Arh. M.

RADONIC
G ~ E J N J E
I
VETRENJE
3. dopunjeno izdanje
IZDA VACKO PREDUZECE
GRADEVINSKA KNJIGA
BEOGRAD, 1967,
Ova knjiga namenjena je arhitektima i drugima koji
imaju potrebe i zele da se upoznaju sa sistemima, grejanja,
vetrenja"i klimatizovanja. Poznavanje ovih uredaja potrebno
je za pravilno ,projektoViaJilje" 'nadzor nad izvodenjem i za
izvodenje zgrada, za upra'Viljanje nj'ITna i uspesno rukovanje
uredajima. Zbog toga je cela: materija posmatrana s tog
stanovista i tako obradenu.
, Za preduzece {)dgovara: Ljubica Jurefa, glavni urednik
Urednik: Dragomir Lazin - Tehnickti urednik: Emilija Boiinovic.
Korektor: Vuka Ivanovic
$tJampa: VOJna stamparsko preduzecE: -
SADRZAJ
1. UVOD
1.1 VAZDUH I MIKROKLIMA - -
1.12 Sastav i svojstva vazduha -
1.13 Higijena vazduha - - -
1.2 'MIKROKLIMA I SISTEMI GREJANJA I VETRENJA
2. GREJANJ,E
2.1 OFSTI DEO
2:11 Pottreba i znacaj grejanja -
2.12 ZacU:ttak grejanja - -
2.13 Termoil;ehnicki osnovi -
- J, Ol;lnovni PQjmovi -
- 2 Prenosenje toplote
- 3 Pro1az toplote
2.14 Toptortna Z4,stilta z.gt;ada
- 1 Znacaj toplotne zastite
- 2 Zatitne mere- pri projekt&V-aiJ.ju zgrada
- 3, TQPlotna iwlacUa - - -
-'31 l"nirnetr'i. - - - -
2.15 potrebna toplotta i pt-oracun gubi:taka toplote
- 1 Nacin proracliUavanja
- 2 Primer prt)'racuna
. - 3 PribliZni proracun
2-.16 Goriva - - - -
- 1 Vrs,te, sastav i 'svojstva
- 2 Prirodna cvrsta goriva
- 3 Ves,taeka C;vrsta go.riva
- '* Teena gorh;,a -
- 5 Gasovtta gpriva -
2.17 Sagorevanje - _ -,- -;-
- 1 P,toces sagorev.amja
- 2 Produktii sagorevanja
2.111 Produkrti za _grejanje, - -:-
VrS,te uredaj'a
- 2 Uslovi koji se _postavljajl,l za gl'l;!'janje -
2
4
8
9
9
10
10
10
11
14
17
17
18
22
28
::n
31
39
42
44
.44
45
47
48
48
49.
49 '
50
51
51
51
v
VI
2.2 LOKALNO GREJANJE
2.21 Dimtnjak
1 Znacaj i zadatak dimnjaka
2 Promaja u dimnjaku
3 Dimenzionisanje dimnjakia
4 ObeleZavanje dimnjaka -
5 Polozaj dimnjaka U OISnovi
6 Vrste dimnjaka - _
7 Konstrukrl:ivni princip.i
8 Zidani dimnjaci _
9 Montatni dimnjaci
10 Specijalni dimnjaci
- 11 Plinski dimnjad
- 12 Otvori za ciscenje
- 13 Prikljucci --
- 14 Mimovuci
2.22 KamLn6.
2.23. PeCi
- 1 Znacaj j svojstva peei j zahtevi
- 2 Polozaj u prostoriji
- 3 Sastavnd delovi peCi
- 4 Kaljeve peei _
- 41 Vrste i opig
- 42 Gradnja
- 43 Dimenzionisanje
- 5 Zidane peCi - _ _
- 51 Vrste i opis
- 52 Zidanje
- 53 Dimenzi.onisanje
6 MOl1ItaZne peei --
- 7 Gvozdene peel
- 71 Vrste i 'Opts
- 72 Dimenzionisanje
- 8 Uljne peel. - - -
2.24 PlirusIro grejanje
2.25 Elektricno grejanje
2,3 CENTRALNO GREJANJE
2.31 Vrslte i svojstva sistema centrnlnOig grejanja
2.32 Vodno grejanje _ _ -
- 1 GravittaciOlIlo grejanje
- 2 Pumpno grejanje -
3 Svodstva vodnog grejanja
2.33 Paroo grejanje _ _ - _
- 1 Grejanje niskog pritiska - _
- 2 Grejanje vlisokog pritiska
- 3 Vakuumsko grejanje - -
- 4 Svojstva parnog grejanja -
2.34 Panelno grejanje _ _ - -
- 1 Plafonsko grejanje
- 2" Podno grejanje - - -
- 3 Panelno vazdusnOI grejanje
2.35 POlSredno grejanje _
2.36 Duljinsko grejanje'- _
- 1 Toplana _ - _
- 2 Dalekovodi
- 3 Prikljucne; stanice
52
52
52
53
56
57
57
59
63
64
66
6B
72
73
74
74
76
79
79
BO
81
89
90
96
97
98
99
102
103
104
105
105
110
110
112
115
118
11B
120
120
124
125
126
126
129
129
130
130
131
134
134
135
13B
137
13B
139
2.37 Elekltricno akumulaciono gre-janje -
2.38 Specijalni sistemi grej3?ja
2.39 Kollovi' - - - - -
_ 1 Kotlovi za cvrsta goriva -
2 Kotlovi za tecna goriva -
3 Kotlovi za gasovita goriva
4 Oprema i ptibor kotlovtl. -
5 Dimenzionisanje kotla-va
2.40 Kotlovnica - - - -
_ 1 Prostorija kotlovnice -
- 2 Dtmnjaca
- 3 Dirnnjal;;:
- 4 Skladiste uglja
- 5 Iznosenje 1l1jake
- 6 Skladima ulja
- 7 Primeri koi1lovnic.a
2.41 Cevna nu;e2!a - - -
- 1 Cevl.i. - - -
- 2 ArmatUTe
_ 3 ToplotnQ izolovanje cevnih vodova
- 4 Polaganje vodova
- 5 Ispitivanje mreZe
_ 6 Dimenzionisanje
2.42. Grejua tela
1 Vrste i opts -
2 Polozaj i postavljanje
3 Odavanje toplate - -
3. VETRENJE
3.1 QPSTI DEO
3.11 Potreba vetrenja
3.12 Potrebne kolicine vazduha
3.13 Raspodela pl1itiska -
3.2 PRIRODNO VETRENJE -
3.21 InfiJ.rt;radja
3.22 Prozorslro vetrenje
3.23 Vetrenje kroz okna
- 1 Dimenzionisanje okana
- 2 e t r e n j ~ staja
3.3 CENTRALNO VETRENJE
3.31 Sistemi centralnog vetrenja
3.32 Delovi uredaja
- 1 Uzimanje vadzuha
- 2 CiScenje -
- 3 Grejanje
- 4 Vlazenje
- 5 Ventilatori
- 6 Venlliacione centrale
- 7 Vazdusru kanali -
- 1.1 Ventilacioni otvori
3.4 VAZDUSNO GREJANJE - -
3.41 Vrste i svojstva vazdusnog grejanja
3.42 Opis uredaja - - - - - -
140
141
144
145
149
151
151
154
155
155
15B
15.
161
164
165
167
170
171
171
173
175
178
179
17'
1BO
1BB
190
193
193
194
195
198
19B
201
203
207
20.
212
212
214
214
216
219
220
220
222
22L
227
230
230
232
VII
_ 1 Grejanje srtambertih zgrada - -
_ 2 Grejanje dvorana ----:- - _ - , -
_ 3 Apal'uti za grejanje i hladenje
_ 4 SUsenje zgrada grejanjem -
3.5 KLIMATIZOYANJE
3.51 Obrada vazduha
3.52' Uredaji ,za klimatizaciju
3,53 Centralna klimatizacija
_ 1 Kanalski sisfeini -
- 2 Sherrie - - -
- 3 KlinUitiz'atori
_ 4 Klima-centraia
_ 5 Napl"aVe za ispustanje vazduha
3,54 Lokalni klimatizatori - - -
3.6 INDUSTRIJSKO VETRENJE - - -
3.61 Kvarenje vazduha u indus-tTliji -
'3.62 Vrst'e industrijskog -
- 1 Aeracija - - - -
_ 2 Lokaina isisno v'etrenje -
_ 3 Lokalno pritisno vetrenje
3.63 Delovi uredaja
4. ZAKLJUCAK
4.1 IZBOR SISTEMA
4.2 PROGRAM, I PROJEKTOVANJE -
Literatura
Registar
WlilI
232
234
235
239
240
241
245
246
246
246
248
249
250
251
253
253
256
257
261
262
263
266
276
279
281
1. UVOD
Sistemi ,grejanja i vetrerija u zgradama sluze za odrZavanje uslova
ugodnosti i higijene vazduha za stanovnike koji borave u zatvorenim
prostorijama. Osirn toga, U industrijskim zgradama oni sluze i za ocirZa-
vanje naroCitih uslova potrebnih za tehnoloski proces pri izradi produkata
i za cuvanje raznih vrsta sirovina i materijala.
U ovih sistema obicno se radi a zatvorenim prostorijama i 0 stva-
ranju drugacijih meteoroloskih uslova U njima nego sto vladaju van zgra-
de, skora bez ikakvih ohzira na godiSnje doba i klimu toga kraja. Zbo,q
toga se skup ovih meteoroloskih uslova naziva vestackom klimom ili
mikroklimom.
Radi razumevanja sistema grejanja i vetrenja i njiliovog odnosa
prema zgradama potrebno je upoznati se s mikroklimom i vazduhom u
zatvorenim prostorijama.
1.1 V AZDUH I MIKROKLIMA
1.11 Fizioloski uslovi
Temperatura coveCjeg tela iznosi, 'kao sto je poznato, ako 37C. Mada
on zivi i u sa spoljnom temperaturom od +53C (Sahara) i
_72C (Sibir), on.ovu svoju te:mperaturu stalno odrzava Vee male pro-
mene u temperaturi (i manje ad 1C) oznacavaju da stanje njegova tela
nije normalno, da je covek bolestan.
Za obavljanje zivotnih flmkcija, za zivot i rad coveku je -potrebnl:i.
. toplota, -Dna se u- njemu stvara stalno, jer u njemu samome neprekidno
traje proces sagorevanja. Maze se reei cIa je covek ziva pee u kojoj stalno.
gori tiha vatra. Da bi ana gOJ'ela, mora 60vek kao gorivo da uzima -hranu
i iz vazduha kiseonik. Pri varenju i disanju vrsi se pretvaranje materije
i pri tome se stvara toplota potrebna za zivot i rad coveka.
Stalno odrzavanje postojane temperature covecjeg tela vrSi se na .
ta} nacin sto covek proizvedenu toplotu adaie svojoj okolini, odnosno sto
se telo cuva ad preteranog odavanja toplote.
Nedovoljno ili preterano odavanje toplote izaziva neprijatan osecaj,
smanjuje umnu i telesnu radnu spooobnost i u krajnjem slucaju, pri
1
ekstremnim prilikama, moze izazvati smrt lisled toplotnog udara ill smrza-
vanja. Kad Covek ne bi odavao svojoj okolhu suviSak toplote koja se u
njemu proizvodi nego je u sehi zadciavao, toplata njegava tela bi se
nagomilavala sto bi se odrazi1o u povecanju temperature u toku 24
casa 'za 26C, tj. covek. bi pas1e tog vremena imao temperaturu ,37+26=
=63C, dok se kao sto je poznatto, pri 42C umire. Prerna _tome, kad bi
covecje telo savrseno termicki izolovali covek bi posle 5 sati morae umreti.
S druge strane-, kad bi coveka izlozili za duze vreme suvise niskoj tem-
peraturi, on bi umro usled preterarwg gubitka telesne toplote, tj. usled
smrzavanja,
Odavanje toplote covecjeg' tela vrsi se automatski, tzv. termickom
l"egulacijom organizma.
U zdrava coveka termickom regulacijom organizma proizvodnja j
odavanje telesne toplote se tako podese da temperatura tela ostane posto.-
jane na visini od 37C. Ova regulacija je magucna u cdredenim granicama
unutarnjih meteoroloskih uslova prostorije. Ako se ove granice preau
potrebna je u hladna godisnje doba prostorije_ zagrevati, u vrelo leto ill
hladiti, a rdav vazduh zamenjivati svezim, tj. vetriti. To znaci, pomocu
sistema za grejanje ill vetrenje stvarati potrebnu vestaCku mikl"oklimu.
Sredina koja coveka uvek okruzuje, kojoj an daje svoju toplotu i ad
koje u velikoj meri zavisi termicka regulacija organizma je vazduh. Co-
vek p1;ovede - u zavi'snosti ad zanimanja i godisnjeg doba - 16 do 20
Cas()va dnevno u zatvorerum prostorijarna, sto Cini dve trecine do pet se-
stina njegova iivota. Dok ad hrane, zajedna s picern, uzima aka 3 kg, "-
potrebno mu je ako 15 kg vazduha dnevno. Razumljiva je da vazduhu ire-
ba obratiti bar istu painju kao i hrani. Zbog toga se moramo pozabaviti
njegovim sastaV'om, svojstvima i njegovorn higijenom.
1.12 Sastav j svojstva vazduha
Vazduh je me.savina plinova, spedfiene teZine 1,293 kg/ms, i sastoji
se po zapremnini od
kiseonika (0)
azota (N)
ugljen-dioksida (C0
2
)
21%
79%
0,04%
i vrlo malih koliCina pleme:t1ttih plinova argona, helijuma, neona, kriptona
i ksenona,
Osim ovih hemijsk:ih s.astojaka u vazduhu uvek ima vodene pare,
prasine, stetnih plinova, mikroba i izvesnih tesko merljivih materija koje
prouzrokuju zad ah. .
Suv vazduh je' higroskopan -i maze primiti wesnu odredenu kolicinu
vlage. Maksirnalna -kolicina vI age koju vazduh -moze primiti zav1Si od
njegoVe temperature. Topao vazduh maze priiniti viSe vlage'Dego hladan.
Stvarna kolicina pare '_koju 1 rn
s
vazduha sadrii, -oznacena u gramima, zo-
ve se apsoutna vlainost. Maksimalna kolicma vlaznb-sti koju vazduh-moze
prlmiti zove se vlaZnost zasicenja. Odnos izmedu stvarne vlamosti i one
pri zasicenju zove se relativna. vlaznost i izra.zava se u procentima.
2).
, ' maksimalna vlaZl10st ('l' = 100%) tempeTa-
r:
a
pr:
lIDer
3
. d (viili 81 1 i tablicu 1). Aka kazemo da ovaj
ture 20 <? lZrlOSl 1?, g t 800/ to znaCi da u 1 m
S
vazduha ima
vazduh UUR
d
17 3 ; Ovih 1380 g oznacavaju njegovu
13 80 g vo e, a 0 Je 0 , " ' ,
vlamost. Razlika izmedu stvar-
ne vIaz:uosti i vlazno&ti zasicenja predstav-:
1ja manjak zasicenja (u nasem primeru taJ
manjak iznosi 17,3-13,80 = 3,5g), Aka
je manjak velik kaz.emo da je vazduh
Zbog toga leti oseCamo suv Jet'
mu je manjak veCi nego Zlml. Pn
801utna vlaZnost toplog vazduha .moze bIt!
i veca nego onaga zimi. Na vaz-
8 0
7

Ii
;;'5
0
0
0
0
dub oct +30'C, relativne vlaznostl 20
0
Zo,
sadrZi apsolu-mu 6,1 vode 1 oseca
se kao suv (manjak mu lznOSl 24,3 g), dok
zasiCen vazduh ad .:-IOoe ima apsolutnu 2
vlamost svega 2,3 g, dakle manje nego
topao.
>u
::; I
o
0
0
0
"
8 o
7 o
6 o
5 o
g
40
'II!
30

20

10
-25' -10' O' 10"20'301,0. 500C
TEMPERATURA
Ako se oopao i vlazan vazduh hl..adi,
smanjuje mu se kapacitet za vla-
ge, a relatiVl1ia vlaznost mu se povecava sve
do ,zasicenja (tp = se vazduh S1 1 _ i apsolutna
Wadi i preko ave graruce, t]- aka se pre- vlaznost vazduha
masi kolicina vlage koju moze sadd;ati, ta:-, ',' . k d zne vo-
da se visak vodene pare zgusne (kondenzuJe) 1 pOJaVl u vldu en v
de (kondenzat). U prirodi se ovaj kondenzat naziva rosom (kad u t,ec.no
m
tanju) iIi slanom (kad je zamrznut), a na staklima prozora se
zamagijenje (znojenje) ill ledeno cvece, Aka se vazduh tempera ure
Tablica 1 _ KoJicina volle u vazduhu
y
prj .raznim temperaturama.
i relativnoj
----T,'------KaliCina vade u gfm
3
'pri relativnoi vla!nosti \
\100 1 90 8ol,oI60150!40!30120 10\'
'----2-5 -1-
0
,-65-"':0--,5-,-'1-
0
-'-5\' 0.45 \ I g'i I -
"C
U
- g !:; !S - I! I! I
5 ' 68 61 5,4 48 4,1 , , , , '9
u HI'
20 I 17,3 ]5,6 13,8 12,0 10,48 ,8
1
,7
5
6'9 4'6 23
25 23,0 20,7 18,4 16,1 13, , , , 6' , i
30 30,4 27,4 24,3 1\ 21,3 I \ , i,g I.
!6 39,6 35,6 \ 27,8 23'6 256 20'6 153 1 10'2 I 51 \"
i6 ! iU !b \ fi I
3
+20
6
C, 80% relativne vlaznosll (aps. vlaznost 13,80 g) ohladi na +5'C
(vla.znost pri 'zasicenju 6,82 g) visak ce iznositi po 1 m
3
vazduha 13,80 -
- 6,82 = 6,98 g vode, koja 6e se pojaviti U obliku kapljica na okolnim
predmetima. Ovo kondenzovanje igra vrlo vaznu ulogu u gradevinarstvu,
PraSina, koje 'uvek ima u vazduhu, u vecoj ill manjoj kolicini, maze
biti anorganskog ili organskog pOI"ekla. Anorganska nastaje habanjem
puteva, plocnika i drugih kamenih i betonskih podova, obradom sirovina i
habanjem, alatlti u radionicama i tvornicama (fabrike cementa i dr.).
Organska praSina nastaje habanjem drvenih podova, obute, odela, raspa-
danjem biljki i dr. Ovde cerria spomenuti i cad koja nastaje pri nepotpu-
nom sagorevanju goriva i koje naroCito rrmogo ima u veeim gradovima i
industrijskim krajevima.
o olSltalim sastaynim delovima vazduha bice jos govora kasnije.
1.13 Higijena vazduha
Da bi vazduh u zatvorenim pI"oswrijama omoguCio normalan Zivot i
rad potrebno je da odgovara zahtevima higijene. Covek, istina, moze u
velikoj men da se pdlagodi prilikama koje aka njega vladaju, ali za
prijatno osecanje i veei efekt rada potrebno je stvoriti optimalne uslove
okoline u kojoj zivi i radi. Osim toga, i pre svega, ad atmosferskih uslova
u velikoj meri zavisi i zdravlje koji zive i rade u zatvorenim pro-
storijarna,
Vazduh treba posmatrati kao materiju koju covek udie i kao sredinu
kaja_ coveka okruzuje. U oba s-lucaja vazduh tl'eba da odgovara normalnirn
fizioloskim potrebama coveka,
Kao materija lwju covek udise vazduh treba da ima: dovoljpo kise-
onika i da bude hemijski i mehanicki nezagaden, Pri disanju trosi se Idse-
onik a produkuje se ugljen-diaksid. Od Idseanika se potrosi 1/5, a ugljen-
dioksida ima u izdahnutom vazduhu 100 puta viSe nego pre udisanja
(tabL 2). Potreba kiseonika zavisi ad rada koji covek vrsi. Tek snizenje od
21 % na 12% postaje opasno po organi-
zam, Kako se kiseonik re_ativno malo
Urosi (u izdahnutom vazduhu ima ga joS
16%) a prostorije u kojima zivimo go-
tovo nikad nisu hermetiCki zatvorene,
to opasnost ad oskudice u kiseonikli ne
postoji.
Tablica 2 - Sastav udahnutog i
dalinutog vazduha (po Vernonu)
I Kiseonik 0 21,0% 16,5%
0,04%
'I Uglj. dioks. CO2
Azot N ___ -'-_'9".-'0"'%'-_'-:9.:..5=-.,,10'---'
4,0%
Mada je produkcUa
sida relativno velika, a 4/0 CO
2
u vaz-
duhu postaju -opasni po' zdr-avlie, ipak
opasnost od nagomilavanja CO
2
ne
postoji, jer se vazduh prolazenjem kroz pulmtine, rdavo zatvorene
prozore i vrata itd, Sadrzina ugljen-dioksida u vwzduhu vazna je iz
drugih Zajedno s povecanjem kolicine ugljen-dioksida nasta.ie
kvarenje vazduha raznim zadasima, koji nastaju usled isparavanja c-ovecje
koze i odela i raspadanja organskih sastoja}.a. Taka je kolie-ina ugljen-
-dioksida indi.kator za meru pokvareno8'ti vazduha u zatvorenim prostori-
jama. Dozvoljena koliCina CO
2
uzima se da je 0,140/0' Kako kolie-ina vaz-
4
dUM 1mju eavek u mirovanju trosi na cas iznosi' 050 rn
3
'procenat CO 'u
. d hn " 2
lZ a utom ::ru:duI:u 4
0
/?_ (vidi tab, 2) a u udahnutom 0,040/0, to se iz ovih
podataka maze lzracunah pOltrebna kubatura v.azduha:
4 x 0,':0
q = 20 rn'/h.
0,14-0,04
!.rasina. se organi za disanje ref1eksivno brane ad prasine koju
udah?uh. ipak se disanje otezava i izvesna kolicina prasine
ostaJ na zldovlma oVlh organa, N eke vrste pra.sine su ortrovne neke
klice koje i a neke mehanicki izazivaju nadrazaj,
pa 1 rane na sluz.okozl. TIme se izlaZu putevi za disanje zarazi i drugim
Qboljenjima.
PraSina I??ze poor.:dnim putem da izazove nadraz.aje i oboljenja.
p:-asll-:a Je podloga za mikrobe, narocito u prostorijama
k:oJe. BU v,lazne 1 suncanog svetla. U takvim p'rilikama dolazi do tru-
lJer:J,: ko]e se ... uz neprijatne zadahe, Organska prasina sagoreva na
greJmm . ako ave imaju visoke temperature uz razvijanje
1 slu:okozi za clisanje ova sagorela
prasIn?- vrSl 1 lzazlva lazan osecaJ suvoce grla. Otuda se 'ljudi
cesto zale na SUVlse suv vazduh u prostorijama S centraJ.nim grejanjem.
plinovi i .zadah. Vazduh maze biti zagaden i plinovima koji
kaa produkh sagorevanja (petroleumske i uljane svetiljke, svece
dIm ad duvana" dim iz i din:njaka, ugljen-monoksid koji
bez dovolJnog pnstupa vazduha, sagorevanje prasine na
plinovi koji se razvijaju u radionicama i tvornicama)
III kao, organskog raspadanja (pri znojenju, truljenju u medu-
spratmm 1 drugim konstrukcijama, podrumski zadah plinovi i zadah iz
kanalizacione mreze, nuzmka itd),. ' ,
Ovi biti i otrovni (narocito ugljen-monoksid) a skodljivi
za, zdravlJ: lako TIlS? otrovni ako imaju odvratan zadah. Covecje
postaJe. u prostonJama povrsno, snabdevanje p14ca kiseo-
mkom ,r:edovolJno ? unutrasnje sagorevanje biva oslabljeno.
Ovo utice na smanJenJe apetita 1 rdavo opste oseeanjei ljudi koji se stalno
zadrZavaju u prostorijama s rdavim
vazduhom dohijaju bled i nezdrav izgled.
, Kao sredina lwja cove7ea okruzuje
vazduh u prvom redu mora omoguCiti
nesmetanu termiCku regulaciju organiz-
rna, a to znaci mora obezbediti ugodno
osecanjje Coveka, .
Odavanje toplote covecjeg tela
zavisi u velikoj meri od k()ju
covek vrsi (tab. 3) i ad meteoroloskih
uslQva vazduha kao sredine u kojoj zivi.
Tablica 3 - Odavanje - toplote
coveJm pri raznim vrstama rada
(po ASHRAE (j'Uide)
-I--Y-;-s t a . i kcalJh I
i l\IIirovanje,
Lak rad, sedeCi
Lak rad, stojeci
Umeren rad, hodajuci
Tezak-rad
100
125
150
300'
500
. toplote vrsi se uglavnom (88%) preko koze, dak se ostali .
deo _ V1;:h s.1. 2) gubi z.agrevanjem vazduha koji S udise, izdavanjem
pare lZ pluca 1 i piCa. Fizicki avo odavanje to-
plate vrSl se zracenJem, konvekclJom, sprovodenjem i isparavanjem
5
(vidi s1. 2). Gubitak zracenjem zavisi od temperature okolnih predme-
ta, namestaja; zidova, pro:rora. Pri nonnalnirn prilikama Covek pri
rnirovanju odaje iracenjern skoro polovinu svoje toplobe. U prostorijama
. koje se duze vremena ne greju osecaj hladnoce IJOS,toji jako je temperatura
vazduha cLovoljno visoka, jer je gubitak zracenjem prema hladnim zido-
v:ima prewelik. Obrnuto, u prostorijama
s toplim zidovima i okolnim predmeti-
rna i pm ve1Iilmm skupu ljudi ovaj naNn
odavanja itoplote svodi se na vrlo mali
procenat. Guhitak kanvekcijorn iznosi
0100 33% ukupne toplobe i zavisi od-
likle izmedu temperature koze i vazdu-
ha i brzine kretanja vazduha. Sprovo-
denjem gubi se vrlo mali dec toplote,
najvise preko predmeta s kojima je co-
vek u direktnom dodiru (hLadan pod
i nameSta}). Gubitak isparavan}em me-
nja se prema naporu koji covek vrsi,
vlaZnosti i temperaturi vazduha i moze
.z"ACoN'"
OISANJ
81. 2 - Odavanje toplote
covecjeg tela
dasltici 950/0 celokupnog gubitka toplote. Pri normalnim prilikama 'On iz-
nosi oko 19%'
Ako tela ne moze da regulise odavanje toplote na normalan nacin,
nastaje znojenje, koje pomaze odavanju telesne "toplote. Isparavanjem
znoja sa vla.zne kaze trasi se toplota. Gubitak toplote isparavanjem je
utoliko tezi ukoliko je vazduh vise zasicen vlagom. Zbog toga je bavljenje
u zasi6enom vazduhu tako neprijatno (zapara, sparina). Na s1. 3 prikazano
w
...
100
Q.
o
...
w
Z 50

o
o
o
150
Q
100
11
h
50
o
10 14 18 22 26 30 3.\DC
TEMPERATURA U DC
S1. 3 - Odavanje toplote co-
vecjeg tela u odnosu na tem-
peraturu vazduha
je odavanje t.oplote cS'vecjeg tela ,);1 odnosu
na temper;aturu vazduha. Kriva Q8 ozna-
cava odavanje toplote konvekcijom, zra-
cenjerh'i sprovodenjem (suva toplota). Q"
oznacava odavanje isparavanjem (vlazna
toplota). Q oznacava ukupne gubitke Q =
Q
s
+ Qh. Iz grafikona se vidi da Qs rapid-
no opada s povecanjem temperature, dok
Q
h
raste. Na mestu ukrstanja, tj. tempera-
turi od 28C suvo odavanje jednako
je vlaznome. Ukupnb odavanje Q ostaje
izmedu 20 i 30C konstantno i za normalno
odevenog coveka koji ne radi iznosi aka
100 kcal/h.
Menjanjem temperature, vlaz-nosti i
brzine kratanja vazduha mogu se stvoriti
uslovi Imji su najpogodniji za zivot i rad
u zatvorenim prostorijarna. '
Raznim naucnim metodirna higijeni-
can su ispitali 'prilike u vazduhu i odnos
coveka pre-rna njima. Taka jre prronaderna sprava pomocu kaje se objektivno
mogu ustanoviti gubici toploUe, v1aznl{);st i brzina kretahja vazduha (kata-
tennometar), adnosna temper-mUTa i brzina vazdu:j1a i zracenje akolnih
predmeta (glab-termometar). Merenjem temperature koze, preko' koje' se
6
vrsi termicka regulacija (kao najpogodnije -pokazalo se merenje tempera-
cela) naSlo se fiziolo.sko meri10 za osecanje ugodnosti, a subjektivnim
IspltIvanjem velikog broja ljudi pri raznim -klimatskim uslovima prona-
deni su najpogodniji uslovi vazduha u zatvorenim prostorijama .
. Tako)e da se covek koji ne radi, a abieTIo .ie adeven,
naJugodmJe oseca kad _mu temperatura cela iznosi 30,5 ... 32,5C. To
o?govara temperaturi vazduha 16. 22C prl mirnom, vazduhu. Aka se
jedan od faktora menja (na primer, ako se povisi temperatura vazduha)
mora se menjati i drugi (npr. povisiti brzina kretanja vazduha) cia bi
covek ostao u zoni ugodnosti.
Na s1. 4 graficki je prikazan odnos izmedu temperature i brzine kre-
tanja vaz,duha. Srednja linija prikazuje krivu najvece ligodnosti, a ostale
dYe prikazuju gornju i donju granicu zone
ugodnosti. Sve sto j.e iznad, gomje linije su- U
vise je teplo, a ispod donje suvise hladnO'.
Srafirana traka prikazuje zonu ugadnosti
(zonu komfora) za cove1m 'koji ne radi a nor-
maIna je odeven. 1z ovog grafikona se vidi da .
je pri mirnom vazduhu' (brzina 0 m/s) naj-
ug0cl!!ija temperatura +lg0C, pri brzini
O,6m/s ana se pavecava 'na 22C, a pri btzini
1,20m/s na 24C.
81. 4 - Zona ugodnosti pri
raznim brzinama vazduha
Sto se vlaznosti vazduha tice higijeni-
earl smatraju cia je najugodnije aka relativna
ylaZn?st vazduha u zatvoreJ)im prostorijama
IznOSl 30
0
/
0
... 700/0' Suvise SllV vazduh (jspod
30
0
/
0
) izaziva susenje sluzokoze, kasalj i ose-
caj zedi,'a suvise vlaian ometa odavanje tele-
sne toplote i zbog toga postaje neugodan.
se .tice o,?-nosa izmedu temperature i vlaz-nosti vazduha ustanovljeno
JIe da ]e vlaznost vazduha od aka 50
%
ugodna pri svaklQj temperaturi.
Iznad temperature ad 25C prijatnije je aleo je relativna vlaznost ispod
50
0
/0, pri lOoe vlaZnost moze bili i do 90% pa da .ne izazove nikakve ne-
ugodnosti, a pri niznim temperaturama prijatnije je ako je relativna vlaz-
nost man'ja .
U novije vreme se uvidela da osecaj ugodnosti osim ad pobl'ojana tri
faktora (tempe:rature-, brzine i vlaZrr'osii zavisi u velikoj meri i od
okolnih predmeta u prostoriji (zidova, poda, plafona i name-
staJa), s obzirom na to da covecje. telo velik deo svoje toplote odaje zra-
cenjem. Zracenj,e prema tome predstavlja cetvrti faktor koji utice na
osecaj ugodnosti.
Da bi se ovi. razni fakton izrazili jednom vrednosti i stvorilo jedin-
stveno merilo za osecaj ugodnosti, pronadene su ranije pomenute naprave
(katatermometar, glob-termometar i dr.) fiiradeni grafikoni i nomogrami,
pomocu kojih se dolazi do ovih kompleksnih VY'ednosti u obliku razno n'az- "
vanih temperatura. Tako -efektivna temperatura vodi racuna 0 temperaturi,
brzini i vlaznosti vazduha (a bez udela zracenja), ekvivalentna temveratura
a temperaturi, brzini i zracenju (a bez vlaznosti), a operativna 0 sva cetiri
faktora.
7
1.2 MIKROKLIMA I SISTEMI GREJANJA I VETRENJA
Opisani meteoroloski uslovi i njihov znacaj za coveka su vazni kako .
u slobodnoj atmosferi "'taka i u zatvorenim prostorijama. Medutim, ovi
uslovi su u zatvorenim prostorijama drugaciji nego napolJu - mikroklima
ima svoje specificnosti.
Taka napolju uvek ima kretanja vazduha, dok u zatvorenim prosto-
rijama vazduh abieno miruje aka Be ne dovede do kretanja otvaranjem
prozora i vrata ili drugim vestackim sredstvirna. Tada, medutirn, maze
lako doCi do promaje koja napolju, kao 8to je poznato, ne postoji. U zatvo-
renim prostorijama zbog blizine predmeta udee njihovog zracenja i odnos
prema covecjem telu je znartno drugaciji nego napolju. Kvarenje vazduha
u zartvorenim prosrorijama reLativnQ malih kubatura usled zadaha, ispa-
renja i odavanja toplote ljudi i zivotinja, a s druge strane od masina i
materijala u vezi s tehnoloskim procesima, daleko je vece nego napolju gde
se vazduh slobodno krece i gde su kubature vazduha 11Jeogranicene.
Iz istih razloga mikroklima zavisi u velikoj meri od velicine prosto-
rija i njihove namene. Drukcije BU priHke u malim i nis16m sabama, a
drukcije u velikim i visokim halama, jer su drukcija strujanja vazduha,
raspodela toplote po visini i sirini i uticaj zracenja zidova i drugih
predmeta.
Velika je razlika da Ii se radi 0 stambenim Bobama i kancelarijama
s malo Ijudi u njimq, ill skupnirn dvoranama gde masa Ijudi svojim
te1ima bitno smanji kubaturu v.azduha, a odavanjem. toplote, isparavanjem
odela, znojenjem i zadasima vtrlo brzo pokvari vazduh. Isto taka je velika
razlika izmedu raznih industrijskih zgrada 5 vrlo raznolikim tehnoloskim
procesima, brojem radnika i nacmom rada u vezi s potrebnolYl: rnikrokli-
mom kako za Ijude taka i produkte.
o svim ovirn specificnostima mora se voditi racuna kako pri izboru,
projekt,ovanju i izvodenju sistema za grejanje i vatrenje, tako i pri pro-
jektovanju, izvodenju i upotrebi zgrada. .

2. GREJANJE
2.1 OPSTI DEO
2.11 Potreba i znacaj grejanja
Za odrzavanje zivota it ovim krajevima neophodno je da se covek
zastiti od dugotrajnog i velikog oduzirnanja telesne toplote. Posledice pre-
komernog hladenja coveejeg tela su smrzotine - u krajnjem s: ucaju smrt
usLed smrzavanja - i nazebi us1ed lrojih se stvaraju predispozicije za
Sirenje Citavog niza, delom smntonosnih bolesti.
Covek Be stiti od zime odelorn i kucom. Da bi Be u kuCi ostvarili opti-
rnalni uslovi za zivot i rad potrebno je da vazduh u zatvorenim prostori-
jama ima temperaturu od 16 .. ,22C. U okviru ovog razmaka uzeti su u
obzir razni oblici ljudskog delanja i individualne osetljivosti. Temperature
nize od 16 smrise BU ni.sk.e i mogu iZ8Zvati nazebe, a iznad 22 su suvise
visoke i mogu izazvati uspor odavanja telesne toplOite. Uzevsi U obzir razne
ficickre i fakt{)(["e usvojeno je da se pri spoljnoj tempe-
raturi od 12C mora poceti sa zagrevanjem prostorija. Na grafikonu s1. 5
BEOGRAD SARAJEVO DUBROVNIK
81. 5 - Dijagrami srednjih mesecnih temperatura
ucrtana je kriva srednjih mesenih temperatura zimsklh meseci za vreme
od 1950-1961. godine u Beogradu. Iz grafikona se vidi da period gre-
janja u Beogradu pocinje' polov:inom oktobra, a zavrsava se polovinom
9
aprila, i da prema tome traje 6 punih meseci. U Sarajevu period grejanja
traje 7 me:seci, au Dubrovniku nepuna 4 meeeca. ,
Period grejanja zavisi od klime odredenQg kraja. U Nemackoj ovaj
period traje prosecno 8 meseci, a u SSSR ima mesta u kojima period gre-
janja ;braje i 10 meseci (Murmansk).
Ispravnom konstrukcijom toplotnih izvora i instalacija, pravilnom
orijentacijom zgrada, dobrim osnovama i konstrukcijama, a najzad i
vilnim rukovanjem lozenJem mogu se popraviti tOplotne prilike, a
istovremeno postiCi ustede u utrosku goriva RJoje mogu biti veee od 50
0
/0.
Uz te ustede ovim se smanjuje i rad oka lazenja i izdaci za dovozenje
goriva i advozenje otpadaka. Boljim iskoriseenjem goriva smanjuje se stva-
ranje dima i cadi, ugljena pt'iasina i pepoo mar,je se raznose po zgradama
i ulicama, Sic je opet v;azno sa higijenskog stanovista.
ProjekiJovanje i izvodenje instalacija za grejanje je posao strucnjaka.
Ali kalm je one u velikoj merri .z:aviJSno od kvaliue1.:a arh.iJtelcture, neophodno
je potrebno da se i arhitekti upoznaju sa svima ciementima 'koji saCinja-
vaju i omogucavaju dobre instalacije za grejanje. Pri projektovanju oni
ne smeju izgubiti iz vida da se za vreme citave polorvine svoga veka zgrada
mora zagreva'm.
2.12 Zadatak grejanja
Zadatak grejanja je da u zatvarenim prostorijama, nezavisno od
spoljne temperature, odrzi staJnu, normama propisanu unutarnju tempe-
naturu. Koje su te unutarnje temperature za razne pro5torije narvedeno je
u tab!. 68.
Da bi se mogla odrZavati odreaena temperatura u prostorijruna slu-
zimo se uredajima za gl"ejanje. U njima i pomoeu njih stvara se 1oplota
potrebna :m zagrevan}e prostorija. Ova toplota stvara se U llI1edajima za
greja.nj.e sagorevanjem gODiva. KoUka k1{)liCina toplote (pa prema tome i
goriva) je potrebna, pokazace nam pl'Oracun gubitka toplate. A da bismo
mogli izlVesti ovaj proracun i utvrdLiJi na koji naNn se gubi toplota iz
zgrade moramo se upozna'ti s termotehnickim oonovima.
2 13 Termotehnicki osnovi
-1 Osnovni pojmovi
Toplota je energija elektromagnetnog zraeeTIja. Ovo zracenje se
pravolinijski i-nije vezano za materij.a:J.nu sredinu tj. vrsi se i kroz bezvaz-
dusni prootor Toplortno (infracrveno) wacenje u spektru elektromagnetnog
zracenja zahvata talasne duziThe od O,4[! do SOOIA, a one zavise od tempera-
tur.e tela koje ..zraci. Sto je visa temperatura tela utolliko BU manje talasne
duzine zracenja f-u _podrucju od 0,4 dQ 0,8j.t (najkraCi talasi infracrvenog
zracenja) dolazi do svetlosnog zracenja; tj. telo kojl? zraci po.staje vidljivo.
Toplotno zracenje izaziva oscilacije molekula u zracima pogodenom
telu f taka u njemu nas:taje toplota. Amplituda oscilacije molekwa je
SI'azmerna koheziji 'tela, tj.najmanja 'j:e u 'cvrntihj . a naj:veca u plinovitih
10
I
I

tela Brzina oscilacija je srazmerna vi-sini temperature. Tek pri apsolutnoj
null, (-273C) svako kretanje p["estajj molekuli s halaze u potpunom
mirovanju, toplotno zracenje pTestaj,e, a toplota nestaje. .
Dok toplotni zraci u drugiro telima izazivaju molekulaTne oscilaclje,
na lXlvrs1ni koze coveka ovi toplotni zraci izazivaju i osecaj toplote.
, Kolicina toplote se ne moze neposredno merlti, a moze sle izracunati.
Kolicina toplote se u tehnici meri velikim kaJo['ijama, sa oznakom kcal
(kilogram-kalorija). 1 kcal je ona: kolicina toplO1te koja je potrebna da se
1 kg vode zagreje za 1C (od 14,5"C do 15,5C) pri mm ZS ,(stuba
Specificna toplota c je ona kolicina toplobe u kJalarijama koja J
potrebna da se 1 kg odredenog tela zagreje Zla lOCo Specificna toplorta vode
je c = 1 (kcal/kgC).
Sirenj' tela pod uticajem toplote je razlicito, pre-
rna agregatnom stanju. Sirenje evrstih tela je relati.vno
:n;eznatno, teenm je vece, a narocito je veliko u plino-
va. Poveeanjem zapremnine smanjuje se specificna
tezina tela i ona postaju specificno laksa. 0 sirenju
cvrstih tela Sie mora voditi racuna pri polaganju vodo--
va. Sirenje teClloo.ti i pJinova izaziva strujanja i druge
pajave koje su vrlo vazne za sisteme grejanja i ve-
trenja.
C OF
lOor.
90
ao
"IT
200
"0
160
140
00
80
20
Temperatura je intenzitet (stepen, nivo) toplote. + 1 0 60
-212
,0
Temperaturu covek ."oseca culima, ali su ona nepouz- o' - 30.-32
dana. Zbog toga se ona med termometrima. U Evropi -10 '20
je uvedena termom:etarska skala s Celzijusovim sUe- 20 0
penima (OC), na kqjoj je tacka smrZlavanja vode obe- 25 -16 '''12.6
leiena sa DoC, a tacka kljucanja vode sa 100oC, pri at- S1. 6 _ Termome-
mosferskom pritisku od 760 mm zivina stuba (;tor). tarske slcale
U Engleskoj i SAD se uportreblja'Va Farenhajtova simla (OF) u ko}oj je
tacka smrzavanj,a obelezena sa +32F
j
a tacka kljucanja sa 212F (s1. 6). Me-
dusobni odnosi Celzijeve i Farenhajtove skale su oznaceni ovim obrascima:
'C ('F - 32);
9
..,2 Prenosenje toplote
OF + 32.
5
Izmedu tela razlicitih temperatura postoji stalna teznja da se one
ilZlravnaju. Zbog toga se toploiJa s toplije materije prenosi na hladniju sve
dok im se temperature ne izravnaju, dok se ne uspostavi ravnoteza. Ode
nema razlike u mvoima toplate, tj. temperaturama" nema ni prenosenja
toplote.
Toplota se prenosi s jednog tela na drugo na rtri nacina:
1) sprovodenjem (kondukcijom),
2) strujanjem (konvekcijom),
3) zracenj'eJn {radijacijom).
Sprovodenjem se toplota prenosi na taj naCin sto zagrejane cestice
, predaju svoju toplotu dodirom suserlnim cesticama ko)je pri tom ne menja'
vidno svoj polozaj. TopJije cestice osciliraju brZe, pf':TIose ovo kretan'
susedne i tako daljre sve dok svi mruekuJi ne POOlU brZe oscilirarti, tj. pre-
llooiti toplotu sprovoaenjem.
Postoje dobri i rdavi sprovodnici roplote. Kmz dobre sprovodnike se
toplota brZe siri, a krorz Il"dave sporije. Za vecinu materijaia se moze reCi
da utoliko bolje spmvode toplotu ukoliko su specificki teii (tabl. 7). Metali
su najbolji sprovodnici toplote. Ostala evrsta tela sprovode j?: bolje n"ego
teenosti, a plinovi su najgori sprovodnici toplote.
. Strujanjem se toplota prenosi sarno u tecrum materijama, pararria i
plinovima. Zagrejane cestice postaju specificki Iakse, a posto je kohezija
u njima neznatna lako menjaju svoj polo.zaj, penju se, usput predaju
j toplotu i susednim cesticama svoje materije iIi hiadni-
eg c nstcg tela do kojega doau. Na njihovo mesto do-
laze hladnije i teze ce..<;tice i taka nastaje stalno kruzenje
i prenos.enje ioplote konvekcijom.
"
n
S1. 7 - Kruze-
nje vode u sis-
temu cevi
Na principu konvekcije osnovano prenosenje to-
plote u sistemu cevi prlkazano je na 81 7. Voda se na
donjem delu zagreva, specificki lakse cestice vode penju
se navise, usput se Wade, kao specificki teze padaju
nadole i voda kruZi u smeru strelica. Na ovom principu
radi centralno grejanje toplom vodam.
Prenosenje toplote strujanjem igra veliku ulogu pri
rasprostiranju toplote u prostoriji. Postavijanjem wplot-
nih izvora na Tazna mesta izazivaju se razna strujanja
vazduha od kojih zavise toplotne prilike u prostoriji.
Na s1. 8 prikazano je strujanje vrurouha kad je toplotni izvor (kaljeva
pee) postavljen pored srednjeg zida. Zagrejani vazduh .struji navise, zatim
duz iavanice dolazi do spoljnog zida i prozora gde se ohladi, padq, nadole,
pomesa se sa hladnim vazc1uhom koji dolazi kroz spojnice i zaZO(f"e prozora
,-
I
"---- ::
/////////////..-///;,/./;0
S1. 0 - Kruzenje to-
plog vazduha ka pro-
zoru
l
S1. 9 - Kruzenje
toplog vazduha od
pro2ora
i ohladen produzuje svoj put
po podu do toplotnog izvora,
gde se panovo zagreva i na-
stavlja kruzenje. Ovaj hladan
vazduh na padu cini da ras
w
podela toplog vazduha po 'pro-
storiji nije ravnomerna (ve-
lika razlika izmedu tempera-
ture vazduha pod ;f;avanicom
i na podu).
Na "I. 9 prikamano je
kruzenje vazduha od pTozora.
Toplotni izvor (radijator centralnog grejanja) postavljen. prozora za-
greva hladan vazduh koji st.t;Ujanjem ide pored prozora navise, duz tavani-
ce, pa pored srednjeg zida i po podu dola7i ponovo do toplotnog izvora.
Raspodela toplog vazduha je ravnomernija, hladan vazduh pored prozora
zahvata konvekciona ,struja toplog vazduha, izmesa se s njim i usmeruje
ga, suprotno teinji, navise; brzina vazdusne struje je
manja jer pored prozora. ima cia savladuje hladan vazduh koji teZi nadoIe, a
pored unutrasnjih zidova se manje hladi. Osim nema neugodnih hlad-
nih struja po podu kao u prvom sluc.aju, jer je vazduh na podu a '
strujanje ima smer prema pnozoru.
12
'r
t
Zracenjem se ioplota prenosi od toplijeg na hladnije te[o bez zagre-
vanja sredine kr02 koju zraci. prolaze. Toplotna energija se na povrSini
tela pretvara u energiju zracenJa i kao takva prolazi ceo put, da se pret-
vori u toplotnu tek posta je apsorbuje hladnije telo.
Topl-otni zraci se vladaju kao i svetlosni: rasprostiru se pravolinijski,
prelamaju i adbijaju .. Njihova jacina isto tako opada s kvadratom rasto-
janja, a najv:eee dejstva imaju na povrsine koje pogadaju pod pravim
uglom. I oni mogu obrazovati senku mada se ona ne vidi, i na -tom mestu
nema zagrevanja zracenjem.
Toplotni zraci se na povrSini tela iIi (reflektuju) iIi bivaju
upijeni (apsorbovani). ,Upijeni deo prolazi kroz telo, a na suprotnaj strani
emituje toplotne zrake.
Koji udeo toplotnih zraka ce biti reflektovan a koji apsarbovan, zavisi
od baje i teksture povrsine. Potpuno crna i hrapava tela upijaju sknro celo-
kupnu kolicinu toplote, a vrlo malo odbijaju. Sjajno uglacani metali skoro
svu toplotu odbijaju, a vrlo malo upijaju. Gradevinsld materijali, a i metali
koji nisu uglacani'vladaju se skora kao erna tela, tj. dobro upijaju ta-
plotne zrake.
Staklo ima svojstvo da vrlo dobro propusta svet10sne zrake (koji su
kratkih talasnih duZina), a raavo toplotne zrake (lmji su velikih talasnih
duzina). Zhog toga se prostorije sa dobrim i velikim prozorima okrenutim
jugu dobro zagrevaju zimi kad sunce sija: suncevi ZJraci kratkih talasnih
duZina (-temperatura povrsine Bunca + 6000C) lako uau i zagreju povr-
sine i predrnete, dok zracenje zagrejanih predmeta toplatnim zradma
velikih talasnih duzina (temperature < lOOOe) staklo tesko propusta na-
polje (misolovka za sunce,:). SaIT).o staklo se pri tome vrl0 malo zagreje.
Sva tela razlicne temperatUre izmenjuju svoju toplotu zr-acenjem.
Pri temperaturama je to beznacajno ali pri visokima ono uzima
znatne razmere. Zbog togs. se leti nose svetla, a zimi tamna adela. 12 istog
razloga se u baraci poknvenoj 1crovnom lepenkom (koja je zbog bitumena
tamna) moze svetlim premazima sniziti temperatura za nekoliko stepeni.
Zbog toga gvozdene peci hrapave i tamne povdine, ako Sil relativno visoke
temperature (do + 300C),od,aju svodu topIotu uglavnom zracenjem. Ka-
Ijeve peei, medutim, zbog glatke porvrsine, a naroNto rzbog njihove rela-
tivno niske temperature (do +lOOC), odaju svoju toplotu uglavnom kon-
vekcijom, a sarno malim' delom zracenjem. Boja kaljeva pri tome prakticno
_ ne igra nikakvu ulogti, jer utieaj boje na odavanje toplote dolazi do izraza
tek pri visokim temperaturama (> 500"C).
I 60vecje telo prima i odaje svoju toplotu zracenjem. Ovo se narocHo
bseca u prostorijarha sa zagrejanim vazduhom ali hladnim ziclovirrl:a.
U svakom slucaju telo zagreva hladne zidove zI"acenjem svoje toplote j
covek, i pored dovoljne toplote vazduha u kojem se nalazi, ima ose6aj
hiadnoce i nazepsti.
U tehnici se toplota retko prenosi sarho na jedan naNn. Tako se u
cvrstim, neporoznim telima (npr. metalima) topiota kroz tela prenosi
sarno sprovodenjem. Kako su ova tela po pravilu u dodiru s vazduhom ill
teenostima, a porozna tela sadde i u sebi vazduh, obicno dolazi do kom-
binovanog prenosenja tbplote is;tovrerneno na sva tri pomenu-ta nacina.

-3 P,rolaz topl-ote
Prolaz toplote kroz g1'anicne konst1'ukcije p1'osto1'ije moze nastati:
1) pmlazom toplote kroz zidove (transmisija),
2) p1'olazom vazduha kroz pukotine, zazore i druge aware u kon-
strukcijama (infilt1'acija) i
3) upijanjem toplote u masivne konstrukcije pn njihovom zag1'evanju
(akumulacija).
Aka sa dye strane jednog zida postDji temperaturna razlika tada ce
neminovno doci do pl'olaza toplote od strane sa visom tempel'aturom prema
strani nize temperature. Ovaj prolaz toplote se ni na koji nacin ne moze
potpuno spreciti, ali se izborom pogodnih malterijala i konstrukcija moze
znatno usporiti.
Kolicina toplote koja za 1 cas prolazi kroz tid iZflazava SIe obrascem:
Q = kA (t, - t,) (u keal/h)
Q - ko'iOina toplote (keal/h)
k - koeficijent pro>aza roplote (keal/m
2
hO)
A - pOvrSina zida (m
2
)
tl - temperatura toplijeg medijuma (vazduha, vode i dr.)
t2 - " hladnijeg
1z obrasca se vidi da je kolicina toplote koja prci:azi 1I::1'oz zid propor-
cionaloa koeficijentu prorlaza toplote Ie, velicini povrsme zida i tempera-
turnoj razEci.
Koejicijent prolaza toplote k, oznacava onu ko:jcinu toplote u keal
koja za 1 cas pl'ode kroz 1 m
2
zida kad temperatul'na razlika izmedu jednog
i drugog medijuma (npr. vazduha) iznosi 1C. "
\
1 m" Prema tome, sto lje Ie veee tim. _.J.: ..e.,.. J.>,TO
rnje, zid je u pogledu -',
Reciprocna vrednost 1 oznacava otpor prolaza toplote i meri se
k
u m2hOjkcal.
Prolaz topldte kroz zid nije prosta pojava nego se' sastoji iz tri faze:
1) prelaza toplote s unutrasnjeg vazduha na povrsinu zida,
2) prolaza toplote kroz zid i
3)prelaza toplote sa zicla na spoljni vazduh.
Karakteristicna velicina prelaza toplote obelezava se lcoejicijentom
prelaza topLote a,_To je ana kolicina toplote u kcal koja prelazi iz vazduha
na 1 m
2
povrsine zida (ill obrnuto), za 1 cas, ako je temperaturna razlika
izmedu vazduha i povrsine zida 1C (keal/m
2
hO). Kako pri prolazu toplote
postoje dva prel""a, to je
14
(li - koeficijent prelaza toplote iz vazduha na unutrasnju povr.sinu
zida
Ue - koeficijent prelaza toplote sa spoljne povrsine zida ua spoljni
vazduh
oznacava otpor prelaza toplote (u m
2
hOjkcal),
.,' "
. Na tabl. 6 navedene su vrednosti koeficijenata (1,.
Pro!az toplote., kroz ?Alvisi od sVlOjstva materija:'a"cia
spravodl toplortu, tJ. od nJegovog koeflc2Jenta sprovode1J,ja t6plote I ..
I. oznacava onu koliCim: toplote kcal koja prode .k:roz
m 1)0 m za vreme od 1 casa ako ]e temperaturna razlika
lzmedu Jedne 1 druge povrsine zida '1C (tj. kcal/m1hO).
I . Prema tome, sto je }, v .. ece mart .... en .. :jal je bolji sprovodnik toplote a stu }
.. -..-....... ,-. ........ _.,"_ ..._' ,,_vi
Reciprocna vrednost oznacava otpor sprovodenja toplote i
A
se u m
2
hojkca1.
Koeficijent A zavisi. od poroznosti materijala, velicine i raspodele
pora, 1Joplotnog sprovodenJa osnovnog matJerijala i vlainosti ..
Na tab:. 7 navedene su vrednosti koeficijenata t .. za r:azne mate1'ijale.
. Za vis:sloj.ne zidove uveden je i pojam propustanja toplote. Koefici-
lent A .(u kcaJ.ju:2hO) je ona toplote u kcal koja
prode m za 1 cas ako je rtJemperaturna razlika izmedu
unutrr-asn)e 1 spoI]ne povrsme zida 1C.
+ zida,
Pj. njegovu moc. Otpor propustanju toplote je
atpora sprovodenJa toplote pOjedinih slojeva:
1 'd1 d
z
d" d
- = -- + - +-=1:-,
A AIAZA" A
Za jednoslojni zid je
A
d
Kako je ukupan otpor prolaza top-
lote jednak sumi pojedinacnih otpora po-
menute tri faze, to je (,1. 10):
1 1 1 I
-=-+d-+-,
k .' tJ.i )., r.t."
ReciproCna vrednost:
6l. 10 - Dijagram
prolaza'toplote
kroz homogeni zid
Za zidove' kQji se sastoje od viSe slojeva od raznog materijala koji
IS
u smislu toka toplqte stoje jedan iza drugog otpor prol.aza toplote je
(81. 11):
,,1 1 1 1
--+-+-,
kC1.iArt.e
Analogno ranijem, koeficijent pro-
laza toplore je reciprocna vrednost, tj,
__ L_-
1 d 1

C1.i ), rt.c
1 I
-+-+-
C1.i A C1.e
81. 11 - Dijagram prolaza Za zido:ve koji se sastoje od delova
toplote kl'OZ slojeviti zid od raznog materijala a koji u smislu
toka toplote stoje jedan pored drugoga
(sl 12), kao sto je u bondrucnih zidova,
supljih biokova i rebrastih tavaniea, izracunavaju se pojedinacni koefieijenti
prolaza toplote (k1 7<:2 itd.), pa se srazmerno udelima pojedinih istovrsnih
povrsina u ukupnoj povrsini ustanovi svednji koeiicijent prolaza toplote:
k = k1Al'+ k2A2 + ... + k.,A,j
, A .
U zgradarstvu se Jradi lak.g shvartanda i pamcenja i jednostavnijeg
racunanja upot.Tebljava i pojam ekvivalentna debLjina opeke (e). Pod avim
se podrazumeva debljina zida i vazduha, a i drugo. Do ove vrednosti se
dolazi iz odnosa:
A
Sl. 12 - Dijagram prolaza toplote
kroz mesoviti zid
16
d

A
Kako se za srednje vrednosti uzi-
ma da je koeficijent sprovodenja
za zid ad apeke AD = 0,68 keal/mh
dobija se da je ekvivalentna vrednost
drugih materijaia izraz'ena istoizolacio-
nom vrednoscu opeke: .
d
e=-'O,68
),
a za debljinu sloja materijala d = 1 em
dobija se
e = iii ).. = 0,68.
A e
tab!. 7 navedeni Sll osim koeficijenata A i ekvivalenti e za razne
mater1Jale.
.. koeficijenti i druge vrednooti iZl'aZene ekvivalentom ,opeke e i
n]lhoVl medusobni odnos'i su:
Olpor propuSitanja IopIote:
I e
- = - rn2. hO/kcal'
A' 68 '
I
e = 68- em
A
Otpor prelaza toplate (eJ):
I 68 68 68
-=-5 =13,6emj -=97 em; -=68 em
rt.i 7) 10'
1 68
-=-=3,4 em
(I.e 20
Oba olpora prelaza topla!e ):
SpoJJjni elementi:
Zid i strop +
I 1
- + - 9,7+ 3,4 = 13,1 em
rt.j C1.
e
strop +
I I'
-" .. + - 13,6 + 3,4 17,0 em.
J:J.j IXe
Unutrasnji
Zidl strop +
strop
Koeficijent k
I 1.
-+-=9,7+ 9,7= 19,4 em
C1.j rt.i
I 1
-+- .. 13,6+ em.
{ rt.j
k ____ 6!_._._.

2.14 Toplotna zastita zgrada
-1 Zna'caj toplotne zastite
Toplotna zaStita zgrada je znaeajna za:
zdravlje stanovnika, jer Se pomocu nje stvaraju preduslovi za zdrave i
ugodne prostorije;
troskove investieijte, se s,marrijuje; instalacija grejanja; "
troskove eksploatacije, greJanJa u velikoj meri zavise ad ter-
prostorija i konstrukcija i
nroskovi odrzavanja, se.termlCkom zastitom stiUe zgrade od PTOVla-
zlvanJa, smrzavanja i druge stete.
2 Grejanje i vetrenje
17
Toplotn:a zastita ranije nije' bila naglaSavana jer su konstrukcije'bile
takvih dimenzija da su uz upotrebu tradicionalnih materijala samOIu-deb':
Ijinom obezbedivale ujedno'i dovoljnu ,toplotnu Zlastitu. U novije vreme
prelaskom na nove materijale i znatna manje debljine konstrukrtivnih
elemenata potreba za tacnim toplotnim dimenzionisanjem - je 'postala
neophodna.
-2 Z a s tit n e mer e p rip r 0 j e k t a van j u z g r a d a
Toplotna zastita zgrada obuhvaIDa sve mere koje se preduzimaju da bi
se smanjili njihovi gubici 'boplote.
U Dve mere spadaju:
1. Zastita ad gubitka toplote odnosna hladnoce transmisijom, infil-
tracijom i akumulacijom.
2. Pogodna orijentacija zgrade u odnosu na strane sveta i pravce
vetTova.
3. Pogodoo dispozicija prooborija po OSnDvi i po visini.
4. Smanjenje povrslla s velilim gubitkom toplote odnosno lLadnoce.
Sve ov-e mere zavise u prvom redu od arhitekta - projektanta zgrade.
Zastita ad prolaza toplote (transrnisija) ima najznacajniju ulogu jer
je udeo ovog pl'olaza najveCi (70 ... 850/0)' Zastita ad transmisije toplote
posrtize se pogodnim izborom konstlrukcija i termickom izolacijom. Ona se
moze egzaktno proracunatL
Gubici toplote infiltracijom (ulaskom hladnog spoljnjeg vazel"uha kroz
slucajne otvore) ne magu se proracunati, ali se mogu priblimo proceniti.
Qli zavise od kvaliteta prozora i vrata i njihove ugradnje, drugih otvora,
8L 13 - Osuncavanje prostorije
s juga
pukotina, zazora i slucajnih otvora
ognjista i dimnjaka s' jedne strane i ad
brzine vetra s druge strane. Oni prosec-
no iznoS 15 ... 30% ukupnih gubitaka
toplate.
Gubici .akumulacijom (upijanjem
toplote u .masi zida pri zagrevanju) za-
vise ad svojstva materijala (sprovode-
nja toplote, prostorne tezine i specificne
toplate) i debljine konstrukcija. Toplata
kOja se nagomilava u konstrukcijama
pri zagrevanju jednim delom se vrati po
prestanku grejanja, a izgubIjeni dec za-
visi od konstrukcije e1emenata.
orijentacija prema stra-
nama -sveta i pravcu vetra je znacajna
za termiCku zastitu zgr:ade. Poznato je
toplotno dejstvo osuricavanja 'S juga (81. 13): zimi je upadni ugao suncevih
zraka mali, prostorije su u znatrioj meri osuncane a to je pozeljno;
velik, osuncavanje koje je nepozeljno ie neznatno ono se jedno-
stavnun merama (streha, maze OrtklDnlti. ;pri tome ove mere
18
De sprecavaiu zjmsko DSllPcayarnje. Prema tome orijentacija zgrade prema
jugu je vrlo dobra skoro za sve vrste zgrada. S druge strane je orijenta-
cija zgrada prema zapadu za veCinu zgrada leti u nasim krajevima nepo-
voljna, jer se ova strana vrlo teSk:o moze zastititi od sunca.
maze se
prema pr.eovIadujueeffi V\e1lru. izaziva znatne' gubitke
naroCito vazno za osamljene zgrade i za viSe spratove
zgrada. Ukoliko zgrada ima izduzenu osnovu, pravilno je
u slucaju orijentisarti je mom stranom prema preovladujucem
vetru. Osim ovoga treba koristiti kJoo zaklon i vise zgrade, drveee i druge
Iokalne okolnosti. Spoljnja vrata iz istih razloga ne treba postavljati na
navetrenoj strani, a vetrobrani su u svima slucajevima vrlo korisni.
Pri dispoziciji prostorija u resenju zgrade treba cIa se voCll rac.una 0
smanjen.ju gubitaka toplote. KakJo su gubici srazmerni temperaturnoj raz-
lici s jedne i druge strane zida prostonje oni ce biti manji ako sto vise
povrSina prostorije graniCi sa grejanim prostorijama, tj. aka se Dve smeste
u unutrasnjosti zgrade, a negrejane na krajevima.
2
I.
81. 14 - Shema rasporeda grejanih prosto-rija
Na s1. 14 prikazane su sheme malih stambenih zgrada prema
nacinu izgradnje i rasporedu grejanih prostorija. 1z pregleda i tabl. 4 se
moze, zakliiuciti za koliko su zgrade u nizu povoljnije od dvojnih zgrada,
a koUko su grupisane grejane prostomje povoljnije:ad razdvojenih.
"
19
\
Kako se toplota gubi i kroz tavanice: temperalturna razlika i guhitak
toplote se smanjuje kad su prostorije koje se greju jedna iznad druge.
Zbog toga visespratne zgrade UrlOse srazrrierno manje goriva nego prizem-
Tablica <1 - Potrebna kolicina toplote i uglja za kuee po sl. 14

I $ S koliCina uglja
,.0 ,[1 0 (Ij
I

-o.Z::I ukg{god. u%
0. ,
OBLIK KUeE
I DVojna kuea sa spoljnim sobama 3510 3100 124
2 i kuea s unutarnjim sobama 2760 2500 100
3 I Kuce u nizu , ,azdvojenim wbama 2720 2400 96
4 Kuce u nizu s grupisanim sobama 2 SOD 2200 88
ne, a najviSa i najniza etaia trose viSe nego srednje. Na s1. 15
1
) prikazan
je odnos izmedu visine (broja spratova) i toplotne karakteristike zgrade.
Z
}
Kao sio se iz grafikona vidi u prizemnih zgrada (1 etaza) ova karakteristika
je za 4,5 keal/cas/m', tj. za 35%
veca nego za zgrade sa prizem-
ljem i 4 sprata (5 etaia). Iz gra-
fikona se takode vidi da toplot:..
na karakteristika jako ol)ada do
5 spr:atova, dok je njeno sma-
njenje u veceg broja '-'spratova
beznaeajno.
0<'.
7
U>
;<, 6
'" 5

,
0<
""
3
2
1
0
\
"-
o 1 2
B R 0
"'-
3 4
J
5
E
r-
6 7
T A
8 9 10
i A
81. 15 - Toplotna karakteristika zgrade
prema broju etaza
Smanjenje pov7'Sina kroz
koje se gubi toplota moze se
postiCi na razne naeine.
Samilu oblikom osnove
mogu se smanjiti graniene po-
vrsine. Kao sto je poznato, U
raznih geometrijsk:ih slika iste
povrsine krug ima
obim. Posle kruga- naJmanJl
obim ima kvadrat. K vadratna
osnova zgrade ima manje obimnih zidova nego izduzena osnova', pa prema
tome i manje povrsine kroz koje prolazi toplota. Na s1. 16 shem.atski su
prikazani razni oblici osnove iste kvadrature. Na tabl 51) prik.azani SU
gubici toplote za o;vih 5 oblika osnove s istom izgradenom povrsinom
(600 m
2
) i istom ukupnom kubaturom (12 000 m
3
) i odnosi izmedu njih.
Kao sto se vidi najbolji ?blik osnove je kvadrat (osim kruga koji 0:rde
1) P. A. Spisnov: Sanitarnaja tehnika, 1947.
2) Toplotna kamkteristilm jedne zgrade (q) je odnos izmedu potrebne kolicine
toplote na cas (Q) i spoljne kubature zgrade (V) za odredenu temperaturnu razliku,
tj. q Q/V. .
20
tesko dolazi u obzir) jer on ima najmanju povrsinu ohimnih zidova, a naj-
gora je u ovom pogledu kombinovana i razudena osnova jer Dna ima daleko
vise obimnih zidova kroz koje se gubi toplota.
Smanjenjem 'vi-
sine prostoTa takode
se moze smanjiti i
povrsina zidova, te
prema tome i glavni
gubici toplote. To va-
zi i za ostale kon-
i
1: 3
2 3
81. 16 - Oblid osnova istih povrsina
5
strukcije (tavanice, prozore i vrata). Ovo smanjenje mora biti sprovedeno u
razumnoj meri i pri tome se mor:a raeuna i 0 drugim faktorima.
Tablica. 5 - Pregled gubitaka toplote zgrada ra.znih oblika osnove
I
1

,F:l:.::1 e
10 -g w
1--"'-
1 iKmg
2 Kvadrat
OBLIK OSNOVE
3 PravougaQnik s odnosom strana I : 2
1730
1960
Gubici toplote na j
cas pri temperatur- I
noj razlici od 47
G
C I
naimBI'
keal U %
10 90
11,1 100
2076 11,7 105
114 I 4 Pravougaonik S odnosom strana 1 : 3 2264 12,6

Na sl. 17 i 18 su prika-
zane osnove porodicnih zgra-
da iste velieine i priblizno
istih kvaliteta ali razlicitih
oblika osnove. Duzina obim-
nih zidova izduzene osnove je
za 33
0
io veta nego u kvadrat-
ne, zbog cega su i gubici to-
plote veci. Zgrada kvadraiue
osnove. ima ukupne gubitke
toplote 11 500 kcal/h, a izdu-
zene osnove 14600 kcal/h, sto
je za- 27
0
/
0
vise. Prva ima spe-
cilicnu potrebnu toplotu 54
a druga 69 keal/
(m
3
/h. Na spoljnim zidovima
su dijagramski prikazani -gu-
bid toplote. Iz ovih dijagrama
se vide naroeito veliki gubici
pl'ozora i spoljnih vrata.
OHEVNA SOBA
'"
U vezi S ovim napomi-
njemo da su prozorske povr- 81. 17 - Porodicna kuea kvadratne osnove
21
sine oko 4 puta skuplje nego zidne, a osim toga se one moraju stititi od
osuncanja skupim zastorima i drugim konstrukcionim merama. Kad se
uzme u obzir i cesto smanjenje vrednosti same prostorije (zbog prozora od
zida do zida nemogucnoSit pogodnog smestaja naroestaja, tesko Tukovanje
oknima i njihovo Ciseenje) - moze se uvideti znacaj modne pojave u
arhitekturi da se po svaku cenu povecCl'ju prozorske povrSine bez ohzira na
potrebe osvetl'jenja, vetrenja., gr'ejanja i hladenja, funkciju zgrade i komior
u njoj, '
\::::::::::::::::'
DNEVNA SDElA
'"

15'
i:::,; 1 : : :::: :':::: ::::::;: :::::::::, I.' ,,, 10 LO


81. lS - Porodicl1ia kuCa ,izduz;ene osnove
Lodarna se znatno poveeavaju pCJlV1'sine spoljnih zidova pa i gubici
toplote. S obzirom na njihovu siambenu vrednost lode ne treba izbegavati,
ali treba proceniti njihovu primenu i s obzkom na gubitak Jtoplote.
Slicn-o j:e i sa drugim lronstrukcijama kojima se poveeavaju povrsine
spaljnih zidova (erkeri, doksati, lizene i dr.).
Zgrade s -ravnim krovovima imaju po pravilu vece gubitke toploUe
nego one s kosim krovovima. Ovde treba_ podsetiti da su naroCito nepri-
jatni dobici toplote u laajevlina sa z.arkim letom, u koje spada i najveci
deo nase zemlje.
Zgrade na stllbovima imaju znatno povecanje gubitaka toplote jer
se i podna konstrukcija pojavljuje kao spoljna, .
. Svi {)vi arhitektonski oblici i konstrukcije mogu btU opravdani, ali
pri projekrtovanju tr.eba voditi racuna i 0 gubicima, odnosno dobicima
toplote,
-3 Top lot n a' i Z 0 1 a c i j a
Toplotna izolacija je znacajn.a zbog toga sto se pomocu nj.e mogu
gubici toplote prolazom kroz konstrukcije (koji su najveCi) smanjiti n<l
jednostavan i ekonomican nacin.
Zadatak toplotne izolacije je da smanji gubitak (ili dobitke) toplote
koji nastaju prolazom kroz _konstruktivne delove. Toplotnom izolacijom
22
se osim fuga moze spreeiti ill smanjiti kondenzovanje vodene pare na
loonstruktivnim delovirna, koje izaziva ostecenja, kva'rov:e, smanjuje izo-
lacionu moe i kvari izgled konstrukcija.
Toplotna izolacija se vrsi pomoeu toplotnih izolatora, tj, materijala
pogodnog za ugradivanje koji ima znatnu rermoizolacionu moe. Mada su
svi materijaJi relativno 1051 sprovodnici toplote, u toplotne
Tablica 6 - prelaza tOlllote u.

NA UNUTRASNJIM POVRSINAMA
ZATVORENIH PROSTORI]A
Zidovi j unutrdnji prozoti
Spoijni PTOZOri
Podovi j stropovi pri toku toplote
odozdo - nagore
odozgo - nudoIc
\ m
2
h
u
/kcal
I 1
Ct.;=7 1-=0,]4
Ct.; .
C(i= 10 Ii
Ct.,
6,8
"i 7 \ :, 0,14 9,7 I
, 1 1
. ('f.i = 5 1- = 0,20 13,6 i
I
I "i 1
NA SPOL1NIM POVRSINAMA _ rl.
e
= 20 II 0,G5 i
l
',3,4' I
__ brzini vetra od oko 2 m/s_____ v. _ _ __ _
i2'Jolatore se racuna:ju oni ciji koeficijent sprovodenja toplote je <0,15 (vidi
tabl 7). Razumljivo je da se' rado primenjuju oni izolacioni materijali Cije
A je narocito malo
1
jer su tada potrebne vrlo male debljine .. Pri ovome
treba vodi'ti racuna 0 konstruktivnoj podobnosti njihovoj (lako ugradi-
vanje i priCvrsCivanje, mogucnosrt olepljivanja malterom i dr,), a osim toga
i 0 ceni materijala.
Izolacioni materijal mora biti potpuno sub. Ako u njega ude na bila
koji naNn vlaga, pore se umesto vazduhom ispune vodom-. Kako }e vazduh
(i. = 0,02) 25 puta bolji toplotni izolator nego voda (/' = 0,5), izolaciona
svojstva, materijala se .tada smanjuju iii potpuno izgube. Osim toga izola-
cioni materijal biljilOg porekla trune i propacta. Zbog toga se 'kako pri
skladistenju tako i, pri ugradivanju mora 0 ovome vaditi rae-una. Aka
izolacioni mater-ijal nema mogucnosti da ispusti viagu koja je usla pri
ug,radivanju, on se mora za5titirlJi ad provlaiivanja (npr. bitumenskom le-
penkom), '
Za vazdusne slojeve ne vaZi pravilo kao za cv.rste materijale, da ie
izolaciona moe sloja s-razmerna njegovoj debljini. Zbog prenosenja toplote
kroz vazdusni ne sarno sprovodenjem (kao sto je u cvrstih materijala)
nego i Imnvekcljom, i zracenjem, vazdusni slojevi dostizu maksimum izo-
lacione moei pri odredenoj debljini sloja, a povecanjem ove debljine izo-
:Iaciona _1l1O,G. im ostaje: ista iIi cak i opada, Osim tpga)., izolaeiona vrednost
23

24
Tablica 7 - Toplotna vrednost materijala

I
I
,MATERIJAL
Prostorna A
Ekvivalent
kcol teiiria y opeke e
kg/rna '
mh'
I
'"'
,
Prirodni kamen
Tvrd kamen (granit, bazalt, mramor) > 2600 3,0 0,25
Porozan kamen (pdcar, mek k;recnjnk)
Zemlia
Tio (prirorlno vlazno)
GUna
Glina sa slamom
Pesak, pesak sa (prirodno
vlazan)
1800 1,8 0,4
1 800 0,8 0,85
1400 1 0,6 1,1
Zemljani naboj, cerpil:
1 800 I 1,2 0,6
... ___ _
1 600 1 0,5 1,35
Nasip
Pesak (suh)
! Pesak (vIazan)
I
' Sljunak, tucanik
Drobljena opcka
Sljaka
! Traska
Beton
i ' Beton MB ]10
'I MB 160
Opecni beton
lednozrni beton
I :::,:"::'"""
1 800 1,2 0,6
1500 0,7 1
, 1000 'I 9,35 1,9
I
, 900 0,16 4.2
1 ___ 5,7
2 200 0,5
'I 2500 I 1,15 0,4,,,
1 800 I O,B 0,85
1 SOD 0,55 1,23
800 0,25 2,7
I 1 000 0,3 2',3
I
, 1 200 0,4 1,7 ",
400 0,12 5,7
500 0,16 4,2
600 0,2 .
, BOO 0.25 2,7
I 1 000 0,3 2,3
Beton od sedre I 1 400 0,43 1,6
Beton od ekspandiranog skriljea Ii 900 0,27 2,5
1000 0,31 2,2
I
1200 0,38 1,8
Keramzit (beton od ekspandiranegline) 800 0,30 . 2,25
'I 1 000 0,42 1,6 I
I Beton od kremenice ___ __ __
;1 i ploce 1', Ii
I od lakog betona 1 200
I ploce i i
I Ploce od troske I 1 000
i Gipsne ploCe 600
i I 700
I I I ggg
I
lWO
Opeka i kerOmika-------I
'
I Puna opeka (zid)
I opeka
1
. Supl)a opeka (zld)
Suplji blokovi I
Klinker, sarnot 1
" i Kamenina
1800
1200
1000
1600
1900 .
2300
0,42
I
1,6
0,3
I
2,3
0,4
I
1,7
0,3 2,3
0,25
I
2,7
0,2B 2,4
0,35 2,0
0,4
I
1,7
0,5
i
1,4
,
0,68 I
0,4 1,7
0,4 1,7
0,48 1,4
0,9 0,75
1,1 0,6
\
!
i,
Nastavak tablice 7
Prostorna 10 II Ekvivalent
teiina y opeke e
kg/rn
s
mhO em
-----!----!
Fa)ans (ploclce) I 2000 0,9 I 0,75
,-,------ ----' Ii' -..
Teraco , 2200 1,2 t I
Ksilolit gornji sloi I 1 600 0,6 I' I I
donji sloi 1 400 0,4 7 ,
Blindit ] 400 . 1
,Malton. _ .80Q,._
Asfalt i -- 2' 000
Le:kreeni I 1 800
Produzni 1 1 800
Cementni 2 200
Gipsni, I' 1 030
Rabicni 2 ZOO
Tdeani I--!.. 400,
Drvo
Jelovo 600
Bukovo 800
Hrnstovo 900
Lepljeniee (sperploce) 600
Lesonit 950
MATERIJAL
0,4 ,7
, 0,35_, ,
,t?

0,75 0,9
I
0,75 0,9
1,2 0,6
0,6 1,1
1,2 0,6
0,4 1,7
I
0,12 5,7
I
0,15 ' 4,5
O,IB 3,8
0,12 5,7
0,15 4,5
Bitumen
i Asfalt
1
,Bitumen
2000
1050
1100
0,6

1,1 I
0,15 4,5
0,16

, Krovna .1epenka
! Izolacioni
, Aifol
J
I
Azbest
Durisol
EerakUt
Krcmenica zemlja)
Moltopren
Piljevina
Ploce ad p!ute
vlaknatice
ivericc
" ad drvene vune
Slama _
Slamne place
Staklena vuna
Stiropor
600
700
400
400
42
200
200
300
400
500
140
360
_ 150
, 20
I
I
!
0,04
0,17 4,0 \
0,12 i 5,1 I
0,08 ' 8,5
0,13 5;2
0,038 18,0
0,10 7,0
0,04 17,0
0,05 13,6
0,07 9,7
0,13 5,2
'".
0,06 13,3
0,09 7,5

13,5" ..,.-
19,5(!
0,06 11,3
Sljakovuna
Tdame place
200 I
8,5
Staklo 1 ___ ,,
30
O::O'-!I, 0,08 i
Prozorsko ___ 2.800 __ '-__ 11
Metali
Bakar 8 900 300
Aluminijum 2100 ] 7'5
Liveno gvoZde 7200 50 i
____ ______ _______ 1
25
Nastavak tablice 7
Prostorna
A
Ekvivalent
MATERIJAL teiina y
keal
opeke e
kgJm
3
mh'
om
Ra2:uo
Bakelit 1270 0,20 3,4
CeJuloid 1400 0,19 3;6
File 270 0,05 . 13,5
Guma 1600 0,15 4,5
supljikava 220 0,05 13,5
KoZa 1000 0,15 4,5
Linolewn 1200 0,16 4,2
I Pamuk (tkivo) 330 0,06 I 1l,0
Papir 0,12
I
5,7
PVC 1400 0,14 4,8
Vuna 140 0,04 17,0
Voda 1000
I
0,50 1,35
I
Sneg, prsic 200 0,09
I
7,5
mokar 500 0,55 1.23
I
L,d 900 1,9 0,36
hOrizontalniJ.1 vazdusnih slajeva je, uglavnom zhog udela konvektivnih
strujanja, razlicna prema tome u kojem smeru je tok toplote, tj, da li je
toplija strana gore ili dole (tabl. 8),
'-V
TahUca 8 - Toplotnu vrednost vazdusnih slojel'u

_________ __ __
Po!ozaj vuzdusnog sloja vazdusnog
slaja em
__ __._ ._.' ....
0,5 0,14 95 'I
I,D 0,16 11:0
2,0 0,19 13,0
4,0 0,20 13,5,
5,0 0,21 14,3 i
Vertikalni sloj
10,0 0,20 13,5 1
15,0 0,19 13,0
_________ """2:::0':,0'-+_--'0,18 __
Horizontalni sloj 0,5 0,13 9,0 i
1,0 0,16 11,0 I'
,2,0 0,17 11.5
4,0 0,18 12,2
5,0 0,19- 13,0 I'
10,0 0,19 13,0,
15,0 0,19 13,0
___ __ 13,0
0,5 0,13 9,0
1,0 0,17 11,5
2,0 0,21 14,3
4,0 0,22 15,0
5,0 0,24 16,3
10,5 0,24 16,3
15,5 0,24 16,3
20,0 0,24 16,3'
Toplije dole
t
-1-
I

\ Topli" go",
26
Vazduh je dobar'rtoplotni izolator sarno aka je potpuno zatvoren. Zbog
toga se vazduSni slojevi koji imaju vezu s atmosferom ne smeju racunati
k.ao toplatni izolartori (ventilisani slojevi izmedu rogova, izmedu greda,
supljine u zidovima i s1.).
o
,EJj " lONA
mn IH,ZONA
Sl. 19 - Klimatske zone Jugoslavije
Treba naroCito naglas-Hi da suplje zidove (zidove s verlikalnim vaz-
dusnim slajevima) ne tJ:1eba upotrebljavati kao spoljne i aka bi po pro-
racunu adgovarali. Usled kanV!ektivnih strujanja vazduha, difuzij-e vlage
iznutra i prodiranja spolja u vazdusnim supljinama se nakupi voda" pa
i led i takvi zidovi se provlaie i prapadaju.
PoSta pabrebna toplotna vrednost raznih konstrukcija zavisi ad kli-
matskih prilika i namene konstruktivnog dela (zida, stropa itd,),izradena
je geagrafska karta zemlje s abelezenim klimatskim zanama!) (I, II i
1) Karta klimatskih zOna je izradena prema pubHkaciji Pl'edlog karte klimat-
skih zona FNRJ za potrebe gradevinarstva - Centar za unapl'edenje gradevinarstva,
Beograd 1962.
27
(5)
III zona), (81. 19) a za ove zone se odreduju najmanje dozvoljene toplotne
vrednosti konstruktivnih delova zgrade prema njihovoj nameni (tab1. 9)1).
I'
I
Tablica 9 - Najmanje toplotnc vrednosti lionstruktivnih elcmcnata zgrade
KONSTRUKTIVNI
ELEMENT!
K 1 j m
I
, t , k ,
II
z 0 n e
III
Toplotnc vredn o s t i

! i A A A!
I Zidovi spoljni I I I I I i I I I
_ y 300 kg/m2 I 1,56 0,45 30 1,35 0,55 I 38 1,19 0,65 44
II :1 g:15 I
Laki spoljni ISO! 1,35 0,55 37 I.19 0,65 44 0,92 0,90 61
zidovi i krovovi 100 . 1,12 I' 0,70 I 48 0,88 0,95 65 0,67 1,30 90
50 I 0,84 ,I 1,00 68 0,63 1,40 95 0,46 2,00 136
_____ .. _.. 20 0,67 1,30 88 0,52, 1,85 126 0,36 I
Razdelni i stepenisni ! 1,72 I 0,30 I 20 I 1,72 I 0,30-1-2o"-TIA'7-rO:40 I 27
l) Alm je tok toplote nadole,
2) Ako je tok toplote nagore,
i s t 0 k a 0 u Z 0 n i
Brojevi u zagradama oznacavaju najmanju dozvoUenu vrednost na najnepovolj-
nijem mestu (na toplo1.nom mostu).
-31 Primeri proracuna toplotne izolacije
Primer. ,1.
Ver1:ikalni zid od jelovih dasaka (s1. 20-1)
Prema skid i tabI. 7:
daske 'dj 2 em ,= 0,02 m, i'l = 0,12
1
vazduh d
z
10 em = 0,10 m, A= 0,20'
daske, d,') = 2 em = 0,02 m, 1"3 = 0,12
l) Tabliea je izradena na osnovu ne1l1'v"1{ij-l nronis,. DIN 4108 (1952) s
jama izvesnih vrednosti koje su se u praksi pokazale kao nedovoljrie, a koristeci
sliene propise SVedsl{e i SAD.
28
1
I

'I'
I
a) Upotrebom koefidjenta propustanja toplote:
I 0.02 0,0'2
- -- + 0,20' + - = 0,17 + 0',20' + 0,17 = 0,54
A 0,12 0,12
b) Upotrebom ekvivalenta o:pe-
lie e, prema istirn tablieama: (daske
e = 5,7 em, vazdusni sIoj e = 13,5 em)
e = 2 X 5,7 + 13,5 + 2 X 5,7 = 3.6,? em
tj. :-:id prema skid iroa toplotnu
vrednost kao zid od opeke deblj.
36 em,
Primer 2.
Ako se isti zid (s1; 20-2) ispu-
ni sljakom (e = 4,2) vrednost mu je:
e = 4 X 5,7 + 10 X = 64,8 ern.
Primer 3,
Ako se isti zid (s1. 20-3) pre-
gradi po sredini u dva potpunD od
vojena vazdusna sloja debljine po
5 em:
e = 4 X 5,7 + 2 X 14,2 = 51,4 em.
2
Sl. 20 - Drveni zidovt
'em BET, PLOCE
3= PESAK
1 = HIDROIZOLACIJA
6= BETON
5cmAB- PLofA
2QcmVAZDUH
2= LETVA
2= OASKE
2,San MALTER 5

81. 21 - Stn!pna konstrukcija ravnog krova
Primer 4.
3
Stropna konstrukeija ravnog krov,a stambene zgrade u klimatskoj zoni II,
prema s1. 21:
L Bet. plota 4 em d.t = 0,04 ill A, 1,75 e 0,4
2, Pesak 3 em d
2
= 0,03 A. 1,2' 0,6
3, Hidmizolacija 1 em d
s
= 0,01 I.; 0,15 4,5
4, Beton 6 em d
4
= 0,06 A, 1,3 0,5
5, Abploca 5 em d
5
'= 0,05 ),' == 1,75 0,4
I
6, Vazduh 20 em d
a
= 0,20 - = 0,19
A
13,0
7. Letva- 2 em d
7
= 0,02 A, = 0,12 5,7
8, Daske 2 em dB = 0,02 A, = 0,12 5,7
9. Malter s trskom, 2,5 em dg = 0,025 A. = 0,4 '1,7
29
1
a) Primenorn-i:
1 0,04 0,03 b,Ol 0,06 0,05 0,02
A = 1,75 + 1:2 + 0,15 + 1,3 + W + 0,19 + 0,12 +
0,025
+ -0- = 0,023 + 0,025 + 0,067 + 0,046 + 0,029 + 0,19 +
,4
+ 0,19 + 0,17 + 0,062 = 0,612.
Kako se za l'avni kro:v prema tabt 9 zahte\l!a
se dada vrednost:
1,03 - 0,61 = 0,42.
A
= 1,03, potrebno je da
Aka se habere izolaciona pl,oea od drv. vune sa ;., = 0,13, po:lJrebna je
debljJ.na ploce
d 1
A = ): d = A A tj. d = 0,13 X 0,42 = 0,055 = 5,5 em.
Posta je najbliia debIjina takve pl{)ce d = 7 em = 0,07 = 0,54)
A 0,13
ulmpna V'I'ednost konstrukcije ce biti:
1
A = 0,61 + 0,54 = 1,15 > 1,03.
b) Primenom ekviva],en:tia e
e = 4 . 0,4 + 3 . 0,6 + 1 . 4,5 + 6 0,5 -+- 5 . 0,4 + 13,0 + 2 5,7 + 2,5 , 1,7 =
= 41,5 em
Posta je epQtr. = 70 em, nedostaje jcii 70 - 41 5 = 285 cm.
i7..olacione (e = 5,2), potrebna debljina je : 28,5 : 5,2 = 5,5 cm.
Upotrebom place d = 7 em, oob1Ja se ukupna vrednost koustrukcije e- = 41,5 + 7 ' 52=
=78 em. '
PrVobitno projektovana konstrukdja prema 5L 21 imace, ubacivanjem izolacione
ploce, izgled kao na 51. 22,
30
BET. PLOtE
3"mPESAK
1 em HIMGIZOLACIJA

BITUM. lEPENKA
7cmTERMOIZOLACIJA
Scm AB-PLCCA
10cmVAZOUH
2cmLEWA
2cm OASKE
2,5"" MALTER 5
TR5KOM
S1 22 - Sttopna konstrukdja ravnog krova s termoizolacijom
I
obracuna su vrsena kroo presek I-I. Fresek II-II (ltroz rebro) ima ovu
vrednost:
en = 4. 0,4 + 3 ' 0,6 + 1 . 4,5 + 7 . 5,2 + 23 0,4 + 2 5,7 + 2,5 .1,7 = 69,2 em
Ova vr:ednost je visa nego !ito se zahtev:a na toplotnom mostu (vidi tab!. 0).
toplotrna vrednost se dobija srazmenlQ udclima poV'rSina sa raznim
vrednosiima, tj.
10 x 69,2 + 30 x 78 .
eM = = 76 > 70.
0,40
Kao s,to se vidi srednja toplotna vrednost je jos uvek veca nego zahtevana, te
konstrukcija toplptno zadovoljava.
2.15 ,Potrebna toplota i proracun guhitaka toplote
Nacin proracunavanja
Da bi, se mogli dimen,zionisati uredaji za grejanje i da bi se odredila
kolicina potrebnog goriva, moraju se unapred izracunati potrebne kolicine
toplo1Je.
KoliCine toplote se r:aeunaju' za svaku prostJoriju koja se greje i to u
jedinicama koliCine toplote na jedan cas (kcal/h).')
Da bi se prostorija zagrejala potrebno je:
1. Zagrejati v:azduh u njoj, zidove, tavanicu, pod i sve predmete kojj
se u njoj nalaZ'e do odredene temperature, Potnebna kolicina toplote za ovo
zagrevanje je relativno mala i tesko se moze izracunati.
2, Odrzavati odredenu temperaturu, tj. stalno nadoknadivati gubitke
toplate l}oji nastaju prolazom kroz kOflstruktivne elemente kojima je pro-
soorija ogranicena, i to transmisijom i infiltracijom. Ova kolicina toplote
cini glavni deo gubitka i moze se izracunatL
Ukupna kolicina toplote (Qh) se -sastoji ad gubitaka koji nastaju trans-
misijom (Qt) i onih koji nastaju zagrevanjem vazduha koji je usao u
storiJu infiltracijom (Qv), tj.
Q,,= Q, + Qv
Gubici transmisijom Be sasuoje od gubitaka koji nastaju prolazom kroz
konstruktivne elemente (Qo) i dodataka za pl'ekid lozenja i izravnanje
hlacinih povrsina (ZD) i dodataka.zapmvac s'leta (Zo), tj.:
Q, = Q, (J + ZD + ZH).
Kolicina toplote Qo (gubici bez dodataka) Be tacno izracuna na osnovu
osnovnog obrasca.
I Qv=kA (I,-t,)
1) ProcacuD gubitaka toplote Qdgova!l1'a nemackom standardu DIN 4701 (1959).
31
Tablica 10 - KoeficijenU k za' zidove
MATERIJAL
Koeficijenti k za debljinu zida u em
, I i I
Opek.
Spoljni "\ = 1 800 ; 1,69 11,29 ! 1,04 i 0,87 . 0,75 :
I
.. .. ,"__ . __ ",. __ , ___ 2,4 ! __ ___ :
Supl;a opeka !: ill
Spoljui zid y = 1400 i- i 1,42 11,06 I 0,85 0,70 I 0,59 I
z!_d___ .._______ . _____ 0,97 __ 1 ___ I
blokovi iii
s tri reda supljina y = 1400 i 1,23 0,90! i!
/
70
1
1
"80)1
100
)
9
Porozni y < 2600 I 2,94 2,68 I 2.46 I 2,27 2,11 I 1,97 1,75
_ 2 600 1
Beton _5_ .._;
MB s 110 Spoljni zid 2,32 2,12 1,83 I 1,60 i
Unutrasnji zid 2,26 2.08 1.93 1,80 ,
.ME 6 160 Spaljni zid 2,58 2,40 2,10 1
1
,87
Unutrasnji zid 2,43 2,27 2.14 I 2,02 1
Laki beton Spoljni zid y"", I 000 I! i 1,35 I,ll 0,93 1 0,81 0,64 I 0,52
Unutrasnji zid 2,0111,52 1,21 1,01' 0,86 0,75 !
Sljakobetan Spoljni zid y = 1200
1
'. 1 1,35 l 1.16 11,01 ,-0,81 I 0,67
_.____ Unutrasnjj zid _ ,2,22! 1,43 i __ .-J_. __
Tanki unutrasnji zidovi _ 5 _ _ ?J _ __ __
Gipsane ploce, rabie, sljakobetonske ploce 2,22 2,10 1,95 1,74 1,57 1,43
Ploce od drvene vune 1,40 1,27 1,10 0,92 I 0,78 0,68
1
Drvo 1 __ __
Spoljni,zid pun 2,8 1,63 0,97 0,69 0,54
U s' 'd 2,2 1,42 0,89 0,65 .0,51
I nutra nJI ZI pun ____ __ '--_
I
SpoJjni zid od dasaka 2 X 2 em s vazduilnom
10 em
Isti zid s ispunom od Sijake
gde je'
Q, - potrebna koliCina toplote 00 cas (kcal/h)
k - koeficijent prolaza toplote (kcal/m2h'C)
A - granicne povrsine' pOOiStorije'(m2)
tt temperatura unutraSnjeg vazduha (DC)
te - spoljasnje-g vazrluha (DC).
1,38
0,86
Koeficijent prolaza topLote k. je za razne konstruktivne elemente raz-
licit i zavisi od toplotnih svojstava materijala, njegove vlaznosti, debljine
32
Tablica 11 - Koeficijenti k za stroPDve
VRSTA KONSTRUKCIJE ---I-k--I
Arm. betonski stropovi
SI, 23.
1. Arm. betonska masivna ploca sa vlaknaticom
20 rum i parketom u asfaltu .
2. Sitnorebrasti. strop sa vlaknaticom 12 mm,
linoleum na bet. podlozi, trscani lep
3. Monta sa vlaknaticom 12 mm, ksilolif tla
bet. podlozi
4. Ravni krov, sitnorebrasti strop, ploca od
drv. vune 7 ern, bet. ploce na pesku,
trscani lep
Drveni strop
i Drvene grede s upustenim padom, parket
na slepom podu, nasip od liljake
Pod na z,emlji
6. Betonska placa, ploca od dry. vune 8 em,
teraeo na bet. podlozi
1,03
1.10
1,20
0,75
1.0
1.15
Tablica 12 - Koeficijenti k za
vrata i prozore
'I'ablioa 13 - Izracunavanje koeficijenta k
VRATA k.
Spoljna drvena 3,0
metalna 5,0
Balkonska drvena, zastakljena
jednostruka 4,0
dvostruka 2,0
Unutrasnja 2,0
. __ .._--.
PROZORI SPOLJNI
Dryeni iednostruk 4,5
spojen 2,2
dvostruk 2,0
Metalni iednostruk 5,0
spajen 3,0
dvostruk 2,8
Nadsvetlo jednostruko i 5,0
dvostruko I 3,0
Izlozi i 5,Q
Betonski prozori 15,0
UNUTRAsm"I'I--1
jednostruki 3,0 I
'dvostruki 2,0
3 Grejanje 1 vetrenje
Spoljni
konstr.
delovi
Unutar.
delovi
ZID
68
k
e : 13, I
Toplije dole k = __ 6_8__
I e + 13,1 I

TopJije gore
68 '
k=-e+ 17,0 I
..
ZID Ik= 68
,
i ,+ 19,4
68
Toplije dole I. k =
- e +19,4
I
I TOPlii:-:"I--:
27,2
33
i
I
1
I
1
konstrukcije, naCina izvodenja, od ktetanja vazduha i drugih faktora. Sred-
nje vrednosti za neke konstrukcije su navedene u tabL 10 do, 12.
Za svaki konstruktivni element, kaeficijent k se maze izracunati na
osnovu obrasca odnasna tabl. 13.
Granicne (rashladne) povrsine prostorije A su one povrsine kraz koje
se toplota iz prostorije gubi napolje ill u susedne nezagrejane prostorije.
Ovde se podrazumevaju zidovi, tavanice, podovi, prozori, vrata itd. Pri
Izracunavanju zidnih povrsina uzima se za duzinu Cista mera, visina od
poria do poda (a ne Cista visina), a za debljinu debljina zida bez maltera.
Za prozore i vrata uzima se zidarska (unutrasnja), a ne stolarska mera.
Tablica 14 - ProraeUDsl{e temperature te u CO
Banja Luka -18 Kragujevac -18 Skopje -15
Becej -18 Kranjslta Gora -15 51. Brod -15
Beograd -15 Smederevo -15
Berovo -21 Lazaropole -15
Solkan -9
Bihae -18 Leskovac -IS
Sombor -15
Bijeljina -18 Lipik -IS
Split -3
Bitola -15
Livno -15
Sr. Mitrovica -18
Bjelovar -15 Strumica -12
Bled: -15
Ljubljana -15
Subotka -18
Budva 8
Bugojno -21 Mali Losinj 8
Sibenik -3
Maribor -15
Smartno pTi
Celje -IS
Mostar -3
Slovenjgrad<!u -18
Cetinje -12
Murska Sobota -IS
Stip -15
Crikvenka -6
Negotin -18
NikSie -15
Tetovo -18
Datuvar -15 Nis -15
Titograd -3
Dohaj -18 Novi Pazar -18
Titovo Uzice -15
Dcvar -IS Novi Sad -18
Titov Ve1es -12
DubroVlnik 0 Tolmin -12
Ogulin -IS
Trenta -12
Gacka -15 Ohrid -9
Tuzla -15 -\1-
Gevgelija -6 Osijek -12
Golnik -12 illcinj -3
Cklspie -21 Pazin -:12
Pee -12
Hercegnovj 0 Pirat -15
Valjevo -15
Hvat 8
Pljevlja -18
Varaidin -18
Poree -6
Vinkovci -IS
Ivangrad -18
Postojna -18
Virovitica -IS
Prijedor -IS
Visegrad -15
Jajce -15 Prilep -12 Vranje -12
PriStina -15
Vrnjacka Banja -18
Karlovac -15 Prizren --15 Vrsac -IS
Kikinda -IS Pula -- 3
Knin -9
Zadar -3
Kocani -15 Rab -3
Zagreb -15
Kocevje -21 Rijeka -- 6
Zajeear -18
Korun Erod -18
Zenica -15
Koper -6 Sarajevo -15
Zrenjanin -18
Korcula 0 Senj -9
Kos. Mitrovica -15 Senta -18
Koviljaca -15 SiSM -15 Zagubica -21
34
Oznake za skraceno obelezavanje granicnih povrsina:
SZ spoljni zjd
UZ unutrasnji zid
P pod
T tavanica
JP jednostruki prozor
SP spojeni prOZlor
DV dvostruki prozor
IN jednostruko nadsvetlo
DN dvostruko nadsvetlo
SV spoljna vrata
UV unutrasnja vrata
BV balkonska vrata
I izlog
vazduha odreduje se prema nameni pro-
uzim' 0 se vazduha menja prema visini, za menlo se
a temperatura na VlSlUl od 1,5 m iznad pada u sredini p to.. N
tabl. 68 su uobiCajene unutrasnje temperature. roo nJe. a
se vazduha (te) ako nije propisima odredena moze
. va 0 mesMJ, npr. prema obrascu V. M. Caplina:
te = 0,4 th + 0,6 tmin
gde je til - srednja temperatura najhlarlmjeg meseca u godini
tmin - apsolutna minimalna temperatura U odredenom mestu.
Po obrascu izracunate proracunske temperature t z . esrta
JugoslavlJe navedene su u tabl. 14. ' <1 a mz m
__ _. 15 - Temperature negrejanih susednIh prostorlja
__ SPOL)NA TEMPERATURA ,, __ I -91-121-151
i T,v'n i Kwv 5 I:: I I :::; II 1
k> 5 -6 -9 12 I
,- I -15 -IS -IS
granice sa zagrejanim .
prostorijama
Temperature jzabrati prema okolnim
prostorijama
Su",dn, pm"orii' I n,m'iu ,polin,-vm" I I -I I I
kOle 'II
.. __ stepeni!ta + 3 I 0 0 I - 3 - 3 I - 6
Zemlja
ispoa poda .' .. --1--..--'-3----1 ..
kod spoljneg zida I r 0 J 3
----------- I I ,
i zg"d, .. I : t;6 _=11
_
! ..
- + 15 ... +20
,.
35
Ako prostorija l{]oja se greje granlci s nek:om nemgrejanom prosto-
rijom, za tc S'e U2imaju temperature iz tabl. 15.
Tempernturna tj - te normalno oznacava gubitak toplote.
Ako je tc > til (temperatura susedne prostorije visa), tada oznacava
dobitak toplote koji se odbija od gubiltaka.
Dodatak za prekid lozenja i izravnanje ohladenih povrsina (ZD)
od vrednosti D =
Q"
All (lj -le)
(kcal/m
2
hO), kojom je izrazena prosecna vrednost prolaza toplote kroz sve
granicne povrs-ine prostorije, Na osnovu ove vrecinosti, u tabl. 16 se za
razne naCine pogona dobijalju vrecino-sij dodatak.la ZD u procentima od Q
o
'
Tablica 16 - Dodatak ZD za lozenja u %
D
I Ograniceni pogon i 7 i 1 I 7 I 7
IIPreJdd 9 ... 12c:is. 20 15 15 I 15
III 12 ... 16 "I" 30 25 20 __ 15_-,
Qo = kolicina toplote bez dodataka
Au = unutrasnja povrsina cele prostorije
(visina konstruldivna)
Ogranicen pogon: neprekidno loienj-e S ograniCenjem preko nod.
Dodatak za pravac sveta ZH, takode u 0/0, nalazi se u tabl. .17. Ori-
j:entacija za ugradene prostorije je Dna kamo je okrenut spoljni zid, za
prostorije na uglu je pravac ugla, a lZa trostrano slobodne prostorije se
uzima najnepovoJjniji dodatak.
Tablica 17 - Dodatak Zn za pravac sveta u %
-i __
I Dod,"k ZH U % I - 5 I I 0 i + 5 I + 5 I + 5 0 I - 5 I
VentiLaciorii gubitak (Q.v) je ona kolicina toplote koja je potrebna da
se zagreje vazduh koji je usao u prostoriju infiLtracijom. Ovaj gubitak
zavisi od pritiska vetra; propusnosti prozora i vrata, izlozenosti zgrade
vetrovima i vrsti izgradnje (silobodna ili ugmdena).
36
Potrebn.a lwliCina toplote Qv. se i.?rflcunava na o$novu obrasca
Qv = l:a ! . R . H (ti - tel . ZE (u kcalfh)
gdeje
a propusnost 1 m spojnice prozora u m
3
/h pri pritisku od 1 mm
VS (kg/m") (tabL 18)
I ......:... duZina spojnica pvozora
R - ka!'akteristika prostorije
H - karakteristilra polozaja zgrade
ZE - faktor dodatka za prostoriju na uglu (20%).
Duzina I za prostorije na uglu
je duzina spojnica pl"Ozora na oba su-
sedna zida. Za prostoi'ij e s prozorima
na suprotnim zidovima uzimaju se
prozori na zidu Cije su sPQjnice duze.
Karakteristika R oznacava od-
nos propusnosti navetrenih otvora
(al}n) prema propusnosti zavetrenih
(k (al):,). Podaci koji odgovaraju veli-
koj veCini prostorija nalaze se u tahL
19. Za prostO!l"ije s izuzetno v:elikim
prozorima (hale, ateljei, prodavnice i
dr.) moraju se vrednosti R izracunati
na obrasca:

l: (al)" + L
L (al),
Tablica 18 - Propusnost prOZ01'a
i vrata a
VRSTA KONSTRUKCIjE a I
Drvem prozon I JednostrukI 3,0 I
1 spol)nR vrata Spojem 2,5 ,
1-----
I Metalm prozon Jednostruki 1.5
.1
1 spoljna vrata Spo)em 1,5
I Dvostruki 1,2
I--
I
Unutrasnja I Bez praga ,40
vrata S pragom j 15 I
_._---------_._---
a = propusnost 1 ill spojnice u m3/h pri
razlici pritiska od 1 kg/m
2
(l mm VS)
.Zgrao.e bE;Z nnutrasnjih zidova (sale i 51..) imaju R = 1.
Karakteristika polozaja H, (tabI. 20) zavisi od predela i polozaja u
Tablica )9 - Karakteristi1m prostorije R
1 .
I Unutrasnj,a vrata
Drveni Nez
prozori
_____ Zap
aptivena
tivena
Metalni Ne
i prozori Zap
tivena
I
Fp
Fv
<3
----
<1.5
<6
<2,5
R
0,9
i
Fp
Fv
3. 9
-----
1,5'. . 3
._-_ .. _.
6. 20
2,5.

