karl marks rezultati neposrednog procesa proizvodnje

Rukopis neobjavljene este glave Prve knjige ,,Kapitala

T a

xMarksizam i savrem enost

Karl Marks Rezultati neposrednog procesa proizvodnje

Rukopis neobjavljene este glave Prve knjige K apitala Ovom knjigom se prvi put u celini na srps'kohrvatskom jeziku objavljuje Marksov rukopis Rezultati neposrednog pro cesa proizvodnje . Re je o rukopisu koji je pisan u vremenu izmeu juna 1863. i decembra 1866, po svoj prilici u prvoj polovini ovog perio da. M arksov plan K apitala iz tog vre mena predviao je ovaj tekst kao estu glavu Prvog toma K apitala . Meutim Marks nije tekst uvrstio u konanu verzi ju Prvog toma, niti ga je Engels publikovao u Drugom i Treem tomu. Razlozi za to su ostali nepoznati. Rukopis je u sklopu zrele Marksove pol.itekonomske analize ezdesetih godina ve oma znaajan. U prvom delu rukopisa Marks razmatra robu kao proizvod kapi tala i taj deo, kako on sam istie, pred stavlja prelaz od Prvog na Drugi tom K apitala . U drugom delu rukopisa iz loena je kapitalistika proizvodnja kao proizvodnja vika vrednosti, a u treem moda najznaajnijem, delu M arks govor o produkciji, odnosno reprodukciji kapi talistikih odnosa proizvodnje, veoma va noj problematici koja nije obraena i

Marksizam i savremenost

Ureivaki odbor Izdavakog centra Komunist Nijaz Dizdarevi (predsednik), David Atlagi, Vladimir Bovan, Ivan Cifri, Nikola Cingo, Zvonimir Damjanovi, Ali Dida, Kirc Hadi Vasilev, Milan Kuan, Milan Mali, Simo Nenezi, Milo Nikoli, Najdan Pai, Ivan Peri, Olga Perovi, Vojo Raki, Budislav Soki, August Vrtar, Janez Zahrastnik Glavni i odgovorni urednik David Atlagi Urednici Milo Nikoli i Vera Popovic Predgovor Vera Pili Preveli Vera Pili [esta glava, str. 3 113) Josip Brki (Pojedinane strane dodatak, str. 114 -136) Nacrt korica Vladana Mrkonja

Karl Marks

Rezultati neposrednog procesa proizvodnje

Rukopis neobjavljene este glave Prve knjige Kapitala"

Izdavaki centar Komunist Beograd, 1977.

Naslov originala Karl Marx Kapital Erstes Buch Der Produktionsprozess des Kapitals Sechstes Kapi tel Resultate des unmittelbaren Produktionsprozesses Marx-Engels Archiv II/VII Moskau 1933

Predgovor

Kada se pred naim itaocem, po prvi put, nae knjiga koja sadri estu glavu Prvog toma Marksovog Kapitala, koja nije ukljuena u Prvi tom, a ni u kasnije, onda je to ne samo pri lika nego i potreba da se kae bar najosnovnije o njenoj sutini, znaaju, njenom nastanku i, takoe, o njenom mestu u okviru ge neze Marksovog uenja. Ta potreba postoji uvek, to znai i onda kada se itaocu prua studija koja ini sama po sebi, po svojoj sadrim, samostalnu i zaokrugljenu celinu, a iji je nastanak ve zan s okolnostima i uslovima koji su ili potpuno poznati ili se re lativno jednostavno mogu identifikovati. Ukoliko je ovo tano, onda je jo jasnija potreba da se o estoj glavi Prvog toma Mark sovog Kapitala kae sve to je do danas poznato i to pred stavlja rezultate izuavanja riznice i zaostavtine osnivaa marksiz ma, koja osobito u poslednjem periodu dobijaju na intenzitetu, a samim tim i na frekvenciji sa kojom se u domenu teorijsko-metodolokih istraivanja publikuju u svim krajevima sveta. (O uz rocima ovoga procesa, koji se danas opaa ve i golim okom, po trebno je i posebno razmiljati, istraivati i zakljuke saoptavati).1 Dalje, sem onoga to je do sada u svetu poznato u vezi sa
1 M iljenja smo da je u pitanju posebna kom pleksna tem a k o ja jc ba zbog o vog svoga glavnog obeleja u vezi i s pitanjim a o kojim a govorim o. Pojaano interesovanje u poslednjem periodu je, izm eu osta log, rezultat izmenjenih drutveno-ekonom skih odnosa u svetu, brem enitih p rotivrenostim a koje trae reenja. S ve to s ta v lja poveane zahteve pred nauku, pred teorijsko-m etodoloka istra iv a n ja posebno, i to, moe se rei, p red sve pravce. Pokuaj da se zakanjenje u o b ja v ljiv a n ju M arksove zaostavtine nadoknadi urodio je o b ja v ljiv a n je m ran ije jo nepu blikovanih ra d o va i m ora se takoe uzeti u o bzir u o k v iru o vog ra zm atranja.

VII

sadrinom ove knjige delimino kao rezultat potvrenih pret postavki, a delimino jo uvek samo kao pretpostavka ili naga anje2 a to smatramo svojom dunou da u saetom vidu saoptimo naem itaocu (kako bi to imao u vidu prilikom itanja teksta u celini ili u pojedinim delovima), elimo poi i korak da lje. S obzirom na to to je pored velikog interesovanja za sve to je u vezi sa estom glavom koju sadri ova knjiga do danas u svetu ipak veoma malo reeno veoma mali broj komentara je do sada poznat to postoji mogunost da se jo vrlo mnogo 0 njoj kae, naroito u povezanosti s celinom Marksovog uenja 1 u kontinuitetu njegovog razvoja. Ovu smo mogunost na ovom mestu i postavili kao svoj cilj, koji smatramo veoma vanim, sem ve reenog, jo iz jednog razloga: esta glava koja je na nared nim stranicama pred naim itaocem, koliko nam je poznato, u o p t e nije bila predmet bilo kakvih komentara u nas a i u svetu je o njoj malo pisano.3 esta glava Prve knjige Marksovog Kapitala nosi naslov: P r o c e s p r o i z v o d n j e k a p i t a l a Rezultati neposre dnog procesa proizvodnje Nastala je u periodu Marksovog inten zivnog rada, u periodu njegovih temeljnih ekonomskih studija, u vreme kada je pripreman Prvi tom Kapitala za tampu. To je period jula 1863. i decembra 1866. godine. Ovaj rukopis zavren je ve juna i864. Numeracija stranica rukopisa poinje sa brojem 441, zatim idu stranice od broja 459 do 469 m, pa onda od broja 263 do 264, od broja 469 do 495, potom stranice numerisane brojevima 454, 444 i za njima slede stranice od broja 441 do 458. Na kraju je jo nekoliko pojedinanih stranica. Sta predstavlja ovo poglavlje koje ni Marks nije ukljuio u Prvi tom Kapitala, niti ga je Engels kasnije objavio, prili kom priprema za tampu Drugog i Treeg toma Kapitala, na emu je radio s Marksovom najmlaom keri Eleonorom? Karl
2 K a o to je poznato, sam pojam nagaanja je nespojiv s naukom. M eutim , druga je i opirna tema koja bi mogla objasniti kada nagaa nje koje moe ali ne m ora da bude identino s pojmom hipoteza pre staje to da bude i samim tim postaje deo nauke. Posebni podsistemi nauke, kao to su nauka o nauci ili si., opirno se bave i ovim razgranienjem. M eutim , sve dok u centar tog domena ne stane m e t o d, reenja ne mo gu biti adekvatna. J Sto se tie kom entara u svetskim razm eram a, moe se rei da n ajm erodavniji, a ujedno i jedinstveni kom entar ine studije V ita lija Solom onovia Vigodskog (V ita lii Solom onovi Vigodskii). Posebno vid . nje govu studiju: ,,K istorii sozdanija .K a p ita la , izd. M isi, M oskva 197 0 , a koja je u stvari nastavak njegove poznate studije: Istonija jednog v e likog otkria K a rla M arksa, iza. M isi, M oskva 1965.

VIII

Kaucki (Karl Kautsky) ga takoe ne ukljuuje u Teorije o viku vrednosti! injenica je, meutim, da rukopis sadri razmatranje sri Marksovog uenja, o emu svedoi ve i sam naslov. Takoe je danas ve poznato da ne samo to je re o glavnom Marksovom otkriu o poreklu vika vrednosti i o nastanku kapitala, kao i o svim ostalim rezultatima neposrednog procesa proizvodnje nego se zna i to da ovo poglavlje predstavlja m o s t ka Drugoj knjizi.4 Dodali bismo, ve na poetku, da je u pitanju veza koju tekst ostvaruje kako s Marksovim uenjem u kasnijoj, zreloj fazi stvaralatva tako i s prvom fazom. Uprkos tome, Marks ovaj tekst nije ukljuio u Prvi tom Kapitala, niti su, kao to smo rekli, kasnije to uinili Engels i Kaucki. U prvi mah ta injenica se javlja kao paradoksalna. Ona se delimino moe objasniti Marksovom p r o m e n o m p r v o b i t n o g p l a n a Kapitala, njegovom poznatom navikom da stalno menja nain izlaganja usavravajui ga, i injenicom to se kod njega plan istraivanja i plan izlaganja nikada nisu po klapali. Kao to je poznato, ovo poslednje vai i za one delove Marksovog opusa koji su objavljeni za vreme njegovog ivota i koje je on sam predavao (ili slao) izdavau. Sem ukljuivanja u objanjenje promene prvobitnog plana Kapitala, kao neizostavna se javlja i potreba da se nastanak este glave posmatra kroz g en e z u, a ne samo kroz kronologiju Marksovog stvaralatva. Osim toga, objanjenju Marksovog rada na ekonomskim problemima u celini, a posebno jo neobjanjenim fazama, veoma dobro slue autentini navodi iz Marksove prepiske, ne samo s Engelsom nego i s prijateljima, izdavaima i sa svima ostalima. Iako je to i do sada injeno u toku svih razmatranja riznice i zaostavtine osnivaa marksizma, ini nam se da ta .panja u celini nije bila dovoljna, to emo pokuati i da dokaemo. Potrebno je .poi od nepobitne injenice da je esta glava, koja je pred nama, objavljena 1933. godine, tek povodom 50-godinjice Marksove smrti. Na prevod sledi ovo izdanje na nemakom jeziku (Arhiv Marksa i Engelsa, tora II/V1I, Moskva 1933). Zapravo, Institut Marks-Engels-Lenjin u Moskvi, uporedo
4 N a ra vn o, cclina ra zm atra n ja este glave neobjavljenog rukopisa u povezanosti kako s prvo m fazom M arksovog s tv a ra la tv a tako i s Treim tom om K a p ita la moe pokazati i vezu s ukupnim sistemom M arksovog uenja i m etoda. O vd e elim o da naglasim o samo to lik o da postoji veza ko ja ide i dalje od Drugog tom a. N eposredni n a vod i sadrine Treeg tom a stoje itaocu na raspolaganju u delovim a u kojim a se M arks z a d r a v a na redosledu izlaganja u narednim knjigam a.

IX

s originalnim tekstom iz zaostavtine (Nacblass) objavljuje i ruski prevod u Drugom tomu (VII), s kratkim informacijama o prevodu i iskljuivo informativnim uvodom A. Leontijeva. Poslednje izdanje este glave (Institut marksizma-lenjinizma pri CKKPSS, izd. polit, lit., Moskva 1974) objavljeno je u 49-om tomu Sabranih dela K. Marksa i F. Engelsa, sa predgovorom koji se odnosi na ceo tom, a koji sadri i druge rukopise. Poznato nam je da je u junu 1969. u Italiji, kao posebna knjiga, objav ljena ova glava, u prevodu i s predgovorom Bruna Mafija i u Francuskoj s predgovorom Rogera Dangervillea.5 Nas predgovor nije identian ni sa jednim od pomenutih, iako se u njemu vodi rauna o svemu to oni sadre, kao i o svim do sada poznatim komentarima. Nae razmatranje na ovom mestu ima za cilj da odgovori na dva kompleksna pitanja: 1) da odredi vreme i uslove u kojima je rukopis nastao, kao i sve to je tome nastanku prethodilo, i 2) da osvetli znaaj razmatranja uzroka promena prvobitnog plana i strukture Kapitala. Pri tome se akcenat stavlja na ana lizu do sada heterogenih gledita o ovome problemu, odnosno na do danas jo neosvetljene uzroke. Drugim reima, sinteza i rezul tati ovog razmatranja vode nas ka zakljuku i sagledavanju od govora na pitanje zato esta glava, koja je pred nama, nije ula ni u jedan od etiri toma, uprkos injenici to je u njoj re o fundamentalnim problemima Marksovog sistema uenja, njegovog metoda i pogleda na svet. Danas je izvesno da esta glava predstavlja j e d i n i sau vani deo rukopisa na kome je Marks radio u periodu od 1863. do 1863. Takoe je sigurno da je estu glavu Marks neposredno napisao od jula 1863. godine do juna 1864. godine. Potrebno je istai ta je prethodilo pisanju ovoga rukopisa, jer to pomae razjanjavanju mesta i znaaja svih delova ovoga rukopisa, a posebno este glave. U periodu koji je prethodio pisanju este glave, a koji se u literaturi o genezi marksizma oznaava kao period od 1861 1863, Marks je usredsredio panju na prvu od est zamiljenih knjiga, na knjigu ,,o kapitalu i posebno na prvom odeljku te knjige, na kapitalu uopte. Poznato je da je u pismu L. Kugel5 Rukopis ie objavljen pod naslovom : II C a p itale: Libro I, capitolo V I inedito, R isultati del processo di produzione im m ediato, Presentazione, traduzione e note di Bruno M a ffi. Prim a edizione: giugno 1969, La nuova Ita lia Editricc, Firenze. Francusko izdanje Un chapiter inedit du, C ap i ta l izdato je od strane U nion G nrale dEdioions, 197 1.

manu (Kugelmann), od 28. decembra 1862. godine, saoptio da e se tnjegov rad zvati Kapital, a podnaslov e biti Kritika poli tike ekonomije, da e rad sadravati ne razmatranje konkurenci je i kredita, nego samo onu problematiku koja je u anglosakson skoj literaturi poznata kao principi politike ekonomije. Nakon toga Marks ulazi u narednu fazu pripreme rukopisa za tampu. Tako je bar on posmatrao svoj sopstveni rad. To je period koji je i najznaajniji za probleme koje razmatramo i naziva se perio dom u kome je nastala t r e a v a r i j a n t a K a p i t a l a. (Prva varijanta pada u godine 1857 1859, a druga u godine 1861 1863). Bitno je imati u vidu da je Marks jo u januaru 1863. u XVIII svesci rukopisa iz perioda 1861 1863. sastavio planove prvog i treeg dela Kapitala. Odeljak pod nazivom Proces proizvodnje kapitala, koji nije nita drugo nego budui Prvi tom Kapitala, Marks je imao nameru da podeli na devet glava, i to: Roba. Novac. 2) Pretvaranje novca u kapital. 3) Apsolutni viak vrednosti. 4) Relativni viak vrednosti. 5) Odnos apsolutnog i relativnog vika vrednosti. 6) Pretvaranje vika vred nosti u kapital. 7) Rezultat procesa proizvodnje. 8) Teorija vika vrednosti. 9) Teorija o proizvodnom i neproizvodnom radu. Svakome ko je makar i u glavnim crtama izuavao genezu marksizma jasno je da se po tome planu i odvijao Marksov rad na Kapitalu u 1863. godini. U prvom izdanju se Prvi tom sasto jao iz est glava koje su se pretvorile u odeljke, dok je peta glava imala dva odeljka. Sauvano je Marksovo pismo Engelsu od 15. avgusta 1863. -u kome on govori o ovome rukopisu. Meutim, celina toga rukopisa je izgubljena, a izuzetak ini sauvana esta glava. Rezultati neposrednog procesa proizvodnje. Ostaje jo da se objasni odakle potie naziv esta glava kada se u gornjem planu od januara 1863. naslov i problematika koju sadri nalaze oznaeni kao S e d m a glava. Jedino objanje nje se moe nai u injenici da u vreme kada je pisao tu glavu Marks jo -nije bio vrsto odluio da prvi deo u prvoj glavi po sebno obradi i izda. Kada je do toga dolo, jasno je da se nume racija glava pomerila za jedinicu i ranija Sedma glava postala je esta. Inae, ta glava je pisana kao zakljuna glava Prvog toma Kapitala. O tome uostalom svedoi i njena struktura, kao i ni vo uoptavanja i -podvlaenja niza obuhvaenih kategorija, zakoni tosti i njihove meusobne zavisnosti i uslovljenosti. Kada se uzmu u obzir sva dosadanja poznata gledita o na stanku Marksovog Kapitala, a samim tim i geneza Marksovog XI

sistema uenja, moe se zakljuiti da jedan od prvih razloga koji ma se moe objasniti zato esta glava nije ula ni u jedan od tomova niti u Teorije o viku vrednosti jeste promena plana Kapitala, odnosno pitanje da li je do nje uopte dolo. Prva raspoloiva literatura o promeni plana, sem tekstova Engelsa i Kauckog, uglavnom je koncentrisana oko studija Henrika Grosmana, Fridriha Berensa (Friedrich Behrens) i Romana Rosdolskog (Rosdolsky)6. Kao to je poznato, Berensova i Grosmanova (Grossmann) razmatranja se na prvi pogled iskljuuju, ak Berens izriito protivrei Grosmanovim stavovima, pa se zbog toga sve donedavna smatralo da se nalaze na dva suprotna pola u ovoj diskusiji. Sasvim saeto govorei, ta diskusija se svodi na to da Grosman uglavnom tumai takozvane spoljanje uzroke i spoljanje promene mesta pojedinih poglavlja u Kapitalu. Nasuprot tome, Fridrih Berens ovu promenu tumai unutranjom dijalekti kom vezom i sazrevanjem Marksovih gledita, tako da je, po njegovom miljenju, Marks tek nakon promene plana Kapitala izgradio svoje delo po strogo nauno-metodikim gleditima, koja prema ovom autoru izviru iz biti materijalistike dijalekti ke7. U sutini, a danas je to ve poznato, izmeu iBerensovih i Grosmanovih gledita nema bitne razlike. Grosman je objanjavao da se Marksovo delo deli prema pojedinim funkcijama industrij skog kapitala, da je ta podela data sa stanovita empirije i sa sta novita grae koju treba obraditi. Po njemu, Marks je tek kasni je, 1863, dospeo do toga da ne uzima kao predmet svoje analize neposredno dani pojavni svet. Stoga je navodno zadravanje iz vornog plana bilo nemogue. Istraivanja poslednjih godina po tvruju da su, uprkos prividnoj razlici izmeu Grosmanovih i
* O vd e mislimo na poznatu studiju H. Grossmanna, Plan i metod .K a p ita la , zatim , na studiju Friedricha Behrensa, Z ur M ethode der politischen O konom ie i studiju R om ana R osdolskog, Prilog povijesti na stajanja M a rxo va .K a p ita la , u kojim a se n e p o s r e d n o govori o ovim problem im a. Sem tih studija postoje danas i brojne, ire, u kojim a se tretiraju m etodoloki problem i, i u kojim a su pomenuti posredno ili ne posredno samo dodirnuti. (O vde mislim o na brojne studije koje sadre i polem iku instrum entalistikih interpretacija M arksove teorije i ostalih p ravaca.) 7 V id. R. Rosdolsky, P rilog povijesti nastajanja M a rxova .K ap ita la , izd. IC K om unist, Beograd 1975, str. 1 3 42. ' H. G rossmann, Die A nderung des A ufbauplans des Marxschen ,K a p ita l und ihre Ursachen, u A rc h iv fiir die Geschichte des Sozialismus una der A rbeiterbew egung, 192 9 (u nas je o v a studija poznata po svo me izdanju koje nosi naslov Plan i metod ,K a p ita la , a koja je oivela vie izdanja; poslednje je npr. izdao B IG Z , Beograd 1974).

XII

Berensovih gledita, njihova objanjenja slina kao jaje jajetu.9 Tako, na primer, jedan od najboljih poznavalaca Marksovih auten tinih rukopisa novoga vremena, Roman Rosdolski, koji je pre minuo pred poetak 70-ih godina, potvruje ovu identinost sledeim argumentima: 1) obojica objanjavaju promenu plana takozvanim spoljanjim uzrocima i Marksovim bavljenjem odreenim deliminim podrujem; 2) obojica lokalizuju vreme promene plana u godinu 1863, i 3) obojica shvataju Marksov izvorni plan strukture kao osla njanje na vulgarno-ekonomsku metodologiju. Ne ulazei u detaljniju kritiku B e r e n s o v i h gledita, R o s d o l s k i izriito osporava da je on insistirajui na dijalek tikom objanjenju uspeo da ode korak dalje od G r o s m a n a. R o s d o l s k i , uzgredno, samo kroz jednu napomenu, ukazuje na r a z l i k u izmeu G r o s m a n a i B e r e n s a . Po prvome je Marks tek u toku svojih studija procesa reprodukcije koje su, po njemu, poele 1863 doao na ideju da mora da umesto analize empirijski postojeih podruja u prvi plan stavi funkciju tvorbe vika vrednosti. P o B e r e n s u , Marks zahvaljuje za ovu iznenadnu inspiraciju ponovljenoj kritikoj raspravi s klasinom graanskom ekonomijom, s njenim teorijama vika vrednosti. Ukazujui na ovu razliku, R o s d o l s k i , u stvari, ospora va i sutinu argumenata koje iznosi G r o s m a n , kao i onih ko je im suprotstavlja B e r e n s. Po njemu, Grundrisse su dokaz da se Marks problemima reprodukcije bavio jo 1858. godine, ime se nedvosmisleno odbacuje G r o s m a n o v a argumenta cija. Dokazi koje R o s d o l s k i prua protiv B e r e n s o v i h stanovita, posebno onoga o Marksovom oslanjanju na vulgarno-ekonomsku metodologiju, daleko su blei. Naime, oni se sastoje u tvrdnji da je Marks ono to je imao rei protiv Smitove i Rikardove metodologije ve raniie rekao i da se to nalazi takoe u delu Grundrisse. Upravo esta glava Marksovog Kapitala, kao to e italac moi i sam da se uveri kroz studij autentinih Marksovih misli, prua dokaze da se Marks i u razdoblju od 1863. do 1866. iznova vraa na kritiku Smitovih i Rikardovih gledita, ali i na kritiku ne samo gledita klasine graanske ekonomije nego i na kritiku vulgarne graanske ekonomije i sitnoburoaskih shvatanja.
* R . R osdolsky, op. cit., str. 3 7.

XIII

Kada smo ovo rekli, nismo eleli ni jednom iznetom pojedinou da izrazimo gledite o saglasnosti i prihvatanju B e r e n s o v i h gledita u celini. B e r e n s je bio pristalica i sledbenik stavova erda L u k a a (Georgy Lukacs) naroito u prvoj fazi Lukaevog stvaralatva. Njegovo insistiranje na upravljanju panje na uzroke promene plana koji proistiu iz Marksovog dijalekti kog metoda i njegovog razvoja, iako nije pruilo adekvatno obja njenje i konaan odgovor, ipak je dragoceno kao ukazivanje na orijentaciju koja tek kroz budua istraivanja moe dati veoma mnogo relevantnih zakljuaka, posebno za razvoj metodolokih studija. Upravo esta glava Marksovog Kapitala, njena struktu ra, sadrina i metod pruaju novu mogunost u ostvarenju toga zadatka 'koji danas stoji pred naukom. Iako esta glava nije pri premljena za tampu u Marksovoj redakciji i ne sadri poslednju Marksovu snanu sintezu10 koju, na primer, ima Prvi tom Ka pitala u obliku u kome je tampan, moe se rei da svaki odeljak este glave predstavlja visok teorijski nivo uoptavanja i ne odudara ni jednim svojim delom od onoga to se inae zove stan dardom u ekonomskoj nauci koji je Marks postavio svojim opu som, posebno Kapitalom. U vezi s naim daljim tretiranjem promene izvornog plana Kapitala i naputanja prvog plana veoma su znaajna razmatra nja R o s d o l s k o g , koji uzima u obzir sve dosada poznato iz autentinih Marksovih i Engelsovih studija, odnosno izbora koji je uinio Kaucki. Kao to je mogue zakljuiti iz naeg dosada njeg razmatranja, naroito su informativna njegova izlaganja o to me kako je promena plana do sada tumaena, odnosno kakvi su G r o s m a n o v i i B e r e n s o v i pokuaji toga objanje nja (vid. naroito strane 142 i 6275. pomenute studije). Me utim, uprkos detaljnom i veoma briljivom ispitivanju i uprkos uporednoj analizi kako prve tako i druge dispozicije Knjige o .Kapitalu , i uprkos tome to cela studija nosi naslov Prilog povijesti nastajanja Marxova .Kapitala pa bi bilo logino oeki vati da se u njoj moe nai objanjenje zato esta glava Markso vog Kapitala nije ula ni u jedan od tomova moe se rei da dve knjige ove studije ne sadre nijednu reenicu, nijednu mi sao u kojoj se neposredno ak i samo pominje esta glava koja je ovde predmet naeg razmatranja. Osim toga, i drugi veoma poznati i merodavni istraivai istorije nastanka Marksovog ,,Ka
10 V id. B. M a ffi: P redgovor citiranom izdanju neobjavljenog ru ko pisa este glave, u italijanskom prevodu.

XIV

pitala, kao to smo ve na poetku naglasili, ne pruaju nikakav neposredan odgovor na pitanje zato je dosadanja sudbina ovog Marksovog rukopisa bila takva kakvu je danas sagledavamo. Ov de, pre svega, mislimo na znaajna istraivanja takoe rano pre minulog istraivaa riznice marksizma i posebno nastanka Markso vog Kapitala Valtera Tuherera (W a l t e r T u c h s c h e e r e r ) i njegovo posthumno publikovano delo pod naslovom: Bevor das ,Kapital entstand (Pre no to je nastao ,Kapital ), izd. A. V. Berlin, 1968. Meutim, komparativnom analizom dispozicije koju sadri studija R o s d o l s k o g , odnosno dispozicija I i III odeljka Knjige o ,Kapitalu u januaru 1863, koju je objavio K a u c k i i na koju se R o s d o l s k i poziva, i sadraja este glave Mark sovog Kapitala, koji stoji itaocu na raspolaganju u ovoj knjizi, mogue je nai n e p o s r e d n o naslove odeljaka koji se podu daraju.11 Prva od pomenutih dispozicija glasi: Prvi odjeljak P r o i z v o d n i p r o c e s k a p i t a l a podijeliti ovako: 1. Uvod. Roba. Novac. 2. Preobraaj novca u kapital. 3. Apsolutni viak vrijednosti, a) Proces rada i proces oplod nje kapitala; b) konstantni kapital i varijabilni kapital; c) apso lutni viak vrijednosti; d) borba za normalni radni dan; e) isto vremeni radni dani (masa istovremeno zaposlenih radnika). Iznos vika vrijednosti i stopa vika vrijednosti (veliina i visina). 4. Relativni viak vrijednosti, a) Jednostavna kooperacija, b) podjela rada, c) mainerija itd. 5. Kombinacija apsolutnog i relativnog vika vrijednosti. Od nosi (proizvodnja) izmeu najamnog rada i vika vrijednosti. For malno i realno podreivanje rada kapitalu. Proizvodnost kapitala. Proizvodni i neproizvodni rad. 6. Ponovni preobraaj vika vrijednosti u kapital. Prvobitna akumulacija. Wakefieldova teorija kolonija. 7. Rezultati proizvodnog procesa. (Pod 6 ili pod 7 moe biti prikazan change u pojavi law of appropriation). 8. Teorije o viku vrijednosti. 9. Teorije o proizvodnom i neproizvodnom radu.
11 O vd e se pon ovo poreenja dolskom . rad i c itira dispozicija prem a R os-

XV

Sara sadraj este glave sa svojim naslovima i podnaslo vima pokazuje doslovno vezu s prvom dispozicijom, to je vid ljivo iz neposrednog teksta sadraja: esta glava: 1. Rezultati neposrednog procesa proizvodnje. 2. Kapitalistika proizvodnja kao proizvodnja vika vred nosti. a. Formalno podreenje (subsumcija) rada kapitalu b. Realno potinjavanje rada kapitalu ili specifinost kapi talistikog naina proizvodnje c. Dopuna o formalnom potinjavanju rada kapitalu d. Proizvodni i neproizvodni rad e. Bruto i neto-proizvod f. Mistifikacija kapitala etc. 3. Kapitalistika proizvodnja je proizvodnja i reprodukcija specifino kapitalistikog proizvodnog odnosa. 4. Robe kao proizvod kapitala. Ve i analiza, u kojoj bi se zadralo na poreenju spoljanjeg poreenja naslova prve dispozicije i razraenog sadraja este glave, dovela bi do zakljuka da esta glava neobjavljenog rukopisa koji nije uao u Kapital p r e d s t a v l j a t e m e l j n u i s u t i n s k u r a z r a d u p r o b l e m a k o j i su b i l i n a z n a e n i u p r v o j d i s p o z i c i j i . (Bez obzira na aspekte iz kojih se analiziraju pojave, veza se nuno uspostavlja. Posebno je uoljivo mesto este glave, a o emu smo ve napred govorili. Na ovom mestu ponovno isticanje ima za cilj da prikae odsustvo ovog zapaanja u studiji Rosdolskog.) udnovato je da R o s d o l s k i to ne pominje, kao to i u studiji ijim se samim imenom kae da govori o istoriji nastanka Kapitala ne ukazuje na postojanje este glave koja nije o b j a v l j e n a i koja znai deo realizacije strukture sadrane u prvoj dispoziciji. Ovde ponovo podseamo da je esta glava prvi put objavljena 1933. godine, a da se studija R o s d o l s k o g pojavljuje mnogo kasnije. Istina, moe se govoriti da R o s d o l s k i pretpostavlja da se meu jo neobjavljenim delovima Marksovog drugog ruko pisa Kapitala, kako sam kae onim iz 1861 1863, nalazi i sve ono to e budui istraivai videti kao problem za identifikovanje i odreivanje mesta i znaaja u genezi mark sizma. Rosdolski za drugi rukopis Kapitala, o kojem smo go vorili, kae sledee: . . . vrlo vani dijelovi toga rukopisa jo XVI

uvijek nestrpljivo oekuju svoje objavljivanje15, . . . (u fusnoti stoji doslovno: Kao to je poznato, Kautsky se (isto vrijedi i za novo izdanje ,Theorien) ograniio samo na objavljivanje dijela rukopisa koji govori o ,Theorien iiber den Mehrwert. A ostatak bi, kako se moe zakljuiti iz Engelsovih i Kautskijevih podataka (Das Kapital, II, str. 4; Kautskijevo izdanje Theorien, I, str. XIIXIII), vjerojatno ispunilo preko 1000 stranica.). Ukratko, iako R o s d o l s k i u studiji u kojoj se posredno ne pominje esta glava ne daje neposredan odgovor o njenom mestu u genezi marksizma, problematika koja se tom njegovom studijom iznosi na svetlost dana prua dokaze i oslonce za nau pretpostavku k a k o je Marks ostvario razradu oznaenih tema koje sadri prva dispozicija i koju italac moe da prati na sledeim stranicama. Potrebno je zadrati se i na tezi prema kojoj se promena plana Marksovog Kapitala, a moda i objanjenje zato esta glava Prvog toma Kapitala, o kojoj govorimo, nije ula ni u jedan tom, vidi u Marksovoj misli koju je podvukao u pogovoru Kapitalu i koju je i Engels kasnije esto isticao, naime da se Marksov metod istraivanja i metod izlaganja nikad ne poklapaju. Ova teza je tana i ona se moe sagledati i iz cele geneze Marksovog sistema uenja. Poznato je da je Marks sve obimne i brojne sveske koje sainjavaju Grundrisse . . . pisao zbog toga da stvari sebi objasni. Prema tome je i logian i osnovan zakljuak koji savremeni metodolozi, marksisti i marksolozi, izvlae identifikujui to Marksovo delo s njegovom naunom laboratorij om.12 Osim toga, injenica je i to da je Marks esto, usavravajui svoje napise, menjao redosled kojim se niu sadrina, poglavlja i potpoglavlja njegovog dela. U potvrdu ovoga moe izvanredno dobro posluiti i tekst este glave n e o b j a v l j e n o g rukopisa koji je pred nama. Ovu Marksovu osobinu veoma je dobro poznavao Engels i na nju vie puta ukazivao. Tako, na primer, kada govori o mladim novinarima i o njihovoj ulozi u borbi za pobedu naprednih ideja, kad govori o potrebi da oni treba prethodno da steknu temeljito obrazovanje iz niza disciplina od kojih je jedna i politika ekonomija, Engels upuuje na Marksov primer reima: Kad bi ta gospoda znala kako za Marksa nikad nita nije bilo d o v o l j n o d o b r o to je
12 K . M arx, G rundrisse der K ritik der Politischen O kon om ie (R ohentw u rf) 1 85 7 185 8 , D ietz V erlag, Berlin 195 3 (posebno V o rw o rt), str. V I I X V I i Foundations o f the C ritique o f P o litical E conom y, posebno b y M artin Nicolaus, pp. 1 63, London 197 3 (E d.: Q uintin H oare, N ew L eft R e v ie w ).

XVII

trebao da prui radnikoj klasi.. .13 Kao to je poznato, Marks je pisao ceo Kapital, pa prema tome i estu glavu neobjavlje nog rukopisa, da bi radnikoj klasi pokazao kakav je njen poloaj i da bi -joj izloio zakljuke koji na osnovu otkria koje sadri Kapital ukazuju na to ta valja initi da se taj poloaj izmeni. Onaj ko je stvaralac drutvenog bogatstva, onaj kome pripada primarna uloga na tome planu, nalazi se u podjarmljenom polo aju. Radnik treba da bude glavni faktor privrednog i drutvenog razvoja, jer je takva i njegova stvarna uloga. Kapitalistikim produkcionim odnosima stvari su postavljene na glavu, u tim odnosima mrtvi rad gospodari ivim radom itd. Nesumnjiva je zasluga Romana R o s d o l s k o g to je pokrenuo sva ova pitanja, -to je konstatovao istinski maehinski odnos prema metodu u marksizmu koji postoji ve vrlo dugo i koji je posledica, kao to je poznato, vrlo sloenih Okolnosti u drutvu, i u stanju nauke. Takoe je znaajno i njegovo veoma stimulativno pokretanje pitanja o uzrocima: 1) izmene izvornog plana Marksovog Kapitala i 2) injenica koje su dovele do razlike izmeu Marksovog metoda istraivanja i metoda izlaganja (a koje R o s d o l s k i razmatra samo u vezi s izmenom prvobitnog plana Marksovog Kapitala), i gledita kojima se do sad ova promena objanjavala. Sve ovo je u tesnoj vezi s naom temom o kojoj raspravljamo i s tekstom koji je pred nama. Zbog toga je ve i u okvirima koji nam stoje na raspolaganju nuno naglasiti da je, uz ovaj doprinos, R o s d o l s k i u svojoj studiji zapao i u zablude, odnosno objanjenja koja nisu prihvatljiva. Naime, po ovom autoru, ve kada je pravio prvi plan, izvorni plan Kapitala i, tavie, kad je radio na njegovoj realizaciji, Marks je navodno znao da je ceo taj posao privremenog -karak tera, odnosno da je u pitanju prolazna, iako neophodna faza u njegovom istraivanju.14 Meutim, prvobitni plan Kapitala n e m o e se p o s m a t r a t i k a o r a d n i m o d e 1. Kao argument je mogue navesti Marksov Uvod za Prilog kritici politike ekonomije u kome on pokazuje, kao to je poznato, r e d o s l e d kojim posmatra graansku ekonomiju, odnosno njen sistem.15 Danas je ve jasno da se promena izvornog plana Kapi 14 15 Prilog 2 4 1. Engels u pismu K . Smitu, 5. avgusta 1890. R. R osdofsky, op. cit. V id .: K . M arks, U vod u kritiku politike ekonom ije, uz studiju kritici politike ekonom ije, K u ltu ra , Beograd 1969, str. 20 7

XVIII

tala moe tumaiti samo potrebom 'koja je proistekla iz p r o c e s a M a r k s o v o g i s t r a i v a n j a . Posebni momenti u istraivanju vodili su Marksa ka odluci da izmeni svoj prvobitni plan. Tano poznavanje motiva i uzroka promene plana dovelo bi do raiavanja, na dananjem stupnju razvoja metoda i teo rije, do jasnog sagledavanja o d n o s a procesa istraivanja i pro cesa izlaganja. Reenje ovog problema znaajno bi i znatno uticalo na to da sva istraivanja krenu brim tempom. Ako se ima u vidu u poslednje vreme u svetskoj literaturi toliko puta ponov ljena konstatacija o i n s u f i c i j e n c i j i razvoja metoda i ako se uporedi njegova nedovoljna razvijenost s potrebama koje stoje pred razliitim podsistemima nauke, mogue je utvrditi znaaj problema. Prihvatiti ili ne sloiti se sa stanovitem da je prvobitni plan Marksovog Kapitala bio prolazna faza za 'koju je Marks unapred znao da e je napustiti, ili deo njegove dijalektike, posebno dijalektike apstraktnog i konkretnog itd., znai prihvatiti ili odbaciti ona stanovita u kojima se ponavljaju stare ili istiu nove kontroverzije u vezi s Marksovim sistemom uenja. Tako, na primer, pomenuta Marksova napomena o redosledu kojim e tretirati sistem graanske ekonomije16 daje danas priliku Markso vim 'kritiarima za nova uoavanja nedostataka. Pri prelazu od prvog plana Kapitala na drugi izostala su razmatranja drave, meunarodne trgovine, svetskog trita.17 Reklo bi se kao da Marks i marksizam o tim problemima nisu imali ili nemaju ta da kau.18 Takoe se oko pitanja naputanja prvog plana Kapitala grupiu i sva dananja brojna heterogena gledita o poznatoj klasinoj kontroverziji izmeu Prvog i Treeg toma Kapitala, koju je jo graanski Marks Bem-Baverk (Behm-Bewerk)
14 O o v o j M arksovoj podeli v id . detaljn ije u M arksovom pismu L asalu od 22. februara 18 5 8 . (C itira n o prem a K . M arks, B riefe iiber ,Z ur K ritik der Politischen O konom ie , D ietz V erla g , B erlin 1 9 7 1 , S. 2 13 i 214.) j7 O d M arksovih k riti a ra , iz posebnog ugla posm atranja, osobito je znaajan danas P aul M attick, sa svojim brojnim studijam a. V id ., na prim er, njegovu poznatu studiju M arx und K eyn es, F ra n k fu rt/ M a in und W ien 19 7 1. D anas ve postoje i studije u kojim a su op ovrg n u ta o v a gledi ta, i to s m etodolokog stanovita. Jo je Rosdolski u pom enutoj, c itiran oj studiji ukazivao na nctanosti ovih kritik a . D etaljnije vid ., na prim er, i op o v rg a v an ja : Frederich Eberle, Bemerkungen zum E rklarungsanspruch der M arxschen T heorie u zborniku A spekte der M arxschcn Theorie, 1, Suhrkam p V erlag, 197 3 . S. 3 6 3 386.

XIX

davno istakao. Kao to je nekada Rudolf Hilferding pobijao ovu navodnu protivrenost, tako i danas upravo oko promene prvobitnog plana Marksovog Kapitala nastaju nove kontrover zije, ali i nova teorijskodcritika razmatranja u vezi s metodom i teorijom. Ona i nisu nita drugo nego dalji razvoj marksizma koji se tokom cele svoje geneze razvijao upravo na teorijsko-kritikoj analizi, na opovrgavanju neodrivih kritikih primedbi upuenih Marksovom sistemu. Kontroverzije oko promene plana Marksovog Kapitala razvijaju se i ponekad se samo granie, a ponekad i neposredno zadiru u pitanje apstraktnog i konkret nog u Marksovom Kapitalu. Dananjem istraivau stoji na raspolaganju ve niz meusobno kontradiktornih studija, a, isto tako, i onih koje su meu sobom komplementarne, a koje govore, na primer, o tome da li je Prvi tom Marksovog Kapitala samo apstraktni model koji je Marks (na primer, kasnije) napustio, a Trei tom analiza i sinteza na temelju konkretne stvarnosti. Ovakva gledita nisu nita drugo nego v a r i j a n t e pomenute stare kontroverzije izmeu Prvog i Treeg toma Kapitala. Na pozicije onih protagonista koji se zalau za ove stavove padaju esto i veoma dobri poznavaoci Marksovog sistema, a posebno mnogi marksolozi. Voljno ili nevoljno prihvatanje tih stavova vodi ka priznanju o raspadu Marksovog sistema uenja koji je bio i ostao, kako su to Marks i Engels vie puta isticali, celina umetnika celina. Devijacije od Marksovog metoda u svim tim raspravama nastoje pretpostaviti tzv. logiki model stav ljanju drutveno-ekonomskih kategorija u istorijske okvire. Meu protagonistima ovih shvatanja treba posebno istai rezultate istra ivanja Ronalda Mika (Meek). Sve ovo ne samo da su posebne teme iz okvira jo nerazraenog metoda kome su i marksisti, kao to smo ve naglasili, poklanjali nedovoljnu panju, nego pred stavljaju i teme koje zahtevaju da im se obrati panja ukoliko se eli da ostvari onakva uloga nauke kakva joj danas pripada. U naoj nauno-strunoj literaturi sve ove kontroverzije nisu bile predmet posebne panje, uprkos postojanju pravaca, u studijama razliitih domena, u kojima se teilo ka loginom modelu u istraivanju a potpuno se zanemarivali drutveno-ekonomski uslovi u kojima se istraivanje vri. Neadekvatnost tzv. loginih mo dela, ma kako oni bili konstruisani, pokazuje se nekada pre, a nekada kasnije, no izvesno je da se uvek ispoljava. Kao posledica takvih shvatanja javljaju se modeli privrednog i drutvenog razvoja bez delovanja zakona vrednosti, uz isticanje da je sam pojam vrednost suvian i da savremena metodologija i tehnika XX

istraivanja, svodei sve na cene, uspeno uspeva da odgovori na sloena pitanja npr. privrednog razvoja. Istiui ovo, smatramo da smo odabrali put da itaocu nared nih stranica kaemo, na nain koji nije ni uopten, ni lien veze sa sadanjim kretanjima u teoriji, posebno o znaaju Marksovih gledita i celog sistema koji sadri esta glava. U protivnom bi svi argumenti kojima bi se podvlaio znaaj este glave bili deskripcija i olako prelaenje preko njene vanosti. Ve sam redosled kojim Marks razvija svoju analizu pokazuje ono naj hitnije u njegovom metodu i teoriji, a to je: kapitalistika proiz vodnja kao proizvodnja vika vrednosti, formalno podreenje rada kapitalu, realno potinjavanje rada kapitalu, proizvodni i ne proizvodni rad, bruto i neto-proizvod, mistifikacija kapitala itd. Tako esta glava jo jednom potvruje da se sve karakteristine crte Marksovog metoda najjasnije uoavaju ba u Kapitalu, i jo neto: ona pokazuje istovremeno i nastanak toga metoda, pokazujui nastanak i razvoj pojedinih kategorija, dijalektiku apstraktnog i konkretnog kod Marksa. Upravo Marksova upozo renja o potrebi menjanja mesta nekih delova rukopisa, koja u ovom izdanju ostavljamo na onim mestima na koja ih je sam Marks stavio, pokazuju da je Marks tokom istraivanja dolazio na pomisao o tome koji bi nain izlaganja bio najbolji. U t o k u s a m o g i s t r a i v a n j a Marks ukazuje na optimalni put kojim treba izlaganje da ide, a l i p r i to m n e m e n j a p u t svog i s t r a i v an j a . U vreme nastanka este glave (period 1863 1864) Marks je ve imao za sobom najbolje godine svoga plodonosnog istra ivakog i mukotrpnog rada. On je bio zavrio Grundrisse i Prilog kritici politike ekonomije. Neposredno posle ra da na rukopisu este glave odrao je predavanje na dva zasedanja Generalnog saveta Prve internacionale, 20. i 27. ju na 1965. godine. Zapravo, tanije, rad na estoj glavi se delimino poklapa s vremenom u kome je nastao Marksov rad, danas poznat pod naslovom Najamnina, cena i profit, do koga je dolo povodom pitanja oveniste Dona Vestona (John Wes ton).19 Bie od posebnog interesa, i za paljivog itaoca, i za onoga
9 v aj svoj rad je, kao to je poznato, M arks proitao na engle skom jeziku 20. i 27. juna 186 5 , na zasedanju G eneralnog saveta P rv e in ternacionale. R ad je p rv i put tam pan na engleskom jeziku u Londonu 1 89 8 , a list Neue Z eit, na nemakom jez/iku, u periodu 1 8 9 7 1 89 8 . N a kon toga rad je pub likovan u mnogim k rajevim a sveta na raznim jezicim a. U nas je takoe ve doivco vie izdanja.

XXI

ko studira Marksov sistem uenja, i za onoga ko istraivakim radom eli da uzme uea u reenju i reavanju otvorenih pi tanja oko daljeg razvoja metoda, da uporedi rezultate Marksovih istraivanja iznetih u ovom pomenutom izlaganju o najamnini, ceni i profitu i onima koje sadri esta glava. Celinom svojih rezultata esta glava predstavlja vee bogatstvo problema ukljuenih u razmatranje, vii nivo apstrakcije i, sigurno, vii stepen teorijsko-metodolokog razmatranja istih problema koje nalazimo i u prvom radu. Ne uputajui se ovom prilikom detaljnije u takvu komparativnu analizu, koja ima smisla i za kojom postoji po treba, nuno je zadrati se na jednoj kategoriji, kategoriji vred nost rada, cena rada, odnosno vrednost radne snage i visina najamnine. Bez obzira na termin vrednost rada i cena rada, koja postoji na stranicama este glave, Marks implicitno pod vrednou ili cenom rada podrazumeva vrednost, odnosno cenu radne snage. Uprkos injenici to su termini prisutni, oigledno je da Marks na stranicama este glave, i to veoma opirno, misli, kao uostalom to i kae u Prvom tomu Kapitala, da je, u stvari, posredi vrednost radne snage koja je odreena vred nou ivotnih namirnica nunih za reprodukciju radne snage radnika i radne snage njegovog potomstva. Isto tako Marks i o najamnom radu u estoj glavi, kao i u rukopisu Najamnina, cena i profit, govori o istorijskom obliku rada. Najamnina je samo plaeni d e o rada koji je radnik u toku dana obavio, a drugi deo ostaje kao neplaeni rad, i iz toga dela koji prisvaja kapitalist nastaje viak vrednosti. Ono to je Marks doslovno rekao u Najamnini, ceni i profitu objanjava upotrebu termina vrednost rada i cena rada na narednim stranicama. Radi izbegavanja svake dileme ili nesporazuma koji 'bi mogli dovesti i do nagaanja o periodu nastanka ove neobjavljene glave ili slino, potrebno je umesto objanjenja podsetiti itaoca na razloge kojima Marks objanjava upotrebu ovih termina. Marks najpre kae: V r e d n o s t i l i c e n a r a d n e s n a g e poprima spoljanji izgled c e n e i l i v r e d n o s t i s a m o g a r a d a , iako strogo govorei izraz ,vrednost ili cena rada nema nikakvog smisla . . . i dalje: , , . . . ako budem upotrebljavao, u nastavku, izraz ,v r e d n o s t r a d a , to e biti samo kao uobiajeni ter min za v r e d n o s t r a d n e s n a g e .2 0
U radu N ajam nina, cena i p ro fit M arks o ovom e g ovori u o k viru odeljka koji upravo nosi naslov V rednost rad a (odeljak 9).

XXII

Vreme nastanka este glave je bilo istovremeno i doba kada se raala Prva intemacionala (ista godina, tj. septembar 1864), doba koje je zahtevalo ogroman teorijski rad ali i praktino usmeravanje. Marksa u to vreme razdiru tenje da izvri i jedno i drugo, iako on, budno pratei rad Internacionale, esto naglaava da je mnogo vanije da istraje u zavravanju zapoetog teorijskog opusa. Tesna saradnja s Engelsom koju sagledavamo kroz pre pisku iz toga perioda to najbolje potvruje. Istovremeno je to period u kome sazrevaju rezultati ukupnih dotadanjih njegovih napora na istraivakom planu; malo vremena deli neobjav ljeni rukopis este glave od pojave konane verzije Prvog toma Kapitala (1867). Danas je jasno da je u to vreme ve bila gotova i celina koncepcije koju sadre sva tri toma Kapitala. Meutim, i po red injenice to danas to potvruju i ranije nepoznati i neobjav ljeni Marksovi rukopisi koji se sukcesivno pojavljuju, ipak i dan-danas postoje kontroverzije o tome pitanju. Kad je zavrio Prvi tom Kapitala, Marksu su bili poznati rezultati istraivanja koje sadri Trei tom. Z n a a j este glave neobjavljenog rukopisa Kapitala vidimo u tome to ona to jo jednom i z r i i t o d o k a z u j e , to to na narednim stranicama sam Marks kae obja njavajui nam i neposredno i s v o j i me t o d i s t r a i v a n j a i svoj metod izlaganja. Vrei izbor problema na koje bi trebalo podsetiti itaoca pre nego to pree na itanje este glave neobjavljenog ruko pisa, ne uputamo se u pretpostavke zato Marks nije ukljuio i celinu ovoga rukopisa u Prvi tom, odnosno zato to nisu uinili ni Engels ni Kaucki. Razlog tome je to nijednu od tih pretpo stavki koje se inae pominju u vezi sa estom glavom21 ne sma tramo dovoljno osnovanom. Smatramo, meutim, da nije bez in teresa navesti do sada poznata nagaanja o tome.2 2 Jedna mo gunost se vidi u tome da je Marks nakon promene izvornog plana moda imao neku odreenu nameru s ovim rukopisom: da ga, eventualno, tampa kao poseban odeljak, ili kao deo Druge knjige, ili da je Engels mislio da Prva knjiga ne trpi dodatke, ili ak da je zaboravio na ovaj rukopis (on je jednostavno izmakao njegovoj zaista budnoj panji u tekom poslu oko traenja i
21 O vde mislimo na posredne navode koje sadri studija R . R osdolskog, kao i citirani pred govor italijan skom prevod u o v e glave. V id. B. M a ffi, op. cit.

XXIII

spremanja rukopisa Drugog i Treeg toma i plana za izdavanje etvrtog toma). S tim < u vezi je i injenica: u estoj glavi ne objavljenog rukopisa se u nekim delovima u veoma saetom ob liku, ali zato veoma o t r o , postavlja pitanje kapital-odnosa i naroito reljefno prikazuje potinjavanje rada kapitalu kao i sve specifinosti kapitalistikog proizvodnog odnosa. Moe li se po staviti pitanje da je Marks zbog toga odloio izdavanje ove sve ske, imajui u vidu tadanje drutvene prilike, politike okolno sti, odnos prema njemu i, ne na poslednjem mestu, tzv. realne uslove u vezi s izdavanjem rukopisa. Prepiska izmeu Marksa i Engelsa posebno Pisma o Kapitalu , zatim prepiska os nivaa marksizma sa treim licima obiluje podacima da su sve ove mogunosti takve da dolaze u obzir. Asocijacija nas, na pri mer, vodi na poznato Marksovo pismo Jozefu Vajdemaru (Jo seph Weydemeyer)2 3 u kome Marks upravo razlae, taku po taki, kako misli politiku ekonomiju da podeli u est knjiga (kao to smo ve napomenuli: Kapital, zemljina svojina, najamni rad; drava, spoljna trgovina, svetsko trite). Govorei o prvoj knjizi iji je predmet k a p i t a l , Marks pominje da se ona sa stoji iz etiri odeljka. Tom prilikom izriito kae da e deo ,,o ,Kapitalu z a d r a t i , dok opet ne stanem na noge. Pre toga kae prijatelju: Ti shvata p o l i t i k e razloge . . .. Zbog ovoga smo i istakli da je i u prepisci, koja je uprkos dosadanjim izuavanjima nedovoljno prouena, mogue nai mno go dragocenih razjanjenja ne samo injenica nego i uzroka koji su uticali na genezu marksizma, tj. naroito na redosled publikovanja pojedinih rukopisa, pa ak, moda, i na metod izlaganja. Ne jednom, nego vie puta Marks se ali prijateljima da rezultate do kojih je doao mora modifikovati ili se pitati ,/koji bi izdava to objavio? S ovom asocijacijom je u vezi i naredna koja nas vodi Marksovoj oceni opreznosti koju zapaa kod vulgarnih ekonomista, za koje kae da uvek shvataju koliko je opasno ulaziti u to is pitivanje koje pokazuje odakle nastaje, odakle potie viak vred nosti. Smatrajui da se istraivanje Marksovog metoda, i izlaganja i istraivanja, treba da kree po putu koji je osloboen svih pre preka koje su se u dosadanjoj praksi javljale u vidu biograf M arx an Joseph W cydem eyer in M ilw aukee, 1. Februar 1859. C iti ran o prem a: K a rl M arx, B riefe iiber ,Z ur K ritik der Polilischen O konomie , D ietz V crlag, Berlin 19/ 1, S. 225, 226.

