Seminarski rad - Sociologija:Pravoslavlje

Uvod
Pravoslavlje je jedna od najrasprostranjenijih hrianskih religija, zajedno sa katolianstvom i protestantizmom. Trenutno, pravoslavlje obuhvata rusku, Gruzijsku, Jermensku, Rumunsku, ugarsku, !akedonsku, Grku i "rpsku pravoslavnu #rkvu. Pravoslavlje je nastalo po raskolu hrianske #rkve na Rimsku $katoliku% i &izantijsku $pravoslavnu%. Raskol se dogodio '()*. godine zbog razliitih tumaenja iblije. Taj sukob, koji se zavrio raskolom, trajao je od poetka +. veka. , hrianstvu pre raskola bilo je vrlo malo dogmatskih i liturgistikih razlika izme-u Rima i .arigrada, ali kako su #rkveno politike borbe narastale, razlike su postajale vee. /ajvei povod raskola bila je promena osmog lana "imbola vere 0 1iliokve, koje je nainio 2apad. Raskol se zavrio '()*. godine, kada su uzajamnim prokletstvom jedni druge iskljuili iz .rkve i to prokletstvo je trajalo do '+3*. godine, kada su anateme skinute od &aseljenskog patrijarha 4ntigore Prvog i Rimskog pape Pavla 5estog. 6storija hrianske #rkve mo7e se podeliti u tri perioda8 '. 9d ro-enja 6susa :rista do ;';. godine, kada je Rimski #ar <onstantin &eliki dao :rianima pravo da slobodno ire svoju veru. 9vaj period je poznat kao RANA CRKVA. =. od ;';. do '()*. godne, dakle do velikog raskola kada se odvajaju 6stona pravoslavna i 2apadna rimokatolika #rkva. ;. od '()*. do danas. , tom periodu svakako najznaajniji doga-aj datira iz '3. veka kada je dolo do ot#epljenja protestanata od rimokatolike #rkve. :rianstvo je u stvari verovanje u 6susa iz /azareta, "ina o7ijeg, koji se rodio na zemlji pre oko =((> godina, bezgrenim zaeem u porodi#i Josi1a drvodelje i njegove 7ene !arije. 6sus, to u prevodu znai "pasitelj i:ristos, to u
' /ikoli !ilo '(;0=?0(>

Seminarski rad - Sociologija:Pravoslavlje

prevodu znai pomazanik, je doao na zemlju da okaje grehe oveanstva, prinosei sebe kao 7rtvu na krstu. ogoslovsko tumaenje je da je hrianska vera samo :ristovo znanje o najva7nijim tajnama bia i 7ivota, koje se mogu znati samo verovanjem u njega. To su saznanja o ogu, an-elima, ljudskoj dui, stvaranju i kraju sveta, ovekovom grehu, spasenju, poslednjem sudu, venom 7ivotu i #arstvu o7ijem kao o krajnjem #ilju ovekovog zemaljskog 7ivota.

= /ikoli !ilo '(;0=?0(>

Seminarski rad - Sociologija:Pravoslavlje

Glavne razlike u hrianskom uenju izmeu pravoslavne i katolike crkve

@o '()*. godine .rkva je, osim malih trzavi#a, 7ivela u blagodatnom miru. 6stona i zapadna #rkva bile su jedno. 2ajedno su uestvovale na &aseljenskim saborima, zajedno donosile svete dogme i kanone i 7ivele u me-usobnoj bratskoj ljubavi. 4 onda je zbog uvo-enja u 2apadnoj #rkvi uenja da "veti duh ishodi i od oga "ina, dolo do kobne podele u jednoj .rkvi. Tokom vremena 2apadna #rkva je uvela jo nekoliko novih pogrenih uenja koja su u suprotnosti sa odlukama &aseljenskih sabora i tako se jaz izme-u dve #rkve jo vie poveao.

