisma i istrae i izraze oseanja na privatan nain, napravio samkompjuterski program pod
nazivom Privatna sednica. Na osoben nain, kompjuter koristi shke, grafikone, pitanja i razhite formate Ljubavnih pisama da bi vam
pomogao da dodete u dodir sa vaim oseanjima. On vam ak nudi i polazne fraze koje mogu da vam pomognu da izvuete iz sebe i
izra-zite odreene emocije. Pored toga, on uskladitava vaa pisma i iznosi vam ih u vreme kada bi vam njihovo ponovno itanje
moglo pomoi da mnogo potpunije izrazite ono to u tom trenutku oseeate.
241

Korienje kompjutera kao pomonog sredstva za izraavanje oseanja moe da vam pomogne da savladate uobiajeni
otpor koji Ijudi oseaju prema pisanju Ljubavnih pisama. Mukarci, koji obino ovome pruaju vei otpor, su spremniji
da napiu Ljubavno pismo kada mogu sami da sednu pred svoj kompjuter.
Mo intimnosti

Pisanje Ljubavnog pisma u samoi je samo po sebi isceljujue, ah ono ne moe da zameni nau potrebu da budemo
sasluani i shvaeni od drugih. Kada piete Ijubavno pismo vi vohte sebe, ah kada deUte sa nekim pismo tada dobijate
Ijubav. Da bi poveah nau sposobnost da vohmo sebe, potrebno nam je i da dobijemo Ijubav. Razmena is-tine otvara
vrata intimnosti kroz koja Ijubav moe da ue.
Da bi poveali nau sposobnost da voiimo sebe, potrebno je isto tako i da dobijemo Ijubav.
Da bi dobih vie Ijubavi potrebno je da u naem ivotu postoje oko nas Ijudi sa kojima moemo otvoreno i bez bojazni da
podehmo ono to oseamo. Veoma je mono oseanje kada imate par odabra-nih Ijudi sa kojima moete da podelite
svako svoje oseanje i sigurni ste da e vas oni i dalje voleti i da vas nee povrediti kritikom, osu-dom ili prezirom.
Kada moete da saoptite ono to jeste i ono to oseate, tada u potpunosti moete da primite Ijubav. Ukoliko imate takvu
Ijubav, mnogo je lake da se oslobodite negativnih emocionalnih simptoma kao to su ozlojedenost, bes, strah i tako dalje.

To ne znai da treba da saoptite sve to oseate i to ste otkrili u svojoj samoi. Ali ako postoje oseanja koja se bojite da
podelite, onda je potrebno da ovaj strah postepeno leite.
Ljubazan psiholog ili blizak prijatelj mogu predstavljati ogro-man izvor Ijubavi i isceliteljstva ukoliko ste u stanju da
iznesete svoja unutranja i najdublja oseanja. Ukoliko nemate svog psihologa, onda postojanje prijatelja koji e, s
vremena na vreme, proitati vaa pisma moe da bude od velike pomoi. Pisanje u samoi e uiniti da se oseate bolje,
ah povremeno saoptavanje vaih Ljubavnih pisama nekome kome je stalo do vas i ko moe da vas razume ima sutinski
znaaj.
242

Moe grupe
Mo koju ima grupna podrka je neto to se ne moe opisati, to mora da se oseti. Grupa koja prua ijubav i potporu moe da uini
uda, kada se radi o pomoi da lake stupimo u dodir sa naim najdubljim oseanjima. Deljenje svojih oseanja sa grupom znai da
postoji vie Ijudi spremnili da vam prue Ijubav. Potencijal njenog ra-sta se umnoava sa veiiinom grupe. Cak i kada vi ne uzimate
re u grupi, samim sluanjem drugihi kako otvoreno i iskreno govore o svojim oseanjima, vaa svcst i uvid u oseanja se proiruju.
Dok sam vodio grupne seminare irom zemlje neprestano sam upoznavao dublje delove sebe kojima je bilo potrebno da budu
sasluani i slivaeni. Kada bi neko ustao i poeo da govori o svojim oseanjima i da ili deli sa drugima, iznenada bih poeo da se
seam neega ili da sam ponem da oseam. Stekao sam neprocenijivo korisne nove uvide u sebe i u druge. Na kraju svakog seminara
po pravilu sam sc oseao mnogo lake i nenije.
Svuda se sastaju male potporne grupe da bi govorile o goiovo svim temama i da bi svakc nedelje pruale ili primale ovu podrku.
Grupna podrka naroito pomae ako kao deca nismo mogji, bez slraha, da se izrazimo u drutvu ili u svojoj porodici. Dok svaka
pozitivna grupna aktivnost podstie oveka, prianje ili sluanje u grupi koja prua podrku i Ijubav moe predstavljati lino
isccljenje.
Ja se redovno sastajem sa malom potpornom grupom muka-raca, dok se moje ena, Boni, redovno sastaje sa malom potpornom
grupom ena. Dobijanje ove spoljanje podrke u mnogome je obo-gatilo na odnos. To nas je oslobodilo od oseanja da samo jedno
u drugome moemo nai podrku. Pored toga, sluajui kako drugi govore o svojim uspesima i promaajima doprinelo je da nai
vlastiti problemi deluju manje strano.
Vreme za sluanje
Bez obzira da li dok ste sami na kompjuteru piete o svojim mislima i oseanjima ili govorite o njima tokom terapije, sa svojim
partnerom, ili u potpornoj grupi, vi inite vaan korak za sebe lino. Kada odvojite vreme da bi sasluali svoja oseanja, vi zapravo
kaete maloj nenoj osobi u sebi: "Ti vredi. Ti zasluuje da bude sasluan, a meni je do tebe dovoljno stalo da elim da te
sasluam."
243
Kada odvojite vreme da bi sasluali svoja oseanja,
vi zapravo kaete maloj nenoj osobi u sebi:
"Ti vredi. Ti zasluuje da se uje,
a meni je dovoljno stalo do tebe da elim da te saslua.
Nadam se da ete da koristite ovu Metodu Ljubavnog pisma jer ja sam bio svedok da je ona promenila ivote hiljada Ijudi, ukljuujui
1 moj. Sto vie Ljubavnih pisama budete pisali bie vam sve lake i delovae efikasnije. Potrebna je veba, ali vredi truda.
244

GLAVA 12

KAKO ZATRAITI

POMO I DOVBITI JE
Ukoliko u vaoj vezi ne dobijate pomo koja vam je potrebna, jedan od znaajnih uzroka moe da bude to to je ne traite
dovoljno ili je moda traite na pogrean nain. Traenje Ijubavi i podrke predstavlja sutinski element za uspeh svake
veze. \Jkoliko elite da D-O-B-I-J-E-T-E onda morate da T-R-A--I-T-E.
I mukarci i ene imaju tekoa kada se radi o traenju pomoi. Meutim, ene se oseaju daleko bespomonije i
razoaranije kada treba da zatrae pomo, nego to je to sluaj kod mukaraca. Zbog toga, upuujem ovo poglavlje
enama. Naravno, i mukarci e moi, ukoliko proitaju ovo poglavlje, daieko bolje da razumeju ene.

ZATOENENETRAE
Zene gree kad misle da ne treba da trae pomo. Zato to one intuitivno oseaju potrebe drugih i daju im sve to mogu,
one po* greno oekuju od mukaraca da i oni to isto ine. Kada je ena zaljubljena, ona instinktivno prua Ijubav. Sa

ogromnim oduev-Ijenjem i ushienjem, ona trai naine da ponudi svoju pomo. to vie nekoga voli, to je spremnija da
prui Ijubav. Tamo na Veneri, svako automatski prua pomo, tako da nema razloga da se ona trai. U stvari, ne
postojanje potrebe da se trai pomo je jedan od naina na koji one ispoljavaju Ijubav. Njihov moto na Veneri je: "Ljubav
nikada ne mora da se trai!"
245
Njihov luoto na Veneri je: "Ljubav nikada ne mora a se trai!"
Budui da je to ono po emu se ona upravlja, ena pogreno pretpostavlja da ukohko je njen partner voh on e joj
ponuditi pomo i ona ne eh da je trai. Ona moe ak i namerno da ne trai pomo da bi proverila da h je njen partner
zaista voli. Da bi proao proveru, ona zahteva da on unapred zna ta njoj treba i da joj ponudi svoju nesebinu pomo!
Ovakav pristup u odnosima sa mukarcima ne funkcionie. Mu-karci su sa Marsa, a na Marsu ako vam je potrebna
pomo vi treba jednostavno da je zatraite. Mukarci nemaju instinktivnu potrebu (iaponude pomo, njih morate da
pitate. Ovo je veoma zbunjujua situacija, jer ako od mukarca na pogrean nain zatraite pomo on e se uvrediti, a
ukohko je ne zatraite dobiete malu pomo ih je uopte neete dobiti. Na poetku veze, ukohko ena ne dobije podrku
koja joj je potrebna, ona mish da joj je on ne daje zato to nema vie ta da da. Ona strpljivo i neno nastavlja sa
davanjem, pretpostavljajui da e on pre ih kasnije shvatiti. Medutim, on pret-postavlja da on dovoljno prua, budui da
ona nastavlja sa davanjem.
On ne shvata da ona oekuje da on treba da pone da vraa. On mish da e ona ukohko joj je potrebno ih eli vie prestati
sa davan-jem. Ali, budui da je ona sa Venere, ona ne samo da eh vie ve oekuje od njega da jojponudi svoju pomo i
bez toga da je ona za-trai. U meuvremenu on eka da ona zatrai pomo ako je eh. Ukohko ona ne trai pomo, on
pretpostavlja da ve dovoljno prua.
Konano, ona moe da zatrai njegovu pomo, ali do tada ona je ve toliko vie toga dala i osea se toliko ozlojeeno da
njeno traenje ustvari postaje zahtev. Neke ene e prezreti mukarca jed-nostavno zato to su bile prinuene da od njega
zatrae pomo. Za-tim, kada zatrae pomo, ak i ako on odgovori sa "da" i donekle joj pomogne, ona e i dalje biti
ozlojeena jer smatra: "Ako sam morala da traim, to se ne rauna."
Mukarci loe reaguju na zahteve i ozlojeenost. Cak i ako je voljan da pomogne, njeno zahtevanje sa puno prava ih
ozlojeenosti e ga navesti da kae "ne",^ahtevanje sa pravom je potpuni pro-maaj. Njeni izgledi da dobije njegovu
pomo se dramatino
246
smanjuju kada njena molba poprimi prizvuk zahtevanja. U izvesnim sluajevima on e za kratko davati manje ukoliko
oseti da ona trai vie.
Ukoliko ena ne trai pomo, mukarac pretpostavlja da on dovoljno prua.
Ovakva ema ini odnose sa mukarcima veoma tekim za ene koje su neoprezne. I premda ovaj probiem moe naizgled
da deluje nesavladivo, on moe da se rei. Setivi se da su mukarci sa Marsa, moete da nauite naine na koje treba da
traite ono to elite -naine koji e biti efikasni.
Na mojim seminarima obuavao sam hiljade ena u vetini traenja, i sve one su uvek postizale trenutan uspeh. U ovom
poglav-Iju istraiemo tri momenta koja uestvuju u traenju onoga to eUte. To su (1) Vebanje pravilnog traenja
onoga to ve dobijate; (2) Vebanje da traite vie, ak i kada znate da e on rei "ne" i da prihvatite njegovo "ne"; (3)
Vebanje upornog zahtevanja.
1.K0RAK:PRAVILN0TRAENJE ONOGA TO VE DOBIJATE
Prvi korak koji morate sa savladate prilikom uenja toga kako da dobijete vie je da vebate kako da traite ono to ve
dobijate. Vid-ite ta je to to va partner ve ini za vas. Naroito sitnice, kao to je noenje kutija, popravka stvari,
ienje, obavljanje telefonskih po-ziva i drugih slinih stvari.
Vaan deo u ovoj fazi predstavlja da ponete da traite od njega da uini male stvari, koje on ve radi, i da ne gledate na
to kao na neto to se samo po sebi podrazumeva. Zatim kada on te stvari uradi, odajte mu puno priznanje. Za izvesno
vreme odustanite od oekivanja da vam on samoinicijativno prui svoju pomo.
U prvom koraku, veoma je vano da ne traite vie od onoga to je on ve navikao da daje. Usredsredite se na traenje da
uini za vas sitnice koje normalno radi. Dozvolite mu da se navikne da ga pitate da uini neke stvari bez zahtevajueg
tona u vaem glasu.
Ukoliko uje zahtev u vaem glasu, bez obzira koliko lepo ste sroili svoju molbu, jedino to on uje je da vam on ne
prua dovoljno.
247

