Trojstvo kratak biblijski osvrt na osnove ovog hrianskog verovanja

Slavoljub Vulicevic - jvulicevic@gmail.com Ovo je iroka tema koja zahteva nae najdublje istraivanje uz molitvu da nas Duh Sveti u tome vodi. Postoje vie naina kako se moe pristupiti predstavljanju biblijske nauke o Trojstvu. esto se studije o Trojstvu predstavljene kroz ulazak u detalje ove nauke to ponekada daje impresiju da je ova doktrina teko shvatljiva. Iako je svakako potrebno ulaziti u takva detaljna prouavanja, ipak ovim radom elim da u jednostavnom i lakom jeziku i stilu pisanja, shvatimo da je ovo isto tako biblijska nauka puna lepote i skladnosti kao to je to svaka biblijska istina, te da se moe objasniti i jasnim jednostavnim jezikom. Moja elja je da se kroz jednu kratku naraciju koja se moe procitati u jednom dahu, dobije velika slika koju nam Biblija daje o ovoj istini.

Izjava vere
Postoji jedan Bog: Otac, Sin i Sveti Duh, zajednica tri lica iste venosti. Bog je besmrtan, svemoan, sveznaju, iznad svega i svuda prisutan. On je beskonaan i prevazilazi mo ljudskog shvatanja, ali ipak poznat preko otkrivanja o Sebi. On je veno dostojan da Ga sva stvorenja potuju, oboavaju i da Mu slue.

Bog Elohim je mnoina

Ve od samog poetka ljudske istorije koja je uslovljena padom u greh, bilo je jasno da su ovekove ideje o Bogu ograniene njegovom ljudskom grenom prirodom. Jedini nain ovekovog poznanja Boga svodi se na ono to nam je Bog otkrio o samom sebi. Osnova Bojeg otkrivenja o sebi zasniva se na jednostavnoj istini monoteizma da postoji samo jedan Bog. Bog je Izraelskom narodu dao tu osnovnu istinu kroz poznati tekst: uj, Izrailju: Gospod je Bog na jedini Gospod. (5. Mojsijeva 6:4). Osim to nam ovaj tekst otkriva dva najznaajnija imena za Boga, Gospod jevrejski Jahve, i Bog jevrejski Elohim on sadri kljunu re koja define temelje monoteistike vere, re jedan. Osnova monoteizma je da ima jedan Bog. Iako rei Bog i jedan ine temelj biblijskog monoteizma, one jo uvek u sebi otkrivaju sloenost i mnoinu u Boanstvu. Sama re Bog na jevrejskom jeziku je Elohim to je re u mnoini i literlano znai Bogovi. Isto tako re jedan na jevrejskom ehad u ovom sluaju oznaava jedinstvo vie njih. Isti je sluaj prilikom stvaranja gde je Bog stvorio oveka na svoju sliku i rekao da e ovek i ena postati jedno (ehad) tijelo. (1. Mojsijeva 2:24).. Tu se ista re koja se koristi za jednog Boga -ehad, upotrebljava da kae da su ovek i ena iako odvojene individue, jo uvek jedno. Drugim reima, nasuprot politeistikoj ideji o bogovima koji su bili svaki za sebe, esto borei se meusobom, biblijsko Boanstvo iako mnoina je jo uvek jedno ehad.

Istina o vie boanskih lica se protee kroz celu Bibliju poevi od prve njene stranice kada Bog govorei o sebi u mnoini kae o stvaranju oveka: da nainimo oveka po svojemu obliju I stvori Bog ovjeka po obliju svojemu, po obliju Boijemu stvori ga; muko i ensko stvori ih. (1.Mojsijeva 1:26). Samo stvaranje oveka kao mnoine mukog i enskog je upravo ono to je oblije Boje u oveku. ovek je oblije Boje zato to je mnoina muskog i zenskog kao to je i Bog mnoina. Za to e ostaviti ovjek oca svojega i mater svoju, i prilijepie se k eni svojoj, i bie dvoje jedno (ehad) tijelo. (1. Mojsijeva 2:24). Ta mnoina je izraena i prilikom ovekovog pada u greh kada je ovek poeleo da postane kao Bog, znajui ta je dobro a ta zlo. Izjavljujui osnove ovekovog greha, Bog se obraa samom sebi u mnoini i kae: eto, ovek posta kao jedan od nas. (1. Mojsijeva 3:22). Isto tako, Bog oito za sebe govori u mnoini kada u sluaju gradnje Vavilonske kule kae opet samom sebi: Hajde da siemo, i da im pometemo jezik.(1. Mojsijeva 11:7). U jednom drugom primeru, Bog se obraa proroku Isaiji u mnoini i pita koga u poslati i ko e nam ii (Isaija 6:8). Interesantno je da iako se Bog obraa kao mnoina, prorok na to odgovara obraajui se Bogu u jednini evo mene, polji mene.

