Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za filozofiju

Seminarski rad

Vitgentajnova teorija stava i istinitosnih funkcija

Student: ore Bengin

Mentor: Maja Solar

Novi Sad
2013

Apstrakt: Rad se bavi Vitgentajnovom dvostrukom postavkom teorijom stava i problemima koji stoje u najbliem odnosu spram te teorije. Sporedne teorije e u ovom radu posluiti da se upotpuni slika stava, ali i da se implicitno prikae diferencija spram tradicionalne percepcije sudova. Teorija stava je za Vitgentajnovu filozofiju od velikog znaaja jer oblikuje i njegovu metafiziku ali i njegov odnos spram jezika, koji ostaje jedna od njegovih osnovnih tema razmatranja i u njegovim kasnijim delima.

Kljune rei: stav, elementarni stav, istinitosna funkcija, smisao, tautologija, kontradikcija, logika, injenica, stanje stvari

Vitgentajn je nesumnjivo filozof koji je ostavio mnogi uticaj na savremene tokove filozofije i pored ogranienog literarnog opusa, no njegov uticaj prevazilazi taj filozofije i rastae se na polje knjievnosti, pedagogije, teologijeSvojim prvim delom, tj. doktorskom tezom , on postavlja i osnauje temelje logikog pozitivizma bekog i berlinskog kruga, takoe time postaje jedan od filozofa koji uspostavlja ostrvsku analitiku filozofiju. Najprimetnija je njegova zaostavtina u otklonu od metafizike, no naslednici nisu bili dosledni njegovoj misli. Naime, dok novi talas pozitivizma kategoriki odbacuje metafiziku, sam Vitgentajn ni u jednom trenutku ne porie metafiziku kao realitet, ali zato uspostavlja jeziku granicu koja se ne da prekoraiti; uoptavajui ovo pravilo moemo sigurno rei da Vitgentajn stoji iza miljenja da se jedino moe smisleno govoriti o prirodnonaunim stavovima, dok su stavovi logike i matematike bez smisla,tj. tautologije, a stavovi filozofije besmisleni. On svojim kasnijim idejama o filozofiji jezika prua novu perspektivu problemima pokazujui da se kroz jezik moe sagledati priroda polja preispitivanja.Svojom koncepcijom jezikih igara on daje novi pristup tumaenju fraza i simbola unutar svakodnevnog jezika koji nemaju oigledan smisao. Time on doputa usmiljavanje odreenih specifinih karakteristika jezika unutar grupa i zajednica koje nemaju izvan njih smisao, pod tim najoigledniji je primer religijska zajednica, ali ujedno i svaka kulturoloka zajednica. Traktatus je na prvi pogled izrazito sistematino napisan , podeljen u sedam glavnih teza koje se kasnije u podtezama objanjavaju, svojim glavnim temama one dotiu sve vee probleme filozofije i time naoigled, vie ili manje valjano, ispunjavaju tvrdnju koju je istakao Vitgentajn u njegovom predgovoru; namera mu je bila da odgovori na sve probleme filozofije i time pokae koliko se malo njihovim odgovorima dobija. Ali kada se zadje u dublju analizu stavova ovog dela vidi se da je malo ta toliko jednostavno. Ponekad su glavne teze mnogo jasnije od njihovih pod teza koje bi trebalo da slue kao neka vrsta objanjenja, a svaki stav je optereen dozom paradoksalnosti i kontrarnosti. Vitgentaj jo naglaava da je jedna od osnovnih namera ovog teksta da pokae nerazumevanje logike naeg jezika a takoe i da postulira maksimu ,,Ono to se uope moe rei, moe se rei jasno; a o emu se ne moe govoriti, o tome se mora uteti1 On zapoinje Traktatus stavom ,,Svijet je celokupnost injenica, ne stvari./1.1/2 Zato ne stvari? Za njega stvari imaju status supstancija, dok injenice kreiraju stanja stvari koje su konfiguracija, iliti kako on kae u stavu 2.01, veza predmeta; a stanja stvari u logikom prostoru predstavljaju slike, koje su misli. Ovim mi u stvari vidimo sutinsku povezanost i isprepletanost logike i sveta kako ga razume Vitgentajn. Profesor Milo Todorovi u svom radu Metafizika Vitgentajnovog traktatusa naglaava ovaj momenat u njegovoj filozofiji gde vei ontoloki dignitet poseduje injenica ,,postojanja nego ono postojee. Iz toga se moe osetiti vanost koju Ludvig pridaje momentu saznanja, a samim tim i jezika. Njegov svet je svet koji se daje da bude saznat. On to omoguava time to uspostavlja uslov ,,Svaka je stvar, tako rei, u prostoru moguih stanja stvari. Taj prostor se moe zamisliti prazan, ali ne mogu zamisliti stvar bez
1 2