Filiokve - Po drevnom uenju .rkve :ristove, "veti @uh ishodi samo od oga 9#a. To tumaenje je sank#ionisao @rugi &aseljenski "abor na kome su bili predstavni#i #ele .rkve. Tokom vremena na zapadu se poelo javljati novo uenje, najpre u 5paniji, da "veti @uh ishodi i od "ina. Takvo uenje je bilo osu-eno i na 6stoku kao i na 2apadu. !e-utim, to uenje se iz 5panije irilo po #eloj zapadnoj #rkvi i poetkom ''. veka, oko '('* godine, u vreme pape enedikta osmog, a po nastojanju /emakog #ara :enrika prvog, to uenje je uneto u simbol vere u Rimokatolikoj #rkvi. To je izazvalo ogorenje na 6stoku i u vreme .arigradskog patrijarha !ihaila <erularija
; /ikoli !ilo '(;0=?0(>

Seminarski rad - Sociologija:Pravoslavlje

'()*. godine, dolo je do raskola, i od#epljenja Rimokatolike #rkve od istone Pravoslavne #rkve.

O bezgrenom zaeu Presvete Bogoro i!e 0 Po uenju #rkve, greh koji su uinili 4dam i Ava u raju zbog ega su bili od oga ka7njeni, nasledan je i svi se ljudi ra-aju sa tim grehom. <rtenjem se ovek osloba-a tog greha. "amo je Gospod 6sus :ristos bezgreno zaet u utrobi Presvete ogorodi#e na nadprirodan nain blagorei @uha "vetoga. Pravoslavna #rkva ui da je, shodno tome, i Presveta ogorodi#a koja je ro-ena prirodnim putem od Joakima i 4ne bila podlo7na praroditeljskom naslednom grehu. , +. veku, opet u 5paniji, javlja se novo uenje da je Presveta ogorodi#a, iako zaeta prirodnim putem u utrobi materinskoj oslobo-ena praroditeljskog greha. , poetku je bilo protivljenja ovom uenju pa ak i zvanine osude. !e-utim, ovo uenje je prihvatio moni jezuitski red u Rimokatolikoj #rkvi i papa Pije deveti, i svojom papskom bulom od >. de#embra '>)*. godine proglasio je ovo uenje za dogmu.

O "a"sko# ne"ogreivosti 0 Po uenju pravoslavne .rkve gospod 6sus je glava .rkve a Apiskopi kao nasledni#i svetih apostola upravljaju .rkvom blagodau "vetog @uha. Rimokatolika #rkva ui da je :ristos nevidljiva glava .rkve na nebu, a rimski papa, kao naslednik na katedri apostola Petra koji je bio prvi apostol :ristov, je vidljiva glava #rkve na zemlji. Tako je po njihovom uenju, papa namesnik o7iji na zemlji. <ao takav on mora biti i nepogreiv. 9vo uenje je na zapadu dugo delovalo neogranieno. Papa Pije deveti je na &atikanskom saboru '>?(. godine ovome uenju dao snagu dogmata. 9vom uenju ima dosta protivljenja i na 2apadu, a posle pomenutog sabora jedan deo vernika nije prihvatio njegove odluke, nego se izdvojio od rimokatolike #rkve. To su starokatoli#i.
* /ikoli !ilo '(;0=?0(>

Seminarski rad - Sociologija:Pravoslavlje

O svetim ta#nama 0 Rimokatolika #rkva ima i priznaje sedam svetih tajni kao i u Pravoslavnoj #rkvi. Razlika u uenju o svetim tajnama je u tome to rimokatolika #rkva ui o mehanikom dejstvu blagodati na onoga nad kim se sveta tajna vri. Po ovome uenju sveta tajna je provodnik kroz koji blagodat dolazi na primao#a bez obzira na njegova oseanja, verovanje ili moral. @a bi objasnili ovo uenje oni blagodat upore-uju sa lekom previjenim na ranu. <ao to dejstvo leka ne zavisi od volje ili vere bolesnika, tako i dejstvo blagodeti ne zavisi od ovekovog unutranjeg raspolo7enja. 2a razliku od ovog uenja, Pravoslavna #rkva tra7i puno uee primao#a svetih tajni i tra7i od njega da bude saradnik @uha "vetoga u primanju blagodeti.