XXIV

skill podataka koji su sluili kao neka vrsta zamene za sutinsko objanjenje otvorenih pitanja, ne elimo da dalje iskljuivo ni emo druge momente iz Marksova ivota koji su i te kako uticali i na njegov rad (progonstva, slabo zdravstveno stanje, poznati dugovi, bolesti u porodici, smrti dece itd.). Ne elimo, stoga, to je nemogue inae relevantnom biografijom osnivaa marksiz ma, koja i dan-danas moe biti obogaena novim detaljima,2 4 od govoriti potrebi za dubljim prouavanjem dijalektike Marksovog fundamentalnog i za metod enciklopedijskog dela Kapitala, u kome su sadrana sva ona pitanja o kojima pie i u neobjavlje nom rukopisu este glave. Prouavanjem este glave, kae B. Mafi, rue se mnogi mi tovi graanskog drutva, graanskog shvatanja, zapravo pogleda na svet ne samo vladajue klase u kapitalistikom drutvu Mark sovog vremena nego i pogleda na svet koji i danas postoji u onim delovima sveta u kojima je kapitalizam uao u svoju zrelu fazu. Smatrajui to i osnovnim doprinosom koji ovaj autor daje uvo dei italijanskog itaoca u najosnovnije u Marksovom uenju, po kuali smo da za naeg itaoca kratko oznaimo kakve su to promene u pitanju.2 5 Re je o mogunosti koje Marksova analiza i sinteza na narednim stranicama pruaju da se shvate upravo ona pitanja koja i dan-danas imaju izvanredno aktuelan znaj. Sva se ona nalaze u Marksovoj teoriji radne vrednosti ije delove, tako reljefno prikazane, nalazimo na narednim stranicama. Ve smo naglasili da ovaj Marksov rukopis naoruava u polemici pro tiv svih shvatanja kojima se odbacuju Marksov zakon vrednosti i njegovo delovanje u celini, ili kojima se prima marksizam bez zakona vrednosti, tj. bez sri, bez biti celog sistema Marksovog uenja. Meutim, podrobnije razmatranje pojedinih problema i kategorija jo neposrednije osvetljava smisao i korist koju danas pruaju Marksova shvatanja na sledeim stranicama. Marksovo
M S ve radne proslave jubileja odreenih datum a iz iv o ta i rad a osnivaa m arksizm a u svetu uvek im aju kao re z u lta t i po koje zrnce n o v o otkrivenoga i do tada nepoznatog iz iv o ta M arksa i Engelsa. O v o je mogue z aklju iti i nakon p rou avan ja brojnih d o sada pub likovanih biog ra fija iz pera bilo saborca, bilo p rija .e lja ili drugih poznatih istra iva a iv o ta i dela osnivaa m arksizm a. U ovom e se slau brojni istraivai k o ji rade na ovom planu. V id. o tome detaljn ije: U v o d (F. Eberle, citirano u Z borniku ra d o va , str. 7 2 1), kao i E. V . Iljenkov, D ija lek tik a apstraktnog a konkretnog u M arksovom .K a p ita lu , IC K om unist, B eograd 1 97 5 . O v a studija, koja stoji na raspolaganju naem itaocu, po naem m iljenju, posebno stim ulie na ostvarenje ovoga zadatka.

XXV

objanjenje fetikog karaktera robe, koje je nastalo zbog toga da bi Marks bolje objasnio fetiaki karakter novca, upotpunjeno je na ovom mestu. Poimanje sutine Marksove analize fetikog karaktera robe postaje, sadrinom narednih stranica, ne samo daleko olakano nego se na ovom mestu, celinom este glave, daju i novi opir niji Marksovi stavovi o ukupnosti proizvodnog odnosa ija je karakteristika fetiki karakter robe. Brojne rasprave poznate pod saeto oznaenim nazivom teorije otuenja i razotuenja, u mark sizmu kao celini, dobij aju ovim nove svee sokove i, najzad, sa gledava se i njihov pravi smisao.2 6 Takoe je sada mogue jasnije sagledati i odnos ranih radova prema Kapitalu, razmatran ba s gledita kako je Marks prilazio otuenju i postvarenju u Ekonomsko-filosofskim rukopisima iz 1848, kako je prilazio tome u delu Grundrisse 1857 1858, a kako je posmatrao taj proces i njegovo prevazilaenje u Kapitalu. Pojam kapitala i Marksovo razraunavanje, na narednim stranicama, sa tada i do tada vladajuim gleditima, prikazuje nam kapital kao drutveni odnos, kapital koji samo u dodiru sa ivom radnom snagom stvara novu vrednost, 'kapital koji pro izvodi . . ., ali Marks pokazuje kako i kapital biva proizveden. Dok se ovi redovi itaju, namee se neodoljivom snagom utisak kao da Marks pie sve ono to je nuno rei u savremenim polemikama oko pojma kapitala. Marks ovde kao i kod drugih kategorija koje sadri esta glava a n t i c i p i r a odgo vore koje treba dati u dananjoj teorijsko-kritiokoj analizi savremene graanske ekonomije.2 7 Ova anticipacija vredi i za Marksovu analizu o proizvodnom i neproizvodnom radu koju sadri ova sveska. Moe se rei ne samo to da je ta analiza potpunija (po obimu) od one koju sadri Prvi tom Kapitala, posebno XIV glava i Teorije o viku vrednosti, nego je to i p o t p u n a , z a o k r u g l j e n a a na l i i4 V id., na .primer, P redgovor F. Oelssnera pomenupoj studiji W . Tuchscheerera B evor ,Das K a p ita l entstand, kao i studiju I. Fetschera pod naslovom K a rl M arx una der M arxismus Von der Pilosophie des P roletariats zur proletarischen W eltanschauung, Miinchen 1973. 11 O vde se misli na polem iku, na prim er, izmeu neoklasine i kembrike kole o pojm u kapitala koja je u nedavnom razdoblju dom inirala u ekonom skoj teoriji, zatim na diskusije o teoriji produkeione funkciie i slino. (V idi detaljnije o ovom e na prilog i diskusiju na 9kupu M arks i savrem enost 19 7 5 , Z bornik ra d o va u izdanju Instituta za m eunarodni radniki pokret, Beograd 1976.)

XXVI

z a. Taj deo bi mogao biti publikovan i kao poseban deo rada, a da se ne izgubi nita bitno. Marks kvalifikuje sva ona gledita u kojima se postavlja pitanje ,,o proizvodnom i neproizvodnom radu u o p t e kao ograniena . . . Zatim, po Marksu, ne moe tehnologija proizvodnje jednoga predmeta uticati na opredeljenje da li je jedan rad proizvodan ili nije . . . Dalje, Marks ukljuuje i razmatranje usluga u ovo podruje analize . . . Marks pokazuje osnovnu karakteristiku svoga metoda stavljanjem teme koju raz matra u drutveno-istorijske okvire u kojima se odreene kate gorije posmatraju. Marks pokazuje da nema jednom zauvek date definicije proizvodnog i neproizvodnog rada, koja vai za sva vremena, za sve drutveno-ekonomske formacije i za sve dru tveno-ekonomske i politike sisteme. . . Uprkos toj injenici Marksova gledita o proizvodnom i neproizvodnom radu u ovetalim klieima graanske ekonomske teorije, koja ve vie od jednog veka pokuava da opovrgne Marksa, tema o proizvodnom i neproizvodnom radu zauzima jedno od omiljenih mesta. Naro ito je uvlaenje argumenta o tehnikom progresu pomagalo ovim naporima da se Marksova gledita o proizvodnom i nepro izvodnom radu prikau kao prevaziena. Iako i do sada poznati Marksovi rukopisi i posebno Kapital i Teorije o viku vred nosti pruaju nedvosmislen odgovor (koji ne odudara od onoga koji sadri ova, esta glava) na to ta je proizvodan a ta ne proizvodan rad, ipak naredne stranice taj odgovor daju opirnije i samim tim i jasnije podvlae ono to je sutinsko u teoriji i u metodu. Uz neobjavljeni rukopis este glave dat je i prevod pojedi nanih stranica. Kao to e se iz teksta moi zakljuiti, re je o materijalu koji je Marks pripremio da ga eventualno uklju uje uz odgovarajue odeljke. Cak i na pojedinanim stranicama italac e moi da razmilja o problemima koji danas dominiraju u diskusiji o metodu (dijalektika apstraktnog i konkretnog, em pirijska istraivanja i teorijsko uoptavanje itd.). Inae, poznato je da se pojedinane strane odnose na druge nesauvane glave izgubljene varijante Prvog toma Kapitala i napisane su u razliito vreme, ali sve u periodu od 1863. do 1867. godine. Prema do sada poznatim pojedinostima, moe se zakljuiti da dokazi o tanim datumima kada je koja stranica na stala ne postoje. O prevodu este glave je takoe nuno rei i podvui neko liko bitnih injenica. Njime se .pokuava, u svim delovima, da se to je mogue vernije sledi Marksova misao, Marksova konstrukXXVII

ija, Marksov stil i ak Marksov izraz. Prevodilac se nije odlu io da skrauje Marksovu reenicu ak ni u onim delovima u ko jima je ona suvie duga, i to ak i kao misao saoptena na nemakom jeziku. Na taj nain, mislimo da je prevod ostao veran originalu. Prevod je zavren juna 1976. godine. Nakon toga je rukopis pregledao drug J o s i p B r k i i predloio nam neka terminoloka reenja koja su, po naem miljenju, doprinela da pre vod zadravajui napreci istaknutu autentinost Marksove misli i reenice dobije na preciznosti i terminolokoj ujednaenosti. Za hvaljujui na ovoj pomoi ne moemo da zanemarimo ni pomo i sugestije kod prevoda sledeih rei i izraza: Gegenstandliche Bedingungen der Arbeit, Verausserung, Entdusserung, sachliche Bedingungen, kao i dinglich, sachlich i gegenstandlich. Pratei tekst italac e biti i sam u mogunosti da sagleda znaaj ovog ujednaavanja, kao i sve postojee tekoe koje izviru iz sutine i oblika rukopisa. Pruajui ovu knjigu itaocu smatramo da tek sledi poetak diskusije o svemu onome to ona obuhvata. Ubeeni smo da ta diskusija treba da bude multidisciplinarnog karaktera, kao to to uostalom uvek mora biti kad je u pitanju tumaenje Markso vog dela. Oekujui ne samo takvu diskusiju nego i istraivanje koje bi bilo inspirisano mislima koje se nalaze na narednim stra nicama, smatramo da predgovorom ne treba dalje da zadravamo itaoca da to pre pree na autentini Marksov tekst. Beograd, aprila 1977.
V E R A PILI

XXVIII

N aslovna strana M arksovog rukopisa

'x d t
. . -----. ^

k ^ .-

, -V -

**<*

'*-'*-

< w - \ -

^ 'ir : -* '- L v_rf;b * - A !JA- * ^*/v_ -vv,w i 1

/, a _ r ^ jt - .A

" ^TN

^ t TV ^ .' '

- j-

*"'/*

v v u m A 1-

- / - * * - - V - . j / > *

^ Ou.

> __^ V r

'-.- V *-^ "'

,*>-'4a~ /A

V 1^

*"'* W

'*^

r ^ r - V - s ^ -,y > / -'\*W ^ ii j r U v . v ' . ^ ^ . x>

.. -, < ;.'. '- ^ > r' r,r **Yv*Wi.--- r^-: ^

P rv a strana M arksovog rukopisa

Kapital Prva knjiga

441

ii esta glava

Rezultati neposrednog procesa proizvodnje

U ovoj glavi treba razmotriti tri take: 1) robe kao proizvod kapitala, kapitalistike] proizvodnje; 2) kapitalistika proizvodnja je proizvodnja vika vrednosti; 3) ona je, najzad, proizvodnja i reprodukcija celokupnog odnosa, ime se taj neposredni proces proizvodnje karakterie kao specifino kapitalistiki. Od te tri rubrike treba br. 1 u poslednjoj obradi za tampu staviti kao poslednju, a ne kao prvu, jer ona ini prelaz ka dru goj knjizi procesu prometa kapitala. Zbog toga to je tako zgodnije poinjemo ovde s time.*

* [P rem a ovom uputu mi smo drugu ru briku (rukopis strane 4 5 9 4 9 1, kod nas strana 4 166) i treu (rukopis strane 4 9 2 495, kod nas strana 1 6 6 178) stavili na p rvo i drugo mesto, a p rvu rubriku (ruko pis strana 4 4 1 458, kod nas strana 1 8 0 2 28) na k raj. Nem. red.]

| | [I]** Kapitalistika proizvodnja kao proizvodnja vika vrednosti

Dotle dok se kapital pojavljuje jo samo u svojim elemen tarnim oblicima, kao roba ili novac, pojavljuje se kapitalista u ve poznatim karakternim oblicima vlasnika robe ili vlasnika novca. Stoga su pak vlasnik robe i vlasnik novca po sebi i za sebe isto toliko malo kapitalisti koliko su roba i novac po sebi i za sebe kapital. Kao to se roba i novac pretvaraju u kapital samo pod odreenim pretpostavkama, tako se pod istim pret postavkama vlasnik robe i vlasnik novca pretvaraju u kapita liste. Prvobitno se kapital pojavljivao kao novac koji treba da se pretvori u kapital ili koji je kapital jo samo po uvpei [po mogunosti, potencijalno]. Kao to, s jedne strane, ekonomisti gree kad te elementarne oblike kapitala robu i novac kao takve poistoveuju s kapitalom, tako je, s druge strane, pogreno nain postojanja upotrebne vrednosti kapitala sredstva za rad kao takva proglaavati kapitalom. U svom prvom (tako rei) provizornom obliku kao novac (kao polazna taka formiranja kapitala) kapital postoji samo jo kao novac, dakle kao suma razmenskih vrednosti u samostalnom obliku razmenske vrednosti, svom novanom izrazu. Ali taj no vac treba da se oplodi. Razmenska vrednost treba da slui tome da se stvori to vie razmenske vrednosti. Veliina vrednosti treba da raste, tj. da se postojea vrednost ne samo odri nego i da stvori increment [poveanje], A vrednost, neki vilak vred** [U ru kopisu:] ad 2) [ Nem . red .]

nosti, tako da se data vrednost data suma novca predstavi kao fluens, a increment kao fluxion. Na taj emo se samostalni novani izraz kapitala vratiti pri razmatranju njegovog procesa prometa. Ovde, gde imamo posla jo samo s novcem kao polaz nom takom neposrednog procesa proizvodnje, dovoljna je jedna jedina napomena: kapital ovde postoji jo samo kao data suma vrednosti = N (novac), u kojoj je izbrisana sva upotrebna vred nost, dakle u obliku novca. Veliina te sume vrednosti ograniena je visinom ili kvantitetom odreene sume novca koja treba da se pretvori u kapital. Ta suma vrednosti postaje, dalde, kapital time to se njena veliina poveava, to se ona pretvara u promenljivu veliinu, to je ona od poetka fluens koji treba da stvori fluxion. Ta suma novca po sebi tek jest kapital, tj. po svom odreenju, jer ona treba da bude upotrebljena, utroena na nain kojemu je svrha njeno poveanje, jer se ona i izdaje u svrhu tog poveanja. Pokae li se to s obzirom na postojeu sumu vrednosti ili sumu novca kao njeno odreenje, njen unu tranji nagon, tendencija, onda se s obzirom na kapitalistu, tj. vlasnika te sume novca, u ijoj ruci ona treba da izgubi tu funkciju, pojavljuje kao namera, svrha. U tom prvobitnom jed nostavnom vrednosnom ili novanom izrazu kapitala (kapitala koji to treba tek da postane), u kojem je apstrahovana svaka veza s upotrebnom vrednou, u kojemu je ona otpala, otpada takoer svaka smutljiva meupojava i kasnije zbunjujue indi kativne take stvarnog procesa proizvodnje (robne proizvodnje itd.), a karakteristina specifina priroda kapitalistikog procesa proizvodnje pokazuje se isto tako apstraktno jednostavnom. Ako je prvobitni kapital neka suma vrednosti = x, onda je svrha da se to x, ime ono i postaje kapital, pretvori u x + A x, tj. u neku sumu novca ili sumu vrednosti = prvobitnoj sumi vred nosti + neki viak preko te prvobitne sume vrednosti, u datu novanu veliinu -h dodatni novac, u datu vrednost + visak vrednosti. Proizvodnja viska vrednosti koja ukljuuje odra vanje prvobitno predujmljene vrednosti, pojavljuje se tako kao odreujua svrha, podsticajni interes i konani rezultat kapitali stikog procesa proizvodnje, dakle kao ono ime se prvobitna vrednost pretvara u kapital. Nain na koji se to postie, stvarna procedura tog pretvaranja x u x 4- A x, ne menja nita u svrsi i rezultatu procesa. Dakako, x moe da se pretvori u x + A x i bez kapitalistikog procesa proizvodnje, ali ne pod datim uslovom i pretpostavkom, da lanovi drutva, koji jedni drugima konkuriu, nastupaju jedni prema drugima kao osobe koje stoje jedna 6

nasuprot drugoj samo kao vlasnici roba i samo kao takvi meu sobno kontaktiraju (to iskljuuje ropstvo itd.) i, drugo, ne pod drugim uslovom, da se drutveni proizvod proizvodi kao roba. (To iskljuuje sve oblike u kojima je za neposredne proizvoae upotrebna vrednost glavna svrha i pri emu se u krajnjem slu aju viak proizvoda itd. pretvara u robu.) 460 | j Ova svrha procesa, pretvaranje x u x + A x, pokazuje nadalje kojim tokom treba da ide istraivanje. Taj izraz mora da bude funkcija jedne promenljive veliine, ili da se u nju pre obrati tokom procesa. Kao data suma novca x je od poetka konstantna veliina. Njezin je increment, dakle, = 0. Prema tome, ona mora da se u procesu pretvori u neku drugu veliinu koja sadri promenljivi elemenat. I radi se o tome da se taj sa stavni deo pronae i istovremeno pokae kojim posredovanjima od prvobitno konstantne veliine postaje promenljiva. Budui da se, kako se dalje pokazuje pri razmatranju stvarnog procesa proizvodnje, jedan deo od x opet pretvara u konstantnu veliinu naime, u sredstva za rad, budui da se jedan deo vrednosti x pojavljuje samo u obliku odreene upotrebne vrednosti, umesto u njenom novanom obliku, a to je promena, change, koja nita ne menja u konstantnoj prirodi veliine vrednosti, pogotovo u tom delu, ukoliko je on razmenska vrednost predstavlja se x u procesu kao c (konstantna veliina) + v (promenljiva velii na) = c + v. Ali sad je razlika A (c +i>) = c + (v + A v) i, kako je razlika c = 0, = (v + A v). Ono to se prvobitno inilo kao A x jest, dakle, stvarno A v. Odnos pak tog incrementa prvobitne veliine x prema delu od x, iji je to stvarno increment, mora biti (A v = A x (jer je A x = A v )), Ax Av = , to je u stvari formula stope vika vrednosti. v v Kako je ukupni kapital C = c + v, gde je c konstantno a v promenljivo, moe se C smatrati funkcijom od v. Ako v raste za A v, dobivamo C = C . Imamo, dakle: 1) C = c + v 2) C = c + (v + A v). Oduzmemo li jednainu 1) od jednaine 2), dobivamo raz liku C C, increment C = A C. 3) C' C = c -f + A vc= A v 4) A C = A v.

Imamo, dakle, (3) a otuda (4) A C = A v. Ali C C = = veliini za koju se C promenio (= A C), = incrementu C ili A C, dakle, 4). Ili, increment ukupnog kapitala = incrementu promenljivog dela kapitala, tako da je A C ili change konstant nog dela kapitala = o. Dakle, konstantni kapital u ovom istra ivanju o A C i l i A v = o dao je nulu, tj. mora se zanemariti A v Proporcija u kojoj je v poraslo = ------ (stopa vika vredv A v A v nosti). Proporcija u kojoj je C poraslo = ------= ---------- (proC c+ v fitna stopa). Stvarna, specifina funkcija kapitala kao kapitala jeste, da kle, proizvodnja vika vrednosti, koja, kako se kasnije pokazuje, nije nita drugo nego proizvodnja vika rada, prisvajanje nepla enog rada u stvarnom procesu proizvodnje, koje se pokazuje opredmeeno kao viak vrednosti. Pokazalo se nadalje da je za pretvaranje x u kapital, u x + A x, potrebno da se vrednost ili suma novca x pretvori u faktore procesa proizvodnje, najpre u faktore stvarnog procesa rada. U odreenim industrijskim granama mogue je da jedan deo sredstava za proizvodnju predmet rada nema nikakvu vrednost, da nije roba, mada ima upotrebnu vrednost. U tom sluaju pretvara se jedan deo x samo u sredstva za proizvodnju, a predmet rada, ukoliko se posmatra pretvaranje x, tj. kupovina roba, koje ulaze u proces rada, za vrijednost x, ograniava se na kupovinu sredstava za proizvodnju. Faktor procesa rada, predmet rada, ovde je = o, ukoliko se posmatra vrednost. Ali, mi posma tramo stvar u potpunom obliku, gde je jo predmet rada = roba. Onde pak gde to nije, treba taj faktor, as far as value is concerned [dok se tie vrednosti] uzeti = o, da bi se raun rektifikovao. Kao to je roba neposredno jedinstvo upotrebne vrednosti i razmenske vrednosti, tako je proces proizvodnje, proces proiz vodnje robe, neposredno jedinstvo procesa rada i procesa oplo ivanja vrednosti. Kao to robe, tj. neposredna jedinstva upo trebne i razmenske vrednosti, izlaze iz procesa kao rezultat, kao proizvod, tako one u njega ulaze kao konstituirajui elementi. Iz procesa proizvodnje ne moe uopte nikada izai neto to u njega nije ulo u obliku uslova proizvodnje. 8

Pretvaranje predujmljene sume novca, sume koja ima da se oplodi i pretvori u kapital, u faktore procesa proizvodnje jeste in prometa roba, procesa razmene, a razreava se u nizu kupo vina. Taj in je, dakle, jo izvan neposrednog procesa proizvod nje. On ga samo uvodi, ali je njegova nuna pretpostavka, oa kada umesto neposrednog procesa proizvodnje posmatramo celinu i kontinuitet kapitalistike proizvodnje, onda je samo to pretva ranje novca u faktore procesa proizvodnje, kupovina sredstava za proizvodnju i radne snage, imanentan momenat ukupnog procesa. 461 | |Posmatramo li sad oblik kapitala unutar neposrednog pro cesa proizvodnje, ima on kao jednostavna roba dvostruki oblik upotrebne vrednosti i razmenske vrednosti. Ali u obema obli cima dogaaju se dalja odreenja, dalje razvijana obeleja koja su razliita od onih proste, samostalno posmatrane robe. Sto se, najpre, tie upotrebne vrednosti, njena je posebna sadrina, njeno dalje odreivanje bilo potpuno sporedno za odre enje pojma robe. Artikl koji je trebao da bude roba i stoga nosilac razmenske vrednosti, morao je zadovoljavati bilo kakvu drutvenu potrebu te stoga posedovati bilo kakva upotrebljiva svojstva. Voila tout. [To je sve.] Drugaije je s upotrebnom vrednosu roba koje funkcioniu u procesu proizvodnje. Usled prirode procesa rada ralanjuju se najpre sredstva za proizvod nju u predmet rada i sredstva za rad, ili, odreenije, u sirovine na jednoj strani, u instrumente, pomone materijale itd. na dru goj. To su ta odreenja upotrebne vrednosti koja proizlaze iz pri rode samog procesa rada, i tako je s obzirom na sredstva za proizvodnju upotrebna vrednost dalje odreena. Odreenje oblika upotrebne vrednosti postaje ovde samo bitnim za razvoj ekonomskog odnosa, ekonomske kategorije. Ali upotrebne vrednosti koje ulaze u proces rada dalje se u njemu razdvajaju u dva strogo pojmovno razluena momenta i suprotnosti (sasvim tako kako je upravo bilo reeno, to ine opredmeena sredstva za proizvodnju) na jednoj strani opredmeena sredstva za proizvodnju, objektivni uslovi proizvodnje, na drugoj strani produktivne radne snage, radna snaga koja se svrsishodno ispoljava, subjektivan uslov proizvodnje. To je dalje odreenje oblika kapitala, ukoliko se on sub specie upotrebne vrednosti pojavljuje unutar neposrednog procesa proizvodnje. U jednostavnoj robi odreeni je svrsishodan rad, predenje, tkanje itd., otelovljen, opredmeen u prei, u tkanini. Svrsishodan oblik proizvoda jedini je trag to ga je svrsishodan rad ostavio a sam 9

taj trag moe biti izbrisan kada proizvod ima oblik prirodnog proizvoda, kao to je stoka, ito itd. U robi je prisutna upotreb na vrednost, kao ono to postoji, to se u procesu rada pokazuje samo kao proizvod. Pojedinana je roba, zapravo, gotov proizvod, koji je proao svoj proces nastanka, gde je proces, u kojemu se otjelovio, opredmetio posebno koristan rad, u stvari ukinut. U procesu proizvodnje nastaje roba. Nju proces neprestano izbacuje kao proizvod, tako da se proizvod sam pokazuje samo kao momenat procesa. Jedan deo upotrebne vrednosti, u kojoj se kapi tal pojavljuje unutar procesa proizvodnje, jeste sama iva radna snaga, ali kao radna snaga odreene specifikacije, koja odgovara posebnoj upotrebnoj vrednosti sredstava za proizvodnju i kao aktivna radna snaga, kao radna snaga koja se svrsishodno ispoIjava, koja sredstva za proizvodnju ini predmetnim momentima svog posla i stoga ih od prvobitnog oblika njihove upotrebne vrednosti pretvara u nov oblik proizvoda. Same upotrebne vred nosti prolaze stoga u procesu rada neki stvarni proces pretva ranja, bio on mehanike, hemijske, fizike prirode. Dok je u robi upotrebna vrednost data stvar s odreenim svojstvima, ona je sada pretvaranje stvari, upotrebnih vrednosti, koje funkcioniu kao sirovina i sredstvo za rad, pomou ivog rada koji deluje putem njih i u njima, a koji je upravo radna snaga actu [delatna], u upotrebnu vrednost izmenjenog oblika odreen pro izvod. Tako se, dakle, oblik to ga kapital kao upotrebna vred nost poprima u procesu rada raspada, prvo u pojmovno razlu ena i uzajamno povezana sredstva za proizvodnju; drugo, u 462 | | pojmovnu razliku, koja izvire iz procesa rada, izmeu objek tivnih uslova rada (sredstava za proizvodnju) i subjektivnih uslo va rada, svrsishodno delatne radne snage, tj. samog rada. Tree, posmatrajui celinu procesa, upotrebna vrednost kapitala pojav ljuje se ovde kao proces koji proizvodi upotrebnu vrednost, pro ces u kojemu sredstva za proizvodnju, prema toj specifinoj odre enosti, funkcioniu kao sredstva za proizvodnju svrsishodno de latne, specifine radne snage, koja odgovara njenoj prirodi. Ili, ukupni proces rada kao takav pojavljuje se, u ivom uzajamnom delovanju svojih objektivnih i subjektivnih momenata, kao sve obuhvatan oblik upotrebne vrednosti, tj. kao realan oblik kapi tala u procesu proizvodnje. Proces proizvodnje kapitala, ako posmatramo njegovu real nu stranu ili ako ga posmatramo kao proces koji putem ko risnog rada s upotrebnim vrednostima stvara nove upotrebne vrednosti jeste pre svega stvarni proces rada. Kao takvi nje10

govi su momenti, njegovi pojmovno odreeni sastavni delovi delovi procesa rada uopte, svakog procesa rada, potpuno sve jedno na kojem se stupnju ekonomskog razvoja i na osnovici kojeg naina proizvodnje on dogaao. Kako je, dakle, realan oblik ili oblik objektivnih upotrebnih vrednosti, od kojih se kapital sastoji, njegov materijalni supstrat, nuno oblik sredstava za proizvodnju sredstava za rad i predmeta rada koja slue za proizvodnju novih proizvoda; kako su, nadalje, u pro cesu prometa, u obliku roba, dakle, u posedu kapitaliste kao vlasnika roba, te upotrebne vrednosti ve prisutne (na tritu), pre negoli prema svojoj specifinoj svrsi funkcioniu u procesu rada jer se, dakle, kapital ukoliko se pokazuje u objek tivnim uslovima rada po svojoj upotrebnoj vrednosti sastoji od sredstava za proizvodnju, sirovina, pomonih materijala i sredstava za rad, orua, zgrada, maina itd., izvlai se iz toga zakljuak da su sva sredstva za proizvodnju fiuvdjiet, i ukoliko ona funkcioniu kao sredstva za proizvodnju, actu [delatni] ka pital, da je kapital stoga nuan momenat ljudskog procesa rada uopte, bez obzira na svaki njegov istorijski oblik, te da je otud neto veno i uslovljeno prirodom ljudskog rada. Isto tako se, jer je proces proizvodnje kapitala uopte proces rada, izvlai za kljuak da je proces rada kao takav, proces rada u svim drutve nim oblicima nuno proces rada kapitala. Kapital se tako posmatra kao neka stvar, koja igra neku odreenu ulogu u procesu proizvodnje, ulogu koja mu kao stvari pripada. To je ista ona logika po kojoj se zakljuuje da je zlato, jer je novac zlato, po sebi i za sebe novac, da je svaki rad, jer je najamni rad rad, nuno najamni rad. Tako se identinost dokazuje time da se vrsto dri onoga to je identino svim procesima proizvodnje ne vodei rauna o njihovim specifinimrazlikama. Identinost se dokazuje time da se apstrahuje od razlika. Na tu odluujue vanu taku vratiemo se iscrpnije u toku ovog odeljka. Ovde, zasad, recimo samo ovo: Prvo: robe, koje je kapitalista kupio da bi ih kao sredstva za proizvodnju potroio u procesu proizvodnje odnosno procesu rada, njegovo su vlasnitvo. One su, zapravo, samo njegov novac pretvoren u robe i isto toliko postojanjenjegovog kapitala kada je on bio novac; ak na jo intenzivniji nain, ukoliko su one prisutne u obliku u kojemu stvarno funkcioniu kao kapital, tj. kao sredstvo stvaranja vrednosti, sredstvo za oploivanje vred nosti, tj. za njeno poveanje. Ta su proizvodna sredstva, dakle, kapital. S druge strane kapitalista je s drugim delom predujmi je li

ne sume novca kupio radnu snagu, radnike ili kako je u Glavi IV razloeno, da se to pokae, ivi rad. On mu stoga pripada isto tako kao to mu pripadaju objektivni uslovi procesa rada. Ali ovde se ipak pokazuje sledea specifina razlika: stvarni rad je ono to radnik kapitalisti stvarno daje kao ekvivalenat za deo 463 kapitala koji je pretvoren u najamninu, za | | kupovnu cenu rada. To je troenje njegove ivotne snage, ostvarenje njegovih proiz vodnih sposobnosti, njegovo kretanje, a ne kretanje kapitaliste. Posmatran kao lina funkcija, u svom realitetu, rad je funkcija radnika, a ne kapitaliste. Posmatran sa stanovita razmene, on je ono to kapitalista od njega dobija u procesu rada, a ne ono kako mu kapitalista pristupa u procesu rada. To dakle ini suprotnost prema objektivnim uslovima rada, koji se kao kapital, i utoliko kao postojanje kapitaliste, protive subjektivnom uslovu rada, sa mom radu ili ak radniku koji radi, unutar samog procesa rada. Tako se dogaa da se, kako sa stanovita kapitaliste tako i sa stanovita radnika, sredstvo za proizvodnju kao postojanje kapi tala, kao eminently capital, suprotstavlja radu, dakle, drugom elementu, u kojemu se pretvara predujmljeni kapital, te se stoga pojavljuje i izvan procesa proizvodnje Suvapei kao specifian nain egzistencije kapitala. To se dalje razvija, kako e se poka zati, delom iz opte prirode kapitalistikog procesa oploivanja vrednosti (uloge koju u tome igraju sredstva za proizvodnju kao usisivai ivoga rada), delom iz razvoja specifino kapitalistikog naina proizvodnje (u kojemu mainerija itd. postaje stvarni go spodar nad ivim radom). Otuda na osnovici kapitalistikog pro cesa proizvodnje to nerazluivo stapanje upotrebnih vrednosti, u emu kapital postoji u obliku sredstava za proizvodnju, a odre enje tih sredstava za proizvodnju, tih stvari kao kapitala, to je odreeni drutveni proizvodni odnos, upravo, kao unutar tog naina proizvodnje u njemu zahvaeni proizvod, vai po sebi i za sebe kao roba. To ini osnovicu za fetiizam politekonomista. Drugo: sredstva za proizvodnju ulaze iz prometa u proces rada kao odreene robe, npr. kao pamuk, ugalj, vretena itd. Ona ulaze u obliku upotrebne vrednosti koju su imala dok su jo cirkulisala kao robe. Kad su ula u proces, funkcioniu ona tad sa svojstvima koja odgovaraju njihovim upotrebnim vrednostima a koja im kao stvarima stvarno pripadaju, pamuku kao pamuku itd. Drugaije je pak s delom kapitala koji zovemo promenljivim, a koji se stvarno pretvara u promenljivi deo kapitala tek svojom razmenom za radnu snagu. Posmatran u svom realnom obliku, novac taj deo kapitala to ga je kapitalista utroio za kupo12

vinu radne snage ne predstavlja nita drugo nego sredstva za ivot koja se nalaze na tritu (ili su na nj within certain terms [uz odreene uslove] ubaena), a koja ulaze u individualnu potronju radnika. Novac je samo preobraeni oblik tih sredstava za ivot, to ga radnik, im ga je primio, ponovo pretvara u sredstvo za ivot. To pretvaranje, isto tako kao i kasnija po tronja tih roba kao upotrebnih vrednosti, jeste proces koji nema nita neposredno zajedniko s neposrednim procesom proizvod nje, tanije procesom rada; tavie, pada izvan njega. Jedan deo kapitala, a time i ukupan kapital, pretvara se upravo time u promenljivu veliinu to se umesto novca, neke konstantne veli ine vrednosti, ili sredstava za ivot, u kojima se on moe pred staviti, takoer konstantnih veliina vrednosti, zamenjuje, napro tiv, jedan element, ziva radna snaga, koja stvara vrednost i koja kao element to stvara vrednost moe biti vea ili manja, moe se predstaviti kao promenljiva veliina, i uopte, u svim okolno stima samo kao tekua, postajua i stoga within different limits [u okviru razliitih granica] sadrana veliina, umesto neke postale, ulazi kao faktor u proces proizvodnje. Istina, po tronja sredstava za ivot od samih radnika moe u stvarnosti biti tako obuhvaena [ukljuena] u procesu rada kao potronja matieres instrumentales [pomonih materija] od maina, npr. ukljuena u njih tako da se radnik pokazuje samo kao instrumenat kupljen od kapitala, a koji za svoju funkciju u procesu rada zahteva potronju, dodatak odreene porcije sredstava za ivot kao svojih matieres instrumentales. To se dogaa vie ili manje ve prema obimu i brutalnosti eksploatacije radnika. Meutim, to pojmovno nije na tako uzak nain (ono dalje videemo ad [2]* pri reprodukciji itavog odnosa) sadrano u kapital-odnosu. U proeku radnik potroi svoja sredstva za ivot za vreme prekida neposrednog procesa rada, dok maine troe svoja za vreme svog funkcionisanja (ivotinja?). Ali tada, posmatra li se itava rad nika klasa, deo tih sredstava za ivot troe lanovi porodice koji jo ne rade ili koji vie ne rade. U stvari, razlika izmeu radnika i maine moe se u praksi svesti na razliku izmeu ivotinje i maine, quoad matieres instrumentales, i njihove potronje. Ipak, to nije potrebno i otud ne spada u odreenje pojma kapitala. Svakako, deo kapitala koji je uloen u najamninu formalno se pokazuje kao deo koji pripada ne vie kapitalisti, nego radniku, im je poprimio svoj realan oblik sredstava za ivot koja ulaze
* [U ru kopisu:] 3. [V id i naKu napom enu, str. 4. Nem. red.]

13

u potronju radnika. Oblik upotrebne vrednosti, koji, dakle, taj deo kapitala ima kao roba pre svog ulaska u proces proizvodnje kao sredstvo za ivot potpuno se, prema tome, razlikuje od oblika to ga on poprima unutar tog procesa a koji je radna snaga sto se delatno ispoljava te stoga sam ivi rad. Po tome se dakle taj deo kapitala specifino razlikuje od onoga koji postoji 464 | | u obliku sredstava za proizvodnju, a to je opet razlog zato se, na osnovici kapitalistikog naina proizvodnje, sredstva za proizvodnju u eminentnom smislu a u razlici i suprotnosti spram sredstava za ivot pojavljuju kapital po sebi i za sebe. Taj privid bez obzira na ono to ima da bude kasnije izloeno ne staje jednostavno tako to je oblik upotrebne vrednosti, u ko jemu kapital postoji na kraju procesa proizvodnje, oblik proiz voda, a taj proizvod postoji i u obliku sredstava za proizvodnju i u obliku sredstava za ivot, te dakle oboje postoje istovremeno kao kapital i stoga u suprotnosti prema ivoj radnoj snazi. Preimo sada na proces oploivanja vrednosti. S obzirom na razmensku vrednost pokazuje se opet razlika izmeu robe i kapitala koji se nalazi u procesu oploivanja vred nosti. Razmenska vrednost kapitala koji ulazi u proces proizvodnje manja je od razmenske vrednosti kapitala koji je baen na trite ili je predujmljen jer on je samo vrednost roba koje ulaze u proces kao sredstva za proizvodnju tj. vrednost konstantnog dela kapitala koji ulazi u proces proizvodnje kao vrednost. Umesto vrednosti promenljivog dela kapitala imamo sada oploivanje vrednosti kao proces, rad koji se nalazi in actu oploivanja vred nosti, koji se neprestano realizuje kao vrednost, ali takoe, teku i preko postavljenih vrednosti napreduje ka stvaranju vrednosti. to se, najpre, odravanja stare urednosti tie, dela vred nosti konstantnog dela, zavisi on od toga: da vrednost sredstava za proizvodnju koja ulaze u proces nije vea nego je potrebno, dalde da robe, ono od ega se one sastoje, sadre opredmeeno drultveno potrebno radno vreme za svrhu proizvodnje, npr. zgra de, maineriju itd., a stvar je kapitalista da pri kupovini tih sred stava za proizvodnju paze na to da za stvaranje proizvoda imaju average [proseno] odgovarajua dobra kao upotrebne vrednosti, bilo kao sirovine, bilo kao maine itd., dakle, da funkcioniu s average kvalitetom a da radu, ivom faktoru, ne suprotstavljaju neobine prepreke, npr. kvalitet sirovine, u to takoe spada da primenjena mainerija itd. ne daje nita vie nego average 14

dechet (proek) roba itd. Sve ovo je stvar kapitaliste. Ali, odra vanje vrednosti konstantnog kapitala zavisi dalje od toga da se on po mogunosti troi samo proizvodno, da se ne rasipa, jer bi u proizvodu mae bio sadran vei deo opredmeenog rada nego to je to drutveno potrebno. Delom to zavisi od samih radnika, i tu poinje nadzor kapitaliste. (Putem task work, odbijanjem od n a ja m n in a zna on da to sebi obezbedi.) Nadalje, [odravanje vrednosti konstantnog kapitala zavisi od toga], da se rad uredno, svrsishodno obavlja, da se pretvaranje sredstava za proizvodnju odvija prikladno, da se upotrebna vrednost, koja lebdi pred oi ma kao svrha, stvarno pojavi kao rezultat u uspelom obliku. Ovde opet poinje nadzor i disciplina kapitalista. Konano, [spo menuto odravanje zavisi od toga], da se proces proizvodnje ne ometa, ne prekida i da se stvarno napreduje ka proizvodu u datom roku (odseku vremena), a koji je odreen prirodom pro cesa rada i njegovih predmetnih uslova. To delom zavisi od kon tinuiteta rada koji poinje s kapitalistikom proizvodnjom. Ali, delom zavisi i od sluajeva koji se spolja ne daju kontrolisati. Utoliko sa svakim procesom proizvodnje nastupa neki rizik za vrednosti koje u njega ulaze, rizik, kojemu te vrednosti 1) podleu, meutim, i izvan procesa proizvodnje, i koji je 2) svojstven svakom procesu proizvodnje, a ne samo procesu proizvodnje ka pitala. (Kapital se protiv tog rizika zatiuje udruivanjem. Ne posredni proizvoa koji radi sa sopstvenim sredstvima za pro izvodnju podlee istom riziku. To nije svojstveno kapitalistikom procesu proizvodnje. Ako u kapitalistikoj proizvodnji kapitalist i rizikuje, rizikuje on samo zato to je uzurpirao svojinu nad sredstvima za proizvodnju.) Sto se pak ivoga faktora u procesu oploivanja vrednosti tie, treba 1) vrednost promenljivog kapitala odrati time da se on naknauje, reprodukuje, tj. da se sredstvima za proizvodnju doda tolika koliina rada koliko je iznosila vrednost promenljivog kapitala ili najamnine; 2) stvoriti increment njegove vrednosti, viak vrednosti, time da se neki viak koliine rada preko one koliine koja je sadrana u najamnini, neka dodajna koliina rada opredmeti u proizvodu. Razlika izmeu upotrebne vrednosti predujmljenog kapitala ili odreenih roba u kojima on postoji i oblika upotrebne vred465 nosti kapitala u | | procesu rada odgovara razlici izmeu razmen ske vrednosti predujmljenog kapitala i pojave razmenske vredno sti kapitala u procesu oploivanja vrednosti u tom to tamo sred 15

stvo za proizvodnju, konstantni 'kapital, ulazi u proces u istom obliku upotrebne vrednosti koji su imale robe od kojih se taj kapital sastoji, dok na mesto gotovih upotrebnih vrednosti, od kojih se sastojao promenljivi kapital, dolazi ivi faktor radne snage koja uveava svoju vrednost u novim upotrebnim vrednostima, faktor realnog rada, a to ovde vrednost sredstava za pro izvodnju, konstantnog kapitala, ulazi u proces oploivanja vred nosti kao takva, dok vrednost promenljivog kapitala uopte ne ulazi u proces, nego se naknaduje delatnou koja stvara vred nost, delatnou ivog faktora koja postoji kao proces oploiva nja vrednosti. Da bi radno vreme radnika srazmemo svom trajanju stvo rilo vrednost, ono mora biti drutveno potrebno radno vreme. To znai, za odreeno vreme radnik mora obaviti normalnu dru tvenu koliinu svrsishodnog rada. Stoga ga kapitalist primorava da njegov rad ima bar normalni drutveni proseni stepen inten zivnosti. On e traiti da se taj minimum koliko je vie mogue prebaci i pokuati da u datom vremenu izvue iz radnika to je vie mogue rada, jer mu svaka intenzivnost rada preko prosenog stepena stvara viak vrednosti. On e, nadalje, pokuati da proces rada to je vie mogue produi preko granica u kojima se mora raditi, da bi nadoknadio vrednost promenljivog kaoitala, najamninu. Pri datoj intenzivnosti procesa rada on e teiti da produi njegovo trajanje, a pri datom trajanju procesa rada da po mogunosti povea njegovu intenzivnost. Kapitalist primorava radnika da svom radu da normalan stepen intenzivnosti, a ako je mogue i vii, i primorava ga da svoj proces rada to je vie mogue produi preko vremena koje je potrebno za nadoknadu najamnine. S tim osobitim karakterom kapitalistikog procesa oploiva nja vrednosti modificira se dalje i realan oblik kapitala u procesu proizvodnje, njegov oblik kao upotrebna vrednost. Prvo, sredstva za proizvodnju moraju postojati u nekoj meri koja je dovoljna ne samo za apsorpciju potrebnog rada nego i za apsorpciju odre enog vika rada. Drugo, menja se intenzivnost i ekstenzivnost stvarnog procesa rada. Sredstva za proizvodnju koja radnik upotrebljava u stvarnom procesu rada jesu, istina, svojina kapitalista i stoje nasuprot nje govu radu, koji je njegovo sopstveno ispoljavanje ivota, kako je to ranije izloeno, kao kapital. Ali, s druge strane, on je taj koji ih upotrebljava u svome radu. U stvarnom procesu rada koristi
16

on sredstva za rad kao provodnike svog rada a predmet rada kao materiju u kojoj se njegov rad ispoljava. Upravo time radnik pretvara sredstva za proizvodnju u svrsishodan oblik proizvoda. Ali, stvar stoji drugaije sa stanovita procesa oploivanja vred nosti. Nije radnik onaj koji upotrebljava sredstva za proizvodnju, nego su sredstva za proizvodnju ta koja upotrebljavaju radnika. Nije ivi rad onaj koji se ostvaruje u stvarnom radu kao svom objektivnom organu, nego je stvarni rad taj koji se odrava i oplouje usisavanjem ivoga rada te time postaje vrednost koja se oplouje, kapital, i kao takav funkcionie. Sredstva za proiz vodnju pokazuju se jo samo kao usisivai to je mogue vee koliine ivoga rada. 2ivi rad pokazuje se jo samo kao sredstvo oploivanja postojee vrednosti i stoga njene kapitalizacije. I, bez obzira na ono to je ranije izloeno, sredstva za proizvodnju eminemment [osobito] upravo se stoga opet pokazuju nasuprot ivom radu kao postojanje kapitala, i to sada kao vladavina minu log, mrtvog rada nad ivim. ivi rad, upravo kao onaj koji stvara vrednost, neprestano se otelovljuje u procesu oploivanja vred nosti opredmeenog rada. Rad je, kao napor, kao troenje ivotne snage, lina delatnost radnika. Ali kao onaj koji stvara vrednost, kao rad u procesu svog opredmeenja, rad radnika je, im je radnik stupio u proces proizvodnje, samo nain postojanja vred nosti kapitala, njemu pripojen. Ta snaga, koja odrava vrednost i stvara novu vrednost, jeste stoga snaga kapitala, a taj proces pokazuje se kao proces njegovog samooploivanja i, tavie, kao proces osiromaivanja radnika, koji od vrednosti to ju je stvorio istovremeno stvara sebi samom tuu vrednost. 466 j| Na osnovici kapitalistike proizvodnje pokazuje se ta spo sobnost opredmeenog rada da se pretvori u kapital, tj. da se sredstva za proizvodnju pretvore u sredstvo komande nad ivim radom i sredstvo njegove eksploatacije, kao neto to im pripada po sebi i za sebe (kao to je s time na toj osnovici Suvpei povezano), to je od njih nerazdvojno, te stoga kao svojstvo, koje im kao stvarima, kao upotrebnim urednostima, kao sredstvi ma za proizvodnju pripada. Ona se stoga pokazuju po sebi i za sebe kao kapital, a kapital koji izraava odreeni proizvodni odnos, odreeni drutveni odnos, u kojemu unutar proizvodnje posednici uslova za proizvodnju istupaju prema ivoj radnoj snazi kao stvar, upravo onako kako se pokazala vrednost kao svoj stvo neke stvari i ekonomsko odreenje te stvari kao robe, kao njen stvarni kvalitet, sasvim onako kako se drutveni oblik, koji je rad dobio u novcu, pokazao kao svojstvo neke stvari. 2) Vlast
2 fiesta glava Kapitala

17

kapitalista nad radnicima jeste, zapravo, samo vladavina osamo staljenih, nasuprot radniku osamostaljenih uslova rada (u koje sem objektivnih uslova procesa proizvodnje sredstava za pro izvodnju spadaju i objektivni uslovi odravanja i dejstvovanja radne snage, dakle sredstva za ivot) nad samim radnikom, prem da se taj odnos ostvaruje tek u stvarnom procesu proizvodnje, koji je, kao to smo videli, u sutini proces proizvodnje vika vrednosti, to ukljuuje odravanje stare vrednosti, tj. proces samooploivanja vrednosti predujmljenog kapitala. Kapitalist i radnik stoje u prometu jedan prema drugom samo kao prodavci roba, ali zbog specifino polarizacione prirode vrsta roba, koje oni jedan drugome prodaju, ulazi radnik nuno u proces proiz vodnje kao sastavni deo upotrebne vrednosti, realnog postojanja, i postojanja vrednosti kapitala, premda se taj odnos ostvaruje tek unutar procesa proizvodnje, a kapitalist, koji postoji kao kupac ra da samo buvapei, postaje stvarnim kapitalistom tek onda kad radnik, koji se prodajom svoje radne snage eventualiter pretvorio u najamnog radnika, u spomenutom procesu stvarno doe pod komandu kapitala. Funkcije, koje kapitalista izvrava, jesu samo sa sveu i voljom izvrene funkcije samog kapitala vrednosti koja se sama oplouje usisavanjem ivoga rada. Kapitalista funkcionie samo kao personificirani kapital, kapital kao linost, kao to radnik funkcionie samo kao personificirani rad, koji njemu pripada kao muka, napor, a kapitalisti kao supstanca koja stvara i poveava bogatstvo i koja se kao takva pokazuje, u stvari, kao elemenat to je pripojen kapitalu u procesu proizvodnje, kao nje gov ivi, promenljivi faktor. Vlast kapitaliste nad radnikom jeste stoga vladavina stvari nad ovekom, mrtvoga rada nad ivim, proizvoda nad proizvoaem, budui da su, uistinu, robe, koje su postale sredstva vladavine (ali samo kao sredstva vladavine samog kapitala) nad radnicima, puki rezultati procesa proizvod nje, proizvodi tog procesa. Taj je odnos sasvim isti u materijal noj proizvodnji i u stvarnom drutvenom procesu ivota jer taj je proces proces proizvodnje koji se u ideolokoj oblasti pokazuje u religiji, izokretanje subjekta u objekt i obrnuto. Istorijski posmatrano, deluje to izokretanje kao nuna prolazna taka da bi se na raun veine iznudilo stvaranje bogatstva kao takvog, tj. bezobzirnih proizvodnih snaga drutvenog rada, koje jedino mogu stvoriti materijalnu osnovicu slobodnog ljudskog drutva. Kroz taj protivrean oblik mora se proi upravo tako kao to ovek mora svoje duhovne snage najpre religiozno oblikovati kao sebi nasuprotne nezavisne moi. To je proces otuenja nje18

467

govog sopstvenog rada. Radnik je ovde od poetka iznad kapi taliste utoliko to je kapitalist ukorenjen u spomenutom procesu otuenja i u njemu nalazi svoje apsolutno zadovoljenje, dok je radnik kao njegova rtva, naprotiv, od poetka u buntovnikom odnosu i osea ga kao proces porobljivanja. Ukoliko je proces proizvodnje istovremeno stvarni proces rada a kapitalista kao nadglednik i vodilac tog procesa ima da obavi neku funkciju u stvarnoj proizvodnji, dobija njegova delatnost, | | u stvari, spe cifinu, raznoliku sadrinu. Ali sam proces rada pokazuje se samo kao sredstvo procesa oploivanja vrednosti upravo kao to se upotrebna vrednost proizvoda pokazuje samo kao nosilac njegove razmenske vrednosti. Samooplodnja vrednosti kapitala stvara nje vika vrednosti jeste, dakle, odreujua, vladajua i preseua svrha kapitaliste, apsolutan nagon i apsolutna sadrina nje govog posla, u stvari, samo racionalizirani nagon i svrha tvorca blaga potpuno siromana i apstraktna sadrina, koja doputa da se kapitalista, s jedne druge strane, pokae upravo isto toli ko porobljen kapital-odnosom, mada, s druge strane, na suprot nom polu od radnika. Prvobitan odnos, u kojemu would be capitalist (budui kapi talista] kupuje rad (posle Gl. IV moemo rei rad umesto radna snaga) od radnika da bi kapitalizirao neku novanu vrednost, a radnik prodaje raspolaganje nad svojom radnom snagom, svoj rad, da bi ivotario, jeste nuan uvod i uslov sadri po sebi u sebi upravo u stvarnom procesu proizvodnje razloen odnos, u kome vlasnik roba postaje kapitalist, personificirani kapital, a radnik puka personifikacija rada za kapital. Kao to je onaj prvi odnos, u kome radnik i kapitalista nastupaju jedan prema dru gome prividno kao vlasnici roba, tako je on, kako emo kasnije videti, rezultat i proizvod kapitalistikog procesa proizvodnje. Ali potom se oba ina moraju odvojiti. Prvi pripada prometu. Drugi nastaje na osnovi prvoga tek u stvarnom procesu proiz vodnje. Proces proizvodnje je neposredno jedinstvo procesa rada i procesa oploivanja vrednosti, kao to je njegov neposredni re zultat, roba, neposredno jedinstvo upotrebne i razmenske vred nosti. Ali, proces rada je samo sredstvo procesa oploivanja vred nosti, a proces oploivanja vrednosti je kao takav u sutini proizvodnja viska vrednosti, tj. proces opredmeenja neplaenog rada. Time je ukupni karakter procesa proizvodnje specifino odreen. 19

Ako proces proizvodnje posmatramo sa dva razliita gle dita: 1) kao proces rada, 2) kao proces oploivanja vrednosti, onda se ve iz toga vidi da je on samo jedinstven, nedeljiv pro ces rada. Ne radi se dvostruko, jednom, da bi se stvorio svrsi shodan proizvod, upotrebna vrednost, da bi se sredstva za pro izvodnju pretvorila u proizvode, a drugi puta, da bi se stvorila vrednost i viak vrednosti, da bi se vrednost oplodila. Rad biva samo pridodan u svom odreenom, konkretnom, specifinom ob liku, nainu, nainu egzistencije, u kom je on svrsishodna delatnost, koja pretvara sredstva za proizvodnju u odreeni proizvod, vreteno i pamuk npr. u preu. Samo je predenje itd., ono to se pridodaje i koje svojim pridodavanjem neprestano proizvodi sve vie pree. Taj realni rad je vrednostan ukoliko ima normal no odreen stepen intenzivnosti (ili ga samo uraunava, ukoliko ga ima) i ukoliko se taj realni rad da tog intenziteta u odreenim, vremenski merenim kvantitetima, materijalizuje u proizvodu. Kad bi proces rada bio prekinut na taki gde je koliina pridodanog rada u obliku predenja itd. = koliini rada sadranog u najam nini, onda ne bi bio proizveden nikakav viak vrednosti. Viak vrednosti pokazuje se stoga takoe u nekom viku proizvoda,. ovde kao koliina prede koja prelazi koliinu ija je vrednost = = vrednosti najamnine. Proces rada pokazuje se otud kao proces oploivanja vrednosti radi toga to je u njemu dodajni konkretni rad koliina drutveno potrebnog rada (po svome intenzitetu) = = odreenoj koliini drutveno prosenog rada i radi toga to ta koliina, sem one koja je sadrana u najamnini, predstavlja neku dodatnu koliinu. To je kvantitativno izraunavanje poseb nog konkretnog rada kao potrebnog drutveno prosenog rada, izraunavanje koje pak odgovara realnom momentu prvo normal ne intenzivnosti rada (da se za proizvodnju odreene koliine proizvoda upotrebljava samo za to drutveno potrebno radno vreme) i produenju procesa rada preko trajanja koje je potrebno za naknadu vrednosti promenljivog kapitala. 468 | j Iz ranije izloenog sledi da izraz opredmeeni rad i su protnost kapitala kao opredmeenog rada prema ivom radu mogu da dovedu do vrlo pogrenog shvatanja. Ranije* sam ve pokazao da je analiza robe na radu kod svih dosadanjih ekonomista dvosmislena i nepotpuna. Nije do3 Bez zablude raspra o tome da 1! osim rada i priroda uestvuje u proizvodu (kontribuira) uopte nije bila mogua. O vo se odnosi samo na konk retni rad.