Wittgenstein L. , Tractatus Logico-philosophicus, ''Veselin Maslea'', Sarajevo, 1987. Str. 23. W ittgenstein L. , Tractatus Logico-philosophicus, ''Veselin Maslea'', Sarajevo, 1987. Str. 27.

prostora/2.013/3. Tako stvari moraju biti u konfiguraciji. Meutim, tu se ne zavrava njegov poduhvat, on naime uspostavlja stvari tako da njihova unutranja priroda odreuje stanja stvari u kojima neka stvar moe da bude, te time mi jedino znamo stvar ukoliko znamo sva mogua stanja stvari u kojima ta stvar moe biti; imajui u vidu to da stvari uvek jesu u nekom stanju stvari , nama nije uopte teko da spoznamo stvari. Poslednji korak kojim Vitgentajn dovodi svoju misao do problema jezika je sasvim jasna on naprosto kazuje da je stav opaljivo izraena misao. Samo tako i treba razumeti kritiki komentar koji Dr Bogdan ei upuuje Vitgentajnu jer on izjavljuje da se miljenje ne deava u mozgu nego na papiru ili u jeziku4. Ovim preliminarnim razmatranjima u Traktatusu Ludvig stvara svet koji je dostupan naem jeziku, koji je otvoren i spoznatljiv. Iz samog teksta lako se oseti superiorana pozicija jezika u filozofskim razmatranjima u Traktatusu, tom logikom jezika obojen je i njegov odnos prema svetu , mislima, naukama, filozofiji, i onom mistinom. Iz ovog razloga fokus panje mog rada zahteva njegova teorija stava jer njome se najlake vidi njegov odnos prema jeziku te time i njegov odnos prema celokupnosti stvarnosti. Prvi put se ova teorija pojavljuje u tezi 3.1 ,,u stavu, misao se izraava ulno opaljivo5 , time mi vidimo da sam stav nuno nije samo govor, ve svaka artikulisana konstrukcija znakova, poput muzike, slike, filma etc. Time on hoe rei da mi komuniciramo na mnoge naine, a svi ti naini imaju zajedniko to da su oblikovani u stavove koji imaju formu smisla onoga to prikazuju , ali time oni nikad ne sadre ono to prikazuju. Stav se sastoji iz stavnih znakova koji se koriste kao projekcije moguih stanja stvari, stavni znakovi su time injenice. Stavni znakovi se sastoje iz svojih elemenata /rei,nota,glasova/ koji se meusobno odnose na odreen nain. Samo stavni znakovi mogu da izraavaju neki smisao time to su projekcija stanja stvari. Ovde u dijalogu sa Fregeom, Vitgentajn situira ime u poziciju neeg to odgovara samo stvarima, samo elementima stanja stvari, jer se stanja stvari ne mogu imenovati nego samo opisati i time moemo rei da su stavni znakovi sastavljeni od imena. Nadalje Vitgentaj potvruje da predmetima misli odgovaraju elementi stavnog znaka; ti elementi se nazivaju imena, a ime oznaava predmet. Imena jo nazivamo i jednostavnim znakovima, a konfiguracija imena odgovara konfiguraciji predmeta u stanju stvari. Ime se ne moe dalje ralaniti, ono je prvobitni znak. Meutim, svo ovo ponavljanje vodi do dva stava koji daju teorijsku osnovu Vitgentajnovoj metodi, koja dolazi do izraaja u njegovim predavanjima i kasnijim delima. Ta dva stava su pod rednim brojevima /3.262/&/3.263/ i u njima on pokazuje da sve ono to se gubi u znakovima, ili to oni ne umeju da izraze, postaje ponovo vidljivo u njihovom rasvetljavanju, tj. u njihovoj upotrebi. U jednoj ranijoj tezi Vitgentajn govori kako se u stavu stvar moe samo opisati, no ne moe se time i rei ta je ta stvar; time verujem da on hoe da naglasi da se u znakovima gubi smisao stvari, i da se smisao moe rasvetliti jedino upotrebom tih imena u stavovima.
3 4