To ini da se osea nevoljenim i da se ne ceni ono to on ini. On je tada sklon da daje manje sve dok mu vi rie odate priznanje za ono

to ve daje.
Kada mukarac uje zahtev u vaein glasu, bez obzira
koliko ste lepo sroili svoju molbu, jedino to on uje
je da on ne prua dovoljno. On je tada sklon da daje manje
sve dok mu ne odate priznanje za ono to ve daje.
Moe da se dogodi da ste kod njega vi (ili ujegova majka) stvorili | uslovni refleks da automatski odgovara sa "ne" na vae traenje.
Tokom prve faze vi ete ga preprogramirati tako da odgovara pozitivno na vae molbe. Kada mukarac postepeno shvati da se ceni
ono to ini, da se to ne podrazumeva i da vas time ini zadovoljnom, on e eleti da odgovori pozitivno na vae molbe uvek kada to
bude mogao. Tada e automatski poeti sam da vam nudi pomo. Me-dutim ovu uznapredovalu fazu ne treba da oekujete odmah u
poetku.
Postoji jo jedan razlog zbog koga treba da ponete sa molbama da uradi ono to on ve ini. Potrebno je da se uverite da pitate na
nain koji on moe da uje i pravilno da vam odgovori. To je ono to podrazumevam pod "Pravilno traenje".
Saveti zo motivisanje mukarca
Postoji pet tajni za pravilno traenje od Marsovca da vam po-mogne. Ukohko na njih ne obratite panju, on lako moe da vas od-bije.
To su: pravo vreme, nezahtevajui pristup, jasnoa, direktnost i korienje pravih rei.
Pozabavimo se svakom od njh pobhe:
/. Odgovarajue vreme. Vodite rauna da ne zatraite od njega neto to je oigledno on upravo nameravao da uradi. Na primer,
ukoliko se upravo sprema da isprazni kantu za ubre, nemojte rei: "Da h bi mogao da iznese dubre." Smatrae da mu govorite ta
treba da uradi. Vreme u koje ete pitati igra bitnu ulogu. Takode, nemojte da oekujete da e on odmah da odgovori na vau molbu,
ukoliko se potpuno koncentrisao na neto drugo.
2. Nezahtevajuipristup. Zapamtite, pitanje nije zahtev. Ukoliko nastupate ozlojeeno ili zahtevate sa puno prava, bez obzira koliko
248
ste paljivo odabraii rei, on e smatrati da ne cenite ono to on ve ini i verovatno e vam odgovoriti sa "ne".
3. Budite kratki. Izbegavajte da mu navodite spisak razloga zbog kojih bi trebalo da vam pomogne. Pravite se da ne morate da ga
ubedujete. to mu due objanjavate svoju molbu to e on pruati vei otpor. Duga objanjenja kojima opravdavate svoje molbe, uinie da on poveruje da vi ne verujete da on eli da vam pomogne. Poee da misli da manipuliete njime umesto da dragovoljno ponudi svoju pomo.
Kada od iiiukarca traite poino,
pravite se da ne morate da ga iibeujete.
Kao to ena koja je neraspoloena ne eli da slua spisak razloga i objanjenja zato ne treba da bude nera.spoloena, tako ni
mukarac ne eli da siua spisak razloga i objanjenia o tomc zato treba da ispuni njenu molbu.
ene gree kada daju spisak razloga da bi opravdale svojc potrebe. One misle da e to pomoi da on uvidi kako je njcna molba
opravdana, pa e zato biti spreman da joj pomogne. Ono lo mu.ka-rac uje je: "Zbog toga i toga ti to treba da uradi?" Sto je dua
lista, to se vei otpor u njemu moe javiti prema vaoj molbi. Ukoliko vas upita "Zato?" onda mu navedite razloge, ali i tada budite
savrcno kratki. Vebajte se da verujete da e on to da uini, ukoliko moe. Budite to je mogue krai.
4. Budite direktni. ene obino misle da su zatraile pomo kada to ustvari nisu uradile. Kada joj je potrebna pomo, moe da sc tlogodi da ena iznese problem, ali da direktno ne zatrai mukarcvu pomo. Ona oekuje da joj on ponudi pomo i ne pita da ga
dircklno da joj pomogne.
Indirektna moVodipodrazumeva pitanje ali to ne znai da jc ono direktno postavljeno. Ovi indirektni zahtevi ine da se mu.karac
osea neprijatno i necenjeno. Povremeno korienje indircktnih izjava je savreno u redu, ali kada se one neprestano koriste, mukarac poinje da prua otpor u davanju pomoi. On ak ne mora ni da zna zato prua toliki otpor. Sledei navodi su primeri indirektnih
zahteva i naina na koje bi mukarac mogao da reaguje na njih:
249

TA ON MOZE DA CUJE KADA ONA NIJE DIREKTNA

to ono treba do kae ta ono ne trebo da (kratko i direktno)
"Da li bi doveo decu?"
"Da li bi uneo namir-nice?"
"Da li bi izneo ubre?"
"Da li bi poistio dvorite?"
"Treba dovesti decu, a ja to ne mogu da uradim."
"Namirnice su u ko-lima."
"Vie nita ne moe da stane u korpu za ubre."
"U dvoritu je pravi kr,"
"Da ii bi uneo potu?" "Pota nije uneta."
"Da li bi da izaemo na veeru?"
"Da li bi da izaemo ove nedelje?"
"Da li bi odvojio neto vremena da po-priamo?"
250
"Veeras nemam vre-mena da .spremam ve^ru."
"Ve nedeljama nigde nisam izala."

kae (indirektno)

to on uje kado ono go-vori indirektno

"Ukoliko moe da ih dovede., trebalo bi to da uradi, u protivnom oseau .se veoma loe i prezreu te."(zahtev)
Tvoje je da ih unese, ja sam bila u kupo-vini."(oekivanje)
"Nisi izneo ubre. Nije trebalo toliko da eka." (kritika)
"Opet nisi oistio dvorite. Trebalo bi da vodi vie rauna, ne bi trebalo da te ja opomin-jem.(prebacivanje)
"Zaboravio si da une.se potu. Trebalo je da se seti." (neodobravanje)
"Toliko toga sam ve uradila, a ti bi bar mogao da nas izvede na veeru."(nezadovoljstvo)
Zapostavlja me. Ne do-bijam ono to mi je potrebno. Trebalo bi da me izvodi. ee." (ozlojeenost)
Ti si kriv to dovoljno ne razgovaramo. Trebalo bi vie da razgovara. sa mnom."(optuba)

5. Koristite pravilno izraavanje. Jedna od najuobiajenijih gre-aka pri traenju pomoi je upotreba da li bi mogao i
moe li umesto da li bi hteo i hoe li. "Da li bi mogao da iznese ubre?" je samo informativno pitanje. "Da li bi hteo da
iznese ubre?" je molba.
ene esto koriste "moe li?" koje indirektno znai "hoe li?". Kao to je ranije napomenuto, indirektna pitanja su
promaaj. Kada se povremeno koriste, sigurno je da mogu da prou neprimeeno, ah uporno korienje moe li i da li bi
mogao poinje da iritira mukarce.
Kada savetujem enama da ponu da trae pomo, ponekad ih uhvati panika budui da su njihovi partneri ve mnogo puta
komen-tarisali njihove molbe sa:
"Ne zakeraj mi."
"Ne trai da stalno neto radim."
"Prestani da mi govori ta da radim."
"1 sam znam ta treba da uradim."
"Ne mora to da mi govori."
Bez obzira kako to eni zvui, kada mukarac pravi ovakve komentare, on zapravo misH: "Ne svia mi se nain na koji
trai!" Ukoliko ena ne shvata kako izvestan nain izraavanja utie na mukarce, ona e se jo vie zapetljati. Ona
poinje da se boji da trai i poinje da govori "Da H bi mogao..." jer veruje da je tako Ijubaznija. I pfemda je ovo veoma
delotvorno na Veneri, to uopte ne funk-cionie na Marsu.
Na Marsu bi bila uvreda upitati mukarca "Moe li da iznese ubrc?" Naravno da moe da isprazni kantu sa ubretom.
Ne po-stavlja se pitanje da li moe ve da li hoe da iznese dubre. Poto je uvreden, mogao bi da kae "ne" samo zato to
ste ga iznervirah.
Naan na koji mukaroc eli da ga pitate

Kada objanjavam na mojim seminarima razliku izmedu ovih rei koje poinju namih, ene misle da pravim problem od
niega. Za ene tu ne postoji vehka razhka - u stvari, "da h bi mogao?" deluje ak mnogo ijubaznije od "da li bi hteo?" Ali
za mnoge mukarce to je vehka razlika. Budui da je ovo veoma vana razhka, iznosim komentare sedamnaestorice
mukaraca koji su pohadali moje seminare.
,.
1. Kada mi se postavi pitanje "Da li bi mogao da oisti dvorite?", ja to zaista doslovno shvatam. Odgovaram "Mogao bih, naravno
da bih mogao." Ali to ne znai da sam rekao "Hou da ga oistim", tako da se ne oseam kao da sam obeao da u to da uradim. S
druge strane, kada me pita "Da li bi hteo da oisti dvorite" poinjem da donosim odluku, i spreman sam da pomognem. Ukohko
odgovorim sa "da", onda je verovatnoa da u se setiti da to uradim daleko vea, jer sam obeao.
2. Kada mi kae: "Potrebna mi je tvoja pomo. Da h bi, mo-hm te, mogao da mi pomogne?" to mi deiuje kao da me kritikuje, kao da
sam je ve izneverio. To mi ne deluje kao poziv da treba da budem dobar momak, kakav elim da budem, i da joj pomognem. S druge
strane: "Potrebna mi je pomo. Mohm te, hoe h da ponese ovo?" zvui mi kao molba i mogunost da budem dobar momak. Tada
elim da kaem "da".
3. Kada mi ena kae "Moe h da promeni Hrlstoferu por-tiklu?" pomishm u sebi, naravno da mogu da je promenim. Dovoljno sam
sposoban, a promeniti portiklu zaista ne predstavija neku vetinu. Ali ukohko mi se ba ne svia da to uradim, mogao bih da potraim
neki izgovor. Meutim, ukohko me zapita "Hoe h da promeni portiklu Hristo-feiu?" odmah bih odgovorio "Da, naravno" i uino
bih to. U sebi bih osetio da ehm da uestvujem i uivam u poma-ganju oko podizanja nae dece. Zaista ehm da po-mognem!
4. Kada me pita:" Da h hihteo, mohm te, da mi pomogne? time mi se prua prihka da pomognem i ja sam vie nego spreman da joj
pomognem, ah kada ujem "Da h bi mogao da mi pomogne, mohm te?" oseam se kao da sam sateran uza zid, kao da nemam izbora.
Jer ako sam u stanju da po-mognem, onda se od mene to i oekuje! Ne oseam da me ceni.
5. Mrzim kada me pita "moe h". Oseam se kao da nemam drugu mogunost izuzev da kaem "da". Ukohko kaem "ne" ona e se
naijutiti na mene. To nije pitanje, to je zahtev.
252
6. Trudim se da budcm zaposien ili se bar pretvaram da sam zaposlen tako da me ene sa kojima radim ne bi mogle da pitaju "da li bi
mogao". Sa "da li bi hteo" oseam da imam izbor i spreman sam da pomognem.
7. Upravo prole nedelje ena me je pitala "Da li bi mogao danas da posadi cvee?" i bez odlaganja rekao sam "da". Zatim kada se
vratila kui i zapitala me "Da li si posadio cvee?" odgovorio sam da nisam. Ona je rekla "Da li bi mogao to sutra da uradi?" i opet,
bez razmiljanja, odgovorio sam potvrdno. To se dogaa svakodnevno ove nede-Ije, a cvee jo uvek stoji neposaeno. MisHm da me
je pitala "Da li bi hteo sutra da posadi cvee?" verovatno bih razmislio o tome, i ukoliko bih odgovorio da hou, to bih i uinio.
8. Kadakaem: "Damogaobihto"nisamseobavezaodau to i da uradim. Jednostavno sam rekao da bih mogao to da uradim. Nisam nita
obeao. Ukoliko se naljuti na mene, imam utisak da nije u pravu. Da sam rekao hou, tada bih razumeo da se naljuti na mene ukoliko
ne uradim.