Stari Zavet i boanske linosi

Stari zavet izjavljuje da postoji samo jedan Bog, i da je to Bog koji se otkrio Avramu, Isaku i Jakovu, te kasnije Mojsiju i Izraelskom narodu. Pa ipak, u Starom zavetu, osim to smo videli da se Bog Elohim predstavlja kao mnoina, susreemo i vie boanskih lica koja potvruju tu mnoinu.
Sveti Duh

Boji Duh uestvuje u stvaranju: i Duh Boji dizae se nad vodom. (1. Mojsijeva 1:2). Prema reima Jova, Boji Duh je onaj koji nas stvara i daje nam ivot kao Svemogui: Duh Boji stvorio me je, i dah svemoguega dao mi je ivot.(Jov 33:4). Istu misao i David izraava u 104. Psalmu: Polje duh svoj, postaju, i ponavlja lice zemlji. (Psalam 104:30). David poistoveuje Boju prisutnost sa prisutnou svetog Duha: Nemoj me odvrgnuti od lica svojega, i svetoga duha svojega nemoj uzeti od mene. (Psalam 51:11), Kuda bih otiao od Duha tvojega, i od lica tvojega kuda bih utekao? (Psalam 139:7). Duh Sveti je onaj koji urazumljuje oveka prema reima Jova: Ali je duh u ljudima, i duh svemoguega urazumljuje ih. (Jov 32:8). Sa druge strane, David se moli Bogu za vodstvo Duha: Duh tvoj blagi neka me vodi po stazi pravoj. (Psalam 143:10). Sveti Duh je bio sa Bojim ljudima u Starom zavetu. Faraon se pitao moe li neki drugi ovek biti kao Josif koji ima Duha Bojega: I ree Faraon slugama svojim: moemo li nai ovjeka kakav je ovaj, u kojem bi bio Duh Boji? (1. Mojsijeva 41:38). Bog je dao Veseleilu Svetoga Duha da bi mogao da radi na izgradnji svetinje: I napunih ga duha svetoga, mudrosti i razuma i znanja i svake vjetine. (2. Mojsijeva 31:3). Prilikom izbora Davida kao zamene za

Saula, Duh odlazi od Saula i Dolazi na Davida: i sie duh Gospodnji na Davida i osta na njemu od toga dana. A duh Gospodnji otide od Saula. (1. Samuilova 16:13,14). Prema proroanstvima Starog zaveta, budui Mesija e doi sa silom Duha svetoga: Evo sluge mojega, kojega podupirem, izbranika mojega, koji je mio dui mojoj; metnuu duh svoj na njega, sud narodima javljae. (Isaija 42:1).
n!eo "os#o$nji%& Sin Boji& 'ahve& S#asitelj& (esija