Wittgenstein L. , Tractatus Logico-philosophicus, ''Veselin Maslea'', Sarajevo, 1987. Str.29. ei B. ,Logika i nauna metodologija drugo izdanje, Nauna knjiga, Beograd, 1962. str 13. 5 Wittgenstein L. , Tractatus Logico-philosophicus, ''Veselin Maslea'', Sarajevo, 1987. str.

Jedina formacija unutar jezika koja ima smisao jeste stav, i samo u sklopu stava imena imaju smisao, a svaki deo stava koji ima smisao ukljuujui i sam stav naziva se izraz. Izraz je sve ono bitno za smisao stava to dele svi stavovi istog smisla. Izraz je forma stava koji karakterie, stoga ukoliko uzmemo u obzir prethodnu tvrdnju moemo zakljuiti da je izraz varijabila ije su vrednosi svi oni stavovi koji je sadre.Ovakvom postavkom stav se posmatra kao funkcija izraza koji se sadri u tom stavu.Vitgentajn postavlja stav kao sliku stvarnosi , sliku koja odslikava smislom a ne samom formom,te time nepravilnosti u stavu ne smetaju ve doprinose da se odslikavano razume u potpunosti. Ukoliko ovo prihvatimo tada moemo ujedno i rei da stanje stvari razumemo onda kad razumemo stav, a Ludvig nastavlja misao reima da moemo razumeti stav ak i onda kad nam nije objanjen, jer stav pokazuje, odnosno oslikava svoj smisao. Poto stav pokazuje stvarnost kao slika, i samo kao slika, on mora imati raspoznatih elemenata koliko se moe elemenata videti u stanju stvari koje on prikazuje; stav oslikava smislom a ne formom, ime stav prikazuje unutranja svojstva stvarnosti. Stav moe biti istinit ili laan samo time to je slika stvarnosti, a on je slika stvarnosti ak i kad stanje stvari koje on oslikava nije postojee, tako moemo zakljuiti da stavovi p i ~p prikazuju drugaiji smisao ali potpuno istu stvarnost.Svojom prirodom stav moe pokazati itavu stvarnost, ali ne ono to ima zajedniko sa stvarnou, njihovu zajedniku logiku formu on moe samo da demonstrira i time ona ne lei u onom skrivenom, ve je samo izmetena iz oiglednog. Ova misao kulminira u Vitgentajnovim razmatranjima jezika, kao onom to preodeva misao. Takva skrivalaka priroda jezika najvie skriva unutranju formu misli, ili bolje rei smisao misli. Ludvig tvrdi da je zapravo zadatak filozofije da rasvetljava jezike besmislice,da logiki razjanjava misli, tj. ne da daje ,,filozofske stavove ve da iste prijanjava 6; a to bi bila aktivnost filozofije koju on spominje u stavu /4.112/. Vitgentanj objanjava nastanak ovih zbrka u jeziku svojim govorom o znakovima. Naime, znak je ulno opaljiva forma simbola, a zbrka nastaje jer u realitetu stvarnosti dva razliita simbola mogu imati isti znak. Da bi se izbegle ove zbrke Vitgentajn predlae znakovni jezik u kome smisao znaka ne sme igrati znaajnu ulogu, a vrednost ovog jezika je u tome to se pokorava logikoj gramatici jer time je ujedno i nepogreiv. U kasnijim razmatranjima Vitgentajn naputa ovo miljenje, i postulira filozofiju obinog jezika. Mnogim komentatorima njegovih dela ini da on tu pravi raskid sa svojim stavovima iz Traktatusa. Zapravo, u nekim stavovima njegovog prvog dela vide se stavovi koji nam mogu pomoi da postavimo sponu izmeu takozvanog ranog i kasnog Vitgentajna. Naime, ukoliko uzmemo u obzir stav ,,Svi stavovi naeg govornog jezika doista su , onakvi kakvi jesu, logiki potpuno u redu./5.5563/7 i stav ,,U govornom jeziku dogaa se neobino esto da ista rije oznaava na razliite naine/3.323/8 moemo videti da se on ne odnosi na dva razliita jezika, jedan obian a drugi sintetiko-logiki, ve pokuava jedan isti jeziki problem reiti na dva razliita naina. Iako se ini kao da smo dosad videli potpuno sliku Vitgentajnove teorije stavova, on nam daje jo jednu sliku stava; ovog puta izmetenu iz svoje preanje pozicije, i posmatrana kroz prizmu istinitosnih funkcija. Ova nova teorija postulira stav kao ,,Stav je istinitosna funkcija elementarnih stavova./5./9. Pa ipak, jo mnogo pre ove teze Vitgentajn uvodi i objanjava u Traktatus pojam elementarnih stavova kao najjednostavnijih stavova, koji su sastavljeni od
6 7