9. Odrastao sam meu pet sestara, a sada sam oenjen i imam tri kerke. Kada mi ena kae "Moe li da iznese ubre?" ja
jednostavno ne odgovorim. Zatim ona pita "Za-to?", a ja ak ni ne znam. Sada shvatam zato. Oseam se kontrolisano. Mogu da
odgovorim na pitanje "da li bi hteo?"
10. Kada ujem "da li bi mogao" automatski odgovaram sa "da", onda nakon pet minuta shvatim zato to neu da ura-dim i onda
zaboravim na pitanje. Ali kada ujem "hoe li" pojavi se deo mene koji kae "Da, elim da budem na usluzi", a zatim, ak i ako se
kasnije jave primedbe u mojoj svesti, ja u ipak da ispunim njenu molbu, jer sam dao re.
11. Odgovoriu sa "da" na njeno "moe li", ali u u sebi biti ijut na nju. Oseam da bi se ona obrecnula, ako bih rekao "ne". Oseam
kao da manipulie sa mnom. Kada pita "da li bi hteo" oseam slobodu da odgovorim sa "da" ili "ne". Tada je to moj izbor i ja zaista
elim da kaem "da".
253
12. Kada me ena zapita "Da li bi hteo da uradi ovo?" oseam da u sigurno za to zaraditi poen. Tada znam da me ceni i srean sam
to to mogu da uradim.
13. Kada ujem "da h bi hteo" oseam da u mene ima poverenje. AJi kad ujem "moe h" ih "da h bi mogao" ujem pitanje iza
pitanja. Ona mc pita da h mogu da is-praznim korpu sa dubretom, kada je oigledno da ja to mogu da uradim. Ali iza njenog pitanja
nalazi se potpi-tanje, koji znai da mi ona ne veruje dovoljno da bi mi postavila direktno pitanje.
14. Kada me ena zamoh sa "da h bi hteo" ih "hoe !i" oseam da je ona ranjiva. Tada sam mnogo neniji prema njoj i onome to joj
je potrebno; sigurno ne elim da je odbijem. Meutim kada kae "moe h" mnogo sam sprem-niji da kaem "ne", jer tada nemam
doivljaj da sam odbio nju. To je jednostavno bezlina tvrdnja koja kae da ne mogu neto da uradim. Ona ne bi mogla da smatra da
se to odnosi hno na nju ako odgovorim sa "ne" na: "Da U bi mogao da uradi ovo?"
15. Za mene, "hoe li" znai neto hno, i ja eiim da pruim, dok mi "moe h" zvui bezhno, i ja u to uraditi ukolikomi
odgovara ih ako nemam ni.ta drugo da radim.
16. Kada ena kae "Da li bi mogao da mi pomogne, mohm te?" mogu da osetim njenu ozlojeenost i ja u jc odbiti, ali ako kae
"Hoe h, mohm te, da mi poraogne?" ja ne ujem nikal:vu zamerku, ak iako postoji. Onda sam spre- man da odgovorim sa "da".
17. Kada me ena upita:" Da h bi mogao da uradi ovo za mene?" mene spopadne neka vrsta iskrenosti i odgovorim: "Ja radije ne
bih?" Lenji deo mene izade na videlo. .A,h kada ujem "Hoe li, mohm te?" postajem slvaralaki raspo-loen i poinjem da
razmiljam o nainima na koje biii mogao da pomognem.
Jedan od naina da ene shvate koliko je znaajna razlika izmeu moi i hteti je da za trenutak zamisle ovu romantinu scenu.
254

Zamislite mukarca koji prosi enu. Njegovo srce je puno, kao mesec koji sija na nebu. Kleci pred njom, on se nagnuo i
dri njene ruke u svojima. Zatim se duboko zagleda u njene oi i kae: "Da li bi mogla da se uda za mene?"
Tog trenutka sva romantika nestaje. Upotrebivi re na w on od-jednom izgieda slabo i bezvredno. U tom trenutku, on se
pui od nesigurnosti i nedostatka samopotovanja. Da je umesto toga rekao "Da li bi htela da se uda za raene?" onda bi i
njegova snaga i njegova ranjivost biie prisutnc. To je nain na koji se prosi ena.
Slino tome, mukarac zahteva da ena na ovaj nain zatrai pomo. Koristite glagol hteti. Glagol moi zvui
nepoverljivo, indi-rektno, slabo i manipulativno.
Kada ona kae: "Da li bi mogao da isprazni kantu za dubre?" po-ruka koju on prima glasi: "Ako moe da je isprazni,
trebalo bi to da uradi. Ja bih za tebe to uinila!" S njegovog stanovita, sasvim je oigledno da moe to da uradi.
Zanemarujui da od njega zatrai pomo, on osea da ona manipulie njime ili da ga uzima za gotovo. On misli da mu
ona ne veruje da bi to uinio za nju kada bi mogao.
Seam se kako je jedna ena na seminaru objasnila razliku u ovim izrazima. Rekla je: "U poetku nisam mogla da osetim
razliku izmedju ova dva naina postavljanja pitanja. Ali zatim sam obrnula stvar. Zvualo mi je sasvim drukije kada on
kae Ne, ne mogu to u odnosu na Ne, neu to da uradim. Ne, neu to da uradim je odbijanje mene lino. Ako kae
Ne mogu to da uradim onda se to ne odnosi na mene, to samo znai da on to ne moe da uradi."
Uobiajene greke pri postavljanju pitonja

Naj tei deo pri uenju naina traenja je da se zapamti kako se to radi. Pokuajte da koristite glagol hteti kad god je to
mogue. Trebae vam mnogo vebe za to.
Da bi zatraili od mukarca pomo:
1. Budite kratki.
2. Budite direktni.
3. Koristite izraze "da li bi hteo" ili "hoe li".
Najbolje je ako vae molbe nisu suvie indirektne, suvie dugake, i ako ne koristite "da li bi mogao" ih "moe li".
Pogledajmo neke od primera.
255
Kaite

"Hoe li da iznese ubre?"

Hoe li da mi pomogne da pomerim ovaj sto?

"Da li bi molim te sklonio ovo umesto mene?"

"Da li bi hteo da unese namirnice iz kola?"
"Da h bi hteo da uzme flau mleka pri povratku kui?"
"Da li bi hteo da doveze Duii iz kole?"
Nemojte rea

"U kuhinji je pravi haos; zaista smrdi. Ne mogu vie nita da sta-vim u kantu za ubre. Potrebno je da se isprazni. Da H bi ti mo-gao
to da uradi?" (Suvie je du-gako i upotrebljeno je mogao.)
"Ne mogu da pomaknem ovaj sto. Potrebno je da ga premestim pre nego to gosti stignu ve-eras. Da li bi molim te mogao da mi
pomogne?" (Predugako je i upotrebljeno je mogao.)
"Ne mogu sve ovo da rasklonim." (Ovo je indirektna poruka.)
"Ostavila sam etiri kese s nami-rnicama u kolima. Potrebna mi je hrana u njima da bih napra-vila veeru. Da li bi mogao da ih
unese?" (Predugako, indirek-tno i upotrebljeno je mogao.)
"Proie pored prodavnice. Po-trebna mi je flaa mleka za Lo-rin. Ja jednostavno ne mogu ponovo da izlazim. Tako sam umorna.
Danas sam imala teak dan. Da li bi mogao ti da done-se mleko?"(Predugako, indi-rektno, i upotrebljeno je mogao.)
"Potrebno je da se Duli doveze kui, a ja ne mogu da je dove-dem. Da li ima vremena? Da li bi mogao da je doveze?" (Predugako, indirektno i upotrebljeno je mogao.)
256
Kaite

Nemojte rei

"Da li bi hteo da odvedc Zoi danas kod veterinara?"

"Da li bi nas izveo vaeras na
veceru
"Hoe li da mi zatvori rajs-ferlus?"
"Hoe li da naloi kamin veeras?"
"Hoe li da me odvede u bioskop ove nedelje?"
"Da ii bi hteo da pomogne Lorin da obuje cipele?"
"Hoe. da popriamo sada ili
tokom veeri o naim planovima?"
"Vreme je da Zoi dobije vakci-nu. Da li bi ti hteo da je odvede kod veterinara?" (Suvie indirek-tno.)
"Suvie sam umorna da bih spre-mila veeru. Odavno nismo iza-li. Da li bi hteo da izademo?" (Predugako i indirektno.)
"Potrebna mi je tvoja pomo. Da li bi mogao da mi zakopa rajs-ferlus?" (Indirektno i upotrebijeno je mogao.)
"Zaista je hladno. Da li e da naloi kamin veeras?" (Suvie indirektno.)
"Da li bi eleo ove nedelje da ode u bioskop?" (Suvie indirektno.)
"Lorin jo uvek nije obula cipe-le! Kasnimo. Ne mogu sve sama da stignem! Da li bi mogao da mi pomogne?" (Predugako, indirektni, i upotrebljeno je mogao.)
"Nemam pojma ta se deava. Nismo razgovarali, a potrebno je da znam ta radi." (Predugako i indirektno.)
Do sada ste verovatno primetili, da ono to ste mislili da pred-stavlja pitanje ne predstavlja pitanje za Marsovce - oni uju neto
sasvim drugo. Potreban je znatan napor da se naprave ove male, ali znaajne, promene u nainu na koji traite pomo. Predlaem vam
da najmanje tri meseca vebate, s obzirom na nain na koji ste ra-nije pitali, pre nego to preete na drugi korak. Efikasne naine
traenja pomoi predstavljaju i izrazi "Da li bi molim te...?" i "Ne bi li ti smetalo...?"
257

Ponite prvi korak tako to ete preispitati sebe da biste postali svesni koliko puta niste traili pomo. Postanite svesni
naina na koji traite pomo, kada je uopte traite. Sa ovako poveanom sve-snou, ponite da vebate da traite od
njega da uini ono to ve ini za vas. Ne zaboravite da molbe treba da budu kratke i direktne. A onda mu odajte svo
duno potovanje i zahvalnost.
Uobiajena pitanjo za traenje pomod

