72. Obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi Mera bezbednosti obavezno psihijatrijskog leenja na slobodi izrue se samostalno neuraunljivom uiniocu.

Moe se u dva sluaja izrei I bitno smanjeno uraunljivom licu uz uslovnu osudu! a u drugom sluaju kada je bitno smanjeno uraunljiv uinilac posle obustave izvr"enja mere iz lana #$. %& pu"ten na uslovni otpust u kom sluaju mu se! kao "to je ve reeno! moe izrei obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi. ' odnosu na procenu naina otklanjanja opasnosti uinioca(neuraunljivom ili bitno smanjeno uraunljivom uiniocu koji je opasan! za otklanjanje te opasnosti je dovoljno njegovo leenje na slobodi!tim pre "to su u savremenoj psihijatriji prisutna shvatanja da se u nekim sluajevima bolji uspeh u leenju moe postii bez hospitalizacije! u normalnim ivotnim uslovima. Ova mera bezbednosti moe trajati najdue tri godine. )erovatno se po"lo od toga da ovu meru bezbednosti treba primenjivati u lak"im sluajevima kada nije potrebno neko due leenje. Mogunost pretvaranja ove mere u meru bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja I uvanja u zdravstvenoj ustanovi postoji u dva sluaja kada se uinilac ne podvrgne leenju! odnosno kada ga samovoljno napusti! I kada I pored leenja uinilac postane toliko opasan za okolinu da je potrebno njegovo leenje I uvanje u zdravstvenoj ustanovi. *ostoji I obrnuta mogunost! tj. Obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi se moe izrei neuraunljivom uiniocu kada sud na osnovu rezultata leenja utvrdi da vi"e nije potrebno njegovo leenjei uvanje u zdravstvenoj ustanovi! ve da je dovoljno samo leenje na slobodi. %& predvi+a I znaajnu mogunost da se ova mera izvr"ava I institucionalno! tj. ' odgovarajuoj zdravstvenoj ustanovi! ali ne due od petnaest dana neprekidno! odnosno dva meseca ukupno. $. Obavezno leenje narkomana *redvi+eno je za uinioce koji su krivino delo izvr"ili usled zavisnosti od upotrebe opojnih droga. *ri tome se ne trai da je uinilac u vreme izvr"enja kriving dela bio pod uticajem droge. ,tavi"e! ako je delo uinejno u stanju neuraunljivosti do kojeg je do"lo upotrebom droge! ne postoji mogunost primene ove mere bezbednosi -actiones liberae in causa.. /arkomani mnogo e"e vr"e krivina dela zbog zavisnosti od droge! nego pod direktnim uticajem uticajem droge. 0esto su to dela protiv imovine koja se vr"e da bi se do"lo do sredstava za drogu. *ored ovog uslova! mora kumulativno biti ostvaren jo" I uslov da kod uinioca postoji ozbiljna opasnost da e usled ove zavisnosti I dalje vr"iti krivina dela. Ova mera bezbednosi se moe izrei uz kaznu zatvora ! novanu kaznu! uslovnu osudu! sudsku opomenu ili oslobo+enje od kazne. ' sluaju kada se izrie uz kaznu zatvora! mera bezbednosi obaveznog leenja narkomana moe trajati I due od izreene kazne zatvora! ali njeno ukupno trajanje u tom sluaju ne moe biti due od tri godine. 1ko je izreena uz kaznu zatvora ! mera bezbednosti obaveznog leenja narkomana izvr"ava se u zavodu za izvr"enje kazne zatvora! ili u odgovarajuoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi. )reme provedeno u ustanovi za leenje uraunava se u kaznu zatvora. ' sluaju da je izreenauz novanu kaznu! uslovnu slobodu! sudsku opomenu! ili oslobo+enje od kazna mera bezbednosti obaveznog leenja narkomana se izvr"ava na slobodi -tj. leenje se sprovodi ambulantno. i moe trajati najvi"e tri godine. $. Obavezno leenje alkoholiara /eophodno je za izricanje ove mere bezbednosti da je krivino delo uinejno usled zavisnosti od upotrebe alkohola I da usled ove zavisnostii dalje postoji ozbiljna opasnost da e uinilac I

