STRUKTURE MATERIJALA

vrsti elektrotehniki materijali mogu biti kristalni i amorfni (nekristalni).

Amorfni materijali

Osnovna osobina amorfnih materijala ogleda se u potpunoj neureenosti atoma. Kod njih ne postoji periodini raspored atoma u reetki. Ovo je, kao to je poznato, karakteristino za grau tenih tela, mada su atomi kod tenosti na veem meusobnom rastojanju. Ipak, postoji sutinska razlika izmeu vrstih nekristalnih tela i tenosti. Za promenu grae reetke kod tenosti pod uticajem spoljanjih sila potrebno je vrlo kratko vreme, dok je kod vrstih nekristalnih tela ono funkcija mnogo dueg vremena.

 Svi

materijali koji se nalaze u amorfnom stanju odlikuju se sledeim optim fizikohemijskim karakteristikama:
imaju sva svojstva ista u svim pravcima (izotropni su); pri topljenju, prvo se razmekavaju, prelazei iz krtog u viskozno, a tek posle toga u teno stanje; pri tome se ne samo viskozitet, ve i druga svojstva menjaju kontinualno; topljenje i otvrdnjavanje su povratni procesi (ukoliko pri otvrdnjavanju ne doe do kristalizacije).

 Elektrotehniki

materijali u amorfnom stanju se obino dobijaju naglim hlaenjem rastopa ili para. Amorfni elektrotehniki materijali su: polimeri, neke vrste keramike, poluprovodna jedinjenja na bazi Ge-As-Se-Te i dr.

KRISTALNI MATERIJALI

Osnovna osobina kristalnih materijala ogleda se u prostornoj ureenosti sastavnih estica iz kojih je vrsto telo izgraeno. Svaki idealni kristal se obrazuje beskonanim ponavljanjem, u prostoru, identinih strukturnih elemenata oblika paralelopipeda. Ovi strukturni elementi zovu se elementarne elije. Svaka elementarna elija odreena je sa 6 parametara: duinama ivica paralelopipeda koje se oznaavaju sa a, b i c i uglovima , i izmeu ovih ivica. Kristal ima istu simetriju kakvu ima i elementarna elija.

U

teorijskom prouavanju strukture kristala uobiajeno je da se atomi ili grupe atoma predstavljaju takama tako da prostorni raspored ovih taaka odgovara strukturi kristala. Za skup ovih taaka se kae da obrazuju kristalnu reetku, a da svaka taka predstavlja vor kristalne reetke. Saglasno svojoj unutranjoj strukturi, veliini ivica paralelopipeda elementarnih elija i uglova izmeu ovih ivica, Brave (O. Bravais, 1811 1863) je utvrdio da se sve kristalne prostorne reetke mogu svrstati u sedam sistema.

Sistem

Br. reetki u sistemu

Odnos izmeu osa i uglova elementarne elije abc 90 abc ==90 abc = = =90 a=bc = = =90

Primeri

Triklinini Monoklinini Rombini Tetragonalni Kubini Trigonalni Heksagonalni

1 2 4 2 3 1 1

K2Cr2O,K2CrO7 CaSO42H2O(gips) Ga,SnSe,PbCO3 SnO2,TiO2,PbWO4

a=b=c = = =90 Cu,Ag,Au,Fe,Pb,Hg a=b=c = = 90 NaNO3,Cl,Bi,kalciti a=bc ==90 =120 HgS,led,grafit,Mg,Zn

 Brave

je utvrdio da u okviru jednog kristalnog sistema moe postojati najvie etiri tipa kristalnih reetki, to zavisi od broja i rasporeda vorova u elementarnoj eliji. Tipovi kristalne reetke:
primitivna

bazno centrirana zapreminski centrirana povrinski centrirana



Najstabilnije kristalne strukture su one kod kojih je postignuto gusto pakovanje atoma. Gustina pakovanja koja odgovara datoj reetki karakterie se koeficijentom pakovanja q. q je jednak odnosu zapremine estica od kojih je izgraen kristal i ukupne zapremine kristala

q=

ZV
i

i i

Va

Zi - broj estica i-te vrste u elementarnoj eliji; Vi zapremina jedne estice; Va zapremina elementarne elije.

U

sluaju da su estice kugle jednakog prenika, koeficijent pakovanja iznosi:

4ZR q= 3Va

gde je R poluprenik kugle.

Tip reetke Br.atoma u Najkrae el. eliji (z) meuatomsko rastojanje

Kubina povrinski centrirana Heksagonalna gusto pakovana Kubina zapreminski centrirana Kubina prosta
a3 8 a 2 3 2 2 3
2 6 8 6

Br. Koordi Zapremina Koefi. nacioni el.elije pakovanja vrednost strukture qu% br. (k) (Va) (q) 12 a3
8 6 2 6

4 2

a 2 2
a

74,04

12

74,04

a 3 2
a

a3

3 8

68,1

a3

52,3

 Za

razliku od amorfnih vrstih tela kristalna vrsta tela imaju jasno definisanu taku topljenja. Pored toga, fizike osobine kristalnih tela su u veini sluajeva, razliite u razliitim pravcima. Zbog toga se kae da su kristalna tela anizotropna.

KRISTALOGRAFSKI PRAVCI, VOROVI I RAVNI

Reetka sadri veliki broj identinih ravni o ijem rasporedu treba voditi rauna pri razmatranju svojstva kristala. Za oznaavanje kristalografskih pravaca i poloaja ravni u kristalu upotrebljavaju se specifini simboli, takozvani Milerovi indeksi (h k l ).