Ovaj prvi korak moe da bude teak. Ovde su neka uobiajena pitanja, koja predstavljaju putokaz kako za primedbe, tako
i za otpor koji moe da postoji kod ena.
1. Pitanje. ena moe da pomisli: Zato treba da ga mohm, kada on nikada ne mora da moh mene?
Odgovor: Zapamtite, mukarci su sa Marsa, oni su drukiji. Ukohko prihvatite i saradujete sa njegovim razhkama
dobiete ono to vamje potrebno. Ukohko, umesto toga, pokuate da ga promen-ite on e tvrdoglavo pruati otpor.
Premda pitati za ono to vam je potrebno nije u prirodi Venerijanki, vi to moete da uradite, a da se pri tom ne odreknete
onoga to ste. Kada se oseti voljenim i cen-jenim, on e postepeno postajati sve spremniji da vam ponudi pomo, a da ga i
ne pitate. To je kasnija faza.
2. Pitanje. ena se moe zapitati: Zato treba da budem zahvalna za ono to on uradi, kada ja inim mnogo vie?
Odgovor: Marsovci pruaju manje kada oseaju da ih ne cenite. Ukohko ehte da vam prui vie, onda je ono to mu je
potrebno vie zahvalnosti. Mukarce motivie zahvalnost. Ukoiiko ste vi ta koja daje vie, sigurno je da vam je teko da
mu budete zahvalni. Paljivo ponite da mu pruate manje, kako bi mogh vie da cenite ono to on radi. Pravljenjem

ovak\Og zaokreta, ne samo da rau pomaete da se oseti voljenim, ve ete i vi dobiti podrku koju zasluujete.
3.Pitanje. enamoedapomisli: Ukolikogazamolimzapomo, on moe pomisliti da mi ini uslugu.
Odgovor; To je upravo ono kako on treba da se osea. Poklon Ijubavi je usluga. Kada mukarac osea da vam prua
uslugu, on onda to ini od srca. Zapamtite, on je Marsovac i ne vodi evidenciju
258
na nain na koji vi to itlite. UkoHko oseti da vi od njega zahtevate onda se osea obavezniift da daje, njegovo srce se
zatvara i on prua manje.
4. Pitanje. ena moe da osea: Ukoliko me on voli onda bi tre-balo jednostavno da mi pomogne, ne bi trebalo ja da
traim.
Odgovor: Setite se, on je sa Marsa; oni su drukiji. Mukarac eka da ga pitate. Umesto da razmiljate o tome kako bi
trebalo on sam da vam ponudi pomo ako vas voli, uzmite u obzir njegov nain razmiljanja, da je sa Venere on bi vam
ponudio svoju pomo, ali on to nije, on je Marsovac. Prihvatanjem ove razlike, on e biti mnogo spremniji da vam
pomogne, a postepeno e poeti i sam da vam nudi pomo.
5. Pitanje. ena moe da pomisli: Ukoliko ponem da traim od njega, on e pomisliti da ja ne inim onoliko koliko on
ini. Bojim se --mogao bi poverovati da ne mora da mi prua vie!
Odgovor: Mukarac je mnogo velikoduniji kada veruje da ne mora da daje. Pored toga, kada mukarac uje da ga ena
moli za pomo (na uljudan nain), ono to on takoe uje je i to da je on nadlean za pomo. On ne predpostavlja da ona
daje manje. Nasu-prot, on veruje da sigurno ona mora da daje vie ili bar isto koliko i on, pa se zato ona osea slobodnom
da zatrai pomo.
6. Pitanje. ene mogu da pomisle: Kada traim pomo, bojim se da budem kratka. Zelim da mu objasnim zato mi je
potrebna njegova pomo. Ne elim da deluje kao da suvie traim,
Odgovor: Kada mukarac uje molbu svoje partnerke, on veruje da je ona imala dobar razlog za to. Ukoliko mu ona prui
mnotvo razloga zbog kojih bi on trebao da ispuni njenu molbu, on ima utisak da ne moe da kae "ne", a ukoliko ne
moe da odbije on ima doivljaj da je izmanipulisan ili da se od njega s pravom oekuje. Dozvolite mu da vam prui
poklon umesto da primile pomo kao neto to se podrazumeva.
Ukoliko eli vie da sazna on e sam pitati zato. Tada je sasvim u redu da mu pruite obrazloenje. Ali ak i kada pita,
vodite rauna da ne budete predugaki. Dajte mu jedan, najvie dva razloga. Uko-Hko mu je potrebno jo podataka, on e
vam sam to staviti do znanja.
259
RUGIKORAK: VEZBAJTE DA TRAZITE VISE (AKIKADA ZNATE DA Bl MOGAO DA KAE NE)
Pre nego to pokuate da traite od mukarca vie, uverite se da on osea da se ceni onO to ve prua. Nastavljanjem da
traite nje-govu pomo, ne oekujui pri tom da e on uiniti vie od onoga to ini, on ne samo da se osea cenjenim ve
i prihvaenim.
Kada navikne da od njega traite pomo, a da pri tom ne oeku-jete vie, on se osea prijatno u vaem prisustvu. Osea da
ne mora da se promeni da bi dobio vau Ijubav. U tom trenutku on e biti voljan da promeni i proiri obim pruanja svoje
pomoi. U tom trnutku moete da rizikujete i zatraite vie, ne poruujui mu time da on nije dovoljno dobar.
Drugi korak u ovom procesu sastoji se u tome da mu stavite do znanja da moe da odgovori sa "ne", a da ete ga vi i daije
voleti. Kada oseti da moe da kae "ne", kada vi traite vie, oseae slobodu da kae da ili ne. Imajte na umu da su
mukarci mnogo spremniji da kau "da", ukoliko slobodno mogu da kau "ne".
Mukarci su spremniji da kau "da", ako slobodno mogu da kau "ne".
Veoma je vano da ene naue i kako da pitaju i kako da prihvate "ne" kao odgovor. ene obino intuitivno oseaju
kakav e biti odgovor njihovog partnera, ak i pre nego to postave pitanje. Uko-liko osete da e njihova molba da bude
odbijena, one se obino ak ni ne trude da upitaju. Umesto toga, one se oseaju odbijenima. On, naravno, nee imati
pojma ta se deava, budui da se sve to odigralo u njenoj glavi.
U drugoj fazi, vebajte da traite pomo u svim onim situacijama kada biste poeleh da zatraite pomo, ali to ne inite
jer oseate nje-gov otpor. Samo napred i potraite pomo ak i kada oseate njegov otpor; ak i kada znate da e vam
odgovoriti sa "ne".
Na primer, ena bi mogla da kae svom muu, koji se zadubio u gledanje vesti: "Da li bi otiao do prodavnice i doneo
ribu za veeru?" Kada postavi ovakvo pitanje, ona je ve pripremljena da e on
260
odgovoriti "ne". On c verovatno biti sasvim iznenaen, jer ga ona ni-kada ranije nije prekidala ovakvim pitanjem. Verovatno e
potreiti neko izvinjenje kao to je: "Upravo gledam vesti. Zar ne bi mogla ti to da uradi?"
Ona bi moda eleia da odgovori: "Naravno da bih mogla. Ali ja uvek sve radim po kui i za kuu. Ne elim da budem tvoja
slukinja. eiim pomo!"
Kada traite i oseate da ete da budete odbijeni, pripremite se za "ne", a imajte i pripremljeni odgovor: "U redu". Ukoliko elite da

deiujete zaista kao Marsovac u nainu reagovanja, mogli biste rei "Nema problema" -to bi biia prava muzika za njegove ui.
Meutim, i jednostavno "U redu" je sasvim dobro.
Veoma je vano da ga pitate, a zatim da se ponaate kao da je savreno u redu to to vam je on odgovorio sa "ne". Zapamtite, vi to
radite upravo da bi on osetio slobodu da kae "ne". Koristite ovakav pristup samo u situacijama kada e zaista biti u redu ako vam
odgo-vori sa ne. Odaberite situaciju kada biste istinski cenili njegovu pomo, ali je veoma retko traite. Budite sigurni da vas nee
povre-diti ukoliko vam odgovori sa ne.
Ovde su neki primeri koji blie objanjavaju ta pod ovim podra-zumevam:
Kodo pitati

ta rei

On radi na neemu, a vi biste

eleli da on dovede decu. Po
pravilu vi ga ne bi gnjavili
time, i ovako ete sami to da
uradite.
Vi kaete: "Da li bi otiao po Duli, upravo je zvala?" Uko-liko odgovori sa ne, vi Ijupko i jednostavno kaete "U redu."
Obino kada doe kui
ockuje da napravite veeru.
Vi elite da on spremi veeru,
ali to nikada niste traili. Vi
oseate da on prua otpor
prema kuvanju.
Vi kaete: "Da li bi mi po-mogao da izree krompir?" ili "Da li bi veeras ti napravio veeru?" Ako odgovori sa "ne", vi jednostavno
i Ijupko kaete: "U redu."
261
fnvMlircf iu u rriurau/ MCIIU V JU ^KIICIV

Kada pitah

ta reo

Po pravilu, posle veere on

gleda TV doic vi perete sudove. Vi biste eleli da ih on opere, ili bar da vam poraogne,
ali nikada to niste traili.
Oseate da on mrzi da pere
sudove. Moda vama pranje
sudova ne smeta ba toliko,
tako da se vi diete i to radite^
On eli da ide u bioskop, a vi
elite da idete na igranku.
Obino vi potujete njegovu
elju da ide u bioskop i ne
gnjavite ga zahtevom da odete
na igranku.
Oboje ste umorni i spremni da
idete na spavanje. ubretari
odnose dubre sutra ujutru.
Oseate koliko je umoran,
tako da ga ne biste ni pitali da
iznese ubre napolje.
On je veoma zaposlen i preokupiran nekim vanim projektom. Ne elite da ga prekidate
jer oseate koliko je usredsreen, ali isto tako biste
eleli da proetate s njim. Po
pravilu vi biste osetili njegov
otpor i ne biste ga pitali za
izlazak izvesno vreme.
On je zamiljen i zauzet, ali vi treba da podignete kola sa po-pravke. Po pravilu vi shvatate koliko mu je teko da preure-di svoj
raspored i ne traite mu da vas odveze do mehaniara.
Recite:"Da li bi mi pomogao oko pranja sudova veeras?" ili "Molim te, hoe li da donese tanjire?"; ili saekajte neko pri-jatno vee
i recite: "Da li bi hteo veeras ti da opere su-dove?" Ukoliko odbije, samo umilno i jednostavno recite "U redu."
Recite: "Da li bi me veeras odveo na igranku? Volim da pleem sa tobom." Ako kae "ne", onda graciozno i jed-nostavno recite: "U
redu."
Recite: "Da li bi hteo da iznese dubre?" Ukoliko kae "ne", jednostavno i Ijupko re-cite: "U redu."
Recite: "Da li bi proveo malo vremena sa mnom?" Ako odgovori sa "ne", Ijupko i jednostavno recite: "U redu."

Recite: "Da li bi me odvezao danas da uzmem moja4:oIa? Popravljena su." Ukoliko kae "ne", tada elegantno i jed-nostavno recite:
"U redu."
262

U svakom od navedenih primer, budite spremni da e on da odgovori "ne" i vebajte da to prihvatite i da mu i dalje verujete. Prihvatite njegovo ne i verujte da bi vam on pruio pomo kad bi mogao. Svaki put kada zamolete mukarca za pomo i ne dozvolite da se
on oseti neprijatno to vas je odhio, on vam daje izmeu pet i deset poena. Kada ga sledei put budete pitali bie mnogo spremniji da
vam pomognc. To znai, da pitajui ga za pomo na Ijubazan naim, vi mu pomaete da povca svoju sposobnost da prua vie.
Ovo sam prvo nauio od ene koja je radila kod mene pre vie godina. Radili smo na projektu koji nije donosio novac, tako da su nam
bili potrcbni volonteri. Ona je predloila da pozovemo Toma, mog prijatelja. Rekao sam joj da se ne mui badava jer sam veznao da
on ovog puta nccic inoci da nam pomogne. Ona mi ree da e ga ipak pozvati. Pitao sain jc zato, a ona mi je rekla: Kada ga budem
pozvala zamoliu ga za poino, a kada mi on bude rekao da ne moe ja u biti veoma Ijuba/na i pokazaupuno razumevanja, tako da
kada ga sledei put budcm pozvala i zamolila za pomo, on e biti mnogo spremniji da pristanc. /atlrae me u lepoj uspomeni." Bila
je u pravu.
Kada mukarca zamolite za pomo i ne ispoljite prezir kada vas odbije, on e to zapamtiti, i sledei put e biti mnogo spremniji da
vam pomogne. S drugc strane, ukoliko tiho skrivate ono to vam je potrebno, on ncc ni prctpostaviti koliko puta vam je bio potreban.
Kako bi i mogao da zna kada ga niste pitali?
Kada zamolite mukarca za pomo i ne prezrete ga
zato to vas je odbio, on e zapamtiti to,
i sledei put e biti mnogo spremniji da vam pomogne.
Ukoliko paljivo nastavite da traite vie, va partner e vreme-nom biti u stanju da proiri zonu u kojoj se osea sigurno i rei e
"da". U tom stadijumu on postaje spreman da od njega traite vie. To je nain na koji se mogu izgraditi zdravi odnosi.
Zdravi odnosi
Odnos je zdrav kada oba partnera oseaju slobodu da zatrae ono to ele i ta im je potrebno i oboje mogu slobodno da kau "ne" ako
im tako odgovara.
263