20

voljno tu analizu svesti na rad, nego na rad u dvojakom obli ku, u kome se on, s jedne strane, pokazuje kao konkretan rad u upotrebnoj vrednosti roba, a s druge strane uzima kao dru tveno potreban rad u razmenskoj vrednosti. S prve take gle dita sve zavisi od njegove posebne upotrebne vrednosti, njego vog specifinog karaktera, koji upravo upotrebnoj vrednosti to ju je stvorio utiskuje specifian peat i stvara od nje, za razliku od drugih vrednosti, konkretnu upotrebnu vrednost, ovaj odre eni artikal. Nasuprot tome sasvim se apstrahuje njegova posebna korisnost, njegova odreena priroda i vrsta ukoliko se on uzima kao elemenat stvaranja vrednosti a roba kao njegovo opredmeenje. Kao takav on je bezrazlian, drutveno potreban, opiti rad, potpuno ravnoduan prema svakoj posebnoj sadrini, zbog ega takoe po svom samostalnom izrazu, novcu, po robi kao ceni, dobija izraz koji je zajedniki svim robama i razlikuje se samo kvantitetom. Po prvome prikazuje se stvar u odreenoj upotreb noj vrednosti robe, njenom odreenom stvarnom postojanju, po drugome pak u novcu, bez obzira na to da li ovaj sad postoji kao novac ili kao puki obraunski novac u ceni robe. Po prvome re je iskljuivo o kvalitetu, po drugome samo o kvantitetu rada. Po prvome prikazuje se razlika konkretnog rada u podeli rada, po drugome u njegovom bezrazlinom novanom izrazu. U pro cesu proizvodnje ta nam se razlika aktivno opire. Nismo to vie mi oni koji je povlaimo, nego ona nastaje u samom procesu proizvodnje. Razlika izmeu opredmeenog i ivog rada pokazuje se u realnom procesu rada. Sredstva za proizvodnju, npr. pamuk i vreteno itd., jesu proizvodi, upotrebne vrednosti, u kojima su otelovljeni odreeni, konkretni radovi, izrada maina, gajenje pa muka itd., dok se predenje pojavljuje u procesu ne samo kao spe cifino razliit rad od onih radova koji su sadrani u sredstvima za proizvodnju nego kao ivi rad, rad koji se tek ostvaruje i koji neprestano izbacuje iz sebe svoj proizvod, a koji je u suprotnosti prema onim radovima to su ve opredmeeni u svojim, njima svojstvenim proizvodima. I sa toga stanovita pokazuje se su protnost izmeu jedne strane kao raspoloivosti postojanja kapi tala i ivoga rada kao, pre svega, troenja ivotne snage radnika. Nadalje, u procesu rada pojavljuje se opredmeeni rad kao pr^dmetan momenat, elemenat za ostvarenje ivoga rada. Sasvim drugaije, meutim, izgleda stvar im se posmatra proces oploivanja vrednosti, stvaranje i proizvodnja nove vred nosti. 21

Rad, koji je ovde sadran u sredstvima za proizvodnju, jeste odreena koliina opteg drutvenog rada i stoga se predstavlja u odreenoj veliini vrednosti i sumi novca, in fact [u stvari], u ceni tih sredstava za proizvodnju. Rad, koji se dodaje, jeste odreena dodatna koliina opteg drutvenog rada i pokazuje se kao dodatna veliina vrednosti ili suma novca. Rad koji je ve sadran u sredstvima za proizvodnju isti je kao novododati rad. Oni se meusobno razlikuju samo po tome to je jedan opredmeen u upotrebnim vrednostima a drugi se nalazi u procesu tog opredmeenja, jedan je proli, drugi sadanji, jedan mrtav, drugi iv, jedan opredmeen u perfektu, drugi se opredmeuje u prezentu. U obimu u kojemu minuli rad zamenjuje ivi postaje i on sam proces, oplouje se, postaje fluens koji stvara fluxion. To njegovo usisavanje dodatnog ivog rada jeste njegov proces 469 samooploivanja, njegovo stvarno pretvaranje u kapital, | |u vrednost koja samu sebe oplouje, jeste njegovo pretvaranje iz konstantne veliine vrednosti u veliinu vrednosti koja je promenljiva i procesivna. Svakako, taj dodatni rad moe da se doda samo u obliku konkretnog rada a stoga isto i sredstvima za pro izvodnju samo u njihovom specifinom obliku kao posebnim upo trebnim vrednostima a vrednost, koja je sadrana u tim sredstvi ma za proizvodnju, odrava se samo njihovom potronjom kao sredstava za rad, dakle, konkretnim radom. To, meutim, ne is kljuuje da se postojea vrednost, rad koji je opredmeen u sred stvima za proizvodnju, iskljuivo poveava samo preko svoje sopstvene koliine nego i preko koliine rada to je opredmeen u promenljivom kapitalu, i da se poveava u stepenu u kome on usisava ivi rad, a koji sam sebe opredmeuje kao novac, kao opti drutveni rad. Stoga je eminently [eminentno] u ovom smislu koji se odnosi na proces oploivanja vrednosti, pravu svrhu kapitalistike proizvodnje da se kapital kao opredmeeni rad (accumulated labour, pre-existent labour and so forth [akumulirani rad, preegzistentni rad i tako dalje]) protivi ivom radu (immediate labour etc. [neposredan rad itd.]) i od eko nomista njemu suprotstavlja. Ali oni ovde neprestano padaju u protivrenosti i dvosmislenosti ak i Rikardo zato to nisu jasno analizirali robu na osnovi rada u dvojakom obliku. Samo kroz prvobitni proces razmene izmeu kapitaliste i radnika kao vlasnika roba ulazi u proces proizvodnje ivi faktor, radna snaga kao momenat realnog oblika kapitala. Ah tek u samom procesu proizvodnje pretvara se opredmeeni rad 22

usisavanjem ivoga rada u kapital i stoga se rad pretvara u ka pital* 469a | | Kapitalistiki proces proizvodnje je jedinstvo procesa rada i procesa oploivanja vrednosti. Da bi se novac pretvorio u ka pital, pretvara se on u robe koje ine faktore procesa rada. Nov cem se moraju kupiti, prvo, radna snaga i, drugo, stvari bez kojih se radna snaga ne moe upotrebiti, tj. bez kojih ne moe raditi. U procesu rada nemaju te stvari nikakva drugog smisla sem da slue kao ivotna sredstva rada, upotrebne vrednosti rada s obzirom na ivi rad kao njegov materijal i sredstvo, s obzi rom na proizvod rada kao njegova sredstva za proizvodnju, s ob zirom na to da su sama ta sredstva za proizvodnju ve proizvodi, proizvodi kao sredstva za proizvodnju nekog novog proizvoda. Ali ove stvari ne igraju tu ulogu u procesu rada zato to ih kapi talista kupuje, zato to su one preobraeni oblik njegovog novca, nego on ih, naprotiv, kupuje zato to one tu ulogu igraju u pro cesu rada. Za proces predenja kao takav npr. nevano je to to pamuk i vreteno predstavljaju novac kapitaliste, dakle kapital, to je utroeni novac po svom odreenju kapital. Materijal za rad i sredstvo za rad oni postaju samo u ruci predioca koji radi, i oni to postaju zbog toga to on prede a ne zbog toga to on taj pa muk, koji pripada nekoj drugoj osobi, upreda nekim vretenom,
* [O vd e je M arks uinio napom enu:] N ote [sa slcdeim u po zo re n jem :] O no od strane 9 6 do 1 0 7 pod ru b rik o m : N eposred ni proces p ro iz v o d n je , spada ovde, treba ga sa prethodnim to blend (spojiti) i oboje meusobno to re c tify [rc k tific ira ti is p ra v iti]. D itto spada o vd e str. 2 6 2 64 ove knjige. Prem a ovom upozorenju donosim o na ovom mestu oba pom enuta odcljka. Izm ene (oboje meusobno to re c tify [re k tific ir a t i] ) nisu preduzete. D odatne strane (p rvo b itn o str. 9 6 107 ) je M arks naknadno prenum erisao u 4 6 9 a 469m . Tekst koji treba dod ati na str. 46 9 a (96) poinje jednim odeljkom koji je M arks preSkrabao (4 puta popreko prevueni o d eljak koji je sainjavao n astavak teksta nekada njih strana 1 95 koje nam ne stoje na raspolaganju. N a z a g la v lju strane pisao je M a rk s:] To p ripada str. 4 9 6 [(pogreno: str. 4 6 9 ). N a iz b risa nom odeljku tekst koji sledi a koji nije prevuen nosi sa ovim u vezi n a tp is:] 6. N eposredni proces p roizvodnje. [T ekst prekrabanog odeljka glasi:] [4 6 9 a ] [ ] II je r ka p ita l kojim se kupuje rad n a snaga sastoji se, u stva ri, od ivotnih sredstava, m ada su o v a iv o tn a sredstva rad niku d ata kroz n ovac. On bi mogao zajedno s p ristalicam a m onetarnog sistema na p ita nje: ta je kapital? o d g o vo riti: k a p ita l je n ovac, je r kada k apital postoji u procesu rad a m aterijalno u obliku sirovin a, radnih instrum enata itd., postoji on u procesu prom eta u obliku novca. T ako bi neki antiki ekonom ista na p itan je: ta je rad nik? m orao odg o vo riti istom logikom : ra d n ik je rob (jer je rob bio ra d n ik antikog procesa rad a). \Nem. red.]

23

koje pripada istoj toj drugoj osobi, u preu, za istu tu drugu oso bu. Robe ne postaju kapital time to se upotrebljavaju i proizvod no troe u procesu rada, nego one time postaju elementi procesa rada. Ukoliko je kapitalista kupio te stvarne elemente procesa rada, predstavljaju oni njegov kapital. Ali to vai i za rad. On takoe predstavlja njegov kapital, jer kupcu radne snage rad pri pada isto tako kao to mu pripadaju i predmetni uslovi rada koje je kupio. I ne pripadaju mu samo pojedini elementi procesa rada, pripada mu itav proces rada. Kapital, koji je ranije posto jao u obliku novca, postoji sada u obliku procesa rada. Ipak, pro ces rada ne menja svoju opitu prirodu zato to je kapital zavla dao procesom rada, te radnik stoga radi za kapitalistu umesto za sebe samog. Materijal za rad i sredstva za rad ne postaju po prirodi kapital zato to se novac pri pretvaranju u kapital pre tvorio u faktore procesa rada, te dakle i nuno poprimio oblik materijala za rad i sredstava za rad, tj. postaju to isto toliko malo koliko zlato i srebro postaju po prirodi novac zato to je novac, izmeu ostalog, zlatan i srebren. Ipak, isti savremeni eko nomisti, koji se smeju nad naivnou monetarnog sistema kada on na pitanje: ta je novac? odgovara: zlato i srebro je novac, ne ustruavaju se da na pitanje: ta je kapital? odgovore: kapital je pamuk. Oni ne kau nita drugo ni kada izjavljuju da su ma terijal za rad i sredstva za rad, sredstva za proizvodnju ili pro izvodi to se upotrebljavaju za novu proizvodnju kapital, ukratko, da su predmetni uslovi rada po prirodi kapital, utoliko to i zbog toga to po svojim materijalnim svojstvima slue kao upotrebne vrednosti u procesu rada. Ispravno je tad kada drugi dodaju: kapital je meso i hleb, jer iako kapitalista novcem kupuje 469b radnu snagu, predstavlja taj novac, u stvari, samo hleb, | | meso, ukratko sredstva za ivot radnika.12 7 Stolica sa etiri noge i pre
117 C a p ita l is th a t p a rt o f the w ealth o f a country which is em ployed in production, ana consists o f food, ceothing, tools, ra w m ateri als, m achinery, etc. necessary to give e ffect to labour. [ K a p i t a l... je onaj deo bogatstva jedne zem lje koji se upo trebljava u proizvod n ji i sa stoji se iz hrane, odela, orua, sirovina, mainerije etc. nunih da sc postigne radni e fe k a t. ] (89, R icardo, 1. c.). C apital is a portion o f the national w ealth, em ployed, o r m eant to be em ployed, in favouring reproduction. [ K a p ita l je deo nacionalnog bogatstva upotrebljen ili nam enjen upotrebi, u svrhe reprodukcije. ] (21, G. R am say, 1. c.). C a p ita l . . . a pa rticu la r species o f w e a lth . . . d estin ed . . .^ to the obtaining o f oth er articles o f u tility . [ K a p i t a l... naroita v r s*a b o g a ts tv a . . . p red o d re e n . . . za dobijanje drugih korisnih a rtik a la . ] (F. Torrens, 1. c.). C a p i t a l . . . p r o d u i t ... com me moyens d une nou-

24

svlakom od somota predstavlja pod izvesnim konjunkturama pre sto; ta stolica je zbog toga stvar koja slui za sedenje, a ne presto po prirodi svoje upotrebne vrednosti. Najhitniji inilac procesa rada jeste sam radnik, a u antikom procesu proizvodnje taj rad nik je rob. Iz toga sledi da je radnik isto tako malo po prirodi rob, mada to gledite Aristotelu nije sasvim strano, kao to su vreteno i pamuk, zato to ih najamni radnik dan-danas troi u procesu rada, po prirodi kapital. Ova glupost, koja odreeni drutveni proizvodni odnos, to se prikazuje u stvarima, shvata kao stvarno prirodno svojstvo samih tih stvari, udara nam u oi kada otvorimo prvi bolji prirunik iz ekonomije i odmah na prvoj strani proitamo da su elementi procesa proizvodnje, sve deni na svoj najoptiji oblik, zemlja, kapital i rad.12 S Moglo bi se isto tako rei da su oni zemljina svojina, noevi, makaze, vretena, pamuk, ito, ukratko, materijal za rad i sredstva za rad, i najamni rad. Na jednoj strani nabrajamo elemente procesa
v e lle prod u ction . [ K a p i t a l . . . p r o iz v o d i. . . kao sred stvo jedne n ove pro iz v o d n je . ] ^S en ior, 1. c., p. 3 18 ) . L orsquun fonds est consacr k la production m aterielle, ii prend le nom de capital." [Z bog toga to je jedan fond odreen za m aterijalnu p ro iz v o d n ju uzim a on im e kapitala."'] (207, t. I, Storch , C ours d Econom ie P o litiqu e, P a riser A usgabe vo n 182 3 ). Le c a p ita l est cette p ortion de la richesse p ro d u ite qui est destine k la reproduction. [K a p ita l je onaj deo proizved enog b ogatstva koji je odreen za reproduk ciju. ] (p. 36 4 , Rossi, C ours d'E conom ie P o litiq u e, 1 8 3 6 37. B riisseler Ausgabe 184 2 ). Rossi se mui s tekoom da li se i siro v in a moe raunati u k a p ita l. M oe se p ra v iti ra z lik a izm eu c a p ita l-m a ti re [k a p ita l-m a te rija ] i cap ital-in stru m en t [k a p ita l-in stru m en t], ali ,,est-ce (la m atire prem ire) vra im e n t l un instrum ent de p roduction ? n est-ce pas jlutot l objet sur lequel les instrum ents produeteurs d o iv e n t a g ir? [ a li, da i je (prim arna m aterija) tu odista instrum enat (sredstvo) pro iz vo d n je ? N ije li vie predm et na koji treba da deluju sredstva za p ro iz v o d n ju ? (p. 3 6 7 ).] O n ne u via da se, kada jednom k a p ita l zam eni njegovim m ate rijaln im pojavnim oblikom , i otu da opredm eene uslove rad a pogreno nazove kapitalom , oni u odnosu na sam rad razliku ju kao m a terija l za rad i sredstva za rad , ali da su u odnosu na p ro iz v o d na isti nain p ro iz vo d n a sredstva, kako on tada k a p ita l i na str. 37 2 pogreno z ove sredstvim a za p ro iz v o d n ju . II ny a aucune differen ce entre un c a p ita l et toute autre portion de richesse: cest seulement par l em ploi qui en est fa it, quune chose d evien t capital, c.--d . eorsque lle est em ploye dans une operation productive, comme m atire prem ire, comme instrum ent ou comme approvisionnem ent. [N em a nik a k ve razlike izmeu k a p ita la i itavog ostalog dela b og atstva: samo njegova upotreba ini jedan pred met kapitalom , tj. kad je on upotrebiien u pro izvo d n o i operaciji kao sirovin a, kao sredstvo ili kao z a lih a .] (C herhu liez, R iche ou P au vre, Paris, 1 8 4 1 . p. 18.) 01 V id i B. Jo h n S tu a rt M ill, Principles o f P o litic a l E conom y, V . I, b. I.

25

rada meajui ih sa specifinim drutvenim karakterima koje ti elementi imaju na odreenom istorijskom stupnju razvoja, a na drugoj strani dodajemo jedan elemenat koji pripada procesu rada kao nekom venom procesu izmeu oveka i prirode uopte, da kle, nezavisno od svih odreenih drutvenih oblika. (Dalje emo u tekstu videti da ta iluzija ekonomista, koji prisvajanje procesa rada pomou kapitala meaju sa samim procesom rada te stoga predmetne elemente procesa rada jednostavno pretvaraju u ka pital, i to zato to se i kapital, izmeu ostalog, pretvara u pred metne elemente procesa rada i kako ta iluzija, koja kod klasinih ekonomista traje samo dode dok oni kapitalistiki proces proizvodnje posmatraju iskljuivo s take gledita pro cesa rada, te je stoga daljim izlaganjem ispravljaju, proistie iz prirode samog kapitalistikog procesa proizvodnje. Ali odmah se pokazuje da je ovo veoma zgodan metod za to da bi se dokazala venost kapitalistikog naina proizvodnje ili da bi se dokazalo da je kapital neprolazni prirodni elemenat ljudske proizvodnje uopte. Rad je veni prirodni uslov ljudske egzistencije. Proces rada nije nita drugo do sam rad, posmatran u trenutku svoje stvaralake delatnosti. Stoga su opti momenti procesa rada ne zavisni od svakog odreenog drutvenog razvoja. Sredstva za rad i materijal za rad, od kojih su jedan deo ve proizvodi ranijeg rada, igraju svoju ulogu u svakom procesu rada uvek i u svim okolnostima. Ako im stoga prikaim ime kapital u uverenju da semper aliquid haeret [uvek se neto i prilepi], onda sam dokazao da je postojanje kapitala veiti prirodan zakon ljudske proizvodnje i da je Kirgiz, koji s noem to ga je ukrao od Rusa see trsku i od nje sebi plete amac, upravo isto tako ka pitalista kao gospodin fon Rotild. Isto tako bih mogao dokazati da su se Grci i Rimljani prieivali zato to su pili vino i jeli hleb i da se Turci svakodnevno krope katolikom svetom vodom zato to se svakodnevno peru. To je takvo impertinent [drsko] plitko trabunjanje, koje nalazimo izbukano sa samodopadljivom vanou ne samo od jednog F. Bastiata, ili u ekonomskom traktatiu Society for the advancement of useful knowledge [Dru tva za napredak korisnog znanja], ili u spisima za malu decu 469c jedne mother Martineau [majke Martino], | | nego ak i kod pravih strunih pisaca. Umesto da se tako, kako se nameravalo, dokae veita prirodna nunost kapitala, negira se, tavie obrat no, sama njegova nunost za odreeni istorijski stupanj razvoja drutvenog procesa proizvodnje, jer na tvrdnju da kapital nije 26

nita drugo do materijal za rad i sredstvo za rad ili da su pred metni elementi procesa rada po prirodi kapital, s pravom se odgovara da nam je, dakle, potreban kapital, ali nisu kapitalisti, ili, da kapital nije nita drugo nego /we12 9 koje je izmiljeno za obmanu masa. Nesposobnost da se proces rada shvati samostalno a ipak istovremeno kao jedna strana kapitalistikog procesa proizvodnje, pokazuje se jo jae kada nam gospodin F. Vejlend npr. pria da je sirovina kapital i da njezinom preradom on postaje proizvod. Po tome je koa proizvod tavioca, a kapital obuara. Oboje, sirovina i proizvod jesu odreenja koja pripadaju nekoj stvari s obzirom na proces rada, i niti jedno niti drugo nemaju po sebi i za sebe nita s odreenjem da budu kapital, premda oboje, sirovina i proizvod, predstavljaju kapital im je kapitalista pri svojio proces rada.13 0 Gospodin Prudon je ovo iskoristio sa svo129 K a e nam se da rad ni jedan k orak ne m oe da uini bez k a p itala, da je lo p a ta za oveka k oji kopa isto to lik o v a n a kao njegov rad, da je k a p ita l stoga isto to lik o potreban p ro iz v o d n ji kao sam rad . R adnik sve o v o z n a ; o v a istina mu sv ak od n evn o izlazi pred o i; ali o v a uzajam na z avisn ost izmeu k a p ita la i rad a nema n ik a k ve veze s re la tivn im poloajem k apitaliste i ra d n ik a ; ona ak dokazuje da drugi m ora da iz d r a v a p rvo g. K a p ita l nije nita drugo nego nepotroena p ro iz v o d n ja i ukupan ka p ita l koji u ovom trenutku postoji, postoji nezavisno od neke posebne ind ividue ili neke posebne klase i na koji nain nije identian s n jim a; i kad bi svak i k a p ita lista i svak i bogati ovek u V e likoi B ritan iji iznenada um ro, ni jedan jedini deo bogatstva ili k a p itala ne bi sa njim iezao, niti bi nacija bila osirom aena ak ni za vredn ost jednoga F arthinga. Z a posao pro iz v o a a bitan je ka p ita l, a ne ka p ita lista; i tu postoji isto ta k o v e lik a ra z lik a izmeu ovoga dvoga kao izmeu brodskog tereta i teretnice. (59, J . F. B ra y , L abour's w rongs and Labour's rem edy etc. Leeds 1839.) C a p ita l is a sort o f cabalistic w o rd like church o r state, o r a n y oth er o f those general term s w hich are invented b y those w h o fleece the rest o f m ankind to conceal the hand th a t shears them . [ K a p ita l je neka v rsta mistine reci, slino c rk v i ili d ra v i, ili bilo kojoj drugoj od tih optih izra za koje su pronali oni koji v a ra ju ostali deo ovean stva da bi sakrili ruku k oja ih erup a. ] (17 , L ab our defend ed against the claims o f C a p ita l etc., L ondon, 182 5 ). T v o ra c ovog anonim nog spisa je Th. Hodgskin, jedan od n a jznaajnijih m odernih engleskih ekonom ista. N jegov citirani spis, iji se znaaj jo i danas priznaje (vid i, na prim er, John L alo r, M oney and M orals etc., L ondon, 185 2 ), iz a z v a o je nekoliko godina posle svog izlaska jedan anonim ni p rotivspis (antispis) L ord B rougham a koji ie isto tako povran kao to su to, inae, ekonom ski doprinosi ovih b rb ljiv ih genija. 00 The m aterial w hich . . . w e obtain fo r the purpose o f combining it w ith o u r ow n (!) ind ustry, and form ing it into a product, is called c a p ita l; and, a fte r the lab ou r has been exerted, and the va lu e created,

27

jom uobiajenom dubinom. Posredstvom ega se pojam pro izvod iznenada pretvorio u pojam kapital. Posredstvom ideje vrednosti. To znai da je proizvod, da bi postao kapital, morao da proe autentino ocenjivanje vrednosti, da bude kupljen ili prodan, da je o njegovoj ceni moralo da se debatira i da ju se fiksira nekom vrstom legalne konvencije. Ova koa, kako ona dolazi iz klaonice, jeste proizvod klaoniara [mesara]. I tu kou kupi tavilac? On smesta tu kou ili njenu vrednost unosi u svoje eksploatacione fondove. Radom tavioca postaje taj kapital opet proizvod. Gospodin Prudon se odlikuje aparatom lane metafizike i njime najobinije elementarne predstave unosi u svoje eksploa tacione fondove najpre kao kapital i zatim ga prodaje publici kao visokoparni proizvod. Pitanje, kako se proizvod pretvara u kapital, jeste po sebi i za sebe besmisleno, ali odgovor zaslu uje pitanje. U stvari, gospodin Prudon nam pria samo dve prilino poznate injenice, jednom, da se proizvodi ponekad prerauju kao sirovina i, drugo, da su proizvodi istovremeno robe, tj. imaju neku vrednost, koja pre svog ostvarenja mora da izdri teko iskuenje debate izmeu kupca i prodavca. Isti filozof primeuje: La difference pour la socit, entre capital et produit nexiste pas. Cette difference est toute subjective aux individus [Za drutvo ne postoji razlika izmeu kapitala i proizvoda. Ta razlika je individuama sasvim subjektivna]. Ako ekonomista, dok kapitalistiki proces proizvodnje posmatra samo sa gledita procesa rada, oznaava kapital kao puku stvar, sirovinu, instrumenat itd., pada mu onda opet na pamet da je proces proizvodnje ipak i proces oploivanja vrednosti i da spomenute stvari s obzirom na proces oploivanja vrednosti dolaze u obzir samo kao vrednost. Isti kapital postoji as u obliku sume novca, as u obliku neke sirovine, nekog instru menta, neke gotove robe. Te stvari zapravo nisu kapital; on preit is called a product. Thus, the same article m ay be product to one, and c ap ital to another. Leather is the product o f the currier, and the capital o f the shoemaker." [M a terija l k o ji. . . dobijam o rad i njegovog kom binovanja s nasom sopstvenom (!) industrijom , radi njegovog obliko v a n ja u p ro iz vo d , zove se k a p ita l; i poto je rad obavljen i vrednost stvorena, on se zove p roizvod . Isti a rtik l moe biti p ro iz vo d za jednoga a k a p ita l za drugog. K o a je p roizvod koara, a kapital obuara. ] (F. W a y land, 1. c., p. 25.) (Slede sada gore navedena govna iz Prudona, p ri tom c itira ti: G ra tu it du C rSdit. Discussion entre M. Fr. B astiat et M . Proudhon , P aris 1 8 5 0 , p. 179 , 180 , 182.)

28

biva u vrednosti koju one imaju.131 Ukoliko se ta vrednost 469d odrava, vie ne propada, umnoava, odvaja od robe, | | koja ju je stvorila, ostaje [ona] slino nekom metafizikom i nesupstancijalnom kvalitetu uvek u posedu istog proizvoaa (tj. ka pitaliste),13 2 oznaava se ono, to je upravo oznaeno kao stvar, sad kao komercijalna i d e j a 13 3 Proizvod kapitalistikog procesa proizvodnje nije niti puki proizvod (upotrebna vrednost) niti puka roba, tj. proizvod koji ima razmensku vrednost; njegov specifini proizvod jeste viak vrednosti. Proizvod kapitalistikog procesa proizvodnje su robe koje imaju vie razmenske vrednosti, tj. otjelovljuju vie rada nego to je za njihovu proizvodnju predujmljeno u obliku novca ili roba. U kapitalistikom procesu proizvodnje pokazuje se pro ces rada samo kao sredstvo, a proces oploivanja vrednosti ili proizvodnja vika vrednosti kao svrha. im se ekonomista ovoga seti, kapital se oznaava kao bogatstvo koje se upotrebljava u proizvodnji da bi se stvorio profit.13 4 Videli smo da se pretvaranje novca u kapital raspada u dva samostalna procesa koji pripadaju sasvim razliitim sferama i egzistiraju odvojeno. Prvi proces pripada sferi prometa roba i stoga se zbiva na tritu roba. To je kupovina i prodaja radne snage. Drugi proces je potronja kupljene radne snage ili sam proces proizvodnje. U prvom procesu stoje kapitalista i radnik jedan prema drugom samo kao vlasnik novca i vlasnik roba a njihova je transakcija, kao i transakcija izmeu svih kupaca i
131 J . B. S a y , 1. c., t. II, p. 4 2 9 , N ote. K a d a C a re y ka e : C a p i t a l . . . all articles possessing exchangeable v a lu e [ K a p it a l. . . svi a rtik li koji im aju razm ensku vre d n o st ] ( H . C. C a re y , P rinciples o f P o litic a l Econom y, P a rt I, P h iladelphia, 1 8 3 7 , p. 2 9 4 ), onda to po n o vo spada u objanjenje k a p ita la koje smo pom enuli jo u I g la v i: C a p ita l is com m odities [ k a p ita l su robe ], objanjenje koje se odnosi samo na p o ja vu ka p ita la u procesu prom eta. Sism ondi, N ouv. Princ, etc., t. I., p. 99. 133 ,,Le capital est une idee com m erciale. [ K a p ita l je jedna ko m ercijalna ideja. ] (Sism ondi, Etudes etc., t. II, p. 273.) 134 C a p ita l. T hat portion o f the stock o f a c o u n try w hich is kept o r em ployed w ith a v ie w to p ro fit in the production and distribution o f w e a lth . [ K a p ita l. O naj deo im ovine jedne zem lje koji se uva ili upo tre b lja v a s izgledom na p ro fit u p ro iz v o d n ji i raspodeli b og atstva. ] (T. R. M althus. D efin itions in P o litic a l E conom y, N ew edition etc. by Jo h n C azcn ove, London, 18S 3, p. 10.) K a p ita l deo za proizvod n ju is generally fo r the purpose o f obtaining p ro fit em ployed w ealth [uopte u cilju dobijanja p ro fita upotrebljeno b ogatstvo ]. {75, Th. C halm ers, On P o litica l Econom y etc., London, 183 2 . 2 -n d edition.)

29

prodavaa, razmena ekvivalenata. U drugom procesu pojavljuje se radnik pro tempore [za sada] kao ivi sastavni deo kapitala samog a kategorija razmene ovde je sasvim iskljuena, poto je kapitalista kupovinom prisvojio sve faktore procesa proizvodnje, stvarne i line, pre no to je taj proces poeo. Ali, premda oba procesa postoje samostalno jedan uz drugi, oni se uzajamno uslovljavaju. Prvi uvodi drugi, a drugi izvodi prvi. Prvi proces, kupovina i prodaja radne snage, pokazuje nam kapitalistu i radnika samo kao kupca i prodavca robe. Ono po emu se radnik razlikuje od ostalih prodavaa roba jeste samo specifina priroda, specifina upotrebna vrednost robe koju on prodaje. Ali, posebna upotrebna vrednost roba ne menja apso lutno nita ekonomsku odreenost oblika transakcije, ne menja nita u tome da kupac predstavlja novac a prodava robu. Dakle, da bi se dokazalo da odnos izmeu kapitaliste i radnika nije apsolutno nita drugo nego odnos izmeu vlasnika roba, koji na obostranu korist i po slobodnom ugovoru razmenjuju novac i robu, dovoljno je izolovati prvi proces i zadrati se na njegovom formalnom karakteru. Ova jednostavna vetina nije nikakva a rolija, ali je itava zaliha mudrosti vulgarne ekonomije. Videli smo da kapitalista mora da pretvori svoj novac ne samo u radnu snagu nego i u predmetne faktore procesa rada, sredstva za proizvodnju. Posmatramo li, meutim, ukupni kapi tal na jednoj strani, dakle sve kupce radne snage na jednoj strani, a sve prodavce radne snage, sve radnike na drugoj, onda je radnik upravo primoran da umesto neke robe prodaje sopstvenu snagu kao robu, jer mu, na drugoj strani, stoje nasuprot kao tua svojina sva sredstva za proizvodnju, svi predmetni uslovi rada isto tako kao i sva sredstva za ivot, novac, sredstva za [469e] proizvodnju i | | sredstva za ivot, jer, dalde, svekoliko pred metno bogatstvo stoji nasuprot radniku kao svojina vlasnika roba. Pretpostavljeno je da on radi kao nevlasnik i da mu uslovi njegovog rada stoje nasuprot kao tua svojina. To to je kapitalista br. I vlasnik novca i od kapitaliste br. II, koji poseduje sredstva za proizvodnju, kupuje ova sredstva za pro izvodnju, dok radnik novcem to ga je primio od kapitaliste br. I kupuje sredstva za ivot [ivotne namirnice] od kapitaliste br. III, apsolutno nita ne menja injenicu da su kapitalisti br. I, II i III zajedno iskljuivi vlasnici novca, sredstava za proiz vodnju i sredstava za ivot, ovek moe da ivi samo ukoliko on proizvodi svoja sredstva za ivot a on moe da proizvodi sredstva za ivot samo ako poseduje sredstva za proizvodnju, ako 30

poseduje predmetne uslove rada. Unapred je, dakle, jasno da je radnik koji je lien sredstava za proizvodnju lien takoer sred stava za ivot, kao to i, obrnuto, ovek koji je lien sredstava za ivot ne moe da stvori nikakva sredstva za proizvodnju. Dakle, to to novcu i robi ak u prvom procesu, pre nego to su se stvarno pretvorili u kapital, od poetka utiskuje karakter kapitala, nije ni njihova priroda da slue kao novac, ni njihova priroda da slue kao roba, ni materijalna upotrebna vrednost tih roba da slue kao sredstva za ivot i sredstva za proizvodnju, nego injenica da se taj novac i ta roba, ta sredstva za proizvod nju i sredstva za ivot kao samostalne moi, personificirane u njihovim vlasnicima, suprotstavljaju radnoj snazi koja je liena sveg predmetnog bogatstva, da su, dakle, stvarni uslovi koji su potrebni za ostvarenje rada otueni od samog radnika, ak se pokazuju kao fetii, nadareni sopstvenom voljom i sopstvenom duom, da robe figuriraju kao kupci osoba. Kupac radne snage je samo personifikacija opredmeenog rada koji jedan deo sebe samog daje radniku u obliku sredstava za ivot da bi svom drugom delu pripojio ivu radnu snagu i tim se pripajanjem pot puno odrao i premaio svoju prvobitnu masu. Ne kupuje radnik sredstva za ivot i sredstva za proizvodnju, nego sredstva za ivot kupuju radnika da bi ga pripojila sredstvima za proizvodnju. Sredstva za ivot su poseban materijalni oblik egzistencije u kome kapital staje nasuprot radniku pre nego to ih radnik prisvoji prodajom svoje radne snage. Ali, im proces proizvodnje pone, radna snaga je ve prodata, dakle, sredstva za ivot prela su, bar de jure, u fond potronje radnika. Ta sredstva za proiz vodnju nisu elemenat procesa rada koji pored dejstvujue radne snage sam ne pretpostavlja nita drugo sem materijal za rad i sredstva za rad. U stvari, radnik mora da odrava svoju radnu snagu sredstvima za ivot, ali ta njegova privatna potronja, koja je istovremeno reprodukcija njegove radne snage, pada van pro cesa proizvodnje robe. Mogue je da kapital u kapitalistikoj proizvodnji zaista apsorbuje itavo raspoloivo vreme radnika, da se, dakle, troenje sredstava za ivot uistinu pokae kao puki dogaaj procesa rada, kao to je troenje uglja u parnoj maini, ulja u toku, sena u konja, kao to je to ukupna privatna po tronja robova koji rade. U tom smislu Kikardo npr. (vidi gore beleku 127) pored sirovina, orua itd. nabraja hranu i odelo kao stvari koje daju effect to labour [efekat rada] i stoga kao 469f kapital slue u procesu rada. Ali, | | ma kako se to stvarno deavalo, sredstva za ivot, im ih slobodni radnik troi, jesu 31

robe koje je on kupio, ira ona preu u njegove ruke, i to vie, im ih on pone troiti, ona su prestala biti kapital. Ona, dakle, nisu nijedan od materijalnih elemenata u kojima se kapital po javljuje u neposrednom procesu proizvodnje, premda ine mate rijalni oblik egzistencije promenljivog kapitala koji se pojavljuje na tritu, unutar sfere prometa kao kupac radne snage. Ako kapitalista od 500 talira 400 pretvori u sredstva za proizvodnju a 100 uloi u kupovinu radne snage, onda tih 100 talira ine njegov promenljivi kapital. S tih 100 talira radnici kupuju sredstva za ivot, bilo od istog kapitaliste, bilo od dru gih. Tih 100 talira samo su novani oblik tih sredstava za ivot. Oni su, dakle, u stvari materijalno stanje promenljivog kapitala. U neposrednom procesu proizvodnje promenljivi kapital vie ne postoji: niti u obliku novca niti u obliku robe, nego u obliku ivoga rada to ga je kapital sebi prisvojio kupovinom radne snage. Suma vrednosti, koja je predujmljena u novcu ili robama, pretvara se uopte u kapital samo tim preobraajem promenlji vog kapitala u rad. Iako je, dakle, kupovina i prodaja radne snage, ime je uslovljeno pretvaranje jednog dela kapitala u promenljivi kapital, proces koji je odvojen od neposrednog pro cesa proizvodnje i koji je samostalan i prethodi mu, on je apso lutna osnova kapitalistikog procesa proizvodnje i momenat sa mog tog procesa proizvodnje, ako ga posmatramo kao celinu a ne samo u trenutku neposredne proizvodnje roba. Predmetno bo gatstvo pretvara se u kapital samo zato to radnik, da bi iveo, prodaje svoju radnu snagu. Stvari [Sachen] koje su predmetni [gegenstandliche] uslovi rada, dakle sredstva za proizvodnju, i stvari koje su predmetni uslovi za odranje samog radnika, dakle sredstva za ivot, postaju kapital samo nasuprot najamnom radu. Kapital nije stvar [Ding], kao to ni novac nije stvar. U kapitalu, kao i u novcu, pokazuju se odreeni drutveni pro izvodni odnosi osoba kao odnosi stvari prema osobama, ili od reeni drutveni odnosi pokazuju se kao drutvena prirodna svoj stva stvari [Dingen]. Bez salariata [najamnog rada], im se dakle individue odnose jedna prema drugoj kao slobodne li nosti, nema proizvodnje vika vrednosti, a bez proizvodnje vika vrednosti nema kapitalistike proizvodnje, dakle nema niti kapiTo je ono p ra vo Sto lei u osnovi Rossijeve polem ike p ro tiv na b rajan ja ivotnih sredstava kao sastavnih delova proizvodnog kapitala. K a k o on, meutim, stv a r nepravilno shvata, i u kakvu zabludu dospeva, videe se u jednom kasnijem poglavlju .

32

tala niti kapitaliste! Kapital i najamni rad (tako nazivamo rad radnika koji prodaje sopstvenu radnu snagu) oznauju samo dva faktora istog odnosa. Novac ne moe postati kapital a da se ne razmeni za radnu snagu kao robu koju sam radnik pro daje. S druge strane, rad se moe pokazati kao najamni rad im mu sopstveni predmetni uslovi stupe nasuprot kao samo stalne moi, tua svojina, kao vrednost koja postoji za sebe i po sebi, ukratko, kao kapital. Ako se, dakle, kapital prema svojoj materijalnoj strani ili prema upotrebnim vrednostima, u kojima on postoji, moe sastojati samo od predmetnih uslova samog rada, moraju ti predmetni uslovi stajati nasuprot radu kao tue, samostalne moi, kao vrednost opredmeeni rad koja se prema ivom radu odnosi kao prema pukom sred stvu svog sopstvenog odranja i poveanja. Najamni rad ili salariat jeste, dakle, nuan drutveni oblik rada za kapitali stiku proizvodnju, ba kao to je kapital, potencirana vred nost, nuan drutveni oblik koji moraju da poprime predmetni uslovi rada, da bi rad bio najamni rad. Najamni rad je, dakle, nuan uslov za stvaranje kapitala i stalno potrebna pretpostavka za kapitalistiku proizvodnju. Stoga, iako prvi proces, razmena novca za radnu snagu ili prodaja radne snage, kao takav ne ulazi u neposredni proces proizvodnje, ulazi on, naprotiv, u proizvod nju celoga odnosa.13 6 Preemo li sad od prvog procesa, kupovine i prodaje radne snage, koji pretpostavlja osamostaljenje sredstava za proizvodnju i sredstava za ivot prema stvarnom radniku, dakle personifici rana sredstva za proizvodnju i sredstva za ivot, koja kao kupci
IJ O datle se moe za klju iti ta jedan F. B astiat razum e o sutini kapitalistike p roizvod n je kada objanjava sa laria t [n ajam n in u ] kao fo r m alnost izvan kapitalistike p roizvod n je i koja je nevana, i o tk riv a ,,que ce nest pas la form e de la rem uneration qui cre pou r lui (lou vrier) cette dpenance [ d a nije oblik nag ra iva n ja koji s tv a ra za njega (radnika) ovu zavisn ost ]. (378, H arm onies Economiques, Paris, 185 1.) To je jedno otkrie uz to jo pla g ija t uzet iz dela p ra vih ekono mista koji je ravo- shvaen dostojno istog slatkoreivog ignoranta, koji ie u istom spisu, dakle 1 8 5 1 , otk rio ,,ce qui est plus doisif et plus infaillible encore, cest la disparition des grandes crises industrielles en A n g leterre [ono to je odluujue i sigurnije, to je nestanak v e li kih industrijskih k riza u E ngleskoj ]. (396.) Iako je F. B astiat 1 8 5 1 . dekretom uklonio velike krize iz Engleske, z a h v a tila je Englesku ve 185 7 . opet jedna v e lik a kriza, a 1 8 6 1 . je, to se moe proitati iz z v a ninih iz vetaja engleskih trgovinskih kom ora, izbegla jednu ind ustrij sku krizu dotle nesluenog obim a samo usled izbijan ja am erikog gra anskog rata.

3 esta glava Kapitala

33

zakljuuju ugovor s radnicima kao prodavcima, preemo li s tog procesa, koji se dogaa u sferi prometa, na robnom tritu, na sam neposredni proces proizvodnje, to je on, pre svega, proces rada. U procesu rada stupa radnik kao radnik u normalan delatan odnos, koji je odreen prirodom i svrhom samoga rada, prema sredstvima za proizvodnju. On ih prisvaja i postupa s nji ma kao s pukim sredstvom i materijalom svog rada. Samo469g stalna, | | vrsta i samovoljna egzistencija tili sredstava za proiz vodnju, njihovo odvajanje od rada, sada se zaista ukida. Stvarni uslovi rada pokazuju se u svom normalnom jedinstvu s radom kao puka materija i organi njegovog stvaralakog delovanja. Sirovu kou, koju radnik tavi, obrauje on kao puki predmet svoje proizvodne delatnosti, a ne kao kapital. On ne tavi kou kapitalisti.13 7 Ukoliko je proces proizvodnje samo proces rada, troi radnik u tom procesu sredstva za proizvodnju kao puka ivotna sredstva rada. Ali, ukoliko je proces proizvodnje istovre meno proces oploivanja vrednosti, troi kapitalista u njemu radnu snagu radnika ili prisvaja ivi rad kao ivotnu krv kapitala. Sirovina, uopte predmet rada, slui samo tome da usisa tui rad a orue za rad slui samo kao konduktor, provodnik za taj proces usisavanja. Time to je iva radna snaga pripojena stvar nim sastavnim delovima kapitala, postaje on oivljena neman i poinje da deluje kao da je avo uao u nj. Budui da rad stvara vrednost samo u odreenom korisnom obliku i budui da svaka naroito korisna vrsta rada iziskuje materijal i sredstva specifine upotrebne vrednosti vreteno i pamuk npr. za pre denje, nakovanj, eki i eljezo za kovaki rad itd., rad moe da bude usisan samo ako kapital poprimi oblik specifinih sredstava za proizvodnju, koja iziskuje odreeni proces rada; i samo u tom obliku moe se ivi rad usisati. Ovde, dakle, vidimo zato kapitalisti, radniku i po\it-ekonomisti, koji proces rada moe da zamisli samo kao proces to ga je prisvojio kapital, materijalni elementi procesa rada zbog njihovih materijalnih svojstava vae kao kapital. Takoer, vidimo zato polit-ekonomista ne moe materijalnu egzistenciju tih elemenata kao pukih faktora procesa rada da odvoji od s njima pomeanog drutvenog svojstva koje od njih pravi kapital. On to ne moe zato to stvarno isti taj
117 V idim o dalje iz razm atranja samog ekonomiste kako kapital, rezu ltat rad a, u procesu proizvodnje postaje opet supstrat, m aterijal rad a, kako, dakle, za trenutak postavljeno odvajanje kapitala od rada opet nalazi izraza u jedinstvu jednog i drugog . (F. Engels, Deutsch-franzdsische Jah rbiich er usw., p. 99.)

34

identini proces rada, kojemu sredstva za proizvodnju svojim materijalnim svojstvima slue kao puka ivotna sredstva rada, pretvara ista ta sredstva za proizvodnju u puko sredstvo usisava nja rada. U procesu rada, posmatranom za sebe, radnik upotreb ljava sredstva za proizvodnju. U procesu rada koji je ujedno kapitalistiki proces proizvodnje sredstva za proizvodnju upo trebljavaju radnika tako da se rad pokazuje samo kao sredstvo pomou kojega neka odreena veliina vrednosti, dakle neka odreena masa opredmeenog rada usisava ivi rad da bi se odrala i poveala. Proces rada pokazuje se tako kao proces samooploivanja vrednosti opredmeenog rada pomou ivoga rada.'3 8 Kapital upotrebljava radnika a ne radnik kapital, i samo stvari koje upotrebljavaju radnika, koje stoga u kapitalistima poseduju samostalnost, sopstvenu svest i sopstvenu volju, jesu kapital. Ukoliko je proces rada samo puko sredstvo i realan oblik procesa oploivanja vrednosti, ako je on, dakle, proces koji se sastoji u tome da osim rada, koji je bio opredmeen u najam nini, opredmeti u robama visak neplaenog rada, visak vrednosti, dakle da proizvodi visak vrednosti, onda je polazina taka i tavog tog procesa razmena opredmeenog rada sa ivim radom, razmena manje opredmeenog rada za vie ivoga rada. U samom
111 L abour is the agency b y w hich c a p ita l is made p rod u ctive o f . . . p r o fit. [ R a d je sredstvo kojim k a p ita l p r o iz v o d i. . . p r o fit. ] (J o h n W ade, 1. c., p . 161.) U graanskom drutvu je iv i rad samo sredstvo da se povea akum uliran i ra d . (p. 12, M anifest d er Komm unistischen Partei, 1848.) 119 O dreeni ekonom ski k a ra k te r iv o tn ih sredstava da sebi kupe radnike ili p ro iz vo d n ih sredstava, koe, kalup a itd. da prim ene obuarske egrte, o v o izokretanje [odnosa] izmeu s tv a ri i lica, dakle ka p ita lis tiki k a rakter, srastao je s m aterijalnim karakterom p ro iz v o d n ih elem e nata tako nerazd vojn o u kapitalistikoj p ro iz v o d n ji, a stoga i u fa n ta ziji polit, ekonom ista, da R ik a rd o, na prim er, dok sm atra potrebnim da m aterijalne elemente ka p ita la blie karakterie, kao samo od sebe razum ljivo, bez daljeg razm iljanja ili d aljih prim edbi u p o tre b lja v a eko nomski p ra ve izraze, kao to su C a p ita l, or the means o f em ploying labour [ K a p ita l <ili sredstva za zapoljavan je ra d n ik a ], (dakle ne means em ployed by la b o u r) [sred stva koja z a p o lja va ra d ] nego means o f em ploying labour [nego sredstva koja z a p olja vaju ra d ] (1. c., p. 92), q u an tity o f labour em ployed b y a ca p ita l [k oliin a rad a koju prim enjuje k a p ita l ] (p. 4 1 9 ib.), fon d koji postoji da ih zapo sli (radnike), (p. 252 itd.). T ako se i u dananjem nemakom jeziku k apitalist, personifikacija stv a ri koje uzim aju rad, n a z iva poslodavcem , a stva rn i radnik onaj koji p rih va ta posao. ,,U graanskom drutvu je k apital sam ostalan i lian, dok je delatn a ind ividua nesam ostalna i bez lina. ( M anifest der Komm unistischen P artei, 1 . c.)

35

procesu razmene razmenjuje se neka koliina rada koji je opred meen u novcu kao robi za isto toliku koliinu rada to je 469h opredmeen u ivoj radnoj snazi. | | Razmenjuju se ekvivalenti koji odgovaraju zakonu vrednosti robne razmene, jednake koli ine opredmeenog rada, iako je jedna koliina opredmeena u stvari a druga u ivoj osobi. Ali ova razmena uvodi samo proces proizvodnje, posredstvom kojega se, u stvari, razmeni vie rada u ivom obliku nego to ga je utroeno u opredmeenom obliku. Stoga je velika zasluga klasine ekonomije to je ceo proces proizvodnje kao takav prikazala kao proces izmeu opredmeenog rada i ivoga rada, i to je stoga kapital prikazala, u suprotnosti prema ivom radu, samo kao opredmeeni rad, tj. kao vrednost koja samu sebe oplouje pomou ivoga rada. Njen nedostatak sastoji se ovde samo u tome to je ona, prvo, bila nesposobna da pokae kako ta razmena vie ivoga rada za manje opredme enog rada odgovara zakonu robne razmene, odreenju vrednosti roba radnim vremenom, i to je stoga, drugo, razmenu odreene koliine opredmeenog rada za radnu snagu u procesu prometa neposredno strpala u istu hrpu sa usisavanjem ivoga rada, koje se deava u procesu proizvodnje, pomou opredmeenoga rada, koji postoji u obliku sredstava za proizvodnju. Proces razmene izmeu promenljivog kapitala i radne snage brka se u klasinoj ekonomiji sa procesom usisavanja ivoga rada pomou konstant nog kapitala. I ovaj nedostatak proistie iz njene kapitalistike ogranienosti, jer za samog kapitalista, koji rad plaa tek nakon to se on oplodio, izgleda razmena neke male koliine opredme enog rada za neku veliku koliinu ivoga rada kao jedan jedini neposredovani proces. Kada dakle suvremeni ekonomista kapital kao opredmeeni rad suprotstavlja ivome radu, onda on pod opredmeenim radom ne razumeva proizvode rada ako oni imaju neku upotrebnu vrednost i ako su otelovljenje odreenih koris nih radova, nego ako su oni materijalizacija odreene koliine optedrutvenog rada, dakle vrednost, novac, koji sam sebe op louje procesom prisvajanja tueg ivog rada. To prisvajanje posredovano je razmenom izmeu promenljivog kapitala i radne snage, razmenom koja se deava na robnom tritu, ali se izvr ava tek u stvarnom procesu proizvodnje.14 0
,< 0 Neposredni rad i opredmeeni rad, sadraj i minuli rad, iv i i nagom ilani rad itd. su otuda oblici u kojim a ekonom isti izraavaju odnos izmeu kapitala i rada. L abour and c a p ita l. . . the one im mediate labour, . . . the other hoarded lab ou r . [ R a d i k a p it a l. . . jedan tekui rad . . . drugi nagom i-

36

Podreivanje procesa rada kapitalu najpre ne menja nita u stvarnom nainu proizvodnje i pokazuje se praktino samo u sledeem: radnik stupa pod komandu, vodstvo i vrhovni nadzor kapitaliste, naravno, samo s obzirom na svoj rad koji pripada kapitalu. Kapitalista pazi da on ne traci vreme i da npr. svaki as isporui proizvod jednog asa rada, da za izradu proizvoda upotrebi samo proseno potrebno radno vreme. Ukoliko je ka pital-odnos odnos koji vlada nad proizvodnjom, te se, dakle, radnik pojavljuje na tritu stalno kao prodava a kapitalista stalno kao kupac, utoliko je proces rada sam u celini kontinuiran i ne prekida se kao onda kad radnik, kao nezavisni proizvoa 469i roba, zavisi od j| prodaje svojih roba pojedinim stalnim kupcima, budui da minimum kapitala mora biti dovoljno velik da radnika
lan i ra d . ] (Jam es M ill, Elements o f P o litic a l E conom y, L ondon, 1 8 2 1 p. 75.) A ntecedent la b o u r (capital) . . . present la b o u r. [S a d a n ji rad . . . prethodni ra d . ] (. G . W a k e fie ld u svom e izdanju A . Sm ita, London, 183 6 , t. I, p. 2 3 1 , N ote.) A ccu m ulated la b o u r ( c a p i t a l) ... im m ediate la b ou r. [ A kum u lisan i rad (k a p ita l ) . . . tekui ra d . ] (T orrens, 1. c., ch. I. [p. 3 1 ] .) L ab our and C a p ita l, th a t is accum ulated la b o u r. [ R a d i k a p ita l, tj. akum ulisani rad ." ] (1. c., p. 4 9 9 , R icardo.) The specific advances o f the capitalists do not consist o f cloth [Sp e cifi n a pred u zim anja k ap italista ne sastoje se u m a teriji] (uopte u upotrebnim v re d n o stima), but o f la b o u r [nego u ra d u . ] ( M althus, The M easure o f V alue etc., London, 1 8 2 3 , p. 17, 18.) Com m e tou t homme est forc de consom m er a v a n t de produire, l o u v rie r p a u vre se tro u v e dans la dependance du riche, et ne peut ni v iv re ni tra v a ille r, sil n obtient de lui des denres et des m archadises existantes, en retour de celles quil prom et de p roduire p a r son t r a v a i l . . . >our l y (id est le riche) fa ire consentir, il a fa llu con ven ir que toutes es fois quil echangerait du tra v a il fa it contre du tr a v a il a fa ire , le d ern ier au rait une v a le u r suprieure au p rem ier. [ K a k o je svak i ovek prim oran da troi pre nego to p ro iz vo d i, jadni rad nik se n alazi u z a visnosti od bogatog i ne moe ni ive ti ni ra d iti ako od njega ne dobije ivotne nam irnice i robu za odran je kao u z v ra t za onu koju obeava da e proizvesti svojim radom . . . da bi njega (id est bogataa) trebalo ubediti, da bi trebalo udesici da svak i put kad bude razm en jivao gotov rad za rad koji e se o b a v iti poslednji ima veu vred n ost od p rvo g . ] (36, 37, t. I., Sism ondi, De la Richesse com m erciale, Paris, 1803.) G ospodin W . Roscher, koji ak i ne sluti ta kau engleski ekono misti, a osim toga on se neblagovrem eno na to podsea, da Senior krsti kapital apstinencijom , p ra v i sledeu i gram atiki vestu profesorsku prim edbu: R ik a rd o va kola obiava da podredi i k ap ital pod pojam rad a, kao .nagom ilani ra d . O vo je nevesto zato to je (!) vlasn ik ka p ita la ipak (!) vise (!) uinio od pukog (!) stv a ra n ja (!) i o d ran ja istog (!); u p ra vo uzd ravan je od sopstvcnog u ivan ja, za ta on, na prim er, tra i kam ate. ( W . Roscher, 1. c.)