dalje da vr"i krivin adela. )ano je razlikovati obino pijanstvo od alkoholizma. *ovremeno ili umereno uzimanje alkoholnih pia je dru"tveno prihvatljivo -nisu ostvareni uslovi za primenu ove mere bezbednosti.. Ova mera bezbednosti moe se izrei uz kaznu zatvora! novanu kaznu! uslovnu osudu! sudsku opomenu I oslobo+enje od kazne. ' slaju kada se izrie uz kaznu zatvora! mera bezbednosti obaveznog leenja oholiara ograniena je trajanjem kazne zatvora. Ona moe trajati krae od te kazne! ali ne i due. 1ko je izreena uz kaznu zatvora! ova mera je se izvr"ava u zavodu za izvr"enje kazne zatvora! ili u odgovarajuoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi. )reme provedeno u ustanovi za leenje uraunava se u kaznu zatvora. ' sluaju da je izreena uz novanu kaznu! uslovnu slobodu! sudsku opomenu! ili oslobo+enje od kazne mera bezbednosti obaveznog leenja alkoholiara se izvr"ava na slobodi I ne moe trajati due od tri godine. 72. &abrana vr"enja poziba! delatnosti i dunosti Moe se izrei kako uraunljivom uiniocu! tako I neuraunljivom uiniocu. 'raunljivom uiniocu se izrie uz kaznu! uslovnu osudu! sudsku opomenu ili oslobo+enje od kazne! a neuraunljivom uiniocu uz meru bezbednosti iz lana #$. ili #2. %&. Ova mera bezbednositi se sastoji u zabrani vr"enja3 $. odreenog poziva! 2. odre+ene slube! 4. odre+ene delatnosti! ili 2. svih ili nekih dunosti vazanih za rapolaganje! kori"enje! upravljanej ili rukovanje tu+om imovinom ili za uvanej te imovine. ' presudi kojom se izrie ova mera mora biti tano odre+eno na "ta se zabrana odnosi. &akonsko re"enje alternativno je postavljalo dva uslova da je uinilac zloupotrebio svoj poloaj! vr"enje delatnosti ili dunosti radi izvr"enja krivinog dela ili ako se opravdano moe smatrati da bi njegov dalje vr"enje takve delatnosti bilo opasno. Opasnost reba shvatiti u smislu opasnosti od vr"enja krivinih dela u vezi sa vr"enjem nekog poziva! delatnosti ili dunosti. Ova mera bezbednosti moe trajati od jedne do deset godina raunajui od dana pravosnanosti odluke! s tim da se vreme provedeno u zatvoru! odnosno u zdravstvenoj ustanovi ne uraunava u vreme trajanja mere. 5rajanje izreene mere se moe naknadno! ako su protekle tri godine! pod odre+enim uslovima! odlukom suda skratiti. *omilovanjem se moe odrediti ukidanje ili krae trajanje ove mere bezbednosti. 76. &abrana upravljanja motornim vozilom *redvi+ena je za uinioce krivinih dela ugroavanja javnog saobraaja. Ona se moe izrei ako teina uinje nog dela! okolnosti pod kojima je delo izvr"eno! ili ranije kr"enje saobraajnih propisa od strane uinioca pokazuju da je opasno da on i dalje upravlja motornim vozilom odre+ene vrste ili kategorije. &abrana se mora odnositi na upravljanje motornim vozilom odre+ene vrste ili kategorije. Mera bezbednosti se izvr"ava oduzimanjem vozake dozvole odre+ene vrste ili kategorije. %ada se ova mera