Wittgenstein L. , Tractatus Logico-philosophicus, ''Veselin Maslea'', Sarajevo, 1987 str.73-75 Wittgenstein L. , Tractatus Logico-philosophicus, ''Veselin Maslea'', Sarajevo, 1987 str.147. 8 Wittgenstein L. , Tractatus Logico-philosophicus, ''Veselin Maslea'', Sarajevo, 1987 str. 51. 9 Wittgenstein L. , Tractatus Logico-philosophicus, ''Veselin Maslea'', Sarajevo, 1987 str. 101.

imena, i oni tvrde jedno postojee stanje stvari. Ukoliko bi analizirali bilo koji ma koliko kompleksni stav, na kraju bi doli do elementarnih stavova koji su u njegovom temelju. Prema tome, u simbolikom jeziku elementarni stav piemo kao funkciju imena fx, ili oznaavamo nekim slovom (p,q,r). Dakle, navoenjem svih istinitih elementarnih stavova potpuno opisujemo svet, i kazujemo sve injenice o svetu10. Kada imamo sve elementarne stavove tada je jedino pitanje koje sve stavove moemo izgraditi uz pomo njih. tavie, mi gradimo stavove uz pomo istinitosnih funkcija, tako to postavljamo elementarne stavove u funkcijama odreene odnose, a od istinitosnih vrednosti elementarnih stavova zavise i istinitost ili lanost stavova. Tako da elementarne stavove moemo da razumemo kao istinitosne argumente stavova, utoliko to su elementarni stavovi istinitosne funkcije sami sebi;stoga se iz jednog ne moe izvesti neki drugi elementarni stav.Sve istinitosne funkcije, ma koliko imale elementarnih stavova u sebi fundamentalno se svode na 16 osnovnih oblika koje vitgentajn predstavlja u shemi/5.101/11: (I I I I) (p,q) tautologija (ako p, onda p; i ako q, onda q) (ppqq) (L I I I) (p,q) rijeima: ne i p i q ((pq)) (I L I I) (p,q) (I I L I) (p,q) (I I I L) (p,q) (L L I I) (p,q) (L I L I) (p,q) (L I I L) (p,q) (I L L I) (p,q) (I L I L) (p,q) (I I L L) (p,q) (I I L L) (p,q) (L L I L) (p,q) (L I L L) (p,q) (I L L L) (p,q) ,, ,, ,, ,, ,, ,, ,, ,, ,, ,, ,, ,, ,, ako q, onda p (qp) ako p, onda q (pq) p ili q (pvq) ne q (q) ne p (p) p ili q ali ne oboje (pq:v:qp) ako p, onda q; i ako q onda p(pq) p q ni p ni q (pq) ili (pq) p i ne q (pq) q i ne p (qp) q i p (q p)

(L L L L) (p,q) kontradikcija (p i ne p; i q i ne q) (p p q q)

10 11

Wittgenstein L. , Tractatus Logico-philosophicus, ''Veselin Maslea'', Sarajevo, 1987. str.89. Wittgenstein L. , Tractatus Logico-philosophicus, ''Veselin Maslea'', Sarajevo, 1987. str. 103.

