6 Seminar: Medijske komunikacije

Provokacija kao komunikacija

2. Oe, zar ne vidi da ja gorim

Naj re o samoj rei rovokacija. Provokacija samo de!imino do!azi iz !a"inskog, od !a"inskog provocatio. #ad ka$em da do!azi de!imino, ne mis!im na sam o%!ik "e rei, za oznaku i!i na oznai"e!j rovokacija, ko!iko na znaenje "e rei, da znaenje u modernom vremenu. & k!asinom !a"inskom, provocatio je oznaava!o riziv i!i ozivanje na viu 'i!i na drugu( sudsku is"nacu, ono "o se u samoj sudskoj raksi, i!i u juris rudenciji, kasnije nazva!o appelatio ' rvo%i"no, i appelatio je %i!o naj re nagovor, naziv, nas!ov, os!ov!janje, na kraju i riziv(. Provoco ad te, i!i provoco ad populum, ozivam se na "e%e, i!i ozivam se na narod, "akva znaenja na!azimo kod P!au"a i!i kod )erencija, odnosno provoco kod )i"a *ivija u rii o +oraciju koji se oziva na viu ins"ancu u asu kad je o "u$en za u%is"vo ses"re. )o znaenje izraza provocatio je sudsko, ravno, ravno, o!i"iko, i ono se gu%i onako kako se gu%i i ravo koje oznaava, ravo na a e!aciju, na doda"ni, do unski, drugos"e eni, vii sudski os"u ak. -a ravo, rovokacija os"aje, a!i u znaenju koje je u .imu %i!o znaenje naroda, uko, ak u!ino znaenje, i "o znaenje ne do!azi "o!iko od g!ago!a provoco, uneko!iko ravno i o!i"iki, sudski kodi/ikovanog, ko!iko od naziva iz rimskog cirkusa, od imenice provocator, "o je %io naziv za g!adija"ora izazivaa. & rimskoj areni, re %or%e g!adija"ora, provocator je %io onaj ko je na oe"ku, i!i os!e auze, odizao na noge u%!iku, ko i0 je dra$io, %i!o ges"ovima, %i!o svojim dr$anjem. On je izaziva 1 ne samo, a ak ne ni u rvom redu, drugi0 %oraca, svoji0 o"encija!ni0 ro"ivnika, ko!iko u%!ike koja osma"ra %or%u, kako %i se "a u%!ika uz%udi!a, kako %i se odazva!a svojim uz%u2enjem, odig!a na noge, uk!jui!a svojim s"ras"ima u rizor koji s!edi, kako %i se roizve!i njeni a/ek"i, kako %i se ona skrenu!a iz redovnog, mirnog s"anja u s"anje uskomeanos"i i %urne reakcije: ukra"ko, mog!o %i se re3i, kako %i se u%!ika uini!a u%!ikom, jednim "e!om koje reaguje kao jedno "e!o. )akvo je znaenje

ovog izraza kod 4icerona, i ne samo kod njega, i "o je znaenje koje je najvie reda"o "radiciji. Oda"!e rovokacija znai, kroz !a"inski srednji vek, sve do u moderno do%a, re svega izazov. Os"a3u jo koji "ren kod semio!ogije ovog izraza. 5ko ga osma"ramo iz ug!a is"orije, vidimo da je okuaj ravne 'uene( kodi/ikacije rovokacije kao provoco os"ojao, a!i da se nije reneo da!je, da nije os"ao seman"ika i is"orijska redaja, nije os"ao traditio, ve3 je "o os"a!o ono znaenje koje je vezano za s ek"ak!, za rizor %or%e, za u!icu, za arenu, uko i!i vu!garno znaenje izazova. 6 ono 3e "akvo os"a"i. Ono 3e ima"i i svoja roirena, uneko!iko reme"ena znaenja, i!i %arem 3e do$ive"i izvesnu me"a/orizaciju ojedini0 svoji0 varijacija i nijansi, a!i 3e u njegovom jezgru os"a"i znaenje izazova koji rozvodi i!i "re%a da roizvede a/ek"ivnu reakciju, reakciju kao ekviva!en" nekog emociona!nog i "e!esnog, ak soma"skog uz%u2enja. 7ak!e, dos"a su ro"no 1 i!i %arem u drugom, raz!ii"om, vr!o raz!ii"om smeru 1 od sudskog znaenja provoco kao riziva, gde %i se s oso%nos" donoenja suda 'kako resude u juris"ikom smis!u, "ako i suda u !ogiko,e is"emo!okom smis!u( os!anja!a na jaanje nai0 in"e!ek"ua!ni0, re/!eksivni0, a ak i s eku!a"ivni0 mo3i 1 oni0, najzad, mo3i za koje je zain"eresovana /i!ozo/ija, na rimer 1 rovokacija je kao o%ian, svakodnevni izraz oznaka za izazov koji se u u3uje naim a/ek"ivnim mo3ima, naem "e!u, "ako da ono, "e!o reaguje, odnosno da nai a/ek"i reaguju i re naeg in"e!ek"a, naeg razuma i!i uma. #ao i rimski provocator, g!adija"or koji "re%a da u%!iku dovede do uz%u2enja i re %or%e, kako %i ona ur!a!a i navija!a za nekog od %oraca, kako %i u "om ur!anju i navijanju na!a svoje u$ivanje, i u moderno do%a rovoka"or os"aje onaj ko izaziva, skre3e a$nju, ko okuava da roizvede reakciju u"em a/eka"a. )akav je, na rimer, "zv. o!i"iki rovoka"or, odnosno !ice koje %i na nekom o!i"ikom sku u kod oku !jeni0, nekim ges"om 1 ges", in, ovde je veoma va$an, on skoro da nadodre2uje rei koje se kazuju, odnosno uzvikuju, i ja 3u se vra"i"i na "o 1 izazva!o ojaanu, mo$da i re"eranu reakciju, kako %i i!i ono "o ri"ajeno, !a"en"no os"oji kao emociona!ni kore!a" o!i"ikog s"ava '"zv. o!i"iki na%oj( uinio oigednim, mani/es"nim, i!i ga, "aj emociona!ni kore!a", u o"re%io kako %i u%rzao i"av roces i doveo ga do nekog o%!ika ekcesa. )akav o!i"iki rovoka"or mo$e %i"i onaj ko ri ada samom oku !jenom o!i"ikom "e!u 1 govornik i!i vo2a koji oziva na juri, na %arikade 1 i!i mu, "o je veoma znaajno za ana!izu ovog izraza 1 uo "e ne ri ada, odnosno s"oji mu nasu ro", o u" rikriveni0 uesnika, "zv. agena"a rovoka"ora koji svojim izazovima nas"oje da kod oku !jeni0 izazovu "akvu reakciju da ona mo$e %i"i u o"re%!jena kao izgovor, kao a!i%i, za o"onju reakciju o!icije, i!i v!as"i u nae!u. &o "e uzev, os"ojanje o!i"iki0 rovoka"ora jedne i!i druge vrs"e ukazuje, sa svoje s"rane, da je o!i"ika os"a!a arena, da je iza!a, i!i %arem se izmes"i!a, iz kon"eks"a redovne, mirne rakse de%a"e i!i diskusije, i re!a, %i!a reme"ena u kon"eks" u!ice, kako se "o u $argonu ka$e, na !an %or%e koja nije samo "akmienje o!i"iki0 zamis!i i!i ideja, ve3 je os"a!a 1 i!i %arem je na ivici da os"ane 1 i /izika, "e!esna %or%a.

6z rimskog s or"a, rovokacija se zadr$a!a i u modernom, dananjem s or"u. 8edan igra, ose%no u eki nim i masovnim s or"ovima, uvek se mo$e os!u$i"i, na svoj rizik, rovokacijom kao izazovom, %i!o u%!ici, kako %i ona ne rimereno reagova!a i "ime ne rimerenu reakciju. Odnosno, mog!i %ismo re3i, ods"ak!a da i neko iz "ima za koji navija rovokacija je izazov u u3en uesnicima, ne rimereno reaguje, %i!o svojim ro"ivnicima u igri, drugim igraima, kako %i i kod nji0 izazvao "akmacima da re2u us"anov!jenu granicu, ru% onaanja kodi/ikovan o "im ravi!ima i!i konvencijama igre, i da od "akmaca os"anu ro"ivnici, ne rija"e!ji. 9i"av "aj novi kon"eks" koji rovokacija kao izazov rozivodi, i koji re!iminarno oznaavam kao emociona!no,a/ek"ivni, u ravo je igra na ru%u, na granici, i naje3e sa o%e s"rane "e granice, "o i ini da se, rek!o %i se, sam !a"inski izraz provocatio o"me v!as"i"oj ravno, o!i"ikoj kodi/ikaciji, da od%ije da os"ane provoco, riziv, a e!acija, i da nas"avi svoj uki $ivo" u seman"ici izazova, izazova a/eka"a. #od nas se jo ka$e, kad je re o rovokaciji kao izazovu, izgu%i"i $ivce. 5ko me neko rovocira, i ako us e u "ome, ako me is orovocira, onda ja gu%im $ivce. :"a %i ovde znai!o izgu%i"i $ivce i!i izgu%i"i nerve, iznervira"i se 'i!i $ivcira"i se(; Nemoj da me nervira nije %a sinonim za nemoj da me rovocira, ve3 daje na znanje a/ek"ivno s"anje i!i a/ek" koji je e/ek" rovokacije. 6znervira"i se na Renik o%janjava kao re"r e"i ne"o "o jako nervira, ima"i dos"a nervoze, odnosno iznervira"i znai uini"i dokraja nervoznim, doves"i u s"anje uz%u2enos"i 'Renik Matice srpske, ". 66, <=6>, s"r. ?2@(, kao "o Renik rovokaciju odre2uje u dva k!juna znaenja. Prvo je ve3 ominjani izazov, odnosno izazivanje, a drugo, uneko!iko s eci/inije znaenje vezano je za medicinu, za !ekarski os"u ak: izazivanje sim "oma neke %o!es"i radi dijagnoze i "era ije '". A, s"r. <?6(. Ovo drugo, u$e i donek!e "e0niko, dijagnos"iko,"era eu"sko znaenje onovo nag!aava udeo "e!a. 6!i udeo si0e, koja s"oji kao do$iv!jaj, kao doga2aj, kao osrednik, medijum, za "e!o. 5ko je rovokacija izazov da !a"en"no os"ane mani/es"no, ako smo u o!ju sim "oma, onda nismo da!eko od si0o!ogije, odnosno, i "anije, od si0oana!ize. 8a i da!je samo na%acujem gra2u za razmi!janje, okuavam da na i am njegove mogu3ne ravce. )ako2e, ako nam semio!ogija, u svojoj dija0ronoj, is"orijskoj dimenziji, nagove"ava da se okuaj kodi/ikacije provocatio kao sudske 'i!i sudsko, o!i"ike( rakse provoco nije zavrio kao s"andardna redaja, kao us"anov!jena seman"ika ovog izraza, ve3 se on da!je redao, sve do danas, kao izazov koji reme"i granicu s"andardnog, koji reme"i, za ravo, s"andard, onda je rovokacija kao izazov jedan in dekodi/ikacija, ak dekodiranja. )o su !inije na kojima 3u u nas"avku okua"i da ana!iziram rovokaciju kao komunikaciju: <. re!az i!i skok iz !a"en"nog u si0oana!iza komunikacijeB 2. mani/es"no, a/ek" kao e/ek", ojava sim "oma i njegov "re"man,

rovoka"ivna komunikacija kao dekodi/ikacija, kao dekodiranje i kao is"ovremeno rekodiranje, a!i na drugom mes"u, na drugom nivouB i C. rovokacija u najirem znaenju govornog me0anizma koja oziva na odgovor, na odgovornos". Pri "ome 3e moje ozivanje na si0oana!izu %i"i, ve3 "okom s!ede3eg

redavanja, direk"no me"odo!oko, jer je re!az sa !a"en"nog na mani/es"no "ako2e jedan 0ermeneu"iki i me"odski "rans/er, a ne samo usko si0oana!i"iki, kao "o 3u iz "eorija komunikacije mora"i da ojam dekodiranja u o"re%im u jednom jaem, ako 0o3e"e rovoka"ivnijem smis!u nego "o je uo%iajeno s0va"anje "og ojma kao razumevanja neke oruke, kao njenog dei/rovanja. 7ak!e, okua3u da "emu rovokacije kao komunikacije osma"ram iz ug!a gde se ukr"aju si0oana!iza, 0ermeneu"ika, "eorije komunikacije i e"ika 1 i!i, mo$da "anije: deon"o!ogija 1 medija.