Na mnogim mestima u Starom zavetu susreemo boansku linosti koja se naziva andjeo Gospodnji za koga je Bog Mojsiju rekao uvaj ga se, i sluaj ga, nemoj da ga rasrdi, jer vam nee oprostiti grijeha, jer je moje ime u njemu. (2. Mojsijeva 23:21). Ako to bie nee oprostiti grehe, onda je to boanska linost jer je samo Bog onaj koji oprata ili ne oprata grehe. U doba sudija, aneo Gospodnji tvrdi za sebe da je izveo Izrael iz Egipta i da je on nainio zavet sa Izrailj: I doe aneo Gospodnji od Galgala u Vokim i ree: izveo sam vas iz Misira i doveo vas u zemlju za koju sam se zakleo ocima vaim; i rekoh: neu pokvariti zavjeta svojega s vama dovijeka. (Sudije 2:1) Prorok Danilo u svojoj viziji nebeskog suda vidi nekog da kao sin ovjeji iae s oblacima nebeskim (Danilo 7:13), dok u sluaju njegovih drugova baenih u uarenu pe, onaj koji ih spaava sigurne smrti je izgledao kao da je sin Boji. (Danilo 3:25). Gospod - Jahve, govori o buduem stradanju Pastira i naziva ga ovjeka druga mojega (Zaharija 13:7). Isus Hristos e kasnije ovo proroanstvo primeniti na sebe (Matej 26:31). Bog Jahve kae da Ja sam, ja sam Gospod, i osim mene nema spasitelja (Isaija 43:11), pa ipak Bog Jahve govori prorocima o Spasitelju koji e doi i izbaviti Izrael. Tako, Jahve preko proroka Osije kae: A na dom Judin smilovau se, i izbaviu ih Gospodom Bogom njihovijem. (Osija 1:7). Ovde je govornik Jahve koji govori o nekoj drugoj linostii koja e da sapsi Izrael i naziva je Gospodom jevrejski Jahve i Bogom jevrejski Elohim. Drugim reima, jedan Jahve e izbaviti Izrailj, a izbavitelj e biti drugi Jahve. Isajino proroanstvo govori da Glas je nekoga koji vie: pripravite u pustinji put Gospodnji (Jahve) (Isaija 40:3), upravo ono to je kasnije Jovan Krstitelj radio pripravljajui put Gospodu Isus. Konano, za budueg Mesiju, Pomazanika, Spasitelja Izraela, iako se kae da djevojka e zatrudnjeti i rodie sina (Isaija 7:14), jo uvek se kae da jedno od imena tom Sinu e biti otac vjeni. (Isaija 9:6). Imajui u vidu sve ove citate u Strom zavetu o vie boanskih linosti, ostaje nam da zakljuimo da Stari zavet daje osnovu monoteizma ne u negiranju vie boanskih linosti nego u definiciji da su oni jedno ehad. Iako istina o jednom Bogu je izreena i preko proroka Isaije koji prenosi Jahvine rei: Ovako govori Gospod car Izrailjev i izbavitelj njegov, Gospod nad vojskama: ja sam prvi i ja sam poljednji, i osim mene nema Boga (Isaija 44:6), jo uvek sam prorok Isaija pie o detetu koje e se roditi i kome e ime biti Bog silni (Isaija 9:6). Monoteizam je dakle prema Starom zavetu izraeno kro jedinstvo vie boanskih linosti.

)ovi zavet i #ot#uno otkrivenje Trojstva

Novi zavet kroz utelovljenje Isusa Hrista kroz kojega jedino moemo videti Boga, u potpunosti otkriva jedinstvo Boga kao Trojstvo lica Oca, Sina i Svetoga Duha.
Boanstvo Isusa *rista