Svo izvoenje ovih operacija zbija se a priori, a operacije su ono to mora da se dogodi da bi se iz jednog stava nainio drugi. Pa stoga Vitgentajn uvodi novi termin operacije kojim objanjava ono to se deava u izgradnji stavova. Naime, dogaaj operacije ne karakterie smisao stava, ve samo iskazuje rezultat koji se dobija istinitosnim funkcijama. Ipak ta funkcija ne moe biti argument. Sve istinitosne funkcije su rezultat sukcesivne primene konanog broja isti nitosnih operacija na elementarne stavove. ,,Svaka istinitosna funkcija je rezultat sukcesivne primjene operacije (- - - - - I) (, . . . . .) na elementarne stavove./5.5/12 ovim stavom on utvruje svoju ideje sukcesivnog niza istinitosnih funkcijama , kojima u stvari uspeva da objasni svu varijabilnost jezika, i tim tokom misli on konstruie optu formu istinitosnih funkcija, a neosporno i stava: [ p, , N()]. Iz prirode ovih operacija moemo analogno zakljuiti i o prirodi veza izmeu stanja stvari. Naime, Vitgentajnova misao je da ne moemo tvrditi kauzalnost potpuno razliitih stanja stvari a jo manje moemo izvesti dogaaje budunosti iz sadanjih. Unutar klase istinitosnih funkcija postoje dva ekstremna sluaja, prvi je sluaj kada je stav za sve istinitosne mogunosti elementarnih stavova istinit, i on se naziva tautologija. Drugi sluaj je kada je stav za sve istinitosne vrednosti laan kada se naziva kontradikcija. Po Ludvigu tautologija i kontradikcija nemaju smisla, jer one ne kazuju neto; ali u svoj svojoj ispranjenosti ti sluajevi nisu besmisleni , njihova vrednost je analogna vrednosti nule u aritmetici. Ni tautologija ni kontradikcija nisu prikaz stanja stvari , jer tautologija doputa svako a kontradikcija onemoguava svako stanje stvari. U oba sluaja stavovi stoje u nekom odnosu ali ti odnosi su bez znaenja. ,,Kontradikcija je spoljanja granica stavova, a tautologija njihovo bessupstancijalno sredite/5.143/13. Nakon ovih postavki Vitgentajn se jo veoma malo bavi problemom kontradikcije, ali tautologiju razmatra jer stavovi koji su u obliku tautologije jesu karakteristini za logiku i matematiku. Te tako da kroz njegovu raspravu o logici mi moemo da vidimo i upotrebu tautologije. Vitgentajnova filozofija Traktatusa od svog izdavanja fascinira mnoge, neke svojom formom dok su drugi privueni njenom filozofijom neizrecivog. Pa time i izricanjem neizrecivog. Ali njegova teorija stava mnogo manje privlai interpretatore, iako tek kroz nju mi moemo da ponemo da razumevamo razjanjenja problema po kojima je Vitgentajn postao slavan. Njegova percepcija stava ne ide mnogo dalje od Raslovih i Fregeovih reenja, iako reava neke njihove nedoslednosti, poput Fregeovog reenja da stavove tretira kao imena stanja stvari. Stavom se rasvetljava priroda jezika, iako ne samo jezika ve i svake smislene vrste komunikacije. Za Vitgentajna stav je slika stvarnosti, on odslikava unutranje odnose u kojima se nalaze jezik i svet.

12 13

Wittgenstein L. , Tractatus Logico-philosophicus, ''Veselin Maslea'', Sarajevo, 1987. str. 129. Wittgenstein L. , Tractatus Logico-philosophicus, ''Veselin Maslea'', Sarajevo, 1987.str. 109.

Literatura: Ludwig Wittgensein, Tractatus Logico-Philosophicus, ,,Veselin Maslea-,,Svijetlost, Sarajevo, 1987. Alfred Ejer, Ludvig Vitgentajn, Mediterran Publishing ,Novi Sad. 2010. Dr Bogdan ei, Logika i nauna metodologija drugo izdanje, Nauna knjiga, Beograd,1962. Mirko Aimovi, Filozofija Miljenja, Futura publikacije, Novi Sad, 2007.