Na primer, seam se da sam jednom stajao u kuhinji sa porodinimprijateljem u vreme kada je naakerka Loren imaia
pet godina. MoUla me je da je podignem i da je bacam u vazduh, a ja sam rekao: "Ne, ne mogu danas. Zaista sam
umoran."
Ona je bila uporna i traiiaje razdragano: "Molim te, tatice, mo-lim te, tatice samo jedanput."
Mojprijateij ree: "Zna, Loren, tvoj tataje umoran. Naporno je radio celog dana. Ne bi trebalo da trai."
Loren odmah odgovori: "Ja samo pitam!"
"Ali ti zna koliko te tata voH." rekao je moj prijatelj. "On ne moe da ti kae ne".
(Istnaje, ukolikonemoedakae "ne" tojenjegovproblem, a ne njen.)
U istom trenutku moja ena i sve tri kerke rekoe: "O naravno da moe!"
Bio sam ponosan na moju porodicu. Bilo je potrebno mnogo rada, ali postepeno nauili smo da pitamo za pomo, ali
takoe i da prihvatimo ne kao odgovor.
TREIKORAK: VEBANJE UPORNOG ZAHTEVANJA
Kada dobro savladate drugu fazu i moete dostojanstveno da prihvatite "ne", spremni ste za trei korak. U ovoj fazi vi
ulaete svu svoju mo da bi dobili ono to elite. Vi traite njegovu pomo i uko-liko on poinje da trai izvinjenje i opire
se vaem zahtevu, vi ne kaete "U redu" kao u drugoj fazi. Umesto toga vebate da to to je on odbio bude "sasvim u
redu", ali nastavljate da ekate da vam odgovori "da".
Recimo, on je krenuo da legne, a vi ga zamohte: "Da li bi hteo da ode do prodavnice i kupi mleko. Na to vam on
odgovori: "Oh, zaista sam umoran, elim da odem u krevet."
Umesto da ga odmah oslobodite obaveze rekavi "U redu", vi. nita neete rei. Ostanite tu i prihvatite da se on opire
vaoj molbi. Ukoliko se ne budete opirali njegovom otporu, darleko je vea mogunost da e on rei "da".
Vetina istrajnog traenja sastoji se u tome da ostanete mirni poto ste zatraili pomo. Nakon to ste ga zamolili,
oekujte da e stenjati, jeati, mrgoditi se, reati, mumlati, gundati. Smatram da
264
Ijudi koji oseaju otpor jednostavno moraju na molbu da odgovore uz gundanje. to je usredsredeniji na neto drugo u
tom trenutku, to e vie gunati. Njegovo gunanje nema nikakve veze sa njegovom spremnou da pomogne; to su samo
simptomi njegove preokupira-nosti u trenutku kad mu je postavljeno pitanje.
ena po pravilu krivo tumai gundanje mukarca. Ona po-greno pretpostavlja da on nije voljan da ispuni njenu molbu.
Nije u tome stvar. Njegovo gunanje je znak da je u procesu razmatranja molbe. Da nije uzeo u obzir njenu molbu on bi
tada veoma hladno rekao "ne". Kada mukarac guna to je dobar znak - on pokuava da razmotri vau molbu nasuprot
njegovih potreba.

Kada mukarac guna to je dobar znak - on pokuava

da razmotri va zahtev u odnosu na njegove potrebe.
On e morati da savlada unutranji otpor da bi preusmerio svoju panju sa onoga to ga je trenutno zaokupljalo na ono to
vi zahte-vate. Kao otvaranje vrata sa zarahm arkama, tako e i mukarac isputati neuobiajene glasove. Ukoliko ne
obraate panju na gu-ndanje, ono e brzo proi.
Kada guna, mukarac je esto na putu da odgovori sa da na vae traenje. Kako veinaena pogreno shvata ovu
reakciju, one ili izbegavaju da pitaju mukarca za pomo ili to prihvataju lino i zbog toga ga preziru.
U naem primeru, kada je on udeo za krevetom, a ona ga zamo-lila da ode da kupi mleko, veoma je verovatno da e on
poeti da guna.
"Umoran sam", rei e sa Ijutitim pogledom. "elim da odem da legnem."
Ukoliko njegovu reakciju pogreno shvatite kao odbijanje, moe se desiti da odgovorite; "Skuvala sam ti veeru, oprala
sudove, spre-mila decu za spavanje, a jedino to si ti uradio je da se ugnjezdi na ovaj kau! Ne traimmnogo,
alibibarsada mogao damipomogne. Tako sam iscrpljena. Oseam se kao da sve moram sama da ura-dim."
Rasprava poinje. S druge strane, ukoliko znate da je gunanje samo gunanje i da je to esto njegov nain na koji se
odluuje da kae "da", vi ete samo utati. Vae utanje je signal da vi verujete da se on raspinje iznutra i da je na putu da
kae "da".
265

Napregnutost je jo jedan nain da se shvati mukarev otpor prema vaoj moibi. Kad god traite vie, on mora da se
napregne. Ukoliko nije u formi, on to nee moi da uini. To je razlog zbog koga morate da pripremite mukarca za trei
korak, proiazei prvo kroz prvu i drugu fazu.
Pored toga, i sami znate da je naprezanje mnogo tee ujutru. Kasnije tokom dana moete se napregnuti mnogo vie i
lake. Kada mukarac guna, zamislite jednostavno da se istee ujutru. Kada zavri sa protezanjera, oseae se dobro.
Njemu je jednostavno potrebno da prvo guna.
Programiranje mukarca da kae "da"
Prvi put sam postao svestan ovog procesa kada me je ena zamolila da odem do prodavnice i donesem mleko, upravo u
tre-nutku kad sam krenuo u krevet. Seam se da sam glasno gunao. Umesto da se raspravlja sa mnom, ona je samo
sluala, pretpo-stavljajui da u konano ja to ipak da uradim. Na kraju sam uz par tresaka prilikom izlaska iz kue, uao
u kola i otiao do prodavnice.
Zatim se dogodilo neto, neto to se deava svim mukarcima, neto za ta ene ne znaju. to sam se vie pribliavao
mom novom cilju, mleku, moje gunanje je prestaio. Poeo sam da oseam Ijubav prema mojoj eni i spremnost da joj
pomognem. Poeo sam da se osecam kao dobar momak. Verujte mi, svidelo mi se to oseanje.
U vreme kada sam stigao u prodavnicu, bio sam sretan to u uzeti mleko. Kada je moja ruka dodirnula flau, postigao
sam svoj novi cilj. Mukarci se uvek oseaju dobro kad postignu ono to ele. Radosno sam uzeo flau u desnu ruku i
okrenuo se sa izrazom ponosa na licu koji je govorio: "Hej, vidite me. Uzeo sam mleko za moju enu. Ja sam jedan od
onih silnih momaka. Kakav momak."
Kada sam se vratio sa mlekom, obradovala se kad me je videla. Snano me je zagrhla u rekla: "Veliko ti hvala. Tako sam
srecna to nisam morala da se oblaim."
Da nije obratila panju na mene, verovatno bih bio Ijut na nju.
Sledei put kada bi me pitala da kupim mleko sigurng,da bih jo vie gunao. Ali ona me nije zanemarila, pruila mi je
mnogo ne-nosti.
Posmatrao sam svoju reakciju i uo svoje misli: "Kako predivnu enu imam. ak i nakon svog mog otpora i gunanja,
ona me i dalje ceni."
266

Sledei put kada me je zamolila da kupim mleko, manje sam gunao. Kada sam se vratio ona mi se opet mnogo
zahvaijivala. Trei put, automatski sam odgovorio: "Naravno".
Zatim, nedelju dana kasnije, primetio sam da nemamo dovoljno mleka. Ponudio sam se da odem i da ga kupim.
Odgovorila mi je da ona ve ionako ide u prodavnicu. Na moje iznenadenje, jedan deo mene je bio razoaran! eleo sam
da donesem mleko. Njena Ijubav me je programirala da kaem "da". ak i dan danas kada me zamoli da odem do
prodavnice i donesem mleko deo mene radosno odgo-vori "da".
Lino samiskusio ovaj unutranji preobraaj. Njeno prihvatanjc mog gunanja i zahvalnost kada sam se vratio izleili su
moj otpor. Od tada, kad god bi primenila sistem istrajnog traenja, meni je bilo mnogo lake da odgovorim na njeno
traenje.
Znaajna pouzo
Jedan od kljunih elemenata istrajnog traenja predstavlja vae utanje nakon to ste pitali za pomo. Omoguite svojim

partnerima da produ kroz fazu pruanja otpora. Vodite rauna da ne dodete u situaciju da s neodobravanjem reagujete na
njegovo gunanje. Sve dok pravite pauzu i ne izgovarate ni re, imate mogunost da do-bijete traenu pomo. Ukoliko
prekinete tiinu, gubite svoju mo.
ene u neznanju prekidaju utanje i gube svoju mo komen-tarima kao to su:
"Zaboravi."
"Ne mogu da verujem da to nee da uradi, a ja toliko toga inim za tebe."
"Ne traim previe od tebe."
"Za to ti je potrebno samo petnaest minuta."
"Razoarana sam. Ovo me je zaista povredilo."
"Znai, nee to da uradi za mene."
;>
"Zato ne moe to da uradi?"
I tako dalje, i tako dalje... Mislim da ste shvatili. Kada mukarac guna, ena osea neodoljivu potrebu da odbrani svoju
molbu i grei prekidajui tiinu. Ona se raspravlja sa svojim partnerom u pokuaju da ga ubedi da on to treba da uradi.
Bilo da on tada to uini ili ne, sledei put kad bude zatraila pomo, on e pruiti jo vei otpor.
267
Jedati od idjunih elemenata istrajnog traenja predstavlja vae cutanje nakon to ste zatraili njegovu pomo.
Da biste mu pruili priliku da ispuni vau molbu, pitajte, a onda utite. Pustite ga neka guna i neka kae ta ima. Samo sluajte. Na
kraju e on rei "da". Nemojte pogreno da verujete da e on ovo upotrebiti protiv vas. On ne moe i nee koristiti ovo protiv vas sve
dok ne budete insistirali ili ne ponete da se raspravljate s njim. ak i ako ode gunajui, on e se osloboditi toga, sve dok oboje
oseate da je to stvar njegovog linog izbora hoe li to da uradi ili ne.
Medutim, ponekad se moe dogoditi da on ne kae da. Ili moe pokuati da se raspravi sa vama postavljajui vam izvesna pitanja.
Budite paljivi. Dok utite, on vam moe postaviti pitanja kao to su:
"Zato ti ne bi raogla to da uradi?"
"Zaista nemam vremena. Hoeli li ti to da zavri?"
"Zauzet sam i nemam vremena. ta ti radi?"
Ponekad su ovo samo retorika pitanja. Tako da moete i dalje da utite. Ne govorite sve dok ne postanete sasvim sigurni da on
-zaista oekuje da mu odgovorite. Ukoliko eli odgovor, dajte mu ga, ali neka to bude veoma kratko, a onda pitajte ponovo. Istrajno
traenje znai traenje sa oseanjem uverenosti i sigurnosti da e vam on pomoi ukoiiko moe.
Ukoliko vam postavlja pitanja ili kae ne, tada odgovorite kratko i saeto sa porukom koja e mu pokazati da je ono to je vama
potrebno podjednako znaajno kao i ono to on eli. Zatim pitajte ponovo.
Evo nekih primera:
Naan na koji bi on mogao da se odupre njenom zabtevu

"Nemam vremena. Zar ne bi ti to mogla da uradi?"

"Ne, ne elim to da uradim."
Kako ona moe da odgovori m is-trojan nain

"I ja sam u urbi. Da \i bi hteo, molim te, to da uradi?" Zatim opet zautite. t>
"Zaista bih ti bila zahvalna. Molim te, da li bi hteo to da uradi za mene." Zatim opet zautite.
Nain na koji bi on mogoo do se

Koko ono moe da odgovori na is-odupre njenom zohtevu

tra{an naSn

"Zauzet sam, .ta ti radi?"