Prilikom roenja Isusa Hrista, andjeo je jasno rekao Mariji da detetu da ime Isus; jer e on izbaviti svoj narod od grijeha njihovijeh. (Matej 1:21). Samo ime Isus je grka re istovetna sa jevrejskom Jehoua to znai Jahve spasava. Isto tako, aneo je rekao da je to ispunjenje starozavetnog proroanstva o detetu koji e se roditi i koje e se zvati Emanuilo, koje e rei: s nama Bog. (Matej 1:23). Dok je bio na ovoj zemlji, Hristos je nosio dve vrlo razliite prirode, ljudsku i boansku. Bio je u isto vreme i Sin oveji (Matej 8:20) i Sin Boji (Matej 14:33), potpuno ovek i potpuno Bog. Iako je na prvi pogled ljudima izgledao samo kao ovek, vie puta je kroz Hristovu ljudsku prirodu bljesnula boanska priroda u delima koje je inio i izjavama koje je davao a koje pripadaju samo Bogu. On je uzetom oveku oprostio grehe reima sinko, oprataju ti se grijesi tvoji.(Matej 9:2). Hristosj je davao izjave o sebi koje su bile neverovatne za njegove sluaoce. Tvrdio je: Ja i otac jedno smo.(Jovan 10:30). Prisvojio je za sebe ime Jahve rekavi za sebe ja sam, grki ego eimi (Jovan 8:58), izraz koji je istovetan imenu Boga koji se otkrio Mojsiju u goruem bunu i rekao mu svoje ime kao ja sam onaj to jest. (2. Mojsijeva 3:14). Nakon ovakvih izjava, budui da su ga smatrali samo ovekom, ljudi su uzeli kamenje da ubiju Isusa za hulu na Boga, to ti, ovjek budui, gradi se Bog. (Jovan 10:31). Isto tako, Isus je rekao da niko nije video Oca nebeskog osim njega (Jovan 6:46). Na zahtev svog uenika Filipa da im pokae Oca, Isus je jednostvno rekao koji vidje mene, vidje oca. (Jovan 14:9). Isus je isto tako jasno rekao za sebe da je Bog kada je dao izjavu Ja sam ivot (Jovan 14:6). Prema Jovanovom izvetaju, Isus je od poetka bio sa Bogom nazivajui se Re, i On sam Bog bjee. (Jovan 1:1). Za tu Re, Isusa Hrista, kae se da Sve je kroz nju postalo (Jovan 1:3), i da je on bio oblije Boga to se ne vidi. (Koloanima 1:15). O tom Bojem obliju Hrista govori i Filibljanima poslanica gde se kae da pre svoga dolaska na zemlju Isus je bio u obliju Boijemu ali je Ponizio sam sebe postavi posluan do same smrti, a smrti krstove, te da zbog svog dobrovljnog ponienja na oi nae se kao ovjek. (Filibljanima 2:6-8). Mnogi ga zato u ono vreme kao i kroz istoriju nisu prepoznali kao Boga a i njegovi uenici su tek nakon pobede nad smru i vaskrsenja u potpunosti shvatili njegovo boanstvo i davali izjave o Njegovom boanstvu kao to je uenik Toma rekao Hristu: Gospod moj i Bog moj. (Jvan 20:28). S obzirom da su Hristos i uenici govorili aramejskim jezikom, koji je vrlo slian jevrejskom jeziku, ovde Toma koristi za Hrista dva glavna imena za Boga koje smo sreli u uj, Izrailju (5. Mojsijeva 6:4), Gospod Jahve, i Bog Elohim.

Isus Hristos se naziva jedinoridni Sin (Jovan 3:16). Ovde se koristi grka re (monogenes) koja u originalu nema konotaciju roenja. Radi se o jedinstvenosti kao to ni Isak koji se naziva jedinorodni (Jevrejima 11:17) nije bio niti privi a niti jedini sin Avrama, nego je bio jedinstven u svojoj ulozi sina po obeanju. Isusova jedinstvenost u tome to iako je Bog, rodio se i utelovio kao ovek, je izraena kroz ovaj izraz jedinorodni. Isus se takoe naziva provoroeni (Koloanima 1:15). Ovde se koristi grka re (prototokos) koja se u Bibliji koristi za onoga koji je bio prvenac i prema tome nosioc nasledstva i prvenstvo nad svim drugim naslednicima. Naglasak nije na roenju jer prvorodjeni nije morao uvek biti prvi roen. Na primer, vidimo da je Isav izgubio svoje prvoroenje prodavi ga svome bratu Jakovu i Tako Isav nije mario za prvenatvo (, LXX) svoje. (1. Mojsijeva 25:34). Sa druge strane, David kao predslika Mesije je bio nainjen prvencem (Psalam 89:27) iako nam Biblija jasno kae da David nije bio prvi sin. Pleme Jefrema koje nije bilo od Jakovljevog prvenca, zbog toga to je bilo najistaknutije pleme severnog carstva se naziva prvenac moj (Jeremija 31:9). ak smo i svi mi postali prvoroeni i pozvani smo da pristupimo K saboru i crkvi prvorodnijeh () koji su napisani na nebesima. (Jevrejima 12:23). Nae prvoroenje se ne zasniva na injeninom stanju redosleda naeg telesnog roenja, nego na prvenstvu koje dobijamo kroz to to postajemo deca obeanja. To prvorodstvo koje smo dobili kroz Hristovo posinatvo moramo uvati da ga ne izgubimo kao Isav, koji je za jedno jelo dao prvorodstvo () svoje. (Jevrejima 12:16). Hristovo prvenstvo nad svima koje se ogledalo kroz simbol prvorodstva medju njegovim narodom je izraeno i time sto je Isus Hristos isto tako i poetak i prvoroeni iz mrtvijeh (Koloanima 1:18). Za Isusa kao prvorodnoga je reeno da mu se poklone svi aneli Boiji. (Jevrejima 1:16). Isus se takoe naziva prvoroeni meu mnogom braom. (Rimljanima 8:29). Kroz sve ove primere Isusovog provoroenja ili prvorodstva jednostavno je izraeno Hridstovo prvenstvo nad svima. On je Bog, Stvoritelj, koji je iznad svih u svakom smislu. Isus je Bog (Rimljanima 9:5). Isus je Jahve (Jovan 8:58). Isus je Stvoritelj (Jovan 1:3). Isus je Car nad carevima i Gospodar nad gospodarima (Otrkivenje 17:14). Isus je Mesija (Jovan 4:24,25). Isus je Spasitelj (2. Timotiju 1:10). Isus je Provosvetenik (Jevrejima 8:1,2). Isus je Alfa i Omega (Otkrivenje 22:13). Isus je jedino ime kojim se spaavamo (Dela 4:10-12). Isus je zaista dobio ime koje je vee od svakoga imena. Da se u ime Isusovo pokloni svako koljeno onijeh koji su na nebu i na zemlji i pod zemljo; I svaki jezik da prizna da je Gospod Isus Hristos na slavu Boga oca. (Filibljanima 2:9-11). Nema sumnje da su apostoli shvatili potpuno Boanstvo Isusa Hrista tako da apostol Pavle hrianskoj crkvi pie da u Hristu ivi svaka punina Boanstva tjelesno. (Koloanima 2:9), te da je Isus nad svima Bog blagosloven vavijek. (Rimljanima 9:5). Drugi apostoli su isto tako shvatili Hristovo Boanstvo pa tako apostol Jovan nas poziva da budemo u istinome sinu njegovom Isusu Hristu te da je On istini Bog i ivot vjeni. (1.Jovanova 5:20). Sa druge