Fp = povrSina prozora; Fv = povr,ina. unutr. vrata.
R
0,7
Tablica 20 - Karakteristika pOloZaja.' H
1
H
PREDEO POLOZAJ i Zgrada
I 1- Ugra-dC-e-na-"'1-Sl-Ob-o-d-no-
1
I
,--r Za!ti:n I 0,24 II 0,34
.
Normalan I Otvoren I', 0,41 0,58
,
Vrlo izlozen 0,60 0,84
i 1
1--'-1---
1
-
I
I
Za!titen 0,41 I 0,58 'I'
Vetrovit Otvoren 0,60 I 0,84
[
' Vrlo izlozen 0,82 1,13
I _1,_1
odnosu na izlozenost
vetrovima i od nacina
izgradnje (slobodna
iIi ugradena zgrada).
Ugradenim zgradama
sma'braju SJe kuce u
nizu, stanovi na ug-
Iu i s1.
Zaliticen polozaj
imaju unutrasnji de-
:hovi grada sa ;zgrada-
rna zatvorene izgrad-
nje i proseene sirine
ulica.
Otvoren pol:ozaj - zgrade u naseljima slobodne izgradnje i viSi spra-
tovi zgrada koji nadvisuju ostale.
Vrlo izloZen, poloZaj - pojedinacne zgrade na obalama reka, mora,
jezera, na brdima i s1.
U zgradama koje su slobodne s jedne strane karakteristiku za otvo-
rerri polozaj dobijaju sarno prostorije na toj strani. Ako je zgrada slobodna
s viSe strana, ovu karakieristiku dobijaju prostorije orijentisane na 8, 81
i I, a ostale karakteristiku zaSticenih prostorija. Isto vaZi i za zgrade naro-
cito izlozene, s tiro sto ostali pravci imaju [ada otvoreni polozaj.
Faktor ZE se uzima u obzir saroo ako se prozori ili VI'ata nalaze u
samom kutu zidova koji se sticu u prostoriji na uglu. Tada je Zg = 1,2,
U svim drugim slucajevima je ZE = I, te se i ne uzima u racun.
Zgrade izuzetno masivrre (bunkeri, zgrade pod zemljorri), hale velikih
visina (> 8,0: m) i lakih zidova i izuzetno visoke zgrade (neboderi) zahte-
vaju posebne korekcije pri proracunavanju gubitaka toplote.
Pri izracunavanju povrsina, duZine i povrsine se zaokruzuju na jednu
brojku iza decimalne rtacke. Dovoljno tacno je ako se u svakom redu kraj-
nja vrednost zaokruzi na 10 kca1.
38
-2 P rim e r p r rae una g ubi t a kat 0 p lot e
Za prostarije 1, 2 i 3 prema s1. 25 treba izraditi proracun gubitaka
topiote.
Predeo: norrnalan
Polozaj: otvoren, ku6a slobodna sa svih strana
.Pogon: II (prekid lozenj.a 9 ... 12 cas,)
Spoljni zidovi ad opeke' 38
8poljni zidovi hodnika od suplje opeke 25 em
Unutrasnji zid UZI od opeke 12 em
Unutrasnji zid UZ2 od gipsanih ploca 10 em
Unutrasnji zid UZ3 od opeke 25 em
Strop nad sahama: drveni
Strop nad ateljeom: $itnorebrasti
Strop nad podrumom: siinorebrasti
Pod na zemlji: placa s izolacijom
Vrata unutrasnja: drvena
k
Ie
k
Ie
Ie
k
k
k
k
k
Ie
- 1,29
1,2
2,03
1,74
1,47
- 0,94
0,82
- 0,88
1,24
2,0
2,2
Frozori u sobama: drveni spojeru
Prozori u ateljeu: metaJnj spojeni
k = 3,0
I I '"
I 15
I
10J]

I""
/
1/
""
I
'" I
81. 24 - Sheme prozo;a i duiina spojnica
Duzina spojniea prozora prema s1. 24
Drveni prozor 1801130 : 5 . 1,3 + 2 . 1,8 = 10,1 m
Metalni prozor 310/220 ,4 ' 3,10 + 8 . 0,4 + 40 . 0,75 +
+ 4 . 1,40 = 24,20 m
Ostalo je navedeno u naertu.
39
522 :;:1 SZ3
200
fS'l
to
,1
11
4 I:i:
CD


saBA .....
ATELJE

,,0
20'
2.0" no
,
NM
P",12.0 :;;
1-
85 P,,35.0 220
_15
0

D=1L.O
200 0= 2 L. 0
:0
0
(D 85
0
N

-
N
V>
saBA t50

0
V>
i
N
20'


P,,16.8
N 85 130 N
1200
0
220
0=16.L
N

N
:0
M
400
10
-I
500
ilL-
00 100
-t=-

UZl

525
20'
te =-9
{o
0
0 0 0

'"
+20" 0
0
N N N
M M N
".
0'
.6'
81. 25 - Osnova i presek zgrade za proracun gubitakra toplote
40
Tablica 21 - Proracnn gubitaka toplote
'--1 --i-,-I "1-4-1-'--, -'-1-7-1-,-"1 9 I 10 ill! 12 I 13 114-ri;T-,,-'!'---i7"'-
T
SP
SZI
UV
UZ2
UZI
P
! PO V R SIN A PRORACUN GUBITAKA I DODACI
i-
,
-
- -
J 3B
-
-
-
10
- I'
- -
1 SODA 20'
4,19 4,0 116,8
2,0 1,5 3,0
4,19 2,8 11,7
0,95 2,05 1,95
4,19 2,8 11,7
1,0 2,8 2,8
4,19 4,0 16,8
v = 42,0 m"
I -
I -
1 ',0
I -
I 1,95
I
-
1
-
Ventilacioni Iilubirak
16,8
7,0
8,7
1,'15
7.7
2,8
16,S
'--,-' -'I' Pon,"o,
l'1 kolitina
.s toplote
Zn ZH i
'. : Q", l
I i
,
!M' kl
l>:
k M " .
Q.'"

__ 'C !,_kcal 1 I ,kcal'

.. '._' .... ,% 1+%, ""h- '
m'hoC I i h i __ , '"
:::4 :: 'I;; I
1,29 35 45 I 390
Q.

Au' lit
A,,=2' 16,8+
16,4' 2,5=75
2,0 5 I 10 I 20
1,74 i 5: 8,7 i 70 1520
2,o3110 20,3' 60 D=7-'-.-'-'
0,88 : 20 17,5 j 290 I = 0 58
! I 520 I 151-51' 1,10
Qr= 1 670
II
I Ii I' i
i Qv= 270
Fp 3,0
Qv = Eat- R H (ti-te), Fv = 2,0 = 1,5
i Q" ";;-f94Q
I
= 2,5' 10,0 . 0,9 . 0,34 = 268,0
T - - :::sm v: m" :::,-i:: I Iii 320 'II, .1+
I
J I.;; 3,0 i 2,8 8,4 1 3,0 5,4 1,2'1 I' 35 145 14,0' :6io= 59
SZ2 Z 3S 4,1 I 2,8 11,2 1 3,0 8,4 1,29 35 45 I 3801 D = =
I
UZ2 - 25 I,S\2,8 5,0 1 - 5,0 1,20 35 42 I 210
UV - - 0,95 2,05 I' 1,95 I - 1,95 2,0 5 10 20 I = 0,79
I
U;21,. J=Z '1; 1,2 2,8 3,4 1 1,95 1,45 1,74 5 9 10 iii
3,0 1.
4
,0 1
12
,0 1 - 1
12
,0 0,88 20 17,5 1
15
1-
5
1,10 Qt = 1 780 I
I I', . I
.1
Ventilacloni gubitak I '
Fp 3,0 ' I 1 '
]Qv = !:'al' R H (ti-te), F: =;:0- = 1,5 I Qv = 540:
I
1Qh=2320
= 22,5' 10 -0,'1 0,34 - 35 = 536
'
I
3 ATELJE v = 105,0 rn'! I I
I
T i - 7,0 I 5,0 35,0 ! 35,0 0,82 135 28,7 1000
SSZ
p
3 5,0 3,4 17,0 17,0 1,29 35 45 770 "
- 3,2 2,4 7,7 3,0 35 105 1620
I SZ4 S 38 7,0 3,4 23.8 1,29 135! 45 380
1,1 I ;: ::;9
l
I
-1- 0,95 2,05 1,95 2,0 10.20 i' 5,550
I U
p
?:3 =S _',.5 5,2 1
3
,4 17,7 1,47 5 7,4
120
1 D= 142. 35 =
- 7,0 5,0 I 35,0 1,24 14117,4 = 1,11
I I I ,I 5550 15 511,20 Qr=666rli'
Ventilacioni gubitllk I',
- Fp 15,4
Q'lJ =];al- R -II ('i-te),Fv ="""2 = 7,7 I ,_yo....:. 1 030 i
=2-1,5-24,2-0,7-0,58-35=1030 I I jQh=
769U
i
...----.---------___ , ___ . _____
41
-3 Pribltzni proracun potrebne toplote
1z dosadaSnjeg izlaganja se vidi da je za tacno izracunaV'anje gubitaka
t'1nJote potreban dug i relativno komplikovan proracun. Kako je u nekim
slucajevima potrebno brzo pronaci potrebnu koliCinu toplote, to se pri-
bliino i brzo izracunavanje ne moze izbeci.
Postoji vise naNna za priblifuo izracunavanje potrebnih kolicina
toplote. Svi Sll oni nedovoljno tacni, sto je i razumljivo jer je za brzo i
jednosrtavno proraclUlavanje nemogu'cno uzeti u obzir SVe aktore - a ima
ih wlo rnnogo - koji odreGuju gubitak topiote u zgradama i prostorijama.
prosecI1a kaHCina toplote za zgrade, normalno izvedene:, Z8.
ti = 20"C, ta = _15C navedena je u tabl. 22. Zapremnina grejanih prosto-
rija iznosi 89% ukupne zapremnine zgrade.
Tablica 22 - Prosecna potrebna toplota u kcal/h za 1 m
3
grejnnih prostorija stambenih i upravnib zgrada
- .. _"---------
1
Male porodicne zgrade slobodne 55 ... 70 kcallm
3
h I
II
100 ... 300 rn
B
dvojne 50 ... 60 I
u nizu 40 .. 55 i
Srednje zgrade 300 ... 1500 ni
3
35 ... 45 .'1
Velike zgrade 800 ... 2 SOD rn
B
30 ... 40
Zgrade vece od 2 500 rn
s
20 .. 30
..
Primer. Mala pojedinacna zgrada prema sJ.. 17 ima dimenzije 10,90 X 9,70 X
X 3,50 m; V = 370 m
3
, 80% od toga je 296 m
3
Po.trebna kolicina toplote je prema
tab!. 22 60 keal/mah, tj. ukupno 296 X 60 = 18 000 keal/h.
Tablica 23 - Prosecna potrebna toplota za
1 mo industrijskih zgrada
25000 m
3
0,60 I 0,80
50000 0,55 0,70
_ mggg ___ i
Za industrijske zgrade prow
secna pOLrebna kolicina toplote
za razne temperaturi'l.e razlike
moze se izracunati prema poda-
cima u tabl. 23.
P rim e r. Tvornicka hala sa
sed-krovovima, dimenzija 60 X 100 m,
visine 8,0 m. V = 48 000 rna, Spoljna
temperatura te = -15e, unutrasnja
t, = +12e, temperaturna razlika
At = 27C.
Potrebna koliCina toplote je
0,7 keal/mllhOe, tj, ukupno:
48000 X 0,7 X27 = 910 000 keal/h.
KoliCina toplote za' pojedine prostorije' moze se prib]zno izracunati
po sistemu bodova prema tabl. 24. -
Prema kubaturi prostorije. i sabiranjem bodova, u dijagramu s1. 26
moZe se iznaci potrebna kolicina tQplote u kcal/h ..
P rim e r. Prostorija 1 iz prime-Ta pmracuna gubitka toplote prema s1. 24 iron
kubaturu 42,0 m
3
. tabi. 24 dobiju se orvi bodovi:
42
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
bodova 3, prema tome polozaj povoljan (kriva I).
'II.:
I
Prema Jrrivoj I za kubaturu 42,0 m
3
potrehno je oko 2400 keal/h (prema
cunu gubit.alf.a potrebno je 1940 keal/h, D. 24% viSe nego prema tacnom pror3cunu).
Cioa
Tablica 24 - Bodovi za izracunavanje potrebne toplote za pojedine
prostorije
1 Prostorije orijentisane na S. SZ, sr, I
Po 2" sa 1 ... 3 h\:Jdne povrsine
1 bod 3 Osamijene male zgrade
4 Mesta iznad 600 m nad mort.'n1
.. zid prostorije _____ ___
Po
2 boda
6 Jako vetrovit predeo
7 Mansardne prostorije
8 Prostorije pored iIi iznad otvorenih prolaza
9 Prostorije sa ncdovoljnom toplotnom izdacijom
10 sa 4 iii vge hladnih povrSina
II s Jakim prometorn
I
12 sa t
a
> 20C
____ barakama
Prosto'r'ija 2 (V = 35 m
3
) iz istog prim.era: 4 boda, prema tome je pot:ebna koli-
topiore oleo 2000 keal/h (14% manje nego prema tacnom proracunu).
II

3 II !- IT I rr; !' i11 1
2J'H-t+++1!-+r+1 ++14-1 +-H,'+.i''L, I-H-I+; Hy+/j,J.<c;:J ilH 1-'-+,
,1-++, ++++1+ I "'If'-IH- If-yH-I'H-
i
'I j-Lf-yH. ::.-;-: '++1 ++,+1
'O,4ILjI-l++Ij-' I I II . I Ii Ii '+f-Hlf+j 1_
<j i I I I I 11)-- i'Tir' If

71 i I-i'F! - II' I
61 i 'III I II II '
5, WiH4.JL1-U-1+11.4 POLOZAJ PR05TOR'JE
L:; 'ttl-
1-+.JA,4<!+4-H-I-I- I POVOLJAN L 4 BOD.
m 3 n. II SREONJI 5 .. 9 BOD.
l! 2 rl IT III. NEPOVQLJAN >9 BOO.

o SO 100 150 200 250 300 350 m
3
PRQSTORIJ
Sl. 26 - Potrebna toplota z.a pojedine pr{)s.torije
ProstO'tija 3 (V = 1Q5
Bodovi: 1. 1 8.
2. 1 9.-
3. 1 10. -
4. _ 11. -
5.3 12.-
6.- 13.-
7. --
ukupno 6, tj. kriva 11.
Potrebno je prema dijagramu '7800 kcal/h (prema taenom proracunu je 7700).
43
2.16 Goriva
-1 Vrste, sastav i svojsltva goriva
GOliva su materije koje sagorevajuci stvaraju znaroe kolicine toplote
za relativno kratko vreme. Pored toga goriva se moraju nalaziti u prirodi
u velikim koliCinama i biti pristupacna i bezopasna, moraju se moei trans-
portovati i magacionirati i moraju biti rentabilna. .. .
Prema svojem postanku gorriva BU uglavnoro bil]nog porekla, Drvna
goriva, kao sto je svima poznato, ,pred nasim_ oeima, u
Ugalj je postao u toku mnogih roWona goclina ad pra'3-tarih Burna, izlozenih
u dubini zemlje ogromnim pritiscima i visokim temperaturama ..
Prema dobivanju de-limo goriva na prirodna i veStacka. PrlI'Odna go-
riva se upotrebljavaju u onakvom stanju u kal{vom se u prirodi nalaze_ U
vestackih se raznim postupcima gonvo ill oplemenjuje (koks) drveni ugalj)
iIi se one u prahu narocirtim postupkom osposobljava za upotrebu.
Prema agregatnom st18nju delimo gorlva na:
cvrsta: drvo, treset, mrki ugalj, karneni ugalj,
tecna: nafta, benzin, benzol, petrolej, mazut, alkohol itd. i
gasovita; 3vetleci pHn, generatorski, mesani, zenmi, barski plin itd_
Na tabl. 25 prikazan je pregled goriva po agregatnom stanju i nacinu
dobijanja,
Tablica 25 - Pregled gorh-'a
: AGREGATNO I'
STANjE GORIVA
PRIRODNA [ VESTACKA
II Cmto
Biljni otpaci Koks '
Treset Briketi
Lignit
I Kameni ugalj
I
Mrki ugalj
i , Gorivi skriljci
----------_._-- ._---
Benzin
Benzol
Sirova nuftu
Ulja za lozenje
Teeno
Mazut
1-
Petrolej
1--
Dizelgorivo
Alkohol
"
I
i Gradski plin
[
Gencratorski pHn
Mdani plio
Gasovito Zemni plin
I
Vodeni plin
Barski plin
Vodonik
!,
I

J

Sva go-riva se uglavnorn sastojie od sagorljivih i nesagorljivih sasto-
jaka. Sagorljivi (korisni) sastojci su: ugljenik (C) koji je najvazniji korisni
deo, zatim vodonik (H) i sumpar (8). Uz Ove sastojke redovno ide i kiseonik
44
I
c
c,
,
I
I
j
r
I
.,,
t
,
(0) koji sam ne gori ali omogucava gorenje. Ovi .. pri sago-
revanju toplotu. Nesagorljivi sastojci su: pepeo (razru n:meral1 ne
i voda. Oni su stetni jer ne sarno da ne gore nego 1 smetaJu stvaranJu
toplote. Pored ovih korisnih i stetnih sastojaka postoji u gorivima redovno
i azot (N) koji je indiferentan i niii koristi niti s-teti.
Glavna' karakteristika svalwg goriva je njegova toplotna moe. To
ona kolicina toplote u keal koju je 1 kg goriva u stanju da proirvede pn
putpunom sagorevanju, ,
Sto je vise ugljenika u cvrsiom gonvu tim ]e nJegova toplotna moe
veca. Sto je gorivo sta,ljje ima VIse ugljenika, a tIm rnanJe vodomka
i kiseanika,
Kolicina vode bitno utice na to-
plotnu moe gonva. Ona sarna trasi to-
plotu i to preko 600 keal po ki.lagra-
Tablica 26 - Vrste goriva.
prema geolomwj starostL
mu vode, -da bi se pri sagorevanju godva ____ __
u paru i a
1
tisla u atrnosferu.
Drvo Sllciasnjicll
2 P
d t . Treset '" 1 mil. godina
- Tlro na evrs gorlva
, b' v ' Mrki ugalj 60--65 miL godina,
Za grejanje se SIUZlmO 0 leno ' I
evrstlm garlvam I[ Kameni ugalj 300 mil. godina
Prema geoloskoj starooti i vrsti ________ '::: ... __.godina _
c-vrsta goriva su navedena u tab, 26.
Drvo. Kao gorivo dolazi u obzir tvrdo drvo (grab, bukva, hrast, eer,
brest, jasen itd,), dok se meko drvo (cetinari, lipa, topo_a itd.) upotreblja-
va uglavnom sarno za potpalu, Kolicina ugljenika u drvetu iznooi 50
0
/
0
od
mase bez pepela i vode. Vazno je da se drvo prosusi, jer mokro tesko gori
i irna mnogo manju toplotnu moe.
U sirovom stanju drVo ima 40 ... 60
0
/
0
vode, a suvo na vazduhu
10 ... 25%. Najmanja vlainost zivog drveta je u jesen, a najveea uleta
(juni-juli). Zbog toga se drvo obara u jesen i u zimu i ost,avlja se da na
vazduhu osusi. Ovim susenjem spadne vlaga na 15. , . 18%' Drvo koje nna
najviSe 25% vlage smatra se suvim. Koliko vlaga utiCe na toplo1nu moe
drveta vidi se po ovom podatku: suva Tablica 27 _ Tezina i toplotna moe
drvo (20% vlaznosU) ima toplotnu drvcta
moe'" 3 400 kcaljkg, a vlazno (60
jj
/ o I I SP:;i-;:--j L
vlaznosti) iroa svega '" 1 400 keal/kg I Naziv tezmn tdina J I '
sto iznosi svega '" 40% ad prvobitne ._.. kgfm:' kg/rn' ,kca]fdm' odnos:
taplalne maci. > 780 i 600 I ; 500 j-;;;;-i
Osnovni sastojci suvog drveta i BrasT i 7ifi I 550 2250 I' 94 I
su celuJaza (47, ' ,62%) i lignin (38, " . J 700 I 530 '.' 2350
98
1
_ .. 530/0). Pored ovoga u 'drvetu ima 'I asen ,
,- l' Buk. 700 500 i 2400: 100:
i promenljivih kolicina vosn:a, smo e 1 II' va , I I
drugih sastojaka, a u sokovima pored i Brest 625 i 480 I 2250! 941
vode ima soli (kalcijuma, rnagneziju- i Bor - 500 I 380 -I 1 870 : 78
rna i dr.): Pri sagorevanju ove soli Ci- I Smrca 4]0 i 370; 1750 i 73 I
ne glavm deo pepela.. " . Jela I 400 i 360 i 1 700 I
Na tabl. 27 navedem BU
ni podaci 0 raznim vrstama drveta koja dolaze u obzir kao gorivo. U posled-
njoj koloni naveden joe odnos toplotne moei pojedinih vrsta prema buko-
.
45
Drvo je plemenit materijal i otreba prvenstveno up0trebljavati. kao
telmicko drvo, tj. kao gradu i kao matenJal za preradu. Sarno u
vrlo bogatim drvetom (mi nismo takva zeffi.ljja) moze se ono upotreblJavati
i kao gonvo. drv . t .
Ovde cerna spomenuti da postoje i druge vrste enog gOrlva: 0 paC!
dobijerni obradom drveta (iverje i kora, kwenje, pozder (otpa-
dak kudeljne stabljike), kukuruzovma; slama, sllD:cokretovQ
seme, stajska balega i s1. Toplotna moe <?Vlh otpadaka Je V!:lo ",,:soka (ana
iznosi _2 000 ... 7 000 kcalJkg) i zbog toga lh ne treba potcenJlvah.
Treset je nastao raspadanjem biljnih sastojaka pod vodom bez pri-
Sltupa vazduha, 1ma ga po celom s;retu, najviSe u savezu
(Sibir). Kad nas se nalazi u neznatnim kolicmama na VIse mesta.
Treset se vadi u letnjim mesecima iz tzv. tresetista, moevarnih polja
mena, parafinskih lilja, voska .i dru!5ih 0; zbog rdave top-
lotne sprovodljiV'Osti upotreb..oava se 1 za lzradu p:oca. . .
Treset se vadi u letnjim mesecima iz tzv. tresetlsta, mocvarmh P?l]a
u kojima se nalazi u povrSinskim debljine ... n:. U Slro-
vom stanju on sadrii 85 ... 900/0 vode kOJ.a se susenJem
njuje na 25 , .. 350/0. Treset je vr10 gonvo 1 sVOJ-
stva i vlaznosti nepodesan je za transportovanJe, nego se upotreblJava na
lieu mesta ill oplemenjuje.
Totplotna moe t:reseta dootize 4 000 kcaJjkg.
Lignit je najmladi medu mrkim ugljevima. U njega proees ugljeni-
sanja jos nije zavrsen i zbog toga cesto ima jasno
se kao drvo, a boje je zute do zagasito smede. Kohcma uglJemka
35 ... 50
%
, Sadrii mnago vade (50 ... 60%) i mora se pre upotrebe
kada mu sadrlaj vlage na 15 ... 25%' Zbog ga nabavlJati
leti da bi ire do zime prosuslO. Zbog male kaloncne mOCI (1 900. .3 500
kcal/kg) i mnogo pepela (10 ... 20%) racionalnije je upotreb;javati ga u
prirodnom stanju u neposrednoj okolini, a za dille transporte prethodno
ga oplemeniti briketisanjem iIi koksovanjem. .. ..
Jugoslavija je vrlo bogata lignitorn. On se u SVlIna kraJevuna
zemlje i u wlo velikim kolicinarna. Upotrebljava se uglavnom za doma-
einma. '
Mrki ugaj po geoi'oskoj starosti dolazi posle lignita. On
ne pokazuje vise drvenastu strukturu, preloma tamnog ..do potpt;no. sJaJ-'
nag, bOje mrke do potpuno erne. Cesto se na lzg1ed tesko razhkuJ
kamenog uglja. Kolicina ugljenika u njemu iznosi oko 650/0, toplotna mac
mu je obieno 3500 ... 5 500 keal/kg, saddaj vlage ....... 25%, pepela. ........
Vecina mrkih ugljeva ima nedostatak da se na sltn:Je
komade i u prasinu koja tesko sagoreva. Kako mrki ugalJ Ima po pravilu
bitumena u sebi to se on cesto briketise i na taj naCin oplemenjuje.
Jugoslavija je bogata u?alj in::a
Aleksinae i Siveric. Upotrebljava se OSlm za domacmstva'l za lozenJe loko-
motiva, parnih kotlova i industrijskih peeL
Kameni ugal.1 je geoloski najstarije cvrsto gorivo. Odlikuje se veli-
kom kolicinam ugljenika (75 ... 90%) i velikom toplotnom moei (5500 ...
... 7 500 keal/kg). Boje je mrko erne do potpuno erne, biti taman, ali
je cesce metalno sjajan. On sadrzi malo vlage (2 ... 5%) 1 malo pepe1a (2 ...
... 150/0)' Kameni ugljevi se dele prema svojstvima na razne podvrste,
46
,
I
I
kao: rnasni, mrsavi, suvi, gasni, koksni, kovaeki i dr. Upotrebljavaju se u
industrijskim peCima, kotlovima, lokomotivama, za proizvodnju koksa za
domace potrebe itd. '
Jugoslavija ima mnogo manje kamenog uglja nego mrkog. Najvise
ga ima u Timockom bazenu, u Istri i jos ponegde. Zbog lako topljivog
pepela koji stvara poteskoee pri lozenju obieno se upotrebljava u mesavini
s mrkim ugljenom.
. Antracit je najstarija vrsta kamenog uglja, s najvise ugljenika
(90 ... 95%) i vrlo velikom toplotnom maci (8 000 ... 8 500 kcal/kg). Baje je
Slvo-erne, ervenkasto-crne iIi metalno sjajne, velike tvrdoce. Tesko se
pali'i potrebna mu je jaka promaja. Upotrebljava se u elektrometaturgl]i,
za parne kotlove, gasne generatore i za dornace potrebe (americke peci).
U Jugoslaviji dosad nije naden antracit.
Postoje jos i ugljevi koji su nastaIi raspadanjem i talozenjem zivih
organizarna, kao sto su gorivi skriljci (uljani skriljci, parafinski skriljci),
mineralni vosak i zemni vosak. Ova goriva sluze u industrijske svrhe i ne
upotrebljavaju se kao gorivo za grejanje zgrada.
-3 Vestacka cvrsta goriva
Od vestackih eVI'stih goriva za grejanje zgrada dolazi u obzir koks
i briketi.
Koks se dobija tzv. suvom destilacijom uglja, tj. zarenjem uglja bez
prisus1;va vazduha. Ovim postupkom odvoje se iz uglja isparljivi sastojci a
ostaje oplemenjeni koks.
Razlikujemo topionic1ci (metalurski) kaks, pri Cijoj proizvodnji je
glavni produkt destilacije sarn koks, a ispadjivi sastojci (benzol; naftalin,
leatran itd.) Sil sporedni produkti. Ovaj koks se dobija u koksarama tj.
fabrikama za proizvodnju topionickog koksa. Topionicki koks je vrlo porD-
zna materija male prosiorne tezine (450 ... 500 kg/rn3), velike cvrstoee (120 ...
. .. 200 kg/em2), sive, metalno sjajne boje i metalnog zvuka (pri padu na
tvrdu podlogu). Saddi veliku kolicinu ugljenika (80 ... 900/0), toplotna moe
rnu je preko 7000 kcal/kg i upotrebljava se uglavnom u visokim DeCima
za proizvodnju sirovog gvo.zda, za livenje, za druge industrijske potrebe i
za grejanje.
Gasni kaks se dobija u plinarama kao sporedni produkt prilikom
suve destilacije uglja radi dobijanja svetleceg plina koji sluzi za'
grejanje, osvetljenje i druge svrhe. Ovaj koks je laksi nego metalurski
(350 .. 0400 . kg/mS), manje je cvrstoee, a toplotna moe m\l je aka
7000 keal/kg. Upotrebljava se kao odUeno gorivo za eentralno grejanje,
dornacu upotrebu i druge svrhe.. .'
Kvalitet koksa zavisi ad uglja od kojega se proizvodi. Najbo1ji je od
kamenog uglja, a dobija se i od mrkog uglja, lignita, treseta i drveta. Kaks
od drveta poznat je pod imenom drveni ugalj (cumur) i sluzi kao gorivo u
rnetalurskoj industriji, za ,gasogeneratore i za domace potrebe.
Briketisanjem se ugljena prasina presuje u pravilne oblike i na taj
naein se ad sitnog i neupotrebljivog goriva dobija odlieno gorivo koje je
neki put i bolje od ishodnog. Prasina se abieno mesa sa smolom koja se
47
dabije pri suvoj destilaciji uglja i presuje pod velikim
200 .. ADO kglCm2. Briketisati se maze i bez -dodatka smole all tada pntlSci
imooe i do t 000 kg/em'. . ,. .,' . .
Briketi su obieno paralefroplpednog, III
tezine (za kuena lozista) ad 350 ... 1 000 .g. reba. budu cvrstl
lakog transportovanja i smestanja, postoJaru na vlaZl 1 da se u vam ne
raspadaju u prasinu. . . . .. . .
SVDjstva briketa zavise ad uglja .od k?Jega BU Ima
naroCitog znacaja briket od mrkog uglJa kOJeg.a kod nas una u vehktm. ko-
liCinama. Ovaj ima ugljenika 52 ... 56
u
/{), y-l8;ge ,.18
o
/0, pepela-4.;
toplotna moe mu je 4 600 ... 5 400 keal/kg.. .Iuu:nenog ImaJu
Veell toplotnu moe (6500 ... 7500 kcaVkg), VIse uglJemka a manJe vlage.
Od znacaja su jos j briketj od cetinarskih iglica i S1SB!k.i koji bez
velikih sredstava usled prisustva smolastih matenJa u TIJlma. NjIhova
toplotna moe iznosi 4 300, . .4 500 keal/kg.
Briket,i sou odlicno gorivo za lokomotive i za grejan{e zgrada.
-4 Teena goriva
Teena goriva su nastala od zivotinjskih ostataka. Dobijaju se buse-
njem iz zemlje kao sirova nafta (zemno ulje). Sirova nafta je smesa razni?
ugljovodonika i ad nje se destilacijom i rafiniranjem u rafinerijama
1
) dobl-
jaju razne vrste mineralnih ulja koja sluze kao gorivo za motore, za 102e-
nje, podmazivanje i dr. Ova ulja se dele na laka, srednja i
U 1aka ulja spada benzin, u srednja petrolej, gasno ulje (dizelgorivo),
au teska u1ja za ]ozenje i maziva. .
Kao gorivo upotrebljavaju se najvise tzv. ulja za lozenje ())mazut) i
cliielgoriva (nafta)2),
Topl.otna moe oiV'ih se krece od oko 9 000 do 10 500 kcal/kg,
Specific-na tezina im je od 0,8 do- 1,0 kg/l
Vai.no svojstvo ulja je njihov viskozitet koji se meri u stepenirna EO
(Engelerov stepen) i cSt (centistok). Pri zagrevanju se viskozitet smanjuje,
a pri hladenju se povec.a.va. Za dobro sagorevanje potrebno je da ulja
imaju viskozitet od 2 .. .4 EO inace Be mnraju predgrevati.
. Tacka paljenja je vaZna sa stanoiVi&ia pozarne zastite, a od tacke
stinjavanja (zgusnjavanja) zavisi moguenost .pumpanja. Saddina sumpora
je zbog korozije, a pepeo, kojega ima u vrlo malim koliCinama, oste-
cuje zidove 10Zista.
-5.Gasovita gOl'iva
. Gasovita goriva su prirodna i1i vestacka. Prirodni 'zemni plin se obieTIo
pojavljuje uz busotine sirove nafte. Glavni sastojak mu je metan. ToploLna
moe: "-' 8 000 ... 10 000'kcal/m
3
, U nas'ga ima u Hrvatskoj i u Banatu.
U prirodni plin se racuna, i plin iz postrojenja za biolosko preCisca-
vanje otpadne vade. Eksploatacija dolazi u obzir sarn-o u velikim prostroje-
njima.
, 1) U nas sU rafinerije u Sisku, 81. Brodu i u Rijeci
2) Jugoslovenski standarrdi ulja 2'18, loienje su JUS B. H2.430, JUS B. H2,440 ... 442
48
.1
I
i
U vestacka gasovita goriva spadaju:
Gradski pUn nastaje pri suvoj destilaciji kamenog iIi mrkog uglja
kao glavni produkt destilaeije a proizvodi se u gradskim plinarama. Top-
lotna moe zavisi od uglja, a krece se 00 3800, . .4 200 kcal/m
3
, specifWne
teZine 0,5 ... 0,65 kg/rn
3
,
Propan-butan smesa (JUS B. H2.134) (1962) je mesani plin koji na-
staje kao sporedni produkt pri obradi sirove nafte u l'aiinerijama. Top:otna
mac je oko 11 000 keal/l (oko 23000 kcal/m'), specifiCna tezina 2,3 kg/rn'
(tj. oko 1,8 puta je tezi nego vazduh). Mesavina 2 .. ,9/0 plina u'vazduhu
je eklSp:ozivna. Isporucuje se u celiCnim boearna (10 kg, 11 kg, 30 kg) i
tenkovima. Propan je bez mirisa (miris se dodaje radi
obezbedenja).
Generatorski pUn se proizvodi od raznih vrsta uglja u generatorima.
Osim pomenutih maze se kao gorivo korisrtiJti i plin visokih peei koji
nastaje pli topljenju rude u visokim peeima, vodeni p+in koji se proizvodi
uduvavanjem vodene pare u zazareni koks i dr.
2.17 Sagorevanje
_1 P:roces sagorevanja
Sagorevanje je hemijski proces pri kojem se sagot:ljivi sastojci
goriva, tj. ugJjenik (C), V<ldonik (H) i sumpor (S) u gasovitom stanju spa-
jaju s kiseonikom {O) lZ vazduha, pri cemu nastaje toplota. Da bi ,dosla
do gorenja potrebno je dakle da dode do isparavanja pomenutih gasova,
U maloj meri isparavaju ,ovi gasovi i pri obicnoj temperaturi i zbog toga
gorivo gubi od svoje vrednosti dugim lezanjem. Kad se gorivo izlozi toploti
dolazi do ubrzanog isparayanja gasova i kad temperatura dostigne odre-
denu visinu gasovi se zapale. Ova tempera-
tura naziva se temperaturom (iIi tackom) pa-
ljenja. Na taCku paljenja utii\e gustina struk-
ture (sto je' gorivo starije struktura mu je gu-
sea i teze se pall), relativna povrsina (sto su
komadi manji povrsina im je u odnosu na
zapremninu veea i lakse ,se pale), i sadrzina
Isparljivih sastojaka (sto je gorivo mlade tim
ima viSe isparljivih sastojaka i lakse se pall).
Ovo vaii za suva gonya, a ako BU vlazna mo-
raju se prethodno susiti, inace se tesko pale.
Na tabL 28 naved.ene su priblizne, temperatu- .
re paljenja uobicajenih goriva" Iz ovih poda-
taka se vidi da se za veCin.u goriva tacka pa-
Ijenja nalazi izmedu 250 i 450C, a za koks da
je potrebna mnogo visa temperatura.
U ovom prvom delu sagorevanja ispara-
vaju gasovi i sagorevaju plamenom karakte-
Tablica 28 - Tacka paljenja
raznih goriva
, I '
r Gonva Tt
Cka
i

j Treset I 225-28G
o
C I
' Meko drvo 280
0
I Tvrdo drvo 300
0
Mrki ugalj 250-450 I
Drveni uga\j, 3'} 0
Kameni uga\j 325 - 500
0
Antracit 440
u
i Lignit 450
0
'I
i, Koks 650-700
------ "
risticnim za poj,edine vrste goriva Foole ovoga u loZistu ostaje skora cist
ugljenik koji se i naziva koks. Ovaj uzareni koks dalje gori - to je
drugi dec sagorevanja - aJ.i skora bez plamena, sve dok ne ostanu sarno
nesagorljiv) sastojei goriva, tj. pepeo. .
,
4 Grejanje 1 vetrenje 49
Da bi dos10 do sagorevanja neophodno je da se ,gorivu dodaje, kis'e-
onik. Ovaj kiseonik se spaja sa gasovima koji ispare iz goriva i na taj
nacin dolazi do oksidacije i, uz razvijanje plamena, do sagorevanja. Uglje-
nik spojen sa dovoljnom koJicinom sagoreva U ug1jen-dioksid
(C0
2
), Ako je kolicina kiseonika ugljenik ne sagori potpuno
nego se stvara ugljen-monoksid (CO) koji je vrlo otrovan. Pri, nepotpunorn
sagorevanju bitno se smanjuje_ toplotna moe goriva. Tom prilikom cestice
uglja zajedno sa nesagorelim ga80vima u dimnjak kao .gust. dim i
cad. Vodonik sagoreva u vodu (H
2
0) 1 kao vodena para 1z1a'(:1 kroz
dimnjak, a sumpar u sumpar-dioksid (802) koji draii organe za disanje
Tablica 29 - Optimalna debljina
sloja na resetki loZista

Lignit
I
Mrki ugalj
Kameni ugalj
Antracit
KolG
Deblj. sloja u em "I
20 ... 30
15 ... 20 I
9 ... 13
7 ... 8
13 ... 30
i najeda, metale i druge materijale
ako doou s njirn u dodir.
Razna goriva traie i razlici tu
kolidnu kiseonika koji se r-edovito
uzima iz vazduha. Potrebna koliCina
vazduha raste s veliCinom toplotne
moei, me je za lignirt najmanja a za
antraeit najveca.
Kako vazduh treba da pro de
kroz sloj goriva, prema vrsti i sorti-
manu goriva bice potrebna i razlicna debljina ovoga sloJa. Na tabL ,29
navedene 8U optimalne debljine sloja uglja na resetki loilita. Kao sto se
vidi, debljina sloja opada prema starosti uglja, osim u koksa ,koji zahteva
veeu debljinu sloja, jer inace hoce da se ugasi.
-2 Pro d u k tis ago rev a n j a
Produkti sagorevanja goriva BU: to plota - zbog koje se i vrsi sagore-
vanje -, gasovl i pepeo. ,
Toplota se, kao sto smo vee videli, izrazava toplotnom moei goriva i
meri se u kcal/kg. Ove se krecu uglavnom izrnedu 2 000 i 8 000 kcal/kg. To
su> tzv. donje toplotne moei kOje su za tehnicke svrhe najpodesnije (v.
tabl. 30 na sIr. 51).
Gasovi koji odlaze po izvrfienom sagorevanju su utoliko nevidljiviji
ukoliko je sagorevanje savrsenije. Ako je sagorevanje nepotpuno (zbog
rdavog gOriva, rdave peCi, rdavog climnjaka i1i nestrucnog rukovodenja
l<Y.lenjem) iz dirnnjaka ,izlazj gust ern dim, ana unutrasnjim zidovima peCi,
cunkova i diffiIljakJa. naslaie cad. Dim je tada ern zbog sitnih cestica
ugljenika koje nesagorele odlaze u atmosferu, a'cad je isto tako nesagoreli
ugljenik. ern dim je uvek znak rdavog sagorevanja, dok je dim pri dobrom
sagor,evanju Hi potpuno nevidljiv ill je bee zbog vodene pare koja je takode
produkt sagorevanja. ern dim znaoi baeanje goriva kroz dimnjak u atmo-
sferu,-- a cad osim toga smeta i iskOlliseenju toplote. Cad pahuljasta oblika
naslaze se na zidovima peei i stvori izolacioni sloj vrlo lose toplotne spro-
vodljivasti. Zbog toga se toplota ne predaje zidavima ,peei i preko ovih
prostoriji nego odlazi u atmosferu. Cad maze biti i sjajna i tvrda., To su
nesagorele katranske pare koje se kondenzuju na zidovima dimnjaka j
vrla je tesko cistiti. NajceSce nastaju pri naglom hladenju gasova (npr.
u:gvDzde'niin cunkovima), pri slaboj promaji iIi nedovoljno visokoj tempe-
r<i'tu.r:i u ,1oziStu. Zute wlje na dimnjacima u spoljnim zidovima poticu
red'wno od ovih kondenzovanih katranskih para.
50
I
I
,
!
'I
Odlazni gasovi treba da imaju temperaturu aka 150C. Visa tempera-
tura Je znak rdavog sagorevanja iJi nedovoljnog iskoriscenja ;toplote. Ako
gasovi imaju nizu temperaturu tada nema dovoljno promaje u dimnjaku.
Pepeo cine nesagorljivi cvrsti -sastojci goriva (glina, pesak, gips, lrr-ee
i dr.). Najveeu kolicinu pepela imaju treset i lignit, a najmanju drvo. Osim
lrolicine pepela vazna BU i svojstva pe-
pela, narocito njegova topljivost. Lako
. topljivi pepeo delimicno Hi potpunn za-
pusi resetku i sprecava pravilan clovod
vazduha portrebnog za sagorevanje. Sa-
gorevanje je tada nepotpuno, velika ko-
Heina nesagorelog uglja propada i vatra
naglo slabi. Rastapljena sLjaka se ohladi
na resetki i njeno odstranjivanje je
skopcano s velikim teskocama.
2.18 Ureaaji za grejanje
-1 Vrste uredaja
U uredajiroa za grejanje i pomoeu
njih stvara se taplota potrebna za za-
grevanje prosrtorija.
Uredaji za grejanje sastoje se od
ovih osnovnih e1emenata:
1) elementi za proizvodenje Itoplo-
te (toplotni generator),
2) elementi za razvodenje toplote
(mreza cevi ili kanala),
3) elementi za odavanje toplote
(grejna tela).
Toploia proizvedena u toplotnorn
generatoru (lozistu kotla iIi peCi) razvodi
se putem mreze cevi ill kanala do grej-
nih tela (radijatora i s1.) pomacu preno-
snag sredstva kOJe se naziva toplonasom.
Taplonosa moze bLti voda) para i vazduh.
Prerna vrsb toplonose grejanje
moze biti vodno, parna i vazdusno.
Prema dometu dejstva grejanje
moze biti lokalno i centralno. U lokal-
nog wejanja su svi elementi Ul'edaja
spojeni ujedno (pee). U centralnog su
elementi jasno advojeni.
Tablica 30 - Toplotna moii goriva

I Dcvo I 3500 I
i T;-eset .. 3 600
I
Llgnit (luzldd) 2300
Lignit (jug.osi,?vel!-ski), 3 700
Mrki ugalJ (edkl) 4800
Mrki ugalj (jugosJ.) 4500
! Kamen! ugalj 7 000
Karneni ugalj (jug.) 6250
I AntraClt 7 800
I Bnket mrkog ugl)a I 4 800
I
Bnket kamenog uglJa 7 600
Koks 7200
---
I TEeNO GORIVO \ kenl!l
1
1
- ;0 % - -
Benzin 10 200
'i Propan-butan 11 000
I
i<d/kg
, Ulje za lozenje
specijalno LS5 10200
lako L5 do
srednje L6B
tesko L6 9 500
I Sirova naita 10 500
i DizeJgorivo
vrlo lako
lako
srednje
Dl
D2
DJ
GASOVITO
GOR!VO
i
JO 600
do
9900
keal/rn
3
I
-2 Us 1 0 V i k 0 j i s'e pO s t a v 1 j a j u u red a jim a
za grejanje
Da bi uredaji za grejanje u potpunosti odgovorili posta-
vljaju im se higijenski, tehnicki, ekonomski i estetskl USlOVl kOJlma treba
da odgo;vore.
51
,.
Higijenski:
Temperatura vazduha u zagrejanoj prostoriji treba da bude ravno-
merno rasporedena po osnovi i po visini. Nal'ocito je va.zno da temperatura
u visini glave i na podu bude po mogucnosti ista.
Temperature grejnih povrsina ne treba da budu, vise od 70C.
Temperatura zidova i vazduha grejane prostorije treba da bude ista,
odnosno da razlika ne bude veea ad 3C, alw 5U zidovi hladniji.
Zbog cestog kolebanja spoljne temperature treba da se uredaje
ll1
za
grejanje moze lako regulisati odavanje toplote .
. Toplotni izvori ne smeju zagaditi prostoriju stetnim plinoyima, cadi
ili pra.sinom;
Tehnicki:
Jednostavnost i preglednost urenaja,
gipkost upravljanja uredajem,
automatski rad uredaja,
bezbedn'ost za Ijude i predmete (pozar).
Ekonomski:
minimalna investicija,
minimalni troskovi eksp1oatacije.
Estetski:
Harmonij,a izmedu zagrevnog uredaja i konstruktivnih arhitekton-
skih delova gradevine,
2.2 LOKALNO GREJANJE
Kad su svi elementi 'zagrevnog uredaja. spoj'eni ujedno i prema tome
se toplota proizvodi u istoj on-oj prostoIiji lroja treba da se g'reje, tada
iman10 lokalne (mesne) zagrevne uredaje.
U lokalne uredaje spadaju ognjista, kamini, mangali i peeL
U novije'vreme su ognjista i mangali poipuno izbaceni iz 'upotrebe
jer ne ispunjavaju ni j'edan od uslova kojima treba da odgovore. Kamini
se upotrebljavaju retko, a peei su vrlo rasprostranjeni zagrevni uredaji.
Zbog toga cerno ovde krace prikazaii kamine, a opsirnije razne vrste peeL
Pre toga cemo se upoznati sa dimnjakom koji je vrlo vaZan sastavni
deo svakog ognjista.
2.21 Dimnjak.
-lZnacaj i z-adatak dimnjaka
. Bez dobrog dimnjaka ni najbolje konstruisano og'njiste ne moze dobro
funkcionisati. Zbog rdavog dimnjaka mogu nastati stete po narodno zdrav--
Ije, pozari i materijalna steta usled l'davog ekonomisanja gorivom.
.... Stene .po narodno zdravlje nustaju usled dima i cadi i to delom zbog
'neposrednog dejstva na pluca i druge organe (glavobolja, trovanje mono-
ksidom), a delom pooredno zbog smanjivanja suncane svetlosti kOja je izvor
zdravljtL Koliki je uticaj dima i cadi na osuncavanje (insolaciju) vidi se
iz podatka da veliki gradovi imaju ,7 ... 80/0 manje sunca nego njihova
okolina.
52
/
Pozari u kucama nastaju u 200/0 siucajeva zbog rdavih dimnjaka i
:tOzista.
Smatra se da hi se ispravn!m dimnjacima i pravilnim rultovanjem
lozenjem moglo 25% goriva ustedeti.
Zadatak dimnjaka je dvostruk:
1) da putem promaje dovede u loziste potrebnu kolicinu vazduha
(kiseonika) i .
2) da gasove koji nas"taju pri sagorev:anju goriva odvede u atmosferu.
.-2 Promaja u dimnjaku
Promaja u dim'njaku nastaje usled razlike izmedu specificne tezine
hladnog spoljnjeg vazduha i specificne tezine vrelih gasova koji izlaze iz
lozista.
Dejstvo promaje izracunava se po obrascu:
p = (S, - S,) h
P = dejstvo promaje (pritisak:) u mm VS (vo-
denog stuba) = kg/m'.
S1 specifiena tezina spoljnjeg vazduha u
kg/m'.
S2 specificna tezina gasova u kg/m
3
.
h = visina dimnjaka ad resetke do usea dim-
njaka.
Prema ovome obrascu se vidi cia jacina proma-
j,e rasrte s veliCinom razlike u tezini spoljnjeg vazdu-
ha i gasova i s visinom dimnjaka.
Da bi se, ovo dobro' razumelo pokazace se na
nekoliko primera.
P rimeri:
1) Uzmimo da je temperatura spoljnjeg vazduha
te=-20oC (5 .. = 1,:196 (Tabl. 31)
tempBratura gasova
to = 140C (S2 = 0,855 kg/rna),
visula dimnjaka h = 5,0 m,
P = (1,396-0,855) 5,0 = 2,705 mm VS (kg/m
Z
).
AkO' se me(jutim uzme vislina dinUljaka
h = 20,0 m, dakle 4 puta veta, tada je':
p = (1,396 - 0, 855) 20,0 = 10,82 mm VS,
dakle i pmmaja je tada t-etiri puta .iaca. Iz 'ovoga
se vidi da pee sa dimnjakom visine 5,0 m (V sprat) mora biti
dirukcije konstrukcije nego pee sa q.i.mnj'akom'visine 20,0 m
(prizemlje) .
2) AM' je te = +20
o
C (S1 = 1,205 kg/m
B
)
to = +100
o
C (S2 = 0,947 kg/m
3
)
h = 5,0 m, tada je:
Tablica 31 - Te'linll
vazdl1ha prema
temperaturi
Tempe- I Tczina 'I
ratura vazduha
-- '6_ jkgj;;" __ !
-20 1,396
-15 1,368
-10 1,342
- 5 1,317
o 1,293
10 1,248
20 1,205
30 1;165
40 1,128
50 1,093
60 1,060
70 1,029
80 1,000
90 0,973
100 0,947
llP 0,922
120' 0,898
130 0,876
140 0,855
150 0,835
1.60 0,815
180 ' .0,779
170 I 0,797
I
190 0,762
__
p (1205 -'0,947) 5;0 = 1,29 mm VS.
Iz ovog se vidl da isH dimnjak pri visolmj spoljnoj temperaturl <+20
o
Cj',
ima upain slabiju promaju nego pni niskoj (-20C).
3) 'Ako je te = +20
o
C (S1 = 1,205)
to = + lOoC (S;! = 1,248)
h = 5,0 rn, tada je
P = (1,205 - 1,248) 5,0 rri = - 0,215 rom VS.
53
. U ovom slucaju, tj. ako je temperatura gasova niska, nastaje nega-
tlvna promaja, vazduh se krece U obrnutom pravcu i dim iz1azi kroz loziSte
u prostor1ju. Takav sluCaj nastaje testa u prolece kad Sll zidovi joS hladni,
a spoljnja temperatura visoka.
Merenje jacine promaje VTsi ,se raznim instrumentima i napravama.
Za nas je dovoljno da se izvrsi primitivno merenje pomocu svece. U ovu
svrhu prinese se zapaljena sveca pepelisnim vratima koja se otvore 7,3
sirinu ad 1,5 cm. AR;O se plamen svece pavije pod pravim ugLom, tada je
pTomaja dovaljno jaka, aka se plamen odmah ugasi, promaja je preterano
velika. Razume se da lozisna vrata pri tome moraju biti zatvorena.
Jaeini promaje u dimnjaku, pa prema tome i u peei i lozistu, odgo-
vara i kolicina vazduha, koja se iz prostorije dovodi u loziste, a koja je
potrebna radi sagorevanja goriva. Aka je promaja suvise mala tada nc
dolazi dovoljna lroliCina vazduha i gorivo ne sagoreva potpuno, odnosno
. !
PROlAZ GASOVA
KROZ O!MNJAK
PROlAZ GASOVA
KROZ I KANAl
PROlAZ GASO'lA
KROZ SLOJ GORIVA
PROlAZ vAZOUHA
KROZ RESETKU
PROLAZ VAZQUHA
KROZ PEPLISTE ..
manja kolicina goriva moie
se u loZistu sagoceti i, prema
tome, manja kolicina toplote
proizvesti. Ako je, medutim
jaka, tada pri-
dolazi sllvise velika kolicina
vazduha, sagorevanje je suvi-
se brzo, temperatura odlaznih
gasova suvise visoka, toplota
odlazi kroz ilimnjak U
sfern i grejanje je neekono-
mieno.
S1. 28 _ Obr- Nasuprot promaji
stvuju otpori u dim'njaku. Ot-
pori nastaju usled trenja ce-
o drugu, naroci1to pri turbulentnom kretanju gasova
i trenjem cestica 0 zidove dimnih kanala (spoljnje
S1. 27 - OtpoI'i u
dimnjaku i peci nuta promaja
stiea gasova jedne
(unutrasnje trenje)
trenje).
S1. 29 - Pogre!ina
promaja
Obpori rastu sa duzinom dimnjaka, ne-
ravnoscu zidova dimnih kanala i' s brzmom,
odnosno kolicmom gasova, a osim toga, pri
srvakom smanjenju preseka i promeni pravea.
Otpori nastaju osim u ilimnjaku i u sa-
moj peel. Na s1. 27 prikazani su graficki u pri-
bliznom odnoou razni otpori u dimnjaku i pe-
eL Ove otpore savladuje promaja. Za slucaj
da je jaCina promaje nedovoljna, nastaje us-
pOfieno kDetanje gasnva u dimnjaku, nedo-
voljno dovodenje vazduha u loziste i lose sa-
gor'V1anje.
Smetnje u promaji mogu nasrtati usled
nedovoljne visine dimnjaka, usled pogresne. veze, meteoroloskih utieaja
i uspora vetra.
Pogresna veza nastaje naj6eS6e kad su dimnjlacka vrruta iIi drugi
otvori za ciseenje dirnnjaka otvoreni, odnosno, ako nisu dobra zatvoreni
(s1. 28). Tada, ako je stub vazduha u dimnjaku hladan, nastaje obratno
54
strujanje i smetnje u promaji. Poremecaj promaje nastaje i ako Sll vrata
nezalozene peei, prikljucene na isti dimni kanal otvorena (s1. 29). Zbog
toga, radi bolje kontrole, treba na isti dirnni kanal principijelno priklju-
civati peCi sarno aka pripadaju istome stanu.
Smetnje u promaji takode nastaju ako su obimni zidovi dimnjaka
oste6eni i propustaju gasove van dimnjaka ili vazduh u dimnjak i ako su
pregrade izmedu dimnih kana1a osteeene i gasovi komuniciraju izmedu
raznih dimnih kanala. U oba
slucaja smetnje treba odmah
ukloniti popravkom ostecenih
mesta. NaroCito je tesko usta-
noviti greske pri ostecenju
pregrada i u tome slucaju
treba pazvati u pomoe ovla-
stenog dimnicara.
Meteoroloslti na promallJ II
najvise uticu vetar, tot'lo' II
ta, odnosno hladnoea i Bunce. 11
Vetar u visW dimnjaka
najcesee ima horizontalni 81. 30 - Strujanje vetta na kosom krovu
pravae i:i malo nagnut na do-
le iIi gore. Na s1. 30 prikazano je ponaSanje vetra pri nailazenju na kosi
krov. Iz skice se vidi da slojnice idu paralelno s krovnom povrsinom, i
ako dirnnjak ne prelazi slerne, dolazi do utiskivanja vazduha u
i do smetnji u promaji.
Nadvisenje treba da bude najmanje 50 em, ali to cesto, u zavisnosti
od :okalnih prilika nije dovoljno.
U SSSR je propiBana visina dimnjaka prikazana na sl. 31. 1z slike
se vidi da dimnjak u slemenu i na udaljenju do 1,5 m mOira imati nadvi-
--
S1. 31 - Visina dimnjaka na kosom
lq'ovu
81. 32 - Glava dimnjaka
senje od 50 em iznad slemena kruva:: 'Od 1,5 db 3,0 usee dimnjaka
biti u visini slemena, a na odstojanju climnjaka vecem od 3,0 m kao sta
j e prikazano na slici.
1z pomenutih razloga glava dimnjaka najbolje je da ima oblik
prikazan na s1. 32. Svi drugi oblici (s1. 33) stvaraju svojim ukrasima
nepotrebne i stetne vrtloge, sprecavaju dobru promaju i treba ih odbaciti.
55
Uticaj vetra na promaju jako zaviSi od lokalnih prilika u. okol\ni
dimnjaka. Vetar se odbija od r:aznih kJrovnih povrsina, nadvisenih zidova,
drveca, drugih dimnjaka itd. i nekad je potrebno svalti dimnjak.:posebno
ispitivati da bi se smetnja mogla sa sigurnoscu ustanoviti i uklonitL U
&1. 33 - Rdave gl,ave dimnjaka
tezim slucajevima ispitivanje se mora vrsiti pomocu sitno iseekanih pa-
pirica koje nosi struja vetra i na taj nacin se posmatra dejstvo vetra na
rltmnjak.
IDadnoca u dimnjaku takode deluje stetno na promaju. Ako se
duze vreme nije 10zio, hladnoca u dimnjaku -deluje na gasove koji se pri
dizanju u tOj meri ohlade da, prestanu da se penju i n:a taj naein izazovu
prestanak promaje. To je redovno slucaj pri dimnjacima.
Na isti nacin deluje i vlaga u dimnjaku i zbog toga se mora narocita
painja obratiti na zastitu dimnjaka od vlage.
Sune-ana toplota takode izaziva smetnje u promaji, narocito pri
nagl'im temperaturnim promenama (npr. u proleee). Dok su dimnjaci
u tim slucajevima jos hladi, a spoljni vazduh naglo se zagreje, nastaje
suviSe mala razlika izmedu temperature ga-
soya i spoljnjeg vazduha i promaja oslabi
ili cak postane i negativna u 3. pri-
meru str. 53). U ovakvom slueaju mora se
u dimnjaku zapaliti papir, slama iIi
ma:terija koja naglim gorenjem zameni hla-
dan vazduh iz dimnjaka toplim i stVOrl
ITID uslove za potrebnu jaeinu pl'Omaje.
Uspor vetra nastaje iz raznih razloga
a obieno na onim mestima gde neki deo
S1. 34 - Uspor vetra gradevine nadvisuje drugi (zid, krov 'ltd.)
(s1. ::J4), ili u blizini drvec3. Vetar udara (:
vise zido,ve i u njihovoj senei izaziva vrtloge i poviseni pritisak koji
suprotno od promaje i isteruje plamen i dim u prostoriju.
-3 Dimenzionisanje dimnjaka
Dimenzionisanje dimnjaka maze' se tacna izvrSiti vodeCi racuna
o kolicmi i temper,aturi gasova koje treba odvesti, odnosno 0 vrsti go-
riva, 0 vi.:;ini, preseku i obliku dimnjaka, 0 vrsti peCi, 0 trajanju lozenja
itd. Ovaj raeun je' komplikovana i za nase svrhe nepotreban. Mi eerno
sa dovoljnom taenosell odredivati presek, odnosno na preseke dirn-
nih kanala prikljucivati onoliko peei ,kako je to pokazano na tabl. 32.
Tablica je izraetUlata za climnjak visine 8,0 m. Na dimnjak-e
14/14 em viSe od 12 metara mogu se prikljuCiti 3 gvozdene iIi kaljeve
56
peeL Vise od 3 peei ne treba prikljuciti na isti dirnni kanal, pa i to sam:)
u okviru istog' stana (vidi str, 55). Svaki stednjak, a narocito kotlanka,
mora imati' svoj posebni dimni
kanal, jer kroz gornju ploeu
stednjaka, loziSna i pepelisnn
vrata ili zazore ako kotla do-
lazi do oduske i pogreSne veze
i zbog toga-do smetnji na even-
tualnom drugom prikljueku.
Ova tabHea vazi za obic-
ne ,ziciane dimnj ake. Ako se
umesto ovih postave oni s
glatkom unutrasnjom povrsi-
nom i small? spojnica, tada
dozvoljeni presek maze
svega 4/5 od navedenoga. Za
SV'e peei lroje, ne spadaju u
obiene, norrnalne peei, potrebno
je pnsebno proracunati presek
dimnjaka.
Tablica. 32 - Dozvoljeni broj prikljucaka .
na dimne kanale
DIMENZI)E
DIMNJAKA
DOZVOLJENI
Od :'k'
14/14
(196 cm
2
)
I 14 12 peci (,11
em 1 kotJanka)
I
, (154 2) 1 stedn)ak, iii I
1--=,--1- .---,----.- ----
14/20 1 16 I ..
I
(280 cm
a
) (200 cm
2
) 4
20/20 20 16 peci Hi ,
i (400 cm
2
) (314 1 kamin I
8
-4 Obelezavanje dimnjaka
Racli izbegavanja nesporazurna obelezavanje dimnjaka u nacrtima
vrsi se kao sto je pokazano na s1. 35 i 36.
GRUPN! DtMNJAK
81. 35 Nazivi delova dimnjaka
-5 Polozaj dimnjall:H u osnovi
NOZICA
,ONO
Dimnjaci treba na budu p()stavljeni principijelno u uDutrasnjosl.i
zgrade.,-Na taj".naCin nisu izlozeni hladenju. Najbolje je ako su u sarnom
slemenu, jer tada je wlik deo di.rruniaka u tavanu, a sarno mali deo izmJ
iznad krova. OSiffi toga izmedu dimnjaka i kose povrsine krova ne po":-
srtoji takozvani dzep u kojem postoji opasnosrt: cia Se skupi 'voda i proeuri
u lavan (s1. 37 i 3S-a).
Ni u .kojem slucaju ne treba dimnjak postavljati u spoljne zidove.
Tamo su oni po eeloj svojoj duzini izlozeni hladenju, samo mali 'deo
57
dimnjaka S'e nalazi u tavanu, dok je veliki deo njegov izvan krova (iZlozen
hladenju), tesko pristupacan za Ciscenje i osim toga i rdavo izgleda
(sl. 38).
58
DIMNJAK
NEUPOTREBLJENI
DIMNJAK
PLlNSKI DIMNJAK
VENTILAboNI KANAL
DIMNJAK S OTVOROM
ZA CI-SCENJE
81. 36 -- Ozillake dimnjaka u oSillovi
[0 [0
81. 37 - Dimnjak u sredini
zgrade
Ako ni na koji nacin nije
mogucno izbeci postavljanje dim-
njaka u spoljnjem zidu, tada deb-
Ijina spoljnjeg obimnog zida dim-
njaka mora biti najmanje 25 em,
i taj dec mora biti olepljen mal-
terom nepropusnim za vlagu-- (sl.
39-1). Cesto ni, ovo nije dov6:jno
nego se mora izvrSiti toplotna izo-
laeija bilo u vidu vazdusne suplji-
ne (s1. 39-2) koju, radi boljeg efek-
ta, treba ispuniti sljakom, hila ob-
laganjem heraklitom, plutenim
plocama ill drugim sredstvom za
toplotnu izolaciju (s1. 39-3).
Da bi diimnjaci bili sto top-
liji,treba dimne kanale po moguc-
nosti spajati u grupe (s1. 37 i 40).
Tada se oni uzajamno greju,
njak je jeJ7tiniji (manja kubatura
zida) i ima manje prodora kroz
l\:'rov. Na taj nacin ima manje
osetljivih mesta, manje opsivanja
dimnjaka limom i krov'bolje iz-
gleda.
ITl
tJj
S1. 38 - Dimnjaci u
njim zidovima
"
1
2
Dimnjaci u unutrasnjosti zgra-
de mogu se postavljati iIi u sred-
njim opterecenim zidovima (s1. 41)
iIi u pregradnim, neopterecenim
zidovima (s1. 42). Prednosti prvog
naeina su_ manje dimnjackog zida,
jer nije potrebnq -pojacanje, i lakse
Ciscenje climnjaka, jer se dimnja-
cka Vl1ata nalaze u hodniku podru-
rna. U drugom slucaju (s1. 42) preg-
radni zidovi mnraju se- pojacati
3
51. 39 - Dinmi kanali u spoljnom
zidu
Sl. 40 - Grupni
dirnnjak
na debljinu 38 em, a dimnjacka vraia- se tada ne n2JaZE'
skorn hodniku nego u drugim prostorijama podruma. Zbog
cenje otezano, i1i se zbog mora
u podrum
toga je Cis-
oduzimati prostor na stetu pomenutih pro-
storija.
Drugi naem ima liz drugih prednosti.
Tako Be grede meduspratnih konstrukcija mogu
polagati bez vecih izmena, krovni vezaci ta-
}rode, peci 'se mogu lakse prikljuCiti na dimne
kanale, dimujak polozn upravno na sleme ima
manji dzep nego onaj koji l-ezi parale),no sa
slemenom.
U nekim slucajev-ima mogu se dim-
njacka vrata u podrumu ipak postaviti u hod-
niku podnima mada BU dimni kariali postavljeni
u pregnidnom zidu (s1. 43). Pogresno je ovakav
siucaj reSavati na nacin prikazan na s1. 44 i
postavlj,ati za vise kanala jedna dimnjacka vrata.
-6 Vrste dimnjaka
Pr!ma materijalu od kojega su naClU]em
dimnjaci se dele na zidane, montazne i specl
jalne dimnjake.
fflTfTTfT
81. 41 - Dimnjak u
srednjem zidu
59
Prema polozaju dna dimnjaci mogu biti podrumski i etazni. Pod.
rum.ski se sVl's.avaju u najnizoj eta2.i (podrumu) -gde se nalaze otvon za
81. 42 - Dimnjak u pregradnom zidu
ciS6enje (dimnjacka vrata). U etainih dno dimnog kanala s vratima za
ciS6enje nail8zi - se u Oillom spratu gde se nalazi prikljuCak za pee. Etami
lZOLACI J
81. 43 - Nozica dimnjaka s homim otvorima
S1. 44 - Nozica
dimnjaka sa
jednickim otvororn
dimnjaei se postavljaju u slucaju da dimni klaJ1.ain nije mo%ueno provuei
do podrwna; sto se deSava obicno kad se po spratovlma
Ija:ju iIi kad POStOJl neka druga smetnJa. EtazTIl
dimnjaci se Ciste na spratovima i zbog toga
dimnjacka vrata nikad ne treba cia su u stam-
benim prostorijama nego u kuhinji, ku-patilu
60
HOONIK S08A
--J
S1. 45 - Etazni dimni
kanal sa dnom dspred
loiista peei
i s1. Pri postavljanju ovih vrata tr-eba obratiti
painju na to da ne budu zaklonjena kakvim
predmetom (pee, st-ednjak, kada,. delavi name- .
staja), cime se onemogueava
U specijalnom slucaju kad se sobna pee
10zi iz hodnika etaz-ni dimnjak moze imati dno
neposredno ispod lozista peel. Na 61 45 pri-
kazana je osnova i presek peci -i dimnog kanala.
Ovaj se zavr5ava u pretprostoru ispred 10ziMa
i u tome slucaju se njegova dno zatvara kliz-
nim lZatvaracem od lima. Pri Ciseenju dimnjaka
cad pacta u 102.i5te i ne zapr:ja se okolina.
Prema nacmu vodenja 'trase dimnjaci
mogu biti pravi i povijeni (izlomlj-?ni),
DlmnJaCl treba po pravHu da budu pravl. Ako to ni na koji nacin
nije mogucno izvestI, dozvoljava se povijanje (vucenje) ito najvise
do 30" od vertikale (sl. 46).
Kako- je za jaCinu promaje merodavna visina
a ne duzina dimnog kanala, povijen dirnni kana!. se
produzuJe, pojavljuje se potreba podupiranja Hi
fundiranja povijenog dela dimnjRka i zbog toga !:O<e
trosi vise gradevinskog materijala i radne snage. S
povecanjem duzine i rr;tenjanjem pravca poveeavaju
se o'tpori i smanjuje jacina promaje. OSim toga na
kosim' delovima postoji opasnost da se dimnicarskom
kuglom probije dimnj:ak, lakSe se naslae cad 1 ote-
zava Be dimnicarski posao. 1z o'Voga se vidi da ver-
tikalni dimnjaci imaju rnnogo prednosti nad lom-
Ijenima i zbog toga ove treba izbegavati. 81. 46 _ Povijanje
Menjanje pravca ne sme se vrsiti u visini dimnjalm
meduspratne konstrukcije nego 20 ... 30 em iznad
pada, a mora se preei na'vertikalu ispad tavanice. I{:ad bi prelom bio u
visini meduspratne konstrukcije, u slucaju kvara 'nemogucno hi bila pro-
nad gresku. U kosini se ne smeju prikljuciti peci. Ni u kojem slucaju ne
sme Be povijanjem smanjiti ill povecati povrsina preseka climnog kanala.
Povijanje u dva pravea treba izbegavati.
Na s1. 47 pokazano je u preseku vise vrsta dimnjaka za visespratnu
zgradu. Normalni i najbOlji dimnjak (oznaka A) ima Bve kanale prave
i Bvi se svrsavaju u podrumu odakle se laka cad povremeno ocisti. Ovakva
vrBgA dimnljaka ima jedini nedostatak sto svi prikljucci - pa prema tome
i p@'Ci - nisu u istoj vertlkali, nego SU za po jedan kanal pomereni. Ovo
pomeranje iznosi u zidanih dimnjaka za svaki sprat po 26 em, i npr.
u cetvorospratnoj zgradi izmedu najnize i najviSe peel iznosi 104 em.
Kako se u visespratnim zgradama osnove obiCno ponavljajll i pregradni
zidovi su jedan iznad drugog, mora se pribed povijanju dimnjaka (ozna-
ka B). U ovom slucaju se sve cevi svrsavaju takode u podrumu, .ali se svi
prikljucci, nalaze u istoj vertikali.
, Na s1. 47-C prikazan je etazni dimnjak sa 4 kanala. I ovde BU ka-
nali pravi, ali iSU prik1jucci po spratovima pomereni kao i kad A. Da bi
se avo izbeglo moraju se i etaZni dimnjaei povijati (oznaka D).
Na s1. 47-E prikazan je sabirni ilimnjak sa skupljacem cadi koji
se nalazi u podrumu u vidu prosirenog dimnog kanala s vratima za
ciScenje. Od ovog skupljaca povij.anjem na svakom spratu odvajaju se
pajedini dimni kanali i na taj naCin se skupljac postepeno razgranava.
Kalw svi kanali medusobno komuniciraju, da l1e bi doslo do pogre.sne
promaje bezuslovno je potrebno ispod svakog prik1jucka ugraditi klizni
zatvarac od lima (s1. 48) koji se otvara sarno pri ciscpnju i koji mora
dobro zatvarati da- ne bi na tome mestu dimnf 'kanal l'Ihao odusku. Ovaj
zatvarac mora bili postavljen od poda' najmanje na 10 em, a -izmedu njega_
i prikljucka mora biti najmanje 50 cm.
Ovakav dimnjak ima sve prikljucke u istoj vertikali. N edostatak
mu je povijanje i zatvaraci koji se pri Ciscenju lako mogu ostetiti, -i dosta
je skup. Upotrebljava se na mes'tima gde je potrebno da prikljucci budu
61
62
Z
0::
<Xl

UJ
UJ
u
z
"'UJ
....
UJ_
0>
>0
00..
==
= 0.. Ln
t L t I
U istoj vertikali, a izvodenje na naCin prikazan pod oznakom B iz nekih
razlOga lllJe mogucno (npr. zbog slabljenja zida iIi rasporeda u podrumu).
Na sl. 47-F prikazan je presek dim-
njaka sa skupljacem cadi i zatvaracima, U
kojega se climni kanali povijaju na dye
strane. Prikljucci nisu u jednoj nego u dYe
vertikale i pomereni Bli za 52 em. Ovakav
dimnjak ima jedan viSe nego koUka
je potrebno za prikljucke ion' sluzi sarno za
ciscenje. Ovaj dimnjak nema Bve dobre
strane dimnjaka S oznukom E, a ima Bve
njegove nedostatke. Upotrebljava se sarno u
specijalniru slucajevima kad drugo .resenje
nije mogucno,
-7 Konstruktivni principi
KUZNI
ZATVARAC
81. 48 - Prikljuc-ak, na sa.-
Presek dimnog najbolje je dn birn'i dimnjak
bude-kruzni. U kruga je obim U odnosu n':'l
PDw
sinu
manji nego u svih astalih geometrijskih slika, pa su i otpori u
kr'iZuog preseka najmanji. U presecima nastaju rrmtvi uglovi koji
povecavaju otpore kre'tanja gasova (sL 49). U pI1avougaonog preseka strane
ne smeju prekoraCi'ti odnos 1 : 1,5 (s1.. 50).
'10"
0' 81. 49 - Preseci dimnih kanala
1.5

21
81. 50 - Odnos
skana dimnog
kana!a
Presek dimnog kanala ne sme se ni suzavati ni p!1oSirivati. Suza-
vanj-em se stvaTa usporavanje, a prosirivanjem se stvaraju nepotrebni
vrtlozi. Do suzavanja
preseka cesto dolazi ne-
hoticnim uvlacenjem
cunkova u kanal (,s1. 51),
provlacenjem i polaga-
njem betonskih i gvoz-
denih greda na dim-
njacki zid ill postav-
Ijanjem cunka uzeg pre-
seka na dimnjak.
Visina dimnjaka
treba da bUde tolika
101

c,' ;0
i I .
S1. 51 -- Sp.tenja pre.seka dimnog kanala
da bude obezbeclena dobra pTomaja. U visespratnih zgrada u pitanju je
pooJ.ednji sprat, odnosno mansarda, a najcesce je da prizemne kuce ne-
maju do,voljno visok dirnnjak. Najmanja visina dimnjaka, merena od
loZista do u.sca dimnjaka, iznosi 5 .. , 7 m (s1. 52).
63
Za skupljanje cadi dimnjaci pri dnu moraju imati pro-
star. Od poslednjeg prikljucka do dna, kana.Ia potrebno bude
1/10 korisne visine dimnjaka (s1. 53). Aka Joe ovaJ razmak man]l od -/10 ko-
S1. 52 - Najmallja visina
dimnjaka
-I
r
;:;-,1
I
L
51. 53 - Skupl'janje cadi u nozici
dimnjaka
risne visine, tada ce se potreban prostor za skupljanje cadi obezbediti
nozice dimnog kanala, . v'/"# .
Zidovi dimnjaka mo,raju biti nepropusm. Zbog ;71:0 manJe
horizontalnih i vertikalnih spojnica tim bolje, jer U sVlh spOJUlca
sto-ji opasnost od propustanja gasova. Narocito je vazno da pregrade budu
neostecene i cia nema komunikacije izmedu susednih dimnih kanala, jer
je vrlo tesko ustanoviti gresku i mesta .kvara.
-8 Zidani dirnnjaci
Zidani dimnjaci su zbog svojih rdavih svojstava povtr:-bno
bilo zameniti ih novijim i boljim konstrukcijan:a. .r:-asoJ zemF
oni su zasad skoro iskljucivo u upotrebi i zato cemo Ih detal]lli)e upoznatl.
Dimnjaci se zidaju, zajedno s ostalim ?d norrnal-
nih dimenzija. Na s1. 54 prikazano je nekolika honzontalnlh preseka
ovakvih dimnjaka.
64
. Najmanja zidova dimnog kanala iznqsLpola opeke,
tJ. 12 cm. v,!radenJe od opeka nasatice zabranjenn.je,.jer se'.ua
ovakav nacm ne moze postl6 nepropusnost dimnjaka za gasq.ve;.
S1. 55 - Slabljenje
dimnjaka ugradivanjem

b c
81. 56 -' Z1danje poV'ijenog dimnjaka
. Deblji.na 12 r:e sme se ni na koji nacin oslabiti
uglavka III ceVl, poblJan]etn kuka, zavrlnjeva za kamen itd.) (51. 55). Isto
tako,.na ?v:: ?e sl1).eju se osl.a??-jati meduspratne konstrukcije, nego
se dlmn]aCl lmaJu lzmenama zaobIcl (s1. 41 i 42). Ovo vaii i za armi-
ranobetonske meauspratne konstrukcije. .
OP.eka od koje Sfi,O zidaju dimnjaci mora biti narocito probrana, a
sarno zldanje ima se izvrsiti najpazljivije. NaroCito se ima paziti da sve
spojnice 'budu dobra ispunjene malterom da ne bi gdegod bilo oduske.
Unul:rasnjost dimnih kanala moze se fugovati, dersovati iIi malte-
rom olepili. Poslednji nacin maze se upotrebiti samo sa produznim mal--
terom. Kako se medutim maHer prilikom Ciscenja obieno obije i' otpada
povrsine postanu hrapavije nego u prva dva naema. '
otpori se povecavaju i zbog toga ovaj nacin ne moze
se preporuCiti.
Pri povijanju zidanih dimnjalci 'mora se na-
rocita pafuja obratili na izradu kosog dela dimnjaka
5.6). Stepenasta fa) nije dobra zbog p
r
9-
s!;.renJa pr?seka, hrapavlh i ote:ranog Ciscenjli.
U kresamh opeka, (b) 'povrsma je takode hrapava i
opeke se na ostrim uglovima lako ostete. Jedino do-
bar nacin prikazan je na s1. 56-c, gde se opeke" Sl.
polaz. Vu upravno na osovinu dimno!! kanala. Treba 57 - Prelom
v. '-' povijenog'
narOCltu paznju obratiti da se pre.sek kanala na dimnjaka
kosipi ne prosiri. Na konveksnom mestu preloma ..
je ugraditi okruglog zeleza radi zastite ad dinmicar .... "
;tzeta s kuglom kOJe na tome mestu struze ivicu prilikom. ciscenja
dunnJaka (sl. 57). .. .
. Zbog ad je patrehrio. _ obratitl. paznju',
dr vne konstrukclJe u blizlDl dImnJaka. Da i rogovi ne smej,u _
5 Grejanje i vettenje
6S
oslanjati na zidove dimnjaka sarno se po sebi razume. Mada se avo ne
sme aozvOiliti s jedne strane zbog toga to se zidovi dimnJaka rie smeju
opteretiti, a s druge strane zbog opasnosti od poZara, ovo se relativno
Oesto desava i pcymrima je ovqkav nesavestan rad, cesto uzrok. Pri pI"olazu
EPOVI
81. 58 - Prodor dirnnjaka k.roz
drvenu tavanieu
81. 59 -- Glava dimnjaka
u slemcnu
k.Doz, ,meduspra,tne drvene konstrukcije mora se strogo paziti da drrveni
konstruktivni delovi budu izolovani od pozara. Zbog toga ,unutraSnje
povrSine dimnih kanala maraju biti najmanje 20 cm udaljene od drvenih
delova m'eduspratne konstrukcije, a meduprostor mOra biti ispunjen
sa 2 ... 3 'reda crepova' sa smaknutim spojnicama, u blatu (s1. 58). Ovaj
meduprostor je joo bolje ispuniti betonom.
Na mestu prodora dimnjaka kroz krov potrebno je obratiti paZnju
da opsivanje bude pravilno izvedeno da ne bi doslo do' procurlvanja, a
osim toga i do provlaZivanja dimnjaka. Prodor dimnjaka kroz krov je
osetljivo, mesto i tehnicki i termotehnicki. Najispravnije se reSava aka
dimnjak prolazi kroz sleme (vidi ,<;1. 37). U tom slucaju moze se ovaj pro-
dor ispravno resiti bez limenog opsivanja (51. 59). Ujedno se postize i
bolji kvalitet dimnjaka jer se obimni zidovi dimnjalrn izvode debljine
2fl, em te je dimnjak manje izloZen hladenju.
-9 'M '0 n t a z n dim n j a c i
KaQ sto smo ranije videli, !'ito je unutarnja povrsina dimnih kanala
glatkija i sto manje iroa verlikalnih i horlzontalnih spojnica tim je dim-
njak bolji. Zbog toga se. zidani dimnjaci u novije vreme sve vise zame-
njuju' montaznim climnjacima.
Materijal od" kojega se 'pravi dimnjak treba da je dobar toplotni
izollator i da je otpocan protiv uticaja plinova i visokih temperatura. Zbog
toga- se montaini dimnjaci 'prave abiena od peeene gline, samota, tucane
opeke i od drugih vrst. lakog beton .
66
I
1
dir:mjaci se ?biCn? od fasonskili komada sa glat-
karn dlmnorn ceVl, bez vertikalnih 1 sa sto manje horizontalnih ..
U upotrebi su cevi od samota i pecene gline iznutra
se nasta 1" k 1 ali . , e, oJe
v JaJu ao can zaClOne Ce\'l i zaptivaju glinom a mogu bT .
od va::best:;:o-cementnih cevi koje se zaptivaju cernentnim
duzme 5? postavljaju se zbog stabilnosti dimnjaka i
lUanJe dimn:h smaimutv (s1. 60) i obziduju se obienim
UIOSCI lmatl 1 pravougaoni presek, a pregrade ovakvih
dlmnJaka mogu brti i tanje od 1/
2
-
1=1:
=,
15 2

j
Dimnjaci od azbestno-cementnih
cevi prave se kruznog i cetvrtastag pre-
s naglavcima. Dimenzije okruglih
ceVl Su 0 100, 125, 150, 175 i 200 mm.
Cetvrtaste cevi prave se u dimenzijama
120/120, 180/180, 120/180 i 120/240 mm.
Debljina zida svih cevi je 7 mm. Uz ave
cevi postoje i fasonski delovi za pri-
kljuCke (lukovi i racve) i vrata za revi- 81. 60 - Dimnjlllt s cevnim
ziju i eiscenje. uloscima
Duzina .cevi 122 i 183 em. Spajanje cevi vrsi se umetanjem cevi
u n'7glavak 1 zaptIvanJem malteram 1 : 1 ili azbestnom (srnesa azbe-
sta 1 cementa! : l):NaglavCl treb8: posta,:ljeni nagore zbog even-
tualnog procunvanJa katrana. SpoJevl ceVl ne smeJu se vrsiti u tavanicama.
s1. 6-: prikazan dimnjak koji se sastoji od omotaea i
pa?ebruh ulozaka vd ceVl. Omomc lffia s unutrasnje strane vebra pomocu
kOJih se odreduje mesto
ulosku i ujedno ulcrucuju,
omataca. Supljine
lzmedu cevi i omotaca slu-
ze za izolaciju. Dimnjak je
od lakog betona (beton od
tucane opeke).
U N emackoj BU u
t.akozvani Sofer- 0 1
-kamml (51. 62). To su di- 1
mnjaci od lakog betona (ad PI 0 1
tucane opeke) sa supljina- ('0') I(} I(}
rna. Fasonslti delovi su du- ,-.r
tine oko 70 ern, a spajaju _.'
se medusobom na zasek. Za 51. 61 _ MontaZni
prikljucke i otvore za dimnjak
scenje upotrebljavaju se
specij alni delovi.
51. 62 - Montazni
dimnjak tipa
Scholer
. Da bi se dobro funkcionisanje ovakvih joo neispitanih dim-
10
Jaka
. od je dimnjake ispitati na taj nacin sto .
sagradlh VlSllle oko 4,0 m i 3, . 4 dana pe-rmanentno
lazltI, a r:Jcgova spoljasnost i unutrasnjost.
PostOJI JOs cltav mz montaznih dimnjaka raznih marIti slicne kon-
strukcije i svojstava.
..
67
Precnici ovih dimnjaka, kao sto je ranije pomenuto, mogu biti za
lIs manji ad zidanih jer je unutra.snjost po pravilu vrio glatka.
-10 Speeijaini dimnjaei
Specijalnim dimnjacima nazivamo one koji su .tako konstruisani da
se na isti kanal mogu prikljuCiti ognjista raznih etaza.
Preqnost Q]lak.vih dimnjaka dolazi do izraza u mnogospratnim zgra-
dama gde velik broj obicnih kanaJla (za svaki sprat po jedan) zauzima
veliku duzinu i povrsinu u osnovi, a osim toga nastaju poteskoee s pri-
kljuCivahjem ognjiSta.
Dimnjak sistema }}Sent{( ()}Shuntl() (s1. 63) ima kvadratru sabirni
kanal 20 X 20 em s kojim se po spratovima povezuje prikljucni kanal
20 X 12 em, cija duZina je jednaka visini sprata. Dimnjak se sastoji ad
normalnih blokova visine 25 em sa po dva otvora (1), a ,prikljucni kana!
se uliva u sabirni posebnim biokom s jednom zakosenom unutrasnjom
siranicom (2).
Odlazni plinovi u prikljucnom kanalu zbog njegove visine dobiju
dovoljnu pocetnu brzinu, ulivaju se u zajednicki sabirni kanal taka da ne
ometaju strujanje plinova drugih prikljucaka j sprecavaju obrnutu. pro-
maju.
Svako ognjiSte ima svoj kanal i zbog toga prekomerno uvlacenje pri-
kljucne eevi peei u dimni kanal ne ometa promaju u sabirnom -zajednickom
kanalu.
Blokovi originalnog ilimnjaka su izradeni ad pueolanskog betona,
a ffiogu biti i ad drugog materijala koji odgovara uslovima. '
Za prikljucivanje ognjiSta postaj e posebni blokovi s kruzniffi otvo-
rom (5), a za ciseenje i pregled dimnjaka biokovi imaju cetvrtaste otvore
(6, 7 i 8). Podrumski deo dimnjaka ima blokove bez pregrade (3).
Uslovi koji se moraju ispuniti da bi ovaj dimnjak funkcionisao BU:
1. Na jedan sabirni kanal 20 X 20 em mogu se prikljuciti najvise 5
ognjiSta.
2. Na prikljucni kanal mo,ze se spO'jiti sarno jedno ognjiSte.
3. Lomljenje trase po praviQu nije dozvoljeno. Izuzetno se mogu
dOzVoliti skretanja ad vertikale pod uglom od najmanje 60
0
sa horizonta-
10m, ali sarno za kratke deonice. .
4. - Na sabirrii kanal se mogu prikljuCiti ognjiSta samo aka od pri-
kljucka do gria glave dimnjaka ima 7,0 m.
Originalni 5enh-dimnjak uvek ima dimovuk od betana cetvrtaste
osnove, s kruznim prstenovima i plocom.
Zbog uslova 4, na ovaj dimnjak se ne maze prikljuciti najvisa etaza,
osim u izuzetrum slucajevima. Zato se ona prikljucuje na posebni kanal
20/12 em i vom do grla glave dimnjaka. Za ovu svrhu se u takvom slueaju
dimnjak zavrsava biokovima s jednim sabirnim i dva prikljucna kanala
(blok 4).
Da bi se kanali mogli svesti u kruzni dimovuk, pravi se posebni prc-
lazni biok ispod dimovuka.
68
1
I
j
I
1
Blokovi imaju po eeloj rub kak 'd .
strane, zleb iIi zasek u koji pM zidanju
a
, ud 0 oTIJe tako" i. s
zaptiva horizontalnu spoJ'nicu Ok d' 'ak
e
m er. (prod.uzm 1 :2:6) 1
, 0 IffiTIJ a se TIazlda zld od opeke