Pa"ske in ulgen!i#e 0 Po uenju Pravoslavne #rkve, svaki ovek ima zadatak da svojim 7ivotom, verom i dobrim delima uzrasta duhovno do mere i visine svoga Tvor#a. Gospod :ristos je postavio vrhovni ideal8 Bu ite savreni kao to #e savren Ota! va nebeski. 9dlaskom sa ovog sveta ovek nosi samo svoja pravedna dela koja su njegov jedini kapital i sa kojima e pred ogom dati odgovor za pro7ivljeni 7ivot u ovom svetu. .rkva se moli za svoje upokojene lanove da og bude prema njima milostiv i da im oprosti grehe, ali glavni kriterijum o7ijeg suda je lini 7ivot ovekov. /asuprot tom uenju, Rimokatolika #rkva ui da su pojedini ljudi, kao to su svetitelji pa ak i sam :ristos, svojim 7ivotom i radom stekli vee zasluge nego to su njima lino potrebne. Te zasluge se uvaju u rizni#i #rkve. Tom rizni#om rukuje i rukovodi papa kao poglavar Rimokatolike #rkve. 9n mo7e iz te rizni#e, onima kojima nedostaje dobrih dela, dodati potrebnu koliinu i taj e biti spasen i opravdan pred ogom. Taj suviak dobrih dela je prodavan za nova# i nastala je u Rimskoj #rkvi prava trgovina. 9d tog nov#a, papa
) /ikoli !ilo '(;0=?0(>

Seminarski rad - Sociologija:Pravoslavlje

Bav deseti podigao je .rkvu "vetog Petra u Rimu. 9voj trgovini i svetogr-a u #rvi, prvi se usprotivio !artin Buter i napravio novi raskol u Rimokatolikoj #rkvi odvojivi od nje veliki deo svojih pristali#a $protestanti%. 6ndulgen#ijom se oprataju i potiru ne samo uinjeni gresi ve i oni koji e biti uinjeni. 6ndulgen#ija $na latinskom to znai snisho-enje, pratanje, olakanje% va7i i za mrtve i za 7ive lanove #rkve.

O istilitu 0 Po pravoslavnom uenju dua posle smrti izlazi na o7iji sud, gde po svojim zaslugama dobija mesto svoga boravka 0 raj ili pakao. Posle smrti, ovek nema mogunosti pokajanja ili popravke. rimska #rkva, me-utim, ui da osim raja i pakla, postoji i istilite. To je srednje stanje za one due koje nisu dovoljno prevedne da idu u raj niti smrtno zgreili za odlazak u pakao. 9na odlaze u istilite da se iste od svojih grehova i da tu provedu onoliko vremena koliko je potrebno za njihovo oienje. 2bog toga su va7ne indulgen#ije. ,koliko 7ivi srodni#i otkupe iz rizni#e rimokatolike #rkve potrebnu meru dobrih dela za umrloga, on e pre biti oslobo-en muka u istilitu.

9pti kratak komentar svih uenja i novotarija Rimokatolike #rkve bio bi, da su sva ona posledi#a sklonosti zapadnog oveka da sve reava razumom uzdajui se u njegovu svemo, pa ak i u najsuptilnijim pitanjima teologije koja se mogu pojmiti samo dubokom verom. @ebele zastore tajni, og razotkriva ispred oiju onih, koji su #eo svoj 7ivot posvetili /jemu, kod koga su kljuevi i odgonetke svih zagonetki, koje goli#aju obinu ljudsku radoznalost.