strane, Petar, apostol Isusa Hrista, se obraa nama koji smo prihvatili veru Boga naega i spasa Isusa Hrista. (2. Petrova 1:1). Konano, sam Bog Otac Hrista naziva Bogom kad Sinu kae: prijestol je tvoj, Boe, va vijek vijeka (Jevrejima 1:8) i toga radi pomaza te, Boe, Bog tvoj (Jevrejima 1:9). U Bibiji naziv Bog Elohim je nosioc svih najviih boanskih atributa od kojih su vrenost, besmrtnost, sveznaje, svemo i svi ostali boanski atributi. Sve je to primenjeno na Hrista kada se naziva Bogom.
Boanstvo Svetoga Duha

Boanska linost Svetog Duha se takoe jasno otkriva od samog poetka u Novom zavetu. Iako je Marija tek bila isproena za Josifa, nae se da je ona trudna od Duha svetoga. (Matej 1:18). Aneo je potvrdio Josifu ovu istinu reima: jer ono to se u njoj zaelo od Duha je svetoga. (Matej 1:20). Prilikom Hristovog krtenja Isus vidje Duha Boijega gdje silazi kao golub i doe na njega. (Matej 3:16). U stvarnosti, ceo Hristov ivot na zemlji je bio pod pomazanjem i vodstvom Duha Svetoga, od njegovo roenja, pa da vaskrsenja. Na primer, ne samo to je Marija zaela Duhom svetim, nego Luka kae za Hrista da dijete rastijae i jaae u duhu. (Luka 2:40). Odmah nakon Hristovo krtenja Isusa odvede Duh u pustinju. (Matej 4:1). Apostola Pavle kae da Isus Duhom svetijem sebe prinese bez krivice Bogu, (Jevrejima 9:14), kao i da je Hristovo vaskrsenje bilo delo Svetoga Duha: Jer i Hristos jedanput za grijehe nae postrada, pravednik za nepravednike, da nas privede k Bogu, ubijen, istina, bivi tijelom, no oivljevi Duhom. (1. Petroma 3:18). Isus sumira celu svoju slubu kao vodstvo i pomazanje Duha: Duh je Gospodnji na meni; zato me pomaza da javim jevanelje siromasima; posla me da iscijelim skruene u srcu; da propovjedim zarobljenima da e se otpustiti, i slijepima da e progledati; da otpustim sunje; I da propovijedam prijatnu godinu Gospodnju. (Luka 4:18,19). Isus Hristos je obeao da e njegova crkva nakon Njegovog odlaska dobiti drugog Uteitelja (Jovan 14:16), koga je isto tako nazvao Duha istine (Jovan 14:17). Duh Sveti je Hristov predstavnik i zamenik na zemlji. U 1. Jovanovoj 2:1 Isus Hristos je nazvan Uteitelj (). Pa iako je sam Isus Hristos nazvan Uteitelj, On je nazvao Svetog Duha drugi Uteitelj (grki ). Re drugi u Jovan 14:16-17 je grka re (alos) to znai drugi iste vrste, nasuprot grke rei (heteros) koja oznaava drgi razliite vrste. Prema tome, Sveti duh je Uteitelj iste vrste kao Isus Hristos, i radi se o zasebnoj boanskoj linosti kao to je Hristos zasebna linost od Oca. Isto tako, poznavanje grke gramatike moe da nam pomogne u onome kako je Jovan shvatio Svetog Duha kada je pisao Jevandjelje. Zamenica u grkom jeziku uvek sledi rod imenice kao i u naem jeziku, pa tako uteitelj, grki (parakletos), je imenica mukog roda pa je i zamenica mukog roda. Medjutim, re Duh, grki (pneuma), je re srednjeg roda i prema svim gramatikim pravilima trebala bi da sledi zamenica za srednji rod