37

neprestano zapoljava i da moe da doeka prodaju roba.14 1 Naj zad, kapitalista prisiljava radnika da trajanje procesa rada pro dui to vie moe preko granica radnog vremena koje je po trebno za reprodukciju najamnine, poto upravo taj viak rada kapitalisti daje viak vrednosti.lU
141 I f in the progress o f tim e a change takes place in their econo m ical position (w orkm en), i f they become the w orkm en o f a capitalist who advances their wages beforehand, tw o things take place. First they can n ow labour continuously; and, secondly, an agents is provided, whose offic e and whose interest it w ill be, to see th at they do labour continuously . . . H ere, then, is an increased continuity in the labour o f a ll this class o f persons. T hey lab ou r d a ily from m orning to night, and are not in ter rupted by w aiting fo r o r seeking the cu sto m e r. . . But the continuity of labour, thus made possible, is secured and im proved by the superintendence o f the capitalist. He has advanced their wages; he is to receive the p ro ducts o f their labour. It is his interest and his privilege to see that they do n o t labour in terru p ted ly o r d ila to rily . [U k o lik o sa odm icanjem v re mena doe do prom ene u njih ovom ekonom skom poloaju (radnika), uko lik o postane rad nik kod kapitaliste koji unapred daje najam ninu, deavaju se dve stv a ri. P rv o , oni sada mogu da rade kontinuirano; i drugo, pred vien je jedan agent iji je posao i iji je interes da gleda da oni rade kontinuirano, ovde tada postoji poveani kontinuitet rad a svih tih klasa. O ni svak odnevno rade od ujutro do uvee i ne prekidaju ekajui ili traei m u terije . . . a li kontinuitet rad a je omoguen, obezbeen i po boljan k a p italistovim supernadzorom . On je poboljao njihove najam n in e; on treba da prim i p roizvod e njih ovog rada. N jegov je interes i n jegova p riv ile g ija da v id i da oni ne rad e s prekidim a 'ili sporo. ] (Jones, R ., 1. c., p. 37, sq. passim.) 141 ,,U n axiom e gnralem ent admis p a r les conomistes est que tout tra v a il doit laisser un cxcdant. C ette proposition est pour moi dune v rit universelle e t absolue: cest le corollaire de la loi de la p roportion nalit (!), que l on peut regarder comme le sommaire de toute la science conom ique. Mais, j en demande pardon aux conomistes, le principe^ que tou t tr a v a il doit laisser un excedant n'a f a s de sens dans le u r theorie, et nest susceptible d aucune dem onstration . [Jed an aksiom koji je opte p rihvaen kod ekonom ista je to da svaki rad treba da d l viak. Ta p ro pozicija je za mene univerzaln a i apsolutna istina: to je posledica zakona srazm ere (!), koji se moe posm atrati kao sinteza svih ekonomskih znanja. A li ja molim to da ekonom isti oproste, princip da svaki rad d o z vo lja va da se dobije viak nema smisla u n jih ovoj teoriji d nije potkrepljen ni k akvim dokazom . ] (Proudhon, Philosopnie de la M isere.) J a sam u spisu Misere de la Philosophic, Reponse a la Philosophic de la Misere de M. Proudhon, Paris 1 84 7 , p. 7 6 9 1, pokazao da gospodin ^Prudon nema ni najm anje pojm a o tome ta je to ,,excdant du tra v a il, naime v isak p ro iz vo d a u emu se viak rad a ili neplaeni rad rad nika pred s tavlja. Poto on u kapitalistikoj proizvodnji faktiki nalazi^ da _svaki rad prua ta k a v v ia k , pokuava on sebi da objasni o vu injenicu iz neke misteriozne prirodne osobine rad a i da se iz zabune izvue kroz sesquepedalia verba kao to su corollaire de la loi de la proportionnal'ite [posledica zakona 9razmere ].

38

Kako vlasnika roba upotrebna vrednost robe zanima samo kao nosilac njene razmenske vrednosti, tako kapitalistu proces rada zanima samo kao nosilac i sredstvo procesa oploivanja vrednosti. I unutar procesa proizvodnje ako je on proces oploivanja vrednosti sredstva za proizvodnju nastavljaju da budu puka novana sredstva, nevana za poseban materijalni oblik, posebnu upotrebnu vrednost u kojoj je predstavljena ta razmenska vrednost, upravo tako kao to se u istom tom pro cesu sam rad ne uzima kao proizvodna delatnost odreenog ko risnog karaktera, nego kao sups tanca koja stvara vrednost, kao drutveni rad uopte, koji se opredmeuje i u kojemu je jedino zanimljiv momenat njegov kvantitet. Stoga svaka posebna sfera jeste za kapital samo posebna sfera u koju se ulae novac da bi se od njega napravilo vie novca, da bi se odrala i da bi se poveala postojea vrednost ili da bi se prisvojio viak rada. U svakoj posebnoj sferi proizvodnje proces rada razliit je, pa su stoga razliiti i faktori procesa rada. Ne mogu se sa vretenom, pamukom i preom praviti izme. Ali ulaganje kapitala u ovu ili onu sferu proizvodnje, mase, u kojoj se ukupan kapital dru tva deli na razliite oblasti proizvodnje, najzad, odnos u kome se kapital seli iz jedne sfere proizvodnje u drugu, sve je to od reeno izmeninim odnosom u kome drutvo treba proizvode tih posebnih oblasti proizvodnje, tj. upotrebne vrednosti roba to ih one stvaraju; jer, iako se plaa samo razmenska vrednost neke robe, ona se kupuje uvek samo radi njene upotrebne vrednosti. < Poto je roba neposredni proizvod procesa proizvodnje, kapi talista moe realizirati kapital koji postoji na kraju procesa u obliku robe, pa dakle i viak vrednosti to je sadran u kapitalu, samo ako nae kupce za svoje robe.> Ali kapital je po sebi i za sebe ravnoduan prema poseb nosti svake sfere proizvodnje, i samo se prema veoj ili manjoj tekoi u prodaji roba ove ili one sfere proizvodnje odreuje u ta se on ulae, kako se ulae i koliko prelazi iz jedne sfere pro izvodnje u drugu ili koliko se menja njegova podela izmeu raz liitih sfera proizvodnje. U stvarnosti ta pokretljivost [Fliissigkeit] kapitala nailazi na frikcije, koje ovde dalje ne treba raz matrati. Ali, s jedne strane stvara on sebi, kako emo kasnije videti, sredstva da bi se te frikcije, ako proistiu iz prirode sa mog procesa proizvodnje, prevladale, a s druge strane, sa razvo jem njemu svojstvenog naina proizvodnje odstranjuje on sve zakonite i vanekonomske zapreke svog slobodnog kretanja u raz ne sfere proizvodnje. Pre svega, rui on sve zakonite ili tradicio39

nalne granice koje ga spreavaju da po slobodnoj volji kupi ovu ili onu vrstu radne snage ili sebi po volji prisvoji ovu ili onu vrstu rada. Iako, nadalje, radna snaga u svakoj posebnoj sferi proizvodnje ima svoj poseban oblik, recimo, sposobnost za tka nje, pravljenje obue, kovanje itd., pa stoga svaka posebna sfera proizvodnje iziskuje radnu snagu koja se razvila shodno toj sferi, tj. iziskuje posebnu radnu snagu, ipak ona ista pokretljivost kapitala pretpostavlja njegovu ravnodunost prema posebnom 469k karakteru j| procesa rada koji je on sebi prisvojio, istu onu po kretljivost ili varijabilnost u radu, dakle u radnikovoj sposobnosti da upotrebi radnu snagu. Videemo da kapitalistiki nain pro izvodnje sam stvara prepreke koje su suprotne njegovoj sopstvenoj tendenciji, ali on odstranjuje sve zakonite i vanekonomske prepreke toj varijabilnosti.14 3 Isto onako kako je za kapital, kao vrednost koja samu sebe oplouje, nebitan posebni materijalni oblik u kome se on pojavljuje u procesu rada, svejedno dakle da li kao parna maina, kao gomila ubreta ili kao svila, isto je tako radniku nebitna posebna sadrina njegovog rada. Njegov rad pripada kapitalu, taj rad je samo upotrebna vrednost robe koju je on prodao i on je i prodaje samo zato da bi prisvojio novac a s novcem i sredstva za ivot. Promena u vrsti rada zanima radnika samo zato to svaka posebna vrsta rada zahteva druga ije razvijenu radnu sposobnost. Ako ga njegova ravnodunost prema posebnoj sadrini rada ne ini sposobnim da po komandi menja svoju radnu sposobnost, pokazuje on tu ravnodunost time to one koji e ga zameniti, generaciju koja dorasta, ve prema ponudi na tritu baca iz jedne grane rada u drugu. Sto je raz vijenija kapitalistika proizvodnja u jednoj zemlji, utoliko je vei zahtev za varijabilnou radne snage, utoliko je ravnoduniji rad nik prema posebnoj sadrini svoga rada i utoliko je intenzivnije kretanje kapitala iz jedne sfere proizvodnje u drugu. Klasina ekonomija pretpostavlja varijabilnost radne snage i pokretljivost kapitala kao aksiome, i to s pravom utoliko ukoliko je ovo ten dencija kapitalistikog naina proizvodnje koja se, usprkos svim zaprekama to ih on najveim delom sam stvara, bezobzirno
,4J E very man, if not restrained by law , w ould pass from one em ploym ent to another, as the various turns in trade should require. [ S v a k i ovek, ako to nije zakonom zabranjeno, prei e iz jednog za poslenja u drugo onako kako to razliiti obrti u trgovini budu zahtev a li. ] (4, C onsiderations concerning taking o ff the B ounty on C om exported etc., London, 1753.)

40

sprovodi. Da bi se jasno opisali zakoni politike ekonomije, apstrahuju se frikcije, kao to se u istoj mehanici apstrahuju posebne frikcije, koje u svakom posebnom sluaju njene primene treba prevazii.14 4 Iako kapitalista i radnik istupaju na tritu jedan prema drugom samo kao kupac, novac, i kao prodava, roba, ipak je ovaj odnos od poetka specifino obojen osobitom sadrinom njihove trgovine, utoliko vie to je pretpostavka kapitalistikog naina proizvodnje da se istupanje obeju strana na tritu u istom oprenom odreenju stalno ponavlja ili da je stalno. Posmatramo li odnos vlasnika roba uopte na tritu, istupa isti vlasnik roba naizmenino kao prodava i kao kupac robe. Meusobna razlika dvaju vlasnika roba kao kupca i prodavca samo je razlika koja neprestano iezava, time to u sferi prometa svi naizmenino igraju jedni protiv drugih iste uloge. Istina, i radnik, nakon to je prodao svoju radnu snagu, pretvorio je u novac, postaje ku pac, i kapitalisti istupaju prema njemu kao puki prodavci roba. Ali novac je u njegovoj ruci samo sredstvo prometa. Na pravom robnom tritu razlikuje se radnik od vlasnika roba kao prodav ca, u stvari, kao svaki drugi vlasnik novca, samo kao kupac. Ali na tritu rada, naprotiv, istupa novac prema njemu neprestano kao novani oblik kapitala i stoga vlasnik novca kao personifi cirani kapital, kapitalista, kao to on sa svoje strane istupa pre144 Nigde se p o k re tljiv o st k a p ita la, v a rija b ilite t ra d a i ravnod unost rad nika prem a sadrini njegovoga posla vie ne p o ja v lju je nego u S je dinjenim D ra v a m a Severne A m erik e. U E vrop i je, i u samoj Engleskoj, k a pitalistika p ro iz v o d n ja jo uvek fa ls ifik o va n a feudalnim ostacim a. to se, na prim er, pekare, obu arstvo itd. tek sada poinju u Engleskoj da vode k apitalistiki duguje se okoln osti to je engleski ka p ita l im ao zn a ajne feudalne predrasude o respektabilnosti . B ilo je ocmeno crnce p ro d a va ti u rODstvo, ali nije bilo otm eno p ra viti kobasice, izme ili hleb. Stoga iz Sjedinjenih D r a v a potie sva m ainerija koja evropske ,,neotm ene poslovne grane podreuje kapitalistikom nainu proizvodnje. S druge strane, nije ovek nigde tako ravnod uan prem a v rsti ra d a kao u Sjedinjenim D ra va m a i nigde nije ta k o svestan da njegov rad uvek isporuuje i predaje isti proizvod novac, i nigde ne prolazi s istom nonalancijom k roz razliite poslovne grane. O v a v a rija b iln o st radne sposobnosti p o ja vlju je se ovde kao sasvim ra zliita osobina slobod nog rad nika u suprotnosti prem a robu koji radi, ija je rad na snaga sta bilna i moe se prodati samo jednom na lokaln o uobiajeni nain. Slave labour is em inently d efective in point o f v e r s a tility . . . i f tobacco be cultivated , tobacco becomes the sole staple, and tobacco is produced w h a te v e r be the state o f the m arket, and w h a te v e r be the condition o f the soil. [R opski rad je veom a defektan s gledita p o k r e tljiv o s ti... ako se gaji duvan, duvan postaje jedina ku ltu ra i duvan se p roizvod i ma k a k v o bilo stanje tr ita i ma k a k v i bili uslovi tla . (46, 47, C airns, 1. c.)

41

[4691] ma vlasniku novca kao | | puka personifikacija radne snage i otud rada, kao radnik. Nisu to puki kupac i puki prodava koji stoje jedan nasuprot drugome, nego su to kapitalista i radnik koji u sferi prometa, na tritu, istupaju jedan prema drugome kao kupac i prodava. Njihov odnos kao odnos kapitaliste i rad nika jeste pretpostavka za njihov odnos kao kupca i prodavca. Nije to kao kod drugih prodavaa roba odnos koji jednostavno proizlazi iz prirode same robe, da naime nijedan neposredno ne proizvodi proizvode za svoje ivotne potrebe, nego svaki proiz vodi odreeni proizvod kao robu, ijom prodajom on sebi pri svaja proizvode drugih. Nije ova drutvena podela rada i osamo staljenje razliitih grana rada ono to npr. od obuara ini pro davca izama i kupca koe ili kruha. Nego je podela jednovrsnih elemenata samog procesa proizvodnje i njihovo osamostaljenje jednih nasuprot drugima, koje napreduje ka uzajamnoj personi fikaciji, to ime novac kao opti oblik opredmeenog rada postaje kupac radne snage, ivog izvora razmenske vrednosti i stoga bo gatstva. Stvarno bogatstvo, posmatrano prema razmenskoj vred nosti, novac, posmatran prema upotrebnoj vrednosti, sredstva za ivot i sredstva za proizvodnju istupa[ju] prema mogunosti bogatstva, tj. radnoj snazi, kao osoba prema nekoj drugoj osobi. 469m | | Budui da je visak vrednosti specifian proizvod procesa proizvodnje, njegov proizvod nije samo roba, nego kapital. Unu tar procesa proizvodnje rad se pretvara u kapital. Delatnost radne snage, tj. rad, opreameuje se u procesu proizvodnje, te tako postaje vrednost. Ali poto je rad prestao da pripada samom rad niku ve pre nego je poeo, jeste ono to se za njega opredmeuje, opredmeenje tueg rada i stoga vrednost koja samostalno istupa nasuprot radnoj snazi, tj. kapital. Proizvod pripada kapi talisti i on je nasuprot radniku isto toliko kapital koliko i ele menti proizvodnje. S druge strane, postojea vrednost ili no vac postaje stvarno kapital tek poto se on pokae kao samooploujua vrednost, kao procesivna vrednost. A kao takav on se pokazuje poto delatnost radne snage, rad, deluje u procesu proizvodnje kao energija koja mu je pripojena i ak mu pripada, a drugo, poto se on kao vilak vrednosti razlikuje od sebe kao prvobitno predujmljene vrednosti, to je opet rezultat opredme enja vika rada.
145 Odnos fa b rik a n ta prem a radniku j e . . . isto ekonomski. Fabrikant je .k a p ita l, rad nik je .rad n ik. (F. Engels, Lage der arbeitenden K lassen etc., p. 329.)

42

U procesu proizvodnje rad postaje opredmeeni rad u opreci prema ivoj radnoj snazi, tj. kapital. Drugo, istim usisavanjem i prisvajanjem rada u procesu proizvodnje predujmljena, data vrednost postaje procesiuna vrednost te stoga vrednost koja stva ra neki od sebe razliit viak vrednosti. Predujmljena suma vred nosti, koja je samo Suvapet bila kapital, realizuje se kao stvar ni kapital14 6 samo time to se rad u toku procesa proizvodnje pretvara u kapital.* 263 [. . .] | | tj. da bi se iz proizvodnje dobila natrag vea vred nost nego to iznosi suma vrednosti koju kapitalista u njemu i za njega (proces proizvodnje) predujmljuje. Sama proizvodnja roba pokazuje se samo kao sredstvo za tu svrhu, kao to se uopte proces rada pokazuje samo kao sredstvo procesa oploi vanja vrednosti. Proces oploivanja vrednosti ne treba ovde da se uzme u ranijem smislu kao proces stvaranja vrednosti, nego kao proces za stvaranje vika vrednosti. Ali, ovaj se rezultat postie ukoliko je ivi rad, koji je rad nik imao da da i koji se stoga i opredmetio u proizvodu njego vog rada, vei nego rad koji je sadran u promenljivom kapi talu ili koji je uloen u najamninu ili, to je isto, vei nego rad to ga iziskuje reprodukcija radne snage. Ukoliko predujmljena vrednost postaje kapital samo putem proizvodnje vika vredno sti, osniva se nastanak kapitala, kao i kapitalistiki proces pro izvodnje, u prvom redu na dva momenta: Prvi je, kupovina i prodaja radne snage, in koji spada u sferu prometa. Ali, posmatrajui celinu kapitalistikog procesa proizvodnje, taj in nije samo momenat i pretpostavka nego i stalni rezultat tog procesa. Ova kupovina i prodaja radne snage pretpostavlja odvajanje predmetnih uslova rada dakle sred stava za ivot i sredstava za proizvodnju od same ive radne snage, tako da je ona jedina svojina kojom radnik raspolae i jedina roba koju je on imao da proda. To odvajanje ide ak dotle da spomenuti uslovi rada istupaju prema radniku kao
144 O ni (radnici) razm enjuju svoj rad (treba da glasi: svoju radnu snagu) za penicu (id est sredstva za ivot). To postaje za njih dohodak (tj. spada u njih ovu ind ividualnu po tronju . . . dok je n jih ov rad postao kapitalom za njih ovog gospodara. {Sismondi, N. P, T. I, p. 90.) R adnici koji svoj rad razm en juju, p re obraaju %a u kapital." (I. c., p. 105.) * [O vd e se z a v r a va p rv i um etak koji poinje na strani 44, koji ine strane rukopisa 4 6 9 a 469m . Prem a M arksovom navodu (vid i stranu 42 i nau N ote 44), sledi sada drugi, koji je M arks oznaio stranam a 2 6 2 264. Stra n a 2 6 2 nedostaje. Nem. red.}.

43

samostalne osobe, jer je kapitalista kao njihov vlasnik samo nji hova personifikacija u suprotnosti prema radniku kao pukom vlasniku radne snage. Ovo odvajanje i osamostaljenje je pretpo stavka za to da bi se kupovina i prodaja radne snage odvijala, dakle da bi se uopte ivi rad pripojio mrtvom radu kao sredstvo za njegovo samoodranje i samopoveanje, dakle samooploivanje. Bez razmene promenljivog kapitala za radnu snagu ne bi bilo samooploivanja ukupnog kapitala a stoga ni stvaranja kapitala ili pretvaranja sredstava za proizvodnju i sredstava za ivot u kapital. Drugi momenat je stvarni proces proizvodnje, tj. dakle stvarni proces potronje radne snage koju je kupio vlasnik novca ili robe.*
* [Sledei citat iji poetak nedostaje stoji u rukopisu neposredno ispod prednjeg nemakog teksta s kojim nema nikak ve veze. On je mnogo vie nastavak jedne fusnote koja se odnosila na tekst strane 262 koja nedostaje. Nem. red,.:] to three capital w orkm en or to 4 ord in ary o n e s ... I f the three W ould he hired at 3 1. 10 sh. a piece, w hile the 4 required 3 1. a piece, through the wages o f the three w ould be higher, the price o f the w o rk done by them w ould be low er. It is true that the causes w hich raise the am ount o f the labourers wages often raise the rate o f the ca p ita lists p ro fit. If, by increased ind ustry, one man perform s the w o rk o f tw o, both the am ount o f wages, and the rate o f profits w ill generally be raised; not b y the raise o f wages, but in consequence o f the ad d itio n a l supply o f la b o u r having dim inished its. price, o r having di minished the period fo r yhich it had p reviously been necessary to ad vance that price. T helabourer, on the oth er hand, is p rincipally interested in the am ount o f wages. The am ount o f his wages being given, it is c e rta in ly his interest that the price o f labour should be high, fo r on that depends the degree o f exertion im posed on him . (1. c., 14, 5.) [trojici glavnih radnika, ili etvorici obinih . . . A k o bi trojica mogla biti unajm ljena po 3 1. 10 sh. svaki, dok bi etvorica tra ila svaki po 3 1., mada bi najam nine trojice bile vie, cena ra d a koii oni obave bila bi nia. T ano ie da uzroci koji diu iznos radnikih najam nina esto diu stopu kapitalistovog p ro fita . A k o pri razvijen ijo j industriji jedan ovek obavlja posao dvojice, i iznos najam nina stopa p rofita bie uopte poveani; ne usled porasta najam nina, nego kao posledica dopunske ponude rada sm anjile su se njegove cene, ili se smanjio period u kome je bilo potrebno da poraste cena. R adnik ie, s druge strane, u naelu _ zainteresovan za iznos najam nina. Poto je iznos najam nina dat, njegov je interes da cena rad a bude visoka, od toga zavisi stepen egzercira nad njim .] Iz istog napisa: The labourers situation does not depend on the am ount which he receives at any one time, but on his average receipts during a given p e rio d . . . the longer the period taken, the more accurate w ill be the estim ate. [R a d n ik o v poloaj ne zavisi od iznosa koji on prim i u bilo koje vrem e jedanput, nego od proeka prim anja za vrem e datog p e r i o d a . to je dui period, to e tanija biti procena. (7, 1. c.) G odina je n a j bolja kao period. O bu hvata letnje i zimske najam nine. (7, 1. c.)

44

U stvarnom procesu proizvodnje predmetni uslovi rada materijal i sredstva za rad ne slue samo za to da se ivi rad opredmeti, nego da se opredmeti vise rada no to ga je bilo sadrano u promenljivom kapitalu. Oni, dakle, slue kao sredstva apsorpcije i sredstva isceivanja vika rada, koji se pokazuje u viku vrednosti (i surplusproduce, viku proizvoda). Posmatramo li, dakle, oba momenta, prvi, razmenu radne snage za promen ljivi kapital, i drugi, stvarni proces proizvodnje (u kome je ivi rad pripojen kapitalu kao agens), pokazuje se ceo proces kao proces u kome [se] 1) manje opredmeenog rada razmenjuje za vie ivog rada, ukoliko je ono to kapitalista realiter (stvarno) dobija za najamninu ivi rad; i 2) predmetni oblici, u koji ma se kapital neposredno pokazuje u procesu rada, sredstva za proizvodnju (dakle opet opredmeeni rad) slue kao sredstva za isceivanje i apsorpciju tog ivog rada dakle, kao proces koji se odvija izmeu opredmeenog i ivog rada, proces koji ne pre tvara samo ivi rad u opredmeeni, nego istovremeno opredme eni rad u kapital, dakle i ivi rad pretvara u kapital. Stoga je to proces u kome se proizvodi ne samo roba nego i viak vred nosti i stoga kapital (usp. 96 108)*. Sredstva za proizvodnju pokazuju se ovde ne samo kao sredstva za ostvarenje rada nego upravo isto tako i kao sredstva eksploatacije lueg rada**. [469] | | O vrednosti ili novcu kao opredmeenju opteg drutve nog prosenog rada treba rei jo ovo: Npr. predenje moe da po sebi i za sebe bude iznad ili ispod nivoa drutveno prosenog rada. Tj. odreena koliina rada utroenog u predenje moe da bude = > < od iste koliine drutveno prosenog rada, npr. od radnog vremena iste veliine (duine) opredmeenog u odre enoj koliini zlata. Ali, ako se predenje obavlja sa, u njegovoj sferi, normalnim stepenom intenzivnosti, dakle, npr. ako je rad koji je utroen za proizvodnju pree u jednom satu = normal noj koliini pree koju jedan sat predenja pod datim drutvenim uslovima u proeku daje, onda je rad to je opredmeen u prei drutveno potreban rad. Kao takav ima on koliinski odreen odnos prema drutveno prosenom radu uopte, koji vai kao
* [O no u zagradi odnosi se na str. 44 do 84 ove sveske, naime na strane 4 6 9 a 469m rukopisa. V id i strana 4 2 44, nae N ote. Nem. red.] ** [O vd e se z a v r a va drugi um etak (str. 2 6 2 264 rukopisa, od ega strana 2 6 2 nedostaje). Sledee je nastavak str. 46 9 rukopisa (str. 42 ove sveske). Nem. red.]

45

mera, tako da taj rad pokazuje jednaku, veu ili manju koliinu drutveno prosenog rada. On, dakle, sam izraava odreenu koliinu drutveno prosenog rada.

Formalna supsumpcija rada pod kapital Proces rada postaje sredstvo procesa oploivanja vrednosti, procesa samooplodnje kapitala fabrikacije vika vrednosti. Proces rada se supsumira pod kapital (to je njegov sopstveni proces) a kapitalista stupa u proces kao dirigent, vodilac; to je za njega istovremeno neposredno proces eksploatacije tueg rada. Ovo nazivam formalnom supsumpcijom rada pod kapital. To je opsti oblik svakog kapitalistikog procesa proizvodnje; ali to je istovremeno poseban oblik pored razvijenog specifino-kapitalistickog naina proizvodnje, jer poslednji ukljuuje prvi, ali prvi nipoto ne ukljuuje nuno poslednji. 470 | | Proces proizvodnje je postao proces samoga kapitala. To je proces koji se dogaa sa faktorima procesa rada, u koje se pretvorio novac kapitaliste, i koji se dogaa pod njegovim vod stvom i sa svrhom da se od novca napravi vie novca. Kad seljak koji je prije nezavisno proizvodio za sebe samog postaje nadniar, tj. radi za nekog zakupca, kad hijerarhijsko raz vrstavanje koje je vailo u esnafskom [cehovskom] nainu pro izvodnje iezne pred jednostavnom suprotnou kapitaliste, koji doputa da zanatlija kao najamni radnik radi za sebe, kad pri janji vlasnik robova svoje bive robove zaposli kao najamne rad nike itd., to su onda drugaije drutveno odreeni procesi pro izvodnje pretvoreni u proces proizvodnje kapitala. Time nastu paju ranije razloene promene. Seljak, koji je ranije bio nezavisan, postaje kao faktor procesa proizvodnje zavisan od kapitaliste koji njime upravlja a sam njegov posao zavisi od ugovora to ga je on kao vlasnik robe (vlasnik radne snage) prethodno sklopio s kapitalistom kao vlasnikom novca. Rob orestaie da bude orue proizvodnje koje pripada njegovom korisniku. Odnos izmeu maj stora i pomonika iezava. Majstor je s pomonikom stajao u odnosu kao majstor zanata. Sada on stoji nasuprot njemu samo kao vlasnik kapitala, kao to pomonik stoji nasuprot njemu samo jo kao prodava rada. Pre procesa proizvodnje istupaju oni svi jedan prema drugome kao vlasnici roba a zajedniki im je samo novani odnos, a unutar procesa proizvodnje kao personificirani 46

funkcioneri faktora toga procesa, kapitalist kao kapital, nepo sredni proizvoa kao rad. Njihov je odnos odreen radom kao pukim faktorom kapitala to sebe sam oplouje. Dalje se kapitalista brine za to da rad ima normalan stepen valjanosti i intenzivnosti i da to je vie mogue produava pro ces rada, budui da time raste viak vrednosti to ga taj proces proizvodi. Kontinuitet rada raste ako na mestu proizvoaa koji su ranije zavisili od pojedinih redovitih kupaca, poslednji, koji vie nemaju da prodaju nikakvu robu, imaju u kapitalisti stal nog isplatioca. Sad nastaje i mistifikacija koja je imanentna kapital-odnosu. Radna snaga koja odrava vrednost pokazuje se kao samoodravajua snaga kapitala, a radna snaga koja stvara vrednost kao samooploujua snaga kapitala, i u celini, prema pojmu, opredmeeni rad kao korisnik ivog rada. Uprkos svemu tome sa spomenutom change (promenom) nije nipoto od poetka nastupila bitna promena u realnom na inu procesa rada, u stvarnom procesu proizvodnje. Naprotiv, u prirodi je stvari da poto je nastupila supsumpcija procesa rada pod kapital, na osnovi nekog postojeeg procesa rada, koji je postojao pre te svoje supsumpcije pod rad i koji se oblikovao na osnovi ranije razliitih procesa proizvodnje i drugih uslova proizvodnje kapital sebi supsumira dati, postojei proces rada, dakle, npr. zanatski rad ili nain poljoprivredne proizvodnje koji odgovara sitnom samostalnom seljakom gazdinstvu. Ako nastupe promene u tim nasleenim procesima rada koje je kapital uzeo pod svoju komandu, onda te modifikacije mogu biti samo poste pene posledice ve izvrene supsumpcije datih, nasleenih pro cesa rada pod kapital. Sto rad postaje intenzivniji, ili to se pro duava trajanje procesa rada, to rad postaje kontinuiraniji i ravnomerniji s gledita zainteresiranog kapitaliste, to samo po sebi i za sebe ne menja karakter samog realnog procesa rada, realnog naina rada. To je, dakle, veliki kontrast, kako je pokazano, pre ma specifino kapitalistikom nainu proizvodnje koji se razvija napredovanjem kapitalistike proizvodnje (rada na viem nivou itd.), koji istovremeno sa odnosima razliitih agensa proizvodnje revolucionile vrstu tog rada i realni nain celog procesa rada. U suprotnosti je sa poslednjim to supsumpciju procesa rada, koju smo do sada posmatrali (supsumpciju naina rada, koji je razvijen ve pre nastupa kapital-odnosa, pod taj kapital-odnos), pod kapital nazivamo formalna supsumpcija rada pod kapital. 47

Kapital-odnos kao odnos prinude da bi se produenjem radnog vremena iznudio viak rada odnos prinude koji se ne osniva ni na kakvim odnosima gospodstva i prinude nego jednostavno proizlazi iz razliitih ekonomskih funkcija zajedniki je za oba naina, ali specifino kapitalistiki nain proizvodnje poznaje jo i druge naine da se iznudi viak vrednosti. Naprotiv, na osnovi postojeeg naina rada, dakle datog razvoja proizvodnih snaga rada i naina rada koji odgovara toj proizvodnoj snazi, moe vi ak vrednosti da bude proizveden samo produenjem radnog vre mena, dakle kao apsolutni visak vrednosti. Ovome kao jedinom obliku proizvodnje vika vrednosti odgovara stoga formalna supsumpcija rada pod kapital. 471 | i Opti momenti procesa rada, kako su prikazani u Gl. II, dakle npr. diremtion [pretvaranje] predmetnih uslova rada u ma terijal i sredstva nasuprot ivoj delatnosti samih radnika itd., jesu odreenja koja su nezavisna od svakog istorijskog i specifino drutvenog karaktera procesa proizvodnje i koja ostaju jednako istinita za sve mogue oblike razvoja tog procesa, dakle, u stvari, nepromenljivi prirodni uslovi ljudskog rada. Ovo se odmah poka zuje oitim u tome to oni vae za ljude koji rade nezavisno i proizvode ne u razmeni s drutvom nego samo u razmeni s pri rodom, Robinzon itd. To su, dakle, u stvari apsolutna odreenja ljudskog rada uopte, im je on prestao da ima isto ivotinjski karakter. Ono u emu se sam proces rada, koji je samo formalno supsumiran pod kapital, od poetka razlikuje i ime se sve vie raz likuje, ak na osnovi starog nasleenog naina rada jeste visi nivo na kome se on izvodi, dakle, na jednoj strani obim predujmljenih sredstava za proizvodnju, a na drugoj, broj radnika kojima komandira isti employer [poslodavac]. Ono to se npr. na osnovi esnafskog naina proizvodnje pokazuje kao maksimum (npr. s ob zirom na broj pomonika), jedva moe da bude minimum za kapital-odnos. Jer, u stvari, ovaj odnos moe nastupiti sasvim nominalno jo samo onde gde kapitalista nije zaposlio bar toliko radnika da viak vrednosti to ga on proizvodi bude dovoljan za njegovu privatnu potronju i da dostaje kao akumulacioni fond, tako da on sam bude osloboen neposrednog rada i da radi jo samo kao kapitalista, kao vrhovni nadzornik i vodilac procesa, da obavlja, tako rei, s voljom i sveu nadarenu funkciju kapi tala koji se bavi svojim procesom oploivanja. Ovo poveanje nivoa stvara i realnu osnovu na kojoj nastaje specifino kapita listiki nain proizvodnje u inae povoljnim istorijskim odnosi 48

ma, kao to su npr. oni u 16. veku, iako se on, naravno, kao nain koji nije vladajui u drutvu, moe pojaviti na pojedinim takama unutar ranijih drutvenih oblika. Najjasniji postaje razliiti karakter formalne supsumpcije rada pod kapital ako ga se usporedi sa stanjima u kojima kapital ve postoji u odreenim, podreenim funkcijama, ali jo ne u svojoj vladajuoj funkciji koja odreuje opti oblik drutva, u funkciji neposrednog kupca rada i neposrednog prisvajaa procesa proizvodnje. Npr. zelenaki kapital, ukoliko on neposrednim pro izvoaima, kao npr. u Indiji, predujmljuje sirovinu, orue za rad ili takoe oboje u obliku novca. Ogromne kamate koje on vue, kamate koje on uopte, bez obzira na njihovu veliinu, tako iznuuje od neposrednih proizvoaa, samo su drugo ime za vi ak vrednosti. On, u stvari, pretvara svoj novac u kapital time to od neposrednih proizvoaa iznuuje neplaeni rad, viak rada. Ali on se ne mea u sam proces proizvodnje koji se kao i uvek odvija pored njega na svoj uobiajen nain. On potie delom iz zakrzljavanja tog naina proizvodnje, a delom je sredstvo da bi on zakrzljao i da bi se postiglo da dalje vegetira u najnepovoljnijim uslovima. Ovde jo nema formalne supsumpcije rada pod kapital. Drugi primer je trgovinski kapital; ako on daje na loge nekom broju proizvoaa, zatim sakuplja njihove proizvode i prodaje ih, pri emu on moe da predujmljuje i sirovinu itd. ili takoe da predujmljuje novac itd. To je onaj oblik iz kog se delom razvio savremeni kapital-odnos i koji tu i tamo jo ini prelaz ka pravom kapital-odnosu. Ni tu jo nema formalne sup sumpcije rada pod kapital. Neposredni proizvoa jo uvek ostaje i prodava roba i korisnik svog sopstvenog rada. Ali ovde je pre laz ve vie prisutan nego to je to u odnosu zelenakog kapitala. Oba oblika, na koja emo se kad za to bude prilika kasnije vra ati, reprodukuju se kao sporedni i prelazni oblici unutar kapita listikog naina proizvodnje. 472 JI Realna supsumpcija rada pod kapital ili specifino kapitalistiki nain proizvodnje U Gl. III bilo je iscrpno izloeno kako se s proizvodnjom relativnog vika vrednosti (koja je za pojedinog kapitalistu, ukoliko on preuzme inicijativu, podstaknuta time to je vred nost = drutveno potrebnom radnom vremenu, opredmeenom
4 esta glava K ap itala

49

u proizvodu; to je, dakle, za njega stvoren viak vrednosti, im je individualna vrednost proizvoda ispod njegove drutvene vred nosti i stoga moe da bude prodan za sumu preko svoje indivi dualne vrednosti) menja ceo oblik naina proizvodnje i nastaje specifino kapitalistiki nain proizvodnje, na osnovi kojeg se i s kojim se istovremeno tek razvijaju i proizvodni odnosi, koji odgovaraju kapitalistikom nainu proizvodnje, izmeu razliitih agensa proizvodnje, a posebno izmeu kapitaliste i najamnog radnika. Drutvene proizvodne snage rada, ili proizvodne snage nepo sredno drutvenog, podrutvljenog (zajednikog) rada, kooperaci jom, podelom rada u radionici, primenom mainerije, i uopte pretvaranje procesa rada u svesnu primenu prirodnih nauka, me hanike, hernije itd., za odreene svrhe, tehnologije itd., isto kao i svi radovi na viem nivou, koji svemu tome odgovaraju, itd. (samo je ovaj podrutvljeni rad taj koji moe da na neposredni proces proizvodnje primeni opte proizvode ljudskog razvoja, kao to je matematika itd., kao to, s druge strane, razvoj ovih nauka pretpostavlja odreen stepen materijalnog procesa proizvodnje), taj razvoj proizvodne snage podrutvljenog rada u suprotnosti prema vie ili manje izoliranom radu pojedinaca itd. te s njime primena nauke, tog opteg proizvoda drutvenog razvoja, na ne posredni proces proizvodnje sve to se pokazuje kao proizvod na snaga kapitala, a ne kao proizvodna snaga rada ili samo kao proizvodna snaga rada ukoliko je ona istovetna s kapitalom, a svakako ne ni kao proizvodna snaga pojedinog radnika ni kao proizvodna snaga radnika kombinovanih u procesu proizvodnje. Mistifikacija, koja uopte lei u kapital-odnosu, razvija se sad mnogo dalje nego to je to bio i mogao biti sluaj kod samo for malne supsumpcije rada pod kapital. S druge strane, tek se ovde jasno (specifino) pokazuje i istorijsko znaenje kapitalistike pro izvodnje, upravo preobraajem samog neposrednog procesa proiz vodnje i razvojem drutvenih proizvodnih snaga rada. Bilo je pokazano (Gl. 3) kako se radniku ono drutveno itd. njegovog rada ne samo predstavlja nego stvarno protivi, i to ne samo kao tue nego kao neprijateljsko i suprotno i kao ono to je opredmeeno i personificirano u kapitalu. Kao to se proizvodnja apsolutnog vika vrednosti moe pa smatrati kao materijalni izraz formalne supsumpcije rada pod ka pital tako se proizvodnja relativnog vika vrednosti moe posmatrati kao realna supsumpcija rada pod kapital.
50

Ovim oblicima vika vrednosti apsolutnom i relativnom ako se posmatraju svaki za sebe, odvojeno a apsolutni vi ak vrednosti uvek prethodi relativnom odgovaraju dva odvo jena oblika supsumpcije rada pod kapital ili dva odvojena oblika kapitalistike proizvodnje, od kojih prvi uvek prethodi drugom, iako onaj dalje razvijani, drugi oblik, moe opet biti osnova za uvoenje prvog u nove grane proizvodnje. 473 | | Dopuna o formalnoj supsumpciji rada pod kapital Pre no to krenemo dalje na razmatranje realne supsump cije rada pod kapital, evo jo nekih dopuna iz mojih belenica. Oblik koji se osniva na apsolutnom viku vrednosti nazivam Formalna supsumpcija rada pod kapital, jer se on samo formalno razlikuje od prijanjih naina proizvodnje na ijoj osnovi nastaje [uvodi se], bilo da je u njemu Producer selfemploying [samostal ni proizvoa] bilo da neposredni proizvoai moraju drugima da isporuuju viak rada. Prinuda, koja se vri, jeste drugaija, id est [to jest] metoda kojom se iznuava viak rada. Ono to je bitno za formalnu supsumpciju jeste: 1) isti novani odnos izmeu onoga koji prisvaja viak rada i onoga koji ga (pro)daje: ako podreenost nastaje, nastaje ona iz odreenog sadraja prodaje, a ne iz njemu pretpostavljene podre enosti kojom bi proizvoa bio stavljen u drugaiji odnos nego to je novani odnos (odnos vlasnika roba prema vlasniku roba) prema Exploiteuru [eksploatatoru] njegovog rada usled politi kih itd. odnosa; samo kao vlasnik uslova rada kupac je ovde onaj koji prodavca dovodi u ekonomsku zavisnost od sebe; a ne nika kav politiki i drutveno fiksirani odnos nadreenosti i podre enosti. 2) ono to je ukljueno u prvi odnos jer inae radnik ne bi mogao da prodaje svoju radnu snagu da mu njegovi objektivni uslovi rada (sredstva za proizvodnju) i subjektivni uslovi rada stoje nasuprot kao kapital, kao sredstva koja je monopolisao ku pac njegove radne snage. Sto mu potpunije ovi uslovi rada stoje nasuprot kao tua svojina, to je formalniji odnos kapitala i na jamnog rada, dakle formalna supsumpcija rada pod kapital, uslov i pretpostavka realne supsumpcije. U samom nainu proizvodnje ne dogaa se ovde jo nikakva razlika. Proces rada, tehnoloki gledano, odvija se kao pre, samo 51

sada kao proces rada koji je podreen kapitalu. Ipak, u samom procesu rada nastaje, kako je ranije izloeno, 1) ekonomski odnos nadredenosti i podreenosti, time to kapitalista nastupa kao po troa radne snage, te je stoga nadzire i njome dirigira; 2) nasta je vei kontinuitet i velika intenzivnost rada i vea ekonomija u primeni uslova rada, time to se ini sve da bi proizvod otelovio samo drutveno potrebno (ili rather [bolje] jo manje) radno vreme, i to isto tako s obzirom na ivi rad, koji se upotrebljava za njegovu proizvodnju, kao i s obzirom na opredmeeni rad, koji kao vrednost primenjenih sredstava za proizvodnju ulazi u taj proizvod, stvarajui vrednost. Prinuda na viak rada a time, s jedne strane, na stvara nje potreba i sredstava za zadovoljenje tih potreba, kao proizvod ne mase koja premauje tradicionalne potrebe radnika i stva ranje slobodnog vremena za razvoj, nezavisno od materijalne pro izvodnje, dobija pri formalnoj supsumpciji rada pod kapital samo jedan drugi oblik nego u ranijim nainima proizvodnje, ali oblik koji poveava kontinuitet i intenzivnost rada, koji poveava pro izvodnju, povoljniji je za razvoj varijacija radnih sposobnosti te time i za diferenciranje naina rada i naina zarade, i konano, odnos vlasnika uslova rada i samog radnika postaje isti odnos kupovine i prodaje ili novani odnos a eksploatacioni odnos od vaja se od svih patrijarhalnih i politikih ili takoe religioznih amalgama. Svakako, sam proizvodni odnos proizvodi novi odnos nadredenosti i podreenosti (koji proizvodi i politike itd. izraze sebe samog). Sto manje kapitalistika proizvodnja prevazilazi for malni odnos, to je manje razvijen i onaj odnos, budui da on pretpostavlja samo sitne kapitaliste koji se u pogledu naina ob razovanja i naina rada tek malo razlikuju od samih radnika. 474 | | Razlika u vrsti odnosa nadredenosti i podreenosti, ne dotiui jo sam nain proizvodnje, pokazuje se najvie onde gde se poljski i domai sporedni radovi, koji se obavljaju samo za potrebe porodice, pretvaraju u samostalne kapitalistike grane rada. Razlika rada koji je formalno supsumiran pod kapital od ra nije vrste primene rada pojavljuie se u onom obimu u kome ra ste veliina kapitala to ga pojedini kaoitalist upotrebljava, dakle broj radnika koje on istovremeno upoljava. Tek s nekim mini mumom kapitala prestaje sam kapitalista da bude radnik i [po inje] da se ograniava samo na upravljanje procesom rada i trgo vinu s proizvedenim robama. I realna supsumpcija rada pod ka 52

pital, istinski kapitalistiki nain proizvodnje, dogaa se tek onde gde su kapitali izvesne veliine neposredno prisvojili proizvodnju, bilo da je trgovac postao industrijski kapitalista, bilo da su na osnovi formalne supsumpcije nastali vei industrijski kapitalisti3*.
* T ekst ove fusnote se na la z i na jednom naknad no napisanom , dodatom listu koji M arks nije num erisao. Poto ispod teksta rukopisa str. 47 4 , na koju se fusnota odnosi, sledi jo jedan k ra ta k o d e lja k , snabdeo je M arks fusnotu sledeom napom enom koja joj p re th o d i:] 4 O v o a) se ne odnosi na poslednji pasus, nego na prethodni. [N akon ov e prim edbe sledi tekst fusnote. Nem. red.:~\ [474a] | | a) A free la b ou rer has g e n erally the lib e rty o f changing his m aster: this lib e rty distinguishes a slave from a free la b ou rer, as much as an English man o f- w a r sailor is distinguished from a m erchant sa ilor . . . TTie condition o f a lab ou rer is superior to th a t o f a slave, because a labourer thinks him self fr e e ; and this convictio n, h o w e v e r erroreous, has no smail influence on the ch aracter o f a p op u la tion . [ S lo b o d n i rad n ik im a uopte u zev slobodu da m enja svoga gospodara. O v a sloboda ra z likuje roba od slobodnog rad n ika isto tolik o k olik o se engleski v o jn ik ratne m ornarice ra z lik u je od trgovakog pom orca . . . P o lo aj ra d n ik a je vii od poloaja roba, je r ra d n ik sm atra sebe slobodn im ; i o v o ubeenje, ma kako pogreno, nema m ali uticaj na k a ra k te r pop ulacije. ] (5 6 57, P. R. Edmonds, P ractical, M o ra l and P o litic a l Econom y, L ondon, 182 8 ). M otiv koji slobodnog oveka tera na rad je m noeo ei od onoga koji tera rob a: slobodan ovek im a da bira izmeu tekog ra d a i c rk a v a n ja (vid i mesto dalje), rob iz m e u . . . i dobrog b i e v a n ja . (56, 1. c.) The difference betw een the conditions o f a slave and a la b ou rer under the m oney system is v e ry in c o n s id e r a b le ;... the m aster, o f the slave u nd er stands too w e ll his ow n interest to w eaken his slaves b y stinting them in their fo o d ; but the m aster o f a free man gives him as little food as possible, because, the in ju ry done to the la b ou rer does n ot f a ll on him self alone, but one the w hole class o f m asters. [ R a z lik a izm eu poloaja roba i rad nika pod m onetarnim sistemom je v rlo neznatna . . . G ospodar roba veom a dobro razum e svoj sopstveni interes da bi oslabio svoje ro bove uskraujui im hran u ; ali gospodar slobodnog oveka daje mu toliko m alo hrane kolik o je to mogue, jer n e p ra vd a uinjena prem a rad niku ne pada samo na njega, nego na celu klasu gospodara . ] (\. c.) U stara vrem ena, to m ake m ankind laborious beyond th eir w ants, to make one p a rt o f a state w o rk , to m antain the o th er p a rt gratuitou sly, [d a bi se postiglo da ovean stvo ra d i iznad svojih potreba, trebalo je uiniti tako da jedan deo d ra v e ra d i da bi se drugi deo iz d r a v a o ], i to samo tako da izvrioci budu ro b o v i: rop stvo je stoga bilo svuda uvedeno. T ada je bilo potrebno da se rop stvo mnoi kao to je sada potrebno da se razori. R azlog je jasan. I f m ankind be not forced to labour, they w ill o n ly la b ou r fo r them selves; and if they have few w ants, there w ill be few labour. B ut w hen states come to be form ed and have occasion fo r idle hands to defend them against the violence o f their enemies, food at any rate must be procured fo r those w ho do not la b u r; and as b y the supposition, the w ants o f the labourers are sm all, a me thod must be found to increase their lab ou r above the p roportion o f their w ants. For this purpose sla ve ry w as c a lc u la te d . . . The slaves w ere forced

53

Ako odnos nadreenosti i podreenosti zameni ropstvo, kmetstvo, vazalstvo, patrijarhalne itd. oblike podreenosti, doga a se samo promena u njegovom obliku. Oblik postaje slobodniji, zato to je on samo jo stvarne prirode, formalno dobrovoljan, isto ekonomski. (Verte \_okreni~\.)* Ili odnos nadreenosti i podreenosti u procesu proizvod nje zamenjuje raniju samostalnost u procesu proizvodnje, kao npr. kod svih selfsustaining peasants [samostalnih seljaka], farmers [farmera], koji su imali da plaaju rentu na proizvode, bilo dra vi, bilo landlordu [zemljoposedniku], poljsko-kune sporedne in dustrije ili samostalnog zanata. Ovde, dakle, postoji gubitak rato labour the soil w hich fed both them and the idle freemen, as was the case in S p a rta ; o r they fille d a ll the servile places which freemen fill now , and th ey w ere likew ise em ployed, as in Greece and in Rome, in supplying w ith m anufactures those whose service was necessary fo r the state. H ere then w as a v io le n t m ethod o f making m ankind laborious in raising f o o d . . . Men w ere then forced to labour, because they w ere slaves to others ; men are now forced to labour because they are slaves o f their ow n y a n ts. [ K a d ljud i ne bi bili prinueni da rade, rad ili bi samo za sebe; i kad bi im ali m alo elja, bilo Di m alo rada. A li kad su d ra v e obrazo van e i kad se ukazala p rilik a da ih besposlene ruke brane od srdbe n jih ovih n eprijatelja, m orala je d a bude obezbeena hrana na svak i nain za one ko ji ne rad e ; i p ri pretpostavci da su elje radnika bile m ale, m orao je biti pronaen metod da se povea n jih ov rad iznad srazm era njih ovih elja. U te svrhe je bilo stvoreno ro p s tv o . . . R obovi su bili prinueni da rade zem lju k oja je h ranila i njih i besposlene slo bodne ljude, kao to je to bio sluaj u S p a rti; ili su napunili sva sluinska mesta na kojim a su dotle bili zaposleni slobodnjaci i oni su bili tako zaposleni, kao to je to bio sluaj u G rkoj i u Rimu, da snabdev a ju p roizvod im a one ija je sluba bifa neophoana d ra v i. Tu je posto ja o nasilan m etod da se lju d i n ateraju da rade na poveanju h ra n e . . . L judi su bili p rim oran i da rade, je r su bili rob ovi ostalih; ljudi su ada prim oran i da rade je r su rob ovi svojih sopstvenih potreba. ] (J. Steuart (D ublin Edition) v. 1., p. 3 8 40). ,,U 16. stoljeu, kae isti S teuart, dok su s jedne strane lord ovi otp utali svoje km etove, otputali su fa rm e ri, koji su se p retvara li u industrijske kapitaliste, die idle mouths [besposlena usta]. Iz jednoga means o f subsistence [sred stva za opstanak] p retvorena je p oljop rivred a u trade (trgovinu ). Posledica je b ila: The w ith d ra w in g ... a number o f hands from a triflin g agriculture forces, in a manner, the husbandmen to w o rk h a rd e r; and byh ard labour upon a sm all spot, the same effect is produced as w ith slight labour upon a great extent. [Sm anjenje broja ru k u u sitnoj p oljop rivred i, na odreen nain, p rim orava ljude _ da rade veom a teko i vise da bi postigli isti efekat kao kada ih je bilo vie, te su, prem a tome, rad ili lake i manje lakim radom u velikom obim u. ] (1. c., p. 105.) [O v o upozorenje se odnosi na nau u p roloj N ote navedenoj M arksovoj prim edbi. Nem. red.]