:"a %i, naj re, %i!a rovokacija iz ug!a si0oana!ize; Provocira"i, vide!i smo ve3, znai izaziva"i "e!o, i!i ne"o "e!esno, reakciju koja se "ie $ivaca. )anije, rovocira"i znai izaziva"i $e!ju. De!ja je u" kojim se "e!o jav!ja su%jek"u, sves"i. 6 $e!ja je sredinji redme" za sve "ri ve!ike si0oana!ize koje nam je u nas!e2e os"avio EE vek. )o su, naj re, si0oana!iza osnivaa "og uenja, Sigmunda Frojda. Po"om je "o "zv. "eorijska si0aoan!iza Daka *akana. Najzad, "o je okuaj revizije /rojdizma od s"rane Fed!iksa Ga"arija i Di!a 7e!eza. Sve "e "ri si0oana!ize se %ave $e!jom kao osnovnim ro%!emom. & is"oriji mi!jenja, jo od P!a"ona i 5ris"o"e!a, koji su rvi razmi!ja!i o $e!ji, ona je de/inisana reko ojma nedos"a"ka, i!i manjka, reko odsu"nos"i. De!im ne"o jer mi "o nedos"aje, jer je voda odsu"na, i ime "e odsu"nos"i je moja $e2. G!adan sam, jer mi nedos"aje 0rana. De!im ore jer ga ne mogu ima"i. 6 "ako da!je. Frojdovo romi!janje $e!je je ve!iki o%r" u is"oriji mi!jenja o $e!ji. 6 da!je se $e!ja uzima na osi nedos"a"ka, a!i Froj okuava da naini zaokre" i da $e!ju mis!i iz ug!a njenog zadovo!jenja, iz ug!a zadovo!js"va. 7rugi o"ez Frojda je da $e!ju ove$e sna$no sa "e!om, sa "e!esnim energijama, sa nagonima. )o je revas0odno me"odski o"ez: ako neki naunik $e!i da is"ra$uje svoj redme", on ga mora uze"i "amo gde se okazuje u najjaem sve"!u, u unoj snazi. -a Frojda je "o o!je seksua!nos"i. De!ja se "ada vidi kao libido, kao strast, kao $udnja i!i kao o0o"a, odnosno, "o je "ako2e od va$nos"i, kao samovo!ja, kao 0ir '!a"inska re libido i "o znai(. .e3i, i!i uze"i, da je $e!ja 0ir, i!i 0irovi"a s"ras", ne z%ai samo re3i da je ona ne"o jako, i!i sna$no, ve3 da "a snaga ima svoj u", da se o"ima kon"ro!i 1 kon"ro!a %i %i!a kon"ro!a sves"i 1 "o jes", da u $e!ji os"oji ne"o "o je udeo ne,sves"i, udeo nesvesnog. #ako 3emo do3i do "og ude!a; Frojd je do njega doao rouavaju3i snove. & rvoj ve!ikoj knjizi si0oana!ize 1 "o je Tumaenje snova, Traumdeutung, iz <=@@. godine 1 Frojd ka$e da su snovi via regia, kra!jevski u" ka nesvesnom. 8edan san, "o je Wunscherfllung, nain da se $e!ja is uni, da se izvri. Sanjam vodu, ako mi nedos"aje. 6 da!je je $e!ja vezana za nedos"a"ak, "o znai da je san rividno, simu!akrumsko, /an"azma"sko is unjenje, is unjenje koje ne is unjava, osim rivremeno, na izokrenu" nain, ne,s"varan 1 ne,s"varan iz ug!a sves"i 1 s"oga i ne nesves"an nain. )ime je Frojd mogao "a3i nesvesno, do3i do nesvesnog kao novog o%jek"a

svog rouavanja, a!i je cena !a3ena "ime "o je $e!ja, u rkos okuaju o%r"a ka zadovo!js"vu, ka ozi"ivnom, os"a!a i da!je na osi nedos"a"ka. Skra"i3u ovo odse3anje na e!emen"arne Frojdove os"avke i odma0 vam naves"i riu koju Frojd ria u A66 og!av!ju 1 "o je zavrno, /ina!no og!av!je Tumaenja snova, ono nosi nas!ov Psi0o!ogija "oka sna. )u Frojd evocira jedan san, za koji ka$e kako o!a$e naroi"o ravo na nau a$nju, san koji je s"oga uzori", egzem !aran, a koji je on, Frojd, uo od nekoga drugoga, od neke $ene, a koja ga je i sama u!a na nekom redavanju o snu 'Frojd ne daje oda"ke o svojim izvorima za snove, osim kad je re o javnim snovima, onim koji su ve3 za%e!e$eni u !i"era"uriB ovde je za izvor ak eks !icirno odre2en kao ne ozna", njegov ravi izvor os"ao je za mene ne ozna"(. O kakvom je snu re; Hvo navoda iz Tumaenja snova: Oko!nos"i za ovaj uzori" ' aradigma"ski, vorbildlichen( san su s!ede3i: 8edan o"ac %deo je danima i no3ima uz kreve" svog %o!esnog de"e"a. Po"o je de"e umr!o, on ode u susednu so%u da se ma!o odmori, a!i os"av!ja vra"a o"vorena, da %i iz svoje so%e mogao da g!eda u onu drugu ros"oriju gde je na odru !e$ao de"e"ov !e, okru$en ve!ikim sve3ama. 8edan s"ari ovek je %io anga$ovan da uva s"ra$u i on sedi ored mr"vog de"e"a, mrm!jaju3i neke mo!i"ve. Pos!e neko!iko sa"i s avanja, o"ac sanja da de"e s"oji ored njegove os"e!je, 0va"a ga za ruku i re%acuju3i mu a 3e: Oe, zar ne vidi da ja gorim; On se ro%udi, rime"i jaku sve"!os" koja do!azi iz so%e u kojoj je odar, o$uri u so%u, vidi s"arog uvara kako je zadremao, okrov i jedna ruka dragog okojnika su izgore!i od sve3e koja je, za a!jena, a!a na nji0. Hvo sad o%janjenja koje Frojd odma0 u nas"avku daje: O%janjenje ovog dir!jivog sna je dovo!jno jednos"avno i, kako mi je acijen"kinja is ria!a, njega je i redava "ano dao. *aka sve"!os" je rodira!a kroz o"vorena vra"a i ada!a snevau u oi, i u njemu izazva!a is"i zak!juak koji %i %i nainio da je %io %udan, naime da je adom jedne sve3e nas"ao o$ar u %!izini !ea. Aerova"no je i sam o"ac %io za%rinu" da s"ari uvar mo$da nije doras"ao svome zada"ku, a je "u %rigu oneo sa so%om u san. Hvo sad "umaenja koje Frojd dodaje: Ni mi ne na!azimo da %i i"a "re%a!o izmeni"i u ovom "umaenju, osim da, mo$da, dodamo da je sadr$aj sna morao %i"i vies"ruko nadodre2en i da je govor de"e"ov %io sas"av!jen od govora koje je u $ivo"u zais"a vodi!o i koji su %i!i za oca vezani is"inskim do$iv!jajima. Na rimer, $a!%a: 8a gorim, sa groznicom u kojoj je de"e umr!o, a rei: Oe, zar ne vidi; za neku drugu ri!iku, nama ne ozna"u, a!i unu a/eka"a. 6 jo: Po"o smo, me2u"im, uvide!i da je san un smis!a, i da se mo$e uk!o i"i u ce!inu si0ikog z%ivanja, mo3i 3emo se zaudi"i "o se od ovakvim oko!nos"ima uo "e ojavio jedan san gde je %i!o names"u "o je mogu3e %r$e %u2enje. 5 "u 3emo za azi"i da ni ovaj san nije %ez is unjenja jedne $e!je. &

snu se mr"vo de"e onaa kao $ivo, ono ak ominje oca, ri!azi njegovom kreve"u i ov!ai ga za ruku, kao "o je verova"no uradi!o i u se3anju iz kojeg je san uzeo onaj rvi deo de"e"ovog govora. -a !ju%av is unjenja ove $e!je o"ac je sad svoje s avanje rodu$io za "renu"ak. San je do%io ree ravo nad razmi!janjem u %udnom s"anju, o"o je mogao da de"e jo jednom oka$e $ivim. 7a se njegov o"ac naj re ro%udio, a za"im doneo zak!juak koji ga je odveo u s ava3u so%u, on %i de"e"ov $ivo" "ako re3i skra"io za ovaj jedan momen".< -a"o je ovaj san onda, za Frojda, egzem !aran, aradigma"ski, uzori", ako je "ako !ako is"umai"i ga; & ravo z%og "e !ako3e: dok je ranije %i!o o"re%no dos"a dovijanja da se snovi ras"umae, sad na!e3emo na ovaj san koji "umaenju ne os"av!ja nikakav zada"ak, iji je misao da" ne rikriveno. & ravo us!ed ove 0ermeneu"ike !ako3e, Frojd zak!juuje kako je ne o" una os"a!a naa si0o!ogija sna, i za oinje njenu reviziju. & emu je ovde nedos"a"ak, a!i nedos"a"ak u "umaenju; Ono je o" uno, o%janjava sve e!emen"e sna, a!i ne daje k!ju za "eoriju o snu kao o is unjenju $e!je. 6z ug!a 0eremenu"ike sna, san je "rans aren"anB a!i je, iz ug!a si0oana!ize, san rovoka"ivan. )o!iko rovoka"ivan da je reme"i u nekim od njeni0 k!juni0 os"avki. Naj re u onoj koju je Frojd razvijao kao "eoriju o Hdi u, o Hdi u koji $udi za majkom i koji u%ija oca. Ovde, u snu, kao da su se u!oge okrenu!e: o"ac je "aj koji je u sredi"u, on sanja i $e!i, on o$iv!java i osredno, okonava $ivo" de"e"a, makar /an"azmas"ki, svojim %u2enjem. Okasne!im %u2enjem, mora se re3i, kad je de"e, %ar de!om, ve3 izgore!o. On, o"ac, u svom snu, sanja kako de"e ka$e: Oe, zar ne vidi da ja gorim;, odnosno, o"ac ri isuje u snu de"e"u va"ru, u kojoj je "eko, u ravo iz ug!a Frojda i njegovog Hdi ovog kom !eksa, ne vide"i e!emen" $e!je. 6nae, us u", Hdi ov kom !eks je %i!a mo$da g!avna rovokacija Frojdove si0oana!ize u njenom nas"anku. Ona nije samo uznemiri!a ku!"uru u kojoj se verova!o da deca nemaju seksua!nos" svoje vrs"e, ku!"uru orodice kao 3e!ije i!i osnovnog e!emen"a dru"va, ve3 je uznemiri!a i s"runjake. Naj re k!asine /i!o!oge i "umae s"arine, koji su skre"a!i a$nju da u mi"u, i!i u So/ok!ovoj verziji mi"a u Kralju dipu, nesre3ni Hdi ne $eni majku 8okas"u us!ed svoje $e!je, ve3 za"o "o mora kao novo os"av!jeni v!adar )e%e, kao "o ranije ne u%ija oca *aja iz mr$nje, ve3 ga u%ija jer ga je ovaj na ao, kao neznanac, na nekoj raskrsnici 1 Hdi ni "ada, a ni kasnije, ne zna da mu je "o %io o"ac, i "o 3e "ek na kraju sazna"i 1 dak!e, da u rii koju Frojd uzima za o%razac razvoja !i%ida nema e!emene"a na kojima "aj o%razac resudno insis"ira, kao "o Frojda nisu zanima!e ni rimed%e e"no!oga i an"ro o!oga da mi" o Hdi u nije univerza!an, da ga nema u drugim ku!"urama osim u onim evro skim, nas"a!im na osnovama s"arogrke civ!izacije, "j. da se ne mo$e samim "im univerza!izova"i kao o "i o%razac za !i%ido. Frojd je u rkos svim ovim rimed%ama os"ao ri svome. Hdi , "o je sud%ina su%jek"a i njegove $e!je u "roug!u o"ac 1 majka 1 de"e.