pravoslavnom verovanju
3 /ikoli !ilo '(;0=?0(>

Seminarski rad - Sociologija:Pravoslavlje

:rianstvo direktno potie od vere Jevreja ija su osnovna obele7ja8 0 svemiraC 0 ovek je stvoren na sliku o7iju, ali se, u jednom trenutku, pobunio protiv svog stvoritelja i zato mu preti osudaC 0 og je pravedan sudija, ali i milostiv. Tako oveku omoguava oslobo-enje od suda i to se ini pokornim prinoenjem 7rtavaC 0 njegov narodC 0 og e jednog dana uspostaviti svoj red u grenom svetu i svoj izabrani narod e osloboditi od neprijatelja. 9nda e postaviti izabranog poslanika, !esiju, da veno vlada. :rianstvo usvaja starozavetnu dogmatiku, ali je i dopunjava. 9na sebe predstavlja kao ispunjenje starozavetnih mesijskih nada i oekivanja. 9no je /ovi 2avet. Tako i poznata izreka glasi8 D/ovum Testamentum in &eteri latet, &etus in /ovo patetD $/ovi zavet je u "tarom skriven, a "tari zavet je u /ovome otkriven%. :rianske dopune starozavetne dogmatike mogu se ukratko ovako prikazati8 "tari zavet veli8 og je jedan. :rianstvo to usvaja pa dodaje Dali u toj jednoj, jedinstvenoj o7joj sutini postoje tri li#a o7ja8 9ta#, "in i "veti @uh.D 9tud i naziv "veta troji#a. , starom zavetu og se svom narodu javljao na razliite naine. Po hrianskom verovanju ne samo da se javljao, Dnego je on, iz prevelike ljubavi prema rodu ljudskom, primio na sebe ljudsku prirodu i po7iveo sa ljudima, da bi ih spasao od vene propasti koja bi im sledovala zbog grehaD. @esilo se to kada se Ddrugo li#e "vete Troji#e, og "inD, dakle ljudskoj pojavi 0 6sus iz /azareta, Dovaplotio od @uha
? /ikoli !ilo '(;0=?0(>

postoji

jedan

og,

stvoritelj

gospodar

og se objavio Jevrejimai pozvao ih da budu

Seminarski rad - Sociologija:Pravoslavlje

"vetoga i !arije @jeve i postao ovekD. :rianima su dokaz za ovu tvrdnju uda koja je 6sus inio, posebno &askrsenje. :ristos je ustanovio i svoju .rkvu. Preko .rkve, @uh "veti, osveuje ljude i moralno ih uzdi7e. /ajsvetlija od svih linosti me-u ljudima, za hriane je "veta @evi#a !arija ogorodi#a, !ajka :ristova. Prema starom zavetu ovek, kao kruna stvaranja o7jeg, kao jedino li#e stvoreno prema o7jem liku, je malo manji od an-ela. Po /ovom zavetu, pak, :rianin se obraa ogu kao svom 9#u koji je na nebesima, to je u starozavetnom dobu neuveno. @ua ljudska, se posle smrti tela, seli u duhovni svet. Tamo dobija mesto prema zaslugama na zemlji. Takvo stanje e potrajati do dana opteg vaskrsenja, kada e se dua ponovo sastati sa telom i tako izai na konani sud o7ji. ie to kada se 6sus drugi put vrati na zemlju. Posle e nastati veni 7ivot...

!zvori pravoslavne vere

6zvor pravoslavne vere je iblija ili "veto pismo. iblija je zbirka svetih knjiga,koje su jevrejske i hrianske organiza#ije proglasile svojim kanonima0EEzato to su one proizvid o7ijeg nadahnuaEE. iblija se deli na "tari zavet i /ovi zavet.<njige koje su napisane pre :rista sainjavaju "tari zavet, a knjige koje su napisane za vreme i posle :rista sainjavaju "tari zavet, knjige koje su napisane za vreme i posle :rista sainjavaju "veto Pismo /ovog zaveta. Stari Zavet se sastoji od *3 knjiga koje su podeljene na zakonske, istorijske, poune i proroke. $akonske kn#ige je napisao !ojsije o stvaranju sveta, 7ivotu ljudi, potopu i nastanku jevrejskog naroda. , njima se nalaze jevrejski 7ivotni zakoni, pa se zbog toga i nazivaju zakonskim.