54

nije samostalnosti u procesu proizvodnje a sam odnos nadredenosti i podreenosti jeste proizvod uvoenja kapitalistikog na ina proizvodnje. Najzad, moe odnos kapitaliste i najamnog radnika zameniti esnafskog majstora, njegove pomonike i egrte, prelaz, to ga delom trpi gradska manufaktura pri svom nastanku. Srednjovekovni esnafski odnos, koji se u analognom obliku razvio u uskim krugovima i u Atini i Rimu, a koji je u Evropi bio tako odlu ujue vaan za obrazovanje kapitalista s jedne strane i za obra zovanje slobodnog radnikog stalea s druge, jeste ogranien, jo neadekvatan oblik odnosa kapitala i najamnog rada. Ovde, s je dne strane, postoji odnos kupca i prodavca. Plaa se najamnina a majstor, pomonik i egrt odnose se jedan prema drugom kao slobodne osobe. Tehnoloka baza ovog odnosa je zanatska radio na u kojoj je vie ili manje veto rukovanje s oruima za rad odluujui faktor proizvodnje. Samostalan lini rad i stoga njegov profesionalni razvoj, koji iziskuje due ili krae vreme uenja, od reuje ovde rezultat rada. Majstor je, istina, ovde u posedu uslova za proizvodnju, alata, materijala za rad (iako alat moe pripa dati i pomoniku), njemu pripada proizvod. Utoliko je on kapi talista. Ali kao kapitalista on nije majstor. On, prvo, ima da u prvom redu sam bude zanatlija i is supposed [pretpostavlja se] majstor u svom zanatu. U samom procesu proizvodnje figurira on kao zanatlija, isto tako kao njegovi pomonici; tek on upuuje svoje pomonike u tajne zanata. Prema svojim egrtima on ima sasvim isti odnos kakav ima profesor prema svojim uenicima. Njegov odnos prema egrtima i pomonicima nije stoga odnos kapitaliste kao takvog, nego odnos majstora u zanatu, koji kao takav, te stoga nasuprot njima, zauzima u korporaciji hijerarhij ski poloaj. Taj poloaj, is supposed, zasniva se na njegovom sopstvenom majstorstvu u zanatu. Njegov kapital je zato i po svom materijalnom obliku kao i po svom obimu vrednosti vezani kaoital, koji nipoto jo nije poprimio slobodni oblik kapitala. On nije odreena koliina opredmeenog rada, vrednost uopte, rada koji moe da primi ovaj ili onaj oblik uslova rada, da primi koji god oblik, ve prema tome da li se kapital, da bi prisvojio viak rada, razmenjuje za ovaj ili onaj oblik ivog rada. U toj odree noj grani rada, u svom sopstvenom zanatu, moe majstor da no vac pretvori delom u objektivne uslove zanata a delom tim nov cem kupi pomonike i dri egrte tek poto je zavrio propisane stepene egrta, pomonika itd. te sam isporuio [prodao] svoje majstorsko delo. Svoj novac moe on da pretvori u kapital samo 55

u svom sopstvenom zanatu, tj. moe da ga upotrebi ne samo kao sredstvo sopstvenog rada nego i kao sredstvo eksploatacije tueg rada. Njegov je kapital vezan za odreeni oblik upotrebne vred nosti te stoga isto tako malo istupa prema njegovim radnicima kao kapital. Metodi rada koje on primenjuje nisu samo iskustve ni nego i propisani od esnafa vae kao nuni. Tako i s te strane krajnji cilj nije razmenska vrednost nego upotrebna vred nost rada. Ne zavisi od njegove volje da isporuuje rad ovog ili onog kvaliteta, nego je cela esnafska radiona usmerena na to da isporuuje odreeni kvalitet. Cena rada zavisi od njegove volje isto tako malo kao i metod rada. Ogranieni oblik koji spreava nje gov imetak da funkcionie kao kapital pokazuje se, nadalje, u tome to je, u stvari, propisan maksimum obima vrednosti nje govog kapitala. On ne sme drati vie od odreenog broja po monika, jer preko esnafa treba da svim majstorima bude osigu ran alikvotni deo zarade njihovog zanata. Najzad, odnos majstora prema ostalim majstorima kao lanovima istog esnafa; kao takav pripadao je on korporaciji koja je [posedovala] izvesne zajedni ke uslove proizvodnje (esnafske veze itd.), politika prava, udeo u gradskoj upravi itd. On je radio po porudbini izuzevi ra dove koje je radio za trgovce za neposrednu upotrebnu vred nost, a u skladu s time je regulisan i broj majstora. On ne istupa prema svojim radnicima kao puki trgovac. Jo manje moe trgo vac svoj novac da pretvori u proizvodni kapital; on moe samo da robe sakuplja, a ne da ih sam proizvodi. Svrha i rezultat eksploatacije tueg rada nije ovde razmenska vrednost kao takva niti bogaenje kao takvo, nego egzistencija koja odgovara odree nom staleiu. Instrument je ovde odluujui. Sirovinu ovde u mnogim granama rada (npr. krojakom poslu) majstor dobiva sa mo od svojih muterija. Ogranienje proizvodnje u celini zateene potronje jeste ovde zakon. Ono dakle nipoto nije regulisano ogranienjima samog kapitala. U kapitalistikom odnosu ieza vaju ta ogranienja drutveno-politikim vezama u kojima se ka pital ovde jo kree; stoga se on tu jo ne pojavljuje kao kapital. 476 | | Puko formalno pretvaranje zanatske radione u kapitalisti ku, dakle pretvaranje u kome pre svega tehnoloki proces jo ostaje isti, sastoji se u otpadanju svih spomenutih ogranienja ime se takoe menja odnos nadreenosti i podreenosti.^ Majstor nije sad vie kao majstor kapitalista, nego je kao kapitalista maj stor. Ogranienje njegove proizvodnje nije vie uslovljeno ogra nienjem njegovog kapitala. Kapital (novac) se moe po volji razmenjivati za svaku vrstu rada a stoga i uslova rada. Majstor moe 56

prestati da sam bude zanatlija. Sa iznenadnim irenjem trgovine a time i potranjom trgovakog stalea za robama, morala se esnafska radiona, koja je sama od sebe prerasla svoje granice, for malno pretvoriti u kapitalistiku. S obzirom na samostalnog zanatliju, koji radi za strange customers [nepoznate muterije], poveava se kontinuitet radni ka koji radi za kapitalistu. Njegov rad nije ogranien sluajnim potrebama pojedinih customers [muterija], nego samo potrebom eksploatacije kapitala koji ga zapoljava. Ovaj rad, usporedi li se s radom roba, postaje produktivniji, jer je intenzivniji. Dok rob radi samo teran spoljnim strahom, a ne za svoju egzistenciju, koja ne pripada njemu, ali mu je ipak zagarantovana, slobodni radnik, naprotiv, radi gonjen svojim wants [potrebama]. Svest (ili radije predstava) o slobodnom samoodreenju, slobodi, od jednoga pravi mnogo boljeg radnika nego to je drugi, a s time [je] povezano feeling [oseanje, svest] of responsibility [odgovornosti]: poto je on, kao svaki prodava roba, responsibel [odgovoran] za ro be koje isporuuje i mora isporuiti s odreenim kvalitetom, ako nee da ga drugi prodavci roba iste species [vrste] istisnu sa trita. Kontinuitet odnosa roba i robovlasnika jeste odnos u kome se rob odrava direktnom prinudom. Slobodan radnik, na protiv, mora da ga sam odrava, poto njegova egzistencija i egzistencija njegove porodice zavisi od neprestanog obnavljanja prodaje vlastite radne snage kapitalisti. Kod roba se minimum najamnine pokazuje kao konstantna veliina koja ne zavisi od njegovog rada. Kod slobodnog radnika se ta vrednost njegove radne snage i prosena najamnina koja ioj odgovara ne pokazuje u toj predestiniranoj granici, nezavis noj od njegovog sopstvenog rada i odreenoj njegovim pukim fi zikim potrebama. Ovde je proek za klasu vie ili manje kon stantan, kao vrednost svih roba; ali on ne postoji u ovoj nepo srednoj realnosti za pojedinog radnika, ija najamnina moe da bude iznad ili ispod tog minimuma. Cena rada as pada ispod vrednosti radne snage as se penje iznad nje. Nadalje, tu postoji prostor (within narrow limits [unutar uskih granica]) za indi vidualnost radnika, odakle razlika u najamnini delom u razliitim granama rada, delom u istoj grani rada, ve prema vrednoi, vetini, snazi itd. radnika, a delom je ta razlika odreena merom njegovog linog uinka. Tako se veliina najamnine pokazuje naizmenino kao rezultat njegovog sopstvenog rada i individualnog kvaliteta tog rada. To je posebno razvijeno onde gde se plaa 57

najamnina po komadu. Iako ona, kako je pokazano, nita ne menja u optem odnosu izmeu kapitala i rada, izmeu vika rada i potrebnog rada, ipak se time taj odnos iskazuje razliito za po jedinog radnika, i to prema meri njegovog linog uinka. Kod roba mogu posebna sposobnost ili spretnost povisiti kupovnu vrednost njegove linosti, ali to se njega samog nita ne tie. Drugaije je kod slobodnog radnika koji je sam vlasnik svoje radne snage. A li | | Via vrednost te radne snage mora se platiti njemu samom a iskazuje se u vioj najamnini. Ovde, dakle, prevladavaju velike razlike u najamnini, ve prema tome da li poseban rad zahteva razvijeniju radnu sposobnost, radnu sposobnost koja iziskuje vee proizvodne trokove, ili ne. Time je, s jedne strane, otvoren pro stor za individualne razlike, a s druge, dat podsticaj za razvoj sopstvene radne sposobnosti. Ma koliko da je sigurno da masa rada mora da se sastoji od vie ili manje unskilled labour [nekvalifikovanog rada] i da stoga masa najamnine mora biti odreena vrednosu jednostavne radne sposobnosti, pojedinim individua ma ipak je mogue da se posebnom energijom, talentom itd. uz dignu u vie sfere rada, ba kao to je apstraktno mogue da ovaj ili onaj radnik sam postane kapitalista i eksploatator tueg rada. Rob pripada odreenom masteru [gospodaru]; radnik se, istma, mora prodavati kapitalu, ali ne jednom odreenom kapitalisti te on tako u odreenoj sferi moe da bira kome e se prodati, mo e menjati svog mastera [gospodara]. Svi ti izmenjeni odnosi ine delatnost slobodnog radnika intenzivnijom, kontinuiranijom, pokretljivijom i vetijom nego to je delatnost roba, bez obzira na to to ga ona osposobljava za jednu sasvim drugu istorijsku akciju. Rob za svoje odranje prima potrebna sredstva za ivot u naturalnom obliku, koji je isto tako fiksiran, i po vrsti i po obi mu u upotrebnim vrednostima. Slobodni radnik prima sred stva za ivot u obliku novca, razmenske vrednosti, apstraktnog drutvenog oblika bogatstva. Ma koliko salair [najamnina] sad, u stvari, nije nita drugo nego posrebreni, ili pozlaeni, ili pobakreni, ili papirnati oblik potrebnih sredstava za ivot, u koji se ona neprestano moraju rastvarati ipak je novac, koji ovde funkcionie samo kao iezavajui oblik razmenske vrednosti, kao puko sredstvo prometa, novac kao apstraktno bogatstvo, razmenska vrednost, a ne odreena, tradicionalno i lokalno ograniena upotrebna vrednost za radnika svrha i rezultat njegovog rada. Radnik sam jeste onaj koji novac pretvara u bilo koje upotrebne vrednosti i s njime kupuje bilo koje robe, a kao vlasnik novca, 58

kao kupac roba on je u sasvim istom odnosu prema prodavcima roba kao i svi ostali kupci. Uslovi njegove egzistencije primora vaju ga, naravno upravo kao i obim vrednosti novca koji je zaradio da novac pretvori u prilino ogranien krug sredsta va za ivot. Meutim, ovde je mogua poneka varijacija: tako npr. novine ulaze u potrebna sredstva za ivot engleskog grad skog radnika. On moe neto utedeti, zgrtati blago. On moe svoju najamninu profukati na rakiju itd. Ali, on moe da tako radi kao slobodni agens, on mora sam za to platiti; on je sam sebi odgovoran za nain na koji he spends his wages [troi svoju najamninu]. Nasuprot robu, koji treba gospodara, radnik ui da sam vlada sobom. Svakako, to vai samo kad se posmatra pre tvaranje kmetova i robova u slobodne najamne radnike. Kapita listiki odnos se ovde pokazuje kao uspon na drutvenoj lestvici. Obratno je onde gde se slobodni seljak ili zanatlija pretvara u najamnog radnika. Kakva razlika izmeu pround yeomanry of England [engleskih ponositih seljaka], o kojima govori ekspir, i engleskih poljoprivrednih nadniara. Poto je kod najamnih radnika svrha rada samo najamnina, novac, odreena koliina raz menske vrednosti, u kojoj je izbrisana svaka posebnost upotrebne vrednosti, radnik je potpuno ravnoduan prema sadrini svog ra da i stoga prema posebnoj vrsti svoje delatnosti. Dok u esnafskom ili kastinskom sistemu ta delatnost, meutim, vai kao struna delatnost, ona je kod roba kao i kod stoke za rad samo odreena, njemu nametnuta i predana vrsta delatnosti, zapolja vanje njegove radne snage. Ukoliko, dakle, podela rada nije sa svim unifikovala radnu sposobnost, slobodan radnik je principi jelno prijemiv i pripravan na svaku varijaciju svoje radne spo sobnosti i svoje radne delatnosti (kako se to pokazuje kod surpluspopulation [prenaseljenosti] seoskog stanovnitva koje ne prestano prelazi u gradove), koja obeava bolju najamninu. Ako je formirani radnik vie ili manje nesposoban za tu varijaciju, gleda on na nju kao na uvek otvorenu za novi narataj, a novorastua generacija radnika je takva da se moe rasporediti u nove grane rada ili u osobito razvijene grane rada i biti im na raspola ganju. U Severnoj Americi, gde se naiamni rad razvio gotovo osloboen seanja na staro esnafsko drutvo itd., pokazuje se vrlo izrazito i ova varijabilnost, potpuna ravnodunost prema odree nom sadraju rada i prelasku iz jedne grane u drugu. Suprotnost te varijabilnosti prema jednolinom, tradicionalnom karakteru ro bovskog rada, koji ne varira prema proizvodnim odnosima, nego, obratno, iziskuje da se proizvodnja prilagodi jednom uvedenom 59

i tradicionalno nasleenom nainu rada, naglaavaju stoga svi pisci Sjedinjenih Drava kao odreenu karakteristiku slobodnog najamnog rada Severa prema robovskom radu Juga (vidi Cairns). Neprestano obrazovanje novih vrsta rada, ta neprekidna varija cija odgovara mnogostrukosti upotrebnih vrednosti te je stoga i stvarni razvoj razmenske vrednosti pa je prema tome napredujua podela rada u celini drutva mogua tek s kapitalistikim nainom proizvodnje. Ona poinje sa slobodnim zanatsko-esnafskim radom, u kome nije ograniena okotalou svake odreene poslovne grane same. 478 | | Posle ovog dodatka o formalnoj supsumpciji rada pod ka pital, dolazimo, dakle, sada do: Realne supsumpcije rada pod kapital Opta karakteristika formalne supsumpcije ostaje, id est [to jest] direktno podreivanje procesa rada, ma kakav on tehnoloki bio, kapitalu. Ali na ovoj osnovi nastaje jedan tehnoloki i drugi specifini nain proizvodnje, koji menja realnu prirodu procesa rada i svoje realne uslove kapitalistiki nain proizvodnje. Agriculture for subsistance . .. changed for agriculture for trade . . . , the improvement of the national territory. . . propor tioned to this change (49, beleka. A. Young. Political Arith metic. London 1774) [Poljoprivreda za opstanak . . . zamenjena poljoprivredom za trgovinu . . ., iskoriavanje nacionalne teri torije . . . srazmerno ovoj zameni.] Realna supsumpcija rada pod kapital razvija se u svim onim oblicima koji razvijaju relativan viak vrednosti u razlici od ap solutnog. S realnom supsumpcijom rada pod kapital deava se u sa mom nainu rada, u produktivnosti rada i u odnosu kapitaliste i radnika potpuna revolucija (koja se neprestano nastavlja i po navlja)0. Pri realnoj supsumpciji rada pod kapital ulaze u proces rada sve changes [promene] koje smo ranije izloili. Razvijaju se druhvene-proizvodne snage rada a s radom na visokom nivou raz vija se primena nauke i mainerije u neposrednoj proizvodnji. S jedne strane, kapitalistiki nain proizvodnje, koji se sada for mirao kao nain proizvodnje sui generis [poseban, svoje vrste],
B M anifest d er Komm unistischen P artei (1848).

60

stvara izmenjeni oblik materijalne proizvodnje. S druge strane, ova promena materijalnog oblika jeste osnova za razvoj kapital-odnosa, iji adekvatni oblik stoga odgovara odreenom stepenu razvoja proizvodnih snaga rada. Ve smo videli da je odreeni i stalno rastui minimum ka pitala u ruci pojedinih kapitalista s jedne strane nuna pretpo stavka, a s druge strane stalni rezultat specifino kapitalistikog naina proizvodnje. Kapitalista mora biti vlasnik ili posednik sredstava za proizvodnju na nekom drutvenom nivou, i to u obimu vrednosti koji je izgubio svaki odnos prema moguoj pro izvodnji pojedinca i njegove porodice. Minimum kapitala je to vei u nekoj poslovnoj grani to se ona vie kapitalistiki vodi, to je vea drutvena produktivnost rada u njoj razvijena. U is tom obimu kapital mora da poveava veliinu vrednosti i po prima drutvene dimenzije, dakle da izgubi svaki individualni karakter. Upravo produktivnost rada, masa proizvodnje, masa sta novnitva, masa vika stanovnitva, koja razvija ovaj nain pro izvodnje, uzrokuje sa osloboenim kapitalom i radom neprestano nastanak novih poslovnih grana, u kojima kapital opet moe da radi na niem nivou i da opet moe proi razliite stepene raz voja, dok i te nove poslovne grane ne budu voene na dru tvenom nivou. Ovaj proces [je] stalan. Istovremeno kapita listika proizvodnja tei tome da osvoji sve one industrijske 479 grane koje dotad jo nije | | zahvatila, u kojima postoji jo samo formalna supsumpcija. im je ona prisvojila poljoprivredu, rudar stvo, manufakturu najvanijih odevnih materijala itd., zahvata ona druge sfere, u kojima su zanatlije jo samo formalno (supsumirani) ili takoe jo samostalni. Ve pri razmatranju maine rije bilo je reeno da njeno uvoenje u jednu granu povlai za sobom to uvoenje u druge grane i ujedno u druge vidove iste grane. Npr. mainsko predenje vodi do mainskog tkanja; mainsko predenje u industriji pamuka vodi do mainskog predenja vune, lana, svile itd. esta primena mainerije u rudnicima uglja, manufakturama pamuka itd. dovela je do potrebe uvoenja krup nog naina proizvodnje u samu mainogradnju. Bez obzira na po veana sredstva saobraaja, koja je iziskivao ovaj nain proizvod nje na viem nivou, tek je to uvoenje mainerije u samu maino gradnju naroito ciklikih prime motors koje je omoguilo uvoenje parobroda i eleznica, revolucionisalo itavu brodograd nju. Krupna industrija baca u njoj jo nepodlone grane takve mase ljudi ili u njima stvara takav relativan viak populacije
61

kakvu iziskuje pretvaranje zanata ili malih formalno-kapitalistikih radiona u krupnu industriju. Evo sledee torijevske jeremijade: In the good old times, when Live and let live was the general motto, every man was contented with one avocation. In the cotton trade, there were weavers, cotton spiners, blanchers, dyers and several other independent branches all living upon the profits of their respective trades, and all, as might be experted, contented and happy. By and by, however, when the downward course of trade had proceeded to some extent, first one branch was adopted by the capitalist, and then another, till in time, the whole of the people were ousted, and thrown upon the market of labour, to find out a live hood in the best manner they could. Thus, although no carter secures to these men the right to be cotton-spinners, manufactures, printers etc., yet the course of events has invested them with a monopoly of a ll. . . They have become Jack-of-all trades, and as far as the country is concerned in the business, it is to be feared, they are masters of none. (56. Public Economy Concentrated etc. Carlisle. 1833.) [,,U dobra stara vremena kad je opti moto bio ivi i pusti druge da ive, svako je bio zadovoljan jednim zanimanjem. U industriji pamuka su bili tkai, predioci pamuka, belioci, farbari i razne druge nezavisne grane, svi su iveli od profita svoga sopstvenog rada i svi su, koliko se moglo dokazati, bili zadovolj ni i sreni. Meutim, malo-pomalo, kad je tok opadanja posla dostigao izvestan stepen, prvo je kapitalista prisvojio jednu gra nu, a onda drugu, sve doe dok svi ljudi nisu bili istisnuti i baeni na trite rada da tamo na najbolji mogui nain nau nasuni hleb. Poto tako nikakav zakon nije tim ljudima osigura vao pravo da budu predioci pamuka, preraivai, tampari etc., nego su im okolnosti pruile monopol na sve . . . Oni su postali svatari i ukoliko se uzme u obzir cela zemlja, onda se treba plaiti da oni nisu maistori ni za ta.] Materijalni rezultat kapitalistike proizvodnje jeste, osim razvoja drutvenih proizvodnih snaga rada, porast mase proiz vodnje te poveanje i umnogostrucnje proizvodnih sfera i nji hovih ogranaka, ime se tek adekvatno razviia razmenska vred nost proizvoda sfera u kojoj oni deluju ili se razvijaju kao razmenska vrednost. Proizvodnja radi proizvodnje proizvodnja kao samosvrha poinje, istina, ve sa formalnom supsumpcijom rada pod kapital, im uopte neposredna svrha proizvodnje postane 62

proizvoenje sto je mogue veeg i sto je mogue vieg viska vrednosti, im uopte razmenska vrednost proizvoda postane odluna svrha. Meutim, ta imanentna tendencija kapital-odnosa realizuje se adekvatno i sama postaje nuan uslov, takoe tehnoloki tek poto se razvio specifino kapitalistiki nain proizvodnje a s njim i realna supsumpcija rada pod kapital. 480 | | Kako je ovo poslednje ve ranije u sutini iscrpno izlo eno, mogue je ovde biti sasvim kratak. To je proizvodnja 7 koja se ne vezuje za unapred odreujua i unapred odreena ogranienja potreba. (Njen protivrean karakter ukljuuje ogra nienje proizvodnje preko kojeg ona stalno hoe da pree. Odatle krize, hiperprodukcija itd.) To je jedna strana po kojoj se ona razlikuje od ranijeg naina proizvodnje; if you like [ako hoete], pozitivna strana. Druga je negativna strana, ili protivrean karak ter: proizvodnja u suprotnosti prema proizvoau i ravnoduna prema njemu. Stvarni [wirkliche] proizvoa kao puko sredstvo proizvodnje, a stvarno [sachliche] bogatstvo kao samosvrha. I razvoj ovog stvarnog bogatstva, stoga, u suprotnosti prema ljud skom individuumu i na njegovu tetu. Produktivnost rada uop te = maksimum proizvoda s minimumom rada, otud to je mo gue vie pojeftinjenje roba. To postaje zakon u kapitalistikom nainu proizvodnje, nezavisno od volje pojedinih kapitalista. I ovaj zakon ostvaruje se samo ukljuujui drugi, da se nivo proiz vodnje ne odreuje prema datim potrebama, nego, obratno, masa proizvoda se odreuje nivoom proizvodnje koji je propisan sa mim nainom proizvodnje i koji neprestano raste. Njen cilj [je] da pojedini proizvod itd. sadri to je mogue vise neplaenog rada, a to se postie samo proizvodnjom radi proizvodnje. S jed ne strane, ovo se pojavljuje kao zakon, ukoliko bi kapitalista, koji proizvodi na isuvie niskom nivou, otelovljavao u proizvo dima vie od drutveno potrebne koliine rada. To se, dakle, pokazuje kao adekvatno provoenje zakona vrednosti, koji se potpuno razvija tek na osnovici kapitalistikog naina proizvod nje. Ali, s druge strane, to se pojavljuje kao nagon pojedinog kapitaliste, koji, da bi prekrio ovaj zakon ili ga lukavstvom upotrebio u sopstvenu korist, pokuava da individualnu vrednost svoje robe snizi ispod njene drutveno odreene vrednosti. Svim tim oblicima proizvodnje (relativnog vika vrednosti), sem rastuem minimumu kapitala koji je potreban za proizvod nju, zajedniko je to da opiti uslovi za rad mnogih radnika koji neposredno kooperiraju doputaju, kao takvi, ekonomiju, za raz liku od razmrvljenosti tih uslova kod proizvodnje na niem nivou, 63

s time to delotvornost tih zajednikih [optih] uslova proizvod nje ne uslovljava proporcionalno jednako velik porast u njiho voj masi i njihovoj vrednosti. Njihova zajednika, istovremena upotreba ini da njihova relativna vrednost (s obzirom na pro izvod) pada, ma koliko da njihova apsolutna masa vrednosu raste. Proizvodni i neproizvodni rad O ovome emo ovde odmah neto ukratko rei pre no to nastavimo dalje razmatrati izmenjeni oblik kapitala koji nastaje kao rezultat kapitalistikog naina proizvodnje. Poto je neposredna svrha i pravi proizvod kapitalistike proizvodnje viak vrednosti, proizvodan je samo onaj rad i samo onaj radnik, primenilac radne snage, koji neposredno pro izvodi viak vrednosti, dakle samo onaj rad koji se u procesu proizvodnje direktno troi radi oplodnje kapitala. S jednostavnog stanovita procesa rada uopte izgleda nam proizvodan onaj rad koji se realizuje u nekom proizvodu, tanije, nekoj robi. Sa stanovita kapitalistikog procesa proizvodnje mora se tome pridodati blie odreenje; da je proizvodan onaj rad koji neposredno oplouje kapital ili proizvodi viak vrednosti, dakle, rad koji se realizuje u nekom surplusvalue [viku vred nosti], predstavljenom u surplusproduce [viku proizvoda], bez ekvivalenta za radnika, izvrioca tog rada, dakle u prekomernom incrementu [poveanju] robe za monopoliser [onoga ko je monopolisao] means of labour [sredstva za rad], za kapitalistu; [proizvodan je, prema tome,] samo onaj rad koji promenljivi ka pital i stoga ukupni kapital postavlja kao C + A C = C + A y. To je, dakle, rad koji neposredno slui kapitalu kao agency nje govog samooploivanja, kao sredstvo za proizvodnju vika vred nosti. Kapitalistiki proces rada ne ukida opta odreenja procesa rada. On proizvodi proizvod i robu. Utoliko je proizvodan onaj rad koji se opredmeuje u robama kao jedinstvo upotrebne i razmenske vrednosti. Ali proces rada je samo sredstvo procesa oplodnje kapitala. Proizvodan je dakle onaj rad koji se otelovljuje u robama, ali, ako posmatramo pojedinanu robu, u jednom njenom alikvotnom delu otelovljen je neplaeni rad, ili ako po smatramo ukupan proizvod, koji u alikvotnom delu ukupne ma64

481

se roba otelovljuje samo neplaeni rad, dakle proizvod koji kapi talistu nita ne kota. Proizvodan je onaj radnik koji obavlja proizvodan rad i proizvodan je onaj rad koji neposredno stvara viak vrednosti, tj. oplouje kapital. | | Samo graanska ogranienost, koja kapitalistiki oblik proizvodnje smatra njenim apsolutnim oblikom i stoga jedinim prirodnim oblikom proizvodnje, moe pitanje, ta su proizvodni rad i proizvodni radnik sa stanovita kapitala, pobrkati s pita njem, ta je uopte proizvodan rad i stoga se zadovoljiti tautolokim odgovorom da je proizvodan svaki rad koji uopte proizvodi, rezultira nekim proizvodom ili bilo kojom upotrebnom vrednou, uopte, nekim rezultatom. Samo je onaj radnik proizvodan iji je proces rada = pro izvodnom procesu potronje radne snage nosioca tog rada od kapitala ili kapitaliste. Iz toga odmah proizlaze dve stvari: Prvo: poto s razvojem realne supsumpcije rada pod kapi tal ili specifino kapitalistikog naina proizvodnje stvarni funkcioner ukupnog procesa rada ne postaje pojedinani radnik, nego sve vie drutveno kombinovana radna sposobnost, a razliite proizvodne sposobnosti, koje jedna drugoj konkuriu i ine ukup nu proizvodnu mainu, na veoma razliit nain uestvuju u ne posrednom procesu stvaranja roba ili, to je ovde bolje, proizvo da jedan vie radi rukom, drugi vie glavom, jedan kao ma nager, engineer [rukovodilac, inenjer], tehnolog itd., drugi kao overlooker [nadzornik], trei kao neposredni manuelni radnik ili ak samo kao nekvalifikovani pomonik sve vie se funkcije radne sposobnosti podvode pod pojam proizvodnog rada a njihovi nosioci pod pojam proizvodnog radnika, radnika kojega kapital direktno izrabljuje i koji je uopte podreen njegovom procesu oplodnje i procesu proizvodnje. Posmatra li se ukupan radnik, od koga se radiona sastoji, ostvaruje se njegova kombinovana delatnost materialiter [materijalno] neposredno u ukupnom pro izvodu koji je ujedno ukupna masa roba. Pri tome je sasvim svejedno da li je funkcija pojedinog radnika, koji je samo lan tog ukupnog radnika, dalja od neposrednog manuelnog rada ili blia njemu. Ali tad je: delatnost ove ukupne radne sposobnosti njena neposredna proizvodna potronja od kapitala, tj., dakle, proces samooplodnje kapitala, neposredna proizvodnja vika vred nosti, te stoga, kako to kasnije treba da bude ire izloeno, nepo sredno pretvaranje te sposobnosti u kapital.
K ap itala

esta glava

65

Drugo: podrobnija odreenja proizvodnog rada proizlaze sama po sebi iz datih karakteristinih obeleja kapitalistikog procesa proizvodnje. Prvo, posednik radne snage istupa prema kapitalu ili kapitalisti kao njen prodava, iracionalno, kako smo videli, izraeno, kao direktni prodava ivog rada, a ne robe. On je najamni radnik. Ovo je prva pretpostavka. Drugo, meu tim, to je uvedeno tim prethodnim procesom koji pripada pro metu, njegova radna snaga i njegov rad kao ivi faktor nepo sredno se otelovljuje u procesu proizvodnje kapitala, postaje sam jedan od njegovih sastavnih delova, i to varirajuih, koji ne samo da delom odrava, delom reproducira predujmljene vrednosti ka pitala nego ih ujedno poveava te se stoga stvaranjem vika vrednosti pretvara u samooploujuu vrednost, u kapital. Ovaj rad se opredmeuje neposredno u toku procesa proizvodnje kao tekua veliina vrednosti. Prvi uslov moe, s jedne strane, biti ispunjen, a da drugi ne bude. Radnik moe biti najamni radnik, nadniar itd. Ovo se deava svaki put kad nedostaje drugi momenat. Svaki proizvodni radnik jeste najamni radnik, ali nije zato svaki najamni radnik proizvodni radnik. Kad god se rad kupuje da bi bio potroen kao upotrebna vrednost, kao usluga (Dienst), a ne za to da kao ivi faktor zameni vrednost promenljivog kapitala i da bude otelovljen u kapitalistikom procesu proizvodnje, rad nije pro izvodan rad niti je najamni radnik proizvodni radnik. Njegov rad biva tada postavljen (setzend) radi njegove upotrebne vrednosti, a ne kao razmenska vrednost, on se troi neproizvodno, a ne pro izvodno. Kapitalista mu, dakle, stoji nasuprot kao kapitalista, kao reprezentant kapitala. On razmenjuje svoj novac za njegov rad kao revenu (dobit), a ne kao kapital. Njegova potronja ne konstituie N R N', ve R N R (poslednje rad ili sa mu uslugu). Novac ovde funkcionie samo kao sredstvo prometa, a ne kao kapital. 482 | j Koliko se robe, koje kapitalista kupuje za svoju privatnu potronju, malo proizvodno troe, postaju faktori kapitala, isto se toliko malo troe usluge koje on dobrovoljno ili prinudno (ako je re o dravi itd.) kupuje za svoju potronju radi njihove upotrebne vrednosti. One ne postaju faktor kapitala. One stoga nisu proizvodni radovi niti su njihovi nosioci proizvodni radnici. Sto se vie proizvodnja uopte razvija kao proizvodnja roba, to vie mora svako [Jeder], a svako hoe da postane trgovac ro bama, da pravi novac, bilo od svog proizvoda, bilo od svojih usluga, ako njegov proizvod po svojim prirodnim svojstvima po66

stoji samo kao usluga a ovo se pravljenje novca pokazuje kao krajnja svrha svake vrste delatnosti. (Vidi Aristotel.)a U kapita listikoj proizvodnji, dakle, postaju apsolutnima, s jedne strane, proizvodnja proizvoda kao roba, a s druge strane, oblik rada kao najamni rad. Mnotvo funkcija i delatnosti, koje su imale oreol svetosti, vaile kao samosvrha, koje su bile izvravane gratis [besplatno] ili su bile plaane zaobilaznim putevima (kao svi professionals [predstavnici slobodnih profesija], lekari, barristers [advokati] itd. u Engleskoj, gde barristeri i physician [lekari] nisu mogli ili ne mogu podnositi tube za naplatu), pretvara se s jedne strane direktno u najamne radnike, ma koliko bio razliit sadraj njihovog rada i njihovo plaanjeb. S druge strane, potpa daju oni ocena njihove vrednosti, cena tih razliitih delat nosti od bludnice do kralja pod zakone koji utvruju cenu najamnog rada. Razrada ove poslednje take spada u posebnu raspravu o najamnom radu i najamnini, ne ovamo. Ta pojava pak, da se s razvojem kapitalistike proizvodnje sve usluge [Dienste] pretvaraju u najamni rad a svi njihovi izvrioci u najamne radnike, da dakle najamne radnike povezuje s proizvodnima isti karakter, daje utoliko vie povoda za brkanje jednih s drugima to je to pojava koja karakterie kapitalistiku proizvodnju i koju je ta proizvodnja sama stvorila. S druge strane, ona apologetima daje povoda da proizvodnog radnika, zato to je on najamni radnik, pretvore u radnika koji razmenjuje za novac samo svoje usluge (tj. svoj rad kao upotrebnu vrednost). Time se sreno previda differentia specifica [specifina razlika] tog proizvodnog radnika i kapitalistike proizvodnje kao proizvodnje vika vrednosti, kao procesa samooplodnje kapitala, ije je puko samootelovljeno sredstvo [agency] ivi rad. Vojnik je najamni rad nik, najamnik, ali on zbog toga nije proizvodni radnik. Dalja zabluda proistie iz dva izvora. Prvo: u kapitalistikoj proizvodnji se neki delovi procesa kojim se proizvode robe obavljaju na nain koji pripada ranijim nainima proizvodnje, u kojima, dakle, odnos kapitala i najamnog rada faktiki jo ne postoji te stoga uopte nije upotrebljiva kate gorija proizvodnog i neproizvodnog rada, koja odgovara kapitali stikom stanovitu. Ali, unato tome to ona odgovara vladajuem nainu proizvodnje, pod nju se idealiter [idealno] supsumiraju i oni odnosi koje taj nain proizvodnje jo nije supsumirao.
a A r is to teles. b M anifest d er Kom m unistischen P artei.

67

Npr. selfemploying labourer [samostalni radnik] je svoj sopstveni najamni radnik, njegova sopstvena sredstva za proizvodnju istu paju prema njemu kao kapital. Kao svoj sopstveni kapitalista koristi on samoga sebe kao najamnog radnika. Ovakve anomalije pruaju onda dobrodolo polje za nagvadanje o proizvodnom i neproizvodnom radu. 483 | | Drugo: izvesni neproizvodni radovi mogu incidentaliter [sluajno] biti povezani s procesom proizvodnje i ak njihova cena moe da ue u cenu robe, pa dakle za njih izdati novac so far [utoliko] initi jedan deo predujmljenog kapitala a njihov rad se pokazati stoga kao rad koji se ne razmenjuje s revenu [dobiti], nego neposredno s kapitalom. Uzmimo odmah poslednji sluaj, poreze, cenu za vladine usluge itd. Ali ovo spada u faux frais de production [neproiz vodne trokove proizvodnje] i za kapitalistiki proces proizvod nje jeste po sebi i za sebe sluajan oblik, a ne nipoto tim proce som uslovljen, za njega nuan, njemu imanentan. Kad bi se npr. svi indirektni porezi pretvorili u direktne, porezi bi se plaali kao i uvek, ali ne bi vie bili predujam kapitala, nego troenje revenua [dobiti]. Mogunost tog pretvaranja oblika pokazuje da je on spoljaan, nebitan i sluajan za kapitalistiki proces proizvodnje. Naprotiv, s pretvaranjem oblika proizvodnog rada nestala bi revenu [dobit] kapitala i sam kapital. Dalje, npr. procesi materijalni akti itd. Sve se to odnosi na stipulacije [ugovore] izmeu vlasnika roba kao kupaca i pro davaa roba, i nema nikakve veze s odnosom kapitala i rada. Funkcioneri mogu time postati najamni radnici; ali oni time ne postaju proizvodni radnici. Proizvodni rad je samo skraeni izraz za itav odnos i na in na koji radna snaga i rad figuriraju u kapitalistikom procesu proizvodnje. Ako, dakle, govorimo o proizvodnom radu, onda govorimo o drultveno odreenom radu, radu koji ukljuuje sa svim odreen odnos izmeu kupca i prodavca rada. Proizvodni rad se direktno razmenjuje s novcem kao kapitalom, tj. s novcem koji je po sebi kapital, koji je odreen da funkcionie kao kapi tal i da kao kapital stane nasuprot radnoj snazi. Proizvodan rad je, dakle, takav rad koji za radnika reprodukuje samo prethodno odreenu vrednost njegove radne sposobnosti, a nasuprot tome, kao delatnost koja stvara vrednost, oplouje kapital, suprotstav lja samom radniku kao kapital one vrednosti koje je stvorio. Specifian odnos izmeu opredmeenog i ivog rada sastoji se u tome da prvi ini kapital, a poslednji proizvodan rad. 68

Specifian proizvod kapitalistikog procesa proizvodnje, vi ak vrednosti, stvara se samo razmenom s proizvodnim radom. Ono to ini specifinu upotrebnu vrednost tog rada za ka pital nije njegov odreeni koristan karakter niti su to isto tako posebna korisna svojstva proizvoda u kome se taj rad opredmeuje, nego njegov specifian karakter kao stvaralakog elementa razmenske vrednosti (vika vrednosti). Kapitalistiki proces proizvodnje nije samo proizvodnja ro ba. On je proces koji apsorbuje neplaeni rad a od sredstava za proizvodnju ini sredstva za usisavanje neplaenog rada. Iz onoga to je dosad reeno proistie da je odreenje rada kao proizvodnog rada odreenje koje po sebi i za sebe nema apsolutno nikakve veze s odreenom sadrzinom rada, njegovom posebnom korisnou ili sa osobitom upotrebnom vrednou, u kojoj se on otelovljuje. 484 | | Rad iste sadrzine moe stoga biti proizvodan i nepro izvodan. Npr. Milton, who did the Paradise lost [koji je stvorio Iz gubljeni raj], bio je neproizvodan radnik. Naprotiv, pisac koji proizvodi za svog knjiara, jeste proizvodni radnik. Milton je proizveo Paradise lost (Izgubljeni raj) kao to svilena buba proizvodi svilu, kao delatnost svoje prirode. On je kasnije taj proizvod prodao za 5 funti i utoliko je postao trgovac robom. Ali lajpciki literarni proleter koji proizvodi knjige po komandi svog knjiara, npr. kompendije o politikoj ekonomiji, priblino je proizvodni radnik ako je njegova proizvodnja supsumirana pod kapital i deava se samo radi njegove oplodnje. Neka pevaica, koja peva kao ptica, neproizvodni je radnik. Ako ona svoje pevanje prodaje za novac, ona je utoliko najamni radnik ili trgovac robama. Ali ista pevaica, koju angaira kakav entrepreneur [preduzetnik] i koji je puta da peva kako bi pravila novac, proizvodni je radnik, jer ona proizvodi direktno kapital. Uitelj, koji druge poduava, nije proizvodni radnik. Ali uitelj, koji je u nekom institutu angaovan s drugima kao najamni radnik, da bi svojim radom oplodio novac preduzetnika knowledge mongering institution [ustanove koja trguje znanjem], jeste proizvodni radnik. Ipak je veina tih radova, posmatrana po obliku, jedva formalno supsumirana pod kapital te, dakle, pripada prelaznim oblicima. U celini su radovi koji su konzumirani samo kao usluge a nisu se pretvorili u proizvode koji egzistiraju odvojeno od radnika te stoga izvan njih kao samostalne robe, ali se ipak mogu direkt69

no kapitalistiki eksploatisati, zanemarive veliine u poreenju s masom kapitalistike proizvodnje. Oni se stoga mogu sasvim zanemariti i tretirati samo u vezi s najamnim radom, pod kate gorijom najamnog rada koji ujedno nije proizvodni rad. Isti rad (npr. gardening, tailoring itd. [vrtlarstvo, krojaki rad]) moe obavljati isti workingman [radnik] u slubi indu strijskog kapitaliste ili neposrednog potroaa itd. U oba sluaja je on najamni radnik ili nadniar, ali je on u prvom sluaju proizvodni radnik, a u drugom neproizvodni, jer u prvom slu aju proizvodi kapital, a u drugom ne; jer je u prvom sluaju njegov rad momenat procesa samooplodnje kapitala, a u dru gom ne. Veliki deo godinjeg proizvoda, koji se troi kao revenu [dohodak] i ne ulazi vie kao sredstvo za proizvodnju ponovno u proizvodnju, sastoji se od proizvoda (upotrebna vrednost) koji zadovoljavaju najfatalnije, najbednije poude, fancies itd. Ova sadrina je sasvim nebitna za odreenje proizvodnog rada (iako bi, naravno, rast bogatstva bio zapreen [check erhielte], kad bi jedan neproporcionalni deo bio tako reprodukovan, umesto da se ponovo pretvori u sredstva za proizvodnju i sredstva za ivot, koja iznova ulaze u reprodukciju, bilo roba bilo same radne snage ukratko, koja se proizvodno troe). Ova sorta proizvod nog rada proizvodi upotrebne vrednosti, opredmeuje se u pro izvodima, koji su odreeni samo za neproizvodnu potronju, a u svom realitetu, kao artikl, nemaju nikakvu upotrebnu vrednost za proces reprodukcije (oni je mogu dobiti samo razmenom ma terije s reproduktivnim upotrebnim vrednostima; ali to je samo displacement [zamena]. Somewhere [bilo gde] moraju se oni potroiti kao neproizvodni. Drugi takvi artikli, koji spadaju u neproizvodni proces potronje, mogli bi da u sluaju potrebe opet funkcioniu kao kapital. Podrobnije razmatranje o ovome spada u Gl. III, knjiga II, o procesu reprodukcije. Ovde treba anticipirati samo ovu napomenu: uobiajena ekonomija ne moe sa stanovita same kapitalistike proizvodnje rei nijednu razum nu re o granicama proizvodnje luksuznih predmeta. Ali stvar je veoma jednostavna ako se temeljito analiziraju momenti pro cesa reprodukcije. Ako je proces reprodukcije ili njegov napredak ometan, ako je on ve uslovljen prirodnim porastom populacije, zadravan nesrazmernom primenom takvog proizvodnog rada, koji se otelovljuje u neproizvodnim artiklima, onda je, dakle, bilo reprodukovano premalo potrebnih sredstava za ivot ili premalo sredstava za proizvodnju itd., onda je luksuz sa stano70

vita kapitalistike proizvodnje za osudu. Uostalom, on je apso lutna nunost za nain proizvodnje koji proizvodi bogatstvo za neproizvoae, dakle, mora mu dati nune oblike, u kojima on moe biti prisvojen od bogatstva koje je namenjeno samo ui vanju.) Za samog radnika taj proizvodni rad, kao i svaki drugi rad, jeste samo sredstvo za reprodukciju njegovih potrebnih sred stava za ivot; za kapitalistu, kojemu je sasvim svejedno kakva je priroda upotrebne vrednosti i kakav je karakter primenjenog konkretnog rada, on je samo moyen de battre monnaie, de produire la survalue [sredstvo za pravljenje novaca, za proizvodnju vika vrednosti], 485 | | Tenja da se proizvodni i neproizvodni rad odrede njiho vom materijalnom sadrinom potie iz tri izvora. 1) Fetiistikog nazora, koji je svojstven kapitalistikom nainu proizvodnje i izvire iz njegove sutine, po kome su eko nomske odreenosti oblika, npr. biti roba, biti proizvodan rad itd., svojstva koja pripadaju materijalnim nosiocima tih odree nosti oblika ili kategorije po sebi i za sebe. 2) Iz toga to je rad, posmatrajui proces rada kao takav, samo proizvodan rad koji rezultira nekim proizvodom (materijal nim proizvodom, jer je ovde re samo o materijalnom bogatstvu). 3) Iz toga to u stvarnom procesu reprodukcije, posmatra jui njegove realne momente, postoji velika razlika, s obzirom na formiranje itd. bogatstva, izmeu rada koji se otelovljuje u re produktivnim artiklima i rada koji se otelovljuje u pukim luxu ries [luksuznim artiklima]. (Primer: Za mene je sasvim svejedno da li u kupiti pantalone ili u kupiti tkaninu te pozvati u kuu nekog krojakog pomonika kome u platiti njegovu uslugu (id est [to jest] nje gov krojaki rad). Ja ih kupujem od merchant tailor [trgovca odelima], jer su tako jeftinije. U oba sluaja novac, koji sam potroio, pretvaram u upotrebnu vrednost, koja pripada mojoj individualnoj potronji i treba da zadovolji moju individualnu potrebu, a ne u kapital. Krojaki pomonik ini mi istu uslugu, bilo da radi za mene kod merchant tailor ili u mojoj kui. Na protiv, usluga to je isti krojaki pomonik, kojeg je uposlio merchant tailor, ini tom kapitalisti sastoji se u tome da on 12 asova radi, a plaen je samo za 6 itd. Usluga, koju on njemu ini, sastoji se, dakle, u tome da on 6 asova radi besplatno. injenica da se ovo deava u formi ivenja pantalona samo skriva stvarnu transakciju. Stoga, im to moe merchant tailor 71

nastoji da pantalone opet pretvori u novac, tj. u oblik u kome je potpuno nestao odreeni karakter krojakog rada, a uinjena usluga iskazuje se u tome da su od jednog talira nastala dva. Usluga je uopte samo izraz za posebnu upotrebnu vrednost rada, ako on nije koristan kao stvar [Sache], nego kao delatnost. Do ut facias, facio ut facias, facio ut des, do ut des [dajem da uini, inim da uini, inim da da, dajem da da], ovde su sasvim nevani oblici istog odnosa, dok u kapitalistikoj proiz vodnji to do ut facias izraava veoma specifian odnos izmeu predmetnog bogatstva i ivog rada. Poto, dakle, u ovom kupo vanju usluga nije uopte sadran specifian odnos rada i kapitala, ili je potpuno izbrisan, ili uopte nije postojao, ono je, naravno, omiljeni Sejov [Say], Bastjaov [Bastiat] i Konsortenov oblik da bi se izrazio odnos kapitala i rada.) Radnik takoe kupuje usluge novcem, to je jedan nain troenja, ali mje manir [nain] pretvaranja novca u kapital. Nijedan ovek ne kupuje lekarske ili pravnike izvrne usluge da bi tako utroeni novac pretvorio u kapital. Velik deo usluga spada u trokove potronje roba, na primer kuvarica itd. Razlika proizvodnog i neproizvodnog rada sastoji se samo u tome da li se rad razmenjuje za novac kao novac ili za novac kao kapital. Tamo gde npr. kao kod selfemploying labourer, ar tisan itd. [samostalnog radnika, zanatlije], ja kupujem njegovu robu, ta kategorija je potpuno iskljuena, jer nema direktne razmene izmeu novca i rada bilo koje vrste, ve izmeu novca i robe. 486 | | U nematerijalnoj proizvodnji, ak i kad se ona obavlja samo za razmenu, proizvodi robe, mogue je dvoje: 1) Ona rezultira robama koje postoje odvojeno od proiz voaa, dakle, mogu da u intervalu izmeu proizvodnje i po tronje cirkuliu kao robe, kao knjige, slike, kao svi umetniki proizvodi koji se razlikuju od umetnikog rezultata umetnika koji ih stvara. Ovde je kapitalistika proizvodnja primenljiva u veoma ogranienoj meri. Ti ljudi, ako ne dre pomonike kao sculptors [vajari] itd., rade veinom (ako nisu samostalni) za neki trgovaki kapital, npr. knjiara. Taj odnos jeste samo pre lazili oblik ka puko formalnom kapitalistikom nainu proizvod nje. injenica, da je u tim prelaznira oblicima upravo eksploata cija radnika najvea, nita ne menja na stvari. 2) Proizvod se ne moe odvojiti od ina proizvoenja. I ovde je kapitalistiki nain proizvodnje ogranien i po prirodi 72

stvari moe se deavati samo u nekim sferama. (elim lekara, a ne njegovo potrkalo.) Npr. u nastavnim ustanovama uitelji mogu biti puki najamni radnici za preduzetnika fabrike uenja. Tome slino ne treba uzimati u obzir za celinu kapitalistike proiz vodnje.) Proizvodni labourer [radnik], koji directly [neposredno] poveava his masters wealth [bogatstvo svog gospodara]. (Matlhus: Principles of Political Economy. 2-nd edition. London 1836). Razlika izmeu proizvodnog i neproizvodnog rada vana je s obzirom na akumulaciju, budui da je samo razmena za proiz vodni rad jedan od uslova ponovnog pretvaranja vika vrednosti u kapital. Kapitalista kao reprezentant proizvodnog kapitala u njego vom procesu oplodnje obavlja proizvodnu funkciju, koja se sa stoji upravo u tome da diriguje proizvodnim radom i da ga eksploatie. Nasuprot supotroaima surplusvalue [vika vredno sti], koji nisu ni u kakvom neposrednom i delatnom odnosu prema svojoj proizvodnji, njegova klasa je proizvodna klasa par excellence. (Kao rukovodilac procesa rada moe kapitalista obav ljati proizvodni rad u smislu da je njegov rad ukljuen u celokupan proces rada, koji se otelovljuje u proizvodu). Mi ovde poznajemo samo jo kapital unutar neposrednog procesa proiz vodnje. Kako pak stvar stoji s drugim funkcijama kapitala i agensima kojima se on unutar tih funkcija slui moe se tek kasnije izloiti. Odreenje proizvodnog rada (pa stoga i neproizvodnog, kao njegove suprotnosti) temelji se dakle na tome da je proizvodnja kapitala proizvodnja vika vrednosti a rad to ga on upotrebljava rad koji proizvodi viak vrednosti. 487 Bruto i neto proizvod (Spada moda bolje u Knj. III, Gl. III) Budui da svrha kapitalistike proizvodnje (i stoga proiz vodnog rada) nije egzistencija proizvoaa, nego proizvodnja vi ka vrednosti, sav potrebni rad, koji ne proizvodi viak rada, jeste suvian i bezvredan za kapitalistiku proizvodnju. Isto vai i za naciju kapitalista. Sav produit brut [bruto proizvod], koji samo reprodukuje radnika, tj. koji ne proizvodi produit net 73

(surplusproduce [viak proizvoda]), isto je tako suvian kao i sam taj radnik. Ili, ako su radnici na jednom odreenom stepenu razvoja proizvodnje bili potrebni da bi se proizveo produit net [neto proizvod], postaju oni na nekom naprednijem stepenu proizvodnje, koji ih vie ne treba, suvini. Ili, potreban je samo onaj broj ljudi koji je za kapital unosan [profitable]. Isto vai za naciju kapitalista. Nije li realni interes nacije isti (kao i inte res nekog privatnog kapitaliste kome je, ako profit njegovog ka pitala od 20.000 ,samo nipoto ne padne ispod 2.000, svejedno da li on pokree 100 ili 1000 ljudi), samo ako su isti njeni revenu net et reel [neto dohodak i realni dohodak], rents i profits [rente i profiti], to stoji do toga da li se ona sastoji od 18 ili 12 miliona individua? . . Kad bi 5 miliona ljudi moglo da proizvodi hranu i odeu za 10 miliona ljudi, bila bi hrana i odea tih 5 miliona revenu net. Bi li zemlja izvukla neku korist iz toga ako bi joj, da bi se proizveo isti revenu net, bilo po trebno 7 miliona ljudi, tj. ako bi bilo potrebno da bude upotrebIjeno 7 miliopa ljudi da bi se proizvela hrana i odea za 12 miliona? Hrana i odea onih 5 miliona bila bi uvek revenu net. ak ni filantropija ne moe nita da kae protiv ove Rikardove postavke. Jer uvek je bolje da od 10 miliona ljudi samo 50% njih ivotare kao iste proizvodne maine za 5 miliona, nego da od 12 miliona njih 7 ili 58 3/4 [% ] ivotare kao takve maine. Of what use in a modern kingdom would be a whole province thus divided (izmeu selfsustaining litde farmers kao u first times of ancient Rome), however well cultivated, except for the mere purpose of breeding men, which, singly taken, is a most useless purpose. (47. Arthur Young. Political Arithmetic etc. London, 1774.) [Od kakve bi koristi bila za savremenu kraljevinu cela jedna (izmeu samostalnih malih farmera kao u prvo vreme sta rog Rima) podeljena provincija, ma kako se ona obraivala, izu zev za razmnoavanje ljudi, to je, uzeto izolovano, veoma nekoristan cilj.] injenica da je svrha kapitalistike proizvodnje net produce [neto proizvod], u stvari samo u obliku surplusproduce [vika proizvoda], u kome se otelovljuje surplusvalue [viak vrednosti], pretpostavlja da je kapitalistika proizvodnja essentiellement [u sutini] proizvodnja vilka vrednosti. Ovo je suprotno npr. nazoru koji odgovara starinskim, pri janjim nainima proizvodnje. Po njemu su gradski magistrati 74

itd. zabranjivali npr. pronalaske, da radnici ne bi ostali bez hleba, poto je radnik kao takav vaio kao samosvrba a njegova zarada u stalekim okvirima kao njegova privilegija, za ije je odranje bio zainteresiran itav stari poredak. To je suprotno [takoe] nazoru protekcionistikog sistema, koji je jo nacionalno obojen (za razliku od freetrade [slobodne trgovine]), da industrije itd. treba da kao izvori egzistencije velikog mnotva ljudi budu na cionalno zatiene od inostrane konkurencije itd. Ali to je takoe suprotno nazoru A. Smita, da je npr. ulaganje kapitala u poljo privredu produktivnije, jer isti kapital zapoljava vie ruku. Svi ti nazori su za razvijeni kapitalistiki nain proizvodnje zastareli i neistiniti, pogreni. Veliki bruto proizvod (as far as the variable part od capital is coccerned [ako je re o promenljivom delu kapitala]) u proporciji prema malom neto proizvodu je ste = maloj proizvodnoj snazi rada i istoga kapitala. 488 | J Meutim, s ovom razlikom bruto i neto proizvoda tradi cionalno su povezane svakojake konfuzne predstave. One potiu delom iz fiziokratije (vidi knjigu IV), delom od A. Smita, koji kapitalistiku proizvodnju jo uvek tu i tamo zamenjuje s proiz vodnjom za neposredne proizvoae. Kad pojedini kapitalista alje novac u inostranstvo, gde do bija 10% interesa [kamate], dok bi u zemlji mogao zaposliti mnotvo surpluspeople [prekobrojnog stanovnitva], zasluuje on s kapitalistikog stanovita graansku krunu, jer taj vrli graanin sprovodi zakon koji unutar svetskog trita kao i unutar zidova nekog drutva razdeljuje kapital ve prema stopi profita to ga daju posebne sfere proizvodnje, te ih upravo time izjednauje i proporcionira proizvodnju. (Svejedno je da li se novac npr. daje ruskom caru za ratove protiv Turske itd.) Pojedini kapitalista time samo sledi imanentni zakon i stoga moral kapitala to pro duce as much surplusvalue as possible [da proizvodi to je mo gue vie vika vrednosti]. Ovo, meutim, nema nikakve veze s posmatranjem procesa rada. Nadalje, pri tome se kapitalistikoj proizvodnji esto su protstavlja nekapitalistika, npr. agriculture for subsistance [po ljoprivreda za odranje] agriculture [i] for trade [poljopri vredi za trgovinu], onoj koja zapoljava ruke ova koja tritu isporuuje mnogo vei proizvod, te stoga doputa da se iz onih koji su ranije bili zaposleni u poljoprivredi izvue u manufakturi neto proizvod. Ali ova suprotnost nije odreena unutar samog kapitalistikog naina proizvodnje. 75