)aj edi ovski o%razac os"oji i ovde: kad Frojd dodaje svoje "umaenje kako je san za ravo is unjenje $e!je oca da rodu$i $ivo" okojnom de"e"u, "ada je o"ac "aj koji ima rednos", koji je do%ar, ija je $e!ja rirodna, norma!na, gde %i se /an"om i!i sa%!as" de"e"a mog!a uze"i kao ona koja je nasi!na, jer se ume3e u san, okriv!juju3i oca, iako je de"e, ak i kao okojno, $r"va oeve ne a$nje. 5!i san i ak reme"i edi ovski o%razac, on rovocira si0oana!izu na reviziju. Frojdova g!avna revizija us!edi3e mnogo os!e ojave Tumaenja snova, "ek sa s isom ! onu stranu principa "adovoljstva '<=<=. godine(, gde 3e se, uz rinci zadovo!js"va, uves"i i nagon rema smr"i, uz Hros i )ana"os. Pos"oja!a %i, uz $e!ju da se $ivi, i $e!ja da se umreB a kako je i rva $e!ja $e!ja za onim "o izos"aje i!i nedos"aje, i ova druga $e!ja %i %i!a samo ko%no onav!janje rve, njen nas"avak, ne nei nain, na is"oj osi odsus"va. *akanova revizija je, od ges!om ovra"ka Frojdu, za ravo najvie skrenu!a a$nju na ono "o je, na rimer, Frojd dodao u "umaenju svog uzori"og sna, na mes"o koje se "ie rei, govora de"e"a, odnosno, na "o da su i "e rei, i i"av san 1 kao i svaki san 1 neka vrs"a re%usa, kako je govorio Frojd, "o jes" s!ike u kojima s"vari s"oje umes"o znakova. 5ko u svesnom $ivo"u znaci s"oje umes"o s"vari, nesvesno zna za s!ike gde je odnos o%rnu", "j. gde su s"vari os"a!e znaci, sim%o!i, diskurs. Nesvesno je s"ruk"urisano kao diskurs, "o je ve!ika *akanova /ormu!a koja s"oji u sredi"u njegove "eorijske si0oana!ize: nesvesno, "o je kre"anje i!i kru$enje izme2u s"varnog, znakovnog i s!ika, "j. sis0oana!iza je vrs"a i"anja 1 i!i okuaja da se i"a 1 su%jek" u ova "ri regis"ra: regis"ru rea!nog, regis"ru sim%o!ikog i regis"ru imaginarnog. Hdi ovski "rougao '"a"a 1 mama 1 de"e( sada je os"av!jen kao govorni "rougao u kojem su%jek" os"oji kao manjak %i3a, "j. kao su%jek" $e!je koja se "ako2e razvija o osi odsus"va. .evizija iz era Fe!iksa Ga"arija i Di!a 7e!eza 1 najvie u knjizi od nas!ovom #nti$ dip '<=>2( 1 uzima ove "roug!ove, ove 0ermeneu"ike i "eorijske "riangu!acije su%jek"a i njegove $e!je, kao znake jo uvek u mi!jenju risu"ne me"a/izike odsus"va, kao /i!ozo/ije nedos"a"ka i!i nega"ivnos"i. -a 7e!eza i Ga"arija $e!ja nije nedos"a"ak, manjak, $e!ja je, na ro"iv, viak: ona je roizvodna, ona je roduk"ivna, $e!ja izaziva su%jek" da s"vori ne"o "amo gde "oga jo nema. 6 "o ne samo u snu, odnosno re svega je $e!ja roduk"ivna na javi: socija!ni "okovi, na dru"veni $ivo", "o su /!uksevi $e!je, nesvesno je o u" maine '$e!e3e maine( koja as nas"av!ja svoj u" kako %i ne"o s"vori!a, as re$e, reseca "ok energije kako %i je usmeri!a, reusmeri!a u ravcu drugi0 $e!e3i0 maina, kako %i sa njima us os"avi!a jedan oredak, jedno u!anavanje, ovezivanje, kre"anje na red. De!je nisu ono o"isnu"o, kao kod Frojda, one nisu ni revas0odno sim%o!iko i!i samo diskursivno, kako kod *akana, $e!je su os!o%odi!ake, krea"ivne i uvek smeraju rema neemu s o!ja, rema o!ju koje ve3 nije kodirano ore"kom koji %i i0 samo rezao i!i rekidao, ve3 rema o!ju s kojim %i se s oji!e u neemu "o je novo. De!je dekodi/ikaju, dekodiraju, i ja 3u se u na"ednom redavanju, gde 3u vam govori"i o rovokaciji kao komunikaciji u "zv. "a%!oidima, u $u"oj "am i, kroz senzaciona!izam i skanda!e, oziva"i u ravo na ovu reviziju

7e!eza i Ga"arija kako %ismo razume!i ime i kako "o rovokacija izaziva $e!ju, i "a se z%iva sa komunikacijom kad se $e!je odazove. 7o s!ede3eg onede!jka.

26. novem%ar 2@@>. N. M.

< Sigmund Frojd: Tumaenje snova, 66, r. 5. Ai!0ar, 'Novi Sad, <=I?(, <6<,<62.

Seminar: Medijske komunikacije

Provokacija kao komunikacija

<. #van"ni ris"u

Nas"av!jamo ovaj seminar

redavanjima koja sam za vas s remio

od nas!ovom Provokacija kao

komunikacija. O "a "ema seminara, "ako je is a!o, os"aje

rovokacija. 9u!i s"e naj re neko!iko

redavanja o rovokaciji u is"orijskom k!juu, iz ug!a juris rudencije, "j. /i!ozo/ije rava i o!i"ike, kroz ana!izu jedne e izode iz is"orije s"arog .ima, za%e!e$ene kod )i"a *ivija. Po"om s"e u!i ne"o o rovokaciji iz ug!a e"ike, e"ike medija i reds"av!janja manjinski0 gru a u medijima danas, revas0odno u onim ang!oamerikim. -a"im su %i!a i dva iz!aganja o nasi!ju i seksua!nos"i, ra3ena video ma"erija!ima 1 veoma rovoka"ivnim za mnoge, se3a"e se 1 "o je, sve sku a, neki0 I,= seansi na ovom seminaru. Os"aju nam jo "ri,e"iri susre"a a da nekako s!o$imo mozaik kursa, ar redavanja koja 3u vam odr$a"i, iako i0, riznajem, nisam !anirao ove jeseni. Pos!e svi0 "i0 "eki0 "ema i ris"u a 1 /i!ozo/ija rava i o!i"ike, s"ari .imB e"ika i re rezen"ovanje manjinaB nasi!je i seksua!nos" 1 meni %i s!edio ne"o !aki u", ne"o vedriji ris"u 'iako je onekad naj"e$e zadr$a"i vedrinu(. & ma!o vremena koje mi je os"a!o i da ri remim i da iz!o$im ova iz!aganja 1 a u se%i i0 zovem ma!a i!i kra"ka kvan"a "eorija rovokacije kao komunikacije 'dozvo!i3i se%i i da ove izraze odvojim, svaki ose%no, navodnicima( 1 a!o mi je na ame" ono "o sam rekao, na kraju jednog od raniji0 redavanja nai0 gos"iju, kad s"e me i"a!i 'a "o sam i"anje s0va"io kao vrs"u na!oga( da !i 3u vam na kraju govori"i o "oj "emi, o "emi rovokacije kao komunikacije. .ekao sam: da, naravno,

0o3u 'vaa $e!ja, moja za oves"(, a!i da, u "om "renu"ku, osim da 0o3u 'da okuam( da osve"!im "emu rovokacije iz ug!a komunikacije, ne znam %a "ano u kom ravcu "re%a da idem, da jedino "o mi, "og asa, ada na ame" jes"e rimer mini,sunje kao rovokacijeJ Se3am se vaeg sme0a 1 on je %io zdrav, sme0 je uvek zdrav 1 i "im znakom vedrine 0o3u da onem. Govori3u vam, dak!e, naj re o mini,suknji kao rovokaciji, kao komunikacijskom znaku. .azmi!jaju3i o "om rimeru, rimeru za oe"ak 1 udno je kad ovek one da razmi!ja o mini,suknji, razmi!janje uvek "ra$i izvesnu dis"ancu, kako %i mog!o s!o%odno da o%igrava oko svog redme"a, "ra$i i gra2u, a gra2u sam ronaao u neko!iko "eks"ova, iz knjiga i sa in"erne"a 1 na okon sam s0va"io da je ovaj rimer, inicija!ni, da "ako ka$em, is rva s!uajno oda%ran, za ravo jedan veoma do%ar rimer. Aide3e"e i za"o. & "oku ova C,? redavanja uze3u ar rimera kao neku vrs"u case$stud% gra2e, kao s!uajeva za rouavanje i!i za razmi!janje, kako %i0 vam demons"rirao 1 ver%a!no, ne3u se s!u$i"i /o"ogra/ijama, s!ajdovima, video snimcima i s!inim ma"erija!om 1 "a sve rovokacija jes"e i!i mo$e %i"i kad se osma"ra iz ug!a komunikacije. 5!i re mog rvog s!uaja, "a je "o komunikacija, "a znai osma"ra"i i!i razmi!ja"i o neemu iz ug!a komunikacije; Pos"oje, s0ema"ski uzimaju3i, dva znaenja ojma komunikacija. 7a3u vam e" de/inicija komunikacije, onako kako se "e de/inicije navode na oe"ku jednog ak"ua!nog univerzi"e"skog ud$%enika od nas!ovom &ommunication !tudies 'sainio ga je SkK Marsen, 1 a ne SkK i!i )im Mars0a!!, mada %i i on "o mogao( iz era e" "eore"iara komunikacije 'sve de/inicije su nas"a!e u "oku ro"ek!i0 e"naes"ak godina(. Na i"anje, dak!e, "a je komunikacija daju se ovi odgovori: <. Fiske, u 6n"roduc"ion "o 4ommunica"ion S"udies '<==@(: socia! in"erac"ion "0roug0 messages. 2. .ogers, u 7i//usion o/ 6nnova"ions '<==L(: a rocess in M0ic0 ar"ici an"s crea"e and s0are in/orma"ion Mi"0 one ano"0er in order "o reac0 a mu"ua! unders"anding. C. Price, u 4ommunica"ion S"udies '<==>(: an ac"ivi"K in M0ic0 sKm%o!ic con"en" is no" mere!K "ransmi""ed /rom one source "o ano"0er, %u" eNc0anged %e"Meen 0uman agen"s, M0o in"erac" Mi"0in a s0ared si"ua"iona! andOor discursive con"eN". ?. )ren0o!m, u )0inking "0roug0 4ommunica"ion '<===(: a rocess M0ere%K eo !e in grou s, using "0e "oo!s rovided %K "0eir cu!"ure, crea"e co!!ec"ive re resen"a"ion o/ rea!i"KB L. Gra%er, u )0e PoMer o/ 4ommunica"ion '2@@C(: a rocess in M0ic0 "0ere is some re!a"ion %e"Meen "0e message "ransmi""ed and "0e message received. redic"a%!e