Milerovi indeksi ( h k l ) vezani su sa koordinatama m, n i p sledeim odnosom: h : k : l = 1/m : 1/n :1/p

Za prevoenje m, n i p u Milerove indekse treba razlomke 1/m, 1/n i 1/p dovesti na opti imenilac koji se potom zanemari. Primera radi neka je m = 6, n = 2 i p = 3. U tom sluaju je: h : k : l = 1/6 : 1/2 : 1/3 = 1/6 : 3/6 : 2/6 = 1 : 3 : 2 Indeksi (h k l ) mogu oznaavati jednu ravan ili skup paralelnih ravni. Ako ravan preseca osu na njenom negativnom delu, odgovarajui indeks je negativan, i to se oznaava stavljanjem znaka minus iznad indeksa, npr. ( h k l).

Milerovim indeksima (100) odgovaraju koordinate 1, ,

Mnoga vrsta tela postoje u vie kristalnih oblika. Ova se pojava naziva polimorfizam, a razliite kristalne strukture istog materijala polimorfni oblici (forme) ili modifikacije materijala, a ponekad i alotropije. Obrazovanje razliitih kristalnih struktura istog materijala uslovljeno je razliitim uslovima kristalizacije temperaturom i pritiskom. Prelaz iz jedne u drugu modifikaciju naziva se polimorfni prelaz ili polimorfna transformacija. Polimorfne modifikacije obeleavaju se, obino, grkim slovima i to modifikacija koja je stabilna pri normalnoj i nioj temperaturi obeleava se slovom , a ostale modifikacije, pri viim temperaturama, redom slovima , itd.

POLIMORFIZAM KRISTALA

 Tipian primer polimorfizma je

polimorfizam kalaja. Ispod temperature od 13,2C kalaj ima dijamantsku kristalnu strukturu, Sn. Na temperaturi od 13,2C Sn prelazi u Sn, koji ima tetragonalnu kristalnu reetku. Pri daljem zagrevanju Sn na temperaturi 161C prelazi u rombinu modifikaciju Sn.

Pored kalaja polimorfizam se javlja kod mnogih drugih hemijskih elemenata, kao na primer, ugljenika, gvoa, nikla, kobalta, volframa, titana, bora,berilijuma,fosfora itd. Poznato je da su dijamant i grafit polimorfne modifikacije jednog te istog elementa ugljenika. Razlike u njegovim fizikim svojstvima potiu od razliitog rasporeda atoma ugljenika u njihovim kristalnim reetkama. Danas se, zahvaljujui tehnologiji visokih pritisaka, dijamant dobija iz grafita.

I grafit II - dijamant

NESAVRENOSTI KRISTALA

Mehanike, termike, elektrine, optike i druge osobine vrstih tela u znatnoj meri zavise od nesavrenosti kristalne strukture. Prema tome da li je centar prekida savrenosti kristalne strukture u taki, du neke linije ili po nekoj povrini, nesavrenost (defekte) kristalne strukture moemopodeliti na:

takaste defekte (vakancije, atomi u intersticijskom poloaju, atomi neistoa, joni razliite valencije); linijski defekti (dislokacije,atomi neistoa segregirani na dislokacijama); povrinski defekti (povrine kristala, granice zrna i blokova, atomi segregirani na povrinama); zapreminski defekti (pore, ukljuci, male oblasti nesreene strukture, poetni stadijumi razlaganja materijala).

Pri datim uslovima neki atomi u kristalu mogu da napuste svoje osnovne poloaje i da zauzmu neke druge. Za ove atome se kae da imaju sposobnost da isparavaju iz svojih mesta i kondenzuju se na posebnim mestima u kristalu. Tako nastaju praznine u strukturi vakancije i i atomi u posebnim poloajima intersticijalni atomi. Nedostatak atoma na mestu u kristalu gde se normalno oekuje da postoji naziva se vakancija, a atom koji se nalazi u posebnom poloaju kristalne strukture zove se intersticijalni atom ili atom u intersticijalnom poloaju. Ovako nastala vakancija i atom u intersticijalnom poloaju nazivaju se defekti po Frenkelju.

U kristalima sa gusto pakovanim atomima obrazovanje defekata po Frenkelju je dosta oteano jer je oteano premetanje atoma i njihovo zadravanje u intersticijalnim poloajima. Meutim, i u takvim kristalima dolazi do otkidanja atoma iz osnovnog poloaja i njegovog kretanja po kristalu. Ako se atomi, pri ovom kretanju kroz kristal, ne zadravaju ni u jednom poloaju unutar kristala, doi e do povrine kristala (ili granice linijskih i povrinskih defekata) i tu ostati. Unutar kristala e ostati upranjeno mestovakancija. Ovakva vrsta defekata, kada se unutar kristala javlja samo vakancija, zove se defekt po otkiju.

 Jedan

od najvanijih i najrasprostranjenijih nesavrenosti strukture realnih kristala su primesni atomi. Ni najsavremenijim metodama preiavanja materijala ne moe se dobiti apsolutno ist materijal. -9 Veoma ist materijal sadri do 10 % 11 primesa to odgovara koliini od 10 3 atoma primesa u 1cm materijala.

 Kod

poluprovodnika primese izrazito utiu na specifinu elektrinu otpornost. Npr. ist Si bi na sobnoj temperaturi trebao da ima specifinu elektrinu otpornost reda 2000m. Ali kada se u njemu nalaze -9 primese u koliini od 10 % specifina elektrina otpornost se smanjuje na oko 1m.