ono. Medjutim u tektovima iz Jovana 14:17, 14:26 i 15:26 u originalu grkog jezika za re pneuma koja je srednjeg roda, Jovan umesto ono koristi on za muki rod, jasno naglaavajui da je Sveti Duh linost a ne neka stvar ili samo sila. Dok se Isus nalazi na nebu posredujui za svoj narod, Duh Sveti takoe posreduje za nas: A tako i Duh pomae nam u naijem slabostima: jer ne znamo za to emo se moliti kao to treba, nego sam Duh moli se za nas uzdisanjem neiskazanijem. A onaj to ispituje srca zna to je misao Duha, jer po volji Boijoj moli se (grka re koja znai posredovati) za svete. (Rimljanima 8:26,27). Ova ista re za posredovati se nalazi i u tekstu o Hristovom posredovanju koju nalazimo u Jevrejima 7:25. Apostolska crkva je primila Duha svetoga na dan Pedesetnice i u boanskoj sili Duha svetoga odnela Jevanelje do svih krajeva zemaljskih. Ovo poslanstvo prvih hriana je poslanstvo Duha svetoga koje je potvreno reima: Ovi dakle poslani od Duha svetoga. (Dela 13:4). Duh Sveti je takoe direktno ukljuen u proroki dar Jer nikad prorotvo ne bi od ovjeije volje, nego naueni od svetoga Duha govorie sveti Boiji ljudi. (2. Petrova 1:21). Duh nam govori i upozorava na opasnost koje e nas susresti jer Duh razgovijetno govori da e u poljednja vremena otstupiti neki od vjere sluajui lane duhove i nauke avolske. (1.Timotija 4:1). Duh Sveti deli duhovne darove lanovima Crkve A ovo sve ini jedan i taj isti Duh razdjeljujui po svojoj vlasti svakome kako hoe. (1. Korinanima 12:11). Osim to daje darove, Duh Sveti nas zapeaava za spasenje: I ne oaloavajte svetoga Duha Boijega, kojijem ste zapeaeni za dan izbavljenja. (Efescima 4:30). Sveti Duh ima atribute osobe. Duh ima intelekt sve ispituje (1. Korinanima 2:10). Duh ima znanje jer poznaje Boji razum (1. Korinanima 2:11). Duh ima razum jer Otac poznaje misli Duha (Rimljanima 8:27). Duh ima emocije (Efescima 4:30). Duh ima svoju volju (Dela 13:2; Dela 16:6). Duha treba posluati (Dela 10:19-21). Duhu se moe protiviti (Dela 7:51). Na Duha se moe huliti (Matej 12:31,32; Marko 3:29). Duhu se moe lagati (Dela 5:3). Sveti Duh ima boanske atribute. Duh je sveznajui (1. Korinanima 2:10-12 uporediti sa Rimljanima 11:33). Duh je svemoan (Jov 22:4 uporediti sa 1. Dnevnikova 29:11,12). Duh je sveprisutan (Psalam 139:7-10; Jovan 14:17). Duh je vean (Jevrejima 9:14 - original kae veni Duh). Duh je svet (Matej 12:32). Duh je ljubav (Galaanima 5:22). Duh je istinit (Jovan 14:17; 15:26). Apostol Petar je jasno naglasio da je Sveti Duh Bog kada u sluaju laganja Ananije i Safire ukorava Ananiju reima: zato napuni sotona srce tvoje da slae DuhuLjudima nijesi slagao nego Bogu. (Dela 5:3,4). Apostol Pavle takoe prepoznaje puninu boanstva Duha Svetoga kada govori o Njemu kao o Onome koji zna tajne Boje jer Duh sve ispituje, i dubine Boije i u Bogu to je niko ne zna osim Duha Boijega. (1. Korinanima 2:10,11). Kada Biblija koristi re znati ili

poznati, to je uvek iskustveno poznanje. Sve tajne Boga moe dokuiti kroz vlastito iskustvo samo boanska linost.