izrie licu koje nema poloen vozaki ispit! onda se ona sastoji u zabrani izdavanja vozake dozvole -a ne u zabrani polaganja vozakog ispita.. &abrana upravljanja motornim vozilom moe se izrei I licu koje ima stranu vozaku dozvolu u kom sluaju ona obuhvata zabranu kori"enja te dozvole na teritoriji 7rbije. Ona moe trajati od tri meseca do pet godina. *omilovanjem se moe ukinuti ili odrediti krae trajenje ove mere bezbednosti. Oduzeti predmeti koji su bili upotrebljeni ili namenjeni za izvr"enje dela -instrumenta sceleris. I predmeti koji su nastali izvr"enjem krivinog dela -producta sceleris.. )i"e se ne zahteva da je predmet u svojini uinioca. 0injenica da je predmet u svojini nekog treeg lica! a ne uinioca neam nikakvog znaaja za primenu ove mere bezbednosti! nema nikakvog znaaja! ali vlasnik tog predmeta ima pravo na naknadu "tete od uinioca zbog njegovog oduzimanja -npr. %od krivinog dela 8alsi8ikovanja novca

propisano je obavezno oduzimanje lanog novca nastalog izvr"enjem tog krivinog dela. Osim toga zakonom se moe odrediti I obavezno uni"tavanje oduzetih predmeta -npr.! kod krivinog dela neovla"enog iskori"avanja autorskog dela ili predmeta srodnog prava. $. *roterivanje stranaca iz zemlje *roterivanje stranaca iz zemlje sastoji se u proterivanju sa teritorije 7rbije lica stranog dravljanstva ili lica bez dravljanstva za vreme koje odredi sud u okviru zakonskog raspona od jedne do deset godina. %ao uslov za primenu ove mere bezbednosti zakon postavlja nepoeljnost boravka stranaca na teritoriji 7rbije I upuuje sud da prilikom odluivanja o njenom izricanju uzme u obzir prorodu I teinu uinjenog kruvinog dela! pobude! nain izvr"enja krivinog dela I druge okolnosti koje ukazuju na tu nepoeljnost. ' nekim sluajevima ona predstavlja zlo koje se nanosi uiniocu krivinog dela iako joj to nije cilj. /a primer ova mera9 bezbednosti ima sasvim srugu teinu za stranca koji ivi u 7rbiji gde ima porodicu I gde radi ili studira! u odnosu na stranca koji je u tranzitu. :ilo je sporno da li se ova mera bezbednosti moe izrei strancu koji je dobio azil. Izriitom odredbom sada je propisano da se ova mera bezbednosti ne moe izrei uiniocu koji uiva za"titu u skladu sa rati8ikovanim me+unarodnim ugovorima. *omilovanjem se moe ukinuti ili odrediti krae trajanje ove mere bezbednosti. %& predvi+a mogunost primene ove mere bezbednosti u dve situacije. *rva je kada je krivino delo uinjeno putem sredstava javnog in8ormisanja. ' drugom sluaju! mera bezbednosti javnog objavljivanja presude se moe izrei za krivino delo koje je prouzrokovalo opasnost za ivot ili telo ljudi! pod uslovom da objavljivanje presude moe da doprinese da se otkloni ili umanji ta opasnost -npr. protiv zdravlja ljudi! protiv ivotne sredine! ili protiv op"te sigurnosti ljudi i imovine.. *resuda se objavljuje o tro"ku uinioca krivinog dela. Ova mera bezbednosti se izri"e uz osudu na kaznu! uslovnu osudu! sudsku opomenu! ili uz oslobo+enje od kazne. Izricanje ove mere je u naelu 8akultativno! ali se moe zakonom predvideti i obavezno objavljivane presude. I u tom sluaju sud odluuje da li e se presuda objaviti u celini ili u izvodu! kao I putem kojeg sredstva javnog in8ormisanja e se objaviti. Odre+en je kratak rok u kome se ona