:1
IV
PR.
DIMQVUK
DETALJ A

tDj

__ '_' ----I
Sl. 63 - Specijalni dimnjak tipa "Shunt(\;
69
(obicne, a bolje od suplje) debljine 12 cm Hi 7 cm u produznom malteru
koji sluzi kao mehanicka i terrnicka zaStita,
,CiScenje sabitnog kanala vrsi se kroz owor pri dnu (blok 8) koji
se obieno nalazi u podrumu, a ciscenje prikljucnih kanala se mora vrsiti
po spratovima (blok 7).
Sent-dimnjak zauzima u osnovi manju povrsinu nego obicni dim-
njak s 3 kanala, ali .je njegova primena opravdana tek u zgradama s
5 i vise spratova. Ohiem dimnjak: s kanalima 14/14 em za zgradu s
11 etaZa ima duzinu 2,98 m, a povrsinu 1,12 m
2
Sent-dimnjak: s oblogom
ad opeke nasatice za isti broj ognjiSta ima duiinu 1(10 m, a pbvrSinu
m
2
,
DugogodiSnja iskustva u Belgiji i Holandiji i temeljna labmato-
rijska ispitivanja u Francuslrojl) pokazali su da' pravilno izradeni Sent-
-dimnjak funkcionise besprekorno, a opasnosti ad eksplozije i paljenja
nisu veCe nego U obicnih dimnjaka,
TermojoT{(-dimnjak zasnovan je na principu povecanja preseka
kanala po visini srazmerno prikljucivanju ognjiSta, narocito dobraj ter-
mickoj izolaciji i smanjivanju otpora strujanju.
Ovaj dimnjak (s1. 64) je po pravilu kruznog preseka (najmanji duzni
otpori) i sastoji se od cevi s nagIavcima okrenutim nag ore. Cevi su od
materijala otpornog na vatri (samot, keramicne em, opecni beton, pu-
colanski beton, azb. cement), s glatkim unutrasnjim povrsinama. Zap-
tivanje naglavka VI'Ed se materijalom otporniro pri visokoj temperaturi
i nepropusnim za plinove (samotni malter, azbest, stakl. vuna).
Bez obzira na materijal od kojeg su cevi dimnjak se uvek mora
terrnicki dobro izolovati i to materijalom koji podnosi visok-e tempera-
ture odlaznih plinova (do 400C), Za termiCku izolaciju se upotrebljava
sljakovuna, staklena vuna, infuzorijska zem1ja, magnezit i dr, Oko ter-
micki izolovanog ,dimnjaka postavlja se ohloga od opeke, rabica iIi druge
konstrukcije koja treba da stiti dimnjak od mehanickih povreda i da
doprinese boljoj termickoj izolaciji.
Da bi se cevni kanal mogao. istezati i skupljati mora se na svakom
spoju cevnih delova predvideti dilai:acioni spoj u zavisnosti od koefici-
jenta sirenja materijalacevi. Ovo se lako postize um.etanjem u nag{lavak
prstena od azbestnog gajtana
U prodoru kroz meduspratnu konstrukciju cevi se moraju slobodno
siriti. Zato otvor treba da je nesro siri, a cevi po celoj duzini prodora
omotane azbestnom lepenkom.
Na svakoj e"tazi se dimni kanali poduhvataju konzolno, da bi se
tezina kolone. cevi prenela na konsLTukciju zgrade i sprecilo oStecivanje .
cevi zbog sopstvene tezine.
Dimnjak mora biti pray, bez prelamanja trase. Razmak izmedu
loziSta najviseg prikljucenog ognjiSta i grla dimnjaka ne sme hiti manji
1) Cahiers du Centre scientifique et technique du biHdment Ng 15 - Cahier
143 (1952).
0 projektiranju i izvedbi dimnjaka sa zajednicltim dovodnim kanaloml: (Sb
3-Strucnu blblioteka Suveza arhitekata Hrvatske - Zagreb).
70
I
I
1/4 visine a .,z:ajIn:anje, 4,0 m. Visina grla dimnjaka iznad
krova mora lznosltl naJmanJe 10m a treba, da je veca od svih
konstrukcija ili drugih predmeta u pre'cnika 30 m.
4
A U,
OPEKA

VANICE
8 -CE
250
OPEKA

I 250

ISO
0'
STNA
LEPE
"
1501100
AZB ST
Of'EKA
81. 64 - Spectjalni dimnjak tipa Termoior
71
Dimenzionisanje Termofor-climnjaka se moze izvrsiti prema tabl. ' 33
u kojoj Sil za zgrade do 12 etaza navedeni precnici dimnih kanala u rum
prema broju prikljucenih ognjista'na svakoj etazi. "
Na 51. 64 je prikazan primer
Tablica 33 - Precnici Termofor-dimnjaka Termofor-dimnjaka ad azb. cement-
nih cevi koje BU stavljene u kva-
Broj prikljucaka I dratne azb, cern. kanale, a medu-
BRO)
ETA2E
na svakoj etazi "I' k
prostor je ispunJen S Ja ovunom.
2 3 Dirhne cevi se oslanjaju na stropr:1.U
Precnici
dim nih kanala 0 mm
-,' arm, bet. plocu jOreko azb, lepenke,
Zaptivanje dimnih cevi je azbest-
nim gajtanom. No.zica dimnjaka s
vratima za ciscenje ima udubinu u
kojoj se nalazi limeni lonac za ka-
transki kondenzat koji se pojavljuje
u pocetku lozenja zbog jos hladnih
cevi i zbog njihove glatkoce se sli-
va na dno dimnjaka
II gg
3 150 175 175
4 175 175 200
5 175 200 '200
6 175, 200 225
7 175 200 225
8 200 ,I 225 225
9 200 225 250
10 200 225 250
11 200! 250 250
-11 Plinski dimnjaci

Plinski dimnjaci sluze za od-
vodenje gasova plinskih peCi i dru-
gih plinskih naprava u zgradama
1
), Oni se razlikuju od obicnih dimnjaka
jer su produkti sagorevanja plina drugaciji, a drugacija im je i uloga i
dimenzije,
Pri sagorevanju gradskog pEna u pornenutim plinskiin pecima
produkti sagorrevanja koje treba dimnjakom odvesti su vodena I?ara i
ugljen-dioksid. 1 m
S
pUna daje pri sagorevanju 1 kg 'vodene pare 1 aka
1 kg (0 5 m
S
) ugljen-diaksida. Osirn ovih produkata - u odlaznim gaso-
virna m'ta azota, a ako upotrebljeru ugalj sadrzava veliku koliCinu. surn-
pora i pUn nije u dovoljnoj meri tada iroa i
koja ima vrlo neugodan zadah i nagnza neke pre-dmete u kUCl, Ma::la OVl
odlazni gasovi nisu otrovni, ani u veeim kdlicinama mogu
a velika kolicina vodene pare moze se kondenzovati na zldovuna 1 pred-
metima i pravlaziti ih. Zbog toga ove produkte sagorevar].ja odves1..i
iz prostorij e POffioeu dimnih kanala.
Ulaga plinskog dimnjaka se a,d uloge za
goriva, Zadatak ovoga poslednjega Je da putem pramaJe dovede Ulozlste
potrebnu koliCinu vClzdu,ha i da' gasave kqji nastaju ,pri ad-
vede u atmosferu, Kod plinskog dimnjaka otpada prvi deo zadatka; nJemu
nije potrebna jaka promaja da bi savladala, ,a,
sloja goriva koji se pri tome stalno menja Jer ,se 1 Vlsma _ ruaJa.
Napl'otiv, phn najbolje sagoreva kad je promaJa __ - uvek
jednaka, Plinski dimnjak ima sarno da odvede vehku .'yode:ne
pare i ugljen-diaksida, bez dima, u atmosferu i zbog toga lTI1a VIse slic-
nosti s odvodnim kanalom uredaja za vetrenje nego sa dimnjakom, a
1) Vidi Plinsko grejanje,
,
I
i
1
I
I
1
I
i
uzgon toplih odlaznih gasava -je potPUDO dovaljan da ill advede u atmo-
sfent. '
kolicine vodene pare lroja se mooe kondenzovati u
unutra,sn]ostI kan,ale:, se o,ovoj, cinjenici narocito voditi racuna, Zbag
toga msu kO)l s: Iako mogu provlaZiti, nego se oni
prave od glazu:amh keramlckih eeVl, ad specijalnih fasonskih b1.okova
koji slabo upijaju vIagu, ad azbestnog
1 lu::;a Da ne hi doolo do hlao'Emja i onako ne
SUVlse vreIih, g.asova 1,_. prekldanJa potrebne male promaje, pri cemu se i
kandenzovanJe vodene- pate pojacava, kanali moraju -biti dobro termiclti
Kako i pored toga doJazi .do, kondenzovanja pare, cevi s naglav-
elma 1 cunkove treba tako postavl]8tl da ne dode do procurivanja Imn-
a u nozici kanala dobrD je predvideti
prikuplJanJa kondenzata s ispustom,
Preporucuje se da se svaka plinska pee na pooebnu od-
vo?nu ali je, kao i ': dimnjaka, dozvoljeno da se vise plin-
peCl ne: jednu cev ukupno potrebnog preseka.
NIJe preporuOl]lVO priklJuclvatl plmske peCi na dimne eevi koje odvode
pradukte sagorevanja loiiSta gorivom. Zbog toga unO-vim zgra-
dama'treba bezuslovno predVldeti za plinske peci posebne odvodne kanale.
Dimenzionisanje plinskih dim-
njaka moze se izvrsiti prema tabL 34
gde je prema potrosnji plinske peb
na cas odreden precnik advodne cevi.
Ako se vi,se plinskih peei prikljucuje
na istu cev tada njena povrsina mora
biti jednaka sumi pavrsina svih pri-
kljueaka, Na primer: Tri pe-ei sa
potroonjom od 2,0 mq/h zahtevaju
odvodnu eev 0 14 em (3 X 50 =
= 150 cm
2
, cemu orlgovara 0 14 em
sa 150 'cm
2
),
-12 Otvori za ciscenje
Tablica 34 - Precnici pIinskih dimnjaka

di::k, I
],8" 2,4 I
2,4 .. 4,2! 9 64 I
4.2... 5,4 1]0 78 I
5,4 ... 6,6 Ill! 95 14x J4 I
6,6 .. 8,4 12 1113 .
, 8,4 .. ,10,2 ,13 132
1,-'.4 __
! 126 162 I -15 177 14 x 20
, ' .. " , lEx 18
16,2 ... 19,8 i 16 ,200 i 0 20
--._--
19,8 ... 24,0 I' J7 I 227 J 25 x 25
24,O ... 29,{) 18 i 254! Ql 28
_____ __ ..1-' __ ___ .___'
Da bi se dimnjaci mogli Clstiti
moraju se predvideti na njima otvori
za ciscenje, Ovi otvoti se p-ostavljaju
redovno u podrumu odnosno pri dnu
dimnog kanala (aka dimni kariail. po-
cinje na spratovima) i na tavanu.
Alto je s krova mogucno priCi glavi dimnjaka onda je bolje atvore u tavan-
,prosto:ru p.:t;dv!dati, ,rad.i :vece ad pozara, zbog pr-
IJunJa tavana l?n .a 1 ,rad,l' sprecavanja kvarenja promaje pri
rdavo zaworemm dlmnJackim vratlma na tavanu. "
Otvori za Ciscenje treba da su postavljeni na visini ad 80 em od
pada, Svaki dimni kanal mora imati svoj otvor za ciScenje, Otvori za
?iscenje ne smeju se postav1jati u prostorijama s- lako zapaJjivim materi-
Jalom. " ,
73
Otvori za Ciscenje zatvaraju se dimnjackim vratima. Ova vrata su
najcesce ad lima ill livenog gvozda, obieno dvostruka (s1. 65) a u novij<::
vreme prave se ad betona (s1. 66).
gl. 65 Gvozdena
riimnjacka vrata
-13 Pr i kl j u cc i
81. 66 - Betonska
dimnjacka vrata
Prikljucak peci na dimnjak se mora pailjivo. izvesti, )er tu
moguCnost da u dimnjak ude stetan vazduh 1 pokvan promaJu, a lZ
S1. 67 - Rukavci prlkljueaka
ria dimnjak
dimnjaka da izade u dim,
cad, _varnica i ugljen-monoksld.
Zbog toga vee pri zidanju treba
ugraditi rukavac u koji ce se u,:u,ei eu-
nak, a ako pee nije u upotrebl posta-
vice 50 poklopac (s1. 67).
::;1. 68 - Prikljucci
peci na dimnjak
Prikljucci na isti dimni kanal ne
smeju se postavljati U istoj visini nego ,," .
, sa razlikom 'od '" 30 em, jer ,inace plinovi peel kala pee got! mogu da
spreee odvodenje- plinova. druge prikljucene peci u (s1. 68).
U povijenih dimnjaka prikljucak se ne sme pravlti na
delu dimnog kan?Ia,
-14 Dimovuei
Dirnovuci su naprave koje se postav'ljaju na usee drn:njaka, a svrha
im je da poniste -stetno dej-stvo vetI-a na strujanje u "
Prema tome zadatak dimovuka je da obezbede
plinova u dimrijaku rna u kojem praveu, nagibu i rna kOJom Jacmom
74
j
1
1
1
duvao vetarr, Pri tome oni ne smeju suzit.i precnik dimnog kanala niti
biti na smetnji pri ciseenju dimnjaka.
Dimovuci treba da se postavljaju sarno na onim mestima gde po-
st.rujanja vetra, To biva na padinama brda (51. 69), u primorju
1 na druglm mestima gde pootoje lokalni vetrovi s nagibom nadole, IstD
tako u blokoyima zgrada ponekad postoje pri na.roCitDj konstelaciji zgrada
i drveca lokalna 5trujanja upravljena nadole, Sarno U ovim slueajevima
umesno je popravljati promaju dimnjaka pomoeu dimovuka, U vecini
ostaJ.ih slucajeva (a to je velika veeina) dimovuei ne sarno da su nekorisni
i ne pomai'.;., nego vIilo cesto odmaZu i a ponekiput su i opasni.
NajceSci uzroci. rdavoj promaji u dimnjaku su:
uspor vetar,
reavo gorivo,
dugacki u nezagrejanim prostorijania,
propusni zidovi rlimnjaka,
vlazru zidovi dimnjaka,
preoptere;eenje dimnjaka,
suzenje preseka dimnjaka,
hladenje dimnjaka na tavanu ili u spoljnjem zidu,
stalno vlaZenje i hladenje climnjaka iznad krova,
smrznuta glava dimnjaka,
otvorena ill ostecena dimnjaCka vrata,
pogresni prikljucci,
neoCiscen ilimnjak, pee, prikljucak itd.
Powebno je ispitati sve pobrojane
uzroke, pa sarno ako je gore pomenuto
lokalno strujanje vetra nadole uzrok rda-
voj promaji treba pristupiti postavljanju
dimovuka,
Postoji veliki broj konstrukcija dimo-
vuka medu kojima je mali broj onih
koji odgovaraju zahtevima koji se postav-
Ijaju. Prilikom ispitivanja 30 vrsta dimo-
vuka
1
) pronadeno je da sarno polovina 00-,
govara uslovu da_climovuk.izazove prorria-
ju rna pod kojim nagibom vetar duvao, Od
81. 69 - Struja vetra
na padini
ovih 15 sarno 4 imaju jacu iIi istu promaju pri horizontalnom vetru -kao
obicna otvorena cev. Na s1. 70 prikazane: su skiee ova cetiri dimovuka,
Na s1. 71 shematski je prikazano . nekoliko najcescih dimovuka.
Broj ispoo svake skice oznacava srednju moe promaje u uporedenju
s normalnirn dimnjakom koji ima 'broj 100. Dimovuci .. ispred obicnog
imaju manju a iza njega veeu moe, 1z ovog uporedenja se vidi da u nas .
uobiCajeni dimovuk U obliku petla ima svega za 7% bolju pl'omaju od
obicnog i skoro istu kao ohieni dimnjak sa zakosenim uscem,
1) Ge:>undheitsingenieur 1936, str. 623,
75
Dimovuci se upotrebljavalju ne sarno za izvlaeenje dima, nego
zagadenog- vazduha u vetrenju,
"fW10R" "HENNEMANN" "NELSON"
81. 70 - Dobri dimovuci
,

,
{8
1J
..
5'
65 73 7'
92


,
iGROVE"
100 100 106 107 117
I t i
118 119 121 126 137
81. 71 - Met1uSlObini o-dnoo dimovuka
2.22 Kamini
Kamini su otvorena ognjista s relativno dobro organizovanim
odvodenjem plinava kroz dimnjak. Oni su abieno ugradeni u zid U obliku
nise (s1. 72), a rede stoje kao poseban objekt' u sredini prostarije (s1. 73),
Kao gorivo u kaminima upotrebljava se najcesCe drvo i dobre
vrnte kamenog uglja, Sagorevanje se vrM u otvorenom ognjiStu na dnu
kamina ill na resetki koja se obimo pravi od kovanog gvozda s ukrasnim
elementima, -
Grejanje pomocu kamina biva skora iskljucivo zracenjem toplote
otvorene vatre, Zbog toga vrlo brzo po prestanku lozenja pada "tempera-
tura u prostoriji, a kako plinovi obienih kamina' idu direktno u dim-
njak - a s njima i velik den toplote - iskariscavanje goriva je vrlo malo
i iznosi svega aka 10/0. Zbag toga su traskovi eksplaatacije vrla visoki
i grejanje kaminima, prema tome, vrlQ skupo.
Dobra strana kamina je sto Be istoVI'lemel1Jo vrSi i vrIo dobra pro':'
vetravanje prostarije. Osim ovoga kamini su za arhitekte vr:Jo privIacni
jer se mogu umetnicki lako obraditi i deluju dekorativno. Otvorena
vrata u kaminu s pucketanjem, yovijanjem plamena i dl'ugim efektima
ima narocitu draz i uz ugodno zracenje toplote u blizini kamina stval'a
se vrIo prijatna atmosfera domaceg ognjista.
I
I
I
!
I
I
!
I
I
. , S. druge strane rdava svojstva
nscenJ!e toplote, vracanje dima pri
prl Ciscenju i lozenju,
kamina su: pomenuto slabo isko-
udarcima vetra i stvaranje praSine
081. 72 - Kamin uz zid
. . 81. 73 - Kamin u sredini prostorije
, Zb,og ,ovlh svoJstava Kamini dolaze U obzir u lavno ka
greJanJa u prelazno vreme _ u . es' ,g m 0
posluziti _ i k k . el ] en 1 u prolece, kad mogu vrla konsnn
ao u rasm ement, pored drugog zagrevnog uredaja.
S1. 74 - Prefabrlkovani
umetak za kamin
B1
E
J.-!'-,;
J I
I
\
I
I \
I 1-, \
/-----1.,
B
A
S1. 75 - Kamin
Tablica 34a - Dimenzije kamina
KAMIN I

70
70
1
40
I
38
1
75 75, 40 43
85 75 40 63 I
90 75 40 58
100, 75 40 68
120 85 45 80
1351 90 50 95
150 100 56 105
DIMNJAK IODAVANJE
ElF I TOl-'LOTE
em em I em
2
kealfh
20 33 I 660 I
20 33 1 660 2240
20 ,33 I 660 2560
33 33.1100 I 2700
33 33 I 1100 ',' 3000
33 33 1100 4000
33 46 1500 1 4800
46 46 2100 6000
. , reme narocii:lo u Engleskoj gde Sll karnini vrlo popularni;
. konstrukcije kamina i uspelo je ,da
lZV . u lavnom uklone a Sltepen korisnosti kamma a se poveca
Po;tOj'e konstrukdje za razne vrste kamenog yglja i i
o o . D d zduha je abieTIo spalla, pomocu d.na 8,
trajn,o ne bi potreban vazduh dolazio ne.or-
otvore, i zazore na prozorima i vratima
ina taj nacin dolazilo do neugodne promaJe.
Tel
S1. 76 - Izgledi kamina
Racli bol'eg sagorevanja plinova dodaje se
ugl'adeni kanali .bolje
grejanje drugih ciscenje je-
zionisane da mogu prulUti veeu 0 emu per. '. 'Y 'h'" ki te en
dan t edeljno cime se smanjuje ,tad domaclce 1 podize l!p-Jens S!
d
PuanNa sl '74 prikazan je izgled jednog ovakvog kamma nove 011-
ureaJ. ',' _ .
se grade od razl10g gradevinskog Samo
bili izradeno od materijala otpornog na vatn. Zbog toga se !la'

Ispred ognjista treba da je jedan dec poplocan zbog zeraVlce OJ3
da radi se od opeke, prirodnog kamena,
ma70like, lepa i s1. Oblik 11
drugi delavi, .i kombinacije raznih materlJala mogu 1 \IT 0
raznovrsni, kao stc se vuli na s1. 76.
78
I
\
,
1
I
I
I
Suzavanje lqziSta do dimenzija kanala u nekih kamina je vidljivo
a u drugih skriveno u zidu, ali uvek obavezno.
Dirnni kanal treba cia je u sredini iznad lozista i tek potom rnoze se
pomerati u stranu. Svaki kamin mora imati posebni dimni kanal.
Dimni kanali su relativno velikih preseka jer sa dimom odlaze i
velike kolicine vazduha, Na pocetku dimnog kanala po ,-pravilu se ugra-
duje limeni priklopac (zatvarac) radi zadrZavanja toplote po;:;le zavrsenog
lozenj.a (kad ostane sarno zeravica) i radi sprecavanja ulaska hladnog
duha u slucaju nelozenja.
Dimenzionisanje kamina HI::' moze izvrsitL prema tablici 34a i s1. 75.
Priblizno se moze racunati da odavanje toplote kamina iznosi 4 000 kcal/h
po m:! prednjeg otvora kamina (A X B).
Pri pootavljanju kamina Weba obratiti paZnju na to da bude dOR
voljno prostora za sedenje (u fo,teljama) i na to da izmedu prozora Ui
vrata i kamina dolazi do promaje, pa su ta mesta neugodna za sedenje.
2.23 Peci
-1 Znacaj i svojstva peei i zahteV'i
Od svih zagrevnih uredaja, bez obzira na zivotni standard drustva,
najviSe- se upotrebljavaju -peeL U visoko industrijalizovanoj Americi i da-
nas se ok.o 50
0
/0 svih stambenih zgrada zagreva peCima. U drugirn zem-
Ijama je ovaj procenat veCi, a u nas su razne vrste peei skora u isk.juCivoj
upotrebi.
Kako je stepen korisnooti (koeficijent korisnog dejstva) peeF) koje
se obieno upotrebljavaju vrlo nizak i iznosi oko 30
%
, sto znaci da se 70/0
goriva ne iskoriseuje, a kako je broj peCi koje se loZe ogroman, moze se
zakljuciti k-olike kolicine goriva se be-skorisno bacaju.
1z ovih razloga treba postavljati i upotrebljavati peei Ciji je stepen
korisnoS'ti sto je moguce veei - novije kons:trukcije postizu 60 ... 85
0
io - a
koje pri tome treba da odgovaraju i svim ostalim higijenskim, tehniekim,
ekonomskim i estetskim- zahtevima koji im se postavljaju.
Ovi zahtevi su:
1. Ravnomerno odavanje topl-ote grejnih pomina, Cime se postize
i ravnomernije zagrevanje prostorije, a same peei su manje izlozene
pucanju.
Grejne povrsine ireba da imaju umerenu temperaturu, jer iada nema
nesnosnog zracenja, bavljenje u njihovoj blizini nije neugodno i ne dolazi
do sagorevanja prasine na njihovim povrsinama i zagadivanja vazduha u
prostoriji.
Peci treba da imaju glatke porvrsine jer HE; tada lako cistiti.
NaroCito je vaino da- gornja p,orizontalna povrsina bude glatka jer se na
njoj najviSe skuplja- praSina. .
2. Peci treba da su proste po konsttukciji radi lakse izrade i l'uko-
vanja. One treba da imaju naprave za regulisanje procesa sagoreva..'l.ja, jer
se time regu!ise i njihovo odavanje toplote. PeCi se rnoraju s vremena n<:l
vreme Cistiti iznutra ad cadi i pepela, 0 cemu treba voditi racuna prj
. konstruisanju peel. Osim ovoga peCi moraju biti takve cia rukovanje njima
bude bezbedno, naroCito s obzirom na pozar.
I) Stepen korisnosti je odnos koliCine toplote koju odaje zagrevni uredaj (pe)
toplotnoj moei goriva.
79
3, PeCi moraju imati sto je mogucno yeti stepen korisnosti, a to znaci
sto potpunije sagorevanje gori.va i iskoriscenje proizvedene toplote. One
treba da BU trajne, tj. izradene k'Va1iltetno i ad dobrog materijala, jer im
je tada obezbedena ekonomicnost u eksploataciji. 'FeCi treba da BU sto
manjih dimenzija da ne hi zauzimale velik prostor u prostoriji koju greju,
a nabavna cena ,treba da im je stD manja.
4. PeCi treba po svome spoljnom izgleau da budu dopadljive i da
budu ukras prostorije koju zagrevaju.
-2 PoLo Z P IS i u p r 0_ S tor i j i
Peci tre15a da BU taka postavljene 'da vazduh sa svih strana maze lake
prici grejnim povrsinama, tamo se zagrejati i strujati po prostoriji da hi
je ravnomerno zagrejao.
Polozaj peei uslovljen je i polozajem dimnjaka na koji se prikljucuje,
Iz ovog razloga peCi se po pravnu na unuirasniim zidovima,
Pri postavljanju peei treba voditi racuna i 0 rasporedu namestaja
(koji ne sme biti u neposrednoj blizini peei). Prema tome kakva je namena
sobe i kakav je najpogodniji i
verovatan raspored namestaja
vrsice se i postavljanje peeL S
obzirom na sve jacu tendenciju
smanjivanja stambenih prosto-
1'ija, postavljanJu ped u sooama
treba obratiti narocitu paznju,
jer se male prostorije mogu
17P1tt

rd,avim postav:janjem ped uci- S1. 77 - Pee u S1. 7B - Zajednic-
. . dn' . t b kutu pored vraia ka pee s lozenjem
TIlt! neugo 1m pa I neupo r.e - , hodnika
Ijivim za stanovanje. 12.
Peci je zgodno po-stavtjati. u nepOST'ednoj blizini wata jer'tada obieno
najmarije smetaju (s1. 77), Pri tome trebu paziti da pee ne ometa unosenjE:
namestaja u sobu, N epogodno je postaviti pec u uglu udaljenom od vrata
zbog unosenja goriva i iznosenja pepeIa, pri cemu se lako zaprlja prostorija,
Cesto je zgodno da se peCi loze 1Z hodnika ili predsoblja (s1. 78) i da se
po dYe ili tri pro-
5torije (51. 79) zagre-
vaju jednom zajed-
nickom peci. Tako se
zauzima manji pro-
stor u sobi, au malim
sobama neki put i
najman)e peCi prev- .
like, Kad je soba uz
SOBA
SOBA
PRET.
,r
'SOBA
SDBA
kuhinju maze se pee '
kombinovati i sa 81. 79 _ Zajednicka S1. 80 _ Pee uz sted-
stednjakom (s1. 80) i pee_ zat1'i -,sobe s 10- njak s lozenjem iz
lozenje vrsiti iz ku- ienjem h predsoblja- kuhinje
hinje. .
Iz,ovoga se more zakljuciti da je potrebno veliku PaZnju ohratiti na
polozaj peCi u prostoriji i pri pTojektovanju narocito paziti na postavljanje
dimnjaka u vezi s buduCim polozajem peCi, da hi se kasnije izbegla nepri-
jatna iznenadenja,
80
I
I
I
I
i
I
,
I
i
I
.1
.1
!
I
1
-3 Sastavni delovi peel
Peci S1e sastoje od ovih osnovnih e1emena1Ja:
Loziste .

Pepeliste
Kanali
Prikljuena cev
Grejne povrsine. :
Loziste sluzi za sagorevanje. gori . t' ,
M toplotu (sI. 81), Ono ima SVOiU I pre .e?,ergije goriva
-lozista se zavrsava resetkom koj'a siuzi za (d) 1 slrinu (8), Dno
za sagorevanje. Dno lozista ima jak rqpus anJe vazduha potrebnog
pad prema resetki da bi gorivo uvek
resetku. Gorivo se ubacuje
lozlsna ,vrata kroz koja se potpa-
IJuJ,e vatra 1 vade nesagoreli delovi
gonva.
" loziSta, njegova konstruk_
::Ja I diJ;nenzije zavise od vrste i koli_
cme koje se upotrebljava. MJa-
cia gon;ra ? mnogo ispal'ljivih rielova
(drvo, zahtevaju prostTana i vi-
da hi plinovi mogLi sago- d
ret! u lozlStu, a stara goriva s malo E}' .
i5parljivih delova (kamenl ugalj, an- .r. t= lL_-.'... .
traCI.t I koks) imaju mala loziSta jer _ __ ... ___ _
skor.o bez plamena. Visina
lOZI.sta odreduje se vodeci racuna i 0 ' ,
visini sloja goriv;a i 0 na- 81. 'B1 - Loziste petl
emu lozenja. _ :
Prema nacinu lozenja lo"'''t b"'v ,
1) U obicnih loiista (81 81) ZIS a lti oblena i nasipna.
minuta) dodaje i sagoreva ngOltlVOk (svakih 20 ... 30
ranja -?z.isnih vrata hladan vazduh s,o]u. Usled
va smanJenje }JTomaje Pri dodav' ,ZIS e 1 kanale, WadI Ih 1 IZazl-
sagorljivi plinovi u gonY<7 dok anD ne zapali, odlaze
i i.zlaze kao ern dim u atInosferu K J ,pn cadave kanale-i dimnjak
sagorevanja pojaca Se promaja lisle't se razgori i dode do potpunog
goriva tanak i otpor za prolaz a kako je- sloj
cava. Zbog tog? ulazi u Ioziste vise se jos vise poja-
potrebno i toplota odlazi kroz dimnj k t sto Je za sagorevanje
Sve dok se ne doaa novi slo' _. u amos eru:, stanje traje
lozista se mora obrartiti .1 cltajv proces POClllJe lznOVa. Kod -oVih
't'd . t
paZl I a resetka ne ostane delim' 0 kr' _ ......, a narncI 0 se mora
suvisak vazduha tada narocito nF:'po sloj:,m goriva)' jer je
Karakteristika ovakvog lozen 'a' ,a prema I toplote.
sago:revanje bilo potpUJilO trebl.o brzme go,rEO!hja', Da",
sto j1e prakticki nemoguCno Zbog-_tog.
l
1 0 vazduha stalno menjati
voljno ekonomicne . a su peel S oVakvim loZistima nedo-
lotiste moZe biti sa sagorevanjem
6 Qrejanje 1 vetrenje.
Pri sagorevanju odozdo (s1. se potpali ria pa kad
razgori dodaje se ugalj. SagorevanJ blva pn cern,:! se
1 povecava a sloj 2 smanjuje, dok se cela gonva ne razgorl. Na taJ
se nacin sloj goriva menja, a prema tome 1 ,;azd:ma. Vk;:pna
VlSIDa sIoJa gonva ]e ogramcena
-, lli (h) i zavisi od jaCine promaje.
Kako se otpori u toku sagoreva-
nja smanjuju morao hi se i do-
vod vazduha- stalno smanjivati.
1z OVID razloga j e regulisanje
brzine sagorevanja otezano. 7.;a
ovakav nacin maze se upotre-
bljavati s1;trno gorivo s malo
isparljivih kao kaks,
antrac1t i kameni ugalj 5 hat-
kim p1amenom.
Pri sagorevanju odozgo (sl. 83)
nasipoo elmo se napuni gorivom
61. 82 - S1. 83 - . d pal' S . ce-
no i sa- no loziSte i sa- 1 0 ozgo za 1. agorevan)e-"
gorc\'anje odo-' gorevanje odo- Ie kolicine goriva (min. za 8 ca-
zdo zgo soya) biva odozgo nadole. Pri
tome sloj 1 sagoreva, u sloju 2
pUnovi isparavaju, u sloju 3 gorivo se top:'ote) a sloju
4 nema skoro nikakvih promena u gOrlVU -OSlm &to ga vazduh kO]l kroz
njega prolazi postepeno susi.
Pri ovakvom sagorevanju pUnovi iz sloj:a 2 pr-olaze kroz' uzareno go-
rivo sloja J j kroz plamen iznad njega i potpuno sagorevaju. Slojevi 1 .. :4
daju veliki otPor prolazu vazduha i zbog, toga dovod v:azduha kroz don]a
vrata i resetku u pocetku nije dovoljan za sagorevanJe. Zbog toga se u
ovih lozista dodafe odozgo sekundarni (a) da se p:et:
hodn'o sto vise zagreje radi boljeg sagorevanJa. Sagore:ranJem se sloJev1
smanjuju a tlme' i otpori, i povecava se pridolazenje prlmarnog vazduha.
2
. ' Zbog toga se tada dodavanje sekundarn'og vazduha
mora postepen-o smanjivati.
Sagorevanj-e je u ovim prilicno
ravnomerno i potpuno. Ako se pee lspravno poslu-
zuje gorivo se dodaje sarno
vanja i otklanjanja pepela. U OVlm lOzlshEla moze
se upob:ebiti mrki" i kameni ugalj koji se ne spice i
ne nadima.,
Americko lozis,te (s1. 84) ima specijalnu re-
setku ,u obliku kosa (1), a iznad nje nasipno ,okno
za gorivo u obliku cilindra (2). Goriva sagoreva 'na
SL 84 - Amel'icko resetki u stalnoj debljini sloja (11), a iz nasipnog
,1oZisle ' okna ono se usled sopstvene tezine ::'fozava u ono-
. _, ., .i.. likQj ,kolicini kolika je na resetki izgorelo. Plinovi
ne 'plUllaze kroz rezervu goriva nego mimo i oko nj::. maze
'-n1a-vati; '8 ,olmo se -dimenzi'onise tako moze za
8 .. '.10 casova. Uklanjanje pepela se vrSl ne prekldaJucl lozenJ!"', stresanJem
,
,
l
i
I
i
1
,
I
I
I
pokretne resetke. Sagorevanje je potpuno i ravnomerno i ovakva lozista
su najpod-esnija za neprekinuto lorenje skoro bez ikakvog nadzora. U njima
se takade moze upotrebiti sarno ugalj koji ne spice i, ne nadima se) a naj-
balji je antracit. Koks je nepodesan za ovakva loziSta jer se lako ugasi.
Osim ovih glavnih vrsta lozisia postoji jos niz specijalnih od kojih
cemo prikazarti nekoliko.
Na s1. 85-1 prikazano je loziSte sa horizontainom promajom. Vazduh
ulazi kroz loziSna vrata i verlikaInu resetku u sarno loziste, prolazi kroz
sloj goriv:a i kroz drugu re.setku (obieno od porcelana) -j odlazi u dimnjak.
Na sl, 85-2 prikazano je Joziste sa strujanjem vazduha obrnutim c.d
normalnoga. Vazduh dal'azi odozgo, prolazi kroz sloj goriva i pri dnu kroz
jedan iIi viSe otvora odlazi u dimnjak.
Na s1. 85-3 vidi se presek kroz loziSte sa stepenastom resetkom za
sitno gorivo koje maze sagoreti sarno u tankom sloju. Da se ne bi svaki cas
moralo dodavati nad se nalazi bunker iz kojega se gorivo prema
s8gorevanju srozava na stepena- 3
stu, a potorn na horizontalnu re-
setku.
Na s1. -85-4 je loZiste bez
resetke sa bunkerom. Izmedu
bunkera i loziSta nalazi se tlme-
sto resetke uzan prorez kroz
koji gorivo propada u loziste)
"gde sagoreva uz horizontalno
strujanj vazduha.
Na s1. 85-5 je specijalno
loziste bez resetke za 'sitno gori-
vo s mnogo 13parljivih rlelova
(lignit, mrki ugalj, strugotinu i
s1.). Kroz cevi od samota ulazi
podgrejani vazduh za sagoreva-
nje nad gornjim delom kosih
ravni i gorivo sagoreva u tan-
'korn sloju, a iz bunkera se stal-
no srozava novo. U ovakvom
,
5 6
81. 85 - Specijalna loziSta
loziStu dobro sagoreva prasina mrkog uglja ill lignita prosejana kroz site
s okcima 2 ... 3 mm.
Na s:. 85-6 je loziste amerjckog tipa s bunkJerom za drvo) lignit i _
mrki ugalj, sa dovodom sekundarnog vazduha iz pepelista,.
Lozista se po pravilu oblaiu samotnim materijalom ko]! moze izdr-
za1.i visoke temperature koje se u njima razviju (600 ... 1200C). Ovaj
materijal se zagreje pa i uzari i zracenjem toplote potpomaZe sagorevanju
goriva.
Prema vrsti goriva odredice sle' i debljina sarnotne obloge. Za 10zista
za 'sagorevanje drveta i lignita dovoljna je obloga od 1/2 samotne opeke, U "
u lozistu za antra cit (s1. 86) -obloga mora bili 'mnogo masivnija jer je tem-
peratura sagorevanja vrlo visoka i loziSte bi maee popucalo i raspalo se.
Samotnu oblogu ne treba vezivati sa drugim materijalom (npr.
obicnom 'opekom) jer samot ima Vee! koeIicijent sirenja na toploti.
,.
:.83
Resetka se pravilu pravi ad livenog gvoz?a ko,je je v na
toploti. Kako kroz nju dolazi vazduh za gonva vrl? Je va7na
njena ukupna velicina i odnos izmedu nje i povrsine proreza povvr-
sma resetke). Ukupna velicma reset-
S1. a6 - za antracit
ke treba da stoji U odredenom odnosu
prema ukupnoj grejnoj povrsini p,eei.
Na tabl. 35 prikazani su (Wi odnosl za
razne vrste peei i kotlova. Cista povr-
sina rSetke ireba da iznosi "/3 ... "/2
ukupne njene PLWrSin
e
:. . v
Rebra resetke ImaJu obleno
trougaoni presek da Be komadiCi uglja
i sljake ne hi zaglavili izmedu rebara
i smanjili cist presek resetke. U an-
tracitnom lozistu rebra resetke mogu
imati praevougaoni presek jet antracit daje sljaku U obliku prasine koja
laim propadne i kroz uske pravougaone proreze. .'
. Resetku ne treba cvrsto ugradivati u loziSte zbog razlike u
koeficijentima sirenja na toploti izmedu gvozda i ostalog .
Resetka mora biti za 4 ... 10 em rnze postavljena nego sto Je
ivica otvora za loienje da ne bi pri otvaranju vrata zeravica lSpala
napolje. .. aI . (k .
Za goriva cija se vatra ne sme car mnJe:u, ao . np!.
pri lozenju antracitom i koksom) postavJJa se pokretna resetka k?,la se
pomocu ruCice s polugo:n o?rce
Tablica 35 - VeliCina rcsetke U odnosu
na grejnu povrsinu peCi
j edne ose Hi se na nacrr:
horizontalno pomerati 1 na taJ MCID
stresalti.
"1- . -- 1 Ulru,", ,':;:1
A sinH rdetke I
VRSTA PE .....,! I prcma Ilrejnoj I
pOYrSini
Drvo se m02Je loziti i u loziStu
bez f1esetke. Sagorevanje se tada vrsi
na dnu loziSta, potreban vazduh dola-
zi kroz l07iSna vrata i pukotine i za-
zore oko njihJ a pepeo ostaje na dnu
':bzista i maze se eistiti tek kad se
ukloni :lar i prestane sagorevanje.
Ovakav n8.cin se ne moze preporuciti
jer je sagorevanje nepotpuno i ovak-
ve peei su neekonomicne.
\
- _.
Gvozdena pee 1/40 ... 1/60
--
Kaljeva pee (za ugalj)
1/100 ... 1/120
---.--i
Kaljeva pee (za drvo) 1/175
----------
Kotaa za etazno 1/20 .. 1/25
._-

I Kot}?vi .za centralno
gteJan)e
loze goriva vis6ke top'lotrte moei,
Vrata peci treba da su od live-
nog gvozda jer je ono otporno na va-
m i da su taka konstruisana da dobro
zatvaraju i da se njima moze lako i
bezopasno rukovati. Ona su obieno
dvostruka a za lozista u kojima se
moraju Imat'i .sarnotn
i
, umdak kOJi stiti
vrata od preterane jare. . .
PepdiSte sluzi za dovodenje vazduha potrebnog 1 za
skupljanje pepela koji- propadne kroz resetku. pomocu P7pelisruh vrata
VrSi se' regulisanje kolicine vazduha potrebne za sagorevanJe. Sarno
liste climenzioniSe se kao kanal za dovod2nje vazduha, a ono treba da moze
84
1
i
primiti i j'ednodnevnu kolicinu pepelci, Cia se ovaj ne bi morao cesce
odstranjivati.
Kanali u peCi sluie za odvodenje plinova jz !oziSta u dimnjak i za
predavanje toplote zidovima koji ovu toplo'Lu posle prreko grejnih
povrsina odaju prostariji.
Kanali u ped mogu biti vertikalnJ, horizontalni ili kombinovani
(s1. 87). Njihov raspored, polozaj, duzina i presek moraju biti takvi da pli-.
novi ravnomerno zagrevaju grejne povrsine peeL
Kretanje pUnova kroz kana1e treba da je turbulentno (uzburkano)
jer se n:a taj naein toplota plinova- intenzivnije predaje -zidorvima peci, a
ne laminarno (pravolinijsko) gde cestice plina najkraCim putem odlaze
u dimnjak, u maloj meri zidove kanala i zbog toga im slabo
predaju svoju toplotu. Pri takvom turbulentnom kretanju i pri svakom
obrtu strujanja stvaraju se otpori koji 'ne smeju biti srnetnja pravilnoj
promaji i zbog toga moraju biti u pravilnom odnosu prema jacini promaje
u dimnjalm tj. nj'egovDj'visini. lz ovih razloga peel na raznim spratnim
visinama tcr-eba da imaju i drugaCiju duzinu i raspored kanala.
Temperatura od1aznih< plinova ne sme biti suviSe visoka jer se tada
toplota gubi kroz dimnjak i stepen kOrIso(lsti takve, peCi je nizak. Srnatra
se da ova temperatura treba da iznosi najvise 150C.
Brzina kretanja plinova u kanalima treba da je u 'prvom ulm'."1om
kanalu (koji polazi 1"Z loZista) 1 ... 1,5 mis, u silaznim 0,2 ... 0,6 mis, a u
poslednjem wamom 1,5 ... 2,0 m/s.
Da bi se brO-j obr:ta smanjio - a time se smanjuju otpori - i posti-
glo ravnomerno zagrevanje zidova peei, cesto se pustaju plinovi da predu
'odjednom u vise paralelnih "kanala (81. 88). Pogresno Je pustiti plinove da
se krecu navise istovremeno u viSe- kanala (2). Ako u jednome od njih
dode do veceg hladenja - a to se po pravilu desava - povecavl1 se teZina
pliriova, smanji im se brzina, a strujanje maze i da se zaustavi (kanal se
umrtvi), pa cak i da'dode do kretanja suprotnog prvobitnome. Zidovi (;>vog
kanala se usled toga jbs vise ohlade, a kako svi vrell plinovi podu drugim
kanalima i jos vise ill zagreju, zidovi -peei se neravnomerno zagrevaju i
neravnomemo odaju toplotu, a osirn toga j puca,Ju. ObrnUlto" ako se pusti
,
I!I
81. 87 - Sherne rasno1"0da ka:nala
u pecirna
S1. 33.,...... Sheme do-
brag i rdavog raspo-
reda kan"ala
cia, plino,ri.silaze istovremeno" _u_ vise kanala (1)"i U jednorne dode do veceg
hladenja i usled tOga' do povecanja tezine, plin(Jvi "u njemu dobiju -vectl
brzinu od prvobitne, na" njihovo In'esto d.)laze "reli plbovi i struj.:tTlj_e se
ub-rzo -sarno "od sebe.'popravi ,(autoreg'ulacija). U ovom' slucl'lju- je zagrevanje
kanala pa prema tome i odavanje toplote ravnomerno j pravilno.
85
Da bi se odavanje toplote donjeg dela peci povecalo, pri dovoljno jakoj
promaji vode se kanali pored loziSta iIi ispod njega (s1. 89).
NaCin prikazan pod 2 nije dobar jer se plinovi pn napustanju peci
ponovo zagrevaju i vreli ulaze u dimnjak, cime se gubi toplota. Bolji
je kad se kanal -odmah po izlasku iz lozisia Vlodi pored :ozista (1)
ill ispod njega (3),
!II
Duzina kanala zaVlSl od
jacine promaje u dimnjaku
i otpora u kanalima.
Prik!jucnom cevi odvode
se plinovi iz peci u dimnjak.
Dna se postavlja u nagibu, s
padom prema peeL Prikljucna
cev ne srne biti uvucena u ka-
na! dimnjaka (vidi 91, 51) i mo-
ra biti ,dobro zaptivena kaka pri
izlazu iz peci tako i pM ulazu u
81. 89 - Sheme rasporeda kanala pored
lozista
dimnjak, da ne bi . stettli vazduh ulazio kroz pukotine i kvario promaju.
U prikljucnu cev se ugraauje obrtni ill rede klizni zatvarac. Svrha
zartvaraea je da spreei odlazak toplote u dimnjak. Ova se srne uCiniti tek
posta je sagorevanje zavrSeno i ne postoji opasnost da ce usled nedovoljne
kolieine vazduha doei do nepotp!lnog sagorevanja i <;tvaran:ia ottnvnog
ugljen-monoksida. Zbog Dve opasnosti zatvaraci su dozvoljeni sarno pod
OTVOR lA CISCENJE

, ,
'-h
, '

ZA1VOREN DTVOREN
PRII(LOPAC
81. 90 Obrtni priklopac u
prikljucnoj cevi
uslo\'om da jetlna cetvrtin8. preseka cevi
bude slobodna za prolaz plinova i pri za-
tvorenom priklopcu (s1.90), da se pri-
kljucna cev i zatvarac mogu lako Cistiti od
cadi i da se iz polozaja rueice zatvaraca
moze lako zakljuciti kakav je polozaj
priklopca,
Grejne povrsine peci sluze da toplotu
proizvedenu u loziStu i prenesenu putem
dimnih plinova hoz kanale i zidove peci
predaju prostoriji' koj-a treba da se zagreje.
Kao grejne pomine peci smatraju se one povrsine koje se zagreju
od uzarenog goriva ili p'.inova, a kojes druge strane zidova peei vazduh
prostorije nesmetano dodiruje.
Grejne povrsine odaju svoju toplotu uglavnom konvekcijom i zrace-
njem. Da .i ce vise toplote odavati konvekcijom ill zraeenjem za.visi od
temperature grejnih povrsina i njihovog, smestaja. Kaljeve i zidane peCi
s relativno niskim temperaturama grejnih povrsina (5G .. , 100
c
e) oda;u
svoju toplotu najvecim delom vazduhu a vrlo mali deo
Gvozdene peci sa daleko visirri"temperaturama grejnih povr-
s1na (250 ... 300C i vise) bdaju svoju toplotu velikim delom zracenjem i
na taj nacin zagrevaju Ijude i predmete u prostoriji.
Temperatura grejnih povr.simi. peci ne srne biti suvise visoka da ne
bi doslo do sagorevanjaj destilacije prasil'e. Smatra se do. do destilacije ne
86
I
)
dolazi ako temperature grejnih povrsina ne predu 60 ... 70C. Zbog toga se
peci moraju taka graditi da prasina ima sic je mogu'cno manje mogucnosti
da se na njima taloZi (sto manje ornamenata i venaca) i da se mogu lako
cistiti od -prasine (glatke povrSine). Gvozdene peCi se zbog toga moraju
eesto brisati od prasine. Za zidane pea -dozvoljena je maksimalna tempe-
ratura 85C, a za kaljeve - jer se mogu lakse cistHi - 90'.1C.
Kako je odavanje toplote srazmerno razlid ternpt'raiura (gl'ejnih
povrsiria i vazduha) razumljivo je da ce povrsine s niskom tempe-
raturom morati biti vece nego one s visokom za istu ukupnu
top:ote kfJja ,-treba da se oda. Zbog toga zidane peei imaju mnogo
zapremninu i zauzimaju vise prostora nego gvozdene.
Odavanje toplote zidova peci zavisi ,osim ad temperature grejnih
povrsina i ad debljine zidova, VI ste materijala, i nacma :, ueestanosti
lozenja. Na tab1. 36 navedene su srednje vrednosti za odavanje toplote
I .
Tablica 36 - Srednje odavanje toplote peci
I_. __ .VRSTA PECI
Odavanje toplote

nih
c
I
I grei-I
------j-------,
Gvozdene peei I
Irske 4000 I 250 ... 300
!Americke 3000

,-
Od,v,nj, top10te I
u 600
Trajanje akumulacije h 10
Tdina kgfm
2
I
grejne povIsine 250
--
Debljina zida em 13 ...
111
Zldane peei
I
I
I Debljina zida
i 10 ... 12 em
I - 7 em
1-'
1-plJ.t
300
225
i
800
i
,
'" 8
200
11 ... 9
Lozenje
1000 ..
1600
-----
'"
5
150 ... 100

< 9
2-put
500
375
80 .... 140
1
50 ... 100
gvozdenih, ,kaljevih i zidanih peeL U tablici su navedene vrednosti za peCi
visokog kvaliteta. Stare peCi s niZim stepenom kodsnosti odaju do 50
%
manje toplote.
Odavanje toplote zavisi i od polozaja grejnih KakQ se IjudL
nalaze u donjoj polovini prostorije, potrebno je da i grejne povrsine sto
je mogucno vise odaju toplotu u svojem delu. Zagreian vazrluL se
putem konvekcije i onako kreee navis (vazduh u zagrejanoj prostariji, je
uvek najtopliji u blizini tavanice), a zracenje taloode treba da bude
87
upereno-na coveka i predmete s kojima cesto dolazi u dodir. Iz ovih TF.l.zloga
peci treba da su niske i njihovi donji delovi treba da su vise zagrejani
nego gornji.
Odavan-je -toplote zavisi i od, polozaja grejnih povrsina u odnosu na
zidove ,prostorije. Najmanja dozvoljena si,rina zapecka (prostora izmedu
peCi i zida 'prostorije) iznosi 12 em. Ako je razmak veci od 15 em, tada se
,smatra da je odavanj:e toplote potpuno, tj. kao .. da su grejne povrsine sIo-
bodne. Smanjivanje 'odavanja toplote za razne slucajeve pokazano u
tab1. 37.
Odavanje topldte moze biti btzo iii sporo. Brzo 'odaju ,toplotu, sto
je ranije receno, gvozdene peci R visokim iemperaturama grejnih
spm koje se brzo zagreju i brno ohlade. Sporo odaju toplotu kaljeVle a narc-
TabHca 37- - Odavanjc toplotc grejnih povrsina peel
RAZMACII-DELOVI -IODAVANJE TOnOTE I
SKI C A PECI U % OD SLOBODNOG
______ ._-'-__________ -'-_---'O=DAVANJA ___ I
L-.J e < 15 em ,
100
15
'e:'r-\ I zapec:k !"
O
------------','-------1
Zapetak zatvoren,
s rdetkama i 50
[J]] ..75
Q]]
Fr
d
__ . _________ i ______
PeCnica zatvorena.
s resetkom
Poklopac d = 14cm
d = 21 em
d> 21 em
50
15
50
o
cito zidane peCi s masivnim zidovima cija masa (nagomila)
velUm kolicinu toplote i polako je orlaje sve dok se ne ohlai)1 (do sledeeeg
lozenja). KoliCina akumulovane toplo.te izraeunava 's.e--,na osnovu obrasca:
QA = Vyc (t, -; t2)'
Akumulaeija toplote, kao sto se vidi, zavisi ad zapremnine zidne mase (hez
supljina) _ specific?e tezine zidnog materijala (Y)j' specificne topl?te zida
(c) i razlike izmedu maksimalne temperature pecne mase pri ktaju jednog
lozenja (t
1
) i rhinimalne temperature na po6etku iduceg lozenja (t
2
), Kao
sto se iz obrasea vicli: sto je masa veca, specificna tezina, specificna toplota
.i razlika u temperaturama Um je i koliCina nagomilane toplote veca i
toplote -"duze. -.,' U-' gyozdenih 'peel s, vrio malom 'zaprernninom i
pored relativno velike speeificne tezine (7850 kg/rnS), malom speeificnom
toplotom, (c =. 0,'115 kcaI/kg/oC)' i tempeniturnoni. ra71ikbm oC. aka 300
0
topl?te:-je 10 i vhie puta manja nego u zidanih peci
s velikom zapremninom i pored manje speeificne tezine (y = 1 650 kg/m3),
s vecom speeificnom toplotom c = 0,21 kcal/kg/oC) i manjom tempera.tur-
nom raz1Jkom (tl - t2 = _ '" 120C).
Da bi grejne povrsine mogle odavati toplotu patrebno je da se,zidovi
peCi prethodno zagreju. Unutrasnje povrSine lozista i kanala koje primaju
toplotu goriva i zagrejanih plinova nazivamo zagl:"!evnim (prijemnim) povr-
sinama (A,,). Opitima je ustanovljena da ave povrsine treba da budu jed- .
name grejnim povrsinama (Az = A(7)' Ako je grejna povrsma dovoljno
velika i zagrevna veea od nje (A
z
> Ag), tada se temperatura odlaznih pli-
nova smanji i -postoji opasnoot da dode do ivodene pare u
kanalima. A obmuto, ako je zagrevna povr.sina manja od grejne (Az < Ay)
tada plinovi odlaze u dimnjak sa suvise visokorn temperaturom, nastaje
gubitak: toplote i stepen korisnosti peCi se smanjuj:e.
-4 Kaljeve peci
Kaljeve peei se u sre,rlnjoj Evro-pi rado upotrebljav:aju zbog njihovih
dobrih svojstava. B.ago i dovoljno dugotrajno odavanje toplote cirri pro-
st?rije zagrejane kaljevim pecima vrlo ugodnima. U njihovoj blizim je
bavljenje prijatno, oka njih se cesto i rado sedi, a aka ZE'li, moze se covek
na njih i nasloniti bez opasnosti da izgori odelo. Izgled glazirane povrsine
kaljeva u raznim bojama i rtonovima i pcijatan oblik Cine ih ukrasom pro-
storije. Zbog niske temperature grejnih povrsina i njihove glazirane povr-
sine koja se moze lako cistiti, ne dolazi do sagorevanja praSine i zbog toga
su peci higijenicne.

/:0%'
2
3 4
i$
r


z
%
"
%
81. 91 - Kaljeve" peci
Nedostaei kaljevih peci su: njihova relativno velika zapremnina, zbog
cega zauzimaju dosta prostora; relativno tesko zagrrevanje, jer zbog aku-
muJa:tivnooti potrebno je izvesno vreme dok se same ne zagreju i dok ne
pocnu odavapje toplote; iz razloga je regulisanje top16te u njih ote-,
zano i ako se pee slucajno pregreje, tesko je odavanje- tGplote smanjiti.
Kaljeve peei su u toku poslednjih decenija bUna' lZC1enjene i
ljene u svojoj konsilrukciji i ob1iku. Ranije (sl. 91-1)su kaljeve peCi gra-
dene visoke i uske, s isturenim vencima 'koji su sprecavali pravilnu cirku-
laciju vazduha. Visoko, i masivno koje je dL)piJ'alo do samoga:
89
zida, nije bila iskorisceno za ,adavanje toplote pega je zaj1edna S ostalom
arhltekturom peei trebala da dDprinese monumen.talnosti ovog predmeta
za upotrebu. Bogata ornamentisani kaljevi, mnoge horizontalne pavrSine
venaca i visoko postavljeni i blatom olepljeni, poklopac peei omogucavali
BU talozenje prasine i otezavali ciscenje peeL
Nedovoljno obra6anje paznje na pravilnu, nauc-
no osnovanu, konstrukciju o:movnih elemenata
peei zajedno s pomenutim nedostacima -uCinili
su da je sUepen korisnosti ovih peei iznosio sve-
ga 30 . : .40%. Oval<ve peei se jos upoliFebljavaju
u starijim kueama, a nove kaje se sada u nas
izraduju, usled konzervativnosti proizvodaca 1
pecara, sarno su nesta popravljene U odnosu na
stare, i to uglavnom u spoljnjem izgledu
(sl. 91-2).
S1. 92 - Izgled novije ka-
Ijeve peci
Nove kaljeve peCi (sl. 4 i sl. 92) su
pre svega mnogo manje po dimenzijama za isti
toplatni kapacitet jer im je konstrukcija loziSta,
kanaJ.a i drugih delova bitno popravljena i ste-
pen korisnosti dostize 70 > > .80
0
/0> One se grade
fiske i siI"OikJe da bi zagrevale donji deo prosto-
rije, uvek na nogama da bi i dcnja povrsina peel
bila iskoriSeena za grejanje, a vrlo cesta s peenieom da bi se povecala
grejna povrsina i ubrzalo odavanje toplote, time ,se uklanja Jcdan od nedo-
stataka kaljevih peei.
Poklopac se takode pravi ad kaljeva', bez venca i ispusta, a kako su
peei niske i kaljevi bez ikakvih ornamenata, ciseenje pt?cl je ,vrlo lako.
-41 Vrste kaljevih peei i opis
Prema vrstama kaljeve peel mogu bili:
obicne
s pojacanom drkulacijom vazduha,
s ugradenom gvozdenom peei,
za grejanje vise prostorija i .
pokretne (prenosne).
Na s1. 93 prikazana je obicna kaljeva pee ViSDkog kvaliteta, dim.
2 X 4 X 6, od kaljeva 21/23,5 em. Pee je postavljena na 4 nnge, s peeni-
com od lima deblj. 1 mm. Boeno postavljeno 10ziste je visoko radi
sagorevanja goriv-a i oblozeno je samotnim opekama. Kanali su tako spro-
vedeni da zagrevaju donju povrSinu i zajedno s loziSteID ceo doilji deo
peei. Resetka 12/25 em iznosi svega 1/170 deo grejne povrsine. Na pogod-
nim mestima postavljeni su otvori za ciseenje (0), a u prikljucnoj cevi
dimni zatvarac u obliku obrtnog priklopca (p). Pee ima, i pored relativno
malih dimenzija, veliku grejnu povrsinu ('" 5,0 m
2
) i moze odati aka
4000 kcallh. Pee je projektovana za lozenje drvetom.
Na s1. 94 prikazana je kaljeva pee s pojacanom vazduha
Pee je dimenzija 2 X 4 X 5, od kaljeva 19/21 cm. Peenicl'l od lima spojena
je s vertikalnim kanalam (1c) u zacelju peel. Sobni hlaian vazduh ulazi
90
81. 93 ::- Kaljeva pee novije konstrukcije
i
[ill[ill .... "
I
" ;::;
I ! I
\
,

-1-0
J
N
T
".
I
IC=:-...::JJl
f,w//,w///P////,1'/////. 0,
J L
81. 94 - Kaljeva pee s pojacanom cirkulacijom vazduha
91
ispod peei, zagreva se na donjoj povrsini i u kianalu i prolazeci lcroz pee-
lieu izlazi zagrejan u prostoriju, kao sto je pokaQ;ano strelieom. Loziste
je postavljeno na bocnoj strani peCi i visoko od poda da bi se omogucilo
da kanali proau ispod pepelista i da zagreju donju, povdjnlJ peeL
je relativno velika, 20 X 30 em, i cini 1/70 deo grejne povrsine. Kako su
kanaE dugacki i otvori, zbog narocitog voaenja plinova kroz horizontalne
kanale ispod pepe1ista, dosta ve1iki, stvorena je .mogucnost ria se u pocetku
lozenja, pomocu priklopca p plinovi vode kraeim putem u dimnjak. Kad
se gorivo razgori i promaja bude dovoljno jaka, prikiopaC' se zatvari i pH-
novi moraju da idu duziin putem (kao sto je pokaza:na strelicQm)_ u dim-
njak. Grejna povrsina ave ped iznasi 4,0 m
2
i maze adati ake 3200 kcaljh
U ovih peei s pojacanam cirkulacijom vazduha mora se narocita
paznja obratiti na lako ciSeenje kanala za cirkulaciju sobnog vazduha,
inace se oni mogu laka zagaditi i ped posiati nehigijenicne.
Na s1. 95 prikazana je kajleva pee za lozenje mladim gorivom
(drvetom, tresetom, lignitom), s pojaeanom cirkulacij.om vazduha. Loziste
je visoko, a radi poFtpunog sagocevanja isparljivih sastojaka predviaeno je
dodavanje sekundarnog vazduha na dva mesta: u rozeti lozisnih vrata (I)
I I I
j 1 1 1
III
1 1 1 1
1 1 1
,"
'"
I' 1
11
Jl"
1f0
-
/;'/'///////..1
'10/13
55
Sl. 95 - Kaljevfl pee za mlado gorivo s,pojacanom cirkulacijom
,
i u tavanici lozista (II) gde sekundarni vazduh zagrejan ulazi kroz prol'eze
u loziste. Regulisanje dovoda ovog vazduha vrsi se,priklapcern_,p. Plinovi
se. vade ispad pepelista, slieno kao na s1. 94. Pee je na gredic8,
a cirkulacioni vazduh prolazi kanalom ispod peCi i iza nje. Zadnj.a strana
peCi (u vazdusnom kanalu) oblozena je umesto kaljevima limom radi brZeg
odavanja toplote. Ov,aj kanal moze se cistiti skidanjem gornje resetke za
eirkulaciani vazduh. Pee je velicine 21/2 X 4 X 5
1
/
2
, od kaljeva dim.
20/22 em. Grejha -joj je 3;40 m
2
, a maze- odati oko 2 '700 keal/h.
92
. Na sl. 96 j<: kombi!10vana kaljeva pee s ugradrenim gvozde-
mm um:tkom 1 lazenJ.em lZ hodmka: Kaljevi su 20/22 em, a pee 31/2X 5 X
X 6 9v?zdem umetak (G) Je u stvari trajnoiarna gvozdena pee
specl]aln.o za tu Oko .nje su kanali I, IT, III i IV za pri-
vazduha. OVI vade do gomje ivice umetka gde
se 1 zagreJaD.l v;azduh kroz limena vrata V u pro-
st.o:nJ,l!' PhnoVl :z 0?Jaze (1 i 2) u dimnj'ak zagre_.
vaJuc! 1 stran"ll pe.C1. p mogu se ovi plinovi
odvestl 1 kraClm putem dlrektna u dUY1nJak. Rukovarje ovim priklopceD
81. 96 - Kaljeva pee s ugradenim gvozdenim umetkom
o!"?rena ':falta. V. Otvorl za Ciscenje nalaze se na pok':.opcu
verbkalmh kanala). Ciscenje vazdusnih kanala ovakvih
peCI Je, se na m:oze videli, prilicno oteiano. Grejna povrsina
umetka 1,78 m-, a kalJevog. omota6a 3,40 m2. Odavanje toplote
ovakve peel s umetkom za rtrH;Jnozarno lozenje koks:om iznosi oka
10000 kcaljh.. . .
gvoedene peei s kaljevom se da se uklone-
sva rdava .svoJstva i gvozdelli? i kaljevih peC1, a da Se sacuvaju sva njihova
dobra. svoJstva: brzo odavanJe toplobe uz istovremenu akumulaciju' pret-
.r;esnosnug zracenja gvozdene peci u kovektivno odavanje toplote
clrkulacIJom vazduha i maguenosti lakog regulisanja.
93
Na s1. 97 prikazana je pee za gr.ejanje dve prostorije. w.
Radi grejanja viSe prost.orrija JednoI? peel se maze
pripecak (dodatak uz pee) koji je u stvan posebna pngcaden3. pee bez Ima-
81. 97 - Kaljeva pee
za dye prostorije
, - ,
1m:r
3 - 3
81. 98 - Kaljevi pripecak
sta i sluzi za iskoriscenje odlaznih plino'Va. Na 51. 98 je prikazan takav
pripeeak s vertikalnim kanalima i peenicom.

I>il i
ONEVNA s.
.
SDBA Id
'1
- SPAVACA S.
PRIZEMLJE
KUHINJA I L02:ENJE

DNEVNA saBA
SPRAT
KANALI
ETKA
S1. 99 - Grejanje kaljevom peCi s vazdusnim kanaHma
Kombinovane peei s. gvozdenim umetkom (a i druge s prinudnom
cirkulacijorn vazduha) lako se mogu upotrebiti za grejanje toplim vazdu-
hom prostorija na spratu (npr. spavaCih soba). U tu svrhu se vazdusni
94
.1
I
I
j
1
l
1
'j
1
kanal sprovede na sprat i topab vazduh, koji se i inace penje, prolazi kroz
resetke i greje spratne prostorije (s1. 99). Ovi kanali (obieno ad lima) mogu
se sprovesti lNoz zidove i krorz meduspr.art:ne konsiJrukcije, i grejati toplim
vazduhom citav stan ad 4 ... 5 pI'OGtorija. Time ovakav naein postaje jedna
vrsta centralnog grejanja top1im va.zduhom. U ovakvog naCina gvejanja
trreba .obratiti paznju na c.iscenje ovih kanala (jer se lako zagade) i na
CiJnjerucu da se iz jedne p.:rostorije u d!I'ugu tim putem lako prenosi zvuk..
Peci za grejanje viSe prostorija dobivaju u sada.Snjem VTemenu BVe
veei znaeaj. U vremenu oskudice radne snage i potrebe stednje goriva i
metala, a i iz higijen$kih razloga, veliku prednost ima lozenje peei za Citav
3tan, naroeto ako je loZiste u kuhinji ill predsoblju. Ne sarno da je
manja investicija u pecima, da se trosi manje gorlva i da iSle prostorije
ne prljaju unosenjem goriva
i iznosenjem pepela. i sljake,
nego je i regulisanje sago-
revanja lakSe ostvarljivo kad
se loziste nala.zi u h.izini
domaCice.
Kao posebnu vrstu mo-
zemo jos spomenuti pokretne
kaljeve peci, koje se mogu
prenositi. One Be abieno gra-
de u cvrstom okviru od po-
niklovanog ugaonog gvozaa
(s1. 100) na gvozdenim noga-
rna. Zidovi sll im debljine 5 i
r=
SI. 100 ..,.... Pokretna kaljeva pee
6 em. Ako se izraduju u jed- .
nom komadu ne treba da eu vece od 2X2X4 kalja. Ako se traZe veeih di-
menzija 'tada se izraduju u 2 iIi 3 dela, armirana iznutra okruglim gvozaem
8 ... 10 mm i prstenovima od pljosteg gvozda 4/40 mm, i montiraju se
na mestu,ppotrebe. U tome slucaju nema spolja vidljivlh ugaonika.
Pokretne peei predstavljaju sredinu izmeau gvozdenih peei sa suvise
malorn akumulacijom toplote, .aJj brz:i.m dejstv-om - i kaljevih, sporih' U
odavanju top!obe, ali s veldkom akumulacijom. Pokre:tne kaljeve peCi. zbog
manje debljine zidova brzo odaju toplotu, a izvesnu koliCinu ipak i akumll-
luju. Upotrebljavaju se za prosto['ije za povremeni duzi boravak kao sto
su prostorije za konferencije,_ s-pavace sobe i s1.
Glavna pred.nost pokretnih peei niJj-e u moguenosti pr.enosenja jz pro-
&torije u prostoriju nego u mogucnosti izrade ee1e peCi ill pojedinih krup-
nih blOkova u radionici. Time se postize bolja i preciznija izrada peCi,
niza. cena i usteda na radnoj. snazi, a rriontaza na mestu upotrebe peCi
svedena je na minimuJll.
Ovde cerno jos spomenuti da osim fabricki i r.adionick{ izradenih peei
ima i zanatsko-umetniCki obradenih. Priroda samih kaljeva, zanatski nacin
. njihove izI'ade, izvanredne boje raznih glazura .(npr. majoHka) i kombi-<
nacije tonova, a oslin toga i slikanje raznobojnim glazurama, izrada reljefa
kao i obrada metalnih delova (npr. ad kl)\Tanog gvozda) - daju mogue
nost da se ovaj pl"edmet za upotrebu umetnicki oblikuje i posrtane ne sarno
ukras prosrtorije nego i posebno umetnicko delo.
95
-42 Gradl1'ja kaljevih peei
Kaljeve peci grade se, kao sto Un i ime kaze, cd kaljeva (pecnjaka),
Kaljevi (81. 101) se prave od ilovace, gla7.iraju i peku. K:11jcvi od obiene
ilovace tope se na iemperaturi 1 200 ... 1 500C i upotrebljuvaju se za nor-
malne kaljeve peCi s temperaturom
o
l.j1_f'4 , : UJ1
grejnih povrSina do lODoe. Ako je po-
tnebno da ka.jevi izdr.ze vise tempera-
ture (100., .. 200), (npr. u pokrertnih
kaljevih peei) uP'Otrebljavaju se tzv. sa-
motni kaljevi, koji se prave od iste -ilo-
vaee sa dodatkom samotnog bra.sna. Oni
se tope na -temperaturi od aka 250D
a
e,
81. 101 - Kalj u preseku i Kaljevi se glaziraju jer se na tad
nacin dbbiju glatke povrsine koje se
mogu laka cistiti i prati, postiZu se razne boje koje pokriju eventualnu
ruznu boju same ilovaee i pavecava neproPl!Sllost za vdzduh, plinove i
vlagu.
Glazura ne sme otpadati niti imati mehure i jace pulmtine. Fine
pukotine u glazuri koje se pojavijuju u vidu paukove mreze i nastaju pri
hladenju usled nejednakog skupljanja giazure i. crepa ne umanjuju vred-
nost i trajnost kaljeva i zbog toga su dozvoljene, a neki put. i trazene. Samd
boja ne mora biti potpuno ravnomerna - ne treba zaboraviti da su kaljevi
keramika - nego se moze u izvesnim granicama menjarti.
Dimenzije kaljeva su vrio razlicite. U Nemackoj, gde se kaljeve peei
vr10 mnogo q.potrebljavaju, tipizirana je veli6ina 22(22 em. Pre ovoga
postojale su dimenzije 19/21, 20/22, 21/23,5 i dr. U nas su o'sim ovih u
upotrebi ; druge, kao 21/23, 21/25 itd.
lUnas bi neophodno potrebno bUo tipizirati kaljeve" jer se na taj
naCin uproseava proracun i izbor peei, a tada se mogu tipizirati i 5'1' ostali

K
81. 102 - Ugao peci s
olepljenim kaljevima i
samotom
snih ploCicR -iIi kaljeva
crepa u blatu.
delovi peei (vrata, prikIopci, resetke i dr.).
Osim normaJnog kalja, prave se uglovi,
venci, poclnozja, noge i drugi delovi. Kaljevi mo-
raju biti dobro peeeni, eisto izradeni s ravnim
povrsinama i jvicama i n2 smeju biti izvi-
topereni.
Kaljeva pee se, iz pozarnih razloga, mora
postaviti na podlogu sigurnu od vatre, Aka se
postavlja na masivnu tavanicu nijle pOltrebno ni-
kakvo obezbedenje. Ako se postavlja na drvenu,
tada propisi abienc traze da se cna postavi na
podlogu od betona deblj. 5 em ill lima debljine
1 mm, Umesto ovog moze podloga biti od fajan-
polozenih n blatu, od :J. milteru ili sloja
Zidanje kaijevima vrsi se na itaj naciD. s1-o im se ivice prethodno
oklesu i izbruse taka da budu potpuno rayne da bi spojnice bile sto tanje
(1 mm), Kaljevi se dobra pokvase iznutra., narnaiu Zitkim blatom, a supljine
se ispune komaclima crepa i dobro o1epe blatom (s1. 102).
96
bi kalj:ve bili otporniji i preuzeli si;e koje nasta;u
sll"enJa na, kalJ'evl se medusobno povezuju skobama ad Ziee ili
(s!. 103). 21ea kOJa se za ovu svrhu upotrebljava treba da je najmanje,
JaCIne 3 mm. '
" Radi vrse se p0kusaji s punim kaJjevi-ma;
kO.Jl se spaJaJu 1 u atpada lspunjavanje i oblepljivanje.
Isto tak? se 1 s pecenJem gotovih celih redova (b1o.kova) za
razne dimerIZlJe pee-I, gde ot-
pada spajanje kaljeva medu
sobom i pee Se pribliZava
montaznoj peeL
Oblaganje loziSta i dru-
gih de!ova pee; samotnim
opekama i plocama debljine
3 .. ,7 ern. vrsi se.bez prethod-
nog kvasenja, u samotnom
malteru be? peska. Zbag
razlicitih koeficijenata Sire-
nja na toploti Samotna ohloga
se ne vezuje sa zidovirna od
drugog materijala.
-'-::::. ,SKOBA ,l!"3mm
Sl. 103 - Red povezanih kaljeva
Vra,ta i drugi metalni delovi ugraauju se za vreme ?idanja i vezuj:i
se za Zldove kaljeve peei zicom ili pljostim gvozdem, Izmedu lozisnih
vrata .i .zida :n:ora se ostaviti zazor od 5 rnm zbog 'sirenja na,
toplo-ti I olepltl Dobra je cIa se ovaj Za:zior ispuni' gajtanom od
azbesta,
L9
Z
,iste i kanali peCi se posle zavrsenog olepIjivanja izglacaju mokrom
krpom ili cetkom. Spojnice se izvuku glpsom iIi finon: r.:linom i aka je
potrebno, oboje. ,
Kaljeva pee treba 3 ... 4 dana da se susi i tek potom se moze poste-
peno loziti.
Moze se racunati da kaljeva pee tezi priblizha. 125 kg po 1 'm2 grejne
povrsine. Prema tome najcesea 'sobna pee dim. 2 X 4 X B (3.94 m2) _tesl>:rJ
je oko 500 kg. '
-43 Dimenzionisanje kaljeve peCi
.T
acno
dimenzio"nisanje peei mo7..e Be izvrsiti na osnovu proracuna
gubltaka toplote i srednjeg odava:rlja rtoplote pbrvrsma. na osnovu
tab!. 3.6.
.,1z prin:era za proracun gubitaka taplote, prostorija hr. 2 ima ukupne
gU.bltke U lznosu 2320 keal/h. Na osnovu tab!. 36 kaljeva pee srednje
tezme odaJe 800 kcal/h/m2, Za ovu prostoriju po1.rebna bi hila kaljeva
s ve1iCinom grejnih povrsina
2320 = 2,90 m'.
800
1z tabl. 38 nalazimo da se maze upotrebiti kaljeva pee 2 X 31/
2
x- 4
(3,04 m
2
) iIi sHena iste povrsine, npr. P/2X 3 X 5 (2,81 m'!).
'T Grejanje i vetrenje
91
Tablica 38 - Grejna povrsina kaljeve peci i broj kaljeva
, ,
Kaljevi 22f22 em Vis ina peCi u redovima i m + 10 em zavdini sloi
Bro;
kaljeva
4
0,98
10
2,30
__ _____ '
3 0,436 1,98 3,69 I
" 69 \ 4 7 4,65 I 514
2 3 0,580 2,20 1!-",2",7;;.3--!1 3,22 1 3, \-7";.;1 r-! I'
0,678 2,42 i 3,04 I 3,58 4,11 [. 4,64 I 5,17 5,70
-3,94 I 452 5 -I' ;,68'6,26 4 0,774 2,64 3,36 ,,1 5,68 I
3% 0,847 2,64 3,43 \ 4,02 I 4,60 I 5,18 \ 5,76 6,34
4 0,968 2,86 3,77 4,401 5,03 5,66 \ 6,29 I 652
41/2 1.089 3,08 4,11 4,79 -I 5,47 I 6,15 6,82 _Z2L-\
5 1,210 3,30 4,44 5,17 5,90
4% 1,307 3,30 5,27 [', 6,00 I 6:13 1 7,46 I
5 1,452 3,52 5,68 6,45 7,23 7,99 I 8,76 L-.!.--
5 Yz 1,597 3,74 6,09 6,91 n:?fll 8.55 I I
6 1.742 3,96 6,49 7.36 I 8,23 ! 9,10 , 7 1,
5 1,694 3,74 7.00 I 7,82 I 8,64 i 9,46 LlO,29 I
5.% 1,863 3,96 7,49 \ 8,36 I' 9,32 1
10
0,10 I
6" 2,033 4,18 I 7,97 8,89 9,81 1 ,73 1,
, '845 I 9,42 -I 10,39 1 11 ,36 12,32
6%1
2
,2024,40 1 II, 1300
7 i 2,372 4,62 8,93 9,95 10,97 11.98 1,
3
Za normalne slucajeve taCno maze se dimenzionisati kaJ.jeva
pee i na osnovu pribliznih podataka. iz tabl. 24.
-5 Zidane peci
Zidane peCi upotrebljavaju &e u naSirn kraje;rima uglavr::om . za gre-
janje prostorija sporednog znacaja i kaa seoske pe6. Kako one ImaJu skoro
sva dobra svojstva kalj-evih peci, a izbarorn i obradom
mogu dobili pristojan pa. i 1ep izgled, -: zbog s":?Je Jeftmoce 1
potrebe u vezi s izgradnJom stanova, zldane. peel dolaze ':'. obZlr 1 za
stambene.i druge prostorije, i zbog toga Cerno se ovde s ukratko
, upoznati. . h ,. dn .
Ono sto je receno 0 dob.rirn i l'davjm svojstvim.a 0 .0Sl
se i na zidane. Zbog JOB veee mase i greJI-:e povrsme.
nih peb imaju nizu ternperatuJru 1 Je lOS
duze a prema tome zagrevan.je sporlJe 1 regulisanJe odavanJ.a teze.
toga'su po zapremnini vece i ,:eci prostor. pa:'rSma
moze se olepiti lepom postojanim na VlSOkim temperaturama 1 aka Je pee
dobreWikonstrukcije nece dolaziti ni do pllcanja, koje je jedan od glavnlh
nedostataka zidanih peeL Ova povrsina moze se, da bi bila j08 glatkija,
,
I
1
M

J
,
1
,
,
i
I
I
,I
i


J

l
1
w
1
:1
$

,
,
!
I
;,
I
!
l
1
,

,
,
ill:
:j
'5
;
ifj
I"'
I
1i
\iJ
,)
,
tt
,j
$
I
!
i
i lak?vati specijalnim radijatorskim lakovima. Zidane peci mogu
Be I fugovati, pri cemu se mora P3J2li.Jti na izbor opeka i medusobno vezi-
a mogu se i obloziti kaljevima i drugim kerami6kim plocica.m'a, u
kOJem se slucaju spolja ni po cemu ne razlikuju od kaljevih peCi.
-51 Vrste zidanih peei i opis
peCi se mogu podeliti kao i na obiene,
s poJacanom crrkulaclJom vazduha, pokretne itd. Prema akumulativnosti
one se magu podeliti na peci s velikim, srednjirn i malim kapacitetorn.
U peCi velik?g kapaciteta'rttcunaju se one sa zidovima debljine 3/
4
., ; 1
opeke, srednJeg 1/2 opeke, a peei malag kapaclteta 1/4 opclte. U nasim kra-
jevirna, s obz!rom na prilike, dolaze u obzir najvise peei malog,
a retko srednJeg kapaclitema. ..
Zidane peel mogu bili kombinovane sa stednjakorn iii pripeekom
i sluziti za pecenje hleba, .
. .Mi ovde prikazati nekoliko konstrukcija koje se uglavnom raz-
ad omh u kaljevih peeL Razume se da se i one konstrukcij1e kaje su
prikaza.ne tamo mogu izvoditi i kao zidane peeL
. 104 prikazana je zidana pee s ,pojacanom cirkulacijom vazduha
1 s vrlo slicna po konstrukciji kaljevoj pe,5t 93, Ova je ca
greclicama od opeke, s :ozistem oblazenim samotnim ope-kama. Dna peCi
S1. 104 - Zidana pee s pojacanom cirkulacijom vazduha
je od radi ustede u gvozdu, ::l bolje odavanje loplote" bila bi da je
.od. lIma. Kanal u zapecku za c.lirkulaciju vazduha je od lima, i moze
biiti.l kao vna sU. 94., otvoiri za cisc-enje su od apeke koja mora biti na
neki da bi se lako mogla naci. Pee je predvidena za lozenje
dI\lietom 1 ngnrnorn. Grejna poW'sina jOJ' J' e oiko 40m2 a, odaJ e oko 1 600
kcal/h, ' , ,
T'
99
Na 81. 105 ,prikazana-Je mala zidana pee. Ona ima dva
. n-'l na kanala i 'priklJ"ucak na dimnjak pri dnu kauala, LOzIste Ima l1U
.1az 'b d't-tO
poklopcu livenu plocu S otvorom ram rzog 0 avau:Ja C:P.Q e.
ploea moze POSIUZltj
i kao ploca stednjaka
i za ubacivanje gori-
va. Pe{: maze odati
oko 1 000 kcal/h,
, "
--'En'-
1l"'\=:;'J 1
;;\;y$/%ifi'J:C>,;.i' s:,*..t;;;w#d1' 0 / Y..0! 0-;,vA<Wi;fk;Y.df...J:- T
lE'- reEl
2
3 ' 3
Na ,,1. 106 pri-
kazana je zidana po-
kretna pee kombino-
vana sa stednjakom.
Stednjak 5 loziSiem
nalazi se u gornjem
deIu a llvena ploca
sluZi istovremeno i za
bde odavanje toplo-
teo Sarna pee se nalazi
81. 105 - Mala' zidana pee, ispod stedrijaka, u cla-
o , njem delu, gde naro-
eik> 'zbog"pecnice dobro dolazf da' greje' donji cleo .pro,storqe. Pee se
maze iskljuCiti pomocu i tada zagreJanl plinnvl odlaze kratklm
/' / II - II ..
LtV. PLOCA
TEDNJAK
I
I,I;! r
-
PEe
,

'//////////#//////#.0'
11.12 RED 5, RED 7, RED

-162 I
D>RtlI
. . . .
3.RED . 6.RED a.RED
81. 106 - Zidana pokretna pee sa stednjakom
).00
putem u dimnjak. Pee je sagraaena U okviru od ugaonlka" I olepljena je
spolja lepom kOji ne puca. Pee odaje pri dvokramom lozenju 1 200 kcal/h,
Na s1. 107 i 108 prikazana je pobolj1\ana ruska peel), To je peevrlo
velikihdimenz:i.ja i kapac1teta. Za naSe prilike ne dolazi U obzir, a lzna-
, -,
5 - 5
6 ' 6
I
129
81. 107 - Ruska pee
simo je obaveStenosti slilZi ne,samo"za grejanje nego i 'za kuvanj'e
i pecenje .hleba. U njoj se priprema topla voda, a posebno. t.opla voda za
eaj (samovarnik). Leti se pomocu za-
tVaraca moze iskljuciti grejanje peci,
a posebno se moze ,ukljuc.iti zagreva-
nje peci za hleb. Pee na slici odaje pri
jednQkrainom dnevnom lozenJju 2 806,
a pri dvokramom 4000 kcal/h_ Nje-
na teZiit'a iznosi 4 950 Kg, zaprema po_
vrsinu 2;1.7 m
2
i kubaturu 5,0 mS, fJ
AMOVARNIK
N a s1. 109 se vidi ziclana seoska ::;j D IJ
P

__
pee iz Vojvodine. ec sluzi zagre-
janje sobe i za peeenje bleba. se
po pravilu iz kuhinje, biljnim otpa-
dma .(kukuruzovbum, slamom, .Jo-
81. 108 - Izgled ruske peci
zorn, poederom i s1.). Sagradena je na 'podnozju od opeke, a sarna pee gradi
se od valjaka, koji su nacinjeo:ti ad meSavIDe blata sa slamom., Pri 'gra-:
1) Konstrukcija Podgorodnjikova.
denju'naCini Se ske1a cd dasaka oko koje'se slazu valjcL Kad S 0lIli dobro
pl"osuse ske1a se _zapali i na taj naoo- ukloni se iz unutrasnjosti peci, pa se
zatim oblepi b1atom spolja i iznutra.
Na s1. 110 (str. 103) je prikazana pee uz banjic,u muslimanskih kuca u
Bosni. Pee se pravila od blata s pooderom lana i ukraSavala se 10nciCima
81. 109 - Zidana &eOS-ka pee iz Vo-jvodine
od peeene gline koji su
obieno tamnozeleno gla-
zirani. Pee ima tanke
iidoVe, . peenicu s wa-
tima iz kuhinje, a u pee
je ugradena posuda od
bakra (oko 20 1) za pra-
nje u banjici koja se na-
lati neposredno pored
peru.
-52 Zldlllllje peei
Zidane peei grade
se od opeka normalnog
(25 X 12 X 6,5 em) iii
specij)alnog U
specij.aJnog du-
zina i sirina su obieno
kJao i u normarnog, a de-
bljina se obicno uzima
3,5 ... 5,5 CUl.
. Opeka treba da je
normalno perena. Nedo-
pee-IIla je ma, a za pre-
pe6enu se tesko hvata
lep. Ona treba "da: je propisanih dimenzija, ravnm povrSina, pravih ugloIV3,
ostrih ivica, crven'e boje, porozna i ne sme stranih primesa.
Oklesani dec opeke nije jednako otporan prema vatri i zbog toga se
ovaj deo nikad ne sme okrelati lozislu.
Zidanje se vrsi u zitkom blatu od gline i _peska, k".iE' treba da ,le
masno, meko i p!asticno, a: bez -kamenCica i smeca. Pesak treba cIa je kvar-
cni, krupnoea zrna do 1 mm i bez organskih primesa. mesan]a
gline i pesl<;a je 1 : 1 do 1 : 2 (prema masnoei gline),
Opeka se pred zidanje mora dobro nakvasiti' vodom. Spojnice ne
srheju biti sire od 5 mm, jar j'e tada jaCina zida najveea.
Pri zidanju opekom polozenom pljostimice, (debljina zida 1/2 opeke)
nije po-trebna nikakva armatura, i ako je pee pravi(lno konstrui..<;ana ne
SIDe doci do pucanja zidova pod utioajem sirenja na toploti. ZidoiVi debljine
lJ-4 ppeke moraju se raditi ili- u skeletu od ugaonika, Hi povezati zicanim
skobama kao zidovi od kaljeva ili na drugi naNn arrnirati.
Spoljna ,povrsina peei maZe se olepiti-,lepom ad blata. ,Obican lep
puca pod utica)em rtemperatw':e i upowebljava -se sarno za peel.' u spored
R
102
I
I
nim prostorijama (staje, magacini i &1..). Za .peeL u stamben.im prootortljama
predvida se lep koji ne puca:
glina 1 deo iIi gips 1 deo
krec 1 den negaseni kree 2 dem
pes,ak 2 dela pesak 1 cleri
vlaknasti azbest 0,1 deo vlaknasti azbest 0,2 dela.
Ovome se dodaj.e voda, a jos bolje je da se dada zasi6eni rastvor
do potrebne gustine. Lep se n'-mosi -na vreloj povrsini u ciVil
sloJa, od kOJih je prvi zitkiji, a drugi gusCi, ukupne de?ljine 1 .. 11/2 em,
LIM
-,-
.1@@
@
@
@@
E
@!@!@!
0
N @!@!@!
I
l
@@ZW@

@@(@i(@)
-l-
I
@!@!@!@!
81. 110 - Zidana pee uz banjicu iz Bosne
. mwe ?oojiti bajama, a radl lakSeg odrza-
vanJa clst?Ce m?ze ?e ObOJ1h 1 lakorvati radlJartorski
rn
Iakom.
, kao sto je'r.anije T"eeenio, i fugorvati,
Ob_OZltl faJansmm 1 keramlCkim ploclcama ili kaljevirna. '
Za sve ostaJo vaZi ono sta ,je receno za gr"adnju kaljev:ih peel.
-53 Dimenzionisanje zidanih peCi
. se na isti nacin leaa i kaljeve. Gubici toplote
se lzracunaJu III tacna na 08novu proracuna Hi priblizno i na 08novu koll-
cine toplote iz tabl. 36 odrede se dimenzije peei.
; P,l'.l mer. Treba odrediti veliclnu zidane peei za prostO.riju na uglu 40 X 35m
ciste VISlne 3,0 m. ' , , ,
, za ?vil -j:rJ1()se 2210 kcaJ/h, Oduvarnje: toploie zictane
peer sa deblJlnom zldova 7 cm, -oleplJene spolja, iznosi za dvokratno lozenje 375 kcalJh.
103
2I20 " .
Pott'ebna """eJ'napovrsina je tada -- = 5,65 m
8
Zldana pee s takvom gre]nom
b"- 375
povrsinom imala bi dimenzije 42. X 90 X 185 em.
-6 Monitazne peci
Montazne Deei' se izraduju u delovima industrijskim metodom i mon-
tiraju se na upotrebe', Na oiVaj dohijaju se peei vi.sokog
teta. i po kon(3tru:k.ciji i po izradi, se ["a,dna st;aga, n:k
a -naTo.cito montaze, znatno SlTIan]U]e cena 1 olakSava postavlJan]e peel U
svako daba godine, ito, bez Se 0010-
gucava masovna izrada 1 upotreba JeftIruh vlsokokvalitetruh peel.
Montazne peei tTeba da se sastoje od St-o manjeg i da
se 'od njih mogu sastavljati peCi raznih velic-ina. .n:eba
da su prosti, precizTIo irlradeni, ,cia se lako mogu montirati 1 sJ.agati 1 da
mogu iz'drZati transpartovanje.
81. 111 - Montazna finska _pee
Materijal ad kajeg se prave mantaz-
ne peei je obicno koji moze
izdr2ati visoke temperature. Ovaj vatra-
stalni beta'll pravi se od visokovrednog ce-
menta s krupnozrnim pe"'!wm, sljunkom
ill tuC'amkom i samatmm brasnam. OLl
ovog materijala laka se m()gu izlivati elc-
menti montaZne peeL Pakusaji da se bloko-
vi kaJjeve peCi peku ujedno dosad nisu
uspeli jer se za vreme pecenja izvitopere
ill iskrive i ne mogu se pravilno sloziti.
Na s1. 111 prikazana je mala monlaZ-
ha finska pee s nasipnim visohlm lazistem
bez loZisnih vrata. Pee se puni i potpaljuje
odozgo a sekundarni vazduh dolazi kroz
okrugli otvor (kojim se maZe regulisalti) iznad Pee
sastoji od cetiri bloka i obJo.zena Je s]?ol]a keranllc-
kim ploCicarna. Prikljucak na dmm]ak nalazi se Prl dnu pecl.
50
5
Wi-,,--3 -1=----1
2
D
N a slikama 112
i 113 prika2llIJa je
montaZna pee kan-
strukcije P. A. Spis-
nov - B. B. SIuc-
ki. Pee se sastoji-ad
7 'blokova ad vatros-
talnag betana. Bia-.
kovi 2, 4 i 5, izlozeni
visim temperatura-
rna, armiraJu se zicom
fjJ 5 ... 6 mm. Blokovi
se izlivaju u metalnoj
or1ati, a spolia [ie
premazuju radijator-
skim lakom. Pee ima
81. 112 - Montazna pee Splsnova 81. 113 - Blokovi .,;'
t
-, .. vl''''inu 154 em, teL.lnU
-:- Sluckog mon azne peCl '"
tM
i
.!
I
I
I
I
,
I
I
I
!
I
I
I
I
!
1
1
310 kg, grejnu p0vrSinu 1,92 m' i nooje 800 kcal/hpri jednokratnomloze-
a. kcal/h pTl DI)!lavanjem elemenalil 5 i 6 dohija se
pee VlSllle 188 cm, tezme 374 kg, /grejne povrSine 2,54 m2, s odavanjem
lOOO; .. 1'600 kcal/h. lsti tip izraduje se i preCnika 60 em iste visine s
odavanjem toplote 1 100 " . 1 900 kcal(h.
-7 Gvozd.ene peci
pe.ci se u mnogo upotrebljavaju za grejanje
s,tambe.mh 1 IZ V1se razloga. Kao sto poznato ave oeci
s brz? odaju toplotu, i to najveeim delom
kOJe ]e u prostOTljl vrlo prijatno. Post2v)janje ovih ped
Je vrlo )'ednostavno, lako 1 brzo, one zauzimaiu vrlo mali prostor a zbog
industJrijske izrade njihav kvalitet je obieno dobar, a cena .re18.ltivn:o nisk-a.
S druge strane, gvozdene peCi se isto taka brzo 'i oh1ade kao sto se
ugreju . jer ne toplotu. Zraeenje toplote prijatno je sarno u
hladno] prostOTlJl, a clm se vazduh zagreje postaje neprijatno pa i
sno. pO,,!sine gvozdoenih peei zagreju Be daleko -higijenslti
dozvolJeI1e gramce (do 300 C) zbog cega dolazi d0 -sagorevanja 'preSine
na njima. Kako zbog nedostatka kan:ila dimni pli-
novi napustaju pee s visokim temperaturama da
bi se njihova toplota iskoristila gvozdene peti se
po pravilu prikljucuju na dimnjake pomocu lime-
nih dimnih revi koje izgledaju vrlo neugledno. Iz
avih raz}oga takve gvozdene peCi se nerado postav- '
Ijaju u prostoriljama u kojih se po1aie na Iep izgled
Ufl1utraSnjosti.
I U novUe vrerne ovi nedostaci gvozderuh peei
su postepeno uklanjanL One se prave i dalje ad
gvoz-da, u novije vreme i od jakog ali
Iznutra oblaZu samotom ill dobijaju omotae da
bi se sprecilo prekomerno zraeenje toplote. Lazista
su pode.sena za trajno gorenje prema vrstama go-
riva. a toplota plinova iskoriScu;e_ se dobrom kon- 81. 114- _ Izgled
str'ukcijom lozistal preciznom izradom urdaja za gvozdene peci
regulaciju davoda vazduha i pomocu unutrasniih
kanala i pripeeaka.za cirkulaciju pilinova i vazduha, a ne pomoeu ruznih
na pras.ina. peCi su skoro po prayilu
zarne, .s'i? znaCl da sagorevanJe gOrlva postepeno i dugotrajnro, eime se
.akurnulaclJa topldte u masi a posluZivanje peei svedeno
Je prave bez suviSnih ornamenata (51. 114 i 115),
iIi raznobojno- emajlisanih, koje se lako
mogu ClStItI I obhka kOjl Je u skladu sa funkcijom peeL
Ovakve kvahtetne gvozdene peei s visokim stepenom lrorisnosti
(75 ... 85%), zadrZavajuci svaju osnovnu ka:rakteristiku (brzo odavanje
toplote), mogu se upotrebiti za grejanje svih onih prostorija za koje s,e
upotrebljavaju kaljeve peeL .
-71 Vrste i opis gvozdene peei
Prema vrstama konstrukcije i upotrebljenog goriva gvozdene peei
mogu blti irske i americke.
illS
Osim 'ove dve glavne vrste postoji citav
. ,. k "h su ild lozista kombinovana ill su peCl oblozene
naNn (pomocu se izaziva .opticanje sobr:?g
v:azduha lIt su konstrwsane za naroclte
81. 1 Hi _ Gvozdefl.a pee velikog
kapaciteta
vrste goriva. N ekoliko ovak.:rih kon-
strukcija prikazacemo pod naZlvom spe-
cijalne peCi.
Na st. 116 prikazan je presek irske
peci najobienije kanstrukcije. Pee je .ill'
kruma ill cetvrtasta preseka, po pravIlu
na nogama da bi se
cija vazduha aka ce:,, peci. Trup}e ob:c-
no ad jakog lima, iznutra sa-
motam debljine 3 ... 5 cI? da se
ellO preterano zagrervan]e peCI 1 zastIbo
omotac od lima .. Samotna obloga irna iz-
nutra poduzne zlebove d:a bi vazd:rn IX:
treban za sagorevanje mogao lakSe.
dolaziti u masu gorriva, da bi pl
moVl
mogli lak.e odlaziti .i i .da se
gorivo ne hi priljubilo uz Zldove I spe-
klo. Glava peCi, lozisna i .vrata,
resetka i noge flU, po pravllu ad livenog
gvozaa. Irska pee ima yrata
koja se mogu evrsta zatvonti, lza kO]l.h
se nalazi vertikalna reSetka (b) kOla
Ca . padanje zeravice Ispod loZisnih nalaze se pepelisna vrata (e)
va moraju dobra zatvarati i koja imaju ,.ruw ill drvl:l?U
kaJa se dotir.anje vazduha potrebnog za sagor.evanJe. Naslpno
napravu za pum ,se PR- gornja vrata (e). u
rna Sle za sagorevanje mIadlh gOrl-
va ponekad nalazi ruza :za sekun-
,
g.
o b h
81. 116 - Irska
pee u preseku
S1. 117 - Irska
pee s kanalima
darni vazduh (fl. U gJavi peei na:a-
zi se i prikljuCak na dimnu eev s
obrtnim priklopcem (g). Resetka
(h) je po praw,: i O?i.C;lO
se maze izvadlti radl lakSeg Cisce-
nja Sljake. .
_ Inske peei imaju naslpno 10-
zis!te u koje mwe stati kolicina go-
riva pobrebna za 8 ... 12
njima se moze loziti svaklm gor!--
vorn, ali je koks:. antr?Clt,
i briketi. Kao 1300 Je ranlJe reeeno
sagot'levanje maze biti adozgo'
rnlada goriva), i adozdo (za koks 1
starija goriva).
Na s1. 117 prikazana je irska J?eC S plinova
koji vode ispod pep,eliSta !. ,dOll:]1 dec Na ta] nacin pave-
eava se grejna povrsma peCI 1 lzbegavaJu dlmne cevl.
106
1
I
!
t
{
.I
1
,
i
I
Na s1. 118 prikazana -je pee prof. Brabea s uloskom za Jakumulaciju
toplote (a) u gornjem delu peeL Dok je promaja jos slaba, p'1mocu priklopca
(p) dimni plinovi mogu se uputiti kracim putem u dirnnjak.
Pee ima u donjirn lozisnim vratima otvor kojim se maze regtilisati
dodavanje sek:undarnog vazduha.
Na s1. 119 prikazan je p.vesek kroz americku gvozdenu pec, Dna ima
Ioziste koje je opisano na str. 82. Plinovi se mogu uputiti u dimnjak pomocu
priklopca kracim putem (tackasta linija) iIi silaznim kanaIom, zatim ispod
pepelista i uzlaznim u
dimnjak (potezastalini- 1
ja), Cime se dobija veca [j
grejna povrsina, bolje
iskorucuje toplota - od- I Ur .....
laz.nih . plinolVa izbe?a- _ a I' --...
vaJu illmne CeVI. GorlVO ' : I
se puni odozgo (1), gor-
nja vrata {2) sluie za os- .- ' II
ma.rtraDIje vaire, srednja R \1
(3) su 10ziSna, a donja 0 - \ \
(4) pepelisna, imaju ru- t:::::::J <===-='-'
iu za doziranje vazduha,
KaD sto je ranije reCeno -,.:-: /,cW /,
ovakve trajnozarne peCi
s precizno izradenim
vratima koja potpuno
zatvaraju lo.ziSte i na-
s1. 118 -'-Irska pee s
uloskom za akumula-
ciju toplote
61. 119 -
gvozdena pee
pravama za regulisanje dovoda vazduha.mogu se postavljati u svima, pa i
reprezentativnim prostorijama.
prva medu specijalnim gvozdenim peeima prikazana je na s1. 120
kombinovana americko-irska pee s nasipnim Iozistem i sagorevanjem
odozdo u koje plinovi ne prolaze kroz sloj goriva nego posebnirn kanalarn.
Nfl. slici se vidi i otvor
za davod sekundar-
nog vazduha (8), cime
je omoguceno lozenje
mrkim ugljem. Pee je
cetvrtasta oblika i GO
spoiLja se ni po cemu
ne razlikuje ad obic...; i"oo_-..,-
TIe irske peei.
Na s1. 121 prJ-
kazana je pee sa spe-
cijalnim loZistem za
bezdimno sagorevanje S1. 120 - Kombinovana
uglia, Na slici americko-lrska pee
;vidi i dovod sekuri-
81. 121 - Gvozdena pee sa
specijalnim Iozistem
darnog vazduha (s) lroji se pralaze6. kraz kanal lozista prethodno dobro
zagreje. Plinovi se sprovade dimnim kanalima (d) koji predaju toplotu
vazdusnim kanalima (v) u kojima struji sobni vazduh, cime je uk:anjeno
nesnoono _ zracenje toplote, Ovakva .pee moze se upotlr'ebiti i za grejanje
107
. ko'se oveze s kanalirna koji sptovode
vise prostorija tophm vazduhom a P .
tapli vaW.uh u .. res'eku sobna pee s vazdusnim
Na s1. prikazcma Qe ? p. . "zaziva'u sirenje toplote konvekciJom
koji sprecavaJu preterano zracenJe 1 1 na iietu sirenjia zracenjeI'Il:"
me lozisni deo peci moze blti lrskog
Ui americkog tipa. . . .
51. 122 - Gvozde-
nn pee sa bocnim
vazdusnim kana-
lima
81. 123 - Gvozde-
na pee ,engleskog
tipa
. Na s(. 123 prikazan Je sp'alJru
izgled omotaea gvozdene peel ka-
leva se upotrebljava u ..
skim zemljama. Pee ima
veliki prozor za
tlucanja vatre (pod ka:r.u-
na koji je u tim z.er:nlJama
popularan). Rucicom za
pokretne reSetke maze 00,
rukovati. Pee ima ugradem
za toplu vodu a maZe se ?potreb1ti
i za grejanje vise prostor,lJ8, P?ID?-
C:ll vazdusnih kanala pnklJuceruh
na ornatai:':. . .
11 specijal:n:e peci 1
razne vrste ulozaka u kalJev
e
1
. . .. biJ' voreno Ovi ulosci se razlikuju od rrskih,
dane peCi 0 kOj1ma.J
e
ran;Je 0 go sto im spoljna povrsiJ):a nije
amenckih i druglh peel sarno po. obradena jer to nije ni po-'
2
F
g
.. 1.70m
a .. , 700kcall L--'=='-rr
P III
I
I-
I
I
I v 0
I
I
'-'; I -'
81. 124 - Pee za drvenu strugotinu
trebno, i sto nemaju noge,
jer se ugradu:iu . '
U specijalne
zbog specijalnog gonva
spadaju peci u kojima s,e
lozi drvena' stnlgotina; po--
zder (atpadak kudeljn.
slabljikepri preradi kude-
lje) i jas neke vrste alp!,:
daka koji se mogu nablti
(suncokretovo semel
ska balega i s1.) i na J;aJ -na-
Cin dobiti potrebnu cvrsti-
TIU i ako sastoj'Ci u pribliz-
nO jednakom vremenu sa-
garevaju.
Pee za drvenu stru-
gatinu (i druge alpalke)
(s1. 124) sastoji se
nag cWndra (Iff) s paklap-
cern (b) i dnam (e) kaJe
ima na sredini kruZni otvor
"_,' ul lozista. Ispod ovoga nalazi se prosWr koji: sluzi, za
kUJl 19ra aguodres duh . kaa pepelis!e (d). U pee se odazga slaVl umetak
potpalu, za dov vaz a 1
lOB
I
I
,
!
!
I
od gvozdenog lima kruznog preseka (0) koji'takode ima U sredini dna
kruzni atvar. Umetak se nabije drvenorn strugotinom posto se prethodno
stavi . u stedinu drveno koniCno vreteno V. Nabijanje se vrSi U sloje-
virna SV' do visine 2 ... 3 em ispod ivice umetka. Nabij'flnje treba da
je sm jace da bi strugatina bila ,to cvrsea, jer !ada balje i duze goo i ne
obrusava se. Umetak se zajedna s vrctcnom postavi u pee tako da otvor dna
umetka dode na otvor dna peei, pa Be vreteno uz okretanje pazljivo izvadi.
SbrugQtina se zapaH odozdo kroz vrata i sagorev,a po celoj' supljini
'i{ cilindriCnim slojevima ad sredine Ita periferiji. Sagorevanje je vrio rav-
nomerno i principu odozgo-. Plinovi prolaze kr'oz
sloj uzarenog< goriva i sagore potpuno, bez crnog dima, i stepen korisnosti
ovakvih peel je vrlo visok (65
0
/
0
i vise). Ove peei spadaju u trajnozame peCi
s trajanjem sagorevanja po 10 i 12 prema kolicini goriva i dozi-
ranju dovodnog vazduha. DDZiranje se vrsi pomoell rue ili druge naprave
na lozisnim vratima. PqS-to. se. strugotina razgon priklopac p se zaitvori i
plinovi upute duziffi pU-rem "u ,dimnjak. Odavanje toplrote ovih peCi iznosi
2 500 ... 3 000 kcal/h. Patrosnja gariva iznosi 4 .. 5 1 nabijene strugatine .na
cas, i s obzirom na visokg iskoris6enje goriva, njegovu jefuinoeu i dejstvo
bez posluge - ovakve peei su vrlo ekonomicne.
Peei sa strugotinom upotrebljavaju se najviSe za greJanje radionica i
obicno izgledaju neugledno jer se prave od tankog crnog lima (0,5 ... 0,8 mm).
Nista, medutim, ne stoji na putu da se njihovom izgledu pokloni veca
paZnja i da se izraduju slicno i irske i -druge pecr s emajlirarum povr-
sinama i niklovanim delovima.
1 ,1 mi --j'I--.
:r
' 2
20,S
m
m
iL C
I J
I
J. J
J.
I
.t:1 .l:::
"
//-,,,.
" "
m m
-IT" 0. 0.
2:2
"-
--I' I 50.5 I
. I .. 58,S . I .
S1. 125 - Kombinovana pee za ,drvenu strugotinu
Na s1. 125 prikazana je kombinovana pee za strugotinu sa zidanom
peN. Kombinacija je izvrsena zato da bi se brzo odavanje'toplote gvozdene
peci i brzo- zagrevanje prostorije sa sporim od:lvanjem' i
mulacijom zidanog dela i odrZavanjem ravnomerne toplote u prostoriji.
-72 Dimenzionisanje gVOlZdenih peCi
Gvozdene peei dimenzioniSu. se na isti nacin kao i kaljeve i .zidane
peei, na osnovu tacnog pl'oracuna gubitaka toplote Hi prib!lzno na,osno-/U
tablica, i na osno'VU kolicine odavarnja toplote (tabl. 36).
P rim e r. Treba odrediti velicinu gvozdene irske peCi za prostoriju u sredini
zgrade, dim, 5,0 X 4,0, Ciste visine 3,0 m,
Gubici toplote za ovu prostoriju fznose 2050 kcal!h. Odavanje toplote irske
. , ' 2050
peCi prema tab!, 36, iznosi 4 000 Prema tome potrebna je pee 4 000 =0,52 m
2