"Ja sam takode zauzeta. Da h
bi, mohm te, to uradio?" Za-tim opet zautite.
"Ne, nisam raspoloen za to."
"Ni ja nisam raspoloena za
to. Da li bi hteo, mohm te, to da uradi?" Zatim opet zautite.
Obratite panju na to da ona ne pokuava da ga ubedi, ve jednostavno parira njegovom otporu. Ukohko je umoran, ne poku-avajte
da dokaete da ste vi umorniji od njega i da bi zbog toga trebalo da vam pomogne. Isto tako, ako mish da je prezauzet, ne pokuavajte
da ga ubedite da ste vi jo vie zauzeti. Izbegavajte da mu dajete objanjenja zato bi on to trebalo da uradi. Zapamtite, vi jednostavno
pitate, vi ne traite.
Ukohko on i dalje odbija, onda pribegnite drugoj fazi i Ijupko prihvatite njegovoodbijanje. Ovo nije vremeza objanjavanje kohko ste
razoarani. Budite sigurni ako dozvohte da to tako prode ovog puta, on e zapamtiti kohko ste bili neni, i sledei put e biti daleko
spremniji da vam pomogne.
Sto vie budete napredovah, postizaete sve vei uspeh u tra-enju i dobijanju njegove pomoi. ak i kada primenjujete savete iz
treeg koraka, i dalje je potrebno da vebate ono to ste nauih u prvoj i drugoj fazi. Vano je da uvek nastavite sa pravilnim
traenjem sitne pomoi kao i da Ijubazno prihvatite njegovo odbijanje.

ZATO SU MUKARCITOLIKO OSETUiVi

Moda se pitate zato su mukarci tohko osetljivi kada ih pitate da vam pomognu. To nije otuda to su mukarci lenji, ve zato to je
kod raukaraca snano izraena potreba da se osete prihvaenim. Bilo koji zahtev da budu vie ih da daju vie, moe kod mukarca

stvoriti predstavu da nije prihvaen upravo onakav kakav jeste.

Upravo kao to je ena osetljivija kada se radi o sluanju i ra-zumevanju njenih oseanja dok govori o njima, tako je mukarac
osetljiviji kada je u pitanju prihvatanje njega onakvog kakav jeste.
269

Svaki pokuaj da ga popravite, stvara kod njega oseanje da elite da ga izmenite jer smatrate da nije dovoljno dobar.
Na Marsu vai moto: "Ne popravljaj ono to nije slomljeno". Kada mukarac oseti da ena eli vie i da pokuava da ga
promeni, on prima poruku da ona osea da je on slomljen; normalno, onda ve-ruje da ga ne volite onakvog kakav jeste.
Savladavanjem vetine traenja pomoi, vai odnosi e poste-peno postati mnogo bogatiji. Kada ste u stanju da primite
vie Ijubavi i potpore koja vam je potrebna, va partner e prirodno biti mnogo sreniji. Mukarci su najsreniji kada
osete da su uspeli da ispune oekivanja Ijudi do kojih im je stalo. Nauivi da na pravilan nain traite pomo neete
samo pomoi mukarcu da se oseti voljenijim, ve ete osigurati i da vi sami dobijete nenost koja vam je potrebna i koju
zasluujete.
U sledeem poglavlju istraivaemo tajnu odravanja arolije Ijubavi u ivotu.
770
GLAVA 13

ODRAVANje AROLIJE i LjUBAVI

U IVOTU
Jedan od paradoksa u Ijubavnim odnosima lei u tome da kada se stvari dobro odvijaju i kada se oseate voljenim, iznenada moete
osetiti da se udaljavate emocionalno od vaeg pjirtnera i da se prema njemu ponaate na nain koji najmanje lii na Ijubav. Moda
ete se pronai u nekom od ovih primera:
1. Moete mnogo da volite svog partnera, a onda, sledeeg jutra, probudite se i osetite bes i nezadovoljstvo prema njemu ili njoj.
2. Neni ste, strpljivi, tolerantni, a onda, sledeeg dana, postanete nezadovoljni ili ponete mnogo da traite.
3. Ne moete da zamislite ivot bez svog p^rtnera, a onda, ve sledeeg dana, posvaate se i odjednom poinjete da razmiljate o
razvodu.
4. Va partner uini za vas neto to govori o njegovoj Iju-bavi, a vi se osetite ozlojedeno zbog nekog dogaaja u prolosti kada su vas
on ili ona zanemarili.
5. Va partncr vas veoma privlai, a onda se iznenada os-etite paralisano u njegovom ili njenom prisustvu.
6. Sreni ste sa vaim partnerom, a onda odjednom vie niste sigurni u vau vezu ili ste nemoni da dobijete ono to vam je potrebno.

7. Ubeeni ste i sigurni ste u Ijubav svog partnera, a onda odjednom osetite se oajno i siromano.
8. Dareljivi ste u svojoj Ijubavi, a dnda iznenada postanete suzdrani, promiljeni, kritiki raspoloeni, Ijuti ili
nepoverljivi.
9. Va partner vas veoma privlai, a onda kada se on ili ona veu za vas ponete da gubite interesovanje, i konstatujete da
su drugi mnogo privlaniji.
10. elite da vodite Ijubav sa svojim partnerom, ali onda kada on ili ona to ele, vi to ne elite.
11. Zadovoljni ste sobom i svojim ivotom, a onda izne-nada, poinjete da se oseate bezvredno, naputeno i nesposobno.
12. Imali ste predivan dan i jedva ekate da vidite svog part-nera, ali onda kada vidite njega ili nju, neto to oni kau
uini da osetite razoarenje, potitenost, odbojnost, umor ili emocionalnu udaljenost.
Moda ste primetili da i va partner, takoe, prolazi kroz ovakve promene. Zastanite za trenutak i ponovo proitajte
navedene primere, razmislite o tome kako je va partner mogao iznenada da izgubi svoju sposobnost da vam prui Ijubav
koju zasluujete. Vero-vatno ste i vi, svojevremeno, proli kroz tako iznenadnu promenu. Veoma je uobiajena pojava da
se dvoje Ijudi koji su jednog dana ludo zaljubljeni, ve sutradan mrze ili ponu da se svaaju.
Ovakve iznenadne promene raspoloenja zbunjuju. Pa ipak, veoma su uobiajene. Ukoliko ne shvatimo zato se-ovo
deava moemo da poverujemo da ludimo ili da pogreno zakljuimo da naa Ijubav umire. Na sreu, postoji objanjenje.
Ljubav iznosi na povrinu naa nerazreena oseanja. Jednog dana oseamo se voljenima, a sledeeg dana se iznenada
uplaimo toga to verujemo u Ijubav. Bolne uspomene iz prolosti, kada smo bili naputeni i iznevereni, izbiju na
povrinu kada se suoimo sa verovanjem i prihvatanjem Ijubavi naeg partnera. Uvek kada smo V zadovoljni sobom ili
osetimo da nas drugi vole, potisnuta oseanja tee da se probiju i privremeno pomrae nau sigurnost u Ijubav.
272
Ona izranjaju da bismo ih izleili i da bismo ih se oslobodili. Zato iznenada moemo da postanemo nervozni, zauzmemo
odbrambeni stav, kritikujemo, budemo ozlojedeni, puni zahteva, ukoeni ili besni.
Oseanja koja nismo mogli da izrazimo u svojoj prolosti iznenada preplavljuju nau svest kada moemo slobodno da
oseamo. Ljubav, kao iz jazbine, isteruje naa potisnuta oseanja, koja, ostavi nera-zreena, postepeno poinju da

prodiru u nau sadanju vezu.

Izgieda kao da su ta oseanja ekala sve dok ne osetite Ijubav da bi se pojavila kako bi mogla da budu izleena. Svi mi
hodamo naok-olo sa tovarom nerazreenih oseanja, ranama iz nae prolosti, koje lee pritajeno u nama sve dok ne dode
vreme da se osetimo voljenim. Tada, kada osetimo sigurnost da moemo da budemo ono to jesmo, naa povreena
oseanja poinju da izranjaju.
Ukoliko moemo uspeno da se nosimo sa ovim oseanjima, onda se oseamo mnogo bolje, pa moemo da damo ak i
vei deo naeg stvaralakog i Ijubavnog potencijala. Meutim, ako ponemo da se svaamo i krivimo naeg partnera,
umesto da isceljujemo stare rane, postajemo uznemireni i ponovo ponemo da potiskujemo oseanja.
Kako se javliaju potisnuta oseanja

Problem je u tome to potisnuta oseanja ne dou jednostavno i kau: "Hej, ja sam tvoje nerazreeno oseanje iz
prolosti." Ukoliko vae oseanje naputenosti ili odbaenosti iz detinjstva pone da navire, vi ete se onda oseati kao da
vas va partner naputa i odbacuje. Bol iz prolosti se projektovao u sadanjost. Stvari koje normalno ne bi imale neki
znaaj, u stanju su da nas mnogo povrede.
Godinama smo potiskivali naa bolna oscanja. Onda se jednog dana zaljubimo, Ijubav nas uini dovoljno sigurnim da se
otvorimo i tada postajemo svesni svojih oseanja. Ljubav nas otvori i rai ponemo da oseamo bol.
Zato se parovi svaaju kada im je dobro

Oseanja iz prolosti se iznenadno javljaju ne samo kada smo zaljubljeni, ve i u drugim prilikama kada se oseamo
relativno do-bro, sretno i voljeno. U ovakvim, pozitivnim, periodima parovi mogu da ponu neobjanjivo da se svadaju,
premda izgleda da postoje svi uslovi da budu sreni.
273
Na primer, do svae moe da doe prilikom preseljenja u novu kuu, preureenja stana, sticanja diplome, reUgijskih
svetkovina, ili svadbe, primanja poklona, odlaska na letovanje ili vonje kolima, zavrenog projekta, slavljenja Boia iii
Dana :;ahvalnosti, odluke da se promene loe navike, kupovine novih kola, napredovanja u slubi, dobitka na lutriji,
velike novane zarade, odluke da se potroi vea suma novca, ili veoma uspenog voenja Ijub^ivi.
U svim ovakvim izuzetnim prilikama jedan ili oba partnera mogu iznenada da se suoe sa neobjanjivim raspoloenjem i
rea-govanjem; neraspoloenje se javlja pre, tokorn ili neposredno posle ovih prijatnih dogaaja. Moglo bi da bude veoma
uputno da pregle-date spisak navedenih prilika i da razmotrite kako je va partner doiveo ove prilike kao i kako ste ih vi
doiveli, i kako su se one odra-zile u vaem odnosu.
PRINCiP 90:10
Shvatanjem naina na koji se naa prola nerazreena oseanja povremeno javljaju, lako emo razumeti zato na partner
tako lako moe da na& povredi. Kada smo neraspoloeni, ok^ 90 procenata naeg neraspoloenja se odnosi na nau
prolost i nema nikakve veze sa onim to mi mislimo da nas je uznemirilo. Po pravilu, samo 10 procenata naeg
nezadovoljstva proistie iz s^danjeg stanja stvari.
Razmotrimo jedan primer. Ukoliko izgleda da nas na partner malo kritikuje, to ne moe mnogo da nas povredi. Budui
da smo odrash Ijudi u stanju smo da shvatimo da nije eleo da nam pronalazi mane ili emo moda po tome videti da je
imao lo dan. Ovo znanje ini da njegovu kritiku ne primamo suvie boliio. Znamo da se to ne odnosi lino na nas.
Ali nekog drugog dana njegova kritika ^ nas veoma zaboleti. Tog drugog dana naa ranjena oseanja iz prolosti naviru.
To je razlog zbog koga smo mnogo osetljiviji prema kritikama svog part-nera. To nas mnogo vrea jer su nas kao dete
mnogo kritikovali. Osuda naeg partnera nas pogaa vie jer ona istovremeno povlai i nau ranu iz prolosti.
Kao dete nismo bili u stanju da shvatimo (Ja smo mi bili nevini i da je nezadovoijstvo naih roditelja bilo njihov problem.
U detinjstvu verujemo da se sve kritike, odbijanja i osude odnose lino na nas.
274
Kada ovakva oseanja iz detinjstva poinju da nadolaze, vrlo lako smo spremni da primedbe naih partnera prihvatimo
kao kri-tiku, odbacivanje i osudu. U takvim trenutcima je jako teko da rasudujemo kao odrasla osoba. Sve pogreno
shvatamo. Kada izgle-da da nam na partner neto prebacuje, 10 procenata nae reakcije se odnosi na uticaj njegove
kritike na nas, a 90 procenata na ono to je vezano za nau prolost.
Zamislite da vas je neko malo udario u ruku ili da se ovla sudario sa vama. To ne boli mnogo. Ali zamilite da imate
otvorenu ranu ih modricu i neko pone da udara u nju ili naleti na vas. To e boleti znatno vie. Na isti nain, ukoliko
nerazreena oseanja ponu da se javljaju, biemo suvie osetljivi na sasvim normalne primedbe i udarce.
Na poetku nae veze moda neemo biti toliko osetljivi. Potre-bno je vreme da se naa oseanja iz prolosti pojave. Ali
kada to uine, mi drukije reagujemo prema naem partneru. U veini od-nosa, 90 procenata onoga to nas pogaa ne bi
nas pogaalo da se nisu pojavila naa bolna oseanja iz prolosti.