G!edaju3i ovi0 L de/inicija

ojma komunikacije 1 onako kako se "aj

ojam koris"i u izuavanju,

univezi"e"skom re svega 1 da"i0 izme2u <==@. i 2@@C. godine, naj re sam omis!io da "o izuavanje ide

u do%rom ravcu. Ne3u vas sad smara"i de"a!jnom ana!izom 1 u3ini3u "o na s!ede3em redavanju, odma0 os!e ovoga, na oe"ku seminara iz )eorije i semio!ogije komunikacije za nae mas"er s"uden"e 1 ve3 3u, "o kra3e, re3i ono su"insko: iako rve e"iri de/inicije o!aze od "oga da je komunikacija renoenje oruka, one kre3u ka izvesnom irem, socija!nom kon"eks"u, "o sma"ram da je do%ar u"B a!i u e"oj, os!ednjoj i najsve$ijoj de/iniciji nag!aen je, vr!o odseno, jednoj /orma!noj de/iniciji, a ma"ema"iku jer za ravo ovra"ak na is"o s"ruk"ura!nu, ak ma"ema"iku de/iniciju komunikacije. -a"o s"ruk"ura!nu, za"o ma"ema"iku; S"ruk"ura!nu, jer je re ojam komunikacije izgra2en na mode!u "ransmisije, renosa i!i "rans/era oruke i in/ormacije za ravo vodi orek!o iz jedne veoma va$ne, izrazi"o u"icajne knjige koju su jo <=?=. godine na isa!i i o%javi!i 4!aude HdMood S0annon, ameriki in$enjer i ma"ema"iar, i Nor%er" Peaver, "ako2e ma"ema"iar, rak"ini ' applied( ma"ema"iar, od nas!ovom: The Mathematical Theor% of &ommunication . Godinu dana re "oga je :enon sam na isao i o%javio s"udiju od skoro is"im nas!ovom 'raz!ika je u jednom !anu: # iz <=?I 3e os"a"i The godinu dana kasnije(, i "o mu je done!o "i"u!u 1 va$i i dan danas 1 oca "eorije komunikacije. )u s"udiju mo$e"e 'u e!ek"ronskom, pdf o%!iku( na3i na 'ibrettu, i "amo mo$e"e, ve3 na oe"ku, roi"a"i kako je the fundamental problem of communication QRS that of reproducing at one point either e(actl% or appro(imatel% a message selected at another point. Odma0 u nas"avku idu ove reenice, za nas "ako2e va$ne: )re*uentl% the messages have meaning+ that is the% refer to or are correlated according to some s%stem ,ith certain ph%sical or conceptual entities- These semantic aspects of communication are irrelevant to the engineering problem- The significant aspect is that the actual message is one se!ec"ed /rom a se" of possible messages- The s%stem must be designed to operate for each possible selection, not just the one ,hich ,ill actuall% be chosen since this is ukno,n at the time of design. Ovo je %azina, /undamen"a!na de/inicija komunikacije kao renoenja oruke iz ma"ema"iko, in$enjerskog ug!a, i ona je, kao "akva, %i!a "ako2e /undamen", uz odre2ene doda"ke i razrade, za razvoj "e!evizije, "e!ekomunikacija, a naroi"o kom ju"era i kom ju"erski zasnovani0 "e!ekomunikacija. )o je od enormne va$nos"i, jedva da je mogu renag!asa"i. 5!i "a je sada, danas, ro%!em s "om de/inicijom, s "om osnovom, ako ne $e!imo vie da ravimo, da dizajniramo "e!evizije, nji0ove redajnike, "ransmi"ere i risivere, rijemnike, "e!ekomunikacijske ure2aje ove i!i one vrs"e, ose%no ne kom ju"ere, ve3 $e!imo da se njima s!u$imo, a da ri "om i razmi!jamo o "oj u o"re%i; Naroi"o ako o$e!imo, kad ja sada, da jedan znak, kakav je mini,suknja, rovuemo kroz ovu de/iniciju; Nas"aju s!ede3i ro%!emi: 5ko i os"avimo o s"rani jednu s"varnu i!i %arem o"encija!nu kon"radikciju u :enonovoj de/iniciji 'gde naj re ka$e da su seman"iki as ek"i komunikacije ire!evan"ni za ro%!em in$enjers"va, a odma0 o"om

kako je znaajan a ek" "aj da je ak"ua!na oruka ona koja je i"abrana i" skupa mogu3ni0 oruka 1 :enon je ma"ema"iar, ma"ema"iari su jaki !ogiari, a!i ova uko"ina izme2u seman"ike, izme2u znaenja i znaaja nam mo$e o"kri"i dos"a "oga, i ja 3u se "ime %!i$e %avi"i za o" ri!ike sa" i o, na narednom redavanju %udu3im mas"erima(, os"aje da, u nae!u, ma"ema"iko,kom u"acijska 1 da je "ako kra"ko nazovem 1 de/inicija komunikacije odrazumeva, i!i re" os"av!ja, da je oruka i ak oda%rana, selected, da je iden"i/ikovana kao s"varna, actual, "o jes" da ima svoj iden"i"e", os"ojani, u"vr2eni, /iksirani. 6 jo: da os"oje iden"i"e"i u i"avom "om rocesu renosa, oev od oi!jaoca, reko koda i!i sis"ema za renoenje, sve do rimaoca. 5 u ravo su "i iden"i"e"i os"a!i ro%!eme"ini u "eorijama i!i u /i!ozo/ijama komunikacije "okom os!ednji0 edese",ezdese" godina. 5ko %ismo sad rocesira!i mini,suknju kroz ovaj :enonov komunikacijski mode! i!i sis"em, kroz konce "ua!ni mainu koju dizajnira svojom de/inicijom, onda %i ona, suknjica, %i!a znak rovokacije s jasnom orukom, sa iden"i/ikovanim, jednim znaenjem. Ona %i %i!a ero"ski oziv, seksua!ni izazov, i skoro ni"a vie od "oga. Ne ka$em da mini3 "o nije, "j. da nije i "o. #ad su se mini3i ojavi!i, "amo negde sredinom ezdes"i0 godina ro!og veka, oni su naj re %i!i "akvi znakovi 1 ero"ski, ondosno seksua!ni 1 a su %i!i u%rzo i za%ranjeni u ojedinim zem!jama, jer se sma"ra!o da su re svega oziv na nasi!je, na si!ovanje, "j. da, u krajnjoj !iniji, !egi"imiu nasi!je 1 od ver%a!nog do s"varnog 1 "ako da su ojedini s!uajevi ak na sudu %i!i "akvi da su ve"i advoka"i us eva!i da os!o%ode si!ova"e!je ozivaju3i se na mini,suknju $r"ve kao na njenu rovokaciju na koju, e"o, jadan si!ova"e!j nije mogao a da se ne uzdr$i, odazove, odgovoriJ 6s"orija mini,suknje kao znaka 1 is"orija oiva na znakovima, %i!o da su "i znakovi ver%a!ni i!i ges"ua!ni 1 okazuje nam s!ede3e: njena ojava kao odevnog redme"a se o%ino vezuje za "zv. u!inu modu 'street fashion(, koju je okrenu!a eng!eska dizajnerka Meri #van" 1 i vi s"e sad odma0 razume!i za"o 3e moja "eorija rovokacije u ovi0 ar redavanja %i"i jedna kra"ka kvan"na "eorija, naj re u as" ove dizajnerke, naravno, a o"om i s"oga "o mi se kvan"ni ris"u , ono "o do!azi iz kvan"ne "eorije '*uantum theor%( u ma"ema"ici i /izici, oev od rvi0 radova MaNa P!ancka iz <=@@. godine, i kasniji0 nas"av!jaa, sa svojim s ek"rom emisije ' emission spectrum(, crnim i!i ocrne!im "e!ima 'black bodies(, sa me0anikom kvan"ova 1 za ije oe"ke se vezuje ak i ime jednog od meni najdra$i0 an"iki0 mis!i!aca, "o je )i" *ukrecije #ar 1 ini neim zanim!jivim,do"!e da se mo$e roiri"i i na misao o komunikaciji. #van"ovi, kvan"umi, *uanta, "o su jedinice energije, a!i "akve koje nisu %ezgranino de!jive, kao "o je "o %i!o u k!asinoj /izici i uo "e u k!asinom mi!jenju, ve3 u u3uju na energiju koja je diskre"na ko!iko i ma"erija, a ovaj ojam diskre"nog, o e", sa svoje s"rane, jes"e %io jedan od k!juni0 ojmova novije semio!ogije '"zv. diskre"ni e!emen"i u jeziku mogu %i"i inioci "ona, nag!aska, ras o!o$enja, i"d. svega onoga "o %oji neku oruku, i ini je s!o$enijom nego "o %i "o ona %i!a razma"rana samo kao s"rogo ode!jiva, kao iden"i"e" iz ug!a enonovske komunikacijske "eorije(. &kra"ko,