:rjjl osnovu ovoga mOZe se iz kataloga proizvodaca iznaei pee koja ima takvu grejnu
p6vrSinu," .
Grejna povrsina gvozdene peei se izracunava na taj nacin sto se cela-
kupnoj spoljnoj pavrsini (omotac trupa, gornja i danja povtSina) doda jOs
50% na ime dimnih ce'vi. Prema rtJome sarna pee ima rnanju grejnu povrsinu,
i to 660/0 od patrebne, Razume se da za peei s kanalima avo ne vaZi, nego
. se za njih u grejnu povrsinu sarno celokupna povrsina peeL
-8 Uljne peei
. Feci u kojima se sa:goceva teeno gorivo se u nas joS relativno malo upo-
trebljavaju, ali su u drugim zemljama vee ranije uvedene, U paredeno s
anima na Cvrsta goriva one imaju niz prednosti: cisto i jednostavno ruko-
REZERVOAR TOPLI
ZA UUE VAZQUH
..J __ t __ L PR1KLJUCAK
KOTUC
REGUL.
VENTIL
fr NA QIMNJA K
FOZISTE
I

S1. 126 - Shema uljne peci
vanje bez pepe1a, brz'O za-
grevanj'e, lako regu:isanje
i mali prostor za drianje
malih su dimen.zija,
dobrog irzgleda i lako pre-
nos-ive (kao gvozdene peei).
Funikcionisanje uljne
peCi je prikazano na shemi
sl. 126. Iz tenka ulje pro-
lazi kroz kotlic s p:ovkom
kojim se odirZava uvek. isti
nivo u1ja i p"reko regulaci-
onog venlti1a ulazi u gorio-
nik U obliku lonea s rupi-
eama za vazduh. Pare ulja
sagorevaju u gorioniku i lozistu, a produkti sagorevanja odlaze kroz pr.l-
Idjucnu cev u dimnjak. Da bise smanjila visoka temperatura grejnih

_.-.G0RNJI PRSTEN
:::: "" 0 .:.....J. ONAC
"".0' , .0.... DONJI PRSTEN
:::::: :::.: -OTYORI ZA YAZOCJH
. OOVOD ULJA
DNO LaNCA .
S1. 127 - Loncani gorionik u1jne
peCi
loj koliCini ulja sagorevanje se
posudi gorionika i iznad nje.
110
povrsina r nesnosno odavanje toplo-
te zracenjem, oiko loziSta i gorionika
se postavlja omotac kroz cije kanale
g1;ruji sobni vazduh i povecava kpn-
vektivno odavanje, taplcite peei.
S,astavni de10vi uljne peei su:
Gorionik u abilku lonca (s1. 127),
preCnika 100 ... 300 mm, ad ceJifuog
lima sa d va prstena od livenog gvozua
koji posudu u dva dela. Pri ma-
vrsi u donjem d.elu, a pri vec{)j u celoj
I
I
I
I
1
1 .
I
I
i
I
ulja 128), da isti nivo
Ovo se postize na taj fiJa kroz dOTIJe ruplce goIionika.
ventil. Pri spustenom povezana igla kaja
lzdlgnuta i lilje ulazi u kotlie. Pritieanj:m pom
l
oglnuta
post.epeno zatvara ventil i ]a u 0 Ie p I)va c se dlze a 19la
pri oclredenom maksimal-
nom nivou ga potpuno za-
tvori, Mada ulje iz rezer- UDARNA POLUGA
vaara prowi kroz sito ipak SIGURONOSNt
se, desiti da tvraa ce- IGLA VENTIL PLOVAK.
stIca lzazOVe nepotpuno paVOD ULJA
zatvaranje.ventila, pa pre- SITO
rna . .tome 'i 1 da S1. 128 - Regulator s plovkom za uljnu pee
pravilan ul]a 1 LZ.a-
zove preIivanj-e kroz rupice'g . nil< D b
kotlieu dru i' ,arlo "a, ,a 1 se ova sprecilo pos-tavlja se u
Ako' ulje pg kO]l se nalazi u pasebnom odeljku kotlicu
izazove diz:' e rna slm. ' 1 se u ovaj sigurnosni odeljak i
i tako koluge se udari
se digne i zakaci polugu si- . I'll S om na u lCU udarna poluga
gurnosl1'og, plovka, cirile je
igla oslobodena, a ,ceo ure- /8 /8
uaj doveden u pr-vobitno ++1-+
stanj.e. 9-
Loziste j e eilindar od
$ celicnog lima u koj em se
vrsi sagorevanje i preda-
v:anje tJoplote okolini.
Rezervoar od lima
,10 , , . 15 1 postav:
11
Je III na stra-
m ill je ugrtlClen u n'ju,
Im-: za punjenje i
praznJenJe 1 pokazivac ni-
voa ulja,
S1. 129 - Uljna pee
Na sl. 129 je prika-
zana_ uljna pee u preseci-
ma ,s re2ervoarom za ulje
na sJ;rainjoj stram peeL
1 - omota/! pee!,
.2 - omota/! lozHta
3 - lol'.i5te, '
4 - vrata,
5 - gorionil"
6 - podnol'.je peel,
7 - tuva za prosuto'
Ulje,
8 - ruClcu regU\atora,
II - prtkljucak na
dlmnjak,
10 - rezervoar Za ulje,
11 - regulator,
Na sl. 130 je prikazana I .
a na sl, 131 izgled uljne peei. U Jna pee s rezervoarom ugradenim u pee,
Za vise peCi se moe postavirt;' . d .
tako postavljen"da dotican'e . 11 zaJe ruc 1 rez.ervoar k,Oji. mora biti
rezervoari za celu zgradu k2
j
i ulJa ,obezbedeno. 1 centralni
Za dovod ulja patrebna '!e s pos av JaJu U 111 posebnom oknu.
kIroz tanke eevi (obicno] pumpa kOJa dovodi ulje itz rezervoara
Potrasnja ulja se reg'istrul2
Paljenje se vrsi rueno, ubacivanjem ili. tablete cvrstog spiri:
tusa u goriontk u koji je pustena mala se OM" razgon
poveca se reguIacionim ventilom dovod ulJa gorlOmk i ubr2'o pocne n9
r
-
maIno sagorevanje ulja i odavanje toplote pecl.
Regulisanje odavanja toplote vrSi'se rucnim doziranjem dovoda uljn
pomoeu regulacionog ventila. Rukovanje ovim' ventilom moze biti i auto-
ma1sko, putem termostata. .. .
Gorivo za uIjne peei su' laka gOflVa ulJa, kao laIn mazut (y =
= 0,90 kg/dm", toplotne moci 10000 kcal/kg), plinsko ulje (y =
= 0,85, 9000 kcal!kg) i petroleum (y = 0,80,10 OOOJ<ca)jkg).,
Za dobra sagorevanje yaZoo 1e da pramaja bude ravnomerna i da
iznasi 1 ... 2 mm VS. Aka je promaja veea, u pee se moraju ugraditi prigl.1-
/I<U(;,II:A REGUL
VENTI LA
PRITISNA
DUGMAD
REZERVDAR
KOTLlC
Sl. 130 - Unutrasnji izgled uljne peCi S1. 131 ---... mjna pee
sivaci promaje. Najbolje je da se ugradi mali ventilator koji daje kon-
stantnu promaju bez obzix'a na onu u dimnjaka.
Uljne peCi nemaju pepela, ali za dobro sagorevanje mora se gorionik
pOVTemeno oCistiti od naslaga i taloga koji nastaje us1ed neeistoce ulja iIi
rdavog sagorevanja. .
Temperatura odlaznih plinova je 125 .. ,300C.
Stepen 'korisnosti uljnih peei iznD'si 70 ... 80
%
,
Uljne peci se prave s ucinkom od 3500 kcal/h do 15000 kcal/h.
Potrosnja ulja iznosi 0,14 1 (odnosno 0,125, kg) za svaku 1 000 kcal/h.
Dimenzionisanje _ se vrsi prema tacnom ill pribliZnom .proraeuuu
gubitka toplote i podacima 0 ucin1r:u, peei iz kataloga proizvodaca.
Plinsk9 gl'ejanje
PlinBko grejanje gradskim plinom dolazi u obzir u nas sarno u
nekoliko gradova koji imaju gradske plinske instalacije
1
). Kako je ono,
meuutim, u drugim zemljama dosta rasprostranjeno a osim gradskog plina
dola.zi U obzir -i lokalno snabdevanje propan-butanom, prikazaeemo plin-
grejanje u mraCim crtama.
1) Plinske instalacije imaju gradovi: Zagreb, Ljubljana, Novi Sad, Split, Sara-
jevo, Rijeka, Osijek, Maribor, Celje, Pula, Rovinj, Poree, Subotica i Paneevo.
1
!
I

I
i
I
l
I
!
I
I
!
,
,i
i
I
!
I
Mada se proizvodnja pUna :vrsi centra1no, u gradskim plinarama, i
plin razvodi gradskom cevnom mI"eZom do zgrada i kuenom do mesta
potroonje, ono spada u lokalna jer se proizvodnja .toplote vfSi u
istQj prostoriji u kojoj se i troSi, u raznim-vrstama plinskih peci.
Grejanje plinom ima niz prednosti nad grejanjem c;vrstim gOrivima.
Kako se plinskom-cevnom mrezom gotovo gasovito gorivo dovodi do grej-
nili tela, otpada nabavka i dovod goriva, njegovo smestanje, prenosenje i
ubacivanje u kotlove ill peei, odnosenje slja:K:e i pepela i gradnja
nice i ugljare. Plinske peei odaju u punoj meri Cim se puste u
pagan, a isto taka s lako i brzo Zbog toga nije im potrebno
skoro nikakvo posluzivanje, a regulisanje odavanja toplote lako i moze
biti i automatskol Zbog toga.je pogon wlo Cist i rukovanje lako, a potrosnja
goriva se moze (preko plinomera) kontrolisati. Kflko se pri sagore-
vanju plina troSi Cvazduh, plinske peei doprinose i vetrenju 'prostorija.
Instaladja je jednostavna, stepen korisnosti visok (oko 800/0), peci
maju relativno vrlo mali prQSlboc, a investicioni troSkovi takode nisu visoki.
Nedostaci plinskog grj;!janja su: visoki eksploatacioni troskovi zbog
visoke cene pUna; mogucnost zagadenja prostorija i eventualnog trovanja
plinom, moguenost eksplozije i potr-eba prikljucka plinske peei na poseban
dimnjak. Pomenute opasnosli su -usavrsavanjem uredaja u velikoj' meri
smanjene, ali u izvesnoj meri jos postoje (kao, uJ1talom, i u druglh
vrsta peei).
Zbog visokih pogonskih troskava sta'lno grejanje plinom ne
dolazi u obzir. Ono je medutirn rentabilno za grej,anje prostorija za povre-
menu upotrebu, kao sto su dvorane za Siednice, gostinske sobe, mali stanovi
y <:1.ji stanovnici su preko dana zapos1eni; kupatila, garde-
robe i s1. Isto tako, ono se upotrebljava i za grejanje
zgrada s centralnim grejanjem u prelazno godisnje
doba, cime se nesuglasice zbog individualnih osetljivosti
stanara mog-u izrn.vnati, a osim toga ono moze posluziti
i kao dodatak centralnom grejanju u naroCito, hladnim
danima i nar.ocito hladnim prostorijama.
Na sL 132 je prikazana plinska reflektorska pee V P
u koje se jedan deo toplote (oko 35%) odaje zracenjem
pl'eko reflektora od uglacanog lima (T), a drugi deo odaje
se konvekcijom (oko 65
%
) putem zag::ejanih plinovo
koji prolazeci kroz registar cevi (c) zagrevaju sobni
vazduh koji ulazi pozadi ped (V). Da se pri udarcima
vetra ne bi desHo da se ugasi plamen i pHn slobodno 81. 132'- PUn
w
ulazi u prostoriju i cia bi se spreCi10 st.etno dejstvo pro- s1ta reflektnrsk.a.
maje na sagorevanje pI1echrjaen je p()iV!':atni osigurae i' pee
prekidac promaje (P).
Na 81. 133 se vidi plinski radijator u kOjega plin $agoreva u plame-
niku pri dnu radijatora, a vreli plinovi prolaze kroz spoljostenu cev od lima
iIi livenog gvozel'a, usput predaju svoju toplotu 'konvekcijom: vazduhu ina",
taj nacin' zagrevaju prostlOI-iju. Kako plinovi imaju visoku temperaturu
(do 400C), da ne bi doslo do' sagorevanja praSinc, plinske cevi su oblozene
omotaeem od lima i na taj naNn se povrsinska temperatura :ovakyog radi-
jatora smanjuje na 100 ... 160C. Kako su i,ovo
8 Grejanje 1 vetrenje 113
ovi radijatori imaju vrlo malo horizontalnih povrsina i illoraju se eisio
dd.ati da ne bi doslo do sagorevanja prasine. Radijatori se sastoje od
elanaka koji se 1ako sastavljaju i Ciji broj
se moze menjati prema potrebnoj grejnoj
pOVTsini.
Na sl. 134 je plinski konvekitor u
preseku a na s1. 135 u izgledu. Grejno tela
ad 1ivenog gvozda zagreva se pomofu pUI.-
menika koji se pali magnetnim upaljaeem.
Sobni vazduh ulazi kroz prednju l'Iesetku,
zagreje se na grejnom telu i i:;dazi kroz
gornju resetku. Regulaeija dOiVOda plina se
vr.si rueno, prekidaeem, ili automatski pre-
S1. 133 _ Plinski radijator ka sobnog termastata. '
. SI. 136 prikazuje plinsku zidnu gre-
" v Jalieu koja se abieno upOltrebljava za ku-
patlla, a konstruktIvno Je sllena plinskom. konvektoru.
. U novije :vreme eesce Se pojavljuju konstrukcije plinskih peei
kapaclteta kOJe se postavljaju uz spoljni zici, a nije im potreban
dlmnJak. Vazduh potreban za sagorevanje plina dobijaju spolja kroz otvr
\.
81. 134 ',- PIinski konvektor
81. 135 - Plinski konvektor
136 -
Plinska
zidna
grejalica
(Junkers
S1. 137 - Plinski kamin
\14
. & Co)
U zldu, a produkti sagorevanja odlaze kroz isU ot-
vcr napolje. Po. konstrukciji su i one sliene- 'plin-
skim konvektoruna, a svi delovi koji su u vezi sa
sagorevanjem moraju biti hermetiCki odvojeni od
prostorije.
Na s1. 137 prikazana je plinska ll:
plamenik zagreva raclijaiit,. It]. re-
setku od rnatenJala otpornog nu visokirn tern peru-
(magnezija, samot, azhest i dr.) i plocu od
oye Z1t'acenjem greju prostoriju. Odava-
uJe zraeenJem eve vrste plinskih peCi iznosi
50 ... 65%.
Osim ovih postoje i kombiuacije plinskili s kaljevim peCima u
kojih se dobra svojstv.a jednih i drugih kombilluju, i grej?i agre-
gati (aeroterme) u kOjlh se vazduh zagreva na plamemku 1 pomocu ugra-
denog ventiIatora izbacuje u prostoriju.
Plinske peei se u veeini slucajeva
jer se pri sagorevanju plina stvaraju u lzvesnoJ men SkodlJlVl gasOVl 1
naroCito mnogo vlage. U velikim prostorijama u kojiroa
izmena vazduha viSe nego jedanput na cas mogu se postavltI plm-
ske peei bez prikljucka, na dimnjak. One, istina, imaju stepen konsnosti
100
0
/0, jer se toplota ne gUbi 5 odLaznim u ali !:tigi-
jenski nisu sasvim ispravne, a sumpor u dimu skodl kOZl, stofoVlma 1 ne-
stvarima.
Dimenzionisanje plinskih peCi vrsi se na osnovu patrebne koliCine
toplote i podataka 0 kapacitetu pojedinih vrsta peei koji se rnogu naei u
katalozima njihovih proizvodaca.
2.25 Elektricno grejanje .
Elektrieno grejanje moglo bi doci u obzir na svima mestima gde
postoji elektriena struja, a to znaCi skoro svugde, jer kao Sto, je poznato
e.lektriena struja, koja se lako vodi na ,daljinu, uvodi se osvetljenja
i u vrlo zabacena naselja.
I za elektrieno grejanje vaii, kao i za plinsko, da spada u lokalno
grejanje, jer se toplota i proizvodi i trosi u prostoriji koja se greje, .
Elektricno grejanje se mme nazvati idealnim Osim. svih
prednosti koje ima plinsko grejanje, ne zahteva nikakve dim-
njake, ne kvari vazduh ill u najmanjoj meri, ne zahteva ciSeenje peei i
dnnnjaka, instalacija je vezana sarno za elektriene vodove koji se' wlo
lako postavljaju (elektricna pee se cesto moze prikljl'1-
eiti na svaku postojecu prikljuenicu), a wIo lako i
bez veeih Tadova moze se i naknadno instalisatL Ste-
pen korisnosti elektricnog grejanja je skoro 100%, a
kad se automatski regulise odavanje toplote ne zah-
teva nikakvu poslugu. Osim ovoga elektricne peCi se
mogu kOnstTuisati u kojern bilo obliku i prema tome
arhitektonski uskladiti sa svakom vrstom prostorije.
Jedini nedostatak elektricnog grejunja je vis'oka
cena struje.
Elektrieno grejanje do-
lazi u obzir u tstim slueajevi-
rna kad i plinsko, tj. z.a po-
vremenu upotrebu, zatim kao
zamena drugim vrstama gre-
janja u prelaznim godisnjirn
dobima i kao ispomoe i doda-
tak u izuzetno hladillm dani-
rna.
B'
,
iff ';
S1. 138 - Elek-
tricna grejalica
s reflektorom
81. 139 - Elektricne
reflektorske gl'ejalice
(AEG)
1 - kru!l:na,
2 _ ovalna iniracrvena
115
Postoji wlo velik broj raznih konstrukcija elekt'ricnih peeL Iroa ih
prenosnih i ugradenihJ svetlecih i tamnih, onih koje vise odaju toplotu
zracenjero ill vise konvekcijom, s visokim iIi nisltim .temperaturama grej-
nih povrsina, onih koje odmah odaju toplotu iIi akumulativnih itd. Prika-
,zacemo nekoliko tipova elektricnih peeL
J
GREJAI:
: REFlEKTOR
"
81. 140 - Elektricna podua grejalica
S1. 141 - Elektricni konvektor
(AKO-Werke)
(
Na s1. 138 se vim prenosna elektricna reflekrorska grejalica u koje
se toplota odaje uglavnom zracenjem. Grejni element (keramicno vreteno
s_ narnatajem od specijalne :lice) u iiii parabolicnog ogledala se usija (aka
1 OOOOe) i zraci toplotu ,direktno i preko reflektora 1.1 jednom praveu.
81. 142 Elektricna zidna..
grejalica
(Siemens Elektrogerate)
81. 143 - Elektricna
ventilatorska grejalica
. (AKO-Werke)
Ovakvi termicki reffektori su 'pogodni i za grejanje ogranice-nih delova
prostorije i za direktno ozracivanje covecjeg tela. _
- _ ,Na sL 139 BU zidne reflektorske grejaliee s pokretnom glavom, po-
godne za kupatila i druge male prostodje. ,
. Na .. 140 se izgled i podne elektriene grejalice s tri gre-
Jaca U ZlZ1 metalmh ogledala, kaJl se mogu kombinovano ukljuCiti (npr.
116
1
J
600/1 200/1 800 W) i na taj natin u tri &11epena regulisati odavanje toplo11e.
Jacine su obieno' 1. .. 2 leW, a dejstvo i upotreba slicni kao u prve grejalice.
Na 8l. 141 je prikazan elektricni kO[lvektor, po lmnstrukciji slican
reflektorskim grejalicama, a bez reflektora. Glavna r",zlika je u tome sto
S1. 144 '- El. zidni
ventilatorski konvek-
tor (Rocke Interna-
81. 145 - Plafonska infracrvena
el-ektricna grejalica
tional Corp.)
limena kutija sprecava preterano zracenje i prirodnom cirkulacijom vazdu-
ha koji ulazi kroz donji owor .i zag:rejan izlazi kroz gornji toplntu
skoro sarno konvekcijom.
Na lSI. 142 je prikazan izgled zidne
grejalice za kUpatila i kuhinje. Ona odaje
toplotu delom zracenjem cevnih grejaca i
prednje ploce a delom ,konvekcijom, stru;..
janjem vazduha iza prednje place.
Na s1. 143 je prikazan izgled prenos-
ne 'elektriene grejahce $ tangencijalnim
ventilatorom koji produvava odnosno usi-
sava vazduh kroz grejace,_ a na sI. 144 sHe-
na woj zidna ventilatDns:ka grejalica. Usled
. prinudnog . kretanja vazduha kroz ovakve
grejalice prostorija se brzo zagreje, ali je
vazduh uskomesan, a ventilateri moraju
radibi potpuno besumno.
Na sI. 145 je pnkazana p'aTonska elek-
triena .grejalica s iniracrvenim zracenjem
kaja se postavlja hnad raunog mesta, a po
obliku je slicna cev110j svetIljki. Ovakve i
slitne zidne grejalice se cesto postavljaju
napolju, iznad izloga, bifea i s1.
81.'-146 - Elektricni radijator
(Tobi)
Na s1. 146 je prikazan izgled pokretnog elektricnag radijatora na-
punjenog vodom ill uljem koji se zagreva pomocu elektrlcnog grejnog
elementa. Temperatura grejne sec krece ako 70C.
117
visokte, elektricne struje doi:Ho se na ideju cl1. kon-
takve elektnc.ne peCi koje se puniti elektriCnom energijom
VIeme centrale nIsu dovoljno optereeene, tj. noeu
. lz.:ned
u
20
h
1 6
h
, I kad mogu da daju jcftiniJu e1. struju, a prazniti se,
S1. 147 - Elektricna akumulaciona
pee (Witte - Iserlohn)
81. 148 - Elektricna
akumulaciona pee
(Bauknecht)
1 - el, grejac,
- akumulaciouu masa,
;} - tOPJotna izolacija,
,\ - VUzdusni kanal,
5 - tangencijalni ventilator,
tj. toplotu dana. Tako su elektricne akumulativne
peci kOJe se po pravllu sastoje od grejnih elemenata ugradenih 'U masu
k.oJ.a. dobro akumuluje toplotu (samot, pesak, beton i 1S1). Na sl. 147 se
vldl lzgled a na s.1. 148 opresek peCi U, koje se grejni elemenat
do 500,." 60? C. Strehcan:a Je pokazano kruzenje sobnog vaz-
kroz kana:e. Pec sa zatvorerum pnklopcima (zaluzijarna) akumu-
lUJe t?pl?tu . noeu, a se priklopci automatski, putem termostata
1 sobnog -vazduha kroz pee zagreva se
prostoriJa. spolJa termlCkl lzolovana radi boljeg euvanja toolote
za a najveCim delom konvekcijom .
. elektncmh peCi vrsi se na taj naein sto se potrebna
kohcma toplote podeJi sa 860 (1 kWh=860 kcaJJh 1 000 kcaljh=l 16. kWh)
I 8,a.: .stepenom. _ korist;:0sti peCi _ (koji se 0,98). Tako dobije
potreban peCl u kWh i prema katalogu proizvodaea u kojem Se
SVl podaci moze se izvrsiti -izbor same peeL
2.3CENTRALJ;<O GREJANJE
2.3f, Vrste'i svojstva sistema centralnog grejanja
Centralno grejanje _je takav uredaj za grejanje u kojcga se potrebn:l
za grejanje vise prostorija proizvodi na jednom centralnom
pomocu sred,st.ava za toplote- razvodi se putem cevi ill kanala,
11. Pteko. tela ill .otvora u zidu prostorijama lroje se greju.
Prema oblmu centralno grejanje moze biti za grejanje Samo jednog
stat,;-a. grejanje), pOljedinih manjih iIi vecih zgrada (najeesei
sl,:caJ), a. c:ntrale .. 8e i blokovi zgrada, grad-
SkI reJom pa 1 gradovl (dalJlnsko greJanJe). .
. sredstava za prenosenje toplote (toplonose), centralno
greJanJe moze bitl vazdusno, vodno i pamo.
Il8
Centra1no grejanje uopste i u odnosu na lokalno, koje je u
zemlji mnogo viSe rasprostranjeno, ima niz prednosti i neke nedostatke.
Prednosti su:
1. Ravnomerno zagrevaruje svih prostorij'a (i sporednih, kao sto su
hodnici, stepenista u1azi itd,), preko celog dana i noCi.
2. Ravnomema raspodela temperature u prootoriji zbog mogue-
nosti postavljanja grejnih tela ispod prozora. Pri grejanju pecima OVQ
nije mogucno postiCi uglavnom zbog dimnjaka koJi treba da su u srednjim
zidovima.
3. Cistoca vazduha u prostoriji, jer ovaj nema moguenosti -da dade
u dodir 8 plinovima iz 102iMa kao sto je kod ped. Osirn ovoga
nema zagadivanja prasinom pri unosenju goriv:a i iznosenju pepela i pri
lozenju i eiscenju peeL
4. ,Manja produkcija dima i cadi u okolini, zbog jednog lozista
umesto mnogih i savrsenijih uredaja i rukovanja njime.
5. Lako regulisanje temperature na grejnim telima i:i na kotlu,
obieno rueno, a mogueno je i postavljanje automatskih regu1atora.
6, Lako i jednostavno posluzivanje. Samim tim sto postoji sarno
jedno loziste, a i ono je trajnozarno, svedeno j e posluzivanje na naJmanju
memo Osim toga u blizini kotlova, koji su obieno smestern u podrumu,
nalazi se gorivo i ostava za sljaku i pepeo, cime se pasao oko posluzivanja
znama o:'aksava za razliku od peCi.
7. Sigurnost od pozara, jer je jedino 10ziite 8mesteno u kotlovnici,
na masivnom poou, za razliku od mnogih peei koje se obieno nalaze na
drvenim podovima i gde usled nepamje moZe lako doci do pozara.
8. Ekonomienost u pogonu, jer BU kotlovi centr,alnog grejanja po
pravilu tehnicki savrseniji i njima rukuje tehnicki osposobljeno lice.
Osim ovoga, u uporedenlju s grejanjem pecima, pQll:paljuje se sarno jedna
1latra i zagreva sarno jedan dimnjak, eime se takode postiz us-teda u
pogonu,
9. Grejna tela zauzjmaju vrlo mali prostor u sobaI?-a, za ,razliku
od peeL Ovaj prostor se nalazi obieno ispod prozora gde najmanje smeta,
ili u niSama zidova. U vazdusnog i panelnog grejanja ne zauzima se
uopste nikakav prostor, jer se u prvom slueaju topao vazduh ubacuje
kroz resetke u zidu, a u drugom sarna tavanica Hi zid cel!:lje kao grej-
no tela.
Nedostaci centralnog grejanj::1 su:
1. Visoki investicioni troskovi. Oni su, prema vrsti i zapremnini
zgrade, 2,5, _ .. 4 puta vee! nego u kaljevih peel. Ne treba, medutim,
zaboraviUi cia se centralnim grejanjero greju i sporedne prostorije, soo kod
peci nije slueaj, da su higijenski uslovi daleko povoljniji i da je posluzi;..
vanje mnogo prostije,
2. Teskoee u prelazno godiSnje doba (u jesen i u proleee)) jer
je grejanje potrebno sarno za kratko vreme preko dana, a pustanje cele
ins<talacije u pogon je u tome slucalju neekonomieno. Grejanje peeiroa je
119
U ovakvim sIucajevima mnogo ekonomicnije, a osim toga ona lakse re-
sava pitanje'individualne osetljivDsti prema hladnoci u ova prelazna doba,
3. Opasnost _ od smrzavanja. Ona je narocito velika u grejanja
toplom vodom, manja u parnog grejanja, a nema je uopste u vaz-
dusnog grejanja.
, Pored pomenutih' nedosiJataka u centralnog grejanja je heugodno
1 uzgredno zagrevanje prostorija kroz koje praIaie vodovi, a koje nije
potrebno iIi je i nepozeljno grejati (podrumi, tavani). Dobrom dispozicijom
vodova i tehnickom izradom .D;vaj Be maze pa i
ukloniti. . -' - - ". - )
Nedostatak centralnog grejanja koji je privremenog karaktera
predstavlja nesrazmerno velik utrosak metaJa, a naraNto cevi i arma-
tura U odnosu na utrosak u peei (kaljevih i zidanih).
Suvoca vazduha u prootorijama koje se greju radijatorima (na-
rocito parnog grejanja) na koju se Ijudi cesto zale nastaje ne usled ne-
dovoljne vlamosti vazduha nego usled sagorevanja organske prasine na
suvise VTelim radijatorima. Zadah i plinovi koji se nazvijaju pri sagore-
vanju DIVe praSine izazivaju osecaj suvoce vazduha. Dobrim projektom
tehnicki pravilno izvedenim i ddanjem radijaoora u Cistoci moze se
pojava izheci, te prema tome ona ne pTiedstavlja nedosta;tak sistema.
2.32 Vodno grej.nje
Vodno grejanje upotrebljava kao sredstvo za prenosende toplote
vodu, kaja, se zagreva u kotlu i putem mreze cevi prenosi do grejnih
tela gde se ova toplota predaje prastoriji koju treba zagrcjati 'a ohladenll
voda se vraca u kotao. ' ,
Vodna grejanje mozemo podeli1ti prema top1obi vode koja sluzi kao
toplonosa na:
, L Grejanje toplom vodom, u kojega se voda zagreva do 1000C.
se prema kretanju vode maze pode1iti na gravitaciono (s prirodnom
clI'kulacljom) i na grejanje s prinudnom cirkulacijom (pumpno grejanje).
Gfejanje vrelom vodom u -kojega, Be voda zagreva rira 1200C
(srednji pdtisak) iIi, na 150 ... IBOC (visoki pritisak). Vr81a voda' upo":
trebljava se sarno za daljinsko grejanje i za grejanje industrijskih apa-
rata,te prema tome za grejanje samih zgrada ne dolazi U obzi,r.
-1 GravitacioD'O grejanje taplom vociorr.
, Priiicip ovog grejanja osniva se na priTodnom lrruzenju tople i
liladne' vode- ::'usled njihavih razlicitih specificnih tezina. sistem
(s1. 149), napunjen vodom, dejstvuje na tal naNn sto se voda zagrejana
u kotlu kao specificki lakSa krece razvodnom cevi 'nag are, u greinom
telu (npr. radijatoru) odaje toplotu prostoriji, ohladi se i kao specificki
teza povratnom cevi pada nadole, ulazi u kotao, zagreva se i taka nastaje
pci:oodno kruzenje ove vode. Sila koja izaziva kruzenje- vod-e j,e razlika
u'; teZini tezeg vodenag stuba u povratku i lakseg u razvndu. Ako se upo-
120
trebe aznake u s1. 149 (Yd = specificna teZina toplij1e vade u razvodu
i IP = spec. tezina hladnije vode u povratu), tada vazi obrazac:
H = h (yp - y,,) kg/m2 ili mm VS
gde H pritisak i ujedno silu koja izaziva Iz obrasca
se vidi da je sila utoliko veca ukolikQ joe razlika u Vlsini lzmedu Imtla
radijatora veca i ukoliko je razlika tempe-
vode veca (jer je tada i razlika spe..,
cificnih teZina vode y veca).
Da hi se:- vada u napun.j'l1om sistemu
pri zagrevanju mogla slobodno siriti pred-
EKSPANZIONI
SUD
-
viden je ekspanzioni sud, koji je prerna >8
atmosferi otvoren i kojd prima visak vode.
Na taj nacin je obezbedeno cia u sistemu ne h z j
dode do veceg pritiska. _ _ <:
U oVom sistemu lako j,e mogucno '1 p
,.iJzmiti'regulisanje toplote vade sa centr:al- KOTAO
nag mesta (regulisanjeIll do-voda vazduha
potrebnog -za sagorevanje goriva u kotlu) YATRA
prema potrebama, tj, prema spoljnoj 'bem-
peraturi. Na tab1. 39 vide se potrebne -tem-
perature vazduha napolju na bazi te = -20C.
Osim ovog centralnog regulisanja moze se
81. 149 - Principna shema
gravitacionog toplovodnog
g-l'ejanja
odavanje toplote regulisati i na svakom pojedinom rarlijatoru menjanjen1
kolicine dOVioda tople vode u railijatore priguSivarnjem ventila.
Prema naCinu razvoda rople vode TazLikuj-emo dvocevne i jedno-
c-evne sisteme,'s gornjim i donjlim razvodom.
Dvocevni sistem s
gornji'lf( Tazvodom prika-
zan je shematski na 81. 150.
Od kotla K top:. voda ide
glavnom razvodnQm ',eevi U
gornju razvodnu-mreZu na
tavanu odakle se vertikal-
nim, -ra;wodnim . eevima ,i
ograncima, uvodi u rad-ija-
tore (puna linija). Iz radi-
j-atora -ohladena- voda dru:-
gim-sistemom cevi (crtka-
sta .Jinij a).. vertikalnim
povratnim : cevima ide u
suteren gde se skuplja u
sabirnim vodovima (s, pa-
dom prema kortlu) -i odvodi
u kotao. ,Na najvisem me-
E
:I
I
1
1
K ]..
81. sistem 's gornjim razvodom
Tablica 39 - Temperature grejne vode prema spoljnog vazduha' .
1
Spolm'tomp"",u," 1-20 I -lsi -10 I -s I o r +S I +ior+ls-1
--- 90 'I 82 I 75 I 62 L. 60 ... 1 51 .i, I., 35 I
I Temperatura vode u QC _ I
I (razvod!povrat) I 70 64 I 58 1 52 i' 47 I 40 I 35 i _ 30 (
121
je sud (E): Gornji l'aaNod ima pad prema radi-
Jatonma (10/o} .. d.a bI pri punjenju mreze vociom, mogaD.
nesmetano radlJatora 1 CeVl u ekspanzioni sud i orlatle u atmosferu
Dvocevm s don}i;n razvodom (81. 151) imn rllzvodnu
u Od se, odvaJaJu ve.rtikalni vodovi, a od ovih ogranci ko'ima
toplon; vodo;n (puna linija) , Od radijatora
se ograncl 1 s11azm (pov:a!=:ll) verhkalni vodovi u sabirne vodove S ohla-
denom ,vodom (crtkasta liniJ:a). Na jiednom 'od verrtikalnih razvodnih vodova
E postavlja se ekspanzioni sud
(E) u koji vade i ventilacioni
vodovi (tackasta l1.,ija) kOji-
rna se vazduh iz mreze odv:odi
u atmosferu.

:. 1
81. 151 - Dvocevni sistem s donjim razvodom
8istem s donjim razvo-
dom ima U odnosu na sistem
s gornjim' razvodom krace
cevi i prema tome jevtlniju
mrezu, manj1e gubitke toplo-
te i moguenost montaze
rna i pustanja u pagon _prema
stepenu izgradnje zgrade. To-
pao podrum dobro koristi pri-
zemlju, ali je nepogooan za
stambene i neke druge
de gde podrum sluzi za cuva-
S' t, nje namirnica.
im s .r:azvod.om ima duze ceVi i nesta je skuplji, ali
1 . clrkulaclju vode. Podrum je relativno hladan (jer
o OVI s 0 ,)a enom vodom prolaze kroz njega), ali je zato tavan
E topao sto je nekorisno, ma-
da se ni ova toplota ne iz-
gubi pa<tpunq. U o'l'og si-
stema razvodnu mrezu je
na tavanu lakse smestiti
nego sro je to moguce pri
donj.em razvodu, gde na-
rociio kod izduzenih zgra-
d?- podrum nije dovoljno
VlSok cIa bi Be cevi mogle
postaviti s potrebnim pa-
dom.
. lz ponienutih razloga'
slstemi s donjim razvo-
- dam upotrebljavaju se za
-. n:anje, i srednje zgrade, a
- - slstenu s gornjim razvo-
dom za vece, a narocito za
J d " _ izduzene zgrade
S1. -152 - Jednocevni sistem
. e nocevm szstem (sarno s gornjim _rrazvodom) (s1. 152) b
ceVl za odvod ohladene vade nego iste cevi sluze i za razvod i pose ne
Topla voda iz katla ide glavnom vertikalom nagore, razvodi se
122
silazne vertikalne vodave, a iz ovih preko ogranaka u radijatare na najvi-
sem spratu. Iz radijatora ohladena voda odlazi panovo u istu cev gde se,
mesa s toplom vodom i ovako izmesana ulazi u raciijatore na iducem
nizem spratu, U suterenu se ohladena voda (crtkasta linija) sabirnim vodo-
virna sakuplja i odvodi u kotao.
ProlazeCi kroz radijatore vada se u nizim spratovima sve vise hiadi i
zbog toga grejne povrsine radijatora moraju biti sve vece,da bi se i donji
spratovi jednako kao i garnji zagrejali. Aka se medutlm na gornjim sprato-
virna priguse venilli za dovod vode, tada voda dolazi toplija u ruze spvatove
l1ego 820 je po proracunu i na taj nacin s'e regulacija odavanja
toplote narusava. To je jedi.ni nedostatak ovog sistema koji j,e inaee tl
uporedenju s dvocevnim si&temom jednostavniji, jevtiniji i haJjeg
Etazno grejanje je takode gravitaciono grejanje toplom vadom, i to
za pojedine spratove, adnosno stanove. Za ovaj sistem je karakteristicno
da se kotao nalazi u istom s.pratu gde i r.a:dijatwi, u jednoj sobi) predsoblju
iIi kuhin j i.
Na s1. 153 prikazana je shema ovakvog grejanja. Kaa sto se vidi, citav
uredaj se naJazi u jednoj' etaZi, po sistemu dvocevnog uTedaja s gornjim
razvodom. Razlika izmedu
srednje 1irnij.e kotla i radija-
tora (h) mme biti vrIo mala,
nikakva (h = 0) Hi i negativ-
na, jer na cirkulaciju vode
de1uje i hladenje vode u cevi-
rna) a ne sarno u radiJ aiJorima.
E
, .
1
81. 153 - Shema etaznog grejanja 81. 154 - Etaino grejanje 4 prostorije
Etazno grejanje se instaUre malim parodicnim zgradama, a u vise-
spram'im stambenim zgradama da bi se ukloni1e razmirice iJ:medu stanal'a
i -vlasnika zgrade u vezi s placanjem grejanja i nedovoljnim grejanjem
odnosno pregrejavanjem pr'ostorija, naroCito u prelazna godisnja
doba. Etaznim greja1).jem sv.aki stanar maze gtejanje stana. podesavati
prema svojim zahtevima. Nedostatak rou je u odnosu na cenhr:alno gr-ejanje
ceTe zgrade: vise dirnnjaka, vise lozis-ua, donosenje goriva i odnosenje sljake
i pepela, eime se smanjuje higijenicnost uredaja. Osim ovoga, u novim
stropnim konstrukcijama' nema nasipa' u koji su se, nmije postavljali pov-
ratni vodovi te'Ilasrtaju poteskoce oka njihova smestaja, .
Na s1. 154 je prikazana skica etainog grejanja kojim se g.reju 4 pro-
stori.ie. Na slici se vidi kotao sa dimnjakom) ekspanzioni sud, cevni vodovi
i radijatori, ,8, pregradni zidovi izmedu prostorija - naznaceni Stl sarno u
osnovi.. Kotao ima dimenzije i -izgled gvozdene peei i moze se postaviti u
123
r
prostoriju koja se greje. Zbog prlj.anja goriV'Oilll i pepelom kotao se
postavlja predsohlju iIi kuhinji. Ekspanzioni sud se' nalazi ispod
tavamce, razvodm vorl t?kode, a povratni Be abieno pOilaze u nasipu ispod
poda.'Na slici je prikazano postavljanje cradijatora na unutarnjim zidovima
cime Se cevna mreza bitno 'skracuje, ali Be ne dobija taka
raspodela temperature u prastoriji kao kad se radijatori postave pod pro-
zorlma ill bar uz spoljne zidove.
Umesto kotla cesto se u eta:morn gl'ejanju upotrebljava narociti
s ugradenim kotlom za. grejanje. J.,"
-2 P u m pn 0 g rej an je to'plo m vodom
. ' kOJa u sistemima izaziva prirodnu cirkulaciju vade
J relahvno mala 1 zbog toga se om mogu upoilrebiti za manje zgrade koje
se u horiz?ntalnon: smislu protezu samo do odvedene granice. U izduzenijih
zgrada pnrodna clrkulacija ne bi bila dovoljna ill bi se morale llpotrebiti
cevi velikih precnika da bi se otpori smanjili. Ova bi izazvalo
poskup]'Jenje cevne mreze, teze ugradivanje i znatno povcanje koli-
Cine vade. -
Da bi se za ovakve p?jaeala. cirkul:acija vade ugraduje se na
odredenom mestu u cevnoJ mreZl clrknlacwna pumpa pomoc:u koje se iza-
ziva prinudna cirkulacija i ubrzanje strttjanja vode u celom-sistemu.
Crpka se ugraduje obieno u povratnom vodu gde potiskuje vodu u
k?ta.o i gde se, radeci sa hladnijom vodom, manje zagreva i trosi. Kad hi
bIla ugradena u razvodnom vodu i sisala vodu iz kotla postojala bi
nos:t da se u kotlu sbvaraju vazdusni mehuri, obrazuje para i da avo izazove
udarce u celoj mrezi. ,
E
_ v
I
i j
J
----------
II -
K [:6 p
,81. 155 - Sherna. pumpnog grejanja
81-. 156 - Cirkulaci-
ana pumpa
(WilD Perfecta)
, Na -sL } 55 prikazana je sherna grejanfa- toplom vodom s 'prinudnom
cirkulacijom i gornjim razvodom. Zbog velike br,2iine strujanja vode U ovih
sistema je otezano izdvajanje vazduha iz vade i zbog toga se na najviSem
rnestu razvodne mreze postavlja ventilacioni sud (V) u kojem se voda umiri
i lakse odvoji. Ovaj sud je u vezi s ekspanzionim sudom (E). Pumpa
(P) potlskuje-vodu u"kotao-, a obilazni krak stvara moguCnost da sistem
radi i bez nje. Pumpa (s1. 156) je skopeana s elektromotorom, a radi veceg
l24
o-bezhedenja postavljaju se obieno dva elektromotora. Kako postoji moguc-
nost da pumpa i motor izazovu zvukove i sumove koji se lako prenose preko
mreze cevi, treba naroCitu painju ohratiti na njihov izbor i na zvucnu
. izolaciju.
U odnosu na sisteme) mreza ovog sistema je jevtinija
jer su cevi manjeg preenika, manji su troSkovi xa izolaciju mre.ze, brze je
zagrevanje i laksa regulacija u odnosu na temperatullu spoljnjeg vazduha.
Nedostaci ovog sistema su investicioni i eksploatacioni troskovi
same pumpe i potreba nadzora.
Kao u gravit<'4cionih sistema i u ovima s prinudr'l?m cirkulacijor:1
upotrebljavaju se dvocevni sistemi s gornjiro i donjim razvodom i
cevni si&terni .
Na s1. 157 je prikazana shema jednocevnog pumpnog etaznog gre-
janja s uljnim kotlom. CirkulJaciona pumpa (P) je: ugradena u povratu a
radijatori su prikljuce-
ni ograncima
s kruznim ,razvodom,
sto omogucuJe mesnu
regulaciju odavanja to-
plate- grejnih tela, a da
bi se. voda prinudila da
prolazi krorz njih izmedu '
ogranaka su ugradeni
'prigusni T-komadi. Na
slici je prikazan i sistem
automatske regulacije
S1. 157 - Etazno jednocevno pumpno grejanje
s kotlovskim (T 1) i sob-
rum (T 2) termostatom.
Pumpni' sistem omogucuje male preenike cevi kojle se mogu smestiti u
podloznom stropa ill iznad parla iza podne daske.
Na s1. 158 je prikazana sUena shema, umesto uljnog kotla pri-
menjen je plinski zagrejac (Z) koji se zajedno sa cirkulacionom pumpom (P),
ekspanzioncxm posudom
(E) i ostalim priborom
smeilla u plakar (s1. 159),
Ovakvi' grejni agregati.
sa svima, potrebnim
SJtavnim delovima pro- _
izvode s'e i isporueuju'i
u emajliranom ormaricu
koji' se vesa na zid ili
ugradpje u namestaj ku_
hinje ili predsoblja,
-3 S v 0 j s t v a vod-
nog grejanja
(E
1
\&
1
1
1
1
: I
1 P ,
1/
/. '
P d i
' d 81. 158 - Etazno jednacevno, pumpno grejanje
re noo 1 vo nog s plinskim zagrejacem
grrejanja su: .
1. Blago .. odavanje toplote zbog ,relativno _ niskih temperatura grejnih
te:La. Ovo odavanje je slieno onome u gr,ejanju kaljevim .peCima i delule
us
isto tako ugodno. Tempernture radijatora su vec.inom ispod 70C i sarno pri
spoljnoj temperaturi od _10 do :-20
o
e one se penju na 75 do sooe. Zbog
51. 159 - Plinski zagrejac
etaznog grejanja u kuhinjskom
plakaru (Vaillant)
toga u najvecem delu zime ova gre-
janje potpuno odgovara higiJjenskim
usio-virna.
2. Lako centralno regulisanje oda-
vanja toplote menjanjem temperature
vode. .
3. Kako veda ima veliku moe aku-
mU12cije toplote, grejna tela odajll to-
plotu dugo vreme po prestanku lozenja
u kotlu.
4. Vodno grejanje nije kompliko-
V:ano i njime se lako rukuje.
5. Dno je vrlo dugovecno. Cevi,
uvek pune vode, ne rdajulako i instala-
ciju retko treba popravljati.
6. Uredaj radi bez sumova
uda:raca.
NedoSltaci vodnog grejanja su:
1. Mogucnost smrzavanja vode u cevima i njihovog prskanja. Ovaj
nedostatak se pri savesnom i pailjivom rUkovanju moze lako ods:traniti.
2. Zbog velike mod akumulacije toplote toplonose uredaj se sporo
zagreva i sporo reaguje na promene temperature te je zbog toga inertan.
Ovo je ujedno i prednost sistema, au -izv;esnim slucajevima i njegov nedo-
statak. U _wavitacionim sistemima ovaj se nedostatak jace ispoljava nego
U onima s prinudnom cirkulacijom, pri donjem razvodu viSe. nego pri
gornjem.
Zbog pomenutih svojstava vodno grejanje se upo1.Tebljava narocito
tamo gde se Ijudi duze zaddavaju i gde se postavljaju veCi higijenski
zahtevi, za grejanje bolnica, skolLa, stambenih, upravnih i 51. zgrada.
I
2.33 Parno grejanje
U parnom grejanju upotrebljava se kao topJonosa vodena para koja
5e stvara u kolUu, razvodi mreZom. cevi do grejnih tela gde ana svoju toplotu
predaje prostoriji, kondenzuje se u vadu (kondenzat) i vraca natrag u kataa.
Parno grejanje ffiwe ,se podeliti prema visini pritiska pod kojim
stoji para na: .
1) parno grejanje niskog pritiska u kojega je para pod pritiskom od
0,05. ,,0,2 at, \
2) pamo grejanje visokog pritiska u kojega j.e para pod pritiskom ad
0,5 ... 2,0 at i
3) vakuumsko parna grejanje u kojega je para pod pritiskom nizim
ad 1 at.
-1 Parno gTejanje niskog pritiska
Da bi se razumeo princip parnog grejanja treba uoCiti da dok je
mreza cevi s raclijatorima vodnog grejanja na pocetku puna hladne yode,
l26
datle je u parnog grejanja ona na pocetku puna vazduha. Sam prindp
rada prikazan je na sl. 160.
Para se stvara u kotlu, pamirn v:odom kao znamo laks.a od vazduha
penje se, uLazi u radija10r odozgo i5tiskujuCi teZi vazduh u kondenzni vod.
U radijatoru para odaje svoju to- ,
plotu zidovima radijatora i time RADIJATOR
zagreva prostoriju, a time se ujed-
no i Wadi. Pri ovom hladenju ona'
se kondenzuje u vodu i uyidu kon-
denzata otiCe pOVI'latnhll vodom
nadole i ulazi u kotao gde se za-
grevanjem pretvara u paru i po-
Cinje ponovno kruzenje. Ulazeci u
PARNI
voo
v
\
_1
radija:tore para istiskuje iz njih A A h
vazduh u povratni vod i zbog toga --r
ovaj mora biti u vezi s atmosfe- KOTAO t'2:j"",""="""'"
rom (V). . = ---
Kao sto se iz sherne vidi, YATRA
c
KONOENINI
voo
rnreza instalacije parnog grejanja
u pogonu ima u sebi tri vrste me-
dijuma. Od nivoa vade u kotlu
81. 160 - Prineipna sema parnog
grejanja
(A. . . A) do linije (B . . . B) u radija- .
tocu nalazi se para; od ove linije do linije (C ... C) nalaZl vazduh, a
odavde nadole je kondenzat, tj, voda. Zbog napona pare mvo :rode u
Imndenznom vodu (C, . . C) je visi od nivoa vode u kotlJU (A . . . A) 1 to za
onoliko koliko odgovara pritisku pod kojim stoji para. U parnog gre-
janja niskog pritiska od 0,05 at, na primer, ova razlika iznosi h = 0,5 ro,
pri pritisku 0,2 at h = 2,0 m. Ako sisbem nije u pogonu se u
rnrezi nalazi sarno vazduh (koji se usisa na mestu V), a mvOl (A . . . A) 1
(C . . . C) se i2lravnaju jer nema priItiska pare. 1z cwih razloga zimi ne moze
doei do smrzavanja
Tablica 40 - Visina pritiska pare u odnosu os najvecu
cevi osim onog dela udaljenost radijatora od
! Najveca horiz. "----1100 1- 200.1 300 1
denzat. : radijatora od kotla m
Visina pritiska I 0,051 0,10 I 0.15", I 0,20
. ,pritisak pare mm VS 500 1000 I 1500 2000
UZlma se prerna naJ- i I
ve60j horizontalnoj .. ..__ .. . . . .
udaljenosti radijatora od kotla. Na tabl. 40 vldl se UOblCa)ena Vlsma prltl-
ska u odnosu ua ovu udaljenost.
U mrezi ne srne uei para u kondenzne vodove jer tada se pojavljuju
sumovi i udarci koji se lako prenose kroz mrezu po celoj zgradi. 1z ovih
razloga u raclijatore sm uei sarno onoliko pare se
kondenzovati sto se postiZe regulisanjern venhla na. ,radlJato1'1ma , III
posebnom (parni ustavljaCi) koja se stavlja na izlaz iz
parnog grejanja nije mogueno, ali se
mesno regulisanje odavanja top1Q1te moze postiei prigusiy-anti,em d.ovoda
pare u radijatore pornoell Vlentila koji se nalaze na pailiuffi vodovuna u
blizini raclijatora.
127
Prerna nacmu razvoda pare i ovde po&toje sis'bem.i s gornjim
donjim razvodom.
Pamo grejanje s gornjim razvodom (SI:. 161) vodi paru iz kCYtla ver-
tikalnim vodom (P
l
) na tavan, tamo gornjom razvodnom mreiom (R)- koja
R ima pad u -pravcu strujanja pare
-- dovodi do silaznih vertikalnih
v
- ---'-----_.
S
I
K =--=r-A
81. 161 - Parno grejanje s gornjim
razvodom
dova (P
2
i P
3
) i ograncima u radi-
. j{i.to:re, Kondenzat se iz radijatora
vodi ograncima do drugih verti-
kala (IC, i K
a
), zatim donjim sabir-
nim vodom (S) u podrumu panovo
uvodi u katao. U pogonu kondenzni
vod j1e pun vode do niv:oo. B, a da ne
bi dQslo do presipanja kondenzata
ventilaciona cev (V) mora biti za
25 .. AD cm visa od nivoa B.
Parno grejanje s donjim
razvodom .i visokim kondenznim
vodom prikazano je shematski na
s1. 162. Parase vodi iz kotla (K)
u suterenu donjim razvodom (R)
koji ima pad u pravcu strujanja
pare, zatim vertikalama (P
1
, P
2
,_ P
a
) do radijatora. Vertikalni kondenzni
vodovi (Kv K
2
, K
3
) odvode -kcmdenzat u sabirne vadov- (S) u suterenu a
zatim_ u kataa. '
Da bi se advela kondenzna voda iz pamog voda (P
a
) postav-:ja se'
petlja (B) od cevi u obliku slnva U. Ova petlja prikazana je u ve6pj razmeri
na sl. 163. Voda u kraku P
a
pod pritiskom pare stoji na nivou (A ... A), a
R _l!._L _____ -1
S IV 5 -- I
K J
y/dd)//)-w///"Y/W3J.J,/]1Y//////)$:Y'-?z;W-??!///////)//".)?J';7/,/;I"
81. -162 - Parno s "razvodom

.. . "": .. ..!.
"!.."
81. 163 - Petlja za
odvod vode
u kondenznom kraku" (K3) se u sabimi vod (8) na mestu gde se
ovat qdvaja od dakle '11a- visem nivou (B. ,"-.B). Na taj -naNn se
Imndenzat iz pa['nih vodova odvodi u lrondenzne vodove ne propu.stajuci
u. njih paTU,
. Kako voda u kondenznim vod6vima u suuerenu dolazi do nivoa (B)
horjpontalni konlenzni vodovi_ (8) 'l1\k<;u isptll1jeni vodom nego njima kon-
denzat sarno ottire. "
128
,
I
r
Parno grejanje s donjim razvodom i niskim kondenznim vodom
postavlja se tamo gde kondenzme vodov:e nije mogucno voditi pod
com su;terena nego ispod njegova pada (51. 164)., U tom slucaju ,su
d-enzni vodovi (i hqriZiOrntalni) napunjeni vodom sve do linije B, a da bi
se ve:rutilirali vezuju se
horizontalnom cevi V . ..
V (tackast. ]jnija) koja
mooe biti malog
nikla i kojoj nije potreb-
no davati pad.
Aka kotao nij e
mogucno dovoljno du-
boko postaviti da kon-
denzat gravitacijam u-
lazi u njega. tada se na
najnizem mesi1;u postav-
lja kondenzni rezervoar
u koji dotice konden-
V I
I
I
_-8
_L-i. K
lie
I V I
1" .. .. 1. .. ", ...... , ..... ,""
I I
_1- ___ _
S1. 164 - Parno grejanje s donjim razvodom
i niskim kondenznim vodom
zart gravitacijom, a izmedu nje-ga i kotIa postavlja se crpka pomocu koj.e
se voda ubacuje u kortao.
-2 Par n 0 g r e jan j e vis 0 k 0 g p r it i s k a
Parno grejanje vis.okog pritiska upotrebljava paru ciji pritisak.
iznosi vise od 1 at, i to' 1,5 do 3,0 at. Ovome odgovara temperatura grej-
nih povrSina' od 110
0
- do 130C. Zbog ovako visokih temperatura ovaj
sistem grejanja ne odgovara higijenskim zahtevima i ne"sme se upotreb-
ljavati u stambenim i drugim zgradama gde Ijudi zive i rade, nego tI
praonicalna: su.sarama i za druge induSitrijske svrhe.
Regulisanje odavanja toplote -ovog sistema nije moguc"no reguli-
sanjem koliCine dovodn:e pare nego sarno izdv.ajanjem pojedinih delova
grejnog tela. Svako grejno telo mora imati rucni Hi automatski ventil za
dovod i odvod vazduha, inace moZe doci do njegovog razaranja. Citav
sistern posebnim propisima ram obezbedenja od eksplozija. Osim
toga postoje i posebni gradevinski propisi za postavljanje kotlova visokog
pritiska u zgradama, !,ito za kotlove niskog pritlsku ne dolazi U obzir.
-3 V} ku u ms k 0 parn 0 g rej'anj e
Vakuumsko pBJrIno grej.anje o5niva se na pojavi da' 'voda pod priti-
skorn nizim od normalnog (1 at) vri i isparava na temperaturi nizoj od
lOOoe. Pr.ema tome i ova para iIDa nizu ItemperaitU'ru. Na tabl. 41 plikazan
je odnos izmedu visine pritiska i temperature pare. "
Kako se podesnim uredajem pritisak u grejnim telima moze lako
merfjati, menja -se i tempellatura pare, pa p-l1ema tome i odavanje toplote.
Tablica 41 - Odnos pritiska i temperature vodene pare
-I "Pritisak at I 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 ..,0:-:,6--+_0-::,-:-7-+_0_.8:- \ 0,9 I 1,0 I'
Temperat-u-,,-"'C"" 45 86 89 93
P Grejanje i vetrenje 129
Vakuumsko grejanje spaja sva dobra svojstva vodnog i parnog gre-
janja, a bez njihovih nedostataka. Ono ima niske ltemperature grejnih
tela-i prema tome potpuno odgovara higijenskim zahtevima kao i toplo-
vodno grejanje, zatim llako eentralrrlO pegulisanje u odnosu na potrebnu
temperatuTU, ali brzo zagrevanje i bez inerinosti kaju ima grejanje toplom
vodom. K()d njega, kao kod svakog 'Parnog gflejanja, nema opasnooti od
smrzavanja.
Nedostatak mu je, medutim, Sbo cela mreia mora biti dobr-o zapti-
vena - sto se tesko postiZe - i zmhteva narocito tehnicko znanje i
painju osoblja koje njime
-4 Svojstva parnog grejanja
Prdnosrti parnog grejanja su;
1. Relativno male investieije i manja potr'DIsnja metaLa (mali ra-
dijatori zbog visokih temperatura i mali precnici cevi).
2. Brzina zagrevanja zbog male inertnosti sistema (para se brzo
kondenzuje). -Instalacija se brzo zagreje i isto tako brziO' ohladi.
3. Nema opasn6sti od smrzavanja jer u osim u donjim
delovima povratnih vodova, nema vade.
Ne.dostaei parnog gnejanja su:
1. Visoke temperature grejnih tela (100C) ne odgova:raju higijen-
skim zahtevima zbog moguCnosti sragoreV'anja prasine i preteranog
zracenja,
2. Centralno regulisanje odavanja toplote je tesko izvodljivo.
3. Opasnost rdanja zbog cestog k:vaSenja i dobrpg veitrenja sistema.
4. Sumovi i udarci koji nastaju naroCito prilikbm punjenja sistema
parom u po6etku pogona.
Zbog pomenutih svojstava paro.o grejanje 5e uportrebljava za gre-
janje prostorija u kojima se Ijudi povremeno zadrzavaju (pozorista, bio-
skopi, skupstinske dvorane, hoteli, menz,e, kupatila, prcuoniee), za gre-
janje radriih pros.tarija i skladiSta.
Napominjemo da vakuumsko grejanje nema nedostatke pod 1) 1 2)
i zbog toga i drugih svodstava je slicnije vodn-om nego parnom grejanju.
Po- svojim glavnim svojstvima parnn grejanje se odnosi prerna
vodnorn grejanju kao silo se u lokalnog grejanja gVQzdene peei odnose
prema kaljevim pecima, Visoke temperartUl'le grejnih povrsina i brzo
zagrevanjle i hladenje su zajedni&a sv:ojstva gvoroenih peei i sistema
parnog grejanja, a blago, odavanje toplote, inertnost i akumulativnost
su svojstva kaljevih peei i sistema vodnog grejanja. Kao u peCi, tako
i u pomenutih sistema eentralnog grejanja ne moze 5e govoriti a manjoj-
iIi vecoj vrednosti nego 0 pravilnoj primeni njihov:aj za" raZTIe svrhe
prema njihovim specificnim svojstvima.
2.34 Panelno
Panelno
l
) ,grejimje j! vrsta '-centralnag grejanja u kojeg se kon-
strukitivne povr.s'ine pros.torije '(tav:anica, pod .ill zido:vi) ugradivanjem
1) Panel je engleska rec i znuci cetvrtasto po]je, ploha.
l30
narocitih grejnih te1a upotrebljavaju kao grejne povrsine sistema grejanja.
Prema vrnLi toplonose panelna grejanje je:
1) Vodno ill pamo
2) Vazdusno
3) Plinsko i
4) Elektrieno" "
Prerna mestu grejnih povrsina anD jb:'
1) Plafonsko
2) Podnn
3) Z,dno i
4) Kombinovano.
P:ema vrsti toplonose najcesce je panelno vodno greJ"anJ"e t"
vazdusno U vodno '. k . " a za 1m
cevi ;; 1/'" do 3/ ,?1. a? grsJna tela upotrebljavaju se obicno
. 2 0 4, lsavIJane U vidu zmije, na razmaku ad 10 15,
\.ugradene u . betonsku plocu koja ujedno cini i pIaion ill pod'
u zdido'Vcte. U vazdusnog panelnag grejanja grejna
.. . 1 I na 0 re nOm razmaku u tavaniei ill zidu i kroz
nJIh topao vazduh i zagr,eva povrsinu. Osim vade kao to 1 v
U retkim S-'l.1cajevima i para, a jos .rede umesOO
. Grejne pOVTsine elekJtricnog pane1nog grejanJ'a se z:agr.ov '
mocu ugrndene mrez" t "k . "" aJu po-
. ,. e 0 porm a s eno SlStemu grejaca resoa iIi e li)
Ovo Je vrlo retko jer je skupo u eksploataciji. p g .
mestu grejnih poVirSina paneliw grejanje obicno'e lafonsk
u elementi grejnog tela (cevi iIi kanali) ugradeni
lZl!ad lepa, ,a neki put i vidljivo ispod njega. U podnog panelno
greJanJa OVI e1ementI su ugradeni u plocu ispod gornjeg l' -d g
u u zidove ispod lepa. Razume $Ie da se ,gre 'ne po a,
i zidno., .plaf011sk?, i zidno i rpodno
slstedm.u gramene povrsme, prostorije da budu
, on, po 1 Z1 oVl). '
"
._ cemo ovde prikazati samo . I 1
- - SIS 'erne pane nog grejanja kOJ'i se
naJcesce upotrebljavaju.
-1 P1af,onsko grejanje
. vrsta pane1nog grejanja najcesce se upotrebljava teoretski
)e razradeno i najviSe iskustva ima u vodnom 1af k
gr'JanJU, pons om
c k je u st,;ari grejanje toploI11 vodom, obieno s prinudnom
lr u C1JOn:, (pomocu erpke). Shema ovog grejanja'prikazana e na sl 165
Umesto :adlJator.a postavljene su kao grejna tela ceVl1e zmije. J ..
Topla voda lZ katla ide donjim razvodom u suterenu a od .
Be odvajaju vertikalni vodovi lwji dovade toplu vodu u grejne
,.
l31
Ohladena vada ide povI'atnim
kotao na ponovno zagrevanje.
E
v
vertikalnim i horizontalnim vodovima u
Preko aurtomatskog ventila C
voda se mesa s toplom vodom .:z
kotla i na taj nacin' se regulise
razvodne vode.

--
.', I
I Z \: :
,J , ,

I Ij
I I
51. 165 Shema piafonskog vcdnog
grejanja
Za ova grejanje je karak-
terimicno da je grejna povrsina
ceo plafon Hi njegov veci deo
(s1. 166) i' da se prema tome ona
na1azi na najvisem mestu prosto-
rije. Od ave povrsine zagrevaJu
se zraeenjem toplote sve
povrsine prostorl1 e i, u
njoj. Pri tome se naJV1s.e
pod na koji su uperem
toplotni zraci. Vazduh u gornJlffi
slajevima nepoSTedno uz pillfon
zagreje {le dodirom (sprovoae-
njem), alj kao lakSi od oBtalog
vazduha ostaje na istoro 1
tako ne dolazi do mesanja top.og
i hladnog vazduha kao u
. .' d enos 1oplote vrsi konvekcijom. Kroz ov,a) topli
sloj-eve hJadnijg
b eltn:'i i ne zagrevajuCi ga kao sto sunoam zraCl pro' ,xe roz .
ez. sm gubeCi svoj intenzi'tet i ne zagrevajuci atmo?feru. Zbog 'pre-
zTacenjem 'niii slojevi
zidovi i namestaj), a od njih se
zagre}e sprovodenjem vazduh i
tek potom dolazi do slabog stru-
j,anja vazduha i prer:;osenja iA?plo-
te konvekcijom. Moze se reel cia.
je u ovak:vom gre.j.anju vazduh u
prostoriji sko:vo potpuno miran.
Zbog toga 5to nema
strujanja vazduha kao. u
konvekcijom _ne m. do di:
zanja pra5in.e i 1
-tavaruce kao kod radlJatora 1 zbog
toga je u ovom sistemu vazduh
mn-ogo cistiji.
S1. 166 _ Raspored cevnih
panelnog grejanja
Zbog po1.i.rebne nisk; tem-:
perature .. pn
temperatura vode iZl1lOSl naJvlse 50 C, dok u
radijatorima temperatura vode i grejnih tela
velikoj grejnoj po;yrsini,.
grejanju toplom vooom 1
iznosi 70 ... SOC_
Raspode:a temperature
je vrlo ra'Vl1omema; a pod
i32
i u horizontalnom i u vertikalnom smeru
koji predstavija pO'vrsinu nativi.se izlozenu
j
1
,
direlct:nom zvaeenju ima nesto visu temperatufu (oko 20C), Brto je vrlo
ugadno i usled cega ne dolazi do nazeba s nogu kao u nekih drugih vrsta .
grejanja.
Za razliku od ostaHh, konvektivnih grejanja, panelno plafonsko
grejanje ima !f:empera'tliru vazduha oko 2"lC nizu nego sto je potrebno za
osecanje prijatnosti. I pored ove nize temperature okolnog vazduha covek
se pri grejanju zracenjem. cestJO tako O'seca kao pri konvektiyno'll}. grejanju
s visom temperaturom vazduha. Ovo ntrustaje zbog udela kQjj ima zra-
cenje toplote iz grejne pOVT'sine, poda, rzridoiVa i namestaja. Tako se doslo
do zakljucka da osecaj ugodnOtSlti nE zavisi sarno od temperature vazduha,
njegove vlaznosti i brzine njegova kretanja, nego i ad rtemperature oko:-
nih predmeta i konstrukcij:a koji zraee :toplotu na ooveka, odnosno on
na njih. Ovo zracenje sprecava da covek odaje toplotu svoga tela zra-
cenjem, nego veci den odaje konvekcijOiIl1 i zbog toga i hladnijeg vaz-
duha (koji je pri tom i Cist) eovek ima oS'eCaij ugodnosti, sveZine i cistoce
vazduha.
Zbog toga sto su cevne zmije s toplom vodom ugradene u beton-
sku plocu koja se mora zagrejati da bi zracenjem odavala toplotu, i pored
dobre toplate kloju beton ima, ovaj sistem grejanja je
dosta inerian i ova preds-tavlja jedan ad :q.jegovih nedos.tl.ltaka. Time je
oteZano regu,isanJe topiote, narocito u vezi s neocekivanim i naglim
promenama spoljnje temperature.
Drugi nedostatak koji leZi u konstrukciJji grejnih povrsina sastoji
se u tome sto se U slucaju kvara ubetonirane cevne zmije beton mora
razbijati da bi se kvar popravio. Pralcsa je medutim pokazaIa da su u
dobro izvedenim i ispitanim wredajima kvarovi vrlo retki i, da se poprav-
Ijaju boo vecih komplilrncija. .
Da bi se ovi nedostaci otklonili izlradene su lronstrukcije plafon-
skog grejanja bez inercije i lako pristupacne. U ovim sistemima se cevne
zmije ,ne ubetoniraju nego se obese 0 stropnu lwnstrukciju u vidu spu-
stenog plafona, a toplota se prenosi na aluminijsl{e ploce koje cine plafon
a koje se mogu i lako sldnuti (Frenger, stramax i dr.). Osim
toga se meauprostor izmedu dva plafona moze upotrebiti i za ventilaciju
prostorije. (
Prednost plafonskog grej:anja sastoji se i u tome sto se i'sti uredaj
moze leti upotrebiti za hladenje prostorija. U instalaciju s:e pusta hladna
bunarska voda i tada se sa plafonske rnshladne povrsine vrlo ravnomerno
spusta hladniji vazduh i hladi prosLoriju. Na taj naCin isti uredaj u ko-
jega se grejanje vI'si zraeenjem sluzi za hladenJ,e konv:ekcijom. Pokazalo
se da je higij-enski najbolje i potpuno dovoljno da razlika izmedu tem-
perature spoljnjeg i unutrasnj:eg vazduha iznosi 5C (na prim. pri te=30C,
t/=25C). Pri tome nema opasnosti od promaje i od kondenzovanja vode
u prostoriji i ceo uredaj vrsi leti ulogu hladenja na vrlo ekonomican naCin.
VelikJa prednost plafonskog grejanja de nezauzimanje' prostora grej-
nim telima i mogucnost potpunog koriscenja poda. Ova prednost dolazi
do ittrazaja svugde a nartJcito u bolnicama s terasama ispred bolesnickih
soba gde riastaju velike teskoce za smestaj radijatora vodnog gr.ejanja.
SHean je slucaj i s uCionicama u skolama gde se u avom slucaju ceo
Jedan spoljni zid moze otvoriti iii se na prozorsltim daskama mogu po-
133
staviti akvarijumi i s1., sto ked radijatora nije bilo mog
uce
. U robnim
kucama iskoriscenje celog pada takode predstavlja naroeitu prednost pa-
nelnog sistema grejanja nad ostalima.
-2 Pad n 0 g r e jan j e
Podno panelno grejanje je takode grejanje toplom vodom s pri-
nudnom citkulacijom. Shema utedaja je istovetna sa shemorn plafon-
skog grejanja, Jedino su cevne zmiJje umesto neposredno ispod plafona
ubetorurane 1..\ u delu med_uspratne konstrukcije,
Bitna railika izmedu plafonskog' i podhog grejanja sastoji se U
tome sto padno grejanje nije grejanje zracenjem nego konvekcijom. Pod
koji sluzi kao grejna povrsima sme imati najyisu temperaturu 25C, inaee
aua postaje neprijatna i stetua po zdravlje .. Ovako blaga toplota ciui da
se vazduh vilo polako vertikaJm.o uzdize i prJ. tome ne dolazi do dizanja
prasine zbog cega je u ovom grejarnju vazduh vrlo cist, Zbog ravno-
mernog zagrevanja vazduha po celoj pqvrsini poda raspodela tempera-
ture u horizontalnom i vertikalnom praveu je takode vrlo ravnomerna.
Razumljivo je da pod ne sme biti pokriven tepisima koji deluju
kao termiCki izolatori, niti drugim predmetima koji spreeavaju odavanje
top::ote podao
Zbog odredene granice u pagiledu visine temperature (25C) ovaj
sistem nije pogodan za krajeve s Jakim zimama jer pod u tome slucaju
nije dovoljno velik za grejnu povrSinu i zbog rtoga SJ moraju dodavati
druga grejna tela ili se grejna povrsina mora prosiriti i na zidove.
U ovom sistemu kao u svih konvek.tivnih grejanja, prvo se zagreje
vazduh, pa tek ad njega zido;vL Zb6g ovoga se zidovi resko zagrevaju i
potrebno je duze vreme dok se ne stvori prijatna atmosfera.
Kao plafonsko grejanje i ovo je zbog zagrevanja mase betona
inertno i zbog toga je regulacija odavanja toplote u vezi sa spoljnom
temperaturom otezana,
-3 va7.dusno grejanje
Panelno vazdusno grejanje upotrebljava se u redim slueajevima,
najcesoe u Ameriei. Vazduh se zagreva kao i u obit'Ilog vazdusnog
__ grejanja i potpomognut ventilatorom prinud-
Sl. 167 - Panelno vazdusno
grejanje
134
no se vodi paralelnim kanalima rasporedenim
u meaUiSpratnim konstrukcijama i na taj na-
Gin se dobija plafonsko ili poduo grejanje.
Oesto se vazduh vodi krOlZ obimne zidove i
tavanice i tako se dobija kombinovano pla-
fousko, podua i zidno grejanje, Razume se da
je u ovakvog kombinorvanog grejanja s
Vlria -velikim grejnim povrSinama utoliko nita
njihoVa temperatur.a. Pri tome je nacin oda-
vanja toplote pojedinih grejnih povrsma raz-
liCit: plafon odaje svoju toplotu iskljucivo
zracenjem
J
a zidovi delom zfaeenjem a
delrom konvekcijom.
I
I
,
!
,
1
l
. s1. 167 shema jednog takvog kombinovanog sistema
na J-edne )edn?spr.atne zgrade, Na slici Be vidi da to ao
azduh.lZ peel K Ide vertikalrum k;analom u med.uspratnu lronst
nad pnzen;lj'em, obimnim zidovima se spusta i kroz tavanicu
.se ponovo u lwtao. Prizemlje ima kombinovano plafonsko-
-Zl no greJanJe, a sprat ima sarno padno grejanj-e.
2.35 Posreduo. grejanje
grejanje je sistem centralnog grejanja u kojem se toplo-
nosa greJnl tela ne direktno u kotlu nego posredno preko dru-
sl'edstva toplote. Ono se upotrebljava u slucajevima
. a se lZ bllo kOJeg razloga ne moze upotrebiti za ne osredno
tela. na primer, ako se u nekoj fabrici
vlS?kog pn,tiska za pl'OlZVlodne a aka treba grejati stambene
zgrade, Jasle 1 s1., tada se ova para lZ higiJ' enskih l'ao'loga n '
t b"t' d' k '"' e moze upo-
re 1 1 . za Ire tno zagrevanje grejnih tela nego ce . t 1
pre-dati preko razmenjivaca toplote ' se nJena op ota
boplonosi (na primer vodi)
1 na Itaj nacin greja1;i pomenute
storije.
. Na s1. 168 prikazana je prin-
shema u,redaja u kojem se po-
m,?cu pare protLzvedene u kotlu (K), a
kOJa I?arnom mrezom (puna linija)
kr?Z, razmenjiv9-c toplote, tzv.
protlvstrYJUl aparat (P A), zagreva
v.oda kOJa kruti po principu gravita-
cwn?g trOplovodnog grejanja kroz
mrezu (crtas.ta 'linija) i preko radija-
(R) zagreva U ovom
SIstemu je, prUr:arni toplonosa para, a
se.kundarm top-,Ia voda i zabo se ova-
kyo P?sredno gr'ejanje naziva parno-
-vo:Imn: .. Pri tome para
maze bIIi Ulskog ill visokog' pritiska.
K
'TIE
I R