mora izvr"iti. 5o je trideset dana od dana pravosnanosti presude. $. &a"tita o"teenog /iko ne moe zadrati imovinsku korist pribavljenu krivinim delom. Mogue su tri situacije. ' prvoj situaciji! ako je o"teenom u krivinom postupku dosu+en imovinskopravni zahtev! sud e izrei oduzimanje imovinske koristi samo ukoliko ona prelazi dosu+eni imovinskopravni zahtev o"teenog. ' drugoj situaciji! kada imovinskopravni zahtev nije dosu+en u krivinom postupku ve je o"teeni upuen na parnicu! on moe traiti da se namiri iz iznosa oduzete vrednosti! pod uslovom da je pokrenuo parnicu u roku od "est meseci od dana pravosnanosti odluke kojom je upuen na parnicu. 'koliko bude utvr+en njegov zahtev! potrebno je da u roku od tri meseca od dana pravosnanosti odluke kojom je utvr+en taj zahtev zatrai namirenje iz oduzete vrednosti. 5rea situacija se odnosi na sluajeve kada o"teeni u krivinom postupku nije prijavio imovinskopravni zahtev. I u tom sluaju on moe naknadno zahtevati namirenje iz oduzete vrednosti! ako je radi utvr+enja ovog zahteva pokrenuo parnicu u roku od tri meseca od dana saznanja za presudu kojom se oduzima imovinska korist! a najdalje u roku od tri godina od pravosnanosti odluke o oduzimanju imovinske koristi. 'koliko bude utvr+en njegov zahtev! tako+e je potrebno kao I u prethodnoj situaciji da u roku od tri meseca od dana pravosnanosti odluke kojom je utvr+en taj zahtev zatrai namirenje iz oduzete vrednosti. Izrie se samo u sluaju da ta korist prelazi visinu dosu+enog imovinskopravnog zahteva. %ao "to se vidi! odredbe %& predvi+aju nain

ostvarivanja prava o"teenog I pre svega rokove u kojima moe namiriti svoj imovinskopravni zahtev iz iznosa oduzete vrednosti koja predstavlja imovinsku korist pribavlenu krivinim delom. #;. *ravne posledice osude $./astupanje pravnih posledica osude *ravne posledice osude u "irom smislu u nekim stranim krivinim pravima obuhvataju I same krivine sankcije. /asuprot tome! pravne posledice osude u smislu odredaba glave osme %& ne samo da nisu krivine sankcije nego ne predstavljaju ni neke druge mere o kojima bi odluivao sud. One nastupaju automatski po sili zakona kod osude za odre+ena krivina dela ili na odre+ene kazne. Osude za odre+ena krivina dela ili na odre+ene kazne mogu imati za pravnu posledicu prestanak! odnosno gubitak odre+enih prava ili zabranu sticanja odre+enih prava. *ravne posledice osude u na"em pravu su svrstane u dve kategorije one koje predstavljaju prestanak ili gubitak odre+enih prava I one koje se sastoje u zabrani sticanja odre+enih prava. *ravne posledice osude nemogu nastupiti kad je za krivino delo uiniocu izreena novana kazna! uslovna osuda ako ne bude opozvana! sudska opomena ili kad je uinilac oslobo+en od kazne. On< mogu biti propisane samo zakonom! Iskljueno je njihovo nastupanje kada je izreena neka blaa krivina sankcija -"to podrazumeva da je uinjeno neko lak"e krivino delo.! odnosno kada je uinilac ogla"en krivim! a oslobo+en od kazne. 