Trojstvo
Trojstvo je dakle biblijski koncept monoteizma i istina o jednom Bogu u tri lica. Gospod Isus Hristos je sumirao istinu o Trojstvu na kraju svoga boravka na zemlji dajui uenicima nalog da idu po celome svetu, da naue sve ljude krstei ih va ime oca i sina i svetoga Duha. (Matej 28.19). Primer ovakvog krtavanja u jedno ime a tri lica se video i prilikom Hristovog krtenja gde su bile prisutna sva tri boanska lica kada Isus vidje Duha Boijega gdje silazi kao golub i doe na njega. i kada je uo Oev glas s neba koji govori: ovo je sin moj ljubazni koji je po mojoj volji. (Matej 3:16,17). Vano je naglasiti da iako se krtavamo u ime tri lica, jo uvek je samo jedno ime a ne tri imena. Lica su mnoina, ime je jedno. ivot Crkve se odvija kroz darove i upravu svih tri boanskih lica: Darovi su razlini, ali je Duh jedan. I razline su slube, ali je jedan Gospod. I razline su sile, ali je jedan Bog koji ini sve u svemu. (1. Korinanima 12:4-6). Apostol Pavle u pozdravu crkvi u Korintu prepoznaje ova tri boanska lica kada kae: Blagodat Gospoda naega Isusa Hrista i ljubav Boga i oca i zajednica svetoga Duha sa svima vama. (2. Korinanima 13:13). Tokom istorije, neki hriani su pokuavali da ljudskim razumom objasne Boanstvo, dok su pri tome dodavali ili oduzimali onome to nam je odkriveno u Bibliji. To je uvek dovodilo do raznih jeresi. Jedna od takvih jeresi gde se prepoznaje mnoina ali ne i jednakost boanskih lica je krivoverje o podreenosti ili subordinaciji, gde se sutina boanskih linosti opisuje tako da je Isus Hristos podreen Ocu a Duh sveti Ocu i Sinu. Sa druge strane, neki od onih koji nisu mogli da shvate mnoinu u jedinstvu su otili u jeres modalizma prema ijem verovanju postoji samo jedna boanska linost koja se jednom otkriva kao Otac, drugi put kao Sin a trei put kao Sveti Duh. Oni veruju da iako postoje tri razliite forme u kojima se Bog prestavlja, ipak ima samo jedna linost. Na drugom kraju spektruma su oni koji prepozanju i jednakost boanskih lunosti i njihovo potpuno boanstvo, ali veruju da je svaka boanska linost toliko zasebna da imamo zapravo tri Boga. Takvo verovanje se zove triteizam koji je samo jedan od oblika politeizma. Neka od drugih krivoverja su vezana za pitanje boanstva drugog i treeg lica Trojstva. Najpoznatije je ono iz 4. veku kada je Arije spekuliui o Hristovom poetku i nastanku tvrdio da je Isus stvoreno bie dok je slubena ckrva kao suprot tome izala sa idejom vennog raanja Sina od Oca i sa venim ishoenjem Duha od Oca i Sina. to se tie Duha svetoga, ima onih koji veruju da je to samo energija ili neki drugi vid Boje ili Hristove linosti ali da se ne radi o potpuno zasebnoj boanskoj osobi koja je nezavisna kao to su Otac i Sin zasebne osobe i individue, te da u neku ruku postoji samo dvojstvo a ne Trojstvo. Mnogi dobronamerni hriani u elji da objasne istinu o tri boanske osobe i jednog Boga pokuavaju da u prirodi pronau usporedbe koje bi nam objasnile taj koncept. Neki su rekli da je Trojstvo slino kao ovek koji je u isto vreme otac svome sinu, sin svome ocu i suprug svojoj