_____ PA II
________ J
51. 168 - PrinciD'la sherna
posrednog grejanja
SHeno izg leda i sh d' . . d ema g e Je pnmarm toplonosa vrela voda (iz-
na
d
100 C), a sekundarni, topla toda (do WOC) u -koJ"em sluCaJ'u imamo
va o-vodno greJoanJe Ak . '.,
k d " ' . 0 Je pnmarru toplonosa para visokoa pritiska
un pritiska, tada imamo paro-parno
Je prlma:nI toplonosa voda, a sekundarni para niskog prltiska
(kodJa se moze, prolzvesti u razmenjivacu toplote) tada imamo
vo a-pamo greJanJ',
k fosr:onog mogu kombinacije i s vazduhom"
ao, of! IOnoso:n:. GreJanJ, greJllilffi agregatima je takoae posredno -
gre:Ja:nJe, .u agregatima mogu se, poced ostalog, zagreva1i om
u kOJem paro-v.-azdusno grej.anje. Ako hi se oni
vrelom vodom Imah blsmo vodo-vazdusno grejanje.
135
,/
Na s1. 169 se vidi presek kroz paro-vodni razmenjivac i nacin
strujanja pare (kroz cevnu zmiju) i vode u njemu. Kako para struji u
jednom pravcu, a vO,da
u suprotnom, razmenji-
vac se cesto naziva i
PA protivstrujnim apara-
tQm.
KONO
NA
2.36 Daljinsko grejanje
Daljinslw grej{ll)j"
81. 169 - Razmenjivac toplote u preseku (grejanje na daljinu) joe
vrsta centramog greja-
nja u kojega se toplota proizvodi na jednom centflaJnom mestu, cevnim va-
dovima pflenosi na daljinu i zagreva vise medusobno udaljenih zgrada.
Prema veliCini teritorilje odnosno broju zgrada koje snabdeva toplotom
daljinsko grejanje moze obuhvatiti sarno jednu grupu zgrada (npr.
bolnicki kompleks s paviljonima i svima pomocnim zgradama, fabricki
kompleks, blak stambenih zgrada) u kojem slucaju se ono naziva
grupno (iIi blokovsko) grejanje (s1. 170), pojedine gradske cetvrti (rejonsko
grejanje) ill i ceo grad srednje veliCine (gradslw grejanje).
Prednosti daljinskog grejanja S'U:
1. Ekonomicnost u potroSndi goriva, jer se mogu upotrebiti saVT-
seniji kotlovi, potpuno strucna posluga nadzor,. a zbog manjeg
uglja manji je i rastur. .ovoga maze se sagorevatl 1 go-
rivo nizih kvaliteta (npr. hgmt). Ukupna usteda ganva U odnosu na
ostale vrste centralnog grejanja iznosi 20 ... 30
0
/
0
.
81. 170 - Situacija daljinskog
grupnog grejanja
1 - topJana, 2 - dalekovod
2. Smanjuje se ukupna izgradena
pOVTsina kotlovnica j velikog broja skla-
dista goriva.
3. Smanjuje se broj uposlencg osob-
Ija za posluzivanje kotlova.
4. Smanjuje se transport goriva,
sljake i pepela, jer otpada veliki broj ra-
sutih koilovnica.
5. Smanjujle se zagadenje grada
dimOffi, Cadi i ortpacima uglja, sljake i pe-
pela. Ovo se pootize s jedne strane sUo se
toplana moze smestiti van STtambenih re-
jona, sto se veliki broj dimnjaka, i svodi. j.edno
postrojenje a s druge strane zbog sarVTseru]eg tehmckog uredaJa 1 slgur-
ru.teg rukovanja i nadzora.
Ne<lostaci daljin5kog greaanja
1. veliki investicioni troskovi i
2. opasnost da usled velikih kvarova (npr. u slucaju rart:a) veliki
broj zgrada ostane bez grejanja.
136
grejanje oVi glavni sastavni delavi:
1) postroJenje za proizvodnju toplote koje se naziva topiana (toplotna
centrala),
2) toplotni dalekovodi, tj. mrez.a cevnih vodova pomocll knjih se
toplota prenosi nadaljinu i
3. priJ:ljucnE! (potroaacke) stanice u svakoj pojedinoj zgradi, gde se
tlransformuJ dovedena toplQita prema potvebama;potrosaca.
-1 Toplana
. je po&trojenje za proizvodnju toplote. Dria Iie sluzi samo za
toplote grejanje nego moze snabdevati potrosaca i tciplom
vodom (npr. za k!Upatala), vrel:om vedom (za kuhinje i praonice) i parom
raznog prit:iska (za tehnoloske potrebe industrije). .
Prema vrsti toplonose teplane mogu bili:
1) vodne, u kOj.ih se kao toplonosa upotrebljava vrela ili topla voda i
2) parne, u kOJlh se kao t?plonosa upotrebljava para ,visokog pritiska.
Od ove dve VTste Pogodnija je za prenos toplote na daljinu
vrela, t,?pla . KoJa vrsta ce se" medUItim, upotrebiti zavisi od
potrosaca: Aka ]e potrebno grejati zgrade, tad a BU sva prei-
na .str.a:u tople (do 100 C), jer je u ovom sistemu mogucno
vrS1!ti regullsanJe
o
odavanJa centralno, iz same toplane. Vre:a
v?da (preko 100 C) zahteva cevJ. manjeg precnika ali se ne moze
dIreletno upotrebiti rzgrada, nego se mo;a izmeniti u toplu
vodu. preko to:plote. Vodno grejanje na daljinu je uvek
s prmudnom itj. u pwratnom vodu moraju biti ugra-
dene velike koae da izazovu potrebnu cirkulaciju vode
cel.om Ako Je :nedutuI': potrebna snabdevati toplotnom energi-
Jam mdustnJu za razne DJene prOlzvodne potrebe, tada je bolje upotrebiti
paru kao toplono8u, mada je .
vodenje cevi teZe i manje 2 2
slobodno nego u vodnog da-
Ijinskog grejanja, jeT se mo-
ra - vod1ti rae-una 0 slobod-
nom oticanju kondenzata.
Vodne toplane sluze
iskljucivo za proi:wodnju
toplote. Na 51. 171 pokazana
je sherna daljinskog vodnog 81. 171 - Daljinsko grejanje s toplanom
grejanja s toplanom i ne-
koli.k;p zgrada koje iSle greju .. U toplani (T) zagreva se veda u kotlovima (K),
a zahm dalekovodom 9) razvodi do pojedinih zgrada u kojirna su smestene
prildjucne stanice (2). U ovim stanicama pretvara se preka razrnenjivaca
Vir'ela voda u rtoplu klQ-jom se zagrevaju same zgrade a oh1adena voda
povratnirri daIekovodom (3) vraca se natrag u toplanu. P;inudna cirkulacija
vrele .vode postize se crpkom (C) koja se takode na1az.i u toplani, a monti-
rana Je na povratnom vodu. .
Fll;rne toplane, meautim, ili proizvode paru koja se u svezem stanju'
prenOSl potrosacima, ili - ato je ekonomicnije - pomocu pare U turbo-
proizvode elektrienu energiju, a tako upotrebllJenu (izmo-
renu) 1 nepotpuno iskoriscenu paru salju putem dalekovoda potrosacima
137
za grejanje i druge svrhe. U poslednjem. term?elektricne
centrale, tj. toplane koje istovremeno prOlzvode 1 e]ektncnu 1 toplotnu
energiju. . . - I kt . v
Na s1. 172 pokazana je shema daljinskog greJanJa s e ncnom
centralom (TEC). U kotlovima (K) proizvodi se para,'p0mocu ,ko]e se preko
turome (T) 1 e1ektl'ogene-
2
81. 172 - Daljinsko grejanje s termoelektricnom
centt'alorn
ratora (G) proizvodi elek-
tricnaenergija. Upotreblje-
na para i'z turbine ulazi u
razmenjivac top)ote (I) i
kao konuenz"at _preko kon-
denzatnog rezervoara (R) i
crpke (e
l
) vraca se u kot-
love. U razIDenjivacu to-
plota pare se predaje vre-
loj vodi koja se dalekovo-
dam (1) razvodi u zgrade,
a povratnim dalekovodom (3) poa:nocu c:;r1?ke (C2), vraca 2
u
razmenjivac. V:rela voda ge, kao 1 U s1. 171 u pr1klJt1;crum starucama ()
pretvara u teplu vodu
j
odnosno, aka patrebno, 1 u druge taplanose
(npr. panovo u paru za potrebe praonica ili , . - .
Napominj'ema da iskoriseenje toplotne energl]e gonva lZTIOSl:
U kalorienih ce:ntrala 18 ...
kotlovnica cenIT. greJanJa
rejonskih toplana 0.0
termoelektricnih centrala preko 70 /.0'
lz ovog pregleda se vim da kaloricne' elektricne z,t>og vrlo nisko&
stepena korisnosti treba po mogucnosti uvek 1
podizati termoelektricne c-entllale koj-e im,aju naJbolJe lSkorlseeTI]e toplotne
energije
-2 Toplotni dal-ekovodi
To lotni da"ekovodi su eevni vodovi J".0ji topionosll (vodu iIi.
od toplane do potrosaca. Kako udaljenos.t od toplane t
dO

maZe iznositi i vise kilometara, a op Je
obieno iIi vrela voda ill para visokog pntiska,
Mo znaN da topliOnosa ima visoku
to gubici samog medijuma ;rode ih.
pare) i gubici njegove toplote moraJu svede-
ni na najrna:nju mogucnu meru. 1z ,0Vl? razloga
se oevni vordovi toplDltnog dalekovoda lz,:ode. ad
zavarenih 6elicnih be-savnih cevi s na),bolJom
mogucnom termickom
51. 173 - Podzemni
kanal s toplotnim
dalelwvodiina
. Cevni vodovi se polazu ableno u podzemne
kanale r:ede direlm.no u zemIju, a joB rede nad- ,
zemno' na stubovima, slieno elektrienim daleko.-
vodima. Pod2!emni kanali su abieno neprohod:u,
tj. tek tolik!i da u njih siane patreban booj izolovarll? eevi .. 173), a
se na dubinu cd najrnanje 60 ... 70 em ispad povrSlne
im je Sio je tesko u8,tanoviIti mes.to kvara i stD se tada morraJu otkopavati,
138
ulice i ometati saobraca"j. Prohadni kanaU, ciJa visina mora biti
naJmanje 1,75, a slobodna sirina :r..a prolaz 70 em, nemaju, istina, ave neda-
statke, ali su rnnogo skupIji Njihove- dimenzije, pre-rna broju vodova,
dostiiu sidnu od 3,0 m a visinu ad preko 2,0 m. Zbog toga se po pravilu
upotrebljavaju neprohodni kanali, a prohodni sarno na mesUma jaceg
saobracaja i ako u kanalu ima vise cevnih vQdova, ili je iz drugih
potreban oeSci pregled vodova.
. Dalekovodi se u pogodnom slucaju mogu polagati i bez kanala,
dlrektna u zemlju i tada su mnogo jevUiniji, jer kanali cine veliki deo inv-
sticijla. Ovo se maze ucimiii sarno U Sllvorn peskovitom tIu, pa i tada se
preko terrnicke izolacije postavlja Ijuska (cev) tid ,azbestnog cementa radi
zas1iite izolacije od pritiska i propadanja.
Cevni vodovi zajedno s kanalima polaiu se radi ispustanja vazduha
i vode s najmanjim padom od 2
%
N a mestima gde se odvajaju ogranci
mreze i gde se nalaze annarure pootavljaju se okna.
Kako 5e usled utioaja temperature cevni vodovi izduzuju moraJju se'
na rastojanju od 50 ... 60 m postavitll kompenzatod kOji omogucuju slo-
bodno izduzenje i skracenje cevnog voda usJ.:ed iZagrevanja i hlatlenj,a.
Tennicka izolacija eevnih vodova vrsi se materijalom visokili termo-
svojstava (infuz,orijska zemlja, vuna ad slj,ake, staklena- vuna,
penobeton, azbest, treset).
Debljina izolacionog sloja iznosi, u zavisnosti od precnika cevi i
temperature toplanose, ad 50 ... 100mm. Izolacioni slo] se radi zastite spolja
olepi cementnim maiterom, ,a u slueatiu <opasnosti od spoljnjeg v:aienja
ovaj lep se premazuje namazima od bitumena.
-3 Prikljucne s.tanice
PrikIjucne stanke imaju za-dartak dia toplotnu enTgiju iz cevne mreze
dalekovoda transformuju pl'ema potrebama potrosaca. Za ovu svrhu u
svakoj zgradi koja se snabdeva iz dalekovoda, vezerviSe se, obieno
u suterenu, prostorija u kojoj se smeste potrebni aparati i uredaj za trans-
formovanje toplotne energije i njeno razvodenje u mesnam sistemu
zgrade.
Kakvu aparaturu i uredaj ce imati prik2jucna stanica zavisi od
sistema daljinskog grejanja j potreba mesnog sistema zgrade. U slucaju
da temperatura toplonose u dalekovodu odgov:ar:a potrebama mesnog
sistema, i alm ovaj moze izdrZati koji v4tda u dalekovodu, tada
prikIjucna stanka nij,e uap.te potrebna. Ovakav slucaj nasrtaje kad je
toplonosa dalekovoda'topla voda, a "mesni sistem takode potrebuje toplu
vodu za IIi .je toplonosa para (iIi vrela voda), a industrijsko
postrojenje takode potr'ebuje paru isrtog pritiskia (ill vrelu vodu).
U svima drugim slucajevima moraju se u prlkljuCnoj stanici p-ostaviti
aparati pomocu kojih ce se toplotna energid a ;tr:ansformovati prema potre-
bama mesnog sistema zgrade, odnoono prema pOItr-ebama potrosaca. "
Ako je toplonosa dalekovoda vrela voda, a za mekni sistem potrebna'
je topla voda, tada ce se upo-urebiti razmenjivac koji u 'Ovom slucaju igra
ulagu kotla, a mreZa' mesnog sistema odgavarace u svemu mrezi toplo-
vadnog grejanja s prinudnom iIi prirodnom cirkulacijom vode.
139
Na s1. 174 prik:azana je shema prikljucka mesnng sistema to-
plaID vodom s prinudnom cirkulac'ijom i gornjim na-?alJmsko
grejanje vrelom vodom. Na skid je srafirano mesta stamce s raz-
menjivaeeln (R), cirkulaclOnom crpkom
(e) i prikljuiikom na razvodni (1) i povrat-
ni dalekovod (2). Ovaj sistem predstavlja
kombinovano vodo-vodno grejanJe.
Sliena izgleda i shema para-vorlnog
I grejanja gde dalekovodom (I), dolazi para
t " p. -povratnim vodom (2) odlazl kondenzat.
=-"''''''\--==+-- U daljinskom gr-ejanju vrelom vod0?1
postoji mogucnost da se
vaca upotrebi jedna vrnta mesalice, tzv.
elevator pomocu kojega &e VTela voda me-
sa s pov'ratnom
mesnog sistema i na tal nacm doblJa se
direktno 1Z dalekovodne mreze topla voda
51. 174 - Toplovodno daljin-
sko grejanje s priltljucnom
stanicom
od 95
0
C.
Na s1. 175 prikazana je shema prikljucka s elevatorom (E) u se
mesa wela voda iz dalekorvoda (130
0
C) s povnatnom mesnog
(70oC). TemperaJture i pntlscl U razvodnom 1
povratnom vodu kontralJisu se
(T) i manometrima. (M), a podesavaJu se po-
moeli regulacionog ventila (RV).
T
________ ..L_-:::.=:.... __
U s-]ucaju da je toplonosa dalekovoda
para visokog pri.tiska a mes:ni sistem z,ahteva
patu niskog pritiska: tada se p:en:p.[I:anJe :prv:
u drugu vrsi pamocu redukclOmh vent11,a 1
nije potreban razmenjivac.
Aka je, medutim, toplonosa dalekovoda
vre]a v'Dda, a potrosacu ireba para niskog
pritiska, tada se promena toplotne energije
vrSi u naroCitom razmenjivacu.
ProotorUa u kojoj je smeStena prikljuc-
81. 175 - Shema prikljucka s na starrie-a treba da ima toliku povrsinu da
elevatorom se u njoj mogu srnestUti svi potrebni aparati
i pribor (razmenjivaCi, razdelnici, crpke, ele-
vatori kondenzatni rezervaari i s1.), Ova pavrsina abieno iznosi
5,0 ... 15,0 m
2
.' Najmanje jedan zid treba da je potpuno s:lobodan da se
na njega mogu m{)l11tirarti .
Prostorija treba cia je Iako pT1Situpacna ,g ulice da bI
daljinskog grejanja po potrebi u svaka daba maglo da ude u nJu; a pozelJno
je cia bvde osvetljena prirodnom svetloscu.
2.37 Elektricno akumulaciono grejanje
Elektrieno grejanje jle jedna vrsta centralnog grejanja
toplom vodom u lrojem se mesiJo gOriva upotrebljava elektric'l1.a struja i
umesto kOltlova el'ektricni zagredaCi vode.
140
I
I
Kako jl: strujom, kao sto j.e ranije reeeno, skupo
a cerra struJe znatno J'evtimJa J]OCU elektricne centr.a1e nisu dovoljno
opterecene, to u elektricna energija nocu pret-
vara u 1 akumuluJe u V'OdI, a pI'Iekio dana se tom vodom zagrevaju
.. kao 1 U drugog gI1ejanja. AkumuLacija se vrsi u manjim
postrO]enJlrna u -sarnorn zagreJacu, a u vecirn zbog potrebne velike koli-
cine vade, u posebnim re-
zervoarima u vidu razme-
njivaea toplote. I jedni i
drug; morajl' blti vrlo do-
bro termicki izolovani zbog 0
skupoce elektricne energi'7'
je i da bi sacuvaj topiotu
koja se duze vreme izdaje
(oko 14 casova) nego sto se c::
prikuplja (oka 10 casova),
Voda se u zag.rejacu
pod pritiskom zagn-eva nEl
temperaturu od 1100, ..
"-
o
a
".
VODA
S1. 176 - Shema elektricnog akumulacionog
grej.anj.a
. ,.150
0
C. V1s.ina tempera-
tUre ogranicena je visinom
zgrade (odnosno ekspanzi-
onog Buda). Ova vada se u mesalici (ill. 176) dodaje ohladenoj povratnoj
vodi i na taj naNn Be dobija potrehna topla vada uobieajene temperature
(80 ... za razvod u gtr'jnu mrezu. Ovakvo grejan}e moze biti gravita-
ciono lli ? prinudnom cirkulacijom. Zbog veIike razlikJe u temperaturama
vrele greJne vode ekspanzioni sud(E) ima vece dimenzije nego u obicnog
vodnog grejanja.
Regu;,acija 'tJemperature gtr'ejne vode vrsi se termostaJtima (T) ugra-
denim u zagrejacu i kod mesalice.
kao i opisano grejanje elek-
tricmm ne :r..ahteva ill dimnj.ak, ni skladiSte uglja i skora nikakvu
poslugu (Jer se automatski ukljucuje u odredeni cas. i jsto taka iskliucuie).
S na upotrebu jevtine nJOcne struje ono je jevtinije nego eJektricno
grejan}e i zbog svojih higijenskih i drugih dobrih svojstava moze u izve-
sn.im slucajevima konkurisati ostaUm sistemima centralnog grejanja.
2.38 Specijalni sistemi grejanja \
. Y svih dosad. opisanih . postroj'enja ,za grejanj-e toplotna eruergija se
dohlJala sago:r;eVaI1Jem cvrstih, tecnih ill gasovitih gmiva u generartorima
.. tj. ili, pe.cima. Na ovaj naCin se skora iskljucivo dobija
energlJa za greJanJe zgrada.
Postoje, medutim, i drugU. izvori top1otne energije, i vrseni su i vrse
se cia se. oni iskor.isrte i za grejanje zgrada. Mada zasada nemaju,
prarkticnog znaca]a, pomenucerno ih ovde obaV'esrt;enosti radio
Jos Rimljani su iskoriScavali topla vrela za grejanje zgrada. I danas
se ovakva vrela
y
ako imaju dovoIjnu ko1icinu tople vode a nalaze Sie u
blizini, isJooriScuju za grejanje zgrooa. '
141
Pomano je da postoje energetska postrojenja u kojih se rnehanicka
energija vodnih snaga pretvara u elektricnu energiju, kao sto' su hidro-
centrale. Elektricna energija, medutim, maze se direktno upotrebiti za
grejanje zgrada pretvaranjem u top_totu bila na mestima potrosnje, mesnim
elek.tricnim pecima, bila u toplotnirn centralama, putem posrednog gre-
janja. Za ovaj naNn postoje razradeni sistemi i proverenl uredaji, pocevsi
ad grejnih tela pa do termickih centtrala, i jedino je- pitanje ekonomicnosti
od kojeg zavisi primena ovakvog sistema,
Osim hidrocentrala, postoje i postrojenja u kojima se' mehanicka
snaga vetra preko vetrenjaca i generatora, pr-etvara u elektrirnu energiju,
a ova u toplotnu. Na mestima gde su ove snage vetra stalne, takode ne
postoje nikakve smetn1e da se one- upowebe za ,gI'lejanje zgrada, ali dOlaze
u obzir uglavnorn za manja po-stro}enja, oesto za pojedinacne zgrad-e.
U novij:e vreme vrse se pokusaji dIa. se toplota zemljine unutraSnjosti
iskoristi za grejanje (tzv. zenmo grejanje). Busenjem dubokih bunara
(preko 2000 m) i strujanjem vode kao toplonose mogu se'na ovaj nacin
dobiti kolicine toplo;f;ne en,ergije koj', po nekim tzvorima, znatno prema-
suju kolicine toplotne energije Cvrstih goriva.
Takode se vrse pokusaji da se raz ika u temperart:.urama povrsinskih
i dubinskih slojeva mora iskoristiti za dobijanje toplotne -energlje (NmoTsko
grejanje).
NajviSe Sli dosada Vl'seni pokusaji da se topldtna energija sunca isko-
risti za grejanje. Tu se mogu razlikov31ti dva slucaja: zimsko 'iskoriscavanje
suncanog zracenja za direktno grejanje i letnje pirikupljan,je toplote i
akumulacija radi iskoriscavanja za zimsko gr:ejanje. ,
U brdskim krajevima, rua vecim visinama (i preko 2 000 m), gde sunce
cesto sija, a: noCi su hladne, dosli su baSitovani na ideju cia u'svojjm bastama
i vinogradima ukopaju u zemlju kamenje na odredenirn-razmacima. Ovo
kamenje'se dJanju pod uticajem sun-
canog 2lraoenja zagre.je, a noell Dna
odaje akumWolVanu toplotu zemlji.
Ovaj primitlivan _naCin skupljanja,
/ cuvanja i premestanja toplotne ener-
giji s toplog dana na hladnu noe
predstavlj,a zacetak suncanog greja-
nja. Ovaj isti princip ali poboljsan,
upCitrebljen je i za top'e Iej,e na juz-
nim padinama visokih brda (s1. 177).
Sunce dariju zagreva kroz zaSltakljene
S1. 177 - Tople leje sa zagrevanjem pOV'I"sil1le kruneno zemldiSte, zraci se
suncanom toplotom reflektuju i leje se zagrevaju i odoz-
do, a' osirU toga se kamen u za:tvore-
nom prostoru usled zraeenja zagreje, a svoju topmtu ne odaje vise t.a1.to
lako napolje. N a taj naCin ga vetar viSe ne hladi i preko cele noei kamen
konvekcijom- r"zracenjem odaje prikupljenu topJotu top1im Iejama.
.. Ova pajava se moze -isko["istiti j za grejanj!e zgrada.
Najvise pokusaja suncanog za pojedinaene male zgrade ima
u suncanim krajevlma SAD; Velikle erne eboje:ne bakarn'e plloce smestene
na krovu upijaju toplotu sunca i predaju je cevima s vodom u izolovani
142
I
I
I
iz kojeg sle napajaju grejna tela. Sistem je vrIo sliean vodnom
umesto, ,sluzi ploca l1a krovu, U dane bez sunca red-
V1deno Je uvek elektncno ill drugo grejaJTIje MO pomocno, P
P?stoje da toplota dobijena zracenjem sunca u letnjim
1 za . u doha. Proracunato je da
Je o.va toplote 1 u seVernlJlffi kraJevlma dovoljna da pokrije potreb
greJan]a,. a utoliko pre u Problem se sastlOji u tome kako da s:
cla
va
letn]-a 1 sacuva za duze vreme (nekoliko mesed) i
se poole lskorlscuJre.
.nekim projektlma ClIVO iSle moze uciniti na taj naNn se voda
rnreZl ceVl zgrade zagreje i uputi u duboke s:lojeve pod zemljom
(2,0 .... 30 .k?Jl Im8Ju stal.nu Itemper:aturu (koja, uosrtalom, odgovara sred_
nJo] toga mesta). Ovi slojevi zemlje bi se tokom
celog le"a top-lorn vodom koja hi pomocu pumpe strujaJa ad
krova u dubmu 1 oh1:adena ponovo Be vraca1a na krorv, i zadrZali znatan
dec dovedene toplote z;a duze vre-
me .. "f! zimu bi se ova toplota posred-
:10 neposredno iskoristila za gre-
JanJe.
Grejanje pomoeu toplotne pum-
pe dolazi u obzir tamo gde je cena
eL energije i vode niska, a cena go-
riv:a visoka. Toplotna pumpa je ure-
dau vrIo sliean masini hladilici i sa-
S'toji se od istih del ova sarno Se isko-
risCuje toplota lronden'zatora umesto
isparivaca. NasI, 178 je
pnkazana shema ovakvog grejanja.
Agen.s struji pomocu kompresora
gde se zgusnjava
1 toplortu, pa preko pngusnog
venuLa V pa:'elazi u isparivac, gde se
naglo pretvara u pUn i oduzima to-
--- AGENS HlADIUCE
-- TOPLA VODA
---HLADNA VODA
E
31. 178 - Sherna
toplotnom pumpom
plo-'-u w d' I .
K reeno] ':? 1 w wJu uz pomocu pumpe struji kroz razmenjivac isparivaca.
struji voda k!oja sluzi za grejanje zgrade.
og, sto se recne vade mze na visi stepen_ top-Iote potrebne
za gTieJanJe ureda] ]e nazvan toplatnom pumpom.
t Ovakav ur-edaj je pogodan za gJ:'1ejanje ,8 reLativno niskim tempera-
urama paneln? vodno grejanje), a' narocHo tamo gde sluzi isto-
vremeno I za hladen)e.
iz 1 Atomsko grejanje je jos u eksperim'enta1noj fazi, aU ima sve viSe
seg da uv.ede u praksu. Kao generator toplote sluzi real{.:ior u kajem
kali w.- raZbl]an]e atorna uran.a 'U 235, pri cernu se oslobadaju vrlo velike
I.Cl)ne toplote (1 kg Ima toplotnu vrednost kao 3 000 t kamenog
ug , Reaktor s:. sastoJQ bloka u betonskom omotacu a u
s.: nalaze slpke ctji atomi se :mzbijaju i pomicne sipke
Juma . oJlma se proces Top101ta stvarena pri ovom proce.su
odvodl .. se preko omotaca. kO]1 SlUZl za hlaaenje reaktora i cevnih vodova
s za u _ toplote iz kojega se sistemom
CtVI sa sekundarmm toplonosom vrSI grejanje grejnih tela u zgradama:'
143
2.39 Kotlovi
Kot}{lIVi su toplotni generatori, tj. naprave u kojima se
gija koju sadriava gorivo sagoreval1lj1em p.petvara u toplotu.
Kotlovi imaju istu funkciju ka'O i peei pa prema tome se i s-asiJoje od
istih osnovnih elemenata (loziSba, resetke, dimnih kanala itd.),Kako su ovi
elementi i naCin sagorevanja goriva u njima dovoljno opisani U odeljku 0
pecima, nema potrebe da se ovde ponovo opisuju, Razlika se sastoji uglav-
nom u tome sto u peCi gnejne povrsine odaju toplotu napolje i u kanal-e da
bi zagt'lejale vazduh u prosrtoriji, a u kotl()Va:foe ,zagreva"voda u kotiu,
grejne povrSine se zbog toga nalaze u unutrasnjosti kotla i nazivaju se
zagrevnirn povrsinama a nepozeljno je cia kotao odaje ltoplotu napolje,
zbog cega se top.otno izoluje,
Prema toplonosi k'Otlovi mo-gu biti vodni ili paroL Po konstrukciji i
izgledu oni S'e obicno ne razlikuju i spolja Be jeclino po priboru moze iaklju-
Citi da li se u kotlu sarno zagreva voda ill se pro.izvodi para. Na pame
ko-tlove uvek se postavlja vodokazno staklo, na kojem se vidi Divo vode, a
za vodne koji su uvek puni vode ovo niJe potrebno, nego se na razvodnom
vodu postavlja termometar, koji opet nije potrebarn na parniro kotlovima.
Prema materijalu od kodeg su nacinjeni kotlovi mogu b1ti ad livenog
gvozua i od 6e1icnog lima.
Kotlovi od livenog gvozda upotrebljavaju se za obieno toplovodno
grejaru}e i za grejanje parom niskog pdtiska, jer ne mogu izdrzati visoke
pritiske, Oni su obicno sastavljeni od vertikab1ih clanaka (sekcija), eime
je omoguceno lako menjanje njihovog kapaciLeta i Lzmena os:tecenih del ova
(tn. clankasli kotlovi).
Prerna velie-ini zagrevn-e poW'sine kotlovi su:
mali 0,8. . 5,0 m
2
zagrevne povrsine
normalni 4,0. 18,0 m
2
STednji 12,0. . 30,0 m
2
veliki 20,0, . 70,0 m
2
Celicni kotlovi za centralno grejanje zgrada imaju zagrevnu porvTSinu
abie-no od 3,0 ... 30,0 m
2

Prema VTSti upotrebljenog goriva kohlovi mogu biti:
a) Kotlovi va cvrta goriva,
b) kotlovi za teena goriva i
c) kotlovi za gasovita goriva.
U kotlovima za cvrsta gor1va upotrebljava se najvise zatim
antraoit briketi od kamenog i mrkog uglja, a postoje i talwe konstrukcije
u kojim'a s-e mogu . upotrebiti i druga evrsta goriva. U kJOtlovima za i;ecna
goriva upotrebljava 'se naljvise mazut i druga laka i teska ulja, a u kotIo-
virna za gasovirta goriv:a najvise se upOlwebljava gl'adski plin.
Prema nacinu dodavanja goriva kotlovi mogu biti:
a) s rucnirn lozenjem,
b) s poluautomatskim lozenjem i
c) s au'tomarOOkim 1oienjem.
Rueno lozenje' vrsi lozac -ubacivanjem cvrstog goriva u 10ziSte lopa-
tom. Ovo je najcesCi nacin lozenja, ali kako on zavisi od tehnicke sprerne,
osecaja i licnih osobina lozaca, kotlovi s rucnim lozenjem pokazuju najnizi
144
stepen korisnosti a- zahtevaju najviSe osoblja za posluzivanje. U poluauto-
matskog loZenja gorivo pada u 10ziSte kotla iz dogradenog bunkera
sopstvenom tezinom, a dozira se rucno podesnim napravama. 1.1 automat-
skog loz.enja dodavanje goriva vrSi se potpuno automatski preko pokretne
resetkie ill puza. Kako je kolicina goriva uslovljena pOltpunim. sagoreva-
njem i potrebnom temperaturom kotlovi s automatskim loze-
njem pokazuju najviSi stepen korisnosti i zahtevaju najrnanji broj lozaca.
-1 Kotlovi za cVlrsta goriva
Kotlovi za cvrsta goriva-su ll\len.rru celieni.
Liveni kotlovi se po pravilu sastavljaju od pojedinih jednakih supljih
Svaki Clanak saddi deo 10Zista s nasipnim oknom, resetke, pepe-
lista i dimnih kanala. U supljini clanaka nalazi se voda ili para, a oko
clanaka struji vreo vazduh i plinovi. Sastavljanje clanaka se vrsi pomoell
nazuvica (rukavct. od 'J.ivenog gvozda ili celika koji metaJno zaptivaju),
koji se umecu u otvore za- komuniciranje grejne vade, a svi cIanci zajedno
stegnu se gore i dole sipkama sa zavrtnjima, Osim ovih srednjih clanaka,
svaki kotao ima prednji eltmak s loziSnim i pepelisnim ,vratima i poklop-
cima za ciscenje kanala i straznji s vezom za cevi i s prikljuckom za dim-
njak. Slaganjem veeeg iIi manjeg broja srednjih clanaka dobija se veca
ili manja velicina i zagrevna povrsina kotla. Mali kotlovi imaju jedin-
stvene Clanke, a u vecili, zbog njihove fezine, svaki clanak se sastoji od
dva poluclanka.
Liv-eni kotlovi se primenjuju za postrojenja do oko 3 mil. kca1/h. Oni
su zbog serijske proizvodnje relativno jeHini, trajni su, zauzimaju malo
mesta, posluzivanje je j-ednostavno, pogO'll siguran a lake se mogu p-oveca-
vati dodavanjem Clanaka, Mogu se upotrebiti za pritisak do 25 m VS.
Manj'i liveni kotlovi imaju nasipno loziSt.e za sagorevanje odozdo i
prolaz pllnova kroz sloj goriva a u vebh je loziSte za sagorevanje odozdo
sa bocnim odlaskom plinova kao u ameriCk.e peel. Mali kotlovi se loze uba-
Tablica 42 - Dimenzije livenih kotlova (Fabr. kotlova i radijatora, Zrenja-nin)
TIP
UCinak u Zagrevna Visina Sidmi Dubina TeZina
1000 kca}/h povrilina m
2
m m m kg
Etaz II 17,1... 33,3 1,9 ... 3,7 1,025 0,942 0,59 .. .1,01 350". 600
Neo vulkan I 48,0 ... 156,5 6.0 . .)9,5 1,55 1,025 0,61 ".1,74 1210 .. 2760
Neo vulkan III 179,0 .. ;]87,0 22,4 . .48.5 2,0 1,61 . 1,0 ... 2;125 3170 .. 6030
Vulkan super 218,4 ... 583.2 27,3 ,,72,9 1,8 1,82 0,983 .. .2,483 3660. .7980
civanjem goriva kroz preinja gomj:a vrata, a veti (od oko 20 m
2
zagrevne
PQvdine naviSc) imaju otvore za ubacivanje odozgo:
Gorivo za sve ove kotlove je koks, a iZla ostale vrst,e uglja s vise
sagorljivih plinova potrebni su otvori za sekundarni vazduh. Za dobro
sagorevanje je vr10 vazna krupnoca zrna uglja koju saops;l;ava p['oizvudac ..
Pribliin dimenzije LiiVenih kotlova su navedene na tabl. 42.
10 Grejanje j vetrenje
145'
N ormalno opterecenje livenih kotlova je:
vodni kollovi 8 000 kcal/m
2
h
parni kotlovi 7 000
1 3
81. 179 - Sobni liveni kotilo (Strebel - Camino)
Promaja za male kotlove treba da iznosi 2 ... 4 mm VS, a za vece
3 ... 6mm VS.
Stepen korisnosti u prakiticnoj upotrem 11 = 0,65 ... 0,75.
N a 81. 179 prikazan je sobni kotao s izg1edom spreda, iznutra i straga.
Na s1. 180 je normalni kotao 1eoji se sastoji od poluclanaka dubine 120 mm,
81. ISO - Norma1ni liveni kotao (Ideal Standard) S1. 181 - Velilti kotao
(Strebel - Nuco)
a na s1. 181' presek kroz veliki parni kotao s trouglastom resetkom, stru-
janjem plinova (leva strana) i vode i pare (desna strana).
Prikljucci kotlova na dimnjak odnosno dimnjacu vrse se dimnim
cevima koje spadaju u pribor uz kotao. Za male kotlove je pr:iJdjucak po
146
pravilu s jednom cevi (s1-. 182 - 3), a za veoe uvek s dye (1, 2, 4) kiOje se
mogu posebno prikljuCivati na dimnjacu u (['avni kotla (1, 2) Hi spojiti u
jedan prikljucak (3). Ako je dimnjaca ispod nivoa kotlova, prikljucni kanali
imaju oblik kolena (4). U prikljucnim cevima je uvek ugraden priklopac
za odvoda plinova iz kotla. Duzina prikljucnih cevi je najmanje
50 em, prema tome i razmak. izmedu strainje strane lOOtla i dimnjace.
,
8l. 182 - Prikljucci kotlova na dimnjacu S1. HI3 - Celicni kotao s bunkerom
(TEP Celje, Trika)
Celicni lwtlovi od celicnih ploca sastavljemh zavarivanjem spoJeva,
vrlo Sll razlicnih oblika, konstrukcija i kapaciteta Ce1JCrll kotlovi imaju
tanje zidove (4 ... 8 mm) te Sli laksi nego liveni, mogu se upotrebiti za
velike pritiske i visoke temperature, prave se od malih do vrlo velikih
kapaciteta, manje su osetljivi na pucanje, kamen kotlovac i hladnu vodu,
lako se popravljaju zavari-
vanjem ali se ne mogu po-
vecavatti dodavanjem Cla-
naka i manje su trajni.
Manji celicni kotlovi se
komple"tni, sto
je prednost, jer se ne mo-
raju sastavljati kao liveni,
a s vecima ima poteskoca
olm prenooa i zahtevaju
vece visine kotl:ovnice. Za
visake zgrade sa grejanjem
vrelom vodom i za vrlo
velike kapacitete dolaze u
obzir samo ceHcni kortlovi.

o
S1. 184 - Celicni kotao s bunkerom
Celicni kotlovi manjeg Iffipaciteta' prave se kao verlikalni kotlovi'
kruznog iIi cetvrtastog preseka. Prvi zauzimaju relativno malo prostora,
ali zahtevaju veliku visinu. Na s1. 183 i 184 je prikazan certvrtasti celicni
kotao s kosom cevnom res.ertkom i bunkerom za gorivo. Citava prednja
10'
147
strana, zajedno s bunkerom otvara se kao vrata i omogucuje lako
celog kotIa. DimenziJe prema kapacitetu Sll navedene
Na 81. 185 je prikazan shematski presek kroz vehkl cehcm kotao
S bunkerom (B)' i pokretnom resetk?m U obliku gusenice (G). Gorivo
Tablica 43 - Dlmenzije celicnih kotIova (Tvornice emajIirane
posode, Celje)
u6",k ."1 v",n:--I S",'n, 1 Dub'n, 1 Td'na -I
Bro) u 1 000 povrsma . m m m kg
kcalfh m
2

,?' '. 4 44 4,4. 0,525 500
.j 3 ._ 35
I
5 . 55 5,5 1,335 0,63 1,13 600
6 66 'I 6,6 I 0,75 700

9' 122 12,2 0,945 1220
152 0,79
I
II 179 17,9. 1,870 0,945 1,64 2000 I
t 12 2]0 21.0 1,15 . 2200 ,
CO- -5Si) 2500 I
iz billlkera klizi na reseItku koja se krece oko dva kola pomoCu elek:tro-
mota-ra. Kre1Janje pokretne reset1ce j:e automatizlOvano putem termostata
koji daje impuls na poJ.cretanje eL motora i resetke (kad gorivo izgori i
slUanji lUll se temperartura) i za zaustavljanj.e (aka gorivo jas gori). Lo-
ziste kotla je ozidano samatnim apekama, a plinavi se mesaju i sagarevaju
u komori (M) i pro:,,aze aka horizomtalnih cevi s vodom koju zagrevaju pre
nega sto adu u dimnjak. .
Drugi naNn a:ut(JmaJtskog lozenja prikazan j-e na 186. ,Gonvo- iz
bunkeTa (B) sop.stvenom tezinom se spusta na spiralu (put) (P) koja ga
tran8portuje kroz cev U lciiiSrte (L). Puza okr:e6e el ekitromotor (E) a po-
mocu termostata avo okretanje se zaustavlja aka gorivo nije potpuno
izgocelo ill produzuje ako je izgorelo..
Plamenocevni kotlovi koji se sastoje ad horizontalno postavljenog
celicnog cilindra s plamenom cevi u kojaj se nalazi ravna resetka i koji
se obziduje opekorn, vise se kao zastareli ne primenjuju.


S1. 185 - Veliki celicni kotao
s automatskim lotenjem
81. 186 - Automatsld lozac s puzem
Plameno-dimno'cevni kotao (81. 187) se sastoji od horizontalnog dlindra
(buhnja) u kojern se ualazi talasas1ia plamena cev s ravnom reSetkom.
148
Plamen.a oev sluzi kao loziSte i prvi dirnni kana!. Izmedu ptamene cevi i
bubnja nalazi se voda a u toj vodi snopovi dirrmih cevi koji komuniciraju
preko prednje j straznje
dimne komore u kojoj
se nalazi snop vertika1-
nih eevi (ekran). Kotao
je pami s produkcijom
pare 1 600 kg/h, zagrev-
nom povrsinam od 80m
2
,
s radnim pritiskom ad :.
B at.
Osirn ovih pootoj!
i ce1icni kotlovi za vi-
saki pri1:isak raznih dru-
gih kranstrukcija: koso-
cevni, strrnocevni, kut-.
no-carni i dr. Oni se
priroenjuju u industriji
i u toplanama.
-2 Katlovi za
teen a go ri v a PmrkB-B
Kotlovi za teen8
goriva se ne razlikuju
od opisanih za cvrsta
gariva, Da bi se u njima
moglo upotrebiti tecno
gorivo (ulja za lozenje)
umesto lozisnih vrata
se postavi specijaina
ploea s O/tvorom na koju
se pricvrsti gorionik, a
loziste se oblozi samo-
tom, Post6je i kot1ovi
kOji se 'mogu loziti samo'
uJjem, ali BU za na.se
prilikle pogodniji ani ko-
ji se mogu lako preure- S1. 187 _ Plameno-dimnocevni celicni kotao
diti, za loz.enje cvrstim' (Termoelektro, Beograd) .
gorivima. Osim ovih, za .
mesta gde je pribavljanje ulja za lozenje nesigurno, prave se i s
kombinovanim loziStima u kojima se maze kako evrsta, tako i tecnQ gonvo
upOltrebiti baz ikakvih izmena, pa i takvih 11 kojima se obe vrsrte goriva
magu upotrebiti istovremeno.
Gorionik sluzi cla tecno goriva rasprska u vrlo sitne kapljice
magIa), rla ga dobro prom-esa s_ pot:ebl1Jom ubrizga u
loziste katla i U tom trenutku upah. Na s1. 188 shematskl a na s1. 189 u
izgledu je prikazan gnrionik. Uljoo pumpa arpe ulje 1Jenka, se pro-
cisti u filtru i pod velikim pritiskom (8 at) kroz mlaznIcu rasprsl U
149
/
i paru. IstO'VTemeno se ventilatorom ubacuje vazduh koji se povrsinama
podesenim za vrtlozenje dovede 'u rotaciono kretanje i dobro izmesa s
raspdenim uljem. Na ovaj naCin se dobije zapaljiva smesa koja se pomocu
e:ektroda varnicom visokog napona (""'" 10 000 V) zapali i gon u lCY.listu
dogod se ubacuje ulje i vazduh. Pomocu koUovskih i sobnih termostata
vrsi se precizno automatsko regulisanje lozenja, a ugradenom fotocelijom
u gorioniku se prekida dovod
ulja u shicaju gasenja plame-
na ill nefunkcionisanja elek-
troda.
81. 188 - Sherna uljnog gorionika
, Prednosti lozenja tee.:
nim gorivom su:
Cistoea u pogonu, jer
nema ubacivanja goriva i iz-
nos.euja s:!jake i 'pepela (3:1-
gorevanje ulja je potpuno),
drzanje goriva vrlo jedno ..
stavno i CiS'ho (u tenkovima).
Lako automatsko regu-
lisanje, brzo lozenje, visok
stepen korisnosti.
EkonomiCnost u radnoj snazi (automatski Hi poluautomatski rad) i
u potrosnji gonva.
POMOCNI
MOTOR l. MOTOR
ELEKTRODE.
S1. 189 - Uljni gorionik (Cleaver Brooks Hev-e-oH)
Usteda u proS't()(['U za gorivo zbog visoke toplotne Imoci goriva) a
cmto nije potr.eban nikakav prostor jer se tenk zakopa u zemlju ispred
zgrade.
150
Nedostaci su: gorionik je komplikovan i osetljiv i mora se stalno
odrl.avaii; skupoca goriva i cesto nereSeno pitanje snabdevanja gorivom.
-3 Kotlovi za gasovita goriva
Kotlovi za gasovita goriva obicno se loze gradskim plinom koji se
uzima iz gradske plinske instalacije. Ovi kotlovi su iii isti kao za cvrsta
goriVta s narocirtim. umetkom (plamenikom) za plin ill su specijalni kotlovi.
konstruisani iskljucivo za plin.
Na s1. 190 prikazan je plamenik. koji 5e umece u loziste 'obicnog
PUn dolazi dovodnom cevi (D) i prolazi l;J'oz slavine (2) kojima se zatvara
i otvara dovod plina. Neposredno pred loziSnim vratima (L) nalaze se pro-
rezi za uzimanje potrebnog vazduha za sagorevanje (P). Dosad opisani dec
nalazi se ispred kotla. U lozistu kotla neposredno iznad resetke pruzaju se
cevi plamenika s otvorima za plin iz kojih izbija plamen uperen u pravcu
clanStka kotla radi boJljeg zagrevanja. .
Na s1. 191 prikazan je specijalni plinski normalni kotao. Kotao se
sastoji od specijalnih cla:q,aka od livenog gvozda, spolja je izolovan i ob-
lozen omotacem od emajliranog lima. Kotao ima ugradeni termostat
81. 190 - Plinski plamenik 81. 191 - Plinski kotao
(National Standard)
u vezi s temperalturom vode u kotlu i ventilom za regulaciju dovoda
plina. Dovod plina se aulomatski zatvara ako se phimenik iIi i potpaljivac
ugooi, Cime je -spre6eno neportrebno pLina.
Prednost i nedostaci plinskih kot16va u svemu odgovaraju kOtlOM
virna za tecna goriva, jedino sto' za rezervu goriva nije potreban ni-
prostor, jer se plin po pravilu dobija iz gradske plinske instalacije.
-4 Oprema i pribor katleva
Da bi kotlovl (a s njima i celo postro'jenje grejanja) mogli sigurno
bezbedno tunkcionisati snabdeveni su raznim napravama i uredajima.
151
Zajednicki prihor za sve vrste kotlova su: slavine za punjenje i
praznjenje kotlova, priklopci iIi klizni zatvaraci za. regulisanje u pri-
kljuccima na dimne cevi i pribor za posluzivanje kotla (cetke za ciScenje
dimnih kanala, a u kotlova za cvrsta goriva jos i lopate za gorivo i sljaku,
iaraci, vile, kuke i sipke za Ciscenje sljake i s1.).
Osim ovoga vodni i pami katlovi imaju jos i poseban pribor u vezi
sa specificnostima njihovih topionosa.
Najvazniji dec opreme lrotlova su uredaji za rada kot-
lova i njihovog ucmka. Ovoj regulaciji je svrha da .uskladi ucinak kotlova
sa stvarnom potrebnom kolicinom [.oplote. Kako se ova koliCina stalno
menja usled meteoroloskih promena, prigusivanja radijatorskih- ventHa
kojima rukuju Lkocisnici i usled O'tvaranja proroma i vrarta, najbolje je ako
je regulacija automatska.
. Sve toplotne regulacij-e se vrse pomocu termostata koji. rade na
principu proporcionalnog sireIllja mertala Hi teenosti na topldti i pre-
nosa ovoga mehanickim ill elektrienim putem na organe kotlova.
Regulacija rada vodnih kotlova maze biti prema temperaturl grejne
vade (termostat u kotlu iIi U Ylazvodu), pTleIDa sobnoj temperaturi vazduha
(termostat u sobi) Hi prema temperaturi spoljnog vazduha (termostat na-
Ovim tennostatima se m-oze Ulticati na organe kotlova od kojih
zavisi sagorevanje goriva, tj. na dovod vazduha u pepelisni kanal
iIi na ventilator kojim se uduvava vazduh za sagorevanje goriva, odnosno
na priklopce prikljucka na dimnjaku kojima se regulise odlaz plinova iz
kotla. Termostati mogu b1ti i kombinovani,
a takode i njihovo dejstvo na pomenute
gane kotlova. Poseban 'naein menjanja tem-
perature u razvodu je mesanjem povratne
ohladene vade s onom u r:azvodu pomocu
v;entila kojima se rukuije rueno ill automat-
skim putem rtermostarta. Najprostiji medu
Q.Vim uredajima je:
KOTAO Regulator promaje (s1. 192) koji se
postavlja da bi se odredena temperatura
grejne vode mogla" autamatski
Regulator se sastoji ad termostata, poluge
s tegom (P), 1anca i zatezne brave (N). Ter-
mostat se sastoji od limene partrone (C) s
uljem i kliporn (K). Pri porastu tempffi'ature
grejne vade specijalno ulje u patroJ?-i se siri,
potiBkuje klip navise i ldipnjaca svojim VJ'-
S1. 192 _ Regulator hom dize levi krak poluge P. Usled toga se
promaje za vodni kotao desni krak > poluge s:pu.ta a vrata dovod
vazduha u lozfste-se pr"itVaraju. Time se sma-
njuje dovod vazduha, vatra slabi i voda se Wadi. Pri hladenju grejne
vode ispod odredene temperature biva obrnuto: ulje se skuplja, klip s
klipnjaeom se spusta, desni krak' poluge se di:&e i dotok vazduha u laziSte
povecava. Podesavanje na potrebnu temperaturu vrSl lozae menjanjem
duZine lanca pomocu zatezne brave N.
152
i
!
!
,
I
!
I
Na svakom vodnom kotlu pootavlja Be termometar Sa skalom ad
120 ... 130C za kontrolu temperature grejne vode.
Ekspanzioni sud sluzi, kao sto je qmije pomenuto, da primi viSak
grejne vode koji nastaje siJrenjem vode pod uticajem toplote. Na 81. 193
je prikazan ekspanzioni sud s razvodnom cevi,
prelivnom i odusnom (V). Preliv sluzi da se sud
ne bi prepunio. Odusna cev sluzi za jspustanje vaz-
duha iz suda. Ekspanzioni sud mora biti obez-
beden ad smrzavanja, zbog cega se obicno smesta
u drven:i sanduk i toplotno izoluje, slir.no kao re- 0
zervoari vooovoda. ;
Dimenzionisanje ekspanzio.n.c>g suda se vrsi
prema ukupnoj kolicini vode u postrodenju (kot- a: """""
IOvima, cevnim vodovima i grejnim telima). Pri- H"''''',,==::::;J
bllina se uzima da na 1 m
2
grejne povrsine radi- POV;;'-T-l
jatora dolazi 1 dm
3
vode, odnosno da je potrebna
zapremnina V =iL(I) (gde je Q = po!reliQa koli-
500 .
('ina toplo!e u keallp).
81. 193 - Eks-
panzioni sud
Manometar se postavlja na parni katao radi kontrolisanja pritiska
pare. Za grejanje parom niskog pritiska on ima podelu na kojoj se maze
citati 1/100 at.
Vodokazno stak'o se postavlja radi kontrolisanja nivoa vode u kotlu.
Izgled i mesta pos.tavljanja vidi se na s1. 180.
Regulator promaje Za parni kotao sluzi za automatsko odr.zavanje
potrebnog pritiska pare. Po konstrrukciji j-e sliean I1egulatorima za vodne
lrotlove, sarno se poluga za dizanje i S"ptiStanje priklopca za dovod vaz-
duha Jrrece pomocu pritiska gumene
membrane. Na s1. 194 se vidi pr-esek
ovakvog regulatora. Para iz kotla
vrsi pritisak na tecnost a ova na
membranu (M) koja cliZe ili spuiita
polugu. Pri povecanju pritiska mem-
brana se. dUte (isprekidana linija),
levi kraj poJuge se spusta i zatvara
dovod vazduha u l'oZiste, usled cega
vatr.a slabi i priltisak cpada. Obrnuto,
aka pritisak pare s1-abi, membrana
spusta (punalinija), poluga pod
uticaj1em tega (koji se na:oazi na su-
protnom kraju poluge) preko 1anca
otvara priklopac za dovod vazduha
u loiSte, Sle p()jaeava i ,pritisak
pare raste.
KOTAD
81. 194 - Regulator promaje
za,,'parni kotao
Odusna c,ev se postavlja da se ne bi prekoracio dozvoljeni pritisak'
pare u parnom kotlu niskog pritiska. Sastoji se (s1. 195) od dye jednake
posude A i B, spojene cevima C i D. Kroz levak na donjoj posudi naspe
se voda do nivoa 1. PM normaln:om radu kotla pam wsi pritisak na po-.
153
VTsinu vode u posudi A i zbog toga voda u cevima C i D dolazi na nivo
II. Ako pritisak poraste .preko dozvoljene granice, nivo vude u donjoj
pasum se spusti ispod donjeg kraja cevi C, ostaUak vade u cevi biva pati-
snut u gomju posudu i para slobodno prolazi kroz cev i gornji deo posude
u atmosferu. Za to vreme je voda iz posude A i cevi potisnuta u gornju
posudu B. Kad pritisak u kotlu padne, 'voda iz
gomje posude se vraea u donju, na taj nacm
se ne gubi i n:e mota se nova dolivati i naprava
moze i dalje funkcionisati.
Osim ovih p<?Stoje i drugi sigurnosni ure-
daji kao .to Sll zvizdaljke za prekoracenje pri-
tiska pare i zvizdaljke za nedostatak vode u
kotlu koje zvukom opominju lozaca da treba da
intet'lvenise.
-5 Dimenzionisanje kotlova
81. 195 - Odusna cev
Kotlovi se tacno dimenzionisu vodeCi ra-
cuna 0 gubicima toplote u :m.rezi cevnih vodova
(u vezi s njihovim po}ozajem i izolacijom), 0
vrsti toplonose i upotrebljivog goriva. Za nase potrebe je dovo.ljno da
se kotlovi prihlizno rumenzionisu prema obrascu
Q
A ~
8000
gde je A - potrebna zagrevna povrsina kotlova u m
2
Q - potrebna kolicina toplote za celu zgradu koja se dobije kad se
kubatura grejanog prostora pomnozi sa 40 kcal/hjm
3
, a ova
kubatura ee se priblizno dohtti kad se od izgradene kubature
zgrade odbije 20D/O za zidoVJe i tavanice.
8 000 - priblii:no optereeenje kotl,a u kcal/m
2
/h pod p;rosecnim
uslovima.
Na osnovu ovako dobijene zagrevne povrsine kotlova odredi se njihov
broj i velicina prerna podacima iz kataloga proizvoaaca kot:ova. Ovi kata-
lozi sadde podatke 0 velicini zagrevne povrsine,_ broju clanaka kotla, tac-
nim dimenzijama, njegovoj teiini i ceni.
Pri odredivanju broja kotlova za manja postrojlmja mora se radi
obezbedenja u slucaju kvara ukupna velieina zagrevne povrsme predimen-
.zionisati. Ova se cini l].a taj nacm sto se postave dva kotla od kojih svaki
ima 2/3 ukupne patrebne koliCine toplote. Na ovaj naCin jedan kotao md'te
za veCi deo zime posluziti sam, a u slucaju kvara drugi kotao moze sa
dozvoljenim preopterecenjem posluZiti i u vreme najjacih hladno6i.
U veCih postrojenja sa najrnanje tri kotla ovo predimenzioniSanje nij:e
potrebno, jer dva koUa, u slueaju da se treCi po.&vari, mogu i po najjacoj
hladnoci uz dozvoljeno preopterecenje zameniti tri.
P rim e r. Za toplovodno grejanje jedne zgrade cija izgradena kubatura iznosi
15 000 m
3
treba izracunati broj i velicinu kotlova. Kubatura grejanog prostora je:
15000 m
3
-20%=V=12000 rna.
154
Potrebna kolicina toplote iznosi 12000 X 40 = Q = 480000 kcallh.
Potrebna zagrevna povrSina kotlova je prema obrascu
480000
A = --- = 6 0 m ~ .
8000
Izabracemo 4 kotIa tipa )Neovulkan h Fabrike kotlova i rndijatora u Zrenja-
ninu. Prema kataiogu proizvodaca jedan ovakav kotao ima zagrevnu povrSinu od
15,0 m
2
Ostate dimenzije kotIa su: visina 1 550 mm, sirioa 1 025 mm, duzina 1365 mm,
tezina 2 240 kg. . .
:2.40 Kotlovnica
-1 "Prostorija kotlovnice
Kotlovnica je prostorija u kojoj su smesteni kotlovi centralnog
grejanja s potrebnim armaturama i svi drugi potrebni delovi uredaja u
vezi s postrojenjem grejanja (pumpe, bojled, f"azdelnici itd.). 'S obzirom
na vaznost ovog dela postrojenja i velike teskoce oko nalmadnog isprav-
Ijanja, i pored podataka k6ji ce se ovde izloziti, 'potrebno je vee u pocetku
projektovanja tranti save;te od strucnjaka za grejanje.
Polozaj kortJavnice u zgradi zavisi u prvom redu od mogucnosti
PDvoljnog smestaja dimnjaka i laJmg dovoza uglj,a i odvoza sljake i pepela.
Tek potom treba teZirti da kortlovnica bude smesiena sto centralnije, jer
je tada zagrevanje grejnih tela bolje, cevna mreza kraca i preenici vodova
to 2,0
N 0515
E7 0
"
w
6
u
z5
>
o
;::4
o
"'3
..
0
0
0
0 ;'2
~ ~ ,
;;,
5
0
0.
/'
GREJANI PROSTOR U 1000 m
3
5 10 15 20 25
--
~
--
~
----
~
V
V
-
20 60100 200 300 400... 500 600 700 BOO 900 1000
40 80 POTREBNA- KOllC1NA TOPlOTE U' 1000kca\/h
81. 196. - Priblizna povrsina osnove kotlovnice
manjri. Kako dimnjak :treba po"'-mogucnosti -da se nalazi u unutrasnjosti
zgrade, jer je tada obezbeden od hladenja i ima bolju promaju, i kako on",
mora nadvisiti najvisi deo zgrade (ako se nalazi u blizini) bar za I,D m -
kotlovnica treba da se nalazi na onom mes-tu gde je zgrada najvisa. Da bi
cirkulacija vode 'grav--1tacionog vodnog grejanja bila zivlja, odnosno da
bi kondenzni vodovi parnog grejanja mogli bez smetnji da se ulijli u
155
kotao, kotloVniea / treba da je spustena sto dublje i da se nalazi u naj-
nizem delu zgrade. Pri tome pod kotlovnice treba da je po mogucnosti
iznad nivoa najvise podzemne vode cia bi se izheg1i skupi radovi aka
izrade izolovanog kesona.
Velicina kotlovnice zavisi ad broja i velieine kotlova i drugih delova
uredaja i potrebnog prostora :oa pravilno rukovanje njima. Na 81. 196 pri-
kazan je dijagram za priblizno odredivanje poilrebne povrSine za kotlov-
nicu prema pOitrebnaj koliCini toplote na cas ili prema grEUanoj kuba'turi
zgrade. Prema ranijem primeru za koliCinu rooplote 'od 480 000 kca1/h,
odnosno za, grejani prostor ad 12 000 m
3
, potrebn:a povrliina't kQtlovniee
iznosi 43,0 m2:
Nije svejedno kakav oblik ce imati povrsina osnove kotlovniee. Ispred
kotlova mora biti dovoljno prostora za rueno ubacivanje goriva, a iza
kotlova za dimnjacu i montazu vodova. Na sl. 197 8e vide minimalne
potr.ebne dimenzije i dimenzije za raniji primer. Kalw se duzina kotlova
D menja prema njihovoj veJieini i broju Clanaka ad 0,70 do 2,0 m, to se
menja i sirina kotlovniee ad 4,0 do 6,5 m. Narma;.na sirina meautim je u
Sl. 197 - Oanova kotlovnice
najvise slucajeva 5,0 ... 5,50 m. Duzina kotlovniee zavisi od sirine kotlova,
nJihovog raspOJ'eda i razmaka izmedu ko:t1ova. Sirina kotlDva B krece se
od 70 ... 160 em, najcesce 90 ... 150 em. U vecim kotlovnicama kotlovi se
postavljaju u parovima, razmak. izmedu kotlova uzima se 50 ... 70 em, a
izmedu kotla i zida najmanje 70 em. Ukoliko se predvida i eentralilO snab-
devanje toplom vodom, treba u vezi s dimenzijama kotilovniee
strucnjaka za grejanje.
Najmanja visina kotlovnice za ubacivanj'e goriva spreda (koje dolazi
U obzir sarno za male kotlove) je 2,1.0 m a za Q 60000 keal/h eista visina
kotlovniee je 2,40 m. Visina ad gornje povrSine kotla do plafona je za
Q?,; 125000 kcal/h ?,; 1,50 m
?,; 250 000 ?,; 1,80 m
?,; 400 000 ;:; 2,10 m
156
Za ubacivanje odozgo, cista vism iznad jje min 1 80 m odnosno
ukupna cista visina kO'hlovniee iznosi ;tada min 3,50 m. J ,
. ce pod niii ?d poda najnize etaZe koja se greje,
od greJanJa 1 lzrluzenosti zgrade. U 5istemu parn.og grejanja
mskog treb.a da gravitaeijom dotiee do koila jer je to
ekonormenlJe nego IzgradnJa kondenznog re2Jffi'voara 8 prepumpav:anjern.
sl. je .l?otrebna izmedu poda kotlovnice i poda
lspod naJudaIJemJeg radlJatora (h) 1 vlsma same kotlovnice (H) u odnosu
na udaljenost najdaljeg radij,altora (a). Iz <>vog pregleda 5e vidi da je
dubina .i visina kO'b.!0V:Uee utoliko manja ukoliko je',)kotl:ovnica centralnije
postavlJ'ena. Za greJanJe toplom vodom dublna kotlovnice zavisi ad 'Sistema
grejanja, :u vezi s ovim. i smestajern drugih delova uredaja (bojlera, erpki,
kondenzmh rezervoara 1 51) za S'Vaki poseban slucaj treba Be obrratiti radi
saveta strucnjacima za grejanje.
Pod najbolje je ako je ,ad betona. sa zaglad,enom povrfii-
bez kosuJJ]lc.e od eem: rnaltera, jer ova pod uticajem toplote lako puca
1 Dob:-o Je da se kotiova U s1Tini od 1,0 m pootavi pod od
prepecene opeke (klinkera), jer je ,ovaj pod najizdrz-
IJIVIJI na utIcaJ ko-
mada zaiarene sljake
i zeravice.

l;k
a
50 100 200' 300
l II
(m),
h
3,0 4,30 5,50, 6,80i 7,50,
,
. Fi- I
..(ml

H
2,8012,8013,3014,00 4, 7Oi5,DO
K j- ::t:
(m)
Unutrasnji zido-
vi kotlovnice moraju
imati debljinu 25 em
ako su od opeke,
iIi 10 em ako su od
betona. Oni treba da
su iznutra olepljeni.
ravanica iznad 81. 198 - Dubina i visinn kotlovnice parnog grejanja
kotlovnice mora biti
mas.ivna i ne pr0,Pustati gasove. Ukoliko dode, narocito u starijih gra-
devma, do propustan]a ovo se moze popraviti premazima vodenog
stakila.
. Zbog kot1ova tavanica treba da iroa dobru topldtnu izolaeiju. Kako
1 dolazi do toplote, kotlovnieu treba po mogucnosti
poStaVlrti Ispod sporedmh pros:torija neosetljivih na povisenu tempe-
raturu.
.. za kotlove se prave ad betonske place debljine 20 ... 25 em
'1 .se rznad pada za 5 ... 10 em. Ako je zemljjSte slabo p10ea 8e mora
arrruratL.
Osvehljen}e kotlovniee, kako prirodno tako i vestacko treba cia bude
sto Povrsina prowra mOir"a iznositi najmanje 1/12' povrsine poda.
kotlova treba da je okrenuta prozorima. Svetiljke veStackog
osvetlJenJa treba da su tako naJZmestene da osvetljenje bude ravnomerno
po- ce10j kotlovn,iei. InstaJacija s:e izvodi po propisima za vlaZ:ne prOl.,>oorijE<
je vr10 vazno 8 obzirom na gAsove koji mogu
zdr.avlJ,e a ,osim toga poilreban je vazduh i za sarno 8ago-
revaTIJe gonva u kotloVlma. Zbog toga mora birti uvek obezbedena dovoljna
lroliCina- sVeZeg vazduha. Pf'IO!ZOri treba da SU dostupni i da se lako mogu
otvori,tli. Pozeljno je ako se mole posrtici popreCno proV'etravanje. U manjih:
157
(
postrojenja do 40 000 kcal/h (1 000 m' grejoog prootara) treba predvideti
u zidu in Pf02'JOru otvor ad 1 dmz, koji se Yll moze zatvoriti da. hi doved
svezeg vazduha bio U veCih dovod se ydh
koji ima izlazni ctvor pozadl kotlova da bl va.zduh p\lodgreJao,. Povrsma
preseka ovog dovodnog _ kanala treba da lznOSl 1 dm za svakih 20 000
kcal/h. U veCih postrojenja pocevsi sa 80000 kCal/hJ2000 m')
je predvidJeti okno' za odvod pokvarenog vazduha elJ1 presek lznOSl /4-
preseka dimnj.aka. Okno se postavlja pared dironjaka radi bolje promaje,
a otvor Itreba da je u blizini tavanice.
otpadna vada odvocli s?"_ ,najbolje p[1eko betonske j.ame u kojoj se
vrela voda prilikom ispustanja: iz inrefu pretho<i?o je kotlov-
nlCa cesta spustena ispod nivoa gradske kanahzaCl], ova Jama se mora
naciniti da bi se voda s poda u nju skupljala, pa re rucnom ili
aubomatskom erpkom prebacuj:e u kanaJizaciju. Da ne bi plinovi iz kanali-
zacije prodiraJi u kotlovnleu :nor:a se ada t;e hi
ulazila u jamu, treba predvldeh u podu shvnik s talozrukom. T.emelJru
kanali ne smeju se p06taviti ispod kotlova.
U kotlovnici creba predvideti vodovodnu slavinu i izlivnu skoljku za
pr,anje ruku. Polozaj skoljke i slavina 'breba da bude takav cia se pomoeu
gumenog ereva moze uredaj potrebnom vooom.. .
Sva vrata kotlovnice, osim za uglJaru, treba da se otvaraJu napolJe.
Zabranjeno je postavljati vrata u Sltepeniste bez vetrobrana. Pacevsi ad
200 000 kealJh (5 DOOm:! grejanog osim koja su u v:ezi sa
zgradoffi, na kotlovnici se mora postavl1..1, po mogucnostl na suprotno) stra-
'0
L a Z E M J E POTRE8AN JE
RutNO LOZENJE; OOOZGO . I:;LAZ
SPREDA 1000m3 2000013
I II : I I
20GOOO kcal/h o 20 40 60 ao 100

OTVOR U ZlQU 1 Dovaq VA2QUHA KANALOM

S1. 199 - Lozenje i vetrenje kotlovnice
ni, poseban izlaz direktno u dvoriste. Kao izlaz m;12:e, se i
snabdeven penjalicama od gvozaa ako se lako moze aoS'tiel 1
svrhu spasavanja u slucaju nezgode. Sva vrata rtreba da su lZ pozanuh
razloga oblozena limom. . . .
Na s1. 199 graficki BU granlce za nacme lozenJa 1 patrebe
vetrenja kotlovnice prema velicini postroje:nja za ,
-2 Dim n j a c a
. Dimnjaoa je horizontalnl dimni kanal koji vodi eNmne plinove od _
dimnjaka, jer se kotlovi vodo:va
kotlova ne mogu postavljatI dlrektno uz dm1nJak. NaJveca duzma dlmn]aCe
(prema DIN 4705) iznosi 1/4 korisne visine dimnjalm. Dimnjaca ima za
10 ... 200/0 veCi nego dimnjak, a gradi se po pravilu od dobra pecene
158
opeke u blatu. Z.a manje climenzije debljina zidcwa iznosi 12 em (1/2 opeke)
a za vece (preko 40 X 60 em) 25 em. Dimnjaca se odozgo pokriva po pra-
vilu svodom od opeke jer betonska placa lako puca iodize se pod uticajem
vrelih plin.ova. Izmedu zidova zgrac1e i dimnjace (vidi sl. 200) ostavlja se
razmak od 5 ... 10 cm da se prilikom sleganja zidova zgrade dimnjaca ne
bi ostetila i da bi se mogla slobodno siriti pod uticajem toplote. Dimnjaca
mora biti dob1"O izo}ovana ad vlage jer mace ima slabu promaju. Iz istag
razloga ana mora imati uspon prema dimnjaku a menjanje pravca mora
biti postepeno, sa zalObkjenim ugJ.ovima, Otvori za Ciseenje, dimenzija
30 X 30 em i 40 X 40 em, zatvaraju se hermeticki poklopcima ad livenog
gvozda. -
Na s1. 200 prikazan je pl"esek kroz manju dlmnjacu sa zidorvima i
svodom debljine 1/2 opeke, ana' s1. 201 je veea dimnjaca sa zidovima i
svodom od 1 opeke, upustna ispod nivoa poda kotlovniee. Nadzemna dim-
njaca zauzima vise me&ta, ali se l.akSe moze cistiti, naroCito aka se otvori
za ciscenje mogu postaviti bocna kao na s1. 197. Padzemna zauzima manje
81. 200 - Dimnjaca
u
15 em
16 em
81. 201 - Podzemna dimnjaca
mest,:.ali je teze Ciseenje jer se otvori maraju postaviti u svodu dimnjace.
Naroclta paznja mora se obratiti na izolaciju ad vlage i hladenja vazdusnim
supljinama i vertikalnom i horizontalnom izolacij.om.
-3 Dimnjak
Dimnjak je vrlo vazan sastavni deo kotlovniee i zbag toga se na njega
mora obrati:ti naroCitapaznjal. Kao SUO je ranije reCeno treba da je dobro'
izolovan od hladenja i zbog toga ga treba posrtavljati po moguenosti u,
sredini zgrade a ne Ako se pastavlja spolja tada njegbvi zidavi
treba da su najmanje jacine 38 em. Sve sto' je receno 0 kuenim
dimnjaeima vaZi i za dimnjake centralnog grejanja. Posebno treba naglasiti
da zbog vece tezine dimnjaci veei ad 40 X 40 em treba da imaju posebne
temelje i zidove da bi se mogli sap10stalnd slega.ti. U postrojenja u kojima
se upartrebljava kameni ugalj, samostalnl dimnjak bez veze s ostalim
zidovima gradi se vee pocevsi s presekom 27 X 27 em jer su odlazni pli-
novi znatna vreliji nego pri sagorevanju koksa, dimnjak se usled toga vise
siri i da ne bi dosla do pukutina gradi se advojeno.
159
Aka su dimnjaei smesteni u unutraSnjosti zgrade ako njih treba
postavljati sporedne prostori{je neosetljive na pavisenu tempera'turu jer se
dirrmjak i pared izolacije zagreva. Izmedu zidova dimnjaka i zgrade
astavlj-a se zazor ad 5 em. Visina dimnjaka ne t!leba da je manja,od 15 m,
s.to se 1ako postize.
Priblizno dimenzionisanje dimnjaka moze se izvrSiti prema tabl. 44.
Na asnovu potrebne koliCine toplote u kealfh iIi kubature grejanog
prosto["a i visine dimnjaka maze se naci potDeban presek dimnog kan:ala.
Tablica 44 - Dimenzije dimnjaka grejanja
POTREBNA VIS 1 N A DIM N J A K A U m
TOPLOTA
Q
kCOll/m
3
6 10 12 15 20
10000 V/// '// /VVV 'lV//VV/
15 'i//V// /VV/14!20CMV/(///
20 V///I::///[7VV/. 280CMY//' /VV
25 V//Vv//,/\,///V/V
30 ,,,-:,,,,-: "" "" 'l/ /1// /
35 20/20 CM\;:;//V/
40 /V// /VVVI/'//
4S /// -
25 30
50000 V/// 2Q127CM
60 V//I 5<0 cw//V
-I---
70 /VV"VV/ 'lV/V///
B 0
_9 0 ,"," ,,"'< 27/27 CM"""
1 0 0 0 0 0 729 CM'"'''' ,"" "
110 'i// 17//10"<'''''-:''
125 f---- "VVI _'l/ 27/40CM// -",,<
150 'i/VV/j/
17 5 17/7-
200 000 ",-,;:; /V/ //--;
f----+- _ 4O;.IOCM""" t,"""-:VV/
r///
225
250
4,00
500 000
Primer:
Za 12000 m
3
grejanog prostora, tj. za 480000 kcal/h (raniji primer) i visinu dimnjaka
od 20 m nalazimo da je potreban 53 X 53 em.
Preseci u tablici 'su takvi da se otvori. dobijaju u pravilnom prevezu
celih opeka ad kojih se dimnjaci po pravilu grade.
U slucajev,ima lose promaje (usJJed nedovoJdne visine ill preenika
dimnjaka i lokalnih meteoroloskih-i drugih smetnji), proma;a-u dlmnjaku
se mo:he popraviti ugradnj.om ventilartJora. Gentrifug.aJni ventilatori mogu se
160
ugraditi u pepelisni kana!
(donja promaja, sl. 202-1) ill
u dimnjak i dimnjacu (isi-
sivanje i potiskivanje, s1.
202-2). Rad ventilatora moze
se podesiti pamoeu termo-
stata IT) prema tempe.-aturi
odlaznih plinova (2), prema
temperaturi vade u kotlu,
odnosno prema rtemperaturi
sobnog vazduha IT,}: Snaga
elektromotora se krece od
10 ... 120 ,W, staticki pritisci
ventilatora 4 ... 20 mm VS.
-4 Skladista uglja
v
T,9
I
I
I
I
I
I
T I
2

-
S1. 202 - Popravljanje promaje
ventilatorima
rf
!
/v
,
,
J
T
. U gljara (skladiste griva) postavlja se neposredno uz Irotlovnicu da
bl -se olaksala donosenje uglja za kotlove, ali taka da prilaz kolima bude
podesan a unosenje direktno. Njen poloza:j u odnosu na kotlovnicu treba
po mogucnosti da bude takav cIa se ugalj maze prinositi kot1ovima pTavo-
linijski, tj. u produzenju fronta katlova.
se I?reJ?a uglja, njegovoj toplotnoj
mOCI, VISilll naSlpanJa I dUZlnl traJan]a zahhe. Tezi se da ugljara bude
tolika da mo-ze prim1ti potrebnu koliCinu uglja za celu sezonu grejanja
je.r se tada moze snabdevati u Leta kad je ugalj suvlji i transport laksi.
je medutim tesko postiCi jer iIi nema na raspo}ozenju dovoljno prostora ill
ugalj ne moZe toliko stojati zbog opas'nosti samozapaljivanja. Zbog toga
se morm;no zadoVloljiti s koliCinom od 3, a ponekad i od 2 meseca.
Poilrebna kolicina uglja za celu godinu (6 meseci lo.zenja), za mesec
dana, odnolSno proseena dnevna koliCina maze se uzeti prema obrascima u
tabL 45. Obrasci su
izvedeni prema to-
plotnoj mod goriva,
srednjoj temperaturi
perioda lozenja za
Beograd (tsr = 4,45),
unuka.snjoj tempera-
turi tj = 200, spoljnoj
te = -15
P
C i prosec-
nom stepenu korisno-
sti postrojenja od
60'/0. Goonacava po-
ilrebnu kolicrnu gori-
va u kg a Q porebnu
kolicinu toplote u
-kcal/h_
I . _______ T_ab_i_ic_._4_5 - Potrosnja 2:![r,,,IJ,,.__
VRSTA UGLJA
I Koks 1 Kameni I Mrki I Lignit
I Toplotna mac keal/kg 7000 6250 4500 3500
Prostorna .tei:ina kg/rna
--------
400 800 750 730
-----
------
Visina nasipanja m 2,0 2,0 1.5

godisnje
JL
i
JL lL
G,
3,0 i,7

Potrebna

kolitina
mesecno
I
JL
_(L
lL
;-1 I
uglja
G
m 18 16 12
u kg -----
I
dnevno
JL it JL JL
J
I i
Gd
540 485 360 270
Potrebna pOvrSina ugljare predstavljena je graficki na s1. 203 za tro-
mesecnu i jednomeseCnu potrosnju i za razne vrste uglja. Pretpostavljene
toplotne mC?ci, prostome teZine i visine nasipanja vide se u tabl. 45. .
11 Grejanje i vetrenje 161
Za nas raniji primer (str. 154) sa Q = 480 000 kcalih potrebna kolicina mrkog
uglja k6ju treba nabaviti za ceo period lozenja iznosi
480000 .
G
g
= --- = 240 000 kg, a dnevna iznosl
2,0
480000
Gd = --= 1 330 kg.
360
Potrebna povrSina ugljare za tromesecnu potrosnju i 480000 kenl (12 000 m
3
grejanog prostora) iznosi prema dijagramu 110,0 m
2

Ugljaro nikad ne ,treba po povrsini da bude manja nego kotiovnica.

Za "\';eca postrojenja ona treba da bude izdeljena pregradnim zidovima u
2 ... 3 odeljenja. U gljaru treba podeliti poluvisokim pregradama u boksove
S odredenim kapacitetoiu, jer je tada kontrola potroonje goriva olaksana,
gorivo se moze podeliti po vrstama i krupnoci zrna, moze se tr<>Siti uvek
ono koje je ranije stiglo i do kraja, dok se, ako ugljara nije podeljena, stal-
no nagomilava prasina i sitnez jer se novi ugalj nabacuje na stari.
Pod ugljare malih postrojenja s -rucnim ubacivanjem goriva kroz
sred-nja lozisna vrata treba da bude u istoj visini kao i pod kotlovnice.
GREJANI
01 2
200
180
t\l 160
E
140

w 120
80

60
'" 40
PROSTOR U 1000 m
3
5 10 15 20

0.. 200 300 400 500 600 700 800 900
POTREBNA KOklCINA TOPLOTE U 1000 kcaL/n
S1. 203 - Povrsl.na ugljare
25
1000
U postrojenjima s preko 50000 kcaJ/h (vidi .1. 199) tesko je rueno uba-
civanje velike kolicine goriva i tada se <;mo ubacuje kr.oz gornja vrata.
U tome slucaju izradi se u visini kotlova platforma od rebrastog lima, a
dovoz uglja vrsi se kolicima ill viseeim va.g.onetima. Tada visina poda
ugljare ne sme biti nua nego sUo de visina platiorme odnosno kot1ova s
podnozjem, tj. oko 1,70 m. Ako Su s automatskim 10zenjem i
bunkerima, tada moze biti potrebna i vee-a razlika _u visinama podova.
U ovakvih narocito ako )?e greje i suteren, 'moze pod kotlovniee
bin toliko spusten da ugljara bude smeSt-ena iznad kotlovnice- u kojem slu-
eaju je lozenje mlrdCito olaksano jer- se bunkeri pune automatski. U izves-
nim slueajevima za veca postrojenja-podesno je da se ugljara postavi pored
kotlovnice, ali van- zgrade; Tada -arinir:anobeionska konstrukcija mora biti
162
dimenzionisana tako da po njoj mogu prelaziti kola s gorivom. Gorivo se
ubacuje odozgo kroz otvore pokrivene masivnim gvozdenim poklopcima.
U ovakviin slucajevima mora se paziti da u ugljaru ne prodire povrsinska
voda odozgo i sa strane.
Prilaz ugljari treba da bude kaldrmisan a otvod za ubacivanje do-
voljno visoko postavljeni da se ne bi gorivo mora'Io premestatL Treba teziti
da kotlovnica i ugljara budu tako smestene da se pri istovaru i. ubaciva-
nju uglja i izqosenju sljake ne ometa glavni rad u zgradi, da se ne
zakrce prolazi i ne prlj'aju fasade.
Kao sto je ugalj se mora drzati na sklC!.disttt-_:p.uze ill krace
vreme ii" viSe razloga. Kako je ugalj izlozen na skladiStu izvesnim opas-
nostima upoznacemo se s ponuSanjem goriva na skladiStu da bi se iz
ovoga mogli izvesti zakljucci za njegovo cuvanje.
Ugalj ima s'vojstvo da upija gasove na svojoj povrsini. Upijajuci vaz-
duh on upija i kiseonik koji se hemijski spaja s materijama uglja i tako
do oksidacije. U ovoj iazi ugalj usled oksidacije vetn i raspada se na
manje komade. Pri tome on menja boju, gubi sjaj, dobija zemljast izgled
(narocito mrki ugalj) i gubi jedan deo svoje kaloricne moCi. Pri oksidaciji
stvara se toplota i ako se ne odvodi ona se nagomilava, lokalizovana na jecl-
nom delu mase uglja i tako dolazi do zagrevanja uglja. Usled zagrevanja se
upijanje kiseonika pojacava, proces oksidacije postaje sve jaci, zagrevanje
sve vece i kad temperatura zagrejanog uglja dostigne tacku paljenja
(obieno izmedu 300 i
400C) dolazi do sago-
revanja uglja.
Kako se upijanje
kiseonika vriii na povr-
sini komada uglja, a,
kao sto je poznato,
vrsina je relativno vecn
ukoliko su komadi ma-
nji, to je sitniji ugaJj
vise opasnosti
Tablica 46 - Visina nasipanja i vreme leZanja uglja
VRSTA
UGLJA
Koks, i briket 3 godine
Kameni ugalj 3. . 12 meso I
,
N"'m,ogralnic
2
',n,Om Ii
I
Mrki ugalj I 2,0 2,0 I 1 . 3 meso
.. L"ig,,"',,:c
t
1,5 _ 1.0 -.e3'--"m='0"'.'---_,
samopaljenja nego krupan, a ugljena prasina vise nego sitan ugalj. Na sa-
mopaljenje utice i vlaznost uglja. Vlazan ugalj vetri brze i sklonost uglja
ka samopaljenju je pod uticajem Idsa povecana. Od uticaja na samopalje-
nje je i vrsta uglja (antracit, koks i briket se uopste ne pale, a sitan lignit
se najlakse pali) i visina ugljenih gomila, jer se pri velikoj Yisini stvorena
toplota tesko moze odvesti.
Na tabl. 46 prikazami v'isina gomila i maksimalno dozvoljeno
. lezanja raznih vrsta uglja na skladistu. .
Skladista uglja treba da su po mogucnosti pokrivena i ozidana da bi
se ugalj zastitio od sunea, kise i vetrova. Pod treba da: je suv, po moguc-
nosti poplocanili sa slojem sljunka da bi se sprecilo samozagrevanje i da
ima pad radi oticanja vode. .
Ugalj treba cia se ddi U odvojenim gomilama, najvece povrsine
500 m
2
s prolazom i3idne oka 2,0 m. Odvajanje treba da se vrsi po krupnoci
komada i po vnstama uglja (jer vrste uglja sklone samopaljenju nepo-
voljno utieu na one koje tome nisu sklone) i po vremenu dopreme uglja na
U'
163
skladiste, da hi se trasio uvek prvo najstariji-Gomile treba da Bli dobro
zbijene da bi cirkulacija vazduha u njima hila sto manja, a po sredini
gomila pri njihovom dnu treba iskopati kanale za odvodenje toplote.
Dobro je, da se raznc vrste uglja po krupnoci i sortimanu odvoje
bazenima elji zidovi moraju biti betonski Hi zidani.
Da bi se ugalj zastitio ad toplote, skladista treba da Bli udaljena od
izvora toplote kao stc Bll kotlovnice, parni vadovi, lozista i drugo.
Ugalj se nl u kojem s'lucaju ne srne ve.stacki ill prirodno provetravati
jer se time dovodi svezi i samozagrevanje i paljenje. Zbog
toga nije dobra radi sprecavanja samopaljenja pobijati u gomile uglja gVQ.-
zdene perforirane cevi, kao sto se to maze videti, jer se gvozdem lako
prenosl top!vta na nezagrejane delove mase uglja i dovodi svez vazduh,
eime se postize suprotno dejstvo.
Pojava samozagrevanja uglja 'treba da se kontrolise pobodenim cevi-
rna u koje se povremena stavlja maksimaJni termornetar. lik:b temperatura
prede 60C stanje samozagrevanja je kritiCp.o i treba odmah preduzeti
mere za sprecavanje samopaljenja rasturanjem gomile i trosenjem uglja.
J ace zagrevanje moze se osetiti i po mirisu (na smolu iIi sumper) i po beli-
castoj pari koja isparava iz gomile. Polivanje uglja vodom radi hladenja
mora biti vrio obilato, inace ce se postiCi obrnuto dejstvo, i bolje ga je izbe-
==Ii
gavati. Dobro sred-
stva za gasenje jl:!
ugljena kiselina koja
se ddi u celicnim
u blizini
I
I
II II
11 II
3
:: H
11'11
K" "
t'1
- "
81. 204 - Dizalica
za sljaku
IC:!!
i
I
Q
l KJ K
N
I c
[] E

SLJAKARA
SL 205 - 81jakara s oknom i
dizalicom
- 5 Iznosenje
sljake
Iznosenje sljake
najbolje je da se vrsi
'odmah u dyoriste
zbog isparavanja ga-
soya i odavanja to-
plate. Ova se vrBi
najpodesnije pomocu
limenih posuda koje
se u manjim postro-
jenjima rucnim diza-
licama, a u vecim
eleltirienima iznose
kroz otvor u zidu kotlovnice u dvoriste (s1. 204).
Ako ovo iz nekih razloga nije mogucno maze se u bllzini-- kotlovnice
predvideti posebna prostorija za sljaku (sljakara) u koju treba da moze da
s'ane jednomesecna koliCina sljake. Pod ove prostorije ne srne biti visi od
poda kotlovnice, a rnzi moze biti, da bi se sijaka bez teskoca unoE-tia. Ova
prostorija treba da ima direktnu vezu s oknom u dvoriStu, odakle se opet
rucnom Hi elektricnom dizalicom diZe na nivo dvorista (s1. 205).
164
Godisnja koHCina sljake prema vrstama goriva n1.oze se priblizno izra-
cunati na osnovu obrazaea:
za koks S 0,03 Q (kg)
kameni ugalj S 0,045 Q
mrki ugalj S 0,05 Q
lignit S 0,10 Q
Velicina sljakare za jednomesecnu kolicinu moze se priblizno odrediti
na osnovu obrazaca:
ksmeni ugalj
mrki ugalj
lignit
Q
PI = (m')
100000
=_Q-
65000

60000
-._Q-
30000
Ako uzmemo nail raniji primer, tada cerna imati godiSnju kolicnu sljake
24000
S = 480 000 X 0,05 = 24 000 kg; dnevno bi treball0 iznositi J8() = 133 kg sIjake, a
480000
sljaka't'a za jednomes-ecnu kolicinu hi imaJa povrsinu poda 60000 = 8,0
Za velike -kotlovnice toplana s kotlovima za paru _ visokog pritiska i
za vrelu vodu zbog opasnosti od ekspllY.dja vaie posebni prbpisi.
U veCih postrojenja centralnog grejanja potrebno je cirkulacione
crpke, razmenjivace, razdelnike i druge uredaje postaviti u posebnu pro-
storiju u 'neposrednoj blizini kotlovnice, 0 cemu se treba sporazumeti sa
strucnjakom za grejanje-.
U blizini kotlovnice treba predvideti jednu manju radionicu za bra-
varske poslove (10 ... 12 m
2
), za!im tus i nuznik za lozace.
-6 Skladis!a ulja
pri ulja u pecima i kotlovima nema 'pepeia i sljake,
a gonvo Je teeno, kotlovruca nema ugljaru nego se zaliha ulja smesta u
rame posude, tenkove i cisterne. '
Gorivo za uljne peei drZi se u kanisterima od 10 ... 20' 1, buradima i
tenkovima. Prema nemackim propisima, u stanu se moze ddati najvise
1001, a u prostorijama do-,5 0001 ulja, pod odredenim zaStit-
nim uslovima.
Uz kotlovniee centralnog grejanja postavljaju se po pravilu cisterne
(tenkovi) van zgrade, ugradene ispod povrsine zemlje, a u skladu s pos1p':'
jecim propisima
1
). Cisterne se prave od celicnog: lirrlA debljihe 5 ... 10 mm
prema proracunu. Spoljna povrSina se zaSticuje od korozije bitume-nskim
premazima s ornotacem od jute ill staklenog tkiva:., Cisterna se postavlja
tako da sa svih strana bude oblozena slojem peska deblj. 15 em, oslonjena
j) Osnovna uredba 0 prom-etu sa zap!lljivim tefulostima (51. list 1"NRJ hr. 5B/48)
i Naredba 0 izgradnji rnagazina zapaljivim tecnostima (81. list FNRJ, hr. 19/49). "
165
na ,betanske aslance, s uzquznim nagibam ad 1<fl/o. Gornja povrsina rezer-
vaara treba da je najrnanje 1,0 ,m ispod povrsine zemlje. Na s1. 206 su
prikazani ostali elementi. . ,i
U slucaju da cisternu nije magucno postaviti izvan zgrade/ (ugraaene
zgrade u nizu), izuzetno se moze odobriti postavljanje tenka u posebnoj
prostariji uz kotlovnicu
1
). Najveca kolicina je 30 000 1, a izuzetno moze
81. 206 - Cisterna za ulje ispred zgrade
1 poklopac.
2 - pokazivac ulja,
P - gorionik,
NA KROV
K _ kotno.
T - termustnt.
I VENTIL: If I VNTILA CIJA
PUNJ
CISTERN
+
__ 20/0
JAMA V + 10%
Sl. 207 - Tenk za ulje u zgradi
biti i veea. Prostorija
u kojoj se nalazi ci-
sterna ne sme biti
direktno spojena sa
stepenistem, a treba
da lzmedu kotlovnice
i Dve prostarije bude
pretprostor pristupa-
can spolja.
Kanstr'Uktivni
elementi zgrade mo-
raju biti vatrootporni
(step en VO 6 h),
vrata limena s ispu-
nom od azbesta a po-
davi nezapaljivi i ne-
propusni. Preporucu-
je se da prostorija
bude bez prozora, a
ukoliko se' izvedu da
budu me;talni Hi be-
tonski, zasticeni mre-
zorn od zice.
Za slucaj proli-
vanja ulja u prostori-
ji treba da bude izra-
dena jama koja maze
primiti ce1u zaprem-
ninu + 10
0
/0. Aka je
pod udubljen tako da
do visine praga ima
ovu zapremninu, ja-
rna nije potrebna.
Da bi se sprecilo
oticanje zapaljive -te-
enasti u 'kanalizaciju
u skladiStu ulja ne
sme se izvesti kanali-
zacija sa 8livnikom.
Na sl 207 je
presek kroz dec kot-
--l)-Prema 8mjernicama za izgradnju rezervoara za rnazut uz kotlovnice za
centl'alno grijanje - nacl't uputstava Nal'. odbora grada Zagreba, br. 05/5-8-36686,11-62
ad 19: 11. 1962.
166
Iavnice, pretprostor i prostoriju s tenkavima. Umesto ormarica u zidu s
glavam za punjenje cisterne uljem, kaka je na slici, moze 8e
predVldeh almo ,pred zgradom s istim uredajem.
PUNJENJE
8l. 208 - Tenkavi za ulje
Na 51. 208 je izgled podnih
tenkova za ulje k-oji se p05tav-
Ijaju u baterijama i povezuju
vodovima.
Dimenzionisanje dsterne za
ulje maze se izvr.siti na osnOVli
obrasca
v , 0,20 Q
gde je
V - kapacitet cisterne u
kHogramima ulja za celu sezo-
nu grejanja, a
Q - ukupna potrebna to-
plata na cas (kcal/h).
-7 Primeri kotlovnica
. Na 51. 209 prikazana je
shematska kotlovnica s ugljarom
Z11 rrianju zgradu do 2 000 m:!
(100000 kcal/h). Ugljara je u
nivali kotlovnice zbog' ruenog
lozenja. Ugalj- Be ubacuje kroz
prozor. Kanali za odvod i do-
vod vazduha predvideni su po-
red dimnjaka.
81. 210 prikazana je
kotlovnica za 200 000 kcal/h
81. 209 - Kotlovnica
za 100 000 kcal/h
PRESJEK A-B
[
I II I

.0.
I
UGALJ
I

J --------
.'
SLJAHA DOVOO DOVOZ UGLJA
VAZOUHA
81. 210 - Kotlovnica za 200 000 kcal/h
,167
(5 000 rnS). Iznad kotlova je platforma za 6dozg?, Kot-
lovniea ima direktan izlaz napolje. Svez vazduh Ulazl u dovodm kanal
preseka 30 X 35 em ( ........ 10 dm
2
) na spaljnjem zidu, a izlazi ispod podesta
stepeniea. Kanal za odvod vazduha smesten je izmedu dva
Dimnjak ima dva kanala 27 X 27 em = 1 458 ern
2
, a, prerna tabhel za
visinu od 20 m treba .cia ima presek 1 600 em
2
Ugljara za dvomesecnu
kolicinu mrkag uglja treba da ima prema po,,::siI7u od
25,0 m2. Dna je podeljena na dve posebne prostorl]e od kOJlh Jedna Ima
oka 1,06 m2, a druga oko 10,0 m
2
Dovoz uglja na platformu, na dan oko
550 kg, -vrSi se kolicima i ubaeuje kroz gornja vrata Ii (na
dan oko 55 kg) se dize ruenom dizalieom i iznosi u dV<?rlste. U" kot-
lovnice predvidena je prirucna radioniea, tus i nuzmk za lozaea. Dovoz
uglja i mesta za ubacivanj'e u ugljaru pokazani su strelicama.
Na s1. 211 prikazana je kotIovnica za veliku zgradu od 20 000 rn
s
grejanog prostora (800 000 kcal/h). Ona ima 5 v
7
likih kotlova.?d po n;2
zagrevne povrsine, a jedno mesto je ootavlJeno za kaSlllJe proslrenJe
A-B
o
o
oavaz

I t
UGALJ I UGALJ II UGALJ III
A

JAM A jSWAKA
Sl. 211 _ Kotlovnica za BOO 000 kcal/h
(ertasto). Kotlovi su postavljeni po parovima. Velicina kotlovniee :prema
grafikonu iznosi 60,0 m
2
, Pored nje nalazi se posebna prostorija za erpke.
168
. razdelnike, razvodnu tablu i druge uredaje. Iznad JmtIova postavljena je
'platforma za lozenje odozgo. Predviden je poseban izlaz u dvoriste. Svez
vazduh ulazi kod izlaznih stepeniea u okno, a izlazi ispod platforme pozadi
kotlova gde'moze da se zagreje. Presek dovodnog okna iznosi 3(0 = 40
20000
dm2, tj. 60 X 65 em. Na suprotnoj strani kotlovniee, izmedu dimnih kana-
la, nalazi se kanal za odvod vazduha, preseka 30 X 40 em (1/
4
preseka dim-
njaka). Dimnjak, visine 30,0 m, ima 3 kanala (za svaki par kotlova pose-
ban), dimenzija 40 X 40 em. Ugljara od oko.60,0 m
2
maze primiti sarno
jednomesecnu kolicinu rrirkog uglja i pOdeljerra je u 3' posebue prostorije.
Dovoz uglja (dnevno 2 200 kg) vrsi se specijalnim kolicima preko plat-
forme koja se nalazi na nivou ugljare. Sljaka (dnevno 220 kg) dize se diza-
Heorn i iznosi u dvoriste. U bHzini kotlovniee predyiaen je tus i nuznik za
loiaee. Dovoz uglja u ugljaru pokazan je streliearoa.
PRESJEK A-8
QIMNJACA
-'-'-'_._'---. -...
@IIKUPAT.
.' (-; "
"
I ','
A
. UGALJ . . .-..!
V-
C;:=UiA6=="/ _l

"I, ""
\\l\ ,.SI..J :::\
Ilil ;,t ..l"'1 Ill1
!] 1II1
DOD
III 1-,.... __ -1 !III
1-'1-" II .' . II
II r;l- -1;-] 11
RAZMENJIVAC' U DODD :: i:
-
II -l II
o rl PUMPE
II , . II
I I 0
II :rdJ ml II
LJ 0 0
'"'ffinmj
"d
Co
c
B
I
'JAMA
81. 212 - Kotlovnica za 3200 000 kcal/h
Na s1. 212 prikazana je kotlovnica za daljinsko grejanje bloka sa 500
stanova (3 200 000 keal/h). Sarna kotlavnica smestena je u suterenu
vi.sespratne zgrade, a ostale prostorije sa erpkama i razmenjivaCima i
ugljara 'upustene su u zerolju i imaju osvetljenje odozgo. Kotlovniea ima
] 2 veliklh kotlova s lozenjem odozgo. Kotlovi Sil po grupama od po S
prlkljuceni dimnjacama na 4 dimna kanala. Svez vazduh ulazi kad izlaznih
stepenica kroz olmo' d iza jednog reda kotlova) a na suprotnom kraju kot-
lovniee pokvareni vazduh odlazi kanalom smestenim izmedu dimnih
J69
kana1a. U posebnoj prostoriji u vezi s kotlovnicom smestene su crpke,
protivstrujni aparati, razvodna tabla i razde1nicl a u drugoj razmenjivac.i.
Osim ovih u blizini se nalazi prirucna radionica, drvo za potpa1u, sv1acl-
onica, kupatilo i nliZnik za lozace. Ug1jara je takode upustena u zemlju,
a ugalj se ubacuje u otvore s poklopcima. Ugalj se dovozi u kotlovnicu
visecim vagonetima na platformu iznad kotlova. Sljaka se izbacuje diza-
licorn u dvoriste.
Napominjemo da se za postrojenja ove velicine potrebne dimenzije
pojedinih delova kotlovnice ne mogu odrediti na osnovu ranije iznetih
grafikona i tablica, nego se u sva,kom konkretnom slucaju treba obratiti
. strucnjacima za grejanje.
2.41 Cevna mreZa

Cevnom mreiom se prenosi toplonosa (voda iIi para) ad kotla do
grejnih tela. Ona se projektuje tako da strujanje toplonose bude sto je
mogucno bolje, bez nepotrebnih otpora i gubitaka, pri cemu se mora voditi
racuna i 0' nameni prostorija kraz koje cevni vadovi prolaze i 0 konstruk-
cijama.
Cevna .mreza se, narocito u veCih zgrada s raznolikom namenom
prostorija, raill bo1jeg prilagodavanja njihovlID, toplotnim potrebama i iz
raz10ga ekonomienosti postrojenja deli na grejne grope. Taka, na primer,
, posebnu grejnu grupu treba da saCinja-
vaju prostorije koje se preko ce10g dana
I. --- R 1. 5 upotrebljavaju i zbog toga celo vreme
. f P 1 .. 5 moraju grejati, a posebnu one koje se
H, greju povremeno. Neke prostorije u ko-
jima se ne boravi stalno, kao sto su
'SABIRNIK foajei, hodnici, stepeniSta i nuznici u
I..J javnim zgradama rnogu se u pre1aznc
K I 9--==-J godisnje doba sasvim isk1juCiti iz pogo-
I $ \ na i zbog toga treba da cine posebnu
,////$;; " //."
81. 213 - Shema raspodele
grejnih grupa
grejnu grupu. Osim o:voga prostorije s
istom namenom delice se u podgrupe
prema pravcima sveta zbog razlieitog
osuncavanja. Tako, na primer, u 8ko1a-
ma treba uCionice okrenute jugu da sacinjavaju jednu grejnu grupu, a ucio-
nice prema severoistoku drugu. Na taj naein se grejanje ovih grupa moze
bolje prilagoditi prilikama i potrebama, a ujedno izvrsiti i usteda u gorivu.
- Svaka grejna grnpa treba da se maze prema patrebama
adnosno da 'se 'menjanjem temperature toplonose maze grejanje razlicito
regulisati. Zbog toga svaka grejna grupa mora imati zasune kako na raz-
vodnom tako i na povratnom vodu. Na s1. 213 se vidi shema raspode1e
mreze vadnog grejanja u pojedine grejne grupe. C1avni razvodni vodavi
idu od kotlova do razde1nika, a odavde _ svaka grupa ima 'Svoj p:osepan
razvodni vod sa zasunom. Povratni vodovi se skupljaju u sabirniku, odak1e
glavni 'povre.tni vod vodi ka kot1avima. 'Na taj naein izme'du razdelnika i
sabirnika nalazi se posebno grejno kola svake pOjedine grejne grupe. ROOi
kontrole efekta treba na povratnom vodu svake grupe da bude postavljen
termometar. Ustanovljenjem grejnih grupa produzuje se duzina cevne
170
mreze i povisuju investicioni troskovi, ali se VI'se znatne ustede u gorivu,
zbog cega se pogonski troskovi smanjuju.
OSiffi ovoga svaki pojedini vertikalni vod treba da se pomocu zatva-
raca moze odvojiti od osta1e mreze da se u slucaju kvara i popravke na
pojedinim radijatorima ili drugim delovima ne bi morao rad celog postro-
jenja obustaviti.
Cevna mreza Be sastoji od cevi i pribora uz njih (armatura).
-1 C e v i
Cevni vodovi za. vodna i parmI grejanja izvode Be od dye vrste cevi.
Za manje preenike, od 3/8 ... 2", upotrebljavaju se gasne cevi s' ojacanim
zidovima cija je .debljina takva da se na njima moie narezati navoj. Podaci
o ovim cevima dati su na tabl.' 47. Za vece precnike, od 50 ... 500 mm,
Tablica 47 - Gasne cevi JUS C.B5.225 (195'7)
(DIN 2 4<10 i 2 <141)
Nazivna veliCina
-Spoljni
precnik I
Srednje .teSke Teske cevi I
ceVI
I Deblji-
, na zida II TeEna na zida Te.zina
mm kg/m
I-lis" 6 10 2 0)95 I 2,5 I 0,462
I
1/4" 8 13,25 2,25 0,610 2,15 0,712
3/8" 10 16,75 2,25 0,805 ,2,75 ! 0,949
--112" 15 21,25 2,75 I 1,25 3,25' 1,44
3/4" 20 26,15 2,15 1,63 3,50 2m
1" 25 33,25 3.25 2,42 4 2,91
1/4" 32 42,25 3,25 3,13 4 3,77
1/2" 40 48,25 3,5 3,86 4,25 4,61
2" 50 60 3,75 5,20 4,5 6,16
1
2 1/2" 65 75,5 3,75 6,64 4,5
3" 80 88,25 4 8,31 4,75
I
4" 100 113,5 4,25 11,5 5
5" 125 139 4,5 14,9 5,5
,---,6,-"..-1_150 164,5 4,5 11,8 5,5
I
7,88
9,78
I
' 13,4
18,1
21,6
upotrebljavaju se besavne cevi od topljenog celika, ciji zidovi nisu do-
voljno debeli da bi se na njima mogao narezati navoj (tab!. 48),
Spajanje cevi vrni se u navi.je vreme najvise zavarivanjem, U gasnih
cevi upotrebljavaju se spojke' obieno sarno za spajanje s grejnim telima
i ventilima, a u besavnih se upotrebljavaju prirubnice (obodi), uglavnom
sarno za spajanje sa zatvaracima i drugim armaturama.
-2 Armat,ure
Za zatvaranje taka vode u cevnim vadovima dolaze u obzir zasuni i
ventili.
Na s1. 214 prikazan je zasun za vodno i parno gl'ejanje s kuG1.com
ad livenog gvozda, a vretenom i unutarnjim delovima od bronze. Zasuni,
se prave u dimenzijama od (/J 40 navise.
Na s1. 215-1 prikazan je obiCan ventil, 2 je ugaoni, 'a 3 kosi ventil.
Poslednji daje 7 puta manii otpor strujanju nego prvi. Ventili se prave U
dimenzijama od (/J 114" ... 3".
171
Tablica 48 - Besavnc cevi JUS 0.B5.124 (1957) (DIN 24(9)
Nazivni
pritisci
NP 80
---
J 5,40 I 0,24 NP 64
3,25 6,87 0,28
3,75 9,64 0,34
--n-6
200 216 204 6 31,1 I 0,68
250 267 254 6,5 41,8 I 0,84
300 318 303 7,5 57,4 I,D
350 368 352 8 71,0 1,16
400 419 400 i 9,5 98,0 },32 I
450 470 449 ",1 10,5 114,0 I ],48
500 521 498 11,5 152,0 1,64

NP 1.50
Da bi se pritisak u vodovirna iIi aparatima smanjio-, odnosno' o'drlavao
na odredenoj visini primenjuju se redukcioni ventili u kojima se potrebni
pritisak odrzava pomocll tega
ill opruge. Kad se pritisak
poveca, ventil se zatvori, a
kad se smanji, on se otvori.
Regulacija se vrsi promenom
duzine poluge s tegom, odno-
sno prornenom napona opru-
ge, Na s1. 216 je prikazan re-
dukcioni ventll s oprugom.
Za regulisanje tempera-
ture u aparatima i vodovima
upotrebljavaju se tel'mostatni
ventili. Na sl. 217 je prikazan
takav venti! koji je rastere- .
cen metalnim mehom iste
povrsine kao ventil, te s obe
strane ventila vlada isti pri-
tisak. Termostat i tanka cev
81. 214 - su ispunjeni tecnosu s. veli-
kim koeficijentom sirenja.
Kad se ova tecnost u pipku terrnostata (koji je ugraden u aparat iIi kanal
172
u treba da se regulise temperatura) raSiri, ana potiskuje vreteno i
ventIl.se zatvara. Kad se temperatura u aparatu smanji, tecnost se skuplja
a ventil otvara. '
U parnom grejanju upotrebljavaju se kao armature osim pomenutih
i kondenzatni odvodnici i kondenzatni Iond. Na mestima gde parni vod
2
81. 215 - Propusni ventili
u a nije petIju, stavljaju se konden-
odvodmcz, a za paTU vlsokog pntlska kondenzatni lond. Na sl. 213
]e 'prikazan kondenzatni odvod-
nik koji radi takode na princi-
pu termostata. Pri prolasku pa-
re isteze se cevna opruga ispu-
njena tecnoscu koja lako vri i
zatvori ventil, a pri prolasku
kondenzata (koji je hladniji)
opruga se skuplja i ventil otva-
ra. Na taj naein odvodnik pro-
pus'ta sarno kondenzat, a paru
zadrlava.
. Osim pomenutih, u gret
a
-
n]u se upotrebljavaju i druge
- armature kao Sio Sll odbojni
ventlli, .sita, sigurnosni ventili
usisni i odusni ventil.i, odvajact SI. 216 - Redukcioni ventil s oprugom
vode, i dr.
-3 Toplotno izolovanj'e cevnih vodova
cevnih vrM se da bi se smanjili nepotrebni gubici
da bi se smrzavanje vodova. i nepdjatno zagrevanje'
ltd. Izolacioni materijal treba da ima dobra termicka
svoJstva, da Je .Iak, trajan, dovoljno cvrst, nesagorljiv, neskodljiv, postojan
na. zapremnine, neosetljiv na vlagu, da se lako obra-
dUJe 1 postavlJa 1 da bude jevtin. Ovim uslovima vise ili manje odgovara
173
niz materijala: kremenica (kizelgur), vuna od sLljake, staklena vata, azbest,
pluta, treset, otpaci od svile, aluminijumske folije itd.
MEH
S1. 217 - Termostatni venti! (Samson)
81. 218 - Odvodnik kondenzata
Sto je veca debljina izolacionog slaja tim su gubici toplote manji.
Kako medutim sa debljinom izolacionog sloja ne raste ravnomerno i izola-
Tablica 49 - Priblizna deblji-
" na izolacionih slojeva
..._------
Unutarnii 1 Tempera- "I Debliina I
pretnik turna razli- jzol. stoja
ceviumm kau"C umm
30 50 t 20 I.
100 25
307050 i 30.
1
... 100 I 45
70 ... 100 I :g
ravan zid' 'I: 50 60
100 80
eiona mac, a cena izolacije nesrazmerno raste,
maze se proracunom odrediti najekonomieni-
ja debljina izoladanog sloja. Dna zavisi od
precnika cevi, razlike u temperaturi topio-:
nose i okolnog vazduha, vrste -izolacionog
materijala, eene 1 keal i duziDe perioda 10-
zenja', Orijentacije radi prikazane Stl na tabl.
49 za srednje vrednosti priblizne najekonomi-
cnije debljine izolacionih slojeva. Aka SU, na
primer,_ gornje razvodne' eevi eentralnog to-
plovodnog grejanja na tavanu unutarnjeg
precnika 82,5 rom (spoljni r/J 89 mm, vidi tabl.
48), tada ce ukupna debljina izolovane cevi
biti oko 170 mm (89 + 2 X 40 = 169 mm).
Izolovanje eevnih vodova vrsi se; prema vrsti upotrebljenog -izolaci-
onog materijala, na razne naCine.
174
Mase se nanose na tople cevi u tankim slojevima
l
posto je izolacioni
materijal u prahu prethodno pomesan s vodom i na taj nacin dobijena
ka.sa. Prosuseni izolacioni sloj se bandazira radi zastite od osteeenja, a
potom se oboji masnom bojom ili asfaltnim lakom (s1. 219).
Izolacija od cvrstih fasonskih delova od pecene ili nepecene kreme-
nice, plute, treseta i 8'1. U obliku segmenata vidi se na s1. 220. Segmenti se
postavljaju ?ko cevi u malteru, oka njih se omota zicano pletivo, olepi se
cementnim ili rlrugim malterom, bandazira i oboji masnam bojoro 'iIi, aka
je potrebna zastita od vlage, omota krovnom hartijom i premaze bitu-
menom.
Osirn ovih n'acina izolovanje se vrsi omotavanjem oko cevi pletenica
od azbesta iIi otpadaka ad svile iIi omotavanjem creva od jute ispunjenih
izolacionim mater1-jalom. Izolovanje se cesto vI'si i drugim suvim putem
81. 219 - Presek toplotno
izolovane cevi
81. 220 - Toplotna izoladja cevi
cvrstim segmentima
na taj sto 5e izmedu cevi i gotovog limenog iIi zicanog
omotaca lspuni suvim lzolacionim materijalom (vunom od sljake, stalue-
nom,vatom, magnezijumom-itd.) iIi se oko cevi namota azbestna valovita
hartija iIi aluminijumske izguzvane folije.
-4 Polaganj e vodova
Vadavi centralnag grejanja polazu se po zidovima, stubovima, tava-
i kaka glavnih taka i sporednih pros tarija zgrade kOji:l
se greJe. Pn tome ani mogu biti postavljeni iIi otvoreno i vidljlvo iIi skri-
vena, ukopani u konstrukcij arna i postav Ij eni u naroCi tim kanalima i zle-
bovima. Da li ce vodavi biti slobodni iIi S'kriveni zavisi uglavnom od na-
mene zgrada ili prostorija. U sporednim prostorijama kao sto su podrumi,
tavani, radionice i 81.- obieno nema razloga ni potrebe za ukopa
vanje ceyi, dok se u stambenim, reprezentativnim, svecanim i drugim
glavnim prostorijama cevni vodovi iz estetskih i higijenskih razloga obieno
postavljaju skriveno.
I jedan drugi nacin imaju svo-je dabre i rdave strane. U
naCina
l
koji je jevtiniji, cevi su pristupaene, lako je pronaci greske, 1
otkloniti kvarove, ali se vodovi, na kojima se slaZe prasina i hvata pau-
cina, teze eiste, a zidovi i tavanice se prljaju ad prasine koju topao vazduh
nanosi na njihove povrsine. U zatvorenog nacina, koji je skupIji, nema tih
nedostataka, CJ.1i se--greske tesko pronaJaze, cevi su tesko pristupaene i zi-
dovi se pri popravkarn.'a moraju razvaljivati, a u toplim zlebovima rado
se zadrzavaju insekti i na pogodnim mestima izlaze iz njih u prostorije.
Vodovi u zlebovima se u manjih precnika cevi omotaju valovitom
hartijom, a preostale supljine ispune malterom. Da se u slueaju potrebe
175
cevi ne bi morale iskopavati, bolje je da' se zlebovi ostave suplji i da se
zatvore rabicom iIi narocitim poklopcima od lima, plocica ili drugog mate-
rijala. Poslednji naein je najskuplji, ali omogucuje Tako otvaranje zlebova
i pronalazenje kvarova u mrezi.
Da se vodovi ne bi morali nalrnadno ukopavati potrebno je da se vee
u naertima 1 : 100 uertaju zlebovi za vertikalne vodove. U ovim zlebovima
se u dvoeevnim sistemima koji su najcesCi, uvek postavljaju po dye eevi
(razvodna i pavratna) i zieb treba da ima Sirinu 20 ... 25 em, <a dubinu 13 em
(s1. 222). U jednoeevnog sistema dovoljna je veliCina 13 >< 14 em (s1.
221}. Razumljivo je da je ovako velike zlebove tesko i skupo
kopati. Za horizontalne ogranke od vertika'lnih vodova do radijatora do-
voljna je dubina 5 ... 6 em (1/4 opeke), a sirina 10 ... 12 em, te se oni abieno