5o znai da pravna posledic amoe nastupiti samo ako je izreena kazna zatvora. $. )rste pravnih posledica osude *ravne posledice osude koje se odnose na prestanak ili gubitak odre+enih pr9ava jesu $. prestanak vr"enja javnih 8unkcija3 2. prestanak radnog odnosa ili prestanak vr"enja odre+enog zvanja! poziva ili zanimanja3 4. gubitak odre+enih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom dravnog organa ili organa lokalne samouprave. *ravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja odre+enih prava jesu $. zabrana sticanja odre+enih javnih 8unkcija3 2. zabrana sticanja odre+enog zvanja! poziva ili zanimanja ili unapre+enja u slubi3 4. zabrana sticanja ina vojnog stare"ine 2. zabrana dobijanja odre+enih dozvola ili odobrenja koja se daju odlukom dravnih organa ili organa lokalne samouprave. *ravne posledice osude koje se sastoje u prestanku ili gubitku odre+enih prava -stav $.nastupaju danom pravosnanosti presude u svojim su nastupanjem konzumirane I ne sadre zabranu ponovnog sticanja tih prava. *ravne posledice osude koje se sastoje u zabrani sticanja odre+enih prava -stav 2. tako+e nastupaju danom pravosnanosti presude! ali one tajru odre+eno vreme koje se rauna od dana izdrane! opro"tene ili zastarele kazne. 4. *oetak I trajanje pravnih posledica osude /astupaju danom pravosnanosti presude. *ravne posledice osude koje se sastoje u zabranama sticanja odre+enih prava mogu se propisati u trajnju najdalje do deset godina. =ehabilitacijom prestaju sve pravne posledice osude. #$. *ojam I dometi rehabilitacije =ehabilitacja podrazumeva ponovno uspostavljanje ranijeg poloaja osu+enog lica kao punopravnog gra+anina I stavljanje u zaborav njegove kriminalne pro"losti. 5o u stvari znai da mu se daje status neosu+enog lica. Ona istovremeno znai I pravnoosu+enog lica da! pod odre+enim uslovima! prema njemu budu oslonjene pravne posledice osude! kao I da sama krivin aosuda bude brisana iz kaznene evidencije. *rema nainu kako ddolazi! razlikuje se

zakonska rehabilitacija koja nastupa po sili zakona po"to budu ispunjeni odre+eni uslovi koje propisuje zakon -pre svega protek odre+enog roka. I sudsak rehabilitacija o kojoj odluuje sud. /epravedno je da neko celog svog ivota! trpi negativne posledice svoje osu+ivanosti. &akonska rehabilitacija se daje samo licima koja pre osude na koje se odnosi rehabilitacija nisu bila osu+ivana! ili koja su se po zakonu smatrala neosu+ivanim. /astaje ako $. lice koje je ogla"eno krivim! a oslobo+eno od kazne ili kojem je izreena sudska opomena u roku od godinu dana od pravosnanosti presude ne uini novo krivilno delo3 2. lice kojem je izreena uslovna osuda! u vreme proveravanja I u roku od godinu dana po isteku tog roka! ne uini novo krivino delo3 ako od dana kada je kazna izvr"ena! zastarela ili opro"tena protekne $. tri godine kod osude na novanu kaznu! kaznu rada u javnom interesu! oduzimanje vozake dozvole ili kaznu zatvora do "est meseci3 2. pet godina kod osude na kaznu zatvora preko "est meseci do jedne godine3 4. deset godina kod osude na kaznu zatvora preko jedne do tri godine. 7udska rehabilitacija se moe dati licu koje je osu+eno na kaznu zatvora preko tri godine! ali ne preko pet godina. %od osude na kaznz zatvora preko pet godina ne moe! ni pod kojim uslovima nastupiti rehabilitacija.uslov >a sudsku rehau jeste da proteklo $; god od dana i>dr>ane >astarele ili oprostene k>ne. Osudjeno lice svojim valadanjem zasluzilo rehabil iako je prema svojim mogucnostima! nadoknadilo stetu prouzrokovanu krivicnim delom uzimajuci u obzir I sve druge okolnosti davanje reh a posebno prirodu I znacaj krivicnog dela #$. 