kvan"ni

ris"u %io %i

ris"u

iz ug!a energije, nemer!jivi0 i!i nesamer!jivi0 ve!iina, "okova,

/!uksova, e"c. Ara3am se na vese!u kvan"u, na Meri #van". #ad je onudi!a reko svoji0 neko!iko !ondonski0 rodavnica novi dizajn 1 $ensku suknjicu koja je %i!a %arem dese"ak san"imen"ara iznad ko!ena 1 "aj "ada, <=6L. godine os!ednji krik mode, oeo je da se nosi u sk!adu sa godinama koje su inae %i!e u znaku "zv. os!o%a2anja. Os!o%a2anja $ena, naj re: Meri #van" je %i!a modna dizajnerka, is"ovremeno i "rgovac, a!i je %i!a i $ena sk!ona /eminizmu. Ne %i0 da vam o "ome govorim, ima ovde da!eko u u3eniji0 od mene u s"vari /eminizma, ve3 samo nag!aavam ojedine e!emen"e socija!nog, is"orijskog kon"eks"a. Moda je "ako2e komunikacija, veoma va$na, a mini$skirt Meri #van" u rkos svojoj o u!arnos"i kao u!ina moda za ravo os"aje !ane"arno 1 i jo va$nije: socija!no 1 ri0va3ena kroz dva doga2aja, k!juna za is"oriju "e s"varice, i od va$nos"i, kako 3e"e jo vide"i, za i"anje rovokacije kao komunikacije. Prvi doga2aj se z%iva u 5us"ra!iji, "ano C@. ok"o%ra <=6L. godine, na konjikom "akmienju u Me!%urnu. )o je 7er%K 4u , na koji do!azi "zv. d$e",se" iz ce!og #omonve!"a, veoma va$an socija!ni doga2aj za e!i"u ang!osaksonskog dru"va. )u je o rvi u" jedna dama iz visokog dru"va 1 njeno ime je 8ean S0rim "on 1 one!a mini3: iako se "ano ne zna da !i je ok izazvao samo njen mini3, i!i i "o "o nije nosi!a eir i rukavice 'o%avezne, %arem do"!e, na sku ovima ovakve vrs"e(, njena /o"ogra/ija "ako odevene je u%!ikovana u nizu novina, i medijska a$nja je !egi"imisa!a mini,suknju kao odevni redme" koji nije samo za u!icu, ve3 je, e"o, i za visoku modu. &skoro 3e i s!avni 7ior dizajnira"i svoju ko!ekciju mini3a, i s"var 3e krenu"i na sve s"rane. 5!i drugi va$an doga2aj za e"a%!iranje ovog modnog de"a!ja 'ako je u i"anju de"a!j: du$ina "og de"a!ja je u o%rnuoj srazmeri sa njegovom va$no3u, "o je "ako2e od znaaja, vide3emo i "o, za misao o rovokaciji kao komunikaciji(, odnosi se na venanje, "ri godine kasnije, 7$eki #enedi, n.e *ee Touvier, za 5ris"o"e!a Onasisa, %ive rve dame S57 sa grkim %rodov!asnikom, gde se neves"a ojavi!a u mini,0a!jini. )o je ve3 %io znak da je ova s"var !egi"imna, e"a%!irana i, u o"re%i3u jo jednu re va$nu za nau kvan"u "eoriju rovokacije kao komunikacije, kodi/ikovana. #odi/ikovana i!i kodirana. 8er mini,suknja Meri #van" 'a oko rvens"va se o"om, kao u svakoj va$noj is"oriji, %ore jo, uz Meri #van", i mnogi drugi, Francuz 5ndrU 4ourrVges, modni dizajner, o"om 5merikanac 8o0n Ta"es, urednik aso isa /ogue, i jo mnogi drugi( naj re je %i!a znak koji dekodira jedan znakovni oredak 1 onaj gde moda i odre2en mora! "zv. ris"ojnos"i na!a$u okrivanje ko!ena 1 i dekodira ga kao rovoka"ivni znak, da %i o"om "aj is"i znak, i da!je rovoka"ivan, a!i u drugom ravcu, os"ao rekodiran, onovo kodi/ikovan, kao e!emen" novog znakovnog ore"ka, novog naina onaanja i komunikacije. Ovo dekodiranje,rekodiranje nam je veoma va$no i ima svoje va$ne razma"ranje s"ruk"ure rovokacijskog znaka uo "e. os!edice o

5!i ja se vra3am mini,suknji. Pos"aju3i /eminis"iki znak, znak os!o%a2anja $enskog '$enskog "e!a, a!i svakako i vie nego samo "e!a(, o"om znak socija!nog onaanja, mere za neku zajednicu, neku rovokacije roizvodi: od rvog communit%, znak is"orijske e o0e 1 sa reakcijama koje ovaj znak

!egi"imsanja ero"skog i seksua!nog '"o nije is"o( nasi!ja, "o je, na sre3u, %rzo na u"eno, a do odgovora u samoj modi, kad su, kao ro"iv!ek i!i ro"ivudar, o"om smi!jenje midi, i maksi,suknje, odnosno 0a!jine, znak je reao u" koji od njegovi0 /iziki0 varijacija 'du$ine, dizajna, naina noenja( dovodi do seman"iki0 varijacija i!i as eka"a koji od "oga znaka ine jedan o!isemni 'a!osemni, kako %i0 ja radije rekao( kom !eks, a "aj se vieznani /enomen ne mo$e da!je ana!izira"i, a ni s0va"i"i, kroz :enonovu s0emu komunikacijskog mode!a. 7a ne %i0 du$io, evo samo ar i"anja koje okre3e kom !eksnos" ovoga znaka: a( ako ovaj znak nije vie samo znak seksua!ne rovokacije, iako mo$e os"a"i znak ero"ske rovokacije, "a %i "o znai!o za s"ruk"urisanje ove raz!ike, "ako va$ne u naoj savremenos"i, izme2u seksua!nos"i 1 recimo, uze"e kao /izikog, nagonskog i!i u uskom smis!u o!nog "e!esnog reagovanja 1 od ero"skog o!ja koje je os"a!o veoma diversi/ikovano, gde o! vie nije is"o "o i rod, se( nije "o i gender, i koje nau savremenos" dovodi do"!e da ne razmi!ja vie o erosu samo kao o mode!u ana"omije, rirode, nego o mode!u ku!"ure, gde danas imamo i "re3i o!, ga% 0 lesbian, o"om transe(ual i uo "e *ueer studies, "o ne samo da !egi"imie nove orijen"acije i rakse 1 do skoro, a onegde jo uvek, veoma rovoka"ivne 1 ve3 %aca novo sve"!o i na "zv. %inarnu seksua!nos", na s"andardne ode!e, /igure i /unkcije mukog i $enskog; Mis!imo o "ome. %( ako ovaj znak 1 govorim jo uvek o mini,suknji 1 nije vie samo modni znak, a ne samo nije vie, kao u oe"ku, seskua!na, a ak ni ero"ska rovokacija, os"aje !i on i da!je rovokacija kao se u o"re%i kao, na rimer, ci"a"; 6!i kao es"e"ski znak; 6!i kao znak koji u is"i ma0 skriva i o"kriva; Priroda vo!i da se skriva, fisis kriptestai filei 'WXYZ[ \]X^_`YabZ WZc`d( i"amo kod +erak!i"a '/r. <2C(, ri emu odse3am da njegova fisis, riroda, nije "o i "aj ojam u modernom smis!u, kao su ro"nos" ku!"uri, ve3 sveo%u0va"nos" svega "o os"oji, gde %i "re%a!o onovo da mis!imo o "ome "a je riroda 1 a i riroda, fisis, rovokacije 1 "a je skrivanje, kri "ovanje, "o nas vra3a ro%!emu komunikacije, 1 i "a je vo!e"i, filein, ne samo kad je mini,suknja u i"anju, ve3 kad smo u i"anju mi sami, mi koji komuniciramo !ju%av, rija"e!js"vo i!i "a sve ve3 mo$e izraz /i!ija da znai, a nad im %i !e%de!o i i"anje !ju%avi kao rovokacije, mo$da 1 mo$da 1 i o%rnu"o; Mis!imo, dak!e, o "ome. c( ako ovaj znak 1 na rimer mini,suknje kao rovokacije, a ove druge kao komunikacije 1 nije vie jedan is"i, i!i is"oznani, iden"ini i!i iden"i"arni znak, "a %i "aj znak, i da!je rovoka"ivan, znaio i!i mogao da znai u s!uaju mukog znaka 'muke mini,suknje, recimo ko"skog ki!"a, gde se izves"an

iden"i"e", onajk e"niki, naciona!ni, "radicijski uzima kao jedno o%e!e$je koje mo$e i da rovocira i da ne rovocira(, i!i u s!uaju znaka jednog %renda, os!ovnog znaka, i!i uze"og kao znak m!ados"i 'i, o e", kao znak s"aros"i(, kao znak ro!e3a i!i !e"a 'kao me"eo,znak(, kao o!i"iki znak 's!o%ode i!i, o%ra"no, izvesnog konzerva"ivnog s0va"anja: odse3am da je u Sku "ini za%ranjeno noenje mini,suknje, dodue, i na $a!os", ne i sovanje(, kao si0oana!i"iki znak,sim "om, i!i ak kao znak %ez ose%nog znaenja 'devojka sedi "amo u mini,suknji i uo "e ne $e!i ni"a da "ime sao "i, ne znamo za"o, jedino ona zna(. Mis!imo o svemu "ome. 5!i kako; #ako da se suoimo s oi"om kom !ekso3u ovog znaka kao znaka rovokacije, ako je on izgu%io svoju jednoznanos" i do%io, ak roizveo znaenja koja mogu sada %i"i i dis ara"na, ak na udan nain o ozi"na 'i da rovocira i da ne rovocira, recimo, i!i i da %ude znak m!ados"i i s"aros"i, i!i i da o"kriva i da skriva i"d.(; #ojim se mode!om 1 ako je re o mode!u 1 i!i ojmom 1 ako je re o ojmu 1 komunikacije mo$emo os!u$i"i 1 i!i koji kom !eks komunikacije mo$emo razvi"i 1 da %ismo mis!i!i ovakav znak, rovokaciju kao znak, ako nam :enonov mode! komunikacije kao renoenja oruke vie nije dovo!jan, nije u o"re%!jiv, iako os"aje mode! u o"re%e i da!je, naroi"o od s"rane "zv. sreds"ava "e!ekomunikacije; 7a %i0 o "ome rekao ar rei, da %ismo oe!i iznova s komunikacijom i sa naom "emom rovokacije, vra"i3u se na sam izraz, na communicatio koja nam do!azi iz !a"inskog. )a re ima resurse koji nisu jo iskori3eni, a mogu nam %i"i od omo3i. -naajne, skoro resudne omo3i. &ommunicatio, dananja komunikacija, o%ino se revodi kao sao "avanje. Nije "o ogreno, iako odvodi u "eorijski ne roduk"ivnom ravcu, jer %rzo im !icira da se sao "ava neka oruka. *a"inska communicatio je re sa,o "avanje, kao sa,ues"vovanje 'su,de!ovanje(B communicare je znai!o uze"i i!i ima"i ue3a, ode!i"i ne"o s drugima, o "i"i u znaenju uini"i ne"o o "im, "j. zajednikim 1 nije re, dak!e, ne %arem u rvom koraku, o !ogikoj o "os"i, o uo "avanju kao genera!izaciji, univerza!izaciji, ve3 o "ome da se ovim inom 1 komunikacijom, onim "o ine communicare, odnosno communicatio 1 s"vara jedna zajednica, neka communio, dak!e neki sku i oi!ja!aca i rima!aca, %ez una red /iksirani0 iden"i"e"a, sa iden"i"e"ima koji se "ek inom os"av!jaju, red!a$u, izazivaju i!i reuzimaju, sa orukama koje ne moraju %i"i /iksirane, ni o%!ikom ni sadr$inom, koje mogu i !u"a"i, menja"i /ormu, "rans/iormisa"i se i de/ormisa"i, koje mogu menja"i kodove 'dekodira"i se i rekodira"i se(, ija in/ormacija 1 ono "o nose kao ves" i!i znaenje a koja i0 o%!ikuje, in,/ormira 1 mo$e %i"i skrivena, de!imino jasna i!i ak nejasna, zagone"na, "ajna, kri "ovana i!i kri "ina, o!isemna 'a!osemna( i"d. O svemu ovome vie na narednom asu, za oko o!a sa"a. :"a %i u ovakvom, romenjenom ojmu 1 i!i, mo$da re, figuri 1 komunikacije 1 koja nas revas0odno u u3uje na nju kao na doga2aj 1 znai!a roviokacija; 7a !i %i ona %i!a oziv i!i izazov 1 vide3emo %rzo

da "o nije is"o 1 na neku communio, na govor, na igru govora, oziv i!i izazov koji ima vie od jednog znaenja; 6!i, ako je komunikacija doga2aj koji "ek us"anov!juje neku zajednicu, koji uesnike s"vara u asu kad oni s"varaju zajednicu, da !i je ona i oziv 'i!i izazov( na odgovor, na re !iku, uzvra3anje, "ime na ue3e u zajednici, u s"varanju i!i odr$anju zajednice, a!i i, ni"a manje, oziv na odgovor kao na odgovornos"; :"a je odgovornos"; Odgovornos" kad je re o komunikaciji, i, ose%no, u s!uaju rovokacije kao komunikacije; Od!o$i3u odgovor na i"anje o odgovoru i odgovornos"i. 7a %ismo o "ome govori!i, da %ismo mog!i da o iemo odgovornos" uz ug!a nae "eme 1 rovokacija kao komunikacije 1 "re%a nam da sa%eremo jo dos"a e!emena"a, "ako da 3e ovaj mo"iv odgovornos"i do3i na sam kraj ovi0 redavanja, kao da su ona usmerena rema "om mo"ivu, svojem donek!e od!o$enom okre"au, i!i kao 0orizon"u ove moje do une naem seminaru. <=. novem%ar 2@@>. N. M.