Videli smo, u celini, da je zakon kapitalistike proizvodnje poveavanje konstantnog kapitala u odnosu na promenljivi i na viak vrednosti, net produce; drugo, poveanje neto proizvoda u odnosu na onaj deo proizvoda koji zamenjuje kapital, id est [to jest] najamnina. Sad se te dve stvari zamenjuju. Ako se ukupni proizvod nazove bruto proizvodom, onda on u kapita listikoj proizvodnji raste u odnosu na neto proizvod; ako se deo proizvoda, koji se rastvara u najamninu + net produce, nazove neto proizvodom, onda neto proizvod raste u odnosu na bruto proizvod. Samo u poljoprivredi (pretvaranjem oranica u panjake) neto proizvod esto raste na tetu bruto proizvoda (celokupne mase proizvoda) usled izvesnih odreenja koja su svojstvena renti a koja ovde ne treba razmatrati. Inae je uenje o neto proizvodu kao krajnjoj i najvioj svrsi proizvodnje samo brutalan, ali taan izraz za to da je oploivanje vrednosti kapitala te stoga i stvaranje vika vred nosti, bez obzira na radnika, pokretaka dua kapitalistike pro izvodnje. Najvii ideal pak u skladu s relativnim porastom produit net kapitalistike proizvodnje jeste to je mogue vee smanjenje onih koji ive od salaira [najamnine], to je mogue vee poveanje onih koji ive od produit net. 489 | | Mistifikacija kapitala itd. Budui da je ivi rad unutar procesa proizvodnje ve otelovljen u kapitalu, pokazuju se sve drutvene proizvodne sna ge rada kao proizvodne snage, kao kapitalu inherentna svojstva, upravo kao to se u novcu opti karakter rada, ako on stvara vrednost, pokazao kao svojstvo neke stvari. To je tako pre svega zato to: 1) rad kao ispoljavanje radne snage, kao napor, istina, pri pada pojedinom radniku (to je ono ime on realiter plaa kapi talisti ono to mu kapitalista daje), iako im [tj. radnicima] on kao rad koji se opredmetio u proizvodu, koji pripada kapitalisti, naprotiv kao drutvena kombinacija u kojoj pojedina radna sna ga funkcionie samo kao poseban organ ukupne radne snage to ini odreenu radionu, ne pripada, nego im, tavie, istupa nasuprot kao kapitalistiki aranman, biva im nametnut [angetan]; 76

2) se ove drutvene proizvodne snage rada ili proizvodne snage drutvenog rada istorijski razvijaju tek sa specifino kapi talistikim nainom proizvodnje, dakle, pokazuju se kao neto to je imanentno kapital-odnosu i od njega neodvojivo; 3) objektivni uslovi rada poprimaju s razvojem kapitalisti kog naina proizvodnje izmenjen oblik, zavisno od dimenzije u kojoj se upotrebljavaju i od ekonomije s kojom se upotrebljavaju (potpuno nezavisno od oblika mainerije itd.). Oni postaju raz vijeniji od koncentrisanih sredstava za proizvodnju, predstavlja jui drutveno bogatstvo, i ono to, zapravo, iscrpljuje celinu, u obimu i efektu uslova za proizvodnju drutveno kombinovanog rada. Bez obzira na kombinaciju samog rada, taj drutveni ka rakter uslova rada u koje, izmeu ostalog, spada njihov oblik kao mainerije i capital fixe [stalni kapital] u bilo kom obliku pokazuje se kao neto potpuno samostalno, neto to postoji nezavisno od radnika, kao nain postojanja kapitala te stoga takoe kao neto to su kapitalisti aranirali nezavisno od radni ka. Kao to se drutveni karakter njihovog sopstvenog rada po kazuje kao kapitalistiki, koji tim uslovima za proizvodnju pri pada nezavisno od radnika, takvim se kudikamo vie pokazuje drutveni rad koji sadri uslove za proizvodnju kao zajednike uslove za proizvodnju, uslove kombinovanog rada; ad 3) ovde emo, to delimino anticipira kasnije izlaganje, odmah rei sledee: profit za razliku od vika vrednosti moe da raste usled ekonomine upotrebe zajednikih uslova rada, bilo da se npr. utedi na graenju, loenju, osvetljenju itd., bilo da vrednost prime motora ne raste u istom stepenu u kojemu rastu njegova snaga, ekonomija u ceni sirovina, ponovno korienje otpadaka, smanjenje administrativnih trokova, robnih kua pri masovnoj proizvodnji itd. Sva ta relativna pojevtinjenja konstantnog kapi tala pri apsolutnom porastu njegove vrednosti zasnivaju se na tome da se ova sredstva za proizvodnju, sredstva za rad kao i materijal za rad, zajedniki upotrebljavaju, a apsolutna pretpo stavka te zajednike upotrebe jeste zajedniki rad konglomerisanih radnika. Dakle, sama ta upotreba jeste samo predmetni izraz drutvenog karaktera rada i drutvene proizvodne snage koja iz toga proistie. Isto se tako posebni oblik ovih uslova, kao to je npr. mainerija, ne moe upotrebiti sem za kombinovani rad. Ali ti uslovi pokazuju se, nasuprot radniku, koji se u njima kree, kao dati uslovi, nezavisni od njega, kao oblik kapitala. 77

Stoga se npr. i ekononnsanje s njima (te porast profita koji iz toga proistie i pojevtinjenje roba) pokazuje kao neto sasvim razliito od viska rada radnika, kao direktan in i tvorevina ka pitaliste, koji ovde uopte funkcionie kao personifikacija drutve nog karaktera rada, itave radione kao takve. Nauka kao opti duhovni proizvod drutvenog razvoja, ovde se pokazuje isto tako direktno otelovljena u kapitalu (njena primena kao nauke na materijalni proces proizvodnje, odvojena od znanja i sposob nosti pojedinog radnika), a opti razvoj drutva, jer ga kapital eksploatie nasuprot radu, jer kao proizvodna snaga kapitala deluje nasuprot radu, pokazuje se kao razvoj tog kapitala, to vie to za veliku veinu pranjenje radne snage ide ukorak s time. 490 | | Sam kapitalista jeste vlastodrac samo kao personifikacija kapitala (zbog ega on u italijanskom knjigovodstvu neprestano figurie kao dvostruka figura, npr. kao debtor [dunik] sopstvenog kapitala). Proizvodnost kapitala, posmatramo li formalnu supsumpciju, sastoji se najpre samo u prinudi na viak rada; to je prinuda koju kapitalistiki nain proizvodnje deli s ranijim nainima proizvod nje, ali prinuda u obliku koji je pogodniji za proizvodnju. Sredstva za proizvodnju, stvarni [sachlichen] uslovi rada, posmatramo li samo puko formalan odnos, opti oblik kapitalis tike proizvodnje, koja svoj manje razvijeni nain deli sa svojim razvijenijim nainom, ne pokazuju se kao sredstva supsumirana radniku, nego kao sredstva pod koja je on supsumiran. Capital employs labour [kapital zapoljava rad]. Ve je ovaj odnos u svojoj jednostavnosti personifikacija stvari [Sachen] i postvarenje [Versachlichung] osoba. Taj odnos, meutim, postaje kompliciraniji i na izgled mi steriozniji time to se s razvojem specifino kapitalistikog na ina proizvodnje nasuprot radniku osamostaljuju i istupaju prema njemu kao kapital, ne samo te stvari [Dinge] ti proizvodi rada, kao upotrebne vrednosti i kao razmenske vrednosti nego se i drutvenom obliku rada predstavljaju kao oblici raz voja kapitala i stoga tako razvijene proizvodne snage drutvenog rada kao proizvodne snage kapitala. Kao takve drutvene snage one su nasuprot radu kapitalizirane. U stvari, zajedniko je dinstvo u kooperaciji, kombinacija u podeli rada, primena pri rodnih snaga i nauka, proizvoda rada kao mainerije sve to istupa prema pojedinim radnicima kao osamostaljeno, kao tue, stvarno [sachlich], zateeno; tu, bez njihovog uea i esto 78

protiv njega, kao puki oblici postojanja sredstava za rad to postoje nezavisno od njih i njima vladaju, ako oni stvarno, a po sudu i volji cele radione inkarniranima u kapitalisti ili njegovim understrappers [reprezentantima], ako je ona stvorena njihovom vlastitom kombinacijom postoje kao funkcije kapitala, koji ivi u kapitalisti. Drutveni oblici njihovog rada subjektivno-objektivno ili oblik njihovog drutvenog rada jesu odnosi koji su stvoreni sasvim nezavisno od pojedinih radnika; radnici, supsumirani pod kapital, postaju elementi ovih drutvenih tvorevina, ali te drutvene tvorevine ne pripadaju njima. One stoga istu paju prema njima kao oblici samog kapitala, kao, za razliku od njihove pojedinane radne sposobnosti, kombinacije koje pripa daju kapitalu, proistiu iz njega i u njemu su otelovljene. A ovo poprima to realniji oblik, to se vie, s jedne strane, sama nji hova radna sposobnost modificira ovim oblicima tako da u svo joj samostalnosti, dakle van ovog kapitalistikog spoja, postaje nemona, gubi svoju samostalnu proizvodnu sposobnost, a s dru ge strane, s razvojem mainerije uslovi rada pokazuju se kao uslovi koji su i tehnoloki ovladali radom i istovremeno ga zamenjuju, potiskuju, ine suvinim u njegovim samostalnim oblicima. U ovom procesu, u kome drutveni karakteri njihovog rada istu paju prema njima u izvesnoj meri kapitalizirani kao to se npr. u maineriji vidljivi proizvodi rada pojavljuju kao proizvodi koji vladaju radom isto je, naravno, s prirodnim snagama i naukom, proizvodom opteg drutvenog razvoja u njegovoj ap straktnoj kvintesenciji istupaju oni prema njima kao sile kapi tala. One se, u stvari, odvajaju od vetine i znanja pojedinog radnika i mada su, posmatrano po njihovom izvoru, opet proizvod rada one se svuda, gde ulaze u proces rada, pokazu ju kao otelovljene u kapitalu. Kapitalista koji upotrebljava neku mainu ne treba da se u nju razume. (Vidi Ure.) Ali u malini deluje realizovana znanost prema radniku kao kapital. I, u stva ri, sva ova na drutvenom radu zasnovana primena nauke, pri rodna snaga, i proizvodi rada, pokazuju se u velikoj meri, i ak iskljuivo kao sredstva eksploatacije rada, kao sredstvo da se prisvoji viak rada, te stoga kao snage koje pripadaju kapitalu i stoje nasuprot radu. Kapital, naravno, upotrebljava sva ta sred stva samo da bi eksploatisao rad, ali da bi ih eksploatisao on ih mora primeniti na proizvodnju. I tako se razvoj drutvenih pro izvodnih snaga rada te uslovi tih razvoja pokazuju kao delo kapitala, prema kome se pojedini radnik ne samo pasivno od nosi nego i koje se dogaa u suprotnosti prema njemu.
79

Poto se sastoji od roba, kapital je dvostruk: (1) Razmenska vrednost (novac), ali vrednost koja se oplo uje, vrednost koja time to jeste vrednost stvara vrednost, kao vrednost raste, poveava se [ein Increment erhalt]. Ovo se svodi na razmenu neke date koliine opredmeenog rada za veu ko liinu ivog rada. (2) Upotrebna vrednost, a ovde kapital, prema svojim od reenim odnosima, deluje u procesu rada. No upravo ovde on nije samo materijal za rad, sredstvo za rad, kojima rad pripada, koja su rad u sebi otelovila, nego s radom [prisvaja] takoe njegove drutvene kombinacije i razvoj sredstava za rad koji odgovara tim drutvenim kombinacijama. Kapitalistika proiz vodnja razvija pre svega naveliko otkida od pojedinog samo stalnog radnika uslove procesa rada, i predmetne i subjektivne, ali ih razvija kao sile koje ovladavaju pojedinim radnikom i koje su mu tue. Tako kapital postaje veoma misteriozno bie. 491 | | Uslovi rada gomilaju se kao drutvene sile nasuprot rad niku i u ovom obliku oni su kapitalizirani. Kapital je, dakle, proizvodan: 1) kao prinuda na vilak rada. Rad je proizvodan upravo kao izvrilac tog vika rada, usled razlike izmeu vrednosti radne snage i svoje oplodnje. 2) kao personifikacija i reprezentant, postvareni oblik dru tvenih proizvodnih snaga rada ili proizvodnih snaga drutvenog rada. Kako zakon kapitalistike proizvodnje stvaranje vika vrednosti itd. na to primorava, razloeno je ranije. On deluje kao prinuda kapitalista jednih prema drugima i prema radnicima dakle, kao zakon kapitala protiv obaju. Drutvena prirodna snaga rada ne razvija se u procesu oploivanja vrednosti kao takvom, nego u stvarnom [wirklichen] procesu rada. Ona se stoga prikazuje kao svojstva koja pripadaju kapitalu kao stvari [Ding], kao njegova upotrebna vrednost. Proizvodni rad kao rad koji proizvodi vrednost, stoji nasuprot kapitalu uvek kao rad pojedinanog radnika, u ma kakvim drutvenim kombinaci jama ovi radnici ulazili u proces proizvodnje. Dok kapital, dakle, prema radnicima predstavlja drutveno proizvodnu snagu rada, proizvodni rad prema kapitalu predstavlja uvek samo rad poje dinanog radnika. Kod procesa akumulacije smo videli kako se momenat, ko jim ve minuli rad u obliku proizvodnih snaga i uslova za proiz80

vodnju, prema upotrebnoj vrednosti i razmenskoj vrednosti, po veava reprodukciju ne samo masu vrednosti koja odrava odreenu koliinu ivog rada nego i masu upotrebnih vrednosti koje taj momenat nanovo proizvodi pokazuje kao kapitalu imanentna snaga, jer opredmeeni rad funkcionie prema rad niku uvele kao kapitalizirani rad. ,,Le capital eest la puissance democratique, philanthropique et egalitaire par excellence. (29. F. Bastiat. Gratuite du credit etc. Paris, 1850.) [Kapital je demokratska, filantropska i egalitarna vlast par excellence.] Stock cultivates land: stock employs labour. (A. Smith, 1. c., b. V., ch. II., edit. Buchanan. 1814. v. III., p. 309.) [Imovina obraduje zemlju: imovina primenjuje rad.] Capital is . . . collective force. [Kapital je . . . kolektivna snaga.] (162. John Wade. History of the Middle and Working Classes etc. 3 ed. London, 1835), Kapital je samo drugo ime za civilizaciju. (104. 1. c.) La classe des capitalistes, consideree en bloc, se trouve dans une position normale, en ce que son bien-etre suit la marehe du progres social. (75, Riche ou Pauvre. Cherbuliez.) ,,Le capitaliste est lhomme social par excellence, ii represente la civilisation. (76. 1. c.) [Klasa kapitalista, posmatrana u celini, nalazi se u normal nom poloaju u tom pogledu to njeno blagostanje raste uporedo s drutvenim napretkom. . . . Kapitalista je drutveni ovek par excellence, on reprezentuje civilizaciju.] Plitko: Productive Power of capital [Proizvodna snaga kapitala] nije nita drugo nego koliina realnih productive po wer [proizvodnih snaga] kojima kapitalista moe da komanduje posredstvom svog kapitala (p. 91). J. St. Mill: Essays on some unstelled questions of Political Economy. London, 1821). The accumulation of capital, or the means of employing labour . . . must in all cases depend on the productive powers of labour. (92. Ricardo. Principles. 3 ed. 1821). [Akumulacija kapitala ili sredstava za primenu rada mora u svakom sluaju da zavisi od proizvodnih snaga rada.'] Jedan komentator Rikarda primeuje na to: If the productive powers of labour mean the smallness of that aliquot part of any produce that goes to those whose manual labour produced it, the sentence is nearly iden tical. (p. 71. Observations on certain verbal disputes in Political 6 fiesta glava
K ap itala

81

Economy. London, 1821.) [Ako proizvodne snage rada ozna avaju malu koliinu onog alikvotnog dela svakog proizvoda koji je proizveden runim radom, postavka je gotovo istovetna.] Neprestano transponovanje rada u kapital dobro je izraeno u sledeim naivnim reenicama Destutt de Tracyja: Ceux qui vivent de profits (les capitalistes industrieux) alimentent tous lesautres, et seuls augmentent la fortune publique et creent tous nos moyens de jouissance. Cela dolt etre, puisque le travail est la source de toute richesse, et puisque eux seuls donnent une direction utile au travail actuel, en faisant un usage utile du travail accumule. (242. Destutt de Tracy 1. c. Trait dEconomie Politique.) [Oni koji ive od profita (indu strijski kapitalisti) hrane sve ostale i jedino oni uveavaju opte blagostanje i sva naa sredstva za uivanje. To je tako zato to je rad izvor svega bogatstva i zato to samo oni komanduju korisno ivom radu, korisno upotrebljujui akumulisani rad.] Budui da je rad izvor svega bogatstva, kapital je onaj koji poveava sve bogatstvo. Nos facults sont notre seule richesse originaire, notre travail produit tous les autres, et tout travail bien dirige est productif. (243. 1. c.) [Nae sposobnosti su jedino nae prirodno bogatstvo, na rad proizvodi sva ostala bogatstva, i svaki je pravilno usmereni rad proizvodan.] Nae sposobnosti su nae jedino izvorno bogatstvo. Zato radna sposob nost nije bogatstvo. Rad proizvodi sva druga bogatstva, tj. on proizvodi bogatstva za sve ostale izuzev za sebe samog, i on sam nije bogatstvo, ve samo njegov proizvod. Svaki dobro usmereni rad je proizvodan, tj. svaki proizvodan rad, svaki rad koji kapi talisti donosi profit, dobro je usmeren. Transponovanje drutvenih proizvodnih snaga rada u stvar na [dingliche] svojstva rada toliko je ukorenjeno u svesti, da se prednosti mainerije, primena nauke, pronalazak itd. u ovom svom otuenom obliku predstavljaju kao nuni oblik, i stoga sve ovo kao svojstva kapitala. Osnova je tome 1) oblik u kome se na bazi kapitalistike proizvodnje, dakle i u svesti onih koji su zahvaeni ovim nainom proizvodnje, stvar prikazuje; 2) istorijska injenica da do ovog razvoja dolazi najpre i za razliku od ranijih naina proizvodnje, u kapitalistikom nainu proizvod nje, te dakle suprotan karakter tog razvoja izgleda upravo tom nainu imanentan.

82

[II*] Kapitalistika proizvodnja je proizvodnja i rep rodukcija specifino kapitalistikog proizvodnog odnosa

] | Proizvod kapitalistike proizvodnje nije samo vilak ured nosti, to je kapital. Kapital je, kako smo videli, NRN, urednost koja sama sebe oplouje, vrednost, koja rada vrednost. Predujmljena suma novca ili suma vrednosti, ak posle nje nog pretvaranja u faktore procesa rada u sredstva za proiz vodnju, konstantni kapital i u radnu snagu, u koju se pre tvorio promenljivi kapital, jeste najpre kapital samo po sebi, samo 5uvj[m [potencijalno, po mogunosti], a on je samo ta kav jo vie pre svog pretvaranja u faktore stvarnog procesa proizvodnje. Tek unutar tog procesa, stuarnim otelovljenjem ivog rada u predmetne oblike postojanja kapitala, tek stvarnim usisavanjem dodajnog rada, pretvara se u kapital ne samo ouaj rad ve i predujmljena suma vrednosti od mogueg kapitala, kapitala po definiciji, u delatni i stvarni kapital. Sta se deavalo za vreme celokupnog procesa? Radnik je prodao raspolaganje svojom radnom snagom za neophodna sredstva za ivot, za neku datu vrednost koja je odreena vrednou njegove radne snage. Sta je, dakle, posmatrajui njega, rezultat?? Simplement i purement [jednostavno i jasno] reprodukcija njegove radne snage. Sta je on, prema tome, dao? Delatnost koja odrava vrednost, koja stvara i poveava vrednost, svoj rad. On, dakle, izlazi iz tog procesa onakav kakav je, bez obzira na troenje svoje radne
* [U rukopisu:] ad 3) [Vidi str. 4, nale Note. Nem. red.]

83

snage, u njega uao, kao puka subjektivna radna snaga koja mora da, ponovo proe kroz isti proces da bi se odrala. Kapital, naprotiv, ne izlazi iz tog procesa onakav kakav je u njega uao. On se tek u njemu pretvorio u stvarni kapital, u vrednost koja sebe oplouje. Ukupni proizvod jeste sada oblik u kome on postoji kao ostvareni kapital a kao takav stoji on kao svojina kapitaliste, kao samostalna i samim radom stvorena mo ponovo nasuprot tom radu. Proces proizvodnje nije stoga bio samo njegov proces reprodukcije nego proces njegove proizvodnje kao kapitala. Ranije su proizvodni uslovi stajali nasuprot radniku kao kapital utoliko to ih je on nalazio osamostaljene nasuprot sebi. Sada je proizvod njegovog sopstvenog rada to to ih on nalazi nasuprot sebi kao uslove proizvodnje pretvorene u kapital. Ono to je bilo pretpostavka, sada je rezultat procesa proiz vodnje. Utoliko je iskaz, da proces proizvodnje stvara kapital samo drugi izraz za to da je taj proces stvorio visak vrednosti. Ali stvar ne ostaje na tome. Viak vrednosti se iznova pretvara u dodajni kapital, pokazuje se kao stvaranje novog ka pitala ili poveanog kapitala. Tako je kapital stvorio kapital, 9 nije se samo realizovao kao kapital. Proces akumulacije je sam imanentan momenat kapitalistikog procesa proizvodnje. On ukljuuje novo stvaranje najamnih radnika, sredstava za ostvari vanje i poveavanje postojeeg kapitala, bilo da on pod sebe supsumira one delove stanovnitva koji ranije jo nisu bili za hvaeni kapitalistikom proizvodnjom, kao to su ene i deca, bilo da mu se potine radnike mase koje su poveane prirod nim porastom populacije. Pri podrobnijem posmatranju pokazuje se da kapital regulie ovu proizvodnju same radne snage, pro izvodnju mase ljudi koju ima da eksploatie primereno svojim eksploatacionim potrebama. Kapital, dakle, ne proizvodi samo kapital, on proizvodi sve veu masu radnika, materijal, pomou kojeg on jedino moe da funkcionie kao dodajni kapital. Rad, dakle, ne proizvodi samo, u suprotnosti prema sebi, uslove rada na sve viem stepenu kao kapital, nego kapital proizvodi na sve viem stepenu proizvodne najamne radnike koje on treba. Rad proizvodi svoje uslove proizvodnje kao kapital, a kapital rad kao sredstvo svojega ostvarenja kao kapitala, rad kao najamni rad. Kapitalistika proizvodnja nije samo reprodukcija odnosa, ona je njegova reprodukcija na sve viem nivou. Toliko koliko se s kapitalistikim nainom proizvodnje razvija drutvena proiz84

vodna snaga rada raste i nasuprot radniku nagomilano bogatstvo, kao bogatstvo koje njime vlada, kao kapital, iri se nasuprot njemu svet bogatstva kao svet koji mu je tu i koji njime vlada. U istom pak odnosu razvija se, suprotno tome, njegovo subjek tivno siromatvo, beda i zavisnost. Njegovo iscrpljivanje i spome nuto obilje odgovaraju jedno drugom, idu ukorak. Ujedno se poveava masa tih ivih sredstava za proizvodnju kapitala, radni proletarijat. 493 | | Porast kapitala i prirast proletarijata pokazuju se stoga kao supripadni, mada polarno razdeljeni proizvodi istog procesa. Taj odnos se ne samo reprodukuje, ne samo na uvek masovnijem stepenu proizvodi, stvara sebi ne samo vie radnika i neprestano zahvata i one grane proizvodnje koje mu ranije nisu bile podvrgnute, nego se, kako se pokazalo pri izlaganju speci fino kapitalistikog naina proizvodnje, reprodukuje pod uvek povoljnim okolnostima za jednu stranu, kapitaliste, a pod uvek nepovoljnim za drugu, najamne radnike. Posmatrajui kontinuitet procesa proizvodnje, najamnina je samo deo proizvoda to ga radnik neprestano proizvodi. Taj deo se pretvara u sredstva za ivot i stoga u sredstva za odranje i poveanje radne snage, koja kapital treba za svoju samooplodnju, svoj proces ivota. To odranje i poveanje radne snage, kao rezultat procesa, pokazuje se, dakle, jedino kao reproduk cija i proirenje uslova reprodukcije i uslova akumulacije koji mu pripadaju. (Vidi Jenki [Yankee.]) Time iezava i privid, koji je taj odnos posedovao na povr ini, da ravnopravni vlasnici roba istupaju jedan prema drugom u prometu, na tritu roba, a razlikuju se jedan od drugoga kao svi ostali vlasnici roba samo po materijalnoj sadrini svojih roba, posebnoj upotrebnoj vrednosti roba, koje su jedan drugom imali da prodaju. Ili ovaj prvobitni oblik preostaje samo jo kao privid odnosa koji mu je osnova, kapitalistikog odnosa. Ovde treba razlikovati dva momenta po kojima se repro dukcija samog tog odnosa na sve irem nivou razlikuje kao rezultat kapitalistikog procesa proizvodnje od prvog oblika, ka ko se on, s jedne strane, istorijski pojavljuje, a s druge strane, neprestano se iznova prikazuje na povrini razvijenog kapitali stikog drutva. 1) Prvo, s obzirom na poetni proces koji se dogaa unutar prometa, kupovinu i prodaju radne snage. 85

Kapitalistiki proces proizvodnje nije samo pretvaranje vred nosti ili robe, koje kapitalista delom iznosi na trite, a delom dri unutar procesa rada po sebi, u kapital; nego ovi proizvodi koji su pretvoreni u kapital nisu proizvodi kapitala, nego proiz vodi radnika. On mu stalno jedan deo svojih proizvoda po trebna sredstva za ivot prodaje za rad; za odranje i pove anje radne snage, kupca samog, i stalno mu pozajmljuje drugi deo svog proizvoda, objektivne uslove rada, kao sredstvo za samooplodnju kapitala, kao kapital. Dok radnik tako svoje proiz vode reprodukuje kao kapital, reprodukuje kapitalista radnika kao najamnog radnika i stoga kao prodavca svoga rada. Odnos pukih prodavaa roba ukljuuje da oni razmenjuju svoje sopstvene radove koji su otelovljeni u razliitim upotrebnim vrednostima. Kupovina i prodaja radne snage kao stalni rezultat kapitali stikog procesa proizvodnje ukljuuje da radnik mora stalno ponovo da kupuje jedan deo sopstvenog proizvoda za svoj ivi rad. Time iezava privid pukog odnosa vlasnika roba. Ta stalna kupovina i prodaja radne snage i stalna istupanja robe, koju je sam radnik proizveo, kao kupca njegove radne snage i kao konstantnog kapitala, pokazuje se samo kao posredujui oblik radnikovog podjarmljivanja kapitalu, ivog rada kao pukog sred stva za odranje i poveanje nasuprot njemu osamostaljenog predmetnog [gegenstandlichen] rada. To je oblik posredovanja koji je imanentan ovom nainu proizvodnje, ovekoveivanje od nosa kapitala kao kupca a radnika kao prodavca rada; ali to je oblik koji se samo po obliku razlikuje od drugih direktnijih oblika porobljivanja rada i svojine nad njim od vlasnika uslova za proizvodnju. Ovim posredovanjem kupovine i prodaje prikriva taj oblik stvarnu transakciju i neprekidnu zavisnost, koja se stal no obnavlja, kao puki novani odnos. Ne reprodukuju se stalno samo uslovi ove trgovine; nego to, ime .jedan kupuje, a to 494 drugi mora prodati, jeste rezultat | j procesa. Neprestano obnav ljanje tog odnosa kupovine i prodaje posreduje samo stalnost specifinog odnosa zavisnosti i daje mu laan privid transakcije, kontrakta [ugovora] izmeu vlasnika roba koji su ravnopravni i jednako slobodno suprotstavljeni. Ovaj poetni odnos pokazuje se sada kao imanentan momenat gospodstva predmetnog rada nad ivim, gospodstva koje je proizvedeno u kapitalistikoj pro izvodnji. Gree, dakle, i oni koji na najamni rad, prodaju rada kapitalu, i time oblik salarijata, gledaju kao na neto spoljanje kapitalistikoj proizvod 86

nji; on je bitan oblik posredovanja kapitalistikog proizvodnog odnosa, koji ga uvek iznova proizvodi; i oni koji u ovom povrnom odnosu u ovom sutinskom formalitetu, prividu kapital-odnosa, nalaze samu njegovu sutinu, te stoga tvrde da taj odnos karakteriu supsumiravi radnike i kapitaliste pod opti odnos vlasnika roba i time ga apologiziraju, briu njegovu differentiu specificu [specifinu razliku]. 2) Da bi kapital-odnos uopte nastupio, pretpostavljen je odreeni istorijski stepen i oblik drutvene proizvodnje. Unutar nekog ranijeg naina proizvodnje morala su se razviti sredstva saobraaja te sredstva za proizvodnju i potrebe koje tee prema prevazilaenju starih proizvodnih odnosa i prema njihovom pre tvaranju u kapital-odnos. Ali one treba da budu razvijene samo do te mere da bi dolo do formalne supsumpcije rada pod ka pital. Na osnovi ovog izmenjenog odnosa razvija se, meutim, specifino izmenjeni nain proizvodnje, koji s jedne strane stvara nove materijalne proizvodne snage, a s druge strane se tek na njihovoj osnovi razvija te time, u stvari, stvara sebi nove realne uslove. Time nastaje potpuna ekonomska revolucija koja, s jed ne strane, tek stvara realne uslove za vladavinu kapitala nad radom, ispunjava je, daje joj odgovarajui oblik. S druge pak strane ona u proizvodnim snagama rada koje je razvila nasuprot radniku, u usiovima proizvodnje i odnosima saobraaja, stvara realne uslove novog naina proizvodnje, koji ukida suprotan oblik kapitalistikog naina proizvodnje, te tako stvara materi jalnu osnovu novo formiranog drutvenog procesa ivota i time novu drutvenu formaciju. A ovo shvatanje se bitno razlikuje od shvatanja graanskih , ^ ekonomista, koji su sami zahvaeni kapitalistikim predstavama | v 1 i koji, istina, vide kako se proizvodi unutar kapital-odnosa, ali ne vide kako se proizvodi sam taj odnos i kako on u sebi ujedy no proizvodi materijalne uslove svog iezavanja te se time od' vstranjuje njegovo istorijsko pravo kao nunog oblika ekonomskog roi^< jfi razvoja, proizvodnje drutvenog bogatstva. Mi smo, naprotiv, videli ne samo kako kapital proizvodi nego kako i on sam biva proizveden i kako iz tog procesa pro izvodnje izlazi bitno izmenjen u odnosu na onaj [oblik] u kome je u njega uao. S jedne strane on preobliuje nain proizvodnje; s druge strane, ovaj izmenjeni oblik naina proizvodnje i poseban stepen razvoja materijalnih proizvodnih snaga jeste osnova i uslov pretpostavka njegovog formiranja. 87

495

| | Rezultat neposrednog procesa proizvodnje

Ne pokazuju se samo predmetni uslovi procesa proizvodnje kao njegov rezultat, ve isto tako njihov specifino drutveni karakter; drutveni odnosi i stoga drutveni poloaj agenata proizvodnje jednih nasuprot drugima sami proizvodni odnosi bivaju proizvedeni, jesu neprestano obnavljani rezultat toga pro cesa.* [454] | j Prelaz od 1) i 2) ovoga poglavlja na 3) to ovde obra ujemo najpre kao 1)** Videli smo da je kapitalistika proizvodnja proizvodnja vika vrednosti i kao takva proizvodnja vika vrednosti (u akumulaci ji) ona je istovremeno proizvodnja kapitala te proizvodnja i rep rodukcija itavog kapital-odnosa na sve proirenijem (viem) ni vou. Ali viak vrednosti se proizvodi samo kao deo robne vred nosti, kao to se takoe otelovljuje u odreenoj koliini robe ili surplusproduce [vika proizvoda]. Kapital proizvodi viak vred nosti i reprodukuje sam sebe samo kao proizvoa roba. Stoga je roba kao njegov neposredni proizvod ono ime se pre svega moramo ponovo baviti. Ali robe su, kako smo videli, posmatrane po svom obliku (po ekonomskoj odreenosti svog oblika), ne potpuni rezultati. One imaju prvo da pretrpe izvesnu promenu oblika one moraju ponovo ui u proces razmene u kome prolaze ove promene oblika pre nego to opet mogu da funkcioniu kao bogatstvo, bilo to u obliku novca, bilo kao upo trebne vrednosti. Mi, dakle, moramo sada robu da poblie raz motrimo kao neposredni rezultat kapitalistikog procesa, a onda dalje procese koje je ona morala da proe. Robe su elementi ka pitalistike proizvodnje i robe su njen proizvod, one su oblik u kome se kapital ponovo pojavljuje na kraju procesa proizvodnje. [444] | | Mi polazimo od robe, od ovog specifino drutvenog oblika proizvoda kao osnove i pretpostavke kapitalistike proizvodnje. Prihvatamo se pojedinog proizvoda i analiziramo odreenosti oblika koje on kao roba dobija, koje mu daju peat robe. Pre kapitalistike proizvodnje veliki deo proizvoda se ne proizvodi kao roba, ne postaje roba. S druge strane, veliki deo proizvoda, koji ulazi u proizvodnju, nije tad roba, ne ulazi kao roba u proces proizvodnje. Pretvaranje proizvoda u robe deava se samo na pojedinim takama, protee se samo na viak proiz* [Ovom reenicom prekida se u rukopisu tekst 6 glave. Nem. red.] ** [Vidi str. 4, nae Note. Nem. red.]

88

vodnje ili samo na pojedine njegove sfere (manufakturne proiz vode) itd. Proizvodi niti ulaze u proces kao trgovinski artikli itavim obimom niti kao takvi u celini iz njega izlaze.5 Ipak, promet roba i promet novca u odreenim granicama, otud odre eni stepen razvoja trgovine, jeste pretpostavka, polazna taka stvaranja kapitala i kapitalistikog naina proizvodnje. Kao takvu pretpostavku razmatramo mi robu poavi od nje kao najjedno stavnijeg elementa kapitalistike proizvodnje. S druge pak strane, roba je proizvod, rezultat kapitalistike proizvodnje. Ono to se najpre pokazuje kao element te proizvodnje kasnije se prikazuje kao njen sopstveni proizvod. Tek na njenoj osnovi postade roba opti oblik proizvoda, i to se ona vie razvija, to vie ulaze svi elementi proizvodnje u njen proces kao roba.*

V id i francusku studiju, iz p eriod a oko 17 5 2 , u k ojoj p o tvr u je ? r r *' i trgovinski a rtik l sm atrano samo u Francuskoj,

i c iC k a gornja odeljka, uinio je Marks opasku: Saglasno tome stavljamo na ovo mesto tekst sledeeg odeljka, koji je na str. 444 rukopisa obeleen viestrukim zagradama. Nem. red .]

89

[4 4 1 ]

I I [III]* Robe kao proizvod kapitala

Roba, kao elementarni oblik graanskog bogatstva, bila je naa polazna taka, pretpostavka za nastanak kapitala. S druge strane, robe se sada pokazuju kao proizvod kapitala. Ovaj kruni tok naeg izlaganja odgovara isto tako istorijskom razvoju kapitala, za koji je razmena roba, trgovina robama jedan od uslova nastanka. Ali ona se sama obrazuje na snovi razliitih stepena proizvodnje kojima je zajedniko to to u njima kapitalistika proizvodnja jo uopte ne postoji ili postoji samo sporadino. S druge strane, razvijena razmena roba i oblik robe kao opte potrebni drutveni oblik samog proizvoda rezultat je tek kapitalistikog naina proizvodnje. Posmatramo li, s druge strane, drutva razvijene kapitali stike proizvodnje, roba se u njima pokazuje ne samo kao stalna elementarna pretpostavka [elementarni <uslov postojanja> ] kapitala nego i, s druge strane, kao neposredni rezultat kapitali stikog procesa proizvodnje. Roba i novac su oboje elementarne pretpostavke kapitala, ali tek pod izvesnim uslovima postaju kapital. Do formiranja kapitala ne moe doi sem na osnovi prometa roba (koji uklju uje promet novca), dakle na nekom ve datom, do izvesnog obima razvijenog stepena trgovine, dok, obrnuto, postojanje proizvodnje roba i prometa roba nipoto ne pretpostavlja kapi talistiki nain proizvodnje, nego, tavie, kako sam ranije ve razloio,1 takoe pripada predgraanskim oblicima drutva. Oni su istorijska pretpostavka kapitalistikog naina proizvod* [U ru kopisu:] ad 1) [Uporedd str. 4 ov e sveske. Nem. red.'] 1 Z u r K ritik d e r politischen Oekonomie, B erlin, 185 9 , p. 74.

90

442

nje. | | Ali s druge strane, tek kad roba postane opsti oblik proizvoaa, mora svaki proizvod poprimiti oblik robe, kupovina i prodaja zahvataju ne samo viak proizvodnje nego i samu njenu supstancu, a sami razliiti uslovi proizvodnje pokazuju se obuhvatnima upravo kao robe, koje iz prometa ulaze u proces proizvod nje samo na osnovi kapitalistike proizvodnje. Ako se stoga roba, s jedne strane, pokazuje kao pretpostavka formiranja kapi tala, pokazuje se roba, s druge strane, ako je ona opsti elementar ni oblik proizvoda, bitno kao proizvod i rezultat kapitalistikog procesa proizvodnje. Na ranijim stepenima proizvodnje proizvodi delimino poprimaju oblik robe. Kapital, naprotiv, proizvodi svoj proizvod nuno kao robu.2 Stoga se u srazmeri s razvojem kapi talistike proizvodnje, id est [to jest] kapitala, ostvaruju i opti zakoni o robi, npr. oni koji se tiu vrednosti u razliitim oblici ma prometa novca. Ovde se pokazuje kako ak ekonomske kategorije koje pri padaju ranijim epohama proizvodnje dobijaju na osnovi kapita listikog naina proizvodnje specifino razliit, istorijski karakter. Pretvaranje novca, koji je i sam samo preobraeni oblik robe, u kapital deava se im se radna snaga za samog radnika pretvori u robu, im je, dakle, kategorija trgovine robom osvojila sferu koja ju je iskljuivala ili je u nju bila samo sporadino ukljuena. im je radno stanovnitvo prestalo da ili samo jo pripada objektivnim uslovima rada ili da samo jo stupa na tr ite kao proizvoa roba, te umesto proizvoda svoga rada pro daje tavie sam svoj rad ili tanije svoju radnu snagu, postaje proizvodnja, po svom ukupnom obimu, po itavoj svojoj dubini i irini, proizvodnja roba, sav se proizvod pretvara u robu a predmetni uslovi svake sfere proizvodnje posebno ulaze u nju kao roba. U stvari, roba postaje opsti elementarni oblik bogat stva samo na osnovi kapitalistike proizvodnje. Ako kapital npr. jo nije osvojio poljoprivredu, onda e se velik deo proizvoda proizvoditi jo neposredno kao sredstvo samoodranja, a ne kao roba; veliki deo radnog stanovnitva jo nee biti pretvoren u najamne radnike, a veliki deo uslova rada jo se nee pretvoriti u kapital. U to je ukljueno takoe da razvijena podela rada, kako se ona sluajno pojavljuje unutar drutva, i kapitalistika podela rada unutar radione, jedna drugu uzajamno uslovljavaju i proizvode. Jer roba, kao nuni oblik proizvoda i stoga ospoljenje proizvoda [Entausserung], kao nuni oblik njegovog prisva
1 Sismondi.

91

janja, pretpostavlja potpuno razvijenu podelu drultvenog rada, dok, s druge strane, sav proizvod samo na osnovi kapitalistike proizvodnje, dakle i kapitalistike podele rada unutar radione, poprima oblik robe pa su i svi proizvoai stoga nuno proizvo ai roba. Stoga je tek uopte s kapitalistikom proizvodnjom i upotrebna vrednost posredovana razmenskom. Tri take. 1) Tek kapitalistika proizvodnja ini robu optim oblikom svih proizvoda. 2) Proizvodnja roba nuno vodi ka kapitalistikoj proizvod nji im je radnik prestao da bude deo uslova proizvodnje (rop stvo, kmetstvo) ili ostaje baza nesamorodne zajednice (Indija). Od trenutka kada sama radna snaga uopte postaje roba. 3) Kapitalistika proizvodnja ukida osnovu proizvodnje ro ba, pojedinanu nezavisnu proizvodnju i razmenu vlasnika roba ili razmenu ekvivalenata. Razmena kapitala i radne snage po staje formalna. Sa ovog stanovita postaje sasvim svejedno u kom obliku sami uslovi proizvodnje ulaze u proces rada, svejedno da li kao npr. jedan deo konstantnog kapitala, mainerija itd., prenose na proizvod samo svoju vrednost ili kao sirovina materijalno u 443 njega ulaze; svejedno da li jedan deo | | proizvoda, kao npr. seme u poljoprivredi, sami proizvoai ponovo direktno koriste kao sredstvo za rad ili da H se ono prethodno prodaje a onda pono vo pretvara u sredstvo za rad. Sva proizvodna sredstva za rad funkcioniu, bez obzira na njihovo sluenje kao upotrebnih vrednosti u procesu proizvodnje, sada ujedno kao elementi procesa oplodnje vrednosti. Ako se ne pretvore u stvarni novac, pretva raju se ona u raunski novac, s njima se postupa kao s razmenskim vrednostima i tano obraunava elemenat vrednosti koji ona daju proizvodu na jedan ili na drugi nain. U istoj meri npr. u kojoj poljoprivreda postaje kapitalistiki voena grana industrije u kojoj se kapitalistika proizvodnja uvrei na selu u istoj meri u kojoj poljoprivreda proizvodi za trite, proiz vodi robe, artikle za prodaju a ne za sopstvenu neposrednu po tronju u istoj toj meri ona obraunava svoje izdatke, postupa sa svakim item [stavkom] tih izdataka kao s robom (bilo da je ona sada kupuje od treeg lica ili od sebe same, proizvodnje) i stoga kao s novcem, ako se sa robom postupa kao sa samo stalnom razmenskom vrednou. Poto se, dakle, ito, seno, sto ka, seme svih vrsta itd., prodaju kao robe a oni bez prodaje 92

uopte ne vae kao proizvodi ulaze oni u proizvodnju takoe kao robe, resp. (odnosno) kao novac. U istoj meri u kojoj proiz vodi postaju robe, postaju to naravno i uslovi proizvodnje, ele menti proizvoda koji su s tim proizvodima identine stvari [Dinge] i, ako se uzme u obzir proces oplodnje vrednosti, oni se obraunavaju u samostalnom obliku razmenske vrednosti, kao novane veliine. Neposredni proces proizvodnje je ovde stalno ujedno proces rada i proces oplodnje vrednosti, kao to je proizvod jedinstvo upotrebne i razmenske vrednosti, tj. roba. Bez obzira na ovo formalno: u istoj meri se razvija da farmer npr. kupuje svoje izdatke, razvija se, dakle, trgovina semenom, trgovina ubrivom, trgovina priplodnom stokom itd. dok on prodaje svoje prinose; dakle to da za pojedinog farmera ovi uslovi proizvodnje takoe stvarno ulaze iz prometa u njegov proces proizvodnje a promet stvarno postaje pretpostavka njegove proizvodnje, s time to su ti uslovi proizvodnje* sve vie i vie stvarno kupljene robe (ili robe koje se mogu kupiti). Oni su za njega ve i bez toga robe kao artikli, sredstva za rad, koja ujedno ine delove vrednosti njegovog kapitala. (On ih stoga obraunava kao sebi prodane kao proizvoau, kad ih in natura [u naturi] vraa natrag u proizvodnju.) I to, ovo se razvija u istom odnosu u kome se razvija kapitalistiki nain proizvodnje u poljoprivredi, u kome se, dakle, u njoj sve vie i vie industrijski dela. Roba kao opsti nuni oblik proizvoda, kao specifino svoj stvo kapitalistikog naina proizvodnje, pokazuje se opipljivo u proizvodnji na viem stepenu, koju je prouzrokovao razvoj ka pitalistike proizvodnje, u jednostranosti i masovnosti proizvoda, koja mu namee drutveni i za drutvene odnose strogo vezani karakter, a nasuprot tome doputa da se njen neposredni odnos pokae kao upotrebna vrednost za zadovoljenje potreba proiz voaa, kao neto sasvim sluajno, nevano i nebitno. Ovaj masovni proizvod mora se ostvariti kao razmenska vrednost, proi metamorfozu robe ne samo kao nunost za odranje pro izvoaa, koji proizvodi kao kapitalista, nego i kao nunost za obnavljanje i kontinuitet samog procesa proizvodnje. Stoga taj 444 proizvod takoe spada u trgovinu. Njegov kupac nije | | nepo sredni potroa, nego trgovac koji se bavi metamorfozom robe kao sopstvenim poslom. Najzad, proizvod razvija svoj karakter kao robe, a time svoj karakter kao razmenska vrednost, dok se
* [T o znai uslovi proizvodnje. Nem. red .] 1 Sismondi.

93

s kapitalistikom proizvodnjom stalno uviestruava mnogostru kost sfera proizvodnje, dakle, sfera razmenljivosti proizvoda.4 Odreenje robe, kakva ona izlazi iz kapitalistike proizvod nje, razlikuje se od odreenja robe kao elementa, pretpostavke kapitalistike proizvodnje. Mi polazimo od pojedine robe kao samostalnog artikla u kome se opredmeuje odreena koliina radnog vremena, te stoga ima razmensku vrednost date veliine. Dalje odreenje robe pokazuje se sada dvostrukim: 1) Ono to se u njoj opredmeuje, bez obzira na njenu upotrebnu vrednost, jeste odreena koliina drutveno potrebnog rada, ali dok je kod robe kao takve sasvim sporno (i, zapravo, nebitno) od koga potie ovaj opredmeeni rad itd., dotle roba kao proizvod kapitala sadri delom plaeni, a delom neplaeni rad. Ranije je bilo reeno da taj izraz nije korektan utoliko to se sam rad ne kupuje i ne prodaje direktno. Ali u robi je opredmeena neka ukupna suma rada. Jedan deo ovog opredmeenog rada (bez obzira na konstantni kapital, za koji je plaen ekvivalent) zamenjen je za ekvivalent najamnine, a drugi je ka pitalista prisvojio bez ekvivalenta. Oba su dela opredmeena, te stoga postoje kao delovi vrednosti robe. I radi kratkoe jedan se karakterie kao plaeni rad, a drugi kao neplaeni. 445 | | 2) Pojedinana roba se ne pojavljuje samo materijalno kao deo ukupnog proizvoda kapitala, kao alikvotni deo onog dela [lot] koji je on proizveo. Mi uopte vie nemamo pred sobom pojedinanu samostalnu robu, pojedinani proizvod. Rezultat toga procesa nisu pojedinane robe, nego masa roba u kojoj se reprodukovala vrednost predujmljenog kapitala + viak vrednosti prisvojenog vika rada, i svaka pojedinana roba: nosilac vred nosti kapitala i vika vrednosti koji je on proizveo. Rad koji je upotrebljen na pojedine robe uopte se vie ne moe obrau nati ve radi obrauna proeka, dakle idealne procene koja vai za deo konstantnog kapitala to u vrednost ukupnog proiz voda ulazi samo kao Dchet [gubitak], kao i uopte za drutveno potroene uslove proizvodnje, te, najzad, radi neposredno dru tvenog rada, a koji se izjednauje i procenjuje s prosenim ra dom mnogih kooperativnih individua. On vai samo kao alikvotni deo ukupnog rada koji otpada na njega i idealno je procenjen. Pri odreivanju cene pojedine robe, on se pokazuje kao puki idealni deo ukupnog proizvoda u kome se kapital reprodukuje.
* U p ored i: P rilog W akefield. K ritic i politike ekonom ije, str. 17. Takoe i

94

3) Kao takva nosilac upotrebne vrednosti kapitala + vi ka vrednosti, za razliku od one robe koja nam se prvobitno inila samostalnom kao proizvod kapitala u stvari, kao promenjeni oblik kapitala koji sad treba da se oplodi, pokazuje se sada ta roba u obimu, dimenzijama prodaje, do koje mora doi da bi se ostvarila stara vrednost kapitala i ditto [navedeni] viak vrednosti to ga je on proizveo, a to se nipoto ne deava time da se pojedinane robe ili deo pojedinanih roba prodaje po njihovoj vrednosti. Ranije smo videli kako roba, da bi bila spremna za promet, mora da dobije dvojaki nain egzistencije. Ona mora da istupi nasuprot kupcu ne samo kao artikl odreenih korisnih svojstava, kao odreena upotrebna vrednost, koja zadovoljava odreene potrebe bilo individualne bilo proizvodne potronje. Njena razmenska vrednost mora dobiti neki oblik koji je, iako idealan, razliit i distinktivan, nezavisan od njene upotrebne vrednosti. Ona se mora pojaviti kao jedinstvo upotrebne vrednosti i razmenske vrednosti, ali u tome istovremeno kao podvojenje. Nje na razmenska vrednost dobija ovaj samostalni oblik, koji je potpuno nezavisan od njene upotrebne vrednosti, kao puko po stojanje materijalizovanog drutvenog radnog vremena u svojoj ceni, tom izrazu u kome je razmenska vrednost izraena kao razmenska vrednost, tj. kao novac, i to kao raunski novac. No, postoje, u stvari, pojedinane robe, kao to su npr. eleznice, velike graevine itd., koje su s jedne strane tako kon tinuirane prirode, a s druge takvog obima da se ukupan proizvod predujmljenog kapitala pojavljuje kao pojedinana roba. Ovde bi, dakle, vaio zakon, koji se pokazao pri razmatranju pojedi nane robe, da njena cena nije nita drugo nego njena vrednost izraena u novcu. Ukupna vrednost kapitala + viak vrednosti bila bi sadrana u pojedinoj robi i izraena u raunskom novcu. Odreenje cene takve robe ne bi se dalje razlikovalo od ranije date cene pojedinane robe, jer bi ukupan proizvod kapitala ovde stvarno postojao kao pojedinana roba. Nepotrebno je, dakle, da se na tome dalje zadravamo. Veina roba, meutim, diskretne je prirode (i ak se kon tinuirane mogu obraivati veinom idealno kao diskretne veli ine), tj. one su, posmatrajui ih kao mase odreenog artikla, deljive prema merama koje im po obiaju pripadaju kao posebne 446 upotrebne vrednosti, | | npr. a kvartera ita, b centa kafe, c arina platna, x tuceta noeva, gde se sama pojedinana roba sma tra jedinicom mere itd. 95

Osvrnuli smo se, dakle, najpre na ukupan proizvod kapita la, koji se uvek moe posmatrati kao pojedinana roba, ma kog obima ona bila i bila ona diskretna ili kontinuirana, [dakle] kao jedna jedina upotrebna vrednost, ija se razmenska vrednost stoga pojavljuje i u ukupnoj ceni kao izraz ukupne vrednosti tog ukupnog proizvoda. Pri razmatranju procesa oploivanja vrednosti pokazalo se da deo predujmljenog konstantnog kapitala, kao to su graevine, mainerija itd., daje proizvodu samo odreene kvote vrednosti, koje on kao sredstvo za rad gubi u procesu rada. [Takoe se pokazalo] da on nikada ne ulazi u proizvod materialiter [mate rijalno] u obliku sopstvene upotrebne vrednosti, da on tokom dueg perioda nastavlja da slui u procesu rada proizvodnji robe te da se deo vrednosti to ga on tokom odreenog vremenskog perioda daje proizvodu koji je proizveden tokom tog perioda, ocenjuje prema odnosu tog odreenog perioda naspram ukupnog perioda, za vreme kojeg on postaje neupotrebljiv kao sredstvo za rad, gubi time svoju ukupnu vrednost i time je svoju ukupnu vrednost preneo na proizvod, tako da je, ako on npr. slui tokom 10 godina, i ako je prema pro^enom obraunu proizvodu jedne godine dao 1/10 svoje vrednosti, 1/10 svoje vrednosti dodao godinjem proizvodu kapitala. Ako ovaj deo konstantnog kapi tala, nakon odbijanja izvesne mase proizvoda, nastavlja da slui kao sredstvo za rad, i po gore pomenutoj prosenoj proceni ne prestano reprezentuje odreenu vrednost, ne ulazi on u formi ranje vrednosti odbijene mase proizvoda. Njegova ukupna vred nost uopte je odreujua samo za vrednost odbijene mase pro izvoda, mase proizvoda za iju je proizvodnju on ve posluio, ako je vrednost koju je dao za vreme odreenog vremenskog pe rioda procenjena kao alikvotni deo njegove ukupne vrednosti, odreena odnosom tog vremenskog perioda, u kome je on sluio i daje deo svoje vrednosti, prema ukupnom vremenskom periodu, u toku kojega on slui i daje svoju ukupnu vrednost proizvodu. Uostalom, njegova i dalje jo postojea vrednost ne dolazi u obzir za procenu vrednosti ve odbijene mase roba. Ta vrednost, dakle, moe s obzirom na tu masu da bude jednaka nuli. Ili, to izlazi na isto, za ovu svrhu stvar se, radi jednostavnosti, moe posmatrati tako kao da bi narastao ukupni kapital, a takoe deo njegovog konstantnog dela, koji tek u duim periodima pro izvodnje potpuno ulazi u njegov proizvod, potpuno sadran u proizvodu ukupnog kapitala, koji treba da razmotrimo.
96

Pretpostavimo, dakle, da je ukupan proizvod = 1200 arina platna. Neka je predujmljeni kapital = 100 , od ega je 80 konstantni kapital, & 20 varijabilni kapital, i neka je stopa vika vrednosti = 100% , tako da radnik polovinu radnog dana radi za sebe a drugu polovinu gratis Lbesplatnoj za kapitalistu. U ovom sluaju je proizvedeni viak vrednosti = 20 a ukupna vrednost 1200 arina platna = 120 } od ega je 80 vrednost koju je dodao konstantni kapital, a 40 vrednost novododatog rada, od ega polovina naknaduje najamninu, a druga polovina 447 predstavlja viak rada | | ili ini viak vrednosti. Poto, s izuzetkom novododatog rada, elementi kapitalistike proizvodnje samo ve ulaze u proces proizvodnje kao roba, dakle s odreenim cenama, to je vrednost koju dodaje konstantni ka pital ve data kao cena, npr. u gornjem sluaju 80 za lan, ma ineriju itd. Sto se pak tie novododatog rada, mora se on, ako je najamnina, odreena potrebnim sredstvima za ivot, = 20 , a viak rada toliki koliki i plaeni rad, pokazati u ceni od 40 , budui da vrednost u kojoj se prikazuje dodati rad zavisi od njegove koliine, ali nipoto od odnosa u kojima se on plaa. Ukupna cena 1200 arina [platna], proizvedena kapitalom od 100 , jeste dakle = 120 . Kako pak odrediti vrednost pojedinane robe, ovde arin platna? Oigledno tako da ukupnu cenu ukupnog proizvoda podelimo brojem proizvoda, podeljenih prema datoj masi na alikvotne delove, [dakle], tako da ukupnu cenu proizvoda podelimo s brojem mera, u kojima upotrebna vrednost sadri svoju meru, 120 dakle, npr. u ovom sluaju ----------------- ; ovo za pojedini arin 1200 arina platna daje cenu od 2 sli [ilinga]. Ako se arin, koji slui kao mera platna, sad dalje razvija kao merilo, njegovom podelom na dalje alikvotne delove, onda moemo dalje isto tako odrediti cenu za pola arina itd. Cena pojedinane robe odreena je tako time to je njena upotrebna vrednost obraunata kao alikvotni deo ukupnog proizvoda a njena cena kao odgovarajui alikvotni deo ukupne vrednosti koju je proizveo kapital. Videli smo da se isto radno vreme, saglasno razliitim stepenima proizvodnosti ili proizvodne snage rada, pokazuje u veoma razliitoj koliini proizvoda, ili jednako velika razmenska vred nost u sasvim razliitoj koliini upotrebnih vrednosti. Uzmimo da se u ovom sluaju proizvodnost tkanja platna uetvorostrui. Konstantni kapital, lan, mainerija itd., koga je bio pokrenuo
7 esta glava K ap itala

97

rad prikazan sa 40 , iznosio je 80 . Ako se proizvodnost tkakog rada uetverostruila, onda e on pokrenuti etiri puta vie od toga, dakle za 320 lana itd. I broj arina bi se uetve rostruio, porastao od 1200 na 4800 arina. Ali novododati tkaki rad e se kao i do sada prikazati sa 40 , poto bi njegova koliina ostala nepromenjena. Ukupna cena 4800 arina sada je 360 dakle = 360 , a cena pojedinog arina = -----------------= 1 4800 arina arin l 1/2 sh. Cena pojedinog arina pala bi od 2 sh. ili 24 d [penija] na IV 2 sh. ili 18 d., [dakle] za V4 jer je konstantni kapital, koji je sadran u tom arinu, usisao V4 manje dodatog ivog rada prilikom svog pretvaranja u platno, ili ista koli ina tkakog rada razdelila se na veu koliinu proizvoda. Za ovu svrhu, meutim, jo bolje je uzeti primer u kome predujmljeni ukupni kapital ostaje isti, ali se proizvodna snaga rada usled pukih prirodnih uslova, npr. povoljnog ili nepovoljnog godinjeg 448 doba, prikazuje u veoma razliitim koliinama iste | | upotrebne vrednosti, npr. ita. Pretpostavimo da se koliina rada spent upon an acre of land [utroena na jednom akru zemlje], npr. in the production of wheat [u proizvodnju ita], prikazuje sa 7, od ega 4 prikazuje novododati rad, a 3 rad koji je opredmeen ve u konstantnom kapitalu. Neka je od te 4 na jamnina 2 , a viak rada 2 , prema pretpostavljenom odnoviak rada 100 s u ---------------- = . Ali crop soli vary [etva varira] s vaviak rada 100 rijacijom godinjeg doba.
U kupan broj k v a rte ra A k o im a 5 4*/* 4 3V i 3 2'/ 2 on moe za p rodati oko * 1 qr 28 sh. 31 35 40 46 sh. 8 d. 56 70 Vrednost ili cena ukupnog p ro iz v o d i ---------------------7 L ------------- ditto

# p. 107, A n In q u iry into the C onnections etc., B y a Farm er, Lon don, 177 3 .

98

Vrednost ili cena ukupnog proizvoda kapitala od 5 koji je predujmljen za 1 akru ostaje ovde uvek ista = 7 , poto predujmljena suma opredmeenog i novododatog ivog rada osta je konstantna. Ovaj isti rad se, meutim, prikazuje u veoma raz liitim koliinama kvartera, a pojedini kvarter, isti alikvotni deo ukupnog proizvoda, ima stoga veoma razliite cene. Ali, ova va rijacija u cenama pojedinanih roba koje su proizvedene istim kapitalom ne menja apsolutno nita u stopi vika vrednosti, u odnosu vika vrednosti prema promenljivom kapitalu, ili* u od nosu u kome se ukupni radni dan deli na plaeni i neplaeni rad. Ukupna vrednost u kojoj se prikazuje novododati rad ostaje ista, jer je konstantnom* kapitalu dodana uvek ista koliina ivog rada a odnos vika vrednosti prema najamnini ili plaenog dela rada prema neplaenom ostaje isti, bilo da arin, uz rastuu proiz vodnost rada, kota 2 ili l 1/2 sh. Ono to se promenilo s obzirom na pojedine arine, to je ukupna koliina tkakog rada koji mu je dodat, ali odnos u kome se ova ukupna koliina deli na plaeni i neplaeni rad ostaje isti za svaki alikvotni deo te ukupne ko liine koja je sadrana u pojedinom arinu, bila ona vea ili ma nja. Isto tako, pod datom pretpostavkom, porastom cene kvar tera ne bi u ovom drugom sluaju, [dakle] s padajuom produktivnou rada, okolnou da se novododati rad podelio na manje kvartera i da vea koliina novododatog rada stoga otpada na 449 pojedine kvartere, j| uopte bila povuena nikakva razlika u od nosu u kome se ova vea ili manja koliina rada, koju apsorbuje pojedini kvarter, razdeljuje na plaeni i neplaeni rad, nikakva razlika, niti u ukupnom viku vrednosti to ga je kapital proizveo niti u alikvotnom delu vika vrednosti, koji je sadran u vred nosti pojedinog kvartera, srazmerno tome delu uopte novododate vrednosti. Ako je pod datim pretpostavkama odreenoj koliini sredstava za rad dodato vie ivog rada, onda je njemu u istom odnosu dodato vie plaenog ili neplaenog rada, a ako je [do dato manje ivog rada], onda je u istom odnosu dodano manje plaenog ili manje neplaenog rada, ali odnos izmeu ovih dvaju sastavnih delova novododatog rada ostaje nepromenjen. Bez obzira na pojedine ometajue uticaje, ije razmatranje za ovu svrhu nije bitno, tendencija i rezultat kapitalistikog na ina proizvodnje je neprestano poveavanje proizvodnosti rada, a stoga i neprestano poveavanje mase sredstava za proizvodnju, koja su s istim dodatim radom pretvorena u proizvode, te ne* [K o d M arksa oigledno greSka u p isan ju :] red.] varijab iln om [ Nem .