7adrzaj I davanje podtaka iz kaznene evidencije kaznena evid sardzi licne podatke o uciniocu kd o kd za koje je osudjen podatke o kazni ulovnoj osudi! sudskoj opomeni! oslobodjenju od kazne I oprostenoj kazni! kao I podatke o pravnim posledicama osude. *od u brisanoj osudi nikome se ne mogu saopstavati tj osuda se stvarno brise iz kaznene evid. Mogu se davati samo pod o osudi u vezi sa kojom nije nastupila rehab. %z odredjuje krug organa kojima se mogu davati pod iz kaznene evid. 5o su sud! jacni tuzilac I policija u vezi sa krivicnim postupkom koji se vodi protiv lica kje je raanije bilo osudjneo! organ za izvrsenje kriv sankc I organi koji ucedstvuju u postupku davanja amnestije! rehabi. Ili odlucivanja o prestanku pravnih posledica osude. *redvidjena je mogucnost davanja pod. /a obrzlozen zahtev drzav. Org! preduzecu drugoj organizaciji! ili preduzetniku! ako jos traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti. %z predvidja mog davanja gradj pod o njhovoj osudjivanosti ili neosudjivansti I one se mogu dati gradjanima na njihov zahtev. &I? kz izricito propisuje da se pod o brisanoj osudi ne mogu nikome dati. #2. amnestija znaci predavanje u zaborav ucinjenog kd! akt zakonodavnog org. kojim se u 8ormi zaona poimenicno neodredjenom krugu lica daje oslobodjenje od kriv gonjenja! potpuno ili delim oslobodj od izvrsenja kazne! zamena izrecne kazne balzom kaznom! rehabilitacija! ukidaju pravne posl osude! ili ukidaju odredj mere bez. *osled mogu biti oslobodjenje od gonjenja! potpuno ili delimicno oslobodjenje od kazne! zamena izrecene kazne blazom kaznom! rehabilitacija! ukidanje pojedinih ili svih pravnih posled osude! ukidanje oderdj mera bez. -zabrana vrsenja poziva! delatnosti.... kz ne predvidja nikakva ogranicenja u pogledu vrsta I tezine kd. 7am pojam amnestija podraz da se ona daje smao za vec ucinena kd! a ne I za ubuduca. #4. pomilovanje je institut kojim se menja dejstvo sud odluke u pogledu izrecene kriv sankc ili sprecava donos te odluke u slucaju da kriv gonjenja jos nije doslo. Ima dejstvo samo u odnosu na poimen odredjeno lice. 'cinilac kd moze se osloboditi od gonjenja! potpuno ili delimic osloboditi od kazne! zaeniti izrecena kazna blazom kaznom ili uslovnom osudom! dati reh.! ukinuti odn odrediti krace

trajanje pojedine ili svih posledica pravne osude! ukinuti ili odrediti krace trajanje mera bez. *red akt milosti. ' nadleznosti pred =7. *ostupak za pom pokrece se na molbu osudjenog lica ili po sluzb duznosti od str ministra pravde. Osim osudj lica mogu jos I zakonski zastup osudje lica! njegov bracni drug! srodnik u pravoj liniji! brat! sestra! usvojila! hraniac ili staralac.ako se radi o slobodjenu od kriv gonjenja postupak za pom pokrece se samop o sluz duz! molba za pom podosi se sudu koji je izrekao presudu u prvom stepenu! molba se moze posneti posto je presusa postala pravosnazna a u slucaju odbijanja mobe ona se moze ponovit po isteku jedne god od dana donete odluke ako se radi o osudi od tri god a po isteku od @ meseci ako je u pitanju osuda na blazu kaznu. #2. zastarelost zakonski osnov za ga"enje krivinih snkcija usled proteka odreAenog vreman to za posledicu ima gubitak prava drave ili na kratko krivino gonjenje ili na izvr"enje izreene krivine sankviej nastupa protekom izvesnog vremena od izvr"enja krivinog dela ili od pravosnaznosti oresude kojom je izvr"ena krivina sankcija. ' na"em %* postoje dve vrste zastarelosti zastarelost krivinog gonjenja I zastarelost izvr"enja krivinih sankcija. =okovi za zastarelost krivinog gonjenja $. 