Nelagodnosti u digitalnoj kulturi

-amis!i"e da smo svi mi i vi i ja ovde, u ovoj sluaonici*, kao i svi drugi oko nas, u ce!om sve"u rikaeni na nekakav 0ardver i so/"ver, dovo!jno mo an da nas vara u svemu "o se "i e s"varnos"i. )om so/veru i 0ardveru na koji smo rik!jueni o"re%na je naa energija, energija nai0 "e!a, a da %i naa "e!a mog!a da roizvode "u energiju, mora da %ude uk!ju en i na um, samo ovoga u"a je um "aj reko koga verujemo da je sve oko nas s"varno, dok za ravo "o nije s!u aj. )akva je osnovna si"uacija /i!ma Matriks: ma"riks je sve", vir"ua!ni sve", u kojem $ivimo, kon"ro!isan i od s"rane 0ardvera i so/vera, odnosno kom ju"era, dok smo mi, ljudi, svedeni na izvor energije, ro%ovi gospodaree tehnike. Mo$da nam ne "re%a, za ovu osnovnu ma"ricu, Matriks. -amis!i"e da me s!ua"e kako vam govorim ono "o u uskoro govori"i o /i!ozo/u 7ekar"u i njegovim Meditacijama o prvoj filo"ofiji iz rve o!ovine EA66 veka i da vi koji me s!ua"e, %udu i da na!azi"e da je s"var dosadna, ne rime"no k!izne"e u san. 5!i za kaznu, "aj san u kojem s"e, nas"av!ja se is"o onako kao i java: ne sanja"e, dak!e, #ina .ivsa,

ni"i Keri-En Mos, nego nas"av!ja"e da s!ua"e mene, da sanja"e "o "o vam riam, o 7ekar"u i o os"a!ome. & snu s"e, a!i kao da s"e na javi: i zami!ja"e da je "a java iz sna s"varna, iako je rivid. )o vam je u ravo vir"ua!na rea!nos", ono o emu vam u vam danas najvie govori"i. kad vam !udem o%jasnio "a je jo ona, onda u vas, o%eavam, ro%udi"i i os!a"i iz ove s!uaonice na"ad u sve". O%eavam i da e"e mis!i"i da nis"e ni"a nis"e sanja!i, da nis"e uo "e s ava!i, da s"e sve vreme %i!i %udi i svesni svega "o s"e u!i i vide!i. )o vam je druga od!ika vir"ua!ne rea!nos"i: da je java iz sna rivid, a!i da ne zna"e da je uo "e da je "u do!azi!o do nekog o%r"a.

Pre" os"avimo sada da je neki %og s"vorio sve", i svakog nas u sve"u, a!i da je "aj %og nekakav udan %og koji vo!i da se igra onim "o je s"vorio. Mi $ivimo u sve"u, a za ravo sve "o vidim o, ujemo i!i na drugi naim ose"imo u!ima nije s"varno, nego je rivid, vrs"a sna koji "aj %og s"vara za nas u svakom asu. Pri "om je rivid "akav da mi ne znamo da je "o rivid, ve verujemo u "akav sve" oko nas kao u jedinu s"varnos". )o je ro%!em koji je mu io razne mis!ioce: da !i je sve" oko nas s"varan, kakav dokaz mo$emo se%i ru$i"i da nas %og ne vara o "ome, i "a su os!edice ako nas vara, a "a ako je s"varan sve" i is"ini" sve". 7ekar" se u Meditacijama o prvoj filo"ofiji ose%no %avio "im i"anjem. Moja u!a me mogu !ako revari"i, odmeui mi /a"amorgane i i!uzije umes"o is"in e s"variB s"ara je "radicija me"a/izike mis!i da u!a i "e!o sma"ra izvorom rivida, za raz!iku od in"e!ek"a, od uma, u kojem %oravi sredi"e is"ine. 5!i kako u!a do"uraju umu ma"erija! za o%radu, ako smo %i!o u s"anju sna, %i!o u si"uaciji gde nas vara neki z!odu0, ne mo$emo onda %i"i sigurni, ne mo$emo ima"i izvesnos", certitudo, ni oko ega: ni oko moje ruke u ovom asu, ni oko ovog "e!a, ovi0 rei. Naroi"o ako okuamo da "u izvesnos" dosegnemo iz samog sna i!i rivida u kojem smo za"o eni. Sumnja, ske sa "ako mora da ra"i svaki moj ges", in, omisao. 7ekar" je okuao da zaus"avi "u sveo "u sumnju 'koja %i ara!isa!a svakog ako %ismo joj se is"rajno, iz "rena u "ren, redava!i( svojim uvenim cogito, ergo sum, mis!im, dak!e jesam, a!i je i za izvesnos" "og s"ava 'da u sve mogu sumnja"i, samo ne u "o da sumnjam, "j. da mis!im da sumnjam, a ako je "ako onda %arem jesam, %arem os"ojim( "ra$io "zv. "ranscende n"a!nu garanciju, jems"vo od is"og onoga %oga za koga ne mo$emo %i"i sigurni da !i nas vara i!i ne. 5 za"o nas, kad je ve takav, ne %i varao i oko samog naeg os"ojanja; 'Nie e doda"i i"anje: a za"o nas %og ne %i varao i oko samog svog os"ojanja; 6 i"ao, navodno us u", kakav je "o %og ma koji, 0rianski ko!iko i aganski kome je o"re%na vera kao dokaz os"ojanja, dokaz da on sam os"oji, od s"rane tako s!a%og i nadasve sumnjiavog %ia kakav je ovek;(

Fi!m Matriks je s"ara ria. Njegov sino sis se os!anja na 0riansku riu o S asi"e!ju: Neo 'o%rnu"o od eng!eskog 1ne, tj# The 1ne, onaj Pravi( !i !io 6sus +ris"os, Mor/eos 'onaj koji reo%ra$ava( jes"e 8ovan #rs"i"e!j, a )rini"i ')rojs"vo( Marija Magda!enaB sve" je do$iveo a oka!i su 'u /i!mu nuk!earnu( i sada "re%a da ga Neo 'inae 0aker( iz%avi iz ruku 'u /i!mu: iz mre$e( -!og demona, odnosno Sa"ane. & i"anju je, dak!e, savremena science$fiction verzija novozave"ne s"orije, 0o!ivudski s"av!jena u vrs"u akcionog s ek"ak!a sa gomi!om "e0niki0 novo"arija. )u nema nieg novog i!i ose%nog, osim novi0 "e0no,e/eka"aB knji$evnos" je mnogo u"a ro!azi!a kroz iskus"vo koje is!ikava /i!m, samo "o on "o danas ini na us eniji, e/ek"ivniji nain kad je u i"anju masovna ku!"ura. Nije ni novo "o Matriks s!ika sve" digi"a!ne "e0no!ogije i!i %udunos" digi"a!ne "e0no!ogije kao sve" Sa"ane. 6 "o je s"ara ria: moderno do%a je oinja!o s"ra0om !judi od "oga da e im maine oduze"i osao, jer su roduk"ivnije, %r$e, os!unije, "roe manje energije, a su je/"inije. 5!i i re modernog do%a os"ojao je s"ra0 od "e0nike, od onoga "o su s"ari Grci zva!i tehne: "a ra"liku od fysis, od prirode koja ra$a ili stvara i" se!e, tehne je %i!a ono emu je potre!na pomo spolja, sve "o je ve"ako, ar"i/icije!no, ume"no. Na osnovu ove distinkcije koja se smatra suprotnou, i"me$u i"nutra i spolja, te0nika 're, naravno, do!azi od tehne( staje na su ro"ni o! od rirodnog, kao spoljanje od unutranjeg. 6ako je "e0nika omoga!a "amo gde su !judske s oso%nos"i nedovo!jne kaika oma$e ruci ri je!u, koije ri u"ovanju, amac i!i %rod da re$emo reku i more, a!a"i da sagradimo kuu ona nije %i!a o asna uko!iko je od naom kon"ro!om, uko!iko ne re!azi granice koje joj odre $uje naa !judska riroda, uko!iko sama ne os"ane druga riroda. )ada, kad se "e granice re $u, nas"aje o asnos". Prve moderne "e0nike su re!azi!e "u granicu jer su neke maine mog!e zameni"i !jude ri /izikom radu, a dananja "e0nika re"i da jo jednom re $e granicu granica koja de!i ve"ako i!i "e0niko i!i ririodno i!i !judsko se, vidi"e, ne res"ano omera jer re"i da zameni na in"e!ek"ua!ni rad, da zameni i!i nadomes"i ne samo nae "e!esne s oso%nos"i nego i one in"e!e!ek"ua!ne, da os"ane i ve"ako "e!o a!i i ve"aka in"e!igencija. Matriks je /i!m o s"ra0u od "akve zamene rirodno,!judskog ve"akim, ar"i/icije!nim, "e0nikim. Pri "om, re je o najnovijoj "e0no!ogiji, "e0nici koja se os!anja na "zv. kom ju"ere. -a"o "akozvane; 7ozvo!i"e mi jednu !inu o asku: rve personalne% kom ju"ere sam sreo u Francuskoj, a rvi u" sam i0 koris"io, kao sreds"va za komunikaciju, u : aniji. Francuzi kom ju"er ne zovu "ako, nego ga zovi ordinateurB : anci ka$u s!ino: ordenador. O%a "a naziva sugeriu mainu i!i a ara" za ure $enje, ure$ivanje, reure$ivanje, za oredak, od !a"inskog ordo, "o znai red. S0odno ovom nazivu, kom ju"er %i %io a ara", "e0niko sreds"vo koje ne"o sre$uje, u rvom redu oda"ke kojim ga k!jukamo i koj e on is oruuje nazad 'k!juka nas;(, "ako da %i njegova su"ina !e$a!a u reure $ivanju oda"aka, da"a koje rima i koje a!je. #om juter je eng!eska re, ona se os!anja na !a"insko computatio, "o znai raunanje, raunicu, roraunB "a re, naravno, nije ogrena, a ara" zais"a rauna, mada se "o raunanje, ako