T
81. 221 - Zleb u zidu
za vertikalne vodove
81. 222 - Zleb u zidu
za vertikalni vod
81. 223 - Ukrsta-
nje ogranka s ver-
tikalnim vodom
bez velikih poteskoca mogu naknadno iskopati. Mesta ukrstanja vertikala
i ogr'anaka izvode se prema s1. 223. 1z ovih i_drugih razloga (pitanje kotlov-
nice, ugljare itd.), projekt instalacije grejanja treba da je gotov pre nego
sto se zavrse arhitektonski naerti zgrade, i tada se mogu svi zlebovi ucrtati
na tacno odredenim mestima' i dimenzijama koje odredi projektant greja-
1
2
3

. . , - ,
20/13

S1. 224 - Raspored vertikalnih vodova u meduprozorskim
stupcima
nja. Kako ovo cesto nije moguce, a neki put ni konsult6vanje s projektan-
tom grejanja, arhitekt ce ucrtati zlebove za vertikalne vodave u svakorrr
drugom meduprozorskom stupcu radi napajanja radijatora ispod prczora
(s1. 224). Poteskoce nastaju u poluskeletnim i skeletnim gradevinama s
tankim medupro2orskim stupcima i velikim zastaldjenim povrinama. Ovde
se moraju precizno odrediti mesta za vertikalne vodove, jer nalmadno
176
ukopavanje u betonske stubove i kroz njih nije dozvoljeno iz statickih raz-
loga. Zbog toga ce se ili svaki drugi meduprozorski stub izostaviti kao
nosivi element i upotrebiti za smestaj eevnih vodova (2) iIi ce se u po-
godnom slucaju na stub nadovezati rabieom zatvoreni kanal u koji ce se
smestiti eevni vodovi, pri cemu se mora voditi racuna a unutarnjoj arhi-
tektuti prostorije (3). Pri smestanju ziebova uopste mora se voditi racuna
u balkonskim vratima preko kojih naravno aije mogucno voditi horizontal-
ne ogranke za radijatore i a arrniranobewnskim stu-
bovima u koje nije dqzvoljeno njihova ukopavanje.
Horizonta1ne cevi post:i!vljaju se. po zidovima
podrumsltih prostorija, obesene 0 tavanicu ili na ta-
vanu a krovnu konstrukciju, u podovima medusprat-
nih konstrukeija (etazno grejanje) i u narocitim oz1-
danim kanalima u podu podruma.
, One se polazu, kao sto je ranije receno u vezi sa
shemama eevne mrezE, u padu kOji iznosi 0,5 .. 1,0
%

Ovaj pad je neophodan' i a njemu treba voditi
racuna narocito pri smestanju cevne mreze 'ispod po-
da u meduspratnim konstrukeijama.
IZOLACIJA
Cevi se vesaju 0 tavanicu ill kravnu konstruk-
ciju pomocu vesalica od pljosteg gvozda (s1. 225), a S1. 225 ..,.... Vesalica
na zidove pamocu _obujmiea koje se uzidaju u zi- za cevi
dove (s1.226).
Iiazmak obujmica, tj. tacaka 0 koje se oslanjaju cevi zavisi od prec-
nika cevi, nagiba (pada), od toga da Ii je cev parna ili vodna i .da Ii je
izolovana ili nije. Razmaci se za precnike eevi od 25 ... 50 mm pri na-
.gibu od O,5i(1/c. krecu od 3,0 m do 6,0 m, a za eevi od rp 50 ... 120 mm pri
istom nagibu od 3,70 do 11,0 m. Veei precnici. i veti nagibi dozvoljavaju
81. 226 - Zidna obujmica
1.
'
- --
. ' . . . -.
@I'
T
1
o
OJ
. T
-1
30
.
4
'}-
81. 227 - Cevni -kanali
vece razmake; izolovane eevi,' zbog vece tezine, zahtevaju manje razmake,
a vodne cevi 1z istih razloga traze manje razmake nego parne. Vertikalni
vodovi se pricvrscuju u normaJnih spratnih visina sarno jednom obtijmi-
com, na sredini visine etaze.
U etaznog grejanja gde vodovI prolaze. ispod poda u meduspratno]
konstrukciji potrebno je predvideti nasip, supljinu ili kanal od najmanje
13 ... 14, em da hi se vodovi mogli poloziti. U zgradama gde se greju i'
podrumske prostorije povratni vodovi moraju se postaviti ispod pada
podruma u narocito izidanim kanalima. Ovi kanali (s1. 227) su obieno si-
rine 20 ... 40 ,em, a pocetna dubina lin je 'oko 20 em. Kako u izduzenip1
zgradama ovi kanali mogu imati prilicno veliku dubinu, 50 em pa i
12 Grejanje i vetrenje
, 177
mota se obratiti paZnja na mogucnost njihove- izrade'u vezi sa -stopama
temelja; Aka stope nisu-dovoljno duboko -postavljene moraju se u-njima
predvideti prodori kroz koje prolaze cevi, stc mora uCinjeno -u dogo-
varu sa staticarima, a izvedeno za vreme "izrade stopa, jer pro-
o bijanje nije dozvoljeno; a osim to-
ga je i vrla tesko.
JrL
(Fl"\ Pri polaganju cevi vrla je
. J L vazno da se pazi na mogucnost 510-
=_._ ) =c-' ---= bodnog .irenja, odnosno izduzava-
nja vodova usled zagrevanja koje
S1. 228 - Kompenzadoni lukovi iznosi aka 1 %0 (1 mm na 1,0 m).
Zbog toga se obujmice vodova ma-
log precnika postavljaju taka da bUde omoguceno slobodno.izduzenje duzih
cevi na uglovima. U veCih precnika i velikih duzina za ovu svrhu predvi-
daju "se ,kompenzaeioni lukovi (s1. 228). Kako oni, narocito vecm preenika,
traze velike precnike krivine i zauzimaju mnogo prostora, prave se za ovu
svrhu kompenzatori sa zaptivnam caurom u
kojih cevi ulaze jedna u drugu ili kompenza-
tori od metaln9g ereva (s1. 229) koje se maze
slobodno skracivati iIi izduzivati u potrebnoj
meri. Da bi se cevni vodovi magli dirigovano
izduiivati osim kompenzatora moraju se po-
jedini izraditi taka da na njima cev
bude nepamiCna (cvrste tacke), a na drugima
da se eev moze kretati (pol,rretni
oslonci),.
Zbog sirenja i izduzavanja eevnih vodo-
S1. 229 - Aksijalni kompen- . d . k 'd
zatori (AB Wiro _ Stokholm) va moraJu se pro on roz tavanice i Zl ave
naroeita izraditi. Najbolje je da se u prodoru
cvrsto ugradi posebni rukav ad eevi kroz
koji se cevni vod maze slobadno kretati (s1. 230). Izlazi iz prod ora zatvaraju
se rozetama. Pri postavljanju rukava i rozeta mora se obratiti paznja da ih
S1. 230 - Prodor
cevi kroz zid iIi
tavanicu
eev nigde ne dodiruje jer pri kretanju eevi moze doci
usled medusobnog trenja do neprijatnih sumova.
-5 Is pit i van j e c e v n e m r e z e
Po zavrsenoj montazi grejnog postrojenja vrsi
se ispitivanje cele instalacije na propusnost. Ova se
vrSi na taj. naein sto se cela mreza napuni hladnom
vadorn i podyrgne pritisku bilo iz vadovoda (ako je
pritisak vodovoda dovoljan) -bilo pomocu 'naroeite'
erpke za pritisak
Tom prilikom se poprave sva mesta koja propu-
staju vodu.
Pritisak kojim se'ispituje iznosi u vodnog gre-
janja 1,5 at vise ad maksimalnog pritiska vode it kotlu, a u parnog gre-
janja 4 atmosfere.
Ako pritisak u- roku od 15 minuta ne padne, smatra se da' je mre.za
nepropusna. ' .
178
Potom se vrsi ispitivanje funkcionisanja postrojenja zagrevanjem i
merenjem postignute temperature u prostorijama. Termometrl za merenje
ove temperature vesaju se 0 tavanicu i postavljaju se na visini ad 1,5 m od
pada i na 1,0 m od spoljnjeg zida. Ova ispitivanje mi se nekoliko dana i
pooto su izvrsene sve potrebne popravke i regulacije mogu se zlebovi zatvo-
riti, a postrojenje pustiti u redovni pogon.
6 Dirnenzionisanje vodova
Kao sto je reeeno, sila koja u gravitacionih vodnih grejanja izaziva
kruzenje vade nastaje usled razlike _u tezinl tople 'i hladnije
povratne vode [H = h (Yv - Yr)]. Nasuprot' ovoj sUi (H) deluju otpori u
cevima koji nastaju usled trenja vode a zidove cevi (Rl) i pojedinacni mesni
otpori lukova, racvi ventila itd. (Z), na Cije savladivanje se ova sila i trosi.
Prerna tome za vreme kruzenja vode biee:
H = h (y, - y,) = :RL + :Z.
Kako je visina h data visinom zgrade, oOOosno grejnih tela, razlika
u specificnim tezinama voge poznata, jer su poznate temperature razvodne
i povratne- vode, a kako je, s druge strane, poznata duzina vodova (1z nacrta
mreze) - to se prema velieini -otpora i potrebnoj kolicini toplote u tabli-
eama magu pronaci i preeniei cevnih vodova. Kako, medutim, otpori zavise
od _preenika eevi - a preenici se traZe - to se prvo izradi prethodni pro-
racun i na osnovu pretpostavljenih otpora priblizno se odrede precniei
eevi, a potom izradi naknadni proracun, pri cemu se izvrse ispravke i
dobiju taene veliei!le etpora i precnika cevi.
U toplovadnog pumpnog grejanja proraeun se osniva na istim prin-
cipima, s tim da se na pritisak u mrezi koji nastaje usled razlike u tezlnama
vode dodaje i pritisak koji daje pumpa. Ostali tok raeunanja ostaje isti
kao ranije.
U gravitaeionog toplovodnog grejanja s gornjirn raz,vodom mora se
voditi racuna i 0 toplotnim gubicima koji nastaju u mrezi, jer oni izazivaju
bitno povecanje pritiska. Zbog toga se na ranije izracunati pritisak dodaje
na osnovu tabliea i dopunski, a potom se proracun vrsi kao i ranije.
Kako je etazno grejanje u stvari naroCiti abEk gravitacionog toplo-
vodnog grejanja s gornjim razvodom i pritisak u mrezi' na:;i-aje skoro isklju-
eivQ pod uticajem gubitaka u vodovirna, to je i proraeun sliean gornjem.
Proracun eevne mreze parnog grejanja niskog pritiska vrsi se na
sliean naein kao u vodnog grejanja. Pritisak pare u kotlu usvaja se prema
izduzenosti mreze, a u grejnih tela on iznosi 200 kg/m
2
koliko je potrebno
. da se savlada otpor venUla i radijatora, tj. toliko da se napuni
parom, a da ona ne prede u kondenzni vod. Razlika izmedu pocetnog pri-
tiska i krajnjeg treba da se utroSi otporima, Na toj bazi iz,racunavaju se
precnici, eevi, a tok racunanja je isti ka) i u toplovodnog grejanja. Dimen-
zionisanje kondenznih vodova ne vrsi se na osnovu proraeuna nego prema
iskustvenim tablicama.
Slican .ovome je, i nacin racunanja parnog grejanja visokog pritiska.
2.42 Grejna tela
Toplota koja se stvara u kotlu i putem eevne mreze pomocu
prenosi, odaje se prostoriji preko grejnih tela.
...
179
/
" Grejna tela kao vazan zavrsni deo postrojenja za centralno gfejanje
treba da odgovore nizu uslova koji im' se postavljaju: !
Termotehnicki: ana treba da odaju toplotu taka da udeo zracen(ia
bude stc je mogucno veti, a na stetu konvekcije.
Konstruktivno: grejna tela treba da budu taka konstruisana da se
od pojedinih elemenata (delova, clanaka) lako mogu sastavljati veca iIi
manja tela potrebne grejne povrsine i da 5e lako mogu ugracliti.
Higijenski: povrsina grejnih tela'treba da bude glatka, a oblik takav
da se praSina na njima sto manje zadrZava, tj. stn manje horizontalnih a
sta viSe vertikalni,h povrsina. ,
. .Estetski: oblik grejnog tela- u c'elini i u delovima, njihova povrSina
1 bOJa treba da budu tak.vi da se dobro mogu uskladiti .& ostalim oblicima
prostorije koju greju.
, , Ekonor:wki: za grejnih tela treba da se utrosi sto je mo-
gucno ffianJe metala 1 radne snage, a ona treba da odaju toplotu sa sto
je mogueno. manje gubitaka.
- 1 Vrste i opis grejnih tela
tela mogu i Vidljiva (radijatori, registri,
.zml)e, ltd.) SU prljanju prasinom i radi lakseg
clscenJa moraJu Imatr podesan oblik, a llSlm toga zbog svog naroCitog oblika
S1. 231 - Cevna zmija S1. 232 - Cevni registar
s horizontalnim cevima
mogu .. biti iz estetskih razloga nepadesna za neke prostorije. S druge strane,
na nJlma se greske lako otkrivaju i jeftina SU. Skrivena grejna tela se
obieno upotrebljavaju za panelna grejanja (npr. cevne zmije ubetornirane
U tavanicu, ugraaeni elektricni otpornici i 51.), nisu izlozena prljanju pra-
sin om, ali se kvarovi tete- pronalaze.
Dna ne zauzimaju nikaltav prostor i po-
sto su nevidljiva ne mogu kvariti arhi-
tekturu prostora.
. Postoje i prelazni tipovi poluskri-
venih grejnih tela (neke vrste konvek-
tora, zidne povr.sine pokrivene metal-
nim plocama is!.) u kojih su neki ne-
dostaci vidljivih i skrivenih grejnih tela
S1. 233 --,., CevnLregistar otklonjenL U poluskrivena mogu se
s verHkalnim cevima ubrojati i vidljiva grejna tela oblozena-
resetkama, panelima i s1.
Prema materijalu od kojeg su naCinjena grejna tela su abieno metal-
(liv:no i celik) , a ima ih, ali mnogo reae, i ad porcelana, pecene
gline, samota 1 s1.
180
Najprostija grejna tela su cevne zmije od glatkih cevi (81. 231) i
cevni registri (s1. 232 i 233). Prave se od cevi q:; 32 mm, 0 50 mm i ViS2.
Glatke cevi se lako eiste od prasine, ali zauzimaju veeu zidnu povrsinu
nego-radijatori. Zbog toga i zato sto mogu izdrzati visoke pritiske (15 ... at)
upotrebljavaju se cesto za industrijske i druge pomocne prostorIJe u
kojima ima dOBta prostora, a nije vazan izgled uredaja iIi se greje parom
visokog pritiska i vrelom vodpm, kao sio su radionice, magazini, zavodi
i 81. U novije vreme ponovo se rado upotrebljavaju i u drugim prostorijama
(skolama, dvoranama i zbog. pogodnog . koji ,se. moze
uskladiti s arhitekturom 1 zbog vlsokog koeflclJenta odavanJa toplote prj
cemu je odavanje zrace-
njem dosta visoko. Cevi se
sastavljaju zavarivanjem,
mogu se izraditi na mestu
ugradnje i jeftine suo
Kako se cevi mogu
pojedinacno postavljati,
podesno se mogu upotre"-
81. 234 - Rebrasta cev
biti za zagrevanje staklenih krovova (radi otapanja snega) u fabrikama,
holovima, pokrivenim dvoristima i sL
Rebraste cevi (sl. 234) Sll ili livene zajedno s rebrima iIi celicne s
navucenim celicnim kruznim ili pravougaonim l'ebrima. Zbog malog raz-
maka rebara tesko se mogu cistiti i zbog toga se upotrebljavaju sarno za
sporedne prostorije u kojima ljudi retIeo borave ili u zatvorenim kutijama
kalorifera i konveh."tol'a.
One imaju 7 ... 8 puta ve-
eu grejnu povrsinu negd
glatke istog precnika i
odavEmje toplote lin je 4
puta vece nego glatkih ce-
vi. Rebraste cevi se po-
stavljaju pojedinacno Hi se
viSe cevi spaja u registar.
!'-C-4
',"ljll

i I;
Radijatori (81. 235) su
zbog svojih\ dobrih, svoj-
stava najrasprostranjenija
grejna tela. Konstrukcija
im je takva da, se sastav-
ljaju od pojedinih clanalq.,
koji Be po volji mogu doda-
vati ina'taj naNn se dobija' S1. 235 - Radijator s oznakama
I, iii;
potrebna grejna povrsina. -
Prema materijalu ad kojega su izraaeni radijatori su najcesce od live-
nog gVQza:a,ili od celicnog lima.
. Liverrl radijatori su vrlo trajni (preko 60 godma) i mogu se upotrebiti,
kako za vodno tako i za pamo grejanje, ali su teaki (20 do 40 kg/m:! grejne
povrsine) i rela"Q.vno skupi. Sastavljanje Clanaka livenih radijatora se vrsi
kao i u kotlova pomocu nazuvica (81. 236) koje imaju cilindrican iIi konusan
oblik, sa' desnim i levim navojem i pomocu njih se zavrtanjem stezu i ..nn
181
!aj metalno zaptivaju. Na 51. 237 je prikazan hOrizontalni presek 3
c1anka hvenog radijatora s cilindricnom nazuvicom (n).
radijatori su prerna livenima vrlo laki (ako 10 kg/m2 grejne
povrsme) toga jevtini, manje su trajtli i ne smeju se upotrebiti za
parno greJanJe ztog opasnosti od korozije. Sastavljanje clanaka celicnih
radijatora vrsi se zavari-
vanj em u tvornici u sekci-
iama (obicno od 10 do 12
clanaka), a sekcije se spa-
jaju nazuvicama s navoji-
rna kao i liveni radijatori.
Pre-rna obliku radija-
tori, kojih ima mnago vr-
sta, razlikuju se po visini
(B, vidi s1. 235), sirini. (C),
debljini clanaka (D) i nji-
hovom broju, broju stubo-
Sl. 236 - Nazuvica
radijatora
va itd. Za niske prozorske
S1. -:- kroz parapete ani se prave u
lIvem radl]ator visini ad oko 30 em za
abiene prazarske
80. em) aka 50 em, za 0:ro 60 em, a za postavljanje pored unutar-
nJlh 100 1m se uglavnam od 14,0 ... 25,0 em,
mada :h Ima 1 mnogo fhnh 1 uZlh. DeblJina clanaka se krece-od 40 ... 70 mm
a broJ stubova od 1 ... 9.
Na s1. 238 prikazan je izgled livenih dvostubnih radiJatara, raznih
visina
S1. 238 - LivEmi radijatorl (Ideal Standard)
182
S1. 239 ...:.... Celicni
radij.atotri (TEP Celje)
Na s1. 239, prikazan je izgled celienih sedmostubnih radijatora bez
nogu.
S1. 240 - Liveni niski
radijator
81. 241 - Bolnicki liveni
radijator
A-B
81. 242 - Pljosnati radijator
Na s1. 240 vidi se nisIti devetostubni liveni radijator za postavljanje
ispod prozora s naroCito niskim parapetom.
Na s1. 241 je bolnicki radijator s vrlo glatkim i punim Clancima na
vecem razmaku radi lakog ciscenja i dezinfekeije.
Osim ovih koji se najvise primenjuju postoji jos i niz specijalnih ra-
dijatora. Taka ih iroa-sa naroCito malom sirinom clanaka (50 ... 60 mm),
za postavljanje na mestima gde, nema dovoljno prostora (npr. iza vrata)
(pljosnati radijator, s1. 242), limeni radijatari za vlsoke pritiske, zracni
pan,eli i dr,
Radijatori se postavljaju ill na nogama iIi na konsalama. Prvi imaju
krajnje clanke duze nego ostale, sa donjim krajel1'l: _u" o,?li1w nozica, Drugi
se pastavljaju na konsolama (81. 243), koje-se-uzida'ju":(najmanje dye 5), a
gornji dec radijatora se pridrZava ogrlieom (najmanje jedna), kao u tevnih
vQdava. Postavljanje na kansole je skuplje, ali je bolje, jer se radijatan
mogu postaviti i pre nego sto je pod zavrsen, a osim toga je i ciscenje
pada lakSe' jer noge ne smetaju,
183
Konvektori su grejna tela novijeg datuma i predstavljaju kombi-
naciju rebrastih cevi (grejaca) u kutiji ad lima (sl. 244).
81. 243 - Konsola
radijatora
81. 244 - Uzidani konvektor
Grejac G (51. 244 i 2,45) sastoji se od baterije cevi malog precnika
(15 ... 20 mm) sa zajednickim rebrima na vrlo malom odstojanju, zbog
cega ima vrlo veliku grejnu povrsinu. Grejaci su obieno od bakra Hi
mesinga, a ima ih i ad celika. madan ulazi odozdo, prolazi' kroz
81. 245 - Grejac konvektora
i izlazi kroz zaluziju ili resetku iste velicine 1)a gornjem kraju
limene obloge. Kutija konvektora moze imati i poseban kanal za hladne
vazdusne prozorske struje i1i biti upustena u pod uz izloge koji dopiru do
poda (s1. 246).
Konvektori imaju izvesne prednosti u poredenju s radijatorima:
laksi su, elegantnijeg oblika (v. s1. 247) koji se vrlD dobro uskladuje
s modernom unutarnjom arhitekturom, lako se postavljaju, zbog malog
cevi imaju vrl0 malu zapremninu vode i zbog tOgJa vrlo' malu
mertnost (brzo se zagreju i brzo ohlade), a zahtevaju triput manju po-
1rosnju metala nego radijatnri. Zbog male inertnosti su, narocito pogudni
za prostorije koje se povremeno i kratko vreme upotrebljavaju ili ih
treba brzo zagrejati, kaa sto su sale za sednice, hoteli, robne kuce i sl,
a mogu se upotrebljavati i u stanovima, skolama, bolnicama itd, Zbog
velike brzine vazduha i zatvorenog grejaca u kutiji od lima, prasina u
konvektorima ne sagoreva :i ne, ,prlja zidove kaa u radijatora, i zbog
toga za' njihovo zagrevanje moze upotrebiti i para iIi vrela voda ,i
u onim prostorijama gde ana inace nije dozvoljena. Razume se da se
vremenom grejaei ipak naprase, zbog cega je potrebno da se zidovi ku-
tije mogu lako skinuti da bi se grejae i kutija pomocu usisivaca prasine
povremeno ocistHi. Nabavna cena konvektora je zasad visa nego radi-
184
jatora, ali s obzirom na manje troskove .ako i ,:,
zbog svog dopadljivog oblika konvektorl sve Vlse konkunsu radlJatonma,
mada ih ne mogu svugde zameniti.
PROZQR
81. 246 - Prozorski kopvektori
81. 247 - Izgled konvektora
s priJdapcem (Buderus)
NaroCita vrsta konvektora su podni konvektori (baseboard heating),
(s1. 248 i 249), koji su po konstrukciji slieni obicnim konvektorima, a
imaju oblik podne daske. Postavljaju se o.bicno duz zida, a. na
mestima gde nisu potrebni postavlja se drvena podna daska lStOg oblika.
Zbog male vi.sine i velike duzine raspodela, temperature po, visini je rav-
nomernija nego u obicnih konvektora i radijatora eije odavanje toplote
je u izvesnoj meri koncentris'ano. Zbog toga je zagrevanje ,poda 1
ovaj naein grejanja je vrlo pogodan za prostorije sa
(npr. zgrade bez podruma). Podni konvektori su prillcno nevldlJlvl, ne
zatizimaju prostor za namestaj i ne prljaju zavese.
Q':l

81. 248 - Podni
konvektor
81. Z49 - Ugao sabe s podnim
Iwnvektorom (E. Zorn Regensburg)
Paneli su, kao sto je ranije receno, skrivena grejna u
konstruktivne delove tavanica iIi zidova. Sastoje se u na]VlSe
185
zmija na velikoj povrsini i ugradenih ispod ta-
valllee, lspod poda III u zldu. Cevi su malog precnika C/J 1/2" do 3/4"
razmaku od oko 15 em, a spojevi se izvode zavarivanjem. .' na
.L
"'
T
Sl. 250 - Tavanica
s plafonskim grejanjem
81. 251 - T,avanica s plafon-
skim grejanjem i termoizola-
cijom
Na 25g prikazar: kroz tavanieu plafonskog grejanja, U
ovog pIoea se lzvodi zajedno s tavanieom. Grejne eevi
se polazu na ;nrezu kaja je usidrena u rebra tavaniee. Tezina place
sa eevnom lznosi 110 .. '. 130 kg/m2.
Na s1..2Dl vldl se presek kroz tavanieu B mrezom grejnih eevi koja
,post? je tavanica vee izradena. Izmedu
1 greJlllh eeVl postavl se termoizolacioni sloj od lakih ploca deb-
l]lne 1 ... 2 em da se ne bi cela masivna zagrevala, a zatim se
olepi specija1nim Iepom
kO]l ne puca. Tezina lepa sa
eevnom zmijom iznos1- 30 ... 50
kg/m',
Na sl. 252 i suprika-
zani preseci kroz tavanice s
plafonskim grejanjem male
inercije. U prvom slucaju (si-
St 252 - plafonskim greJamem stem Stramax) prikazane su
male merC1Je limene lamele (aluminijum ill
. . . " bakar) koje su spojene dodirom
greJmm ceVlrna vecem razmaku, a ispod njih se nalazi nosaiS 'maltera
1 U (slsten: Frenger.) su aluminijumske ploee 60160 'em pri-
kopeane ,na greJne ceVl na raz.maku od 60 em .. 8 unutrasnje strane ploca
se toplotna - izolaeija, a
ploce se lako mogu pojedinacno
montirati.
81. 253 - Tavanica s grcjanjem
male ihercije ,
Na s1. 254 pr-ikazane su
trake (Sunstrip) od
hma na Imji su navarene eevne
S gornje strane je ter-
mOlzolacioni sloj da bi se spre-
eilo zracenje nagore. -Ovakve
gr,ejr:e ,trake 'se vesaju iznad
d . , d ' radmh mesta u industrijskim i
. zgra ama. eeVl bema mogucnosti- dOl 812 one zapraSe
1 Z og toga toplonosa Je obIeno para i1i vrela voda.
186
Na 81. 255, se vidi presek kro'Z tavanicu s podnhn grejanjem. U
podnog grejanja polagaIllje cevi je nego u plafonskog. QhO
se vrSi ili na gotovu
t
tavaIlicu u posebnom sloju betona debljine 5 . . 6 em
koji 8e odvoji od tavanice -termoizolacionim sIojem, Hi se postavlja u
pritisnutu plocu pre njene izrade, sto je u prefabrikovanim tavanicama
lako izvesti jer se ploca i onako naknadno izliva .
S1. 254 - Grejne trake
(Sunstrip)
S1. 255 - Tavanica s podnim
grejanjem
Napominjemo",da u podnog grejanja pod treba da je takav da ne
izoluje odavanje toplote ubetoniranih grejnih zmija i da ne puca pod
uticajem toplote. Za ovu svrhu mogu 8e upot-rebiti sve vrste p'1oCioBl
(eementne, keramicne, fajansne, kamene), teraco, linoleum, gumeni pod,
parket. Ne treba upotrebljavati podove na bazi magnezijevih soli (ksilolit,
bUndit, dermas i s1.).
Na 81. 256 vidi se presek kroz zid sa eevnom zmijom i termoizola-
donom plocom da se masa zida ne bi nepotrebno zagrevala. Na s1. :251
vidi se presek kroz parapetni zil Pfozor-a s metalnim panelom koji Ise
sastoji od registra cevi koje su navarene na metalnu plocu. Toplota iz cevi
prenosi se na celu placu sprovodenjem, a odaje se od nje prostoriji zra-
ceniem.'Ove place dobro iigledaju sarno ako su potpuno raYne, (v. i. s1. 258).
81. 256 - Zid-
no -grejnnje
S1. 257 - Zid-
no grejanje s
metalnim pane-
lorn
81. 258 - Metalni panel
Kao grejna tela primenjuju se i elektricni paneli koji se obieno po-
stavljaju, Pci ,-visini i _ zrace toplotu koso nadole. Ovi paneli se sastoje od
u kOju-je ugraden elektr. otpornik od zice. Temperatura
grejne povrsine j'e oko 250C, a odavanje toplote (zracenjem SO%} iznosi'
oka 5 500 kcaJ/m'/h .
Na mesUma gde se postavljaju radijatori, obieno ispod prozora, po-
stavljaju se paneli niske temperature (ako 70C). Oni se sastoje ad eLiot-
187
pornika u keramicnom ma'terijalu, koji su spolja oblozeni limom, a pozadi
tennickom izolacijom. '
Osim ovih, na plafone' i zidove Se lepe elektrieni paneli u vidu ploea
koje se sastoje od narocite pojacane platnoin ill gumom s elek-
tricnim otpornikom i pozadi izolovane tennicki. Odavanje toplote. je 90Q/o
zracenjem, a temperatura grejne povrsine iznosi oko 30C.
- 2 Polozaj i postavljanje grejnih tela
Najbolji polozaj grejnih tela je na mestu gde su zidovi najhladniji.
Prema tome grejna tela treba postavljati, ukoliko nisu na tavanici iIi
padu, duz spoljnih zidova, a narocito ispod prozora. Time se hladne struje
vazduha koje .se S}i>ustaju niz prozore i spoljne zidove suzbiju i ,dobija se
ravnomernija raspodela temperature u prostoriji. To Sil ujedno i mesta
gde grejna tela najmanje ometaju raspored ostalog nameStaja, a narocito
ako su u prozorskim nisama, Postavljanje grejnih tela na unutrurntiim
zidovima znatno skracuje horizontalnu mrezu vodova i smanjuje opasnost
od smrzavanja instalacije, ali nema pomenuta dobra svojstva centralnog
grejanja .
U nekim slucajevima, u visokim dvoranama s vise redova prozora,
da bi se savladale struje hladnog vazdpha, moraju se grejna tela postaviti
u vise redova, neposredno ispod prozora. Pri ovome treba paziti na izgled
(visoko i slobodno postavljeni radijatori smetaju oku i neprirodno izgle-
daju) i po mogucnosti postavljati grejna tela zaklonjeno od pogleda, sto
se moze postiCi upustanjem u zidove i zatvaranjem ili sL Kako
se tople struje vazduha dizu, gorniim redovima grejnih tela treba pob'iti
gubitke sarno za 20, ' . 30
1l
/0, 1z istih razloga u stepenistima se u prizemlju
postavlja 50
1l
/0 ukupne potrebne grejne povrsine, a Clruga polovina se
rasporeduje prema broju spratova tako da na poslednjem bude svega
15 ... 20'1,.

...l...----L
T
S1. 259 - Radijaior u zidnoj nisi
S1. 260 - Radijator
u prozoFskoj nisi
Grejna tela'(a ovde se uglavnom misli na radijatore) mogu se posta-
viti vidljivo ili skriveno. Kad god je to mogucno njih treba i2 termotehnic-
kih i higijenskih razloga postavljati vidljivo i slobodno 'sa svih strana, jer je
tada njihova odavanje toplote najvete i ciscenje lako. SadaSnji radijatori
188
imaju tako uproscene) neupadljive i. oblike i razmere da ce to u
velikoj vecini prostorija biti lako mogueno. . .
Radijatori se postavljaju :qajvise ispod proz?ra, u pro.zorskIm ,msama,
a .cia hi sto manje prostora zauzimali cesto se 1, na po-
t I ' Da b,' kretanJ'e vazduha oka greJnog tela bIlo sto slobad-
savJaJuums, 1"
nije i ciscenje radijatora ad prasine treba da s11: sto p
i dovoljno siroke i visoke. NasI. 259 se vidl pos.tavlJen u nISI
sa zaobljenim gornJim i donjim delom radi lakseg, to?log vaz-
duha i najmanjim dimenzijama kojih se treba razmak
izmedu radijatora i zida iznosi 5 em. Na sl, 260 se Vim raOIJato: :u pro-
zorskoj nisi. Najmanja cista .visina slobodnog ,prostora za 1 lzlaza.k
vazduha (ispod i iznad radijatora) treba da Je 10 em, a bolJe J." ako Je
veca. Aka je spoljni zid tanji od 38 em bezusl?vn,? treba p:e.dvIdeh ter-
micku izolaciju lakim ploeama debljine 5 em, Inace su gUblCl toplote na
tome mestu . nesrazmerno visoki.
TermotehniCki je najbo1je ako
prozorske daske uopste nema nego se
strlija zagrejanog vazduha
dize pored okana, Ako daska III
potpuno pokriva radijator, tad<: u nJOJ
treba predvideti otvor s resetkom
(s1. 261). Sirina i duzina mora
odgovarati sirini i duzini radlJatora,
a slobodna povrsina resetke za prolaz
vazduha treba da iznosi najmanje 2/3
ukurme povrSine resetke. .
Zalcloni. U slucaju da se lZ
estetskih ill drugih raZioga (npr. opa-
snost od' opekotina u kupatilima) ra-
dijatori mor3:ju zakloniti, t,ada ovi, za-
81, 261 - Radijator pokirlven plocom
kloni treba da budu tako lzradem da , ,
sto je mogucno manje ometaju odavanje toplote 1 da bude
ciscenje ramjatora i W1utraSnjih povr:siz:,a i uglova. zakl?na, prasme:
I najb61ji zakloni smanjuju ovo odavanJe I zbog toga Izbegavatl
ih ali termotehnickl,pogresno izradeni mogu ga s?1anJltl 1 do te m;re"d,a
ndstanu velila gubici i grejanje postane Na tabL 50 pn-
kazano odavanje toplote prema vrsti i nacmu lzrade u
potpuno slobodno postavljeni radijator (100
0
/0). 1z tablice se znacaJ
sirine slobodnog prostora za strujanje (a, b,
jihovog medusobnoO" odnosa i vrste predn)eg zlda. Kao sto se vIdl, smanJ:
. odavanja toplot: moze ici i do 40%. 1z tablice se vidi da se
T bI" 50 Odavanje toplote gre.inih tela pl'cma vrsti zaklona a lea
II
{[
t tt
..
Itt
It
VRSTA
-iTO
OI-1b
ZAKLO
Du_,
NA
,
0= 13 10 b=O,80
b=O,Bo.
OTVOR!
4 8 10 4 8 1026221-18 c=1,5a uom
% 100 . 95 97 98 89 93 94 88 97 81 60 80 8S 110 100
189
toplote pomocu zaklona moze i povecati (do 10
%
). Ono se postize pojacava-
njem brzine cirkulacije vazduha pomocu zaklona uz U:Slove da otvori za siru-
janje vazduha budu dovoljno sirolti (s1. 262). Ova pojava se -iskoriscuje i u
slucaju kad u 8uterenu radijatori moraju biti -postavljeni visoko (sl. 263).
Bez zaklona cirkulacija topiog vazduha vrsi se sarno u gornjem delu prosto-
S1. 262 - Radni
sto kao zaklon
radijatora
troskove za izradu
, trosnje, goriva.
81. 263 - Visoko postavljeni

rije, a pri njenom dnu
ostaje hladan vazduh \l
mirovanju. Zaklonom se
ceo vazduh U ovakvoj
prot)t.oriji prinudno do-
vodi do cirkulacije i na
taj naCin- se dobija rav-
nomernija raspodela
temperature.
Gubici koji -nasta- .
ju zbog zaklona moraju
se nadoknaditi poveca-
njem 'grejne povrSine
radijatora. Time se na
zaklona i troskovi veCih radijatora i vece- po-
Sami zakloni (kosturi) izraduju se najvise od drveta s
ad drveta, zicnog pletiva, kovanog gvozda, cevi (horizontalnih i vertikal-
nih), trscanog pletiva itd. OSiID toga zakloni se prave i ad prirodnog ill
vestackog kamena, keramike (fajans, majolika, kaljevi, opeka) i njihovih
kombinacija s kovanim gvozaem, metalnim i drvenim resetkama Hi zicnlm
i trScanim pletivom. Sliena kao u kamina, ovi zakloni mogu se' umetnicki
obraditi i ne sarno uskladiti s unutarnjom arhitekturom nego mogu po-
stati i narociti dekorativni element prostorije.
Da bi se radijatori mogli cistitl od praSine, zakloni moraju biti taka
izradeni da se njihovi delovi lako mogu demontirati. To se obicno cini na
taj nacin da se prednja strana zaklona izradi u obliku vrata ili se pricvrsti
na okvir zaklona ili zid tako da se lako moze skinuti. Iskustvo govori 'da
se oni ni tada ne Ciste iznutra uredno, ali ako se zakloni ne mogU lako
skinuti tada se to nikad ne cini i njihova unutrasnjost postaje leglo ne-
cistoce.
Pri obradi zaklona ne smeju se izgubiti iz vida termotehnicka i higi-
jenska pitanja, i lzgled uredaja mora se uskladiti ---s njihovom funkcijom.
Zbog toga projektant,postrojenja za.grejanje -mora biti upq-znat s vrstom
zaklona koji -ce arhitekt projektovati da hi mogao pravilno odrediti veli-
cine grejnih tela i dinienzionisati Citavo postrojenje,' a arhitekt mora od
njega dobiti definitivne dimenzlje pojedinih grejnih_ tela da bi mogao
izraditi detaljne nacrte zaklona. Zbog toga njihova saradnja mora poceti
rano i trajati do kraja projektovanja.
- 3 Odavanje toplote grejnih tela
Odavanje toplote grejnih tela vrsi se delom konvekcijom, a -delom
zracenjem, dok se odavanje sprovodenjem kao vrlo malo moze zanemariti.
U panela odavanje zracenjem U odnosu na odavanje konvekcijom mo?e
190
biti vrlo znacajno. Tako u plafonskog grejanja ono iznosi oko 90
fJ
/o,
a u podnog aka 400/0 od ukupnog odavanja toplote. U veCine radija-
tara udeo koji seodaje konvekcijom iznosi oka 80
u
/(I, a za udeo zracenjem
preostaje svega oko-2(JO/(I' (zbog toga je naziv-radijato-r netacan).
Odnos izmedu ovih naNna odavanja toplote zavisi od temperature
toplonose, oblika grejne povrsine, polozaja grejnih tela, zaklonjenosti grej-
nih povrsina, njihove i boje. Grejne povrsine orijentisane prema
prostoriji viSe odaju toplotu zracenjem nego one koje su okrenute jedna
drugoj jer S,e zracenje medusobno ponistava._ Zbog toga zidni radijatori s
povrninama i paneli vise zra8e toplotu nego visestubni
radijatori, visoka grejna tela vise nego niska, a grejna tela parnog gre-
janja viSe nego vodnog. 1z istog razloga grejna tela ne treba postavljati
u uglovima prostorija Hi ih zaklanjati namestajem.
Ukupno odavanje toplote zavisi takode od niza faktora. Visa tem-
peratura toplonose utiCe na povecanje-odavanja toplote zracenjem i kon-
vekcijom, te prema tome. i na ukupno odavanje. Koeficijent prolaza
toplote kroz zid grejnog tela (k) koji karakterise odavanje toplote pojedinih
grejnih tela je u parnog grejanja niskog pritiska za 12 ... 15/(1 yeti nego
u vodnog grejanja. Glatke cevne zmije imaju visi koeficijent nego ra-
dijatori, a konvektori visi 'nego rebraste cevi. Uski radijatori imaju visi
koeficijent nego siroki, a niski viSi nego visoki. Poslednja pojava tumaCi
se time da gornji deo radijatora dolazi u dodir s toplijim vazduhom, razlika
u te1l).permurama- t6plonose i sobnog vazduha je prema tome manja i
odavanje slabije, te je zbog toga i- ukupno (srednje) odavanje toplote
manje. Zbog toga vise, redova horizontalnih grejnih cevi (cevne zmije i
registri) odaju relativno manje toplote nego samo' jedna cev. Zbog me-
dusobnog ponistavanja zracenja koje se vrsi u srednjih Clanaka radi-
jatora, dok krajnji clanci slobodno zrace toplotu prostoriji, srednji koefi-
cijent odavanja toplote je veCi u radijat,ora s malim brojern Clanaka
nego u onih s velikim brojem. U konvektora, mectutirn, nema te pojave,
jer se relativna mali grejac nalazi pri dnu kUtije, a odavanje toplote raste
s visinom konvektora.
Bojenje grejnih 'povrsina radi lakSeg odrZavanja cistoce (pranja i
brisanja) i radi boljeg uskladivanja s ostalirn namestajern vrsi se lako-
virna otpornim na visirn temperaturarna, u raznirn bojama i tonovima.
U -pogledu na odavanje toplote, pro-
tivno ranijem misljenju
j
sarna boja
ne igra skoro nikak.vu ulogu. Prema
tome svejedno je da Ii ce grejna tela
biti obojena tamnom iIi svetlom
bojom. Medutim nije svejedno kojom
vrstom materijala (boje) ce grejne
povrnine biti obojene. Kao sto se iz
tablice 51 vidi aluminijeva i bron-
zana boja smanjuju odavanje toplote
za oko ,25'(\/(1 u odnosu na neobojen1:1
grejnu povrsinu, a neke hoje oda-
vanje toplote cak i povecavaju. Pre-
Tablica 51 - Odavanje toplote grejnih
tela prema -vrsti boje_
191
rna tome ce se, ukoliko postoji potreba da se grejne oboje bojom
koja smanjuje odavanje toplote, grejne povrSine morati povecati.
Regulacija odavanja toplate grejnih tela vrsi se zbog toga sto se
spaljna temperatura na osnavu koje je izvrsen proracun celag postrajenja
u taku zime menja i sto je patrebno unutarnju temperaturu padesiti prema
spoljnaj, inace maze lako daCi do pregrevanja. Regulacija" se, kao sta je
ral1lje pamenuta, maze vrsiti centralno, menjaju,Ci temperaturu toplonose
u kotlovima, i lokalno, menjajuci kolicinu toplonase u grejnim telilna,
Lokalno regulisanje na grejnim telima vrsi se pomotli regulacionih
ventila i regulacianih slavina. I u jednih i u drugih vrse se dva'regulisanja
adavanja toplate: prvo vrsi manter prilikom pustanja pastrojenja u pagan
podesavanjem na ravnomemo zagrevanje, a druga vrsi stanar pamocu
rucice prema svojim zahtevima.
Regulacioni ventil (s1. 264) ima suplje -vreteno u kojem se nalazi
vijak: kojim monter menja duzinu vretena i na taj naNn menja maksimalni
protok kroz ventil. Stanar vrsi regulisanje protoka okretanjem tockica'
prema svojim zelJama.
81. 264 - Regulacioni radijatorsld
ventil
S1. 265 - Termostatni regulacioni
venti!
Na s1. 265 je prikazan izgled termostatnog regulacionog ventila koji
automatski podefulva protok vade kroz radijator prema zeljenoj tempe-
raturi koja se podesi na skali rueice.
192

%
,
'I

i
J
i
,
,
I
R
,
'&
,

,
F
,

;;;
'
!
t
&
1
'l
"
'1

i
'::\

{
i
I
,
i
1
I
I
I
1;
c
3. VETRENJE
3,1 OPSTI DEO
S.11 Potreba vetrenja
Kaa sto je ranije pokazano, vazduh u zatvorenim prastorijama kvari
se uzr?ka. Sami !judi i zivotinje trose kiseonik, produkuju
uglJen-dlOksld, lzdaJu toplotu 1 vlagu (vidi tab1. 52) i paralelno 8
nastaju disanjem i
isparavanjem putem
koze zadasi i plinovi
kojima se zagaduje
vazduh. Osim avoga
otvorene svetiljke ta-
kane odaju toplotu i
vlagu, a hodanjem i
radom stvara se pra-
sina, pusenjem dim,
a obradivanjem rna-
terijala u tvornicama
i radionicama nastaju
razne vrste praSine,
cad i pIino-vi.
Kad bi prosta-
rije u kojima zivimo
bile hermeticki za-
tvarene u njima se
Tablica 52 - Proizvodnja CO
2
, vodene pare i toplote
I
I.
1

N A Z I V
I Covek pri II
-I Covek pri tdkorn radu
MJadie
Dete
Konj I'
Blk
Krava
Ovea
SVUlja
20
36
16
10
100
175
110
14
34
1 1
I
I
40
20
220
450
360
50
Petrolei. 1 norm. sveta
Irska . pee. 1 m
2
Kaljeva pee, 1 m
2
Radiiator, 1 m
2
2,81 5
Plafollsko grejanje, 1 m
2
Toplota
keal/h
100
400 ... 600
30
550
550
550
36
4000
600 ... 800
400, .. 600
35 ... 150
I
1
__ _
bez ;.'.estaCkog ne bi moglo ziveti. Kako to nije slucaj, cesto, a
u prostonJama gde se ne, skuplja veei broj,ljudi (na primer u
stanovlma), nisu . nar,ociti uredaji vee ani kOji sluze
za druge ,s,:rhe sluze uJedno 1 za vetrenJ.e (prozori, vrata, peCi).
u gde istovremeno boravi velik broj .1judi
bl?skoPI, dvorane za razne priredbe itd.) ill gde se os-im toga
stva:aju zadasi i. dim (kavane, restorani i s1.), iIi -
de se vrSI rad kaJI Je skopcan s kvarenJem vazduha (tvornice, radionice
1 dr.)" patrebno je predvideti naracite uredaje za, vetrenje da bavljenje u
o:'im prosiorijama ne bi bila neugodno i da ne bi doslo do pasledica stet-
mh po zdravlje Ijucli koji borave u njima. '
13 Grejanje 1 vetrenje
193
,
Od svih gore \nabrojanih uzroka kvarenja vazduha u prostorijam.a
gde se skupljaju Ijudi u velikom broju! glavni jedini uzrok
godnom osecanju i drugim je povecanJe s lsto-
vremenirn povecanjem vlaznosh. topl?te covecJeg
ovakvim okolnostima je otezano! tenmcka regulaClJa pokvarena I nastaJu
simptomi sHeni onima u suncanice.
3.12 Potrebne kolicine vazduha
, U prostorijama koje sluze za skupljanje veceg broja za _ odre-
divanje potrebne. kolicine vazduha postoje empirijski podaci '(vidl tablicu
53 i 54).
Tablica 53 - Potrcbna koliCina vazduha
nR cas
Tabliea 54 - Izmena vazduba
u prostorijam,a

Za sve -druge gde postoje dru%i izvori
mora se potrebna koliCina vazduha izracunah. Za osnovu racuna uZIma se
pravilo: kolicina teinih sastojaka izvora kojima se kvari vazduh
povecana koliCinom dovodnog bIti
jecli:1aka kolicini -Lih sastojaka odvodnog vazduha [dozvolJenoJ kolicIm (kj )]:
K + qk, = q . k,.
Potrebna koliCina vazduha je tada:
q
194
Ako treha, na primer, da se izracuna potrehna kolicina svezeg vazduha za
prostoriju u kojoj gore petroleumske svetiljke u jacini od 20 normalnih sveca tada je
20 x 0,0028
q 7" -' = 56 m
3
/cas
0,0014 - 0,0004
(0,0014 m3 je dozvoljena kolicina CO
2
, 0,0004 koHCina CO
2
u svezem dovodnom vaz-
duhu, 0,0028 je koHCina CO
2
koju produkuje petroleumska svetiljica, vidl tab!, 52).
Kad su nepoznati izvori kvarenja vazduha (npr. broj ljudi) ill ih
je tesko izraeunati! uzima se viSestruka izmena kubature prostorija na
l:as. Na tabl. 54 navedene su potrebne izmene vazduha na cas za l'azne
,vrste pl'Of>torija. " ,-
Promena vazduha u zatvorenim prostorijama zavisi od _ velicine ovih
prostorija. Ako se visestruka kubatura svezeg vazduha mora uvesti u pro-
storiju u kojoj borave Ijudi nastaju poteskoce zbog promaje. U prarhaje je
bitno da hladan vazduh izvesne brzine izaziva neugodnost jer kvari ter-
micku regulaciju organizma. Topliji vazduh moze imati prilicno veliku
brzinu (vidi s1. 4) pa da se ne aseti kao neugodno strujanje, dok je vazduh
od 19 ugodan sarno aka 3e nepokretan. Prilikom vetrenja moze doCi do
slucaja da je potrebno veliku koliCinu vazduha za kratko vreme ubaciti u
prostoriju. Ako je vazduh u prostoriJi hladan uvesce se potreban vazduh
u toplom stanju i tada se jako strujanje ovog toplijeg vazduha nece osetiti
kao neugodno. Obrnuto, ako je prostorija vee pregrejana i uvadni -\-Tazduh
mora biti hladniji, tada se mora paziti da mu brzina bude sto manja (ispod
0,3 mis), a razlika temperatura da ne iznosi vise od 3C aka hoce da se
izbegne promaja! neugadno osecanje i eventualne prehlade. Osim toga
prilikom razmestaja atvora treba naroCito paziti da struja vazduha ne
dolazi direktno na Ijude.
3.13 Raspodela pritisaka
Prostorije u zgradama sarno izuzetna Lrnaju istu iemperaturu kao
spoljni vazduh. Obieno je unutrasnji vazduh topliji nego spoljni. Kalm je
topliji vazduh specificno laksi nego hladan, to na granici gde oni dolaze u
dodir (tj. na_obimnim zidovima) doiazi do
strujanja i razlike u pritiscima.
Na s1. 266 predstavljen' je shematski
vertikalni presek jedne zatvorene prosto-
rije sa dva otvora A i B. Tel11:peratura va;l-
duha u prostoriji tl sa spec. teZinom Yl
veea je nego temperatura spoljnjeg vazdu-
ha t2 sa spec. tezinom Y2, tj. tl > t
2
Pritisak
na liniji N - N neka je p. Na donjem
otvoru B oba pritiska, tj. Pl i P2 povecavaju
se zbog teZine vazduha proporcionalno
)ldaljenju h:
n'
p, = p -I- h y,
p, = p + h Y2
S1. 266 - Shema raspodele
pritisaka
195
Kako je topliji vazduh specifi6no laksi nego rJadan, tj. Y1 < Y2' to je
P2 > Pl' Zbog toga ,ce na, donjem otvoru hladan vazduh spolja ulaziti u
prostoriju. Na gornjem otvaru A Slika je obrnuta: .
Pa P - h"'l1
P4 P - h"'l2
Kako je i ovde i'l < Y2 to je (zbog oduzimanja) Pa > P4 i zbog toga ce
topao vazduh na gornjem otvoru izlaziti iz prostorije, Tako dolazi do stal-
nog strujanja i izmene yazdul;ta, ::ao sto pokazuju streliee na s1. 266,
3
r -r -
N + N
N N
-,-,-r
S1. 267 - Raspodela pritisaka u .zagrejanoj prostoriji
Na s1. 267-1 prikazan je shematski vertikalni presek prostorije s
otvorima u sredini. Fravae i velicina pritiska prikazani su strelicama, Veli-
ema pritiska proporcionalna je udaljenju od sredine i najveea je pri podu
i tavanici. U sredini prostorije nalazi se linija N - N na kojoj nema nika-
kvih pritisaka i ona se naziva neutralnom zonom. Unutarnji povecani pri-
tisak zvacemo povisenim (natpri_tiskom), a smanjeni snizenim pritiskom
(potpritiskom). U prostorijama cija temperatura je visa od spoljne tempe-
rature poviseni pritisak nalazi se uvek iznad neutralne a snizeni
ispod nje.
Kako se na obimnim zidovima nalaze razni sitni otvori (pore u zido-
virna, zazori prozora i vrata) koji su priblizno ravnomerno rasporedeni
po celoj visini prostorije, to, iako nema otvora u visini neutralne zone,
ipak je slika ista i neutralna zona nalazi se priblizno u sredini visine pro-
storije.
Kontrolisanje ovih pojava moze se izvrsiti pomocu svece. VidecemQ
da ce se plamen iznad polovine visine povijati napolje, a ispod neutralne
zone unutra, dok ce u sredini ostati nepokretan.
Ako se otvori spuste u blizinu poda (s1. 267-2) spustice se i
zona, te ce u prostoriji preovladivati poviseni pritisak, a jedino pod i mali
delovi zidova stajace pod snizenim pritiskom. Obrnuta stika nastaje aka
196
N
-','
"
" II
81. 26B - Neutralna
zona iznad prostorije
- se otvori nalaze u blizini tavanice' (s1. 267-3). U
N prostoriji je. tada snizeni pritisak,
Neutralna zona moze se podiei i izvan pro-
storije (s1. 268) pomocu kanala kojim se isisava
vazduh. Neutralna zona nalazi se u oVom slucaju
na visini gornjeg :otvora kanala i cela prostorija
stoji pod snizenim pritiskom i vazduh tezi da
sa svih strana ude u prostoriju.
Sto je prostorija visa, pritisci se relativno
povecavaju i prema tome strujanje ce biti inten-
zivnije i provetravanje bolje.
I
1
!
, je t2, tj. ako je spoljni vazduh topliji nego unutrasnji, tada
Je pnhsaka na otvore topao spoljni vazduh ulaZl
u prostorl]U, a na donJe hladan lz1azl lZ prostorije napolje.
I 2 3

81. 269 - Raspodela ptitisaka pri otvorima raznih velicina
Akc ?1;l. ,u donjeI?- _?elu prostorije veceg preseka nego gornji
(s1. III ak? Je. sltmh otvora veca pri dnu nego pri vrhu pro-
stOrl.J
e
, deJstvo Je slieno kao s1. 267-2 i osa se spusta lspod
se u obrnutom slucaJu (s1. 269-3) dlze iznad sredme i raspodela
pntlsaka blva kao na. s1. 267-3.
takQ ako se vatduh, pod pritiskom uvodi u prostorije pomocu
(s1. biti pomerena i ispod poda pro-
storIJe. U tome slucaJu povlsem pntlSak vlada u celoj prostqriji. Obrnuto,
,
" /
-t_:3... !
1/
'/
1/

81. 270 - Neutralna zona
ispod prostorije
E
-10"
81. 271 Raspodela pritisaka
u visespratnoj zgradi
se vazd.uh yestackim putem isisava neutralna zona moze Be pomeriti
Iznad tavamce 1 celoj prostoriji nastaje snizeni pritisak (s1 268).
271 prikazan je she'matski presek kroz zgradu sa
prostbrom i naznacenim temperaturama vazduha. Na zidu
E -. F 1 -. B .. pritisaka je, prema ranije pokazanome, jasna.
Naglb kOSlh ImlJa .Je razlicit zbog razlicitih temperaturnih razlika (izmedu
1 temper,at
ll
?'e spoljnJeg- yazduha ,razlika je izmedu
stepemsta 1 15, soba i stepenista takode 15). 'Na zidu
C - D. se pnilSCl 1 raspodela postaje kao sto se vidi na slieL!
Jasr:
o
Je da Je pn dnu snrleni pritisak, r ako je u prostoriji i
sr::est7na, nn primer, kuhm]3, da ce zadah iz kuhinje biti usisavan u stepc-
mste 1 u sve prostorije iznad neutralne zone stepenista a najvise
u prostorl]U IV. ' j
197
Ako se u stepenistu otvori neki prozor iznad neutralne zone, ova se
pomera na gore i usisavanje u donjim delovima je jos vece a ako se otvore
ulazna vrata neutralna zona se spusta i usisavanje se smanjuje.
Razume se da je raspodela pritiska obrnuta leU kad je i razlika u
temperaturama vazduha obrnuta. Tada se vrsi usisavanje iz gornjih pro-
storija. u donje.
3.2 PRIRODNO VETRENJE
Pod prirodnim vetrenjem podrazumeva se izmena vazduha koja na-
staje sarno uf>led razlike u temperaturama spoljnjeg i unutrasnjeg vazduha
i vetra, Ovakvo vetrenje je zavisno od temperaturne razlike i jacine
vetra, te je zbog toga nepouzdano, a u nekim slucajevima i bez ikakvog
dejstva.
U prirodno vetrenje se racuna:
3.21 Infiltracija
Infiltracija,
Prozorsko vetrenje i
Vetrenje kroz okna.
Infiltracijom se naziva izmena vazduha koja s,e vrsi i pored zatvo-
renih prozora i vrata. Do izmene dolazi usled razlike u pritiscima, a ova
nastaje bilo zbog razlike u temperaturama spoljnjeg i unutrasnjeg vaz-
duha, bilo zbog vetra. Izmena se vI'si kroz pore i s,upljine u zidovima i
l'azne otvore i zazore na prozorima, vraUma 'i drugim konstruktivnim de-
lovima.
Ispitivanjem je utvrdeno da je skoro sav gradevinski materijal poro-
zan i da propusta vazduh. J acina propustanja zavisi od pritisaka i tempe-
rature vazduha, od debljine sloja -i vrste materijala. Medutim, merenjem
jaCine ovog propustanja ustanovljeno je da ona iznosi vl'lo male vrednosti.
Tako, na primer, kvadratni metal' opecnog zida debljine 38 cm, pri pri-
tisku vrlo jakog vetl'a jacine 15 mis, pri temperaturi od _20C pl'opusta
svega 0,0085 rn
s
(8,5 1) vazduha na cas. Za prostoriju norrnalne velicine
4,0 . 5,0 ' 3,OO'm (60 rnS), s povrsinom 5,0 ' 3,0 = 15,0 m
2
iznosi izmena vazduha usled propustanja 0,127 mills, sio cini svega
_1_ deo kubature vazduha na cas.
500
Na tablici 55 prikazano je propustanje nekih konstrukcija po 1 m
2
u litrama vazduha na cas pri razEci pritiska od 1 mm vodenog stuba (tj.
4,0 m/s). 1z tablice se vidi da glavni atpor proptlstanju daje lep, nar<?Cito
ako je brizljivo izraden i bez pukotina. Krecenjem se smanjuje propu-
stanje na 1/12 vrednosti. Dodatak cementa takode smanjuje propustanje.
Sto se tice, krovnill.pokrivttca _vidi se da najgore stoji falcovani crep. Mnogo
je bolje dvostruko pokrivanfe -obicnim crepom, a jos bolje ako Be pokrivac
stavlja na oplatu. 1z tablice se- vidi koliku ogromnu vainost iroa
dobra ispunjavanje spojnica u zidu od opeke. Dok ovakav zid bez maltera
propusta svega 0,75 lieas, (teoretska vrednost), dotle zidan u malteru pro-
pusta 280 1/cas, tj. 380 puta vise. Celokupna razlika otpada na propustanje
kl'oZ spojnice.
198
,v?de u konstrukcijama Cini Dve nepropusnim. Boje prema
l?U ovim redorn: krecne, tutkalne, uljane (koje skoro uop-
ste ne pI'opustaJu vazduh).
Tablica 55 - Infiltracija vazduha kroz konstrukcije
VRSTA KONSTRUKCIJE
I
P.ropulitanje
vazduha Ileus
Zazor ispod vrata IOOf5 mm---- I
Prorez Za traku na zastornoj kutiji 25/10 mm
Drveni zid d = 10 em i
Krev s falcovanim crepom i
Kljncaoniea .
Kr0V: s objcnim erepom (dvostruko
vanle) .
Drveni zjd d = 12,5 em
2id od opeke 38 em
Pokrivac od azb. eemenlfi iU erep na
noj oplati ,
I
Krecni Jep 25 mm
, Krecni lep 25 mm okrecen dvaput
I ProduZeni lep s trskom
! Sljakobeton
, Opeka d = 6.5 em
Rabie 40 mm
Borovina
Zid od opeke bez maltera 38 em
Beton
I
Pelicar
Klinker glaziran
54000
2720
1100
720
594
340
330
280
156
140
12
8,5
5.5
4,25
2.75
1
0,75
0,26
0,12
0.0
I
prema I
krec. lepu
4500
226
50
27,S
23,4
--I
kroz. prozora,. ,;rata i drugih konstrukcija iznosi
daleko ve:e . vred!lO?!l pn nepovolJmm prilikama" narocito ,pri jakorn
vetru, moze ":ls;struku kubaturu prostorije i biti vrlo netigodno, Tu
dolaze u obzu: oko prozorskih okvira i izmedu krila, pukotine
;- nedovoljno malterom ispunjene spaj-
u zldovuna, suplJrne 1 'otvorl u meduspratnim i drugim konstrukci-
Jama.
Regulisanje ove promene vazduha je nemogucno. Ono zavisi od
konstrukcije i njihove izrade. Na tablici 55 vidi se kolike vred-
. nosh dostiz':1 pojedini otvori. Tako' kljucaonica propusta 50 puta toliko
. vazd1.lha kohko propusta 1 m2 okrecenog krecnog lepa deblj. ,25 mm, Pro-
rez za, gurtnu kutije zastora, veliCine 25 . 10 mm propusta oko 230 a
zazo.r lspod vrata 4500 puta koliko propusta okreceni -lep. '
. -Iz na s1. 272 vidi se koUko vazduha u mS/cas na 1 m spoj-
mce -razne konstrqkcije prazora u zavisnosti ad brzine vetra,
se grafikonu smatraju prozari starijeg tipa'
od livenog gvozda, a pod cehcmma se mogu uzeti i aluminijumski i drugi
metalni prozori preciznije izrade.
Kao, sto se iz. na 1 m spojnice drvenog spojenog pro-
zora na Jednom zldu pn brzml vetra od oko 6 rnJs _prolazi oko 3,ms vaz:,,"
199
duha na cas. Trokrilni spojeni prozor s jednim cvrstim stupcem (s1. 273)
. ima duzinu spojnica
5 . 1,60 + 2 . 1,50 = 1],0 m.
, . (40 50 30 = 60 m') sa dva takva
Za prostoriju iz proslog pnmera 3' 66 !l/h t'j jedanput kubatura
prozora iznosi prolaz vazduha 2 . 11 . --: m .. , . Vtaju 5 5 m3/h po
prostorije na cas. 'pri brzini od 10 m/s Ish prozon propus ,
1 Z 3
4 5 5
VETRA m/s
INF ILTRAC.IJA
m3/h PO 1m
VAze.
SPOJNICE
{O[O
t--- 150
I
I
81. Z,.t - Infiltracija prozore
1 m spojnice, tj. ukupno 2 . 11 . 5,5 = 121 mS/h, a
je dvostruka izmena vazduha na cas. Ovo su
za solidno izradene prozore. U rdavih a Je
vise _ izmena je daleko veea i zbog Je
takvom slucaju pri jakom vetru nemogucno zagreJatl
prostorije. . v'
1z svega ovoga maze se da
v
potrebno
S1. 273 - Shema osim na vrstu konstrukcije narocltu obratltl
prozora d bru i sohdnu izradu svih konstrukttvmh delova,
na a ", , t _ treba da
. er avi uticu na propustanje. Prozan - a to Vazl za vra a .. d -
ad najboljeg materijala, da lzrada pr:clz
na
,
sto je mogucno manje, a kako
v
se propustan]e rtacuna? l' . J'edan
nica, potrebno je da t;m? budu lrrace. Prema orne, 0 Je Je
prozor nego dva manJa lste povrsm
e
.. . t . pukotine
Uzevsi u obzir i vetrenje kroz pore I kroz 1: i nor-
racuna se, da se izmena vazduha u zgradama n?rma ne
v
a voce 1 __,
nalnim p'dlikama vrsi jedanput za vreme ad casa.. .
bvo obnavljanje se povecava s vetr,: 1 tempe-
raturnih razlika, Zimi, u
leti i u prelazno doba moze svestI na nu. u. v s. vol'-
ad'velikog je uticaja. Prostorije koje su vetru U ddalekli
nijem polozaju Sll nego one koje nisu, ili su zast!eene .zgra arna 1 ec.
20()
TehniCkim merama mogio bi se uciniti da se vetrenje infiltracijom
svede na nulu. Ova bi bilo ne samo neekonomicno nego i stetno po' zdravlje
Ijudi, jer se ovakvim vetrenjem - u granicama koje BU obelezene dobrirri
konstrukcijama i solidnorn izradom - asigurava obnavljanje potrebnag
vazduha bez ikakvih naroCitih uredaja.
3.22 Prozorsko vetrenje
Kao sto je receno, za prostorije. u kojima boravi malo Ijudi ill nema
narocitih izvora kvarenja vazduha -nisu potrebni narociti uredaji za vert:re-
nje nego je dovoljno vetrenje infiltracijom i vetrenje kroz prozore.
Ako uzmemo prosioriju iz prosiog primera sa dimenzijama 5,0 . 4,0 .
. 30 m (V = 60,0 ,m
S
) i pretpostavkom da u njoj &'1alno borave tri odrasla
lich za koje je potrebno po 20,0 m
S
vazduha (vidi str. 5) vidimo da je celu '
kubaturu vazduha potrebno obnavijati svakog casa. Prema podatku na'
str. 200 vidimo da se vetrenjem infiltracijom, tj. pri zatvorenim prozorima
i vratima obnova vazduha. vrSi jedanput za vreme od 1 casa. To bi bilo
dovoljno za gornja; tri ilca,
Prema _ ranijim izlaganjima vidi se da je ovo obnavljanje u vezi s
razlikom temperatura i brzinom kretanja vazduha, Kad se ova razlika
smanji, tj. karl nastupi toplije vreme obnova kroz pore i pukotine se sma-
nji, ali se tada vee mogu otvarati prozori i mi taj naNn postlei potrebna
obnova vazduha.
Vetrenje kroz prozore ima svoje dobre i rdave strane. Pored jedno-
stavnog rukovanja i jevtinoce uredaja, otvaranjem prozora mogucna je
brza obnova vazduha, narocito pri vecoj razlici temperatura i vetru. To:
jy ujedno i rdava _ strana jer se pri hla,dnom vremenu ova
obnova maze vrSiti za'vreme dok Ijudi borave u -pro-
storiji bez stete po njihovo zdravlje. Medutim, avo vetre-
nje moze se upotrebiti j za prostarije s'veeim brojem ljudi
aka se zimi prostorije mogu isprazniti za vreme vetrenja.
Tako se u skolama ovakvo vetrenje pokazalo kao dovoljno,
jer se za vreme pauza izmedu casova snaznim i kratkim
vetrenjern (nekoliko min uta) moze izvrsiti potrebna obno-
va vazduha. Stalno vetrenje zimi nije mogueno kroz pro-
zore bez narocitih uredaja, jer hladna struja vazduha
moze biti stetna po zdravlje naroNto onih koji se nalaze
u 'blizini prozora. S1. 274 - She-
rna ptozora sa
I za vetrenje pomoeu prozora potrebno je pravilno
rUkovanje. Bolje je zimi otvoriti za kratko vreme sve pro-
zbre nego za duze vreme manji broj. Za' kratko vreme
srednjim ok-. '
nom
obavi se potpuna izmena vazduha, a da se pri tome nagomilana toplota
u zidovima, podovima -i drugim predmetima ne izgubi. Otva,:canjem, malog
broja prozora ,ili samo pojedinih krila obnova vazduha se vrsi polagano,
-a dugim. hladenjem se qduzima toplota narocito poda '1 donjih delova
zldova. .
Otvaranjem okna koje se nalazi po sredini prozora (s1. 274) ne po-
stize se nikakav efekt, jer se sredina prozora nalazi u podrucju neutralne
zone. 1z istih razloga nije dobro otvarati klizni prozor na nacin prikazan
na s1. 275-1. I
201
Mnago bolje dejstvo postize se nakretnim krilima na gornjem
prozora (s1. 275-2). Otvaranjem ovih krila .clize se zona,. smzem
1 2 pntlsak nastaJ u do-
N
N
...... "-':."-' ' ... .. N E ; ".,. ':/;' N
'/ - dolazi hladniji vaz-
3
81. 275 - Vetrenje raznim prozorima
duh u prostoriju. 0-
vaj isti efekt postigao
bi se i otvaranjem 0":
bicnih gornjih krila,
sarno je rukovanje 0-
virna nezgodnije ne-
go nakretnim krili-
rna,
Otvaranjem ce-
log prozora (51. 275-3)
'j p05tavljanjern kriJa
kliznih prozora po
sredini otvora (sl. 275
-4) postize se najboljj
efekt. Neutralna _zona
ostaje na Svom rne-
stu, topao poltvareni
vazduh iz1azi pri vrhu, a hladan spoljni vazduh
prozora u prostoriju.
ulazi pri donjem delu
Specijalnim konstrukcijama mogu se. rdave strane prozorskog ve-
trenja popraviti. Na 51. 276 prikazana je jedna takva konstrukcija u vezi
SL 276 - Spe-
cijalni prozor
sa centralnim grejanjem. Kao sto se na slid vidi, otva-
ranjem gornjtg nakretnog krila nastaje strujanje spo1j-
njeg hladnog vazduha izmedu donjih krila nadole, gde
kroz resetku hladan vazduh nailazi na grejnu povrsinu
gde se zagreva, a pokvareni topli vazduh izlazi >napolje
preko nakretnog krila. Na taj naNn je glavni nedosta-
tak prozorskog vetrenja popravljen, odnosno otk1onjen.
Hladan vazduh zagreva na radijatorima i ne struji na
one koji se nalaze u blizini prozora. Takvim i slicnim
konstrukcijama moze se postiCi da se kroz prozore vrSi
i trajno vetrenje sto je obicnim prozorima nemogucno.
Da bi vetrenje pomoeu prozora bilo snazno i krat-
ko potrebno je' s,.voriti promaju dvo5tranim vetr'enjern.
tj. otvaranjem ot10ra na suprotnim stranama prosto-
rije. Zbog toga "pri projektovanju zgrada treha obra-
titi paznju na moguenost ostvarenja ovakvog poprec-
nag vetrenja. Na osnovi (s1. 277) stanovi br. 1 i 3 tako
su projektovani da je ovakvo vetrenje omoguceno (strelice), dok je u
hr. 2 nemogucno. U uzidanih zgrada s viSe stanova na jednom stepemstu
cesto je poprecno provetravanje tesko ostvariti. Zbog toga je bolje tak.ve
05nove izhegavati.
202
' .. .. '
"
k
,{
i
i
Osim u osnovama potrebno je da se i prilikom projektovanja blo-
kava, pa i citavih gradskih cetvrti obrati paznja na mogucnost poprecnog
provetravanja. U zatvo-
renim blokovima, naro-
cito s malim zatvore-
81. 277 - Pcovetravanje tri stana na jednom
stepen.iStu.
8L 278 - Zatvoreni blok
zgrada
nim dvoristima (s1. 278) provetravanje je nemogucno i pored osnove po-
godne za ovu svrhu. Zbog razlike u temperaturama nastale usled razli-
Cite insolacije postoje, istina, i ovde strujanja, ali BU nedovoljna za ostva-
renje snaine izmene vazduha. Pored drugih rd'avih svojstava i to je jedan
razlog za izbegavanje zatvorenih blokova izgradnji gradova.
3.23 Vetrenje kroz okna
VetrEmje zatvorenih prostorija kroz otvore u zidovima, prema ra-
nije izlozenome, utollko je iuteuzivnije ukoliko je razlika izmedu spoljne
i unutrasnje temperature veta i
ukoliko je h vece (sl. 279), Ovaj
razmak moze se 'Povecati i vetrenje
pojacati pomocu vertikalnih ka-
nala koje cemo zvati okna (s1. 280). '
1z raznih razloga donje okno koje
dovodi vazduh spolja, izostavlja se
i gradi se sarno gornje odvodno
okno. U tome slucaju ne vodi se
,racuna 0 dovodenju yazduha iIi se
oslanja na dovodenje vazduha in-
filtracijom, odnosno otvaranjem
vrata i prozora, ana taj naNn nije
obezbeden trajan pritok dobrog
vazduha. Tako se maze desiti da
umesto svezeg vazduha u prostori-
ju ude vazduh iz kuhinja, kupatila,
nuzruka' itd. Uopste u svih vrsta
8l. 27& _., Pre-
sek prostorije s
otvorima u
zidu
,:,:
.. ".
fl
II
I I
;
J:L
'7:1
II
'.'::H. 280'''-'- Presek pro.-
si9rije s
vrlo j7 vazno da se isto:rre?1eno vodi racuna kako 0 odvodenj,u
tako 1 dovodenJu vazduha. Tako Je 1 u vetrenju kroz olma potrebno p6-
203
brinuti se i za dovod svezeg vazduha i1i iii iz pogodne
prostorije u zgradi (npr. iz hodmka, predsoblJa ltd.).
81. 231 - Ventilacioni kanali
u V;iSespratnoj zgradi
S1. 282 - NozicB. ven-
tilacionog kanala
s pregradom
Za vetrenJe unutrasnjih prostonja bez prozora praksa je pokazala
da su davodni spoIjni kanab 1 okna ne sarno nepotrebni, nego i stetnLi)
I
1 __
=-
{RESETKA
300-500 cm
2
'

f-
t.9c_m
Kako su unutrasnje prostorije najcesce kupa-
tiia i zahodi u stambenim zgradama, pokazalo
se da je zimi dovod .. spoljn.og
tako znazan da postaJe neprlJatan 1 stanan ga
na bilo koji naCin zatvaraju. Da bi S6! obezbedio
dovod vazduha u ovakve prostorije potrebno je
Da vratim'a predvideti prorez sirine 2 cm po ce-
loj sirini vrata, ili za toliko smanjiti yi?inu
la sa zazorom pri podu. U tome slucaJu dolazl
zagrejani vazduh iz susednih prostorija, sto se
pokazalo kao dovoljno i dobro. '
U viSespratnim zgradama svaka prostorija
mora imati svoj kanal (preseka 180 cm
2
za ope-
ku a za glatke zidove 150 cm
2
) koji pocinje u
bli'zini 'plafona gde se postavlja resetka na ot-
voru (s1. 281). Priklj'uCivanje prostorija raznih
spratova i stanova na. bi, kao
i u dimnjaku, poremecaJ u vetrenJu, a OSlm toga
i vrIo neprijatnu zvueDu komunikaciju.
sedne prostorije istog stana se ,f!.10gu pnklJucltl
na isti kanal ali treba postavltI pregradu (s1.
282) da bi onemogucilo direktno
medu prostorijama, a osim toga treba VOdltl 1'a-
S1. 283 - Sabirni ventila- euna i 0 potrebnom povecanju dimenzija kanala.
cioni kana! (Shunt) k k'
Na otvor kanala postavlja se reset a oJa mora
imati cistu povrsinu preseka samog kanala i treba da se moze regulisati,
--') Ne;acki DIN 18017 je zbog toga morao biti povucen i izmenjen,
204
Kao kanali za vetrenje mogu se upotrebiti i dimnjaci tipa Shunt
(s1.- 283) (vidi i s1. 63). Njihova primena je pogodnf!. za visoke zgrade iz
istih razloga iz kojih se primenjuju kao dimnjaci, jer zahtevaju znatno
manje prostora nego sto bi -to bilo s velikim brojem posebnih kanala.
Prikljucni kana1 poCinje u blizini tavanice i uliva se u sabirni na sledecern
visem spratu, ispod ventilacionog otvora toga sprata. U ovoj konstrukciji
zvucna komunikacija medu spratO'vima postoji ali je podnosljiva.
Za razliku od ovakvog dimnjaka, na sabirni ventilacioni kanal mogu
se prikljuCiti dye prostorije istog sprata, ali izlCJ.zni otvori moraju biti po-
mereni po visini za najrnanje 25 cm,
0'
Tablica 56 - Broj prikljucaka na sabirni ventUacioni kanal
I KGd,"a vhina kanab u m i '" 1-0 1 0 ... 15
I
, Najveti broj 300 5 6 I 1
prildjueaka na 400 cm
2
8 9 I 10
I presek
e
kanala 500 croll 10 __
Presek sabirnog kanala je kvadrat iIi pravougaonik s odnosom strana
S 3/4 d, povrSL'1e 300 ... 500 cm
2
Prikljucni kanal je povr.sine 140 cm
2
,
a manja strana treba da ima sirinu najmanje gem. Dozvoljeni broj
prikljucaka prema korisnoj visini kanala (od najnizeg prikljucka do usea
nad krovom) i povrsini preseka naveden je na tabI. 56. Deo kanala u ta-
vanu i drugim hladnim prostorijama i iznad krova treba da bude toplot-
no izolovan izolacione vrednosti e = 38 em opeke. Resetke moraju biti
neposredno ispod tavaniee, treba da se mogu regulisati i zatvoriti, ali ne .
potpuno nego ptiguSiti do najviSe 25 cm
2
,' a slobodni presek treba da je
180 cm
2

Ako se vazduh uzima spolja postoji u zimsko doba opasnost od pro-

maje. Da bi se ova uklonila potrebno je svezi vazduh pri ulazu zagre-
jati priblizno do sobne temperature. To se moze postiei
na vise nacina. Na 81. 284 prikazan je presek kroz otvor
na prozorskom parapetu. Vazduh spolja prolazi prvo
kroz mrezu (1) koja-sprecava ulazenje insekata i drugih
krupnijih otpadaka koje nosi vazduh i prolazi pored ra-
dijatora gdese zagrejava na sobnu temperaturu. Pomocu
priklopca 2' regulise se jacina pritoka svezeg vazduha.
Priklopac 3 ::iluzi samo za ciscenje. Snabdevanje svezim
vazduhom' na ovakav naein mogucno je sarno pri een-
tralnom grejanju, i to sa zaklonjenim radijatorima, ina-
ee. hladan vazduh prolazi ispod radijatora, ne zagreje
se i izaziva promaju. Trajno i ravnomerno vetrenje
ovim primitivnim nacinom mogucno je sarno u naroCito
povoljnim prilikama. Vetar moze izazvati isisavanje,
dakle obrnuti pra:vac'strujanja, re:gtilisanje je teska,
narocito s priklopcima koji ne zatvaraju dobro, a' ru-
kovanje je nezgodno i cesto se zaboravlja, Pri hladnom
L
S1. 284 - Radi-
jator sa zaklo-
nom i otvorom
u zldu'
vremenu zagrevanje cesto nije dovoljno, a grejanje moze biti sarno parno
zbog opasnosti smrzavanja. Pored toga vetrom se unosi prasina i cad, pro,
stor iza radijatora tesko je eistiti i zbog toga se to obieno i ne .. Cini. Osim'
205
svega ulicna buka prolazi kroz ove otvore i ovakav nacin za prost?*"
rije u kojima se traii mir, nego sarno za sporedne prostonJe kao kuhl-
nje, praonice i s1.
51. 285 - Prozorski ventil za dovod
vazduha
U skandinavskirn zernljama
se za dovod spoljnog vazduha
primenjuju venUti ill usiti
klopci pri dnu prozora (s1. 285)
Hi u parapetu ispod prozota
(s1. 280), U prvorne se reguli-
sanje vrsi pomeranjem 1etve sa
zasecima (L) eime se kruzni ot-
vori U okviru unutrasnjeg kri-
1a delimieno ill potpuno otva-
raju iIi zatvaraju. Vazduh
lazeei izmedu prozorskih krila
se delirnicno zagreje. U drugom
slucaju se ispod prozora gradi
kanal od eelicnog lima sirine
40 em, visine 2 em, a otvor se
zatvara priklopcem obrtanjem
rueice."
Pri uzimanju vazduha iz neke prostorije u kojoj vazduh nije za-
gaden obieno ne postoji opasnost od promaje jer je vazduh vee zagrejan
u dovoljnoj meri. Ovde ,se medutim mora obratiti paznja na prilike pod
kojima stoji vazduh u tOj
storiji u pogledu pritisaka. Akc
se, na primer, za to upotrebj
stepeniSte ill neko okno u 1\0-
jem vlada sniZeni pritisak, de
potrebnog pritiska vazduha
ce doCi nego ce vazduh strujatj
u obmutom pravcu i pritocni
CA kanal nece sluziti svojoj svrsL
Vetrenje kroz okna i
S1. 286 - Prozorski ventilacioni kanal Ie zavisno je od razlike tempe-
s prik10pcem .ratura, Pri hladnoin vremenu
ova razlika je dovoljno velika.
_ U prelazno vreme razlika jE
mala, a kad se spusti ispod 5C izmena vazduha je nedovoljna i vetrenje
kroz ove kanale prestaje d:a dejstvuje. Medutim, tada se vee mogu pro-
zori ddati duze vreme atvoreni i na taj nacin moze se obezbediti potreb:--
na 'izmena vazduha.
Dejstvo vetrenja kroz okna moze se i leti obezbediti zagrevanjem
vazduha pri ulazu ,u okno. Postavljanjem odvodnog kanala neposredno
uz dimnjak stednjaka- koji se upotrebljava ,postize se najbolje dejstva.
Ovo se maze postiCi i postavljanjem radijatara kad ulaza vazduha u
kanal (s1. 287). Radijatori se prikljucuju na mrezu tople vade. U nekim
specijalnim slucajevima, kao u digestarijuma, vazduh u kanalu zagreva
se pomocll plinskog plamena. Ovde -se mora obratiti paznja na mogucnost
206
gasenja _pIamena usled vetra iIi drugih uzroka. Uopste stetno dejstvo
vetra u ovim uredajima nije iskIjucena. Ovakvi se uredaji sa grejanjem
vazduha, smatraju zastarelim, i gde-
god je magucno umesto grejanja ':;Y
upotrebljavaju se ventilatari.
-1 Dimenzionisanje
akana
Odnos izmedu brzine vazduha
u kana1ul povrsine preseka kanala i
kolicine vazduha izrazen je obrascem
q = 3600 Aw (rn'/h)
S1. 287 - Radijator pri dnu
ventilacionog kanala
gde je q - protok vazduha (rn'/h)
A - presek kanala (rn')
w - brzina vazdu.ha u kanalu (m/s).
Tablica. 57 - Brzine vazduha u kanalima

I 4
I Temperaturna razlika Ii - le------ 1
! 1 i 5 I 6
9
I 7 I 8 I 9 1100 1110 ! 12
0
I 13 i 14 1150 I 20
1 _-- ------
0.190,4310,47 05010,5410571060i063 066 069 071173 087
1
,
5 0,20 0,49 0,54 0,58 10,62 0,66
1
0,70 0,73 0,76 0,79 0,82 0,85 1.00 ,
I
1
6 0,25 0,55 0,60 0,65 0,70 0,74 - 0,78 0,82 0,85 0,89 0,92 0,95 1,10,
7 0,27 0,60 0,66 0,71
0,81
0,85 0,89 0,93 0,97 1.01 1,04 11,21 I
,
8
1
0
,29
0,65 0,71 0,71 0,82
1
0,87 0,92 0,96 1,01 1.05 1,09 1,13 1.31
9 . 0,31 0.70 0,76
1
0,82 0,88
1
0,93 0,98 1,03 1,08 1,12 l,16 1.20 1,40
10 0,33 0,14 0,81 ' 0,87 0,93 0,99 1.04 1.09 1.14 1,19
1
1,23
1
1,27 1,49
0,35
,
II 0,78 0,85 0,92 0,98 1 1,04 1,10 1.15 1,20
1,2511,30 11.34 1.56
12 0,31 0,82 9,89 0,96 1,03' 1,09 1,15 1,21 1,26
1,3211.36 1,41 .1.64
13 0,38 0.85 0,93 1,01 1,08 1,14 1,20
q6 1,32 1,38-
1
1.43 1,47 1,71
1
14 0,40
0.
89
1
0
,97 1,05 1,12 1.19 1.25 1,32 1,38
:::: I :::: I ::::
1,78
15 0,41
0,92 11.01 1,09 1,16
1
1,23 1,30 1.36 1.43 1,86
16 0,43
0, 95 1 1,04 1.13 1.34 1,47
1 -
1,20 1,27 1,41
1.
54
1
1
,60 i 1,65
1,92
17 0,44
0,
98
11,08
1,17 1,24 1,32 1.38 1,45 1,52 1,58 1,65 1,71 1.99
18 0,45 1,01 I,ll 1,20 1,28 1,36 1,43 1.50 1.57 1.63 1,69 1,7'; 2,04
19
0,47 1,0411,14
1,
23
1
1
,32
1,40 1,47 1,55 1,62 1,68 1.74 L80
2.10 I
20 0,4811,07 1,18 1,27 1,35 1,44 1,52 1.59
1
1,66 i 1,73 1.19 1,85 2,18
Na tablici 57 oznacene su brzine' vazduha koje se pri normalnim
prilikama mogu postici U odvodnim kanalima raznih visina u zavisnosti
207
od temperaturnih razlika. Sa v oznacena je visina -kanala od sre-
dine otvora u sobi do usea kanala iznad lU'ova. Sa tj obelezena ]e tempe-
ratura, vazduha u prostoriji, a sa te temperatura spoljnjeg vazduha.
KanaIi se dimenzioniSu prema najnepovoljnijem slucaju, tj. prema
sto manjoj temperaturnoj razliei. Za normalne slucajeve usvojice se
t = 17C a ta = 12C, tj. razlika od 5C. Pri nizoj spoljnoj temperaturi
brzine vazduha u kanalima su vece i izmena vazduha intenzivnija, a pri,
visoj temperaturi izmena se smanjuje,< ali se prozori mogu otvoriti bez
smetnje po u prostoriji.
L Primer
Za sko1sku uCiooicu sa 40 ucenilm preko 10 god. potrebno je predvideti
vodno olmo za pokvareni vazduh. Prema tabll.ci 53 potrebna kubatura vazduha iznosi
q = 40 . 25 = 1000 m
3
/h. Visina okina v "'" 14 m. Prema tablici 57 za
razliku ti _ ttl = 5C brzina vazduha u olmu i2mosi w = 0,89. Prema obrascu lznOSl
po,trebna pom'ina preseka oIma .
o
o
..;

,c-
o
m-

:x:
%

iPi
81. 288 - Zahod s vent'i.lacionim
kanalom
q 1000
A __ = """ 0,31 m
2
,
3 600w 3 600 x 0,89
sto odgovara kvadratnom olmu sa stranicom
a = 56 ell').. Ako hi temperaturna razlika bila
20 (UpT. tj = 17, to = _3
0
) imali bismo brzi-
nu w = 1,78 m/s, potreban presek okna A =
= 0,156 nVl, tj. tacno polovinu preseka koji je po-
treban za razliku od 5C. Priklopnom l"eSetkom
(zaluzijom) mora se u tome sluCaju suziti ulaztla
slobodna povrsina n.a po}ovinu slobodnog pre-
seka olma. Ako se ne bi dala mogucnost. regu-
lisanj:a pritoolca vazduha kroz okno izmena
duha u ucionici iznosila bi dvostruku kolicinu
tj. 2000 m
3
/cas. Pri nOTmalnim tiimenzijama
uCionice za 40 ucenika 9,0. 6,0 . 3,50 = 190,0
rn
3
, a pti temperatumoj razlici 5 C iznosila bi
izrnena vazduha 5 puta na cas, dok bi pr1 ra-
zlid ,Old 20C iznosila 10 puta. Ovakva bl"za izme-
na izazvala bi pro.'1W.jU i teske nazebe dece,
l"oCito kad se uzme u abziT temperatura ulaznog
vazduha (u prvo:m sJucaju 12e, a drugom
_3
G
C).
Ako je povrSina preseka kanala pre-
velika za jedan kanal, mogu se postaviti
dva ill viSe s istom ukupnom povrsinom,
Cime se postize ravnomernija raspodela
strujanja vazduha u prostoriji.
Padaci u tablici vaze za olma kva-
dratnog Hi kruznog preseka. Pravaugaone
. i druge preseke treba izbegavati, a ako je
to nemogucno treba usvojiti veee povrSine
preseka. Najmanja dozvoljena pavrsina
preseka iznosi '200 cm
2
(tj. 14 . 14 ,em).
2. Prim,er
Za zahod dimenzi}a 1>:ao na s1. 288 treba
predvideti almo za odvod zagadenog vazduha.
Kubatul'a iznosi 1,30.0,90.3,0 = 3,50 ma. Prema tab!. 54 izmena treba da iznosi
4puta na cas, tj. 14,0 m
3
/cas.
208
Presek kanala za ternperatUI"IlU razliku od 5 visini odvodnog Itanala v =
= 5,0 m iznosi
14
3600 X 0,49
0,008 m
2
, tj, 9/9 em.
Kako je to manje nego dozvoljeno, usvojicemo 14/14 em. Razume se da ce svl drugi
zahodi koji se nalaze ispod ovog (npr. U visespratnoj zgradi) dobit'i. isti presek
kanala, mada pi racun pokaziV80 sve manje potrebne preseke. Svaka pr05torija
mora imati svoj zasebni kana! :i ne smeju se vezivati za njega prostotlje istog
sprata (It;aO u dimn}ak.a) ni one na raznim spratovlma.
Pri temperaturnoj razlici od 1C potreban bi bio presek okna 14/14
em, pri razliei 0 strujanja uopste nema, a leti) u narocito tople dane, kad
razlika postane negativna, strujanje menJa pravae i umesto da se zagadeni
vazduh odvodi kanalom napolje) struji spoljni topliji vazduh kanalom u
prostoriju i isteruje zagadeni vazduh kroz otvore na vratima u susedne
prostorije. U tome slucaju jedino vestackim p1.ltem (ventilatorom) moglo hi
se sprovesti dobro vetrenje prostorije. Iz
ovog izlaganja se vidi da zahodi (i dru-
ge prostorije koje je potrebno vetriti) mo-
gu smestiti u unutrasnjost zgrade i 'bez pro-
zora sarno u slucaju ako je za letnje vreme
obezbedeno vetrenje ve,itackim putem. J:
-2 Vet r e n j est a j a
Vetrenje kroz okna cesto se s uspe-
hom primenjuje za staje. VestaCko vetre-
nje ovde iz .viSe razloga ne dolazi u obzir,
a kad vetrenje kroz olma prestane da dej-
stvuje, to se desava tada kada se prozori i
vrata na staji mogu drZati otvoreni i kad
je stoka veliki deo vremena napolju.
Na sl. 289 vidi se opsti raspored ve:"
trenja jedne staje.
1
) Svezi vazduh dolazi
kroz horizontalne kanale u tavanieu, a
upotrebljeni odlazi kroz odvadno verti- I" ;,'1 . I ii'!1
ka1no okno.
Horizontalne pritocne kanale obrazu-
ju. parovi tavanjaca) koji odozdo imaju
oplatu od naroCito pastavljenih dasaka na
preklop (s1. 290). Obicno se ad svakog Sl. 289 - Uredaj za vetrenje
drugog polJa nacini kanal da hi svezi va- staje
zduh ravnomerno bio podeljen po povrsi-
ni staje. Polja izmedu kanala stukaturisu se ill se abloze izolacionim plo-
cama i okrece, te se dobija svetla tavaniea. .
Donja oplata na kanalima je tako naCinjena da se daske postave na
preklop, ali irn se preklopi ne nego ostaje razmak od 4 ... 8 mm,
koji se postize PC?mocu letvi 24/40 ... 28/40 koje se pricvrste na tava-
njace, a na 1etve se prikivaju' donje daske. Letve se orendiSu tako
I) Dr Ing. Stumpfe: Uindliches Bauen, Berliin 1941.
14 Gre3nnJe i vetrcnje 209
da u sredini prostorije budu najdeblje (28/40), a prema krajevima se
njuju do 24/4? mm. Vazduh koji prolazi izmedu ovih preklopa upravlJen
TAVANfCA
I
f
91. 290 - Detalji uredaja, za vetrenje staje
je prvo horizonialno, a pasle fino razd,eljen po celoj povrsini
Prorezi pocinju na 1,0,., 1,50 m od zlda da hladan vazduh ne b: obhvao
zidove, hladio ih i stvarao pramaju. Otvan kanala
zatvoreni su resetkama da krupni insekti, ptice i kru-
pniji otpaci ne bi ulazili u kanale, Pomocu obrtaljki
mogu se kanali po potrebi atvarati i zatvarati, i po
praveu ruCice vidi se u kojem se polozaju nalaze.

