U zavisnosti od vremena ostvarenja, promet robe nosi naziv: *asovni *dnevni *nedeljni *meseni, tromeseni i *godinji

Godinji promet robe neravnomernosti ispoljava se po pojedinim mesecima. Na neravnomernost prometa robe po mesecima u toku godine utie sezonska roba (npr. poljoprivredni ili industrijski proizvodi kao i klimatski i drumski uslovi.

!tepen neravnomernosti prometa robe odre"uje se koe#icijentom neravnomernosti koji odgovara odnosu maksimalnog prometa robe prema prosecnom za posmatrani vremenski period i koji oznaavamo sa $n . %rema tome:

n =QMAX / Qs

&e'a neravnomernost prometa robe izaziva neravnomeran obim transporta. (vo povlai smanjenje proizvodnosti voznog parka i pove'anje cene kotanja transporta.

)a procenu mogu'nosti ostvarenja transporta odre"enog prometa robe potrebno je znati: !astav robe Njenu teritorijalnu raspodelu &eliinu transportnog rada

U okviru prometa robe po svom sastavu roba se deli na razne grupe po njenim osobinama koje utiu: Na uslove smetaja Na izbor sredstava me*anizacije utovara, istovara i na vreme dangube voznog parka za izvrenje ti* procesa Na uslove transporta

%odela prometa robe na grupe robe u zavisnosti od uslova smetaja, potrebna je radi izbora tipa stovarini* prostorija (magacina , tako da za smetaj robe mogu biti kori'eni razni odgovaraju'i tipovi stovarita.

%odela prometa robe na grupe robe koje uslovljavaju nain utovara i istovara, potrebno je radi pravilnog izbora sredstava za utovar i istovar, odnosno stepen me*anizacije i vrstu postrojenja za to povoljnije izvrenje ti* procesa.

%odela prometa robe na grupe robe koje name'u posebne uslove transporta, potrebno je radi to racionalnijeg izbora vozila, tako da za transporte razliite robe mogu biti primenjena vozila sa raznim odgovoaraju'im ekslataciono+te*nikim karakteristikama sa ili bez prikljuni* vozila.

)a svaki grupu ustanovljava se konkretna nomenklatura i koliina. Utvr"ivanje nomenkulture robe potrebno je kako bi transport, utovar, istovar i smetaj razliite robe u sastavu jedne grupe mogli imati svoje speci#ine osobenosti.

,. -. /.

%etroleum .enzin Ulja

)a nji* su potrebni speci#ini uslovi za smetaj i obavljanje transporta u raznim cisternama.

%romet robe mo0e se odnositi: Na jednu radnu jedinicu (stovarite, autostanice, pristanita, 0eleznika stanica *na deo puta (deonicu *na ceo put (auto+linija *na celo ekonomsko podruje

Na taj nain postoje pojmovi: promet robe radne jedinice (odre"enog mesta , promet robe deonice puta, promet robe ( itavog puta (linije ili promet robe podruja.

!vaka transportna radna (organizaciona jedinica mo0e biti: %rijemna (tpremna 1ranzitna 2li ispunjavati dve ili sve #unkcije zajedno

U zavisnosti od vrste #+je koju obavlja pojedina radna jedinica, razlikujemo lokalni i opti promet robe i radnje jedinice. Lokalni promet robe radne jedinice ne obu*vata tranzitnu robu.%rema tome bi'e jednak: Gl+ukupan lokalni promet robe 3,+ukupna koliina priljene i 3- otpremljene robe za to vreme

Gl43,53-

(pti promet robe radne jedinice jednak je zbiru primljeni*,otpremni* i tranzitni* prometa robe,tj. :
G643,53-53/

Go+opti promet robe radne jedinice 3,+prijemni, 3-+otpremni 3/+tranzitni promet robe te radne jedince

%romet robe deonice puta koja se nalazi izme"u dve transportne radne jedinice, jednak je koliini robe koja pro"e tom deonicom u oba smera za posmatrano vreme, tj.:
G7.4 37.53.7

8oliina robe koja se prevozi od take 7 do take .: 37. ini zbir robe koja se otprema iz take 7 za taku . i tranzitne robe kroz taku 7 za taku . ili prijema robe u taki . iz take 7 i tranzita robe kroz taku . pri dolaze'i iz take 7. %rema tome:
37.437,537/43.-539./

QA1-koliina robe u tonama koja se otprema iz take A za tku B, QA3- tranzitna roba kroz A za B

QB - prijem robe u B iz A! Q"B3 tranzitna roba kroz B iz A#

G7.437,537-537/43.,53.-53./

%romet robe celog puta jednak je zbiru prometa robe njegovi* pojedini* deonica. )a put 7. koji ima etiri teretne autostanice 7,:,; i . ukupan promet robe prikazan je gra#iki.