og!edamo "a radi srce nekog o%inog kom ju"era, svodi na u o"re%u < i @, odnosno uno i razno 'ari"me"ike raunice za ravo izvodi so/ver, rogram i!i a !ikacija koja "o radi(B jo "anije, rocesor u ore$uje razne svoje e!ije kako %i oda"!e, s0odno ravi!ima "zv. Tu!ove !ogike, izveo odre $ene e!emen"arne zak!juke '"i a i!i razno i!i uno, ako razno, onda "amo remes"i da %ude uno, dodaj uno u razno, oduzmi razno u uno i s!.( "o %a nije neka naro i"a ma"ema"ika. #ao ime, kom ju"er je i is ravan i ogrean naziv. 6s ravan u"o!iko "o "u ima neke, rudimen"arne ra unice 'vie !ogikog, nego ma"ema"ikog "i a, ako se "ako mo$e rei(, a!i ogrean u"o!iko "o su o eracije koje izvodi usmerene na u ore$ivanje, na red, na reure$enje, na us os"av!janje novog ore"ka iz s"arog, i!i unoenje romene i novog reda u ve os"ojei red. Mo kom ju"era nije u "im o eracijama, "o su mog!e i rve maine za raz!ikovanje, di//erence engine, kako je jo u E6E veku jedan Hng!ez, Tar%id$, umeo to da na ravi 'a pre njega, jo &askal je napravio jednu slo'enu mehaniku raunaljku( B mo dananji0 kom ju"era !e$i u %rzini rada, %rzini kojom izvodi svoje !ogiko roraunavanje i reure$ivanje. -a am"imo da je %rzina ono "o su kom ju"eri done!i na rvom mes"u, a da je "a %rzina "ime i ko!iina oda"aka koje %i mog!i o%radi"i, reuredi"i, rimi"i i!i is orui"i, %i!o nama kao krajnjim korisnicima, %i!o svojim memorijama "okom os!ednji0 decenija ras!a vr"og!avo. Po"o su "o maine vezane za %rzinu, za u%rzanje, i o"o mogu rima"i a!i i is oruiva"i ins"rukcije "zv. in/ormacije one su mog!e da se u o"re%e svuda gde je mogu e drugu "e0niku rikai"i na nji0 kako %i uz%rza!e njen rad i!i u rav!ja!e njenim os!ovima. Ma!o o ma!o, a!i sve %r$e i %r$e, kom ju"erska je "e0no!ogija os"a!a i sama srce razne druge "e0no!ogije, od "oga da oni kon"ro!iu i!i mi 'mis!imo da( kon"ro!iemo reko nji0 "akvu "e0niku kakva je runi sa", mo%i!ni "e!e/on, au"o, a sve do /a%rika, nuk!earni0 rake"a i svemirski0 %rodova. Pose%no su, zvog svoje mo i da rade %rzo i da mogu i izme $u se%e komunicira"i oda"ke na da!jinu, ovi a ara"i s"a!i u sredi"e novije medijske i komunikacijske "e0no!ogije.

)ako su se rodi!a %arem "ri s"ra0a. Prvi s"ra0 je onaj o kojem sam o eo da riam, a "ie se nji0ove u o"re%e kao "e!a. #om ju"eri su ve"aka "e!a, ar"i/icije!ni organi. #ao "e0nika koja ima zavidne er/ormanse, oni se ve mogu, u nekim svojim varijan"ama koje "ako$e imaju rocesore i druge neo 0odne kom ju"erske de!ove u se%i, ugra$iva"i u "e!o, poput esmejkera za kon"ro!u rada srca, i!i poput aparata za dija!izu kod %u%rega. Predvi$a se sve vea nji0ova u o"re%a kao maina majuni0 razmera 'minija"urizacija je "ako$e s"a!ni ra"i!ac ra"voja ove vrs"e "e0nike(, kao "zv. im !an"a koj i se ugra$uju u "e!o, koji "ime os"aju deo "e!a, kako %i se o%o!ja!e njegove nae "e!esne er/ormanse. )o sve nije !oa ves", a!i "o "ako $e ra$a s"ra0 da %i se neki kom ju"erski im !an"i mog!i ugradi"i u naa

"e!a i ro"iv nae o"re%e i vo!je, a da %i reko nji0 a!i od v!as" oni0 koji sa da!jine kon"r o!iu im !an"e, a "ako kon"ro!iu i nas. Mi %ismo, u ka"as"ro/i koj verziji koja nas"aje iz ovog s"ra0a od %udue nekon"ro!isane 'i!i od s"rane ne rija"e!ja kon"ro!isane( "e0no!ogije, mog!i os"a"i ki%orzi, "j. kom%inacija kinerne"iki0 i organski0 "vari, naa "e!a %i %i!a sve vie ve"a ka a sve manje rirodna 'u smis!u organskog, onoga kako nas je majka naa ro$ena, i naa opta )majka riroda s"vori!a(, "j. da %i se granica izmeu ve"akog i rirodnog izgu%i!a, a %i %i!i mogui i "akvi ki%orzi kakvi su 0omoidni ro%o"i, nai dvojnici i!i dvojnici nas !judi, ono o emu riaju, uz Matriks, razni drugi /i!movi, mo$da na na naj%o!ji nain, 2lade Runner. )aj s"ra0, osnovan i!i ne, i!i osnovan u nekom ravcu, a neosnovan u drugom, ri!!i no je iskonski: "o je s"ra0 za naa "e!a, a!i ne mo$da s"ra0 sami0 "e!a, ve s"ra0 naeg in"e!ek"a da %i se njime mog!o ov!ada"i, ma!o o ma!o, i!i %rzo i sve %r$e, reko "e!a. 7rugi s"ra0 je jo vie in"e!ek"ua!an. )ie se ojave "zv. ve"ake in"e!igencije. :"a je ve"aka, ar"i/icije!na in"e!igencija, "zv. 56; 6ma razni0 de/inicija, o "ome se nau nici jo s ore, a najmanje je s orna ona de/inicija koja in"e!igenciju svodi na kom u"aciju i!i na ordinacijuB "o je u ravo in"e!igencija kojom kom ju"eri ve ras o!a$u. S or oko de/inicije 56 nas"aje onda kad uzmemo da je in"e!igencija i nain donoenja od!uka, gde os"oji momen" vo!je, "o da!je vodi i e!emen"u $e!ju, a $e!ja je ve ne"o si0oana!iza nas je naui!a "ome "o nije samo u domenu sves"i, ve i nesvesnog. &zmimo da se kom ju"eri, kao 56 maine, razviju do"!e da mogu ima"i sve ove e!emen"e mi smo jo kao civi!izacija i!i kao "e0no!ogija da!eko od "oga jer %i "ada z%i!ja mog!i %i"i kao !judi, a %i nas mog!i i zameni"i kao je/"inije, us enije i nadasve os!unije ojave "o se !judskoj vrs"i, uverenoj u svoju !ane"arnu remo nad os"a!im %io!okim vrs"ama, nikako ne do ada ni kao /ikcija. )o je mes"o od kojeg o inje Matriks, kad kom ju"eri os"aju dovo!jno in"e!igen"ni da zak!jue kako smo mi, !judska %ia, s ori, ug!avnom %eskorisni, nee/ikasni, i ug!avnom dosadni stvorovi u svojim $e!jama 'i!i u svojim $e!jama koje nam is oruuje nae nesvesno(, a nas onda i zamen juju, o"injavaju se%i i ug!avnom koris"e kao jaja za roizvodnju energije, dok su nai in"e!ek"i du%oko us avani i sanja ju ono "o im kom ju"eri rikazuju is od ka aka kao sve" u kojem smo nekada $ive!i. S"ra0 %i se sas"ojao u "ome da %ismo mog!i izgu%i"i ne samo na in"e!ek", "j. da %i on %io o"injen remonijoj, ar"i/icije!nog in"e!igenciji, nego da %ismo izgu%i!i nae $e!je, nae ro0"eve, nae %u%ice, na eros, ukra"ko nae nesvesno. 5 u nesvesnom nisu samo nae ojedinane, riva"ne $e!je i sk!onos"i, nego i ko!ek"ivne "vorevine, socija!ne naracije, mi"ovi i ono "o "radicija u"iskuje u nae g!ave i naa "e!a. #o!iko su ova dva s"ra0a, od gu%i"ka "e!a, i od gu%i"ka ame"i, zais"a s"var %udu nos"i, makar i da!eke; Ne znam, nisam rorok. *i"am znakove ro!i0 i dananji0 vremena. Pos"oji jedan znak koji je, red kraj $ivo"a, o sedao okojnog /rancuskog /i!ozo/a *io"ara, a vezan je oda"ak koji a s"ro/izika sma"ra za

injenicu: da e kroz ?,L do 6 mi!i jarddi godina Sunce, sredi"e naeg !ane"arnog sis"ema i izvor $ivo"a za nas, izgu%i"i svu svoju energiju, da e se ugasi"i i onda, kao sve mr"ve zvezde, i!i eks !odira"i u es"ice kosmike mag!e i!i im !odira"i u jo jednu an"ima"erija!nu, crnu ru u. Nau no neiz%e$no emo, dak!e, jednog dana i mi, nae daleko o"oms"vo, i os"aci nai0 "e!a, sa svim "o "o %ude okru$iva!o u ovom !ane"arnom sis"emu, nes"a"i. )o nas ne uz%u$uje mnogo, jer nije ne osredna %udunos", a!i onima kojima %ude "o %i!a %ie ro%!em koji e mora"i da ree, uko!iko im %ude s"a!o da kao vrs"a re$ive, odnosno uko!iko im uo "e %ude s"a!o 'jer !judsk i rod ima i druga iskuenja kojima mo$e rekra"i"i svoje os"ojanje(. 8edno reenje, koje se nazire u ravo na osnovu sadanjeg razvoja ve"a ke in"e!igencije, !e$a!o %i u "ome da se !judi kao vrs"a re%ace u ki%org varijan"u, a o"om sasvim da re$u u 56, kako %i, u vidu maina, mog!i o" u"ova"i "amo gde im za da!ji o s"anak nisu o"re%ni vazdu0, voda, va"ra i!i zem!ja. #i%orka 56 %udunos" %i se "ako okaza!a kao s as. 7ok se "o ne desi, re!azim na "re i s"ra0. 5ko su rva dva rojekcije iz %udu nos"i jo nismo s"ig!i do ki%orga, ni"i do ve"ake in"e!igencije koja od!uuje umes"o nas, ima, dak!e, jo nade da os"anemo gos odari !ane"e i us eno je da!je uni"avamo "rei s"ra0 je vr!o savremen, vr!o rea!an, "u, oko nas. 6ma"e ga red oima svakog dana, svake veeri. Paradoks je da taj s"ra0 najmanje oseamo, iako je "u. #ako "o; #akav je "o s"ra0; #om ju"eri su, ve reko0, u!i u srce svake druge "e0no!ogije, ose%no one komunikacijske i medijske. +ideo mediji, "e s!ikovnice u okre"u kao "o su "e!evizija i /i!m uve!iko se os!anjaju na kom ju"ere. #om ju"eri su, za0va!juju i svojoj %rzini kom u"acije i reordinacije, memorijskim ka aci"e"ima i "e!ekomunikacijskim dome"ima, os"a!i s oso%ni da reure $uju s!ike koje rime kao input u s!ike koje su modi/ikovane kao output, do"!e da ove iz!azne okre"ne s!ike mogu o" uno i!i skoro o" uno, da %udem recizan zameniti one rve. Uproeno reeno, lane slike, tzv. simulacije, mogu zameniti stvarne slike, izgled realnosti. Zato kaem da je zamena potpuna ili skoro potpuna? Ona je potpuna jer ni im na tim slikama ne moe te utvrditi razliku izlaza od ulaza, lanog od istinitog, a skoro potpuna jer bismo tu razliku mogli ustanoviti jedino ako bismo bili na mestu inputa, a ne samo na mestu autputa. #ako je osredi ravi!o da smo rimaoci, konzumen"i, osma"rai s!ika u okre"u koje nam mediji, najvie oni "e!evizjski, is oru uju iz dana u dan, iz sa"a i sa", iz minu"a u minu", zame"an je osao, i rak"i no nemogu, roveri"i in u" i!i izvor. 5 "o znai da smo izrueni !a$nome skoro o" uno. 5ko me neko i"a za"o %i mediji, "e!evi "ijski re svega, 0"e!i da ovako mani u!iu nama, samo %i0 ga i"ao zauzvra": a za"o da ne. &s!ed u%ikvi"i"e"a medij ski0 s!ika u okre"u, us!ed sve jaeg os!anjanja na nji0 kao na "zv. izvor in/ormacija, za%ave, is unjavanja doko!ice, a i os!a, ak i omoi ri!ikom od!uivanja !inog i!i ko!ek"ivnog mi smo u naruju, ve neko vreme, "zv. digitalne kulture u irem smislu, a ne samo u uem, gde bi se pod tim izrazom podrazumevala kultura vezana samo za kompjutere kao takve i za njihove mree, za internet. a svet se ubrzano digitalizuje, ve je u