26 god izcr"enja krivinog dela za koej s epo zakonu moe izrei zatvor od 4; do 2; god3 2. 26(preko $6 god 34. $6(preko $;32.$;(preko 636. 6(preko 43@. 4(preko jedne3 7. 2( zatvor od jedne god ili novlana kazna. %d izvr"ena u sticaju (n rok zastarelosti krivinog gonjenja rauna se posebno za svako pojedninano delo. ?ok tee rok zastarelosti krivinog gonjenja koji poinje od dana kada je kd uinjeno mogue je da nastupe dve situacije koje u stvari peoduavaju taj rok B obustava I pekid zastarelosti. Obustava zastarelosti(nastupa onda kada zastarelost prestaje da tee za vreme za koje se po zakonu do obustave u gonjenje ne moe otpoeti ili produiti. &a vreme dok postoji smetnaj koja je dovela do obustave ne tee rok zastarelosti. *restakom smetnje rok nastavlja d atee od momenta kada je nastupila smetnja. 7metnja(pravna smetnja -dz"evna bolest uinioca usled koje se ne moe voditi krivino postupak.. *rekid zastarelosti $. preduzimanje bilo koje procesne radnje koja se preduzima radi otkrivanj akrivinog dela ili radi otkrivanja ili gonjenja uinioca zbog uunjenog kd 2. uinjeno novo kd koje je prema zapreenoj kazni isto toliko te"ko ili tee od onog u pogledu kojeg tee rok zastarelosti krivinog gonjenja. ?ejstvo prekida na rok zastarelosti B rok poinje ponovo da tee "to znai da se ranije proteklp vreme pre nastupanaj prekida ne uraunava u rok zastarelosti. 1psolutna zastarelost(nastupa protekom dvostrukog roka predvi+enog za relativnu zastarelost krivinog gonjenja. =okovi zstarelosti izvr"enja krivinih sankcija(rokovi(zavise od visine izreene kazne kod kazne zatvora a kod novane kazne bez obzira na njenu visinu dve godine. $. 26 godina od osude na zatvor u trajanju o 4;(2; godina 2. 26(preko $6 4. $6(preko $; 2. $;( preko 6 6. 6(preko 4 @. 4Cpreko jedne 7. 2(do jedne! osude na novanu kaznu! osude na jaznu rada u javnom interesu! na kaznu oduzimanja vozake dozvole. =okovi zastarelosti raunaju se od dana kada je presuda kojom su izreene postala pravosnazna. Ovde do prekida ne dolazi zbog pretnje izvr"enja novog8 krivinog dela. 1psolutna zastarelost(kad protekne dvaput onoliko vremena koliko se po zakonu trai za izvr"enje kazne 2. #6. krivino pravni ststus maloletnih uinioca kp se ne primenjuje u odnosu na lica koja nisu dostigla odre+eni starosni uzrast jer kod njih ne moe postojati krivica pa ni kd. /a ice koje nije navr"ilo $2 god ne mogu se primeniti krivine sankcije ve samo mere koje predvi+aju zakonski propisi kojima se reguli"u porodini odnosi. ' kp to lice se zove dete. 7amo u odnosu na lice koje je u vreme izvr"enja