II
" ' 2
n oj I -T
1
. .L
._/ 30
i.s':i%D2/J T
Odvodno olmo (81. 291) poCinje na 30 em iznad
poda. Deo koji se nalazi u staji nacinjen je ad ren-
disanih dasaka na pero i zleb na kosturu ad letvi,
bez ikakve izolacije, i ima gornji (letnji) i donji (zim-
ski) otvor. Donji otvor zatvara se obrtaljkom slieno
kao u horizontalnih kanala, s tim da se zaklopac
pravi 5 em manji nego sto je otvor da hi postojala
uvek izvesno strujanje. Gornji otvor zatvara se obic-
nim vratancima. Da se zidavi okna ne hi hladili i
sprecavali strujanje vazduha, dec alma koji se nalazi .
u tavanu i nad krovom mora biti izolovan. Taj dec
sastaji se od unutrasnje opIate od rendisanih dasaka
na pero i zleb i Spoljne opIate na kasturu ad gre-
dica.- Prastor izmedu ove dye opIate ispunjava se
izolacionim materijalom. Preenik okna, i debljina
izalacionag sloja vidi se iz tablice 58. Prvi broj
oznaeava sirinu kvadratnog okna (a) a drugi deblji-
nu izoladje (d).
S1. 291 - Odvodno Dimenzionisanje se vrsi prema tzv. stoenoj je-
okno staje
210
dinici SJ = 500 kg.
ISJ= lkonj
1 krava
1 bik
1 vo
"2 zdtebeta
2 juneta ili zdrebeta preko 10 meseci
5 svinja od 100 kg
10 teladi
10 odraslih Ovaca
10 nazimadi od 50 kg
20 nazimadi od 25 kg
50 prasadi.
Tablica 58 - l'recnik okna za vetrenje
-B-' - u m -----,
<OJ
VIS INA v
jedin,
_.
SJ
I
4
1
6
1
4 40/10 35/16
50/8 45/12
I
6
8 60/8 55/10
10 65/6 60/10
I
12
,
70/6 65/8
14 75/4 70/8
16 80/4 75/6
18 85/4 80/6
20 90/4 85/6
25 90/4
30 100/4
35
i
40
45
50
8
1
10
1
12
I 14 1 17 20
,
1
35/201
I ,
40/
20
1
40/16
50/14 45/I6i 45/2
55/12 50/141 SO/I
o
60/10 55/141 55/1
8 45/20
6 50/18
4 55/161
41 60/14
65/101 60/12 60/1
70/8 65/10 65/1
75f81 70flO 70/1
80/8 1 75/10 75/1
85/61 80/8 80/1
95/6,
90/8 85/8
100/4 95/6 90/8
100/8
2, 65/141
2 70/14
01 75/121
80/101'
90/10
., 95/8
1100/8 1
55/20
60/18
65/18
70/201 70/16
75/14 75/18
80/12'1: 80/14
85/10. 85/14
90/11 90/12
95/101 95/12
100/8
1
100/10
Tablica je izradena s pretpostavkom da za svaku stacnu jedinicu
bude obezbedena kolicina vazduha 40 .. ,60 m
3
/h, S izmenom 4 ... 41/
2
puta kubatura na cas, a za svaku SJ da se uzima 10 ... 12 rna,
P rim er: U staji sa 4 konja, 2 zdreb-eta, 6 krava, 4 juneta i 10 svinja, S oknom'
visine 6 rn, portrebno je odrediti stralU kvadratnog olma i debljlnu izolacije,
4 konja 4 SJ
2 zarebeta 1 "
6 krava 6 "
4 juneta 2 "
10 svinja. 2 ",

Izmedu l4 i 16 SJ moraju se vrednosti interpolovati:
70 + 75 8 + 6
2 72,S ern, d = -2- = 7 em.
Na ovaj naCin dohija se okno- 72,5/72,5, sa debljinom izo!acije 7 em.
14'
Aka je nezgodno postaviti okno tih dimenzija, mogu se postaviti dva cija sums
povrSina odgovaxa pOVTsini jednog alma:
5250 ")/--
72,5 x 72,5 = 5250 cm
2
, = 2625 cm-, a = 2625 = 52 em.
Debljinu izolacije za svaiC()'"od orva dva okna. taka, sto cerna za
visu1U okna 6,0 m naei u tabHci najblizi preenik (55 em) i njegovu deblHnu (10 em)
usvojiti. Ova dva okna postaV'icemo na suprotnim straruLlTIa staje. Uzevsi u ohzir
vecll razvijenu pOVTsinu, vecll debljinu izolacije, dva prodora kroz tavamicu i krov
umesto jedn-oga, vidimo da je ovakvo resenje znatno skuplje.
U ovih okana ne ide se ispod 35/35 em i iznad 100/100 cm. Najbolji
presek je kvadratni. Aka se iz bilo kojih razloga mora usvojiti pravougaoni
uzece se iduci veei presek. Isto tako ce se postupiti ako se akno mora lomiti.
CENTRALNO VETRENJE
Centralnim vetenjem nazivaju se uredaji u kojih se vetrenje vrsi So
jednog centralnog mesta. Ovakvi uredaji sastoje se od zahvatnog objekta,
tj. uredaja za uzimanje vazduha spolja, ventilacione centrale, tj. komore
u kojoj se vrsi obradivanje vazduha (ciscenje, grejanje, vlazenje i dr.),
rnreze kanala pomocu kojih se vazduh sprovodi do mesta upotrebe i otvora
u prastorijama Icroz koje se vazduh ubacuje odno.sno isisava.
3.31 Sistemi centralnog vetrenja
U pagledu na sHu, koja izaziva izmenu vazduha, uredaji za centralno
vetrenje magu biti gravitacioni, rnehanicki i kombinovani.
U gravitacionih pagonska sila nastaje usled razlike u temperatu-
rama spoljnjeg i unutrasnjeg vazduha. Ovi uredaji su nepouzdani i rade
efikasno sarno u zimsko doba, kad je razlika izmedu spaljne i unutrasnje
temperature dovoljno velika. I ta-
da se uzima da je rejon dejstva
ovakvih uredaja najvise 12 ... 15 m,
mereno horizontalno ad venti-
lacione centrale do najudaljenijeg
vertikalnog kanala.
U mehanickih uredaja pagon-
Sl. 292 - Shema pritisnog ve1;Tenja ska sila stvara se vestacki pomoeu
bel. {)dv-oda ventilatora. Ovakva izmena jedina
_ je koja radi nezavisno od atmo-
sferskih prilika, uvek pouzdano, ravnomerno i dovoljno jako da se mogu
ugraditi potrebnr uredaji za pripremanje vazduha. Ona dozvoljava i vecu
slobodu u vodenju kanala i dimenzionisanju preseka.
U kombinovanih uredaja zimi se izmena vazduha posiize gravitaci-
. jom, u jesen i .prolece ona se postize potpomaganjetn pomoc.u ventilatara,
a leti ovi uredaji rade sarno mehanicki. _
U<'pdgledupritisalca koji -se izazivaju u prostorijama vetrenje maze
biti: .
1) Pritisno vetrenje (Uaeno, pulzivno vetrenje s1. 292) u kojeg se
vazduh, prethodno pripremljen, uduvava u prostoriju. Neutralna zona se
spusta, u prostoriji v]ada poviseni pritisak. Vazduh dolazi organizovano,
a odlazi neorganizovano, kroz zazore, pukotine, proreze i slucajne otvore.
212
Zbog pravca struje vazduha iz prostorije napolje ne postoje hladne struje
kod prozora, vrata i -na podu i spreceno je ulazenje zagadenog vazduha
iz susednih prostorija iIi spolja. Ovaj sistem upotrebljava se za prostorije
gde nema specifienog i intenzivnog kvarenja vazduha, a' to je u vecini
stambenih prostorija, biroa, prodavnica, izlozbenih prootorija i dr. Osim
toga pozitivni pritisak stvara se i u
onim prostorijama u kojima treba
spreciti tilazenje hladnog vazduha
spolja (vestibili) i iz kojih se
rna vazduh i razdeljuje po prosto-
rijama (hadnici, kamare i dr.).'
Na sl. 293 prikazana je she-
rna pritisnog vetrenja gde odvod-
ni vazduh ne izlazi na slucajne
otvore kao na 81. 292 nego kroz
narocita okna koja iz svake pro-
storije odvode upotrebijeni va-
81. 293 - Shema pritisnog vetrenja
s odvodnim okndm.a
zduh u atrnosferu. Na ovaj nacin je i odvodenje vazduha u izvesnoj
meri organizovano.
Na s1. 294 pokazana
je pritisno vetrenje jednE
prodavnice. Iznad ulaza
smesten je aksijalni
tilator koji uduvE!va si;lOlj-
ni vazduh u prostoriju.
Potom vazduh prolazi
kroz lnmelni grejac, a iz-
lazi na slueajne otvorE
vrata ili prozora.
2) Isisna (aspiraciono)
vetrenje (sL 295). U avog
GREJAC -' _RESETKA
:= -
VENTILATOR' .. -
ULAZ
S1. 294 - Pritisno veflrenje pr-odavnice
sistema vazduh se isisava iz prostorije, neutralna zona se dize i u prosto-
riji vlada snizeni pritisak. Vazduh odlazi orgariizovano, a na mesto njega
dalazi spoljni va:t:duh neorganizovano, tj. kroz zazore i slucajne otvore.
Zbog toga kod prozora i drugih ot-
vora ulaze zimi hladne struje koj
mogu bit! neugodne i stetne po
zdravlje. Osim toga vazduh kojj
ulazi nekontrolisan je i maze biti
zagaden. Ovaj sistem se primenju-
je za prostorije u kojima postoji
spe.cificno i intenzivno kvarenjE
vazduha (zahodi, kuhinje, pusioni-
ee, hemijske laboratorije, garde-
robe, mracne komore i dr,). Do-
81. 295 :....... Stiema isisnog vetl'enja
,;odni vazduh se po pravi}u uzima iz zagrejanih prostorija, inace se zbog
ulazenja hladnog vazduha moraju grejne povrsine povecati i pri projek-
tovanju grejanja mora se voditi racuna i 0 ovome d6datku.
213
Na s1. 296 je prikazano isisno vetrenje kuhinje manjeg restorana.
Ventilator isisava kuhinjski vazduh koji ulazi kroz resetke kanala koji je
smesten pri tavanici. 1z horizontalnog kanala ventilator potiskuje vazduh
-,-.
'1'-'9
-

I-KANAL
-
-
-r--TJ
OFI 5
--
-
KUHINJA
-
_>eo' " ",
., 1
',r" ,ill
81. 296 - Isisno vetrenje kuhinje
u vertikalni ltanal s otvorom iz-
nad krova. U kuhinju ulazi zagre-
jani vazduh iz ofisa kroz salter za
izdavanje jela i kroz vrata. ,
3) Kombinovano
aspiraciono) vetrenje (s1. 297) naj- .
cesce se upotrebljava. U njega je
i dovodenje i odvodenje vazduha
organizovano. Zbog toga ima sve
dobre strane jednog i drugog si-
stema) a bez njihovih nedostataka.
I U ovog sistema; vodeci racuna
o nameni prostorija, izaziva se u
njima pozitivni iIi negativni pri-
tisak. Ova vetrenje je najbolje, ali
i najskuplje.
Kombinovani sistem moze bi-
ti s potpunom izmenom vazduha
ili sa delimicnom recirkulacijom
(opticajem). Pri ovome jedan deo
ODVODNI VAZOUH,
r j
...=
OO"CAZN I ,j I

-- 'J 6-- PROSTORIJA
_ L J
!
S1. 297 - Shema kombinovanog vetrenja
KOMORA
81. 298 - 8hema s nazivima
kanala
upotrebljeriog vazduha ponovo se vodi u komoru gde se cisti, dogreje i
uvodi u prostoriju (s1. 298). Na taj nacin postize se velika usteda u gre-
janju, odnosno hladenju vazduha.
3.32 DeIovi uretlaja
- 1 Uzimanje vazduha
Vazduh tl'eba uzimati na onom mestu gde je najCistiji. Zbog ovoga
on se ne sme uzimati s ulice, a <narocito ne s ulice sa zivim saabracajem,
i isto taka ne treba ga uzimati iz usltih i mracnih dvorista. OtvOTi pri-
jemnika za uzimanje vazduha ne smeju biti blizu zemljine povrsine'iIi u
uglovima dvorista, jer je na tim mestima vazduh u velikoj meri zaprasen.
214
Aka se vazduh zahvata iznad krova prijemnici ne smeju hiti u blizini dim-
njaka, jer je vazduh tarno zagaden cadu, plinovima i dimom. Najbolje je
da se vazduh uzima iz mirnih dvorista, zasadenih zelenilom. Dtvori za
zahvatanje vazduha treba'da Bll na navetrenoj strani (okrenutoj prema
vetru), a ispustanja treba da Sli na zavetrenoj strani zgrade. Aka to
mogucno, nego se aba nalaze na istoj strani, tada treba paziti ispusm
otvor bude iznad zahvatnog, jer je !1potrebljeni vazduh abieno topliji i
Iaksi od svei:eg, te ima tendenciju.da se diie. i time se udaljuje od zahvat-
nag otvora.
Na s1. 299 prikazan je zahvatni objekt udaljen od zgrade, smesten u
dvorisnam vrtu i spojen sa zgradom horizontalnim kanalom. Prijemnici
se mogu praviti u obliku fontane, kiaska iIi cesme. Vazduh ulazi kroz otva-
re, koji su smesteni na visini 1,0 ... 1,5 m od
zemlje i zasticeni z.aluzijama od kise i sne- \ 11 W)
ga, a resetkama iIi mrezama ad ulazenja E" !
ptica, miseva, upadanja lisea i dr. Dobro!] '=
je da prijemnik bude okruzen zelenilom j
koje zaddava prasinu i da pristup deci i . ...:
drugima bude otezan. Unutrasnjost prl- 7.<
jemnika, a naroeito horizonta1nog kanala
izoluje se ad vlage i oblaze plocicama Hi
uglacanim cementnim malterom radi 1a- _
kseg odr.zavanja cistoce i oticanja kon-
81. 299 - Prijemnik U obliku
ccsme
denzne vade koja se stvara pri taplotnim
promenama. Odr.zavanje cistoce je naroCito
vazno i zbog toga kanale treba uvek pra-
viti u takvim dimenzijama da moze covek,
rna u sagnutom stavu, uti u njih radi Ciscenja. Kanali treba da Sli dovoljno
veliki i 'zbog toga da brzina vazduha u njima bude najvise I,D mis, jer
inace se unosi s vazduhom suvise preSine i mreza kanala u zgradi se
Kanali treba da imaju u blizini zahvatnog.objekta vrata pomocu
Sil. 300 - Prijemnik u doZida- 81. 301 - Prijemnik u zidu
- nom oknu
215
kajih se kanaI maze zatvoriti da se ne bi prljao u slucaju kad se instalacija
iskljuci i cia se proticanje moze regulisati. ,
Na s1. 300 i 301 prikazani Sll prijemnici smesteni u zidu odnosno u
oknu dozidanom uz spoljni zid zgrade. Zatvaranje okna i regulisanje pro-
taka vrsi se rebrastim ill obrtnim prik1opcima. Otvori se cesta mogu dis-
kretno smestiti na mesto podrumskih ili drugih otvora iIi se mogu arhitek-
tonski drugaCije obraditi (cesma, fontana 'Da zidu itd.).
Ako se vazduh mora uzimati s krova tada narocitu paznju obratiti
na "polozaj zahvatnih objekata prema dimnjac5ma. Oni nikako ne smeju
biti u njihovoj blizini, a treba voditi racuna i a najcesCim vetrovima.
- 2 Ciscenje vazduha
Aka vazduh koji se uzima: za vetrenje nije dovaljno Cist ad prasine,
cadi i druge necistoce, mora se pre upotrebe ocistiti. Ova se postize talo-
znim komorama i raznim vrstama filtara.
Taloznim komorama mogu se na najjednostavniji nacin izdvojiti vece
kolicine prasine iz vazduha. Komore se dimenzionisu tako da se brzina
vazduha u njima smanji do najvise 0,5 m/s. Sto je brzina manja to sitnije
cestiee imaju vremena da se taloze i vazduh biva utoliko eistiji. Donja
granica odreduje se velieinom raspolozive prostorije. Ako su dovodni kanali
dovoljllo \reljki taJozne komore mogu se izostaviti. U tome slucaju kanali
se postepeno pro.siruju dok se ne dobije dovo1jno mala brzina vazduha i
na taj nacin postigne potrebno talozenje.
Za talozne komore obieno se upotreb1javaju podrumske prostorije.
Pod i zidovi moraju biti dobro izolovani od vIage da ne bi vazduh postao
vlazan i memljiv. Zidovi treba da su glatki, uglovi zaobljeni, a pod da iroa
pad prema slivnilru. U tome slucaju komora se maze prati. CiScenje ko-
more moze biti i pomocu usisivaea praSine, dok je eiscenje metlom raavo,
jer se time prasina sarno uzvitla i osirn komore zaprase se i drugi de10vi
instalacij e,
Efekt dejstva taloznih komora dovoljan je sarno za prasinu Cije ce-
stice su dovoljno teske. Ako ne stoje na raspolozenju dovoljno velike pro-
storije, tada je ovaj efekt sasvirn ned oval jan i u tome slucaju :rn..0raju se
upotrebiti
Filtri. Oni se upotrebljavaju na'mestima gde-je vazduh jako zaga-'
den te ga treba dobra oCistiti iIi gde se trazi naroCito (!jst vazduh. Pomocu
njih moze se vazduh oCistiti do 0,1 mg prasil?e na 1,0 m
3
vazduha. Ko1iki
je to eekt vidi se iz podaika da naroNto eist spoljni vazduh sadrzi 1,0 mg
prasine, dok z:gadeni v<;lzduh u nekim gradovima dostize i do 5 mg prasine
na 1,0 rn
s
vazduha.
Filtri se postav1jaju Hi iza talozne komore, ugraduju se u nju a mogu
da je i potpuno Z<lmene. Da bi filtri efikasno radili treba ih stalno odr-
zavati i eisHti. Aka 5e to ne Cini oni ne sarno da ne elste vazduh nego ga
jos i. zagaduju, a osirn toga mogu i celu instalaciju uCiniti neupotrebljivom.
216
Filtri se mogu podeliti l1a nekoliko vrsta:
a) uljni mtn
b) suvi filtri
c) vodeni filtri
d) pokretni filtri
e) eIektrofiltri.
a) Uljni tiltTi se sastoje ad metalnih kutija (s1. 302), dimenzija' obi-
eno 50/50/8 em koje su sa dve strane ogranicene limenom mrezom Kutije
se napune lllaterijalo!ll'yelik;e ukupne povrsine, kao sto su tzv. RaSigo'vi
rukavci, metalna vuria, metaIno plenvo i dr. Rasi-
govi rukavci (s1. 303)'su kratld cevni komadi prec-
nika 8, 12 i 25 mm, duzine jednake precniku cevi,
koji se rrepravilno' razmeste u kutiji i na taj naein,
pored velike povrsine (1 m
S
rukavaca' Cb 12 mm ima
povrsinu 480 m2) primorava vazduh da mnogo puta
menja pravac kretanja i na taj naNn talozi pra-
sinu. Da bi ucinak bio bolji materijal kojim se
pune kutije filtara natapanjem se previaei slojem
naroCitog lepljivog ulja (viscin-ulje) koje ne ve+ri
i ne se. Ovakvi filtarski paketi posta-
vljaju fe b metalne okvire odakle se vade pri Cis-
cenju i nauljivanju. Ciscenje se vrsi potapanjem
u specijalno ulje ili vrelj rastvor kamene so de, a
nauljivanje potapanjem u viscin-ulje.
Paketi se postavljaju obieno u vertikalne
okvire (81. 304-1), a ako nema dovol.ino mesta u
horizontalne (2) iIi u obliku slova V (3).
Uljnl fHtri imaiu vr10 Vi80k ueinak (90 ...
99
u
/o). Dobro uklanjaiu prasinu i cad, ali slabo
duvanski dim i zadah. Zbog toga Sll pogodni za
spoljni, ali nisu za opticajni vazduh.
b) Suvi filtri su po konst'rukciji -slieni uljni-
rna, 'sarno se materijal za filtrovanie sastoji od papi-
ra, staklene vune,_plastike, tekstilnih vlakana i dr.
Sl. 302 - Metalni
dodirni film
(Visco - Croydon)
S1. 303 - Rasigovi
rukavci
Sl. 304 - Filtarski pa,keti u ruznim
po}ozajl.ma
217
Filtri od papira i staklene. vune se sastoje od ulozaka koji se bacaju
kad se zaprase i zamenjuju novima. U njih otpada ciscenje i pranje, ali
su relativno skupi u eksploataciji. Plasticni fUtri se jednostavno Ciste (lu-
panjem, usisivaeem, pranjem u vodi ili sodi), prave se razne gustoce i
debljine i jevtini suo
Na s1. 305 je prikazan izgled paketa sa suvim filtrorn od plastika u
dugacke trake koja se ispresavija i pritisne ziCanom mrezom.
81. 305 - Suvi filti'lll" od plastike
(Vokes Filters)
Sl. 306 -' Po-
kretni metalni
fittar
c) Vodeni filtri Su korU'ore u kojima se postavljaju mlazniee koje
rasprse vodu u vrlo sitne kapljice. Vazduh se prolazeCi kroz ovakvu vode-
nu zavesu opere, tj. oeisti od praSine. Potrosnja vode u vodenim filtrima
je velika (0,5 ... 1 kg vode za 1 kg vazduha), a ueinak u eiscenju je rela-
tivno malen (do 70
%
), ali se pomocu njih moze u prilicnom stepenu uklo-
niti zadah i dim, sto je naroeito potrebno za optieajni vazduh.
Vodeni fUtri se zimi zbog' opasno.sti. smrzavanja mdgu upotrebiti
sarno uz prethodno zagrevanje vazduha iIi vode.
Vodeni filtri sluze istovremeno i za vlazenje vazduha, a upotrebom
vode razne temperature oni mogu vazduh zagrejati, ohladiti i osusiti.
d) Pokretni filtri se postavljaju u velikim uredajima da hi se uste-
dilo Ciscenje i pranje filtra. Na 81. 306 je prikazan jedan ovakav fUtar s
paketima na beskrajnoj traci koja se automatski okreCe oko dva kola po
principu paternostera. Ispod donjeg kola nalazi se posuda s uljem it koje
se zaronjava filtarska traka. Na taj naein se filtri Ciste i ujedno naulje, 8.
prasina se sa dna posude povremeno vadL
Postoje i pokretni suvi fUtri Cija traka se automatski odmotava s
jednog i zaprljana namotava na drugi kalem. '
e) Ele1ctrofiltri su kOIl1ore s pozitivno i negativno naelektrisanim
e1ektrodnim plocama. Pri prolazu vazduha kroz polje visokog napona
(12 000 V) izmedu -elektroda, eestice praSine se naelektrisu negativno i na-
slazu na pozitivnim elektrodnim plocama. Ploce se eiste vodenim ispira-
njem pomocu mlazniGa. ,Elektrofiltri rade automatski, vrlo malog su otpo-
2,18
bl
za
najsitnije. j.e vrlo visok. VrJo dobra ukla-
rn. avna smetnJa slrokOJ upotrebi je vrlo visoka eena
, Osim. pomenutih postoje i spec.i.JaIni filtr, za .
rno akt 1 uklanjanje zadaha (po-
eu lVnog ug ja), kiselina, uljne magle i dr.
- 3 Grejanje vazduha
vod Z:1 grejanje .se najvise lamelni grejaci za
u paru, a OSlID nJih 1 plinskl III elektrieni grejaci vazduha.
Lamel!l'i greja?i, 307 i 308) sastoje se od rebrastih eevi <f; 12 do
20 mm U Jednorn 111 VIse redova, s rebl'ima od lima deblJine 05
razmakuod3do5mmk ,mmna
) ,oJa su naVUcena ili spiralno navijena na cevi.
81. 307 - Lamelni grejac
S1. 308"--Lamelni grejac
razdelnu (1) i sabirnu eev i zajedno imaju oblik
oblika. g ,e ra Sli kruzna, k:vadratna 111 drugaCijeg geometrijskog
ili para) struji' .kroz- a'vazduh upravno na
nihgre 1 4 !ll/k
S
' Zbog vrlovlsoke povrSine registra ucinak lamei-
Jaca Je vr 0 Visa a zbog vel,ke b d h
,sivanja. ". ' . rZIDe vaz u a ne dolazi do zapra-
",!:linski 9.rejaci vazduha imaju, obicno oblik cevno re istra
del? se plamenik (ohieni ill Bunienov) nag gor-
nJ:m o .. vo u dlmr:Jak .5 oSlguracem pramaje. Qui moraju irriati osi u-
race kO]l automatsla zatvaraju plinske slavine u slucaju' po'trebe. g
Ele7ctriCni grejaci se sastoJe od. 'okvira se nalaze ob- .
I . " .. k t , leno cevm
e . 1 .'": IJe st.ezalj.ke, i. el. ,vadove koji moraju biti obezbeaeni
na aodIr. I om mDraJu 'lmatl '.-automatske asigurace koji prekidaju dovod
2J9
e1. struje u slucaju prekida struje vazduha, jer hi inace mogio dQci do
pregrevanja i pozara.
Grejaci vazduha su eesto spojeni u istoj kutiji s ventilatoram. Oni
ne zahtevaju posebnu grejnu komoru, nego se ugraduju u ventilacionu
centralu, abieno iza filtara.
Dimenzionisanje se vrsi prema podacima iz tablica proizvodaca u
kOjima se za razne brzine vllzduha daju.koeficijenti prelaza topiote i otpori
iIi temperaturne razlike na ulazu i izlazu vazduha.
-4Vlazenje vazduha
Kako pri zagrevanju relativna vlaznost vazduha opada, i pri malaj
relativnoj vlaznosti spoljnjeg vazduha maze ovaj posle zagrevanja da bude
1-1 2 2 8uvise suv, to se u nekim slucate-
D
virna predvida i vlazenje

Dna biva postavljanjem sudava s

:_ I I vodom iznad grejnih n. aprava, su-
:- , i, I dovima s vadom koja se pomacu
:- ! I naraCitog zagrevanja dovodi do
=--- -= - isparavanja, pomocu prskalica (tu-
MLAZN/CA

S1. 309 - Komora za vlazenje i pranje
w.zduha
- 5 Ventilatori
seva) i mlaznica (sapnica) (51. 309)
i pomocu uduvavanja pare koja se
na drugom mestu proizvodi od ei-
ste vode.
Regulisanje kolieine vlage
kaja se dodaje vazduhu.-biva pave-
l::avanjem odnosno smanjivanjem
vodene povrsjne u sudovima, ja-
cim iIi slabijirn zagrevanjem vo-
de i doziranjem koliCine vode
odnosno pare.
Ranije je receno da je jedino pomocu ventilatora obezbedeno vetre-
nje nezavisno ad atmosferskih prilika., Jedino se pomocu njih u svako
doba, bez obzira na veta,r i u temperaturam,!" maze osigurati po-
trebna izmena vazduha, i ugradivanje potrebnih uredaja za ciscenje i
grejanje (koji svi prllza,iH izvestan btpor prolasku vazduha) maze
diti funkcionisanje uredaja za vetrenje.
VentilatorR ima dye vrste; aksijalnih (propelerskih) i radijalnih_ (cen-
trifugaJnih).
Aksijalni ventilator (81. 310) sastoji se od Dsovine, glavCine u koju Stl
ucvrscene lopatice i obada na koji je pricvrscen elektromotor iIi. leziste.
Lopatice (s1. 311) stoje pod nagibom prema ptavcu osovine i okretanjem
potiskuju vazrluh u pravcu osovine. Mali -modeli imaju obieTIo' 8 do 15
lopatica, od jaceg lima, oblika ravnog iIi izvijenog, dok veei modeli imaju
220
3. do 4.1opatice, preseka avionskog krila od drveta iIi lima Aksijaln' _
hlaton se tamo gde je potrebno savladati' velike
prl malom o_tporu (pritisci od najviSe 100 mm vodenog
OblCno. postavljaju u zidu iIi prazaru, gde je potrebno da se vazduh
prebacl 1Z )edne prostorije u drugu iIi napolje.
31. 310 - Aksijalni
ventilator
81. 311 - Lopatice aksij:alnog ventilatQ1l'a
U navijih konstrukcija (s1. 312 i 3J 3) postignut J'e visok stepen I .
nost (d 80'/) .. WrIS-
I. O. 1} 1 OVl se upotreblJavaJu na svima mestima gde i radiJ'alni
venhlaton.
31. 312 - Aksijalui ventilator
(Siemens Schuckerl)
81. 313 - Aksijalni ventilator (Ventilator _
Zagreb)
Radijalni (centrifugalni) venti-'
lator (sl. 314 i 3J5) sastoji se od oso-
vme, rotora (s1. 316) koji je pricvr-
seen na osovini i kutije ad lima. Vaz-
duh ulazi u pravcu osovine) lopatice
:otora ga zahvataju i bacaju KrOZ
lzlazni otvor kutije upravno na pra-
vac osovine.
Radijalni ventilatori :irnaju nor-
maina stepen korisnosti 60 do 70% i
81, 314 - Radijalni ventilator
221
upotrebljavaju se tamo g-de je potrebno pored kolicine savladati i veliki
otpor koji nastaje u kanalima, filtrima, grejaCima itd. (pritisci do
1000 mm VS). .
S1. 315 - Radijalni ventilator
(Sirocco)
81, 316 - Row.!" ventilatora
Izbor konstrukcije ventilatora i dimenzionisanje vrsl se prema poda-
cima koje daju proizvodaCi u tablicama i grafikonima, Ti podaci se odnose
na broj obrtaja, brzinu vazduha na izlaznom otvoru venWatora i koliCinu
vazduha pri raznim statickim pritiscima. Za izbor- ventilatora potrebno
je poznavati sve kar-akteristike raznih konstrukcija i velicina, sto je posao
strucnjaka za vetrenje.
Pri izboru i postavijanju ventilatora u zgradi potrebno j'e naroCitu
paznju obratiti na zvucnu izolaciju uredaja. Zvucne smetnje nastaju ili
usled vibracija 'leziStima motora i ventilatora i prenose se preko kon-
strukcija kao zvuk (materijalni zvuk) ill potres, iIi usled udara lopatica a
vazduh nastaje karakteristicno brujanje' koje se prenosi krOz vazduh
(vazdusni zvuk). '
- 6 Ventil,acione centrale
Da bi se ciscenje, grejanje i vlazenje vazduha moglo sto bolje nad-
zirati, uredajem rukovati i oddavati ga u ispravnom stanju, zgodno je da
I
7e<m
I /
:
4
/
l-
e
2
b
'0
. --
k
3
'-
51. 317 - Ventiladona centrala
222
;1j
svi pomenuti uredaji budu
smesteni na jednom centraI-
nom'mestu. Ovakve ventila-'
eione centrale smestaju se
najcesce u podruniu -zgrade,
obiCno u blizini zahvatnog
objekta .
Raspored uredaja . treba
da bude takav da rukovanje
centralom bude lako, svi ob-
j'ekti da budu lako pristupa-
cni rukovanja a radi ,cisCi:mja. Na s1. 317 predstavljena je
centrala kOJoJ se podrumske prostorije upotrebljavaju kao
.. prostorlJe grade se sarno tolike koliko je potrebno da bi
se pOJedinim mogio rukovati i Cistoca -odrZavati. Vazduh ulazi
?tvor, s.a zaluzlJarna (1), prolazi kroz metalni ugradeni filtar (2), kroz
greJac (3) III kroz otvor s (4) pomocu kojih se maze
dotok hladnog vazduha reguhsatI I zahm se radijalnim ventilatorom (5)
ubacuje u mrezu kanala. .
Tablica 59 - Priblizne _ dimenzije ventilacione
i klima-centrale
Kolicina I v. entilacio;;-I ViSina--1
v 1zduha centrala trala prostorije
math m m: m I
1--'----+'--
5 000 I 2,2 x 3,5 2,2 x 4,5 2,4
10000 2,5 x 4,5 3,0 x 5,5 2,4
20000 3,0 x 5,5 3,5 x 6,5 2,6
30000 3,5 x 6,5 4,0 x 7,5 2,8
50000 4,0 x 7,5 4,5 x 8,5 3,0
75000 4,7 x 8,5 5,5 x 9,5 3,0
__ __ ___
U poslednje vreme
ventilaciona centrala se
svodi na obicnu podrum-
sku prostoriju u kojoj se
postavljaju sve potrebne
naprave za preciscavanje,
grejanje -i vlaienje ,vazdu-
ha smestene u zasebnu
komoru ad lima ili ad be-
tona. Kad se ovakve venti-'
lacione snabdeju
jos i automatskim regula-
torima postaju ad njih u-
redaji za klimatizovanje.
, Priblizne dimenzije ventilacione odnosno klima-centrale mogu 3e
odrediti na osnovu tablice 59.
-7.Vazdusni kanali
Od ventilacione centrale do prostorija koje se vetre vazduh se vodi
horizontalnim i vertikalnim kanalima,
Pri projektovanju mreze kanaia mora se voditi racuna 0 nize nave-
denim zahtevima.
Mogucnost ciscenja kanala. I pored filtrovanja vazduha kanali se
i zbog toga je _pre svega potrebno da se lako mogu
ClStItI. U ,:eliklm to se postize ulazenjem u kanal, a u manjima
potrebno J6iI ostaVltI otvore kroz Roje se svaki deo. kanala moze cetkarna
ill usisaCima dobra ocistiti. Najbo-
lje je kad se jedna strana kanala
moze cela odstraniti radi ciscenja
(s1. 318). U modernim uredajima
dovoljno je predvideti Ciscenje cele
mreze jedanput godisnje. Poklopci
otvora za ciScenje pricvrscuju se
zavrtnji,ma i moraju hermetiCki
zatvarati kanale, inace nastaju ne-
predvideni gubici.
SI, 318 - Vazdusni kanaU s poklopcima
, nepotrebnih otpora. Otpori u kanalskoj mreii su duzni'
1 otpori nastaju u pravim kanalima kretanjem vazduha i
0 zldove kanala, a mesni nastaju pri promeni pravca kanala,
promem preseka, kod racvanja, resetki, priklopaca itd. Da bi- se otporf.
223
smanjili na najmanju meru potrebno je da mreza kanala bude sto je mo-
gueno kraea, da zidovi kanala budu glatki, dok ce se mesni otpori smanjiti
blagim menjanjem pravea (lukovi velikog poluprecnika), me-
njanjem preseka kanala, racvanjem pod ostrim ugloID, izborom pogodnih
resetki, priklopaea itd,
TER
81. 319 - Vazciusni,kanal
s termoizolarorom
Za svaku prostoriju moraju se pred-
videti zasebni "y"ertikalni Jcanali, inace se
lako prenosi' zvuk iz jedne prostprije u
drugu, a snabdevanje vazduham, narocita
,cgrayitacionih t,U"edaja, maZe tliti poreme-
ceno. Za ,odvodne vertikalne kanaIe to je
narocito vazno jer pri povratnom struja-
nju - koje se ne moze uvek spreCiti -
moze doci do ula.zenja upotrebljenog vaz-
duha iz jedne prostorije u drugu.
Toplotna izolacija. Da bi se sprecili
gubiei !opiate u kanalima ovi se maraju
izolovati, iuace maze, osim hladenja vazduha, doCi i do kondenzovanja
vodene pare i upropasCivanja kanalske mreie. Kanale treba voditi po mo-
gue-stvu kroz zaloiene prostorije i izbegavati spoljne zidove.
81. 320 - VentiLacioru priklopci
Na 81. 319 prikazan je presek kroz horizontalni limeni vazdusni kanal
s izolaeionim plocama, pricvrscen na zid ugaonieima. Kanal je obesen 0 be-
tonsku plocu okruglim zelezom (/; 3', .. 5, mm na razmalm od 35 , .. 70 cm.
Kanali se prave ad raznih vrsta gradevinskog materijala -
ad opeke, betana, rabica, fasoniranih apeka, betonskih i gipsanih placa,
plastika, a najvise ad pocinkovanog gvoz,denog . lima. Limeni kanaJi su
iznutra' potpuno glatki, ,fasonski komadi se Jako prave, konstrukcije su
lake i lako se pricvrscuju, ne rdaju, nehigroskopni BU i sigurni protiv po-
:?ara. Limeni kanal1 oblazu se, radi toplotne izolacije, izolacionim pIo-
cama, rabicom iIi drvenom oplatom.
Oblik preseka kanala je obieno kvadratni, cetvarougaoni ili kruzni.
Kruzni oblik je, najbolji, ali se tesko prilagoduje zidovima i zato se upo-
trebljava tamo gde kanale nije potrebno skrivati (npr. u tvornicama).
224
Armature koje zatvaranje otvora i regulisanje
protoka su 11.1 pnklopc1 ill zatvaraci. Za otvore u zidovim'a
upotreblJavaJu o.bleno rebrasti priklopei (s1. 320-1), U unutraSnjosti
se obrtni priklopci (2 i 4) iIi klizni zatvaraci uobi-
caJenog oblika (3),
ka!"ala zayisi, od, dispozicije prostorija koje se vetre, sistema
yetren]a,. smestaJa venhlaclOmh OLvora, konstruktivnih elemenata zgrade
1 estetskih zahteva. Kako su ovi kanali relativno velikih dimenzija i zbog
toga zadiru u znatq.oj,;rneri u teIo;._zgra- .
de, da bi se' postigla dobra insta.acija
vetrenja i dobra unutrasnja arhitektura,
mora se vec pri izradi idejnog projekta
uspostaviti saradnja sa strucnjakom za
vetrenje. Glavni arhitektonski projekt
se maze izraditi samo kad su potpuno
Bvi. elementi instalacije, tj. kad
]e proJekt mstalacije definitivno od-
reden, .
Ven!ilacioni kanali su horizontalni
i vertikalni (s1. 321). Oni rnogu bid sme-
steni u konstruktivnim elernentirna
zgrade (zidovima, tavanicama i podo-
vIrna), postavljeni vidljivo ill skriveno,
uvek obradeni u skladu s unutrasnjom
arhitekturom. .
"
,
81. 321 - Ventilacioni kanali
Na s1. 322 je prikazan izgled indu-
strijske hale s vidljivo postavljenim ka-
ispod plafona j rasp9-de1jiva-
Clma vazduha. N a s1. 323 prikazana je
mreza kanala za vetrenje pod pritiskom sa zid'anom ventilacionorn cen-
tralom kao na s1. 317, do koje u hodniku suterena vodi glavni horizontalni
kanal (D) i grana se u zasebne vertikalne kanale za svaku prostoriju. Od-
vodni vertikalni kanali, opet
za svwm prostoriju zasebni,
vode na tavan gde se svi
skupljaju u glavni odvodni
kanal (0) koji izlazi van kro-.
va. gde se izbacuje upotre-
bljeni vazduh,
Ako se vazduh ne odvo-
di mehanickim putem najbo-
lji nacin odvodenja je kroz
zasebne odvodne kanale za
svaku prostoriju iznad krova ..
Na taj nacin se ne moze de-
siti da upotrebljeni vazduh
iz jedne prostorije dospe u
drugu prostOriju.
15 Grejnnje i vetrenje
S1. 322 - Industrijsl\:a hala s ventilacionim
kanalima (Sturtevant)
225
Rejon dejstva kako gravitacionog tako i mehanickog vetrenja je ogra-
nicen. Horizonta..no udaljenje najdaljeg vertikalnog kanala od
cione centrale iznosi u gravitacibnog vetrenja ;;;; 15,,0 m, a mehanickog
35 ... 40 m. Ako udaljenja premaSuju pomenute brojke, moraju se posta-
viti nove ventilacione centrale da bi se ovom propisu udovoljilo. Mreza
Be onda mora rMelaniti u vise zasebnih delova.
Oslm pobrojanih zahteva potrebno je voditi racWla i 0 stednji gra-
c1evinskog materijala i rada, a takode, i ne na poslednjem mestu, i 0 eS.et-
skim obzirima. Zbog toga treba kanale tako razmestati da se upotrebe
supljine u konstrukcijama, da kanali budu skriveno postavljeni i da ne
,upropaste izgled pr'c)stotije., Kad se uzmu u obzir i zahtevi lake pristu-
pacnosti Tadi ciScenja vldi se da trasiranje kanalske mreze nije uvek lako
__ 0
D
v

I t I t I t I
I r.
-
0
'\
t
I t I t
Sl. 323 -'- Ventilacioni kanali u zgradi
moze se naci brzina vazduha u njirna.
dobro izvesti. U svakom
slueaju kad god je to mo-
guena, treba vee pri izradi
skica, a svakako pre izrade
detaljnih planova, da pro-
jekt centralnog' vetrenja
bude zavrsen, da ne hi
zbog dimenzija i srnestaja
doslo do neugodnih izne-
nadenja.
Dimenzionisanje mre-
ze vazdusnih kanala vrsi
se na taj nacin sto se pret-
hodno izracunaju potrebne
kubature vazduha za svaku
prostoriju, se akso-
nometrijski cela mreza, iz-
meri se duzina pojedinih
kanala, izracunaju duzni
otpori vodeci racuna 0 ma-
terijalu i obliku kanala i
iznadu se mesni otpori. Na
osnovu ovih podatak:a mo-
gu se pomocu tablica ill
nomograma za svaku pret-
postavljenu brzlnu vazdu-
ha u kanalima naci dimen-
zije kanala, ili za
,stavljene dime?Zije kanala
Presek kanala; resetki i ventilacione komore odreduje se prema
obrascu
226

3600 w
q - potrebna kolicina vazduha (rn
3
/h)
A -:- povrsina preseka (r;n2)
w - brzina vazduha (m/s).
Priblizne dimenzije preseka vazdusnih
mocu dijagrama s1. 324 i tab ...ice br. 60.
kanala mogu se ,?drediti po-
p rIm e r: Bioskopska
sala sa 400 mesta's izme-
nom vazduha 30 mSjcas po
osobi, zahteva potrebnu ko-
licinu vazduha 400 . 30 =
= 12 000 Ako se' za
glavni kanal usvoji pl'ema
tabUci br7ina vazduha 6
mis, dobija se iz dijagrama
presek KanaJa 5600 cm
2
, od-
nosno dfmenzije. kvadrat-
nog kanala 75/75 em, ill
pravougaonog, npr. 50/112.
em.
Presek ventilacione
komore Zla nas primer je
12 000

3600 x 1,5 ' ,
tj. kvadrat
1,5 X 1,5 m.
sa stranama
- 8 Ventilacioni
o'tvori u pros'to-
rijama
Da bi se izmena
vazduha u prostoriji vr-
sila temeljito i ravno-
merno vamo je kak:o ce
otvori dovodnih i od-
vodnih kanala biti ra-
sporedeni u prostoriji.
81. 324 - Dijagrarn za dimenzionisanje vazdliBnih
kanala .
Principijelno otvore treba tako postavljati da ne bude mrtvih zona
uglava, nego da se celokupna kubatura vazduha menja, da se ,nigde, n'e
lzazove promaja i da se po mogucnosti svezi vazduh dovede neposredp.b
Taxmca 60 - Pribliine brzine vazduha u
delovima ventilacionog uredaja
"----- I Brzina vazduha u m/s za
DELOVI druiltvene I' industri;ske
zgrade' zgrade
[ I
Glavni kanaB 4 ... 8! 8 ... 12
Sporedni kanali 3 ... 5 i 5 ... 8
Resetke 2 ... 3 3 . ..4
Velltilacione __ __ I __
na ono mesta gde se najvise kvari, odnosno da se pokvareni vazduh odv.e-
de s mesta kvarenja. Otvori treba da budu rasporedeni f 'po osnovi 'i po,
visini' u vezi s temperaturama i brzinama vazduha i ablicima i dim:en-
zijama prostarija.
Pravila za ovo se ne mogu postaviti jer zavise Ilnatnijeg broja
parametara) a njihova resenje zahteva veliko iskustvo. Dobram resenju
se cesto, suprots.avljaju konstruktivni elementi zgrade i estetski zahtevi

b c

D
t'\
D:5)\
,
I I
m
rJl
I
2(../ \.-.J
---- y
,

Ea
nj'r\l
.'

,--. -,..


rn-n-n'T I,
4 -, r
//

, ./ "-
--LL../
Sl. 325 - Sherna smestaj'a ven,tilaci-onih otvora
arhitekture prostorije i za ova se mora na vreme naCi kompromisno
reseI}je.
Za male brzine dovodnog vazduha po pravilu se postize ravnomerno
provetravanje kad se izazove strujanje suprotno ad prirodnog, tj. kad
se vazduh tapliji ad pro-
storijskog uvede kroz
otvore pri vrhu, a hlad-
niji pri dnu prostorije.
U prostorijama u
kojima se pusi odvodni
otvori treba da""Bu pri
vrhu prostorije, jer se
tada duvanski dim brzo
odstranjuje.
.Hladniji dovodni
vazduh se ne srne uvo-'
diti u blizini Ijudi jer
81. 326 - Resetlke za male brzine vazduha izaziva promaju. Struj a
hladnij eg vazduha bo-
Ije je da dolazi coveku spreda nego ad pozadi ill bacno, jer se taka lakse
podnosi. Ako se uvodenje vazduha u blizini ljudi ne moze izbeci, brzina
mu mora biti vrl0 mala 0,5 m/s) ili ga treb:! zagrejati.
228
Otvore u ravnom podu ne treba postavljati jer se brw'zaprljaju.
U stepenastom podu ili u ravnom podu sa cvrstim sedistima ovi otvori
se mogu postavljati.
Pri izboru mesta ,otvora mora se voditi racuna' i 0
hladenju (prozori, vrata), grejanju
(grejna tela) peci) Ijudi, osunca-
vanje) i uticaju vetra, jer ova ma-
ze poremetiti mace dobro zarni-
sljeni razmestaj otvora i ravno-
m:erno
u
Na s1. 325 Sli shematski pri-
kazane razne mogucnosti smestaja
ventilacionih otvora. U koloni a
prikazano je strujanje odozgo-na-
gore, u b odozdo-nagore a u C odo-
zgo-nadole. Pri tome otvori mogu
biti u zidovima, plafonu iIi podu.


Konstrukcij om resetki- i dru-
gih uredajnih delova koji se posta-
vljaju na ventilacione otvare vaz-
dusna struja se maze usmeriti u
odredeni pravac iIi rasturiti na
PRIKLOPAC
( ffillIJllllllllllllJlllllllIIllIIlIIllII! I
vecu povrsinu. _
Zidne resetke pri malim br- S1. 327 _ ReSetke za vece brzine
zinama vazduha mogu biti sarno vazduha
arhitektonski resene (s1. 326), p1Jd
imaju potrebnu cistu povrSinu za prolaz vazduha. Pri vecim
brzmama, 1 za druge potrebe zidne resetke jmaju aerodinamicne profile,
, I

i
81. 328 - Plafonskl plocasti raspoo:eljivaci vazduha
cesto s vodicarna za upravljanje ili
skretanje struje i s regulacionim
priklopcima (sl. 327), Otvori mogu
biti i bez resetki, s uskim prolazima
zaklonjenim konstruktivnim delovi-
rna ili' elektricnim armaturama. Nji-
hova Cista povrsina i profil moraju
biti izradeni precizno po uputstvima
strucnjaka za vent:l:ladiu.
Plafonski raspodeljivaci (difu-
zori) imaju zadatak ,da struju vazdu-
ha skrenu iIi da je rasture na vecu
povrsinu. Na s1. 328 su..prikazani plo-
! I ! 1 I
..
I . "
BL 329 - -
casU raspodeljivaCi! a na s1. 329 levkasti! tzv. anemostat, koji osim kruz-
nog moze biti i kvadratnog oblika, a ima ill i kombinovanih s elektric-
nom svetiljkQm. Za raspodelu vazduha sluze i perforirani plafoni od na-
rocHih- ploea, kojima se 'postize vrlo ravnomerna -raspodela vazduha po
velikoj povrsini i dobro mesanje dpvodnog i prostorijskog vazduha.
3.4 VAZDUSNO GREJANJE
Vazdusno grejanje primenjuje kao 'sredstvo za prenosenje taplote
vazduh. Videli smo ranije da vazduh moze biti sredstvo za prenoSenje
toplote aka ima mogucnosti da se kreee. U grejanju pecima s pojacanom
cirkulacijom vazduha ucinjen je jedan korak vise i prirodna cirkulacija
je pojacana. Kad se ueini jos jedan korak dalje i vazduh na jednom cen-
tralnam mestu zagreje i uputi kanalima u viSe prostorija koje treba da
se.greju, tada imamo centralno vazduSno grejanje,
Vazdusno grejanje koje je po poreklu najstarije centralp.o gr,ejanje
bilo je doskora potpuno potisnuto sistemima grejanja toplom vodom i pa-
rom, ali je u -poslednje vreme usled sve veee potrebe ,za vetrenjem i usled
razyoja tehnike vetrenja, a naroCito tehnike klimatizovanja, sve vise po-
eelo- da se primenjuje.
3.41 Vrste i svojsiva vazdusnog grejanja
Zagrevanje vazduha u vazdusnom grejanju moze biti direk-l-no na
vrelim zidavima peei iIi posredno na grejnim pavrsinama narocitih gre-
jaca vodnog; parnog ill drugog grejanja. '
Kretanje vazduha u kanalima maze biti priradno (gravitaciono), u
kojeg se topaa vazduh ,kao laksi sopstvenom snagom penje a ohladeni kao
tezi pada, i vestacko (me-
l' , J:J' 3 hanicko), u kajeg se kre-
fJ
". - 1 tanje vazduha u kanalima

p izaziva iIi patpomaze ven-
I _ PIP _ I tilatorima.
t Prema upotrebi vaz-
I ," - 'JK duha vazdusno grejanje
K - K maze biti opticajno (cirku-
, laciono)(s!. 330-1), u kojeg
S1. 330 _ ,Sherna vazdusnog grejanja se vazduh uzima iz pro-
storije P, u grejnoj
ri K zagreje i ubacuje u prostoriju i na taj nacin isH vazduh stalno' kruzi.
Ako se vazduh uzima 'spolja i ubacuje u prostoriju, tada imamo
ventilaciono grejanje (s1. 330-2). Ovo vazdusno grejanje se skora ni u
cemu ne razlikuje od uredaja za vetrenje (vidi s1. 293). Moze se reCi da
je ovo'u 'stvari uredaj zavetrenje.s pojaeanim zagrevanjem vazduha.
Ova dva nacina (opticajno -i ventilaciono vazdusno grejanje) magu
se i kombinovati (s1. 330-3). U kombinovanom vazdusnom grejanju jedan
deo vazduha uzima se spolja i zagreva u grejnoj komori! a drugi deo se
uzima iz prostarije, dogreva, mesa sa svezim i ubacuje u prostoriju.
UQ.
.U direktnom grejanju upotrebljavaju se za zagrevanje u grejnoj ko-
l1?0rl obicne gvozdene peCi i umeci (irski iIi amencki) ili za vece kapa-
cltete, specijalne peei cija je grejna povrsina narocito poveeana razvi-
janjem dimnih kanala Hi na drugi naNn (kaloriferi).
Svi delovi ovih peei treba da se ravnomerna zagrevaju, da tempe-
ne bude suvise visaka, da vazduh lako dolazi do grejnih povrSina
1 da se one mogu lako cistiti da se prasina ne ubacuje se toplim
vazduhorn u prostoriju, sta higijenski nije ispravno. NaroCito se ,ne srne
dogoditi da zbog propusnosti zidova lozista ili drugih rlelava dode do pro-
diranja dirnruh plinova (eventualno i ugljen-monoksida) u komoru. Zbog
toga ovakva pee treba da ima sto manje spajnica i da peei budu takve
konstrukcije da se pojedini delovi peel magu slobodno siriti ne propu-
stajuci plinove. !
Pri posrednom zagrevanju vazduha nema ovih opasnosti, ali se j
ovcle mora obratiti paznja na lako eiSeenje rebrastih cevi i lamelnih gre-
jaea (koii se u novije vreme najvise upotrebljavaju).
Greine komore moraju biti dobra pristupacne i tako obradpne da se
lako mogu cistiti, a lozenje i uklanianie pepela mora se uvek vrsiti
Gravitaciono greianje, koie dolazi uglavnom U obzir sarno za male
uredaie. pogodno je zbog jevtine eksploataciie-, ali ima tai nedostatak da
je u velikoj meri zavisno ad vetra. Kao sta je ranije pomenuto. u prosto-
rijama okrenutim vetru moze nas
1
'ati takav paviseni pritisak da ov:::t,i ne
dozvoli izlnzak topiog vazduha iz kanala i da na tai nacm ove prostoriie
ostanu nedavoljno zagrejane, a na zavetnmoj siranl u isto vreme nastaje
ObrTIllto stanie. te se prostoriie nepotrebno
Da bi cirku1acija bila efikasna potrebno je da' razlika u visini izmedu
peei i izlaza toplog vazduha bude sto je mogneno veca. 1z oVlh razlmra
f!ravitaciono greianie toplim vazduhom moQ'UCno je primeniti sarno u zgra-
damn koie imaju podrum u koji se POstavlja pee.
Mehanicko grejanie, ,'8 ventilatorima u_gradenim u mrezu kanala
moze se prirneniti za sve pa i najvece uredaje. Ono nije zavisno od vetra:
ali ie skuplie 'u pogonu, jer ie ventila+are patrebno odrZavati i placati
stalnu potrosnju energije za njihov _pagon.
.Opticajno grejanje je najjevtinije jer se isti vazduh sarno u izvesnoj
men ohladen dogreva i ponovo ubacuje u prostoriju. S higijenskog sta-
novista ovaj sistern se ne moz.J preporuciti iz istih razloga iz kojih 5e
pogodan u pogledu ekonomicnosti: nairne, stalno isti, pokvareni i zapra-
seni vazduh kruzi, u raznim prostarijama se na razne nacine kvari (du-
vanski dim, mirisi, para iz kupatila itd.), izmesa, zagreje i uba-
cuje ,u razne prostorije. Ovaj sistern se medutim maze ufJotrebiti za
grejanje prQstorija s velikim kubaturama a malim brojem lj1,ldi, gde je
zagadlvanje vazduha neznatno ili nije od znacaja.
.. Ventilaciono vazdusno grejanje je higijenski pot-puna ispravno, ali
Je skupo u pogonu jer se celokupna potrebna kolicina vazduha mora uzi-
mati spolja i zagrevati do potrebne visine temperature (40.do 50C) ..
Kombinovano vazdusno grejanje je u eksploataciji jevtinije nego
a dobrom kombinacijom dovoda i odvoda manje Hi vise
pakvarenog vazduha ni sa higijenskog stanovista ne mogu mu se stavlti
zamerke.
231
3.42 Opis uredaja za vazdusno grejanje
Kako je vee pornenuto, uredaji za vazdusno grejanje u veCini slu-
cajeva se ni u cernu ne razlikuju od uredaja za vetrenje, osirn sto zimi
rade s visim temperaturama vazduha. Zbog toga cerno se ovde zadciati
sarno na onim uredajima koji se razlikuju od uredaja 'za vetrenje.
- 1 Grejanje stambenih zgrada

Vazdusno grejanje stambenih zgrada u Evropi nife ubbicajeno, osim
malih uredaja s kaljevim peCima. U SAD je ovaj naNn grejanja, naroeito
U jednostavnim porodicnim zgradama, vrlo rasprostranjen. Kako investi-
saBA KUHINJA

------1 !
'I'
, ,
, , ,
I
, ,

i"RKUP
1

I
SOBA saBA

o 1/
o
S1. 331 -- Gravitaciono vazdusno
grejal!lje porodicne kuee -
cije za vazdusno grejanje u od-
nosu na vodno iznose svega oka
50'O/(}, a utrosak metala je neko-
liko puta manji, to i pored po-
menutih nedostataka vredi ga
ukratko prikazati.
Na s1. 331 vidi se 08nova i
presek male stambene zgrade s
gravitacionim vazdusnim greja-
njem. U podrumu, u blizini sre-
dista zgrade, nalazi se gvozdena
pee s omotacem iz kojega vade
limene cevi (preenika 225 i 250
mm) s toplim vazduhom do pre-
gradnih zidova gde' prelaze u
cetvrtaste kanale i neposredno
iznad poda kroz resetke (30/20
em) izlazi topao vazduh u pro-
storiju. Uredaj je optieajni i 0-
hladeni vazduh se uzima iz so-
ba jer se u njima manje zagadi
nego u kuhinji ili kupatilu. Xa-
nali za' opticajni vazduh, cetvr-
tasta preseka, ugradeni su u
varncu iznad podruma, a
ke se nalaze u podu u blizini
.prozora jer je tamo vazduh nai-
h)adniji. Zbog povoljnog polo-
zaja peei u sredistu zgrade ka-
nali za clovod toplog vazduha
su kratki i pogon ekonornican.
Gravitacioni sistem se moze primeniti i za zgrade bez podruma, ali
se.tada pee mora upustiti u specijalno olmo u zemlji. U takvom slucaju je
prllaz oknu
l
ubacivanje goriva, uklanjanje pepela i ciseenje -samog akna
otezano i ovakav nacin se ne moze preporuciti.
Na sl. 332 prikazana je- she-rna grejanja male porodicne zgrade si-
ste-mom optieajnag grejanja toplim vazduhom. Pee za laze-nje cvrstim go-
23.2
smeste:r:a .je u kuh.inji, a za -dovod toplog vazduha ispad ta-
vamce unutrasnJeg hodmka, s kratklm ograncima koji vode do unutras-
njih zidova u kOjima su srne-stene- resetke. 1] kutiji iznad peei nalazi se
ventIlator s elektrornotoram
i filtrom. Kanali za opticajni
vazduh ne' postoje nego -se
vazduh uzima jz kuhin;e u
blizini spoljnog ulaza. N acin
zivota i ishrane porodice La
koju je projektovan ovaj ure-
daj je takav da se uzimanje
vazduha iz kuhirije ne moze
smatrati neispravnim.
KUHINJA KUPA T. SOBA saBA
I I
LJ
'0'
-
,
, DNEVNA saBA SOBA
SJ. 332 - Mehanicko vazdullno grejanje
porodicne kuce
Na sL 333 je prikazan
nacin mehanickog vazdusnog
grejanja s kanalima postav-
ljenim po obimu zgrade (pe-
rimetarsko grejanje({). U sre-
dini zgrade postavljena je pee
(uljna ili p:inska) ispodkoje
se u kutiji nalazi ventilator-
ski agregat koji potiskuje
vazduh u radijalno 'postav-
ljene razvodne eevi. Iznad
periferijskog kanala su re-
setke na mestima gde se na-
laze prozori. Kanali kruznog
preseka se ubetonlraju it podnu plocu, a sl! u blizini, zida
maraju se toplotno izo1ovati. '
_S1. 333 - Perimetarsko v.azdusno grejanje
\
PRETSaBLJE
S1. 334 - Vazdusno grejanje
stana Domotherm
Na s1. 334' je prikazano grejanje Domotherm koje je bez kanala,
a sastoji se od grejaca (1), aksijalnog venti!'atora (2) i elektromotora (3),
Citav se smesta u prostoru predsoblja, s otvorima'
za 1 odvod Zldov1ll1a. : Grejanje grejaca -je centralno, vo-
dom parom. Prednosh sIstema su Jevtinoca i brzo' zagr-evanje, a ne-
dostacl- prenosenje buke i mirisa iz jedne prostorije u drugu' i -neravno-
merno zagrevanje,
233
,- 2 Grejanje dvorana
Vazdusno grejanje se po pravilu upotrebliava za grejanje dvorana
cije kubature su srazmerno velike, koje treba brzo zagrejati i kaje sluze
u najvise slucajeva za povremenu upotrebu. Zbog velikih kubatura vaz-
duha i udaljenosti Ijudi cd unutraSnjih povrsina i grejnih tela ,f!rejanje
zracenjem i akumulacija toplote u zidnim masama ima sasvim. podredenn
ulogu i u prvom redu potrebno je zagrejati vazduh na odredenu tempe-
raturo i odriavati je. Zbog velikih kubatura konvektivno mesanje vaz-
duha mora biti snaznije nego sto je u sistemima grejanja radijatorima.
ovih razloga ubacivanje toplog vazduha mehanickim uredajima garantuje
najbrie i najekonomicnije grejanje ovakvih dvorana.
Vazdusno grejanje dolazi U ohzir za grejanje gimnastickih dvoramJ.
u skO'lama, naroNta aka se one upotrebljavaju i kao dvorane za priredbe,
zatim ;za grejanje salterskih hala, cekaonica i vestibula- u bankama, po-
stama i slicnim zgradama. Ono se primenjuje za grejanje trezora u ban-
kama. u koje se nel1ado uvode cevni vodovi parnog iIi' vodnog grejanja,
_. .- .-
+-----!----13 -1- --
---ttl
-.;


KA
- VE
-
.::r' -
3
-)9 ,-t --- ---1- - -_.
..
81. 335 - Va:zJdusno grejanje dvorane
ALJ
LORIFER
NTILATOR
a grejanje sluzi ujedno i za vetrenje, U poslovnirn prostorijama vecih ku-
batura (kao npr. u robnim kucama) gde nerna mesta za postavljanje
grejnih tela ili bi se njihovim postavljanjern gubi.o dragoceni pros+or, Hi
ako se postav1janje grejnih tela ne maze uskladiti s arhitektonskim re-
senjem prostora (kao npr. u nekim naroeito sveeanim prostorijama), ill
se ana iz drugih razloga moraju izbeCi - takode se upotrebljava vazdusno
grejanje. Dna se uvek primenjuje za grejanje dvorana koje ujedno' treba
i vetriti odnosno klimatizovati, kao sto su bioskopske, izlozbene i kon-
certne dvorane, zatim dvorane za skupove, predavanja i druge priredbe,
gledalista- i pozornice u pozoriStima i sl. PosE'fbno mesto u ovom nizu zau-
zimaju crkve zbog naroeitih proporcija (velika visina u odnosu na sirinu
i duzinu), u kojih nerna patrebe 2a vetrenjem ali gde takode- dolazi u
obzir vazdusno grejanje.
Na 81. 335 je prikazano vazdusno grejanje manje dvorane, Sve:! vaz-
duh se uzima na mestu 1, a ventilator ga ubacuje u kalarife-r gde se za-
234
gre}e, i 2 vodi do 3 koji se nalaze u dvorani ispod
duz zldova. IspustI za vazduh nalaze se ispod' svakog prozora.
Da b1. se u gorivu, pre nego sto se vazduh u dvorani pokvari
ubacuJ se sohni, opticajni vazduh kroz resetke 4,
-3 Aparati za gre-janje i hladenje vazduha
. }Iale kao sto su trznice, plivaonice, montaine ilale,
vehke radlOUlce, lzlozbene hale, hangari i velike garaze zagrevaju se po
GREJAC
/
TOPL-'--
VAZOUH
I S'POLJNI
VENTILATOR
""'KLUPAC w ........ Ii .. ';I"'=oJ VAZOUH EL. MOTOR
ZIONI orVOR
81. 336 - Zidni zagreja,c vazduha
vazdusrim grejanjem. U njih su kanali <;,:a razvod top log vazduha
meduhm, vrIo dugacki i da se topli r:e bi usput ohladio
se toplotno 1zolovati.' usled. cega sku pi,
a s druge strane OVI kanah smetaJu uredaju u
hal
ama
. (pos.tavljanju masina, tr:ansmisijama,
kranovlITla 1 sl.) 1z ovih razloga pribegava se
... i eentralno-Iokalnog grejanja pomo-
eu (aeraterme, kaloriferi) s1.
, OVl agregatI su u stvari pojedinacni lokal-
TIl aparati za grejanje i
izbacivanj e vazduha j
sadde l'adijalni Hi aksi.,
jalni ventilator i lamel-
ni grejac u limenoj ku-
tiji, a centralno se snab-.
devaju parom ili vodom
kaa toplonosom. Na taj
naCin se ovi agregati
81. 337 - ViseCi zagrejac
vazduha
81. 338 - Plafonski
zagrejac vawuha
., I mogu lako postaviti na
zldodve 111 stubove i jedino je potrebno povezati ih s m'tezom cevi sto
pre stavlja naroeitu teskocu. ' ne
, hiti i elektricni ili plinski, a sami zagrejaCi mogu hiti
zldm 111 podm, a mogu visiti i na tavanici.
rade obieno opticajno, ali se pomocu priklopca lako mog!l
podesltl 1 da rade sarno ventilaciono iIi kombinovano.
235
Na 51. 337 i 338 je pnkazan lzgled vlsecih na 81. 339 ,ie
zldni a na 51. 340 podm zagrejac velikog kapaciteta. .
Da bi toplota u pro5toriji bila ravnomerno raspodelJena
e prema sirini prostorije i prema specifiCnirn potrebama postavlJa)u u
;ednom iIi vise redova, nasuprot ill u pomerenom poretku.
81. 339 - Zidnl
zagrejac vazduha
81. 340 - Podni zagrejac vazduha
Ventilator - Zagreb
Glavni nedostatak ovih zagrejaca vazduha je buka
V' duha kOJl se posta-
Sobnim zagrejacima nazivaJu se zag:reJacl vaz . d . ,
vljaju u stanovima, kancelarijama, uCionicama, voranamR
i dr. Oni imaju izgled ormariCa koji se postavl]R]u u prozorsku
nisu -i dobro se prilagoduju arhitekturi . "
Na s1. 341 su prikazana tri tipa ovakvlh sobmh zagreJaca.
2
S1. 341 - Sobni zagrejaCi vazduha
Zagrejac 1 ima kutiju od celicnog lima ili elastiCn? ug:<1:
dena dva Hi vise ventilatora s elektricnim motorom (V), greJa
c
(G), filtar (F) i druge potrebne delove. Priklopcem P1 se reguhse odnos
236
izmedu spoljnog i sobnog vazduha, a priklopcem P 2 se vazduh upucuJe
kroz grejac iIi mimo njega. Vazduh se u svakom slucaju propusta lcroz
filtar F. Grejac G se prikljucuje na instaIaciju centralnog grejanja
nog iIi parnog), a e.l.ektrieni motor na e1. instalaciju. Regulisanje je rueno
iIi automatsko. U ovom drugom slucaju sobni terrnostat preko regulacio-
nog ventila regulise prolaz vode, -odnosno, preko priklopca, prolaz pare
kroz grejac. Termostat koji utiCe na ventilator regulis' dovod hladnog
. spoljnog vazduha. VaZno je da motor i ventilator rade bez sumova Po-
moeu priklopca aparat moze da radi sam-o sa sppljnim vazduhom, bez
(npr. leti), Hi sarno sa' sobnim, ili
Zagrejac' 2 uzima spoljni vazduh u gornjem delu onnarica, a takode
i sobni vazduh (lliadne struje prozora). Struja vazduha ide nadole kroz
grejac G, a dva radijalna ventilatora izbacuju topao vazduh nagore.
. Regulisanje odnosa sobnog i spoljnog vazduha je rueno, pomocu rueice
kojom se pomera priklopac P.
Zagrejac 3 ima dva aksijalna ventilatora na prevrtnoj ploei V,
priklopni filtar F i Iucni' priklopac P kojim se mogu otvori za spoljni i
sobni vazduh zatvoriti, odnosno u srednjem polozaju oba mesati. Obrta-
njem prevrtne ploce s ventilatorima, -priklapanjem
fiItra i priklopca P moze se dobiti niz mogucnosti
za rad zagrejaca: kao obicni konvektor bez filtra
iIi s filtrom, kao ventilatorski konvektor s filtrom,
sarno ventilacioni rad sa spoljnim vazduhom i raz-
he kombinacije spoljnog i sobnog vazduha.
Mnogi zagrejaci vazduha mogu se upotrebiti
i za hladenje ako se umesto tople vade ili pare
kroz njihov grejac propusta vodovodna, bunarsk.:'l
iIi naroCito hladena voda. Tada oni postaju ohZa-
divaci vazduha. Ovaj nacin s propustanjem -vade
je abieno i najjevtiniji naein hladenja ako je tem-
peratura vode dovoljno niska i ako je ima u po-
trebnoj kolicini. Obicno se-ohladivaci prave sa hla-
denjem hladilicama, a u tom slueaju nije potreban
nikakav drugi prikljucak nego na elektrienu insta-
laciju. Za podesavanje hladenja po pravilu imaju
automatsk}1 regulaciju pornoell sobnog termostata
S1. 342 - Ohladivac
vazduha s kompreso-
rom
koji upravlja protokom sredstva za hladenje kroz hladac. Kondenzat lwji
se stvara na hladacu skupIja, se U oluk i odvodi napolje Hi na povrSi:qu
kondenzatora gde ispari. '
Na s1. 342 je shema ohladivaca s kompresorom KG, priklopcem ,p
za doziranje spoljnog i sabnog vazduha, hladaeem H, olukom za konden-
zat 0 i ventilatorom V._
Ohladivaci se prave raznih- dimenzija, oblika i abrade, prema nameni
i vrsti prostorije u kojoj se smestaju. VeCina je u obliku parapetnih or-
marica, za vece prostorije u -obliku armara, a ima ih i za vesanje na zid,
o tavanicu ili za postavljanje na tavanu. Po spoljnom obliku se ne
kUju od zagrejaca i lokalnih klimatizatora.
237
N sl 343 je prozorski ohladivac smes.ta u sam pro-
zor. s isparivacem nalazi na str:
an1
, a deo s kon-
denzatorom koji se hladi vazduhom Je na spolJnoJ stram.
81. 343 - Prozorslti
ohladivac vazduha
(GeneraJ Motors)
21MI
LE TI
Sl. 344.- Ohladivac vazduha s toplo;nom pumpom
Ima aparata za hladenje su
toplotne pumpe i sluze leti za hladenJe a.Zlml za U nJlh Je hla
dilica tako konstruisana da kondenzator i isparivac menJaJu 344).
Zirrii agens hladilice (freon) prolazi prvo kroz spoljni toplot:.
koji . je tada trosl
tu toplotu i u unutrasnJem raz-
menjivacu, koji je tada konden-

III1111
I111111
1111).
I I I I II I
rJ....l.L1.J..-j
I I
I I
, I
1 li"1
o J
L f
, "
z
81. 345 - Industrijski
zagrejac vazduha .
zator (K), odaje toplotu prost
o
-
riji. LeU je proces obn'J.1:It :.!l'eon
struji prvo kroz unutrasnJl raz-
menjivac (isparivac) i hladi
duh a odaje toplotu preko spol]-
nog razmenjivaca (tj. kondenza-
tora). Izmena taka strujanja
agensa vrsi se automatski pl'eko
visesmerne slavine V.
Za' hladenje se primenjuju
i aparati bez hladiliee, s forsi-
ranim isparavanjem vodovodne
vode. Oni su znatno jevtiniji, ali
kako se' prilikom isparavanja
vazduh ujedno i vla.z.i, mogu se
upotrebiti sarno u' pustinj&kim
81. 34() -- Indu- krajevima s vrlo suhim vazdu-
strijskli.. zagrejae h
vazduha (Thermo- om. .. k' . Y'
hI _ WansOOl) lndustn)s zagreJac1. vaz-
. oc duha na ulje iIi pHn su u stvari
peei koje pomotu ventilatora izbacuju vazduh zagrejan oko 10-
ziSta. Najcesee suto uljne peCi od ce.i.icnog s kao u.
lova (s1. 345 i 346). U donjem delu se obleno nalazl
(V) koji usisava vazduh kroz otvore u sprovodi ga duz lozlsta
238
(L) i zagrevnih povrsina (2) i izbaeuje kroz gornje otvore na sve strane.
Dmmi punovi se odvode odozgo kroz dmmu cev u dlmnjak, a dovod ulja
za lozenje je iz poda. Zagrejacl imaju automat.::.ki uredaj za kontrolu sago-
revanja ulja i regulaciju .odavanja toplote. Industrijski zagrejaCi se po-
stavlJaju slObodno,.a u velilnm prostorijama postavl]a se VIse aparata sa
zajedmckim snabdevanjem uljem. Ovi aparati Sil relativno velikih dimen-
ziJa (visme 2;2 do 3,8 m, precnika 0,60 do 1,5 in, tezine 300 do 1500 kg) i
veukog kapaciteta (00000 do 300 000 kca:l/h). Neki medu njima Be u Blu-
eaju po.rebe mogu koristiti .i za cvrsta gonya, a neki za Plin.
- 4 SUsenje zgrada grejanjem
Kao sto je poznato, sa dovrsenjem zgrada vrlQ cesto se zaae u jesen
l
pa i zimu, a u novije vreme se radi dobijanja u vremenu gradevinski
radovi vrse i u toku same zime. Kako je za izradu zavrsnih radova potre-
bno da se zidovi prethodno prosuse, a za useljavanje da zgrada ne bude
vla7..na, to susenje kad padne u jesen ili zimu traje izvanredno dugo i
obieno ga je i nemogucno .sprovesti. Zbog toga zgrada mora da prezimi i
na taj nacin se gubi vrlo mnogo. u vremenu.
U zgradama u kojlma se za zidanje upotrebljava krecni malter (a to
je jos uvek vecina zgrada); za susenje i vezivanje maltera potrebna je
toplota i ugljen-dioksld. Toplota je po ...rebna da bi
suviSna voda iz maltera kiparila, a ugljen-dioksid
(C0
2
) se vezuje s peeenim krecom (CaD) u kalci-
jev kal'bonat (CaCo
a
) i na taj naCin stvrdnjava.
Ugljen-dioksid se uzima iz vazduha i ovaj proees
kaibonizovanja traje vrlo dugo.
Da bi se susenje i stvrdnjavanje maltel'a
ubrzalo, pribegava se grejanju prostorija.
Grejanje se vrsi obieno manga1ima u kojima
se spaljuje drveni ugalj, koks, drvo Hi drugo go-
rivo. Pri tome je sagorevanje obieno nepotpunQ,
i pored dima i dolazi i do obra-
zovanja ugljen-monoksida koji ugrozava radnike
pri njihovom ulasku u 'prostorije i prodiruci .kroz
zidove dovodi il. opasnOst susedne stanare.
Bolje su limene peei s odvodom lozisnih pli-
nova u dimnjake iIi cunkovima kroz prozore. One
meautim deluju sarno toplotom, ne ubrzavajuC! 81.
stvrdnjavanje maltera .dodavanjem 1,1g1jen-diok ..
sida.
Postoje razne kanstrukcije specijalnih peCi za
347 - Agregat za
susenje zgrada
(Deuba-Hanover)
ovu svrhu eije loziste je tako konstruisano da go- .
rivo sto potpunije sagori, sto se obimo postize dodavanjem sekundarnog
vazduha. Ove peei se ne prikljueuju na dimnjak nego produkti sagore-
vanja, a rnedu njima i ugljen-dioksid, odlaze slobodno u prostoriju.
Za susenje se upotrebljava i eentralno grejanje koje se pusta u po-
gon pre nego sto je zgrada zavrsena i na taj naCin se prosusuje.
Na s1. 347 prikazan je nacin Eusenja zgrada specijalnim uredajern
koji se sastoji od agregata koji se moze prevoziti i potisnih cevL U loiistil
239
agregata sagoreva koks uz dovoljan pristup vazduha taka da je obezbe-
dena patpuno sagar-evanje, bez magutnasti obrazavanja ugIjen-monok-
sida. Dimni plinovi se potiskuju ventilatorima kroz limene cevi precnika
50 em u zatvorene prostorije (ugrailivanjem Lzastakljivanjem, prozora Hi
na drugi nacin). Ovim se u prostorijama stvara jak poviseni pritisak i topU
dimni plinavi bogati ugIjen-dioksidom primoravaju se da prolaze kroz
zidove i u velikoj meri ubrzaju maltera i susenje zidova.
Jedan agregat maze za) 2 do 3 dana da isusi zgradu ad 1 000 rn
3
izgradene
kubature. Pastupak se maze obaviti i u zgradama ciji zidovi su iznutra
sveze omalterisani, bez pukotina u omalteru i druge stete.
3.5 KLIMATiZOVANJE
Uredaji za klimatizovanje (kondicioniranje vazduha sluie cia se u
zatvorenirn prastorijama automatski odr.ze zahtevani uslovi temperature,
cistoce, vlaznosti i brzine kretanja vazduha. Ovi uredaji su u stvari narQ-
Cito usavrseni ventilacioni uredaji u kojih se pomenuti uslovi oddavaju
koordinovano i automatski, pamotu naro_Citih regulatora.
Uredaji za klimatizovanje nastali su pocetkom ovog stoleca u Ame-
riei prvo kao uredaji za stvaranje i odrlavanje pogodnih vazdusnih ,prilika
u raznim industrijama. Taka je za proizvodnju vestacke svile, duvana,
l'aznih hemijskih ,proizvoda, filmova, papira itd. neophodno stalno odrza-
vati u prostorijarna odredenu temperaturu
J
. a naroCito stepen vlaznosti,
ad cega zavisi kvalitet proizvedene robe. Posle izvesnag tehnickag razvoja
uvldele su se sve' prednosti ovakih uredaja i za razne druge prostorije
gde se skuplja yeti braj ljudi i gde je potrebno stvoriti uslove komfora
radi boljeg osecanja Ijudi ili povisenja njihove racine sposobnosti. Taka se
ovi uredaji sada rade i u raznim skupstinskirn dvoranarna, pozoriStima,
bioskopima i boinieama, gde sluze i kao metod za lecenje izvesnih bolesti,
a sve, se vise uvode i u stambene zgrade.
Kad ventilacianih uredaja videli smo da se vazduh u ventilacioni.n
centralama cisti pomocu filtara, ev;entuaino vlaZi, a zagreva se sarno uto-
lika ukoliko je da hladan uvo.dni vazduh ne bi bio stetan po
zdravlje prisutnih oBoba, dok se sarno grejanje obavlja zasebnim uredajem.
Uredaji za klimatizovanje, medutim, preuzimaju na sebe ciscenje, v18zenje,
sllsenje
J
zimi grejanje, a leti hladenje vazduha, sve koordinovano, a regu-
lise se automatskim putem.
-Ureaaji za klimatizovanje magu biti bez hlaaenja vazduha iIi pot-
puni. Bez hladenja se upatrebljavaju za one krajeve u kojima su letnje
zege umereIJ-e Hi sU kratkotrajne, pa se uredaj za hladenje - koji je u
pogonu najskupIji deo klimatizatora - moze izostaviti.
Uredaji za klimatizovanje mogu, kaa i ventilaeioni uredaji, biti i bez
osnovnog grejanja vazduha, u kojem slueaju se predvidi grejanje klasic-
nim naCinom putem radijatora iIi drugih grejnih tela. 'Eitno je za klima-
tizovanje da se i u tom slucaju obezbedi automatsko regulisanje kako tern-,
perature, taka i vlaznosti yazduha u prostorijama. Uredaji koji imaju auto-
matsko regulisanje samo jednog od ovih stanja vazduha (temperature iIi
vhznosti) Hi nemaju automatsku regulaciju, ne mogu se nazvati klima-
tizacijom.
240
3.51 Obrada vazduha
C,iscenje se .vrsi koji BU isti kao u ventilacianih
. su to p,ropusm nauljeni metaini filtri koji' zauzimaju
prostor, a Imaju veliki efekt ciscenja. Neki put ih 'zarne-
nJuJu vodem 111 elektro-filtri. .
vazduha vrs.i se grejaca koji se zagrevaju
par?m, vodom, phnom iIi elektricnom strujom kao stu sma' vee
'
Vlazenje' biva redovno pomocu .mlazniea (brizgaljJti) (s1. 309).
ceVl su paralelno u jednom iIi u vise redova i na
razmaelJ?a imaju. pamotu kojib se voda pod pritiskom
u vrlo kap.lJlce 1 na taj naNn stvara se vodena zavesa kroz
kOJu v:azduh prola.zl ? TIJe preuzima viagu. Ovi ovlazivaci sillie
meno.l ,":o.dem flltrl. Upotrebijena voda sa ana ovlaZivaca odlazi iIi u
Ih se pumpom ponovo dovodi u rasprskace i tako neprestano
krUZL ' .
Susenje vazduh<:t. vrsl 5e hladenjem, obieno takode' pomocll vodene
vadom, odnosno hladilieama. Da hi se
ovaJ obJaslllo donoslmo higrometrijski dijagram s podacima a
odnosu temperature, ap:solutne i relativne vlainosti vazduha (s1.
348) .. SusenJe vazduha biva na taj naCin sto se tapao i vlazan 'Vazduh
cija tacka rosenja odgovara traZenoj apsolut-
nOJ vlaznosti, pa se zatIm vazduh zagreje do traZenog s1..epena. .
"C 0 1 2 3
16 Grejanje i vetrenje
14 16 18 20 22 26 28 30
SUHOG VAzaUHA
81. 348 - Higrometrijski dijagram
241
Ovo ce se najboljc videti na jedoo!l11 primeru. Vazduh temperature t = 30
e
C,
relativne vlaznosti qJ = 9U% treba pos1e susenJa da ima t = :J4"C, a !:p = 50%. Do
hQJeg stepena u-eba vazduh onladiti n.1;lCj. cerno na dljagr.amu. Vazduh od :.:::4(..'C, !:p =
saurZl !:.I,t! g vOd,ene pare. l\ja UIJtlgraIHu trammo VIlU klllj,lerawru itod clje 1'00-
sl':!i.iJa na RnvoJ :.!.aslceuJa naiaZimo 1stu koliCiu'u vodene pare I.j. 14"C. Tn znaci- da vaz-.
duu treua oUlaOlti eto l'!'" KOJom prlliK.Om ce otPUStltI svu Ol:itruu kolicinu vodene pare,
a zadrzace onaj ll1aksimum .lwji lma pri zasicenju, tj. 9,5 g. Poole t-oga cemo vazduh
zagreJaIJ. na t = :&4"C. Kako vazduh t = ::lOve, q; = 9U"lo sadrzi 24,0 g vodene pare
(vHil gra1llion), to je hlaClenjem do 14 iz vaz.duha eliminoYano 24,;)-9,5 = 15 g
Youeue pare, .l!-oja se'll oo!iJiU kondenzne vode sr.atoZila na duu ovlazivaca, odnOsno
u ovom slm.:aju osusmaca
.tJ.lauen}e vazduha vrsi se bunarskom ili vodovodnom vodom, ledorn
ili masmama za hladenje. .
bunatskom ill voaovodnom vodom stalne temperaiure oke 14 vC moze
se vazuun onladiti do 17'-'C, pri cemu je zasicen vodenom parom. l-'onovo
zagreJan do temperature ovaj vazduh ima relatlvnu
cp = tHiu/O, sto je aovoIJno. Voda se pri hladenju vazduha zagreje na oka
ltive, i tesko se maze upotrebiti jos- za neke svrhe, nega se' pusta u ka-
naLzaciju. Kako je potrosnja vode vellka hladenje vazQuha ovom vodom
rentaouno je obicno samo ako je voda besplatna.
J:iladenJe ledorn moze biii dlrektnlm dodirorn vazduha s ledorn, po-
mocu leda ohladenom vodom ili ohladenim metalnim povrsinaina. Razum-
ljivo je da se lectom ne moze postiCi nizi sLepen hladnoce od lilaaenje
ledorn do ... azi u obzir za manje ureaaje, a za vece eventualno pM ispreki-
danoj upotrebi. Kako je funkC.LODlSanje uredaja za hladenje vezano, za
l'edovno snabdevanje vestackim ili pnrodnim ledorn, to od ovog snabde-
vanja i cene leda zavisi l'entabilnost ovakvog hladenja.
Hladenje hladilicama (masinama za hladenje) dOlazi najcesce u obzir.
Ono nije zavisno od raznih spoljmh okolnosti, najmauje mesta a
mogu se postici i temperature daleko ispod 0. Da bi se razumeo princip
rada ovih masina, moramo se malo zadrzati na osnovnim pojmovima.
Pri prelazu iz tecnog u gasovito stanje vezuje se toplota. Ova pojava
se vidi pri znojenju, koje zbog toga telo i primenjuje da bi izdalo iz sebe
suvlsak unutraSnje toplote. Zbog toga pri vetru kvasimo prst da
bismo ustanovill pravac vetra, zbog toga pas na vruCini isplazi jezik itd.
Na ovom principu osniva se i tzv. vlazni termometar. To je obiCan termo-
metar ciji rezervoar sa Zivom je amotan vlaznom tkaninom. Pri ispara-
vanju vlage iz ove tkanine hladi se ziva i ovakav vlazni termometar poka-
zuje nizu temperaturu nega, sto pokazuje suvi termometar". PM potpunom
zasicenju vazduha nerna isparavarija te nema ni hladenja) i oba termo-
metra pokazuju istu temperaturu. Sto je vazduh suvlji isparavanje je
intenzivnije i razlika izrnedu aba termometra je- veea-. Ova pojava je isko-
riscena' za merenje vlaznosti vazduha (psihrometar).
Razume se da se pri obrnutoj pojavi,- tj. pri prelazu iz gasQlvitog
stanja u tecno stvara toplota. .
Na osnovu ovih principa konstruisane su hladilice. Postoje uglavnom
dye vrste ovakvih masina: kompresione i apsorpcione., Na s1. 349-1 prika-
zana je shema kompresione lna.sine za hladenje. U zatvo-renorn cevnom
kolu nalazi se jedan od pogodnih agensa koji pri niskoj tempel'atul'i
isparava i ima svojstvo da pri isparivanju vezuje kolici.nu toplote
(amonijak, ugljen-dioksid) sumporasta kiselina, hlormetil, freon itd.). Po-
mocu kompresora para agensa iz isparivaca usisava se, komprimuje i po-
242
\
tiskuje u kondenzator, gde se pod pritiskom pretvara u tecnost i smanjuje
zapremninu. Tom prilikom se u kondenzatoru dobija toplota, i da se ona
2
Sl. 349 - Sheme kompcesione i apsocpcione hladilice
ne bi sirila kondenzator toplotno izoluje iIi hladi vodom iIi vazduhoffi.
Jz kondenzatora agens u tecnom stanju prelazi preko prigusnog ventila,
gde mu se smanji pritisak, u isparivac, tecnost naglo isparava, pavecava
zapremninu i intenzivno vezuje okolnu toplotu, tj. proizvodi hladnocu.
Vazduh ill drugi medijum u blizini isparivaca biva ahladen i svrha postig-
nuta. U cevnom kolu masine kruzi, uvek u istom smeru, uvek ista koli-
Gina agensa koji se ne trosi, i po cenu motorne snage utrosene za rad
kompresora dobiva se hladnoca.
U apsol'pcionih hladilica (s1. 349-2) princip rada je lsti, sarno se pre-
nos pare agensa izrnedu isparivaca i kondenzatora ne vrsi pomocu kom-
presora nego zagrevanjem agensa- k6ji je u ovm masina najcesce amonijak.
U apsorberu nalazi se mesavina vode i amonijaka. Apsorber je u vezi s
regeneratorom koji se zagreva i u kojem dolazi do isparavanja amonijaka.
Pare amonijaka idu odatle u kondenzator gde prelaze tecno stanje. 1z
kondenzatora prelazi tecni amonijak u isparivac gde se kao i u koinpresio-
nih masina, stvara ,hladnoca. 1z isparivaca pare arnonijaka dolaze ponovc.
u apsorber gde ih voda ponovo upija i tako, kao i ranije, agens struji u
zatvorenohl kolu.
Antomatska reyulaci-
ja .. Da bi SE: odredena tem-
peratura i vlaznost stalno,
precizn(J i pouzdano odda-
vaH neophodno je potre-
bna automatska regulacija.
Regulatori uredaja za'
klimatizaciju imaju zada-
tak da automatski otvara-
ju, prigusuju i zatvaraju
ventile za paru ili vodu i
priklopce za vazduh. Re-
gulatori se sastoje od pi-
paka, releja, pokretaca i
ventila (sl. 350).
'"
POKRETAC
VENTIL
RElEJ
PIPAK
KANAL
,VENTILATOR
GREJAt
81. 350 - Sheena autornatske l'egulac'ije
243
Pipak ima zadatak .cia ustanoVl stanje vazduha i da da impuls za
dejstvo na ventll. PiPcl za temperaturu su termostati, a za vlaznost vaz-
duha higrostati.
Termostati (81. 351) 8U pipci u kojih se fizicka pojava istezanja tela
na toploti iskoriscuje za regi8trovanje temperature i za mehanicko po-
meranje. Bimetalni termostati (1) se sastoje od trake slepljene od dva
BIMETALNA
TRAKA
2
--:--""
SIPKA
CEV
, .MEH
S1. 351 -- Sherne termostata
3
metala 8 razlicitim koefici-
jenLma sirenja na toploti.
U sled toga se traka pri raz-
nim temperaturama savija 11.
jednu ili drugu stranu i po-
de; i tako da na jednoj ili vi-
se tacaka daje kontakt i pre-
kida iIi ukljucuje strujno ko-
za elektromotor ili drugu
el. napravu. Staphi termosLa-
ti (2) rade na istom principu
a 8astoje 8e od sipke s malim \
i8tezanjem koja se nalazi u
cevi 8 vellkim istezanjem na
toploti. Osim ovih postoje i tennostati s kapilarnirn cevima u kojjrna se
nalazi tecnost s vellkim koeficijentom sirenja, membranski (3) s mehom
plinom i di:ugL
_S1. 352 - Stapni termostat
(Satchweli)
Termostati se postavljaju u ko-
morama klimatizatora, u vazdusnirn
kanalima, na zahvatnom objektu i u
pro8torijama. Na 8l.
352 je izgled stapnog
termostata) a na s1.
353 su prikazani sob-
ni termostati.
S1. 353 - Sobni termostati
(Satchwell, Jumo)
Higrostati (81. 354) su 'pipci koji iskoriscuju pojavu istezanja materi-
jala osetljivog na vlagu radi davanja kontakta, sHeno kao u termostata.
Ovaj materijal je obieTIo covecja kosa, svila, celofan i dr.
Da bi se vrlo ,mala,pomeranja koja se abavljaju u pipcima
tima i higrosta#ina) prenela na venUle i priklopce,. u klimatizaciji se upo-
trebljava e1. struja ili vazduh pod pritiskom. .
Elektri!5ni regulatori (s1. 355) se sastoje od pipka koji daje kon' akt
i preko releja ukljucuje elektromotor koji izaziva polrretanje vretena ven-
tila Hi pol1;lge Relej moze imati uredaj za stepenasto ili konti-
244
nualno ukljuC1vanje elektrqmotora, pa je prema tome i regulisanje 'U sko-
kovima iIi kontinualno.
Pneumatski regulrztori se sastoje od vazdu,snog kompresora kojim se
vazduh pod kons:,antnim pritiskom tankim cevima
vadi do membranskog pokretaca ventila ill priklopca.
Pomeranjem placice u pipku u odnosu na vazdusnu
KOSA
mlaznicu menja se pritisak u vazdusnom vadu i mem-
branskom pokretacu i membrana pomera vreteno ven-
tila iIi polugu priklopca.
Pneurpatski regulatori imaju kontinualnu regu'_a- de:
ciju (postepenost u priguslvanju)) ali kompreson stva-
raju buku.
Na s1. 356 prikazan, je izgled, regulacionog ventila
s elektricnim pokretacem (1) i s mernbranskim (2).
1\ '
RELEJ
11111
""""

81. 354 - She-
rna higrostata
VENTIL
S1. 355 - Shema elektricne automatske
reguLacije
81. 356 Regulacionl auto-
3.52 Uredaji za klimatizaciju
matski ventili (Vogelsang
Bielefeld)
Uredaji za klimatizaciju --mogu hiti centralni i lokalni) a postoje 'i
njihove kombinacije. , .
Cenof.,ralna kiimatizacija 'ima klima:--centralu u kojoj se nalaze naprave
za 'obradu, pogan i regulaciju vazduha. 1z nje se vazduh mrezom kanala,
kao 'i u ventilacionih uredaja) spravodi u prostorije.
Lokalna k!imatizacija nema vazdusne kanale nego se klimatizatori
u obliku ormara ill sanduka postave gotovi u samoj prOlStor'iji) a u njlma
su ugradeni svi delovi za obradu i pogon vazduha kao i u centralnih.
K6mbinovana, polucentralna klimatizacija ima klima-centralu gde
se obraduje manji deo tzv. primarnog vazduha i vazdusne kanale kojima
se ovaj vazduh :;;provodi u prostorije do lokalnih aparata u kojima se "se-
kundarni vazduh iz same prostorije delimicno Hi i potpuno dbl'aduje. ,-' ,c
245
Ponekad se uredaji za klimatizaciju dele na komforne i industrijske,
mada bitnih razlika izmedu njih nerna, oslin sto.su za industrijske kanali
obieno vidljivi i manje se polaze na izgled uredajnih delova.
3.53 Centralna klimatizacija
- 1 Kanalski sistemi
Centralna 'klimatizacija moze biti s jednim iIi sa dva kanala, nisKog
iIi visokog pritiska.
J ednokanalnim sistemom se centralno obradeni vazduh istog kvali-
teta upucuje u sve prostorije. Zbog'toga su pogodni za zgrade s velikim
dvoranama (pozorista, bioskopi, sale za skupove, bolnice i dr.).
Dvokanalnim sistemom se delimicno obradeni spoljni vazduh u jed-
nom kanalu pomocu grejaca zagreva, a u drugom se preko hladaca hladi.
Svaka prostorija ima prikljueak na oba kanala, a u kutiji za mesanje i
lSpust vaz.duha - koja se abieno postavlja ispod prozora - moze se loka1-
nom regulacijom dobiti mesani vazduh zeljenog stanja.
Sistemi niskog pritiska rade kao i ventilacioni, s brizinom od 3 do
8 m/s. Vazdusni ,kanali su relativno velikih dimenzija, zauzimaju mnogo
prostora i zahtevaju mnogo materijala, ali rade besumno. Veliki preseci
vazdusnh kanala su potrebni zbog prenosenja toplote,. odnosno hladnoce
vaiduhom, a ne zbog vetrenja prostorija.
Kako je za prenosenje toplote vazduh znatno nepovoljniji nego voda
ili para, :;;istemi visokog pritiska se kombinuju tako da malu koliCinu
vazduha potrebnog za vetrenje prenose vazdusnim kanalima, a za S"lmo gre-
janje se upotrebljava vodno ill parno grejanje. Pri tome sistemi visokog
pritiska rade i s velikim brzinama vazduha (15 do 25 mis). Kanali
zbog toga 4 puta manjeg preseka pa i manji, ali se u njima stvaraju
Burnovi zbog kojih se mora ohratiti velika paznjR zvucnoj Pogod-
nim k6nstrukcijama jaeina suma moze se smanjiti do snosljivih Drilika.
Oba sistema mogu imati osim dovodnih i odvodne kanale. Sistemi
niskog pritiska obieno ima.iu i odvodne kanale, a u nekim slueajevima,
gde 'je to opravdano, oni rade bez odvoda. Sistemi visokog pritiska koji
uvek rade s povisenim pritiskom u prostorijama i s relativno malim koli-
einama vazduha obieno nemaju odvodne kanale, nego vazduh odlazi neor-
ganizavano, kroz slueajne otvore, mada se i u ovim sistemima ponekad
vazduh odvodi sistemom odvodnih kanala i uredajem za isisivanje va7:-
duha,
- 2 Sheme
Na s1. 357 prikazana je uproscena shema funkcionisanja klimatiza-
cije. Vazdusnim kanalima ulazi spoljni i opticajni vazduh preko priklopacd.
(pomocu kojih se dozira njihov kolicinski odnos) u klimatizator g.de se
obraduje i pomocu ventilatora dovodi u prostoriju.
Grejaei G
1
i G
2
u klimatizatoru snabdevaju se ,. toplotom lz kotln
putem cevne mreze s toplom vodom s prinudnom cirkulacijom. Hladenje
se vrSi preko hladaca H kroz koji struji hladna voda ili drugi mediium !z
masine za hladenje putem cevne mreze, takode s prinudnom
Automatska regulacija se vrsi pomocu termostata T i higrostata H koji se
246
nalaze u prostoriji, a povezani su el. vodovima s regulatorima venUla
toplu i vodu. Pri padu temperature ispod odredene, termostat
impuls i preko regulatora Rj, otvara se ventE za dovod tople vode u greJac
G2 i zagreva vazduh KliMATIZOVANA
u dovodu, a pri povi- PROSTORIJA
senJ'u temperature '
ventil se zatvara. Ako ir=== . ==--=f""-]fl
se temperatura u pro- DQlAZ I ..
storiji jOs viSe povi- I I - t I
si, termostat daje im- I 'J I I
puIs za otvaranje I ! I
ventila preko regula- 1 : <C
tora R2 u mre?;i hla- I r
dene vode i vazduh I I 11.1
se preko hladaca hla- 1'1 0
Regulacija vlaz-
z
"
" >
o
"
di.
nosti vrSi se pomocu I KLiMAT1ZATOR
higrostata koji se ta-
kode nalazi u prosto:"
rIll. Pri smanjenju .--
v'laznosti vazduha hi- n' :I!:- L----'..L-'ic-::L-L
grometar daje impuls p
ventilu grejaca i 0- HlADlllCA
vlazivaca, voda prska
kroz mlaznice 1 vla-
KOTAD
S1. 357 - 8herna k1imatizacije
2i vazduh. Pri po- .
visenju. zatvaraj,-: se ovi. a ventil za hladenje, te
se vazduh hladi i time SUSl, kako Je raTIlJe obJasnJeno.
Na 8L 358 prikazana je shema klima'izacije pozorista u.
preseku. Svez vazduh se uzima mestu 1 i S dov?dl do
tizatora K gde se preCiscava, SUSl odnosno vlazl 1 zagreva, 1 ka?ahma
eisti vazduh P vodi do resetki u tavanici balkona i u glavno)
odakle se ubacuje u dvoranu. Zagadeni i oh1adeni ulazl kroz
o
81. 358 - Sherna klirnatizacije pozorista
247
resetke koje se nalaze na celima stepenica ispod sediSta na balkonu i u
parteru, odak!; kanalir:na Z uvodi u klimatizator gde se preciScava i
Suv;sm zagaaem vazduh odvodi se kanaHma a i izbacuje na
na 2 u atmosferu. Postavljanjem priklopaca
uredaJ moze radlh kao Clst recirkulacioni sto se moze dozvoliti sarno
kad je prazna. i nerr:a zagadi;anja vazduha (npr. pre pred-
stave), III kao CIst venhlaclOm (pn manjoj hladnoci i leti) Hi kombinovani
(pri vecoj hladnoci), '
- 3 ,K I i-m at i z a tor i
Klimatizatori se obieno prave u ob1iku kornore od jakog pocinko-
vanog lima. U veCim klima-centraJama klimatizatorl se grade i od betonl1.
ili se zidaju od opeke. Spo1jni i opticajni vazduh ulaze u klimatizator
Z (s1. 359) kroz priklopce P,
3 i P
z
, rnesaju se u ,komori
g M, eiste u filtru F, greju u
g, predgrejacu G
t
, hlade u
t hlaaacu H, vlaze odnosno
J,.o"" 8use u ovlazivacu 0, oslo-
-.l P
2
bode vodenih kapljica u
- /p, eliminatoru E i ponovo
SPOLJNI M za,zreiu u grei1'l.cu G", te ih
VAZDUH "l=- V na kraju ventilator V pod
248
F G, HOE 'G
2
pritiskom dovodi u prosto-
81. 359 - Shema klimatizatora
riju koja se klimatizuje.
I