99

prestana podela novododatog rada na veu masu proizvoda i sto ga sniavanje cene pojedinane robe ili uopte pojevtinjenje cene roba. Ali ovo pojevtinjenje cene roba ne ukljuuje po sebi i za sebe uopte nikakvu promenu niti u masi vika vrednosti koja je proizvedena istim promenljivim kapitalom niti u pojedinanoj robi sadranoj proporcionalnoj podeli novododatog rada na pla eni i neplaeni ili stopi vika vrednosti koja je ostvarena u po jedinoj robi. Ako neka odreena koliina lana, vretena itd., za svoje pretvaranje u arin platna apsorbuje manje tkakog rada, onda to apsolutno nita ne menja odnos u kome se to vie ili manje tkakog rada deli na plaeni i neplaeni. Apsolutna koli ina novododatog ivog rada nekoj koliini ve opredmeenog rada nita ne menja odnos u kome se ova vea ili manja koliina, koja za pojedine robe varira, deli na plaeni i neplaeni rad. Uprkos varijaciji u cenama robe, koje proizlaze iz varijacije u proizvodnoj snazi rada, resp. [odnosno] snienju ovih cena robe i pojevtinjenju robe, odnos plaenog i neplaenog rada, uopte, stopa vika vrednosti koju je kapital ostvario, moe, dakle, ostati konstantna. Kad ne bi dolazilo ni do kakve varijacije u proizvod noj snazi sredstava za rad novododatog rada, nego u proizvodnoj snazi rada koji stvara sredstva za rad, a ija bi cena stoga rasla ili padala, onda je isto tako jasno da ta tako izazvana varijacija u cenama robe ne bi izmenila konstantnu podelu u njima sadranog dodatog ivog rada na plaeni i neplaeni. Obratno. Ako varijacija u cenama robe ne iskljuuje kon stantnu stopu vika vrednosti, konstantnu podelu dodatog rada na nlaeni i neplaeni, onda konstantnost cena roba ne iskljuuje variiaciju u stODi vika vrednosti, promenu u oroDorcionalnoj podeli novododatog rada na plaeni i neplaeni. Da bismo stvar pojednostavili uzeemo da u grani rada, o kojoi ie re. ne dolazi ni do kakve varijacije u proizvodnoi sna^i rada koii ie sav u nini sadran, dakle, da nnr. u gorniem sluaiu ne doe ni do kakve variiaciie u proizvodnosti tkakog rada ili rada koii isnoruuie lan. vretena itd. Prema prethodnoi pretpostavci 80 iz dano ie kao konstantni kanital. a 20 kao oromenliivi. Ovih 20 tr*>ba da nredstavlia 20 dana (npr. radnih dana) za 20 tkafl. Prema toj pretoostavci oni su proizveli 40 . radili su dakle pola dana 7a sebe. a nola dana za kapitalistu. Ali, pr^tno450 stavimo dalie :| da ie radn i dan b io = 10 sati a sad ie produen na 12 sti. tako da bi viak rada bio pouan za 2 sata no nveku. Ukupni radni dan porastao bi za /s. od 10 sati na 12. Poto je 10 : 12 = 162/ j : 20, bilo bi sada potrebno jo samo 100

162/3 tkaa da bi se pokrenuo isti konstantni kapital od 80 , dakle proizvelo 1200 arina platna. (Jer 20 ljudi, koji rade 10 sati, rade 200 sati, a 162/3 ljudi, koji rade 12 sati, rade takoe 200). Ili ako ostavimo kao dosad 20 radnika, oni e sada umesto 200 sati dodati 240 sati rada. A poto se vrednost 200 sati dnevno za sedmicu izraava u 40 , vrednost od 240 sati dnevno za sedmicu izrazila bi se u 48 . Ali, poto je proizvodna snaga rada itd. ostala ista i poto bi na 40 dolo 80 konstantnog kapitala, na 48 dolo bi96 konstantnogkapitala. Uloeni kapital dostigao bi, dakle, sumu od 116 avrednost robe koju je on proizveo = 148 . No poto je 120 = 1200 arina, to 128 je 128 = 1280 arina. Arin bi dakle kotao: ------------- = 1 1280 = ------ = 2 sh. Cena pojedinog arina bila bi nepromenjena, 10 jer je on kotao uvek istu ukupnu koliinu tkakog rada koji je opredmeen u sredstvima za rad i njima novododan. Ali, porastao bi viak vrednosti koji je sadran u svakom arinu. Ranije je na 1200 arina dolazilo 20 vika vrednosti, dakle na 1 arin 20 2 1 1 = ------ = = ------- sh. = 4 d. Sada na 1200 1200 120 60 3 arina dolazi 28, [na 1 arin]* 5 1/3 d., poto je 5'/3 d. X 1280 = = 28 , to je stvarna suma vika vrednosti sadranog u 1280 arina. Isto tako su dodanih 8 vika vrednosti = 80 arina (a 2 sh. po arinu) i broj arina je, u stvari, porastao od 1200 na 1280 arina. Cena robe ostaje ovde ista; proizvodna snaga rada ostaje ista. Kapital uloen u najamninu ostaje isti. Tim vie raste suma vika vrednosti od 20 na 28 ili za 8, to je 2x /i ili 5/2 od 20; 40 poto je 8 X 5/2 = ------- = 20, dakle za 4096. To je procenat 20 za koji je narastao ukupan viak vrednosti. Sto se pak tie stope viska vrednosti, ona je prvobitno bila 100% , a sada je 140% . Ovi okrugli brojevi [Sauzahlen] mogu se kasnije opravdati. Za sada je dovoljno [da uoimo] da pri konstantnim cenama 451 robe Jj raste viak vrednosti, jer isti promenljivi kapital pokree vile rada, i stoga ne proizvodi samo vile robe po istoj cent, nego vie robe u kojoj je sadrano vile neplaenog rada.
* [U rukopisu:] 28 ; sada 5 '/ d. [ Nem. red."]

101

Taatt raun pokazan je u sleeem poreenju, pre kojega treba jo dodati sledee: Ako je 20 v prvobitno = 20 desetasovnih dana (koje kao radne dane u sedmici moemo pomnoiti sa 6, to nita ne menja na stvari), a radni dan je = 10 asova, onda je ovaj ukup ni rad = 200 asova. Ako se dan produi od 10 na 12 asova (a viak rada od 5 na 7), onda je ukupni rad od 20 = 240 asova. Ako se 200 asova rada prikae u 40 , onda se 240 asova prikazuje u 48 . Ako 200 asova pokree kapital od 80 , onda 240 asova pokree kapital od 96 . Proizvede li se za 200 asova 1200 arina, proizvede se za 240, naprotiv, 1440 arina. A sada sledee poreenje:

I 80 II 6

20 20

20 28

120 144

100% 140%

20 28

1200 144 0

2 sh. 2 sh.

8 d. 8 d.

d.

:4

= 100%

2 4 d. 3

1 2 4 : 3 = 140% 3 3

7 : 5 = broj asova je porastao od 5 na 7

Zbog povienja apsolutnog vika vrednosti, id est (to jest) produenjem radnog dana, odnos u ukupnoj koliini upotrebljenog rada poveao se od 5 : 5 na 7 : 5, od 100% na 140%, i ovaj se odnos pokazuje ditto (takoe) u pojedinom arinu. Ukup na masa vika vrednosti, meutim, odreena je brojem radnika, koji su upotrebljeni kod ove poveane stope. Kad bi se ona zbog produenog radnog dana smanjila kad bi bila upotrebljena samo ista koliina rada kao pre, dakle radi produenog radnog dana upotrebljen smanjeni broj radnika, poveanje stope vika vrednosti ostalo bi isto, ali ne i iznos njegove apsolutne sume. Uzmimo sada obrnuto, da je radni dan ostao isti tj. = 10 asova, ali da je zbog poveanja u proizvodnosti rada, niti u 102

452

konstantnom kapitalu koji upotrebljava tkaki rad, niti u samom tkakom radu, nego u drugim industrijskim granama, kojih pro izvodi ulaze u najamninu, potreban rad bio sveden od 5 na 4 asa, tako da radnici sada rade 6 asova za kapitalistu umesto 5, a 4 umesto 5 za sebe. | | Odnos vika rada prema potrebnom 100 radu bio je 5 : 5 = ------- , 100% , a sada je 6 : 4 = 150 : 100 = 100 = 150% . Uvek je 20 ljudi upotrebljeno za 10 asova = 200 asova; oni uvek jednako pokreu isti konstantni kapital od 80 . Vred nost ukupnog proizvoda je kao i dosad 120 , broj arina = 1200, a cena arina = 2 sh. Poto se u cenama proizvodnje nije uopte nita promenilo. Ukupni proizvod (po vrednosti) od 1 bio je = 2 , a od 20 = 40. Ali, ako je 5 asova po danu sedmica = 20, onda je 4 = 16, ime on sada kupuje istu masu sred stava za ivot kao i ranije. T[o] u plaanju 20 ljudi koji obav ljaju jo samo 4 asa potrebnog rada = 16 umesto ranijih 20. Promenljivi kapital je pao sa 20 na 16, ali kao i dosad pokree istu koliinu apsolutnog rada. Ali ova se koliina drugaije raspodeljuje. Ranije je 7 2 bila plaena, 7 2 neplaena. Sada su od 10 asova 4 plaena a 6 nisu, dakle 2/s je plaeno a 3/s nije plaeno; ili umesto odnosa 5 : 5 , imamo odnos 6 : 4 , tako da umesto stope vika vrednosti od 100% imamo stopu od 150. (Dakle), stopa vika vrednosti poveana je za 50% . Na arin bi dolo 3 7 s d. plaenog tkakog rada i 47s d. neplaenog; ovo 24 16 daje : ------- ili 24 : 16, kao gore. Imali bismo dakle: 5 5

""lili.
III 80 16 24 120 150% 24 1200 2 i 8 d.

Stop a vika rad a

4 4 1 4 d. 4 : 3 = 5 5 5

= 24 : 16 = 150%

103

Ovde zapaamo da suma vika vrednosti iznosi samo 24 umesto 28 kao u II. Ali ako bi u III bio uloen isti promenljivi kapital od 20, onda bi se poveala ukupna koliina upotrebljenog rada, poto ona ostaje ista ako se uloi promenljivi kapital od 16. Poto je 20 za V4 vie od 16, ona bi se dakle poveala za V4Poveala bi se ukupna koliina upotrebljenog rada, a ne samo odnos viska rada prema plaenom radu. Poto 16 pri ovoj novoj stopi daje 40 , onda 20 daje 50, od ega je 30 viak vrednosti. Ako su 40 = 200 asova, bilo bi 50 = 250 asova. A ako 200 pokreu 80 c, onda 250 asova pokreu 100 c. Ako, najzad, 200 asova proizvode 1200 arina, onda 250 asova proizvode 1500 arina. Raun bi, dakle, bio ovaj:

ST O PA ! C
0.-0 Ou-r Vi >

s a V) 3> u

g -O

4 l i l a 100 20 30 150 150% 30 1500 2sh . 8 d. 4 d. 15 0 % ______________________________________________________________5______________

Treba uopte primetiti ovo: da je, ako je zbog snienja najamnine (ovde je to posledica poveane proizvodne snage) po trebno manje promenljivog kapitala da bi se upotrebila ista koli ina rada, dakle potrebno upotrebiti istu koliinu rada s veom dobiti za kapital, s time to plaeni deo iste koliine pada s ob zirom na neplaeni, i da nasuprot tome kapitalista, ako on na stavi da ulae istu masu promenljivog kapitala, dobija dvostruko, jer on uz istu ukupnu koliinu ne iskoriava samo povienu stopu vika vrednosti, nego tada uz ovu povienu stopu vika vrednosti i veu koliinu rada, although his variable capital has not increased in magnitude [mada se njegov promenljivi kapital nije poveao]. 453 | | Pokazalo se dakle: 1) Pri promenljivim cenama robe stopa i masa vika vred nosti moe ostati konstantna; i 2) pri konstantnim cenama robe stopa i masa vika vred nosti moe varirati. Cene robe uopte, kako je to izloeno pri razmatranju pro izvodnje vika vrednosti, utiu na njega samo ako one ulaze u 104

trokove reprodukcije radne snage i stoga deluju na njegovu sopstvenu vrednost; delovanje, koje u kraim periodima moe biti paralizovano suprotnim uticajima. Iz 1) sledi da snienje cena roba koje je posledica razvoja proizvodne snage rada, pojevtinjenje roba bez obzira na onaj deo roba koje svojim pojevtinjenjem pojevtinjuju samo radnu sna gu (kao to je, obrnuto, svojim poskupljenjem poskupljuju) ukljuuje, istina, da je u pojedinim robama materijalizovano ma nje rada ili da se isti rad otelovljuje u veoj masi roba, zbog ega na pojedinu robu otpada manji alikvotni deo rada, ali po sebi i za sebe ne ukljuuje da se proporcionalna podela rada, koji je sadran u svakoj pojedinoj robi, menja izmeu plaenog i neplaenog. Ta dva izloena zakona vae uopte za sve robe, dakle i za one koje direktno ili indirektno ne ulaze u reproduk ciju radne snage, ije je pojevtinjenje ili poskupljenje, dakle, ne bitno za odreenje vrednosti same radne snage. Iz 2) sledi (vidi ad III i lila ) da stopa i masa viska vrednosti mogu da rastu, mada cene roba ostaju iste i mada pro izvodna snaga ivog rada, koja se upotrebljava neposredno u pro izvodnoj grani, iji su rezultat ove robe, ostaje ista. (Moglo se isto tako izloiti i obrnuto, da one mogu padati ako se skrauje ukupni radni dan ili ako poskupljenjem drugih roba raste po trebno radno vreme dok radni dan ostaje isti. To se deava zato to promenljivi kapital date veliine moe upotrebiti veoma n e j e d n a k e koliine rada date proizvodne snage (a cene roba ostaju iste dotle dok se ne promeni proizvodna snaga rada) ili promenljivi kapital varirajue veliine upotrebljava j e d n a k e koliine rada date proizvodne snage. Ukratko, promenljivi kapital odreene veliine vrednosti nipoto ne pokree uvek istu koliinu ivog rada i ako se on stoga smatra pukim simbolom koliina rada koje pokree, on je simbol promenljive veliine. Ova poslednja primedba (ad 2) i zakon 2) ) pokazuje kako se roba kao proizvod kapitala, kao alikvotni sastavni deo kapitala, kao nosilac kapitala koji se oplodio i stoga u sebi sadri alikvotni deo vika vrednosti to ga je kapital stvorio, mora posmatrati drugaije nego to smo u poetku naeg izlaganja posmatrali pojedinanu samostalnu robu. (Kad govorimo o cenama roba, onda pritom uvek pretpo stavljamo da je ukupna cena robne mase koju je proizveo ka pital = ukupnoj vrednosti te mase i stoga cena alikvotnog dela pojedinane robe = alikvotnom delu spomenute ukupne vred105

nosti. Cena je ovde uopte samo novani izraz vrednosti. Cene koje su razliite od vrednosti nisu se do sada u naem izlaganju jo uopte pojavile.) [454] !| Pojedinana roba kao proizvod kapitala, u stvari, kao elementarni deo reprodukovanog i oploenog kapitala razli kuje se od pojedinane robe od koje smo kao od pretpostavke obrazovanja kapitala poli, [dakle] od samostalno posmatrane robe, takoe u tome to se sem u dosad posmatranim takama koje se tiu odreivanja cene vrednost kapitala koji je predujmljen za njenu proizvodnju ne realizuje ako se ona prodaje po istoj ceni, a jo manje se (u tom sluaju) realizuje viak vred nosti to ga je taj kapital stvorio. Svakako, kao puki nosioci vrednosti, ne samo materijalno kao deo upotrebne vrednosti od koje se sastoji kapital nego i kao nosioci vrednosti od koje se sastoji kapital robe se mogu prodavati po ceni koja odgovara njihovoj vrednosti a ipak biti prodane ispod njihove vrednosti kao proizvod kapitala i kao sastavni deo ukupnog proizvoda, u kome kapital koji ima da se oplodi sada najpre postoji. U naem gornjem primeru reprodukovao se kapital od 100 u 1200 arina platna, po ceni od 120 . Prema ranijem razlac v m

ganju, poto smo imali 80, 20 |20|, moemo stvar prikazati tako da su 80 otelovljeni u 800 arina ili 2A ukupnog proizvoda; 20 promenljivog kapitala ili najamnine u 200 arina ili A ukupnog proizvoda, a 20 vika vrednosti ditto [takoe] u 200 arina ili drugoj 'A ukupnog proizvoda. Kad se sada po ceni = 80 ne bi prodao 1 arin, nego kad bi se npr. po toj ceni prodalo 800 arina i kad se druga dva dela ne bi mogla prodati, onda bi od prvobitne vrednosti kapitala 100 bilo reprodukovano samo 4A. 800 arina, kao nosilac ukupnog kapitala, tj. kao jedini aktuelni proizvod ukupnog kapitala od 100, bilo bi prodano ispod njihove vrednosti, i to V3 ispod njihove vrednosti, poto je vred nost ukupnog proizvoda = 120 a 80 = samo 2/3 ukupnog pro izvoda, a veliina vrednosti od 40, koja nedostaje, jednaka preo staloj treini ovog proizvoda. Ovih 800 arina mogli bi se, posmatrani za sebe, prodati takoe [po ceni] iznad njihove vred nosti, a ipak bi kao nosioci ukupnog kapitala bili prodati po svojoj vrednosti, npr. kad bi oni bili prodani ak po 90, preosta lih 400 arina bilo bi, meutim, prodano po samo 30 . Ali mi uopte neemo uzimati u obzir prodaju pojedinih delova robne mase iznad ili ispod njihove vrednosti, poto se prema pretpo stavci robe uopte prodaju po njihovoj vrednosti.
106

[ | Ovde nije re samo o tome da se roba, kao kod samo stalne robe, proda po njenoj vrednosti, nego da se ona proda po svojoj vrednosti (ceni) kao nosilac kapitala koji je predujmljen za njenu proizvodnju i stoga kao alikvotni deo ukupnog proizvo da kapitala. Ako se od tog ukupnog proizvoda, 1200 arina = 120 , proda samo 800, onda ovih 800 arina ne predstavljaju 2/i alikvotnog dela ukupne vrednosti, nego itavu ukupnu vred nost, i reprezentuju dakle vrednost od 120 a ne od 80, a pojedina 80 8 4 2 roba nije = ---------- = -------= ------- = ------- = 2 sh., nego 800 80 40 20 120 12 3 = ------ = ---------= 3 sh. Prema tome pojedinana roba 800 80 20 bi se prodavala za 50% skuplje, ako bi se prodavala po 3 sh. umesto po dva. Kao alikvotni deo proizvedene ukupne vrednosti pojedinana roba mora se prodavati po svojoj ceni i stoga kao alikvotni deo prodatog ukupnog proizvoda. Ona se mora pro davati ne kao samostalna roba, nego npr. kao 1/1200 ukupnog proizvoda, dakle kao dodatak preostaloj 1199/1200. Stvar je u tome da se pojedinana roba prodaje po svojoj ceni X s brojem koji je imenitelj nje kao alikvotnog dela. (Odavde ve samo po sebi proizilazi da, poto s razvojem kapitalistike proizvodnje i s njoj odgovarajuim pojevtinjenjem robe raste njena masa, raste broj roba koje moraju biti prodate, dakle, potrebno je stalno irenje trita, potreba kapitalistikog naina proizvodnje. Ipak, pripada this point better to the sub sequent book [ova taka vie narednoj knjizi]). (Iz toga je takode jasno zato kapitalista, ako on npr. 1200 arina isporuuje d o ceni od 2 sh., ne bi mogao po toj ceni isporuiti 1300 arina. Jer bi dodatnih 100 arina moda iziskivalo odreene mere u konstantnom kapitalu koje bi se isplatile za dodajnu proizvodnju od 1200 arina, ali ne po toj ceni i za proizvodnju od dodatnih 100 arina itd.) Iz toga se vidi kako se roba kao proizvod kapitala razlikuje od pojedinane robe, koja je tretirana kao samostalna, a ova e se razlika, to dalje budemo sledili kapitalistiki proces proizvod nje i prometa, sve vie i vie pokazivati i sve vie i vie uticati takoe na realno odreivanje cene robe itd. Taka na koju ovde ipak elim da jo posebno upozorim, jeste ova:

U Gl. II, 3, ove prve knjige videli smo kako su razliiti delovi vrednosti proizvoda kapitala vrednost konstantnog ka pitala, vrednost promenljivog kapitala i viak vrednosti s jed ne strane otelovljeni u svojim proporcionalnim delovima u sva koj pojedinanoj robi kao alikvotnom delu ukupne upotrebne vrednosti i kao alikvotnom delu proizvedene ukupne vrednosti, i kako se ponavljaju; kako se, s druge strane, ukupni proizvod moe podeliti na odreene koliine, delove proizvedene upotrebne vrednosti, artikle, od ega jedan deo predstavlja samo vrednost konstantnog kapitala, drugi samo vrednost promenljivog, a trei, konano, samo vrednost vika vrednosti. Premda su oba ova iz voda [Darstellungen], kako je ranije pokazano, u sutini istovetna, oni jedan drugom protivrece u svom nainu izraavanja. Jer pojedinane robe, koje npr. pripadaju u lot 1 [grupu 1], to reprodukuje samo vrednost konstantnog kapitala, izgledaju u prethodnom izlaganju tako kao da otelovljujusamo rad koji je opredmeen pre procesa proizvodnje. Dakle, npr. 800 arina = 80 = vrednosti predujmljenog konstantnog kapitala, pred stavljaju (darstellen, otelovljuju) samo vrednost potroene pa mune pree, uglja, ulja, mainerije itd., ali ne i deo vrednosti novododatog tkakog rada, dok s druge strane, svaki arin platna, sem u njemu sadranog lana itd., posmatran kao upotrebna vred nost ipak sadri odreenu koliinu tkakog rada koji mu je upravo dao oblik platna, a u svojoj ceni od 2sh., sadri 16 d. kao reprodukciju konstantnog kapitala koji je u njemu utroen, 4 d. za najamninu, 4 d. neplaenog rada to je u njemu materijalizovan. Ova prividna protivrenost ija je nereenost, ka ko emo kasnije videti, izazvala fundamentalne greke u analizi at first view (na prvi pogled) deluje zbunjujue na onoga ko posmatra samo cenu pojedinane robe upravo onako kao to ga zbunjuje, recimo, malo pre izloena postavka da se pojedinana roba ili odreeni deo ukupnog proizvoda moe prodavati po svojoj ceni ispod svoje cene; iznad svoje cene po svojoj ceni i ak iznad svoje cene ispod svoje cene. Primer ove konfuzije Prudon (verte [okreni]).* (Cena arina u gornjem primeru ne odreuje se izolovano, nego kao alikvotni deo ukupnog proizvoda.) 456 | j (Ono to sam napred izloio o odreivanju cene ranije sam tako prikazao (pojedine izraze iz toga treba moda ubaciti u prethodno izlaganje [)]:
* [O v a j podatak se odnosi na stranu 4 5 7 rukopisa, str. 2 2 2 o ve sveske. Nem. red.] ff

108

Prvobitno smo tu pojedinanu robu uzimali kao samostalnu, kao rezultat i direktan proizvod odreene koliine rada. Sada, kad je ona rezultat, proizvod kapitala, stvar se formalno (a kas nije stvarno u proizvodnim cenama) menja u ovome: proizvedena masa upotrebnih vrednosti predstavlja koliinu rada = vrednosti konstantnog kapitala koji je sadran u proizvodu i u njega utro en (tj. vrednosti koliine materijaliziranog rada koju je kapital preneo na proizvod) + koliina rada koja je zamenjena za promenljivi kapital, od koje jedan deo zamenjuje vrednost promenljivog kapitala a drugi ini viak vrednosti. Ako je radno vreme koje je sadrano u kapitalu izraeno u novcu = 100 , od ega je 40 promenljivi kapital a stopa vika vrednosti = 5 0 % , onda se ukupna masa rada koji je sadran u proizvodu izraava u 120 . Pre nego to roba moe da ue u promet, mora se njena razmenska vrednost pretvoriti u cenu. Ako, prema tome, ukupan proizvod nije jedna jedina kontinuirana stvar [Ding], tako da se itav kapital reprodukuje u pojedinanoj robi, kao npr. kua onda kapital mora obraunati cenu pojedinane robe, tj. razmensku vrednost pojedinane robe predstaviti u raunskom novcu. Ukupna vrednost od 120 razdelie se, ve prema razli itoj proizvodnosti rada, na vie ili manje proizvoda, a cena pojedinane robe predstavljae, dakle, u obrnutom odnosu prema ukupnom broju roba, vei ili manji alikvotni deo tih 120 po komadu. Ako je ukupan proizvod npr. = 60 tona uglja, onda 120 je 60 tona = 120 = 2 sh. po toni = --------- ; ako je proiz60

120
vod = 75 tona, onda je tona = --------- = 1 12 sh., ako je = 75

120

12

= 240 tona, onda je = --------- = ---------= V2 itd. Cena poje240 14 ukupnoj ceni proizvoda dinane robe je dakle = -------------------------------- , ukupna cena ukupan broj proizvoda podeljena s ukupnim brojem proizvoda koji se meri razliitim merama, ve prema upotrebnoj vrednosti proizvoda. Ako je prema tome cena pojedinane robe = ukupnoj ceni mase roba (broj tona) podeljenoj s ukupnim brojem roba (ovde tona), onda je, s druge strane, ukupna cena ukupnog proizvoda = ceni pojedinane robe pomnoenoj s ukupnim brojem proiz 107

vedenih roba. Ako je s proizvodnou poveana masa roba,* onda je povean i broj, dok je cena pojedinane robe pala. Obrat no, ako je opala proizvodnost, tada jedan faktor, cena, raste, a drugi faktor, broj, opada. Dotle dok je utroena koliina rada ista, predstavlja se ona u istoj ukupnoj ceni od 120 , bez obzira na to koliko od toga otpada na pojedinanu robu s njenom ma som koja varira u odnosu na proizvodnost rada. Ako je deo cene, koji otpada na pojedini proizvod alikvotni deo ukupne vrednosti manji zbog veeg broja proizvoda, tj. zbog vee proizvodnosti rada, onda je takoe manji deo vika vrednosti koji otpada na taj proizvod, alikvotni deo ukupne cene u kojem se izraava viak vrednosti od 20 i koji je zavisan od tog dela. Time se, meutim, ne menja odnos onog dela cene pojedinane robe koji izraava viak vrednosti prema onom delu cene robe koji predstavlja najamninu ili plaeni rad. Pri razmatranju kapitalistikog procesa proizvodnje [poka zalo] se, u stvari, da bez obzira na produenje radnog dana s pojevtinjenjem roba, koje odreuju vrednost radne snage i ulaze u nunu potronju radnika, postoji tendencija pojevtinjenja same radne snage i stoga ujedno tendencija skraivanja pla enog dela rada i produavanja neplaenog pri istoj veliini rad nog dana. Dok, dakle, u ranijoj pretpostavci cena pojedinane robe participira i u viku vrednosti u istom onom odnosu u kome ona ini alikvotni deo ukupne vrednosti, u istom odnosu u kome participira u ukupnoj ceni, sada e deo ove cene, koji predstavlja viak vrednosti, rasti uprkos tome to cena proizvoda pada. Ali ovo se deava samo zato to viak vrednosti, zbog poveane proizvodnosti rada, zauzima vee proporcionalno mesto u ukup noj ceni proizvoda. Iz istog razloga porasta proizvodnosti rada {obrnuto bi bilo pri opadanju proizvodnosti rada), koji doputa da se ista koliina rada, iste vrednosti od 120 otelovi u veoj masi proizvoda, zbog ega cena pojedinane robe pada, smanjuje vrednost radne snage. Iako zbog toga cena pojedinane robe pada, iako pada ukupna koliina rada koji je u njoj sadran, a zbog toga i njena vrednost, raste proporcionalni sastavni deo ove cene koji se sastoji od vika vrednosti ili je u manju ukupnu koliinu rada koji je uloen u pojedinanu robu, npr. u pojedinu tonu, uloena vea koliina neplaenog rada nego ranije, kad je rad bio neproizvodniji, masa proizvoda bila manja, a cena pojedina* [U rukopisu s to ji]: Proizvodnost masa roba [ Nem . red.]

110

457

ne robe via. U ukupnoj ceni 120 sada je vie neplaenog rada a stoga i u svakom alikvotnom delu ovih 120 [)]. | | Sline su puzzles [zbrke] koje zbunjuju Prudona radi toga to on gleda samo na cenu pojedinane, samostalne robe, a ne gleda na robu kao na proizvod ukupnog kapitala, te stoga ne razmatra odnos u kome se ukupan proizvod pojmovno razlikuje (sich teilt) od njemu odgovarajuih cena. II est impossible que Vinteret du capital (ovo je samo po sebno imenovani deo vika vrednosti) sajoutant dans le com merce au salaire de louvrier pour composer le prix de la marchandise, l ouvrier puisse racheter ce quil a lui-meme produit. Vivre en travaillant est un principe qui, sous le regime de linteret, implique contradiction. (105. Gratuite du Credit. Dis cussion entre M. Fr. Bastiat et M. Proudhon. Paris 1850.) [Nemogue je, jer se kamata na kapital ( ...) u trgovini dodaje na radniku najamninu da bi se formirala cena ivotnih namirnica, da radnik moe da ponovo kupi ono to je proizveo. iveti radei jeste princip koji pod reimom kamata implicira protivrenost.] To je sasvim tano: da bismo stvar pojasnili, pretpostavimo da je radnik, louvrier, o kome je re, cela radnika klasa. Nedeljna plata koju ona dobija i s kojom ona sada ima da kupi sredstva za ivot itd. troi se na neku masu roba, ija cena, posmatrajui svaku pojedinano i sve zajedno, sem jednog dela = najamnini, sadri jedan deo = visku vrednosti, od ega ka mata, koju Prudon pominje, ini samo jedan, i verovatno samo mali proporcionalni deo. Kako je sada mogue da radnika klasa sa svojim nedeljnim prihodom, koji je samo = salairu [najamni ni] treba da kupi masu roba koja je = salair + viak vredno sti? Poto je nedeljna plata, posmatrana za celu klasu, = samo nedeljnoj sumi sredstava za ivot, potpuno je jasno da radnik s primljenom sumom novca ne moe kupiti potrebna sredstva za ivot. Jer je suma novca koju je on primio = nedeljnoj plati, njemu plaenoj ceni njegovog sedminog rada, dok je cena nedeljno potrebnih sredstava za ivot = nedeljnoj ceni rada sadr anog u njima + cena u kojoj se pokazuje neplaeni viak rada. Ergo: ,,il est impossible que. . . louvrier puisse racheter ce quil a lui-meme produit. Vivre en travaillant implicira pod ovim pretpostavkama stoga contradiction . Prudon je sasvim u pravu ako je re o prividu. Ali ako on robu, umesto da je posmatra kao samostalnu, gleda kao na proizvod kapitala, onda e nai da se nedeljni proizvod razlae na jedan deo ija cena = na111

jamnini, = promenljivom kapitalu koji je uloen u toku nedelje, ne sadri viak vrednosti itd., i na drugi deo ija je cena = samo viku vrednosti itd.; mada cena robe ukljuuje sve one elemente itd., ali upravo je samo onaj prvi deo taj koga r a d n ik ponovo kupuje (pri emu je za ovu svrhu svejedno to on pri toj ponovnoj kupovini moe biti i biva obmanut od Epiciera [bakalina] itd.). Tako, uopte uzevi, stvar stoji s Prudonovim prividno dubokim i nereivim ekonomskim paradoksima. Oni se sastoje u tome to on zbrku koju ekonomske pojave proizvode u njegovoj glavi artikulie kao zakon te pojave. (U stvari, njegova je postavka jo gora zato to implicira pretpostavku da je prava cena robe = salairu [najamnini] koja je u njoj sadrana, = koliini plaenog rada koji je u njoj sa dran i viku vrednosti, kamati itd., samo neko povienje, samo voljno, iznad te prave cene robe.) Ali jo je gora kritika koju mu upuuje vulgarna ekonomija. Npr. gospodin Forcade (ovde1 citirati to mesto) prigovara mu ne samo da njegova postavka, na jednoj strani, suvie dokazuje, stoga to radnika klasa ne bi prema njoj uopte mogla iveti, nego i da on, na drugoj strani, ne ide dovoljno daleko u artikulisanju paradoksa, radi toga to cena roba koje radnik kupuje ukljuuje sem salair + kamate itd. jo i sirovine itd. (ukratko, elemente cene konstantnog kapitala). Sasvim tano, Forcade. But what next? [Ali ta zatim?] On pokazuje da je problem, u stvari, jo tei od onoga kako ga Prudon postavlja a to je za njega razlog da ga ne reava ak ni u onom obimu u kome ga je P[rudon] postavio, nego da se iz toga izvue jednom praznom frazom (vidi br.1). 458 j| U stvari, u Prudonovom maniru je dobro to to on, otvoreno, sa sofistikom samodopadljivou, artikulirajui zbrku ekonomskih fenomena, za razliku od vulgarnih ekonomista koji je pokuavaju prikriti, ali su nesposobni da je shvate, razotkriva njihovu teorijsku bedu. Tako gospodin W. Thucydides Roscber [Roer] oznaava Prudonovo delo ,,Quest-ce [/] Propriete? [Sta je svojina?] kao zbrkano i zbunjujue. U tome zbunjujue [verwirrend] izraeno je oseanje nemoi vulgarne ekono mije prema ovoj zbrci. Ona nije sposobna da rei protivrenosti same kapitalistike proizvodnje, ak i u tom zbrkanom, povr nom i sofistikom obliku u kome ih shvata Prudon i u kome joj ga lupa o glavu. Njoj ne preostaje nita drugo nego da iz svoje teorijski neprevazidene sofisterije apeluje na opti ljudski ra1 Forcade.

112

zum i da se poziva na to da stvari ipak idu svojim tokom. Lepa uteha za navodne teoretiare. (N. B. Ceo ovaj pasus o Prudonu dolazi mnogo bolje u Gl. III, knjiga II ili jo kasnije.) Sada je ujedno reena tekoa koja je izloena u Gl. I. Ako se robe, koje ine proizvod kapitala, prodaju po cenama koje su odreene njihovom vrednou, ako, dakle, itava klasa kapitalista prodaje robe po njihovoj vrednosti, onda svaki od njih realizuje neki viak vrednosti, tj. on prodaje jedan deo vrednosti robe, koji njega nita nije kotao, koji on nije platio. Dobit, koju ka pitalisti naizmenino prave, ne postie se dakle uzajamnim zakidanjem ovo se moe odnositi samo na to da jedan drugom oduzme deo vika vrednosti koji mu pripada niti time da oni jedan drugom svoje robe prodaju iznad njihove vrednosti, ve time to se one prodaju po njihovoj vrednosti. Ova pretpostavka, da se robe prodaju po cenama koje odgovaraju njihovim vrednostima, jeste osnova istraivanja i u narednoj knjizi. Prvi rezultat neposrednog kapitalistikog procesa proizvod nje, njegov proizvod, jesu robe, u ijoj ceni je nadoknaena ne samo vrednost predujmljenog kapitala koji je potroen za vreme njihove proizvodnje, nego istovremeno viak rada, koji je utroen za vreme iste proizvodnje, materijaliziran, opredmeen kao viak vrednosti. Kao roba, proizvod kapitala mora ui u proces razmene roba, a time ne samo u stvarnu razmenu materi ja, ve istovremeno mora proi kroz one promene oblika koje smo prikazali kao metamorfozu roba. Ako je re samo o formal nim promenama promeni ovih roba u novac i njihovoj po novnoj promeni u robe taj proces je ve izloen u onome to smo nazvali prostim prometom prometom roba kao takvih. Ali te robe su sada ujedno nosioci kapitala; one su oploeni, vikom vrednosti bremenit kapital sam. I u tom po gledu njihov promet, koji je sada ujedno proces reprodukcije kapitala, ukljuuje dalja odreenja koja su bila strana apstrakt nom razmatranju robnog prometa. Stoga promet roba moramo sada razmatrati kao proces prometa kapitala. To e biti [izloeno] u narednoj knjizi.*
* [O vd e se z a v r a v a stv a rn a tem a V I glave (u M arksovom num erisanju rukopisa strane 4 4 1 495 sa um etkom strane 46 9 a (96) do 469m (107) i 263 do 26 4 (od ega poetak strana 2 6 2 nedostaje); v id i u o v o j svesci strane 3 113 . to sada sledi su pojedinane strane, koje su oi gledno trebalo da slue prerad i ili u postojeem obliku da budu ugra ene. Donosim o ih u postojeem redosledu koji nastaje ako se sledi M a rk sovo numenisanje koje pokazuje ve lik e praznine. Nem. red .].

8 esta glava Kapitala

113

[Pojedinane strane]

j| < privremeno raspolaganje > njegovom radnom snagom. im njegov rad stvarno pone, ve je prestao da mu pripada, on ga, dakle, vie ne moe prodati. Naroita priroda ove specifine robe, radne snage, ima za posledicu da je prodana roba kao upotrebna vrednost stvarno prela u ruke kupca* tek zakljuenjem ugovora izmeu kupca i prodavca. Razmenska vrednost ove robe, jednako kao vrednost svake druge robe, odreena je pre no to je ula u promet, jer se ona prodaje kao sposobnost, kao snaga i jer je bilo potrebno odreeno radno vreme da bi se ta sposobnost, ta snaga proizvela. Razmenska vrednost ove robe postoji stoga pre njene prodaje, ali njena upotrebna vrednost nastaje tek u naknadnom ispoljavanju snage. Prodavanje (Verausserung) snage i njeno stvarno ispoljavanje (Ausserung), tj. njeno postojanje kao upotrebne vred nosti, vremenski se stoga ne poklapaju. Stvar je ista kao s ku om ija mi je upotreba prodata na jedan mesec. Upotrebna vrednost isporuena mi je ovde tek poto sam u kui stanovao mesec dana. Isto mi je tako upotrebna vrednost radne snage isporuena tek poto sam je upotrebio, u stvari, pustio da radi za mene. Ali kod takvih upotrebnih vrednosti, gde se formalno ospoljenje (Entausserung) robe prodajom i stvarno preputanje njene upotrebne vrednosti ne poklapaju, deluje, kako smo ranije videli, novac kupca samo kao plateno sredstvo. Radna snaga prodaje se na jedan dan, jednu sedmicu itd., ali ona se plaa tek poto je bila troena jedan dan, jednu sedmicu. U svim zem ljama razvijenog kapital-odnosa radna snaga se plaa tek poto je funkcionisala. Stoga radnik svuda predujmljuje kapitalisti upo
* [U rukopisu stoji:] prodavca [ Nem. red.].

trebu svoje robe, doputa da je kupac troi, ustupa je na kredit, pre nego mu se plati njena razmenska vrednost. U vremenima kriza i ak pri pojedinanim bankrotima pokazuje se da ovo stalno kreditiranje kapitalista od radnika, koje proistie iz po sebne prirode prodate upotrebne vrednosti, nije puka tlapnja.5 2 Meutim, injenica da novac funkcionie kao kupovno sred stvo ili kao plateno sredstvo nita ne menja u prirodi same rob ne razmene. Cena radne snage odreuje se pri kupovini ugo vorom, premda se ona tek kasnije realizuje. Ovaj oblik plaanja isto tako ne moe izmeniti injenicu da se to odreenje cene odnosi na vrednost radne snage, a ne niti na vrednost proizvoda, niti na vrednost rada, koji kao takav uopte nije roba.
52 L o u v rie r prete son ind ustrie. [ R a d n ik k re d itira svoje p red uzee. ] (S torch, C ours d E conom ie P o litiqu e, Petersburger A usgabe, 18 1 5 , t. II, p. 36.) A li, dodaje S to rc h lu k a v o , on ne rizik u je nita" sem de p red re . . . son s a la ir e . . . l o u v rie r ne transm et rien de m a terie l [d a iz gubi . . . svoju najam ninu . . . ra d n ik ne ulae nita m a terija ln o ]. (37, 1. c.) A ll labour is paid a fte r it has ceased. [ S a v rad je plaen poto je p restao. ] (10 4 , A n In q u iry into those Principles, respecting the N ature o f D em and etc. L ondon, 1 8 2 1 .) D ruge praktine konsekvence koje p ro izlaze iz o vog naina plaanja, to se, uostalom , z asn iva na p riro d i o d nosa, ne spadaju u podruje naeg istra iv a n ja . Ipak, moe da bude umesan jedan prim er. U Londonu postoje dve v rste pekara, fu ll p ric ed , oni koji prodaju hleb po njegovoj p unoj ceni, i und ersellers", oni koji ga prodaju ispod te cene. Poslednja klasa ini p rek o 3/4 svih pekara, (p. X X X I I , Izvetaj v la d in o g kom esara H. S. Trem enherea o G rievances com plained o f by the Jo urneym en B akers etc, L ondon, 186 2 ). O v i und er sellers v elikim delom k riv o tv o re hleb d od avanjem stipse, sapuna, k a lijevog karb onata [p e p e ljik e ], krea, derbirskog paspalja itd. (V idi gore citiranu Blue Book, a takoe izvetaj C om ittee o f 1 8 5 5 on the A d u lte ra tion o f B read i C. H assalls, A d u lte ra tio n s Detected, 2 -n d edition, L on don, 1 8 6 1 ). S ir Joh n G ord on iz ja v io jt pred kom itetom 1 85 5 , da zbog tih primesa the poor men w ho liv e d on 2 lbs. o f bread a d a y did not take in one fou rth o f th a t am ount o f n u tritio n [sirom ah koji je iveo s 2 lbs. hleba dnevno nije uzeo ni e tvrtin u toga iznosa h ra n e ], bez obzira na injurious effects on h e a lth [tetne uinke po z d ra v lje ]. R azlog pak, zato v rlo v e lik deo radnike klase, iako im je p reva ra poznata, kupuje hleb s primesom stipse, paspalja itd., n avod i Trem enhere (1. c, p. X L X V I I I ) ; za njih je a m atter o f necessity is to take, from their baker, o r from the chendlers shop w h a te v e r bread m ay be offered to them [ s tv a r nude da kupuju kod tog pekara ili u p ilja re vo j radnji bez obzira na to k a k a v im se hleb nudio ], jer oni dobijaiu naiam ninu tek krajem nedelje, on ly pay fo r the w eek s supplv to the fa m ily at the w eeks end [te k krajem nedelje plaaju za snahdevanje poro dice ] i, dodaje Trcmenhere, navodei izjave svedoka. ,.it is notorious that bread composed o f those m ixtures, is made exDressly fo r sale in this m anner [opte je poznato da je hleb sainjen od tih m eavina izriito umeen za takvu prod aju ].

115

Razmenska vrednost radne snage, kako se pokazalo, plaa se ako se plaa cena sredstava za ivot, koja su po obiaju u nekom datom stanju drutva potrebna da bi radnik upotrebio svoju radnu snagu s potrebnim stepenom te snage, zdravlja, sposobnosti za ivot i sebe ovekoveio s ljudima koji ga zame tijuju.5
53 P e tty odreuje vred n ost dnevne najam nine kao vrednost daily fo o d [d nevne hrane ] koja je rad niku d o vo ljn a so as to live, labour, and generate [d a bi iveo, radio, m noio se ]. (69, P o litical A natom y o f Ireland, (16 7 2 ) izd., L ondon, 1 6 9 1 . C itira n o prem a D ureau de la M alle.) The price o f lab ou r is a lw a ys constituted o f the price o f neces saries. [C en a rad a je uvek odreena cenom ivotnih potreptina.] R adnik ne dobija odgovarajuu najam ninu, w henever the price o f ne cessaries is such, th at the labouring m ans wages w ill not, suitably to his lo w ran k and station, as a labouring man, support such a fam ily as is often the lo t o f m any o f them to h a v e [prem da je cena ivotnih potreptina ta k v a da rad n ikove najam nine, koje odgovaraju njegovu ni skom poloaju, nee biti dovoljn e za izd ravan je takve porodice koja e sto ima mnogo la n o v a ], (p. 19, Jacob , V anderlin t, M oney answers a ll Things, London, 173 4 .) ,,Le simple o u vrie r, qui na que ses bras son industrie, na rien qua utan t quil p a rvie n t & dautres sa p e in e . . . En tou t genre de tra va il il d oit a rr iv e r et il a rriv e en e ffe t, que le salaire de l ou vrier se borne k ce qui lui est ncessaire pou r lui p rocurer sa subsistance. [O bian rad nik, koji ima samo svoje ruke i svoju vetinu, nema nita drugo za prodaju sem svoje m u k e . . . U svim vrstam a posla treba da doe i stvarno d o la z i do toga da najam nina rad nika granii s onim to mu je neophodno za osiguranje svog o d r an ja . ] ( T urgot, R eflexions sur la Form ation et la D istribution des Richesses, (1 7 6 6 ), O euvres, T. I, p. 10, edition Daire, Paris, 1844.) The price o f the necessaries o f life is, the cost o f producing la bou r. [C en a ivotn ih potreptina je, u stv a ri, troak (cena) p ro iz v o d nog ra d a. ] (48, N ote, M althus, In q u iry into etc, Rent., London, 18 13 .) Iz jednog uporednog pregleda o cenama ita i najam nina iz^ vrem ena v la d a v in e E dvarda III, dakle od pre 5 0 0 godina, proizlazi da je dnevna nadnica rad nika u o v o j zem lji ece b ila ispod jednog pecka ita (= 1/4 buela) nego iznad; da je peck [cca 9 lita ra ] ita inio neku vrstu stoera, tovie, neto preko stoera, oko koga su najamnine, izraene u jtu, oscilirale ve prem a tra n ji i ponudi. (M althus, Principles o f Political E conom y, 2 -n a edition, London, 1836, p. 234.) The natu ral price o f any article, is t h a t . . . bestowed upon its production . . . Its (lab ours) natural p r ic e . . . consists in such a q uan tity o f the necessaries and com forts o f life, as, from the nature o f the climate and the habits o f the country, are necessary to support the labourer, and to enable him to rear such a fam ily as m ay preserve, in the m arket, an undim inished aupp ly o f la b o u r. . . The natu ral price o f la b o u r. . . though it varies under d iffe re n t climates, and w ith the d iffe re n t stages o f national im provem ent, m ay, in a n y given tim e and place be regarded as v e ry

116

Ako se ovek izmeu svih ostalih ivotinja istie neogranienou i elastinou svojih potreba, s druge strane nema i votinje koja [kao ovek] moe smanjiti svoje potrebe u istom nezamislivom stepenu i koja se moe ograniiti na isti minimum svojih uslova za ivot, ukratko, nema takve ivotinje koja ima isti talenat za samosustezanje. O takvom fizikom minimumu egzistencije nema | | govora kad je re o vrednosti radne sna ge. Cena radne snage moe, kao kod svake robe, porasti iznad njene vrednosti ili pasti ispod nje, dakle odstupati u jed nom ili u drugom pravcu od cene koja je samo novani izraz te vrednosti. Sam nivo ivotnih potreba, ija ukupna vrednost ini vrednost radne snage, moe rasti ili padati. Analiza ovih kolebanja, meutim, ne spada ovde, nego u nauku o najamnini. U nastavku ovog istraivanja pokazae se da je za analizu kapi tala sasvim nevano da li se pretpostavlja visok ili nizak nivo radnikih potreba. I u praksi se, uostalom, kao u teoriji, polazi od vrednosti radne snage kao date veliine. Vlasnik novca npr., koji svoj novac eli da pretvori u kapital, npr. u pro izvodni kapital fabrike pamuka, obavetava se pre svega o prosenoj visini najamnine u mestu gde namerava da podigne fabriku. On zna da i cena pamuka i najamnina stalno odstupa od proeka, ali on istovremeno zna da se ova kolebanja meusobno poravnavaju. Stoga najamnina ulazi u njegov raun kao data veliina vrednosti. S druge strane, vrednost radne snage je svesno i izriito naelo Trades Unions, [njihov temelj], iji se znaaj za englesku radniku klasu jedva moe preceniti. Trades' Unions nemaju nikakvu drugu svrhu nego da spree pad nivoa najam nina ispod njene u razliitim poslovnim granama tradicionalno date veliine, da spree sniavanje cene radne snage ispod njene vrednosti. Oni, naravno, znaju da izmena u odnosu tranje i ponude* izaziva promenu u trinoj ceni. Ali, s jedne strane, pojava takve promene veoma se razlikuje od jednostrane tvrdnje
n e a rly sta tio n ary . [ P riro d n a cena svak og a rtik la jeste o n a . . . k o ja je utroena na njegovu proizvod n ju . . . P riro d n a cena rad a . . . sastoji se od one koliine ivotn ih potreptina i ivotn o g kom fora koja je, zbog klim atskih uslova i obiaja odreene zem lje, potrebna da bi se rad nik odrao i koja mu omoguuje da odgoji ta k v u porodicu koja je u stanju da odri, na tritu, nesmanjenu ponudu rad a . . . P riro d n a cena rad a . . . m ada se ona razliku je u razliitim klim atskim uslovim a i s ra zliitim stepenom nacionalnog ra z v o ja , moe da se, u bilo koje vrem e i na bilo kom mestu, sm atra v rlo stalnom (konstantnom ). ] (/?. T orrens, A n Essay on the E xtern al C o rn T rade, London, 1 8 1 5 , p. 5 5 65 passim.) * [U rukopisu sto ji:] tran ja. [ N em . red.]