supruzi. Pa ipak, to je najobiniji izraz jeresi modalizma gde postoji samo jedna linost koja ima vie naina na koja se izraava. Sa druge strane, neki kau Trojstvo je kao trojedni list dateline koji se sastoji od tri listia koji ine jednan struk deteline. Pa ipak, to je samo oblik triteizma ili politeizma jer su svaki od tri listia zasebni i jedna treina celoga a ne celina. Drugi opet koriste usporedbu vode, leda i vodene pare. Medjutim, to je samo oblik krivoverja modalizma jer su to samo razliite forme iste supstance. Ono to postaje oito iz ovih primera je da mi ne moemo u prirodi oko nas nai neto to bi nam prikazalo Boga jer su to sve stvari koje je Bog stvorio a On sam je iznad svega toga i On se ne moe opisati stvarima koje je on stvorio. Ostaje nam samo jedinstveni biblijski koncept nauke o Trojstvu koja nas ui da postoji jedan Bog ili Boanstvo. Jedan Bog podrazumeva Oca, Sina i Svetoga Duha, tri boanske osobe. Iako su jedno u prirodi, sutini, karakteru i nameri ipak su to tri zasebne osobe. Linost Oca nije linost Sin niti linost Svetog Duha. Linost Sina nije linost Oca niti linost Svetog Duha. Prema tome, linost Svetog Duha nije linost Oca niti linost Sina. Pa ipak, oni su jedan Bog i svako od lica je punina boanstva. Svaka od tri osobe Boanstva postoji od venosti i nikada nije bilo vremena u beskonanoj prolosti i budunosti kada one nisu ili nee iveti u zajednici. Sva tri lica dele iste bianske atribute koje ine Boga onim to On jeste jedan Bog. U sluaju sutine Boanstva, Biblija daje izjave koje smo videli u ovom kratkom pregledu gde nam se jednostavno daju boanski atributi svake od tri osoba i injenica da ima jedan Bog. Biblija ne ulazi u objanjavanje ontolokog odnosa meu tri boanske osobe i ne daje objanjenje kako je to mogue da su oni jedno. Oito je da Bog nije naao za potrebno da nam to objanjava. Drugim reima, Biblija nam ne objanjava logiku kako je to mogue da su tri boanske osobe jedno i kako one ine jednog Boga, ve jednostavno izjavljuje da je to tako. Pa ipak, ono to je u sferi nas ljudi i u nainu na koje tri boanske osobe imaju interakciju sa nama ljudima u planu spasenja, Biblija je vie nego jasna. Najbolji nain na koji mi ljudi shvatamo Trojstvo je u onome to boanska lica rade u cilju spasavanja oveka koje zovemo plan spasenja. Iako su tri boanske osobe jedno u planu spasenja oveka, svaka od Njih izvrava deo tog plana onako kako je taj plan zamiljen u boanskoj mudrosti. Otac zauzima vodstvo nad svima (Efescima 4:6), Sin se dobrovoljno podinjava Oevoj volji (Jovan 14:28; Filibljanima 2:6-8), a Duh sveti se dobrovoljno podinjava i Ocu i Sinu (Jovan 14:25; 15:26). Ova podinjenost boanskih osoba jedna drugoj se odraava samo u planu spasenja ali ne i u smislu prirode boanstva Njihovih linosti. Tri lica svetog Trojstva su jednako boanske. Boanstvo samo po sebi nema gradacije kao to je to izraeno u paganstvu gde su neki bogovi sutinski vii od drugih. Ako su Isus i Sveti Duh boanske osobe, onda one imaju puninu boanstva jer prema Bibliji ne postoji ni jedan drugi oblik ili stepen pravog boanstva. Poluboanstva se nalaze u domenu mitologije a ne biblijske nauke. Ovo ustrojstvo plana spasenja i nain kako se on izvrava e trajati sve do dana kada se izvri Njegova namera i kada nestane svakog neprijateljstva u Boejm stovrenom univerzumu, te kada

Sin izvri svoj zadatak pomirenja na kome je celo Trojstvo radilo: A kad mu sve pokori, onda e se i sam sin pokoriti onome koji mu sve pokori, da bude Bog sve u svemu (1.Korinanima 15:25). Plan spasenja je delo Trojstva na uspostavljanje harmonije i jedinstva u ljubavi to je sutina Boga izraena u definiciji koju daje apostol Jovan a koja se primenjuje na sva tri lica Boanstva: Bog je ljubav! (Jovan 4:16)