kd navr"ilo $2 mogu se primeniti krivine sankcije.maloletnikom se smatra lic ekoje je navr"ilo $2 a nije navr"ilo $# ( mla+i I stariji maloletnici. 7vrha B vaspitanje maloletnog uinioca I obezbe+ivanje njegovog pravilnog razvoja!mere pomoi maloletnom licu! "to je manje mogue elemenata prinude I ograniavanja slobode a "to vi"e pomoi! brige nadzora I otklanjanja smetnji u nnormalnom razvoju malolrtnika. *oslednji oblik reagovanja na maloletniki kriminalitet moe biti I kazna B nema isti znaaj I sadraj kao kod punoletnih uinioca. #@. vaspitne mere &OM'%? predvo+a tri vrste vaspitnih mera3 $! vaspitne mere upozorenja I usmeravanja2. )aspitne mere pojaanog nadzora 4. zavodske vaspitne mere. *ojedine(sudski ukor! pojaan nadzor od strane roditelja! usvojioc ili staraoca upuivanje u vaspitnu ustanovu upuivanje u posebnu ustanou.mere upozorenja I usmeravanja se izricu kada je potrebno I dovoljno da se takvim merama utice na malolet. Mere pojac nadzora kada ja vaspitanje I razvoj mal treba pred trajnije mere uz odg struc narzor I pomoc! a nije potrebno njegovo potpuno odvajanje iz dotadas serdine. &avodske mere izcicu se prema mal. *rema kome treba preduzeti ktrajnje mere vaspitavanj! lecenja I osposoblja. 'z njegovo potpun odvajanje iz dotadas sredine radi vrsenja pojacanog uticaja na mal. &avod mere izrticu se kao posl sredstvo I mogu trahati u granicama odredj zakon samo koiko je pretebno da bi se ostvarila svrha vasp mera. *rilikom izbora vasp mere su posebno uzima u obzir zrelost I druga svojstva njegove lic I stepen poremec u drus ponasnjau! tezinu dela! pobude Iz koji je delo! icinjeno sredine I prilike u kojima je ziveo! p;onasanje posle ucinjegog kd ! kao I da looi je ranije bila izvrsena prekrsajna ili krivicna sankc. #7. maloletnicki zatvor

kazniti se moze samo stariji mal. Koje je uc kd za koje je zak propisana kazna teza od 5 god zatvora, ako zbog visokog stepena krivice, prirode I tezine kd ne bi bilo opravdano izredci vaspitnu meru. Subjektivni uslov je da kod mal p0ostoki krivica, a obj da se radi kriv delu za koje je prop kaz teza od 5 god zat. Stepenovanje krivice treba vrsiti u osnovi na isti nacin kao sto se to cini kod odmeravanja kazne punoletnim licima, dok visko stepen krivice kod punol uc utice na odmerabnje kaz odve je to jedna od okolnosti od kojih zavisi izricanje kazne mal zat. Visok stepen znaci da stepen kr mora biti iznad nekog uopbicajenog, prosecnog stepena kr koji se odrdj u svakom konkret sluc. Ne postoji u sluc da je ostvaren neki od osnova za ublazavanje kaz bitno samnjena urac, otklonjiva ravna zab, delo uc pod dejstvom kom sile ili pretnje! priroda I tezina kd su dve okol koje su povezane. "riroda kd treba da ukaz na njegovu tezinu, u smislu da iz vaspit mere ne bi bilo adekvatno. #ezinu kd treba tumaciti kao postojanje jaceg intenziteta ugroz ili povrede zs dobra u kokret sluc. $ak pred mal zat kao jedinu kazznu koja kod nas postoji za mal. %dredjuje njen opsti min I ma&'min ( meseci, opsti ma&'ne moze biti duzi od 5 god osim u sl kada se moze izreci do )0 god*). Kada je uc kd za koje se moze iz kazn zat od )0god, ili +0 I ,0 -. kd uc u stivaj. od kojih su njamanje - dela zaprecena kaz zat vecom od )0 god.izrice se na pune god ili mesece. Ne moze se izreci krace od ( mes. /zimaju se u obzir sve okolnosti I zrelost, I vreme koje je potrebno za njegovo vaspitanje I strucno osposobljavanje. $astarelost')!)0 god od osude na mal zat preko 5 god -!5'preko + +!+'do +