FREETER

Freeter je japanski izraz za osobe starosti izmeu 15-34 godine, koje nemaju stalno

zaposlenje ili generalno ne ele ni da ga imaju. Studenti i mlade osobe koje rade na gazdinstvima su izuzete, a ovoj grupi pripadaju i freelen eri !Slobodni radnik !freelan er" se odnosi na osobu koja izvrsava zadatke ili upravlja pojektima za kompaniju ili institu iju, a nije nji#ov zaposlenik. $bi no je to samostalan komer ijalista ili samozaposleni umetnik, zanatlija ili stru njak. Slobodni saradni i su esto visoko kvalifikovani i spe ijalizovani za obavljanje

odredjeni# zadataka kao na primer% programeri, novinari, uredni i, muzi ari, profesori, advokati i drugi.", samozaposlene osobe bez dugoro&nog odnosa sa poslodav em, kao i neadekvatno zaposlene osobe !tj. visoko kvalifikovane osobe koje rade niskokvalifikovane poslove !defektolozi kojiprodaju ivotno osiguranje, lekari koji voze taksi". 'ajedni&ko za sve freetere je da ne otpo&inju profesionalnu karijeru nakon (kolovanja, ve) nastavljaju da ive studentskim ivotnim stilom, naj&e()e sa roditeljima, kao sam i paraziti, koji se povremeno angauju na niskokvalifikovanim i najprostijim poslovima. Sam termin freeter koji opisuje novonastali fenomen je nastao ukr(tanjem engleskog free-slobodan i nema&kog arbaiter- radnik !kojim se u japanskom slengu ozna&ava #onorara ". *reeteri su se pojavili jo( krajem osamdeseti#, kada je japanska privreda bila u vetanju i nudila obilje stalni# radni# mesta. +z nekog razloga, mladi su umesto stalnog zaposlenja i profesionalne karijere izabrali put individualne potrage za li&nim prosperitetom. ,aditi 1--14 sati dnevno 5-. dana u nedelji , sve do penzije za /sigurne/ kompanije je postalo out. 0okom devedeseti# japanska privreda ulazi u re esiju, broj mladi# koji ne uspevaju da zasnuju stalni radni odnos je sve ve)i, njima ne preostaje ni(ta drugo nego da pri#vate povremene i niskokvalifikovane poslove kao alternativu. $ni sebe takoe smatraju freeterima. 1roj freetera dramati&no raste i privla&i sve ve)u panju javnosti i drave

2o zvani&nim pro enama broj freetera u 3apanu tokom poslednje 3 de enije%

oko 544.444 156- god. oko 644.444 1567 god. oko 1.414.444 155-.god. oko 1.544.444 1557.god. blizu -.444.444 -441.god. oko 4.744.444 -446.god.

2ro ene su da )e se ovaj trend nastaviti i da )e do -414. godine broj freetera dosti)i &ak 14.444.444 uprkos starenju japanskog dru(tva i padu nataliteta.

2ostoje tri osnovna tipa freetera% 1. Freeteri "sanjari"- originalna grupa freetera iz osamdeseti#, koji sanjaju karijeru muzi&ara, umetnika, pesnika, poznati# li&nosti koji &itav ivot podreuju tom snu, a usput pri#vataju da rade proste poslove koji im ne oduzimaju previ(e vremena i energije u potrazi za svojim snovima. 0ek nekoli ina nji# zaista i uspe da ostvari svoje /snove/ -. Freeteri "odlagai"- su uredno zavr(ili (kole ali jo( uvek nisu spremni da promene ivotni stil i posvete se karijeri. $ni su deo trenda odlaganja, odlaganja osamostaljivanja, braka, roditeljstva. 8ada propuste prvu priliku za stalni posao, kasnije mnogo tee dobijaju drugu. 3. Freeteri bez alternative- su naj&e)e mladi bez adekvatnog formalnog obrazovanja, pa i bez mogu)nosti da zapo&nu dugoro&nu karijeru, &esto nestaju na marginama japanskog dru(tva

Stariji graani na nji# gledaju s prezirom i gaenjem, jer freeteri ne /pune/ penzijske i so ijalne fondove. 9enera ije tzv /ljudobota/ koje su stvorile moderni 3apan iz ruina ++ sv. rata nadljudskim zalaganjem i radom , u freeterima vide samo neodgovornost i lenjost.

+ako i# u 3apanu doivljavaju kao neodgovornu omladinu i pretnju sistemu, mogu)e je da su freeteri samo vesni i talasa promena, koje )e ljude u plavim odelima, /ljudobote/ potpuno zameniti laviraju)om masom kreativne snage freeter entuzijasta. $vaj fenomen, moda, nosi u sebi kli u druga&ije budu)nosti, uprkos svim trenutnim negativnim efektima po japansku privredu i dru(tvo.

2od pritiskom trenda te#nolo(ke nezaposlenosti a sada i samovoljne nezaposlenosti , kao i sistemske krize kroz koju svetska ekonomija prolazi, moemo o&ekivati potpuno redefinisanje paradigme ljudskog rada i radni# odnosa. 3edan novi model koji )e podrazumevati daleko kra)e radno vreme, dobrovoljan rad i doprinos zajedni i, kraj ekonomske prinude za zapo(ljavanjem. :odel koji )e imati snagu da motivi(e nove genera ije da iznova /prionu na posao/ , ovoga puta u meri i na na&in koji ele.

;ikola 1ogosavljev 46455. Stra#inja :a)e(i) 461411