Kako moemo da pomognemo fedno drugome

Kada se mukareva prolost pojavi, on po pravilu odmah bei u svoju peinu. U tim trenucima oo je preasetljiv i
potrebno mu je mnogo uvaavanja. Kada enina prolost izroni na povrinu njeno samopotovanje se rui. Ona upada u
bunar svojih oseanja i potre-bna joj je panja puna nenosti i Ijubavi.
Ovaj uvid vam pomae da kontroliete svoja oseanja kada se pojave. Ukoliko ste nezadovoljni svojim partnerom, pre
nego to se sukobite s njim ili s njom, prvo stavite na papir ono to oseate. Tokom procesa pisanja Ljubavnih pisama
vae nezadovoljstvo e se automatski osloboditi i vaa povreda iz prolosti bie izleena. Lju-, bavno pismo vam pomae
da se usredsredite na sadanjost tako da moete da odgovorite svome partneru sa mnogo vie poverenja, prihvatanja,
rezumevanja i opratanja.
Razumevanje principa 90:10, pomae i u trenutcima kada va partner veoma burno reaguje. Saznanje da njegovo trenutno
pona-anje diktira prolost moe vam pomoi da mu pruite vie razu-mevanja i podrkei
275
Nikada nemojte rei svom partneru da preteruje, kada vam se uini da njegov "prtljag" izlazi na povrinu. To e ga samo
jo vie povrediti. Kada biste nekoga udarili pravo u ranu, ne biste mu rekli da preterano burno reaguje.
Poznavanje naina na koji se javljaju oseanja iz proiosti, omoguava nam da bolje razumemo zato na partner reaguje
na nain na koji to ini. To je deo procesa leenja. Dajte mu izvesno vreme da se ohladi i ponovo sabere. Ukoliko vam je
suvie teko da sluate o njegovim oseanjima, podstaknite ga da napie Ljubavno pismo pre nego to budete razgovaraii
o onome to ga je toliko uzne-mirilo.
Isceliteljsko pismo

Shvatanje naina na koji vaa prolost utie na vae sadanje reakcije pomae vam da izleite svoja oseanja. Ukoliko vas
je va partner povredio na neki nain, napiite mu Ljubavno pismo, a dok mu budete pisali zapitajte se u kakvoj je to vezi
sa vaom prolou. Dok budete pisali moete naii na seanja iz vae prolosti i otkriti da ste vi ustvari Ijuti na svoju
majku ili oca. Kada stignete do ove take, nastavite da piete pismo ali sada ga adresirajte na svog partnera. Sada napiite
neno Povratno pismo. To pismo podelite sa svojim partnerom.
On e eleti da uje vae pismo. Divno je oseanje kada va partner preuzme 90 procenata odgovornosti za ono to ga je
po-vredilo jer je svestan da to proistie iz njegove prolosti. Bez ovog poznavanja nae prolosti mi smo skloni da
okrivljujemo nae part-nere, ili se bar oni oseaju okrivljenim.
Ukoliko elite da va partner bude osetljiviji prema vaim ose-anjima, omoguite mu da sazna bolna iskustva iz vae
prolosti. Tada e biti u stanju da shvati vau osetljivost. Ljubavna pisma pred-stavljaju izvanrednu mogunost da se to
postigne.
NIKAD NISTE POVREDENi ONIM TO MISLITE DAVASJEPOVREDILO
Dok budete pisali Ljubavna pisma i istraivali svoja oseanja, ot-kriete da vas je, po pravilu, povredilo sasvim neto
drugo, a ne ono to ste u prvom trenutku misiili. Iskusivi i osetivi dubije razioge.
276
nae neraspoloenje polako nestaje. I upravo kao to nas i/iu n.ul.i mogu epati negativne emocije, isto tako iznenada
moemo i il.i ih se oslobodimo. Evo nekoliko primera:
1. Jednog jutra Dim se probudio oseajui bes prema svojoj partnerki. Nerviralo ga je sve to ona uradi. Dok joj je pisao
Ljubavno pismo otkrio je da je on zapravo bio be-san na svoju majku to je bila toliko posesivna. Ova oseanja su se
upravo javila, tako da je on napisao Lju-bavno pismo svojoj majci. Da bi napisao ovo pismo, zamis-lio je da se ponovo
nalazi u onom periodu ivota kada je oseao neprestanu kontrolu svoje majke. Poto je napisao ovo pismo, iznenada vie
nije bio nezadovoljan svojom partnerkom.
2. Nakon vie meseci zaljubljenosti, Lisa je iznenada poela da pronalazi mane svom partneru. Piui Ljubavno pismo,
otkrila je da se ona ustvari boji da nije dovoljno do-bra za njega i da ju je strah da ga ona vie ne privlai. Postavi svesna
svojih unutranjih strahova, ona je ponovo poela da osea staru Ijubav prema svom partneru.
3. Poto su zajedno proveli romantino vee, Bil i Din su se strano posvadali sledeeg dana. Poelo je time to se ona
malo naljutila na njega, jer je zaboravio da uradi neto. Umesto da bude pun razumevanja, kakav je obino bio, Bil je
iznenada poeo da razmilja o razvodu. Kasnije, dok je pisao Ljubavno pismo, shvatio je da se on ustvari boji da e T biti
ostavljen ili naputen. Setio se kako se oseao kao dete kada su se njegovi roditelji svadali. Napisao je pismo svo-jim
roditeljima i odjednom je ponovo osetio Ijubav prema > svojoj eni.
;,
4. Suzanin mu, Tom, je bio veoma zauzet na poslu, jer se pribliavao krajnji rok za izvrenje nekog posla. Kada se
vraao kui Suzana se oseala izuzetno ozlojeeno i besno. ,, Jedan deo nje je shvatao pod kolikim pritiskom se on nalazi,
ali emocionalno je i dalje bila Ijuta. Dok mu je pisala Ljubavno pismo, otkrila je da je ona zapravo Ijuta na svog oca koji

je ostavio nju i njenu zloupotrebljenu majku. Kao

277
dete oseala se bespomono i naputeno, a u ovomtre-nutku ta oseanja su se ponovo javila da bi bila isceljena. Napisala
je Ljubavno pismo svom ocu i odjednom vie nije bila Ijuta na Toma.
5. Fil je privlaio Rejel sve dok joj nije rekao da je voli i da eli da ive zajedno. Sledeeg dana njeno raspoloenje se
iznenada promenilo. Javilo se mnotvo sumnji i njena strast je iezla. Piui mu Ljubavno pismo otkrila je da je bila Ijuta
na svoga oca zato to je bio tako posesivan i zao prema njenoj majci. Nakon to je napisala Ljubavno pismo svome ocu i
osiobodila se onoga to ju je titilo, odjednom je ponovo osetila da je Fil privlai.
Dok piete Ljubavna pisama, ne mora uvek da se dogodi da se jave seanja i oseanja iz prolosti. Ali kada se otvorite i
zaelc dublje u svoja oseanja, bie vam potpuno jasno da ono to vas istin-ski uznemiruje sigurno ima i neke veze sa
vaom prolou.
ZAKASNELA REAKCIJA
Kao to Ijubav moe da izazove da se pojave vaa nerazreena oseanja iz prolosti, isto to se moe dogoditi i kada
dobijete ono .to elite. Seam se kada sam prvi put ovo shvatio. Pre mnogo godina eleo sam da vodim Ijubav sa mojom
partnerkom, ali ona tada nije bila raspoloena. U svojoj svesti to sam prihvatio. Sledeeg dana stalno sam se vrzmao oko
nje, ali ona i dalje nije bila zainteresovana. To se ponavljalo svakodnevno.
Nakon dve nedelje poeo sam da oseam ozlojeenost. Aii to je bilo jo u ono vreme kada nisam znao kako da saoptim
svoja oseanja. Umesto da joj kaem ta oseam i kako se oseam isfrustri-rano, jednostavno sam se pretvarao da je sve u
redu. Punio sam se nezadovoljstvom i povremeno pokuavao da budem nean. U toku dve nedelje moja ozlojeenost je
nastavila da se poveava.
inio sam sve to sam znao da bih je uinio srenom, dok sam u sebi oseao otpor prema tome to me odbija. Krajem
druge nedelje otiao sam i kupio joj predivan neglie. Doneo sam ga kui i te veeri joj ga poklonio. Ona je otvorila kutiju
i bila je sreno iznenaena. Predloio sam joj da ga proba. Ona mi je odgovorila da nije ra-spoloena.
278
U tom trenutku sam se predao. Jednostavno sam zaboravio na vodenje ijubavi. Zatrpao sam se poslom i odustao od moje
elje za voenjem Ijubavi. U svom mozgu sam razreio situaciju tako to sam jednostavno potisnuo oseanje
ozlojeenosti. Medutim, otprilike dve nedelje kasnije, kada sam se vratio kui s posla, ekala rae je u neglieu koji sam
joj kupio pre dve nedelje i pripremila je romantinu veeru. Svetlo je bilo prigueno, a u pozadini se ula nena muzika.
Moete zamisliti moju reakciju. Odjednom sam osetio provalu. besa. U sebi sam pomislio "Sada e ti trpeti etiri
nedelje." Sva ozlojeenost koju sam potiskivao poslednje etiri nedelje odjednom se pojavila. Nakon razgovora o ovom
oseanju, shvatio sam da je njena spremnost da mi prui ono to elim izazvala da se iz mene oslobodi svo moje staro
nezadovoljstvo.
Kada se parovima dogaa da iznenada osete svoju oziojedenost

Poeo sam da sagledavam istu ovu emu i u mnogim drugim situacijama. Tokom rada u savetovalitu, uoio sam takode
ovu po-javu. Kada je jedan od partnera bio konano spreman da uini promenu na bolje, drugi bi iznenada ispoljio
nezainteresovanost i nerazumevanje.
Cim bi Bil bio spreman da prui Meri ono to je ona traila od njega, ona bi ozlojeeno reagovala sa "Pa, sada je
prekasno" ili "Pa ta".
U savetovalite su mi stalno dolazili parovi koji su bili u braku preko dvadeset godina. Deca su im odrasla i napustila
roditeijski dom. Iznenada bi ena zatraila razvod. Mukarac bi se probudio i shvatio da eli da se promeni i zatraio bi
pomo. Kada je poeo da se menja i da joj prua Ijubav na koju je ekala dvadeset godina, ona ga je doekivala sa
hladnom odbojnou.
Kao da je elela da on sada propati dvadeset godina, koliko je ona trpela. Na sreu, nije se dogodilo tako. Nastavljajui da
razgo-varaju o svojim oseanjima i nakon to je on uo i shvatio koliko ju je zanemarivao, ona je postepeno poinjala sve
vie da ceni njegovo menjanje. Ovo se takode moe primeniti i na obrnuti sluaj; muka-rac eii da ode, a epa postaje
spremna da se promeni, medutim on prua otpor.
279
Kriza rastuah ocekivanjo

Drugi primer zakasnele reakcije se javlja na socijalnom nivou. U sociologiji se to naziva kriza rastuih oekivanja. Javila
se ezdesetih godina tokom Donsonove administracije. Po prvi put su manjine dobile daleko vea prava nego ikada
ranije. Posledica toga je bila eksplozija besa, pobuna i nasilja. Sva sputavana rasna oseanja su se odjednom oslobodila.