,
-;,
I
u
I
;: n.
n. ir-

--
0
.: 1-1'2
F
r----- I
I
1
1
,
I
:I! I
P
3
'(I:
-- 1
1
P
2

I
Ii'.
1
1
I
,

I
R6
R, 1
r
T71 T
5
r
nG
p , -
E
1
-} r 1
-' m
p
,
I "P4
-'
I
P
6
:.., G
2
,
-
10-- I
Ii;;- I
SPDUNI !--T::rrRb 'P5 G,
n
P7 y,-
I T6
o
o
>
o
o
, ___ .JT3T ____ :J ! 1- ____
'e- r----l------ ----
I .... '.' .
D- I
R31[
1 _____ ....J
JjLADNA VODA
S1. 360 - Shema centralnog kUmntizatora
" Na s1. 360 prikazana je shema klimatizatora u kojega postoji moguc-
nost mesanja opticajnog vazduha sa svezim i to u raznirn kombinacijama.
Taka se opticajni vazduh maze nepromenjen ponovo dovesti u prostorijl,l
(put kroz prik10pce P
3
-P
7
), ill zagrejan, preciScen i ovlazen (P2-P4-
Pc), iIi najzad nezagrejan a preciscen (P2 - P
s
- P
7
). Isto,tako i spo1jnorn
vazduhu maze se pomocu priklopca komandovati na razne naCine. U ovom
klimatizatoru nema uljnog intra nego ga zamenjuje vodeni koji je ujedno
i ovlaiivac, Na slici je pokazana shema automatskih regulatora.
T oznacava termostate, R regulatore, Ii higrostat a crtaste linije
"" oznacavaju strujna kola. Term-ostat"T
1
, preko regulatora Rl utice na regu-
lisanje priY.lopaca P
2
i Fa. T2 je takode vezan sa R
t
a takode i sa R." po-
moeu kojega se zatvara P7 i Rf! koji regulise dovod pare u grejac G
2
Ts
utic.e na RI. koji dovodi pam u grejac G
1
i na Rr. koji pokrece priklopac
P5' Ostalo se vidi iz sheme.
Na 81. 361 prikazan je izgIed klimatizatora na kojem se vide (pred-
nja strana je i?kinuta) rebrasti priklopci, komora za mesanje spoljnog i
81. 361 - 8ekcijski klimatizator (8venska Flaktfabdken)
opticajnog vazduha (la), filtar, grejac sa hladacem (2), ovlazivac (3), ven:"
tilator (4) i upijac zvuka (5). K1imatizator se sastoji od "pojedinih sekcija
koje se mogu menjati i dodavati prema potrebi, a moze se' postaviti na
podu iIi obesiti 0 medu::pratnu konstrukciju ili zid, a sekcije mogu biti
postav1jene u nizu iIi uglasto, i to horizontalno iIi vertikalno.
- 4 K Ii m a - C e 'n t tal a
je prostorija u kojoj se nalazi klimatizator i drugi
uredajni delovi, kao masine za h1adenje, motori, pumpe, komandne ploce
i dr. Klima-centrala se u zgradi postavlja u podrumu, prizemlju iIi na
tavanu, "odnosno iznad najvise eta.ze.
249
Na s1. 362 je pril{]azan dec klima-centrale s klimatizatorom, kana-
lima, cevnim vodovima, arma:urama i drugim uredajnim delovima.
Dimenzije klima-centrale zavise od koliCine vazduha koji obraduju,
tipa klimatizatora i siste-
ma klimatizacije. PribliZne
dimenzije se mogu odrediti
prema podacima tabl. 59.
P rim e r. Upravna
da sa 50 kancelarija prema
tabl. 54 zahteva izmenu vazdu-
ha 3 ... B puta na cas. S usvo-
jenom izmenom od 5 puta na
cas i kubaturom klimatizova-
nih prostorija od 2250 rn
s
, po-
trebna koliCina vazduha iz-
nosi
2250 X 5 = 11 250 m
3
/h.
81. 362 - Klima-centrala s klimatizatorom
(Sturtevant)
Premu taot 59 za kUma-
centralu treba predvideti pro-
'ltoriju povrSine osnove 3,5 X
X6,G m, najmam.je visine 2,60 m.
-5 Naprave za ispustanje vazduha
Naprave za ispustanje vazduha su u sistemima niskog pritiska re-
setke, raspodeljivaCi i anemostati, kao i u ventilacionih uredaja.
Sistemi visokog pritiska imaju specijalne aparate za ispustanje i
obradu vazduha, koji se obieno postavljaju ispod prozora, a sP91ja izgle-
daju kao konvektori.
Na s1. 363-1 je prikazan induktivni konvektor (klima-konvektor).
Primarni vazduh pod relativno velikim pritiskom (10 ... 30 mm VS) do-
vodi se skriveno postavljenim kruznim -kanalom (obieno C/J 150 mm),
VAZDUH
2
S1. 363 - Induktivni konvektori
3
V NTILATOR
izduvava kroz niIaznice i' time usisava -sobni vazduh (sekundarni) koji
prolazi kroz grejac i iz1azi krQlZ resetku na gornjoj strani konvektora.
Leti se kroz grejae propusta hlaaena voda i prostorija hladi. Regu:isanje
toplo:e vrsi se prigusnim ventilom na dovodu vode.
250
Na 81. 363-2 induktivni konvektor s priklopcem. Pri-
mal'ni vazduh prolazeCi kroz mlaz:nice ejektora usisava sobni sekundarni
vazduh (kroz procep duz prozora), mesa 8e s njim i zagreva prolazeci
kroz grejac i izlazi kroz resetku na gornjoj strani konvektora. Regulisa-
nje se vr.si priklopcem kojim se moze -ceo vawuh uputiti kroz grejac,
potpuno iIi sarno delimicno ga mimoici i na taj naein postiCi zeljenu
temperaturu vazduha. Ventili. na odvodu vode nisu potrebni. I ovcle se
leti kroz gl'ejac propusta hladena voda i pl'ostorija po zelji vise ill manje
hladi. Pri zatvorenom dovodu primarnog vazduha aparat radi gravita-
ciono kao obiean konvektor.
Sistem klimatizacije s induktivnim konvektorima je vrlo pogodan
zbog malih precnika vazdusnih kanala, jednostavnog individualnog l'egu-
lisanja temperature na svakom aparatu, ali se sekundarni -vazduh ne fi1-
il'ira (jer za filtar nerpa dovoljnog pritiska), pa vazduh nije dovoljno
eist, a 1. aparat se iznutra zaprasi.
Na s1. 363-3 je prikazan ventilatorski konvektor koji nema mlaznica
nego se sekundarni vazduh .usisava 1Z sobe pomocu ventilatora s el. moto-
rom koji se nalazi u svakom aparatu. Zbog prinudnog pogona u ovaj
aparat moze da se ugradi i filtal', te se i sekundarni vazduh Cisti. Nedo-
statak je visa cena aparata, troskovi ake njegova odrzavanja i sum ven-
tUatora. Ventilatorski konvektor moze biti i direktno prikljueen na spolj-
ni vazduh 11 kojem slucaju su potrebni otvori u spoljnom zidu.
3.54 LokaIni klimatizatQri
Lokalni klimatizatori imaju zadatak da u prostoriji automatski odr--
zavaju temperaturu i vlamost vazduha po :lelji korisnika.
Lokalni klimatizatori imaju zbog toga iste sastavne delove kao i cen-
traIni kllmatizatori, sarno su manjih dimenzija, a smesteni su u ormar
Hi kutiju takvog izgleda da se lako mogu uskladiti s namestajem. Oni se
proizvode industrijski i zbog toga su relativno jevtini, nemaju vazdusne
kanale (ili su oni sasvlm kratki) i zahtevaju sarno prikljucak na elekiriku,
vodovod i kanalizaciju.
Prema -konstrukciji klimatizatol'i sU Hi potpuni, za leto i zimu, sarno
za leto (letnji) ili sarno za zimu (zimski klimatizatori).
Prema kapacitetu i obliku oni mogu imati izgled ormara iii sanduka
koji se obesi a strop postavi na podu (za vece prostorije ili za ceo stan),
li obliku onnarica koji se postavi u prozorsku udubinu, slieno konvektol'u,
iIi u obliku kutije koja se ugradi u prozorski otvor iii parapet.
LokaIni klimatizatori sadrze grejac, koji se prikljueuje na centralno
grejanje Hi se gl'eje elektr. strujom iIi plinom, ohladlvac, hladilicu herme-
tieki zatvorenu zajedno s motorom, ovlazivae s parom ili eL gl'ejaeem,
filtal' s' uloscima koji se posle upotl'ebe bacaju, jedan iIi dva ventilatora,
resetke 'Z8" vazduh, komandnu plobcu koja je obieno skrivena i regulacione
organe (sohni termostati i higrostati).
Na s1. 364 se vidi izgled klimatizatora U obliku ormara, a na s1. 365
je slican s otvorenim vratima i 'vidljivim sastavnim delovima.
Na s1. 366 je prikazan sobni klimatizator s vidljivim unutl'asnjil1l,
delovirna, a na s1. 367 je izgled istog klimatizatol'a u pl'ozorskoj nisi. .
251
S1. 364 - Klima-ormar
(Ideal Standard)
S1. 366 _ Sobni klimatizator
(Mueller Climatrol)
1 -- Inmf'lni grejac,
2 - kon1.rolna ploca "3 kutijom,
- pipak terrnostata,
4 .- lamelni hladac,
5 - kondenzator S ventiJatorom,
{) - kompresor nn amortizerima,
7 _. ulozna ploea sa 5 i {),
a .- obJoga ad lima, toplotno izolovllna,
9 - filtar.
252
S1. 365 - Uredaj Idima-ormara
(General Elektric)
1 _ re!:etke zn iz)az vuzduha,
2 _ radijalnl ventilatorl,
3 _ vrata, zvucno lzolovana,
4 - suhi filtr:!,
5 _ skupljac kondcnu'.ta,
7 _ kostur ormnra,
9 - grejac,
12 - kontrolna tablica,
14 - kompreslonH hladilica.
S1. 367 - Sohni klimatizatQr u prozorskoj
nisi (Mueller - CJimatrol)
3.6 INDUSTRIJSKO VETRENJE
3.61 Kvarenje vazduha u industrijama
Vetrenje mdushijskih postrojenja razlikuje se u prilicnoj meri od
vetrenja onih prostorija u kOjima se skuplja veCi'broj Ijudi i koje uglav-
nom treba vetriti 1Z higijenskih razloga. U industrijama osim higijenskog
postoji i tehno:oski razlog za vetrenje. Tako se u nizu industrija moraju
stvoriti uslovi za povoljan razvoj tehnoloskog procesa (fabrike duvana,
tekstila i dr.), za oplemenjivanje cuvanJe mo.sina, uredaja i
. gradevinskih konstrukcija. Osim ovoga u izvesnim industrijama postoje
takvi uslovi pod kojima ljudi rade da se i iz higijenskih razloga moraju
preduzeti -specijalne mere da bi se stvorilo ne samo podnosljivo nego i
ugodno osecanje Ijudi pri radu.
Tablica 61 - Industrijsld pogoni prema odavanju ioplote
I . I Odavanje
'. VRSTA POGONA toplote
1----".---------'-:
!lUadni pOgoni I
\ (radionice za hladnu I do 20
I
obradu merala, stolar-
, nice, predionice, tkac- I
I_nice, ______ _
Topll pogoni 1
(genen.tori, masinskc I 20 .. 40
sale e1ektr. centrale, is-
, pitivanje ____ _
Vreli pogoni I preko 40
(kov;;cnicc, livnicc, 10- ) (obicno
L_iionice i 51.) 1 100 ...300)
PRIMEDBA
I Potrebno je lozenje.
'. Prozori dvostruki.
!
1--------.
Nije potrebno lozenje.
Prozori jednostruki.
I
1
____ I
. U industrijama cesto je potrebno vetriti vrlo velike prostorije s
ogrornnim kubaturama vazduha i koncentrisanim izvorima kvarenja i za-
gadenja vazduha. 1z ovih razloga potrebne su i specijalne mere da b{ se'
na najekonomicJ!.iji naCin postigli povoljni meteoroloski uslovi za rad.
Izvori kvarenja vazduha u industrijama mogu biti: proizvodni, ener-
getski i toplotni uredaji, proizvodni procesi, sirovine i sruni Ijupj,
Uzroci kvarenja vazduha u industrijama su: suvisna toplota, st.va-
ranje plinova (medu njima i otrovnih), preterana vlainost vazduha (va-
dena para, magla) i stvaranje prasine i cadi. KoliCina ovih stetnih sa8to-
jaka u vazduhu zavisi od savTsenasti tehnoloskog procesa. Seo je savrse-
l1ija aparatUJ;a (bolja izolacija uredaja, hermeticki zatvoreni aparati) j sto
su procesi vise mehmizovani (mlevenje, drobljenje, utovar i istovar ma-
terijala), tim ima manje kvarenja vazduha i uslovi za rad su
Suvisna toplota nastaje narocito u topionicama, lozionicama, kovac-.
nicama i 1ivnicama, gde radnici rade s uzarenim predmetima i rastoplje-/
253
nim metalima koji zrace nepodnosljive koliCine toplote.1), U pogledu na
izdavanje toplote industrije se mogu podeliti na hladne, tople i na vrele
pogone, U hladne pogone spadaju ani clje odavanje toplote iznosi dQ
20 kcal/m
3
/cas, U tople pogone -spadaju ani Cije odavanje toplote iznosi
20 do 40 kcal/m
3
jcas, a u vrele ani s vise od 40 kcal!m
3
/cas (abieno 100 do
300 kcal/m"/cas) (tab!. 61).
TabUca 62 - Maltsimalno dozvnljene
, __ -,k:::o::ncentracije plinova

Aeeton
Amonijak
Anilin
Benzin
Benzol
Cincalli oksid
Etil-alkohol
Hler

Olovo
Sumpor-uioksid
Sumpor-vodonik
Terpentin
Ugljen-diok<>id
Ugljen-monoksid
Zlva
I
2400
70
19
2000
80
15
1900
2
260
0,2
13
30
560
9000
110
0,1
Plinovi i pare stvaraju se pri mno-
gim proizvodnim procesima, Neki plino-
vi i pare nisu skodljivi za covecj t orga-
nizam, ali rnnogi medu njima pri kra-
cern Hi duzem udisanju napadaju zdra-
vlje, "a neki su i vrlo otrovni.
Medu najcesce otrovne plinove
spada ugljen-monoksid (CO) koji se
stvara u livnicaIT,la, kovacnicama, kot-
larnicama, garaiama i drugde kao pro-
dukt nepotpunog sagorevanja ugljenika.
Ugljen-monoksid kroz pluca ulazi u krv,
spaja se sa hemoglobinom i maze iza-
zvati ugusenje. Sumpor-dioksid (C0
2
)
se upotrebljava u tekstilnim industrija-
rna, stvara se pri produkciji sumporne
kiseline i celuloze, a ima ga i u raznim
rudama i u kotlarnicama. On uglavnom
naparla organe za disanje. Pare olova
nastaju u .rurlnicima, pri kopanju rude,
topljenju o:ova, u proizvodnji akumulatora, u graiickoj i gumen6j indu-
stl'iji itd. Cestice olovne prasine izazivaju hronicna oboljenja. bsim ovih
jos Citav niz plinova su skodljivi za covecje zdravlje. Na tabl. 62 prika-
Tablica 63 - Eltsplozivllost plinova
P LIN IKOli"",U % I
Acetilen
Amoniiak
! Benzol
Metan
I Gradski plin
Propan-butan
.\ .. Ugljen-monoksid
Vodonik
>2,8
16 ... 27
1 ... 60
5,3
10 ... 2Q
2 ... 9
15 ... 75
>4,1
zane su dozvoljene koncentracije najce-
sCih fabrickih plinova.
Izvesni plinovi pri proizvodnom"
procesu mogu U odredenoj rnesavini s
vaz.duhom izazvati eksplozije. Na tabL
63 vide se procentuaJne kollcine nekih
plinova u vazduhu kad mogu nastati
eksplozije.
Preterana vlaznost vazduha nasta-
je u industrijskim objektima u kojima
se radi s tecnostima (industrijske kade,
aparati s vodom, mokri pred-
meti, mokar pod i s1.), u tekstilnim, pa-
pirnim, secernim fabrikama, U odeljenjima za elektrolizu, livnicama, kJa-
nicama, kupatilima,' praonicama i dr.
l) Covek moze duze Vl'eme pooneti toplotu cd 0,4 do 0,8 caljminlcm2 zestoko
Bunce zraci 1,0 do 1,5 cal/min/cm
2
. Toplotu od 5 caVminjcm2 covek moze izdrzati naj-
vise 5 s, a u Simens-Martinovim celicanama krece se izdJavanje toploLe zrac-enjem
i do 10 cal/minjcm
2
(prema Baturinu).
254
\
. :rlaZnost vazduha cestc izaziva stval'anje magle. Dna na-
-na taJ .na.cll: sto se stvara veea koliCina vodene pare nego fito vazduh
moze pr!ml, sto se vodenom parom zasiceni vazduh ohladi iIi kad se
topao 1 vlazan vazduh izmesa sa hladnim.
Optimalna vlainost i temperatura u raznim industrijskim pogonirna
prikazana je na tabl. 64.
__ TabIica 64 - Temperature i .vlaznost u indusLri,jskim pogonima
:, V"" I I
. d .. P 0 G 0 N Temp. "c I ReI. vlaz-
m_, _%
I
Duvan I sirovog duvana I 32 85 ... 88
19arete - izrada 21...24 55 ... 65
Pakovanje 23 65
I SkladiSte sirovina '1-221, ..
-=. _____ -'I,,":.:''''d.'-'l,,'k'''ovL .. 27 10 ... 50
Farmae.
Foto Izrada norm. fj]mova
Film Izrada sigurn. filmova
Obrada filmova
Skladiilta negativa
" pozitiva
" kolor-filmova
SkladiSta
Gum, Izrada
Vulkanizacija
Hirurski materijal
Krzna SkllldiSta
----
Pekare
Skladiilte brailna
"
kvasea
----.
secera
testa
Pivare
Previranje piva
SkladiSte slada
Tekstil Pamuk priprema
predionica
tkacnica
Platno priprema
predionica
tkacnica
Svila priprema
predionica
tkacniea
"-
I
I
I
-
23 .. 24 40 ... 65
15 .. 27 45 ... 50
18 .. 24 40 ... 60
5 .. 18 -
10 . . 24
-
5 .. 18
--------
16 ... 24 40 ... 50
3] ... 33
I
-
26 ... 28 25 .. 30
24 ... 33 25 .. 30
5...10 50 . . 60
I
15 ... 25 50 ... 60
0 ... 5 60 ... 75
25 35
23 ... 25 60 ... 70
._---
------
4 ... 8 50 ... 70
10 ... 15 80 ... 85
24 ... 27 50 ... 65
24 ... 27 60.,.70
24 ... 27 70 ... 85
18 ... 20 80
20 ... 27 50 ... 80
27 80
27
-
60 ... 65
20 ... 27 65 ... 70
I
20 ... 27 60 ... 75
se stvara pri proizvodnom procesu u mnogim fabri-
J,0 .ne. sarno za zdravlje coveka nego steti u velikoj meri i
1 sk:-acuJe 1m vek, a predstavlja i veliku opasnost u pogledu na-
staJanJa pozara i eksplozije.
i Pra.Sina u p:-i dr.obljenju, m:evenju, pro-,
seJavanJu, preslpanJu, utovanvanJu 1 lstovanvanJu raznog materijala, za-
255
tim pri obradivanju materijalg., kao -sto je brusenje, struganje, poliranje,
tresenje, cesIjanje, bojenje pulverizacijom itd.
Na tabI. 65 prikazane su kolicine prasine u raznim industrijskim po-
gonima. ' .
Kvarenje vazduha u industrijama retko je usle? Je?nog uzroka
i iz jednog izvora, nego se dogada obieno u razr:nffi po-
nelmd deluju i Bvi uzroei. zajedno. Zbog toga Je
strijskim prostorijama istovremeno i vreo i pun il.l plmova, III Je
vreo i preterano vlaian, ill je vlazan i zagaden plmovlma, ltd.
Sirenje pokvarenag vazdUha abieno biva
vrelim povrsinama masina, kotlova, bazena s vrel1m teeno.shma .1 uza-
Tablica 65 -. Srednjc kolicine prasine
MESTO
U polju, posie kise
U polju, u suho vreme
U gradu
Stanovi
I
Spavuca soba
S,,;olska uCionica
Robua kuCa
, Industrijsld predeo
: Radionica
\ Tvornica duvana
I
Ciscenje liva'
Tvornica cementa
Mlil1 gipsa
0_udnik
I
KoliCina prasine !.
rng/rn
a
I
I

0.3 ... 3
I
I 1 5
1 ... 10
50 ... 120
70 ... 100
100 ... 200
75 .. AOO
200 .,.400
renih predmeta nastaJu struJe vre-
log vazduha, zahvataju SODom i
ostuli va2duh, mesaju se s njim i
kvare gao Na sliean naCin stvaraju
se i sLruje plinova, pare i prasina.
Pri tome kod predmeta Cija je
temperatura visa nego sto je ima
olcolni vazduh nastaju struje Ciji
je pravae kretanja usmeren nago-
re, a kod hladnih - koje rede na-
staju - on je usmeren nadole.
, Kao sto je ranije receno,
mnogi izvori kvarenja vazduha u
industrijama nastaju usled nesa-
vrsenosti tehnoloskog procesa i
uredaja. U mnogih procesa i ure-
daja mogucno je tehnickim sred-
sty na sarnom izvoru onerno-
guciti kvarenje vazduha i na taj nacm stvoriti pogodne prilike za rad
(npr. mlevenje sirovine u hermeticki aparaturi). U
industrijama gde radnici pri radu moraJu u neposreda? s
izvorima kvarenja vazduha Cnpr. obrada rastoplJenog. metala l.uzaremh
predmeta, prerada otrovnih materija itd.), usavrsavanJe
i uredaja je nemogucno iIi je skopcano s nesrazmer?;:m
U ovim slucajevima pogodni uslovi za rad mogu se postlel uredaJlma za
vetrenje.
3.62 Vrste industrijskog vetrenja
Prema vrstama pogona, njihovim potrebama i u in-
dustrijama se upotrebljavaju skoro pnrodr:o.1 meha-
nicko, -lokaJno i eentralno, pritisno, 1 s.a III bez .. re-
cirkulacije i, kao sto je ranije receno, khmatizaCl]a. To Je 1 razumlJ.lvo,
jer su potrebe i specifienosti industrijskih. vrlo 1 z.a
vetrenje ce se uvek primeniti uredaJ ee
ekonomicniji naCin reslti pitanJe snabdevanJa prostOllJa dobrllTI 1 clstIm
vazduhom. .
256
S obzirom na koneentrisane izvore i intenzitet kvarerija vazduha,
a s druge strane s obzirom na cesto velike kubature prostorija, u indu-
strijskim zgradama najbolje, najefikasnije i najekonomienije je uklonitl
poJcvareni vazduh na mestima njegovog nastajanja, pre nego sto mu je
u",pelo da se prosiri po prostoriji, da zahvati ostali vazduh, izrnesa se s njim
i da ga pokvari.
1z ovih razloga u industrijama. je najbolje da se upotrebe uredaji
. za lokalno isisno vetrenje. Kad ovo nije mogucno ili nije dovoljno, upotre-
bljava se lokalno dovoctenje (:istog vazduha pod pritiskom, ili se oba kom-
bmuju. U izvesni
l1l
pogonima vrlo racionalno moze se"upotrebiti i pri-
rodne" vetrenje. '.
Centralno mehanieko vetrenje S opstom izmenom vazduha, prirodno
vetrenje krozokna i kIimatizovanje opisano je bilo ranije inije potrebno
da se ovde ponavlja. Zbog toga cerna se ovde upoznati s onim uredajima
koji se retko primenjuju na drugim mestima, a u industrijama BU cesti
i pus.ali su specificno industrijski uredaji za vetrenje. Medu ove spada
oct prirodnog vetrenja aeracija, a ad mehanickog lokalno isisno vetrenje
i 10kalno pritisno vetrenje:
-1 Aeracija
U industrijskim zgradama cesto se efikasno vetrenje moze postid
i organizovanim prirodnim vetrenjem kroz prozore i otvore na laternama
koje se naziva aeracijom. Otvaranjem prozorskih krila i zlliuzija na la-
temarna mogu se, vodeci racuna 0 spoIjnim i unutarnjim met.eoroJoskim
uslovima, izazvati potrebna strujanja vazduha, izvrsiti izmene vazduha i
na taj naein popraviti njegov kvalitet i stvoriti uslovi pogodni za rad.
U aeraciji iskoriScuje se pogonska snaga koja nastaje usled razlike
u specifienim tezinama toplijeg i hladnijeg vazduha i pogonska snaga
vetra. Na ovaj naCin mogucno je postici izmene velikih kubatura vazduha
ne troseci mehanicku energiju.
Treba napomenuti da se u aeraciji vazduh pre uvodenja u prostoriju
ne obraduje (preCiscava, greje ill hladi i vlazi iIi susi), niti se pokvareni
vazduh pre pustanja u atmosferu preCiscava
Da bi aeracija bila efikasna i da bi se mogle izmeniti potrebne ku-
bature vazduha, treba raspolagati sa dovoljno otvora u prozorima i later-
nama. Prema razlicitim meteorolo$kim usjovima (temperaturama vazduha,
pravcu i brzini vetra) bice potrebno zatvaranje. jednih i otvaranje drugih
otvora, odnosno povecavanje i smanjivanje povrSme otvora. Kalw se me-
teoroloski uslovi mogu i u toku jednoga dana vise puta menjati, treba
da rukovanje ovim otvorima bude lako, a da bi se njima pravilno ruko-
vale treba imati j<l;snu predstavu 0 raspodeli pritisaka_j rasporedu sila
pomocu kojih se izaziva aeracija. .
Pri tome treba voditi racuna 0 vrelim i- hladnim pogonima, da Ii je
zima ili leto, da Ii se vetre plice, jednobrodne prostorije Hi duboke, vi-
sebrodne hale, i da Ii je vreme tiho ili duva vetar i kakav je njegov pra-;-
vae U odnosu na zgradu. r
17 Grejanje 1 vetrenje
257
Najprostiji slucaj je kad uleta treba vetriti jednobrodnu ha1u ,sa
znatnim'stvaranjem toplote (vreo pagan), pri tihom vremenu (s1. 368). U
ovom slucaju je ullutarnja temperatura viSa nego spoljna, specificna te-
zina spoljnjeg vazduha veca nego
unutarnjeg, zbog cega dolazi do raz-

u pritiscima i do dobre izmene

. - vazduha. Svez hladniji vazduh dovo-
'N H di se kroz prozare neposredno u bli-
--- . . . .. zini radnih mesta, bez stete po rad-
___ . tf!' ",--, tj nike, a pokvareni v8.?,;-l.uh, odvodi se
S1. 368 - Shema aeracije
kroz otvore na laterhi. Ovi otvori
treba da Sil 8to viSi jer s ,razlikom
u visini izmedu do-vodnih i odvodnih
otvora (H) raste sila koja izaziva iz-
menu vazduha. U slucaju mirnng
spoljnjeg vazduha (bez vetra) ill kad je zgrada okruzena dnlgim objek-
tima pa vetar ne utice na nju, velicina otvora moze se odrediti obrascima
gde je A
q
!
H
ti
te
A .cLCm2)
I
,
I 420 y' H CC;-I,)Cm'/m2/cas)
povrSina otvora u m
2
potrebna kolicina vazduha u m
3
/cas
protok vazduha kroz 1 m
2
na cas
rastojanje izmedu dovodnih i odvo.dnih otvora
srednja unutarnja temperatura vazduha
spoljna temperatura vazduha.
P r i ill e r. U radionici 12,0 X 48,0 ill (4000 mn Ciste zapremnine) treha da se
obezbedi lO-struka izmena vazduha na cas. Rastojanje H = 8,0 m. Temperatura
t/ = 2SDC, tc = l6e
I 420 V ',0 (26 - 16) 3 750 m'lm'lh
4000 x 10
A --- = 1070 rna.
3750 '
PotJrebna povdina donjih otvora za dovod vazduha iznosi 10,70 m
2
. Ista 00-
lilm povr.tna mora postojati i na laterni za odvod pokvarenog vazduha.
Zimi pri te = _IOcC, potrebna povrSina otvora bice
I 420 V8,ifl26 ( 10)] 7 100 m'
400nxlO
A = = 56m
2
.
7100 '
Kao sto se vidi potrebna povrsina je smanjena skoro na polo'lJ!i.nu, tj. zimi je
potrebuo sarno poloyinu povrsine (ltvora drzati otvoceno, a isba wli.lw i ua laterni.
Zimi se'vazduh :mora pr-ethodno zagrevati iIi se mora na vecoj visini
uvoditi u zgradu da bi se zagrejao na potrebnu iemperaturu pre nego sto
dospe do radnih mesta. U indus.trijskim pogonima s jako zagrejanim vaz-
duhom je da se vazduh zimi uvodi na vislni ad 4,0 m ad pada,
pa se ne mora posebno grejati. Zbog vece razlike u temperaturama ovo
smanjivanje visinske razlike izmedu dovodnih i odvodnih otvora (H) ne
258
U nasem primeru, hi se pri t = _10 llV
vaz u na VlSlm od 50 m (H - 30) b V. e eo
iznela bi 8,0 m2,' ' - , ,patre na povrsma otvora za vetrenje
je manje nego sto je
potrebno leti.
U visebrodnim
halama Csl. 369) nije
dovoljno uvoditi svez
vazduh sama kroz S1. 369 - Shema aeracije visebrodne hale
prozore nego i kroz c. :J. "
;,---
I
otvore ria laternama. Ova je lako m . k
brodovi (I, III, V) sa hladnim (II 0 se pov redu smr;:njuju topli
otvore na laternama ,. a se svez vazduh uvodi kroz
nizih hladnih brodo-
va, a pokvareni izlazi
na otvore viSih Iater-
ni iznad toplih bre'iClo-
va. Prlikom projek-
tovanja ovakvih hala
treba, prema tome,
voditi racuna 0 Ova-
me i oblik zgrade pri-
lagoditi proizvodrilm
proeesima koji se u
obavljaju.
Aka na objekt
koji je potrebno ve-
triti deltije vetar, tada
se uslovi menjaju. Da
bi se upoznali sa dej-
stvom vetra donosimo
VElAR
-,--
81. 370 - Dejstvo vetra na zgradu
na 370 371 shematski prikaz rasporeda prltisaka kod zgrad
deluJe struJa vetra. a na koje
Na sl. 370 vidi se da se sarno
ceona strana objekta u odnosu na
struju vetra nalazi pod povisenim
(poz'itivnim) pritiskom, a obe bocne.
gornja i zadnja povrsina nalaze se 1.1
zoni sni7:enoga (negativnog) pritiska.
. Na s1. 371 je. u osnovi
inclustrijska zgrada s linijama
Jednakog pritiska. Kao sto se iz slike
:,idi na sredini zgrade su i pczitivni
1 pritisci najveci, a prema
.se sm,anjuJu. Pozitivni pri-
pOCll1Ju vee na udaljenosti od 5
visma zgrade, a negati.vni (razredenje
vazdlJ.ha) se protetu na vise od 6
visina.
'"
Sl. 371 - Raspored pritisaka oko
zgnade
259
lz ,ovih sherna se vidi da' prirodnom cirkulacijom nije mogucno od-
voditi pokvareni vazduh iz, zgrade na strani okrenutoj vetru. PoviSeni
pritisak na toj navetrenoj strani sprecava odvodenje vazduha iz zgrade, ali
pomaze uvodenje svezeg vazduha u zgradu. Razredenost vazduha na zave-
trenoj strani medutim pomaze odvodenje ppkvarenog, a otezava uvoa.enje
svezeg spoljnjeg vazduha.
Aka hotemn dobru izmenu vazduha najbolje je da kroz otvore u
blizini radnih mesta svez vazduh ulazi, a kroz otvore laterne da pokvareni
vazduh izlazi. U slucaju da' upfavno na duzu stranu zgrade deluje vetaI'
(81. 372) otvore 1 i 4 treba driati otvorenc_ Na otvor 1 ulazice 5vez spoljlli
51. 372 - 5hema aeracije pri
dejstvu vetra.
vazduh jer se ta zona nalazi pod poviSenim
pritiskcm, a na otvor 4 u laterni izlazice
pokvareni vazduh napolje jer se ta zona
nalazi pod snizenim pritiskom, Dtvor 3 tre-
ba drZati zatvoren da ne bi struja vazduha
koja ulazi delovala nasuprot i vracala po-
kvareni vazduh na radna mesta, Pri mir-
nom vazduhu spoljni vazduh bi ulazio i na
otvor 2. Kako j e medutim pri dejstvu vetra
na toj strani vazduh razreden, da bi se
omoguCilo da i na te otvore vazduh ulazi,
treoa da u unu.rasnjosti zgrade u visini
tih otvora bude vazduh jos razreaeniji. Ovo se moze postid na taj nacin
sto ce se povecavati otvori za odvod na zavetrenoj strani (4), a ako avo
nije dovollno pavecavace se i atvari za dovad vazduha ,na zavetrenoj ::.tra-
ni (2). Aka ni ova nije dovaljno morace se smanjiti i oivari za clovod vaz-
duha na strani okrenutaj vetru (1),
Aka :vetar duva duz zgrade, a latema je pastavIjena po duzini, tada
se atvari za odvod vazduha mogu s obe strane drZati otvoreni zbog nega-
tivnih pritisaka na bocnim stranama zgrade (vidi sl, 370), U ovakvom slu-
caju zbog jaceg isisnog dejstva vetra na poeetku duze strane zgrade nego
pri njenom kraju moze dod unutar zgrade do horizontalnog strujanja
suprotnog praveu vetra (s1. 373) i zagadeni vazduh u dnu pro-
VETAR.
storije zahvacen strujom svezeg
vazduha maze biti ponesen u :r;ad-
nu zonu prednjeg dela. Da bi se
avo izbeglo, treba prozore u blizini
8 prednjega dela zatvoriti.
,Iii U viSebrodnim halama regu-
lacija aeracije pri vetru je obieno
slozena, Da bi se pri raznim prav-
S1. 373 - Ra-''>porlela pritisaka pri ceonom cima vetra u vezi s veCim i ma-
vetru njim izdavanjem toplote u poje-
-' dinim brodovima i u vezi s obEd..
ma zgrada i krovova moglo osmatrati kretanje 'vazduha, dobro je prievr-
stiti trake od hartije na otvore za vetrenje i na taj nacin us:anoviti koje
otvore i koliko treba otvarati.
Jeqnovremeno regulisanje aeracije dovodnim i odvodnim otvorima
vrlo je slozeno i tesko se moze ostvariti. Zbog toga vaZi kao pravilo da
260
odvodne otVore na laternama treba d .
na dovodnim otvorima, Pri tome ce s:zah ,a vrsiti
stepena otvaranJ'a nego b . t bolJI rezultah dobIt! men]anjem
rOJa 0 ' .
Iz svega dosad izlozenog maze se zakl'ue' ,- d'
stupi projektovanju industrijskih,objekat J f
re
, nego Se pri-
putem aeracije treba dobro u ' a za . oJe 0 aZl obZlr vetrenje
sa strucnjacima za vetrenje i u saradnji
da se aeracija moze uspesno ostvaritL Je e 1. datI 1m iakve oblike
-2 Lo'kal:ti'o isjsno
vetrenje
Kao sto je ranije receno pokvareni vazduh . rl ..
zagrevanje, isparavanje i pare st;aranfe III (r:reterano
desnije je da se ukloni na mestima n' ovocr . co _1
pokvareni vazduh moze udaljiti ' "". na .. taJan]a, taJ nacin se
ostalim vazduhom, a na mesto n'e a pre ne,go izme-sa s
svezeg vazduha, sto cirri da je se . d,ovestl kolieina
nomican, . a m lS1Sn?g ye:t:renJa- vrIo eko-
biti u vjdu zat1JO'r(!7iih kabin .
su npr, <ilgestarl]UInI u hemlJsklm laboratorijarna (.s1. 374),' a kao sto
s otrovnim ili drugim plinovima
se unu.tar kabine odalde se mehani-
lSlsava, a sam mdnik nalazi se van nje, U
vazduhu i rukovanje obavlja kroz ra-
dm on;or koja se magu. zatvoriti.
U lSlsivanie maze odozgo,
III kombmovano, Gornji odvod se upo-
I
I
i.reblJava aka treba odvoditi toplotu Hi pli-
nove i pare lakse od vazduha. Donji odvod'
upotrebljava se kad se odvode plinovi tezi od
vaz0uha, a ko:nbir:ovani (i gornji i donji) od-
vodl se kad je potrebno isi-
savah 1 Jedne 1 droge.
S1. 374 - Digestorijum
Drugi vid lokalnog isisnog vetr' ", I
,(s1. '3.1
5
),
1 rugup IZvonma kvarenJa vazduha R dn"k k -'-'--, b - 1 )
obicIlO se van pokvarenog vaz-' a 1 OJI (j av ja pasao
duha. ]e razmak lzmedu povrsine izvora
kvarensa vazd1!ha i pocetka levka dosta velik
a struje koje nad izvoriStem dizu u
gube brzmu, one su izlozene skreta'nju
kretanja vazduha u prostoriji i uredaj
moze pos+ati neefikasan. 1z ovih razloffa se Hi
pc:.stavljaju pregace od metala koje'" vise s
levka ako to nije moguce, a izvoriste
Je koncentnsano na malu povrsinu, spusta se
produzenje isisne cevi nad sarno
lzvonste, a kad to prestane da bude potrebno
one se opet podigne.
S1. 375 - Lsisni levak ;'
261
Aka ni jedan ni drugi naCin nisu pogodni, uklanjanje pokvarenog
vazduha se moze vrSiti i putem ivicnog isisavanja
J
koje maze biti jedno-
strano (sl. 376-1) i dvostrano (sl. 376-2). Ovakav uredaj se postavlja obi-
eno nad industrijskim kadama s vrelim tecnostima iz kojih isparavaju
kiseline
l
izlaze plinovi (medu njima i otrovni) i velike kolicine toplote.
1

Sl. 376 - IvH':no isisivanje
Osim ovoga na slicnim mestima moze se upotrebiti i preduvavanje
(s1. 377) u koje se s jedne strane kroz uzi prorez izduvava ,svez vazduh

... gde se kroz -siri pro-

KoliCine izduvanog i usisavanog vaz-
_::-_ - _.- _ rluha moraju biti u odredenom odnosu
--- medu sobom. Ni u kojem slucaju ne
! - -' - i sme izduvavanje biti jace nego usisi-
;-/- t 1-"-./,," vanje, jer se deo plinova tada odbije
SI. 377 _ Preduvava.nje ad proreza ,za usisivanje i raznese po
s isisivanjem prostoriji.
-3 Lokalno pritisno vetrenje
Lokalnim pritisnim vetrenjem stvaraju se na ogramcenom delu pro-
storije drugaciji meteoroloSki uslovi nego u ostalom delu prosiorije. Ono se
primenjuje u slucaju kad zbog velikih dimenzija prostorije s koncentri-
SI. 378 - Va.zdusni tuSevi .
sanim i intenzivnim kvarenjem vazduha vetrenje s opstom izmenom vaz-
duha postajc=' neekonomieno iIi ga nije mogueno ostvariti. Vrste lokalnog
pritisnog,vetrenja:,ksje se najvise primenjuju u industriji su: vazdusni
tusevi, vaEdusne zwese i vazdusne oaze.
Vazdusnim tusevima (s1. 378) menjaju se n.a ograniceno!TI prostoru
i u zoni pretcznog boravljenja radnika, tj. na njegovom radnorn mestu,
meteoroloski i higijenski uslovi vazduha. Vazdusni tusevi se upotrebljavaju
262
1
!
,
I
I
1
B
;1
,
-"
u vrelim pogonima na radnim mestima izlozenim velikom izdavanju to-
plate, kao sto su industrijske peCi, rad s rastopljenim metalom, pri
divanju uzarenih metalnih delova mehanickim cekieima i preEama, ltd.
Struja svezeg va.zduha upravljena je na gornje delove covecjeg trupa
pravo ili koso, a njena brzina se krete, prema intenzivnosti izvora toplote,
ad 2 do 6 m/s.
Vazdusni tusevi mugu biti stalni iIi pokretni. U stalnih se obieno
upotrebljava spoljni vazduh bez prethodnog obradivanja, a u pokretnih,
po pravilu vazduh iz iste prostorije, koji se preciscava i hladi pomocu
rasprskavanja vade u zatvorenoj kutiji pokretnog uredaja. .
- Vazdusne zavese (sl. 679) se obieno postavljaju na ulaznim vratuna
koja moraju biti iZ bilo kojih razloga otvorena, ill se cesto,otvaraju (a ne
mpze ee postaviti vetrobran). One sluie kaa zaStita od prodiranja hladnog
vazduha u vecim masama u radnu prosto-
riju. 1z proreza u podu Hi odozgo, po celoj
vrata (ili u bokovima vrata) izbacuje
se topao vazduh pod uglom nasuprot struji
spoljnjeg vazduha i na taj nacin sprecava se
ulazak hladnog spoljnjeg vazduha u prosto-
riju. Izvesne delove hladnog vazduha struja
ponese u prostoriju, ali kalm je struja topla
ovaj hladan vazduh se izrneSa s topJm i ne
smeta radnicima.
Vazdusne zavese se primenjuju
na vrlo sirokim ulazima robnih kuea, ali po S1. 379 - VazduSna zavesa
pravilu sa strujanjem odozgo. . y.
, Vazdusne oaze su mesta ogradena zas-l-akljenim pregradama mZlrn ad
tavanice. avo mesto se odozgo puni svezim vazduhom i na taj naNn se u
ograden6m prostoru stvara atmosfera pogodna za rad.
3.63 Delovi ureaaja za industrijsko vetrenje
U industrijskom vetrenju upotrebljavaju se uglavnom isti ani
uredaja lroji su opisani u ranijim poglavljima. Osim ovih u industn)ama
se S obzirom na njene specifiCnosti, upotrebljavaju
i taltvi delovi uredaja koji nisu uobicajen.t 'na dru-
gim mestima. Ovde ce biti reci sarno a ovakvim
uredajima.
Za 'l.tzimanje vazduha upotrebljavaju se isti za-
hva-l-ni objekti kao i ranije. Aka se vazduh uzima iz-
. riad krova preporucuje se da glava zahvatne cev'l iz-
nad krova iroa dimenzije kao sto je prikazano u s1.
380. Pri postavljanju ove glave treba obratiti paznju
na njen polozaj u odnosu na laterne i ne postavljati
je -1.1 odvodnih otvora) dimnjaka da se ne bi
zagadeni vazduh ubacivao u prostoriju. .
81. 380 - Gl'a-va
prijernnika
Za ciscenje vazduha upotrebljavaju se Iiltri- koji su ranije opisanl.
U industrijskim uredajima za vetrenje cesto se upotrebljavaju za ciscenje
vazduha od praine tzv. cikloni (81. 381). To su naprave od lima, koje
imaju jedan cilindriCan (1) i drugi kupast (2) deo tela, ,a u sredini cev (3)"
263
koja dQpire do pocetka kupe. Zapraseni vazduh ubacuje se brzinom
10 ... 25 mls u gornji deo ciklona i kovitla. se u spirali
u prostoru izmedu omotaca i cevi nadole, a potom kro:?
cev nagore. Pod uticajem centrifugalne sile cestice
prasine (naroCito one koje su teze) udaraju 0 cilin-
drieni i kupasti omotae, a potom 0 cev i srozavaiu se
3
niz zidove omotaea u taloznik, koji se postavlja pri dnu
ciklona, odcik:le se povremeno uklanjaju.
Uredaji za grejanje i v1uzenje vazduha, ventilatori
2 ventilacione centrale Sll /onima koji su raTIije
opisani.
Vazdusni kanali industrijskih postrojenja ne mo-
raju se skrivati u konstrukcije kao sto je to ramje hili)
S1. 381 - 'She-' receno, Zbog toga se mazE' za njih upatrebiti kannajpa-
rna ciklQll1a b . b x
gadnjji kruzni presek. Kanab u a liku ceVl a kno su
ad lima i, obeseni 0 tavanicu i druge kanstruktivne delove, vade se naj-
kracim putem po prostoriji (s1. 382). Pri tome se mora obratiti paZnja na
to da mreza cevi ne smeta drugim uredajima, kao stc su dizalice i kranovi,
masine, prozori itd. Pri vodenju ovih kanala treba paziti da se oni ne vo-
de u blizini kotlova i dru-
gih postrojenja s jakim
izdavanjem toplote da se
ne bi vazduh (npr, kod
dovodnih kanala) zagre-
vao. U krajnjem slucaju,
aka drugaeije nije mogu6-
no, kanali se moraju izo-
lovati.
Ejekt.ori. U isisnim
instalacijama gde vazduh
pomesan s plinovima iza-
ziva jaku koroziju metal-
S1. 382 - RaJa s ventUacionim krufuim kana-
lima
nih del ova ventilatora iii
kad je odvodni vazduh pamesan s eksplozivnim plinovima koji mogu hiti
zapaljeni varnicom koja slucajno nastaje pri okl"etanju ventilatora, upo-
E
v
81. a83 - Shema s ejektorom
264
trebljavaju se ejektori (s1. 383). Ejektor
se ugraduje u odvodni kanal, a deluje
na taj naCin sto se kroz usku cev (mIaz-
nik) u pravcu odvoda izbacuje jaka
. struja vazduha (20 do 40 m/s) koja u
kutiji ejektora (E) izaziVa razredenje
vazduha i povlaCi za sohom opasah.od-
vodni vazduh, ne dolazeci u dodir '5
ventilatorom (V).
Na ventilacionim otvorima za usi-
sivanje, a narocHa za ispustanje vazdu-
ha postavljaju se na krajevima cevi spe-
cijalni raspodeljivaci (s1. 384). Oni imaju svrhu da struju vazduha ravna-
merno na vecu povrsinu i da joj istovremeno smanje brzihu.
Kao otvon za aeraciono' vetrenje upotrebljavaju se, kao sto je ranij'2.
receno, prozorska krila i krilca na laternama. Prozorska krHa se abieno
obrcu oka srednje horizontalne ose, jer je na taj nacln potrebna najmanja
sila za pokretanje krila. U nisko postavIje-
nih krila upotrebljavaju se uobicajene pro-
ste naprave za otvaranje kojima rukuju
W

i'1ull _ _ .
I I 1
S1. 384 - Industrijski raspodeljivaci vazduha S1. 385
Mehamicko otvaranje
prOZOl.'a
radnici koji se na-laze u njihovoj blizini. U .visoko postavljenih krila i
veceg niza prozora koji se jednovremeno otvaraju moraju se postavljati
mehanizmi za otvaranje koji su u nekim slucajevima i s motornim pogo-
nom. Na 81. 385 je prikazan jedan takav ,uredaj. Da bi Ee ovim !1apra-
varna pravilno rukovalo potrebno je da u njihovoj blizini bude uredaj
koji pokazuje stepen otvaranja prozorskih krila. .
265
4. ZAKLJUCAK
4.1 IZBOR SISTEMA GREJANJA I VETRENJA
Slstemi grejanja i vetrenja i njihov izbor zavise ad niza uslova
okolnosti a kojiroa trcba voniti racllna. Oni zavise:
L Od coveka, njegove starosti i spala, kuHurnug TIlVJa, oseca]a i
navika u vezi s toplotom i higijenom vazduha, t,i. od njegovog shva .....
tanja komfora, a u zavisnosti od klime kraja u kojem zivi. Severnjak
lakse podnosi hladnocu i za njega je potrebna uiza temperatura nego
za juznjaka koji lakse padnosi vruCinu, Start Ijudi i lako odevene zeue
zahtevaju viSu temperaturu nego miadi Ijudi muskarci, razhezeni inte-
lektua:lci vise nego oevrsli radnici -itd.
2. Od vrste i namelle zgrade, broja Ijudi i nacma rada u njoj. Dvo-
rauu s mnago Jjudi drukCije treba grejati i vetriti nego' stan, finomeha-
nicarsku radionicu drukcije nego kovacnicu, poljoprivrednu zgradu
drukcije nego bolnicu.
3. Od konstrukcije 'zgnade, vrste materijala i termicke izolovanosti.
Za drvenu baraku treba drugaCiji weda:j za grejanje odnosno vetrenJe
nego za masivnu zgradu.
4. Od inertnosti sistema. Za zgrade koje se povremeno i kratko-
trajno upotrebljavaju primenice se drugi sistern nego za one u kojip1a se
neprekidno radi.
5. Od pozarne opasnosti. U garazama iIi drugim zgradama -gde
postoje eksplozivni plinovi izabrace se sistem koji pruza nazvecu sigur-
nost od pozara i eksplozije.
6. Od jednostavnosti rukovan.ia. Gde nema moguc110,sii posluzivanja
upotrebice se sistem koji radi automatslti iako je skuplji. .
7. Od visine troskova, kako investicionih tako i pogonskih. Prema
finansijskim mogucnostima nekad ce se izabrati jevtiniji sistem ria Tacun
komfora stanovnika, nekad ce hiti ekon-omicniji sistem koji zahteva
like investicije a male pogonske troskove, a nekad obrnut6: .
8. Od arhitektonske uskladenosti sistema za i vetrenje s
izgledom prostorija. U svecanim vestibilima nece se postavljati gvozdene
ili zidane peCi, a u fabrickim halama mogu se cevni vodovi vetrenja
otvoreno polagati.
266
S

>"
o
"

"
o
...l
.Tablica 66 .- Klasifikacija sistema grejanja
Naziv sistema
Gorivo
iii
energija
Toplonosa
Grejna I
Karakteristika
I
Kamlni I d,vo I
ug,lj
I
tela I
Mali stepeo korisnosti (10 .. 50%)
Dekorativan izgled.
Peci SVi' vrste I
kaljeve cvrstog I
Sobni I
vazduh
Mali investidoni i pogonski
skovi.
Veliki gubitak prostora.
Mnogo dimnjaka. zidane goriva
montazne ulje
gvozdene
plinske
e1ektricne
II Vazdusno
I
gravitadono
prinudno
aeroterme
Vodno
gravitaciono
etaino
prinudno
Parno
niskog pritiska
visokog "
vakuumsko I
1--,
pane1no
plafonsko
padno
kombinovano
naljinsko
plin
e1ektr .
I
Topao
vazduh
same
ped
I rdetkeu
zidovima
aero-
terme
PrIjanje prostorija gorivom i
pdom. I
Srednji stepeo korisnosti.
1---------
Pomocno greianje'l I
VcIiki pogonski troskovi.
Lako rukovanje.
Visok stepen korisnosti.
Brzo zagrevanje velikih prosto-
rija, kombinovanjc s vetrenjem,
nema gubitka prostora.
! Brzo zagrevanje haht
II
voda

I
Kombinovanje s vetrenjcm.
____________ . ___ _
I
Higijenicnost.
Laka centralna regulisanje.
Inertnost i gkumu!ativnost.
Opasnost od smrzavanja.
Mali gUbitak prostora.
Rad bez sumava.
I
jatari,
I----Ikon-
vektori,
Para
TapIa
voda
cevi

dene
cevne
zmije,
paneli
1
Nehigijenicoost.
Rel. male investicije.
Brza zagrevanje i hladenje.
TeSka cent. regulisanje.
Nema opasnosti od smrzavanja.
Mali gubitak prostora.
Suman rad.
Higijenicnost. Vrlo ravnomerna
raspode1a temperature.
Inertnost.
Nema gubitka prostora.
-----. - Ekonomicnost. " '
Vrela jatori, Usteda u broju kotlovnica,
voda, I rivu. ljudim3, transportu.
para vektori, Komunalna rug}. jenicnost.
cevi Visoki investicioni troskovi.
267
Tablica 67 - Klasifikacija sistema vet,renja
Naziv sistema
lnfiltracija
Prozorsko
I Rro, okn,
I pdt!'no
L-,D=ov:,o",d,--,_-,O:::d::v,:o"d_
I
I
vazduha
. Neorganizovan

Karaktcristika
POtPUDO neorganizovana izmena
vazduha, zuvisna o'd. pritisaka,
vetra i konstrukcija.
Nikakvi posebni troskovi.
Nepouzdan rad, funkcioniSe uglav.
nom sarno zimi.
M'lli
ncorganizo- Nedovo]jno peuzdan rad.
van (slucaj- Opasnost da odbzni vazduh zagadi
kanaB
. druge prostorije.
___ Nema 8trnja. 1
Nedovoljno pouzdan rad.
neorgam- Opasnost da ude zagadem vazduh 1
I
, lsisno , zovpn (slu- kanah 12 druglh proston)a
I cajm otvon) Tesko 7agreVan)e u]9znog vazduha

--I S:::d:: :::zora 1 vraL1 I:

Rel vlsoki
. --i- rad. --- ,
Lokalno bcz kanala Pogodu.i za nakIladno ugradivanjc.
268
Ncpodesni za velike prostorije.
Visoki troskevi,

I k,n,li
Centralno
,
i, kanali
Automatski rad.
Podcsni za Bve vrste prostoriju,
Visolti troskov!, narocito ako je i
sa hladenjem vazduha.
I
- __ I ____ .
Aeraci,', k '! Nedovolino pouzdan rad.
roz prozore I aterne Mali trokovi.
Lokalno isisno
vetrenje
kabine
isisni levkovi
ivicno isisavanje
I preduvavanjc
i
lzvlacenje zagadenog vazduha na
mestu nastajanja.
I Lokalno pritisno
I k'n,li

! vetrenje :
I
vazd. Ii kanali
oaze
neorg:mi- 'I
Zovan ,
Stvaranje lokalno drugacijih me- .i'
teor. uslova u velikim halama. .
Osim ovih uslova izbor sistema maze zavisiti i ad raspolozivosti
instalacionog materijala (npr. potreba stednje metala), od moguenosti
brze izrade postrojenja, od tehnickog nivoa drustva i moguenosti izrade
viSe iIi manje komplikovanih sistema itd.
Pri opisivanju pojedinih sistema grejanja i vetrenja i delova ure-
daja razmatrane su i njihove dobr'e i rdave strane, prednosti i nedostacl
U odnosu na neke druge sisteme, specificna svojstva. i oblast primene.
Da bi se dobio pregled ovih sistema i da bi se ani mogli medusobno upo-
rediti izneeemo njihovu klasifikaeiju s kratkim karakteristikama i poda-
eima a gorivu odnosno energiji" toplonosi i grejnim telima (tabl: 66 i 67),
a potom jos nekoliko uporednih dijagrama u vezi s raspodelom tempe-
rature u pro.storiji, odavanjem toplote raznih grejnih tela i hladenjem
raznih vrsta zgrada. .
Na s1. 386 graficki je prikazana raspodela temperature u prostoriji
visine 3,0 m za razne sisteme centralnog grejanja Iz grafikona se vidi
15
0
20" 25 15
0
20 25
15 20" 25
In
I

I 18
I
I 'I
.,
i
lB"

i
,
18"
VOONO ZIONO PANElNO POONO PLAFONSKQ
81. 386 - Raspooela temperature po- visimi prostorija
da je najgora raspodeJa po visini
razlikom izmedu plafona i poda ad
janja ove razlike skoro i nema.
u parnog grejanja
13
Cl
C, a u podnog -i
radijatorima, s
plafonskog gre-
NasI. 387 je prikazano odavanje toplote u vezi sa sagorevanjem
goriva za tri vrste peer i dva najcesca sistema centralnog grejanja. 1z"
IRSKA PEe KALJEVA PEe VOONO GREJANJE PARNO GREJANJE
1
'1 f'l
'f00AVANJE ,I 'II Jill il
,
f TOPLOTE 1 f' I If
! I ,I' 1,1
n,1
I
1111 I ,
024681012 024681012 '0, 2 4 6 8 1012 024681012 0246 B 1012
CASOVI '
- POTREBA GORJVA U kg
---OOAVANJE TOPlOTE U kcal/h
S!. 3G7 -" Odavanje toplote i sagorevanj"e. goriva u raznim sisiemima grejanja
dijagrama se vidi da irska pee (5 povremenim dodavanjem goriva)
neposredno posle lozenja (0 casova) poeinje s odavanjem toplote, ali isto
tako posle zavrsetka sagorevanja goriva ono i prestaje. U americke traj- .
269
nozarne peCi odavanje brzci pocinje i traje dok traje 'i sagorevanje, pri
remu je ono vrlo ravnomerno. U kaljeve peei najvece od',lVanje pocinje
nekoliko casova posle lozenja. U vodnom i parnom grejanju se vidi veca
akllmlliativnast i inertnost vodnog grejanja.
Na s1. 388 se viili vaznost konstrukcije zgrade za akumulaciju to-
plote i hladenje vazduha u prostoriji kOja se greje. Dijagram pdkazuje
18'
I I
o 2 5 10 20b.
CASOVI POSLE PRES TANKA LOZENJA
81. 3BB - Hladenje vazduha u zgrada-
rna rnznih konstrukcija
pad temperature u nekoliko raznih
vrsta zgradO), pri spoljm-!j tempel'a-
turi OC posle prekida- lozenja, a
posle postignute temperature od
18C. 1z dijagr-ama se vidi da -se
prost'Jrija s masivnim zidovima i
normalnim prozorima posle 10 ea-
soya ohladi na 13C, prostorija s
lakif!l zidovima i velikim prozori-
111a na goC, fabricka zgrada s veli-
kim prozorima na 6.5"C, a stakle-
nik (zimska basta) na 2e. Iz ovoga
se moze zakljucJti da veIike gubit-
ke toplate i malu akumulativnast
1akih kanstrukcija treba naknaditi
izborom sistema koji sam akumu-
1uje toplotu pri isprekidanom 10-
zenju, odnosno sistemom trajnog
lozenja i odavanja toplote,
Troskovi invetSticija i pogona su vazan faktor pri izlliru sistema za
grejanje i vetrenje. Oni zaVlSe od 'mnogih ,elemenata i ovde mogu biti
sarno nagovesteni. '
troskovi zavise od cene pojedinih de10va uredaja (kotlov-
nice, ugljare, dimnj,aka', kotlova, peei, crkpi, ventilatora, klimatizatora,
cevne odnosno kanalske mreze, izolacije, regu1acionih organa, pomocnih
uredaja itd.). U grejanju najmanje investic,ije su potrebne za zid?ne peei,
a najvece za daljinsko grejanje. Izmedu ovm krajnosti investicioni tro-
skovi se menjaju u sirokim granicama prema kvalitetu delova i kompli-
kovanosti sistema.
Pogoriski (eksp1oatacio'ni) troskovi postrojenja za grejanje- zavise od
kolicine i cene gor'iva, tr'oskova za pomocne uredaje (e1ektricna struja' za
pogan motora i dr.), radne snage za lozenje i rukovanje postrojenjima j
trokova or.lrzavanja-i opravki postroje-nja. Kolicina goriva zavisi ad po-
trebne. kalicine toplote, tori9tne mob goriva, trajanja lozenja i drugih
faktora, a prodajna cena goriva povisuje se i troskovima za transport,
prenos i utovar. Cena e1ektricne energije riije' jednaka' -na svima mestima
i u' svako doba dana. Troskovi za lozenje i rukovanje zavise ad naeina
lozenja poluautomatsko, ruena), a_ troskovi odr.zavanja u
velikoj meri od solidnosti izrade.
Zbog svega ovoga pogonski troskovi se moraju odredivati od.s1ucaJa
do slucaja. Prel1)a engleskim podacima
1
) koje dajema arijentacije radi,
1) I. Madge: Torool"row'S houses _ London, 1946.
270
pogonski ,troskovi za razne vrste grejanja odnose" se, uzimajuCi za pee
pokazatelj 100, priblizno ovako:
1. Peci 100
2. Gradsko grejanje 125
3. Centralno grejanje- 130
4. Etaino 145
5. Blokovsko grejanje 160
6. Poba1jani kamini 170
7. Plinske grejalice,. bez
prikljucka ita dirhhj ak 220
8. Kamini 250
9. E1ekt. akumulaciono
grejanje 300
10. P peCi 325
11. E1ektricne ped 360
Napominjemo da je radi uporedenja pretpostavljeno da se sve pro.-
storije greju podjednako. Meautim, pebma se zbog nezgodnog posluzi-
vanja, rad\ ustede u gorivu i u prelazna godisnja doba ne greju sve
prostorije, te su stvarni pogonski troskovi jos manji. Slicno je i s plinskin:
i e1ektricnim peCima zbog lakog ukljuCivanja. Razume se da ova usteda
ide na racun komiora.
Pogonski troskovi postrojenja za vetrenje zavise od troskova za ven-
tilatore (e1. struja), grejanje, hladenje, vlazenje i susenje vazduha, tro-
skova za rukovanje, odrlavanje, popravke i s1. Oni zavise i ad promenlJi-
vog broja posetilaca, upotrebe opticajnog vazduha, inteligentnog kO,mbi-
novanja r.aznih mogucnosti (npr. mehanickog i prozorskog vetrenja) i s1.
Pri procenjivanju pogonskih troskova ne ulaze u obzir lakoca ruko-
vanja, higijp.nicnost pogona i stepen komfora jer se novcem ne mogu izra-
ziti. Kao sto je medutim poznato, ovi elementi u izvesnim
mogu biti od presudnog znacaja za izbor sistema.
NaroCito treba naglasiti da traskovi grejanja i vetrenja_ u velikoj
meri zavise od vrsta konstrukcija i solidnosti izrade gradevine. Zbog rela-
tivno visokih troSkova grejanja i vetrenja ekonomicnost pojedinih vrsta
1 naCina gradnje moze se pravilno proceniti sarno ako se amortizacija
gradevine i instalacije dovede u vezu s pomenulim troskovima.
Kao sto sma izhor grejanja i vetrenja za razne vrste
zgrada zavisi od mnogih elemenata. U l'aznim ktajevima ce ad mesnih
klimatskih, ekonomskih, tehnickih i drugih okolnosti zavisiti izbor sistemB.
a cesto ce se ovaj izbor menjati od slucaja do'slucaja. Mada se tuda isku-
stva ne mogu U potpunosti primeniti, u tablici 6S
t
} donosimo orijentacije
radi pregled raznih vrsta zgrada s podacima 0 temperaturi unutra.snjeg
vazduha i prepor'ukama za izbor sistema gr!janja i vetrenja.
1) Prerna klnjizi Kamper/Hottinger/Gcmzenbach: Die Heiz- und Luftungsanlagen
in den verschiedenen GebaUdearten - Berlin, 1954.
271
Tablica 68 - Grejanje vetrenje: prcma vrstama 2grada
Vrsta zgrade i prostorije
Stambene zgrade.
Sobe
Decje sobe
Spavaee sobe
Kupatila
Predsoblja. hodnici, stepenista
Srambene kuhinje
Kuhini,e
Nuznid
Podrumi. za vino
HoteH
Sobe
D;uStv. prostorije
Kancelarije
Kupatila
Stepenista, hodnici, nuznici
20"
20"
20"
I
20 .. 2r
10 .. 15"
. 20
I
', 15"
15"
6 .. 8"
20"
Grejanje
Peei gvozdene
Peei kaljeve
Vodno - gravitll.ciono
Etazno
Vakuumsko
Vazdusno
Plofonsko
D",ljinsko
Plinsko (peCi, kamini)
Elektricno (peei. aku-
mulativno, paneH)
20 Vodno
20
Q
Vodno + pamo
20 .. 22 < Vakuumsko
. Kuhinjc \
1\ __ .
15" I Elektrifuo (pomoCno)
15"
6 .8"
I
Bolnice, leCilista, staracki
domovi
Sobe (i decje)
Priprema
Ordinacija
Operaciona sala
Rendgen
Terapeutikum
Secitanje
Cekaonice
Kancelatije
Sobe lekara, sestre
Svecana dvorana, zabavne pro-
storije, biblioteka
Dnevne sobe, hodnici, nuznici
Stepenista
Kuhinje
Glacaonice
20 .. 22"
20'
22
22 .. 25
0
20"
16 .. 18"
18'
18"
20"
20"
20'
20'
]5'
15'
15"
I
Vodno
B1okovsko
Plafonsko
Podno (sarno za umo-
bolne i neCiste)
Elektricne peCi (z) po-
jedinacnu upotrebu)
Gre,jna tela; bolnicki
radijatori, glatke cevi.
Odstojanje od zida
10 em, S oblogom
od fajansa iIi azbest.
cementa. Grejna tela
za umobohle i ne(iste
moraju imati zaklon
Vetrenje
Prozorsko, po mogue-
stvu poprecno
Klimatizatori
Kao u restorana
Prozorsko (prozori do
tavanice zbog boljeg
vetrenia)
Meharncko- (obavezno
za operacione sale.
ordinaciie, rendgen i
81.). Za odlazni vaz-
duh nisu davolina
sarno olma
\
I
..-!.y_a_<:n_i_'_'___ . _______ [ W

Kasarne

Ttepezarije
Kantine, dnevne sobe
Stanovi
UCionice
Kancelarije
Bolesnicke sobe
Nuznici, hodnici, stepeniSta
Umivaonice, kupatila
Staje
Avionski hangari
Radionice
272
12"
18'
18'
18"
18'
20"
20'
12 .. 15
20 .. 22
0
15"
10 .. 12
15"
Parno
Vodno
Greina tela:
radijatori
glatke cevi
rebraste cevi
AefQterme
. i
Ptozorsko (u spavao-I
nieama)
I
j
I
'l'ablica 68 - Grejanje i vetrenje prema vrstama zgrada (1. nastavak)
Vrsta zgrade i prostorije
Kazneni zavodi, zatvori
Prostorije zatvotenika
danju
noeu
Hodnici
t;
18'
12"
12 .. 15"
Grejanie
Vodno
Parno (hodniei, radi-
onice,! 51.)

--1---
Garaze (male)
PeCi (lozenje van ga-
raze)
5 .. 10" Plinske peCi (speci-
;alne)
Elektr. peCi
Csntr. grejanje (za-
stita radijatota ca-
____ ._ ___ 1
Upravne i poslovne zgrade
(biroi, sudovi. banke, poste is!.)
Birol, sednice, cekaonice 20"
Salterske dvorane u vezi s
roima
Salterske dvotane odvojene
Kase i trezori
Registtature i athive u kojima I
se radi 20
0
u kojima se ne radi lr
Hodnid IS
Hodnid - cekaonice 1 20"
Nuznici, garderobe 15"
Vodno
Parno
Vazdusno
Podno (suteren, sal-
terske i. svecane dvo-
rane)
Plafonsko
Grejna tela:
tadijatori
_glatke cevi
Vetrenje
Dbieno nije votrebno:
U gre-
janja potrebno je za
celije 15-20m
3
/hpo
osobi, za zajedniCke
prostorije 10 m
3
th
po osobi
Prozorsko - popreeno
(vrata - prozor)
Prozorsko (obicuo)
Mehanicko (ilalterske
dvorane)
Prodavnice 20
Robni magazini
Prodavnice 18" Parno Prozorsko S odvodom
KanceIarije 20
0
Vazdusno kroz okna
Bifei 18" I Plafonsko Mehanicko - pod
Trpezarije za namdtenike 18 Grejna tela: radijatori pritiskom
Sporedna stepenBta 10
0
j glatke cevi pod pro- Klimatizacija (sarno
G d b
. . '" . za namirnice
ar ero e, umlVaomce, nu",rucj 4 .,1
1
5
5
: I' zorima i duZ spoljnih
OtptemaliSra, skladilita (pIeroa u zidova
vrsti robe) Parno
Trmice I 5. 8 I Vakuumsko
Muzeji, biblioteke. -.-r-h-i-v-.-- Vazdusno ___ . ______ _
Izlozbene i rnuzejske dvorane i Klimarizovanje (zbog vafuosti
zlmi 10: ; 16<> oddavanja rezima vlamosti)
leti 23...25" Vodno I
Dvorane za predavanja, kance- Plafonsko
latije i s1. 18 .. 20e Podno
Priprema i konzervacija 15 .. 20" ParnO
Pakovanje, hodnid, stepenista, Aeroterme (za velike
gutderobe, nuznici 12 .. 15 dvorane)
Veu;ti treba i Ol;mare
jer papir maze po-
plesniviti ili postati
valovit
Magazin knjiga 15
________ . ___ '
(
18 Grejanje i vetrenje 213
TabIica 68 - G-reja.nje i vetrenje prema -vrstama. zgrada (2. nastavak)
__ -,-__ .. ___ ! __
Industrijske zgrade, velike Gvo,d"n" P"""(,,, "I !
garaie ....... ........ '" i Prozorsko (aeracija)
TeZak rucni rad (montazne 10 .. J r male radionice) Mehanicko
hale)i velikatoplota (livnice, 10 .. 12 Parno I centralno
b,,,"<hk,, kbv,'nk,) IS" Vadno (topl, ; v"d, lohlno
VeHke garaze 20
0
voda) obezmagljivanje, vla-
Lak rueni rad (npr. strugovi) 20
c
Vazdusno zenje vuzduha,
Rad u sedecem stavu 20 .. 20
0
Elektr. akumulativno I' nje vazduha
Kuncelarije 18 Elektr. peel Klimatizacija
Kupatila i svlaCionice Plinsko
Izlcizbene hale' Dllljin'sko
KupatiIa, plivalista
Cekaonice
Hodniel ispred kabina
Svlacionice
Kade i tusevi
Baseni
Pama kupatilu
(rimsko-irska) :
presvlaeellje i naknadno
jenje
Prvo znojiiiste (tepidarijum)
Drugo (sudatorijum)
Pranje (lavacrum)
OdmaraliSte
Kancelarije
StepeniSta, nufnici
Klanice
Kancelarije
Klanicna hala (:zimi)
Salamurenje
Prethodno hladenie
Hladionice
Hiadniace
Smrzavaonice
Ledare
Skole
UCionice zimi
UCionicc' leti
Hodnici, nuznici
Nastavnid, kancelariie
Gimn. dvorane
Kupatila i svlaCionice
Ucenickc radionice i labora-
torije
Skolske kuhinie
Zbirke
274

I
MeharuCko Zbog pare I
I zadaha potrebno }e
18"
18 .. 20
0
22"
20 .. 220
20 .. 2r
22"
40_ .
50. . 70c
25"
24'

20'
.
20"
10. .1r
7. 9'
6_ S'
t
2_ 4"
0"
_5'
_2'
. ,
20'
24'
IS'
26'
IS"
20_ .22"
15, -lB'
W
15"
Vodno (upravm deo,
stanOVl. prodavmce)
Podno (plivaliSte)
Vazdusno -
me Chala plivaliSta)
Parno (sve ostalo)
Grej,na tela: glatke
cevi, radijatori
I dobro vetrenje
Vodno (kancelarije,
stanovi, laboratorije,
ambulante)
Aeroterme (klanicne
hale)
Za veCinu ostalih pro-
storija nije potrebno
staino grejanje
Peci (u malim sko-
lama)
Vodno
Plahnsko
Elektricno
Plinsko
Vazdusno (za dvorane)
Grejna tela: radijatori
iii glatke ccvi ispod
proZOIa
Prozorsko
Mehanicko - lokalno
Obezmagljivanie
Ozoniranje (zbog
, smmdova)
1
Hladniace je takodc
potrebno vetriti
!
II' pro.zorSko (naroCito
poboljsano)
Kroz okna (nepouz-
dana)
Mehanicru - pritisno,
(odvod vazduha kroz
okna)
I
!
I
.
Tablica 68 - Grejanje i vetrenje prl'"ma vrstama zgrad-aj (3. nastavak)
Vrsta zgrade i prostorije ti Gre;an;e Vetrenje
Pozorista, bioskopi Vazdusno, (gledalihe, pozorriicc, probne sale).
Gledamtc pred upotrebu 18" Gomii deo pozomice i potpozornica topliji
za vreme upotrebe 22' nego pozornica zbog strujanja vazduha. Po-
Garderobc 18" zornica i gledalihe isti pritisak (malo po-
Foaje, stepeniSta, probne sale, viSeni pritisak). Strujanje vazduha odozgo
garderobe solista i s1.
_
nadole -iIi obmuto. Zbog pozara u svakom
Pozornica
- 18"
slucaju -mogucnost strujanja odozdo nagore.
Kancelarije 20' Klimatizacija_C"'-ise za bioskope nego za
Ptetprostori, 15" zorista).
Nuznici i 91.
,,'
Parno (vestibuli, gar- I Vetrenje garderobe,
derobe, I nuznika, svlaCionice,
nuZnici i s1.) projekc. kabine
Vodno (probne sale, sebno preko krova
gnrderobe glumaca,
kancelarije i sl.)
Restorani, kavane, Peci Mali lokali:
I
carnice, plesne dvorane, I Vodno Mehanicko (sarno
I
klubovi Pamo (sarno za haustori su nedovolj- I
Restorani i sl. dvorane pred
15 . . 18
0 rane) ni, dovodni vazduh
upotrebu
22"
Plafonsko zagrevati)
za vreme upotrebe
18'
Plinsko Veti lokaL:.: Meha-
Trepezarije osoblja ,
IS"
Elektrieno (pomocrlO) niCko kombinovano
Hodnici i nuznici
I IS"
Grejlla tela: radija- S natpririskom
Kuhinje
,
tori. konvektori, plin- Klimatizaciia
Vinski podrum
6 . .8" I
ske i el. peCi i paneli

parlamenti,
Vodno MehaniCko
movi kulture, koncertni do
,
Parno izmena vazduha:
movi, bcrze
,
Dvorane pred upotrebu
15_
18
Q (dvorane) 20 m
3
/h po osobi ako
za vreme upotrebe
23"
se ne 30 m
3
/h
Garderobe i predsoblja J8"
po osobi ako se pusi
Pozornica 18"
Klimatizacija
Sednice. probne sale
18'
Hodnid,
12_ .15
0
i
Nuznici
15'
I Kuhinje 15"
._---
-
Mrtvacmce, krematoriji
Prozorsko (dovod
Celije leSeva -. 2 . Potrebno je hladenje
duh,)
ldevi
_2"
Ekshaustori (odvod
vazduha)
I
--_ ..
I
Staje
Govedarnik 10: .140

Dovod kroz tavanicu
Sviniarnik 13 .. 16
0 Nepotrebno
Odvod kroz okna
Konjarnik 10 .. 120
10 .. 140
Kozarnik
I
14"
9"
I I
18'
275
'rablica 68 - Grejanje i' vetrenjc 'prema vrstama zgrada (4. 'nastavalt)
Vrsta zgrade i prostorije
Zverhdaci
Zvcrinjak
Gmizavci
Insektarije
Inkubatorske stanice
"
Greianje
--- ---
Staklenici (zimske baste)
Hladni (frigidarijc)
Temperirani (tepidariie)
Topli (kaldariJe)
Za krastavce
Za grozde
Rasadnik'
TopIc Jeje
Cvetni
3. 6
0
10 .. 15
0
18 .. 25
0
20"
20 .. 2SQ
18 .. 220
12 .. 1SQ
J O .. 15
0
Vodno (grejna tela,
glatke cevi)
Elektricno
Plafonsko
Prozorsko
------- --.- - .....
Javni zahodi
Zahodi
Pisoari
euvnr
Brazne. I Isisno (ventilator)
15 Kombinovano ,
,"
20"
4.2 PROGRAM I PROJEKTOVANJE
UREElAJA ZA GREJANJE
I VETRENJE
Da bi se uredaji za grejanje i vetrenje mogli pi-avi1na izvesti bezu-
slovno je potrebno, a i propisano je, da se prethodno izradi projekt ovih
instalacija. Dve projekte -izraduju masinski inzenjeri specijalisti za gre-
janje i vetrenje. Sasvim proste. uredaje kao sto su kamini i peCi moze pro-
jektovati i arhitekt upucen u materiju.
Da bi se moglo- pristupiti projektovanju potrebno je da investitor u
saradnji s projekta;ntima sastavi program instalacija koji sadrZi ove po-
datke i priloge:
Za grejanje:
1. Situacioni plan s kotama terena i zgrada, stranama sveta i kli-
podaCima.
2. Vrstagrejanja. .
3. Vrsta goriva, za koje vreme, odnosno koje kolicine goriva na
koji nacin ce se drZati.
4. Namena prostorija i potrebne temperature vazduha u njima,. Za
objelcte izvo;:'e styaranja toplote.
5. Ima.li -uredaja koji rade s parom) -njihov kapacitet i pritisak.
6. Postoji li termicka centrala i podaci 0 njoj (0 kotlovima, pritisku,
kapacitetu i s1.).
7. Zakloni radijatora, u kojirn prostorijama i k8kvi.
8. Da Ii su potrebni dimnjaci i kakvi.
9. Tvrdoca vode za napajanje kotlova.
10. Da Ii je potreban stan Iozaca i kakav.
Za vetrenje:
1. Koje prostorije treba, vetriti. Za vec.e prostorije treba navesti
maksimalni broj prisutnih,. a za indtistrijske pogonske prostorije izvore
zagadenja vazduha. .
2. Vrsta vetrenja.
Za klimatizaciju:
1. Koje prostorije treba klimatizovati.
2. Pc-trebna relativna vlaznost i temperature vazduha u njima.
3. Najveci braj prisutnih osoba, odnosnp izvari zagadenja vazduha.
Razume se da i za vetrenje odnosno, klimatizovanje treba uz program
pl'iloziti situacioni plan s podacima kao i za' grejanje. ' .
Kako se lz ovih podataka vidi, na neka pitanja maze odgovoriti sarno
investitor, a za veeinu je potrebna sar:adnja sa specijalistom za grejanie i
vetrenje i arhitektom. Zbog ovoga program instalacija treba da se sastavi
zajednicki.
Samo projektovanje instalacija treba da otpocne vee prilikom izrade
arhitektonskih, idejnih skica. Arhitekt vee tada treba da stupi u vezu sa
specijalistom za grejanje; i vetrenje koji ce mu pomoei da se pravilno po-
stave poirebne prostorije j delovi uredaja (npI". kotlovnica, ugljara,
dimnjak, glavni kanali itd.) j da se dovedu u skiad s arhitektonskom kon-
cepcijom zgrade ill grope zgrada. Za ovo je patrebno da se izvrsi izbor
sistema grejanja odnosno vetrenja i ustanovi kubatura prostora koji se
greje odnosno vetri, na osnovu kojih podataka se mogu priblJzno
nisati ove instalacije.
Time je ujedno idejno reseno i grejanje odnosno vetrenje zgrade. Za
vece i specijalne objekte (gde se skuplja velik broj Ijudi Hi postoje naro-
citi izvori zagrevanja ili zagadenja vazduha) potrebno je da se izradi po-
seban idejni projekt instalacije za grejanje i vetrenje. On saqr.zi idejno
resenje celog postrojenja s ekonomskim obrazlozenjem, pribliznim pro-
racunom i specifikacijom potrebnog materijala.
Za izradu glavnog pro.1ekta instalacija' strocnjaku se stavljaju na upo- ,
trebu, osim gore pobrojanih podataka, sve osnove i preseci zgrade s
upisanom nap1.enom prostorija i drugim podacima (npr. visinom prozor-
skih parapeta radi izbora visine radijatora, rasporedom :rp.a:sina ,Hi name-
staja radi rasporeda grejnih tela, vrstom padova, detaljima neuobicajeni!i:;
konstrukcija i 81.).
GIavni projekt inst.alacije sadrzi:
1. Proracun gubitaka toplote.
2. Proracun instalacije.
3. Raspored grejrrih tela i mreie s uredajnim delovima ..
4. Shema vertikalnih vodova.'
5. Projekt kotlavnice odnosna ventilaciane'centrale.
6. Detalji uredajnih delova.
7. Predracun instalacije.
8. Specifikacija materijala .
. 9. Uputstvo za :rukovanje instalacijama.
Projekt instaladje grejanja i vetrenja mora se raditi paralelno s
izradom arhitektonskog- projekta jer jedan na drugi uticu kako- u' krup-
nome taka i u detaljima. N arocita paznja mora se obratiti na konstruktivno
resenje objekta da ne bi kasnije doSlo do menjanja konstrukcije iIi pote-
skoca u vezi s instalacijama. Zbog toga je potrebna i stalna saradnja
izmedu projektanta instalacija i konstrukcija. Ista taka, _kao sta je vee i
ranije pominjano, arhitektonsko resenje mora biti uskladeno s resenjem
uredaja za grejanje i vetrenje. Kako se arhitektonsko, konstruktivno i
instalaciono resenje medusobno preplicu i uticu jedno na drugo, duznost
arhitekta-projektanta je da stalno saraduje sa staticarima i projektantima
grejanja i vetrenja, da njihave pasebne inierese medusobno uskladi da bi
se najzad dabila skladna i ekonomska celina celokupnog projekta.
Aeracija 257
Aeroterme, v. zagrejaei
Akumulacija toplote 14, 88, 270
Anemostat 229
Armature 171
ventilacione 225
Atomsko. grejanje 143
Automatski lozac 148
Automatska regulacija 243
Rojler, v. zagrejae vode
Centralno grejanje 118
daljinsko 136
el. akumulaciono 140
etazno 123
panelno 130
parno 126
posredno 135
voduo 120
Cevi 171
dimenzionisanje 179
izolovanje 173
Cevna meza 170
ispitivanje 178
Cevne zmije 131, 180, 186
Cikloni 263
Cirkulaciona pumpa 124
Cisterne za ulje 165
Cad 4, 50, 60, 61, 64
Daljinsko grejanje 136
Dimne cevi 26, 105, 146
Dimni kanali 55, 60, 63, 79, ,85
Dimnjaca 158
Dimnjak 52, 159
centralnog grejanja 159
dimenzionisanje 56, 160
dimnjacka vrata 74
izolovanje 58
motazni 66
obelezavanje 57
plinski 72
polozaj 57
povijanje 60
presek 63
prikljucci 54, 74, 86, 146
promaja 53
specijalni 68
visina 56, 63, 160
vrste 59
zidani 64
Dimovuci 74
Ejektor 264
Ekspanzioni sud 126, 153
Ekvivalent opekt:; 16
Elektriene grejalice 115
ElelGtricno akumulaciono grejanje 140
Elevator 140
Etazno grejanje 123
Filtri 216, 241
Gasovi 5, 50, 254
brzina kretanja 85
dozvolj. koncentracije 254
eksplozivnost 254
odlazni 51, 85
temperatura 51, 85, 105
Gorionik 110, 149
Goriva 44
cvrsta 45
gasovita 48
tecna 48 .
toplotna moe 45, 51
Gradsko grejanje 136
Granicne povrsine 32, 34
Grejac 115, 184, 241
elektrtleni 115, 219
279
lamelni 219
plinski 219
Grejalice elektricne lUi
plinske 114
Grejanje 9
atomsko 143
eentralno lIB
daljinsko 136
elektricno 115
elektr. akumulaciono 140
('!tazno.123
lzbor sistema 266
klasifikacija 267
lokaloo 52
panelno 130
parno 126
period grejanja 9
. plinsko 112
posredno 135
speC:ijaini sistemi 141
suncano 142
vazduha 219
vazdusno 230
vodno 120
Grejna tela 179
Grejne grupe 170
Grejne komore 230
Gr_ejne trake 187
Grejni agregat v. zagrejaci
Gubici toplate 10, 18, 31
priblizni proracun 42
proracun 31
Higrostatl 244, 247
Hladilice 242
Bladae 237, 246, 249
Hladenje vazduha 242; 270
Hladenje prostorija 133
Industrijsko vetrenje 253
Infiltl'acija 14, 1B, 198
Izolovanje toplotno 2_2, 173
dimnjaka 58
kanala 224, 238
termicko, v. toglotno
vodova 134, 173
Kalorije 11
Kalorifer 231, 235
Kaljeve peCi 89
dimenzionisanje 97
Kaljevi 96
Kamini 76
pIinski 114
KanaB peei 85
Kanali vazdusni 223
280
Klima-centrala 249
Klimatizacija 240
eentralna 246
kanalski sistemi 246
lokalna 251
niskog pritiska 246
visokog pritiska 246
Klimatizatori 248
centralni 248
10ka10i 251
Klimatske zone 27
Koeficijent
prelaza topiote 14, 23
prolaza toplote 14, 32
propustanja 15, 28
sprovodenja 15, 24
Kompenzatori 139, 178
Kondenzacija 3
Kondenzat 3, 73, 127
Kondenzatni lonae 173
Konvekc:ija 11
Konvektori 1B4
elektricni 116
indukUvni 250
plinski 114
podni 1B5
ventilatorski 251
Kotlovi' 144
eelicni 147
dimenzionisanje 154
liveni 145
Kotlovniea 155
Lamelni grejaci 219
Lozac 14B
Lozenje
automatsko 14B
period lozenja 9
prekid Iozenja 36
Lozista peel B1
kotlova 144
Mangali 52, 239,
Manometar 153
Maske, v. zakioni
MaSina za hlade'nje, v. hladilica
Mazut 4B, 114
Mikroklima 2, 8
Montazne peel 104
Montazni dimnjaci 66
Neut.ralna zona 202
Obujmice 177
Odavanje toplote
covecjeg tela 1, '5
grejnih povrSina 86,
grejnih tela 190
i
J
, parnog grejanja 130, 269
peei 87, 269 -
vodnog grejanja 125, 269
Odusna cev 153
Odvajac vode 173
Ohladivaci vazduha 237
Okna 203
dimenzionisanje 207
Orijentacija zgrade 18
Otvori ventilacioni 227, 264
Paneli 130, 185
Panelno grejanje 130
Parno grejanje 126
svojstva 130
vakuumsko 129
visokog pritiska 129
Peci '79
americke 107
elektr. akumulacione 118
gvozdene 105
irske 106
kaljeve 89
loziiite 81
montazne 104
plinske 113 .
pokretne 95, 100
polozaj 80
spec:ijalne 107
uljne 110
zidane 98
PeCica 8B, 90
PepeliSte 84
Pepeo 51
Plafonsko grejanje 131
Plamenik 113, 151
PHnovi 5, 254
brzina kretanja 85
dozy. koncentracije 254
eksplozivnost 254
odlazni 51, 85
temperatura 51, 85, 105
Plinske peCi 113
Plinske grejalice 114
Plinsko grejanje 112
Podno grejanje 134
Pokl'etne peCi'
kaljeve 95
zidane 100
Posredno grejanje' 135
P.otrebna toplota 31, 42
PreSina 4, 5, 255
kolicine 256
sagorevanje 5, 105, 120, 180, 231
Pravac sveta 36
Prije'mnici 214,' 263
Priklopci 86, 206, 224
Prikljueak p,?ci 55, 74, B6
Prikljuena cev kotlova 146
peel 86
Prikljucne stanice 139 -
Pripeeak 94
Pritisno vetrenje 212, 262
Projektovanje instalacije- 27'6
Promaja 18, 53, 195
otpori 54
Propan..:butan 49, 51
Proracun gubitaka toplote 31
Proracunske, 34
Prostorije, disprizicija 19
temperature 35, '272
Radijatori 181
elektricni 117
plinski 113
Raspodeljivaei vazduha 229,'"265
Razdelnik 170
Razmenjivac toplote 135
Rebraste-cevi 181
Registri cevni 1B1
Regulatori promaje 152, 153
Regulatori elektricni 244
pneumatski 245
uljne peCi 111
Resetka peCi 84
ventil. otvpra 228
Sabirnik 170
Sagorevanje goriva 49
Sagorevanje prasine 5, 105, 120, 130, 231
Sagorevanje odozdo 82
Sagorevanje odozgo 82
Samopaljenje uglja 163
Skladista uglja 161
Skladista -ulja 165
Smrzavanje instalacij.e 126, 130
Stepen korisnosti 79
elektr. peci 115
. gvozdenih peCi 105, 109
kaljevih peei 90
kamina 76
peel 79
plinskih peei 113
u!jnih peCi 112
Susenje zgrada 239
Samot, oblaganje 83
Sammni kaljevi 96
Sljaka, koliCine, 165,
Sljakara 164
Talozne_komore 216
Temperatura 11
covecjeg tela 1 ,
grejruh povrsina 87, 105
odlaznih plinova 51" 85, 105
paljenja goriva 49
pare 129
prostorija 35, 272
radijatora 121, 126
raspodela 12, 132, 269
spoljna 35
srednja mesecna 9
unutrasnja 35, 272
vazduha 6, 35, 272
\'ode 121
Termicka regulacija organizma 2, 7, 194
Termicka izolacija, v. toplotna izolacija
Termometri 11
glob-terrnometar 6
katatermometar 6
kotlovski 153
Termostati 152, 244
Termostatni ventiti 172, 174, 192
Toplana 137
Toplota 10
akumulacija 14, 88, 270
fntenzitet 11
koeficijenti
prelaza 14, 23
prolaza 14, 32
propustanja 15, 28
sprovodenja 15,' 24
koliCina 11, 31, 42
prenosenje 11
specificna 11
sprovodenje 11
strujanje 12
suvisna 253
zracenje 13
Toplotna vrednost goriva 45, 51
vazduha 26
'I'oplotna pumpa 143, 238
Toplotna izolacija 22, 173
prOT'acun 28, 174
vazdusnih kanala 224
Toplotna zastita 17
Toplotni dalekovodi 138
Transmisija, v. prolaz toplote
Troskovi grejanja i vetrenja_270
Ugljara ~ 6
Dgljen-dioksid 2, 4, 50, 193, 254
Dgljen-monoksid 5, 50, 254
Dlje za lOienje 48, 51
Uljne peei 110
282
Uljni kotlovi 149
UstavljaCi pare 127
Vakuumsko parno grejanje 129
Vazduh 2 '
brzina kretanja 7, 227
ciSeenje 216, 241, 263
grejanje 219, 241
higijena 4
hladenje 24'2, 270
izmena 194
kolicine 194
kvarenje 194, 253
obrada 241
propus-tanje 198
raspodela pritiska 195, 259
sastav i svojstva 2
selmndarni 82, 92, 107
susenje 241
temperature 6, 35, 272
tezina 2, 53
uzimanje 214, 263
vlaienje 220, 241
vlaznost 2, 7, 23
zahvatni objekti 214, 263
Vazdusne oaze 263
Vazdusne zavese 263
Vazelusni kanali 223, 264
dimenzionisanje 226
izolovanje 224
raspored 225
Vazdusni tusevi 262
Vazdusno grejanje 230
dvorana 234
hala 235
opis-uredaja 232
panelno 134
stanova 232
suSenje zgrada 239
Ventilacija, v. vetrenje
Ventilacione centrale 222
Ventilacioni gubitak 36
Ventilacioni otvori 227, 264
Ventilatori 220
Ventili obicni 173
prozorski 206
redukpioni 173
regulacioni 192
termostatni 172, 192
Vetar
. dejstvQ na dimnjak 55
dejstvo na zgrade 259
Vetrenje 193
aeracija 257
centralno 212
delovi uredaja 214, 263
digestorijuma 261
gravitaciono 212
industrijsko 253
infiltracija IB, 198
isisni levak 261
isisno 215, 261
izbor sistema 266, 272
kanalima 203
klasifikacija sistema 268
kombinovano 214
kotlovnice 155
lokalno isisno 261
lokalno pritisno 262
kroz olma 203
potreLa vetrenja 193
preduvavanjem 262
prema vrstama zgrada 277
prirodno 198
pritisno 212, 262
prozorsko 201
. st-a.ia 209 ,
Vodno grejanje 120
dvocevni sistemi 121
gravitaciono 120
etazno 123
jednocevni sistem 122
pumpno 122
svojstva 125
ZagrejaCi vazduha 235
Zagrej aN vode 125, 140
Zagrevne povrSine 144
Zakloni grejnih tela 189
Zapeeak 8B, 102
Zasuni 171
Zatvaraci 86
Zidane peei 98
dimenzionisanje 103
muslimanska 102
ruska, 101
vojvodanska 1{)2
Zona ugodnosti 7
Zlebovi u zidovima 176
283
LITERATURA
1. Rietschels Lehrbuch der Heiz-und LiHtungstechnik, Springer, Berlin 1962.
2. H. Rietschel: Grejanje i provetravanje, Naucna kn;jiga, Beograd 1949.
3. Faber-Kell: Heating Air-conditioning of Buildings, The Architectural Press,
London 1951.
4. Kamper lHottinger/ Gonzcnbach: Die Heiz-und Liiftungsanlagen in den verschie-
denen Gebiiudearten, Springer, Berlin 1954.
5.- M. L Kisin: Otoplenije i ventiljacija, Moskva 1947.
6. Recknagel-Sprenger: Taschenbuch fiir Heizung, Liiftung und Klimatechnik,
Oldenbourg, Munchen 1964.
7. ASHRAE Guide and Data Book, New York 1965.
8. R. Schachner: Gesundheitstechnik im Hausbau, Oldenbourg, Munchen 1926.
9. P.A. Spisnov: Sanitarnaja tehnika, Moskva 1947.
10. V. V. Baturin: Osnovi promiSljenoj ventiljaciji, VCSPS Profizdat 1965.
11. J. S. Caminerer: Die konstruktiven Grundlagen des Warme- und Ktilte.<;chutzes im
Wohn- und Industriebau, Springer, Berlin 1936.
12. Casopisi: Gesundheiisingenieur, Munchen.
Heizung-Lliftung-Haustechnik, Dusseldorf.
284