> /ikoli !ilo '(;0=?0(>

Seminarski rad - Sociologija:Pravoslavlje

% istori#skim kn#igama izlo7ena je dalja istorija jevrejskog naroda. Poune kn#ige sadr7e moralne pouke o 7ivotu, 7ivotnu mudrost i slavljenje oga. Proroke kn#ige su o7je opomene jevrejskom narodu kao i proroasnstvo o sudbini jevrejskog naroda i dolasku !esije.

Novi Zavet se sastoji iz =? knjiga, isto kao i starozavetske dele se u iste etiri grupe $zakonske, istorijske, poune i proroke%. $akonske kn#ige sastoje se iz etiri Jevan-elja 0 po !ateji, !arku, Buki i Jovanu. , njima je izlo7en rad :ristov. &stori#ske kn#ige su dela apostolska u kojima su izlo7eni doga-aji iz vremena osnivanja prve hrianske #rkve i putovanja apostola Pavla. Poune kn#ige su apostolske poslani#e kojih ima ukupno ='. 9d njih je '* napisao Pavle, a pisali su ih i Petar $=%, Jovan $;%, Jakov$'% i Juda $'%. Proroka kn#iga 0 4pokalipsis ili 9tkrovenje "vetog Jovana ogoslova u kojoj je opisana .rkva pred drugi :ristov dolazak. Sveto predanje 0 su hrianski spisi koji potiu od svetih ota#a koji piu o praksi stare #rkve. /ajznaajnija predanja su kanoni sedam vaseljenskih sabora8 '. , /ikeji, ;=). godine =. , .arigradu, ;>'. godine ;. , A1esu, *;'. godine *. , :alkidonu, *)'. godine ). , .arigradu, );;. godine
+ /ikoli !ilo '(;0=?0(>

Seminarski rad - Sociologija:Pravoslavlje

3. , .arigradu, 3>(. godine ?. , /ikeji, ?>?. godine 9vi vaseljenski sabori su odr7avani da bi se utvrdilo ta je pravoverno a ta jeretiko.

Sim"ol vere
"imboli vere su najkrae izlo7ene istine hrianske vere u veroispovedanju pravoslavne #rkve. , istoriji je poznato nekoliko simbola. 4postolski simbol, "imbol "vetog 4tanasija &elikog i "imbol "v. Grigorija /eokesaarijanskog. 4li u pravoslavnoj #rkvi je najee upotrebljavan tzv. /ikejsko#arigradski "imbol vere, sainjen od dva vaseljenska sabora 0 ;=). godine u /ikeji i ;>'. u .arigradu. "astavljen je od dvanaest lanova8 D'. &erujem u jednog oga, 9#a, svedr7itelja, tvor#a neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog. =. 6 u jednog Gospoda 6susa :rista, "ina o7jeg, Jedninorodnog, od o#a ro-enog pre svih vekovaC "vetlost od "vetlosti, oga istinitog od oga istinitog, ro-enog, ne stvorenog, jednosutnog sa 9#em kroz koga je sve postaloC ;. <oji je radi nas ljudi i radi naega spasenja siao sa nebesa i ovaplotio se od @uha "vetoga i !arije @jeve i postao ovek. *. 6 koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata, i stradao i pogrebenC ). 6 koji je vaskrsao u trei dan po pismu. 3. 6 koji se uzneo na nebesa i sedi sEdesne strane 9#a ?. 6 koji e opet doi sa slavom da sudi 7ivima i mrtvima, i /jegovom #arstvu nee biti kraja.