najveoj meri digitalizovan, a kultura okruenje simbolikog tipa gde nae postojanje, nae egzistencija nalazi svoj habitus postaje digitalna ne samo po tehnici koja stoji iza nje, nego po e!ektima, kodovima, protokolima, diskursima, na inima svoje reprodukcije i modusima produkcije nae svakodnevice, ukratko, po ivotu koji prepoznajemo kao svoj. & "akvom sve"u, u "oj ku!"uri, mogunos"i mani u!acije zasnovane na digi"a!izaciji sve"a ras"u, odnosno, ve su "akve da se sve i ama %a sve emu nismo ne osredno risu"ni mo$e vir"ua!izova"i. S"vari, najzad, idu "ako da!e ko da se mo$e vir"ua!izova"i i ono emu smo ne osredno risu"ni, odnosno i sama ne osredna risu"nos" kao nekadanji idea! i!i garan" is"ine. De!eo %i0 sada da se oza%avim ovom rei, jer je ona u sredi"u zanimanja ovog redavanja. ,ie se digi"a!ne i medijske vir"ua!nos"i. :"a znai vir"ua!no; .e je s"ara, do!azi iz srednjevekovnog !a"inskog, iz "eo!ogije, gde je risus"vo Toga na zem!ji, u sve"u, %i!o ozna avano kao virtualiter i!i virtualis. & crkvi, na !i"urgiji, i!i u 0os"iji, ri ri eu, Tog nije ne osredno "u ne vidimo ga, ne mo$emo ga do"a i, okusi"i, u"i i"d. ve je "u "ako "o "u nije %a tu, ve je vir"ua!no "u. Ti"i in virtu je %i!o andan %i"i in actu, a je vir"ua!no O ak"ua!no za ravo revodi!o s"are aris"o"e!ovske ka"egorije d%namis O energeia, "o %i, jako u roeno, %io ar za moguno i s"varno. #od 5ris"o"e!a, i u i"avoj "radiciji koja se o"om os!anja na njega, moguno je vredno ako svoju svr0u na$e u s"varnom, ako ima za smisao da se os"vari. )o !e o zvui, naroi"o za "eoriju, a!i u raksi od s"o mogu nos"i koje su mi u ovom asu na ras o!aganju da us"anem i odem u e"nju, da red vama ods avam %arem dese"ak minu"a, da u"im i akam nos, da g!edam u !a/on i mis!im na 7eviansko os"rvo, i"d. samo jedna e se mogunos" os"vari"i, a "o je da nas"avim da vam ovo govorim, "o je, u rkos svoj mojoj !ju%avi za vas, i ak %edna rea!izacija "o!ike mase mogueg, o"encija!nog, u krajnjoj !iniji vir"ua!nog. 5!i "a je vir"ua!no u dananjoj u o"re%i; "irtualno nije nestvarno# to je privid koji je postao stvaran, ar"i/icije!nos" kao druga riroda. Aa$i i o%ra"no: to je stvarno koje je postalo privid, priroda koje je postala vetakaa. Pa kako onda da znamo ta je ta, pita e neko. ikako, nikako ako se drimo starih, tradicionalnih opozicija, tzv. binarskih distinkcija o stv arnom i nestvarnom, prirodnom i vetakom. $z takvih opozicija nita neemo razluiti o virtualnom. %orali bismo pronai nova merila za razlikovanje, nove razlike, a to je najlu e, ako to ne bismo uinili, ako bismo tvrdoglavo ostali pri starim i za virtualno neupotrebljivim opozicijama jer smo tako, recimo, navikli, jer smo leni da mislimo, ili jer smo zastraeni pojavom novih tehnika, onako kako je jedan na !ilozo!, %. Z., po pri ama drugog !ilozo!a, O. &.'a, bio zapanjen kad je prvi put doao u velegrad i video tramvaj, dotle da se nikada nije oporavio od tog (primalnog) civilizacijskog oka, i nije mu vredelo ni to je vremenom, postao !ilozo! tako bismo samo ostali i dalje, i jo vie, isporueni ovoj virtualnosti. 5ko je vir"ua!no i s"varno i nes"varno, s jedne s"rane rirodno, a s druge ve"ako, u is"i ma0 i!i u is"om "renu"ku is"ini" o i !a$no, ako je ono simulacija koja je postala to

i original, onda nam sva ta lepa razlikovanja, u onim oblicima na koje smo navikli, ne vredi mnogo, ili ak ne vrede nita. &arem ne dotle dok na pronaemo otkrijemo, izmislimo, izumemo druga, bolja, primerenija. Predvi$am, mada "u nisam jedini rorok, da e misao ima"i ve!ike "ekoe oko ovoga, kao i da e semio!ogija medija i "eorija komunikacija ima"i ka"egoriju vir"ua!nog za svoj osnovi ro%!em "okom godina i!i ak decenija koje do!aze. 8er vir"ua!no je ve s"ig!o, "u je, a mi nemamo meri!a i misao kojom "re%a da ga se%i o%jasnimo. Misao o knji$evnos"i je, dodue, "u ne"o s!u"i!a, a!i je i "u misao suvie %i!a sk!ona da ri0va"i o"re%e znanje, nauke, kao ree, nego o"re%e s"varanja, esni"va. - .ilo"o.ija je neto slutila, ali je i ona suvie verna se!i kao tradiciji i instituciji, a manje pronalascima novih naina miljenja, invenciji i stvaranju novih ra"lika# 5ko od mene ovog asa oekuje"e da vam dam "a nova meri!a, onda, naravno, moram rei da i0 nemam. -ada"ak je oz%i!jniji nego za ad hoc odgovor na jednom redavanju koje je "ek uvod u digi"a!nu ku!"uru nae savremenos"i. 7a %ismo uo "e ris"u i!i i"anju o vir"ua!nom, da %ismo ga os"avi!i kako va!ja, re"0odno %ismo mora!i da re"resemo os"ojee o ozicije i da u"vrdimo, u svakom od nji0ovi0 s!uajeva, gde, kako i za"o zakazuju kad je re o naem i"anju. )o je ve!iki misaoni, "eorijski, /i!ozo/ski i semio!oki rad. On odrazumeva re"resanje osnova nae ku!"ure i naeg mi!jenja, jer je re o "ako kru nim ka"egorijama kao "o su s"varno, is"ini"o, rirodno, i"d., uz nji0ove andane kao "o su rivid, i!uzija, simu!acija, tehne i "e0nika e"c. )u nam ne vrede re ice, ni"i %rze domi!ja"os"i. )radicija da mis!imo u navedenim su ro"nos"i je masivna, "raje 0i!jadama godina, odr$ana i"avim ku!"urama, mi!jenjima, raksama i me"a/izikama. #roz "o %ismo mora!i ro i, makar "ransverza!no, makar kroz ojedine znaajne rimere, kako %ismo se os!o%odi!i "ere"a "e "radicije i mis!i!i nau digi"a!nu i vir"ua!nu savremenos" na nov nain. .izikovau samo jedan rimer, da vas i ak ne %i0 os"avio sasvim razni0 ruku. &zeu o e" Matriks i ozvau se onovo na 7ekar"a. 6 Matriks se zavrava u svojem novozaveve"nom sino sisu us enjem S asi"e!ja na ne%o, "ranscenden"a!nom garancijom kako je "o i 7ekar" 0"eo u ske "icizmu koji %i se morao negde zaus"avi"i. 6 za cogito, ergo sum je o"re%na garancija neke vere, is"e one /orme mi!jenja koja nas i ini od!o$nim revari. -a ravo, u "oj kar"ezijanskoj /ormu!i nije ro%!em "o!iko ni sa ovim cogito, ni sa onim sum, ko!iko sa onim "o o%a nosi, i ovezuje, sa onim "o se ne ka$e a!i odrazumeva: "o je ego, ja i!i moje so s"vo koje mis!i i koje jes"e. 7rugi jedan /i!ozo/, vek os!e 7ekar"a, a "o je %io +jum, ka$e da ni "a ins"anca ne mo$e %i"i jedna ins"anca izvesnos"i: ako o nem da "ra$im so s"vo, i!i svoj su%jek", na i u uvek nako s"anje i!i kre"anje naii u na mis!i, verovanja, $e!je, oseanja i"d. a!i ne na "o ja koje inae uvek re" os"av!jam u se%i kao nosioca, subiectuma, svi0 "i0 radnji, a!i koje ne mogu nikad da sre"nem samoga, u is"om, ne osrednom, izvesnom vidu. Nie, koga sam ve ominjao na oe"ku iz

7ekar"a, ide korak da!je: on ka$e da nikakve raz!ike nema i ne mo$e %i"i izme $u "oga da mis!im da su razne mis!i i!i drugi a/ek"i moji i "oga da mi se samo ini, rivi$a, da su one moje ja je u is"i ma0 nosi!ac uverenja o is"ini i uverenja koje s"vara rivid. Kao, uostalom, i /rojd, koji upravo u )Nelagodnosti u kulturi% 01234( ka'e kako su )granice toga 5a nestalne%# Mog!i %ismo rei: ja, su%jek", ego, so s"vo, kako god zva!i "u ins"ancu, nije ni"a drugo do g!avni izvor vir"ua!noga. Ne vara me ni san, ni u!o, ni %og, ni megakom ju"er, ni medij, varam se sam. )anije, i san, i u!o, i %og, i ma"riks,kom ju"eri, i mediji samo su na ini na koje su%jek" se%e uverava u is"inu svoji0 rivida, i!i, ako $e!i"e "ako, u rivide svoje is"ine. Nai s"ra0ovi od vir"ua!nog, od digi"a!ne ku!"ure, u sva "ri o%!ika "og s"ra0a, za ravo su s"ra0ovi od nas sami0, od naeg susre"a sa svojim so s"vom koje nikad ne os"oji kao izvesna, ouzdana "aka, momen" i!i mes"o, koje os"oji samo vir"ua!no. #oje ne os"oji, koje os"oji "a enigma, u is"i ma0 /ormu!a vir"ua!nog, jes"e ono o emu "re%a mis!i"i, na nove naine, novom !ogikom, novim jezikom, drugaijim iskus"vom. #ako; Mo'da onako kako u /i!mu deak u "ur%anu ka$e g!avnom junaku kad se ovaj za anji to deak og!edom savija kaiku pa ga i"a kako da i sam "o uradi: 3eak: Ne okuavaj da savije kaiku, jer "o nije mogue. &mes"o "oga, okuaj da s0va"i is"inu. 4eo: #akvu is"inu; 3eak: 7a nema kaike. Onda umes"o savijanja kaike videe da ono "o se u s"vari savija "o si "i sam.

N. M.
e&vodno redavanje os!e rojekcije /i!ma Matriks, na kursu o digi"a!noj ku!"uri, na %eogradskom Faku!"e"u za medije i komunikacije, u ok"o%ru 2@@>.