$a%na je%ini&a

lokalan promet puta prijem otprema ukupno

'ranzit

(p)ti promet robe /.** 13** -

A , 0 B

3*** 1** ** **

3+** 1-** 1-** 1**

++** .*** .1** .3**

..** 3 ** -

8oliina robe koja se nalazi u jednom smeru kroz odre"enu taku puta za jedinicu vremena naziva se protok robe.

Protok robe se mo0e gra#iki prikazati na nain da kretanje robe unutar deonice puta, ma kakvo ono bilo, bude obele0eno jednom du0i u razmeri du0ine deonice,uz raslanjavanje protoka na pojedine vrste robe prema obele0ju u zavisnosti namene gra#ikona, dok nji*ove koliine odgovoaraju nji*ovim te0inama.

%ovrina svakog pravougaonika odre"uje veliinu transportnog rada za transport odgovaraju'e vrste robe i smera. Glavni smer kretanja robe se smatra onaj po kome ide ve'a koliina robe. &eliina transportnog rada koja odgovara celokupnom prometu robe deonice 7. bi'e :

U7.4(37.53.7 *l U7.4U,5U-5U/5U<5U=

)a uspeno izvrenje transportni* procesa robe posmatra'emo uslove koji se odnose na vozni park, utovar i istovar, kao i transport robe.

%riprema voznog parka podrazumeva proveru nji*ove te*nike ispravnosti i snabdevenosti vozila sa svim potrebama za izvrenje procesa prevoza odre"ene vrste robe pod datim uslovima vo0nje.

&ozila moraju biti snabdevena potrebnom koliinom potronog materijala. 8aroserije za*tevaju tako"e proveravanje nji*ovog te*nikog stanja: sigurno uvr'ivanje stranice, kad su zatvorene, kod cisterni da ne cure, vrenje dezin#ekcije u sluaju potrebe.

Utovar i istovar moraju biti izvreni za najkra'e mogu'e vreme, uz potpuno obezbe"enje robe i vozila od odte'enja. Utovarno+istovarne operacije uzimaju osetan deo opteg vremena u radu vozila i izazivaju znatne trokove.

;obra organizacija utovarno+istovarni* operacija ima osobit znaaj pri malim rastojanjima transporta, kada ak i neznatna kolebanja u vremenu nji*ovog izvrenja jako utiu na proizvodnost voznog parka i cenu kotanja transporta.

&reme dangube vozila pri utovaru i istovaru ini zbir vremena probavljenog na ekanju utovara i istovara, manevrisanju, samom utovaru i istovaru i pripremanju dokumenata. &reme ekanja vozila na utovaru ili istovaru zavisi od propusne sposobnosti utovarno istovarni* stanica u odnosu na broj vozila za utovar i istovar.

&reme manevrisanja vozila pri utovaru ili istovaru, zavisi od #ronta rada i razmena prostora za manevrisanje, sposobnosti prilazni* puteva i e#ikasnosti osvetljenja u sluaju no'nog rada. &reme samog utovara i istovara zavisi od vrste robe, naina pakovanja i koliine robe, kao i stepena organizacije i me*anizacije ti* procesa i spremnosti robe za otpremu.

1ransport robe mora biti izvren u to je mogu'em kra'em roku, s tim da roba mora biti bezuslovno obezbe"ena od ote'enja za vreme samog transporta. %otrebno je spreiti mogu'e gubitke i kvarove robe.1o se posti0e pa0ljivim pakovanjem, pravilnim smetajem, dovoljnim uvr'enjem, upotrebom cirada i specijalni* karoserija.

%ri dugim transportima, izvestan deo robe se ipak mo0e izgubiti, to zavisi iskljuivo od prirodni* i te*niki* osobina robe. U takvim sluajevima gubici se obraunavaju po utvr"enim normama za prirodno smanjenje robe pri transportu u drumskom saobra'aju.

Hvala na panji.