117

kupca, u ovom sluaju kapitaliste, da je takva promena postala stvarnost. S druge strane, postoji velika razlika izmeu visine najamnine koja je odreena tranjom i ponudom, tj. izmeu visine koja je rezultat potene (fair) operacije razmene roba, kada kupac i prodava meusobno trguju na ravnoj nozi, i visine najamnme koju prodava, radnik, mora da bez pogovora pri hvati ako kapitalista trguje sa svakim ovekom pojedinano i diktira snienje eksploatacijom sluajne bede pojedinanih rad nika (nezavisno od opteg odnosa tranje i ponude). Radnici nastoje da u ugovoru o prodaji svoga rada barem donekle uspo stave odnos jednakosti s kapitalistom. To je racionalni (logiki temelj) Trades Unions.5 4 Njihova svrha jeste da sluajna ne posredna potreba nekog radnika njega ne primorava da se zado volji s manjom najamninom od one koju su prethodno odredite tranja i ponuda u odreenoj grani rada5 5 i tako smanji vrednost radne snage u odreenoj sferi uopte ispod njenog uobiajenog nivoa. Ovu vrednost radne snage sami radnici smatraju mini mumom najamnine, a kapitalisti uniformnom, ravnomernom na jamninom za sve radnike u jednom [odreenom] poslu.5 6 Tra des Unions stoga nikad ne dozvoljavaju svojim lanovima da ra de ispod ovog minimuma najamnine.5 7 Oni su osiguravajua dru
54 /. T. Dunning (sekretar londonskog ujedinjenog drutva knjigo vea), T rades' Unions a n d S trik e s: th eir philosophy ana intention, Lon don, 18 6 0 , p. 6, 7. 55 1. c., p. 7. 1- c., p. 17. 57 R azum e se da kapitalisti ovu uniform rate o f labour [ jedin stvenu stopu ra d a ] denunciraju kao z a h v a t u linu slobodu radnika, kao zapreku koja kapitalistu spreava da sledi tenju svoga srca i da poseban talenar itd. posebno i nagradi. G ospodin D unne*, iji u pravo citirani spis ne samo pogaa s tv a r nego je i razra uje sa sretnom ironijom , odgovara da T radesU nions d o z v o lja v a ju kapitalisti to pay fo r superior skill, or w ork in g a b ility, as much m ore as ne pleases [d a plati za veu vetinu ili radnu sposobnost onoliko kolik o hoe ], ali ga spreavaju da 9 9/ 100 mase najam nine, tj. najam nine common run o f men [obinog ov e k a ], prosenog rad nika u svakom poslu, snizi ispod minimuma na jam nine , tj. uobiajenu vredn ost prosecne radne snage. U redu je to to Edinburgh R e v ie w e r (18 6 0 , O Com binations o f Trade) denuncira te saveze rad nika p ro tiv despotizm a kapitala kao ropstvo, kojemu se ovi freeborn Britons [B ritanci roeni od slobodnih ro d ite lja ] dob rovoljno pod vrgavaju u nepojm ljivom zaslepljenju. U ratu elimo da se neprijateljska vojska ne p o d vrg a v a despotizm u discipline. A li moralno^ indignirani ^ R eview er o tk riv a jo neto gore. T rades Unions su Sacrilegium [o sk v rn jiv a i] jer povre uju zakone Free T rade [ slobodne trg ovin e ] ! Quelle horreur [k a k a v u a s]! G ospodin D unne* odgo vara izmeu ostalog: It w ould not

118

tva koja su u tu svrhu osnovali sami radnici. Jedan primer moe pojasniti svrhu tih udruivanja (Kombinationen) radnika radi zatite vrednosti radne snage. U svim poslovima u Londonu postoje takozvani Sweaters [oni koji cede znoj]. ,,Sweater je neko ko preuzima [na sebe] da prvom preduzetniku isporui odreeni kvantitet rada za uobiajenu najamninu, dok, meutim, taj rad za njega obave drugi po nioj ceni; ova razlika, koja ini njegov profit, iznojena je iz radnika koji stvarno obavljaju posao5 8 i nije nita drugo nego razlika izmeu vrednosti radne snage koju je platio prvi preduzetnik i cene koja je ispod vred nosti radne snage, a koju iznojiva plaa stvarnim radnicima.5 9 A to je, uzgred reno, najkarakteristinija** . . . | | Oblik najamnine po komadu koristi se npr. u engleskom grnarstvu da bi se angaovali mladi apprentices [egrti] (od 13 godina) uz nisku najamninu po komadu, tako da se oni na veliku korist svoga majstora prekidaju od posla uipravo u pebe a free exchange o f blow s, if one o f the parties w ere to have one arm disabled o r tied dow n, w h ile the oth er had the free use o f both . . . the em ployer wishes to deal w ith his men singly, so th a t he w h en ever he pleases, m ay give the sw eaters price fo r th eir la b o u r; th eir right arm as bargainers being tied dow n b y their necessities in its sale. Tliis he calls free trade, but the freedom is a ll on his ow n side. C a ll it trade, i f you w ill, it is not free exchange. [N e moe biti slobodne razm ene udaraca ako jedna od strana im a jednu ruku nesposobnu ili vezanu dok se druga slobodno slui s obe . . . p oslod avac eli da se ophodi sa svojim ovekom pojedinano ta k o da u vek kad god ga je v o lja moe da da sviterovsku cenu za njegov ra d ; njegova z d ra v a ru ka kao kupca v e zana je njegovim potreptinam a u p rod aji. To sezove slobodnom trgo vinom , ali sloboda je na njegovoj strani. Z o vi to trgovinom , ako eli, to nije slobodna razm en a . ] (47, 1. c.) * [T reb a da g la si:] D unning [N em . red.] 1. c., p. 6. 59 ,,U Londonu je osnovano fila n tro p sk o udruenje koje nam erava da sklapa kupoprodajne ugovore za vojnu odeu po istim cenama koje v la d a sad plaa u g ovarivaim a a da uprkos tome izgladnelim valjam a p lati dod atak od 3 0 % na njih ove sadanje najam nine. O v a j re z u lta t se naime postie uklanjanjem m iddlem an [p osred n ik a ], iji p ro fiti treba da koriste ljudskom m aterijalu iz kojega ih je on do sada isccao. U za sve prednosti koje dru tvo moe da da, v a lja ne moe za ra d iti vie od 1 sh. za 10 asova neprekidnog rad a na vojnikim kouljam a, naim e, za dve koulje dnevno, a za pojedine delove odee ne moe za ra d iti vie od 1 sh. 6. d. dnevno, za dvanaestoasovn i rad. P ri sadanjim ugovornim odnosim a njih ove se najam nine kreu od 5 d o 8 d. za desetoasovni rad, uz to one m oraju jo da priprem e i konac itd . (Times, 13. m art 186 0 .) ** [O vd e se p rek ida tekst strane 25. Nem. red."\

riodu njihovog razvoja. Ovo se zvanino navodi kao jedan od uzroka degeneracije stanovnitva u fabrikama gmarije.4 1 Poveanje ukupne najamnine (npr. nedeljne) u onim grana ma rada u kojima se tek uvodi task-work [rad plaen po koma du, na akord] poveanje sage [pada cena] zbog poveane in tenzivnosti rada, postaje za same masters [gazde], im je ono dostiglo odreenu visinu, razlog za snienje najamnine, jer je smatraju viom od najamnine koja je radniku dovoljna. Task-work je tako direktno denunciran kao sredstvo snienja na jamnine.4 2
41 There are, in the em ploy o f the m an ufacturer, m any youths w ho are taken as apprentices a t the e a rly age o f 13 and 14 as flar-pressers and h ollow are presseser. For the first tw o years they are paid w eekly wages o f 2 s. to 3 s. 6 d. p e r w eek. A fte r th at they begin to w ork on the piece-w ork system , earning journeym ens wages. The practice, as Longe says, o f em ploying a great num ber o f apprentices and taking them at the age o f 13 and 14 is v e ry common in a certain class o f m anufactories, a practice w hich is not o n ly v e ry prejudicial to the interests o f the trade, but is p ro b a b ly anoth er great cause to which the bad sonctitutions o f the potters is to be attributed. This system, so advantageous to the em ployer, w ho requires q u an tity rather than quality o f goods, tends d ire ctlv to encourage the young potter greatly to o v e r w o rk him self during tne 4 o r 5 years during w hich he is em ployed on the piese w o rk system , but a t lo w w ages. The consequences o f o verw ork in tne hot stoves a t th a t e a rly age m ay re a d ily be anticipated. [Im a, u slubi ind ustrijalaca, mnogo om ladine koja je prim ljena na egrtovanje u ranom dobu od 13 i 14 godina kao preseri grnarske robe. Za prve d ve godine oni su plaeni najam ninom od 2 sh. do 3_ sh. 6 d. nedeljno. Posle ponu da rade po akord-sistem u, zaraujui najam nine pom onika. P ra k sa , kao to kae Longe, zapoljavan ja velikog broja egrta i nji hovog prim anja od 13 i 14 godina veom a je uobiajena u odreenim v r stam a fa b rik a , praksa koja niie osobito p rep oruljiva za interese posla, ali v e ro v a tn o postoji drugi v e lik i razlog kome treba pripisati r ave kon stitucije gm ara. O v a j sistem, tako koristan za poslodavca, koii zahteva pre k v a n tite t nego k v a lite t roba, tei direktno tome da podstie mladog grnara na k rajn je naporan posao za vrem e 4 ili 5 godina u toku kojih je zaposlen po akord sistemu, ali s niskim najam ninam a. Posledice prenapornog posla u vruim peima u tim ranim godinama mogu se lako a n ticip ira ti. ] (X III, C h ild re n ? Em ploym ent Commission First R eport, London, 186 3 .) 42 Indeed, the main objection in d iffe re n t trades to w orking by the piece is the com plaint that, w hen the men are found to earn good w ages a t it, the em ployer wishes to reduce the price o f the w ork , and th at it is so often made use o f as a means o r reducing w ages. [Z aista, glavni prig o vo r u raznim poslovim a gde se ra d i po kom adu jeste p ri tuba da p oslodavac, ako se ustanovi da ljudi na tome poslu zarau ju dobre najam nine, eli da snizi cenu rad a, i to se tako esto upo trebljava kao sredstvo snienja najam nina. ] (Dunne *, 1. c., p. 22.) * [T reba da g la si:] D unning [N em . red.}

120

Mora u sutini biti jasno da nain kako se isplauje najam nina sam po sebi i za sebe nita ne menja u njenoj prirodi, iako taj nain plaanja koji, uostalom, prema katkad tehni koj prirodi rada, doputa samo jedan ili drugi nain moe vie nego drugi pospeiti razvoj kapitalistikog procesa proiz vodnje. Jasno je da su individualne razlike najamnine, koje vie va riraju s najamninom po komadu nego s najamninom po vremenu, samo odstupanja od nivoa najamnine. Ali najamnina po komadu, ako nije paralisana drugim okolnostima, ima tendenciju da snizi sam ovaj nivo.* Najamnina kao ukupna cena dnevnog prosenog rada protivrei pojmu vrednosti. Svaka cena se mora dati svesti na neku vrednost, poto je cena po sebi i za sebe samo novani izraz vrednosti i okolnost to su aktuelne cene vie ili nie od cene koja odgovara njihovoj vrednosti, ne moe uopte izmeniti inje nicu da su one, mada u pretpostavljenom sluaju kvantitativno prevelike ili premale kvantitativno inkongruentni izraz vred nosti robe. Ali ovde bi kod cene rada bila re o kvalitativnoj inkongruenciji. Beleka 16. Uz str. 244. When corn forms a part of the subsistance of the labourer, an increase in its natural price, ne cessarily occasions an increase in the natural price of labour; or, in other words, when it requires a greater quantity of labour, or of its produce, must remain with the labourer, as his wages. But, as a greater quntity of his labour, or (what is the same thing) of the produce of his labour, becomes necessary to the subsistance of the labouring manufacturer, and is consumed by him while at work, a smaller quantity of the productions of labour will remain with the employer. (235, 236, R. Torrens, An Essay on the External Corn Trade, 1815.) [Kada je penica deo ishrane radnika, poveanje u njenoj prirodnoj ceni neminov no prouzrokuje poveanje u prirodnoj ceni rada; ili, drugim reima, kada se zahteva vea koliina rada da se nabavi hrana, vea koliina rada ili njegovih proizvoda mora ostati radniku, kao njegove najamnine. Ali, ako je za hranu proizvoaa koji radi potrebna vea koliina njegovog rada, ili (to je isto) proiz voda njegovog rada, i on je potroi u toku rada, manja koliina proizvoda rada ostae poslodavcu.]
* [Naredni odlomak je u rukopisu jednom precrtan. Nem. red.]

121

260

j| Poto je vrednost robe = potrebnom radu koji je u njoj sadran, onda bi vrednost radnog dana u kojemu se inae radi pod adekvatnim uslovima proizvodnje i s prosenom, uobi ajenom drutvenom merom intenzivnosti i vetine bila jed naka danu rada koji je u njoj sadran, to je besmislica i ne daje uopte nikakvo odreenje. Vrednost rada tj. cena rada (kva litativno) liena svog novanog izraza jeste, dakle, iracionalni izraz i u stvari je samo preobraeni i izokrenuti oblik za vrednost radne snage. (Cena, koja se ne da svesti na vrednost, bilo nepo sredno ili nizom meulanova, izraava proizvoljnu puko sluaj nu razmenu bilo ega za novac. I tako se stvari (Dinge), koje u biti nisu robe i stoga su u ovom smislu extra commercium hominum [izvan trgovine], njihovom razmenom za novac pretva raju u robe. Otuda veza izmeu podmiivanja i korupcije i nov anog odnosa. Poto je novac preobraeni oblik robe, na njemu se ne vidi odakle potie, ta je u njega preobraeno, savest, ne vinost ili krompir.) Ali, najamnina po komadu, kada treba da slui neposredno kao izraz nekog odnosa vrednosti, isto je tako iracionalna kao to je to najamnina po vremenu kao najneposredniji oblik na jamnine. Npr. u nekom komadu robe (bez obzira na konstantni kapital koji je u njemu sadran) opredmeen je jedan as ra da = 6 d. sage. Radnik dobija 3 d., ili vrednost tog komada s obzirom na radnika nije odredena vrednou koja je u njemu sadrana, merenom radnim vremenom. U stvari, ova najamnina po komadu stoga ne izraava neposredno odnos vrednosti. Nije re o tome da se vrednost tog komada meri radnim vremenom koje je u njemu sadrano, nego obrnuto, da se potrebno radno vreme, koje je radnik utroio, meri komadom. Najamnina koju on dobija jeste, prema tome, najamnina po vremenu, pri emu komad ima samo tu funkciju da meri vreme za koje je on plaen i da slui kao jemstvo da je on utroio samo potrebno radno vreme, dakle, da je radio s odgovarajuom intenzivnou i da, sem toga, njegov rad (kao upotrebna vrednost) poseduje odgo varajui kvalitet. Najamnina po komadu, dakle, nije nita drugo nego odreeni oblik najamnine po vremenu, koji je sa svoje strane samo preobraeni oblik vrednosti radne snage, odnosno cene radne snage koja kvantitativno odgovara toj vrednosti ili od nje odstupa. Kada najamnina po komadu ima tendenciju da dozvoli velik prostor za slobodno ispoljavanje individualnosti rad nika, dakle, da najamninu pojedinih radnika vie ili manje po digne iznad opteg nivoa, ona isto tako uzrokuje snienje na-

122

jamnine drugim radnicima ispod nivoa i pad samog tog nivoa otrom i krajnje napetom konkurencijom medu radnicima. Ukoliko se intenzivnost rada pri inae istim okolnostima meri s masom proizvoda koje radnik isporui za odreeno vreme, mora se, kada se uporeuju najamnine po vremenu (npr. najamnina radnog dana date duine) u razliitim zemljama, isto vremeno uporediti kakve su te najamnine kada su izraene kao najamnina po komadu. Tek time se dobija pravi odnos izmeu potrebnog rada i vika rada ili izmeu najamnine i vika vred nosti. Tada e se esto ustanoviti da je, iako je fiktivna najam nina po vremenu via u bogatim zemljama, najamnina po ko madu via u siromanim zemljama, da radnik, dakle, ovde za pravo trai vei deo radnog dana za reprodukciju svoje najam nine nego tamo, dakle, da je stopa vika vrednosti ovde manja nego tamo a odnosna najamnina stoga vea. Dakle, realna cena rada je ovde, u stvari, via nego tamo. Posmatramo li razliite nacije, izmeu njih postoji, sem u trajanju i produktivnosti, koja je nezavisna od pojedinih radnika, isto tako velika razlika u in tenzivnosti kao i u trajanju radnog dana. Intenzivniji nacio nalni radni dan je = manje intenzivnom -T x. Uzmemo li da je radni dan u zemljama koje proizvode zlato i srebro me ra internacionalnog radnog dana, onda e se intenzivniji en gleski radni dan od 12 asova npr. izraziti u vie zlata nego manje intenzivni panski; tj. on e biti vii u poreenju sa prosenim radnim danom koji se realizuje u zlatu i srebru. Via nacionalna najamnina, posmatramo li ukupan dan date duine, via je ne samo po upotrebnoj vrednosti nego i po razmenskoj vrednosti te stoga i u novanom izrazu (uz datu vrednost zlata i srebra vii novani izraz mora uvek izraavati viu vrednost a manji uvek manju vrednost; posmatrajui novane najamnine istovremeno kod razliitih nacija, vrednost zlata i srebra uvek je ve data, poto ak promena u toj vrednosti postoji za raz liite nacije istovremeno, dakle, ako se tie njihovog uzajamnog odnosa, nema nikakve promene), ne pretpostavlja, dakle, u stva ri, viu cenu rada, kao cenu za odreenu koliinu rada. Pri duem trajanju rada kao i, to je u meunarodnim razmerama isto, pri veoj intenzivnosti rada, moe najamnina u jednoj zem lji biti vea nego u drugoj, ali, prvo, ipak moe iznositi manji deo ukupnog dana, dakle biti relativno manja i, drugo, moe predstavljati ak manju cenu rada. Npr. ako radnik dobija dnev no 3 sh. za 12 asova, onda je to manje nego kad bi njegova dnevna najamnina iznosila 21/2 sh. za 11 asova. Jer jedan as 123

vika rada ukljuuje mnogo vee troenje, dakle, bru reproduk ciju radne snage. Jo vea bi bila razlika kad bi njegova dnevna najamnina iznosila 2 V 2 sh. za 10 asova, a 3 sh. za* 379 | | Although skill and mechanical science may do much, the preponderance of the vital element is essential in the exten sion of manufactures. The system of morcellement, in preventing a rapid development of the population, has thus tended indi rectly to retard the extension of manufactures. It has also had that effect in a direct manner. It has retained a large population attached to and occupied upon the soil. The cultivation of the soil is their primary occupation that which is followed with pride and contentment their employment in spinning, wea ving, and the like is but a subsidiary one necessary for their support. Their savings are hoarded for the purpose of increasing their inheritance and they are not prone to wander from home in search of fresh occupation or new habits. (Dakle, upravo ovde gde je saving = hoarding relatively to a high degree still exists, and is able to exist under the given circumstances, is the forma tion of capital, relatively speaking, and the development of ca pitalistic production, prevented, in comparison to England, by the very same economical conditions that are favourable to the hoarding etc.). The position of a proprietor, the possession of a house, of a plot of ground, is the scief object also of the factory operative, and of almost every poor man who has not already a property; in fact, all look to the land . .. From this description of the character and occupations od a very numerous class of the French people, it will be readily inferred that, unlike that of England, the manufacturing industry of France is represented by small establishments, (ovde se ispostavlja da je potrebna eks proprijacija zemljinog poseda, potrebna za razvoj krupne indu strije) some moved by steam and water, many dependent for their moving power upon animal labour and many factories still entirely employing manual labour only. The characteristic of French industry is well describered by Baron C. Dupin, as con sequent upon the system of the tenure of land. He says:, As France is the country of divided properties, that of small hol dings, so it is the country of the division of industry, and of
* [S tra n e 261 i 2 6 2 nedostaju. Umesto ovog nastavka koji nedo staje priloen je list oznaen kao strana 379, koji se po temi donekle p rirodn o nadovezuje na prethodni tekst i koji je M arks prepisao: a d b) R azliita centralizacija sredstava za proizvod n ju kod razliitih naroda. N akon ove natuknice dolazi sledei tekst. Nem. red .]

124

small workshops* (67, 68. Rep[ort ] of Ins[pectors] ol Fac to rie s]. 31 Oct. 1855). Isti Factory Inspector (A Redgrave) daje (za 1852) pregled francuskih (extile manufactures, of whate ver importance, odakle proizlazi da je < pogonska snaga Steam 2,053 (konjska snaga), Water 959 i Other Mechanical Power 2,057 > . (p. 69, 1. c.)\ On uporeduje ovaj return s return of the number of factories etc., presented to the House of Com mons in 1850, i iz toga pokazuje the following remarkable difference between the system of textile manufacture of Eng land and that of France. Naime, [daje] sledei rezultat: | | The number of factories in France is 3 times as large as those in England, while the number of persons employed in them is only l/s greater; but the very different proportions of machinery and moving power will be best shown by the following comparison:
France E ngland

N um ber o f Factories N um ber o f persons E m ployed A ve ra g e N um ber o f Persons in each fa c to ry A vera g e N um ber o f spindles to each person Em ployed A ve ra g e N um ber o f Persons to each loom

1 2 ,9 8 6

4 ,3 3 0

7 0 6 ,4 5 0

5 9 6 ,0 8 2

54

1 37

U stv a ri, u Francuskoj se u b raja u factories i ono to u Engleskoj uopte ne spada u tu kategoriju.

43

dakle, 6 puta vie u Engleskoj nego u Francuskoj. (P ow erloom only)

2 (P ow er i handloom )

a O no to se pokazuje kao prethodna (p rvobitna) akum ulacija je ste, u stv a ri, samo osam ostaljenje uslova za p roizvodnju n jih ovo od va ja n je od selfem poying producer [sam ostalnog p ro iz v o a a ] i njegovo p retvara n je u najam nog rad nika. U tekstu je to pokazano na prim eru m an ufakture. A li to je npr. takode jasno na prim eru odnosa farm ing c apitalist [zaku p ca] i seljaka itd. La grande culture n xige pas une plus grande masse de capitau x que la petite ou la m oyenne cu ltu re; elle

[Mada vetina i mehaniko znanje mogu da uine mnogo, za irenje fabrika je bitno preovladavanje ivog (vital) elementa. Sistem ugnjetavanja, spreavajui brz razvoj stanovnitva, indi rektno je teio da zadri irenje fabrika. On je imao isti efekat i na direktan nain. On je zadrao vei broj stanovnika vezanih za zemlju i zaposlenih na njoj. Obrada zemlje je njihovo primar no zanimanje ono kojim se oni bave s ponosom i zadovolj stvom a njihovo zaposlenje na predenju, tkanju i si. je samo pomono, svakom od njih potrebno za vlastito izdravanje. Nji hova tednja se gomila radi poveanja njihove nezavisnosti i oni nisu skloni da se odsele od kue u traenju novog zanimanja ili novih navika. (Dakle, upravo ovde, gde je tednja = zgrtanje blaga, postoji jo do relativno visokog stepena, a pod datim okolnostima je i mogue da postoji, spreeno formiranje kapitala, govorei relativno, i razvoj kapitalistike proizvodnje, u poreenju s Engleskom, pri istim ekonomskim uslovima koji su po voljni za zgrtanje blaga itd.) Biti vlasnik, posedovati kuu, deo zemlje, to je glavna stvar i za onoga koji radi u fabrici i za sva kog od veine siromaha koji nemaju svojine; u stvari, svi upu uju pogled ka zemlji. . . Iz ovoga opisa karaktera i zanimanja velikog broja klasa francuskog naroda lako je zakljuiti da, za razliku od Engleske, preraivaku industriju Francuske karakteriu sitna preduzea (ovde se ispostavlja da je potrebna ekspro prijacija zemljinog poseda, potrebna za razvoj krupne industrije), od kojih neka rade na parni pogon, mnoga su zavisna od pogon ske snage stoke, a mnoge fabrike jo u celini zapoljavaju samo runi rad. Karakteristiku francuske industrije je dobro dao ba ron C. Dupin, kao posledicu sistema zakupa zemlje. On kae: Poto je Francuska zemlja usitnjenih poseda, malih imanja, ona je stoga i zemlja usitnjene industrije i malih radiona (67, 68, Izvetaj fabrikih inspektora, 31. oktobar 1855). Isti fabriki inspektor (A. Redgrejv) daje (za 1852) pregled francuskih fabri ka tekstila, bez obzira na njihov znaaj, odakle proizlazi da je
en xige moins au contraire, ali u ovim razliitim sistemima kapitalije m oraju biti ra zliito distribuirane; dans la grande kulture les capitaux appliqus k l agriculture doivent se tro u v e r entre les mains d'un petit nom bre d homines qui salarient les bras quils em ploient. [V e lik a kul tura ne iziskuje veu masu kapitala nego m ala u i srednja, ali u ovim ra zliitim sistemima k ap italije m oraju biti razliito distribuirane; u v e lik o j ku ltu ri k ap itali anagazovani u p oljop rivred i treba da se nau u rukam a m alog broj ljud i koji treba da plate ruke onih koje zapoljavaju . ] (p. 2 1 8 2-m e livraison , 1 8 2 5 , M atbieu de Dom basle, A nnales A gricoles de R o v ille .)

126

< pogonska snaga pare 2,053 (konjska snaga), vode 959, i dru ge mehanike snage 2,057 > (str. 69, 1. c.)a. On uporeuje ovaj izvetaj sa izvetajem o broju fabrika itd., koji je podnet Donjem domu 1850. i iz toga pokazuje sledeu znaajnu raz liku u sistemu fabrika tekstila Engleske i Francuske. Naime, [daje] sledei rezultat: Broj fabrika u Francuskoj je 3 puta vei nego u Engleskoj, dok je broj osoba zaposlenih u njima vei samo za Vs; ali veoma razliit udeo mainerije i pogonske snage najbolje e se videti iz sledeeg poreenja:
Francuska B roj fa b rik a B roj zaposlenih osoba Prosean b ro j osoba u svak o j fab rici Prosean broj vre te n a na svaku zaposlenu osobu 12 ,9 8 6 7 0 6 ,4 5 0 Engleska 4 ,3 3 0 59 6 ,0 82 U s tv a ri, u Francuskoj se u b ra ja u fa b rik e i ono to u Engleskoj uopte ne spada u tu kategoriju.

54

137

43

dakle, 6 p uta vie u Engleskoj nego u Francuskoj (samo m ehaniki razboj)

Prosean b ro j osoba na svak i razt>oj

2 (m ehaniki i runi razboj)

----------------------------------- .1

Prema tome, uFrancuskoj jeemployed[zaposleno] vile osoba nego u Engleskoj,alisamo zbogtogatosuuengleskim Return [statistikim podacima za Englesku] iskljuene sve handloom weaving [tkalje u kunoj radinosti]; ali i na average estab lishment [proseni broj osoba u preduzeu] dolazi u Engleskoj 54 27 vie nego 2 puta toliko koliko u Francuskoj (----------= --------= 136 68 = ------- = priblino), dakle, vea aglomeracija osoba pod 34 3 komandom istog kapitala. U Francuskoj je 3 puta vie fabrika, ali je u njima zaposleno samo /s vie osoba, dakle, zaposleno je manje osoba u odnosu na broj preduzea. Nadalje, s obzirom na 127

13

mass of machinery coming upon each person [masu mainerije koja dolazi na svaku osobu], u Engleskoj je 6 puta vie spindles [vretena] nego u Francuskoj. Kad bi sve osobe bile prediori, onda bi na Francusku dolazilo 4,945,180 spindles [vretena], u Engleskoj za */s manje. Tako u Engleskoj 1 power loom [meha niki razboj] dolazi na 2 osobe, a u Francuskoj 1 power or 1 hand loom [1 mehaniki ili 1 runi razboj].
Persons 5 9 6 ,0 82 43 178 8 2 4 6 2 384 3 28 2 5 ,6 3 1,5 2 6

In England 25,631,526. Nadalje, the steampower employed in factories of Great Britain = 108,113 horses; the proportion of persons employed about 51/2 persons to each horse power of steam; the proportion of France upon this estimate should give a steam power = 128,409 horses, whereas the whole of the steam power of France aws in 1852 only = 75,518 horses, produced by 6,080 steam-engines, of the average power of less than 12 x /i horses to each; while the number of steam engines employed in the textile factories of France.appears to have been in 1852 2053 and the power of those engines to be equal to 20,282 horses, distributed as follows:
Factories Em ployed Em ployed E m ployed E m ployed in in in in spinning o n ly w eavin g o n ly finishing etc. oth er processes 1 ,4 38 101 242 27 2 2,053 P ow er in horses 16,49 4 1,738 6 12 1,438 20,282

(p. 70, 1. c.) The absencem in France, of the bones and sinews of ma nufactures, coal and iron must ever retard her progress as a ma nufacturing country. (1. c.)
[O sobe 59 6 ,0 82 ________ 43 178 8 2 4 6 2 3 8 4 32 8

25,631,526

128

U Engleskoj 25,631,526. Nadalje, mehanika snaga primeniena u fabrikama Velike Britanije = 108,113 konja; proporcija zaposlenih osoba je oko 51/2 osoba na svaku konjsku snagu; pro porcija Francuske prema ovim procenama daje pogonsku snagu = 128,409 konja, dok je cela mehanika snaga u Francuskoj bila samo = 75,518 konja, koju je proizvodilo 6,080 parnih maina, prosene snage od manje nego 12,5 konja, po svakoj; dok je 1852. broj parnih maina primenjenih u fabrikama tek stila u Francuskoj bio 2053, a snaga ovih maina bila jednaka 20,282 konja, raspodeljena na sledei nain:
Fabrike Zaposleni sam o na pred enju Z aposleni sam o na tkan ju Z aposleni samo na fin iira n ju itd. Z aposleni samo u drugim procesim a 1,4 38 101 24 2 272 2,053 K o n jsk a snaga 16 ,4 9 4 1,7 38 612 1,4 38 2 0 ,2 8 2 (str. 70, .1. c.)

Nedostatak kostiju i miia svake industrijske proizvodnje, uglja i elika, u Francuskoj, mora stalno usporavati njen razvoj kao industrijske zemlje (1. c.).] Na pojedinanog radnika u Engleskoj fabrici dolazi mnogo vie mainerija za rad i pogonske mainerije (Mechanic Power) [mehanike snage], dakle i mnogo vie sirovina koje on preradi za isto vreme, compared to the Frenchmen [u uporedenju s Francuzom]. The productive power of his labour is, therefore, much greater, as is the capital that employs him. The number of establishments much smaller in England than in France. The number of workingmen employed on the average, in one single establishment, much greater in England than in France, although the total number employed in France greater than in England, although in a small proportion only, compared to the number of establishments. [Proizvodna snaga njegovog rada je stoga'mnogo vea nego kapital to ga zapoljava. Broj pteduzea je manji u Engleskoj nego u Francuskoj. Broj proseno zaposlenih radnika u pojedinanom preduzeu mnogo je vei u Engleskoj nego u Francuskoj, mada je ukupan broj zaposlenih' u Francuskoj vei nego u Engleskoj i mada samo u malom omeru u poredenju s brojem preduzea.]
9

esta glava Kapitala

129

Ovde se pokazuje da je, usled istorijskih okolnosti koje su razliito delovale na relativnu veliinu koncentracije sredstava za proizvodnju, shodno relativno veoj ili manjoj eksproprijaciji mase neposrednih proizvoaa, veoma razliit stupanj razvoja proizvodnih snaga i kapitalistikog naina proizvodnje uopte. Ali ovo je upravo u obrnutom odnosu prema saving [tednji] i hoarding [zgrtanju blaga] samog neposrednog proizvoaa, iji je broj u Francuskoj veoma velik u usporedbi s njihovim brojem u Engleskoj. Stepen razvoja, na kome surplus labour der producers can be saved and hoarded and accumulated and brought together in great masses, id est concentrated, can be used as capital, corresponds exacdy to the degree in which their surplus labour is hoarded etc. by their employers instead of by themselves; coresponds, therefore, to the degree in which the great mass of the real producers is precluded from the capacity and the conditions of saving, hoarding, accumulating, is in one word precluded from all power of appropriating its own surplus labour to any important degree, because of their more or less complete expropriation from their means of production. Capitalistic Accumulation and concentration are based upon, and correspond to, the facility of appropriating other peoples surplus labour in great masses, and the corresponding inability of these people themselves to lay any claim to their own surplus labour. It is, therefore, the most ludicrous delusion fullacy, or impo sture, to explain, and account for, this capitalistic Accumulation, by confounding it with, and, as far as phraseology goes, con verting it into, a process quite its opposite, exclusive of it, and corresponding to a mode of production upon whose ruins capi talistic production can alone be reared. It is this one of the delusions carefully entertained by the Political Economy. The truth is this, that in tills Bourgeois society, every workman if he is an exceedingly clever and shrewd fellow, and gifted with bourgeois instincts, and favoured by ab exceptional fortune, can possibly be converted himself into an exploiteur du travail dautrui. But where there was no travail to be exploite, there would be no capitalist nor capitalistic production. [Stepen raz voja, na kome viak rada proizvoaa moe da bude uteen, i nagomilan, i akumulisan u velikoj masi, tj. koncentrisan, moe biti koriten kao kapital, odgovara tano stepenu razvoja na kome su njihovi poslodavci umesto njih samih utedeli njihov viak vrednosti; odgovara stoga stepenu na kome je velika masa stvarnih proizvoaa liena mogunosti i uslova za tednju, 130

zgrtanje blaga, akumulaciju, ukratko, liena svake mogu nosti da prisvaja sopstveni viak rada u svakom znaajnijem stepenu, zbog vie ili manje potpune eksproprijacije sredstava za proizvodnju. Kapitalistika akumulacija i koncentracija zasnivaju se na mogunosti, i odgovaraju joj, prisvajanja viska rada drugih ljudi u velikim masama, i odgovarajuoj nemogunosti tih ljudi da postave bilo kakav zahtev za sopstvenim vikom rada. Stoga je najkominija obmana, ili prevara ovu kapitalistiku akumula ciju objasniti i obrazloiti tako da se ona zameni i, kako se fra zeologija razvija, obrne u proces njoj potpuno oprean, koji je iskljuuje i koji odgovara nainu proizvodnje na ruevinama koje ga se kapitalistika proizvodnja jedino moe uspostaviti. Ovo je jedna od obmana koje briljivo neguje politika ekonomija. Istina je to da u tome buroaskom drutvu svaki radnik, ako je izriito pametan i okretan ovek, i otrovan buroaskim instink tima, ovek kome je srea izuzetno naklonjena, moe biti preobraen u eksploatatora rada drugih. Ali onde gde nema rada za eksploataciju, onde nema kapitaliste ni kapitalistike proiz vodnje.] j| 75* Rikardo, u stvari, tei radnike time da zbog poveava nja proizvodne snage rada raste ukupan kapital za promenljivi sastavni deo, a takoe i onaj deo vika vrednosti koji je potroen kao Revenue [dohodak], i stoga increased demand for menial srvants [poveana tranja za slugama]. (Ricardo, Principles, p. 473.) 76 Property . . . is essential to preserve the common unskil led labourer from falling into the condition of a piece of mach inery, bought at the minimum market price at which it can be produced, that is at which labourers can be got to exist and propagate their species, to which he is invariably reduced sooner or later, when the interests of capital and labour are quite distinct, and are left to adjust themselves under the sole opera tion of the law of supply an demand. (Samuel Laing, National Distress, London, 1844, p. 46.) [Svojina . . . je bitna da sauva neobuenog radnika da ne padne na nivo komada mainerije, kup ljenog po minimalnoj trinoj ceni po kojoj moe da bude pro izveden, tj. po kojoj radnici mogu da ivotare i nastave svoju vrstu, na to je on ranije ili kasnije neminovno sveden kad su
* [O v a j broj, kao i sledei brojevi, nisu b ro je vi strana nego redni b ro je vi fusnota, koje ine naredni tekst. Strane na kojim a se te fusnote nalaze nisu paginirane. Nem. red.]

131

interesi kapitala i rada sasvim razliiti i preputeni sami sebi da budu regulisani jedino dejstvom zakona ponude i tranje. J! 77 Irska. Emigracija. Ako stvarni prirataj ili opadanje radnikog stanovnitva u desetogodinjem ciklusu industrije moe da izvri bilo kakav primetan uticaj na trite rada, to bi moglo biti samo u Engleskoj, i mi je uzimamo kao uzorak zato to je ovde kapitalistiki nain proizvodnje razvijen, a nije, kao na kontinentu Evrope, najveim delom jo na du njoj neodgovara jue seljake privrede, koja se razvija samo posredstvom uticaja to ga potrebe oplodnje kapitala vre na irenje ili kontrakciju emigracije. Potrebno je primetiti, najpre, da je emigracija ka pitala, tj. deo godinjeg dohotka koji se ulae u inostranstvu, naroito u kolonijama i Sjedinjenim Amerikim Dravama, mno go vei u odnosu na godinje akumulacione fondove od broja iseljenika u odnosu na godinji prirataj stanovnitva. Uz to, jedan deo odlazi, u stvari, samo za kapitalom. Nadalje, emigra cija iz Engleske, ako se posmatra njen sastavni deo, agrikole [zemljoradnike], ne sastoji se najveim delom od radnika, nego od sinova zakupaca itd. Ona dosad biva vie nego nadoknaena imigracijom iz Irske. Periodi stagnacije i krize, kada je pritisak na iseljavanje najvei, jednaki su onima u kojima se vie do punskog kapitala alje u inostranstvo, a periodi u kojima emi gracija opada jednaki onima u kojima opada emigracija suvika kapitala. Na apsolutni odnos izmeu kapitala upotrebljenog u zemlji i radne snage, dakle, malo utiu kolebanja emigracije. Kad bi emigracija u Engleskoj poprimila ozbiljne dimenzije u odnosu na godinji prirataj stanovnitva, u pitanje bi doao njen polo aj na svetskom tritu. Irska emigracija od 1848. opovrgla je maltusijance u svim njihovim oekivanjima i predvianjima. Pr vo, oni su drali da nije mogue iseljavanje koje prekorauje masu prirataja stanovnitva. Irci su reili problem uprkos svom siromatvu. Iseljeni deo [stanovnitva] velikim delom alje go dinje sredstva za iseljavanje onih koji su ostali u zemlji. Drugo, ista gospoda su predvidela da e famine [glad], koja je pomorila milion ljudi, i exodus koji je posle toga sledio, imati u Irskoj upravo onako dejstvo kakvo je imala Black Death [kuga] u Engleskoj sredinom 14. veka. Desilo se upravo suprotno. Proiz vodnja je opadala bre nego stanovnitvo, isto tako su opadala sredstva za zapoljavanje radnika u poljoprivredi, iako njihova nadnica danas, imamo li u vidu da je cena sredstava za ivot razliita, nije via nego 1847. godine. Ali se stanovnitvo za 15 132

godina smanjilo od 8 miliona na otprilike 4,5. Svakako, proizvod nja stoke je donekle porasla i lord Dufferin [Dafein], koji Irsku eli da pretvori u panjak za ovce, ima potpuno pravo kad kae da je taj broj jo suvie velik. U meuvremenu, Irci ne nose u Ameriku samo sopstvene kosti, nego i sebe same, i Exoriare aliquis ultor [Neka (iz kostiju mojih jedanput) neki se osvet nik rodi Vergilije, Eneida, IV, 625] stravino e se [obi stiniti] s one strane Transantlantika. Posmatramo li dve poslednje godine, 1864. i 1865, nalazimo za glavne crops [useve]:
1 8 6 4 qrs. W h eat [p enica] O ats [z o b ] B a rle y [jeam ] Bere [jeam ] Potatoes [k ro m p ir] Turnips [re p a ] F lax [la n ] 8 7 5 ,7 82 7 ,8 2 6 ,3 3 2 7 6 1,9 0 9 1 5 ,1 6 0 4 ,3 12 ,3 8 8 3 ,4 6 7 ,6 5 9 6 4 ,5 0 6 1865 qrs. 8 2 6 ,7 83 7 ,6 5 9 ,7 2 7 7 3 2 ,0 17 1 3 ,9 8 9 3 ,8 6 5 ,9 9 0 3 ,3 0 1,6 8 3 3 9 ,5 6 1 Sm anjenje 4 8 ,9 9 9 166 ,6 0 5 2 9 ,8 9 2 1 ,17 1 4 4 6 ,3 98 1 6 5 ,9 7 6 2 4 ,9 4 5

(Das official [zvanino]: Agricult. Statistics Ireland, Dub lin, 1886, p. 4.) Ovo ne spreava da se pojedinci pri brem iskoritavanju zemljita obogate. Tako je npr. broj osoba koje su ubrale od 900 do 1000 godinjeg dohotka iznosio 1864 : 59, a 1865 : 66, a onih koje su ubrale 1000 2000 , 1 8 6 4 :3 1 5 , 1866 : 342; Uzmimo 1864:
186 4 . Incomes [d ohoci] izm eu 3000 4000 4000 5000 5 0 0 0 100 0 0 1 0 0 0 0 __5 0 0 0 0 46 19 30 23 1865. 50 28 44 25

a tri osobe, od kojih svaka 87, 706; tri, od kojih svaka 91, 509 (Income and Properity Tax Return, 7. August 1866). Lord Duf ferin, koji pripada ovim prekobrojnim, zakljuuje s pravom da Irska jo uvek ima previe stanovnika. 133

[*] Tek pod Fridrihom II bilo je podanicima (seljacima) za veinu provincija kraljevine Pruske obezbeeno nasleivanje i pravo vlasnitva. I ova odredba je doprinela tome da se pre krati muka seoskog stanovnitva, koja je pretila da zemlja opusti. Jer upravo u prolom (18) veku, kada su vlasnici poseda bili spremni da poveaju prihod sa svoga gazdinstva, nali su da je unosno da isteraju pojedine svoje podanike, a da seljake oranice pripoje gospodarskim posedima. Isterani ljudi pali su kao ljudi bez doma u bedu; ali su ostalim podanicima .postali tereti pot puno nesnoljivi, jer su vlasnici poseda sad od njih zahtevali da obrauju jo i ranije seljake oranice, iji vlasnici su, inae, svo jim radom olakali obradu gospodarskih poseda. Ovo oduzi manje zemlje od seljaka (Bauernlegen) bilo je naroito teko u istonoj Nemakoj. Kada je Fridrih II osvojio Sleziju, bilo je tamo mnogo seljakih poseda bez gazda; kue su bile u ruevi nama, oranice su bile u rukama vlastele. Sva oduzeta naselja morala su biti ponovo izgraena, zaposednuta od gazda, snabdevena stokom i oruima i kao nasledni i vlasniki posed razdata seljacima. Na ostrvu Riigen ista zloupotreba je jo u vreme Morica Arnta [Moritz Arndt] prouzrokovala bune seoskog stanov nitva, odaslani su bili vojnici, a pobunjenici baeni u tamnice; zato su seljaci traili osvetu, doekivali pojedine plemie u zasedi i ubijali ih. Isto je tako u Kursachsenu [Saksonija] takva zlo upotreba bila uzrok bune (G. Freitag). Ovde se tano pokazalo to su to uistinu feudalna otmena oseanja!** [***] | | Mada se obrazovanje kapitala i kapitalistiki nain proizvodnje osnivaju na ukidanju ne samo feudalnog naina proiz vodnje nego i na eksproprijaciji seljaka, zanatlija, uopte, na uki danju naina proizvodnje koji se zasniva na privatnoj svojini neposrednih proizvoaa nad uslovima proizvodnje; mada se ka pitalistiki nain proizvodnje, kada je jednom uveden, razvija u istoj meri u kojoj se ukidaju spomenuta privatna svojina i nain proizvodnje koji se na njoj zasniva, dakle, spomenuti neposredni proizvoai bivaju ekspropriisani pod imenom koncentracije ka pitala (centralizacija); mada spomenuti proces eksproprijacije, kako se kasnije sistematski ponavlja u clearing of estates [ie nje veleposeda], uvodi kapitalistiki nain proizvodnje delimino
* [O v a i sledea strana takoe nisu paginirane. Nem. red.] ** [T ekst ov e strane je jednom ve rtik a ln o precrtan. Nem. red.] *** [N i o v a strana nije num erisana. Nem. red.}

134

kao nasilni akt ipak, ne samo teorija kapitalistikog naina proizvodnje (politika ekonomija, filozofija prava itd.) nego i sam kapitalista voli u svojim predstavama vlastitu svojinu i svoj na in prisvajanja, to se zasniva na sve veem neprekidnom prisva janju i na temeljitoj eksproprijaciji neposrednih proizvoaa, meati sa spomenutim nainom proizvodnje, koji, obrnuto, pretpo stavlja privatnu svojinu neposrednih proizvoaa nad uslovima proizvodnje to je pretpostavka po kojoj bi kapitalistiki na in proizvodnje bio nemogu u poljoprivredi i manufakturi itd. i stoga svaki napad na ovaj oblik prisvajanja prikazuje kao napad na onu radom steenu svojinu, i ak na svaku svojinu. Pri tome se, naravno, uvek pojavljuje velika tekoa da se ekspro prijacija svojine radnih masa prikae kao uslov postojanja svoji ne koja se zasniva na radu. (Uostalom, privatno vlasnitvo u spo menutom obliku ukljuuje uvek barem ropstvo lanova porodice, koje naprosto iskoriava i eksploatie glava porodice). Opta pravna predstava od Loka do Rikarda jeste stoga predstava malograanske svojine, dok proizvodni odnosi kako su ih oni opisali pripadaju kapitalistikom nainu proizvodnje. Ono to to omoguuje jeste odnos kupca i prodavca, koji ostaju formalno isti u obojim oblicima. Kod svih tih pisaca nalazimo ovu dvo strukost: 1) ekonomski protiv privatne svojine koja se zasniva na radu, pokazuju prednosti eksproprijacije mase i kapitalistikog naina proizvodnje; 2 ) ideoloki i pravno ta se ideologija privatne svojine koja se zasniva na radu bez premiljanja prenosi na svojinu koja se zasniva na eksproprijaciji neposrednih proizvoaa. j| 79 Tako npr. re o svaljivanju sadanjih tereta na budue generacije, i to sa dravnim dugovima. A moe B-u, koji mu stvarno ili prividno pozajmljuje robe, dati obveznicu na proiz vode budunosti, kao to ak ima pesnika i muziara budunosti. Ali A i B zajedno nikada ne potroe ni atom proizvoda budu nosti. Svako vreme plaa sopstvene trokove ratovanja. Nasuprot tome, radnik moe u ovoj godini potroiti rad za sledee tri godine. In pretending to stave off the expenses of the present hour to a future day, in pretending that you can burthen poste rity to supply the wants of the existing generation [,,U tenji da se trokovi dananjice prebace na budunost, u tenji da mo135

73

ete da natovarite potomstvu da zadovolji potrebe sadanje ge neracije], brani se apsurdan stav that you can consume what does not yet exist, that you can feed on provisions before their seeds have been sown in the earth . . . All the wisdom of our statesmen will have ended in a great transfer of property from one class of persons to another, in creating an enormous fund for the rewards of jobs and peculation [da moete potroiti ono to jo ne postoji, da se moete hraniti namirnicama pre nego to je njihovo seme posejano. . . itava mudrost naih dravnika zavrie se u velikom prenosu svojine jedne klase ljudi na drugu, stvarajui ogroman fond za nagraivanje pekulacija i pronevera] (8, 9, Percy Ravenstone, M. A. Thoughts on the Funding System and its Effects, London, 1824). j| Die Colliers [ Rudari] Kakve su posledice ove zavisnosti colliersa [rudara, kopaa ugljena] od eksploatatora to se tie stanova, pokazuje se pri svakom trajku. Npr., novembar 1863. godine, trajk u Durhamu [Daremu]. Ljudi su sa enama i decom isterani napolje po naj eoj zimi, a nametaj itd. izbaen pred vrata. Trebalo je, dakle, pre svega nai krov nad glavom za tih hladnih noi; jedan deo provalio je u svoje evacuated dwellings [ispranjene stanove] i occupied [zauzeo ih] u toku noi. Eksploatatori rudnika dali su nakon toga idueg dana zakovati i polugama osigurati vrata i prozore, da bi izbaenima uskratili taj luksuz da po ledenoj noi spavaju na golom podu praznih cottages [kuica]. Ljudi su onda pribegli tome da podignu drvene cabins [kolibe], wigwams Tkolibe] od treseta, ali su ih vlasnici zemlje opet sruili. Masa dece je umrla i propala za vreme ovog pohoda rada protiv kaoitala. (Reynolds Newspaper, November, 29. 1863).

136

Sadraj

S tra n a PREDGOVOR esta gla va 4 4 1 45 9 R E Z U L T A T I V O D N JE N E P O S R E D N O G P R O C E S A P R O IZ ................................................................................. 3 5 46 49 V

4 5 9 - 4 9 2 K A P IT A L I S T I K A P R O I Z V O D N JA K A O P R O IZ V O D N J A V I K A V R E D N O S T I ........................................ F o rm alna supsum pcija ra d a pod k a p ita l 472 4 73 . . . R ealn a supsum pcija rad a pod k a p ita l ili speci fino k a p italistiki nain p ro iz v o d n je . . .

D opuna o fo rm a ln o j supsumpciji ra d a pod k a p ital 51 R ealne supsumpcije ra d a pod ka p ita l . . . 60 P ro iz v o d n i i n ep roizvod n i r a d ..........................................64 B ruto i neto p ro iz v o d M istifikacija k a p ita la . . 73

487 489

itd ........................................... 76

4 9 2 [ 4 4 1 ] K A P IT A L I S T I K A P R O IZ V O D N JA J E P R O IZ V O D NTA I R E P R O D U K C IJA SP E C IF I N O K A P I T A L IS T I K O G P R O IZ V O D N O G O D N O S A . . . 495 R e z u lta t neposrednog procesa p roizvod n je . .

83 88 90 H4

1 4 4 1 4 5 8 ] ROBE K A O P R O IZ V O D K A P IT A L A . . P O JE D IN A N E S T R A N E .................................

N IP K om u n ist Izd avaki c entar K om u n ist K a rl M arks R ezultati neposrednog Drocesa p roizvod n je P rv o izd a n je K o re k to r Jelena M ilu tin o vi T ehniki u red nik Jo vica Boji tam pa tam parsko preduzee B udunost N ovi Sad, Sum adijska 12 T ira z : 3 0 0 0 Ulo u tam pu 1. 2. 197 7 . Jzilo iz tam pe 2 5. 8. 197 7 .

i savremenost

Dosad objavljeno: Karl Korsch, Marksizam i filozofija Andre Gorz, Radnika straiegija i neokapitalizam Serge M allet, Nova radnika klasa Roger G araudy, Velika prekretnica soci jalizma Lelio Basso, Izgledi evropske ljevice Henri Lefebvre, S onu stranu struktura lizma Radovan Richta i saradnici, Civilizacija na raskru Najdan Pai, Politiko orgamzovanje sa moupravnog drutva Ivan Kuvai, Marksizam i funkcionalizam Zoran V idakovi, Korak nazad, dva kora ka napred Edvard Kardelj, Razvoj slovenakog na cionalnog pitanja Duan Bilandi, Ideja i praksa drutve nog razvoja Jugoslavije 19 4 5 1973. A lfred Schmidt Gian-Enrico Rosconi Frankfurtska kola A rghiri Emmanuel, Nejednaka razmena,

III
Frank Deppe, Kritika saodluivanja Daniel Chauvey, Samoupravljanje Roman Rosdolsky, Prilog povijesti nasta janja Marxova ,,Kapitala, I II E. V. Iljenkov, Dijalektika apstraktnog i konkretnog u Marksovom ,,Kapitalu Boris M ajer, Strukturalizam Aldo Zanardo, Filozofija i socijalizam Ernesto Ragionieri, Marksizam i internacionala. M iladin Kora, Socijalistiki samoupravni nain proizvodnje U tampi: Antonio Labriola, Ogledi o historijskom materijalizmu Ernst Bloch, Prirodno pravo i ljudsko dostojanstvo Paul M at tick, Kritiki eseji