'( /ikoli !ilo '(;0=?0(>

Seminarski rad - Sociologija:Pravoslavlje

>. 6 u @uha "vetoga, Gospoda 7ivotvornog, koji od 9#a ishodi, koji se sa 9#em i "inom zajedno potuje i slavi, koji je govorio kroz Proroke. +. 6 u jednu, svetu, sabornu apostolsku #rkvu. '(. 6spovedam jedno krtenje za oprotenje grehova. ''. Fekam vaskrsenje mrtvih. '=. 6 7ivot budueg veka. 4min.

dlike pravoslavlja
, skladu sa :ristovim reima Dda dolazi as kad se neete moliti 9#u ni na ovoj gori ni u JerusalimuD i shvatanjem da je og kao @uh svuda prisutan, u pravoslavlju se smatra da se moliti mo7e svuda. 2ajednike, pak, molitve ili druge bogoslu7bene radnje obavljaju se na osveenim mestima, kojih u pravoslavnoj #rkvi ima etiri vrsteD hramovi, kapele, zvoni#i i groblja. Crkva je osveena zgrada namenjena bogoslu7enju. .rkve se posveuju nekim doga-ajima iz :ristovog 7ivota $&aznesenje gospodnje%, ogorodiinog 7ivota $&avedenje% ili 7ivota sveta#a $"veti /ikola%, a doga-aj ili svetitelj kome #rkva posveena sveano se slavi. , prvo vreme bogoslu7enja su slu7ena po kuama, a prvom #rkvom se smatra soba u kojoj je :rist sa apostolima imao tajnu veeru, jer je na njoj ustanovljeno najva7nije :riansko bogoslu7enje 0 Priest' 9vi inovi su se obavljali posle u katakombama i peinama sve do ukaza #ara <onstantina &elikog koji je i sam poeo da gradi ove hramove. 9snovni tipovi hramova su baziline #rkve, vizantijske #rkve koje su nastale trans1orma#ijom bazilike #rkve. Postoji jo i romanski i gotski tip hrama. ,nutranjost hrama se deli na pripratu, srednji deo hram i oltar. "rednji deo hrama je odvojen od oltara ikonostasom. 9ltar u svom sastavu ima 7rtvenik $udubljenje u oltarskom zidu, severno od svetog prestola na kome se uvaju sveti predmeti koji su u
'' /ikoli !ilo '(;0=?0(>

Seminarski rad - Sociologija:Pravoslavlje

bogoslu7enju%, gornje mesto $uzvieno mesto u oltaru na kojem za vreme itanja apostola sedi episkop u vreme liturgije, predstavljajui 6susa :rista kao uitelja% i -akonik$orman u kome se uvaju knige, ikone, ode7de i drugi predmeti koji se koriste tokom bogoslu7enja%. (onatvo je udru7enje lanova #rkve koji su dali do7ivotne zavete. !onatvo se javilo u *. veku kada je &izantiji :rianstvo postala glavna religija i tada je moralni nivo hrianskog drutva znatno opao. 9ni koji su 7eleli da vode pravi hrianski isposniki 7ivot morali su da se povlae u pustinje. 9snivai usamljenikog 7ivota su Pavle Tivejski, Pahomije &eliki, 4ntonije &eliki i !akarije egipatski. &remenom, pustinja#i su poeli da stupaju u veze izme-u sebe i tako je nastao prvi manastir koji nije imao odre-ene norme ponaanja. &asilije &eliki prvi je detaljno napisao sve propise da monake zajedni#e mogu biti muke ili 7enske. Prema stepenu asketskog 7ivota monasi se dele na raso1orne monahe $koji se tek spremaju da prime postrig%, maloshimnike ili postri7nike $koji su polo7ili obine monake zavete i stekli puna monaka prava% i na velikoshimnike ili shimonahe $koji su se obavezali na ispunjenje najstro7ijih zaveta%. 9ni nose karakteristini odeu koja se zove kukulj, a ini je ogrta sa kukulji#om. /ajpoznatiji srpski manasir je :ilandar koji se nalazi na "vetoj Gori pored ruskih $Pantelejmon%, grkih $As1igmen, &elika Bavra "vetog 4tanasija% manastira, osnovan ''+>. godine od strane "vetog "ave i "vetog "imeona. &kona izobra7ava lik 6susov i doga-aje iz njegovog dramatinog 7ivota. Pored 6susa na ikonam se pojavljuje i ogorodi#a, an-eli i sve#i. Protiv ikona su se bunili politiari i svetenstvo. .ar Bav tei je izdao dekret ?=3. godine protiv ikona. /ae najpoznatije ikone su ikona Bogoro i!e )ro#erui!e i &sus *ristos Pantokrator koje se nalaze u :ilandaru, 1reska Beli An+eo u manastiru !ileevo, ,veti ratni!i u !anasiji i dr. -iturgi#a je in ustanovljen u znak seanja na Tajnu veeru, na kojoj je isus prelomio heb i pru7ajui ga apostolima rekao8
'= /ikoli !ilo '(;0=?0(>