To je jo jedan primer suoavanja sa potisnutim oseanjima. Kada su manjine osetile vie podrke, one su istovremeno
osetiie provalu oseanja ozlojeenosti i besa. Nerazreena oseanja iz prolosti poela su da naviru. Slina reakcija se
javlja sada u zemljama u kojima su se Ijudi konano oslobodili od diktatorskih dravnih voa.
ZATO ZDRAViM UUDIMA MOE DA ZATREBA POMO SAVETOVALITA
Kako raste intimnost u vaim odnosima, tako se i Ijubav pove-ava. Rezultat toga je pojava dubljih, bolnijih oseanja koja
je potrebno izleiti - dubokih oseanja kao to su stid i strah. Poto, po praviiu, ne znamo kako da se izborimo sa ovim
bolnim oseanjima, postajemo kruti.
Da bismo ih izleili potrebno je da ih podeUrao s nekim, ali se suvie bojimo i!i stidimo da otkrijemo ta oseamo. U
takvim trenut-cimo moemo postati depresivni, uznemireni, potiteni, ozlojedeni ili jednostavno iscrpljeni bez bilo
kakvog opipljivog razloga. Sve su to simptomi koji ukazuju da je na "teret" poeo da stie i da je zaus-tavljen.
Vi ete poeleti instinktivno ili da pobegnete od Ijubavi ili ete poveati napor da sve to potisnete. To je vreme za rad na
vaim oseanjima, a ne za beanje. Kada se pojavi na povrini ono to vas iz dubine titi, veoma je mudro potraiti pomo
psihologa.
Kada se oseanja koja su bila duboko zakopana pojave mi ih projektujemo na naeg partnera. Ukoliko ne oseamo
sigurnost da iznesemo ta oseanja naem partneru ili bivem partneru, odjednom vie nismo u stanju da stupimo u dodir
sa naim oseanjima koja tre-nutno oseamo prema sadanjem partneru. Tada, bez obzira koliku
280
podrku vam prua va partner, vi ete prestati da se oseate sigurno sa njim. Oseanja e se parahzovati.
To je paradoks, ah: zato to oseate sigurnost pored vaeg part-nera, vai najdublji strahovi dobijaju prihku da isphvaju na povrinu, a
kada se to dogodi vi postajete uplaeni i vie niste u^stanju da podel-ite sa svojim partnerom ono to oseate. Va strah vas moe i
parah-sati. Kada se to dogodi, oseanja koja naviru vas vezuju u vor.
Paradoksalno je, ali: zato to oseate sigurnost pore
vaeg partnera, vai najdublji strahovi dobijaju priliku
da isplivaju na povrinu, a kada se to dogodi vi postajete
uplaeni i vie niste u stanju da podelite sa svojim
partnerom ono to oseate.
Ako tada imate nekoga ko vas vodi u savetovaHte iH svog psi-hijatra, oni vam mogu biti od ogromne pomoi. Kada ste sa nekim
onda se ne unosite u svoje strahove, moete jednostavno da prosu-dujete o oseanjima koja naviru. Ah ukohko ste sami sa svojim
partnerom, moete se osetiti potpuno sputanim.
To je raziog zbog koga Ijudima koji imaju ak i izvanredne od-nose moe da bude neophodna pomo psihologa. Uestvovanje u
grupnoj terapiji takoe ima ovakvo oslobaajue dejstvo. Druenje sa Ijudima koje intimno ne poznajemo, ah koji su spremni da nam
prue podrku, predstavlja mogunost da govorimo otvoreno o svo-jim ranjivim mestima.
Kada naa nerazreena oseanja prenesemo na naeg intimnog partnera, on ili ona su nemoni da nam pomognu. Jedino to na
partner moe da uradi je da nas ohrabri da zatraimo pomo.
Razumevajui kako naa proiost i dalje utie na nae odnose doputa nam da prihvatimo phme i oseke Ijubavi. Poinjemo da verujemo u ijubav i njenu iscehteljsku mo. Da bismo odrah aroliju Ijubavi u ivotu moramo biti elastini i prilagoditi se tokovima
pro-mena koje donose godinja doba Ijubavi.

GODINJA DOBA UUBAVI

Ljubavna veza je kao vrt. Ukoliko ehmo da buja moramo je re-dovno zalivati. Mora joj se pokloniti posebna panja, vodei rauna
oai

o godinjim dobima kao i o svakoj nepredvidijivoj vremenskoj pro-meni. Mora se iznova zasejavati novim semenom i
redovno pleviti. Slino tome, da bi aroliju Ijubavi odrali u ivotu moramo znati godinja doba i prirodu posebnih
potreba Ijubavi.
Prolee ijubavi

Zaljubljenost je kao prolee. Imamo doivljaj da emo biti zauvek sreni. Ne moemo da zamisHmo da ne voHmo naeg
part-nera. To je vreme nevinosti. Ljubav izgleda kao da je vena. To je arobno vreme kada sve deiuje savreno i odvija
se bez napora. ini nam se da mi i na partner savreno odgovaramo jedno drugome. Bez napora pleemo skupa u
harmoniji i uivamo u srei.
Letoljubavi

Dok traje leto nae Ijubavi poinjemo da shvatamo da na part-ner nije ba tako savren kao to smo mishii i da moramo
da radimo na naoj vezi. Ne samo da je na partner sa druge planete, ve je i Ijudsko bie koje pravi greke i ima izvesne
mane.
Javlja se nezadovoljstvo i razoarenje; ispod vrelog letnjeg sunca potrebno je poupati korov, a biljke zalivati sa vie
vode. Vie nije tako lako voleti, niti dobiti Ijubav koja nam je potrebna. Otkrivamo da riismo uvek sreni i da se ne

oseamo uvek predivno. To nije naa slika o Ijubavi.

Mnogi parovi u tom periodu poinju da gube iluzije. Oni ne ele da rade na svojoj vezi. Nerealno oekuju da prolee traje
stalno. Optuuju svog partnera i odustaju. Oni ne shvataju da Ijubav nije uvek laka; ponekad je potrebno mnogo da se radi
na njoj pod vrelim suncem. Tokom letnjeg godinjeg doba nae Ijubavi, potrebno je da negujemo potrebe naeg partnera i
da traimo i dobijamo Ijubav koja je nama potrebna. To se ne dogaa automatski.
Jesen Ijubavi

Zahvaljujui negovanju vrta tokom leta, treba da uberemo re-zultate naeg tekog rada. Dola je jesen. To je zlatno vreme
- obilj a i ispunjenosti. Mi doivljavamo zreliju Ijubav koja prihvata i razume nesavrenstvo naeg partnera kao i nae
vlastito. To je vreme bla-gostanja i delenja svega. Budui da smo tokom leta teko radili sada moemo da se opustimo i
da uivamo u Ijubavi koju smo stvorili.
282
Zima Ijubavi

Zatim se vreme ponovo menja i dolazi zima. Tokom hladnih, mrtvih zimskih meseci, sve u prirodi se povlai u sebe. To
je vreme odmora, razmiljanja i obnavijanja. To je vreme u naim odnosima kada nailazimo na svoje nerazreene bolove
ili delove nas koji su se krili u senci. To je onda kada na poklopac spada i izranjaju bolna seanja. To je vreme
usamljenog razvoja kada je potrebno da traimo Ijubav i ispunjenost vie u sebi nego u naim partnerima. To je vreme
leenja. To je vreme kada se mukarci nalaze u stanju hiber-nacije u svojim peinama, a ene stiu do dna svojih bunara.
Nakon to smo poklonih panju sebi i leih se tokom mrane zime nae Ijubavi, nezadrivo se vraa prolee. Jo jednom
smo za-pljusnuti oseanjima nade, Ijubavi i obilja mogunosti. Zahvaljujui izleenju unutranjih rana i istraivanju due
tokom naeg zimskog putovanja, ponovo smo u stanju da otvorimo srca i osetimo proienu Ijubav.

USPENIODNOSI
Nakon to ste prouiH ovaj vodi za poboljano saobraanje i do-bijanje onoga to elite u vaim odnosima, dobro ste
pripremljeni za ostvarivanje uspene veze. Imate dobre razloge da verujete da ima nade za vas. Dobro ete savladavati
godinja doba Ijubavi.
Bio sam svedok preobraaja u odnosima hiljada parova, od kojih su se neki odigravali doslovno preko noi. Doli bi u
subotu na moj seminar o odnosima koji se odravao preko vikenda, da bi se u vreme veere u nedelju ponovo voleh.
Primenjujui saznanja do kojih ste doH itajui ovu knjigu i pamtei da su mukarci sa Marsa, a ene sa Venere i sami
ete doiveti isti uspeh.
Ali vas upozoravam da zapamtite da Ijubav ima svoja godinja doba. U prolee je laka, ah u leto treba mnogo da se radi
na njoj. S je-seni se moete oseati veoma irokogrudo i ispunjeno, ali zimi ete oseati prazninu. Podaci koji su vam
potrebni da bi preporodih leto i rad na vaoj Ijubavi lako se zaboravljaju. Ljubav koju oseate u jesen, moe nestati u
zimu.
Kada doe leto Ijubavi, kada stvari postanu teke i vi ne dobijate Ijubav koja vam treba, odjednom moete zaboraviti sve
to ste nauili
iz ove knjige. U trenutku sve nestane. Moete poeti da okrivljujete svog partnera i da zaboravite kako da pothranite
njegove potrebe.
Kada se pusto zime useh u vas, moete se osetiti beznadeno. Moete poeti da krivite sebe i da zaboravite kako da
vodite rauna i ponegujete sami sebe. Moete da ponete da sumnjate u sebe i svog partnera. Moete da postanete cinini
i da se predate. Sve su to de-lovi ciklusa. Uvek je mrano pre svanua.
Da bismo ostvarih uspean odnos moramo da prihvatimo i shva-timo da Ijubav prolazi kroz svoja godinja doba. Ponekad
Ijubav tee lako i automatski; u nekim drugim vremenima potrebni su napori da bi se odrala. Ponekad su naa srca puna,
a u neko drugo vreme mi smo prazni. Ne smemo oekivati da e na partner uvek biti paljiv, ak ni da e se setiti kako
da bude nean. Moramo takoe i sebi pok-loniti ovaj dar razumevanja i ne oekivati da emo se setiti svega to smo
nauili o tome kako treba biti paljiv.
Proces uenja se ne sastoji samo u sluanju i primenjivanju, ve i u zaboravljanju i ponovnom pamenju. U celoj ovoj
knjizi uili ste o stvarima o kojima vas vai roditelji nisu mogh da naue. Oni to nisu znah. Ali sada kada ste ih vi saznali,
molim vas budite realni. Ne doz-volite sebi da nastavite sa pravljenjem greaka. Mnoga od novih saznanja koja ste stekh
vremenom ete zaboraviti.
Teorija obrazovanja tvrdi kako je - da bismo nauih neto novo -potrebno da to ujerao dve stotine puta. Ne moete
oekivati od sebe (ih vaeg partnera) da zapamtite sve ono to ste saznah iz ove knjige. Moramo biti strpljivi i zahvalni za
svaki i najmanji korak. Potreban je dugotrajan rad na ovim idejama da bi one postale sastavni deo vaeg ivota.
Ne samo da je potrebno da ujemo ovo dve stotine puta, ve je potrebno i da se oduimo od onoga to smo nauili u
prolosti. Mi nismo nevina deca koja ue kako se ostvaruje uspean odnos. Nas su programirah nai roditelji, kuhurna
sredina u kojoj smo odrasli i naa vlastita boina iskustva iz prolosti. Savladavanje ove nove mu-drosti ostvarivanja
uspenih odosa predstavlja novi izazov. Vi ste pi-onir. Putujete novom teritorijom. Oekujte da ponekad i zalutate.

Oekujte da i va partner moe da zaluta. Koristite ovaj vodi kao kartu koja e vas voditi sve dalje i daije kroz
neobeleena podruja.
Sledei put kada vas zbuni suprotan pol, setite se da su mukarci sa Marsa, a ene sa Venere. ak i ako ne budete mogli
niega drugog
284
da se setite iz ove knjige, seanje da mi i treba da budemo razliiti e vam pomoi da budete mnogo neniji. Postepenim
oslobaanjem od vaih osuda i optubi i upornim traenjem onog to elite, moete da stvorite prijatnu vezu onakvu
kakvu elite, zasluujete i kakva vam je potrebna.
Imate puno toga to moete da oekujete. Moete da nastavite da se razvijate u Ijubavi i svetlosti. Hvala vam to ste mi
dozvolite da napravim promenu u vaem ivotu.