Seminarski rad - Sociologija:Pravoslavlje

Duzmite, ovo je telo mojeD, a zatim je pru7io au vina uz rei Dpijte iz nje svi, jer ovo je krv moja /ovoga 2aveta, koja se za vas i za mnoge proliva radi otputanja grehovaD. 4postoli su posle raspea, sledei njegove rei Dovo inite za moj spomenD, ovaj in ponavljali, prvo u sobi u kojoj je odr7ana Tajna veera, da bi se kasnije obiaj rairio u #elom hrianskom svetu. Gelei da uveliaju ovaj in, :riani su ga paratili molitvama i pesmama, da bi tek u *. veku dobio ustaljene1orme, zaslugom "v. Jovana 2latoustog i "v &asilija &elikog po kojima su liturgije i dobile ime. tea liturgija, pre-a osveenih darova, slu7i se samo u izuzetnim prilikama. Prva osobina pravoslavlja je da Dstrogo uva kontinuitet #rkvene vere i #rkvenog ustrojstvaD. @ogmatskim odlukama sedam &aseljenskih sabora, od kojih je poslednji odr7an ?>?. godine u /ikeji, nita se sutinski novo niti dodaje niti oduzima. <ako bi to jedan ruski teolog rekao8 Dre pravoslavlje u istonij upotrebi znai pravo velianja ogaD. Pravoslavni bogoslov "olovjev je tako-e tvrdio kako je Dintegralna istina koju je otkrio 6sus :ristos sauvana samo u pravoslavnoj #rkvi koja u budunosti treba da bude savrena, univerzalna i da ujedini oveanstvoD. /eki kao sutinu pravoslavlja navode da ono Dne zahteva spoljanje potinjavanje ve te7i da iznutra preporodi ljusku duu. Jer #arstvo o7je ne dolazi vidljivim putevima nego tajanstvenim Dpreporo-ajem unutranjeg ovekaD. .ruga osobina je sabornost ili katolinost, to znai pravoslavlje nije namenjeno svim narodima, svim genera#ijama, ljudima svih vremena. )rea osobina pravoslavlja je de#entralizovana organiza#ija. Pravoslavna #rkva izdeljena je na pojedine autoke1alne pomesne #rkve. 9ne su samostalne administrativno, #rkveno, pravno i 1inansijski. 9bino se rasprostranjivanje autoke1alnih #rkava poklapa sa teritorijama na kojima 7ive pojedini narodi. 6pak, autoke1alnost ne znai i duhovno razjedinjavanje jer autoke1alna #rkva ne mo7e da menja dogme, moralno uenje, liturgiku i opte kanone.
'; /ikoli !ilo '(;0=?0(>

Seminarski rad - Sociologija:Pravoslavlje

, pravoslavnom svetu nema patrijarha koji je nadre-en svim poglavarima autoke1alnih #rkava. .arigradski patrijarh, prozvan i vaseljenski, samo je prvi me-u jednakima.

so"enosti srpskog pravoslavlja

9pstajui vekovima izme-u istoka i zapada, srpsko pravoslavlje je, pored onoga to je dolazilo iz &izantije, uvek primalo tota i od zapadne kulture. Tragovi topg dopunjavanja kultura vidljivi su u gra-evinarstvu, knji7evnosti, muzi#i, kao umetnikim izrazima jednog narodnog duha koji se na ovim prostorima razvijao. , srpskom pravoslavlju najdublji trag je ostavio prvi arhiepikop "rpske #rkve "ava /emanji. Givei i radei u vreme kada su "rbi imali svoju dr7avu, i jednu na#ionalnu #rkvu, on je, u stvari, postavio temelje za ouvanje identiteta svog naroda i u vekovima kada je 7iveo pod tu-inskom vlau. Jer spe#i1inost oveka iz srpskog naroda je vekovima bila upravo ta pripadnost #rkvi.

"rpsko pravoslavlje ima dve osobenosti karakteristine sam oza nju. To su8 krsna slava i religiozno trans1ormisana kosovska tragedija. Henomen slave nije sasvim osvetljen. Finjeni#a je ipak da ovu vrstu praznika imaju samo "rbi. , nizu dosta raznorodnih pretpostavki, najloginijom se ini teorija kako je to, u stvari, prehrianski kult koji je, posle pokrtavanja "rba, hristijaniziran, i koji predstavlja uspomenu na dan pokrtavanja porodi#e. Henomen kosovskog boja u samom pravoslavlju je sasvim spe#i1ian. , potpuno o1ormljenom hrianskoj dui naroda,
'* /ikoli !ilo '(;0=?0(>

Seminarski rad - Sociologija:Pravoslavlje

teka tragedija kosovske bitke podignuta je iznad istorijske realnosti i pretvorrena u Dna#ionalni mit svenarodnog iskupljenjaD. <ao to hriani u :ristovoj smrti, pored stradanja vide i najavu dolaska boljih vremena, isto tako je i srpski narod poeo da veruje kao taj strani poraz od nehrianskih osvajaa, u stvari, nosi nadu za jedno budue oslobo-enje.

#akljuak
Pored drugih monoteistikih religija koje su dale velik idoprinos i znaaj u razvoju #iviliza#ije, u :rianstvu, posebno u Pravoslavlju dola je do izraza etinost, smisao za pravdu i jedinstvo ljudske zajedni#e. , Pravoslavlju, og i ovek uspostavljaju vezu na osnovama pravinosti, iskrenosti i ljubavi. 6z te ljubavi og stvara oveka po svom liku, a /jega ovek za uzvrat prihvata kao svoga "tvoritelja. hrianstvo nije so#ijalni ve religiozni pokret. /e zanima ga so#ijalni polo7aj ljudi ve izbavljenje i spasenje njihove due. 2a saznanje ove
') /ikoli !ilo '(;0=?0(>

Seminarski rad - Sociologija:Pravoslavlje

hrianske nauke zaslu7ni su pored :rista, i /jegovi ueni#i koji su ili me7u ljude i propovedali veru. :rianstvo je jedinstvena vera, a 6sus :ristos je linost kakva nije postojala pre niti e nastati posle /jega. Postoje velika remek dela Pravoslavlja u umetnosti i knji7evnosti. 9snovni znaaj je u tome da je Pravoslavlje u svet doneo nove odnose me-u ljude i to na prin#ipima apsolutne ljubavi me-u svima. /ije dovoljno samo roditi se kao :rianin, nego treba da se 7ivi po hrianskim pravilima i zakonima. , :rianstvu nita ne mora, sve je preputeno ovekovoj slobodnij volji, slobodi izbora da neto ini ili ne ini. Fisto hriansko uenje jedino ima Pravoslavlje. , Pravoslavnoj #rkvi nita nije menjano od uenja 6susa :rista, kao to je sluaj sa 2apadnom #rkvom. Glavna osobina pravoslavnog naina 7ivota jeste zajedni#a svih ljudi u #rkvi.

$!%&'(%U'(
'. "lobodan Relji, !omilo Petovi, "rpsko pravoslavlje, Bitera, eograd, '+>+
'3 /ikoli !ilo '(;0=?0(>

Seminarski rad - Sociologija:Pravoslavlje

=. Proto-akon Bjubomir Rankovi, Givot iblioteka DGlas .rkveD, &aljevo, '+>+ srpske #rkve,

'? /ikoli !ilo '(;0=?0(>